Dnevnik 16.oktobar 2011. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 16. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23229 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

uZ SvET SKI DAN MEN TAL NOg ZDRA vqA: ZA [TO SvE vI [E DI @E MO Ru Ku NA SE BE I NA MA NAj BLI @E

Pucamo po {avovima Nema ni tri meseca od tragi~nog slu~aja u Lov}encu kad je devedesetogodi{wi starina, posle vi{e od pola veka braka, presudio sebi i svojoj bole{qivoj ìvotnoj saputnici, a ove nedeqe je u Krwe{evcima pored Stare Pazove ~ovek s dva hica usmrtio svoju suprugu pa sebe. Na ovogodi{wi crni spisak pre tri meseca je upisana nezapam}ena tragedija – mlada èna iz dobrostoje}e porodice je s ~etvrtog sprata gurnula svoje dvoje dece, sko~iv{i za wima u smrt. U proteklih desetak meseci mno{tvo je zabeleènih tragi~nih slu~ajeva autodestrukcije i nasiqa: skakawe s mostova, zgrada, bacawe pod voz, u reku, bizarna ubistava bliskih srodnika. Jesu li pojave, poput ovih, razlog za pitawa: {ta bi dràva trebalo da uradi na ja~awu za{tite i prevencije o~uvawa mentalnog zdravqa stanovni{tva, te da li se eventualno i {ta „zapatilo“ u dru{tvenoj atmosferi {to u mikro svetu pojedinca moè podsticati frustracije koje na kraju dovode do tako te{kog „pucawa filma“?

U {iroj javnosti je prisutno mi{qewe da dru{tvenu atmosferu Srbije u posledwoj deceniji optere}uju dva sna`na momenata. Prvi: tranziciono gurawe na socijalnu marginu ~itavih slojeva gra|ana – “gubitnika tranizicije” – pra}eno devastacijom velikih razmera privrede i dru{tvene imovine, negda{weg temeqa socijalne sigurnosti stanovni{tva. Drugi: istovremena izloènost istih slojeva dru{tva stigmatizaciji, odnosno podvo|ewu pod stereotiop nazvan “retrogradna, krezuba Srbija”. Psiholozi svakodnevno ukazuju da je u nimalo ruì~astoj svakodnevici „marginalne grupe – gubitnici tranzicije“, primetan ose}aj bezvrednosti, bezli~nosti, beskorisnosti, bespomo}nosti, odsustvo samopo{tovawa i smisla postojawa. Kroz sve se, vele, provla~i rezon da im kao takvima ni{ta i ne pripada, egzistencijalna prestravqenost, autodestrukcija i netrpeqivost prema neposrednom okruèwu, a krug zatvara sindrom „zasu`wenog uma“.

str. 6

NEKOLIKO STOTINA hIqADA gRA\ANA u 82 ZEMqE SvETA ju^E IZA[LO NA uLIcE ISKAZuju]I NEZADOvOqSTvO RASTOM TRO[KOvA @IvOTA, NEZAPOSLENO[]u, POhLEPOM KORPORAcIjA...

NASLOVI

„Okupacija” stigla i do zemqe Srbije INTERvju NEDEqE

Jasna Jovanov

str. 8

Milan Ro}en Podelu Kosova treba zaboraviti

Na skupu odrànom pod sloganom „ujediweni za globalne promene”, koji je organizovan na Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu, mawa grupa gra|ana pridruìla se protestima koji su ju~e odràni u preko 900 gradova i 82 zemqe sveta. U~esnici protesta su nosili transparente „Oni su kriza mi smo re{ewe”, „Buyet studentima, posao roditeqima”, „Danas Volstrit, sutra Beograd”... U gradovima Slovenije, BiH i Crne Gore odziv gra|ana na protest u znak podr{ke pokretu „Okupirajmo Volstrit” u Wujorku bio je ne{to boqi, a u

Zagrebu je Trg bana Jela~i}a „zauzelo” wih nekoliko hiqada. Najvatrenije je bilo u Rimu, gde su grupe demonstranata razbijale stakla na bankama i zapalile nekoliko automobila. „Trenutno SAD prolaze kroz najve}u ekonomsku krizu kakvu nisu iskusili od tridesetih godina pro{log veka. Vrlo je mogu}e da uslede dru{tvena previrawa, kakva nisu vi|ena od {ezdesetih godina, a u tome kqu~nu ulogu mogu da imaju upravo ’okupatori’ Vol strita”, javio se za „Dnevnik” iz Wujorka Ivan Marovi}, biv{i lider Otpora .

Sun~ano, ali sve`e

Najvi{a temperatura 12°S

str. 12

MIRKO TODOROvI]

Upiru prst u bogate

str. 4

Teofil Pan~i} Ulica lepog imena

Jan Briza

Kupio bih moju zemqu

PRE TI LI NAM SE LID BA KA PI TA LA SA IS TO KA NA ZA PAD?

OLgA LOjD RAjT

U senci genija str. 8

Samo {tedi{e spasavaju Srbiju

str. 5

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

CITATI

„

U ponedeqak nastavqamo sa radom, vodi}emo raspravu o amandmanima i pretpostavqam da }e ishod te rasprave opredeliti poslanike kako }e glasati. A ja sam uverena da }emo rebalans buyeta usvojiti i da }e parlament nastaviti da radi

”

Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, predsednica Skup{tine Srbije

Ko ha: Vi {e od Ah ti sa ri ja

Kfor uklawa barikade

Evrop ska uni ja je za tra ì la od ko sov skih vla sti da pri pre me no vi plan za in te gri sa we se ve ra Ko so va, ko jim bi se ta mo {wim Sr bi ma po nu di lo vi {e ne go {to nu di plan Mar ti ja Ah ti sa ri ja, pi {e „Ko ha di to re”. Po zi va ju }i se na me |u na rod ne di plo ma te, list tvr di da je Ah ti sa ri jev plan ne pri hva tqiv za Sr be i za to bi ko sov ske in sti tu ci je tre ba lo da iza |u sa no vim pred lo gom, ko ji }e bi ti pri hva tqiv. Ko men ta ri {u }i zah tev Evrop ske ko mi si je u Iz ve {ta ju o pro gre su za “Sve o bu hvat nu agen du”, sa go vor nik li sta je na veo da je Ah ti sa ri jev pa ket na se ve ru do ì veo ne u speh i da je za to po tre ban no vi pred log. Ka ko pi {e list, am ba sa do ri Ne ma~ ke, Fran cu ske i Ita li je na Ko so vu, ne gi ra li su da tra è po li ti~ ki di ja log, ve} sa mo di sku si ju za adre si ra we ovog pro ble ma.

Uko li ko lo kal no sta nov ni {tvo ne bu de uklo ni lo ba ri ka de ovog vi ken da, Kfor }e to u~i ni ti u po ne de qak, na mi ran na ~in, ka ko bi se omo gu }io pro laz vo zi li ma in è we ri je. Ko man dant Kfo ra ge ne ral Er hard Drevs sa stao se ju~e sa pred stav ni ci ma op {ti na Se ver na Mi tro vi ca, Zve ~an, Zu bin Po tok i Le po sa vi} da bi pro na {li re {e we za ukla wa we ba ri ka da ko je ote à va ju slo bo du kre te wa svi ma pa i Kfo ru. Obe stra ne su se sloìle da sta nov ni {tvo, kao i Kfor, Euleks... ima ju pra vo na slo bo du kre ta wa. Me |u tim, kon kret ni re zul ta ti ni su po stig nu ti {to se ti ~e ukla wa wa ba ri ka da. Drevs je tada oba ve stio pred stav ni ke op {ti na na se ve ru Ko so va da na me ra va da po~ ne da snab de va svo je voj ni ke na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak i u kam pu „No ting hil” kop ne nim pu tem od po ne deq ka.

INTERVJU MI LAN RO ]EN, MI NI STAR SPOQ NIH PO SLO VA I EVROP SKIH IN TE GRA CI JA CR NE GO RE

Po de lu Ko so va tre ba za bo ra vi ti vrop ska komi si ja je u sre du u Bri se lu pred lo ì la Sa ve tu mi ni sta ra Evrop ske uni je da po~ ne pre go vo re o ~lan stvu s Cr nom Go rom. U iz ve {ta ju EK se na vo di da je „Cr na Go ra ostva ri la za do vo qa va ju }i na pre dak, po seb no u spro vo |e wu kqu~ nih pri o ri te ta i sve u kup ne za do vo qa va ju }e re zul ta te”, te da je na pre do va la na pla nu po li ti~ kih i in sti tu ci o nal nih re for mi, „~i me je oja ~an zna ~aj par la men ta, spro vo |e we iz bor nog za ko na i de po li ti za ci ja jav ne upra ve”. To, do da je se u ana li zi EK, ima za po sle di cu ja ~a we ne za vi sno sti sud stva, po spe {e we bor be pro tiv ko rup ci je i ve }u slo bo du me di ja. Iz Bri se la se isto vre me no upo zo ra va na to da je nu `no na sta vi ti re for me i da spro vo |e we po li ti~ kih od lu ka i za ko na jo{ uvek pred sta vqa ju iza zov. Vla sti u Pod go ri ci ta ko |e tre ba da na sta ve su zbi ja we ko rup ci je i do vr {e re for mu pra vo su |a ka ko bi ono bi lo objek tiv ni je i de lo tvor ni je, a upo zo re ne su i da je po treb no osna ì ti an ti di skri mi na ci o ne me re jer se, uka zu je Evrop ska ko mi si ja, „ose tqi ve gru pe u prak si i da qe su o ~a va ju sa dis kri mi na ci jom”. Ka da je re~ o od no si ma na pro sto ru Za pad nog Bal ka na, EK oce wu je da Cr na Go ra „na sta vqa da bu de ve o ma po sve }e na re gi o nal noj sa rad wi i da igra kon struk tiv nu ulo gu u re gi o nu”, uz pra te }u opa sku da „ne re {e na bi la te ral na pi ta wa tre ba re {i ti”. – Pre po ru ka Evrop ske ko mi si je da je Cr na Go ra sprem na za ot po ~i wa we pre go vo ra za ~lan stvo naj bo qa je mo gu }a vest za Cr nu Go ru – re ~i su cr no gor skog mi ni stra spoq nih po slo va i evrop skih in te gra ci ja Mi la na Ro }e na, uz na po me nu da „ne ma pa u ze” i da „ne sme bi ti pra znog ho da”. l Ko ji su to po te zi ko je Cr na Go ra sa da mo ra da po vu ~e da bi iz be gla sud bi nu dr à va za ro bqe nih u evrop skom pre dvor ju? – Tre ba da ra di mo jo{ vi {e i bo qe, da na sta vi mo sa uskla |i va wem za ko no dav stva, i da kroz pri me nu po ka è mo kon kret ne re zul ta te. To je put do ko na~ ne od lu ke o da tu mu za pre go vo re, na kon pre po ru ke Evrop ske ko mi si je. Od li~ no smo se or ga ni zo va li, na por no ra di li, i po sti gli na pre dak u svih se dam kqu~ nih obla sti, ko je je EK utvr di la kao pri o ri tet ne. Ta kav pri stup vo di da qem pro gre su. Cr na Go ra se ne }e na }i u „ka ran ti nu za pro {i re we”. l U ko joj me ri je na pre dak Cr ne Go re na pu tu evrop skih in te gra ci ja isto vre me no i pod sti caj za ~lan stvo u NA TO? – To je u di rekt noj ve zi, jer ta dva pro ce sa su kom ple men tar na. U iz ve {ta ju Se ver no a tlant skog sa ve ta po vo dom za vr {et ka pr vog go di {weg ci klu sa u okvi ru MAP – Ak ci o nog pla na za ~lan stvo, upra vo se po ten ci ra va `nost re a li za ci je oba ve za

iz se dam kqu~ nih pri o ri te ta Evrop ske ko mi si je. To bih sli ko vi to na zvao pu tem sa dve tra ke, ko ji vo di do Bri se la. Na pre dak u jed noj, pre po ru ~u je vas za pro gres i u dru goj. l Jed no vre me od no si Be o gra da i Pod go ri ce bi li su po si ste mu to plo – hlad no. Da li su sa da od no si po no vo na uz la znoj pu ta wi? O~e ku je te li da evrop ski na pre dak obe ju dr `a va do dat no uti ~e na ubla `a va we po vre me nih na pe to sti? – Ne znam ba{ da li se na {i od no si mo gu sve sti na taj si stem, ali u iz ve {ta ju EK o na pret ku od pre ne ko li ko da na od no si iz me |u Cr ne Go re i Sr bi je su oce we ni kao ge ne ral no do bri. I Cr na Go ra i Sr bi ja su na pra vi le pro gres u evrop skoj in te gra ci ji. Lo gi~ no je da }e put do tog za jed ni~ kog ci qa, uz sve dru go {to nas po ve zu je, vo di ti ka sve bo qim od no si ma. Na to nas upu }u je, iz me |u osta log, i pri mer [pa ni je i Por tu ga li je. l Ka ko na Cr nu Go ru uti ~e ne sta bil na si tu a ci ja na Ko so vu? Ko li ko su ne dav ni iz ra zi ne za do voq stva li de ra al ban ske za jed ni ce po sle di ca upra vo si tu a ci je u is to~ nom cr no gor skom su sed stvu? – Mi ne se bi~ no gle da mo na evrop ski put i pro gres na {ih su se da. Cr na Go ra }e na sta vi ti da igra po zi tiv nu ulo gu u re gi o nu. Po zdra vqa mo di ja log Be o gra da i Pri {ti ne, i ve ru je mo da je to je di ni put ko ji vo di sa ni ra wu si tu a ci je i sta bil no sti. Ne za do voq stvo li de ra al ban ske za jed ni ce, ko je po mi we te, uzro ko va no je re {e wi ma u no vom iz bor nom za ko no dav stvu, i ne ma ni ka kve ve ze sa si tu a ci jom na Ko so vu. l Deo po li ti~ ke eli te u Sr bi ji za go va ra po de lu Ko so va. Ka kve bi, po Va ma, to po sle di ce mo glo da ima po re gion? – Pri ~u o po de li Ko so va jed no stav no tre ba za bo ra vi ti. To je sa mo gu bqe we vre me na. n Mi ro slav Sta ji}

VESTI Dra {ko vi}: La` o iz gu bqe nom

No `em na pri pad ni cu LGBT

Za jed no PUPS, SPS i JS

Pred sed nik SPO Vuk Dra {ko vi} iz ja vio je da po dr {ka gra |a na evro in te gra ci ja ma na glo pa da jer im je ser vi ra na „stra {na dro ga” da }e Sr bi ja ula skom u EU iz gu bi ti Ko so vo. On je re kao da je Sr bi ja za bo ra vi la da se ne mo `e iz gu bi ti ono {to je ve} iz gu bqe no. „U ime ko jih to ci qe va se srp skom na ro du pla si ra la` da mi ~u va mo su ve re ni tet nad Ko so vom a tog su ve re ni te ta ne ma mo, od ka pi tu la ci je u ra tu pro tiv NA TO ali jan se”, ka zao je Dra {ko vi}. „Mi da nas ~u je mo i sa vr ha na {e cr kve po ziv da se pro si pa krv na Ko so vu, to je stra {no, a na rod }u ti”.

Jed na de voj ka ko ja je no si la ma ji cu sa ozna kom LGBT po pu la ci je te {ko je po vre |e na ka da ju je na pao ma lo let nik no èm ju ~e u cen tru Be o gra da. Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ka zao je no vi na ri ma da je po ~i ni lac uhap {en, ali da mu su di je ni su od re di le po li cij sko za dr à va we jer je ma lo le tan. „To {to zam za bra nio odr à va we Pa ra de po no sa ne zna ~i da je sa da po ~e la se zo na lin ~a na one ko ji pri pa da ju toj po pu la ci ji”, is ta kao je mi ni star i dodao da }e svi ko ji pri me wu ju na si qe nad pri pad ni ci ma bi lo ko je ma win ske gru pe bi ti naj o {tri je ka `we ni.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e na sle de }im par la men tar nim iz bo ri ma na stu pi ti u ko a li ci ji sa Par ti jom uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je i Je din stve nom Sr bi jom. „Mi ima mo svo ju ko a li ci ju s PUPS-om i Je din stve nom Sr bi jom i ja mi slim da }e ta ko a li ci ja na stu pi ti ta ko i u sle de }im iz bo ri ma, jer ta ko a li ci ja do bro funk ci o ni {e i po tvr di la je svo ju vred nost”, ka zao je Da ~i}, ali uz podse}awe da je u ko a li ci ji i sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, od no sno DS-om.

OD NO SI SR BI JE I HR VAT SKE

Da nas na {i ne sma tra ju i rek tor Cen tra za re gi - re mi }a na ra ~un hr vat ske pre o na li zam i ko pred sed - mi jer ke Ja dran ke Ko sor. nik Ig man ske ini ci ja Po pov sma tra da bi do traj ni ti ve za Sr bi ju Alek san dar Po - je sta bi li za ci je u re gi o nu mo pov oce nio je da }e od no si iz me - glo do }i gra |a wem od no sa po |u Sr bi je i Hr vat ske bi ti po - nor dij skom mo de lu sa rad we, ko god ni ci kli~ nom var ni ~e wu ji je pre dva da na Ig man ska ini uvek kad je to in te re su po li - ci ja ti va na se si ji u Be o gra du i ti~ kih eli ta u jed noj ili dru goj pro mo vi sa la. Taj mo del, ka ko je dr à vi sve dok se ne ubr za pro - is ta kao, pri mer je ka ko ze mqe ces re {a va wa otvo re nih pi ta - ko je pri pa da ju istom ge o graf wa, me |u ko ji ma je is ta kao pro - skom i kul tu ro lo {kom pro sto ces su o ~a va wa s pro {lo {}u i ru, a ko je su ta ko |e ima le pro pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na - ble ma u pro {lo sti, mo gu ja ko ca. On je za „Dnev nik” na veo da bli sko da sa ra |u ju. On je pri to kri za u od no si me obra zlo ìo ma iz me |u dve da se ovaj mo del Do trajnije ze mqe obi~ no ni ka ko ne mo è kul mi ni ra u pe - stabilizacije u regionu sma tra ti po ku ri o du iz bor nih {a jem ob na vqa moglo bi do}i kam pa wa u tim wa ne ka da {we gra|awem odnosa po ze mqa ma, {to je Ju go sla vi je, jer, nordijskom modelu i sad slu ~aj, a ka ko je na veo, ka da se „po pra - saradwe, koji je pre dva „ni kom ne pa da vi lu, otvo re na na pa met da ob dana Igmanska pi ta wa u re gi o na vqa sta ru dr inicijativa na sesiji u à vu, ve} je ciq nu zlo u po tre Beogradu i bqa va ju u po li u us po sta vqa wu promovisala ti~ ke svr he„. i n t e n z i v n i j e – Ta ko obi~ no sa rad we i ve za (Aleksandar Popov) kre ne pod gre ja u ra znim obla na re to ri ka ko sti ma na ko rist ja od re |e ni ni vo po stig nu te sa - gra |a na ovog re gi o na”. rad we vra ti u ri kverc. I sve – Mi jo{ ima mo se ri ju otvo ovo {to se de {a va u Hr vat skoj, re nih pi ta wa na ko ji ma se ne ra a pre sve ga mi slim na kam pa wu di, ili se, pak, ne ra di do voq no. vla da ju }eg HDZ-a, je ste po ku {aj A to su pi ta wa gra ni ce, iz be da se pre ì vi na po li ti~ koj gli ca, suk ce si je, pro ce su i ra wa sce ni na ta kvim zlo u po tre ba ma. rat nih zlo ~i na i sta tu sno-imo Od to ga ka ko se tre ti ra od go - vin ska pi ta wa gra |a na. A ~i we vor nost hr vat skih ge ne ra la ko - ni ce su da se ja ko spo ro re {a va ji su pr vo ste pe no osu |e ni u Ha - pi ta we iz be gli ca, da ima mo ko {kom tri bu na lu, do po sle de weg mi si ju za gra ni cu na Du na vu ko pri me ra s po ku {a jem do no {e wa ja se ne sa sta je pet go di na, da su za ko na o ni {ta vo sti prav nih ve li ki pro ble mi i oko oku pqa aka ta iz Sr bi je. Re~ je za pra vo o wa ko mi si je za suk ce si ju, a op tu zlo u po tre bi pro {lo sti i zlo - `ni ce se ko ri ste kao po vod za ~i na ko ja su po ~i we ni – oce nio in ci den te i po li ti~ ka pre pu ca je Po pov, do da ju }i da je bi lo va wa... – na vo di Po pov. sli~ nih is pa da i iz Be o gra da, I ko pred sed nik Ig man ske pod se tiv {i na ne dav ne ne pri ini ci ja ti ve za Hr vat sku Zo ran me re ne pri med be na {eg mi ni Pu si} sma tra da ak tu el ne vru }e stra spoq nih po slo va Vu ka Je po li ti~ ke po ru ke ko je se raz me -

wu ju iz me |u Za gre ba i Be o gra da, ali i otva ra we dru gih pi ta wa ~i je re {a va we tek sle di, me |u ko ji ma je i pi ta we raz gra ni ~e wa, je su te me ko je mo gu pe ri o di~ no do vo di ti u pi ta we sa rad wu iz me |u Sr bi je i Hr vat ske. On je, me |u tim, uve ren da je mo gu} nost no vih su ko ba zbog tih pro ble ma ipak is kqu ~e na. – Ne tre ba ima ti pre vi {e ve li ke ilu zi je da smo mi na ne kim astral nim ni vo i ma gde je mo gu} nost no vih su ko ba pot pu no ne mo gu }a. Me |u tim, mi slim da ipak po sto je sna `ne po zi tiv ne ten den ci je u Hr vat skoj, kad je re~ o ve }i ni hr vat skih po li ti ~a ra. Tu na rav no ne mi slim na one ko ji su, na bra ja ju }i ne ka ime na, opo zi ci ju u Hr vat skoj pro zva li da sa sta vqa srp sku a ne hr vat sku vla du. Ra du je me {to je ta kva glu post ipak do `i ve la {i ro ku kri ti ku u hr vat skoj jav no sti, pa ~ak i u sa mom HDZ-u,

STA TUS KAN DI DA TA I DA TUM PRE GO VO RA

Iz me |u ba ri ka da n Pi{e: Jelko Kacin a da se {e fo vi dr à va i vla da ~la ni ca Evrop ske uni je oku pe u Bri se lu 9. de cem bra, agen da za se da wa bi }e pre pu na eko nom skih iza zo va ~i je }e po li ti~ ko raz re {a va we od re di ti tok evrop ske pa i svet ske eko no mi je. Da }e i obri se no ve evrop ske bu du} no sti. Ka kva god bi la od lu ka Sa ve ta o pre po ru ci EK za kan di da tu ru Be o gra da za ~lan stvo u EU, Sr bi ja }e u}i u no vu fa zu evrop skih in te gra ci ja. Vla da Mir ka Cvet ko vi }a ima sa mo jo{ dva me se ca da osi gu ra da od lu ka bu de po zi tiv na i da Sr bi ja po sta ne ze mqa kan di dat. Da li }e Vla da ura di ti sve {to se od we o~e ku je – pre sve ga u ve zi si tu a ci je na kraj wem se ve ru Ko so va – osta je da se vi di. Ono {to sma tram da je si gur no je ste da Sr bi ja ne sme da se za do vo qa va s mi ni mu mom i is pu wa va wem osnov nih kri te ri ju ma ko ji se ti ~u re gi o nal ne sa rad we i nor ma li za ci je od no sa sa Ko so vom. Zbog kva li te ta i di na mi ke pre go vo ra o ~lan stvu, Be o- grad se mo ra upor no i pa ra lel no bo ri ti i pro tiv si stem ske ko rup ci je i ra di ti na us po sta vqa wu pu ne vla da vi ne pra va u ze mqi. Ima ju }i u ob zir ve li ke qud ske po ten ci ja le Sr bi je, ali i te {ku eko nom sku kri zu, iz la zak iz „kri ze“ na se ve ru Ko so va jed no stav no ni je do vo qan da bi se sve tli ja bu du} nost u~i ni la gra |a ni ma re al ni jom, a ~lan stvo u EU bli ìm. Sta tus kan di da ta je va àn ko rak na pred bez ko ga ne ma da qeg na pret ka ka EU i sled stve no to me ka eko nom skom opo rav ku. Ma ke do ni ja je ve} {est go di na kan di dat ko ji upor no od bi ja po li ti~ ki kom pro mis za do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra, pre sve ga jer po li ti~ ka eli ta ni je u sta wu da pre se ~e Gor di jev ~vor spo ra oko ime na sa Gr~ kom. Cr na Go ra je, pak, za hva qu ju }i re form skom na po ru Vla de pre mi je ra Igo ra Luk {i }a iz be gla taj sce na rio. î we ni ca da je ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le u svo joj tur ne ji po Za pad nom Bal ka nu pro te kle ne de qe po se tio sa mo Pod go ri cu i Be o- grad go vo ri o zna ~a ju i po zi tiv noj per spek ti vi Cr ne Go re i Sr bi je za sta bil nost i in te gra ci ju ~i ta vog Za pad nog Bal ka na u EU. Cr na Go ra je ve} la ne sti gla, a sa da i pre sti gla Ma ke do ni ju. Sr bi ji je isto na do hvat ru ke.

Sr bi ja ima ka pa ci tet da spro vo di re for me to kom pre go vo ra o ~lan stvu u EU, ali pret hod no mo ra obez be di ti wi ho vo otva ra we. Za to je neo p hod no ne sa mo im ple men ti ra ti sve po stig nu te spo ra zu me sa Pri {ti nom, od mah se vra ti ti di ja lo gu, ve} i pro na }i re {e wa za pred sta vqa we Ko so va u re gi o nal nim fo ru mi ma, za pro ble me snab de va wa elek tri~ nom ener gi jom, kao i za pi ta we te le ko mu ni ka ci ja. Pred sed nik Ta di} je na sa stan ku Ig man ske ini ci ja ti ve re kao da „za Ko so vo ne ma re {e wa ko ja }e vra }a ti u pro {lost, ve} se mo ra ju na }i re {e wa ko ja }e bi ti odr ì va u bu du} no sti.” Ta bu du} nost ne sme da bu de da le ka bu du} nost ~i ji na pre dak gra |a ni ne }e ose ti ti u re al nom vre me nu. Bi lo bi do bro uko li ko bi Be o grad uva ìo i po li ti~ ke po ru ke pred stav ni ka 70.000 Sr ba ko ji ì ve ju `no od Ibra, a ko ji ma hom po dr à va ju vla di nu stran ku srp ske za jed ni ce na Ko so vu - Sa mo stal nu li be ral nu stran ku. Na taj na ~in }e se obez be di ti sta tus en kla va, a ne po zi vi ma da Sr bi iz dr è na ba ri ka da ma na se ve ru. Ko mi si ja je u no voj Stra te gi ji {i re wa EU, ko ju je ko me sar Fi le pred sta vio na za se da wu Od bo ra za spoq nu po li ti ku Evrop skog par la men ta 12. ok to bra, une la nov pri stup pre go vo ri ma o ~lan stvu po ko jem }e se naj te è po gla vqe o pra vo su |u i osnov nim pra vi ma otva ra ti na sa mom po ~et ku pre go vo ra a ne pri kra ju kao u slu ~a ju s Hr vat skom. To je jo{ je dan jak raz log za {to Sr bi ja tre ba da iz la zi u su sret re for ma ma. Ka da se otvo re pre go vo ri o ~lan stvu, bor ba pro tiv ko rup ci je }e do }i u fo kus in te gra ci ja Sr bi je. Za to je po treb no ve} sa da na pra vi ti zna ~a jan „track record„ u ko me }e se do ka za ti da ne ma po li ti~ ki ne do dir qi vih. Fi le je to kom bo rav ku u Be o gra du re kao i da „re form ski pro ces ko ji je spro ve la Sr bi ja... po tvr |u je ko li ko je ovo bi la do bra go di na za Sr bi ju.” Sa mo od Be o gra da za vi si {ta }e se ostva ri ti 2011, jer na red na go di na ne mo è bi ti do bra, ako ne ma pra ve po la zne osno ve u ja nu a ru. O to me }e bi ra ~i sva ka ko da ti svoj sud na na red nim par la men tar nim iz bo ri ma. Na dam se da }e to bi ti u tre nut ku ka da ce la ze mqa – ne vla da ju }a ko a li ci ja, ni ti opo zi ci ja – bu de ima la sta tus kan di da ta i na la zi la se pred otva ra wem pre go vo ra o ~lan stvu u Evrop skoj uni ji. (autor je iz ve sti lac EP za Sr bi ju)

nedeqa16.oktobar2011.

c m y

dnevnik

@R TVA PO LI TI^ KIH IZ BOR NIH KAM PA WA

po tom ci di vqa ci ma

{to do pre par godina nije bilo zamislivo – kazao je Pusi} za na{ list. On smatra da u problemu grancama sa Srbijom, poput onog sli~nog spora koji je postojao sa Slovenijom, ipak preovladava racionalan stav. A taj stav hrvatske polti~ke elite, po wegovim re~ima, apsolutno iskqu~uje mogu}nost sukoba. – Mislim da su ipak prepoznali da je mnogo ve}i nacionalni interes mir i dijalog koliko god trajao, nego sukobi i rat. I u sporu sa Slovenijom bilo je nekih koji su tra`ili da se prema slovena~kim vodama uputi ratna oklopwa~a, ali to naravno nije imalo nikakvog odjeka jer se shvatilo da je ve}i problem za Hrvatsku to {to je Jadransko more izlovqeno i {to se mora hitno reagovati da se ne pretvori u mrtvo more, nego to da li ga izlo-

Pusi} isti~e da je zbog toga jako dobro da politi~ari iz regiona, posebno oni na visokim funckijama, do|u na skupove kao {to je bila sesija Igmanske incijative. Jer, kako je naveo, politi~ke poruke koje se tom prilikom iznose nisu samo predstava za javnost, ve} ih na neki na~in i obavezuju. – To nam je bila ideja od samog po~etka, da okupimo ~elnike dràva koji }e me|usobno razgovarati i izja{wavati se o temama koje name}u nevladine organizacije i pred medijima i pred predstavncima EU, kao {to je bio slu~aj u petak u Beogradu. I samim tim, verujemo, oni su se i sami svojim porukama obavezali da }e povla~iti odre|ene poteze koji }e doprineti da se otvorena pitawa u regionu re{avaju na dobrobit gra|ana – kazao je sagovornik „Dnevnika”. On je zadovoqan i {to su bar u jednom danu poruke sa sesije Igmanske incijative bile jedna vqavaju hrvatski, slovena~ki normalna vest u moru katastroili italijanski ribari – na- fi~nih koje prevladavaju u meveo je Pusi}. dijima na ovim prostorima. Tako se, smatra on, i problem – Gledao sam Dnevnik na HRTgranice izme|u Srbije i Hrvatu u petak uve~e u kojem je izveske mora re{avati razgovorima {taj sa Igmanske incijative i argumentima, bio druga~iji od ali i uz svest da svih ostalih veje nacionalni sti. Jer, ovde se Mnogo je ve}i interes obe drgovorilo o sanacionalni interes àve mir, „koji radwi, toleranmir i dijalog koliko je nemerqivo ciji, o zajedni~god tra jao, ne go su ko bi va`niji od toga kom interesu i rat na kojoj je stradràva regije da ni neka ada na se me|usobno (Zoran Pusi}) Dunavu„. pomaù u primeni evropskih – Mi ionako standarda koji su na dobrobit èlimo da budemo ~lanovi jedgra|ana u celom regionu... – nane ve}e zajednice dràva, gde veo je Pusi}. – Tako su gra|ani }emo morati da ustupimo jedan mogli da vide da nije sve u usijadeo suvereniteta. I onda nikanim i konfliktim polemikama ko ne smemo dozvoliti da prekojima ne znamo ni pravi razlog, vagnu neke primitivne ideje i ve} da se ne{to moè napraviti nerazumne odluke zbog kojih }e i kroz zajedni{tvo i saradwu. nas na{i potomci smatrati divqacima – istakao je Pusi}. n Branka Dragovi}-Savi}

KARMA KOMA

Uli ca le pog ime na

ema uspe{nog etni~kog ~i{}ewa bez ~i{}ewa memorije: nije dovoqno proterati qude – {to ìve, {to mrtve, jer za „~ista~e“ ni u smrti nismo jednaki – nego treba izgnati i spomen na wih, ceo onaj simboli~ki prtqag ne~ijeg istorijskog prisustva, a ponajvi{e sve ono {to ukazuje na raniju blisku povezanost, ~ak isprepletenost, nekih novih „nas“, sa nekim novim „wima“, koje se bliskosti vi{e ne smemo se}ati od trenutka kada je sve~ano progla{eno da postojimo neki Mi i da postoje neki Oni. Imena ulica na{ih gradova, a „na{i“ su u ovoj pri~i svi oni gradovi koji su bili takvi u trenutku zapo~iwawa Raspada, etni~ki su ~i{}ena u vi{e navrata, u vi{e slojeva, kampawa, u vi{e zamaha satarom koja je imala rase}i i presuditi gde je {ta i ko je ~iji. Krenulo je, se}am se, u na{oj uòj domaji sa imenima partizana i komunista kojima je greh bio ne {to su bili partizani i komunisti, nego {to su bili Hrvati, Slovenci, Muslimani; tako su na{i gradovi ostali bez raznih Kardeqa, Kidri~a i Kra{eva, a onda se krenulo i daqe, pa su gdegde postradali i slikari, i pisci, i ko zna ko jo{ ko je najedared ispao sa spiska prigodno redefinisane „na{e kulture“; na kraju se do{lo i do istrage „lo{ih Srba“, lo{ih sa stanovi{ta jedne nove tobo` ideolo{ke, zapravo tek deprimantno malogra|anske paradigme. Tu je ~ak i gdekoji {panski borac umeo stradati u ime nekog dugokosog gitaro{a (limanski „slu~aj Parovi} vs. Lenon“ od pre nekoliko godina), mada bi se taj gitaro{, samo da moè, prvi gadqivo usprotivio toj nedostojnoj simboli~koj razmeni, poniàvaju}oj za obe strane, izruguju}oj obema. Sli~no je, pa gdegde i gore, bivalo i u drugim krajevima rasto~ene nam domovine, tamo gde su neki novi Oni ~istili tragove simboli~kog prisustva ovih novih Nas, sve do brisawa imena gradova, planina, reka, svih toponima koji bi ukazivali na Nas kao na legitiman, ~ak blizak oblik postojawa u svetu. Novine sada pi{u kako }e Milan Mladenovi} po svoj prilici dobiti ulicu u Zagrebu, u znak po~asti za ono {to je zna~io nekim generacijama iz vremena dok biti Mi i biti Oni nije zna~ilo ìveti u dve me|usobno nedodirqive dimenzije; ili, naprotiv, ba{ onim generacijama kojima je i glas, stih i stav Milana Mladenovi}a bio du{evni protivotrov, jedan od dragocenih na~ina da se opstane u vremenu gluposti i mr`we, a u prkosu gluposti i mr`wi, prkosu koji nije bio sam sebi svrhom, nego je bio pitawe ~asti i razuma. Ima neke posebne simbolike u tom ~inu da ri va wa uli ce, za gre ba~ ke, ba{ Mi la nu

Mladenovi}u, jer – za one koji ne znaju, a uvek se i takvih na|e – Milan je Mladenovi} bio peva~ i gitaro{ sa beogradske kaldrme, rokenrol poeta ili tek muzikant, ako ho}ete; ne verujem da bi se on bunio protiv te poluironi~ne odrednice, nije taj bio tip koji ùdi za akademskim verifikacijama koje god sorte, i za onom vrstom pompeznog uvaàvawa iza kojeg ne stoji ni{ta supstancijalno, ni{ta stvarno, nego je tek filistarski zort pred dràvno overenim Autoritetima. Bio je, dakle, ~ovek izvan svake podele uloga u etabliranoj Visokoj Kulturi, koja je u „bednih malih isto~noevropskih dràva“ (I{tvan Bibo) vazda nekako preblisko povezana sa fantomom odvi{e ozbiqno i doslovno shva}ene „nacionalne kulture“, toliko „nacionalne“ da za kulturu tu vi{e i ne ostane mesta, nego se, pre ili kasnije, sve svede na rituale samooboàvawa plemena, u kojem pesnici i muzi~ari, glumci i pisci, imaju biti samo vra~evima i ceremonijal-majstorima jedne àlosne komedije kolektivnog samopovla|ivawa. Milan je Mladenovi} bio ~ovek iz nekog drugog sveta, a ako je kakvome „plemenu“ i pripadao, bilo je to pleme onog geteovskog izbora po srodnosti, i ~inili su ga svi oni qudi koji su ose}ali zajedni~ki senzibilitet i veru u nedostojnost hodawa pod zvezdanim nebom bez moralnog zakona u sebi, nezavisno od nacionalnog i „geografskog porekla“, jer ~ovek ipak nije vinova loza pa da zagledamo je li uzgojen sa ju`ne ili severne padine, da li ga je osun~alo odavde ili odande, pod ovim ili onim uglom, niti je pseto kakve {minkerske pasmine, pa da mu istraùjemo rodoslov do devetog kolena. Ako ustrajemo sa ovom kere}om metaforom, takvi bi kao on pre pripadali ponosnome soju avlijanera, onih koje ne krasi tek ki~asto isfantazirana „~istota krvi“, nego ona jedino stvarna i jedino va`na, ~istota srca. Utoliko je malko i sme{no i nedostojno {to se sada u korist Milanovu poteè i to da je gra |a nin Mla de no vi} „ro |en u Za gre bu“, vaqda ne bi li se tako smek{ala srca onih koji bi mogli imati {tagod protiv, ali hajde de, nek bude i tako ako }e to da pomogne. Verujem da mora biti lepo ìveti u Ulici Milana Mladenovi}a, u kojem god gradu. Ima u tome neke posebne, opore i tamne jesewe lepote, ba{ kao u onim wegovim stihovima „Vidi da mo`da nije stigla jesen/Traì i na}i }e{ u sebi truo hrast/Gore u nama je bujica re~i/Dole u nama je jesewi strah“. n Te o fil Pan ~i}

TRA GOM PRED IZ BOR NOG PRI ZI VA WA MA \A RA I BO [WA KA

Ma win skim stran ka ma sa mo vlast le po sto ji iv{i dugogodi{wi predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Joèf Kasa svojevremeno je za drugog politi~kog lidera ma|arske mawine u Vojvodini rekao da je „izdajnik” zato {to je ovaj u Be~eju sara|ivao sa radikalima. Ima, me|utim, onih koji se se}aju Kasinog iskustva pred kraj Milo{evi}eve vladavine i wegovog – kako to kaè Du{an Jawi} iz Foruma za etni~ke odnose – “manevra” s onda{wim socijalistima na lokalnom nivou. Rizikovao je, uzeo „dobru stranu”, i to im je donelo benefit koji SVM i dan-danas koristi, smatra Jawi} koji ne veruje da bi ne{to sli~no moglo da se dogodi jer je to bio, kaè, period dru{tvenog preloma. Uo~i izbora u Srbiji koje vlast o~ekuje na prole}e, ponude SVM-u koji danas vodi I{tvan Pastor, ve} su na stolu, a karte su me|u prvima otvorili opozicioni napredwaci, ne samo na “ma|arskom frontu”. – Stranke mawina {irom Evrope uglavnom idu uz one koji su na vlasti, i to zbog iskustva koje kaè da ako si mawina, pa jo{ u opoziciji, te{ko }e{ ne{to da uradi{ – navodi Jawi} u razgovoru za „Dnevnik”. To iskustvo imaju i srpske stranke u Hrvatskoj, i sa HDZ-om i sa SDP-om, pa u tom smislu Jawi} ne vidi ni{ta neobi~no u tome kad stranke mawina ulaze u razne saveze. U Srbiji, opoziciona SNS poru~uje ovih dana da u SVM-u I{tvana Pastora vide iskrenog

partnera u budu}nosti, kazao je zamenik predsednika te stranke Aleksandar Vu~i}, a u {tampi su se ubrzo pojavili natpisi kako „I{tvan nasle|uje Ivicu”, odnosno kako je SNS spreman da mesto ministra policije, na kom je danas socijalista Ivica Da~i}, ponudi lideru SVM-a u budu}oj vladi. Ma|arskoj stranci je resor policije nu|en i uo~i parlamentarnih izbora 2007, kada je Nikoli} jo{ bio zamenik lideru SRS-a Vojislavu [e{equ. SVM je to tada odbila, a wen tada{wi lider Joèf Kasa je, podsetiv{i na „[e{eqeve sendvi~e„ za put Ma|arima iz Srbije, ostao u ~udu otkud Nikoli}u ideja da Ma|ari prave savez sa radikalima. Za dana{wi SVM na ~elu sa Pastorom, kaù u toj stranci, ni savezni{tvo niti podela resora sada nisu tema. Pastor je ipak ranije, nakon {to wegov SVM kao deo vladaju}e koalicije nije podrào buxet za 2010. i kada su se odnosi sa starim saveznikom DS-om zbog toga duboko uzdrmali, obja{wavao medijima ho}e li se odazvati pozivu napredwaka na razgovore o predizbornoj koaliciji za izbore na koje je opozicija jo{ tada ra~unala. „Nema razloga za izbegavawe razgovora sa napredwacima”, rekao je tada Pastor na{em listu, ali jednako je spreman, dodao je, da razgovara i sa drugima. Najnovijim prizivawem mawina, napredwaci, po mi{qewu Jawi}a, poku{avaju da urade dve stvari. – Prvo, Vu~i} poku{ava da odrì pri~u da su pobedili pre

Stranke mawinskih zajednica povode se iskustvom koje ka`e da ako si mawina, pa jo{ u opoziciji, te{ko }e{ ne{to da uradi{ (Du{an Jawi})

Ako u parlament u|emo sa velikima u koaliciji, uvek postoji strah od asimilacije koja donosi zagrqaj sa velikom partijom (Nenad Stevovi})

izbora i ve} prave kombinacije koliko im treba za ve}inu. Ide na makretin{ki dobar trik – ka`e Jawi}. – S druge strane, poku{avaju da stvore neki novi imix te napredne stranke koja je, eto, sad spremna da sara|uje i sa mawinama, da je zapravo dr`avotvorna. To je o~igledno deo wi-

hove kampawe pozicionirawa i brendirawa. Ako se napredwaci i Ma|ari vi|aju, to je normalno i dobro, smatra sagovornik na{eg lista, koga me|utim ~udi {to nekih drugih susreta nema. S muftijom Moamerom Zukorli}em, obja{wava, trebalo je da se vidi Bo-

ris Tadi}, kao {ef dràve i vladaju}eg DS-a. – Nema nijednog ozbiqnog analiti~ara, doma}eg ili diplomate, ili poslovnog ~oveka koji ode u Novi Pazar, a ne vidi se sa Zukorli}em. Moè tamo da se vidi i s Ugqaninom, a da bi videli Qaji}a, moraju da do|u u Beograd. I to vam kaè sve – navodi Jawi}, dodaju}i da su ~ak i oni koji ulaze u politiku, poput wegove Nove socijaldemokratije Srbije, imali seriju razgovora “vrlo ozbiqnih i odgovornih” sa sanxa~kim muftijom. Neki }e to, po wegovim re~ima, uraditi iz svojih programskih razloga, ose}awa za to {ta zna~i stabilnost u Sanxaku i u Srbiji, posve}enosti mawinskim pravima ili iz svoje „politikanske situacije„. Muftiju Zukorli}a nedavno je potraìo Tomislav Nikoli}. „Sa~eka}emo gospodina Nikoli}a da do|e na vlast i onda }e potvrditi da nije kao ovi do sada i da }e s pozicija vlasti potvrditi ono {to je ovde rekao”, kazao je Zukorli} posle razgovora sa predsednikom SNS-a. A razgovarali su, kaè, o pet zahteva i otklawawu velikih nepravdi koje je aktuelna vlast u~inila Islamskoj zajednici i Bo{wacima. I Bo{wa~koj demokratskoj zajednici, stranci koja se vezuje za verskog vo|u i koja je nova na politi~koj sceni, potrebno je pozicionirawe, prime}uje Jawi}, ali izborne pri~e tek slede. – Znam, imao sam iskustva, razgovore sa Zukorli}em: on vrlo ja-

sno predstavi svoj zahtev autonomije i traì jasan odgovor da bi pravio koaliciju. I jasno ukazuje da su koalicije mogu}e posle izbora, jer on ima uverewe da }e pobediti. Ne znam da li je SVM u toj situaciji – navodi Jawi}. Stranka koju vodi I{tvan Pastor, smatra na{ sagovornik, poja~ava svoj imix borbom za Vojvodinu, a ne borbom za Ma|are, tako da je stvorila sebi „veliku opoziciju„ unutar ma|arskog korpusa. Tome na ruku idu, dodaje Jawi}, problemi s listom „Ma|ar so” i dominacijom koju SVM ima u Nacionalnom savetu Ma|ara. U Crnogorskoj partiji, jedinoj koju ta nacionalna mawina ima u Srbiji, pozivaju predstavnike drugih mawinskih stranaka na udruìvawe. – Nama je va`no da u|emo u parlament Srbije. Ako u|emo sa velikima u koaliciji, uvek postoji strah od asimilacije koja donosi zagrqaj sa velikom partijom. @elimo da budemo nezavisni i autenti~ni predstavnici na{e zajednice – kaè za „Dnevnik” predsednik CP Nenad Stevovi}. I on bi, misli, odgovorio na poziv bilo koje stranke na razgovore, ali prvo bi da ~uje mawince. O~ekivali su, kaè, da velike mawinske partije povedu pri~u oko wihovog udruìvawa, ali to se ne de{ava. One same ulaze u parlament, dok mawe nacionalne stranke, zakqu~uje Stevovi}, mogu samo da se udruè i smisle model kako }e se wihov glas ~uti u parlamentu Srbije. n Sneàna Nikoli}

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

INTERVJU

MIR KO TO DO RO VI], VLA SNIK „TO DO RA”,

Lo { po li ti ~a r upire ama najava privrednika da bi mogli osnovati svoju stranku, a upravo to je namera novoosnovanog “Pokreta privrednika”, izazvala je iznena|ewe u delu srpske javnosti, pogotovo onom koji veruje da oni ionako upravqaju dràvom. Iako u svetu bogati qudi ~esto ulaze u tzv. visoku politiku – jer vlada uverewe da ako su bili sposobni da sebi stvore bogatstvo, zna}e i da brinu o dràvi – kod nas je ~ak i sama najava mogu}nosti da bi neko od “na{ih tajkuna” mogao da osnuje stranku svojih “kolega” i iza|e na izbore neminovno nametnula pitawe: {ta oni to jo{ ho}e kada su im prethodne godine donele toliko mnogo. Uspe{ni biznisman, vlasnik kompanije “Todor”, savetnik vicepremijerke Verice Kalanovi} i jedan od osniva~a “Pokreta privrednika” Mirko Todorovi} u intervjuu “Dnevniku” priznaje da su ga mnogi upitali {to mu treba da ulazi u politiku. Odgovara da je privrednicima dogorelo do nokata i da je do{lo vreme da iza|u pred javnost s ogoqenom istinom. – Prvo moramo da ra{~istimo ko su to tajkuni u Srbiji. Nek jednom dràva kaè ko je to. Postoje lopovi, a uspe{ni biznismeni to nisu. Za{to nas uspe{ne privrednike, koji decenijama po{teno radimo i izvr{avamo sve obaveze prema dràvi i zaposlenima, trpaju u isti ko{? Oni koji su do bogatstva do{li zaobilaze}i zakone imaju ime i prezime i neka se ona saop{te javno. Ovde je najlak{e nesposobnim politi~arima da u sveop{toj bedi i siroma{tvu upiru prst u bogate qude, a ovde su bogati i oni koji imaju malu radwu i 50.000 evra, {to je daleko od pravog bogatstva. Znam da nisam tajkun jer sam sve obaveze prema dràvi i radnicima uvek redovno izmirivao. Mi smo radili po 30 godina da bismo vozili “mercedese”, a ~ime su oni koji se danas u wima vozikaju Srbijom svoje zasluìli? l Sta we u srp skoj pri vre di i eko no mi ji je ve} go di na ma isto. [ta je to na te ra lo bi zni sme ne da ba{ sa da osni va ju po li ti~ ku stran ku? – Politi~ari i politika, zajedno s medijima, stvorili su ambijent da su partijske odnosno dràvne funkcije rezervisane samo za jedan poseban sloj qudi, a ve}ina tih partijskih }elija, skoro do vrha vlasti, jesu zapravo oni kojima je prvo zanimawe dràvni ili partijski posao. To je jedan od glavnih problema danas i to je za nas privrednike koji radimo i stvaramo ubita~no. Stvorio se stra{an jaz izme|u birokratije, i to one u najgorem obliku te re~i, i qudi koji rade i pune buxet ove dràve. U tom jazu najvi{e stradaju ne samo veliki, mali i sredwi privrednici, ve} sami gra|ani Srbije. Uz to ide beda koja je svuda oko nas, pa smo mi privrednici odlu~ili da ili }emo preuzeti stvari u svoje ruke ili }emo vlasti naterati da uvaì na{e zahteve. To je bio razlog da osnujemo “Pokret za preokret”. l Za {to bi srp ski bi ra ~i, bez ob zi ra ko li ko su va {e ide je do bre,

BAN KA IPAK NE MO @E DA BR QO TI NE IN VE STI TO RA PRE VA LI NA KUP CE

Hi po te ku bri {e is pla ta sta na K upovina stana uvek je i radost i briga za kupca. Radost jer dobija kvadrate za koje kona~no ne}e morati da pla}a najamninu, a briga – da ih kojim slu~ajem ne izgubi zbog brojnih razloga, kojima smo bili svedoci u protekloj deceniji. Svima je poznato kako su neki investitori prodavali neizgra|ene i samo projektno skicirane stanove na golim livadama, uzimaju}i pare od kupaca, koji su se odlu~ili na taj korak zbog ne{to niè cene, a na kraju balade ostali i bez stana i bez para. Zbog prevare lo{ih investitora danas ni ozbiqne firme vi{e ne mogu da prodaju stan u predugovarawu, jer su pri~e unesre}enih kupaca jo{ u glavama onih koji bi danas da kupe stan. Potencijalni kupci danas duvaju i na hladno, pa se pla{e i kupovine stana u zgradama koje se grade uz pomo} takozvanog projektnog finansirawa, koje podrazumeva dodelu sredstava za izgradwu investitoru od strane banke, koja kao obezbe|ewe za kredit stavqa hipoteku na zgradu. Dobar poznavalac prilika na trì{tu stanova, ina~e direktor Prodaje u novosadskoj Agenciji za promet nekretnina „Solis” Dragan Rabati}, kaè za na{ list da je za svakog kupca najsigurnia kupovina ukwiènog stana direktno

~ine dozvole taj stan vi{e nije perdmet ra~una, odnosno potraìvawa izme|u investitora i banke. U projektnom finansirawu se uspostavqa odnos izme|u investitora i banke: banka u odre|enom trenutku postaje vlasnik nekretnine, ali dokaz kupca stana o pla}awu investitoru gotovinom, kreditom ili na rate, dokaz je banci da je taj stan pla}en. Kupac je u ovom obliku finansirawa izgradwe stanova potpuno za{ti}en i ne moè se desiti da investitor stavi pare koje je kupac uplatio u xep (kao {to je nekada bilo slu~ajeva), ve} mora preko ra~una banke da pravda sredstva. Banka sukcesivno pu{ta kredit po odre|enim pozicijama, tako da projektno finansirawe nije pri~a za malu decu, ve} ozbiqan posao i rizik kupaca je sveden na minimum. Prilikom podizawa kredita kod banke investitor ne mora da zaloì zgradu koju namerava da gradi. Moè da stavi pod hipoteku i neku drugu nekretninu, jer banka moè da za kredit traì hipotekarno pokri}e drugog tipa. Sve je stvar solventnosti investitora koji èli da gradi. Sagovornik obja{wava da je princip po kojem banke daju projektno finansirawe da najmawe 20 odsto vrednosti projekta pokriva investitor, a za ostatak dobija kredit. Banka defini{e da je tih 20 odsto vlasni{tvo Za {ti ta kup ca placa, {to zna~i da svaki investitor koKada kupac kupuje stan, ima nekoliko nivoa za{tite: ji planira da konkunajpre da proveri u katastru da li je stan ukwièn, {to ri{e za projektno naj~e{}e rade angaòvani advokati koji vade list nefinansirawe mora da pokretnosti i to na dan overe ugovora i isplate, gde se bude ukwièn kao vide sve eventualne zabele`be koje osporavaju vlasnivlasnik parcele i je{tvo. dino tako moè da doTako|e, postoji registar u sudu u kome se moè provebije finansirawe izriti da li je investitor za predmetni stan ve} overavao gradwe. Banka ne fineki ugovor, {to moè da bude alarm za kupca. [alteri nansira kupovinu zeza overu raspolaù informacijama koje dobiju upisivamqi{ta, odnosno lowem podataka o eventualnom ranijem overavawu ugovokacije, nego samo zira, iz ~ega kupac moè da vidi da li se radi o kakvoj madawe objekta na wenipulaciji. Kupce je najlak{e prevariti ako su lakomu. verni i ne proveravaju. Sagovornik kaè Rabati} kaè da je kod projektnog finansirawa zada rade upravo taj obtvorena finansijska konstrukcija i investitor dobija lik prodaje stanova namenska sredstva za izgradwu zgrade, tako da ne moè izgra|enih uz pomo} da se desi kao kod kvazi investitora da prodaju stan od projektnog finansi30.000 evra i kupe auto za 20.000! rawa i da je to i najCe ne pa da ju jednostavniji i najsigurniji put do stana Na trì{tu nekretnina postoji veliko inteersovaza kupca. Kako objawe za kupovinu stanova, me|utim, realizacija zavisi od {wava, postoji sigucene. Rabati} kaè da brzinu prodaje nekretnine isran finansijer i svi kqu~ivo defini{e prodavac. Cene blago padaju i nisu izgledi da se objekat ni pribli`no onolike kakve se pojavquju u novinama i izgradi, {to je preoglasima, ve} su daleko ispod, tako da je kvadrat garsosudno za budu}eg vlawere pao na oko 1.000 evra i ko uspe da dobije po 1.100 snika stana. êsto dobro je pro{ao. kupac stana upravo Najjeftiniji stanovi su u udaqenijim naseqima i na kod iste banke podivi{im spartovima i kre}u se od 750 do 850 evra. Pravi è stambeni kredit, porodi~ni stanovi na Limanu ili Novom nasequ realjer ga mnogo lak{e no ne prelaze cenu od 850 evra za kvadrat. Podjednako se dobije kada je invepla}a ke{om i kreditima. stitor ban~in klijent. od vlasnika. Druga sigurnost za kupca je U razgovoru saznajemo da projektno kada investitor koji gradi zgradu ima finansirawe zauzima oko 20 odsto u projektno finansirawe kod banke i tu ne izgradwi svih stanova. Banke su voqne moè biti prevare. da finansiraju taj tip izgradwe, ali Rabati} obja{wava da ukoliko je ban- investitori moraju da imaju zadovoqaka odobrila projektno finansirawe in- vaju}i bilans poslovawa iz koga se vivestitoru, on ima obavezu prema banci, za di kredibilitet, solventnost i poukoju ne treba da brine kupac koji isplati zdanost. Na àlost, danas je malo tastan, jer isplatom stana automatski od kvih koji bi mogli da apliciraju za tabanke dobija takozvanu brisolnu dozvolu, kvu vrstu kredita. Ako kupac uspe da koja zna~i da banka skida, odnosno bri{e na|e takvog investitora koji prodaje hipoteku s tog stana, tako da se taj stan stan izgra|en uz pomo} projektnog fibri{e iz mase kvadrata koji pripadaju nansirawa, Rabati} poru~uje da ne treinvestitoru i na koje banka i daqe ima ba da brine. hipoteku. Su{tina je da davawem ove bann Ranka Dautovi}

dao glas va {oj stran ci, kad vla da uve re we da u ovoj dr à vi vla da ju taj ku ni iz sen ke a da su po li ti ~a ri sa mo ma ri o ne te ko ji ma oni upra vqa ju? - Prosto nije istina da privrednici vladaju iz senke i da su oni ti koji upravqaju politi~arima. Mi se nismo organizovali da vodimo populisti~ku politiku i nije nam ciq da osvojimo vlast. Mi jednostavno ho}emo da promovi{emo nove ideje, da qudima u Srbiji govorimo istinu a ona je mnogo surova. Jer i doktor da bi uspe{no dao lek pacijentu prvo mora da da dijagnozu a to upravo nama fali. Populisti~ka politika ne vodi nikuda. Oni koji vode danas Srbiju teoretski znaju {ta treba mo`da i boqe od nas privrednika ali su uàsno ograni~eni svojom partijskom centralizovanom disciplinom, koalicionim dogovorima i neverovatnom èqom da osvoje vlast a ne razmi{qaju ni malo kako da vladaju. Znamo da }e biti te{ko dokazati da politi~ki i privredni sistem mora da se druga~ije postavi da bi boqe funkcionisao i da bi nam bilo boqe. Znamo, a znaju to i oni na vlasti ali ne daju, da je decentralizacija bitna za boqitak. Decentralizacija partijske mo}i u dana{woj dràvi je nemogu}a a upravo je ona jedna od najelementarnijih stvari. Nemamo mi privrednici vremena za sve

ista redovno izmiruju sve obaveze. To {to se pri~a da privrednici danas finansiraju politi~ke partije ne pije vodu jer za to nema ni potrebe – politi~ari imaju mnogo dobre firme. Najboqe firme danas u Srbiji imaju na{e partije – to su javna preduze}a naspram kojih je moj “Todor” malen. l Deo bi ra ~a }e vas pi ta ti ako ste ta ko do bri bi zni sme ni i pa tri o te i è li te da pro me ni te dru {tvo, za {to su vam ra ~u ni na eg zo ti~ nim ostr vi ma? – Mo`da neki imaju ra~une na egzoti~nim ostrvima, ali oni su zaista mawina kojom se javnost ve} godinama bavi. A zapravo 98 odsto privrednika u Srbiji danas jedva sastavqa kraj s krajem i sasvim je logi~no da smo zainteresovani za sudbinu dràve jer je ose}amo na svojoj koì. Posledwe dve godine 50 odsto sive ekonomije se vaqa srpskim trì{tem tekstila a dràva }uti. Ako bi ja za svoju prodavnicu u Novom Sadu prestao da pla}am PDV, poreze, doprinose, firmarinu, taksu, vodu, struju, prodavao bih robu znatno jeftinije – skoro kao kinesku koja se kupuje na ulici. Da li je to ciq i re{ewe? Naravno da nije. Sada sam proglasio 200 radnika za tehnolo{ki vi{ak, zatvaram pojedine maloprodajne objekte a to nikog ne zanima. Privrednici imaju velike kreditne linije i danas 98 odsto nas koji po{te-

Ka ri} je ne {to dru go l Po sto ji li strah da }e te pro }i kao Bo go qub Ka ri} i da }e te onog tre nut ka ka da u|e te u po li ti~ ku are nu do ì ve ti we go vu sud bi nu? – Politi~ke partije su sada druga~ije od vremena kada je Kari} hteo da se bavi politikom. On je hteo da napravi vlast tako {to }e odràti ono {to je imala prethodna. Mi to ne èlimo jer mi koji traìmo promene i novine, kao po{teni privrednici spremni da u o~i pogledaju sve dràvne institucije – ni{ta nismo utajili i ni{ta ne dugujemo. Veliki smo poreski obveznici, zapo{qavamo radnike, pla}amo doprinose. Mi ne}emo voditi populisti~ku politiku jer dobro znamo da nema ni{ta od slikawa ispred zatvorenih fabri~kih vrata i praznih pri~a da }e, ako mi do|emo na vlast, one po~eti da rade. Ne}e. Ili da pri~amo kao SNS da }emo za ~etiri godine ubaciti 100 milijardi evra u Srbiju jer dobro znamo da ~ak i da to obezbedimo, u 80 odsto srpskih op{tina nemamo kompanije i qude koje bi mogle ispo{tovati ono {to strani investitori traè. Ono malo qudi {to zna da radi i stvara oti{lo je u banke, strana predstavni{tva ili u Evropu. Ili lutaju besciqno. to ali nas nemar dràve primorava da to radimo. l Da li je va {e po ja vqi va we na jav noj sce ni pri li ka da ob ja sni te da ni je sra mo ta bi ti bo gat ako ra di{ po {te no i da ako ve} pu ni{ bu xet tre ba da se i pi ta{ o sud bi ni dr à ve? – To je na{a osnovna poruka. Da li je normalno da Novak \okovi} ima 100 miliona dolara? Jeste jer ih je po{teno zaradio. Pa hajde da vidimo ko ovde kako i {ta radi i koliko zara|uje, a ne da sve prozivamo i nabe|ujemo. U ovoj dràvi postoji 400.000 malih i sredwih preduze}a ~iji vlasnici po{teno rade. Ako oni za silne godine rada nisu dobili nijedno negativno re{ewe o nepla}awu poreza, ako su sve obaveze izvr{ili, onda su mnogo sposobni ili za-

no radimo grcamo u ovoj privrednoj situaciji, a svi se bave samo s onih dva odsto tajkuna koji kvare celu sliku i bacaju qagu na nas koji niti imamo ra~une na egzoti~nim ostrvima niti znamo kako da se i{~upamo iz nelikvidnosti, dugovawa, kredita. Pa ~ak i ako neki iznose pare iz zemqe koje su ovde zaradili na crno – za{to to dr`ava dozvoqava i za{to ne spre~ava takvu pojavu? Nefunkcionisawe institucija je toliko uzelo maha da vi{e ni{ta nije va`no osim da se bude na vlasti. l Ju rij Ba jec je ne dav no re kao da je Vla da naj od go vor ni ja za kri zu zbog iner ci je i ne e fi ka sno sti me ra, na {ta pri vred ni ci ve} go di na ma uka zu ju... – Na{e ideje i predlozi se jednostavno gube i pre nego {to stignu do premi-

Tu |e, a wi ho vo Srbiji su se pojavile po~etkom 2007. godine i do danas svi veliki trovinski lanci imaju svoje privatne robne marke, ali one jo{ uvek pokrivaju mawe od 10 odsto srpskog trì{ta robe {iroke potro{we. [ta su privatne robne marke? To je roba ponu|ena od strane nekog maloprodajnog lanca koja se prodaje pod wegovim imenom (kao wegov brend). Dakle, malprodajni lanci ih nisu proizveli, ali ih ipak nude kao svoju robu. Prednost privatnih robnih marki je u tome {to su istog ili sli~nog kvaliteta kao drugi proizvodi, ali sa vidqivo niòm cenom. To je posledica ~iwenice da su privatne robne marke proizvod direktnog dogovora proizvo|a~a i maloprodajnog lanca. Dakle, nema veletrgovaca, distributera i ostalih u lancu prodaje koji se ugra|iju u cenu proizvoda. U direktnoj dobiti su i proizvo|a~i (koji imaju siguran plasman svoje robe u maloprodajnim objektima partnera) kao i maloprodajni lanci (koji dobijaju robu po niòj ceni nego ostali prodavci). U Evropi privatne robne marke preuzimaju trì{te od klasi~nih brendova velikom brzinom. Najvi{e su raspostrawene u [vajcarskoj, gde ve} pokrivaju 47 odsto trì{ta robe {iroke potro{we. Slede je Velika Britanija, Nema~ka i Francuska – u svim navedenim zemqama, privatne robne marke prema{uju tre}inu trì{ta robe {iroke potro{we. U Evropi je prisutan trend nastavka brzog rasta privatnih robnih marki jer standardni brendovi nisu u stawu da im pariraju u pogledu cene dok im je kvalitet sli~an ili isti. Kao i u razvijenim evropskim zemqama, i u Srbiji se o~ekuje brz

rast udela privatnih robnih marki u narednih pet godina. Srpski potro{a~i, pritisnuti krizom, nastavi}e da se vode racionalno{}u tokom kupovine, {to podrazumeva minimalnu cenu za pristojan kvalitet – a to u osnovi i jeste koncept privatnih robnih marki. O~ekuje se da }e privatne robne marke u 2016. godini pokrivati oko jedne petine srpskog tr`i{ta robe {iroke potro{we, a industrije koje }e najboqe biti pokrivene ovim proizvodima bi}e hrana, alkoholna i bezalkoholna pi}a, ku}na hemija i kozmetika. n Borislav Pantovi} (istra`iva~ - analiti~ar Evromonitora za Srbiju)

c m y

dnevnik

prst u bo ga te

ko ga tu vu ~e za nos? Ne mo gu se sa mo pri ~a ti pra zne pri ~e i obe }a va ti a u prak si ni {ta ne ~i ni ti da se sta we u pri vre di pro me ni. Ni je re {e we u in ter vent nim me ra ma ko je za krat ko po ma `u a na du ge sta ze ni {ta ne zna ~e. To bo qi tak pri vre di, a ti me i gra |a ni ma, ne do no si. Mo ra se pro me ni ti po li ti~ ki am bi jent da bi i pri vre di bi lo bo qe. Pre vi {e je cen tra li zo van si stem u Be o gra du. Do voq no je po gle da ti gra do ve i op {ti ne, pa i Po kra ji nu Voj vo di nu ko ja je do bi la sa mo ma lo vi {e ovla {}e wa, i vi de ti da tu mno ge stva ri bo qe ra de i funk ci o ni {u. Svi oni ko ji ni su pod di rekt nim pa tro na tom par tij skih funk ci o ne ra u Be o gra du bo qe ra de ne go op {ti ne ko je to je su, sem ~a snih iz u ze ta ka. Ne ka da se na eskur zi je i{lo u Vr wa~ ku ba wu a sa da moj si no vac ide u Ja go di nu i ja imam kom pleks zbog to ga, ali ne mo gu a da ne pri znam da je wen gra do na ~el nik od tog gra da na pra vio raj za de cu i da mu ona do la ze iz ~i ta ve dr `a ve. Ta mo gde su – a tu va qa po me nu ti i In |i ju i Kra gu je vac – gra do na ~el ni ci bi ra ni ne po sred no, uspeh je bo qi i za to gra |a ni tre ba da op {tin -

SR BI JA NE SPREM NA ^E KA STA TUS KAN DI DA TA ZA ^LAN STVO U EVROP SKOJ UNI JI

O NAMERI PRIVREDNIKA DA OSNUJU STRANKU

je ra, a i ono {to stig ne se raz vod ni. Pr vo dr à va mo ra da od ra di svo je pre ma pri vre di, pa tek on da mo è mo da tra ì mo da svi re dov no iz mi ru ju svo je oba ve ze i pla }a ju da `bi ne. Ako dr à va pri vred ni ci ma du gu je ne ko li ko mi li jar di a ho }e da hap si za to {to woj ne pla }a ju da `bi ne – o ~e mu se tu ra di i ko

nedeqa16.oktobar2011.

ske ~el ni ke bi ra ju sa mi jer oni naj bo qe zna ju ko je ko i {ta tre ba da se u toj op {ti ni ra di. Iza bra ni ~el nik ne mo `e ima ti sa mo ovla {}e wa, mo ra do bi ti i no vac a to zna ~i da bu xet op {ti ne bu de di rekt no za vi san od fir mi ko je u woj ra de, pa bi se svi bo ri li da u svo joj op {ti ni ima ju {to vi {e pri -

spek ti vu jer su oni da nas iz gu bqe ni. Pa sa kim da stva ra mo bo qu Sr bi ju? Mi da nas ima mo me na xe ra na sve stra ne a da ne zna ju {ta su ni ti i{ta zna ju da ra de. Fa kul te ti nam ni ~u iza sva kog }o {ka a mla di ni {ta kon kret no ne na u ~e. Da smo mi age i be go vi za {to bi è qa svih bi la da po sta nu po li ti ~a ri ili da se do mog nu jav nih pred u ze }a, a ne pred u zet ni ci i rad ni ci u pri vat nom sek to ru? Mi pu ni mo bu xet, ste è mo ka i{, ot pu {ta mo rad ni ke, a oni ko ji ga tro {e i ni {ta ne pro iz vo de se mno è. Jav ni sek tor ra ste a pri vat ni sla bi jer mo ra na svo jim le |i ma da no si one ko ji ra di li - ne ra di li ima ju re dov na pri ma wa i ne raz mi {qa ju o ne li kvid no sti, za du è wi ma…. l Ne li kvid nost uni {ta va i ono ma lo pre o sta lih do brih pred u ze }a. Ima li joj le ka i pre te li no va ot pu {ta wa rad ni ka zbog ne sprem no sti dr à ve da uve de red u jav ni vred ni ka. Ova ko smo za dr à li sek tor ko ji za pra vo naj vi {e Mi lo {e vi }ev mo del ko ji je op - du gu je i tro {i? {ti na ma od u zeo po rez i imo vi – Ne vi dim ni lek ni per spek nu i sme stio ga u Be o grad, i sa mo ti vu ovog i ova kvog dru {tva u smo ga za vi li u de mo krat sku ko jem jed ni ra de a dru gi ar ~e. oblan du. Za to je sa da te {ko na - Dve go di ne se kr pi mo sub ven ci te ra ti po li ti ~a re da vra te o ni sa nim kre di ti ma a od ko re imo vi nu op {ti na ma i da one u ni tih pro me na pri vred nog i po star tu bu du iz jed na ~e ne, da zna ju li ti~ kog am bi jen ta ne ma ni {ta. {ta ima ju i ~i me ras po la ù. A Sva kog da na sve vi {e rad ni ka ne da do bi ja ide na bi ro ju sa mo one ra da i to je ~i ji su ~el dan ne za u S kim da stvaramo boqu ni ci po vo s t a v q i v Srbiju? Mi danas imamo qi par tij pro ces. Mi menayera na sve strane skih {e fo ot pu {ta mo a a da ne znaju {ta su va u Be o gra dr à va ni du, a bez pa {ta ne ~i ni niti i{ta znaju da rade ra osta ju oni ka ko bi sma ko ji “ne va wi la svo je qa ju”. tro {ko ve. Ona je ~ak uve }a la bi ro kra ti ju i tre ba joj vi {e pa l Ne dav no ste iz ja vi li da po sto ji po gre {na oce na da su ra. Ne ma tih pri vred ni ka ko ji pri vred ni ci „age i be go vi“ u mo gu to na mi ri ti. Sr bi ji, i da su to za pra vo po Pri tom se ni ko ne pi ta {ta li ti ~a ri... je s aga ma i be go vi ma u jav nim – Da nas mla di u na {oj dr à vi pred u ze }i ma ko ji ne od go va ra ju bo qe zna ju re zul ta te tre }e li ge za ogrom ne gu bit ke ko ji se sva ke ne go {ta i ka ko ra di ne ki pri go di ne po kri va ju pa ra ma svih vred nik u Sr bi ji ili {ta nam je gra |a na Sr bi je. Ni ko ne }e da ~i ni ti da bu de bo qe. Ni ko ih ne po sta vi pi ta we ko li ko se pa ra u~i da ako bu du i{li po pod ne na ba ca kao u bu nar i do kle ta ko. kur se ve, obu ke, do kva li fi ka ci Bez tih od go vo ra na pred ne mo je, mo gu bi ti uspe {ni ji pa i bo è mo. ga ti. Mo ra mo mla di ma da ti per n Qubinka Male{evi}

Pu ki pot pis ne do vo di stra ne in ve sti to re S

r bi ja bi u de cem bru i zva ni~ no tre ba lo da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Ipak, upr kos to me {to su in ve sti to ri u pro {lo sti ve o ma mno go ula ga li u ze mqe na tom ste pe nu pri dru `i va wa EU, te {ko je da }e mo i mi u na red nom pe ri o du us pe ti da na ra ~un tog sta tu sa pri vu ~e mo zna ~aj ni je stra ne di rekt ne in ve sti ci je. Jer, stru~ wa ci, ali i me |u na rod ne or ga ni za ci je ko je me re kon ku rent nost pri vre de, oce wu ju da je po slov ni am bi jent u Sr bi ji i da qe ve o ma ne po vo qan i sto ga ne pri vla ~an za in ve sti to re. Ina ~e, po red sta tu sa kan di da ta, Sr bi ji se kao pri li ka otva ra i ~i we ni ca da }e na {e pr ve kom {i je, Hr vat ska, sle de }e go di ne po sta ti ~la ni ca EU. U pro {lo sti se, pri li kom pret hod nih pro {i ri va wa EU, de {a va lo da po je di ni in ve sti to ri be `e iz ze ma qa ko je su po sta le no ve ~la ni ce u ze mqe kan di da te iz vi {e raz lo ga: jef ti ni je rad ne sna ge, mno go broj nih evrop skih re gu la ti va, eko lo {kih i dru gih, ko je ~la ni ce EU mo ra ju da po {tu ju a kan di da ti ne. Uz sve to, sta tus kan di da ta ipak sa svim iz ve sno od re |u je bu du }i evrop ski put ne ke ze mqe, {to u znat noj me ri eli mi ni {e mno ge po li ti~ ke ri zi ke ula ga wa.

za ko na i ti su }a pra vil ni ka ko ji se mi je wa ju sva ko ma lo”. No, ne sa mo da se sa ma in for ma ci ja o „Maj kro sof tu”, sva je pri li ka, po ka za la ne ta~ nom, ve} se po sta vqa i pi ta we za {to bi ne ko pre neo svo je po slo va we iz jed ne vr lo ne kon ku rent ne eko no mi je u dru gu istu ta kvu, mo `da jo{ i go ru. U Sr bi ji su po re zi, do du {e, ni `i ne go u Hr vat skoj, ali je sve osta lo jed na ko ona ko ka ko su za gre ba~ ki no vi na ri u pret hod nom ci ta tu na ve li. Uosta lom, Ve }i pri liv in ve sti ci ja u ze mqu se o~e ki vao i kad je Sr bi ja u{la u svoj pr vi ugo vor ni od nos sa EU, po sle pot pi si va wa Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu 2008. go di ne. Ipak, do to ga ni je do {lo i stra na ula ga -

Ne tre ba ju nam pr qa ve teh no lo gi je Di rek to ri ca Cen tra za stra te {ko eko nom ska is tra ì va wa „Voj vo di na CES” Va len ti na Iva ni} upo zo ra va da za Sr bi ju ne bi ni bi lo do bro da u wu do |u in ve sti to ri ko ji be è iz no vih ~la ni ca EU zbog evrop skih eko lo {kih re gu la ti va. – To mo è jed nu ze mqu sku po da ko {ta na du gi rok, jer po sta je de sti na ci ja za se lid bu pr qa vih teh no lo gi ja – re kla je Vlan ti na Iva ni} za „Dnev nik”. Ona pod se }a na to da su sve ze mqe cen tral ne i is to~ ne Evro pe ko je su bi le kan di da ti za ula zak u EU, op tu ì va ne za ta ko zva ni eko lo {ki dam ping, po {to ni su ima le re strik tiv nu eko lo {ku re gu la ti vu. Me |u tim, do da je na {a sa go vor ni ca, Sr bi ja shod no SSP-u ve} sa da ima ozbiq nu agen du ko ja se od no si na har mo ni za ci ju na {eg pra va sa pra vom EU. – Tre ba da raz mi {qa mo o raz vo ju, a ne ra stu eko no mi je. Za raz li ku od ra sta, ko ji se me ri ra stom bru to do ma }eg pro iz vo da po gla vi sta nov ni ka, po sto ji in deks hu ma nog raz vo ja ko ji ob u hva ta so ci jal ne, eko nom ske i eko lo {ke kri te ri ju me, a to zna ~i da raz voj me ri i ori jen ti sa no {}u na za {ti tu ì vot ne sre di ne! Hr vat ski me di ji ne dav no su pi sa li ka ko }e in for ma ti~ ki xin „Maj kro soft” ne for mal ni cen tar svog po slo va wa u ju go i sto~ noj Evro pi pre se li ti iz Za gre ba u Be o grad. Kao raz log za bek stvo te, ali i dru gih kom pa ni ja iz Hr vat ske u Sr bi ju, hr vat ski no vi na ri su sa ogor ~e wem na vo di li da je po slo va we u na {em su sed stvu po sta lo „ne iz dr ì vo zbog vi so kih po re za, sta ti~ ne bi ro kra ci je, kon tra dik tor nih

wa u ze mqu su po sled wih go di na ne do voq na za è qe ni raz voj. To me je, mo ra se pri zna ti, do pri ne la i glo bal na eko nom ska kri za, ali i ~i we ni ca da je po slov no okru è we u ze mqi ne a trak tiv no. Ta ko |e, u ovom smi slu ni {ta se ni je de si lo ni ka da su kom {i je Ma |a ri, a po tom i Ru mu ni i Bu ga ri, po sta ja li ~la no vi EU. – Pro blem je u to me {to ova ze mqa uop {te ni je do bra za bi znis. âk bi se mo glo re }i da ga dr à va

ra znim me ra ma de sti mu li {e – ka è u raz go vo ru za „Dnev nik” eko no mi sta dr Dra go van Mi li }e vi}. On na vo di da }e mo te {ko us pe ti da na ovaj ra ~un pri vu ~e mo vi {e stra nih in ve sti ci ja, po go to vo {to }e mo, sve je ja sni je, u naj bo qem slu ~a ju na Sa ve tu EU u de cem bru do bi ti sa mo sta tus kan di da ta, ali bez da tu ma po ~et ka pre go vo ra o ~lan stvu. – To ni {ta na ro ~i to ne zna ~i: evo, Tur ska ima sta tus kan di da ta ve} 38 go di na pa ni je ni bli zu ~lan stvu u EU–- uka zu je Mi li }e vi}, na vo de }i da je sve to za sa da vi {e po li ti~ ka pri ~a, ne go {to bi mo glo zna ~aj ni je da uti ~e na pri vred ne to ko ve. – Ni {ta se na tom po qu ni je do go di lo ni na kon pot pi si va wa SSP-a, za to {to to jed no stav no ni je do vo qan raz log in ve sti to ri ma. Oni ipak pri mar no gle da ju ka ko se raz vi ja na{ prav ni i eko nom ski si stem, a to ne ide do voq no do bro. Za tim vi de sve ove afe re u jav nim pred u ze }i ma, vi de i zah tev Evrop ske ko mi si je za pre i spi ti va wem dva de se tak sum wi vih pri va ti za ci ja ko ji jo{ ni je re {en... Mi li }e vi} upo zo ra va da ima mo isu vi {e kom pli ko va ne i du ge ad mi ni stra tiv ne pro ce du re ko je na ro ~i to od bi ja ju stra ne in vve sti to re, a po seb no one ko ji è le da do |u sa grin fild ula ga wi ma, od no sno da gra de no ve fa bri ke. A to su ula ga ~i ko ji su nam naj po treb ni ji. Upra vo su pro ce du re za do bi ja we gra |e vin skih do zvo la iz u zet no du ge, ka è na{ sa go vor nik. On do da je i da tre nut no ima mo naj vi {u in fla ci ju u Evro pi, {to sva ka ko ni je ono {to mo è da pri vu ~e ula ga ~e. Ta ko |e, po li ti~ ki ri zi ci ve za ni za Ko so vo su i da qe ve o ma vi so ki. – Ka da se sve to ima u vi du, a zna se da su ula ga wa mo ti vi sa na od no som pri no sa i ri zi ka, ve o ma te {ko mo è mo da o~e ku je mo ne ki ve li ki pri liv in ve sti ci ja – ob ja {wa va Mi li }e vi}. – In ve sti tor }e pre oti }i ta mo gde je pri nos ne {to ma wi ne go gde je vi sok ri zik. n Vladimir ^vorkov

PRE TI LI NAM SE LID BA KA PI TA LA SA IS TO KA NA ZA PAD?

Sa mo {te di {e spa sa va ju Sr bi ju re ti li tran zi ci o noj, ma hom ju go i sto~ noj Evro pi, kre dit ni slom? Iz gle da da bi smo i taj film mo gli da gle da mo: ta kav sce na rio je ne dav no na ja vio di rek tor evrop skog ode qe wa MMF-a An to nio Bor ges. Na bri fin gu ko ji je ne dav no odr `an u Mo skvi, on je, na i me, upo zo rio da }e zbog du `ni~ ke kri ze u evro zo ni za pad ne ban kar ske gru pe na sta vi ti s po vla ~e wem ka pi ta la iz is to~ nih ze ma qa Sta rog kon ti nent na. Po red to ga, ban ke-k}er ke }e osta ti bez fi nan sij skih in jek ci ja i sma wi }e kre dit nu ak tiv nost van ma ti~ nih ze ma qa. Da ima raz lo ga za bri gu tvr di i @o ze Ma nuel Ba ro zo, pred sed nik Evrop ske ko mi si je. On je sto ga ape lo vao na evrop ske ban ke da se sa me do ka pi ta li zu ju i da ne ~e ka ju na po mo} i po zaj mi ce evrop skih fon do va. Isto vre me no, evrop skim fi nan sij skim kru go vi ma {i ri se strah da bi ban ke ko je su kre di ti ra le pro ble ma ti~ ne ze mqe kao {to je Gr~ ka mo gle da pre tr pe ve li ke gu bit ke. Ta ne iz ve snost pri mo ra va

ban ka re da sma wu ju ula ga wa, a to pri vre du Evro pe gu ra u re ce si ju. Pri to me, kad pa ra na ne ma za pa du, kod ku }e, tu je is to~ na ka si ca. Is ku stvo nas u~i da je, ka da god se ne {to lo {e do ga |a lo u raz vi je nim ze mqa ma na za pa du Evro pe, na is to ku bi va lo jo{ go re. Ka ko Sr bi ja tre ba da se po sta vi u ovoj pri ~i i mo `e mo li o~e ki va ti ma wak ka pi ta la? – Sve ban ke u do gled no vre me ~e ka usa gla {a va we sa stan dar di ma „Ba zel tri”, a oni pod ra zu me va ju da se udvo stru ~i iz nos ka pi ta la u od no su na ono {to ima mo sa da. Me |u tim, jo{ ni je pre ci zi ra no ka da ta pra vi la tre ba da stu pe na sna gu i da po~ ne wi ho va pri me na – ob ja {wa va za na{ list Ma li {a \u ki} sa Be o grad ske ban kar ske aka de mi je. [to se kon kret no na {e ze mqe ti ~e, po je di ne ban ke ima ju ja ku ba zu, i to kre i ra nu od nov ca pri ku pqe nog od na {ih {te di {a i pri vre de. Iz tog ugla po sma tra no ne bi tre ba lo da ima mo po te {ko }a. – Ap surd je da sa da u Sr bi ji ima mo vi {ak sred stva, a ma wak

do brih pro je ka ta za fi nan si ra we. Kod odo bra va wa zaj mo va ve o ma su opre zni i ban ke i kli jen ti-pred u zet ni ci, isto kao i gra |a ni. I ba{ zbog te {ko }a kod pla sma na mo `e mo o~e ki va ti trend pa da ka ma ta na {ted wu. Jer, da bi ban ka {te di {i pla ti la {est od sto ka ma te, ona mo ra taj no vac da pla si ra bar po ka ma ti od 10 od sto na go di {wem ni vou. O~e ku jem za to da }e se ban ka ri u na red nom pe ri o du po sve ti ti iz u zet no p r o f i t a b i l n i m pro jek ti ma ili da }e ku po va ti ob ve zni ce, tre zor ske za pi se i dru ge har ti je od vred no sti – n a v o - d i

\u ki}, uz opa sku da fi nan sij ske ku }e u Sr bi ji kod NBS u „pa pi ri ma” dr `e sto mi li jar di di na ra ko je sto ga ne pla si ra ju ni pri vre di ni sta nov ni {tvu Me |u na rod ni kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi} sma tra da na ja vu o po vla ~e wu ka pi ta la u sme ru za pa da ni ka ko ne tre ba shva ti ti ola ko. – Ban ke od kli je na ta mo gu tra `i ti da vra te zaj mo ve pre ro ka pred vi |e nog za to. Po red to ga, mo gu po vla ~i ti i de po zi te. Na ove me re mo gle bi se pre svih od lu ~i ti ban ke ko je do la ze iz z e m a q a k o -

je je kri za vi {e po go di la. [ted - od sto dru {tve nog bru to pro iz wa sta nov ni {tva, ba{ kao i do - vo da. A {to ste bli è da pre |e zna ke iz ino stran stva, u tom bi te tu cr tu, to ste za in ve sti to re sce na ri ju mo gli do bi ti na zna - ri zi~ ni ji – na vo di Ko va ~e vi}. ~a ju – na vo di Ko va ~e vi}. Ima li on da uop {te do brih On se upra vo zbog to ga pro ti - ve sti? Na |e se. Ta ko je ne dav no vi na ja vqe nom ogra ni ~a va wu ka - gu ver ner NBS De jan [o {ki} ma ta na de po zi te gra |a na. Jer, ob ja snio da ne tre ba pre te ra no do da je, kod nas bri nu ti o po ni su je di no one vla ~e wu nov ca Investitori veoma uzrok vi so kih iz Sr bi je. Ban sto pa na kre di - obazrivi kod privatnih ke u Sr bi ji su te, ve} tu ve o ma investicija. [to nije po seb na prav na zna ~aj nu ulo gu li ca, na{ ban ni ~udo, s obzirom da kar ski sek tor igra i ban kar ska se kod nas na pla}awe je do bro ka pi mar à, ko ja je u Sr bi ji ve o ma vi ta li zo van i za ~eka po 120 dana so ka. {ti }en pro pi – Do bri pro jek ti }e uvek na }i si ma o sol vent no sti ka pi ta la. fi na ni si je ra, i to ni je spor no. Uz to, ako se ne ka od ba na ka i Me |u tim, te {ko je kod nas na - od lu ~i da na pu sti srp sko tr ì pra vi ti do bar pro je kat. Po go - {te, do }i }e, tvr di gu ver ner, to vo kad se zna da su in ve sti to - dru ga na we no me sto. Po red to ri ve o ma oba zri vi kod pri vat - ga, i sta tus kan di da ta za ~lan nih in ve sti ci ja. [to ni je ni ~u - stvo u EU do ne }e Sr bi ji od re |e do, s ob zi rom da se kod nas na ne be ne fi te na du ì rok, iz me pla }a we ~e ka po 120 da na. A ka - |u osta log i bo qi kre dit ni rej da su u pi ta wu in fra struk tu ri - ting. Ali je od sve ga mo `da naj ni pro jek ti i zaj mo vi za tu na - va `ni je to da smo se de fi ni tiv me nu, tre ba pod se ti ti da je Sr - no otre zni li od sa mo za va ra va bi ja ze mqa ko ja se pri bli à va wa da je kri za na {a {an sa. gra ni ci pre za du è no sti, od 45 n Du{anka Vujo{evi}

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

UZ SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVQA:

RESTITUCIJA U SRbIJI

Ho }u da ku pim mo ju ze mqu Pi{e: Jan Briza z gle da {a {a vo, ali ni je ma li broj onih ko ji su da nas u Sr bi ji sprem ni da ku pe i ono {to je wi ho vo ne spor no vla sni {tvo. Da pa ra doks bu de ve }i, to bi, tvr de oni – i to uz mno go ja kih ar gu me na ta – bi lo od ve li ke ko ri sti i wi ma i dr à vi. Od mah va qa re }i, da ne bu de za bu ne, da su u pi ta wu ne ki od pre ten de na ta na iz vla ~e we ka kve-ta kve ko ri sti od re sti tu ci je u Sr bi ji. Za kon o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu ne pru à im u tom po gle du ve li ke {an se. On im ume sto vra }a wa imo vi ne u na tu ri – a to su, pre sve ga, vred ne ne kret ni ne – nu di prak ti~ no bez vred ne pa pi re u vi du ob ve zni ca ko je }e se emi to va ti od 2015. do 2030. go di ne, i to s ogra ni ~e nim obe {te }e wem do mak si mal nog iz no sa od 500.000 evra. Ne ki od onih ko ji ima ju pra vo na re sti tu ci ju su sprem ni da se pod od re |e nim uslo vi ma od rek nu onog {to im se sa da nu di po slo vu po me nu tog za ko na. Ne }e ob ve zni ce. Ho }e da ot ku pe svo ju re sti tu ci jom pri zna tu svo ji nu, i to istim onim ob ve zni ca ma ko je im se sa da nu de kao obe {te }e we. Ta ko bi, tvr de oni, svi bi li na do bit ku. Dr à va bi bi la ne sa mo ras te re }e na zna ~aj nih iz da ta ka, ko ji se u ukup noj vred no sti ob ve zni ca kre }u oko dve mi li jar de evra i ko je bi – ni kri vi ni du `ni – mo ra li da pla te po re ski ob ve zni ci, ne go bi u toj tran sak ci ji jo{ i za ra di la. Za do voq ni bi bi li i kup ci sop stve ne imo vi ne jer bi na taj na ~in bi li ne u po re di vo ma we o{te }e ni ne go u slu ~a ju da pri hva te ono {to im se sa da nu di. Po ten ci jal ni kup ci sop stve ne imo vi ne bi bi li na jo{ ve }em do bit ku – ili, pre ci zni je re ~e no, na ma woj {te ti – ako bi im dr à va pro da la wi ho vu o~e vi nu

o ho }e mo ral ne ka ide u cr kvu – gla si la je ~u ve na iz re ka za ko ju da nas po sto ji sa mo jed no pi ta we: da li? Od lu ka SPC da do de li or den „Be li an |eo” Mi le {ev ske epar hi je vla di ki Pa ho mi ju, ko ji je svo je vre me no bio op tu èn za blud ne rad we nad ~e tvo ri com de ~a ka, us ta la sa la je jav nost u Sr bi ji. Jer, bla go re ~e no, ta kav po tez do ì vqen je kao li ce me ran. Tim pre {to je sve {te nik ko ji je do de lio or den Pa ho mi ju, vla di ka Fi la ret – ~i ja je sli ka s mi tra qe zom ob i {la svet i ko ji je na sva usta hva lio ha {ke op tu è ni ke Ka ra xi }a i Mla di }a, a u svo joj je oko li ni po znat kao qu bi teq sku pih xi po va – uru ~io isto ve tan or den mi ni stru po li ci je Ivi ci Da ~i }u za to {to je spre ~io odr à va we Pa ra de po no sa i ta ko „osve tlao obraz ka da su po ku {a le ne ke

po ce ni i uslo vi ma po ko ji ma je pro da va la, i jo{ uvek je pro da je no vo bo g a t a { i m a, p o z n a t i j i m pod ime nom taj ku ni. Ob ja {we we je jed no stav no. Taj ku ni su od dr à ve (~i taj od vla da ju }e po li ti~ ke oli gar hi je ) ku po va li – i jo{ uvek ku pu ju – po ba ga tel noj ce ni ono {to je pred met re sti tu ci je. Za “tep si ju ri be”, ka ko se to ka è. Onaj ko ima pra vo na re sti tu ci ju, a vo qan je da je se od rek ne pod po me nu tim uslo vi ma, mo gao bi da po sta vi jed no kraj we lo gi~ no pi ta we: “A za {to ja, i to po pra vu pre ~e ku po vi ne, jer je to mo ja o~e vi na, mo ja de do vi na, ne mo gu da je ku pim po is toj ce ni kao taj ku ni? Dr à vi – ne ovoj ili onoj par ti ji ili par tij skoj oli gar hi ji – ne go dr à vi Sr bi ji to bi se vi {e is pla ti lo ne go da mo je i we no bla go prak ti~ no po kla wa ne kim op skur nim ti po vi ma. Me ne bi ta ko ski nu la s vra ta, i jo{ za ra di la. Vi {e ne go od taj ku na, jer wih je ma lo, a nas je mno go, na hi qa de. A ni ja ne bih lo {e pro {ao. Je ste to po za ko nu mo je, ali {ta mi to vre di kad }e se ta mo ja imo vi na sve sti na ob ve zni cu, a to }e re }i par ~e pa pi ra s pri spe }em na pla te u da le koj bu du} no sti i po sme {no ma loj ce ni. Pre ma to me, ako pri hva te da mi je pro da ju po ce ni po ko joj je pro da ju taj ku ni ma – bi }u bo gat, i to od mah”. Obe {te }e we ova kve vr ste – uz pri me nu pra va pre ~e ku po vi ne – naj lak {e bi mo glo da se po nu di oni ma ko ji po tra ù ju po qo pri vred no ze mqi {te. Jer, u pi ta wu je oko 300.000 hek ta ra, a u dr àv noj svo ji ni je sa da mno go vi {e. Pre ma to me, ne bi bi lo pro ble ma da je u pred lo è nom za ko nu omo gu }e na sup sti tu ci ja. Dru gim

re ~i ma, da se vra ti ne ko dru go po qo pri vred no ze mqi {te, a ne ono ko je je od u ze to, ako je to iz ovih ili onih raz lo ga ne mo gu }e. Na pri mer, ako je ne ko me na le ga lan na ~in pro da to. Evrop ska ko mi si ja je pre po ru ~i la da se u za ko nu pred vi di mo gu} nost za me ne imo vi ne za dru gu, od go va ra ju }u, ali to, o~i gled no, ov de ne ko me ni ka ko ne od go va ra. Jer, pqa~ ka u Sr bi ji jo{ ni je okon ~a na. Raz li ka iz me |u tr ì {ne ce ne i one po ko joj su po qo pri vred no ze mqi {te ku po va li, i jo{ uvek ga ku pu ju taj ku ni, ~e sto je u od no su je dan pre ma 10, na rav no u ko rist taj ku na. U ne ma lom bro ju slu ~a je va oni su, ku pu ju }i ne ku ze mqo rad ni~ ku za dru gu ili po qo pri vred ni kom bi nat, ze mqu do bi ja li bu kval no xa be – kao cu bok. I ta ko su, dok si trep nuo, ne ki od wih do {li u po sed pra vih la ti fun di ja ko je se me re hi qa da ma i de se ti na ma hi qa da hek ta ra. Ili, iz ra è no u nov cu, mi li o ni ma i de se ti na ma mi li o na evra. Raz me re te pqa~ ke su, po sa da {wim tr ì {nim ce na ma po qo pri vred nog ze mqi {ta u Sr bi ji, re la tiv no skrom ne. Hek tar do bre voj vo |an ske ze mqe jo{ uvek mo è da se ku pi u ra spo nu od ne ko li ko sto ti na do ne ko li ko hi qa da evra. U Evrop skoj uni ji hek tar ta kve ze mqe ne mo è da se do bi je za ma we od ne ko li ko de se ti na hi qa da evra. A Sr bi ja }e, pre ili ka sni je, u}i u Uni ju. Pa sad vi vi di te za {to bi onaj ko me su po nu |e ne ob ve zni ce ra |e ku pio svo ju ze mqu – po taj kun skoj ce ni, raz u me se. Zna on da je to ne mo gu }e, ali zna i da ni je ble sav pa da bez opi ra wa pri hva ti re sti tu ci ju ko ja ni je fer. To mu ne }e bi ti od ve li ke ko ri sti, ali }e bar mo }i da se te {i onim ~u ve nim La li nim vaj ka wem na ne prav du: “Bar sam dre ko.” (autor je pu bli ci sta iz No vog Sa da)

Pu ca mo po e ma ni tri me se ca od tra gi~ nog slu ~a ja u Lov }en cu kad je de ve de se to go di {wi sta ri na, po sle vi {e od po la ve ka bra ka, pre su dio se bi i svo joj bo le {qi voj `i vot noj sa put ni ci, a ove ne de qe je u Kr we {ev ci ma po red Sta re Pa zo ve ~o vek s dva hi ca usmr tio svo ju su pru gu pa se be. Na ovo go di {wi cr ni spi sak pre tri me se ca je upi sa na ne za pam }e na tra ge di ja – mla da `e na iz do bro sto je }e po ro di ce je s ~e tvr tog spra ta gur nu la svo je dvo je de ce, sko ~iv {i za wi ma u smrt, a u mar tu je u be o grad skom na se qu Sur ~in mu {ka rac iz va tre nog oru` ja ubio tro je qu di, me |u ko ji ma i tro go di {we de te, a za tim iz vr {io sa mo u bi stvo. Kao i pret hod nih go di na, i u ovih de se tak me se ci mno {tvo je

za be le è nih tra gi~ nih slu ~a je va auto de struk ci je i na si qa: ska ka we s mo sto va, zgra da, ba ca we pod voz, u re ku, bi zar na ubi sta va bli skih srod ni ka. Uà sno je i pod se ti ti na pro {lo go di {wi slu ~aj ne stan ka u {u mi i ubi stva tri na e sto go di {weg de ~a ka iz po à re va~ kog se la Ma i lo vac, a za zlo ~in je op tu è na we go va maj ka ko ja u za tvo ru ~e ka po no vqe no su |e we. Je su li po ja ve, po put ovih, raz log za pi ta wa: {ta bi dr à va tre ba lo da ura di na ja ~a wu za {ti te i pre ven ci je o~u va wa men tal nog zdra vqa sta nov ni {tva, te da li se even tu al no i {ta „za pa ti lo“ u dru {tve noj at mos fe ri {to u mi kro sve tu po je din ca, uz osta le li~ ne fak to re, mo è pod sti ca ti fru stra ci je ko je na kra ju do vo de do ta ko te {kog „pu ca wa fil ma“?

Svet ski Dan men tal nog zdra vqa, obe le `en ove sed mi ce, kao da se ne ~uj no pro {u wao kroz Sr bi ju, ma da je u {i roj jav no sti skre nu ta pa `wa na za bri wa va ju }e pro ce ne Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je o bro ju oso ba u sve tu s men tal nim po re me }a ji ma ko ji su po sled wih go di na u po ra stu. O glo bal nim po da ci ma o ovoj pro ble ma ti ci i kod nas se sve vi {e iz ve {ta va, po go to vo ot ka ko je pre ne ko li ko go di na

@igosawe produbquje problem Pro fe sor psi hi ja tri je dr Du {an Kec ma no vi}, ko ji sa da ì vi u Austra li ji, u svo jim ra do vi ma, po red osta log, uka zu je i na ne ga ti van efe kat ì go sa wa po kom plek snu pro ble ma ti ku men tal nih po re me }a ja i so ci jal no-pa to lo {kih po ja va. Kod onih ko ji stig ma ti zu ju, uka zu je dr Kec ma no vi}, uvek po sto ji ja ka ten den ci ja da na ste re o ti pan na ~in gle da ju na one ko je stig ma ti zu ju, pre sve ga za to da bi ra ci o na li zo va li ili ob ja sni li ne ga tiv ne emo ci je pre ma pred me tu stig ma ti za ci je i dis kr mi na tor ne ak tiv no sti. To se, na po mi we dr Kec ma no vi}, po go to vo od no si na „ma ne ka rak te ra“ i tri bal ne iden ti te te (ra sa, na ci ja, et ni ci tet, pol/sek su al nost i re li gi ja) – Stig ma ti za ci ja po ~i we s per cep ci jom dis kre di tu ju }eg svoj stva. Dru ga fa za je ste re o ti pi za ci ja ve ro va wa o oso bi na ma po je di na ca ili ~la no va od re |e ne gru pe. Ste re o ti pi igra ju bit nu ulo gu u obez vre |i va wu mar ki ra nih, mo gu da po kre nu is kri vqe nu ob ra du in for ma ci ja o stig ma ti zo va ni ma i naj ~e {}e pod sti ~u o wi ma ne ga tiv ne emo ci je. Ste re o ti pi sa mi se be hra ne: wi ho vim funk ci o ni sa wem pro iz vo de se uslo vi ko ji po tvr |u ju oprav da nost ste re o ti pa. Tre }a fa za je pred ra su da, ko ja ni je ni {ta dru go ne go stav ko ji je u ska du sa ste re o ti pom, a ~e tvr ta fa za je dis kri mi na ci ja – prak ti~ no po stu pa we u skla du sa sa dr à jem ste re o ti pa – upo zo ra va dr Kec ma no vi}. Po we go vim re ~i ma, „me |u stig ma ma svih vr sta po in ten zi te tu i ra {i re no sti naj ja ~a je stig ma du {ev nih po re me }a ja, a me |u wi ma naj ja ~e se stig ma tu ju {i zo fre ni ja i bo le sti za vi sno sti“. – Pa ci jen ti ko ji bo lu ju od du {ev ne bo le sti, bo lu ju i od stig me. ê sto je ve o ma te {ko re ~i da li bo lu ju vi {e od stig me ili od du {ev nog po re me }a ja. Ka da su stig ma ti zo va ni, du {ev no po re me }e ni qu di po sta ju pre o se tqi vi, raz dra `qi vi, ne za do voq ni i re a gu ju sve ne a de kvat ni je na ina ~e ne mno go {tet ne spo qa {ne na dra à je. Oni zbog sta wa ko je stig ma iza zi va u wi ma do bi ja ju no ve ob li ke du {ev nog po re me }a ja – oce wu je pro fe sor Kec ma no vi} i is ti ~e da je „je din stve no mi {qe we da je stig ma naj o zbiq ni ja pre pre ka za iz le ~e we du {ev nog po re me }a ja“.

jav nost za bri nu la in for ma ci ja o pro ce ni stru~ wa ka da mo `da sva ki dru gi sta nov nik Sr bi je ima bar ne ki simp tom de pre si je. Pro te kom vre me na se iz iste ve sti uglav nom ne gde us put iz gu bi la uz ne mi ru ju }a stru~ na pro ce na da bi do kra ja ove de ce ni je „sva ki ~e tvr ti kre vet u bol ni ca ma mo gao bi ti za le ~e we de pre si je“. Po da ci obe lo da we ni po vo dom Svet skog da na men tal nog zdra vqa o re zul ta ti ma is tra `i va wa u sve tu, go vo re da oko de set pro ce na ta svet skog sta nov ni {tva pa ti od de pre si je ili ne kog du {ev nog po re me }a ja, a me |u fak to ri ma ko ji po go du ju wi ho voj po ja vi se na vo de

„DNEVNIKOV” DO SI JE: ISPOSNICI I GRE[NICI U MANTIJAMA

A da pr vo po me tu u vla sti tom dvo ri {tu? de mo kra te da Sr bi ju pri ku ju na stub sra ma”. Mno gi su te re ~i oka rak te ri sa li kao vr hun ski ci ni zam i li ce mer je, bu du }i da je sam vla di ka Pa ho mi je ne ta ko dav no i bio na stu bu sra ma pod op tu `ba ma zbog pe do fi li je. Uz gred, u toj pr qa voj ra bo ti pred nost je uka zi vao upra vo – svom po lu. So ci o log Rat ko Bo `o vi} je do de qi va we or de na vla di ki oce nio kao pro vo ci ra we jav no sti, sa ti ru

Papu optuùju, on se izviwava... To kom ne dav ne po se te Ne ma~ koj i le tos Ve li koj Bri ta ni ji po gla var Ka to li~ ke cr kve pa pa Ben dikt XVI bio je na me ti ve li kih kri ti ka i gnev nih de mon stra ci ja zbog slu ~a je va pe do fi li je i mla kih re ak ci ja cr kve. On se ogra dio od gre ha u svo jim re do vi ma re ~i ma: “Cr kva ni je bi la do voq no bud na”, “ni je br zo i od lu~ no re a go va la nu `nim me ra ma” i “te {ko je raz u me ti da su sve {te ni ci po ~i ni li ta kve per ver zi je”. Bri tan ski pro tiv ni ci pa pe pri go vo ri li su mu i da ni je do voq no u~i nio pro tiv po ~i ni la ca, po seb no u Ir skoj gde je iz bio skan dal ve li kih raz me ra. Zbog ta kve prak se, u Bel gi ji su od lu ~i li da se i psi ho lo {kim te sto vi ma od bra ne od kan di da ta za sve {te ni~ ki po ziv s pe do fil skim sklo no sti ma. “Cr kva mo ra bo qe da {ti ti de cu”, re kao je pred se da va ju }i ta mo {we bi skup ske kon fe ren ci je An dre @o zef Le o nard, a pro {le go di ne je bi skup iz Bri à iz gu bio svoj po lo àj zbog sek su al nog uz ne mi ra va wa de ce. @r tve sve {te ni~ ke pe do fi li je u Ka to li~ koj cr kvi iz ce le Evro pe obra ti le su se i Me |u na rod nom kri vi~ nom su du u Ha gu, tu `bom pro tiv pa pe i tri naj ve }a cr kve na ve li ko do stoj ni ka, tvr de }i da su od go vor ni zbog to ga {to su omo gu }i li i za ta {ka va li ta kve zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti. I u Sje di we nim Dr à va ma je jed na ta mo {wa `r tva pod ne la tu `bu pro tiv pa pe. Wo me se tvr di da je Va ti kan pri kri vao mal tre ti ra we |a ka u jed noj ka to li~ koj {ko li u Vi skon si nu. Vi {e |a ka je da lo iz ja ve da su u pro te kloj de ce ni ji, po ~ev od 1998. bi li sek su al no uz ne mi ra va ni od stra ne sve {te ni ka ko ji je u me |u vre me nu umro.

u ko joj se de {a va „ne {to ne mo gu }e” i jo{ je dan ko rak u prav cu gu bqe wa po ve re wa gra |a na u cr kvu. Ni pu bli ci sta @i vi ca Tu ci} ni je {te deo re ~i kri ti ke. Po we mu, ta kva od lu ka je „~i sta pa to lo gi ja”. „Li ce mer no je da cr kva ospo ra va Pa ra du po no sa a na gra |u je ~o ve ka ko ji je is ko ~io iz cr kve nih nor mi i ozna ~en je kao pe do fil – pra vo je to spr da we sa zdra vim ra zu mom”. Mir ko \or |e vi}, so ci o log re li gi je, iz ja vio je da je o~e ki vao da }e se tim po vo dom ogla si ti pa tri jarh ili Si nod, ali je Cr kva re a go va la na mno go ni `em ni vou sa op {te wem da je u pi ta wu sa mo stal na od lu ka jed ne epar hi je. Cic. Ina ~e, vla di ka Pa ho mi je je u sud skom po stup ku bio oslo bo |en op tu `bi za sek su al no zlo sta vqa we ~e tvo ri ce de ~a ka zbog za sta re lo sti po stup ka, a ve }i na we go vih `r ta va sa da je u ino stran stvu. Dr `av ni se kre tar Slo bo dan Ho men je tim po vo dom iz ja vio da je pret hod na vla da, na ~e lu sa Vo ji sla vom Ko {tu ni com, sve sno za ta {ka va la slu ~aj vla di ke vraw skog, i da je po ne ~i jem na lo gu taj pred met za sta reo. Mi ni star stvo je is pla ti lo {te tu o{te }e nim po la zni ci ma {ko le za sve {te ni ke pri Epar hi ji ko je je svr zi man ti ja, pre ma op tu `ni ci, pri mo ra vao na blud ne rad we. Pri ja va pro tiv vla di ke pod ne ta je, pod se ti mo, u ok to bru 2002, a u no vem bru 2007. je na stu pi la ap so lut na za sta re lost za to kri vi~ no de lo – su di je Vr hov nog su da su „za ka sni le” dva sa ta da uda re pe ~at pra vo sna `no sti na ve} na pi sa nu pre su du, po ko joj je za kon pre kr -

lo let ne de ~a ke. Ti slu ~a je vi su, ne ma sum we, uti ca li na pro me nu za ko na i do no {e we no vih in sti tu ta àl be zbog iz o stan ka su |e wa u ra zum nom ro ku, {to je ve} dav no za pi sa no u Evrop skoj kon ven ci ji o qud skim pra vi ma, pa su se na {i gra |a ni zbog doc we su do va obra }a li i Evrop skom su du u Stra zbu ru. Ali, Srp ska pra vo slav na cr kva je o svim tim slu ~a je vi ma }u ta la. Kao {to Orden za vladiku Pahomija uznemirio duhove je }u ta la i po vo dom {en u ko rist vla di ke a na {te tu op tu `bi pro tiv Va si li ja Ka ~a ven `r ta va. de, zvor ni~ ko-tu zlan skog epi sko pa To je bio te àk {a mar na {em SPC ko ji je po iz bi ja wu su ko ba u pra vo su |u. Kao i u jed nom dru gom Bo sni pre {ao iz Tu zle u Bi je qi sli~ nom slu ~a ju po tvr di lo se ko nu, a ~i ja je ulo ga u ju go slo ven skim li ko je ono ne e fi ka sno, ko rum pi ra to vi ma bi la è sto ko kri ti ko va ra no i da le ko od iz vr {e wa prav de. na. Kao bli zak pri ja teq i po dr à Ila rion, ne ka da {wi sta re {i na va lac Ra do va na Ka ra xi }a i Rat ka ma na sti ra Ho po vo, uhap {en je 6. Mla di }a, is ta kao se rat no hu {ka~ ju na 2001. pod sum wom da je u Dvor kim go vo ri ma i bla go si qa wem skoj ba {ti u Srem skim Kar lov ci srp skih mla di }a pred od la zak u ma na vo dio na „ne do zvo qe ne pol ne rat. Uo~i ge no ci da u Sre bre ni ci rad we” ma lo let ne de ~a ke. Osu |en 1995, vla di ka ula zi u grad i dr ì je 9. ok to bra 2006. na 10 me se ci za va tre ne go vo re, po zi va ju }i na osve tvo ra. Vr hov ni sud je 17. apri la tu „Tur ci ma”, re ~i ma „krv va pi je 2007. vra tio pred met na no vo su |e za osve tom”. we, ali tog su |e wa ni je bi lo, jer je Uz sve to, tu su i tvrd we o enorm – pred met opet za sta reo. Go rak nom bo gat stvu u ko jem vla di ka uì uti sak je po seb no osta vi la te ì na va, a ko je je ne spo ji vo s funk ci jom op tu `bi, jer je kao i vla di ka Pa du hov ni ka, kao i sum we za pe do fi ho mi je i Ila rion zlo sta vqao ma li ju, zbog ko jih je Pr va de~ ja am ba -

sa da iz Me |a {a za tra ì la is tra gu Okru `nog tu ì la {tva u Bi je qi ni, Spe ci jal nog tu ì la {tva Re pu bli ke Srp ske i Tu ì la {tva BiH. Uosta lom, biv {i Ka ~a ven din |a kon Bo jan Jo va no vi} iz Be o gra da je zbog sve ga {to je do ì veo, na pu stio sve {te ni~ ki po sao. – U Ka ~a ven di nom dvo ru sam vi dio sa mo uàs. Do vo |e ni su de ~a ci bez ro di te qa, iz si ro ma {nih po ro di ca i ni je dan ni je smeo da bu de sta ri ji od 11 go di na. Vi deo sam i pre bi ja we onih ko ji su pri ~a li da je vla di ka pe do fil i ho mo sek su a- lac – re kao je Jo va no vi} za bo san ske me di je. On tvr di da sve to zna ju vla sti i u Sr bi ji i u BiH, ne sa mo za to {to je sve {to je li~ no do ì veo pri ja vio po li ci ji, ne go i jer po sto je in kri mi ni {u }i snim ci ko je je na pra vio u sa rad wi sa srp skom oba vje {taj nom slu `bom – ali je ne ko sto pi rao is tra gu. Vrh Srp ske pra vo slav ne cr kve, za kqu ~u je Bo jan Jo va no vi}, po na {a se u skla du s onom „vra na vra ni o~i ne va di”. Za pra vo, ume sto da naj pre po me te po vla sti toj ku }i, SPC je di gla glas ka da je pre dve sed mi ce u Be o gra du tre ba lo da se odr ì Pa ra da po no sa, pa je pa tri jarh Iri nej otvo re no za tra ìo da se ne odr ì „pa ra da sra ma ko jom se bla ti qud sko do sto jan stvo i ga zi sve ti wa ì vo ta i po ro di ce”. Isto vre me no je za pi tao da li }e po li ci ja bra ni ti „jed nu gru pu na stra nih, ko ji svo je ma win ske po gle de, u osno vi ne pri rod ne, è le da na met nu dru goj, ogrom noj ve }i ni”. Na ko ga li je mi slio? n Re qa Kne è vi}

nedeqa16.oktobar2011.

c m y

dnevnik ZA[TO SVE VI[E DI@EMO RUKU NA SEBE I NAMA NAJBLI@E

KO JO[ NEGUJE I SAVETUJE MALOG ZLIKOVCA

Bi ti do bar ni je „in”

{a vo vi ma sva ko dnev ni stres, ne za po sle nost, otu |e nost ili lo {i po ro di~ ni od no si. Ali je, za pra vo, osnov no pra vi lo – da ne ma pra vi la. Pro fe sor Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du dr Du {an Bac ko vi} u svo jim pu bli ko va nim stu di ja ma upo zo ra va da su „so ci jal no-eko nom ski raz voj i men tal no zdra vqe dru {tva su {tin ski po ve za ni, jer so ci o e ko nom ski i psi ho so ci jal ni fak to ri: si ro ma {tvo, ne za po sle nost, ne si gur ni uslo vi `i vo ta i mar gi na li za ci ja, u

naj ve }oj me ri de fi ni {u zdra vqe sta nov ni {tva”. U {i roj jav no sti je pri sut no mi {qe we da dru {tve nu at mos fe ru Sr bi je u po sled woj de ce ni ji op te re }u ju dva sna `na mo me na ta. Pr vi: tran zi ci o no gu ra we na so ci jal nu mar gi nu ~i ta vih slo je va gra |a na – “gu bit ni ka tra ni zi ci je” – pra }e no de va sta ci jom ve li kih raz me ra pri vre de i dru {tve ne imo vi ne, ne gda {weg te me qa so ci jal ne si gur no sti sta nov ni {tva. Dru gi: isto vre me na iz lo `e nost istih slo je va dru {tva stig ma ti za ci ji, od no sno pod vo |e wu pod ste re o ti op na zvan “re tro grad na, kre zu ba Sr bi ja”. Psi ho lo zi sva ko dnev no uka zu ju da je u ni ma lo ru `i ~a stoj sva ko dne vi ci „mar gi nal ne gru pe – gu bit ni ci tran zi ci je“, pri me tan ose }aj bez vred no sti, bez li~ no -

sti, bes ko ri sno sti, bes po mo} no sti, od su - sve sti kroz obra zo va we o qud skim pra vi stvo sa mo po {to va wa i smi sla po sto ja wa. ma i de stig ma ti za ci ji i kre i ra wu po li Kroz sve se, ve le, pro vla ~i re zon da im ti ke iz grad we lo kal nih ka pa ci te ta za kao ta kvi ma ni {ta i ne pri pa da, eg zi - is tra ì va we u obla sti men tal nog zdra sten ci jal na pre stra vqe nost, auto de - vqa. Uz po dat ke Svet ske zdrav stve ne or struk ci ja i ne tr pe qi vost pre ma ne po - ga ni za ci je da na po ~et ku no vog mi le ni ju sred nom okru è wu, a krug za ma u sve tu ~ak 450 mi tva ra sin drom „za su `we nog li o na qu di pa ti od uma“. ne ke psi hi~ ke bo le Prvi simptomi Pro fe sor so ci jal ne psi - depresije pre ~etiri sti ili po re me }a ja ho lo gi je dr Da ni ca Ra du lo na {a wa, dr Bac ko decenije uo~avani su po vi} je u raz go vo ru za “Dnev vi} iz no si i da Me |u oko 26. godine, nik” na ve la da „u na rod na or ga ni za ci ja a sada od we pate dru {tvu ko je do |e u ra da pro ce wu je da sta we de val va ci je tro {ko vi le ~e wa ve} sa 19 si ste ma vred no sti, men tal nih po re me }a ja vre me nom na si qe u ze mqa ma ~la ni ca ma po sta je obra zac po na {a wa, pa i EU iz no se 3-4 po sto bru to pro iz vo da. deo po ro di~ nog mi qea“. Iako Sr bi ja od 2007. go di ne ima Stra – Mi smo ne kri ti~ ki pri - te gi ju raz vo ja i za {ti te men tal nog zdra mi li sve {to se u tom smi slu vqa, ni je po zna to da li su oba vqe na op se mo è oce ni ti pro ble ma ti~ - `ni ja is tra ì va wa o fak ti~ kom sta wu nim: ki~, {und, sub kul tu ru to na ci je. Pu bli ko va ne stu di je na {ih eks ler na ci je na ne va spi ta no, pe ra ta o pro ble ma ti ci men tal nog zdra pri mi tiv no, de vi jant no, pa i vqa naj ve }im se de lom osla wa ju na po dat de lin kvent no po na {a we, ne ke ke Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ko mo de le po na {a wa ko ji ni ka ko ji se ad hok upo re |u ju s lo kal nim pri li ne idu u prav cu do bre so ci ja ka ma. Ipak, pro fe sor Du {an Bac ko vi} u li zo va no sti, pa to vre me nom svo joj stu di ji o ~i ni o ci ma ko ji do pri no po sta je mo del. U tim okol no se raz vo ju men tal nih bo le sti na vo di da sti ma, na à lost, mo è se o~e „po sto je na u~ ni do ka zi da se de pre si ja ja ki va ti i eks trem no na si qe, vqa je dan i po do dva pu ta ~e {}e u gru pa po go to vo na kon sve ga {to do ma dru {tva sa ni skim pri ma wi ma“. Men no se elek tron ski me di ji, od tal ni po re me }a ji i si ro ma {tvo, do da je, no sno po god no sti da se ve o ma ~i ne „za ~a ran krug“, te po ga |a ju vi {e di br zo pla si ra sve {to je uve zi s men zi ja in di vi du al nog i dru {tve nog raz tim na si qem – oce ni la je pro vo ja. Pro fe sor Bac ko vi} je iz neo i oce fe sor ka Ra du lo vi} nu da su “in ten zi van akut ni i hro ni~ ni Po red to ga, psi ho lo zi uo~a stres i aku mu li ra na tra u ma, ko joj je iz lo va ju da se u pro te kloj de ce ni ji è no ce lo na {e dru {tvo u pro te kle dve u dru {tvu pro me nio i “mo del de ce ni je, od rat nih de {a va wa do tran zi po èq nih uni ver ci je, pro u zro ko va li zal nih ka rak ter zna ~aj ne po sle di ce po Pomo} se ~esto nih cr ta li~ no sti“. U vre me men tal no zdra vqe” ni ne traì, jer so ci ja li zma uz di za ne al tru – Pre ma po da ci ma i sti~ ke ka rak te ri sti ke i pacijenti strahuju da In sti tu ta za jav no okre nu tost ko lek ti vi te tu, }e saznawe da imaju zdra vqe Sr bi je „Dr ustu pi le su me sto in di vi du a psihi~kih problema Mi lan Jo va no vi} Ba li zmu, ego i zmu, de ka den ci ji tut”, broj di jag no sti neko iskoristiti i “pri me we nom hu ma ni zmu” ko va nih slu ~a je va men pod re |e nom li~ nom in te re tal nih po re me }a ja i su, a su {tin skom od su stvu em pa ti je. po re me }a ja po na {a wa u stal nom je po ra Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja do stu – upo zo ra va dr Bac ko vi}. – Ta ko se ne la je glo bal ni ak ci o ni plan za {ti te ovi po re me }a ji sa da na la ze na dru gom me men tal nog zdra vqa. Po na vo di ma pro fe stu naj ve }ih zdrav stve nih pro ble ma sta so ra Du {a na Bac ko vi }a, taj plan ba zi ran nov ni {tva u Sr bi ji, od mah iza kar di o va je na ~e ti ri stra te gi je ko je bi tre ba lo da sku lar nih bo le sti. Ali na ro ~i to je za po mog nu u pri ku pqa wu in for ma ci ja o bri wa va ju }i sta lan po rast bro ja za vi sni di men zi ja ma pro ble ma men tal nog zdra ka od sup stan ci ja, kao i po rast agre siv no vqa i do stup nim re sur si ma, pru à wu od sti i na si qa, na ro ~i to me |u mla di ma. go va ra ju }e teh no lo gi je i zna wa, po di za wu n Jaska Jakovqevi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

Divim se tici, a ne avionu

ad sam u onom davnom titoizmu zakora~io kroz sawane kapije onog na{eg velikog „Dnevnika”, giganta vojvo|anskog i jugoslovenskog novinarstva, zatekao sam desetine i stotine qudi na koje sam èleo da li~im i da im tajne zanata {to pre pokradem i prisvojim. Me|u tim povorkama mudraca, od Mileta Kujunyi}a do Steve Stani}a, od Mike Anti}a do Goge Arok, od Raje Vasiqevi}a do Vlade Vujina, bila su i dvojica aktivnih ludaka koji su svet videli sasvim druga~ije od svih ovih koji su hteli da li~e jedan na drugog, a ja na sve wih ponaosob. To su bili na{ veliki slikar-grafi~ar i primeweni crta~ stripova Gradimir Smu|a i moj prvi urednik Pavle Male{ev, od deda Bo{ka iz Zmajeva i Stevke (devoja~ko) Erdeqan iz Siriga. Idem samo u one detaqe koji }e uvek biti va`ni za pri~u o wemu. Ako je sva lepota sveta u oku posmatra~a, onda su Smule i Paja imali neku uro|enu aberaciju i, bojati se, astigmatizam. A ako ta wihova mana nije bila oftalmolo{ke prirode, onda se radilo o naznakama genijalnosti. I imali su ono veliko ~u|ewe, za koje postoji i stih: „pesnik je ~u|ewe u svetu.“ A ja o tome mislim jo{ i gore: da si samo dok se ~udi{ jo{ uvek mlad, a mo`da jedino tada jo{ i ìv. A sve je ostalo dresura. Godinama sam predano agitovao za kwige Paje Male{eva i hvalio ih kao {to }u i ovu, najnoviju, sa mangupskim, uncutskim naslovom „Marim ja, nek laju“! I hvali}u ih, kao i dosad, mo`da i sasvim pogre{no, kao spomenare zaboravqenog re~nika na{eg zavi~aja. Voleo sam ~ak i tu|ice u wemu, jer u svom zavi~ajnom re~niku Vojvo|ani se nikad, kao neki iskompleksirani jezi~ki puristi u narodima koji nas okruùju, nisu stideli stranih re~i i uticaja na imena svojih alata i zanata koje wima obavqaju. Kao {to se odavno zna da na{i Dalmatinci nemaju nijednu slovensku re~ za neki ribolovnu alatku, tako je vojvo|anski vokabular sav od germanizama. Jednostavno, na na{u civilizaciju {tapa i kanapa, amova i ulara do{le su ba~ke i banatske [vabe ~ija je tehni~ka, ili recimo mehani~ka kultura bila mo`da samo pedesetak godina starija od na{e, a ve} to je tad bilo dovoqno da se mi dohvatimo {rafcigera, {raf{tuka i mengela, pa kasnije i singer-ma{ine da udava~ama boqe {tafire spremimo. Moèmo mi biti jezi~ki ~istunci, ali {raf u gvo`|e zabiti ne moèmo, moramo ga samo za{rafiti! Pa tek posle, kad ga usvojimo, kad postane skroznaskroz na{, kao ma~e ili ku~e, kao ku}u{ ili pulin, da ga zavrnemo, ili odvrnemo, odvrta~em! Da je to bilo sramota ~ak i pre ovog elektronskog doba i dominacije engleskih re~i i izraza, ne bi onda na{ veliki istori~ar Vladimir ]orovi}. Jo{ na samom po~etku svoje {estotomne „Istorije Srba“ ~itaoce obavestio da mi ovde na jugu Evrope nemamo nijednu alatku ili oru`je slovenskog imena vaqda jo{ od bronzanog doba. Ba{ka {to smo i pro-

pisali hiqadu i pet stotina godina posle Grka. A onda sam promenio mi{qewe, ili se to ne{to desilo sa Pajinim kwigama. Jednostavno, video sam da su se te re~i sklopile u ne{to sloènije, u re~enice, misli, opis ìvotnih slika i situacija u kojima one jedino i funkcioni{u. Video sam ìvot, svo ono izobiqe poslova oko hrane i strepwi da li }e je biti, sve na{e radne dane, nedeqe i godi{wa doba, sve slave, sve~are, svatove, kr{tewa i parastose. I da je malo ostalo od svega, samo se parastosi umnoàvaju i opela nadglasavaju svatovce. U ovom „zavi~ajnom trebniku“ Paje Male{eva te bolne i dramati~ne promene na sala{ima, selima i u gradovima predstavqene su lakim i lepr{avim slikama i parabolama, tako da }e jo{ samo poneki wegov savremenik i saputnik u navodnoj samoironiji nesnalaèwa razaznati jedva prikriveni gorki jad na{ih obezvre|enih mladosti, a mo`da i celih ukradenih ìvota. Mirna i strpqiva, rekao bih stamena ba~ka mudrost „tihe vode koja breg roni“ ipak nas je pou~ila da se onome {to ne moèmo pobediti moèmo bar gorko i o{tro podsmevati. A i sebi, pod maskom kobajagi za~u|enog nesnalaèwa. Jer je smeh posledwa ~ovekova odbrana, dat nam vaqda samo da uspori tu na{u sveop{tu polaganu predaju. Pa ne mislite vaqda da se u bilo ~emu ne}e sna}i Pavle Male{ev, nekad davno i vrhunski sportista i internacionalac, atletski reprezentativac one velike Jugoslavije i rekorder, na{ Paja sportski novinar i izve{ta~ sa tri olimpijade na tri kontinenta i kona~no, ali ne i na kraju, Paja – poqoprivredni inèwer, koji ratare i sto~are gleda o~ima lekara op{te prakse, psihoterapeuta i fizijatra. Zato se komotno moè re}i, uz opasnost da se ispadne glup i naivan, al ja sam na to kao novinar op{te prakse ve} oguglao, da je moj drug Pavle Male{ev u ovoj kwizi sastavio RE^NIK PRETPOSLEDWIH REÎ, pa i inventar alata i zanata, poslova i dana koji su ~inili ìvote na{ih predaka - i najdaqih i najbliìh. Velim: re~i pretposledwih, jer }e na{e posledwe re~i zacelo biti: lap-top i vord, eksel i daunlod, kopi-pejst i(li) sejv, a one ne samo da nisu iz na{eg jezika, nego ne pripadaju ni na{oj civilizaciji, pa ni qudskoj su{tini. Zato ponekad, s jutra, kaìte svom ra~unaru, svom danas ve} posvuda neizbe`nom alatu, pa i najboqem prijatequ, recite tom misterioznom „soko}alu“, otkrite mu – a i sebi, istovremeno - ono Pavezeovo proro~anstvo: „Do}i }e smrt i ima}e tvoje o~i!“ n \or|e Randeq

ran zi ci ja bal kan skih ze ma qa iz de cu na u ~i li kul tu ri ko mu ni ka ci je. so ci ja li zma u ka pi ta li zam do ne - Sve to je jo{ u fa zi po tra ge za iden ti la je ne {to bri ge vla sto dr {ci - te tom i me stom u mo der nom lan cu is ma a mno go vi {e gra |a ni ma. Obi~ no hra ne. Ba ve }i se sa mim so bom, po li ti go vo ri mo o po li ti~ kim i eko nom skim ~a ri i in sti tu ci je ni su pri la go di li pro ble mi ma dru {tva te ko ih ka ko dru {tve nu sat ni cu kva li tet nom od go ju pre va zi la zi, a isto vre me no, ni jed na od de ce – klin ci i da qe po ha |a ju so ci ja biv {ih ju go slo ven skih ze ma qa ni je se li sti~ ki kon ci pi ra ne {ko le, ali ro ozbiq no po za ba vi la tran zi ci jom du ha di te qi i te ka ko ra de ka pi ta li sti~ ki. ti nej xe ra, wi ho vim no vo ste ~e nim si - Ba be, de de i kom {i je ne ma ju ka pa ci tet ste mom vred no sti i no vim obra sci ma (i vre me) da im po nu de od go vo re jed na po na {a wa. Na {a si tu a ci ja je do dat no ko vred ne i za ni mqi ve. A pra vi la igre is kom pli ko va na iz gu bqe nim ra to vi - su se stra ho vi to pro me ni la. Ro di te qi ma, a isti na gla si da su klin ci i klin - ~e sto ne zna ju {ta wi ho vu de cu ~i ni ce ze opa sno po ra sli, pol ne gra ni ce i sre} nom i is pu we nom, wi ma je sa mo va ta bui se bri {u, dok ro di te qi i si stem `no da im de te bu de ne pri vo |e ni od li obra zo va wa ima ju sve ma we uti ca ja na ka{. vas pi ta we i od ra sta we omla di n e. Uti c aj vr {wa ka i me di ja je pre su dan i ne pri ko sno ven, oni su kre a to ri si ste ma vred no sti mla dih. A dru {tvo, dok ni su glad ni i bo si, na wih ne obra }a pa `wu, osim na krat k o u slu ~ a j e vi ma eks trem nog na si qa. Na sil ni ci - ti nej xe ri vi {e ni su oba ve zno mu { kar c i, ni t i va ` i tra d i c i o n al n a po d e l a na „de ~a~ ke” i „de vo ja~ ke” pa k o s ti. Zlo d e l a ra n i j e pri { i v a n a is kqu ~i vo mom ci ma, po put pre m la } i v a w a, pret w i i fi z i~ k og mal tret ma na, da nas po sta j u le g al n i in s tru men ti de vo ja~ kog “is te ri va wa prav de”. Ve sti o grup n im èn s kim pre mla }i va wi ma u vi {e ze ma qa re gi o na, po tvr di le su da bal kan ske de voj ke ne sa mo {to ne po { tu j u auto r i t e t e, ve} ih wi ho vo pri su stvo pod sti ~e da di vqa ju jo{ è {}e. Re }i di rek to ru {ko le ili psi ho lo gu “da se no si”, vi {e ne po v la ~ i osu d u dru g a r i c a i dru g o v a, ni ti strah od ka zne ro di te qa i {ko le. Da na {wa omla d i n a ta k vu dr s kost tu m a ~ i kao sme lost da se iz bo ri za svo je pra vo, auten ti~ nost i ne pri sta ja we na kom p ro m is – mak s i m e ko je su im sa ve to va li ido li s TV ekra na. Ko l i k o cu r e mo g u bi ti bru tal ne naj bo qe se vi di na dru Ogro man broj de ce da nas je teh no lo {tve nim gru pa ma na in ter ne tu. Isti - {ki pi sme ni je od ro di te qa i pro fe so na je da ne `ni ji pol i da qe naj ~e {}e ra, a svi zna mo ka ko ti nej xer ski mo zak na no si {te tu ne po èq ni ma ta ko {to ta da re zo nu je. Wi ho va in te li gen ci ja i ih emo ci o nal no zlo sta vqa gla si na ma, upo tre b qi vost na g lo su sko ~ i l i u zlob nim po ru ka ma, pod sme hom i iz op - krat kom vre men skom pe ri o du, ali su {ta v a w em iz dru { tva. Ta k o z va n e im kqu~ ni emo tiv ni me ha ni zmi za re „pre fi we ne me to de agre si je„ su, usled zo no va we, pa i sa vest, osta li u de ti woj ne do stat ka re ak ci je ro fa zi. Ta spo sob nost da di te qa, vr {wa ka i dr bu du zli kao od ra sli, a à ve, la ga no pre {le s bez o b z ir n i i ego c en Nasilnici mo ni to ra na uli cu i vi tri~ ni kao de ca, do ve la - tinejyeri vi{e {e ni je do voq no tra ~a je ti nej xe ra na lo{ glas. nisu obavezno ri ti, ve} se mo ra i uda S pra vom. Ve r o vat n o mu{karci, niti ri ti. ovo me ne bi po sve ti li Raz lo zi su ma hom emo pre vi {e pa `we da va qa vaì tiv ne pri ro de, neo stva ni od go vo ri po sto je. Iz tradicionalna re ne ili pro pa le qu ba bo ri su bli zu, ko se jo{ podela na „de~a~ke” se }a po lo mqe nih re ba ra vi, ma da ova kva od red ni i „devoja~ke” ca pre ti da pre ra ste u ka da iona ko br zo za ra {te tan ste re o tip. Po sta ju u tom pe ri o du. S du pakosti {te ni je je pre ne ti stav {ev nim ra na ma, pak, te stru~ wa ka po ko me se è ide. de voj ke okre }u “mu {kom na si qu” zbog A {ta uko lio de te ni je ni `r tva, ni ne raz vi je ne to le ran ci je na fru stra ci - na pa da~? Sva je pri li ka da se ra di o ju. Ba ve }i se eg zi sten ci jal nim pro ble - po sma tra ~i ma, ko ji ~i ne pre ko dve mi ma, ne gde us put dru {tvo za bo ra vqa tre }i ne ma lo let ni ka i dr è kqu~ za na de cu ~i je an te ne hva ta ju sa mo TV ka - di rekt no re {e we pro ble ma, ali ne ma na le i in ter net, a ta mo ih ni ko ni je ju ni ka kav mo tiv, ni ti od red ni cu za na u ~io da ne re a gu ju im pul siv no, da sa - de la we. Ti nej xer sko na si qe se u osno slu {a ju dru go ga, po {tu ju ga ~ak i ka da vi ~i ni zbog pu bli ke, i wen iz o sta nak, im se ne do pa da {ta ovaj ima da ka è – jo{ bo qe osu da i spre ~a va we, ubi ja ju da se s pro ble mi ma no se na dru {tve no mo ti va ci ju na pa sni ka. Ak tiv ni i pa pri hva tqiv na ~in. Na iz gled ne vi no siv n i po s ma t ra ~ i, ko j i mo ` da je s u saj ber na si qe se pre li lo na uli ce i u pri stoj na de ca, ne usu |u ju se da pre ki {ko le, a bal kan ska dru {tva po no vo su nu na si qe, ili da ga pri ja ve, zbog stra na mr tvoj ta~ ki is pra vqa wa po sle di - ha, osu de sre di ne i ne do stat ka mo ral ca, a ne uzro ka. nog kom pa sa dru {tva u kom ì ve, gde Pri zna we uli ce i ano nim ne in ter - se ja sno zna {ta je do bro, a {ta ne. U net za jed ni ce, ko ja za bo ra vqa da je sa mo dve ne de qe, ima li smo neo dr à iden ti tet naj ve }a od svih slo bo da, de - nu, a Usta vom ga ran to va nu Pa ra du po ci da nas vre di vi {e od svih sa ve ta, no sa i do de lu „Be log an |e la„ sve {te pre ko ra ili tap {a wa po ra me nu. In - ni ku op tu è nom za pe do fi li ju. I ko sti tu ci je su ne sprem ne da re a gu ju sve i po sle da kri vi ma lo let ni ka {to ni je kad bi hte le svo jim ar ha i~ nim me to da - ~i tao iz me |u re do va? ma, a {ko le ne ma ju pro gra me ko ji bi n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

JA SNA JO VA NOV, UPRAV NI CA SPO MEN–ZBIR KE PA VLA BE QAN SKOG

INTERVJU NEDEQE

Ne znamo {ta je demokratija a da je la ne iza {la mo no gra fi ja Spo men-zbir ke Pa vla Be qan skog, iz me |u osta log je re kla da na {e dru {tvo ose }a po tre bu za we nim po nov nim ~i ta wem. “Da nas, mi ni smo sve sni ni {ta je pro {lost. Umet nost ko ja se stva ra la od 1950. mi i da qe po sma tra mo kao sa vre me nu, a ona pri pa da isto ri ji umet no sti, ne shva ta mo je kao za slu àn pe riod ko ji sa da tre ba vred no va ti. Ta ko i ne ke zna ~aj ne do ga |a je ni smo po sta vi li i re kli: evo, to je bi lo ta ko, haj de da ra{ ~i sti mo, pa da ide mo da qe. Mo `da }e mo kroz pe de set go di na dru ga ~i je gle da ti na te do ga |a je, qu di i od nos pre ma isto ri ji se me wa ju, ali u da tom mo men tu stva ri tre ba na zva ti pra vim ime nom”, ka è nam uprav ni ca Zbir ke Ja sna Jo va nov i do da je da vla da ju }a eli ta ne ose }a po tre bu da po ve de dru {tvo ka isti ni i gle da wu u li ce, bi lo da se ra di o umet no sti ili rat nim zlo ~i ni ma. Na{ raz go vor obe le ì la je iz lo `ba Zbir ke “Ko lek ci ja Pa vla Be qan skog: po no vo u Be o gra du” po vo dom 50 go di na we nog po sto ja wa. Za na {u sa go vor ni cu ju bi lej pred sta vqa po la ve ka ne pre kid nog ì vo ta Zbir ke u jav no sti, a mi je pr vo pi ta mo da li na {em dru {tvu ne do sta ju oso be po put Pa vla Be qan skog? – Da. Mo gao bi mno go da nam ka è, po mog ne u ra du, bu de pra va po dr {ka. l Takvi qudi su sve re|i, varam li se? – Je su. Ve ru jem da po sto je, ali ne è le da se eks po ni ra ju. Ako po gle da mo una zad ka ko se na {e dru {tvo po na {a lo pre ma le ga ti ma, ja sno je za {to qu di ne è le da na sta ve tu tra di ci ju. Po sto ji mno go le ga ta ko ji ne ra de, Be o grad ih ima pe de se tak, od ~e ga su de se tak sa zgra da ma. To se sa da raz re {a va osni va wem ku }e le ga ta i wi ho vim pre u zi ma wem. l Zvoni li vam telefon samo kada je jubilej? – Ne, uvek zvo ni. Ima mo do bre od no se s me di ji ma, mo `da za to {to sam iz no vi nar ske ku }e (smeh). l Pitam jer je kultura propala, a delatnost kojim se bavite lo{e stoji u samoj kulturi? – Tu ste, na à lost, u pra vu. l Srpski muzej danas? – Mu zej ska de lat nost sti dqi vo do bi ja na zna ~a ju u po sled we vre me. Do bi ja gla mur i ono pri vat no, {to }e qu de vra ti ti u mu ze je, ko ji su za -

bo ra vqe na ka te go ri ja. Go di na ma ni je ula ga no u wih, ali ni u qu de, {to je jo{ stra {ni je. Po sled wa de ce ni ja pro {log ve ka je vre me ka da su mu ze ji ta vo ri li ili su slu ì li u dnev no po li ti~ ke svr he, a ma li broj mla dih qu di je pri mqen da ra di. Oni ko ji je su, pi ta we je da li su ima li od ko ga da u~e. Za po sta vqew ni su mu zej ski fon do vi, rad ko ji se ne vi di, mno go ve }i od onog ko ji se vi di. „Kul tur na vlast” ni je po dr à va la mu ze o lo {ki rad, ne ma mo kom pju ter ske pro gra me ko ji bi ob ra |i va li mu zej sku do ku men ta ci ju, ni je po ve za na u si stem. Ne po sto ji svest da jed na do bro na pra vqe na mu zej ska iz lo `ba mo è da za ra di do bre pa re, da je to zna ~a jan ~i ni lac u tu ri sti~ kom raz vo ju. U No vom Sa du su svi mu ze ji otvo re ni ali se to ne vi di u tu ri sti~ koj po nu di. l Da li su muzeji `rtve lo{e turisti~ke politike? – Taj pro blem po sto ji. Ne po sto ji re dov na tu ri sti~ ka po se ta, eks kur zi je se pra ve na ne znam ko ji na ~in, {kol ska de ca ne upo zna ju svoj kraj. [ko le ne do vo de de cu si ste mat ski, sve za vi si od na stav ni ka, ge ne ra ci je se ne obra zu ju u tom smi slu. S dru ge stra ne, mi se tru di mo da na pra vi mo de~ je ra di o ni ce i vi di mo da ta de ca ko ja do la ze – do |u po no vo. l Za{to nema pomaka?

[ O R O M

– Tu ri zam ne pod ra zu me va da tu ri sta pro {e ta gra dom, ne go mno go dru gih stva ri i to je stvar jed ne pa met no na pra vqe ne stra te gi je. Ne ke stra te gi je po sto je ali mi slim da ne po sto ji svest o to me {ta se sve mo è po ve za ti u tu ri sti~ ku po nu du, i {to je naj go re, na lo kal nom ni vou ne ma sve sti o to me ko li ko ele me na ta ima u tim sre di na ma ko je bi mo le da se na |u u tu ri sti~ koj po nu di. S da na {wim obra zo va wem, ko je je stra {no maw ka vo, qu di ne mo gu da shva te da sva ko me sto ima svo je oso be no sti i dra go ce no sti. l Problem je institucionalne ali i mentalitetske prirode? – (smeh) Na kra ju sva ke pri ~e ima te qu de. l Omogu}ili ste slabovidima da osete slike, dok se lin~om preti seksualnim mawinama. Kako racionalizujete te dru{tvene kontraste? – Svo je sta vo ve o to me ~u vam. Ne mo è se bo ri ti pro tiv vi {e go di {weg lo {eg obra zov nog si ste ma, ne to le ran ci je, ne po zna va wa poj ma de mo kra ti je i pra va na mi {qe we. Ne mo è te bi ti dru ga ~i ji od ve }i ne, a da ne ko ne po ka è pr stom na vas. Ne mo è te bi ti ni ate i sta. l Mo`da mi ni ne znamo {ta su demokratija, tranzicija...

– Ne zna mo. A to je sa mo po {to va we tu |eg mi {qe wa i re {a va we pro ble ma di ja lo gom. l Kako `ivi umetnost u predizbornom periodu? – Bi }e re ~i o ra znim pro ble mi ma ali pi ta we je ka ko }e oni bi ti tre ti ra ni. Umet nost tu ne ma ve li ku ulo gu. Mo `da }e ne ki umet ni~ ki do ga |aj bi ti is ko ri {}en za li~ nu pro mo ci ju po li ti ~a ra. l Taj period je dobar socijalni lakmus – papir? – Ula ga we u umet nost i kul tu ru, a to ni su ma le pa re, je ja ko sku po za pred iz bor nu kam pa wu. l Rekli ste da je izlo`ba Salvadora Dalija bila proma{aj? – Qu di ne ma ju na vi ku da idu na iz lo `be, iz lo `ba je do {la na le to, te {ko je ani mi ra ti |a ke, qu di ko ji su `e le li da je vi de i{li su u Be o grad ra ni je i ni je bi la do bro re kla mi ra na. Kul tur ni do ga |aj mo ra ima ti spe ci fi~ nu kam pa wu, a ne kao za sa jam, ko ju ra de {ko lo va ni qu di. Kod nas ih ima ja ko ma lo. l Da li je jedan Beqanski najboqi primer koliko Vojvodini nedostaje jedan Dorowski? – Mo gu }e da je ta ko, ili je ta ko jer vi {e ne ma mo Be qan skog. On je ’45. oka ~io sli ke u Som bo ru, bi lo

je gla mu ro zno i taj ka ta log je is tr peo stra ho vit ide o lo {ki na pad Le to pi sa Ma ti ce srp ske – pi sa na re~ je uvek bi la opa sni ja od iz lo `be. U Be o gra du je iz la gao de la od 1952. do 1957, ka da su bi li po ku {a ji da se iz gra di zgra da mu ze ja Gra da Be o gra da, sa pro sto rom za ga le ri ju Pa vla Be qan skog. Ta da su jo{ od u zi ma li imo vi nu i bi lo je ne za mi sli vo da ne ko do bi je zgra du, ime. O~i gled no je vre me nom funk ci ja Be qan skog u mi ni star stvu spoq nih po slo va sa zre la do te me re, da je bi lo mo gu }e iz ve sti sve to. Ra {a Ra duj kov i Do row ski su bi li po li ti ~a ri ko ji su zna le da ce ne umet nost i da je pro -

l [ta vas razlikuje od lo{ih kolega? – Vo di mo ra ~u na o sve mu. Ne izm{qa mo sa mo {ta }e se ura di ti, ne go i or ga ni zu je mo qu de. Sva ko ra di svoj po sao, a me na xer je tu da ih usme ra va i po mog ne. Kod nas me na xe ri ra de i umet ni~ ki i fi nan sij ski deo po sla – ta kva nam je sud bi na. l Poveren vam je drugi mandat na ~elu Zbirke? – Za me ne je to na sta vak ne ~eg {to sam za po ~e la, a dra go mi je da je ne ko pre po znao da sam do sa da ra di la do bro. n Igor Mi ha qe vi}

B O R O M

vo oki {a on dak sve to iz gle da ko ne ka man da ra is pod ko je se kri je sa mo je dan pra vi put. Ko ne uke ze ~i to~ ko ve, taj iza |e iz do qe. Oni {to ne umu il {to se od je da red po pla {e da }e osta ti usred bla ta ako uke ze ~e to~ ko ve u bi lo ko ju stra nu, ta ko im i bu de. On da il da ~e ka ju le to, da se bla to osu {i il da zo vu upo mo} da ih ne ko i{ ~u pa oda tle. Al i on dak ne smu da skre }u s pra vog pu ta, da

ci ju. La ko je dok to ri ma da de le sa ve te i bu du pa met ni, kad su na vi kli na te wi ne ki fle s ni ~im i jo gur te. Za to i ne di `u ni {ta te `e od ka {i ke i se stri ne lok ne. Umu i ti le ka ri da uke ze ~e usta, ma kar {to se ~u va ju i pa ze da ih ni ko ne vi di. Bo qe nam je on dak da se uke ze ~i mo si ti ne go na pra zan sto mak. A i ka kav je to ~o vek ko jem se od u{i ju ne vi de obra zi?

Od svih `i vih stvo ro va naj ve} ma se uke ze ~i ke ra. Za to na{ na rod i di va ni za sva kog ko se uke ze ~io da „ide ko ker s va {a ra”

Ne vaqa kad se kogod ili {togod ukeze~i

ne na sed nu di god. I na ma je, kan da, ne ko uke ze ~io to~ ko ve u do qi, di naj vi {e bo le. Kan da da smo na se li. Od svih `i vih stvo ro va naj ve} ma se uke ze ~i ke ra. Za to na{ na rod i di va ni za sva kog ko se uke ze ~io da „ide ko ker s va {a ra“. Nas ode naj ve} ma ne vo le {log. Sad mu ide se zo na, tek {to ni smo pot pa li li ko tlan ke i pu {ni ce. Ka `u da nam je to od ma sne ’ra ne, je da i se ki ra ci je. Ako se i ma ne mo ma sne ’ra ne, da se spa se mo od {lo ga, ko }e na gla dan sto mak is tr pe ti jed i se ki ra -

Olga je sa Frenkom, s kojim je imala

VI [ E OD ISTO R I J E: OLGA

Jedan ìvot – jedno okruèwe Pret hod ni gost „in ter vjua ne de qe„ Bra ni slav Ba bi} Ke bra pi tao je „na ne vi |e no” Ja snu Jo va nov da li se be vi di u si ste mu kul tu re na bi lo ko ji na ~in, a ako je ve} tu – da li joj to od go va ra? – Ima mo jed no okru è we u kom ì vi mo. Ako bu de mo ~e ka li ono ide al no, ne }e mo ga do ~e ka ti. @i vi mo je dan ì vot, u ze mqi ka kva je ste i tra ì mo svo je me sto u okru è wu ko je po sto ji. Sa mo li~ nim ra dom mo è te po ka za ti svoj stav.

Ukeze~eno

e va qa kad se ko god il {to god uke ze ~i. On dak to ni ne sto ji do bro a i ne iz gle da le po, ume i da zdra vo bo le, ka `u. To {to bo le, ~o vek mal ko i is tr pi pa pro |e, al kad se uke ze ~i za pra vo, kan da da ne ma oprav ke. Ne ma ni iz la ska iz va ga {a kad se uke ze ~e to~ ko vi. [a {a va ova ne ka go di na, bi }e pra {i ne sve do sne ga, fa li nam ki {e. Fa li na ma sva {ta, to nas je i uke ze ~i lo. Kad je go di na re dov na, kad se zna kad je za ~e ga vre me i kad se {ta ra di, kad pa da a kad je su vo, on dak bu de i va ga {a po ata ri ma. Ima pu te va ko ji idu kroz do qe i ko je ni kad ni ko opra vio ni je. Na si pa na rod tu sva {ta, od ~er pi }a iz sta rih ku }a, qu {ti ka od ku ku ru za, po lu pa nih bi ber ce po va, po lu ti na i fr ta qa od no vi jih ci ga qa, gru me wa po lu pa nog be to na, ze mqe i str va iz avli je, sve ga tu bu de, sa mo da se do qa lak {e pre |e. Bu de ta gre da do bra jed no me sec da na i on dak opet sve to po to ne, kad se oki {a. Di ode taj sil ni na sip, ni ko ne zna. Mo ra da iz bi ja di god u Ja pa nu il ta mo ne gdi, ne mo`’ bi ti da je sve tu kad ga na si pa ju sva ke go di ne i stal no to ne. E, u tim do qa ma se na pra ve va ga {i, du bo ki do oso vi na a i jo{ du bqi. Ako se za pra -

te `i ra ju i si gur no je to pre vag nu lo. Ov de se po li ti ~a ri pre ~e sto me wa ju, ima mo pre vi {e stru ja u po li ti ci. l Ugovor izme|u Beqanskog i APV je prona|en na buvqaku? – Ni je ugo vor, ve} iz la ga we Ra {e Ra duj ko va na otva ra wu Spo men zbir ke. Pri ja teq na {e ku }e je to na {ao na bu vqa ku i do neo nam. Za o stav {ti na Bog da na [u pu ta je ta ko |e raz vu ~e na, Sre te na Sto ja no vi }a i dru gih. Ni ko ni je do {ao na ide ju, a ako je ste ni je imao pot po ru, da se to za kon ski re gu li {e: ot ku pi, sa ~u va i za vr {i u mu ze ju. Ne po sto ji svest da sa ku pqa mo ono {to da nas na sta je da bi ga ~u va li za bu du} nost. l Postoji li dobar uzor? – Haj de da se ugle da mo na Ita li ja ne. Ako ima te umet ni~ ku ko lek ci ju, dr `a va se oba ve zu je da }e je re sta u ri ra ti i ima ti pra vo pre ~e ku po vi ne, a vi ima te oba ve zu da je ~u va te i ne ras par ~a va te. Mi ni smo bo ga to dr {tvo, mu zej ski po sao je skup ako ho }e te da ga ra di te po pro pi si ma, ali mi slim da pre sve ga ne do sta ju qu di i stra te gi ja. l Da li ste vi menayer? – Mo ram da bu dem, ne ma mi dru ge. In ge ren ci je su mi od ula za do ta va na.

Jo{ ne po sto ji ni je dan do ku me nat da nam raz lu ~i {ta je go re i ja ~e, dal uke ze ~e no il is ki ke }e no. Mo ra }u da uzmem dva sve do ka pa da kre ne mo re dom, da se to ove zi me is te ra i bu de upi sa no. Je dan od naj ve }ih ne pri ja te qa nas Sr ba a sve vi {e i na {ih brat skih na ro da s ko ji ma smo se po me {a li i s ko ji ma mu ku de li mo je pro ma ja. Xa ba mi to be lom sve tu di va ni mo, kad oni to ne umu ni da ka `u ni da ose te. Ne ma ju re~ za tu opa snost a ima ju pen xe re, cu go ve, }o {ko ve, kod wih isto de re pro ma ja al

nas ne ra zu mu. Kan da ni su ko mi, ta ko me ka ni na pro ma ju. A {to pro ma ja ume da is ki ke ti i uke ze ~i (na {eg) ~o ve ka, to ni ko ta ko ne ume. Eto, sad sam se se tio da ni kad ni kog od na {ih ko ji „ì ve i ra de da le ko od rod nog kra ja“ ni kad ni sam pi to dal im sme ta pro ma ja i ta mo da le ko, di su. Mo `da je ova na {a naj go ra na sve tu, kod nas je sve mo gu }e. Vi dim da kad nam do |u ova mo u go ste, ni je dan ni je uke ze ~en, sa mo su mal ko sme {no opra vqe ni s kra vat na ma i te ra du ve li ke li mu zi ne i ima du naj ma we te le fo ne, ma wi su im od kli pa ko ki ~a ra. Je di no im je mal ko je zik uke ze ~en, al ne od {lo ga ne go od no ble sa. Vo le du da di va ne ona ko po lak straw ski, ko da su se ve} pel co va li ta mo di su, zdra vo vo lu da uke ze ~e na{ di van na taj straw ski. Kad se ko god pro pi je i pro `ga di, on dak {o rom ide sav uke ze ~en. âk {i re uke ze ~i na jed nu stra nu, krag na te ra svo ju po li ti ku, ra me na uke ze ~io zbog rav no te è a i da se ne ode re ja ko ako se o~e {e di god o ku }u il be dem. Dug ma de na vek uke ze ~e no za kop ~a va a {e {ir mu je is ki ke }en sve dok ga di god ne iz gu bi. U bir cu zu ta ki se de za za dr qe nim i is po li va nim asta lom. Svi oko lo sto je ka ko tre ba, sa mo je taj astal uke ze ~en. [naj de ri kad uke ze ~e {tep, to ni jed na pe gla ne mo è da po pra vi. Od ovih mo der nih go to vih ~ak {i ra po du }a ni ma, mal ko ko je da ni su uke ze ~e ne. Ne ma ri na{ na rod, jef ti ne su pa se mal ko za `mu ri i ne gle da ju se ba{ ko kad lam pi ra ju ja ja. I ona ko tra ju sa mo jed nu se zo nu. Ima ode kod nas qu di ko ju umu da opra ve kad ko god uke ze ~i zgla vak. Ne ma ve ze dal je na ru ki, no gi, oni to umu da opra ve i ne tre ba ni le kar ni gip so va we. Ni le ka ri ta ko ne umu ko oni, al ni su ni ra di da na u ~e ka ko to tre ba. [to? Ne znam, i ja se na vek to pi tam. Xa ba su nas sve u~i li da ni je sra mo ta pi ta ti, ako ne zna{ il ne ume{. Po sta li smo naj sti dqi vi ji na rod na sve tu, ode kod nas ni ko ni kog ni za {ta ne pi ta, sva ko te ra po svo me, uke ze ~i li smo se ko kad upreg nu dva ras pa re na ko wa, sva ki vu ~e na svo ji stra nu. Xa ba tu i do bar ko ~i ja{, il }e skr ja ti ru du il }e pre vr nu ti ko la, vi di }e mo. n Bo ra Oti}

U sen

i ka go! Ko li ko se ovaj grad, ko ji ni ka da ne spa va, u ko me sa sva kog ugla do pi re ja uk cr na~ kog yeza, u ko me se i po to ci vi ski ja kri ju kao re ke po nor ni ce, raz li ku je od mi sti~ nog Tbi li si ja, uà re nog Ka i ra ili ras po ja sa nog, mon den skog, Pa ri za ? Gde je tu, u tom po re |e wu, tek Me dun, va ro {i ca ma wa i od obi~ nog se la, zbi je na u vr le ti ma onih na {ih pla ni na, po ko ji ma smo se ve ~i to za go li ì vot bo ri li, ~i ji su vr ho vi za se ja ni ko sti ma mo jih pre da ka....Mi sli o sve mu ovo me Ol ga Iva no vi }e va, dok se spre ma za iz la zak na sce nu ~i ka {ke ope re ne bi li tim sa mo za do voq nim Ame ri kan ci ma po ka za la ma kar ma lo onog ~u do vi {nog, du bo ko za pre te nog, sud bin skog kri ka ko ji, ve} sa mim ro |e wem u vr le ti ma pod ne bom sme {te nim, no si u se bi. Za ve sa se di è i mu zi ka ma gi~ no po kre }e we ne udo ve dok je je dan je di ni re flek tor pra ti na sce ni. Ni ti è li, ni ti ima svr he da gle da u audi to ri jum si gur no u{u {kan u ano nim nost mra ka, ali dok iz vi ja svo je te lo, ose }a kao da je me |u sto ti na ma pa ri o~i ju sa mo jed ne iz tog ne pro zir nog mra ka pro `di ru, pa le, pro go ne... Igra bo so no ga u tran su, oma |i ja na, kao da je pla nin ske vi le, o ko ji ma je slu {a la jo{ u naj ra ni jem de tiw stvu no se, i igra, igra... Po sle, kad joj je da mar ve} utih nuo, ka da je pro {ao eho apla u za ko jim je za svo ju igru, po put ve li ke Isi do re Dan kan, na gra |e na, se de la je Ol ga sa oda bra nim dru {tvom u re sto ra nu i uì va la u wi ho vim hva lo spe vi ma. Svo jim gr le nim en gle skim s ja kim ak cen tom la ko i na ma ho ve du ho vi to vo di kon ver za ci ju, pot pu no sve sna je da je ovo ap so lut no we no ve ~e. Za sve to vre me, kao pti ca oma len, ne ko li ko de ce ni ja od we sta ri ji ~o vek, ne ski da po gled sa we. Zna sa mo da ga zo vu Frenk, uosta lom ta ko se i sam pred sta va io pru à ju }i joj ru ku sa pre fi we nim, go to vo umet ni~ kim pr sti ma na ~vr stoj {a ci. Ipak, taj neo bi~ ni ~o vek ~i ni joj se uà sno po znat, kao da ga je ve} odav no sre la, a taj ~ud ni ose }aj bli sko sti po sta je sve ja ~i, ba{ kao i sjaj u o~i ma ne znan ca, ko ji je i po red raz li ke u go di na ma iz ~a sa u ~as sve vi {e, po put mag ne ta, pri vla ~i. Da! Se ti la se. Pa to je onaj amer~ ki ar hi tek ta ko jim se ta ko odu {e vqa va wen Vla di mir i we gov serkl do zla bo ga do sad nih pri ja te qa i ko le ga. Po svom po vo du ba na lan su sret Ol ge Iva nov ne La zo vi} sa stran cem pro dor nih o~i ju zva nom Frenk, u î ka gu, te 1924. go di ne pre ra stao je sud bi nu dvo je qu di i uti cao na ce lu jed nu epo hu, jer je oma le ni i }u tqi vi ~o vek pre fi we nih pr sti ju bio za pra vo Frenk Lojd Rajt, a re zul tat tog wi ho vog su sre ta je ozna ~io pre kret ni cu u ì vo tu i ra du si gur no jed nog od naj ve }ih ar hi te ka ta to kom mi le ni ju ma qud ske sklo no sti ka grad wi. S dru ge stra ne, ni Ol ga Iva nov na ni je bi la tri vi jal na, pro mi sku i tet na i po ma lo eg zo ti~ na ba le ri na sa is to ka

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

U P O T R E B A

@ I V O T A

Slu~aj „crvenog” kantora Pavela Stupavskog tarac pored mene na javnoj klupi, ~ovek u dubokim godinama s poki «“gastarbajter”, ilegalni useqenik Janko Stupavski, Pavelov otac, èqnom genetskom {ifrom, zakop~an je u mrko-braonskoj jesewoj putnik bez vozne karte na brodu koji je 1911. godine isplovio iz Marseuniformi za svakodnevne izlaske u {etwu, pravilnog i reqefnog ja (“Otac je u îkagu radio najteè poslove, koje niko nije teo da radi, lica, skoro totalno obnaène glave, osute od ~ela do temena stara~kim i sve vreme se pazio da ga policija ne uvati...”)». Kada su kukaste i ustapegama, s ostacima kose kao sa sne`nim zapercima oko tankih {koqki {ke uniforme u{le u [id, bingulski Stupavski izabrali su pobedni~u{iju i slepoo~nih kostiju s izraènim ìlama, skoro neprekidno osmeh- ku stranu istorije, oti{li su u {umu. I zaka~ili petokrake. Pavelov nutog lica izbockanog trodnevnim dla~icama, vodwikavo-zelenih o~iju stariji brat Janko, komesar i potowi major, bio je ekstremno hrabar ~o(bez dioptrije) i vilice s prirodnim dowim zubima. On je ro|eni [i|a- vek, preìveo je matak koji ga je pogodio u grudni ko{ (koje li slu~ajnonin (“Na{a porodi~na ku}a bila je tamo dole, prva do crkve... Zamenili sti), a wegova ènska verzija bila je wihova ro|ena sestra Zuzana. O wismo se sa jednim Srbinom...”), ba{tinik atifi{isti~ke bora~ke porodi- ma, i Pavelu Stupavskom, nekada{wem kantoru slova~ke crkve u [idu, ce bin gul skih Stupavskih. Me|utim, Pavel Stupavski je i vlasnik t« ri od- znam taman toliko koliko mi je na klupi u Slova~kom parku ispri~ao likovawa “zara|ena u ratu”, od kojih je jedno Orden za hrabrost, i s wim u ovaj starac, koji izgleda i kre}e se, govori, smeje se, pamti, vidi i ~uje, vezi, nosilac je oìqka od kukastog metka koji ga je o « ktobra ~etrdeset tako da bi mu na telesnoj o~uvanosti i, dabome, na genetskoj krepkosti, tre}e “probu{io kao papir” povi{e desne sise («“Evo, vidite, ovde je pozavideo neki prerano ostareli {ezdesetogodi{wak. Ipak, povremeno u{ao... A na le|ima ispod lopatice iza{o.”). ponavqa, dodu{e skoro u dlaku ta~no, ono {to mi je malo~as ve} rekao, Prema tome, gospodin i drug Pavel Stupavski, partizan u invalidskoj zaboravqaju}i da je to rekao (“[ta, ~ekajte, to sam vam ispri~ao? O, bopenziji, pripadao je na prelazu iz socijalizima u komunizam posleratnom ga mu...”). I gospodin i drug Stupavski, oklopqen u debelom braonskom pobedni~kom i pravovernom komunisti~kom estabili{mentu [ida. Me- prsluku na bakarnom oktobarskom suncu, poput mnogih qudi u dubokoj |utim, premda partijac, odnosno jednopartijac, i crveni kadar koji je, kako bi smo danas kazali – shodno svojim s« tru~nim (inèwer agronomije), bora~kim i partijskim zaslugama – participirao na rukovode}im ta~kama u lokalnoj (poqo)privredi i jednopartijskoj vlasti, Stupavski je sve vreme, istovremeno sa upra`wavawem komunizma, upra`wavao u slobodnom vremenu i religiju, b « io je i drug i go spo din, “« participirao” je i u slova~koj evangelisti~koj crkvi i, {tavi{e, pod uticajem svog vanserijskog operskog glasa, decenijama je pevao u crkvenom horu i bio kantor, “crveni” kantor {idske slova~ke crkve. “Vi ste u stvari pomirili pe to kra ku i krst”, rekoh Stupavskom u {aqivom tonu i upitah ga kako mu je to uspelo? On se smeje i sleè ramenima. “Majka mi je bila jako pobo`na èna. Ako mi je Bog dao lep glas, onda sam mu se vaqda oduìo... haha-ha... Pevao sam u na{oj slova~koj evangelisti~koj crkvi, ovde u [idu – dok nisam omatorio i batalio slu`bu kantora – pevao sam, skoro svake nedeqe, preko Pavel Stupavski: „Rana od metka nije mi zarastala osam godina...” Fo to: S. [u {we vi} trideset godina. A gde su pogrebi u [idu i po Sremu, i na wima sam pevao, ni broja im ne znam!... Ispra}ao starosti, ~uva se prehlade i, ne daj boè, upale plu}a (“Ne smem da se sam pokojnike po celom Sremu. Jave meni ili sve{teniku u [id, umro je prehladim, jer odma zlo!”). @ena wegova Varvara, ro|. Lovi}, Srpkiwa taj i taj Slovak, umrla je ta i ta Slovakiwa, i mi dolazimo u ku}u pokoj- iz Novog Kneèvca, s kojom ima }erku i sina, umrla je od kancera... nika. Sve{tenik obavi svoje. Ja, kantor, vo|a hora, obavim svoje. U Subo“Jaoj, ala je to stra{no! Patila se, Varvara, stra{no se patila... Ne tici sam bio operski peva~. Tamo sam posle rata bio pitomac Doma za in- poèlite takve muke nikome.” valide.” “Rekoste da ste se i vi patili osam godina. Kako to da rana nije mogla Posle rata? Kojeg rata? Nama su se na{i posledwi balkanski (jugoslo- da zaraste?”» upitah Stupavskog. venski) ratovi |avolski “zgusnuli” i pretopili, izukr{tali i pobrkali “Mo`da je metak bio zaraèn! Osam godina rana mi je bila otvorena i u kolektivnoj svesti i memoriji, tako da su neki ranije standardizovani sve vreme se gnojila. Svakog drugog dana morao sam da je previjam. Smrpojmovi i vremenske odrednice izgubili prvobitni smisao, poput deceni- dim sam sebi, a iz rane samo curi..». curi...”» jama ustaqenih termina “« pre rata” ili “« posle rata”, kada se ta~no znalo “Se}ate li se trenutka kada ste pogo|eni?»”» da je u pitawu Drugi svetski rat! Me|utim, po~ev od veselih devedesetih, “Da. Moja ~eta napadala je Sot, probijali smo se iz pravca Berkasoovde je eksplodiralo, pucalo i gorelo, jaukalo i vri{talo, pqa~kalo i ru- va. Imao sam dvadesetak godina, mali, slaba~ak, ali sve sam znao sa {ilo toliko ratova, da u tom cirkusu smrti i razarawa vi{e ne znamo, oru`jem, sve... Bio sam mitraqezac! Vukli smo sa sobom mitraqez {akao sav normalan svet, koji je u stvari na{ posledwi rat? I – kada mi je rac i municiju. Sve su to oko mene bila deca, nisu znali ni da pucaju. pre neki dan u Slova~kom parku gospodin i drug Pevel Stupavski, raskop- Nismo imali ni ~estito oru`je. I kad su usta{e zapucale sa crkve u So~av{i ko{uqu i zarozav{i je u predelu desne polovine grudnog ko{a tu, svi se moji razbeàli po zaklonima, a mene ostave sa {arcem. Zaleg(“Samo da vam pokaèm, ako ne verujete...”), pokazao oìqak od pu{~anog nem u dubok kanal, postavim mitraqez u obalu puta, i vrebam onoga na zrna koje ga je probolo u “posledwem ratu”, najpre sam tog bezmalo devede- crkvi, a on vreba mene. Opalim po crkvi. I onaj sa zvonika uvati me na setogodi{waka, preciznosti radi i za svaki slu~aj, upitao u kojem ratu i ni{an i pogodi me ove ovde, pored srca... Stra{an bol sam osetio! I ~ije pu{~ano zrno? pao sam u kanal, a {arac, teàk devet kila, padne na mene, vru}, pa me Me|utim, kako je na{ razgovor odmicao i informacije se gomilale u pe~e, pe~eeee.... a ja ne mogu da mrdnem, ne mogu da ga skinem sa stomaka. èlucu mog diktafona s uglavnom raspoloènim apetitom, tako mi je bi- Kad su to videli ovi moji, prestrave se... I niko od straha nije smeo da valo jasnije (da bih to sada, pred oltarom kompijutera, i definitivno ra{- mi pri|e! A ja se oduzeo. Ne mogu ni da govorim, ni da se pomaknem. A ~istio sa sobom) da je u stvari, s ~isto qudske, i s tim u vezi, s reporter- {arac vru»}, prì stomak. I onda je do mene dotr~o komesar. ’Au, ~oveske ta~ke gledi{ta, mawe va`no, zapravo uop{te nije va`no, ko ji je rat i ~e’, kaè, ’{ta je s tobom!’ A ja ne mogu da govorim, ne znam za sebe. Zna~i je je pu{~ano zrno – neka se time bave istorija i dnevna politika – a mi, te kako je to gadno, pokakio se i popi{kio... Jao! Odneli su me na Zaramistifikatori svakodnevice i prepisiva~i (sremskog) ìvota, obratimo van, povi{e Iloka. Osam godina rana mi se gnojila i curila! Osam gopazornost na one “« bezna~ajnosti”, sitnice, detaqe, znakove pored puta, ne- dina sam se patio! Tri godine jedva sam govorio, oduzeo mi se glas, samo vidqiva zrnca i sedimente istorije, koji se istorije ne ti~u, a od kojih se sam zamuckivao. Bio sam partijac, od mene se traìlo da budem ~vrst. sastoji neponovqivo, veli~anstveno i zastra{uju}e ratno iskustvo obi~- Ali, deco moja, umirawe je stra{no, nema ni~eg dostojanstvenog u uminog ~oveka. rawu. A ja sam, svakog dana, sa ìvom ranom od metka, umirao osam godiIz biografske {idske arhive Pavela Stupavskog, koju s wim “preli- na!” stavam” na javnoj klupi u meko, tiho i sun~ano predve~erje s mirisom suSe}am se scene iz nekog engleskog filma, glavni junak umire u agonivih ~etinara u nozdrvama, izvla~im kao {to je i red najpre ~oveka Janka ji, dolazi na ~asak sebi i izgovara svoju posledwu tipi~no englesku rei ~ove~icu Erù, Slovake iz [ida, koji su Pavela stvorili pre osamde- ~enicu: “Ako je ovo umirawe, nisam ba{ fasciniran.” set i osam godina, da bude posledwi od petoro dece bra~nog para StupavPremda, ne mora da zna~i! Pavel Stupavski, nekada{wi “crveni” ski: Anke, Erke, Zuzane i Janka U pauzi izme|u Dva svetska ubijawa, na- kantor slova~ke crkve u [idu, s probu{enim grudnim ko{em, a u stvaro~ito uo~i ovog drugog, Stupavski su materijalno solidno nafatirana ri zdrav i prav (za svoje duboke godine), uskoro duva u devedesetu sve}iporodica. Oparili su se zahvaquju}i dolarima koje je iz îkaga u [id cu na torti svog ìvota. I umirawe je relativno. dvadeset punih godina slao svojoj vernoj i pobo`noj èni Erì ameri~n @eq ko Mar ko vi}

l Ју го сла ви је не ма Враћамо се Марксу преко капитала, капитализму преко марксиста.

l ЕУ је надохват руке, балвани – надохват препоруке. l Да Срби не цене европске вредности, не би динаре претварали у евре.

NAOPA^KE

wu Telesin u Viskonsinu, nakon zavr{etka Velike depresije, kreativno prosto „eksplodira“ projektuju}i remek dela krunisana „Ku}om na vodopadima“ i Gugenhajmovim muzejom na wujor{koj Petoj Aveniji. U me|uvremenu Olga Lazovi}Lojd Rajt, pored podizawa zajedni~ke }erke Jovane koja se u me|uvremenu rodila, brine se i o „Telesinskom dru{tvu“ svojevrsnoj Lojd Rajtovoj {koli arhitekture, koja je bila wena glavna opsesija i godinama nakon smrti velikog arhitekte (1959), tako da se gotovo svi izvori slaù u tome da bez ove neobi~ne ène, mada genijalan, Frenk Lojd Rajt kao ~ovek izuzetno te{kog karaktera ne bi dosegao tu slavu i kreativne vrhunce. Pored brige o voqenom ~oveku i wegovom delu, Olga je i sama stvarala komponuju}i i rade}i plesne koreografije, a u rodnu Crnu Goru je do{la samo jednom, 1971. godine na otvarawe muzeja posve}enog wenom dedi, Marku Miqanovu. Olga-Olgivana je sklopila svoje o~i u Skotsdejlu 1985. godine a wen i prah Frenka Lojda Rajta, sasvim u skladu sa wihovim neobi~nim ìvotnim pri~ama, nalazi se u potpuno neobeleènoj grobnici wihovog imawa u Telesinu. Mi ri sa lo je na pro le }e tog mar tov skog da na, dok je ve tar }ar li jao sa Ve li ke i pu sto poq ne Se ve ro za Frenk i Olga u crnogorskim no{wama pad ne rav ni ce. Ol ga krugu Gur|ijeva, glasovitog metafi- Iva no vi }e va, ko ju ve} de ce ni ja ma zi~ara gr~ko-jermenskog porekla, da una zad po zna ju sa mo kao Ol gi va nu bi se uskoro i sama udala za arhitek- Flojd Rajt, ~i je su no ge, mi ru ju }i na tu Vladimira Hinzenberga, s kojim je pod u pi ra ~i ma ko li ca na me we nim dobila k}er Svetlanu. U osvit boq- upra vo stva ra wu oslon ca, pre kri ve {evi~ke revolucije napu{ta Rusiju ne }e be tom ka ro-de ze na, tek slu ti i preko Turske i Francuske dolazi u bu |e we pri ro de i no vi ì vot ni ci Ameriku, u kojoj se bavi pre svega klus. We ne o~i, ba{ kao ni no ge, ni su ono {to su ne kad bi le, te o~i u umetno{}u. Fatalni susret Olge Lazovi} ko je je ta ko stra stve no pi qio i wen Hinzenberg i Frenka Lojda Rajta do vo qe ni Fren ki. Ve} me se ci ma Ol ga koga je do{lo u „Chi ca go the a ter“, pred- ni {ta sem ne pre po zna tqi vih sen ki stavqao je po wihovim re~ima „qu- i ne ja sne igre sve tlo sti i ta me ne bav na prvi pogled“ iako su u tom mo- vi di. Sa da je ~e li~ no pla ve, a ipak mentu oboje u brakovima koji gu{e ta ko slo ven ski ose }aj ne, o~i pre wihovu kreativnost. Mada svega ne- kri la iz ma gli ca, a ne ka da vi so ka i koliko dana kasnije zahtevaju i dobi- vit ka è na sa sta som ba le ri ne i dr jaju razvode od tada{wih partnera, à wem do stoj nim kru ni sa nih gla va wihova veza je postala prava posla- pre tvo ri la se u tek bes po mo} nu stica za bulevarsku {tampu, za~iwe- sta ri cu sa sve ga jed nim pra me nom na ~ak i hap{ewima zbog prelaska se de ko se na le voj stra ni po tiq ka. U granice sa maloletnom Svetlanom re du je, sva ko mo ra da osta ri, sva ko ili ucenama Mirijam-Mod Noel, mo ra jed nom da umre, po mi re na sa druge po redu supruge Frenka Lojda ce lim sve tom i sa mom so bom, raz Rajta. Kada su se najzad oboje „pro~i- mi {qa Ol ga, sko ro se ra du ju }i sve stili“ od biv{ih ìvota po~iwe je- bli èm su sre tu sa vo qe nim Fren dan od najzanimqivijih perioda u ki jem i we nom ni ka da pre à qe nom Sve tla nom. Do bro je, ima la sam se svetskoj arhitekturi. Uz nesebi~nu podr{ku Olge-Olra {ta i ro di ti... givane, Frenk Lojd Rajt na svom iman Mi li} Mi qe no vi} Evrope, kakve su tih godina bile hit u SAD, ve} se radilo o potomku jedne od najslavnijih porodica sa brdovitog Balkana, èni gotovo neverovatno {irokog obrazovawa, erudicije i stvarala~ke energije. Olga Lazovi} je ro|ena 1898. godine u Medunu, malenom, a ipak slavnom mestu severozapadno od Podgorice, kao dete Milice Miqanove, k}eri Marka Miqanova Popovi}a, legendarnog crnogorskog vojvode iz plemena Ku~a i uglednog pravnika i kwaèvskog ministra Ivana Lazovi}a. Mada odrasla na qutom crnogorskom kamenu, nakon {kolovawa u Podgorici i Beogradu, roditeqi je {aqu kod ve} udate sestre u Rusiju, ta~nije u daleku Gruziju. U Tbilisiju 1917. godine po~iwe studije filozofije u

l Минус по минус – статус.

nci genija

l Анђели с њим, Ангела против.

A-OLGIVANA LOJD RAJT, UNUKA MARKA MIQANOVA

Ilija Markovi}

k}erku Jovanu, ostala sve do wegove smrti

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

DOBAR PUT ZA SRBIJU Pi{e: MILICA DELEVI]

vrop ska ko mi si je da la je pro te kle ne de qe po zi tiv no Mi {qe we o sprem no sti Sr bi je da stek ne sta tus kan di da ta. To po ka zu je da su uze li u ob zir i po hva li li ve li ke na po re ulo è ne u pret hod nih ne ko li ko go di na na ure |e wu dru {tva u na {oj ze mqi. To ne zna ~i da se po sao ovim za vr {a va, ali u ovom tre nut ku Ko mi si ja je na {la pra vu me ru da po hva li ono {to je u~i we no i da sta vi u od re |e ni kon tekst ono na ~e mu je jo{ po treb no ra di ti. Kad je re~ o da tu mu, ~i ni mi se da je Ko mi si ja da la do bru pro ce nu, ko ja se ogle da u for mu la ci ji da „onog tre nut ka ka da se otva ri do vo qan na pre dak u po gle du uslo va ko ji su de fi ni sa ni, bi }e od re |en i da tum za pre go vo re”, uz na po me nu da se ti uslo vi od no se uglav nom na na sta vak di ja lo ga sa Pri {ti nom i ostva ri va we na pret ka u obla sti ma ko je su po me nu te u iz ve {ta ju. To vi di mo iz ~i we ni ce da je od re |en sa mo je dan kqu~ ni pri o ri tet na ko me tre ba ra di ti – di ja log sa Ko so vom, dok ih je u slu ~a ju dru gih dr à va bi lo vi {e. Na rav no, na sta vak ra da na eko nom skim re for ma ma, re for mi pra vo su |a, bor bi pro tiv ko rup ci je se na sta vqa, ali za po ~e tak pre go vo ra Ko mi si ja }e o~e ki va ti kon struk ti van stav i kon kret na re {e wa u okvi ru di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. To je do bar znak da je osta vqen pro stor da se sle de }i ko rak ne ~e ka du go, i da za i sta za vi si sa mo od na pret ka. Mi slim da po zi tiv na pre po ru ka je ste ne {to ~e mu tre ba da se ob ra du je mo, ali je i tre nu tak da se se ti mo da su svi pro ble mi ko je Ko mi si ja po mi we kao otvo re ne ne {to na ~e mu tre ba da ra di mo, ne zbog evro in te gra ci ja i Uni je, ne go da bi smo po pra vi li sta we u dru {tvu. U dve stva ri sam pri li~ no si gur na. Naj pre, da je za i sta u~i wen ogro man na pre dak i da je ta kav na pre dak za slu ìo ova kvu pre po ru ku. No, kao {to ni na {i gra |a ni ne mi sle da je sve ide al no i zna ju da po sao tre ba da se na sta vi, ta ko isto i Ko mi si ja è li da vi di na sta vak re form skih pro ce sa i na sta vak ra da na re {a va wu otvo re nih pi ta wa. Ko na~ nu od lu ku do no si Sa vet EU po ~et kom de cem bra, a on je u naj ve }em bro ju slu ~a je va po dr à vao mi {qe we Ko mi si je. Bi lo je slu ~a je va ka da je, kao kod Slo va~ ke ili Gr~ ke, od lu ~io da tim ze mqa ma pru ì vi {e ma ne var skog pro sto ra da idu br è, iako je Ko mi si ja mi sli la dru ga ~i je. Ima i pri me ra da je Ko mi si ja 2009. go di ne pre po ru ~i la po ~e tak pre go vo ra za Ma ke do ni ju, ali jed no gla sno sti unu tar Sa ve ta mi ni sta ra ni je bi lo, ta ko da Ma ke do ni ja i da qe ~e ka. Od lu ka Sa ve ta mi ni sta ra mo ra bi ti jed no gla sna, {to zna ~i da je Sr bi ji u in te re su da stvo ri ta kvu po li -

ti~ ku kli mu u ko joj mo è da ka pi ta li zu je po zi tiv no mi {qe we Evrosp ke ko mi si je. Re {a va ju }i otvo re na pi ta wa, ko ja su na ma va `na, mi stva ra mo kli mu u ko joj na pre dak Sr bi je je ste ne {to {to sve ze mqe ~la ni ce do ì vqa va ju kao pri rod nu stvar, a ne ne {to {to ih de li. Iako o sta tu su Ko so va ne po sto ji sa gla snost, ono {to ze mqe ~la ni ce è le da vi de je ste una pre |e we re gi o nal ne sa rad we i u~e {}e svih u pro ce su evrop skih in te gra ci ja. To pod ra zu me va za do vo qa va we kri te ri ju ma iz Ko pen ha ge na, a Evrop ska ko mi si ja to pra ti. U tom smi slu ze mqe ~la ni ce }e gle da ti na ko ji na ~in Sr bi ja do pri no si tom za jed ni~ kom ci qu. Ako ~u je te, kao {to sve ~e {}e ~u je te, da ne ko ka è „ne }e mo si tu a ci ju kao {to je Bu gar ska ili Ru mu ni ja“, ili ka è „ne }e mo si tu a ci ju po put Ki pra ili Gr~ ke“, to ne zna ~i da se po sta vqa ju no vi uslo vi. To zna ~i in si sti ra we na pra }e wu kri te ri ju ma, ko ji spre ~a va ju da pro ces pro {i re wa po sta ne uvoz pro ble ma, bi lo da se oni ti ~u ko rup ci je i vla da vi ne pra va, bi lo da se od no se na ne re {e ne pro ble me u re gi o nu, bi lo da je re~ o ne po u zda noj sta ti sti ci i neo dr ì voj eko no mi ji. Za nas je bo qi na ~in da raz mi {qa mo o to me {ta od tih pro ble ma na sta je za to {to mi ho }e mo da u|e mo u EU, a {ta je ne {to {to bi smo mo ra li da re {a va mo u sva kom slu ~a ju. Ako ta ko raz mi {qa mo vi de }e mo da svim tim pro ble mi ma, re for ma ma, re {a va wem od no sa u re gi o nu, od no sa sa dr à va ma ko je su pri zna le Ko so vo, sva ka ko mo ra mo da se ba vi mo, jer ti pro ble mi ne }e ne sta ti sa mi od se be, ni ti }e po sta ti lak {i ako od lu ~i mo da ne ide mo u EU. Ti pro ble mi ne bi ne sta li, ~ak i kad bi EU re kla: haj de da ih pu sti mo da ima ju je dan du ì ras pust i da se ti me ne ba ve. Sr bi ja je kre nu la pu tem uskla |i va wa sa za ko no dav stvom EU, ima ugo vor ni od nos sa Uni jom kroz Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu. Ovaj pro ces je u in te re su Sr bi je, ne za vi sno od to ga da li }e ona na kra ju od lu ~i ti da u|e u ~lan stvo EU ili ne, za to {to je te {ko ima ti nor mal nu eko nom sku, tr go vin sku, pri vred nu i sva ku dru gu sa rad wu sa Uni jom i we nim ~la ni ca ma, bez uskla |e nog za ko no dav stva. Na ovaj na ~in stva ra se okvir ko ji omo gu }a va ne sme ta ne od no se sa EU, ~i ni nas upo re di vim sa sta no vi {ta in ve sti to ra, a gra |a ni ma omo gu }a va raz voj, za {ti tu po tro {a ~a, ì vot ne sre di ne, kon tro le, kon ku ren ci je. Za to je ovo do bar put za Sr bi ju. (autor ka je di rek to ri ca Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je)

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

Slo va~ ka je pre ne ko li ko da na po ka za la da su u Evrop skoj uni ji mo `da ne ki jed na ki ji od dru gih, ali da, ka da se do |e do te ma ko je za di ru u na ci o nal ne in te re se, sva ki glas ite ka ko ima svo ju te ì nu. Na i me, 16 ze ma qa evro zo ne sa gla si lo se s pla nom {i re wa Evrop skog fon da za fi nan sij sku sta bil nost. Ali, on da se Slo va~ ka, ko ja se po sled wa pri kqu ~i la tom de lu EU-po ro di ce po bu ni la. Na i me, u taj za jed ni~ ki fond ona je tre ba lo da pri lo ì 7,7 mi li jar di evra. I Slo va ci su re kli „ne”. Za {to bi oni, kao dru ga naj si ro ma {ni ja ze mqa evro zo ne, ~i ji je BDP sve ga 0,5 od sto ce le Evrop ske uni je, po ma ga li Gr~ koj, ~i ji sta nov ni ci ima ju ne u po re di vo ve }e pla te i pen zi je? Ili Ita li ji, o ~i jem stan dar du ne vre di tro {i ti re ~i? „Je di no {to tim ze mqa ma mo è po mo }i je ste su o ~a va we sa isti nom: Gr~ ka mo ra pro gla si ti ban krot, Ita li ja mo ra po ~e ti da {te di, a uslo vi ko je je po sta vi la evro zo na ko na~ no se mo ra ju po ~e ti po {to va ti”, stav je Slo va ka. Na rav no, ka ko se i o~e ki va lo, na kra ju su i oni po pu sti li, jer i ni je bi lo iz gled no da }e osta ti „sa mi na sve tu”, po go to vo {to po sle di ce ne sta vqa wa Fon da u funk ci ju mo è bi ti uru {a va we ce le evro zo ne – a to zna ~i ugro à va we i sa me Slo va~ ke. Ali su bar re kli {ta mi sle

r bi ji }e sta tus kan di da ta za pri kqu ~i va we Evrop skoj uni ji, pre sve ga, zna ~i ti na po li ti~ kom po qu, no ni na fi nan sij skom ne }e lo {e pro }i. Ka da je re~ o pret pri stup noj po mo }i (IPA), do bi ja wem sta tu sa kan di da ta Sr bi ji }e se otvo ri ti tri no ve kom po nen te. Jed na od wih se od no si na re gi o nal ni raz voj, i ona ob u hva ta in fra struk tur ne pro jek te u obla sti tran spor ta i `i vot ne sre di ne, kao i pro jek te po dr {ke pri vat nom sek to ru. Po red to ga, tu je kom po nen ta za raz voj qud skih re sur sa, ko ja ob u hva ta obra zo va we i so ci jal nu in klu zi ju, a ne tre ba za bo ra vi ti ni kom po nen tu ko ja je po dr {ka raz vo ju po qo pri vre de i ru ral nom raz vo ju. Po re ~i ma Mi ne Rad mi lo vi}, sa rad ni ce u Fon du „Evrop ski po slo vi” AP Voj vo di ne, pro blem }e

Sa go vor ni ca „Dnev ni ka” ka è da je, u ovom tre nut ku, te {ko go vo ri ti ko li ko }e nam bi ti po nu |e no iz evrop ske ka se za no vi bu xet ski pe riod od 2014. do 2020. Po we nim re ~i ma, i ta bi in for ma ci ja tre ba lo da bu de po zna ta kra jem ok to bra. A to ho }e li Sr bi ja mo }i da se pre stro ji i pri pre mi do voq no kva li tet no za no ve kom po nen te, vi de }e se vr lo br zo. Na à lost, ~i we ni ca je da do sa da ni smo po ka za li pre ve li ku agil nost u kon kur si ma za evrop ske fon do ve. Mi na Rad mi lo vi} uka zu je da sred stva, ko ja su nam na me we na u 2008, 2009. i 2010. go di ne, mi ko ri sti mo tek ove go di ne, i to usled ne do stat ka ka pa ci te ta za pri pre mu u im ple men ta ci ju evrop skih pro je ka ta. – S dru ge stra ne, ne mo è mo re }i da je si tu a ci ja lo {a ka da su pro jek ti iz Voj vo di ne ima li bli zu 50

Bez ozBiqne oBuke xaBa oBimni fondovi pred sta vqa ti to {to ko ri {}e we no vih kom po nen ti iz i sku je op se `ne pri pre me. Zbog to ga je, ka ko je po ka za lo is ku stvo ze ma qa ko je su kroz to pro {le, is ko ri {}e nost fon do va za pra vo i ma wa u pr vom pe ri o du na kon pre la ska na sta tus kan di da ta. – Za ko ri {}e we no vih kom po nen ti po treb no je da se uve de ta ko zva ni de cen tra li zo va ni si stem upra vqa wa fon do vi ma, {to zna ~i po ste pe ni pre nos nad le `no sti za ras pi si va we ten de ra i to ko ve nov ca sa De le ga ci je Evrop ske ko mi si je na na {e in sti tu ci je – ob ja {wa va na {a sa go vor ni ca. Ona na po mi we da je, u pe ri o du od 2007. do 2010. obez be |e no 771,1 mi li o na evra za Re pu bli ku Sr bi ju. Kao ze mqi po ten ci jal nom kan di da tu do stup na su joj, za sa da, fi nan sij ska sred stva kroz In stru ment za pret pri stup nu po mo} - IPA u po gle du kom po nen te II pre ko gra ni~ ne sa rad we. – Sti ca wem sta tu sa kan di da ta, uvo |e wem de cen tra li zo va nog si ste ma upra vqa wa i usva ja wem pro ce du ra iz Ko mu ni tar nog pra va Evrop ske uni je, Sr bi ja }e bi ti u mo gu} no sti da ko ri sti pre o sta le tri kom po nen te IPA. Ras po de lom bu xe ta za pe riod od 2007. do 2013. Sr bi ji u na red ne tri go di ne sle du je 201,8 mi li o na evra, za tim 205,8 i na kra ju 214,7 mi li o na evra – ka `e Mi na Rad mi lo vi}.

pro ce na ta pro la zno sti u pro gra mu pre ko gra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ma |ar ske – ka è sa go vor ni ca „Dnev ni ka”. Do dat no op te re }e we pred sta vqa i ~i we ni ca da Sr bi ja ne ma do voq no ka pa ci te ta za sa mo sta lan na stup u ne ko li ci ni pro gra ma. S dru ge stra ne, na {a dr à va ima pra vo u~e {}a uz pri su stvo ino stra nih part ne ra u ne ko li ko pro gra ma ka kvi su: Fra me work Pro gram FP7, EURE KA, Pro gress – pro gram za za po {qa va we i so ci jal ni raz voj, kao i pro gram za ja ~a we kon ku rent no sti i ino va tiv no sti – CIP. Rad mi lo vi }e va ka è da je je dan od pro gra ma ko ji }e se otvo ri ti i pro gram ce lo ì vot nog u~e wa, pro gram za za {ti tu ì vot ne sre di ne Li fe+, kao i pro gram za raz voj tran sport ne in fra struk tu re i in ter mo dal nog tran spor ta „Mar ko Po lo”. – Uko li ko se po sma tra In stru ment za pred pri stup nu po mo}, Sr bi ja ne ma do voq no ka pa ci te ta za re a li za ci ju tre }e, ~e tvr te i pe te kom po nen te In stru men ta. Po treb no je ob u ~i ti qu de za pri pre mu i im ple men ta ci ju pro je ka ta, sto ga }e Fond “Evrop ski po slo vi” APV ubu du }e in ten ziv no ra di ti na ob u ~a va wu pred stav ni ka voj vo |an skih op {ti na i in sti tu ci ja za u~e {}e u istim – po ru ~u je Mi na Rad mi lo vi}. n Petar Klai}

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

Ko su libertarijanci u srbiji?

Slo bo da kao eti~ ki stav kup koji su odr`ali pro{le nedeqe na Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu nije bio masovno pose}en, ali to im i nije bio ciq. Nije bio ni preterano poseban, jer podr{ka stranim poli~arima, pa i predsedni~kim kandidatima u drugim zemqama, postala je, na ovaj ili onaj na~in, deo ovda{weg politi~kog folklora. Nije bio poseban ~ak ni u svetskim okvirima, jer je organizovana javna podr{ka Ronu Polu, aspirantu na predsedni~ku kandidaturu ameri~ke Republikanske partije, upu}ena iz jo{ nekoliko zemaqa {irom sveta. Podr{ka Ronu Polu je u stvari demonstracija privr`enosti politi~koj filozofiji libertari-

janstva, koju taj ameri~ki politi~ar gotovo tvrdoglavo zastupa ve} 30 godina, obja{wavaju libertarijanci iz Srbije, ve} ~etvrtu godinu okupqeni u Libertarijanski klub (Libek). Upravo u toj, za nas nepojamnoj, ~iwenici da vaì za doslednog politi~ara, ali istovremeno veoma razumqivoj da mu to uglavnom nije donosilo politi~ku korist, leì tolika fasciniranost ovda{wih libertarijanca, gotovo odreda studenata Fakulteta politi~kih nauka, ovom, kako su mi rekli, ìvom ikonom libertarijanizma. Pol ima {anse da bude kandidat republikanaca, govorili su mi libekovci nakon premijere filma „Slobodni i odgovorni“, dva dana pre skupa na Trgu Nikole Pa{i}a. Pri~a o Polu se ubrzo pretvara u raspravu o ameri~koj politici i predsedni~kim izborima u SAD, uz temeqni i na momente fascinantni profajling svih aspiranata na megdan s Obamom idu}e godine. Na kreirawe sopstvenog politi~kog svetonazora najvi{e je, priznaju mi, uticao sada{wi dekan Fakulteta politi~kih nauka Ilija Vuja~i}, kojeg uz Miroslava

Prokopijevi}a i Vladu Gligorova ubrajaju u prvu generaciju libertarijanaca u Srbiji; u drugu ubrajaju ekonomiste koji pi{u za sajt tr zi sna re se nja.blog spot.com, dok sebe vide kao tre}u generaciju. – Ali mi smo prvi koji su se, usu|ejem se re}i, latili posla i krenuli da aktivno i, u izvesnom smilu na politi~ki na~in, promovi{emo ideje libertarijanizma – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ 26-godi{wi \or|e Triko{, jedan od osniva~a Libeka. Endru Hejvud libertarijanizam opisuje kao politi~ku filozofiju koja daje slobodi strogi prioritet nad drugim vrednostima, poput autoriteta, tradicije i jednakosti. Libertarijanci tako nastoje

da maksimalno pove}aju carstvo individualne slobode i {to vi{e smawe doseg javne vlasti, a u dràvi, {to je tipi~no za wih, vide glavnu pretwu slobodi. – Ako bi postojala apsolutna opozicija ovoj dràvi, onda bismo, bez dileme, to bili mi, libertarijanci – odva`no }e Triko{. – I taj opozicioni stav je jasan u pogledu ekonomskog poretka, svetonazora, prakse, iskrenosti... Veliki problem nastaje, napomiwe mi, zbog odsustva sluha za trì{nu privredu. Qudi ne razumeju {ta je trì{te, a ne razumeju ni profesori na fakultetima. Potrebna je svest o celini, a ne tek te`wa za ostvarivawem sopstvenih interesa koji dugoro~no ni{ta ne zna~e. Potrebna su nam pravila igre, potrebno je po{tovawe i garancija qudskih i gra|anskih prava, ali i postojawe onih institucija neophodnih kao garancija trì{ne privrede, poput sudova. Libertarijanci ne gaje iluzije o tome da }e se ideje koje brane lako i brzo primiti u narodu, koji bi, povr{nio gledano, u wihovim svetonazorima mogao da prepozna totalnu negaciju vi{edencijskog nasle|a.

Ipak, na seminarima koji drè pod nazivom „Politika pojedinca“ susre}u svr{ene sredwo{kolce do kojih lako dopiru nove ideje, ali na kraju tek retki te ideje usvajaju svoj sopstveni svetonazor. Ostali te ideje po~iwu da po{tuju. – Mi nemamo taj prevarantski pristup – kaè Triko{ – u kojem }emo sve druge ruìti a na{e uzdizati. Mladi qudi su otvoreni za princip i to je ono {to im mi izlaèmo. Libertarijanizam ima tu intuitivnu pretpostavku slobode, i ako svr{eni sredwo{kolac jo{ nije dobio priliku da uleti u neku novu dru{tvenu grupu, on vrlo brzo shvata ideju o slobodi. Pri~amo o kontroverzama koje prate libertarijanizam, o etiketama koje se toj filozofiji neutemeqeno pri{ivaju. – Libertarijanci nisu protiv solidarnosti – spremno odgovara Triko{, slute}i pitawe i op{te mesto u kritikama libertarijanaca. – To, pre svega, nije politi~ki, ve} duboko eti~ki princip, jer na solidarnost se odlu~uje onaj ko to èli, onaj ko ose}a empatiju. Ova dràva se u tom pogledu pona{a paternalisti~ki, starateqski, jer stalno poru~uje: nisi ti odgovaran za svoj ìvot, ja sam odgovorna. Dràva je ovde ta koja smatra da je samo ona vlasna da odlu~i kome je potrebna pomo}, ali se redovno ispostavqa da ona nije u stawu da prepozna kome je ta pomo} stvarno potrebna. Za nas je to duboko nepravedno budu}i da se solidarnost svodi na prisilu. Buxet nije nikakva alhemija!, nastavqa strastveno na{ sagovornik: – Dràva izvodi neke procedure i stvara iluziju da poseduje novac koji je pao s neba, a to je u stvari novac koji je do{ao iz na{ih ku}a. Buxet ne nastaje magijom, to je nova~ana masa koja nastaje preraspodelom, zahvatawem i davawem, i qudi ne shvataju da zahvatawem uzima{, pa kad daje{ ti u stvari nisi dao nego si vratio. To je procedura koja nema nikakv ekonomski rezon. Libekovci za sebe vole da kaù da su otvorena organizacija, kako za ~lanove ma koje stranke u svojim redovima, tako i kada je re~ o otvorenoj nameri da se na druge, posebno omladine stranaka, uti~e. – Imamo intenzivne kontakte sa svima, no ne postoje uzajamna o~ekivawa – priznaje Triko{. – Spremni smo na saradwu sa svima koji su spremni da saslu{aju na{e ideje. Kakva su mi o~ekivawa? Pa, hm, treba biti uporan. n De nis Ko lun yi ja

PUT OKO SVETA

ZABORAVNI MINISTAR: Britanski ministar Oliver Letvin priznao je da je bacio zvani~ne poverqive dokumente u kantu za otpatke u londonskom parku Sent Yejms. Ministar je vi|en u pet navrata kako baca dokumente u korpu za otpatke, me|u kojima i neke dokumente vezane za Al-Kaidu. Wegova kancelarija je to demantovala, potvrdiv{i ipak da ministar voli da ponekad deo svoga posla obavqa u parku pre nego {to do|e u kancelariju.

LE KE^AP: Francuska je zabranila konzumirawe ke~apa u osnovnim {kolama, kako se deca ne bi odvikla od francuske kuhiwe. Vlasti ipak nisu toliko srca kamena pa }e deci biti dozvoqeno da jedu sos jednom nedeqno sa pomfritom. „@elimo da deca budu bliska sa francuskim receptima tako da mogu da ih prenesu narednim generacijama”, objasnio je Kristof Eber, koji je zadu`en za nadgledawe sprovo|ewa zabrane

PREVARANTI: Francuska policija uhapsila je trojicu Italijana i jednog Francuza zbog toga {to su igraju}i sa obele`enim kartama o{tetili „Princes” kazino u Kanu za 64.000 evra. Sumwi~e se da su obele`ili {pil karata nevidqivim mastilom i udesili da, upotrebom specijalnih so~iva, pri deqewu dobiju upravo te karte. E sad im preti do 10 godina zatvora.

VENÂWE I ZA TV: Kraq Butana 31-godi{wi kraq Jigme Hesar Mahgiel Vang~uk oènio se deset godina mla|om Jetsun Pemom, ina~e studentkiwom. Mladenci su sigurno imali tremu, ali ne toliko koliko televizijske ekipe koje su radile prenos ìvopisne ceremonije. Televizija u Butanu se, naime, prvi put pojavila tek 1999. godine.

Pola VeKa titoVoG ZabraWenoG GraDa u KuPariMa Kraj DubroVniKa

Od mi li jar de do la ra osta de sa mo ru i na litno vojno odmarali{te, zabraweni grad, tra{wost odi{e sedamdesetim godinama pro{log luksuzno ure|eni prostori – brojni su pri- veka. Dugi, tmurni hodnici, male, oskudno namedevi kojima se opisivao rezidencijalni {tene sobe. Ve}ina kreveta napravqena je u vojvojni kompleks Kupari u @upi dubrova~koj. Fama nim stolarskim radionicama, a name{taj je doo elitnim vojnom objektima, u kojima je kadgod le- preman s raznih lokacija. Zidovi su na~eti vlatovao Josip Broz Tito sa svitom mu, a gde su se ka- gom, u hodnicima vise gole sijalice. Vrata na sosnije provodili vojni i civilni hrvatski zvani~- bama ne dihtuju, pa u zimskim mesecima lupaju pod nici, {irila se i zahvaquju}i ~iwenici da u pro- naletima bure. Jedini da{ak modernog vremena su teklih 20 godina predstavnicima medija tamo ni- klima - ure|aji i mali LCD televizori. je dopu{ten ulazak. Novinari zagreba~kog „JutarNajve}a senzacija u sklopu objekata nalazi se, weg lista” bili su prvi kojima je dato zeleno sve- zapravo, ispod zemqe. Iz Titove vile {irokim tlo za posetu kompleksu. mermernim stepenicama ili liftom, koji danas U gradwu nekada{weg vojnog odmarali{ta Ku- nije u upotrebi, gosti „najve}eg sina na{ih naropari, ukqu~uju}i i rezidencijalne objekte za Jo- da i narodnosti” spu{tali su se u atomsko sklonisipa Broza, JNA je, prema nekim grubim procena- {te 20 metara ispod zemqe. Ispod zemqe nalazi se ma, investirala oko milijardu ameri~kih dolara. 20-tak prostorija spojenih oko 800 metara duga~Na otprilike pet hektara zemqi{ta razme{tena kim hodnicima. Tu su bile spavaonice, kuhiwa, su tri objekta: hotel „Galeb” te vile „Borovka 1” dvorane za sastanke, vinoteke... Od vinoteka su i „Borovka 2”, poznatije kao „Titova” i „Jovanki- ostale samo prazne kamene tube, u kojima je nekad na” vila. Obe su sme{tene na najlep{em delu kom- bilo oko 1.700 buteqki vina. Kameni zidovi su pleksa i s wihovih terasa puca prekrasan pogled omalterisani i obojeni u belo, a na podu su kamene prema Cavtatu i otvorenom moru. Titova vila se plo~e. Sve izgleda kao da je nedavno preure|eno. prostire na 1.150 kvadratnih metara i jedini je – Kopawe tunela po~elo je jo{ 1948, a kompleks objekt koji je jo{ uvek pristojno ure|en. Na pr- s vilama i hotelom „Galeb” zavr{en je 1961. godivom spratu su predsedni~ki apartman, dve dvokre- ne – rekao je poru~nik Stanimir Begu{i}, koji vetne sobe, dnevna soba, soba s bra~nim krevetom brine o Titovoj ostav{tini u Kuparima. – U slui jedan WC, a u prizemqu su ve}a ~aju potrebe u podzemnom objektu soba za ru~avawe i kuhiwa. Namebez dodira sa spoqnim svetom, 30U jednoj od soba za {taj je dopreman nakon otpisa iz tak qudi moglo je da ìvi 80 dana, raznih vojnih zapovedni{tava, a iz wega se moglo iza}i i na morsastanke 1990. su ali apartman je ure|en malo bosku stranu. U jednoj od soba za save}ali Slobodan qe. U sklopu apartmana je i kupastanke Slobodan Milo{evi} i Mi lo {e vi} i ge ne ral tilo u kome je ostala prvobitna general Veqko Kadijevi} su 1990. Veqko Kadijevi} kada iz 60-ih, kao i termostat korazgovarali o sudbini Hrvatske. ji jo{ uvek radi. Na izlasku iz tunela prvo naiOd Titove vile {irokim kamenim stepenicama lazite na natkriveni bazen veli~ine 50 metara spu{ta se put do {irokog platoa, gde je sme{ten kvadratnih. Svla~ionice i tu{eve pre odlaska su, kameni ro{tiq, a nedaleko je dok, uz koji je neka- navodi poru~nik Begu{i}, devastirali pripadnida pristajao brod „Galeb” kada je dovozio „najdra- ci negda{we JNA. Svoj posledwi pozdrav uputili èg gosta”. Unutra{wost „Jovankine vile”, ina- su i s topovwa~a. Nekoliko pogodaka pretrpeli ~e, nije ure|ivana. Arhitektonski je identi~na su i vile i hotel. Prethodno je inventar koji je prvoj vili, ali ima 850 kvadrata. Sastoji se od vredeo preba~en na vojne brodove. apartmana i ~etiri sobe. U wima je danas samo po Kada je Hrvatska vojska 2001. napustila te jedan mali krevet i tu je sme{teno nekoliko zapo- objekte, a oni predati na upravqawe Hrvatskom slenih u kompleksu. U prizemqu je velika ma{i- fondu za privatizaciju, dopu{tena je potpuna na za prawe ve{a, koja jo{ uvek ~eka montaù. pqa~ka i devastacija objekata. Umesto da hrvat– Nema ovde nikakve ekskluzive. Pa, u celom ska dràva prona|e investitora ili sama uloì kompleksu nemamo ni pitke vode. Nekada{wi vo- u obnovu, omogu}ilo se potpuno „osloba|awe” hodovod je od azbestnih cevi i ispitivawa su poka- tela. Odnosilo se sve {to se moglo odneti – prozala da je voda nezdrava, pa smo rasporedili boce zori, vrata, sanitarije, instalacije... Hotelsko s pitkom vodom – rekao je novinarima wihov do- stepeni{te nekada obloèno mermernim plo~ama}in, hrvatski oficir Kre{imir Maras. ma, debqine 15 cm i duìne oko metra, potpuno je U vrtu kompleksa preko drve}a sada se proteù ogoqeno. Plo~e su te{ke i vi{e od stotinu kiloPVC cevi kojima se doprema voda za tu{irawe i grama, pa je jasno za{to su ogoqene samo stepenikuhiwu. ce koje vode do prvog sprata. Na hotelskim tera– Leti se ta voda toliko ugreje da je prevru}a za sama pova|ene su kamene i mermerne plo~e. „Srce tu{irawe, a ne moète je ohladiti. Kompleks ima i du{a me boli. Kad pro|em pokraj svog nekadamawu plaù nekoliko stotina metara od vila. Do {weg radnog mesta, okrenem glavu na drugu strawe moète do}i {etali{tem, koje je verovatno jenu”, priznao je Ivan Frlan, jedan od retkih stadinstveno na celom Mediteranu jer je prekriveno novnika Kupara koji je ceo ìvotni vek radio u tartanom! Okolina objekata tek je delimi~no nekada{wem elitnom odmarali{tu JNA. „Ne moosvetqena. gu to da gledam. Stra{no je {to se sve ovo dozvoNajve}i objekat kompleksa, hotel „Galeb” sa 22 lilo...” sobe i dva apartmana, u najlo{ijem je stawu. Unun Kre{imir @abec

nedeqa16.oktobar2011.

dnevnik

c m y

EKS KLU ZIV NO ZA „DNEV NIK”

Ot por u sr cu n Pi{e: Ivan Marovi} o je mogao da pretpostavi da }e okupacija Vol Strita uspeti da se odrì ~itavih mesec dana i da uzdrma ameri~ku politi~ku scenu, da }e buknuti protesti u vi{e gradova {irom SAD i da }e biti na stotine uhap{enih? Ja sigurno nisam, kada sam u ~etvrtak 22. septembra kro~io u Zukoti Park, zapravo parki} izme|u Brodveja i ru{evina Svetskog trgovinskog centra, usred bu~nog Finansijskog distrikta nadomak Vol Strita, i sreo se sa stotiwak mladih qudi, opkoqenih policijom. Kada bi zakora~ili van parka, namrgo|eni policajci su ih vra}ali, da ne ometaju saobra}aj. Nisu im dozvolili da razapnu {atore, pa su razvukli jednu veliku ciradu kada bi padala ki{a. Ozvu~ewe ili megafon nisu smeli da koriste, navodno da ne bi pravili buku. Demonstranti su se dosetili i po~eli da drè govore pomo}u tzv. narodnog mikrofona: govornik kaè jednu re~enicu, a onda je qudi koji stoje tik uz wega ponove, da bi i oni u zadwim redovima mogli da ~uju. Postavili su jedan generator koji je napajao kompjutere i sluìo za puwewe mobilnih telefona. Od hrane se mogla dobiti pica (tako-

HR VAT SKI PO LI TI^ KI PEJ NTBOL

[lem za o~u va we zdra vog ra zu ma N

ije sme{no. Predizborna ~erga za svom Fejsbuk profilu napisala je kako hrvatske parlamentarne izbore, „takvo wihovo spu{tawe ispod svakog ci4. decembra, zahuktala se jo{ pre vilizacijskog nivoa samo u~vr{}uje na{ leta, no iako kampawa zvani~no jo{ nije zadatak ~uvawa ~istog obraza Kukuriku po~ela, s jeseni se po~elo oriti u poli- koalicije“. I dok se Kukuriku zasad proti~kom cirkusu. I kao {to rekoh, uop{te vla~i uz nevi|ene gafove HDZ-a: Jadranka nije sme{no. ^lanovi opozicije, okupqe- Kosor koja je na predizbornom skupu objani u Kukuriku koaliciji (ironi~no ili vila kako }e „imperija HDZ uzvratiti ne, Zoran Milanovi} i dru{tvo svu sim- udarac“ (aluzija na SF-serijal Zvezdani boliku sveg pokreta vuku oko hrane – pro- ratovi, no o~ito je bila pogre{no brifozvali su se po restoranu u kojem su se dogo- vana od svojih spin-savetnika jer je impevorili o koaliciji, a onda su celo leto rija u Zvezdanim ratovima apsolutno najparadirali po ro{tiqima...), objavili su ve}i negativac u galaksiji) ili ve} spomekako prestaju u~estvovati u radu Sabora nuti Milinovi} koji je u àru kampawe jer se, kako je istakla Vesna Pusi}, u broj- tuma~io za{to NE glasati za HDZ... oponim incidentima pretvorio u „da opro- zicionu koaliciju o~ekuje nekoliko stite, birtiju“. Opozicija }e, kako su po- ozbiqnih problema. Prvenstveno, mora}e jasnili, dolaziti, ali ne}e u~estvovati u zaista da uvere bira~e da imaju ~vrst i radu, ~ime bi HDZ sa saradnicima mogao ozbiqan program oporavka privrede, te da imati problema oko dono{ewa zavr{nih }e ga zaista i sprovoditi. Ako se zanemaodluka pre „zatvarawa butige“ kroz dve ri tradicionalno HDZ-ovsko podmetawe sedmice. No, problemati~no je to {to se o „crvenoj opasnosti i komuwarama“, Kuopet voda navodi na prazan mlin: hrvatski kuriku ne sme da dozvoli da upadne u istu Sabor ve} posledwih nekoliko godina de- zamku kako i Ra~anova koalicija iz 2000, luje iskqu~ivo kao nekakva birtijetina, kada se mnogo dobre energije i jakih ideja bez pardonirawa. Gazde iz Vlade dilaju rasplinulo u me|ustrana~kim natezawima cugu, a saborski pijanci samo blebe}u ko {to treba da radi i ko je zaslu`niji. uprazno i vi~u: stavi to na moj (buxetski) Pokojni Ivica Ra~an tada je prokockao ra~un! I ~emu sad to zgraàvawe opozici- jedinstvenu {ansu da pokrene Hrvatsku na je? najboqi mogu}i na~in, a Zoran Milanoîwenica je da je HDZ u posledwe dve- vi} zasad ne pokazuje potencijal za uspeh. tri nedeqe krenuo „~izmom“ jer su vero- Usto, obesio je o vrat teret moralno vrlo vatno svesni kako imaju premalo pozitiv- upitnog Radimira â~i}a, koji, osim {to nih akcenata za kampawu: dràvu su otera- je otvoreno prozivan, pa ~ak i istraìvan li u èstoki dug, svoje zbog korupcije, u sudskom sugra|ane u jo{ dubqu Ko li ~i na pri mi ti vi zma procesu u Ma|arskoj i to bedu, gotovo svi va`ni zato {to je – autom ubio ko ja je po ku qa la iz ~lanovi stranke umotani dvoje qudi. Isti taj â~i} su u afere. No, koli~ina HDZ-a, „dr à vo tvor nog bahato kro~i kroz kampaprimitivizma koja je popo kre ta“, „kri mi nal ne wu potpuno zanemariv{i kuqala iz HDZ-a, „dràor ga ni za ci je“, stran ke te ~iwenice, {to se kosi s votvornog pokreta“, „~uvawem ~istog obraza svih stra na ka s ove ili ko „kriminalne organizacialicije“ na koje poziva one stra ne za ko na, za - wegova strana~ka kolegica je“, stranke svih stranaka s ove ili one strane vi sno od per spek ti ve – Pusi}. S druge strane, ~ak zakona, zavisno od peri takva opoziciona grupaza stra {u ju }a je spektive – zastra{uju}a cija zasad deluje suvislije je. I zapravo otre`wujuod HDZ-a, koji osim neve}a jer svakog ko u Hrvatskoj barem na tren rovatne koli~ine afera na grba~i na ~elu pomisli kako stvari postaju boqe, kako s Ivom Sanaderom, protiv sebe ima i ceo dru{tvo postaje suvislo, kako sistem po- niz, kako ih naziva politikolo{ki stru~~iwe da funkcioni{e – odmah dobija re- wak, dekan Fakulteta politi~kih znanoalnu sliku. sti Nenad Zako{ek, politi~kih preduzetJadranka Kosor, èna koja ve} godinu i nika. To su, naime, desno orijentisani popo nelegitimno obavqa funkciju premi- jedinci poput @eqka Keruma (splitski jerke, nije okom trepnula na rasisti~ki i gradona~elnik) ili Milana Bandi}a (zanacionalisti~ki ispad svog strana~kog greba~ki gradona~elnik), koji tako|e idu kolege, ina~e predsednika HVIDRA-e Jo- na izbore, ali s nezavisnim listama. Smesipa \aki}a, koji je izjavio kako imena na {nom splitskom vo|i i Bandi}u koji je opozicionoj listi za Vladu izgledaju kao svoju listu nazvao „Stena“, vaqda je dojada „sastavqaju srpsku Vladu“. Nije joj se dilo muèwe lokalnih kapaciteta pa su pomaknula trepavica ni na bolesnu reto- se poèleli igrati u dràvnom pesku, riku wenog ministra zdravstva, Darka iako kratkoro~no, mnogo ve}u vlast imaju Milinovi}a, koji je zakqu~io kako se „ne- kao gradona~elnici. Oni „pucaju“ upravo ro|ena deca ne mogu braniti od gejeva i na HDZ-ovo bira~ko telo, s podjednakom lezbijki“. I sve tako i do posqedweg ispa- retorikom i demagogijom. Iako te{ko da da u Saboru, i to wenog najja~eg igra~a, }e osvojiti vi{e od jednog mandata, jer potpredsednika Sabora Vladimira [ek- ovo }e ponovo biti bitka HDZ-SDP titasa, kojem su o~ito ìvci potpuno popusti- na, mogli bi pomrsiti ra~unicu HDZ-u, li pa je otvoreno vre|ao poslanicu SDP- kojem }e ipak najvi{e glasova odneti Glaa Gordanu Sobol na ra~un wenog hobija - va{ev HDSSB. Wihova radikalna retoriplesa oko {ipke. Jasno je da Kosor sada sa- ka (kojom su preuzeli mesto HSP-a) izramo èli da zbije strana~ke redove pa }e zito prolazi u Slavoniji. progutati svakakve bedasto}e, no ~iweniU svakom slu~aju, vrlo sli~no prethodca je da su na neke ispade reagovali i iz nim izborima 2007, o pobedi }e, smatraju woj tako mile EU. I {to je jo{ va`nije, analiti~ari, presu|ivati nijanse i mali ankete pokazuju sve dramati~niji pad qu- postotak glasova. Stoga sve zainteresovabavi bira~a za HDZ i definitivno okre- ne strane imaju razloga da napadaju svim tawe Kukuriku koaliciji, iako je hrvat- raspoloìvim sredstvima. A kako se ve} ska javnost ve} dugo zgra|ena svim doga|a- moè videti, i municije... No hrvatski powima na politi~koj sceni, pa tako i opo- liti~ki pejtnbol odavno je prestao da buzicionoj. de sme{an, a bira~ima, kako i na svim izNa HDZ-ovske nalete zasad igraju odme- borima dosad, preostaje tek da navuku reno, kultivisano, ali qutito, {to je, ~i- {lem za o~uvawe zdravog razuma i da izani se, zasad dobra taktika. Vesna Pusi}, |u na birali{ta. jedna od lidera opozicije, na primer, na n Ana Da so vi}

zvana o~u-pica), a radnici u lokalnom Mekdonaldsu su im omogu}ili da koriste toalet. Tako je izgledalo kad sam do{ao u Zukoti park petog dana protesta, kada je malo ko znao za wih i wihovu okupaciju. Ali otkud ja tamo? Tog dana sam i{ao na Wujor{ki univerzitet da odr`im predavawe na temu “Revolucija i humor”. Ve} dok sam prilazio zgradi Univerziteta, po~elo je prvo kome{awe. Iz pravca Va{ington skver parka ka Brodveju je krenula kolona demonstranata koji su protestovali protiv pogubqewa Troja Dejvisa, koje se desilo prethodne no}i. Za wima se kretalo pedeset policajaca sa sve motorciklima, patrolnim kolima i onim malim vozilima {to li~e na auti}e za golf. Ovi demonstranti, kasnije sam saznao, uputili su se ka Vol stritu i spojili s “okupatorima”, vidno uve}avaju}i wihov broj i oboga}uju}i im boju. Ovo mi je ve} mirisalo na Beograd devedesetih i tu atmosferu, ali ipak sam oti{ao i odr`ao predavawe o va`nosti humora za razbijawe straha i apatije kod gra|ana, a sve u sklopu strategije gra|anskog otpora. Nakon preda-

Ta las ogor ~e nih uz sve tu Od Madrida do Wujorka, kao i u stotinama gradova {irom sveta, ju~e su se odr`ali protesti „ogor~enih” koji negoduju zbog siroma{tva do kojeg su doveli kriza i mo}ne finansijske institucije. Pod sloganom „Narodi sveta, ustanite” i „Si|i na ulicu, stvori novi svet”, demonstranti su pozivani na proteste u 951 gradu u 82 zemqe sveta, navodi se na sajtu 15oc to ber.net. Pet meseci od za~etka pokreta, 15. maja u Madridu, „ogor~eni” i druge grupe kao {to je „Okupirajmo Vol strit” u~inili su 15. oktobar simboli~nim datumom gra|anskog protesta. „Od Amerike do Azije, Afrike i Evrope, narodi ustaju kako bi zahtevali svoja prava i istinsku demokratiju”, navodi se u manifestu.

Po dr {ka po kre tu u re gi o nu Vi{e stotina gra|ana okupilo se ju~e u gradovima Slovenije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, pridru`iv{i se pozivu na globalni protest protiv „kapitalisti~kog nasiqa i pohlepe” banaka i korporacija, pod sloganom „Ujediweni za globalne promene”. Pozivi za u~e{}e na protestima, u znak podr{ke pokretu „Okupirajmo Volstrit” u Wujorku, uglavnom su upu}eni preko dru{tvenih mre`a Fejsbuk i Tviter, sa stranice „15. oktobar”. Na protestima u Sloveniji, oko 300 qudi okupilo se u Qubqani, dok ih je ne{to mawe bilo u Kopru i Mariboru. Vi{e stotina gra|ana protestovalo je u Sarajevu u Bawaluci pedesetak, a u Podgorici svega nekoliko desetina.

vawa, studenti i organizatori su me poveli u Zukoti park ili Liberti plazu (Trg slobode) kako su je zvali, i zatraìli da im se obratim. U tom trenutku stvari nisu izgledale sjajno: bilo ih je malo, niko za wih nije mario, a ja nisam èleo da ih dodatno obeshrabrujem svim detaqima vezanim za strategiju, organizaciju i planirawe. Zato sam pomislio da je mo`da najboqe da im kaèm {ta im je najve}a prednost i kako da je dodatno iskoriste. Zato sam im odrào veoma kratak govor o va`nosti okupacije simboli~kih mesta, jer Vol Strit jeste simbol pohlepe i bezobzirnosti koja je dovela do ekonomske krize, s tim se slaù ~ak i policajci koji hapse demonstrante. Nakon tog mog obra}awa proveli smo ostatak ve~eri i naredni dan u razgovorima o na{im iskustvima u Otporu, o tranziciji iz protesta u pokret, o ukqu~ivawu razli~itih slojeva dru{tva u pokret, pri~ali smo o strategiji prema policiji, kako da se spuste tenzije, smawi opasnost od nasiqa i hap{ewa iskoriste za podizawe publiciteta. Onda sam seo na voz i napustio Wujork.

PO Z AJM Q E N I IN T ER V JU: AKA DE MIK JO @E MEN CIN GER, NAJ PO ZNA TI JI SLO VE NA^ KI EKO NO MI STA

„Ju go slo ven ski sin drom” za hva tio Evropsku uniju Evropskoj uniji su trenutno prisutne dve ideje za izlazak iz krize. Prema prvoj se Unija mora transformisati u “Sjediwene Evropske Dràve”, {to bi zna~ilo da mora postati centralizirana tvorevina s jednom blagajnom i ministrom finansija. Dakle, po ovoj tezi, samo daqwa integracija EU donosi spas. Drugi, pak, zagovaraju raspad evrozone – i to na nekoliko na~ina, od izlaska pojedinih dràva pa do stvarawa evrozone 1 i 2. – Te{ko je re}i {to je izlaz jer se radi o politi~kim odlukama, koje obi~no i nemaju ~vrste ekonomske temeqe – kaè najutjecajniji slovena~ki ekonomista, akademik prof. dr Joè Mencinger. – Takav je i evro, koji je pandan nekakvog evropskog projekta “bratstva i jedinstva” i u koji donedavno nije bilo pristojno sumwati. Smatralo se da je ve~an i zbog toga izlazak iz evrozone i nije bio predvi|en. Po wegovim re~ima, evro i EU mogu preìveti samo uz labavqewe regulacije umesto poku{aja stvarawa evropske fiskalne unije, odnosno evropske “federacije“. Poku{aji u tom smeru, tvrdi Mencinger, samo bi pove}ali napetosti. – Evropa nije SAD i nije je mogu}e pretvoriti u Sjediwene Evropske Dràve. Da bi ih stvorili, trebalo bi prvo stvoriti veliki evropski buxet. Dràve EU bi se mo`da jo{ i dogovorile da se na “federalni” nivo prenesu dohotci posrednih poreza, pa da, na primer, “federacija” sa 50 posto participira u PDV-u. No, dono{ewe pravila prema kojima bi se taj novac delio me|u ~lanicama bio bi puno ve}i problem; pa ~ak i s jednim postotkom ukupnog BDP-a, koji se sada sliva u buxet EU, imaju problema. l Mo è li even tu al na eko nom ska smrt evro zo ne uti ca ti na EU kao po li ti~ ki pro jekt i ko je su po sle di ce? – Smrt evrozone sigurno bi potpuno promenila EU kakvu znamo, a da li bi to zna~ilo i wenu smrt, zavisi i od definicije “smrti”. No, vaqa dodati da se Evropska unija dosad dobro sna{la u neprilikama, koje su bile, istini za voqu, mnogo mawe od sada{wih. Li~no se pla{im da EU ne bi mogla preìveti krizu koja bi trajala celu deceniju, jer temeqi koji garantiraju wenu stabilnost ne bi izdràli. Je li EU dobra asocijacija samo za dobra vremena ili je dobra i za te{ka vremena? Na to ne znam odgovor. Sigurno je, me|utim, da bi posledica nekontrolisanog raspada EU bio potpuni haos. Evropska je unija u osnovi najuspe{niji politi~ki projekt nakon Drugog svetskog rata, iako je sada{wa Evropska komisija sastavqena od drugorazrednih politi~ara. l Mo è mo li ov de go vo ri ti o „ju go slo ven skom sin dro mu” ko ji je za hva tio EU? – Evropski politi~ari ne vide, odnosno boqe re~eno ne èle videti, „jugoslovenski sindrom”. I pore|ewa EU s Jugosla-

vijom donedavno su se smatrala nepristojnim, iako su problemi, koje treba re{avati, sli~ni jugoslovenskim. Vrlo su velike razlike u razvijenosti koje traè razli~ite ekonomske politike i/ili velike preraspodele dohodaka. Upravo tu nastaje „jugoslovenski sindrom”, dakle uverewe da je neko drugi kriv za moje probleme, odnosno da me neko iskori{}ava. To uverewe u kriznoj situaciji ja~a i na kraju su svi iskori{}eni, kao {to smo bili i u SFRJ. I u EU postoje politi~ki problemi koji su sasvim normalni; na primer, da li je demokrati~nije „jedan ~ovek, jedan glas” ili „jedna dràva, jedan glas”. Oni se re{avaju kompromisima, koji neprekidno ~ine nestabilna ravnote`na stawa. l Oni ko ji kri ti ku ju fond so li dar no sti ka ù i to da vla sti u Ne ma~ koj, Fran cu skoj... za pra vo ne spa {a va ju du `ni je po put Gr~ ke, ne go svo je ban ke i wi ho ve in te re se? – To je jasno od samog po~etka gr~ke krize: ~ak 75 posto gr~kog duga bilo je finansirano francuskim i nema~kim bankama, koje bi se u slu~aju gr~kog bankrota na{le u nezavidnom poloàju i koje bi morale da spasavaju Francuska i Nema~ka. Wima je, a pogotovo Francuskoj, zbog toga i odgovaralo da se to pitawe re{ava solidarno. Me|utim, vaqa dodati da to „spasavawe” tera Gr~ku u jo{ ve}e probleme. Zahtev da mora pove}ati konkurentnost je glupa demagogija: pa Gr~ka nema {ta da izvozi. Naime, wen godi{wi izvoz iznosi 1.500 evra po glavi stanovnika, dok je on u Sloveniji na nivou 11.000 evra. Dakle, {to se pre prizna da Gr~ka ne moè otplatiti dug i da ga treba otpisati, to je boqe i za Gr~ku i za EU. n Bi se ra Fa brio („Globus”)

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

SA „OKUPIRANOG” VOL STRITA

Men het na

Naomi Klajn: Ne}emo da platimo va{u krizu „Jednu stvar sigurno znam, postoji jedan odsto qudi koji voli krizu. Kad su qudi o~ajni i uspani~eni i izgleda kao da niko ne zna {ta mu je ~initi, pravo je vreme da oni proguraju listu èqa svoje prokorporativne politike: privatizacija obrazovawa i socijalnog osigurawa, se~a javnih usluga, ukidawe i posledwih ograni~ewa mo}i korporacija. Usred ekonomske krize, to se de{ava {irom sveta”, rekla je okupqenima u Zukoti parku Naomi Klajn, poznata kanadska aktivistkiwa i kriti~arka korporativnog kapitalizma. „Ovu taktiku moè da spre~i samo jedno, a na svu sre}u to je ne{to veoma veliko: 99 odsto. Tih 99 odsto preuzima ulice od Medisona do Madrida, da kaè: „Ne. Mi ne}emo platiti za va{u krizu”. „Za{to se oni bune?”, pitaju se zbuweni TV analiti~ari. U me|uvremenu, ostatak sveta pita: „[ta ste ~ekali dosad?”, „Pitali smo se kada }ete se pojaviti.” I vi{e od svega: „Dobro do{li.” Okupirajmo Vol strit odabrao je nepokretnu metu. I niste postavili krajwi rok svog prisustva ovde. To je mudro. Pusti}ete korewe samo ako postojano stojite u mestu. To je kqu~no. îwenica je da u ovoj informati~koj eri previ{e pokreta nikne kao divno cve}e, ali brzo odumre. Zato {to nemaju korena. I nemaju dugoro~nih planova o tome kako }e se odràti. Pa kada oluje do|u, samo ih odnesu. Su{tina je da je danas svakome jasno da je sistem duboko nepravedan, i da moramo da pustimo duboke korene da bi ga promenili”, rekla je Naomi Klajn.

Od tada se mnogo toga promenilo. Najpre je nedequ dana kasnije na Bruklinskom mostu uhap{eno sedamsto demonstranata koji su mar{irali prema Menhetnu u èqi da do|u do Vol Strita. Onda su kona~no po~eli da ih prime}uju i da ih podràvaju ili osporavaju. Javne li~nosti su po~ele da dolaze u Zukoti Park i da na taj na~in daju podr{ku „okupaciji”. Konzervativci su zavapili da je u pitawu klasni rat. Teoreti~ari zavere su obja{wavali da je Okupacija, zapravo, deo zavere, zajedno sa Otporom i Vikiliksom. Okupacija je postala va`na. Protesti su po~eli da se {ire i po ostalim gradovima SAD i ve} sad moèmo da kaèmo da su zasenili pokret âjanku od pre par godina. Najva`nije pitawe trenutno je da li }e ovaj protest imati kapaciteta da preraste u pokret. U na{em slu~aju, Studentski protest ’96-97 je prerastao u Otpor i doprineo da padne Milo{evi}ev reìm. U slu~aju Okupacije Vol strita to jo{ nije jasno, jer nedostaju jasni ciqevi pokreta, kao i ukqu~ivawe razli~itih slojeva dru{tva, mada potencijala ima. U prvim danima su tamo bili uglavnom hipsteri – mladi, beli, obrazovani. Sada se to mewa i mogu se videti razli~iti qudi, neki ~ak i u poslovnim odelima. Drugo, ne mawe va`no pitawe, jeste da li }e protest, ili sada ve} pokret, uspeti da o~uva nezavisnost od politi~kih stranaka, pre svega od Demokratske partije, i da se usmeri ka pritisku na institucije, a ne tek da podrì demokrate i Obamu u borbi protiv republikanaca na izborima slede}e godine. Ako o~uvaju tu nezavisnost, mogu da pomognu da ameri~ki politi~ki sistem iza|e iz }orsokaka u kome se nalazi i da smawe uticaj korporacija na politiku, a mo`da i da otvore vrata ka dubqim reformama. Trenutno SAD prolaze kroz najve}u ekonomsku krizu kakvu nisu iskusili od tridesetih godina pro{log veka. Vrlo je mogu}e da uslede dru{tvena previrawa, kakva nisu vi|ena od {ezdesetih godina, a u tome kqu~nu ulogu mogu da imaju upravo “okupatori” Vol strita. (autor je bio jedan od lidera Otpora)

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

Mar{ na Bri sel i{e od mesec dana iz preko 400 gradova Evrope (naro~ito iz [panije, Francuske, Holandije, Nema~ke…), mawe ili ve}e grupe preovla|uju}e mladih qudi mar{iralo je prema Briselu. Ciq im je bio da se 15. oktobra svi sretnu na javnim trgovima, pogotovo onom ispred Evropske unije i „« okupiraju ih”. Zajedni~ka im je karakteristika da su quti na svoje dr`ave i Evropu, koju su upravo takvu birokratsku tvorevinu sa~inile. Pred sobom vi{e ne vide budu}nost, jer kapitalizam kada nema ekonomskog sistemat-

pomo}. Razmena mi{qewa je bila neprestana, pri ~emu se zapaàlo da nema nikakvog posebno formulisanog politi~kog programa. Jednostavno, oni èle da se ~uje wihov glas na javnim mestima, simbolima demokratije. To {to je policija ponegde gubila ìvce i hapsila ih simboli~no, e da bi ih smesta pustila, potvr|uje koliko su vlasti dezorijentisane, te ne predvi|aju do koje razmere ceo pokret moè da se otkorqa. Iz pisma javnosti jedne aktivistkiwe saznajemo da se senzibilizacija qudi kroz gradove koje

Pobunite se! Te{ko je na srpskom jeziku prona}i odgovarajucu re~ za In dig wa do se (in dig na dos, In dignés), kako su se mladi demonstranti prozvali na {panskom i korenski jednako na francuskom. Inspiraciju su prona{li u kwizi Stefana Hesela In dig nez-vo us!, koja se najlak{e prevodi kao Po bu ni te se!. Smisao joj i jeste takav, ali u bla`em zna~ewu te re~i. Moglo bi se prevesti i sa ozlo je di te se!, raz qu ti te se!... Ameri~ki prevodilac u skladu sa «„okupatorima” Vol strita prevodi slogan sa Ti me for Outra ge, {to zvu~i borbenije. Ina~e Hesel je neverovatno bistar i vitalan 94-ogodi{wak, a kwiga mu je prevedena do danas na 30-tak jezika.

skog rasta, postaje pakao za ~itavu jednu generaciju: nezaposlenost, ìvot na ka{i~icu i na crno, re~ju – beda. Budu}i da je sada{wa kriza u evropskim zemqama – po~ev{i od Gr~ke kao „« ogoliteqice” problema – sistemska, samoregulacija trì{ta ne}e je re{iti. Dràva je sve vi{e prinu|ena da me{a svoje prste u ekonomiju i odlaè velike i neophodne promene, ali produì li se to u budu}nost, nisu iskqu~ene ni revolucije. Gradovi kroz koje su prolazili do~ekivali su ih aplauzima. Narod im je, ali i mnogi zabrinuti gradona~elnici, sre|ivao zone sme{taja, okrepqewe i mnogu neophodnu

prolaze svodi na poruke da je „«javni prostor na{, politika je na{a, i demokratija se stvara s nama – ili je nema”. U wemu ~itamo kako je jedan gradona~elnik odbio da ih prihvati pod obrazlo`ewem da ne mo`e da „« udomi svu bedu sveta”. Mladi su odgovorili re~ima da „i ako se zatvore o~i – beda postoji”, te da „«kada svako bude imao bedu pred svojim vratima, ne}e je vi{e ose}ati ni kod sebe”. Sve u svemu, pokret je zadivquju}i po entuzijazmu, pomirqivosti u ovoj fazi, po obrazovanosti i gra|anskoj svesti, po veri u „«gandijevsku revoluciju”. Stoga i nemaju potrebu da od sebe na~ine

~vrstu instituciju, kao ni selekciju po ideolo{kim profilima. Vlasti }e taj wihov idealizam, naravno, da protuma~e kao naivnost. Ne}e ih ~ak, verbalno, ni zanemariti. Samo {to ih ne}e stvarno ~uti, jer su do te mere zaokupqene sobom i pitawem: kako se izvu}i iz krize a da se ne ukloni wen generator? A da je re~ o svetskom pokretu mladih jasno je ve} iz geografskih ~iwenica. Nalazimo isti model protesta u Izraelu, celoj Evropi i Americi, u ^ileu i Argentini... I ne radi se ovde o levi~arskom folkloru. Me|u ozloje|enima dominiraju deca iz sredwe klase, nisu to vi{e proleterski nara{taji. U Americi, gde je okupirawe simboli~kih javnih mesta uzelo maha ve} u preko 150 gradova sa izvorom u Wujorku i wegovim Vol stritu – na ulicama kampuje sama sredwa klasa. O~ito je re~ o populacijama koje su rasle u blagodetima svojih roditeqa a koje, sada stasale, ne mogu sebi da priu{te ni najskromniji komfor. Mo`da to obja{wava za{to su jo{ daleko od agresivnosti alter-mondijalista (ideolo{ki definisane levice). Pokret razo~aranih mladih gra|ana jo{ }e dugo da se bavi akcijama koje vode razmenama ideja. [ta }e da bude u slede}oj etapi, o tom – potom. Brisel }e svakako poslu`iti kao kamen temeqac za... vide}emo jo{ {ta. Ali prvi zna~aj dugog mar{a na Brisel ve} ocrtava svoje obrise. Period od nekoliko sedmica hodawa iskori{}en je za uspostavqawe kontakata preko interneta i uvezivawe na svetskom nivou. Ozloje|enici danas ve} manifestuju u preko 900 gradova i 82 zemqe sveta. n Du{an Simin (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

VERSKI SUKOBI POSLEDICA ILI MOTIV „ARAPSKOG PROLE]A“

Pri ~a sa dva ne ga tiv ca o~etkom vikenda Britanci su prvi iza{li u javnost s procenom dosada{we {tete od „Arapskog prole}a“, i po wima se ispostavilo da je ru{ewe diktatorskih reìma u Tunisu, Egriptu i Libiji ko{talo najmawe 55 milijardi evra. To je ona {teta koja je merqiva nekakvim nov~anim ar{inima. Postoje i mnoge druge posledice koje su i va`nije i dalekose`nije, ali o wima obi~no sudi istorija. Ako se za trenutak osvrnemo na ovu materijalnu posledicu, zdravom razumu se name}e pitawe: {ta su narodi ovih triju dràva dobili nasilnim ru{ewem starog reìma, da li se to isplati i za{to taj novac nije iskori{}en za izbavqewe miliona siroma{ne i ugroène populacije {irom sveta koji nemaju ni ono {to su imali Egip}ani, Tuniàni ili Libijci? Odgovor je jednostavan: ciq i interes podstreka~a revolucije nije bio boqitak ~ove~anstva pa ni interes pobuwenih, nego trenutni interes danas glavnih igra~a na me|unarodnoj sceni. Posle pada komunizma ideolo{ki sukob izme|u „dobra“ i „zla“ kao u bajkama ili, ako ho}ete u kaubojskim filmovima, zamewen je sukobom izme|u „demokratije“ i „svetskog terorizma“. Re~ demokratija je ba{ kao i pojam slobode ona maska ili matrica po kojoj su se vodili i vodi}e se jo{ mnogi ratovi za „boqu budu}nost“ . „Svetski terorizam“ odmah asocira na ekstremni islamizam i Al Kaidu. Su{tina je u tome, a to potvr|uju i svi dosada{wi doga|aji, da zapravo imamo borbu izme|u dva negativna junaka. To moè biti razlog da se arapska revolucija izop{ti iz kategorije bajki o boqoj budu}nosti. Ono {to je ve} sasvim jasno je to da su obarawu diktatura u arapskim zemqama, vi{e ili mawe, pripomagali i zapadni kapital i verski ekstremizam. Re~ je o reìmima koji su uspostavqeni posle nacionalnog oslobo|ewa od kolonijalizma. Politika takvih vlastodràca je u prvom redu bila stabilnost dràve. Diktature ovog tipa su bile tvrde prema podanicima, ali i prema spoqnom svetu. Re~ je o zemqama koje su bogate naftom i drugim resursima i kao takve su privukle pa`wu svetskih eksploatatora. Nema sumwe da su pripadnici svrgnutih reìma upravqaju}i nacionalnim bogatstvima uzeli mnogo toga za sebe. To bi radili, mo`da i vi{e, biv{i kolonijalisti – da ih oslobodiocii nisu proterali. U afri~ku ukr{tenicu je uba~ena re~ demokratija i ona je po~ela da radi na {tetu pobuwenih naroda a u korist zapadnog kapitala, kao i drugog negativnog igra~a dana{wice – Al Kaide. Pre nekoliko dana je lider Al Kaide, Egip}anin Ajman al Zavahri, pozvao muslimane u Alìru da slede primer Tunisa, Libije i Egipta. I Sirija polako, ali sigurno klizi ka gra|anskom ratu. Al Kaida vi{e ne krije da je od prvih dana ume{ana u doga|awe „Arapskog prole}a“. Ekstremisti~ki verski pokreti deluju samostalno, uporedo i zajedno s pobuwenicima zavedenim demokratijom. @rtve su obi~ni qudi koji naj~e{}e traè samo malo mira, posao i pristojan ìvot. Pomenutu sumu od 55 milijardi evra neko je dobio: prodavci oru`ja, agenti ili vojni saveznici u Libi-

ji ukqu~eni u borbu protiv Gadafija. Profitira}e i NATO, tako {to u ime demokratije proverava neka svoja borbena sredstva i mogu}nosti. Na kraju dobitnici su i svi budu}i investitori koji su tu, posle svakog rata, da obnavqaju ratom razru{enu industriju ili infrastrukturu i da podrè „pobednike“ na vlasti. Al Kaida ili kako god se zvali verski ekstremisti, nastoje da potisnu zapadnog negativnog junaka iz svog atara i, pozivaju}i se na religiju i tradiciju, poku{avaju da mobili{u narod za svoju stvar – ure|ewe dru{tva po islamskim zakonima. Kako to prakti~no izgleda moè se videti na primeru Egipta i Tunisa. U Tunisu, gde je pobedila prva antidiktatorska revolucija, sada se vode borbe izme|u pristalica sekularnog ure|ewa i ekstremnih islamista. Pre tri dana u prestonici Tunisa je demonstriralo vi{e od 10.000 islamista koji su skandirali „Bog je veliki“ i traìli uvo|ewe {erijatskog zakona. U jednom trenutku su poku{ali da nasilno u|u u sedi{te vlade. Sukobi islamskih verskih ekstremista i hri{}anskih Kopta u Egiptu traju gotovo jednu deceniju. Kopti, kojih u Egiptu ima oko deset miliona, zajednica su mawinskog stanovni{tva koja nikada nije prihvatilo islam. Ra~una se da je islam zavladao Egiptom polovinom sedmog veka, a Kopti tvrde da su autenti~ni naslednici drevnih Egip}ana. Oni ìve i u Sudanu, gde ih ima oko pola miliona. U verskom pogledu uglavnom prihvataju Koptsku pravoslavnu crkvu u Aleksandriji. Wihov jezik vi{e i ne postoji kao govorni. Od 18. veka se koristi samo kao jezik crkve. Posledwih dana u Egiptu je bilo vi{e incidenata izme|u Kopta i islamista u kojima je poginulo najmawe 26 i raweno vi{e od 200 demonstranata. Posledwi krvavi incidenti dogodili su se 4. i 9. oktobra, kada su Kopti protestovali ispred televizije u Kairu traè}i smenu guvernera Asuana za koga smatraju da je podstreka~ paqewa jedne seoske hri{}anske crkve u toj provinciji. Hronologija verskih sukoba u Egiptu pokazuje da su u~estali napadi islamskih ekstremista na hri{}ane i wihove bogomoqe po~eli pre deset godina. Ove godini, me|utim, izvr{eno je devet napada na vernike i koptske crkve u kojima je poginulo 45 qudi, a lak{e ili teè povre|eno 396 vernika. To vi{e nisu incidenti, nego pravi antihri{}anski rat. S pravom su zbog toga reagovali i papa i lideri Evropske unije, ali to je vi{e li~ilo na ono kada odrasli grde decu koja se pesni~e: „nemojte se tu}i, nije lepo“! Me|uverska netrpeqivost je u ovom trenutku najvidqivija posledica „Arpakog prole}a“ koja nije ukqu~ena u nov~anu {tetu. Irak je primer da posle ratova kojim se smewuju stari reìmi, narastaju i nacionalizmi i druge deobe stanovni{tva „demokratizovane“ zemqe. U isto vreme, demokratija i daqe ostaje lilihip koji je obe}an dok su se ìteqi me|usobno podelili, otu|ili i omrznuli do mere da im je svaki stranac s dolarima postao ve}i brat od brata ili suseda. n Petar Tomi}

VESTI U Sa ni ubi je no 12 oso ba

Iran od ba cio op tu `be SAD

Dvanaest osoba je poginulo, a najmawe 38 je raweno kada su jemenske snage bezbednosti otvorile vatru na u~esnike protesta u Sani, saznaje Aso{ijeted pres od zdravstvenih zvani~nika. Bezbednosne snage otvorile su vatru kada su se desetine hiqada u~esnika protesta pribli`ile centru glavnog grada Jemena, koji je pod kontrolom Republikanske garde, elitne jedinice predsednika Alija Abdulaha Saleha, koji je na ~elu Jemena 33 godine. U razbijawu protesta kori{}eni su i suzavac i {mrkovi, navode zvani~nici koji su zahtevali da ostanu anonimni po{to nemaju dozvolu da komuniciraju sa medijima.

Iranski vrhovni verski vo|a, ajatolah Ali Hamnei, odbacio je kao apsurdne optu`be SAD da Teheran stoji iza zavere za ubistvo saudijskog ambasadora u Va{ingtonu. Zbog u~e{}a u ovoj zaveri podignute su optu`nice protiv dve osobe - uhap{en je Mansor Arbabsijar (56), Iranac koji je stekao i ameri~ko dràvqanstvo, dok je Golam [akuri jo{ na slobodi. On i [akuri su optuèni da su planirali teroristi~ki napad oru`jem za masovno uni{tewe. „SAD kaù da èle da izoluju Iran. Oni su zapravo ti koji su izolovani”, rekao je Hamnei u govoru odrànom pred okupqenim narodom u zapadnom gradu Gilangarbu.

Pre ki nut {trajk gr~ kih ca ri ni ka Svi grani~ni prelazi na makedonskogr~koj granici otvoreni su po{to su gr~ki carinici prekinuli {trajk, koji je trebalo da traje do 24. oktobra. Carinici su prekinuli blokadu jer je sud u Atini, koji je na zahtev ministarstva finansija utvr|ivao da li je odluka o stupawu {trajk protivzakonita, zatra`io od carinika da se vrate na posao, jer u suprotnom }e slediti kazne u visini od 1.000 evra. Gr~ki javni prevoz je proteklih dana goto-

vo paralisan zbog {trajka zaposlenih, dok sindikati pozivaju na generalni {trajk 19. oktobra. Najnovije bolne mere {tedwe smawi}e plate u javnom sektoru, ostaviti oko 30.000 vladinih slu`benika bez plate, smawiti prag za oporezivawe prihoda za sve Grke i smawiti zarade i penzije. Gr~ka vlada je primorana da sprovodi mere {tedwe kao preduslov za dobijawe 110 milijardi evra kredita za servisirawe buxetskog deficita.

nedeqa16.oktobar2011.

c m y

dnevnik

KAKO JE WuZ.NET POSTAO u SRPSKOM DRu[TVu

@ivimo `ivot

re nuo je pre go di nu ne pre ten ci o zno sa sa ti ri~ nim re a go va wem na stvar ne do ga |a je, nu de }i tek “ve sti u ogle da lu”. Oni ko ji pra ve Wuz.net, je dan od naj po pu lar ni jih veb por ta la u Sr bi ji, da nas ne ma ju kud do da pri zna ju da je wi ho vo ~e do iz ra slo za pra vo u ogle da lo sta wa dru {tva. Wi ho vim “ve sti ma” zna lo je da po ve ru je po la Sr bi je, a “sen za ci ji” da je Sr bin gla vom usmr tio aj ku lu – ~ak i kom {i je iz re gi o- na. Bez zle na me re, Wuz.net je uhva tio no vi na re u ras ko ra ku sa mo mi sti fi ko va wa sop stve ne pro fe si je i stvar no sti u ko joj se sve ono {to go vo re o se bi i pro fe si ji ga zi o~as po sla usled gla di za sen za ci ja ma. Jed nom - ko ni jed nom, pa su po sle na i {li van ze maq ci “ko ji na pa da ju Ze mqu u no vem bru”, po tom i “No bel za Do bri cu ]o si }a”: u oba slu ~a ja wu zov ci su, iako u te pod va le ni su bi li ume {a ni, ose ti li du `nost da jav nost oba ve ste pro fe si o nal no i od go vor no. Dru gim re ~i ma, isti ni to. – Ne ~u di me to {to su qu di u sta wu da po ve ru ju u sva ka kve in for ma ci je, pa i one ko je mi ob ja vqu je mo – ob ja {wa va De jan Ni ko li}, je dan od po kre ta ~a i ured nik Wuz.ne ta. – Ka da po gle da{ na slo ve u no vi na ma, shva ti{ da su oni ta kvi da ~ak ni na Wuz.ne tu ne bi na {li me sta. Ap surd, u stva ri, i ne po sto ji; ono {to je za me ne ap surd, za ne kog dru gog ni je. Do dat na ~i we ni ca je da in ter net, na ko jem pla si ra mo na {e ve sti, ne ka ko pod ra zu me va br zi nu upi ja wa in for ma ci ja, ali i po vr {nost. Ni je to li ko pro blem ka da su `r tve po vr {no sti gra |a ni, ali je ste pro blem ka da toj po vr {no sti pod leg nu no vi na ri. Stil pi sa wa u Wu zu, ko ji je, uz ged, pre u zet od slav nog ame ri~ kog sa tiri~ nog por ta la „The Onion”, do neo je re vo lu ci ju u srp sko po i ma we sa ti re. Na pu {ten

TREND RA PORT: TuGO MOJA JESEWA, A u SKuP[TINI

Dosada proma{enog kroja i broja K

a da sam ne dav no ~u la Jor go }i na po sla ni ka ka da je re~ o ode li iz gle da to li ko pod stre som i u van ku Ta ba ko vi} ka ko o mo ma ko ja su ili po gre {nog kro ja, oba ve za ma, da su se ki le, po put bu di i sti lu pri ~a kao o sa ili po gre {nog bro ja. me ran ga, vra ti le. S ob zi rom na sve stav nom de lu svog kul tur nog i sva Spo koj do no si i kon zer vi ra ni to (za u ze tost i vi {ak ki lo gra ma) kog dru gog iden ti te ta, te nam sa staj ling po sla ni ce Li di je Vu ki ra zu mqi vo je {to we gov staj ling stra {}u (ko ju sam kod we uo~a va la }e vi}, ko ja bar dva de set go di na ovih da na ba{ i ni je za po hva lu. sa mo ka da je bra ni la Ko so vo ili uspe va da osta ne ista od gla ve do Sli~ nu oce nu za slu ù je i pre mi jer ru {i la vlast) pri ~a o to me ka ko pe te, {to se ne bi ba{ mo glo re }i Cvet ko vi}, ko ji bi mo gao na ne kom se sa ma fri zi ra, obla ~i, ~ak i za we ne ko le ge na pred wa ke, ko ji, od pu to va wa po sve tu da ku pi pri {tri ka kr pi ce za no vu je sen/zi ma ot ka ko su ot kri li ru ì ~a ste to stoj nu (i iz ovog ve ka) kra va tu, kad se zo nu, shva tih da sam u ve} {te di na ode lu. ozbiq nom za o stat ku ka Za staj ling pred Za stajling predsednika nam Tadi}a da je re~ o pro me na ma na sed ni ka nam Ta di }a po li ti~ koj sce ni Sr bi moèmo jedino da kaèmo da je u svom tom mo è mo je di no da ka je. Br è-bo qe se ukqu è mo da je u svom tom sivilu prili~no dosadan. Nije nam ~ih u pre nos skup {tin si vi lu pri li~ no do ja sno ka ko to, re ci mo, Oba ma ume da se skog za se da wa i ve} po sa dan. Ni je nam ja sno obu~e, a na{ predsednik malo - malo, sle ne ko li ko tre nu ta ka ka ko to, re ci mo, pa proma{i. Nije vaqda ta Mi{el ba{ – odah nuh s olak {a wem. Oba ma ume da se ob u Ipak se ni su de si le ba{ ~e, a na{ pred sed nik toliko boqa od na{e prve dame? ta ko dra ma ti~ ne pro me ma lo-ma lo, pa pro Nije, naravno ne: sve je i da qe ma wema {i. Ni je vaq da ta vi {e do sad no. I da qe je, Mi {el ba{ to li ko re ci mo, osta lo ne pro me we no da u no ve u mu {koj mo di, iz gle da vi {e bo qa od na {e pr ve da me? Ni je, na sa li se di sa mo onaj ko mo ra, to jest, ne vo le ra ni je im omi qe nu m » a ~o« rav no. Sa mo {to Oba ma ne ma pro po sla ni ci ko ji po prin ci pu ’«» ja pa le tu. Dra go mi je vi de ti i da blem da se kon sul tu je sa qu di ma imam ta le nat, ali me ne }e u emi si pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ce ko ji se raz u me ju u dres kod, dok ve \u ki}-De ja no vi} i da qe ne }i na na {ih po li ti ~a ra mi sli ka à li da pla ti za do bar par ko ka da je o mo di, ali i dru gim pi ci pe la i ~a ra pi ce sa prin ta wi ma, re~ – wi ma jed no stav no ne tom, a vi dim da je »sla ba« i na tre ba stru~ na po mo}, ni sa vet. fi ne ogr li ce. Da po sla ni ci Sam svoj maj stor, ali sa mno go ba{ i ni su si ro ti wa, ka ko vi {e ulo è nog tru da (i pa ra), se mo `da ~i ni ka da po gle da kao i sa ma we ili vi {e uspe ha, mo ne ke od wih u pot pu no de mo gla bi da bu de oce na staj lin ga mo de ode li ma i lo {im ci pe voj vo |an skog pre mi je ra Bo ja na la ma, po tvr |u ju i Na da Ko Paj ti }a i mi ni stra spoq nih po lun xi ja i Je le na Tri van. slo va Vu ka Je re mi }a. Za jed ni~ ka Wi ma, ~i ni se, naj vi {e pri im je i uvek ori gi nal na fri zu ra, ja mla da la~ ki ke ùal, sa a Vu ku sva ka po hva la i za uvek do tek po ne kim ele gant nim ak bre i fi no uglan ca ne ci pe le. Svi cen tom. Uvek je s» re |e na« i oni za jed no, pak, mo gli bi pu no da mla |ah na Alek san dra Jer na u ~e o ode va wu od ê de Jo va no kov, a kad smo ve} kod da ma vi }a – po sle Be be Po po vi }a, de iz skup {tin skih klu pa, red fi ni tiv no naj e le gant ni jeg srp je da po hva li mo i wi ho vo na skog po li ti~ kog rad ni ka. Za po sto ja we da se, uz ma lu po mo} hva lu je sva ka ko i ~i we ni ca da je bo tok sa i ra zno ra znih tret on je dan od ret kih po li ti ~a ra ko ma na, pod mla de ne ko li ko go ji je uvek mod no uskla |en sa svo di na. Ne ke od wih, ka da jom lep {om po lo vi nom ka da se za shva te da su mal ko pre te ra jed no po ja vqu ju u jav no sti. A dok le sa d» o gra |i va wi ma« i po we go ve ko le ge ne do |u do fa ze da pra vqa wi ma, le po odu kod osim o svom ode va wu, vo de ra ~u na pla sti ~a ra i od va de vi {ak. i o to me {ta }e im obu }i dra ga, ne Ukrat ko – mo der ne è ne za bi bi lo zgo reg da sa vla da ju bar Naro~ita briga o stajlingu mo der no do ba. dve stva ri. Pr vo: za bo ra vi te na je«’, ko ri ste go vor ni cu za vla sti tu po li ti~ ku pro mo ci ju. De lu je po ma A u lokalu... dreme` lo nad re al no, od no sno, kao da di va ne sa mi sa so bom, ali, ka ko vi dim, Dre me` u po kra ji ni i No vom Sa du svo jim staj lin gom bar na ne od u sta ju, te je mo gu }e da ova me tren ume da raz mr da Ana To ma no va-Ma ka no va, po seb no sla ba na to da, ipak, »pa li«. sve vr ste ru~ nih ra do va, pri ~e mu joj je ~ip ka, re kla bih, po seb Jed na od kon stan ti na ov da {woj no mi la. Ono {to bi mo gla da osta vi kod ku }e je ste pla sti~ na po li ti~ koj sce ni je i drug Mr ka, {ti paq ka za ko su, jer se neo ba ve zna, a funk ci ji ko ju ob na {a od no sno, pr vi ne i mar u Sr ba Mi pri klad ni ja, pun |i ca vr lo le po mo è na pra vi ti i bez we. Pa lu tin Mr ko wi}, ko ji je, do sle dan `wu mi sva ko ma lo pri vu ku i po kra jin ski vo za ~i, ko ji ba{ vo le se bi i svo jim prin ci pi ma, i ovog da se do te ra ju, a ni sam imu na ni na mu ke ko je, s ob zi rom da ni je pu ta u Skup {ti nu u{e tao, re kla po JUS-u, ima gra do na ~el nik Pa vli ~i}. Me |u ki co {e se sva ka bih po staj lin gu, di rekt no s ne kog ko ubra ja i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, gra di li {ta ili, mo `da iz obli o mo du su se »o~e {a li« i ne ki od ov da {wih na pred wa ka, po put Mi `we ka fa ne. Le po nam je Mr ka lo {a Vu ~e vi }a i Igo ra Mi ro vi }a, dok bi „ume kad tre ba” mo gla ono mad u jed noj emi si ji otvo rio du da bu de oce na odev nih kom bi na ci ja Du {a na Ele zo vi }a. {u i ob ja snio ka ko gra |e vin ci ceo svoj vek mo ra ju da se smu ca ju od ka fa ne do ka fa ne, a sve je to, na ve li ci pe le s gu me nim |o nom u kom bi Tu je, na rav no, i me ni po seb no ku ra dost na ci je, pot kre pio i auto na ci ji sa ode lom i dru go: ko {u qa drag mi ni star unu tra {wih po slo bi o graf skim pri me ri ma. Zna ~o krat kih ru ka va se ne no si sa sa ko va Ivi ca Da ~i}, za ko jeg mo gu slo vek sve ka fa ne u Sr bi ji, {to jest om. bod no da ka èm dve stva ri. Pr va: jest. Ba{ je u ma te ri ji i na tu te mu E da, ako ste ko jim slu ~a jem po to li ko je vre dan i to li ko sve pri ne ma mu ~o vek {ta za me ri ti. Ni su tan da sam se umo ri la sa mo po ku - mi sli li ka ko sam na mer no pre {ta ma we po sto jan ni je ni staj ling sko ~i la DSS, mo ram vam re }i da {a va ju }i da po hva tam gde je sve bio uvek »po voj ni~ ki« do te ra ne Gor da ne i {ta je sve ura dio u jed nom da nu, a gre {i te. Stvar je vr lo jed no stav ô mi}, »anar hi ja« Ne na da, uvek u cr dru ga: o~i gled no ne ma vre me na da na – Vo ja i dru ga ri mu to li ko se nim far ka ma i ko {u qi ân ka, a do sad no obla ~e, da su ~ak i Kr ko se hra ni zdra vo, to jest, re kla bih vi dim da se i ra di ka li dr è ka ko da je ba ta lio ~u ve nu ku pus di je tu, ba bi }i sa svo jim uje di we nim pen svo jih ve} pre po zna tqi vih dis kur ko ju je pre ne ku go di nu ta ko zdu - zi o ne ri ma mod no atrak tiv ni ji od sa, ta ko i be xe va s li kom vo |e. {no hva lio. Ski nuo je on ta da po - wih. Sli~ nu do sled nost po ka zu je i ve pri li~ no ki lo gra ma, no ~o vek je n Ja sna Bu di mi ro vi}

je kon cept me ta fo ra i ale go ri ja, Ju ha ha ha je u Wu zu Sr bi ja, a pred me ti sa ti re – po li ti ~a ri, mi ni stri, pre mi je ri, stra na~ ki li de ri, pa i om ni po tent ni ana li ti ~a ri – po mi wu se pu nim ime nom i pre zi me nom. – Ve ro va li smo u to da }e nam taj, za ove pri li ke pot pu no nov for mat, do ne ti je dan broj pri -

jed ni sme ju, ve} da ga ~i ta ju i oni na ko je se sa ti ri~ ne po ru ke iz tek sto va di rekt no od no se, ili oni ko ji te po ru ke po sred no do `i vqa va ju kao na pad na op ci ju ko joj na gi wu. Wuz se, po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, kre }e iz me |u „ro vo va“ i u wih za la zi tek da bi ne kog iz we ga iz vu kao i „wu zo vao“.

vvv

sta li ca, mo `da ko ju hi qa du, ali se po ka za lo da ta kav vid sa ti re u Sr bi ji ima ve li ki broj sled be ni ka. Sajt Wu za dnev no po se }u je wih iz me |u 40 i 60 hi qa da, a na me se~ nom ni vou i do 800.000. Po {to mi re a gu je mo na do ga |a je, po se te su sla bi je le ti i pre ko vi ken da, ka da je u Sr bi ji ne {to ma we do ga |a ja ne go ina ~e. No, ne `a li mo se, ovo je, sre }om po nas, ze mqa u ko joj se stal no ne {to de {a va – ka `e Ni ko li}. Ali, za raz li ku od slav ni jeg ame ri~ kog uzo ra, Wuz ni je lo ci ran u ide o lo {kim okvi ri ma. Ciq tek sto va ni je sa mo da se

Tek jed nu pret wu tu `bom za go di nu da na, i to od dr `a vqa ni na dru ge dr `a ve, Ni ko li} sma tra do ka zom da u Sr bi ji vla da ipak ma lo vi {e de mo kra ti~ no sti ne go {to smo naj ~e {}e sklo ni da mi sli mo. – Ali, to sva ka ko ni je do kaz de mo kra ti~ no sti – na po mi we na{ sa go vor nik – jer da isto ovo ra di mo na te le vi zi ji, ne ve ru jem da bi pro la zi lo ovo li ko glat ko. S dru ge stra ne, Wuz je vr lo br zo na kon po kre ta wa po stao mno go jak, a sad je brend u ~i je di ra we, to zna sva ki sa vet nik ne kog po li ti ~a ra, ni je pa met no di ra ti.

MAFIJA ILITI KOZA NOSTRA KAO POVOD

Veoma isplativi e |u ve li kim iko no gra fij skim obe le` ji ma po pu lar ne kul tu re XX ve ka ne spor no je i Ma fi ja od no sno mit o woj. Na rav no, osnov ne ~i we ni ce o ovoj or ga ni za ci ji eks plo a ti sa ne su u ma sov nim me di ji ma, od no vi na do te le vi zi je, i po zna te su sva kom ko iste kon zmi ra. Ko re ni Ma fi je ili Ko za No stre, se ù u dru gu po lo vi nu XIX ve ka, u smut na vre me na po li ti~ kih i dru {tve nih ne sta bil no sti na Si ci li ji. Ka ko to uvek bi va, odre {i ti ji i bru tal ni ji po je din ci i ban de is ko ri sti li su sla bost dr àv ne vla sti da za po~ nu svoj po sao ko ji je ste bio ne le ga lan ali i uno san. Lo po vi, kri jum ~a ri i po ne ki do bro sto je }i ze mqo po sed nik sa svo jom pri vat nom voj skom (da nas bi se re klo ’obez be |e wem’) udru ì li su se, na ba zi svo jih in te re sa, u gru pe ko je su is pr va zva li ’sek ta’ a ka sni je ’zlo ~i na~ ke or ga ni za ci ja’ ili ’sin di kat’ i, re gru tu ju }i mla de iz si ro ma {nog se qa {tva, pre u ze li upra vqa we na po je di nim de lo vi ma ostr va. Ma fi ja je bi la to li ko ja ka da Na ci o nal na gar da ni je sme la da u|e u po je di na se la. Sa ovim pro ble mom su o ~io se ~ak i ne pri ko sno ve ni dik ta tor Be ni to Mu so li ni; ma fi ja jed no stav no ni je pri zna va la bi lo ka kvu vlast (pa ni fa {i ste) i vla da la je svo jom te ri to ri jom or ga ni zo va na u po ro di ce ko je su po {to va le od re |e ni ko deks ~a sti (ma da upu }e ni ji ka ù da je fa mo zni ko deks va ìo sa mo ako su pro tiv ni ci bi li pri bli `nih sna ga; u su prot nom ja ~i ni je imao mi lo sti i ~a sti pre ma sla bi jem). Ko li ka je sna ga Ma fi je go vo ri i ~i we ni ca da je is kr ca va we sa ve zni ka na Si ci li ju 1943.g. mo ra lo da bu de do go vo re no sa ovom or ga ni za ci jom. O Ma fi ji kao de lu sva ko dne vi ce pi sa li su mno gi ita li jan ski pi sci, npr. \o va ni Ver ga, ali ta de la su bi la dru {tve no-so ci o lo {ki ori jen ti sa na, ni ma lo u tra di ci ji kri mi }a u ko ji ma je {i ro ka pu bli ka na vi kla da sre }e ovu ’gru pu’. Svet sku ’sla vu’ Ma fi ja je ste kla tek ka da je, za jed no sa hi qa da ma ise qe ni ka, pre {la u SAD. Po slov ni ka kvi su, ma fi ja {i su shva ti li da, gde god ima Si ci li ja na ca, tre ba da po sto ji i eks po zi tu ra Ma fi je ko ja }e or ga ni zo va ti koc ka wa i pro sti tu ci ju, pru à ti uslu ge za {ti te i pqa~ ka ti sve do ~e ga se mo è do }i. Na rav no, i prin cip ’ra da’ je pre sli kan iz za vi ~a ja. Zlat na vre me na za us pon ma fi je bi le su go di ne pro hi bi ci je ka da je po sao oko ile gal ne pro iz vod we, uvo za i to ~e wa al ko hol nih pi }a bio pre vas hod no u ru ka ma bo so va Ma fi je. Kr va vi i spek ta ku lar ni ob ra ~u ni sa po li ci jom od no sno sa su par ni~ kim ban da ma zbog te ri to ri ja i za ra de, enorm no bo ga }e we bo so va, ne mo} vla sti, ko rum pi ra nost po li ti ~a ra, sud stva i po li ci je, pu ni li su stup ce {tam pe i ple ni li pa `wu pu bli ke. Sen za ci o na li zam je bio te meq pr vih fil mo va i palp pri ~a/ro ma na o Ma fi ji. Na rav no, naj lak {e je bi lo ko pi ra ti epi zo de iz stvar nog ì vo ta,

do te ra ti ih, u{min ka ti i pu sti ti me |u pu bli ku glad nu hle ba, iga ra i tu |e kr vi. Su ro vost, ne mi lo srd nost i mah ni tost, pa tri jar hat sko obra zo va we, qu bav pre ma rod noj Si ci li ji i ope ri, uz ki co {ka ode la i {e {i re, bri qan ti nom za li za nu ko su i ’tom son’ ma {in ke, po sta li su za {tit ni znak broj nih ma fi ja {a iz umet no sti.

Ret ki su iole kva li tet ni ji fil mo vi o Ma fi ji; sna ga „Ma log Ce za ra“ (1931), „Li ca sa oìq kom“ (1932, ri mejk 1983.) za du go }e bi ti ne pre va zi |e na. S dru ge stra ne, pi sci tzv ’tvr do ku va nog kri mi }a’, ka kvi su, pre svih, He met i ên dler i wi ho vi broj ni sled be ni ci, je dva da su se osvr ta li na Ma fi ju; iz u- ze tak od pra vi la je V. R. Ber net autor ro ma ni ma „Ma li Ce zar“ i „Li ce s oìq kom“. Ni na sled ni ci pr ve ge ne ra ci je pi sa ca ’tvr do ku va nih’ kri mi }a, na ~e lu sa Mi ki Spi lej ni jem, ni su mno go di ra li u ovu gru pu. Otu da je po pu lar ni lik Ma fi je pre vas hod no gra |en na pe tra ra~ kim pi sa ni ji ma i fil mo vi ma B i C kla se. Zlat no do ba film ske Ma fi je sti glo je sa 1970tim i Ko po li nim film skim se ri ja lom „Kum“ ba zi ra nim na ro ma ni ma Ma ri ja Pu za. Na sve tlo ve li kih ekra na kro ~i li su ured ni mu {kar ci, pri vr è ni po -

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

VI[E Od SATIRE

wu zo vski

No, vi de }e mo da li }e ta ko bi ti sklo ni da pro ve ra va ju ve sti {to i za ne ko li ko me se ci. u se bi ima ma kar zr no sen za ci je. U pro te klih go di nu da na do ga - No vi na ri o~i to ni su, pa im se i |a lo se da se na Wu zu na |u tek - do go dio Do bri ca ]o si}. sto vi ko ji su teh ni kom „ko pi– Naj go re od sve ga {to to ve pejst“ ver no pre ne ti iz dru gih ro vat no ne }e bi ti po sled wi slu me di ja: to su tek sto vi ko je je ne - ~aj. Po no vo se po ka za lo da ve ro mo gu }e „wu zo va ti“. va we for mi do mi ni ra nad su – Bi la je ta vest o na me ri da se {ti nom. Ov de, a to va ì jo{ mo „Gor ski vi je nac“ pre ve de na cr - `da u ne ko li ko is to~ no a zij skih no gor ski je zik, {to je bi zar no po ze ma qa, ako ne {to do bro upa ku se bi, i za to je ta mo {wa vla da iz - je{, po sto ji za ko ni tost da to mo dvo ji la ne ke nov ce. Mi smo taj ra ta ko da bu de. Ako upa ku je{ tekst pre ne li u ori gi na lu. E, on - ne {to u do bar tekst ili na sajt da se is po sta vi lo da u Cr noj Go - ko ji se ne iz da je za sa ti ri~ ni ri ima vi {e onih ko ji go vo re ili far si~ ni, to ne zna ~i da in srp ski je zik, pa smo na to od re a - for ma ci ju iz tog iz vo ra tre ba da go va li za bri nu to {}u {to ve }i - uzme{ zdra vo za go to vo. Po sao na gra |a na Cr ne Go re ne raz u me no vi na ra je da tra ì su {ti nu, a „Gor ski vi je nac“ ne da ve ru je for na cr no gor skom. mi – na po mi we Od lin gvi ste ko ji ured nik Wu za. Za sada im je stigla je pred lo ìo pre Osim onih po tek jedna pretwa vod „Vi jen ca” na kre ta~ kog je zgra, tu`bom, i to od cr no gor ski sti gla Wuz.net je do sa da je pret wa tu `bom, ob ja vio tek sto ve dràvqawa susedne i to je do sad je di na vi {e od 100 auto nam dràve bur ni ja re ak ci ja ra. Jo{ je ve }i na na {e tek sto ve. broj onih ko ji Tek sto vi na sva ko dnev no na Wu zu naj ~e {}e iza zi va ju smeh, dru {tve nim mre à ma svo je re ak da nas sve ma we i zbu we nost, pri - ci je na do ga |a je i po ja ve ozna ~a me }u je Ni ko li}, ali ima i onih va ju kao #krat ki wuz. A sa svim je ko ji ume ju da uje du za sr ce. Ta jet - do vo qan i broj onih ko ji uz ve sti ka sa ti ra ogle da la se, po red ko je ne na sta ju u Wu zu, ali ko je osta lih, u tek stu ko ji je na stao li ~e kao da ih je na pi sao ne ko od kao re ak ci ja na sa op {te we sin - wu zo va ca – a za pra vo su pro duk ti di ka ta po li ci je u ko je je iz net na {e stvar no sti, ose }a ju po tre wi hov apel da se Pa ra da po no sa bu da ih ozna ~e sa #ni je wuz. iz bez bed no snih raz lo ga ne odr – Gde je gra ni ca iz me |u wu za i ì. ne wu za? To je ov de vr lo te {ko – Me di ji su uglav nom pre ne li od re di ti, jer je ì vot u Sr bi ji u to sa op {te we i od mah po tom su stva ri wuz. Pro ~i ta te vest da je na sta vi li da se ba ve Na ta {om i za iz no {e we kwi ge iz ze mqe po ]a zi mom. Upa dqi vo je iz o sta la treb no pla ti ti 1.300 di na ra i re ak ci ja me di ja na ono {to je to na kon to ga ne ma zva ni~ ne re ak sa op {te we za pra vo na go ve sti lo, ci je da li je to ta~ no ili ne. A ta a {to je za bri wa va ju }e: sa mo u ki - vest za ovu ze mqu zvu ~i to li ko da we dr à ve – uka zu je sa go vor - stvar no, i ja uop {te ne is kqu ~u nik „Dnev ni ka”. jem mo gu} nost da je ta ko {ta mo Za tva ra mo krug i opet se vra - gu }e. Pa evo, mo ram da pri znam }a mo na no vi na re. No vi na ri su da ni na ma ne bi ta ko ne {to pa ti, po Ni ko li }e vim re ~i ma, ko ji lo na pa met da na pi {e mo – za ne u~e na svo jim gre {ka ma, dok su kqu ~u je Ni ko li}. ~i ta o ci Wu za vre me nom po sta li n Denis Kolunyija

I INSPIRACIJA

mra~ni mit ro di ci i tra di ci ji, uglav nom ’~a sni’ qu di ma da i me |u wi ma ima ku ko qa. Za wih je kri mi nal ne uvek ugo dan po sao ko ji ne ko mo ra da od ra di i to pro fe si o nal no i te meq no, bez mno go pom pe jer pu bli ci tet ni je do bar za pro fit.

Pu zo va i Ko po li na ver zi ja Ma fi je bi la je uver qi va ali i u{min ka na; ve ro vat no su obo ji ca pro ce ni li da je od la zak u ve }u re al nost opa sna za wi hov po sao. Sam Ko po la je tvr dio ka ko su na sni ma wu pr vog „Ku ma“ iza sce ne {e ta li qu di sa ured nim pro pu sni ca ma ko ji ni su bi li ni iz film ske ni iz pro du cent ske eki pe i ko ji su ima li dis kret no {i ro ke sa koe sa is pup ~e wi ma is pod de snog pa zu ha. Uspeh ovih fil mo va otvo rio je vra ta za na va lu ma fi ja {kih kwi ga i fil mo va (~e sto se fil mo vi sni ma ju po po pu lar nim ro ma ni ma) od „Ne sa lo mi -

vih“, „Do brih mo ma ka“ do „Do ni ja Bra ska“; i te le vi zi ja je uze la deo ko la ~a, od se ri je „Ne sa lo mi vi“ (pra vil ni je je „Ne do di ri vih“) do „So pra no sa“. Bi lo da su za sno va ni na stvar nim sud bi na ma ili sa mo kom bi nu ju po zna te ele men te, tek, ve }i na tih de la ’tro {i’ op {ta me sta te me i po vla |u je pro se~ nom (ne)uku su. âk i ako su do bro za nat ski od ra |e ni, ta kvi fil mo vi i kwi ge, tek gre buc ka ju po po vr {i ni dru {tve nih i psi ho lo {kih pro ble ma te ku }e sa da {wi ce u ko ju se Ma fi ja du bo ko ugne zdi la. Da je go to vo sve {to se obi~ nom sve tu ser vi ra u fil mo vi ma i kwi ga ma o Ma fi ji {a re na la à po tvr |u ju ne ka no vi ja de la sa ovom te ma ti kom, pre sve ga ro man „Go mo ra“ Ro ber ta Sa vi ja ni ja (po ko me je sni mqen isto i me ni film), u ko ji ma ro man ti~ ni oreol ma fi ja {ke ~a sti usred pr qa vih ra bo ta pa da pred bru tal no {}u kri mu na la ca ko ji ne zna ju za mi lost i ne pre za ju ni od ka kvih zlo ~i na da ostva re svo je na me re (i zbog ko ga je na ma fi ja {koj li sti za eli mi na ci ju). Na sli~ nom pu tu je jo{ ne ko li ko ro ma na sa vre me nih ita li jan skih auto ra; po me ni mo se ri ju ro ma na Le o nar da Sci ac sci ja kao i ro man „Ko je Lu [or ti no?“ Ota vi ja Ka pe la ni ja, u ko me po ~et ni smeh zbog hu mor nih to no va za sta je u gr lu pred opi sa nim uà som. Na rav no, u SAD se i da qe pi {u i sni ma ju la ki i za bav ni ro ma ni i fil mi }i o Ma fi ji, u{min ka ni i ugod ni za ’tro {e we’ i oda tle se {i re ostat kom sve ta. Ma fi ja je fran {i za ko ja je uvek atrak tiv na, ima svo ju pu bli ku i do no si za ra du pa je bo so vi in du stri je za ba ve, ta kvu ka kva je, ne gu ju i pa ze. Sa vi ja ni i we mu sli~ ni je su i za du go }e osta ti sa mo iz u ze ci ko ji po tvr |u ju ovo pra vi lo da je bi znih (ma ka kav bio) pre i iz nad sve ga. n Ilija Baki}

FE N O M E N I: ROBERTO SAVIANO, ^OVEK KOJI JE ZAPRETIO MAFIJI

Pi {i, re ~i po be |u ju ta li jan ski pi sac Ro ber to Sa vi a no, a no u svo joj TV-emi si ji „Vi e ni via con me„ ko ji ì vi pod po li cij skom za {ti - („Ho di sa mnom”) pri ka zi va noj la ne na RAItom zbog svog best se le ra „Go mo ra” o 3 iz gle da kao pro po ved nik ili, mo `da, Ver na po li tan skoj ma fi ji, ovo go di {wi je do - gi li je ko ji na rod vo di kroz pa kao i ~i sti bit nik me |u na rod ne kwi èv ne PEN/Pin - li {te sa vre me nog ita li jan skog dru {tva. Tu ter na gra de za hra brost, ko ja je usta no vqe na je emi si ju, ina ~e, zna lo da gle da ~ak i po de 2009. i do de qu je se u znak se }a wa na no be - set mi li o na Ita li ja na. No, isto vre me no s tim, sa da ve} do ni voa lov ca Ha rol da Pin te ra. „Ro ber to Sa vi a no do ta kao se te me na po li tan ske ma fi je uz ve - klov na dis kre di to van, ita li jan ski pre mi li ki ri zik po svo ju bez bed nost. Na dam se da jer Sil vio Ber lu sko ni, pa ra lel no s obe }a }e ova na gra da na ne ki ma li na ~in u~i ni ti wi ma EU da }e se Ita li ja ob ra ~u na ti sa we gov ì vot lak {im”, re kao je pre neko- svo jom ma fi jom, pre po ru ~i vao je kwi èv ni liko dana na ce re mo ni ji u Lon do nu bri tan - ci ma, film skim auto ri ma i no vi na ri ma da ski pi sac Dej vid Ha re, po znat po svo jim o toj te mi „ne go vo re”, jer kwi kwi ga ma o en gle skim in sti tu ci ja ma, ko ji je ge po put Sa vi a no ve „Go mo re” ne iz mer no pre te ru ju i {te te sa Sa vi a nom po de lio na gra du. Jo{ od 13. ok to bra 2006. Sa vi a no u Ita li - ugle du Ita li je. „ Sa vi a no mu ji ì vi na ne po zna toj adre si i pod stal nom ni je ostao du àn. „ê ti ri ita po li cij skom prat wom, a ni ti je za {ti }e ni li jan ske ma fi ja {ke or ga ni za sve dok ni ti ma fi ja {ki po kaj nik. Pe to ri cu ci je – na puq ska Ka mo ra, ka la po li cij skih ~u va ra, ko li ko ih je uz we ga ve} brij ska ‘Ndran ge ta, si ci li pe tu go di nu 24 sa ta na dan, Ro ber to Sa vi a no jan ska Ko za no stra i apu lij ska „za slu ìo” je na kon {to je ob ja vio do ku men - Sa kra ko ro na ju ni ta, okre }u ta ri sti~ ku kwi gu „Go mo ra – put u eko nom - go di {we 100 mi li jar di evra. sko car stvo i san o do mi na ci ji Ka mo re”, pa I da se to ne sme po me nu ti?”, k to me jo{ jav no iz go vo rio ime na tro ji ce od go vo rio mu je Sa vi a no. On, ina ~e, u kwi zi „Le po ta i {e fo va Ka mo re. Pre ve de na u vi {e od pe de set ze ma qa, we go va je kwi ga po sta la svet ski pa kao” opi su je ka ko mu se ~e sto best se ler i dru {tve ni fe no men – pro da ta je de {a va da i ka da pu tu je u ino u de set mi li o na pri me ra ka u sve tu, te dva i stran stvo, osim ho tel ske so be i si lu e te gra da iza blin di ra po mi li o na u Ita li ji. Sa vi a no u „Go mo ri”, ina ~e, do de ta qa nog pro zor skog sta kla, ne vi di opi su je sa vre men na ~in ra da ma fi ja {ke or - ni {ta dru go. “Do ma }i ni ~e sto ga ni za ci je Ka mo re iz ju `no ta li jan ske re - ne ma ju po ve re wa ~ak ni da me gi je Kam pa we. A ja ko do bro zna o ~e mu pi - osta ve u istom ho te lu vi {e od jed ne no }i. [to {e, jer ju je is tra ì vao iz nu su me sta gra |an tra, kao 22-go di {wi stu dent ski ja, mir ni ja, fi lo zo fi je pre sti `nog na Na fillmskom ona na ko ji ma se puq skog uni ver zi te ta „Fe de festivalu u Kanu kri mi nal i ma ri ko Dru gi„, oba vqa ju }i za pratilo ga je fi ja ~i ne da le ka mo ri ste pu ne ~e ti ri go di obezbe|ewe u dva kim, a na ko ji ma ne sit ne po slo ve. Kao {to je se ja ose }am pot to, ka ko je ot krio u svo joj blindirana auta pu no si gur nim, kwi zi, pri mo ra no da ra di to se pre ma te bi jo{ sto ti ne hi qa da qu di s ju ga Ita li je. Naj o krut ni ji klan u Ka mo ri, vi {e po na {a ju kao pre ma ne ko klan Ka za le zi, za pre tio mu je po ob ja vqi va - me ili ne ~e mu {to bi im mo glo wu kwi ge smr }u, a ta da {wi mi ni star unu - eks plo di ra ti pred o~i ma. Naj tra {wih po slo va \u li ja no Ama to do de lio qu ba zni ji su, naj or ga ni zo va ni ji. Ali po stu mu je sta tus {ti }e ne oso be, ko ji do da nas pa ju s to bom u ru ka vi ca ma za ko je ne zna{ je su li sve ~a ne ili pi ro teh ni ~ar ske. I ti ne ni je uki nut. raz u me{ je si li pre pa ket-dar ili pa ketKa ko je go di na ma iz da na u dan ì ve ti kao bom ba”, na vo di Sa vi a no. {ti }e na oso ba, opi sao je Sa vi a no u svo joj To kom go di na ì vo ta pod sto gom kon tro no voj kwi zi „Le po ta i pa kao”. Iz me |u sto ti na ~la na ka ko je re dov no ob ja vqu je u ita - lom ita li jan ski pi sac je, ipak, us peo da se li jan skim i svet skim no vi na ma, za tu je kwi - sret ne sa naj bo qim fud ba le rom da na {wi ce gu Sa vi a no iza brao one ko ji naj bo qe osli - Li o ne lom Me si jem u svla ~i o ni ci na sta di ka va ju ì vot sa vre me nog, dru {tve no an ga - o nu Kamp Nou dok su ga ~u va li pri pad ni ci ò va nog in te lek tu al ca, mal te ne se le bri ti - ka ta lon ske po li ci je, a bio je i na film skom ja, ali ko ji ne ma pra vo na ni ka kav dru gi deo fe sti va lu u Ka nu s eki pom iz fil ma „Go mo ra” gde ga je svu da pra ti fran cu sko obez be ì vo ta, osim na taj we gov jav ni deo. „In ter net ve za. To je pr vo {to tra ìm |e we u dva blin di ra na auta i na tri mo to ra, kad u|em u ne ku ho tel sku so bu ili u so bu ko - kao da je, ka ko je opi sao, „ve }a zve zda od An ju ve} po zna jem – bi }e to moj dom na ne ko xe li ne Xo li i Bre da Pi ta”. Ipak, {i roj krat ko vre me. Pri stup in ter ne tu pr vi je pu bli ci za ni mqi vi ji su tek sto vi o Sa vi a uslov da bi me sto za me ne po sta lo, za pra vo, no vim su sre ti ma s dvo ji com qu di s ko ji ma pod no {qi vo. In ter net zna ~i sru {i ti zi - de li sli~ nu sud bi nu. Dok je na po ziv [ved ske aka de mi je go sto do ve te iste so be, zna ~i uki nu ti ogra ni ~e wa fi zi~ kog, uki nu ti po sto ja nost te la da vao u Stok hol mu, su sreo se na sa mo sa Sal ma bi se sti glo do o~i ju i u{i ju bi lo ko jeg ~i - nom Ru `di jem. Sa vi a no je imao tek de set go ta o ca u sve tu, {to bi mi ina ~e bi lo ne mo gu - di na ka da je iran ski ver ski vo |a Ho me i ni }e. Za me ne pre ì ve ti zna ~i pi sa ti. To je ba cio fe tvu na Ru `di ja zbog sa dr à ja we go na ~in da pro na |em ba rem ma lo slo bo de”, vog ro ma na „Sa tan ski sti ho vi”, ali iako pret we ka mo ri sta ko ji ma je on iz lo èn do jed na je od we go vih in tim nih cr ti ca. Da se raz u me mo, Sa vi a no je od ob ja ve „Go - la ze iz sa svim dru ga ~i jeg dru {tve nog kon mo re” u Ita li ji na ci o nal ni he roj. Da ne ma tek sta, po sle di ce na wi hov li~ ni spi sa teq we ga i we go vih jav nih istu pa, ita li jan ska ski ì vot u osno vi su iste. I taj su sret, pi po li ti ka bi mo gla ig no ri sa ti ma fi ju u Na - {e Sa vi a no, pu no mu je po mo gao. „Na sta vi da pu qu, sme }e na uli ca ma gra da, eko nom sko ima{ po ve re wa u re~, bez ob zi ra na sva ku pro di ra we Ka mo re u naj sku pqa gra |e vin ska osu du i sva ku op tu `bu. Kri vi }e te da si ula ga wa u Ita li ji... Ali isto vre me no, ita - ostao ìv, a da ni si umro kao {to si tre bao. li jan ska po li ti ka i te le vi zi ja su ta ko ko - Ali {ta te bri ga! @i vi i pi {i. Re ~i po be rum pi ra ne i po pu li sti~ ke da Ro ber to Sa vi - |u ju”, re kao mu je Ru `di.

Agent FBI-a Xo Pi sto ne, ko ji je pu nih {est go di na bio uba ~en u wu jor {ku ma fi ja {ku po ro di cu Bo na no pod ime nom Do ni Bra sko, su sreo se sa Sa vi a nom to kom svog bo rav ka u Ita li ji. „Pre li ~i na Ala Pa }i na ne go na Xo ni ja De pa, ko ji ga je glu mio u fil mu”, pi {e Sa vi a no. To kom tog su sre ta wih su dvo ji ca upo re |i va li ame ri~ ku ma fi ju iz 70-ih go di na s ita li jan skom sa vre me nom ma fi jom, te upo re |i va li po me nu ti film sni mqen pre ma Pi sto ne o- vom `i vo tu sa Sa vi a no vim stvar nim `i vo tom.

U sva kom slu ~a ju, ni je te {ko shva ti ti da Ro ber to Sa vi a no tra ì sa go vor ni ke, ali i ~i ta o ce, ko ji ni su pro da li svo je ide a le za {a ku do la ra. Prem da je ta oc vla sti te hra bro sti, upra vo je Sa vi a no u me di ji ma po kre nuo jed nu od naj lep {ih kam pa wa u isto ri ji ita li jan skih me di ja. Po zvao je, na i me, Ita li ja ne da na pra ve po pis sve ga ono ga {to ih u ovim, za ita li jan sko dru {tvo te {kim vre me ni ma, ~i ni sret nim. Svo je vr stan po pis raz lo ga za ì vot, stva ri zbog ko jih vre di ì ve ti. I ve} pr vih da na kam pa we vi {e od {est hi qa da Ita li ja na po sla lo mu je svo ju li stu, a ovo je we go va: 1) mo ca re la iz Aver se 2) Bi li Evans ko ji svi ra „Qu bav nu te mu„ iz „Spar ta ka” 3) od ve sti oso bu ko ju naj vi {e vo li{ na Ra fa e lov grob i ~i ta ti joj epi taf na la tin skom ko ji mno gi ig no ri {u 4) gol Ma ra do ne za 2:0 pro tiv En gle ske na Svet skom pr ven stvu u Mek si ku ‘86. 5) Ili ja da 6) u slu {a li ca ma Bob Mar li ko ji pe va „Re demp{n song” dok se {e ta{ slo bod no 7) ba ci ti se du bo ko, gde je mo re mo re 8) sa wa ti da se vra }a{ ku }i na kon {to si bio pri si qen da od su stvu je{ mno go, mno go vre me na 9) vo di ti qu bav 10) po sle jed nog da na u ko jem su se sku pqa li pot pi si pro tiv te be, upa li ti kom pju ter i na }i i-mejl od bra ta: „Po no san sam na te be.” n E. P. H.

SPORT

nedeqa16.oktobar2011.

TO MI SLAV KA RAYI] NE BE @I OD OD GO VOR NO STI

dnevnik

c m y

DA NAS DUEL NA BA WI CI RAD - VOJ VO DI NA (14.30)

Vre me za pro me ne Tri bo da, a dve

Vre me je da se su o ~i mo sa isti nom, da se spro v e d u ko r e n i t e pro m e n e u srp s kom fud ba lu. To je ono {to sva ko, pa i la ik mo è da za kqu ~i. Me |u tim, pro blem je {ta me wa ti...Fud bal ski sa vez Sr bi je po ~eo je od se lek to ra Vla di mi ra Pe tro vi }a, sa kojim je u petak sporazumno raskinuo ugovor. Prvi ~ovek srpske ku}e fudbala Tomislav Karaxi} ne beì od odgovornosti zbog neuspeha u kvalifikacijama, ali je naglasio da on nije taj koji je sastavqao reprezentaciju i koji je igrao. - Qudi su sa pravom nezadovoqni i traè moju ostavku. Ali, ja ne igram fud-

nacionalnog tima jer vi{e ne daju dovoqno na terenu. -Pojedinim igra~ima se treba zahvaliti. Oni jesu veli~ine, dali su mnogo za reprezentaciju i srpski fudbal, ali vi{e ne daju dovoqno. Mene je jedan biv{i igra~ Hajduka posle utakmice u Mariboru pitao da li je mogu}e da neki fudbaleri ovako bitnu utakmicu odigraju bez htewa. Naravno, mislim da su se oni trudili, a da je pre svega problem {to ne igraju za svoje klubove. - dodao je prvi ~ovek na{e ku}e fudbala. On predla`e slede}e: - Vreme je da napravimo rez, kao {to su to Italijani uradili posle Svetskog prvenstva u Nema~koj. Dakle, da se oslonimo

Dejan Stankovi} i Tomislav Karayi}

bal, ne sastavqam ekipu. Nisam primetio da je neki predsednik saveza posle ovih kvalifikacija podneo ostavku jer se wegova reprezenatcija nije plasirala na Euro. To je pitawe struke, ja tu ne mogu mnogo da oduzmem ili dodam. -, rekao je za SOS kanal predsednik FSS. Karaxi} smatra da je vreme i da se neki igra~i oproste od

na mla|e igra~e. Moramo da poku{amo da od armije talentovanih fudbalera napravimo reprezentaciju. Biv{i selektor Petrovi} imao je misiju da Srbiju dovede do Poqske i Ukrajine, ali taj zadatak nije ispunio. Zbog svega {to se de{avalao oko reprezentacije nije mu ni bilo lako, ali je i sam pravio mnogo gre{aka. Olako se oprostio od

Ume sto ba ra à, put u Mek si ko Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je }e ter min za od i gra va we ba ra` me ~e va ve ro vat no is ko ri sti ti za pri ja teq ske utak mi ce. Ka ko na vo de iz vo ri bli ski Fud bal skom sa ve zu, jo{ uvek ni je ugo vo re no ni {ta, ali se kao mo gu }i spa ring part ner po mi we se lek ci ja Mek si ka. Me~ bi se, ima ju }i u vi du ne za do voq stvo do ma }e pu bli ke re zul ta tom re pre zen ta ci je u kva li fi ka ci ja ma, igrao u Mek si ku, a s ob zi rom na to da je u pi ta wu da lek put, ve ro vat no bi se is ko ri sti la pri li ka za od i gra va we jo{ jed nog me ~a na da le kom kon ti nen tu. Igra ~e za re pre zen ta ci ju bi, ve ro vat no, se lek ti ra li do sa da {wi po mo} ni ci Vla de Pe tro vi }a Pi ò na, Ra do van ]ur ~i} i Sr |an Va si qe vi}. Vladimira Stojkovi}a, do kraja nije popustio oko pozivawa naturalizovanih Srba u reprezenatciju... „Zamerili su nam na re{ewu da Piòn preuzme nacionalni tim. U tom trenutku procenili smo da je Petrovi}-Piòn najboqe re{ewe, a nismo ni imali mnogo vremena (kvalifikacije su bile u toku). Sada }e {iroka sportska javnost mo}i da u~estvuje u izboru novog selektora, ne treba ùriti. Saslu{a}emo sve predloge i doneti re{ewe”, dodao je Karaxi} i zakqu~io: - Najteì posao novog rukovodstva bi}e upravo izbor selektora, ali ~ini mi se da mi trenera nemamo. Imamo perspektivne Sini{u Mihajlovi}a i Dragana Stojkovi}a. Konkurs je otvoren...”

PRE MI JER LI GA

Si ti no vi li der Eki pa Man ~e ster si ti ja is ko ri sti la je re mi na “En fil du” i po stal no vi li der en gle ske Pre mi jer li ge po sle me ~e va 8. ko la. Igra ~i Ro ber ta Man }i ni ja su na svom sta di o nu pre ga zi li Aston Vi lu sa 4:1 i ste kli dva bo da pred no sti is pred grad skog ri va la Ju naj te da. Sto uk Si ti je na sta vio do mi na ci ju na svom te re nu jer je sa 2:0 nad i grao Fu lam, No ri~ je sa 3:1 sa vla dao Svon si, Bol ton istom re zul ta tom sla vio u Vi ga nu, dok su KPR i Blek burn igra li 1:1. Man ~e ster Si ti je ru tin ski osvo jio bo do ve pr o tiv Aston Vi le, a me na xer Ro ber to Man }i ni is ko ri stio je pri li ku da od mo ri igra ~e ko ji su ima li re pre zen ta tiv ne oba ve ze i sa ~u va ih za Li gu {am pi o na. Alek san dar Ko la rov i Edin Xe ko ni su igra li, dok je Da vid Sil va na te re nu pr o veo sa mo 20 mi nu ta. Pr vi put ove se zo ne u Pre mi jer li gi za i grao je Oven Har grivs. Si ti je po veo ve} u 28. mi nu tu ka da je Ma rio Ba lo te li is ko ri sto sta tus je di nog na pa da ~a u po sta vi. Me~ je re {en po ~et kom du gog de la ka da su Adam Xon son i Vin sen Kom pa ni sa vla da li biv {eg sa i gra ~a [e ja Gi ve na. Stiv Vor nok je u 65. mi nu tu sma wio pred nost do ma }i na, ali je tri jumf „gra |a na” po tvr dio Xejms Mi le ner 20 mi nu ta pre kra ja. Sto uk do mi ni ra na svom sta di o nu „Bri ta ni ja”, a iako 80 mi nu ta ni je ni je bi lo go lo va, Fu lam je na kra ju po ra `en sa 2:0. Se ri ju od tri me ~a bez po be de za Sto uk pre ki nu li su Xo na tan Vol ters i Ro ri De lap po go ci ma u po sled nih 10 mi nu ta.

Eki pa Blek bur na je po sled wa i po sel ovog ko la, ali je bar iz be gla po raz u Lon do nu. Kvins Park Ren xer si su po ve li ve} u 16. mi nu tu pre ko Hel gu so na, ali su go sti bi li bo qi u na stav ku me ~a i pre ko Kri sto fe ra Sam be iz jed na ~io u 35. mi nu tu. Ra do sav Pe tro vi} od i grao je ceo me~ za go ste. Ve li ki der bi Pre mi jer li ge iz me |u Li ver pu la i Man ~e ster

ma {i li, na ro ~i to u fi ni {u. Ju naj ted je ostao ne po ra `en, ali ovaj put uz do sta sre }e i pre sve ga za hva qu ju }i ^i }a ri tu, ko ji je us peo da is ko ri sti jed nu neo pre znost pr o tiv ni~ ke od bra ne i da obez be di vre dan bod. Na te ren se po sle vi {e me se~ ne pa u ze vra tio Sti ven Xe rard. Re zul ta ti: Li ver pul - Man ~e ster ju naj ted 1:1 (0:0) (Xe rard 68 - Her nan dez 81), Man ~e ster Si -

ve li ke `e qe

Jed n a od naj z a n i m qi v i j ih utak mi ca 8. run de Je len Su per l i g e Sr b i j e u fud b a l u igra se da nas na Ba wi ci. Sna ge }e od me ri ti Rad i Voj vo di na, ri va li ~i ji me ~e vi, kao po ne koj tra di ci ji, do no se za ni mqi v e okr { a j e. Bez sum w e, bi }e ta ko i da nas, jer oba ti ma, su de }i po na ja va ma iz dva ta bo ra, idu na osva ja we sva tri bo da - Voj vo di na da odr ì pri kqu ~ak s vo de }i ma, a Rad da jo{ vi {e po pra vi lo{ uti sak sa star ta pr ven stva. Bi lo ka ko bi lo, bo da su sa mo tri, a ka wi ma }e se ustre mi ti dva kvli t et n a ti m a ko j a àr k o è le da ih upi {u, neo kr we ne, u svoj sal do. - Na Ba wi ci nas ~e ka ve o ma te àk duel - re kao je plej mej ker No vo sa |a na, gru zij ski in ter na ci o na lac Gi or gi Me re ba {vi li. - Rad ima ja ko do bar tim, ali sam si gu ran da nas to ne }e ome sti u na u mu da pru ì mo mak si mum i ostva ri mo è qe ni re zul tat. Ve o ma do bro smo se spre mi li za da na {wu utak mi cu i ve ru jem da }e mo po be di ti u Be o gra du. Do sta ne iz ve sno sti vla da lo je oko to ga ko }e za i gra ti na po zi ci ja ma cen tral nih be ko va, ka da su cr ve no-be li u pi ta wu. Bra ni slav Traj ko vi} ni je u kon ku ren ci ji za eki pu jer mo ra da pa u zi ra zbog ù tih kar to na, a spo mi wa na je i mo gu} nost da se na klu pu za re zer vne igra ~e pre se li Da niel Moj svoj. Di le mu je pre ki nuo tre ner De jan Vu ki }e vi}, ko ji je na po zi ci ji {to pe ra na ja vio upra vo Moj so va i De ja na Ka ra na, {to zna ~i da ka pi ten Slo bo dan Me do je vi} osta je na svom me stu u ve znom re du.

ju naj te da, ko jim je otvo re no osmo ko lo, za vr {en je bez po bed ni ka - 1:1 (0:0). Bli `i tri jum fu bi li su „cr ve ni”. Do ma }in je po red vo| stva imao i ne ko li ko sjaj nih pri li ka da u fi ni {u utak mi ce stig ne do ~e tvr te uza stop ne po be de na En fil du pr o tiv „cr ve nih |a vo la”, ali je ne ve ro vat no {ta su sve fud ba le ri Li ver pu la pr o -

ti - Aston Vi la 4:1 (1:0) (Ba lo te li 28, Xon son 47, Kom pa ni 51, Mil ner 71 – Vor nok 65), Kvins Park Ren xers – Blek burn 1:1 (1:1) (Hel gu son 16 – Sam ba 35), Sto uk – Fu lam 2:0 (0:0) (Vol ters 80, De lap 87), No ri~ – Svon si 3:1 (2:1) (Pi king ton 1, 64, Mar tin 10 – Gre jem 12), Vi gan – Bol ton 1:3 (1:2) (Di a me 40 – Reo-Ko ker 4, N’Gog 45, Igls 90).

Mu ri wo ne }e na klu pu re pre zen ta ci je Por tu gal o~e ku je te àk dvo me~ u ba ra ù za Evrop sko pr ven stvo pro tiv Bo sne i Her ce go vi ne.Por tu gal ci tre è re {e we da {to vi {e olak {a ju po sao, pa su ne ki lo kal ni me di ji i{li to li ko da le ko da su pi sa li i o even tu al -

nom an ga `o va wu @o zea Mu ri wa. „To je jed na ve li ka la` i ne ma ni ka kvog smi sla. Ja sno je da od to ga ne ma ni {ta. Ni sam vo dio ni ka kve raz go vo re i `e lim da sta vim ta~ ku na ovaj slu ~aj”, re kao je Mu ri wo por tu gal skim me di ji ma.

- Pred na ma je da nas mo `da i naj va `ni ja utak mi ca u se zo ni - is ta kao je Da niel Moj sov. - Do bro po zna je mo kva li te te Ra da, ali }e mo u me~ u}i sa re {e no {}u da da mo sve od se be i da osvo ji mo tri ve li ka i va `na bo da. Mo ra mo svi, me |u wi ma sam i ja, da za bo ra vi mo duel s Par ti za nom i mak si mal no se skon cen tri {e mo na

Vig we vi} ve ru je u po be du Vig we vi} je pre u zeo Rad po ~et kom ok to bra. Na Ba wi cu, gde je i na stu pao kao igra~, vra tio se po sle sjaj nog po ~et ka se zo ne na klu pi kul skog Haj du ka, ko ji je, do du {e, bio po kva ren po ra zi ma od Par ti za na, Zve zde i Ko lu ba re u ku pu. Ka ko ka è, ra du je ga ono {to vi di na tre nin zi ma. - Za dve ne de qe na Ba wi ci vi deo sam ve li ki broj kva li tet nih igra ~a. Sta vi li su me na mu ke da sa sta vim pr vu po sta vu, ali sam si gu ran da }e start nih 11 u pred sto je }em ko lu ostva ri ti ono {to se od wih o~e ku je - re kao je Vig we vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re pred me~ sa Voj vo di nom. O svom pr vom pro tiv ni ku na no vom rad nom me stu - fud ba le ri ma Voj vo di ne, ima sa mo re ~i hva le. Kao i o wi ho vom tre ne ru. - Si gur no je da nas ~e ka te àk po sao. Vr lo kva li tet na Voj vo di na nam do la zi u go ste. De jan Vu ki }e vi} je tre ner sa ko jim sam se naj ~e {}e su sre tao u svo joj ka ri je ri i iz is ku stva znam da sve we go ve eki pe igra ju di sci pli no va no, da te {ko pri ma ju go lo ve, ta kav je slu ~aj i sad sa Voj vo di nu. S dru ge stra ne, ima ju i od li ~an na pad i za slu ù ju re spekt - ka zao je on. Voj vo |a ni sti ù u Be o grad po sle po ra za od Par ti za na, sve sni da }e mo ra ti mno go da se po mu ~e ka ko bi pr vi put sla vi li na Ba wi ci po sle sko ro 14 go di na. Ne boj {a Vig we vi} sma tra da we gov tim ima sve uslo ve da sa ~u va bo do ve na svom te re nu. - Igra mo pred svo jim na vi ja ~i ma, ima mo do bru at mos fe ru i kva li tet da ostva ri mo po be du. Ne }e bi ti ni ma lo la ko i sem mak si mal ne è qe i hte wa uve ren sam da }e mo pru ì ti sve na te re nu ka ko bi smo na te re nu ostva ri li o~e ki va no - za kqu ~io je Vig we vi}.

Jo ve ti} u Fi o ren ti ni do 2016. Igra ~i Si ti ja ~e sti ta ju Ba lo te li ju

Gi or gi Me re ba {vi li

Cr no gor ski re pre zen ta ti vac Ste van Jo ve ti} po sti gao je do go vor o na stav ku sa rad we sa Fi o ren ti nom i pot pi sa }e no vi ugo vor do 2016. go di ne. - Ve o ma sam sre }an {to Jo ve ti} osta je sa na ma. On je iz u z et n o ta l en t o v an mla d i igra~ ko ji i da qe ima mno go pro sto ra za na pre dak - iz ja vio je tre ner Fi o ren ti ne Si ni {a Mi haj lo vi}. Fi o r en t i n a da n as igra pro tiv ]e ze ne, a Mi haj lo vi} je na ja vio da zbog ne di sci pli ne u ti mu ne }e bi ti Pe ru a nac Huan Var gas. Mi haj lo vi} je ta ko |e na ja vio i da }e srp ski re pre zen ta ti vac Adem Qa ji} po no vo bi ti u kon ku ren ci ji za tim, ali da }e me~ sa ]e ze nom po ~e ti na klu pi.

„gra |e vi na re” i da od i gra mo ~vr sto i upor no, od no sno da {to vi {e sma wi mo broj gre {a ka. Ko li ko va ma li~ no zna ~i to {to je {ef stru ke Vu ki }e vi} jav no na gla sio da ima po ve re we u va {u igru? - Si gur no je da mi to pri ja i da me oba ve zu je - od go vo rio je sta me ni de fan zi vac Voj vo di ne. - Igram na ta kvoj po zi ci ji da, kad od i gram do bro, to je ne ka ko i nor mal no, ali je sva ka gre {ka i te ka ko vi dqi va i te {ko se opra {ta. Re koh ve}, tre ba da za bo ra vi mo utak mi cu s Par ti za nom, ona je pro {la i da se mak si mal no po sve ti mo raz mi {qa wu o Ra du s ko jim da n as igra m o. Pot p u n o sam skon cen tri san na ovaj duel i ve ru jem da ima mo kva li tet da ga do bi je mo i osvo ji mo tri bo da. Igra }e te u pa ru s De ja nom Ka ra nom? - Do bro se zna mo Ka ran i ja, igra li smo pu no pu ta za jed no i tu ne }e bi ti ni ka kvih pro ble ma. Svi smo po sve }e ni jed nom ci qu, po be di na Ba wi ci i ve ru jem da }e mo i Ka ran i ja da ti pun do pri nos u ostva re wu ci q a - za k qu ~ io je Da n iel Moj sov. Da na {wi duel na sta di o nu na Ba wi ci vi de }e i qu bi te qi fud ba la {i rom Sr bi je, po {to }e pre nos i}i na ka na lu TV Are na sport 1. Po ~e tak utak mi ce za ka zan je za 14.30 ~a so va. A. Pre do je vi}

BUN DES LI GA

Sil ni Ba jern Sti gli su Ber lin ci u Min hen pred vo |e ni biv {im Ba jer no vim igra ~i ma - To ma som Kraf tom na go lu, Kri sti ja nom Le lom u od bra ni, An dre a som Otlom u sre di ni te re na i Mar ku som Ba be lom na klu pi. Ni su le po do ~e ka ni. Br zo su igra ~i Ju pa Hajn ken sa sta vi li do zna wa go sti ma da ne }e po be di ti u Min he nu ni po sle 34 go di ne. Ma rio Go mez, Frank Ri be ri i Ba sti jan [vajn {taj ger upi sa li su se u strel ce u pr vih 15 mi nu ta, pa je osta tak utak mi ce pro te kao u mir nom rit mu. Ko na ~an re zul tat po sta vio je po no vo Go mez sa pe na la u 69. mi nu tu. Bo ru si ja Men hen glad bah bi la je bli zu po be de nad Ba je rom na svom te re nu, vo di li su 2:1 go lo vi ma Re u sa i Her ma na, ali je ta len to va ni An dre [ur le u 87. mi nu tu do neo bod „far ma ce u ti ma”. Aug sburg je ko na~ no po be dio, po sle ~e ti ri ne re {e ne utak mi ce. Pr va tri po e na obez be di li su po be dom nad Majn com u go sti ma, go -

lom Jan-In gver Kal sen-Bra ke ra u 88. mi nu tu sa be le ta~ ke. Hr vat Ma rio Man xu ki} pred vo dio je svoj Volf sburg do tre }e uza stop ne po be de na do ma }em te re nu. Po sti gao je dva go la i prak ti~ no sam sa vla dao Nir nberg. Su bo ta je bi la uspe {na i za fud ba le re [tut gar ta. Fud ba le ri Ho fen haj ma sti gli su na Mer ce des - Benc Are nu da ko na no po be de „{va be”, ali im to po no vo ni je po {lo za no gom. Bo qi su bi li do ma }i, i po be di li go lo vi ma Oka za ki ja i Pa ve la Po greb wa ka. Re zul ta ti: Ver der - Dort mund 0:2 (0:1) (Pe ri {i} 43, Ovo mo je la 71), Ba jern - Her ta 4:0 (3:0) (Go mez 5, Ri be ri 7, [vajn {taj ger 13, Go mez 69), Majnc - Aug sburg 0:1 (0:0) (Kal sen-Bra ker 88), [tut gart Ho fen hajm 2:0 (0:0) (Oka za ki 48, Po greb wak 77), Volf sburg - Nir nberg 2:1 (1:0) (Man xu ki} 25, 83 Aj gler 70), Men hen glad bah - Le ver ku zen 2:2 (0:1) (Re us 65, Her man 72 Rej narc 21, [ur le 87).

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

JELEN SUPERLIGA

Zve zda u pu nom sja ju Su bo ti ~a ni tri pu ta po go di li pre~ ku Me ta lac - Cr ve na zve zda 0:5 (0:1)

LU ^ A N I: Sta tu je po sle kor ne ra Pe tro vi }a dion Mla do sti, gle lop tu us peo da za hva ti Isi do da la ca: 2.500 Su di ja: ro vi} da bi je pri hva tio Ki Di m i t ri j e v i} (Lo rov ski i iz ba cio u kor ner. U zni ce). Strel ci: Ka du u 14. i fi n i { u pr v og po l u v re m e n a 64., Ka lu |e ro vi} u 78., Bor ha Zve zda je na pa da la, od li~ nu u 80. i Ve {o vi} u 90. mi nu tu. ak ci ju ima li su Bor ha, Evan ME TA LAC: @iv ko vi} @, dro, Ka lu |e ro vi} i La zo vi}, Kr w i n ac, An t i}, Lu k i}, ali je gol man Me tal ca @iv ko @iv k o v i} B, Sta m en k o v i}, vi} re a go vao na vre me. Ka lu Mi tro vi}, ]ir ko vi} (od 45. |e ro vi} je imao jo{ jed nu pri Be to li gar), Pe tro vi} (od 69. li ku po sle kor ne ra do su dij Kon tor), Si mo vi}, Isi do ro skog zvi `du ka, ali bez uspe ha. vi}. CR V E N A ZVE ZDA: Ki rov ski, Re qi}, ]o s i}, Vi l o ti}, Mi k i} (od 68. Pet ko vi}), Di mi tri je vi} (od 59. Ko va ~e vi}), Ka du (od 80. Ve {o vi}), Evan dro, La zo vi}, Bor ha, Ka lu |e ro vi}. Fud ba le ri Cr ve ne zve zde de kla si ra li su Me ta lac u Lu ~a ni ma. Zve zda je pro tiv Me tal ca od i gra la ne {to sla bi je pr vo i od li~ no dru go po lu vre me i ta ko je na ja vi la znat no bo qa iz da wa u na stav ku se zo ne. Pr vi do bar na pad Zve zda je ima l a u 11. mi n u t u pre ko La zo vi }a, da bi sa mo dva mi nu ta ka sni je Ka du do veo go ste Igra ~i Zve zde ~e sti ta ju Ka lu |e ro vi }u u vo| stvo po sle od li~ ne asi sten ci je Evan dra. Ipak, Dru go po lu vre me po ~e lo je u mi nu ti ma ko ji su sle di li ni ba kqa dom Zve zdi nih na vi ja jed na eki pa ni je bli sta la sve ~a, ali i ne {to bo qom igrom do 25, ka da je Me ta lac imao oba ti ma. Za Me ta lac je za i od li~ nu pri li ku, ali je Si mo grao ne ka da {wi igra~ Zve zde vi} po go dio pre~ lu. Sa mo ne Be to li gar ko ji je od mah po ko li ko tre nu ta ka ka sni je Zve ~eo da pra vi pro ble me go stu zda je ima la pri li ku da po ve }a ju }oj od bra ni. U 64. mi nu tu vo| stvo po sle ak ci je u ko joj su tim Ro b er t a Pro s i n e~ k og, u~e s tvo v a l i Mi k i}, Ka d u, ko j i ni j e uop { te bli s tao, Bor ha i Evan dro, a od mah po ipak je du p li r ao pred n ost. tom ]o si} je spre ~io {an su Po no vo je gol po sti gao de fi Ki rov skog. Do ma }i su na sta nitvno naj bo qi igra~ cr ve novi li sa na pa di ma i u 36. mi nu be lih ove se zo ne Ka du.

Oma l e n i Bra z i l ac po n o v o je do b io lop t u od ze m qa k a Evan d ra i po s lao je u gor w i de s ni ugao gol m a n a @iv k o vi } a. Dru g i gol mno g o je zna ~io igra ~ i m a Zve z de {to se i vi d e l o u fi n i { u utak m i ce. U 78. mi n u t u na p o k on je pr v i gol u {am p i o n a t u po sti g ao naj b o q i stre l ac ti m a pro { le se z o n e An d ri j a Ka lu | e r o v i} ko j i je po s le kor ne r a Ka d ua sa ~ e k ao lop t u na

dru g oj sta t i v i i la g a n o je spro v eo u mre ` u. Sa m o dva mi n u t a ka s ni j e u strel c e se upi s ao i Bor h a. Ko l um b i j ac je od i g rao du p li pas sa Pet ko v i } em, u{e t ao se u {e s na e s te r ac Me t al c a i bez ve } ih pro b le m a sa v la d ao @iv k o vi } a. U sa m om fi n i { u sjaj n o iz d a w e go s ti j u za o k ru ` io je Mar k o Ve { o v i} ko j i je is ko r i s tio kiks od b ra n e Me tal c a i sa v la d ao gol m a n a do ma } ih.

Par ti zan - Spar tak Zla ti bor vo da 2:0 (2:0) BE O GRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 3.000, su di ja Ma ru {i} (Kra qe vo), strel ci: Vu ki} u 29. (iz pe na la) i 40. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ba bo vi}, Rni} (Par ti zan), Bra ti}, ô vi}, An to ni} (Spar tak ZV). PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak sen ti je vi} 6, Rni} 6, Iva nov 6, Vol kov 7 (Stan ko vi} 6), Smi qa ni} 6, Ili} 6, Vu ki} 8, To mi} 6 (Ba bo vi} 6), Mar ko vi} 7, [}e po vi} 6 (S. Mar ko vi} 6). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 6, Si mo vi} 6, Mi lan ko vi} 6, Bra ti} 6, Tor bi ca 6, ô vi} 6, De spo to vi} 6 (No sko vi} 6), No va ko vi} 7, An to ni} 6, Pu {ka ri} 7, Mi ri} 7. Vi |en je, za na {e uslo ve, od li ~an fud bal u Hum skoj. Me~ je bio iz jed na ~en, ali su Be o gra |a ni is ko ri sti li svo je pri li ke i na kra ju sla vi li. Po vra tak u tim Vol ko va uneo je ì vost u tim Par ti za na {to je re zul ti ra lo i dru gim go lom. U 40. mi nu tu sjaj ni bek je cen tri rao, a Vu ki} na dru goj sta ti vi bio pre ci zan. Ne vo qa ma Vol ko va, ipak, ne ma kra ja po {to je u 66. mi nu tu zbog po vre de {a ke mo rao da na pu sti igru. Po ~e lo je po ku {a jem Su bo ti ~a na u 5. mi nu tu. Pu {ka ri} je {u ti rao u pa du sa 18 me ta ra, ali pre ko go la. U 19. mi nu tu To mi} sjaj no {u ti rao, a Alek si} jo{ lep {e od bra nio uda rac. U 28. mi nu tu do su |en je pe nal za Par ti zan. An to ni} je fa u li rao Mar ko vi }a i su di ja Ma ru {i} je oprav da no po ka zao na be lu ta~ ku. Si gu ran sa pe na la bio je Vu ki}. Pr vu od tri pre~ ke Su bo ti ~a ni su po go di li u 31. mi nu tu. Mi ri} je sjaj no pro {ao, pro na {ao Tor bi cu ~i ji {ut je za vr {io na okvi ru go la do ma }i na. U 43. mi nu tu cen tri rao je No va ko vi} a pre~ ku ovo ga pu ta po go dio je Mi lan ko vi}.

LU ^A NI: Me ta lac - Cr ve na zve zda 0:5 (0:1) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Bo rac 0:0 U@I CE: Slo bo da PS - BSK 0:1 (0:1) JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor 1:0 (0:0) BE O GRAD: Par ti zan - Spar tak ZV 2:0 (2:0) Da nas KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923 (14.30) BE O GRAD: Rad - Voj vo di na (14.30, Are na sport) 1. Par ti zan

15:2

2. Cr ve na zve zda

15:3

3. Slo bo da

10:7

4. Rad ni~ ki 1923

12:5

5. Voj vo di na

12:4

6. Spar tak ZV

8:9

7. Haj duk

9:9

8. Ja go di na

9:7

9. Rad

12:7

10. Sme de re vo

5:8

11. BSK Bor ~a

6:10

12. OFK Be o grad

8:12

13. Ja vor

5:11

14. Bo rac

3:8

15. No vi Pa zar

3:16

16. Me ta lac

2:16

U sle de }em ko lu (22/23.ok to bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Haj duk, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad, IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan, SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja go di na, BE O GRAD: BSK - OFK Be o grad, ^A ^AK: Bo rac - Slo bo da PS, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - No vi Pa zar, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Me ta lac. U 75. mi nu tu i Pu {ka ri} je po go dio okvir go la Be o- gra |a na po sle od li~ nog {u ta. No v u pri l i k u go s ti su ima li u 82. mi nu tu ka da je po s le cen t ar { u t a Mi r i } a

No sko vi} pro ma {io pra zan gol. U li stu stre la ca se mo gao upi sa ti i Ili}, ali je lo {e re a go vao na cen tar {ut Vu ki }a. I. La za re vi}

PR VA LI GA SR BI JA

Po pra vi li ni {an ske spra ve Do wi Srem - Pro le ter 3:1 (1:0) PE ]IN CI: Sport ski cen tar Su va ~a, gle da la ca: 300, su di ja: Ma noj lo vi} (Kwa è vac), strel ci: Vu ko brat u 13, Pet ko vi} u 60. i Jan ko vi} u 85. za Do wi Srem, S. Bo gu no vi} u 61. mi nu tu za Pro le ter. @u ti kar to ni: Vu ko brat, Pr qe vi} i ôr da {i} (Do wi Srem), D. Bo gu no vi}, Ja blan, De sni ca i Se ku li} (Pro le ter). DO WI SREM: Star ~e vi} 8, To {i} 7 (od 68. Jan ko vi}), Jo si mov 7, Vu ko brat 8, Pr qe vi} 7, Bu ko rac 7, Pet ko vi} 8 (od 90. Ra di {i}), [u {war 7, Jo va no vi} 8 (od 77. Ri stov), ôr da {i} 8, La ki }e vi} 7. PRO LE TER: D. Bo gu no vi} 8, Ja blan 7 (od 63. Ta na sin 7), Asa ni 7, S. Bo gu no vi} 8,. @i gi} 7, De sni ca 7, Ra {i o van 7 (od 82. \o ro vi}), Vi slav ski 7, Dam wa no vi} 7, Se ku li} 7, Zec 7 (od 58. Ga li} 7). Ko na~ no su fud ba le ri Do weg Sre ma po pra vi li ni {an ske spra ve.Po be da do ma }i na je mo gla bi ti ube dqi vi ja, ali je bi lo tre nu ta ka i ka da su go sti iz No vog Sa da ozbiq no ugro zi li gol pe }i na~ kog pr vo li ga {a. U 13. mi nu tu, na kon cen tar {u ta Jo si mo va, u gu `vi pred go lom Pro le te ra naj bo qe se sna {ao Vu ko brat, ko ji {a qe lop tu iza le |a De ja na Bo gu no vi }a. Raz i gra ni Jo va no vi} je u 24. mi nu tu imao je vr lo do bru asi sten ci ju, na kon ne u spe le of sajd zam ke go sti ju. To {i} ni je us peo da ma te ri ja li zu je ak ci ju. U na stav ku utak mi ce agil ni ja igru go sti ju i u 53. mi nu tu Dam wa no vi} pro pu {ta sjaj nu pri li ku. To {i} u 57. mi nu tu sjaj no {u ti ra ka go lu Bo gu no vi }a, ko ji uspe va da lop tu od bi je u kor ner. Pet ko vi} je u 60. mi nu tu be -

No vi Sad - In |i ja Do wi Srem - Pro le ter Ba nat - Na pre dak Te le op tik - Rad ni~ ki (S) Mla de no vac - Rad ni~ ki (N) Da nas Ko lu ba ra - Srem Mla dost (L) - ^u ka ri~ ki Slo ga - Mla di rad nik Sre da Sin |e li} - Be `a ni ja

3:1 3:1 1:0 0:0 2:1 (14.30) (14.30) (14.30) (14.30)

1. Rad n. (N) 11 7 2 2 17:10 23 2. Ko lu ba ra 10 7 0 3 16:9 21 3. Ba nat 11 5 4 2 10:5 19 4. Te le op tik 11 5 3 3 16:7 18 5. No vi Sad 11 5 2 4 13:13 17 6. Do wi Srem 11 4 4 3 10:6 16 7. Be à ni ja 10 3 6 1 8:4 15 8. Slo ga (K) 10 4 3 3 9:8 15 9. Mla de no vac11 4 3 4 15:16 15 10. Pro le ter 11 5 0 6 9:13 15 11. In |i ja 11 4 2 5 11:13 14 12. Sin |e li} 10 3 2 5 15:16 11 13. Mla dost (L)10 2 5 3 7:9 11 14. Rad n. (S) 11 2 5 4 7:11 11 15. Srem 10 1 6 3 10:12 9 16. M. rad nik 10 2 3 5 8:12 9 17. Na pre dak 11 1 6 4 5:10 9 18. û ka ri~ ki 10 1 4 5 8:20 7 U sle de }em ko lu (22/23.ok to bra) sa sta ju se: Pro le ter - No vi Sad, In |i ja - Slo ga, Rad ni~ ki (S) - Mla dost (L), Ko lu ba ra - Sin |e li}, Be à ni ja Te le op tik, û ka ri~ ki - Do wi Srem, Mla di rad nik - Mla de no vac, Srem Na pre dak, Rad ni~ ki (N) - Ba nat.

`i po le voj stra ni i ka da je u{ao u ka zne ni pro stor Pro le te ra, do bro od me re nim udar cem {a qe lop tu u mre `u. Sa mo mi nut ka sni je „hla dan tu{“ za do ma }i na. Sa {a Bo gu no vi} ka `wa va neo d lu~ nost do ma }e od bra ne. U 84. mi nu tu Dam wa no vi} je u {an si da anu li ra vo| stvo Do weg Sre ma, ali bez uspe ha. Ko na~ no, sve di le me na utak mi ci ot klo nio je ru ti ner skim go lom Jan ko vi} u 85. mi nu tu. @. Ra di vo je vi}

Sla vqe za ro |en dan No vi Sad - In |i ja 3:1 (0:0) NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da la ca: 600, su di ja: Ma rin ko vi} (So ko Ba wa).Strel ci: Sko pqak u 64, Jo si fov ski u 80. (auto gol), Mi {an u 91. za No vi Sad i Tom ~i} u 93. mi nu tu za In |i ju. NO VI SAD: Ri sti} -, La za rev ski 7 (od 75. Le ko vi} - ), Ma go~ 7, Sko pqak 8, Mr |a nin 7, Ba la ba no vi} 8, Ba ji} 7, Tin tor 8, Fi li po vi} 7 (od 78. Tu feg xi} -), Mi lo vac 7 (od 58. Rok sa 8), Mi {an 8. IN \I JA: Di zda re vi} 6, Jo si fov ski 6, Vu ja sin 6 (od 75. Ja ga wac -), @i va no vi} 6, Jak {i} 6, Tom ~i} 7, Cvet ko vi} 6, Le ma ji} 7, Di mi trov 6 (od 56. An to ni} 7), Mar ko vi} 6 (od 46. Vu ko ji ~i} 7). Pr vo po lu vre me do ne lo je te ner sku ini ci ja ti vu No vo sa |a na

Le gen de Po vo dom ju bi le ja RFK No vi Sad, 90 - go di na od osni va wa klu ba, na po lu vre me nu utak mi ce na te ren su iza {le le gen de no vo sad skog pr vo li ga {a. Iz ge ne ra ci je ko ja je iz bo ri la pla sman u Pr vu sa ve znu li gu u se zo ni 1961/62. i na red ne tri go di ne bra ni la `u to - pla ve bo je u elit nom ran gu. Apla u zi ma i ova ci ja ma is pra }e ni su ve li ka ni: tre ner Fe renc Arok, Mir ko Bar ba ri}, Alek san dar Ko zli na, Bra ni mir Vrat wan, La zar Le mi}, Jo sif Pir ma jer, Ili ja To ja gi}, To mi slav [u {i}, \or |e De be qa~ ki, \u ri ka Ma jor, Oto Ne met, \or |e Kli pa, Mi o drag Vla {ki, Ili ja Be li} i Dra gan Ga van ski, a evo ci ra ne su u uspo me ne na Hu ga Ru {e vqa na al fu i ome gu No vo sa |a na i ~o ve ka ko ji je ceo svoj `i vot po sve tio ka na rin ci ma.

ko ji su pr vu pri li ku stvo ri li u 5. mi nu tu ka da je Tin tor uma kao svo jim ~u va ri ma po le voj stra ni, upo slio Mi lov ca na pe ter cu, ali je uda rac ka pi te na ù to - pla vih za vr {io u ru ka ma Di zda re vi }a. Go sti iz In |i je uz vra ti li su u12. mi nu tu pre ko Cvet ko vi }a, ali je we god uda rac gol man Ri sti} po slao u kor ner. Do kra ja pr vog de la igre vi |e na je rav no prav na bor ba uglav nom na sre di ni te re na. U 64. mi nu tu Tin tor je do bro iz veo kor ner sa de sne stra ne, a Sko pqa ku ko ji se na {ao usam qwen na pr voj sta ti vi ni je pre o sta lo ni {ta dru go ve} da pla si ra lop tu u bli ì ugao. Re zul tat je po vi sio re zer vi sta Dar ko Rok sa ~i jim ula skom je igra do ma }i na do bi la na pro dor no sti i ù stri ni. Na kon slo bod nog udar ca lop ta je za ka ~i la Jo si fov skog i pre va ri la gol ma na Di zda re vi }a. U pr vom mi nu tu na dok na de sud bi nu In |i ja ca za pe ~a ti li su Rok sa i Mi {an. Pr vi je so lo pro do rom po de snoj stra ni u{e tao u {e sta e ste rac go sti ju i asi sti rao Mi {a nu ko ji je sa pe nal ti ka spro veo u de sni ugao gol ma na In |i je. Ta~ ku na uz bu dqi vu fud bal sku pred sta vu sta vio je ê do mir Tom ~i}, ko ji je us peo da is ko ri sti ne pa `wu od bra ne ka na ri na ca. I. Gru bor

Ba nat - Na pre dak 1:0 (1:0) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 300, su di ja ê ro mi lac (Be o grad), stre lac Vu ko vi} u 25. mi nu tu. @u ti kar to ni: Je re mi} (Ba nat), \or |e vi}, Mi lu no vi} (Na pre dak). BA NAT: Kne è vi} 7, Zo wi} 7, Pe {i} 6, Ko sti} 7, Ca vri} 7 (Je re mi} 7), Sa mar xi} 7 (Mi lo va no vi} -), Ri sto vi} 8, â vri} 7 (Rni}

Gol man In |i je Di zda re vi} in ter ve ni {e is pred Bla ba no vi }a Fo to: F. Ba ki}

-), Mi lo je vi} 6, Vu ko vi} 7, An ta na si je vi} 6. NA PRE DAK: Jan ko vi} 8, \or |e vi} 6 (Mi lo sa vqe vi} -), Spa so je vi} 6 (Ko sta di no vi} 6), Po po vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 6, Mi lo {e vi} 7, N. Pe tro vi} 7, Mi lu no vi} 6, Ri sti} 6 (La zi} -), Pe tro ni je vi} 6, I. Pe tro vi} 7. Zre wa nin ci su po sle mno go bo qe igre su sti gli do mi ni mal ne po be de i vred na tri bo da go lom mla |a nog Vu ko vi }a u 25. mi nu tu. U pr vom po lu vre me nu do ma }i tim imao je ne ko li ko od li~ nih pri li ka, pre svih Sa mar xi} ka da je iza {ao sam is pred Jan ko vi }a u 17. mi nu tu. U na stav ku utak mi ce go sti su kre nu li u na pad i pro pu sti li {an su u 68. mi nu tu ka da je Pe tro ni je vi} za gre jao dla no ve gol ma na Kne `e vi }a. N. Jo wev

Te le op tik - Rad ni~ ki (S) 0:0 ZE MUN: SC „Par ti zan – Te le op tik”, gle da la ca: 200, su di ja: Ne -

deq ko vi} (Ja go di na). @u ti kar to ni: Po pa ra (Te le op tik), La ki}, To ma no vi}, Be li} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: La ki} (Rad ni~ ki) u 88. mi nu tu. TE LE OP TIK: Fi li po vi} -, Po pa ra 7, Vu jo vi} 6 (od 80. \o ko vi} -), Iv ko vi} 6, Mar ko vi} 6 (od 75. Xu gur di} -), Mi tro vi} 6, Jo ji} 7 (od 87. Qu ji} -), Cr no gla vac 6, Osto ji} 7, @iv ko vi} 7, A{kov ski 7. RAD NI^ KI: @a ku la 7, La ki} 6, \u li} 7, Vej no vi} 6, Da bi} 7, To ma no vi} 6, Ze li} 6, Mar ja no vi} 6 (od 70. Te {a no vi} -), Be li} 7 (od 88. Ta na si} -), Re sa no vi} 7, Ve se li no vi} 6 (od 55. Iva nov 7). Do ma }i ni su bi li za ni jan su do mi nant ni ji, ali se kon cen tri sa na od bra na go sti ju ni je da la pre va ri ti. Op ti ~a ri su bi li kon kret ni ji u na pa du, stvo ri li vi {e {an si, me |u tim, po sle 90 mi nu ta nad i gra va wa ri va li ma je pri pao po bod ko ji vi {e pri ja Som bor ci ma, jer su sna ge od me ri li sa eki pom ko joj je pre okr {a ja do de qe wa ulo ga fa vo ri ta. J. R.

sport

nedeqa16.oktobar2011.

Tre }a uza stop na ti tu la za Tren ti no Od boj ka {i Tren ti n a iz Ita l i j e osvo j i l i su tre } i put uza stop no ti tu lu svet skog klup skog pr va ka. Tren ti no je u Do hi, u fi na lu Svet skog {am pi o na ta sa vla dao Ja str `eb ski Ve gi jel iz Poq ske sa 3:1, po se to vi ma 29:31, 25:16, 25:11 i 25:16. Fi nal ni me~ su su di li De jan Jo va no vi}, FIVB su di ja iz Sr -

bi je i Ebra him Mah mud iz Ka ta ra. U utak mi ci za tre }e me sto, Ze nit Ka zaw iz Ru si je po be dio je Se si Sao Pa u lo iz Bra zi la sa 3:1, po se to vi ma 19:25, 25:20, 25:23 i 25:23. U kon ku ren ci ji `e na, ti tu lu je osvo ji la Ra bi ta iz Ba kua, za ko ju igra pet srp skih igra ~i ca, a vo di je Zo ran Ga ji}.

OKU PQA SE RE PRE ZEN TA CI JA

Ter zi} su tra pro zi va Srp ske od boj ka {i ce u po ne de q ak po ~ i w u pri p re m e za Svet ski kup u Ja pa nu, ko ji je na pro gra mu od 4. do 18. no vem bra. No ve evrop ske {am pi on ke }e se u Ja pa nu bo ri ti za jed nu od tri vi ze za Olim pij ske igre na r ed n e go d i n e u Lon d o n u. Srp ske od boj ka {i ce u pr vom ko lu Svet skog ku pa igra }e u Na ga nu pro tiv Ko re je, Sje di we nih Dr `a va i Ke ni je. U To ja mi }e Sr bi ja igra ti pro tiv Ne ma~ ke, pa Bra zi la, a u Sa po rou pro tiv Ja pa na, Ki ne i Ita li je. Ko na~ no, u To ki ju, Sr bi ja }e igra ti pro tiv Do mi ni kan ske Re p u b li k e, Ar g en t i n e i Al `i ra. Se lek tor Sr bi je Zo ran Ter zi} sa op {tio je spi sak igra ~i -

ca na ko je ra ~u na za tak mi ~e we u Ja pa nu. Na spi sku se na la ze, teh n i ~ a r i: Ana An t o n i j e v i} (Kan) i Bo ja na @iv ko vi} (Vo le ro Ci rih). Li be ra: Su za na ]e bi} (Zul) i Sil vi ja Po po vi} (Ra bi ta Ba ku). Blo ke ri: Na t a { a Kr s ma n o v i} (Ra b i t a Ba ku), Mi le na Ra {i} (Kan), Na |a Nin ko vi} (Vo le ro Ci rih), i Ste f a n a Veq k o v i} (Asi stel No va ra). Ko rek to ri i pri ma ~i: Jo va na Bra ko ~e vi} (JT Mar ve los), Sa wa Ma la gur ski (Asi s tel No v a r a), Bri `it k a Mol n ar (Nec Ro d ro kets), Jo v a n a Ve s o v i} (Kon stan c a), Ti j a n a Ma l e { e v i} (Vo le ro Ci rih), Ana La za re vi} (Vi zu ra) i Ana Bje li ca (Cr ve na zve zda).

PR VA MU [KA LI GA

Sla bi No vo sa |a ni No vi Sad - No vi Pa zar 0:3 (25:27, 20:25, 22:25) NO VI SAD: Ve li ka sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 30, su di je: Mi lo {e vi} i Jo va no vi} (obo ji ca Be o grad). NO VI SAD: Ki li bar da 10, Pe trov ski, Ma ri ~i}, Mi li }e vi} 5, Pan ti} 3, ]or lu ka 1, D. Ri sti} 4, Ga le {ev 3, Ili} 21, Bo {ko }e vi} 1, Do ba no va~ ki (l), A. Ri sti}. NO VI PA ZAR JU NI OR: Zo ra ni}, [a rac 3, No va li}, Va ti} 3, Ru go vac (l), Da ca, Me mi} 8, Mu ra to vi}, Zu ko vi}, Bo `o vi} 11, Ku bu ro vi} 1, Za tri} 27. Od boj ka {i No vog Sa da po ra `e ni su od No vo pa za ra ca ko ji su pred vo |e ni Han zom Za tri }em pro tut wa li Spen som. Mno go vi {e se

o~e ki va lo od do ma }i na, ali je u re do vi ma No vo sa |a na raz i gran bio sa mo Ugqe {a Ili}. Pr vi set je od lu ~io po bed ni ka. Vo di li su do ma }i to kom ~i ta vog se ta i u zav{ ni cu u{li sa 21:18, ali su Pa zar ci pre o kre nu li na 21:23, ali ni su us pe li od mah da po ve du. Pro i gra li su do ma }i i do {li do 25:25, ali je sa dve uza stop ne gre {ke Ili} po klo nio pr vi set go sti ma i ba cio sen ku na svo ju od li~ nu par ti ju u uvod nom se tu ka da je osvo jio 12 po e na. Do kra ja me ~a ne za u sta vqiv je bio is ku sni Za tri}, ko jem je po ma gao Bo `o vi}, i Pa zar ci su do {li do ve li ka tri bo da. M. Ri sti}

PR VEN STVO SR BI JE U GA \A WU GLI NE NIH GO LU BO VA

Ama no vi} {am pion

Stre lac No vog Sa da Jo van Ama no vi}, ko me je osnov na di sci pli na skit, osvo jio je {am pin sku ti tu lu u ga |a wu gli ne nih go lu bo va u di sci pli ni dabl trap na pr vom [am pi o na tu Sr bi je odr `a nom na stre li {tu Ko vi lo vo. U kon ku ren ci ji osam stre la ca, Ama no vi} je imao

naj bo qi osnov ni deo (99) i fi na le (36) i tri jum fo vao je sa 135 go lu bo va. Dru go me sto pri pa lo je mla dom Ne ma wi Smi qa ni }u iz Gro fa iz Ka li {ta sa 119 (90 i 29) dok je bron zu osvo jio Go ran Sto ja di no vi} (No vi Sad) sa 113 (86 i 27) go lu bo va.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINE

Po pin sru {io bun ker ^SK Pi va ra – Ba~ ka To po la 1:0 (0:0) Ê LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 250, su di ja: Pa pri ca (No va Pa zo va), Stre lac: Po pin u 57. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mo ji}, Vu ka no vi} i To mi} (^SK Pi va ra), Kro ni}, N.Bo {ko vi} i Bo jo vi} (Rad ni~ ki). ^SK PI VA RA: Tan ko si} 7, Zeq ko vi} 7, Je vi} 7, Mo ji} 7, Po we vi} 7, Vuk mir 7, Ra do ja 7, Jan kov 7 (Se ke ru{ -), Po pin 8, Ba jat 7 (To mi} 7)Vu ka no vi} 7 (Jo va ni} 7). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Re kec ki 6 (@mu ki} -), \u ka no vi} 7, M.Stan ko vi} 7, Bo {ko vi} 6, Jo ve ti} 6, D.Stan ko vi} 7, Ve se li no vi} 6, Ma zi} 6, Bo jo vi} 6 (Mar ti no vi} -) Bi li su do ma }i igra ~i bo qi, stal no na pa da li, bi lo je i pri li ka ali ni ka ko ni su mo gli pro na }i put do pro tiv ni~ ke mre è. Po pin je sa mo u pr vom po lu vre me nu pro pu stio tri, Vu ka no vi} i Ra do ja po jed nu ,a naj lep {i po tez iz veo je Vla da Jan kov pet mi nu ta pre ve li kog od mo ra. Uba ~e nu lop tu s de sne stra ne pre ba cio je na le vu no gu a on da ko iz to pa pu cao na pro tiv ni~ ki gol me |u tim, gol man go sti ju Kro ni} od li~ no je in ter ve ni sao. U na stav ku su do ma }i ni ozbiq ni je za pre ti li i ko na~ no sru {i li bun ker go sti ju po sle de se tak mi nu ta igre. Po le voj stra ni do bro je pro {ao de fan zi vac Je vi} uba cio lop tu na pe nal tik na wu su po {li gol man go sti ju i Sa {a Po pin ko ji je pre sti gao do lop te i gla vom po slao u mre ù. Bi lo je jo{ pri li ka i do brih {u te va sa do ma }e stra ne, a go sti su tek u po sled wih de se tak mi nu ta ozboq ni je kre nu li ali bez u spe {no. V. Vu ja no vi}

Pa li} - Rad ni~ ki (NP)1:1 (0:0) STA RA PA ZO VA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 200, su di ja Ma li xan (No vi Sad), strel ci: Jev ti} u 54. za Pa li}, Ba ji} u 64. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Cvet ko vi} (Pa li}), Ba ji} (Rad ni~ ki).

PA LI]: A. Jo va no vi} 7, Ho xi} 7, Cvet ko vi} 7, Plav {i} 6, Sto ja no vi} 7, Sa la ti} 8, Di mi} 8 (Pr {i} -), Trip ko vi} 7, Jev ti} 8 (S. Jo va no vi} -), Pan te li} 7, Pa vlo vi} 8. RAD NI^ KI: Uro {e vi} 7, Sa ra ~e vi} 7, Sto ja no vi} 6, Pe tro vi} 7 (Ili} -), Pu ni {i} 7, Pa vlo vi} 7, Ba ji} 8 (Isa i lo vi} ), Bo {ko vi} 7, ^e ~o vi} 7 (Tum bas -), ^e pr wa 7, Be le so vi} 6. U pr vih po la sa ta ni je bi lo go lo va iako je bi lo {an si. U dru gom po lu vre me nu do ma }i ni su do {li u vo| stvo pre ko Jev ti }a u 54. mi nu tu. Go sti su iz jed na ~i li iz slo bod nog udar ca. Pu ni {i} je na ba cio lop tu, a Ba ji} je po rav nao re zul tat. Po sle ovog go la Pa li }a ni su po ku {a va li da do |u do po be de, ali ni su us pe li. ^vr sta od bra na Rad ni~ kog je je za u stav ila sve po ku {a je do ma }i na. S. Sto jiq ko vi}

Mla dost - Sen ta 1:1 (1:0)

Go ran Ya ri} (Ce ment)

Vr {ac - Ce ment 0:1 (0:0) VR [AC: Grad ski sta dion, gle da la ca 300, su di ja Stan ti} (Su bo ti ca), stre lac Po le ta no vi} u 71. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sa raj lin, Raj da (Vr {ac), Po le ta no vi} (Ce ment).

TAN GO LI MAN DO ^E KU JE SAS

Bo do vi osta ju Qu bi te qi fut sa la u No vom Sa du ve ~e ras }e ima ti pri li ku da na de lu vi de dve mla de eki pe, do ma }i Tan go Li man i SAS Sa got iz Zre wa ni na. U pr va dva ko la Pr ve li ge obe eki pe ostva ri le su po lo vi ~an uspeh, a o ve ~e ra {wem du e lu tre ner No vo sa |a na Ne nad Po pov ka `e: - Na {e dve eki pe se me |u sob no do bro po zna ju, ta ko da skri va wa ka ra ta i pri pre ma we iz ne na |e wa ne ma ni ka kvu svr hu. Zre wa nin ci su so lid na eki pa sa sta vqe na od mla |ih igra ~a ko je pred vo de tri is ku sna vu ka Ka la ba, Stan ko vi} i Bla `i}. U sva -

VR [AC: [a ra nov 6, Mo to rov 6, Pe tro vi} 6, Raj da 7, Ran kov 7, Ba bi} 6, Ka lin 6 (Du {a nov -), Sti ja ~i} 7, Sa raj lin 7 (Du bi }a nin -), Mi haj lo vi} 6, Ra ni mi rov 6. CE MENT: Su ba {i} 7, \u ki} 7, Tr bo vi} 7, Ki{ 7, Ili} 8, \e ri} 8, Xa ri} 7, Po le ta no vi} 8, Mi li ~e vi} 8, Ra ki} 7, ]ir ko vi} 7 (Ili} -). Fud ba le ri Vr {ca raz o ~a ra li su svo je na vi ja ~i. Po ra è ni su od eki pe Ce men ta pot pu no za slu è no,to kom svih 90. mi nu ta igra go sti su po ka za li ve }u ini ci ja ti vu, è qu i svo ju do mi na ci ju su is ko ri sti li u 71. mi nu tu ka da je \u ki} pro {ao po le voj stra ni na ba cio lop tu na ivi cu {e sna e ster ca a mla di Po le ta no vi} je up seo da po stig ne po go dak. Do kra ja su sre ta do ma }i su po ku {a li da po dig nu ni vo igre, bi li su agre siv ni ali ni su us pe li da ugro ze go stu ju }eg gol ma na. Osta je di le ma da li u 55. mi nu tu su di ja Stan ti} je po gre {io ka da ni je svi rao je dan pre kr {aj za do ma }i na u {e sna e ster cu. J. Tur ko a ne

kom slu ~a ju bi }e to iz u zet no te {ka utak mi ca. U pr va dva ko la igra li smo od li~ no, ali smo u Vra wu ne sre} no iz gu bi li. Ako bu de mo ve ~e ras od i gra li kao u pret hod na dva ko la, di sci pli no va no, ~vr sto u od bra ni i vu kli kon tre, on da bi tre ba lo da tri jum fu je mo u ovom su sre tu. To bi nam omo gu }i lo da mno go mir ni je ide mo u go ste Mar bu i da do ~e ka mo ak tu el nog {am pi o na Eko nom ca. Utak mi ca Tan go Li man - SAS Sa got igra se ve ~e ras u 18 ~a so va u ve li koj dvo ra ni Spen sa. J. Ga li}

BA^ KI JA RAK: Sta dion „Li va di ca”, gle da la ca 400, su di ja Mi {i} (Zre wa nin), stel ci: Gra ho vac u 20. za Mla dost, a Cvet ko vi} u 65. mi nu tu za Sen tu. @u ti kar to ni: Kra gu qac, S. Ra ti} (Mla dost), Voj vo di}, Cvet ko vi} (Sen ta). MLA DOST: Dri ni} 7, Kra gu qac 7, S. Ra ti} 7, Ba bi} 8, Kan tar 8, Ra do ja 8, Ko zo mo ra 7 (Jo va no vi} -), \u ki} 7, Gra ho vac 8, Zu ki} 7, Mu dri ni} 7 (Vi {e kru na 7). SEN TA: M. Vu ko brat 7, Far ka{ 7, Ka ka{ 7, Ra din 8, Cvet ko vi} 8, Voj vo di} 7, Jo vi} 8 (Va sin -), Po pov 7, Kur tu {i} 6 (Ra i ~e vi} 7), \u ki} 7 (\e ri -), Be sla} 7. Ja ra ~a ni su dik ti ra li ri tam u pr vom po lu vre me nu i pro na {li put ka mre `i od li~ nih go sti ju za hva qu ju }i maj sto ri ji Pe tra Gra hov ca. Mla di na pa da~ pro {ao je po put cu na mi ja po le voj stra ni, u{ao u ka zne ni pro stor i to pov skim udar cem po slao pro jek til u su pro tan ugao. Ka pi ten go sti ju gol man Mar ko Vu ko brat iza {ao je kao po bed nik iz dva dvo bo ja sa is ku snim Zo ra nom Zu ki }em pa se re zul tat ni je me wao do 65. mi nu ta. Ofan zi va go sti ju se is pla ti la po {to je Ma ri jan Cvet ko vi} udar cem gla vom po sle kor ne ra Ra i ~e vi }a na ci qao me tu i spre ~io po raz Sen te. M. Me ni }a nin

Rad ni~ ki ([) - Slo ga 2:0 (2:0) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca 100, su di ja Maj sto ro vi} (Sta ri Ba nov ci), strel ci: ]i ri} u 19. Si mi ki} u 35. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu ~i} (Rad ni~ ki), Mi ja no vi}, San ko vi} (Slo ga).

Pa li} - Rad ni~ ki (NP) Rad ni~ ki ([) - Slo ga Vr {ac - Ce ment ^SK Pi va ra - Ba~ ka To po la Mla dost (BJ) - Sen ta

1:1 2:0 0:1 1:0 1:1

Da nas Du nav - Ve ter nik Vi skol Za dru gar - Ki kin da Do li na - Tek sti lac 1. ^SK 9 2. Rad ni~ . (NP) 9 3. Sen ta 9 4. Rad ni~. ([) 9 5. Tek sti lac 8 6. Ki kin da 8 7. Pa li} 9 8. Ce ment 9 9. Mla dost (BJ)9 10. Du nav 8 11. Slo ga (T) 9 12. Do li na 8 13. Vr {ac 9 14. Ve ter nik 8 15. B. To po la 9 16. Za dru gar 8

8 6 4 4 3 4 3 3 3 3 3 3 3 2 1 2

0 3 2 2 4 1 3 3 2 1 1 1 0 2 3 0

(15) (15) (15) 1 0 3 3 1 3 3 3 4 4 5 4 6 4 5 6

16:6 16:5 13:11 12:10 8:6 11:12 13:10 10:11 10:9 9:12 6:9 8:13 8:10 9:13 4:10 11:18

24 21 14 14 13 13 12 12 11 10 10 10 9 8 6 6

U sle de }em ko lu (22/23.ok to bra) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Ki kin da, Sen ta - Za dru gar, Ba~ ka To po la Mla dost (BJ), Tek sti lac - ^SK Pi va ra, Ce ment - Do li na, Slo ga (T) - Vr {ac, Rad ni~ ki (NP) - Rad ni~ ki ([), Du nav - Pa li}.

RAD NI^ KI: Vu ja si no vi} 7, Aper li} 7 (Sa vi} 7), Pe tro vi} 7, Gru mi} 8, Ba ni} 7, Si mi ki} 8, Zec 7, Vu ~i} 7 (Per li} -), \o ki} 7, Sto jiq ko vi} 7 (Ne di} -), ]i ri} 8. SLO GA: Jor gi} 7, Bub we vi} 6, Uze lac 6, Mi ja no vi} 7, Sta no jev 7, To mi} 7, Si mi} 6 (Ko si} 6), San ko vi} 7, Po pin 6, De sni ca 6, Pra ve dan 6 (Di ki} 6). [i |a ni su la ko po be di li tra di ci o nal no ne u god ne Te me rin ce. Sve je re {e no jo{ u pr vom de lu utak mi ce, a ra dost do ma }im na vi ja ~i ma do neo je sve bo qi ka pi ten Ma ri jan ]i ri} ka da je po lo vi nom pr vog po lu vre me na ele gant nim udar cem u le vi do wi ugao sa vla dao gol ma na Jor gi }a. Sa mo 15 mi nu ta ka sni je je dan od naj bo qih fud ba ler Rad ni~ kog, {to per \or |e Si mi ki} je po sle le pog cen tar {u ta sa le ve stra ne u ma ni ru ra snog strel ca po ve }ao po| stvo [i |a na i osi gu rao si gu ran tri jumf. U dru gom de lu ni je vi |e no ni {ta no vo. Igra ~i Slo ge su ~ak i pre u ze li ini ci ja ti vu, ali su po ka za li i to tal nu ne e- fi ka snost. M. ^ur ~i}

Voj vo |an ska li ga Is tok Obi li} - Je din stvo (BK) 3:1, AFK - Ko za ra 2:1, Bu du} nost (SC) - Ba~ ka 1901 1:0, Pro le ter (BK) - Ko lo ni ja 2:1, Je din stvo (NB) - Slo bo da 2:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Obi li} - Bu du} nost (M) 1:0, Omla di nac - Mla dost (T) 2:1, Sta ni {i} - Rad ni~ ki (SM) 1:1, Po let (S) - Pr vi maj 1:1, Slo ga (E) - Cr ve na zve zda 2:1.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok PA ^IR: Ba~ ka - Di na mo, ZRE WA NIN: Rad ni~ ki - Bo rac (S), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Voj vo di na (NM). Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - NO VI SAD: In deks - Ba~ ka (BP) (10 ~a so va), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Ju go vi}, STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Bo rac (NS). Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da PIV NI CE: Sla vi ja - Me ta lac AV, \UR \E VO: Ba~ ka - Sla vi ja, RU MEN KA: Je din stvo - Bo rac ([), GAJ DO BRA: Her cer go vac - Vr bas, PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Ka bel, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad - Su tje ska. Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da SU SEK: Par ti zan - Fu tog, LE DIN CI: Vi no gra dar - Si rig, TE ME RIN: TSK - ^e nej, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - Di na mo, BA -

NO [TOR: Pro le ter - Bo rac, BE GE^: Ba~ ka - Sre mac. Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va.

Ko {ar ka

ABA mu {ka li ga - BE O GRAD: Par ti zan MTS - Rad ni~ ki (17, TV Are na sport), ZA GREB: Ce de vi ta - Zla to rog (17). Pr va A èn ska li ga - BE O ÎN: Be o ~in - Cr ve na zve zda (18), LO ZNI CA: Lo zni ca - ê la re vo (17.30), [A BAC: [a bac - Sta ra Pa zo va (18.30), NI[: Stu dent - Ja go di na 2001 (18). Pr va B mu {ka li ga - [A BAC: [a bac - Kon stan tin (13). Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - VR BAS: Vr bas - Ve ter nik (18). Pr va srp ska èn ska li ga Se ver- NO VI SAD: Voj vo di na NIS MT - Pro le ter (NS) (13), VR BAS: Vr bas Me de la MT - Ru ma 92 (20), KO VIN: Ko vin - He mo farm [ta da MT (11.30). Dru ga srp ska mu {ka li ga Se ver - RU MA: Ru ma - Sve ti

\or |e (19), ^O KA: ^o ka - Apa tin (20), KU LA: Haj duk - BNS (19).

Od boj ka Pr v a èn s ka li g a – KRA QE V O: Gim n a z i j a l ac – No v i Sad (18), KRA G U J E V AC: Rad n i~ k i – MD Zre w a n in (17). Pr va mu {ka li ga – KLA DO VO: \er dap – VGSK (17). Dru ga èn ska li ga – se ver – RU MA: Ru ma – Srem (16.30), KI KIN DA: Ki 0230 – Mla dost (I) (15.30). Dru ga mu {ka li ga – se ver – IN \I JA: In |i ja – Par ti zan (19). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – se ver – SU B O TI CA: Spar tak 2 – Vr bas (11). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – Srem – STA RI BA NOV CI: Du nav – Srem 2 (17), NO VA PA ZO VA: Mla dost Eks pans – Ra din ci (20). Pr v a voj v o | an s ka èn s ka li ga – Ba nat – VR [AC: Ba nat

– Her ce go vi na (13.45), Ko ral – Pro le ter (14). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – se ver – TU RI JA: Mla dost – Be ~ej (19), VR BAS: Vr bas – Mer kur (16). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – Ba nat – KO VIN: Rad ni~ ki – Pro le ter (18), VR [AC: Ba nat – Bo rac 2 (16.30), PAN ^E VO: Gor wi grad – Her ce go vi na (13).

Ku gla we

Su per li ga (m) - ARAN \E LO VAC: Vo do vod - Par ti zan (11), KQJI ]E VO: E| {eg - Ba nat (14.30), ARAN \E LO VAC: Kra qe vo - Ni{ Put (14), BE O- GRAD: Be o grad - Cr ve na zve zda (11). Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - RU MA: @e le zni ~ar - Kri stal (10), KI KIN DA: To za Mar ko vi} - Ka wi `a (13), KU LA: Haj duk - Je din stvo (16), PA DI NA: Do li na - Pe tro va ra din (13). Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) - DE BE QA ^A: Spar tak -

Pe tro va ra din (15), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Voj vo di na (14). Pr va voj vo |an ska li ga (m) DE BE QA ^A: Spar tak - Po let (10), BE ^EJ: TSK - Vi hor (11), SU BO TI CA: Ma ti ca Spar tak - Sla via (11), KQA JI ]E VO: Kor dun - Srem (11). Dru ga voj vo |an ska li ga (m) VR BAS: Ja dran (F) - 13. maj (14), NO VI SAD: No vi Sad Rad ni~ ki LK (10), KRI VA JA: Slo bo da - Be ~ej (16), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Ja dran (G) (11).

Ru ko met

Su per li ga za mu {kar ce - BE O GRAD: PKB - Ju go vi} Uni met (18, RTS 2). Pr va mu {ka li ga - NO VI BE O GRAD: No vi Be o grad - @e le zni ~ar (19.30), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Mla dost TSK (18). Pr va `en ska li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Ze mun (20, Spens), VA QE VO: Me ta lac Na pre dak (19).

Dru ga mu {ka li ga, se ver ADA: Po ti sje Pe le teks - Ba nat ski Kar lo vac (18), SOM BOR: Dal ma ti nac - @SK (20). Dru ga `en ska li ga, se ver KO VIN: Rad ni~ ki - Ja bu ka 95 (18), SOM BOR: Ra van grad Srem (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - BEZ DAN: Gra fi ~ar - Je din stvo (11), BA^ KA PA LAN KA: La vo vi - Cr ven ka 2 (16), PU TIN CI: Pu tin ci - Voj vo da Ste pa (18), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Pa lan ka - Sla vi ja (18), KI KIN DA: Ki kin da Kqa ji }e vo (19), NO VI KNE @E VAC: Obi li} - Rad ni~ ki (16). Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - BE LA CR KVA: Mla dost Je din stvo (17), RU SKI KR STUR: Ru sin - Mi le ti} (17).

Ma li fud bal Su per li ga Sr bi je - NO VI SAD: Tan go Li man - SAS Sa got (18, Spens)

SPORT

c m y

dnevnik

TUR NIR U [AN GA JU

Ha mil ton skre sao kri la Red Bu lu

Fe rer i Ma rej za ti tu lu U fi na lu Ma sters tur ni ra u [an ga ju igra }e {pan ski te ni ser, Da vid Fe rer i [ko tlan |a nin En di Ma rej. Fe rer je u po lu fi na lu sa vla dao ze mqa ka Fe li si ja na Lo pe sa sa 2:1 ( 6:7, 6:3, 6:3),a En di Ma rej je bio bo qi od Ni {i ko ri ja 6:3, 6:0.

Vo za~ Me kla re na Lu is Ha mil ton pre ki nuo je do mi na ci ju no vog-sta rog svet skog pr va ka Se be sti ja na Fe te la i we go vog Red Bu la u kva li fi ka ci ja ma ovo go di {weg {am pi o na ta For mu le je dan. Bri ta nac je na sta zi Jo en gam, gde se vo zi da na {wa Ve li ka na gra da Ko re je osvo jio pr vu pol po zi ci ju ove se zo ne s vre me nom od 1:35,820. Ha mil ton je ta ko po sle Fe te la i Mar ka Ve be ra pr vi ove go di ne do {ao do pol po zi ci je. Vo za ~u Me kla re na }e dru {tvo u pr vom re du pra vi ti Fe tel ko ji je za Ha mil to nom za o- stao sa mo dve de se tin ke. Ina ~e, Ne mac je na pro {loj tr ci u Ja pa nu od bra nio {am pi on ski lo vor, pa mo `da i ni je imao pre vi {e mo ti va da ju ri 13. pol po zi ci ju. I dru gi strat ni red re zer vi sa li su vo za ~i Me kla re na, Xen son Ba ton i Red Bu la, Mark Ve ber. Iz wih iz tre }eg re da kre nu }e Fe ra ri je vi pi lo ti Fe li pe Ma sa i Fer nan do Alon so, a me |u pr vih de set me sto su na {li i Ni ko Ro -

Re zul ta ti tre nin ga

Sebastijan Fetel i Luis Hamilton

ka ci ja pro te kao je bez ve }ih iz ne na |e wa, ma da me |u pr vih de set ne }e bi ti sed mo stru kog svet skog pr va ka Mi ha e la [u ma he ra, ko ji je u Ja pa nu za u zeo od li~ no {e sto me sto. Vo za~ Mer ce de sa }e kre nu ti sa 12. po zi ci je.

Ljordra i Zimowi}

ji su po be di li Ma he {a Bu pa ti ja i Le an de ra Pa e sa iz In di je sa 6:1, 6:4. Zi mo wi} i Qo dra su u{li od li~ no u me~ i vr lo br zo po ve li sa 3:0, a po tom su si gur nom igrom la ko do bi li pr vi set sa 6:2. Iako se mi sli lo da }e na sta vi ti u istom rit mu, u na stav ku

su Fir sten berg i Mat kov ski pru `i li znat no ve }i ot por pa je set u{ao u taj brejk. U od lu ~u ju }im tre nu ci ma, srp sko-fran cu ski dubl je po veo sa 5:0, ali su se Po qa ci vra ti li, pre ne go {to su Zi mo wi} i Qo dra osvo ji li dva po e na za re dom i za slu `e no tri jum fo va li.

TUR NIR U LIN CU

Je le na kre nu la, pa sta la Je le na Jan ko vi} osvo ji la pr vi set u po lu fi na lu VTA tur ni ra u Lin cu s Pe trom Kvi to vom,

di dva ge ma za o stat ka i osvo ji dru gi i tre }i set za ko na~ nih 2:1 (4:6, 6:4, 5:3)

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA KO RE JE

Zi mo wi} i Qo dra u fi na lu Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i Fran cuz Mi kael Qo dra pla si ra li su se u fi na le Ma ster sa u [an ga ju. Zi mo wi} i Qo dra su u po lu fi na lu sla vi li pro tiv Po qa ka Ma ri ju {a Fir sten ber ga i Ma ri ju {a Mat kov skog sa 6:2, 7:6 (7:6), po sle jed nog sa ta i 12 mi nu ta igre. U bor bi za ti tu lu pro tiv ni ci srp sko-fran cu skoj kom bi na ci ji bi }e Ka na |a nin Da ni jel Ne stor i Maks Mirw iz Be lo ru si je, ko -

nedeqa16.oktobar2011.

zberg (Mer ce des), Vi ta lij Pe trov (Re no), te dvo jac Fors In di je Pol di Re sta i Adri jan Su til, ko ji ni su ni iz ve zli naj br `i krug. Pr vi i dru gi deo kva li fi -

Lu is Ha mil ton je u po sled we vre me vi {e bio u `i `i zbog in ci de na ta, ne go re zul ta ta, pa ta ko ra du je ~i we ni ca da je od li~ no vo zio, kkao na slo bod nim tre -

nin zi ma, ta ko i u kva li fi ka ci ja ma, i da je za slu è no sti gao do pol po zi ci je u Ko re ji. Me kla ren je to kom ce log vi ken da imao naj br ì bo lid, bi lo da je vo è no na mo kroj ili su voj sta zi. Iako su ti mo vi ima li sa mo 60 mi nu ta u su vim uslo vi ma pred kva li fi ka ci je i to na tre }em tre nin gu ju ~e uju tru, Me kla ren je po ka zao da je naj o zbiq ni ji kan di dat za pol po zi ci ju, {to je po sle pod ne i do ka zao. Eki pa Me kla re na }e u Ko re ji vo zi ti 700. tr ku u For mu li je dan, ta ko da }e Bri tan ci u~i ni ti sve ne bi li ulep {a li ju bi lej po be dom. Iako je bor ba za ti tu lu me |u vo za ~i ma re {e na, jer je Fe tel u do sa da {wih 15 tr ka sa ku pio ne do sti `nih 324 bo da u pre sta le ~e ti ri tr ke vo di }e se bit ka za dru go, tre }e, ~e tvr to i pe to me sto. Sta za Jo en gam na ko joj se vo zi Ve li ka na gra da Ju `ne Ko re je du ga je 5,615 ki lo me ta ra. Vo zi se 55 kru go va ili 308,630 kru go va. Pr va tr ka na ovoj pi sti vo è na je pro {le go di ne, ka da je sla vio Fer nan do Alon so za vo la nom

1. Ha mil ton (Me kla ren), 2. Fe tel (Red Bul), 3. Ba ton (Me kla ren), 4. Ve ber (Red Bul), 5. Ma sa (Fe ra ri), 6. Alon so (Fe ra ri), 7. Ro zberg ( Mer ce des), 8. Pe trov (Re no), 9. Di Re sta (Fors In di ja), 10. Su til (Fors In di ja), 11. Al ger su a ri (To ro Ro so), 12. [u ma her (Mer ce des), 13. Bu e mi ( To ro Ro so), 14. Ko ba ja {i (Za u ber), 15. Se na (Re no), 16. Mal do na do ( Vi li jams), 17. Pe rez (Za u ber), 18. Ba ri ke lo (Vi li jams), 19. Ko va la i nen (Lo tus), 20. Tru li (Lo tus), 21. Glok (Vir xin), 22. Dâ&#x20AC;&#x2122;Am bro zio (Vir xin), 23. Li u ci (Hi spa ni ja), 24. Ri kar do (Hi spa ni ja)

Pla sman vo za ~a 1. Fe tel 324, 2. Ba ton 210, 3. Alon so 202, 4. Ve ber 194, 5. Ha mil ton 178, 6. Ma sa 90, 7. Ro zberg 63, 8. [u ma her 60, 9. Pe trov 36, 10. Haj dfeld 34, 11. Su til 28, 12. Ko ba ja {i 27, 13. Di Re sta 20, 14. Al ger su a ri 16, 15. Pe rez 13, 16. Bu e mi 13, 17. Ba ri ke lo 4, 18. Se na 2, 19. Mal do na do 1.

Pla sman kon struk to ra 1. Red Bul 518, 2. Me kla ren 388, 3. Fe ra ri 292, 4. Mer ce des 123, 5. Re no 72, 6. Fors In di ja 48, 7. Za u ber 40, 8. To ro Ro so 29, 9. Vi li jams 5. Fe ra ri ja. Ve li ka na gra da Ko re je vo zi se da nas u 8 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu. G. Ma le no vi}

SVET SKO PR VEN STVO U MA LE ZI JI

[e sta kov osvo jio bron zu

Jelena Jankovi}

pa iz gu bi la na red na dva, pa }e ta ko u fi na lu ipak igra ti Pe tra Kvi to va. Naj bo qe ran gi ra na srp ska te ni ser ka osvo ji la je pr vi set, vo di la u dru gom sa 4:2 i sta la. ^e hi wa je smo gla sna ge da na dok na -

Kvi to va }e u fi na lu igra ti sa Slo va ki wom Do min kom Ci bul ko vom, ko joj je u tri pret hod na du e la pre pu sti la sa mo je dan set. Tur nir u Lin cu igra se za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

Ju ni or ski re pre zen ta ti vac Sr bi je u ka ra teu Alek san dar [e sta kov osvo jio je bron za nu me da qu na Svet skom pr ven stvu za ka de te, ju ni o re i mla |e se ni o re u Ma le zi ji. U me ~u za pla sman u fi na le [e sta kov je po ra `en su dij skom od lu kom od Oma ra El va hi bi ja iz Egip ta, dok je u re gu lar nom de lu me ~a re zul tat bio 1:1. U bor bi za tre }e me sto na{ ka ra ti sta je po be dio Hi ka ru Ima oa iz Ja pa na re zul ta tom 2:0. To je za [e sta ko va dru ga bron za na me da qa ne ve li kim tak mi ~e wi ma, po {to je bio tre }i i na Svet skom pr ven stvu za ka de te u Ma ro ku pre dve go di ne.

JU GO VI] GO STU JE PKB-u (18, RTS 2)

Ka me re do dat ni mo tiv Ru ko met na pri ~a o Bran ku Kan ka ra {u pod se }a, po ma lo, na baj ku o be lom la bu du. Ka sni je je po ~eo sa ra dom u sa da vo de }oj ka} koj ge ne ra ci ji (1988/89), ali se ni je pre da vao, kao i sva ki Cr no go rac kroz ~i je ve ne te ~e i do bar deo li~ ke kr vi. Gri zao je na sva kom tre nin gu, pri `eq ki vao dres pr ve eki pe Ju go vi }a, a ka da ga se do ~e pao, ni je ga is pu {tao iz ru ku. Ru `no ru ko met no pa ~e sta sa lo je u pra vog be log la bu da u ma gi~ nom pro sto ru 40 h 20. On je naj o mi qe ni ji igra~ kod de ~ur li je ko ja na sva koj utak mi ci, iz sveg gla sa, bo dri ka} ke ru ko me ta {e. Do bri po zna va o ci ru ko me ta ka `u da ih po pu lar no Kan ki, iz gle dom, pod se }a na ne ka da {weg pi vo ta Ju go vi }a Ne na da Sa vi }a â&#x20AC;&#x201C; Bum ba ra, a sti lom igre vra }a u

vre me ka da je Gi dra Bo ja ni} `a rio i pa lio na cr ti u dre su Cr ven ke. Da nas (18, RTS 2) ide te na no ge PKB-u. Osvo ji li ste za vi dan broj bo do va, utak mi cu }e pre no si ti na ci o nal na te le vi zi ja, a su di }e je na{ naj bo qe oce we ni par. Mno go ele me na ta za do pa dqi vu igru, do bar re zul tat i li~ nu afir ma ci ju? - PKB je uvek ne u go dan ri val, eki pa ko ja igra pra vi mu {ki ru ko met, is ku sni ji su od nas i do bro su po pu we ni na svim po zi ci ja ma. Pred vo de ih in ter na ci o na lac Pa vlo vi}, ju ni or ski re pre zen ta ti vac To do ro vi}, te kri la Pi li po vi} i Al ~a ko vi}. Pra va eki pa za re spekt i nad i gra va we. Na dam se da }e mo na sta vi ti s do brim par ti ja ma ko je pru `a mo od po ~et ka se zo ne. Po ka za }e mo mo de ran i brz

ru ko met, a TV ka me re }e da bu du sa mo do da tan mo tiv - sma tra Kan ka ra{. Pro {le se zo ne mle ka xi ja ma ste ot ki nu li bod na Ba wi ci. Mo è li se po no vi ti sli~ na pri ~a? - I ovo ga pu ta ulo gu fa vo ri ta pre pu sti }e mo do ma }i ni ma, jer su to svo jim kva li te tom i is ku stvom za slu ì li. U sva kom slu ~a ju u pre sto ni cu ne ide mo s be lom za sta vom, ve} na pro tiv da pru ì mo {to bo qu par ti ju. Po be dom bi se vi nu li u vrh su per li ga {ke ta be le? - Po be da bi nam do ne la ono ~e mu se po taj no na da mo, a to je pla sman u vrh ta be le, jer kao eki pa sa zre va mo sve br è. Do {lo je vre me da se na pla ti du go go di {wa upor nost u ra du - is ta kao je pi vot Ka }a na. J. Ga li}

Fo to: F. Ba ki}

ME \U NA ROD NI MI TING PO LE TA RAC U NO VOM SA DU

Do ma }i ni naj u spe {ni ji Pli va~ ki klub No vi Sad po {e sti put je or ga ni zo vao me |u na rod ni mi ting za mla |e ka te go ri je pod ime nom Po le ta rac. Na stu pi lo je 430 pli va ~a i pli va ~i ca iz 24 klu ba iz Bo sne i Her ce go vi ne, Slo ve ni je i Sr bi je. Naj u spe {ni ji su bi li do ma }i ni iz PK No vi Sad sa 52 od li~ ja (18 zlat nih, 16 sre br nih i 18 bron za nih) is pred grad skog ri va la Voj vo di ne sa 32 (11 zlat nih, 14 sre br nih i se dam bron za nih) i PK Svim star iz Be ~e ja sa 19 me da qa (9 zlat nih i po pet sre br nih i bron za nih). U {ta fet noj miks tr ci 4h50 slo bod no za de se to go di {wa ke i mla |e po -

be di li su ~la no vi Bje li ce iz Vr ba sa is pred Voj vo di ne i do ma }i na No vog Sa da. Po red naj bo qih u di sci pli na ma na gra de su do bi li i naj bo qi po ka te go ri ja ma, a do bi je ni su zbra ja wem re zul ta ta u ~e ti ri di sci pli ne. Kod de voj ~i ca naj bo qe su bi le Ha na Mah mu to vi} iz sa ra jev skog Sport taj ma (se dam go di na i mla |e), Jo va na Je ~an ski iz be ~ej skog Svim sta ra (osam go di na), An |e la Mi lo je vi} iz kru {e va~ kog Na pred ka (de vet go di na), Mi li ca Ga vri lov iz no vo sad ske Voj vo di ne (de set go di na), Ana Jef te ni} iz Svim sta ra (11 go di na), Va wa Mur tin iz Voj vo di ne (12 go di -

na) i Mi li ca \u ri ~i} iz No vog Sa da (13 go di na). Kod de ~a ka su po ka te go ri ja ma sla vi li Du {an Dra go je vi} iz Vr ba sa (se dam go di na i mla |i), Re qa Sre} ko vi} (osam go di na) i Lu ka Sav kov iz Voj vo di ne (de vet go di na), No vak Sa vi} iz su bo ti~ kog Spar ta ka (de set go di na), Te o dor Bje li ca iz Voj vo di ne (11 go di na), An |e lo Si mi} iz sa ra jev ske Bo sne (12 go di na) i Mi haj lo Don dur iz No vog Sa da (13 go di na). Po pr ve tri ka te go ri je za de ~a ke i de voj ~i ce su pli va li na 25 me ta ra, a u osta le ~e ti ri na 50 me ta ra. Pr vi put su na ovom mi tin gu naj bo qi ma de qe ne i nov ~a ne na gra de. G. Ma le no vi}

sport

nedeqa16.oktobar2011.

HAJ DUK DO MA ]IN RAD NI^ KOM IZ KRA GU JEV CA

Ku qa ni sprem ni

Fudbaleri Hajduka danas do~ekuju ekipu Rad ni~ ki 1923 iz Kra gu jev ca. Ku qa ni su sjajno po~eli sezonu sa ~etiri vezane pobede, ali je potom usle dio re zul tat ski „post”. Usledila je i promena {efa stru~nog {taba, a potom i pauza zbog obaveza reprezentacije Srbije koju je stru~ni {tab Kuqana iskoristio da poku{a uo~ene mane otkloniti a ono {to vaqa jo{ unaprediti. U takvom ambijentu Hajduk do~ekuje ekipu iz Kragujevca koja u dosada{wem delu prvenstva ne zna za neuspeh. - Sigurno je da nas serija od tri prvenstvena poraza, bez obzira {to su zabeleèni od ekipa koje pripadaju vrhu srpskog fudbala ( Partizan, Crvena zvezda i Rad) malo optere}uje i imamo veliku èqu da tu negativnu seriju prekinemo. @eqni smo dobrog rezultata i bodova i sa te strane }emo u utakmicu u}i izuzet no mo ti vi sa ni da svi ma stavimo do znawa da imamo srce i da }emo sve dati za dobar rezultat i nadam se da }e takav pristup doneti i u~inak na terenu - isti~e {ef stru~nog {taba Hajduka Petar Kur}ubi}. Znaju u taboru Hajduka da ne}e biti lako. - Moramo da respektujemo ekipu iz Kragujevca. Nije slu~ajno odigrala sedam utakmica bez poraza. To govori da imaju kvalitet i da }emo nai}i na motivisanu ekipu koja sebe vidi u vrhu srpskog fudbala i koja }e u Kuli rastere}ena nekog imperativa traìti dobar rezultat za nastavak te serije. Znamo o Radni~kom dosta, znamo da su vrlo organi zo va na i discpi li no va na ekipa. Izuzetno cenim rad kolege Kuzeqevi}a, znam kako igraju wegove ekipe i po mom mi{qewu bi}e to jedna fajterska borba za svaki pedaq terena, a nadamo se da u takvoj utakmici moèmo biti za gol boqi - kaè Kur}ubi}. Kako do}i do tog gola vi{ka? - Mi moramo dati svoj maksimum. Zatim, moramo kontunuitet borbenosti i zalagawa dràti svih 90 minuta, ni jednog momenta ne odstupiti od toga. Tre}e, moramo biti izuzetno strpqivi i uporni da neke stvari na terenu stalno ponavqamo kako bi uspeli da na pra vi mo re zul tat. Na nama je da poku{amo da neke mane, koje ima svaka ekipa pa i Radni~ki, poku{amo da iskoristimo, a da na{e vrline do|u do izraàja. Proba}emo da se mi nametnemo na terenu i ako u tome uspemo verujem u taj gol vi{ka - jasan je Kur}ubi}. Kada je stawe u igra~kom kadru Hajduka u pitawu samo Pani} ima povredu zadwe loè, svi ostali su trenirali mak si mal nom sna gom, pa stru~ni {tab na sve wih moè da ra~una u susretu sa Radni~kim. Vaqa re}i i to da je rukovodstvo Hajduka nastavilo sa praksom „privla~ewa” publike na stadion, pa }e danas kapije stadiona u Kuli biti {irom otvorene, jer je ulaz slobodan. \. Bo ja ni} PR VA LI GA SR BI JE

Ki kin |a ni do ma }i ni Xudo klub kikindskog Partizana danas je doma}in prvog kola pr ven stva Pr ve lige Srbije koje }e se odr`ati na tatamiju hale SC „Jezero”. Pored Kikin|ana koji su pro{le godine bili ~lanovi Superlige u~estvuju jo{ Dinamo iz Pan~eva i Trudbenik iz Beograda. Prvi me~ zakazan je za 11 ~asova a ulaz je besplatan. M. S.

ABA LI GA

Zmaj ~e ki uga si li Zve zdu Cr ve na zve zda - Olim pi ja 93:101 (34:34, 22:27, 26:17, 11:23) BE O GRAD: Hala Pionir, gledalaca: 4.000, sudije: Muhvi} (Hrvatska), Zurapovi} (BiH), Kraq (BiH). CR VE NA ZVE ZDA: ^ovi} 4, Cvetkovi}, Markovi}, Ili} 10, Nedovi} 2, Le{i}, Suboti} 16, Radeti} 7, Morison 30, Milutinovi} 9, Popovi} 7. OLIM PI JA: ]apin 10, Rotbart, Bla`i} 9, Tompson 7, Vudsajd 10, Muri~, Jagodnik 6, Salin 23, Grin 9, Varda 16, Markota 11, Bertans. Zvezda se ve}im delom utakmice trudila da uhvati prikqu~ak sa gostima iz Qubqane, koji su {uterski bili izuzetno raspolo-

èni, ali im je i spora, ~esto dezorijentisana odbrana crveno-belih ~inila posao lak{im. Dovoqno je apostrofirati rezultat poluvremena 56:61 i Olimpijin {ut iz igre od 77 odsto (20/26). Svetislav Pe{i} je traìo, traìo i u fini{u tre}e ~etvrtine kona~no prona{ao pravu petorku (debitant Popovi}, Milutinovi}, Morison, Radeti}, Ili}), koja je uspela da poveè nekoliko dobrih odbrana i uglavnom poenima iz kontranapada napravi seriju od 12:2. Od 70:76, Zvezda je stigla do 82:78, a u 34. minutu i do rekordnih 90:84, uprkos trojkama Salina i Jagodnika, koji su u tim tre-

Vr {~a ni sil ni u na stav ku He mo farm [ta da - He li os 83:70 (17:19, 22:21, 24:18, 20:12) VR [AC: Sportska dvorana „Milenijum”, gledalaca 1.700, sudije: Do`aj, Jovovi} (Hrvatska), Jovanovi} (BiH). HE MO FARM [TA DA: Dangubi} 4, Lambi} 2, Mara{ 6, Mitrovi}, Ota{evi} 5, Gagi} 5, [utalo 12, Savovi} 13, Panti} 12, Jeremi} 22, Petrovi}, Ne{ovi} 2. HE LI OS: Besedi} 8, Person, Jefti} 2, Koro{ec, Markovi}, Pa{ali} 11, Cebular 5, Bubwi} 10, Petrovi} 6, Cvetwak 2, Geg 11, Trepeli} 15. Ko{arka{i Hemofarma zabele`ili su i drugu pobedu u ABA ligi. Vr{~ani su uspeli da savladaju za wih tradicionalnu neugodnu ekipu Heliosa. U prvom PR VA MU [KA LI GA

Pro le ter Agro ìv - Voj put 27:25 (15:9) ZRE WA NIN: Hala sportova Medison, gledalaca 400, sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Proleter Argoìv 3 (3), Voj put 0 (0), iskqu~ewa: Proleter Agroìv 10, Voj put 12 minuta PRO LE TER AGRO @IV: Koqevi} (17 odbrana), Sl. Dimitri}, Brako~evi} 4, Trnini}, Cveti}, Kneèvi} 7 (3), Bjelica, âgaq, Nikoli}, Lojani~i} 8, Ili} (2 odbrane), Gruji}, Beli}, St. Dimitri} 6 (1), Davidovi} 1, Gojkovi} 2. VOJ PUT: VUkoslavovi}, Kosanovi}, Vru~ini} 4, Pavlovi}, Ratkovi} 5, Rojevi} 1, ôvi},Todorovi} 1, Ristovski, Abazovi} 2, Kuki} (10 odbrana), Distol 1, Poto~kaji 4, Papi} 3, Veselinovi} 4, \ukanovi}. Mlada ekipa iz grada na Begeju posle velike borbe uspela je da savlada iskusni tim iz Subotice i do|e do veoma va`nih bodova.. N. Jo wev

delu Vr{~ani nisu uspeli da se odlepe, igra~i Hemofarma bili su nervozni i napravili veliki broj gre{aka {to je ekipa Heliosa iskoristila. U drugom delu Vr{}ani su zahvaquju}i Savovi}u stigli do prednosti i na kraju zabe`ili sigurnu pobedu. Trener Hemofarma @eqko Lukaji} je posle utakmice rekao rekao: - Imali smo velikih problema u prvom poluvremenu, naro~ito da zaustavimo skok. Kada smo to uspeli da kontroli{emo igru ispod obru~a polako smo okrenuli rezultat u na{u korist. Imali smo raspolo`enog Jeremi}a koji je diktirao tempo na{e igre. J. Tur ko a ne

nucima spre~ili da se Beogra|ani jo{ zna~ajnije „odlepe”. I taman kada je oko 4.000 qudi u Pioniru pomislilo „to je to, pobe|ujemo”, veteran Jagodnik pogodio je jo{ jedan otvoren {ut za tri poena. Time je ozna~io po~etak serije „zmaj~eka” od 17:0. Zvezda se vratila starim navikama u odbrani, na drugoj strani je {ut „izdao” i do tada fenomenalnog Morisona, dok Finac Salin takore}i nije znao za proma{aj (za trojku 6/7). Kada je Suboti} posle {est minuta kona~no ubacio jedno slobodno bacawe, do kraja je ostalo samo 29 sekundi, a Olimpija imala nedosti`nih 91:101.

Srpski reprezentativac Milan Ma~van rekao je da iz Makabija `eli jedino da ode u redove Partizana. Krilni centar kluba iz Tel Aviva istakao je da je spreman i da se odrkne dela primawa samo da bi obukao crnobeli dres, a dogovor klubova o~ekuje s nestrpqewem. - Nije jo{ sve gotovo, ali nadam se da }e uskoro biti - rekao je Ma~van. - Ma~van zbog kasne registracije ne}e mo}i da igra za Partizan u regionalnoj ABA ligi do Nove godine, ali }e predstavqati veliko poja~awe za me~eve Evrolige. Zanimqivo je da bi Makabi pu{tawem Ma~vana poja~ao rivala u grupnoj fazi elitnog takmi~ewa po{to su oba tima u grupi C.

Bru ka Cr ven ~a na Cr ven ka - Ru dar 25:27 (11:12) uputstva i samim tim organizacija igre bila je ispod svakog nivoa. Gosti su svojim prvim vo|stvom (2:3) u 8. minutu nagovestili da }e pru`iti sna`an otpor, a kada su zapazili raspad u redovima doma}ina jo{ vi{e su se osokolili i re{ili da ne ispuste priliku koja im se ukazuje. Na sta vak je pro te kao u wi ho voj pu noj do mi na ci ji. Igra li su ve o ma bor be no, posebno u odbrani i disciplinovano i smireno u napadu, {to im golom Buji{i}a u 15. mi nu tu do no si naj ve }u prednost (17:22) a potvrdili su je i koji minut docnije (18:23). Poku{aji Crven~ana da u samoj zavr{nici spasu bar bod ostali su bezuspe{ni iako su u posledwim minutima bili nadomak izjedna~ewa (23:24, 24:25).. T. Jo vo vi}

ZA VR [E NA LI GA SR BI JE

Jo va no vi} po bed nik Neboj{a Jovanovi} (Partizan Pauer muv) u kategoriji elita, junior Marko Pulumirac (Metalac, Kraqevo), kadet Aleksandar Miti} (Partizan) i mla|i kadet Dario Nim~evi} (Spartak, Subotica) pobednici su Lige Srbije u drumskom biciklizmu u generalnom poretku. U posledwoj trci „Pulovom meorijalu“ koji je aran|elova~ki klub [umadija Biro plan organizovao na Beranovcu kod Kraqeva, jedini rival Neboj{i Jovanovi}u u kategoriji elita @olt Der iz kragujeva~kog Radni~kog je odustao tako de je i Jovanovi} osvojio „`utu majicu“. Esad Hasanovi}, as crno belih je pobedio u posledwej trci i to mu je bi-

lo dovoqno da zauzme tre}e mesto u generalnom plasmanu iza Jovanovi}a i Dera. Marko Polumirac iz kraqeva~kog Metalca, iako se nije popeo na pobedni~ko postoqe u juniorskoj trci, osvojio je prvo mesto u ukupnom plasmanu. Milo{u Borisavqevi}u (Metalac) pobeda u posledwoj trci nije bila dovoqna da se pomeri sa tre}eg mesta, jer je drugi trku zavr{io Uro{ Jovanovi} iz [umadije Biro plana i sa~uvao drugu poziciju u kona~nom poretku. Kadet Stefan Stefanovi} iz Metalca pobedio je u posledwoj trci ali ovaj trijumf nije promenio redosled jer je Aleksandar Miti} (Partizan) i pre ove trke obezbedio titulu. Na Be-

EVROP SKO PR VEN STVO U POQ SKOJ

Ka ra ka {e vi} i To ki} osta li na bron zi Portugalsko-hrvatski par Markos Freitas - Andrej Ga}ina osvojio je zlatnu medaqu u igri mu{kih parova na Evropskom prvenstvu u stonom tenisu u Poqskoj. Wih dvojica su u finalu pobedili ruski dubl [ibaev - Ska~kov 4:0 (3, 8, 7, 10).

deeva pobedio je nema~ki par Li Jie, Elena Timina 4:2 (5, 10, -6, 9, -7, 8), dok je u drugom rumunski tandem Daniela Dodean - Elizabeta Samara dobio ma|arski par Kristina Tot - Georgina Pota 4:3 (7, -10, -6, -12, 7, 7, 7). U ~etvrtfinalnim me~evima `enskog singla postignuti su ovi rezultati: Li Jao (Holandi-

Ma ~van: @e lim sa mo u Par ti zan

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

CR VEN KA: Dvorana „Slobodan Mi{kovi} île”, gledalaca 200, sudije: Kneèvi} i Lon~arevi} (Beograd). Sedmerci: Rudar 5 (5), iskqu~wa: Crvenka 8, Rudar 6 minuta. CR V EN K A: Mje ri ma~ ka, Tomi}, Radowi}, Jolovi} 4, Slavuqica, Ra~i} 5, Gugleta, Ni ko li}, Mi ri}, Ma noj lo vi}, Prole 6, Gruji~i} 1, Vitas (8 od bra na), Mi li} 4, Holpert 2, Stankovi} 2. RU DAR: Buji{i} 2, Mitrovi} 5, Raki} 1, M. Stojkovi} 5, Ivanovi} 2, Ajda~i}, Kopawa, \or|evi}, [u}urovi}, N. Stojkovi}, Vukovi} (14 odbrana), Milo{evi} 5, Ne{ovanovi} 2, Dimitrijevi} 5. Rukometa{i Crvenke su se obrukali. Ne samo {to su doìveli neo~ekivan poraz nego su razo~arali odnosom koji su pokazali. Potpuno je izostala saradwa me|u igra~ima, ignorisana su trenerova

dnevnik

ranovcu Miti} je stigao ~etvrti iza druga iz kluba Kotura i gosta iz bawalu~kog BSK Kalabe. Mladi kadet Spartaka Dario Nim~evi}, pobedom u posledwoj trci ukrasio je i titulu u generalnom plasmanu. Rezultati, posledwa trka Lige Srbije u drumskom biciklizmu, elita, 83,2 km: 1. Esad Hasanovi} (Partizan Pauer muv) 2:02,31 ~asova, 2. Milo{ Stojanovi} + 20 sekundi 3. Marko Stankovi} (obojica Metalac) + 35 sekundi itd. Juniori, ista staza: 1. Milo{ Borisavqevi} (Metalac) 2:08,15, 2. Uro{ Jovanovi} ([umadija Biro plan), 3. Stefan Stefanovi} (Borac) – obojica u vremenu prvog itd.

Mar kos Fre i tas i An drej Ga }i na osvo ji li zla to u du blu

Srbin Aleksandar Karaka{evi} i Slovenac Bojan Toki} ostali su na bronzanoj medaqi. Srpsko-slovena~ki dubl pora`en je u polufinalu od ruskog tandema Aleksandar [ibaev Kiril Ska~kov - 2:4 (-6, 9, 7, -13, -8, -9). U drugom polufinalu portugalsko-hrvatski par Freitas - Ga}ina pobedio je ruski dubl Pajkov - Lovencov - 4:1 (11, -11, 7, 4, 14). U prvom `enskom polufinalu dublova litvansko-ruski par Ruta Paskauskiene - Oksana Fa-

ja) - Georgina Pota (Ma|arska) 4:3 (7, -3, -7, 7, 7, -8, 8), Kristina Tot (Ma|arska) - Irene Ivancan (Nema~ka) 2:4 (11, -9, 4, -5, -9, -8), Margarita Pesotska (Ukrajina) - Elizabeta Samara (Rumunija) 4:2 (7, -11, 7, -6, 9, 8), Li Kijan (Poqska) - @engi Bartel (Nema~ka) 4:2 (-6, -8, 11, 7, 7, 3). Danas se u polufinalu sastaju: Li jao (Holandija) - Irene Ivancan (Nema~ka) i Margarita Pesotska (Ukrajina) - Li Kijan Poqska. S. S.

@EN SKA SU PER LI GA

No vi Sad - Pa li lu la 4:1

FLIP - Ba~ ka To po la 2:4

NO VI SAD: Stonoteniska sala SPC „Vojvodina”, gledalaca 100, sudija: Nikoli} (Novi Sad). Rezultati: Cicmil - Cincovi} 3:0 (3, 4, 8), Krsmanovi} Ili} 3:2 (10, -9, -10, 8, 2), Vasiqevi} - Todorovi} 3:0 (8, 9, 6), Tot - Ili} 0:3 (-9, -7, -4), Vasiqevi} - Cincovi} 3:0 (9, 9, 3). Upr kos po ra zu mla |a na Klaudija Tot dugo }e pamtiti 15. oktobar kada je debitovala za seniorsku ekipu Novog Sada. Wen tim na kraju je zaslu`eno pobedio.. S. S.

KI KIN DA: Sala Partizan, gledalac 20, sudija Vadleve (Kikinda). Rezultati: Kormawo{ - Truìnski 0:3 (-7, -2, -8), Vico - Be~ik 3:0 (10, 2, 8), Adamovi} - Popov 1:3 (-5, -5, 3, -2), Kormawo{ - Be~ik 3:1 (5, 3, -3, 2), Adamovi} - Truìnski 1:3 (8, -3, -6, -3), Vico - Popov 0:3 (-9, -3, -2). Go{}e iz Ba~ke Topole zasluèno su savladali doma}u ekipu FLIP-a. Posle ~etiri odigrana me~a bilo je nere{eno (2:2) da bi potom Topol~anke preostala dva singla dobile ubedqivim rezultatom. M. S.

[e mi Al kot pro pu {ta se zo nu Najboqa britanska skija{ica [emi Alkot objavila je da }e propustiti celu predstoje}u sezonu da bi se i fizi~ki i psihi~ki oporavila posle povrede. Alkotova je slomila nogu pro{log decembra tokom treninga spusta u Kanadi i od tada je van staze, ali je uverena u povratak. - Ne mogu da se vratim 80, 90 ili ~ak 95 odsto spremna, u sportu kakav je skijawe. Moram da budem 100 odsto spremna. Ako `elim da se na|em u najboqoj mogu}oj {ansi da se vratim i popravim svoj najboqi plasman u generalnom plasmanu Svetskog kupa, koji je osmo mesto, moram da sa~ekam jo{ vremena - rekla je Alkotova.

Britanka je pro{le godine do`ivela te{ke povrede noge i re~eno joj je da }e ose}ati bol kada se vrati na skije. Ipak, ona veruje da }e kao Herman Majer, koji je imao te{ku saobra}ajnu nesre}u, uspeti ponovo da se takmi~i kao ranije. Alkotova je istakla da nije razmi{qala o povla~ewu jer je i ranije imala problema sa te{kim povredama i da planira da se ponovo na|e na snegu na prole}e. - Uprkos svim problemima sa povredom i nedostatkom finansijskih sredstava, previ{e volim ovaj sport da bih se povukla posle te{kog udesa. Ko zna da li }u biti jednako brza ili br`a nego {to sam bila, ali sam odlu~na u nameri da poku{am - istakla je britanska skija{ica.

Novosadska nedeqa16.oktobar2011.

DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (14), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi” (11.30,16), „Pingvini moga tate” (15.50), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.30), „Posledwa ekskurzija 5” (22.30), „Lo{a u~iteqica” (22.15), „Automobili 2” (13.45, 14.10, 16.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15), „Ta luda qubav” (20.10), „Samo drugarski” (18, 22.35), „Svi moji biv{i” (17.45, 22.20), „Jedan dan” (17.50, 20.05), „No} ajkula” (18.30, 20.30), „Budi malo ja” (18.10, 20.20, 22.40), „^eli~na borba” (15.30, 20, 22.25)

poZorI[TA po zo ri {te mla dih mala sala „Uspavana lepotica„ (11) No vo sad sko po zo ri {te „^arobwak iz Oza” (11).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ZA PO SLE NI IZ KOM PA NI JE „FI LIP MO RIS” JU ^E U O[ „SO WA MA RIN KO VI]”

Ure |i va li zgra du i dvo ri {te {ko le c m y

Far ba wem ogra de i ure |e wem fa sa de i dvo ri {ta u Osnov noj {ko li „So wa Ma rin ko vi}” za po sle ni u Kom pa ni ji „Fi lip Mo ris” po ~e li su vo lon ter sku ak ci ju „Vo lon ti ram za to {to vo lim svoj grad”. Ak ci ja u ok to bru tre ba da bu de spro ve de na u jo{ 15 gra do va u Sr bi ji. Ovo ni je pr vi put da za po sle ni iz „Fi lip Mo ri sa„ vo lon ti ra ju. To kom le ta sku pi li su 19.000 kwi ga ko je su po klo ni li ge ron to lo {kim cen tri ma u 15 gra do va u ze mqi. La ne su vo lon te ri iz Kom pa ni je ure di li va `ne de lo ve gra do va po Sr bi ji. Za me ni ca pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Ma ri ja Vre ba lov po zdra vi la je ak ci ju re kav {i da su iz Ko map ni je pre po zna li za do voq stvo ko je da je vo lon te ri zam i da se „Fi lip”ru ko vo di dru {tve no od go vor nim na ~e li ma. Ju ~e ra {wu ak ci ju u na {em gra du po zdra vio je i di rek tor O[ „So wa Ma rin ko vi}” Bo ri slav Je re mi} na gla siv {i, da se sa rad wom lo kal ne za jed ni ce, za po sle nih iz Kom pa ni je i {ko le „So wa Ma rin ko vi}” do pri no si stva ra wu at mos fe re so li dar no sti i raz u me va wa. Z. D.

V remeploV

Skulp tu re Jo va no vi }a u rod nom gra du Va jar \or |e Jo va no vi}, je dan od naj u gled ni jih srp skih umet ni ka svih vre me na, otvo rio je 16. ok to bra 1921. u rod nom No vom Sa du iz lo `bu svo jih ra do va iz po sled wih 15 go di na. Do ta da, on je u No vom Sa du svo je skulp tu re iz la gao sa mo 1896. go di ne, a sa da je na pro sto re no vo sad ske gim na zi je po sta vio ~ak 80 ra do va - li ko ve mo nu men tal nih ob li ka, isto rij skih kom po zi ci ja, por tre ta i bi sti, kao i pla ke te i me da qe. Tu je bi la i „Nim fa”, ko ju je ot ku pi la no vo sad ska op {ti na, da bi je mno go go di na ka sni je iz lo `i la u Du nav skom par ku. N. C.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa16.oktobar2011.

ZBOG RE DOV NOG IZ MI RI VA WA RA ^U NA ZA KO MU NA LI JE

U IN KLU ZIV NOJ HOR SKOJ RA DI O NI CI „HART IN HARMONI”

Uz pomo} lasera do muzike i ostavrewa snova Ka da se ka è da nas mu zi ka spa ja, svi ma je u na ~e lu ja sno {ta to pod ra zu me va, me |u tim na ko je kon kret ne na ~i ne se to mo è ostva ri ti u ì vo tu, ve} go di na ma po ka zu je i do ka zu je na stav nik mu zi~ kog u [ko li za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}“, Miodrag Mi{a Blizanac, ko ji po red to ga {to se ba vi edu ka ci jom, ve} go di na ma vo di je din stven In klu ziv ni hor „Ison“, po znat i van na {eg gra da i dr à ve. Ovaj hor oku pqa de cu sa smet wa ma u raz vo ju, wi ho ve ro di te qe, na stav ni ke i pro fe so re iz [O SO „Mi lan Pe tro vi}“, kao i u~e ni ke i pro fe so re iz dru gih {ko la, stu den te i dru ge qu de ko ji è le da po mog nu. Po red to ga, Mi {a Bli za nac vo di i pro je kat „Hart in harmoni“ ko ji pod ra zu me va or ga ni zo va we in klu ziv ne hor ske ra di o ni ce za oso be sa i bez in va li di te ta. Upra vo za po tre be ove ra di o ni ce, Uru è wu „Ve ra, qu bav, na da“, ko je je za slu `no za or ga ni za ci ju, ja vio se ame ri~ ki vi o li ni sta i kom po zi tor Kurt Kobl i po ~et kom ove go di ne po klo nio P.A.M. - auto ma ti zo va ne mu zi ~a re (ro bo te) ko je je raz vio u svo joj mu zi~ koj la bo ra to ri ji u Brix por tu. - Re~ je o la ser sko - sen zor ski - mo to ri~ kim ro bo ti ma ko ji omo gu }a va ju de ci sa naj te ìm te le snim ne do sta ci ma da u~e stvu ju u ra di o ni ca ma, da pra ve mu zi ku i da na taj na ~in ostva re ne ke svo je sno ve. De ca uz po mo} la se ra ak ti vi ra ju sen zo re ko ji se na la ze u dr ve nim ku ti ja ma iz ko jih sig nal pu tu je do pra vog in stru men ta i na taj na ~in se pro iz vo di zvuk. Kurt Kobl nam je po klo nio de -

Pri ku pqa we in stru me na ta do pro le }a Ak ci ja pri ku pqa wa in stru me na ta tra je do pro le }a. Ko è li da se uku qu ~i, tre ba da po zo ve Udru è we „Ve ra, qu bav, na da“ na broj te le fo na 064/114 - 8148. ^la no vi udru è wa }e ih pri la go di ti za upo tre bu u P.A.M. cen tru, ko ji se na la zi u no vom In klu ziv nom cen tru [O SO „Mi lan Pe tro vi}“ na No vom na se qu.

dnevnik

Nagra|eno 857 doma}instava Ta~ no 857 do ma }in sta va ne }e pla ti ti ra ~un ob je di we ne na pla te za sep tem bar, jer su u pro te klom pe ri o du re dov no iz mi ri va li svo je oba ve ze. JKP „In for ma ti ka” je pre ne ko li ko go di na po kre nu la ak ci ju „Pla va ku} na ra ~u naq ka” ko ja pod ra zu me va da }e oni ko ji bla go vre me no pla te ra ~u ne, od no sno to ~i ne u kon ti nu i te tu pret hod nih {est me se ci, bi ti na gra |e ni ta ko {to ne }e je dan me sec pla ti ti ko mu na li je.

Fond za ovu ak ci ju for mi ra se od nov ca sa ku pqe nog od ka ma ta ne u red nih pla ti {a. Sa dru ge stra ne, ko li ko ima do ma }in sta va ko ji ma sle di opo me na pred is kqu ~e we jo{ ni je po zna to, jer se, ka ko ka `e di rek tor ovog pred u ze }a Zoran Deli}, broj ta kvih slu ~a je va uglav nom usta no vi oko dva de se tog u me se cu. Oni }e opo me ne do bi ti uz ra ~u ne na red nog me se ca. J. Zdje la re vi}

NA TAK MI ^E WU RI BO LO VA CA

Mlade snage osvetlale obraz

Fo to:S. [u {we vi}

set ta kvih „ro bo ta“ i za sa da ima mo per ku si je, ali ide ja je da i dru ge in stru men te ukqu ~i mo u ovaj ro bo ti~ ki si stem. Ta ko bi smo pro je kat po di gli na vi {i ni vo, pa bi mo gla da u~e stvu ju i osta la de ca, iako je ovo pr ven stve no pri la go |e no de ci sa ozbiq nim te le snim ne do sta ci ma - oba {wa va Bli za nac, ko ji sav svoj rad, en tu zi ja zam i ener gi ju usme ra va ka so ci ja li za ci ji de ce sa ome te no {}u u raz vo ju, ka kre i ra wu po zi tiv nih sta vo va pre ma oso ba ma sa in va li di te tom, ali i kon stant no ra di na sen zi bi li za ci ji oko li ne i re {a va wu pro ble ma pri hva ta wa oso ba sa in va li di te tom, ka ko u ne po sred noj oko li ni ta ko i u ce lom dru {tvu. Ka ko ka `e, [O SO „Mi lan Pe tro vi}“ je di na je usta no va u Evro pi ko ja ima ova kve ro bo te {to zna ~aj no una pre |u je mo gu} no sti mu zi ko - te ra pi je ko ja je zna ~aj na za de cu sa in va li di te tom i za de cu sa smet wa ma u raz vo ju. Kurt Kobl di zaj ni rao je de set ova kvih in stru me na ta - ro bo ta, no ka ko se pro je kat raz vi ja, po sto je po tre be za pra vqe wem no vih in stru me na ta ko ji }e bi ti

in te gri sa ni u Ko blov si stem. Upra vo zbog to ga, Udru `e we „Ve ra, qu bav, na da“ or ga ni zu je ak ci ju pri ku pqa wa sta rih in stru me na ta uz po mo} ko jih }e se pra vi ti no vi in stru men ti, pri la go |e ni ra di o ni ci. De ca sa da mo gu da svi ra ju sa mo per ku si je, no ide ja je da se for mi ra ma li bend, a na kra ju i po lu sim fo nij ski or ke star. - Ide ja je da na pra vi mo ra di o ni cu gde bi de ca ko ja mo gu, pra vi la ove in stru men te, dru ga de ca bi svi ra la, a ukqu ~i la bi se i de ca bez in va li di te ta i ta ko bi svi za jed no bi li deo jed ne pri ~e, bez raz li ka i ba ri je ra. Ima mo li cen cu da pra vi mo ove in stru men te - ro bo te, a ka ko ih ne ma nig de u Evro pi, mo gli bi smo ih pro da va ti i ta ko sa ku pqa ti no vac za ne ke bu du }e pro jek te – do da je Bli za nac. A pro je ka ta }e bi ti, jer, ka ko ka `e, do bi li su po ziv od [pan ske aso ci ja ci je ho ro va i od Flan drij ske mu zi~ ke aso ci ja ci je ho ro va da u~e stvu ju u mu zi~ kim ma ni fe sta ci ja ma u se zo ni 2012/2013. J. Zdej la re vi}

Na kra ju ovo go di {we se zo ne Udru è we sport skih ri bo lo va ca „Du nav” u Srem skim Kar lov ci ma or ga ni zo va lo je tak mi ~e we u lo vu ri be udi com na plo vak za sve ka te go ri je svo jih ~la no va. Ri bo lo va~ ku sre }u oku {a lo je ju ~e na Sta rom Du na vu tri de se tak ~la no va, a naj broj ni ji su bi li, {to je po seb no ob ra do va lo or ga ni za to ra, omla din ci i pi o ni ri. Naj bo qi me |u pi o ni ri ma bio je Jovan Babi}, u ka te go ri ji omla di na ca pr vo me sto pri pa lo je Dejanu Du}aku, dok je me |u se ni o ri ma naj u spe {ni ji bio Frawa Kova~. Svim u~e sni ci ma, me |u ko ji ma je bi la, kao je di ni èn ski tak mi ~ar, Marija Jerbi} pri pa le su pri god ne na gra de, a pri pre mqen im je i ru ~ak u ri bo lo va~ koj ~ar di. Po re ~i ma pred sed ni ka USR „Du nav” Vlade ôli}a, ovo je pret po sled wa ak tiv nost kar lo va~ kih sport skih ri bo lo va ca u ovoj go di ni, u ko joj su obe le ì li {est de ce ni ja po sto ja wa. U no vem bru im pred sto ji iz vla ~e we pon to na, o ~e mu }e bla go vre me no oba ve sti ti jav nost. Z. Ml.

Fo to: F. Ba ki}

U AK CI JI GO LSV U ADI CA MA

U KAR LOV CI MA NO VI KTI TOR SKI PO DU HVAT MI O DRA GA RA DU LO VA^ KOG IZ ^I KA GA

Eko zgrada na dar Ime Miodraga Radulova~kog, vr hun skog stru~ wa ka u obla sti far ma ko lo gi je i fi zi o lo gi je sna, pro fe so ra na Uni ver zi te tu Ili no is u î ka gu i ne ka da {weg |a ka Kar lo va~ ke gim na zi je osta }e u isto ri ji Srem skih Kar lo va ca za be le è no kao ime ve li kog do bro tvo ra i kti to ra. U pro te kle ~e ti ri go di ne fi nan si rao je ob no vu ~e sme „ê ti ri la va”, nad grob nog spo me ni ka Bran ka Ra di ~e vi }a na Stra ì lo vu, fa sa de Eko lo {kog cen tra, a ka ko „Dnev nik” sa zna je, sno si }e i tro {ko ve iz grad we no vog kri la u tom objek tu Po kre ta go ra na Voj vo di ne (PGV) u Uli ci

mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 5, u Kar lov ci ma. Za do grad wu Eko lo {kog cen tra, ko ja po ~i we sle de }e sed mi ce, Mi o drag Ra du lo va~ ki je iz dvo jio i ve} upla tio na ra ~un

Po kre ta go ra na 115.000 do la ra. - Raz lo zi da fi nan si ram do grad wu Eko lo {kog cen tra su, u su {ti ni, iste do bro tvor ne pri ro de, kao i sve {to sam do sa da ~i nio za Kar lov ce - re kao je za „Dnev nik” pro fe sor Ra du lo va~ ki. - Ma la raz li ka ovo ga pu ta je u to me {to Eko lo {ki cen tar, sa svo jom mla de `i na dah nu tom po zi tiv nim ci qe vi ma ko ji ma se ru ko vo di, `e li da u Kar lov ci ma pri me ni teh no lo gi ju bu du} no sti. Ne bih da se Kar lov ci pre tvo re u isto rij ski grad - mu zej, ve} da i da qe pred wa ~e u raz vo ju dru {tva u Sr bi ji. U ovom slu ~a ju to se ogle da u po di za -

wu sa mo o dr `i ve eko lo {ke zgra de sa so lar nom i ge o ter mal nom teh no lo gi jom, ko ja ve} na la zi pri me nu u sve tu. Zna ~i da u tom po gle du Kar lov ci, sa Po kre tom go ra na,

O patrijarhu Avramu Pre da va we „O `i vo tu pa tri jar ha Avra ma” bi }e odr `a no ve ~e ras u 19 ~a so va u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Pre da va~ je je ro mo nah Panaret. Pre da va we je upri li ~i la Pra vo slav na Epar hi ja Ba~ ka u sklo pu {ko le Pra vo slav ne du hov no sti. Z. D.

ima ju u Sr bi ji pi o nir sku ulo gu ko ja mi im po nu je i hteo sam da je po dr `im. Ra du lo va~ ki je od ra ni je upo znat sa na me rom ove or ga ni za ci je da gra di zgra du u dvo ri {tu Eko lo {kog cen tra u ko joj }e bi ti pri me we ni si ste mi za pro iz vod wu i u{te du ener gi je, po pro jek tu ar hi te ka ta Lazara Kuzmanova i Nemawe Mili~i}a.

Za dogradwu ku}e koja po~iwe slede}e sedmice, dobrotvor na ra~un Pokreta gorana ve} uplatio 115.000 dolara. Podiè se samoodrìva ekolo{ka zgrada sa solarnom i geotermalnom tehnologijom - Ka da sam u av gu stu bio u Be o gra du Du{ica Milenkovi}, Aleksa Jefti} i Nikola Blagojevi} iz Po kre ta go ra na su do {li da me vi de i raz go va ra li smo o to me da ni jed no pred u ze }e ko je è li da do ni ra so lar ne pa ne le, ge o ter mal ne pum pe i dru ge ma te ri ja le za po ten ci jal nu sa mo o dr ì vu zgra du, ne mo è to u~i ni ti, ako bar ko stur ta kvog objek ta ne po sto ji - ob ja {wa va pro fe sor Ra du lo va~ ki od lu ku da fi nan si ra pro je kat. - Ce na po di za wa zgra de vi so ka je i za ame ri~ ke pri li ke. Pre lom ni mo me nat je na stu pio ka da je Alek sa Jef ti}

Prekre~ene re~i mr`we Ak ti vi sti Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (GO LSV) ju ~e su pre kre ~i li zid na pri vat noj ku }i u Uli ci Bran ka ]o pi }a, na ko joj su bi le is pi sa ne re ~i mre `we. Gra fit s lo {im po ru ka ma bio je na spram de~ jeg igra li {ta, pa su „li ga {i” za su ka li ru ka ve i u ak ci ji sim bo li~ no na zva noj „Da se de ca ne igra ju u na {oj

obes ti„, uklo ni li ga, sma tra ju }i da pro mo vi sa we ne ga ti vih po ru ka lo {e uti ~e na po je din ce uop {te. Ak ci ji je pri su stvo vao i pred sed nik Me snog od bo ra LSV „ Adi ce” Sr|an Torwanski, ko ji je po ru ~io da se ne sme do zvo li ti da se naj mla |i igra ju u am bi jen tu ko ji lo {e uti ~e na wi ho vo vas pi ta we. Z. D.

JU ^E NA PI JA CI U VE TER NI KU PRO MO CI JA DSS

po zvao jed nog od auto ra pro jek ta, Ne ma wu Mi li ~i }a da mu iz dik ti ra tro {ko ve ze mqa nih, te sar skih i dru gih ra do va. Alek sa je ta da re kao da su sa da te {ka vre me na i da su qu di bez po sla, ali da }e mo }i to da ura de sa 30 od sto ma we pa ra. Pre ra ~u na va ju }i, do bi li smo su mu od 115. 000 do la ra, ko ju sam pri hva tio da pla tim. Da ovo tro je qu di ni je do {lo tog da na u Be o grad, od po sla ne bi bi lo ni {ta. Va `na je do na ci ja, ali su va `ni ji qu di ko ji }e to re a li zo va ti. U Po kre tu go ra na po no sni su {to je pro fe sor Ra du lo va~ ki pre po znao wi ho ve ide je kao vi zi o nar ske i na pred ne, po ko ji ma je ova or ga ni za ci ja od osni va wa po zna ta. Pred sed ni ca PGV -a Jelena Jevti} na gla {a va ju }i zna ~aj ove sa mo o dr `i ve i ener get ski efi ka sne zgra de, na po mi we da }e ona bi ti i ve za iz me |u pro iz vo |a ~a ta kvih ma te ri ja la i po ten ci jal nih ko ri sni ka. Z. Mi lo sa vqe vi}

Igraonica u Muzeju Vojvodine Mu zej ska kre a tiv na ra di o ni ca na te mu „Sta no va we u pro {lo sti„ bi }e odr `a na da nas u 11 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne. Igra o ni ca je na me we na de ci uz ra sta od 5 do 11 go di na na ko joj }e se osvr nu ti na sta no va wa kroz ve ko ve po ~ev od pra i sto ri je do da na {wih da na. Na kon to ga po la zni ci }e cr ta ti ku }u u ko joj bi vo le li da `i ve. Mu zej Voj vo di ne se na la zi u Du nav skoj uli ci 35-37. A. L.

Mala preduze}a i udruìvawe uslov za oporavak Sa ì te qi ma Ve ter ni ka ju ~e su na pi ja ci u tom pri grad skom me stu raz go va ra li ~lan pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Sr bi je dr Sanda Ra{kovi} Ivi} i ~la no vi Grad skog od bo ra DSS u No vom Sa du. Na me ra stran ke, ko ju vo di dr Vojislav Ko{tunica, bi la je da se u raz go vo ru s Ve ter ni ~a ni ma ~u ju pro ble mi gra |a na i {ta od DSS o~e ku ju. San da Ra {ko vi} Ivi} ka za la je ju ~e u Ve ter ni ku da je u pred iz bor noj kam pa wi u ti mu stran ke za Voj vo di nu, te da }e na sto ja ti da se u bu du }em ra du po sve ti èn skim pi ta wi ma, iz me |u osta log i pra vi ma na rad.Is ko ri sti la je pri li ku i da po ru ~i na ci o nal nim ma wi na ma da ne tre ba da se bo je DSS-a, ve} da u Ko {tun ~i noj stran ci vi de na du za iz la zak iz bez na |a ko ji je o~i gle dan svu da i sva ko me. Do ta kla se i Sta tu ta Voj vo di ne ko ji, ka ko je na gla si la, ni je ni {ta dru go do no vi Ustav. Osvr nu la se i na to ka ko DSS vi di iz la zak za pri vred ni opo ra vak, na vo de }i da je iz laz u stva ra wu ma lih pred u ze }a i wi ho vim udru ì va wem ra di za jed ni~ kog na stu pa na stra nim tr ì {ti ma. Z. De li}

Deùra apoteka „Sajmi{te” Apo te ka “Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci “Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7. Z. D.

dnevnik

oglasi

nedeqa16.oktobar2011.

@E NA 60 godina èqna pa`we i razumevawa traì slobodnog ~oveka do 70 godina razumnog, nezavisnog, dobre naravi. Telefon 062/97341-47. 39519 GO SPO DIN 57 radi u inostranstvu, dobrog izgleda, traì ènu do 60 godina kulturnu, dobru, radi druèwa, mogu}eg braka. Telefon 062/973-41-47. 39521 GO SPO \A 46 godina slobodna, simpati~na, dru{tvena upoznala bi slobodnog mu{karca do 55 godina. Telefon 061/6219501. 39524 @E LIM upoznati gospodina situiranog do 65 godina koji voli druèwe i prijateqstvo, posete, putovawa. Telefon 062/9734147. 39528

^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 39297 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 39305 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 39306 PRO FE SOR daje ~asove iz matemarike, fizike i hemije. Dolazim ku}i. Telefon: 063/490136. 39315 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367482, 063/471-644. 39414 DR @IM ~asove engleskog jezika za sve uzraste. Dolazim kod vas. Telefoni: 063/86-00-934, 021/504-629. 39493

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 39307 RA DI MO sve vrste usluga legalizacije, eta`irawa, ugovora, Novi Sad i okolina. Telefon 061/62-19-501. 39517

IZ DA JEM sobu devojkama, kod fakulteta. Telefon 063/501328. 39344 IZ DA JEM sobu za studente Beogradski kej 41/2. Telefon 526-663. 39455 IZ DA JE se name{tena soba devojci studentkiwi blizu fakulteta, Liman I. Telefon 063/601-661. 39462 IZ DA JEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 39494

ME WAM trosoban stan, 62m2, kompletno renoviran, odli~na lokacija, preko puta Tozine {kole, za ku}u do 120m2, sa placem oko 500m2, uz moju doplatu. Telefoni: 522-177, 065/5454038. 531264

nedeqa16.oktobar2011.

SREM SKI KAR LOV CI - nov, ukwi`en stan mewam za ve}i u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 063/548-906. 39364

IZ DA JE SE name{tena garsowera 25m2 na Grbavici, Gogoqeva, IV sprat sa liftom, jedan leàj, gradsko grejawe 120 evra. Telefon 063/517-846. 531326 IZ DA JEM ku}u u Zetskoj sa centralnim grejawem nova 100 m2. Telefon 021/504-690, 063/386-136, 064/25-10-929. 39330 IZ DA JEM stan M. Anti}a 8 kod Izvr{nog ve}a centar name{ten 22 m2. Telefon 063/386-136, 064/25-10-929, 021/504-690. 39331 JED NO SO BAN name{ten dvori{ni stan za dva studenta ili samca, moè i kao magacin, useqiv 20. 11. 2011. Telep. Telefon 466-201. 39333 IZ DA JEM jednosoban 33m2 renoviran, name{ten ili nename{ten stan S. Stanojevi}a 4, visoki parter, pogodan za stanovawe ili kancelariju. Telefon 063/807-44-11. 39371 IZ DA JEM nov stan 70m2 moè da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497. 38994 IZ DA JEM super name{tenu garsoweru u Sremskoj Kamenici, blizu Instituta. Telefon 021/465-815, 064/20-44-331. 39054 IZ DA JE MO prazan dvosoban stan, Nova Detelinara, IV sprat, na duì period, cena dogovor. Telefon 063/669-254. 39098 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/76536-32. 39245 IZ DA JEM name{ten stan u Laze Kosti}a, 180E. Telefon 063/501-328. 39343 IZ DA JEM trosoban name{ten stan kod fakulteta, 220E. Telefon 063/501-328. 39345 IZ DA JEM novu garsoweru, tre}i sprat sa liftom Gogoqeva 29 Grbavica. Telefon 464256 od 20 ~asova. 39385 IZ DA JEM odmah useqiv, prazan stan, na duì rok, povr{ine 68m2 Gagarinova 16 A, 5/17. Novi Sad. Telefon 063/564-034. 39393 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Stan je delimi~no name{ten. Cena 150E. Telefon 063/504-174. 39415 IZ DA JEM poluname{ten jednoiposoban stan 40m2 u Novom Sadu, Haxi Ruvimova 23, Poseduje: kuhiwu, plakare, {pajz, telefon, parno grejawe. Telefon 062/9672-444. 39422 IZ DA JEM name{tenu dvori{nu garsoweru 25m2 u ulici Bele wive 1 a u Novom Sadu. Telefon 064/143-6269, 064/2469789. 39423 IZ DA JEM name{ten stan, 40m2, u strogom centru, klima, CG, kablovska, pe{a~ka zona. Telefon 064/9059-261, od 10 sati. Cena 200E. 39424 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Podbari (centar). Telefon 064/170-41-38. 39431 IZ DA JEM dvoiposoban stan na uglu @elezni~ke i Maksima Gorkog, potpuno name{ten. Cena 220 evra. Telefon 063/81127-14. 39440 NA ME [TEN stan 43m2 izdaje se Cara Du{ana. Telefon 063/601661. 39463 IZ DA JE se po vrlo povoqnoj ceni dvosoban name{ten stan u Novom Sadu, ul. Omladinskog pokreta 9, 1. sprat. Telefon 021/6334-856. 39510

oglasi

dnevnik

IZ DA JE SE name{tena garsowera kod Sajma. Telefon 063/408-902 ili 021/636-5807. 39541 IZ DA JEM jednosoban, ekstra stan kod Jodne bawe, 40m2 Branislava Nu{i}a kod kasarne na Futo{koj, 180E. Telefon 064/2440715. 39558 IZ DA JE MO garsoweru name{tenu komplet u Kraqevi}a Marka za 140E. Telefon 063/540-165. 39559 IZ DA JEM u blizini SPENSa dvosoban stan na drugom spratu. Mo`e prazan ili name{ten. Telefon 063/540-165. 39560 IZ DA JEM jednosoban stan, mo`e name{ten i prazan, sa centralnim grejawem, telefonom, interfonom, kablovskom antenom. Stevana Hristi}a 28, Novo naseqe. 39576

AGEN CI JI STA TUS nekretnine potrebni luksuzno opremqeni stanovi i ku}e od 60 do 150m2, za strance sa nema~kog govornog podru~ja. Telefoni: 526-622; 065/5454-038; 064/2518752. 531272 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna reprezentatiuvno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 1000 e. Telefon 063/519-533. 39649 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs. 39650 POTREBNI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533. 39652

TRA @I MO hitno za poznatog kupca trosoban na Limanu II ili III u boqim zgradama. Pozovite!!! Telefon 021/6363-307. 531353 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531218 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 531185

VR WA^ KA BA WA, useqivi, ukwi`eni luks apartmani raznih struktura u najlep{em delu bawe. Telefon 063/527-459, www.so lis-ne kret ni ne.com. 531127 USE QIV dupleks, Ul. Temerinska 32, uredni papiri, 63m2, cena 59.900, vredi pogledati. Telefon: 063/863-62-39. 38604 SREM SKI KAR LOV CI, novi, ukwi`eni, useqivi stanovi. Investitor - telefoni: 063/548-906 i 458-955. 39365

OD MAH USE QI VA garsowera preko puta Tozine {kole, 19m2 - 18.000E. Potkrovqe. Telefoni: 063/441-663, 522-177. 531267 NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 36.000E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09. 531263 EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwièna garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531219 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi prodajem ukwiènu garsoweru od 27m2 po ceni od 27.800. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531222 GR BA VI CA, prodajem odmah useqivu novu i ukwiènu garsoweru po ceni od 32.000. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs. 531223 VOJ VO DE [U PQIK CA 26m2 - garsowera, useqivaukwièna, 3. sprat, lift, terasa, CG, cena-33.500 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779. 531177

HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiva GA 25m2, Novo naseqe, F. put, I sprat, novija zgrada, dvori{na strana, prazan, bez ulagawa, cg, pvc, ukwièn, cena: 22.500! Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 531179 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva nova GA 29m2 Somborski bulevar bliè Limanima, I sprat, lift, terasa, ukwièna, dvori{na strana, cena: 28.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 531180 HIT NO! Odmah useqiva GA 26m2, H. Ruvimova, kod Sajma, IV sprat, lift, terasa, ukwièna, sig. vrata, pvc, kl. parket, tpv, cg, cena: 27.900! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 531182 Î KA STE VI NA nova, odmah useqiva, ukwièna garsowera 25m2 na prvom spratu, ima terasu za 28.500. Telefon 528-137. 531186 HIT NO!!!!! 22m2 - Bulevar kod Futo{ke pijace - ukwiènprazan stan, lift, CG, cena24.000 evra. Telefoni: 064/8236621, 542-779. 531169 NO VA DE TE LI NA RA, useqiv odmah, 28m2 - 2. sprat, terasa, cg, lift, cena - 29.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779. 531159 PRO DA JEM odli~nu garsoweru povr{ine 26m2, kod Socijalnog, useqiva, ukwièna, tre}i sprat sa liftom. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra 21485), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531116 PRO DA JEM garsoweru u Pu{kinovoj ulici, potpuno renovirana, blizu {kole. Telefoni: 063/77-26-845, 021/520-231, ({ifra 21550), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531117 ZA ONE KO JI se ne boje visine, odli~na ukwièna garsowera 20m2 u P. komune na 10. spratu, cena 25.000 evra Telefoni: 065/20-19-010, 021/520231, ({ifra:20426), www.so lisne kret ni ne.com. 31118

SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra:14220), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531119 UKWI @E NA garsowera na Detelinari, tre}i sprat, terasa, 26m2, cena 25.000 evra, moè i kredit. Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231, ({ifra:21707), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531120 HIT NO i povoqno prodajem dvori{ni stan 21m2 u najstroèm centru grada, kod 21m2 za 12.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra 21661), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531126 CA RA DU [A NA, 24m2, odmah useqiva, nova garsowera, lift, terasa, ukwièna 29.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531338 GAR SO WE RA na Grbavici 27m2 tre}i sprat useqiva ukwièna sa prostorno odvojenom kuhiwom gradio „Moj dom”, povoqno. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531276 U ]IR PA NO VOJ ULI CI garsowera 26m2 na drugom spratu gleda na dvori{te povoqno. Telefoni: 451-318, 060/075-3782, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531277 NA LI MA NU II garsowera u Ulici Dragi{e Bra{ovana povr{ine 24m2 cena 26.800. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/16203-27, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531278 NA NO VOJ DE TE LI NA RI u Janka ^melika garsowera 26m2 na prvom spratu cena 27.000. [ifra 1001261. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531279

KEJ garsowera 20m2 sa pogledom na Dunav terasa 30m2, ekstra samo 26.000 evra. Pozovite!!! Telefoni: 523-193, 451318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531280 PO VOQ NO, odmah useqiva garsowera od 25m2 u blizini Sajma. Lift, terasa. Uredna dokumentacija. Cena 26.000E. Telefon 063/692-917. 531305 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kod „Dnevnika”, ukwièna garsowera 22m2. Lift, odmah useqivo. Cena 23.500E. Telefon 452-942. 531306 PRO DA JEM nov, odmah useqiv, ukwièn stan od 27m2 po izuzetno povoqnoj ceni. Hitno. Telefon 063/510-604. 531307 GUN DU LI ]E VA ulica, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Telefon 060/621-1685. 531303 CA RA DU [A NA, 31m2, ukwièn komforan stan novije gradwe. IV sprat, lift, terasa. Prodaja sa name{tajem. 32.000E. Telefon 063/777-6233. 531304 OD LI ÂN, renoviran jednosoban stan od 32m2 na Bulevaru oslobo|ewa. I sprat, lift, terasa. Ukwièn. Cena 35.500E. Telefon 452-737. 531308 NA NO VOM NA SE QU klasi~an jednosoban stan 34m2 na tre}em spratu cena 30.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni nemoj dom.com. 531281 U STRO GOM CEN TRU kod Sprskog narodnog pozori{ta u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2 ukwièn, lift, terasa, 33.000. Telefoni: 451-318, 060/532-24-33, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531282 U SA VE KO VA Ê VI ]A jednosoban stan 30m2 na drugom spratu, cena 33.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531283

DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 25.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531339 POT PU NO nov jednosoban 32m2, Joakima Vuji}a, kod Umetni~ke {kole, gradila „Budu}nost”, IV sprat sa liftom, prvoklasna gradwa i oprema, useqiv. Telefon 063/517846. 531329 LI MAN III, fasadna cigla, ukwièn jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Tel. 6624-218. 531319 HIT NO prodajem jednosoban stan od 38m2, lokacija Savina, prvi sprat, terasa, dvori{na strana, ukwièn. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:20814), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531121 KLA SI ÂN jednosoban stan na [onsiju, ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwièn. Moè kredit, cena 35.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531122 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4 od 38m2, ukwièn, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univera.Cena veoma povoqna!! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:21295), www.so lisne kret ni ne.com. 531123 BU LE VAR - preko puta „Dnevnika”, nov ukwièn stan, 30m2, terasa, lift, bambusov parket, gleda na dvori{te. Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:21418), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531124 LI MAN - odmah useqiv, 28m2 renoviran, ukwièn, jednosoban, CG, cena - 31.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/8236601. 531160 HIT NO!! 33m2-jednosoban Nova Detelinara-zgrada stara 3 god., ukwièn-odmah useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena dogovor. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779. 531171 DE TE LI NA RA odli~nog rasporeda stan 38m2 na drugom spratu, odmah useqiv, ima terasu cena dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 531188 [EK SPI RO VA jednosoban stan 40m2, lako moè biti 1.5soban, odmah useqiv, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531189 SA TE LIT klasi~nog rasporeda, jednosoban stan 33m2, ukwièn za 26.900. Telefoni: 528137, 063/538-166. 531190 BU LE VAR KRA QA PE TRA klasi~an jednosoban stan 31m2 sa kompletnim novijim name{tajem, ima terasu, ukwièn 31.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531191 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv stan 40m2, Liman III, [ekspirova, lift, terasa, odvojena kuhiwa, sre|en, ukwièn, pogled na F. goru, cena: 41.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 531178 BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 32.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 531224 LI MAN, kod parka, ukwièn 1.0 klasi~an stan od 28m2 cena 30.000 za dogovor. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 531220 CEN TAR, [afarikova ulica, noviji ukwièn 1.0 stan 30m2 cena 33.000. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 531221 JED NO SO BAN, centar, 30m2, visoko prizemqe, 33.500 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 531212 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelina. Telefon 63-41-521. 39048

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM garsoweru 16m2 u zgradi sa name{tejem {iri centar, novija zgrada 17.000E. Vlasnik, odmah useqiva. Telefon 060/0-122-472 39370 PRO DA JEM garsoweru, 15.500E, u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 39433 PRO DA JEM ukwiènu i odmah useqivu garsoweru kod Sajma 28m2, drugi sprat, gradila Budu}nost. Telefon 6447622, 063/540-165. 39552 GAR SO WE RA 28m2, centar, prvi sprat, terasa, ukwièna, nova, useqiva. Telefon: 064/1143-730 i 060/418-32-23. 39573 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 650E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0105. 39435 @IT NI TRG 34m2, 1. sprat, ukwièn. Telefon 062/645-869. 39520 WE GO [E VA 30m2, ukwièn, prizemqe. Telefon 062/645869. 39530 PRO DA JEM sre|en jednosoban stan od 29m2, na Novom Nasequ za 26.000. Telefon 6447622. 39549 JED NO SO BAN 37m2 na Bul. Kraqa Petra, lift, ukwièn. Cena povoqna. Telefon 064/1143-730, 060/418-3223 39569 JED NO SO BAN 41, 43m2, Bul. Kraqa Petra IV sprat, lift, uknièn bez ulagawa, terasa. Telefon: 060/0557-924, 060/41832-23. 39572

JED NO I PO SO BAN 38m2ukwièn-odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom. Cena: 33.000 evra. Telefoni: 064/8236607, 021/424-963. 531162 SA JAM, odli~an, ukwièn 1.5 stan po ceni 39.200. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531225 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn 1.5 stan na I spratu, cena 38.100. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531226 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwièn 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na IV spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 531229 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 42m2, Radni~ka, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno renoviran i sa name{tajem, cena: 52.500! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36212. 531181 NO VO NA SE QE kod robne ku}e stan 34m2+16m2, u odli~nom stawu, zgrada sa liftom za 38.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531195 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv,ukwièn, jednoiposoban stan 40m2, zgrada novija za 37.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531196 KOD SAJ MA jednoiposoban stan 51m2 na prvom spratu, odli~nog rasporeda, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 531198 RAD NI^ KA UL., kod SUD-a i fakulteta, odli~an, ukwièn 1.5 stan 53.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 531232 BU LE VAR KRA QA PE TRA kod Lutrije kompletno renoviran stan 41m2, ima terasu,tre}i sprat sa liftom za 38.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531192 HIT NO!!! 40m2-Liman-jednoiposoban, useqiv-ukwièn, lift, terasa, CG cena-45.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/661-4200. 531172 HIT NO!!! 31m2-jednoiposoban, useqiv-ukwièn, terasa, lift, CG, cena - 27.300 evra. Telefoni: 064/823-6607, 021/6614-200. 531168

NOV, 39m2 - jednoiposoban brzo useqiv, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena-40.200 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 531156 JED NO I PO SO BAN 32m2, Grbavica, brzo useqiv-CG, lift, odli~an raspored-neprolazne sobe - cena sa PDV-om - 36.050 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 531157 CEN TAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 42.000. evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520231, ({ifra 21584), www.so lisne kret ni ne.com. 531130 PRO DA JEM odli~an jednoiposoban stan u [afarikovoj ulici. Telefoni: 063/77-26-845, 021/451-570, ({ifra 21595), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531131 NO VI JI jednoiposoban stan, bez ulagawa, 43m2, na odli~noj lokaciji, Ul. Stevana Musi}a, blizina Spens-a, fakulteta, Dunava, cena 47.400 evra, ukwièn, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/451570, ({ifra:21762), www.so lisne kret ni ne.com. 531132 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwièn jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Telefoni: 063/527459, 021/520-231, ({ifra:11666) www.so lis-ne kret ni ne.com. 531128 JED NO I PO SO BAN, 39m2, Grbavica, nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7333-621. 531106 PRO DA JEM stan u potkrovqu, kombinacija krovnih i redovnih prozora, 1.5-soban, 49m2 po ceni od samo 30.000. evra. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:21286), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531135 MA WI jednoiposoban stan 35 m2, ukwièn, Novo naseqe, cena - 32000. Tel. 6624-218. 531320 RE NO VI RAN, jednoiposoban 42m2, kod Sajma, Stevana Mokrawca, opremqena kuhiwa, lepa terasa, useqiv, ukwièn. Hitno i povoqno. Telefon 063/517-846. 531330 NO VI JI jednoiposoban 40m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, lep i funkcionalan stan, gradsko grejawe, terasa 45.000. Telefon 063/517846. 531331 BU LE VAR 50m2, jednoiposoban, ukwièn, lift, terasa, dva sanitarna ~vora 41.200. Slike na sajtu www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 531343 LI MAN IV, Ive Andri}a 40m2, lift, terasa, ukwièn, odmah useqiv 41.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531340 NO VA DE TE LI NA RA 44m2, jednoiposoban sa terasom, nov, odmah useqiv, ukwièn 46.400. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531341 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, niè spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Telefon 063/8680335. 531354 NA NO VOM NA SE QU mawi jednoiposoban stan 42m2. Hitno i povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531284 JED NO I PO SO BAN stan povr{ine 41m2 u novoj zgradi drugi sprat sa kompletnim name{tajem. Hitno zbog odlaska u inostranstvo, cena 30.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531286

U CEN TRU prodajemo jednoiposoban stan 40m2 u novoj ukwiènoj zgradi stan je na prvom spratu cena 37.000. [ifra 10001290. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531287 LI MAN II u blizina Keja, izuzetan stan 40m2, slike govore pogledati na www.ne kret ni nemoj dom.com. [ifra 1001336. Telefoni: 451-318, 523-193. 531288 STRO GI CEN TAR, Ulica Petra Drap{ina, 32m2, I sprat, lift, terasa, ukwièn, odli~an. Uz stan parking prostor. 39.200E Telefon 063/775-9121. 531309 U NAJ LEP [EM DE LU Novog naseqa, Ulica Seqa~kih buna u blizini {kole jednoiposoban ukwièn stan od 35m2. Cena 29.000E. Hitno! Telefon 063/775-9121. 531310 DVO SO BAN, odmah useqiv stan na Limanu, 54m2. Lift, terasa, ukwièn. Cena 52.500E. Hitno! Telefon 063/777-6233. 531311 U BLI ZI NI ABC-a, renoviran, ukwièn, odmah useqiv dvosoban stan stan 51m2. I sprat, lift, terasa. Odli~na ponuda, povoqno! 47.500E. Telefon 063/775-9121. 531312 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kompletno renoviran dvosoban stan 63m2 prvi sprat ukwièn iz kompenzacije, hitno, povoqno 59.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531289 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwièn okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531290 NA DE TE LI NA RI klasi~an dvosoban stan, sobe nisu prolazne, 50m2, prvi sprat, ukwièn, renoviran, hitno, povoqno 39.300. Telefoni: 451-318, 523193 ponuda na www.ne e kret ni nemoj dom.com. 531292 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban, 44m2, na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina investitor „Moj dom”. Pozovite 523-193, 451318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531293 KOD SU DA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwièn zgodan i za kancelariju!!! Telefon 063/8680-335. 531355 STA NI CA!!! Odli~an kompletno sre|en dvosoban stan od 48m2 niè spratnosti. Hitno i povoqno!!! Pozovite 021/6363307. 531356 NOV dvosoban stan na Limanu III od 65m2 na drugom spratu u ekstra zgradi!!! Telefon 063/8680-335. 531357 GR BA VI CA!!! Odli~an noviji stan u odli~noj zgradi od 48m2 jako lepog rasporeda sa terasom. Pozovite!!! Telefon 063/8680-335. 531358

nedeqa16.oktobar2011.

PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531342 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana 56.700. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531345 LI MAN IV 52m2, odli~an dvosoban, lift, terasa, ukwièn, zgrada od fasadne cigle 49.500 nije fiksno. Telefoni: 444107, 633-7853. 531346 KEJ, 46m2 noviji dvosoban, ukwièn, lift, terasa 52.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531347 HIT NO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, ukwièn, zbog puta u inostranstvo 49.000. Telefon 063/517846. 531332 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwièn, kompletno name{ten 46.500. Telefon 063/517-846. 531333 KLA SI ÂN dvosoban u funkciji dvoiposobnog 53m2, ukwièn, odli~an raspored, bez ulagawa, blizina @. stanice. Tel. 6624-218. 531321 LI MAN I, ukwièn dvosoban stan 49m2, povoqno. Tel. 6624218. 531322 PRO DA JEM odli~an, komforan dvosoban stan od 59m2, kod Limanske pijace. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra 20325), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531136 NOV i odmah useqiv dvosoban stan na Novoj Detelinari, sa povratom PDV-a. Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:21722), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531137 BU LE VAR, nov, neuseqavan dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, drugi sprat, 42m2, cena 58.400 evra, ukwièn, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/427-277, ({ifra:21762), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531138 HIT NO!!! Stan na Limanu 3, dvosoban 73m2, prvi sprat, dvori{no orijentisan i osun~an, dobar raspored, cena za dogovor. Telefoni: 065/20-19-004, 021/427-277, ({ifra:21718), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531139 DVO SO BAN, 53m2, Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena:45.000 evra. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 531109 DVO SO BAN, 52m2, centar - S. Musi}a, stan salonskog tipa na 2. spratu, okrenut na dve strane, ukwièn, blizina fakulteta, Spensa… Vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/5577-58. 531110

PRO DA JEM stan od 59m2+30m2 u Ul. Partizanskih baza br.29, ukwièn, useqiv, cena 41.500 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/427-277, ({ifra:20716), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531129 SO CI JAL NO - dvosoban, 54m2, ukwièn - useqiv, 1. sprat, terasa, CG, sa garaòm od 15m2, cena-61.800 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 531155 EKS KLU ZIV NO - novogradwa na Bulevaru, kvalitetan dvosoban stan, 50m2, ~etvrti sprat, cena 61.800 evra. Telefon 064/2003-103, ({ifra:20353), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531133 NO VA DE TE LI NA RA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531134 HIT NO!!!!! 55m2-dvosoban-mogu} dvoiposoban-useqiv-ukwièn, @elezni~ka stanica, 2. sprat, terasa, sre|en-bez ulagawa, cena-51.500 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/661-4200. 531167 @. STA NI CA, 45m2 - dvosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwièn-odmah useqiv, cena-46.400 evra. Telefoni: 064/823-6621, 6614-200. 531170 MO LI JE RO VA ul., 51m2-sre|en dvosoban-mogu} dvoiposoban, ukwièn - useqiv, 1. sprat, CG. Cena-42.200. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963. 531174 NO VA DE TE LI NA RA nov stan,49m2 na tre}em spratu, odmah useqiv 46.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531193 LI MAN stan 54m2, ukwièn, lep raspored, na petom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 661-2262. 531194 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” ukwièn noviji stan na II spratu, cena 48.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 531233 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE prodajem ukwièn 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 531234 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwièn stan, 64m2. Telefoni: 063/780-99-09, 522-177. 531262 SA LA[ kod Tise, veli~ine 50m2 objekat/5400m2, pogodan za ìvqewe, u odli~nom stawu, cena 15.500E. Telefoni: 522177, 064/215-60-90. 531268 DU [A NA VA SI QE VA odli~nog rasporeda stan 64m2, odvojena trpezarija kao tre}a soba, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531199

nedeqa16.oktobar2011.

STA RA DE TE LI NA RA odli~an dvosoban stan 50m2 na prvom spratu, dobro stawe, ukwièn za 42.200. Telefoni: 528531197 137, 661-2262. LI MAN, ukwièn stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 531231 DVO SO BAN, Liman II, ukwièn, lift, vi{a spratnost, 61m2, povoqno, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 531214 DVO SO BAN, Bra}e Ribnikara, IV sprat, lift, ukwièn 44m2, povoqno, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797. 531216 GR BA VI CA, Tolstojeva ul., novija zgrada 2.0 stan od 53m2, cena 54.600. Telefon 064/22095-65, www.bo mil.rs. 531227 NO VO NA SE QE, [onsi, prodajem odli~an ukwièn i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 48.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531228 PRO DA JEM 30m2 kod Sajma mawi jednoiposoban stan za 31.000. Telefon 6447-622. 39551 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi, 450E/m2. Brzo gotov. Telefon 063/598-878. 39434 RAD NI^KA, 37, prodajem 1,5 stan, prvi sprat, 42m2, ukwièn, renoviran, cena 53.000E. Telefon 064/150-125-2. 39568 JED NO I PO SO BAN, 40m2, II sprat, ukwièn, terasa. Cena 34.000E. Telefon 060/0557-924, 060418-3223. 39570 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawiì za ku}u u Novom Sadu cena dogovor. Telefon 061/7222928. 38625 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwièn. Telefon 064/128-47-49. 39262 PRO DA JEM stan 46m2, bez posrednika u ]irpanovoj ulici, preko puta Futo{ke pijace, 1.200E/m2. Telefon 064/333-2819. 39388 CEN TAR, 60m2, II, CG, sa ili bez garaè u zgradi 15m2, u vrlo povoqnom okruèwu za ìvot. Telefon 063/516-133. 39443 TOL STO JE VA 50m2 visoko prizemqe, ukwièn. Telefon 062/543-816. 39522 HIT NO prodajem nov odmah useqiv dvosoban stan 43m2 za 46.000 sa PDV. Telefon 6447622. 39548 PRO DA JE MO nov odmah useqiv dvosoban stan 48m2 u Temerinskoj ulici na tre}em spratu za 50.000 sa PDV. Telefon 6447-622, 063/540-165. 39553 VESELINA Masle{e 50m2, 4. sprat, ukwièn. Telefon 064/4950-427. 39638

KA ]E DE JA NO VI] dvoiposoban stan 71m2, stan komplet renoviran, odli~an, zgrada od fasadne cigle. Telefoni: 528137, 063/538-166. 531200 „ABC” CEN TAR, ukwièn originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531235 BU LE VAR, kod Stadiona u blizini Spensa, ukwièn stan od 64m2 odli~nog rasporeda, cena 52.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531236 GR BA VI CA, kod hotela „Aleksandar” prodajem noviji ukwièn 2.5 stan od 67m2 u odli~noj zgradi „MG” gradwa. Telefon 063/82-88-377, www.bo mil.rs. 531237 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516478, www.bo mil.rs. 531238

oglasi

RAD NI^ KA ULI CA, ukwièn, odmah useqiv 2.5 stan od 69m2. Telefon 636-6952, 531243 www.bo mil.rs. KOD LI MAN SKOG PAR KA, ukwièn originalno 2.5 stan po ceni od 64.500 na II spratu. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531240 EKS TRA! Dvoiposoban 47m2 ukwièn - Nova Detelinara odmah useqiv, CG, terasa, lift. Cena: 46.500 evra! Telefoni: 064/823-6601, 021/66-14200. 531158 NOV - centar, 53m2 - dvoiposoban-odli~an raspored, prazanodmah useqiv, terasa, CG, moè kredit. Cena sa PDV-om: 54.600 evra. Telefoni: 064/8236610, 021/424-963. 531161 RAD NI^ KA ul. 77m2-klasi~an dvoiposoban stan, terasa, lift, CG, ukwièn-useqiv, cena-77.200 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 531166 DVO I PO SO BAN, 72m2, N. naseqe - K. Dejanovi}, stan u zgradi od crvene fasdne cigle, 2. sprat, terasa, okrenut na dve strane, ukwièn i odmah useqiv. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 531107 OD LI ÂN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwièn,idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit.Jeste deseti sprat pod plo~om,ali je lokacija izuzetna,a cena je vi{e nego povoqna. Telefoni: 065/2019-013, 021/520231, ({ifra:21285), www.so lisne kret ni ne.com. 531140

NOV, useqiv stan 59m2 na Somborskom bulevaru. III sprat, lift, terasa. Odli~an raspored. Uredni papiri, povrat PDV-a. Povoqno! Telefon 452-942. 531316 HIT NO!!! Grbavica, nov, ukwièn, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685. 531315 NA LI MA NU III u [ekspirovoj ulici, klasi~an trosoban stan, 66m2, na drugom spratu, ukwièn, 62.000, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523-193, ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531295 NA BU LE VA RU preko puta Lutrije, 83m2, u odli~noj zgradi, lift, terasa, ukwièn, sre|en, peti sprat, 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531296 GR BA VI CA, ukwièn trosoban dupleks 66m2, bez ulagawa, terasa, povoqno. Tel. 6624-218. 531323 MAK SI MA GOR KOG, trosoban stan kompletno renoviran, dve terase, dvostran 72.100. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531348

OD LI ÂN nov useqiv dvoiposoban stan na Somborskom bulevaru 66m2, sa novim name{tajem na 3. spratu sa liftom i terasom, za 71.500 evra. Telefoni: 021/520-231, 065/20-19011, ({ifra 21663), www.so lisne kret ni ne.com. 531141 PRO DA JEM nov neuseqavan 2.5-soban stan na Somborskom bulevaru, izvanrednog rasporeda 50m2 za 55.000 evra Telefoni: 065/20-19-013, 021/451-570, ({ifra 21652), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531142 IZ U ZE TAN mawi dvoiposoban stan na Grbavici, 47m2, name{ten i odmah useqiv, po ceni od 57.700 evra. Videti na na{em sajtu. Telefoni: 065/20-19010, 021/451-570, ({ifra:20565), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531143 BE O GRAD SKI KEJ, ukwièn dvoiposoban stan 68m2, nià spratnost, povoqno. Tel. 6624218. 531324 NO VO NA SE QE, Seqa~kih buna, prvi sprat, 70m2, 64.800. [ifra 1001261. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 531294 U BLI ZI NI PO RO DI LI [TA nov, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2. II sprat, terasa. Kupatilo + WC. Uredni papiri. 62.000E. Telefon 063/692-917. 531313

STA NI CA 70m2, klasi~an trosoban, dva sanitarna ~vora, dve terase, odmah useqiv, ukwièn 67.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531349 OD LI ÂN trosoban stan u centru, na prvom spratu, Ulica Vase Staji}a, idealan za advokatsku kancelariju, 83m2, vlasni{tvo. Telefoni: 064/1126239, 021/520-231, ({ifra 21681), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531145 TRO SO BAN, 90m2, centar - S. Musi}a, stan salonskog tipa na 1. spratu, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, mogu}a zamena za mawi stan, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-7758, 021/55-77-58. 531108 TRO SO BAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi - do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Telefon 063/7333-621. 531105 POD BA RA - nov - useqiv- trosoban, 60m2 - 2. sprat, CG, terasa, ekstra raspored. Cena za gotovinu - 52.500 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 531175 KLA SI ÂN trosoban stan, 77m2-Novo naseqe-Bate Brki}a, terasa, CG, komplet renoviran, ukwièn-useqiv, cena67.200 evra. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779. 531176

@. STA NI CA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 531241 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 531245 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, ukwièn, prazan, odmah useqiv stan od 71m2 po ceni od 63.800. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 31239 LI MAN DVA korektan stan 72m2 na ~etvrtom spratu sa liftom za 66.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531201 TRO SO BAN, nov, blizina Temerinske, II sprat 71,5m2, 59.500 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 531209 HIT NO prodajem! Dvori{ni deo ku}e TS, 58m2, Suboti~ka ulica - bliè F. putu, kompletno renovirano, odmah useqivo, pripadaju}i deo dvori{ta cca 30m2, cena samo: 19.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 531183 TRO SO BAN, Liman II - Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 531213 DU [A NA VA SI QE VA III sprat, bez lifta, 65m2, blizu Keja. Telefon 062/645-869. 39529 NO VO NA SE QE, prodajem izuzetno povoqno lep mawi, komforan trosoban stan od 50m2 na drugom spratu, pored obdani{ta u ulici Stevana Hristi}a. Cena 41.500Evra. Telefon 060/6395-625. 39396 PRO DA JEM stan, 95m2 u novijoj zgradi na prvom spratu sa garaòm, u ulici Bore Prodanovi}a. Telefon 064/1046630. 39478 PRO DA JEM trosoban stan ul. @arka Zrewanina, 75m2, drugi sprat, CG, odmah useqiv, 60.000E. Telefoni: 011/2765036, 011/2766-092. 39534 PRO DA JE MO trosoban stan kod Master centra na prvom spratu za 64.000, novija zgrada. Telefon 6447-622, 063/540-165. 39554 PRO DA JE MO trosoban ukwièn i odmah useqiv stan 78m2 na Limanu za 70.000. Telefon 063/540-165. 39555 LIMAN IV, 2,5soban, 69m2, kompletno renoviran, 7. sprat, bez posrednika, cena 71.000e. Telefon 062/552-887. 39622

LI MAN 3, prodajem ukwièn 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs. 531246 CEN TAR, nova zgrada 3.5 stan na II spratu 79m2, luks, ukwièn, odmah useqiv. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531248 LI MAN, ukwièn 3.5 stan od 92m2 na II spratu. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 531250 BE TA NI JA u Majevi~koj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66952, www.bo mil.rs. 531251 HIT NO!!!! 92m2-perfektan raspored, nov-neuseqavan, 2. sprat, lift, terasa, CG, ukwièn. Cena sa PDV-om - 82.400 evra-nije fiksno! Telefoni: 064/823-6607, 021/6614-200. 531165

dnevnik LI MAN III, odli~na pozicija, kvalitetna gradwa, troiposoban stan, 80m2, drugi sprat, ukwièn i dobro projektovan...moè i zamena, moè i kredit! Telefoni: 064/2003103, 021/427-277, ({ifra:20343), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531146 OD LI ÂN funkcionalan troiposoban stan na Beogradskom keju. Telefoni: 063/77-26845, 021/520-231, ({ifra: 14466), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531147 LI MAN III, troiposoban, ukwièn, lift, terasa, odli~an raspored, kod limanskog parka 86.500. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 531350 KOD LI MAN SKOG PAR KA!!! Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwièn. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363-307, 063/8680-335. 531359 CEN TAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwièn useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213. 531360 NA LI MA NU DVA u zgradama crvene fasadne cigle odli~an troiposoban stan 83m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwièn bez ulagawa. Telefoni: 451-318, 063/550-387, kompletna ponuda, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531299 HIT NO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 133m2 na drugom spratu, ukwièn, lift, terasa, komplet sre|en. Telefoni: 523-193, 060/07853-782, kompletna ponuda, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531301 EKS KLU ZI VAN petosoban stan 170m2 u vili sa tri stana, mirna ulica 200m od Bulevara oslobo|ewa. Uredni papiri. Ekstra cena! Telefon 452-737. 531317 LEP izuzetno sre|en salonski stan kod skup{tine 112m2, cena. Povoqno! Telefoni: 451318, 060/075-37-82, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 531297 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 531361 GR BA VI CA!!! Potpuno nesvakida{wi ekstra sre|en stan od 112m2, dupleks. Pozovite!!! Telefoni: 063/8680-335, 063/500213. 531362 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Telefon 063/8680-335. 531363 NO VA DE TE LI NA RA 89m2 petosoban dupleks, podno 103m2 62.000. Telefoni: 444107, 633-7853. 531351 PO VOQ NO! êtvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531148 ALEK SAN DAR GRAD WA Grbavica, 121m2 na drugom spratu, dvostrano orjentisan. êtvorosoban. Brzo useqiv. Sa garaòm cena 129.000 evra Telefoni: 063/520-296, 021/427277, ({ifra:20803), www.so lisne kret ni ne.com. 531149 BU LE VAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Moè i na rate! Telefon 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 531150 PRO DA JEM ili mewam za ve}i, stan 114m2 luks opreme u 2 nivoa, ukwièn, modernog enterijera sa prelepim detaqima, Ul. Bra}e Ribnikara. Stanu pripada i parking mesto. Za detaqe pozvati 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra 21244), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531151

LI MAN 2, klasi~an ~etvorosoban limanski stan, 95m2, drugi sprat, ukwièn, dobar raspored, pravi porodi~an stan. Telefoni: 064/449-12-70, 021/427-277, ({ifra:21714). 531152 VE LI KI, porodi~an stan 92m2, sa garaòm, ~etvorosoban, dve terase, ukwièn i dobro odràvan, cena samo 103.000 evra. Pogledajte na{ sajt. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra:21774), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531153 GR BAV CA, prodajem noviji useqiv i ukwièn 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531249 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 531247 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 531203 CEN TAR u blizini Spens-a kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 531204 Ê TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 531205 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwièn. Samo na ovom broju 063/811-7331. 531202 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje. Hitno! 65.000. Telefon 063/517846. 531334 CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523193, 451-318, www.ne kret ni nemoj dom.com. 531300 LI MAN IV 130m2 ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak. Stan je renoviran, vlasnik. Telefon 063/77-57-617 i 063/213-246. 37285 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u najuèm centru Novog Sada, 90m2 + terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046. 39280 PRO DA JE MO lep petosoban stan u Danila Ki{a ulici za 119.000. Telefon 063/540-165. 39556 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 36999 ]IR PA NO VA nov, 77m2 3, 5 4/4 lift, lep funkcionalan, dvostran, odli~na lokacija, vlasnik, moè ke{, kredit ili zamena za Beograd.Telefon 063/346-288. 39281 PRO DA JE MO klasi~an troiposoban stan na Limanu za 86.000, ukwièn, odmah useqiv. Telefon 6447-622. 39557 LIMAN II, ~etvorosoban 95m2, 2. sprat, bez posrednika. Telefon 064/330-1122. 39623

KU PU JEM ku}u na Telepu, iskqu~ivo na potezu izme|u Bulevara Evrope i Suboti~ke ulice. Ponude na telefon 063/527-459 ili 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 531112 NA PRO DA JU ku}a na Telepu, dvojna ali samostalna na svom delu placa od 300m2, stambeni prostor 90m2. Cena za dogovor. Telefoni: 065/20-19-004, 021/451-570, ({ifra:30572), www.so lis-ne kret ni ne.com. 531115

oglasi

dnevnik

HITNO!!!! 89m2-stambeno - ku}a, plac 360 m2-ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena: 37.600 evra. Telefoni: 064/823-6607, 021/542-779. 531164 KU]A {iri centar - Branka Radi~evi}a, 80/150m2, ukwièna, odràvana cena: 55.000 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 531206 TELEP, novija ukwièna ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs. 531255 NOVI SAD, Slana Bara, ukwièna ku}a 215m2, plac 480m2-100.000E, nije fiksno. Prizemqe + sprat, fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa. Telefoni: 065/5454-038, 526-622. 531258 KU]A 200m2 na placu 517m2, Telep, Petefi [andora, prizemqe i potkrovqe u sirovom stawu, 55.000. Telefon 063/517846. 531327 FUTOG, ukwièna ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Telefon 063/828-83-77. 531254 KU]A i poslovni prostor kod crkve na Tekijama 1000m2, plac 2562 m2 dozvoqena gradwa vi{e odjekata SU + P + PK. Svaki dogovor mogu}. Telefoni: 522-177; 065/544-038. 531269 U KAMENICI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. 531274 KU]A, Sremska Kamenica, ukwièna, 110m2 + 60m2, hitno, cena 55.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797. 531207 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwièna 93.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 531335 NOVI SAD - Parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 531113 PRODAJEM gra|evinske placeve na Klisi, povr{ine od 400-500m2. Telefoni: 065/20-19010, 021/427-277, ({ifra:70427), www.solis-nekretnine.com. 531114 OBRADIVO zemqi{te 23 jutra, \ur|eva~ko-Mo{orinski atar. Povoqno, 4 jutra pored auto-puta NS-BG 38.000 evra, 6 jutara pored auto puta 98.000 evra. Telefoni: 526-622, 064/215-60-90. 531265 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.700m2 pogled na Novi Sad, ravan, hitno, povoqno, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 31210 GRA\EVINSKI PLACEVI, Popovica, Bocke, Ledinci. „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 531211 GRA\EVINSKI PLAC u Ledincima 757m2, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pk, ravan, u ulici na asfaltu, prikqu~ci na ulici, front 34m, ukwièn, cena: 11.500. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 531184 BISERNO OSTRVO, vikendica 70m2, asfaltni put, plac 1150m2, 14.000E. Telefoni: 522177, 064/215-60-90. 531261

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwièna. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 38796 NOVIJA ku}a, dva stana 190m2 + 90 suteren, pored Bulevara Evrope, mirna ulica. Telefon 021/401-904 posle 17 ~asova 39032 SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa.cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 39268 PRODAJEM ku}u nova name{tena S. Pa{}ana 100 m2 ili mewam moè i za Rijeku. Telefon 063/386-136, 064/25-10-929, 021/504-690. 39332 PRODAJEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 39425 PRODAJEM ili izdajem ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 064/820-58-14. 39437 SREMSKA KAMENICA, ukwièna ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16. 39446 HITNO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod @elezni~ke stanice. Telefon: 064/611-73-75. 39458 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, moè i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 39469 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i garaà, sve ukwièno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367. 39516 ÊNEJ - komforna ku}a 120m2, nusprostorije, plac 1350m2 prodajem, 65000E ili mewam za stan 30 - 45m2 u Novom Sadu. Telefon: 063/7667793. 39284 KU]A u Sremskoj Kamenici, bez ulagawa oko 300m2, plac oko 700m2, na prodaju, moè jedan stan + doplata. Telefon 062/890-11-99. 39527 SREMSKI KARLOVCI, ku}a centar, 200m2 na 5 ari, komplet infrastruktura, KTV, klima, vlasni{tvo, Mogu}a parcelizacija. Telefon 021/881-622. 39107 KU]A i plac od 7 ari na prodaju, Stari Ledinci Sime [olaja 16. Telefon 886-628. 39459 PRODAJEM plac u @abqu 20m x 150m. Telefon: 063/7451687. 39266 PRODAJEM vo}wak na Mi{eluku 3. Telefon: 064/11-47-914. 39329 PRODAJEM 9000m2 na auto putu Novi Sad - Beograd front 56m, deo kompenzacija. Telefoni: 6215584, 064/1148427. 39465 PRODAJEM 20.000m2 na putu Rumenka - Ba~ki Petrovac, ka akva parku, front 275m. Telefon 064/114-84-27. 39466 HITNO ekstra povoqno Popovica, ravan plac 1000+120m2 samo 4.900E. uz asfalt, potok, kaptaìran izvor, osun~an, izuzetan. Telefon 060/7111-303. 39094 ÔRTANOVCI, plac 2.000m2, ravan, voda i struja, pogled na Dunav. Moè zamena za automobil uz doplatu. Telefon 060/0122-472. 39255 SREMSKA KAMENICA, ârdak plac od 7 ari, cena 40E/m2. Telefon 063/548-340. 39303 10 JUTARA ZEMQE u komadu, Fru{ka gora 800 metara, asvalt i fabrika vode. Blizu dve hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 39337 PRODAJEM plac i objekte u zoni male privrede u Beo~inu. Telefon 063/105-0-105. 39436 PLAC, Sremska Kamenica, Ulica vojvode Mi{i}a 33, 330m2, 13.5m front, P+1+Pk, 40% izgra|enosti, pola placa istih gabarita prodato. Telefon 063/12-89-797. 39456

nedeqa16.oktobar2011.

ALUMINIJUMSKI BROD 11h3m, dizel, dobro opremqen, cena 15.000e, mo`e auto. Telefon 062/552-887. 39624

[PORETI, pe}i, kamini, eta`i na drvo, termoakumulacione, gasne pe}i, grejalice, radijatori, bela tehnika sa spoqnim o{te}ewem. Telefon 021/528-822. 37531

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 39430

PRODAJEM plac, novi Futog, 675m2, 14 m front, ~istvo vlasni{tvo. Telefon 064/185-6613. 38899 PLACEVI, ru{evne ku}e i novije zavr{ene useqive ku}e. Mogu}e kompenzacije, cena 20.000 - 120.000Evra. Telefon 063/585-076. 39483 ALIBEGOVAC plac 130 kvm objekat nedovr{en sve na placu. Telefon 062/543-816. 39523 TATARSKO BRDO 600m2 za individualnu gradwu sa svim papirima. Telefon 062/890-1199. 39525 NA ARTIQEVU (Popovica) na Fru{koj gori prodaje se vikendica sa velikim placem. Telefon 062/466-451. 39374

LOKALI, Novi Sad, Bulevar cara Lazara 102, ukwi`en, 38m2, uli~ni portal. 19m2 Dunavska, povoqno - mo`e i izdavawe. 25m2 Bra}e Jovandi} 37000 evra. Telefoni: 526-622, 065/5454-038. 531266

LOKAL 37m2 u Jovana Mar~oka kod Mornarice, Liman 4, izdajem. Cena 100 evra. Telefon 063/811-27-14. 39441 ADVOKATI - prodajem dvosobni stan, prera|en u kancelarije, 57m2, velika terasa, gas, dve klime, „Bulevar Evrope” Telefon 064/427-14-61. 39369 PRODAJEM ili izdajem povoqno magacinski prostor (halu) 270m2 u Ka}u sa kompletnom infrastrukturom, pogodno za proizvodwu ili skladi{tewe. Telefon 063/500-576. 39399 PRODAJEM {ampoweru kori{}enu osam meseci. Cena 15000 dinara. Telefon 064/277-35-07. 39449 IZDAJEM lokal J. Veselinovi}a, pogodan za trafiku i mewa~nicu. Telefon 064/4950-427. 39639 GRBAVICA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 531252

KUPUJEMO poslovni prostor u centru (pe{a~ka zona) Novog Sada, ukoliko je izdat na du`e vreme iskqu~ivo od vlasnika, ukwi`en. Ponude slati na e-mail: status.ns1@gmail.com ili Telefoni: 063/1124-911. 531270

INVESTITOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj etaì 150m2, visina 4m. Telefoni: 021/523-193, 021/451318, www.nekretnine-mojdom.com. 531275 IZDAJE se ugostiteqski lokal u centru Koviqu, moè i druge namene, izme|u 150 i 200 m2. Telefon 061/2239-197, 2988-761. 39248 IZDAJEM povoqno lokal, idealan za agencije 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30A. Telefon: 498-775 i 445-919. 39304 IZDAJEM opremqen kafi} na duè {ifra 100. Telefon 64319-17, 062/160-15-29. 39328 IZDAJEM, prodajem ili mewam za stan uli~ni lokal u Kornelija Stankovi}a povr{ine 26 + 12m2. Telefon 064/266-3894. 39346 IZDAJEM uli~ni lokal 27m2Petra Drap{ina 47, blizu Bulevara, Suda - za advokate, zubare i ostale. Telefon 021/527-258, 021/6621-791, 064/2780-303. 39366 IZDAJEM lokal na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a. Telefoni: 064/3487790 ili 891-754 posle 19. ~asova. 39389

IZDAJEM garaù na Limanu II Bo{ka Buhe 10. Telefon 454934. 39492 IZDAJE se garaà u Novom Sadu, Ul. Gagarinova 2, u bloku garaà, struja, voda, stelaè, 20E mese~no. Telefon 6334856. 39512 PRODAJEM garaù od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900Eura Telefon 063/520-245. 38383

KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Pla}am maksimalno. Dolazim odmah po pozivu. Telefon 064/337-7695. 38527 PRODAJEM mazdu-karavan 1.600 kubika 323, 90 godi{te u voznom stawu. Telefon 6330891, 062/8586-667. 39566 OPEL KADET suza, 1.3, 1987 godi{te, ispravna, registrovana, atestiran plin, kuka, dobre gume, vlasnik. Telefoni: 064/1173455, 021/764-512. 39454 HITNO - povoqno prodajem {kodu 120L. Pogodna penzionerima, pecaro{ima, pija~arima. Registrovana do 26. 8. 2012. godine. Telefoni: 021/6624151, 529-642. 39490

HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, garaà, skidawe vlage sa zidova. Moè i odloèno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731895 i 064/128-94-87. 38026 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63. 39256 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612570 od 9-12 15 -19. 9398 ROLETAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127141. 39402 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 39421 MOLER-FARBAR - radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora lepqewe tapeta, . Telefon 6435-095. 39444 OTAC I SIN vr{e sve molersko - farbarske usluge brzo i kvalitetno. Telefoni: 064/0765-195, 021/791-615. 39471 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje, moj materijal. Telefon 064/155-4029, 021/630-1524. 39587 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odloènog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 38575 JORGANXINICA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463-362 39646

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 38776 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 38777

POTREBNI elektroinstalateri sa pet godina radnog iskustva i voza~kom dozvolom B kategorije. Telefon: 065/8555568. 39296 HONORARNO zaposlewe daktilografa profesionalnog na dnevnim i popodnevnim radnim ~asovima. Ostalo po dogovoru, isplata odmah po dovr{ewu dnevnog rada. Telefon 021/6333-022. 8-14 - od 15-18 ~asova. 39387 NOVI SAD, Beograd, Evropa, potrebni: diplomirani farmaceuti, laboranti, gerontonegovateqice, medicinske sestre, bebisiterke, guvernante, dadiqe, doma}ice ku}e, konobarice, {ankerice. Telefon: 021/400-148. 39562 KU]NA NEGA, gerontolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge. 021/400-148. 39563 AGENCIJA za ~uvawe i brigu o deci u zavisnosti od uzrasta deteta nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama. Telefon: 021/400148. 39564 POTREBNA `ena iz Novog Sada za pomo} u ku}i. Telefon 062/8734-022. 39628

BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj, belu tehniku i ostalo. Telefon 063/779-5150. 38894 PRODAJEM drveni trokrilni prozor sa roletnama. Telefon: 6213545. 39265 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78-240 39272 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 39273 KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85495. 39274 KUPUJEM kwige: na veliko i malo. Ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije... Telefon 064/99-45002, Mile. 39350 PRODAJEM bukova drva, mogu}a usluga rezawa i cepawe, prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 39428 MEDICINSKI TEHNI^AR penzioner, sa iskustvom u gerijatriji nudi pomo} i negu starijoj mu{koj osobi. Telefon 063741471. 39479 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/184-0236, 061/1840-237. 39565

Posledwi pozdrav kumu

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe d`ema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 39033

Jovanu Stoj{i}u POKLAWAMO lepe male ma~i}e stare 5 nedeqa. Telefon: 064/11-43-730. 39574

HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624503, 064/6588-613. 39182

od porodica: Joci} i Begovi}.

OG-2

^iTUQe l POMeni

nedeqa16.oktobar2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj snaji i jetrvi

Qubici Grun~i}

Posledwi pozdrav kumi

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj snaji

POMEN Danas, 16. 10. 2011. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{a draga i voqena

Bubi

Qiqana Bana}anin ro|. Kalezi}

od: prijateqa Milovana, prije Spomenke sa sinom Markom.

O`alo{}eni: dever Vladimir, jetrva Cica sa decom.

od porodice Nedeqkov.

Qubici Grun~i}

Zauvek u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 39395

39668

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

39665

39666

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwe zbogom divnoj `eni, na{oj dragoj drugarici

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Bubi od: kom{ija Vujasinovi}, Hlo`an, Naumov, Pantelinac i Gruji}.

od: wenih kom{ija Nedeqke Tokin, porodice @ivani}, porodice Stojkovi} i porodice Pantelinac.

39664

Tiho i skromno kao {to je i `ivela, 14. 10. 2011. godine oti{la je na{a draga

39667

Qubici Grun~i} Qubici Grun~i}

od svekra Nikole i svekrve Sofije Grun~i}.

Milica Jasniger ro|. Radovanov

Vujadin i Ikica Komneni} sa decom.

Kremacija i ispra}aj }e se po èqi na{e drage Milice obaviti u najuèm krugu porodice. Oàlo{}eni: suprug Aleksandar, }erke Agneza i Jesenka, zetovi, unuka Ada i unuci Filip, Pavle i Marko.

39674

39631

39663

Kosana Nikoli}

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 60. godini preminula na{a draga i voqena

1952 - 2011.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN Dana, 20. 10. 2011. godine navr{ava se 11 godina od kako nas je napustila na{a

Sahrana je u ponedeqak, 17. 10. 2011. godine, na Novom grobqu, u 10.30 ~asova. O`alo{}ena porodica.

Qubica Grun~i}

OG-1

POMEN

17. 10. 1997 - 17. 10. 2011.

Qubica Grun~i} Sahrana mile i drage nam pokojnice obavi}e se u Novom Sadu, na Gradskom grobqu, u ponedeqak, 17. 10. 2011. godine, u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: suprug Stevan, sin Miroslav, }erka Nata{a, snaja Natalija, zet Mi}a i unuci Aleksandra, Aleksandar i Sta{a.

Pap [andor Posledwi pozdrav na{oj Bubi od: ujaka Bate, ujne Katice i Goge sa porodicom.

39662

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

39676

SE]AWE na moje drage i plemenite roditeqe.

Olga Su{ac

Weni najmiliji `aliti za wom.

Mirko Savi} Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima, ~uvamo te od zaborava.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Porodica i prijateqi. Porodice Su{ac i Jovi~i}.

Tvoji: Jelena, Jasna, Milana i Sale.

39571

ve~no

39600

39640

Darinka Ubavi} Nakon te{ke bolesti zauvek nas je napustio na{ najdra`i suprug i otac

jun 2002.

Qubici Grun~i} od sestre Dragice i {ogora Vlade Jeremi}a. Dobroto na{a, neka te an|eli ~uvaju u Carstvu nebeskom. 39675

SE]AWE Navr{ava se dvadeset godina od smrti na{eg dragog oca i sedamnaest godina od smrti na{e drage majke

Milica Stra`me{terov septembar 2009.

Borislav Wurst dipl. ing. arhitekture 15. mart 1943 - 1. oktobar 2011. ro|en preminuo u Novom Sadu u Mannheim-u Hvala mu za najlep{e godine `ivota. @ive}e ve~no u na{im srcima.

Miqa \oqevi}

Marko \oqevi}

ro|. Vu~evi} 29. 9. 1994 - 29. 9. 2011. 17. 10. 1991 - 17. 10. 2011. iz Zmajeva Sa tugom, po{tovawem i zahvalno{}u, sinovi i }erka Marija.

Branislav Ubavi} oktobar 1987. Uvek u mojim nezaboravqeni...

mislima,

Milan Ubavi} sa porodicom.

39601 39633

O`alo{}eni: Mirjana Wurst Aleksandar Wurst i Melanie Terrier 68165 Mannheim, Werderstr.16, Nema~ka. Datum polaganja urne, u porodi~nu grobnicu u Novom Sadu, bi}e naknadno objavljen u dnevnom listu Dnevniku. 39584

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dragi

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

nedeqa16.oktobar2011.

Pro{lo je dugih {est godina. Ne}emo gledati u zemqu, na nebu si...

[ESTOGODI[WI POMEN

Stevice bio si divan drug, ali si nas izneverio tvojim preranim odlaskom. Neka ti daqe dru`ewe bude sa an|elima dragi na{ Stevice. Sau~estvujemo u bolu sa tvojom porodicom. [kolski drugovi Sa{a Nenadov i Neboj{a Kosti}.

Branislav B. An|eli}

Ranku @uni}u Po~ivaj u miru i neka an|eli ~uvaju mog brata Ranka. O`alo{}eni: brat Darko, snaja Ru`ica, sinovice Mirela i Biqana sa porodicama.

39678

39655

POMEN Danas, 16. 10. 2011. godine navr{avaju se dve godine od kada sa nama nije na{

Tu`nim srcem obave{tavamo da je preminuo na{ dragi i voqeni

Ranko @uni}

Dragan \o{an Po~ivaj u miru, jer }e{ zauvek biti u na{im srcima. Supruga Du{anka, }erke Qiqana i Dragana.

Sahrana je u ponedeqak, 17. 10. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Sne`ana, sinovi Goran i Stefan i majka Jelena.

39653

39654

Danas, 16. oktobra, navr{ile su se dve godine od kako sa nama nije na{ voqeni suprug, otac i deda

Danas je godi{wica smrti na{e drage i voqene

Miodrag Dropo Miki Tata Vasa, mama Milka, Qi~ka, Kempi, Cica, Sandra i Sara.

Branko, volimo te puno, volimo te kao {to si ti voleo nas. Neka svaka na{a suza bude molitva za spas tvoje du{e. S nadom u vaskrsewe i zajedno u `ivot. S qubavqu tvoji: keva Gordana, brat Neboj{a i sestra Olivera sa porodicama.

39658

39413

Volimo te beskrajno...

U krugu porodice, kumova, vernih prijateqa i svih ostalih koji su ga voleli, cenili i po{tovali, ispra}en je na ve~ni po~inak

prim. dr Vladimir Komnenov

Posle duge i te{ke bolesti, u 73. godini umrla je moja mama

Posledwi pozdrav na{em voqenom i nikad zaboravqenom

Nada Mustafa

Jovanu Stoj{i}u

ro|. Mati}

Ovim putem zahvaqujemo svima koji su podelili na{u tugu i toplim re~ima utehe, oslikali wegov lik i wegove vrline ~oveka odanog porodici, prijateqima i svom lekarskom pozivu. Posebno se zahvaqujemo prof. dr Milani Maticki - Sekuli} i prof. dr Draganu Budakovu sa Ginekolo{ke klinike. Hvala lekarima, medicinskim sestrama, tehni~arima iz D. Z. Novi Sad i D. Z. dr Cvjetkovi} i Klini~kog i Urgentnog centra, na le~ewu i nezi. Wegova pa`wa, qubav, po`rtvovanost supruga, najboqeg tate, zeta, te~e i strica, osta}e nam u trajnom se}awu.

Sa velikom tugom o`alo{}eni: sestra Qubica, {ogor Dragi{a, Zlatica, Slavica, Bo{ko, Milan, Dragoslav i Jovana.

Sahrana je danas, 16. 10. 2011. godine, u 11 sati, na grobqu, u @abqu. ]erka Hana sa porodicom. 39677

39672

Danas, 16. 10. 2011. godine navr{avaju se dve godine mom dragom suprugu

Sa bolom u srcu i du{i, u neizmernoj tuzi se opra{tamo sa voqenim

Wegovi: supruga dr Ksenija, }erka Sandra i sin Nenad. 39400

Nade Vla{ki ro|. Vla{kali}

Osman Hrapovi} 16. 10. 2009 - 16. 10. 2011. Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: supruga Nada, }erka Azra, sin Nexad i unuk Branislav. 39480

[ESTOMESE^NI POMEN

po{tovawem

Jovanom Stoj{i}em

Aleksandru Pe{kanu

preminulim u 52. godini Sahrana je u ponedeqak, 17. 10. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Supruga Marica.

O`alo{}ena porodica Stoj{i}.

39445

39362

POMEN

POMEN S qubavqu i se}amo se na{eg

Neumitna smrt Te je odnela, ali ne potpuno. U na{im si mislima i se}awima. Sa qubavqu Te spomiwemo, od zaborava ~uvamo. Tvoja plemenitost i dragi nam lik ne}e izbledeti dok `ivimo. O`alo{}eni: Miodrag i }erka Gordana sa porodicom.

39671

Umro je na{ voqeni ujak i brat

Dana, 22. oktobra navr{i}e se godina dana od rastanka sa voqenim suprugom, ocem i dedom.

Jovan Stoj{i} Danila Luka~a

Rade Peri{i}

@ivko Smu|a

1923 - 2007.

Kad smo se radovali bio si najveseliji, kad smo tugovali delio si na{u bol. Tvojim odlaskom osta}e ve~na praznina u na{im `ivotima. Neute{ni: sestra Radmila, sestri} Vladimir sa suprugom Draganom i decom Nata{om i Nevenom, sestri~ina Jasmina sa suprugom Draganom i sinom Ivanom.

Supruga Kosa i deca sa porodicama.

Oti{ao si daleko, ali su ostali tragovi i se}awa na tebe. Tvoji: supruga, }erka i unuke.

39383

39271

Tog tu`nog dana kada je prestalo da kuca tvoje plemenito srce izgubila sam najve}eg prijateqa, druga i `ivotnog saputnika.

39673

TU@NO SE]AWE Pro{lo je 10 godina, odnosno 1 godina od kako nisu sa nama

Milak

Bo`ijom voqom smo rastavqeni, ona je ja~a od `ivota, ali ne i od qubavi i ose}awa koja nosim u du{i prema tebi. 18. 10. 1971 - 18. 10. 2011.

21. 4. 1990 - 21. 4. 2011.

Natalija Bogoqub [oklova~ki Voli te tvoja Marija. Uspomenu na drage i divne roditeqe ve~no }u ~uvati s qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u.

2001 - 2011.

Dragi [oklova~ki sa porodicom. 38999

\okica

39442

Mladen 2010 - 2011.

Uvek }e biti u na{im mislima. Jovanka: supruga i mama i dr Mira Pani}: }erka i sestra sa svojom porodicom. 39660

tv program

nedeqa16.oktobar2011.

Ток шок Шокантне ауторске приче Тање Савовић, Ксеније Јовановић и Мирка Слокара изазваће ваше осмехе као и дилеме: да ли је то могуће и како реаговати у датим ситуацијама? Различита мишљења познатих гостију и стручних саговорника доводе нас до решења. Гости: супер модел Нуша Шенк и музичар Никола Костић. Водитељи: Марина Буљовчић и Немања Грујин (РТВ 1, 21.00) 07.00 08.00 08.05 08.07

ТВ Баштина Вести Стање на путевима Најлепше бајке света: Палчица 08.55 Најлепше бајке света: Авантуре Моби Дика 09.40 Колико се познајемо 10.35 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Таблоид НС 15.30 Вести за особе са оштећеним слухом 15.40 Здраво живо 16.05 Чари риболова 16.30 Центар света 17.00 ТВ Дневник 17.30 Мери и Макс, филм 19.30 ТВ Дневник 20.05 Апокалипса – 2. светски рат 21.00 Ток шок 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 23.55 Апокалипса – 2. светски рат 00.50 Таблоид НС

07.30 Српски екран, емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Варијете 09.30 Фаца 10.25 Музички програм 10.40 Програм за децу (слов) 11.00 Буквар братимљења: Срби и Словаци, серија на словачком 11.30 Емисија за село (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 13.30 Мађарска народна музика: Gyongyos bo kre ta 2009. 4. део 14.00 Заједно 14.30 Осећајте се као код куће, док.ем.на мађарском са титл.на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Такмичење ученика Вере Виткаи Ковач (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 20.30 Породични магазин на словачком:Фестивал „Златни кључ“ – Селенча 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Бивша љубавница, филм 00.50 ТВ Продаја

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15

Глас Америке ТВ Продаја Портрет привредника Музичка емисија Више од откоса Филмски програм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Била једном једна недеља Вино и виноградарство Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.05 08.00 09.06 10.59 12.33 13.00 13.15 13.30 14.17 15.01 15.25 16.13 17.15 17.50 18.26 19.00 19.30 20.05 20.57 22.30 22.35 23.55 00.15 02.04 02.36 03.19 03.32 04.06 04.57

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Породично благо Моја лепа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Породично благо Балкан : Сећање на Тошета Вести Браћа по оружју Дневник Егзит 2010 Моја лепа Србија Балканском улицом Гастрономад Сасвим природно Сат Породично благо

Балкан - сећање на Тошета

06.30 08.10 08.30 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.20 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Серијски програм Цртани филм Док. програм: Човек лав Документарни програм Сокаче Док. програм: Повратак уај Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Филм Вести Серијски програм Вести Спорт нетворк Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Серијски програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Филм

Специјална емисија окупиће музичку елиту са простора некадашње СФРЈ у знак сећања на трагично преминулог македонског певача. Његове песме певаће: Калиопи, Аки Рахимовски, Хари Варешановић, Александра Радовић, Јелена Томашевић, Бора Дугић, Тони Цетински, Сергеј Ћетковић, Нина Радојчић, Антонија Шола, Марија Шерифовић, Саша Ковачевић, Борис Режак, Мари-Мари. Водитељка: Маја Николић-Јапунџа (РТС 1, 20.57)

Запамти ме

09.58 10.29 11.00 12.00 12.25 13.00 13.30 14.03 14.30 14.56 16.01 17.00 17.29 17.55 19.27 20.15 21.15 22.18 23.05 23.53 00.22 01.43 02.35 03.02 04.02 04.45 05.30

08.00 Премијер лига: Манчестер Сити – Астон Вила 10.00 Тенис 10.30 АТП Мастерс Шангај, Финале 13.00 Премијер лига: ВБА – Волвс 15.00 Руска лига: Рубин – Спартак М 17.00 Премијер лига: Њукасл – Тотенхем 19.00 Премијер лига: Арсенал – Сандерленд 21.00 Белгијска лига: Андерлехт – Стандрад 23.00 Премијер лига, голови 07.30 Домаћин 23.30 Аргентинска лига: Бока Јуни09.00 Филм: Хотел из снова: орс - Белграно Емирати 01.30 Аргентинска лига: Ланус - Велез 10.45 Галилео 11.30 Филм: Бекство у зору 13.45 Филм: Одмазда на мафијашки начин Му че нас број на пи та ња ко ја су без 15.45 Певај брате од го во ра. Они од ко јих на род оче ку је од 16.35 Вече са Иваном Ивановићем го во ре че сто их ус кра ћу ју. За што по сто ји 18.00 Први глас Србије јаз из ме ђу на ро да и ње го вих пред став 19.00 Вести ни ка? Ко узро ку је не по ве ре ње из ме ђу 19.15 Филм: Моји драги оних ко ји ма је да то и оних ко ји га да ју? Американци 21.00 Филм: Сломљена крила Гост еми си је је Александар Вучић, за 23.10 Филм: Анаморфоза ме ник пред сед ни ка СНС. 01.00 Филм: Моји драги Аутор и во ди тељ: Мирослав ВиАмериканци славски (КТВ, 20.00) 03.00 Топ спид

Без цен зу ре

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

07.00 Европа на делу 07.30 Водич за родитеље 08.00 Знање на поклон 10.30 Кућне мајсторије 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 14.15 Филм: Ван Вајдлер: Парти манијак 16.00 Вести Б92 16.45 СФРЈ за почетнике, сегмент 17.00 АБА лига: Партизан - Раднички 18.45 Вести Б92 (после утакмице) 19.05 Наша мала клиника 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Људи с Менхетна 00.45 Филм: Слободна зона: Револуција 02.50 ББЦ документарни програм

У трећој емисији серијала „Запамти ме” видећемо филмове младих редитеља Ивана Пецикозе и Милоша Ајдиновића. Млади редитељ Иван Пецикоза представиће се вечерас филмом с треће године под насловом „Паприкарење”, а Милош Ајдиновић с комедијом „Мртав човек не штуца” . (РТС 2, 21.15) 07.00 07.43 07.58 08.58 09.24 09.27 09.42

Амен ађес Време одлуке Дозволите... Тролови Бернард Поштар Пат Поправилиште за родитеље, ЕБУ драма Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР-повратак Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Арт зона Време телевизије Спасимо делфине Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Рукомет: ПС, ПКБ - Југовић, пренос Други светски рат-изгубљени филмови Дуж ракове обратнице Запамти ме, филмски омнибус Јелен топ десет Ратници шаолина Викенд евронет Рукомет: ПС, ПКБ - Југовић (р) Спасимо делфине Српски источници Запамти ме, филмски омнибус Други светски рат-изгубљени филмови Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Универзум 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Снежни дан 11.00 Топ шоп 11.30 Улови трофеј 12.00 Коферче 12.30 Здравље и Ви 13.00 Кефалица 13.15 Фуснота 13.30 Милица², специјал 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Откопчано 16.00 Филм: Агент Коди Бенкс 2 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Кефалица 19.00 Милица², специјал 19.30 Слике живота 20.00 Мини-серија 22.00 Откопчано 23.00 Филм: Хип-хоп макро 01.00 Филм: Хелрејзер 7. 02.30 Филм: Агент Коди Бенкс 2 04.30 Филм: Хелрејзер 7.

dnevnik

c m y

Еце Услу

СЕРИЈА

Сузе Босфора Лале, срећно удата жена, недавно је открила да има тумор на мозгу на незгодном месту за операцију и да јој не преостаје много до смрти. Она је још увек у дилеми да ли да открије својој породици за своју болест или да их напусти, да не би патили заједно са њом. Улоге: Еце Услу, Синан Сумер, Бурцу Кара, Гокхан Тепе Режија: Хилал Сарал (Хепи, 00.30) 06.00 09.00 09.40 09.55 10.00

Оља Бећковић

Утисак недеље Да ли је право време да интелектуалци поново проговоре? Гости емисије су: Дејан Мијач - редитељ, Милош Миша Радивојевић - редитељ и Светозар Цветковић глумац. Ауторка: Оља Бећковић (Б92, 21.00)

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 01.30 03.30

12.00 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњи програм Цртани филмови Телешоп Вести Срећна звездица – Први српски таленат Филм Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм Телемастер Хепи микс Срећна звездица - Пст! Припреме Једна жеља, једна песма Филм Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

Добро јутро Филм: Куца ватрогасац Филм: Кудуз Наслеђе једне даме Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Шоу Снова Национални дневник Индијски филм: Неустрашиви 2. део Тренутак истине 3 џ ДА Филм: Неверна жена Филм: Еволуција Филм: Куца ватрогасац

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa16.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Луксузни дом НY Инк Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Нова нада посластичара Исповести сакупљача животиња НY Инк Велике ромске свадбе Пит бул теријери и бивши затвореници Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк НY Инк Велике ромске свадбе

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Лов на Цареве крстарице 10.00 Синатра – мрачна звезда 11.00 Прашко пролеће 13.00 Викторијанска апотека 14.00 Видео је убио радио 15.00 Тајни ратови 16.00 Бизеовим стопама 17.00 Смрт у зору - Последњи царев бојни брод 18.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 19.00 Историја расизма 20.00 Героуов закон 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Породица која је преживела Хитлера 23.00 Чачапоја. мистерија изгубљене цивилизације 00.00 Бизеовим стопама 01.00 Смрт у зору - Последњи царев бојни брод

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Путујуће приче Балкан Експрес Шта изједа Гилберта Грејпа Ужичка република Очима убице Камелеон Улични пси Еротски филм

Ка ме ле он На кон пет го ди на од су ства, у Евро пи се из не на да по ја вљу је Ни ко лас, де чак ко ји је на вод но кид на по ван и ко га је по ро ди ца та ко ре ћи от пи са ла, али ства ри ни на јед ној стра ни ни су као што су не кад би ле... Уло ге : Марк Ен др ју Грон дин, Фам ке Јан сен, Елен Бар кин, Еми ли де Ра вин Ре жи ја : Жан Пол Са лом (Си не ма ни ја, 20.00)

08.00 0859 09.26 09.46 10.14 11.07 11.35 12.00 12.25 13.20 14.00 14.55 15.35 17.15 17.45 19.30 20.12 21.11 22.20 23.00 23.56 00.46 01.07 02.07

Пријатељи Веселе тројке Хамтаро ТВ календар Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Представљамо вам... Ема Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Ема Поаро Скица за портрет Репортери Еко зона

06.00 07.50 09.20 11.00 12.55 14.35 16.15 17.45 18.15 20.05 21.45 22.40 00.40 02.10 04.00

Мисија на Марс Није лако бити мама Златокоса и разбојник Принц од Персије: Песак времена Ондин Прича о играчкама 3 Хачико: Прича о псу Холивуд на снимању Темпл Грендин Златокоса и разбојник Права крв Сироче ТВ Онион Доријан Греј Пијани од љубави

00.50 02.40 04.30 05.15

Филм: Одлазак са сцене Дијагноза: Убиство Плаве крви Добра жена Филм: Битка за Лос Анђелес Филм: Моби Дик 2010 Филм: Мегапиране Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Плаве крви Добра жена Филм: Ејс Вентура: Зов природе Филм: Мегапиране Филм: Моби Дик 2010 Дијагноза: Убиство Ерика

08.05 Ружа ветрова 11.05 Између две ватре, филм 13.10 Овде на земљи, филм 15.00 Идиоти будућности, филм 16.40 Дискавери: Лутрија ми је променила живот, док. серија 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Брзи и жестоки, филм 22.00 ЦСИ Мајами 00.40 Клифхангер, филм 02.25 Астро шоу

Бр зи и же сто ки Бра јан је мла ди агент ФБИ-ја ко ји ис тра жу је се ри ју от ми ца ка ми о на и кра ђу њи хо вих те ре та, под ма ском јед ног од чла но ва бан де ко ју пред во ди ха ри зма тич ни До ми ник.... Уло ге: Пол Во кер, Вин Ди зел, Џор да на Брев стер Ре жи ја: Роб Ко ен (РТЛ, 20.00)

Ке ти Тај сон

Мо на Ли за Сит ни кри ми на лац Џорџ из ла зи из за тво ра по сле сед мо го ди шње ка зне. Од мах по из ла ску он по се ћу је бив шу же ну, же ле ћи да ви ди сво ју кћер ку, али же на с њим не же ли да има по сла. Џорџ се усе ли код ста рог при ја те ља То ма са и поч не да ра ди као во зач елит не про сти тут ке... Уло ге: Боб Хо скинс, Ке ти Тај сон, Мајкл Кејн, Ро би Кол трејн Ре жи ја: Нил Џор дан (ХРТ 2, 22.45) Џор да на Брев стер 08.55 Златна кинотека: Циклус Билија Вајлдера: Сабрина, филм 10.50 Библија 10.58 Широка Кула: Миса, пренос 12.20 Филмски матине: Зачарана кућа, филм 13.45 Оде дућан 14.10 Винковачке јесени 2011, смотра КУД-ова 15.58 Токио: СП у гимнастици, снимак 17.00 Олимп 17.25 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - ЕХЦ Ливест Блек Вингс Линц, пренос 20.00 Циклус филмског спектакла: Било једном на Дивљем западу, филм 22.45 Филмски бутик: Мона Лиза, филм 00.31 Ноћни музички програм

Елен Бар кин

06.40 08.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

06.00 10.30 14.00 18.00

Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест Америчка прича 2: Фивел иде на Запад 20.00 Торнадо 22.15 Парк из доба Јуре 3

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дијаболик Секси звер На чају са Мусолинијем Типично за Мери Чаура Велика зверка Скупље од драгуља Чаура: Повратак Дивља вожња Дијаболик Цимери Град секса

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 20.35 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.30 12.00 12.45 13.00 14.00 15.15 16.00 16.30 17.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 01.15

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Пронаћи нафту! Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Шокантни снимци преживљавања Чудовишта из реке Страствени риболовци Обалски спасиоци Погранична полиција Ништа лично Рос Кемп Тренуци ужаса Отмица и спасавање Шокантни снимци преживљавања

Мачевање Маратон Тенис Супербајк Супербајк Суперспорт Сви спортови Супербајк Супербајк Тенис Билијар Билијар Бокс Мотоспортови Тенис Супербајк Мотоспортови

Ugro è ni u pan ta lo na ma ak su i vojske 17. i ranog 18. veka bile, vitalo moralno i profesionalno obrazovawe, ali i {e nego ranije, polno me{ovito dru{tvepripremu za brak. Na osnovu instrukcije kneza no podru~je. Tokom Tridesetogodi{weg Karla Euzebijusa od Lihten{tajna za sina Johana rata u armijskim taborima postojala je i zajedniAdama, ro|enog 1622, zna se da je priprema za brak ce pqa~ka{a koju su sa~iwavali mu{karci i èobuhvatala i seksualno prosve}ivawe. Po uzoru ne, supruge ili konkubine. Posebne ìvotne na savremene kwige prakti~nih saveta, otac je okolnosti, vi{e su uzrokovale polno me{ovitnu opisao sinu po kojim kriterijumima da izabere strukturu trupa (izuzev u neposrednim borbenim sebi ènu, koliko ~esto i, pre svega, kako da s okr{ajima) nego {to su vodile ka separaciji powom polno op{ti, kako mu ne bi ra|ala samo delova. Tek je sme{taj trupa u kasarne, bila je uvervoj~ice ili decu s manama, ve} i de~ake. Dao mu je tira za to separaciju. Uz to, po~iwena dela todijetetska uputstva i savete za stimulaciju seksukom napada i pqa~ki, koje su vr{ili vojnici nad alne uzbu|enosti. Pou~avao je sina da samo zajedcivilima, naterala su osobe pogo|ene ovim nedani~ki orgazam mu{karca i ène vodi ka za~e}u. }ama „da razmisle o svojim ulogama“. Tako su se Ova pouka imala je upori{te u spisima za osigusve{tenici ma{ili oru`ja a ~asne sestre modifikovale samostansku osamu u korist intenzivnijih kontakata s vawskim svetom. Mornarica je mnogo vi{e bila ~isto mu{ki prostor, i {to su brodovi bili daqe i duè udaqeni od luka, to se vi{e gradila izrazito mu{ka potkultura i mu{ko-mu{ka seksualnost. Bez obzira da je re~ o vojnicima mornarice ili gusarima. Izuzev leprozarijuma i grupa koje su vaìle za ne~asne, kao {to su strvoderi, koje obi~no nije bilo mogu}e napustiti, mu{karci su pripadali mu{kim potkulturama samo u odre|enim fazama ili Ni posle rata soldati se ne razdvajaju slu~ajevima. Kad bi se povezali u savez protiv vlasti, politi~ka potkultura rawe porodi~nog opstanka i dobre vladavine, a je trajala samo dok i povod koji ih je okupio. Musin, kao wegov naslednik, trebalo bi da bude u {ke potkulture, u kojima se sticala mu{kost, bistawu da je nastavi. le su tesno povezane s odgovaraju}im ìvotnim Ketlin Long koristi izraze „strah“ i „kriza“, fazama. To vaì za omladinske saveze, zanatlijkad govori o mu{kosti u Francuskoj 17. i 18. veska bratstva, studentska udruèwa, ali i „kavaku. I Permozerov pledoaje za bradu, kojom se muqersku turu“, koja je sluìla za pravo obrazova{kost jasno moè razlikovati od ènskosti i we, ali i sticawe seksualhermafrodizma se moè nog iskustva. Sve ove potprotuma~iti kao izraz kulture, funkcionisale su ha od ugroène mu{koBri `ni otac, vla dar i ple mi} stra prema pravilima i ritualisti. Umetnik Permozer je, preneo je si nu pre ci zna ma, koji su, s jedne strane, me|utim, previ{e siguran u uput stva po kom dopu{tali prekora~ewa svoje mu{ke stvari da bi dogranica, a s druge strane, pustio bilo kakvu sumwu, kri te ri ju mu da bi ra se bi kanalizovali ih pred o~ima jer je, po wemu, narastawa è nu, ko li ko ~e sto i ka ko da dru{tva i porodice. Kako brade delo boànske mudros wom pol no op {ti, da ne bi su uglavnom istovremeno sti. nudile i iskustveni pro- ra |a la sa mo de voj ~i ce ili de cu Ponekad se ugroèna mustor heteroseksualnosti, {kost susre}e u instrukcis ma na ma, ve} i de ~a ke posredi su bile mu{ke potjama o~eva za mlade plemi}e kulture ~iji ciq nije bilo i, pre svega, wihovih tutora podrivawe vladaju}eg dru{tva ve} zapravo wihos kojima su i{li na putovawa. Ali tim mladi va afirmacija. To, naravno, ne vaì za bande plemi}i, koji nisu bili jo{ sasvim odrasli, niti pqa~ka{a ili gusare, mada reprezentuju odre|edovoqno saznali o telu, iskustva s putovawa mone pojavne oblike mu{kosti. gla su doneti jo{ ne{to osim obrazovawa. RazliHomoeroti~na, ne samo seksualna mu{ka prija~ite klime mogle su uskome{ati telesne sokove i teqstva ne skrivaju se, ve} objavquju kroz pisma izazvati posledice po karakter; pretwe su nesui pesme prepune nagla{enih ose}awa. Fizi~ka mqivo postojale kad bi se na~inila nedopu{tena bliskost izme|u mu{karaca, koja se izraàva u prekora~ewa granice, ali ne principijelno prepoqupcu, deqewu spava}e sobe ili kreveta, u zatwe mu{kosti. jedni~kom jelu i pi}u, u 17. veku je podrazumqiva. Polno me{ovita dru{tva u Nizozemskoj se moBrzo se to promenilo, jer je fizi~ka bliskost inè objasniti gra|anskim potro{a~kim drutimizirana, pa u Engleskoj ocewivana kao znak {tvom, u Engleskoj potro{a~kim, ali i dvorskim homoseksualnosti. U gradovima (@enevi, Fraja u Svetom rimskom carstvu nema~ke nacije najburgu; Amsterdamu, Hagu, Lajdenu, Bredi; Parizu; pre posledicama Tridesetogodi{weg rata po odLondonu; Seviqi) od 17. veka postoje potpuno honose me|u polovima. U ovom okviru kre}e se „hemoseksualne potkulture i identiteti. roj“, fleksibilni ideal mu{kosti prikladan Mu{ki prostori i mu{ka potkulturna podru~okolnostima toga vremena: on se ~ak dobro podnoja vaè za seqa~ka sindikalna okupqawa u otposi s amazonkom ili heroinom – ali u sebi zdruùru protiv vlasti, kao i za vladara ili akademskoje tradicionalne vrline, jer ga hri{}anstvo monau~na mu{ka dru{tva. Mu{ki prostor predstaè prisvojiti, ali povezati i s ratnikom. „Hevqao i odnos izme|u oca i sina. Sin je, najkasniroj“ je „savr{eni mu{karac“, {to zna~i da ovaj je kad su mu prvi put obu~ene pantalone, prelazio tip priprema iskqu~ivo heteroseksualno normipod o~evu vaspitnu palicu. Vaspitawe je obuhvarawe mu{kosti.

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTORIJA MU[KOSTI U EVROPI 1450–2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa16.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Има те оба ве зе, ин те лек т у ал не кон так те и ин те ре со ва ња ко ја вам не до зво ља ва ју да спа ва те и из ле жа ва те се. Тро ши те но вац и вре ме на кон крет не ства ри и сит ни це ко је жи вот зна че. Вред ни сте.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Сунчано,

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 11 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Ме сец је за пло вио кроз ваш знак па сте по ма ло збу ње ни и не мир ни, скло ни про мен љи вим рас по ло же њи ма и си ту а ци ја ма. Бу ди те дру штве ни, али од ме ре ни и по зи тив ни, по го то во у од но су на парт не ра.

Тру ди те се да об ја сни те све што се до га ђа. Ин те ли ген ци ја и сна ла жљи вост до ла зе до пу ног из ра жа ја. Има те мно штво пла но ва, али не до вољ но вре ме на за све. До ла зи вам дру штво у ку ћу, или не што ра ди те.

Осла ња те се на по у зда не ду го го ди шње, ути цај не и успе шне при ја те ље. Слу ша те њи хо ва ми шље ња и са ве те, али ће те ипак учи ни ти по свом. Спрем ни сте за ка пи тал не и ам би ци о зне про јек те.

Не ко или не што вас угро жа ва, ин ди рект но. По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. Ако не мо же те да спа ва те, он да се по тру ди те да сми ри те жив це. Мно го по сла у за тво ре ном про сто ру.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Љу бав ни од нос је под по вољ ним окол но сти ма. До те ру је те се, ку пу је те се би ле пе ства ри и уга ђа те сви ма око се бе. За јед нич ки ре ша ва те сва ко днев не оба ве зе и све што вам се на ђе на пу ту.

Да нас баш и ни је не ки дан за вас. Љу бав ни од нос је ста би лан, али по ла ко по ста је мо но тон. Тач но зна те шта сле ди. Али, да нас ће би ти за ни мљи ви је. Не де љу мо же те ис ко ри сти ти за шет њу и спорт.

По треб но вам је да бу де те са ми са со бом, при сут ни у про шло сти и са да шњо сти, исто вре ме но. Хо ће те све или ни шта, фа на тич но од луч ни да оства ри те ап со лут но све, нај ви ше и нај бо ље, за се бе, пре све га.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Окру же ни сте дра гим осо ба ма, па жњом и до бром ат мос фе ром, по го то во то ком ви кен да. Мла ђи мо гу учи ти од вас уко ли ко им по све ти те до вољ но вре ме на. А хте ли би сте. Да нас ма ње ра ди те.

Да нас сте за не се ни па као да не зна те шта ко ме при ча те. А баш у том гр му ле жи зец! Не мој те иде а ли зо ва ти са го вор ни ке, ни при ја те ље, ни род би ну, ни парт не ра. Пу то ва ња су вам по треб на.

Уре ђу је те свој дом, ужи ва те у кућ ној ат мос фе ри, али вас исто вре ме но не што те ра да иза ђе те, да тра га те за не из ве сним и ег зо тич ним. Уга ђа те по ро ди ци. Њи хо во за до вољ ство је ва ша сре ћа.

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

16. oktobar 2011.

Не де ља је. Зву чи опу ште но, али ни је. Да нас мо же те ићи у шо пинг, из ла ћи у ка фић или ре сто ран, пу то ва ти, оби ћи ши ру род би ну, ко му ни ци ра ти. Би ло ка ко би ло, дан је као ство рен за за ба ву.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Evropa

али Свеже

Madrid

NOVI SAD: Sveè uz slab mraz ujutru i sun~ano vreme tokom dana. Duva}e slab do umeren severni i severoisto~ni vetar. Pritisak iznad Rim normale. Minimalna temperatura –3, a maksimalna do 10 stepeni. London VOJVODINA: Jutro hladno uz slab mraz. Tokom dana jo{ malo sveCirih ìje uz duè sun~ane periode i malo oblaka. Duva}e slab do umeren severni i severoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalne temBerlin perature od –3 do 0, a maksimalne od 10 do 12 stepeni. Beч SRBIJA: Sveè uz vrlo hladno jutro sa slabim mrazom. Tokom dana ve}inom suvo uz sun~ane periode, a samo je na jugoistoku mogu}a slaba kiVarшava {a, a u planinama sneg. Vetar slab do umeren severni i severoisto~ni. Kijev Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od –4 do 2, a maksimalne od 8 do 12 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i utorak i daOslo qe sveè vreme uz slab mraz u jutarwim satima. Tokom dana suvo uz sun~ane periode uz malo otplije vreme u utorak. U sredu jo{ toplije i sun~a- St. Peterburg no, a u ~etvrtak naobla~ewe sa ki{om, najpre na severu i zapadu Srbije. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija iznad na{eg podru~ja za ve}inu hroni~nih bolesnika. Preporu~uje se adekvatno odevawe i aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama. Izvesna opreznost se i daqe savetuje sr~anim bolesnicima i astmati~arima.

26 19 18 14 13 12 7 7 5 8 7 18

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

280 (86)

Slankamen

180 (26)

Jaшa Tomiћ

Apatin

314 (96)

Zemun

222 (11)

Bogojevo

258 (92)

Panчevo

252 (8)

Smederevo

440 (2)

Baч. Palanka 217 (62) Novi Sad

164 (46)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

148 (3)

S. Mitrovica

51 (12)

Tendencija stagnacije

Senta

218 (1)

Beograd

177 (11)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

162 (26)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-20 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja