Dnevnik 16.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 16. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23559 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Od sutra „Dnevnikova” galerija prvaka PO LI TI^ KI CIR KUS U ZE MQI SR BI JI LI [EN JE SVA KE ETI KE I ESTE TI KE

Ko pla }a po rez kad se pro da obraz Ku po pro da ja man da ta, po seb no na lo kal nom ni vou vla sti, ali i ras po de la jav nih pred u ze }a kao po li ti~ kog ple na, po sta la je deo ov da {we „po li ti~ ke kul tu re”, jer ta kva po li ti~ ka prak sa ne sa mo da ne do `i vqa va iole ozbiq ni ju jav nu kri ti ku, ne go je go to vo po sta la i dru {tve no pri hva tqi va. Na i me, do sad ni ko zbog ta kvih po sti zbor nih me {e te ra wa ili ne prin ci pi je lnih za o kre ta ni je pla tio ce nu na iz bo ri ma. Jo{ sa mo da se ku po pro da je man da ta opo re zu ju, pa da i tu si vu zo nu uve de mo u le gal ne to ko ve.

str. 4 KA KO JE KO RUP CI JA DO VE LA DO TO GA DA DA NAS MNO GI ^AK I VAK CI NA CI JU IZ BE GA VA JU

J U B I L E J I : TRI DE SET GO DI NA KOM PAKT DI SKA

Ri zi ku je mo zdra vqe zbog tu |e po hle pe

Kriv je i Betoven

str. 10

Jo{ uvek ne r az ja { we w a afe r a oko uvo z a vak c i n a pro tiv sviw skog gri pa i sum wa da je re~ o ko rup ci ji ko jom je dr `av ni bu yet o{te }en za vi {e od {est mi li o na evra ko ji su za vr {i li u ne ~i jim ye po vi ma, kao i afe ra sa far ma ce ut skim ku }a ma ko je da ju ogro man no vac le ka ri ma ka ko bi pre po ru ~i va li upra vo wi ho ve le ko ve i vak ci ne, do ve la je do tle da da nas vak ci ne mno gi gra |a ni Sr bi je jed no stav no iz be ga va ju. Wi ho va sum wa ide do tle da vi {e ~ak ni de cu ne vo de na re dov nu vak ci na ci ju, iako je to je di ni na ~in da se ona na vre me za {ti te od ra znih bo le sti. str. 5

Sunce kroz oblake

Najvi{a temperatura 23°S

IZ L O @ BA KO J A SE NE PRO P U [ TA: SRP SKO GRA \AN SKO DRU [TVO NA RAZ ME \I VE KO VA KROZ ZBIR KU Dr JO VA NA MI LE KI ]A

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Zoran Kolunyija str. 7

Branislava Beli}

Ne treba nam sva|a Vojvodine i Srbije

Teofil Pan~i} Jedna moma~ka pri~a

\or|e Randeq Od pupka do...

@iv ot i prik qu~ en i j a

str. 8

Od hap{ewa se ne `ivi

CITATI

„

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica

”

Ivi ca Da ~i}, predsednik Vlade Srbije

Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da Vla da ne mo è bo qi ì vot gra |a ni ma do ne ti hap {e wi ma, ve} da va `ni ja tre ba da bu de pri vred na ak tiv nost. On je oce nio da ak tu el na vla da ra di kao do bar tim, {to }e gra |a ni vr lo br zo i ose ti ti. „Ne mo è mo mi hap {e wi ma do ne ti mno go bo qi ì vot gra |a ni ma. Za la èm se za to da re zul ta ti ra da u po gle du pri vred ne ak tiv no sti bu du ja ~i, a da hap {e wa i bor ba pro tiv ko rup ci je bu du u prat wi to ga, da bu du iza ak tiv no sti ko je se od no se na re a li za ci ju pro je ka ta”, re kao je Mr ko wi}. Mi ni star sa o bra }a ja tvr di da su ve li ki re zul ta ti ve} po stig nu ti u bor bi pro tiv ko rup ci je i po ja {wa va ka ko je to jo{ ra ni je u~i we no u okvi ru we go vog mi ni star stva, pre sve ga ten de ri ma i spro vo |e wem ten der ske po li ti ke u re a li za ci ji pro je ka ta, a po seb no do da je, u de lu me |u na rod nih do zvo la.

„Srbijagas” posluje transparentno „Sr bi ja gas” po slu je tran spa rent no i svi iz ve {ta ji o ra du tog pred u ze }a na la ze se kod Vla de Sr bi je, iz ja vio je ju ~e u Ne {ti nu ge ne ral ni di rek tor tog pred u ze }a Du {an Ba ja to vi} i na gla sio da ne po sto je po sred ni ci u po slo va wu „Sr bi ja ga sa”. Ba ja to vi} je ko men ta ri {u }i iz ja ve mi ni star ke ener ge ti ke Zo ra ne Mi haj lo vi} da je za tra ì la kon tro lu po slo va wa jav nih pred u ze }a iz ener get skog sek to ra, me |u ko ji ma je i „Sr bi ja gas”, re kao da ne ma na me ru da po le mi {e s mi ni star kom pre ko me di ja i po no vio da „Sr bi ja gas” po slu je tran spa rent no i da se dr àv na re vi zi ja ve} spro vo di u tom pred u ze }u. „[to se ti ~e po sred ni ka - po sred ni ci ne po sto je u po slo va wu Sr bi ja ga sa”, is ta kao je Ba ja to vi} i pod se tio da to pred u ze }e u skla du sa me |u dr àv nim spo ra zu mom Sr bi je i Ru si je, gas ku pu je od pred u ze }a „Ju go ros ga sa”.

„Rebalans nije moja kwiga” Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je da ni je za do vo qan re ba lan som bu xe ta za 2012. go di nu, is ta kav {i da ne mo `e za tri me se ca da se po pra vi ne {to {to je ne ko „une re dio” za pr vih de vet. „Ni sam ni ja za do vo qan re ba lan som... To je kao ka da pi {e te kwi gu. Ja ka da pi {em kwi gu, od pr ve stra ne do po sled we - to je mo ja kwi ga. Ako ja pi {em sa mo za kqu ~ak kwi ge, ja mo gu mo `da sa mo ne -

{to da po pra vim, ali ne i da na pra vim ona ko ka ko ja è lim”, re kao je Din ki} u in ter vjuu za Ra dio Be o grad. Ta ko |e je re kao da }e we go va „pr va kwi ga”, od no sno pr vi bu xet bi ti onaj za 2013. go di nu. Din ki} je na po me nuo da je Sr bi ja od Ru si je za tra ì la po dr {ku bu xe tu od mi li jar du do la ra i da je to pred sed sed nik To mi slav Ni ko li} za tra ìo na sa stan ku sa ru skim pred sed ni kom Vla di mi rom Pu ti nom.

Osveta Ko{tunici za paqewe ameri~ke ambasade? Biv {i am ba sa dor SAD u Be o gra du Ka me ron Man ter osve tio se li de ru DSS Vo ji sla vu Ko {tu ni ci za pa qe we ama ri~ ke am ba sa de u Be o gra du 2008. go di ne ta ko {to je uti cao da ne ka da {wi pre mi jer iz gu bi iz bo re i mo gu} nost da for mi ra vla du. Ovu tvrd wu iz neo je ~a so pis „Fo rin po li si” pre no se }i de lo ve kwi ge „Dru ga Ar mi ja Ame ri ke: Ame ri~ ka di plo mat ska slu `ba i di plo ma ti ja 21. ve k a”. Pre ma tim na vo d i m a Man ter, ko ji je u Sr bi ji slu `bo vao od 2007. do 2009, imao je do ka ze da je Ko {tu ni ca li~ no odo brio na pad to kom pro test nog mi tin ga u Be o gra du zbog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va, pa je uti cao da on i we go va stran ka iz gu be po d r { ku SPS-a, a tim i mo gu} nost da po no vo for mi ra ju vla du. De mo krat ska stran ka Sr bi je de man to va la je ju ~e na vo de da je

Vo ji slav Ko {tu ni ca li~ no od go vo ran za na pad na ame ri~ ku am ba sa du u Be o gra du, u fe bru a ru 2008. go di ne, i na ve la da je biv {i am ba sa dor SAD u Sr bi ji Ka me ron Man ter „pra vi pri mer ~o ve ka ko ji ne i sti na ma ho }e da sa kri je tra go ve zlo de la ko je je we go va ze mqa po ~i ni la Sr bi ji”.

„Man ter krup no i gru bo ob ma wu je da je Vo ji slav Ko {tu ni ca bi lo {ta za pa lio, kao {to je, s dru ge stra ne isti na, da je po la Sr bi je za pa qe no i da je ubi je no hi qa de ne vi nih qu di to kom agre si je na Sr bi ju”, na gla sio je port pa rol DS S-a Pe tar Pet ko vi} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma.

Nikoli}: Kosovo niko ne moè da uzme Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da je Ko so vo sa stav ni deo Sr bi je, da }e ta ko i osta ti i po ru ~io da to pi ta we ne ki mo gu da tre ti ra ju dru ga ~i je, ali sve dok ne da mo Ko so vo, ni ko ne mo è da ga uzme. Ni ko li} je, ko men ta ri {u }i uslo ve ko je Sr bi ja tre ba da is pu ni na pu tu ka EU, a ko je su pre te klih da na iz ne li po je di ni ne ma~ ki zva ni~ ni ci, po ru ~io da dru ge dr à ve, par la men ti i vla de mo gu da

iz no se svoj stav, ali da Ko so vo osta je sa stav ni deo Sr bi je. On je do dao da }e u Sr bi ji svi ko ji pred sta vqa ju gra |a ne mo ra ti da sed nu i da se do go vo re {ta je ustva ri na {a po li ti ka i na{ ciq. „Ko so vo je sa stav ni deo Sr bi je, ta ko je bi lo, ta ko }e i osta ti. To dru gi mo gu da tre ti ra ju dru ga ~i je, ali do kle mi ne da mo Ko so vo, ne mo gu ni ka ko da nam ga uzmu”, na gla sio je Ni ko li}, na kon {to je po se tio fa bri ku „Pro lom vo de” u Pro lom ba wi.

Da~i}: Na zapadu ni{ta novo red sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da nas da Sr bi ja mo ra da vo di ve {tu po li ti ku ka ko bi do {la do to ga da u|e u EU, a da ti me ne mo ra da ve ri fi ku je ne za vi snost Ko so va. Da ~i} je, po vo dom „ne ma~ kog” pa ke ta zah te va Sr bi ji za pri kqu ~e we, re kao da je „sve to po zna to”, da „sva ko ima pra vo da iz ne se svo je zah te ve”, ali da „Sr bi ja tre ba da zna {ta ho }e”. „Na Za pa du ni {ta no vo, sa mo da ne bu de - na Is to ku sta re pri ~e”, pri me tio je Da ~i} i na po me nuo da se ne „tre ba mno go uz bu |i va ti” zbog ovih zah te va, ali da tre ba da zna mo {ta ho }e mo. „Sva ko ima pra vo da iz ne se svo je zah te ve i mi ima mo pra vo da iz ne se mo svo je mi {qe we o

Ime pred sebe, d to ga na ko je na ~i ne je sve do la zi lo do tzv. upo do bqa va wa lo kal nih vla sti di qem Sr bi je – a go vo ri se gla sno o uce na ma i pod mi }i va wi ma od bor ni ka - zna ~aj ni je pi ta we u ovom tre nut ku je da li }e se ta kva prak sa, ko ja ne ret ko, kao u slu ~a ju No vog Sa da, pro iz vo di i ve o ma za bri wa va ju }i ni vo ten zi ja, po no vi ti i na kon na red nih iz bo ra - za ~e ti ri go di ne ili ve}, ka ko se za la `e opo zi ci ja i deo stru~ ne jav no sti, na po lo vi ni iz bor nog ci klu sa za cen tral ne or ga ne vla sti. Uko li ko ne do |e do zna ~aj nih pro me na u po li ti~ kom si ste mu, iz ve sno je da ho }e. Ako se tek ci ni zmu (ni ka ko zdra vom ra zu mu) pri pi {u te ze o iz li {no sti odr `a va wa lo kal nih iz bo ra, ko je su la sni ra ne kao re ak ci ja na „upo do bqa va we”, upra vo je po me nu ti pro ces po ko zna ko ji put na met nuo otva ra we pi ta we iz me na iz bor nog za ko no dav stva. Ne mo `da to li ko zbog to ga {to je ne ki dru gi si stem bo qi, ko li ko zbog to ga {to je po sto je }i o~i to s pre vi {e ma na. Za pra vo, sa sa da {we ta~ ke gle di {ta, u po sto je }em je sve ide al no funk ci o ni sa lo sve dok Ustav ni sud Sr bi je 2010. ni je uki nuo tzv. blan ko ostav ke: sve to ta da ugo vo ri ime |u stra na ka i od bor ni ka ni su spre ~a va li na me re o pre la sku u dru gu stran ku, ali je su osu je }i va li tu na me ru – od u zi ma wem man da ta. Ve }i ni gra |a na to, me |u tim, ni je sme ta lo, a i za {to bi: glas su da va li iz bor noj li sti. Iako ni ta da pre la sci od bor ni ka u dru go ja to te {ko da su mo gli bi ti oka rak te ri sa ni ne ka kvom raz o ~a ra no {}u po li ti kom ma ti~ ne stran ke, ni ti, oh, pro me nom ide o lo {kih sve to na zo ra, po ten ci jal ne spe ku la ci je o ne ~a snim rad wa ma prompt nom re ak ci jom stra na ka bi va le su su zbi ja ne u star tu. I ko a li ci je su bi le sta bil ne. S dru ge stra ne, u sa moj od lu ci USS-a ni je bi lo ni {ta spor no – bez tzv. slo bod nog od bor ni~ -

kog/po sla ni~ kog man da ta sva ko za kli wa we u par la men tar nu de mo kra ti ju iza zi va, bla go re ~e no, pod smeh i ne ve ri cu. Pro blem je, me |u tim, na stao u ne sprem no sti po li ti~ kih eli ta da pri me nu ovo go, za ovo pod ne bqe, re vo lu ci o nar nog na ~e la, u da tom po li ti~ kom si ste mu is prav no an ti ci pi ra ju. U jav no sti je to bi lo od mah u~i we no: ako je pre be ga bi lo u okol no sti ma im pe ra tiv nog man da ta, {ta }e tek bi ti ka da od bor ni ci/po sla ni ci bu du po ~e li da ras po la `u „svo jim” man da tom? Da li je u tim okol no sti ma re {e we bi la iz me na iz bor nog za ko no dav stva? Kao pr vi i va `an ko -

– Zbog ta kvog pred lo ga ~ak smo bi li kri ti ko va ni – na vod mi ni star ka i uka zu je na stav URS da svi gra |a ni, ma gde oni `i ve li, tre ba da ima ju jed na ke {an se, pra va i nad le `no sti. Vla sti u Sr bi ji tra di ci o nal no odo le va ju pri me ni sta re mu dro sti „kre i raj iz bor ni za kon ta ko da ti od go vo ra kad bu de{ opo zi ci ja“, ali mi ni star ka Ka la no vi} je po tom pi ta wu ipak op ti mi sta. Ka `e, na i me, da stran ke u Vla di „za sa da funk ci o ni {u kao tim“ i da otu da ve ru je da }e i pi ta we iz me ne iz bor nog za ko no dav stva „do }i na dnev ni red“. S dru ge stra ne, skep ti~ na je pre ma po sto ja wu sprem no -

Motiv vi{e i za stranke Pre ma ana li zi Ce SI Da, na lo kal nom ni vou bi tre ba lo uve sti jed no man dant ne iz bor ne je di ni ce u skla du s bro jem od bor ni~ kih me sta u op {tin skoj od no sno grad skoj skup {ti ni. „U wi ma bi gra |a ni gla sa li za po je di ne kan di da te, re vi ta li zo vao bi se prin cip ne po sred nog bi ra wa i ja ~a le ve ze pred stav ni ka i bi ra ~a. Ti me bi se afir mi sao prin cip ne po sred no sti i par ti je mo ti vi sa le da pred la ù za kan di da te li~ no sti ko je uì va ju po ve re we naj {i reg kru ga gra |a na. Po ve }ao bi se kva li tet po sla ni~ kog sa sta va, na gla si la ve za gra |a ni - po sla nik i pod sta kla de mo kra ti za ci ja par ti ja. Na ovaj na ~in se bi ra ~i ma omo gu }u je da is ka ù svo je po li ti~ ku od lu ku uzi ma ju }i u ob zir i kan di da te i stran ke ko je su ih pred lo ì le“, na vo di se u ana li zi. rak – bez sva ke sum we. Do to ga, me |u tim, ni je do {lo, upr kos ini ci ja ti va ma i po li ti~ kih par ti ja i ra znim mo de li ma ko je su po nu di li eks pe ra ta za iz bor ne si ste me. Ve ri ca Ka la no vi}, ak tu el na mi ni star ska za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu i pot pred sed ni ca Uje di we nih re gi o na Sr bi je, ka è za „Dnev nik” da raz u me ne za do voq stvo gra |a na, „jer oni na iz bo ri ma ni su bi ra li one ko ji pro da ju svo je man da te, ve} po li ti~ ke par ti je, wi ho ve pro gra me, ide je i ci qe ve“. Ona, me |u tim, pod se }a na to da je upra vo we na stran ka u pret hod noj Vla di Sr bi je pred la ga la di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka, ali da za to me |u part ne ri ma u Vla di „ni je bi lo slu ha“.

sti za pro me na ma u svim stran ka ma. – Po pi ta wu po na {a wa po li ti~ kih par ti ja pre ma tom pro ble mu, ne dav na si tu a ci ju u Le skov cu na naj bo qi na ~in ilu stru je dvo stru ke ar {i ne ko ji ma su ne ke sklo ne. U Le skov cu smo ima li si tu a ci ju da se je dan dan odr `i kon fe ren ci ja za no vi na re na ko joj se po dr `i pra vo na slo bod nu vo qu od bor ni ka ko ji su pre be gli iz jed ne po li ti~ ke par ti je u dru gu, a on da, ka da se toj is toj par ti ji de si da we ni od bor ni ci u ne kom dru gom gra du „pre beg nu“ u ne ku dru gu par ti ju, ta da se ta kvo po na {a we naj gla sni je osu |u je... Po di za we gla sa sa mo u par ti ku lar nim slu ~a je vi ma, ka da je to na ru ku in te re sa, ni -

POGLED IZ KOSOVSKE MITROVICE

REAKCIJE NA NEMA^KI „PAKET ZAHTEVA” SRBIJI

DA LI JE ZRELO ZA PROMENU

sve mu to me. Mi tra ga mo za re {e wem ka ko da pro |e mo kroz evrop ske in te gra ci je, da u|e mo u EU, a da pri tom ne mo ra mo ti me da ve ri fi ku je mo da je Ko so vo ne za vi sna dr à va. To }e bi ti na{ prin ci pi jel ni stav do kra ja”, na gla sio je on. Pre mi jer je re kao da je Sr bi ja sprem na „da u bi lo kom for ma tu i na bi lo kom me stu da raz go va ra na te mu tra è wa mo gu }eg do go vor nog re {e wa”, i ako tre ba 100 pu ta da pre go va ra - 100 pu ta }e pre go va ra ti. Ali, is ta kao je, re {e we se ne mo è na }i mi mo Sr bi je: „Ako to do go vor no re {e we zna ~i da je to sve ve} re {e no, a mi sa mo tre ba da sed ne mo za isti sto i da ka è mo ‘u re du, mi smo se slo ì li sa tim {to ste vi re {i -

li’, to ta ko ne }e mo }i”, upo zo rio je pre mi jer. Ka ko je re kao, „mo `e mo sa mo da raz go va ra mo o to me ko je bi re {e we bi lo do bro za iz laz iz ove si tu a ci je”. „Je ste vi de li ko li ko smo vre me na iz gu bi li zbog zve zdi ce i fu sno te? I {ta je bi lo? Je smo do ne li tu in struk ci ju? Da li se ne {to pro me ni lo? Je smo li ka pi tu li ra li? Da li je dr `a va pro pa la zbog zve zdi ce i fu sno te? ”, upi tao je Da ~i}. To je, ka ko je re kao, sa mo bi lo za ma ja va we na ro da. „Mi tre ba da zna mo za {ta se bo ri mo i od ~e ga ne }e mo od stu pi ti. Zve zdi ce, fu sno te i osta lo, to su za ma ja va wa pu bli ke ko ja se zo ve bi ra~ ko te lo pred iz bo re”, za kqu ~io je Da ~i}.

Nemcima se mora re}i „ne”! {to su sve pret hod ne vla de - a ni ak tu el na do sa da ni {ta po tom pi ta wu ni je bi la dru ga ~i ja - po ku {a va le da o sla ni ci vla da ju }e ne ma~ ke Hri {}an u jav no sti stvo re uti sak ka ko su sko-de mo krat ske uni je ja sno su nam pro spo sob ne da to pi ta we re {e s Bri te klih da na sa op {ti li da od Sr bi je o~e ku ju se lom – „ka da za to do |e pra vi tre skla pa we prav no oba ve zu ju }ih ugo vo ra sa Ko nu tak”. To je sa mo od la ga we su o ~a so vom kao do kaz „do bro su sed skih ono sa”. Pr va wa s re al no {}u. Da ~i }ev ka bi net vi je sa tom ide jom, ko ja se u osno vi po zi va na }e sto ga vr lo br zo mo ra ti da otvo ri mo del dve Ne ma~ ke iz vre me na Hlad nog ra ta, iza {ao kar te i ja sno sa op {ti: „na sta vqa mo ka EU, ali za to jo{ ne ma~ ki di plo ma ta Vol fgang I{in ger to kom mo ra mo da pla ti mo pre vi so ku ce nu” ili „mi è li mo pre go va ra~ kog pro ce sa vo |e nog u Be ~u ka da je na sto u Uni ju, ali ka ko nas ona ne }e – ide mo dru gim pu tem”. lu bio Ah ti sa ri jev pa ket. Po I{in ge ru, to je „spa so Ono {to se ne }e re }i, a {to je u ovom tre nut ku naj no sno re {e we” u si tu ac i ji ka da Sr bi ja ne pri hva ta bli è re al no sti, za pra vo je po zi ci ja da ni ti nas EU ko sov sku ne za vi snost, a Pri {ti na ne pri hva ta ni ja ko ho }e, ni ti mi ne {to ja ko è li mo u EU. Uosta {ta ma we od to ga. Da kle, u pi ta wu je ja sna ne ma~ ka lom, ka da se po gle da ana li za jav nog mne wa, ja sno se {ko la mi {qe wa, ~i ji je ciq da u ko na~ ni ci Sr bi ja vi di da me |u na {im gra |a ni ma u po sled wih ne ko li ko di rekt no ili in di rekt no pri zna ne zav ni sno Ko so vo. go di na kon stant no pa da po dr {ka ula sku u Evrop sku To je ono {to na {a dr à va ne mo è pri hva ti ti, uni ju. A glav ni raz log za to je upra vo in si sti ra we ili u su prot nom ne mo è vi {e da in si sti ra na te zi da po je di nih ~la ni ca EU da uslov za in te gra ci ju Sr bi je je Ko so vo sa stav ni deo Sr bi je, a {to bi zna ~i lo di bu de pri zna we ko sov ske ne za vi sno sti, „ka ko ne bi smo rekt no kr {e we Usta va. No, za ovaj uno si li kon flik te”, ma da su Ir ska i dru gi ko rak ni ova, ni sva ka bu du }a Ki par upra vo od stu pa we od tog pra vi Ne treba gajiti vla da, ne ma man dat. Ja sno je da ne ma~ la i pred sta vqa ju po zi tiv na is ku stva, iluzije ni da }emo ki par la men tar ci te sti ra ju na {e jer su ove dr à ve tek da nas, kao pu no ras po lo è we i je di ni pra vi, od lu ~an sa~uvati Kosovo ako prav ne ~la ni ce EU, u pri li ci da svo od go vor bi mo rao da gla si – „ne”! Po je unu tra {we, te ri to ri jal ne pro ble odustanemo od EU tu ce nu ne }e mo ula zi ti u Evrop sku me, re {e na pra vi na ~in. U sva kom uni ju, ali to on da ni je na {a kri vi ca slu ~a ju, sa da {wa vla da, bez ob zi ra na ve} kri vi ca EU, iako bi Uni ja mo ra la u naj ma wu ru ku ~i we ni cu da i SNS, i SPS i URS u osno vi ima ju pro ima ti isti in te res kao i na rod Sr bi je. Jer, in te res je e vrop ski pro gram, mo ra da ra ~u na na to da iz Bri se i Evro pe da Sr bi ja bu de sta bil na i mir na, {to }e uti - la i glav nih gra do va ~la ni ca mo gu ubu du }e sti za ti i ca ti na ukup nu sta bil nost Za pad nog Bal ka na. pi ta wa i zah te vi, ko ji do sad ni su bi li deo zva ni~ nih Me |u tim, tre ba otvo re no re }i da je o~i gled no ka uslo va. ko Ne ma~ ka, za mo re na pre sve ga eko nom skim pro ble Ne tre ba, da ka ko, ga ji ti ilu zi je da }e mo mi sa ~u va mi ma ko ji po tre sa ju EU, na sto ji da u dru gi plan gur ti Ko so vo ako od u sta ne mo od evrop skog pu ta. Ali bar we pi ta we pro {i re wa. Po dr {ka da qem {i re wu to pi ta we ne }e mo za tvo ri ti na br zi nu di ù }i ru ke Uni je pa la je u toj ze mqi na sve ga 20 po sto, i sto ga od Ko so va i svo jom vo qom kr {e }i vla sti ti Ustav. stran ka ko ju vo di An ge la Mer kel sve sno za u zi ma jo{ Jer to bi bi lo ja ko opa sno, po {to bi kraj we po sle di tvr |i stav pre ma Sr bi ji. Jer, po sta vqa we uslo va za ce mo gle bi ti da ze mqu do ve de mo do pot pu ne dez in te ko je se una pred zna da ih zva ni~ ni Be o grad ne mo è gra ci je. Da kle, ni je spor no da Sr bi ju tre ba ure di ti pri hva ti ti ni je ni {ta dru go do stva ra we ali bi ja za po mo de lu i prin ci pi ma ko ji va è u EU, da dr à vu gu ra we na {e ze mqe iz evrop skog vo za. Mo ra mo, da mo ra mo osa vre me ni ti i ospo so bi ti za mo der ne iza zo kle, po sta ti sve sni ~i we ni ce da se le stvi ca na mer no ve, da mo ra mo oja ~a ti in sti tu ci je i vla da vi nu pra va, po di è i da je vre me da Sr bi ja po~ ne da raz mi {qa o da se mo ra mo iz bo ri ti sa or ga ni zo va nim kri mi na lom to me da li ima al ter na ti vu i ko ju. i ko rup ci jom, stvo ri ti po voq ni je uslo ve za stra ne Na rav no, tre ba bi ti objek ti van pa pri zna ti da smo in ve sti ci je... Ali me wa ti se mo è mo i ako se ne od ova kav ras plet mo gli na slu ti ti ~im su 22 ~la ni ce rek ne mo Ko so va i Me to hi je. EU pri zna le ko sov sku ne za vi snost. Dru ga je pri ~a (autor je je dan od li de ra ko sov skih Sr ba) n Pi {e: Oliver Ivanovi}

nedeqa16.septembar2012.

c m y

dnevnik

IZBORNOG SISTEMA NA LOKALU?

KARMA KOMA

pa na crtu!

Jedna moma~ka pri~a

je ni doslednost ni principijelnost – navodi Verica Kalanovi}. Osim toga da li bi i kada do{lo do promena izbornog sistema, nepoznanica je i koji bi izborni sistem zamenio postoje}i proporcionalni, koji se na lokalnim izborima primewuje od 2004. godine. Za sada, utisak je da javnost, pogotovo nakon turbulencija izazvanih na~inom promene vladaju}ih ve}ina u pojedinim lokalnim sredinama, listom navija za povratak ve}inskog izbornog sistema, koji je bio u primeni na lokalnim izborima 1992, 1996. i 2000. godine. Sve to pod pretpostavkom da bi stranke u slu~aju da kandidati na izborima nastupaju s imenom i prezimenom morale da ozbiqnije Verica Kalanovi}: Gra|ani nisu birali one koji prodaju mandate povedu ra~una o tome koga kandineretko i svi i otuda i prostora duju, kao da bi izabrani morali da svojevremeno predloìo sistem za politi~ke pijace – napomiwe povedu ra~una o posledicama prikoji kombinuje proporcinalni ministarka Kalanovi} za na{ hvatawa „ponuda“ da pre|u u drugu (pri pretvarawu glasova u mandalist. jato. te) i ve}inski izborni sistem U svakom slu~aju, izmena izborKada su u pitawu lo{e strane (pri dodeqivawu mandata). Iako nog zakonodavstva pre svega bi ovog sistema, Milan Jovanovi}, o~ekuje da o tome tek bude re~i trebalo da ide u pravcu uvo|ewe profesor FPN u Beogradu, istime|u partnerima u Vladi, minive}e politi~ke odgovornosti: jer ~e posledicu zbog koje je ovaj sistarka Kalanovi} je izri~ita u prebezi su posledica upravo odsustem uostalom svojevremeno i napogledu modela koji preferira i stva te odgovornosti. pu{ten. „Srbija je diKad smo kod prebega, oni verzifikovano drukoji to ~ine iz lukrativ{tvo, sa brojnim nacioU nekim zemqama odluka o prelasku nih ili bilo kojih drunalnim i politi~kim iz jedne partije u drugu po pravilu gih prozai~nih pobuda, mawinama, sa sna`nim ozna~ava kraj politi~ke karijere ne bi trebalo da doìrascepima, duboko ravqavaju samo ad hoc parslojeno, sa velikim idecijalnu osudu, i to uglavolo{kim distancama nom od strane koju napu{taju, kao me|u politi~kim akterima. Veza koji }e se, sva je prilika, zala{to je to u nas sada slu~aj. U ne}inski izborni sistem ostao bi gati u razgovorima o izmenama izkim zemqama, poput SAD i Velinesenzibilan za tu diverzifikobornog zakona. ke Britanije, kako podse}a Vladivanost, mnoge grupe i wihovi in– Smatram da kombinovani izmir Goati, odluka o prelasku iz teresi ne bi bili predstavqeni, borni sistem spada u polovin~na jedne u drugu partiju, ozna~ava, po razne mawine bi sistemski bile re{ewa. îwenica jeste da je pravilu, definitivan kraj polipretvorene u trajne gubitnike“, kombinovani izborni sistem mati~ke karijere. tvrdi Jovanovi}, navode}i da je we lo{ od klasi~nog proporcioZvu~i li vam to potpuno nepoproblem i {to su stranke mahom nalnog, ali on i daqe ne odraàva znato? To je samo dokaz da izmene protiv ovog sistema, jer shvataju voqu gra|ana u potpunosti. Ako izbornog sistema, kakve god da one da bi takav izborni model mogao smo qudi principa, koji su probudu, ne}e biti dovoqne da u buizvesno dovesti, ne samo do wihotiv bilo kakvih kombinacija, ondu}nosti budemo li{eni scena iz vog odlaska u opoziciju, nego i do da ne govorimo o kombinovanom, procesa koji je ovo leta, s toliko nestanka sa politi~ke scene. ve} o ve}inskom izbornom sisteuloènog truda, kona~no upodoRecimo i to da je CeSID, ima - mu. U suprotnom, odgovornost je bio lokalne vlasti. ju}i u vidu sve mane ve}inskog si - nedefisana, podeqena, zamagqen Denis Kolunyija stema, kao kompromisno re{ewe na, krivci su jedni, drugi, tre}i, a

INTERVJU

ako mlad, a ve} ima momka! âk vi{e wih. Ne, ne radi se o nekom gra|aninu koji se vredno priprema za u~e{}e na Paradi ponosa – ako izvesni nervozni momci uop{te blagoizvole dopustiti weno odràvawe – nego o jednom sasvim drugom fenomenu, ne ba{ eroti~nom, osim u izvesnom sado-mazo smislu koji nam ve} malko izlazi na nos. Dakle, „momci“. I to ne bilo kakvi, no prili~no jednoobrazni (a neki i jednoOBRAZni): uvek nabijeni, nabildovani, o{i{ani kra}e od kratkog, „sportski“ ode veni (tako se to iz nekog razloga kaè, mada ne kontam da koji je li to sport u pitawu?), i uop{te, kadri i radi sti}i, ute}i i na stra{nom mestu postojati. Naro~ito ako se radi o mestu koje nije stra{no po sebi, no ga stra{nim ~ini ba{ wihovo prisustvo. Posledwi su put (eh, da je posledwi!) Momci kao jedna zasebna i odelita sociolo{ko-estetska kategorija vi|eni pre neki dan u i oko zgrade Skup{tine Novog Sada, na onoj vampirastoj sednici na kojoj je naposletku – kad je ono }uk huknuo po tre}i put - izveden misti~ni ritual Upodobqavawa Novog Sada... znate ve} i kome i ~emu. Predsednica te ustanove Aleksandra J. zapitala se javno ko su ti gra|ani, ti Momci {to su banuli u salu i razba{karili se u woj, da nisu ne~ije obezbe|ewe ili {ta, ali jasnog odgovora nije bilo, pa otuda ni razja{wewa svrhe wihovog boravka na tom mestu. Momci ionako ne vole mnogo da obja{wavaju, nisu oni qudi od re~i, nego od dela. Oni kojima su ti Momci atribuirani od wih su se diskretno ogra|ivali, ali onako reda radi, kanda s namerom da im niko ni ne poveruje, nego tek da se ne{to kaè. Policija je, zanimqivo, odbila da ureduje, da li zato {to joj je tako nare|eno, ili {to je s Momcima ionako isprepletena bezbrojnim nitima, neretko i personalnim: nije ret -

kost da jedan te isti gra|anin prepodnevnu {ihtu radi kao policajac, a popodnevnu kao ne~iji Momak. Kako god, predsednica nije dopustila da se zasedawe nastavi dok se Momci ne udaqe, jer nije sednica skup{tine mesto za Momke (imaju oni teretane, kla dionice i ostale ustanove za celodnevno zbriwavawe Momaka), nego je za odbornike, pa makar i moma~ke. [ta je posle bilo – znate, ali to nije tema ovog teksta; to je tek tema na{ih ìvota, od sada pa nadaqe i ubudu}e, i jo{ }e nam na u{i poizlaziti, ni{ta se ne brinite. Ono {to mene u ovoj pri~i povrh svega fascinira jesu sami Momci kao neizbe`na nuspojava na{ih ìvota jo{ otkad su nam se ti ìvoti krenuli nekako ~udno izvrtati naopa~ke. Ovi dana{wi Momci, uzgred budi kazano, ve}inom tada nisu ni ro|eni bili; oni su, dakle, sinovi, da li biolo{ki ili tek, hm, duhovni, onih Momaka Prve Generacije, onih {to su u davnim smutnim danima, jo{ pre dvade set i kusur godina, utemeqili vrstu. Koja sve od tada, vidimo, sasvim lepo napreduje. Zanimqivo je to, kako god okrene{: nije li i sama ekspredsednica Jerkov te gra|ane nazvala Momcima, o~igledno ne znaju}i kako druga~ije da ih tituli{e? Druga~ije, uostalom, nije ni moglo ni trebalo, jer je ba{ ta re~ precizan ozna~iteq vrste. Pojavili su se, velim, u smutno vreme, ono kada je – slede}i znamenitu Andri}evu misao – ~estit svet za}utao, a fukara se osilila. Pre toga ih (se}am se da ih se ne se}am!) nije bilo, mada je bilo nekih wihovih zametaka i prototipova, ali wih, te Pramomke, niko nije ba{ ozbiqno shvatao, oni su bili osu|eni na tugaqivo tavorewe na onoj strani ulice koja je suprotna strani ulice na kojoj ìve devoj~ice kojima miri{e koà. Sada je to, me|utim,

ugledna i legitimna profesija, jedna gilda za sebe, jedan pravi sindikat moma~ki. Krenulo je ranih devedesetih od istaknutih kriminalaca i „kontroverznih bizmismena“, pa se govorilo: taji-taj i wegovi momci su se pojavili ovde ili onde, sredili ovog ili onog, nemoj da tom i tom staje{ na `uq jer }e ti poslati svo je momke, i sve tako, momci ovo, momci ono, zjapnula je naprasno ta rupa u jeziku jer niko nije znao kako bi preciznije imenovao taj novi soj, te Momke na plati kod novih i starih bumbara i puni{a na{ih. I tako oni ostado{e Momci dok se ne izna|e neki precizniji termin, ali sada je kanda ve} prekasno za to, a i Momci su se sasvim lepo odoma}ili u toj re~i, pa ne bi da se iseqavaju iz we negde u nepoznato. Otuda smo spisku svih dotada{wih zanata, onako starinski ~estitih, morali pridodati novu profesiju, istina malko i stresnu, ali dosta unosnu: zanimawe Momka. Ma da ono, gle, nikada ne postoji u jednini (kao {to postoji stolar, zidar, ratar...), nego samo u pluralu: Momak sam za sebe nevidqiv je entitet koji se ne razlikuje od okoline; tek kada se grupi{e i postane Momci, prepoznatqiv je i uliva, hm, strahopo{tovawe, {to i jeste najve}i deo svrhe wegovog zanata. Pravo da vam ka`em, nekako je sasvim logi~no {to je Ovo {to je nasko~ilo na grad, nado{lo i uz pomo} i opomiwu}e prisustvo Momaka; to nekako lepo pasuje zajedno, tu je medijum poruka i obrnuto, i tu je sve ba{ kako treba. Mada ba{ ni{ta ba{ nikako ne vaqa. n Teofil Pan~i}

PROF. Dr BRANISLAVA BELI], POTPREDSEDNICA SKUP[TINE APV

Ne treba nam sva|a Vojvodine i Srbije red sed nik voj vo |an skog par la men ta I{tvan Pastor otvoreno je negodovao zbog ~iwenice da je Vlada Srbije utvr dila predlog rebalansa republi~kog buxeta bez ikakvih konsultacija sa pokrajinskom administracijom, upozoriv{i da bi bilo veoma problemati~no ukoliko bi takav odnos postao praksa. Potpredsednica Skup{tine APV i funkcionerka SPS-a prof. dr Branislava Beli}, me|utim, ne veruje da se radi o ustanovqavawu modela budu}eg pona{a wa centralnih vlasti prema Pokrajini. – Po kontaktima koje imam sa gospodinom Pastorom, i su-

de}i po wegovim stavovima, on je bez ostatka za saradwu dva nivoa vlasti. Veoma dobro znam da je na istim pozicijama i {ef moje partije, premijer Ivi ca Da ~i}. I pret po sta vqam da u budu}nosti ne}e biti problema, tim pre {to je iz Vlade dato jasno obrazlo`ewe da konsultacija o rebalansu sa vlastima u Vojvodini nije bilo zbog toga {to nisu promewena transferna pla}awa ni Pokrajini ni lokalnim samoupravama – ka`e dr Beli} za „Dnevnik”. – U svakom slu~aju, uverena sam u to da kada se politi~ke strasti malo sti{aju i kada svi zapnu da rade kako bi se kona~no po~elo s re{avawem brojnih problema s ko -

Nedostaje doma}eg vaspitawa i politi~ke kulture l Da li su Novosa|ani zaslu`ili sve ovo {to im se posledwih meseci izde{avalo? – Stvorena je u Novom Sadu, delom zahvaquju}i i medijima, ve oma lo{a navija~ka atmosfera, ali se nadam da }e sada tenzije splasnuti i pored ~iwenice da nekima uzavrele strasti odgova raju i da ih prosto neguju, jer ne biraju sredstva da bi do{li do ciqa. Kada su u pitawu partije, potrebno nam je maksimalno me|usobno po{tovawe, uz dosta dobrog doma}eg vaspitawa i politi~ke kulture wihovih istaknutih reprezenata. S druge strane, oni kojima su sada dopali kabineti moraju biti svesni ~iweni ce da pozicije na koje su do{li nisu wihovo vlasni{tvo, stra na~ki plen, ve} da su tu gde jesu kako bi uradili neki posao u interesu gra|ana. Upozoravam na vreme, po{to smo pre~esto bili svedoci da su gra|ani ostajali na posledwem mestu, daleko iza li~nih i strana~kih interesa. Uostalom, da su se po{tovali rad, disciplina, pravila i zakoni, mi ni ne bismo do{li u situ aciju u kojoj smo.

jima se na{a zemqa suo~ava, da }e i svi ti negativni tonovi na re la ci ji No vi Sad - Beograd i{~eznuti. l Dakle, verujete da je mogu}a koha bi ta ci ja re pu bli~ke i pokrajin ske vlasti? – Nadam se. Zapra vo, ube|ena sam da je to je di ni put. Jer, ukoliko bi se nastavilo s tim disonantnim to no vi ma, uko liko bi se odnosi dva ni voa vla sti sve li na permanentnu sva|u i podmetawe nogu, samo bismo sebi proizveli jo{ ve}e probleme. A oni nam, pogotovo u ovom i ekonomskom i politi~kom trenutku, nikako nisu potrebni. l Da li se u vrhu SPS-u raz go va ra lo o to me ka ko re{iti probleme nastale kao posledica odluke USS da neustavnim proglasi 22 odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti APV? – Najpre, za SPS nema nikakve dileme da se odluka Ustavnog suda mora ispo{tovati. Ta se tema nalazi pred na{im rukovodstvom i priznajem da sam veoma zadovoqna {to se prepoznalo koliko je bitno da se ta situacija razre{i u najkra}em mogu}em roku da bismo normalno mogli da funkcio-

ni{emo. I da vi{e ne bi bilo tih lo{ih tonova izme|u Pokrajine i Republike. Dakle, postoji nekoliko vi|ewa mogu}eg izlaza; uostalom, kada imate neki problem, razumqivo je da su polazne ideje razli~ite. A kvalitetno zajedni~ko re{ewe je po pravilu takvo da su wime podjednako svi i zado voqni i nezadovoqni, ali da je ono pre svega u interesu gra|ana. l Stavovi o Vojvodini ovda{wih socijalista, od @i vo ra da Smi qa ni }a i Vas, pa ~ak i Du{ana Bajatovi}a, ipak se razlikuju od onih koje iznosi, recimo,

gospodin Da~i}. Da li je u pitawu samo druga~ija „intonacija” ili je na delu uobi ~a jen pro blem „be o gradske centrale”? – Nikakve strate{ke razlike ne postoje, u to vas uveravam. Plat for ma SPS-a o autonomiji Vojvodine je pravqena ovde, u Pokrajinskom odboru, i sve je prihva}eno u samom vrhu stranke. Tim pitawem se dosta bavio i sam predsednik Da~i} i wegova razmi{qawa su tako|e potpuno na liniji Platforme. U pitawu je samo druga~ija retorika u sadejstvu sa uobi~ajenom per cepcijom po kojoj je „centrala

uvek ne{to drugo”. Da upotrebim malo medicinske terminologije: mo`da se stavovi o Vojvodini fenotipski druga~ije ispoqavaju, ali je genotip sasvim sigurno identi~an. Drugim re~ima, zna~aj autonomije Vojvodine i wenu posebnost veoma dobro razumeju u vrhu Socijalisti~ke partije Srbije. l A da li to razumevawe postoji i u ostalim delovima stranke? – Kada je u pitawu obi~an ~lan SPS-a, obi~an gra|anin, naravno da ne mo`ete o~ekivati da on, kada su u pitawu va`na politi~ka pitawa, ba{ uvek i sve razume. Tim pre {to je, generalno posmatrano, potpuno bespotrebno kreirana veoma lo{a atmosfera u kojoj je ve{ta~ki potenciran antagonizam izme|u Vojvodine i ostalih delova na{e zemqe. A svi mi `ivimo u Srbiji, i tako i treba da bude. Ono {to je specifi~nost Vojvodine, weno istorijsko nasle|e, mul ti na ci o nal nost, eko nom ski potencijal... sve to bi trebalo iskoristiti kao prednost, i to ne samo vojvo|ansku, nego cele Srbije, prednost koju }e po{tovati i u Kragujevcu, Ni{u, Loznici, Zaje~aru, ba{ kao {to i Vojvodina mora da po{tuje sve druge delove Republike. I zato autonomija Vojvodine nije i ne bi smela da bude problem – osim ako neko nema nameru da od te auto nomije problem napravi. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

INTERVJU

POLITI^KI CIRKUS U ZEMQI SRBIJI LI[EN JE SVAKE ETIKE I ESTETIKE

No va isto

Ko pla }a po rez kad se pro da obraz u po pro da ja man da ta, po seb no na lo kal nom ni vou vla sti, ali i ras po de la jav nih pred u ze }a kao po li ti~ kog ple na, posta la je deo ov da {we „po li ti~ ke kul tu re”, jer ta kva pol iti~ ka prak sa ne sa mo da ne doìvqava iole ozbiq ni ju jav nu kri ti ku, ne go je go to vo po sta la i dru {tve no pri hva tqi va. Na i me, do sad ni ko zbog ta kvih po sti zbor nih me {e te ra wa ili ne prin ci pi je lnih za o kre ta ni je pla tio ce nu na iz bo ri ma. Jo{ sa mo da se ku po pro da je man da ta opo re zu ju, pa da i tu si vu zo nu uve de mo u le gal ne to ko ve. Uce ne, pri ti sci, pre le ti uz onu ~u ve nu Sir Oli ve ra „ci je na, pra va sit ni ca”... ni kad ni su bi li stra ni ov da {woj po li ti~ koj sce ni. Uosta lom, o wi ma da nas sva ko dnev no go vo re sa mi po li ti~ ki ak te ri, na rav no uvek op tu ù ju }i onu dru gu stra nu. Bi lo ih je i kad su par ti je upra vqa le man da ti ma pre ko ta ko zav nih blan ko ostav ki, kao {to ih ima i da nas kad su po slan ci i od bor nci ne pri ko sno ve ni vla sni ci svo jih man da ta. Me |u tim, ono {to se na ni vou lo kal nih sa mo u pra va de {a va po sled wih ne ko li ko me se ci jo{ ni kod nas ni je vi |e no. Po li ti~ ko upo do bqa va we lo ka la po sta lo je man tra no vih ak te ra re pu bli~ ke vla sti, ko ji su u taj pro ces u{li ~ak bez po tre be da mu da ju bar pri vid de mo kra ti~ no sti. Otvo re no se, na i me, obe smi {qa va ju lo kal ni iz bo ri, a sve uz po ru ke da }e one op {ti ne i gra do vi ko ji se upo do be ima ti „bo qi pro laz do Vla de Sr bi je„, a, {to }e re }i, i do re pu bli~ ke ka se. So ci o log Rat ko Bo ò vi} ka è da da na {wa po li ti~ ka sce na za to mo è da se de fi ni {e kao „cir kus bez eti ke i este ti ke, sa upo ri {tem u pot pu nom ne mo ra lu”: – To je je dan va {ar i pro sta kluk u ko jem iz vo |a ~i ra do va ne ume ju ~ak ni da se sti de, ni ti ima ju bi lo ka kvu od go vor nost. A na pi ta we ko im je to omo gu }io i ka ko to da je ta kvo po na {a we po sta lo dru {tve no pri hva tqi vo, dr Bo ò vi} od go va ra da je na {e dru {tvo o~i gled no „iz vr {i lo mo ral no sa mo u bi stvo”.

– To da mo `e sva ko sa sva kim i da mo `e sve sa mo za rad vla sti i mo }i, i to bez ika kvog za zo ra, po ka zu je o ka kvom se be{ ~a {}u ra di. A kad bi smo po gle da li {ta je u tom bes pri zor nom pa ko va wu vla sti, vi de li bi smo da su tu naj pri sut ni je pr qa ve ru ke u po li ti ci. I shod no Sar tro voj ide ji po ko joj kad je ~o vek u po -

Bo ò vi} upo zo ra va da se ta ko, za pra vo, de mon stri ra da ne ma de mo kra ti je od o zdo, a ti me i da ne ma de mo kra ti je uop {te, jer, ka ko je obra zlo ìo, „de mo kra ti a ja i do la zi od o zdo„. – Mi ima mo ka ri ka tu ru ide je de mo kra ti je. Ima mo po li ti ku u ko joj je mo ra lan po li ti ~ar ne po è qan.

li ti ci, ima ru ke ili u kr vi ili u Na stra nu {to je iz bor ni si stem ka gov ni ma, mi slim da smo mi iz one ta stro fa lan, ku po pro da ja od bor ni pr ve pre {li u ovu dru gu fa zu – is ka po ka zu je da ne ma ni ka kve ko re la ti ~e dr Bo ò vi}. ci je iz me |u vla sti i gra |a na, ve} On ka è da je No vi Sad u ko jem se nam se pri ka zu je jed no ru `no po zo ovih da na de {a va lo „pre kom po no va ri {te ~i je pred sta ve gra de po gub ne we” vla sti po sle di ce – i we no upo uka zu je ovaj Mi imamo karikaturu do bqa va we so ci o log. ideje demokratije. sa po li ti~ Po we go kim ras po voj oce ni, Imamo politiku u kojoj je re dom na dru {tvu je moralan politi~ar – nepoèqan c e n t r a l ta kav „amo (Rat ko Bo ò vi}) nom ni vou, ral ni te a „ i z r a z i t i tar„ na met pri mer dru {tva u ko jem vla da ha os nut jer ne ma mo kri ti~ ke jav no sti, i bez u mqe”. zbog ~e ga se „te pred sta ve pre pu ne – Ima ju li smi sla lo kal ni iz bo glu po sti i na si qa ne mo gu ni za u ri uop {te? Ima li tu gra |a ni na, sta vi ti„. ako se sve di ri gu je iz cen tra le? Ov – Sve su to ka rak te ri sti ke jed nog de se ra di i o po ni à va wu in te li - pret po li ti~ kog sta wa, jer ta kve gen ci je qu di na lo kla nom ni vou, ka stva ri su ne za mi sli ve u ci vi li zo kvog, mi slim, do sad ni kad ni je bi va nim dru {tvi ma i de mo krat skim lo. Jer, i ra ni je je bi lo po ja va pre ze mqa ma – upo zo ra va dr Bo ò vi}. le ta wa i tr go vi ne man da ti ma, ali Pol ti ko log dr Du {ko Ra do sla je bar bi lo ne kog pri vi da re da i re vqe vi} oce wu je da je ne dav na pro me do sle da. Sa da je i to ogo qe no do na vla sti u No vom Sa du bi la sa mo kraj no sti. „naj vi dqi vi ji pri mer” upo do bqa va -

wa lo kal nih sa mo u pra va cen tral noj vla sti, jer je, ka ko je na veo, u ma wim sre di na ma bi lo „jo{ eks trem ni jih si tu a ci ja”. On za na{ list ka è da ta kva prak sa po tvr |u je „da smo dve de ce ni je na kon uvo |e wa vi {e stra na~ ja jo{ uvek ne do vr {e na dr à va” i da ima ja ko pu no pro ble ma u po i ma wu de mo kra ti je. – O~i gled no je da je po li ti ka da nas mno gi ma tek pre ~i ca za sti ca we ma te ri jal ne ko ri sti, rad nog me sta, za po {qa va we ~la no va po ro di ce... Uz to, do tih po zi ci ja i pri vi le gi ja sti ù bez ima lo tru da, a {to im omo gu }a va iz bor ni si stem, jer se na bi ra li {ti ma kri ju iza ime na stran ke, a na kon iz bo ra man da te iz no se na stra na~ ku pi ja cu. S ob zi rom na to da je obi~ no re~ o qu dim ko ji u jav no sti i ni su pre po zna tqi vi, jer na iz bor ne li ste u naj ve }oj me ri do spe va ju oni ko ji se vi de kao po slu {ni ci, oni apo slut no ne ose }a ju ni ka kvu od go vor nost pre ma bi ra ~i ma – ob ja {wa va Ra do sa vqe vi}. Uz to, do da je na{ sa go vor nik, ta kvi li ko vi vi de jav nu imo vi nu, od no sno jav na pred u ze }a i dru ge in sti tu ci je, tek kao iz vor fi nan si ra wa i se be i svo jih par ti ja. Ra do sa vqe vi} sma tra da je kqu~ ni pro blem u to me {to od uvo |e wa vi {e stra na~ ja u Sr bi ji ni su stva ra ne pret po stav ke za vo |e we od go vor ne po li ti ke, zbog ~e ga da nas, 22 go di ne ka sni je, „na po li ti~ koj sce ni za pra vo ne ma mo ni kog ko prak ti ku je mo ral u po li ti ci”. – Re ci mo, ov de su u kam pa wi svi pri ~a li o de par ti za ci ji, a on da su or ga ni zo va no pri o nu li po de li par tij skog ple na. Da ne go vo rim o to me ko li ko su lo kal ni iz bo ri ap so lut no iz gu bi li smi sao, jer se u op {ti na ma i gra do vi ma na si lu i po sva ku ce nu pre sli ka va vlast sa re pu bli~ kog ni voa – is ti ~e Ra do sa vqe vi}, sa gla siv {i se da lo kal ni iz bo ri ubu du }e ne bi sme li da se odr à va ju isto vre me no s re pu bli~ kim, ve} na po lo vi ni iz bor nog ci klu sa za cen tral ne or ga ne vla sti, jer bi ta ko, iz me |u osta log, i gra |a ni lak {e mo gli da sa gle da ju ko su za pra vo kan di da ti za lo kal nu vlast ko ju bi ra ju. n Branka Dragovi} Savi}

KOLIKO JE ZA STRANKE NACIONALNIH ZAJEDNICA OPASNA TRGOVINA MANDATIMA

Pr vo ze zne{ ve }i nu, pa on da ma wi nu iv ko ]ur ~i}, je di ni ~lan „vla {ke” par ti je NO PO ko ji se do mo gao od bor ni~ kog me sta u No vom Sa du, iz ba ~en je iz ove or ga ni za ci je ka da je od lu ~io da pra vi sa vez sa, ta ko |e naj u re nim, ~la no vi ma par ti je „Dve ri”. Ostao je bez par tij ske po za di ne, ali kao vla snik man da ta ima pra vo da svoj glas ustu pi ko me mu dra go, {to zna ~i da je vla san da za ba ta li i stra na~ ka uve re wa (ako uop {te po sto je). Ono {to je naj va `ni je, a ov de }e mo @iv ka ]ur ~i }a vo di ti kao ~o ve ka ko ji je u pred iz bor noj kam pa wi te o ret ski za stu pao in te re se vla {ke ma wi ne, on ima pra vo da za ne ma ri ~ak i te ma win ske in te re se. I ne ma te prav ne si le u na {oj prav noj dr `a vi ko ja bi ima la {ta da mu spo ~i ta. Za ma we upu }e ne NO PO (Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra) je par ti ja ko ja je iz i gra la za ko no dav stvo Sr bi je, re gi stro vav {i se kao vla {ka ma win ska stran ka, {to im je omo gu }i lo da po ma win skim kvo ta ma, da kle uz ne u po re di vo ma we gla so va no {to pro pi su je cen zus od 5 od sto, ipak u|u u skup {ti ne od lo ka la do vr ha. Iako sa Vla si ma ve ze ima ju ta man ko li ko i sa ple me nom Na va ho iz pra {wa ve ze mqe Ko lo ra do. No, to je ne ka sa svim dru ga i ur ne be sno sme {na pri ~a o na {em iz bor nom si ste mu. Pri mer no vo sad skog ~la na NO PO po ka zao je, me |u tim, jo{ jed nu boq ku iz bor nog si ste ma, a ko ja na ro ~i to mo `e da po go di ma wi ne u

Sr bi ji, u me sti ma gde se je dva do mog nu jed nog ili dva svo ja pred stav ni ka. Ru ku na sr ce, za pra vo sve par ti je u na {oj dr `a vi tre nut no bo lu ju od iste boq ke. One sa sta vqa ju iz bor ne li ste, ali su qu di na

tim li sta ma, ka da jed nom kro ~e u par la ment, bio on re pu bli~ ki, po kra jin ski ili lo kal ni, vla sni ci man da ta, i sa istim ras po la `u ka ko im se }e fi. Kao re zul tat – a re~ je, pod se ti }e mo, o po sle di ci sta va Ustav nog su da da je man dat ne pri ko sno ve no vla sni {tvo po sla ni ka (od bor ni ka) – na kon po led wih iz bo ra, na ro ~i to na lo ka lu, pre be ga je bi lo na de se ti ne. E sad, ve li ke tzv. ve }in ske stran ke te pre be ge jo{ ne ka ko i mo -

gu da pre bo le, bez ob zi ra {to su u po je di nim slu ~a je vi ma upra vo bog wih osta ja li bez vla sti, jer ipak osta je do voq no onih ko ji }e za stu pa ti stra na~ ku po li ti ku. Ali ka da ma win ski na ro di do `i ve pre beg

svo jih pred stav ni ka, naj ~e {}e osta ju i bez za stu pa wa svo jih in te re sa u sre di ni u ko joj `i ve – a upra vo je bri ga o tom in te re su bio ciq za ko no dav ca ka da je usta no vqa vao prin cip po zi tiv ne dis kri mi na ci je za stran ke na ci o nal nih za jed ni ca. – Is kqu ~i vo iz bo ri po pro por ci o nal nom prin ci pu mo gu obez be di ti pri su stvo pred stav ni ka ma wi na u skup {ti na ma op {ti na. To se, na rav no, ne od no si na op {ti ne gde ne ka ma win ska na ci o nal na za jed ni ca ~i -

ni ve }i nu, ali ta kvih je ma lo. Isto vre me no smo se za la ga li i za to da man dat pri pa da po sla ni ku, od no sno od bor ni ku, a ne stran ci, jer je u pi ta wu ci vi li za cij sko na ~e lo – ka è za „Dnev nik” na rod ni po sla nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa stor. – Po na ma, tu ne ma me sta dru ga ~i jim re {e wi ma. Ali upra vo za to su stran ke te ko je ima ju stra {nu oba ve zu da do bro pro ve re ko ga }e is ta }i na iz bor nim li sta ma, is ti ~e Pa stor. – Tre ba na }i qu de za ko je se mo è pret po sta vi ti da se za me sec ili dva ne }e pro da ti ne koj dru goj stra ni za ne ke sit ne pa re ili funk ci ju, pa ta ko iz ne ve ri ti bi ra ~e za hva qu ju }i ko ji ma je ste kao taj man dat – ob ja {wa va funk ci o ner SVM-a. Me |u tim, ako uko li ko iza bra ni pred stav nik ma wi ne ipak po è li da pro me ni pri ~u, i Pa stor po tvr |u je da za pra vo ne po sto ji me ha ni zam ko ji bi do ti~ noj na ci o nal noj za jed ni ci „vra tio” man dat. – Mi slim da se ni ne mo è pro na }i prav ni me ha ni zam ka da od bor nik ve ri fi ku je man dat i po sta ne we gov vla snik. Na pro sto, uko li ko po è li da pre beg ne iz uve re wa ili ne kih dru gih raz lo ga, ni {ta ga u tom ne mo è spre ~i ti. Tu, na rav no, po sto ji mo ral ni ko deks sa mog od bor ni ka i on je ta kav ka kav je. Ipak, po na vqam, naj ve }a je od go vor nost na we go voj stran ci, ko ja mo ra da pa zi ko ga to sta vqa na li stu – ob ja {wa va Pa stor. n Petar Klai}

a i sta se bo jim da set eko nom skih me ra Vla de Sr bi je i pred log re ba lan sa bu xe ta uop {te ne }e do ve sti do to ga da se de fi cit u dr àv noj ka si sma wi. Na pro tiv – otvo ren je eko no mi sta Alek san dar Ste va no vi} iz be o grad skog Cen tra za slo bod no tr ì {te. U raz go vo ru za „Dnev nik” on na vo di da se ni {ta ni je pro me ni lo ka da je re~ o glav nom uzro ku ve li kog bu xet skog de fi ci ta - de cen tra li za ci ji spro ved noj kroz pre ra spo de lu po re za na do ho dak ka lo kal nim sa mo u pra va ma: – Ta ko |e, ne ke od pred lo è nih me ra }e ve ro vat no iza zva ti ve li ke pro ble me u pri ku pqa wu po re skih pri ho da, pre sve ga tu mi slim na pla }a we PDV-a po na pla ti ro be. To, na rav no, sam po se bi je ste do bar po tez, ali bi mo rao da bu de spro ve den u du èm vre men skom pe ri o du i da bu de pra }en re for mom sud skog si ste ma. Ova ko se bo jim da }e bu xet ski de fi cit za pra vo sa mo jo{ vi {e bi ti pro du bqen. Po Ste va no vi }e vim re ~i ma, vla di nim pa ke tom me ra na jed noj stra ni }e se mo `da na ma }i ne {to no vih po re skih pri ho da, ali }e se na dru goj mno gi od wih iz gu bi ti. – Sve u sve mu, mi slim da je re~ o kraj we ne do re ~e nim me ra ma do ne tim bez ozbiq ne ana li ze efe ka ta ko je }e ima ti. Ni je ja sno ni za {to se ta kve me re do no se pri li~ no po pu li sti~ ki, na sa mom po ~et ku ra da Vla de. Jer, ako se ta ko ra di sa da, na sa mom po ~et ku man da ta, pi tam se {ta nam pre o sta je za ka sni je, za kraj. Si tu a ci ja je ve o ma, ve o ma ozbiq na... l Imamo i situaciju da premijer i ministar finansija govore o {tedwi a pri tome su rashodi buxeta pove}ani? – Ne ma na ma iz la ska na ze le nu gra nu dok se ne sma wi udeo dr àv ne po tro {we u dru {tve nom pro iz vo du. Da kle, Vla da sa da po ku {a va da sta bi li zu je bu xet na pri li~ no vi so kom ni vou dr àv ne po tro {we, ali mi slim da na du gi rok ti me uni {ta va mo na {e {an se da ì vi mo bo qe. Ono {to se sa da ra di ne ma ni ka kve lo gi ke: upor no se po na vqa da ne }e bi ti ni ka kvog ot pu {ta wa u jav nom sek to ru, da se ne }e di ra ti pen zi je, da se ne }e re for mi sa ti obra zo va we ni zdrav stvo, pa ~ak i kad uki ne te ne ku agen ci ju - da ne }e te ot pu {ta ti qu de. To je vr hun ska de ma go gi ja, po {to }e nas te stva ri ne mi nov no sa ~e ka ti. To {to ne ko mi sli da }e od la ga we na tri me se ca ili do dat no za du è we Sr bi je ne {to do bro do ne ti i da }e se u me |u vre me nu stva ri ne kim ~u dom pro me ni ti, to sa mo po ka zu je da taj o~i gled no do bro ne po zna je eko no mi ju. Ne znam {ta dru go mo è bi ti u po za di ni ta kvog po na {a wa. Sr bi ja mo ra da sma wi ras ho de i dru gog iz la za ne ma.

VESTI Ma lo mor gen Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da MMF i Fi skal ni sa vet, ko ji ni su bla go na klo ni pre ma vla di nim eko nom skim me ra ma, mi sle na sop stve ne in te re se, ali da on bri ne o in te re su na ro da i dr à ve. Po we go vim re ~i ma, pred lo è ni re ba lans bu xe ta je naj vi {e {to je mo glo da se iz vu ~e iz ove si tu a ci je, a da se ne pre ba cu je te ret na gra |a ne. „Je l’ tre ba da za mr zne mo pla te i pen zi je, da ne ma so ci jal nih da va wa, po mo }i po qo pri vred ni ci ma. . . Je l’ to to zna ~i? Pa re ci te to na ro du pro stim je zi kom, pa da vi di mo na ~i joj }e stra ni bi ti. Ja sam ~i sta obra za iza {ao iz ovo ga”, re kao je Da ~i}. On je potvrdio da je ru skoj vla di po slao zah tev za po mo} te{ku milijardu evra, kao i da se raz go va ra sa MMF i EBRD, {vaj car skim, ki ne skim i ja pan skim ban ka ma, ali, is ta kao je, pre sve ga se tre ba uzda ti u svo je sop stve ne sna ge i pu tem in ve sti ci ja ma po di }i ni vo pro iz vod we. „MMF-u sam re kao da nam je sta lo da ima mo ko rekt ne od no se, ali da }e po ka za teq da je ova vla da do bro ra di la bi ti ka da do |e dan ka da nam oni vi {e ne }e bi ti po treb ni”, re kao je pre mi jer i de man to vao me dij ske na vo de da je Mi si ja MMF-a, ko ja je ne dav no bo ra vi la u Be o gra du, tra ì la pro da ju Te le ko ma.

Re pa }e mo }i u Hr vat sku? Hr vat ski mi ni star po qo pri vre de Ti ho mir Ja ko vi na iz ja vio je da se na ne for mal nom raz go vo ru mi ni sta ra tog re so ra iz ze mqa re gi o na raz go va ra lo i o od lu ci Vla de Sr bi je o za bra ni iz vo za {e }er ne re pe, so je i sun co kre ta, {to bi po go di lo i hr vat ske {e }e ra ne ko je u Sr bi ji ima ju ugo vo re nu pro iz vod wu na 8.000 hek ta ra. „Od srp skog mi ni stra po qo pri vre de Go ra na Kne `e vi }a do bio sam in for ma ci je o sprem no sti da se na |e re {e we ka ko bi ta ne u god na si tu a ci ja bi la re {e na na kva li te tan na ~in, jer je re~ o ugo vo re noj pro iz vod wi”, iz ja vio je Ja ko vi na. Hr vat ski mi ni star je na veo i ka ko je pred lo `e no da po vr {i ne i ko li ~i ne, avan si ra ne u sa mom ci klu su pro iz vod we, bu du iz u ze te iz od lu ke o za bra ni iz vo za si ro vi na, sun co kre ta, {e }er ne re pe i so je.

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

ALEKSANDAR STEVANOVI], EKONOMISTA

Vla da ra di {to i pro {la

Kad ne moète da platite kredit, onda vam banka uzme stan. Isto je i sa dràvom - ako ne moète da pla}ate obaveze, onda prodajte Telekom i tako daqe, sve dok se ne opametite l Da li u tom smislu i najavqene razgovore sa Me|unarodnim monetarnim fon dom vidite kao alibi za odlagawe reformi, uz pretpostavku da MMF uop{te èli da u ovoj situaciji i sa ovakvom politikom Vlade u|e u novi stend-baj aran`man sa Srbijom? – Pr vo, MMF nam ne }e da ti ni ka kav aran `man uz ova kvu po li ti ku. Re }i }e: iz vi ni te, ako tra ì te pa re a ne mo è te da vra }a te du go ve, pa ima te dr àv nu imo vi nu i po zdra vi te se sa wom. Kao {to kad ne mo è te da pla ti te kre dit, on da vam ban ka uzme stan. Ta ko je isto i sa dr à vom - ako ne mo è te da pla }a te oba ve ze, on da pro daj te Te le -

kom i ta ko da qe, sve dok se ne opa me ti te. Ne }e na ma MMF da ti pa re ako se bu de mo neo d go vor no po na {a li i ako ih ne uve ri mo u to da je na {a dr à va spo sob na da na sred wi rok fi nan si ra oba ve ze ko je je sa ma pre u ze la, a u ko je nas ni ko ni je ute ri vao. Da kle, sam aran `man sa MMF-om bi mo rao da zna ~i mno go vi {e ra zum no sti u vo |e wu na {e eko nom ske po li ti ke. On bi sa te stra ne bio naj bla go dar ni ji, a ne za to {to bi nam ne ko dao jo{ ne {to ma lo pa ra. Ka ko nas is ku stvo u~i, mi smo uvek u sta wu da se ne po voq no za du ì mo a on da da to pri ka è mo kao ja ko po vo qan aran `man. Ili, {to bi re kao je dan na{ po li ti ~ar: ja bih da nas bio ja ko sre }an

Ri qa{ ne de qu za tank „pun ta” a rav no da ne ot kri va mo „to plu vo du” sa op {ta va ju }i da je vo `wa auto mo bi la za mno ge gra |a ne Sr bi je po sta la luk suz. Uosta lom, prak ti~ no sva ko dnev no pi {e mo o to me da su pri ma wa sve ma wa, a go ri vo sve sku pqe; da je, re ci mo, u mar tu ove go di ne za li tar ben zi na tre ba lo iz dvo ji ti oko 140 di na ra, a da sa da evro BMB 95 ko {ta sko ro tri de set di na ra vi {a. „Naf ta {i” po sku pqe wa prav da ju po ve }a wem ak ci za, kao i ~i we ni com da na ce nu go ri va na svim lo kal nim tr ì {ti ma, pa ta ko i na srp skom, uti ~e ce na si ro ve naf te, a ove go di ne je ona uglav nom i{la na vi {e. Na po ~et ku go di ne ba rel naf te „brent” bio je oko 110 do la ra, po lo vi nom mar ta ista ko li ~i na pro da va la se za oko 126 do la ra, {to je i ovo go di {wi pik, dok se po lo vi nom ju na spu sti la do 89 do la ra. Me |u tim, ce na go ri va u Sr bi ji ni je se kre ta la po si nu so i di, ve} je kon stant no ra sla. U Sr bi ji je sa da pro se~ na ce na go ri va oko 1,4 evra. Isto vre me no, pri ma wa gra |a na ov da {wih sve su ni à i sa pro se~ nom pla tom od oko 42.000 di na ra mo è se ku pi ti sve ma we. Ta ko je za pu we we re zer vo a ra od 50 li ta ra da nas po treb no 8.345 di na ra. Bu du }i da je pro se~ na za ra da po da nu oko 1.900 di na ra, oni ko ji è le da na pu ne re zer vo ar svog auto mo bi la mo ra ju za to „za do voq stvo” da ra de bez ma lo ~e ti ri i po da na. Dru gim re ~i ma, pro se ~an gra |a nin Sr bi je za ce lu me se~ nu za ra du mo è da na tan ku je sve ga pet re zer vo a ra. Sto ga i ne ~u di {to na {i gra |a ni naj ~e {}e si pa ju go ri vo za 1.000 di na ra i, ja sno – vo ze kad ba{ mo ra ju. Ovaj po da tak, na rav no, sta vqa gra |a ne Sr bi je na sa mo dno ne dav no ob ja vqe ne le stvi ce ko ja po ka zu je ko li ko dnev ni ca ko {ta 50 li ta ra go ri va. U ne {to ma lo bo qoj si tu a ci ji od nas su gra |a ni Ma ke do ni je, u BiH je za pun re zer vo ar po treb no ra di ti ma lo vi {e od tri da na, a u Ma |ar skoj i Hr vat skoj ma lo ma we od tri da na. Da ne bu de mo ba{ sa sa mom dnu po bri nu li su se Ni ge ri ja, gde je za pu we we re zer vo a ra po teb no ra di ti go to vo se dam da na, i In di ja sa ~ak 18 pro se~ nih dnev ni ca za 50 li ta ra go ri va. Naj ma we rad nih sa ti za pu we we re zer vo a ra uto ro {e sta nov ni ci Ve ne cu e le - 0,04 da na. n Dobrila Mla|enovi}

da sam Rus i da sam za kqu ~io ta kav aran `man sa Sr bi jom. l Da li mere Vlade vidite kao zaokret ili kontinuitet u ekonomskoj politici sa Cvetkovi}evim kabinetom? – Ne vi dim ne ko ve li ko od stu pa we. Jed no stav no, ra di se adhok, ba vi se po sle di ca ma a ne uzro ci ma, pot pu no ne u me re no se udva ra svo jim ciq nim gru pa ma u bi ra~ kom te lu iako ne vi dim da }e ne kih iz bo ra u sko ri je vre me bi ti. To je du bo ko per verz no po na {a we: ako mo ra te da ura di te ne ke ne u god ne stva ri, to tre ba u~i ni ti u pr voj go di ni man da ta, a mi ima mo pa ket me ra Vla de ko ji uop {te ne od go va ra ozbiq no sti si tu a ci je. Da kle, u mno go seg me na ta to li ~i na po na {a we sta re Vla de. No, ru ku na sr ce, po la sta re Vla de se di i u no voj. S dru ge stra ne, pro ble ma ti~ na je i ova bit ka pro tiv ko rup ci je ko ja se svo di na to da uhap si te po ne kog i ka è te ka ko se bo ri te pro tiv ko rup ci je. Ko rup ci ja je si stem ski pro blem: kad ima te ova kve ban ke i ova kav si stem, da po sta vi te i naj po {te ni je qu de, oni }e se br zo is kva ri ti. Ko rup ci ja se mo ra sa se }i ta ko {to }e bi ti ot klo we ni we ni uzro ci, a ne hap {e wem 10, 15 ili 500 ko rum pi ra nih qu di. Ume sto wih }e do }i dru gi ko ji }e isto ta ko da se po kva re. l Kako se sistemski boriti protiv korupcije? – Mo ra te dr à vu da iz ba ci te iz pri vre de ko li ko god mo è te i da za vr {i te s prak som da je dr à va sve i svja. Ta ko }e te qu di ma po sla ti po ru ku da se pa re tra è na tr ì {tu, a da dr à va sa mo stva ra am bi jent u ko jem se la ko po slu je. U ta kvoj si tu a ci ji qu di ne bi ima li pod sti caj da da ju de be le ko ver te, jer ne }e ima ti od ko ga da do bi ju pri vi le gi je. Ili da da ju de be le ko ver te da ne bi do bi li {a mar ~i nu. Iz la zak dr à ve iz pri vre de je je di ni na ~in da se bo ri te pro tiv ko rup ci je, sve osta lo je tek pri ~a za ma lu de cu. n Vladimir ^vorkov

KAKO JE KORUPCIJA DOVELA DO TOGA DA DANAS MNOGI ^AK I VAKCINACIJU IZBEGAVAJU

Ri zi ku je mo zdra vqe zbog tu |e po hle pe K

o rup ci ja je ra zo ri la ce lo srp sko dru {tvo. Dok je jed ni ma do ne la de be le nov ~a ni ke i ogrom nu imo vi nu, ve }i ni je od u ze la sve – pa i ve ru ~ak i u ono {to se do sa da sma tra lo sve ti wom i u ~e ga se ni je sum wa lo. Jo{ uvek ne raz ja {we wa afe ra oko uvo za vak ci na pro tiv sviw skog gri pa i sum wa da je re~ o ko rup ci ji ko jom je dr àv ni bu xet o{te }en za vi {e od {est mi li o na evra ko ji su za vr {i li u ne ~i jim xe po vi ma, kao i afe ra sa far ma ce ut skim ku }a ma ko je da ju ogro man no vac le ka ri ma ka ko bi pre po ru ~i va li upra vo wi ho ve le ko ve i vak ci ne, do ve la je do tle da da nas vak c i n e mno g i gra | a n i Sr bi je jed no stav no iz be ga va ju. Sum wa u sve u ovoj dr à vi ide do tle da se vi {e ~ak ni de ca ne vo de na re dov nu vak ci na ci ju, iako je to je di ni na ~in da se ona na vre me za {ti te od ra znih bo le sti. Ma lo ko je mo gao i po mi sli ti da }e se u 21. ve ku u Sr bi ji vo d i t i stru~ n a ras p ra v a o vak ci na ci ji i we nim ne pri ja te qi ma, ali to se pro te kle ne de qe ipak do go di lo. Srp sko le kar sko dru {tvo je od lu ~i lo da, upra vo zbog to ga {to je evi den ti ra no sve ma we vak ci ni sa we od ra slih pa i de ce, po ve de ak ci ju, jer ig no ri sa we ovog pro ble ma mo è ima ti ka ta stro fal ne po sle di ce na na ci o nal nom ni vou. Na i me, vak ci na ci ja je, slo `ni su svi le ka ri, naj mo} ni je oru` je ko je sa vre me na me di ci na mo è da po nu di ~o ve ~an stvu i sva ko we n o ne g i r a w e mo ` e bi t i pla }e no i ì vo tom. Gra |a ni ko ji su pre va re ni ima ju pra vo da iz gu be po ve re we u zdrav stve ne vla sti, ali ni ka ko ne bi sme li da sum wa ju u vak ci nu kao je di no sred stvo ko je mo è da pred u pre di raz ne bo le sti ili da ih sve de na mi ni mum, ni ti u si stem zdrav stve ne za {ti te zbog ne sa ve snih i ko rum pi ra nih po je di na ca. [ef od se ka za imu ni za ci ju In sti tu ta za jav no zdra vqe Sr bi je “ Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut” dok tor ka Go ran ka Lon ~a re vi} pod se }a na to da vak ci n a c i j a ima du g o g o d i { wu tra di ci ju u Sr bi ji i da iza to ga sto je ve li ki re zul ta ti i mi l i o n i spa { e n ih ì v o t a. Ona za na{ list is ti ~e da su, upra vo za hva qu ju }i vak ci na ci ji, eli mi ni sa na dif te ri ja (po sled wi slu ~aj je re gi stro van 1980. go di ne), te de~ ja pa ra li za (po sled wi slu ~aj re gi stro van je 1996. go di ne na Ko so vu i Me to hi ji). Ve li ki su re zul ta ti po stig nu ti i vak ci na ci jom pro tiv ru be la, za u {a ka i ve li kog ka -

{qa, jer se be le è ni ske sto pe in ci den ci je, eli mi ni san je neo na tal ni te ta nus, a ra di se i, ka k o na v o d i dr Go r an k a Lon ~a re vi}, na uvo |e wu do dat nih kam paw skih imu ni za ci ja kod è na u ge ne ra tiv nom pe ri o du. Me |u va `nim re zul ta ti ma imu ni za ci je kod nas je i uvo |e we do dat nih stra te gi ja u ci qu eli mi na ci je mor bi la, od no sno pre ven ci ja kon ge ni tal nog ru be la sin dro ma. – Imu ni za ci ja pred sta vqa pri me nu vak ci na u spre ~a va wu i su zbi ja wu za ra znih bo le sti. To je naj e fek tiv ni ja i naj e fi ka sni ja me ra pri mar ne pre ven ci je. Wo me se na naj br ì i naj jef ti ni ji na ~in kon tro li {u mno ge za ra zne bo le sti i za to ona pred sta vqa pri o ri tet u zdrav stve noj za {ti ti. Sma tra se da, po red obez be |i va wa is prav ne vo de za pi }e, ni jed na dru ga jav no-zdrav stve na me ra ni je ima la ta ko sna àn uti caj na zdra vqe sta nov ni {tva. Epi de mi je pred sta vqa ju ozbiq ne pret we i tu je dan od kqu~ nih raz lo ga za u zi ma imu ni za ci ja. Za ra zne bo le sti mo gu da iza zo vu smr ti is hod, a ne mo gu se kon tro li sa ti i od stra ni ti. Sto ga je ja -

0,17 do 0,97 evra po oso bi. Tro {ko vi to kom epi de mi je u Ne ma~ koj za le ~e we 614 obo le lih iz no si li su 102.804 evra, dok su ukup ni tro {ko vi to kom epi de mi je pre ma {i li 220.000 evra. Da kle, imu ni za ci ja ima i zna ~a jan eko nom ski efe kat – is ti ~e dr Lon ~a re vi}. Od go va ra ju }i na pi ta we za {to se, i po red tra di ci je ko ja na ovim pro sto ri ma po sto ji de ce ni ja ma, sma wu je broj gra |a na ko ji se vak ci ni {u, pa ni svo ju de cu ne vo de na re dov ne i oba ve zne vak ci ne, na {a sa go vor n i c a od g o v a r a da mno g i fak to ri uti ~u na to. A me |u wi ma su i an ti vak ci nal ni lo bi ji, te `e qa me di ja za sen za ci o na li sti~ kim na pi si ma. – Pri stup sa vre me nim teh no l o g i j a m a u in f or m i s a w u, po sred stvom ko jih se „ot kri va” niz sen za ci o na li sti~ kih i na u~ no ne u te me qe nih ~i we ni ca, iza zi va po zor nost, di le me i za bri nu tost ro di te qa za ugro ` e n ost zdra v qa wi h o v e de ce. Pri to me za bo ra vqa ju da su i oni kao de ca vak ci ni sa ni pro tiv za ra znih bo le sti – na vo di dok tor ka Lon ~a re vi}. – Ta ko |e, po sled wih go di na se ~ak i u ze m qa m a Za p ad n e

I kombinovane vakcine u kalendaru imunizacije Jav na je taj na da po je di ni pe di ja tri u srp skim do mo vi ma zdra vqa “pre po ru ~u ju” ro di te qi ma da je bo qe da ku pe stra ne kom bi no va ne vak ci ne za wi ho vo de te, jer one, ob ja {wa va ju, sa dr è vi {e kom po ne na ta od do ma }ih ko je se da ju po je di na~ no. Dru gim re ~i ma, da je bo qe da de te pri mi jed nu stra nu kom bi no va nu ne go ne ko li ko na {ih vak ci na. Dok tor ka Lon ~a re vi} od go vo ra da ne ma di le me da i na {oj de ci tre bi obez be di ti bez bed nu, efek tiv nu i efi ka snu vak ci nu i pod se }a da stru ka ve} du è in si sti ra na uvo |e wu kom bi no va nih vak ci na u ka len dar imu ni za ci je u Sr bi ji jer ima u vi du in ten zi van na pre dak u teh no lo gi ji pro iz vod we vak ci na. sno da imu ni za ci ja spa {a va ì vo te – ka è dok tor ka Lon ~a re vi}. Na {a sa go vor ni ca na po mi we da je imu ni za ci ja jed na od me ra ko ja ma lo ko {ta a mno go do pri no si zdra vqu i bla go sta wu po pu la ci je. Po we nim re ~i ma, Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja pro ce wu je da je od po ~et ka glo bal ne ini ci ja ti ve za is ko re wi va we de~ je pa ra li za, da kle od 1988. go di ne, sva ke go di ne oko pet mi li o na qu di u sve tu spa {e no od ove bo le sti. Od u sta ja we od vak ci na ci je bi u na red nih 40 go di na re zul ti ra lo s gu bit kom vi {e od 60 mi li o na ì vo ta! – Stu di je u 11 za pad no e vop skih ze ma qa uka zu ju da se le ~e wa slu ~a je va obo le lih od ma lih bo gi wa kre }e od 209-480 evra, dok ce na kon tro le bo le sti vak ci na ci jom iz no si od

Evro pe ja vqa ju ve li ke epi de mi je ma lih bo gi wa, ru be le i za u {a ka, upra vo zbog pa da u ob u hva tu imu ni za ci je pod pri ti skom an ti vak ci nal nog lo bi ja, ko ji ko ri sti ver ska i fi lo zof ska uve re wa od re |e nih seg men ta dru {tve ne za jed ni ce i od vra }a ih od re dov ne vak ci na ci je. U sva kom slu ~a ju, pra vi put za po vra tak po ve re wa u imu ni za ci ju su edu ko va ni le ka ri i ko ji u op {tem in te re su dru {tva tre ba da ra de na pro mo ci ji ove me re a ne vla sti t e ko r i s ti. Na r av n o, ne sme se za bo ra vi ti ni ulo ga me di ja, pro sve te, na u ke i svih onih ko ji mo gu do pri ne ti da se du go go di {wa tra di ci ja ko ju je Sr bi ja ima la u obla sti vak c i n a c i j e vra t i na me s to ko je joj pri pa da u spa {a va wu mno gih `i vo ta. n Qubinka Male{evi}

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

KADA JE SILA MODEL

Batina iz

ODJECI MIROVNOG SKUPA SVETSKIH RELIGIJA U SARAJEVU

Apel za mir ostao u fascikli Pi{e: @ivica Tuci}

va de set i pe ti po re du mi rov ni skup svet skih re li gi ja ovaj put je odr `an je u Sa ra je vu, kao pod se }a we na po ~e tak bo san skog ra to va wa pre dve de ce ni je, ko je je po seb no bi lo po gub no za ovaj, u to vre me du go op ko qe ni grad. To ve ro vat no bi lo i raz lo ga da oku pqa we bu de ta ko broj no, 4.000 qu di, i ta ko re pre zen ta tiv no. Or ga ni za to ru, mi rov noj za jed ni ci Sve tog Egi di ja iz Ri ma, sta lo je do to ga da u~e sni ci bu du vi so ki pred stav ni ci svih svet skih re li gi ja, po seb no Bo sne i Her ce go vi ne. Sve ~e ti ri ve }e za jed ni ce – islam ska, pra vo slav na, ka to li~ ka i je vrej ska – bi le su za stu pqe ne naj vi {im pred stav ni ci ma. Sva ki je iz svog is ku stva i svog ugla obra zla gao me |u re li gij ske od no se. Ne ki bi s pra vom upi ta li, ko ju svr hu ima ju ova kvi me ga sku po vi, da li oni za i sta do pri no se mi ru i raz u me va wu, ima ju }i u vi du da to li ko go di na za jed no mo li za mir, a we ga ima sve ma we. Uosta lom, ni je se tin ta ni ohla di la sa pot pi sa ape la za mir, a u islam skom sve tu iz li la se la vi na gne va pro tiv hri {}an skih dr `a va. Za osu du je po vre da ma ~i jih ver skih ose }a wa, za jo{ ve }u osu du je to uzi ma ti za po vod za pa qe vi ne i ubi stva. Me |u re li -

gij ski od no si su u za sto ju; m e | u h r i {}an ski, eku men ski u kri zi. Apel za mir, pot pi san u Sa ra je vu, ostao je zva ni~ no neo bja vqen, bar za sa da, a tre ba lo je to u~i ni ti od mah, upra vo od stra ne ver skih za jed ni ca ko je su bi le u sre di {tu pa `we. Is ti ~e se da je „rat ve li ko zlo”, da „osta vqa za tro va ne od no se”. Re li gi je sto ga i ima ju ve li ki za da tak da oslo ba |a ju pri pad ni ke od mr `we, pred ra su da, stra ho va, mo gu sve da na u ~e da `i ve za jed no u di ja lo gu. „Svi smo jed na ki i svi raz li ~i ti”. Me di ji ma je, nor mal no, bi lo za ni mqiv ko je sve do {ao, a ko ni je. Ta ko |e, {ta su bal kan ske vo |e re kle. Po le mi ka ko ja se de lom raz vi la ni je za osu du i zgra `a va we, ona je de lo va la po ja {wa va ju }e i osla ba |a ju }e. Jer, tre ba otvo re no re }i da na pro sto ri ma BiH me |u ver ski od no si ni su na za vid nom ni vou, i pred po sto ja wa Me |u re li gij skog sa ve ta. Ne dav na ra to va wa ima la su i ja snu ver sku kom po nen tu, de si le su se mno ge gro zo te ko je se ne za bo ra vqa ju i jo{ uvek uti ~u na sva ko dne vi cu. A to {to od no si ve ra ni su bo qi, hri {}a ni – ka da je re~ o Bo sni – za to kri ve mu sli ma ne,

sa mog re i sa Ce ri }a, jer sma tra ju da je ra di ka lan i isla mo cen tri ~an; Sa ra je vo je, ka ù, u we go vo vre me, za hva qu ju }i we mu i we mu bli skim po li ti ~a ri ma, po sta lo do brim de lom mo no kon fe si o nal no, pro tiv no svo joj isto ri ji. Islam ski, pak, pred stav ni ci ne pri hva ta ju pri med be, od go va ra ju pro ti vop tu `ba ma. Ta ko je bi lo i sa da na jed nom od pa ne la sku pa. Usko ro se bi ra no vi rejs, a kan di dat ko ji je naj i zgled ni ji sklon je to da na sta vi do sa da {wim pu tem ko ji ne nu di vi {e di ja lo ga. To ne obe }a va pri bli à va we, ve} na sta vak dis tan ce, ko ja se ti me sa mo pro du bqu je. Hri {}a ni se sto ga u sa moj bo san skoj pre sto ni ci ne ose }a ju la god no, po ga |a ih aro gan ci ja i neo se tqi vost ve }i ne a taj wi hov ose }aj se ig no ri {e. S dru ge stra ne, ima se uti sak da je ovaj put Sa ra je vo po ka za lo ra pi dan na pre dak u pra vo slav no-ka to li~ kom pri bli à va wu. Pa tri jarh Iri nej je pri su stvo vao ka to li~ koj mi si u sa ra jev skoj ka te dra li, gde je sna `no po tvr dio svo je eku men sko opre de qe we. Im pro vi zo va no, a ne una pred na pi sa no we go vo obra }a we, ima vred nost ko ja ni je krat ko ro~ na, ko ja obe }a va da }e dva hri {}an ska „plu} na kri la” na ovim pro sto ri ma pre u ze ti od go vor nost za zbli à va we ve ra i na ro da. Pa tri jarh Iri nej je svo je do ma }i ne na zvao „bra }om po ve ri”, po è lev {i {to ~e {}a

su sre ta wa, jer se, po ru ~io je, i Bog ra du je ka da se ì vi za jed no u mi ru. Trud svi ju tre ba da bu de da Sa ra je vo ne po sta ne grad bez hri {}a na. Svet ni ka da u svo joj isto ri ji ni je ì veo u op {tem mi ru, ra to va lo se ~e sto u ime ve re, we nog {i re wa ma ~em. Da nas se ta ko |e po li ti~ ki ci qe vi pre pli }u sa ver skim. Ve li ku ne iz ve snost pred sta vqa ju pre vi ra wa u islam skom sve tu, kr va ve pro me ne vla sti u ne ko li ko arap skih ze ma qa za po sle di cu ima ju ugro à va we op stan ka ver skih ma wi na, pr ven stve no hri {}a na. Ver ski auto ri te ti isla ma ret ko su sprem ni da po zo vu na iskren su ì vot u svo joj ze mqi, ma da }e od la zi ti na svet ske sku po ve, kao {to su bi li Asi zi, ili Sa ra je vo, da pot pi su ju ape le za mir. Iako je sta we ta kvo, to ne tre ba da obes hra bri ver ske eli te da se oku pqa ju, da po na vqa ju ve} to li ko pu ta re ~e no, ina ~e pre u zi ma ju ve li ku od go vor nost pred ci vi li za ci jom. Sle de }i mi rov ni su sret za jed ni ce Sve tog Egi di ja za ka zan je za udu }u go di nu u Ri mu. U~e sni ci ima ju pri li ku da u svo joj sre di ni pre ne su i spro ve du mi rov ne po ru ke iz Sa ra je va. Sle de }e go di ne mo è mo od wih za tra ì ti da nas o to me iz ve ste, ili }e mo i sa mi to pri me ti ti po vi dqi vim de li ma – ako ih bu de bi lo. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

V I [ E O D I S T O R I J E : 70 GODINA OD „RE[EWA JEVREJSKOG PITAWA” U SRBIJI I NDH

Ne sme se }utati... a~ no se dam de ce ni ja pro {lo je od iz ja ve „u NDH je re {e no ì dov sko pi ta we”, ko ju je na odu {e vqe we Sa bo ra iz re kao ta da {wi mi ni star unu tra {wih po slo va Ne za vi sne dr à ve Hr vat ske An dri ja Ar tu ko vi}. Ma lo pre to ga je SS-ovac Ha rold Tu ner zva ni~ no iz ve stio Ber lin da je i u Sr bi ji „re {e no je vrej sko pi ta we”. Na à lost, zlo ~i ni po ~i we ni to kom Ho lo ka u sta sve se vi {e za bo ra vqa ju, ~i me se mo gu} nost za wi ho vo po na vqa we po ve }a va, sma tra pred sed nik Je vrej ske op {ti ne No vi Sad Go r an Le v i. Tu ` an ju b i l ej pri li ka je da sa Le vi jem pre i spi ta mo ak tu el nu si tu a ci ju u re gi o nu, u ve zi sa sna è wem ul t ra d e s ni c e i pro b le m i m a ko je ona stva ra ne sa mo Je vre ji ma, ve} i osta lim na ro di ma, te an ti fa {i sti~ kim te ko vi na ma. – Ho lo ka ust Je vre ji ni ka da ne }e i ne mo gu da za bo ra ve. Uvek }e mo ga spo mi wa ti da se ne bi po no vio. Mo ra mo re }i da je vi {e od {est mi li o na je vrej skih `r ta va upo zo re we ce lom sve tu da se to ne bi sme lo po no vi ti – ka è Le vi.

l Da li Srbija i Hrvatska danas imaju dru{tva koja vas ~uju i razumeju? – [to od mi ~e vi {e vre me na, a pro {lo je to li ko de ce ni ja od kra ja ra ta, sve se br è za bo ra vqa. Mi smo tu, svi Je vre ji, da opo mi we mo na sve ne mi le do ga |a je, upo zna mo mla de ge ne ra ci je da su i u raz vi je noj Evro pi mo gu }a ma sov na ubi stva i lo go ri. Uvek po sto ji mo gu} nost da se to po no vi, isto ri ja je ta kva. Za to i ide mo na sve ko me mo ra ci je, zbog opo me ne i è qe da se ne po no vi. l Kako nespremnost da se suo~imo sa pro{lo{}u uti~e na se}awe Holokausta? – Je vre ji su i da qe opre zni, ì vi mo u mno go na ci on al nom gra du i Po kra ji ni. Bud no pra ti mo sve pro me ne, jer na to nas te ra i sve pri sut ni ja kraj wa de sni ca. Kad god vi di mo da mo ra mo da in ter ve ni {e mo, to i ~i ni mo, da se ne bi smo vra ti li u tri de se te go di ne pro {log ve ka, ka da se ne {to sli~ no de {a va lo. l [ansa da se desni~arsko rapoloèwe prelije u region? – U kon tak tu smo s je vrej skim op {ti na ma u Bu dim pe {ti i dru gim gra do vi ma Ma |ar ske, ka ko

Goran Levi: Pojavila se desnica koja poziva na stare ideje

e co si ne a gde ti je tor ba? – hva ta ju }i se za gla vu pi ta ba ba Ri sta na svog unu ka u se ri ji „Po ro di~ no bla go„; Uze li su je bra }a Mi tro vi} – ne mo} no sle `e ra me ni ma naj mla |i ~lan po ro di ce Go lu bo vi}. Sve se to de {a va sre di nom ne sre} nih de ve de se tih go di na ka da smo svi glu mi li one „sre} ne„ qu de, po ku {a va li da se is ko be qa mo iz sank ci ja, do {li do de da Avra mo vog di na ra i osta vi li iza se be rat ne go di ne. Ali Go lu bo vi }a i Mi tro vi }a ima mo i dan da nas. Mo `da ~ak i vi {e, a {to je tra gi~ ni je od sve ga, sve su mla |i i Go lu bo vi }i, a na ro ~i to Mi tro vi }i. Sa agre si jom kre }u jo{ u ob da ni {tu, uje di ma dru ga ra, oti ma wem igra ~a ka, pro si pa wem ru~ ka... Ve ro va li ili ne, ve} tro go di {wa ci kre }u u ak ci ju. U pr vom raz re du osnov ne to su ve} for mi ra ne li~ no sti, zna ju {ta ho }e a po go to vo {ta ne }e, zna ju ko ga vo le, na ro ~i to ko ga ne vo le, zna ju da se po tu ku, da po sta ve no gu ona ko slu ~aj no, da uba da ju olov ka ma ili ga |a ju me tal nim re za ~i ma ko ji ne ret ko za vr {e i na gla va ma ne sre} nih na stav ni ka. A ka da se o to me po ve de pri ~a u {ko li, ka da se do |e do pe da go ga

ili psi ho lo ga, uvek }e te ~u ti do bro po zna tu re ~e ni cu: „ni je kri vo mo je de te, zna te, ono je kod ku }e div no„. Ret ki su ro di te qi ko ji }e pri zna ti pro pu ste, a pri me ra ovih pr vih ima te svu da oko vas. ^ist pri me rak do brog de te ta imam u kom {i lu ku, ba{ pri me rak fi nog, vas pi ta nog, onog ko ji vam se sa osme hom ja vi na uli ci, otvo ri vra ta ka da ula zi te u zgra du, po mog ne ka da no si te ne {to te {ko. A kad ode u {ko lu, e to je ve} dru ga pri ~a. Tu je u stal nom su ko bu sa „naj bo qim„ dru gom, a raz mi ri ce se re {a va ju po me nu tim re za ~i ma, lu pa wem }u {ki, dok ne pre |u na mu {ko pe sni ~e we. Ta da se u ~i ta vu pri ~u ukqu ~i raz red na, pa psi ho log, pa di rek tor i na kra ju oni ro di te qi ko ji i da qe tvr de da je wi ho vo de te pri mer su {te do bro te. A ka da ni to ni je do voq no, qu ti to im za pre te sma we wem oce ne iz vla da wa, na troj ku – jer to li ko je u osnov nim {ko la ma do zvo qe no, pa uko li ko ni to ne po mog ne on da }e ra di ti pre me {ta we. Pre me {ta we je po sled wi vid opo me ne, jer de ca ne mo gu da osta nu bez {ko lo va wa zbog lo {eg vla da wa, onog ko je pod ra zu me va troj ku a ne kao u do bra sta ra vre me na ’ukor pred is kqu ~e we’. Da li je to do voq na ka -

Anketa me|u osnovcima Da li se u {koli ose}a{ bezbedno? a) potpuno bezbedno (42,2%) ; b) delimi~no bezbedno (56,9%); v) ne ose}am se bezbedno (0,9%); Koliko se ~esto doga|a nasiqe me|u na{im u~enicima? a) veoma ~esto (13,2%); b) ~esto (23,2%); v) ni ~esto,ni retko (30,3%); g) retko (26,3%); d) veoma retko (7,1%); Koliko ~esto se u {koli doga|a fizi~ko nasiqe? a) veoma ~esto (14,0%); b) ~esto (31,0%); v) ni ~esto,ni retko (35,0%); g) retko (13,0%); d) veoma retko (7,0%); Koliko ~esto se u {koli doga|a emocionalno-psiholo{ko nasiqe (etiketirawe, vre|awe, azivawe pogrdnim imenima, odsmevawe, oma lova`avawe)? a) veoma ~esto (35,6%); b) ~esto (38,6%); v) ni ~esto,ni retko (9,9%); g) retko (12,8%); d) veoma retko (2,9%); Koliko ~esto se u {koli doga|a socijalno nasiqe (iskqu~ivawe iz grupe, izolacija, nedru`ewe...)? a) veoma ~esto (15,4%); b) ~esto (32,9%) v) ni ~esto, ni retko (24,7%) g) retko (19,5%) d) veoma retko (7,2%); Ko ~e{}e primewuje fizi~ko nasiqe, de~aci ili devoj~ice? a) de~aci (74,0%) b) devoj~ice ( 9,0%) v) podjednako (17,0%); Ko ~e{}e primewuje verbalno nasiqe? a) de~aci (38,6%); b) devoj~ice (15,8%); v) podjednako (45,5%); Da li je ta~no da ve}ina dece u svakodnevnom govoru koristi tzv. „ru`ne„ re~i (uvrede, psovke, pogrdna imena i nadimke i sl.)? a) potpuno ta~no (63,3%); b) ta~no (29,7%); v) i ta~no i neta~no (6,9%); g) neta~no (0); d) potpuno neta~no (0); Kako reaguje{ kada je neko od u~enika nasilan prema tebi? a) vra}am istom merom (47,4%); b) Poku{avam mirnim putem da re{im sukob (43,4%); v) Pona{am se kao da se ni{ta nije dogodilo (9,1%).

ZEMAQSKI DANI TEKU

bi smo sa zna li u ka kvom su Je vre ji po lo `a ju. Oni za sa da ne ma ju pro ble ma. Me |u tim, na {e je da re a gu je mo, da ne }u ti mo, da {to pre upo zo ri mo. To ra di mo sa da, a ni smo ra ni je ~i ni li. l Razlog je ja~awa ultradesnice u Ma|arskoj? – Ima li su ve li ki eko nom ski na pre dak u EU, ta ko re }i pri vre da im je na glo na pre do va la u od no su na osta le ze mqe. Po sle de mo krat ske vla de, ko ja je bi la ve li ki part ner EU, do {li su du go vi, pa da stan dar da i nor mal no je da se po ja vi de sni ca, ko ja se po zi va na sta re ide je ko je pri kri va ju mr `wu. l Koliko je tome kumovala osloba|aju}a presuda jednom od egzekutora novosadske Racije 1942. [andoru Kepiru? – Do sta! Pr vi put smo ose ti li ka ko iz gle da ka da de sni ~ar ka vla da za {ti ti fa {i stu i do ka za nog zlo ~in ca. Bi li smo sve do ci da ni su hte li da ga osu de.

l Nije bilo politi~ke vo qe? – Ne ra di se o maw ku po li ti~ ke vo qe da se Ke pi ro osu di, ve} uì va wu po li ti~ ke za {ti te Vla de. Zna li su da }e br zo umre ti i za {ti ti li su ga. l Kakv signal je poslat regionu i ma|arskom narodu? – De sni ~a ri su to pro tu ma ~i li kao po be du, ali mi to vi di mo kao ve li ki pro pust, da se ta kav zlo ~i nac ni je ka znio - ma kar i u 90. go di ni. l Kako su se na{e tuìla{tvo i dràvni aparat tada poneli? – Ima li smo po dr {ku od zva ni~ ni ka i mi ni stra i do bru po mo} Gra da No vog Sa da, za hva qu ju }i kom smo i pri su stvo va li su |e wu, u dva na vra ta. Ali {ta vre di ka da je pre su da, du ga 100 stra na, ob ja qe va od mah po sle su |e wa. Da kle, bi li su sprem ni, zna li su da ga ne }e osu di ti. n Igor Mihaqevi}

a je ono {to se u petak pojavilo u ovim istim novinama – spisak budu}ih vladara glavnog grada Vojvodine, sa tridesetak imena – ~itao na{ pokojni Laza Bojanovi}, nekada{wa perjanica ovog lista, on bi u svojim „Stra{nim pri~ama sa Salajke“ zacelo priznao da je ve~erao {unke, a nije dosta vode popio, ~im je takve gluposti sawao. Da je pro~itao da }e izvesni POKRET „Dveri“, tj. ne ba{ „Dveri“ nego oni koji su iz tog pokreta upravo izba~eni, voditi privredu u najve}em gradu u dr`avi posle prestonice, te da je pritom dobio i resor kulture u na{oj tzv. „Srpskoj Atini“, koju sam ja jo{ od prve vladavine veselog Mir~i}a i jo{ raspevanije Maje Gojkovi} prekrstio u Srpsku Kantinu. U gradu koji je do prekju~e bio ozbiqan kandidat za evropsku prestonicu kulture, a sad, naravno – dovi|ewa do oslobo|ewa. A mi ostali, koji smo Zileta nad`iveli, igrali smo se cela dva prepodneva zanimqive geo grafije ili kviza za poga|awe zagonetnih li~nosti: da li je u ovom lepom gradu iko ikad ~uo, ili „u prirodi“ video nekog od 15-tak ~lanova nove gradske vlade, ili nekog od 20 novih direktora vodovoda, toplane, parking-servisa i biciklane i ostalih javnih komunalnih preduze}a. Ja sam, npr. u novinarstvu 38 godina, i poznavao sam i poznajem nekoliko hiqada Novosa|ana. Svima sam se uvek lepo na ulici javqao: od Ti{me i Vegela,

Od do Marije Veger i Vujadina Bo{kova, Ivice Brzi}a, do dva brata Ka~ar, na{ih olimpijaca i wihovog tre}eg brata Srete, advokata, ~iji sin Gojko u Bundes ligi bere milione evra... do svih novosadskih akademika, „mati~ara“, rektora, dekana i profesora Univerziteta koji ima 45.000 studenata, svih lekaraspecijalista, kwi`evnika, umet nika, glumaca, peva~a... A sli~ne godine i sli~na, pa i ve}a iskustva imaju i desetine mojih kolega, novinara-veterana, pa se po malo i te{im kad ih vidim unezverene i zaprepa{}ene {ta se to wihovom gradu desilo. Nisu oni krivi, te{im i wih, za sve to {to se desilo ovom gradu, kujna je na drugom mestu, ovde su samo gotova jela kroz „{iber“ izneli. Ovde je, i u celoj Vojvodini ravnoj, gazda~koj i radnoj, FLOmaster Toma izgubio od Borisa Tadi}a sa celih 11 odsto glasova, ali Vojvodina vi{e nema snage da [umadiju spasava od [umadinaca, Ma~vu od Ma~vana, Ni{ od Ni{lija i Beograd od Beogra|ana. Prevagnulo, eto, na posledwim lokalnim izborima u va{im `ivotima, dragi moji sugra|ani. Jer ih vi{e imati ne}ete, bi}e mnogo zgodnije, a i jeftinije, da vam gradsku vlast OKTROI[U iz Beograda. Ili iz Kragujevca. Ali mo`da nas sve ovo i trgne. Mo`da }e biti i neke kori -

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

PO NA [A WA U NA [IM [KO LA MA

INTERVJU NEDEQE: ZO RAN KO LUN YI JA, IZ DA VA^

(k)ra ja iza {la

Vlast ~o ve ka de for mi {e aè da je kwièvno–izdava~ka scena uo~i Sajma kwiga boqa nego ina~e. „@ivo je, na{i godi{wi odmori zavr{avaju se do 10–20. avgusta i sada je {pic sezone. Beogradski sajam je bitan za izdava~e jer, ako ho}ete, Sajam svakom izdava~u ~ini 13. platu. Medi ji su se okrenuli druga~ijem pristupu kwigama i kulturi. Vode se agresivnim, popularnim. Sve je okrenuto svetu zabave, a veza sa pojmom {ta ~ini temeqnu kulturu se izgubila ili je u opasnosti da se izgubi”, kazuje nam osniva~ i vlasnik izdava~ke ku}e „Prometej” Zoran Kolunxija i nastavqa o podilaèwu naj{irem ukusu: „Mediji i bibliotekari mogu da podilaze, ali zato je tu dràva da usmeri onaj deo za koji odgovara. U ovom slu~aju, pokrajinski sekretar za kulturu Slavi{a Gru ji} nas je lepo primio, on je intelektualac, razume {ta zna~i kwiga. Nije normalno da autor dramskog teksta, zato {to je pozori{te skup sport, dobije honorar od pet, deset hiqada evra, a da mladi i ugledni pisci pi{u kwige za xabe, ili 50.000 dinara. Ne{to u sistemu nije u redu. Srbija je mala zemqa, ~ak je i ukupni jezi~ki prostor mali da bi se napravio pravi posao s dobrom kwigom”, pri~a na{ sagovornik i pomiwe nevidqivi rat na relaciji izdava~i, dràva, mediji: „To je vi{e prevo|ewe dnevne situacije u materijalnu, koja se posle vidi u novinama. Novinari imaju male plate, odavno ne dolaze na promocije, a i kada do|u zanima ih koliko je bilo sveta. Elektronski mediji ne dolaze na predstavqawe kwiga, prezentacije su u podne, puno je doga|aja u Beogradu i Novom Sadu, pa ne mogu da stignu, {to je problem za izdava~e. Uvek postoji opasnost da umre zna~ajna li~nost iz sveta kulture, a da novinari radiju pi{u o nekoj bizarnosti”, isti~e Kolunxija, kog prvo pitamo da li ga trenutna situacija li~no poga|a? – Apsolutno. Ne zato {to me oneraspoloì, ve} {to ne vidim put do boqitka. Izdava~ moè o~ekivati subvenciju na konkursima koje raspisuju Grad, Pokrajina i Republika, s tim {to je gradski buxet Beograda u jedno vreme bio ve}i od republi~kog i novosadski zajedno. Sada se i kod wih istawila kasa, pa su presko~ili jednu godinu. Ipak, najve}i je problem {to Republika ima sramotno mali buxet za pomagawe novih izdawa i onda se to svodi na politiku zamerawa {to mawem broju qudi. Liste na konkursima nisu dovoqno transparentne: ko, s koliko naslova, ko je u komisiji... l Jav ne na bav ke su taj ne? – Delimi~no. Vidi se ko je dobio pare ali ne i ko je sve konkurisao i da li ste traìli za naslov objektivnih 800.000 dinara, a dali su vam 100.000, pa da vi kao novinar pitate za{to su im dali osminu para, {ta s wima da rade i {ta }e, na kraju, izdava~ uop{te uraditi sa svega 100.000. l Po li ti ka ne za me ra wa se è s vr ha? – Stvar se mora postaviti ovako: kada je u pitawu kwiga, situacija je u dràvi od devedesetih naovamo postavqena naopako. Izdava{tvo bi moralo biti izjedna~eno sa pozori{nom i muzejskom delatno{}u, a mi smo spali na promile. Mo`da mislim lo{e o odre|enom izdava~u, wegovim kwigama i autorima, ali u ovom slu~aju je on moj partner s kojim moram dobiti bitku protiv aqkavosti dràve. l Dr à va vas pri si qa va na so li dar nost? – U normalnim okolnostima, kada postoji realno ve}i novac na raspolagawu, onda zajedno gradimo kriterijume. Tada se taj o kome ne mislim najboqe i ja sukobimo. U dràvnoj, u stru~noj komisiji, mora biti neko ko }e re}i „na{a dràva ne moè da potpomaè tre{„, a koji je danas jednako oporezovan kao i nau~na literatura. Apsurd. Uz sve to, i bibliotekari povla|uju ukusu publike. l Dr à va i kwi ga ima ju na o pak od nos? – U vreme socijalizma samo je za{tita bila boqe finansirana od kwiga. Pozori{te je bilo na tre}em, a film na ~etvrtom mestu. A onda su prvo stradale kwige,

zna i koga tada ka`wavate, sistem, dete ili one koji }e ga u novoj {koli sa~ekati. Jer... pitawe je, veliko pitawe, ho}e li se to dete promeniti. Kada bismo krenuli da re|amo primere vr{wa~kog nasiqa, ~ovek bi se zapitao da li je {kola – {kola ili poligon za ve`bawe nasilnika. [ta se desi kada u~enik sprema~ici, koja je do{la prvi dan na posao, ukrade kqu~eve, stane ispred we i po~ne da joj se smeje u lice. Ne desi se ni{ta; iìvqava se dok èna ne po~ne da pla~e i da ga moli. Ostali ne smeju ni{ta da kaù jer je mali jak, a i roditeqi su mu jaki, poznati u kraju. Otima~ina uìne, pretresawe {kolskih torbi, u posledwe vreme moderno je i otimawe mobilnih telefona uz upotrebu pretwi i verbalno nasiqe... slobodno se moè re}i spadaju u sitnije delikte. U one „krupnije„ se svrstava zakazivawe tu~a u {kolskom dvori{tu, za koje, ispada, nisu nadle`ni ni {kolski policajci, ni {kola - jer se uglavnom de{avaju van radnog vremena. Da apsurd bude ve}i, istraìvawe za{titnika gra|ana i Panela mladih savet nika potvrdilo je ne{to {to je do skora bilo nezamislivo: da je vr{wa~ko nasiqe znatno izraènije me|u osnovcima nego me|u sredwo{kolcima. Istina, uglavnom se radi o verbalnom nasiqu, sledi psiholo{ko, a „tek„ na tre}em mestu je fizi~ko nasiqe. Ali posledice svakako ostaju. Istraìvawe je, ina~e, obavqeno na ukupno 1.257 anketiranih, a anketirawe je sprovedeno u 72 {kole u Srbiji - 37 osnovnih i 35 sredwih. Rezultati istraìvawa pokazali da je skoro 90 odsto ispitivanih osnovaca imalo neposrednog ili indirektnog iskustva sa vr{wa~kim nasiqem, dok je takvo iskustvo imalo 60 odsto u~enika u sredwim {kolama. [to se ti~e nasiqa nastavnika prema u~enicima, dobijeni podaci pokazuju da je 23 odsto u~enika

„Ne ma mo poj ma, bio je od mor” Zbog otmice, maltretirawa i {ikanirawa devoj~ice od 13 godina, u~enice jedne negotinske osnovne {kole, dve tinejxerke }e nared nih mesec dana provesti u pritvoru, saop{tilo je u petak tamo{we Tuìla{tvo. One su mla|u drugaricu odvele u zajedni~ki stan, maltretirale je i o{i{ale do glave, a u~inile su to jer ih je, navodno, vre|ala na popularnoj dru{tvenoj mreì. U {koli koju poha|a nesre}na devoj~ica nisu èleli ni{ta da kaù dok traje istraga, ali tvrde da se nemio doga|aj desio – u vreme velikog odmora.

potvrdilo da bilo svedok nekog oblika nasiqa nastavnika prema deci. Uostalom, nedavno je i predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola Svetozar Kozarov upozorio da je pojava vr{wa~kog nasiqa me |unovosadskim osnovcima u posledwe vreme postala alarmantna. Pri tome, nasiqe u {kolama nije ograni~eno sa mo na u~enike, ve} u wemu ponekad u~estvuju i zaposleni. Po wegovim re~ima, primetno je pove}ana agresivnost dece, i stoga su osnovne {kole krenule sa anketirawem u~enika, kako bi se utvrdili uzroci nasilnog pona{awa, sve u ciqu definisawa mera prevencije. Jer, ne{to se zaista hitno mora preduzeti, po{to je i pokrajinski ombudsman, na temequ nedavnog obimnog istra`ivawa sprovedenog u vojvo|anskim osnovnim {kolama, saop{tio da je svako ~etvrto dete bar jednom godi{we izlo`eno vr {wa~kom nasiqu. n Zorica Dragojevi}

pup ka do... sti jer }e se i Sr bi, po sled wi na sve tu, mo `da do se ti ti da se tre ba ma lo uzda ti i u se i u svo je kqu se. A ne ~e ka ti da nam Din ki}, Kr ko ba bi}, Jor go van ka, ili ona dva de ~a ka tre nut no glav nih u dr à vi – ko ji u svo jim do sa da {wim tja. ì vo ti ma na pra vom rad nom me stu ni su pro ve li ni PO LA RAD NOG da na, do pr ve pa u ze za to pli obrok. Ali pri vre du su nam, i dr à vu ce lu, iona ko vo di li ka dro vi ko ji su bo qe zna li {ta je „to pli zec“ ne go „to pli obrok“ i za to smo tu gde smo. Ge o stra te {ki po lo àj nam je nu dio da la ko bu de mo pu pak Evro pe, a qu di ko ji su nas vo di li 50 go di na i sad se, evo, po no vo vra }a ju, na pra vi li od No vog Sa da, pa i ce le Sr bi ji ce na {e – {u pak Evro pe I daj mo im i ma lo po dr {ke naj zad, pa ni je kraj sve ta. Za to se ne sla èm sa iz ja va ma mog ko le ge Mi {e Va si }a iz „Vre me na“, po go to vo {to je dao in ter vju ne kad ne pri ja teq skom hr vat skom „ti sku“ i ne sla èm se {to je za MOG pred sed ni ka jav no re kao ne {to o ~e mu se, bar kod nas ma lo gra |a na, obi~ no pred kom {i ja ma }u ti. Evo {ta je ne sre} nik re kao: „[to se te ne sret ne iz ja ve oko Vu ko va ra ti ~e, to je men ta li tet sko pi ta we: Ni ko li} je po znat po krat kom fi ti qu i da na naj ma wu pro vo ka ci ju pro go vo ri na la kat, {to se u Be o gra du ve li. To je sta ra ra di kal ska na va da od ko je se te {ko iz li je ~i ti. Sa sma ra di kal ski, on je pr vo de man ti rao tu iz ja vu, a on da su mu pu sti li ton sku snim ku, pa je is pao ma ga rac. Pla {im se da }e mo se ta ko vih in ci de na ta jo{ na gle da ti za To mi na man da ta: on je te meq no i od po ~et ka [e {e qev u~e nik; to zna ~i da je sva dqiv, na bu sit, pri jek i na si lan - u alu zi ja ma. Ta -

kav mu je i za mje nik i v.d. pred sjed ni ka stran ke Alek san dar Vu ~i}; ~ak i go ri. S dru ge stra ne, sa da je vrag od nio {a lu: To mo i Aco vi {e ni su neo d go vor na opor ba ko ja mo è lu pa ti {to im pad ne na pa met, fo li ra ti, la ga ti, kle ve ta ti i gr di ti bes plat no, {to je bit po li ti~ ke fi lo zo fi je Vo je [e {e qa. Sa da im va qa bi ti Euro pqa ni ma, uqu di ti se – ko li ko mo gu, to jest – i ba rem se po na {a ti pri stoj no, ko li ko god im to bi lo te {ko, jer ni su na vi kli. Pred sjed nik Re pu bli ke ipak mo ra vo di ti ra ~u na da svo ju uvjer qi vost ne upro pa sti ble sa vim is pa di ma i da od se be ne ras tje ra mo gu }e i nu `ne vaw ske part ne re!“ I po na vqam – ne sla èm se. Ka kav je to na ~in go vo ri ti za pred sed ni ka svo je otax bi ne da je (is pao) ma ga rac. U ku }i obe {e nog ne go vo ri se o ko nop cu. To se mo `da mo è mi sli ti – su dim po se bi, ali vam ipak ne }u do kra ja re }i {ta mi slim – ali ta ko ne {to re }i? Pa jo{ i u ino stran stvu? Ovo je prav na dr à va i ov de ne po sto ji de likt mi {qe wa, a to li ko je prav na da je ipak ne {to bo qe mi sli ti – u se bi. Ne po sto ji ni ver bal ni de likt, ali se to {to ka è te pre tvo ri u kle ve tu, pa on da do ve du u sud ma gar ca, do ve du i onog dru gog i ve {ta ci utvr de raz li ku – i ta ko se on da vaq da usta no vi da je po sre di kle ve ta. Imam ja o sve mu to me i svo je in tim no mi {qe we, ali se uop {te sa wim ne sla èm. n \or |e Ran deq

Mu zi ka je do bra, ili ni je mu zi ka Prethodni gost „Intervjua nedeqe” kwièvnica Mirjana Novakovi} pitala je „na nevi|eno” Zorana Kolunxiju kakav mu je odabir muzike za dobro raspoloèwe? – Za mene postoji samo dobra muzika, iz svih ànrova mogu prona}i pone{to. Posledwa dva meseca slu{am kombinaciju xeza i bluza, preko francuskog radija. Kod ku}e, kada nai|e ne{to teè, vratimo se Luju Armstrongu i Eli Ficxerald.

pa film, pa nezavisna pozori{na produkcija, mladi koji imaju ideje. Polako smo se onda oporavqali, rasli umnoàvawem zaposlenih u institucijama, a kada je do{ao pr vi talas svetske krize... Se}am se, bio je onomad skandal, tuìli smo dràvu jer je Ministarstvo kulture prepolovilo otkup kwiga. Dobili smo spor, mada, znate kako to ide: ministar kulture kaè da je na sednici Vlade odlu~eno da se {tedi, a on ne moè da smawi drugima... l Do tle smo do {li? – Dotle da su va{e kolege izgubile kriterijume, ne razaznaju {ta vredi, a {ta ne. Prve tri preporuke u novinama su prevedena beletristika koja najvi{e li~i na roto-romane koje je nekada izdavala i va{a ku}a. l Osni va we „Pro me te ja” pre 22. go di ne: sme lost, lu dost, vi zi ja? – Mo`da sve to {to ste rekli. Qudi su bili realno ohrabreni u vreme Ante Markovi}a da pokrenu vlastiti posao. Postojala je privatna inicijativa i tu je hrabrost, kada ima{ sigurnost dràvnog posla ali ima{ vi-

ziju svog i krene{ da ga radi{. Promi{qeno smo odabrali ime „Prometej”, o tome se no}ima mislilo u ku}i. Glavni razlog je bio taj {to je ime Dositej ve} bilo „potro{eno”, a {to je bila moja velika èqa. l Ka ko je ra stao „Pro me tej”, a ka ko No vi Sad? – Ako smem da kaèm, Prometej je rastao na lep{i na~in. Devedesete su donele aqkavost razvoju grada. Dovoqno je pogledati Adice, Veternik, nelegane objekte. Na{ prijateq i verovatno najuspe{niji gradona~elnik Jovan Dejanovi} ostavio je grad sa nijednim neukwiènim objektom, a stigli smo do cifre od wih 30.000. Kako je to mogu}e, kako to funkcioni{e? Meni je to prili~no zagonento. Postoji inicijativa Ivice Juri}a, koji je gradio Spens, da napravimo izlo`bu „Novi Sad – grad denivelisanih ulica„. Xabe mi vodimo brigu o slabovidima, kada na reqefnom delu trotoara nema upozorewe da dolazi strmoglavqivawe. Va`no je kako }e neko u}i kolima. l Ima mo no vu vlast po sle ne za pam }e nog ci kru sa?

– Delovalo mi je nesportski. Prvo, nije sve bilo ra|eno lo{e: Kej, \a~ko igrali{te, otvoreni su bulevari i zloban je ko tu prigovara. Koliko su racionalno utro{ene pare – tu su nadleèni organi da utvrde. Ovakva smena vlasti ne prili~i Novom Sadu, ali o~igledno prili~i qudima koji su se time bavili. Treba da gledaju \okovi}a, mnogo mla|eg od wih, da vide kako se pona{a ka da izgubi{ me~. Biti gospodin i kada si mo}an i slab. l Za {to gla sa mo na lo ka lu, ako se vlast pra vi sa mo u Re pu bli ci? – Bilo bi najpravi~nije da se republi~ki i pokrajinski izbori odràvaju u razmaku od dve godinu u odnosu na lokalne i da su predsedni~ki u raskoraku sa parlamentrnim. l Pred sed ni~ ki i je su, ali je Ta di} po no vio Mi lo {e vi }e vu gre {ku? – O~igledno da vlast deformi{e ~oveka. Svedoci smo da su sve op{tinske vlasti s prethodnih izbora poru{ene i uspostavqene nove, {to im se vratilo kao bumerang. Sad snose posledice. U Novom Sadu mi ipak smeta nemogu}nost neposrednog izbora gradona~elnika. l Sta ti sti ka ka è da ima mo mi lion i po ne pi sme nih i po lu pi sme nih? – Situacija je katastrofalna. Potrebna je duboka, dobro osmi{qena akcija dràve u kojoj se ne}e àliti novac, a koji }e ionako biti mizeran. Za kwige se ukupno ulaè oko milion i po evra na dràvnom nivou, a za za{titu od poàra treba nam pet, da ne bi ponovo imali {tetu od 30. Gu~a i Egzit su finansijski potpomognuti i predstavqaju se kao kultura, a nisu, dok Sajam kwiga, jedina svetla ta~ka Srbije vidqiva iz kosmosa, mi izdava~i sami platimo. Pri tome Sajmom kwiga upravqa Skup{tina grada Beograda, jer su ga preoteli od izdava~a, i mi ne moèmo ni da uti~emo na wegovu sadrìnu, osim borbom za svoje kvadratne mere. Posle, ako se i stvori vi{ak novca, uzme ga grad Beograd. l Ne pi sme ni ku mu ju po gre {nom iz bo ru? – Kada vidim tu masovnu zabavu, jasno mi je da se namerno proizvodi gomila degenerika koji ne misle svojom glavom. l Iz bor no vog mi ni stra kul tu re? – Izdava~i su u martu pisali trima najve}im strankama, da nas prime da kaèmo u kakvom je problemu kwiga u Srbiji. Predsednik komisije za kulturu SNS je rekao deset stvari koje ni ja ne bih naveo; pametno, argumento vano. Koliko nam je poznato iz predizborne kampawe, program stranke iz koje je ministar kulture je, bar {to se kwige ti~e – savr{en. E sad, da li }e uspeti da se realizuje, druga je stvar. Ministar je mawi nego ovaj paspartu na slici iza vas. Sede mu mnogi za glavom. Ako ho}e da nam iza|e u susret, morao bi, na primer, da odvoji milion evra za konkursne aktivnosti, a da otkup kwiga pove}a na dva i po miliona i da se prona|e mehanizam da lokalna zajednica otkupi zakonski minimum kwiga. A dok stigne dotle, onaj do wega u Vladi }e ga ve} cimati za Gu~u. Stra{no! U svesti onih koji odlu~uju poremetio se odnos prema kwigama. l Kul tu ra de ce je po sta la is kqu ~i vo ro di teq ska bri ga? – Da, samoobrazovawe je vrlo va`no. Moramo produì ti period radoznalosti do kraja ìvota, da deca ne ispu{taju kwige iz ruku. Ako im ta navika ostane do zrelosti, sigurno }e biti qubiteqi kwige. Taj period je rizi~an, mora se prona}i vreme i va`no je da roditeq ~ita, da dete vidi od wega. Jer kako mu druga~ije objasniti, kada dete vidi reklamu za 3D film, da je pro~itano hiqadu puta atraktivnije. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

IZ L O @ BA KO J A SE NE PRO P U [ TA: SRPSKO GRA\ANSKO DRU[TVO NA RAZME\I VEKOVA KROZ ZBIRKU Dr JOVANA MILEKI]A

@i vot i pri kqu ~e ni ja deal i sadràj mog ìvota je – kolekcionarstvo”, poverio se dr Jovan Mileki} autobiografiji, rukom ispisanoj na Pali}u 16. oktobra 1958. Ovaj neobi~ni junak suboti~ke javne scene iz vremena posle Prvog svetskog rata po~eo je, kako sam kaè, „pasionirano skupqawe” jo{ kao osnovac, najpre po{tanskih maraka i starih nov~i}a, da bi se u potowim godinama wegova zbirka {irila na umetni~ke slike, porodi~ne i li~ne fotografije, pisma, odlikovawa, rukopise, notne zapise... koje }e 1926. godine predstaviti javnosti, otvoriv{i u Palati Manojlovi}, u strogom centru grada – Ba~ki muzej, prvi takve vrste u Kraqevini SHS. Ro|en 1899. u porodici kraqevskog kotarskog predstojnika, Mileki} je bio predodre|en za „konkretnu” karijeru. To je i bio razlog {to upisuje Pravni fakultet u Zagrebu, iako ga je neuporedivo vi{e privla~ila istorija – uosta lom, jo{ kao gimnazijalac napisao je i objavio kwigu „Pokret bosanskih muslimana 1814”. Po zavr{etku Prvog svetskog rata zavr{ava studije, i to u Subotici, da bi potom doktorsku titulu stekao u Segedinu. Prihvatio je name{tewe u Privrednoj banci, ali, kako sam priznaje, „nezadovoqan bankarskom strukom vi{e je bio na odusustvima i bolovawima nego na du`nosti”. To, me|utim, ne zna~i da ga je istovremeno napustio i kolekcionarski duh, naprotiv... „Poznanstvo, koje se pretvorilo u veliko prijateqstvo – i trajalo sve do wegove smrti – sa ~ika Jocom Vuji}em, najve}im vojvo|an skim muzeologom, iz Sente, imalo je presudan zna~aj na domen mog skupqawa. ’Vojvodina treba da bu de domen va{eg skupqawa, dragi moj imewa~e’, bile su wegove re~i(...) Poslu{av{i wegov savet, a potaknut na isto sa strane mog druga iz mladost dr Milana Ka{anina i mog ro|aka akademika Veqka Petrovi}a, te Vase Staji}a, po{to sam smatrao da je i Vojvodina pre{irok domen, osnivam Ba~ki muzej i istome se potpuno posve}ujem. Svo svoje iskustvo, qubav i strast kolekcionara ulaèm sada u svoje mezim~e i osnivam sva muzeolo{ka odeqewa, te prikupqam materijal {irom cele Ba~ke”... pi{e dr Mileki}. U okviru Ba~kog muzeja on je zaista formirao vi{e muzeolo{kih odeqewa: arheologija i numizmatika, galerija, biblioteka, etnografija, zanati i trgovina, te zoologija i filatelija. U gotovo svakom mestu u Ba~koj imao je svoje poverenike, koji su mu nabavqali materijal, dopisivao se ili druìo sa potomcima, srodnicima i prijateqima znamenitih li~nosti, a aktivirao je i stare kolekcionarske veze u Ma|arskoj i Be-

~u. Na`alost, 1935. propada Privredna banka, u kojoj je bio administrativni direktor, i dr Mileki} je prinu|en da se „rastane od mnogo nekretnina, da bi nastale gubitke mogao nadoknaditi”, a sam se morao preseliti u porodi~ni letwikovac na Pali}u. Na tom imawu, koje mu je ostalo od dede \ure Manojlovi}a, podigao je posebnu zgradu, u koju je preselio sve eksponate iz muzeja, jer je i palata na suboti~kom Korzou oti{la poveriocima. Po~etkom Drugog svetskog rata ma|arske okupacione vlasti su zape~atile muzej, a „posle bezbrojnih premeta~ina u stanu i mnogo saslu{avawa” dr Mileki} be`i najpre u Sremsku Mitrovicu, potom u Beograd, da bi se ubrzo ipak ponovo obreo u Subotici. Me|utim, odmah je uhap{en i zatvoren u logor „gde su se ve} nalazile stotine Buwevaca, Jevreja i Srba”. Posle izvesnog vremena je pu{ten i, nakon nekoliko meseci lutawa, avgusta 1942. preko Banata uto~i{te kona~no nalazi u prestonici, gde }e najpre raditi kao bibliotekar u Vojnom muzeju, a potom i predavati u [koli za primewenu umetnost. Ku}i se, na Pali}, sa sinom i te{ko bolesnom majkom vra}a svega nekoliko dana po oslobo|ewu. „Za vreme na{eg boravka na Pali}u u doba okupacije svu sam arhivsku gra|u, biblioteku, ne{to radova likovnih umetnika i sve uspomene slavenskog porekla sklonio iz muzeja u stan. I to je sre}a bila, jer u zimu 1944-45. godine u vi{e mahova, a naro~ito jednom prilikom, su pijane ruqe pripadnika Crvene armije potpu-

no demolirale muzej i takore}i sav materijal u muzeju razneli, polupali i popalili. Ne{to materijala neslavenskog porekla sam za vreme okupacije prodao, a preostali je uni{ten. Po{to je i spa{eni materijal u stanu, a i materijal koji sam u Beogradu skupio, bio jugoslovenski (srpski, hrvatski/buweva~ko-{oka~ki), to sam nakon ove najve}e katastrofe u mom `ivotu, ograni~io domen mog skupqawa samo na Jugoslovene iz Ba~ke”... Posle Velike vojne dr Mileki} je poku{avao da obnovi rad muzeja, ali, kako sam priznaje, „za politiku nikada nije imao smisla”. „Nikada nisam mogao da razumem i da progutam da treba da branim i zastupam neko stanovi{te, koje bih ina~e osu|ivao...” Ipak, na inici-

jativu dugogodi{weg prijateqa Alojzija Mihaq~evi}a, koji je u to vreme bio predsednik Narodnog odbora grada Subotice, a zahvaquju}i i podr{ci saveznog poslanika Milana Martinovi}a Metalca, demolirana zgrada muzeja je obnovqena, a dr Mileki} je „postavqen” za upravnika zbirke. No, to nije dugo trajalo i ve} 1950. bolesni i razo~arani kolekcionar bio je prunu|en da stavi kqu~ u bravu. Galerija Matice srpske i Gradski muzej u Subotici otkupili su umetni~ke slike i arhivu, dok su naslednici dr Mileki}a, posle wegove smrti 1978, preostalu gra|u poklonili Rukopisnom odeqewu Matice srpske i Arhivu Vojvodine. Bezmalo dve i po decenije od smrti dr Jovana Mileki}a, zahva-

quju}i sjajnom vernisa`u „U ogledalu vremena”, koji su u Arhivu Vojvodine pripremile Sawa Gavrilovi}, Leonila Pavlovi} i Qubica Buda}, u prilici smo da se upoznamo sa ovom izutetnim zanesewakom. I ne samo to, nego i da kroz gra|u koju je prikupqao i predano ~uvao, kroz dokumente iz `ivota politi~ara tog vremena, vojnika, zemqoposednika, indu strijalaca, zanatlija, trgovaca, advokata, kulturnih poslenika... zavirimo u svet srpske gra|anske Vojvodine druge polovine XIX i prvih decenija XX veka. Izlo`ba je podeqena u nekoliko tematskih celina, od kojih je svaka bri`qivo koncipirana i potkrepqena itekako vrednim, uglavnom raritetnim a zapravo malo poznatim dokumentima. Tako

Dr Vladislav i dr Jovan Manojlovi}u sa suboti~kim lovcima

Bele`nica prihoda i rashoda Danice Kowovi}, narodne dobrotvorke iz Subotice

Samko Manojlovi} (sedi u sredini), advokat, zemqoposednik i osniva~ Srpskog peva~kog dru{tva „Grani~ar” u Subotici, sa ~lanovima naju`e porodice

Jovan Mileki}

su, na primer, na panoima koji se odnose na politi~ke prilike predo~eni, me|u ostalim, i zapis Radoslava Petrovi}a o tajnom novosadskom divanu kneza Trubeckog i dr Bo{ka Petrovi}a o pitawu raspolo`ewa srpske javnosti u Ugarskoj prema politici carevine, kao i zapisnik iz decembra 1918. sa sednice Srpskog narodnog odbora temi{varskog povodom u~estvovawa na skup{tini Banatskog ve}a i iskazivawa lojalnosti Vojnoj upravi. Na temequ Zbirke dr Jovana Mileki}a obra|ena su i vojna pitawa, ali i kako su ja~ali i razvijali se zemqoradwa, zanatstvo, trgovina, rana industrija, kako je raslo srpsko gra|ansko dru{tvo na ovim prostorima, kako su stasavala wihova udru`ewa, ko su bili narodni dobrotvori i {ta su nam sve ostavili, a prati se i razvoj {kolstva i kulture, pri ~emu su posebno zanimqivi dokumenti koja se odnose na rad Matice srpske,

Fotografija iz detiwstva Aleksandra Manojlovi}a

[OROM S BOROM

Na vek je bi lo i va kog i na kog sve ta, ne ki su dan gu bi li a ne ki ni su. Na kra ju opet svi odu bo gu na isti nu u isti red i ni {ta ne od ne su

anguba mo{ biti i ovo i ono. Mo` kasti da je danguba i taj {to dangubi a i da je to {to je izdangubio – danguba. Taki smo mi svet, kad nas kogod o}e da razume zdravo mora da pazi {ta mu ko divani, da gledi tog u o~i, kako mu stojidu obrve, dal mu

igra brk, o}el da malko namigne, da zadigne il da spusti {e{ir na o~i, kako mu stoji de sni ka`iprst i kolko }uti dok opet ne prodivani. Za na{ di van je mlogo va`no i kako taj {to divani klima glavom. Ne klimamo mi glavom ko krpene lutke kad ih drmusaju de~urli ja. Kad kogod ode klima glavom, ni tu ne dangubi zdravo, klimne trired malko napred, da poka`e da je to {to divani istina, da je upamtio {ta je ~uo, da se setio kako je bilo kadgod il da }e taj kojem tako klimne nosti litiju i da je nadero, da }e se kusurati kad-tad. Kod nas najve}ma vredi kad taj {to klimne glavom }uti. [to bi dangubio na divan, kad se zna {to je klimno glavom. Kad jedared malko klimne glavom onako napred, malko u{reg, to je dobar dan, dobrojtro il dobro ve~e, ako je digod blizu lampa, da se vidi {ta ko radi. Malko levo-desno, onako ko da }e ukrug, navek je bilo ko kad bi kazo: jok. Tu nije bilo pogodbe, dok je bilo vi{e reda a mawe prava. Jok i amin, nema vi{e ni divana ni klimawa glavom, tu se vi{e dangubilo

Dan gu ba nije. Kad kogod krene glavom onako na po puta od ramena do ramena, ko brisa~i na fi}i, to je bilo ko otoju~ prigovor na skup{tini. Ni tu nije bilo dangube s divanom (ko na skup{tini). Oma se znalo i ko je kriv, ko di treba da ide, {ta da radi i {to mu je data taka opomena. Bio je to i znak za veliku tugu, al da se manemo tog, samo nek ide po redu. Ni na saranama na{ svet nije mogo da izdangubi, navek je kogod moro da izostane il da ~askom ode, da namiri il da obi|e ku}u. Bile su to ~estite i vaqane dangube, niko nije ni{ta zamero za take. Navek je bilo i vakog i nakog sveta, neki su dangubili a neki nisu. Na kraju opet svi odu bogu na istinu u isti red i ni{ta ne odnesu. Jedni nisu dangubili ni za astalom, jeli su nako iz ruke, usput, do posla. Sednu na kola, upute kowe di treba i na koju }e stranu, kowi umu i sami, puste kajase i

ondak u levu ruku izmu par~e slanine, glavicu luka i pupu{ku a u desnu bricu i ajd lagano, da ne dangube. Potro{e to dok ne stignu di treba, da budu kadri oma da rade, da ne dangube dok ne jedu. Oni drugi, loderi i vandroka{i, ti su navek, po celi dan dan gu bi li prid za dru gom i prid du}anom. Prid zadrugom dangube zbog divana, jedni odu drugi do|u a dangube navek tu stoje i samo divane. Kad su ima li no va ca dan gu bi li su prid du}anom, al to su ve}ma radili `dere, wima je navek bila suva gu{a. Morali su navek da je kvase s gutqajom piva, ko kad su redu{e kqukale gu ske, pa im sipale malko vode, da kukuruz lak{e slkizne kroz gu{u. A ni te `dere prid du}anom nisu bile ba{ skroz dangube. Eto, oni nisu dangubili na ranu. Va`na im je bila fla{a, a dal su fru{tukovali il nisu, nije im se kwi`ilo, nisu na to dangubili.

Kad paor izdangubi za poso, to posle te{ko postigne. Paori su navek bili vredan svet, naopako da je bilo med wima danguba, to se oma vidlo. Po kaè i wiva i ku}a ko je danguba. Izdangubi se kad se {togod iskrja pa ajd ~askom s wive kod kova~a il kolara, ako ne mo{ oma tamo di je skrjano da se malko ufal{uje sa drotom, da izdrì do ku}e, da se ne dangubi. Umo je taki poso i trka da se ne dangubi sam da napravi dangubu. Teraj tamo, teraj onamo, daj ovo, daj ono, ùri da nas ki{a ne uvati, ajd jo{ ovo, ajd jo{ ono i tako svake godine jedna danguba raste, al ko da je niko ne vidi dok ne bude dockan. Mlogo wi je tako izdangubilo i ostalo nepoèweno i neudato. Xabe ondak i kapital i poso i imawe, xabe i sve {to se nije izdangubilo kad ~a{a vode postane zdravo te{ka, da je ni s obadve ruke ne mo{ podi}i. Ondak se tek kogod pita ko je boqe pro{o, dal ti {to dangubili nisu il oni {to se nikad oznojani nisu napili vode. Najboqe pro|u oni {to im strika il tetka pi{u {to-

god. Al i ondak nema dangube, kad {togod naslede, naslede oma i poso. Danas je neko moderno doba do{lo, u varo{i pune kafane zajutra, pune u podne, uve~e opet pune. Dal taj svet nema ku}u il volu da dangube, o~in }e i’ znati. Najmodernija danguba je sastanak. Ne randes – sastanak na du`nosti. Na randesu ko je mlogo dangubio taj nije dugo trajo. Tu ba{ nije ima lo mlo go da se di va ni. Malko se {apu}e i ne dangubi se. Ova moderna danguba ko da samu sebe rani i tera nas u propast. Fale se ovi s televizije da je prenos iz varo{ke skup{tine imo mlogo gledalaca, ko serija rekordne gledanosti. Nadam se da nije bilo dangube, ko {to mlogi misle da su izdangubili prid televizorom dok su gledili {ta ko radi i kako se ko opravio i dotero za poso. Valda ima kogod da lupi {akom o astal i da ne dangubi na divan, neg samo da malko klimne glavom i da radi svoj poso. Oni oko wega treba samo da budu kadri da vide kako klima glavom, dal trired

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

UPOTREBA @IVOTA

Slu ~aj le pe è ne u lo ko mo ti vi o spo |i ca sun ~a nog li ca i sve tlo ke ste wa ste ko se za teg nu te “I u pr vom i u dru gom slu ~a ju ne pri jat no mi je ka da se ne ko za ble od o strag {na la ma u pun |u, è le zni~ ka gro fi ca u pla vom ne u me ne”, od go vo ri Pro da no vi }e va. pro ce du ral nom staj lin gu, sve tlom (ko {u qa krat kih ru ka va) “Do ba cu ju li?” i tam nom (sa ko, pan ta lo ne) slu `be nom “mu {kom” iz da wu za taj rad “Ne, ne. To ne! Do du {e, ~u jem po ne kad, ule ti mi u uvo kroz pro zor: ni dan (sre da), iz ra zi to vit ke, gra ci o zne fi gu re i – ka ko bi sta ri ’Ej, vi di, è na ma {i no vo |a!...’ Na sto jim da ne obra }am pa `wu. Naj re por ter ski kur ja ci za pa zi li – s ne ~im go spod stve nim, ot me nim, ve }i broj qu di – ako mo gu ta ko da ka èm – pri su stvo è ne u lo ko {ta vi {e s ne ~im ari sto krat skim u pla vo di zaj ni ra noj po ja vi, u po mo ti vi uzi ma za nor mal nu ~i we ni cu sa o bra }a ja. Ili, bar, na sto je da gle du i po kre tu, re~ ju u we noj ne sum wi voj ha ri zmi i, do dao bih – pa po ka ù da ih to ne za ni ma i da ih ne ~u di”, re ~e Pro da no vi }e va. da ti me i za vr {im ovu uvod nu re ~e ni cu i pre |em na raz ra du – u ne “A, kad pri li kom upo zna va wa ili ne ke iden ti fi ka ci je ka è te koj sa mo sve snoj èn stve no sti ko ja je, opet, svo jim unu tra {wim si ili na pi {e te da ste po za ni ma wu ma {i no vo |a...” la ma, osve tli la i osve sti la li ce na ple mi }i du ga~ kom vra tu, na sme “Teh ni ~ar vu ~e!” pre ki de me Pro da no vi }e va. “Mo je za ni ma we je ja nog, sup til nog iz ra za, ocr ta nih iz ra àj nih o~i ju s lo za sto iz vi je - zva ni~ no za ve de no kao teh ni ~ar vu ~e... Ha-ha-ha... Da, znam {ta pi nim tre pa vi ca ma, bes pre kor no urav no te è nih cr ta, vo lu me na i po ta te! Kad se u dru {tvu pred sta vim kao ma {i no |a, je l? – Gle da ju me vr {i na. Ve sna Pro da no vi}, ma {i no vo |a! be lo, ka ko se to àr gon ski ka è, ~ud no im je, zna te... ûd no! Ne ide Ma lo ~as, dok sam, ni {ta ne slu te }i – prem da psi ho so mat ski za di im to la ko u gla vu. To ne ka ko is ka ~e iz kon tek sta op {tih me sta i vqen i pod na po nom kao i uvek kad god pre dam nom, ne gde na kon ti ne - wi ho vih pred ra su da o è na ma i pro fe si ja ma. Okre nu gla vu i odu... tu Sre mu, za bli sta gvo zde na in fra struk tu ra ko lo se ka tih na {ih ma Ha-ha-ha...” lih, me lan ho li~ nih austro u gar skih sta ni ca! – dok sam, da kle, ta ko (Gla va Ve sni nog ko le ge pro ma qa se iz slu `be nih vra ta. “Ve sna, re }i in fan til no iz ne na |en mo der no {}u, le po tom i ~i sto }om gvo pu sti no vi na re”, do ba cu je ~o vek u {a qi vom to nu, “ne ma od wih ni zde no-be ton skog pej za à è le zni~ ke sta ni ce u Sta roj Pa zo vi, iz bio ka kve ko ri sti... Ola di se ka fa!”) sam sam ci jat ([u {we vi} je ba zao oko ofu ca ne sta re zgra de i sli kao Is ko ri stih {la gvort. “Ali, me |u ko le ga ma, ~i ni mi se, uì va te za ve za ni ~o por svo jih omi qe nih bi ci ka la) na no ve pe ro ne i ko lo se po seb nu pa `wu i po {to va we... Sku va li su vam mu {ku ka fu.” ke s ko balt-pla vim na stre {ni ci ma i klu pa ma kao na avi on sku pi stu “Ta ko je! Ha-ha-ha...” ko ja se ta mo da le ko gu bi u mo no hrom nom ne bu, i dok sam po lu za mi {qen, iz nad pe {a~ kih pod zem nih hod ni ka i is pod elek tri~ ne pa o ~i ne za teg nu te pre ko ko lo se ka s be ton skim pra go vi ma, ski tao pra znim pr vim pe ro nom u ti {i ni, uì vao u si me tri~ nim, ali i asmi tri~ nim be ton sko-me tal nim mo ti vi ma i udi sao uz bu dqi vi mi ris pru ge (pre vi dev {i na ~a sak da sam na svom rad nom me stu), jed na è le zni ~ar ka u pla vom, pre le pa cu ra tan ka kao sr na s tor bom o ra me nu i sa ko om oka ~e nim o tor bu – is kr sla od je da red na be ton skom ho ri zon tu – ide mi u su sret iz du bin ske per spek ti ve ran ìr nog pej za à (s pre div nim ku bi sti~ kim kov ~e gom i si lo si ma ìt nog ma ga ci na), i re kao bih, dok mi se pri mi ~e frag men ti sa nom sta zom, pi ta se ko je ovaj ~o vek i {ta on ho }e... Ubr zo za tim, dok jo{ na pe ro nu, pu stom kao ne na se qe no ostr vo (pr vi sle de }i put ni~ ki voz Be o grad–[id, br. 22.04, sti è u Pa zo vu za dva sa ta), slu {am u ho du od dva de set ~e tvo ro di {we Ve sne Pro da no vi} iz Srem ske Mi tro vi ce, ma {i no vo |e Sek ci je za vu ~u vo zo va u Ru mi, jed ne od ~e ti ri è ne u Sr bi ji ko je {o fe ri ra ju u lo ko mo ti va ma srp skih è le zni ca, da je ve}, sad sko ro, 22. av gu sta, emo to van pri log sa wom na Srem skoj te le vi zi ji (“Do bi li su spe ci jal nu do zvo lu za sni ma we u lo ko mo ti vi.”), a za tim i na RTV-eu i RTS-u, ja sno mi je da se no vi na ri le pe na to {to je ènski ma {i no vo |a. I, s tim u ve zi, dok pe {a ~i mo pr vim pe ro nom pre ma na stre {ni ci kla si~ no za pu {te ne sta ni~ ne zgra de, opre zno te o re ti {em i pri zna jem da mi je od to ga {to je èn ski ma {i no vo |a, va `ni je ono {to je do èn skog ma {i no vo |e do ve lo, kao i ono {to kao spon ta na po sle di ca ove slu ~aj ne si tu a ci je, mo è da ima uti caj na re por ta ù. Eks pe ri men tal nu re por ta ù. OK. Pri sta je. Prem da je u slu `be noj pro sto ri ji ~e ka ju na ka fi. I se da mo na Vesna Prodanovi}: „Celi ìvot gledala sam vozove...” Fo to: S. [u {we vi} klu pu pod na stre {ni cu sta ni~ ne zgra de. Jed na è na rom ske na ci nal no sti vi le ni s tor ba ma po pe ro nu i vo di gla sni di ja “Do bro, vi ste za da nas za vr {i li po sao, pre da li ste du `nost ko log sa so bom. Ma {i no vo |a Ve sna Pro da no vi}, teh ni ~ar ka elek tri~ - le gi, zar ne? I sad ku }i u Mi tro vi cu? – Je ste li uda ti?” ne vu ~e ko ja se ma lo ~as “ski nu la” sa lo ko mo ti ve te ret nog vo za Be o “Ne, ni sam uda ta... Kad bu de bi }e. @i vim sa ro di te qi ma. Lo ko mo grad–No vi Sad, do ve zav {i ga i pre dav {i va go ne ko le gi, da bi on na - ti vu sam pre da la ko le gi, ali vo dim se da sam jo{ uvek na du `no sti, sta vio vo `wu pre ma No vom Sa du, va di pa klo ci ga re ta iz tor be i sve dok ne pre dam list u Vu~ noj slu `bi “Ru ma”. Sad }u ov de u Pa zo pot pqa u je be lo drv ce... vi da sa ~e kam voz broj 22.04, pa s wim u Ru mu. Ju tros sam u pet pri @e le zni~ ki ~o vek ko ji nam se na tre nu tak pri kqu ~u je pod na - mi la slu `bu u In |i ji, od ve zla te ret nu kom po zi ci ju u Be o grad, pa iz stre {ni com, sa mo {to je iza {ao iz slu `be nih vra ta, is pi ti va~ ki Be o gra da ova mo... Naj du à re la ci ja mi je La po vo.” na sme {e no `mir ka ju }i o~i ma, pod bo ~en {a ka ma na sla bi na ma, do (Na i la zi ot prav nik Qu bo mir Vu ja ni}. “Je l vam Ve sna re kla da ne kle za te ~en si tu a ci jom s no vi na ri ma, ob u ~en u istu sve tlo pa la vu je bi la na te le vi zi ji?” upi ta u pro la zu.) ko {u qu i tam no pla ve pan ta lo ne, za pra vo je Ve snin ko le ga ma {i no “[ta vam je u gla vi, i mo è li to da do sa di, pa i da vam osla bi vo |a Dra gan iz Ni ki na ca (“Ma lo je sta ri ji od me ne, ali u isto vre - kon cen tra ci ju, dok gle da te u {i ne i jed no li~ ni pri zor pred so me po ~e li smo sa ra dom...”). Is po sta vi }e se da je iza {ao na pe ron da bom?” upi tah srem sku è le zni~ ku plem ki wu. do ~e ka ko le gi ni cu, go spo |i cu iz lo ko mo ti ve ko ja je ma lo ~as – dok Ve sna se sme je. “Ne znam da li vam je po zna to, ali sva kih 25 se kun smo se pla vim ^me li ko vim so ka kom ko tr qa li pre ma sta ni ci – do - di, no gom pri ti snem pa pu ~i cu, ta ster. Tu spra vu mi ma {i no vo |e zo ve zla po me nu ti te ret ni voz iz Be o gra da. Ona, pak, è le zni~ ka gro - ve mo ’Bud nik’. U lo ko mo ti vi ~o vek uvek mo ra da bu de na opre zu. Po fi ca iz Srem ske Mi tro vi ce – a vi de }e mo ot kud mi ide ja da joj do de seb no pri li kom no} ne vo `we...” lim ovu ple mi} ku po ~ast! – sve sna, ve ru jem, svo je po seb no sti na mu “I no }u vo zi te? – Sa mi ste u lo ko mo ti vi?” {kom po slu (sta ti sti~ ki gle da no), o~i gled no da uì va mu {ku za “Ta ko je! Uvek vo zim sa ma”, re ~e èn ski ma {i no vo |a te ret nog vo {tit ni~ ku pa `wu i da je ko le ge na sta ni ci do ì vqa va ju kao mi qe - za. “Kad sam po lo ì la dr àv ni is pit i{la sam u ta ko zva ni dvop sed ni cu i de te è le zni ce. go di nu da na, ko le ga i ja smo vo zi li... A on da su mi pre tri go di ne je “Mi sli te da je ta ko? Ha-ha-ha... [ta znam, ja se ne ka ko ne ose }am dan dan ja vi li: ’Ve sna, vo zi{ za La po vo!’ Ma lo sam se {trec nu la, po seb nom, ali pri ja mi – nor mal no da mi pri ja, ta ko je! – to {to sam ali kad sam u lo ko mo ti vi se la za ko man de, bi la sam svoj na svo me... u rum skoj Sek ci ji za vu ~u vo zo va je di no èn sko na mu {kom po slu.” Uì vam kad sam u lo ko mo ti vi! Od ma lih no gu è le la sam da vo zim “Pri tom jo{ i le po èn sko.” vo zo ve. I vo zim vo zo ve.” “Hva la.” “Vi ste iz ne kog è le zni~ kog plem stva?” “A, ka ko vas gle da ju, obra }a te li pa `wu na po gle de i, uop {te, na “Evo, pa sa mi za kqu ~i te... I otac Pre drag i maj ka Mi li ca ra de na re ak ci je i one de li kat ne ge sto ve ne kih qu di u mo men ti ma ka da u lo - è le zni ci. I de da, maj ~in otac, ra dio je na è le zni ci. Sta vqao me ko mo ti vi u|e te u ne ku sta ni cu ili ka da pro |e te po red ne ~i jeg pro - je u ma ne var ku kao de voj ~i cu. I jo{ ne ko li ko ~la no va na {e fa mi zo ra ili po red ne ke ram pe na pu tu? @e na u lo ko mo ti vi! Na{ svet li je ra de ili su ra di li na è le zni ci. I ja sa ro di te qi ma ì vim na je jo{ uvek sklon pro vin ci jal nom i{ ~u |a va wu... Je sam li u pra vu?” è le zni~ koj sta ni ci u Mi tro vi ci. I kao de voj ~i ca gle da la sam vo “Da. Ta ko je”, po tvr di Pro da no vi }e va. zo ve, od ra sla sam po red pru ge, ho da la po {i na ma kao ba le ri na... Ha“Pa, ka ko se ose }a te u ta kvim si tu a ci ja ma? I {ta mi sli te, da li ha-ha...” pri vla ~i te pa `wu {to ste è na u lo ko mo ti vi, ili {to ste le pa è Ve sna Pro da no vi}, è le zni~ ka gro fi ca! na u lo ko mo ti vi?” upi tah naj lep {eg ma {i no vo |u kon ti ne ta Sre ma. n @eq ko Mar ko vi}

l Ne ma no vih uz lo va. Ko sov ski je Gor di jev.

l Sta lo nam je do de mo kra ti je. Da qe ni ma kac.

NAOPA^KE

i te `a, jo{ ka pqi ca fa li da je pre li je. Il }e mo je po pi ti, il }e se pro su ti il is pa ri ti ako bu de mlo go dan gu be. Vi di }e mo, ako ko god opet bu de dan gu bio da gle di i ako opet ne bu de i tre }e sme ne na po slu, pa da svet spa va i da ne dan gu bi, da su tra bu du svi ka dri da osam sa ti ra de, osam da od ma ra ju i osam da se ba ve kul tur no-za bav nim ak tiv no sti ma, ko {to pam te oni {to ni su dan gu bi li na ~a su kad se to u~i lo. n Bo ra Oti}

l Lak {e je pre }i Ru bi kon ne go Sit ni cu.

Danguba mo{ biti i ovo i ono

mal ko na pred il ona ko na po pu ta od ra me na do ra me na, ko bri sa ~i na fi }i il mal ko le vo-de s no, ona k o ko da }e ukrug, to je na vek bi lo ko kad bi ka zo: jok! Ako klim ne je da red ona ko mal ko na pred, mal ko u{ reg, la ga no, to ni je na vek „do bar dan“. Ume lo je to da zna ~i i da taj zna da ga la ù i ma ù, al ni je dan gu bio da im to i re ~i ma ka è. Val da }e opet do }i ta ko vre me, od ve} smo iz dan gu bi li i ta ~a {a vo de nam je sve te à

l Da ste is ko ri sti li ener gi ju ve tra, ne bi vas odu va li je bi ve tri.

na ma ra dim na jed noj vr sti en ci klo pe di je i da ne bi ista bi la mo no to na, kao {to su ma we-vi {e sve en ci klo pe di je, te da bi bi la pri stu pa~ ni ja i {i rem kru gu ~i ta la ca, do da je mo bi o graf skim po da ci ma pri ~e i aneg do te iz ì vo ta li~ no sti ko je ob ra |u je mo”, ob ja snio je u auto bi o gra fi ji. – Do sta vqa ju }i tra è ne po dat ke za ’en ci klo pe di ju’, mno ge ugled ne li~ no sti ili wi ho vi na sled ni ci su dr Jo va nu Mi le ki }u, po red do ku me na ta o de lat no sti, sla li i do ku men ta ve za na za po ro di~ ni ì vot, {i re }i ta ko krug bi o graf ske gra |e i van od red ni ca ve za nih sa mo za ka ri je ru – na vo de autor ke iz lo `be. – Ti me je we go va zbir ka, po red ne spor nog isto rij skog zna ~a ja i bo ga te na u~ ne, umet ni~ ke i li kov ne vred no sti, do bi la i na te mat skoj {i ri ni. Sre |i va wem i ob ra dom tog obim nog ma te ri ja la, ko ji se ~u va u Ar hi vu Voj vo di ne, shva ti li smo da on pre va zi la zi po ~et nu za mi sao da bu de sa mo gra |a za kwi gu o zna me ni tim Ba ~va ni ma. I ro di la se ide ja o re a li za ci ji iz lo `be ko jom bi smo, kroz do ku men ta o ra du i de li ma li~ no sti ko je su u~e stvo va le u ob li ko va wu isto rij skog, po li ti~ kog, eko nom skog i kul tur nog pro sto ra da na {we Voj vo di ne, pred sta vi li raz voj srp skog gra |an skog dru {tva u pre lom nim go di na ma we go vog de lo va wa i ja ~a wa... n Mi ro slav Sta ji}

Ilija Markovi}

te osni va we i de lat nost Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Naj o bim ni ja te mat ska ce li na je „Isto ri ja pri vat nog ì vo ta”, ko ja nas oda bra nom ar hiv skom gra |om uvo di u ta da wa do ma }in stva, u wi ho ve obi ~a je, pri ho de i ras ho de, ali nam ot kri va i ka ko se u Ba~ koj na raz me |i ve ko va dru ì lo i za ba vqa lo, ka ko su se or ga ni zo va li ba lo vi, ~a jan ke, ~ak i us kr {wa kar ta wa, ka ko se oslo vqa va lo, ali i ka ko sa po slu gom op {ti lo. Kao po sled wi u ni zu, pa noi po sve }e ni mo di pra te pro me ne ko je su u re la tiv no krat kom vre me nu za hva ti le ov da {wi gra |an ski sloj, od na pu {ta wa tra di ci o nal nih ele me na ta na rod nih ko sti ma do pot pu nom okre ta wu evrop skom na ~i nu ode va wa. O tom br zom pri hva ta wu evrop ske mo de sve do ~e broj ne fo to gra fi je, ali i no vin ske re kla me ko je pro mo vi {u mod ne tren do ve, kao i ugled ne tr go va~ ke rad we sa „fi nom ro bom”, par fe mi ma i ko zme ti kom. Ovaj seg ment ver ni sa à za o kru ù je do sa da ne po zna ta fo to gra fi ja kra qa Alek san dra Ka ra |or |e vi }a, kra qi ce Ma ri je i eks tra im do te ra ne prat we, ve ro vat no sni mqe na na Pa li} kom je ze ru. Deo pre zen to va ne gra |e je, ina ~e, na stao i to kom pri ku pqa wa po da ta ka za kwi gu o zna me ni tim Ba ~va ni ma, ko joj se dr Mi le ki} u po zni jem do bu po sve tio. „U smi slu no vog do me na sa bi ra wa, ve} go di -

l Bu di te par la men tar ni! Ne bu di te po sla ni ke ko ji sa wa ju va {e sno ve!

Brak pukao zbog glumice Te {ko se mo è re }i da je dr Jo van Mi le ki} bio sre }an ~o vek. Je ste bio ko lek ci o nar sta rog ko va, op ~i wen svo jom pa si jom, ali na pri vat nom pla nu mu uop {te ni su cve ta le ru è. U go di na ma po sle Pr vog svet skog ra ta za qu bio se u ta da {wu gim na zi jal ku, a po to wu film sku glu mi cu Ke te Aron Na|. „Dok je Ke te bi la u Austri ji u in sti tu tu, da se usa vr {i u ne ma~ kom i osta lim stra nim je zi ci ma, ~la no vi mo je fa mi li je, pri ja te qi mo jih ro di te qa i mo ji li~ ni pri ja te qi, is ko ri sti li su ovu pri li ku da uti ~u na me ne, da ovu mo ju, ve} vi {e go di {wu qu bav, ko ja se wi ma ni je svi |a la, ras ki nem i da se oè nim. I ta ko se ja od lu ~im na è nid bu i 21. ja nu a ra 1924. go di ne ven ~a vam se u Vu ko va ru sa Mi lom, k}er kom mog biv {eg u~i te qa u srp skoj {ko li Da ni la Uzel ca, iz ko jeg bra ka se je ro dio moj sin Slo bo dan. Ovaj brak je bio krat kog ve ka, jer su se po ja vi le fa mi li jar ne raz mi ri ce, a po ja vi la se po no vo na sce ni i Ke te, ko ja se u me |u vre me nu vra ti la iz in sti tu ta. I ta ko smo se po sle ne ko li ko me se ci raz ve li”...

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

„DnEV n iK” na li C U ME S Ta: KA KO SAM OSVO JIO TRI GLAV, A IZ GU BIO SE U SMRE KO VOJ [U MI

... ne po no vi lo se

pro vo da u ka fa ni – „bi lo je le po ko ja sam do le par ki rao tre ba mi, m, mo `da bi ste su tra jo{ li ne rav no uvis. Ali ono „hm” s i tu kli smo se”. Ka ko da ne, je dan ra ~u nam, ~e ti ri sa ta, a ne gde iz mo gli da se pop ne te na po ~et ka pri ~e i tih po sled wih po gre {an ko rak i ne tre ba ti ni me |u je smre ko va {u ma... Ali, Tri glav”, re kao nam je tri sta me ta ra vi sin ske raz li ke – stre la. Da, ba{ stre la, jer na jed pro la zno vre me kod Vod ni ko vog opre zno na{ pri ja teq Ro bert Ro bo qe da taj film ne vra }am. do ma na oko 1.800 me ta ra vi si ne nom od pri stup nih pla toa na la zi bi~ iz Gozd Mar tuq ka, is ku sni Elem, eto me ne za ka ~e nog za saj mi je bi lo do bro, isto ta ko i na se plo ~a na ko joj pi {e da je iz ve pe wa~ po alp skim br di ma ko ji je lu u ste ni, sto jim na kli no vi ma, Sto de skom pre va lu na 1.500. Jo{ snu de voj ku „na tom me stu po go di kao i sva ki Slo ve nac do bro upu - oko me ne sve vla `ni je i vla `ni je la oda pe ta stre la” (?) i da je ona se sa svim do bro vi de lo, a ostao }en u }u di pri ro de, ali i pre ci - ka me we pre ko ko jeg, ba rem iz po mi je jo{ ne kih sat i po ho da sa zbog to ga pa la niz klif i po gi nu znost ov da {we me te o ro lo {ke me nu tog pri la za „ste ni nad ste na sve kru tim but nim mi {i }i ma i la. Ali to je à nr tri le ra, a ja slu `be:„Pre ko su tra se ve} me wa ma”, tre ba da se ka ~im ako ho }u da za mo rom ma te ri ja la (ima vre me”. A to we go vo „hm” je, tu i go di na) i ta ko me uhva is po sta vi lo se, pu no zna ~i lo. ti mrak. Moj sa bo rac, ko ji U pri pre mi za osva ja we je pret hod no od u stao od naj vi {e ko te Slo ve ni je, ko ja uspo na na 2.400 me ta ra, ve} je slo vi la i za alp ski al pi ni se vra tio do par kin ga i po sti~ ki san voj vo |an skih pla ~eo da mi {a qe SMS po ru ni na ra, pro veo sam iz ve sno ke, ali moj mo bil ni – ni vre me na in ter ne tu: te sep mu ka jet. tem bar je pra vi taj ming za us I ta ko je on sa ~e kav {i pon, te i{lo sto ti nu Slo ven jo{ iz ve sno vre me i iz me ki pro {le (za be le è no na Ju wu ju }i po ru ke s na {im pr tju bu), a spre ma ju se i ove go vo ven ~a nim è na ma, ko je su di ne, ba{ u ovo vre me, da se pre tvo ri le u uvo u No vom klik }u sa so ko lo vi ma, te Sa du, pa po tom i gor skom obi~ no je to suv i pred vi dqiv slu `bom spa sa va wa, do speo pe riod na ovom par ~e tu ze do no vog ti pa pri ~e: mi ste mqe... ali {ta sve to vre di ri je i{ ~e za va wa sa pu no ne ka da je „De da na” je dan naj pre po zna ni ca na prav di bo ga. obla ~ak, a po tom ob lak ~i na, Za to vre me ja sam ne gde na po ~eo da ba ca naj pre sit ne, sa mo 500 me ta ra od we ga i le de ne „ci gan ~i }e” a po tom i po ~i wem da do zi vam, osve krup ne ki {ne ka pi na me ne, tqa va ju }i se bi put mo bil dok sam vi sio iz nad li ti ce na nim (bar je za ne {to po slu 2.700 me ta ra vi si ne, a fa li lo mi je je jo{ sa mo tih tri ~a vih Septembar je pravi tajming za uspon, i{lo stotinu Slovenki ìo), ali to sla bo sve tlo je do voq no da ~o vek iz beg ne 164 me ta ra vi sin ske raz li ke pro{le, a spremaju se i ove godine, ba{ u ovo vreme, paw, ali ne i da pre po zna pa da se i sam ume {am u klub da klik}u sa sokolovima... mar ka ci ju {um skog pu ta. osva ja ~a Tri gla va. Sre }om, u jed nom tre nut ku i Gle dam, ne ve ru jem, u ~i ta on je po ~eo da do zi va, i ta ko sam sam jo{ uvek bio u ho ro ru. I on vom vid nom po qu ho ri zon ta po - se po me rim s me sta, jer ima tu, od re dio we go vu po zi ci ju: ule vo i da, mic po mic, ka da sam sti gao do kva re nog vre me na ni u na zna ka ma, bra le, haj kin ga ko li ko ho }e{. na do le. Dok sam mu se pri bli à sa mog Aqa è vog stu ba na vr hu ali za to, iz nad mo je gla ve gr mi, Gle dam, od go re mi pri la ze dvo je vao, ~uo sam we gov raz go vor s eki Tri gla va, vre me se od jed nom smi do du {e ne se va - al vre me se me wa. pre stra vqe nih (iz pol no-rod nih pom za hit ne in ter ven ci je, sve ne ri lo, ve tar i ki {a pre sta li i moj Tog ju tra, na Rud nom po qu ko je je raz lo ga ko rekt no sti ne }u da odam ve ru ju }i da je o me ni re~. po vra tak do ~vr {}ih ta ~a ka na 1.357 me ta ra nad mor ske vi si ne, ko je bio uà snu ti ji), ne ka ko se I ta ko smo, sva ki sa po 12 sa ti oslon ca po stao je raz mer no lak, mo rao si da ski da{ sve sa se be u mi mo i la zi mo i ja ipak od lu ~u jem ho da u no ga ma, oti {li na gi ros i na rav no uz mak si mal ne me re ra nac, e da bi sa mo u ma ji ci i da me s ono li kom ko li ~i nom adre na pi vo na Bled. Dan ka sni je, odi opre zno sti. krat kim pan ta lo na ma is pe wao ne na li na ta neo pi {qi vo mo kra opa sta je bi lo ozbiq ni jeg ne vre me na Ali, ne le zi vra è, us pon i sve kih ki lo me tar i 200 me ta ra vi sin snost ne }e spre ~i ti da sta vim jo{ s ki {om i pro va lom obla ka, ali pra te }e okol no sti su me pri li~ ske raz li ke do Pla ni nar skog do jed nu rec ku na kun da ku svih mo jih {ta je to za qu de iz do li ne – oni no za dr à li, pa sam u po la znu ma pod no Kre da ri ce, gde su se oni avan tu ra ko ji me po vre me no lu pa je dva do ~e ka li. No na pla ni ni, ba ta~ ku za po vra tak sti gao tek oko hra bri ji jo{ uvek sun ~a li sa par po gla vi. po la pet po pod ne. I tu se po ja vi - jo, na po no vi lo se. ~e tom tka ni ne pre ko be dra. A oda Od to ga tre nut ka po ~e lo je da Re qa Kne` }e vi} lo opet ono ~u ve no „hm”: do ko la tle se kre }e kao sa ka kve tram bu - va ì po re |e we s onim vr hun cem

VESTI Mar{ miliona U Mo skvi je ju ~e odr `an opo zi ci o ni „Mar{ mi li o na”, ko ji je pro te kao bez in ci de na ta, a oko 100.000 u~e sni ka mi tin ga je akla ma ci jom usvo ji lo re zo lu ci ju ko ja sa dr `i ne sa mo po li ti~ ke, ve} i so ci jal ne zah te ve. „Jo{ je dan man dat Vla di mi ra Pu ti na na vla sti pro ti ~e u zna ku po li ti~ kih re pre si ja, pri ti ska na gra |an sko dru {tvo i an ti so ci ja ne po li ti ke”, na ve de no je u do ku men tu. Re zo lu ci ja ta ko |e po zi va na „ostav ku ne le gi tim ne vla sti”, hit no oslo ba |a we po li ti~ kih za tvo re ni ka, spro vo |e we po li ti~ kih re for mi i ras pi si va we pre vre me nih par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra. Ko lo nu su pred vo di li biv {i vi ce pre mi jer Ru si je Bo ris Wem cov i legendarni {ahista Ga ri Ka spa rov, te Ser ge j Udaq co v iz Le vog fronta, ko jem su se pri kqu ~i li an ti fa {i sti i anar hi sti. S le ve stra ne su i{li i bor ci za pra va LGBT po pu la ci je, kao i ak ti vi sti ko mu ni sta. Sku pu je pri su stvo vao i biv {i ru ski pre mi jer Mi hail Ka sja nov.

Aplauzi Al Kaide Ogra nak Al Ka i de u Je me nu po hva lio je ubi stvo ame ri~ kog am ba sa do ra u Li bi ji i po zvao na no ve na pa de u ci qu izba ci va wa am ba sa da SAD iz mu sli man skih dr à va. Al Ka i da je na ve la da je ak ci ja u Ben ga zi ju „naj bo qi pri mer” za one ko ji na pa da ju am ba sa de. Ame ri~ ke vla sti su, me |u tim, sa op {ti le da ne }e od u sta ti od pro na la è wa od go vor nih za ubi stvo svog am ba sa do ra i jo{ tro ji ce ame ri~ kih dr à vqa na u Li bi ji zbog ~e ga su po sla le u tu ze mqu do dat ne ma rin ce, oba ve {taj ce i bes pi lot ne le te li ce. SAD su an ga ò va le i tim FBI ko ji }e po ku {a ti da u|e u trag pri sta li ca ma Al Ka i de, ko je se do vo de u ve zu sa na pa dom u Ben ga zi ju. Pod se ti mo, kao po vod za ta las na si qa, ko ji je za hva tio ve li ki broj mu sli man skih ze ma qa, na vo di se po ja vqi va we na in ter ne tu ni sko bu xet nog fil ma u ko jem se isme va ju pro rok Mu ha med i islam.

j U B i l E j i :

In fek ci ja z da va~ i kwi `ar Edu arLeon Skot de Mar ten vil ve ro vat no se vra }ao sa su |e wa Gi sta vu Flo be ru. Po jed no sta vqe no, op tu `ba se svo di la na op sce nost ro ma na „Ma dam Bo va ri“. ^u va ri mo ra la Dru gog car stva Na po le o na III ob ru {i li su se na auto ra i iz da va ~a Mi {e la Le vi ja Fre rea go mi lom ci ta ta iz Flo be ro vog pr vog ro ma na ob ja vqe nog u Le vi je voj „La Revue de Paris“ u ok to bar skom i de cem bar skom bro ju pret hod ne go di ne. Pa ri ska, ne sa mo ~i ta la~ ka (jer od u vek je bi lo onih ko ji ne ~i ta ju a zna ju sve, na ro ~i to pi kan te ri je) pu bli ka bi la je bla go {o ki ra na i ap so lut no odu {e vqe na. Op tu `ba i od bra na bi le su te me da na.

Pa riz, ja nu ar 1857. Leon Skot je bio eru di ta (od li~ na pret po stav ka za po gled u bu du} nost). U ne ko li ko na vra ta {tam pao je na u~ nu li te ra tu ru ko ju je, po sve mu su de }i, pa `qi vo ~i tao. O~i gled no je pri pa dao onoj, go to vo iz u mr loj, vr sti iz da va ~a ko ji su sve zna li o de li ma ko ja su iz la zi la iz {tam pa ri je. Ali, dru go ga je mu ~i lo. Ako je fo to gra fi ja ve} sko ro dva de set go di na uspe va la pot pu no ver no da za be le ì stvar nost, to mo ra da je mo gu }e i sa zvu kom, pre vas hod no sa gla som. Kao ozbi qan stru~ wak za ste no gra fi ju (ob ja vio je i ne ko li ko ra do va kao i isto ri jat ste no gra fi je) mo rao je bi ti op ~i wen mo gu} no {}u da pot pu no ver no za be le ì sva ku iz go vo re nu re~, {to ni naj bo qim ste no gra fi ma ni je po la zi lo za ru kom. E, ka ko bi tek od jek nu li, u ni ka da u}ut ka noj li be ral noj jav no sti, pre ci zno pre ne ti tek sto vi sa su |e wa Flo be ru i Le vi ju! (Epi log sud ske far se: ~ak i u at mos fe ri sve mo} ne ofi ci jel ne dr àv ne cen zu re, sa ne pre va zi |e nim do pri no som car stva ko je je uve lo de po zit – ko je su no vin ske ku }e upla }i va le kao ga ran ci ju do brog po na {a wa! – Flo ber i Le vi su oslo bo |e ni op tu `be. Osta }e za isto ri ju be{ ~a {}a da se po ra è ni tu ì lac, advo kat Er nest Pi nar, ve} u augu stu osve tio na „Cve }u zla“ i [ar lu Bo dle ru).

osta vi ti trag na za ga ra vqe nom pa pi ru, dr ve tu ili sta klu. Pro to tip je ra dio. Leon Skot je 26. ja nu a ra 1857. de ta qan opis, funk ci o ni sa we i ne ko li ko sni qe nih pri me ra po slao pa tent nom za vo du Fran cu ske aka de mi je. Od go vor je bio neo ~e ki va no brz – 25.mar ta pri mio je oba ve {te we da je fo no a u to graf, no vi izum, pri mqen i za ve den. Da qa sud bi na je de li mi~ no po zna ta: uspe {no je pro dao ne ko li ko pri me ra ka la bo ra to ri ja ma ko je su se ba vi le is tra ì va wi ma zvu ka, ali to je bi lo sve. Leon Skot je kraj ì vo ta do ~e kao kao gra |a nin Tre }e fran cu ske re pu bli ke u svo joj kwi à ri u Rue Vivienne 9 u bli zi ni Na ci o nal ne bi bli o te ke. Va `ni je od svih kwi ga ko je je {tam pao, osta vio je po tom stvu naj sta ri je zvu~ ne za pi se. Na ne sre }u, ta ko za tu re ne da su na o~i ta va we/slu {a we ~e ka li 148 go di na.

Ka li for ni ja, april 2008. Zvu ~a lo je, i bi lo je, sen za ci o nal no. Gru pa audio-isto ri ~a ra pred vo |e na Dej vi dom \o va no ni jem ob ja vi la je da je pro na {la tri audio za pi sa Le o na Sko ta iz 1860. go di ne i da }e ih pre mi jer no pred sta vi ti na kon fe ren ci ji Aso ci ja ci je za sni ma we zvu ka na Sten ford uni ver zi te tu. Sko to vi za pi si, ko ji ni su bi li ni pred vi |e ni za plej bek, kom pju ter ski su ske ni ra ni i po tom vir tu al nom iglom o~i ta ni. Ka ko je re kao \o va no ni: „Bi lo je ~a rob no, ta ko ete ri~ no“. Naj sta ri ji za pis je na ~i wen 9. apri la 1860. go di ne glas ko ji pe va sta ru na rod nu pe smu „Au Clair de la Luna“. Pre o sta lo je da se u svim isto ri ja ma sni ma wa zvu ka do pi {e pr vo po gla vqe. To mas Al va Edi son pre ba ~en je u dru go.

Edi son, Emil Ber li ner...

Edi son je, {a hov skim re~ ni kom ka za no, imao fan ta sti ~an re per to ar otva ra wa, ali ne ba{ bri qant nu za vr {ni cu. Bar za dva, ve ro vat no naj po zna ti ja pro na la ska, fo no graf i elek tri~ nu ener gi ju, tvr do gla vo je od bi jao da pri hva ti da su do bi li bo qu kon ku Fo no a u to graf ren ci ju, upor no na sto je }i da `e O za pi su zvu ka Skot je po ~eo da sto kim ve za ma i lo bi ra wem na raz mi {qa 1854. (mo gu }e ~ak i go met ne svo je pro na la ske. Edi son je di nu ra ni je) dok je, prak som do pa ten ti rao fo no graf 18. ju la brog iz da va ~a, ra dio ko rek tu ru 1877. Ure |aj je bio su {tin ski gra vu ra u iz da wu ana to mi je qud isti kao Leon Sko tov (za ko jeg skog slu {nog apa ra ta. Ana lo gi ja Edi son iz ve sno ni ka da ni je ~uo) je bi la ne iz be `na: le vak ume sto sa do dat kom ko ji je oda vao kon u{ne {koq ke ko ji }e pri ku pi ti struk to ra ko ji je pre vas hod no mi zvu~ ne ta la se, mem bra na ko ja }e slio na ma sov nu pro iz vod wu (ko ja pre u ze ti ulo gu bub ne op ne, ne ko je Edi so nu u sve mu bi la po riv!): li ko po lu ga za po ja ~a we ho da fo no gram je ko li ko do bar bio u mem bra ne ume sto ko {~i ca sre sni ma wu to li ko i u re pro duk ci ji weg uva i na kra ju igla ko ja }e (na ko ju Skot ni je, bar u pa ten tu, po mi {qao). Ci lin dar je bio pre svu ~en ka laj nom fo li jom u ko joj je igla u sni ma wu osta vqa la ~ist trag ko ji je po tom bio vo |i ca za plej bek. Sni mak je bio raz go ve tan, ~ak pri sto jan, ali je tra ja we bi lo do dve mi nu te, broj plej be ko va ogra ni ~en, a ci lin dri ne prak ti~ ni i glo ma zni (ali i od li~ no di zaj ni ra ni!). Ne mac Emil Ber li ner (ne ba{ re dak be gu nac od ra to vi ma op sed nu te Evro pe) sa ~e stom bi o gra fi jom za am bi ci o zne use qe ni ke (da wu stu dent-no }u fi Hro n o l o g i j a zi~ ki rad nik) i ne {to ma l 1857. Fonoautograf; lo sre }e, sa mo de set go di l 1877. Fonograf (cilindar); na na kon Edi so na ~i ni l 1895. Gramofon (plo~a); naj va `ni ji ko rak u sni ma l 1925. Prve plo~e snimqene; wu i re pro duk ci ji zvu ka: mikrofonima sa poja~iva~ima; iz ba cu je ci lin dar i uvo di l 1948. Vinil plo~e; plo ~u-disk. Pred no sti su l 1957. Stereo plo~e; bi le o~i gled ne, ali sa mo l 1962. 4-kanalno snimawe; Edi son ih ni je vi deo. Do l 1963. Kompakt kaseta; 1910. we gov fo no graf je l 1968. 8-kanalno snimawe; do mi ni rao tr `i {tem i l 1971. Kvadrofonske plo~e; po tom ku ho land skih emi l 1982. Kompakt disk (CD); gra na ta ni je na pa met pa l 1987. Digitalna audio traka (DAT); da lo da ga pre pu sti dru l 1991. Mini disk (MD); gom. Znao je da ci lin dar l 1997. DVD; ima ~ak i ne ke te o ret ske Super audio CD (SACD); pred no sti (kon stan tu br l 2004. HD DVD; zi nu, ve }u di na mi ku i mo l 2006. Blue-ray Disc... gu} nost sni ma wa), ali je, za we ga ne ve ro vat no, smet -

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

TRIDESET GODINA KOMPAKT DISKA

bi nar nim vi ru som

Bili Yoel: Od vinila do CD-a

nuo s uma da je tr `i {te od u vek bi lo ne u mo qi vo. Dok su ci lin dri nu di li mo gu} nost da kod ku }e sni mi te i slu {a te sop stve ni glas, plo ~a je nu di la ne pri ko sno ve nog Ka ru za sa ari ja ma Do ni ce ti ja i Le on ka va la! (Ni je pre te ra no re }i da su plo ~e u~i ni le Ka ru za slav nim. I ne ve ro vat no bo ga tim). Edi son je tek 1929. shva tio da je bit ka iz gu bqe na i pre ki nuo je pro iz vod wu ci lin da ra. Plo ~a je osta la usa mqe na. Pre o sta lo joj je da se usa vr {a va, {to je uspe {no i ~i ni la: pre la zak sa {e la ka na vi nil, ve }a gu sti na re za i po ve }a we ka pa ci te ta do jed nog sa ta, ste reo... Po ja vi li su se u me |u vre me nu (50-tih i 60-tih) mag ne to fo ni i kom pakt ka se te, ali, iako uspe {ni, ni su bi li do ra sli. Bu du} nost je bi la bli sta va. Sve dok se ni je po ja vi la ge ne ra ci ja za ra `e na bi nar nim vi ru som.

Betoven Pr vog ok to bra 1982. kor po ra ci ja Sony pred sta vi la je CDP-101, pr vi kom pakt disk ple jer. Isto vre me no, iz da va~ ka ku }a CBS/Sony pred sta vi la je pr vih pe de set sni mqe nih kom pakt di sko va (CD) me |u ko ji ma je kao pr vi ozna ~en „52nd Stre et“ Bi li ja Xoela (di gi tal na ver zi ja ana log nog al bu ma ob ja vqe nog 1978. go di ne. Pr vi al bum di gi tal no sni mqen i mik so van je The Visitors gru pe AB BA. Pr vi CD kla si ke ob ja vio je De utsche Gram mop hon: Alp ska sim fo ni ja Ri har da [tra u sa, Ber lin ska fil har mo ni ja/ H. von Ka ra jan). Ula zak di gi tal nog do ba na sva vra ta bio je isto vre me no i ostva re we sno va audi o fi la: no sa~ zvu ka bez fi zi~ kog do di ra sa ~i ta ~em (iglom) {to zna ~i bes ko na~ ne re pro duk ci je bez o{te }e wa; funk ci ja na je dan do dir (tre ba sa mo pri ti snu ti „play“, ure |aj sve osta lo sam ura di); la ko pre no si vo, la ko za skla di {te we (ne ma vi {e kri vqe wa po li ca u re ga li ma od te ì ne kla si~ nih long plej ki ni è ni nih vre me nom sve è {}ih pre ko ra...“pa do kle }e{ sa tim plo ~a ma“...A ne ret ko hi qa de su bi le u pi ta wu). Do la zak je du go, iz uz et no stru~ no i pa `qi vo pri pre man. Sve po ~et ne za slu ge pri pi su ju se Ita li ja nu An to ni ju Ru bi ja ni ju ko ji je jo{ 1957. pred sta vio pr ve po ku {a je di gi tal nog vi deo di ska. Osta lo je na po ku {a ju sve dok Phil lips, o~i gled no sve stan na do la ze }e di gi tal ne ere ni je 1969. svoj is tra ì va~ ki cen tar upu tio na ALP (audio long play) pro je kat ko ji je tre ba lo da, ko ri {}e wem la se ra, na ma we pro sto ra po nu di vi {e mu zi ke. Po du hvat je ubr zo od ba ~en i za me wen da le ko am bi ci o zni jim vi deo disk si ste mom ko ji je (u sa rad wi sa iz da va~ kom ku }om MCA) po ka zao za vid ne re zul ta te, ali je ve o ma br zo iz gu bio tr ku sa VHS teh no lo gi jom. Ka ko je u tom pro jek tu (La ser Disc) zvuk bio di gi ta li zo van Phil lips je sve kar te ba cio na raz voj di gi tal nog audio no sa ~a, ve} u pro jek tu na zva nog kom pakt disk u è qi da mar ke tin {ki za dr ì po zi ci ju ko ju je

pret hod no osvo jio uspe {nom kom pakt ka se tom. Bi lo je ne ma lo iz ne na |e we ka da se, na kon pred sta vqa wa go to vo fi nal nog pro iz vo da u mar tu 1979, Phil lips od lu ~io na ko pro duk ci ju sa fir mom Sony, ali su prag ma ti~ ni ho land ski me naxeri iz ve sno ima li na umu od li~ nu po zi ci ju Ja pa na ca na

ame ri~ kom tr ì {tu. Osta je kao ur ba na le gen da da su svi teh ni~ ki do go vo ri oba vqe ni br zo, ali da je za pe lo sa mo oko di men zi je tj. ka pa ci te ta di ska. Phil lips je iza {ao sa pred lo gom di ska pre~ ni ka 11,5 cm ({to je bi la di ja go na la kom pakt ka se te), ali je Sony in si sti rao na po ve }a wu od 5 mm {to bi do pri ne lo da na disk sta ne 75 mi nu ta mu zi ke. Raz log: su pru ga No ri ja Oh ge, pot pred sed ni ka Sonya àr ko je è le la da in te gral no, bez me wa wa di ska, ~u je Be to ve no -

Ni vinil se ne da! Pre ma po da ci ma ku }e Ni el sen So undScan u SAD je 2007. pro da to 990 hi qa da vi nil al bu ma, 15,4% vi {e ne go 2006. Dve go di ne ka sni je, 2009, pro da to je 2,5 mi li o na kla si~ nih vi ni la. Kom pa ni je ne ret ko uz ku pqe ni al bum da ju ku pon za bes pla tan dow nlo ad. O~i gled no, ta ti vi nil – de ci dow nlo ad! Naj ti ra `ni ji iz vo |a ~i u SAD su u 2009. bi li Ra di o head (45.700 vi nil al bu ma), Be a tles (38.800), Mic hael Jac kson (30.400) i Me tal li ca (30.200 pri me ra ka). Kor po ra ci ja WEA, di stri bu ter War ner Mu sic Gro up ima la je u 2007. po ve }a we od 30% u od no su na pret hod nu go di nu! U ap so lut nim iz no si ma broj ke su go to vo za ne mar qi ve, ali trend je o~i gle dan.

vu IX sim fo ni ju. Naj po pu lar ni je iz vo |e we, Ka ra ja no vo sa Ber lin skom fil har mo ni jom, tra ja lo je 66 mi nu ta ali je sni mak na ~i wen na fe sti va lu u Baj roj tu (di ri go vao V. Fur tven gler) tra jao 74 mi nu te i 33 se kun de. Sud bi na ve li ~i ne di ska bi la je re {e na. S onu stra nu le gen de i qu ba vi pre ma Be to ve nu ima sve do ~e wa da su raz lo zi bi li ne u po re di vo pro za i~ ni ji: u vre me za vr {nih pre go vo ra ku }a Polygram (u vla sni {tvu Phil lip sa) ima la je u Ha no ve ru iz gra |e nu CD pre su ogrom nog ka pa ci te ta (za di sko ve ve li ~i ne 11,5 cm) {to bi Ho lan |a ni ma da lo ne do sti `nu pred nost u osva ja wu tr ì {ta. Po ve }a we di men zi ja di ska sta vi lo je oba part ne ra u nul tu tr ì {nu start nu po zi ci ju. Ap surd no je pi ta ti ko je bio uspe {ni ji ! Ali, ko je mo gao i smeo pro tiv Be to ve na za ko ga je Emil Si o ran, naj za go net ni ji fran cu ski Ru mun, re kao da „...tek od we ga mu zi ka po ~i we da se obra }a qu di ma“. Br zi na ko jom je CD uni {tio kon ku ren ci ju (vi nil plo ~e i kom pakt ka se te su pri sut ne i da qe, ali bu kval no u tra go vi ma), astro nom ski ti ra ì (do sa da vi {e od dve sto ti ne mi li jar di pri me ra ka!) upu }i va li su na be smrt nost. Ali...

Samo je nebo granica! iTu nes Sto re pro ra dio je 28. apri la 2003. i tre nut no pro me nio sve! Naj va `ni je, po ~e li ste da slu {a te mu zi ku ko ju ni ste ku pi li na bi lo ka kvom no sa ~u – jed no stav no ste je „spu sti li“ (u no vo go vo ru „da un lo do va li“) u svoj PC, smart fon ili iPod (od ju na 2011. mo è te pro sle di ti na svoj pro stor na iC lo u du!). I to, bi lo ka da i bi lo gde. Po sta lo je pot pu no ne va `no da li je pro dav ni ca otvo re na i da li ima disk ko ji tra ì te (iako ni na iTu nes ne ma ba{ sve, ali je sa mo pi ta we da na ka da }e to bi ti. Be a tles ka ta log se od u pi rao go di na ma da bi 2010. po pu stio!). I naj va `ni je, ne mo ra te da ku pi te ceo al bum (nig de ona „ko li ko pa ra to li ko mu zi ke“ ni je pri me re ni ja). Stiv Xobs je sve ge ni jal no smi slio: hit za 1,29 do la ra, sta re pe sme za 0,69 ili 0,99 do la ra. To li ko se uvek na |e (za no vi CD tre ba 15-20 do la ra). A on da su po ~e li da pqu {te re kor di: sa mo u jed nom da nu, 25. de cem bra 2007. ku pqe no je 20 mi li o na pe sa ma! Do fe bru a ra 2010. „ski nu to“ je vi {e od 10 mi li jar di pe sa ma! U Ve li koj Bri ta ni ji pro da ja CD opa da {e stu go di nu za re dom, pro se~ no 7% go di {we. Dow nlo ad ra ste 30% go di {we (Ali i pi ra te ri ja. Bri tan ski fo no-in sti tut pro ce wu je da je 76% dow nlo a da ile gal no!). Sa mo u 2010. go di ni la nac HMV za tvo rio je 60 pro dav ni ca. Upr kos sve mu, CD se jo{ do bro dr ì. Tek ove go di ne za ra da od dow nlo a da pre ma {i }e za ra du od pro da je CD-a. Ali, trend je ne za dr ìv. Iz ve sno je da }e i kom pakt disk do ì ve ti sud bi nu vi ni la: na gli pad, po tom du ga ago ni ja ko ju }e odr à va ti po sve }e ni audi o fi li, mo gu }e isti oni ko ji o sve ~ar skim da ni ma, ka da se go sti ra zi |u, po di ù po klo pac svog gra mo fo na, sta vqa ju plo ~u i... n Vi to mir Si mur di}

JO[ JEDNA ZAMA[NA KAMEN^UGA UDARILA U JUPITER

Ve li ki brat nam i gla vu ~u va Pi{e: Aleksandar Zorki} pra vom astro no mi za Ju pi ter ka ù da je sta ri ji brat na {e pla ne te ko ji je ~u va i {ti ti ì vot na woj. Uosta lom, to {to se do go di lo po ~et kom sed mi ce sa mo je je dan od ko zna ko li ko po tvr da te te ze. U po ne de qak, 10. sep tem bra, astro nom ama ter Den Pe ter son iz SAD je kroz svoj te le skop uo~io bqe sak uz ivi cu Ju pi te ra. Su tra dan, astro fo to graf Xorx Hal, ta ko |e Ame ri ka nac, ko ji je pret hod no ve ~e sni mao upra vo Ju pi ter, vi deo je da je we gov fo to a pa rat za be le ìo ba{ taj tre nu tak – bqe sak na ivi ci di ska pla ne te. Bio je to udar ne kog te la, ve ro vat no aste ro i da. Po na {em vre me nu do go dio se u 13:35, a ~i tav spek takl tra jao je ma we od dve se kun de. U tom mo men tu Ju pi ter je od nas bio uda qen ne {to pre ko 720 mi li o na ki lo me ta ra i sve tlo snom je zra ku bi lo po treb no vi {e od 40 mi nu ta da stig ne do nas. Ina ~e, pro ce ne su da je po me nu ti aste rod u pre~ ni ku imao de stak me ta ra. Da ni je bi Kad pega vowa lo Ju pi te ra, ovaj aste rod bi pre na beli luk ili ka sni je na Ju pi ter je ga sni gi gant i {ao ne ku dru gu naj ve }a pla ne ta u Sun ~e vom svo ju me tu. Ve li si ste mu. We gov pre~ nik je ka je ve ro vat no 142.984 km (Ze mqa 12.756). }a da bi to bi la – Ju pi te ro va go di na iz no si Ze mqa. 11,9 ze maq skih go di na. Od Sun ca je uda qen u pro se ku 778.547.200 km. Oko svo je ose se obr ne za 9,8 sa ti (i to je je dan Ju pi te rov dan). Ima pr sten ko ji se ne vi di za Ze mqe. Ju pi ter ima 67 do sa da ot kri ve na sa te li ta. Ju pi te ro va “Cr ve na pe ga” je sna `na olu ja ko ja be sni naj ma we 350 go di na, tj. od 1664. ka da je pr vi put uo~e na. Pre~ ni ka je ot pri li ke 2440.000kmH12-14.000 km i ima u se bi fos fin, {to zna ~i da |am pi na be li luk.

Ni je ovo bio pr vi put da nas je Ju pi ter spa sao. U po sled wih 10-tak go di na za be le è no je vi {e uda ra ma lih te la u na {eg Ve li kog bra ta. Ko li ko je bi lo ne za be le è nih, to ni ko ta~ no ne zna, ali taj broj si gur no ima vi {e ci fa ra u se bi. ê sto su, isti na, u pi ta wu te la ma log pre~ nik, sveg ne ko li ko me ta ra, ili ma wa, ali po vre me no do le ti i ne ko po za ma {no. Ne za o bi la zan pri mer je udar ko me te [u mej ker Le vi 9, ko ja se ju la 1994, ne po sred no pred udar u Ju pi ter, ras pa la na dva de se tak de lo va – sav ki ve }i od dva ki lo me tra!!! Oni su br zi nom od 60 ki lo me ta ra u se kun di uda ri li u pla ne tu i iza zva li eks plo zi ju ko ja vi {e stru ko nad ma {u je sna gu ce lo kup nog nu kle ar nog ar se na la Ze mqe. Ne de qa ma su se u Ju pi te ro voj at mos fe ri vi de li oìq ci ovih uda ra. Ne ki su bi li ve li ~i ne na {e pla ne te. Ju pi ter je, od se ti mo, na ve }a pla ne ta u Sun ~e vom si ste mu. U we gov pre~ nik mo è da sta ne 11 pre~ ni ka Ze mqe. We go va ma sa je vi {e od 300 pu ta ve }a od ma se na {e pla ne te. On ima sna `nu gra vi ta ci ju i naj ve }a je me ta lu ta ju }ih te la ko ja kr sta re Sun ~e vim si ste mom – ako iz u zme no Sun ce. Ipak, de si se po ne kad da ni mo} ni Ju pi tr ne mo è da nas za {ti ti. Oìq ci uda ra ko ja Ze mqa ni je us pe la da iz beg ne ~e sto su ve} iz bri sa ni ge o lo {kim pro ce si ma, ali za mno ge ipak zna mo.

Ne ki ozbiq ni ji su se do go di li i u isto rij sko vre me. Pre ne {to vi {e od 100 go di na, 1908, u Si bir, oblast Tun gu ska, pa lo je ne ko te lo, aste roid ili ko me ta. Eks plo zi ja se do go di la 30. ju na uju tro, iz me |u se dam i osam ~a so va. Za hva ti la je pro stra no pod ru~ je od 2.150 kva drat nih ki lo me ta ra i pro ce ne go vo re da je i{ ~u pa la, obo ri la i spa li la 80 mi li o na sta ba la tun gu skih {u ma. Po sle di ce su se ose ti le {i rom Evro pe i Azi je. U Lon do nu su na kon eks plo zi je in stru men ti za be le ì li na glu pro me nu va zdu {nog pri ti ska, a na sa svim dru gom kra ju sve ta, ve li ke ame ri~ ke astro nom ske op ser va to ri je, Smithsonian Astrophysical Observatory i Mount Wilson Observatory, me se ci ma su iz ve {ta va le o sma we noj pro zra~ no sti ne ba. U za pad noj su Ru si ji, pak, no }i jo{ du go bi le to li ko sve tle da se mo glo ~i ta ti. Ina ~e, ve li ~i na ovog udar nog te la se da nas pro ce wu je na 30 do 190 me ta ra u pre~ ni ku. Tog pu ta, sre }om, ni su za be le è ne qud ske `r tve, ali sa mo za to {to je sten ~u ga pa la u pot pu no ne na sta we nu oblast. Jer, udar na Ze mqu te la ve }ih di men zi ja ne mi nov no iza zi va dra ma ti~ ne po sle di ce po ~i tav ì vot. U eks trem nim slu ~a je vi mo mo è do ve sti i do we go vog pot pu nog uni {te wa. Pre ma astro nom skim ana li za ma, sa da {wa sto pa uda ra te la pre~ ni ka 10 ki lo me ta ra (ta kav udar bi bio iza zov za sve iole slo è ni je vr ste ì vih bi }a), iz no si je dan u sto mi li o na go di na. Zad wi ta kav udar de sio se pre oko 65 mi li o na go di na, i pred sta vqao je „smak sve ta” za vi {e od 70 pro ce na ta ì vih bi }a. Naj mar kant ni ja stvo re wa ko ja su od po sle di ca tog uda ra stra da la i pot pu no iz bri sa na iz ka ta lo ga sta nov ni ka Ze mqe bi li su di no sa u ru si.

Da kle, ni je Ju pi te ra, na {a bi Ze mqa bi la iz lo è na znat no ve }em bro ju uda ra iz sve mi ra. Po ne kim pro ra ~u ni ma, ~ak i de set hi qa da pu ta vi {e. I ra ~u ni ca je tu sa svim jed no stav na: ume sto sva kih sto mi li o na go di na, te la pre~ ni ka de set ki lo me ta ra ili ve }a pa da la bi na na {u pla ne tu sva kih de set hi qa da go di na. U tom slu ~a ju na Ze mqi ne bi bi lo vre me na za evo lu ci ju slo è ni jeg ì vo ta i qu di prak ti~ no ne bi ni po sto ja li. Pri to me nas Ju pi ter nas spa sa va sa mo ta ko {to pri vla ~i opa sno ka me we, ve} i ta ko {to za o kru ù je or bi te ne kih te la ko ja iz bi lo kog raz lo ga po le te ka sre di {tu Sun ~e vog si ste ma i na ma u su sret. Ta kva te la ima ju na gla {e no eli pi ti~ ne or bi te, or bi te ko je se ku pu ta we dru gih te la, pa ~e sto i or bi tu na {e Ze mqe, {to pre ili ka sni je do vo di do su da ra. Me |u tim, upra vo Ju pi ter svo jom gra vi ta ci jom de lu je ta ko da zo kru ù je or bi te tih te la i ti me ih ~i ni bez o pa snim. Iz la zi da nam je Ju pi ter dr ga o cen i da bez we ga na ovoj pla ne ti ne bi po sto jao ì vot, bar ne ovo li ko slo èn ka kav je da nas. Za pra vo, ima astro bi o lo ga ko ji ve ru ju da je u sva kom so lar nom si ste mu za ì vot neo p ho dan ba{ ne ki Ju pi ter, sli ~an na {em. A ko bi re kao. Ka da ga no }u po sma tra mo, taj na{ Ve li ki brat iz gle da kao tek ne {to sjaj ni ja ta~ ka na ne bu. I ni {ta vi {e. (autor je ured nik Astro nom skog ma ga zi na)

PUT OKO SVETA

MA SNA VA LU TA: Amerikanac Yo{ Senki krenuo je na proputovawe Amerikom ali nije poneo ni kreditne kartice, ni gotovinu, ve} 1.500 kilograma slanine kojom namerava da koristi kao plate`no sredstvo. Imao izve{taj da je Senki u jednom gradu za par~e slanine uspeo da dobije sobu u privatnom sme{taju, kao i da plati vo`wu taksijem.

GLAD: Kinez, koji je do{ao na tek otvorenu izlo`bu dijamana ta u glavnom gradu [ri Lanke Kolombu, uhap{en je nakon {to je progutao dragi kamen ~ija je vrednost procewena na 13.000 dolara.Policija je saop{tila da je Kinez (32) progutao dijamant nakon {to je predmet uzeo iz izlo`benog ormari}a. Uhap{eni je najpre dobio laksativ, a vrlo uskoro mu sleduje I zatvorska kazna.

sport

nedeqa16.septembar2012.

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO U VAREZEU

Iva i dvo jac za me da qu Srp ski ve sla ~i na sta vi li su sa uspe {nim na stu pi ma na Evrop skom pr ven stvu u ita li jan skom gra du Va re zu. Dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji} i Ne nad Be |ik tri jum fo vao je u re pe -

mi nu ta, a pla sman u fi na le iz te gru pe obez be di le su Li tva ni ja i dve po sa de Ita li je. – Dvo jac bez kor mi la ra je ostva rio je ube dqiv tri jumf u re pe sa `u ko ji je mo gao da bu de i ube dqi vi ji, ali je `e leo da pri {te -

Iva Obradovi}

sa ù, Iva Ob ra do vi} se kao dru go pla si ra na u po lu fi na lu ski fa pla si ra la da qe, dok je dubl skul u sa sta vu Mar ko Mar ja no vi} i Alek san dar Fi li po vi} bio tre }i u tr ci za fi na le. Sr bi ja }e se ta ko bo ri ti u fi na li ma u svim di sci pli na ma u ko ji ma u~e stvu je na {am pi o na tu u Va re zeu, po {to su pret hod no to obez be di li i la ki i te {ki ~e tver ci. Je di ni srp ski pred stav nik u èn skoj kon ku ren ci ji, Iva Ob ra do vi} po lu fi nal nu tr ku za vr {i la je vre me nom 7:43,15 mi nu ta, ~i me je za u ze la dru go me sto iza Li tva ni je, a is pred Ru si je. Sto ji} i Be |ik su u re pe sa ù po be dio sa vre me nom 6:42,32 mi nu ta, ~i me je za se kun du bio br ì od dru go pla si ra ne po sa de iz Ma |ar ske. Dubl skul je tre }e me sto osvo jio sa vre me nom 6:17,15

svo je vr stan pod vig. Bi li su od li~ ni u po lu fi na lu, osta vi li iza se be i Fran cu ze, u ~i jem du blu je ve slao osva ja~ me da qe u Lon do nu, i za i sta sva ka im ~ast. Iva je pla sma nom u fi na le po ka za la da se vra ti la u for mu s po ~et ka go di ne ka da je bi la iz van red na. Bi la je na vi si ni za dat ka u po lu fi na lu osvo jiv {i dru go me sto, iako je, si gu ran sam, mo gla i do po be de. Ono {to je naj va `ni je je to da su sve po sa de ko je su do {le u Va re ze sti gle do fi na la {to je ve li ki uspeh. Na dam se da }e u da na {wem fi na lu ba rem jed na us pe ti da se oki ti me da qom - re kao je se lek tor Ne boj {a Ili}. Da nas u bor bi za me da qe na }e se svih pet na {ih po sa da: ~e tve rac bez kor mi la ra Va si}, Ja gar, Vu ko vi}, \e ri}, ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e Se la ko vi}, Sta no je vi}, Ba bo vi}, To mi}, dvo jac bez

Be o grad do ma }in EP 2014. Be o grad }e 2014. ugo sti ti evrop sku ve sla~ ku eli tu. To je od lu ~e no na Ge ne ral noj skup {ti ni evrop skih ve sla~ kih fe de ra ci ja ko ja je odr à na u Va re zu. U go di ni ka da se obe le à va osam de ce ni ja ot ka ko je na{ glav ni grad pr vi i po sled wi put or ga ni zo vao Evrop sko pr ven stvo za se ni o re, Sr bi ji je po no vo uka za na ve li ka ~ast da bu de do ma }in ova ko zna ~aj nog tak mi ~e wa. – Mno go ra da i tru da smo ulo ì li ka ko u pri pre mu sa me kan di da tu re ta ko i pre zen ta ci je. Ap so lut no smo za slu è no do bi li or ga ni za ci ju, a po da tak da je Se ge din od u stao od tr ke naj bo qe po ka zu je ko li ko smo sprem ni oti {li na Ge ne ral nu skup {ti nu. – ka zao je ge ne ral ni se kre tar VSS Ne boj {a Je vre mo vi}. di ma lo sna ge za fi na le. Naj pri jat ni je iz ne na |e we pri re di li su Mar ja no vi} i Fi li po vi} ko ji su pla sma nom u fi na le na ~i ni li

kor mi la ra Sto ji}, Be |ik, dubl skul Mar ja no vi}, Fi li po vi} i Iva Ob ra do vi}. J. G.

KA JA KA [I VOJ VO DI NE NAJ U SPE [NI JI NA ME \U NA ROD NOJ RE GA TI: Novi Sad i KKK Vojvodina, uz podr{ku Uprave za sport i omladinu grada i Gradskog zelenila, ju~e su bili doma}ini me|unarodne regate „Kup Vojvodine 2012” u kajaku i kanuu. Na Kupu je nastupilo 140 takmi~ara iz 17 ekipa iz BiH i Srbije, a takmi~ewe je odr`ano u pionirskoj, kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj kategoriji u obe konkurencije. Najuspe{niji su bili kajaka{i doma}e Vojvodine, koji su sa 47 bodova bili najuspe{niji. Drugo mesto zauzelo je Pan~evo sa 42, a tre}e Zorka iz [apca sa 39 bodova. - Ono {to je najva`nije je da je takmi~ewe proteklo na najvi{em nivou, a organizacija je na svim nivoima podignuta bar za sterpenicu u odnosu na pro{logodi{wu regatu. I vreme nas je poslu`ilo, tako da smo mi u KKK Vojvodina ponosni na ~iwenicu da smo dobrom organizacijom na najlep{i na~in zatvorili kajaka{ku sezonu u Novom Sadu. Istakao bih i prisustvo i podr{ku reprezentativaca Antonije Na|, Marka Novakovi}a, Ogwena Filipovi}a, Milana \enodi}a, Marka Tomi}evi}a i saveznog trenera Dragana Plav{i}a, koji su najboqim podelili medaqe - rekao je u ime organizatora direktor KKK Vojvodina Boro Sibinki}. J. Gali} Foto: F. Baki}

Kru ni }e va star to va la po be dom Srp s ka te n i s er k a Alek san dar Kru ni} pla si ra la se u dru go ko lo kva li fi ka ci ja na VTA tur n i r u u Se u l u. Kr nu ni }e va je na star tu kva li fi ka ci ja sa vla da la Ja pan ku Fu xi va ru sa 7:6(3), 7:5. Ona }e u dru goj run di igra ti pro tiv dru ge fa vo rit ki we kva li fi ka ci ja Xej mi Li Hemp ton. Tur nir u Ju `noj Ko re ji igra se za na grad ni fond od 500.000 do la ra. Pr va no si teq ka je Dan ki wa Ka ro li na Vo zni jac ki, a ne }e bi ti dru gih srp skih pred stav ni ca.

POLUFINALE DEJVIS KUPA

Ame ri kan ci sma wi li Te ni ska re pre zen ta ci je [pa ni je vo di pro tiv SAD u po lu fi na lu Dej cis ku pa dok je u Bu e nos Aj re su ne re {e no. Da vid Fe rer je [pan ci ma do neo pred nost pro tiv SAD u Hi ho nu po sle po be de u ~e ti ri se ta nad Se mom Kve ri jem – 4:6, 6:2, 6:2, 6:4. Za tim je Ni ko las Al ma gro do bio dra ma ti~ ni duel sa Xo nom Iz ne rom - 6:4, 4:6, 6:4, 3:6, 7:5,ali su u igri pa ro va bra }a Bra jan , Majk i Bob sma wi li re zul tat po be dom nad Gra wo le som i M. Lo pe zom 6:3, 3:6, 7:5, 7:5.. U pr vom du e lu me ~a u cen tru Par ke Ro ka u Bu e nos Aj re su Huan Mar tin Del Po tro je bez ve }ih pro ble ma sa vla dao Ra de ka [te pa ne ka u tri se ta, 6:4, 6:4, 6:2. Me~ iz me |u Hu a na Mo na ka i To ma {a Ber di ha do neo je vr hun sku dra mu ko ja je po tra ja la ~e ti ri sa ta i pet se to va(1:6, 6:4, 6:1, 4:6, 4:6)

SPORT

dnevnik MU[KA SUPERLIGA

^u de sni Abayi} Napredak - Vojvodina 21:29 (7:15) KRU [E VAC: Hala sportova, gledalaca: 200, sudije: Bori~i} i Markovi} (Beograd), sedmerci: Napredak 7 (3), Vojvodina 6 (3), iskqu~ewa: Napredak 14, Vojvodina 22 minuta. NAPREDAK: Rado{evi} (3 odbrane), Jovanovi} 5, Brako~evi} 1, @. [uki}, ]irkovi} 3, Mihajlovi} 2 (1), Milanovi} 2, Radojevi}, D. [uki} 1, Mileti}, Arsi} (6 odbrana, 3 sedmerca), Milovi} 3, Pe-

Superliga (@) Na i sa - Cr ve na zve zda 32:28 BMS Mi le ni jum - No pal 40:21 @e le z. - Rad ni~ ki (S) 28:27 Za je ~ar - Rad ni~ ki (K) 30:24 Rad ni~ ki - K. Mi lo{ (17) Maks sport - Ja go di na (20) U sle de }em ko lu (22/23. sep tem bra) sa sta }e se: Kwaz Mi lo{ - Cr ve na zve zda, Ja go di na - Na i sa, Rad ni~ ki - Maks sport, Rad ni~ ki (S) - Za je ~ar, Ba~ ka Pa lan ka No pal - @e le zni ~ar, Rad ni~ ki 1949 - BMS Mi le ni jum.

PRVA LIGA SRBIJE

Ka na rin ci pro pe va li na brdu ^ukari~ki- Novi Sad 1:2 (0:0)

Superliga (M) PKB - Vr bas Kar neks 23:21 Ko lu ba ra - Par ti zan 29:32 Rad n. - Cr ven ka Ja fa 26:21 Na pre dak - Voj vo di na 21:29 @e le zn.1949 - Za je ~ar 29:31 Me ta lo pl. - Ru dar 25:22 Ju go vi} - C. zve zda od go |e no U sle de }em ko lu (22/23. sep tem bra) sa sta }e se: Vr bas Kar neks - Ju go vi} Uni met, Voj vo di na - PKB, Cr ven ka Ja fa - @e le zni ~ar 1949, Ko lu ba ra - Rad ni~ ki, Za je ~ar - Na pre dak, Par ti zan - Ru dar, Cr ve na zve zda - Me ta lo pla sti ka.

Stan ko Aba yi}

trovi}, Spasi} 3 (1), Zubi} 1 (1), Andreji}. VOJVODINA: B. Radi{i} 1, Popov, M. Radi{i}, Bari{i} 2, Veselinov 1, Stjepanovi}, Abaxi} (18 odbrana, 4 sedmerca), Stojanovi} 8 (3), Arseni}, ûpkovi} 2, Jo{i} 8, Marjanac 2, Milo{evi} 1, Mitrovi} 2, Stankovi} 2, ]u}uz. Dva puta su doma}i u prvih osam minuta pogodili stativu, a raspo loèni golman Vojvodine Stanko Abaxi} je skinuo dva zicera i sed merac i totalno demoralisao, pre svih Spasi}a i Milovi}a, ali i otvarao kontre saigra~ima. Ve} tada se fijasko mogao naslutiti. Jo{i} je bio neumoqiv egzekutor, wemu uz rame Stojanovi} i posle prvog poluvremena gosti su imali kapitalnih 7:15... U nastavku su Kru{evqani osta vili mnogo boqi utisak, odigrali nere{eno. Po~eo je Arsi} dobro da brani, sa~uvao mreù kada su sa linije sedam metara {utirali, dva puta Stojanovi} i ûpkovi}, ali ~udesan je i drugom poluvremenu na „vo{inom” golu bio Abaxi}, ne dozvoqavaju}i ârapanima da ozbiqnije ugroze vo|stvo wegove ekipe.

ZAVR[EN MEMORIJALNI TURNIR „RADOJICA NIKITOVI] - LALE”

BE O GRAD: Stadion ûkari~kog, gledalaca: 300, sudija: Mili}evi} (Ivawica), strelci: Mati} u 63. za ûkari~ki, a Bogunovi} u 68, Nedeqkovi} u 76. mi nutu za Novi Sad. @uti kartoni: Mati}, Laki} (ûkari~ki), Boì~i}, Maksimovi} (Novi Sad) ÛKARI^KI: Risti} 7, Popovi} 7, \uri} 6, Stamenkovi} 6, D. Srni} 6 (od 61. Misini 6), Mihailovi} 6 (od 54. Stojiqkovi} 7), Mati} 7, Trnini} 6, S. Srni} 6 (od 71. Din~i} -), Vu~ini} 6, Laki} 6. NOVI SAD: Risti} 7, Miji} 7, ôbanov 7, Babi} 7, Boì~i} 7, Jovanovi} 7 (od 69. Nedeqkovi} 7), Balabanovi} 7, Maksimovi} 7, Stan~eti} 6 (od 64. Vidovi} -), Roksa 7 (od 76. Ili} -), Bogunovi} 8. Propeva{e kanarinci na Banovom brdu. Po~elo je inicijativom favorizovanih ûkari~ana. Prvu ujedno i najzreliju {ansu u prvom poluvremenu propustili

su u 15. minutu, kada su na brzinu izveli slobodan udarac, a \uri} je posle centar{uta sa leve stra ne usamqen iz blizine za malo neprecizno {utirao glavom. Na isti na~in su poku{ali da poentiraju, tako|e zamalo neprecizni, Stamenkovi} u 23. i Mati} dva minuta kasnije kada je Darko Risti} izvadio loptu ispod pre~ke. Br|ani su u 39. minutu zatresli mre`u, ali se nisu radovali – posle udarca Stamenkovi}a i odbrane Risti}a pred golom je najspretniji bio kapiten Popovi}, me|utim, pomo}nik Rankovi} je signalizirao ofsajd. @ivnuli su pred odmor i Novosa|ani u napadu – prvo je opasni Roksa poku{ao iz daqine, Risti} je skrenuo loptu u korner a kapiten Bogunovi} je u 43. minutu dao predug for. Golmanu ^ukari~kog zapretio je i Jovanovi} u 58. minutu i to vrlo opasno sa 20 metara – spre~io je Risti} da lopta zavr{i is-

Pra zne mre `e Proleter - In|ija 0:0 NO VI SAD: Stadion na Sla noj bari, gledalaca 700, sudija I. Paunovi} (Kladovo). @uti kartoni: Tanasin, Vukasovi}, Babi}, Tanu{ev (Proleter), Tom~i}, Tomanovi}, Dimitrov, Lemaji}, Stankovi} (In|ija). PROLETER: Jevi} 7, Tanasin 7, Kav~i} 7, Vukasovi} 8, @igi} 7, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 6 (Babi} 7), Drini} 7

odbila se u gol aut. To kao da je probudilo igra~e Proletera pa je u 21. minutu nakon proigravawa Zeca Tanasin se stu{io po desnoj strani, idealno na petercu prona{ao Bo{kovi}a koji sa nekoliko metara poslao loptu kraj gola. Najpovoqniju priliku u vo| stvo Proletera nije iskoristio Darko Drini}, Bo{kovi} ga je

Tro fej Be o gra |an ka ma Pobedom ko{arka{i ca Partizana zavr{en je memorijalni turnir „Radojica Nikitovi} - Lale”Beogra|anke su u finalu bile boqe od doma}ina Vojvodine NIS 100:70. U finalu nije bilo mnogo neizvesnosti. Izabranice Milorada Selimovi}a bile su ravnopravne sao u prvih 10 minuta, kada su imale vo|stvo, koje su Beogranke u fini{u prve ~etvrtine uspele da anuliraju. U nastavku razi-

ne}e biti ozbiqnijeg takmaca me|u rivalima. U susretu za tre}e mesto, go{}e iz Pe~uja slomile su ot por mlade ekipe Stare Pazove u tre}oj ~etvrtini i na kraju slavile 88:65. Najboqa u redovima Ma|arica bile su ^amo{ sa 24 i Cukor sa 15 ko{eva. U redovima Pazov~anki odsko~ila je Nikoli}eva sa 17 poena. Za najkorisniju ko{arka{icu turnira (MVP) progla{ena je Nata{a Bu~evac (Vojvodina NIS)

Fi na le Vojvodina NIS - Partizan Galenika 70:100 (19:23, 10:23, 16:31, 25:23)

NO VI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca: 100, sudije: Pe ceq, Jovi~in, Peuli} (svi Novi Sad). VOJVODINA NIS: Popovi} 8, ^orto 4, Bo{kovi} 13, Stupar 10, Zekovi} 2, Piper, ]iri}, Bu~evac 23, Vidakovi} 7, Halimi} 3. PARTIZAN GALENIKA: Rado~aj 11, Mandi} 6, Vu~kovi} 7, Kinan 14, Anti} 12, Jovanovi} 7, Jerkovi} 4, Dimitrijevi}, Deura 14, Balti} 2, Dabovi} 18, Butulija 5. grale su se Dabovi} i Kinan, pratile su ih Deura i Rado~aj, pa su crno bele na kraju slavile ubedqivu i zaslu`enu pobedu, nagovestiv{i da im ove sezone na oba fronta

koja je ujedno i prvi strelac turni ra sa 64 poena, a priznawe za naj boqu mladu ko{arka{icu oti{lo je u ruke Marijani ^orto (Vojvodina NIS). I. Grubor

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Srpska liga Vojvodina STA RA PA ZO VA: Je din stvo Ce ment, OYA CI: Tek sti lac ^SK Pi va ra, BA^ KI JA RAK: Mla dost - Srem, SOM BOR: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki ([), PAN ^E VO: Di na mo - Pa li}, SEN TA: Sen ta - Slo ga (T), SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki Ba~ ka To po la, PA DI NA: Do li na - Du nav. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Vojvo|anska liga Istok LA ZA RE VO: Za dru gar - Ba~ ka 1901. Utak mi ca po ~i we u 16 ~a so va. Vojvo|anska liga Zapad BE [KA: Haj duk - In deks, TU RI JA: Mla dost - Bo rac (NS),

BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost Omla di nac. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Podru~na liga Novog Sada - NO VI SAD: Ka bel - Ba~ ka 1923 (10 ~a so va), STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Voj vo di na, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Me ta lac, TE ME RIN: TSK - Her ce go vac, [AJ KA[: Bo rac - Sta ri grad. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va. Gradska liga Novog Sada - ^E RE VI]: Sre mac - Su sek, SI RIG: Si rig - ^e nej, FU TOG: Fu tog - Bo rac, LE DIN CI: Vi no gra dar - Sla vi ja, BE GE^: Ba~ ka - Fru {ko go rac, BU DI SA VA: Di na mo - Ta tra. Utak mi ce po ~i wu u 16 ~a so va.

nedeqa16.septembar2012.

Gol man In |i je Mi li no vi} in ter ve ni {e

(\ori} -), Bo{kovi} 7 (Tanu{ev 6), Zec 7. IN\IJA: Milinovi} 7, Ste van~evi} 7, Markovi} 6 (Stankovi} 6), @ivkovi} 7, Tom~i} 8, Tomanovi} 7, Zeli} 6, Kordolup 6 (Vujasin -), Dimitrov 7 (Krsti} -), Dubaji} 7, Lemaji} 6. U malom vojvo|anskom derbiju Proleter i In|ija podelili su bodove. Po {ansama bli`i celom plenu bili su doma}i. Ve} u 8. minutu Tanasin je uposlio Zeca a ovaj prona{ao Bo{kovi}a koji {utirao, a Milinovi} je bio na mestu. U 11. minutu umalo da In|ija povede, kapiten Bojan Dubaji} non{alantno je sa dvadesetak metara uputio loptu ka golu, ona je pogodila pre~ku i

Voj vo |an ska li ga Is tok AFK - Radni~ki (B) 2:8, Budu}nost - Kozara 2:1, Kikinda Vr{ac 1:1, Radni~ki (K) - Borac 1:1, Bile}anin - Kolonija 1:0, Proleter (BK) - Jedinstvo (BK) 4:0, Sloboda - Jedinstvo (NB) 0:1.

Voj vo |an ska li ga Za pad Jugovi} - Polet (S) 2:0, Ba~ka - Sloga 1:1, Crvena zvezda - Srbobran 1:0, Crvenka - Prvi maj 4:2, Stani{i} - Budu}nost 3:0.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Fo to: D. Iva ni}

uposlio, Drini} je utr~ao u {esnaesterac i kada su svi o~ekivali pogodak lopta je zavr{ila tik preko pre~ke. U nastavku je brzonogi Zec zadavao puno problema In|ijcima ali su svi wegovi prodori zaustavqani od odli~no postavqane odbrane na ~elu sa ^edomirom Tom~i}em. U 56. minutu Bo{kovi} je {utirao iz punog tr ka, a Milinovi} uspe{no sa~uvao svoju mre`u. Veliki hendikep je zadesio Slanobarce, jer je zbog povrede iz igre morao Darko Bo{kovi}, pa su se do kraja svi napadi zavr{avali u rukama solidnog Milinovi}a ili {utevima pored gola. M. Popovi}

pod pre~ke. Popovi} je na drugoj strani centrirao, Vu~ini} u idealnoj poziciji propustio da zahvati loptu ali je to ubrzo ispravio Mati} – po{to je sa desnog boka loptu uputio Slavoqub Srni} iskusni vezista je sa 16 metara precizno ciqao. Nisu se me|utim ^ukari~ani dugo radovali . Kapiten gostiju Sa{a Bogunovi} je od prilike sa iste udaqenosti, prebacio Risti}a i efektno izjedna~io. Laki} je u 71. minutu mogao da vrati vo|stvo ^ukari~kom, ali su se vo|stvu ubrzo radovali Novosa|ani – posle odli~ne kontre, potpuni preokret je doneo xoker Nedeqkovi}. Vu~ini} je ponovo u 78. minutu bio kratak pred protivni~kim golom, tragi~ar broj dva je drugi napada~ Slobodan Din~i}. Centarfor koji je odlu~io prethodne me~eve na Banovom brdu sada je u 86. minutu iskosa sa sedam metara uputio neprecizan udarac. M. ]unkovi}

Pro le ter - In |i ja 0:0 Ba nat - Vo `do vac 0:4 û ka ri~ ki - No vi Sad 1:2 Rad ni~ ki (NP) - Mla dost 1:1 Te le op tik - Je din stvo Pu te vi 0:0 Ko lu ba ra - Bo rac 1:1 Na pre dak - Ti mok 2:0 Me ta lac - Be à ni ja 1:1 Danas Slo ga - Mla de no vac (16.30) 1. Na pre dak 2. Vo `do vac 3. û ka ri~ ki 4. Je din stvo 5. Bo rac 6. Te le op tik 7. Pro le ter 8. In |i ja 9. Mla de no vac 10. Ti mok 11. Ba nat 12. Rad n. (NP) 13. Be à ni ja 14. Me ta lac 15. Mla dost (L) 16. Ko lu ba ra 17. No vi Sad 18. Slo ga

6 6 6 6 6 6 6 6 5 6 6 6 6 6 6 6 6 5

6 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 1 0

0 2 1 3 2 2 4 2 1 1 1 2 1 1 1 3 0 3

0 16:6 0 12:1 1 6:3 0 9:6 1 9:4 1 5:4 0 8:5 2 3:4 2 7:7 3 6:8 3 4:9 3 3:8 4 7:9 4 6:9 4 6:11 3 3:6 5 6:11 2 1:6

18 14 13 12 11 11 10 8 7 7 7 5 4 4 4 3 3 3

U sle de }em ko lu (22. sep tem bra) sa sta ju se: In |i ja Ba nat, No vi Sad - Me ta lac, Mla dost (L) - Pro le ter, Bo rac - Te le op tik, Vo `do vac Ko lu ba ra, Mla de no vac - Rad ni~ ki (NP), Be `a ni ja - Slo ga, Ti mok - ^u ka ri~ ki, Je din stvo Pu te vi - Na pre dak.

Vo `do vac kao taj fun Banat - Vo`dovac 0:4 (0:1) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, sudija B. Ciceri} (Sevojno), strel ci: Ostoji} u 41. Haski} u 83. Milovac u 86. i Bastaji} u 88. minutu. @uti kartoni: Milovac (Vo`do vac). BANAT: Baji} 6, Tadi} 6, Jovi} 5, Vukovi} 5, Mileti} 7, Jankovi} 6 (Kozi} 7), Milojevi} 6, Stojkovi} 6 (Tasi} -), Radosavqev 6, Mihajlovi} 7 (îgoqa -), Aksentije vi} 5. VO@DOVAC: Popovi} 7, Ja{i} 7, [arac 7, Petronijevi} 7, Stojkovi} 7, Ostoji} 7, Maru{i} 7, Maukovi} 7 (Simi} -), \oki} 8 (\uri~i} -), Milovac 8, Haski} 7 (Bastaji} 7). Zrewaninci su na svom terenu doìveli potpunu havariju, ekipa Vo`dovca sasvim zasluèno do{la je do ubedqive pobede, mada

tako nije izgledalo u prvom delu susreta u kojem je Banat bio boqi protivnik. Trenutak koji je, verovatno i prelomio pitawe pobednika dogodilo se u 41. minutu kada su gosti poveli i to iz prekida. Osto ji} se lepo sna{ao i loptu sa pet metara plasirao u mre`u. U na stavku utakmice Zrewaninci su bili bledi. primili su ~ak tri pogotka. Kanonadu Vo`dov~ana zapo~eo je Haski} golom glavom posle kornera Milovca u 83. minutu. Najboqi igra~ susreta Zoran Milovac pokazao je kakav je majstor u 86. minutu kada je iz slobodnog udarca skinuo pau~inu iz desnog rogqa gola Baji}a. Ta~ku na kastastrofu doma}ina stavio je rezervista Bastaji} koji je u velikoj gu`vi lop tu poslao u gol a ona je pogodila defanzivce Tasi}a i Jovi}a i zavr{ila u mre`i. N. Jowev

Iz jed na ~e we na kra ju Radni~ki (NP) - Mladost (L) 1:1 (0:0) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca 1.200, sudija Petkovi} (Beograd), strelci: A{}eri} u 90. za Radni~ki, a Stojanovi} u 62. minutu za Mladost. @uti kartoni: Radin, Gaji}, Bulatovi}, Bale{evi} (Radni~ki), Vasi}, Batolingar, Markovi} (Mladost). RADNI^KI: Uro{evi} 7, Gaji} 7, Pejovi} 6, Radin 6 (ROmi} 6), Puni{i} 8, A{}eri} 8, Ko{uti} 7, Bo{kovi} 7 (Jovi} -), Bonxi} 6, ^eprwa 7 (Bulatovi} -), Bale{evi} 6. MLADOST: Pustiwakovi} 7, Markovi} 7, Stojanovi} 7, Milunovi} 6, Spasojevi} 7, Vasi} 6, Avramovi} 6, Filipovi} 7, Useni

6 (Gavri} 6), Prtewak 6 (Milosavqevi} -), Batolingar 7. Vrlo dinami~na i uzbudqiva utakmica u kojoj su obe ekipe pru`ile maksimum. Radni~ki je imao vi{e prilika ali su gosti prvi do{li do vo|stva. Posle jednog napada Mladosti Pejovi} nespretno vratio loptu u sredinu a na wu je naleteo Stojanovi} i sna`no poslao u desni gorwi ugao. Radni~ki je uspeo da izjedna~i tek u 90. minutu. Na naba~enu loptu je sko~io A{}eri} i glavom pogodio mre`u. Doma}i su imali priliku u 40. minutu me|utim A{}eri} se nije najboqe sna{ao pred golom Mladosti. J. Vukovi}

IN MEMORIAM

Pre drag Br za ko vi} Predrag Peca Brzakovi}, nekada{wi reprezentativac na{e zemqe, potom i ~lan nacionalne futsal selekcije, iznenada je preminuo u Beogradu, u 48. godini `ivota. Peca je tokom igra~ke karijere nosio je dres novobeogradskog Radni~kog, OFK Beograda, Vojvodine, bio internacionalac na Kipru u redovima Paralimnija. Po povratku u Beograd, postao je ~lan ^ukari~kog, bio jedan od najzaslu`nijih za uspehe kluba sa Banovog brda, za izlazak br|ana na me|unarodnu scenu i dve odigrane sezone u UEFA Intertoto kupu. Po zavr{etku aktivne igra~ke karijere u fudbalu, Brzakovi} se posvetio

futsalu, gde je tako|e stigao do reprezentativnog dresa. Bio je

~lan reprezentacije koja je u~estvovala na Evropskom prvenstvu u Portugalu 2007. godine. U nacionalnom dresu odigrao je vi{e od 50 utakmica. Jedno vreme radio je i kao trener golmana u futsal reprezentaciji Srbije. Osta}e Peca upam}en po ve drom duhu, odanosti lopti i ~iwenici da je tokom igra~ke karijere uspeo da se izbori za dres A reprezentacije u fudbalu, a kasnije istu po~ast do`ivi i u futsalu. Bio je vedrog duha, {armantan pa je bio u~esnik i nekoliko rijaliti programa na televiziji. Datum i mesto sahrane Predraga Brzakovi}a bi}e naknadno saop{teni.

SPORT

nedeqa16.septembar2012.

dnevnik

JE LEN SU PER LI GA - 5. KO LO

Kon trom do bo do va Ja vor - Do wi Srem 0:1 (0:0) IVA WI CA: Sta dion Ja vo ra, gle da la ca 500, su di ja: Mi haj lo vi} (Vra we), stre lac: Da mja no vi} u 59. mi nu tu, ù ti kar to ni: Mi lo va no vi} (Ja vor), Bu ko rac, ]i ri} (Do wi Srem). JA VOR: Ni ko li} 6, \or |e vi} 6, Mom ~i lo vi} 7, Mi lo vi} 7, No va ko vi} 7, Osto ji} 7, Vi di} 6 (Ra di vo je vi}), Ja ki mov ski 6 (Mi {i}), La ze ti} 6 (Eli o mar), Ife a ni 6, Mi lo va no vi} 6. DO WI SREM: Be li} 7, Jo si mov 6 (Mi le ki} 6), Vu ko brat 6, Bu ko rac 6, La ki}-Pe {i} 6, Pu tin ~a nin 6, ôr da {i} 6, Da mja no vi} 7, ]i ri} 7 (Jan ko vi}), To {i} 6, Mi lu ti no vi} 7. Ja vor je po ra èn iako je stvo rio broj ne {an se,eku pa Do weg Sre ma sko ro bez {an se, ali je Da mja no vi} is ko ri stio gre {ku od bra ne Iva wi ~a na i bo do vi su oti {li u Pe }in ce. Do ma }i ni ni su bi li ni ble da sen ka eki pe ko ja je ta ko do bro igra la jo{ pre dve ne de qe. Tek ula skom u igru Eli o ma ra i Ra di vo je vi }a sre di nom dru gog po lu vre me na bi li su ne {to agil ni ji. . Go sti

Og wen Da mja no vi} (le vo)

su do {li sa pla nom da za tvo re nom igrom i kon tra ma do |u do po zi tiv nog re zul ta ta {to im je na kra ju i po {lo za ru kom.

Ja vor je ve} u 2 mi nu tu bio u pri li ci da ugro zi gol Be li }a. La ze ti} je pro {ao po le voj stra ni {u ti rao mla ko u do wi

Kur }u bi} po kre nuo go lu bo ve No vi Pa zar - Spar tak Zla ti bor vo da 1:1 (1:0) NO VI PA ZAR: Grad ski sta dion, bez pri su stva pu bli ke, su di ja: Spa si} (Sur du li ca), strel ci: Da mja no vi} u 8. (iz pe na la) za No vi Pa zar, a De spo to vi} u 78. mi nju tu za Spar tak Zla ti bor vo du, `u ti kar to ni: Rni}, Muj dra gi}, Ri sto vi}, Da mja no vi} i Lu ki} (No vi Pa zar), Tor bi ca, Pu {ka ri}, G.Ada mo vi}, De spo to vi} i No sko vi} (Spar tak Zla ti bor vo da). NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 7, Rni} 7, Muj dra gi} 7, Vu sqa nin 7, Ri sto vi} 7, Ali vo di} 7, Daj ma no vi} 7, Sta ni} 6, @ar ko vi} 7 (Ja ko vqe vi} od 58. mi nu ta -, Ba ra nin od 80. mi nu ta-), Ra {~i} 7 (Po pin od 83. -), Lu ki} 6. SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Ko va ~e vi} 8, Bra ti} 7, M. Ada mo vi} 7, Tor bi ca 7, No va ko vi} 7 (No sko vi} od 67. -), An to ni} 7, Mi li vo jev 6 (De spo to vi} od 51. 7), Pu {ka ri} 7, Po pa ra 6 (\ur |e vi} od 60. - ), G. Ada mo vi} 7. Pr vi bod Su bo ti ~a na i to u No vom Pa za ru pod nvo| stvom

no vog tre ne ra Pe tra Kur }u bi }a. Sa bla sni i tu `ni fud bal ski am bi jent na Grad skom sta di o nu, do neo je uz bu dqi vu i do pa dqi vu par ti ju. Do re mi ja go sti su do {li, za hva qu ju }i kik su Ja ko vqe vi }a,ma da po vi |e nom, re mi je mo `da i naj pra ved ni ji. Do pred no sti je No vi Pa zar sti gao ve} u osmom mi nu tu. Vu sqa nin se la ko oslo bo dio Po pa re, cen tri rao ka Ra {~i }u, ko ga je u sko ku obo rio G. Ada mo vi}. Su di ja Spa si} je od mah po ka zao na be lu ta~ ku, a pe nal je u gol pre tvo rio Da mja no vi}. Su bo ti ~a ni su se pro bu di li, ali svi wi ho vi po ku {a ji su se se svo di li, na bez u spe {ne po ku {a je sa dis tan ce. U 44.mi nu tu, Ri sto vi} je sta vio na is ku {e wa Alek si }a. Ve le maj stor ski,iz ko le na ras pa lio je po lop ti,is ko sa sa de sne stra ne u kon tra ugao,a ~u var mre `e Spar ta ka je efekt no in ter ve ni sao. U dru gom de lu, naj pre smo vi de li tri sjaj ne {an se u tri mi nu ta. Ri sto vi} je, u 57. gur no

lop tu u pro stor ka Ali vo di }u,ovaj je bio br `i od od bra ne pro tiv ni ka. Ka da su svi ve} vi de li po go dak,usle dio je uda rac u do bro po sta vqe nog Alek si }a.Na dru goj stra ni,mi nut ka sni je,M.Ada mo vi} tra qa vo za hva ta lop tu,po sle smu {e ne re ak ci je od bra ne ri va la.U 59. mi nu tu, Rni} je ide lal no asi sti rao Ri sto vi }u sa le ve stra ne, ovaj, neo me tan, sa se dam me ta ra, ci qa gla vom ne pre ci zno. U strel ce je mo gao da se upi {e i No va ko vi}, osam mi nu ta po tom. Tra qa vo je me |u tim re a go vao na do mak go la \o ga to vi }a, po sle do da va wa M. Ada mo vi }a. Po ku {ao je i is ku sni Bra ti} u 70. mi nu tu gla vom - \o ga to vi} bio si gu ran i on da mo me nat od lu ke. Ja ko vqe vi} je imao mno go re {e wa na do mak svog ka zne nog pro sto ra. Ume sto da is pu ca lop tu, bio je neo d lu ~an, ~e kao je \o ga to vi }a, ko ji je oti {ao u pra zno. Sve je to pra tio pri seb ni De spo to vi} do neo svom ti mu bod S. @.

le vi ugao, lak plen za gol ma na go sti ju.De set mi nu ta ka sni je Vi di} vo le jom {a qe lop tu pre ko go la sa ivi ce ka zne nog pro sto ra. Naj lep {i po tez na utak mi ci do go dio se u 28 mi nu tu. La ze ti} je iz slo bod nog uda ra ca po slao lop tu Mom ~i lo vi }u na oko 25 me ta ra od go la on je saj nim udar cem po go dio gde se spa ja ju sta ti va i pre~ ka. Go sti su se bra ni li sve do 59. mi nu tu ka da je Da mja no vi} u pe ter cu is ko ri stio gre {ku od bra ne Ja vo ra pri hva tio lop tu i po slao u do wi le vi ugao. U 66. mi nu tu spor na si tu a ci ja u ka zne nom pro sto ru je sru {en Ife a ni ali je su di ja sa mo po ka zao na kor ner. Po sle kor ne ra lop ta je po go di la u ru ku jed nog igra ~a go sti ju, ali su di ja i ovo ga pu ta po ka zao na kor ner. Od ta da se igra lo na je dan gol, ali lop ta ni je hte la u mre `u Be li }a. U. ]ur ~i} BUN DES LI GA

Ko lo u zna ku gej fud ba le ra Pa ro lu „Idi svo jim pu tem” no si li su na pred woj stra ni dre so va svi igra ~i bun de sli ga~ kih klu bo va. Tim po vom i An ge la Mar ker je u su bo tu po se ti la Vest fa len, a sve u sklo pu ak ci je ko ju je spro ve la vla da Ne ma~ ke da gej fud ba le ri bez stra ha po ka ù svo ju sek su al nost. Pr va da ma Ne ma~ ke bi la je gost na der bi ju iz me |u Bo ru si je Dort mund i Ba je ra iz Le ver ku ze na. Osva ja~ du ple kru ne, za ko ga je od pr vog mi nu ta na po zi ci ji {to pe ra igrao Ne ven Su bo ti}, po be dio je 3:0. Strel ci za „mi li o ne re” bi li su Mats Hu mels u 28. i Ja kub Ku ba Bla` ~i kov ski u 39. mi nu tu. Tro ji ca Po qa ka bri qi ra la su pro tiv far ma ce u ta. Po red dvo ji ce stre la ca, va `nu ulo gu imao je i de sni bek Lu ka{ Pi {~ek ko ji je us peo da asi sti ra kod dru gog go la. Ipak, naj bo qi na te re nu bio je Hu mels - stre lac i asi stent. Ba jern je u Min he nu po ~eo si lo vi to pro tiv Majn ca, a na kra ju sti gao do te sne po be de - 3:1. Ba var ci su go lo vi ma Ma ri ja Man xu ki }a i Ba sti ja na [vajn {taj ge ra ve} po sle 13 mi nu ta vo di li 2:0. Me |u tim, po sle lo {eg star ta mre à gol ma na Majn ca Kri sti ja na Vet kla mi ro va la je do pred kraj me ~a, ka da je To ni Kros re {io do ma }i na svih mu ka. Go sti su ~ak us pe li da sma we na po ~et ku dru gog po lu vre me na po {to je Adam [a lai u 59. mi nu tu is ko ri stio pe na la. Ipak, sna ge za iz jed na ~e we, a sa mim tim i iz ne na |e we na Ali anc are ni ni su ima li. Ba jern je osvo jio tri bo da i tre nut no je je di na eki pa sa sve tri po be de, s tim {to ve} u ne de qu na li der skom me stu mo è da mu se pri kqu ~i Ajn traht iz Frank fur ta. Re zul ta ti 3. ko la: Bo ru si ja Dort mund - Ba jer Le ver ku zen 3:0 (2:0), Ba jern - Majnc 3:1 (2:0), Bo ru si ja Men hen glad bah - Nir nberg 2:3 (1:2), [tut gart - For tu na 0:0, Ha no ver - Ver der 3:2 (2:1), Gro je tr firt - [al ke 0:2.

Zve zda po sled wa u So fi ji

KO [AR KA [I CE TI TE LA BLI STA LE U ZRE WA NI NU: Na petom kupu Zrewanina koji se odràva na po~etku nove {kolske godine titelske ko{arka{ice zabeleìle su vredne rezultate, u sve tri konkurencije (1998. 2000. i 2002.) u dru{tvu zrewaninskih ekipa Proletera i Kara|or|eva zabeleìle su prva mesta. Na ovom turniru boje Titela branilo je 45 devoj~ica koje sve poti~u iz titelske {kole ko{arke. Naravno Titeqani su zadovoqni igrama u Zrewaninu i koriste priliku da pozovu sve devoj~ice i de~ake u op{tini Titel ([ajka{, Mo{orin, Vilovo, Gardinovci i Lok) da se pridruè u ko{arka {kom usavr{avawu, druèwu i osvajawu novih medaqa i trofeja u zdravoj atmosferi KK Titel koju predvode predsednik kluba Goran ôrto i trener Tibor îko{. @.M.

Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde za u ze li su po sled we me sto na pri ja teq skom tur ni ru od i gra nom u So fi ji. U me ~u za tre }e me sto eki pa Mi li vo ja La zi }a po ra `e na je od do ma }eg Lu ko i la sa 85:75 (40:43). Mo ris Al mond bio je naj bo qi u sa sta vu Zve zde sa 15 po e na, Ra {ko Ka ti} uba cio je 13, a Igor Ra ko ~e vi} 10. Sa dru ge stra ne, Bo `i dar Avra mov je imao 19 po e na, Mo ha med Abu kar 16, a De vin Grin 15. Zvezda je prethodno u petak izgubila od atinskog Panatinaikosa sa 70:64.

U@ICE: Sloboda Point - OFK Beograd IVAWICA: Javor - Dowi Srem BEOGRAD: Rad - BSK Bor~a NOVI PAZAR: Novi Pazar - Spartak ZV NI[: Radni~ki - Smederevo BEOGRAD: Partizan - Hajduk Da nas KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda NOVI SAD: Vojvodina - Jagodina 1. Rad 2. Vojvodina 3. Dowi Srem 4. Partizan 5. Jagodina 6. Crvena zvezda 7. Sloboda Point 8. Radni~ki (N) 9. Javor 10. Novi Pazar 11. BSK 12. Radni~ki (K) 13. Smederevo 14. Hajduk 15. OFK Beograd 16. Spartak ZV

5 4 5 4 4 3 5 5 4 5 5 4 5 4 5 5

3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 2 0 0 0 0 0

2 1 1 0 0 1 1 1 0 3 0 3 3 2 1 1

4:3 (2:2) 0:1 (0:0) 3:0 (0:0) 1:1 (1:0) 1:0 (0:0) (sino}) (Arenasport 1, 16.00) (19.00) 0 0 1 1 1 0 2 2 2 1 3 1 2 2 4 4

10:4 3:0 6:4 12:3 4:1 7:5 8:8 6:8 7:2 6:4 2:11 2:4 0:6 1:3 4:9 3:9

11 10 10 9 9 7 7 7 6 6 6 3 3 2 1 1

U slede}em kolu (22/23. septembra) sastaju se: NOVI SAD: Dowi Srem - Rad, KULA: Hajduk - Crvena zvezda, SUBOTICA: Spartak ZV - Radni~ki (N), SMEDEREVO: Smederevo - Radni~ki 1923, BOR^A: BSK Bor~a - Novi Pazar, JAGODINA: Jagodina - Javor, BEOGRAD: OFK Beograd - Vojvodina, Partizan - Sloboda Point.

PRE MI JER LI GA

Za bli sta li Fer gi je vi de bi tan ti Aleks Fer gu son ima }e raz lo ga da pro sla vi svo ju 1001. pr ven stve nu utak mi cu na klu pi Man ~e ster ju naj te da. We gov tim de kla si rao je Vi gan po sle pro ma {e nog pe na la ]i }a ri ta Er nan de za i 0:0 na po lu vre me nu, pred nost pr vo pla si ra nog ^el si ja sma we na je na sa mo bod, a u li stu stre la ca upi sa la su se dvo ji ca ma lo po zna tih fud ba le ra, ko je je ovog le ta do veo na Old Tra ford. Bra vu Vi ga na ot kqu ~ao je Pol Skols na do da va we Na ni ja, a za tim su na sce nu stu pi li no vi Fer gi je vi klin ci.

igrao za Vi te se, a Pa uel sa mo 18 i pret hod ne dve se zo ne bio je pro fe si o na lac u Kru Alek san dri, ta da ~la nu ~e tvr te li ge! Ar se nal je po sle 315 mi nu ta fud ba la u no voj se zo ni ko na~ no pri mio gol, ali je pre to ga ve} vo dio pro tiv Sa u temp to na sa 3:0. U~e ni ci Ar se na Ven ge ra da li su jo{ tri ko ma da u na stav ku utak mi ce i ta ko na te ra li na vi ja ~e da za bo ra ve na od la zak Ro bi na Van Per si ja. Li der êl si kao gost je od i grao sa mo 0:0 sa Kvins Park Ren xer som. Utak mi cu je obe le ìo pr vi su sret An to na Fer di nan da i Xo na Te ri ja, na kon in ci den ta od pro {le je se ni, ka da je ka pi ten êl si ja, na vod no, vre |ao pro tiv ni ka na ra snoj osno vi. Te ri je na su |e wu oslo bo |en op tu `bi, ali Fer di nand pri li kom uobi ~a je nog po zdra vqa wa ti mo va pre me ~a ni je è leo da pru ì ru ku ni Te ri ju, ni we go vom sve do ku na su du E{li ju Ko lu. Man ~e ster si ti je na dru gom go sto va wu ove se zo ne za be le ìo i dru gi re mi. Sto uk je po veo pre ko Pi te ra Kra u ~a, a iz jed na ~io Fer di nand ni je hteo da pru ì ru ku Te ri ju Ha vi Gar si ja, po ja ~a Ho lan |a nin Aleks Bit ner u we „gra |a na” iz Ben fi ke. Naj start noj po sta vi je ne na ja vqe no bo qe {an se da Man }i ni je vom za u zeo me sto Pa tri sa Evre, a ti mu do ne su ceo plen pro pu sti tre ne ru se odu ìo asi sten ci jom li su Ja ja Tu re i Edin Xe ko. i go lom. Po got ku za 3:0 ku mo vao Re zul ta ti 4. ko la: No ri~ je gol man go sti ju Al Hab si. Vest Hem 0:0, Ar se nal - Sa u Ofan ziv ni ve zni Nik Pa uel do temp ton 6:1 (4:1), Aston Vi la bio je {an su u 71. mi nu tu i bi lo Svon si 2:0 (1:0), Fu lam - Vest mu je po treb no sa mo 10 mi nu ta Brom v i~ Al b ion 3:0 (2:0), pre mi jer li ga {kog fud ba la da Man ~e ster ju naj ted - Vi gan 4:0 za tre se mre ù. On je po sta vio (0:0), Kvins Park Ren xers ko na ~an re zul tat pre ci znim êl si 0:0, Sto uk - Man ~e ster udar cem sa 20 me ta ra. Bit ner si ti 1:1 (1:1), San der land - Li ima 23 go di ne i pret hod no je ver pul 1:1.

VE LI KA NA GRA DA SAN MA RI NA

Pe dro si pol po zi ci ja u Mi za nu Vo za~ Rep sol Hon de Da ni Pe dro sa star to va }e sa pol po zi ci je na Ve li koj na gra di San Ma ri na, 13. tr ci kra qev ske kla se Mo to GP {am {i o na ta. [pa nac je do naj bo qe start ne po zi ci je do {ao kru gom u vre me nu od 1:33.857 mi nu ta na sta zi „Mar ko Si mon ~e li“, sa sa mo 18 hi qa di tin ki pred no sti u od no su na Hor hea Lo ren ca na Ja ma hi. Wi ma dvo ji ci }e se na star tu tr ke, da nas u 14 ~a so va, pri dru `i -

ti Kal Kra~ lou na Ja ma hi Teh 3. Vi kend u Mi za nu za po ~eo je po ~a snim kru gom svih vo za ~a na bi ci kli ma u ~ast tra gi~ no pre mi nu log Mar ka Si mon ~e li ja na sta zi ko ja je po ne la we go vo ime. Ta da je, ipak, neo prav da no iz o sta vqen [o ja To mi za va, ko ji je upra vo na toj sta zi iz gu bio `i vot pre dve go di ne. Sve se na sta vi lo tre nin zi ma ko ji su vo `e ni ili po ki {i i pro mew qi vim uslo vi ma, da bi se za kva li fi ka ci je ko na~ no raz ve dri lo

SPORT

dnevnik ZVE ZDA @E LI PUN PO GO DAK

Vre me za na pla tu du ga Cr ve no-be li sa pu no op ti mi zma od la ze u [u ma di ju, gde ih da nas (16) o~e ku je der bi ko la, meg dan pro tiv Rad ni~ kog. Za Be o gra |a ne je do dat ni mo tiv ~i we ni ca da su ih Kra gu jev }a ni u pro te kloj se zo ni iz ne na di li sa dva re mi ja. - Ve li ki su nam du `ni ci, na kon ne re {e nog re zul ta ta na “î ka Da ~i” u pro {loj se zo ni opro sti li smo se od mo gu} no sti da na pad ne mo ti tu lu. Ve ru jem da smo kva li tet ni ji tim i to mo ra mo na te re nu da do ka è mo - po ru ~io je Zve zdin na pa da~ Fi lip Ka sa li ca. Tre ner Alek san dar Jan ko vi} ne be ì od ulo ge fa vo ri ta. - Ve o ma va àn su sret u ko jem ho }e mo da na sta vi mo po bed ni~ ku se ri ju i po dig ne mo kva li tet igre na vi {i ni vo. To su pri mar ni ci qe vi za ko je nam je neo p hod na è qa, bor be nost, hte we i pa me tan pri stup me ~u. Pri ja la nam je pa u za u pr ven stvu jer ula zi mo u pa klen ri tam u pred sto je }em ci klu su, ka da }e mo ima ti utak mi ce na tri da na i to uglav nom na go sto va wi ma- sma tra u~i teq Be o gra |a na. O Kra gu jev ~a ni ma sve naj bo qe, iako je pad for me na star tu se zo ne evi den tan. - Re spekt pre ma ri va lu po sto ji. Du go su na oku pu, ve o ma su or ga ni zo van i di sci pli no van tim, od li ~an spoj mla do sti i is ku stva. Po seb nu di men zi ju wi ho voj igri da ju Spa le vi} i Mi lo {e vi}. Pre ki di i vi so ki Tin tor su ta ko |e de ta qi na ko je mo ra mo da obra ti mo pa `wu. Ipak, zna }e mo da pro na |e mo pu te ve do wi ho ve mre è i tri jum fa- za kqu ~io je Jan ko vi}. Ne ko li ko fud ba le ra ima pro ble ma sa lak {im po vre da ma (Mak si mo vi}, Mi li vo je vi}…) ali su u kom bi na ci ji da po~ nu me~, a je di no je na po {te di Di mi tri je vi}. Z. Ran ge lov

nedeqa16.septembar2012.

VE ^E RAS (19) PR VEN STVE NI DUEL VOJ VO DI NA - JA GO DI NA

Ra ni gol re {a va sve di le me Pred fud ba le ri ma Voj vo di ne ve ~e ras je pr ven stve ni duel 5. ko la Je len Su per li ge s uvek ne u god nim ti mom Ja go di ne. No vo sa |a ni u ovu utak mi cu ula ze kao li de ri na ta be li, ali i wi ho vi go sti vi so ko se ko ti ra ju i tre nut no su tre }i, sa sa mo bo dom za o stat ka u od no su na

{ta b a Voj v o d i n e Ne b oj { a Vig we vi}, ko ji }e de bi to va ti na ovoj funk ci ji. - Ide mo, da kle, na po be du i osva ja we tri bo da, ali s pu nim re spek tom pre ma go stu ju }em sa sta vu. Ja go di na ve} do sta du go igra u sli~ nom sa sta vu, ni je bi lo ve }ih igra~ kih pro me na u we nom ti mu. Ima ju na {i go sti, uz to,

Mi lan Bo jo vi}, na pa da~ Voj vo di ne

cr ve no-be le. Po to me, ja sno je da }e ovaj me~ po bu di ti in te re so va we fud bal ske jav no sti u No vom Sa du i ~i ta voj Sr bi ji, jer re~ je o der bi ju ko la i su da ru dva ti ma ko ja su od li~ no star to va la u no voj se zo ni. - O~e ku je nas te {ka utak mi ca, ali se na{ ciq ne }e me wa ti - re kao je {ef stru~ nog

pre po zna tqiv si stem u igri i od l i~ n o su vo | e n i s klu p e. Igra ju di sci pli no va no i na kon tra na pa de, a na{ za da tak bi }e da im na ru {i mo taj si stem. Na ko ji na ~in na me ra va te da to u~i ni te? - Naj bo qi na ~in bi }e uko li ko uspe mo ra no da po stig ne mo gol.

Mi slim da }e ta da utak mi ca kre nu ti to kom ko ji mi pri `eq ku je mo. O~e ku jem da }e svi igra ~i Voj vo di ne ima ti pra vi od nos pre ma pro tiv ni ku i igri i ve ru jem da }e mo do brom igrom za do vo qi ti ukus na dam se broj nih gle da la ca na sta di o nu „Ka ra |or |e”. Da li }e te ne {to pro me ni ti u si ste mu igre u od no su na va {eg p r e t h o d n i k a Zla to mi ra Za gor ~i }a? - Ne bi bi lo ko r ekt n o da pri ~am o ra du mog ko l e g e Z a g o r ~ i } a . Mo ` da imam dru g a ~ i j e vi |e w e igre i po k u { a } u da na met nem ono {to je do me ne. [to se sa sta va za utak mi c u ti ~ e, oslo n i } u se na mi { qe w e mo j ih po m o} ni k a ko j i su du `e u klu bu od me ne, pa su upo zna li s mo g u } n o s t i m a po je di na ca. U sva kom slu ~a ju, do bro je to {to su svi igra ~i sprem ni i zdra vi i {to }u mo }i na sve wih da ra ~u nam ka da je sa stav u pi ta wu. Ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} jo{ jed nom je na gla sio da we ga i we go ve sa i gra ~e ve ~e ras o~e ku je duel s ozbiq nim i ka vli tet nim ri va lom i do dao: - Zna mo ka ko Ja go din ci igra ju i ko ji su im adu ti, ali smo i mi mak s i m al n o is k o r i s ti l i

TRE NER JA GO DI NE KRU NI]

Ve li ki is pit Go sto va we Voj vo di ni, li de ru na ta be li Je len Su per li ge, za fud ba le re Ja go di ne bi }e ve li ki is pit. Ja go din ci, s ob zi rom na do sa da {wi u~i nak, ja sno sta vqa ju do zna wa da Vo {u sma tra ju fa vo ri tom u ovom me ~u. Me |u tim, to ne zna ~i da }e put No vog Sa da sa be lom za sta vom. Na pro tiv. - Fud bal je ~ud na igra gde se re zul tat ni ka da ne zna, ta ko i da sve pred no sti ko je ima Voj vo di na ni {ta ne zna ~e - re kao je Si mo Kru ni}, tre ner Ja go di ne u na ja vi me ~a sa Voj vo di nom. - Voj vo di na je fa vo rit u ovom me ~u, ali to ni {ta ne mo ra da zna ~i. - Oni su me |u naj bo qim na {im eki pa ma, ima do bro or ga ni zo va nu igru, ~vr stu de fan ziv nu li ni ju, ni su pri mi li ni je dan gol. Sa da }e sa no vim tre ne rom ima ti i mo tiv vi {e - sma tra Kru ni} da }e sme na na ~e lu stru~ nog {ta ba, od no sno po sta vqa we Ne boj {e Vig we vi }a na me sto pr vog tre ne ra, u~i ni ti da igra ~i pro tiv ni~ kog ti ma po è le jo{ vi {e da se do ka zu ju. - Od mo jih igra ~a }u tra ì ti pro fe si o nal ni od nos, di sci pli nu i kon cen tra ci ju - is ta kao je Kru ni} i jo{ do dao: - Vo lim ka da igra ju mu {ki i ~vr sto ma ko ji re zul tat da po - Si mo Kru ni} stig nu. Ka da sam za do vo qan wi ho vim od no som pre ma utak mi ci i ne raz mi {qam o re zul ta tu. Tre ner fud ba le ra Ja go di ne je re kao da za duel sa Voj vo di nom ne mo è da ra ~u na na po vre |e ne Mi ro qu ba Ko sti }a i Sla vi {u Sto ja no vi }a, a da je ne iz ve stan i na stup li bij skog re pre zen ta tiv ca Mo ha med El Mo ni ra. pr ven stve nu pa u zu i pri pre mi li se za na sta vak pr ven stva. Va `no je da {to pre is ko ri sti mo ne ku od pri li ka ko je bi mo gle da nam se uka ù, jer ne ve ru jem da }e bi ti pu no {an si u ve ~e ra {wem okr {a ju. Po zi vam na {e na vi ja ~e i sve gle da o ce da u le pom bro ju po pu ne

tri bi ne na „Ka ra |or |u”, jer nam je mno go lak {e da igra mo ka da ima mo wi ho vu po dr {ku. Obe }a vam ve li ku bor bu, na dam se kva li tet nu par ti ju i, na rav no, i}i }e mo na to da osvo ji mo sva tri bo da i osta ne mo na pr vom me stu na ta be li. A. Pre do je vi}

Novosadska nedeqa16.septembar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU

ME\UNARODNO TAKMI^EWE I IZLO@BA MAKETA

BIoSKopI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (20.20), „Totalni opoziv” (22.35), „Pritajeno zlo” (18.30, 20.30, 22.30), „Ted” (18, 20, 22.10).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

Ma {ta skla pa sva {ta Me |u na rod no tak mi ~e we i izlo`ba maketa pod nazivom ”Novosasdski Ikar” odràni su ju~e u Tehni~koj {koli “Mileva Mari} – Ajn{tajn” u Novom Sadu. Zo ran Svir ~ev iz udruèwa „Novosadski ikar” rekao je za „Dnevnik” da posetioci mogu da pogledaju preko 300 maketa, {to takmi~arskih, {to izlo`benih. - Veliki broj izlaga~a se pri javio, kako iz zemqe, tako i iz inostranstva. Do{li su nam gosti iz Slovenije, Hrvatske i Ma|arske. Iz na{e zemqe tu su takmi~ari i izlaga~i iz Novog Sada, Beograda, Kraqeva, Pan ~eva, Sombora, Subotice, Zrewanina, Sente, Uìca – kaè Svir~ev.

takmi~ewe i izlo`ba ovog tipa organizovano je 1993. godine u Novom Sadu, a do danas se broj izlaga~a zna~ajno pro{irio. - Ovde imamo tri vrste takmi~arskog i izlo`benog dela - diodemu, to je maketa sa scenom, vigwetu, tako|e maketu sa scenom, ali malo mawu, i vrhunac - samogradwu. To rade veoma uskusni modelari, koji sami kupuju, prave i sklapaju delove. Re~ je o mode-

STILOS ART” I „DNEVNIK” DARUJU

„Is tra ga o Se za nu” Iz da va~ka ku}a „Sti los Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Is tra ga o Sezanu” Bar b a r e Ko r a d o Po up. Kwige }e dobiti dvo je najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj tele fo na 528-765. Kwi ge ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici „Sti lo sa” u Jevrej skoj ulici 28. Radno vreme pro dav nice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova. Prelepa mlada `ena je ubijena... a kqu~ za wenu nasilnu smrt ukazuje na navodnog qubavnika, Pola Sezana. U romanu sna`ne atmosfere, tajanstvena

mlada èna, Solan` Verne, stiè u Eks An Provans sa svojim qubavnikom, Darvinovim u~enikom, ârlsom Vesterberijem. Godinu dana kasnije prona|ena je brutalno zadavqena u kameno lomu izvan grada. Neiskusni mladi istra`ni sudija, Bernar Marten, upli}e svoju istragu u zna~ajnu kulturnu debatu tog vremena. Polaze}i od pretpostavke da je ubistvo Solan` Verne obi~an zlo~in iz strasti, koji su po~inili ili qubomorni Sezan ili prevareni Vesterberi, Bernar se uskoro zati~e u neraspletenom kolu tajni iz Solanìne i Sezanove tajne pro{losti. A. L.

V remeploV

Pr vi {am pi o nat {a ha u No vom Sa du U maloj sali Doma kulture u Novom Sadu 16. sep tem bra 1945. odigrano je prvo kolo Prvog {ampionata Jugoslavije u {ahu. Doma}i {ah klub bio je tada jedini u zemqi sposoban da priredi ovakvo takmi~ewe. Nije bilo kvalifikacionih borbi, ve} je iz svake fede -

ralne jedinice do{lo po nekoliko igra~a koji su va`ili za najboqe. Bilo ih je dvadeset dvoje. Oni su spavali u ku}ama prijateqa {aha i hranili se u radni~kim menzama. Igralo se bez demonstracionih tabli, pa je svaki sto bio okru`en posmatra~ima. I nije bilo ni jed nog incidenta. Posle skoro mesec dana borbi, prvi posleratni prvak jugoslavije postao je dr Petar Trifunovi}, a za wim su se plasirali Svetozar Glirori} i Vasja Pirc. N. C.

Sa hra ne Na Centralnom grobqu u Fu togu danas }e biti sahrawena Smiqana Gojka Majki} (1940) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e Sahrawen Goj ko Uro{a Finxanovi} (1935) u 13 sati.

Re~ je iskqu~ivo o hobistima amaterima, koji od maketarstva nemaju nikakvu zaradu. Prvo

lima koji ne postoje u prodaji, a ovde se samo radi o ma{ti i kre ativnosti - ka`e sagovornik.

Ove makete obi~no se sastoje od 300 do 400 delova. Na{i maketari, i ako su veoma dobro i

zapaèni u inostranstvu, smatraju da ovaj hobi nije dovoqno zaspupqen kao na zapadu, iako je kod nas zastupqwen od 1960. godine. - Nama nije stalo do pobede, iskqu~ivi motiv je izlo`be je da mladi qudi do|u i vide o ~emu se radi, pa mo`da nekoga i za interesujemo za to. U Novom Sadu postoji i Klub qubiteqa dru{tvenih igara, gde se svakog ponedeqka posle 18 sati skupqamo - kaè Svir~ev. Na ovoj manifestaciji ju~e su izlagali i takmi~ili se i Slovenci, a predsednik Kluba SVM iz Krawa Bi ne Lo gar kaè je on poneo makete od svojih ~lanova iz kluba, jer se ovakve izlo`be danas odràvaju u Zagrebu i u Pragu. Napomenuo je da je wihov klub, klub pobratim sa novosadkim klubom. Q. Nato{evi} Fo to: B. Lu~i}

INDUSTRIJSKI ALPINIZAM – NOV BIZNIS U GRADU

Kan ce la ri ja pod obla ci ma Sugra|ani koji `ive u delovima grada u kojima su prete`no zgrade i prolaznici pored vi{espratnica sigurno su prmetili, uglavnom, mlade qude koji na konopcima vise peru prozore, popravqaju ostarele fasade, ~iste sneg i ledenice sa krvova ... Vreme, kada su se visinskim radovima bavili prete`no alpinisti i tako bavqewe ovim ekstremnim sportom iskoristili i da zarade neki dinar, pro{lo je pre nekoliko godina, a zamenili su ih svi oni koji su `eleli da se ukqu~e u ovaj posao, naravno ukoliko nemaju patolo{ki strah od visine. Ve}ina visin skih radnika danas su majstori koji su se bavili gra|evinskim

radovima i molerajem. U Novom Sadu trenutno posluje nekoliko firmi specijalizovanih za rad na visini, a kako saznajemo, za ve}inu posla ima dovoqno, a neke su ~ak angaòvane i u glavnom gradu Srbije. Vlasnik „CM Alpin”, jedne od firmi koja se specijalizovala za ovaj nesvakida{wi po sao, je i De jan Bla go je vi}, koji se industrijskim alpinizmom bavi ve} nekoliko godina. - Prvi put sam se susreo sa radom na visini kada sam zavr{io drugu godinu fakulteta i traìo posao preko leta, pre toga se nisam bavio alpinizmom. Svidelo mi se, pa sam nastavio to da radim i tokom studija. Kada sam zavr{io fakultet shvatio sam da ho}u da ostanem u tom poslu, jer ga nisam mogao na}i u svojoj struci ili nije bio dovoqno pla}en. Pre vi{e od dve godine ja i kolega smo osnovali firmu i sada u zavisnosti od veli~ine posla, angaùjemo i po pet, {est radnika - kaè Blagojevi}. On kaè da je normalno da svaka osoba oseti strah kada prvi put pre|e preko ograde krova i da je poenta u tome da se prevazi|e taj po~etni~ki strah, koji ve}inu qudi parali{e. - Mislim da je po treb na od re -

|ena doza straha, jer }e te u tom slu~aju biti oprezniji ka`e Blagojevi} - Tako|e, potrebno je i znawe jer sve poslove radite na visini, ako na

visnskih radova, za{tita od ptica, kao i prawe prozora, ali kako ka`e na{ sagovornik, odrade i neke zanimqive i nesvakida{we poslove.

Vi sin skim ra do vi ma se vi {e ne ba ve sa mo al pi ni sti, ve} qu di sprem ni da, ve za ni ko nop ci ma, vi se niz fa sa du zgra de ko ju po pra vqa ju ili pe ru pro zo re, ~i ste sneg i le de ni ce sa kr vo va ... primer znate da kre~ite na zemqi, u vazduhu je to nekoliko puta teè. Nemate oslonac i potrebno je mnogo vi{e vremena nego kada radite to na zemqi. Pored toga, dosta zavisimo od vremenskih prili ka, jer se ne moè raditi po ki{i, snegu ili jakom vetru. Usluge koje pruà „CM Al pin” su sve vrste gra|e-

- Desilo se da je ~ovek zaboravio kqu~eve od kola u zakqu ~a nom sta nu, pa sam se spu{tao sa ~etvrtog na tre}i sprat i u{ao preko terase. Lepa stvar kod ovog posla je {to ne dolazi{ svaki dan u kancelariju i svaki je razli~it – isti~e Dejan Blagojevi}. G. ^etnik

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U okviru manifestacije „Brankovo kolo”program danas po~iwe u 10 ~asova u Karlova~koj gimnaziji, kada }e biti odràn filozofski simpozijum „Razumevawe tradicije, tradicija razumevawa”. U Muzeju Vojvodine u 19 sati bi}e odràn program „Tako govore pesnici” Ma ti ja Be} ko vi}, a u 20 sati na temu „Nematerijalna kulturna ba{tina - gusle„, uvodno slovo drì Ra do van Pet ko vi}, a peva}e Bo ja na Pe ko vi}, Mi li} [a po wi} i Vuk Vu ~e vi}. A. L.

JU ^E NA TE RE NI MA „SAJ MI [TE”

„BRAN KO VO KO LO”

Predavawe o guslama

nedeqa16.septembar2012.

Humanitarni turnir za malu Milicu Na terenima „Sajmi{te” ju~e je odràn humanitarni turnir u malom fudbalu ~iji je ciq prikupqawe novaca za le~ewe osmogodi{we Novosa|anke Mi li ce Jo va no vi} koja pati od te{kog oboqewa mozga. U~estvovala su brojna javna preduze}a, sportisti, umetnici, kao i politi~ke partije u Novom Sadu. Bilo j i dosta publike, a oni su za osveèwe ostavqali dobrovoqni prilog. Maloj Milici je za tretman mati~nim }elijama u klinici u Be~u, koji bi joj mogao spasiti ìvot, potrebno 10 hiqada evra. Devoj~icina majka Iva na Jo va no vi} kaè da je wenoj k}erki ve} propao jedan termin za operaciju u Zagrebu, jer nisu uspeli da prikupe novac. - Moja Milica je borac, pri~a mi kako èli da bude balerina, iako je bolest ve} po~ela da je spu-

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 deùra danas od 7 do 20 sati. No}no deùrstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apo teci “Bulevar”.

tava u razvoju. Imamo nade, nedostaje nam polovina sume od 10.000 evra, koju }emo, verujem, prikupiti zahvaquju}i solidarnim Novosa|anima - ka`e hrabra majka Ivana Jovanovi}. Ovu humanitarnu akciju su podr`ali Va sa Mi ji}, proslavqeni odbojka{ i predsednik OK „Vojvodina”, Ne nad Pa go nis, petostruki {ampion sveta u kik boksu, bend „Apsolutno romanti~no”, glumica Jo va na Sti pi}, rukometa{ Vla di mir Man di}, kao i profesionalni {ampion Evrope u boksu Ne nad Bo rov ~a nin. Huma nitarna akcija se nastavqa u da-

nas u „Rutu 66” i „Lazinom teletu”, rok svirkama. Uplate se mogu izvr{iti na ra~un 330-0000015006860-22 , a sve

informacije se mogu dobiti na te lefon 062/978-05-72. Q. Na. Fo to: B. Lu ~i}

nedeqa16.septembar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

nedeqa16.septembar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

dnevnik

PE DI KIR Oqa, dolazim na ku}nu adresu. Kora~ajte lako! Telefon 061/1159-264. 60347 ME \U NA ROD NI autobuski prevoz, putno i zdravstveno osigurawe: Beograd, Novi Sad, Pariz, Cirih, Bern, Bazel, Be~, Trst, Budimpe{ta, Skopqe. Telefon 021/496-333. 60482

IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 60500 IZ DA JEM name{tenu sobu sa upotrebom kupatila u naju`em centru Novog Sada, blizu svih fakulteta. Telefon 064/2615846. 59156 U BLI ZI NI centra izdajem name{tenu sobu u trosobnom stanu bez gazda. Telefoni: 021/454-093, 063/504-508. 60287 IZ DA JEM sobu komfornu u strogom centru za jednu devojku. Telefon 021/6624-448. 60336 KOD LU TRI JE izdajem sobu sa kupatilom studentu prve godine, nepu{a~u iz Vojvodine. Telefon 6338 - 276. 60489 IZ DA JEM sobu u ku}i, blizu centra, sa CG, upotreba kupatila i kuhiwe. Telefon: 063/7120-200. 60124

ME WAM trosoban 78m2 stan na Grbavici za mawi + va{a doplata. Telefon 063/8818143 60526

EKO NO MI STA penzioner, star 75 godina sa penzijom od 45.000din. i dvosobnim komfornim stanom traì ènu pribli`nih godina radi zajedni~kog ìvota. [ifra „lepo je biti skupa”. 60502

U HER CEG NO VOM, kod Auto buske stanice, izdajem name{ten stan, 42m2, od 20. septem bra za letovawe - odmor. Telefon 063/540-642. 60469

DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

60265

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 60264 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elek trotehnika. Prijemni, matura. Veoma povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 60516

PRE VO DI sa i na nema~ki, en gleski, francuski, latinski je zik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, du gogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 60266 SVE VR STE masa`e: relaks, sportska, kraqevska i dr. Stru~ne maserke, luks ambijent. Telefon: 061/307-2402, svaki dan od 10 - 21 sat. 60177

IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefone: 065/20-19-004, 062/277-290 www.so lis-ne kret ni ne.com. 651939 IZ DA JE se mawi dvoiposoban stan 44m2, Futo{ki put, IV sprat, kompletno name{ten, useqiv, dve odvojene spava}e sobe, terasa 150 evra + depozit. Tel. 063/517-846. 652006 IZ DA JEM poluname{tenu garsoweru u Arse Teodorovi}a, CG, 28m2, cena-110 evra i 24m2 komplet name{teno, odvojena kuhiwa, 1. sprat, CG - Somborski bulevar, cena 100 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 653037 IZ DA JEM u Radni~koj jednosoban stan 32m2 i na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2, oba kompletno name{tena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 652209 IZ DA JEM kompletno opremqen dvosoban stan kod Limanske pijace. Telefon 063/566-426 60253 OD 1. OK TO BRA 2012. izdajem name{tenu garsoweru ul. Petra Drap{ina N. Sad za studentkiwu ili zaposlenu devojku. Telefon 064/161-0-330. 60406 NA LI MA NU III izdajem pra zan jednosoban stan. Telefon 6330-803. 60418 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, i sprat centar, ozbiqnom bra~nom paru ili zaposlenim osobama. 60446 IZ DA JEM name{tenu garsoweru. Telefoni: 063/408-902, 021/6365-807. 60523 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Limanu II. Telefon 064/242-2411. 60451 IZ DA JEM dvosoban name{ten komforan stan blizu fakulteta za 2 ili 3 studentkiwe. Telefon 063/548-259. 59678 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici kod Sajma. Telefon 064/147-39-56. 59700 IZ DA JEM trosoban stan od 1. oktobra 2012. godine, na Novom nasequ. Telefon 066/911-03-63. 59920 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Telefon 021/465-815, 064/4420-331. 60080 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, visoki parter, Stanoja Stanojevi}a 4. Komplet renoviran, 33m2. Telefon 063/8074-411. 60151

SA LON SKI STAN 140m2, strogi centar, drugi sprat, 100% renoviran, dva ulaza, stanovawe ili tiha delatnost na du`i period. Telefon 063/8074411. 60152 IZ DA JEM lepo name{tenu garsoweru u Ilije Bir~anina sa centralnim grejawem i telefonom na 3. spratu sa liftom. Telefon 060/547-4478. 60161 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod Socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 60218 IZ DA JEM garsoweru 24m2, Branka Baji}a kod Betanije. Telefon 064/818-5413. 60267 IZ DA JEM nov dvosoban stan name{ten u Novom Sadu, Grba vica, CG, klima, kablovska TV, studentima i |acima. Telefon 064/5698-374. 60268 IZ DA JE se dvosoban komforan name{ten stan 53m2, Liman I u blizini univerziteta 180e + tro{kovi. Telefoni: 063/503962, 064/3301115, 021/6317-616. 60281 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Sajma 30m2. Telefon: 063/538-413. 60302 IZ DA JEM name{ten stan u Novom Sadu, Ul. Danila Ki{a br. 39, novogradwa. Telefoni: 062/221-004 i 023/524-735. 60305 IZ DA JEM kod Sajma dvoiposoban name{ten stan, 70m2, kompletno opremqen. Telefon 063/71-67-510, 02176310-391. 60323 IZ DA JEM jednosoban stan prazan, Bulebar Kraqa Petra I, br.64, drugi sprat, Novi Sad. Telefon 6416-785. 60327 IZ DA JEM name{tenu garsoweru - pogodno za studente i |ake, telefon, CG, kablovska, Ul. Mileve Simi} 8 Novi Sad. Telefon 064/1360-012. 60342 IZ DA JEM kompletno opremqen dvosoban stan 56m2, u Bulevaru oslobo|ewa kod „Dnevnika”. Telefon 064/1147-741. 60345 IZ DA JEM jednoiposoban name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 064/2054-323. 60365 IZ DA JEM jednoiposoban komforan stan, 45m2 (dve odvojene sobe) kod Sajma, studentima ili mladim zaposlenim osobama. Odmah useqiv. Telefoni: 6390326, 063/12-67-358. 60366 IZ DA VA WE I ZA KUP stano va, Novi Sad, name{teni ili prazni, svh strktura. Povoqne cene!!Nazovite telefone: 021/6622-746, 062/518-545. 60367 IZ DA JEM dvosoban nename{ten stan od 56m2, u Ulici Lasla Gala. Telefon 063/516-180. 60371 IZ DA JEM jednosoban, 40m2, nename{ten stan u Ulici [ek spirovoj, kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 60372 CEN TAR stan 50m2 u Vojvo|an skih brigada. Telefon 063/ 509174. 60376 IZ DA JEM stan 34m2 Rumena~ka 51, nov name{taj, klima, ma{ina za ve{, telefon, kablovska. Useqiv od 1. 10. Telefon: 063/503450. 60379 IZ DA JEM name{ten trosoban stan na Limanu I, povoqno. Telefon: 021/530-396, 021/6335024, 064/8559-524. 60398 IZ DA JEM jednosoban stan, 32m2, drugi sprat, na Salajci. Telefoni: 021/6322-888, 063/580301. 60436 IZ DA JEM trosoban i dvosoban stan. Aksentije Maksimovi}a 1, 300 metara {kola, ambulanta, bazen, cena 100 i 80e. Telefon 6412664. 60439 IZ DA JEM lepo name{tenu garsoweru u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 064/1690948. 60442 IZ DA JEM kompletno name{ten trosoban stan Laze Kosti}a (kod Spens-a). Telefon 063/7722321. 60461 IZ DA JEM dvosoban 60m2 komforan name{ten stan i mawi jednosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefoni: 021/456-765, 069/4456765 i 064/1381313. 60462

nedeqa16.septembar2012.

IZ DA JEM u zgradi kod Sajma dvosoban stan prazan, 150e mese~no. Telefoni: 021/6215-058, 064/161-0379. 60470 IZ DA JEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, tre}i sprat, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273. 60471 IZ DA JEM jednoiposoban stan na Limanu 4, kod mornarice. Telefon 063/514-771, od 9 - 13 i od 17 - 20 sati. 60474 IZ DA JEM jednoiposoban, nename{ten stan, 35m2, u novogradwi kod Sajma. Telefon: 063/8708-225, posle 17 ~asova. 60490 IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili studentima, zaposlenoj devojci na du`e vreme. Informacije na telefon: 064/495-2319. 60492 IZ DA JEM jednosoban stan na Novom nasequ. Telefon 063/8409-574. 60493 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan od 54m2 u M. Kraqevi}a. Telefoni: 6330891, 062/8586667. 60494 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan sa ve{ ma{inom, TV-om, kablovska, CG, u Ul. Pariske komune. Telefon 063/749-5586. 60497 IZ DA VA WE nekretnina, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522202. 60504 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon:021/895-362. 60514 IZ DA JEM garsoweru 28 m2 kod SUD-a. Telefon: 060/418-3223. 60520 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 22m2, u @elezni~koj ulici, za jednu osobu, 1. sprat, cg, kablovska, telefon. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/77-17884. 60540 IZ DA JEM studentkiwama name{ten dvoiposoban stan kod univerziteta, Ulica Sowe Marinkovi}. Cena 180 evra. Telefoni: 021/461-207, 069/4-201-701. 60553 IZ DA JEM garsoweru 24m2 u ulici Pap Pavla, 3. sprat. Telefon 064/184-9860. 60603 IZ DA JEM studentkiwama sobu, odnosno name{ten komforan stan. Telefon 063/8156201. 60607 IZ DA JEM garsoweru u blizi ni Futo{ke pijace. Telefoni: 522-501, 060/522-5011. 60615

TRO ^LA NA PO RO DI CA iz Zrewanina traì lepo name{ten ili prazan stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred...Telefon 021/526-387, 062/518-545.60360 NO VO SAD SKA porodica univerzitetskog profesora traì stan za sina bruco{a blizu Kampusa. Telefoni: 021/490652, 063/193-80-24. 60409 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 60505 PO TREB NI u zakup na duì rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533 60506

HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202 60507

KU PU JEM dvosoban stan za sebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwièn, bez agencije. Telefon 063/528-759. 60239 KU PU JE MO stan, lokal ili vikendicu do 25.000e u Novom Sadu, dajemo AUDI A-4+ doplatu, samo ozbiqne ponude!! Telefon 021/526-387, 063/518546. 60361 IMA MO 40.000e kupujemo stan u Novom Sadu, poèqno novogradwa, useqewe nije hitno!!!svi koji ne{to imate- javi te se!! Telefon 021/526-387, 062/518-545. 60363 KU PU JEM stan na Limanu kod fakulteta. Moè i za renovirawe, iskqu~ivo bez agencije. Telefon 422-116. 60430 KU PU JEM noviji stan do 52m2, okolina Futo{ke pijace, Socijalnog i centra. Agencije iskqu~ene. Telefon 069/165 - 0941. 60562

HIT NO prodajem odli~an dupleks na Grbavici u novijoj zgradi, u Alekse [anti}a. [esti sprat sa liftom, 3 sobe + dnevni boravak, 95m2 za samo 71.500 evra! Ukwi`en. Parking mesto i ostava u ceni. [ifra: 20210. Tel. 063/527-459, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 651978

GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 31.000. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 652015 LI MAN 2, odli~an, ukwièn, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefon 63-68-429, www.bo mil.rs. 652016 GR BA VI CA „MG gradwa”, odli~na novija garsowera, odmah useqiva i ukwièna, cena 30.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 652017 SA TE LIT, novija ukwièna garsowera, cena 18.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 652018 GAR SO WE RA 29m2 u strogom centru, Wego{eva, prizemqe, centralno gradsko grejawe, visoki plafoni, pogodna za kancelariju, ukwièna, 29.000. Tel. 063/517-846. 652007 GAR SO WE RA, Park siti, 28m2 i garsowera Nova Detelinara-Sajam, 28m2, odli~na. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 651985 GAR SO WE RA, 22,16m2, nova, useqiva, I sprat, lift, centar Dostojevskog, terasa, name{tena 28.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 651989 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna nova garsowera 26m2, kompletno name{tena sa 2 leàja, na prvom spratu. [ifra: 23792. Tel. 065/20-19-013, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 651956 PRO DA JE se komforna nova garsowera u zgradi vrhunskog kvaliteta, sa povratom PDV-a, na Grbavici, blizina Spensa i fakulteta, povr{ina 27m2, na 3. spratu za 36.500 evra. [ifra: 23614. Tel. 060/018-94-22; 021/451-570, www.so lis-ne kret ni ne.com. 651957

nedeqa16.septembar2012.

PRO DA JE se odli~na nova garsowera 27m2 na Somborskom bulevaru, 2. sprat, lift, terasa, cena:30.000. evra. [ifra: 22371. Tel. 065/2019-011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 651958 PRO DA JEM sobu - dvori{nu garsoweru od 8m2 u centru. Cena 7.300. evra. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 651959 IZ U ZE TAN mali stan sa terasom, 25m2 sa ovojenom kuhiwom, u novijoj zgradi pored Bulevara oslobo|ewa, ukwièn i odmah useqiv, cena samo: 33.000 evra. [ifra: 23706. Tel. 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 651960 GAR SO WE RA, useqiva, name{tena i ukwièna, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 22.000 evra. Tel. 063/18276-27. 651961 UKWI @EN, 27m2-28.000 evra, odvojena kuhiwa, zgrada Budu}nosti i 26m2 za 25.900 evra CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 653023 HIT NO!!!! Grbavica 24m2 - nova garsowera, lift, CG, useqivo, cena 27.400 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 653033 PRO DA JEM nove ukwiène garsowere 24m2 na I i III spratu. Lift, terasa, izvanredna zgrada. Janka Veselinovi}a kod Sajma. 24.500E. Tel. 063/1088017. 652546 NO VI BU LE VAR!!! Ekstra garsowera na prvom spratu useqiva ukwièna!!! Pozovite 065/25-00-213. 652226 SOM BOR SKI BU LE VAR nova, I sp. 27m2-22.000E. Tel. 021/526-622, 063/444-743. 653047 JAN KA ^ME LI KA, 19m216.000E, garsowera u zgradi, V sprat bez lifta, sa name{tajem, predato na legalizaciju. Tel. 063/441-663, 021/526-622. 653054 PRO DA JEM na Novoj Deteli nari 0.5, 26m2, na prvom spratu, ukwièn, terasa, lift. Cena 28.900. Tel. 021/451-318, 523-193, {ifra-1003616, www.nekretninemojdom.com. 653412 DE TE LI NA RA, ukwièna 27m2, I sp+terasa 8m2, 21.000E. Tel. 063/444-743, 021/526-622. 653059 NA NO VOJ DE TE LI NA RI 30m2, 0.5, pred useqewem gradi Moj Dom, povrat PDV-a, cena 31.000. Tel. 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653433 PRO DA JEM u novoj zgradi, garsoweru 26m2,sa terasom i liftom, cena 26.000 evra. Gradi Moj Dom. Useqiva za 30 dana. Povrat PDV-a. Tel. 523-193. Ponuda stanova www.nekretninemojdom.com. 653434 OD LI ÂN jednosoban stan kod Limanskog parka 28m2 odvojena kuhiwa sa prozorom, cena 27.000. Tel. 523-193, ponuda stanova na www.nekretnine-mojdom.com. 653435 VOJ VO DE MI [I ]A. Jednosoban, 33m2, V bez lifta34.000E. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 653046 NA LI MA NU I odli~an jedno soban stan kod Ekonomskog fakulteta na prvom spratu ima terasu i lift, ukwièn, 40m2, cena 42.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653413 U STRO GOM CEN TRU kod Ke ja, prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Sowe Marinkovi}, 33m2, I sprat cena 38.000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653414 KOD MA STER CEN TRA na Sajmu, 1.0, 30m2 na prvom spra tu, ukwièn, 33.000, {ifra 1003653. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653415 STRO GI CEN TAR, ukwièn stan, 36m2-31.000E. Tel. 062/522177, 021/526-622. 653051 KOD MER KA TO RA i limanskog parka jednosoban stan od 28m2 niè spratnosti mirno okruèwe odmah useqiv ukwièn. Pozovite 063/500-213. 652227

DA NI LA KI [A odmah useqiv stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwièn za 38.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 652219 [EK SPI RO VA ulica, kod limanskog parka, 1.0, u zgradi sa liftom, ukwièn, prazan, odmah useqiv stan od 35m2. Cena 31.000E. Tel. 063/504-799. 652547 HIT NO, Narodnog fronta, Liman III, 40m2, 1.0, mogu}nost adaptacije u jednoiposoban. Ukwièn. 37.000E. Tel. 063/7776233. 652548 OD LI ÂN, renoviran jednosoban stan od 28m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanskog parka. Brzo useqiv, ukwièn. Cena 27.000E. Tel. 063/777-6233. 652549 UKWI @EN jednosoban stan 29m2 kod stadiona Vojvodine I spensa. I sprat, useqiv. Cena: 31.000. Tel. 060/6211-685. 652550 NO VI JI, odmah useqiv stan 31m2 na Bulevaru kraqa Petra kod SUP-a. Terasa, ostava. Cena sa kompletnim name{tajem 27.500E. Tel. 063/108-8017. 652545 KLA SI ÂN jednosoban stan u samom centru, 40m2 - za samo 33.000. evra. Stan je za kompletno renovirawe, odmah useqiv, ukwièn. [ifra: 22610. Tel. 021/520-231; 063/433-738 www.solis-nekretnine.com. 651962 KLA SI ÂN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwièn i odmah useqiv, 30m2 - cena 29.000 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003-103, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 651963 IZ U ZET NO dopadqiv noviji jednosoban stan 29m2, na odli~noj lokaciji. Ukwièn i odmah useqiv. Tel. 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 651964 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a III sprat, centralno gradsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv, 35.000. Tel. 063/517-846. 652008 PR VO KLA SAN jednosoban stan 32m2, Grbavica, Alekse [anti}a, V sprat sa liftom, nije posledwi, sve novo, ukwièn, useqiv po isplati 36.000. Tel. 063/517-846. 652009 HIT NA PRO DA JA! Odli~an JS 27m2, Petrovaradin - kod parka, nov, odvojena kuhiwa, ukwièn, grejawe, pvc, parket, cena: 18.200. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 652002 S. DE TE LI NA RA, ukwièn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652019 PRO DA JEM jednosoban stan ju`na strana, visoki parter, komplet renoviran, Stanoja Stanojevi}a 4, 33m2. Telefon 063/8074-411. 60148 JED NO SO BAN stan 30m2 potpuno renoviran, odvojena kuhiwa, komora, kablovska, telefon ul. Solunska Detelinara, ukwièn 1/1. Telefoni: 021/455-744, 6-321-714. 60437 PRO DA JE MO odmah useqiv jednosoban stan za 24.000. Telefon: 6447-622. 60512 PRO DA JEM ili izdajem garsoweru u Ulici Vuka Karaxi}a 6A/13 povr{ine 23.96. Cena po dogovoru. Kontakt telefon 065/21-43-684. 59789 PRO DA JEM garsoweru, 6. sprat, lift, 1300 kaplara broj 12, ju`na strana, 22m2. Telefon 063/8074-411. 60147 PRO DA JEM garsoweru u novoj zgradi, prizemqe, dvori{na strana, 12.000e. Telefon 060/0888-565. 60468 GAR SO WE RA, 28m2, ukwièna, terasa, preko puta futo{ke pijace, ]irpanova ulica, 31.700E i 24m2 - Bele wive Pod bara. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-73-0. 60521

GR BA VI CA, kod Limanske pi jace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652020 @. STA NI CA, ukwi`en, odmah useqiv, 1.5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 652023

OGLASi

BR ZO USE QIV JIS 29m2, No vo naseqe, IV sprat, lift, odli~nog rasporeda, blage kosine, odv. kuhiwa, dve sobe, ukwièn, cena samo: 22.500. Tel. 021/523700, 063/536-212. 652004 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, B. ]opi}a po~etak Adica, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, PVC, kl. parket, ukwièn, cena: 23.800. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 652001 OD LI ÂN JIS 36m2, P. ârnojevi}a, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + garaà, odmah useqiv, cena samo: 38.000. Tel. 021/523-700, 063/536212. 651996 HIT NO! Brzo useqiv JIS 56m2, Novo naseqe, Bul. S. Jovanovi}a, III sprat, lift, tera sa, klima, odv. kuhiwa, odli~an! Cena samo: 48.500. Tel. 021/523700, 063/536-212. 651998 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra: 20555. Tel. 021/451-570; 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 651965 OD LI^ NA ponuda! Jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru, odvojena kuhiwa, sa svojim prozorom, IV sprat. [ifra: 22362. Tel. 063/520-296, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 651966

PA @WA! Hitno i povoqno prodajem noviji ukwièn jednoiposoban stan 36m2 na Grbavici blizu Limanske ambulante i pijace. Stan je odmah useqiv. Cena 39.000 evra. [ifra: 23053. Tel. 021/520-231, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 651967 JED NO I PO SO BAN - 39m2 - 2. sprat, lift, ukwièn-useqivodli~an raspored, cena-36.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, www.avenia-nekretnine.com. 653034 SA VE KO VA Ê VI ]A 42m2 lift, terasa, ukwièn, odmah useqiv, u funkciji jednoiposobnog 39.000, nije fiksno, slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 652568 GR BA VI CA 36m2, jednoiposoban, kompletno renoviran 39.200 cena nije fiksna, slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 652569 HIT NO!!! Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 41m2-jednoiposoban, useqiv-ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-42.250 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 653019 USE QIV jednoiposoban dupleks, 31m2, terasa, CG, u odli~nom stawu, Upotrebna dozvola, cena-21.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200. 653020 OD LI ÂN, renoviran stan 41m2, 1.5, Felegi Tivadara kod @. stanice. Useqiv, ukwièn, terasa. Cena sa kuhiwom i klimom: 35.000E. Tel. 063/1088-017. 652551 NOV, 1.5, useqiv stan 36m2, ukwièn, lep raspored, Nova Detelinara. Tel. 6615-117. 652236

SA JAM, u novijoj zgradi kod teniskih terena, odli~an ukwièn 1.5 stan, cena 42.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652028 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 652213 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta Dnevnika nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 652215 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528137, 063/538-166. 652216 GA GA RI NO VA jednoiposoban stan 43m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn za 37.200. Tele foni: 528-137, 063/538-166. 652217 NO VO NA SE QE stan 41m2 od mah useqiv, ukwièn, zgrada sa liftom, ima terasu, za 35.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 652218 VOJ VO DE MI [I ]A, ukwièn 37m2, jednoiposoban, I sp, 40.000E. Tel. 021/522-177, 021/526-622. 653052 BLI ZU @EL. STA NI CE, 38m2, jednoiposoban, II sprat, useqiv stan, 950E/m2. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 653053 GR BA VI CA, 41m2, 36.000E ukwièn, IV sp. Tel. 021/526622, 063/444-743. 653049 BU LE VAR - 42m2-ukwièn-useqiv, CG, terasa, klasi~an raspored, cena - 30.900 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 653039 PER FEK TAN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 35.000 evra - 1. sprat, terasa, CG, lift, odli~na gradwa-sendvi~ zid, ukwièn na 30m2. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 653029 PRO DA JEM odli~an mawi jednoiposoban stan 30m2, na I spratu, terasa lift. Ukwièn. Useqiv. Cena 33.600 evra. Tel. 060/07-305-77, 021/523-193, {ifra - 1004085. Ponuda stanova na www.nekretnine-mojdom.com. 653416 NA BUL. OSLO BO \E WA 40m2 jednoiposoban stan na dru gom spratu, ukwièn, cena 41.200, {ifra 1002901, www.ne kretnine-mojdom.com. 653417 U PA RI SKE KO MU NE 40m2 na prvom spratu u funkciji jednoiposobnog, ukwièn, lift, terasa, 38.100, {ifra 1003313. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653418 NA NO VOM NA SE QU, 2.0, 52m2 u Seqa~kih buna, III sprat. Hitno i povoqno, 41.200. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653419 NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan 55m2 u B. vojvode Stepe. Hitno i povoqno, 46.300, Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653420 NA [ON SI JU, prodajem dvosoban stan 52m2, lift, terasa, ukwièn, cena 46.300. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 653421 KOD MA STER CEN TRA i ABC marketa 50m2, 2.0, na prvom spratu. Hitno i povoqno, 45.300. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653423 U STRO GOM CEN TRU, Ulica Maksima Gorkog kod Foruma 64m2, 2.0, prazan, kqu~ u agenci ji, cena 1.100 evra/m2, nije fiksno. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653424

dnevnik DVO SO BAN stan na Limanu II, 50m2 kod Spensa i poliklinike Papi}, cena 51.500. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 653425 KOD STA NI CE dvosoban stan 52m2 na III spratu komplet sre|en i ukwièn, cena 47.400. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653426 GR BA VI CA - 40m2 - dvosoban u novijoj zgradi, ukwièn-useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-45.000 evra. Tel. 064/823-6601, 424-963. 653040 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 47m2-43.000E, useqiv, nov. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 653050 KLA SI ÂN dvosoban stan, ukwièn 53m2, u dobrom stawu, bez ulagawa, blizina @. stanice, povoqno. Tel. 6615-117. 652237 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan 45m2, moderno i kvalitetno opremqen, ukwièn, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117. 652238 HIT NA PRO DA JA dvosobnog stana 53m2, Seqa~kih buna, III sprat, terasa ukwièn. Cena: 41.500. Tel. 063/692-917. 652552 NA LI MA NU III, kod Merkatora, ukwièn, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.500E. Lift, terasa. Tel. 063/108-8017. 652553 OD LI ÂN, nov, ukwièn 2.0 stan od 35m2 u delu ku}e na Podbari u Ulici Save Vukovi}a. Bez ulagawa, hitno, 20.000E. Tel. 063/777-6233. 652554 U CEN TRU, nov, odmah useqiv 2.0 stan 51m2, Vuka Karaxi}a, 200m od pe{a~ke zone. I sprat, lift, terasa. Odli~an! Povoqno! Tel. 060/6211-685. 652555 KOM FO RAN dvosoban stan iza Elektrovojvodine 66m2, Vladimira Nikoli}a, 48.000. Ukwièn, useqiv, dve lepe terase. Tel. 063/108-8017. 652556 USE QIV, ukwièn dvosoban stan 43m2, Bem Lilike kod Futo{ke pijace. CG, terasa. Hitna prodaja! 31.000. Tel. 063/1088017. 652557 HIT NO!!! 45m2-dvosobanukwièn-useqiv, fasadna cigla, cena-41.200 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610, 021/424-963. 653021 CEN TAR 47m2, klasi~an dvosoban, odvojene sobe, dvostran, lift, terasa, ukwièn 51.500. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 652570 GUN DU LI ]E VA, dvosoban na I spratu, ukwièn, lift, terasa 51.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853 652571 STA NI CA kod Masters centra, 60m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, dobar raspored 46.400. Tel. 444-107, 633-7853. 652572 HIT NA PRO DA JA-Dvosoban 54m2, Liman-ukwièn-useqiv, lift, terasa. CG, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle cena - 46.350 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779. 653025 PRO DA JEM ukwièn stan 51m2 na N. Detelinari na 3. spratu, parking mesto! Moè prodaja i na kredit. [ifra: 21347. Tel. 021/6624-325, 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 651968 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena: 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/7726-845, www.solis-nekretnine.com. 651969 HIT NO prodajem ukwièn dvosoban stan na Limanu 3, u blizini pijace i Limanskog parka, 52m2 - cena 49.000 evra. [ifra: 23749. Tel. 064/112-6239; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 651970 GR BA VI CA, dvosoban stan od 54m2, na tre}em spratu, useqiv, ukwièn, Aleksandar gradwa. Cena: 49.500 evra. Tel. 064/11262-39, www.solis-nekretnine.com. 651971 BU LE VAR OSLO BO \E WA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo: 62.000 evra. [ifra: 20353. Tel. 021/427-277; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 651972

DVO SO BAN, Liman I, 61m2, ukwièn, odmah useqiv, odli~an stan, hitno, spu{tena cena 51.500 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 651983 DVO SO BAN, Liman III, 62m2, odli~an stan, lokacija ekstra, ~isti papiri. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 651984 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, cena sa povratom PDV-a: 39.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 651999 DVO SO BAN 58m2, N. naseqeBul. J. Du~i}a, stan u kuli, lift, terasa, 11. sprat-nije posledwi, ptv, blizina {kole, odmah useqiv, cena 41.000 evra, vredi kupiti. Tel. 063/7-333621, 021/55-77-58. 651991 HIT NA PRO DA JA! Dvosoban 43m2, Trg mladenaca, pr, kolski ulaz, cg, salonski, ukwièn, cena: 31.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 652003 DU [A NA VA SI QE VA 64m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwièn 73.500. Tel. 063/517-846. 652010 NOV dvosoban 48m2, Nova Detelinara, Svete Kasapinovi}a, gleda na dvori{te, prvoklasna gradwa i oprema, lepa terasa, velika spava}a soba, cena dogo vor. Tel. 063/517-846. 652011 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 41,5m2 na II spratu, ukwièn, cena 43.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652027 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 33.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 652024 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon 636-8429, www.bomil.rs . 652025 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652021 OKO LI NA Cara Du{ana, no viji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 stan od 46m2 cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 652022 PRO DA JEM u Petrovaradinu jednoiposoban stan u stambenoj zgradi, drugi sprat, lift, centralno, interfon, kabolovska. Telefon 062/157-53-25, 0230/27153 60306 GR BA VI CA, nov jednoiposoban stan 42m2, na tre}em spratu sa liftom i terasom, cena 52.000E sa PDV-om. Telefon: 060/02-01-000. 60331 JED NO I PO SO BAN - Socijalno, II sprat, lift, 43m2 nov, ukwièn. Povoqno. Bez posrednika. Telefon 065/552-4817. 60413 PRO DA JEM noviji poluname{ten jednoiposoban stan 42m2 u okolini Socijalnog, cena 53.760e. Telefon 063/883-83-99. 60435 NO VO NA SE QE, dvosoban 62m2, IV sprat, bez lifta, dve terase, tavanska {upa, 45.000E. Telefon 065/888-5636. 59383 BEZ PO SRED NI KA na Bulevaru Evrope, 57m2, I sprat, parket, terasa 4m2, kuhiwa sa posebnim prozorom, cena 42.750. Telefoni: 064/158-36-77, 064/427-14-61. 60026 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3 sprat, kuhiwa, prozor, ukwièn, garaà, bez posredbnika. Telefon 421-437 ili 063/534505 60292 NOV ukwièn dvosoban stan u Rumena~koj ulici na 5. spratu. Ima lift, cena 42.000e. Telefon 063/822-0161. 60339 PRO DA JEM ili izdajem stan u centru Novog Sada, Ul. Dunavska, 40m2 na spratu, bez posrednika. Telefon: 064/130-5292. 60427 DE TE LI NA RA, nov dvosoban dupleks 44m2 28+16, drugi sprat, objekat je izme|u dve {kole, cena 34.000e. Telefon 064/0677318. 60445

OGLASi

dnevnik

KOD BOL NI CE dvosoban stan 49m2, I, 38.500e Grbavica, nov 42m2, I, 45.000 sa PDV-om, Sajam nov, 53m2, III, dogovor.Telefon 063/587-602. 60466 PRO DA JEM dvosoban ulkwi`en stan za 37.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 60509 PRO DA JEM dvosoban stan od „Aleksandar” gradwe na Grbavici za 56.500. Telefon: 6447622. 60510 PRO DA JE MO ukwi`en dvoso ban stan na Limanu za 46.500. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 60513

NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652026 KA TO LI^ KA POR TA, lep dvoiposoban 61m2, na IV spratu, dva ulaza u stan, odvojena kuhiwa, terasa, dve klime, gleda na dvori{te, ukwièn, 52.000. Tel. 063/517-846. 652012 DVO I PO SO BAN 67m2, Grbavica-nov i odmah useqiv stan, okrenut jugo-istok, 2. sprat, lift, terasa, mogu}nost kupovine garaè, prvi vlasnik. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58. 651992 DVO I PO SO BAN 61m2, Radni~ka, stan na prvom spratu, okrenut na dve strane, idealan za advokatsku kancelariju, ordinaciju… vredi kupiti, stan ukwièn. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 651990 DVO I PO SO BAN, 82m2, zgrada 6 god stara, lift, terasa, ukwiènuseqiv odmah, odli~an raspored, cena-63.900 evra. Tel. 064/8236601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 653022 HIT NO i povoqno, prazan, od mah useqiv, renoviran dvoiposoban stan 58m2 u Ulici Maksima Gorkog. Terasa. Ukwièn. Cena: 50.000. Tel. 063/777-6233. 652558 BU DU] NOST, odli~an dvoiposoban stan 68m2, bez ulagawa, odli~nog rasporeda, Nova Detelinara. Tel. 6615-117. 652239 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Prazan, useqiv, ukwièn u dobrom stawu. Pozovite 063/500-213. 652228 NO VO NA SE QE!!! Dvoiposoban stan od 65m2 na prvom spratu kompletno sre|en u ekstra stawu, brzo useqiv, ukwièn. Tel. 065/25-00-213. 652229 ZGRA DA BU DU] NO STI!!! Na Podbari izuzetno lep dvoiposoban stan od 63m2 sa odli~nom terasom u perfektnom stawu!!! Tel. 065/25-00-213. 652230 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwièn 2.5 stan. Hitno! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 652030 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652031

U VLA DI MI RA NI KO LI ]A na Grbavici stan za reno virawe, 66m2, cena 730 evra/m2. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653422 NA BUL. EVRO PE, 82m2, idealan trosoban stan gleda na dve strane veliki dnevni boravak, cena 950 E/m2. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kretnine-mojdom.com. 653428 NA LI MA NU III, prodajem trosoban stan u [ekspirovoj kod Limanskog parka. Terasa. Lift. Ukwièn. [ifra - 1004063. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretni ne-mojdom.com. 653429 PRO DA JEM na Limanu II, odli~an stan 90m2, 3.0, u dobrom stawu, terasa i lift. Stan je ukwièn, useqiv. Vredi. Cena 103.000 evra. [ifra - 1002240, www.ne kretnine-mojdom.com. 653431 LI MAN, odli~an 3.0 stan od 77m2, ukwièn, cena 71.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 652032 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an poloàj, ukwièn i odmah useqiv, cena 83.400. Telefon 636-6952. 652033 NO VO NA SE QE, ukwièn 3.0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652029 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwièn odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite 063/500-213. 652231 CEN TAR!!! Trosoban nov stan sa gara`nim mestom, hitno i povoqno!!! Pozovite 063/500-213. 652232 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 3.0, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Cena sa name{tajem 61.000E. Sa garaòm 69.000. Tel. 063/108-8017. 652559 GR BA VI CA, odli~an odmah useqiv trosoban stan 75m2 Milana Simovi}a. II sprat, terasa, ukwièn. Povoqno! Tel. 063/6211-685. 652560 PRO DA JEM nov, odmah useqiv stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwièn, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211-685. 652561 PO VOQ NO prodajem izvanredan trosoban stan Omladinskog pokreta 70m2+7m2 terasa. Ukwièn. Kupatilo i wc odvojeni. Cena: 51.500. Tel. 063/7776-233. 652562 LI MAN I, Fru{kogorska, 81m2, trosoban, ukwièn, 72.100. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 652573 @. STA NI CA 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwiènuseqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena-56.650 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 653026

NO VA DE TE LI NA RA 39m2 - original dvoiposoban-perfektan raspored, ukwièn-useqiv, CG, cena-34.000 evra. Tel. 064/8236610, 021/542-779. 653031 RAD NI^ KA ul. 67m2-funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter-idealno za poslovni prostor-uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwièn-prazan cena-69.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542779. 653032 LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 653045 NA NO VOJ DE TE LI NA RI nov, prazan ukwièn, useqiv stan 67m2, 2.5, cena 57.000. Tel. 451-318, 523-193. 653427

BU LE VAR OSLO BO \E wA, 75m2 - trosoban-mogu} troiposoban, useqiv-ukwièn, terasa, CG, lift, cena-69.000 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200. 653035 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom, 77m2, cena: 69.000 evra. [ifra: 22773. Tel. 021/451-570; 065/20-19-013, www.so lis-nekretnine.com. 651973 U BLI Z I N I BU L E V A R A trosoban stan 98m2, dvostrano ori jen ti san na 2. spra tu. Ugra |e ni ele men ti, ga ra à. [i fra: 23380. Tel. 021/520231; 063/520-296, www.so lis-ne kretnine.com. 651974

TRO SO BAN, Grbavica, ukwièn, II sprat, A. [anti}a, lift, 71m2, cena 65.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 651982 OD LI ÂN noviji trosoban stan na Novoj Detelinari. Ukwièn, terasa, lift, 85m2 cena: 76.220 evra. [ifra: 13721. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 651975 TRO SO BAN 95m2, blizina Dunavskog parka, stan salonskog tipa, okrenut na dve strane, 1. sprat, terasa, malo stanara u zgradi, idealan za ordinaciju, kancelariju… vredi kupiti, hitno! Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 651995 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, moè biti i ^S, novija zgrada, ukwièn, cena: 98.000. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 652000 TRO SO BAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 651980 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orijentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon 063/5020-25. 60046 BU LE VAR OSLO BO |E wA, trosoban stan, 64m2, 5 sprat, stan je solidnog stawa. Nije agencija! Telefoni: 060/6334791, 060/7330-401. 60227 PRO DA JEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, cena 63.000e. Telefon 060/02-01-000. 60333 STA RI GRAD, 100m2, poslovni prostor, ukwièno, direktno od vlasnika. Cena 192.500 evra. Telefon 063/107-11-11. 60422 MAK SI MA Gorkog, 69m2, trosoban, 6. sprat, lift, u izgradwi, od vlasnika. Cena 126.500 evra. Telefon 063/107-11-11. 60423 67M2, trosoban, Grbavica, nov, ukwièn, drugi sprat, ima lift u mawoj trospratnoj zgradi, bez posrednika, povoqno. Telefon 064/8345476. 60484 PRO DA JEM ukwièn troso ban stan 62m2 za 45.000, useqiv odmah. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 60511 LUK SU ZAN trosoban dupleks, 83, 4m2, odli~an raspored, Nova Detelinara. Ukwièn. Stop agencije! Telefon 062/6222-49. 60559 PO VOQ NO prodajem dvoiposoban stan kod Sajma, 63m2, lep raspored, parket, terasa, lift. Telefon 063/121-7460. 60330 PRO DA JEM Stan od 75m2 Bra}e Jovandi}a. Telefon 064/1570611. 60352 PO VOQ NO dvoiposoban stan, 75m2, Gagarinova ulica, kvalitetna gradwa, dvostran, terasa, lift, klima, 62.000e, cena nije fiksna, nije agencija. Telefon 060/713-7070. 60433

TRO I PO SO BAN, Liman II, crvena fasadna cigla, odli~na orijentacija, 108.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 651987 KOD IZ VR [NOG VE ]A troiposoban stan na prvom spratu 112m2, salonskog tipa. Telefon 063/538-166. 652223 HIT NA PRO DA JA novijeg, troiposobnog, ukwiènog stana od 83m2 u Haxi Ruvimovoj ulici kod Sajma.Lift, terasa. Cena 60.000E. Tel. 063/108-8017. 652563 KEJ, odli~an 3.5 stan na II spratu, cena 82.400. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 652038 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 652034 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.652035 LI MAN, odli~an, ukwièn 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 6368429, www.bomil.rs. 652036 KOD KE JA odli~an troiposoban stan, 102m2 na prvom spratu, vredi videti. Ukwièn. Cena 118.500. [ifra 1002612. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 653430

LI MAN - 93m2-troiposoban, 2. sprat, odli~an raspored, lift, terasa, CG, ukwièn, zgrada od fasadne cigle, delimi~no renoviran, cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 542-779, www.avenia-nekretnine.com. 653044 PRO DA JEM odli~an ~etvorosoban stan kod poliklinike Papi} I spensa, 106m2, vredi videti. Tel. 021/451-318, 060/075-37-82, www.ne kretnine-mojdom.com. 653432 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 652037 NO VO NA SE QE u lepoj mir noj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528137, 063/538-166. 652220 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwièn stan u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 652221 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite 063/500-213. 652233 DU NAV SKI PARK!!! êtvoro soban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite 063/500-213. 652234 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213. 652235 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, 5.0, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel. 063/7776233. 652564 LI MAN - 4-soban, 90m2-komplet renoviran-PVC stolarija, ukwièn-useqiv, odli~an raspored, 2 terase, lift, CG cena83.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 653036 Ê TVO RO SO BAN, Liman II, 110m2, 135.000 evra, ekstra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 651986 BU LE VAR, penthaus u blizini Futo{ke pijace, nov {estosoban stan u 2 nivoa bez kosina sa prelepim terasama i pogledom na grad, povr{ine 156m2, na V spratu. Cena: 177.500 evra sa PDV-om, odmah useqiv. [ifra: 23732. Tel. 060/018-94-22; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 651979 HIT NA prodaja, ~etvorosoban stan 154m2 u strogom centru grada. Noviji, ukwièn, useqiv, sam na spratu. [ifra: 20196. Tel. 021/451-570, 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 651976 U NE PO SRED NOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 651977 SA LON SKI stan 112m2, kod Izvr{nog ve}a, Jovana Bo{kovi}a, I sprat, tri spava}e sobe, radna soba, salon, velika terasa, nove instalacije, u odli~nom stawu, ukwièn. Tel. 063/517-846. 652013 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, klima, sig. vrata, cena samo: 69.300. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 651997 FRU [KO GOR SKA ulica odli~an troiposoban ukwièn stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Cena 116.000E. Telefon 064/220-95-65. 60335 CEN TAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 60332 GR BA VI CA, 105m2, ukwièn, redovna etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 60334 NOV, ukwièn ~etvorosoban dupleks u Rumena~koj ulici, odmah useqiv, cena 72.000e. Telefon 063/822-0161. 60340 IN VE STI TO RI MA Skup{tina stanara, nudi lokaciju za zidawe zgrade u strogom centru Novog Sada. Kontakt telefon: 063/615-101. 60400

nedeqa16.septembar2012.

OD LI^ NA renovirana vikendica 80m2 na Kamewaru. Kupatilo+wc, garaà za ~amac. Tel. 063/10-880-17. 652565 VI KEN DI CA na Kamewaru, odli~na lokacija, ukwièna nekretnina, ~vrsta gradwa, 45m2 stambeni prostor, sre|en plac, zidani ro{tiq, natkrivena letwa kuhiwa, terasa, plac 150m2, cena:20.000 evra i nije fiksno. [ifra: 31223. Tel. 021/520-231; 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 651955 HIT NO prodajem plac od 500m2, izme|u Petrovaradina i S. Karlovaca - Puckaro{, ravan, ukwièn, u blizini struja i voda, dozvoqena gradwa, cena: 6.000 za ke{-popust! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 652005 EKS KLU ZIV NO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od cca 410m2, uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwu stambene zgrade. Cena: 50.000 evra. Tel. 064/2003-103. 651954 NO VI SAD, Slana Bara, 215m2, plac 480m2, CG, fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolska ulaza, tri garaè, cena dogovor, a moè i zamena za JIS stan i doplata. Tel. 021/526-622; 063/1124-911. 653048

NO VO NA SE QE!!! Mirna ulica kod Doma zdravqa ku}a za vi{e namena izuzetna za poslovni prostor!!! Tel. 065/25-00-213. 652225 KU ]A, 75m2, Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena-40.000 evra. Tel. 064/8236604, 6614-200. 653043 KU ]A Petrovaradin, 220m2/725m2 - plac/cena dogovor, ukwièna, odli~na gradwa. Tel. 021/522-177, 063/11-24-911. 653057 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 652567 KU ]A 250m2, plac 550m2, Sr. Kamenica - P. Ko~i}a, 4-sobna ku}a na izuzetnoj lokaciji, podrum, garaà, eta`no grejawe, sre|eno dvori{te, u odli~nom stawu, mogu}a zamena za stan + doplata, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58. 651994 PRO DA JEM novu lepu porodi~nu ku}u na lepoj lokaciji u Sremskoj Kamenici, na placu od 490m2, po ceni od 93.000. evra. [ifra: 31310. Tel. 065/2019-011, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 651952 PRO DA JEM vikendicu iznad Sremskih Karlovaca sa placem 3200m2 pod vo}em. Telefon 063/702-1073. 60316 NO VA ku}a 110m2 stambeno Bocke - ukwièna, eta`no na gas, trosobna, odli~an raspored, plac 440m2, cena dogovor. Tel. 064/8236601, 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com). 653030

BA^ KA TO PO LA. 7 jutara, obradivo zemqi{te, blizu puta i sela-48.000E. Tel. 063/11-24911. 653055 PRO DA JEM obradivo zemqi{te, 20 hektara na potezu N. Kneèvac-Kikinda. Tel. 021/526622, 063/11-24-911. 653058 BOC KE, ukwièn plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo:16.000 evra. Tel. 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 651951 PLA CE VI, Popovica 1006m2 23.000 evra i Bocke 985m2, 22.000 evra, oba placa su u gra|evinskoj zoni. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 651988 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17. 652544 PRO DA JEM odli~nu novu ~etvorosobnu spratnu ku}u 200m2 u blizni SC Vujadin Bo{kov, na placu od 600m2. Sve zajedno sa mawom mesnicom. Od lep{ih ku}a u kraju, u mirnoj asfaltiranoj ulici. Prodaja hitna zbog odlaska u inostranstvo. [ifra: 30674. Tel. 065/2019-006, 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 651953 KU ]A Salajka - [ajka{ka 143m2, ukwièno, plac 400m2, blizina Temerinskog puta, pogodna za firme. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 651981 KU ]A 250m2, plac 680m2 Podbara - Ul. Gunduli}eva, lokacija za izgradwu stambenog objekta spratnosti P+4+PK, vlasni{tvo 1/1, samo ozbiqni investitori, vredi kupiti. Tel. 065/55577-58, 021/55-77-58. 651993 SE VER NI TE LEP, okolina Vr {a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77. 652039

PRO DA JEM zapo~etu vikendicu na Bege~koj jami sa druge strane nasipa, lepa lokacija, plac 600m2, cena 10.000e. Telefoni: 021/6500-051, 062/876-0536. 60374 ZE MQA 3,5 jutra na magistralnom putu iz B. Palanke za Novi Sad, dozvoqena gradwa najboqa investicija. Telefon 064/1314665. 60247 PRO DA JEM 1000m2 gra|evinskog zemqi{ta na Maloj Karaga~i - Petrovaradin. Telefon: 064/4922-197. 60140 PRO DA JEM tri ipo hektara zemqe na Banstolu blizu puta, jedan hektar u vikend zoni, 2,5 jutra u Karlovcima. Telefon 063/1477-181. 60358 PRO DA JEM gra|evinski plac 3.000m2, naseqe Veliki Rit, 4 legalizovana placa, cena 25e/m2. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 60375 PE TRO VA RA DIN - 1050m2, asfalt, prikqu~ci, dozvoqena gradwa, 3 km od Novog Sada, cena 14 E/m2. Telefon: 063/152052-1. 60393 PE TRO VA RA DIN - 1000m2, plac - front 35 m, sa ukwi`enom ku}om 50m2, kod Bloka 8, cena 65.000E. Telefon:063/152052-1. 60394 BOC KE plac 2.000m2 sa pogledom na Novi Sad. Cena 11.000e. Telefon 063/750-9394. 60472 NO VI SAD, @abaq, glavni put, plac 10.000m2, front 300m, cena 3, 8E/m2. Telefon: 063/585076. 60503 SREM SKA KA ME NI CA, staro selo, 15.500m2, parcela idealna za sve namene, put, struja, izvor na parceli, lepo pogled. Telefon 064/288-61-71. 59891 SREM SKI KAR LOV CI - u potezu Beqe{evo, 3 ha 24 a ze mqa veoma povoqno, pogodna za sve namene. Telefon 064/16-12596. 60128

CEN TAR, 165m2, petosoban, fantasti~an, odli~an raspored, veliki dnevni boravak i trpezarija, odvojena kuhiwa, dva ku patila, terasa, lift, III sprat, novija zgrada, parking, kapija, Pavla Papa 7, sto metara od pozori{ta, 900e/m2, vlasnik. Te lefon 063/560-298. 60496

nedeqa16.septembar2012.

PRO DA JEM 2+2,5 ju tra ze mqe u Srem. Kar lov ci ma. Te le fon 021/881-402, 064/468-7160. 60421 WI VA 5 ju ta ra u Srem skim Kar lov ci ma bli zu me sta, do bar put, po tok po red par ce le, na pro da ju. Te le fon 064/20-16-350 60491 PA RA GO VO, plac 1400m2 na glav nom pu tu. 1m2 / 40e. Te le fon 063/86-26-504. 60552

PLAC na Mi {e lu ku, 30 ari (3000), mo gu }a par ce li za ci ja, do zvo qe na grad wa. Ce na po do go vo ru. Te le fon 021/6368-788. Zva ti po sle 20 ~a so va. 60233 PRO DA JEM gra |e vin sku par ce lu 20 ari, u Pe tro va ra di nu, Bu ko va~ ki put iz me |u br. 3 i 3C, po go dan za sve vr ste grad we.Te le fon 063/547-782. 60263 PRO DA JEM pla ce ve, na Saj lo vu. Te le fon 651-8001 60410 PRO DA JEM pla ce ve, Pe tro va ra din, as falt, stru ja, vo da, gas, 6500E i na Po po vi ci 7.000E. Mo è za me na za stan ili auto. Te le fon 064/146-5474. 60412 NO VI SAD, Ni ko le Te sle, pre ko pu ta Jod ne ba we, pro da jem po la ku }e - pri ze mqe, deo dvo ri {ta, ta va na i po dru ma. Te le fo ni: 063/15-88-063, 063/8575-215. 59919 TE LEP - Vr {a~ ka ku }a 120m2, plac 600m2, front 15, svi pri kqu~ ci, Bu ko va~ ki dol, no va ku }a, 80m2+40m2 nus pro sto ri ja, plac 500m2. Te le fon 063/587-602. 60467 PRO DA JEM ku }u na Kli si Alek se Ne na do vi }a 23. plac 700m2, obez be |en kol ski ulaz po mo} ni objek ti, ce na 25.000e. Te le fon 021/6500-051, 062/8760536. 60373 PO PO VI CA no va ku }a 110m2 sa sa u nom, ba ze nom 8h4, plac 500m2, ku }a Ra ko vac 90m2 use qi va, ga ra à plac 800m2, svi pri kqu~ ci. Te le fon 063/587-602. 60465 PE TRO VA RA DIN - 32.000R, ku }a 90m2 za re no vi ra we od ci gle, kod am bu lan te i za ba vi {ta, plac 300m2. Te le fon:063/585076. 60395 PE TRO VA RA DIN - glav na uli ca, sta ra ukwi è na ku }a 120m2, na pla cu 730m2, do zvo qe no P + 1 + PK = 1000m2, ce na 88.000E. Te le fon:063/585-076. 60396 PE TRO VA RA DIN - no va ukwi è na ku }a, 6 sta no va, 2 X 65 + 4 X 32, plac 750m2 kod {ko le i pi ja ce, 180.000 E. Te le fon:063/585-076. 60397 MA LI DVO RAC na pe ri fe ri ji Ba~ ke Pa lan ke, 1, 5 hek tar plac ide al no za bi znis ili li~ no uì va we po voq no. Te le fon 064/131-4665 60245 PRO DA JEM ku }u u Zma je vu oko 120m2 sa pla cem od 8 ari i 71m2, bez po sred ni ka. Te le fon: 065/526-9795. 60428 NE [TIN - se lo po red Du na va ku }a na pro da ju, stru ja, vo da, gre ja we na gas, te le fon, sa ve li kim pla cem - ba {tom. Te le fon 021/504-629. 60499 KU PU JE MO po qo pri vred wa ze mqi {ta u Voj vo di ni, (Ba~ ka, Ba nat), ve }e par ce le - ce la ga zdin stva. Br za is pla ta. Te le fo ni: 021/526-387, 063/518-546. 60364 KU ]A Ka me ni ca 2 sta na 55.000, ku }a Ru men ka 2 sta na 40.000, so ba sa ku pa ti lom cen tar 8500, plac 6500. Te le fon 021/6618184, 063/598-463. 60593

LO KAL, Bu le var oslo bo |e wa 27m, ukwi `en, od mah use qiv 28.000. Sli ke na www.trefnekret nine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 652566 NA BU LE VA RU EVRO PE, pro da jem od li ~an lo kal - ugao sa Ul. Ko ste Ra ci na, 150m2, gra dio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-moj dom.com. 653411 LO KAL, Bul. ca ra La za ra, 38m2-35.000E, uli~ ni ve li ki por tal, no vi ji. Tel. 021/526-622, 063/11-24-911. 653056 IZ DA JEM lo kal, pri ze mqe ho te la Elit, Jo va na Du ~i }a 35, po go dan za sve de lat no sti, ima od vod mi ri sa van kro va, 24m2. Te le fon 063/8074-411. 60150

ZA IZ DA VA WE eks klu zi van po slov ni pro stor, na atrak tiv noj lo ka ci ji, ceo sprat, Bul. Oslo bo |e wa, po vr {i ne 600m2, po slov na zgra da, use qiv. Te le fo ni: 421437, 063/534-505. 60293 IZ DA JEM nov lo kal 24m2, u no voj zgra di u Ha xi Ru vi mo voj. Te le fon 064/1147-741. 60344 IZ DA JEM lo kal - bi fe Ki sa~ ka Bul. Ja {e To mi }a. Te le fon 064/4210587. 60447 IZ DA JEM lo kal 80m2, Ul. @e le zni~ ka - ne ma iz log. Te le fon: 063/505 - 198. 60456 IZ DA JEM vi {e na men ski pro stor, Te me rin ska, 54, uli~ na ku }a 150m2, dvo ri {na 60m2, plac 560m2. Pot pu no sre |e ne, kom plet na in fra struk tu ra, kol ski ulaz. Te le fon 063/464-528. 60519 IZ DA JEM lo kal 60m2 u Fu to gu na glvnom pu tu. Obez be |en par king vr lo atrak tiv no me sto. Te le fon 063/821-1829 60537 NO VI SAD Be ta ni ja me wam opre mqen ka fe re sto ran sa ma ga ci nom 50m2+14m2 za ma wu ku }u ili vi ken di cu + va {a do pla ta. Te le fon 063/8818143. 60525

PRO DA JEM LO KAL, pri ze mqe ho te la Elit, Jo va na Du ~i }a 35, po go dan za sve de lat no sti, ima od vod mi ri sa van kro va, 24m2. Te le fon 063/8074-411. 60146 DO BRO RAZ VI JE NA ve} 10 go di na fo to ko pir ni ca i fo to graf ska rad wa sa in ven ta rom, ro bom i ma {i na ma, po voq no. Te le fon 064/131-4665. 60246 LO KAL, Ca ra Du {a na 68, 38 m2, hit no, po voq no. Te le fon 065/552-4-817 60414

GO GO QE VA - ga ra à 18m2, pod zem na, ukwi è na, 1/1, ce na 10.000E. Te le fon: 063/152-052-1. 60392 PRO DA JE se zi da na ga ra à u No vom Sa du, Ga ga ri no va 2. ukwi è na, ce na 3800E. Te le fon 6334-856 60424 CEN TAR 17m2, Pa vla Pa pa 7, od li~ na ve li ka ga ra à u zgra di, uli~ ni ulaz, vi si na 3,5m. Mo è da bu de i ma ga cin. 9750E. Vla snik. Te le fon 063/560-298. 60498

KU PU JEM auta sve vr ste i ha va ri sa na, mo `e do go vor u za me ni za na me {taj po me ri (ku hi we, pla ka ri, vi tri ne itd). Te le fo ni: 021/822-714, 063/7081939. 60457 KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la, mo `e i ha va ri sa na. Do la zim od mah po po zi vu. Is pla ta mak si mal na na li cu me sta. Te le fo ni: 062/823-1298, 064/337-7695, 824-611. 60463 JU GO 60 ko ral, pr vi vla snik, gas, nov ate sti ran, re gi stro van do 14. 7. 2013. go di ne, alu fel ne, aku mu la to ri. Te le fon 6624-151, \o ka. 60476

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 60403

BA GAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gli, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fo ni: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 HI DRO I ZO LA CI JA svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra à, ski da we vla ge sa zi do va. Mo è i od lo è no pla }a we. Ga ran ci ja. Te le fo ni: 021/731-895, 060/0731-895 i 064/128-94-87. 59767 JOR GAN XI NI CA - ru~ no {i jem no ve i re no vi ram Va {e sta re jor ga ne, ja stu ke i du {e ke od vu ne i per ja, svih di men zi ja. Te le fon: 021/463-362 60172 MO LER SKO - FAR BAR SKE uslu ge. Ra dim i ma we po slo ve. Te le fon 063/173-2692, maj stor Mi ki. 60399 KRO JA^: {i ve we pan ta lo na i suk wi, po prav ke ra znih vr sta. Naj po vo qi je u gra du. Te me rin ska 8, dvo ri {te. Te le fon 6612570 od 9-12 15 -19. 60455

OGLASi l ^iTUQe

MO LER SKA RAD WA - naj po voq ni je ra di mo od naj ma wih do ve }ih mo ler skih ra do va, de mit fa sa de, adap ta ci je, is ku sni maj sto ri od mah slo bod ni. Te le fo ni: 063/518-346, 021 447-114, 021 882-133. 60478 KU]NI MAJ STOR, ra zno vr sne po prav ke, mon ta è, de mon ta è, na me {taj, ku hi we, sa ni ta ri je, bra ve, {ar ke, ro let ne, ra sve ta, kre ~e we, far ba we. Te le fon 065/6824-398. No vi ca. 60518 PE]KAR - ZI DAR ka qa ve pe }i i ot ku pqu jem ko ri {}e ne, imam no ve pe }i - moj ma te ri jal. Te le fon 064/155-40-29, 0216301524 60534 VO DO IN STA LA TER pru à sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60613

dnevnik

KU]NA NE GA bo le snih, sta rih u va {em do mu. Nu di mo: me di cin ske se stre, ge ren to ne go va te qi ce, ge ren to do ma }i ce, fi zi o te ra pe u te, za ko ri sni ke u ze mqi i ino stran stvu.Te le fon 021/400-148. 60481 EVRO PA, No vi Sad: po treb ne be bi si ter ke, me di cin ske se stre, ge ren to ne go va te qi ce, ge ren to do ma }i ce, do ma }i ce ku }e, fi zi o te ra pe u ti sa pa so {em EU i zna wem ne ma~ kog. Te le fon 021/400-148. 60483

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318180, 021/451-409. 58595

RA KI JU pre pe~ nu {qi vo vu 50 li ta ra pro da jem. Te le fon 021/6366-322. 60353 PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we xe ma. Re cept + do sta va na adre su. Te le fon 061/68-55-333, 022/462-345. 60432

[tenci jazavi~ara, uzrasta 2 meseca, vakcinisani, od poznatih roditeqa. Povoqno. Telefon: 063/7-120-200. 60121

Mi la nu I}i to vi }u od: su pru ge Obren ke, si na Mi lo ra da sa su pru gom Ja com i si nom Mi la nom i }er ke Ma je sa mu `em De ja nom, de com Ni ko lom i Bo ja nom. Tvoj od la zak osta vio je ve li ku pra zni nu u na {im sr ci ma. Sa hra na je u uto rak, 18. 9. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60181 KU P U J EM lo m qe n o sre b ro i zla t o, na k it, du k a t e, zub n o zla t o. Od vla s ni k a. Naj b o q a ce n a u gra d u. Te l e f on 064/994-5002. 60248

Da na, 13. 9. 2012. iz ne na da je pre mi nu la na{a draga

Da nas se na vr {a va go di nu da na od tu `ne smr ti na {e vo qe ne

Qu bi ca To ja gi}

Dra gi ce Kr stin Dra ga na {a Dra gi ce, na sve mu ti hva la.

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro gra ma, TXT. Do sta vqam na adre su. Non-stop, Mla den. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta. Do la zim! Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

Po sled wi po zdrav vo qe nom su pru gu, ta ti i de di

60641

1938 - 2012. Sa hra na je 17. 9. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca.

We ni: Ve sna, Mi na, Te o do ra, Aca, Ma ri ja, Mar ta i Sta na.

60411

60640

Na vr {a va ju se tri tu `ne go di ne od smr ti na {eg vo qe nog si na je din ca.

P O M E N Na vr {a va ju se dve go di ne od ka da ni je sa na ma na{ su prug, otac, sve kar i de da

Mi la nu I}i to vi }u

od: Mi la na i Dra gi ce Ba ji}. Hva la ti na sve mu...

60642

Da nas je de set go di na od smr ti mo je dra ge ma me i na {e ple me ni te ba ke

Do bri le Ste va nov Si ma Ni }i fo ro vi} Ra doj ko Fi li po vi}

2009 - 2012. Si mo, bio si nam po nos, na da, ute ha, oslo nac, `i vi mo bo re }i se s tu gom i bo lom. Isti na je pre te {ka a tu ga za to bom ve~ na. Po ~i vaj u mi ru, a mi }e mo te vo le ti i u na {im sr ci ma ~u va ti te od za bo ra va.

^u va mo uspo me nu na te be. Po ro di ca Fi li po vi}.

ro|. Ko la ri} iz Sil ba {a @i vi mo sa po no som {to smo Te ima li, i tu gom {to smo Te iz gu bi li. ]er ka Qi qa na, unu ci Sve tla na, Ili ja i Qi qa na.

60515

60622

Po sled wi po zdrav naj bo qem dru gu

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

Mi ro sla vu ^a wi ju

Ivan ki Piv ni~ ki

Ne u te {ni ro di te qi.

60616

Po sled wi po zdrav

PRO DA JEM pi {toq ka li bra 9, mar ke CZ M-88, nov, ne ko ri {}en, za kup ca po treb na do zvo la. Te le fon 021/504-629. 60501

od Ne boj {e Lu ki }a sa po ro di com.

Sta na ri zgra de Pa ri ske ko mu ne 17.

60639

60617

T U @ N O S E ] A W E

AGEN CI JI â&#x20AC;&#x17E;BO MILâ&#x20AC;? po tre ban agent pro da je sa is ku stvom, oko fik sne pla te mo gu} do go vor! Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 652040 IN TER NA CI O NAL NOJ KOM PA NI JI po treb ne ko mu ni ka tiv ne oso be do 35 go di na. Po zi ci ja ofice sales manager. Vi so ko ili vi {e obra zo va we. Po sla ti CV na majapns@sbb.rs 59822 AGEN CI JA za ~u va we, pod u ~a va we de ce svih uz ra sta u No vom Sa du i Evro pi, nu di mo: be bi si ter ke, da di qe, gu ver nan te, po mo} po ro di qa ma. Te le fon 021/400-148. 60480

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

S E ] A W E

Mi le tu Te {i }u od kom {i ja iz Pa non ske uli ce.

Po ro di ce: Tu ca kov, Do br ko vi}, Ma le ni ca, [o{ i Pe trov.

Mo mir Mur gu lo vi}

Gli go Be ra 17. 9. 2010 - 17. 9. 2012. S qu ba vqu, tu gom i po no som ~u va mo uspo me nu na te be. Su pru ga Qu ba i }er ka Ra doj ka - Ra da.

60621

60569

1. 4. 1934 - 18. 9. 2002. Uvek pri su tan u na {im mi sli ma.

Su pru ga Ve ra i sin Mi {a sa po ro di com.

60609

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

Po sled wi po zdrav na {em biv {em gol ma nu

nedeqa16.septembar2012.

2009 - 2012.

P O M E N

P O M E N Na vr {a va se pet go di na od smr ti na {eg ku ma

Da na 18. 9. 2012. na vr {a va se po la go di ne od ka ko me je na pu stio moj vo qe ni Ra do van.

Pe tar - Ba ta Ga lo vi}

Pre dra gu Br za ko vi }u FK Voj vo di na.

160912-P

An |e le, pro {le su te {ke tri go di ne pu ne bo la. Fa li{ nam pu no, tvo ji to pli za gr qa ji, tvoj osmeh, tvo je ve dro i le po li ce ne do sta je nam. Ti si bio i ostao u na {im sr ci ma i ni kad ni ko te ne mo `e za bo ra vi ti. Vo le te tvo je, ma ma i se stra. 60634

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

Ra do van Vu ko vi} prim. dr Ha xi Zo ra na Na sti }a U uto rak, 18. 9. 2012. go di ne, u 9 sa ti, odr `a }e mo po men na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Moj Ra do va ne, Sva ki dan si u mo jim mi sli ma, da ni bez te be pro la ze, ali moj bol i tu ga osta ju. Dok sam `i va ja, `i ve }e{ i ti.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e se u ne de qu, 16. 9. 2012. go di ne odr `a ti {estomese~ni pomen S qu ba vqu i po {to va wem, ku mo vi Vo ji slav, Eva i Ta ma ra Ku zma no vi}.

Za u vek tu `na za to bom tvo ja su pru ga Go spa va.

60524 60596

Po sled wi po zdrav sna ji

Po sled wi po zdrav ku mi

Po sled wi po zdrav se stri

An dri ji Di tri hu

Du {a nu ]ur ~i nu iz ^u ru ga 18. 11. 1949 - 19. 3. 2012.

od si na Ive sa po ro di com.

O`a lo {}e na su pru ga sa de com. 60416

S tu gom u sr cu oba ve {ta va mo da je 15. 9. 2012, u 77. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Goj ko Fin xa no vi} Sa hra na je da nas, 16. 9. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu u Ve ter ni ku. O`a lo {}e ni: su pru ga Sto ja, si no vi Raj ko i Zo ran, sna ja Qi qa na, unu ka Mil ka sa su pru gom Go ra nom i pra u nu ka ma, unuk De jan, brat Mi ko i si no vi ca Iva i osta la rod bi na i kom {i je.

60626

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 84. go di ni pre mi nuo na{ su prug, otac, de da i pra de da

An dri ja Di trih 1928 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti 17. 9. 2012. go di ne na Ka me ni~ kom gro bqu, u 13 ~a so va.

Smi qi

Smi qa ni

od Mi la na Maj ki }a sa po ro di com.

od ku ma Mi lo ra da San di}a sa po ro di com.

60636

60637

od bra ta \u ka na sa po ro di com.

60638

S tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 15. sep tem bra u 72. go di ni pre mi nu la na {a su pru ga, maj ka i ba ka

O`a lo {}e na su pru ga Je le na sa po ro di com.

60632

60625

P O M E N

Umr la je na {a maj ka

Bra ni slav Vla ji}

Qu bi ca - Se ka Po po vi}

16. 3. 2012 - 16. 9. 2012.

ro|. Ra do va no vi} 1925 - 2012. iz [a {i na ca Sa hra na po koj ne je 16. sep tem bra, u Ru mi na Grad skom gro bqu, u 13 ~a so va. O`a lo {}e ni: }er ke Me la ni ja i Mir ja na sa po ro di ca ma, ze to vi i we ni unu ci i unu ke.

Pro {lo je {est me se ci od ka da ne ma na {eg Bra ne ta. Pa ra stos po koj ni ku je odr `an u Us pen skoj cr kvi, u No vom Sa du. O`a lo {}e na maj ka Ma ri ja i se stra Bran ka sa po ro di com.

60633

60415

Smi qa na Maj ki} 1940 - 2012.

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

P O M E N na {im dra gim ro di te qi ma.

Sa hra na je da nas, 16. 9. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu.

Mi lan Svor can Sto ja Svor can 1992 - 2012. 1997 - 2012. Uspo me nu na va {u ple me ni tost, do bro tu i qu bav ~u va ju va {i Aco i Mi ra. 60630

@i van Pe tro vi}

O`a lo {}e na po ro di ca MAJ KI].

iz Ka }a

Tvo ji, po ro di ce: Pe tro vi} i Ku ma no vi}. 60635 60577

08.05 08.20 08.45 09.10 09.35 09.45 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 18.00 18.50 19.15 19.30 20.05 21.50 22.00 22.35 22.50 00.30 00.40

tv program

nedeqa16.septembar2012.

Лулу, цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Страшне приче за плашљиву децу Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Бразде Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: После сахране 2.део Војводина фест, репортажа Страшне приче за плашљиву децу ТВ Дневник Унутар Титаника Двоугао Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Подсећање, филм Хроника Бранковог кола Грување

08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30

Књижевни магазин Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Акција Војвођанске вести

Улови трофеј (Панонија, 18.00) 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Здравље и Ви Ноге на пут-пут под ноге Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм

Марша Геј Харден

07.35 08.00 08.30 09.00 09.50 10.00 10.20 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Исус-Божји син Хроника Бранковог кола Нова занимања Како ?...Сценска лутка Траговима давне прошлости, док.образ.серија (слов) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Дуриндо 2012.-12. део, мађарска народна музика Под истим кровом Док.филм (слов) језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Из наше архиве ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (слов) ТВ Спорт (мађ) Прах времена, филм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Јордан Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад САТ Врућ ветар Бели борови Белорусије Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Врућ ветар Године љубави, филм Титаник-крв и челик Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом Сасвим природно САТ Врућ ветар Верски календар

СЕРИЈА

Титаник: Крв и челик Серија која ће имати дванаест епизода, а прича о томе како је луксузни брод „Титаник” настајао у Белфасту. Потапање брода биће потиснуто у други план, док ће радња бити усмерена на људе који су били одговорни за његов дизајн и изградњу. Улоге: Жерар Мекарти, Алесандра Мастронарди, Дерек Џејкоби, Нив Кембел, Крис Нот (РТС 1, 23.25)

Подсећање Тридесетдеветогодишња Луиз Херингтон је разведена и ради административне послове на одељењу за уметност Колумбијског универзитета. Живот јој се потпуно преокреће када јој стигне пријава од кандидата који се зове Ф. Скот Фајнштат, баш као што се звао њен момак у средњој школи, који је погинуо у саобраћајној несрећи. Улоге: Лора Лини, Тофер Грејс, Гебријел Бирн, Марша Геј Харден, Пол Рад Режија: Дилан Кид (РТВ 1, 22.50)

06.05 08.00 09.05 11.00 12.31 13.00 13.15 13.30 14.10 14.55 15.20 16.13 17.16 17.46 18.23 18.57 19.30 20.05 21.07 23.25 00.25 00.41 02.04 02.39 03.22 03.53 04.46 05.48

08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Серијски програм 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.20 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Дивља планета 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догадјаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Серијски програм

08.40 Мото ГП Сан Марино – Загревање Мото 3 10.00 Премијер лига Магазин 10.30 Премијер лига Голови 11.00 Мото ГП Сан Марино – Трка Мото 3 15.30 СК Студио 17.00 Премијер лига: Рединг – Тоттенхам 19.15 Премијер лига, голови 19.30 Мото ГП Сан Марино - Трка Мото ГП 20.30 ЕБЕЛ: Медвешчак – Вијен Капитолс 23.00 Дејвис куп 1/2 финале: Шпанија – УСА

Крис Нот

05.00 06.00 09.00 10.00 12.00 15.00 17.00 18.00 19.00 19.15 21.00 23.45 02.00 03.00

Домаћин Рањено срце Галилео Филм: Астерикс и Обеликс против Цезара Езел Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Жене са Дедиња Вести Филм: Кобра Филм: Змије у авиону Филм: Ронин Филм: Аутопут ужаса Трачара

dnevnik

08.30 10.30 11.00 11.35 13.00 15.30 16.00 16.45 18.30 19.05 21.00 23.00 23.35 23.55 02.00

Добра земља Топшоп Вести Б92 Интернат Пријатељи Штребери Вести Филм: Америчка пита 1. део Вести Филм: У потрази за правдом Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Алфа мужјак Интернат

07.00 10.00 11.30 12.00

Добро јутро Филм: Артур и минимоји Топ спид Елите модел лоок, пренос избора Филм: Дебели и мршави Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Знамо се Тренутак истине ВИП рум Филм: Фонтана Филм: Лоренс од Арабије Филм

Ана Коњовић

Јелен топ 10 У последњем летњем издању Јелен топ 10 вам доноси нове садржаје и пуно доброг рокенрола! Ове недеље разговарамо са једним од култних београдских њу вејв бендова који су обележели почетак 80-их у Београду. Водитељи: Лазар Сакан и Ана Коњовић (РТС 2, 22.22) 07.00 08.03 09.02 09.27 09.31 09.46 10.02 10.32 11.00 12.00 12.28 13.00 13.30 14.00 14.32 15.10 16.00 16.46 17.12 18.34 20.00 20.12 21.09 22.22 23.10 23.41 00.10 00.34 01.19 02.24 02.54 04.03 04.48 05.33

06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00

Амен ађес Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Лоте, како бити добар Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије на вези Играле се делије на сред земље Србије Биографије Магазин Лиге шампиона Вуков сабор, снимак Концерт Здравка Чолића Верски календар Изгубљени светови Под жрвњем, филм Јелен топ десет Вита студентис Викенд Евронет Магазин Лиге шампиона Биографије Под жрвњем, филм Траг у простору Концерт Здравка Чолића Изгубљени светови Јелен топ десет Мој љубимац

Маратон Породица Адамс Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм Улови трофеј Здравље и Ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Еурека Мућке специјал Филм: Прљава игра Мини серија Мућке специјал

13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.15 04.45

Натали Мартинез

Ел Дорадо - Храм сунца Када трагови древног пророчанства инка додју у руке археолога ЏекаВилдера, он креће на путовање у потрази за легендарним златним градом, ел Дорадо, сакривен дубоко у пределима Перуа. Улоге: Шејн Вест, Лук Гос, Натали Мартинез Режија: Тери Канингем (Хепи, 22.30) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 11.20 11.45 12.00 12.50 13.10 14.00 16.30 16.45 16.55 18.25 18.55 19.30 21.00 22.30 00.00 00.45 02.20 03.45

Хју Џекмен

Фонтана

05.00

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Ловац на змајеве Легенда о Неши Телешоп Винкс Фантастично путовање Након напада 2 Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Никола Тесла 2. део Моја Србија Телемастер Полицајац са Петловог брда, филм Једна жеља једна песма Ел Дорадо – Храм сунца, филм Звездана капија – Атлантис Полицајац са Петловог брда, филм Никола Тесла 2. део Ел Дорадо – Храм сунца, филм Моја Србија

Филм следи Томову душу кроз три различите инкарнације, и теком сваке од њих он очајнички настоји да спаси живот својој сродној души, Изи уз помоћ дрвета. Прво се упознајемо с Томасом, освајачем у 16. веку који служи краљици Изабели... Улоге: Хју Џекмен, Рејчел Вајс, Шон Патрик Томас, Елен Берстин, Стивен МекХети Режија: Дарен Аронофски (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa16.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОН И пАд сРпсКИХ ЛИБеРАЛА И „еКОНОМсКе пОЛИТИКе”

пише: Ми јат Ла ки ће вић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет паклена Кели венчаница из снова Луди за кућом - Америка спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Гојазни тинејџери Шминкање са Клио Уштедети купујући венчаница из снова проблематичне будуће мајке породилиште 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Анксиозност Л.А. Инк породилиште

08.00 Барок! 09.00 Уметност Русије 10.00 Уметнички живот: Футуристичка револуција 11.00 салвадор дали: прича о два града 12.00 силверадо 13.00 Германска племена 14.00 Монголија: У сенци Џингис Кана 15.00 Ратници 16.00 Наполеон 17.00 вучице 18.00 Кајање Џејн Остин 19.30 Животиње које су ушле у историју 20.00 Милош Форман 21.00 Тајна несталог шпијунског авиона 22.00 Један дан у борби 23.00 Ален прост, трка кроз живот 00.00 11. септембар: ванредно стање 01.30 видео је убио радио

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

сем и Макс Ози Бу Црни лепотан Лавиринт стоунхенџ апокалипса два играча са клупе Осветничко срце доланов кадилак Чудније од фикције еротски филм еротски филм

доланов кадилак У Лас вегасу, професор Робинсон и његова жена елизабет покушавају да добију дете. док су јахали кроз пустињу, елизабет је видела како трговац људима, Џими долан, убија два којота и једног илегалног имигранта и одлучује да читав инцидент пријави полицији. Но, губи мобилни телефон... Улоге: Кри сти јан Слеј тер, Ема ну ел Ва ги јер, Вес Бен тли Режија: Џеф Би сли (Си не ма ни ја, 20.00)

Ема ну ел Ва ги јер

06.00 свака друга недеља (и пола распуста) 07.40 Yу-Ги-Ох 09.10 Како да знаш 11.10 Инспектор Геџет 12.30 принцеза 14.05 Марс тражи маме 15.30 друга жена 17.10 Холивуд на снимању 17.40 Хари потер и реликвије смрти 22.15 права крв в 23.10 Равница у пламену 00.55 25 карата 02.20 Тв вести 04.30 Цимерка

07.35 Златна кинотека: Here Comes the Groom, филм 10.00 винковачке јесени 2012. пренос 12.00 дневник 12.26 плодови земље 13.23 сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.04 Мир и добро 15.40 природни свет, док. серија 17.27 Крени коло, док. серија 17.56 Шериф у Њујорку 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.15 све у 7!, квиз 21.07 стипе у гостима 21.43 Недељом ујутро, суботом увече 22.15 дневник 3 22.55 Шерлок 00.28 Недељом у два 01.29 Флешденс, филм 03.00 природни свет, док. серија

07.50 Убиства у Мидсамеру 09.45 дијагноза убиство 14.45 Филм: Робин Худ: принц лопова 17.15 Три реке 20.00 поморска патрола 21.00 премијера: плаве крви 22.00 Краљевски болесници 23.00 Филм: Фактор страха 01.00 Филм: Ноћ дама

08.35 10.00 10.40 12.20 14.20 16.10 18.30 19.10 20.00 21.55 00.35 01.35 02.10 03.45

Моји џепни љубимци, филм Бен 10: Ултимејт ејлијен Бибин свет судија ејми, филм Леси, филм дивља трка, филм РТЛ данас Галилео сентинел - агент у бегу, филм ЦсИ Мајами Астро шоу РТЛ данас Амерички нинџа судија ејми

сентинел - агент у бегу

Дор ка Гри лус

пит Гарисон је ветеран ФБИ-а, с дугом и беспрекорном каријером. пит је чувао бројне председнике сАд-а те изградио име и зарадио поштовање. дејвид Брекинриџ је његов колега, који је знање и искуство стекао уз Гарисона те за њега има само речи похвале. Када се открије да постоји шпијун унутар службе, Гарисон покреће истрагу... Улоге: Мајкл Да глас, Ки фер Са тр ленд, Ким Бе син џер, Ева Лон го ри ја, Мар тин До но ван Режија: Кларк Џон сон (РТЛ, 20.00)

Кухиња с душом Зинос Казанцакис је власник неугледног ресторана у предграђу Хамбурга, иначе преуређеног хангара, у који залази сиротиња и један панк састав који никада не плати изнајмљивање. Како посао све слабије иде, Зинос одлучи да прода ресторан. Истовремено, његова девојка Надин добије пословну понуду у Шангају и остави га... Улоге: Адам Бус ду кос, Би рол Унел, Дор ка Гри лус, Мо р иц Блај б тру, Фе л ин Ро ган Режија: Фа тих Акин (ХРТ 2, 23.09) 07.24 Аниманијаци 07.46 свечани концерт у част Густава Малера 09.08 пинк пантер: пуцањ у тами, филм 10.48 Библија 10.58 драмаљ: Миса, пренос 12.01 Флешденс, филм 13.32 Бебибонус 14.05 Џејн тражи дечка, филм 15.35 снимак концерт 16.55 Милан Тренц 18.15 параолимпијске игре Лондон 2012. - завршна емисија 18.46 Тери Фокс - мој сан 19.20 Магазин Лиге првака 19.45 слатко лудило 20.15 пула: Хокеј, ебел лига емисија 20.30 пула: Хокеј, ебел лига: Медвешчак - вијена, пренос 23.09 Циклус Фестивалски победници: Кухиња с душом, филм 00.44 Глен Милер Оркестра 01.39 Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10 02.05

У име народа Одбегле кћерке девојка из сестринства Џејнина кућа породица Брејди у Белој кући Завера Мастергејт прерано рођен Биографија - принц Хари ед Тв Заљубљена у таласе породица Брејди у Белој кући

Осумњичени Мапетовци освајају Менхетн војничине Мапетовци у свемиру плава лагуна песничка правда пеги су се удаје деца Џеронимо, америчка легенда плави сомот еротски филм еротски филм еротски филм

Ким Бе син џер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 15.50 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Разоткривање митова У делићу секунде врхунско градитељство Трговци аутомобилима прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција производња спортске опреме То могу и ја преживљавање у аутомобилу Опасан лов преживљавање удвоје Како се прави? Моћни авиони стручњаци за преживљавање Чудовишта из реке страствени риболовци Чудо да сам жив

08.30 09.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 17.00 18.30 19.30 21.00 22.30 23.00 23.15 00.30 01.15

Рели Брзина Бициклизам Бициклизам сви спортови Аутомобилизам Бициклизам веслање Бициклизам Бициклизам Бокс Рели Мотоспортови веслање Бициклизам Мотоспортови

Ma mu za we mr tvog ko wa AR KO PU HOV SKI: Ju go sla ven sko dru {tvo raz mjer no se br zo po ka za lo ne sa mo za o sta lim, ve} i dru {tvom od je ka. Ju go sla vi ja je bi la otvo re ni ja od svih dru gih real-so ci ja li sti~ kih za jed ni ca, pa je za to bi lo vi dqi vi je to opo na {a we vaw skih uzo ra, sa sve ma we ide o- lo gij skih do da ta ka. S dru ge stra ne, pra va in ter pre ta ci ja Mark sa - go to vo ob ve zna za sve in te lek tu al ce tog do ba, neo vi sno o me |u sob nim raz li ka ma - mo ra la je po }i od we go ve svjet sko-po vi je sne gi gan to ma ni je, od to ga da se sve {to je re le vant no zbi va na glo bal nom pla nu, a ne u za o sta lim }or so ka ci ma svjet ske po vi je sti. Ka è te da Sav ka Dab ~e vi} ni je bi la „na ci o na list ki wa“. Za {to zbi va wa u Hr vat skoj ‘71. ni su na i la zi la na raz u me va we ostat ka Ju go sla vi je. I pa ra dok sal no, ne ka ko su naj bo qe pro la zi la kod ru ko vod stva Sr bi je. - Hr vat sko je ru ko vod stvo 1971. po ku {a va lo to~ no ono {to je od kra ja osam de se tih - u po sve dru gim okol no sti ma, da ka ko - i Mi lo {e vi}: ma ni pu li ra ti na ci o na li zmom u ime o~u va wa vla sti par ti je. I ule tje li su u pro ci jep - na ci o na li sti ni su shva ti li da ih ma ni pu li ra ju, par tij sko vo| stvo pak ni je shva ti lo da è le o~u va ti par tij sku vlast, pa su ih po dr à li sla bi ji, a gla ve im do {li oni znat no ja ~i. Kad je po Va {em mi {qe wu bio pre lom ni tre nu tak re for me, tj. kad je po sta lo ja sno da ona ne }e us pe ti; ’68. (stu dent ske de mon stra ci je), ’71. „Hr vat ski na ci o na list” Mi ka Tri pa lo se bo jao (ma spok) ili u ne kom dru gom tre nut ku? - na ci o na li zma - Ju go sla ven ska re for ma je bi la u bi ti mr tvo Da li je ob ra ~un sa hr vat skim i srp ski ru ko ro |en ~e. U po li ti~ koj prak si, ona je od ba ~e na vod stvom bio for mal ni kraj re for me, ali i Ju go par tij skom re ak ci jom na ’68. Par ti ja se pr vi pu ta sla vi je. Od no sno da se ona vi {e ni je mo gla ob no na {la pod kri ti kom s li je va i pre {la je na re zer vi ti, {to je re form ski po ku {aj An ta Mar ko vi vnu le gi ti ma ci ju vla sti - na ci o na li zam. Ti me je, }a sa mo po tvr dio? si stem ski, otvo ren put ‘71, do dat no oja ~a na op }a - Mar ko vi} je ve} ma mu zao mr tvog ko wa. Kraj Ju za po vjed na po zi ci ja SK. go sla vi je je Ti to va smrt, kad je ju go sla ven ski Ka kvo je bi lo sta we na Za gre ba~ kom sve u ~i li ustav, ko ji je kao i svi so ci ja li sti~ ki bio mi {qen {tu 72/3? kao fik ci ja, do {ao u po zi ci ju da igra ulo gu re al - At mos fe ra je bi la od re |e na po ti {te no {}u nog. Po ka za lo se da ta Kar de qe va iz mi {qo ti na, svih ve za nih u po kret 1971, ali i objek tiv nim ose na pro sto ne funk ci o ni ra i sve su se fe de ra tiv ne ~a jem ne si gur no sti, pa i stra ha, jer se ni je zna lo in sti tu ci je ras pa le po re pu bli ka ma. I SK je bio ko li ko }e da le ko i}i re pre si ja. kon glo me rat re pu bli~ kih par Ta da {we hr vat sko i srp sko ti ja, ko je unu tar se be ni su bi le ru ko vod stvo su se do sta do de mo krat ski kon sti tu i ra ne. bro raz u me li, ali za {to se Hr vat sko je ru ko vod stvo Kraj wa je kon se kven ca naj tra ni su spo ra zu me li? 1971. po k u { a v a l o ta~ n o ono gi~ ni ja: je di na sa ve zna in sti - Ne do sta ja la im je svi jest o {to je od kra ja osam de se tih tu ci ja osta je JNA i za to je ras to mu da su oni al ter na tiv na po li ti~ ka opo zi ci ja. Oni to - u po sve dru gim okol no sti ma pad Ju go sla vi je bio kr vav. Pa sa mi se bi ni su smje li pri zna - - i Mi lo {e vi}: ma ni pu li sa ti ra doks je da je Ju go sla vi ja bi la da le ko naj bo qi mo del re al nog ti. na ci o na li zmom u ime so ci ja li zma a ima la je da le ko U od no su na Ti ta? o~u va wa vla sti par ti je naj go ri kraj od svih dr à va re - Da. Onog ~a sa kad bi La al nog so ci ja li zma. tin ka i Sav ka, ili Mar ko i Da li na ci o nal ne po li ti~ ke eli te, u Sr bi ji, Mi ko za jed no is tu pi li, to je bio u im pli ka ci ja ma udar na Ti to vo dr àv no vod stvo, jer ima ju Hr vat skoj i Slo ve ni ji pre sve ga, ni su vi de le da }e par tij sku po dr {ku dvi je naj ve }e par tij ske or ga - taj ras pad bi ti ta ko kr vav ili su to pri hva ti ni za ci je u Ju go sla vi ji. To bi iza zva lo go to vo le? Ne ma li broj qu di, pa i Vi, upo zo ra vao je na auto mat ski, po na ci o na li sti~ kom re flek su, ot - tu mo gu} nost. - Qu di su bi li sprem ni pri hva ti ti kr va vi ras por svih dru gih, ne hr va ta i ne sr ba u Cen tral pad u ime stva ra wa na ci o nal ne dr à ve. Kad sam bio nom ko mi te tu. Isto vre me no bi buk nuo ot por kli nac od 16 go di na, oti {ao sam Mi ki Tri pa lu, ko sta rih ka dro va - Kar de qa, Ba ka ri }a, Stam bo li ji je bio na{ idol, ta da se kre tar za gre ba~ kog ko mi }a... Bi lo je pot pu no ja sno da je to bez iz gled na te ta par ti je i biv {i pred sjed nik omla di ne. Po {to bit ka i oni su se to ga, voj ni~ ki re ~e no, po ku {a se mo gla kod nas gle da ti austrij sku te le vi zi ju vi va li ~u va ti ta ko {to su na sto ja li funk ci o ni ra dio sam pri je nos iz par la men ta i re kao mu; Dru è ti ge ril ski a ne fron tal no. Svi bi bi li pro tiv Mi ko, me ni se ~i ni ja ko zgod nim ovaj vi {e stra na~ wih, do ì vqa va ju ih kao srp sko-hr vat ski po ku ki par la ment. Za {to mi ne ma mo vi {e stra na~ ke iz {aj da pre u zmu Ju go sla vi ju u svo je ru ke opet. U bo re i ta kav par la ment? Od go vo rio mi je: Slu {aj po za di ni jo{ bio Kav ~i~ ko ji je pr vi na stra dao ma li, ako bu de mo ima li vi {e stra na~ ke iz bo re, on zbog „Cest ne afe re“, da kle na tom tro no {cu bi da }e se stran ke na ci o nal no for mi ra ti, do }i }e do si tu a ci ja bi la pot pu no ne iz dr `qi va, jer bi zna me |u na ci o nal nog su ko ba i bra to u bi la~ kog ra ta“. ~i lo, po svim aso ci ja ci ja ma, po ku {aj da se unu Go di na ma mi se ~i ni lo da je Mi ko, kog sam ja ko ci tar par ti je re ha bi li ti ra ne ka kav SHS. To ni je je nio, na pro sto po na vqao sta ru par tij sku man tru a ima lo ni ka kvu {an su. To su oni, kao re a li sti, on da ’91. do ì vjeo da se ta fra za po ka zu je to~ nom. do bro zna li.

Аутор Мијат Лакићевић и издавач, београдски Фонд за отворено друштво, цео тираж књиге „ИспРед вРеМеНА” поклонили су Фондацији НУНс-а за помоћ новинарима (Ресавска 28/II, Београд, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa16.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

16. septembar 2012.

Posve}eni ste svakodnevnim stvarima i obavezama. Imate mogu}nosti da sre|ujete nekretnine. Do promene planova dolazi zbog dece i mno{tva okolnosti.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VA GA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Moète ujutru duè da spavate, da se odmarate, zamenite letwu za jesewu garderobu i bavite se ure|ewem svog doma, u kome stvarno uìvate. Samo opu{teno.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

Kra}i izlet provoda radi, sa dragom osobom, susret i komunikacija, }e vam doneti nove radosti. Dru{tveni ste i omiqeni me|u prijateqima. Vi{e potencijalnih partnera.

STRE LAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Mlad Mesec u znaku Device vas upu}uje na partnera, qubav, ali i svakodnevne prakti~ne stvari i sadr`aje.Iako je nedeqa, vredni ste i puni planova za naredne dane.

Dan Sunca, va{ dan, }e vas postaviti u centralno mesto, da bi se svi ostali nekako na{li okolo, u va{oj orbiti.Venera i Mesec vam donose ekspanziju qubavi.

Danas je mlad Mesec u va{em znaku. Zapo~iwe novo poglavqe.Ulazite u stresnu i dinami~nu fazu. Nedeqa je, pa se pripremite fizi~ki i psihi~ki za aktivnosti.

JA RAC 22.12-20.1.

I dok dlanom o dlan, ve} je nova nedeqa. Od jedne do druge, niste ni primetili koliko ste aktivni i brzi, vredni i radni. Sabirajte uspehe poput pehara.

Uspe{an i prijatan dan za vas, pogotovo u kontaktu sa partnerom, sa drugima, prijateqima i sa inostrastvom. Mo`ete otvoriti novo poglavqe za naredni period.

Ozbiqni ste za svoje godine. Danas planirajte dalekose`no, pa }ete raditi na realizacij svojih ideala i `eqa, u narednom periodu. Sami ste zaslu`ni za svoje zadovoqstvo.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Potrebna vam je samo}a, mir i ti{ina. Oni u okru`ewu, porodica ili prijateqi, vam donose nepotrebne nemire i aktivnosti za koje niste spremni. Vi{e se odmarajte.

Podlo`ni ste uticaju vremenskih prilika na svoje raspolo`ewe. Novo sunce koje se probija kroz oblake, vam donosi nove planove i poteze. Qubav u vezi.

Finansijska situacija je potpuno neobuzdana i ni{ta ne mo`ete da u{tedite ili planirate dugoro~no. Ali, ima to i svojih ~ari. Prona|ite nove mogu}nosti provoda.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Џе ни фер тре ни ра стро го ћу

Сунце

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

По пу лар на пе ва чи ца и глу ми ца Џе ни фер Ло пез на вод но је свим сво јим рад ни ци ма за бра ни ла да раз го ва ра ју са њом и да је гле да ју у очи. Ме га зве зда Џе ни фер тре нут но гра ди ку ћу у Сан Фер нан ду у Ка ли фор ни ји, па је ја сно да ла до зна ња гра ђе ви на ри ма да не „бу ље” у њу. - Не ћу би ти им пре си о ни ра на ако не ко од вас бу де по ку шао да раз го ва ра с мном - ре ка ла је Ло пе зо ва рад ни ци ма. Ова за бра на се на вод но од но си и на пред у зи ма че, во за че и слу жав ке.

PROGNOZA

Evropa

кроз облаке

NOVI SAD: Pro men qi vo obla~ no sa sun ~a nim in ter va li ma. Ve tar slab do ume ren se ver ni. Pri ti sak oko nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra 9, a mak si mal na oko 23 ste pe na. VOJVODINA: De li mi~ no raz ve dra va we i sun ~a ni in ter va li to kom da na. Ve tar slab do ume ren se ver nih pra va ca. Pri ti sak oko nor ma le. Mi ni mal ne tem pe ra tu re od 8 do 11, a mak si mal ne od 21 do 24 ste pe na. SRBIJA: Na se ve ru de li mi~ no raz ve dra va we i sun ~a ni in ter va li, a na ju gu obla~ ni je uz mo gu }u po vre me nu ki {u. Ve tar slab do ume ren se ver ni i se ve ro za pad ni. Pri ti sak oko nor ma le. Mi ni mal ne tem pe ra tu re od 8 do 12, a mak si mal ne od 20 do 24 ste pe na. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Pr va tri da na idu }e sed mi ce sun ~a ni pe ri o di uz po rast tem pe ra tu re. U ju go za pad nim kra je vi ma je mo gu }a po ja va lo kal nih pqu sko va, a u sre du po pod ne i u osta lim kra je vi ma. U ~e tvr tak za hla |e we sa pro la znom ki {om. Za na red ni vi kend sun ~a no i to pli je. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~e ku ju se ne {to po voq ni je bi o me te o ro lo {ke pri li ke. Ipak, oprez se sa ve tu je oso ba ma sa la bil nim ner vnim si ste mom. Me te o ro pat ske re ak ci je su mo gu }e u vi du raz dra `qi vo sti i sma we wa rad ne spo sob no sti. U sa o bra }a ju je neo p hod na na ro ~i ta pa `wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Срет не слон го лог чо ве ка у пу сти њи ка ко ше та и упи та га: - Чо ве че, ка ко мо жеш да ди шеш на та ко ма лу сур лу?

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

56 (-32)

Slankamen

170 (6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

135 (-25)

Zemun

233 (4)

Bogojevo

134 (-15)

Panчevo

256 (6)

Smederevo

442 (-2)

Baч. Palanka 160 (-5) Novi Sad

131 (5)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

156 (-6)

S. Mitrovica

33 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

220 (-15)

Beograd

176 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

156 (6)

NERA

Hetin

70 (0)

TISA

-100 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja