Dnevnik 16.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 16. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23589 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[TO ZBOG PA DA CE NA SI RO VI NA, [TO ZBOG DO GO VO RA U VLA DI

Sviwski but pojeftiwuje 120 dinara, a zejtin 20 str. 4 NASLOVI

NA STA VQA SE SUB VEN CI O NI SA WE KU PO VI NE NO VIH STA NO VA

Politika 2 SNS ho}e smenu vlasti u Beogradu, \ilas ka`e da je stawe stabilno 3 Duli}u oduzeta tri paso{a

Ekonomija 4 Narodna banka demantuje da ima mimoila`ewa oko kursa dinara

[TA JE DO NEO SA STA NAK PRE MI JE RA DA ^I ]A I PAJ TI ]A

Kostre{: Dr`i vodu dok majstori odu str. 3

Tre}e doba

PO KRA JIN SKA VLA DA UTVR DI LA PRED LOG RE BA LAN SA BUYETA APV

6 Gu`va pred komisijom koja dodequje naknadu za tu|u pomo} i negu

Vojvo|anska kasa ipak tawa {est milijardi dinara

Novi Sad 7 Zavr{en „Tesla fest”, predstavqen najmawi bojler na svetu 7 Ambulanta u Futogu uskoro otvorena

Vojvodina 11 U Ilanyi po~eli „Dani Milo{a Crwanskog”

Dru{tvo 12 Konstituisan Senat univerziteta u Novom Sadu

Crna 13 Danas u Ha{kom tribunalu po~iwe su|ewe Hayi}u

Dr`avni novci za jeftinije stambene kredite

str. 3 DIN KI] URU ^IO UGO VO RE O POD STI CAJ NIM SRED STVI MA

U 22 kompanije otvara se 5.000 radnih mesta str. 5

str. 5

VE ]I NA GRA \A NA SR BI JE JO[ NI JE OT KRI LA [TED WU U BAN KA MA

VLASNIK BRODOGRADILI[TA DONEO ODLUKU O LIKVIDACIJI FIRME

„Begej” Slamarica plovi ka najmilija {tedna mrtvoj luci kwi`ica str. 4

Vetrovito i ki{no Najvi{a temperatura 22 °S

SPORT

O PO SLO VA WU NO VO SAD SKOG SAJ MA

Mali akcionari menaymentu ne veruju

str. 9

str. 14 – 19

n UZBURKALE SE VATERPOLO VODE

n ORLOVI U SKOPQU, ORLI]I U KRU[EVCU

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

str. 11

POLiTikA

utorak16.oktobar2012.

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE ALEKSANDAR VU^I]

PREMIJER IVICA DA^I] NAJAVQUJE

Pla ti }e mo tro {ko ve za azi lan te Pre mi jer Ivi ca Da ~i} ka `e da bi uvo |e we vi za osta vi lo te {ke po sle di ce za Sr bi ju, ali i za EU, i pred la `e da Sr b i j a pla t i tro { ko v e za 10.000 azi l a n a t a ko j i su u Evro pi. – Re~ je o ma we od 10.000 azi la na ta u ce loj Evro pi... Mi }e mo za tih 10.000 pla ti ti tro {ko ve, jer bi to bi la ma wa {te ta za Sr bi ju ne go uki da we vi za – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u pa u zi sku pa o tr go vi ni qu di ma u Ju go i sto~ noj Evro pi.

On je is ta kao da je vi zna li be ra li za ci ja je di na kon kret na stvar EU ko ju su gra |a ni Sr bi je vi de li u po sled wih ne ko li ko go di na. – Ako su pro blem sred stva ko ja tre ba da se vra te tim qu di ma, mi }e mo ih vra ti ti iz bu xe ta. Re~ je o ne ko li ko mi li o na evra – re kao je Da ~i}. On je ka zao da me |u azi lan ti ma ko ji od la ze u Evro pu naj vi {e ima Ro ma i Al ba na ca i da je po treb no pro me ni ti sre di nu u ko joj oni `i ve, {to je du go ro ~an pro ces.

Ci ti raj te me, ne tu ma ~i te – Me di ji ne bi tre ba lo da me in ter pre ti ra ju, ve} ci ti ra ju, iz ja vio je ju ~e pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} po vo dom svog go vo ra u ne de qu na ko me mo ra ci ji srp skim `r tva ma u me stu Dra gi nac kod Lo zni ce, i oce nio da tim go vo rom ni ko ga ni je uvre dio. – Ni je dan nor ma lan ~o vek ne bi mo gao ka za ti da nas zlo ~in ci ne pu {ta ju u Evrop sku uni ju. ^ak i ako ta ko mi sli, ne ve ru jem da bi re kao. Ne tu ma ~i te mo je mi {qe we, ve} pre ne si te {ta sam re kao.

Da ~i} je do dao da }e da nas svi ma do sta vi ti go vor ko ji je odr ào u Dra gin cu. On je na ja vio da }e od ne kih me di ja, zbog iz ve {ta ja s tog do ga |a ja, tra ì ti iz vi we we srp skoj i ne ma~ koj jav no sti. – Re kao sam da po sle ge no ci da ko ji smo pre ì ve li u dva svet ska ra ta zbog to ga {to smo bi li na pra voj stra ni me |u na rod ne za jed ni ce, Sr bi ja ni je ni ~im za slu ì la da ima ne pra ve dan od nos pre ma se bi – na veo je Da ~i}.

Pa je vi}: Mo gu} nost uvo |e wa vi za alarm za uz bu nu Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Mi lan Pa je vi} oce nio je ju ~e da je mo gu} nost uki da wa bez vi znog re ì ma Sr bi ji „alarm za uz bu nu”, na ja viv {i da }e kra jem sed mi ce u Ber li nu raz go va ra ti o do dat nim me ra ma za spre ~a va we la `nih azi la na ta. Ko men ta ri {u }i mo gu} nost uki da wa bez vi znog re ì ma za gra |a ne Sr bi je, on je re kao da to „je ste alarm za uz bu nu jer ako smo mi, gra |a ni Sr bi je, ne {to kon kret no ose ti li s pri bli à va wem EU, on da je to sva ka ko uki da we vi za”. – Bi lo bi za i sta stra {no da se to na {e pra vo na ko je smo se vre me nom na vi kli sa da uki ne – re kao je Pa je vi} za RTV.

dnevnik

On je na ja vio i da }e u Ber li nu, kra jem sed mi ce raz go va ra ti s dr àv nim se kre ta rom za unu tra {we po slo ve Ne ma~ ke o pro ble mu la `nih azi la na ta iz Sr bi je. – Ima }u pri li ke da u Ber li nu u ~e tvr tak, od no sno u pe tak, raz go va ram s dr àv nim se kre ta rom za unu tra {we po slo ve Ne ma~ ke i da even tu al no i ja do bi jem ne ke no ve in for ma ci je o to me {ta bi smo even tu al no jo{ mo gli ura di ti da spre ~i mo taj po ja ~a ni od liv qu di – re kao je on. Pa je vi} je po no vio i da }e od dr à ve Sr bi je, Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i osta lih nad le ìh or ga na bi ti ura |e no sve {to je mo gu }e da bi se broj la `nih azi la na ta sma wio.

PAJTI] RAZGOVARAO S AMBASADOROM GR^KE U SRBIJI

Za bri nu tost zbog oce ne EK Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ra zio je za do voq stvo zbog po zi tiv ne oce ne ko ju je Evrop ska ko mi si ja u iz ve {ta ju o na pret ku Sr bi je iz ne la o Voj vo di ni. Paj ti} je u raz go vo ru s am ba sa do rom Gr~ ke u Sr bi ji Di mo ste ni som Sto i di som iz ra zio za bri nu tost zbog ge ne ral ne oce ne ko ju je Sr bi ja do bi la jer pre ci zi ra we da tu ma pre go vo ra o ula sku u EU ne ide o~e ki va nom di na mi kom, {to se mo `e od ra zi ti i na ukup ni raz voj ze mqe, pre neo je Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for ma ci je. Sto i dis je iz ra zio na du da }e pred se da va we Gr~ ke Evrop skoj uni ji u pr voj po lo vi ni 2014. go di ne bi ti pro duk tiv no za Sr bi ju i da }e do pri ne ti di na mi~ ni jem od no su Sr bi je u pre go vo ri ma ko je }e vo di ti s EU. Gr~ ki am ba sa dor raz go va rao je ju ~e i s pred sed ni kom Skup {ti ne Voj vo di ne I{tva nom Pa sto rom i gra do na ~el ni kom No vog Sa da Mi lo {em Vu ~e vi }em.

Pri ~ao sam s Da ~i }em, imao je dru ga ~i ju na me ru Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je ciq Vla de Sr bi je da {to pre do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra i da isto vre me no o~u va na ci o nal ni in te gri tet i su ve re ni tet. – Ne mi slim da bi lo ko pla ni ra da Sr bi ju vo di su prot no od Evrop ske uni je, ni ti je to re al no – iz ja -

– Ka da kod wih kre ne kam pa wa, ne }e im pa sti na pa met da se ba ve Sr bi jom. Ta ko |e, na {e je da ura di mo sve {to je po treb no i neo p hod no da da tum do bi je mo {to pre. Na{

i dru gim sfe ra ma dru {tve nog `i vo ta. – Ako bu de mo ula zi li u to da li oni na ma ote `a va ju ili ne, pla {im se da }e mo uvek na }i do voq no raz -

U SNS postoji interes za smenu vlasti u Beogradu

Mi ne mo`emo da uti~emo na stavove Nema~ke, ali sam sre}an {to se uslov koji je spomiwan pre dva meseca vi{e ne spomiwe vio je Vu ~i}, od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra da pro ko men ta ri {e iz ja vu pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a u Dra gin cu. Vu ~i} je do dao da je ju ~e raz go va rao s pre mi je rom, ko ji mu je ob ja snio da je imao dru ga ~i ju na me ru od one ko ju su pre ne li me di ji. Na pi ta we da li sma tra da EU ote `a va put Sr bi ji za pri kqu ~e we, od go vo rio je da je neo p hod no

Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da u toj stran ci po sto ji in te re so va we mno gih ~la no va za sme nu vla sti u Be o gra du, ali da se o to me jo{ ni je od lu ~i va lo. O sme ni vla sti, re kao je, ne od lu ~u je se u no vi na ma, i do dao da }e o to me bi ti raz go va ra no na stra na~ kim or ga ni ma. ka len dar mo ra da bu de gust i mo ra mo da ura di mo one stva ri ko je je su na {e oba ve ze, a to ni je sa mo pi ta we Ko so va ve} i bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la – iz ja vio je Vu ~i}.

Nove istrage na lokalu Vu ~i} je iz ja vio i da o~e ku je da se na red nih da na obe lo da ne i ne ki no vi pred me ti po kre nu ti u bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je jer su se „u mno gim lo kal nim sa mo u pra va ma” de {a va le mno ge pro tiv prav ne rad we. – O~e ku jem ko li ko su tra i na red nih da na da se na sta vi ak ci ja za po ~e ta u No voj Cr wi – re kao je ju ~e Vu ~i}. On je is ta kao da }e nad le `ni dr `av ni or ga ni u is tra ga ma zlo u po tre ba i ko rup ci je vo di ti ra ~u na, ne o onom {to je ne ko do ja vqi vao ne go o do ka zi ma, i da }e tu `i o ci da ra de svoj po sao. Vu ~i} je do dao da od od go vor no sti, uko li ko se ona utvr di, ne }e bi ti po {te |e ni ni ka dro vi Srp ske na pred ne stran ke ko ji vo de lo kal ne sa mo u pra ve i da }e is tra ga bi ti spro ve de na svu da gde po sto je sum we, a ne sa mo tvrd we po li ti~ kih pro tiv ni ka. ima ti u vi du si tu a ci ju u ze mqa ma Evro pe, po put pred sto je }ih iz bo ra u Ne ma~ koj.

àv nih or ga na „ima ide ja” o pro ce ni {te te, ali da je to stvar Tu ì la {tva, ko je je ne za vi sno. Po we go voj oce ni, „bi lo je sme {no” u pe tak slu {a ti pred stav ni ke De mo krat ske stran ke ka ko tvr de da vlast pri ti ska tu ì o ca u Du li }e vom slu ~a ju. Vu ~i} sma tra

On je do dao da o~e ku je po dr {ku od EU, da je po treb no ura di ti mno go to ga u pra vo sud nom si ste mu

lo ga za qut wu. Mi ne mo è mo uti ca ti na sta vo ve Ne ma~ ke, ali sam sre }an {to se uslov ko ji je spo mi wan pre dva me se ca vi {e ne spo mi we. To nam po ka zu je da je raz go vo ri ma mo gu }e ura di ti ne {to za na {u ze mqu – re kao je Vu ~i}. Na pi ta we {ta }e Vla da ura di ti da is tra ì zlo u po tre be s nov cem na me we nim Ko so vu, ob ja vqe nim u emi si ji „In saj der” Te le vi zi je B-92, Vu ~i} je na ja vio da }e, kao pr vi ko rak, Vla da Sr bi je ove ne de qe do ne ti od lu ku ko jom }e bi ti one mo gu }e no da ne ko pri ma dve ili tri pla te. On je na gla sio da }e pi ta we iz dva ja wa nov ca za Ko so vo bi ti po sma tra no i „iz ugla ko rup ci je i be za ko wa” i da }e se re zul ta ti vi de ti „i br è ne go {to se o~e ku je”. Vu ~i} je, go vo re }i o is tra zi pro tiv biv {eg mi ni stra Oli ve ra Du li }a po kre nu toj zbog da va wa do zvo le slo ve na~ koj fir mi „Nu ba in vest„ za po sta vqa we op ti~ kih ka blo va, is ta kao da iz dru gih dr -

Ste fa no vi}: O Be o gra du do kra ja go di ne Pot p red s ed n ik Srp s ke na p red n e stran ke Ne boj {a Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da SNS ni je za do vo qan na ~i nom na ko ji se upra vqa Be o gra dom i da }e na pred wa ci do kra ja go di ne od lu ~i ti o to me da li }e tra `i ti pro me nu vla sti u Be o gra du. Ste fa no vi} je re kao Ta nju gu da }e usko ro po ~e ti unu tar stra na~ ki raz go vo ri o even tu al noj pro me ni vla sti u glav nom gra du Sr bi je i da se na da da }e SNS u bu du} no sti ima ti zna ~aj ni ju ulo gu u vo |e wu gra da ne go {to je ima sa da. – Sma tra mo da ima mo i ozbiq ne qu de i ozbi qan pro gram i da bi smo i tu mo gli spro ve sti bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, ali i ozbiq ne eko nom ske re zo ve, ko ji bi do ve li do to ga da glav ni grad Sr bi je bu de mno go ma we

za du èn, a da mo è vi {e da in ve sti ra – re kao je Ste fa no vi}. – Ne è lim da pre ju di ci ram, ali mo gu da ka èm da se na dam da }e SNS u bu du }o sti ima ti mno go zna ~aj ni ju ulo gu u vo |e wu Be o gra da ne go {to ima da nas – re kao je Ste fa no vi}. Ste fa no vi}, ko ji je i pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je, na veo je da na pred wa ci za sa da o to me ni su raz go va ra li ni s jed nom stran kom ko ja par ti ci pi ra u grad skom par la men tu jer jo{ uvek ni su do ne li ni ka kvu od lu ku unu tar stran ke. – To je pr vi po tez, ali bu di te uve re ni da }e, ka da SNS to bu de od lu ~io, i ako to bu de od lu ~io, mno go in te ziv ni je kre nu ti u te raz go vo re. Ve ru jem da }e mo on da ima ti pot pu no dru ga ~i ju si tu a ci ju u Be o gra du – ka zao je Ste fa no vi}.

da je to ve ro vat no „stvar auto su ge sti je” DS-a jer su se ta kve stva ri de {a va le ka da su oni bi li na vla sti. Alek san dar Vu ~i} je iz ra zio svo je uve re we da bez vi zni re ìm Sr bi je ne }e bi ti ugro èn i da }e pro blem s azi lan ti ma bi ti re {en. On je na ja vio da }e kon tro la azi la na ta bi ti po ja ~a na, i do dao da je wi hov broj ipak sma wen. Vu ~i} je, na kon su sre ta s mi ni strom od bra ne Pa ki sta na Na ve dom Ka ma rom, re kao no vi na ri ma da je pre dva da na raz go va rao s am ba sa do rom Ne ma~ ke u Be o gra du Hajn com Vil hel mom i da je uve ren u to da ne }e bi ti uki da wa bez vi znog re ì ma Sr bi ji. – Po sto ji bo ja zan, ali sam uve ren u to da se to ne }e do go di ti – na gla sio je Vu ~i}, i ob ja snio da pi ta we azi la na ta ni je po li ti~ ke ve} teh ni~ ke pri ro de i da se mo ra vo di ti ra ~u na o to me da „tim qu di ma ne bu du kr {e na qud ska pra va”.

\i las: Vlast u Be o gra du sta bil na Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las iz ja vio je ju ~e da je vlast u Be o gra du sta bil na i da ne vi di ni je dan raz log da se to pro me ni. – Ima mo sta bil nu vlast, sta bil ne ko a li ci o ne part ne re – re kao je \i las, go stu ju }i u emi si ji „Be o grad ska hro ni ka” na RTS-u. – Ne vi dim ni je dan raz log da se to me wa. Sa da je ta era pre kom po no va wa vla sti i pre sli ka va wa s re pu bli~ kog ni voa, ov de ~ak to ni je mo gu }e jer URS ni je pre {ao cen zus. U sva kom slu ~a ju, o~e ku jem da sva ka opo zi ci ja kri ti ku je vlast i da kroz tu kri ti ku mi bu de mo bo qi, a oni ube de svo je su gra |a ne da sle de }i put tre ba da gla sa ju za wih, a ne za nas. On je is ta kao da se ne ba vi pro ce na ma i da su za we ga iz bo ri za vr {e ni 6. ma ja, bu du }i da su stran ke ko je sa da ~i ne grad sku vlast na iz bo ri ma do bi le go to vo 60 od sto od bor ni~ kih me sta.

TVIT CRTICA Ko se bo ji Vu ka jo{ Od bro ja va ju se da ni do iz bor ne skup {ti ne De mo krat ske stran ke. ^la ni ca DS-a Emi na Ko va ~e vi} je „zna ti `eq na“: „Ba{ me za ni ma da li }e @je re mic_vuk bi ti 10.11. u SC-u?„ A „pred sed nik sve ta“ li~ no se ogla sio s laj ne: „@Min na_emi na, ni ste je di ni, ve ruj te mi... Ne ke ne sa mo da za ni ma ve} su i u pa ni ci...„ Emi na mu od go va ra: „A ja ni sam u pa ni ci ali me za ni ma :-)„

(Ne)za in te re so va na ^lan SDP-a Bo jan Cvet ko vi} pi tao je no vi nar ku, su pru gu Alek san dra Vu ~i }a – Kse ni ju: „Ne go, za ko ga na vi ja{ u #DS_izb ori? „ Ksenija Vu~i } }e na t o: „Po{to s am z vezda{, {ta misli { za koga n av ijam kad i graju ’Partizan’ i ’V ojvodina’? :)) )))„ Cv et kovi} p rime}uj e: „ To nema veze. I ja s am zvezda{, pa logi ~n o – n avijam p ro tiv PAR TIZA NO VCA. (U SVIM STRANKA MA) : )) )))))„

Ksenija Vu~i } odgovara „konkretnije“: „ Ma, nije to bila poenta, mogla sam da napi{em i OFK i ’Rad’... Poenta je #neza inter esova na :)„ Jo{ jedna „ re plika“: „Ma, sve sam ukapirao. Ali, kada jure pr vo mesto – bo qe je da izgubi onaj ko d uva za vrat... J A S AM UVEK ZA ZV EZD A[ E, i u klik erima. A uz to, uvek su d obar t andem ( u b udu}nosti) dva po bednika... „

\ilasa. Ne, ne uop {te ni sam op te re }en (iz bor nom) skup {ti nom :(„ Od go va ra mu „od sa wa ni“ Bra ni mir Ku zma no vi}, je dan od kan di da ta za pred sed ni ka DS-a: „Au, no} na mo ra, de fi ni tiv no. Osim ako \i las pot pi su je Do go vor, on da su pu sti sno vi...„

Sim pa ti ze ri i osta li

LDP-ovac Bo jan \u ri} ko men ta ri {e na laj ni: „Iz emo ci je Vu li na pri li kom po se te Uni ver zi te tu u KM re kao bi ~o vek da je di plo mi rao ta mo, a ne u Kra gu jev cu...„ \u ri }ev stra na~ ki ko le ga Dra go Ko va ~e vi} „tu ma ~i“: „To je ko a li ci o na so li dar nost. Pri {tin ski uni ver zi tet je ka drov ska ba za SNS-a„.

Na kon {to je gost no vi na ra – funk ci o ne ra SNS-a Vla di mi ra \u ka no vi }a bio li der stran ke Alek san dar Vu ~i}, „tvi te ra {i„ se pi ta ju: „Je l’ i ka mer man ~lan stran ke? :)„ Na pred wak Ma rio Ma le ti} }e „skrom no“: „Sa mo sim pa ti zer :)„

Pusti snovi ^lan GO DS-a Milo{ \aji} „otkriva“ na lajni: „No}as sam sawao @BaneKuzmanovic i

Ka drov ska ba za

Od Zor ke do Kle o pa tre ^la ni ca GO SPS-a Na ta {a De ja no vi} „raz mi {qa“ na laj ni: „Evo lu ci ja je u~i ni la svo je, od vi do vi te Zor ke, Kle o pa tre..., po sta li su po li ti~ -

ki ana li ti ~a ri. Naj lak {e do hle ba. Da mi vas ana li zi ra mo???„

(Pre)sla va Li der PSS-a Bo go qub Ka ri} ob na ro do vao je na laj ni: „Pro sla vqe na sla va Pe} ke pa tri jar {i je. Do ma }in sla ve bio je na rod ni po sla nik @DRAGOMIRK s porodicom„. Dok jedni slave na KiM, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac gleda situaciju druga~ije: „Posle niza odgovornih izjava i konkretnih poteza politi~ara ~ini mi se da je dana{wa politi~ka realnost ’Ni Kosovo ni Evropa’„.

Milo, Milo... Novinarka Mirjana Vladisavqev prati izbore u Crnoj Gori sa svog aspekta: „Gledam ovog Mila, ne volem ga ba{, ali qudi, on se ve} godinama ne mewa u fizi~kom smislu, a i uop{te! :)„ S. St.

politika

dnevnik

[TA JE DO NEO SA STA NAK PRE MI JE RA DA ^I ]A I PAJ TI ]A

Ko stre{: Dr ì vo du dok maj sto ri odu I na pred wa ci i li ga {i na ~el no po zdra vqa ju po ku {aj da re pu bli~ ka i po kra jin ska vlast sa ra |u ju bez ob zi ra na po li ti~ ke raz li ke, o ~e mu su se pre mi je ri Sr bi je i Voj vo di ne, so ci ja li sta Ivica Da~i} i de mo kra ta Bojan Pajti}, do go vo ri li na sa stan ku odr à nom u su bo tu u No vom Sa du. Ipak, u Srp skoj na pred noj stran ci pro ce wu ju da je ta kva du go ro~ ni ja sa rad wa ne mo gu }a zbog tvr de po zi ci je De mo krat ske stran ke o nad le `no sti i fi nan si ra wu Po kra ji ne, dok iz LSV-a po ru ~u ju da je je di no re {e we u no vom ustav nom po lo à ju Voj vo di ne. – Pro ce na SNS-a je da je, dok je DS na vla sti u Voj vo di ni i dok je Paj ti} pred sed nik Vla de Voj vo di ne, ne mo gu }e us po sta vi ti ne ku opi pqi vi ju, du go ro~ ni ju sa rad wu iz me |u re pu bli~ kih i po kra jin skih vla sti. To otu da {to je u pri ro di po li ti~ ke po zi ci je DS-a u Voj vo di ni kon flikt – ka è za „Dnev nik” pot pred sed nik SNS-a Igor Mirovi}. On do da je da o to me sve do ~i i pe riod vla sti DS-a na svim ni vo i ma, ka da ak tu el na pi ta wa o Voj vo di ni ni su mo gla bi ti raz re {e na. – Tek sa da, ka da se ra di o ra zno rod nim stran ka ma i po li ti~ kim mi {qe wi ma, ~i ni se da po sto ji ma wa {an sa da se to raz re {i – ka è Mi ro vi}. On „ne ka è da ni je le gi tim no i da ni je po treb no„, kroz sa sta nak, ka kav se de sio u su bo tu, po ku {a ti do }i do sa rad we i kom pro mi sa i osta vi ti su ko be iza – na pro tiv, do da je, ali is ti ~e da SNS pro ce wu je

Ina ~e, ni no vi na ri tom pri li kom ni su mo gli da sa zna ju vi {e o de ta qi ma raz go vo ra, bu du }i da pi ta wa ni su bi la pred vi |e na, dok se iz iz ja va dvo ji ce pre mi je ra sa zna lo se da su se, sem o sa rad wi Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de, usa gla si li o to me da ni vo nad le `no sti Voj vo di ne ko ji je do sa da po stig nut tre ba da bu de sa ~u van. Da -

U prirodi politi~ke pozicije DS-a u Vojvodini je konflikt (Igor Mirovi})

Pa stor: Ni su do ta kli pra ve te me Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pastor, ko ji je i li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, ka è da raz go vo ru pred sed ni ka Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de Ivi ce Da ~i }a i Bo ja na Paj ti }a ni je pri su stvo vao, ve} da je o to me ~i tao u me di ji ma. – Na osno vu pro ~i ta nog, uti sak je da se pra ve te me ni su do ta kli, da je vi {e na ~el no bi lo raz go va ra no o per so nal nim i in sti tu ci o nal nim od no si ma – re kao je Pa stor za na{ list. da je to s „ova ko tvr dom po zi ci jom DS-a ne mo gu }e”. – Jer, DS, pod je dan, ne è li da ak tiv no ra di na iz me ni Za ko na o nad le `no sti ma i da ih upo do bi Usta vu; pod dva, ne è li da otvo ri pi ta we fi nan si ra wa u Voj vo di ni, ko je ni je sa mo pi ta we pra va na no vac ne go i oba ve ze da se po ka è ka ko se no vac tro {i; pod tri, u po li ti~ kom smi slu sma tra da Voj vo di -

na pri pa da sa mo wi ma jer iz be ga va di ja log na ko ji smo vi {e pu ta po zi va li – na veo je Mi ro vi}. Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bojan Kostre{ sma tra da tre ba po zdra vi ti sprem nost Re pu bli~ ke i Po kra jin ske vla de da sa ra |u ju, ma da ka `e da ne zna de ta qe raz go vo ra Da ~i }a i Paj ti }a ni ti {ta su se ta~ no do go vo ri li.

~i} je pri tom go vo rio o po {to va wu Usta va, za ko na i po kra jin skog Sta tu ta, a Paj ti} i o pri me ni Usta va na voj vo |an ski bu xet, kao i o bu du }em za ko nu o fi nan si ra wu Voj vo di ne. U tom obra }a wu pre mi je ra, „is pred za gra de„ je, ka è Ko stre{, da se po {tu ju Ustav i za ko ni, ali is ti ~e da je Voj vo di na Usta vom i do ve de na u „ve o ma lo {u po zi ci ju„. – Sram nih „se dam pro ce na ta” i sve {to je u ve zi s tih „se dam pro ce na ta” do vo de Voj vo di nu u ne pod no {qiv po lo àj. Voj vo di ni tre ba da osta ne sav no vac ko ji se tu za ra di – ka è Ko stre{ za „Dnev nik”. Po we go vim re ~i ma, bi lo ka kav sa sta nak ne mo è iz me ni ti ono {to je lo {e de fi ni sa no Usta vom. – Je di no re {e we je tra è we no vog ustav nog po lo à ja Voj vo di ne. Sve osta lo je, po onom na rod skom – „dr ì vo du dok maj sto ri odu” – sma tra Ko stre{. S. Ko va ~e vi}

REKLI SU

Ele zo vi}: Ne }e mo ni ko ga spre ~a va ti

Gru bje {i}: Ne skre }e mo s pu ta

U mno gim op {ti na ma po ka za lo se da re zul ta ti iz bo ra ne do no se ve }i nu, ve} po li ti~ ka kom bi no va wa ko ja jo{ tra ju. U ve }i ni od 45 lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni ras ki da ne su ko a li ci je, pra vqe ne su no ve, a ovih da na o~e ku je se da }e mo do bi ti i op {ti nu u ko joj }e bi ti svi na vla sti. Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra DS-a Du{an Elezovi} ka `e za RTV da }e ta kve ko a li ci je bi ti ka `we ne na sle de }im iz bo ri ma. – Po kra jin ski od bor De mo krat ske stran ke u Voj vo di ni ne }e ni na ko ji na ~in, kao ni na {e lo kal ne or ga ni za ci je, spre ~a va ti od bor ni ke u skup {ti na ma op {ti na u AP Voj vo di ni da for mi ra ju no ve skup {tin ske ve }i ne – re kao je Ele zo vi}, i pod se tio na „ja sno iz ra `e nu vo qu gra |a na na pret hod nim iz bo ri ma, ko ji su na iz bo ri ma da li po dr {ku ono me {to su pred stav ni ci De mo krat ske stran ke ura di li u op {ti na ma Ku la, Pe }in ci i dru gim”.

Ne ma pro me ne kur sa ka Evrop skoj uni ji, po ru ~u ju ju ~e iz ka bi ne ta pot pred sed ni ce Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Suzane Grubje{i}. „Evrop ske in te gra ci je su je dan od glav nih pri o ri te ta ove vla de i pr va ta~ ka ko a li ci o nog spo ra zu ma stra na ka ko je ovu vla du ~i ne. Ne ma go vo ra o to me da se taj kurs me wa jer je ova vla da sa mo za ta kav pro gram i eks po ze do bi la po dr {ku Na rod ne skup {ti ne”, na ve li su za Ta njug u ka bi ne tu Su za ne Gru bje {i} po vo dom po le mi ke u jav no sti o to me da li se Sr bi ja uda qa va od evrop skih in te gra ci ja. „Dru gi put po sto ji, ali on ne bi bio ne sa mo le gi ti man ve} ni u skla du s na ci o nal nim in te re si ma. Mno gi su u sko ra {woj isto ri ji po ku {a va li da skre nu s tog pu ta, ali se to uvek za vr {i lo lo {e po ze mqu i gra |a ne”, ka `u u ka bi ne tu. Isto vre me no se pod se }a na to da ni jed na po li ti~ ka stran ka ili blok ne ma ju to li ku po dr {ku u jav no sti ko li ku ima ju evrop ske in te gra ci je.

utorak16 . oktobar2012.

PO KRA JIN SKA VLA DA UTVR DI LA PRED LOG RE BA LAN SA BUYETA APV

Voj vo |an ska ka sa ipak ta wa {est mi li jar di di na ra Vla da Voj vo di ne utvr di la je ju ~e pred log re ba lan sa po kra jin skog bu xe ta, ko jim je pla ni ra ni ovo go di {wi iz nos u voj vo |an skoj ka si sma wen 6,14 mi li jar di di na ra, od no sno 8,3 od sto, ta ko da }e iz no si ti oko 67,6 mi li jar di. Po kra jin ska vla da sa op {ti la je da je pred log re ba lan sa sa ~i wen u skla du s re ba lan som re pu bli~ kog bu xe ta i iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu, te ne dav nim iz me na ma Od lu ke o po kra jin skoj upra vi, ko ja je uskla |e na s od lu ka ma Ustav nog su da o nad le `no sti ma APV.

Ina ~e, ju ~e je pred log re ba lan sa ob ja vqen i na in ter netstra ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za fi nan si je. U obra zlo `e wu tog pred lo ga na vo di se, iz me |u osta log, da je vi si na tran sfe ra iz re pu bli~ kog bu xe ta sma we na 6,48 mi li jar di, s tim da su naj vi {e sma we ni ka pi tal ni tran sfe ri, i to ~ak 6,05 mi li jar di, dok su svi osta li pla ni ra ni tran sfe ri ma wi oko 97,5 mi li o na di na ra. Po kra jin ski po sla ni ci o re ba lan su }e se iz ja {wa va ti na sed ni ci za ka za noj za 25. ok to bar. B. D. S.

Du li }u od u ze ta tri pa so {a Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal od u ze lo je biv {em mi ni stru ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oliveru Duli}u je dan di plo mat ski i dva ci vil na pa so {a – srp ski i hr vat ski – re ~e no je Ta nju gu u Tu ì la {tvu. Tri pa so {a su mu od u ze ta kao me ra za osi gu ra we we go vog pri su stva to kom kri vi~ nog po stup ka i pro sle |e na Spe ci jal nom su du. Port pa rol ka su da Maja Kova~evi}-Tomi} re kla je Ta nju gu da jo{ ni je od re |en su di ja ko ji }e su di ti Du li }ev slu ~aj, od no sno od lu ~i va ti o svim dru gim zah te vi ma, me |u ko ji ma je i pra vo da ot pu tu je u ino stran stvo. Ka ko su me di ji ra ni je pre ne li, Du li}, ko ji je po sla nik De mo krat ske stran ke u Skup {ti ni Sr bi je,

tre ba lo bi da, kao ~lan par la men tar ne de le ga ci je, na red ne sed mi ce pu tu je u Ka na du. Tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miqko Radisavqevi} tre ba lo bi, do sre di ne ne de qe, da do bi je od po li ci je i do pu nu kri vi~ ne pri ja ve pro tiv biv {eg mi ni stra ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ve ra Du li }a, ob ja vi la je RTS. Pri ja va se od no si na pri ba vqa we imo vin ske ko ri sti „Nu ba in ve stu” iz Be o gra da, a na {te tu bu xe ta Sr bi je za vi {e mi li on ske iz no se, sa zna je RTS. Pri ku pqe na do ku men ta ci ja od no si se na ne u pla }e ne da `bi ne u po stup ku do bi ja wa re {e wa, pred u ze }i ma ~i ji je osni va~ dr à va, me |u ko ji ma su i Sr bi ja gas, @e le zni ca Sr bi je, Te le kom i Elek tro pri vre da Sr bi je.

LSV: Pre mi jer i pred sed nik da ka `u da li Sr bi ja od u sta je od EU Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne po zva la je ju ~e pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a i pre mi je ra Ivicu Da~i}a da „otvo re no ka `u gra |a ni ma da li je Sr bi ja od u sta la od evrop skih in te gra ci ja”. Uko li ko su Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je pro me ni le stav o pri kqu ~e wu EU, ima ju oba ve zu da gra |a ni ma to na vre me pre do ~e i da po no vo iza |u na iz bo re, na vo di se u sa op {te wu LSV-a. „Pro ti vqe we ula sku Sr bi je u Evrop sku uni ju je le gi ti man po li ti~ ki stav i sva ka stran ka ima pra vo na we ga. DSS i SRS su ~a sno pla ti le ce nu to ga {to se wi hov an ti e vrop ski stav ne po kla pa s mi {qe wem gra |a na”, na vo di se u sa op {te wu LSV-a.

ekonomija

utorak16.oktobar2012.

dnevnik

NA ROD NA BAN KA DE MAN TU JE DA IMA MI MO I LA @E WE OKO KUR SA DI NA RA

VE ]I NA GRA \A NA SR BI JE JO[ NI JE OT KRI LA [TED WU U BAN KA MA

Gu ver ner ka i wen tim igra ju u is toj eki pi? Na ja ~a we di na ra pre ma evru uti ca le su me re ko je je jed no gla sno do neo Iz vr {ni od bor Na rod ne ban ke Sr bi je i ne po sto je ni ka kva raz li ~i ta vi |e wa ili tu ma ~e wa iz me |u gu ver ner ke i we nog ru ko vo de }eg i stru~ nog ti ma, ka ko to po ku {a va ju da su ge ri {u ne ki me di ji, sa op {te no je ju ~e iz NBS-a. Sta bi li za ci ji de vi znog kur sa i ja ~a wu di na ra do pri ne la je re strik tiv na mo ne tar na po li ti ka, po ve }a na po nu da de vi za na tr `i {tu usled odo bra va wa de vi zno in dek si ra nih sub ven ci o ni sa nih kre di ta, me re NBS-a ko je se od no se na oba ve znu re zer vu, pra }e we nov ~a nih to ko va i do zi ra we li kvid no sti, pri ~e mu je NBS po sled wi put in ter ve ni sao na de vi znom tr `i {tu po ~et kom av gu sta. U sa op {te wu NBS-a se is ti ~e da su po gre {ne in for ma ci je ne kih me di ja o po ve }a wu oba ve zne re zer ve. „NBS ni je po ve }ao oba ve znu re zer vu ve} je iz me we na we na struk -

tu ra u sme ru po ve }a wa di nar skog de la de vi zne oba ve zne re zer ve, {to je, iz me |u osta log, po vu klo od re |e nu di nar sku li ki vid nost ko ja je mo gla bi ti usme re na ka de vi znom tr `i {tu”, do da je se u sa op {te wu. Cen tral na ban ka je oce ni la da su ap surd ne me dij ske in si nu a- ci je o „mo gu }im do ja va ma iz NBS-a

u~e sni ci ma na tr `i {tu o to me u ko jem sme ru }e i}i kurs i in ter ven ci je”. Ka ko se pod se }a, te meq ni ju ana li zu nov ~a nih to ko va na de vi znom tr `i {tu na ja vi la je upra vo gu ver ner ka Jor go van ka Ta ba ko vi}. „Ciq ni je ‘is tra ga’ i jav no pro zi va we ba na ka, ve} da se na

osno vu ta kvog sa gle da va wa po mog ne Iz vr {nom od bo ru da do no si me re mo ne tar ne po li ti ke i od lu ke o in ter ven ci ja ma na de vi znom tr ì {tu i wi ho vom obi mu na na ~in ko ji do pri no si sta bil no sti de vi znog kur sa i ra ci o nal nom tro {e wu de vi znih re zer vi”, po ru ~i li su iz NBS-a. Ban ke, do da je se u sa op {te wu, je su pro fit ne or ga ni za ci je ko je }e lo gi~ no te ì ti to me da de vi ze ku pe jef ti ni je, a pro da ju sku pqe, ali je du `nost NBS-a da svo jim me ra ma i pre ci znim do zi ra wem di nar ske i de vi zne li kvid no sti one mo gu }i du go ro~ ni je stva ra we vi {ka li kvid no sti ko ja bi omo gu }i la {pe ku la tiv ne igre na de vi znom tr ì {tu. U sa op {te wu NBS-a se is ti ~e da Na rod na ban ka upra vo to i ~i ni, od lu kom o re fe rent noj ka mat noj sto pi, iz me nom struk tu re oba ve zne re zer ve i dru gim ras po lo ì vim me ra ma mo ne tar nog re gu li sa wa. E. Dn.

Sla ma ri ca naj mi li ja {ted na kwi ì ca Vi {e od po lo vi ne gra |a na Sr bi je, wih 55 od sto, u{te |e vi nu ~u va „u sla ma ri ca ma”, dok 27 od sto uop {te ne {te di, re zul ta ti su is tra ì va wa o {ted nim na vi ka ma u Sr bi ji ko je je spro ve la Er ste ban ka. @i te qi Sr bi je u su {ti ni ima ju po zi ti van stav o {ted wi, ali ih ne po voq ne eko nom ske pri li ke spre ~a va ju da vi {e nov ca osta vqa ju na stra nu. Re zul ta te is tra ì va wa pred sta vio je di rek tor pro jek ta An sgar Loh ner na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je. Agen ci ja za

[ted ne pro i zo vo de ko ri sti 42 od sto is pi ta nih gra |a na, 72 od sto sma tra da je odva ja we nov ca na stra nu bit no, a u tom sta vu pred wa ~e `e ne jer wih 82 od sto sma tra da je {ted wa va `na, dok u to ve ru je 63 pro cen ta is pi ta nih mu {ka ra ca. Po re |e wa ra di, u Cr noj Go ri 59 od sto gra |a na sla `e se s tom tvrd wom, dok vi {e od po lo vi ne Ma |a ra {ted wi pri da je zna ~aj jer u Ma |ar skoj 56 od sto gra |a na ve ru je da je {ted wa ve o ma bit na.

tr ì {na is tra ì va wa „IMAS in ter ne {e nel„ spro ve la je za Er ste ban ku is tra ì va we o na vi ka ma, po na {a wu, sta vo vi ma, mo ti vi ma i bri ga ma ko je gra |a ni Sr bi je ima ju u ve zi sa {ted wom. Te le fon ska an ke ta spro ve de na je u av gu stu i sep tem bru na uzor ku od 500 is pi ta ni ka ko ji pred sta vqa ju {ted no spo sob nu po pu la ci ju sta ri ju od 15 go di na. Osim u na {oj ze mqi, isto is pi ti va we spro ve de no je i u Austri ji, ê {koj, Slo va~ koj, Ma |ar skoj, Ru -

Mo gu} no sti su raz li ~i te pa 40 od sto gra |a na {te di iz me |u 2.000 i 6.000 di na ra na me se~ nom ni vou. Oko 65 od sto gra |a na je ne za do voq no su mom nov ca ko ju su u sta wu da odvo je na stra nu, a mu {kar ci i `e ne pod jed na ko, u pri bli `no 80 od sto slu ~a je va, na vo de da {te de za „cr ne da ne”, dok je odva ja we nov ca za do pu nu pen zi je u bu du} no sti ili zdrav stve nog osi gu ra wa re la tiv no ret ko, na ro ~i to me |u mla |i ma od 30 go di na. [te di {e uglav nom

[TO ZBOG PA DA CE NA SI RO VI NA, [TO ZBOG DO GO VO RA U VLA DI

Sviw ski but po jef ti wuje 120 di na ra, a zej tin 20 Od ju ~e je sviw sko me so jef ti ni je i za vi {e od sto di na ra pa je ta ko ki lo gram bu ta kod ne kih voj vo |an skih me sa ra sa da 579 di na ra, ume sto 695. Ovih da na i uqe }e po jef ti ni ti, i to 15 do 20 di na ra po li tru. Na i me, do go vor o ni `oj ce ni zej ti na po stig nut je na ju ~e ra {wem sa stan ku mi ni stra tr go vi ne Ra si ma Qa ji }a s pro iz vo |a ~i ma uqa ko ji su iz ra zi li sprem nost da sni ze ce nu, na {ta ih je ve ro vat no na te ra la i pret hod na na ja va da }e Vla da Sr bi je odo bri ti uvoz te na mir ni ce. – Do go vo re no je da, u za vi sno sti od pro iz vo |a ~a, ce na uqu pad ne 15 do 20 di na ra. Ina ~e, fa bri~ ka ce na „vi ta la” sa da iz no si 172 di na ra – ka za la nam je Sil va na Stan ko vi} iz kom pa ni je „In vej”, u ~i jem su sa sta vu uqa re „Vi tal” i „Sun ce”. – To zna ~i da bi li tar uqa u rad wa ma tre ba lo da ko {ta naj vi {e 160 di na ra. Ka da je o me su re~, raz log za to zna ~aj no po jef ti we we je pad ot kup nih ce na to vqe ni ka, ko jih u po nu di ima i vi {e ne go do voq no, a sve je za pra vo uzro ko va la pro ma ja u nov ~a ni ci ma jer je na kon ne dav nih po sku pqe wa po tra `wa za me som do bra no pa la. Ka ko su nam re kli uz ga ji va ~i svi wa u Sre mu i Ba~ koj, `i va va ga se, ume sto do sa da {wih 250 di na ra, sa da pla }a i 199 di na ra i, po wi ho voj oce ni, bi lo bi ve o ma ne ko rekt no da me sa ri ni su obo ri li ce ne u rad wa ma. U no vo sad skoj In du stri ji me sa „Ma ti je vi}” ki lo gra ma sviw skog bu ta je 585, a sviw skog vra ta i ka rea 535 di na ra.

– Mi ni smo ni ka ko po ve }a va li ce ne me sa, je di ne ko rek ci je su bi le na sni `a va wu ce na. Ka da su svi dru gi po ve }a va li ce nu zbog PDV-a, mi smo ih oba ra li – re kla ru ko vo di lac sek to ra mar ke tin ga u kom pa ni ji „Ma ti je vi}” Mi li ja na Ban di}, do da ju }i da je svih 115 ma lo pro daj nih obje ka ta te kom pa ni je mak si mal no snad be ve no svim vr sta ma me sa i me snih pre ra |e vi na, i da se is po ru ka oba vqa sva ko dnev no. – Ce ne i dru gih vr sta me sa smo spu sti li pa je ta ko ki lo gram ju ne }eg bu ta bio 719 di -

na ra, a sa da je 685, a od ju ~e je ak tu el no i no vo po jef ti we we pi le }eg me sa, ko je }e ume sto sa da {wih 355 di na ra ki lo gram ko {ta ti 335. Ona je re kla da su od 1. ok to bra sni `e ne i ce ne svih vr sta su ho me sna tih pro iz vo da, kao i da u objek ti ma In du stri je me sa „Ma ti je vi}” ni je pri me }en pad pro da je me sa jer se ra znim ak ci ja ma iz la zi u su sret po tre ba ma ku pa ca. Mi li ja na Ban di} je uka za la na to da pro me ne u ce ni me sa mo gu bi ti sa mo u prav cu po jef ti we wa.

Tr gov ci nek spu ste mar è Na ju ~e ra {wem sa stan ku u Mi ni star stvu tr go vi ne tr gov ci su do bi li za da tak da spu ste mar è na pet po sto. Na i me, oce we no je da su ve li kim de lom za vi so ke ce ne uqa kri vi i tr gov ci ko ji su ipak mo gli vo di ti vi {e ra ~u na o xe po vi ma po tro {a ~a i ne zra ~u na va ti naj ve }u mar ù na tu na mir ni cu, a ona je do sa da iz no si la de set po sto.

Od ju ~e je sviw sko me so jef ti ni je i u ma lo pro daj nim objek ti ma po qo pri vred ne za dru ge „Mrk {i }e vi sa la {i”. – Sviw ski but ume sto 695 di na ra ki lo gram ko {ta 579 – re kla je {e fi ca kla ni ce u toj za dru zi Bran ki ca Bo kan, do da ju }i je po nu da me sa sta bil na, da su sve tr go vi ne do bro snab de ve ne, tra `wa na ni vou pro {lo go di {we dok se ju ne ti na ne {to ma we ku pu je. Ona je na ve la da je ce na `i ve va ge pa la s 250 di na ra ki lo gram na 220. Tr gov ci uka zu ju na ~i we ni cu da je u po sled we vre me za be le `en zna ~a jan pad pro da je me sa, te da se naj vi {e pro da va lo ono ko je je na ak ci ji. Ina ~e, me so je bi lo re kor der po po sku pqe wi ma. Ce na mu je od po ~et ka go di ne u de set na vra ta i{la na vi {e, ukup no oko 50 po sto, pa je ki lo gram sviw skog bu ta pre sti zao 700 di na ra. Po oce ni Ne na da Bu di mo vi }a iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je, je di no re {e we za sta bil nu ce nu me sa u Sr bi ji je u do no {e wu du go ro~ ne stra te gi je raz vo ja sto ~ar stva i ob no vi sto~ nog fon da, ko ji }e ove go di ne bi ti ma wi i do {est pro ce na ta. On na vo di da po tro {a ~i u Sr bi ji tro {e bez ma lo 50 od sto me sa ma we ne go raz vi je ne ze mqe Evrop ske uni je. Go di {wa po tro {wa kod nas je iz me |u 42 do 46 ki lo gra ma po sta nov ni ku, a u EU 75 do 80 ki lo gra ma. Ka ko je ob ja snio, po tro {wa svi we ti ne go di {we iz no si 15 ki lo gra ma po sta nov ni ku, ju ne ti ne do osam ki lo gra ma, ov ~e ti ne do ~e ti ri. S. G.

Ku sur za {ted wu Er ste ban ke u Ne de qi {ted we pri pre ma ~e ti ri no va pro gra ma. Ju ~e su pred sta vi li „ku sur {ted wu”. Ona omo gu }a va stal no po ve }a va we ulo ga. [te di {a da je na log ban ci da mu kod tro {e wa sva ke su me na kar ti ci one sit ne pa re za o kru ì na 50-100 di na ra. A ta raz li ka do krup ni je broj ke ide na {tred ni ra ~un i ta ko ce le go di ne. mu ni ji, Hr vat skoj, Ukra ji ni, Ne ma~ koj, Poq skoj, Tur skoj i Cr noj Go ri. Pro se~ na me se~ na u{te |e vi na u Sr bi ji je 4.777 di na ra, oko 80 od sto is pi ta nih {te di za sta rost i van red ne okol no sti. Ni smo pre vi {e za in te re so va ni za in ve sti ra we nov ca, a 81 od sto is pi ta nih na veo je da je to zbog pre ve li kog ri zi ka, ne do stat ka si gur no sti i po ve re wa. Oba zri vi smo i ka da su kre di ti u pi ta wu pa vi {e od po lo vi ne is pi ta nih gra |a na, wih 51 od sto sta ri jih od 50 go di na, ne è li uop {te da se za du ù je ve} da sma wi svo je tro {ko ve, dok bi se 38 is pi ta nih za du ì lo uko li ko bi za to po sto jao do bar raz log. S nov cem po stu pa mo pa `qi vo pa ~ak tri ~e tvr ti ne is pi ta ni ka dva pu ta raz mi sli pre ne go {to ga po tro {i.

odva ja ju no vac ako im ne {to pre tek ne, oko 70 od sto wih. Ma lo ma we od po lo vi ne ka `e da no vac {te di sa mo ka da na umu ima kon kret nu stvar na ko ju }e ga po tro {i ti. Naj ve }a bri ga ko ju sta nov ni ci Sr bi je ima ju u ve zi sa {ted wom ti ~e se ma kro e ko nom skih fak to ra – ~ak 65 od sto is pi ta nih bri ne zbog mo gu }eg sla bqe wa va lu te, opa da wa ku pov ne mo }i ili vi so ke in fla ci je. Tek sva ka sed ma oso ba u Sr bi ji za do voq na je svo jom fi nan sij skom si tu a ci jom, re zul ta ti su ovog is tra `i va wa. Gra |a ni Sr bi je ne gle da ju u bu du} nost s op ti mi zmom pa pri bli `no tre }i na sma tra da }e im ulog osta ti kao sa da a isto to li ko u na red nih pet go di na o~e ku je sma we we. D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

110,2568

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,5069

115,0946

109,9192

Australija

dolar

87,2837

89,0650

91,1135

87,0165

Kanada

dolar

87,0701

88,8470

90,8905

86,8035

Danska

kruna

14,7781

15,0797

15,4265

14,7329

Norve{ka

kruna

14,9220

15,2265

15,5767

14,8763

[vedska

kruna

12,7038

12,9631

13,2613

12,6649

[vajcarska

franak

91,1966

93,0578

95,1981

90,9175

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

136,9479 85,3975

139,7428 87,1403

142,9569 89,1445

136,5287 85,1361

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (436,64 -0,39)

Angropromet, Po`arevac

20,00

1.200

106.800

TP Zvezda, Beograd

17,65

6.000

312.000

AIK banka, Ni{

2,29

1.387

806.107

23. Novembar, Tutin

10,00

1.100

46.200

NIS, Novi Sad

-1,27

622

2.123.078

Neoplanta, Novi Sad

3,90

373

524.297

Imlek, Beograd

0,13

3.004

2.529.484

2,78 Promena %

74 Cena

12.582 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

1,40

507

419.466

Komercijalna banka, Beograd

Progres, Beograd

-20,00

400

-9,09

900

1.800.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

ZIF Fima SEE, Beograd

-17,61

7.250

1.812.500

-0,24

420

1.475.562

Soja protein, Be~ej

Morava, Po`arevac

-17,54

235

14.100

0,00

446

1.496.765

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.120

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.595

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.345

0,00

Alfa plam, Vrawe

-1,30

5.330

618.280

524.297

Tigar, Pirot

0,00

211

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

2,75

411

117.050

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd Alfa plam, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija

-9,09

900

1.800.000

-1,30 Promena %

5.330 Cena

618.280 Promet

NIS, Novi Sad

-1,27

622

2.123.078

Soja protein, Be~ej

0,00

446

1.496.765

Neoplanta, Novi Sad

3,90

373

STUP Vr{ac, Vr{ac

0,00

15.500

356.500

TE - TO, Senta

1,69

6.000

300.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik DIN KI] URU ^IO UGO VO RE O POD STI CAJ NIM SRED STVI MA

U 22 kompanije otvara se 5.000 radnih mesta Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} uru~io je ju~e ugovore o dodeli podsticajnih sredstava doma}im i stranim kompanijama koje u naredne tri godine planiraju da zaposle oko 5.000 radnika i inve-

stiraju 120 miliona evra u otvarawe fabrika {irom Srbije. Dinki} je rekao da je prioritet Vlade Srbije borba protiv nezaposlenosti i privla~ewe investicija, a da su ugovori dodeqeni kompanijama iz Evrope, SAD i Kine, {to pokazuje da je Srbija otvorena za investitore iz celog sveta. Dinki} je precizirao da je od 22 kompanije, kojima su dodeqeni ugovori, 11 doma}ih, koje }e uglavnom investitrati u prehrambenu i laku industriju, i 11 stranih, koje ula`u u auto-industriju i elektronsku industriju. On je ukazao na to da }e ove godine iz buxeta za te podsticajne programe biti izvdvojeno 6,5 milijardi dinara, a 2013. osam milijardi jer je to najefikasniji na~in da se ulo`i novac. Ministar je naglasio da je, osim italijanskog proizvo|a~a obu}e „Geoks”, s kojim je nedavno

potpisan ugovor, drugi najve}i investitor ameri~ka kompanija „Kuper standard” koja }e u Sremskoj Mitrovici, u proizvodwu auto-delova, ulo`iti 20 miliona evra i zaposliti 500 radnika. Dinki} je iz-

qene kompanijama iz tekstilne i industrije obu}e, prehrambene, drvne i auto-industrije, kao i iz oblasti metalskog i ma{inskog kompleksa, IT-sektora, recikla`e i logistike. Laganin je naveo da je od 2006. godine, kroz 16 konkursa za dodelu podsticajnih sredstva, SIEPA finansirala 248 projekta, koji su privukli 1,4 milijardu evra investicija i zaposlili blizu 45.000 qudi. On je ocenio da je to najisplativiji na~in ulagawa novca iz buxeta jer se investicija vrati za dve godine, a na jedan ulo`en dinar vrati se sedam. Predstavnik turske kompanije „Xinsi”, koja }e investirati u Leskovcu, Ta ner Bu jug xan rekao je da je Srbija izabrana zbog state{ke pozicije i obu~enosti radnika i da }e Leskovac biti baza za izvoz u Isto~nu Evropu i Rusiju.

Dru gi pa ket pri vre di – Ministarstvo privrede priprema drugi paket mera za poboq{awe likvidnosti srpske privrede i ve}e privla~ewe investitora – najavio je Dinki} novinarima u Vladi Srbije. – To ukqu~uje i predlog zakona o redovnosti pla}awa i ograni~ewe rokova na 60 dana. Do kraja godine bi}e dosta novina uvedenih u privredni sistem Srbije, {to }e omogu}iti ve}u likvidnost na{e privrede i dolazak investitora. Po wegovim re~ima, Vlada Srbije }e formirati stru~nu grupu koja }e predlo`iti izmene Zakona o planirawu i izgradwi u ciqu pojednostavqivawa procedura za izdavawe gra|evinskih dozvola, {to bi Srbiju trebalo da u~ini atraktivnijom za investitore. razio o~ekivawa da }e to povu}i dolazak drugih ameri~kih investitora iz oblasti auto-industrije. Direktor SIEPA-e Bo `i dar La ga nin rekao je da su za 22 kompanije dodeqe subvencije od ukupno 32 miliona evra. Subvencije su dode-

Podsticajna sredstva za kompanije kre}u se od 4.000 do 10.000 evra po radnom mestu, {to zavisi od razvijenosti op{tine i sektora u koji }e se investirati. Me|u kompanijama su i „Gorewe”, „Megle Srbija„ i „Para}inka”. E. Dn.

utorak16.oktobar2012.

NA STA VQA SE SUB VEN CI O NI SA WE KU PO VI NE NO VIH STA NO VA

Dràvni novci za jeftinije stambene kredite Ju~e je po~eo prijem novih zah te va za sub ven ci o ni sa ne stambene kredite jer je Vlada prethodno usvojila uredbu kojom se obezbe|uju dodatnih 500 miliona dinara iz buxeta za te namene. Uredba predvi|a novine u pogledu skra}ewa i ubrzawa procedure odobrewa subvencionisanog kredita, tako {to }e ubudu}e Nacionalna korporacija sastavqati nacrt ugovora izme|u korisnika i dràve. Ciq je da se u{tedi na vremenu i proceduri odobravawa, te re a li za ci ji kre di ta. Kako kaù u Nacionalnoj korporaciji za osigurawe stambenih kredita, od prijema dokumentacije do slawa na odobravawe treba}e najvi{e 30 dana. Uvodi se i SMS-servis za obave{tavawe korisnika o svim fazama obrade wegovog zahteva u realnom vremenu. Novi subvencionisani stambeni krediti odobrava}e se zahvaquju}i izmenama i dopunama Uredbe o merama podr{ke gra|evinskoj industriji kroz dugoro~no stambeno kreditirawe u 2012. godini. Po{to novoizgra|eni stanovi ili oni pred zavr{etkom te{ko nalaze kupca, dràva poku{ava da investitorima pomogne zatvarawe finansijske konstrukcije i prodaju stanova uz podr{ku. Korisnici kredita moraju biti gra|ani Srbije, s neto platom ne ve}om od 150.000 dinara, a Uredbom je definisano da je maksimalna marà 4,5 posto, odnosno da je ukupna kamata na stambeni kredit banke 4,9 pro-

I in ve sti to ri ma lak nu lo Investitorima je do sada uglavnom bilo va`no da na|u kupca i prodaju stan, me|utim, zbog zastoja u isplati subvencija postali su oprezniji i radije se opredeqivali za ke{-kupce, samo {to je wih veoma malo. Od trenutka kada se potpi{e predugovor i kupac isplati prodavcu kaparu od pet odsto pa do realizacije kredita do sada je trebalo od 60 do ~ak 150 dana, u zavisnosti od a`urnosti banke, tako da listom pozdravqaju smawewe vremena na samo 30 dana. cenata. Obavezno u~e{}e gra|ana je pet odsto vrednosti stana, zbog ~ega su ovi zajmovi i primamqivi. Ina ~e, sub ven ci o ni sa ni stambeni krediti postoje od 2005. i od tada je oko 5.000 porodica re{ilo stambeno pitawe. Buxetom za ovu godinu bilo je odobreno 1,7 milijarda dinara na ime subvencionisanih stambenih kredita i odobreno je vi{e od 1.100 zajmova.

Prose~na vrednost tog kredita kretala se oko 33.000 evra. Po informacijama Nacionalne korporacije za odobravawe stambenih kredita, korisnici tih zajmova uglavnom redovno izmiruju svoje obaveze, ali posledwu godinu postoji trend po gor {a wa si tu a ci je, me |u tim, ne tako dramati~no kao {to se to de{avalo u zemqama iz okru`ewa. R. Da u to vi}

utorak16.oktobar2012.

tre]e doba

dnevnik

Kr ko ba bi} ne }e da na `e na ma {te di

Le ko vi za smi re we kri vi i za Al chaj me ro vu bo lest?

nA KOn SA MO TRI GO DI nE KO RI []E wA LEKOVI zA SMIREwE IzA zI VA JU DE MEn CI JU

Za bo ra vqa i ka ko mu se zo ve sva sti ka Pacijenti stariji od 65 godina koji uzimaju benzodijazepine, imaju 50 posto ve}e {anse da u roku od 15 godina razviju demenciju nego wihovi vr{waci koji nikad nisu koristili te lekove za smirewe. Istraìva~i Univerziteta u Bordou upozorili su na to da se nekontrolisana i ra{irena upotreba „lorazepama„, „apaurina„, „dijazepama„, „bromazepama„, „ksanaksa„ i „rivotrila„, mora zaustaviti. Ti medikamenti, ina~e, uobi~ajeno se prepisuju za probleme sa spavawem, od kojih pati ve}ina starijih osoba. Samo u Francuskoj neki od tih lekova uzima tre}ina starijih od 65 godina, a mnogi ga koriste duì period, iako po uputstvima lekara i farmaceuta treba da se koriste samo nekoliko nedeqa. Istraìvawe je obuhvatilo 1.063 pacijenta, prose~no 78 godina starih, i trajalo dve decenije. Svi u~esnici potvrdili su da ranije nisu uzimali te lekove i nijedan nije imao simptome demencije. Tokom istraìvawa 95 u~esnika po~elo je da uzima neki od benzodijazepina, posle 15 godina 253 osobe razvile su demenciju, me|u kojima i 30 koji su uzimali benzodijazepin tri do pet godina. [anse za pojavu demencije kod onih koji su uzimali lekove iznosile su 4,8 od sto „li~nih godina“, {to je statisti~ka mera rizika za razvoj neke bolesti u roku od godinu dana. Kod onih koji nisu pili benzodijezepin, {ansa za razvoj demencije je 3,2 u sto li~nih godina. Benzodijazepini ostaju koristan lek za tretman akutnih anksioznih stawa i povremene nesanice. Me|utim, dokazi pokazuju da wihova produèna upotreba moè prouzrokovati lo{ zdravstveni ishod, prete`no kod starijih osoba, kao {to su ozbiqni padovi i frakture time izazvane.

„Na{i podaci u skladu su sa sve ve}im brojem dokaza da je kori{}ewe benzodijazepina povezano s pove}anim rizikom od demencije. S obzirom na to da se benzodijazepini ~esto koriste za hroni~na stawa i bolesti u mnogim zemqama sveta, ti podaci trebalo bi da alarmiraju zdravstvenu javnost. Doktori treba pa`qivo da razmotre koristi od upotrebe benzodijazepina u svetlu efekata koji proizvode i ograni~e wihovu upotrebu gde god je to mogu}e“, zakqu~ak je te sveobuhvatne studije francuskih nau~nika. Me|utim, dr Erik Ka ran, direktor istraìvawa u britanskom institutu „Alchajmer riser~„, tvrdi da su takave dugoro~ne studije dragocene u shvatawu kako na{a ìvotna okolina i zdravstvene navike uti~u na porast rizika od demencije, ali da je te{ko iz wih izvu}i pravi uzrok pojave te bolesti. Direktor istraìvawa Dru{tva za Alchajmer profesor Klajv Ba lard istakao je da to nije prvi put da istraìvawa pokaù da kori{}ewe tih vrsta lekova ima negativan uticaj na zdravstveno stawe pacijenta. „Postoje mnoge neutvr|ene bolesti koje mogu biti odlu~uju}i faktor za razvoj demencije, a ne samo benzodijazepini. To su podaci koji se ne mogu u takvim istraìvawima potpuno iskqu~iti, te rezultati nisu sasvim pouzdani. Dru{tvo za Alchajmer traì da se stane na kraj nepravilnoj upotrebi antipsihotika kod qudi koji imaju demenciju, ali je va`no i da se benzodijazepini ne uzimaju automatski kao alternativa ve} da se svakom pacijentu pristupi pojedina~no, vode}i ra~una o celokupnom zdravstvenom stawu da bi se odredila prava terapija“. Iva na Vu ja nov

KA KO DOK TOR KA @E

Ne ko {ta ni {ta, ali spa sa va `i vot

Pre gled gi ne ko lo ga oba ve zan jed nom go di {we

Rak grli}a materice sve je ~e{}a bolest na na{im prostorima. Iako se jednostavnim pregledom promena moè na vreme uo~iti i le~iti, veliki broj èna na intervenciju stigne prekasno. Srbija je na prvom mestu u Evropi po u~estalosti tog maligniteta – svakog dana od wega oboli ~etiri ène a umre jedna. Glavni uzrok nastanka pojave malignih }elija na sluzokoì grli}a materice je humani papiloma virus. Onkogeni humani papiloma virus otkriven je kod 99,7 odsto èna s tim kancerom. Potencijalno je svaka èna izloèna riziku od zaraze tog virusa koji moè uzrokovati rak. Virus se lako prenosi polnim kontaktom i mogu}e je

zaraziti se i samo kontaktom koè genitalnog podru~ja. @ene su tokom ~itavog ìvota izloène tim infekcijama, a i kad ih prebole, ne zna~i da su postale imune. Od ranog oblika do razvijawa invazivnog tumora moè pro}i od dve do petnaestak godina, zato je va`no da ène svih starosnih grupa obavezno jednom godi{we obave ginekolo{ki pregled jer se tako promena moè uo~iti jo{ dok je potpuno izle~iva. U domovima zdravqa preventivni pregledi, ukqu~uju}i Papanikolau test, kao i kolposkopija, su besplatni. Le~ewe u ranoj fazi bolesti je uspe{no, a u uznapredovaloj fazi tek kod 30 odsto slu~ajeva. J. Bar bu zan

Buxet Srbije i dogodine }e polovinu novca svaki meseca dotirati za – penzije. Ukupni ras ho di Fon da PIO bi }e 594,4 milijarde dinara, a najvi{e, 500,8 milijardi, planirano je za penzije. Ukupni rashodi i izdaci bi}e 5,35 posto ve}i u odnosu na rebalans za ovu godinu pa, dakle, dràva ne namerava da smawi svoje u~e{}e na toj stavci. Srbija jo{ od 2001. radi na reformi penzionog sistema, ali je rezultat vrlo mr{av te je broj zaposlenih i penzionera gotovo izjedna~en. Po{to je na{a dràva usvojila gotovo sve tra è ne pred lo ge MMF-a i Svetske banke, jasno je da se novo poo{travawe penzione politike mora traìti na drugoj strani. Ministar rada, zapo{qavawa i socijalne politike Jo van Kr k o b a b i} ne vi di re {e we problema u podizawu starosne granice kao uslova za odlazak u penziju, pogotovo ne da se mu{karci i ène tu izjedna~e. On isti~e da bi to bilo nepra-

vedno prema ènama koje su istovremeno i majke i doma}ice pa su zato u teèm poloàju. Podse}a na to da je 2010. Srbiji zamereno {to nije poslu{ala sugestiju MMF-a i podigla starosnu granicu za odlazak mu{karaca u penziju na

eventualno 67 godina. Po wemu, to mo`e biti predmet nekih daqih razmi{qawa. Mogu}i “lek” za oporavak sistema dr Krkobabi} vidi i u tome da se iz Fonda PIO izmeste davawa koja nisu rezultat rada, odnosno uplate do-

prinosa i staà ve} ih je nekim drugim aktom utvrdila dràva. Jer, re~ je o stotinak milijardi dinara godi{we, i tu pre svega misli na zdravstveno osi gu ra we pen zi o ne ra, tu |u negu i pomo}, naknadu za telesno o{te}ewe i prava nastala kao re{ewe dràve, kao {to su po seb ne ili na ci o nal ne penzije. Dakle, zalaè se za to da u okviru Fonda ostanu samo tri obavezne kategorije: starosna, porodi~na i invalidska penzija. Ako bi se osta la da va wa prikazala posebno – jer realno i ne pripadaju Fondu – na penzijsko i invalidsko osigurawe ne bi se gledalo kao na velikog potro{a~a koji optere}uje dràvu i dru{tvo. Ali i penzioneri, koji su ceo ìvot upla }i va li u pen zi o ni fond i zasluèno primaju svoj ~ek, ne bi stalno bili na tapetu onih koji nisu sposobni da stvore ni za danas – dokaz je nepla}awe poreza i obaveznih doprinosa – a kamoli da izdvajaju za sutra. Q. M.

VE LI KA GU @VA PRED KO MI SI JOM KO JA DO DE QU JE nA KnA DU zA TU \U PO MO] I nE GU

Sum wi vi i bo le sni ci na no si li ma Pravo na nov~anu naknadu za pomo} i negu drugog lica ima osi gu ra nik i ko ri snik penzije kome je zbog prirode i te`ine povrede ili bolesti to neophodno radi zadovoqavawa osnovnih `ivotnih potreba. Po Zakonu o PIO, to pravo, prakti~no, imaju samo nepokretni, slepi, dementni i oni koji bez tu|e pomo}i ne mogu da se hrane, obla~e, kre}u po ku}i ili su, pak, na dijalizi. Naknada za tu|u pomo} i negu trenutno je 15.136 dinara i prima je oko 55.000 korisnika. Upra vo taj iz nos raz log je zbog ~ega mnogi penzioneri s malim primawima poku{avaju da ostvare to svoje pravo. Zato mnogi podnose zahtev, ali Komi si ja ko ja od lu ~u je go to vo polovinu odbaci kao neosnovane. Jer, po zakonu, ta naknada nije socijalna ve} medicinska kategorija i ta~no je navedeno kome pripada. Lane je Fon du PIO pod ne to 48.119

zahteva, ali je pozitivno re{eno tek 20.106. Sektor Fonda za medicinsko ve{ta~ewe nadle`an je za prihvatawe ili odbijawe zahteva za tu|u negu i pomo}. Kada le ka ri ko ji po pu wa va ju

on se poziva da iza|e pred Komisiju. Upravo taj izlazak pred Komisiju je poseban problem jer su podnosioci zahteva ~esto te {ko po kret ni, sle pi, de mentni. Ima i onih koji su ve-

Iako nema garancije da }e dobiti naknadu, nepokretni i te{ko bolesni, da bi li~no do{li na pregled lekara nadle`ne komisije, moraju iz svog yepa platiti vi{e hiqada dinara za prevoz ambulantnim vozilom doma zdravqa obrazac za naknadu dobro obave svoj posao, odnosno zdravstveno stawe podnosioca zahteva je jasno i potkrepqeno svim dokazima, Komisija donosi odluku bez pozivawa podnosioca zahteva. No, kada ima nedoumice a medicinska dokumen ta ci ja je ne pot pu na ili ukazuje na to da podnosilac ne spada u kategoriju onih kojima automatski pripada naknada,

zani za krevet pa im se mora obezbediti transport kolima Hitne pomo}i. Lekari iz Komisije, kada dolaze takvi podno si o ci zah te va, si la ze is pred zgra de Fon da i li~ no razgovaraju s wima. Me|utim, ni to {to i sami vide da su te{ki bolesnici stigli ambulatnim kolima, nije dovoqno da naknadu za tu|u negu i pomo} i dobiju.

U Fon du ob ja {wa va ju da je me sto ve {ta ~e wa re gu li sa no Pra vil ni kom, te kad je me di cin ska do ku men ta ci ja va lid na i ne ma sum we u to da je oso ba te {ko obo le la, na kna da se do de qu je bez po zi va, dok se u dru gim slu ~a je vi ma oni po zi va ju da li~ no i o svom tro {ku do |u pred Ko mi si ju. Sve do 2003. nad le `na ko mi si ja je ima la oba ve zu da ide na ku} ne adre se pod no si la ca zah te va i ta ko utvr di da li su te oso be za i sta ne po kret ne i ne spo sob ne za sa mo stal ni `i vot. Iako nema garancije da }e mu zahtev za dodelu naknade za tu|u negu i pomo} biti zaista dodeqen, podnosilac mora da se odre|enog dana pojavi pred Komisijom. Le`e}i bolesnici pride da obezbede prevoz ambulantnim vozilom i plate iz svoga xepa vi{e hiqada dinara, zavisno ve} od cenovnika domova zdravqa . Qu bin ka Ma le {e vi}

BRI KE TI zA MA LE PA RE Iz MA nU FAK TU RE SA MO U KOG BE ^EJ SKOG PRO nA LA zA ^A

Maj stor jef ti no gre je si ro ti wu Dok su drugi letos uglavnom kupovali suncobrane i klimaure |a je, be ~ej ski pen zi o ner La slo Sa lon tai je razmi{qao kako na}i povoqno re{ewe za ono {to ga ~eka na zimu. I na{ao je. – Na pra vio sam pre su za briket od gotovo besplatnog materijala pa }u grejawe tokom zi me me ri ti ulo `e nim trudom a ne novcem – obja{wava majstor Laci. – Glavni sastojci briketa su piqevina od drveta i ugqena pra{ina, ~ega na deponijama ima u neograni~e nim ko li ~i na ma. Kra vqi izmet koristim kao vezivno sredstvo, a i wega, hvala bogu, mogu besplatno da na|em, pa samo ostaje da kupim preostali sastojak – rezance od {e}erne repe. Pakovawe od 25 kilograma rezanaca ko{ta ne{to vi{e od hiqadu dinara, {to je dosta za 200 kila briketa. Svaki po 4.500 kalorija. Za sat rada prese dobijem 50 kilograma briketa, a s kilogramom mogu da se grejem dva sata. Ra~unica jasna. Za dan mogu da proizvedem pola tone briketa, dovoqno za hiqadu sati ili dva meseca intezivnog grejawa. Papir i olovka sve dokazuju. Da se bezbri`no greje zi-

mus, majstoru je potrebna sed- sok je spreman za sipawe u mica da pripremi materijal i fla{e. Ja sam jeftiniji od jo{ toliko laganog tempa ra- ostalih jer ne tro{im novac da s presom. Ako ne nabavi re- na ve{ta~ka za{titna sredpine rezance na neki po voq ni ji na ~in, treba mu tek stotinak evra i zima mo`e da potraje. A lo`ewe briketa je pogod no za {po ret, obi~ nu pe} ili za cen tral no gre ja we. Svejedno. – Nisam komercijalizovao presu, i ne razmi{qam o tome. Ja se pro na la za {tvom bavim iz hobija i za svoje potrebe. Ta ko sam la ne konstruisao ma{inu za ce|ewe paradajza. Za{to ba{ to? Pa, zato {to imam wivu na kojoj u sezoni zasadim 1.000 strukova rasada i kad po~ne ber ba, pri pre mam poluproizvod za one koji nemaju vremena da pri pre me sok. Kod mene jeftinije nego na drugim mestima kupe smesu koja kod ku}e treba samo da pro kqu ~a i La slo So lon tai kraj svo je pre se

stva ve} to radim vodom u kojoj je bila natopqena kopriva ili ku pus. Pen zi o ner sam, imam vremena za to, zatim motorizovanom prskalicom, koju sam sam osmislio, za tili ~as poprskam paradajz i svi zadovoqni. Naro~ito kupci, koji garantovanu kupuju neprskanu robu – ponosan je na svoju domi {qa tost i eko no mi~ nost Lacika. A ìvot ga uop{te nije mazio. Bez stru~ne {kole, bio je prinu|en da radi sve i sva{ta. Da preìvi, svako je znawe upijao i nakupilo se toga. – Penzija nije takva da mogu da se opustim i lagodno ìvim pa me ìvot primorava na to da i daqe radim. To je dobro iz vi{e razloga. Prvo zbog zdravqa jer svako preterano opu{tawe u penzionerskim danima nije dobro. Uz to, uz pronalaza{tvo kreativno ispuwavam vreme, {to mi donese izvesne prihode ili zadovoqstvo {to sam svojim radom uspeo da smawim tro{kove ìvo ta. E, da sam u mla do sti imao vremena da se usavr{avam i zadovoqim sva interesovawa! Ali, nikad nije kasno. Samo da potraje – sme{ka se Salontai. V. Jan kov

Ra do vi stu de na ta Aka de mi je umet no sti

Ni zak pri ti sak vo de u de lu Pe tro va ra di na

Izlo`ba radova studenata master studija na departmanu likovnih umetnosti Akademije umetnosti bi}e otvorena sutra u 19 ~asova u klubu „Tribina mladih” u Kulturnom centru. Prostorije ovog centra nalaze se u Katoli~koj porti 5. N. P.

Na izvori{tu Petrovaradinska ada danas od 11 do 13 ~asova mogu}e je smawewe pritiska vode. Do smawenog pritiska vode do}i }e zbog planiranih radova. I. D.

Osno va na „Agra ri ja” Kra jem 1922. go di ne ~e tr na esto ri ca gra |a na In |i je osno va la su “Agrari ju”, pri vred nu or ga ni zaci ju Ne ma ca u Ju go sla vi ji, ko ja je bi la svo je vr sna eks po zi tu ra “Kul tur bun da” sa se di {tem u No vom Sa du. Sa mo tri go di ne ka sni je delo va lo je 59 ze mqo rad ni~ kih za dru ga Ne ma ca u Voj vo di ni, ~e ti ri u Slavo ni ji i jedna u Bo sni, da bi 16. ok to b ra 1940. na skup {ti ni “Agra ri je” u No vom Sadu

Novosadska utorak16.oktobar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Po zdravqe kod privatnika N

a à lost, ka da po mi sli mo na na {e zdra vqe, mo ra mo da mi sli mo i na no vac, jer je odav no pre sta lo da va ì pra vi lo „zdra vqe ne ma ce nu”, a bez we ga je sve do dat no te è. Iako se u dr àv nim am bu lan ta ma utro {i do sta vre me na i ne ra va, jef ti ni je uslu ge ne go kod pri vat ni ka i da qe te ra ju mno ge gra |a ne da se bo re sa re do vi ma, li sta ma za ~e ka we i za ma ra ju }om pa pi ro lo gi jom. Me |u tim, ka da su u pi ta wu la bo ra to rij ske ana li ze, u dra`vnoj am bu lan ti, ko li ko god hte li da pro |e mo jef ti ni je, ne ka da ne mo è mo da do bi -

je mo ce lo kup nu uslu gu, te je od la zak u pri vat ne la bo ra to ri je ne iz be `an. Na pri mer, tu mor mar ke ri i hor mon ske ana li ze se ni ka da ni su mo gle ura di ti u Do mu zdra vqa, pa se za to mo ra lo su o ~a va ti sa stra ho vi tim gu `va ma u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. Od fe bru a ra ove go di ne uki nu te su i ne ke od stan dard nih la bo ra to rij skih ana li za, {to do dat no kom pli ku je pa ci jen ti ma da sve oba ve na jed nom me stu. „Iz bor” le ka ra i zdrav stve ne usta no ve je sva ka ko po stao uslo vqen, a ne do bro vo qan. I. Dra gi}

Te o do ra pu tu je u Ki nu ^etvorogodi{wa Novosa|anka Te o do ra [kri vaw, kojoj je skoro dijagnostikovana retka Batenova bolest, putuje danas u Kinu. Zahvaquju}i humanitarnim akcijama prikupqeno je milion i po dinara, od ~ega je tre}ina sa koncerta u Sportskom centru „Slana bara”, koji je odr`an u nedequ uve~e. Ostatak novca obezbe|en je uz pomo} prijateqa i do-

nacija nekoliko preduze}a. Zajedno sa Teodorom u Kinu putuju i devetogodi{wa Zo ja i osmogodi{wi Alek sa, kojima je Batenova bolest dijagnostikovana ranije. Tretman mati~nim }elijama traje pet nedeqa i ko{ta 32.000 dolara, a poma`e da se zaustavi daqe propadwe fizi~kih i mentalnih funkcija kod dece. I. D.

Za {ti ta poqs kog cve }a

V remeploV is tak nu to da ra di 168 za dru ga, uz vi {e spe ci ja li zo va nih pri vred nih or ga ni za ci ja i “Ju go a grar”, tr go vin sko pred u ze }e ko je je prak ti~ no mo no po li sa lo tr go va~ ke ve ze Ju go sla vi je i Ne ma~ ke. Na taj na ~in je ostva ri van uti caj hi tle rov ske po li ti ke na na {u ze mqu, a za vre me oku pa ci je je, pod vi dom “re dov nog po slo va wa” ona bez o~ no pqa~ ka na. N. C.

Predavawe na temu o nepohodnosti za{tite rastiwa, a naro~ito ugro`enog i retkog poqskog cve}a Vojvodine od eksploatacije i uni{tewa hemikalijama, odr`a}e se danas u 18 ~asova u prostorijama Dru{tva quiteqa sve}a, Ulica Zmaj Jovina 3. Predava~ je novinar i pisac Pa vle Ma le {ev. G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Am bu la nta u Fu to gu usko ro otvara vra ta Novoizgra|eni Dom zdravqa u Futogu trebalo bi da bude otvoren u narednih desetak dana, saop{tavaju iz Gradske uprave za zdravstvo. Ova ambulanta jo{ nije po~ela da radi zbog problema sa pritiskom vode koji ne zadovoqava standarde protivpo`arne za{tite. Ambulanta }e pod tim okolnostima biti pu{tena u rad, ali uz obavezu da u narednih {est meseci bude otklowen nedostatak.

Fo to: R. Ha yi}

Novi Dom zdravqa u Futogu povr{ine 1.200 kvadratnih metara ima}e odeqewa op{te medicine, pedijatrije, stomatologije, ginekologije, laboratoriju, kao i prostorije za patrona`u i ku}no le~ewe. U skladu sa normativima, planira se i internisti~ka ordinacija nekoliko dana u nedeqi. Ovo je najve}a investicija Grada u Dom zdravqa. Vrednost projekta je oko 80 miliona dinara. I. D.

NA JU ^E ZA VR [E NOM „TE SLA FE STU”

Pred sta vqen naj ma wi boj ler na sve tu Me|unarodni festival inovacija, znawa i stvarala{tva „Tesla fest 2012”, koji se 26 godina odr`ava u Novom Sadu, zavr{en je ju~e. Na ovogodi{wem „ Tesla festu” predstavqeno je oko 300 inovacija, pronalazaka, novih proiz-

voda i tehnologij a iz Rusije, Rumunije, Hrvatske, BiH, Republike Srpske i Srbije. Kabl za struju „koji ne ubija”, jedna je od inovacija koje su mogle da se vide na ovom festivalu proteklih dana. Re~ je o inovaciji i`ewera iz Ra-

U „FA BRI CI”

Ra di o ni ca „Glu mac da nas, bru to ili ne to” Gluma~ka radionica, u kojoj }e Zi jah So ko lo vi} raditi sa glumcima na temu „Glumac danas, bruto ili neto” bi}e odr`ana sutra

Fo to gra fi je Dra ga ne Ga ri} Izlo`ba fotografija novosadske umetnice Dra ga ne Ga ri} “Peking zove” bi}e otvorena sutra u 20 ~asova u kafe galeriji “Izba”, @elezni~ka 4. Fotografije su nastale prilikom posete ove Novosa|anke Pekingu ovog leta. A. Va

u 19 ~asova u Studentskom kulturnom centru „Fabrika”, koja se nalazi na Bulevaru despota Stefana 5. Publika }e mo}i da prisustvuje radionici i ulaz }e biti besplatan uz prethodno prijavqivawe na mejl: glu mac da na sbru to i- li ne to@g mail.com. Potrebno je u mejlu napisati ime, prezime i kontakt telefon. Propusnice }e se preuzimati na dan doga|aja, sat vremena pred radionicu.

Iz lo `ba @eq ka [kr bi }a Sve~ano otvarawe izlo`be fo to gra fi ja „In som ni ja”, autora @eq ka [kr bi }a, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u ITD galeriji na Petrovaradinskoj tvr|avi kod sata. Izlo`ba }e biti postavqena do 28. oktobra. G. ^.

Mo no dra ma „Ka ba res ka ba rei” Monodrama „Kabares kabarei” bi}e odigrana u ~etvrtak, 18. oktobra, u 20 ~asova, u Studentskom kulturnom centru „Fabrika”, na Bulevaru despota Stefana 5. Dramski umetnik Zi jah So ko lo vi} }e ~etvrti put pred novosadskom publikom izvesti ovo delo, koje 20 godina „propoveda” uzdu` i popreko ~itave planete. Karte na dan predstave }e ko{tati 1.000 dinara, a u pretprodaji se mogu nabaviti po ceni od 800 dinara u CD {opu „Mungos”, koji se nalazi u Wego{evoj 14. I. D.

Na „Te sla fe stu” izlo`eno oko 300 ino va ci ja

I`e wer iz Ra `wa Mi lu tin Mi le ti}

Na gra de naj u spe {ni jima Na ovogodi{wem „Tesla festu” Vajpovu gran pri nagradu dobio je pronalaza~ Go ran Mi ~i} za izume za{tite elektri~nog brojila od kra|e struje i patenta koji {titi od strujnog udara. Me|unarodni ìri za najboqu ènu pronalaza~a izabrao je Ja snu Sa vi} za desetak medicinskih pronalazaka za terapije pomo}u vune. Gran pri festivla dobili su i Futo{ki kupus i Homoqski med, te jedan od najmla|ih u~esnika Sal ma Ta ma{ za patent vozila na elektri~ni pogon. Drugi gran pri dobili su Jo sip Ro bert i Jo sip Gra ba re vi} iz Subotice za predstavqeno mobilno ekolo{ko vozilo na solarnu energiju za prodaju sladoleda, a tre}i je gran pri oti{ao u daleku Rusiju gostima iz internacionalnog salona „Arihem” za unapre|ewe inovativnosti i pronalaà{tva.

`wa Mi lu ti na Mi le ti }a. Iza ovog imena, po re~ima pronalaza~a, krije se najbezbedniji i najisplativiji na~in prenosa elektri~ne energije. - Iako je ìca ogoqena i nema za{titu, te pripojena na utika~ od 220 volti, ni{ta vam se ne}e desiti ako je dodirnete. Struja ide kroz centar, a okolo we je uzemqewe i nula i tako nikako ne moè da pro|e kroz omota~, jer ne ide povr{inski - kaè Mileti}. Tako smo od visokog napona, pomalo neobi~no za{ti}eni sa metalnom ìcom, ali ovaj i`wer kaè da se ni{ta ne}e desiti i ako se kojim slu~ajem ìca prese~e, jer }e struja nastaviti da ide na omota~, a ne kroz va{e telo u zemqu.

- Ovo je idealna za{tita od poàra, a ujedno je i jeftinije re{ewe od sada{wih kablova koji usled sunca i ki{e propadaju. Pokojni premijer Zoran \in|i} hteo je da ovo re{ewe predloì Vladi kako bi dràva pokrenula masovnu upotrebu ovih kablova, ali od toga se ni{ta nije desilo - kaè na{ sagovornik. Mileti} se bavi pronalaza{tvom ve} 30 godina, a u wegovom opusu izuma nalazi se i najmawi bojler na svetu. - To je cev~ica od 15 do 20 santimetara kroz koju, kad pro|e voda, postaje topla do ta~ke kqu~awa. Radi na principu ekspres lon~eta na kafu, kada zatvorite vodu, on se iskqu~uje, a godi{we {tedi od 300 do 700 kilovat ~asova - tvrdi pronalaza~. A. La tas

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak16.oktobar2012.

DNEVNIK

AK CI JA ZDRAVSTVENOG IN STI TU TA, DO MA ZDRA VQA I STU DENT SKE PO LI KLI NI KE

Fo to: B. Lu ~i}

Pro mo ci ja zdra ve is hra ne

ODR @A NA EDU KA TIV NA PRED STA VA ZA DE CU

„^i ste ru ke bez po mu ke”

Edu k a t iv n a po z o r i { na pred sta va za de cu “^i ste ru ke bez po mu ke”, ko ju je po vo dom 15. ok to bra Svet skog da na ~i stih ru ku or ga ni zo va la “Mul ti ak tiv ko zme ti ka”, odr `a na je si no} u igra o ni ci Lum pi u „Mer ka to ru”. Glum ci Cen tra za re k re a c i j u i za n i m a c i j u “Mi ni klub” su, kroz za ni mqi v o pred s ta v qa w e jed n og {kol skog da na, do ~a ra li de ci ko l i k o je va ` no odr ` a v a t i

hi gi je nu ru ku i ko je su po sle di ce uko li ko se ru ke ne pe ru re dov no. Pred sta va je osmi {qe na kao deo ak ci je, ~i ji je ciq da se una pre di hi gi je na ru ku kod de ce i ta ko spre ~i niz po ten ci jal no opa snih bo le sti, ko je se pre no se pre ko pr qa vih ru ku. Ma li {a ni, ko ji su po gle da li pred sta vu, od or ga ni za to ra su do bi li gel za tre nut nu dez in fek ci ju ru ku. N. R.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

„Lu da qu bav” Alek san dre Po ter Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,

a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge Alek san dre Po ter „Lu da qu bav“ u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 14.15, 16.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45, 20.30), „Led” (20, 22.15), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30). Pozori{te mladih: mala sala „Kos i lisica” (11)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Dan ka Avra mov, Ne deq ka Spa sev ski, Li di ja û bri lo, \ur |i ca Bo ò vi}, Mi le na Mar ko vi}, Da li bor ka To do ro vi}, Ma ri ja Se miz, Ja smi na Haj din, Moj ca Trm ~i}, Ve ri ca Ob ro va~ ki, Iva na Ke ì}, Li rie Isla maj, Mi li ca Vla ov-Te {i}, Je le na Vu ko bra to vi}, Bi qa na Opa ~i}, Ra do van ka Ja pra nin - Kla ri} i Kri sti na Ste fa no vi} iz No vog Sa da, Mir ja na Do ki} iz Ko vi qa, San dra \ur |ev iz Go spo |i na ca, Sa wa Tru si na iz Se len ~e, Da ni je la Men |an, Oli ve ra Ga ji} i Da ni je la Po po vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ibo ja Mo nar iz Te me ri na, Bi qa na Te me ri nac iz Ti te la, Li di ja Pe tro vi} iz Be o ~i na, Mil ka [e vi} iz Ve ter ni ka, Sil via Ba wai iz Ma le Pi ja ce (Ka wi à), Ti mea Ma ri jan ski - Fu sko iz Sr bo bra na, Da ni je la Pan za lo vi} iz Srem ske Ka me ni ce, Iva na Be {li} iz Fu to ga, Dra ga na Ni ko li} iz Se len ~e, Mir ja na Se qa ko vi} i Dra ga na Ku li} iz Ru men ke, DE Â KE: Bo ja na Ba ja gi}, Ma ri ja na Mir ko vi}, Je le na Ba `dar, Dra ga na Mir ko vi}, Dra ga na Bo ka, Je le na Ni ko li}, Ol ga Ro gu qa, Kri sti na Pu }a ra, Dra ga na Ra do sa vqe vi}, Rad mi la Di mi tri je vi}, Sve tla na Ra do sav - Vi jo gla vin, Mi li ja na To pi} i Sa ne la Ma ti} iz No vog Sa da, Jo van ka Ce gle di iz Ti te la, Ma ri ja \u ri} iz [aj ka {a, Alek san dra Plav {i} iz Rav nog Se la, Ra di ca Je re mi} iz Be {ke, Sla |a na Mi la no vi} iz De spo to va, Jo va na Ste va no vi} i Jo va na Ko va ~e vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Iva na Xe kov iz Sr bo bra na, Za gor ka Pe tru {i} iz Srem ske Ka me ni ce, Bran ka Pa vlov iz Go spo |i na ca, Ve sna Ba bi} iz Pe tro va ra di na i Vik to ri ja Kal mar iz Ku le.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ra di voj Ste va na Vla o vi} (1935) u 9.45 ~a so va, Ve li mir Jo ve Gr bi} (1955) u 10.30, Ra di voj Sa ve Ra doj ~i} (1929) u 11.15, Le o na Jan ka A|in (1929) u 12, Ko viq ka Vla de Va si} (1953) u 12.45, Mi lo{ Se li mi ra Pe tro vi} (1946) u 13.30, Mla den Jo va na ^a na da no vi} (1957) u 14.15 i Mi ro slav De san ke Ba ji} (1942) u 15 ~a so va. Na pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra wen Alek san dar @iv ka \u ri} (1937) u 13 ~a so va.

Po vo dom 16. ok to bra, Svet skog da na hra ne, Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta or ga ni zu je ma nif sta ci ju ko ja }e se odr `a ti od 11 do 13 ~a so va is pred stu dent skih do mo va „Slo bo dan Ba ji}” i „Veq ko Vla ho vi}” kod fon ta ne. Na ma ni fe sta ci ji }e mla di ima ti pri li ku da po gle da ju iz lo `bu na mir ni ca ko je se pre po ru ~u ju u sva ko dnev noj is hra ni. Stu dent ska or ga ni za ci ja „Otvo re na ku hi wa” de mon stri ra }e ku va we zdra vih obro ka, ta ko da }e mla di mo }i da de gu sti ra ju hra nu ko ju su pri pre mi li wi ho vi vr {wa ci. Stu den ti vo lon te ri Za vo da }e an ke ti ra ti svo je ko le ge o wi ho vim na vi ka ma u ve zi is hra ne, de li }e pro mo tiv no zdrav stve no edu ka tiv ni ma te ri jal, me ri ti ste pen

uhra we no sti i uka za ti na zna ~aj pre ven tiv nih pre gle da. Istim po vo dom Sa ve to va li {te za mla de Do ma zdra vqa „No vi Sad”

or ga ni zu je ak ci ju u Ma loj {ko li „Du {an Ra do vi}”. Na pro mo tiv nom {tan du le ka ri i se stre de li }e de ci sa ve te o pra vil noj is hra ni

od 11.30 ~a so va. Ta ko |e, bi }e or ga ni zo va na i mi ni pi ja ca sa vo }em i po vr }em, jav ni ~as fi zi~ kog, a na kon to ga }e u~e ni ci ima ti svoj na stup „Za hva qu ju }i hra ni, za to sa mo ak tiv ni”. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne obe le `i }e Svet ski dan pra vil ne is hra ne u sa rad wi sa Do mom zdra vqa u “Mer ka to ru”, gde }e od 10 do 12 ~a so va po se ti o ci ima ti pri li ku da bes plat no iz me re krv ni pri ti sak i ni vo {e }e ra u kr vi. ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prim. dr Pe tar No va ko vi} po zdra vi }e u~e sni ke se mi na ra „Zdrav stve no-pro mo tiv na kam pa wa - ok to bar, me sec pra vil ne is hra ne”, ko ji je na me wen le ka ri ma i me di cin skim se stra ma zdrav stve nih usta no va na te ri to ri ji gra da. I. D.

SU TRA U MA LOJ DVO RA NI SPEN SA

Hu ma ni tar ni kon cert „Zve zde za An |e lu” Hu ma ni tar ni kon cert “Zve zde za An |e lu”, de ve to go di {wu de voj ~i cu ko ja bo lu je od tu mo ra na mo zgu, odr `a }e se su tra u 20 sa ti u Ma loj dvo ra ni Spen sa. Do pri nos bor bi za An |e lin `i vot svo jim gla som da }e po zna ti pe va ~i hu ma ni tar ci Mi ro slav Ili}, Ra di {a Uro {e vi} i Jo van Pe ri {i} uz prat wu “Tu na ben da” i “Te ra pi ja ben da”. Po re ~i ma or ga ni za tor ke kon cer ta @a kli ne Ga zi vo de, de ve to go di {wa An |e la

Jo va no vi} tre nut no se na la zi u Tur skoj, gde joj je ope ri san tu mor, ali su za na sta vak le ~e wa po treb ne sku pe he mo te ra pi je. -Na kon ope ra ci je, za ko ju je deo nov ca po zajm qen, a deo su da li hu ma ni qu di, An |e lu o~e ku je pra va bor ba. Tre ba la bi da pri ma he mo te ra pi je, a po ne koj pro ce ni za na sta vak le ~e wa po treb no je vi {e od 40.000 do la ra. Mo li mo sve No vo sa |a ne, ko ji su u mo gu} no sti, da do |u i ku po vi nom

VE ^E RAS U GIM NA ZI JI „LA ZA KO STI]”

ula zni ce do ni ra ju no vac za le ~e we An |e le- re kla je Ga zi vo da. Ula zni ca za kon cert ko {ta 500 di na ra, a mo `e se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa. Za po mo} An |e li ak ti vi ran je i MTS broj 1737, a sla wem pra zne po ru ke na taj broj do ni ra se 50 di na ra. Ta ko |e, u ban ci In te za otvo ren je i `i ro ra ~un ~i ji je broj 160-1-73 sa po zi vom na broj 52-1020002595/7. N. R.

KWI @EV NO VE ^E U PLA TO NE U MU

Pre mi je ra „Te a tra po e zi je”

Pe sni {tvo Mi lo sa va Te {i }a

Pre mi je ra pred sta ve „Te a tar po e zi je” odr `a }e se ve ~a ras u 20 ~a so va, u po zo ri {noj sa li gim na zi je „La za Ko sti}”. Pred sta va je ba zi ra na na po e zi ji ko ja se na la zi u {kol skom pro gra mu za pr vi raz red sred wih {ko la. Kon ci pi ra na je kao ko la` od 18 pe sa ma, uz prat wu sve tla, mu zi ke i vi deo- pro jek ci je. A. J.

Kwi èv no ve ~e „Pe sni {tvo Mi lo sa va Te {i }a„ bi }e odr à no su tra u 19 ~a so va u sve ~a noj sa li ogran ka SA NU, u zgra di Pla to ne u ma, u Uli ci Ni ko le Pa {i }a 6. O po e zi ji }e go vo ri ti Jo van De li}, dok }e sti ho ve ka zi va ti sam autor. Odr à va we kwi èv ne ve ~e ri po mo gao je Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj. V. T.

Is kqu ~e wa stru je

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

No vi Sad: od 11 do 13 ~a so va Pol gar An dra {a 6a; od 10 do 12 sa ti Par ti zan ska od 16 do 28; od 8 do 10 sa ti No vo sad ski put od 140 do 196 i od 113 do 191, Ma ~van ska od 2 do 14 i od 1 do 29, Som bor ska 165 i od 171 do 199, [u mar ska od 2 do 12 i od 3 do 9, Pe te fi [an do ra 182-191, GIK 1. Maj i Vo do vod. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 9.30 ~a so va S. Ro di }a od 18 do 38 i od 21 do 37; od 10 do 12 sa ti deo Pa ra gov skog pu ta od pod vo `wa ka do voj ske i Uli ce Vi hor ska. Ru men ka: od 8 do 10 ~a so va deo na se qa od cr kve i Uli ce oslo bo |e wa pre ma Ba~ kom Pe trov cu i do ka na la; od 8 do 13 sa ti po vre me no na de snoj stra ni na se qa iz sme ra No vog Sa da. Ko viq: od 8.30 do

^ITAOCI PI[U SMS

12 ~a so va Sve to za ra Mi le ti }a i Par ti zan ska 12-32 i 7a-9; od 12.15 do 13 sa ti I. L. Ri ba ra 246 i 1-39 i T. Mar ko vi }a 23. Pe tro va ra din: od 8.30 do 11.30 ~a so va vi kend zo na Ve zi rac, vi kend zo na [i ri ne, deo vi kend zo ne Ali be go vac, deo vi kend zo na Ma la Ka ra ga ~a, Bu ko va~ ki do 2-56 i 1-19, Bu ko va~ ki put 6-60 i 7-77 i Kra ji {ka 67-69A; od 11 do 13 sa ti Li sin skog 2, 4, 1, [tro sma je ro va 16-22 i 1-9, Vla di mi ra Na zo ra 1, 3, Du nav ska 2-14, 1-25, pro te Mi hal xi }a 2-14, Be o grad ska 7, gra di li {te @e `e qev most, Vo do vod - Pe tro va ra din ska ada 1-6. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi ken na se qa Ko ru {ka od auto bu skog sta ja li {ta pre ma Su se ku.

065/47-66-452

Na pro gra mu – pro me na ka na la [to se ti ~e TV pro gra ma na mom „da qin cu” naj pr qa vi ja dug mad su ono za pro me nu ka na la i ono „mu te”. Je l’ vam to ne {to go vo ri? 064/2466... * * * Skup {ti na Sr bi je ima ci ce, No vi Sad ma ce, a ma ~o ra ne ma ...? Sa krio se. 061/6556... * * * Po zi va mo mi ni star ku zdra vqa da se uve ri ka ko iz gle da ~e ka we za la bo ra to ri ju po li kli ni ke KCV . Ta kav ha os po sle di ca je pre ba ci va wa oba ve za pri mar ne za {ti te na se kun dar ne usta no ve. La bo ra to ri je do mo va zdra vqa sto je ne u po sle ne iako su do bro opre mqe ne. A pa ci jen ti nek pa te. 064/2859... * * * Pre ne ki dan sam u jed noj ban c i sa stra n im ve } in s kim ka pi ta lom upla }i vao je dan ma li iz nos od 585 di na ra po fak tu ri pred u ze }a na ra ~un ko ji ima ba{ u toj ban ci. Na pi ta we da li sam kli jent ban ke, od go vo rio sam od re~ no, na {ta mi je bla gaj ni ca re kla da on da za uslu gu mo ram da pla tim mak si mal nu ta ri fu od je dan od sto, od n o s no mi n i m um 80 di n a r a. Ra ~u ni ca po ka zu je da sam pla -

tio pro vi zi ju od 13,68 od sto! Da sam u toj ban ci, ali u ze mqi u ko joj joj je se di {te, uzeo kre dit na go di nu da na do bio bih ga po ~e ti ri pu ta ni `oj ce ni od

zlo ~in opqa~ ka ti ban ku, ili je osno va ti?” 063/2037... * * * Ka `e M. \u ka no vi} da ne `e li TV duel sa Le ki }em, opo -

one ko ju sam im pla tio sa mo za po sao upla te za ko ji su po tro {i li cca 3 mi nu ta ra da. Da li su u ban ci po br ka li pro cen te i pro mi le, ili je u pi ta wu obi ~an „bank ste raj”? P.S. Afo ri sti ~ar se pi ta: „Da li je ve }i

zi ci o nim kan di da tom. Nor mal no, gle dao ~o vek duel Rom niOba ma, pa iz vu kao na ra vo u ~e ni je (po Vu ku). Na no vo cr no gor skom se ka `e tj. Du kqan skom pro {lo glav na{ je }a ni ca. 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

MAPIRANI PROBLEMI NA BICIKLISTI^KIM STAZAMA

Naj lo {i je sta we na Li ma ni ma Udru`ewe gra|ana „Novosadska biciklisti~ka inicijativa” predstavilo je na ju~era{woj konferenciji za medije projekat „Mapirawe problema na biciklisti~kim stazama u gradu”, iz kog se vidi da na 70 kilometara staza za bicikle u gradu postoji preko 180 ve}ih ili mawih nedostataka. Devet volontera biciklista dokumentovalo je stawe na biciklisti~kim stazama na 310 fotografija. Oni su se osvrnuli i na pojedine „prekide” staza i izneli sugestije kako bi se poboq{ao kvalitet biciklisti~kih traka na pojedinim deonicama. Predstavnik Udru`ewa Je le na [tu la navela je da su se

koncetrisali na rupe, pukotine, nedostatak slivnika i {ahtova i saobra}ajne signalizacije. - Stawe je najlo{ije na Limanima 1 i 2, na Grbavici, kao i u Industrijskoj zoni. Ciq akcije je bio da uka`emo na ove nedostatke, kao i da u wihovo re{avawe ukqu~imo stru~wake i gradske institucije. Ovo nije stru~na analiza, ve} volonterski rad i rad entuzijasta - rekla je [tula. Dodala da }e ovakve akcije ponavqati, kako bi pratili stawe na biciklisti~kim stazama i da gra|ani, ako uo~e neke probleme, mogu da ih kontaktiraju preko sajta www.nsbi.org.rs.

Rad ni ci ima li pu no po sla u Je vrej skoj

Fo to: N. Sto ja no vi}

Fo to: S. [u {we vi}

Predstavqawu ovog projekta prisustvovali su i predstavni-

ci „Parking servisa” i saobra}ajne inspekcije. G. ^.

- U okviru rekonstrukcije saobra}ajnica, nove trotoare dobili su i stanovnici ulica Arse Teodorovi}a, Lasla Gala, Alekse [anti}a, Vojvode [upqicka i \ur|a Brankovi}a. Izgra|eni su novi trotoari {irine tri metra i du`ine 500 metara sa obe strane kolovoza na Somborskom bulevaru, na deonici od Ulice Jo`ef Atila do kru`ne raskrsnice- predo~ili su u ZIG-u. Dodali su da pripremaju program za narednu godinu u okviru kog }e se odrediti u kojim delovima grada }e biti potrebno da se obnove pe{a~ke staze ili naprave nove. - Savet mesnih zajednica, grupe gra|ana i pojedinci upu}uju zahteve i molbe da se izgrade novi ili obnove postoje}i trotoari, o ~emu }e stru~ne slu`be Zavoda voditi ra~una prilikom sa~iwa-

vawa programa za 2013. godinu naveli su u ovoj firmi. Kako je i pre najavqivano, tokom izgradwe ~etvrte deonice Bulevara Evrope bi}e sagra|en most preko kanala DTD, duga~ak 176 metara, {irok 13,70 metara, koji }e, pored dve kolovozne trake, imati i pe{a~ke i biciklisti~ke staze. Bi}e izgra|ena saobra}ajnica sa dve kolovozne trake, obostrane pe{a~ke staze {irine tri metra, biciklisti~ke staze {iroke dva metra sa obe strane kolovoza, kao i novo javno osvetqewe. Izgradi}e se i dve kru`ne raskrsnice - jedna pre kanala DTD, kao veza sa Privrednikovom ulicom, a druga posle kanala prema autoputu, kao veza sa Primorskom ulicom. U planu je izgradwa nadvo`waka preko `elezni~kih postrojewa i Privrednikove ulice, du`ine oko 450 metara. A. J.

O POSLOVAWU NOVOSADSKOG SAJMA

Ma li ak ci on a ri me nay men tu ne ve ru ju Udruèwe malih akcionara Novosadskog sajma, kojem pripada 11 odsto kapitala preduze}a pokrenulo je inicijativu za sazivawe vanredne Skup{tine akcionara, te obave{tava akcionare da }e o tom skupu biti pismeno obave{teni, kaè ~lan Upravnog odbora Udruèwa malih akcionara i predsednik sindikalne organizacije Si ni {a To ma {e vi}. On navodi da je vandredna Skup{tina potrebna kako bi se mali akcionari upoznali sa finansijama preduze}a, koje prema Toma{evi}u, nije za pohvalu. Vrednost akcija je svega pet stotina dinara, i to je, napomiwe, najnià cena od kada su akcije Novosadskog sajma na berzi. Suma je, veli Toma{evi}, ispod kwigovodstvene i nominalne vrednosti. - U preduze}u je na delu nedoma}insko poslovawe na {tetu zaposlenih, Grada, koji je vlasnik 22 odsto kapitala i dru{tvenog kapitala koji ~ini preostali, ve}inski deo. U firmu je stigao na naplatu mese~ni ra~un za mobilni telefon direktora Go ra na Va si }a od 570.000 dinara, u vreme kada je on

bio na godi{wem odmoru - predo~ava Toma{evi}. Prema wegovim re~ima preduze}e je u proteklom vremenu izgubilo pet, {est sudskih sporova, pa je s ra~una Novosadskog sajma ispla}eno vi{e miliona dinara od{tete za-

Goran Vasi} ka`e da }e ra~un za mobilni platiti iz svog xepa. - Pogre{an paket usluga je setovan, reklamacija mi je priha}ena u jednoj zemqi, a o~ekujem da jo{ dve zemqe tako|e prihvate reklamaciju, {to }e ra~un vi{estruko umawiti - predo~ava Vasi} i nagla{ava da smatra da i za ogla{vawe u medijima predsednika sindikalne organizacije stoje li~ni interesi. Direktor isti~e da se sindikat ne treba me{ati u poslovawe preduze}a.

Ob ja {we we U tekstu o posledwem zasedawu gradske skup{tine, objavqenom u petak 12. oktobra, na stranicama Novosadske hronike pod nazivom „Pozori{te mladih ostalo bez prvog ~oveka“ gre{kom je navedeno da je Len ka Er deq odbornica iz redova Demokratske stranke. Zapravo, gospo|a Erdeq je ~lanica Saveza vojvo|anskih Ma|ara, stranke koja je zajedno sa DS u{la u gradski parlament na listi „Izbor za boqi Novi Sad – Bojan Pajti}“ i pod istim imenom zajedno nastupaju u odborni~koj grupi. Ovim putem se izviwavamo Lenki Erdeq i ~itaocima zbog nenamerne gre{ke.

Do ku men ta rac u CK13 Dokumetarni film “Ne mo`e{ biti neutralan u vozu u pokretu” bi}e prikazan ve~e-

rektora, koji bi uz generalnog direktora upravqali preduze}em. Umesto toga, samo su u aprilu doneti akti prema kojima je Statut Novosadskog sajma formalno uskla|en sa zakonskom regulativom - obja{wava Toma{evi}.

Vasi}: Ra~un za mobilni telefon plati}u iz svog yepa

poslenima i biv{im radnicima, koji su tu`ili preduze}e, po raznim osnovama. - Nadzorni odbor preduze}a nije jo{ formiran, a trebao je. Jo{ 30. juna organi uprave preduze}a trebali su da se usklade sa Zakonom o privrednim dru{tvima, a to zna~i da se izabere sedam ~lanova Nadzornog odbora i Izvr{ni odbor di-

ras u 20 ~asova u Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovi}a 13. Ulaz je slobodan. A. Va.

u oblasti kulture, sporta i humanitarnih akcija, a u budu}nosti bi trebala bi da se pro{iri i na nivo privredne razmene. Na sastanku je bilo re~i i o uspostavqawu odnosa sa drugiim gr~kim gradovima, kako bi se pospe{ila me|unarodna saradwa. N. R.

VAN[KOLSKE AKTIVNOSTI SKUPA RABOTA

No vi tro to a ri u cen tru i na Gr ba vi ci terena i igrali{ta. U ovom preduze}u ka`u da su obnovqeni trotoari u Jevrejskoj, Temerinskoj, Preradovi}evoj ulici, kao i u Vojvo|anskih brigada, Balzakovoj, Veqka Petrovi}a i drugim.

Am ba sa dor Gr~ ke po se tio Grad sku ku }u Ambasador Gr~ke Di mo ste nis Sto i dis posetio je ju~e Novi Sad i sa gradona~elnikom Mi lo {em Vu ~e vi }em razgovarao o saradwi na{eg grada i atinske op{tine Iliupoli, izme|u kojih je pobratimstvo uspostavqeno 1994. godine. Naime, dosada{wa komunikacija gradova odnosila se na saradwu

U SKLOPU REKONSTRUKCIJE SAOBRA]AJNICA

Ure|ewe trotoara spada u redovne aktivnosti Zavoda za izgradwu grada (ZIG), a, kako saznajemo, ove godine utro{eno je 145 miliona dinara u popravku o{te}enih staza za pe{ake, sportskih

utorak16.oktobar2012.

Dodaje da se Upravni odbor nije sastajao od aprila, ali i da devet ~lanova Upravnog odbora i tri ~lana Nadzornog odbora mese~no ko{taju Novosadski sajam 650.000 dinara, koliko ko{taju wihove nov~ane naknade. Toma{evi} zato poziva predstavnike Grada i dru{tvenog kapitala, da {to pre, izaberu predstavnike u Skup{tini akcio-

nara Novosadskog sajma. Direktor Novosadskog sajma Goran Vasi} kaè da Udruèwe malih akcionara ne postoji, ve} su u Centralni registar hartija od vrednosti upisana fizi~ka i pravna lica. - Ta~no je da vrednost akcije iznosi pet stotina dinara, ali od vrednosti akcije ne zavisi poslovawe Novosadskog sajma, koji ove godine nije dizao kredit za odràvawe teku}e likvidosti - kaè Vasi} i podse}a da cena akcije zavisi od ponude i tra`we. Direktor ne pobija da u sudskim sporovima preduze}e gubi parnice, ali nagla{ava da to ima veze sa lo{om zakonskom regulativom (Zakon o radu). - Sajam bi bio u bankrotu da se nije oslobodio vi{ka radne snage. Od 226 zaposlenih, koliko je bilo na platnom spisku 2008. godine, sada platu prima 136 radnika – kaè Vasi} i dodaje da }e Nadzorni odbor biti fomiran na redovnoj Skup{tini akcionara, koja bi trebala da se odrì do jula naredne godine, a da }e preduze}e do tada voditi direktor sa menaxmentom i Upravni odbor. Z. Deli}

Me se~ no ode i ce la pla ta

[kole i vrti}i su pre mesec i po dana otvorile vrata u~enicima i mali{anima, a uporedo sa wima po~ele su i razne vannastavne aktivnosti. Kako bi se deca pravilno rasla i razvijala se neophodne su im aktivnosti kako sportske, tako i one koje mali{ane oplemewuju u kulturnom i umetni~kom smislu. Me|utim, sve te aktivnosti postale su preskupe za ku}ni buxet, a roditeqi ipak, da bi odvratili decu od ra~unara ili da bi ih sklonili sa ulice moraju da prona|u na~in kako da im to priu{te. Roditeqi ponekad i preteruju pa deca ve} sa pet, {est godina idu na nekoliko van{kolskih aktivnosti. Majka sedmogodi{we decoj~ice mese~no samo za vannastavne aktivnosti daje gotovo 6.000 dinara. Najve}a stavka je strani jezik, i to je mese~no ko{ta 40 evra, za balet daje 1.200 dinara, a za hor dodatnih 1.100 dinara. Kada do|e zima, ide na klizawe, ali to nije mnogo para po{to ne ide svaki dan. Ipak, ova majka smatra da }e joj sada biti lak{e, jer joj je dete krenulo u {kolu, pa se nada da tamo ima sekcija koje se ne pla}aju. U sli~noj situaciji je i otac dvoje {kolske dece, ~ije ime je poznato redakciji, koji ka`e da skoro jedna cela

plata iz porodi~nog buxeta odlazi na de~je potrebe. - ]erka ide na balet, a sin na fudbal. Osim toga, oboje u~e engleski jezik i idu na ~asove crtawa. Pored garderobe i opreme za {kolu, mese~no za decu izdvaja vi{e od 20.000 dinara. [kole plesa i baleta su najskupqe investicije, jer se svaki nastup posebno pla}a, a za svaku novu koreografiju mora da se kupi i nov kostim, pa mese~no to moè da staje i do 6.000 dinara. [to se ti~e sporta, tenis je ubedqivo najskupqi. [kola tenisa, ako se trenira jednom nedeqno mese~no staje minimum oko 70 evra. Ako dete na trening ide tri puta nedeqno, roditeqi treba da izdvoje ~ak 40.000 dinara. [to je dete uspe{nije, to je napredovawe skupqe, jer su u to ukqu~ena i putovawa, u~e{}a na takmi~ewima i sli~no. Me|utim, sagovornici smatraju da je va`no ulagati u decu i podràvati ih u onome za {ta imaju afiniteta. - Koliko god da nam je te{ko da izdvojimo pare za sve te van{kolske aktivnosti, mislim da treba ulagati u dete da bi uspelo u ìvotu, jer to }e se sigurno isplatiti kad odraste – rekla je na{a sagovornica. Q. Nato{evi}

vOJvOdinA / nOvi SAd

utorak16.oktobar2012.

dnevnik

ПОЧЕЛИ „ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ“ У ИЛАНЏИ

Чувају успомену на великана књижевности

Свечана литургија

У МАНАСТИРУ У ПРИВИНОЈ ГЛАВИ

Обележен Дан покрова пресвете Богородице

ПРИВИНА ГЛАВА: У недељу служена је свечана литургија у саборној цркви светих архангела Михајла и Гаврила у Привиној Глави. Свечану литургију служио је архимандрит Гаврило у саслужењу свештенства и монаштва. Уочи свете литургије служени су бдење и поноћна молитва, која је и на сам Дан покрова пресвете Богородице била призив благодати духа светога бога Исуса Христа и Мајке божије. Молитву дугу и тешку, у име ове светиње, упутио је архимандрит Гаврило. Кроз њу је молио господа Бога за мир и пристојан живот народа, а против глади, сиромаштва и неза-

послености. Он је тражио да се Бог смилује и упути стране инвеститоре у Србију, да уложе капитал, отворе фабрике и запосле незапослен народ, како би се ублажило сиромаштво и глад. Народ у манастир Светих архангела Михајла и Гаврила стигао је из свих крајева наше земље и суседних држава. Они су дочекали Покров пресвете Богородице као велики празник. Свечаној литургији, поред чланова разних странака, присуствао је и председник општине Никола Лазић, кога је архимандрит Гаврило благословио. Д. С.

Почео „Кидс фест”

КОВИН: Јуче је биоскопу у Ковину почео „Кидс фест“ и трајаће до 21. октобра. На овогодишњем Дечјем филмском фестивалу најмлађе гледаоце очекују „Краљ пингвина 3Д”, „Бени се враћа кући„ „Гумени Тарзан 3Д”, „Марко Макако„, „Прича о делфину сањару„, „Ванила горила„ инспирисан животом Пахуљице, албино гориле који је живео у зоолошком врту у Барселони. Од играних филмова биће приказани „Рат дугмића„ немачки трилер „Тајна куће крокодила„, „Каубој„, „Тата врати се кући„ и „Мали вукодлак„. Шведски филм „Ледени змај„ заснован је на истоименом роману о одрастању једног дечака и његовој потрази за срећом, биће приказан и последњи део приче, „Твигсон у невољи„. Филмови који су синхронизовани на српски језик биће приказани у биоскопу у Ковину од 19. октобра по један недељно (петак и субота) од 17:00 сати по цени од 100,00 динара. За организоване пројекције филм ће бити приказан у току недеље у термину када школи одговара, по цени од 50,00 динара по детету. З. Дг.

ИЛАНЏА: „Дани Милоша Црњанског“ почели су у недељу у Иланџи и трајаће до 26. октобра. За почетак одржана је Фијакеријада, смотра парадних коња и запрега, јер је Црњански волео коње, био је посетилац бројних хиподрома широм Европе, неки кажу да се и кладио. На Фијакеријади у Иланџи у учествовали су познати одгајивачи липицанера и парадних коња из Долова, Сурдука, Кикинде, Банатског Новог Села, Новог Милошева, Новог Бечеја, Самоша и неколико запрега из Новог Козјака. Продефиловали су фијакерима кроз центар места, уручени су им пехари, а потом су се крај ражња дружили уз бећарце и свирку на хармоници Горана Рачића. На Фијакеријади је учествовала и ученица трећег разреда гимназије Марија Писаров из Новог Козјака. Рече да је љубав према ко-

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Tри деценије бриге о социјално угроженима СТАРА ПАЗОВА: Центар за социјални рад Стара Пазова, са сарадницима и пријатељима, обележио је три деценије постојања. У име општине Стара Пазова као оснивача, честитке колективу који се налази међу шест најбољих у Србији слављеницима је пренео Горан Врањеш, заменик председника. Директорка Центра Весна Трбовић је подсетила на свечаности да је ова јавна установа настала 1982.године од општинске службе, почела са шест запослених, 934 корисника и буџетом од 29 милиона динара. Директорица установе је истакла на свечаности да данас о потребама 4.210 корисника социјалних услуга брине 31 радник, да је буџет за социјалне потребе 50,5

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

кинда“, овде је са фијакером ручне израде продефиловао Недељко Томић са липицанерима. Како каже коњи су му страст и освајач је бројних пехара. А од домаћих

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СТАРА ПАЗОВА ОБЕЛЕЖИО ЈУБИЛЕЈ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

њима наследила од деде Живка о оца Златка који јој је набавио липицанера и сваког викенда долази да би га тимарила, хранила и јахала. Из Коњичког клуба „Ки-

свакако је познат љубитељ коња Срђан Станков, који се са узгојем коња, али и оваца и крава и важи за једног од већих произвођача млека у овом крају. -Мада се Милош Црњански родио у Чонграду у Мађарској његов отац је са породицом дошао, да живи овде у Иланџи, а Црњански је тада имао три годне, ту је провео детињство и младост. Одавде је пошао у бели свет, са студија се враћао, ту проводио ферије и у својим делима описао Иланџу и њене житеље. Зато му ми сваког октобра приредјујемо манифестацију „Дани Милоша Црњанског“- каже председник Савета месне заједнице Иланџе Сава Голубов. На „Данима Милоша Црњанског“ биће одржане књижевне вечери, а играће се и фудбалске утакмице, јер је писац волео и ирао фудбал. Р. Јовановић

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

милиона динара и да је чак шест процената грађана обухваћено услугама социјалног рада. -Од укупног броја корисника услуга социјалног рада 37 одсто су материјално угрожене породице и појединци, 23 одсто је на бризи установе због поремећених породичних односа, 25 одсто младих са проблемима у понашању, 14 одсто су деца без родитеља или занемарена и два одсто жртве насиља - истакла је Весна Трбовић. Психолог Гордана Јованчевић је указала да је Центар за социјални рад успео да реафирмише хранитељство као облик бриге о деци без родитељског старања, па је у 40 породица смештено 57 малишана, док је у установама, углавном спе-

цијалним, 16, а четворо младих у процесу осамостаљивања по програму “кућа на пола пута“. Са развојем службе за помоћ припадницима трећег доба учеснике јубиларне свечаности упознала је социјални радник Мирјана Соколовић истакавши да је из пројекта „Старима с љубављу“ који је реализован шест година настала служба кућне неге и помоћи у кући и клуб за дневни боравак старих и инвалидних лица који имају по стотинак корисника, али потребе сваким даном расту јер је све више старих, болесних, немоћних. Свечаност поводом 30 година постојања Центра за социјални рад улепшали су рецитатори и оркестар КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове. А. Мали

vOJvOdinA

dnevnik

Обустављен тендер за санацију језера Палић ПАЛИЋ: Обустављена је јавна набавка за радове велике вредности на санацији језера Палић, рекао је директор д.о.о.“Парк Палић” Горан Габрић. Разлог је што су добили понуду за извођење радова са роковима који су краћи од рокова које су добили за суфинансирање пројеката. - То је једини разлог. Важно је и да се анексирају уговори о финансирању пројекта са Покрајинским секретеријатом за животну средину и ресорним министарством. Тако ће се јавна набавка, уколико све буде у реду, расписати наредне године поново - рекао је Габрић. Он даље објашњава да ће ових дана представници предузећа оти-

ћи у Министарство енергетике, развоја и животне средине да би видели шта даље, јер је укинут републички Фонд за заштиту животне средине. Понуде за јавну набавку радова велике вредности, на санацији језера Палић, која предвиђа активности на измуљивању, ремедијацији и изградњи касета за одлагање муља, за прву фазу радова.отворене су 30. јула. На расписани тендер су пристигле две понуде, а 16 предузећа откупило тендерску документацију. Отварању понуда су присуствовали и представници два понуђача: AQUAMONT сервис, д.о.о. Београд и ВП „Ћуприја“ а.д., Ћуприја. С. И.

СТО ДАНА НОВЕ ВЛАСТИ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Враћају наслеђене дугове

СТАРА ПАЗОВА: Председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић (СНС) одржао је конференцију за новинаре, поводом 100 дана нове власти, нагласивши да је коалиција, на чијем је челу, наследила од претходне власти дугове од скоро 10 милиона евра. Поред кредита од скоро пет милиона евра, које треба сервисирати, наслеђено је много неизмирених обавеза, посебно према школама и предшколским установама (50 милиона динара само грејање у пошлој сезони, око 30 милиона по уговору о регресирању превоза ученика и студената „Ласти Срем“, велика средства за послове Дирекције за изградњу општине, итд.) - рекао је Радиновић и информисао новинаре да је до сада измирено 250 милиона динара обавеза и да се нада да ће нова власт успети да среди стање до пролећа 2013. године, како би могла кренути са пословима из свог програма. Нова власт у старопазовачкој општини има три сегмента деловања. Радиновић је, као први, истакао бригу о социјално угроженом становништву, јер сматра да је важно грађанима помоћи да презиме, па је са

рудницима Колубара уговорена испорука 1.200 тона угља, за 600 социјално угрожених породица, а пошто су потребе и веће, набављаће се и други огревни материјал, а делиће се и помоћ у храни и хигијенским пакетима. Као други приоритет, Радиновић је навео заокружење инфраструктуре у општини, тачније асфалтирање до сада незавршених улица у свим насељима општине, док је као трећи правац деловања довођење инвеститора, ради запошљавања грађана. Подсетивши да је недавно постигао договоре о инвестицији аустријске фирме „Ајмакс“ у логистички и аутлет центар између Старих и Нових Бановаца и да фирма која је 12 милиона евра уложила у земљиште, после пет година коначно може да гради, председник је најавио да ће половином новембра бити организовано представљање инвестиционих потенцијала старопазовачке општине у Бечу, у сарадњи са нашом и аустријском амбасадом, а потом и у Немачкој, а за ново запошљавање већ се раде пројекти путне мреже у сарадњи са „Србијапутевима“ и две нове индустријске зоне. А. Мали

ДАНАС СВЕЧАНА СЕДНИЦА ПОВОДОМ ДАНА ОПШТИНЕ БЕОЧИН

На гра де нај за слу жни јима БЕ О ЧИН: На свечаној седеници Скупштине општине, поводом 16. октобра, Дана општине Беочин, данас ће у Дому културе бити додељена признања заслужним појединцима и организацијама.

Октобарску награду за област привреде добиће Ми лан Ра дић, директор компаније „Марс“, за област спорта Карате клуб „Цемент“ Беочин, док ће за афирмацију општине бити награђен Ге ор ги -

„Бразилија“, те Жив ку Жи ва но ви ћу, Ме ла ни ји Жив ко вић, Бо ја ну Цре пу љи и Ми ли ци Ђу рић. На предлог комисије, Скупштина је одлуку о добитницима донела на седници одржаној у петак. Током јучерашњег дана организован је пријем за борце у Великој сали СО Беочин, а делегација општине положила је венце у Парку хероја Брила. У оквиру свечаног обележавања Дана општине, организован је низ културних и спортских манифе стација. Током протекле недеље у Сусеку и Черевићу организоване су промоције књига, а у суботу је одржан Трећи џудо трофеј Беочина 2012. За петак 19. октобар у 19 часова у Дому културе најављена је позоришна пред-

Беочинци у Инсбруку Делегација општине Беочин посетила је град Инсбрук. У Аустрију су поред председника општине Бог да на Цве ји ћа и представника општинске администрација путовали и чланови КУД-а, представници туристичке организације, два удружења жена, винара и МЗ „Баноштор“. Према Цвејићевим речима, сходно стратешком опредељењу општине за развој туризма, Беочинци су искористили прилику да се упознају са начином рада у овом познатом аустријском туристичком региону, а представници општине срели су се и са привредницима. Направљени су и први кораци ка заједничким пројектима прекограничне сарадње.

је Мак си мо вић, диригент. Ове године плакету општине Беочин добиће Го ран Ива но вић, регионални директор ДДОР Нови Сад, док ће захвалнице бити додељене дечјем хору „Херувими“ из Беочин села, фудбалским ветеранима МЗ

става „Морнар Попај“ позоришта „Бранко Радичевић“ из Пачетина у Хрватској, док ће у суботу 20. октобра у Спортско пословном центру бити одржан Фестивал фолклорних ансамбала ветерана „Беоколо 2012“. В. Х.

utorak16.oktobar2012.

ИШТВАН ПАСТОР НА СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ СО БАЧКИ ПЕТРОВАЦ

Посматрати прошлост и извући поуке за будућност БАЧКИ ПЕТРОВАЦ: Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор присуствовао је данас свечаној седници Скупштине општине Бачки Петровац поводом обележавања Дана ове локалне самоуправе. Поздрављајући присутне, председник Пастор је нагласио да, гледајући кроз историју ове средине која је турбулентна, валовита и у којој је било доста ломова, људи су били принуђени да прихвате своју судбину, извуку поуке и на основу њих граде своју будућност. -Ових дана поново се отвара прича о Првом и Другом светском

рату. Њихове последице не могу се заборавити, али се поуке морају извући. Прошлост има смисла посматрати само уколико ће се извући поуке на којима ће се градити заједничка будућност. То није лако, али немамо другу алтернативу - истакао је Пастор. Председник покрајинског парламента рекао је и да је Бачки Петровац добар пример како једна мањинска заједница може да гради окружење у коме сви могу да остваре своја људска, мањинска и грађанска права, као и да словачка национална заједница може да послужи као узор добре сарадње ма-

њинског народа са матичном државом. Он је додао и да ће покрајинске институције и даље пружати пуну подршку, како Бачком Петровцу, тако и другим локалним самоуправама, те да је настојање покрајинске администрације да унутар уставно правних оквира избори позицију у којој ће моћи да изађе у сусрет локалним самоуправама. Поред председника Пастора, обележавању Дана општине Бачки петровац присуствовала је и потпредседница Скупштине АП Војводине Ана Томанова Маканова.

ВЛАСНИК „БЕГЕЈА” ДОНЕО ОДЛУКУ О ЛИКВИДАЦИЈИ ФАБРИКЕ

Бродоградилиште плови ка мртвој луци

ЗРЕЊАНИН: Бродогради- или два бродоградилишта у Срлиште “Бегеј” корак је ближе бији и у њима покрене произнестанку са зрењанинске при- водњу, али само под условом да вредне сцене. Холандски вла- јој држава помогне јер, због сник некада једног од највећих специфичности везане за броизвозника у средњем Банату до- доградњу, фирма има проблема нео је одлуку о ликвидацији фа- са ликвидношћу и финансирабрике са чиме радници никако њем. не могу да се сложе. Они су затражили да се локална самоуправа у Зрењанину хитно ангажује како би бродоградилиште било спасено, а почетни корак, како сматрају, требало би да буде поништавање приватизације. - Упознали смо представнике градске управе са ситуацијом у којој се налазимо, а то је губитак посла и гашење предузећа које је до скоро добро радило. Мора се брзо деловати јер је у фирми покренута ликвидација - каже председник подружнице Синдиката индустријских радника Војводине у бродоградилишту Јовица Лујанов. Бродоградилиште корак ближе нестанку Раскид купопродајног уговора са холандским инвести- Бродоградилиште “Бегеј” тором могао би довести до тога у тим нашим плановима било да “Бегеј” преузме друго зрења- би на првом месту јер је од понинско бродоградилиште – гона “Шипјард Бомекс 4М” “Шипјард Бомекс 4М”. Власник удаљено свега двадесетак ки“Бомекс групе” Милан Бјелић лометара и зато што већ упоо томе је недавно упознао и ми- шљавамо део његових радника нистра економије Млађана и техничког особља. Међутим, Динкића, напомињући да је постоји проблем око власнињегова компанија, уз “Бегеј”, штва. Ако не постигнемо доспремна да преузме још једно говор са власником из Холан-

дије и државом, размишљаћемо о другим бродоградилиштима – истакао је Бјелић. У међувремену, ликвидациони управник “Бегеја” Небојша Рако поштом је већ почео да шаље отказе бродоградитељима. Радници су, да подсетимо,

најпре послати на плаћено одсуство, па на принудне годишње одморе. Производња у бродоградилишту “Бегеј” обустављена је 9. јула, а кад су чули да се имовина фирме распродаје, радници су се прошлог месеца спонтано организовали и покушали да то спрече, али им је забрањен улазак у фабрички круг. Ж. Балабан

СМЕНА У ЈКП „УСЛУГА” У ОЏАЦИМА

Чедомир Јовановић нови директор ОЏАЦИ: На последњој седнци СО Оџаци, између остаог, дужности је разрешен досадашњи директор ЈКП „Услуга“ Петар Свилар, кадар СПС, а за вршиоца дужности је постављен Чедомир Јовановић из Српског Милетића, иначе кадар Српског покрета обнове која је део владајуће коалиције. Образложење за резрешење досадашњег директора ЈКП „Услуга“, дала је Изабела Шерић, председница општине Оџаци, која је рекла да је упућено много жалби и приговора на рад овог јавног предузећа, те да су се на овај корак одлучили највише из разлога слабе комуникације на релацији локална самоуправа-директор ЈКП. На овакво образложење председнице општине негодовали су представници опозици-

је, а доскорашњи заменик председнице општине др Ђорђе Богдановић је рекао да је свима јасно зашто је дошло до смене и да разрешење директора ЈКП нема никакве везе са лошом комуникацијом, нити са жалбама грађана због евентуално лошег пословања ЈКП „Услуга“. У ЈКП „Услуга“ је иначе владало незадовољство радника, што су преко Извршног одбора синдиката у предузећу и јавно исказали, због неконтролисаног пријема радника на административним пословима, а директно је оптужен сада већ некадашњи директор Петар Свилар. Већ дуже време у овом јавном предузећу влада веома конфузна ситуација, практично од момента када је про-

струјала вест да ће у предузеће доћи нови директор. - Ово ће бити четврти директор за неколко година, који ће остати запослен у ЈКП „Услуга“. О овој чињеници нико од представника локалне власти не води рачуна и само се повећава маса средстава за личне дохотке, а знамо у каквој су ситуацији општинске финансије. Новца немамо за нормално функционисање, а само гомиламо директоре у комуналном предузећу - рекао је др Ђорђе Богдановић. Новопостављени в.д. ЈКП „Услуга“ из Оџака, је тридесетогодишњи Чедомир Јовановић, дипломирани инжењер из Српског Милетића, који је до сада био запослен у Сомбору у фабрици акумулатора. С. Милер

Дан ин те ли ген ци је у Ру ми РУ МА: У оквиру Дана интелигенције, „Менса“ је организовала тестирање, одређивање коефицијента интелигенције, у Средњој техничкој школи „Миленко Брзак- Уча“ у Руми. Директор ове образовне установе Игор Са дри ја изразио је велико задовољство што је ово тестирање оргнизовано баш у техничкој школи и нада се да ће се ова успешна сарадња наставити. -Рума је један од 15-так градова у Србији, који су се прикључили акцији обележавања Дана интелигенције. Србија трећи пут учествује у овом светском дешавању, а изабран је месец октобар, јер је светска „Менса“ основана 1. октобра. Наши члано-

ви „Менсе“ на градском нивоу одређују са ким ћемо сарађивати, а ова школа нам је пружила одличне услове за тестирање, јер, да би се одржало тестирање, потребни су посебни услови. На ово тестирање дошло је око 20-так кандидата, претежно су то ученици ове школе, али има и старијих кандидата. Чланови „Менсе“ су углавном људи између 20 и 35 година, јер је доња старосна граница за полагање „Менсиног“ теста 17 година. Тест је графички, са 36 задатака и свако може да га решава, јер не фаворизује ниједну социјалну групу, резултати су тајни и не постоје ранг листе - нагласила је „Менсин“ секретар Ире на Ча бар ка па. М. Ма.

Враћају се суд и тужилаштво БЕЧЕЈ: Ако је веровати речима министра правде Николе Селаковића, правда би ускоро требало да буде доступнија Бечејцима с обе стране Тисе. Јер, планира се враћање суда и тужилаштва у Бечеју и Новом Бечеју, па житељи два суседна града више неће морати да путују у Нови Сад или Зрењанин због најмање ситнице. То је вест коју су, после радног састанка с министром правде, новинарима пренели председник општине Бечеј мр Вук Радојевић и његова заменица Тамара Иванишевић. - Министар правде дао нам је чврста уверавања да ће у предлогу новог правосудног Закона, који је у припреми, бити предвиђено оснивање Основног суда и Основног јавног тужилаштва за општине Бечеј и Нови Бечеј, са седиштем у Бечеју - истакла је Тамара Иванишевић. В. Ј.

Сутра топли радијатори?

БЕЧЕЈ: Иако је све спремно за укључење система даљинског грејања ЈП „Топлана“ корисницима даљинског грејања у Бечеју ни јуче није пустила грејање. - Не држимо се слепо датума, већ пратимо метеоролошку прогнозу и није било потребе да нам сезона стартује 15. октобра. Кад се стекну услови, а то је, по метеоролозима, изгледа већ сутра, укључићемо котлове и станови ће бити топли. Наставићемо да пратимо временске прилике и ако не буде потребе, нећемо узалудно трошити енергент и кориснике доводити у трошак. Није на одмет мало штедње - поручује директор ЈП „Топлана“ у Бечеју Дејан Вуковић. Међутим, у бечејској „Топлани“ имају један други проблем. Дуг корисника је достигао износ од око 45 милиона динара, па се стога апелује на кориснике да редовније измирују своје обавезе, како се систем не би дошао у опасност. Истовремено, није на одмет истаћи да је премијерна година у становима који су монтирали делитеље топлоте на радијаторима показала оправданост и исплативост посла. Јер, просечна потрошња, пре уградње делитеља, износила је око 145 киловат сати по квадратном метру, а лане се она кретала око 100 киловата. В. Ј.

Посао за особе са инвалидитетом ПАНЧЕВО: У оквиру пројекта јавних радова за особе са инвалидитетом панчевачке Филијале националне службе за запошљавање, посао је добило две особе, а још седам лица запослено је у Уздину, од којих је двоје по завршетку уговора, добило и додатно ангажоваје код послодавца. Јавни рад који се реализује у удружењу „На пола пута„, намењен је осамостаљивању и помоћи особа са интелектуалним тешкоћама. У оквиру пројекта, ангажовано је два лица на шест месеци. Координаторка Удружења „На пола пута„ Марина Илија каже да ово удружење ради све што може, како би обезбедило радно ангажовање за особе са интелектуалним тешкоћама. З. Дг.

dRU[TvO

utorak16.oktobar2012.

DA L’ JE ZIMA IL’ JE SAMO FRI[KO

Ne mo è i ov ce i nov ce @i vi mo u pre vr tqi vim vre me ni ma. Ne va ì to sa mo za te ku }u po li ti~ ku i eko nom sku si tu a ci ju ve} i za onu sva ko dnev nu po ja vu ko ja se na zi va „vre men ske pri li ke i ne pri li ke“. Po sle du gog i to plog le ta ko je je tra ja lo, ~i ni se, du è ne go {to se mo è mo se ti ti, opu {te ne, na kri vi ni, u ras ko ra ku, za de si {e

ili da gre je ili da hla di. Mo ra{ da se od lu ~i{ {ta bi vi {e vo leo. Ne mo è i ov ce i nov ce.“ „A kad bi ja sad re kao ’imam pa re ali ne do voq no za pu nu kar tu’ {ta bi ti re kao? Da od mah iza |em. Jel ta ko? Zna ~i tra ì{ sve da se pla ti a, ova mo, vi mo è te da vo zi te i bez gre ja wa. [to ne da je te po pust za to

dnevnik

SVAKE GODINE U SRBIJI OKO 4.000 OBOLELIH OD KARCINOMA DEBELOG CREVA

Do go di ne oba ve zan pre gled ko lo na?

Rak de be log cre va jed na je od naj ~e {}ih zlo }ud nih bo le sti me |u sta nov ni {tvom raz vi je nog sve ta, a kod nas je tre }i vo de }i uzrok smr ti me |u ma lig nim bo le sti ma. Pro ce wu je se da se sva ke go di ne na pla ne ti ot kri je vi {e od mi lion no vih slu ~a je va ovog obo qe wa, a u Sr bi ji oko 4000 slu ~a je va. Le ka ri tvr de da u na stan ku bo le sti, osim ge net ske pre di spo zi ci je, va `nu ulo gu ima ju `i vot ni stil, na vi ke, is hra na i stres. No, rak de be log cre va ubra ja se u kar ci no me ko je je naj lak {e ot kri ti i iz le ~i ti jer se pri pra vil noj pre ven ci ji od no sno ra noj kon tro li zdra vih qu di po sle pe de se te go di ne ~ak 95 od sto pa ci je na ta mo `e iz le ~i ti. Uslov je da na vre me ode kod le ka ra. Ka ko su na {i qu di po pra vi lu ve o ma ne mar ni u po gle du svog zdra vqa i kod le ka ra idu sa mo kad mo ra ju ili

ka da po sta nu pot pu no ne mo} ni ima na ja ve da bi od na red ne go di ne u Sr bi ji mo gao da se uve de kao

Pre ma re ~i ma dok to ra Zo ra na Kri vo ka pi }a, pred sed ni ka Sim po zi ju ma ko lo prak to lo ga ko ji je pre -

Laparaskopsko uklawawe tumora debelog creva Ju ~e je u KBC “Dra gi {a Mi {o vi}” u Be o gra du dvo je pa ci je na ta sa tu mo rom de be log cre va la pa ra skop ski ope ri sao ame ri~ ki hi rurg pro fe sor dr Sti ven Vek sner, vo de }i svet ski stru~ wak za la pa ra skop sku hi rur gi ju de be log cre va. Pre nos ope ra ci je pre ko vi deo bi ma u am fi te a tru kli ni ke mo gli su da pra te hi rur zi ove, ali i dru gih bol ni ca. Ina ~e, ova la pa ra skop ska ope ra ci ja de be log cre va je stan dard u sve tu, dok se u Sr bi ji sa mo spo ra di~ no ra di. Ka da na {i hi rur zi ovla da ju ovom teh ni kom ot kla wa wa tu mo ra de be log cre va pa ci jen ti }e se mno go br è opo ra vqa ti, ma we se za dr à va ti u bol ni ci i br è vra }a ti sva ko dnev nim ak tiv no sti ma. oba ve zan pre gled gra |a na Sr bi je u ci qu ra nog ot kri va wa ra ka de be log cre va.

te klih da na u Be o gra du or ga ni zo vao sim po zi jum na ko jem su u~e sto va li naj ve }i eks per ti iz obla sti

le ~e wa ra ka de be log cre va iz oko 30 ze ma qa, ot kri ve ni su no vi na ~i ni le ~e wa tog kar ci no ma in ter di sci pli nar nim pri stu pom. - Po sled wih go di na u Sr bi ji je oko 45 no vo ot kri ve nih slu ~a je va na 100.000 sta nov ni ka. Ako bi se uveo oba ve zan pre gled gra |a na Sr bi je i ci qu ra nog otr ki va wa ra ka de be log cre va mo glo bi se o~e ki va ti da se u na red nih 10 do 15 go di na sma wi broj no vo o bo le lih - re kao je Kri vo ka pi}. Kar ci o nom de be log cre va je me |u naj ~e {}im kar ci o ni ma i kod mu {ka ra ca je po u~e sta lo sti od mah po sle ra ka plu }a, a kod `e na od mah po sle ra ka doj ke. Naj ~e {}i simp to mi bo le sti su bo lo vi u sto ma ku i po ja va kr vi u sto li ci. ^im se po ja vi krv u sto li ci ra di se ko lo no sko pi ja, di jag no sti~ ka me to da ko jom se ot kri va ju pro me ne na de be lom cre vu. Q. Male{evi}

NOVI SAZIV SENATA UNIVERZITETA U NOVOM SADU

nas pr vi ozbiq no sve ì da ni. âs po sla je i{ ~e zla do bit na kom bi na ci ja - sve è no }i kao stvo re ne za le po i la ko spa va we i to pli da ni. Sad no} na sve ì na ni ka ko da se pre o bra ti u pri jat nu to plo tu po ko joj je mi li na {e ta ti u krat kim ru ka vi ma i sa sun ~a nim na o ~a ri ma na no su. A ko bi ovu pro me nu naj pre ose tio od ra no ra ni la ca u pr vim ju tar wim auto bu si ma ko ji no se rad ni ke pr ve sme ne i po ne kog |a ka {to se {ko lu je u dru gom, ve }em gra du? Elem, sta je auto bus na us put nu sta ni cu, otvo ri la se vra ta da pri me put ni ke. Ovi, sve drh tu re }i, po raz me {ta ju se po se di {ti ma na mer ni da ukra du jo{ ko ji mi nut drem ke pre ne go sti-

{to se put ni ci smr za va ju i cvo ko }u od zi me.“ „Ni je zi ma sa mo je ma lo ja ~e fri {ko. Zi ma je kad pad ne sneg i steg ne mraz.“ „Bi }e i to ga, jo{ ma lo, tu je tek {to ni je.“ „E on da }e da bu de i gre ja wa.“ „Pa zi da ne }e. Znam ja vas, smr za vao sam se ni sam ne znam ko li ko pu ta ali ni ko se ni je se tio da vra ti pa re ili se ma kar iz vi ni {to je gre ja we cr klo.“ „Ja da ti se iz vi wa vam? Kao da je me ni to pli je. Ja ra dim u auto bu su ko ji mi da ju. Ja mo ram da ra dim a te bi ako se ne svi |a pro me ni fir mu ko jom se vo zi{ i ne ma{ vi {e bri ge. Ne moj na me ni da se is tre sa{ {to si mo rao da usta ne{ ra no i {to ti je

Ne moj da mi so li{ pa met kao da si ne ki po li ti ~ar ili, jo{ go re, oni no vi na ri {to su sad svi eks per ti i ana li ti ~a ri i ko ji sve zna ju, ali ne ma ju ni ka kvo prak ti~ no re {e we g nu na od re di {te. Ali, po sle par mi nu ta, o~i to je da ne ma ni {ta od sna. Je dan od put ni ka do vik ne: „Maj sto re, pu sti gre ja we. Zi ma je.“ Ume sto pro zva nog od go va ra kon duk ter ko ji pro la zi iz me |u se di {ta: „A {to se ti ju na ~i{ pa ne no si{ jak nu? Vi di{ da je fri {ko.“ „Ni je fri {ko ne go je zi ma. I ja sam mi slio da mi ne tre ba jak na ali sam se pre {ao.“ „E, a kod nas ne ma gre ja wa. Maj sto ri u ra di o ni ci se isto ta ko pre {li - mi sli li su da je sa mo fri {ko pa ni su ski nu li cre va sa kli me da ih pre ba ce na gre ja ~e. I ta ko mo `e mo jo{ da te ohla di mo, ali za gre ja we mo ra{ sam da se po bri ne{.“ „Ma ka kva kli ma ih spo pa la, zar ne zna ju da je ve} po la ok to bra?“ „Pa {ta? Ko li ko ju ~e si ku kao da se ukqu ~i kli ma jer ste svi pro ku va li.“ „To je bi lo kad smo se vra }a li ku }i. I bi lo je to plo. Po da vi smo se od spa ri ne unu tra.“ „Eto vi di{. I {ta bi sad hteo? Ovo je sta ri bus i mo `e

ma la pla ta ili su ti de ca lo {a u {ko li ili {ta ga znam za {to. Ako ti se ne svi |a sad }e mo da sta ne mo i da te pu sti mo na po qe pa se bre caj na ne kog dru gog.“ „Ne moj ni ti me ne da pre sli {a va{ i da mi mu dru je{, ne go pu {taj gre ja we ako ima.“ „Ka `em ti da ne ma.“ „Do bro, on da ne ma i go to vo. Pu sti me sad da dre mam. Ne moj da mi so li{ pa met kao da si ne ki po li ti ~ar ili, jo{ go re, oni no vi na ri {to su sad sve eks per ti i ana li ti ~a ri i ko ji sve zna ju ali ne ma ju ni ka kvo prak ti~ no re {e we.“ „Sad ga ba{ pre te ra ba to. Do bro, qu ti se ako ho }e{ ali {to mo ra{ od mah po li ti ku da me {a{ u sve? Ovo je sa mo obi~ ni sta ri auto bus bez gre ja wa a na po qu je zi ma. Ne ma tu ni ka kve mu dro sti osim da sad tr pi{ a su tra se bo qe ob u ~e{. Eto - to ti je to i ni {ta vi {e.“ Ali put nik ni je hteo da uva `i ove ar gu men te. Za tvo rio je o~i i pra vio se da spa va. Za inat i kon duk te ru i auto bu su i vre me nu i svi ma i sva ko me. Ilija Baki}

Pre da va wa u Cen tru za mla de ta len te U or ga ni za ci ji pro le tos osno va ne Fon da ci je Cen tar za mla de ta len te u No vom Sa du u su bo tu je po ~eo ovo go di {wi ci klus pre da va wa za 150 naj bo qih osma ka i sred wo {ko la ca iz Voj vo di ne. U to ku {kol ske go di ne me se~ no }e bi ti or ga ni zo va no 16 ~a so va pre da va wa iz ma te ma ti ke i osam iz ra ~u nar stva i in for ma ti ke. Pre da va wa }e se odr `a va ti su bo tom, a dr `a }e ih i po la zni ci ma bi ti men to ri pro fe so ri Uni ver zi te ta u No vom Sa du, s Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, pro fe so ri Rat gers Uni ver zi ta ta iz Wu Xer si ja i Stan ford uni ver zi te ta iz Ka li for ni je i vr hun ski pro gra me ri iz Maj kro sof ta-a i IBM-a. Po red do dat ne na sta ve, Fon da ci ja }e obez be di ti naj sa vre me ni ju li te ra tu ru, har dver, li cen ce za naj sa vre me ni je soft ver ske ala te kao i do dat no stru~ no usa vr {a va we u ino stran stvu. D. D.

Ci qa ju put na [an gaj sku li stu No vi sa ziv Se na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du ju ~e je odr `ao pr vu, kon sti tu tiv nu sed ni cu, na kon {to su we go vim ~la no vi ma ve ri fi ko va ni man da ti za pe riod 20122015. go di na. Pod se }a mo da je ova go di na bi la iz bor na za ru ko vod stvo Uni ver zi te ta i 14 fa kul te ta u we go vom sa sta vu, te su na pet fa kul te ta no vi de ka ni: prof. dr Iva na @i van ~e vi}-Se ke ru{, Fi lo zof ski; prof. dr Mi lan Po po vi}, Po qo pri vred ni; prof. dr Ra de Do ro slo va~ ki, Fa kul tet teh ni~ kih na u ka; prof. Zo ran Kra ji {nik, Aka de mi ja umet no sti i prof. dr Mi ro slav Be {e vi}, Gra |e vin ski, a na pre o sta lih de vet fa kul te ta do sa da {wi de ka ni iza bra ni su i za no vi tro go di {wi man dat. Ta ko |e, dru gi uza stop ni man dat od 1. ok to bra te ~e i rek to ru prof. dr Mi ro sla vu Ve sko vi }u, u ~i jem je tro ~la nom pro rek tor skom ti mu no va pro rek tor ka za na sta vu - prof. dr Zi ta Bo {wak. Naj vi {i stru~ ni uni ver zi tet ski or gan pr vu rad nu sed ni cu po sve tio je od lu ~i va wu i o uvo |e wu ne ko li ko zna ~aj nih no vi na na UNS-u, a jed na od wih je osni va we Uni ver zi tet skog cen tra za pra }e we i uskla |i va we stan dar da u vi so kom obra zo va wu. Rek tor Ve sko vi} ob ja snio je da sli~ nog te la ne ma na UNS-u, a kao raz lo ge za osni -

Bubice iz uha vade im lekari Na sta vak ra ni jih raz ma tra wa Se na ta o mo gu} no sti na bav ke pro gra ma za ot kri va we pla gi ja ta u za vr {nim, di plom skim ili ma ster ra do vi ma, ko je se, na `a lost, {i ri kao po {ast u ovoj eri in for ma ti ke, in ter ne ta ({to bi re kli stru den ti „ako ne ma{ u vu gla ima na Gu gla”) i dru gih teh ni~ ko-teh no lo {kih no vo ta ri ja, ju ~e je pro {i rio pro ble ma ti ku „mo rav ske {ko le” i na pre pi si va ~e na pi sme nim is pi ti ma. A ima ~ak i lu do hra brih ko ji se sa si li kon skom bu bi co” upu ste i na usme ni is pit, je di no {to ih u ovom slu ~a ju pro fe so ri br zo pre po zna ju. Rek tor je uka zao da je je dan ~lan Sa ve ta UNS-a, s Me di cin skog fa kul te ta, upo zo rio na to da je u is pit nim ro ko vi ma Kli ni ka za bo le sti uva, gr la i no sa pre bu ki ra na stu den ti ma ko ji ma le ka ri va de za gla vqe ne bu bi ce.

va we ovog cen tra is ta kao po tre bu da se na uni ver zi tet skom ni vou, a za po tre be svih we go vih ~la no va, pra ti po li ti ka u vi so kom obra zo va wu i uskla |u je sa stan dar di ma. Ta ko |e, rek tor je na ja vio da }e UNS, naj ve ro vat ni je od 8. no vem bra, star to va ti s dva zna ~aj na pro jek ta: “In ter na ci o na li za ci ja Uni ver zi te ta u No vom Sa du” i “Put ka [an gaj skoj li sti”. Ula zak na pre sti `nu „[an gaj sku li stu” 500 naj bo qe ran gi ra nih uni ver zi te ta na sve tu sva ka ko je san sva kog uni ver zi te ta. Na wu je ove go di ne, pr vi iz Sr bi je, uvr {ten Uni ver zi tet u Be o gra du, a UNS sva ka ko ne po sta vqa ne do sti `ne ci qe ve... - Ne zna ~i da }e mo obe }a ti da }e mo za {est me se ci do }i na [an gaj sku li stu, ali }e mo se po tru di ti da se na woj na |e mo u naj sko ri je re al no vre me, ne za ne ma ru ju }i spe ci fi~ no sti no vih fa kul te ta, ni ti svo ju dru {tve nu ulo gu - re kao je rek tor Ve sko vi} i pod se tio da se (u kon tek stu pu ta „ka [an ga ju”, od no sno vr hun skom aka dem skom i na u~ nom kva li te tu) mo ra ju stro go po {to va ti i kri te ri ju mi za iz bo re u na stav ni~ ka zva wa, od no sno broj i kva li tet ob ja vqe nih ra do va, mo no gra fi ja, kwi ga, ux be ni ka, po ja ~a ti i po boq {a ti na u~ no i stra `i va~ ka pro duk ci ja... V. ^eki}

U^ESNICI „LETWE STRU^NE PRAKSE” U ZREWANINU BRANE RADOVE

Naj bo qem stu den tu bes pla tan ma ster i sti pen di ja Stu den ti ko ji su u~e stvo va li u dru gom ci klu su “Let we stru~ ne prak se” da nas }e na zre wa nin skom Teh ni~ kom fa kul te tu “Mi haj lo Pu pin” `i ri ju i {i roj jav no sti pred sta vi ti svo je pro jekt ne za dat ke. Pro je kat za po ~et 31. av gu sta 2010. go di ne pot pi si va wem ugo vo ra o po slov no - teh ni~ koj sa rad wi iz me |u “Zre wa nin skog po slov nog kru ga” (ZRE POK) i Teh ni~ kog fa kul te ta, ima za ciq da stu den ti ma omo gu }i sti ca we prak ti~ nog zna wa kroz prak su i rad u pred u ze }i ma osni va ~i ma po me nu tog pri vred nog udru `e wa. La ne je uspe {no re a li zo va na pr va “Let wa stru~ na prak sa” u okvi ru ko je je, od dva na est stu de na ta i wi ho vih ra do va, iza bran naj bo qi. Pr vo pla si ra na je bi la Ga bri e la Ma te ko ja je ti me ste kla pra vo na go di {wu sti pen di ju ZRE POK-a i {ko la ri nu Fa kul te ta na ma ster stu di ja ma. Me |u -

tim, po {to je Ga bri e la uzo ran stu dent, ostva ri la je pra vo na {ko lo va we iz bu xe ta, ta ko da je sred stva u vi si ni {ko la ri ne po de li la sa svo jim ko le ga ma. - Na kon ras pi sa nog kon kur sa, u ju nu ove go di ne, za oba vqa we let we stru~ ne prak se u 2012, u skla du sa usta no vqe nim kri te ri ju mi ma, iza bra no je de vet stu de na ta i po ~et kom ju la je po ~e la re a li za ci ja pro gra ma. Stu den ti su to kom le ta oba vqa li prak su u fir ma ma ~la ni ca ma ZRE POK-a, od no sno u pred u ze }i ma “Ne i mar”, “Ter mi ka”, “Ogrev”, “Ke ra mi ka Jo va no vi}”, “BB trejd”, “BB kom pa ni”, “Va lor” i “Go meks” – ob ja {wa va pred sed nik “Zre wa nin skog po slov nog kru ga” Dra gan Vi da ko vi}. Za rad stu de na ta i po mo} u is pu wa va wu za da ta ka bi li su za du `e ni men to ri iz po me nu tih fir mi, a u~e sni ci ma je omo gu }e no da stek -

nu pr va prak ti~ na zna wa i is ku stva iz obla sti stu di ja ko je iz u ~a va ju. - Stu den ti su bi li u oba ve zi da to kom prak se ura de pro jekt ni za da tak, a dru gi ci klus }e zva ni~ no bi ti za vr {en da nas ka da }e u~e sni ci pred sta vi ti i od bra ni ti ra do ve pred ko mi si jom. Na kon to ga, pe to ~la na ko mi si ja, ko ju ~i ne tri pro fe so ra Fa kul te ta, stu dent pro de kan i pred stav nik ZRE POK-a, oce ni }e kan di da te i iza bra ti naj bo qeg me |u wi ma – is ta kao je Vi da ko vi}. Naj u spe {ni jem stu den tu Fa kul tet }e omo gu }i ti na sta vak {ko lo va wa na ma ster stu di ja ma o tro {ku ove aka dem ske usta no ve, dok }e po slov no udru `e we obez be di ti sti pen di ju u ukup nom iz no su od 120.000 di na ra ko ja }e bi ti is pla }i va na u dva na est me se~ nih ra ta za vre me tra ja wa ma ster stu di ja. @. Balaban

VESTI Epi de mi o lo {ki nad zor nad gri pom

120 go di na in fek to lo gi je u No vom Sa du

In sti tut za jav no zdra vqe “ Ba tut” za po ~eo je epi de mi o lo {ki nad zor nad gri pom u se zo ni 2012-2013. go di na ne deq nim pra }e wem i iz ve {ta va wem o zdrav stve nom sta wu sta nov ni {tva. Epi de mi o lo {ki nad zor nad gri pom spro vo di }e se ra nim ot kri va wem ne u o bi ~a je nih, si gur nih do ga |a ja, po pu la ci o ni nad zor nad obo qe wi ma sli~ nim gri pu. Pra ti }e se i nad zor nad obo qe wi ma sli~ nim gri pu i akut nim re spi ra tor nim in fek ci ja ma, kao i nad zor mor ta li ta. Sva ke ne de qe ob ja vqi va }e se iz ve {taj o bro ju obo le lih od gri pa, kao i po sle di ca ma ko je on iza zi va. Q. M.

Pro te klog vi ken da u ho te lu “ Nor cev” na Fru {koj go ri obe le è no je 120 go di na in fek to lo gi je u No vom Sa du. Bi lo je re ~i o ak tu el no sti ma u in fek to lo gi ji, ali i pod se }a we na za ra zne bo le sti ko je su utka ne u isto ri ju ovih pro sto ra. Na i me, u dav noj pro {lo sti, epi de mi je ku ge, ko le re, ve li kih bo gi wa, pe gav ca i {pan ske gro zni ce od ne le su ve li ki broj ì vo ta. Sa da {wu epo hu obe le è li su bi o te ro ri zam, SARS, pti ~i ji grip, ras tu }i pro blem mul ti re zi stent no sti na an ti bi o ti ke. Spre ~i ti po vra tak u pro {lost i pri pre mi ti se za bu du} nost, za kqu ~e no je na stru~ nom sa stan ku, du `nost je sva kog in fek to lo ga. Q. M.

crna hronika

dnevnik

DA NAS SVE ^A NOST U ZRE WA NI NU

Otva ra we Pre kr {aj nog su da Am ba sa dor SAD u Sr bi ji Majkl Kir bi, mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} i pred sed ni ca Vr hov nog sa ve ta sud stva Na ta Me sa ro vi} da nas }e zva ni~ no otvo ri ti Pre kr {aj ni sud u Zre wa ni nu, ko ji je re no vi ran da bi se po boq {a la tran spa rent nost i efi ka snost pre kr {aj nih po stu pa ka.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu ame ri~ ke am ba sa de, Pre kr {aj ni sud u Zre wa ni nu je je di ni pre kr {aj ni sud u ze mqi gde je broj su di ja jed nak bro ju sud ni ca i u ko jem su sve sud ni ce odvo je ne od ka bi ne ta su di ja, {to su di ja ma omo gu }a va da na mi ru i efi ka sno re {a va ju svo je pred me te. (Ta njug)

NO VO SA \A NIN UHAP [EN ZBOG KRA \A

Po plen pre ko te ra sa No vo sa |a ni nu Da li bo ru S. (1987) po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa zbog sum we da je pro {log i ovog me se ca pre ska kao ogra de te ra sa ~e ti ri sta na u No vom Sa du i krao no vac, zla to, teh ni~ ku ro bu te na taj na ~in

pri ~i nio ma te ri jal nu {te tu od oko 100.000 di na ra. Da li bo ru sle di pri vo |e we de `ur nom is tra `nom su di ji Osnov nog su da uz kri vi~ nu pri ja vu za te {ke kra |e, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

VO ZA^ KA MI O NA IZ STA JI ]E VA NA OP TU @E NI^ KOJ KLU PI

Okri vqen za po gi bi ju mo to ci kli ste Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Z. M. (58) iz Sta ji }e va zbog sum we da je po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. We mu se sta vqa na te ret da je 3. sep tem bra pro {le go di ne, oko 11.30 ~a so va, u E~ ki, upra vqao ka mi o nom s pri kqu~ nim vo zi lom ko je ni je bi lo teh ni~ ki is prav no jer na we mu ni je ra di la sve tlo sna sig na li za ci ja. Pri li kom vo `we kroz Uli cu Uni rea,

Z. M. je za po ~eo skre ta we ude sno, na kol ski ulaz u Auto-cen tar “Pe tar”, a da se pret hod no ni je uve rio u to da to mo `e u~i ni ti na bez be dan na ~in. Tom pri li kom je do {lo do kon tak ta pred weg de snog to~ ka te ret nog vo zi la i mo pe da ko jim je upra vqao sa da po koj ni B. J. iz E~ ke. Mo to ci kli sta je pao is pod ka mi o na i za do bio te {ke te le sne po vre de grud nog ko {a i sto ma ka, opa sne po `i vot, od ko jih je pre mi nuo istog da na. @. B.

OP TU @NI PRED LOG PRO TIV ZRE WA NIN CA

Ukrao ka mion s ve{-ma {i nom?

Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo kra |e, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv K. P. (21) iz Zre wa ni na. Ka ko se po do zre va, mla di} je u no }i iz me |u 26. i 27. ok to bra pro {le go di ne s par kin ga u

Zre wa ni nu ukrao te ret no vo zi lo u ko jem su bi li ve{-ma {i na i kom bi no va ni fri `i der, vla sni {tvo we go vog su gra |a ni na B. T. Ukup na vred nost ukra de ne ro be pro ce we na je na 175.000 di na ra. @. B.

utorak16.oktobar2012.

SVE ^A NA SED NI CA U NO VO SAD SKOJ PA LA TI PRAV DE

Na po slu 11 sta rih su di ja u Osnov nom su du i je dan u Vi {em Na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, ju ~e je odr `a na sve ~a na sed ni ca svih su di ja Osnov nog su da u No vom Sa du po vo dom po vrat ka 11 wi ho vih ko le ga. Na i me, od lu kom Ustav nog su da vra }e no je 14 de li la ca prav de, ali je tro je na {lo dru gi po sao i ni je `e le lo da is ko ri sti pra vo na po vra tak. U ovaj, dru gi po ve li ~i ni sud tog ste pe na u Sr bi ji, ju ~e su se svom po slu vra ti li Bra ni sla va Pe ri {i}, Jo ki ca Ja wu {e vi}, Ta tja na

[uw ka, Bor ka Ko re noj, Sne à na Pe tro vi}-Ukro pi na, Ve ra Vu ji ~i}-Ma ri}, Ru ì ca Gar ~ev-Va {~i}, Pe tar Mo han, Alek san dar Pa ni}, Go ran âm bu ro vi} i Mi lo van Pe tro vi}. – Ve li ka ve }i na su di ja ko je su vra }e ne u no vo sad ski Osnov ni sud ra di }e u re fe ra da ma u ko ji ma su ra di le i do 2009. go di ne, ka da ni su bi le re i za bra ne – sa op {tio je v. f. pred sed ni ka ovog su da Vi do je Mi tri}. – Oni }e, raz u me se, ima ti

tret man kao i sve su di je na {eg su da. Za jed no s wi ma, na{ sud sa da ima 115 su di ja. Me |u tim, pro stor ni uslo vi su sku ~e ni pa }e ne ke od sud ni ca de li ti po dvo je su di ja, ali se na da mo da }e taj pro blem usko ro bi ti re {en u sa rad wi s Mi ni star stvom prav de i Grad skom upra vom No vog Sa da. Bor ka Ko re noj, iza ko je je 21 go di na su dij skog sta `a, iz ja vi la je da je ona, bez ob zi ra na sve {to se do ga |a lo, ima la ve ru u prav du i da ni -

je bi la uz dr ma na, te da se ra du je po vrat ku i to me {to srp sko pra vo su |e po tr vr |u je da ne od stu pa od svo jih prin ci pa. – Da bi se for mi rao do bar su di ja neo p hod ne su go di ne, po ne kad i de ce ni je – ka za la je ona. Da nas }e bi ti odr `a na sve ~a na sed ni ca i zva ni~ no bi ti vra }e na na su dij sku funk ci ju su di ja Vi {eg su da Zden ka Sta ki}. Ubu du }e ona }e pred se da va ti jed nim od pet ve }a u po me nu tom su du. M. V.

U BE O GRA DU KON FE REN CI JA „KRI VI^ NO PRAV NI OD GO VOR NA TR GO VI NU QU DI MA U JU GO I STO^ NOJ EVRO PI”

Da ~i}: Po o {tri ti ka zne za tr go vi nu qu di ma Pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da se raz ma tra mo gu} nost uvo |e wa o{tri jih ka zni za tr go vi nu qu di ma, na zva nu mo der nim rop stvom, {to je ap so lut no ne pri hva tqi vo, ali ipak pri sut no u Evro pi. Da ~ i} je na kon f e r en c i j i „Kri v i~ n o p rav n i od g o v or na tr go vi nu qu di ma u Ju go i sto~ noj Evro pi” pod se tio na to da je od 2009. go di ne mi ni mal na ka zna za tr go vi nu qu di ma tri go di ne za tvo ra bez mo gu} no sti ubla `a va wa i uslov ne osu de, a da je ta ka zna pet go di na za tvo ra u slu ~a ju da je `r tva ma lo let nik. Ta kve ka zne, po we go vim re ~i ma, raz log su da se raz ma tra mo gu} nost wi ho vog po o {tra va wa. On je na veo da su slu `be ni ci MUP-a za pr vih de vet me se ci ove go di ne is tra `i li 25 slu ~a je v a tr g o v i n e qu d i m a, da su

pod ne te kri vi~ ne pri ja ve pr o tiv 55 iz vr {i la ca, iden ti fi ko va no je 49 `r ta va, a o to ga je sa mo jed na `r tva bi la stra na dr `a vqan ka. Da ~i} je uka zao na to da se u go to vo 60 od sto slu ~ a j e v a ra d i o sek s u a l n oj eks plo a ta ci ji `e na i de voj ~i -

ca, u 20 od sto slu ~a je va re~ je o na vo |e wu na pr o sja ~e we i isto to li ko je slu ~a je va pri nu de na vr {e we kri vi~ nih de la, gde su `r tve uglav nom de ~a ci. Po Da ~i }e vim re ~i ma, od iz u zet ne va `no sti je re gi o nal na sa rad wa i za to je MUP u part -

U~e sni ci kon fe ren ci je

Se la ko vi}: Mo der no rop stvo – Sr bi ja pri pre ma na ci o nal nu stra te gi ju za bor bu pr o tiv tr go vi ne qu di ma. Ona }e ob u hva ti ti si stem ski pri stup za da qe ko ra ke u toj obla sti, a u we noj iz ra di u~e stvu je i Mi ni star stvo prav de i dr àv ne upra ve – ka zao je mi ni star prav de Ni ko la Se la ko vi} na kon fe ren ci ji „Kri vi~ no prav ni od go vor na tr go vi nu qu di ma u Ju go i sto~ noj Evro pi”. – Tr go vi na qu di ma u da na {wem dru {tvu pred sta vqa mo der no rop stvo ko je po ga |a vi {e od 27 mi li o na qu di {i rom sve ta. Mi ni star je oce nio da se, za hva qu ju }i sa rad wi dr àv nih i me |u na rod nih in sti tu ci ja, na pla nu bor be pr o tiv tra fi kin ga i spa sa va wa `r ta va po sti ù zna ~aj ni us pe si, te je s tim u ve zi na gla sio va `nost za jed ni~ kog ra da Mi ni star stva prav de, UN HCR-a, Kan ce la ri je UN za bor bu pr o tiv dr o ge i kri mi na la i Me |u na rod ne orga ni za ci je za mi gra ci je. Ak tiv na sa rad wa tih

in sti tu ci ja je re zul ti ra la do no {e wem Po seb nog pr o to ko la o po stu pa wu pra vo sud nih orga na u za {ti ti li ca ko ja su `r tve tr go vi ne qu di ma u Re pu bli ci Sr bi ji. Re~ je o do ku men tu ko ji je, pre sve ga, ori jen ti san ka bo qem pre po zna va wu `r ta va tr go vi ne qu di ma i wi ho voj po seb noj za {ti ti. Se la ko vi} je ta ko |e za pa zio da ja ~a wu sve sti kod gra |a na o va `no sti bor be pr o tiv tr go vi ne qu di ma do pri no se i za jed ni~ ke ak tiv no sti ko je na tom pla nu pred u zi ma ju Mi ni star stvo prav de i Pra vo sud na aka de mi ja. – Sr bi ja mo ra da ide u ko rak sa sa vre me nim re {e wi ma u obla sti bor be pr o tiv tr go vi ne qu di ma – ka zao je mi ni star Se la ko vi}, i do dao da je na iz me na ma i do pu na ma po sto je }eg kri vi~ nog za ko no dav stva ra dio tim emi nent nih stru~ wa ka u toj obla sti, a na osno vu pret hod no spro ve de ne ana li ze. J. J.

ner stvu sa Za jed ni~ kim pr o gra mom agen ci ja UN od ju na 2010. go di ne na re a li za ci ji ak tiv no sti za su zbi ja we i bor bu pr o tiv tr go vi ne qu di ma. Re a li za ci ja tog pr o gra ma, is ta kao je pre mi jer, do pri ne la je uspe {ni joj bor bi pr o tiv tr go vi ne qu di ma u Sr bi ji i ja ~a wu kri vi~ no prav ne za {ti te kao i za {ti te pra va `r ta va. U okvi ru pr o gra ma oba vqe na je i obu ka 160 su di ja, tu ì la ca i po l i c ij s kih slu ` be n i k a, usvo jen je po se ban pr o to kol o po stu pa wu pra vo sud nih orga na u za {ti ti `r ta va, us po sta vqe ne su prav ne kli ni ke na prav nim fa kul te ti ma u Be o gra du, Ni {u i No vom Sa du i po ve za ni su ape la ci o ni su do vi, {to je omo gu }i lo da `r tve bu du sa slu {a ne pu tem vi deo-lin ka. Da ~i} je do dao da je u to ku na bav ka teh n i~ k e opre m e vred n e 120.000 do la ra, ko ja bi tre ba lo da stig ne na red ne sed mi ce, a do na to ri su vla de Bel gi je i [vaj c ar s ke i orga n i z a c i j a UN.GIFT. Da ~i} je re kao da je ju ~e po ~e l a obu k a po l i c ij s kih slu `be ni ka Gra ni~ ne po li ci je u okvi ru pr o gra ma „Una pre |e we ve {ti na ko mu ni ka ci ja sa `r tva ma tr go vi ne qu di ma” i to u sa rad wi s „Astrom” i uz an ga ò va we stru~ wa ka ho land ske na ci o nal ne po li ci je. Kao pri mer do bre sa rad we sa su sed nim dr à va ma, Da ~i} je po me nuo pred met re a li zo van s ko le ga ma iz Ru mu ni je, ka da je li {e no slo bo de se dam ~la no va orga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe iz Sr bi je, ko ja je u Mol da vi ji vr bo va la jed nu èn sku oso bu ra di sek su al ne eks plo a ta ci je u dr à va ma Evrop ske uni je. (Ta njug)

DA NAS U HA [KOM TRI BU NA LU Me sto gde je u Ti si na |e na bom ba

NA TI SI KOD NO VOG KNE @EV CA

Ka {i ka ra „za gri zla” ume sto {a ra na Ru~ nu bom bu ka {i ka ru upe cao je na Ti si kod No vog Kne `ev ca ri bo lo vac iz te va ro {i ce. Ume sto {a ra na, ka ko nam je po tvr |e no u po li ci ji, u pro {li ~e tvr tak uz vod no od pre no }i {ta „Lo vac” kod [qun ka re, ri bo lov cu se na udi cu za ka ~i la naj lon ska ke sa u ko joj je bi la is prav na bom ba. Ri bo lo vac je od -

mah o ne sva ki da {wam ulo vu iz ve stio po li ci ju, ko ja je obez be di la me sto, a po tom su bom bu uni {ti li pri pad ni ci Od se ka MUP Sr bi je za van red ne si tu a ci je. Ne zna se ka ko je ru~ na bom ba do spe la u re ku, ali se pret po sta vqa da ju je ne ko ov de ba cio da bi se oslo bo dio eks plo ziv ne na pra ve. M. Mr.

KA FAN SKA TU ^A U FU TO GU

@r tva te {ko po vre di la na pa da ~a No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku pro tiv Fu to `a na Ne ma we L. (1991) zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de, a pro tiv Ne boj {e P. (1988) za kri vi~ no de lo la kih te le snih po vre da. Ne boj {a se te re ti da je u su bo tu u ugo sti teq skom lo ka lu u

Fu to gu bez po vo da za dao uda rac fla {om i vi {e udar ca ru ka ma Ne ma wi L., na nev {i mu pri to me ra se ko ti ne glave, dok mu je ovaj uz vra tio uda ra ju }i ga ru ka ma i no ga ma i ta ko mu slo mio dva vrat na pr {qe na, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

Po ~i we su |e we Go ra nu Ha yi }u Su |e we Go ra nu Ha xi }u pred Ha {kim tri bu na lom po ~e }e da nas uvod nom re~ ju Tu ì la {tva, a po tom }e bi ti iz ve den pr vi sve dok op tu `be, sa op {te no je ju ~e na pret pre tre snoj kon fe ren ci ji u Ha gu. Sud sko ve }e, ko jim pred se da va su di ja Gi Del voa, sa op {ti lo je da je od lu ~i lo da ne sma wu je op tu `be sa dr à ne u op tu `ni ci. Sud sko ve }e Ha {kog tri bu na la odo bri lo je Tu ì la {tvu 175 sa ti za is pi ti va we sve do ka op tu `be u po stup ku pro tiv Go ra na Ha xi }a, {to je ne {to ma lo vi {e ne go {to je tra ìo tu ì lac Da glas Strin ger. Sud sko ve }e je na ve lo da ne }e tra ì ti od Tu ì la -

{tva da skra ti pred sta vqa we is ka za sve do ka, kao ni da sma wi broj sve do ka. Ha xi}, biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne, op tu `en je za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u Hr vat skoj od ju na 1991. do de cem bra 1993. go di ne, ukqu ~u ju }i pro go ne, ubi stva, za tva ra we, mu ~e wa, de por ta ci ju, bez ob zir no ra za ra we i pqa~ ka we jav ne i pri vat ne imo vi ne. Ha xi} je uhap {en 20. ju la 2011. go di ne, a pri li kom pr vog po ja vqi va wa pred su di ja ma Ha {kog tri bu na la, 24. av gu sta iste go di ne, iz ja snio se da ni je kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. (Ta njug)

Ka ra yi} iz vo di do ka ze od bra ne Iz vo |e we do ka za od bra ne Ra do va na Ka ra xi }a po ~e }e da nas pred Ha {kim tri bu na lom is ka zom pr vog sve do ka, biv {eg na ~el ni ka [ta ba sek to ra Un pro fo ra za Sa ra je vo, ru skog pu kov ni ka An dre ja De mu ren ka. De mu ren ko, ko ji je u~e stvo vao u is tra zi po sle ma sa kra na sa ra jev skoj pi ja ci Mar ka le 1995. go di ne, tvr dio je da mi no ba ca~ ka gra na ta ko ja je ubi la 43, a ra ni la 75 qu di, ni ka ko ni je mo gla bi ti is pa qe na

sa srp skih po lo `a ja, ali da mu ni je bi lo do zvo qe no da obe lo da ni taj iz ve {taj jav no sti, ni ti da ga pod ne se ko man dan tu. Pen zi o ni sa ni ru ski pu kov nik je, na su |e wu biv {em ko man dan tu Sa ra jev skoro ma nij skog kor pu sa VRS-a Dra go mi ru Mi lo {e vi }u, iz ja vio da je „naj ve ro vat ni je bi la re~ o te ro ri sti~ koj ak ci ji” sna ga s pod ru~ ja pod kon tro lom Ar mi je BiH da bi se NA TO is pro vo ci rao da bom bar du je srp ske po lo `a je.

Ka ra xi} je pre dao Tri bu na lu spi sak pr vih {est sve do ka od bra ne, me |u ko ji ma su De mu ren ko, voj ni po sma tra~ UN Pol Kon vej, Bla go je Ko va ~e vi}, Slav ko Gen ko, Du {an [kr ba i je dan ne i me no va ni sve dok. We gov spi sak sve do ka od bra ne sa dr `i 600 ime na, a za iz vo |e we do ka za mu je odo bre no 300 sa ti, isto ko li ko je ima lo i Tu `i la {tvo, ko je je u ma ju sa slu {a lo po sled weg sve do ka op tu `be. Ka ra -

xi} je ulo ìo àl bu na tu od lu ku, oce niv {i da je vre me ko je mu je odo bre no ne do voq no. Biv {i pred sed nik RS-a op tu èn je pred Tri bu na lom za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH od 1992. do 1995. go di ne. Uhap {en je 21. ju la 2008. go di ne, a po {to se ni je iz ja snio o kri vi ci, u we go vo ime je une to da se ne ose }a kri vim. Su |e we mu je po ~e lo 26. ok to bra 2009. go di ne. (Ta njug)

utorak16.oktobar2012.

ATP LISTA

SPORT

dnevnik

DANAS SASTANAK STRU^NOG SAVETA VATERPOLO SAVEZA SRBIJE

Se lek tor (ne) osta je

No le opa sno pre ti Ro ye ru Novak \okovi} trijumfovao je na turniru u [angaju u spektakularnom duelu sa Endijem Marejom. Prvi trofej u karijeri na turniru Masters serije u Kini doneo mu je 1.000 ATP bodova, pa se tako pribli`io Roxeru Federeru na samo 195 bodova zaostatka.\okovi} sada ima 11.970 bodova, dok je [vajcarac osvojio 12.165 bodova. Srpski as nalazi se samo na korak od povratka na tron, a to bi moglo da se dogodi u najskorije vreme. Janko Tipsarevi} je zadr`ao devetu poziciju, dok je Viktor Troicki napredovao za tri mesta tokom prethodne nedeqe i trenutno je 29. igra~ sveta.Du{an Lajovi} je na 142. mestu sa

387 bodova, {to je za pet pozicija boqi plasman nego pre sedam dana, Boris Pa{anski je 213. sa 231 bodom (bio na 210. mestu), dok je Nikola ]iri} zadr`ao istu poziciju (282. sa 169 osvojenih poena). TOP 10:1. (1) Roxer Federer ([vajcarska) 12.165, 2. (2) Novak \okovi} (Srbija) 11.970, 3. (3) Endi Marej (Velika Britanija) 7.690, 4. (4) Rafael Nadal ([panija) 6.995, 5. (5) David Ferer ([panija) 5.360, 6. (7) Toma{ Berdih (^e{ka) 4.840, 7. (6) @o Vilfred Conga (Francuska) 4.810, 8. (8) Huan Martin del Potro (Argentina) 3.670, 9. (9) Janko Tipsarevi}, (Srbija) 3.265, 10. (10) Huan Monako (Argentina) 2.77...29. (32.) Viktor Troicki (Srbija) 1.245 bodova.

VTA LISTA

Alek san dra na pre do va la Najboqe srpske teniserke Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi} na najnovijoj VTA listi zadr`ale su 12, odnosno 22. mesto, dok je Bojana Jovanovski pala za jednu poziciju i trenutno je 55. igra~ica sveta. Ve sna Do lonc je po kva ri la

Alek san da ra Kru ni}

plasman za dva mesta i trenutno je 160, dok je Aleksandra Kruni} popravila plasman za tri pozicije i sada je 173. TOP 10:1. (1) Viktorija Azarenka (Belorusija) 10.955 bodova, 2. (2) Marija Ssarapova (Rusija) 9.135, 3. (3) Serena Vilijams (SAD) 7.900, 4. (4) Agwe{ka Radvanska (Poqska) 7.265, 5. (5) Petra Kvitova (Cce{ka) 6.515, 6. (6) An|elika Kerber (Nema~ka) 5.470, 7. (8) Na Li (Kina) 5.095, 8. (7) Sara Erani (Italija) 4.855, 9. (9) Samanta Stosur (Australija) 4.330, 10. (10) Marion Bartoli (Francuska) 3.852...12. (12.) Ana Ivanovi} (Srbija) 3.075, 22. (22.) Jelena Jankovi} (Srbija) 1.751, 55. (54.) Bojana Jovanovski (Srbija) 1.115, 160. (158.) Vesna Dolonc (Srbija) 406, 173. (176.) Aleksandra Kruni} 364 boda.

TURNIR U MOSKVI

Bo ja na od mah sta la Bo ja na Jo va nov ski za u sta vqena je u prvom kolu Kupa Kremqa. Ona je pretrpela poraz od [ve|anske Sofije Arvidson u dva seta - 6:2, 6:4.Srpska reprezentativka tako je na pra vi la ko rak una zad na turniru u Moskvi u odnosu na pro{lu godinu. Ona je 2011, tokom prvog u~e{}a, pora`ena u dru goj run di tak mi ~e wa.Ar vid son }e u na red nom

kolu igrati protiv drugog nosi o ca, Ma rion Bar to li iz Francuske, koja je bila slobodna u prvoj rundi. Na turniru u Moskvi u~estvuje i Ana Ivanovi}, koja je ~e tvr ti fa vo rit za ti tu lu.Kup Kremqa igra se za nagradni fond od 740.000 dolara, a pobednici }e pripasti 470 VTA bodova i ~ek na 122.000 dolara.

Izgleda da je razjediwenost u na{em vaterpolu ve}a nego ikada. I mada je bilo poku{aja da sve re{e unutar ku}e, sve je isplivalo na povr{inu. Krenimo redom. Selektor Dejan Udovi~i} posle Olimpijskih igara u Pekingu 2008. (osvojena bronza) najavio je ambiciozan plan - osvajawe zlatne medaqe na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. sa novim timom. Mnogi su tada bili skepti~ni, ali kada je novi tim godinu dana kasnije osvojio titulu svetskog prvaka u Rimu „operacija London” je izgledala izvesnija. Osvojena je bronza kojom je nastavqen niz osvajawa odli~ja. Ali, izgleda da je harmonija tada bila naru{ena, iako su i selektor i igra~i i ~elnici VSS smatrali da je u Londonu ostvaren uspeh. Ve} tada je po kuloarima po~ela da kru`i pri~a o smeni selektora Dejana Udovi~i}a, nezadovoqstvu nekih igra~a, sportskih radnika... Po~ele su i optu`be, no sve se de{avalo unutar vaterpolo voda. Statut VSS je vrlo jasan selektora mo`e da smeni samo Stru~ni savet, predsednik je Nenad Manojlovi}, a ~lanovi Alek san dar [o {tar (pred sed nik Par ti za na), Vik tor Je le ni} (di rek tor Cr ve ne

De jan Udo vi ~i}

zvezde), Koqa Lazor (direktor Vojvodine) i Dejan Peri{i} (ko or di na tor do ma }ih tak mi ~e wa VSS). Na pro {lom sastanku je Stru~ni savet usvoji izve{taj selektora Udovi~i}a o radu u prethodnom periodu i o Olimpijskim igrama u Londonu. Tada se malo pri~a o smeni i nezadovoq-

stvu sti{ala, ali je opet dobila na ja~ini posle objavqivawa spiska reprezentativaca za utakmice Svetske lige.Na spisku nema golmana Slobodana Sora, kojem se selektor zahvalio i odlu~io da pru`i {an su Goj ku Pi je tlo vi }u i Bra ni sla vu Mi tro vi }u. Za tim je na adresu Upravnog od-

bora i Stru~nog saveta stiglo pismo ve}eg broja reprezentativaca povodom stawa u Savezu i u radu tokom priprema za Olimpijske igre u Londonu. Pismo nisu potpisali kapiten Va wa Udo vi ~i}, Fi lip Filipovi} i Gojko Pijetlovi}. Neki navode da su me|u potpisanicima Slobodan Soro, @ivko Goci}, Slobodan Niki}, Milan Aleksi}, Andrija Prlainovi}, Nikola Ra|en, Stefan Mitrovi} i Du{ko Pijetlovi}. Iako se u pismu ne pomiwu imena, jasno je da igra~i nisu zadovoqni radom selektora Dejana Udovi~i}a, koji po{to nije video pismo ne `eli ni da daje bilo kakve komentare. Sli~nog mi{qewa su i predsednik VSS Velibor Sovrovi}, kao i ~lanovi Stru~nog saveta, ~ija je sednica zakazana za danas. Posle sednice mnoge stvari bi}e jasnije, Srbija }e mo`da imati novog selektora, {to je te{ko poverovati, jer Stru~ni savet na pro{lom sastanku usvo jio iz ve {taj se lek to ra, {to implicira da je zadovoqan wegovim radom. Okupqawe reprezentativaca je zakazano za 29. oktobar, a do tada bi sve trebalo da bude u ovom trofejnom sportu ~isto i jasno. G. Malenovi}

^ELNICI SAVEZA NA PRIJEMU KOD PREDSEDNIKA DR@AVE

Ni ko li} po dr ào atle ti ~a re Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} razgovarao je s predsednikom Atletskog saveza Srbije Veselinom Jevrosimovi}em i generalnim sekretarom Slobodanom Brankovi}em. - Predsednik Tomislav Nikoli} je prihvatio na{u ponudu da bude na ~elu Organizacionog odbora Prvenstva Evrope u krosu, koje je na programu 8. decembra naredne godine i odrà}e se u Parku prijateqstva na U{}u. To je najve}e atletsko takmi~ewe u Srbiji od Prvenstva Evrope u Beogradu odrànog 1962. godine . Ne mogu da opi{em koliko sam sre}an {to smo nai{li na takvu podr{ku u vrhu - rekao je Slobodan Brankovi} i dodao: - Hitno sam obavestio predsednika Evropske atletike Hansjorga Virca o ovome. Sastali smo se u subotu u Lavaleti, tokom Konvencije EA i pitao me je da li je promena vlasti u Srbiji uticala na Prvenstvo Evrope u krosu. Prirodno je da ga sve zanima, da ni{ta ne prepu{ta slu~aju.

Uz {ampionat u dvorani u Geteborgu, to je najve}e takmi~ewe koje }e kraqica sportova da ima 2013. na Starom kontinentu. Rekao sam gospodinu Vircu da se sve nastavqa u najboqem mogu}em kontinuitetu i izuzetno mi je drago da to ~iwenicom da je predsednik dràve pristao da bude na ~elu Organizacionog odbora. Sa Tomislavom Nikoli}em vode}i dvojac ASS razgovarao je i o najva`nijoj stvari ne samo za na{u atletiku ve} i celokupan sport – izgradwi atletske dvorane na Vojnoj akademiji. Svetska asocijacija atletskih federacija ukazala je poverewe na{oj ku}i atletike, kada se posle raspisanog konkursa odlu~ila da se ba{ kod nas sprovodi program De~ije atletike. êlnici Saveza ve} mesecima rade na tom projektu koji je trenutno u{ao u fazu realizacije. - Predsednik Nikoli} je veoma obradovan ovom akcijom, jer smatra da bez uvo|ewa bazi~nih sportova u {kole ne moèmo zdravo da

@REB ZA EP U POQSKOJ I DANSKOJ

Or lo vi ma ri va li po me ri Odbojka{i Srbije kre}u u odbranu titule prvaka Evrope me~evima u Grupi C, gde za rivale imaju Finsku, Holandiju i pobednika duela Hrvatska - Slovenija. Sastavi grupa - A grupa: Danska, Italija, Belorusija i pobednik dvome~a Gr~ka-Belgija, B grupa: Poqska, Slova~ka, Francuska i pobednik dvome~a Turska-Letonija, C grupa: Srbija, Finska, Holandija i pobednik dvome~a Hrvatska - Slovenija, D grupa: Rusija, Bugarska, Nema~ka i ^e{ka. Evropsko prvenstvo odigra}e se od 20. do 29. septembra slede}e godine, a doma}ini su Poqska i Danska.

Ve se lin Je vro si mo vi}, To mi slav Ni ko li} i Slo bo dan Bran ko vi}

razvijamo nove generacije.Postoji mogu}nost da ASS uzvrati gostoprimstvo prvom ~oveku Srbije. „Od Asocijacije balkanskih atletskih federacija dobili smo organizaciju Gala ve~eri, na kojoj }e biti progla{eni najboqi sportisti na{eg poluostrva, ali i Srbije. Planirali smo da to bude 29. novembra u Aran|elovcu. ZLAT NA OLIM PIJ KA MI LI CA MAN DI] PRO MO VI [E TE KVON DO: Be o grad }e 21. i 22. ok to bra bi ti cen tar svet skog te kvon doa (11. Ge le bov tro fej Be o gra da). Pro mo ter tur ni ra A kla se bi }e zlat na olim pij ka iz Lon do na i ~la ni ca Ga le ba Mi li ca Man di}. U ha li Pi o nir tak mi ~i }e se 850 te kvon do ka iz 28 ze mqa, kao i naj bo qi ka de ti, ju ni o ri i se ni o ri Sr bi je. Do ma }in je te kvon do klub Ga leb, a or ga ni za ci o ni tim pred vo di tre ner ovog tro fej nog klu ba Dra gan Jo vi}. - Obo ri li smo re kord po bro ju u~e sni ka – ka `e Jo vi}.- Pr vi put su u ve }em bro ju tak mi ~a re po sla le Dan ska, Ita li ja, Ne ma~ ka, Nor ve {ka, Austri ja, SAD… Ne ke re pre zen ta ci je su ~ak do {le sa A i B ti mom, na pri mer Hr vat ska, ko ja ima i naj vi {e u~e sni ka. To je po tvr da da do bro ra di mo, jer je Hr vat ska naj ja ~a

Nije iskqu~eno da }e gost biti i Tomislav Nikoli}, ali }e morati da proveri jo{ u svojim planovima da li }e mo}i da prisustvuje. Predsednik EA Hansjorg Virc ve} je potvrdio prisustvo na ovoj manifestaciji, a mogu} je i dolazak potpredsednika IAAF, atletske legende Sergeja Bubke napomenuo je Jevrosimovi}.

u te kvon dou u re gi o nu, osva ja li su olim pij ske me da qa a ima ju i oni tur nir A kla se. Je dan od raz lo ga za ovo li ko in te re sva we je si gur no i zla na me da qa Mi li ce Man di}, `e qa da se vi di ka kav se te kvon do ra di kod nas, ali i tra di co nal no do bra or ga ni za ci ja ovog tro fe ja.

SPORT

dnevnik

Grupa B

1. Ita li ja 2. Bu gar ska 3. ^e {ka 4. Jer me ni ja 5. Dan ska 6. Mal ta

(20) (20.45) 3 3 2 3 2 3

2 1 1 1 0 0

1 2 1 0 2 0

0 0 0 2 0 3

5:5 4:3 3:1 2:4 1:1 1:6

7 5 4 3 2 0

Grupa C Ne ma~ ka - [ved ska Austri ja - Ka zah stan Far ska o. - R. Ir ska 1. Ne ma~ ka 2. [ved ska 3. R. Ir ska 4. Austri ja 5. Ka zah stan 6. F. Ostr va

3 2 2 2 3 2

(20.45) (20.35) (19) 3 2 1 0 0 0

0 0 0 1 1 0

0 11:2 0 4:1 1 3:7 1 1:2 2 1:4 2 1:5

9 6 3 1 1 0

Grupa D Ma |ar ska - Tur ska Ru mu ni ja - Ho lan di ja An do ra - Esto ni ja 1. Ho lan di ja 2. Ru mu ni ja 3. Ma |ar ska 4. Tur ska 5. Esto ni ja 6. An do ra

3 3 3 3 3 3

(20.30) (21) (19) 3 3 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 3 3

9:1 7:0 7:4 3:3 0:6 0:12

9 9 6 3 0 0

Grupa E Island - [vaj car ska Ki par - Nor ve {ka Al ba ni ja - Slo ve ni ja 1. [vaj car ska 2. Island 3. Nor ve {ka 4. Al ba ni ja 5. Ki par 6. Slo ve ni ja

3 3 3 3 3 3

2 2 1 1 1 1

(18.30) (20) (20.45) 1 0 1 0 0 0

0 1 1 2 2 2

5:1 4:2 3:4 4:5 3:5 3:5

7 6 4 3 3 3

Grupa F Iz rael - Luk sem burg Ru si ja - Azer bej xan Por tu gal - S. Ir ska 1. Ru si ja 2. Por tu gal 3. Iz rael 4. S. Ir ska 5. Azer bej xan 6. Luk sem burg

3 3 3 2 2 3

3 2 1 0 0 0

(18) (19) (20.45) 0 0 1 1 1 1

0 1 1 1 1 2

7:0 5:2 7:5 1:3 1:4 2:9

9 6 4 1 1 1

Grupa G Le to ni ja - Lih ten {tajn BiH - Li tva ni ja Slo va~ ka - Gr~ ka 1. BiH 2. Slo va~ ka 3. Gr~ ka 4. Li tva ni ja 5. Le to ni ja 6. Lih ten {tajn

3 3 3 3 3 3

2 2 2 1 0 0

(20) (20) (20.30) 1 1 1 1 0 0

0 12:7 0 5:2 0 4:1 1 3:3 3 3:8 3 1:12

7 7 7 4 0 0

Na pa {}e mo Ma ke do ni ju Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Sini{a Mihajlovi} najavio je promene u timu za me~ sa Makedonijom, ali ne i u sistemu igre, {to zna~i da }e reprezentacija u Skopqu igrati ofanzivno. - Sigurno je da }e ne{to da se promeni, ne}e iza}i istih 11 fudbalera kao protiv Belgije. Ne}emo promeniti na{ sistem i napa{}emo Makedoniju - rekao je Mihajlovi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Skopqu. On je kazao da je zadovoqan kako je ekipa reagovala posle ubedqivog poraza od Belgije (0:3) u Beogradu. Grupa A Ma ke do ni ja - Sr bi ja Bel gi ja - [kot ska Hr vat ska - Vels 1. Bel gi ja 3 2. Hr vat ska 3 3. Sr bi ja 3 4. Vels 3 5. [kot ska 3 6. Ma ke do ni ja 3

2 2 1 1 0 0

1 1 1 0 2 1

0 0 1 2 1 2

(20.30) (20.45) (20) 6:1 7 4:2 7 6:4 4 3:9 3 2:3 2 2:4 1

Zo ran To {i} (7) u su sre tu s Bel gi jom vi {e pu ta imao {an su za gol

- Ekipa je reagovala dobro posle te utakmice, svima je bilo `ao. Uvek gledam da je ~a{a do po la pu na, a ne pra zna.

Igramo sve boqe, uzimaju}i u obzir s kim smo se sastali pro{log petka, sigurno da je prvih 60 minuta tog me~a naj-

1. En gle ska 2. Cr na Go ra 3. Poq ska 4. Ukra ji na 5. Mol da vi ja 6. San Ma ri no

3 2 2 2 3 2

2 1 1 0 0 0

1 1 1 2 1 0

Mlada fudbalska reprezentacija Srbije danas u Kru{evcu igra revan{ me~ baraà za plasman na Evropsko prvenstvo protiv Engleske. Orli}ima je neophodna pobeda od dva gola razlike da bi se plasirali na EP ( u Norvi~u su pobedili Engleszi sa 1:0).U na{em taboru ne mawaka optimizam pred ovaj izuzetno vaàn duel. Svi odreda smatraju da minus moè da se nadoknadi, a do do èqenog ciqa, plasmana na Ep u Izraelu, vodi rani gol. Selektor Aleksandar Jankovi} uo~i utakmice u Kru{evcu je rekao: - Tempo utakmice ne}e se puno razlikovati od one prve. Nadmeta}e se dve ekipe koje neguju ~vrst fudbal, sa brzim kontra-

- Navija~i u Kru{evcu }e nas odvesti do pobede, u to ne sumwam. Ve} se vi delo ko li ko ovim mladim igra~ima zna~i vetar u le|a. Nadam se da }emo i sada, kao i do sada, imati veliku podr{ku sa tribina i da }emo se na kraju radovati i mi i publika. O eventualnom sastavu selektor je rekao:

Englezin su u Nori~u vr{ili pritisak ve} na na{em delu terena, ho}emo li mi sada poku{ati isto ? - To i jeste poenta modernog fudbala, tr~awe, snaga i inteligencija. To je ono na ~emu i mi zasnivamo na{u filozofiju ove igre. Naravno da ne}emo pustiti Engleze da se razmahnu ve} }emo ih terati da {to vi{e gre-

Da nas {est utak mi ca Prvi me~evi: ^e {ka - Ru si ja 0:2, Ne ma~ ka - [vaj car ska 1:1, Fran cu ska - Nor ve {ka 1:0, En gle ska - Sr bi ja 1:0, Ita li ja [ved ska 1:0, Slo va~ ka - Ho lan di ja 0:2, [pa ni ja - Dan ska 5:0. Re van{ utak mi ce: Ho l an d i ja - Slo v a~ k a si n o}, Ru s i ja ^e{lka (14.30), [vaj car ska - Ne ma~ ka (17.30), [ved ska - Ita li ja (18), Sr bi ja - En gle ska (18), Nor ve {ka - Fran cu ska (18), Dan ska - [pa ni ja (18.30).

7 4 4 2 1 0

Grupa I Be lo ru si ja - Gru zi ja [pa ni ja - Fran cu ska 1. [pa ni ja 2. Fran cu ska 3. Gru zi ja 4. Fin ska 5. Be lo ru si ja

2 2 3 2 3

2 2 1 0 0

(19) (21) 0 0 1 1 0

0 0 1 1 3

5:0 4:1 2:2 1:2 1:8

6 6 4 1 0

Za ovaj start Mi lu no vi }a su di ja je po ka zao u No ri ~u na pe nal

IZ REAL MADRIDA

Mu ri wo u pro ble mu

Na pripremama reprezentacija povredili su se i Marselo i Koentrao. Marselo je pomolio kost stopala i sledi mu operacija, pa pauza od tri meseca. Levom nogom ne igra niko od zdravih igra~a odbrane Reala. Reprezentativne obaveze sredinom oktobra skupo, mo`da i preskupo mogu da ko{taju Real Madrid i wegovog trenera @oze Muriwa. Oba leva beka koje Muriwo ima u timu, ujedno i jedini igra~i odbrane koji barataju levom nogom, povredila su se u dva dana. Prvo Fabio Koentrao u me~u Rusija Portugal (zamewen na poluvremenu), a onda i Marselo, koji }e zbog povrede zadobijene u trening kampu Brazila odsustvovati sa terena cela tri meseca. Marsela (24) najverovatnije ~eka operacija, jer prve informacije iz Brazila govore da je polomio petu metatarzalnu kost u desnom stopalu. Ovakve povrede uglavnom zna~e pauzu od tri do ~etiri meseca.

Selektor je dodao da su neta~ne pri~e po kojima u nacionalnom timu igraju fudbaleri ~iji menaxer je Faqi Ramadani. - Ja forsiram igra~e koje mislim da su zasluìli, ne zanima me ko su im menaxeri - istakao je Mihajlovi}. [toper Matija Nastasi} rekao je da ga ne zanima {to u timu Makedonije ne}e biti najboqeg napada~a Gorana Pandeva. - Makedonija ima i druge opasne napada~e pored Pandeva koji }e dati sve od sebe da postignu gol. Na{ zadatak je da ih zaustavimo u toj nameri - rekao je Nastasi}. Wegov saigra~ Du{an Tadi} smatra da bi pobeda u Skopqu neutralisala poraz od Belgije. - Ne smemo se zale}emo, jer moè da nam se desi isto {to i protiv Belgije. Moramo da budemo mirni, fokusirani, jednostavno imamo 90 minuta da pokaèmo ko je boqi - poru~io je Tadi}. Utakmica kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine izme|u Makedonije i Srbije igra se danas od 20.30 u Skopqu.

Ra ni gol vo di u Iz rael

(20.30) (21) (21) 0 11:1 0 8:2 0 4:2 0 1:1 2 0:7 2 0:11

boqa igra na{e re pre zen ta ci je do sada. Selektor je rekao i da je razgovarao sa najiskusnijim igra~ima, Aleksandrom Kolarovim i Branislavom Ivanovi}em, koje je ozna~io kao glavne krivce za poraz od Belgije. - U subotu sam pri~ao sa wima i analizirali smo utakmicu. Na igra~ima je da shvate {ta je bilo dobro, a {ta ne. Mihajlovi} je rekao da ne razmi{qa o odlasku sa klupe Srbije. - Radim svoj posao dok god imamo {anse da se kvalifikujemo. Na{ posao zavisi od rezultata, ali uop{te ne razmi{qam o tome da se ne}emo plasirati na Svetsko prvenstvo .

BARA@ ZA EP MLADIH: SRBIJA I ENGLESKA IGRAJU U KRU[EVCU (18)

Grupa H San ma ri no - Mol da vi ja Poq ska - En gle ska Ukra ji na - Cr na Go ra

SELEKTOR REPREZENTACIJE SRBIJE SINI[A MIHAJLOVI] O DANA[WOJ UTAKMICI U SKOPQU

KVALIFIKACIJE ZA SP 2014.

^e {ka - Bu gar ska Ita li ja - Dan ska

utorak16.oktobar2012.

napadima. U Nori~u je odigran me~ kakav sam i o~ekivao, Englezi nas takti~ki nisu iznenadili. Sada imamo priliku za popravni i nadam se da }emo je iskoristiti. Ne}emo srqati, ve} }emo kroz mirno}u i inteligenciju tra`iti put do ciqa. Jankovi} o~ekuje veliku podr{ku publike.

- Vide}emo, mo`da i bude nekih promena u odnosu na ekipu iz Nori~a, a mo`da i ne. Partija u Nori~u nije me zabrinula toliko da bih morao ne{to da mewam, me|utim, sada smo doma}ini, zna~i u druga~ijoj situaciju.No, ako i bude promena one ne}e bitno promeniti na{ stil igre.

{e. Mo`da se na{ presing nije toliko video u Norvi~u, jer ipak smo mi bili gosti, ali sada kada smo doma}ini to }e se i te kako videti – istakao je Jankovi}. Utakmica na kru{eva~kom stadionu Mladost po~iwe u 18 ~asova. I. Lazarevi}

STJUART PIRS, SELEKTOR ENGLESKE

Ne pla {i mo se at mos fe re Selektor mlade reprezentacije Engleske Stjuart Pirs rekao je da }e wegova ekipa poku{ati da se skoncentri{e na teren a ne na publiku u Kru{evcu. - Imamo dovoqno iskusnih qudi u na{oj svla~ionici i ume}e da se nose sa atmosferom koja nas o~ekuje. Jasno je da se radi o mladim igra~ima, ali uvek su bili spremni za ove evropske izazove. Ni{ta jo{ nije re{eno, znam da }e doma}in u~initi sve da nas pritisne, ali sprema}emo sa maksimalno i `elimo da pobedimo - rekao je Pirs. Pirs je bio selektor mlade reprezentacije Engleske i na EP 2007. godine u Holandiji, kada je grupa srpskih navija~a na rasnoj osnovi vre|ala Neduma Onuohu. - Pro{lo je nekoliko godina od tog incidenta i verujem da se tako ne{to ne}e ponoviti. Moja jedina

Se lek tor En gle ske Stju art Pirs

briga je da igra~i budu spremni za me~. Ukoliko se i desi ne{to nepredvi|eno, postoje osobe i institucije koje }e sa baviti time - dodao je Pirs.

Na e me ka A|u ru

NAEMEKA A\URU, PRVOTIMAC VOJVODINE

Efek ti ra da tek }e se ose ti ti Fudbaleri Vojvodine su nakon slobodnog dana nastavili s pripremama za drugi deo jesewe polusezone. Kako je {ef stru~nog {taba Neboj{a Vigwevi} nagovestio, tokom narednih nekoliko dana radi}e se na otklawawu uo~enih propusta u igri, kao i na osveèwu tima. Nigerijac Naemeka A|uru (25) je jedan od igra~a koji se ustalio u startnoj postavi. Ve} dugo je ovaj tamnoputi zadwi vezni igra~ u Srbiji i ima dobar uvid u to kako se trenutno radi i {ta uloèni napor moè da donese ekipi ~iji je ~lan pune tri godine. - Zaista treniramo jako i naporno, {to je najva`nije i kvalitetno i ube|en sam da }e se rezultati tog rada videti ve} u prvenstvenoj utakmici s Hajdukom na „Kara|or|u” - rekao je A|uru. Ne{to od toga mogli su gledaoci da vide i u prijateqskoj utakmici

o Vojvodini, ve} sedam godina sam u Srbiji i ovo je sigurno najboqa ekipa u kojoj sam igrao. Ube|en sam da }e najzad igre i rezultati biti u skladu s kvalitetom koji imamo i da }emo ostvarivati dobre rezultate u seriji. Na zadovoqstvo na{ih navija~a, kao i nas samih. Naemeka A|uru je u na{u zemqu stigao kada je imao samo 18 godina. Pitali smo ga da li je igrao za mla|e selekcije Nigerije i da li ima kontakte s tamo{wim savezom oko eventualnog igrawa za seniorsku selekciju svoje otaxbine? - Kontakti sa savezom u Nigeriji postoje, ba{ kao i {ansa da zaigram za reprezentaciju. U mojoj zemqi konkurencija je velika i jaka, Nigerija ima preko 150 miliona stanovnika, ali me to ne obeshrabruje i nadam se da }u obu}i dres reprezentacije. Ina~e, nisam nastupao za mla|e selekcije {to, na-

Ka zna [ku le ti }u? U prijateqskom omeravawu snaga s hrvatskim prvoliga{em Osijekom, napada~ Novosa|ana Petar [kuleti} imao je duel s gledaocima na zadanoj tribini stadiona „Kara|or|e”. Na prozivke upu}ene na wegovu adresu, [kuleti} je, po{to je postigao gol iz penala, odgovorio stavqawem prsta na usta i uti{avawem gledalaca, {to je dolilo uqe na vatru. Kako nezvani~no saznajemo, Petar [kuleti} }e za ovaj prekr{aj biti sankcionisan, ali u ovom trenutku jo{ nije poznata vrsta i visina mogu}e kazne. s Osijekom, a o~ekujem da }emo zaigrati jo{ boqe, ja~e i efikasnije kada bude pravo vreme za to. Imali smo malih problema i s fizi~kom spremom, a mislim da smo dosta toga popravili tokom pauze. O~ekuje vas u subotu utakmica s Kuqanima, a u slede}em kolu bi}ete doma}ini Javoru? - Ciq nam je da u te dve utakmice osvojimo {est bodova - kategori~an je bio nigerijski internacionalac, kojeg Novosa|ani od milo{te zovu \ura - Imamo kvalitetan tim, treniramo veoma dobro i mislim da }emo ostvariti ono {to planiramo. Kada govorim

ravno, ne zna~i ni{ta i sawam dan kada }u zaigrati za Nigeriju. Do kada vam je na snazi ugovor s Vojvodinom i kakvi su vam planovi za kasnije? - Ugovor s Vojvodinom ve`e me do juna 2013. godine i trenutno ne razmi{qam o tome gde }u igrati u nastavku karijere. Posve}en sam tome da Vojvodina zaigra puno boqe, pobe|uje rivale i da dam pun doprinos tome. O nekim drugim planovima mo}i }emo da pri~amo kada mi ugovor bude isticao - uz osmeh, na sasvim solidnom srpskom jeziku, zavr{io je besedu Naemeka A|uru. A. Predojevi}

SPORT

utorak16.oktobar2012.

PIONIRSKA LIGA VOJVODINE ZA DEVOJ^ICE

Su bo ti ~an ke naj u spe {ni je

Drugo kolo Pionirske gimnasti~ke lige Vojvodine za devoj~ice odràno je u Novom Sadu. Nastupilo je 30 takmi~arki iz SD Spartak (Subotica), SD Sremska Mitrovica, SD Soko (Zrewanin) i SD Vojvodina (Novi Sad). Ekipno u predselekciji najboqe su bile gimnasti~arke SD Spartaka iz Subotice sa 171,600, ispred SD Sremska Mitrovica sa 162,200 i SD Vojvodina iz Novog Sada sa 153,300. Pojedina~no je slavila Mihajla [trban (Spartak) sa 58,200, ispred klupskih dugarica Marije Alepovi} sa 56,950 i Milice Skale sa 56,400. U prvoj selekciji ekipno je pobedio Soko sa 75,000, a pojedina~no Noemi Vakula (Spartak) sa 57,800, ispred Ninosalave Kneèvi} (Soko) sa 52,700 i Noemi Paceke (Spartak) sa 50,450. U drugoj selekciji ekipno je prva Sremska Mitrovica sa 137,950, a pojedina~no An|ela \ur|evi} (SD Vojvodina) sa 62,700, ispred klupske drugarice Dejane Kuzmanovi} sa 61,300 i Teodore Van~ik (Sr. Mitrovica) sa 47,800. U ukupnim rezultatima, posle dva kola, u predselekciji je ekipno pobedio Spartak sa 338,400, ispred Sremske Mitrovice sa 313,700 i Vojvodine sa 300,700. Pojedina~no u predselekciji je pobedila Marija Alepovi} (Spartak) sa 112,150, ispred klupske drugarice Milice Skale sa 110,800 i Jelene Miladinovi} (Vojvodna) sa 110,300. U prvoj selekciji slavila je Noemi Vakula (Spartak) sa 113,300, ispred klupske drugarice Noemi Paceke sa 102,850 i Ninoslave Kneèvi} (Soko) sa 98,600. U drugoj selekciji pobedila je An|e~la \ur|evi} (Vojvodina) sa 121,800, ispred klupske drugarice Dejana Kuzmanovi} sa 118,100 i Vawe Van~ik (Sr. Mitrovica) sa 90,600. G. M.

SUPERLIGA SRBIJE ZA KUGLA[E

Sen }a ni bo qi od {am pi o na SUPERLIGA (M)

SUPERLIGA (@) Re zul ta ti, 5. ko lo Su per li ge za ku gla {i ce: EDB – SPC Voj vo di na 3.116:3.405 (2:6), Apa tin - Kri stal (Zre wa nin) 3.363:3.245 (7:1), Yam bo in vest (No vi Sad) - Je din stvo (No vi Be ~ej) 3.056:3.333 (1:7), Vr bas Da na Srem (Ru ma) 3.074:3.018 (6:2). 1. Pi o nir 4 4 0 0 23:9 8 2. Je din stvo 5 4 0 1 21:11 8 3. Apa tin 5 4 0 1 20:12 8 4. Kri stal 4 2 0 2 17:15 4 5. Yam bo in vest 4 2 0 2 16:16 4 6. SPC Voj vo di na4 2 0 2 16:16 4 7. Srem 5 1 0 4 15:25 2 8. Vr bas 5 1 0 4 15:25 2 9. EDB 5 0 0 5 8:32 0 (Eki ~a ^a~ ka is tu pi la je iz li ge pred po ~e tak {am pi o na ta).

RUKOMET

Prva mu{ka liga Srbije Borac - Sloboda Metalac - Sloga OKK Beograd - BKK Radni~ki Radni~ki FMP - Jagodina Tami{ - Smederevo Vojvodina Srbijag. - Konstantin Mega Vizura - Vr{ac 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 2 2 2

64:65 74:59 71:93 95:87 88:71 83:67 92:81

179:152 174:149 158:141 175:162 128:122 175:155 168:158 151:144 140:146 135:152 117:137 163:183 146:168 134:174

4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2

Druga mu{ka liga Srbije

Od lu ~io der bi: La slo Fe ke te (Sen ta Vi sa prom)

Superlige Srbije Crvenu zvezdu BN Bos na Bawici, dok je Senta Visa prom, na svojim stazama, nanela prvi poraz u prvenstvu {ampionu Beogradu Po{tanskoj {tedionici. Sada su Metalac, Beograd i Senta Visa prom sa po osam bodova na ~elu tabele. Me~ u Senti odlu~ila je sjajna igra Lasla Feketea, igra~a kola, koji je sa 678 ~uweva doneo veliku prednost doma}inima, dva boda za ukupno boqi rezultat i pobedu jer je u igra~kim poenima bilo 3:3. Ovo je prvi poraz Beograda u Superligi

od 12. kola u sezoni 2010.- 2011. kada su izgubili tako|e od Sente u gostima. U sezoni 2011.2012. nisu pora`eni. Metalac je, predvo|en Uro{em Jagli~i}em (648),savladao Crvenu zvezdu BN Bos. U redovima doma}ina blistao je juniorski reprezentativac Igor Kova~i} sa 658 ~uweva i drugim rezultatom kola. Sa po 8:0 slavili su Ni{ put protiv Petrovaradina i Partizan protiv E|{ega, dok je poletni mladi tim Banata bio boqi od kru{eva~kog Car Lazara na svojim stazama.

1. @elezni~ar 2 2. Meridiana 2 3. Napredak (K) 2 4. Napredak (A) 2 5. Plana 2 2 6. Spartak 7. Proleter N. 2 8. Beovuk 1 9. Mladost (^) 2 10. Partizan MTS 1 11. Mladost (Z) 2 2 12. Crnokosa 13. Morava 1 1 14. Radni~ki

2 2 2 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 0 2 0 2 2 1 1

180:153 148:133 114:105 156:163 130:142 137:118 140:140 81:68 132:167 74:52 143:156 125:138 67:70 52:74

4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1

73:80 ^oka - Apatin 74:62 85:67 Hajduk - Crvenka Kadet - Futog Tehnomer 65:93 Sport Ki plus - Mladost Veter. 107:91

Druga mu{ka liga sever/jug Ruma - Vojka Dinamo - Radni~ki Petrovgrad - Kris Kros Omladinac - LSK

TE NI SE RI DE SE TO GO DI [WA CI U SU BO TI CI POTVRDI LI TA LE NAT: Na te ni skim te re ni ma Spar ta ka odr àn je tur nir za de voj ~i ce i de ~a ke sta ro sti do 10 go di na, u or ga ni za ci ji TS Voj vo di ne.U~e stva lo je 16 de ~a ka i de voj ~i ca .Kod de ~a ka (na sli ci) pr vo me sto je osvo jio Mi qan Kr sti} ( Zmaj), dru go Ni ko la Mi tro vi} (No vi Sad), trer }e Fi lip Man do vi} (Spar tak), ~e tvr to Oli ver Sa bo Rac (Spar tak), pe to Ili ja Zo ra ja (Vr {ac), {e sto Ro bert Sa bo (Spar tak), sed mo Vu ka {in Po po vi} (Ki kin da) i osmo Di mi tri je Zu bac (ENS).Kod de voj ~i ca(na sli ci) pr vo me sto je osvji la An |e la Vi do vi} (Spar tak), dru go Bo ja na Da ni lov (HIP), tre }e Le na Re qi} (Me ri di jan NS), ~e tvr to Ana Vi li ~ek (Di na mo), pe to Jo va na Cvet ko vi} (In ter na ti o nal, NS), {e sto Mi la na Vu lin (Di na mo, Pan ~e vo), sed mo Jo va na â vi} (Di na mo) i osmo Jo va na Ja hu ra (ENS). Stru~ wa ci su se slo ì li da je mno go ta le na ta me |u de se to go di {wa ci ma i kod de voj ~i ca i de ~a ka, a tur nir je ve o ma uspe {no or ga ni zo vao TK Spar tak. P. Savi} Fo to: J. Mir~eski

Po bed nik tur ni ra Zo ran Jak {i}

75:57 68:64 59:71 79:69

Prva ènska liga Srbije êkarevo - Radni~ki Beo~in - [abac Crvena zvezda - Student Vrbas Medela - Stara Pazova Jagodina - Srbobran 1. Crvena zvezda 2 2. [abac 2 3.Jagodina 2 4.Srbobran 2 5. Vrbas Medela 2 6. Student 2 7. Radni~ki 1 8. êlarevo 2 9. Beo~in 2 10. Stara Pazova 2 11. [umadija 1

2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 0 2 2 2 1

66:69 55:65 95:56 84:70 78:64

172:122 145:124 151:132 146:149 155:152 120:149 69:66 135:149 109:129 136:161 68:73

4 4 4 3 3 3 2 2 2 2 1

Druga `enska liga sever Ruma 92 - Sivac Kovin - Basket Star Vojvodina NIS Gas - Gimnazija

65:69 72:57 86:70

Prva liga

PRVA MU[KA LIGA

Su bo ti ~a ni la ko i ube dqi vo Spartak Vojput - @SK 33:24 (15:13) SU BO TI CA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 300, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Spartak Vojput 2 (2), @SK 1 (1), iskqu~ewa: Spartak Vojput 8, @SK 4 minuta. SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi} 15 odbrana, \ukanovi} (6 odbrana), Kosovi}, Jeli} 4,

Pavlovi} 1, Jawi} 1, Katak 7, Kova~evi} 3, Palfi, Todorovi} 1, Mati} 1, Jovanovi} 1, Distol 3, Pata~kaji 2, Papi} 5, Bo`ovi} 4. @SK: Kezija 1, S. Markovi} 1, Bosni} 4, Dragojlovi}, Milutinovi} 1, A. Markovi} 2, Stra`ivuk 1, Stevanovi} (10 odbrana), Radoj~i} 3, Mijatovi}, Makitan, Ubovi} 4, Smoqen 7, Bojovi}.

Suboti~ani su sredinom drugog poluvremena stekli prednost od devet golova, kada je pitawe pobednika bilo re{eno. Tada je trener doma}eg sastava Branislav Zeqkovi} na parket poslao mlade rukometa{e koji su po svemu opravdali poverewe.Gosti iz @abaqa su samo u prvom poluvremenu bili koliko - toliko ravnopravan rival. S. St.

Jabuka 95 - Pan~evo Temerin - Vojvodina Kikinda - Dolovo Halas Jo`ef - Srem Spartak - Radni~ki Proleter - Mladost 1. Kikinda 4 4 2. Vojvodina 4 3 3. H. Jo`ef 4 3 4. Spartak 4 3 5. Mladost 4 2 6. Srem 4 2 7. Pan~evo 4 2 8. Radni~ki 4 1 9. Jabuka 95 4 1 10. Temerin 4 1 11. Proleter 4 0 12. Dolovo 4 0

0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0

0 1 1 1 1 2 2 2 2 2 4 4

22:25 18:31 43:21 27:14 22:19 25:26 120:80 8 110:84 6 111:88 6 109:101 6 108:98 5 99:111 4 99:98 4 98:99 3 96:101 3 88:105 3 91:106 0 89:148 0

Druga liga (M) Radni~ki ([) - Hajduk 27:27 Jedinstvo (NB) - B. karlovac 26:26 Potisje P. - Apatin 20:29 Jabuka - Dalmatinac 22:22 Jedinstvo (K) - Radni~ki (NS) 33:24 Crvenka 2 - Napredak 28:29 Hercegovina - Ruma 46:28 1. Hercegovina 4 4 0 0 140:96 8 2. B. Karlovac 4 3 1 0 105:97 7 3. Jedinstvo (K)4 3 0 1 115:102 6 4. Crvenka 2 4 2 1 1 104:101 5 5. Hajduk 4 2 1 1 116:115 5 6. Radn.(NS) 4 2 1 1 105:105 5 7. Apatin 4 2 0 2 118:111 4 8. Napredak 4 2 0 2 106:117 4 9. Jabuka 4 1 1 2 110:108 3 10. Jedin. (NB) 4 1 1 2 97:102 3 11. Radn. ([) 4 1 1 2 101:111 3 12. Ruma 4 1 0 3 115:138 2 13. Dalmatinac 4 0 1 3 93:100 1 14. Potisje 4 0 0 4 97:119 0

Druga liga (@)

RVAWE C. zvezda - Radni~ki (S) Potisje - Radni~ki (K) Senta - Novi Sad Proleter - Partizan (B) Spartak - Partizan (T) 1. Proleter (Z) 4 3 0 2. Senta 4 3 0 3. Radni~. (K) 4 3 0 4. Partizan (B) 3 3 0 5. N. Sad 4 1 0 6. Potisje 4 1 0 7. Spartak 2 1 0 8. Radni~. (S) 2 1 0 9. C. zvezda 3 0 0 10. Partizan (T) 2 0 0

Prva liga (M)

Prva liga (@)

SO Ko{ - Velika Kikinda

Juniori su dominirali na Kupu Metalija u ga|awu glinenih golubova na streli{tu u Kovilovu. U konkurenciji 24 strelca u disciplini trap, tri omladinca, Zoran Jak{i}, Borko Vasiqevi} i Nemawa Smiqani}, osvojili su medaqe. U skitu, prva tri mesta pripala su strelcima Novog Sada,a slavio je Nenad Rado-

K. Mi lo{ - Ja go di na 21:32 25:23 Rad ni~ ki (S) - Na i sa 19:20 BMS Mi le ni um - @e le zni ~ar 30:30 Rad ni~ ki (K) - C. zve zda Rad ni~ ki 1949 - Za je ~ar (24. ok to bar) (24. ok to bar) No pal - M. sport 1. Ja go di na 4 4 0 0 114:85 8 2. Za je ~ar 3 3 0 0 120:64 6 3. BMS Mi len. 4 3 0 1 124:97 6 4. @e le zni ~ar 4 3 0 1 104:99 6 5. Radn. (K) 4 2 1 1 110:110 5 8. C. zve zda 4 1 1 2 106:116 3 6. K. Mi lo{ 3 1 0 2 83:86 2 7. Na i sa 4 1 0 3 101:110 2 9. M. sport 4 1 0 3 97:112 2 10. Radn. (S) 4 1 0 3 98:123 2 11. No pal 3 1 0 2 67:112 2 12. Radn. 1949 3 0 0 3 84:95 0 33:27 Lavovi - @elezni~ar Mladost TSK - Somborelektro 26:25 23:22 N. Pazova - C. zvezda 21:25 Dinamo - Proleter A. Vojput - @SK 33:24 Metalac - Titel YD 25:27 1. Vojput 4 4 0 0 110:83 8 2. Lavovi 4 4 0 0 110:90 8 3. Mladost 4 3 0 1 108:101 6 4. Proleter 4 3 0 1 98:92 6 5. Titel 4 3 0 1 117:113 6 6. N. Pazova 4 2 0 2 107:109 4 7. Dinamo 4 1 0 3 97:101 2 8. C. zvezda 4 1 0 3 95:106 2 9. @SK 4 1 0 3 108:118 2 10. @elezni~ar 4 1 0 3 99:112 2 11. Sombore. 4 1 0 3 99:112 2 12. Metalac 4 0 0 4 89:105 0

Druga mu{ka liga sever

Do mi ni ra li ju ni o ri

Superliga (M) 23:23 Ju go vi} U. - Cr ve na J. Me ta lo pla sti ka - Za je ~ar 22:20 PKB - Ko lu ba ra 28:28 Na pre dak - Rad ni~ ki 24:20 C. zve zda - Vr bas Kar neks Ru dar - Voj vo di na (sutra, 18) @e le zni ~ar - Par ti zan (sutra, 19.30) (sutra, 19) Jugovi} U. - C. zvezda 1. Voj vo di na 4 4 0 0 116:92 8 2. M-pla sti ka 5 4 0 1 131:118 8 3. Par ti zan 4 3 1 0 122:111 7 4. Za je ~ar 5 3 0 2 143:140 6 5. Rad ni~ ki 5 3 0 2 125:124 6 6. PKB 5 2 2 1 139:138 6 7. Ko lu ba ra 5 2 1 2 153:141 5 8. Cr ven ka 5 1 2 2 124:126 4 9. Vr bas 4 2 0 2 94:100 4 10. Na pre dak 5 2 0 3 127:139 4 11. Ru dar 4 1 0 3 102:107 2 12. Ju go vi} 4 0 1 3 97:106 1 13. C. zve zda 3 0 1 2 76:87 1 14. @e le zni ~ar 4 0 0 4 99:119 0

Superliga (@)

Spartak - Mladost (^) 86:64 75:60 Napredak (A) - Plana 72:77 Mladost (Z) - @elezni~ar Proleter Naftagas - Meridiana 62:69 60:54 Napredak (K) - Crnokosa

KUP METALIJA

vi}. Takmi~ewe je bilo posve}eno nedavno preminulom predsedniku Streqa~kog saveza za lete}e mete Srbije Milanu [otri, ~iji je sin Predrag, i sam strelac, rekao: - Rezultati mladih strelaca pokazuju da je ono {to je moj otac Milan po~eo sa mnogo entuzijazma u {koli streqa{tva ve} dalo prave rezultate. Sva trojica su bili polaznici i od wih moèmo da se nadamo jo{ ve}im uspesima. Jak{i} je ove godine bio peti na omladinskom Prvenstvu Evrope i ova generacija moè da nas obraduje i olimpijskom vizom. Rezultati, trap: 1. Zoran Jak{i} (Jedinstvo trap, Stara Pazova) 134 ( 113+21), 2. Borko Vasiqevi} (Riko{et, Beograd) 134 (111+23), 3. Nemawa Smiqani} (Grof, Kali{te) 133 (115+18), 4. Branko Drqa~a (Plandi{te) 128 ( 108+20), 5. Ivan Roèk (Jedinstvo trap) 127 (110+17), 6. Zoran Luki} (Pale`, Obrenovac) 125 (108+17) itd. Skit: 1. Nenad Radovi} 136 (112 i 24 ) – pogodio ~etvrtog goluba u raspucavawu, 2. Goran Stojadinovi} 136 (115 i 21) – proma{io ~etvrtog goluba, 3. Jovan Amanovi} (svi Novi Sad) 123 (101 i 22).

KO[ARKA

1. Mega Vizura 2 2. Vojvodina S. 2 2 3. Metalac 4. Radni~ki FMP 2 5. Sloboda 2 6. BKK Radni~ki 2 2 7. Jagodina 8. Tami{ 2 2 9. Konstantin 2 10. Borac MS 11. Sloga 2 2 12. Vr{ac 2 13. Smederevo 14. OKK Beograd 2

Kugla{i Metalca iz Gorweg Milanovca savladali su u jednom od dva derbija 5. kola

Re zul ta ti 5. ko lo Su per li ge za ku gla {e: Sen ta Vi sa prom – Be o grad 3.678:3.572 (5:3). Naj bo qi igra ~i: Fe ke te kod Sen te 678 – Tep {a kod Be o gra da 618. Cr ve na zve zda BN Bos Me ta lac 3.560:3.634 (2:6).Naj bo qi: Ko va ~i} 658 - Ja gli ~i} 648. Ba nat – Car La zar 3.508:3.477 (6:2). Naj bo qi: Si mo no vi} 609 - Bu kva 631. Ni{ put Pe tro va ra din 3.295:3.198 (8:0). Naj bo qi: Mar ko vi} 579 - Jo ko vi} 569. Par ti zan - E| {eg 3.684:3.501 (8:0). Naj bo qi: Ob ra do vi} 645 - A. Ta ka~ 612. 1. Me ta lac 5 4 0 1 30:10 8 2. Be o grad 5 4 0 1 28:12 8 3. Sen ta 5 4 0 1 24:16 8 4. Ni{ put 5 3 0 2 25:12 6 5. Car La zar 5 2 1 2 19:21 5 6. C. zve zda 5 2 1 2 18:22 5 7. Ba nat 5 2 0 319,5:20,5 4 8. Par ti zan 5 2 0 319,5:20,5 4 9. E| {eg 4 1 0 4 9:31 2 10. Pe tro va ra d. 5 0 0 5 8:32 0

dnevnik

1 1 1 0 3 3 1 1 3 2

3:4 3:4 5:2 3:4 odgo|eno 22:6 10 15:13 10 12:14 10 15:6 9 8:20 6 9:19 6 9:5 4 7:7 4 9:12 3 6:8 2

Unirea - Topola Apatin - Sloven @eqa - Spartak Laki - Mileti} Obili} - Ravangrad Vrbas - Jadran 1. Jadran 4 4 2. Topola 4 3 3. Sloven 4 3 4. Laki 4 3 5. Apatin 4 3 6. Ravangrad 4 2 7. @eqa 4 2 8. Mileti} 4 2 9. Obili} 4 1 10. Vrbas 4 1 11. Spartak 4 0 12. Unirea 4 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 2 2 2 3 3 4 4

14:17 19:24 19:17 31:22 20:24 24:36 119:80 8 92:70 6 111:90 6 107:91 6 100:87 6 104:97 4 76:96 4 74:95 4 66:77 2 103:125 2 78:99 0 89:112 0

Dana{wi rukometni program Kup Vojvodine za mu{karce: Mladost (Vr{ac) - Dinamo (Pan~evo) Kup Vojvodine za dame: Petrovaradin - Srem (Sremska Mitrovica) Halas Jo`ef (Ada) - Naftagas (Elemir)

(17). (18.30) (19)

SPORT

dnevnik

utorak16.oktobar2012.

OP[TINSKA LIGA TITEL–@ABAQ

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Ti te qa ni bli zu vr ha

Stu den ti pro tut wa li Ba nov ci ma

Hajduk (G) – Titel 0:1 (0:1) GAR DI NOV CI: Igrali{te Hajduka, gledalaca 150, sudija: D. Trivunovi} (\ur|evo). Strelac: M. Paji} 14. minutu. @uti karton: Kuqa (Titel). HAJ DUK: Ma{i} 7, B. Ili} 7 (M. Jovanovi}), Cviji} 6 (Dudi}), Asanov 7, M. Ili} 7 (Somori), Ostoji} 6, Berak 6, Stankov 6, \or|evi} 6, Klaji} 6 i Petrovi} 6. TI TEL: \uri~i} 8, [u{a 8, V. Mra~ajac 6 (Kozarev), Cetewi 8, Nastasi} 8, [andor 8, Subotin 8, Jelin 8, Tot 7 (Kuqa), Hucki 7 i M. Paji} 8 (Neme{). Jo{ jedna pobeda Titeqana. Ovog puta golom M. Paji}a ekipa Zorana Pavlovi}a na kolena bacili odli~nu doma}u ekipu. Titeqani su u kom{ijski susret u{li ozbiqno, nisu previ{e gre{ili, stvarali su sijaset prilika, a realizovali samo jednu. Jedan od najboqih igra~a gostuju}eg tima @ivan Jelin uputio je centar{ut u srce {esnaesterca doma}eg tima najprisebniji i najvi{qi bio je Milan Paji} koji glavom poslao loptu u mre`u. Strelac jedinog gola M. Paji} propustio je ~etiri zicera. @. M.

Mileti} – @SK 1:5 (0:3) MO [O RIN: Igrali{te Mileti}a, gledalaca 100, sudija: D. Olah (Titel), strelci: N. Li{i} 47. za Mileti}, a Ra{iovan 10, 33, 53, Havim 30. i Klisura 75. minutu za @SK. @uti kartoni: Klaji} (Mileti}), a ]opi} i Kezija (@SK). MI LE TI]: Slavni} 6, Nestorovi} 5 (Bawac), Distl 6, Ruli} 6, Stojanov 5 (Romi}), N. Li{i} 7, Klaji} 6, Pavkov 6, Bagi} 6, Doroslova~ki 6, Milovan~ev 5 (Trivunovi}).

Omladinac - Indeks 1:4 (0:3)

MO [O RIN: Mi le ti} - @SK (@a baq) 1:5, GAR DI NOV CI: Haj duk - Ti tel (Ti tel) 0:1, GO SPO \IN CI: Je din stvo - Slo ga (Lok) 2:1, ^U RUG: Haj duk Obi li} (Vi lo vo) 6:2.

1. @SK 2. Ti tel 3. Haj duk 4. Mi le ti} 5. Haj duk 6. Je din stvo 7. Obi li} 8. Slo ga

8 8 8 8 8 8 8 8

7 7 4 4 2 2 1 1

1 0 2 1 2 0 0 0

20 1 2 3 4 6 7 7

32:2 22 14:6 21 18:9 14 16:16 13 9:12 8 12:22 6 8:25 3 5:23 3

@SK: Dovedan – Kezija 7, Osadkovski 7, ]opi} 7, Kne`evi} 7 (Pu~i}), @ivanov 7, Malixan 7 (Klisura), Popadi} 7 (Osadkovski), Havim 7, Petrovi} 7 i Ra{iovan 8. @. M.

Hajduk (^) - Obili} 6:2 (2:0) ^U RUG: Stadion Hajduka, gledalaca 50, sudija Pe{i} (Gardinovci), strelci: Sre}kov u 20. Maksimovi} u 40. Radanovi} u 65. 75. i 80. Bukvi} u 70. za Hajduk, M. \uki} u 82. i Milankovi} u 90. minutu za Obili}. @uti kartoni: Radanovi}, Lepar (Hajduk), T. Pani}, R. Pani}, Terzi}, A. Pani} (Obili}). HAJ DUK: Suvara - (Q. [ari} ), Suvajac 7, Lepar 8, Plav{i} 7, Bojovi} 8, Maksimovi} 8, Mitrovi} 7 (Dobanova~ki -), Radanovi} 9, Bukvi} 7, M. [ari} 7, Sre}kov 7. OBI LI]: Skelexi} 6, S. \uki} 6, Dobri} 6, Terzi} 6, R. Pani} 6, D. Pani} 6, T. Pani} 6, A. Pani} 6, M. \uki} 6, V. Pani} 6, Milankovi} 6. U najboqoj i najlep{oj utakmici vi|enoj ove jeseni u ^urugu, fudbaleri Hajduka u svemu su nadvisili solidan sastav iz Vilova. Svi golovi vredni su pomena, ali golovi Milo{a Radanovi}a su pri~a za sebe. P. Bundalo

MFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED

Ras po lo `e ni Piv ni ~a ni Budu}nost - Slavija 0:2 (0:0) PA RA GE: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 100, sudija: Popadi} (Tovari{evo). Strelci: J. @igmund u 51. i 82. minutu. @uti karton: S. Danilov i Fabok (Budu}nost), a Vujakovi}, Kotiv, Se~ (Slavija). BU DU] NOST: Ka{ikovi}, Petrovi}, Stevanovi}, Radenovi}, Nikoli}, Bo`in, Zori}, S. Danilov (@. Danilov), Fabok (Pajkanovi}), Stankov, Ga{i}. SLA VI JA: Pavliwi, M. @igmund, Se~, ]utilo, Nimet, Vujakovi}, J. @igmund, Kotiv, Babi} (Raj~an), Vasiqevi}, Bala`. Imali su gosti tokom ve}eg dela utakmice terensku prednost koju su znali da iskoriste. Prvi gol je postignut u 51. minutu kada je Vujakovi} idealno uposlio J. @igmunda, ovaj je pobegao svojim ~uvarima i pored istr~alog Ka{ikovi}a loptu poslao u gol. Morao je sudija Popadi} da svira penal za goste, kada je u 76. minutu razigrani J. @igmund pre{ao sve prepreke pa i golmana Ka{ikovi}a, koji

BA^ KA PA LAN KA: Kri la Kra ji ne – Ba~ ki Haj duk (Ba~ ko No vo Se lo) 0:2, PA RA GE: Bu du} nost – Sla vi ja (Piv ni ce) 0:2, TO VA RI [E VO: Voj vo di na – Kul pin (Kul pin) 4:1, NO VA GAJ DO BRA: So ko – Ba~ ka (De spo to vo) 7:0, KA RA \OR \E VO: Pro le ter – Ma gli} (Ma gli}) 5:0, GLO @AN: Bu du} nost – Kri vaw (Se len ~a) 2:0. 1. Bu du}. (G) 2. Voj vo di na 3. So ko 4. Sla vi ja 5. Kul pin 6. B. Haj duk 7. Pro le ter 8. Kri vaw 9. K. Kra ji ne 10. Bu du}. (P) 11. Ma gli} 12. Ba~ ka

8 8 7 8 7 8 8 7 8 8 7 8

6 6 5 4 4 3 3 2 2 2 2 2

2 2 0 1 1 1 0 2 1 0 0 0

0 0 2 3 2 4 5 3 5 6 5 6

27:9 20 23:5 20 22:9 15 15:11 13 13:11 13 12:13 10 14:15 9 11:15 8 10:18 7 9:20 6 8:20 6 11:24 6

ga je sru{io, ali na veliko iznena|ewe svih zvi`duk se nije ~uo. U 82. minutu Babi} se probio izme|u dva doma}a igra~a, uposlio slobodnog J. @igmunda koji rutinski loptu poslao u mre`u. J. [uster

MFL BA^KA PALANKA – DRUGI RAZRED

NO VI BA NOV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca 300, sudija Raki} (Apatin).Strelci: Haka~ u 75. za Oml~adinac, a Zlatkovi} u 10, Deli} u 12. i 86. i Brkqa~a u 20. minutu za Indeks. @uti kartoni: [qepica, Ili} (Omladinac), Zlatkovi}, \uki}, Kosanovi} (Indeks). OMLA DI NAC: Mitrovi} 6, Ili} 6 (Rujevi} 6), Radan 6, Quboja 5, [qepica 5, Xepina 6 (Simi}), Haka~ 7, Dani~i} 6 (Xugudi}), Mra~ajac 6, Kova~evi} 7, Berakovi} 6. IN DEKS: Buzaxija 7, Bojovi} 7, Bara} 7, Radi} 7, Topoli} 7, Kowevi} 7 (Pervaz), \uki} 7, Brkqa~a 7, Klaji} 7 Kosanovi}), Deli} 7, Zlatkovi} 7 (^i~i} ). Doma}in je po~eo dobro, i niko nije o~ekivao, brzo vo|stvo gostiju. Prva dva gola gostiju poklon su {topera [qepice i Quboje. U nastavku Novobanov~ani su igrali mnogo boqe, ali ne i dovoqno da se savlada tako iskusan rival, kao {to je tim Indeksa. G. Dragoqi}

Hajduk - Jugovi} 2:0 (0:0) BE [KA: Stadion Hajduka, gledalaca 250, sudija Softi} (Ba~inci).Strelci: Glavatovi} u 68. i Muti} u 88. minutu. @uti kartoni: @. Mitrovi} (Hajduk), \uki}, Babi}, \uri} (Jugovi}). HAJ DUK: Mijatovi} 8, Bujenovi} 8, Trtica 7, Jagodi} 7, Glavatovi} 8, Krivo{ija 8, Dubravac 8, @. Mitrovi} 7, Poqak 7 (Marjanovi}), Muti} 8, M. Mitrovi} 7 (Jak{i}). JU GO VI]: Kne`evi} 6, @epina 6 (Antoni}), Kqaji} 6, Bjeqi} 6, Mijajilovi} 6, Vukov 6 (Vukeli} ), Markovi} 6, \uki} 7, Savi} 6, Babi} 7, \uri} 6 (\eki}). Be{~ani su bili boqi tim tokom cele utakmice. Dominirali i stvorili su sijaset prilika, a samo su dve pretvorili u golove. Ve} u prvih 15 minuta doma}ini su propustili tri zicera. Dva puta je u prilici bio @.Mitrovi} i jednom Dubravac. U nastavku ista slika Be{~ani atakuju, a prvu boqu priliku pretvorili su u gol. Centar{ut M. Mitrovi}a iskoristio je na najboqi na~in Glavatovi} i izblizine je savladao Kne`evi}a.Odmah, zatim, Dubravac i @. Mitrovi} nisu iskoristili dve kolosalne {anse, da bi nepuna dva minuta pre kraja, Muti} postavio kona~an rezultat.

Mladost (T) - Srbobran 1:0 (1:0) TU RI JA: Stadion Mladosti, gledalaca: 350, sudija: Bosin (Novi Sad). Strelac: Filipovi} 16. (iz penala) za Mladost. @uti kartoni: S. Stankov , Ranki}, Naumov, Bojovi}, N. Srdanov (Mladost), Te{ovi}, Vilotijevi}, Ivanovi}, Vujanovi}, Brankov (Srbobran). MLA DOST: Baji}, Naumov, N. Srdanov, Filipovi} (R. Krivokapi}) , Gavrilov, Sekuli} (Beri}), S. Stankov, Kozomara,

Ob rov ~a ni ma po ~a sti Borac (O) - Mladost 6:1 (1:1) OB RO VAC: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija: Boba~ek (Ba~ka Palanka). Strelci: Vranac u 28. Stani{i} u 50. i 72. M. Jandri} u 65. Jovanovi} u 75. i Rami} u 87. za Borac, a Zagor~i} u 23. minutu za Mladost. @uti karton: Vranac i Dra{ko (Borac), a [kori} i Kon~ar (Mladost). BO RAC: Savi}, Gr~i} 7 (M. Jandri} 8), Popadi} 8, Dra{ko 8, Vranac 8, Kopawa 8 (A. Jandri}), Banovi} 7, Gaji} 7, Trkuqa 7 (Rami}), Jovanovi} 8, Stani{i} 9. MLA DOST: Rosi} 6, \uki} 5, [kori} 5, Maleti} 5, Dardi} 6, Ika~ 6, Dimitri} 6, Vukavica 5, Zagor~i} 7, Guli} 5, Soli} 5 (Kon~ar 5). Fudbalri Borca iz Obrovca zavr{ili su prvi deo prvenstva briqantno bez izgubqenog boda. Go-

1. Bo rac (O) 2. Ne {tin 3. Bo rac (V) 4. Sla vi ja 5. Slo ga 6. Mla dost 7. Vaj ska 8. N. zve zda

7 7 7 6 7 7 7 6

7 4 3 3 2 2 2 1

0 0 1 0 2 2 1 0

0 3 3 3 3 3 4 5

41:4 21 11:9 12 20:27 10 12:13 9 12:15 8 12:17 8 13:11 7 6:31 3

sti posle gre{ke odbrane doma}ih poveli preko Zagor~i}a i to je bilo sve. Drugo poluvreme je za posebnu pri~u, jer su doma}i predvo|eni kapitenom Vladom Stani{i}em izre{etali solidnog golmana Jovana Rosi}a. B. Gaji}

Borac - Budu}nost 2:0 (2:0) NO VI SAD: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija: Grozdani} (Ogar). Strelci: Radovi} u 16. i Tomqanovi} u 38.

gli da povise rezultat, ali je sve ostalo na poku{ajima. M. Po.

Stani{i} – Sloga 0:1 (0:1) STA NI [I]: Stadion Stani{i}a, gledalaca 200, sudija: Mati} ( Titel), strelci: Simeunovi} u 40. minutu. @uti kartoni: [ari}. G. Jagodi}Kurixa (Stani{i}). STA NI [I]: Marti} 7, G. Ja go di}-Ku ri xa 7, Ba jai 7 (Cveti~anin 7), [ari} 7, Bobanac 7, Jawi} 7, Vra~ari} 7 (Muniàba 7), A. Jagodi}-Kuri xa 7, Mi ji} 7 (Dra ~a 7), Kneèvi} 7, Kurixa 7. SLO GA: Tojagi} 8, Milo{evi} 7, Bojani} 7 (Kova~evi} -), Zoranovi} 7, Miqkovi} 7, Rai~evi} 7, Sai} 7, \or|evi} 7 (Povazan-), Simeunovi} 7 (Va si}-), Si mi ki} 7, Pendo 7. U Stani{i}u je vi|ena dobra prvenstvena utakmica. Doma}i su stvarali prilike, a gosti su poveli. Posle izbijena lopte Simeunovi} je neome ta no {u ti rao i po go dio mreù. [ansu da izjedna~e re-

1. Haj duk 2. In deks 3. Slo ga 4. Mla dost (T) 5. Cr. zve zda 6. Ba~ ka 7. Cr ven ka 8. Sta ni {i} 9. Sr bo bran 10. Po let 11. Ju go vi} 12. Pr vi maj 13. Bo rac 14. Omla di nac 15. Bu du} nost 16. Mla dost (BP)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 7 6 6 5 4 3 3 3 3 2 2 3 1 1 1

0 0 2 2 1 3 3 2 2 2 3 3 0 3 2 2

2 2 1 1 3 2 3 4 4 4 4 4 6 5 6 6

22:6 21 17:5 21 21:6 20 20:12 20 10:14 16 13:7 15 14:10 12 11:12 11 10:11 11 14:20 11 8:11 9 10:14 9 11:20 9 7:18 6 4:15 5 6:19 5

pored tri primqena gola odbranio ono {to su svi ve} videli u golu. A, i u 15. minutu zaustavio je udarac Vu~kovi}a sa bele ta~ke. Doma}i su se isproma{ivali, a Siv~ani ih kontrama ka`wavali. Baleti} je doveo goste u vo|stvo preciznim udarcem, da bi Stoji~i} iz gu`ve izjedna~io. Gotovo na istovetan na~in u nastavku je [egan savladao Nikitovi}a, a minut kasnije Slobodan Gordani} nakon kornera je izjedna~io. Prava drama u nadoknadi vremena, napada~ gostiju Furtula je uputio udarac, a neko iz odbrane skrenuo loptu koja je zavr{ila u mre`i. Da Siv~ani ne odnesu ceo plen {to bi bilo nezaslu`eno potrudio se drugim golom Slobodan Gordani}. M. Po.

Crvenka - Ba~ka 0:0

To mqa no vi} (11) po sti `e dru gi gol za Bo rac

minutu. @uti kartoni: Krwaji}, \akovi}, Gostoji}, A. Papri} (Borac), a Kajtez, @arkovi} (Budu}nost). BO RAC: Romi} 8, Krwaji} 7, Petkovi} 7, S. Papri} 8, A. Papri} 7, Gostoji} 7 (Veselinovi}), Radovi} 7, Lazovi} 6 (Ili} 6), \akovi} 7 (Miri} 7), [uwka 7, Tomqanovi} 8. BU DU] NOST: Kova~evi} 7, Karanovi} 6 (S. Vujovi} 7), [e{um 7, Vigwevi} 6, Blagojevi} 6, @arkovi} 6 (Maksimovi}), Kajtez 7, Hajti} 7, Mari} 6, Medenica 6 (Vejnovi} 7), [atora 7. Derbi za~eqa zaslu`eno je pripao momcima trenera Gojka Peri{i}a. Do vredne pobede do{li su nakon furizozne igre u prvom poluvremenu. Mre`u gostiju je nakon prekida sa desne strane na~eo Radovi}. Kada je na centar{ut Krwaji}a najiskusniji u redovima Borca Tomqanovi} postigao i drugi gol, ~inilo se da }e doma}i sti}i do ubedqive pobede. Me|utim u nastavku su gosti odigrali puno kvalitetnije, stvorili nekoliko prilika preko @ivkovi}a i Vujovi}a, ali nisu uspeli da savladaju solidnog Romi}a. Dva puta su Novosa|ani iz klasi~ne kontre preko Tomqanovi}a, mo-

Fo to: S. [u {we vi}

zultat imali su Dra~a i A. Jagodi}-Kurixa. M. Jovi}evi}

Crvena zvezda - Polet 3:3 (1:1) NO VI SAD: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 100, sudija: Danilovi} (Ba~). Strelci: Stoj~i} u 43. Gordani} u 48. i 90. za Crvenu zvezdu, a Baleti} u 35. [egan u 47. i Furtula u 90. minutu za Polet. @uti kartoni: Stepanovi}, Vu~kovi}, M. Jovanovi}, Gordani} (Crvena zvezda), a Dobrijevi} (Polet). Crveni karton: Okiqevi} (Crvena zvezda). CR VE NA ZVE ZDA: Nikitovi} 7, Lazarevi} 7, Dujkovi} 6, V. Jovanovi} 7, Stepanovi} 6 (M. Jovanovi} 6), @igi} 7, Okiqevi} 6 (Baji}), \or|evi} 7, Stoji~i} 7, Vu~kovi} 6, Gordani} 8. PO LET: \uri{i} 8, Pejanovi} 7, Zejak 7, Kuli} 7, Dobrijevi} 7, Jan~evski 7, [egan 7, Rako~evi} 7, Baleti} 8, Furtula 7, Ni. Vuka{inovi} 7 (Ne. Vuka{inovi}). Odavno na igrali{tu Crvene zvezde nije vi|ena neizvesnija i uzbudqivija utakmica. Tri puta su gosti vodili i na kraju su stigli do boda. [to se to dogodilo najve}e zasluge pripadaju fenomenalnom golmanu \uri{i}u, koji je i

CR VEN KA: Stadion „Milorad Xomba”, gledalaca 150, sudija Milanovi} (Sremska Mitrovica). @uti kartoni: Kon~ar, [u{ilovi}, Kuzmanovi}, \ur|evi} (Crvenka), Ja{ovi}, Dobrewac (Ba~ka). CR VEN KA: Pavasovi} -, Dragovi} 6, Kon~ar 6, Prem~evski 6, [u{ilovi} 6, Sviti} 6, Kuzmanovi} 6 (Majki} -), Suboti} 6, \ur|evi} 6 (Radulovi} -), Male{ 6 (Vuji~i} -), Jovanovi} 6. BA^ KA: Bogunovi} 6, Ja{ovi} 6, La}arak 6, Radovi} 6, Balinovi} 6, Popovi} 6, Tan~i} 6 (Mari} -), Smiqani} 6, Romi} 6 (Nikoli} -), Dobrewac 6, Ivkovi} 6 (Terzi} -). Veoma bledo izdawe jedne i druge ekipe, koje je samo moglo da izmami uzdahe onih koji pamte kada su utakmice izme|u Crvenke i Ba~ke bile prava poslastica za qubiteqe fudbala. T. Jovovi}

KVALITETNE LIGE MLA\IH KATEGORIJA FSV Omladinci

BO \A NI: Sla vi ja – Na {a zve zda ni je od i gra no, PLAV NA: Slo ga – Vaj ska (Vaj ska) 0:0, OB RO VAC: Bo rac – Mla dost (Ma li Ba~) 6:1, VI ZI]: Bo rac – Ne {tin (Ne {tin) 1:2.

]uk (Ranki}), Bojovi}, Glavardanov. SR BO BRAN: P. Bijeki}, Torbica, Te{ovi}, Te{anovi}, Vilotijevi}, Ivanovi}, Brankov, Hodonicki (Dragojlovi}), Pejovi} (B. Bjeki}), Vujanovi}, Ikra{ev. Derbi nije opravdao o~ekivawa, igra~i su sagoreli u svojim ambicijama, ali se akterima mora priznati velika borbenost i htewe. Dovoqno je re}i da je iz jednog - jedinog ozbiqnijeg napada u prvom poluvremenu doma}a ekipa do{la u vo|stvo. Sa leve strane u {esnaesterac Srbobranaca se stu{tio raspolo`eni Filipovi} i nakon nekoliko uspe{nih drblinga, na wega neoprezno startuju gostuju}i fudbaleri, a sudija Bosin pokazuje na belu ta~ku. Siguran sa 11 matera je bio Filipovi}. S. Srdanov

NO VI SAD: Cr ve na zve zdaPo let 3:3, CR VEN KA: Cr ven ka-Ba~ ka 0:0, BE [KA: Haj dukJu go vi} 2:0, STA NI [I]: Sta ni {i}-Slo ga 0:1, TU RI JA: Mla dost-Sr bo bran 1:0, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost-Pr vi maj 2:0, NO VI BA NOV CI: Omla di nac-In deks 1:4, NO VI SAD: Bo rac-Bu du} nost 2:0.

Voj vo di na Omla di nac 10:0, ^SK Pi va ra Spar tak ZV 2:0, Sla vi ja - Haj duk 2:2, Pro le ter Ka bel 1:1, No vi Sad - Do wi Srem 3:0, Po let - Rad ni~ ki 0:3. 1. ^SK Pi va ra 2. No vi Sad 3. Rad. (S) 4. Voj vo di na 5. Spar tak ZV 6. In deks 7. Haj duk 8. Do wi Srem 9. Sla vi ja 10. Omla di nac 11. Pro le ter 12. Ka bel 13. Po let

9 9 9 9 8 8 8 9 8 8 8 8 8

8 6 6 5 4 4 3 2 1 2 1 0 1

1 1 1 2 2 0 2 3 4 0 2 4 0

0 1 2 2 2 4 3 4 3 6 5 4 7

30:3 25 18:3 19 19:15 19 33:10 17 12:5 14 10:16 12 14:13 11 12:15 8 6:13 7 5:27 6 7:12 5 1:12 4 3:26 3

Kadeti

Rad ni~ ki - ^SK Pi va ra 1:1, Pro le ter 2006 - Vr {ac 1:2, Ba~ ka To po la - No vi Sad 1:2, Di na mo - Ba nat 1:3, Be ~ej 1918 In |i ja 2:0, Haj duk - Ba~ ka 1901 1:0, Spar tak ZV - Voj vo di na 0:2, Cr ven ka - In deks 1:1.

1. Spar tak 9 2. Voj vo di na 3. Rad. (S) 4. Vr {ac 5. In |i ja 6. Haj duk 7. Pro le ter 8. B. To po la 9. Ba nat 10. ^SK Pi va ra 11. Cr ven ka 12. Di na mo 13. Be ~ej 14. No vi Sad 15. In deks 16. Ba~ ka (S)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 6 5 5 5 5 5 4 4 3 2 3 2 1 1 0

0 3 4 4 1 1 0 2 1 3 3 3 0 2 2 2

2 0 0 0 3 3 4 3 4 3 4 5 7 6 6 7

35:3 21 17:5 21 22:8 19 14:7 19 20:14 16 16:10 16 16:17 15 13:13 14 16:9 13 18:18 12 12:31 9 12:15 8 12:32 6 8:16 5 12:34 5 3:14 2

Pioniri

Rad ni~ ki - ^SK Pi va ra 1:1, Pro le ter 2006 - Vr {ac 3:1, Ba~ ka To po la - No vi Sad 1:1, Di na mo - Ba nat 3:1, Be ~ej - In |i ja 1:2, Haj duk - Ba~ ka (S) 2:0, Spar tak ZV - Voj vo di na 0:0, Cr ven ka - In deks 2:3.

1. Voj vo di na 2. In |i ja 3. Spar tak 4. Pro le ter 5. Haj duk 6. Be ~ej 7. No vi Sad 8. Ba nat 9. B. To po la 10. Rad. (S) 11. Vr {ac 12. ^SK Pi va ra 13. In deks 14. Di na mo 15. Ba~ ka 16. Cr ven ka

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 8 8 5 5 5 4 4 4 4 2 1 1 1 1 0

1 1 1 1 1 0 2 2 1 1 2 3 2 2 1 1

0 0 0 3 3 4 3 3 4 4 5 5 6 6 7 8

38:2 25 29:9 25 23:4 25 20:14 16 14:8 16 20:13 15 12:10 14 16:20 14 20:18 13 16:14 13 9:22 8 11:15 6 6:18 5 12:26 5 8:28 4 10:43 1

MFL ALIBUNAR – PLANDI[TE ILANYA: Ba nat - Ba ri ce 3:0, SE LE U[: Voj vo di na - Lo kve 9:1, NO VI KO ZJAK: Cr ve na zve zda - So lu nac 1:5, MI LE TI ]E VO: Gra ni ~ar - Na {a Kra ji na 3:1, MAR GI TA: Slo ga Gaj 4:1, JA NO [IK: Ja no {ik Vla di mi ro vac 2:2. 1. Gra ni ~ar 2. Voj vo di na 3. Ba nat 4. Vla di mir. 5. Lo kve 6. Ba ri ce 7. So lu nac 8. Slo ga 9. Na {a 10. Ja no {ik 11. Cr. zve zda 12. Gaj

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 4 3 3 3 3 3 2 1 1 0

0 1 3 2 2 1 0 0 3 2 0 0

0 1 0 2 2 3 4 4 2 4 6 7

19:4 21 24:9 16 10:1 15 18:13 11 14:18 11 14:14 10 22:18 9 17:16 9 10:10 9 10:12 5 7:29 3 6:27 0

SPORT

utorak16.oktobar2012.

dnevnik

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Ri go ~u va No vo be ~ej ce

Li der ~vr sto ga zi

Jedinstvo (NB) – Kolonija 1:0 (1:0) NO V I BE ^ EJ: Sta dion kraj Ti se. Gledalaca: 300. Sudija: Mom~ilovi} (Ba~ka Topola). Strelac: Rigo u 18. minutu. @uti karton: Mati}, Rigo, Milosavqev (Jedinstvo ), Boìn, Vasiqevi} (Kolonija). JE DIN STVO (NB): Nem~ev 8, Ivan~ev 8, [kero 8, Bicok 8, [ijanovi} 8, B. Mati} 7, \uri~in 8, Lazi} 6 (Krstini} -), Radi{i} 7, (Balaban -), Rigo 7, Milosavqev 8. KO L O N I J A: Ku qa nin 8, Boìn 7, Radenkovi} 7, Bicuqevi} 7, Milo{evi} 7, Nikoli} 6 (Lakovi} -), Vel~anovi} 7, Vasiqevi} 7, Delibla}anin 7, Li~ina 6, Ma|arev 6 (Pu{ica 7) U der bi ju ko la od li~ na fudbalska predstava, u kojoj su Novobe~ejci dominirali u prvom, a gosti iz Kovina u drugom poluvremenu. Doma}i su odli~no po~eli utakmicu, a posle dve sjajne prilike koje nisu realizovali Radi{i} i [ijanovi}, u 18. minutu, posle lepe i brze akcije Ervin Rigo je bio siguran realizaor. Samo dva minuta kasnije u povoqnoj prilici bio je Lazi}, ali je Kuqanin krajwim naporom loptu poslao u korner. U nastavku utakmice, posle prilike koju je u 50. minutu propustio Lazi}, uloge su se obr nu le. Go sti su pre u ze li inicijativu èstoko napadali i prakti~no sve do kraja opsedali gol doma}ina, koji je, uz veliko po`rtvovawe, uspeo da sa~uva minimalnu prednost. St. Davidovi}

Kikinda - Radni~ki (B) 1:0 (1:0) KI KIN DA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija: Eror (Pan~evo). Strelac: \uki} u 28. minutu. @uti karton: Popov (Kikinda). KI KIN DA: Atlagi} 7, Laki} 7, ]ulibrk 7, Krspoga~in 7, Crnomarkovi} 7, Utrèn 7, Popov 7 (Gra|in 7), \uki} 8 (Grasti}), Bodroì} 7, Cvijan 7, Ruì} 7 (Petrov). RAD NI^ KI: Sekuli} 7, Ba~i} 6 (Milenkovi} 6), Quboj~i} 6, \or|evi} 6, Balaì} 6, Jawi} 6, Miloradovi} 6, Popovi} 5 (Marinkovi}), Maravi} 6, Babi} 5, Raji} 5 (Bedemovi} 5).

OFK Ki kin da - Rad ni~ ki (B) 1:0, Rad ni~ ki (K) - Bu du} nost 2:1, Bi le }a nin - AFK 0:0, Za dru gar - Ko za ra 0:1, Pro le ter - Vr {ac 0:2, Slo bo da - Bo rac 1:0, Je din stvo (NB) - Ko lo ni ja 1:0, Je din stvo (BK) - Ba~ ka 0:1. 1. Jed. (NB) 9 8 1 0 22:9 25 2. Vr {ac 9 8 2 0 20:5 23 3. Ba~ ka 9 6 2 1 15:5 20 4. Ko lo ni ja 9 6 1 2 17:4 19 5. Bo rac 9 4 4 1 16:7 16 6. Ko za ra 9 5 1 3 12:7 16 7. Bu du} nost 9 4 1 4 11:12 13 8. Ki kin da 9 3 3 3 8:8 12 9. Bi le }a nin 9 3 3 3 9:11 12 10. Rad. (B) 9 3 0 6 14:13 19 12. Pro le ter 9 2 2 5 10:14 8 13. Rad. (K) 9 2 2 5 9:14 8 14. Jed. (SK) 9 2 1 6 11:12 7 15. AFK (-1) 9 1 1 7 6:30 3 16. Za dru gar 9 0 2 7 6:23 2

Fudbaleri Kikinde minimalnom pobedom protiv Radni~kog iz Bajmoka do{li su do tri planirana boda. Zasluga za to pripada iskusnom Neboj{i \uki}u koji je posle lepo izvedene akcije zapo~ete od Marka Bodro`i}a, uleteo u kazneni prostor gostiju i izbliza postigao pogodak. Prema ukazanim prilikama Kikin|ani su mogli i sa ve}om razlikom da ku}i isprate goste iz Bajmoka. Drugo poluvreme obele`ilo je i nekoliko izglednih prilika za gostiju}u ekipu. M. S.

Sloboda - Borac 1:0 (0:0) NO VI KO ZAR CI: Stadion Ilija Panteli}, gledalaca 250, su di ja: Ar si} (Sta ji }e vo). Strelac: Markovi} u 48. minutu. @u ti kar to ni: Ma li xa, Grubor, Trifunac, \apa, Lani{tanin (Sloboda), a Jovanovi} i Katani} (Borac). SLO BO DA: Mitrovi} 7, Malixa 7, \ur|evi} 7, Stupar 7 (Aramba{i} 7), Fu~ak 7, Grubor 7, Markovi} 8, Trifunac 8 (\apa), Gavrilovi} 7 (Ostoji}), Kitanovi} 7. BO RAC: Katani} 7, Radulovi} 7, Dimitrijevi} 6, Krsti} 7, Mi{i} 6, Paroj~i} 7, Jovanovi} 6, Spasi} 6, Babi} 6, Pero va no vi} 6 (Sta ni sa vqe vi} 7), Makarun 6. Posle ~etiri uzastopna poraza kona~no su se radovali i fud ba le ri do ma }e Slo bo de. Ekipa trenera Jovice Laki}a postigla je pogodak vredan tri boda. U prvih 45 minuta igre doma}in je imao nekoliko prilika koje nije realizovao, ali su zato ve} na samom po~etku drugog poluvremena bili ubojiti. Trifunac je dobro nabacio loptu, koja je do{la do mla|anog Ilije Markovi}a, a ovaj je {utirao i pogodio ciq. U fini{u susreta strelac jedinog gola Markovi} nije iskoristio penal. Golman gostiju Katani} ukrotio je udarac Markovi}a. M. S.

Bile}anin - AFK 0:0 SE ^ AW: Stadion Bile}anina, gledalaca 300, sudija: E. Mono{tori (Kikinda). BI L E ] A N IN: Mi lo va no vi} 8, Dragi} 6, Br~i} 5, Lazi} 6, Samarxin 5 (Mandi}), Rigan

6, Tomi} 6, \akovi} 5, Milo{evi} 5, Berin 5, Gruba~i} 5 (Zagorac). AFK: Stijovi} 8, Va{ 6 (Ta~i), Ki{ 6 (Batai), Zivlak 6, Kermeci 7, Fekete 7, Peko 6, Bajus 7, Mihaqev 6, Na|pal 7, Sazi 6. Fewera{ iz Ade iznenadio je doma}ina i ku}i zaslu`eno nosi veliki bod. Doma}i fudba le ri ko ji su i pre me ~a ukwi`ili tri boda, nisu uspeli za 90 minuta ni jednom da savladaju odli~nog gostiju Stijovi}a. M. S.

Radni~ki (K) Budu}nost (SC) 2:1 (1:0)

KO VIN: Stadion Radni~kog, gledalaca 350, sudija: Feren~ek (Bela Crkva), strelci: Milentijevi} u 24. i 51. za Radni~ki, a Rudni~ki u 81. minutu za Budu}nost. RAD NI^ KI: Avramovi} 7, Jeki} 7, Bo{kovi} 7, Petri} 7, Preli} 7 (Zdravkovi} 7), Savi} 7, Bosni} 7 (Vuli~evi} -), Novakovi} 7, Pu{ica 7, Mladenovi} 7, Milentijevi} 8 (Ra|enovi} -). BU DU] NOST: Magda 7, Vasiqevi} 6, Kova~evi} 6, Samarxi} 7, Ili} 6, Mom~ilov 6, Ku{i} 6, Lukin 6, Prokin 6, Rudni~ki 7, Radin 7. Sigurnom igrom i golovima Milentijevi}a doma}i fudbaleri ostvarili su drugu pobedu u prvenstvu. Najlep{i momenat je drugi pogodak dvostrukog strelca Milentijevi}a kada je sa nekih desetak metara lobovao vrlo dobrog golmana Magdu. Gosti iz Srpske Crwe do{li su sa jedaestoricom igra~a i pru`ili su dostojan otpor doma}oj ekipi. B. Stojkovski

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

Do ki} pod pre~ ku Vojvodina - Naftagas (E) 2:0 (1:0) NO VO MI LO [E VO: Stadion Vojvodine, gledalaca 200, sudija: Milin (Zrewanin). Strelci: Nikoli} u 3. i Doki} u 90. minutu. @uti kartoni: Male{ev i Raki} (Vojvodina), a Topalov, Jankov, M. Barawi (Naftagas). Crveni karton: Pra{~evi} (Naftagas). VOJ VO DI NA: Batan~ev 7, Ba{tovanov 7, Beli} 7 (Male{ev 7), Horvat 8, Raki} 8, Tomi} 7, Mono{tori 8, Drmowi} 7 (Doki}), Balog 7, Vlaji} 7 (Bala{), Nikoli} 8. NAF TA GAS: \uri~in 6, Topalov 6, B. Barawi 6, Grabunxija 7, Rado{evi} 6 (Mi{~evi}), Proti} 6, R. Dabi} 7, Stepanov 7, Pra{~evi} 6, Jankov 7, D. Dabi} 6 (Davidovi}). Ve} u 3. minutu Sa{a Nikoli} polu volejem pogodio je mre`u gostuju}eg golmana. Najlep{i gol delo je rezerviste Doki}a, koji je strahovitim {utem pod pre~ku sa 25 metara pogodio ciq. Po zavr{etku me~a zbog nesportskog pona{awa prema sudiji crveni karton je zaradio Pra{~evi}. M. S.

Potisje – Klek 1:0 (0:0) KNI ]A NIN: Igrali{te na Bikari, gledalaca 200, sudija:

P. Kesi} (Zrewanin). Strelac: D.Stojkovi} 71. minuta (iz penala). @utzi kartoni: Kova~ev i Grkini} (Klek). PO TI SJE: Ugarak 7, Milovac 7, N. Stankovi} 7, Mihajlovi} 7, Bala` 7, Petrovi} 7, [oli} 7 (Marinkovi}), D. Stojkovi} 7, Ici} 7, Amixi} 8 i Al. Stankovi}. KLEK: Mar~eta 7, Drndarevi} 6 (Providalo), J. Milanovi} 7, Petkovi} 6, ]ubra 6, Kova~ev 6 (Lazi}), I. Grkini} 7, Bubaw 7 (Stevi}), Boki} 6, G. Grkini} 6 i Milanovi} 6. Terensku inicijativu fudbaleri Potisja krunisali su tek u 71. minutu kada je sudija pokazao na penal. Siguran realizator je bio Stojkovi}. Utakmica je bila tvrda i borbena u kojoj su doma}i igra~i propustili nekoliko prilika.

Borac - Radni~ki (S) 0:0 ALEK SAN DRO VO: Stadion Lukarelo, gledalaca oko 300, sudija: Si~ (@iti{te), `uti katroni: Opa~i}, Samolovac, Vujani} (Borac), Dubqevi}, Milo{ (Radni~ki). BO RAC (A): Medi} 7, Kova~evi} 7, D. Opa~i} 8, Z. Opa~i} 7, Cobor 7, To{kov 7 (Ze~e-

Bo rac (Z) - Na pre dak 1:0, Cr ve na zve zda (V) - Grad nu li ca 4:0, Bo rac (A) - Rad ni~ ki (S) 0:0, Kra ji na - Cr ve na zve zda (R) 2:3, Mla dost Voj vo di na (P) 2:0, Rad ni~ ki (Z) Je din stvo 1:3, Be gej - Ru san da 0:0, Voj vo di na (NM) - Naf ta gas 2:0. 1. Be gej 10 6 3 1 19:7 21 2. C. zve z. (R) 10 7 0 3 25:17 21 3. Ru san da 10 6 2 2 21:13 20 4. Bo rac (A) 10 5 2 3 16:7 17 5. Je din stvo 10 5 2 3 27:22 17 6. Voj vod.(NM) 10 5 2 3 17:17 17 7. Kra ji na 10 5 1 4 20:16 16 8. Rad ni. (S) 10 4 3 3 14:8 15 9. Mla dost 10 4 2 4 14:16 14 10. C. zve z. (V) 10 4 1 5 19:20 13 11. Naf ta gas 10 4 1 5 14:17 13 12. Rad ni. (Z) 10 4 0 6 15:17 12 13. Voj vod. (P) 10 3 1 6 16:22 10 14. Na pre dak 10 3 1 6 12:19 10 15. Bo rac (Z) 10 2 1 7 6:22 7 16. Grad nu li ca 10 1 2 7 4:19 5

vi}), Gruji} 7, Vujani} 7, Samolovac 7, Stepanovi} 7 (Lavrwa), Brakus 7. RAD NI^ KI (S): Stamenkovi} 7, Dubqevi} 6, Pavi}evi} 7, Vukoje 7, Skoko 7, Krneti} 7, Magov~evi} 7 (Pra{talo), Drobwak 7, Kolun~i} 7 (Kondan), Ogwenovi} 7, Milo{ 6. Vrlo uzbudqiva utakmica sa malim brojem {ansi.Oba tima su imala dobre prilike za vo|stvo, najboqu za Borac propustio je mladi Cobor u drugom poluvremenu, ne{to kasnije i Kolun~i} propu{ta najboqu {ansu za goste.

STA PAR: Haj duk - Kor dun (Kqa ji }e vo) 2:0, ^O NO PQA: Slo ga - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 2:2, KA RA VU KO VO: Po let - Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 0:3, GA KO VO: Gra ni ~ar - BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 1:2, KU LA: Ku la Pri gre vi ca 0:3, APA TIN: Mla dost Omla di nac (De ro we) 4:0, KRU [^I]: Mla dost - Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) 4:4, BU KO VAC: Omla di nac - Gra ni ~ar (Ri |i ca) 2:1. 1. Pri gre vi ca 9 8 1 0 29:7 25 2. Mla dost (A) 9 6 3 0 22:2 21 3. Za dru gar 9 6 2 1 27:11 20 4. BSK 9 6 2 1 21:7 20 5. Gra ni ~ar(G) 9 5 1 3 22:20 16 6. Omlad. (B) 9 5 0 4 20:15 15 7. Bo rac 9 4 2 3 19:18 14 8. Mla dost(K) 9 3 2 4 14:17 11 9. Gra ni ~ar(R) 9 3 2 4 13:20 11 10. Haj duk 9 3 1 5 13:20 10 11. Kor dun 9 3 1 5 7:17 10 12. Omlad. (D) 9 2 2 5 12:15 8 13. Slo ga 9 2 1 6 10:24 7 14. Rad ni~ ki 9 1 3 5 9:25 6 15. Ku la 9 1 2 6 11:18 5 16. Po let 9 1 1 7 11:24 4

Kula – Prigrevica 0:3 (0:1) CR VEN KA: Stadion Crvenke, gledalaca: 100, sudija: Marjanovi} (Sombor), strelci: Todorovi} u 42, Vladeti} u 50. i Griva u 81. minutu. KU LA: Vuki~evi} 6, Kosti} 6, Radulovi} 6, Tapai 6 (To{i} -), An|elkovi} 6, Na| 6, Vuja~i} 6, Dursum 6 (Jovanovi} -), Bukejlovi} 6 Kukoq 6 i Milo{evi} 6. PRI GRE VI CA: Te{i} – (\uri}), Griva 7, Todorovi} 7, Gavrilovi} 7, O`egovi} 7, Jakovqevi} 7, Radoj~i} 8 (Mili} -), D.Raki} 7, (N.Raki} -), V.Raki} 7, Vladeti} 7, ]ovi} 7 ( Smiqani} -) Tokom svih devedeset minuta gosti su bili nadmo}niji, a rasplet bi mo`da bio druga~iji da je igra~ Kule An|elkovi} u 37. minutu iskoristio priliku. Kazna je stigla u 42. minutu kada je Todorovi} udarcem sa oko 18 metara loptu smestio u dowi levi ugao gola. \. Bojani}

Grani~ar (G) - BSK 1:2 (1:1) GA KO VO: Igrali{te Grani~ara, gledalac 50, sudija Kekovi} (Crvenka), strelci: Skrobowa u 28 za Grani~ar, a Stani} u 44. i ûqak u 75. minutu za BSK. @uti kartoni: Mili}, Xebi}, Timar (Grani~ar), Milo{evi}, Milanovi}, Agbaba (BSK). Crveni kartoni: Skrobowa, Zori} (Grani~ar). GRA NI ÂR: Milovi}, Mili} (Primorac), Sekis (O`bolt), [}eki}, Mirkovi}, Toma{ev, Timar, Stupar, Skrobowa, Xebi}, ]upurdija (Zori}). BSK: ]eki}, Vazi}, M. Boì}, Popovi} (Bagi}), Milo{evi}, N. Boì}, Kora}, Milanovi}, Agbaba (S. Stani}), Stani}, ûqak (Mitrovi}). Derbi kola protekao je u ravnopravnoj igri. U 69. minutu Skrobowa je zaradio drugi ùti karton i iskqu~ewe. To je bilo odlu~uju}e

za krajwi ishod utakmice, gosti su broj~anu prednost iskoristili i osvojili va`ne bodove.

Sloga - Radni~ki 2:2 (0:1) ^O NO PQA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Grizer (Crvenka), strelci: Kiti} u 80. Rebi} u 86. za Slogu, a [trbac u 30. i J. Aleksi} u 84. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Batalo, Rebi}, Jezdi} (Sloga), Preli}, Radoj~i} (Radni~ki). SLO GA: Smoqanovi}, Vejin, Ga}e{a, Lovri}, Cveti}anin (Bo`i}), Jezdi}, Sadovski, Rebi}, Batalo (Kova~i}), Baki}, Sekuli} (Kiti}). RAD NI^ KI: Koci}, M. Aleksi}, J. Aleksi}, Kesi}, [tuli} (Varga), Trifunovi}, J. Jokanovi}, Mu{iki}, Radoj~i}, Preli}, [trbac (M. Jokanovi}). Fudbaleri Sloge su tokom cele utakmice imali inicijativu ali im to ni{ta nije vredelo. Gosti su igrali na kontre i u dva maha su bili uspe{ni, to im je bilo dovoqno za podelu plena.

Mladost (A) Omladinac (D) 4:0 (1:0) APA TIN: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Rackov (Sombor), strelci: Marin u 14. (iz penala) i u 71. Bursa} u 56. (iz penala) i Lemaji} u 76. minutu. @uti kartoni: Rapaji} (Mladost), Lazi} (Omladinac). Crveni karton: Medi} (Omladinac). MLA DOST: \umi}, Kne`evi} (^oni}), Rapaji}, Vujin, Medi}, Marin, Jano, Bursa}, Lemaji}, Basari} (M. Uzelac), P. Uzelac (Luki}). OMLA DI NAC: Miki}, Tasi} (Malinovi}), Seqakov (Miqanovi}), Lu~ar, Stanisavqevi}, Ninkov, Ogwenovi}, Savin, Medi}, Bojani}, Lazi} (@ivkov).

Apatinci su fizi~ki vrlo dobro pripremqeni i wihova snaga je u drugom poluvremenu do{la do punog izra`aja.

Hajduk - Kordun 2:0 (0:0) STA PAR: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Peri{i} (Oxaci), strelci: Luki} u 73. (iz penala), Sto{i} u 76. minutu. @uti karotni: Luki} (Hajduk), Muti}, Grujin, Bubawa, [aula (Kordun). HAJ DUK: M. Pekez, Stani~kov, Voli} (Jusufi), Lazendi}, I. Pekez, Te{i}, Ben~i}, Grba (Be}anovi}), Stoj{i}, Luki} (Bo{kov), Divjak. KOR DUN: Bubawa, Pavlovi}, [aula, Cime{a, Muti}, @ivkovi} (Matko), Grujin, Stanojevi}, Nini}, \or|evi} (Stokrpa), Zori}. Bio je to susret dva razli~ita poluvremena. Gosti su bili boqi u prvom ali pred protivni~kim golom su zatajili. Hajduk u nastavku nadigrao je Kordun a pitawe pobednika je odlu~eno za svega tri minuta. Pri pre mio: J. Dukat

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Gol man pro ma {io pe nal Potisje - Ba~ka (M) 2:3 (1:1) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 100. Sudijna: N. Lazi} (Bajmok). Strelci: Bili} u 8. i Niki~i} u 63. za Potisje, a Be{ewi u 15, Morovi} u 68. i Barta u 92. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Apro, Terzin, Aroksala{i, Papdan~o, Bili} (Potisje), Bukvi}, B. Matkovi}, Kriàn, Morovi}, Barta i Neme{ (Ba~ka). Crveni kartoni: Aroksala{i u 50. i Bjelica u 73. minutu (Potisje). PO TI SJE: Nedeqkovi} 6, Terzin 6, Muhi 7, Papdan~o 6, Barjaktarovi} 7, Apro 7 (Dobo -), Bili} 7, Aroksala{i 6, Buza 6 (Lon~ar 7), Niki~i} 7, Vidovi} 6 (Bjelica 6). BA^ KA: S. Matkovi} 6, Stupar 7, Jovanov 6 (Barta 7), Paunkovi} 7, Bukvi} 7, Jeli} 7, Kriàn 6 (Neme{ 7), B. Matkovi} 7, Be{ewi 7, Se~ewi 6, Morovi} 7. Kawiàni su prvi poveli kada je Bili} u 9. minutu sa 20 metara niskim udarcem na{ao put do mreè gostiju iz Mola, ali je {est minuta kasnije Be{ewi izjedna~io udacem glavom pod pre~ku. Kada je u 45. minutu Igor Papdan~o oborio Petera Kriàna u kaznenom prostoru, sudija Nemawa Lazi} koji na ovoj ~vrtstoj utakmici nije bio na visini zadatka, pokazao je na belu ta~ku. Me|utim, golman gostiju Slobodan Matkovi} prilikom izvo|ewa najstroè kazne nisko je {utirao pored gola. Doma}a ekipa je na po~etku drugog dela ostala sa igra~em mawe, ali je u 63.minutu na precizno proigravawe Bili}a, Marjan Niki~i} odli~no zavr{io akciju i ponovo doveo Kawiàne u vo|stvo, koje je pet minuta kasnije iz kontranapada anulirao Slavko Morovi}. U 73.minutu iskqu~en je Radovan Bjelica, ali gosti se nisu ba{ najboqe snalazili sa dva igra~a vi{e i te{kom mukom, tek u nadoknadi vremena Oto Barta, je uspeo da osigura pobedu Mol~anima. M. Mitrovi}

Tavankut - Tisa 2:2 (2:0) TA VAN KUT: Stadion Tavankuta, gledalaca 100, sudija: Nikoli} (Lov}enac). Strelci: Vizin u 14. (iz penala) i Vujovi} u 28. za Tavankut, a Velez u 68. i Ostrogonac u 82. minutu za Tisu. TA VAN KUT: Vukovi} 7, G. Skenderovi} 7 (Peri} 6, Stanti} 6), I. Skenderovi} 7, Ruski 7, Mihaqevi} 7, Tumbas 7, Vujovi} 8 (Jarazmanovi} 6), Vizin 8, N. Skenderovi} 7, Simi} 7, Kova~ev 7. TI SA: Orek 7, Ostrogonac 8, Kara~owi 7, Kermeci 7 (Balint 6), Lacko 7, Mandi} 7, Tantari 6, Velez 8 (Boro{ 7), Luka~ 7 (Kne`evi} 7), Crkvewakov 6, Tre{wi} 7. Prava prvenstvena utakmica sa dosta {ansi. Tavanku}ani su do{li u vo|stvo iz penala u 14. minutu, preko Vizina da bi malo kasnije golom Vujovi}a stekli prednost od dva gola. U nastavku igre gostisu bili boqi. U 68. minutu preko Veleza smawili su rezultat, da Ostrogonac osam minuta pre kraja susreta izjedna~io. S. St.

ôka – Krivaja 1:0 (1:0) Ô KA: Stadion FK ôka, gledalaca: 100. Sudija: S. Sakal (Stari @ednik). Strelac: Nikolin u 42. minutu. @uti kartoni: Savi}, Sarapa, Rudi~, Nikolin, Davidov, Bauk i Roganovi} (ôka). M. Majki}, Milo{evi} i A. Majki} (Krivaja) Ô KA: Toma{ev 9, \eri 7, @ivkovi} 7, Savi} 8 (Katona -), Sarapa 7, [ere 7 (\uza 7), Nikolin 8 (@ivanov 7), Davidov 7, Bauk 8, @oldo{ 7. KRI VA JA: Kalu|erovi} 8, Vujaklija 7, Mihajlovi} 7, Dikli} 7, M. Majki} 7, Pani} 8, Sakraxija 7 (Zagorac -), Bexula 7 (âgaq -), Milo{evi} 7 (A. Majki} 7), Cveti~anin 7, Jovanovi} 7. Bravuroznim odbranama u derbiju su se istakli golmani obe ekipe, a posle minimalne pobede koju su izvojevali ôkani su do-

Ta van kut - Ti sa 2:2, Vi no gra dar - We go{ 2:2, Pa no ni ja - ân ta vir 6:0, Pro le ter - Pre po rod 0:0, Po ti sje - Ba~ ka (M) 2:3, ô ka - Kri va ja 1:0, Ja dran - Baj {a 0:2, Obi li} Ba~ ka (P) 0:2. 1. ô ka 9 6 1 2 19:11 19 2. Pro le ter 9 5 2 2 21:6 17 3. Ba~ ka (P) 9 5 2 2 13:13 17 4. Ta van kut 9 4 2 3 18:10 14 5. Baj {a 9 4 2 3 14:8 14 6. Kri va ja 9 4 2 3 21:16 14 7. We go{ 9 4 2 3 12:10 14 8. Pa no ni ja 9 3 4 2 28:12 13 9. Ba~ ka (M) 9 4 1 4 10:21 13 10. Vi no gra dar 9 3 3 3 21:16 12 11. Ti sa 9 3 3 3 14:10 12 12. Ja dran 9 3 2 4 14:18 11 13. Pre po rod 9 2 4 3 10:11 10 14. ân ta vir 9 2 2 5 12:26 8 15. Obi li} 9 2 1 6 7:28 7 16. Po ti sje 9 1 1 7 10:28 4

speli na vrh tabele. Golman gostiju Kalu|erovi} je kapitulirao samo u 42. minutu, kada ga je sa 25 metara preciznim {utem iz slobodnog udarca, matirao Nikolin. Golman doma}ih Toma{ev, pored niza uspe{nih intervencija, uspeo da odbrani i jedanaesterac koji je izveo Pani}. U derbiju se nije ba{ proslavio sudija Sa{a Sakal, koji je u sportskom i fer nadmetawu akterima iz obe ekipe pokazao ~ak 10 opomena. M. Mr.

Proleter - Preporod 0:0 WE GO [E VO: Stadion Proletera, gledalaca 100, sudija: Simendi} (Mol). PRO LE TER: Sabo 8, Radin 7, Jokanovi} 6 (M. Matkovi} 6), Mali} 6 (S. Matkovi} 6), Banovi} 6, ^eh 6, Davidovi} 7, Gu{i} 8, Demowi} 6 (]ulibrk 6), Stani} 7, Krvavac 8. PRE PO ROD: Pap 8, Grabe` 7, Laketa 6, Maqkovi} 7, Kopowa 7, Terzija 7, N. Kova~ 6, Damwanovi} 8, Grbi} 7, Bili} 6, I. Kova~ 7. Lider nije uspeo da pobedi ~vrstu ekipu Preporoda iako je imao {anse i u prvom i drugom poluvremenu zahvaquju}i dobrim intervencijama golamana koji su krivci {to se utakmica zavr{ila bez golova. S. St.

SPORT

dnevnik

NOVOSADSKA LIGA

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Sa laj ~a ni na ko le ni ma Mladost - Slavija 2:0 (2:0) NO VI SAD: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija: Grujovi} (Novi Sad). Strelac: Maksimovi} u 17. i 25. minutu. @uti kartoni: Vu~kovi} i Samarxiija (Mladost), a Gaji} i Grubovi} (Slavija). MLA DOST: Bawanin 8, Deli} 7, Vu~kovi} 7, Jani} 8, Staji} 8, Torlek 7 (Vuki~evi} 7), Papi} 7, Stojanovi} 8, Maksimovi} 8, Gaxi} 8, Samarxija 7 (B. Stani{i} 7). SLA VI JA: Drobwak 6, Jak{i} 6, Rankovi} 6, Prolog 6, Nikoli} 6, Gaji} 6, Vukov 7,

Bila je to prava prvenstvena utakmica. Igralo se obostrano brzo, borbeno i tehni~ki na zavidnoj visini. [ansi je bilo na obe strane. Prvo su pre~ku pogodili doma}i, a pet minuta kasnije revan{irali su im se gosti. Slede po dve prilike na obe strane. U 47. minutu gre{ku doma}e obrane znala~ki je iskoristio bek gostiju Joksimovi}. U 75. minutu doma}i posle korner su postigli gol, ali je sudija na intervenciju pomo}nog sudije poni{tio pogodak, {to je izazvalo bu~nu reakciju

Goyi} (Mla dost) u pro do ru

Staki} 6 (Ivkovi} 6), J. Stani{i} 6, Grubovi} 6 (Bojovi} 6), ^olovi} 6 (Luki} 6). U gradskom derbiju Mladost je bila boqa od Slavije posebno u prvom poluvremenu kada su golovima Maksimovi}a do{li do ubedqivog vo|stva. U nastavku u izjedna~enoj igri bilo je {ansi na obe strane. Bawanin {toper Mladosti je na golu zamenio ka`wenog Ivani{evi}a, pored nekoliko dobrih intervencija u 85. minutu odbranio je penal J. Stani{i}u. D. Ivani}

Tatra - Fru{kogorac 0:1 (0:0) KI SA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 150, sudija Manigoda (Novi Sad), strelac: Joksimovi} 47. minutu. @uti kartoni: Konstantinov (Tatra), Tintar (Fru{kogorac). TA TRA: Muha 8, Pauni} 7, Fun}ik 6, Srnka 7, Savi} 7, Badwar 7, Kohut 6 (O`vat 7), Cveti} 7 (Vidovi} 6), Konstantinov 7, Dane~ek 6, Jambrih 6. FRU [KO GO RAC: Borojevi} 7, Joksimovi} 7, Popovi} 8, Kraji{nik 6, Kukuruzovi} 6, Vojnovi} 7, Stani} 7, Cvetkovi} 6, Milenkovi} 6 (I{ma 6), Vukovi} 8, Tintar 7.

igra~a i publike. U fini{u doma}i su imali nekoliko lepih prilika. P. Palik

Futog - @elezni~ar 3:0 (1:0) FU TOG: Igrali{te kod Dudije, gledalaca100, Sudija: Mijodani} (Novi Sad), strelci: Daki} u 43, Milisavqevi} u 48. i Buq u 59. minutu. @uti karotni: A. Rakita, Ble{i}, ,Buq (OFK Futog),Strajin ( @elezni~ar) FU TOG: Ribi} 8, A. Rakita 7 (Qubi~i}, Miji} 7), Male{ 7, Matkovi} 7, Daki} 8 (G. Rakita.7), Buq 8, Liwa~ki 7, Ble{i} 7,Milisavqevi} 8 (Topoli} 7), Latinovi} 7,Trojanovi} 7 @E LE ZNI ^AR: Stojinov 7, Gruji} 7, Rekanovi} 7, Stoji~i} 6, Strajin 7, Burai 7, Dimitri} 6, Binaj 6, Bo{kovi}- (Draskovi} 6), Avramovi} 7, Gvozdenovi} 6. Mi. Popovi}

Fru{kogorski partizan - Borac 2:1 (1:0) BU K O V AC: Igra li {te Fru {ko gor skog par ti za na, gledalaca 150, sudija: Da~i} (^erevi}). Strelci: Ili} u 40. i M. Peri} 87. za Fru{ko-

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Li der us po rio @AK - Vojvodina 1:1 (1:0) KI KIN DA: Stadion Va{ari{te, gledalaca 150, sudija: Jerinki} (Kikinda). Strelci: Horvat u 38. za @AK, a [o{i} u 70. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Blanu{a i Fu~ak (@AK), a Todorov, Selakovi}, R. Mono{tori (Vojvodina). Crveni karton: Stankovi} (@AK). @AK: Kara~owi 7, Horvat 8, Blanu{a 7, Sabo 7, Jankov 8, [ibul 7, Fu~ak 7, Stojanovi}, Joni} 7 (Ninkovi}), Draganov 7 (Tanackov), Stankovi} 7, Va`i} 7. VOJ VO DI NA: Vukobrat 7, Kiurski 7, Selakovi} 7, Kewalo 7, Gavri} 7, Popov 8, Zavi{in 6 (Ili} 7), [o{i} 7, Todorov 7, Radojev 7, R. Mono{tori 7. Op{tinski me~ izme|u @AKa i ba{aidske Vojvodine zavr{en je podelom plena. Doma}in je poveo lepim pogotkom Horvata, a gosti su svoju nadmo}nost u drugom delu igre realizovali golom [o{i}a. M. S.

Delija - Borac 1:0 (0:0) MO KRIN: Stadion Delije, gledalaca 150, sudija: Zekowa (Kikinda). Strelac: Barbat u 72. minutu. @uti kartoni: Stojin, N. Simi}, De. Miladinov, ^eleketi}, Da. Miladinov (Delija), a Mladenovi}, [erbexija, Ciganovi}, Mili}ev (Borac). Crveni kartoni: Petkovi} i

MO KRIN: De li ja - Bo rac (I|o{) 1:0, KI KIN DA: @AK - Voj vo di na (Ba {aid) 1:1, NA KO VO: Po let - 2. ok to bar (Ku ma ne) 2:2. Slo bo dan je bi la Na pre dak (Ba nat ska To po la). 1. De li ja 6 4 1 0 15:3 16 2. Voj vo di na 6 4 2 0 13:1 14 3. @AK 6 2 2 2 10:8 8 4. Bo rac 6 2 2 2 8:8 8 5. 2. ok to bar 6 1 1 4 8:12 4 6. Po let 6 1 1 4 7:15 4 7. Na pre dak 6 1 1 4 7:19 4

êleketi} (Delija), a êleketi} (Borac). DE LI JA: Petkovi}, Nedeqkov, Tot (êleketi}), D. Simi}, Bo{wakov, De. Miladinov, N. Simi}, Da. Miladinov, Stojin (Ivanovi}), Barbat, Peri{i} (Badrqica). BO RAC: \akovi}, Ciganovi}, Dragan, Stepanov, Mili}ev, [erbexija, Koldan (Ludaji}), Terzin (êleketi}), ]eran, Mladenovi} (Be}agul), Markov. M. S.

OFL – BELA CRKVA Po be da - Je din stvo 3:0, Ba nat - Par ti zan 1:2, Omla di nac - Voj vo di na 2:3.

1. Po be da 2. Par ti zan 3. Je din stvo 4. Omla di nac 5. Ba nat 6. Voj vo di na

4 4 4 4 4 4

4 3 2 1 1 1

0 0 0 0 0 0

0 11:2 12 1 8:5 9 2 6:5 6 3 6:8 3 3 5:9 3 3 4:11 3

utorak16.oktobar2012.

Ka bel po no vo na vr hu Kabel - Veternik 3:1 (1:1)

BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Bo rac 2:1, NO VI SAD: Mla dost - Sla vi ja 2:0, SI RIG: Si rig - Su sek 3:5, FU TOG: Fu tog - @e le zni ~ar 3:0, LE DIN CI: Vi no gra dar - Sre mac Be o mal 3:0, BE GE^: Ba~ ka - Pro le ter 1:0 (pre ki nu to u 8. mi nu tu, go sti na pa li su di ju), BU DI SA VA: Di na mo - ^e nej 0:1, KI SA^: Ta tra - Fru {ko go rac 0:1. 1. Su sek 2. Ba~ ka 3. Fu tog 4. Fru {ko go rac 5. Sla vi ja 6. Mla dost 7. Fr. par ti zan 8. Pro le ter 9. Vi no gra dar 10. ^e nej 11. Si rig 12. Di na mo 13. Ta tra 14. Bo rac 15. Sre mac 16. @e le zni ~ar

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 6 6 6 5 5 3 3 3 3 2 2 2 1 1

1 1 1 0 0 1 1 3 2 2 0 2 1 1 2 2

0 2 2 3 3 3 3 3 4 4 6 5 6 6 6 6

26:5 25 22:11 19 20:11 19 24:11 18 19:11 18 14:10 16 14:14 16 23:21 12 20:18 11 15:21 11 12:19 9 9:18 8 10:16 7 11:26 7 9:21 5 11:26 5

gorski partizan, a Vojnovi} u 47. mi nu tu za Bo rac. @u ti kartoni: V. Devi} i B. Vukovi} (Fru {ko gor ski par ti zan), D. Peri} i Vojnovi} (Borac). FRU [ KO G OR S KI PAR TI ZAN: M. Vukovi}, Kantar, [i mu li ja, Jur ko vi}, Ma ki vi}, Bugarski (V. Vukovi}), V. Devi}, Grubi{i}, M. Peri}, Babi} (B. Vukovi}), Ili}. BO R AC: Iva no vi}, Osto ji}, D. Peri}, Andri}, Mari~i}, Ra pi} (Vuk mi ro vi}), Blagojevi} (Tomi}), Ne`i}, Vojnovi}, Miladinovi}, Mesaro{. Upisali su fudbaleri Fru{kogorskog partizana i tre}u uzastopnu pobedu, iako su u duelu s Rakov~anima bili oslabqeni. Borac je pru`io veliki otpor doma}ima, ali nije uspeo da u~nini ni{ta vi{e od ~asnog poraza. Poveli su Bukov~ani tek u 40. minutu golom mladog Slavka Ili}a, ali ve} na po~etku drugog dela pogodio je Stojan Vojnovi}. Posle toga igralo se uglavnom na sredini terena, da bi u samom fini{u pogodio kapiten doma}ih, odli~ni Milivoj Peri} i doneo tri nova boda svojoj ekipi. M. Pavlovi}

Dinamo - ênej 0:1 (0:0) BU D I S A V A: Igrali {te Dinama, gledalaca 200, sudija: Grmu{a (Petrovaradin). Strelac: Ja}imovski u 86. minutu. @uti kartoni: Pa}uk, Joki}, Subotin, Piqak i Pintak (Dinamo), a Vilotijevi} i Rogi} (ênej). Crveni karton: Pintak (Dinamo). DI NA MO: Kova~evi} 7, Joki} 7, Perduh 6, Piqak 7, Halavawa 7 (Tepi}), V. Miti} 7 (Maquri}), S. Tepi} 7 (M. Miti}), Subotin 6, Pa}uk 7, Pintak 6, Kotuqa~ 7. Ê NEJ: Daradan 8, ]ur~i} 8, Dragin 7, Krsti} 8, Milo{ev 7, Kuburi} 7, Vilotijevi} 7, Ja}imovski 7, Ivani} 7, Boì} 7. M. Po.

ZREWANINSKA LIGA

GRUPA A MSK - Naf ta gas 0:1, Po ti sje - OFK Klek 1:0, Omla di nac - Mla dost 1:3, Rad ni~ ki Ra tar - Le hel 3:0, @FK Ba nat - Pro le ter 2006. 3:3.

1. Mla dost 2. Naf ta gas 3. Po ti sje 4. OFK Klek 5. Rad ni~ ki R. 6. Pro le ter 7. Le hel 8. @FK Ba nat 9. MSK 10. Omla di nac

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 4 3 3 2 2 1 1 1

0 0 1 1 1 3 2 2 1 1

0 2 2 3 3 2 3 4 5 5

17:2 21 11:11 15 11:6 13 8:5 10 8:7 10 12:11 9 7:10 8 9:15 5 9:16 4 8:17 4

GRUPA B Ba nat - Pro le ter 7:2, Ta mi{ - Slo ga 0:1, Mla dost Sta ji }e vo 3:2, Je din stvo Zla ti ca 1:2.

1. Zla ti ca 2. Mla dost 3. Pro le ter 4. Ba nat 5. Slo ga 6. Je din stvo 7. Sta ji }e vo 8. Ta mi{

7 7 7 7 7 6 6 7

6 5 4 4 2 2 2 0

1 0 1 1 1 0 0 0

0 2 2 2 4 4 4 7

14:4 19 15:7 15 23:16 13 15:9 13 9:16 7 11:13 6 8:12 6 3:21 0

NO VI SAD: Igrali{te Kabela, gledalaca 300, sudija: Majki} (Novi Sad). Strelci: Beri} u 17. Uzelac u 65. i Mijin u 84. minutu. @uti kartoni: Radoji~i}, Bubwevi}, Zamaklar (Kabel), a Pekez, Alavawa, Tomi} (Veternik). Crveni karton: Pekez (Veternik). KA BEL: \urikin 7, Bari} 7, Radoji~i} 8, Bubwevi} 7, Krsti} 7, An|i} 7, Uzelac 8, Zamaklar 7 (Sekuli} 8), Ha|inac 7 ([ijan 7), Beri} 8, Mijin 8 (Bogdanov). VE TER NIK: Atlagi} 7, Kara} 7, Pekez 6, Alavawa 7, Tomi} 7, ^alija 7, Om~ikus 7 (Felegi 6), \uri} 7, \oki} 6, Gaji} 7, Staki} 6 (Avdulovi} 6). Derbi kola opravdao je o~ekivawa. Ve} u 9. minutu nakon neuspele ofsajd zamke Bubwe-

pred golom. U drugom delu posle odli~ne akcije po desnoj strani, Zorzi} je glavom postigao pogodak. U pe ri o du naj bo qe igre do ma }ih, \e na di ja iz slo bod nog udar ca sna `nim {u tem po ga |a gor wi de sni ugao go la Ga {o vi }a. I. Vukovi}

Vrbas - Obili} 4:1 (2:1) VR BAS: Stadion kraj [lajza, gledalaca 80, sudija: Po~u~ (Ba~ka Palanka). Strelci: Vasiqeivi} u 3, Resanovi} u 23. i 92., Jovnovi} u 86. minutu za Vrbas, a Grijak u 45. minutu za Obili}. @uti kartoni: Mar~eti} i Beli} (Obili}). VR BAS: Jovi~i} 7, Ju{kovi} 7, Tepav~evi} 7, Resanovi} 8, \urovi} 7 (Jovanovi} 7), Radulovi} 7, Pekovi} 7, Kirti 7, Va-

STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Je din stvo 2:1, NO VI SAD: Ka bel - Ve ter nik 3:1, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Tvr |a va 1:1, VR BAS: Vr bas - Obi li} 4:1, TE ME RIN: TSK - Voj vo di na 2:1, [AJ KA[: Bo rac ([) - Ba~ ka 3:1, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri grad - Me ta lac 1:2, GAJ DO BRA: Her ce go vac - Pe tro va ra din(igra se su tra).

1. Ka bel 9 2. Su tje ska 9 3. TSK 9 4. Vr bas 9 5. Omla di nac 9 6. Ve ter nik 9 7. Je din stvo 9 8. Me ta lac 9 9. Bo rac ([) 9 10. Tvr |a va 9 11. Pe tro va ra din 8 12. Ba~ ka 9 13. Sta ri grad 9 14. Voj vo di na 9 15. Her ce go vac 8 16. Obi li} 9

6 5 6 5 5 4 4 4 4 2 2 2 2 1 1 1

2 4 0 2 1 4 3 2 1 4 3 2 1 2 2 1

1 0 3 2 3 1 2 3 4 3 3 5 6 6 5 7

22:7 20 12:6 19 12:7 18 16:9 17 18:12 16 7:5 16 18:13 15 14:8 14 12:15 13 16:19 10 8:6 9 14:21 8 5:20 7 7:14 5 5:12 5 12:24 4

Lavrwa, Markov (Vojvodina). Crveni karton: Gajica (TSK) u 70. minutu. TSK: Petkovi} 8, Male{evi} 7, Mandi} 8, Daki} 8, Varga 7, Kozomora 7 ([ere{ 7), Gajica 7, Stojanovi} 7, S. Rosi} 8, Simeunovi} 7 (Mileti} 7), Rabqenovi} 8 (Vi{ekruna - ). VOJ VO DI NA: Vla{kalin 6, Mom~i}evi} 7, Biro 6, Isak 7, Bubawa 7, Lavrwa 7, Sekuli} 6, Jak{i} 7, Markov 6, Petrov 6 (Mraki} 6), Jovi} 7. M. Meni}anin

Ra do ji ~i} (Ka bel) u pro do ru

vi} je bio u situaciji da savlada Atlagi}a, ali je lob udarac zavr{io pored gola. Vredni Aleksandar Beri} odli~no je ispratio akciju Mijina i centar{ut Uzelca, pa je golman Veterni~ana morao da izvadi loptu iz mreè. U 34. minutu upornost gostiju se isplatila jer je na odbijenu loptu najboqe odreagovao \uri}. U posledwem minutu prvog dela Ha|inac je iz povoqne prilike {utirao pored gola. Na po~etku drugog dela Veterni~ani su ostali sa igra~em mawe, jer je Pekez nesmotreno napravio faul, dobio je drugi ùti karton i morao je pre vremena iz igre. Igra~a vi{e doma}i su obilato iskoristili, re|ale su se prilike, ali je Atlagi} uz pomo} saigra~a a i nespretnosti navale doma}ih, pre svih, Mijina i Ha|inca uspeo da sa~uva mreù. Ipak ni{ta nije mogao Atlagi} da u~ini kada je Nikola Uzelac iz prve zahvatio volej koji je zavr{io u gorwem uglu. U 84. minutu Svetozar Mijin se iskupio za proma{aje, jer je topovskim udarcem poslao loptu pod pre~ku. M. Po.

Sutjeska – Tvr|ava (B) 1:1 (0:0) BA^ KO DO BRO PO QE: Stadion „Kraj Su{are“ , gledalaca 300, sudija: Erbes (Novi Sad), strelci: Zorzi} u 61. za Sutjesku, \enadija u 65. minutu za Tvr|avu, `uti kartoni: Eri, Obradovi}, Igwatovi} i Kraq (Sutjeska), Krsti}, Vig, [omo{i, Vu~kovi} (Vojvodina). SU TJE SKA: Ga{ovi} 6, Igwatovi} 7, @ugi} 7, Drin~i} 7, Eri 6, Tadi} 6, Obradovi} 6,( Lopu{ina 6) Cicmil 6, ( Kraq 6 ), Koji~i} 7, (Tom~i} -), Zorzi} 7. TVR \A VA: Vu~kovi} 7, [omo{i 5, (Krsti} -) \enadija 6, Lazarevi} 5, Zelin~evi} 5, Vig 5, [e}erov 5, Rosi} 5, (Vukojev) Krsti} 5, (Ninkovi} -) Vlaji} 5, Je` 5. Poku{ali su fudbaleri Sutjeske da igraju fudbal za razliku od svog protivnika. Gosti su od prvog minuta pravili opstrukciju igre, na sve mogu}e na~ine. U prvom delu doma}i su imali incijativu, u 20. minutu udarac Koji}i}a svi ve} videlu u mre`i ali je Vu~kovi} odli~no intervenisao. Zatim se Zorzi} u dva navrata nije sna{ao u gu`vi

Fo to: D. Iva ni}

siqevi} 7, Ma}i`enski 7, Bodowi 7 (Gagovi} 7). OBI LI]: Marjanovi} 6, Dimitrijevi} 6, Beli} 6, @ivojnov 6, Rodi} 7, Mar~eti} 6, M. Ili} 6 (Vu~ini} 6), M. Kobilarov 6, Grijak 6, N. Kobilarov 6, Bukvi} 6. Vrba{ni su odli~no zapo~eli op{tinski duel i ve} u tre}em minutu preko iskusnog Slobodana Vasiqevi}a stigli do prednosti. Brzo vo|stvo je dodatno motivisalo plavo-bele pa su preko raspolo`enog Resanovi}a u 23. minutu duplirali svoju prednost. I umesto da nastave sa takvom igrom doma}ini naglo stali pa su dosta oslabqeni gosti uspeli da do|u do daha i da preko Grijaka smawe rezultat. Dosadna i nepovezna igra oba rivala u nastavku, gde se sve odvijalo izme|u dva {esnajsterca, dobila je na dinamici teku u samoj zavr{nici, kada prvo Jovanovi} iz blizine odbijenu loptu pretvara u vo|stvo od 3:1, da bi najboqi pojedinac susreta Dejan Resanovi} u drugom minutu dnadoknade postavio i kona~an rezultat. J. Len|er

TSK – Vojvodina 2:1 (2:1) TE ME RIN: Stadion TSK-a, gle da la ca: 500, su di ja: Ili} (Gardinovci), strelci: S. Rosi} u 4. i Rabqenovi} u 17. za TSK, Jovi} u 20. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: S. Rosi}, Gajica, Mandi}, Mileti} (TSK), Mom~i}evi}, Jak{i},

Omladinac - Jedinstvo 2:1 (0:1) STE PA NO VI ]E VO: Igrali{te Omladinaca, gledalaca 200, sudija: Mudrini} (Ba~ka Palanka). Strelaci: Pupovac u 46. i Peceq u 56. za Omladinac, a Bo{wakovi} u 39. minutu (iz penala) za Jedinstvo. @uti kartoni: Avdi}, Batar, Navala, N. Samarxi}, Miji} (Omla di nac), a Ste va no vi}, Bo{wakovi}, Pupavac, Lisica, Saveqi} (Jedinstvo). Crveni kartoni: Bo{wakovi} i Anu{i} (Jedinstvo). OMLA DI NAC: Navala 8, Batar 7 (Peceq 8), N. Samarxi} 7, Ple{e 7 (Ratkov), Avdi} 7, Budimir 7, Mare{~uk 7, Miji} 7, Pupovac 7, @ivkovi} 8, ]upina 7 (]eli} 7). JE DIN STVO: Mati} 7, \eki} 7, Pupavac 6, Lisica 7, Saveqi} 7, Vuleti} 7, Stevanovi} 6 (Uzurov 6), Bo{wakovi} 7, Ma le {e vi} 6 ([o tra 6), Mekterovi} 7 (Baki}), Anu{i} 7. Ni neo ~e ki va nio vo| stvo Rumena~na nakon sumwivo dosu|enog penala nije spre~ilo doma}ina da u nastavku odli~nom igrom do|e do vredne pobede. Posebno je za igru bio raspolo`en @ivkovi} koji je preciznim pasovima stvarao prilike saigra~ima. U 46. minutu odli~no je uposlio Pupovca koji je preciznim udarcem savladao Mati}a. I kod drugog gola Pecequ je asistirao @ivkovi}. Gosti su preko opasnog Bo{wakovi}a dva puta ozbiqno pripretili ali do kraja nije do{lo do promene rezultata. M. Po.

OP[TINSKA LIGA VRBAS – BE^EJ

Na daq ci bo qi Proleter - Napredak 1:3 (1:1) RAV NO SE LO: Igrali{te Proletera, gledalaca oko 100, sudija Mati} ( Srbobran ). Strelci: Bogdanovi} (iz penala) u 7. za Proleter, Zeqi} u 45. Tintor u 59. i 75. (iz penala) za Napredak. @uti kartoni: Jovanovi}, Vukadinovi}, Jandri}, Stepanov (Proleter), Zurkovi}, Rali} (Napredak). PRO LE TER: Kr~mar, Vukadinovi} (Stepanov), Jandri}, Dabi}, Savi}, @uti} (Baj~i}), Bogdanovi}, Gotovac, Jevti}, Gaxi}, Jovanovi} (Ne{kovi}). NA PRE DAK: Om~ikus, Boki}, Zurkovi}, Brankov, Kobac,

Pro le ter - Na pre dak 1:3, Bu du} nost - Be ~ej 1:1, Iskra Mla dost Ra dost 1:4, Je din stvo - Mla dost 3:0. 1. Be ~ej 2. Bu du} nost 3. Mla dost R. 4. Na pre dak 5. Iskra 6. Pro le ter 7. Mla dost 8. Je din stvo

8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 5 4 3 2 1 1

1 1 1 0 1 1 1 0

1 1 3 4 4 5 6 7

9:5 22 21:8 19 17:10 16 20:18 12 11:11 10 14:17 7 3:20 4 9:25 3

Virag, Ikra{ev (Jandri}), Tintor, Desnica, Kova~ev (Ba{i}), Zeqi} (Rali}). L. Ki{

svet

utorak16.oktobar2012.

dnevnik

IZBORNA POBEDA KOALICIJE ZA EVROPSKU CRNU GORU

TURSKA

\ukanovi}u samo tri glasa do apsolutne vlasti PODGORICA: Lider DPS Milo \ukanovi} proglasio je iz bor nu po bedu Ko ali ci je evropska Crna Gora, isti~u}i da }e vlast u toj dr`avi u narednom periodu ostati nepromewena. „Ostvarili smo sjajan rezultat i veliku pobedu”, kazao je \ukanovi}, simboli~no otvaraju}i {ampawac. On je rekao da }e dosada{wa vladaju}a ko ali ci ja i daqe upravqati Crnom Gorom. „Nastavi}emo da nosimo teret odgovornosti za nastavak razvoja Crne Gore”, poru~io je \ukanovi}, dodaju}i da }e prioritet u narednom periodu biti poboq{awe kvaliteta `ivota svih gra|ana. On je rekao da je crnogorska vladaju}a koalicija jedna od retkih u Evropi koja je, uprkos ekonomskoj krizi, uspela da sa~uva vlast. \ukanovi}eva koa-

licija ima}e 39 mesta u Skup{tini Crne Gore, DF 20, SNP, devet, a Pozitivna Crna Gora, ko ja je osno vana nepo sredno

pred iz bo re, sedam man data. Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je najvi{e glasova na parlamentarnim izborima, ali

Milo \ukanovi}

Poraz DPS – SDP u Nik{i}u Koalicija DPS–SDP–LP osvojila je vi{e glasova u op{tini Herceg Novi nego opozicija koja u tom gradu ima lokalnu vlast, pokazali su nezvani~ni rezultati parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. Me|utim, koalicija DPS–SDP je, prema izbornim rezultatima, izgubila vlast na lokalnim izborima u Nik{i}u koji su odr`ani istovremeno sa parlamentarnim izborima. Na lokalnim izborima u Budvi koalicija DPS-a i SDP-a osvojila je apsolutnu vlast, dok su u Kotoru, gde su, tako|e, odr`ani lokalni izbori, te dve stranke nastupile odvojeno. DPS je u tom gradu osvojio najvi{e mesta, ali }e novu lokalnu vlast, najverovatnije, ~initi ta stranka, SDP i Liberalna partija.

Leki}: Vlada nacionalnog jedinstva Lider Demokratskog fronta Miodrag Leki} rekao je da „reìm nema potrebnu ve}inu za formirawe vlade„. „Poku{a}emo da formiramo vladu nacionalnog jedinstva u Crnoj Gori. Ovo je po~etak kraja vladavine DPS-a i SDP-a„, rekao je Leki}. Prema wegovim re~ima, prvi rezultati govore dosta toga. „Analizira}emo regularnost izbora. U Crnoj Gori i u Nik{i}u pobedile su demokratske opozicione snage i te ~iwenice su dominantne i jednako vrijedne. Pobeda na dràvnom nivou i gradu koji je traumati~no ìveo sa porazima u duèm periodu i koji je smogao snage da izbori pobedu„, istakao je Leki}.

nedovoqno za ponovno osvajawe apsolutne vlasti. Predsednik Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|an Mili} izjavio je da je ta stranka nezadovoqna svojim izbornim rezultatom, a da je jedino dobro {to koalicija koju predvodi \ukanovi} nije ponovo osvojila apsolutnu vlast. „Realno, ne mo`emo biti zadovoqni rezultatom SNP. Moja je gre{ka {to nisam dozvolio da odgovaramo na napade iz opozicionih redova”, kazao je Mili}. Nova vlada Crne Gore, nakon ovih parlamentarnih izbora, najverovatnije }e biti formirana uz pomo} Bo{wa~ke stranke (BS), jer koalicija Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i Liberalne partije (LP) nije osvojila apsolutnu ve}inu u parlamentu. \ukanovi}eva koalicija , prema rezultatima izbora koje je saop{tio Centar za demokratiju (CEMI), ima}e 39 od 81 poslanika, dva mandata mawe

êstitka Vu~i}a Predsednik SNS Aleksandar Vu~i} ~estitao je predsedniku DPS Crne Gore Milu \ukanovi}u pobedu DPS-a na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. „Uveren sam, gospodine pred sed ni ~e, da }e na {e dve politi~ke partije, kao vode}e partije u Srbiji i Crnoj Gori, odlu~no i odgovorno uticati na uspostavqawe boqih i istinski pri ja teq skih od no sa na{ih dveju dràva”, pi{e u ~estitki Aleksandra Vu~i}a. nego {to je potrebno da bi sama mogla formirati vladu. Prema istim podacima, BS ima tri mandata, a u koaliciju s DPSom, SDP-om i LP-om najverovatnije }e u}i i Hrvatska gra|anska inicijativa, s jednim osvojenim poslani~kim mestom. Po jedan mandat dobile su i dve izborne liste koje predstavqaju Albance u Crnoj Gori, Albanska koalicija i Forca zajedno. Da li }e se i one pridruìti novoj vlasti, nije, me|utim, izvesno. Predsednik BS-a Rafet Husovi} rekao je da }e ta stranka pregovarati s koalicijom DPS-SDP-LP, ali je kazao da su sada weni „koalicini kapaciteti” ve}i i da }e zato i weni zahtevi biti ve}i. Funkcioner BS-a Suqo Mustafi}, me|utim, nije iskqu~io mogu}nost da BS pregovara i sa opozicionim Demokratskim frontom (DF) o sastavqawu nove vlade. Bo{wa~ka stranka je i do sada bila u crnogorskoj vlasti, jer je na predhodnim izborima, u martu 2009. godine, bila u predizbornoj koaliciji s DPS-om i SDP-om, a na ovim izborima nastupila je samostalno.

Umro biv{i kraq Kamboye Norodom Sihanuk PNOM PEN: Biv{i kraq Kamboxe Norodom Sihanuk, upam}en kao ekscentri~ni vladar, umro je ju~e ujutro u Kini u 89. godini. Sihanuk nikada nije prestao da radi na o~uvawu jedinstva gra|anskim ratom razorene Kamboxe, a iako naru{enog zdravqa posledwih godina `ivota ~esto je na svom vebsajtu komentarisao politi~ke teme, navela je agencija AFP. Biv{i kraq je

dva puta bio proterivan i dva puta se vra}ao na tron tokom svog burnog `ivota, kao {to je bila burna i istorija wegove zemqe. Na tron je do{ao sa 18 godina 1941, a iznenada je abdicirao 2004. Kraq plejboj, kako ga opisuje AFP, `enio se {est puta i ima 14 dece.Sihanuk je bio na razli~itim politi~kim pozicijama, ukqu~uju}i dva kraqevska mandata, dva

mandata kao princ, jedan kao predsednik, dva kao premijer, jedan kao neimenovani vo|a Kamboxe i nekoliko pozicija vo|e vlada u egzilu. Posledwe godine `ivota proveo je bore}i se sa tumorom i dijabetesom, naj~e{}e le~e}i se u Kini, gde je i preminuo. Telo Sihanuka bi}e vra}eno u Kamboxu za zvani~nu sahranu u kraqevskoj palati u Pnom Penu.

Prizemqen jo{ jedan avion ANKARA: Jermenski putni~ki avion, koji je leteo prema sirijskom Alepu, prisilno je prizemqen u Turskoj radi provere prtqaga, saop{tio je neimenovani turski zvani~nik. To je drugi slu~aj da turski zvani~nici prinudno spu{taju neki avion, po{to je pre nekoliko dana prizemqen i sirijski avion na putu od Moskve ka Damasku. „Putni~ki avion koji je prenosio humanitarnu pomo} iz Jermenije u Alep zatra`io je dozvolu da koristi turski vazdu{ni prostor”, rekao je zvani~nik agenciji AFP. Zvani~nik ka`e da je avionu odobren zahtev ali pod uslovom da

sleti i ako ne bude prona|eno ni{ta osim humanitarne pomo}i, mo}i }e da nastavi put. Avion su presreli turski vojni avioni, objavio je na sajtu list „Milijet”. Ankara je pro{le srede primorala sirijski putni~ki avion koji je iz Moskve leteo za Damask da se prizemqi u turskoj prestonici zbog sumwi da se u wemu nalazi vojna oprema za re`im sirijskog predsednika Ba{ara el Asada. U avionu je bilo 35 putnika, od toga 17 dr`avqana Rusije. Ruski zvani~nici su saop{tili da se u avionu nalazila elektronska oprema za radiolokacione stanice, koja nije zabrawena nikakvim me|unarodnim konvencijama.

NEMA^KA

Nova afera s doktoratom BERLIN: Nema~ka savezna ministarka za obrazovawe Anete [afan prepisivala je na vi{e mesta svoj doktorat, odbrawen jo{ pre tridesetak godina, pi{e nema~ka {tampa. [afanova, me|utim, odbacuje optu`be. ‘’Ja dobijam enormno veliku podr{ku nauke. To mi poma`e da izdr`im ovo vreme... nisam nigde u doktorskom radu poku{ala da prevarim...’’, rekla je [afanova. [tampa podse}a da je [afanova pre par godina me|u prvima ‘’bacila kamen’’ na biv{eg ministra odbrane i nekada{wu politi~ku zvezdu, mladog barona Karla Teodora cu Gutenberga, kada je zbog afere ‘’doktorat-plagijat’’ morao da napusti i vladu i politiku.

Doktorat Anete [afan pokazuje ‘’karakteristi~nu sliku’’ jednog postupka plagijata, pi{e {tampa, navode}i da se ona povodom ovog slu~aja savetovala i s kancelarkom Angelom Merkel, koja joj je, navodno, pru`ila podr{ku. Me|u demohri{}animaa Angele Merkel, ~ija je ~lanica i [afanova, ka`e se da treba sa~ekati kona~ni stav diseldorfske Komisije za promociju doktorata i da }e, ukoliko se potvrdi da je re~ o plagijatu, ona morati da napusti vladu, navode nema~ki mediji. Opozcija je kritikovala [afanovu, tvrde}i da je izgubila ugled i poverewe neophodno za dobro vo|ewe Ministarstva.

LIBIJA

Podr{ka SAD u rasvetqavawu napada TRIPOLI: Novi ameri~ki izatembra”, preneo je AFP. Stivens, slanik u Tripoliju Lorens Poup koji je ubijen zajedno sa jo{ trojiobe}ao je ju~e da }e nastaviti com Amerikanca kada su naoruàsmernicama koje je postavio ubijeni ekstremisti upali u ameri~ki ni ambasador Kris Stivens i podrkonzulat u Bengaziju, prvi je ameàti Libiju, kao i da ri~ki diplomata dve zemqe zajedno naubijen na du`nosti stoje da privedu od 1979. godine. pravdi ekstremiste „Istraga se nastakoji stoje iza napada vqa uz u~e{}e obe na ameri~ke diplozemqe i SAD su odmate 11. septembra u lu~ne da se teroriBengaziju. Poup, amesti odgovorni za nari~ki karijerni dipad privedu pravdi”, plomata i novi otrekao je Poup odavpravnik poslova am{i priznawe Stibasade SAD u Tripovensu. liju, odrào je prvi Poup preuzima nisastanak sa libijmalo laku du`nost Mohamed Abdelomaziz skim ministrom spootpravnika poslova u qnih poslova Mohamedom Abdeloperiodu kada je osobqe ambasade u mazizom, na kojem je, kako je rekao, Tripoliju smaweno iz bezbednobilo re~i o „ja~awu odnosa izme|u snih razloga, a ameri~ka adminiSAD i Libije i zajedni~kim napostracija tek treba da odlu~i da li rima dve zemqe da se istraè tra}e ponovo otvoriti konzulat u gi~ni doga|aji u Bengaziju 11. sepBengaziju.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Lider vladaju}e Jedinstvene Rusije i premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da je ta partija pro{la boqe na jedinstvenom danu za glasawe nego na decembarskim izborima za Dr`avnu dumu. „Svi su o~ekivali partijski fijasko posle izbora u decembru, hajde da po{teno priznamo i ne zato {to je partija lo{e pro{la, nego su svi govorili da ’sve izmi~e iz ruku’. Ni{ta se od toga nije desilo”, rekao je Medvedev.

BART DE VEVR Nacionalisti~ka flamanska partija N-VA odnela je preksino} ubedqivu pobedu na lokalnim izborima u Antverpenu, ekonomskom sredi{tu Belgije, a lider te stranke Bart de Vevr poru~io je da }e Belgija uskoro postati konfederacija. „Pre{li smo istorijsku prekretnicu. Flandrija vi{e ne}e pla}ati savezne poreze koje Flamanci ne podr`avaju”, rekao je De Vevr.

VIKTOR USPASKI^ Litvanci, ogor~eni zbog ~etvorogodi{wih mera {tedwe, podr`ali su na parlamentarnim izborima opozicionu levicu. Radni~ka partija koju predvodi Viktor Uspaski~, evroposlanik i kontroverzni biznismen ruskog porekla, dobila je 32,45 odsto glasova bira~a pa bi uz Socijaldemokratsku i jo{ jednu partiju mogla da obrazuje vladu. Drugi krug izbora je 28. oktobra.

[ko ti ma 100 ne de qa za do no {e we naj va `ni je po li ti~ ke od lu ke EDIN BURG: Britanski premijer Dejvid Kameron i prvi ministar [kotske Aleks Salmond potpisali su ju~e u Edinburgu sporazum kojim }e [kotima biti dato 100 nedeqa za dono{ewe „najva`nije politi~ke odluke u posledwih 300 godina” - sazivawe referenduma o nezavisnosti [kotske 2014. godine. Taj korak bi mogao da bude uvod u najve}e promene u Velikoj Britaniji otkad je Irska 1920. godine stekla nezavisnost, navodi dnevnik „Gardijan”. I London i Edinburg su tokom vi{emese~nih dogovora na~inili ustupke kako bi postigli sporazum u 35 ta~aka koji omogu}ava vladi u Vestminsteru da {kotskom parlamentu da ovla{}ewe za organizovawe obavezuju}eg glasawa, najverovatnije u jesen 2014. godine. Na referendumu }e biti postavqeno samo jedno pitawe - o nezavisnosti [kotske, a ~itav proces }e nadgledati britanska Izborna komisija. [kotska i Engleska su se ujedinile 1707. godine i formirale Veliku Britaniju, sa zajedni~kim monarhom, valutom i vladom u Lon-

Aleks Salmond i Dejvid Kameron

donu. [kotska sada ima zna~ajnu autonomiju, ukqu~uju}i parlament koji zaseda u Edinburgu. Me|utim, pojedini stanovnici [kotske `ele da formiraju nezavisnu dr`avu u okviru Evropske unije. Salmond, lider [kotske nacionalne partije (SNP), uspeo je da, posle pobede wegove stranke na parlamentarnim izborima u [kotskoj 2011. godine, nezvani~nom kampawom utre put za sazivawe referenduma.

„O~ekujem da }e sporazum postignut s premijerom (Kameronom) obezbediti ne samo odràvawe referenduma u [kotskoj, ve} i po{tovawe osnovnog prava naroda [kotske da izabere sopstvenu budu}nost”, rekao je Salmond. „Sporazum }e omogu}iti [kotskoj da preduzme vaàn korak ka nezavisnosti, kao i sredstva za stvarawe pravi~nije i prosperitetnije [kotske. Radujem se unapred pozitivnom glasawu 2014. godine”, dodao je on. Kameron je ocenio da su dve vlade postigle dogovor o organizovawu referenduma koji }e biti zakonit, pravi~an i od presudnog zna~aja.„To ozna~ava va`no poglavqe {kotske pri~e, omogu}ava da po~ne prava debata i otvara vrata ka re{avawu najva`nijeg pitawa - odvojena [kotska, ili Ujediweno Kraqevstvo”, kazao je britanski premijer. Prema rezultatima najnovijih anketa, ve}ina [kota je za ostanak u Britaniji, dok izme|u 30 i 40 odsto wih podràva nezavisnost, ali i daqe ima mnogo neopredeqenih.

kultura

dnevnik

utorak16.oktobar2012.

ОД ЈЕ ЦИ ФЕ СТИ ВА ЛА „ДА НИ БА РОК НЕ МУ ЗИ КЕ“ У НО ВОМ СА ДУ

Пле ме ни та рас кош ба ро ка Сме ште на тач но на раз ме ђи из ме ђу стан дар ног ре пер то а ра и де ла му зич ког на сле ђа ра ни јих вре ме на, ко је се уоби ча је но свр ста ва у „ра ну му зи ку“, оства ре ња ба рок них мај сто ра – Ба ха, Хен дла и њи хо вих са вре ме ни ка се ре ла тив но че сто су сре ћу на кон церт ним про гра ми ма, при вла че ћи увек зна чај но за ни ма ње слу ша ла ца. Ме ђу тим, одав но се пред но во сад ском пу бли ком ни је на шла то ли ко бо га та и ра зно вр сна по ну да из во ђе ња му зи ке из ере ба ро ка, као што је то би ло то ком про те кле сед ми це, за вре ме тра ја ња фе сти ва ла са на зи вом „Да ни ба рок не му зи ке“, ко ји је оку пио ре спек та бил ну ли сту ис так ну тих из во ђа ча и ан сам ба ла из

о ду. Гру па за љу бље ни ка у тзв. „ста ру му зи ку“, ко ја се упр кос ма њим ор га ни за ци о ним и ве ро ват но, знат но ве ћим ма те ри јал ним те шко ћа ма, упу сти ла у ам би ци о зни по ду хват по кре та ња ова кве ма ни фе ста ци је, очи то је ра чу на ла на зна ти же љу и на кло ност љу би те ља му зи ке, а су де ћи по ис хо ду у то ме се ни су пре ва ри ли. Њи хов на пор и ен ту зи ја зам су уро ди ли пло дом - кон цер ти и пре да ва ња су на и шли на леп од зив ов да шњих љу би те ља тон ске умет но сти, ме ђу ко ји ма је, са свим си гур но, на тај на чин про ши рен круг по што ва ла ца му зи ке ба рок не епо хе и му зич ких ства ра ла ца ко ји су жи ве ли и ства ра ли у се дам на е стом и у осам на е стом ве ку.

На ступ Ка ро ли не Бе тер и Дар ка Ка ра ји ћа

зе мље и из ино стран ства: Бел ги је, Не мач ке, Аустри је, Хр ват ске, Ита ли је и Ка на де. За хва љу ју ћи ини ци ја ти ви не дав но фор ми ра не, мла де му зич ке асо ци ја ци је, Вој во ђан ског удру же ња за ра ну му зи ку, ових је се њих да на му зич ки жи вот у Но вом Са ду обо га ћен је се ри јом ин те ре сант них му зич ких до га ђа ња: кон це ра та, пре да ва ња и се ми на ра, или ра ди о ни ца, чи ји је глав ни циљ био да ши рем кру гу љу би те ља му зи ке при бли жи ба рок ну му зи ку и та да шње исто риј ске ин стру мен те, као и ства ра ла штво зна чај них ком по зи то ра ко ји су де ло ва ли у овом пе ри -

У пр вом пла ну су се на шли кон церт ни на сту пи го сту ју ћих и до ма ћих му зи ча ра. Пр ве фе сти вал ске ве че ри је пред пре пу ном са лом Га ле ри је Ма ти це срп ске, на сту пио дуо ко ји су чи ни ли ита ли јан ски ви о ли ни ста Да рио Лу и си, (сви ра ју ћи том при ли ком на ба рок ном ин стру мен ту, ко ји се до не кле раз ли ку је од са вре ме не ви о ли не), као и чем ба лист ки ња Кон стан ца Ри ек, пред ста вља ју ћи се ан га жо ва ним и со лид ним ту ма че њи ма ка мер них и со ли стич ких ко ма да Ко ре ли ја, Ба ха, Ра моа, Ку пре на и Ве ра чи ни ја. На ред не ве че ри на про гра му је био кон церт му зи ке за со пран,

фла у те и ба со-кон ти нуо, при ре ђен у цр кви Све тог Јур ја у Пе тро ва ра ди ну, на ко јем су уче ство ва ли со пра нист ки ња из Хр ват ске Та ња Руп ник, фла у тист ки ња Ме и ла То ме Пи хлер и Све то зар Са ша Ко ва че вић, ко ји је му зи ци рао на вир џи на лу. На њи хо вом про гра му на шле су се ком по зи ци је Ба ха, Кван ца, Хен дла, Те ле ма на и ма ње по зна те аутор ке Бар ба ре Стро ци, у екс пре сив ним из во ђе њи ма ко ја су до стој но пред ста ви ла пле ме ни ту звуч ну рас кош му зи ке ба ро ка. Уз ну ме ре ба рок них мај сто ра, том при ли ком Ме и ла То ме Пи хлер и Све то зар Ко ва че вић пред ста ви ли су пу бли ци и три ста ва из Ко ва че ви ће ве „Сви те у ро ко ко сти лу“. По не што дру га чи ји угао по сма тра ња ба рок ног сти ла пру жи ло је го сто ва ње чла ни ца бел гиј ског ан сам бла „Аку ил Ал те ра“, у фор ма ци ји три ја, са еле гант ним и про зрач ним ин тер пре та ци ја ма опу са Ба ха, Те ле ма на, Пер сла, Дор не ла, као и јед ног де ла срод ног зву ча ња са вре ме ног бел гиј ског ком по зи то ра Па у ла ван Хо фа. Про грам фе сти ва ла об у хва тио је та ко ђе и атрак тив ни на ступ вр сне мла де блок-фла у тист ки ње Ка ро ли не Бе тер и ла у ти сте Дар ка Ка ра ји ћа, као и кон церт бе о град ског ан сам бла за ра ну му зи ку „Ви зан ти ка“. По себ но зна ча јан сег мент фе сти ва ла би ла су пре да ва ња и се ми на ри, по све ће ни пи т а њи ма аутен тич ког из во ђе ња ба рок не му зи ке, ста рим ин стру мен ти ма, као и ин тер пре та ци ја ма во кал них де ла ово га пе ри о да. Јед но од нај за ни мљи ви јих ме ђу њи ма би ло је пре да ва ње Ср ђа на Ста ни ћа о ви о ли да гам ба пред уче ни ци ма ви о- лон че ла из МШ „Иси дор Ба јић“, чи ја па жња и ра до зна лост је очи глед но по твр ди ла да ра на му зи ка сти че све ви ше по кло ни ка и ме ђу при пад ни ци ма нај мла ђег на ра шта ја. По др шку ор га ни за то ри ма пру жи ли су По кра јин ски се кре та ри јат за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње, За вод за кул ту ру Вој во ди не, Ака де ми ја умет но сти, но во сад ске му зич ке шко ле „Иси дор Ба јић“ и „Јо сип Сла вен ски“ и дру ге ин сти ту ци је, чи ја по моћ је до при не ла укуп ном успе ху ове за ни мљи ве ма ни фе ста ци је. Б. Хло жан

„ГЕОПОЕТИКА” УОЧИ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА

Тридесетак наслова различитих жанрова Један од најстабилнијих издавача у погледу квалитета наслова и обима продукције ,”Геопоетика„, између два октобарска Сајма књига у Београду објавила је тридесетак књига различитих жанрова, у оквиру неколико едиција. У оквиру едиције „Теорија„, објављене су две студије „Филозофија зомбија„ Хорхеа Фернандеса Гонсала и „Филозофија рада„ Лаша Фр. Х. Свенсена. Едиција „Свет прозе„ обогаћена је с неколико романа, међу којима се издвајају „Огледа-

ла ерудите„ Жерара де Кортанса, „Нула„ Денија Геђа, аутора чувене „Папагајеве теореме„, „Калтенбург„ Марсела Бајера, немачког писца који се у свом стваралачком раду увек осврће на прошлост своје земље у Другом светском рату и „Алахове кћери„ кон-

троверзног турског писца Недима Гурсела. Едиција која носи име издавачке куће и резервисана је за књиге које могу да се означе као геопоетске, штампана су два путописа „Три плус 1” мађарског аутора Петера Зилахија, који ће бити гост „Геопоетике„ на овогодишњем Сајму књига и „Гвидова мапа„ Кенета Вајта, нова књига ходочашћа по европском континенту, великог писца и једног од највећих путника данашњице. Међу делима хит писаца које „Геопетика„ сматра „својим„ је роман „Фвонк„ популарног норвешког аутора Ерленда Луа и „Зимски дневник„ великана модерне америчке књижевности Пола Остера. Настављена је и едиција „Ser bian Pro se in Tran sla tion„ у којој су објављене четири нове књиге Давида Албахарија „Le ar ning Cyril lic„, Горана Петровића „An Atlas Tra ced by the Sky”, Радивоја Шајтинца „Vic tims of the Bi e der me i er„ и Миће Вујичића „Tac kling Foul”. За отварање Сајма на штанду „Геопетике„ наћи ће се, право из штампарије, шест нових наслова: „Фани и Александер„ бесмртног шведског редитеља Ингмара Бергмана која излази у оквиру нове едиције „Ретро премијере„ У истој едицији биће објављене „Приче о господину Којнеру„ Бертолта Брехта. У оквиру још једне нове едиције „Нотни спис„ која доноси књиге савремених музичара појавиће се „Приче из Лос Анђелеса„ легендарног композитора и гита-

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Тетовирана смрт Тања Шљивар, Гребање или како се убила моја бака, режија Селма Спахић, Босанско народно позориште Зеница/ Хартефакт/ Битеф театар Тито је говорио да какву омладину имамо, не треба да се плашимо будућности. Та будућност сад је већ ружна прошлост, а ако је судити по драми „Гребање или како се убила моја бака“ Тање Шљивар и истоименој представи, у режији Селме Спахић, која је у петак премијерно изведена у Битеф театру, или судећи, пак, по „нормализовању односа“ на просторима бивше Југославије, за будућност можемо да будемо само забринути. Ово је мало шира асоцијација од оне коју непосредно буди друга драма већ запажене и признате младе Бањалучанке, праизведена у септембру, у Босанском народном позоришту Зеница, а захваљујући копродукционим околностима (Фонд „Хартефакт“/ Битеф) прошле недеље и у Београду. „Гребање...“ је нешто као нови „Класни непријатељ“ Најџела Вилијамса, или било које друго дело које тематизује колико деца знају бити сурова, од задиркивања до малтретирања, и колико то све зависи од породице, школства, друштва у којем расту. Ако је деведесетих стасавала генерација икс, Тања Шљивар се онда бави генерацијом ипсилон. Радња је смештена у 2000. годину, а јунаци драме су стармали десетогодишњаци који припремају школску приредбу, пчелице у кошници, како то идилично назива њихов учитељ (редитељка Селма Спахић испрaвно узима да то буде учитељица – матица), довољно се бавећи самим собом да не види све беспризорности за које су они спремни. Стално изврћући све слике, Тања Шљивар ће за коловођу напетог психолошког пира, а не приредбе, поставити Мају, девојчицу којој се недавно убила бака, а тата хоће да је води у Немачку. За успомену и себи и друштву, она ће направити прави мали дар-

мар. У игри је, наравно, камера која снима „игру“, у ствари мучење и злостављање у смислу потпуне рефлексије екстремно насилног света одраслих – овде у одсуству и самим тим у појачавајућој функцији афекта пред ужасавајућим сазнањем да је свет деце потпуно уништен. Чак и кад се открије да је Мајина породица заправо растурена ратнопрофитерска целина, то неће умањити грех родитеља њених другара, грех и после рата неопамећених наставника, грех идеологија које се и даље пропагирају - наопаке. И након драме „Пошто је паштета?“, Тања Шљивар наставља да тематизује бизарно, њиме се користи, дакако, огледајући стварност, онда се за ову другу може рећи да је и – морбидна. А тај план је редитељка Селма Спахић управо најснажније остварила, бежећи од реализма и константно градирајући, стилизујући психолошке и социолошке аспекте драме кроз сарадњу са ауторима звука (музика Драшко Аџић), сцене (сценографија Мирна Лер), а нарочито покрета (Сања Бурић). Ако мирна клавирска пратња у позадини делује контрапунктирајуће спрам драматике, нагорелост фискултурне сале подсећа на последице рата, сценски покрет је у функцији онеобичавања и провокације интриге, зачудности, јер константни тикови од типично дечјих неконтролисаних покрета чешкања, навлачења гардеробе, прерастају у опседнутост као рефлексе околног насиља, презентере директно (у кући) и индиректно (у друштву) преживљених траума, крик по дефиницији невиних, посебно узбудљив и ефектно остварен у сценама мучилачких партитура, у којима деца једни друге буквално бацају и развлаче по сали. У драми је то, иначе, сцена међусобног гребања до кр-

ви, својеврсног „споменарског тетовирања“. Управо у том тренутку се веома потресно разоткрива права природа проблема, после чега ни хеклер ни бомбе које је Маја донела у школском ранцу не могу више да потресу, сем да додатно илуструју оно што је већ речено. Да ли се тако убијају по школама у Америци, да ли ће тако да пукне и у Босни – небитно је. Из уоквирујуће преплетених сцена Маје с Малом Немицом види се да неће (драма је један велики флешбек), иначе би успела да остане код куће, с баком, на небу. Сцена у којима се босански лонац упоређује са белим, невиним светом деце гастарбајтера у Немачкој, деце која и на новом језику купују наше старе погане приче, што такође није било неопходно као слој значења, него више као драматуршко решење. Оно што је ипак било веома неопходно јесте ново драмско писмо Тање Шљивар, наше нове Милене Марковић, један срећан нови спој традиције и модерности, специфична веза поетичности и бруталистичке сензибилности, који је Селма Спахић у великој мери на сцени остварила у готово пуном потенцијалу. А да ствар буде још важнија, иако драма конкретан контекст има у Републици Српској, истакнута редитељка је то урадила у Зеници, међу Бошњацима. Захваљујући моделу копродукције, Селма Спахић је успела да учини и то да и до нас допре фантастична нова лига босанских глумаца предвођених Ланом Делић (Маја), у којој су још, у овом случају, и Џенана Џанић (Слободанка), Енес Славковић (Ђорђе), Снежана Видовић (Ленка), Нумир Мухаремовић (Коста). Доказане квалитете Факрете Салихбеговић Авдагић (Учитељица) и Маје Изетбеговић (Мала Немица) знамо. Игор Бурић

У БАЛЕТУ „ДОН КИХОТ” СНП-a ристе Раја Кудера, о људима са маргине овог града из четрдесетих и педесетих година 20. века. Драматург Мира Оташевић ауторка је романа „Зоја„ о судбинама жена, које везује на различите начине бављење фотографијом. Александар Генис, један од најзанимљивијих мислилаца данашњице аутор је збирке путописних есеја о Јапану, Америци, Русији и Србији. „Начини повратка кући„ Алехандра Самбре, младог чилеанског писца и песника, је роман о генерацији деце која су учила да читају и пишу док су њихови родитељи били саучесници или жртве Пиночеове диктатуре у Чилеу осамдесетих година. Ово дело донело је Самбри чилеанску награду за књижевност „Алтасор„ у (Танјуг) 2012.

Нове улоге Китри и Басила Балет „Дон Кихот“ Лудвига Минкуса, у кореографији Ђуле Харангоза и диригентским вођством Микице Јевтића, на репертоару Српског народног позоришта је вечерас, 18. и 31. октобра, сцена „Јован Ђорђевић“, у 19 сати. Вечерас у главним улогама, Китри и Басила, гостују солисти Балета Народног позоришта из Београда: Ана Павловић, првакиња Балета, и Јован Веселиновић, први солиста Балета. Остале две представе играју солисти Балета Српског народног позоришта: у четвртак, 18. октобра: Ана Ђурић, први пут у улози Китри, и Ливију Хар (Басил); а у среду, 31. октобра: главне улоге премијерно играју Бранкица Вучићевић и Такуја Сумитомо. У представи учествују солисти, ан-

самбл Балета и Оркестар Српског народог позоришта.

Ана Павловић као Китри

Балет „Дон Кихот“ премијерно је изведен децембра 2010. у кореографији и режији госта из Мађарске Ђуле Харангоза, који је у својој поставци овог светски познатог балета, према истоименом роману Мигела де Сервантеса, остварио успешну представу, плесни спектакл који плени ведрином, динамичношћу и темпераментом. Тежиште балетске радње Харангозо је усмерио на љубав Китри и Басила, којој се жестоко противи девојчин похлепни отац Лоренцо, док је улоге Дон Кихота, витеза тужног лика и Гамаша, богатог племића померио у други план (на премијери су их играли глумци, што је на посебан начин обогатило и освежило представу).

utorak16.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Po sled wi po zdrav

U sre du, 17. 10. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Pe tro va ra din skom gro bqu, na Tran xa men tu po lo `i }e mo ur nu na {eg dra gog po koj ni ka.

Po sled wi po zdrav na {em

Mla |i Mi ro sla vu Ba ji }u

\or |e Jo va no vi} 1921 - 2012.

Mi ro slav Miq ko vi} i Ve li mir Le pir.

od fa mi li je Smi qan ski.

62343

62345

62336

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Po sled wi po zdrav dra gom nam Ve le tu.

Po sled wi po zdrav ma mi

Emi li ji - Mi li Jo va nov Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je sa hra na na gro bqu, Gor we ko viq skom 16. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va. O`a lo {}e ni: sin Ra de i sna ja Sla vi ca sa de com i unu ci ma. 62344

Po sled wi po zdrav na {oj ba ki

Mi ro sla vu Ba ji }u

Sa hra na je 17. 10. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. 62350

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi i ba ki

Da rin ki Ma le tin - Stan kov od: }er ke Jo va ne, unu ka Alek san dre i Mi la ne sa po ro di ca ma.

Ode qe we III1. Ek. teh ni ~ar.

62346

62342

Po sled wi po zdrav Da ni nom ta ti

IZ DA JEM le po na me {ten dvo so ban stan u Ul. No vo sad skog saj ma br. 7. Te le fo ni: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/044-2711, 060/0442714 62119 IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru, {i ri cen tar, pr vi sprat, CG, mo `e na du `e vre me. Te le fon 064/ 1557510. 62250

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi -

MO LER I FAR BAR ra di mo le raj, dr ve na ri ju i le pqe we ta pe ta. Te le fon: 6435-095. 62247

PRO DA JEM pa si ran {i pak i dre wi nu (ka {a) za pri pre ma we xe ma. Re cept + do sta va na adre su. Te le fo ni: 061/68-55-333, 022/462345. 61534

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj se stri i tet ki

Mi li Jo va nov, ro|. Er de qan iz Ko vi qa

Ve li mi ru Gr bi }u od Bog da na Gr be sa po ro di com.

od: se ste Ve re Mi li} i se stri }a Mi lo {a [}e pa no vi }a. Ne ka te An |e li ~u va ju. Se stra Ve ra i se stri} Mi lo{. Sa hra na je 16. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u Gor wem Ko vi qu

62347

62337

Opra {ta mo se u ve li koj tu zi i bo lu od si na, bra ta i uja ka

Mi ro sla va Ba ji }a Ne u te {ni: maj ka De san ka, se stra Zo ra Fe mi} sa si nom Mar kom i }er kom Bi qa nom Ma ti} sa po ro di com. 62349

62351

ran, u ka ta stru, ke{-kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411. 60940

GRA \E VIN SKA par ce la 20ari u Pe tro va ra di nu za sto va ri {te, skla di {te, pro iz vod ni po gon, zgra du ili po ro di~ nu ku }u. Bu ko va~ ki put 3c. Te le fon 063/547782. 62109

Ve li mir Gr bi}

od: ku mo va Bo go qu ba, San de i @eq ka [}e pa no vi }a.

Da rin ki Ma le tin - Stan kov od: unu ka Slo bo da na, sna je Sne `a ne u ka So we i Da ni je le. i pra un

Za u vek o`a lo {}e ni: su pru ga Je li ca, }er ka Bran ka i sin Ro do qub sa po ro di ca ma.

PO TREB NA pro da va ~i ca za rad u pe ka ri u No vom Sa du. Po sle di CV na email adre su ziv ko vic_kac @li ve.com ili na adre su La ze Ko sti }a 87, 21243 Ko viq. Kon takt: Rat ko @iv ko vi} 062/522-154. 62074

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 61698 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61837

Dana 15. oktobra je zuvek prestalo da kuca srce na{eg voqenog mu`a, oca, tasta i dede

Dipl. ing. Svetozar Sekuli} ro|en 1930. godine Sahrana }e se obaviti u Be~eju, na Pravoslavnom grobqu, 16. 10. 2012. u 14 ~asova. Zauvek o`alo{}eni: supruga Nevenka, }erka Du{anka, zet Jovan i unuka Natalija. 62352

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

Mi lo {u Pe tro vi }u Po ro di ca La lo {e vi}.

62341

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj se stri i tet ki

Osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma i hva la ti za sva ku {a lu, pi tu, sva ki smo ki, sva ki za jed ni~ ki Zla ti bor...

Po sled wi po zdrav bra tu na {e dra ge kom {i ni ce Mi li ce

utorak16.oktobar2012.

Dra goj na {oj sve kr vi, ba bi i pra ba bi

Na {oj vo qe noj

Mil ki ci Lu ki ~i} ro|. Haj du ko vi}

Emi li ji Jo va nov

Mi lo {u Pe tro vi }u

Ve li mir Gr bi} od: Ma re, \or |a i Qu bi {e ]u lum sa po ro di ca ma.

62338

Le o ni A|in Sa po {to va wem i qu ba vqu, Gor da na, Mi {a, Ivan i So wa Axi}.

Tvo ji: Ra ni ta, Du da i @eq ko.

od kom {i ja Bul. Kne za Mi lo {a 20.

posledwi pozdrav od po ro di ca A|in i Me da ko vi}.

62333

62329

62339

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Po sled wi po zdrav

Mi lo{ Pe tro vi}

Mi lo {u Pe tro vi }u Ko le gi ni ce i ko le ge iz Vi na ri je „Mo lo vin”.

Po sled wi po zdrav Kra ki noj ma mi

Ma ri ji Sto ji no vi}

Is pra }aj }e se oba vi ti 16. 10. 2012. go di ne, u 13,30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Pro {la je go di na da na od kad si nas na pu sti la. Po ~i vaj u mi ru. Ve~ no }e mo te se se }a ti.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Tvo je se stre Du {an ka, Mi le na, Gi na, Dre na i brat Mi le.

62335

62331

59901/P

S E D M O G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav @a re to vom ta ti,

P O M E N Dra goj se stri

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

Mno go je te {ko `i ve ti bez te be.

od dru ga ra iz „NS Computers”.

ro|. Haj du ko vi}

od: Sa le ta, Go ra na, Ve sne, Vla de, Mi lo {a i Mla de na iz GROS INOXa.

62328

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo da je na{ su prug, otac, brat i de da

62330

Mil ki ca Lu ki ~i}

Po ro di ca. 59900/P

od Xa je i Ga je.

Pre mi nu la je na {a dra ga

1982 - 2005.

Mi lo {u Pe tro vi }u

Je le ni Mi li vo je vi}

dra gom

Mla |i

Mar ko ^e gar

62332

Is pra }aj je u sre du, 17. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. S qu ba vqu i tu gom: Ne da, Ni ko la, Bo ba, Bra ca i ba ka Ka ti ca. 62314

59899-P

Sa tu gom se opra {ta mo od na {e dra ge

Dra gi na{ Ba to, po ~i vaj u mi ru.

Mla den ^a na da no vi}

Mil ki ce

Po ro di ca Va pa.

Tvo ja ma ma Vu ki ca i se stre Je le na i Te o do ra sa po ro di ca ma. 62307

62315

Mi lo{ Pe tro vi} Mi {a

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

na {em

pre mi nuo da na 12. 10. 2012. go di ne, u 66. go di ni.

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je na{ dra gi

Is pra }aj dra gog po koj ni ka je da nas, 16. 10. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Na da, sin @ar ko, }er ka Ti na, se stra Mi li ca, sna ja Ani ta, ze to vi Aca i Bo ris, unu ci Ari ja na i Da ni lo.

Bu dai Mi haj lu Po ro di ca Ma ri} Mi la din ka, Qu bi ca i Mir ko sa po ro di com.

62334 62321

Ve li mir (Jo vo) Gr bi} 1955 - 2012. pre mi nuo 15. 10. 2012. go di ne, u 58. go di ni. Sa hra na je da nas, 16. 10. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Jo van ka, k}er ka Bog dan ka i sin Vla di mir. 62313

^iTUQe l POMeni

utorak16.oktobar2012.

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene majke i bake

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

dnevnik

Oti{ao je na{ dragi i plemeniti ro|ak.

Sa tugom i bolom se opra{tamo od dugogodi{weg zaslu`nog ~lana na{eg kolektiva, dragog

Mil ki ci od Ol gi ce i Zo re.

62325

Iskreno sau~e{}e na{em direktoru povodom smrti wegove majke

Je le ne Mi li vo je vi} ro|. Pu dar 1929 - 2012.

Raj ka Ra doj ~i }a Raj ko Ra doj ~i}

Sahrana je danas, 16. 10. 2012. godine, u 14 ~asova, u Magli}u. O`alo{}ena porodica Mi li vo je vi}.

Dugo }e ga se se}ati \or |o Ra do ji ~i} sa po ro di com.

62309

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Ispra}aj na ve~ni po~inak je danas, 16. 10. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Ko lek tiv Ko pek sa DOO No vi Sad. 626-1/P

626/P

Posledwi pozdrav Isidorinom tati

Je le ne Mi li vo je vi}

Sau~estvujemo u bolu na{e koleginice Teodore Stoj{i} za izgubqenim bratom

Rad ni ci AD „Lu ka No vi Sad”.

62312

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Mla de nu ^a na da no vi }u

Mla de nom ^a na da no vi }em

Mi ro slav Ba ji} U~e ni ci 7-3 raz re da i ko lek tiv O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad.

preminuo u Novom Sadu, 15. 10. 2012. godine. Sahrana je danas, 16. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ko lek tiv JKP „No vo sad ska to pla na”.

624-P

622-P

\u ri ca Mar kov

Posledwi pozdrav prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

1926 - 2012. O`alo{}ene porodice Ba ji} i Ro di}.

Sahrana je u sredu, 17. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: Na ta {a i Ste va.

62311

62317

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Ra di vo ju Vla o vi }u

od prije Mi re.

Ra di voj Vla o vi} 1935 - 2012. Sahrana je danas, 16. 10. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Ve ra, sin Ste van, snaja Na da i unuci Ra le i Ve qa. 62322

62323

Posledwi pozdrav na{em dragom

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Mla de nu ^a na da no vi }u Le ni od sestre Ve re i sestri~ine Bi qa ne.

Strina Mir ja na i sestre Rad mi la i Sla vi ca sa po ro di com. 62319

62326

Alek san dru ]u ri }u

S tugom se opra{tamo od na{eg dragog

Dragoj, mojoj tetki i baki

od porodice Du bro ja. Mla de na ^a na da no vi }a

Le ni posledwi pozdrav od: wene Vi o le te, Igo ra, Go ra na sa de com i wene Ve ri ce. 623-P 62324

Stric Mir ko, strina Mi ra, sestra Ja sna i brat Vla di mir sa po ro di ca ma. 62316

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Po sled wi po zdrav

Da na, 14. 10. 2012. go di ne, u 58. go di ni pre mi nuo je na{ vo qe ni otac, su prug i brat

~i ka Aci

\or |u Mar ko vu

od sta na ra zgra de Ru me na~ ka 165.

od Zri ke i [qu ke.

Tu `na sr ca se opra {ta mo od na {e dra ge ma me, ba ke i pra ba ke

31. 10. 1929 - 14. 10. 2012.

Is pra }aj na {eg Mi haj la je da nas, 16. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u Zma je vu. Po no sni smo {to smo ga ima li.

Sa hra na je da nas, 16. 10. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

We go va po ro di ca.

]er ka Ma ri ja, unu ka Iva na i unuk Si ni {a sa po ro di com.

62288

62286

62302

Po sled wi dra gom

po zdrav

na {em

Po sled wi po zdrav vo qe nom ze tu i do brom ~o ve ku

Po sled wi po zdrav dra gom

Da nas, 16. 10. 2012. go di ne, na vr {a va se se dam go di na bez te be.

Mi o drag Dro po Mi ki

Le o ne A|in

Bu dai Mi haj lo

62327

utorak16.oktobar2012.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 55. go di ni pre mi nuo na{

Mla |i

Mla de nu ^a na da no vi }u

Vo li mo te bes kraj no.... do po nov nog su sre ta. Tvo ji: Va sa, Mil ka, San dra, Sa ra, Du le, Qi~ ka, Kem pi i Ci ca.

Bu dai Mi haj lu od: tet ka Be be i Na ta {e sa po ro di com.

Ni ki ca i Mir ~e.

62303

Mla den ^a na da no vi} Mla |a

Ba ba i Da da.

62289

62306

Po sled wi po zdrav dra gom

62287

62284

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Pro {lo je tu `nih se dam da na ka ko nas je na pu stio na{ dra gi

Sa hra na je da nas, 16. 10. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ne: su pru ga Sne `a na, }er ke Jo va na, Mi li ca i Isi do ra.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 80. go di ni pre mi nu la na {a dra ga ma ma, sve kr va i ba ka

Alek san dar Se ku li}

Re qa Sa vi ~i}

Re ~i ne mo gu da is ka `u tu gu i bol, pra zni nu i qu bav na {u. U na {im sr ci ma po sto ji{ kroz sve naj lep {e uspo me ne ko je smo pro `i ve li s to bom.

Mi haj lu

1937 - 2012. O`a lo {}e ni: su pru ga Ana, }er ke Sve tla na i Zden ka sa po ro di ca ma, brat Bo `o sa po ro di com i osta la rod bi na.

Tet ka Se ja sa po ro di com.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 84. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, de da i pra de da

62290

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Sa hra na je da nas, 16. 10. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu, u Ra kov cu.

Mno go nam ne do sta je{. Su pru ga Bo sa, de ca Sla |a na i Mar ko.

62298

Mi lev ka Bo ja ni}

O`a lo {}e ni: sin, sna ja, unu ka i unuk. 62283

62240

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

P O M E N Pro {lo je de set go di na od ka ko ni je vi {e me |u na ma na{ dra gi sin i brat

Alek san dar Se ku li} ro|. 1975. god.

Ra di voj Ra doj ~i}

Bu dai Mi haj lu

Sa hra na je da nas, 16. 10. 2012. go di ne u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Iv ka, si no vi Sa vo i Bo ri slav, unu ke Sa wa, Oqa, Iva, Mi la, pra u nu ke Pe tra i So fi ja i sna je Bi qa na i Ja sna.

Bol ne pre sta je. Te `e od smr ti je `i ve ti bez te be si ne i bra te.

od ko le ga sa po sla.

62305

62296

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Po sled wi po zdrav ce we nom rad ni ku i pri ja te qu

62295

61922

62242

Ko lek tiv â&#x20AC;&#x17E;Sla vi ja co opâ&#x20AC;? d.o.o. No vi Sad iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti

Alek san dra ]u ri }a

od: Sr be i Bra ne sa po ro di ca ma. Po ~i vaj u mi ru i ne ka ti je la ka gru da.

Tvo ji na jmi li ji.

Da nas je du gih se dam go di na. Ne }e mo gle da ti u ze mqu, na ne bu si ...

Bra ni slav - Bran ko An |e li}

Aci

Bu dai Mi haj lu

Otac Ste vo, maj ka Rad mi la, brat Slo bo dan, sna ja Iva na, bra ta ni ca Alek san dra i bra ta nac Ste fan.

\or |e Opa ~i} Po men obe le `a va mo da nas, 16. 10. 2012. go di ne, u 12.30 ~a so va, na gro bqu, u Ve ter ni ku.

Ra {a, Da ca i @i ka.

Po sled wi po zdrav od svih za po sle nih.

62292

62282

23. 3. 1972 - 16. 10. 2005. Dra gi Bran ko, vo li mo te pu no, vo li mo te kao {to si ti vo leo nas. Ne ka sva ka na {a su za bu de mo li tva za spas tvo je du {e. S na dom u vas kr se we i za jed no u `i vot ve~ ni. S qu ba vqu, tvo ji: ke va Gor da na, brat Ne boj {a i se stra Oli ve ra sa po ro di ca ma. 62091

Ма ри на Фра ту цан

Ра дар И по сле шест го ди на од про гла ше ња не за ви сно сти, пред из бор на ре то ри к а на упра во за вр ше ним па ла мен тар ним из бо ри ма у Цр ној Го ри би ла је иста. Вла да ју ћи ДПС оп ту жи вао је опо зи ци ју да же ли Ве ли ку Ср би ју, а опо зи ци ја власт за из да ју срп ских ин те ре са у Цр ној Го ри. Уред ни ца: Ма ри на Фра ту цан (РТВ 1, 21.00) 06.30Добро јутро, Војводино 09.00 Државни посао 09.05 Вреди знати 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Документарни програм 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Таблоид 13.05 Грување 14.05 Здравље пре свега 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Преваранти 16.00 Голијан 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Документ 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преваранти 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Линија раздвајања 23.55 Комшилук 00.30 Музички програм 01.45 Документ 02.10 Радар

06.35 07.00 07.20 08.10 08.40 09.40 10.10 11.00 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.00 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.15 00.00

tv program

utorak16.oktobar2012.

Кухињица – мађ. Здраво живо Здравље пре свега Све(т) око нас ТВ баштине 6.меморијал Исидор Бајић Гала концерт 4 словенска баса Хроника Славоније, Барање и западног Срема Еко Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Додати живот годинама Вреди знати Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Линија раздвајања Грување ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Е ТВ Путоманија Без цензуре Меридијанима - путопис Била једном једна недеља Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.48 10.05 10.31 11.06 12.00 12.15 12.30 13.21 14.52 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 21.50 22.53 23.40 00.02 00.46 02.21

dnevnik

Јутарњи програм Јутарњи дневник Леваци Гастрономад Квадратура круга Путопис Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Циклус-пред судом историје: Случај Лазе Костића, филм Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Сва та равница Песма без граница Упитник Истражитељи из Мајамија Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Господар змај, филм Леваци

06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45

Људи с Менхетна Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Дневни магазин Вести Спортски преглед Пријатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Још 48 сати Вести Спортски преглед Људи с Менхетна Амерички топ-модел

КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ МЛАДИХ ФУДБАЛЕРА ЗА ЕП 2013.

Ср би ја – Ен гле ска 07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм Зозонци 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Азбука родитељства 11.30 Све што желим 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Истрага 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.30 Документарни програм 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 ИЦТ плус 21.30 Карловачка берба грожђа 22.00 Објектив

ИЦТ плус Аутор: Вла ди мир Јо ва но вић (Но во сад ска ТВ, 20.30)

09.30 10.15 12.00 19.30 20.15 20.45

Преглед Евролиге Лига 1: Порт Вале – Оксфорд ВТА Луксембург Евролига Магазин Премијер лига Вести Квалификације за СП: Албанија – Словенија 22.45 Седмица пред вама 23.00 Квалификације за СП: Шпанија – Француска 01.40 КХЛ: Салават – ЦСКА

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне

Ми лош Кра сић и Бра ни слав Ива но вић

ФУД БАЛ

Ма ке до ни ја – Ср би ја Ре пре зен та ци ја Ср би је на ла зи се на пре крет ни ци иако је од по чет ка ква ли фи ка ци ја од и гра ла са мо три утак ми це. Уко ли ко у на ред ном ме чу не по бе де Ма ке дон це, шан се за пла сман на Свет ско пр вен ство би ће све де не на ми ни мум. (Пр ва, 20.15) 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.05 20.15 22.40 23.30 23.45 01.00 01.05 02.00 02.30

Рањено срце Тачно 1 Трачара Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Фудбал: Македонија-Србија Сулејман Величанствени Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

(РТС 2, 17.54) 06.48 07.22 07.44 07.54 07.59 08.09 08.39 08.44 09.00 09.32 10.03 10.26 10.57 11.27 11.57 12.28 13.00 14.02 14.32 14.37 14.53 15.15 15.58 16.32 17.01 17.54 20.00 20.27 21.00 21.54 22.46 23.16 23.46 00.48 01.48 03.39 04.07 04.37 05.29

Слагалица Попај Томас и другари Ози бу 3 Црвено, жуто Енциклопедија за радознале Школски програм Српска уметност 18. века Математика у срцу 3 Све боје живота Магазин Лиге шампиона Мера за музику Траг Грађанин Најџел Кенеди у Београду О родној равноправности Трезор Енциклопедија за радознале Школски програм Српска уметност 18. века Математика у срцу 3 Као мехур од сапунице Време је за бебе Елп рецепт Пацифик Фудбал, млади: Квалификације за ЕП 2013, Србија-Енглеска, пренос ТВ мрежа Други век Пацифик Балкански ратови 1912-2012 Живот са музиком Либела Музички програм Трезор Фудбал: млади: Квалификације за ЕП 2013, Србија-Енглеска (р) Еко рецепт Живот са музиком Балкански ратови 1912-2012 Најџел Кенеди у Београду

06.30 Биљана за Вас 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Љубав у залеђу 10.00 Филм: Нож 12.00 Топ шоп 12.30 Улови трофеј 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Одељење за специјалне јединице 15.00 Филм: Дрвосеча 17.00 Обични људи 18.00 Улови трофеј 18.30 Удовице 19.30 Филм: Личне ствари 21.00 Филм: Тешки дани подземља 23.00 Удовице 00.00 Филм: Колико ме волиш? 02.00 Одељење за специјалне јединице 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Колико ме волиш?

Ти ша Кем бел-Мар тин

Још 48 са ти Уло ге: Ник Нол ти, Еди Мар фи, Ти ша Кем бел-Мар тин, Бра јан Џејмс Ре жи ја: Вол тер Хил (Б92, 21.00)

07.00 Добро јутро 11.00 Звезде гранда 13.00 Први национални дневник 13.20 Ппинк таргет 14.00 Тачно у подне 15.00 Српска посла 16.00 Национални дневник 16.30 Симар 17.00 Прељубници 17.45 Север Југ 18.30 Национални дневник 19.10 Мала невеста 20.00 Први кувар Србије 21.00 Папарацо лов 22.00 Амиџи шоу 23.00 Прељубници 00.00 Ђавоља вечера

Је ле на Ве ско вић

Гра ни ца По ку ша ће мо да про на ђе мо од го вор на пи та ње да ли је у вас пи та њу нео п ход но ка жња ва ње ба ти на ма, јер је то на про сто део тра ди ци је? Го сти: Иван и Ма ри на Га ври ло вић, Све тла на Це ца Ки тић, Сла ви ца Три пу но вић Да ја на. Во ди тељ к а: Је ле на Ве ско вић (Хе пи, 20.30) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.05 23.10 00.00 00.10 02.20 03.00 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Моћна чигра Мали мајстор Гоа Винкс Хаппy квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Долина вукова Заклети на ћутање, док. серија Телемастер Црни Груја Рат хеликоптера, док. серија Насловна страна – квиз Граница Долина вукова Љубавна докторка Гламур Беверли Хилс Долина вукова Насловна страна – квиз Витезови Бладстила, 2.део, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

7.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Су бо том по под не, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ски пре глед, 16.00 Осве та, 17.00 По ли ти кон, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Жи ва ва тра, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу

08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус

08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 ЗОО пу зле, 10.30 Де чи ји про грам, 12.00 Ре при зе ве чер њих еми си ја, 14.00 Де чи ји про грам, 15.30 Оф Ро ад, 16.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 16.55 Ин фо К9, 17.30 Би бер, 18.00 Зе ле на па тро ла, 18.30 Ку хи њи ца, 18.55 Ин фо К9, 19.30Би бер, 20.15 Отво ре ни екран, 21.00 Лајв шот, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

12.00 Срем на дла ну:Шид, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ру ма, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

utorak16.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.10 Џон, Кејт и осморо деце 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Медијум са Лонг Ајланда 11.20 Соул фуд породица 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Екстремни преображај 20.55 Најбоље из породилишта 21.50 Девојчица која никад није јела 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Екстремни преображај

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.18 Градови на обали 1, док. серија 11.06 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.41 Пркосна љубав 13.37 Др Оз 2, ток шоу 14.30 Културна баштина 14.45 Скица за портрет 14.53 Међу нама 15.30 Имаш сигнал, док. филм 16.01 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Параван 21.08 Циклус хрватског филма: Љубица, филм 22.45 Дневник 3 23.25 Дневна стража, филм 01.47 Секс и град 02.16 Регионални дневник 02.36 Др Оз 2 03.16 Др Хаус 03.58 Скица за портрет

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 11.00 Геније и геометрија. трагови наших тајанствених предака 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Барок! 14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Наполеон 20.00 Египат 21.00 Древни светови 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Сикерт против Сарџента

Смрт Алда Мора Долазак мистериозне пошиљке ронилаца претвара се у опасну мрежу политичких интрига у коју упада највише поштени месни судија. Како истине почињу да испливавају на површину и духови се откривају, вео преваре остаје нераскринкан док се смртоносна завера шири... Улоге: До налд Сaтерлeнд, Ђанкарло Ђијанини, Грег Vajс Режија: Рен зо Мар ти не ли (Си не ма ни ја, 22.00)

Избори Њујоршки судија Еван Грејнџер одлази у пензију уз пријатељски испраћај својих колега. Иако је већ носталгичан према послу и својој радној соби у којој је провео деценије, радује се слободном времену које је пред њим... Улоге: Џорџ Скот, Жа клин Би зе, Ме ли са Гил берт Режија: Деј вид Ло вел Рич (ХРТ 2, 14.15) 07.08 07.38 08.00 08.24 08.46 09.10 10.00 14.15 16.00 16.20 16.40 17.10 17.29 17.59 18.23 18.47 19.30 19.50 21.50 22.23 23.15 00.05 01.40 02.25

До налд Сaтерлeнд

06.00 08.05 10.10 11.35 12.30 14.20 16.30 18.20 20.05 21.45 22.45 00.10

Њихова лига Кокова Звер Држављанин САД: Путовање кроз 50 држава Дадиља Мекфи и велики прасак Бег из дивљине Артур 2: На танком леду Друга жена Соларис (2002) Царство порока Колумбов трг Ноћ страве

07.55 09.00 11.25 11.45 12.55 13.50 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 19.58 20.00 21.00 22.05 22.20 00.05 01.55

Галилео Мекгвајер Ексклузив Таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгвајер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Сломљена крила, филм Казна, филм Астро шоу

Сломљена крила

Жа клин Би зе 08.00 Ловци на змајеве 09.30 Ози Бу 11.00 Како се припремити за првог унука 13.15 Збогом оружје 16.00 Мејд ин Југославија 18.00 Без заклона 20.00 200 цигарета 22.00 Смрт Алда Мора 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Суперолуја у Сијетлу Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Парадокс Монк Све по закону Премијера: Краљевски болесници Пандури новајлије Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.55

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Избори, филм Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Потрошачки код Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Квалификације за Светско фудбалско првенство 2014. емисија Квалификације за Светско фудбалско првенство 2014: Хрватска - Велс, пренос Квалификације за Светско фудбалско првенство 2014. емисија Др Хаус Синови анархије Битанге и принцезе Ретровизор Ноћни музички програм

Момци с Медисона Јуда Потрага за веселим божићем Момци с Медисона Гладијатор Водени свет Момци с Медисона Зојин тајни живот Момци с Медисона Луди пандури Крађа вредног уметничког дела

Мужеви и жене Сав тај џез Наша кућа из снова Алиса Празници са Ејприл Жена под уценом Журба Егзорцизам Емили Роуз Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Нил Рендал је породични човек, истакнути радник једне маркетиншке агенције и могло би се рећи да има савршен живот. Унапређење на послу је изгледно, а приватни живот му је као бајка. Када шеф Карл Гранџер позове брачни пар Рендал на викенд у своју колибу, Нилови остављају кћерку код рођаке, а то користи социопата да је киднапује... Улоге: Пирс Бр о снан, Ма ри ја Бе ло, Же рард Ба тлер, Ема Кар ван ди, Кло дет Минк Режија: Мајк Бар кер (РТЛ, 22.20)

Ма ри ја Бе ло

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

08.30 08.45 09.30 09.45 14.45 15.00 16.30 17.30 18.30 20.30 23.00 23.15 23.45 01.15

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Изградња Олимпијског парка са Џонијем Смитом Најбољих пет на свету Кризне ситуације Пецање голим рукама Разоткривање митова Изградња Олимпијског парка са Џонијем Смитом

Мотоспортови 2014 ФИФА Фудбал Тенис Фудбал 2014 ФИФА ФИФА У-17 2014 Светски куп 2014 ФИФА Бокс Мотоспортови Рели Аутомобилизам Мотоспортови

До брих гра ђа на не ма у ели та ма

то су на ши на ци о нал ни и ме ђу на род ни од но - је, услед че га се пре не бре га вао основ ни про блем – да си за мр ше ни ји, све ви ше нас би ће при ну ђе но ли нас цео тај по крет мо жда во ди у пот пу но дру га чи јем на то да се осла ња на крај ње ком пли ко ван прав цу од оно га што су обе ћа ва ли ње го ви за го вор ни ци. осе ћај при па да ња да би смо се у исти мах осе ћа ли код Мо жда гло ба ли за ци ја и ни је би ла то ли ко осла бље на, ку ће и на шли на чи не да се осе ћа мо код ку ће с нај ра зно - ко ли ко са мо де струк тив на. Кад сам по чео то да об ја ли ки јим љу ди ма и у нај ра зли чи ти јим окол но сти ма. Да - шња вам пред хи ља ду љу ди у са ли и ми ли о ни ма ТВнас сви по зи ва ју на пре и спи ти ва ње вред но сти а ја ни - гле да ла ца, осе тио сам го то во не из др жљи ву уну тра шњу сам баш си гу ран шта то зна чи. Зву чи ми по ма ло као де - на пе тост ко ја вас об у зме ка да ста ви те свој углед на коц вет на е сто ве ков ни са мо свр хо ви ти на ци о на ли зам. Бо ље ку, при че му се ла ко мо же де си ти да ис пад не те бу да ла. је усред сре ди ти се на не што ре ал ни је, по пут ра да за У на ред ну го ди ну-две, чак и они ко ји су же ле ли да оп ште до бро. Адам Смит је ис та као да „онај ко ји не ме по др же ни су мо гли да по ве ру ју да се ера и иде о ло же ли да, свим си ла ма, пот по ма же бла го ста ње све ко ли - ги ја гло ба ли зма при ми че кра ју. На рав но, ту и та мо би ке за јед ни це сво јих су гра ђа на, си гур но ни је до бар гра - ло је по је ди на ца ко ји су из но си ли слич не тврд ње, али ђа нин“. Ако они ко ји се ме ђу соб но до бро по зна ју ра де на дру га чи ји на чин. Ако су при па да ли еко ном ском на до бро би ти сво јих су гра ђа на, мо жда ће на у чи ти не што нео че ки ва но јед ни о дру ги ма, мо жда ко ли ко су раз ли чи ти. Ако они ко ји се ме ђу соб но не по зна ју нај бо ље, мо жда јер до ла зе из раз ли чи тих кул ту ра, ра де на до бро би ти су гра ђа на, мо жда ће от кри ти ко ли ко су слич не њи хо ве вред но сти. У оба слу ча ја то је по зи ти ван на ци о на ли зам. Пам тим ка ко сам пр ви пут јав но ука зао да је гло ба ли за ци ја на из ма ку. Би ло је то 1999. у Сид не ју а го вор је пре но си ла аустра лиј ска др жав на те ле ви зи ја. Не што ра ни је тог да на раз го ва рао сам с И. Џ. Мак фар ла ном, кон зер ва тив ним гу вер не ром Цен трал не бан ке Аустра ли је. Он се из ја снио да ви ше не ве ру је у ста бил ност ме ђу на род ног фи нан сиј ског си сте ма. Чи та ву прет ход ну го ди ну гле дао је да та ствар од су штин ског зна ча ја не Ло ги ка трај но од сут на из цен трал не бан ке САД ка ко до пре до ши рег ауди то ри ју ма. Као гу вер нер бан ке, он је мо рао да па зи шта ће да ка - есна фу, чак и њи хо ва нај о штри ја кри ти ка јав не по ли же. Сто га је ње го ва пу бли ка углав ном би ла све де на на ти ке би ла је уви је на у је зик ко јим су се спо ра зу ме ва ли ели ту ко ја је оп чи ње но ве ро ва ла у пот пу но су прот не с ко ле га ма, те су им ар гу мен ти би ли ве штач ки огра ни ста во ве од оних ко је је он из че ни. У ме ђу вре ме ну, дво ра но сио – ве ро ва ла је да оно ни у пр вим бор бе ним ре до Глобалистичка идеологија није што се нор мал ном све ту чи ви ма про па ган де упор но су ни мут ним, пре вр тљи вим, твр ди ли да је свет ра ван а ништа друго до расклиман, не ве ро ват ним фи нан сиј ским по крет не за у ста вљив. По претрпан аутобус. Поједини по сло ви ма, за пра во, је су јед раст тр го ви не, ис тра ја ва ли делови били су посве нови но став ни, мо дер ни, уисти ну су они, по ка зу је да смо на и примамљиви, али су са шасије, не из бе жни, про фе си о нал ни пра вом пу ту. Кад је кри за из ис ко ра ци. Они ко ји ма је мо 2008. по ста ла бол но очи склепане од старомодних гао да се обра ти, с об зи ром глед на, мно ги од њих на пра концепата, почели да отпадају на огра ни че ња ње го ве функ ви ли су за па њу ју ћи пре о крет точкови и пуцају стакла ци је, ни су има ли ни нај ма ње – „Еко но мист„ је, ре ци мо, во ље да га слу ша ју. Да је су, по зи вао на на ци о на ли за ци ју би ло им ја сно да се мно ге ње го ве ко ле ге ши ром све та ба на ка. Они су, за пра во, сма тра ли да, ако би се бан ка сла жу с њим. До ду ше, не сви. Аме рич ки бан ка ри це - ма мо гло по мо ћи уз по нов но уво ђе ње не ко ли ко тра ди трал них ба на ка по ка за ли су да тај кон сен зус ни је ну - ци о нал них ре гу ла ци ја, он да би смо се сви ле по мо гли жно об у хва тао и нај бо га ти је зе мље. вра ти ти ста ро мод ним гло ба ли стич ким об ја шње њи ма о И сам сам то за па зио од сре ди не де ве де се тих, у на - то ме ка ко еко но ми ја функ ци о ни ше. из глед не по ве за ним еко ном ским и по ли тич ким сфе ра Еко ном ске иде о ло ги је из гу би ле су на сна зи не ко ли ма зе ма ља, за пад них, азиј ских и ла ти но а ме рич ких, ка - ко го ди на пре не го што су ели те ко је су оне про из ве ле ко с раз ви је ним, та ко и с при вре да ма у раз во ју. Схва тио би ле спрем не да при зна ју да по сто ји про блем. Гло ба сам да гло ба ли стич ка иде о ло ги ја ни је ни шта дру го до ли за ци ја се ствар но окон ча ла не где око 2000. По том рас кли ман, пре тр пан ауто бус. По је ди ни де ло ви опре ме смо упа ли у ва ку ум и пе ри од ме те жа кад је по ме ну ти би ли су по све но ви и при ма мљи ви. Али је ша си ја скле - ауто бус мо рао да се за у ста ви, али ели те су се пре тва ра па на од ста ро мод них и че сто про тив реч них де вет на е - ле да то ни је нео п ход но. Ти ва ку у ми обич но тра ју до сто ве ков них кон це па та. И на кон што је до жи ве ла свој де се так го ди на и пред ста вља ју пе ри о де мо гућ но сти. зе нит 1995, с те иде о ло шке но во та ри је по че ли су да от - Ста ра иде ја је, на и ме, мр тва а не по сто ји не ка но ва. па да ју точ ко ви, ис па да ју за врт њи, пу ца ју ста кла. Тај Још ни је до шло до кри зе. Иде о ло зи и да ље но ми нал но мањ ка ви фи нан сиј ски си стем био је тек из раз збр ка не упра вља ју, али њи хо ве иде о ло ги је су прак тич но не го ми ле про бле ма. моћ не. То су тре ну ци ка да за ин те ре со ва ни ли де ри мо Но, јав ни дис курс оних за ко је се прет по ста вља ло да гу ре ла тив но ла ко за цр та ти но ве прав це, без оба ве зе да су упу ће ни у све то и да ље је био угла ђен и по у здан. се по све ћу ју су зби ја њу ка та стро фе. Али ако пре ду го Су о че ни са стал ном јав ном рас пра вом, они су де ло ва че ка ју, до ла зи до ка та стро фе, и они он да би ва ју огра ли уисти ну ста ло же но. Али спор се углав ном во дио око ни че ни пре те жно на ре ак тив но по на ша ње. А они су то га да ли сте при ста ли ца или про тив ник гло ба ли за ци упра во та ко по сту пи ли. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak16.oktobar2012.

dnevnik

16. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Да ли сте сла ви ли си ноћ? Сре ћа је на зна че на услед нео че ки ва ног обр та, али је за то гла ва те шка, а у сто ма ку мо жда осе ћа те муч ни ну услед не у ме ре но сти у хра ни и пи ћу.

BIK 20.4-20.5.

Тре нут но је те шко оста ти кон цен три сан. Раз ми шља те о не че му див ном што вам се де ша ва. Ју че ра шњи дан био је фан та зи ја, а да нас је ре ал ност. Мо жда ту ма ра те уна о ко ло по ку ша ва ју ћи да схва ти те сми сао то га.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Им про ви зо ва но оку пља ње, ко је укљу чу је и не ке ком ши је, мо гло би се одр жа ти да нас. Не ко ће мо жда за по че ти ого ва ра ње, што би вас мо гло из ба ци ти из так та. Мо гу ће је да се пи та те да ли ће те и ви би ти њи хо ва те ма ка да оде те. При вре ме но раз два ја ње од во ље не осо бе мо гло би вам до не ти по ме ша на осе ћа ња. Мо жда вам је по треб но не ко вре ме са мо за се бе, али ће вам сва к а ко не до ста ја ти парт нер. Ово би мо гао би ти је дан од оних да на ка да вам се ни шта не ра ди и то ни ка ко не мо же те да про ме ни те. Иза ђи те до про дав ни це тек да би сте се снаб де ли основ ним на мир ни ца ма, а за тим се вра ти те гле да њу те ле ви зи је. Ду хов ни кон цеп ти да нас мо жда из гле да ју не до сти жно и не схва тљи во. Мо жда има те про блем да се фо ку си ра те на чи та ње књи ге или вам ми сли лу та ју то ком пре да ва ња или ме ди та ци је.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо жда вам се чи ни да је љу бав ни парт нер тре нут но ви ше усред сре ђен на по сао не го на вас. Не ке од лу ке по треб но је до не ти, а ваш парт нер је пре о ку пи ран њи ма то ком ве ћег де ла ве че ри. Ве ро ват но се осе ћа те сна жно, здра во и енер гич но. Мо жда сте скло ни упу шта њу у ве ли ке по сло ве, ко ји су пре за три осо бе не го за јед ну. Бу ди те опре зни. Мо гу ће је да ће те при хва ти ти на се бе ви ше оба ве за не го што ре ал но мо же те ис пу ни ти. Да нас сте мо жда оп сед ну ти ро ман ти ком. Љу бав ни ро ма ни мо жда су вам по себ но при влач ни, а мо жда ће те и екс пе ри мен ти са ти с из гле дом да би сте по бољ ша ли љу бав ни жи вот.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не ко вам је мо жда не ка да ре као да не ће те би ти бо га ти, али да нас мо жда по ми сли те да вас је ла гао, ба рем ка да је у пи та њу при ја тељ ство. Та осо ба мо жда је до шла до не ког нов ца па је би ла су ви ше уз бу ђе на.

Ваш дом мо гао би би ти срећ но ме сто ве че рас. До бра хра на и жи ва хан раз го вор под гре ја ће ат мос фе ру и до не ти до бру за ба ву при ја те љи ма и чла но ви ма по ро ди це. Је ди на ло ша стра на мо гла би би ти да се је дан од ва ших при ја те ља не осе ћа баш нај бо ље. Пре ви ше по сла око ку ће мо гло би учи ни ти да тр чи те уна о ко ло као лу ди. Мо жда ће те мо ра ти да оба ви те мно го по зи ва, ви ди те пре ви ше љу ди или за вр ши те не ку при лич но до сад ну па пи ро ло ги ју.

TRI^-TRA^

Ра сел Кроу се раз во ди? V REMENSKA

Расел Кроу (48) и његова супруга Даниjел Спенсер (43) упознали су се пре 22 године на снимању филма „Kросинг” и одмах заљубили. Међутим, ако је веровати америчким медијима, и тој љубави је дошао крај. Магазин „Пипл„ пише да глумчев портпарол није желео ништа да каже о томе да ли су тачне гласине о разводу Расела и Данијел, са којом глумац има осмогодишњег сина и шестогодишњу ћерку. Разлог развода је, наводно, Данијелино љубакање с плесним партнером из аутралијске верзије шоуа „Плес са звездама”.

PROGNOZA

VIC DANA

ВетРоВито

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 19 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 23 Niш

Evropa

и Кишно

НО ВИ САД: Ве тро ви то уз на о бла че ње са ки шом и пљу ско ви ма. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 13, а мак си мал на 20 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре под не ки ша на за па ду и се ве ру, а то ком да на ки ша по сте пе но за хва та и оста ле пре де ле. Ду ва ће уме рен до јак ју го и сточ ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 22 сте пе на. СР БИ ЈА: Ре ла тив но то пло и про мен љи во вре ме. Пре под не облач но са ки шом на за па ду и се ве ру, а то ком по по дне ва ки ша и пљу ско ви се ши ре и у оста ле пре де ле. По не где ће би ти и обил ни јих па да ви на. Ду ва ће уме рен до по ја чан ју го и сточ ни ве тар. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 25 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од сре де до кра ја сед ми це то пло вре ме за ово до ба го ди не, уз тем пе ра ту ру око 20 сте пе ни у сре ду, а од че тврт ка до не де ље ће тем пе ра ту ра пре ла зи ти 25 сте пе ни по не где. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Очекивана биометеоролошка ситуација може имати релативно неповољан утицај на хроничне болеснике, нарочито астматичаре и особе с варирајућим крвним притиском. Главобоља, променљиво расположење и реуматски болови могуће су метеоропатске реакције. Препоручује се адекватно одевање и избегавање већих физичких напора.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Зво не по ли цај ци Му ји на вра та. Му јо пи та: - Ко је? По ли ца јац: - По ли ци ја. Му јо: - Шта хо ће те? По ли ца јац: - Ма ло да по при ча мо. Му јо: - Кол`ко вас има? По ли ца јац: - Дво ји ца. Му јо: - Па, по при чај те.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

146 (44)

Slankamen

169 (11)

Jaшa Tomiћ

Apatin

202 (40)

Zemun

231 (1)

Bogojevo

170 (34)

Panчevo

258 (6)

Smederevo

446 (4)

Baч. Palanka 167 (22) Novi Sad

136 (20)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

164 (-1)

S. Mitrovica

64 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (0)

Beograd

177 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

158 (10)

NERA

Hetin

64 (2)

TISA

-88 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

28 (2)

Reшeњe:

DUNAV