Dnevnik 16.oktobar 2009.

SKUP[TINA VOJVODINE UTVRDILA REBALANS BUYETA

U pokrajinskoj kasi sedam milijardi mawe

RADOVAN JELA[I]

c m y

MMF ~ekamo nespremni str. 5

str. 3

NOVI SAD *

PETAK 16. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22513 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRPSKA I AMERI^KA AGENCIJA U ME\UNARODNIM VODAMA PRESEKLE ILEGALNU TRGOVINU DROGOM

BIA i DEA zaplenile skoro tri tone kokaina

str. 13

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : BIV[I HRVATSKI LOGORA[I SUTRA U STAJI]EVU

Iz Vukovara i Zagreba sti`u i gradona~elnici

str. 3

U „SRBIJAGASU” JO[ MERE CENE I GREJNU SEZONU

Gas mo`da jeftiniji, a i na rate

Svet bi se bez `ena brzo raspao

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Medvedev ukinuo parking

Ekonomija str. 14

5 U finim radwama silno varaju

Novi Sad I N T E R V J U : MIODRAG STRNAD, SAVETNIK ZA LOVSTVO PRI MINISTARSTVU POQOPRIVREDE

Korisnik lovi{ta odre|uje cenu odstrela

8 U dnevni centar na u`inu i kupawe 8 „^iste ruke bez po muke” 9 Sti`e elektronski kondukter

Vojvodina 11 Tra`e razre{ewe direktora sportske hale

Crna 13 Zabrana navija~kih podgrupa

Dru{tvo str. 15

7 Kej raste od ponedeqka?

NEJASAN UZROK POMORA KRAVA U DVA BANATSKA SELA

Blato, otrov, ili bakterija

str. 11

SPORT

14 I Zrewanin }e prikupqati organe

Obla~no, ali suvo

Najvi{a temperatura 10°S

str. 16 – 21

ODUZETA IMOVINA DARKA ERCEGA PREDATA NA PRIVREMENO UPRAVQAWE OP[TINI ZVEZDARA

Ku}a narkobosa Centru za socijalni radstr. 12

ORLOVI ^EKAJU @REB

NOLE PRESLI[AO [ITLERA

POMO] KLADIONI^ARIMA

POLITIKA

petak16.oktobar2009.

TADI] U BEOGRADU RAZGOVARAO S TOMASOM HENDRIKOM ILVESOM

Estonija je primer koliko zna~i biti u EU Predsednik Srbije Boris Tadi} i estonski predsednik Tomas Hendrik Ilves razmenili su ju~e u Beogradu iskustva o procesu evropskih integracija i izrazili zna~aj ulaska Srbije i celog Zapadnog Balkana u EU. „Estonija je jedna od zemaqa Unije koje najvi{e podr`avaju daqe pro{irewe EU na Balkan.

I zato smo odu{evqeni {to je ju~era{wi izve{taj Evropske komisije o Srbiji tako pozitivan, jer mi znamo {ta zna~i biti u EU i koliko je to va`no u {irem smislu za mir u Evropi“, rekao je Ilves posle razgovora s Tadi}em u Palati „Srbija”.

I predsednik Tadi} je prokomentarisao godi{wi izve{taj EK-a o napretku Srbije na evropskom putu, ocewuju}i da je on najpozitivniji do sada, jer je, kako je rekao, u svim oblastima prakti~no postignut veoma zna~ajan napredak. On je ocenio da je izve{taj o Srbiji pozitivniji i u odnosu na druge zemqe u regionu, dodaju}i da je „dobro da u regionu uspostavimo atmosfe-

c m y

2

DNEVNIK

Medvedev ukinuo parking [ef srpske diplomatije poslova Vuk Jeremi} potvrdio je da }e se predsednik Rusije Dmitrij Medvedev tri puta obratiti srpskoj javnosti tokom posete Beogradu 20. oktobra: prvi put na konferenciji za medije posle sastanaka s predsednikom Srbije, drugi put s govornice Narodne skup{tine, a tre}i na sve~anoj akademiji, koja }e se povodom 65. godi{wice oslobo|ewa Beograda od fa{isti~kog okupatora odr`ati u Centru „Sava“. Kako je ju~e najavqeno u parlamentu, predsednik Rusije }e govoriti

poslanicima na sve~anoj sednici koja, kako je predvi|eno protokolom, treba da po~ne u 16 ~asova i 20 minuta, a celo zbitije, skupa s koktelom, trebalo bi da bude okon~ano do 17 ~asova. Kako su „Dnevniku“ rekli dobro obave{teni izvori, Medvedev }e pravo s aerodroma oti}i u Palatu „Srbija”, gde }e biti prire|en i sve~ani ru~ak, potom }e polo`iti cve}e na grob oslobodilaca Beograda, a posle obra}awa poslanicima, prisustvova}e i sve~anoj akademiji, nakon ~ega se odmah vra}a u Moskvu. Iako je

bio predvi|en obilazak jo{ nekih institucija, od toga se odustalo, pa Medvedev, izme|u ostalog, ne}e posetiti ni Patrijar{iju. Ina~e, ve} desetak dana u Beogradu boravi oko 150 pripadnika obezbe|ewa ruskog predsednika i oni su preuzeli kompletnu organizaciju bezbednosnih mera. Tako, izme|u ostalog, pred Domom Narodne skup{tine u utorak ne}e mo}i da se parkiraju automobili, pa }e narodni predstavnici koji dolaze na sve~anu sednicu, morati da kola ostave u okolnim gara`ama.

S. St.

VESTI

ru takmi~ewa u procesu evropskih integracija“. [ef srpske dr`ave je tako|e istakao i da je Estonija jedan od najboqih primera kako ulazak u EU mo`e doneti dobro wenim gra|anima.

Dvojica lidera su tokom razgovora zakqu~ili i da su odnosi dveju zemaqa dobri, ali da ima sektora u kojima su veoma slabo razvijeni, posebno u ekonomiji.

U tom kontekstu najavili su i

budu}u saradwu u oblasti energetike, naro~ito u sektoru kori{}ewa energenata iz uqanih {kriqaca, u ~emu je Estonija jedan od svetskih lidera, a Srbija ima wihove zna~ajne rezerve.

Tadi} je naveo i da }e Srbija iskoristiti veliko iskustvo Estonije u reformi javnog sektora, koje }e joj biti naro~ito zna~ajno po{to je u procesu racionalizacije administracije.

JEREMI] GOVORIO NA SESIJI SAVETA BEZBEDNOSTI O KOSOVU

Ostavite MSP na miru [ef diplomatije Srbije Vuk Jeremi} pozvao je sino} sve ~lanice Ujediwenih nacija da dozvole Me|unarodnom sudu pravde da neometano razmatra slu~aj jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova i da u ovoj „presudnoj fazi“ radi bez dodatnih pritisaka. „Na{a je zajedni~ka du`nost da ne prejudiciramo rad MSP-a, ~iji }e zakqu~ci imati dalekose`ne posledice na me|unarodni pravni poredak“, rekao je Jeremi} u obra}awu na specijalnoj sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se razmatra najnoviji izve{taj generalnog sekretara Ban Ki-muna o situaciji na Kosovu. Jeremi} je pozdravio Ki-munovu ocenu da je Unmik „uspe{no zavr{io svoju rekonfiguraciju“, ali je i istakao da je „kqu~no va`no“ da SB podr`i prisustvo Misije UN u Pokrajini kao „presudnog stuba mira i stabilnosti“.

Govore}i o lokalnim izborima, koji }e biti odr`ani 15. novembra i za koje je kampawa po~ela ju~e, Jeremi} je rekao da je legitimnost celog izbornog procesa izgubqena time {to kosovske vlasti nisu `elele da on bude u okvirima Rezolucije 1244. „Izgubqena je {ansa da se depolitizuje va`no pitawe i podstakne zajednica kosovskih Srba da aktivno u~estvuje u tom procesu“, rekao je Jeremi}, i naglasio da sada mora da se na|e novi na~in da se krene napred i uspostavi decentralizacija koja bi bila prihvatqiva za nealbanske zajednice na Kosovu. On je na kraju jo{ jednom ukazao na to da na{a dr`ava „nikada ne}e priznati jednostrano progla{ewe nezavisnosti“, ponoviv{i da „Srbija ostaje posve}ena odbrani svog teritorijalnog integriteta na miran na~in”, te da joj je i daqe strate{ki prioritet ~lanstvo u EU.

Sinod pozvao na bojkot Sinod Srpske pravoslavne crkve pozvao je ju~e Srbe na Kosmetu da ne iza|u na lokalne izbore, zakazane za 15. novembar. „Pozivamo verni narod na Kosovu i Metohiji da se, zbog nepo{tovawa elementarnih qudskih prava u toj pokrajini Srbije garantovanih Poveqom UN, a naro~ito Rezolucijom 1244, ne odaziva pozivu nelegalnih institucija vlasti samoprogla{ene Republike Kosovo i ne iza|e na ;lokalne izbore“, saop{tio je Sinod SPC.

Veliki napredak Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delevi} ocenila je da je godi{wi izve{taj Evropske komisije o napretku zemaqa Zapadnog Balkana na putu ka EU „pozitivan za Srbiju”. „U odnosu na prethodnu godinu Srbija je napravila veliki korak napred, ali to ne zna~i i da smo nadomak ulaska u Evropsku uniju“, rekla je Milica Delevi}, dodaju}i da }e slede}a godina biti usmerena ka tome kako se usvojeni zakoni primewuju, na koji na~in se donose, kao i kakav je wihov kvalitet.

Plus i minus Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin pozdravio je najnoviji izve{taj EKa o na{oj zemqi, dodaju}i da treba odati priznawe srpskoj vladi za iskazanu odlu~nost za pristupawe evropskim integracijama. Kacin je, me|utim, istovremeno ocenio i da u praksi ima jo{ nedostataka, pri ~emu je, izme|u ostalog, naveo da je statut Vojvodine jo{ blokiran i da Vlada Srbije, iako je uspostavila saradwu s Euleksom, i daqe finansira paralelne strukture na Kosovu i organizuje paralelne izbore. Kacin je na kraju pozitivno ocenio poziv komesara za pro{irewe Olija Rena da se odmrzne Prelazni sporazum EU sa Srbijom, ali i ukazao na to da „Unija i svet jo{ ~ekaju na izru~ewe Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a sudu u Hagu”.

Bezuslovno do belog {engena Izvestac Evropskog parlamenta za predlo`enu liberalizaciju viznog re`ima za zemqe Zapadnog Balkana Tawa Fajon ju~e je, tokom posete Srpskom institutu za javnu diplomatiju u Briselu, potvrdila da }e predlo`iti da se

bez dodatnih uslova prihvati preporuka Evropske komisije da se Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji ukinu vize, kao i da se istovremeno ostave otvorena vrata za BiH i Albaniju ~im ispune uslove koje je u „mapi puta“ postavio EK. Ona je, ina~e, najavila i da je glasawe o tome u parlamentarnom odboru za gra|anske slobode, pravosu|e i unutra{we poslove, koje je trebalo da se odr`i ju~e, pomereno na 19. oktobar.

POLITIKA

DNEVNIK PARLAMENTARCI SRBIJE IDU U HOLANDIJU U KRWEM SASTAVU

Radikali nepo`eqni na putu za Hag Delegacija Skup{tine Srbije, imali na umu ko su ti koji najboqe koja }e posetiti holandski parlamogu predo~iti te interese gra|ament 29. oktobra, otputova}e bez na Srbije i da te prepreke otklopredstavnika SRS-a, shodno odlunimo. ci Odbora za inostrane poslove, Ona je istovremeno poru~ila i na ~ijem ~elu je Dragoqub Mi}uda „insistirawe na ravnopravnoj novi} (DS). Takva odluka je, nazastupqenosti partija nema smiravno, izazvala o{tar protest rasla jer zbog onog {to govore radidikala, ali predstavnici vladajukali Srbija ve} devet godina ima }e koalicije nisu promenili stav, problem na evropskom putu“. Mesmatraju}i da bi za ube|ivawe Ho|utim, poslanik DSS-a Dragan landije u to da Srbija savesno is[ormaz smatra da takvo opravdapuwava sve svoje obaveze, me|u kowe nema osnova, te da svi poslanijima su i one prema Ha{kom trici treba da budu u „holandskoj debunalu, bilo boqe da u delegaciji legaciji”, navode}i da je suprotnema radikala ~iji {ef Vojislav nom odlukom parlament ugro`en [e{eq sedi u Sheveningenu i ~ekao institucija, a sli~no razmika su|ewe. {qa i Vladan Bati} (DHSS), ko[ef poslani~kog kluba SRS-a ji je Nadi Kolunxiji poru~io da Dragan Todorovi} upozorio je na „ne mogu postojati podobni i neto da takav potez podobni poslanipredstavqa disci”. kriminaciju poPredsednik Odslanika. bora za evropske – [to se ti~e integracije Laslo SRS-a, ube|eni Varga (SVM) ipak smo u to da za Srpodse}a u izjavi za biju nema velike „Dnevnik“ na to da koristi od EU, koje Dragoqub Mija je predvodnik u }unovi} u svom izotimawu Kosova i lagawu objasnio Metohije i u~inida se Odbor za }e sve da se Vojvoinostrane poslove dini omogu}i put u rukovodio prinnezavisnost tako cipom celishod{to }e pritiskati nosti, i to u smiSrbiju da prihvati slu da ova poseta statut, a posle }e Holandiji ima insistirati i na specifi~an ciq. referendumu po – Mislim da je, Ne mogu postojati receptu Crne Gos druge strane, re. U svakom slu- podobni i nepodobni propust to {to poslanici ~aju, mi smo `elepre sednice Odboli da i u Holandira nisu sprovede(Vladan Bati}) ji iznesemo te svone konsultacije s je legitimne polipredstavnicima ti~ke stavove. Uostalom, i u EU svih poslani~kih grupa. Da je tako postoje evroskeptici, kao {to je ura|eno, mislim da se ne bi sve de~e{ki predsednik Vaclav Klaus – silo na ovakav na~in – isti~e rekao je Todorovi}.

Varga.

Spor je razjasnila {efica poPovodom optu`bi da se u deleslani~kog kluba ZES-a Nada Kogaciji `elelo posti}i jednoumqe, lunxija, isti~u}i da je voqa graVarga ocewuje da to „nije ta~no“. |ana izra`ena na izborima da Sr– Radikali nisu u delegaciji, bija {to pre postane ~lanica EU. ali jesu poslanici nekih drugih – Zbog ~iwenice da na tom putu opozicionih poslani~kih kluboimamo problem, koji se pre svega va, LDP-a i DSS-a. Istina, LDP ogleda u aktivirawu SSP-a, a kopodr`ava evropske integracije, ji zbog Ratka Mladi}a stopira ali DSS je bio protiv SSP-a, taHolandija, pokrenuli smo ovu ko da o jednoumqu ne bi trebalo inicijativu, u poku{aju da objagovoriti. Ali nesporno je propusnimo holandskim parlamentar{ten jedan korak, a to su konsulcima poziciju Srbije – rekla je tacije pre no {to je sastav delegaNada Kolunxija. – I naravno da cije pro~itan – ka`e Varga. smo pri formirawu delegacije S. Stankovi}

Dejan Jan~a novi pokrajinski ombudsman Pokrajinski poslanici izbarali su ju~e dr Dejana Jan~u za novog vojvo|anskog ombudsmana. Ova odluka doneta je najubedqivijom ve}inom od konstituisawa aktuelnog saziva, sa 104 glasa “za” i svega {est “protiv”, po{to su ovaj predlog stranaka vladaju}e koalicije podr`ali i poslanici SRS. [ef najve}e opozicione poslani~ke grupe Milorad Miri~i} kazao je da je wihova podr{ka motivisana Jan~inom biografijom “koja je vredna po{tovawa”, ali je vladaju}oj koaliciji sugerisao da ipak potra`i “alternativno re{ewe” s obzirom na to da je novoizabrani ombudsman ve} du`e u penziji.

Dejan Jan~a je pre izbora za ombudsmana bio savetnik predsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine, a od 2007. godine je i ~lan Spoqnopoliti~kog saveta Ministarstva spoqnih poslova. Profesor je na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoqnih poslova, a bio je ambasador SRJ, odnosno SCG u Budimpe{ti. Iz wegove bogate biografije istaknuto je i da je krajem sedamdesetih i po~etkom osamde-

setih godina pro{log veka bio ~lan Komiteta Ujediwenih nacija za qudska prava u Wujorku. Izbor novog ombudsmana je i prva odluka koja je u pokrajinskom parlamentu doneta tehnikom elektronskog glasawa, a novinari su imali jedinstven utisak da je ju~era{wa “proba” protekla bez problema.

Uz vi{e~asovnu raspravu i kritike SRS-a, ju~e je usvojen i reblans buxeta APV, na koji je ta stranka podnela 25 amandmana, ali su svi odbijeni. Ovim rebalansom u pokrajinskoj kasi predvi|eno je oko 52 milijarde dinara, odnosno oko sedam milijardi mawe u odnosu na buxet usvojen u martu ove godine. Predsednik PIV-a Bojan Pajti} kazao je da je smawewe pokrajinskog buxeta za oko 12 odsto posledica globalne krize, isti~u}i da je rebalans projektovan u skladu s onim {to su bili prioriteti Izvr{nog ve}a: – To je da se nivo programa zapo{qavawa i nivo investirawa u daqi privredni razvoj Vojvodine mora odr`ati. I on je odr`an, u najve}em delu na u{trb i nekih se-

Pajti}: Kona~no sam optimista Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} izjavio je ju~e da je “kona~no optimista” i da o~ekuje da }e ceo proces potvr|ivawa predloga statuta i usvajawa zakona o nadle`nostima uskoro biti zavr{en. U izjavi novinarima u Skup{tini Vojvodine, Pajti} je kazao da je i sam nezadovoqan i da ne razume zbog ~ega se na potvrdu statuta ~eka ve} godinu dana.

– Izuzetno sam nezadovoqan utro{enim vremenom, jer da sam video neki razlog za{to se ~ekalo godinu dana, imao bih razumevawa za to.

Ipak, sad sam kona~no optimista i verujem da }e taj proces uskoro biti okon~an. I na nivou Vlade Srbije postoji svest o tome da je regionalizacija evropski proces, a ovo je samo po~etak tog procesa – rekao je Pajti}.

On je pri tome napomenuo da }e predlo`eni statut do`iveti “samo jezi~ko-tehni~ku korekciju”, tvrde}i da ni{ta “od onog {to se pojavqivalo u medijima o statutu – nije istina”.

– I 90 odsto onog {to se navodilo kao sporno nije ta~no. Nikada nije dovo|eno u pitawe ni predstavni{tvo u Briselu, ni Novi Sad kao glavni grad, ni VANU, ni razvojna banka, ni da Vojvodina sklapa me|uregionalne ugovore – istakao je Pajti}.

Na pitawe novinara da li }e se povu}i iz politike ako statut ipak ne bude potvr|en u obliku u kojem je usvojen, on je ponovio da }e biti izvr{ene samo pravno-tehni~ke korekcije tog teksta, navode}i da su one najavqene od samog po~etka.

– Svesni smo toga da }e do}i do jezi~ko-tehni~kog usagla{avawa statuta. A onaj ko misli da }u se predati u nekom trenutku, taj me o~ito ne poznaje – istakao je Pajti}.

Jo{, ina~e, nije poznato da li }e u Staji}evu biv{i logora{i postaviti spomen-obele`je u znak se}awa na doga|aje koji su se tu zbili pre osamnaest godina. Spomen-plo~a jeste izra|ena, ali se ~eka odobrewe nadle`nih u Srbiji da bude i postavqena. Dopisi su prosle|eni gradskoj upravi u Zrewaninu, Ministarstvu kulture i Ministarstvu rada i socijalne politike, a u Udru`ewu „Vukovar 1991“ jo{ ~ekaju na odgovor. Ina~e, kako „Dnevnik“ saznaje, na plo~i je ispisan slede}i tekst: „Na ovom mestu, od 20. novembra do 23. decembra 1991. godine, od strane JNA, bili su zarobqeni civili, rawenici i braniteqi grada Vukovara. U spomen na sve ubijene, ovu plo~u podi`e Udru`ewe pravnika ’Vukovar 1991’“.

S obzirom na to da su pojedine desni~arske organizacije i ~lanovi zrewaninskog Udru`ewa ratnih vojnih invalida zapretili da }e na sve na~ine spre~iti dolazak logora{a, hrvatska delegacija }e imati policijsku pratwu od dr`avne granice do Staji}eva, i nazad, kako bi se izbegli bilo kakvi incidenti. @. B.

Duh i slava Skup{tina Srbije zavr{ila je sino} rad, a raspravu o amandmanima na predlo`ene vojne zakone nastavi}e danas. Tokom popodnevnog dela rasprave o amandmanima na Predlog zakona o civilnoj slu`bi poslanici SRS naveli su da su protiv takvog na~ina slu`ewa vojnog roka jer on “nije u duhu slavne srpske tradicije”. Poslanici LDP-a su, pak, naveli su da onima koji `ele da budu vojnici to treba i omogu}iti, a da onima koji to ne `ele treba omogu}iti civilno slu`ewe. Poslanici, ina~e, jo{ treba da razmatraju i amandmane na predloge zakona o upotrebi Vojske u multinacionalnim operacijama van granice

Krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina pro{log veka dr Jan~a je bio ~lan Komiteta Ujediwenih nacija za qudska prava u Wujorku kretarijata i nekih programa koji u ovom trenutku nisu imali toliki egzistencijalni zna~aj za gra|ane. Vi{e od 70 odsto onog dela buxeta koji nije transferni, utro{eno je upravo na programe zapo{qavawa i na investirawe koje sa sobom nosi, s jedne strane, anga`ovawe nekoliko desetina privrednih grana u izgradwi, u radovima, a istovremeno stvara preduslove za daqi razvoj privrede – naveo je Pajti}, i dodao da su rebalansom dodatno skresani tro{kovi administracije.

Po re~ima pokrajinskog sekretara za finansije Jovice \uki}a, deo procewenih prihoda od privatizacije, a zbog iznosa fiskalnog deficita od maksimalnih 11 milijardi dinara, odobrenog od Ministarstva finansija, nije raspore|en za javnu potro{wu u 2009.

– Moramo 9,6 milijardi ostaviti za narednu godinu. Taj iznos }e verovatno biti i ve}i s obzirom na to da postoje jo{ neki prihodi od privatizacije koji }e pristi}i do kraja godine, tako da ra~unamo da }e desetak milijardi dinara biti preneto za 2010. godinu – rekao je \uki}.

Me|utim, {ef kluba napredwaka Igor Mirovi} kritikovao je predlo`eni rebalans, ocewuju}i da razlog za smawewe prihoda u Pokrajini nisu posledica ekonomske krize ve} ~iwenice da

“sredstva koja su Pokrajini bila na raspolagawu nisu utro{ena na one projekte koje bi se mogli odraziti na profit”.

O predlo`enom statutu ju~e se nije raspravqalo u skup{tinskoj sali, ali je {ef poslani~ke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaro{ki, ~ija je inicijativa za izja{wavawe pokrajinskog parlamenta o obe{te}ewu APV zbog nepovoqnog aran`amana privatizacije NIS-a ju~e deveti put odbijena, ocenio da je ka{wewe potvrde statuta delom posledica i }utawa pokrajinske administracije.

S druge strane, {ef poslani~kog kluba ZEV i funkcioner DSa Dragoslav Petrovi} ka`e da pitawe o tome kad }e se statut i zakon o nadle`nostima APV na}i u proceduri republi~kog parlamenta treba postaviti Vladi i Skup{tini Srbije, a ne pokrajinskim organima, koji su, po wegovim re~ima, svoj deo posla uradili u odgovaraju}im rokovima.

– Pokazali smo spremnost da sara|ujemo i sara|iva}emo u narednom periodu u realizaciji ovog zadatka. A kraj novembra je krajwi rok da se to okon~a jer bi nam to omogu}ilo da u narednu godinu krenemo s dovoqno mogu}nosti da odgovorimo svojim ustavnim obavezama – rekao je Petrovi}.

B. Dragovi}-Savi}

LIDER LSV-a NENAD ^ANAK ZAPITAO NADLE@NE GDE JE STATUT

Dolazi i Milan Bandi}?

VESTI

3

SKUP[TINA VOJVODINE USVOJILA REBALANS POKRAJINSKOG BUYETA, KASA TAWA ZA SEDAM MILIJARDI DINARA

„DNEVNIK“ SAZNAJE: BIV[I HRVATSKI LOGORA[I SUTRA U STAJI]EVU

Biv{i hrvatski logora{i, svojevremeno zato~eni u Staji}evu i Begejcima, poseti}e sutra ova mesta, a u delegaciji }e, kako je najavqeno, biti i gradona~elnik Vukovara @eqko Sabo, saznaje „Dnevnik“. U Srbiju bi u subotu mogao da do|e i gradona~elnik Zagreba Milan Bandi}. „Kontaktirali smo s Bandi}em i on je pristao da do|e ako mu to obaveze dozvole ”, potvrdio je za na{ list predsednik Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“, koje i organizuje ovu posetu Staji}evu, Zoran [angut.

Po wegovim re~ima, u grupi koja }e do}i u subotu bi}e izme|u 150 i 200 qudi i sva wihova imena su prosle|ena nadle`nim dr`avnim institucijama Srbije.

Na taj na~in izbegnute su bilo kakve insinuacije o odre|enim osobama, a u posledwe vreme ih je u ovda{woj javnosti bilo nekoliko. Radikali su, podsetimo, tvrdili da }e do}i kontroverzni biskup Josip Jezerinac, a pri~alo se i da }e u delegaciji biti i peva~ Marko Perkovi} Tompson, {to su, u oba slu~aja, u Udru`ewu „Vukovar 1991“ odlu~no demantovali.

petak16.oktobar2009.

Ko kr{i Ustav Srbije

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak otvoreno je ju~e zapitao nadle`ne za{to predlog statuta Vojvodine, ni godinu dana posle wegovog usvajawa u pokrajinskom parlamentu, nije stigao pred poslanike Skup{tine Srbije. Predlog vojvo|anskog statuta, kako je podsetio ^anak, 14. oktobra pro{le godine usvojila je Skup{tina APV, da bi ga odmah sutradan, 15. oktobra, uputila republi~kom parlamentu na potvr|ivawe, ali on jo{ nije stigao do poslanika.

Lider LSV-a je pri tome podsetio na to da ~lan 15 Zakona o sprovo|ewu Ustava jasno odre|uje da do 31. decembra 2008. godine svi zakoni moraju biti uskla|eni s

najvi{im pravnim aktom Srbije, napomiwu}i da se to odnosi i na statut Vojvodine.

– Zbog ~ega se to nije dogodilo pitawe je koje LSV postavqa ve} godinu dana. U tekstu statuta, koji su ranije pripremili Liga i SVM, postojala je klauzula, koja je izba~ena u predlogu koji je posle prezentovao DS, a koja glasi da }e statut po~eti da se primewuje ukoliko se Skup{tina Srbije u roku od 60 dana ne bude o wemu izjasnila. Da je ta klauzula ostala, Vojvodina ne bi bila u stawu u kojem je, a to je prakti~no pravni vakuum – rekao je ^anak.

Predsednik LSV-a je na kraju ponovio da jo{ uvek ne `eli da govori o konkretnim koracima koje

}e povodom statuta preduzimati wegova stranka.

– Za nas je ovaj statut mawe-vi{e neva`an i ne predstavqa nikakavo dostignu}e, jer u tom aktu nema pomena ni od zakonodavne, ni od sudske, ni od izvr{ne vlasti, niti se pomiwu izvornih prihodi i imovina. A to su pet osnovnih zahteva Lige kada je u pitawu najvi{i pravni akt APV. A po{to svega toga nema, mi taj statut i ne smatramo za preterano ozbiqan dokument. Ali, ovde je u pitawu nepo{tovawa Ustava i zakona.

Jednostavno, `elimo da znamo zbog ~ega se flagrantno kr{i Ustav ove zemqe kada je Vojvodina u pitawu? – zapitao je ^anak.

S. St

ZAKQU^CI ODBORA ZA PRA]EWE SPROVO\EWA SPORAZUMA O ZA[TITI HRVATSKE I SRPSKE MAWINE Srbije, kao i o VBA i Vojnoobave{tajnoj agenciji.

Koncept neutralnosti Ministar odbrane Dragan [utanovac ocenio je da Srbija trenutno nije zainteresovana za podno{ewe zahteva za ~lanstvo u NATO-u, dodav{i da Alijansa to nikada i nije postavila kao uslov za daqe unapre|ewe saradwe. „Srbija je usvojila skup{tinsku rezoluciju o vojnoj neutralnosti u odnosu na postoje}e vojne saveze i taj koncept je potrebno dodatno razraditi”, naveo je [utanovac, dodaju}i da je potrebno i pripremiti racionalnu analizu o najkorisnijem stepenu sadwe Srbije s NATO.

Zakoni boqi od prakse

Predstavnici Me{ovitog odbora za pra}ewe sprovo|ewa Sporazuma o me|usobnoj za{titi mawina u Srbiji i Hrvatskoj usaglasili su ju~e u Subotici vi{e od 40 zakqu~aka koji se ti~u prava hrvatske mawine u Srbiji i srpske u Hrvatskoj. Kako je rekao predsedavaju}i Odbora Janko Veselinovi}, zakqu~ci se odnose na zastupqenost hrvatske i srpske mawine u predstavni~kim telima na svim nivoima, pravosu|u, upravi i policiji, kao i na obrazovawe, informisawe, slu`benu upotrebu jezika i pisma, te za{titu nacionalnog identiteta kroz za{titu kulturne ba{tine obe mawine. On je, s tim u vezi, rekao da }e Odbor u slede}ih petnaest dana napraviti redakturu preporuka, koje }e nakon toga u roku od pet dana poslati vladama i nadle`nim ministarstvima.

– Postojala je op{ta saglasnost da treba napraviti pomake koji poboq{avaju `ivot mawina u obe dr`ave, i to kroz obezbe|ivawe svih propisa koji omogu}uju {kolovawe na jezicima mawina, kao i otvarawe novih odeqewa i {kola na mawinskim jezicima. Tako|e, razgovarali smo o neophodnosti da se na Hrvatskoj radio-televiziji i na Radio-televiziji Vojvodine obezbede programi s redakcijama na srpskom, odnosno hrvatskom jeziku, te da se obezbedi nesmetan `elezni~ki, autobuski i re~ni saobra}aj izme|u Ba~a i Vukovara – rekao je Janko Veselinovi}.

Govore}i o prakti~nim problemima srpske i hrvatske mawine, on je naveo da je zajedni~ki zakqu~ak da je legislativa u obe zemqe napravqena dobro i u skladu s evropskim standardima, ali da nivo wene primene ~esto

nije odgovaraju}i. Zbog toga su se, kako je naveo, ~lanovi Odbora jednoglasno dogovorili da se sastanci ubudu}e odr`avaju najkasnije u roku od {est meseci, a da }e u me|uvremenu delegacije preko kopredsedavaju}ih i kosekretara pratiti realizaciju zakqu~aka.

Predsedavaju}i Odbora s hrvatske strane Petar Bari{i} rekao je da se polo`aj srpske i hrvatske mawine u dve dr`ave u posledwe tri godine d« rasti~no poboq{ao», te da je osnovni ciq dvodnevnog sastanka bio r « azigrati dobru voqu» u samim resorima i u dr`avnoj upravi.

– Smatramo da bi mawine trebalo da budu lokomotiva koja }e vu}i voz u ukupnim odnosima izme|u Hrvatske i Srbije, kao i primer ostalim segmentima obostranog napretka – rekao je Petar Bari{i}.

Z. R.

4

EKONOMIJA

petak16.oktobar2009.

DNEVNIK

U „SRBIJAGASU” JO[ MERE CENE I GREJNU SEZONU

Gas mo`da jeftiniji, a i na rate – Cena gasa za individualne potro{a~e u Srbiji mogla bi biti ni`a nego sada, a dogovor o tome mora biti postignut izme|u Vlade Srbije, JP “Srbijagas” i Agencije za energetiku Republike Srbije, a i ove grejne sezone doma}instva }e mo}i utro{eni gas da pla}aju na rate – rekao je ju~era{woj konferenciji za novinare na Beogradskom sajmu generalni direktor JP “Srbijagas” Du{an Bajtovi}. – [to se ti~e snabdevawa doma}eg tr`i{ta, za potro{a~e u na{oj zemqi obezbe|ene su dovoqne koli~ine prirodnog gasa, a ovog energenta bi}e ~ak i ako se ponovi gasna kriza kao na po~etku ove godine.

Po wegovim re~ima, u slu~aju gasne krize obezbe|ene su koli~ine gasa dovoqne za potro{wu od 60 dana. Naime, iz podzemnog skladi{tu u Banatskom Dvoru bi}e obezbe|eno 300 miliona kubnih metara gasa, dok }e dodatnih AVIO-PREVOZNIK IPAK ^EGA GAZDU

Pakovawe „Jata” za prodaju

– Vlada Srbije ima jasan stav da nacionalnog avio-prevoznika “Jat ervejz” stavi na noge – izjavio je ju~e ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}.

Mrkowi} je kazao da je Vlada za osna`ivawe “Jat ervejza” dala rok od {est meseci do godinu dana.

– To zna~i da }emo sa svima koji budu zainteresovani za strate{ko partnerstvo ili privatizaciju tog preduze}a razgovarati – rekao je on, i dodao da }e razgovori po~eti ve} danas, ali nije precizirao i s kim.

Iako Mrkowi} nije `eleo da ka`e s kime razgovara o ulagawu

u „Jat”, javnost ve} nekoliko dana spekuli{e o tome da se radi o ameri~kom investicionom fondu Blekstoun grup.

Premijer Mirko Cvetkovi} je pre nekoliko dana razgovarao sa stru~wacima Fonda i ukazao im na prednosti srpskog tr`i{ta za ulagawa, ali, u Vladi ka`u da nije bili razgovora o konkretnim preduze}ima. U kancelariji Blekstoun grupe u Londonu su, pak, objasnili da se ne ogla{avaju pre nego {to sklope posao. Mada ima iformacija da su Amerikanci zainteresoavani samo za “Delta–Maksi”, ima i onih koji tvrde da ni Jat ne treba izbaciti iz paketa.

200 miliona kubika biti dostupno iz skladi{ta u Ma|arskoj. To }e, rekao je Bajatovi}, omogu}iti da se, u slu~aju potrebe, odnosno problema s isporukom gasa iz Ru-

– Ugovor za gas koji }e biti uskladi{ten u Ma|arskoj trebalo bi da bude potpisan slede}e nedeqe, a vredan je 72 milona evra. Da ne}e biti nikakvih pro-

Potpisi o zajedni~kim preduze}ima uskoro Ugovor o formirawu zajedni~kog preduze}a za podzemno skladi{te u Banatskom Dvoru s ruskim “Gaspromeksportom” parafiran je u Be~u, a po re~ima Du{ana Bajatovi}a, najverovatnije }e biti potpisan 20. oktobra, prilikom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji. Uskoro bi, rekao je Bajatovi}, trebalo da bude zavr{ena i procedura osnivawa zajedni~kog preduze}a za gasovod “Ju`ni tok”, a sva potrebna dokumenta su u registracionom sudu u [vajcarskoj. sije, dnevno tr`i{tu isporu~i oko osam miliona kubika gasa, {to je dovoqno za potrebe individualnih potro{a~a, daqinskih sistema grejawa i najva`nijih industrijskih potro{a~a.

blema za isporuku rezervnih koli~ina gasa na{oj zemqi potvr|eno je prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Ma|arskoj kada su dobijene garancije za to – rekao je Bajatovi}.

Proradila Ukrajina Transport ruske nafte ka Evropi naftovodom “Dru`ba”, zaustavqen u sredu zbog problema sa strujom na ukrajinskoj teritoriji, normalizovan je, saop{tio je ju~e sekretar za {tampu ruske kompanije “Transweft”, koja upravqa naftovodima, Igor Demin.

– Transport nafte je obnovqen oko 22 sata u sredu – precizirao je on, a prenosi Rojters.

Ju`nim krakom naftovoda “Dru`ba”, kojim se svakodnevno isporu~uje oko 600.000 barela ruske nafte potro{a~ima u Slova~koj, Ma|arskoj i ^e{koj, zaustavqen je u ranim jutarwim satima zbog nestanka struje izazvanog kidawem dalekovoda pod naletima olujnog vetra i snega na ukrajinskoj teritoriji. i}i do Bawaluke, imati kapacitet 1,2 milijardu kubnih metara gasa godi{we, a jedan krak

tog gasovoda trebalo bi da ide do Sarajeva.

D. Mla|enovi}

INBEV PRODAO POSLOVAWE U CENTRALNOJ EVROPI

DR@AVA IGRA ^UDNU IGRU NA TR@I[TU NAFTE

NIS-u uzimaju monopol, a daju kamare para Vlada Srbije usvoji}e izmene Uredbe o formirawu cena derivata nafte, koje }e omogu}iti da se cena prerade u doma}im rafinerijama pove}a za 34,48 posto, odnosno sa 29 na 39 dolara po toni. Ova korekcija je zna~ajna zbog vi{e razloga. Jo{ negde krajem prole}a, Naftna industrija Srbije (NIS) tra`ila je da joj se odobri poskupqewe prerade, jer je to, kako je objasnio generalni direktor Kiril Krav~enko, uslov da se u|e u obavezuju}e investicije, koje su samo u ovoj godini trebalo da ko{taju 118 miliona evra. Mada je rafinerijska prerada u Srbiji ve} bila najskupqa u regionu, od Vlade Srbije je tra`eno pove}awe od nepunih 80 procenata, odnosno skok na 52 dolara po toni.

Zahtev je skoro ~etiri meseca le`ao u resornom ministarstvu i vlada je, svesna neugodnih posledica, jedna od wih je bila i procena da bi ta korekcija podigla, ionako visoke, maloprodajne cene za dodatna 2,5 dinara po litri, oklevala da se pozabavi wime. U me|uvremenu je NIS sklopio ugovor sa ameri~kom kompanijom CBI Lumus (CB&I Lummus) o rekonstrukciji rafinerije u Pan~evu vredan 396 miliona evra. Da li je to olak{alo vladin posao te{ko je re}i, ali je evidentno da je zahtev za podizawe cene rafinerijske prerade samo delimi~no prihva}en.

Ipak, moglo bi se re}i da je

Dve nedeqe i 500 evra za novu firmu Pre po~etka reforme, za otvarawe preduze}a bilo je potrebno 50, a sada 13 dana, dok je po~etni kapital s 5.000 evra smawen na 500, uz tro{kove koji su sada tri puta ni`i.

– Kqu~no je za Vladu da tako nastavi i da ovaj uspeh koji je postigla u reformi registracije preduze}a postigne i u ostalim oblastima, kao {to je izdavawe gra|evinskih dozvola, za {ta je potrebno 279 dana – istakao je {ef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej.

Po dugim ~ekawima kod nas predwa~e sudska izvr{ewa i ste~ajni postupci. Agencija je osnovana donacijom {vedske vlade i sada je, tvrde, samofinansiraju}a. Oprema za objediweni informacioni sistem poklon je Vlade republike Koreje, vredan 3,2 miliona dolara.

liti u maloprodajne cene, nego }e se morati pokriti iz postoje}e zarade.

Istovremeno je dr`avni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Du{an Mraki} izjavio da se ne}e produ`iti rok za liberalizaciju naftnog tr`i{ta i da tako ne{to niko nije ni tra`io. Treba podsetiti da je predvi|eno da postoje}a zabrana uvoza derivata, osim eurodizela, koji je i sada na slobodnom re`imu, traje do kraja slede}e godine i da se tr`i{te otvori prvih dana 2011. godine. Nezvani~no se moglo ~uti da su, upravo, iz vrha NIS-a dolazili takvi zahtevi i da je to opravdavano potrebom da se naftna kompanija izvu~e iz zone gubitaka i u~ini konkurentnom na regionalnom tr`i{tu. Ne treba sumwati da je u delu srpske izvr{ne vlasti bilo razumevawa za takve ideje, ali su problem bile obaveze Srbije prema zajedni~koj evropskoj energetskoj politici, gde je liberalizacija tr`i{ta jedna od najva`nijih ta~aka.

V. Harak

Izbegavawe problema Dobri poznavaoci doma}eg naftnog tr`i{ta smatraju da je vlada veoma elegantno zaobi{la problem. Od liberalizacije se ne}e odustati, ali }e se pove}awem cene rafinerijske prerade i jo{ nekim ustupcima, posredno, oja~ati monopolski polo`aj NIS-a. Konkurencija je prinu|ena da uvezene naftu dovozi u NIS-ove rafinerije i tako sada pla}a vi{e, odnosno da, kao {to je, posle u~estalih i rigoroznih kontrola sme{tajnih kapaciteta, slu~aj s uvoznicima evro dizela, investira u nove rezervoare ili da se povu~e s tr`i{ta. ovom korekcijom u~iwen novi ustupak rusko-srpskom preduze}u, jer }e poskupqewe prerade doneti ne samo ve}e prihode NIS-u, nego }e i uzdrmati polo`aj konkurencije, koja nema dru-

BR@E I LAK[E DO VLASTITE KOMPANIJE

Giqotina propisa mogu}a je i u praksi, {to pokazuje i efikasnost Agencije za privredne registre, re~eno je na otvarawu {alter sale u kojoj }e stranke mo}i da zavr{e poslove zbog kojih je ranije trebalo da obi|u nekoliko institucija. Zahvaquju}i tome, Svetska banka je po uslovima poslovawa za idu}u godinu rejting Srbije poboq{ala za 35 mesta.

Na svakom od 32 {altera u novim prostorijama Agencije za privredne registre gra|ani }e mo}i da zavr{e posao zbog kojeg je ranije trebalo da odu bar do Poreske uprave, penzijskog i zdravstvenog fonda.

Najavqeno je da }e od 1. januara ovo biti i jedini {alter za predaju finansijskih izve{taja. Samo na tome privreda bi trebalo da {tedi 300 miliona dinara godi{we.

Ove grejne sezone, rekao je Bajatovi}, toplane postaju kvalifikovani kupci i kubni metar gasa pla}a}e oko ~etiri dinara jeftinije. Budu}i da je gubitak JP “Srbijagas” zbog dispariteta uvozne cene gasa i one koja se napla}ivala doma}im potro{a~ima pro{le grejne sezone 120 miliona evra, ovo preduze}e podi}i }e kredit za koji }e garancije dati dr`ava.

U toku su i pregovori s “Gaspromom” o isporuci gasa Srbiji za slede}u godinu, a potpisivawe se o~ekuje slede}eg meseca, rekao je Bajatovi} Direktror JP “Srbijagas” kazao je da se razmatra i mogu}nost izgradwe jo{ jednog skladi{ta gasa u Srbiji, kapaciteta milijardu kubnih metara. On je ukazao i na to da bi JP “Srbijagas” trebalo da preuzme koncesiju za izgradwu gasovoda kroz Republiku Srpsku, koji }e

gih mogu}nosti, ve} da uvezeni sirovi petrolej prera|uje u doma}im rafinerijama. Kako su cene derivata pod kontrolom dr`ave, dodatni tro{kovi se ne}e mo}i, bez wene saglasnosti, pre-

14. 10. 2009.

1.109,63857

Novi gazda i Apatinskoj pivari “Anhojzer Bu{ InBev” prodao je poslovawe u centralnoj Evropi finansijskoj kompaniji “CVC kapital partners” za vi{e od tri milijarde dolara, saop{tio je ju~e najve}i svetski pivar. CVC }e tako preuzeti “InBevovo” poslovawe u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, ^e{koj, Ma|arskoj, Crnoj Gori, Rumuniji i Slova~koj. U Srbiji je “InBev” vlasnik Apatinske pivare, u Crnoj Gori Nik{i}ke, a u Hrvatskoj Zagreba~ke pivare.

Sporazumom je predvi|eno da “AB InBev” proda prava proizvodwe i distribucije piva, poput marki “stela artoa” i “beks”, u devet zemaqa.

“AB InBev” }e zadr`ati prava na proizvodwu i distribuciju piva “staropramen” u Ukrajini, Rusiji, SAD, Britaniji i Nema~koj.

– Operacije u centralnoj Evropi predstavqaju prvu investiciju CVC-a u regionu i odu{evqeni smo kupovinom tako zna~ajne kompanije – rekao je {ef CVC-a za centralnu i Isto~nu Evropu I{tvan Seke, dodaju}i da }e grupa promeniti ime u “StarBev”.

CVC o~ekuje da kupovina “InBeva” bude zavr{ena do kraja januara.

Ina~e, “InBev” je pro{le nedeqe pristao da proda i deset tematskih parkova u SAD privatnoj “Blekstoun grupi” za najmawe 2,3 milijarde dolara.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Stjenik, ^a~ak

20,00

240

1.680

Izvor, Para}in

19,98

11.560

277.440

Go{a FOM, Smederevska Palanka

19,97

829

829

DIN fabrika duvana, Ni{

15,28

2.890

43.350

14,03 Promena %

634 Cena

Progres, Beograd

-12,14

Kazimir VG 4, Kragujevac @itosrem, In|ija

Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

Ishrana, Smederevo Tehnohemija, Sremska Mitrovica Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (832,56

Promet

Naziv kompanije

1,46%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,13

3.066

13.555.423

Komercijalna banka, Beograd

1,57

36.063

5.770.006

Energoprojekt holding, Beograd

3,20

1.095

8.176.231

456.854 Promet

Agrobanka, Beograd

1,35

11.112

8.532.718

Univerzal banka, Beograd

-1,81

9.390

18.780

152

31.211

Soja protein, Be~ej

4,59

1.163

2.715.091

-12,02

739

7.390

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,09

2.898

579.500

-11,89

1.630

8.150

Imlek, Beograd

-0,13

1.598

75.120

Metals banka, Novi Sad

-11,86

1.895

17.055

1,14

8.850

26.550

-11,76 Promena %

390 Cena

3.900 Promet

Privredna banka, Beograd

-1,17

930

135.816

Tigar, Pirot

0,31

968

445.100

4,59

1.163

2.715.091

Meser Tehnogas, Po`arevac

2,50

8.200

123.000

Alfa plam, Vrawe

Utva silosi, Kovin

0,00

5.550

1.665.000

2,99

10.300

51.500

Vital, Vrbas

3,42

1.634

663.216

Telefonija, Beograd

0,92

2.200

12.139.450

Neobus, Novi Sad

0,00

400

573.200

Veterinarski zavod, Subotica

1,99

616

518.773

Veterinarski zavod, Subotica

1,99

616

518.773

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

petak16.oktobar2009.

SRPSKA INFLACIJA PO EVROPSKOJ MERI

VESTI

DNEVNIK RADOVAN JELA[I]

MMF ~ekamo nespremni

Septembarski skok cena 0,3 posto

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} smatra da je najavqeno smawewe dr`avne administracije dobar korak, ali da su potrebne dodatne mere za smawewe buxetskog deficita.

– Svakako je to dobar korak u dobrom pravcu, ali se moraju preduzeti i dodatne mere i bilo bi veoma dobro da imamo ne{to konkretno pre kraja oktobra, pre nego {to predstavnici

U Srbiji je u septembru inflacija bila 0,3 posto mereno metodologijom Evropske unije, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Kako se navodi u saop{tewu, godi{wa inflacija bila je 7,3 posto, a u prvih devet meseci 2009. godine indeks potro{a~kih cena je iznosio 6,2 posto.

Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prose~ne promene maloprodaj-

nih cena robe i usluga za li~nu potro{wu, a ukqu~uje i cenu iznajmqivawa stana, finansijske usluge, usluge obrazovawa i ugostiteqske usluge.

U septembru su najvi{e poskupeli name{taj, poku}stvo i teku}e odr`avawe – u proseku 1,2 posto. Cene obrazovawa su porasle 0,9 procenata, stanarine, voda, struja, gas i druga goriva u proseku su poskupeli po 0,6

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Autoput – izlaz iz krize

posto, dok su cene zdravstvenih usluga bile ni`e za 0,9 procenata. Cene ostalih proizvoda se nisu bitnije mewale, navodi se u saop{tewu.

Prema standardnoj metodologiji Republi~kog zavoda za statistiku, kojom se meri kretawe cena na malo, inflacija u Srbiji u septembru bila je 0,3 posto, dok je u prvih devet meseci ove godine dostigla 9,4 posto.

KO I KAKO IZBEGAVA PLA]AWE POREZA

U finim radwama silno varaju MMF-a do|u u Beograd – istakao je Jela{i}.

Po wegovim re~ima, bi}e potrebno napraviti dodatne u{tede, jer je Vlada donela odluku da buxet uravnote`i iskqu~ivo smawewem rashoda, tako da je na woj da sada odlu~i na koji na~in }e to uraditi.

– Predstavnici MMF-a }e, kada do|u u Beograd, `eleti da vide konkretne cifre, odnosno u kojoj meri }e se smawewe izdataka reflektovati u novom buxetu za 2010. godinu – precizirao je guverner.

On je naveo da, prema grubim prora~unima, konkretna u{teda od najavqenog smawewa broja zaposlenih mo`e biti dve do tri milijarde dinara, kao i da je va`no razlikovati pitawe isplate otpremnina, {to je jednokratan tro{ak, od otpu{tawa, kojima se posti`u trajne u{tede. Jela{i} je dodao da i pored toga treba jo{ mnogo da se uradi da bi se deficit sveo, ako ne na onaj nivo koji MMF tra`i, onda na nivo koji Vlada `eli da postigne, odnosno na ~etiri odsto BDP-a.

Napuniti buxet porezima, doprinosima i drugim redovnim prihodima sve je te`e. Srbija bele`i pad privredne aktivnosti, a to se i te kako ogleda u mawem prilivu u dr`avnu kasu u prvih devet meseci ove godine.

Podaci govore da su direktni prihodi u buxet Srbije kod nas u prvih devet meseci mawi od predvi|enih, ta~nije, iznose 98 odsto od plana. Najve}i pad bele`i se kod poreza i doprinosa vezanih za plate, gde je napla}eno 88 odsto predvi|enog. Za mawi prihod krivci su brojni otkazi i ~iwenica da oni koji ostanu bez posla, i ako na|u drugi – naj~e{}e rade na crno.

Regionalni centar “Novi Sad” Poreske uprave Srbije, koji pokriva podru~je cele Vojvodine, za prvih devet meseci zabele`io je dva procenta ve}i priliv novca nego prethodne godine, mada ni oni nisu uspeli da prikupe planirano.

– Veoma je te{ko ostvariti planove kada stru~ne procene govore da se ~ak 40 odsto privredne aktivnosti kod nas odvija u sivoj zoni. Najizda{niji prihodi kod nas, kao i u celoj zemqi, su oni prikupqeni od poreza na dodatu vrednosti i akciza – obja{wava

U REZERVI NBS 35 MILIONA EVRA MAWE

Dugovi grickaju devizne zalihe

Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju septembra iznosile su 9,5 miliona evra, {to je 35,2 miliona evra mawe nego u avgustu, saop{tio je ju~e NBS. Izra`eno u dolarima, devizne rezerve centralne banke su 13,9 milijardi, {to obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase od 384 posto.

Zajedno s deviznim rezervama banaka, koje su na kraju septembra iznosile 1,2 milijardu evra, ukupne devizne rezerve zemqe bile su 10,7 miliona evra, odnosno 15,6 milijardi dolara. Najve}i uticaj na smawewe deviznih rezervi NBS-a u septembru je, kako je naveo NBS, imalo izmirewe obaveza prema inostranim kreditorima, u iznosu od 63,5 miliona evra, dok su banke povukle 22,3 miliona evra izdvojenih kod NBS-a po osnovu obavezne devizne rezerve.

Me|unarodni monetarni fond je 9. septembra, po osnovu pove}ane kvote, odobrio Srbiji 45,2 mi-

liona, a zna~ajniji prilivi ostvareni su od kredita Evropske investicione banke i Banke za razvoj Saveta Evrope, u ukupnom iznosu od 14,2 miliona evra.

Devizne rezerve NBS-a su u septembru po osnovu otkupa deviza pove}ane za pet miliona evra, {to je 700.000 evra mawe nego u avgustu. Trgovina devizama na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu u septembru je iznosila 496,5 miliona evra i bila je 54,6 miliona evra ve}a nego u prethodnom mesecu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,2547

93,1170

95,2587

90,9753

Australija

dolar

1

56,2294

57,3769

58,6966

56,0572

Kanada

dolar

1

59,7725

60,9923

62,9351

59,5895

Danska

kruna

1

12,2547

12,5048

12,7924

12,2172

Norve{ka

kruna

1

11,0465

11,2719

11,5312

11,0126

[vedska

kruna

1

8,8402

8,0206

9,2281

8,8131

[vajcarska

franak

1

60,2381

61,4674

62,8812

60,0536

V. Britanija

funta

1

98,0390

100,0400

102,3410

97,7389

SAD

dolar

1

61,0276

62,2731

63,7054

60,8408

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 10. 2009. godine

Poreznici prime}uju da se fiskalni ra~uni naj~e{}e ne izdaju u finim radwama, poput zlatara, prodavnica mobilnih telefona... direktor Centra “Novi Sad” Zoran Radoman. – U takvim uslovima svakako da je bitna naplata svakog dinara, a primetili smo da je disciplina popustila kod izadvawa fiskalnih ra~una. Osim poja~anih kontrola, {to je stalan poUGS „NEZAVISNOST” NUDI PRAVNU ZA[TITU

^inovnici tu`e dr`avu

– Ako poslanici Skup{tine Srbije usvoje zakon o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj administraciji onako kako ga je predlo`ila Vlada Srbije, UGS “Nezavinost” }e svoje ~lanove koji budu dobili otkaz {tititi pred sudom – najavio je ju~e lider ove sindikalne organizacije Branislav ^anak, dodaju}i da je pravni osnov za takavu odluku ~iwenica da se predla`e zakonsko re{ewe koje je direktno u suprotnosti s va`e}im Zakonom o radu.

– Reforma javne uprave u normalnim dr`avama je dugotrajan proces i ne sprovodi se naglo. ^udi me ova `urba, jer kada smo mogli do sada s ovakvom administacijom, za{to se sada sve radi za 15 dana? – upitao je ^anak, i dodao da, kada je re~ o otpremninama, minimum mora biti dve stotine evra po godini radnog sta`a kao {to je bilo za sve druge zaposlene u javnom sektoru.

Ukoliko je ipak potrebno hitno smawiti broj zaposlenih zbog pritiska MMF-a i Svetske banke, UGS “Nezavinost” predla`e da se najpre otka`u razne vrste ugovora i prekine radno anga`ovawe 3.400 lica, {to prevazilazi broj od 2.624 radnika koje treba proglasiti tehnolo{kim vi{kom, a tek onda na zakonit na~in, na osnovu precizno utvr|enih merila i kriterijuma odredi vi{ak zaposlenih.

Q. M.

sao poreznika, neophodno je da kupci u radwama i korisnici usluga u drugim lokalima imaju motiv da dobiju fiskalni ra~un.

Zato je jedno od re{ewa s kojima }emo upoznati stru~ni tim Vlade i da se obveznicima omogu}i da

5

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} ka`e da }e izlazak iz krize pratiti jo{ ja~a ulagawa u infrastrukturu.

– O~ekujem da Srbija slede}e godine dobije 100 kilometara autoputa na Koridoru 10 i na prvoj deonici relacije Beograd – ju`ni Jadran – rekla je ona za “Ve~erwe novosti”, i dodala da je samo za ulagawa u puteve iz buxeta potrebno izdvojiti deset milijardi dinara.

Verica Kalanovi} je kazala da }e biti nastavqeno i ulagawe u infrastrukturu najsiroma{nijih op{tina.

Belgijske kompanije u Beogradu

putem ovih ra~una ostvare povlastice i pogodnosti kod pla}awa drugih prihoda.

Poreznici prime}uju da se fiskalni ra~uni naj~e{}e ne izdaju u finim radwama, poput zlatara, prodavnica mobilnih telefona i u ugostiteqstvu. U mini-marketima tih te{ko}a ima mnogo mawe, naprotiv, vlasnici insistiraju na tome da se ra~uni izdaju jer je to efikasan na~in da otkriju da li ih zaposleni potkradaju. Fiskalni ra~un najte`e izdaju vlasnici kineskih radwi.

Prevarama u oblasti poreza na dodatu vrednost najvi{e se bave organizovani kriminalci. To se radi putem fantomskih preduze}a, a kao direktori i odgovorna lica obi~no se pojavquju neobrazovani qudi ili oni koji su spremni sve da u~ine za male sume novca. Poreznicima se ve} de{avalo da se fantomska preduze}a prijavquju na nepostoje}im adresama, pa se sada pre po~etka rada proverava da li na toj adresi postoji kancelarija. Na`alost, u ovom trenutku jedno{alterski sistem za prijavu po~etka rada preduze}a ide naruku fantomskim firmamama jer olak{ana procedura omogu}ava da se i oni lak{e registruju. D. Vujo{evi}

Beograd je danas doma}in delegaciji Belgijske ekonomske misije koju ~ine predstavnici 26 preduze}a iz ove zemqe koji su iskazali interes za saradwu sa srpskim firmama.

– Osnovna prednost Srbije je geostrate{ka pozicija koja ima mnogo sekundarnih efekata, ali, s druge strane, ona je i u sektoru slobodne trgovine – rekla je sekretarka Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose s inostranstvom Olivera Kiro. – Osim CEFTA sporazuma, tu je i sporazum koji omogu}ava bescarinski protok s Rusijom i Belorusijom.

Ona je dodala da su slede}e godine u planu pregovori i s ostalim organizacijama, kao {to je EFTA.

Vazdu{na kapija ka istoku Predstavnici Srbije i Ujediwenih Arapskih Emirata parafirali su ju~e u Beogradu Sporazum o vazdu{nom saobra}aju, koji }e omogu}iti funkcionisawe re`ima tzv. otvorenog neba.

Sporazum o vazdu{nom saobra}aju }e omogu}iti da “Jat ervejz” i pet avio-komanija iz UAE uspostave neograni~en broj letova izme|u Srbije i UAE i da preko aerodroma u tim dr`avama lete i za druge zemqe.

DA LI JE EKONOMSKA KRIZA ZAISTA NA KRAJU

Iluzija oporavka srpske privrede Vlast ka`e da }e ekonomija Srbije po~eti da se oporavqa ve} s prelazom iz ove u narednu godinu, ali ekonomisti ba{ i nisu uvereni u to da takav optimizam ima puno pokri}e. Potpredsednik Vlade Mla|an Dinki} navodi da }e zemqa iz recesije iza}i ve} po~etkom 2010, da je pad proizvodwe zaustavqen te da }e ukupan pad bruto doma}eg proizvoda biti oko tri procenta, osetno mawi nego {to se predvi|alo. Stru~waci Ekonomskog instituta iz Beograda, pak, tvrde da pad industrijske proizvodwe nije do zaustavqen, a da }e BDP na kraju godine biti u minusu mo`da i celih pet odsto.

BDP je u prva dva kvartala ove godine bio oko ~etiri procenta mawi nego u istom periodu lane, ali je, posmatrano desezonirano, u drugom kvartalu u odnosu na prvi kvartal 2009. pao tek za 0,1 odsto.

Takav trend se nastavqa i viceguverner Narodne banke Bojan Markovi} ka`e da je procena desezoniranog BDP-a u tre}em kvartalu ~ak 2,6 procenata ve}a u pore|ewu s drugim kvartalom. To je za wega, ba{ kao i za Dinki}a, pokazateq da postoje “nagove{taji oporavka” srpske privrede.

S druge strane, stru~waci Ekonomskog instituta ka`u da je “iluzija” da smo na putu privrednog oporavka. Oni procewuju da }e industrijska proizvodwa ove godine biti 13 odsto mawa od pro{logodi{we, te da je porast proizvodwe koji statistika bele`i u avgustu rezultat pokretawa proizvodwe u smederevskom “Ju-Es stilu”. Problem je {to do toga nije do{lo usled ve}e tra`we za ~elikom na svetskom tr`i{tu

ve} zbog kvara u `elezari u Ko{icama, u Slova~koj. Sve ostale grane industrije i daqe stagniraju ili opadaju, {to zna~i da oporavka jo{ nema.

– Mo`emo razgovarati o dinamici o`ivqavawa na{e proizvodwe kada se ona desi u okru`ewu,

tu procewuju pad od ~etiri i po do pet procenata. Negde na sredini je Me|unarodni monetarni fond s procenom da }e privreda Srbije ovu godinu zavr{iti sa ~etiri procenta u minusu.

Ipak, i sam Dinki} je ovoga puta oprezniji, pa upozorava na to da

[ta ka`e berza Smatra se da je berzansko tr`i{te, barem u razvijenim ekonomijama, najjasniji pokazateq kretawa u privredi. Tako je bilo jesenas i kod nas, kada su se indeksi Beogradske berze stropo{tali na dno, i to dok su na{i politi~ari jo{ pri~ali da je globalna recesija sjajna {ansa za Srbiju. Sada se direktorka Beogradske berze Gordana Dostani} ne usu|uje da, posmatraju}i kretawe berzanskih pokazateqa, potvrdi Dinki}evu procenu privrednih kretawa, iako napomiwe da bi “volela” da je ona ta~na. Berzanski investitori, na drugoj strani, mnogo su optimisti~niji i veruju u pozitivne pomake srpske ekonomije. jer je to uslov da do|u krediti i investicije i da se otvori prostor za plasman na{ih proizvoda – ka`e ekonomista Stojan Stamenkovi}.

Dok Dinki} o~ekuje da ovogodi{wi pad BDP-a ne}e biti ve}i od tri odsto, u Ekonomskom institu-

izlazak privrede iz recesije ne}e automatski i odmah zna~iti i boqi `ivotni standard za gra|ane Srbije. Oporavak privrede }e potrajati i bitnije poboq{awe standarda o~ekujemo tek 2011. godine, ka`e ministar ekonomije.

V. ^vorkov

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

DA LI BI REFERENDUM O EU V PRO[AO U SRBIJI?

ojvodina je, od 5. do 8. oktobra prvi put u~estvovala na Evropskoj nedeqi gradova i regiona “Open days” u Briselu. Kako je naveo zamenika pokrajinskog sekretara za regionalnu i me|unarodnu saradwu Vladimir Pandurov, na{a pokrajina se na ovoj manifestaciji pojavila kao zvani~an partner iako, za razliku od drugih regiona u Evropi, nema predstavni{tvo u Briselu.

– U~estvovali smo zajedno sa [tajerskom, Hrvatskom, italijanskim partnerom Fruli-Venecija-\ulija, Kujavsko-pomorskim regionom iz Poqske i ma|arskom Zapadnom Panonijom, a pod zajedni~kim sloganom “Kreativna akcija za inovaciju” – rekao je Pandurov.

Pi{e: DR VLADIMIR VU^KOVI]

O

ko jednog stava u godi{wem izve{taju Evropske komisije o napretku Srbije podi}i }e se dosta pra{ine. Komisija je iznela stav da Srbija treba da ima konstruktivniji stav prema u~e{}u Kosova u regionalnoj trgovini i saradwi. To }e biti udarac za one koji su mislili da Kosovo nikad ne}e biti ni pomiwano na puti Srbije ka EU. Naravno da ho}e, sve vi{e i u razli~itim kontekstima. Ne}e nas pitati da li priznajemo nezavisnost Kosova, ali }e nas pozivati da podr`imo ovakve ili onakve odnose Kosova sa ostatkom sveta, da zajedni~ki u~estvujemo na pojedinim konferencijama i sli~no. Da li smo mi za to spremni?

Pitam se kako }e u Srbiji, jednog dana, pro}i referendum o ~lanstvu na{e zemqe u Evropskoj uniji? Istra`ivawa javnog mwewa (podaci Kancelarije za evropske integracije) pokazuju da je sada oko 60 procenata gra|ana za ~lanstvo Srbije u EU i da ova podr{ka vremenom spla{wava.

Kako se desi ne{to {to nam nije po voqi (u oblasti politike, naj~e{}e), raspolo`ewe prema EU se pogor{ava. Nije te{ko zamisliti situaciju da jednog dana Unija ho}e nas, a da mi ne}emo Uniju.

Evo i zbog ~ega.

U Srbiji qudi ne znaju {ta zna~i put ka EU i ~lanstvo u Uniji. Politi~ari smatraju da treba staviti jednakost izme|u boqeg `ivota i EU. ^lanstvo u EU u glavama qudi iz Srbije zna~i slobodna putovawa, pare iz buxeta Unije, boqi standard, pa i na~in za o~uvawe teritorijalnog integriteta dr`ave. Slobodna putovawa }emo, nadam se, uskoro dobiti, a za ostalo }emo da pri~ekamo i pitawe je da li }e se te `eqe ispuniti. Iskustvo drugih zemaqa je pokazalo da podr{ka gra|ana ~lanstvu u Uniji opada {to je dr`ava bli`a ovom ciqu, a to je, u stvari, posledica neostvarenih o~ekivawa.

Zato treba na vreme re}i da }e posledice opredeqewa za EU biti i jaka konkurencija, neka bankrotstva i gubitak posla, veliki tro{kovi za prilago|avawe standardima Unije, ograni~ena mogu}nost zapo{qavawa u EU, te velika verovatno}a da se obave`emo da sa narodom koji `ivi na Kosovu uspostavimo normalne odnose, {to u praksi mo`e da izgleda kao me|udr`avna saradwa. Verovatno bi prethodne istine u startu umawile broj evroentuzijasta, ali sam siguran da bi, da su na vreme saop{tavane i ume{no dozirane, u Srbiji trajno prevladavala opredeqenost za Uniju.

Lisabonski sporazum i {irewe Evropske unije Kada i ^e{ka ratifikuje Lisabonski sporazum, otvara se prostor za ubrzaniji hod ka daqem pro{irewu evropske porodice

~lanice EU

5 Zahtev za ~lanstvo Island je podneo u julu 2009, a ve} se govori o pristupawu 2012.

kandidati za ~lanstvo potencijalni kandidati

[VEDSKA FINSKA

ESTONIJA

IRSKA

DANSKA

LETONIJA

HOLANDIJA

LITVANIJA

POQSKA NEMA^KA LUKSEMBURG

VB

SLOVA^KA

AUSTRIJA MA\ARSKA FRANCUSKA RUMUNIJA SLOVENIJA PORTUGALIJA BUGARSKA ITALIJA [PANIJA

MALTA

Hrvatska - Zahtev za ~lanstvo podnet 2003.

- Pregovori o 35 poglavqa evropskog prava blizu su kraju - Datum pristupawa jo{ otvoren zbog spora sa Slovenijom

KIPAR

GR^KA

Srbija - Na samitu EU u Solunu 2003. sve balkanske zemqe dobile neke garancije da }e jednog dana u}i u Uniju - Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) potpisan 2008.

- Pre podno{ewa zahteva za ~lanstvo Srbija mora da izru~i ha{ke begunce - Liberalizacija viznog re`ima najavqena za 1. januar 2010. godine

Turska - Zahtev za ~lanstvo podnet 1987.

- Pregovori po~eli 2003.

- Prepreka je to {to Turska ne priznaje Kipar - Kraj pregovora nije mogu} pre 2015.

Makedonija - Zahtev za ~lanstvo podnet 2004.

- Termin za pregovore nije definisan - Liberalizacija viznog re`ima po~etkom 2010.

- Ko~i je spor s Gr~kom o imenu dr`ave

Crna Gora - SSP potpisan 2007.

- Zahtev za ~lanstvo podnet 2008.

- Liberalizacija viznog re`ima najavqena za 2010.

- Otvoren datum po~etka pregovora

VOJVODINA NA

„OTVORENIM DANIMA” Ina~e, ove godine kqu~ne teme na „Otvorenim danima” posve}ene su inovativnosti, klimatskim promenama, teritorijalnoj saradwi, oceni kohezione politike i budu}im izazovima Evrope. Doga|aj je okupio vi{e od 7.000 u~esnika iz svih dru{tvenih struktura zemaqa i regiona u~esnika, {to ga ~ini najzna~ajnijom ovogodi{wom manifestacijom u Briselu.

Evropsku nedequ gradova i regiona organizovali su Evropska komisija i Komitet regiona, s namerom da u~esnici razmene ideje kako o`iveti posrnulu privredu, podr`ati razvoj, ali i odgovoriti na globalne izazove.

Po re~ima Vladimira Pandurova, op{ta preporuka je da se, u najve}oj meri, podr`i ulagawe u inovacije, koje su prepoznate kao motor koji bi trebalo da pokrene posustale privrede u Evropi. On je dodao da ta preporuka va`i i za Izvr{no ve}e Vojvodine, u smislu da, kada bude kreiralo buxet za narednu godinu, nikako ne smawuje investicije u oblast inovacija, te da jo{ vi{e podr`i fondove za razvoj.

P. Klai}

U Sloveniji 72 odsto gra|ana uzrasta od 25 do 64 godine govori dva ili vi{e stranih jezika, dok 75 odsto Ma|ara iste `ivotne dobi komunicira samo na materwem jeziku, pokazuju podaci Eurostata. U Finskoj, Slova~koj i Litvaniji dve tre}ine, a u Estoniji i Letoniji ne{to vi{e od polovine qudi govori bar dva strana jezika.

Uz Ma|are, strane jezike najmawe govore i Portugalci, [panci, Bugari i Grci, gde oko polovina onih uzrasta od 25 do 64 godine ne govori nijedan jezik osim materweg. Najvi{e onih koji govore jedan strani jezik je u Velikoj Britaniji, 65 odsto, na Kipru, u Austriji i [vedskoj. Engleski je najrasprostraweniji strani jezik u dve tre}ine zemaqa ~lanica EU, u Bugarskoj, Poqskoj i tri balti~ke republike dominira ruski, a u Velikoj Britaniji i Irskoj najvi{e se govori francuski. U sredwim {kolama u zemqama Evropske unije najvi{e se u~e engleski, francuski i nema~ki jezik

P

^E[KA

BELGIJA

[ta su posledice sada{we strategije, da pojednostavim, “EU }e nam re{iti sve probleme”?

To da su se pro{le godine, nakon potpisivawa i ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, mnogi pitali da li Sporazum treba primewivati. Osam godina nakon po~etka puta ka EU, nakon osam godina te`wi da do|emo do slobodne trgovine sa Unijom, sada se postavqa pitawe da li to nama uop{te treba!? Povela se rasprava o gubitku carinskih prihoda po osnovu smawewa carinskih stopa i da li }e to ugroziti buxet. Kao da nismo znali da }e do ovoga do}i i da treba na vreme da se pripremimo.

Polemika oko primene SSP-a je samo pokazateq kolebawa. Retorika tipa da je od pitawa roka ulaska u EU va`nije da li }e kvalitet `ivota biti na evropskom nivou i da li }e snaga i sposobnost na{ih institucija biti na nivou evropskih predstavqa forsirawe novog “sredweg puta”. Kako su neki novi izbori budu pribli`avali, a EU nam i daqe ostajala prili~no daleka, ne bi me, na`alost, uop{te iznenadilo da se politi~ki mejnstrim u praksi u potpunosti okrene od EU. (Autor je profesor na Megatrend univerzitetu u Beogradu)

Albanija - SSP potpisan 2006.

- Zahtev za ~lanstvo podnet 2009.

- Otvoren datum po~etka pregovora

Bosna i Hercegovina - Daleko od podno{ewe zahteva za ~lanstvo - Evropska komisija nije zadovoqna funkcionisawem dr`avnih institucija i saradwom etni~kih grupa - I 14 godina nakon kraja rata jo{ su stacionirane evropske trupe a zemqom prakti~no vlada visoki predstavnik me|unarodne zajednice

o statisti~kim podacima u ~lanicama EU, smrtnost novoro|en~adi se u posledwih ~etrdesetak godina vi{estruko smawila, pa je u proseku u ovim zemqama 1965. godine ona iznosila 28,6 na 1.000 novoro|en~adi, dve decenije kasnije bila je 12,8 promila, a pre dve godine pala je ispod pet promila.

Najve}i pad smrtnosti novoro|en~adi zabele`en je u Portugaliji, sa gotovo 65 smrtnih slu~ajeva na 1.000 ro|enih beba u 1965. godini na 3,4 promila u 2007. godini. Slede Poqska u kojoj je 1965. zabele`en pad smrtnosti novoro|en~adi sa 41,6 na 6 promila, u Ma|arskoj sa 38,8 na 5,9 promila, u Rumuniji sa 44 na 12 promila, u Italiji sa 35 na 3,7 a u Gr~koj sa 34,3 na 3,5 promila. Me|u zemqama sa najni`im promilom smrtnosti nalaze se Luksemburg sa 1,8 umrlih novoro|en~adi na 1.000 beba, [vedska sa 2,5, zatim Finska sa 2,7, pa Slovenija sa 2,8 i ^e{ka i Irska sa 3,1 smrtnim slu~ajem kod novoro|en~adi na 1.000 beba.

Statistika govori da u Srbiji na 1.000 novoro|en~adi oko 8 umre najkasnije u prvoj nedeqi `ivota.

Iako je te{ko uporediti na{e statisti~ke podatke o ovoj problematici s onima u EU, jer mi jo{ uvek nemamo usagla{enu statistiku i evidentirawe sa 27 ~lanica Unije, uo~ava se da je smrtnost novoro|en~adi kod nas jo{ uvek i nekoliko puta ve}a nego u pojedinim evropskim zemqama. Ako je za utehu, i kod nas se bele`i zna~ajan pad smrtnosti, {to je rezultat bo-

BOQI @IVOT ^UVA I BEBE qih uslova `ivota i unapre|ewa op{te zdravstvene za{tite, a posebno trudnica i novoro|en~adi. Tako smo pre dvadeset godina imali smrtnost oko 19 promila, 2000. godine 10, a 2006. osam promila.

Po istra`ivawu Unicefa iz 2007. godine, najve}a smrtnost beba kod nas zabele`ena je me|u romskom populacijom: na 1.000 novoro|en~adi registrovano je ~ak 28 umrlih beba. Problem imamo i sa registracijom dece do 30 dana od ro|ewa. Naime, utvr|eno je da vi{e od osam porodica s Kosova ne registruje svoju decu do pomenutog roka, iako ovo zakon predvi|a. Ve} ovi Unicefovi rezultati istra`ivawa govore da je veliki raskorak izme|u pojedinih delova zemqe, {to dodatno ote`ava obradu podataka i wihovu verodostojnost.

Ina~e, kada se govori o uzrocima umirawa novoro|en~adi kod nas, naj~e{}e se pomiwu prevremeni poro|aj i problemi sa rastom ploda, jer je vi{e od 10 odsto beba u Srbiji ra|a kao nedono{~ad. Smrt nastupa i zbog uro|enih anomalija, gu{ewa izazvanog nedostatkom kiseonika, zbog drugih respiratornih stawa, kao i usled razli~itih infekcija koje su, sre}om, sve re|e.

J. Barbuzan

NE SME SE @MURITI

U

borbi protiv korupcije, {to je jedna od kqu~nih pretpostavki na putu Srbije ka EU, najva`nija karika zapravo je prijavqivawe takvih slu~ajeva. Me|utim, kada sistem ne funkcioni{e, i najhrabriji se te{ko odlu~uju na to da obelodane kako im je neko zavukao ruku u xep. Kada je, recimo, u pitawu obrazovawe, Republi~ka prosvetna inspekcija u posledwih godinu dana primila je samo 16 prijava {to je, po oceni dr`avne sekretarke u Ministarstvu obrazovawa i sporta Tinde Kova~- Cerovi} – neverovatno malo. Kako je objasnila, na osnovu toga mo`e da se zakqu~i i da su svi ostali slu~ajevi re{eni na ni`em nivou, jer lokalna inspekcija direktno {aqe nadle`nom MUP-u da oni provere navode, te se onda ide u tu`ila{tvo, ali o epilogu niko ne obave{tava Ministartvo.

– Tek oni slu~ajevi kada u~esnici u postupku nisu zadovoqni, te misle da sistem nije funkcionisao, stignu na republi~ki nivo. Tako je stiglo 16 prijava: sedam za fakultet, ~etiri za sredwe {kole, ~etiri za osnovne {kole i jedna u vezi sa pred{kolskom ustanovom. Naravno, svi oni se prosle|uju daqe, ali mi nemamo povratnu informaciju. Ovo govori u prilog tome da taj na~in obrade `albi ima jako puno mawkavosti. Ministarstvo nema neposredan mehanizam kako da registruje problem i nema ni mehanizam pra}ewa {ta je od tih slu~ajeva re{eno i na koji na~in.

Zbog toga nemamo jasnu informaciju o tome koliko je prijava o mitu ili ~emu sli~anom, iako u obrazovawu ima puno prostora gde mo`e da postoji finansijska korupcija – obja{wava Tinde Kova~-Cerovi}.

Kad govorimo o prijavi slu~ajeva korupcije, Biro za dru{tvena istra`ivawa je merio antikoruptivni aktivizam. Kako je istakao izvr{ni direktor Biroa Zoran Gavrilovi}, 36 procenata ispitanika je reklo da bi prijavilo slu~aj korupcije samo ukoliko bi se garantovala anonimnost. Kada je u pitawu razlog za{to neko ne bi prijavio korupciju, u prvom redu radi se o tome, kako Gavrilovi} zakqu~uje, da ispitanici ne veruju da }e korupcija biti sankcionisana, odnosno da je te{ko dokaziva.

– Problem je {to tra`ite qude koji `ele da budu anonimni, a s druge strane sam proces dokazivawa korupcije je jako te`ak. Kada smo radili drugo istra`ivawe sa profesorima u Ni{u u fokus grupi, na jednom od fakulteta, bio je aktuelan incident da je studentkiwa zatrudnela s profesorom. Kraj pri~e je vi{e nego bio tu`an. Profesor nije sankcionisan, vratio se na katedru, a majka studentkiwina je rekla:”U redu, mi }emo sve da zaboravimo, samo da ona dobije {est”– ispri~ao je Gavrilovi}.

A. Vidanovi}

VREME NE UTI^E NA TEMPO GRADWE DVAJU BULEVARA

OPRO[TAJ OD „POZORI[NE RAMPE”

Slede}e nedeqe zavr{ni sloj asfalta Po~iwe izgradwa skejt parka

Nesvakida{we hladno i ki{ovito vreme jesu malo usporili, ali nisu zna~ajnije uticali na tempo izgradwe Suboti~kog i Somborskog bulevara, ka`e pomo}nik direktora za tehni~ke poslove Zavoda za izgradwu grada \or|e Kuqan~i}.

Me|utim, izvo|a~i radova nadaju se da }e naredne nedeqe biti

toplije i suvqe vreme kako bi uspe{no i brzo bio nanet zavr{ni sloj asfalta na kolovoz na oba bulevara.

- Jedan dan ki{e sigurno ne}e uticati na ka{wewe radova, i to se i predvi|a prilikom sklapawa ugovora. Kada postavimo habaju}i sloj na bulevarima, do}i }e na red i asfaltirawe raskrsnica na no-

vim bulevarima, te }emo gledati da taj posao obavqam naizmeni~no, kako bismo {to mawe remetili odvijawe saobra}aja – naveo je Kuqan~i}, uz molbu gra|anima da imaju jo{ malo strpqewa, po{to }e bulevari, ako se ne dogodi ni{ta nepredvi|eno, biti zavr{eni na vreme, 1. novembra.

S. K.

Novosadska petak16.oktobar2009.

Mamac u gradu koliko se trudili da je pokrademo, zloupotrebimo, zapostavimo, odbacimo, ona je i daqe tu, i s vremena na vreme pokazuje nam ko je gazda u ovoj ku}i.

Tako }e jeguqa sa [odro{a nekima zna~iti da ima nade za `ivi svet velike reke, drugima }e to pro}i kao epizoda iz neke prirodwa~ke TV emisije, dok }e pecaro{ima slu`iti za po koju pri~u. Ipak, tu`no je {to }e postojati i neki, koji }e se pitati kako je takvo bi}e zagrizlo “obi~an” mamac, a mimoi{lo wihove zamke namewene svemu {to pliva u Dunavu. I opet, priroda se i za to pobrinula – takve osobe su u zanemarqivoj mawini.

S. Krsti}

SUN^ANA JESEN @IVOTA

Ko boqe re{ava rebuse Korisnici doma “Kozara” u Futogu, Ulica Cara Lazara 22, danas u 10 ~asova igraju bingo, stare i bolesne ~lanove kluba “Radni~ki”, Ulica Bra}e Mogin 2, u 10.30 sati poseti}e ~lanovi komisije za socijalno-

zdravstvena pitawa i uru~iti im prigodne poklone, a qubiteqi enigmatike u klubu “Kosta [okica”, Ulica Radoja Domanovi}a, takmi~i}e se u 11 ~asova u re{avawu ukr{tenih re~i i rebusa.

B. P. P.

Izlo`ba Tome Serafimovskog Monografija vajara Tome Serafimovskog “Spomenici i spomenobele`ja” bi}e predstavqena danas u 18 sati u Sve~anoj sali Ogranka Matice srpske, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Nakon predstavqawa monografije, od 19 sati, bi}e otvorena izlo`ba “Skulpture i posteri” u Galeriji Ogranka.

J. M.

V REMEPLOV

Lubenice punile buyet ^etvorica novosadskih bostanxija zamolili su 16. oktobra 1878. Magistrat da im do-

zvoli slobodnije kretawe zapre`nim kolima po ka}kom ritu, da bi br`e stizali do svojih ba{ti. Verovatno im se iza{lo u suret, jer oni su u to vreme u znatnoj meri punili gradsku ka-

toku vrednovawe tri pristigle ponude za rekvizite koji }e se na}i u parku.

Preduze}e “Borovica-transport” iz Rume dobilo je posao u okviru kojeg }e izgraditi podlogu i pe{a~ke staze i koji }e Novosa|ane ko{tati 10.862.382 dinara. “Neon” iz Novog Sada izgradi}e javno osvetqewe za 1.459.131 dinara.

S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Jeguqa nedavno upecana u [odro{u, omiqenom ribolova~kom dunavcu, mo`e udahnuti pozitivan duh u ve} klonule qubiteqe Dunava, ali sigurno pokazuje `ilavost i tvrdoglavost bi}a koja su rezultat prirodne selekcije. Ni zaga|ewe, ni brane, ustave i prevodnice, propeleri, skuteri, mre`e, vr{ke, senkeri, butan boce, bombe i dinamit, pa ni struja, nisu spre~ili upecanog junaka na{e pri~e da stigne do Novog Sada iz dalekog Sargaskog mora… I da tu ne odoli prirodnom mamcu.

Odnosom ~oveka i prirodnih sila mnogi su se bavili, te bi se mi ovde usredsredili na ~iwenicu da se priroda, ipak, najboqe stara o sebi. Ma

Izgradwa skejt parka u Limanskom parku po~iwe danas, a iz Zavoda za izgradwu grada pozivaju ve~eras u 19 sati na plato ispred Srpskog narodnog pozori{ta, kako bi se obele`io po~etak izgradwe skejt parka i ujedno se oprostilo od stare skejterske lokacije. Kako saznajemo, za 45 dana treba da budu izgra|ene pe{a~ke staze, podloga i javna rasveta, dok je u

su. Bostan su u panonske krajeve doneli Turci, kada su po~etkom 16. veka osvojili dobar deo Ugarske. Stanovni{tvo je bostan sa zadovoqstvom prihvatilo i gajilo. Ima podataka iz 1777. o bostanu zasejanom u 241 ba{ti na ~enejskom drumu, a svaka ba{ta je bila {iroka deset, a duga~ka 60 hvata. Zna se i da je Magistrat 1795. oprostio skoro tridesetorici bostanxija pla}awe zakupnine na ba{te koje su bile gradsko vlasni{tvo, po{to ih je te godine dva puta tukao led i upropastio ceo rod na wima.

N. C.

PO^ELI PRIPREMNI RADOVI ZA NADZI\IVAWE OBALE DUNAVA

Kej raste od ponedeqka?

Nadzi|ivawe keja najverovatnije po~iwe u ponedeqak, a pripremni radovi za ovaj posao po~eli su ju~e. Kako su “Dnevniku” rekli radnici iz firme NS Graditeq, trenutno se na vi{e lokacija na Keju proverava podzemna infrastruktura kako prilikom radova ne bi presekli neke od kablova ili o{tetili cevi. Glavni radovi i mehanizacija na Kej bi trebalo da stignu u ponedeqak, {to bi na dana{wem sastanku trebalo da potvrde predstavnici preduze}a koja u~estvuju u radovima.

Na deonici od Univerzitetskog parka do Varadinskog mosta i od Varadinskog do Drumsko-`elezni~kog mosta rekonstruisa}e se dovodnik sirove vode, a na potezu od Dunavske ulice do Ulice Marka Miqanova dovodnik ~iste vode. Podse}amo, kej }e biti nadvi{en od Bulevara cara Lazara do uliva kanala DTD u Dunav.

Radi}e se na ukupno tri lokacije kanalu DTD, Telepu i Keju. Radovi bi trebalo da traju najdu`e 150 radnih dana koliko }e biti potrebno da se zavr{i posao du` Kanala, dok }e na Keju i Telepu

Oma` legendarnom „fi}i” Automobilski skup “Fi}ijada - Mi{eluk 2009.” odr`a}e se u nedequ u Novom Sadu, a ova manifestacija se organizuje po tre}i put i na woj se okupqaju qubiteqi “zastave 750”; odnosno legendarnog “fi}e”. Skup je na dowoj peqi staze Mi{eluk od 10 do 11.30 ~asova. Brzinski ispit po~iwe u 13 sati, nakon defilea gradom, a pobednici }e biti progla{eni u 17.30 sati u restoranu “Barutana”.

B. M.

Gala koncert u SNP-u Gala koncert horova i orkestara Muzi~ke {kole “Isidor Baji}” odr`a}e se sutra s po~etkom u 20 ~asova na sceni “Jovan \or|evi}” Srpskog narodnog pozori{ta. Koncert nosi naziv “Prona|i inspiraciju”, a organizuje se povodom obele`avawa stogodi{wice postojawa Muzi~ke {kole.

B. M.

Foto: S. [u{wevi}

radovi }e biti znatno kra}i. Projekat na Keju predvi|a da se izdig-

ni Luke Novi Sad bi}e postaqena mobilna oprema. Radi}e se i nad-

Grad }e dobiti sigurnu odbranu od poplava ne {etna staza uz koji }e se izgraditi betonski zid, {iri od sada{weg sa otvorima koji }e se zatvarati mobilnom opremom.

Na potezu duga~kom 2.350 metara podiza}e se {etali{te, a u zo-

vi{ewe dela kanala od uliva u Dunav do Novosadske prevodnice u du`ini od 4.176 metara. Kako je “Dnevniku” ranije re~eno u “Vodama Vojvodine”, kanal }e biti nadvi{en kombinacijom zemqanih

radova, betonskog zida i mobilne opreme koja }e biti nabavqena sredstvima Svetske banke.

Na Telepu pored odbrambene linije Zavod za izgradwu grada radi}e atmosfersku i fekalnu kanalizaciju u ulicama koje su u zoni nasipa. Tako|e u ovom delu grada pravi}e se i crpna stanica koja }e prepumpavati atmosfersku vodu u Dunav.

Na kanalu, na deonici od 4.250 metara najvi{e novca oti}i na izgradwu utvrde. Tako }e po prvi put u svojoj istoriji Novi Sad dobiti odbrambenu liniju od poplava ako ne boqu, onda istu onakvu kakva uz Dunav postoji od granice do Novog Sada, i ju`no od grada.

Na{i urbanisti koji su do sada stavqali veto kada bi se povela pri~a o nadvi{ewu Keja, sada su ustuknuli i prepustili posao onima koji osim {to vode ra~una o izgledu grada brinu i o bezbednosti onih koji u wemu `ive. Tako, da nam se ne bi ponovila 2006. godina, kada je Novosa|anima Dunav pokazao i ono drugo lice, odlu~eno je da se odbrambena linija izgradi.

L. Nikovi}

SINO] NA FUTO[KOJ ULICI I SUBOTI^KOM BULEVARU

Mrak zbog o{te}enih kablova?

Suboti~ki bulevar, Futo{ka ulica od Elektrotehni~ke {kole i Futo{ki put sino} su bili bez javne rasvete. Kako su nam u Elektrodistribuciji sino} rekli, ekipe su predve~e iza-

{le na teren da utvrde o ~emu se radi i da poku{aju da otklone kvar, nastao najverovatnije zbog o{te}enih kablova, A. V.

ZATVORENA RASKRSNICA VR[A^KE ULICE I SOMBORSKOG BULEVARA

Gu`va nije gu{ila Telep?

Raskrsnica Somborskog bulevara i Vr{a~ke ulice od ju~e je zatvorena za saobra}aj, a tako }e biti sve do utorka, pa }e `iteqi Telepa i oni koji prolaze kroz to naseqe u narednih nekoliko dana morati da mewaju uobi~ajene rute, ili da izbegavaju ovaj deo grada. Zapravo, ovde se, u sklopu radova na Somborskom bulevaru gradi nova raskrsnica, pa se o~ekuje da }e ubudu}e saobra}aj biti mnogo sigurniji, pogotovo jer je u tom delu Vr{a~ka ulica imala dobrano “zavrnutu” krivinu na kojoj su nezgode bile dosta ~este.

ne, ili zato {to nismo uleteli u {pic?

Istina, voza~i su se ve} po inerciji zaletali u Vr{a~ku i okolne ulice, ali ~im bi shvatili da prolaza nema vra}ali bi se nazad. U nekim delovima Telepa bilo je i ne{to du`ih redova automobila, ali situacija nije bila ni blizu one koju smo misli da }emo zate}i. Za sada pomenuti radovi Foto S. [u{wevi} nisu napravili xumIako smo o~ekivali da }emo bus u saobra}aju, ali vrlo je moguzbog radova na Telepu nai}i na }e da }e danas posle podne nastaprili~ne saobra}ajne gu`ve wih ti gu`va, jer petak zna~i kraj ju~e nije bilo. Da li se to dogodiradne nedeqe i vi{e automobila lo zbog toga {to sugra|ani rena ulicama. dovno gledaju vesti i ~itaju noviB. M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 11 ~asova Trg Republike od 16 do 20, od 7.30 do 13.30 ~asova povremeno u pojedinim ulicama dela Detelinare od Haxi Ruvimove prema Sajmi{tu, od 8 do 13 ~asova [angaj. Susek: od 8 do 13.30 ~asova Ribwak i vikend naseqe Poloj. ^ortanovci: od 10 do 11 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj. Bukovac: od 8.30 do 12.30 ~asova vikend naseqa Podvezirac i Vezirac. Veternik: od 8 do 9.30 ~asova Ulica @elezni~ka od 1 do 7 i od 40 do

50, Kraqa Aleksandra od broja 45 i 40 do kraja ulice i Vuka Karaxi}a od 32 do 58, od 10 do 11.30 ~asova ulice Cara Lazara od 1 do 29 i od 2 do 30, deo Fru{kogorske, Kraqa Petra prvog od 1 do 7 i od 2 do 16, Vojvode Bojovi}a od 1 do 37 i od 2 do 32 i Ulica Vojvode Putnika. Ka}: od 8.30 do 12 ~asova od ulaza u naseqe iz pravca Novog Sada do ulice Svetozara Markovi}a, stari ka}ki put do autoputa, “DIS” komerc i Ciglana “Obnova”.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak16.oktobar2009.

KOD SATELITSKE PIJACE KAMIONI ODVEZLI TONE SME]A

Jovi odneli li~nu deponiju Kamionima “^isto}e”, ju~e su po nalogu Komunalne inspekcije sa poseda na uglu ulica Stevana Hladnog i @ivka Radovanovi}a kod Satelitske pijace odvo`ene gomile sme}a, koje je vlasnik ku}e penzioner Jova Terzi} mesecima prikupqao. Hrpe svega {to Novosa|anima apsolutno ne tre-

{ta izme|u 40 i 45 dinara, gvo`|e dajem za 10 dinara po kilogramu, a lim za ~etiri do {est dinara.

Ovo nije privatna deponija, kada ja imam ime, prezime i adresu, i ne smeta mi {to je uklawaju ako tako mora. Izviwavam se svima koje sam deponijom ugrozio, ali i daqe ne razumem za{to qudima

c m y

8

DNEVNIK

STI[AVA SE BURA NA PO^ETKU GREJNE SEZONE

Jesewa zima ugrejala telefone Toplane Preko 1.700 poziva u sredu je upu}eno “Novosadskoj toplani”, u vezi s nestankom grejawa, kvarovima i te{ko}ama uobi~ajenim za po~etak grejne sezone. Pored standardnih kvarova na instalacijama i toplotnim podstanicama, ju~e su popravqane i dve havarije, u Wego{evoj ulici i na uglu Bulevara kraqa Petra Prvog i Ulice Kraqevi}a Marka, zbog kojih su bez grejawa do ju~e uve~e ostali stanari ~etrdesetak ulaza.

Prema re~ima portparolke Toplane Jelena Vujin, izme|u dva i tri procenta protro{a~a ju~e nije imalo grejawe. Ona je ukazala i

na to da su za veliku gu`vu na telefonskim linijama Toplane zaslu`ni i gra|ani koji su zvali i po nekoliko puta, kao i da su celi ulazi prijavqivali isti kvar. Ona je zato zamolila gra|ane da prijavqivawe kvarova ostave predsednicima skup{tina stanara.

Iz Toplane poru~uju da su sve ekipe na terenu, te da }e grejawe svima sti}i danas, osim ako se ne dogode havarije. Ipak, niko od investitora i stanara zgrada koje su du`ne, a nalaze se na privremenom prikqu~ku, nije izmirio dugove Toplani, te 101 takva zgrada i daqe nema grejawe.

S. K.

U VRTI]IMA KOJI IMAJU SVOJE KOTLARNICE

Klince greju klima-ure|aji U Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detwistvo“ topli su radijatori u vrti}ima prikqu~enim na centralno grejawe, ali ne i u onima koji imaju svoje kotlarnice. Kako je rekao direktor ove ustanove Borislav Samarxi}, zbog mawih tehni~kih problema, kao {to je izduvavawe radijatora, vrti}i na Salaj-

ci, Klisi, Telepu i u [angaju, Ka}u, Budisavi, Veterniku, Futogu, Sremskoj Kamenici i Karlovcima trenutno se greju na klima-ure|aje i na uqne radijatore. Za nekoliko dana, ka`e Samarxi}, trebalo bi da prorade kotlarnice i zagreju radijatore u svim vrti}ima.

A. V.

BESKU]NICI ZBOG ZIME BE@E U PRIHVATILI[TA Foto: S. [u{wevi}

ba, ve} su tri ili ~etiri puta odvo`ene u protekle ~etiri godine, a i sada je isto usledilo posle naloga inspekcije.

Za sat i po vremena odve`eno je pet punih kamiona raznog sme}a, {to je bilo dovoqno samo da se nazre prilaz ku}i sa leve strane. Stari kau~i, hrana, gvo`|e i sve ono na {ta se ne bi ni posumwalo da je u gomili mesecima je zagor~avalo `ivote stanara Satelita. ^i{}ewe je posmatrala i protivpo`arna inspekcija a krajem se {irio nepodno{qiv smrad. Uz bager, po |ubri{tu je za gvo`|em tragao i sam Terzi} sa trgovcima sekundarnih sirovina koje je pozvao.

- Sve {to skupim kasnije prodajem. Kilogram aluminijuma ko-

smeta kada neko `eli da radi ne{to. Sve koji rade treba po{tovati – rekao je Jova, uz obe}awe da ne}e ponovo u svom dvori{tu napraviti li~nu deponiju. Otac troje dece kazao je da }e smisliti neku novu delatnost, po{to mu penzija od 26.000 dinara mese~no nije dovoqna za `ivot.

Na rad inspekcije on nema primedbi, i u svim aktivnostima je uvek u~estvovao. Ipak, ni nakon osam dana od isteka roka, nije platio kaznu od 2.500 dinara za prekr{aj zbog zauze}a javne povr{ine. Odvo`ewem deponije otklowena je i velika muka Sateli}ana, a preostaje da se vidi ho}e li Jova svoju re~ o potra`wi nove delatnosti i ispuniti.

S. Tanuryi}

U dnevni centar na u`inu i kupawe Naglo zahla|ewe vremena, nateralo je novosadske besku}nike da s ulice uto~i{te prona|u u prihvatnom centru u Futogu i Dnevnom centru koji se nalazi u Novom Sadu. Zamenica direktora u Gerontolo{kom centru “Novi Sad” Slavica Popovi} rekla je za “Dnevnik” da je zbog hladno}e u Futog sme{teno dva besku}nika.

- Stacionar u Futogu je skoro pun. Sva mesta za nepokretne korisnike su popuwena, a ostalo je samo jo{ ~etiri kreveta u sobama za mu{karce. Ukoliko ovako hladno vreme potraje, siguno do kraja nedeqe vi{e ne}e biti mesta–obja{wava Popovi}eva.

Ve}e interesovawe besku}nika je i za Dnevni centar. Dok je bilo lepo vreme u ovu ustanovu je dolazilo oko desetak osoba dnevno. Me|utim situacija je sada potpuno druga~ija, a kroz centar na dan pro|e i do 20 qudi.

- Na `alost besku}nici ne mogu kod nas da borave po ceo dan,

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: N. Stojanovi}

U Futogu 35 mesta Prostor za boravak u Dnevnom centru prostire se na 80 metara kvadratnih, ali je to nedovoqno za pru`we higijenskog tretmana.

Prihvatili{te u Futogu ima kapacitet od 35 mesta, od ~ega je osam le`ajeva nameweno nepokretnima. jer nema dovoqno mesta za sve.

Obi~no kad do|u, okupaju se, dobiju suvi obrok, malo pro~itaju

novine, pogledaju TV, zgreju se i idu daqe. Posle wih sti`u novi, i tako do 20 sati, dok centar ra-

di – isti~e na{a sagovornica i dodaje da razmi{qaju da u bliskoj budu}nosti na|u prostorije u kojima bi bilo mesta da besku}nici i preno}e.

Besku}nike koji borave u ovoj ustanovi zaposleni, konstantno motivi{u da se zaposle, ne bi li zaradili koji dinar. Mese~no se pru`i preko 200 usluga. Ve}ina wih su mladi qudi, od 30 do 50 godina.

Uglavnom poti~u iz porodica s poreme}enim odnosima, nemaju posao, hranu, a deca i rodbina su zaboravili da postoje. @ive na ulici, u parkovima, na `elezni~koj stanici.

Direktor Gerontolo{kog centra dr \or|e Petrovi} predo~ava da ve}ina besku}nika nema li~nu kartu, zdravstveno osigurawe i druga dokumenta. Ako im Centar za socijalni rad i odobri materijalnu pomo}, oni taj novac potro{e na cigarete i pi}e, a ne za va|ewe dokumenata.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Toplo nam je, oko srca...

Foto: A. Erski

Novi znak raspoznavawa

Za nepunih 18 meseci investitor „Aleksandar gradwa“ i izvo|a~ radova AD „Budu}nost“ uspeli su da na uglu Bulevara oslobo|ewa i Ulice Novosadskog sajma sazidaju vi{espratnicu od 71.000 kvadratna metra. Na gradili{tu je svakodnevno bilo oko 300 radnika. Oni su, gledaju}i statistiku, mese~no izgradili 4.000 kvadrata prostora. Velelepna vi{espratnica koja nalikuje onima u zapadnom svetu i koja je dala novi izgled Bulevaru, bi}e useqiva za dve, tri sedmice.

Z. D.

^iste ruke bez po muke Kako se pravilno peru ruke u~ilo je ju~e oko 160 u~enika ni`ih razreda Osnovne {kole „Ivo Andri}“ u Budisavi. Obuka je organizovana povodom 15. oktobra, Svetskog dana ~istih ruku, a u okviru projekta “^iste ruke bez po muke“ koji relizuje Centar za prevenciju Doma zdravqa Novi Sad, u saradwi sa Institutom za javno zdravqe Vojvodine, a pod pokroviteqstvom Gradske uprave za zdravstvo. Predstavnici Centra za prevenciju i Instituta za javno zdravqe Vojvodine edukovali su 200 vaspita~a i 20 zdravstvenih saradnika PU “Radosno detiwstvo“, kao i 30 pedijatrijskih sestara kako da nau~e najmla|e Novosa|ane da pravilno peru ruke.

- Redovno prawe ruku je dobar i vrlo jednostavan na~in spre~avawa {irewa mnogih zaraznih bolesti koje se prenose ne~istim rukama, od obi~ne prehlade, gripa, do infektivnih proliva i zarazne `utice. Ruke treba prati mlakom vodom i sapunom.

A deca treba da budu ta koja }e ovo znawe preneti i svojim starijim uku}anima – rekla je na prvoj obuci za {kolarce prof. dr Aleksandra Novakov-Miki}, ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo.

Lo{a higijena i nedostatak sanitarnih uslova zajedno uzrokuju nastanak 88 odsto smrti od dijarealnih bolesti, ra~unaju}i i 1,5 miliona smrti dece do pet godina starosti uzrokovane dijarealnim bolestima svake godine.

A. V.

Inspekcija zabrawuje zauzimawe javne povr{ine, a ne zabrawuje kad firme ne daju platu, topli obrok, regres, pare za prevoz. Probudi se narode! Stati na put robovlasni{tvu! Sloboda narodu.

063/7244... *** Metro trgovina od 15 kasa radi pet, nimalo postovawa za potro{a~e, sad i nikad vi{e ovde.

065/2204... *** Stigla je jesen, jutra i dani su hladniji, a u vrti}ima nema grejawa za na{u decu!? Za{to i do kada? A na deci svet ostaje...

064/2213... *** Hvala NS Toplani na hladnim radijatorima, stanari Stevana Divnina Babe 10-16. Ona druga strana ima od dva do osam, je l’ to

opet neka strana~ka prednost?

Mo`da?

064/1627... *** Pretvarawe putnika u unapred sumwivi nemu{ti teret za prevoz, a voza~a u fizi~ki i psihi~ki prenapregnute Katice za sve, gotovo je moralo dovesti do nesre}e u kojoj je jedna putnica ostala bez ruke. Voza~ }e verovatno biti krivi~no gowen. A razmi{qa li iko u ~elni{tvu javnog GSP-a o nekom svom javnom moralnom ~inu?

064/3340...

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

UZ TENDER ZA [EST NOVIH AUTOBUSA GSP RASPISAO JO[ JEDAN

set vozila na gas. Me|utim, suma novca predvi|ena za tu namenu

bi}e dovoqna da gradski prevoznik obnovi vozni park sa svega

Za najboqe fotke nagrada

{est autobusa na gas. Tu odluku donela je Skup{tina grada na sednici odr`anoj u septembru.Za uvo|ewe elktronske naplate karata iz gradske kase bi}e izdvojeno 80 miliona dinara.

Portparol preduze}a Milorad Vuka{inovi} ka`e da je te{ko odgovoriti na pitawe koliko je preduze}u potrebno autobusa na gas.

- Evropski standard je da se svake godine obnavqa deset odsto voznog parka.U na{im uslovima to nije mogu}e. Starost voznog parka u Gradskom saobra}ajnom preduze}u "Novi Sad" je u proseku osam i po do devet godina -kazao je Vuka{inovi}.

Z. Deli}

Betonski blokovi vise nad glavama nici za pomo}, ali niko im nije iza{ao u susret.

Re~eno im je da stanove i eventualna o{te}ena na zgradi moraju sami da odr`avaju i finansiraju.

- Dogovorili smo se i prikupili novac za fasade. Novac smo prikupili od lokala koje izdajemo u zakup, tako da o~ekujemo po~etak radova. Izvo|a~ radova je firma "Pro-industri", a investicija je vredna oko 900.000 dinara - rekao je predsednik skup{tine stanara Milan Ili}.

U TURISTI^KOJ ORGANIZACIJI GRADA [TRAJK TRAJE

Direktor i turizmolozi u zavadi Jo{ nisu po~eli pregovori sa {trajka~kim odborom u Turisti~koj organizaciji grada (TONS), mada Zakon o {trajku na to obavezuje. [trajka~i tra`e potpisivawe kolektivnog ugovora jer TONS ima status pravnog lica, izmenu ugovora o radu i novu sistematizaciju. Smatraju da je sistematizacija izme|u ostalog lo{a i zbog ~iwenice {to direktor po tom dokumentu ima ~ak tri pomo}nika, za pravne poslove, finansije i za turizam.

Predsednica sindikata Gordana Stojakovi} ka`e da su dva puta podnosili zahtev direktoru Jovanu Ivanovu da donese re{ewe o reprezentativnosti sindikata "Solidarnost" u TONS-u, ali je Ivanov za "Dnevnik" to demanto-

vao, tvdre}i da taj sindikat nema reprezentativnost. Stojakovi} ka`e da su poslali i zahteve da se pregovara, ali direktor ka`e da se {trajkuje mimo zakona.

Sindikalni lider u TONS-u tvrdi da imaju reprezentativnost, jer poseduju re{ewe o registraciji dobijeno od Ministarstva rada i u ~lanstvu sindikata je po pristupnicama 15 odsto zaposlenih radnika TONS-a.

U TONS-u je bilo deset radnika uz direktora, a pet diplomiranih turizmologa je {trajkovalo.U me|uvremenu je jedna turizmolo{kiwa s vi{edecenijskim iskustvom dala otkaz, smatraju}i da je degradirana, po{to je turizmolozima novim aneksom pridodat i posao prodavca suvenira.

Z. D.

Stanari o~ekuju da }e naredne godine biti sre|ena i kompletna fasada, koja je stara koliko i zgrade u [ekspirovoj Ulici, a to je nekih tridesetak godina.

Ili} se samo pita, kako je mogu}e da je ovako ozbiqan problem, ostavqen u nadle`nost stanara, koji su te{ko do{li do novca neophodnog za re{avawe i da li bi mo`da ne~ija povreda ili smrt osvestila nadle`ne.

B. P. P.

OTPU[TENI RADNICI „DRAP[INA” I DAQE PRED BANOVINOM

@murke s odlukom Vrhovnog suda Desetak otpu{tenih radnika iz AD "Petar Drap{in", okupqenih oko sidnikata "Solidarnost", gde je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o prodaji fabrike krajem maja, i ju~e je protestovalo ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine; ne mire}i se stavom da pokrajinska vlast nije nadle`na za wihov problem. Otpu{teni tra`e da se vrate na posao, da im se pove`e radni sta`, isplate zaostale zarade, da se ukqu~e u socijalni program...

Pokrajinska vlast smatra da im ne mo`e pomo}i jer imaju pravosna`ene sudske presude da tokom radnog vremena juna 2007. godine nisu smeli da izlaze izvan kruga firme i protestuju zbog lo-

Fotografije sa svakog od dosada{wih devet internacionalnih festivala Uli~nih svira~a bi}e tema fotokonkursa koji pokre}u Centar za kulturnu animaciju i "Dnevnik". Svako mo`e da zaviri me|u svoje fotografije napravqene na ovom festivalu i izabere one koje najboqe oslikavaju ovu veselu manifestaciju. Autori tri najboqe fotografije dobi}e po fotoaparat, a najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em, 10. festivalu.

Najvi{e tri fotografije, iskqu~ivo u formatu jpg, rezolucije 300 dpi, trebalo bi poslati elektronskom po{tom na adresu:dnevnik.fotokonkurs@gmail.com

Uz snimke je obavezno i propratno pismo s naslovom fotografije, informacijama kada i gde su snimqene, kao i podacima o autoru, kontakt adresom i telefonom.

Fotografije }e se primati do 26. oktobra. Nakon toga }e na "Novosadskoj hronici" svakodnevno biti objavqen izbor najboqih fotografija i na kraju progla{eni pobednici koji }e dobiti nagrade.

Dok ne po~nu da sti`u fotografije za konkurs uz poziv za foto-konkurs, povremeno }e, kao ilustracije, biti objavqivane fotografije fotoreportera "Dnevnika".

A. V.

NOVOSADSKA NEDEQA MODE

„Dnevnik” deli karte

TRO[NE TERASE U [EKSPIROVOJ ULICI NAPOKON ]E BITI SRE\ENE

Prete}i naherene terase u [ekspirovoj ulici, od broja 6 do 9, ve} godinama se dr`e prilepqene uz fasadu samo pukom slu~ajno{}u. Zub vremena je do te mere na~eo fasade i betonske blokove od kojih su sazidane terase da svakom prolazniku, bukvalno, `ivot "visi o koncu" zbog opasnosti da se nekome, ne daj bo`e, na glavu obru{i blok te`ak stotinu kilograma. Blizina Limanske pijace, ~ini da tuda svakodnevno prolazi veliki broj qudi, {to situaciju ~ini jo{ alarmantnijom.

Stanari ove ulice obra}ali su se i Gradu i svojoj mesnoj zajed-

9

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA” POSVE]ENA FESTIVALU ULI^NIH SVIRA^A

Sti`e elektronski kondukter Gradsko saobra}ajno preduze}e "Novi Sad" objavilo je konkurs za kupovinu {est autobusa na gas i za uvo|ewe elektronske naplate karata u autobusima. Za oba javna oglasa rok za podno{ewe ponuda je 11. novembar.

Javni pozivi za obe nabavke vi{e puta su ogla{avani, ali su posle otvarawa ponuda poni{tavan.Javni pozivi su me|unarodnog karaktera, jer je autobuska industrija u Srbiji u velikoj krizi, pa je ovda{wa ponuda za obnovu voznog parka gradskog prevoznika slaba.

Podse}amo da je Grad za kupovnu autobusa iz buxeta izdvojio 190 miliona dinara, te da je prvobitno planirano da se kupi de-

petak16.oktobar2009.

{e sporovedene vlasni~ke transformacije; ukazuju}i izme|u ostalog na gubitke firme i neredovne isplate plata. Sindikat "Solidarnost" ima drugo mi{qewe. Vrhovni sud je jo{ krajem 2005. godine poni{tio aukciju "Drap{ina"(odluka nije sprovedena), pa su, prema mi{qewu tog sindikata, otkaze radnicima dali oni kojima "Drap{in" nije pripadao. Me|utim, Pokrajinska vlast tu odluku ni ne spomiwe, ka`e "Solidarnost", smatraju}i da odluka najvi{eg sudskog organa nije bitna u slu~aju otpu{tenih; uprkos tome {to je odluka Vrhovnog suda ne oboriva i ne zastareva.

Z. Deli}

U okviru “Novosadske nedeqe mode”, “ Dnevnik” danas deli karte za modnu reviju Milana Saitovi}a, koja }e se ve~eras u 21 sat odr`ati u Hotelu “Vojvodina”. Najbr`i ~italac koji se od 12 do 12.05 sati javi na telefon 528-765 dobi}e dve karte.

“Novosadska nedeqe mode” traje do 20. oktobra, do kada }e

svoje najnovije kolekcije za jesen/zimu 2009/10. prikazati svetski poznate modne ku}e.

Prema najavama organizatora, qubiteqi ove vrste de{avawe }e mo}i da u`ivaju u 18 modnih brendova iz zemqe i inostranstva, kao i modelima {est modnih kreatora.

Q. Na.

OD PONEDEQKA U „ZELENILU”

Nova tura radnika na prinudnom Danas bi trebalo da budu zavr{eni spiskovi radnika "Gradskog zelenila" koji }e u ponedeqak 19. oktobra koristiti pla}eno odsustvo do 45 dana. Istog dana na posao }e se vratiti prva grupa radnika koja se prinudno odmarala. U prvom krugu pla}eno odsustvo je koristilo 56 radnika, ali nisu svi bili poslati na odmor od mesec i po dana. Broj dana na pla}enom zavisio je od procene rukovodilaca sektora.

Za vreme prinudnog odmora zaposleni su dobijali 65 odsto od svog tromese~nog proseka i topli obrok koji u "Zelenilu" iznosi malo vi{e od 7.000 dinara.Po visini plata "Gradsko zelenilo" je na posledwem mestu me|u komunalnim firmama. Prose~na plata se kre}e oko 28.000 dinara bez toplog obroka.

Slawem radnika na pla}eno firma je za mesec i po dana

u{tedeli oko dva miliona dinara. Nova gradska vlast zatekla je u "Zelenilu" dug od oko 160 miliona dinara, ali je od toga do sada novo poslovodstvo uspelo da vrati 60 miliona dinara.

Gradska vlast do sada nije bila ni malo naklowena prema firmi ~iji je osniva~. Za ko{ewe ambrozije raspisala je javni oglas uprkos ~iwenici {to su se radnici "Zelenila" godinama uspe{no nosili s ovom korovskom biqkom. Zbog visokih uslova na tenderu "Zelenilo" je izgubilo posao, koji je dobilo privatno preduze}e "Ciklonizacija". Tako je, po svoj prilici, politi~kom odlukom nove demokratske vlasti u Novom Sadu, "Zelenilo" ostalo bez 32 miliona dinara, koliko je lane dobilo iz buxeta grada za taj posao.

Z. Deli}

Oktet u Sinagogi Koncert okteta"Vrtnica" iz Slovenije bi}e odr`an u subotu u 20 sati, u Sinagogi. Na repertoaru su dela [uberta, Mokrawca, ^ajkovskog, Galusa, Bernstajna, a dirigent je umetni~ki direktor okteta Marko Munih. Organizatorje Muzi~ka omladina grada u saradwi s Dru{tvom slovenaca "Kredarica". Ulaz je slobodan.

W. D.

PIJA^NA VAGA: KISEQEWE KUPUSA STI@E NA RED

Futo{ka glavica ostala 20 dinara Trgovce na novosadskim pijacama hladno}a, naravno, nije odgovorila od pojavqivawa za tezgama. Jesen lagano smewuju zimske prilike, pa su tako i ponudu plodova upotpunile prve mandarine, kestewe i svakojake teglice zimnice.

Za jednu nov~anicu sa likom Nikole Tesle, ju~e se na Satekarfiol luk krompir mandarine jabuke kru{ke jaja

litskoj pijaci mogao pazariti jedan kilogram naranxi, mandarina ili limuna, a isto toliko ko{tala je i fla{a doma}eg kuvanog paradajza i paradajz-pelata sa za~iwenog qutom paprikom. Ostala zimnica na pijaci za nijansu je skupqa. Kiseli korni{oni ko{taju 120 dinara, cvekla je 200 dinara, a najsku-

Satelitska pijaca 50-60 dinara 40 dinara 30-35 dinara 100 dinara 40-50 dinara 80 dinara 6-10 dinara

Ribqa pijaca 70 dinara 40 dinara 30 dinara 120 dinara 40 dinara 90 dinara 5-9 dinara

pqa je pe~ena paprika u teglici od kilogram koja se prodaje za 300 dinara. Ponuda sve`eg povr}a na ovoj pijaci zaslu`no je ju~e mamila znati`eqne poglede malog broja kupaca. Ve} na samom izmaku sezone, paradajz i babura prodaju se za 60 dinara, {to je svega 10 dinara skupqe u odnosu na prethodnu sedmicu. U susret sezoni ribawa i kiseqewa kupusa, cena sve`ih futo{kih glavica zadr`ala se na 20 dinara.

Kompletnu boju jeseni dodalo je i kestewe. Kilogram ovih plodova prodaje se za 140 dinara, {to je za deset dinara jeftinije u odnosu na kilogram sve`ih {ampiwona.

S. T.

JU^E U FABRICI „MOTINS”

Liv upalio oplatu pe}i U po`aru koji je ju~e oko podneva izbio u fabrici "Motins" u Industrijskoj zoni, nije bilo povre|enih, niti ve}e materijalne {tete. U livnici gvo`|a se upalila oplata i instalacije od pe}i, a kako vatrogasci pretpostavqaju

to se desilo, najverovatnije, kada je iscurio liv koji je upalio oplatu. Osam vatrogasaca je sa tri vozila prahom brzo ugasilo po`ar, ali su ostali du`e zbog toga {to su se radnici upla{ili da ne do|e do eksplozije.

A. V.

VOJVODINA

petak16.oktobar2009.

RE[AVAWE KOMUNALNOG NEREDA U CENTRU SUBOTICE

Nove parking zone od 1. novembra SUBOTICA: Javno komunalno preduze}e „« Parking”» iz Subotice od 1. novembra otvori}e nove zone za parkirawe u gradu, a najavio je i novi sistem naplate. Kako je na ju~era{woj konferenciji za no-

dok }e kod Otvorenog univerziteta i daqe biti ostavqena mogu}nost pla}awa vi{e sati za parking.

Gradona~elnik Sa{a Vu~ini} rekao je da rampe i naplatne ku}i-

Jedna karta za Suboticu i Segedin Sa{a Vu~ini} je rekao i da su lokalne samouprave Subotice i Segedina «blizu dogovora» oko kupovine kombinovanih karata za parkirawe za parkirawe u oba grada. Drugim re~ima, postoji mogu}nost da }e u gra|ani u Segedinu mo}i kupiti karte za parking u Subotici i obratno. vinare rekao direktor ovog preduze}a Ako{ Ujheqi, po~etkom slede}eg meseca JKP „Parking”» }e otvoriti do sada zatvorene prostore kod Otvorenog univerziteta i Mle~ne pijace, a u naju`em centru }e biti napravqena poslovna zona za gra|ane koji dolaze u Gradsku ku}u, kako bi uvek imali mesta za parkirawe. Ulica Petra Drap{ina (poznatija kao

ce kod Otvorenog univerziteta i Mle~ne pijace ne}e biti uklowene, a lokalna samouprava i JKP „« Parking”» razmatraju mogu}nost da se, umesto p « auka», na to~kove automobila nesavesnih voza~a (po)stavqaju l « isice».

Sa{a Vu~ini} je naveo i uskla|ivawe cena pla}awa parking sata i doplatnih karata, koja }e, umesto dosada{wih 1.139, iznositi

Svaki tre}i dinar u investicije Odgovaraju}i na pitawe koliki su prihodi JKP-a «„Parking”» za prvih devet meseci ove godine i na {ta su oni (u)tro{eni, Ako{ Ujheqi je rekao da oni iznose oko 70.000.000 dinara, te da svaki tre}i dinar ide na investicije. «Re~ je o izgradwi novih mesta za parking, pripremnim radovima na auto depou i izradi projektne dokumentacije na osnovu koje }e biti izgra|ena podzemna gara`a». On je tako|e rekao da JKP «„Parking”» ima oko 32.000.000 dinara sudskih potra`ivawa od gra|ana.

Kada je re~ o dobiti od oko 200.000 dinara, iskazanoj za pro{lu godinu, Ako{ Ujheqi je rekao da je «„Parking”» pro{le godine isplatio 53.000.000 dinara na ime PDV-a i doprinosa, te 30.000.000 dinara na ime investicija.

Gomborski sokak), koja se nalazi u neposrednoj blizini Gradske ku}e, osta}e i daqe u tzv. `utoj zoni {to u praksi zna~i da }e gra|ani imati mogu}nost da kontinuirano preko celog dana produ`avaju uplate za parking. Kod Mle~ne pijace gra|ani }e mo}i parkirati do dva sata, a prodavci s pretplatnim kartama parking }e imati na raspolagawu tokom celog dana,

„Tamo i ovde”

IZDATO U ZAKUP ZEMQI[TE U APATINSKOM ATARU

Pet puta ve}a prose~na cena

APATIN: Za davawe u zakup ne{to vi{e od 175 hektara zemqi{ta u katastarskoj op{tini Apatin, pristigla je 21 ponuda. Za parcelu od 31 hektara pristigle su ~etiri ponude, a na javnom otvarawu najpovoqnija je bila Radeta Radulovi}a iz Crvenke. Za parcelu od 64 hektara stiglo je sedam ponuda, a najpovoqnija je opet bila Radeta Radulovi}a. Od {est ponu|a~a za parcelu od 72 hektara najvi{a je bila poqoprivrednika iz Svilojeva I{tvana Ri`awija, a me|u dva zainteresovana poqoprivredna za ne{to vi{e od sedam hektara poqoprivrednog zemqi{ta, povoqnija je bila ponuda Gabrijele

Sabol~ki iz Crvenke. Prose~na kona~na cena zakupa za sve parcele je 25.120 dinara, {to je znatno iznad po~etne cene iz oglasa. Osim jedne parcele od 22 hektara, ~ija je po~etna cena bila ne{to ve}a od 5.000 dinara i za koju niko nije bio zainteresovan, po~etna cena svih ostalih parcela bila je znatno mawa.

- Sada svi koji potpi{u ugovor o zakupu zemqe, zakup moraju platiti unapred za godinu dana, a za preostale dve, jer se zemqa daje na tri godine, mora imati ~vrste garancije. Time }e se izbe}i da zakupci ne pla}aju zakup i time o{tete op{tinu i dr`avu - rekao je predsed-

ZREWANIN SINEMA „Tamo i ovde” (19, 21) „Hari Poter i polukrvni princ” (19, 21) RUMA KULTURNI CENTAR „Jaha~i” (19, 21) IN\IJA KULTURNI CENTAR „Qubavnice” (21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop „Jadran“, do 21. oktobra: „Ledeno doba, dinosaurusi dolaze“ (16.15, 18 i 19.45), „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Me|unarodna filmska manifestacija „Uhvati sa mnom ovaj dan“ (od 18), „Yi Aj Yo, Uspon kobre“ (19), „Distrikt 9“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}“: „Tri sestre“ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Veseli muzi~ari“ (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Dragana Novakovi}, Biqana ]erani} i Jelena Ani~i} iz Novog Sada, Jelena Gulan iz Temerina, Sandra Kalakovi} iz Mo{orina, Marijana Ivi} iz Veternika i Gordana Mr|an iz Gospo|inaca.

DE^AKE: Marija Batak, Slobodanka \or|i}, Jelena Rakita, Ling Mei, Isidora Subi} i Sawa Petrovi} iz Novog Sada, Vesna \urovi} iz Sremske Kamenice, Fatmire \urakovi} iz Ka}a, Jelena Pilipovi} iz ^elareva, Zorica Zeli} i Rosa Geli} iz [ajka{a, Danijela @drwa iz ^uruga, Milijana @i`ak iz Plavne, Jovi~i} Jovanka iz Ba~ke Palanke i Marijana Hajnal iz In|ije.

nik komisije koja je sprovodila postupak Nikiola Zori}.

Ovo je bio tre}i oglas koji je raspisan za podru~je apatinske op{tine o zakupu poqoprivrednog zemqi{ta i do sada nije bilo primedbi na rad komisije. Preostalo je jo{ samo 40 hektara i to uglavnom u KO Svilojevo i Sonta za koju ni na jednom od raspisanih oglasa nije bilo zainteresovanih. Re~ je o malim parcelama i neplodnom zemqi{tu. Parcele koje su sada date u zakup u KO Apatin bile su u zakupu, ali zbog nepla}awa je raskinut ugovor sa dosada{wim zakupcima.

J. P.

SEZONA BERBE DUVANA U KUKUJEVCIMA

Su{a prepolovila prinose KUKUJEVCI: U sremskom selu Kukujevci, oko 70 doma}instava se bavi proizvodwom duvana, koji distribuiraju u fabrike duvana u Senti i ^oki. Duvan, ta~nije sorta „bela virxinija” uzgaja se na oko 200 hektara zemqe, a kako pri~aju oni koji se ovim poslom, bave, duvan je u ove krajeve stigao pre 30 godina, ali sada, kada je tehnika znatno uznapredovala, proizvodi se mnogo vi{e nego pre tri decenije.

- Ove godine zakasnili smo sa sadwom duvana, zbog neutvr|ene cene. Me|utim, ipak sam zadovoqan {to je zasa|eno 130 hektara „bele virxinije”. Posao nije lak. Firma nam obezbedi sve od semene do butan gasa, a mi to pla}amo duvanom na kraju godine - ka`e proizvo|a~ Bo`o Grabi} i obja{wava da su u plastenike posejali seme, a kada je

Slavomir Stojanovi}, Bo`o Grabi} i Miroslav Vuji}

toku godine nekoliko puta, a kopa dva puta godi{we.

- U toku leta po~iwe berba `utih listova koje sla`emo u ramove i donosimo u su{aru. Trenutno u selu ima 51 su{ara. Da bi posao bio zavr{en u roku zapo{qavamo

790 dinara, ukoliko bude pla}ena u roku od dva dana od dana wenog izdavawa. On je tako|e rekao da }e gra|ani gde je dozvoqeno maksimalno dva sata parkirawa, mo}i to platiti jednom sms porukom. Kada je re~ o stanarima i firmama, koje u centru grada kupuju mese~ne karte, gradona~elnik je rekao da }e cena ostati ista.

Z. Romi}

BIOSKOPI

DNEVNIK

c m y

10

Balirawe duvana

nikla biqka, u martu, po~ela je sadwa. Na jednom hektaru dobro obra|ene zemqe, zasadi se 24.500 biqaka, a ovaj posao, uz pomo} specijalne ma{ine za sadwu, radi osam radnika, petoro na sadilici i tri u rasadniku.

Kako ka`e Grabi}, u toku dana ovakva jedna grupa mo`e da zasadi dva hektara duvana, a da bi to uspe{no obavili, od firme su dobili avans, tri dinara po zasa|enom struku biqke. Duvan se {prica u

sezonsku radnu snagu i pla}amo naknadu od 1.200 dinara. Za obavqawe poslova samo na jednom hektaru potrebno nam je 70 radnika - ka`e Grabi} i dodaje da pro{le godine prinos po jednom hektaru bio je 2.200 kilograma, a ove godine je gotovo prepolovwen i iznosi 1.400 kilograma. Rekorder u povr{ini pod „virxinijom” je Petar Brdar, on je zasadio 15 hektara duvana.

Miroslav Vuji} gaji duvan na pet hektara, a nedavno je kupio su{aru

na desetogodi{wi kredit. Uzgojem duvana u ovom selu bavi se i Slavomir Stojanovi} koji se sla`e sa svojim kolegama da ovo nije nimalo lak posao.

Cena „bele virxinije” zavisi od klase. Prva A klasa je 246,75 dinara za kilogram, prva B kalasa 225,75 dinara, druga A klasa 220,50 dinara, druga B klasa 199,50 dinara, tre}a A klasa 190,75 dinara, tre}a B kalsa 169,00 dinara, ~etvrta A klasa 141,75 dinara, ~etvrta B klasa 120,75 dinara, peta A klasa 68,25 i peta B klasa 47,25 dinara. Proizvo|a~i duvana su dobili od dr`ave po jednom hektaru u dve rate ukupno 3.200 dinara podsticaja. Tro{kovi proizvodwe po jednom hektaru su 392.360 dinara, ako se duvan sadi na vlastitom zemqi{tu, a ako se sadi na zemqi u zakupu onda su tro{kovi za 30 hiqada ve}i, odnosno iznose 422.360 dinara. Na{i sagovornici na kraj navode primer Italije.

U toj dr`avi za kilogram „bele virxinije”, ovr{ene kombajnom i sa iskidanim listovima, fabrika pla}a 2,40 evra, a dr`ava daje jo{ tri evra za kilogram.

-Sada kada smo pogo|eni su{om, trebalo bi cenu duvana dodatno pove}ati. Ministarstvo poqoprivrede vodoprivrede i {umarstva svakako bi taj momenat trebalo da uzme u obzir i da interveni{e u korist proizvo|a~a - ka`e Vuji}.

D. Savi~in

„SUN^ANA JESEN @IVOTA” U GERONTOLO[KOM CENTRU „SREM” U RUMI

Muzi~ko ve~e raspevanog tre}eg doba RUMA: „Sun~ana jesen `ivota“ naziv je manifestacije koju svake jeseni organizuju {ti}enici Gerontolo{kog centra „Srem” iz Rume. Ovog puta, me|u brojnim gostima, bili su i ~lanovi rumskog Rotari kluba, koji su povodom ove manifestacije centru poklonili EKG aparat, a za uzvrat dobili ve{tim rukama dizajnera- {ti}enika centra, ura|en kqu~ Gerontolo{kog centra, kao simbol i poruku da su rotarijancima ovde vrata uvek otvorena. Te ve~eri, dok su razmewivani pokloni i ~estitke, {ti}enici Gerontolo{kog centra „Srem”, orkestar i hor, priredili su muzi~ko ve~e svojim gostima, proveli ih pesmom kroz Srem i Vojvodinu i po`eleli da im rotarijanci do|u ~e{}e u goste.

- Zahvaqujem vam se za EKG aparat u ime stanara ovog centra, jer ste izabrali ba{ ono {to nam treba. Za uzvrat vam predajem kqu~ centra, jer su na{a vrata za vas uvek otkqu~ana- rekla je direktorica Gerontolo{kog centra Marija Stanojevi}-Sraka. ^lan Rotari kluba iz Rume Bo{ko Negovanovi} je predaju}i po-

Sve~ano u rumskom Gerontolo{kom centru

klon centru i primaju}i kqu~, naglasio da su rumski rotarijanci spremni uvek da pomognu.

- Raduje me da sam me|u starijim sugra|anima koji ovde `ive i da im mo`emo pru`iti pomo}. Nedavno smo preko na{ih ~lanova darovali ovom centru i vrti}ima u Rumi, Irigu i Pe}incima tonu jabuka. I to je na{ skroman dar, ali od srca.

Ova manifestacija svedo~i da je u Gerontolo{kom centru „Srem”

dru{tveni `ivot veoma razvijen, a pesma i muzika sa kojom ste nas do~ekali potv|uje da ste jo{ uvek aktivni i da rado primate goste – rekao je Bo{ko Negovanovi}.

Posle zvani~nog dela ponovo se u ki{nu jesewu no} iskrala pesma i muzika, pevao je hor, ali su i gosti zapevali lagane sremske be}arce, pa je veseqe potrajalo sve do pove~erja.

S. Bojevi}

Prvenstvo u preferansu BE^EJ/NOVI BE^EJ: Be~ejski preferan klub „Prefmaster” organizuje po drugi put Pojedina~no prvenstvo sveta u preferansu. Prvenstvo }e se odr`ati u novobe~ejskom hotelu „Tiski cvet”, jer, kako ka`e ~lan Organizacionog odbora @eqko Kova~ev, kom{ije nude boqe uslove.

Lane je bilo 165 u~esnika prvenstva ove atraktivne karta{ke igre, me|u kojima i sedam dama.

Kako sada stvari stoje, dama }e najverovatnije biti mawe, a ukupan broj se jo{ uvek ne nazire.

- U ovom trenutku broj potencijalnih takmi~ara se kre}e u rasponu od 50 do 500. Telefoni zvone, qudi se interesuju, pitaju koliko staje pansion u hotelu, pa }e u posledwem trenutku doneti odluku da li da krenu na put. Sve }e biti jasno danas oko podneva, kada se zakqu~uju prijave, a u 13,30 sati }e biti obavqen `reb – ka`e @eqko Kova~ev.

Kotizacija za u~e{}e na ovogodi{wem be~ejskom OPENU je 5.500 dinara. Pun pansion u hotelu „Tiski cvet” ko{ta 2.700 dinara dnevno. Ukupan nagradni fond iznosi 5.300 evra i kre}e se u rasponu od pobedni~kih 2.500 evra, preko 1.200 evra za epitet vice{ampiona, 600 evra za „bronzanog” i tako redom do 60 evra za deseto mesto. Troje prvoplasiranih takmi~ara bi}e nagra|eni narukvicama odgovaraju}eg sjaja.

Lane je nezvani~nu titulu pojedina~nog prvaka sveta u preferansu osvojio Milo Radovi} iz Beograda, koji je najavio dolazak i odbranu primata. Dolazak je najavio i vice{ampion dr Ratko Me|edovi} iz Vrbasa i tre}eplasirani Sa{a Omaqev iz Zrewanina.

V. Jankov

Be~ej, evropska ku}a znawa BE^EJ: Be~ejci obilato koriste mogu}nosti koje pru`a Medijski edukativni centra iz Beograda, koji je u posledwe ~etiri godine, odr`ao nekoliko edukativnih radionica u Be~eju. Nekoliko generacija ukqu~ilo se u projekte s kojima je predsednik pomenutog Centra Miomir Raj~evi} dolazio, u po~etku su se zabavqali, kasnije postali ozbiqni saradnici, a sada je pristiglo vreme kada bi u~eni~ka mesta trabalo da zamene edukatorskim.

- Mislim da je sazrelo vreme da Be~ej izraste u jedan edukativni centar {irih razmera, jer ima dosta mladih koji su s pravom stekli status na{ih stalnih saradnika.

Upravo zbog toga sam poveo razgovor sa qudima iz lokalne samouprave u ciqu formirawa tima koji }e realizovati jedan projekat koji }e biti od koristi be~ejskoj op{tini. Prva faza je ve} ura|ena i potpuno je besplatna, po{to svi akteri rade volonterski. Ispred lokalne samouprave u novoformiranom timu je Pal [andor, aktivno na pisawu projekta radi}e Aleksandra Staki}, a ja }u u ime Medijskog edukativnog centra pomo}i da se projekat uobli~i - rekao je Miomir Raj~evi}. - Prva obaveza nam je da se izborimo da dobijemo sredstva od Evropske komisije za formirawe Evropskog centra za edukaciju, gde bi se mladi iz brojnih evropskih zemaqa stalno okupqali i edukovali.

Naravno, ta „evropska ku}a” trebalo bi da pomogne i lokalnoj mlade`i da se okupqa u woj i sti~e znawe i ve{tine.

V. Jankov

VOJVODINA

DNEVNIK

petak16.oktobar2009.

11

GA[EWE RK „TARKET” ZATALASALO JAVNOST

Ko (ne) pla}a kori{}ewe sportske hale BA^KA PALANKA: Kada je Dragan Grubor, predsednik Rukometnog kluba „Tarket” iz Ba~ke Palanke koji se takmi~io u Super ligi Srbije, objavio da ovaj sportski kolektiv mora da bude uga{en, zatalasa se sportska, ali i cela javnost ove op{tine. Ovaj sportski kolektiv registrovan je kao DOO, odnosno privatno je vlasni{tvo, ali su deca i mlade` koja igra za ovaj klub briga cele op{tine, a prvenstveno lokalne samouprave. U celu pri~u ukqu~io se i Sportski savez op{tine, prikupqani su potpisi za peticiju kojom deci sportska hala mora biti data na besplatno kori{}ewe, odr`an je miting u centru grada...

Kada su se strasti malo smirile, a odr`an je sastanak sa ~elnicima op{tine i Javnog preduze}a sportsko rekreacini centar „Tikvara” kao da su se neke stvari razbistrile. Te{ko je zvu~ala izjava onih koji su prozvali nadle`ne, a navodno branili vlasnike rukometnog kluba, da je ga{ewem

- Kada su se strasti malo smirile ispalo je, a to sam rekao i drugoj strani, da su oni tra`ili ono {to su ve} imali – tvrdi direktor „Tikvare” Qubomir Milojevi}. – Ni-

Tra`e razre{ewe direktora „Tikvare”

Direktor „Tikvare” Qubomir Milojevi}

ovog kluba uga{ena {kola rukometa i da oko 80 mali{ana vi{e ne mo`e da se bavi sportom. Podsetili su se Palan~ani da su dve sportske dvorane i otvorene sportske terene u priobaqu Dunava svojevremeno gradili gra|ani ovog grada dugogodi{wim samodoprinosom, a sve kako bi deca i mladi, pa i stariji rekreatvici imali gde da se bave sportom.

Dan ~istih ruku SUBOTICA: Prvi Svetski dan ~istih ruku je obele`en 15. oktobra pro{le godine.U Subotici je i ove godine obele`en sa ciqem da se pove}a svest gra|ana o wegovom zna~aju - rekla je iz Zavoda za javno zdravqe u Subotici doktorka Zorica Draga{.

- Mi moramo da razvijemo kulturu prawa ruku kod stanovni{tva i da oni to automatski rade na poslu, u {koli, kriti~nim momentima. Re~ je o po nekima o uobi~ajenom delu, ali ipak prawe ruku sapunom jedna je krajwe jednostavna, a spasonosna mera i veliki je izazov promovisati takvu ideju - ka`e doktorka Draga{.

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija je 2008. godinu proglasila Me|unarodnom godinom sanitacije i Svetski dan ~istih ruku je bio centralni doga|aj u aktivnostima koje treba da daju podsticaj i mobili{u milione qudi {irom sveta da peru svoje ruke sapunom i da se na taj na~in unapredi higijenska praksa. Postoji globalna inicijativa „Prawe ruku sapunom” dakle me|unarodnog karaktera je i jo{ od 2001. godine ukqu~uje u svoju delatnost brojne svetske organizacije me|u kojima su {iroj javnosti najpoznatije UNICEF i Svetska Banka, navodi se u saop{tewu Zavoda za javno zdravqe.

A. A.

bijim materijalnim stawem koji `ive na podru~ju op{tine Novi Be~ej i redovno pola`u ispite. Stipendije na prvoj godini studija, mogu ostvariti samo |aci genercije koji nastavqaju {kolovawe. Konkurs je otvoren do 6. novembra.

M. K.

Gradski de~ji hor ZREWANIN: Gradski de~ji hor, kao jedan od segmenta Studija za muziku – Kulturnog centra Zrewanina, uskoro }e po~eti da radi. Prijava novih ~lanova po~iwe od 17. oktobra i traja}e u kontinuitetu svake subote od 11-13 ~asova u prostorijama Kulturnog centra. Predvi|eno je da ansambl okupqa decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta od pet do 15 godina. Programom je predvi|eno da se kroz rad s najmla|ima stvara nova generacija, koja }e blagovre-

meno formirati standarde i odnos prema kvalitetnoj muzici i svoj pristup muzicirawu. Na repertoaru hora zastupqena su, pre svega, dela doma}ih autora, ali i muzika svetskih klasika koji su stvarali za taj uzrast izvo|a~a.

Kroz redovne aktivnosti planirano je u~e{}e ansambla na doma}im i me|unarodnim festivalima de~je muzike kao i realizacija pojedina~ne saradwe sa sli~nim horovima u zemqi i svetu. @. B.

Po~ela grejna sezona ZREWANIN: Zbog niskih temperatura, u Zrewaninu je u sredu aktiviran kotao Gradske toplane i pu{teno dawinsko grejawe. Rukovodilac sektora trgovine u DP „Grejawe” Qubi{a Samarxi} napomiwe da se ne o~ekuju ve}i problemi u isporuci toplotne energije, iako je prilikom ispitivawa magistralnog vrelovoda u hladnom stawu do{lo do dve havarije. Kvarovi su ubrzo sanirani. Samarxi} dodaje da, zbog radova na rekonstrukciji vrelovoda u Barawskoj ulici, samo potro{a~i u tom delu grada ne}e imati grejawe do subote kada se o~ekuje normalizacija isporuke.

- Svi drugi remontni radovi i rekonstrukcije su blagovremeno dovr{eni i o~ekuje se da }e dati pozitivne rezultate na ukupan rad sistema isporuke toplotne energije u Zrewaninu - naveo je Samarxi}.

Iz „Grejawa” apeluju na potro{a~e, s obzirom na to da u svim stanovima ne mo`e biti podjednako dobrog grejawa, da se suzdr`e od prijavqivawa reklamacija u prvih nekoliko dana dok se sistem ne normalizuje. Do vikenda }e se primati samo pozivi predsednika skup{tina stanara koji treba da se javqaju u slu~aju da ~itavi ulazi ili zgrade nemaju grejawa, odnosno ako se pojave neki kvarovi. U Zrewaninu je na sistem daqinskog grejawa prikqu~eno vi{e od 7.500 doma}instava. @. B.

Na zahtev 18 odbornika SRS, predsednica Skup{tine Op{tine Ba~ka Palanka Zdravka Milenkovi} sazvala je sednicu za 23. oktobar, a jedina ta~ka dnevnog reda bi}e razmatrawe zahteva odborni~ke grupe radikala za dono{ewe re{ewa o razre{ewu du`nosti direktora Javnog preduze}a SRC „Tikvara” Qubomira Milojevi}a. „SRS smatra da je direktor JP SRC „Tikvara” grubo naru{io ugled ba~kopalana~kog sporta koji je stican decenijama – ka`e se u obrazlo`ewu zahteva radikala. Op{tinska vlast svojim nerazumnim odnosom prema sportskim klubovima i Sportskom savezu op{tine Ba~ka Palanka dovela je u pitawe funkcionisawe vi{e klubova zbog spre~avawa odr`avawa treninga i odigravawa utakmica u sportskoj hali. je te{ko proveriti da ni jedna sportska selekcija, a odnosi se na decu do 18 godina, nije pla}ala zakup sale za treninge i utakmice. „Tarket” je po tom osnovu mese~no imao 80 termina, a prevedeno u no-

da vi{e ne pla}a godi{we 130.000 evra nije na{ problem. I velika fabrika je privatno vlasni{tvo, pa su qudi, verovatno zakqu~ili da im nije interes da sponzori{u privatni klub koji je prodavao

SRC „Tikvara”

igra~e u inostranstvo i na taj na~in ostvariovao prihod.

Ima i onih koji zameraju Draganu Gruboru, {to je ugasio klub, a nije ponudio lokalnoj samoupravi da ga preuzme. Kako sada stvari stoje besplatno kori{}ewe sportske hale ima}e sve selekcije svih klubova za decu do 18 godina.

Neposredan povod za, po nekima, prenagqenu odluku rukovodstva RK „Tarket” bila je, nedavno ne odigrana prvenstvena utakmica sa Crvenom zvezdom iz Beograda. Ru-

NEJASAN UZROK POMORA KRAVA U DVA BANATSKA SELA

Stipendije za studente NOVI BE^EJ: Komisija za dodelu stipendija op{tine Novi Be~ej rapisala je konkurs za dodelu 50 stipendija za studente od druge do zavr{ne godine studija. Stipendije su ove godine 5.000 dinara mese~no, mogu konkurisati studenti vi{ih {kola i fakulteta iz porodica sa sla-

vac to je 1,6 miliona dinara godi{we. Termine jedino pla}aju seniori, jer re~ je o profesionalnim klubovima. To {to se generalni sponzor rukometnog kluba odlu~io

Blato, otrov, ili bakterija DOBRICA/ TOMA[EVAC: Jo{ uvek nisu u potpunosti poznati razlozi uginu}a krava u banatskim selima Dobrica i Toma{evac. Naime u utorak je uginulo je 25 krava, a u toku no}i istog dana, u {talama seqaka jo{ osam grla iz istog ~opora.

Predsednik MZ Dobrica Sini{a Drndarski je rekao da se tako ne{to u wihovom selu nikadnije dogodilo, ni u vreme velikih epidemija, kakve su slinavka i {ap.

Ovo mesto je poznato po proizvodwi mleka i ve}ina `iteqa nema drugih izvora prihoda. Krave koje su uginule, wih 33, vlasni{tvo su 13 doma}instava, te da se {teta procewuje na vi{e desetina hiqada evra.

Po re~ima Drndarskog, u utorak je na pa{u oti{lo oko stotinu grla od preko 240 krava koliko ih je bilo u selu. Oko 14 sati stigla je vest da su se krave zaglavile u blatu i da treba da se izvla~e, a sat kasnije stigli su veterinari i konstatovali da za 25 krava nije bilo spasa. U toku no}i, u {talama seqaka uginulo je jo{ osam grla.

U sredu su stru~waci Veterinarskog instituta u Pan~evu i republi~ka inspekcija uzeli brojne uzorke, a nakon laboratorijskih analiza, zna }e se vi{e o ovom slu~aju.

- Otkupqiva~i su po nalogu inspekcije zabranili transport oko 1.500 litara mleka od svih vlasnika krava dok se ne utvrdi ~iweni~no stawe, pa je i to ogromna {teta za sve vlasnike krava muzara u selu – rekao je Drndarski.

Fatalna ispa{a

- Inspekcija je iza{la na lice mesta i obezbedili smo mehanizaciju i sve {to je potrebno da se uginula stoka po zakonsim propisima zakopa - ka`e sekretar Sekretarijata op{tine Alibunar za privredu i poqoprivedu Ivica Rosi}.

Informacija da je i u Toma{evcu uginulo desetak krava, sre}om, nije istinita. Kako saznajemo, na dva no}i{ta za ispa{u jalove marve i junica, uginula su tri gove~eta, a ~etiri su prinudno zaklana.

Ura|eno je i uzorkovawe pa{waka, a pretpostavqa se da je pomor stoke izazvao nagli pad temperature, jak vetar i ledena ki{a.

Pomo}nik direktora republi~ke Uprave za veterinu Goran Milo{ev izjavio je ju~e da nema znakova zaraznih bolesti kod ukupno oko 400 goveda, sme{tenih na dva

potesa u Toma{evcu, a inspekcija je preporu~ila me{tanima da ovih dana ne teraju goveda na pa{u, dok se kona~no ne utvrdi uzrok uginu}a. Bitno je da nema znakova zaraznih bolesti.

On pak tvrdi da pomor goveda u Dobrici, udaqenoj petnaestak kilometara od Toma{evca, nije izazvan zaraznom bole{}u, a da se osnovano sumwa da je izaziva~ uginu}a neki hemijski agens.

Kao mogu}i uzro~nik uginu}a i oboqevawa marve, mo`e se pojaviti i bakterija „klostridia”, koja se u jesewem periodu javqa u tlu wiva. Goveda koja se napasaju na repi{tima mogu se inficirati nakon {to se ova bakterija „razmahne” po dospe}u u burag `ivotiwe. @. Balaban R. Jovanovi}

kovodtstvo „Tikvare” i tada i sada tvrdi da je nekoliko dana ranije klub bio upozoren da se utakmica ne mo`e odigrati, ne samo zbog duga od oko 200.000 dinara ve} zbog toga {to je nedavno postavqen nov parket u velikoj sali, a objekat nije bio tehni~ki primqen. Ispada da pojedinim politi~arima nije uspelo da ovaj problem ispolitizuju i „nekog” optu`e da ne brine o mladima, a da su nezadovoqni fakti~ki tra`ili ono {to su ve} imali.

M. Suyum

VESTI „Cincari” kod ku}e posle 12 gostovawa SENTA: Predstavu „Cincari ili kore{podencija” prema tekstu Borislava Peki}a i dramatizaciji Borislava Mihajlovi}a Mihiza, a u re`iji Dragana Ostoji}a iz Kikinde, glumci sen}anske Kamerne scene „Miroslav Anti}” premijerno }e izvesti pred sen}anskom publikom danas na sceni Doma kulture u 20 ~asova.

Zbog renovirawa Doma kulture, sen}anski glumci su ovaj komad igrali na gostovawima i festivalima u drugim gradovima ve} 12 puta. Uloge tuma~e Slavoqub Mati}, Du{an Bla`i}, Branislav Unginovi}, Mirjana Savin, Mirela Macak, Bo`idar Popov, Qubi{a Bor|o{ki, Gordana Nikoli}, Tamara Vuka{inovi}, Nadica Pavlov i Eme{e Radovanovi}.

M. Mr.

Kolunyija ponovo predsednik ^OKA: Za predsednika Op{tinskog odbora G17 plus ^oke ponovo je izabran Nedeqko Kolunxija iz ^oke, a za potpredsednicu Gordana Kerepe{i iz Padeja, dok su u Izvr{ni odbor jo{ izabrani Tibor Baji, Stjepan Bagavac i Endre ^ilag iz ^oke i Slavica Reves iz Crne Bare. Kao najva`niji zadatak za naredni period istaknuto je ja~awe organizacione strukture i uticaja me|u gra|anima, da bi se ponovo ostvarilo u~e{}e u lokalnoj vlasti. U pro{lom sazivu Skup{tine op{tine ^oka G17 plus je imao tri odbornika, a na posledwim izborima je ostao bez mandata.

M. Mr.

RADIJATORI SVE TOPLIJI

Milionska dugovawa i najava poskupqewa BA^KA PALANKA: Od 14. oktobra Gradska kotlarnica u okviru Stamebenog bloka Partizan u centru ovog grada po~ela je isporoku toplotne energije. DP „Novi Sad – gas” greje vi{espratnice, ali i {kole i druge javne objekte u ovom delu grada. I ove grejne sezone toplotna energija ne}e se isporu~ivati Poslovnom centru pored zgrade biv{e SDK i korisnicima poslovnog prostora u Zanatskom centru „Siti”.

Distributeri su saop{tili da su dugovawa za grejawe preko wihove kotlarnice, ko- Stambeni blok Partizan ja kao energent koristi prirodni gas, dostistora po kvadratnom metru iznosi 52 dinara gla 18 miliona dinara, a da 90 odsto tog izi da se pla}a cele godine {to je, po wima, nosa ~ini dug doma}instava. U isto vreme, najjeftinije u Vojvodini. I dok korisnici najavqen je zahtev za poskupqewe grejawa, a poslovnog prostora pla}aju od pro{le grejto treba da odobri Op{tinsko ve}e. Distrine sezone po novom obra~unu stanovi se grebuter tvrdi da cena grejawa stambenog proju po starom, tvrde distributeri.

M. Sy.

Dve nedeqe za uhodavawe sistema SUBOTICA: U pojedinim delovima grada stanovi su hladni iako je grejna sezona zvani~no po~ela. Ka{wewe u isporuci toplotne energije mo`e biti uzorkovano neispravnostima na unutra{wim instalacijama. U JKP „Suboti~ka toplana” ka`u da se gra|ani kojima su jo{ uvek radijatori hladni strpe jer }e uskoro imati tople stanove.

- Svake godine kada po~iwe sezona ima odre|enih problema.Treba barem dve nedeqe da se ceo sistem uhoda i svim potro{a~ima stanovi budu topli. Toplana je ove gra|evinske sezone investirala milion evra, a protekle tri, ukupno devet miliona evra.Ulagali smo u rekonstrukciju podstanica i toplifikaciju objekata, kao i rekonstrukciju vrelovodnih prikqu~aka – obja{wava direktor JKP „Suboti~ka toplana” Pero Riki}.

Potro{a~i mogu i da o~ekuju novu cenu grejawa, ali kada }e to biti jo{ se uvek ne zna. Grejawe bi trebalo da poskupi za osam odsto kako je predvi|eno planom i programom preduze}a.U lokalnoj samoupravi ka`u da kada im Upravni odbor JKP „Suboti~ka toplana” uputi zahtev, oni }e ga razmatrati. Poslovni potro{a~i ovom preduze}u duguju 70 miliona dinara, a doma}instva 25 miliona dinara. U avgustu je „Toplana” izdala 973 predloga za prinudnu naplatu ra~una i u 30 odsto slu~ajeva dug je napla}en.

- Spremni smo za sezonu i ukoliko bude krize kao pro{le godine imamo 1000 tona mazuta. To je dovoqno za oko dva meseca grejawa sa drugim energetima, ili 15 dana ako se samo mazut koristi – isti~e Riki}.

A.A.

12

CRNA HRONIKA

petak16.oktobar2009.

DNEVNIK

PRESUDOM NOVOSADSKOG OKRU@NOG SUDA

Petnaest godina za ubistvo mu`a sekirom Katarina Balango (56), koja je 7. aprila ove godine u Ba~u udarcima sekirom po glavi ubila svog neven~anog mu`a Aleksandra Bori~i}a (47) dok je pijan spavao na kau~u, osu|ena je ju~e u novosadskom Okru`nom sudu na 15 godina zatvora.

U obrazlo`ewu presude sudija Svetimir Popovi} je naveo da je tokom su|ewa postalo jasno da je Katarina s pokojnim Bori~i}em `ivela u vanbra~noj zajed-

Aleksandar Bori~i} ubijen dok je spavao

TU@ILA[TVU ZA RATNE ZLO^INE U BEOGRADU IZ HRVATSKE DOSTAVQEN SPISAK

Protiv Srba 500 optu`nica Portparol srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} ju~e je izjavio Tanjugu da im je hrvatsko Dr`avno tu`ila{tvo dostavilo spisak „imena qudi koji su pravosna`no osu|eni u odsustvu, koji su optu`eni – otprilike wih 500 – i koji su pod istragom“ i da je to slu`beni dokument koji nije javan.

Vekari} je kazao da je pre mesec dana hrvatsko Dr`avno tu`ila{tvo dostavilo taj spisak na zahtev srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine.

– Kroz taj spisak mo`emo videti da li su neka lica dostupna nama i da, u skladu sa Spora-

zumom o ustupawu dokaza s Hrvatskom, relaksiramo preoptere}enost i jednog i drugog pravosu|a predmetima ratnih zlo~ina – kazao je Vekari}.

On je istakao da srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine „`eli da u~ini predmete ratnih zlo~ina jo{ efikasnijim, da je to u interesu i zbog na{ih odnosa s EU. To doprinosi i sveop{tem pomirewu, u interesu i jedne i druge dr`ave“.

Vekari} je kazao da su od hrvatskih kolega dobili i spisak istraga koje se vode u Hrvatskoj, istakav{i da je to „slu`bena tajna, jer svaka istraga je tajna“.

ODLUKA HA[KOG TRIBUNALA

Simatovi} se brani sa slobode Sudsko ve}e Ha{kog tribunala odlu~ilo je sino} da na privremenu slobodu pusti Franka Simatovi}a kao i da su|ewe ne}e po~eti pre 30. novembra. Prema odluci ve}a, Simatovi}, nekada{wi pomo}nik Jovice Stani{i}a, biv{eg na~elnika Dr`avne bezbednosti Srbije, mo}i }e da napusti Holandiju najranije 19. oktobra, a u pritvorsku jedinicu mora da se vrati najkasnije do 25. novembra.

nici u kojoj su odnosi bili vrlo poreme}eni i nesre}ni. Kao olak{avaju}a okolnost, s obzirom na to da joj se sudilo za te{ko ubistvo, uzeto joj je to {to je priznala delo i pokajala se zbog u~iwenog. Katarina je, ina~e, majka troje dece, baka osmoro unu~adi, a nekada je le~ena zbog psihi~kih problema. Ipak, ve{ta~ewem je utvr|en wen neosporno nizak intelekt, ali je konstatovano da ona nije du{evno bolesna.

Pre izricawa presude Katarina je tiho plakala. Kada je sudija saop{tio da joj je ve}e presudilo deceniju i po robije, nakon ~ega je usledilo obrazlo`ewe za{to joj je izre~ena najmawa kazna koju je mogla dobiti za te{ko ubistvo, ona je }utala. Sudija je, verovatno, primetio da Katarina nije skoncentrisana na de{avawa u sudnici, pa je upitao da li razume ono {to joj se govori, te da li zna koliko joj je presu|eno.

– Koliko sam dobila? – upitala je Katarina, a nakon odgovora da je u pitawu 15 godina, rekla je: – To je mnogo.

D. Kn.

Katarinu Balango dovode u sud

ODUZETA IMOVINA DARKA ERCEGA PREDATA NA PRIVREMENO UPRAVQAWE OP[TINI ZVEZDARA

Ku}a narkobosa Centru za socijalni rad Direkcija za upravqawe privremeno oduzetom imovinom predala je ju~e beogradskoj op{tini Zvezdara na kori{}ewe ku}u u Nerodimskoj 2, koju je preuzela na starawe nakon {to je pravosna`nim sudskim re{ewem privremeno oduzeta od okrivqenog Darka Ercega, zbog sumwe da je ste~ena novcem proisteklim iz krivi~nog dela za koje mu se sudi pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Ugovor o upravqawu privremeno oduzetom imovinom izme|u predstavnika dr`avnih organa ju~e je potpisan, pa }e do kona~ne sudske odluke o trajnom oduzimawu, ku}u od 104 kvadratna metra, procewenu na 100.000 evra, koristiti Centar za socijalni rad op{tine Zvezdara, na ~ijoj se teritoriji i nalazi.

Ugovor o poveravawu upravqawa privremeno oduzetom imovinom potpisali su dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, direktor Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom Jugoslav Stojiqkovi} i predsed-

Ku}a Darka Ercega dobila novog vlasnika

nik gradske op{tine Zvezdara Milan Popovi}.

Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela primewuje se od 1. marta, a ovo je prvi slu~aj ustupawa privremeno oduzete nepokretnosti nekoj dr`avnoj instituciji.

Okrivqenom Darku Ercegu se optu`nicom Specijalnog tu`i-

la{tva na teret stavqa organizovawe grupe koja se bavila krijum~arewem narkotika. Erceg je uhap{en 17. marta 2007. godine u svojoj sada privremeno oduzetoj ku}i, u kojoj je policija prona{la oko 27 kilograma heroina, oko dva kilograma kokaina i ve}u koli~inu paracetamola, a nekoliko kilograma heroina pro-

na|eno je u jednom od tri luksuzna automobila koji su mu tada privremeno oduzeti. Zahtev za trajno oduzimawe Ercegove ku}e i automobila BMW, „mercedes“ i „audi“ bi}e podnet nakon {to bude okon~ano su|ewe Ercegu i grupi s wim saoptu`enih, a u slu~aju pravosna`ne osu|uju}e presude.

J. J.

Ustavni sud tra`i mi{qewe Narodne skup{tine Jovica Stani{i} i Franko Simatovi}

NASIQE U PORODICI U BA^KOM PETROVOM SELU

Te{ko povredio majku metalnim `ara~em Jo`ef M. (43) iz Ba~kog Petrovog Sela uhap{en je zbog osnovane sumwe da je majku Matildu M. (78) te{ko povredio udaraju}i je metalnim `ara~em po glavi, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

U tom nasiqu u porodici starici je slomqena leva podlaktica i nagwe~en grudni ko{, navedeno je u saop{tewu.

E. D.

Ustavni sud Srbije ju~e je odlu~io da dostavi Narodnoj skup{tini na mi{qewe inicijativu za ocenu ustavnosti i saglasnosti s potvr|enim me|unarodnim ugovorima Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela. Rok za dostavqewe mi{qewa je 60 dana od dana prijema dopisa Ustavnog suda. Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela, koji je stupio na snagu 4. novembra 2008. godine, a ~ija je primena po~ela 1. marta ove godine, ure|uje uslove, postupak i organe nadle`ne za otkrivawe, oduzimawe i upravqawe imovinom koja je proistekla iz odre|enih krivi~nih dela.

Advokatska kancelarija “Tomanovi}” iz Beograda podnela je inicijativu za ocenu ustavnosti ovog Zakona i wegove saglasnosti s me|unarodnim ugovorima – Evropskom konvencijom za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda i Protokolom broj 1 uz Konvenciju.

Podnosilac inicijative navodi da je nekoliko odredbi Zakona nesaglasno s Ustavom – pravo na pravi~no su|ewe i posebna prava okrivqenog. U inicijativi se navodi i da se ovim osporavanim odredbama Zakona onemogu}ava u~esnik u postupku o ~ijem pravu se odlu~uje da uzme u~e{}e u postupku, ~ime se predvi|a su|ewe u odsustvu kao pravilo, a ne kao izuzetak, {to, po mi{qe-

wu inicijatora, predstavqa povredu Ustavom i zakonom zajem~enih prava.

Po navodima inicijatora, neke odredbe nisu u saglasnosti s ustavnim odredbama o pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, jer, kako obrazla`e, Zakon se primewuje i na krivi~na dela u~iwena pre stupawa na snagu ovog propisa, ~ime se daje mogu}nost izricawa krivi~ne sankcije – kazne koja nije bila propisana u vreme izvr{ewa krivi~nog dela. Sudija izvestilac Marija Dra{ki} je rekla da se ovom inicijativom postavqaju zna~ajna ustavno-pravna pitawa i da je potrebno da parlament, kao donosilac Zakona, dostavi Sudu svoje mi{qewe.

(Tanjug)

ZAVR[EN JAVNI DEO @ALBENE SEDNICE VSS-a POVODOM PRVOSTEPENE PRESUDE U PREDMETU „ZEMUNSKI KLAN”

Legija: Osu|en sam na osnovu iskaza svedoka saradnika – Osu|en sam na 40 godina zatvora na osnovu iskaza svedoka saradnika i optu`enog Du{ana Krsmanovi}a, bez ijednog materijalnog dokaza – kazao je ju~e Milorad Ulemek Legija, prvooptu`eni u predmetu „zemunski klan“, obra}aju}i se ve}u petorice Vrhovnog suda Srbije na `albenoj sednici povodom prvostepene presude koju je u tom predmetu izrekao Specijalni sud u Beogradu. Optu`eni Ulemek je `albenom ve}u predao svoj paso{ na ime Vlado Vukomanovi}, koji, kako je naveo, potvr|uje wegovu odbranu da je 3. avgusta 2002. godine bio u inostranstvu. Naime, jednom od ~etiri ta~ke optu`be po kojima je prvostepeno osu|en, Ulemek se tereti da je tog datuma u~estvovao u poku{aju ubistva Qubi{e Buhe ^umeta i ubistvu wegovog telohraniteqa Ivice Nikoli}a.

Me|utim, po ju~e predatoj putnoj ispravi, Ulemek je tokom cele prve nedeqe avgusta 2002. bio u Makedoniji.

– Taj paso{ mi nije bio dostupan jer nisam znao gde je, mislio sam da ga je policija zaplenila tokom brojnih pretresa moje ku}e. Kada mi je ku}a oduzeta u junu, moja supruga je prona{la taj paso{ prilikom pakovawa stvari da bi se iselila – kazao je Ulemek.

On je naglasio da „taj paso{ nije falsifikat kao {to se pri~alo“, ve} da ga je dobio krajem devedesetih godina pro{log veka „od Dr`avne bezbednosti, kao pukovnik DB-a i komandant Jedinice za specijalne operacije“.

- To je originalni paso{ koji mi je DB izdao 1998. godine, na tu|e ime, po{to je tada odlu~eno da se pripadnicima DB koje bi mogao sumwi~iti Ha{ki tribunal, izdaju paso{i na tu|a imena – rekao je Ulemek.

On je pozvao Vrhovni sud Srbije da zauzme principijelan stav o iskazima trojice svedoka-saradnika, koliko ih je bilo u ovom predmetu, isti~u}i da to tra`i da bi mogao da shvati „da li se izjave svedoka-saradnika uzimaju kao verodostojne u celini ili parcijalno, pa im se veruje tamo gde podr-

`avaju optu`nicu, a deo gde {tete sa odbacuje“.

Kao primer je naveo iskaz svedokasaradnika Dejana Milenkovi}a Bagzija u vezi s ta~kama optu`nice koje se odnose na otmice Vuka Bajru{evi}a i Milije Babovi}a.

- Oba iskaza svedoka-saradnika imaju istu te`inu, a osu|en sam samo za Babovi}a. To je potpuni apsurd! Jo{ je ve}i apsurd {to mi je ku}a oduzeta uz obrazlo`ewe da je 1998. godine kupqena novcem od otmice Bajru{evi}a, izvr{ene 2000. godine, a za tu otmicu nisam osu|en – kazao je Ulemek. Tako|e je zapitao za{to se u wegovom slu~aju Tu`ila{tvo nije `alilo na prvostepenu presudu.

Ina~e, tom presudom Ulemek je i oslobo|en vi{e od deset krivi~nih dela koja su mu optu`nicom stavqana na teret.

Vrhovni sud Srbije je ju~e okon~ao javni deo sednice na kojoj se razmatra

ukupno 39 `albi. Presudom Specijalnog suda dvadeset trojica optu`enih osu|eni su na ukupno 465 godina zatvora, po razli~itim optu`bama, dvojica su oslobo|eni usled zastare krivi~nog dela, a jedan usled nedostatka dokaza.

Osim Ulemeka, na po 40 godina zatvora osu|eni su odbegli pripadnici „zemunskog klana“ Milo{ Simovi}, Vladimir Milisavqevi} i Sretko Kalini}. Po 35 godina zatvora izre~eno je Aleksandru Simovi}u, Nikoli Baji}u i \or|u Slavkovi}u. Na 34 godine osu|en je Milan Juri{i}, zvani Juri{ko, a na 32 Milan Gli{ovi}.

Na po 20 godina zatvora su osu|eni Du{an Krsmanovi} i odbegli Milan Juri{i}, zvani Jure. Ostalim optu`enima za razna dela izre~ene su razli~ite kazne: najmawa tri, a najvi{a 13 godina zatvora.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak16.oktobar2009.

13

SRPSKA I AMERI^KA AGENCIJA U ME\UNARODNIM VODAMA PRESEKLE ILEGALNU TRGOVINU DROGOM

BIA i DEA zaplenile skoro tri tone kokaina Bezbednosna informativna agencija (BIA) i ameri~ka agencija za suzbijawe narkotika (DEA) zaplenile su ju~e 2,8 tona kokaina namewenog distribuciji na evropskom tr`i{tu.

Droga je zaplewena "u me|unarodnim vodama" pi{e u saop-

{tewu BIA, bez daqeg precizirawa.

Vrednost zaplewenog kokaina se procewuje na oko 120 miliona evra, dok bi prilikom uli~ne prodaje cena dostigla oko 250 miliona evra, pi{e u saop{tewu BIA. Akcija je sprovedena u sklopu

ISTRAGA PROTIV MILADINA KOVA^EVI]A

Saslu{awe svedoka iz Amerike u novembru U Drugom op{tinskom sudu u Beogradu ju~e su zakazane nove radwe u nastavku istrage u predmetu biv{eg studenta u SAD Miladina Kova~evi}a, koji je, kao jedan od u~esnika tu~e 4. maja pro{le godine u studentskom baru u Bingamtonu, dr`ava Wujork, osumwi~en za nano{ewe te{kih telesnih povreda ameri~kom kolegi studentu Brajanu [tajnahueru.

obavqeno putem video-konferencijske veze.

Advokat Borivoje Borovi}, Kova~evi}ev branilac, kratko nam je potvrdio da je ju~e od suda dobio prevedenu sudsku dokumentaciju iz Amerike.

Drugo op{tinsko tu`ila{tvo u Beogradu je u novembru pro{le godine podnelo zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Miladina Kova~evi}a, kojim ga sumwi~i za krivi~no delo nano{ewa te{ke telesne povrede u vezi sa „slu~ajem [tajnhauer“. U istom predmetu, pred Drugim op{tinskim sudom se vodi i istraga i o okolnostima pod kojima je Kova~evi}u u na{em konzulatu u Wujorku izdata privremena putna isprava pomo}u koje se vratio u Srbiju nakon {to je uz kauciju i Studentski bar u kojem se dogodila tu~a oduzimawe paso{a, puSekretarka Drugog suda Nada {ten iz pritvora u Americi. U \or|evi} potvrdila je ju~e za vezi s okolnostima izdavawa „Dnevnik“ da je okon~ano prevosporne privremene putne isprave, |ewe dokumentacije koju je ameTu`ila{tvo sumwi~i biv{e viri~ko pravosu|e nedavno dostavicekonzula i konzula u Wujorku lo diplomatskim putem po zamolIgora Milo{evi}a i Slobodana nici tog suda.

Nenadovi}a.

– S obzirom na to da su se steDo polovine marta ove godine kli procesni uslovi, postupaju}i protiv Kova~evi}a je zbog “slu~aistra`ni sudija je za 12. i 25. noja [tajnhauer“ paralelno vo|ena vembar zakazao saslu{awe svedoistraga i u Americi i u Srbiji. ka iz Amerike, koji su predlo`ePosle pregovora izme|u predstavni u zahtevu za sprovo|ewe istranika Vlade Srbije i nadle`nih ge – precizirala je Nada \or|eameri~kih organa, te ispo{tovavi}. nog dogovora da Srbija porodici Predvi|eno je da saslu{awe [tajnhauer uplati 900.000 dolara osam predlo`enih svedoka, me|u na ime tro{kova le~ewa wihovog kojima je i o{te}eni ameri~ki sina. student Brajan [tajnhauer, bude J. Jakovqevi}

me|unarodne operacije presecawa ilegalne trgovine narkoticima.

Specijalni tu`ilac za borbu protiv organizovanog kriminala Miqko Radosavqevi} izjavio je da to Tu`la{tvo vodi istragu u vezi sa 2,8 tona kokaina, zaplewenih u zajedni~koj akciji srp-

ODLU^NOST DR@AVNIH ORGANA DA SE NASIQU U SPORTU STANE NA PUT

Zabrana navija~kih podgrupa Republi~ki javni tu`ilac Slobodan Radovanovi} izjavio je ju~e da je Savet za spre~avawe nasiqa u sportu prihvatio wegovu inicijativu da se zabrane ekstremne navija~ke podgrupe.

Republi~ki tu`ilac je istakao da su podgrupe navija~a "Crvene zvezde", "Partizana" i "Rada" registrovane u MUP-u.

On je kao ekstremisti~ke podgrupe, koje su nosioci izgreda, ozna~io "Ultra bojs", "Belgrejd bojs", "Alkatraz", "Anti Romi", "Ludaci Padinska Skela", oceniv{i da ih ima nekoliko desetina.

Isti~u}i da je wegov predlog zasnovan na policijskim izve{tajima u protekle tri godine,

Navija~i „Alkatraza” na meti tu`ioca

[ampawac i zakon Na pitawe novinara da prokomentari{e da li su dr`avni funkcioneri prekr{ili zakon kada su, po zavr{etku utakmice Srbija–Rumunija na stadionu "Crvene zvezde", slavili pobedu nazdravqaju}i {ampawcem, Radovanovi} je rekao da zakon ne bi trebalo tuma~iti na bukvalan i banalan na~in.

– Ako ne `elimo da degradiramo smisao zakona koji je donet radi spre~avawa nasiqa i izgreda na sportskim priredbama, treba ga u tom ciqu i primewivati, a protokolarne stvari u slu`benim prostorijama nikako ne treba podvoditi pod taj smisao – rekao je on.

Sne`ana Samarxi}-Markovi} je odgovorila da je spremna da plati kaznu ukoliko je prekr{ila zakon, oceniv{i da se on ne odnosi na nazdravqawe, ve} na to~ewe alkohola, i dodala da je {ampawac zdravica, a ne alkohol.

NASTAVQENO SU\EWE GRUPI ZA DILOVAWE DROGE U NOVOM SADU

Biv{i operativac ne}e zaboraviti policajcima – Ja sam biv{i operativac novosadske policije, advokat sam ve} gotovo 12 godina, a moj brawenik po slu`benoj du`nosti Gavra Kalem nije bio zainteresovan da pri~a sa mnom o kriti~nom doga|aju, ve} je bio okupiran brigom za svog brata, koji je tada tako|e bio zadr`an u policiji. Deo koji je u{ao u zapisnik Policijske uprave je vi{e od 80 odsto diktirao policajac iz rokovnika, a moj brawenik je ne{to dodao. Pogledali smo se, on mi je odmahnuo rukom i dao mi do znawa da "ne talasam".

Primetio sam da kod wega nije bilo voqe za op{irnijim razgovorom. Bio je opsednut stawem svog brata Ogwena koji je u isto vreme tamo bio vezan, udaran i ba~en na zemqu. Moj brawenik je imao povrede na licu i ruci, a kad je pitao policajca {ta }e s biti tim, on mu je uzvratio, preda mnom, da ako to bude isterivao, naka~i}e mu i napad ili ometawe slu`benog lica – izjavio je ju~e u novosadskom Okru`nom sudu na glavnom pretresu ~etrnaestorici okrivqenih za dilovawe kokaina i heroina pretpro{le i pro{le godine u Novom Sadu i Ba~kom Jarku, advokat ^edomir [kori}, i dodao da mu je optu`eni kasnije

Hap{ewe okrivqenih jula pro{le godine

dao punomo} da bude wegov izabrani branilac.

– Znam da je ovo nezgodan trenutak za ovakve izjave. Ipak, kasnije sam saznao od wega da su mu u policiji rekli da }e mu do}i advokat po slu`benoj du`nosti koji je wihov ~ovek i da se "ne batraga". To im nikad ne}u zaboraviti! Postupao sam po voqi i `eqi mog brawenika. Slo`ili smo se da je taj na{ postupak u policiji bio "okej", ali da vi{e ne}emo tako – kazao je [kori}, od koga je ve}e, kojim je predsedavala sudija Svetlana Tomi}-Joki} o~ekivalo da se izjasni o na~inu sastavqawa za-

ske i ameri~ke nadle`ne bezbednosne slu`be. "Specijalno tu`ila{tvo vodi istragu i u ovom trenutku ni{ta vi{e od toga ne mogu da ka`em", rekao je Radosavqevi}. Kokain je zaplewen u okviru me|unarodne operacije presecawa ilegalne trgovine narkoticima.

E. D.

pisnika, odsnosno da li je pri tom po{tovan zakon, ali ne i o sadr`aju.

Sudija Tomi}-Joki} je potom zapitala advokata [kori}a kako je reagovao na takve postupke prilikom saslu{awa u policiji, da li je tra`io da se to unese u zapisnik i da li su ga on i brawenik potpisali, te da li je pou~io svog brawenika o wegovim pravima prema odredbi ZKP-a, na {ta je on odgovorio: – U Policijskoj upravi mi je brawenik rekao da ne}e prigovarati. Posle svega u pritvoru, kazao mi je da je sve bilo okej, ali da ne}emo vi{e tako.

Usledila su svedo~ewa operativaca koji su u~estvovali u hap{ewu osumwi~enih, kao i wihova suo~ewa s optu`enima, ponekad veoma naelektrisana. Ipak, uz nekoliko opomena ve}a, `agor u sudnici se brzo sti{avao.

Kako je "Dnevnik" pisao, optu`nica stavqa na teret Novosa|aninu Nenadu Jovanovi}u (koji je u bekstvu) da je zajedno s okrivqenima Draganom Galinom iz Elemira i Bojanom Davidovi}em iz Se~wa, preko prvookrivqenog Strahiwe [uwevi}a iz Kosovske Mitrovice poku{ao da nabavi heroin radi prodaje na podru~ju Novog Sada i anga`ovao okrivqene Aleksandra Simovi}a iz Kosovske Mitrovice i Aleksandra @ivkovi}a iz Aran|elovca, s prebivali{tem u Kosovskoj Mitrovici, da na Kosovu i Metohiji nabave ve}u koli~inu heroina i donesu je wemu. On je, tvrdi se u optu`nici, po~etkom maja pro{le godine ugovorio sa Simovi}em nabavku dve kile heroina tako da se deo plati u novcu, a drugi u vozilima. Novosadska kriminalisti~ka policija je, prema optu`nici, zaplenila heroin u automobilu u gara`i na novosadskom Bulevaru oslobo|ewa. Hap{ewa osumwi~enih su obavqena u vi{e faza u periodu od mesec i po. M. Vuja~i}

Radovanovi} je najavio da }e proveravati krivi~ne i prekr{ajne postupke koji se vode protiv optu`enih ~lanova navija~kih grupa i pratiti da li se s wima efikasno postupa, u skladu sa zakonom.

– U narednom periodu }u proveriti postupawe po krivi~nim prijavama protiv izgrednika, da li su osu|eni oti{li na izdr`avawe kazne, kao i obustave nekih postupaka za koje sam dobio informacije – rekao je Radovanovi} na konferenciji za novinare posle sednice Saveta u Vladi Srbije.

On je precizirao da se ta inicijativa ne odnosi na navija~e koji, kako je rekao, iz iskrenih sportskih pobuda idu na utakmice, jer su i oni ugro`eni tzv. navija~kim podgrupama.

Radovanovi} je ponovio da postoji visok stepen odlu~nosti svih dr`avnih organa da se nasiqu u sportu suprotstave na najefikasniji na~in, a prvi korak je ukidawe podgrupa i zabrana prisustva na utakmicama najekstremnijim pripadnicima.

Radovanovi} je predo~io da je u neredima navija~a od 2006. do 2009. godine povre|eno vi{e desetina gra|ana i policajaca i zabele`eno sedam smrtnih slu~ajeva kao posledica naru{avawa javnog reda i mira.

Izra`avaju}i o~ekivawe da }e se inicijativa javnog tu`ioca {to pre na}i pred Ustavnim sudom, ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} je najavila usvajawe Akcionog plana za spre~avawe nasiqa u sportu na idu}oj sednici Saveta, ~ija je prva ta~ka ukidawe ekstremnih grupa.

Ona je najavila da }e se 20. i 21. oktobra u Beogradu odr`ati prva me|unarodna konferencija o borbi protiv nasiqa i rasizma u sportu, na inicijativu Saveta Evrope.

(FoNet)

UHAP[EN I DEVETI ^LAN KRIMINALNE GRUPE

Banda osumwi~ena za ~etiri ubistva i pqa~ku po{te Policija je uhapsila i devetog ~lana organizovane kriminalne grupe koja je osumwi~ena da je u Srbiji i dr`avama u okru`ewu vr{ili ubistva, razbojni{tva i preprodavala drogu i oru`je, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Uhap{eni su Mi- Pqa~ku po{te snimile kamere lan O. (34), Igor M. (32), Dragoje telo posle ubistva vezano za beslav B. (46), Bojan J. (25), Milorad tonske blokove i ba~eno u reku M. (24), svi iz [apca, Neboj{a S. Savu, dodaje se u saop{tewu.

(23) i Milan M. (49), obojica iz MUP navodi da se kriminalna Beograda, Miroslav L. (33) iz Rugrupa tereti i za ubistvo Nebojme i Zoran S. (36) iz Loznice, na{e Krajnovi}a (27) i Zorana Mavodi MUP. ti}a (27) iz [apca, izvr{eno 1.

Prema do sada prikupqenim decembra 2007. u [apcu, posle ~ematerijalnim dokazima, osumwiga su tela ubijenih vezana beton~enima se stavqa na teret ubistvo skim blokovima i ba~ena u reku Sini{e Kromeka (31) iz [apca, Savu. izvr{eno 6. avgusta 2007, ispred Osumwi~eni su i za razbojniauto-perionice "Lord" u [apcu, {tvo izvr{eno u martu 2008. godiisti~e MUP. ne u po{ti u Splitu, kada su uz "Ubistvo se dovodi u vezu sa pretwu oru`jem odneli 1,5 milioosvetom za poku{aj ubistva, sada na evra, precizira se u saop{tepokojnog Strahiwe Ra{ete, jednog wu. od vo|a uhap{ene grupe", navodi MUP navodi i da su osumwi~ese u saop{tewu. ni uhap{eni na podru~ju BeograTerete se i za ubistvo @eqka da, [apca i Sremske Mitrovice i Radovi}a (39) iz [apca, izvr{eno da im je odre|eno policijsko zadr(Tanjug) 28. maja 2008. godine u [apcu, ~iji `avawe do 48 sati.

14

DRU[TVO

petak16.oktobar2009.

DNEVNIK

MADA NAJAVQENO, POVE]AWE PARTICIPACIJE RAZGNEVILO PACIJENTE

„Slu`beni glasnik” nikom nije drago {tivo Foto: R. Hayi}

Pajti}: Svet bi se bez `ena brzo raspao Sitni kola~i, {trudle sa makom, doma}i ajvar, vezeni stolwaci, tkawa raznih fela i mnoge druge rukotvorine 450 seoskih `ena {irom Vojvodine prikazane su ju~e na izlo`bi na Novosadskom sajmu povodom Svetskog dana seoskih `ena. Otvaraju}i smotru tih proizvoda u koje su one “utkale svoje du{e” i ona je zato “toliko lepa i dragocena”, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} je kazao da }e Pokrajina i daqe aktivno raditi na tome da se seoska `ena vidi, uva`i i `ivi kvalitetnije.

Dr Pajti} je kazao da danas u svetu milijardu i {eststo miliona `ena ~ini ~etvrtinu svetske populacije, ali je svega dva odsto imovine u wihovom vlasni{tvu. I u na{oj zemqi je, po

wegovim re~ima, situacija sli~na. Naveo je da 85 odsto Srbije ~ine ruralna podru~ja, gde `ivi 45 odsto stanovni{tva, od ~ega su polovina `ene.

– @elim da vam se zahvalim zbog toga {to nalazite vreme i snagu i za poqe i za {talu, da budete doma}ice, uzorne majke i supruge, a i bri`ne }erkice. To mi mu{karci ne mo`emo, pa ne znam kako bi svet izgledao bez `ena.

Vrlo brzo bi se raspao! – rekao je premijer i dobio buran aplauz.

Dodao je i da wegov kabinet ne `eli samo verbalno da brine o te{kom polo`aju `ena, ve} to ~ini kroz programe zapo{qavawa i podr{ke `enskom preduzetni{tvu, za koje su pokrajinske institucije dobile priznawa UN i Saveta Evrope.

S. Nikoli}

Zukorli} tra`i smene prosvetara Islamska zajednica u Srbiji muftije Muamera Zukorli}a zatra`ila je „hitnu smenu“ koordinatora {kolskih uprava pri Ministarstvu prosvete Miroslava Stamenkovi}a i na~elnika [kolske uprave u U`icu Bla`a ^ubri}a. Razlog je „ugro`avawa islamske veronauke u {kolama od Ministarstva vera, nekih ~inovnika Ministarstva prosvete i pojedinih direktora {kola u

Prijepoqu, Sjenici, Tutinu i Novom Sadu, ~ime se diskrimini{u i kr{e elementarna verska prava muslimana u Srbiji“. IZS zahteva od Tu`ila{tva i da utvrdi koje je sve odgovoran, ali ne precizira na koji na~in je nastava bila ugro`ena.

Ina~e, Zukorli} je tokom godine u vi{e navrata tra`io smenu ministra vera Bogoquba [ijakovi}a.

Pove}awe participacije za lekove, odlazak kod doktora i za laboratorijsku dijagnostiku sa 40 na 50 dinara mnoge pacijente je iznenadilo. U apotekama u Novom Sadu i Subotici ka`u da pojedini gra|ani nisu imali novaca za podizawe lekova jer su uz recept poneli onoliko para koliko su i do sada pla}ali. Negodovawa je bilo i u domovima zdravqa kada je trebalo platiti participaciju, ne zato {to se radi o nekom velikom poskupqequ, ve} zato {to o tome nisu ranije bili obave{teni.

U zdravstvenim ustanovama ka`u da ne mogu najaviti poskupqewe pre nego {to ova odluka bude objaqena zvani~no, jer ni sami ne znaju ta~no kada }e se to dogoditi. Tek po objavqivawu u „Slu`benom glasniku“ apoteke dobijaju obave{tewe iz svoje centrale o stupawu na snagu novog cenovnika.

– Isto je i s poskupqewima lekova, za koje gra|ani saznaju dan-dva pre stupawa na snagu novih cena – ka`e farmaceutkiwa iz Subotice Nevena Mirkovi}. –

Gun|aju jer su malo neobave{teni

Istina, bilo je najava da }e participacija biti pove}ana, ali se nije navodio ta~an datum. Ju~e je bilo nekoliko pacijenata koji nisu imali kod sebe 50 dinara za kutiju leka, ali po{to se radi o na{im redovnim mu{terijama, lek smo im dali, a deset dinara }e doneti drugom prilikom.

Ina~e, s pove}awem participacije izvestan mawi broj lekova sada ko{ta mawe od 50 dinara, pa se vi{e isplati da ga pacijent kupi, nego da ga podigne na recept. Ne treba zaboraviti da se i za odlazak kod lekara po recept tako|e pla}a 50 dinara participacija. Po re~i-

Milkov opet u Evropskom institutu ombudsmana Na izbornoj generalnoj skup{tini Evropskog instituta ombudsmana, pre desetak dana u Firenci, redovni profesor novosadskog Pravnog fakulteta dr Dragan Milkov ponovo je izabran za ~lana Upravnog odbora ove asocijacije (~iji je ~lan bio i u prethodnom mandatnom periodu, od 2006), s dvogodi{wim mandatom. Posle skup{tine odr`an je i nau~ni skup posve}en daqem razvoju prava gra|ana na podno{ewe peticije.

Evropski institut ombudsmana, sa sedi{tem u Inzbruku, presti`na je asocijacija predstavnike vi{e od 60 zemaqa, kako prakti~ara na funkciji ombudsmana u pojedinim dr`avama, tako i teoreti~ara i nau~nika. Svake druge godine odr`ava se generalna skup{tina i bira novo rukovodstvo. Institucionalni ~lanovi Evropskog instituta ombudsmana iz na{e zemqe su za{titnici gra|ana Srbije, Vojvodine i Kosova, dok je Milkov indivi-

dualni ~lan. On predaje Upravno pravo i opcioni predmet Nauka o upravi, od 1996. ekspert je Me|unarodnog instituta za upravne nauke u Briselu, a oblast wegovog nau~nog interesovawa su op{ta pitawa upravnog prava, upravni akt i postupak, kontrola uprave i ombudsman. Objavio je vi{e od 70 nau~nih i stru~nih radova i bio rukovodilac zna~ajnih me|unarodnih projekata na temu odnosa uprave i gra|ana, odnosno ombudsmana.

V. ^.

DESETAK BOLNICA SE SPREMA ZA ^LANSTVO U DONORSKOJ MRE@I VOJVODINE

VESTI Ministar „gaji” privilegovane sindikate

I Zrewanin }e prikupqati organe – Transplantacioni centar u Novom Sadu realno ne mo`e da obezbedi dovoqan broj organa za sve obolele u Vojvodini, zbog ~ega je lane po~elo formirawe koordinacionih timova u vi{e pokrajinskih zdravstvenih ustanova a koje bi vremenom trebalo da postanu donorske – rekla je koordinatorka Donorske mre`e Vojvodine u ime zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}“ prim. dr Rosa Jela~i}.

Mada, ovaj posao iziskuje ozbiqne pripreme i jo{ se ne zna kad bi zrewaninska, ili neka druga bolnica, mogla po~eti transplantacije organa.

– U Vojvodini je trenutno oko 800 bolesnika na dijalizi, a bar petina je spremna da odmah dobije bubreg. To je ogroman broj potencijalnih organa i oni ne mogu da se, `argonski re~eno, „prikupe“ samo u Novom Sadu. Zato je desetak bolnica u Vojvodini dobilo zadatak da formira koordinacione timove, u kojima }e biti anesteziolozi, intenzivisti, inter-

Dr Rosa Jela~i}

nisti, kardiolozi, neurolozi…

Ciq je da se blagovremeno prepozna potencijalni donor organa, a onda da se obave i sve druge proceduralne radwe koje su po zakonu i svim eti~kim kriterijumima. Ceo posao mora biti transparentan i ispuwavati preduslove koji podrazumevaju odsustvo bilo kakve sumwe u neregularnost procedure – objasnila je dr Jela~i}, preciziraju}i da se, uz to, podrazumeva i obezbe|ivawe odre|ene opreme, edukacija kadra i koordinirana akcija s centrom u Novom Sadu.

Kada se za to stvore uslovi, ne zna~i da bolnica u Zrewaninu ne mo`e biti donor organa i u Evropi. Po{to }e biti formiran nacionalni registar potencijalnih donorskih pacijenata i recipijenata, verovatno }e jednog dana – a ovda{wi lekari se nadaju uskoro – ova ustanova postati ~lan organizacije „Jurotransplant“. Time }e biti stvorena mogu}nost da, u slu~aju da u zemqi ili gradu ne postoji primalac kome je potreban odre|eni organ, taj organ bude ustupqen instituciji u bilo kojem drugom evropskom gradu, koja }e, kada bude u prilici, vratiti uslugu.

– Zato je uloga ovakvih bolnica ogromna. Nije ciq ove akcije da samo javne li~nosti pozivaju i zave{taju svoje organe. To treba da u~ine i obi~ni gra|ani. Nikada se ne zna kada }e kome zatrebati neki organ, tkivo ili }elija, a ve}a je {ansa da svako od nas pre bude primalac nego potencijalni davalac – poru~ila je dr Jela~i}. @. Balaban

Tenis na Jeleninom osmehu za Ginisa Na parketu “Beogradske arene” ju~e je jednokratno promovisan divovski mozaik s likom teniserke Jelene Jankovi}, povr{ine 960 kvadratnih metara, sastavqen od 137.264 fotografije osmeha raznih li~nosti, ~ime je oboren Ginisov rekord.

(Pre|a{wi je postavqen u Velikoj Britaniji, gde je 112.893 fotografija zauzelo 860 kvadrata). Kompanija „Rigli“, proizvo|a~ `vaka „orbit“, bila je pokroviteq kampawe „Mi sakupqamo osmehe, treba nam i tvoj“, tokom koje su od 1. marta

do 20. septembra gra|ani Srbije slali svoje fotografije osmeha ili su ih snimale patrole.

Jankovi}eva je izjavila da je „ponosna, jer je to jo{ jedan na~in da se poka`e da Srbija ima ~ime da se pohvali pred svetom“, potom odigrala kratak egzibicioni teniski me~ na mozaiku s predstavnikom „Riglija“ Draganom Svilanovi}em, a u~esnici akcije napravilo kolo – simbol ove kompanije. Organizatori nisu precizirali {ta }e kasnije biti s osmehom.

„Farma” TV „Pink” kr{i `ivotiwska prava

„Zvezde” i „starlete” u~e se mesarskom poslu

ma farmaceutkiwe iz Apoteke “Novi Sad” Zlate Na|, svega tri leka su jeftinija od participaciju (za izbacivawe vode iz organizma, za sr~ane bolesti i mast protiv gqivi~nih infekcija), ali po{to najve}i broj lekara zna za to, preporu~uju svojim pacijentima da ga kupe bez recepta.

U Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe ka`u da se o pove}awu iznosa za participaciju znalo gotovo mesec dana i da su pojedini mediji to i obznanili. Me|utim, o~igledno da ipak najve}i broj pacijenata nije bio upoznat s novinom. Zato ne ~udi {to je prilikom naplate participacije bilo i negodovawa. Ina~e, retke su apoteke i {alteri u domovima zdravqa na kojima je na vidnom mestu pacijent obave{ten da je participacija pove}ana.

Tada bi mogli blagovremeno da ocene imaju li u nov~aniku dovoqno novca ili ne i ne bi prilikom pla}awa bili dovedeni pred „svr{en ~in“.

J. Barbuzan

Udru`ewe “Sloboda za `ivotiwe” podnelo je Republi~koj radiodifuznoj agenciji i Veterinarskoj inspekciji prijavu protiv televizije „Pink“ i wenog serijala „Farma“ jer“javno kr{i Zakon o dobrobiti `ivotiwa i to prikazuje kao op{tu vrednost“. U prijavi se precizira i da je „eksplicitno prikazano klawe `ivotiwa pred milionskom publikom, od kojih je vi{e od 70 odsto populacija mladih qudi“.

Udru`ewe podse}a na to da se `ivotiwe ne mogu koristiti u TV emisijama bez dozvole Veterinarske inspekcije, i izra`ava sumwu da bi ona dala dozvolu za kori{}ewe `ivotiwa. Posebno wihovo klawe, radi zabave a ne pre`ivqavawa, ~ime se tako|e kr{i zakon, a to su radili sami u~esnici emisije, nekvalifikovani i neobu~eni za mesarski posao.

Sindikat obrazovawa, nauke i kulture zatra`io je ocenu ustavnosti odredaba Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i sredwim {kolama i domovima u~enika, kojima je predivi|eno finansirawe samo predstavnika raprezentativnih sindikata. „Potpisnici kolektivnog ugovora su uveli diskriminaciju zaposlenih u obrazovawu po sindikalnoj pripadnosti“, ocenili su inicijatori, i naveli da je to omogu}io ministar prosvete @arko Obradovi}. Kolektivnim ugovorom je predvi|eno da se predstavnicima Sindikata obrazovawa, Unije sindikata prosvetnih radnika i Sindikata „Nezavisnost“ za sindikalne aktivnosti zarada mo`e uve}ati 12 posto, {to ne va`i za ostale sindikate.

Matematika za sredwo{kolce Klub matemati~ara namewen u~enicima prvih i drugih razreda sredwih {kola otvara se sutra u 10 sati na Prirodno matemati~kom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Prvi sastanak bi}e odr`an u amfiteatru departmana za matematiku i informatiku i traja}e do 13 ~asova, a tako }e biti i narednih subota u toku {kolske godine. U ovom klubu , u kojem je sve besplatno,}e profesori i asistenti PMF-a , od kojih su mnogi bili {ampioni matemati~kih takmi~ewa, dr`ati popularna predavawa iz matematike i pomagati sredwo{kolcima u re{avawu zanimqivih takmi~arskih zadataka.

D. D.

LOV

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

PO^ELA SEZONA

Lov na fazane i ze~eve Danas po~iwe glavna lovna sezona za zeca i fazana! Vreme je da lovci ubiraju plodove svoga rada i ulagawa u lovi{ta. Teren je ove

ima poqoprivrednih radnika, pa je potrebna izuzetna opreznost prilikom rukovawa lova~kim oru`jem. Dobar pogled!

Foto: J. Pap

godine izuzetno povoqan za lov. S obzirom da jesewi poqoprivredni radovi pri kraju, letina je mahom skinuta, te ima dovoqno ~istina za uspe{an lov na ze~eve i fazane. Ipak, na wivama i daqe

Do kraja oktobra treba napraviti nova i popraviti stara hranili{ta, te ve} polako iznositi hranu za sitnu divqa~, kako bi se `ivotiwe navikle na mesta gde se hrana nalazi, pa da u slu~aju potrebe mo`e odmah da je na|e. Po{to je tokom jakih zimskih studeni i dubokih snegova te{ko iznositi hranu u lovi{te sa jednog mesta, najboqe je u pojedinim delovima lovi{ta izgraditi mawa spremi{ta za hranu. Iz wih bi se kasnije, ako ustreba, odnosila hrana u odre|ena hranili{ta. Soli{ta, tako|e, moraju uvek biti snabdevena dovoqnom koli~inom D. Kn. animalne soli.

PREDSTAVQAMO NOVINA NA DOMA]EM TR@I[TU

Ruski krate` za srpski bu|elar Novina na doma}em tr`i{tu me|u lova~kim pu{kama sti`e sa istoka, od dobro poznatog ruskog proizvo|a~a oru`ja “Baj-

{to je na{em lovcu bitno, nije je te{ko ni priu{titi: ko{ta, uz 10 odsto popusta na koji se mo`e “natr~ati” u radwa-

Korisnik lovi{ta odre|uje cenu odstrela Koje su to konkretne novine koli za lov bi}e upisani podaci o je donosi novi Zakon o divqa~i i lovcu, vrsta lovostajem za{ti}elovstvu? [ta on donosi obi~nim ne divqa~i koju mu je korisnik lolovcima, {ta lova~kim udru`evi{ta dozvolio da lovi u skladu wima, savezima? [ta se ukida, sa planom odstrela, a prate}i deo {ta }e to u doma}em lovstvu biti dozvole za lov bi}e izve{taj {to do sada nije? stru~nog pratioca o izvr{enom U potrazi za odgovorima, te u lovu. o~ekivawu da neko od lovaca kojiKorisnik lovi{ta du`an je da ma je blisko pravo i(li) materija svojim aktom odredi cene odstreprotuma~e zakon i iznesu svoje la divqa~i, mesa odstreqene diprimedbe (kojih, nezvani~no, i te vqa~i, usluga u lovu i `ive dikako ima!), razgovarali smo sa savqa~i, da obele`i svaku ulovqemostalnim savetnikom za lovstvo Uprave za {ume pri Ministarstvu poqoprivrede Miodragom Strnadom, ~ovekom koji je jedan od najpozvanijih da govori o ovoj vru}oj temi srpskog lovstva, te vam prenosimo, po na{em mi{qewu, su{tinske zakqu~ke za koje smatramo da najvi{e interesuju preko 90.000 doma}ih lovaca, naravno, iz ugla institucije koja je u~estvovala u izradi nacrta zakona koji }e se uskoro na}i pred poslanicima. z Kako }e se loviti u Srbiji, koja }e biti prava i obaveze lovca?

– Pravo na lov divqa~i ima}e lica sa lovnom kartom za teku}u lovnu godinu koja ispuwavaju uslove iz propisa kojima se regu- Lov u i{~ekivawu su{tinskih promena li{e oru`je i municija i kojima je korisnik lovi{ta izdao nu divqa~ i svaki trofej divqa~i dozvolu za lov. Pravo na lovnu i to pre pomerawa ulovqene dikartu ima lice sa polo`enim lovqa~i sa mesta odstrela, ~ime se va~kim ispitom, lice koje je stemaksimalno smawuje mogu}nost klo diplomu sredwe ili visoke nezakonitog lova. Ulovqena di{kole u kojoj je izu~avalo predvqa~ i trofeji divqa~i mogu se met iz oblasti lovstva, odnosno staviti u promet ako je za wih izinostrani lovac, u skladu sa ovim data propratnica, odnosno trozakonom. Lovna karta je isprava fejni list i odgovaraju}a dokukojom lovac sti~e pojedina~no mentacija, u skladu sa propisima pravo na lov u Srbiji, u periodu iz oblasti veterinarstva. za koji je izdata, a nije du`i od z Ko }e biti korisnik lovijedne lovne godine. {ta?

Korisnik lovi{ta du`an je da – Pravo na gazdovawe lovi{tem izda lovcu dozvolu za lov i to kao: uz naknadu za kori{}ewe lovostadozvolu za lov krupne divqa~i na jem za{ti}enih vrsta divqa~i daime lovca, dozvolu za grupni lov je se jednom korisniku lovi{ta divqih sviwa na ime vo|e grupe, koji ispuwava propisane uslove, odnosno dozvolu za lov sitne dikao {to su npr: najmawe 2.000 hekvqa~i na ime vo|e grupe. U dozvotara povr{ine (za otvorena lovi-

stru~ne slu`be sastavqene od vrhunskih lovnih stru~waka, a ovim zakonom su im povereni poslovi vezani za lova~ki ispit, ispit za ocewivawe trofeja divqa~i, te obrazovawe nacionalne komisije za ocewivawe trofeja (LSS je ~lan Me|unarodnog saveta za lovstvo i za{titu divqa~i CIC). z Koje jo{ novine donosi novi zakon?

– Za razliku od dosada{wih, prvi put se u ovom nacrtu zakona jasno defini{u: Republika Srbija kao vlasnik divqa~i, status trajno i lovostajem za{ti}ene divqa~i (ukida se status divqa~i van re`ima za{tite), ustanovqewe lovnih podru~ja, lovi{ta posebne namene (nacionalni parkovi i povr{ine sa ve}inskim u~e{}em dr`avnih {uma i {umskog zemqi{ta), naknada za kori{}ewe lovostajem za{ti}ene divqa~i kao prirodnog bogatstva i wena raspodela, licencirawe lica za izradu planskih dokumenata kao i lica koja obavqaju stru~ne i lovo~uvarske poslove, Katastar lovi{ta i Centralna baza podataka u koju }e se upisivati svi podaci zna~ajni za planirawe i gazdovawe, lovna Foto: J. Pap karta, obrada i promet {tvo, drugi oblik preduze}a ili ulovqene divqa~i i sl. Radi deo preduze}a koji ispuwava usloostvarivawa i za{tite prava i ve iz ovog zakona i zakona koji interesa lovnih radnika i unaure|uje obavqawe delatnosti od pre|ivawa lovstva, osniva se Loop{teg interesa. va~ka komora kao profesionalna z Kakvu }e ulogu imati loorganizacija, sa pravima i obaveva~ki savezi? zama utvr|enim zakonom.

– Po{tuju}i tradiciju i potreDakle, predmet ovog zakona nibu postojawa dobro organizovanog su modeli organizovawa lovaca u i funkcionalnog lova~kog saveza, saveze, udru`ewa ili sli~ne orwima je pru`ena mogu}nost da ganizacije jer je to ure|eno druobavqaju poslove iz oblasti lovgim zakonima, ve} je predmet zastva od op{teg interesa: planirakona iskqu~ivo za{tita, uprawe, stru~ni poslovi u gazdovawu vqawe, lov, kori{}ewe i unaprelovi{tem, prikupqawe i obrada |ivawe populacija divqa~i u lopodataka za Katastar lovi{ta i vi{tu, za{tita, o~uvawe i unaCentralnu bazu podataka, izdavapre|ivawe stani{ta divqa~i, zawe lovne karte, edukacija lovaca, {tita, ure|ivawe i odr`avawe promocija svojih ~lanova u zemqi lovi{ta. i inostranstvu... Jer, oni imaju D. Kne`i}

MLA\ANI [AJKA[ANI ODLI^NI STRELCI

Ni{ta bez aminovawa LSS

Stevica Raleti} prvak Srbije

ma beogradskog “Snajpera”, 33.100 dinara.

Precizni pogoci se uglavnom posti`u na daqinama do 50 metara. karakteri{u je dve obara~e, pomo}u kojih se otklawaju napeti udari igle bez opalewa.

Kundak je, shodno tradiciji, od orahovine.

D. Kn.

U startu tri „zlatna” jelena Apatinskom ritu pove}an ne samo broj trofejne jelenske divqa~i nakon petogodi{wea akcije le~ewa jelena od „ameri~kog metiqa“.

Jeleni, po kome je Apatinski rit godinama bio poznat u svetu, privla~i lovce i zbog nedirnute prirode u kojoj tokom lova borave.

Lovci ostaju dva-tri dana. Pored autenti~ne prirode, {uma i reke, u apatinsko lovi{te se dolazi zbog sme{ataj i usluga koje se na evrpskom nivou nude u Lova~koj ku}i na Mesarskim livadama.

J. P.

{ta), obezbe|ewe stru~ne i lovo~uvarske slu`be, odgovaraju}e garancije u vrednosti po~etnih fondova lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i obra~unatoj po cenovniku o visini naknade, kao i druge uslove propisane javnim oglasom za davawe prava na gazdovawe lovi{tem. Lova~ka udru`ewa }e, dakle, mo}i da konkuri{u za gazdovawe nekim lovi{tem.

Korisnik lovi{ta mo`e biti javno preduze}e, privredno dru-

NA SASTANKU S MINISTROM AGRARA

APATINSKI RIT

Tri grupe turista iz Austrije, Italije i Slovenije, su u lovi{tu „Vojvodina{uma“ Apatinski rit, na po~etku sezone lova na jelensku divqa~ odstrelila tri „zlatna“, jenog „srebrnog“ i dva „bronzana“ jelenska trofeja. U najavi je dolazak jo{ dve grupe stranaca {to svedo~i o ponovom interesovawu lovaca za lovi{te Apatinski rit koje se prostire na 6.680 hektara pored Dunava.

Miodrag Perovi}, {ef {umske uprave Apatin, ka`e da prvi ovogodi{wi odstrel pokazuje da je u

15

MIODRAG STRNAD, SAVETNIK ZA LOVSTVO PRI MINISTARSTVU POQOPRIVREDE

Novi zakon o divqa~i i lovstvu ne}e se usvojiti bez saglasnosti Lova~kog saveza Srbije - epilog je prekju~era{weg sastanka ministra po-

kal”. To je sa~marica - orozara MP (nekada I@) 43 KH kalibra 12.

Pogodna je za lov pogonom i {umski lov. Karakteri{e je kratka cev du`ine svega 51 centimetar koja je iz nutra tvrdo hromirana. ^i{}ewe i odr`avawe je sasvim lako. Ono

petak16.oktobar2009.

Dr Zoran Popovi}

qoprivrede Sa{e Dragina sa predsednicima LS Srbije i LS Vojvodine. Iako detaqi razgovora nisu saop{teni, naslu}uje se (te nezvani~no saznaje) da }e sada{wi nacrt biti „ispeglan“ u delovima koje

se, pre svega, odnose na budu}e gazdovawe lovi{tima.

Komentari{u}i sastanak, Draginov pomo}nik Mom~ilo Mitreski je rekao da je oformqena radna grupa za izradu nacrta novog Zakona o divqa~i i lovstvu, ali da su se „na`alost, pojavila neka pitawa koja nisu re{ena radom radne grupe, a bi}e re{ena naredne srede“. Tako|e, Mitreski je rekao da je „namera da zakon, pre nego {to bude izglasan, dobije saglasnist LSS“ Predsednik LSS dr Zoran Popovi} je rekao da je predlo`enim nacrtom zakona „uzburkana lovna javnost, zbog ~ega je u Savezu doneta odluka da se zatra`i hitan prijem u Ministarstvu poqoprivrede“.

- Nacrt apsolutno ne odgovara stawu i prilikama lovstva u Srbiji. Gasi tradicionalni sistem gazdovawa koji je do sada postojao - rekao je Popovi}, dodav{i da }e zakon, pre usvajawa, morati da dobije saglasnost LSS. ^ekamo sredu...

D. Kn.

Na takmi~ewu u ga|awu glinenih golubova u juniorskoj konkurenciji u Lova~koj ligi Srbije, odr`anog u Sportskom centru ’’Kovilovo’’, Stevica Raleti},

ima svega 20 godina, uspe{no se takmi~i od svoje 18. godine, otkako je polo`io lova~ki ispit. Stevica je dvostruki prvak {ajka{ke: kad je prvi put postao prvak, deda

Stevica sa peharom i omiqenom pu{kom

~lan Lova~kog dru{tva ’’Zec’’ iz [ajka{a osvojio je prvo mesto. U jakoj konkurenciji Stevica je imao 18 pogodaka od 25 poku{aja.

Zaniqivo je da su na ovom takmi~ewu najboqi strelci bili iz [ajka{ke: drugo mesto osvojio je Rada Jovi} iz Gospo|inaca a tre}e Dragan Ninkov iz ^uruga.

Stevica je ponikao iz poznate {ajka{ke porodice koja je dala ve} ~etiri generacije lovaca.

Stevica je od wih najmla|i. Iako

Stevan, tako|e lovac, kupio mu je za nagradu kvalitetnu i skupu pu{ku ’’fren~i bara`’’ koju koristi na svim takmi~ewima i stalno pobe|uje.

- Na ovom takmi~ewu u ’’Kovilovu’’ nisam o~ekivao neki naro~iti rezultat, samo sam hteo da vidim gde mi je mesto. – Takmi~i}u se i naredne godine u juniorskoj konkurenciji, a onda prelazim u seniore.

N. Turajli}

SPORT

petak16.oktobar2009.

DNEVNIK

c m y

16

REPREZENTACIJA SRBIJE ^EKA @REB MUNDIJALA

Od Brazila do Bahreina Srbija }e se, skoro sigurno, Posle posla obavqePosledwe kolo po grupama u dali ovako, naravno ako ne buna}i u drugom {e{iru, kao nog u kvalifikacioAfri~koj zoni kvalifikacija de iznena|ewa: trenutno 13. reprezentacija na noj Grupi 7 Evropske igra}e se 14. novembra i tada }e PRVI [E[IR: Ju`na Afzvani~noj listi svetske ku}e zone, reprezentativci jo{ tri ekipe obezbediti put u rika, Brazil, [panija, Holanfudbala. Me|utim, FIFA zaSrbije, kao i kompletna fudJu`nu Afriku, jer su za sada to dija, Nema~ka, Italija, Rusija, dr`ava pravo da prilikom odEngleska. balska javnost u zemqi, sa neuspeli samo Gana i Obala Slonore|ivawa rasporeda ekipa DRUGI [E[IR: Argentistrpqewem o~ekuju `reb za va~e. Potencijalni u~esnici promeni pravila. Pored toga, na, Francuska, SAD, Gr~ka, SRgrupe za Svetsko prvenstvo, koMondijala su Kamerun i Gabon je }e se od 11. juna do 11. jula 2010. odr`ati u Ju`noj Africi. @reb }e biti obavqen 5. decembra u Durbanu. Za sada su plasman na Mundijal obezbedile 23 selekcije, a preostalih devet u~esnika bi}e poznato u novembru kada se zavr{avaju kvalifikacije u Afri~koj zoni i kada su na programu bara` me~evi.

Doigravawe u Evropskoj zoni za ~etiri mesta na SP obezbedili su Rusija, Francuska, Gr~ka, Portugal, Ukrajina, Republika Irska, Slovenija i BiH. Prve ~etiri ekipe }e biti nosioci na `rebu, koji }e u ponedeqak odrediti parove bara`a (igra}e se 14. i 18. novembar).

U istom terminu sasta}e se petoplasirani tim Ju`noameri~ke zone, Urugvaj, i Reprezentacija Srbije posle pobede nad Rumunijom obezbedila plasman u Ju`nu Afriku ~etvrtoplasirani iz KONKAKAF-a, Kostarika. Na uobi~ajeno je da se tada ne sluBIJA, Australija, [vajcarska, (Grupa A), Tunis i Nigerija (Gruprogramu je (14. novembar) i re`i samo svojom rang listom Danska. pa B), Al`ir i Egipat (Grupa C). van{ bara`a izme|u Bahreina Tek kada se re{e sve pomenuve} i u~inkom reprezentacija TRE]I [E[IR: Portugal, (Azija) i Novog Zelanda (Okeate dileme, FIFA }e odrediti na prethodnim Mondijalima...

Obala Slonova~e, ^ile, Paranija). Prvi me~ u Bahreinu zasastave {e{ira za `reb za gruPrema dosada{woj praksi, gvaj, Meksiko, Urugvaj, Kamevr{en je bez golova. pe Svetskog prvenstva. trebalo bi da Ju`na Afrika run, Gana. kao doma}in bude ^ETVRTI [E[IR: Japan, me|u nosiocima.

Honduras, Al`ir, Ju`na KoreTako|e, o~ekuje se ja, Slova~ka, Tunis, Bahrein, da, kao i 2006. u Severna Koreja.

Nema~koj, u grupaIpak, ne treba da ~udi ako ma ne mogu da se naFIFA dvostruke svetske {am|u ekipe sa istog pione Argentince ili prvaka kontinenta (izuzev iz 1998. i finalistu sa proevropske). {log Mondijala, Francusku, Znati`eqe radi, prebace me|u nosioce... ako bismo projekU svakom slu~aju, sre}a }e tovali sve u~esnibiti va`an faktor za tim Radoke narednog Svetmira Anti}a. Zato }e takmi~eskog prvenstva, odwe na Svetskom prvenstvu za nosno, ako bismo u „orlove“ po~eti ve} 5. decemJu`nu Afriku „pobra, jer `reb bi mogao dosta toslali“ favorite u ga da odlu~i. Sigurno je da im bara`u i u fini{u samopouzdawe i optimizam netrke u Africi, a }e biti na istom nivou ako budu koriste}i se liu grupi sa na primer Ju`nom stom FIFA kao jeAfrikom, ^ileom i Bahreinom dinim parametrom, ili recimo sa Brazilom, Por{e{iri bi izgletugalom i Japanom...

[vajcarci slave plasman na Mundijal

Slovaci i [vajcarci u avionu Fudbalske reprezentacije Slova~ke i [vajcarske igra}e na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi naredne godine.

To je epilog me~eva posledweg kola kvalifikacija u evropskoj zoni.

U Grupi 2, bilo je pitawe da li }e [vajcarci ili Grci direktno na Mundijal. [vajcarcima je bio dovoqan i bod protiv Izraelaca, i taj bod su i osvojili. Bilo je 0:0 i Grcima nije vredela pobeda od 2:1 pro-

favorit uo~i gostovawa San Marinu.

Slovaci su sre}no do{li do tri boda u zimskim uslovima.

Jedini gol na me~u delo je igra~a Poqske Gon~ar~ika (ve} u 3. minutu), a Slovenci }e, i pored ubedqive pobede nad San Marinom 3:0, morati u bara`.

U ostalim grupama sve je ve} bilo ranije poznato, osim Grupe 1, gde se znalo da Danska ide direktno na Mundijal, ali je bilo pitawe ko }e u odigrava-

U~esnici Mundijala Posle zavr{etka kvalifikacija na ameri~kom kontinentu, poznato je 23 od 32 u~esnika Mundijala, a poznati su i svi timovi koji }e igrati bara` me~eve. Pored doma}ina Ju`ne Afrike, u~esnici SP su Slova~ka, [vajcarska, Danska, Engleska, Nema~ka, Italija, Holandija, Srbija i [panija iz Evrope, Australija, Japan, Severna Koreja, Ju`na Koreja iz Azije i Okeanije, Gana i Obala Slonova~e iz Afrike, Brazil, ^ile, Paragvaj i Argentina iz Ju`ne Amerike, SAD, Meksiko i Honduras iz Severne i Sredwe Amerike.

Igraju u bara`u U ponedeqak }e biti izvu~eni parovi bara`a za evropske reprezentacije, koje su kvalifikacije zavr{ile na drugim pozicijama u grupi, a to su Portugal, Gr~ka, Slovenija, Ukrajina, BiH, Francuska, Irska i Rusija. ^etiri pobednika dvome~a 14. i 18. novembra }e tako|e u Ju`nu Afriku, kao i boqi iz duela Bahrein - Novi Zeland, odnosno Urugvaj - Kostarika. tiv Luksemburga, pa }e morati da probaju da se kroz bara` domognu Ju`ne Afrike.

Neizvesnost oko prvog mesta bila je i u Grupi 3. Slovacima je bila potrebna pobeda na gostovawu Poqskoj, a u slu~aju neuspeha prestigli bi ih Slovenci, koji su bili veliki

we. Portugal, koji nije blistao u kvalifikacijama ili [vedska.

Ipak, [ve|ani su se previ{e nadali da bi Malta mogla da iznenadi Portugal. Reprezentacija sa Iberijskog poluostrva lagano je dobila Maltu 4:0 i obezbedila bara`.

ORLOVI ZAVR[ILI KVALIFIKACIJE PORAZOM U LITVANIJI

Nemogu}i uslovi i sudija odneli pobedu Selektor Srbije Radomir Anti} bio je vrlo razo~aran su|ewem i vremenskim uslovima koji su maksimalno doprineli porazu na{e reprezentacije u posledwem me~u Grupe 7 kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, od Litvanije u Marijanpoqu (2:1).

- Utakmica je bila ~udna, vremenski uslovi su mnogo uticali na igru. Mislim da je tako|e sudija direktno uticao na rezultat, jer oba penala nisu postojala i nije vodio utakmicu kako je trebalo. Ne samo da sam qut zbog prvog ve} i drugog penala i mislim da je to definitivno uticalo na ovom me~u - rekao je selektor Anti} posle me~a.

- ^estitam Litvancima na pobedi, ali je vreme razlog zbog kojeg moj tim nije dominirao.

Na{a reprezentacija voli da mnogo ima loptu u svom posedu, a ovoga puta to nije bilo mogu}e zbog vremenskih uslova. [ef stru~nog {taba orlova je dodao i da je bilo gotovo nemogu}e igrati po jakoj ki{i i vetru, kao i na potopqenom terenu.

- Vrlo je te{ko oceniti igre oba tima jer su uslovi bili nepodno{qivi. Mislim da nikada u `ivotu nisam u~estvovao u me~u koji je igran u ovakvim uslo-

vima i zato ~estitam igra~ima oba tima na borbenosti i prikazanoj igri.

U odnosu na me~ sa Rumunijom, u startnoj postavi na{la su se {estorica novih igra~a, sa ~ijim igrama selektor Anti} je bio veoma zadovoqan.

- Teren, i ki{a, i vetar, sve je to uticalo na oba tima. Reprezentacije su imale iste vremenske uslove i to je izjedna~ilo Srbiju i Litvaniju. Mogu samo jednu stvar da ka`em, a to je da smo uradili veliku stvar jer smo obezbedili plasman u Ju`nu Afriku u Beogradu. Mogu samo da zamislim {ta bi bilo da smo ovde morali da igramo odlu~uju}i me~ za odlazak na Svetsko prvenstvo - zakqu~io je Anti}.

Ivica Dragutinovi} je istakao da ne pamti takve uslove za igru kakvi su bili u Litvaniji.

- Prava je sre}a da smo glavni posao u kvalifikacijama na vreme odradili. Imali smo veliku `equ da pobedom stavimo ta~ku na kvalifikacije. Ali sve je bilo katastrofa: vreme, teren, sudija. Ipak, mnogo je lep ose}aj posle kvalifikacija. Sada imamo obavezu da se {to boqe pripremimo za Svetsko prvenstvo. Mo`emo mirne glavne da radimo do maja, juna. Imam ose}aj da bi ovo mogla da bude

U Marijampoqu igralo se po kaquzi

najboqa generacija u istoriji na{eg fudbala. Ose}a se neki pobedni~ki mentalitet u timu.

Atmosfera u ekipi je fantasti~na, a to su dva jako va`na

preduslova za dobar rezultat rekao je Dragutinovi}.

Nikola @igi} je naglasio da su on i wegovi saigra~i do{li u Litvaniju maksimalno motivi-

sani da pobede i tako na najlep{i mogu}i na~in zavr{e kvalifikacije.

Lopta nas nije slu{ala po te{kom terenu i, uz sudijske gre-

{ke, izgubili smo {to nam je pokvarilo raspolo`ewe. Ipak, najva`nije je da se niko nije povredio jer je utakmica odigrana u zaista nefudbalskim uslovima - rekao je @igi}.

Aleksandar Lukovi} je rekao da je wegov start posle kojeg je dosu|en penal najbla`e re~eno diskutabilan.

- To objektivno nije faul ni na centru, da ne govorim o {esnaestercu. Bilo je mnogo te{ko da se igra u Litvaniji. Ali, mislim da ne treba vi{e misliti na tu utakmicu. Idemo daqe, veliki izazov je pred nama - rekao je Lukovi}.

Zoran To{i} je istako da je sre}a {to su orlovi ranije re{ili sve dileme oko prvog mesta u grupi.

- U Litvaniji je sve bilo protiv fudbala i na{e igre. Zbog konstitucije mogao sam lak{e da se kre}em, poku{avao sam ubacivawem iz drugog plana. Dao sam gol, izgledalo je da smo blizu preokreta, ~ak sam imao odli~nu priliku i za drugi gol. Proma{io sam i onda je, iz poznatih razloga, prednost ponovo vra}ena na stranu Litvanaca. @eleli smo u lepom stilu da stavimo ta~ku, ali i ovako imamo razloga za radost jer smo ostvarili ogroman uspeh - zakqu~io je To{i}.

SPORT

DNEVNIK

ARGENTINA I HONDURAS IPAK NA MUNDIJALU

Evropa

Grupa 1 Danska - Ma|arska [vedska - Albanija Portugal - Malta 1. Danska 2. Portugal 3. [vedska 4. Ma|arska 5. Albanija 6. Malta

10 10 10 10 10 10

6 5 5 5 1 0

3 4 3 1 4 1

1 1 2 4 5 9

Grupa 2 [vajcarska - Izrael Gr~ka - Luksemburg Letonija - Moldavija 1. [vajcarska 2. Gr~ka 3. Letonija 4. Izrael 5. Luksemburg 6. Moldavija

10 10 10 10 10 10

6 6 5 4 1 0

3 2 2 4 2 3

1 2 3 2 7 7

0:1 4:1 4:0

16:5 21 17:5 19 13:5 18 10:8 16 6:13 7 0:26 1

0:0 2:1 3:2

18:8 21 20:10 20 18:15 17 20:10 16 4:25 5 6:18 3

Grupa 3 Poqska - Slova~ka ^e{ka - S. Irska San Marino - Slovenija

0:1 0:0 0:3

Grupa 4 Nema~ka - Finska Azerbejxan - Rusija Lihten{tajn - Vels

1:1 1:1 0:2

1. Slova~ka 2. Slovenija 3. ^e{ka 4. S. Irska 5. Poqska 6. San Marino

1. Nema~ka 2. Rusija 3. Finska 4. Vels 5. Azerbejxan 6. Lihten{tajn

10 10 10 10 10 10

10 10 10 10 10 10

7 6 4 4 3 0

8 7 5 4 1 0

1 2 4 3 2 0

2 2 2 3 5 10

2 1 3 0 2 2

10 10 10 10 10 10

10 6 4 3 2 1

0 1 3 1 2 1

0 3 3 6 6 8

Grupa 6 Andora - Ukrajina Kazahstan - Hrvatska Engleska - Belorusija 1. Engleska 2. Ukrajina 3. Hrvatska 4. Belorusija 5. Kazahstan 6. Andora

10 10 10 10 10 10

9 6 6 4 2 0

0 3 2 1 0 0

22:10 22 18:4 20 17:6 16 13:9 15 19:14 11 1:47 0

0 26:5 26 2 19:6 22 2 14:14 18 6 8:11 12 7 4:14 5 8 2:23 2

Grupa 5 BiH - [panija Turska - Jermenija Estonija - Belgija 1. [panija 2. BiH 3. Turska 4. Belgija 5. Estonija 6. Jermenija

1 1 2 5 8 10

2:5 2:0 2:0

28:5 30 25:13 19 15:11 15 13:20 10 9:24 8 6:22 4

0:6 1:2 3:1

34:2 27 21:6 21 19:13 20 20:14 13 11:29 6 3:39 0

Grupa 7 Litvanija - Srbija 2:1 Rumunija - Farska Ostrva 3:1 Francuska - Austrija 3:1 1. Srbija 2. Francuska 3. Austrija 4. Litvanija 5. Rumunija 6. F. Ostrva

10 10 10 10 10 10

7 6 4 4 3 1

1 3 2 0 3 1

2 1 4 6 4 8

Grupa 8 R. Irska - Crna Gora Italija - Kipar Bugarska - Gruzija 1. Italija 2. R. Irska 3. Bugarska 4. Kipar 5. Crna Gora 6. Gruzija

1. Holandija 2. Norve{ka 3. [kotska 4. Makedonija 5. Island

10 10 10 10 10 10

7 4 3 2 1 0

3 6 5 3 6 3

Grupa 9 8 8 8 8 8

8 2 3 2 1

0 4 1 1 2

0 0 2 5 3 7

22:8 22 18:9 21 14:15 14 10:11 12 12:18 12 5:20 4

9 10 10 8 7 6 6 6 3 4

7 3 3 4 6 5 5 4 4 3

Ne}e pro}i bez Argentine, ne}e pro}i bez Lea Mesija! A, za Dijega Maradonu }emo jo{ videti...^ini se nikad te`e u istoriji, fudbalska reprezentacija Argentine domogla se zavr{nice Svetskog prvenstva, a ova fantasti~na generacija pod vo|stvom selektora Maradone izbegla je u posledwem kolu kvalifikacija da postane prva od 1970. koja se nije kvalifikovala.

Gau~osi su dobili triler na Estadio Centrariju u Montevideu protiv Urugvaja, golom Marija Bolatija u 84. minutu - 0:1 (0:0).

Hvala igra~ima i navija~ima, koji su pre{li River Platu i do{li da nas bodre. Uz wihovu podr{ku oti{li smo na SP, iako mnogi nisu verovali u nas, a mene su tretirali kao |ubre. - rekao je Maradona, kojeg je u me~u sa Peruom (2:1) u pro{lom kolu spasio veteran Martin Palermo, a ovog puta zaboravqeni Mario Bolati, koji nije uspeo u Portu, pa se vratio u Urakan.

Da su kojim slu~ajem pora`eni, uz epilog ostalih me~eva u Ju`noj Americi, Argentinci bi i{li u bara`, u kojem bi se 14. i 18. novembra sreli sa Kostarikom.

Ovako, taj dvome~ igra}e Urugvaj, koji je ostao na petoj poziciji u ju`noameri~koj grupi, najvi{e zahvaquju}i tome {to Ekvador nije iskoristio ukazanu priliku.

Ekvadorci su u isto vreme pora`eni u ^ileu sa 1:0, iako doma}inu taj me~ nije ni{ta zna~io, a gostu bi doneo bara` sa Kostarikom.

Umberto Suazo je presudio Ekvadoru u 51. minutu, desetim golom u kvalifikacijama i tako zavr{io kvalifikacije kao najboqi strelac kontinenta, ispred Brazilca

2 5 5 6 6 7 7 8 11 11

Napada~ Man~ester sitija, brazilski fudbaler Robiwo prove{}e drugi deo sezone na pozajmici u Barseloni, uz mogu-

33:11 34 32:22 33 24:16 33 23:20 28 28:20 24 22:26 23 14:16 23 23:29 22 11:34 13 22:36 12

Salvador - Honduras 0:1 (0:0) /Pavon 64/, Trinidad i Tobago - Meksiko 2:2 (1:0) /Baptiste pen 32, 61 - Eskueda 58, Salsido 66/, SAD - Kostarika 2:2 (0:2)/Bredli 72, Born{tajn 90+5 - Ruiz 21, 24/ 6 6 5 5 2 1

2 1 1 1 2 2

Maradona napu{ta reprezentaciju Selektor fudbalske rerezentacije Argentine Dijego Maradona nije mogao da potvrdi da li }e ostati na toj funkciji iako je obezbedio plasman nacionalnog tima na Svetsko prvenstvo u Juznoj Africi 2010. godine.

- Onima koji nisu verovali u nacionalni tim i onima koji su me smatrali lo{im trenerom, `elim da poru~im da smo mimo wihovih kritika pobedili tim kao {to je Urugvaj i pokazali da vredimo. - rekao je Maradona i dodao: Ja sam crn ili beo i nikada nisam bio siv u `ivotu i `ao mi je {to me kritikuju i izmi-

Robiwo na pozajmici u Barseloni

Sredwa i Severna Amerika

1. SAD 10 2. Meksiko 10 3. Honduras 10 4. Kostarika 10 5. Salvador 10 6. Trinidad i To. 9

Radost Maradone posle pobede Argentinaca u Montevideu

Radost igra~a Hondurasa posle pobede u Salvadoru 0 17:2 24 2 9:7 10 4 6:11 10 5 5:11 7 5 7:13 5

2 3 4 4 6 6

19:13 20 18:12 19 18:11 16 15:15 16 9:15 8 8:20 5

Robiwo

}ost da tokom leta potpi{e trajni ugovor sa katalonskim klubom.

O~ekuje se da }e sve biti zavr{eno u narednih nekoliko dana i da }e Robiwo od januara za-

17

Nemci ispra}eni zvi`ducima Fudbalska reprezentacija Nema~ke zvi`ducima je ispra}ena na SP 2010. godine u Ju`noj Africi, nakon remija sa Finskom (1:1) u posledwem me~u kvalifikacionog ciklusa. „Panceri“ su prikazali bledu igru protiv Finske, u me~u koji nije imao rezultatski zna~aj, po{to je Nema~ka u prethodnom duelu i pobedi protiv Rusije obezbedila plasman na SP. Me|utim, takav odnos igra~a nije se svideo doma}im navija~ima, koji su na kraju me~a salvom zvi`duka ispratili svoje qubimce na Mundijal.

Takav odsnos navija~a najvi{e je pogodio kapitena nacionalnog tima Mihaela Balaka.

- Ne razumem za{to smo izvi`dani. Istina je da nismo igrali dobro, ali to ne zna~i da su igra~i zbog toga zaslu`ili da im doma}a publika zvi`di, naro~ito ne posle uspe{nih kvalifikacija.

Razo~aran sam jer sam o~ekivao vi{e razumevawa od na{ih navija~a - rekao je Balak.

Bekam se vra}a u Milan

18:7 24 12:8 18 17:13 14 14:16 9 9:14 9 7:18 3

Ju`na Amerika

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

Triler u Montevideu gau~osima

0:0 3:2 6:2

Peru - Bolivija 1:0 (0:0) /Fano 54/, Brazil - Venecuela 0:0, ^ile - Ekvador 1:0 (0:0) /Suazo 51/, Paragvaj - Kolumbija 0:2 (0:0) /Ramos 61, Rodalega 78/, Urugvaj - Argentina 0:1 (0:0), /Bolati 84/ 1. Brazil 2. ^ile 3. Paragvaj 4. Argentina 5. Urugvaj 6. Ekvador 7. Kolumbija 8. Venecuela 9. Peru 10. Bolivija

petak16.oktobar2009.

igrati na „Nou Kampu“. [panci ne}e odmah da izdvoje 35 miliona evra, koliko Siti tra`i za otkup Brazil~evog ugovora, ali insistiraju da on {to pre poja~a ekipu evropskog prvaka, zbog ~ega je i prona|eno kompromisno re{ewe. Barselona je, ~ak, spremna da u zamenu za 25-godi{weg Robiwa u Englesku po{aqe francuskog internacionalca Tijerija Anrija.

Robiwo je izrazio nadu da }e oti}i iz Man~estera {to pre.

- Barselona ima izvanredan tim. Igrao sam protiv wih i poznajem wihove kvalitete.

Ali za sada, uz wih mogu da igram samo na ‘plejstej{nu’. Bilo bi mi zadovoqstvo da budem u timu sa Lionelom Mesijem, Danijem Alvesom, ]avijem, Andresom Inijestom i Zlatanom Ibrahimovi}em - istakao je Robiwo, koji je pre 13 meseci stigao u Siti iz madridskog Reala.

{qaju pri~e o problemima u nacionalnom timu.

Maradona je ulogu selektora prihvatio pro{le godine i po mi{qewu mnogih nije napravio uspeh koji se o~ekivao od wega.

Izgubio je ~etiri me~a, isto toliko i dobio, ukqu~uju}i posledwa dva susreta sa Peruom i Urugvajem.

Selektor Maradona je pro{le nedeqe izjavio da }e ostati u nacionalnom timu ukoliko se bude radilo pod wegovim uslovima, ali je posle nekoliko dana optu`io medije da su izmi{qali pri~u o wegovoj eventu-

alnoj ostavci. Na konferenciji za {tampu postavilo se pitawe da li }e Argentinac voditi reprezentaciju i na SP u Juznoj Africi, na {ta je on odgovorio: - Nisam siguran {ta }e se de{avati u narednom periodu, mora}u da razgovaram sa predsednikom Fudbalskog saveza Argentine Huliom Grondonom. @eleo bih jo{ i da se zahvalim navija~ima koji su me podr`ali u nameri da odvedem na{u zemqu na Mundijal, u ~emu sam uspeo - istakao je legendarni fudbaler.

Luisa Fabijana koji je ostao na devet golova u remiju Brazila sa Venecuelom (0:0).

Gra|ani Kostarike ostali su {okirani kada je Xonatan Bur{tajn u petom minutu nadoknade vremena u Va{ingtonu izjedna~io na 2:2 i promovisao Honduras u direktnog u~esnika SP, a Kostariku poslao u bara`!? U isto vreme, u Hondurasu je zabele`eno nekoliko sr~anih udara...

Kostarika je golovima napada~a Tventea Brajana Ruiza

u 21. i 24. minutu bila nadomak Mondijala, ali su Amerikanci kao ve} pobednici zavr{ne faze kvalifikacija Severne i Centralne Amerike i Kariba, prvo smawili prednost gostiju iz Kostarike, a onda u nadoknadi vremena rastu`ili jednu, a u delirijum poslali drugu dr`avu.

Honduras je dobio u El Salvadoru sa 1:0 i zahvaquju}i boqoj gol razlici pretekao Kostariku na tabeli.

Valensija odbila 42 miliona za Viqu Fudbalski klub Valensija odbio je letos 42 miliona evra za {panskog napada~a Davida Viqu, koliko su nudili i madridski Real i Barselona, tvrdi predsednik tima Fernando Qorente.

Prvi ~ovek Valensije otkriva da je dugo pregovarao sa dva {pan-

mi smo tra`ili 30 miliona i Negreda. Nismo se dogovorili. rekao je Qorente i dodao: - I Barselona je nudila 42 miliona.

Onda sam rekao novinarima da ne `elimo da prodamo igra~a.

Pritisak medija je bio previ{e jak. Drago mi je {to sam to ura-

David Viqa

ska giganta, ali da nije bio zadovoqan onim {to mu je nu|eno.

Predsednik Reala Florentino Perez nudio mi je 42 miliona evra, a ja sam tra`io i Alvara Negreda i Estbana Granera. On je insistirao na 42 miliona, a

dio, to nas je proslavilo. Slede}eg dana, kineski novinar mi je ~estitao na tome, kao i nekoliko navija~a Vaqadolida.

Viqa je u Valensiji od 2005. godine, a do sada je odigrao 136 utakmica i postigao 92 gola.

Fudbalski klub Los An|eles Galaksi i engleski reprezentativac Dejvid Bekam dogovorili su wegov povratak u italijanski Milan.

Ne vidim za{to se ne bih vratio u Milan, to sam oduvek `eleo - rekao je Bekam nakon pobede Engleske nad Belorusijom (3:0) u kvalifikacijama za Mundijal 2010.

Ranije ove nedeqe, predsednik „roso-nera“ Adrijano Galijani

Devid Bekam

potvrdio je novinarima da je veoma mogu}e da }e Bekam igrati za Milan do juna 2010.

Prvi ~ovek LA Galaksija Tim Levik istakao je da `eli najboqe za obe strane.

- @elimo da postignemo {to boqi dogovor sa Bekamom, kako bismo i on i mi bili zadovoqni zakqu~io je Levik.

Bekam je prvi put zaigrao za Milan ove godine, nakon {to je u januaru potpisao tromese~ni ugovor sa klubom. Na insistirawe uprave Milana, engleski reprezentativac je ostao u Italiji do kraja sezone. Zahvaquju}i igrama u Seriji A, Bekam je izborio mesto u timu kod selektora Engleske Fabija Kapela. Bekam je 18 puta obla~io dres Milana prosle sezone i postigao dva pogotka.

Tomi}u preti kazna za rafal Neprimereno i nepotrebno najbla`e je {to se mo`e re}i za na~in na koji je vezista mlade reprezentacije Srbije, Nemawa Tomi} proslavio gol u porazu „orli}a“ od Hrvatske u Vara`dinu (1:3). Iako je, kao i ostali fudbaleri Srbije, bio isprovociran vre|awem sa tribina, nije postojao nijedan razlog da gol pri vo|stvu Hrvatske od 2:0 slavi tako {to je simulirao rafal iz mitraqeza prema navija~ima.

Umesto da gol u reprezentativnom dresu proslavi u zagrqaju saigra~a, sa osmehom na licu, kod Tomi}a su preovladale negativne emocije i nije nemogu}e da „rafal“ padne i za oko Disciplinskoj komisiji UEFA. Ukoliko je delegat uneo taj detaq u zapisnik me~a, Tomi}ev gest svakako }e biti predmet rasprave u Nionu.

18

SPORT

petak16.oktobar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota Juventus - Fiorentina \enova - Inter Nedeqa Katanija - Kaqari Kjevo - Bari Lacio - Sampdorija Livorno - Palermo Napoli - Bolowa Parma - Sijena Udineze - Atalanta Milan - Roma 1. Inter 7 5 1 2. Sampdorija 7 5 1 3. Juventus 7 4 2 4. Fiorentina 7 4 2 5. \enova 7 4 1 6. Kjevo 7 3 2 7. Udineze 7 3 2 8. Roma 7 3 2 9. Parma 7 3 2 10. Palermo 7 2 3 11. Lacio 7 2 3 12. Milan 7 2 3 13. Bari 7 1 5 14. Kaqari 7 2 1 15. Napoli 7 2 1 16. Bolowa 7 1 3 17. Sijena 7 1 2 18. Katanija 7 0 4 19. Atalanta 7 0 3 20. Livorno 7 0 3

1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 1 4 4 3 4 3 4 4

ITALIJA – SERIJA B Danas Le}e - Salernitana Subota Askoli - Torino ]ezena - Bre{a Citadela - Pja}enca Krotone - Vi}enca Groseto - Padova Mantova - Empoli Modena - Frosinone Re|ina - Ankona Triestina - Galipoqi 1. Frosinone 9 5 3 2. ]ezena 9 4 4 3. Padova 9 4 4 4. Torino 9 4 2 5. Citadela 9 4 2 6. Askoli 9 3 5 7. Sasualo 9 3 4 8. Ankona 8 4 1 9. Bre{a 8 4 1 10. Empoli 8 4 1 11. Modena 9 4 1 12. Vi}enca 9 2 6 13. Groseto 9 3 3 14. Le}e 8 3 2 15. Albinolefe 9 2 3 16. Re|ina 8 2 3 17. Galipoqi 8 1 6 18. Triestina 8 2 2 19. Pja}enca 8 2 2 20. Krotone 9 1 6 21. Mantova 9 1 3 22. Salernitana9 0 2

(20.45)

1 1 1 3 3 1 2 3 3 3 4 1 3 3 4 3 1 4 4 2 5 7

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 15:9 18 12:4 16 11:6 16 14:7 14 14:11 14 12:12 14 16:12 13 11:8 13 9:7 13 11:11 13 8:9 13 11:9 12 11:13 12 12:11 11 12:15 9 7:10 9 7:8 8 8:13 8 6:11 8 5:8 7 8:13 6 3:16 2

NEMA^KA BUNDES LIGA Subota [tutgart - [alke Verder - Hofenhajm Keln - Majc Ajntraht - Hanover Frajburg - Bajern (M) Nirnberg - Herta Hamburg - Bajer Nedeqa Volfzburg - Borusija (M) Borusija (D) - Bohum 1. Bajer (L) 8 6 2 2. Hamburg 8 6 2 3. [alke 8 5 1 4. Verder 8 4 3 5. Hofenhajm 8 4 2 6. Majnc 8 4 2 7. Volfsburg 8 4 1 8. Bajern 8 3 3 9. Ajntraht 8 2 4 10. Frajburg 8 3 1 11. Hanover 8 2 3 12. Borusija (D) 8 2 3 13. [tutgart 8 2 2 14. Bohum 8 2 2 15. Borusija (M) 8 2 1 16. Keln 8 1 2 17. Nirnberg 8 1 2 18. Herta 8 1 0

Katalonci love slepe mi{eve

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 14:5 16 12:6 16 11:6 14 7:4 14 14:11 13 9:6 11 11:9 11 14:13 11 8:9 11 9:8 9 6:7 9 6:7 9 6:4 8 6:8 7 9:13 7 5:8 6 7:11 5 6:10 4 3:9 3 1:8 3

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

0 0 2 1 2 2 3 2 2 4 3 3 4 4 5 5 5 7

(15.30) (17.30) 18:5 20 20:8 20 11:5 16 14:6 15 15:7 14 12:13 14 16:15 13 13:7 12 8:10 10 13:17 10 11:10 9 7:13 9 9:12 8 9:15 8 9:16 7 5:10 5 4:12 5 7:20 3

(3.70) Valensija - (3.30) Barselona (1.70) U derbiju fudbaleri Valensije do~ekuju {ampiona Barselonu, jedini tim koji do sada nije do`iveo poraz u prvenstvu. U prethodnom kolu, puleni trenera Emerija savladali su Santander 1:0, a istim rezultatom Katalonci su slavili protiv Almerije. Slepi mi{evi }e kigrati kompletni oporavili su se Viqa, Vinsente i Hoakin, dok Pepe Gvardiola nema problema oko sastava tima. Pro{le sezone Barsa je odnela bod sa Mestaqe (2:2), a na Kamp Nou bilo je ubedqivih 4:0 za doma}ina.

Na{ predlog: 2

Posle neuspeha u Ligi {ampiona i poraza od Fiorentine 2:0, izabranici Rafe Beniteza izgubili su i u derbiju od ^elzija. Priliku za “va|ewe” ~eta sa Enfilda ima}e na gostovawu protiv Sanderlenda koji je “otkinuo” bod Man~esteru 2:2. Crne ma~ke su posledwa tri susreta na stadionu Svetlosti re{ili u svoju korist. Liverpul }e najverovatnije igrati bez kapitena Xerarda i Toresa. Tradicija je na strani redsa koji su pobedili na posledwih {est me|usobnih duela.

Na{ predlog: 2

(3.20) Deportivo (3.00) Seviqa (2.05) Deportiivo je upisao tri vezane pobede, posledwu protiv Tenerifa 1:0, a gosti iz Andaluzije tako|e blistaju u novoj sezoni. Ekipa na{eg internacionalca Ivice Dragutinovi}a pobedom nad Realom 2:1 ostavrila je sedmu pobedu ra~unaju}i i dva trijufa u Ligi {ampiona. Na Riazoru tradicija je naklowena gostima koji su slavili na po-

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

0 1 1 3 2 2 1 2 3 3 4 4 3 5 4 4 4 4 5 8

(17) (17) (21) 15:5 20 16:6 19 15:9 17 11:9 15 10:8 14 10:8 14 13:9 13 12:6 12 13:11 11 6:7 11 15:15 10 8:10 10 8:11 9 8:13 9 7:7 8 6:11 8 8:14 8 8:16 8 9:12 7 4:17 0

Mesi pokreta~ svih akcija Barselone

sledwa dva duela sa 3:1 i 3:0, ukupno ~etiri pobeda na isto toliko utakmica.

Na{ predlog: 2, 3+

(1.75) Monako - (3.10) Lens (4.25) Kne`evi iz Monaka dobro guraju u {ampionatu Francuske. trenutno ~etvoroplasirana ekipa, ovog vikenda do~ekuje ekiupu Lensa kojoj ne cvetaju ru`e. Gosti su na 17. mestu a posledwa dve kola upisali su dva poraza. Monako je savladao Marsej 2:1, dok je ekipa za koju igraju na{ Nenad Kova~evi} i Dejan Milovanovi} pora`ena od Liona 2:0. Trener “kne`eva” Gi Lakomb, uzda se u tandem Nene - Park, koji }e uz stamenog Gudjonsena biti najve}a opasnost po gol gostiju. Pro{le sezone na stadionu Luis Drugi, slavio je doma}in 2:0.

Na{ predlog: 1

Napada~ Intera Samjuel Eto propusti}e naredni duel {ampiona Italije u Seriji zbog lak{e povrede stopala. Eto je zaradio povredu igraju}i za selekciju Kameruna. Prvi nalazi su pokazali da frakture stopala nema, ali }e ubojiti golgeter ipak morati da pauzira izvesno vreme.

Kamerunac sigurno ne}e biti u sastavu trenera @ozea Muriwa za vikend protiv \enove, a pod znakom pitawa je wegov nastup za Inter u tre}em kolu Lige {ampiona sa kijevskim Dinamom. Muriwo ve} ne mo`e da ra~una na povre|enog Dijega Milita, dok je tre}i napada~ Mario Baloteli suspendovan za duel sa Kijevqanima.

Subota Varegem - @erminal Anderleht - [arlroa Muskron - Sent Truden Kortjirk - Ruselar Lokeren - Serkl Bri` Vasterlo - Standard Nedeqa Genk - Mehelen Klub Bri` - Gent 1. Bri` 10 6 3 2. Anderleht 10 6 2 3. Standard 10 5 5 4. Mehelen 10 6 0 5. Sent Truden 10 5 2 6. Gent 10 4 3 7. @erminal 10 4 3 8. Varegem 10 4 3 9. [arlera 10 3 3 10. Serkl Bri`10 3 2 11. Genk 10 2 5 12. Lokeren 10 3 1 13. Vesterlo 10 3 1 14. Kortjirk 10 2 4 15. Muskron 10 1 4 16. Ruselar 10 1 3

(5.40) Frajburg - (3.35) Bajern (M) (1.55) Minhenski Bajern nikako da do|e do prave forme. U~enici trenera Luja van Gala posle poraza u derbiju od Hamburga 1:0, izvukli su “mr{av” remi sa Kelnom i to u Alijanc areni (0:0).Frajburg je samo jednom pobedio pred svojim navija~ima ove sezone. Tradicija je na strani Bavaraca koju su na devet susreta slavili ~ak osam puta uz jedan remi.

Na{ predlog: 2, 3+

(2.10) Hamburger (3.00) Bajer (3.15) Hamburger je nepora`en na doma}em terenu, farmaceuti iz Leverkuzena bez poraza na gostovawima. Pred pulenima trenera Labadije, padali su Bajern 1:0 i Herta 3:1. Atmosfera u taboru Bajera je odli~na, posle dve vezane pobede u duelima sa

Kelnom 1:0 i Nirnbergom 4:0.

Hipija, Kisling, Gekas i Barneta igraju ove sezone atraktivan fudbal i trenutno su ekipa koja je dala najvi{e golova . U pro{loj sezoni slavio je Hamburg 3:2, farmaceuti su bili boqi u revan{u 2:1.

Na{ predlog: 1, 3+

(1.75) Juventus - (3.10) Fiorentina (4.25) Stara dama je tri kola bez pobede, dok su gosti iz Firence remijem u duelu sa Laciom 0:0, prekinuli seriju od tri pobede.

Trener doma}ina ]iro Ferara, uzda se u provereni tandem Jakinta - Amauri, dok }e na drugoj strani Joveti} i \iraldiwo biti najve}a pretwa po gol Bufona. Pro{le godine slavio je Juventus 1:0, dok je u Firenci bilo nere{eno (1:1).

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

Flamengo nudi Adrijana za yabe

Eto povredio stopalo

Brazilski fudbalski klub Flamengo ponudio je londonskom Totenhemu da anga`uje brazilskog internacionalca Adrijana za xabe. ^elnici Flamenga predlo`ili su kolegama iz Engleske da is-

Biv{i napada~ milanskog Intera odradio je polovinu jednogodi{weg ugovora sa Flamengom i wegov agent ve} neko vreme poku{ava da mu prona|e tim u kome }e odigrati drugi deo sezone. Brazi-

(18) (20) (20) (20) (20) (20)

1 2 0 4 3 3 3 3 4 5 3 6 6 4 5 6

(18) (20.30) 23:13 21 18:11 20 20:8 20 17:14 18 14:13 17 19:13 15 12:11 15 16:16 15 13:18 12 17:17 11 17:17 11 15:19 10 10:19 10 11:14 10 9:16 7 12:24 6

(18) (20) (22)

0 1 1 2 1 2 2 3 2 2 3 3 2 2 4 3 3 4 3 4

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 17:3 18 17:4 15 14:4 15 10:6 12 12:9 11 11:7 10 7:9 10 9:9 9 8:8 8 5:7 8 8:9 7 6:8 7 5:6 6 9:14 6 3:10 6 7:12 5 7:13 5 6:8 4 4:8 3 1:12 2

Inter - Zadar

Danas

(19)

Subota

Slaven - Istra Lokomotiva - Kroacija Rijeka - Osijek Varteks - Me|umurje Zagreb - Dinamo (Z) Cibalija - Karlovac Nedeqa Hajduk (S) - [ibenik 1. Dinamo 10 9 1 2. Cibalija 10 6 2 3. Karlovac 10 5 4 4. [ibenik 10 5 3 5. Rijeka 10 5 2 6. Osijek 10 5 2 7. Hajduk 10 4 3 8. Slaven 10 4 2 9. Zadar 10 4 2 10. Lokomotiva10 4 1 11. Me|imurje 10 4 1 12. Varteks 10 3 2 13. Istra 10 2 3 14. Inter 10 2 2 15. Kroacija 10 1 3 16. Zagreb 10 0 1

(17) (17) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) 0 2 1 2 3 3 3 4 4 5 5 5 5 6 6 9

(20.15) 37:4 28 13:3 20 10:4 19 11:8 18 19:12 17 20:18 17 11:8 15 14:18 14 7:13 14 12:15 13 15:22 13 8:15 11 11:21 9 11:14 8 11:19 6 4:20 1

Subota Salamanka - Hueska Rekreativo - Las Palmas Albasete - El~e Kartagena - Selta R. Vaqakano - Kadiz Real Union - Viqareal Nedeqa Herkules - Mursija Levante - Sosijedad Numasija - \irona Kordoba - Gimanastik 1. Sosijedad 7 4 3 2. Kartagena 7 4 3 3. R. Vaqakano 7 4 2 4. Herkules 7 4 2 5. Betis 7 3 3 6. Numansija 7 3 2 7. Kordoba 7 3 2 8. Levante 7 2 4 9. Gimnastik 7 3 1 10. Las Palmas 7 2 3 11. Salamanka 7 2 3 12. Rekreativo 7 3 0 13. Real Union 7 2 2 14. Kadiz 7 2 2 15. Albasete 7 2 2 16. Hueska 7 1 4 17. \irona 7 1 4 18. El~e 7 2 1 19. Mursija 7 0 6 20. Selta 7 1 3 21. Viqareal B 7 1 3 22. Kasteqon 7 0 1

(17) (17) (17) (17) (17) (17)

0 0 1 1 1 2 2 1 3 2 2 4 3 3 3 2 2 4 1 3 3 6

(12) (17) (17) (17) 12:5 15 9:3 15 13:6 14 8:3 14 14:7 12 9:7 11 6:8 11 9:8 10 5:5 10 4:4 9 7:7 9 8:10 9 7:7 8 4:6 8 10:13 8 6:7 7 7:9 7 10:15 7 7:8 6 6:8 6 7:11 6 6:16 1

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Aston Vila - ^elzi Arsenal - Birmingem Everton - Vulverhempton Man~ester j. - Bolton Portsmut - Totenhem Stouk - Vest Hem Sanderlend - Liverpul Nedeqa Blekburn - Barnli Vigan - Man. siti Ponedeqak Fulam - Hal 1. ^elzi 8 7 0 2. Man~etser j. 8 6 1 3. Totenhem 8 5 1 4. Man. siti 7 5 1 5. Arsenal 7 5 0 6. Liverpul 8 5 0 7. Aston Vila 7 4 1 8. Sanderlend 8 4 1 9. Barnli 8 4 0 10. Everton 7 3 1 11. Stouk 8 2 3 12. Vigan 8 3 0 13. Bolton 7 2 2 14. Birmingem 8 2 1 15. Fulam 7 2 1 16. Blekburn 7 2 1 17. Vulverhem. 8 2 1 18. Hal 8 2 1 19. Vest Hem 7 1 2 20. Portsmut 8 1 0

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14) (17) 1 1 2 1 2 3 2 3 4 3 3 5 3 5 4 4 5 5 4 7

(21) 18:6 21 19:8 19 19:12 16 15:8 16 24:10 15 22:12 15 10:6 13 16:13 13 7:16 12 9:11 10 6:10 9 8:15 9 10:11 8 5:8 7 6:10 7 8:15 7 7:14 7 7:14 7 8:11 5 4:13 3

HOLANDIJA

HRVATSKA

BELGIJA

Subota Deportivo - Seviqa Real (M) - Vaqadolid Valensija - Barselona Nedeqa Kserez - Viqareal Espawol - Tenerife Majorka - Hetafe Saragosa - Santander Malaga - Almerija Bilbao - Hihon Osasuna - Atletiko (M) 1. Barselona 6 6 0 2. Real (M) 6 5 0 3. Seviqa 6 5 0 4. Deportivo 6 4 0 5. Valensija 6 3 2 6. Majorka 6 3 1 7. Bilbao 6 3 1 8. Hetafe 6 3 0 9. Hihon 6 2 2 10. Espawol 6 2 2 11. Saragoza 6 2 1 12. Osasuna 6 2 1 13. Almerija 6 1 3 14. Atletiko (M)6 1 3 15. Tenerife 6 2 0 16. Vaqadolid 6 1 2 17. Santander 6 1 2 18. Malaga 6 1 1 19. Viqareal 6 0 3 20. Herez 6 0 2

[PANIJA – SEGUNDA

(4.15) Sanderlend (3.30) Liverpul (1.80)

FRANCUSKA Subota Okser - Bordo Le Man - Bulow Lion - So{o Monpeqe - Sent Etijen Nansi - Marsej Valensijen - Grenobl Lil - Ren Nedeqa Lorijen - Nica Monako - Lens Tuluz - PS@ 1. Lion 8 6 2 2. Bordo 8 6 1 3. Montpeqe 8 5 2 4. Monako 8 5 0 5. Marseq 8 4 2 6. Lorijen 8 4 2 7. PS@ 8 3 4 8. Ren 8 3 3 9. Nansi 8 3 2 10. Okser 8 3 2 11. Valensijen 8 3 1 12. Sent Etijen 8 3 1 13. Lil 8 2 3 14. So{o 8 3 0 15. Tuluz 8 2 2 16. Bulow 8 2 2 17. Lens 8 2 2 18. Nica 8 2 2 19. Le Man 8 2 1 20. Grenobl 8 0 0

[PANIJA – PRIMERA

koriste klauzulu Adrijanovog ugovora, po kojoj je on slobodan da bez ikakve nadoknade pre|e u jedan od evropskih klubova tokom januarskog prelaznog roka.

lac `eli da se {to pre vrati na Stari kontinent kako bi obezbedio mesto u reprezentaciji koja se plasirala na Svetsko prvenstvo 2010.

Saudijski princ kupuje Liverpul Saudijski princ Feisal bin Fahd bin Abdulah tvrdi da je blizu preuzimawa fudbalskog kluba Liverpul. Jedan od dvojice suvlasnika Liverpula, ameri~ki biznismeni Xorx @ilet boravio je proteklog vikenda u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, kako bi pregovarao o prodaji svog dela deonica.

- Na{i pregovori da kupimo deonice Liverpula idu u dobrom pravcu, sastanci su u toku.

Mogli bismo sve da dovr{imo u

narednih nekoliko dana - rekao je Bin Abdula, vlasnik kompanije “F6”, koja }e preuzeti Liverpul. Me|utim, izvor blizak drugom suvlasniku Liverpula, Amerikancu Tomu Hiksu tvrdi da su dve strane jo{ daleko od dogovora. @ilet i Hiks, koji su preuzeli klub sa “Enfilda” u februaru 2007. godine, tra`e nove investitore jo{ od letos, a jo{ ranije je pomiwano da zbog me|usobnih neslagawa planiraju prodaju kluba.

Subota Ajaks - Viqem Tvente - AZ Alkmar Breda - Vitese PSV - Herenven Nedeqa Venlo - Roda RKC - Herakles NEC - Den Hag Groningen - Utreht Sparta - Fejenord 1. Tvente 9 7 2 2. PSV 9 6 3 3. Ajaks 9 6 2 4. Fejenord 9 6 2 5. Utreht 9 5 3 6. Az Alkmar 9 5 0 7. Vitese 9 3 2 8. Den Hag 9 3 2 9. Herakles 9 3 2 10. Breda 9 2 4 11. Breda 9 3 1 12. Venlo 9 1 6 13. Groningen 9 2 3 14. Roda 9 2 3 15. Herenven 9 2 2 16. Sparta 9 2 2 17. Viqem 9 2 1 18. RKC 9 1 0

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

0 0 1 1 1 4 4 4 4 3 5 2 4 4 5 5 6 8

(12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 17:7 23 22:10 21 27:7 20 17:6 20 11:6 18 16:8 15 13:14 11 11:12 11 8:11 11 10:11 10 7:16 10 13:17 9 8:12 9 10:18 9 5:12 8 4:12 8 11:15 7 7:23 3

SPORT

DNEVNIK

petak16.oktobar2009.

KUPOM SRBIJE PO^IWE NOVA SEZONA

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA SRBIJE

Novosa|ani u Beogradu

Gre{ke Vojvodinu odvele u poraz

Turnirima Kupa Srbije kre}e nova vaterpolo sezona. A grupa u kojoj su @AK, Partizan, Ni{ i TENT igra}e u Kikindi danas i sutra, dok }e B grupa u kojoj su Student, Beograd, Vojvodina i Zemun snage odmeriti u subotu i nedequ. Vaterpolisti novosadske Vojvodine, iako su se tek nedavno okupili, imaju velike ambicije u predstoje}oj sezoni. Zbog reprezentativnih obaveza prvog trenera Dejana Stanojevi}a i jednog broja igra~a, ekipa je odradila malo zajedni~kih treninga, a utakmice u doma}em Kupu }e im poslu`iti da se {to boqe uigraju za kvalifikacioni turnir za Evroligu, koji ih o~ekuje od 23. do 25. oktobra u Atini.

- O~ekuje nas naporna i prebukirana sezona, sa velikim brojem utakmica, kako u doma}im takmi~ewima, tako i u Evroligi ili LEN Kupu, te u Interligi. Oti{la su nam tri igra~a (]uk, Ivo{evi}, Dragi}), a do{la su dvojica (Basara, Vuki}evi}), pa nam je sada najva`nije da se {to pre uigramo.

Potreban nam je kontinuirani

nekoliko igra~a, ali je nekoliko i do{lo, a sa Studentom smo uvek te{ko izlazili na kraj, posebno na “Bawici”.

Posle doma}ih, ve} narednog vikenda Novosa|ane o~ekuju i evropska isku{ewa. Kvalifikacioni turnir za Evroligu u Atini, a rivali su Spartak iz

Raspored kupa A grupa, danas: @AK TENT (16), Ni{ - Partizan (18). Sutra: Partizan @AK (10), TENT - Ni{ (12), Parizan - TENT (19), @AK - Ni{ (21).

B grupa, sutra: Student Beograd (9), Vojvodina - Zemun (10), Student - Zemun (18), Beograd - Vojvodina (19). Nedeqa: Zemun - Beograd (9), Vojvodina - Student (10).

Volgograda, Honved iz Budimpe{te i doma}in Vuqagmeni.

- @eleo sam da posledwu utakmicu odigramo sa Rusima, jer su iskusni, ali ispalo je da }emo ba{ s wima odigrati prvi

Partizan - NIS Vojvodina 3:2 (24:26, 25:22, 23:25, 25:22, 16:14) BEOGRAD: Hala “[umice”, gledalaca 700, sudije: Gadinski (Beograd), Popovi} (Sremski Karlovci).

PARTIZAN: Mini} 6, Kisi} 2, F. Samarxi}, Steqi} 21, M. Samarxi}, \or|evi} 18, Turawanin 4, Bulatovi}, Atanasijevi} 22, Ili} (l), Mitrovi}.

NIS VOJVODINA: [kundri} (l), Veselinovi} 1, Basta, Petrovi} 10, Mirosavqevi} 4, Vemi} 15, Ivovi} 19, Radi} 1, [krbi}, ^urovi} 21, ^ubrilo 7, Jovovi}.

U derbiju 2. kola Viner [tedi{e mu{ke Superlige odbojka{i Partizana su na svom terenu savladali novosadsku NIS Vojvodinu, posle pet setova duge borbe. U ovom trenutku crno-beli nisu pokazali ni{ta boqu igru od Novosa|ana, ali su zahvaquju}i kontrole gre{aka upisali novi trijumf ove sezone.

Gostuju}i trenere Nikola Salati} ponovo je, kao u prvom kolu, me~ zapo~eo s mladom prima~kom Ivovi}-Veselinovi}, koja je solidno funkcionisala, a odli~no se na startu pokazao korektor ^urovi} i Vojvodina je igrala kvalitetnu odbojku. Koristili su dominaciju u visini i bloku gosti i, posle dobrih servisa, stigli do velikih devet razlike u po~etnom periodu igre. Ipak, kada je trebalo da rutinski stignu do vo|stva, nisu uspeli gosti da odre isti nivo igre i Partizan je to iskoristio da se pribli`i na svega dva poena

Dana{wi program Viner {tedi{e superliga - KRAGUJEVAC: Radni~ki Smederevo (19).

Prva mu{ka liga - IVAWICA: Putevi Ivawica Jagodina (18.30).

Vaterpolo klub Vojvodina

rad i strpqewe i da igra~i shvate da se samo trenirawem mo`e napredovati. Zato smo i odradili dva sparinga sa ekipom Segeda u Segedinu. Videli smo da ekipa ima potencijal, ali i jo{ dosta prostora za napredovawe - ka`e prvi trener tima Dejan Stanojevi}.

Kao {to je ve} vi{e puta ponovio Stanojevi} je rekao da se ciq ekipe zna, u svakoj utakmici i}i }e se na pobedu i svakom rivalu }e se pri}i maksimalno ozbiqno, bez obzira o kojem takmi~ewu se radi.

- Sve mora biti podre|eno kolektivu i mora se igrati maksimalno anga`ovano u odbrani.

Ukoliko se ispo{tuju svi dogovori iz svla~ionice ne bi trebalo da bude problema. Zemun je kipa iz B lige, ali se ne sme potceniti, a sa Beogradom i Studentom igramo ve} nekoliko sezona. Iz Beograda je oti{lo

Foto: F. Baki}

susret. Proba}emo da dobijemo {to vi{e informacija o ovim klubovima, kako bismo se {to boqe pripremili. Tra`i}emo svoje {anse u svakoj utakmici zekqu~io je Stanojevi}.

Predsednik Upravnog odbora kluba Zoran Vu~kovi} istakao je da klub jo{ uvek nema sponzora, ali i da se nalazi pred potpisivawem ugovora sa Gradom o zakupu bazena na Slanoj bari.

- Dodu{e, to je trebalo da se dogodi jo{ u junu, ali je odlo`eno zbog nekih tehni~kih pote{ko}a. Mislim da bi sve trebalo da se finalizuje slede}e nedeqe - rekao je Vu~kovi} i dodao da veruje da ekipa koja }e ove godine nastupati konkurentna i da mo`e da zabele`i rezultate kao i ona pro{logodi{wa, kako u doma}im, tako i u intarnacionalnim takmi~ewima.

G. Malenovi}

KUP SUBOTICE

^etiri superliga{a na crti U Subotici danas po~iwe tradicionalni turnir u `enskoj odbojci — Kup Subotice.

Turnir se odr`ava ~etrdeseti put, a ove godine }e okupiti ~etiri superliga{ke ekipe. Pored doma}ina Spartaka u~estvuju jo{ Crvena zvezda, Dinamo Azotara i Vizura.

Prvog dana turnira, danas od 17 sati igraju Crvena zvezda – Dinamo Azotara, a od 19 Spartak – Vizura. Sutra se igraju dva kola turnira. Od 10 sati se sastaju Spartak i Dinamo Azotara, a od 12 Crvena zvezda – Vizura. Turnir se zavr{ava popodne prvo igraju Vizura i Dinamo (17.30), a od 19.30 sati igraju Spartak i Crvena zvezda.

N. S.

INTERLIGA KRE]E ZA NEDEQU DANA

Partizan i Vojvodina u regionalnom takmi~ewu Novoformirana regionalna vaterpolo Interliga trebala bi da startuje narednog petka, 23. oktobra, a prvi protivnik srpskog {ampiona Partizana bi}e ma|arski Va{a{s.

U Inter ligi }e se takmi~iti {est timova iz Ma|arske (Va{a{, Honved, Seged, Eger, Ujpe{t i Ferencvaro{), dva iz Srbije (Partizan i Vojvodina), kao i slova~ke Ko{ice i rumunska Oradea.

Novo takmi~enje zva}e se Evro-inter liga, a ugovor o wenom osnivawu bi}e potpisan danas, u Klubu sportista na stadionu Partizana.

Liga je osnovana kako bi se unapredio klupski vaterpolo u regionu. Sli~nu ligu, Jadransku, osnovali su u junu pro{le godine 12 ekipa iz Hrvatske (8), Slovenije (1) i Crne Gore (3). Osvaja~ prve titule u ovom takmi~ewu bio je dubrova~ki Jug.

19

Solidna partija kapitena Vemi}a

i zavr{nicu seta u~ini zanimqivom. Novosa|ani su uspeli da osoje set, ali tek na razliku.

Dobar period igre nastavili su Beogra|ani u drugom setu, a gosti nikako nisu uspevali da

postave uspe{an blok ili da protivnika uzdrmaju servisom, nego su mnogo gre{ili. Zbog toga, Partizan se odlu~io za ne{to pasivniju igru gotovo pu{taju}i Vo{u da sve sama re-

{ava. Uz mawe trzavice uspeli su doma}i da odr`e ranije ste~eno visoko vo|stvo i da izjedna~e.

Ve} tada se moglo naslutiti da }e me~ biti re{en u taj-brejku, iako je imalo jo{ dosta da se igra. Obe ekipe nisu bile na vrhunskom nivou igre, {to je razumqivo za tako ranu fazu lige, ali je opet Vojvodine prva uspela da se izdigne do vi{eg nivoa i da povede. Umesto Veselinovi}a je kod gostiju u{ao kapiten Vemi} i, uprkos neugodnoj povredi, odigrao solidno me~ do kraja. Povela je Vo{a u setovima, ali opet nije imala snage da odr`i nivo igre i Partizan je iskoristio sve poklone protvnika i me~ odveo u peti set. Nije pomogao ni iskusni sredwi bloker Gabrijel Radi}, a Atanasijevi}, Steqi}, Mini} i \or|evi} bili su udrana ~etvorka u timu koji ove sezone punopravno najvaquje dobar rezultat.

Taj-brejk je protekao u egal igri, sve do zavr{nice, kada je na me~ lopti izblokiran mladi prima~ servisa crveno-belih Marko Ivovi}.

M. R.

PRED EVROPSKO PRVENSTVO U NOVOM SADU

[ahisti spremni za medaqu Reprezentativci Srbije u {ahu poru~ili su da spremno i sa optimizmom o~ekuju nastup na Evropskom ekipnom {ampionatu u Novom Sadu.

- Posle dvomese~nog zajedni~kog rada znam da moji izabranici mogu da igraju ravnopravno sa svima, a bilo je veoma va`no da i wih u to ubedim” - ocenio je velemajstor Branko Damqanovi}, koji na predstoje}em EP debituje u ulozi selektora mu{kog tima.

Za mu{ki tim Srbije nastupaju velemajstori Ivan Ivani{evi}, Dragan [olak, Bojan Vu~kovi}, Robert Marku{ i Milo{ Perunovi}.

- Igrawe na doma}em terenu nosi posebnu odgovornost, ali isto tako i motiv vi{e. Verujem u uspeh, prvenstveno zbog sjajnih igara koji je reprezentacija prikazala na pro{logodi{woj Olimpijadi, kada smo do posledweg kola imale {ansu da osvojimo medaqu - rekla je Alisa Mari}, koja }e da predvodi `enski tim Srbije.

Alisa Mari}

Selektor `enskog tima Nenad Risti} }e pored Mari}eve da ra~una i na Nata{u Bojkovi}, Irinu ^oqu{kinu, An|e-

liju Stojanovi} i Mariju Raki}.

Evropski ekipni {ampionat bi}e odigran u Novom Sadu od 21. do 31. oktobra.

PRVENSTVO SRBIJE U GA\AWU GLINENIH GOLUBOVA

Amanovi} prvi {ampion Jovan Amanovi} pobedio je na prvom [ampionatu Srbije u ga|awu glinenih golubova u disciplini skit odr`anom na streli{tu u Novom Sadu sa 123 goluba (103 u osnovnom delu i 20 u finalu). Drugo mesto pripalo je Goranu Stojadinovi}u sa 119 (99 i 20) dok se bronzanom medaqom okitio Nenad Radovi} sa 115 (100 i 15).^etvrti je bio Predrag Dragojlovi} sa 95 (80 i 15), peti je bio Sr|an Luki} sa 78 (60 i 18), a {esti se u prvom finalu plasirao Vla-

dimir Vojnovi} sa 58 (47 i 11) golubova.

- Zalagawem Amanovi}a i Stojadinovi}a, uz podr{ku Streqa~kog saveza Srbije za lete}e mete,uspe{no je organizovan prvi {ampionat u ovoj disciplini – ka`e sportski direktor SS Srbije za lete}e mete Nedeqko Vajagi}. - U~estvovalo je 18 strelaca {to dokazuje da ima interesovawa me|u na{im takmi~arima za ovu olimpijsku disciplinu. Rezultati Amanovi}a i Stojadinovia su za

svaku pohvalu, mislim i da smo na putu da u dogledno vreme formiramo i reprezentaciju u skitu i pro{irimo broj discilina sa kojima }e na{i strelci izlaziti u svet. Drugog dana je lo{e vreme malo skresalo rezultate ali - najva`nije je da smo po~eli...

U skitu, glineni golubovi izle}u iz ku}ica uz koje stoje strelci i to iz otvora na razli~itim visinama i razli~itim putawama. U trapu, strelci stoje na liniji i golubovi izle}u

iz aparature ukopane u zemqu, tako|e sa razli~itih strana i pod razli~itim uglovima. U obe discipline za svaku grupu strelaca saop{tavaju se unapred {eme odakle, u kom prvacu i pod kojim uglom izle}u golubovi.

Razlikuju se pu{ke kjima se ga|a skit i trap. U obe discipine ga|a se osnovni deo sa 125 golubova (pet serija po 25), finale {estorice najboqih posle osnovnog dela je na 25 golubova, pobednik je onaj ko je imao ukupno najvi{e golubova.

20

SPORT

petak16.oktobar2009.

MASTERS TURNIR U [ANGAJU

AGASI TVRDI

Nole presli{ao [itlera Novak \okovi} lagano se plasirao u ~etvrtfinale Mastersa u [angaju, gde }e se sastati sa desetim teniserom sveta @ilom Simonom. \okovi} je za sat i 42 minuta nadigrao vreme{nog Nemca Rajnera [itlera sa 2:0 u setovima - 6:4, 6:2.

Sedmom uzastopnom pobedom, ra~unaju}i i pro{lonedeqni

\okovi}evo vreme tek dolazi Legendarni ameri~ki teniser Andre Agasi tvrdi da }e Britanac Endi Marej, Argentinac Huan Martin del Potro i na{ Novak \okovi} ispisati stranice „nove teniske ere“. Nekada{wi prvi reket sveta smatra da [vajcarac Roxer Federer i [panac Rafael Nadal tako|e imaju jo{ mnogo toga da pokazu na terenu, ali da }e ih istorija sigurno pamtiti kao najboqe igra~e dana{wice.Agasi, koji je osvojio osam gren slem titula u karijeri, isti~e da je „beli sport“ svake godine sve kvalitetniji.

Conga ispao U me~evima 3. kola ATP turnira u [angaju koji se igra za nagradni fond od 5.250.000 dolara postignuti su slede}i rezultati: Nadal - Robredo 6:1, 6:4, \okovi} - [itler 6:4, 6:2, Soderling - Conga 6:3, 6:3, Simon - Berdih 6:3, 6:4, Davidenko - Gonzalez 6:3, 7:5, Qubi~i} - Monfis 6:2, 3:0, Monfis predao, Stepanek - Vavrinka 3:6, 7:6, 4:2, Vavrinka predao, Lopez - Melcer 5:7, 7:6, 6:1 trijumf na ATP turniru Serije 500 u Pekingu, Beogra|anin je izborio ~etvrtfinalni duel sa Simonom, koji je u drugom kolu sa 2:0 (6:3, 6:4) izbacio Novakovog druga i kolegu iz reprezentacije, Viktora Troickog.

DNEVNIK

- Odli~no vreme za tenis, mnogo talentovanih mladih qudi. Rafael Nadal se bori sa povredom kolena koju }e prevazi}i i nastaviti da pru`a sjajne partije. Roxer je osvojio 15 gren slem titula i wegovo rivalstvo sa Rafom je uvek zanimqivo gledati - smatra Amerikanac, ali dodaje: - Sa teniserima kao {to su Marej, Del Potro i \okovi} igre na terenu }e biti sve boqe i zanimqivije. Wih trojica imaju veliki potencijal da jo{ dugo ostanu u samom vrhu svetskog tenisa.

Dopingovan ~e{ki teniser

Novak \okovi}

Protiv [itlera, ba{ kao i u prvom kolu u duelu sa Italijanom Fabiom Fowinijem, \okovi} je igrao taman onoliko koliko je bilo potrebno. Svestan

da bi me~eve trebalo da zavr{ava {to ranije, jer je u [angaj doputovao pomalo umoran, kao osvaja~ Pekinga pro{le nedeqe, \okovi} nije dozvoqavao da

Simon stara mu{terija Posle lake pobede nad Rajnerom [itlerom, Novaku \okovi}u u [angaju na putu ka ~etvrtom uzastopnom polufinalu stoji „stara mu{terija“, @il Simon. Srpski teniser je samo jednom pora`en od Simona, i to u wihovom prvom duelu, u Marseju 2008, a zatim ga je savladao u preostala tri me~a - na Masters kupu pro{le godine i Dubaiju i Sinsinatiju ove godine.

Svestan sam da }e to biti dug me~. Nadam se da }e me udarci ‘slu{ati’ naro~ito u odlu~uju}im momentima i da }u ponovo pobediti. - poru~io je \okovi} po{to je saznao ko }e mu biti rival u ~etvrtfinalu. Tre}i reket sveta je pro{le nedeqe trijumfovao na ^ajna openu u Pekingu.

Mnogo sam radio na psiholo{koj i fizi~koj snazi posledwih nekoliko meseci i sada to napla}ujem. To igra odlu~uju}u ulogu u situaciji u kojoj sam sada kada igram turnire iz nedeqe u nedequ. Psiholo{la snaga je od izuzetne va`nosti i daje prednost u odnosu na rivala. objasnio je srpski teniser.

On je svestan da nije jedini na ATP turu koji posve}uje mnogo pa`we svom zdravqu.

- Ne ka`em da drugi igra~i ne rade isto {to i ja, ali sam oduvek prvenstveno vodio ra~una o svom organizmu i zdravqu. To mi je prioritet.

Poenta je da ostanem zdrav i kada zavr{im karijeru - dodao je Novak.

mu se odu`e periodi lo{e igre.

Protiv [itlera, koji u 34. godini zauzima 99. mesto na ATP listi, \okovi} je imao samo jedan pad u igri, pri vo|stvu od 5:2 u prvom setu. Tada je prepustio servis protivniku, kojeg je do sada oba puta pobe|ivao u karijeri, dozvolio mu da pri|e na 5:4, ali ne i daqe od toga.

Ve} u narednom servis gemu, drugi nosilac 3.240.000 dolara vrednog turnira u [angaju, priveo je set kraju i poveo sa 6:4.

U nastavku, \okovi} je bio potpuno dominantan rival i sa dva brejka po~istio [itlera 6:2. Zanimqivo, identi~nim rezultatom - 6:4, 6:2, zavr{en je i prethodni duel \okovi}a i [itlera, na Olimpijskim igrama u Pekingu. \okovi} i Simon trebalo bi da se sastanu danas verovatno opet oko podneva.

^e{ki teniser Ivo Minar suspendovan je na osam meseci po{to je bio pozitivan na doping testu uzetom nakon Dejvis kup me~a te selekcije. Antidoping komisija me|unarodne teniske federacije uzela je testove na analizu igra~a posle ~etvrtfinalnog me~a protiv Argentine 11. jula. Minar je u organizmu imao zabraweni stimulant metilheksamin.

Minar (25) tvrdi da nije imao nameru da se dopinguje i da je supstanca sasvim slu~ajno bila u wegovom meniju. Ipak, ITF nije uzeo u obzir wegovu izjavu i saop{tio je da }e suspenzija trajati do 10. marta naredne godine, dok }e Minarovi rezultati na turnirima u [tutgartu, Hamburgu i G{tadu tako|e biti suspendovani.

- Razumemo Minara, ali ITF je izri~it u tome da igra~i moraju da se pridr`avaju toga da zabrawene susptance ni slu~ajno ne smeju da se na|u u wihovim telima - saop{tio je ITF.

Serena i Hjuit igraju u Sidneju Ameri~ka teniserka Serena Vilijams, Francuz Gael Monfis i Australijanac Lejton Hjuit potvrdili su u~e{}e na turniru u Sidneju, koji je na programu od 10. do 16. januara, saop{tili su organizatori.

Amerikanaka je pro{le nedeqe zauzela prvo mesto na WTA listi ~etvrti put u karijeri i odlu~ila da se, zajedno sa petom teniserkom sveta, Ruskiwom Elenom Dementijevom i osmim reketom Viktorijom Azaren-

kom iz Belorusije, bori za titulu u Sidneju.

- Sidnej je odli~no mesto za po~etak sezone, to je odli~no zagrevawe za Otvoreno prvenstvo Australije - rekla je Vilijamsova.

U mu{koj konkurenciji, Hjuit }e poku{ati da peti put osvoji titulu u Sidneju. Ranije je trijumfovao 2000, 2001, 2004. i 2005. godine. Ove sezone je ispao u ~etvrtfinalu, od Argentinca Davida Nalbandijana.

SPORT

DNEVNIK KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Start kao iz snova lekciju Srbije u novootvorenoj Sigurnom i na mohali, a ~itav me~ su davali pomente egzibicioznom dr{ku na{oj selekciji koja to igrom `enska rukouzvratila sjajnom igrom i znametna reprezentacija ~ajnom pobedom.

Srbije zapo~ela je kvalifikacije za Evropsko prvenstvo sa- Za nas je veoma bitno da vladav{i selekciju Gr~ke ubesmo pokazali svu ja~inu i snadqivim rezultatom 45:18(25:10). gu, onda kada je to bilo najpoTokom utakmice pobeda domatrebnije i da se nismo opusti}eg tima nijednom nije dolazila li u susretu sa ne toliko kvau pitawe i samo se ~ekalo koji litetnom Gr~kom, a najva`nije }e rezultat biti na semaforu i je da smo oprobali sve igra~ida li }e razlika u igri ove dve ce koje su to sjajnim pristupom selekcije biti izra`ena u koi zalagawem na terenu i opravrist doma}eg tima sa 20 ili vidale - rekao je Du{ko Mili}, {e golova prednosti. Kako su i selektor Srbije. - Znamo da najavqivale rukometa{ice Srbije maksimalno ozbiqno pri{le su ovom duelu, a ono {to ih je krasilo jeste odli~ne igre u odbrani i veliki broj kontranapada iz kojeg su pre svih Leki}, Krpe` i Koperec postizale lake pogotke i tako ve} posle 30 minuta kada je rezultat glasio 25:10.

- Ovo je za nas bila laka utakmica, jer iskreno re~eno selekcija Gr~ke nije mogla da nam se suprostavi ni na tahni~kom ni na takti~kom planu, pa mislim da smo napravili sjajnu uvertiru pred susret sa Turskom - re~i su Dijane [tevin, desnog beka selekcije Srbije. - Igrali smo onako kako smo se dogovorile u svla~ionici i pre svga sna`nom odbranom slomile Grkiwe, jer smo ve} u 11. minutu povele s 9:0 i tada je bilo jasno ko }e biti pobednik ovog me~a. Potrebno nam je da iz ove pobede shva- Sla|ana \eri} timo da samo velikim zalagawem i nas u narednoj utakmici u nedeborbeno{}u mo`emo da iza|emo qu protiv reprezentacije Turna megdan ostalim selekcijama iz ske o~ekuje mnogo te`i posao, na{e grupe i da se nadamo prolazu me|utim ukoliko `elimo da se na EP. na|emo na evropskoj smotri Qubiteqi rukometa u gradu rukometa moramo da pobe|ujena Begeju imali su tu privilemo sve rivale bez obzira na giju da po prvi put gledaju sewihova imena. Duel sa Tur-

Prvo kolo Srbija - Gr~ka [panija - Turska

45:18 30:26

skom za nas }e biti posebna provera na{ih mogu}nosti i dovoqan pokazateq da li stvarno posedujemo kvalitet koji je neosporan.

Podmla|ena selekcija Srbije u 60 minuta duela sa Gr~kom prezentovala je moderan rukomet koji se zasniva na ~vrstoj odbrani i kontra napadima, a go{}e iz Gr~ke nisu mogle da isprate taj ritam koji je nametnut od strane Damwanovi} i drugarica, pa su na kraju i dobro pro{le s obzirom kako su te ve~eri za igru bile raspolo`ene igra~ice u crvenoj opremi.

- Mislim da smo pro{li u stilu na{e doma}e komedije u kojoj glavni glumac posle velike havarije izgovara poznatu re~enicu: [ta daqe re}i - istakao je Velimir Pewevi}, selektor reprezentacije Gr~ke. - Katastrofalnom igrom u odbrani dozvolili smo Srbiji da nas bukvalno re~eno pregazi u prvom poluvremenu pa za nastavak utakmice nismo imali ni voqe ni snage da ne{to vi{e uradimo. Znam da je po~etak kvalifikacija ali je veliko pitawe da li }emo posle ovakvog katastrofalnog poraza uspeti da se oporavimo.

Ukoliko ponove ovakvu borbenost i ostvare veliki procenat iskori{}enih kontranapada rukometa{ice Srbije mo}i }e da se ravnopravno suprostave selekciji Turske, koje uz [paniju tako|e gaji velike ambicije u ovim kvalifikacijama. Ako se po prvoj utakmici mo`e ne{to odlu~iti, onda je to da Srbija poseduje kvalitet i da samo to mora da poka`e i na parketu.

N. Jowev

ODLUKOM SKUP[TINE RK TARKET IZ BA^KE PALANKE

Rukometna {kola nije uga{ena

Skup{tina RK Tarket je na svojoj vanrednoj sednici je konstatovala da je lokalna samouprava udovoqila Klubu, a Sportska hala Tikvara odobrila ~etiri termina dnevno plus termine za odigravawe utakmica. [to se ti~e finansijske pomo}i, Op{tina }e mese~no klubu prebacivati 500 evra preko Op{tinskog rukometnog saveza.

Mesto raspu{tenog prvog tima zauze}e Tarket junior, koji se trenutno takmi~i u Pr-

voj vojvo|anskoj ligi, a od naredne sezone nadmeta}e se u Drugoj ligi – Sever. Formira}e se i drugi tim Tarketa (kadetska ekipa) koja }e se od idu}e jeseni takmi~iti u Prvoj vojvo|anskoj ligi.

Oko 60 de~aka iz rukometne {kole Tarketa nastavi}e sa radom i takmi~ewima. Pionirsku ligu Vojvodine igra}e generacije 1995/96 i 1997/98, dok }e de~aci 1999/2000 nastupati u ligi mini rukometa.

BESPARICA DRMA I SUBOTICU

Golubice nastavqaju dva ranga ni`e Finansijska kriza koja mu~i broje sportske klubove nije mimoi{la ni rukometa{ice Spartaka koje su se do sada takmi~ile u Prvoj ligi Srbije. Klub je nedavno ostao bez uprave, bez trenera, nalazio se na za~equ tabele sa -1 bodom. Rez je bio neminovan, raskinuta je saradwa sa preostalim igra~icama, klub se preselio u Drugu sprsku ligu, a kre}e sa novim snagama iz sopstvenog pogona.

- U svojim redovima imamo dvadesetak mladih igra~ica, a u na{oj {koli rukometa imamo jo{ mnogo vredne dece koja }e tako|e vrlo brzo biti spremna da konkuri{u za prvi tim - govori Radovan Proli}, nekada poznati suboti~ki rukometa{, sada trener @RK Spartak i kooridnator u klubu.

Sa wim rade jo{ Vlada Radovi}, Arpad Na| Varja{ i Dragan Risti} i svi imaju istu misiju koja vodi ka novoj renesansi suboti~kog `enskog rukometa koji u svojoj istori-

ji ima vi{e titula dr`avnog prvaka.

Prelaskom u ni`i rang i zna~ajnim smawewem tro{kova izbegnuta je sudbina rukometa{a iz Ba~ke Palanke, a ujedno su i mla|i nara{taji dobili veliku priliku da po~nu sa kontinuiranim razvojem.

Kako isti~e Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a za omladinu i sport, i lokalna samouprava se okre}e mla|im kategorijama u klubu i {koli rukometa u kojoj se veoma kvalitetno radi.

- Sve besplatne termine preuze}e {kola rukometa @RK Spartak, a zavr{eni su razgovori sa trenerima koji su nesmetano nastavili rad sa mla|im kategorijama. Sredstva koja smo do sada izdvajali za klub izdvaja}emo i daqe, s tim {to }e ona biti preusmerena na {kolu rukometa {to je sa zadovoqstvom prihva}eno od strane roditeqa, trenera i dece - zakqu~uje Simovi}.

N. S.

U ovom ternutku neizvestan je status {efa stru~nog {taba Aleksandra Savi}a koji je izrazio `equ da ode u inostrani klub, jer sada{wa pozicija kluba ne odgovara wegovim ambicijama i rejtingu. Trener budu}e ekipe Tarket juniora }e biti Milo{ Grubor, a rukometnu {kolu Tarketa }e voditi Slavko Santra~.

Buxet kluba }e za realizaciju svih ovih aktivnosti do kraja takmi~arske sezone biti oko 30.000 evra.

J. Jovanovi}

KUP VOJVODINE ZA @ENE

Temerin – Vojvodina 25:27 (11:14) TEMERIN: Dvorana: JKP Temerin. Gledalaca: 120. Sudije: Kne`i} (Vrbas) i Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Temerin 7 (6), Vojvodina 3 (2). Iskqu~ewa: Temerin 8, Vojvodina 12 minuta.

TEMERIN: Ivanov (9 odbrana, sedmerac), B. Mari~i}, Kqaji} 3, Mati}, Vukovi} 1, Nikoli} 7 (5), Blanu{a, Pavlov 8 (1), Stankovi} (2 odbrane), M. Mari~i}, Mora~a 6, Ostoji}, Obradovi}, Ze~evi}.

VOJVODINA: Kablar (15 odbrana, sedmerac), Berak 1, Luki}, Nikoli}, Markovi} 5, Panti} 5, Vukadinovi}, Bla`i}, Todorovi} 1, Blanu{a 2, Jovanovi} 3, @igi}, Stanivukovi}, Beqi} 10 (2).

M. Meni}anin

Dana{wi rukometni program Prva `enska liga - NOVA PAZOVA: Maks sport Cepelin (20) Druga mu{ka liga, sever - NOVI SAD: Milicionar - Hercegovina (16.30, Slana bara)

petak16.oktobar2009.

21

NLB LIGA

Tabela okrenuta naglava~ke Ko je i zbog ~ega okrenuo naglava~ke tabelu NLB lige? Mo`da je kriv samo traqav start velikih srpskih klubova, mo`da zlokobna svetska ekonomska kriza, mo`da odliv najboqih ko{arka{a, a najverovatnije od svega po malo... Bilo kako bilo, u novu, devetu NLB sezonu, Partizan, Crvena zvezda i Hemofarm u{li su sa kombinovanim skorom od nula pobeda i pet poraza. Da sve bude ~udnije, deobu prvog mesta na tabeli sa Cibonom i Heliosom deli debitant u jadranskoj ligi, Radni~ki iz Kragujevca (eks Lajons), tim koji je letos bio pred ga{ewem.

Tre}e kolo Danas Bosna - Radni~ki K.

(20.15)

Sutra Cibona - FMP Helios - Partizan Zadar - Cedevita C. zvezda - Zagreb

(17.00) (19.00) (19.00) (19.00)

Nedeqa Hemofarm - [iroki (18.00) Budu}nost - Olimpija (20.00) Podvig novope~enih Kragujev~ana sa Miroslavom Nikoli}em na ~elu je ve}i, utoliko {to je dve startne pobede Radni~ki zabele`io protiv kandidata za fajnal-for: Hemofarma i Zadra.

Znamo gde nam je mesto, ovo je najjeftinija ekipa u ligi i ovaj rezultat je neo~ekivan. Verovatno su nas protivnici potcenili. Ipak, nema euforije me|u nama, uradili smo veliki posao dobiv{i ekipe koje su kandidati za fajnal-for NLB lige i to ovim mladim momcima mnogo zna~i. Ali, svi stoje ~vrsto na zemqi, jer znamo koji su nam realni dometi. - spu{ta loptu na zemqu Nikoli}, koji misli da }e vremenom u NLB ligi ipak sve do}i na svoje mesto.

Ta~nije, da }e se Partizan i Zvezda boriti za vrh, a Radni~ki za opstanak.

- Ja bih ove dve pobede nad Hemofarmom i Zadrom mewao za

Miroslav - Muta Nikoli}

dva trijumfa protiv Bosne u Sarajevu ili Heliosa u Dom`alama. Tu mi treba da tra`imo bodove, a ne protiv favorita pri`eqkuje Muta.

I verovatno je u pravu. Trener Partizana Du{ko Vujo{evi} jo{ ranije je poru~io da }e wegov mladi, renovirani tim, bez Veli~kovi}a, Tripkovi}a, Tepi}a i Lazmea, biti pravi tek na kraju sezone. Potvrda wegovih sumwi stigla je u sredu u prvom kolu NLB lige, kada je Cibona glatko pobedila crno-bele u Pioniru, posle mnogo godina.

- Postoji nekoliko faktora zbog kojih smo izgubili. Adaptacija po povratku iz Amerike jo{ nije potpuna. Kao posledica se pojavila Mari}eva bolest dva dana pre me~a, nije mogao ni da gleda treninge. Kecman vu~e povredu jo{ od Finiksa. Pritom, imamo dosta mladih igra~a, tim nije kompletiran - rekao je Vujo{evi} posle neprijatnog poraza pred 4.000 navija~a.

Crno-beli o~ekuju prinovu ovih dana u vidu kvalitetnog stranca. Kada on do|e, bilo da se radi o igra~u na poziciji „jedan“ i(li) „~etiri“, ekipa osvaja~a „triplete“ iz pro{le sezone (NLB, Kup, prvenstvo) dobi}e pravu fizionomiju.

Do tada...

- Neki mla|i igra~i pokazuju talenat, minuti u ovakvoj utakmici izme|u dva pro{logodi-

{wa u~esnika finala, jesu dragocenost koju }e oni znati da cene - obratio se Vujo{evi} poletarcima u svom timu, koji }e ove sezone nositi te{ko breme Partizanovih konstantnih uspeha na svim frontovima.

U nezavidnoj situaciji nalazi se i novi trener Crvene zvezde Aco Petrovi}, ~iji je tako|e nekompletan tim do`iveo dva poraza na startu lige, oba u gostima. Prvi u Podgorici, drugi u @elezniku...

- Ne znam za{to, ali stvara se veliko nestrpqewe posle dva na{a poraza, koja su po meni realna i o~ekivana - rekao je Petrovi}, ~iji klub ni posle dugo o~ekivane Izborne skup{tine, u sredu nije dobila novog predsednika.

A, sam Petrovi}, po~eo je da radi sa ekipom nedavno, po zavr{etku EP u Poqskoj.

- U ko{arci nema prevare, pa da sa malo rada napravite uspeh.

Ali, ne}u da se pravdam i da kukam. Igram sa onim {to imam i zato sam i daqe optimista po pitawu rezultata ove sezone.

Nikada do sada nisam rekao, ali sada poru~ujem da }u, ako ostanem do kraja na klupi Zvezde, osvojiti bar jedan trofej od ~etiri mogu}a ove sezone. Uveren sam u to - poru~io je Petrovi} trofeja gladnim navija~ima Zvezde, koji titulu ~ekaju od 1998. godine.

Leri Braun ka`wen sa 60.000 dolara Trener [arlot „Bobketsa“ Leri Braun ka`wen je od strane ~elnika NBA lige sa 60.000 dolara zato kritikovawa sudija. Klub je pored toga oglobqen sa dodatnih 60.000 dolara jer Braun nije `eleo da napusti teren posle iskqu~ewa na egzibicionoj utakmici protiv Atalante.

Sudija Kevin Skot, koji je do sada radio kao kolex i sudija u amaterskim ligama, dodelio je dve tehni~ke gre{ke Braunu, ali se trener, umesto u svla~ionicu, uputio na teren i po~eo da se raspravqa sa wim. Zbog

uvreda izre~enih sudiji, Braun je ka`wen sa 35.000 dolara i 25.000 dolara dodatne kazne jer je javno kritikovao su|ewe.

Braun je rekao da je broj sviranih faulova u predsezonskim utakmicama porastao u proseku za sedam prekr{aja. U predsezonskim utakmicama NBA lige pravdu dele sudije koje su anga`ovali ~elnici NBA iz ostalih takmi~ewa. Sudije koje su pod ugovorom sa NBA ligom nalaze se u {trajku po{to jo{ nije postignut dogovor o kolektivnom ugovoru.

Nova sezona NBA lige po~iwe 27. oktobra.

DOBRA PROVERA ZA NA[E REPREZENTATIVCE

Strelci u Solinu Trener Partizana Dragan Donevi} pove{}e danas na turnir“DC open“ u Solin kraj Splita desetoro strelaca iz Srbije. U~estvova}e pu{kom Andrea Arsovi}, Jelena Banovi} (obe Partizan) i Ivana Maksimovi} („Novi Beograd U{}e“), kao i Milenko Sebi} (Policajac) i pi{toqem Zorana Arunovi} i Jasmina Grgi} (obe Crvena zvezda), Dimitrije Grgi} (Akademac), Uro{ Ka~avenda (Novi Sad), Damir Mikec (Policajac) i Andrija Zlati} („Aleksa Dejovi}“, U`ice).

- Prijavi}u dve ekipe – ka`e Donevi} – U seniorskoj konkurenciji pu{kom ga|awe `enska selekcija Srbije Arsovi}, Banovi} i Maksimovi} i pi{toqem mu{ki tim Mikec, Zlati} i D. Grgi}.

Prvog dana, u subotu, je ekipni deo i pojedina~ne kvalifikacije, jer samo 32 najboqih }e se plasirati za nedeqni pojedina~ni deo i turnir „Salona open“.

Pro{le godine srpski strelci imali su mnogo uspeha. Prvog dana, u ekipnom delu pobedile su `enska seniorska selekcija Srbije pi{toqem i juniorska selekcija pu{kom, dva najboqa seniorska rezultata pi{toqem imali su Damir Mikec (581) i Andrija Zlati} (579), Brankica Zari} je bila prva seniorka pi{toqem sa 380, Zorana Arunovi} tre}a sa 379, a Jelena @ivkovi} je bila druga seniorka sa 394 kruga pu{kom.

Drugog dana, Zlati} je pobedio, a Mikec je bio drugi vazdu{nim pi{toqem, Zorana Arunovi} je trijumfovala ovim oru`jem za seniorke, Jelena @ivkovi} je bila najboqa juniorka pu{kom i druga u seniorskoj konkurenciji, dok je Milenko Sebi} bio tre}i senior vazdu{nom pu{kom. Organizator turnira je nekada{wi jugoslovenski selektor Sini{a Vitez, {ef struke u klubu „Dalmacijacement“.

22

KULTURA

petak16.oktobar2009.

PREDSTAVQENI NOVI SELEKTORI U STERIJINOM POZORJU

DNEVNIK DVE DECENIJE OD SMRTI IZUZETNOG ROMANSIJERA, ESEJISTE I PREVODIOCA

Za favorizovawe Se}awe na Danila Ki{a pozori{ta koje izaziva Novi selektorski tim, u kojem su pozori{ne kriti~arke “Politike” Ana Tasi} i “Ve~erwih novosti” Aleksandra Glovacki, kao i rediteq Nikola Zavi{i}, koji }e birati predstave za naredni festival, predstavqen je ju~e u Sterijinom pozorju.

Ana Tasi}

- Kao selektor predstava nastalih na osnovu nacionalne drame, favorizova}u pozori{te koje izaziva, zbuwuje, mra~i, stvara nelagodu i mu~ninu, ali i raduje, veseli, zasmejava, sve to na putu potrage za istinom – istakla je Ana Tasi} iznose}i ju~e svoje vi|ewe zadatka koji joj je poverilo Pozorje.

– Tra`i}u pozori{te koje postavqa gomile pitawa, koje se buni protiv rezignacije, letargije i uspavanosti, teatar koji pokre}e gledaoca, svojom pri~om, idejama, emocijama, ma{tom, slikama i zvucima, pozori{te koje odbija da bude deo rutine, inercije i muqa prose~nosti.

Ana Tasi} je najavila da }e nastojati da u selekciji budu i praizvedbe doma}ih tekstova mla|ih dramskih pisaca, kojih je ve} dosta bilo od marta na ovamo.

- Mislim da je va`na misija Sterijinog pozorja da podr`i nova rediteqska ~itawa klasi~ne doma}e dramaturgije, da afirmi{e osobene, progresvine rediteqske poetike. Dakle, da predstavi i tradiciju, pro~itanu na provokativan i inovativan na~in koji komunicira sa na{im vremenom – napomenula je Ana Tasi}. – Jedan od bitnih prioriteta narednog festivala bi}e i dovo|ewe inostranih predstava, nastalih na osnovu srpskih tekstova. Mislim da je izuzetno va`an drugi pogled na na{u tradiciju.

Za Aleksandru Glovacki, koja }e birati na{e predstave po stranom tekstu, bitna je podr{ka pozori{tu koje }e i sutra biti jednako va`no, to jest ono koje provocira, a ne ono od ju~e koje je prevazi|eno. Radi se ujedno i o hrabrom i beskompromisnom istra`ivawu forme koje nije samo po sebi dovoqno, ve} ima polazi{te u ideji autorskog tima, kako je objasnila Aleksandra Glovacki.

Za razliku od nacionalne selekcije, gde su jedino novi selektori, dok prakti~no nije ni{ta drugo mewano, u programu “Drugovi”, za koji }e predstave birati stari selektor, do{lo je do izvesnih promena.

Iako }e i daqe za ovaj program biti birane predstave stranih pozori{ta po stranom tekstu, sada je prostor sa sveta sveden na okru`ewe. Kako je Zavi{i} obrazlo`io, ideja je da ova selekcija vi{e ne bude poku{aj saop{tavawa o tome {ta gde de{ava u svetu, ve} u na{em okru`ewu, u prostoru Balkana, iz zemaqa nama bliskim po mentalitetu. Odatle dolaze zanimqivi pozori{ni impulsi, smatra Zavi{i}, koje bi trebalo da upoznamo.

Zavi{i} je naveo i da }e wegov izbor biti predstave po savremenom dramskom tekstu, kako bismo upoznali wihove najaktuelnije dramske pisce. Predstave iz ostalog dela sveta su ina~e i skupe, i

Nikola Zavi{i}

~esto vi{e pripadaju Bitefu, kako je naveo Zavi{i}, obja{wavaju}i da Pozorje ne bi trebalo da bude uvod u taj festival, prepoznatqiv po svom konceptu.

Na pitawe da li }e selektori imati potpunu slobodu ili }e kao za prethodni festival

Upravni odbor Pozorja dopuwavati selekcije, Ana Tasi} i Aleksandra Glovacki su obe u glas rekle da }e se u tom slu~aju selektorke pobuniti. Najavqjuju}i svoju selekciju, Zavi{i} je rekao da ostaje naziv “Drugovi”, bez re~i “krwi” koje je bio dodao zbog prepolovqenog broja predstava za protekli festival, jer je sada dobio ~vrsto obe}awe da naredni “Drugovi” ne}e biti krwi.

Podse}aju}i na finansijske okolnosti koje su pratile festival zbog priznavawa ekonomske krize, zbog ~ega se ispostavilo da ima mawe novca, Lali} je priznao da je odustao

Aleksandra Glovacki

od programa u istom obimu kao za prethodni festival (37 predstava) jer se to ne mo`e materijalno izdr`ati. Novinarima je ina~e podeqen Izve{taj o 54. Sterijinom pozorju sa statisti~kim kolonama i brojkama, koje po Lali}u tako|e govore o Pozorju. Izme|u ostalog, u izve{taju pi{e da je festival imao 14.500 posetilaca, 694 gostiju, a da je ostvaren prihod na blagajni 2.966.610 dinara. Kao po~etak intenzivnije saradwe sa javnim servisom RTS, Lali} je najavio da }e 8. novembra na 2. programu u 21 ~as biti emitovan snimak predstave “Kraq Lir” koju je Teatar “Ulisis” izveo na 54.

Pozorju.

Ju~e je predstavqen i novi broj ~asopisa “Scena” u kojem je po re~ima urednice Darinke Nikoli} jedan segment posve}en proteklom festivalu. Drugi segment je o Je`iju Grotovskom, dok tre}i predstavqa nastavak suo~avawa mi{qewa stru~ne pozori{ne javnosti o modelima pozori{nog organizovawa.

N. Pej~i}

IN MEMORIAM

Aleksandar Manojlovi} U Novom Sadu je 14. oktobra u 64. godini, preminuo Aleksandar Manojlovi}, lirski tenor, solista Opere Srpskog narodnog pozori{ta. Ro|en je u @abqu 4. oktobra 1946. Zavr{io Sredwu muzi~ku {kolu “Isidor Baji}” u Novom Sadu, a na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu studirao solo-pevawe u klasi Julijane Anastasijevi}.

U Operi Srpskog narodnog pozori{ta bio je od 1978. gde je ostvario veliki broj uloga: Spoleta u “Toski”, Goro u “Madam Baterflaj”, Harlekin u “Pajacima”, Gaston i \uzepe u “Travijati”, Va{ek u “Prodanoj nevesti”, Pang u “Turandotu”, Gospodin Trike u “Evgeniju Oweginu”, Abdalo u “Nabuku”, Mi{ka i Ki{ u “Knegiwi ~arda{a” i drugim.

Od 1976. je bio solista RTV Novi Sad. Snimio je preko sto starogradskih i drugih srpskih pesama, a pevao je i na rusinskom. Nastupao je i sa Narodnim i Tambura{kim orkestrom RTV Novi Sad i na festivalima Zlatna tamburica i Narodna muzika podunavskih zemaqa.

Romansijer, esejista i prevodilac Danilo Ki{, jedan od najprevo|enijih srpskih pisaca, umro je 15. oktobra pre 20 godina u Parizu, gradu u kome je s prekidima `iveo od 1959. godine, a po svojoj `eqi sahrawen je u Beogradu, po pravoslavnom obredu. Sa wime se ugasila i jedina realna nada da bi, osim Ive Andri}a, jo{ neki kwi`evnik koji pi{e na srpskom jeziku mogao da dobije Nobelovu nagradu za kwi`evnost u 20. veku.

Da je danas `iv, Ki{ bi imao 74 godine, po{to se rodio 1935, u Subotici kao drugo dete Eduarda Ki{a (ma|arskog Jevrejina) i majke Milice (Crnogorke). Pi{u}i o sebi Ki{ je zabele`io da su se u Subotici, zbile dve krucijalne ~iwenice wegovog `ivota “{to ih je udesio Bog ili Slu~aj: tu su se susreli moj otac Eduard Ki{, vi{i inspektor dr`avnih `eleznica i pisac Jugoslovenskog reda vo`we `elezni~kog, autobuskog, brodskog i avionskog saobra}aja, i moja majka Milica Dragi}evi}, crnogorska lepotica, prvi put daleko od svog rodnog Cetiwa, u poseti kod svoje sestre.

Susret redak, mo`da jedinstven u ono vreme”, a druga je bila ~in wegovog ro|ewa.

U “Gorkom talogu iskustva” Ki{ se ponovo bavi svojim korenima i pi{e: “...nemam dece i ova ~udna rasa ugasi}e se sa mnom. Sa dvema religijama (jevrejskom i pravoslavnom) spojila se, u izvesnom trenutku tre}a, katoli~anstvo, kojem su me u~ili u {koli, u Ma|arskoj”.” Susret izme|u dva sli~na i, zbog mnogih strana, razli~ita sveta, svest o ovoj dvostrukoj pripadnosti bila je kao {ok, naro~ito posle rata. S jedne strane, epska tradicija srpskih juna~kih pesama, koju mi je prenela moja majka zajedno sa oporom balkanskom realno{}u, s druge sredwoevropska literatura, i dekadentna i barokna ma|arska poezija. U ovu me{avinu, na~iwenu od sudara i kontradikcija, ukqu~i}e se moje jevrejsko bi}e, ne u religioznom smislu, ve} u jednoj su{tinski kulturnoj optici, kao istra`iva~a”, ka`e Ki{.

Kao pisac odbijao je svrstavawe u bilo koji kontekst, kritikovao sve vrste provincijalizama, a nacionalizam je video kao “kolektivnu paranoju”, ideologiju

banalnosti, odnosno totalitarizma. Pisac ogromne energije i erudicije, Ki{ je umro samo godinu dana nakon {to je 1988. izabran za dopisnog ~lana SANU i dobio je “Avnojevu” nagradu i dve me|unarodne kwi`evne nagrade - u Italiji (Premio di Tevere) i u Nema~koj (Preis des Literaturmagazins).

Pi{u}i o svojim literarnim po~ecima on se se}ao da je “prva pesma koju sam napisao - imao sam tada devet godina - imala kao temu glad, dok je druga, vi{e ili mawe u istom periodu, imala kao temu qubav. Eto, taj scenario, bol, progawawe, smrt, i daqe je osnova moga dela”. Otac mu je ubijen u logoru a on je sa s majkom i starijom sestrom Danicom, repatriran na Cetiwe, gde 1954. godine zavr{ava sredwu {kolu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1958. godine, kao |ak generacije, na Katedri za svetsku kwi`evnost sa teorijom kwi`evnosti, a dve godine kasnije zavr{ava poslediplomske studije.

Prva dva Ki{ova romana “Mansarda” i “Psalam 44” objavqena su 1962. u izdawu beogradskog “Kosmosa”, roman “Ba{ta, pepeo” 1965, zbirka pri~a “Rani jadi” (za decu i osetqive) 1969.

Za roman “Pe{~anik” objavqen 1972. dobio je NIN-ovu nagradu, koju je nekoliko godina kasnije vratio.Zbirku pri~a “Grobnica za Borisa Davidovi~a” objavquje 1976, a polemi~ku kwigu “^as anatomije”, u kojoj je po oceni kriti~ara superiorno odbranio svoje stavove i napade na “Grobnicu za Borisa Davidovi~a” , objavio je 1978. Zbirku pripovedaka “Enciklopedija mrtvih”, za koju dobija Andri}evu nagradu, objavio je 1984, dve godine kasnije dobija nagradu “Skender Kulenovi}” i francuski orden “Vitez umetnosti i kwi`evnosti”, a 1987. Sedmojulsku nagradu. Te godine, ve} oboleo od raka plu}a, prevodi Lotreamona, Verlena, Kenonove “Stilske ve`be” i rediguje svoje rane prevode pesama Endre Adija.

(Tanjug)

NASTAVAK AKCIJE ZA TRANSPARENTNU KULTURNU POLITIKU U NOVOM SADU

I ubudu}e kriti~ka javna istupawa Nezadovoqni odgovorima na pitawa o kulturnoj politici i finansirawu tre}eg sektora kulture, novosadski nezavisni umetnici i predstavnici kulturnih udru`ewa okupqeni oko platforme Za kulturne politike politike kulture (www. zakulturnepolitike.net) ju~e su u omladinskom centru CK 13 u Novom Sadu najavili niz novih javnih nastupa

dona~elnika Igora Pavli~i}a „o raznim Art klinikama koje ne doprinose kulturnom identitetu grada, a koriste gradske prostore, dok je s druge strane festival Egzit prava mera kulture“. To je prakti~no zna~ilo da se ~itav jedan segment neinstitucionalizovane a va`ne kulturne scene mora ugasiti zbog nedostatka sredstva.

Ciq javnih tribina tada, a i ubu-

Zoran Panteli} i Silvia Dra`i} na konferenciji za novinare

i tribina na pomenutu temu. Proteklog leta, tako|e nizom tribina, pa i polemika, ova tema je uzburkala kulturnu javnost grada na `alost, bez konkretnijih rezultata, posebno je itaknuto na ovoj konferenciji za novinare.

Ovom prilikom, Silvia Dra`i} iz „Art klinike“ je podsetila da je sve po~elo opaskom gra-

du}e je da se i daqe ukazuje na vi{egodi{wu kulturnu praksu grada otelotvorenu u skupocenom festivalsko – pirotehni~kom `anru a na {tetu nezavisne i umetni~ke kulturne produkcije.

Tako }e se nastaviti sa javnim ukazivawem na praksu monopolizma i privilegovanih subjekata, poput „Egzita“, kao i netranspa-

rentnosti konkursa za projekte i tro{ewa buxetskih sredstava Grada u oblasti kulture. Tako|e, i daqe }e se skretati pa`wa na izostanak kriterijuma i evidencije u vezi sa kori{}ewem javnih prostora Grada od strane razli~itih subjekata – politi~kih partija, privatnih firmi, zanatlija, kulturnih organizacija i pojedinaca.

Na narednim susretima sa novinarima i javnim tribinama ~lanovi Platforme Za kulturne politike predstavi}e uporednu analizu transparentnosti prihoda i rashoda evropskih muzi~kih festivala ~iji je obim i `anr samerqiv sa novosadskim “Egzitom”. Analizira}e se na~in organizovawa, programa, tro{kova i prihoda filmskih festivala koji se odr`avaju u evropskim gradovima koji su veli~ine Novog Sada (Qubqanski festival, Crossing Europe u Lincu i Batik film festival u Peru|i). Prezentova}e se i aktivnosti i iskustava nezavisne umetni~ke scene u Puli u Hrvatskoj.

Rediteq @elimir @ilnik je ovom prilikom irazio nedoumicu - da li je u ovom celom slu~aju re~ o nekompetentnosti ili namernom uru{avawu kulturnog miqea grada navode}i niz primera o kojima }e tek biti re~i, dok je svoja pozitivna iskustva sa upravom za kulturu, ali u Pan~evu, izneo muzi~ar Velibor Nikoli}. Formula je: konkurs – transparentnost i obostrana odgovornost.

V. Crwanski

KWIGA

DNEVNIK

GLAS IZDAVA^A

petak16.oktobar2009.

edna od prepoznatqivih gradskih adresa je zgrada “Foruma”; Novosa|ani znaju da se tu {tampaju kwige i periodika na ma|arskom jeziku, ali i da se odli~no jede u wihovom restoranu. Novinsko-izdava~ko i {tamparsko preduze}e vojvo|anskih Ma|ara osnovano je 1957. godine, a 1989. se pocepalo na vi{e delova. Izdava~ki zavod “Forum”, kao {to mu ime ka`e, nastavio je da {tampa kwige i druge publikacije.

- Od pro{le godine osniva~ka prava i obaveze prema IZ “Forum” preuzeli su Skup{tina Vojvodine i Nacionalni savet vojvo|anskih Ma|ara, ka`e direktor, mr Ferenc Nemet. Deo sredstava dobijamo iz pokrajinskog buxeta i nastojimo da objavqujemo vrhunske naslove i autoreoko tridesetak kwiga godi{we.

“Forumovo” zlatno doba bile su sedamdesete, kada je {tampano i po 80 naslova u godini.

Od samih po~etaka “Forum” je okupqao intelektualni krem vojvo|anskih Ma|ara, a okosnica izdava~kog plana bila je lepa kwi`evnost. Pod ovim krovom

J

Foto: Elod ^ernik

koji izlazi ve} 75 godina (prvo u Subotici, a sada u Novom Sadu, u “Forumu”) - najstariji `ivi ~asopis na ma|arskom govornom podru~ju. Ma|arska mu je ovog leta dodelila visoko dr`avno pri-

Bibliobus-kulturna misija Izdava~ki zavod “Forum” svoja izdawa prodaje u ve}ini gradova u kojima `ive vojvo|anski Ma|ari, iako nema sopstvenu kwi`arsku mre`u. Wihovi naslovi mogu se na}i u kwi`arama “Forum {opa”, ali i na drugim prodajnim mestima.

- Vojvodina je, na`alost, puna stara~kih doma}instava i sela koja odumiru, a toga nije po{te|ena ni ma|arska populacija, ka`e Ferenc Nemet. Da bi smo im pribli`ili kwige na materwem jeziku, u prole}e 2008. godine nabavili smo bibliobus. To je pokretna kwi`ara sa oko 1200 naslova, koja ima kulturnu misiju da obilazi male naseobine, uglavnom u Sremu i u Banatu. Nastojimo da u te posete povedemo i pisce, da ih pove`emo sa nekim lokalnim sve~anostima, kako bi qudima omogu}ili i `ivu i pisanu kwi`evnu re~. stasalo je nekoliko generacija pisaca. Uvek smo bili u dosluhu sa kulturnim kretawima u okru`ewu, na ma|arski su prevo|eni najzna~ajniji srpski i drugi pisci, a “Forum” je nastojao da bude most izme|u kwi`evnosti na razli~itim jezicima, zakqu~uje na{ sagovornik.

Zanimqivo je da je kwi`evni ~asopis, mese~nik “Hid” (most),

znawe “Za zasluge u dijaspori”, a u Budimpe{ti ga je primila sada{wa glavna urednica Kornelija Farago. Weni prethodnici ujedno su i najzna~ajniji stvaraoci vojo|anskih Ma|ara, prva generacija pisaca stasala u “Forumu”. To su Imre Bori, Mihaq Majtawi, Jano{ Herceg, Nandor Major, Jo`ef Pap, Karoq A~, Jano{ Bawai, Laslo Gerold.

P

Druga generacija je vezana za “Uj simpozion”, koji je kao samostalan ~asopis po~eo da izlazi 1964. godine. Me|u wima su Jano{ Bawai, Laslo Vegel, Oto Tolnai, Nandor Gion, Laslo Gerold, I{tvan Domonko{ i drugi.

Jedan od onih koji dugo pamte je \eze Borda{, kwi`evnik, urednik i savetnik direktora IZ “Forum”.

- Decenijama je “Forum” bio jedini ma|arski izdava~ u onoj velikoj dr`avi, prise}a se Borda{. Zadovoqavali smo veoma raznolike potrebe na{eg ~itala{tva, po~ev od uxbenika i priru~nika, pa do lepe kwi`evnosti, etnografije, istoriografije. Jedan od na{ih kapitalnih naslova je unikatna “Istorija kwi`evnosti jugoslovenskih Ma|ara” pok. akademika Imrea Borija, koja je iza{la u pet dopuwenih izdawa. To su i “Leksikon pisaca vojvo|anskih Ma|ara” Lasla Gerolda, trotomni “Biografski re~nik” Zoltana Kalapi{a, ~etiri kwige zapisa muzi~kog stvarala{tva Ma|ara iz Vojvodine, koje je sakupila Aniko Bodor.

Isti~em i ediciju za vojvo|ansku likovnu umetnost u kojoj

1. „Koliba“, Vilijem Pol Jang, „Laguna“, Beograd, 2009.

2. „Lovac na zmajeve“, Haled Hoseini, „Laguna“, Beograd, 2008.

3. „Hiqadu ~udesnih sunaca“, Haled Hoseini, „Laguna“, Beograd, 2009.

4. „Izuzetna stvorewa“, Trejsi [evalije, „Laguna“, Beograd, 2009.

5. „Putawa bode`a“, Robert Yordan, „Laguna“, Beograd, 2009.

6. „Novi po~etak“, Toni Parsons, „Laguna“, Beograd, 2009.

7. „Kros“, Yejms Paterson, „Laguna“, Beograd, 2009.

8. „Azbuka mog `ivota“, Mirjana Bobi}-Mojsilovi}, „Gane{a“, Beograd, 2009.

9. „Pobednik je sam“, Paulo Koeqo, „Paideia“, Beograd, 2009.

10. „Tesla, portret me|u maskama“, Vladimir Pi{talo, „Agora“, Zrewanin, 2009.

KWI@EVNI NOVITETI

Stvarnost se razgranala posledwih godina B

eogradski “Arhipelag” ovih dana je izdao najnoviji - tre}i roman Dragana Jovanovi}a Danilova “Otac ledenih brda”. Tragaju}i za izgubqenom stvarno{}u, junaci Danilovqevog romana - ili, neko bi rekao, postoji ovde samo jedan junak, koji nam pri~a pri~u u prvom licu, pri~u koja obuhvata ono tanano (istorijsko) vreme na prelazu 19. i 20. veka, pa sve do onog dara koji predstavqa „danas“ - u svojoj univerzalnoj kolekcionarskoj strasti prikupqaju, s jedne strane, artefakte kakvi su raritetna kwiga „Kqu~evi kolekcionarstva i astrologije“, originalni primerak „Rubaija“ Omara Hajama, pesma „Santa Marija della Salute“ sa potpisom Laze Kosti}a ili Vermerova slika „Devojka s vilon~elom“, a s druge strane veli~anstvene ise~ke iz `ive istorije, zastra{uju}e, poput propasti „Titanika“ ili ru{ewa „kula bliznakiwa“, i strastvene, poput erotskog susreta Pesnika i prelepe Jermenke Nairi na festivalu u francuskom gradi}u Lodevu, ili trenutka kada svoje magi~no violon~elo obgrli lepa @ilijet, trudna `ena Danila Medakovi}a, koji je, u ovoj viziji fikcionalne istorije, jedini Srbin koji je stradao na „Titaniku“.

Pam}ewe sveta sa~uvano je u biblioteci koja sadr`ava sve biblioteke, ponajvi{e u „Pe{~anoj kwizi“ o kojoj je ve} pisano kao o Bo`jem pismu („Videh svemir i wegove tajne ciqeve. Videh porekla o kojima propoveda zajedni~ka Kwiga“), a najbli`i tom apsolutu svakako je Alef, {to se krije u srcu jednog kamena, koji predstavqa loptu ~ije se sredi{te nalazi svugde a obim nigde, i u kojem je svaka stvar (koja je istovremeno i beskona~no mnogo stvari). A Danilov bi rekao: „U woj je, jednom re~ju, bilo sadr`ano beskona~no znawe bo`ije koje je potvr|ivalo da qudska pro{lost ipak ima veliki budu}nost“. \or|e Pisarev

Identiteti Amina Malufa stike, od klasika svjetske, do klasika doma}e kwi`evnosti...

Ne sumwaju}i da su mnoge ovde ve} i pomiwane, ja se opredequjem za kwigu eseja Amina Malufa, savremenog francuskog pisca libanskog porijekla, “« Ubila~ki identiteti“», objavqenu kod nas 2003.god.kod izdava~a „«Paideia“», Beograd, u prevodu Vesne Cakeqi}. Ovaj odli~an pisac,(„Samarkand“, „Baltasarovo pute{estvije“, „Levantski |erdan“,“Taniosova stijena“...), i pravi je mudrac i filozof na{eg vremena, koji na veoma fascinantan na~in, iz iskustva vlastite ko`e, tuma~i jedan prili~no dalek i apstraktan pojam

identiteta, i osvjetqava ga i pribli`ava svima nama, posebno nama, sa ovih prostora, gdje vijekovima traju preispitivawa vlastitih i mjerkawa tu|ih identiteta.Sam Maluf, koji kako ka`e, cio `ivot prolazi kroz neprijatni i nepristojni {palir pitawa d« a li se ose}a vi{e Francuz, ili vi{e Libanac», pak, insistira na tome da nema ~ « istog identiteta»!

Kao {to rekoh, stalno polaze}i od vlastitog iskustva, on se doti~e, izme|u ostalog, i na{ih prostora, i re-

KWI@EVNA BA[TINA

Prvi srpski i ju`noslovenski ~asopis O tisnut u Veneciji, u {tampariji Dimitrija Teodosija 1768. godine, “Slavenosrpski magazin” Zaharije Orfelina jeste prvi srpski i ju`noslovenski ~asopis. Izi{ao je samo jedan broj. [tampan je gra|anskom }irilicom.

Ovaj ~asopis sa 96 strana bio je napredan i dobro ura|en.

Sadr`i pou~ne ~lanke, pripovetke, pesmu, tj. sonet, epigrame i pregled novoobjavqenih kwiga. Ima i predgovor u vidu manifesta gde Orfelin izla`e razloge pokretawa ~asopisa, jasno isti~u}i potrebu prosve}ivawa i kulturnog uzdizawa naroda.

su Jo`ef Pehan, Jo`ef A~, Andra{ Han|a, Imre [afraw, \er| Sabo i drugi. Na ma|arskom smo objavili i monografije o Milanu Kowovi}u i Milivoju Nikolajevi}u.

Od 1976. godine izlazi edicija “Prva kwiga”, u kojoj se do sada pojavilo oko 40 naslova. Ona je uvek otvorena za mlade talente, a ove godine smo odabrali ~etiri autora koji }e dobiti priliku da u|u u svet kwi`evnosti.

Na{i sagovornici nagla{avaju da je “Forum”dr`ao do kvaliteta, ali i do lepote kwiga koje izdaje. Stoga je uvek anga`ovao dobre dizajnere, koji su pobrali mnoga priznawa-Lasla Kapitawa, Ferenca Mauri~a, Atilu ^ernika. Tako|e i prevodioce-Ferenca Fehera, Karoqa A~a, Zoltana ^uku, Jano{a Borbeqa i druge. Na ma|arski su prevedeni Crwanski, Mika Anti}, Ki{, Aleksandar Ti{ma, Vida Ogwenovi}, Dragan Veliki}, Bo{ko Ivkov i drugi.

Od novijih “Forumovih” izdawa izdvajamo dvojezi~no izdawe poezije Miklo{a Radnotija “Strmom stazom”, koju je na srpski prepevao Danilo Ki{, tako|e i doktorsku disertaciju Agne{ Ozer “Srbi i Srbija u ma|arskoj istoriografiji”.

Ove godine obele`ava se vek od ro|ewa Jano{a Hercega, pa }e “Forum” izdati zbornik radova o wegovom stvarala{tvu, iz pera dvadesetak istori~ara i teoreti~ara kwi`evnosti. Zanimqiva je i kwiga “Trideset godina sala{arskog pozori{ta” Agne{ Cerne, koja sa`ima plemeniti poduhvat studenata dramskih umetnosti na ma|arskom jeziku. Sa uvodom Ota Tolnaija na ma|arskom, srpskom i engleskom, izlazi grafi~ka mapa pok. Tihamera Doboa. A povodom 60. ro|endana \ezea Borda{a, izlazi zbirka novela “Sat bo`iji”, koja je u jednoj godini imala ~ak tri izdawa.

Izdava~ki zavod “Forum” ima devetoro stalno zaposlenih, ali i preko stotinu saradnika.

Radmila Lotina

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige“

EMSURA HAMZI], PESNIKIWA

KWIGA ZAUVEK

o~iwem nimalo originalnom konstatacijom – Drugo ime za svaki izbor jeste – kajawe! A od nekoga ~ije je vi{e od polovine snova, stvarnosti, profesije,hobija… rije~ju, `ivota, vezano za kwigu, tra`iti da se odlu~i za jednu ,ravno je nemogu}oj misiji! No, ipak! U uvodu je neophodno napomenuti da bi na stotine kwiga moglo da se na|e u ovoj rubrici, K « wiga zauvek», od enciklopedija,rje~nika ,leksikona, antologija, do beletri-

TOP-LISTA

IZDAVA^KI ZAVOD „FORUM”

Most za jezike i kulture

23

lativno nedavnih zbivawa. Pita se kako se mo`e osje}ati i ~emu

vi{e pripadati neko kao {to je on, ko je Arapin, a hri{}anin, odrastao i mladost proveo u Libanu, a kao li~nost i pisac stasao i formirao se u Francuskoj.

Pomiwe tzv. «duh vremena», koji katkad presudno uti~e na to da se u nekim okolnostima osje}amo i deklari{emo bezrezervno za jednu od vi{e komponenata na{eg identiteta.

Tako navodi kao primjer nekog ko je prije samo 20-ak godina bez dvoumqewa tvrdio da je Jugosloven, a na tra`ewa preciznijih podataka dodao da `ivi u BiH, u Sarajevu, i poti~e npr.iz muslimanske ili srpske porodice. Danas bi vam taj isti

Kako odabrati kqu~ne re~i K

oliko vam se puta desilo da vas za ro|endan obraduju kwigom koju ne biste `eleli da otvorite ni uz pomo} pincete, a kamoli da pro~itate? Da stvar bude gora, gotovo ste sigurni da ste najmawe tri puta kupili kwigu jer vam se dopao naslov, a unutra vas je ~ekalo grdno razo~arewe. Treba li da spomenemo kwigu ~iji vas je sadr`aj koji vam je neko prepri~ao prosto zapalio, ali ste joj zaboravili i ime i autora?

Va{im mukama je, naravno, kraj, zahvaquju}i inventivnim vlasnicima sajtova za razmenu kwiga, koji su osmislili odli~an na~in za su`avawe te{kog izbora izme|u toliko dobre beletristike.

Na sajtu whichbook.com mo`ete na}i odgovor na sopstvene dileme, naravno, ako znate engleski. Umesto da vam nudi listu kwiga pore|anih po naslovu ili autoru, ovaj sajt nudi vam kqu~ne re~i, po kojima birate

sadr`aj i vrstu kwige koju `elite da ~itate. Evo kako to funkcioni{e: Kad se odlu~ite da pozajmite kwigu iz biblioteke, nude vam se opcije: “tu`na-vesela”, “zabavna-ozbiqna”, “opu{tena-uznemiruju}a”, “ne`na-nasilna”, “savremena-istorijska” i tako u nedogled. Mo`ete da birate kwigu prema osobinama glavnih likova: polu, rasi, godinama i seksualnom opredeqewu, kao i po vrsti zapleta. Na vama je da ozna~ite gde se na skali zadatih osobina nalazi va{a `eqena kwiga, a mo`ete da odaberete po ~etiri para osobina. Posle potrage, sajt }e vam ponuditi kwige koje odgovaraju va{im zahtevima, a pored svake je ispisan kratak sadr`aj i komentar nekog od ~italaca.

Tako mo`ete birati kwige s odre|enom vrstom zapleta ili s karakterima i emocijama koje odgovaraju va{em raspolo`ewu i

~ovjek, sa jakim uvjerewem i bez trunke dvoumqewa rekao da je musliman, Bo{wak, odnosno, da je Srbin, pravoslavac!Ovo je samo jedan od primjera, kako ka`e Maluf, jer isto ili sli~no bilo bi i u Rusiji, Libanu i mnogo drugih prostora... Zavr{i}u predstavqawe ove kwige sa dva, naizgled, potpuno jednostavna iskaza Amina Malufa: 1) «Moj identitet, to je ono {to ~ini da nisam identi~an ni sa jednom drugom osobom.» 2) «Identitet svake osobe sa~iwen je od mno{tva elemenata, koji se o~igledno ne ograni~avaju na one zabele`ene u mati~nim kwigama.»

O[E ] T NE

interesovawima, a ako poznajete radwu neke kwige, ali ne i wenog autora, ovo je prilika da kona~no saznate kako se zove delo koje vas toliko dugo “`uqa”.

Ukupan broj mogu}ih kombinacija prelazi dvadeset miliona, a kako su u mre`u whichbook.com povezane i sve ve}e biblioteke u Velikoj Britaniji, mo`ete da ra~unate na milione kwiga. Sajt nudi i audiokwige, pa, iako ne mo`ete da se wima istinski poslu`ite, jer se kwige isporu~uju samo na teritoriji Velike Britanije, imate sjajnu priliku da prou~ite ponudu kwiga stranih autora, razvrstavaju}i ih po sadr`aju i tematici, i kona~no boqoj polovini kupite kwigu o kojoj je sawala.

Ivana Vujanov

24

SVET

petak16.oktobar2009.

DNEVNIK

LI^NE KARTE OSAM ZEMAQA PRETENDENATA NA ^LANSTVO U EVROPSKU PORODICU

KINA

Zapadni Balkan u EU do 2016. godine Nove smrtne kazne

LONDON: Britanski dnevnik „Fajnen{el tajms“, u tekstu o novom izve{taju Evropske komisije o budu}em pro{irawu EU, donosi tabelarni pregled „li~nih karti“ osam zemaqa pretendenata na ~lanstvo u EU. FT navodi da bi Hrvatska mogla da u|e u EU 2012, kao i Island, dok se za Srbiju, Crnu Goru i Albaniju ka`e da je wihovo ~lanstvo „malo verovatno“ pre 2016. godine.

Uz ocenu da su sedam balkanskih zemaqa i Island dobili pozitivnu ocenu svog napretka ka EU, list dodaje da je Evropska komisija poru~ila Hrvatskoj da vi{e radi na iskorewivawu korupcije, nezavisnosti sudstva i da poboq{a saradwu sa istra`nim telima Ha{kog tribunala za ratne zlo~ine, kako bi ubrzala svoj prijem u EU. U slu~aju Turske i Makedonije, datum ulaska u EU „nije na vidiku“, iako su ove dve zemqe

kandidati za ~lanstvo od 2005. godine, navodi britanski dnevnik. Evropska Komisija je u izve{taju preporu~ila Makedoniji da po~ne pregovore o u~lawewu, koji su u zastoju ~etiri godine zbog spora sa Gr~kom oko imena.

Neimenovane diplomate EU rekle su „Fajnen{el tajmsu“ da nema znakova da }e nova gr~ka socijalisti~ka vlada dozvoliti nastavak pregovora EU sa Makedonijom.

Komisija je poru~ila Turskoj da hitno „ukloni senku“ sa svojih pregovora sa EU tako {to }e otvoriti luke za brodove kiparskih Grka. U najnovijem izve{taju, Evropska komisija je u slu~aju Turske koristila „relativno uzdr`an“ jezik.

To, po oceni „Fajnen{el tajmsa“, ukazuje da Komisija nije `elela da otu|i Tursku od Evropske unije, u trenutku kad sveobuhvatni sporazum o Kipru ulazi u delikatnu fazu.

NOVE TENZIJE IZME\U DVE KOREJE

Uloga Tita presudna za Hrvate KUMROVEC: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} ponovio je ju~e da je u o~uvawu Hrvata kao naroda bila presudna uloga Josipa Broza Tita, {to, kako je rekao, neki „usta{oidi“ nikako da shvate.

Prilikom posete Kumrovcu, u okviru koje je posetio i rodnu ku}u Josipa Broza Tita, Mesi} se ponovo osvrnuo na Titovu ulogu u Drugom svetskom ratu i posle wega, rekav{i da je za o~uvawe hrvatskog naroda nakon pojave kvislin{kih snaga i stvarawa NDH jedini odgovor bio antifa{izam. Dodao je da je „Nema~ka imala industriju smrti, a NDH brutalno ubijawe“. Nakon toga je, prema odluci saveznika, trebalo da se vrate stare dr`ave {to bi, kazao je Mesi}, na ovim prostorima bila Kraqevina Jugoslavija na ~elu sa Kara|or|evi}ima ~iji je ministar odbrane bio Dra`a Mihajlovi}. „Da nije bilo antifa{ista, {to neki usta{oidi nikako da shvate, nestali bi Hrvati i o wima bi se danas govorilo kao o precima, kao o Ilirima ili Keltima“, ocenio je Mesi}, navode}i i Titovu ulogu u dono{ewu Ustava SFRJ iz 1974. koji je kasnije omogu}io Hrvatskoj da iza|e iz federacije.

(Beta)

Na pomolu morski sukob PJONGJANG: Severna Koreja je ju~e optu`ila Ju`nu Koreju za upad u wene teritorijalne vode. To je doprinelo pove}a-

wu tenzija na Korejskom poluostrvu, nakon {to je Severna Koreja ove nedeqe lansirala niz raketa kratkog dometa.

Ju`nokorejski brodovi u patroli blizu morske granice sa severnim susedom

Alarmantno u 29 zemaqa VA[INGTON: Me|unarodni istra`iva~ki institut za prehrambenu politiku (IFPRI) u objavqenom izve{taju, bele`i da je svet od 1990. godine ostvario mali napredak u spre~avawu gladi.

U izve{taju je upozoreno da se u 29 zemaqa, uglavnom u Africi i ju`noj Aziji, bele`i alarmantan nivo neuhrawenosti, zbog nezabele`eno visokih cena hrane i energije, kombinovanih sa efektima globalne privredne recesije, prenosi Rojters. Autori izve{taja do{li su do podataka izra~unavaju}i tzv. „indeks gladi“, koji uzima u obzir tri vode}a parametra procente pothrawenih stanovnika, neuhrawene dece i smrtnosti dece. Proceweno je da se globalni indeks gladi od 1990. godine do sada popravio sa 20 na 15,2. Rezultat ispod pet ukazuje na nisku stopu neuhrawenosti, dok se 20 ocewuje kao „alarmantan“ nivo neuhrawenosti, a indeks preko 30 kao „ekstremno alarmantna neuhrawenost“. Regionalni indeks gladi

podsaharske Afrike je 22,1, a u ju`noj Aziji, u kojoj je pothrawenost dece najve}i problem, indeks je 23. U Banglade{u i Indiji vi{e od 40 odsto dece ima nedovoqnu telesnu te`inu.

U izve{taju je navedeno da se u nekim zemqama od 1990. godine indeks gladi dramati~no popravio, pre svih u Vijetnamu, Brazilu, Saudijskoj Arabiji i Meksiku.

UJEDIWENE NACIJE

Kraj epohe neprijateqstva Rusije i SAD na odlu~nost da se prevlada mentalitet ‘hladnog rata’ i da novi start dvostranim odnosima radi zajedni~kog napretka i progresa“. U wemu se, tako|e, dodaje da je predsedni~ka komisija formirana radi odre|ewa pravca saradwe i ostvarewa zajedni~kih projekata sa ciqem osigurawa me|unarodne stabilnosti, bezbednosti i ekonomskog blagostawa, navela je agencija Itar-Tass.

Po re~ima Nesterenka „poseta Klintonove bila je va`na grana na planu

gradu sa oko 2,3 miliona stanovnika, po~eli su u julu. Ujguri su tada protestovali zbog na~ina na koji je vlada reagovala u sukobima u junu, izme|u pripadnika ve}inskog naroda Han i Ujgura u [aoguanu, u kojima su ubijena dvojica Ujgura.

(Tanjug)

MALI NAPREDAK U SPRE^AVAWU GLADI

„Postoji mogu}nost da u ovim vodama izbije pomorski sukob izme|u dve Koreje, zbog bezobzirnih vojnih provokacija ratnih brodova ju`nokorejske mornarice“, izjavio je jedan severnokorejski vojni zvani~nik, prenosi Rojters pozivaju}i se na severnokorejsku agenciju KCNA.Severna i Ju`na Koreja Koreje su, tokom protekle decenije, vodile dve `estoke pomorske bitke u spornim vodama zapadno od obale Korejskog poluostrva.

Severna Koreja ne priznaje pomorsku granicu nazvanu „Severna grani~na linija“ koju su jednostrano uspostavile snage Ujediwenih nacija predvo|ene Amerikancima posle okon~awa Korejskog rata, koji je vo|en od 1950. do 1953. godine.

Jedan zvani~nik Zdru`enog general{taba ju`nokorejske armije je izjavio da je optu`ba Severne Koreje neosnovana, po{to ta zemqa optu`uje Ju`nu Koreju da su weni brodovi pre{li granicu koju je uspostavio Pjongjang i koju Seul ne priznaje.

Ta granica se nalazi mnogo ju`nije od Severne grani~ne linije, podse}a britanska novinska agencija.

NOVE STRANICE U ISTORIJI DVEJU ZEMAQA

MOSKVA: Tokom posete ameri~kog dr`avnog sekretara Hilari Klinton Moskvi potvr|eno je da je epoha u kojoj su Rusija i SAD posmatrale jedna drugu kao neprijateqe „odavno pro{la“, izjavio je ju~e zvani~ni predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Andrej Nesterenko. Nesterenko je na brifingu pro~itao izvode iz teksta o organizaciji rada bilateralne komisije koju su osnovali lideri dve zemqe, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, u kojem se isti~e „pu-

URUM]I: Jo{ {estoro Kineza osu|eno je na smrt zbog dokazane krivice za ubistva i druge zlo~ine tokom nedavnih protesta u provinciji Sin|ijang, kada je poginulo 200 qudi.Time se broj onih koji }e zlo~ine platiti `ivotom popeo na 12.

Me|utim, spekuli{e se da }e trojici osu|enika kazna biti preina~ena u kaznu do`ivotnog zatvora.

Najve}i sukobi u Kini u posledwih nekoliko decenija, dogodili su se u julu izme|u dve etni~ke zajednice - mawinskih muslimanskih Ujgura i ve}inske Han populacije.

Protesti u glavnom gradu pokrajine Sin|ijang Urum}iju,

BiH ~lanica SB

prakti~nog po~etka strate{kog i kompleksnog dijaloga o kojem su se dogovorili predsednici Rusije i SAD na susretu u Moskvi od 6. do 8. jula“. Ruski MIP je preneo ju~e intervju ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova koji je rekao da ne treba o~ekivati nove „hladne ratove“, ali da se u principu ni{ta ne mo`e iskqu~iti. „Rusija nije usmerena na konfrontaciju bilo s kim“, rekao je Lavrov.

(Tanjug)

WUJORK: Bosna i Hercegovina izabrana je ju~e za nestalnu ~lanicu Saveta bezbednosti UN, za period 2010-2011, saop{tio je predsednik Generalne skup{tine UN Ali Triki. Za nestalne ~lanice Saveta bezbednosti ju~e su izabrani i Liban, Nigerija, Gabon i Brazil. Savet bezbednosti UN ima 15 ~lanica od kojih su pet stalne - Francuska, Velika Britanija, SAD, Kina i Rusija, a 10 se bira na period od dve godine. Nestalne ~lanice biraju se po regionalnom principu - Afrika ima tri mesta, Azija, Latinska Amerika sa Karibima i zapadna Evropa zastupqene su sa po dva ~lana, a isto~noj Evropi pripada jedna stolica. Tako|e, vodi se ra~una da me|u nestalnim ~lanicama Saveta bezbednosti UN uvek bude jedna arapska zemqa, iz Azije ili Afrike.^lanstvo Saveta bezbednosti UN obnavqa se svake godine, sa po pet novih zemaqa.

(Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAMELA ANDERSON Ameri~ka glumica Pamela Anderson ponovo je obukla crveni kupa}i kostim iz serije „^uvari pla`e“ na modnoj reviji u Majami Bi~u, objavquje list „Dejli mejl“. „U sefu imam jedan crveni kostim iz ’^uvara pla`e’. S vremena na vreme ga obu~em, sko~im pod tu{ i spasim svog momka. U wemu sam pro`ivela prili~no va`ne trenutke“, rekla je glumica magazinu „El“.

VALENTIN INCKO „Dejton je zasigurno najboqi ustav koji je mogao biti napisan na jednom aerodromu u roku od tri nedeqe. On je pre svega okon~ao rat i patwe stanovni{tva. Me|utim to je bilo pre 14 godina. Sada je vreme zrelo za daqe korake. Nadam se da su toga svesni i bosanski politi~ari“, istakao je visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH Valentin Incko u intervjuu be~kom dnevniku „Prese“.

VACLAV HAVEL Biv{i ~e{ki predsednik Vaclav Havel optu`io je ju~e u Pragu svog naslednika na ~elu dr`ave, Vaclava Klausa, da odbijawem da potpi{e Lisabonski sporazum nanosi {tetu celoj zemqi. „Stav predsednika Vaclava Klausa prema Lisabonskom sporazumu o reformi evropskih institucija je veoma neodogovoran i opasan“, kazao je Havel na konferenciji za novinare.

Timo{enkova bez kike najlep{a na svetu [efovi dr`ava, bilo da su predsednici, premijeri ili ~lanovi kraqevskih porodica, na nekoj vrsti testa su gotovo svakodnevno. Sve o~i uprte su u wih i svaka gre{ka skupo se pla}a ve} na slede}im izborima. Meri se svaki javni nastup, izgovorena re~, ali i izgled.

Kada je lepota u pitawu, najuspe{niji dr`avnik u svetu je `ena - premijerka Ukrajine Julija Timo{enko, makar prema listi objavqenoj na sajtu hottestheadsofstate.wordpress.com.

Norve{ki premijer Jens Stoltenberg prati ukrajinsku koleginicu u stopu, a na tre}e mesto liste plasirao se kraq Butana Xigme Hesar Namgjel Vang~uk.Ameri~ki predsednik Barak Obama, nalazi se na odli~nom 15. mestu, dok je ruski premijer Vladimir Putin 18.

Mo`da neo~ekivano, ispred

francuskog predsednika Nikole Sarkozija na{lo se ~ak 27 ~elnika dr`ava.

Sude}i prema plasmanu dr`avnika regiona, na Balkanu `ive, to jest vladaju, lepi qudi.

I dok predsednik Albanije Bamir Topi zauzima visoko 10. mesto, slovena~ki premijer Borut Pahor na{ao se tek na 21. poziciji. Bugarski predsednik Georgi Prvanov uspeo je da se plasira me|u 25 najlep{ih dr`avnika sveta, tik ispred predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koji je u zvani~nom poretku zauzeo 26. poziciju. Crnogorski premijer Milo \uka-

Julija Timo{enko

novi} i predsednik Gr~ke Karlos Papuqas zauzimaju 32. i 33. mesto liste. Me|u dr`avnicima biv{ih jugoslovenskih republika najlo{iji plasman ima predsednik Hrvatske koji se nalazi ~ak na 131. mestu. Na za~equ liste nalazi se poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Benedikt 16. a odmah za wim, na posledwem, 172. mestu, predsednik Nacionalnog komiteta odbrane Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Xong Il. U skladu sa slabom zastupqeno{}u `ena u politici, na listi se nalazi tek 11 pripadnica slabijeg pola. Danska kraqica Margareta nalazi se na 68. mestu, dok je nema~ka kancelarka Angela Merkel, koja je na 109. poziciji, najlo{ije plasirana dama.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak16.oktobar2009.

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

86456 ^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614-274 85775

25

Posledwi pozdrav bratu

@ivan Pavlovi} Kr{kalo

Posledwi pozdrav

6. 7. 1961 - 14. 10. 2009.

Obave{tavamo tu`nim srcem da je danas, 16. 10. 2009. godine, u 15 ~asova sahrana milog nam pokojnika iz kapele na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

@ivanu Pavlovi}u od Save sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

86764

86761

Posledwi pozdrav dragoj priji

Opra{tamo se s tugom od na{e prije Dobre

@ivanu Pavlovi}u od kumova ^obani}a.

OG-1

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

Mari Nikoli} Stevan Jeremi} sa porodicom.

Dobrile In|in

86757

Danas se sa velikom tugom opra{tamo od na{eg izuzetnog druga i predivnog ~oveka

Porodice Voji~i} i Kobiqski.

Mari Nikoli} ro|. Stefanovi}

86749 GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

86330

KUPUJEM polovne stvari, regal, trosed, dvosed, foteqa, ugaone garniture, trpezarijske stolice, kuhiwe i komode. Telefoni: 021/6617782, 064/336-2847, Joca.

86362

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

86448 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85169

PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren eliminisawe za 7 dana, deda Rado{ Telefoni: 037490-797, 064/24055-49.

86246 VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

Umrla je na{a draga od: Drene, Dragane i Smiqane.

Bala Jano{a - Janike Odelewe T - 41 Elektrotehni~ke {kole, Novi Sad.

86771

86754

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

Tu`no je re}i posledwi pozdrav dragom prijatequ

Dobrila - Dobra In|in

Se}a}emo je se sa qubavqu i po{tovawem.

Danilo Pua~a ro|. 1955. god.

Sahrana je iz kapele u @abqu, u petak, 16. 10. 2009. godine, u 15 sati.

O`alo{}eni: supruga Seka i sin Nikola.

prim. dr Dragoslavu Stani}u Porodica Zakawi.

86769

86766

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi IZDAJEM troiposoban stan na Bistrici - naseqe Savina kod crkve 250E mese~no. Telefon: 064/83-72144 i 023/732-123.

86220 GARSOWERE: A. Teodorovi}a 100E, Kisa~ka 120E, Visarionova 130e, D. Ki{a 150e, V. Vodnika 120e, jednosoban, dvosoban 150-200e.

Telefoni: 064/5025-379, 063/598-463.

86326 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088.

86599

IZDAJEM novu, poluname{tenu garsoweru, sa mogu}no{}u iznajmqivawa i gara`e u istoj zgradi, Suboti~ki bulevar. Tel. 064/476-43-25.

86532 IZDAJEM nov jednosoban stan 36m2, sa novim name{tajem, odli~na lokacija, Cara Du{ana 8A. Telefon 063/531-121.

86424

POTREBAN jednosoban, lep stan do 200e, name{ten sa le`e}om kadom, A. Cesarca, D. Ki{a, L. Kosti}a, @eqezni~ka. Telefoni: 064/5025379, 6618-184.

86325 POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598463.

86329

Porodica Stanisavqev.

86750

Posledwi pozdrav

AGENCIJI za nekretnine potrebni agenti sa iskustvom i direktor prodaje. Plata na procenat. Telefoni: 063/598-463, 6621-797.

86327

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Tel: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76-768.

86374 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Tel.: 065/4655-205, 065/4655-206.

86376 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Tel.: 065/4655195, 065/4655-194, 062/8110041.

86375

Danilu Pua~i

Savki \uri}

Dragi na{, oti{ao si prerano.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

O`alo{}eni: sin Nikola, snaja Dragana i unuke Ivana i Duwa Pua~a.

86767

ro|. ^avi} Sejo, uvek }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoji: tetka Rata, te~a Ne|a, sestra Dragica sa porodicom i brat Sretko sa porodicom iz [ajka{a.

86765

26

^ITUQE z POMENI

petak16.oktobar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav saradniku i kolegi

Savki \uri} ro|. ^avi}

Seji Savki od: Dragice, Vese i Slavice sa porodicama.

cewenom

Posledwi pozdrav biv{em direktoru i prijatequ

Dana 1. 11. 2009. godine navr{i}e se godina od kako nije sa nama na{a draga mama, ta{ta, baka i prabaka

Milo{u Savi}u

Pomen }emo obele`iti u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}ena k}erka Slobodanka, zet Bo{ko, unuci i praunuci.

Anka Pani}

Zvonimiru Jovi}u

Savki \uri}

od ujaka Drage i ujne Stojanke.

od Gordane [urlan sa porodicom.

od: O`egovi} Nade, Zeremski Vere i Tasi} Blagoja penzionera Brodogradili{ta.

od \or|a Brzaka.

86711

86632

86746

86651

86715

Posledwi pozdrav dobrom i po{tovanom kom{iji

Dragoj ujni i baki

DNEVNIK

86721

3

Posledwi pozdrav na{em po{taru

POMEN

^ETVOROGODI[WI POMEN

Mari Nikoli}

Peteru Mazan~iku

posledwi pozdrav od Smiqane i Bubeta.

prim. dr Dragoslavu Stani}u

Kolektiv DOO FENIX Novi Sad.

Du{an Popovi}

Danilo Prica 1920 - 2005.

5916/P 86662

Neka ti je ve~na slava i hvala.

Sa ovozemaqskog `ivota preselila se u carstvo nebesko na{a dobra i plemenita baka i prabaka

Posledwi pozdrav kolegi i iskrenom prijatequ

Dragom i voqenom pa{enogu

Stanari zgrade Bulevar oslobo|ewa 153.

pozdrav

Mazan~ik Peteru

86722

86739

dragom posledwi pozdrav.

Danas odlazi{, a nijesi se oprostio od nas, zato se mi od tebe zauvek opra{tamo. Osta}e{ vje~no u lijepom se}awu.

Peri Mara Nikoli} od Gileta sa porodicom.

U velikoj tuzi i bolu {to smo te izgubili `elimo da ti se zahvalimo za bezbri`no detiwstvo, qubav i plemenitost kojoj si nas nau~ila. Bila si veliki borac i nau~ila nas po{tenom i dobrom `ivotu. Od danas, tu`an }e biti svaki na{ dolazak u tvoju ku}u u kojoj nas vi{e ne}e{ do~ekati, poqubiti, zagrliti.

Sada odmori svoju umornu du{u, sklopi svoje vredne ruke i po~ivaj u Ve~nom miru gde pravednici po~ivaju.

Mi ostajemo u svom bolu.

Uspomenu na wega, sa izuzetnim po{tovawem ~uvaju: Radevi} ^edomir, Vera, Slobodan, Goran i Milan.

Neizmerno te vole tvoji: Pe|a, An|elka i Tawa.

86744

Posledwi prijatequ

Tugujemo i ~uvamo uspomenu na tebe.

86653

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u subotu, 17. 10. 2009. godine navr{iti 40 tu`nih dana od kako sa nama nije na{ voqeni otac i suprug

Vesko \ureti} sa porodicom.

86736

S tugom i bolom javqamo prijateqima da je na{ voqeni sin, brat i suprug

Du{an Popovi} Toga dana, 17. 10. 2009. godine, u 10 sati, na grobqu, u Vrbasu poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

Mazan~ik Peteru

Wegovi najvoqeniji: }erka Dijana, sin Damir i supruga Nada.

86735

Sre}ko, Sanda, Sowa i Aca Rakovi}.

Peter Mazan~ik

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1966 - 2009. iznenada preminuo u saobra}ajnoj nesre}i 14. 10. 2009.

Sahrana je danas, 16. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji unuci: Du{ko, Qubica, Lazar i praunuk Aleksa.

O`alo{}ena porodica: majka An|a, otac Jo`ef, brat Oliver, supruga Dragana, sin Jovan i }erka Sara.

86725

86728

86665

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

Dragom i voqenom zetu

Rada Radivoja Vuleti} ro|ena Joki} Pro{lo je ~etrdeset dana ispuwenih tugom. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav koju smrt ne prekida.

Mazan~ik Peteru Mari Nikoli} od: sestre Julke, \or|a, Slavice i Nikole.

posledwi pozdrav. Dragi zete, po~ivaj u vje~nom miru kao {to si zra~io ovo vrijeme koje smo zajedno proveli. Ali sudbina je bila ja~a {to nam je to skratila, ali }emo te vje~no ~uvati u lijepom sje}awu.

^etrdesetodnevni pomen obele`avamo u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: suprug Milan i k}er Marija.

\uro Marinovi} sa porodicom.

86723

86730

86748

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mom bratu

POMEN

27

petak16.oktobar2009.

Posledwi pozdrav super baki

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

dragom

Draganu Stani}u Porodica Fratucan.

86619

Bala Jano{

Milena Ban|ur

Janiki

1959 - 2009.

ro|. \ordan 1932 - 2008.

Pi}uka sa suprugom Mirjanom.

86647

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Dobrili In|in

Dragi na{, ~uva}emo te u srcu od zaborava, jer voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole.

O`alo{}ena porodica Bajus.

Navr{ava se godina od smrti na{e drage majke.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, na Grobqu, u \ur|evu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

86626

Weni unuci: Lav i David i unuka Ena.

Posledwi pozdrav kumu

Janiki

Draga majko, po~ivaj u miru.

od kolega iz Alcatel-a.

Tvoje }erke Vlatka i Vesna sa porodicama.

86627

86699

Obave{tavamo rodbinu i poznanike da nas je zauvek napustila na{a draga mama i majka

Janiki

86655

Bala Janiki Sahrana je danas, 16. 10. 2009. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Rumenki.

od: brata Pi}uke sa decom Erikom i Viktorom.

Porodica Gez. 86609

Bala Jano{

86649

Posledwi prijatequ.

pozdrav

dragom

Mara Nikoli} ro|. 1927.

Dragi kume, zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Sahrana je danas, 16. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, iz ku}e `alosti u Bege~u, Dunavska broj 76.

Hvala ti za svu tvoju qubav i dobrotu. U na{im srcima ~uva}emo te od zaborava.

Kum Ivan Lepki sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Zoran i unuk Lazar Nikoli}.

86664

86630

Posledwi pozdrav

Bala Janika

Sa velikim bolom i tugom u srcu opra{tamo se od na{e drage, voqene i nikad pre`aqene zaove, tetke i babe

Hvala ti za sva lepa dru`ewa i neka ti je ve~na slava.

Bala Jano{ 1959 - 2009.

Porodice: Legac, [okica i Maruni}.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da }emo se od na{eg dragog i voqenog Jano{a oprostiti 16. 10. 2009. godine, u 14 ~asova, na Reformatorskom grobqu, u Rumenki.

86692

Janiki

Mare Nikoli} ro|. Stefanovi} O`alo{}eni: snaja Marija Stefanovi} sa decom Martom i An|elijom i wihovim porodicama.

O`alo{}ena porodica: supruga Iren, sin Atila, }erka Edita, majka Marija, brat I{tvan i Neboj{a.

86623

86672

Bala Jano{ Nije `ivot tako kratak, nastavi}e{ da `ivi{ u na{im se}awima i pri~ama.

Sa velikom tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga, mama, ta{ta, baka i prabaka

od kolega iz Operativnog centra MSAN.

86635

Posledwi pozdrav kolegi

Kolege i koleginice iz ATC Klise: Kosana, Dragica, Slavko, Steva i \or|e.

86667

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Mara Nikoli}

Bala Jano{u

ro|. Stefanovi} posle kra}e bolesti preminula u 83. godini. Sahrana je danas, 16. 10. 2009. godine, u 15 ~asova iz porodi~ne ku}e u Bege~u.

Bala Janiki - Jankosu

Re}i hvala za ono {to si u~inila za sve nas je malo.

Ve~no }emo te ~uvati u svom srcu, tugovati za tobom i voleti dok i mi postojimo.

od: Mladena i Jeje i Steve i Brane.

86684

Preduze}e za telekomunikacije „TELEKOM SRBIJA� a. d. Beograd.

Porodica Jeremi}, }erka Zora, zet @ivko, unu~ad Du{ko i Qubica i praunuk Aleksa.

86670

5665/P

28

^ITUQE z POMENI

petak16.oktobar2009.

Posledwi pozdrav

^ETVOROGODI[WI POMEN

POMEN

DNEVNIK

POMEN

POMEN

Pro{le su ~etiri godine tuge i bola za na{im

Dragan Ivani} An|elku Dulovi}u od Dejanovih kolega sa posla.

Branislavom - Brankom An|eli}em

Dragan Ivani}

Dragan Ivani}

2003 - 2009.

Uspomene i se}awa na tebe mili moj, uvek }e ostati, a tvoja baba }e te do kraja `ivota mnogo, mnogo voleti...

Suza je moja sudbina, u snove mi tvoj lik dolazi, a tebe nema, ne}e{ mi do}i, pa te majka stalno obilazi da mi bol umine, qubqeni moj sine....

Tvoja baba Mara.

U srcu si mama Ka}e.

86611

86610

iz Siriga 86622

Posledwi pozdrav dragoj baki

Re~ima se ne mo`e opisati {ta si nam bio i ostao zato {to si na{ Branko, a mi tvoja bra}a.

Mili na{, te`ak je `ivot bez tebe, ne ~uje se tvoj mili glas.

Iz rukoveti `ivota otkinuti klas prestade da zri, ostade ve~no nedore~eno sve {to si mogao ti.

U na{im srcima osta}e{ zauvek.

Parastos }emo obele`iti u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji najmiliji.

86612

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

16. 10. 1991 - 16. 10. 2009.

Dra{ko sa porodicom i Sini{a sa porodicom.

Dimitrije Zli~i}

86681

POMEN

Nadi Petrovi} Stanimirovi: Nata{a, Goran i Da~a.

Dana, 17. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, na ^enejskom grobqu obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom suprugu i ocu

Aleksandar Zaringer Pinter

Mari Nikoli} od: snaje Gordane, Dane i Nade sa porodicom.

86709

86678

Vreme prolazi, a bol izgubqenim je uvek ista.

za

Pro{lo je pola godine od kako si nas napustio. Dok mi `ivimo, `ive}e i uspomene na tebe.

Pomen obele`avamo u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

@ive}e uvek u srcima: sina Nenada i supruge Milice.

Tvoji najmiliji: supruga Ru`a i }erke Ivana i Aleksandra sa porodicama.

86290

86499

Posledwi pozdrav dragoj baki

GODI[WI POMEN Pola godine nije sa nama

3

Borivoju Trivi}u

Slavica Cvetkovi}

Nadi Petrovi} Milo{evi: Drena, Mika i Bane.

O`alo{}ena porodica: supruga Krstina, sin Dragan i }erka Sla|ana sa porodicama.

86677

86531

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 82. godini preminula

1957 - 2009. ekonomista - penzioner Parastos dajemo u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, u crkvi Svetog apostola Pavla, u Petrovaradinu. Nakon toga poseti}emo wen grob na grobqu u Sremskoj Kamenici. Znala si dobro koliko te volim, ali nikada ne}e{ doznati koliko mi nedostaje{.

S qubavqu, suprug Slavoqub.

Ne|eqku Cicmilu

@ivot prolazi, a bol i tuga su stalni.

86625

GODI[WI POMEN Tuguju za tobom: tvoja bra}a Nikola, Marko, Tomislav i sestra Radojka sa porodicama.

86704

Gordani Keki}

GODI[WI POMEN

Nada Petrovi}

1934 - 2008.

Sahrana je danas, 16. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Radojevu.

Obave{tavamo prijateqe da }emo pomen odr`ati u subotu, 17. oktobra, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Trifunov: Mira, Vlada, Nenad i Predrag.

Porodica Keki}.

86676

86568

Dana, 14. 10. 2009. godine preminula je

GODI[WI POMEN na{em dragom

Ne|eqku Cicmilu obele`i}emo u subotu, 17. 10. 2009. godine u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Najtu`nija godina tuge i bola u na{im du{ama. Vreme prolazi, a ti }e{ zauvek `iveti sa nama.

Dobrila In|in Draga mama, pamti}emo te po davawima i energiji kojom si nas pokretala da ostvarujemo i ono na izgled nemogu}e.

Ispra}aj je u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji: supruga Vera i sinovi Bo`o i Stefan.

Tvoji: Ivana i Bane sa porodicama.

86701

Novaku Popadi}u obele`i}emo u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

U prisustvu rodbine i prijateqa o`ive}emo uspomene na tvoj vedri lik i tvoju dobrotu.

Zauvek }u te se rado se}ati i ~uvati te od zaborava.

Tvoja neute{na supruga Zorka.

86702

86549

POMENI

DNEVNIK

POMEN dragom bratu, stricu i deveru

petak16.oktobar2009.

29

POMEN

POMEN Dana 16. oktobra navr{avaju se dve godine kako nije sa nama na{ deka

Milena Vuksan

Ilija Mi{~evi}

Draga Milena, navr{ava se tu`nih {est meseci od kada si oti{la sa an|elima.

Mnogo nam nedostaje{.

Maja, Nata{a, Emilija, Marina, Silvija i Sr|an.

Veqku Rov~aninu Puno se ptica nebom selilo ovoga septembra kada si i ti oti{ao.

Neizmerno smo tu`ni, ali tebe vi{e ne}e boleti.

Zaslu`io si da nema{ bol, a na{ }e pro}i u ve~no se}awe na tebe.

Tvoji: Velizar, @arko, Milo{ i Milica.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji: sin, }erka, sestri~ina, unuci i praunuci.

86697

POMEN na{em dragom suprugu i ocu

Usamqena supruga Nadica i sin Bube.

86679

86706

na

na{em dragom

Veqku Rov~aninu

Draganu M. Babi}u

Vreme koje prolazi i koje }e pro}i te{ko je zamisliti da nam vi{e ne}e{ do}i.

obele`i}emo u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji: Sne`ana, Vlada i Jelena.

O`alo{}eni: sin, }erka i supruga.

86658

86640

POMEN Dana, 17. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu odr`a}emo godi{wi pomen na{em nepre`aqenom sinu i bratu

Navr{ava se tu`na i beskrajno duga godina od kad nas je napustio na{ dragi deka, tata i suprug

Branislava B. An|eli}a 23. 3. 1972 - 16. 10. 2005.

Dragi Branko, ~etiri godine kao ~etrdeset godina, kako nismo zajedno. Budi na{a najsjajnija zvezda na nebu i daj nam snage da `ivimo bez tebe.

Mnogo je tebe u svakoj na{oj stvari, re~i. Toliko toga je ostalo nedovr{eno. A trebalo je da...?

Volimo te do neba i nazad, kao {to si ti voleo nas.

Marko Laki}

Zarije \onovi} Pomen }emo odr`ati dana, 17. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi: unuci Igor, Mateja i Aleksa sa roditeqima.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

86666

Dana, 17. 10. 2009. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama dragi na{ otac, ujak i deda

Na dana{wi dan uvek si se radovao i mi sa Tobom, tu radost prekinula je s... tvoja.

Tuga koju vreme ne le~i.

An|eli, ~uvajte ga.

SE]AWE

na{em najdra`em

Marko ^egar

Uspomena na wega `ive}e ve~no u onima koji ga vole.

86652

86674

^ETVOROGODI[WI POMEN

Svetozar Pivni~ki

1942 - 2008.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 17. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Volimo te. ]erke sa porodicama i supruga.

Draganu ]irilovi}u

Tvoji: keva Gordana, brat Neboj{a i sestra Olivera sa porodicama

86708

La`u da vreme le~i sve... Tuga za tobom svakim danom je sve ve}a... Mi znamo koliko si nas voleo, a ti nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Uvek }emo te voleti i `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

86540

TU@NO SE]AWE

Ve~no o`alo{}eni: otac Petar i sestra Dragana.

86512

Vojislavu Ivani}u obele`i}emo danas, u 12 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: Maja, Marko, Goca i [aca.

3

Dragutin - Draga

Dana, 16. 10. 2009. godine navr{avaju se ~etiri tu`ne godine bez tebe

Aleksandar - Aca

1903 - 16. 10. 1944.

1919 - 16. 10. 1944.

[uvakov

Dve nevine `rtve krvavog terora zverskog okupatora ubijeni uo~i samog oslobo|ewa 16. 10. 1944. godine u Starom Vrbasu

86633

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih i bolnih dana od kako nas je napustio na{ dragi i voqeni

Miodrag Dropo Miki

Veselinka [uvakov Mira{ Dedivanovi} Dana, 17. 10. 2009. godine poseti}emo wegovu ve~nu ku}u, zaliti je suzama i okititi je cve}em.

Polazak iz ku}e `alosti je u 11 ~asova, Ulica I. Milutinovi}a br. 9, Zmajevo.

O`alo{}ena porodica i rodbina.

86689

ro|. ]ovin 1905 - 21. 8. 1985.

Volimo te i uvek si sa nama.

Milan Simi}

dipl. in`. agronomije 1921 - 1993.

Godine tu`ne prolaze, se}awa i bol ne blede.

Tvoja porodica.

Usamqena i o`alo{}ena }erka, sestra, supruga Milica - Mica Simi} i ostali najbli`i.

86657

86496

30

07.00 08.40 09.00 09.35 10.00 10.50 11.00 11.35 12.00 12.30 13.00 13.30 13.35 14.25 15.05 15.15 15.35 16.00 16.45 17.00

TV PROGRAM

petak16.oktobar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Gruvawe Dok. program @ivot u divqini Crtani film Sredina Kuhiwica Dok. program ^ari ribolova Dok. program Vojvo|anske vesti Kop~eva tajna Rej~el Rej Crtani film Ta divna stvorewa Frej`er @ivot u divqini Tajna hrane TV Dnevnik

Svetozar Bukvi}

Putevi nade

Vju (Panonija, 19.45) 08.00 09.00 11.00 12.30 14.30 15.30 16.00 18.00 19.45 20.00 20.30 22.00 22.40 00.30

U susret suncu U ogledalu Lice s naslovnice Hedonist Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vju Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

U novom izdawu emisije gledaocima se predstavqa Svetozar Bukvi}, predsednik op{tine Kula, jedne od 12 op{tina ~iji je lokalni akcioni plan prihva}en od vlade Srbije.

Urednik: Zorka Bakovi} (RTV 1, 19.00) 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.00 22.00 22.30 23.40 00.10 00.50

07.00 07.25 08.05 08.30 09.00 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.35 14.00 14.55 15.35 16.00 16.30 17.00 17.15 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20 22.30

Hop, hop, kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Putevi nade TV Dnevnik Na{i stranci Frej`er Majstor i Margarita Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Umetni~ki program @ivot u divqini Gradovi sveta

Kuhiwica (ma|) @ivot u divqini Pustolovine Marka i Maje In memoriam: Andrej ^ipkar Emisija za penzionere (slov) Dobro ve~e Vojvodino (rus) Sudija Falkone Vesti (ma|) Dokle god ima nade Agromozaik Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo Dok. program @ivot na slu`benom putu, umetni~ki program Gransewer na Dunau, muzi~ki program Dok. program Mi}ine qubavi Mali koncert Me|uprostor - specijal TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) [turovnici, film ^istka, film

10.00 11.10 12.10 12.35 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea NS klinci Lude godine Sprint Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i NS klinci Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Crta Luna-sirena sa Kariba Objektiv Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

07.30 Atletika 08.00 ATP Masters [angaj 1/4 finala 16.00 Evroliga: Makabi – Olimpija 18.00 Francuska liga 18.30 ACB Liga: Caja Laboral – Bilbao 20.30 Moto GP Australija – Trening 125 cc 23.20 ATP Masters [angaj 1/4 Finala 04.00 Moto GP Australija – Kvalifikacije 125 cc

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Sport iz drugog ugla, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

06.05 08.00 09.06 09.21 09.35 10.05 10.30 11.01 12.00 12.13 12.15 12.31 12.45 13.30 14.15 15.03 15.05 16.00 17.00 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.02 20.10 21.09 22.05 23.14 00.05 00.28 01.14 02.55 03.48 04.46 05.24 05.48

07.00 07.55 08.50 10.05 11.00 11.30 12.30 13.00 15.15 15.30 16.25 17.20 17.50 18.00 18.35 19.05 19.10 20.10 21.10 21.15 23.50 23.55 23.56 01.30 02.30 03.30 05.00 05.30

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica: Kuvajt Na skriveno te vodim mesto Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Vreme je za bebe Sat Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Visoki napon Da, mo`da, ne [ark Dnevnik Skrivena meta Red, film Visoki napon Da, mo`da, ne Oko TV prodaja Verski kalendar

^ari Ukradena sre}a Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Mesec Koman~ija Sibil Film: Crni kadilak Foks vesti ^ari Tajm aut Svet na dlanu Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Survajver Divqa stvorewa Serbijan open Survajver Film: Bilo jednom u Kini 1 Foks vesti No}ni program: Foks non-stop Film: Ponovo opsednuta Sibil Mesec Koman~ija Film: Ponovo opsednuta Tajm aut Divqa stvorewa

Rozamund Kvan

Bilo jednom u Kini 1 Pri~a o heroju iz stvarnog `ivota Vong Fei Hongu, koji se po~etkom 19. veka suprotstavio agresivnom uticaju zapadwa~kih vrednosti na kinesko dru{tvo...

Uloge: Yet Li, Bijao Juen, Rozamund Kvan Re`ija: Hark Tsui (Foks, 21.15)

07.00 07.30 08.00 08.30 08.55 09.00 09.08 09.33 09.57 10.03 10.29 10.46 10.55 12.05 13.00 14.00 14.05 15.43 16.00 16.40 16.55 17.25 17.55 20.00 20.05 20.30 21.00 22.05 23.45 00.27 02.07 03.06 04.33 04.58 05.30

DNEVNIK

Kuvati srcem Nikodin u svetu biqaka Srbi u svetu Obrazovno ogledalo 50. Oktobarski salon: Portreti Enciklopedija Garfild i prijateqi Gomboce [umska {kola Tri medveda @ivot je kao partija {aha Sva|alice Sne`ni leopardi Gitar art festival Trezor Odba~ena po`uda, film Ovo je Srbija Verski kalendar Ovo je Srbija Svetska politika Metropolis Kontekst 21 Ko{arka - PS: Tami{ Petrohemija - Napredak, prenos 50. oktobarski salon: Portreti Moja ulica: Ako vas put nanese Lov i riolov Izvi|a~i Dete, film Beogradski yez festival Odba~ena po`udar, film Trezor Ko{arka - PK: Tami{ Petrohemija - Napredak Metropolis Beogradski yez festival Lov i ribolov

@eremi Renije

Dete Bruno i Sowa su momak i devojka. On ima dvadeset, a ona osamnaest i vrlo su nezreli: vreme provode {ale}i se, dele}i cigarete i limenke koka-kole. U toj zaigranosti dobiju i dete...

Uloge: @eremi Renije, Debora Fransis Re`ija: @an-Pjer i Lik Darden (RTS 2, 22.05)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 18.00 18.35 19.15 19.45 20.00 21.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30 02.30 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Fojlov rat Slavni Svi vole Rejmonda SMS Glas Amerike Film: Fojlov rat Muzika Poslovni dan

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Haj-faj, 01.15 Fokus.

08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

An|elika Li

Oko Vong Kar Mun je oslepela devojka, koja odlazi na transplantaciju ro`wa~e. Me|utim, ubrzo shvata da je nakon operacije dobila i mogu}nost da vidi duhove.

Uloge: An|elika Li, Lorens ^ou Re`ija: Oksid Pan ^ung i Deni Pang (B92, 01.20) 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 00.15 01.20

07.45 Bili superheroj 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Kraq dinosaurusa 09.50 Papirmanija 10.00 Lude godine 10.50 Skloni{te 11.40 [aman king 12.00 Denis napast 12.30 Viva piwata 12.50 Nodi 13.00 Skupijeve avanture 13.30 Kliford 13.55 Mala princeza 14.05 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.35 Kenguri ko{arka{i 15.00 Kraq dinosaurusa 15.30 Fantomacan 16.00 [aman king 16.20 Skloni{te 17.00 Lude godine 17.45 Papirmanija 18.05 Yem

TV dizawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Film: Sicilijanci Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Potraga za sijamskim krokodilom Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Moje drage kom{ije Film: Oko Vawa Buli}

Biseri 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 19.30 19.57 20.00 20.45 21.00 23.00 00.00 00.30 02.15

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Daniela Youn od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Farma Petkom u dva Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Yak pun para Daniela Nacionalni dnevnik Odgovori, osvoji - SMS kviz Farma Loto Grand {ou Farma (u`ivo) Mu}ke Film: Bruka u predgra|u Film: Laki seks

(Ko{ava, 22.05) 18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 00.10 00.20 01.10 02.00 03.00 03.30 04.25 05.10 05.25 06.20

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Telemaster Budi faca Biseri Istra`iva~ka jedinica Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Zakleti na }utawe Svet nekad Istra`iva~ka jedinica Kineski dok. program Svet nekad Zakleti na }utawe Brzotz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

12.00 Rusinski magazin, 12.40 Mobile, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sremske pri~e, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Sport STV-a, 22.50 Kazivawa, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak16.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Lesli En Voren

Pravi neprijateq Ted Robards je odu{evqen svojim novim poslovnim partnerom Yeremijem. To odu{evqewe splasne kada Ted otkrije pravi identitet svog partnera. Naime, Yeremi je sin Tedove druge `ene koga je ona dala na usvajawe.

Kako bi stvar bila gora Yeremija je usvojila porodica koja ga je zlostavqala na sve mogu}e na~ine.

Uloge: Donald Saterlend, Vilijem Meknamara, Lesli En Voren, Yo Pantoliano,Tia Karere Re`ija: Daglas Yekson (Nova TV, 23.30) 08.05 08.15 09.15 10.50 11.50 12.50 13.35 13.55 14.35 15.35 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.30 23.30 01.15

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Provereno [a{avi robija{i, film [a{avi robija{i, film Vesti Na{a mala klinika IN baj Bele udovice Dnevnik Supertalent Lova do krova, film Pravi neprijateq, film Dr`avno vlasni{tvo, film 02.55 Vidoviti Milan 03.55 Posledwi obred, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Pqa~ka{i olupina Viktorijanska farma Drevna otkri}a Isus Hrist – godine koje nedostaju @iveo Pakistan Vazdu{ni dueli Hladnog rata Ubistvo ledenog ~oveka Pri~a o krompiru Krvava Omaha Viktorijanska farma Legenda o Merlinu Ohbergovi siro~i}i @iveo Pakistan Ku}a iz edvardijanskog doba Yimi Hendriks: Posledwa 24 ~asa Mo} `ita: Istorija hrane za pre`ivqavawe Krvava Omaha Viktorijanska farma

07.00 09.12 10.15 11.15 12.00 12.15 12.30 13.20 14.25 14.40 15.00 15.35 16.20 17.45 18.23 18.40 19.30 20.15 22.20 22.55 00.20 01.10 04.25

Denzel Va{ington

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Potra`i Vandu Kos Belvil randevu Marko Polo Ne prilazi Ku}a besa Velika avantura Vajlder Nahrani me

06.00 Imewak 08.00 Letopisi Narnije: Princ Kaspijan 10.25 Stari morski vukovi 12.05 Problem sa komarcem 13.45 Pasija 15.10 Pasija 16.40 Kao svi ostali 18.10 Epski film 19.35 Bioskop, bioskop, bioskop 20.05 Obdaren 20.35 Vatreni obra~un 22.00 Prava krv 22.55 Prava krv 23.45 300 01.40 Duhovi pro{losti 03.50 Praznik qubavi 05.30 Bioskop, bioskop, bioskop

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

08.02 08.15 08.25 08.40 09.02 09.28 10.00 13.30 13.53 14.15 14.28 14.49 15.02 15.17 15.49 16.36 17.22 17.30

20.57 22.45 00.30

Pri~a o Trejsi Beker Platno, boje, kist Puni krug Lagodan `ivot Zeka i Kodija Paulino leto Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Dragi Yone Prijateqi Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Puni krug Vip Muzi~ki klub Zvezdane staze: Vojayer Posebni dodaci Hokej na ledu - emisija Hokej na ledu: Medve{~ak - Linc, prenos Borba za `ivot: Napon `ivotne snage, dok. serija Zlatna igla, prenos Bu|ewe mrtvih Psihomodo pop

04.00 @iveti i umreti u Los An|elesu 06.00 Elizabeta 08.00 Rt straha 10.00 Patak Hauard 11.50 Moja Afrika 14.20 Producenti 16.00 Mesec nad Paradorom 18.00 Simpatiko 20.00 [akal 22.00 @iveti i umreti u Los An|elesu 00.00 Tropsko ostrvo 02.00 Svilena qubav

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Kanzas Pacifik Moja slatka debequca @ene fudbalera Pqa~ka u sred dana Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera 24 sata Sout Park Zbogom deco Pqa~ka u sred dana Misterije

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Annie’s point Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Tra~ Gardijan Sudija Ejmi Yordan Zakon i red Yordan Flertovawe sa opasno{}u Dodir an|ela

08.20 08.50 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.40

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Smoking, film Na smrtonosnoj zemqi, film 23.45 Egzorcist: Po~etak, film 01.40 Astro {ou

Malkolm Iks Boston u vreme Drugog svetskog rata. Mladi Afroamerikanac Malkolm Litl, zajedno sa svojim prijateqem [ortijem, luduje na plesnim zabavama poku{avaju}i da prevladaju te{ko odrastawe obele`eno o~evom nasilnom smr}u. Malkolmovog oca su ubili pripadnici zloglasnog Kju Kluks klana.

Uloge: Denzel Va{ington, An|ela Baset, Albert Hol, Al Friman Yunior, Delroj Lindo, Spajk Li Re`ija: Spajk Li (HRT 1, 01.10)

20.05 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Gusja jetra, dok. film Opra {ou Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Mekolodove }erke TV kalendar Glas domovine Drugo mi{qewe Nau~na petica Hrvatska u`ivo Iza ekrana Kod Ane Dolina sunca Dnevnik El Dorado, film Dok. film Lica nacije Posebni dodaci Malkolm Iks, film Zvezdane staze: Vojayer

Smoking Yimi Tong je voza~ milionera Klarka Devlina, bez ikakve {anse za napredak u karijeri, sve dok Devlin ne do`ivi nesre}u zbog koje zavr{i u bolnici. Devlin po{aqe Tonga po svoje stvari, a on, zadivqen luksuzom bogata{evog stana, ne znaju}i, obu~e poseban smoking koji daje natprirodne mo}i onome ko ga nosi...

Uloge: Yeki ^en, Yenifer Lov Hjuit, Yejson Ajzak, Debi Mazar Re`ija: Kevin Donovan (RTL, 20.00)

Yenifer Lov Hjuit

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30

01.40

Kako se pravi?

Budu}i svet Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to rade?

Kako se pravi?

Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Napravi prototip U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili Pametwakovi}

08.30 09.30 10.00 12.30 14.00 15.45 16.45 17.50 18.00 20.00 22.15 23.15 00.15 00.30 00.45

Fudbal Formula 1 Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Kuglawe Najja~i ~ovek Ekstremni sportovi Fudbal Fudbal

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

S pi{toqem u ruci boqe ga razumeju ad ho}e da protegne noge, @ari uzima bi|e. Iz nejasnog razloga ose}a odbojnost prema sucikl i ide na obalu Sene. Kraj imawa gosetki. Pote`e pi{toq i puca u ~a{u, koja se rasspodina Valeta, direktora „Merkir de prskava u parampar~ad. Sasvim mirno, @ari seda, Fransa“ i wegove `ene, romansijerke Ra{ilde, kuokre}e se gospo|i i ka`e: pio je maleni plac gde je podigao da{~aru: Tripo– A sad, po{to je ~a{a razbijena, da natenane du. Ta drvena skalamerija zauzima gotovo celo pro}askamo. „imawe“: 16 kvadratnih metara. Tamo provodi leto Dok ve`ba da pi{toqem otvori ~ep na bocama hrane}i se ribom koju upeca. {ampawca, pucaju}i u vrtu ku}e koju je iznajmio, @ari ionako jede vrlo malo. Osim kad ho}e da upade izbezumqena vlasnica: tera {egu. Jednom je sedeo s Andreom Salmonom u – Prestanite, gospodine! Ubi}ete mi dete! nekom kafan~etu i pozvao gazdu: – Ma nije va`no, gospo|o, na~ini}emo vam drugo!

– Molim vas, donesite mi kowak.

Hvali se da ne voli `ene i nikad niko nije sa– To je sve? znao za neku wegovu vezu.

– Ne. Hteo bih i kafu. I par~e sira „grijer“ i On puca kada mu neki pe{ak prepre~i put, puca vo}ni kompot. da u}utka decu koja mu smetaju, puca kad ne mo`e da – Zna~i, vi ho}ete desert. u|e u prepun autobus. ^ak i kad ne nosi revolver, – Da, za po~etak. Posle }ete mi doneti pola pileta.

– A zatim?

– Zatim porciju makarona.

– Ho}ete li kotlet?

– Da, ali malo pe~en.

– Sve odjednom?

– Onim redom kako sam naru~io.

Kafexija poslu{no klima glavom.

– Posle mesa bih rotkvice – dodaje @ari. – I ~orbu od povr}a.

– Je li to sve?

– Ne. Done}ete mi ~a{icu pernoa... [to ja~eg.

Tad gazda restorana spusti ruku na rame svog gosta i uzdahnu: – Stani, ~ove~e! Po- Biciklista jede samo {to upeca zli}e ti!

- Sklawa svoju {apu sa mene! I donesi mi ~a{ion se ne predaje. Jedne ve~eri prisustvuje koncercu crvenog mastila. tu. Dolazi u papirnoj ko{uqi na kojoj je tu{em na– Bi}e kako gospodin `eli. crtana kravata. Po{to takva ode}a, dabome, nije I bilo je. @ari je umo~io {e}er u ~a{u i ispio prikladna za tu sve~anu priliku, nego ~ak sumwimastilo. Tog dana bio je na dijeti. Uglavnom jede va, {aqu ga u posledwu galeriju pozori{ta. Ali samo hladno meso i kisele krastavce. To mu ne smeba{ kad je zavladala ti{ina u sali a dirigent dao ta da pije mnogo. Najradije “svetu travu”. Tim poetznak orkestru, on naglo ustaje i vi~e iz sveg glasa: skim imenom naziva apsint. Po pri~awu Ra{ilde, – To je skandal! Kako mo`ete da pustite u salu wegove najboqe prijateqice verne do smrti, od buslu{aoce u prva tri reda koji sve nas uznemiravaju |ewa do doru~ka pio je svojim muzi~kim instrudve litra belog vina i mentima? tri pernoa. Zatim pi}e Po{to je 28. maja 1906.

Mada je jo{ pre doru~ka pio dva uz ru~ak, kafa s komovi- litra vina i tri pernoa, @arija niko primio posledwu pricom radi probave, vi{e ~est i napisao testanikad nije video pijanog. Samo je aperitiva pre ve~ere, ment, on pi{e Ra{ildi: ubledeo kada mu je oma{kom }erka dok pre odlaska na spava^i~a Ibi, koji je zasluwegovog prijateqa umesto we ispira stomak dobrom `io po~inak, poku{a}e dozom pernoa, sir}eta i da zaspi. On veruje da moalkohola donela ~istu vodu mastila. No, niko ga nizak u stawu raspadawa kad nije video pijanog. Jefunkcioni{e s one dino je ubledeo kad mu je jednom prilikom Valetostrane smrti i da snovi sti`u u raj. Ovo uzmite va }erka umesto alkohola nato~ila ~istu vodu. uslovno: ~i~a Ibi mo`da }e zaspati zauvek.

Kad je prvi put susreo Apolinera, wih dvojica Sutra dodaje post skriptum: Ponovo otvaram su ~itave no}i tumarali Parizom. Na Bulevaru svoje pismo. Do{ao je doktor i kazao da veruje da }e Sen @ermen pri|e im neki neznanac i upita kuda me spasti. da ide za Plezans. @ari izvu~e revolver iz xepa, I zaista ga spasava. @ari je po`iveo jo{ godinu uperi ga u neznanca, naredi da ustukne nekoliko i po. Svakog dana, naoru`an s dva revolvera i {takoraka i tek tad pokaza put. pom, pose}uje svog lekara. Stawe mu je sve bednije.

Pi{toqi sa {ar`erom od {est metaka bili su Nagrizan dugovima i tuberkulozom, od svakoga mu velika strast i nebrojene su wegove dogodovkrije kako je oronuo. Obla~i izan|ala odela svojih {tine s oru`jem. Jednom dok je ve~erao kod Moriprijateqa. ^eka da svemu do|e kraj. sa Rejnala, prilazi mu Manolo, Pikasov prijateq.

Po{to nikome ne otvara vrata, @arijevi prijaHo}e samo da ga upozna, {to ovom o~igledno nije teqi obijaju bravu. Pisac le`i na krevetu i nije po voqi. Nare|uje vajaru da ga ostavi na miru i u stawu da ustane. Prebacuju ga u bolnicu, gde dva {to pre iza|e iz trpezarije. Po{to se [panac ne dana neumorno {apu}e: „Tra`im, tra`im, trami~e, @ari pote`e revolver i puca u zavese. Dru`im...“ Ali doktor zapa`a da je pacijent izuzetno gom prilikom sedeo je u kafani pored neke gospospokojan.

K

Kwigu Dana Franka „BOEMI” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, mo`ete naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak16.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Jedite slatki{e i ~okoladu, popravi}e vam raspolo`ewe i imunitet.

Poje{}u sve kola~i}e, peva Marina, osta}u debela, ali sve devojke ne}e biti slatke kao ona! Tako i vi – u`ivajte u su{tini, za promenu.

[KORPION 24.10- 23.11.

Mitros i ostali bikovi, onaj Koji Sedi i onaj Ferdinand koji miri{e cve}e, predaju svoje zastavice i ~ekaju boqe dane koji su na vidiku. Verujte u svoju snagu, i mitolo{ku i energetsku. Trenutne te{ko}e.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Partnerski odnos je dobio na zna~aju, pa ste vi ona strana koja uliva poverewe i pru`a sigurnost dragoj osobi. Neki razgovori su plodotvorni, o~i u o~i, a za budu}nost! Izlazite iz emotivne krize i letrgije.

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

16. oktobar 2009.

Jo{ uvek je va{ Mars lo{e postavqen u vodenom znaku Raka, gde mu voda gasi vatru. Nedostaje vam jo{ samo malo inicijative i voqe pa da sprovedete svoje `eqe i o~ekivawa u qubavnom odnosu.

STRELAC 24.11- 21.12.

Usagla{avate se s drugima jer je tako lak{e, jer vam saradwa prija.

Iako je vreme pravo jesewe, ipak vam izlasci donose zanimqive susrete i provod. Priznajte partneru da igra glavnu ulogu!

Odapeli ste svoju strelu, ali ona ne ide pravolinijski. Vetar je zanosi ~as levo, gore, dole, ~as desno, pa niste sigurni u puni ishod ranijih dogovora. Budite optimista, verujte u svoju sre}nu zvezdu!

JARAC 22.12-20.1.

U svom domu ste dominantni. Ta~no znate svoje mogu}nosti, imate dobru saradwu sa `enskim bi}ima, pogotovo povodom posla koji treba da odrade za vas. Akcija ne}e izostati ni u qubavnom odnosu.

Pomalo ste izolovani i distancirani, {to je sasvim OK, ~ak preporu~qivo. Zbog prisustva mra~nog i misti~nog Plutona u va{em sazve`|u, imate potrebu za povla~ewem i duhovnim spoznajama u sebi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Kra}i poslovni put je br`e i lak{e re{ewe za ono {to radite i dogovarate. Finansijska situacija je pod znakom pitawa danas, pa budite ozbiqni. [tedwa je preporu~qiva, ali i neki novi klijenti, dogovori, putevi.

Iako delujete nepredvidqivo, ponekad i sami sebe iznenadite, ipak se ceo tajfun i tornado de{ava iznad jedne vrlo odre|ene teme, ciqa, ta~ke. Ostvari}ete svoje snove, ~arolijom i ma{tom.

RIBE 20.2-20.3.

Tro{kovi su ve}i nego {to ste planirali, ali nemojte brinuti zbog toga, uvek postoji neko re{ewe. Postavili ste se samostalno jer vam ponos nedozvoqava da se bilo kome obratite za bilo {ta.

Nemojte se vezivati za odre|ene provokacije i osobe koje su neura~unqive jer time stvarate povezanost i karmu akcije i reakcije. Radije ih sve pustite da polove, do|u i odu svojim putem. Partnera sa~uvajte!

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Eva izbacila grudi Popularna Eva Longorija Parker iz „Doma}ica” izazvala je pa`wu pojaviv{i se u seksi kombinaciji u Beloj ku}i, na snimawu koncerta Fijesta Latina, gde je doma}in bio predsednik Barak Obama.

Lepa glumica se na sve~anoj ve~eri pojavila u svetlucavoj, duboko dekoltiranoj haqini i privukla sve poglede prisutnih gostiju. Osim {to glasi za jednu od zgodnijih glumica, lepa Teksa{anka je te ve~eri pa`wu plenila i zavidnim dekolteom.

Koncert u Beloj ku}i odr`an je u ~ast proslave {panske kulture.

VIC DANA

Novi Sad

9

Subotica

9

Sombor

9

Kikinda

9

Vrbas

9

B. Palanka

9

Zrewanin

10

S. Mitrovica

9

Ruma

10

Pan~evo

10

Vr{ac

8

Srbija Beograd

10

Kragujevac

10

K. Mitrovica

8

Ni{

8

Evropa

ALI SUVO

Madrid

NOVI SAD: Obla~no i suvo sa sun~anim intervalima. Ujutru Rim slab mraz na periferiji grada. Duva}e slab do umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od -1 ujutru do London 9 stepeni po podne.

Cirih VOJVODINA: Ujutru mraz, kasnije obla~no i ve}inom suvo.

Bi}e i sun~anih intervala. Duva}e slab do umeren severozapadni Berlin vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -2, a maksiBe~ malna 10 stepeni.

SRBIJA: Ujutru slab mraz, a na jugu i jugoistoku obla~no sa Var{ava slabom ki{om. Na planinama sneg. Na severu i zapadu sun~ani inKijev tervali. Duva}e slab do umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -3, a maksimalna 11 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu promenqiOslo vo obla~no, u drugom delu dana je mogu}a slaba ki{a na jugu Srbije. U nedequ i ponedeqak hladnije uz ki{u, a na planinama sneg. U St. Peterburg utorak razvedravawe i porast temperature.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Smawewe tegoba kod svih hroni~nih bolesnika. Oprez se preporu~uje cerebrovaskularnim bolesnicima i reumati~arima. Mogu}e su bla`e meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe i neraspolo`ewa. Oprez u saobra}aju!

19 18 15 7 5 6 3

6

Pariz

14

Minhen

4

Budimpe{ta

7

Stokholm

5

7

9

8

4

6

Bezdan

25 (12)

Slankamen

120 (8)

Apatin

82 (7)

Zemun

198 (0)

Bogojevo

76 (8)

Pan~evo

238 (-2)

Ba~. Palanka

84 (7)

Smederevo

436 (2)

Novi Sad

73 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA 165 (3)

S. Mitrovica

82 (22)

Tendencija porasta

Senta

230 (5)

Beograd

155 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

114 (8)

NERA

-68 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusi}

1

2

3 1

4 66 (20)

veoma dobro

3

7

7 2

8

7

9

6 5

3

4

20

21

22

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

5

3

9

2

4

6

7

1

4

2

7

6

8

1

9

3

5

1

9

6

3

5

7

2

4

8

7

6

2

1

9

5

3

8

4

9

3

8

4

2

7

6

5

1

9

5

5

1

9

8

4

3

7

6

2

2

7

5

4

3

8

1

9

6

9

4

1

7

6

2

8

5

3

6

3

8

5

1

9

4

2

7

4

9 8

19

prva ~etvrtina

8

1

N. Kne`evac

Hetin

74 (8)

TISA

nedeqa

po podne

pre podne

5

VODOSTAWE TAMI[

subota

SUDOKU

10 23

18 07~ 14’

najboqe

11

Atina

17

petak

5

8 DUNAV

16

Mujo pri~a Hasi: - Kupio sam kowa, pojede mi sve `ivo, popi sve {to imam i ne da mi da ga poja{em.

- Jesi ga kupio u Kakwu - pita Haso.

- Jesam! Otkuda zna{?

- Znam! I moja Fata je iz Kakwa!

www.ribolovacki-magazin.co.rs

OBLA~NO,

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Re{ewe iz pro{log broja