Dnevnik 16.novembar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 16. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23260 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SR BI JA ZA DE VET GO DI NA IZ GU BI LA PET OD STO PO PU LA CI JE

U Voj vo di ni 5,7 od sto ma we sta nov ni ka

str. 15

MI NI STAR DU [AN PE TRO VI] PO TVR DIO ZA „DNEV NIK” OT KUP 50.000 TO NA ZLAT NOG ZR NA

„DNEV NIK” PRO SLA VIO 69 GO DI NA IZ LA @E WA

Dr `a va pa o ri ma pla }a ku ku ruz 18 di na ra

str. 6

INTERVJU: MO MO ^O LA KO VI], FUNK CI O NER PUPS-a

Zre li smo za iz bo re str. 3

NASLOVI

Reporta`e

2 Vlast (za sada) slo`na

Ekonomija

12 Bra}a po Senti Be}kovi} i Rai~kovi}

Crna

4 Podmla|ena stara magistrala 5 I [i|ani industriju za trku imaju

13 Ubili ga talibani dok je branio francuski konvoj

Foto: B. Lu~i}

Politika

Nov in e k o j e } e s e j o { d u g o ~ i t at i

str. 14

„ELEK TRO VOJ VO DI NA” NA STAVI LA OBUSTAVU ISPORUKE ELEKTRI^NE ENERGIJE NE RE DOV NIM PLA TI [AMA

Dru{tvo

Novi Sad

Se ~a stru je od Pa lan ke do Be ~e ja pre ko No vog Sa da

15 Vlada Vojvodine u nauku ulo`ila 35 miliona evra

8 Sneg }e biti dobro posoqen 9 Drvo `ivota za davaoce `ivota

Kultura 22 Ve~eras po~iwe Novosadski yez festival

Vojvodina 11 Za bebe po 10.000 dinara 11 Bagerima na vi{edecenijski problem

Svet 23 Evropa u najve}oj krizi od Drugog svetskog rata

str. 4

AK CI JA „AR MA GE DON” NA STA VQE NA PO CE LOJ SR BI JI

Uhap {e no 18 osum wi ~e nih za pe do fi li ju

Prohladno

Najvi{a temperatura 9 °S

str. 13

SPORT

Foto: N. Stojanovi}

str. 16 – 21

n \OKOVI] U LONDONU U GRUPI S MAREJOM

n ODBOJKA[I SPREMNI ZA JAPAN

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

ZE LE NA GLA VI CA U SPO TU „HRA NA ZA DU [U”

I fu to {ki ku pus tu ri sti~ ki znak Sr bi je str. 7

2

sreda16.novembar2011.

Da~i}: Nisam ~uo da je bilo ve}ih problema na sednici Vlade Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} od ba cio je ju ~e spe ku la ci je da je na po sled woj sed ni ci Vla de Sr bi je bi lo ne sla ga wa i „ve }ih pro ble ma” iz me |u {e fa be o grad skog ti ma u di ja lo gu sa Pri {ti nom Bo ri sla va Ste fa no vi }a i dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ve ra Iva no vi }a. Da~i} je re kao da Vla da ni je tri bi na za iz no {e we po je di na~ nih po li ti~ kih sta vo va. U Sr bi ji se ne mo gu uje di ni ti ni oko jed ne te me i na `a lost to je na {a sa da {wost, oce nio je Da ~i} od go va ra ju }i na pi ta we o na vod nom su ko bu Ste fa no vi }a i

Iva no vi }a na sed ni ci vla de.”Raz li ~it pri stup ko sov skom pi ta wu je o~it, ali to je su vi {e ozbiq no pi ta we da bi se we mu pri stu pa lo na ni vou stra na~ kih su ko bqa va wa”, upo zo rio je Da ~i}. Ne mo `e mo se po hva li ti, do dao je on, „da sva ko vo li sva ko ga s ob zi rom da po sto je o~i gled ne raz li ke u po li ti~ kim sta vo vi ma, ko je se ~u ju na Ko so vu i ov de”. „Ja sno je da ne mo `e mo da se uje di ni mo ni oko jed ne te me i na taj na ~in sve tu po ka zu je mo sli ku ko ja ni je re la na. Mi slim da ni smo sla bi, ali je ~i we ni ca da ja ~i nu po ka zu je mo sa mo je din stve ni”, po ru ~io je Da ~i}.

BO RI SLAV STE FA NO VI]

Jo{ se usagla{ava datum [ef pre go va ra~ kog ti ma Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e da se jo{ usa gla {a va da tum sa stan ka s de le ga ci jom Pri {ti ne, ali da je si gur no da

}e bi ti odr `an do kra ja no vem bra. Po vo dom pi sa wa pri {tin ske {tam pe da je po sred nik EU u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per pred lo `io da sa sta nak bu de odr `an u pe tak, 18. no vem bra, {to su pri hva ti li pred stav ni ci Pri {ti ne, Ste fa no vi} je agen ci ji Be ta re kao da da tum sa stan ka „za vi si od do sta stva ri”.

– Pri {ti na li ci ti ra da tu mi ma i ti me ko je pred lo `io da tu me i da li tre ba i}i i da li je go spo din Ku per to pred lo `io – na veo je Ste fa no vi}.

On je re kao da ne vi di od ka kvog je to zna ~a ja, osim da se sa sta nak do go di {to pre i da jav nost o to me od mah bu de oba ve {te na.

– Na do brom smo pu tu da na |e mo re {e we za pre la ze i da dr `av ni or ga ni Sr bi je ka `u svoj stav o sve mu to me – re kao je Ste fa no vi}, i do dao da }e sa stan ka „si gur no bi ti do kra ja me se ca”. [ef pre go va ra~ kog ti ma Sr bi je ka zao je da se na da da }e svi pred sed ni ci op {ti na na se ve ru Ko so va do }i da nas u Be o grad na sa sta nak, na ko jem tre ba da se raz go vo ra o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma i dru gim pi ta wi ma o ko ji ma se raz go va ra s pri {tin skim vla sti ma u Bri se lu.

Pri {tin ski dnev nik „Eks pres„ pre neo je da je Ku per, ne ko li ko ne de qa na kon pre ki da raz go vo ra, „iz gle da” us peo da ube di obe stra ne u to da za jed no upra vqa ju gra ni com, ali za sa da jo{ ni je po zna to da li }e to pi ta we bi ti pred met raz go vo ra u pe tak, ako do wih do |e. Ra ni je je bi lo do go vo re no da se na pr vom sle de }em sa stan ku raz go va ra o ener ge ti ci, te le ko mu ni ka ci ja ma i re gi o nal noj sa rad wi.

File: Da Srbija dobije status Evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le za lo `io se za to da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za pri stu pa we EU u de cem bru, kao i za „ze le no sve tlo” za ot po ~i wa we kon kret nih pre go vo ra s Cr nom Go rom.

– Sr bi ja tre ba zva ni~ no da do bi je sta tus kan di da ta, pod pret po stav kom da se po no vo an ga `u je za na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom – re kao je ne i me no va ni port pa rol ko me sa ra, pre no si austrij ska no vin ska agen ci ja APA. Port pa rol je pre neo da je Fi le sa sta nak s mi ni stri ma za evrop ska pi ta wa ze ma qa ~la ni ca o po li ti ci pro {i re wa is ko ri stio da bi iz neo pre po ru ku Evrop ske ko mi si je.

– Od lu ke o to me tre ba da se do ne su na idu }oj sed ni ci Sa ve ta EU – na gla sio je on, a APA na vo di da }e se ona odr `a ti 9. de cem bra u Bri se lu.

Po zi va ju }i se na di plo mat ske kru go ve u Bri se lu, agen ci ja pre no si da Fran cu ska i Ne ma~ ka „ve o ma skep ti~ no” gle da ju na do de lu sta tu sa kan di da ta Sr bi ji. APA na vo di i da je Austri ja za do de lu sta tu sa, ako Be o grad is pu ni uslo ve, a to zna ~i da mo ra ob no vi ti di ja log s Pri {ti nom.

Odbor za KiM zaseda u petak Pred sed nik Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju Qu bo mir Kra go vi} iz ja vio je ju ~e da su na sed ni cu tog rad nog te la, na ko joj }e se u pe tak raz go va ra ti o to ku pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne, po zva ni {ef pre go va ra~ kog ti ma Bo ri slav Ste fa no vi} i mi ni star za KiM Go ran Bog da no vi}. Kra go vi} je Ta nju gu re kao da je tu sed ni cu sa zvao na osno vu iz ve {ta ja pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da, ko ji su par la men tu sti gli 11. no vem bra.

– U wi ma sto ji da nas je pre go va ra~ ki tim ured no iz ve {ta vao o ak tiv no sti ma to kom pre go va ra~ kog pro ce sa u Bri se lu, ali to ni je ta~ no jer mi po je di ne stva ri je smo ras pra vi li, ali ni smo ima li pi sa ni do ku ment. Sa da je {an sa da se po sla ni ci upo zna ju i po sta ve do -

pun ska pi ta wa i do bi ju od gvo re od {e fa pre go va ra~ kog ti ma i mi ni stra Bog da no vi }a – re kao je Kra go vi}, ko ji je i po sla nik SRS-a.

Go vo re }i o iz ve {ta ju Vla de Sr bi je o de {a va wi ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je, ko ji je Od bor raz mo trio po ~et kom no vem bra, Kra go vi} je re kao da na sed ni ci u pe tak to te lo mo `e je di no po no vo da upu ti zah tev da do sta vi do tat ni akt, ili da tra `i ob ja {we we od Vla de za {to to jo{ ni je uvek u~i ni la.

Sed ni ca Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju Skup {ti ne Sr bi je sa zva na je za 18. no vem bar u 11 sa ti, a ~la no vi tog te la tre ba da raz ma tra ju do go vo re po stig nu te u di ja lo gu s Pri {ti nom u obla sti ma ca rin skih pe ~a ta, ka ta stra, ma ti~ nih kwi ga i slo bo de kre ta wa.

POLiTikA

dnevnik

ZA KON O RE HA BI LI TA CI JI PO NO VO PRED PO SLA NI CI MA

Vlast (za sada) slo`na Za kon o re ha bi li ta ci ji po no vo }e se su tra na }i pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je, na kon {to je pre vi {e od me sec da na po vu ~en iz skup {tin ske pro ce du re. Ko pqa su se lo mi la u sa moj vla da ju }oj ko a li ci ji, a pa r tij ski su ko bi po no vo su nas vra ti li na po pri {te Dru gog svet skog ra ta. Ako se su di po sa da {wem ras po lo `e wu, „rat ne se ki re“ su za ko pa ne i Vla da je us pe la da pro na |e „sred we re {e we“.

Pr vo bit ne raz li ke od no si le su se na ulo gu rav no gor skog po kre ta u Dru gom svet skom ra tu, kao i na mo gu} nost re ha bi li ta ci je do ma }ih pri pad ni ka oku pa ci o- nih sna ga. Na kon {to je Vla da Sr bi je usvo ji la no vi tekst, po ra ni jim na ja va ma, on bi tre ba lo da do bi je po dr {ku SPO-a – jer po {tu je Za kon o pra vi ma bo ra ca Na r od n o o s lo b o d i l a~ kog ra ta, SDPS-a – jer pre ci zi ra da pra vo na re ha bi li ta ci ju ne ma ju pri pad ni ci kvi slin {kih oru `a nih fo r ma ci ja, kao i SPS-a – po {to ne sa dr `i da tum po ~et ka re ha bi li ta ci je `r ta va. No vim tek stom za do vo qan je i SVM, bu du }i da on pred vi |a da pra vo na re sti tu ci ju ima ju i oni ko ji su pri sil no u~e stvo va li na stra ni oku pa ci o nih sna ga, a ni su po ~i ni li rat ne zlo ~i ne, ni ti su u~e stvo va li u wi ho vom iz vr {e wu. U SVM-u za sa da ima ju je di no ogra du da su za ko nom za do voq ni pod uslo vom da ih ne „iz ne na de“ ne ki amand ma ni ko ji me wa ju su {ti nu – in di dvi du a li zo va we kri vi ce.

Pra vo na re ha bi li ta ci ju i vra }a we imo vi ne, po za kon skom

pred lo gu ko ji je Vla da Sr bi je usvo ji la 26. ok to bra, ima ju gra |a ni za ko je se u po stup ku re ha bi li ta ci je utvr di da ni su rat ni zlo ~in ci, dok to pra vo ne }e mo }i da ostva re pri pad ni ci oku pa ci o nih sna ga i kvi slin {kih fo r ma ci ja to kom Dru gog svet skog ra ta ko ji su po ~i ni li rat ni zlo ~in.

ih su do vi i dru gi or ga ni biv {e Ju go sla vi je pro gla si li rat nim zlo ~in ci ma. Iz to ga se iz u zi ma ju oni ko ji su do da na stu pa wa na sna gu ovog za ko na re ha bi li to va ni, oni ko ji bu du re ha bi li to va ni u skla du s ovim za ko nom, kao i oni za ko je se u po stup ku re ha bi li ta ci je utvr di da ni su iz vr {i li, od no sno u~e stvo va li

Pra vo Re ha bi li to va ni }e ima ti pra vo na po se ban pen zij ski sta` u tra ja wu od naj ma we osam go di na, me se~ nu nov ~a nu na kna du u vi si ni po lo vi ne pro se~ ne pla te u Sr bi ji, zdrav stve nu za {ti tu, pra vo na vra }a we kon fi sko va ne imo vi ne ili obe {te }e we za tu imo vi nu, pra vo na obe {te }e we za ma te ri jal nu i ne ma te ri jal nu {te tu, od no sno re ha bi li ta ci o no obe {te }e we.

Pra vo na re ha bi li ta ci ju }e ta ko ima ti oni ko ji se u skla du sa za ko nom i dru gim pro pi si ma sma tra ju bo r ci ma na rod no o slo bo di la~ kog ra ta, ali to pra vo ne }e ima ti oni ko ji su za vre me Dru gog svet skog ra ta na te ri to ri ji Sr bi je na stra da li u oru `a nim su ko bi ma kao pri pad ni ci oku pa ci o nih oru `a nih sna ga i kvi slin {kih fo r ma ci ja. Ta ko ne mo gu bi ti re ha bi li to va ni oni ko ji su od lu kom voj nog su da ili dru gog or ga na pod kon tro lom Na ci o nal nog ko mi te ta oslo bo |e wa Ju go sla vi je od da na oslo bo |e wa od re |e nog me sta pro gla {e ni za rat ne zlo ~in ce ili u~e sni ke tih zlo ~i na ili su

u iz vr {e wu rat nih zlo ~i na. Da nom oslo bo |e wa sma tra se dan ka da su pri pad ni ci Na rod no o- slo bo di la~ kog po kre ta po ~e li efek tiv no da oba vqa ju vlast u od re |e nom me stu, i to bez pre ki da.

Pra vo na re ha bi li ta ci ju ima ju i oni ko ji ma je us kra }e no ne ko pra vo sud skom ili ad mi ni stra tiv nom od lu kom or ga na Sr bi je, voj nih i dru gih ju go slo ven skih or ga na, ako su ima la ili ima ju pre bi va li {te u Sr bi ji ili dr `a vqan stvo Sr bi je, kao i oni ko ji su o{te }e ni od lu kom do ne tom pro tiv no na ~e li ma prav ne dr `a ve i stan dar di ma qud skih pra va i slo bo da.

Ome ro vi}: Re {e ne ne ja sno }e Funk ci o ner SDP-a Me ho Ome ro vi} u iz ja vi za „Dnev nik“ ka `e da su no vom ve r zi jom za ko na „ot klo we ni teh ni~ ki ne do sta ci i ne pre ci zno sti, ta ko da su re {e ne ne ja sno }e oko poj mo va i to ga na ko ga se ovaj za kon od no si“.

– Prin ci pi jel no smo do sa da bi li pro tiv jer nam sa vest, isti na i po {to va we pre ma `r tva ma i an ti fa {i sti~ koj bo r bi ni su do zvo qa va li da po dr `i mo ra ni ji pred log, u ko jem se ne vi di ko su bi li oku pa to ri i wi ho vi sa rad ni ci. Sa da je naj va `ni je da ni ko ko je po ~i nio rat ni zlo ~in, ili u we mu u~e sto vao, ne }e ima ti pra vo na re ha bi li ta ci ju. Za ko nom se ne }e mo }i po ni {ti ti sud ske pre su de jer bi to bio pre se dan. Zlo -

~in ci su odvo je ni od `r ta va – uka zu je Ome ro vi}.

Ujed no, ka `e da je „dru ga va `na ~i we ni ca to {to ne ma vre men skog ogra ni ~e wa, da se za kon ne bi do `i veo kao ide o lo {ki ili dnev no po li ti~ ki“.

– Je di no osta je pro ble ma ti~ no za {to se u ova ko te {koj eko nom skoj si tu a ci ji `e li po tom ci ma onih ko ji mo gu pod ne ti zah tev, obez be |u je me se~ na nov ~a na na kna da kao i pra vo na ma te ri jal nu i ne ma te ri jal nu {te tu. Pred lo `io sam amand man da se to bri {e jer ne raz vi je na Sr bi je i we ni gra |a ni ni su u mo gu} no sti da u bu xe ti ma za na red ne go di ne obez be de taj no vac – ob ja {wa va Ome ro vi} za „Dnev nik“.

Sre}kovi}: Sukob je {teta za SPO Pot pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Sr |an Sre} ko vi} iz ja vio je ju ~e da Glav ni od bor te stran ke tre ba da od lu ~i o to me ko }e bi ti we ni po li ti~ ki part ne ri i ka kvu }e po li ti ku stran ka vo di ti. Sre} ko vi} je oce nio da su me dij ski na pi si o su ko bu unu tar SPO-a, pri stu pa wu stran ke pro gra mu „Pre o kret” za jed no s LDP-om, kao i we go vom is kqu ~e wu zbog ne po {to va wa stra na~ ke po li ti ke „na ne li ve li ku po li ti~ ku {te tu stran ci”.

– Kao od go vo ran ~o vek, ko ji je u ovoj stran ci pu nih 19 go di na, u to me vi {e ni na ko ji na ~in ne }u u~e stvo va ti i ne }u od go va ra ti na bi lo ka kve na pa de, bez ob zi ra na to s ko je stra ne bu du do la zi li – po ru ~io je Sre} ko vi}, ko ji je i mi ni star ve ra i di ja spo re u Vla di Sr bi je.

Sre} ko vi} je na gla sio da su za we ga pro gram SPO-a i isto ri ja te stran ke „sve ti wa i cr ve no slo vo”.

Nikoli}: @arko `elim kandidaturu – @ar ko `e lim da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, ali ni je smak sve ta ako ga ne do bi je 9. de cem bra, po {to }e to obez be di ti na {a vla da – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li}.

On je za B-92, re kao da bi, ako Sr bi ja ne do bi je sta tus kan di da ta 9. de cem bra, to bio „smak sve ta za sa da {wu vla du”.

– Pri ~a o van red nim iz bo ri ma od la ga na je zbog 9. de cem bra i sa da, ako ne do bi je mo sta tus kan di da ta ta da, 10. de cem bra bi

Po stu pak re ha bi li ta ci je po kre }e se zah te vom, ko ji mo gu pod ne ti o{te }e ni gra |a ni, a po sle wi ho ve smr ti su pru `nik, van bra~ ni pa rt ner, po tom ci, pre ci, usvo ji o ci, bra }a i se stre, osta li za kon ski na sled ni ci, te sta men tal ni na sled ni ci, i to u ro ku od pet go di na od stu pa wa na sna gu za ko na. Zah tev se

svi tre ba lo da da ju ostav ku – sma tra Ni ko li}.

On je na veo da za to {to ni je do ne ta de kla ra ci ja o Ko so vu i Me to hi ji Sr bi ja 9. de cem bar ~e ka u ha o su.

– De kla ra ci jom bi smo mo gli da ka `e mo {ta mi sli mo o ba ri ka da ma, da ceo svet zna da li smo mi bi li za to ili ne. Da se upi {e u tekst de kla ra ci je da mi po dr `a va mo mir nu bor bu, ili da sta vi mo da smo sprem ni da uklo ni mo ba ri ka de i da vi di mo ko li ko }e po sla ni ka sta ti iza to ga – na gla sio je Ni ko li}.

pod no si vi {em su du nad le `nom za pod ru~ je gde je pre bi va li {te, a pod no si lac zah te va oslo bo |en je pla }a wa tro {ko va po stup ka.

Sud pri ba vqa do ka ze i po dat ke od nad le `nih dr `av nih or ga na i or ga ni za ci ja, ko ji su du `ni da ih do sta ve u ro ku od 60 da na, a sud mo `e i sa mo stal no is tra `i va ti ~i we ni ce ko je stran ka ni je iz ne la. Po si li za ko na re ha bi li tu ju se gra |a ni ~i ja su pra va i slo bo de po vre |e na do da na stu pa wa na sna gu ovog za ko na bez sud ske ili ad mi ni stra tiv ne od lu ke, kao i oni kod ko jih je po sto ja la od lu ka za de lo ko je u vre me iz vr {e wa rad we ni je bi lo od re |e no za ko nom ili su do bi li ka znu ko ja u to vre me ni je bi la pro pi sa na. Ta ko |e, po si li za ko na se re ha bi li tu ju i oni ko ji su ka `we ni za kri vi~ no de lo ne pri ja teq ske pro pa gan de zlo na mer nim i ne i sti ni tim pri ka zi va wem dru {tve no-po li ti~ kih pri li ka u ze mqi, kao i gra |a ni ko ji su po prin ci pu ko lek tiv ne od go vor no sti pro gla {e ni za rat ne zlo ~in ce, od no sno u~e sni ke u rat nim zlo ~i ni ma, a ko ji ni su iz gu bi li ju go slo ven sko dr `a vqan stvo i ni su iz vr {i li rat ne zlo ~i ne ili u~e stvo va li u wi ho vom iz vr {e wu. Po si li za ko na re ha bi li tu ju se i oso be ko ji ma je uka zom Pred sed ni {tva Pre zi du ju ma Na rod ne skup {ti ne FNRJ 1947. go di ne uki nu to dr `a vqan stvo i kon fi sko va na ce lo kup na imo vi na.

S. Stan ko vi}

MR KO WI] RE A GO VAO NA IZ JA VE DIN KI ]A I DRA [KO VI ]A

Ja sam graditeq Mi ni star in fra struk tu re Mi lu tin Mr ko wi} je `e sto ko re a go vao na op tu `be Vu ka Dra {ko vi }a i Mla |a na Din ki }a.

Li der SPO-a je, na i me, upi tao ko je Mr ko wi} i za tra `io we go vu sme nu, a pr vi ~o vek URS-a je kri ti ko vao da ni {ta ni je ura |e no u re so ru sa o bra }a ja.

– Ja sam so ci ja li sta, gra di teq, mi ni star ko ji s po no som mo `e da ka `e da za we ga go vo re de la – na veo je Mr ko wi}, od go va ra ju }i Dra {ko vi }u i Din ki }u. – Iza se be osta vqam iz gra |en most na Du na vu kod Be {ke, re mek-de lo i istin ski gra di teq ski pod vig po me |u na rod nim kri te ri ju mi ma, 180 ki lo me ta ra iz gra |e nog auto pu ta na Ko ri do ru 10, otvo re na no va gra di li {ta na ju `nom i is to~ nom kra ku Ko ri do ra 10, pr ve iz gra |e ne ki lo me tre no vog auto pu ta na Ko ri do ru 11, ob no vqe nu „Ga ze lu„, fi nan sij sku pri pre mu i pro jek te za iz grad wu ili re ha bi li ta ci ju `e le zni~ kih ko ri do ra, raz gra nat tran sport ni si stem i vi {e hi qa da kr sta ri ca

ko je pu tu ju evrop skim dru mo vi ma do no se }i dr `a vi de vi zni pri liv od vi {e sto ti na mi li o na evra...

Na opa sku li de ra SPO-a da se pri for mi ra wu Vla de zna lo ko je Mr ko wi}, mi ni star od go va ra: – Na rav no da se zna lo, za to mi je i po nu |e no me sto gra |e vin ca u Vla di, a ne po pa.

Re a gu ju }i na pro ziv ke li de ra URS-a, Mr ko wi} je na veo da je Din ki} upro pa stio i ban ke i ban kar ski si stem, uvek bio u vla sti, uti ca jan, po li ti~ ki raz i gran, ni ka da kon tro li san, na `a lost osta vqa ju }i iza se be uglav nom pro pa le pro jek te i ve li ku {te tu.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

MOMO ^OLAKOVI], FUNKCIONER PUPS-a

Zreli smo za izbore – Po do go vo ri ma ko je smo ima li na po ~et ku ovog re dov nog za se da wa Skup {ti ne, ne vi dim bi lo ka vih pro ble ma u ve zi s bi lo ko jom ta~ kom dnev nog re da. Ko li ko vi dim, iz do sa da {we ras pra ve, i u na ~e lu i o amand ma ni ma, u okvi ru vla da ju }e ko a li ci je ni je bi lo ne kih spor nih pi ta wa, ta ko da o~e ku jem da }e i gla sa we pro te }i u re du i da }e svi za ko ni i od lu ke bi ti su tra usvo je ni – pro ce wu je za „Dnev nik“ {ef po sla ni~ ke gru pe PUPS-a Momo ^olakovi} u su sret da nu za gla sa we u Skup {ti ni Sr bi je. l Vi di mo da je na ogla snoj ta bli par la men ta i mi {qe we Vla de o in ter pe la ci ji ra d i k a l a, ko ja od ba cu je op tu `be na ra ~un mi ni stra di ja spo re Sr |a na Sre} ko vi }a. O~e ku je te li da se i o to me gla sa u ~e tvr tak?

– To sve za vi si od De mo krat ske stran ke ko ja tre ba vi di sve u ve zi s tim, s ob zi rom na to da su po sla ni ci i mi ni stri iz re do va SPO-a iza bra ni u okvi ru wi ho ve li ste. Ve ro vat no da }e -

mo, uko li ko DS bu de za tra `io ta ko ne {to, pri hva ti ti da o to me raz go va ra mo, ma da do sa da ni ka vih ini ci ja ti va ni je bi lo.

l U me d i ji m a vi d i m o kon tro verz ne pri ~e da u sa moj Vla di po sto je ne ka raz mi mo i la `e wa, ka kve su va {e in for ma ci je?

– Ju ~e sam se sa stao s pot pred sed ni kom Vla de i pred -

sed ni kom na {e par ti je Jova- je to ve} do go vo re no, ili nom Krkobabi}em. U ve zi s pi - dr `i te ne ku re zer vu? ta wi ma o ko ji ma smo ras pra – Opre de qe wa smo da raz go vqa li u par la men tu, o za ko ni va ra mo u okvi ru na {e ma le ko ma i dru gim ak ti ma, ni je bi lo a li ci je SPS–PUPS–JS. O~e ne k ih pro b le m a. Je s te bi l o ku jem da }e ta ko a li ci ja na sta raz li ~i tih mi {qe wa o de kla vi ti, od no sno u}i u pred iz bor ra ci ji ko ja se pri pre ma o Ko - nu kam pa wu i iz bo re za jed no, so vu i u ve zi s tim jo{ uvek ni - kao {to smo to i ra ni je ~i ni je po stig nu ta sa gla snost. Ne - li. Me |u tim, jo{ uvek ni je bi mam in for ma ci ju da je bi lo lo kon kret nih raz go vo ra u ve raz li ke u ras pra vi o dru gim zi s tim. O~e ku jem ih to kom pi ta wi ma na Vla di i u sa mom ovog i na red nog me se ca. ra du Vla de. l Da li vas mo `da part ne ri krit ku ju jer ste vi i l Sva ko dnev no se u me di ji ma spe ku li {e o to me Kr k o b a b i} vi | e n i u dru ka d a }e bi t i {tvu na p red iz b o r i, ka k o wa ka?

Bi l o je raz l i ~ i t ih se va m a ~i n i, – Ne, ni ka ko, mi {qe wa o kad je pra v i mi ima mo ko rek de kla ra ci ji ko ja se tan od nos u okvi mo me nat?

– Mo ram re }i pri pre ma o Ko so vu ru na {e ko al ci jed n u isti n u, je, s qu di ma s ko i u ve zi s tim jo{ svoj li~ ni stav. ji ma ja ko mu ni uvek ni je po stig nu ta ci ram i vi |am se Po at m os f e r i sa gla snost ko ja vla da u par – Da ~ i } em, Ru la men tu i po na `i } em, Ba j a t o {a wu par ti ja i sa mih po sla ni vi }em ... ima mo ko rekt ne od no ka, zre li smo za iz bo re. Me |u se, ni ko nam u ve zi s tim ne za tim, ka k o je do g o v o r e n o u me ra. To je na {a stvar, PUPS okvi r u vla d a j u } e ko a l i c i j e, je sa mo stal na par ti ja, opre de jo{ uvek sto ji stav i opre de qu je mo se za ra zno ra zne va ri qe we da se na iz bo re ide na jan te i mo de le. Ali, u sva kom pro le }e, od no sno u apri lu ili slu ~a ju, po {tu je mo tu na {u ko ma ju na red ne go di ne. a l i c i j u i odr ` a v a m o ve o m a pri sne, ko rekt ne, mo gu re }i l SPS stal no po na vqa da `e li da va {a „ma la ko a li ~ak i vr lo pri ja teq ske i dru ci ja“ osta ne na oku pu i na gar ske od no se. na red nim iz bo ri ma, da li S. Stankovi}

POZNATI RE@ISER I STRANA^KI FUNKCIONER PREDSTAVIO U NOVOM SADU 15 MERA SDP-a SRBIJE

Jug Radivojevi}: Politike svima preko glave, ali je Qaji} konkretan Pot pred sed nik So ci jal de mo krat ske pa r ti ja Sr bi je Jug Radivojevi} pred sta vio je ju ~e u No vom Sa du na kon fe ren ci ji na no vi na re Plat for mu de lo va wa te stran ke, ko ja sa dr `i 15

li ti ke – re kao je po zna ti po zo ri {ni re `i ser Jug Ra di vo je vi}, do da ju }i da on ni je po li ti ~ar, ali da je we gov mo tiv za ula zak u po li ti ku bio „vi zi ja i kon kret nost” pred sed ni ka

ti ra we dr `av ne ad mi ni stra ci je na 23.000 za po sle nih, ra ci o- na li za ci ja di plo mat skih pred stav ni {ta va i na gla sak na eko nom sku di plo ma ti ju, pro gre siv na sto pa opo re zi va wa – „oni ko ji ima ju vi {e, pla }a ju vi {e”, spa ja we svih in sti tu ci ja ko je se ba ve sub ven ci ja ma i pod sti ca ji -

sreda16.novembar2011.

3

ZA LUSTRACIJU I PROTIV WE

^anak: Nikad nije kasno – S lu stra ci jom se ni ka da ne mo `e za ka sni ti – po ru ~io je ju ~e li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Nenad ^anak, ko men ta ri {u }i ini ci ja ti vu te stran ke da se pro du `i va `e we Za ko na o lu stra ci ji.

Ilu stru ju }i tu iz ja vu, li der LSV-a je pod se tio na to da je Dru gi svet ski rat za vr {en pre 66 go di na, a da jo{ `i vi na ci sti „ne mo gu mir no da spa va ju”. Me |u pr vi ma ko ji tre ba da po dr `e pro du `e we va `e wa za ko na i ob ja sne „ne ~i stu sa vest” ^a nak vi di pri pad ni ke So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je.

– Tre ba da do ka `u da su se kao ozbiq ni qu di su o ~i li s pro -

{lo {}u –^an ko ve su re ~i, pot kre pqe ne na rod nom umo tvo ri nom „{u ga vo pra se se naj vi {e ~e {e”.

Ne ko li ko me se ci pred iz bo re pred sed nik LSV-a ne ve ru je u to da }e bi ti „sna ge i vo qe” da `e qa Li ge i bu de is pu we na.

– To ne zna ~i da po stu pak za pro me nu za ko na i pro du `e tak we go vog va `e wa ni je u pro ce du ri, ve} sa mo da je s we ga ski nu ta ozna ka hit no – ob ja {wa va ^a nak u iz ja vi Ta nju gu.

Li ga, SPO i de mo kra te su, ka ko tvr di, sprem ni na to da po dr `e lu stra ci ju i to tre ba da u~i ne i osta le stran ke, po seb no SPS.

Da~i}: Narod je najboqi lustrator Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivica Da~i} iz ja vio je ju ~e da ne ma smi sla pri ~a ti o lu stra ci ji 11 go di na na kon de mo krat skih pro me na.

– Na rod je naj bo qi lu stra tor, on je vr hov ni po li ti~ ki su di ja i na iz bo ri ma od lu ~u je o to me ko ga na gra |u je, a ko ga ka `wa va – re kao je Da ~i}, ko men ta ri {u }i zah tev Li ge so ci jal de mor ka ta Voj vo di ne za pro du `e we Za ko na o lu stra ci ji.

Da ~i} je, po sle otva ra wa pu ta M22.1 na prav cu In |i ja – No vi Sad, na gla sio da re van {i zam ni ko me ne do no si do bro, po seb no u te {kim uslo vi ma u ko ji ma se da nas `i vi i u ko ji ma „ne do sta ju qu di ko ji do no se do bre od lu ke”.

SPO: Strah i pravda Srp ski po kret ob no ve ju ~e je sa op {tio da se i na kon 11 go di na od de mo krat skih pro me na u Sr bi ji, za ko je je oce nio da ni su bi le ko re ni te, do sled no za la `e za do no {e we Za ko na o lu stra ci ji i o otva ra wu do si jea taj nih slu `bi.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu Po kra jin skog od bo ra SPO-a, do no {e we tih za ko na omo gu }i lo bi istin ske pro me ne u svim sfe ra ma dru {tva, po seb no bez bed no snih slu `bi, po li ci je i pra vo su |a. Povodom izjava predsednika Socijalisti~ke partije Srbije Ivice Da~i}a da „nema smisla

pri~ati o lustraciji 11 godina nakon demokratskih promena”, SPO je ocenio da to predstavqa „strah onih koji su se oglu{ili o zakon tokom totalitarnih re`ima Jopisa Broza i Slobodana Milo{evi}a da }e ih kona~no sti}i ruka pravde”. „Zakon o lustraciji ne predstavqa revan{izam, kao {to to Da~i} smatra, ve} preduslov stvarawa demokratskog dru{tva u Srbiji jer je u mnogim oblastima posledwih 11 godina jednostavno protra}eno”, navodi se u saop{tewu.

kul tu re u Po kre tu „Pre o kret”, ko ji tra `e pro me nu dr `av ne ko sov ske po li ti ke, Ra di vo je vi} je ka zao da sva ko ima pra vo da po dr `a va od re |e nu po li ti ku, a da je u SDPS-u po gled na to u sa gla sju s Vla dom Sr bi je.

On je na ja vio da }e u pe tak u In |i ji bi ti osno van 160. od -

Podjednako va`ni svi gra|ani i teritorije Na pi ta we no vi na ra o po lo `a ju Voj vo di ne, pot pred sed nik SDPS-a Jug Ra di vo je vi} re kao je da ta stran ka Sr bi ju vi di kao je din stve nu dr `a vu. U woj su, do dao je, sva ki gra |a nin i te ri to ri ja pod jed na ko va `ni.

me ra pla ni ra nih za spr o vo |e we u ~e ti ri go di ne.

– @i vi mo u vre me ka da je po li ti ke svi ma pre ko gla ve, ka da }e ap sti nen ci ja bi ti ve }a ne go ika da i ka da se qu di klo ne po -

stran ke Rasima Qaji}a. – Na toj kon kret no sti se i ba zi ra na{ pro gram.

Me |u 15 me ra su na ve de ni: pa r la ment sa 150 po sla ni ka i vla da s naj vi {e 15 ~la no va, li mi -

ma pri vred nog raz vo ja, otva ra we kan ce la ri je za stra ne ula ga ~e, naj ma we {est od sto BDP-a za obra zo va we, a pet od sto bu xe ta za po qo pri vre du...

Ra di vo je vi} je re kao SDPS ima i „ni {ta ma we va `nu” Plat for mu o re {a va wu pro ble ma na KiM. Ko men ta ri {u }i an ga `man svo jih ko le ga iz

bor stran ke, dok je pred sed nik Po kra jin skog od bo ra Zdravko Jelu{i} na veo da }e ti me, po sle dve go di ne ra da, bi ti kom ple ti ra na we na in fra struk tu ra u Voj vo di ni.

Je lu {i} je do dao da stran ka ima oko 10.000 ~la no va u Voj vo di ni, a u ce loj Sr bi ji oko 52.000.

S. N.

REKLI SU \eli}: Te{ki dani pred Srbijom

Pajti}: Zajedno na sve izbore

Filipovski: Vlast ~eka 9. decembar

– Pred Sr bi jom su po no vo te {ki da ni na evrop skom pu tu – iz ja vio je – pot p red s ed n ik Vla d e za evrop ske in te gra ci je Bo`idar \eli}, na vo de }i da Be o grad ~i ni sve da bi po ve }ao {an se na {e ze mqe da 9. de cem bra, u Evrop skom sa ve tu, li de ri EU da ju ze le no sve tlo za sta tus kan di da ta. – Mo ra mo pre vas hod no ra di ti na uslo vi ma ko je je pre do ~i la Evrop ska ko mi si ja, a to je da se po no vo us po sta vi di ja log s Pri {ti nom i da se pri me ne oni do go vo ri ko ji su ve} po stig nu ti.

To je uslov svih uslo va. Ra di se na dva ko lo se ka – da se ob no vi di ja log s Pri {ti nom i da bi se vo de }e ~la ni ce Uni je ube di le u to ko li ki je na pre dak Sr bi ja u~i ni la na mno gim po qi ma.

– Ne po sto ji ni eko nom ski ni po li ti~ ki raz log ko ji bi oprav dao po se ban ter min iz bo ra u Voj vo di ni, mi mo da tu ma za lo kal ne i par la men tar ne iz bo re – re kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bojan Pajti} „Ve ~er wim no vo sti ma”. On je mi {qe wa da }e se i na svim bu du }im iz bo ri ma u Voj vo di ni pri me wi va ti me {o vi ti, a ne pro por ci o nal ni si stem, ka kav je na sna zi na re pu bli~ kim iz bo ri ma. „Ka da se po sla ni ci bi ra ju ve }in skim si ste mom, bi ra ~i ta~ no zna ju za ko ga su gla sa li, ko ga da kri ti ku ju i da po zo vu na od go vor nost „, ob ja snio je Paj ti}, oce niv {i da bi i za re pu bli~ ki par la ment bi lo ko ri sno ka da bi se od re |e ni broj po sla ni ka bi rao ve }in skim si ste mom.

Pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Dubravka Filipovski iz ja vi la je ju ~e da je „o~i gled no” da ak tu el na vlast ~e ka 9. de cem bar i da }e po sle to ga ras pi sa ti van red ne par la men tar ne iz bo re.

– O~i gled no je da se ~e ka 9. de cem bar, ka da }e bi ti ob ja vqe no da li je Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta, i po sle to ga }e Vla da, ko ja je pot pu no u ra su lu, ras pi sa ti van red ne iz bo re – re kla je Du brav ka Fi li pov ski na stra na~ koj pres-kon fe ren ci ji.

Po we nim re ~i ma, ne shva tqi vo je i ne do pu sti vo {to je na ja vqe no do no {e we no ve de kla ra ci je o Ko so vu na ko ju se ~e ka lo 15 da na, da bi pred sed nik Sr bi je i pred sed ni ca Skup {ti ne re kli da taj do ku ment ne }e mo do ~e ka ti. To je iz raz ne sa mo ne je din stva ve} i ne mo }i Vla de Sr bi je, oce ni la je ona.

Fo to: F. Ba ki}

URS PREDSTAVIO KANDIDATE ZA POKRAJINSKU SKUP[TINU

Vojvodini nedostaje dobar zakon o finansirawu Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, pred vo |e ni stran kom G17 plus, pred sta vi li su ju ~e u Srp skom na rod nom po zo ri {tu u No vom Sa du 30 kan di da ta iz svih ve }ih op {ti na Po kra ji ne za Skup {ti nu Voj vo di ne. Me |u bu du }im kan di da ti ma ta ko su se na {la ime na, iz me |u osta lih, Jadranke Beqan-Balaban, Borisa Barjaktarovi}a, Dalibora Novakovi}a, Sa{e Pavlova i dru ga.

Pred sta vqa ju }i pro gram URS-a pred sed nik G17 plus Mla|an Dinki} je re kao da je si gu ran u to da }e URS u dva iz bor na ci klu sa osvo ji ti gla so va ko li ko je Milan Pani} osva jao de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

– Voj vo di na je po po sled wem po pi su iz gu bi la 115.000 sta nov ni ka.

Je di ni grad ko ji ni je gu bio sta nov ni {tvo je No vi Sad. To go vo ri da je Voj vo di na jed na ko cen tra li zo va na kao Re pu bli ka, {to mo ra da se zna – na gla sio je Din ki}. – De cen tra li za ci ju mo ra mo iz ve sti do kra ja, naj va `ni ji za da tak ko ji ima mo je da no vac ko ji sa da osta je u lo kal nim sa mo u pra va ma ode na pra ve pro jek te.

Din ki} je kri ti ko vao po kra jin sku ad mi ni stra ci ju, go vo re }i da je za po sled wih de set go di na u~i ni la ma lo {ta.

– Voj vo di ni ne do sta je do bar za kon o fi nan si ra wu, a oni ko ji sa da ima ju ap so lut nu ve }i nu u Po kra ji ni se pla {e da to tra `e od Be o gra da – re kao je Din ki}.

Po we go vim re ~i ma, no vac, imo vi na i nad le `no sti su ono {to Voj vo di na, ali i svi osta li re gi o ni u Sr bi ji, mo ra ju do bi ti.

Gost URS-a, ame ri~ ki bi sni smen Mi lan Pa ni} na gla sio je da se jo{ de ve de se tih za la gao za to da Vla du vo de eks per ti, {to ta da ni je mo glo pro }i. Da nas ka `e da je su vi {e od sta rog po li ti~ kog si ste ma u Sr bi ji i da qe na sna zi.On je na gla sio da sve par ti je mo ra ju da se slo `e o ula sku u EU jer bez to ga ne ma bu du} nost.

Pred stav ni ci URS-a osvr nu li su se i na bor bu pro tiv be le ku ge, po tre bu do no {e wa no vog iz bor nog za ko na i di rekt nog iz bo ra gra do na ~el ni ka i pred sed ni ka op {ti na.

P. K.

4

ekonomija

sreda16.novembar2011.

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

In fla ci ja naj ve }i pro blem Pri o ri te ti Sr bi je u 2012. go di ni tre ba lo bi da bu du pri p re m e za pre g o v o r e o ~lan stvu u EU, fi skal ne re for me i na sta vak di na ri za ci j e, oce n i l a je Evrop s ka ban k a za ob n o v u o raz v oj (EBRD) u Iz ve {ta ju o tran zi ci ji ob ja vqe nom ju ~e.

EBRD je oce nio da je pri vre da Sr bi je po ka za la „ne ke zna ke” opo rav ka od kri ze i u 2011. go di ni se o~e ku je pri vred ni rast od 2,1 po sto, ali je in fla ci ja i da qe zna ~aj no iz nad sto pa ra sta ce na u re gi o nu.

Po pro ce na ma EBRD-a, in fla ci ja u Sr bi ji na kra ju 2011. go di ne bi }e 7,9 po sto.

U Iz ve {ta ju o tran zi ci ji EBRD pra ti na pre dak 29 ze ma qa, a Sr bi ja je me |u 12 dr `a va ko je su ostva ri le na pre dak u ne koj obla sti.

„ELEKTROVOJVODINA” NASTAVILA OBUSTAVU ISPORUKE ELEKTRI^NE ENERGIJE NEREDOVNIM PLATI[AMA

Se ~a stru je od Pa lan ke do Be ~e ja pre ko No vog Sa da U na stav ku ak ci je ob u sta vqa wa is po ru ke elek tri~ ne ener gi je po tro {a ~i ma ko ji ima ju du go va wa po pret hod nim ra ~u ni ma, da nas }e 40 mon ter skih eki pa „Elek tro di stri bu ci je No vi Sad“ is kqu ~i va ti stru ju ne u red nim pla ti {a ma. Ka ko je sa op {te no iz tog or ga ni za ci o nog de la „Elek tro voj vo di ne“, iz da to je 1.200 na lo ga za is kqu ~e we stru je na te ri to ri ji No vog Sa -

Pro se~ na dnev na po tro {wa stru je u Sr bi ji, na te ri to ri ji ko ju snab de va EPS, to kom po sled wih ne ko li ko da na je oko 114 mi li o na ki lo vat-sa ti, {to je oko se dam po sto vi {e u od no su na plan, re ~e no je ju ~e u EPS-u.

Taj ni vo dnev ne po tro {we uobi ~a jen je za de cem bar, ka `u u EPS-u, i na vo de da je po ve }a we po tro {we stru je po sle di ca pre la ska de la po tro {a ~a s ga sa na elek tri~ nu ener gi ju.

Pod mla |e na sta ra ma gi stra la

tvo re na na oko dve sed mi ce. Vi ce pre mi jer je na gla sio da je ova de o ni ca ve o ma va `na i da }e po slu `i ti kao al ter na tiv na sa o bra }aj ni ca u okvi ru pla no va za Ko ri dor 10.

Mi ni star je na ja vio da }e Di rek ci ja za pu te ve i vla de Sr bi je i Voj vo di ne u na red nom pe ri o du bi ti po sve }e ne ba{ al ter na tiv nim pu te vi ma, oce niv {i da je ova de o ni ca naj bo qi pri mer ka ko se mo `e is ko ri sti ti Ko ri dor 10.

Za vojvo|anske drumove 400 miliona evra –Pre go va ra mo sa Svet skom i evrop skim ban ka ma za odo bra va we kre di ta od oko 400 mi li o na evra, ko ji bi bio utro {en na jo{ ne ke put ne de o ni ce u Voj vo di ni. Pre sve ga to je put Pe tro va ra din – Srem ski Kar lov ci, Ba~ ka To po la – Fe ke ti}... u na red ne tri go di ne – is ta kao je Drob wak. otva ra wu za jed no s ge ne ral nim di rek to rom „Pu te va Sr bi je” Zo ra nom Drob wa kom i po mo} ni kom pred sed ni ka op {ti ne In |i ja Pe trom Fi li po vi }em.

Put M22.1 da ti ra iz pe ri o da pred Dru gi svet ski rat, na pra vqen je od be ton skih plo ~a i, ka ko su pod se ti li zva ni~ ni ci, ni ka da do sa da ni je u pot pu no sti re kon stru i san, „ma da je ne bro je no pu ta pre pra vqan i kr pqen”.

Sa o bra }aj ni ca je sa da pot pu no re kon stru i sa na i pro {i re na dva me tra, teh ni~ ki pre gled pu ta bi }e oba vqen na pro le }e, ka da }e se sta vqa ti i ha ba ju }i sloj, zbog ~e ga }e ta de o ni ca bi ti pri vre me no za -

da, Ka }a, ^e ne ja, Bu di sa ve, Rim skih [an ~e va, Ba~ ke Pa lan ke, Mla de no va, Be ~e ja, Ba~ kog Pe tro vog Se la, Ra di ~e vi }a, Ba~ kog Gra di {ta, @a bqa, Te me ri na i ^u ru ga.

Po seb na eki pa tog pred u ze }a sva ko dnev no, van rad nog vre me na, no }u i pra zni ci ma, kon tro li {e mer na me sta kod „ci qa nih ku pa ca“ ra di ot kri va wa neo vla {}e ne po tro {we, od no sno kra |e elek -

Ve} se vidi napu{tawe gasa

REKONSTRUISAN DEO PUTA NOVI SAD – BEOGRAD OD IN\IJE DO GLADNO[A

Put od In |i je do Glad no {a (M22.1), ko ji je za vr {en me sec i po pre na ja vqe nog ro ka i ko {tao oko ~e ti ri mi li o na evra, sve ~a no je ju ~e otvo ren.

– Ra do vi na re kon struk ci ji pu ta, sta rog oko 80 go di na, po ~e li su 25. av gu sta i sa da su okon ~a ni na za do voq stvo sta nov ni ka Voj vo di ne – is ta kao je za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, ko ji je pri su stvo vao

dnevnik

– Sve ovo tre ba spo ji ti s osta lim funk ci ja ma ko je Ko ri dor 10 ima kroz Voj vo di nu – na veo je Da ~i}. – Ovo je va `an po du hvat, ima ju }i u vi du da naj ve }i deo sa o bra }aj nih ne sre }a na sta je zbog ne pri la go |e ne br zi ne, i to ba{ na do brim de o ni ca ma pu ta.

On je do dao da je u re kon struk ci ji ovog pu ta utro {en kva li te tan ma te ri jal, ka ko bi pod lo ga mo gla da iz dr `i ‘’te {ke ka mi o ne’’.

Drob wak je na veo da je put ura |en po seb nim teh no lo gi ja ma, a da }e na sta vak ra do va na ovoj lo ka ci ji u Voj vo di ni usle di ti na pro le }e, s ob zi rom na to da sle de lo {i vre men ski uslo vi.

E. Dn.

Ne ma blan ko ot pi sa du ga za do pri no se Po re ska upra va Sr bi je pod se ti la je po re ske ob ve zni ke ko ji ma je odo bre no mi ro va we du ga iz 2008.go di ne po osno vu do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we da do kra ja 2011. go di ne tre ba da iz mi re te ku }i dug.

Iz mi re we te ku }eg du ga je uslov za ot pis du ga iz mi ro va wa iz 2008. go di ne, ka ko ta oba ve za ne ni bi la pri nud no na pla }e na, za jed no sa ka ma tom. Za ko nom o mi ro va wu i ot pi su du ga po osno vu do pri no sa za oba ve zno zdrav stve no osi gu ra we omo gu }e no je ob ve zni ci ma ko ji su na kra ju 2008. go di ne ima li dug po tom osno vu da pod ne su zah tev da im ta oba ve za mi ru je do kra ja 2011. go di ne. U slu ~a ju da du `ni ci re dov no iz mi ru ju te ku }e oba ve ze od ja nu a ra 2009. do kra ja 2011. go di ne, u ja nu a ru 2012. bi }e im ot pi san dug za ko ji je odo bre no mi ro va we.

tri~ ne ener gi je. „Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad“ ape lu je na po tro {a ~e da svo je ra ~u ne za stru ju iz mi re na vre me, do 19. no vem bra, da bi iz be gli ne pri jat no sti zbog is kqu ~e wa stru je i do dat ne tro {ko ve za po nov no ukqu ~i va we, ko ji iz no se od 1.850

do 4.200 di na ra. Po tro {a ~i ko ji ured no iz mi ru ju oba ve ze ima ju po pust u pla }a wu ra ~u na za stru ju od pet do 35 od sto.

U sa op {te wu je na ve de no da }e sa mo ured nim pla }a wem ra ~u na „Elek tro voj vo di na“ bi ti u sta wu da re dov no odr `a va elek tro e ner -

get ski si stem i svo jim kup ci ma ta ko obez be di kva li tet nu i stal nu is po ru ku elek tri~ ne ener gi je.

Ina ~e, tre ba pod se ti ti i na to da Elek tro pri vre di Sr bi je gra |a ni i pri vre da za po tro {e nu elek tri~ nu ener gi ju du gu ju 71,5 mi li jar du di na ra, to jest oko 700 mi li o na evra, od ~e ga do ma }in stva du gu ju 39,2 mi li jar di di na ra, ili oko 390 mi li o na evra.

Gra |a ni sve te `e iz mi ru ju ra ~u ne, a za ni mqi vo je da bi se od nov ca ko ji se du gu je mo gla iz gra di ti ~i ta va jed na no va elek tra na.

Ipak, op {te je po zna to da su ma wa i si ro ma {ni ja do ma }in stva za pra vo naj re dov ni je pla ti {e ra ~u na za stru ju, dok se me |u naj ve }e du `ni ke EPS-a ve} go di na ma svr sta va ju ve li ki pri vred ni si ste mi, i to oni u vla sni {tvu dr `a ve.

E. Dn.

TREBA LI OPADAJU]I DINAR KONA^NO FIKSIRATI ZA EVRO

Ne ma si gur nog kur sa u ne si gur noj dr `a vi Ot ka ko je no be lo vac Ro bert Man del po me nuo da bi Sr bi ji do bro do {ao fik sni kurs di na ra, i do ma }i te o re ti ~a ri sve ~e {}e uzi ma ju ovu op ci ju kao ne {to {to bi bi lo do bro. Po seb no se de ba ta po ve la po sled wih da na, ka da je kurs di na ra opet kre nuo da pa da, a ne ma li broj eko no mi sta tvr di da je zbog tog po sled weg kli za wa do ma }e va lu te dr `a va pre {la do zvo qe nu gra ni cu jav nog du ga od 45 po sto BDP-a.

Ta ko je ne dav no di rek tor eko nom skog pro gra ma Cen tra za no vu po li ti ku Go ran Ni ko li} re kao da bi fik sni kurs po mo gao Sr bi ji da u na red nih ~e ti ri-pet go di na sve de in fla ci ju na ~e ti ri po sto. On pred la `e da se kurs fik si ra na 15 do 25 od sto ni `em ni vou ne go do sa da. Ne ga tiv ne pso le di ce bi le bi po ve }a we in fla ci je do 2014. go di ne. To bi do ve lo do krat ko traj nog pa da kon ku rent no sti srp ske pri vre de, {to bi se mo glo iz be }i raz bo ri tom po li ti kom ce na. To ne bi od go va ra lo {pe ku lan ti ma, uvo zni ci ma i jav nom sek to ru. S dru ge stra ne, fik si ra we di na ra do bro bi do {lo ne za po sle ni ma i dru gim so ci jal no ugro `e ni ma jer bi se po ve }a le sub ven ci je za za po {qa va we i dru gi pod sti ca ji. Ni ko li} sma tra da bi u tom slu ~a ju re al na jav na po tro {wa bi la ma wa, a to bi oto vri lo pro stor da se re a li zu ju pro jek ti iz obla sti in fra struk tu re. On pod se }a na to da na Bal ka nu sa mo

Fik si ra we di na ra do bro bi do {lo ne za po sle ni ma i dru gim so ci jal no ugro `e ni ma jer bi se po ve }a le sub ven ci je za za po {qa va we i dru gi pod sti ca ji Sr bi ja i Ru mu ni ja ne ma ju fik sni kurs.

O do brim stra na ma fik snog kur sa ne dav no je go vo rio i pred sed nik Sa ve za eko no mi sta Sr bi je Dra gan \u ri ~in. On sma tra da in ve sti to ri ni su sprem ni da ula `u ako kurs ni je sta bi lan.

Ob ja {wa va da je za fik si ra we di na ra neo p hod no da Vla da vo di od go vor nu bu xet sku po li ti ku i da se us po sta vi kon ku ren tan kurs, te da cen tral na ban ka u tom slu ~a ju tre ba da bu de sprem na na

to da upra vqa kom po nen ta ma de vi znog ri zi ka.

Is ku stva s fik snim kur som ima ju u Bo sni i Her ce go vi ni, a pred sed nik Od bo ra za ban kar stvo ta mo {weg udru `e wa eko no mi sta SVOT Alek san dar Qu bo ja ka `e da on omo gu }a va ve }u sta bil nost i ma we gu bit ke, od no sno da ne do |e do va lut nog ri zi ka ko ji uti ~e na po ve }a we ce na i in fla ci ju.

– U Sr bi ji sa sva kom pro me nom vred no sti di na ra su o ~a va te

se s ra stom ce na i po ra stom in fla ci je, a to je auto mat ski udar na stan dard – ob ja {wa va Qu bo ja.

– Ako u ne koj ze mqi do |e do po ve }a wa va lut nog ri zi ka, to od mah zna ~i i ve }i kre dit ni ri zik.

– Za da tak kur sa je da ujed na ~i iz voz i uvoz – ka da su oni u rav no te `i, ni je te {ko od re di ti ga – ka `e eko nom ski eks pert dr Da ni jel Cvje ti ~a nin. – Kod nas je si tu a ci ja dru ga ~i ja: be le `i mo de fi cit, a on se od go di ne do go di ne kre }e od pet pa ~ak do osam mi li jar di evra. To me tre ba do da ti i raz li ~i te in te re se, re ci mo, ve o ma ja kog uvo zni~ kog lo bi ja ko jem od go va ra da di nar jak. Pre ma to me, taj fik sni kurs bi bi lo ve o ma te {ko od re di ti a da bu de u in te re su svih.

Eko no mi sta Si ni {a Osto ji} pod se }a na to da fik sni kurs tre ba i bra ni ti, te da bi u sklo pu ce le pri ~e tre ba lo raz mi sli ti i o to me.

Svi oni ko ji su „za” ili „pro tiv” ima ju vre me na za raz mi {qa we. Sa vet nik pre mi je ra Ju rij Ba jec ob ja snio je da bi fik sni kurs do veo u pi ta we aran `man s MMF-om. Ta ko da je sa svim iz ve sno da }e mo i da qe ima ti sva ko dnev ne pro me ne na kurs noj li sti.

Uosta lom, i Ro bert Man del je Sr bi ji pre po ru ~io fik sni kurs, ali tek ka da iz ba lan si ra bu xet i sma wi in fla ci ju.

Dru gim re ~i ma, oda kle god da kre ne mo, za vr {i mo na to me da in fla ci ju tre ba sma wi ti.

D. Vujo{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Unisoft, Kawi`a

300,00

480

480

Jugometal, Beograd

20,24

101

505

Galenika Fitofarmacija, Zemun

20,03

1.840

5.722.400

Trgovina 22, Kragujevac

10,00

1.100

46.200

2,14 Promena %

430 Cena

128.655 Promet

-11,89

600

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom Ratar, Ja{a Tomi}

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,31

1.804

5.095.174

NIS, Novi Sad

-0,92

643

15.578.292

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.853

0,00

Imlek, Beograd

0,05

2.205

332.904

Soja protein, Be~ej

0,00

560

6.048.000

60.000

Energoprojekt holding, Beograd

2,14

430

128.655

Agrobanka, Beograd

-3,99

4.016

1.076.413

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,94

505

805.588

Jubmes banka, Beograd

-0,35

14.350

143.500

Univerzal banka, Beograd

-8,73

2.510

2.510

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,06

1.710

354.020

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.200

0,00

Alfa plam, Vrawe

Dinara, Beograd

-11,89

252

63.000

Homoqe, @agubica

-10,26

350

1.053.500

Ratko Mitrovi}, Beograd

-9,09

450

11.250

Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,73 Promena %

2.510 Cena

2.510 Promet

-0,92

643

15.578.292

NIS, Novi Sad

BELEX 15 (532,41 -0,97)

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

560

6.048.000

0,00

7.500

0,00

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

370

794.760

Tigar, Pirot

0,00

495

49.945

Pobeda, Boka

0,00

400

196.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

356

0,00

Ravnica, Bajmok

0,00

355

159.750

Svi iznosi su dati u dinarima

DA NAS ZAVR [E TAK RAZ GO VO RA O ARAN @MA NU

MMF tra`i ~ist buyet

Razgovori predstavnika Srbije i misije Me|unarodnog monetarnog fonda, povodom prve revizije aran`mana „iz predostro`nosti„, bi}e okon~ani najverovatnije danas, re~eno je Tanjugu u kabinetu predsednika Vlade Srbije.

Razgovori srpskih vlasti i misije MMF-a, u okviru prvog kvartalnog razmatrawa rezultata u sprovo|ewu aktuelnog stend-baj aran`mana „iz predostro`nosti„, uz odobreni kredit od 1,1 milijarde evra, po~eli su na nivou tehni~kih eksperata 3. novem-

bra u Beogradu. Zvani~ni razgovori po~eli su u sredu, 9. novembra, plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije, a tog dana delegacija MMF-a sastala se i s premijerom Srbije Mir kom Cvet ko vi }em.

Tokom posete misije, koju ovom prilikom predvodi regionalni predstavnik MMF-a za Centralnu i Isto~nu Evropu Mark Alen, razmatrana su teku}a makroekonomska kretawa u zemqi i izgledi za privredni rast ove i naredne godine, kao i sprovo|ewe monetarne politike, primena dogovorenih mera fiskalne politike u kontekstu ja~awa fiskalne odgovornosti i strukturne mere. Pro{le nedeqe delegacija MMF-a razgovarala je s potpredsednicom Vlade Ve ri com Ka la no vi} o planirawu buxeta za 2012. godinu i tada je zajedni~ki konstatovano da buxet za narednu godinu mora da se oslawa na sopstvene snage {to je mogu}e vi{e, pogotovo imaju}i u vidu te{ku ekonomsku situaciju u celoj evrozoni.

sreda16.novembar2011.

5

SPOQ NI DUG SR BI JE PO RAS TAO OD PO ^ET KA GO DI NE

Dr`ava rasipa, a gra|ani i privreda be`e iz dugova Spoqni dug Srbije blago je pove}an je od po~etka ove godine, pokazuju podaci Narodne banke. Me|utim, vi{e od toga razlog za brigu daje ~iwenica da se pove}ao spoqni dug dr`ave, dok je zadu`ewe banaka i privrede u inostranstvu smaweno.

Prema preliminarnim podacima NBS-a, ukupan spoqni dug Srbije u septembru je bio 23,9 milijarde evra, dok je jo{ u januaru on iznosio 23 milijarde.

I dok se privatni dug inostranstvu u tom periodu ~ak i smawio nekoliko stotina miliona evra, dr`ava je nastavila da se zadu`uje pa su wene spoqne obaveze u tom periodu nastavile da rastu.

Tako je dugoro~ni dug javnog sektora od po~etka godine narastao gotovo milijardu i po evra, s devet na 10,4 milijardi, koliko je iznosio u septembru.

S druge strane, dugoro~ni dug privatnog sektora donekle je smawen, za 160 miliona evra, i sada iznosi 12,6 milijardi.

Smawene su i kratkoro~ne obaveze banaka i preduze}a, i to za oko 380 miliona evra.

U javni dug ulaze zadu`ewa NBS-a, Vlade, Vladinih fondova i agencija te lokalnih samouprava. Pod privatnim dugom se smatraju krediti koje su preduze}a direktno uzela u inostranstvu, kao i novac koje su banke donele i plasirale ga privredi i stanovni{tvu.

Ovakav razvoj doga|aja ne mo`e biti dobar za srpsku ekonomiju iz vi{e razloga. ^iweni-

BU DU] NOST IZ UGLA SRP SKIH KOM PA NI JA

Strah od pada izvoza

Firme u Srbiji u narednih tri do {est meseci o~ekuju da }e biti smawen obim inostranih poruxbina robe, ali i doma}ih, zbog smawewa tra`we na tr`i{tu, kao i spla{wavawe pozitivne dinamike industrijske proizvodwe.

Ovakva o~ekivawa prisutna su u svim robnim grupama. Mogu}a su samo kratkotrajna sezonska pozitivna odstupawa, ali zakonomernost negativnih tendencija u prilivu doma}ih i inostranih poruxbina ne}e biti naru{ena, ocewuje se u analizi koju je objavio Institut za tr`i{na istra`ivawa (IZIT).

Septembarska anketa, kakvu IZIT sprovodi svakog meseca na reprezentativnom uzorku preduze}a, pokazala je i da oko 27 odsto anketiranih ra~una na popravqawe po-

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

slovne klime, dok weno pogor{awe o~ekuje 40 odsto. Rezultati su ne{to boqi nego prethodnog meseca, kada je 15 odsto anketiranih preduze}a prognoziralo popravqawe poslovne klime. Do blagog pomaka napred do{lo je usled jewavawa inflacionih tokova, te stabilnosti deviznog kursa doma}e valute. U naredna tri meseca s rastom cena ra~una 22 odsto anketiranih proizvo|a~a (20 odsto u avgustu), dok se u narednih {est meseci inflacioni pritisci poja~avaju, tako da wihovo pove}awe o~ekuje 32 odsto anketiranih (27 odsto u prethodnom mesecu). I u tromese~nim i u {estomese~nim prognozama, najizra`eniji rast inflacionih tokova evidentiran je kod anketiranih proizvo|a~a sirovina.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

100,4729

102,5234

104,8814

100,1654

Australija

dolar

1

75,1368

76,6702

78,4336

74,9068

Kanada

dolar

1

72,5070

73,9867

75,6884

72,2850

Danska

kruna

1

13,4939

13,7693

14,0860

13,4526

Norve{ka

kruna

1

12,8825

13,1454

13,4477

12,8431

[vedska

kruna

1

11,0098

11,2345

11,4929

10,9761

[vajcarska

franak

1

81,0985

82,7536

84,6569

80,8503

V. Britanija

funta

1

117,4023

119,7983

122,5537

117,0429

SAD

dolar

1

73,8772

75,3849

77,1188

73,6510

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 11. 2011. godine

Ma we sv ra }a mo i u ban ke Gra|ani Srbije su na kraju oktobra po osnovu kredita bankama dugovali 535,66 milijardi dinara, {to je 0,9 odsto mawe u odnosu na prethodni mesec, objavilo je Udru`ewe banaka Srbije.

Tokom oktobra zabele`en je pad kod potro{a~kih i stambenih kredita, dok je zadu`enost neznatno porasla po osnovu gotovinskih, poqoprivrednih i kredita za refinansirawe.

Krediti za refinansirawe zabele`ili su tokom oktobra rast od 1,6 posto, s 35,76 milijardi dinara na 36,32 milijarde, dok je kod gotovinskih kredita zabele`eno pove}awe od 0,8 posto, sa 140,22 milijardi dinara na 141,36 milijardu. Poqoprivredni krediti pove}ani su 1,4 posto, s 24,1 milijarde dinara na 24,45 milijarde. Potro{a~ki krediti smaweni su tokom pro{log meseca 1,9 odsto, s 39,46 milijardi dinara na 38,73 milijardi, dok su stambeni krediti zabele`ili pad od dva odsto, s 300,73 milijardi dinara na 294,81 milijarde.

Ka{wewe gra|ana u otplati kredita ve}e od dva meseca u oktobru je pove}ano u odnosu na prethodni mesec s 3,6 na 3,7 odsto. ca da dr`ava tro{i dok gra|ani i privreda {tede zna~i da se javni sektor, za razliku od preduze}a i stanovni{tva, nije prilagodio krizi i posustaloj

privrednoj aktivnosti, odnosno da je nastavio da tro{i maltene kao da se u posledwe tri godine ni{ta nije dogodilo i da ekonomija i daqe raste

prili~no visokim tempom kao {to je to bilo sredinom prethodne decenije. S druge strane, o~igledno je da preduze}a vi{e nemaju snage da se zadu`uju i da jedva vra}aju i aktuelne kredite, {to zna~i da ne planiraju nove investicije bez kojih, svakako, nema ni govora o dinami~nijem razvoju privrede i ve}em zapo{qavawu. Pri tom je i stanovni{tvo odlu~ilo da se ne zadu`uje, a mawa privatna potro{wa svakako nije pokazateq koji }e doneti privredni rast.

Tu neprilagodqivost dr`ave na kraju }e ipak platiti oni koji su se u krizi odlu~ili na {tedwu – privreda i gra|ani – po{to }e javni spoqni dug biti vra}en iz poreza.

Ukupan javni dug Srbije – i spoqni i unutra{wi – ve} je dostigao granicu od 45 odsto u~e{}a u bruto doma}em proizvodu, {to je zakonski postavqen limit iznad kojeg dr`ava vi{e ne sme da se zadu`uje. To se desilo samo godinu otkako je Skup{tina Srbije izglasala ovakvo zakonsko re{ewe kako se ne bismo prekomerno zadu`ivali ne vode}i ra~una o ekonomskoj stabilnosti i budu}im generacijama koje te dugove treba da vra}aju. Javni dug Srbije pre samo tri godine u~estvovao je u BDP-u s tek 26 procenata, ali se dr`ava od 2008. naovamo, poku{avaju}i da prebrodi krizu bez nu`nih o{trih rezova u javnoj potro{wi, zadu`ila ~ak {est milijardi evra.

V. ^vor kov

VEN SAN DE @ER

EU podr`ava srpske firme – Evropska unija }e i daqe podr`avati srpska preduze}a u ja ~a wu kon ku rent no sti i integracijama na evropskom i globalnom tr`i{tu – najavio je ju~e {ef delegacije EU u Srbiji Ven san De `er, oceniv{i da je na{a zemqa plod no tle za pri vla ~e we stranih investitora.

Na otvarawu skupa „Susret s kup ci ma” u be o grad skom „Ekspo centru„, on je naveo da je EU ulo`ila oko 60 miliona evra u projekte podr{ke raz vo ju ma lih i sred wih preduze}a u Srbiji. Trenutno su u toku tri projekta koja se sprovode uz pomo} EU, vredna 14,4 miliona evra, ~iji je ciq da se podr`i razvoj konkurent no sti i ino va tiv no sti malih i sredwih preduze}a u Srbiji.

Ocewuju}i da srpske vlasti ~ine prave korake u privla~ewu stranih ulaga~a i da Srbija za to ima dobre preduslove, De`er je dodao da treba u~initi jo{ dosta na smawewu birokratije i pojednostavqewu procedura izdavawa dozvola. On je ukazao na to da je, radi podizawa nivoa kon ku rent no sti srp skih pred u ze }a, po treb na te {wa saradwa izme|u univerziteta i privrede. De`er je izrazio o~ekivawe da }e na „Susretu s kupcima” srpske firme uspeti da ostvare poslovnu saradwu s 35 svetskih kompanija koje izla`u na toj dvodnevnoj manifestaciji.

JO[ JED NA SREM SKA OP [TI NA OZBIQ NO SE PRI PRE MA ZA IN VE STI TO RE

I [i|ani industriju za trku imaju

[id, najzapadnija sremska op{tina s blizu 16.000 stanovnika, slede}i primer ostalih sremskih op{tina, ali i oslu{kuju}i potrebe investitora, zahvaquju}i svom dobrom geografskom polo`aju, u ponudi ima tri industrijske zone u svom vlasni{tvu i jednu u privatnom. Zone su na raspolagawu potencijalnim investitorima, u zavisnosti od delatnosti kojom se bave i `eqene lokacije.

Prva je Industrijska zona Ada{evci, uz Koridor 10, odnosno autoput E-70 i `elezni~ku prugu [id–Bijeqina, koja zauzima povr{inu od 123 hektara. Druga industrijska zona je u Erdeviku, isto~no od katastarske op{tine Erdevik, uz dr`avni put drugog reda broj 106 i zauzima povr{inu od 28,10 hektara. Tre}a, ali ne najmawe va`na, je industrijska zona Blok 34 – Va{ari{te u blizini grani~nog prelaza [id–Tovarnik, odnosno regionalnog puta R-103. Ova zona je udaqena oko 750 metara od centra grada, a oko ~etiri kilometra od granice s Republikom Hrvatskom i povr{ine je tri hektara. U privatnom vlasni{tvu je industrijska zona „Hempro„. Locirana je u blizini `elezni~ke pruge i glavne `elezni~ke stanice. Oko 1,5 kilometar je udaqena od centra grada, 5,5 kilometara od granice s Republikom Hrvatskom i zauzima povr{inu od 3,5 hektara. Industrijski pru`ni kolosek je udaqen 50 metara od ove zone.

– Na`alost, industrijske zone jo{ uvek nisu potpuno infra struk tur no opre mqe ne, ali su odli~no pozicionirane, pa }e se in fra struk tur no opremati u zavisnosti od dogo-

Ita li ja ni, Slo ven ci...

– Trenutno smo u pregovorima s nekoliko italijanskih, slovena~kih i nema~kih investitora, {to }e, nadamo se, uroditi plodom. Verujemo da su, ne samo prirodni potencijali ve} i olak{ice i a`urnost u re{avawu svih potreba investitora, zna~ajan segment potencijalnog investirawa koji op{tina [id mo`e ponuditi. U svakom slu~aju, ovaj period ekonomske nestabilnosti i smawenih investicija iskoristili smo da se pripremimo da stvarawem jo{ povoqnijeg ambijenta za strana i doma}a ulagawa postanemo konkurentni u okru`ewu u smislu lokacija i povoqnosti koje pru`amo investitorima – isti~e predsednica Cvjetkovi}. vora s investitorom – ka`e predsednica op{tine [id Na ta {a Cvi jet ko vi}. – Lokalna samouprava vodi politiku aktivnog privla~ewa stranih i doma}ih investicija, budu}i da je to pred u slov pri vred nog razvoja i poboq{awa `ivotnog standarda gra|ana op{tine [id. Op{tina [id je, kao i proteklih godina, na ovogodi{wem Sajmu investicija u Novom Sa du pred sta vi la svo je prirodne, turisti~ke i privredne potencijale, isti~u}i svoj geografski polo`aj kao

prednost u odnosu na druge op{tine u Sremu.

Zahvaquju}i investicijama koje su realizovane na teritoriji {idske op{tine, u posledwih nekoliko godina otvoreno je blizu 500 novih radnih mesta, {to je doprinelo tome da se na nivou op{tine pove}a broj zaposlenih u odnosu na 2008. godinu. Najzna~ajnija investicija u op{tini tokom posledwih deset godina je „Viktorija oil„ d. o. o., ~ija je osnovna delatnost proizvodwa sirovih i rafinisanih uqa, biodizela i

proteinske sa~me i zapo{qava 270 radnika. Tako|e zna~ajna investicija je i „Beokapra„ d. o. o., kompanija koja se od 2009. godine bavi proizvodwom i preradom kozjeg mleka. Sedi{te kompanije, farma i mlekara su u selu Kukujevci, nedaleko od [ida, a trenutno zapo{qava oko 30 radnika. Preduze}e „Pro tim Balkan„ koje se bavi proizvodwom i prodajom molerskih i zidarskih alata, na teritoriji op{tine [id posluje od 2008. godine, a sva proizvodwa je izvozno orijentisana u zemqe Evropske unije i Rusiju. Ova kompanija trenutno zapo{qava 32 lica. „Valdom„ d. o. o. je najnovija investicija u op{tini [id.

Ovaj doma}i investitor je kupio prostor i objekte nekada{we “Lipe“ gde je tokom ove godine po~ela proizvodwa kanalizacionih cevi namewenih za izvoz. Preduze}e trenutno broji 30 radnika, ali planirano je pove}awe proizvodwe, kao i zapo{qavawe novih radnika. U pitawu je investicija vredna pet miliona dinara.

Klanica i prerada mesa „Agropapuk” d. o. o. Kukujevci po~ela je rad 2001. godine, a 2011. pro{irila je pogon proizvodwe i uz subvencije Vlade AP Vojvodine zaposlila, uz dotada{wih 120, jo{ 20 radnika. Firma uspe{no posluje i svoje prozvode distribuira po celoj Srbiji. Klanica poseduje mawi broj sopstvenih maloprodajnih objekata, ali i snadbeva oko ~etrdeset samostalnih mesarskih radwi i nekoliko supermarketa. Preduze}e proizvodi i pakuje {iroku lepezu proizvoda, od sve`eg sviwskog i june}eg mesa, do polutrajnih i trajnih proizvoda.

J. An ti}

6

POQOPRivRedA

sreda16.novembar2011.

I[TVAN TERTEI IZ GORWEG BREGA, KOD SENTE

Pu nim ~ar da ci ma ju nad se to vi Ze mqo rad nik I{tvan Tertei (45) iz Gor weg Bre ga, kod Sen te, sa la {ar je u pu noj sna zi. Ob ra |u je 150 hek ta ra plod ne ba~ ke ora ni ce, od ~e ga je 25 hek ta ra oku} ni ca sa la {a na ko jem je ro |en, osta lo je uzeo u aren du, a ba vi se i sto ~ar stvom. U se tve noj struk tu ri su p{e ni ca, in du strij ska pa pri ka, per {un i mi -

mo 80 ju na di, a is po ru ~u je mo ih pri vat nim me sar skim fir ma ma iz Be o gra da, ka da ima po tra `we, na |u nas i, ako je ce na od go va ra ju }a, no se ro bu. Ako ot kup na ce na ni je po vo qi, za dr `im ih u {ta li me sec da na, pa i du `e. Sa da {wa ca na do 2,10 evra je re al na ta ko da ima ra ~u ni ce. Hra na za tov ju na di je u ce lo sti sop stve ne

dnevnik

MINISTAR DU[AN PETROVI] POTVRDIO ZA „DNEVNIK” OTKUP 50.000 TONA ZLATNOG ZRNA

Dr `a va pa o ri ma pla }a ku ku ruz 18 di na ra

Mi ni star po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de Du{an Petrovi} po tvr dio je za „Dnev nik” da je Vla da Re pu bli ke Sr bi je ju ~e da la sa gla snost da Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve ku pi do 50.000 to na mer kan til nog ku ku ru za ro da 2011. go di ne s ci qem da se po ve }a ni vo za li ha Rob nih re zer vi i po mog ne pri mar na po qo pri vred na pro iz vod wa.

Po re ~i ma mi ni stra Pe tro vi }a, ku kruz }e bi ti ku po van po 18 di n a r a ki l o g ram, s PDV-om. No vac za ku po vi nu obez be di }e bu xet Re pu bli ke Sr bi je za 2011. go di nu, a Di rek ci ja za rob ne re zer ve }e pla ti ti u ro ku od se dam da na od da na do sta vqa wa kom plet ne do ku men ta ci je.

Ova ce na je vi {a od tr `i {ne s ob zi rom na to da je na ber zi ku ku ruz pro {le ne de qe u pro -

se ku bio 16,74 di na ra ki lo gram (15,50 bez PDV-a).

Mi ni star je na gla sio da }e se ku ku ruz ku po va ti od pa o ra, to jest no si la ca re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va, i

ze mqo rad ni~ kih za dru ga. Mi ni mal na ko li ~i na mer kan til nog ku ku ru za ko ja se ku pu je od jed nog re gi stro va nog po qo pri vred nog po ro di~ nog ga zdin stva bi }e de set to na, a mak si mal na

100 to na, dok se od jed ne ze mqo rad ni~ ke za dru ge mo `e ku pi ti do 150 to na. Ku ku ruz }e bi ti ku po van pre ko no vo sad ske Pro dukt ne ber ze.

Po zva ni~ nim pro ce na ma, u Re pu bli ci Sr bi ji se tva ku ku ru za 2011. go di ne oba vqe na je na po vr {i ni od oko 1.260.000 hek ta ra, od ~e ga 41,74 od sto na te ri to ri ji cen tral ne Sr bi je i 58,26 od sto u Voj vo di ni.

Ko li ~i na mer kan til nog ku ku ru za ko ja }e se ku pi ti od od ak tiv n ih ko mer c i j al n ih po qo pri vred nih po ro di~ nih ga zdin sta va i ze mqo rad ni~ kih za dru ga bi }e utvr |e na na ni vou okru ga, u za vi sno sti od po vr {i na ukup no za se ja nih mer kan til nim ku ku ru zom. Ovo je isti mo del po ko jem je ku po va na i p{e ni ca za po tre be Rob nih re zer vi.

E. Dn.

VE] SKUPOCENE SOMBORSKE ORANICE SVE VREDNIJE

ro |i ja, a naj vi {e ku ku ru za zbog to va ju na di.

– Ove se zo ne zbog su {e rod ku ku ru za je pod ba cio za pe ti nu u od no su na pret hod nu go di nu, sav rod na vre me je sme {ten u ~ar da ke. In du strij sku pa pri ku, per {un i mi ro |i ju is po ru ~u jem pre ra |i va ~u „Te lek pa pri ci” iz Mar to no {a s ko jim imam ko rekt ne od no se, ta ko da sam za do vo qan – ka `e Ter tei.

Se tvu p{e ni ce Ter tei je oba vio u op ti mal nom ro ku na 30 hek ta ra, usev se ze le ni i do bro na pre du je. Na po mi we da je zbog ne do stat ka vla ge ob ra da ze mqi {ta bi la te `a, ali je ipak oba vqe na kva li tet no.

– Na {a po ro di ca bu du} nost vi di na sa la {u, u ra tar skoj i sto ~ar skoj pro iz vod wi. U to vu ima -

pro iz vod we, {to obez be |u je ren ta bil nost to va – uka zu je Ter tei.

Osim su pru ge, ka da do zvo qa va ju oba ve ze u {ko li, po ma `u i de ca. ]er ka stu di ra na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci, sin po ha |a Sred wu po qo pri vred nu {ko lu u Ka wi `i.

– Od ra sli su na sa la {u, zna ju i ho }e da ra de, ali i da u~e. Zna wa ko ja sti ~u do bro }e im do }i, bez ob zi ra na to da li }e osta ti na sa la {u ili iza bra ti ne {to dru go.

Ima mo gu} no sti za kom for i do bar `i vo ta na sa la {u, gde smo svo ji na svo me. Ima in te re sa da una pre |u je mo i raz vi ja mo pro iz vod wu, za {ta su po treb ni sta bil ni eko nom ski uslo vi, ko ji za vi se u pr vom re du od od no sa pre ra |i va ~a i dr `a ve – ka `e Ter tei.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPREMITE SE ZA BORBU PROTIV [TETO^INA

Glo da ri }e ta ma ni ti `i to i vo} wa ke Na wi va ma pod str nim `i tom i u vo} wa ci ma u Sr bi ji zbog du gog su {nog pe ri o da mo `e se o~e ki va ti po ve }a we bro ja {tet nih glo da ra, oce ni li su ju ~e u Ode qe wu za agro me te o ro lo gi ju Re pu bli~ kog hi dro me te o ro lo {kog za vo da.

Ka ko je agen ci ji Be ta re ~e no u Za vo du, naj va `ni je {te to ~i ne iz te gru pe su poq ska vo lu ha ri ca i poq ski mi{.

Stru~ wa ci su pre po ru ~i li da se u vo} wa ci ma oba vi pla vo pr ska we ko je po ma `e su zbi ja wu ko vr xa vo sti i {u pqi ka vo sti li {}a ko {u wa vog vo }a. Vla `nost i tem pe ra tu ra ze mqi {ta u Sr bi ji u pr voj sed mi ci no vem bra omo gu }a va li su rav no mer no kli ja we i ni ca we po se ja nih kul tu ra.

Vla `nost po vr {in skog slo ja ze mqi {ta, za hva qu ju }i pa da vi na ma iz pret hod nog pe ri o da, omo gu }i la je da se se tva ozi mih kul tu ra pri ve de kra ju na se ve ru i ju gu Sr bi je, dok su na za pa du i is to ku ze mqe se tve ni uslo vi bi li ve o ma ne po voq ni. Po oce ni stru~ wa ka RHZ-a, vre men ski uslo vi do pre ne ko li ko da na bi li su po voq ni i za oba vqa we dru gih, ak tu el nih po qo pri vred nih po slo va.

U SUBOTU NA PALI]U

Evrop ski dan vi na

Na Pa li }u }e u su bo tu bi ti odr `an Evrop ski dan mla dog vi na. Ma ni fe sta ci ja }e bro ja ti vi {e od 30 u~e sni ka, pro iz vo |a ~a vi na i ra ki je iz se ver no ba~ kog re gi o na. Osim de gu sta ci je vi na i ra ki je, po se ti o ce }e sa ~e ka ti i ugo sti teq ska po nu da.

Ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti vi te zo vi vin skog re da „Are na Za bat ki en sis„ po zdrav nom re~ ju i ce re mo ni ja lom, na kon ~e ga }e po se ti o ci mo }i da u`i va ju uz mu zi ku tam bu ra {a i mla do vi no sa se ve ra Ba~ ke. U okvi ru ma ni fe sta ci je }e bi ti or ga ni zo va ne iz lo `be di zaj na i pro mo-ma te ri ja la pro iz vo |a ~a vi na i ra ki je Sr bi je kao i pro mo tiv nih ma te ri ja la u tu ri zmu Sr bi je te }e se do de li ti pri zna wa za naj bo qe u na ve de nim obla sti ma.

Ma ni fe sta ci ju }e upot pu ni ti i stru~ ni pro gram za iz la ga ~e kao i pre zen ta ci ja no ve Tu ri sti~ ke ma pe vi na i de sti le ri ja Voj vo di ne.

S. I.

Vra }a we ote tih wi va ne }e obo ri ti ce nu ze mqe Od go to vo 200.000 hek ta ra ob ra di vih po vr {i na, s ko li ko ras po la `e som bor ski atar, ve o ma ma lo vla sni ka plod nog ba~ kog ~er no ze ma u ovom kra ju od lu ~u je se na pro da ju pa je op {ti trend po sled we tri-~e ti ri go di ne u Som bo ru i oko li ni da po tra `wa za po qo pri vred nim ze mqi {tem da le ko nad ma {u je po nu du. Ova kva po ja va je uslo vi la da je u sve ga ne ko li ko po sled wih go di na ku po pro daj na ce na ze mqi {ta, ali i ce na za ku pa (aren de) po ~e la da ra ste pa je evi dent no da je u od no su na sa mo ne ko li ko go di na ra ni je, vred nost ka ta star skog ju tra „sko ~i la” ce lih 30 ili ~ak i 40 po sto, dok ova kvo vred no va we vla sni {tva nad voj vo |an skom plod nom ze mqom u ovom kra ju, do du {e znat no spo ri je, pra ti i du go go di {wi za kup ora ni ca.

– Ka da se ra di o ku po pro da ji po qo pri vred nog ze mqi {ta, na evi dent no ma lu po nu du uti ~u ko li ko eko nom ski pa ra me tri, to li ko i tra di ci ja ov da {wih do ma }i na – ka `e di rek tor ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Ra van grad” Aleksandar Bo{wak, si gur no je dan od naj bo qih po zna va la ca u, ne sa mo som bor skoj po qo pri vre di. – Te {ko se voj vo |an ski se qak, sa da ve} pra vi far mer, od lu ~u je na pro da ju de do vi ne, ali i ako do |e do to ga, pre }e pro da ti na sle |e nu ku }u ne go wi vu.

Bo {wak raz lo ge za ta ko ne {to, osim onih ve za nih za su bjek tiv ne tra di ci o nal ne fak to re, vi di i u ~i we ni ci da se aren da, od no sno na tu ral ni za kup ju tra kva li tet ne ora ni ce pla }a i do ~ak 900 ki lo -

Od Sombora do Oyaka – U ovom tre nut ku, na pri mer, naj sku pqe je ju tro ora ni ce na ma gi stral nom pu tu Som bor–Oxa ci, na po te su do i oko Sta pa ra, ko je, za hva qu ju }i iz u zet nom kva li te tu, po sti `e i do 5.000 evra.

To mo `da iz gle da ve o ma mno go, ali tre ba ima ti u vi du i da sla bi ja ze mqi {ta, kao ona u ba~ ko mo no {tor skom, sta ni {i} kom ili ata ru ra su tom po Te le~ koj gre di, da kle, ze mqi {ta sla bi jeg kva li te ta, svoj mak si mum ce na do sti `u ve} na jed noj hi qa di evra po ka ta star skom ju tru – ka `e Bo {wak, po ~i jim re ~i ma po sto je i „pro bo ji” u ce ni, ali se u ta kvim slu ~a je vi ma ra di o usa mqe nim pri me ri ma.

Na i me, do ova kvih iz u ze ta ka ko ji sa mo po tvr |u ju pra vi lo, do la zi u slu ~a ju ka da se pa za ri ze mqa ko ja je ve} „na slo we na” na po sto je }e par ce le ili eko no mi je, od no sno sa la {e, pa pa o ri ima ju i do dat ni eko nom ski re zon ukrup wa va wa ima wa, {to ni je ne bit no ka da je eko no mi ka po qo pri vre de u pi ta wu. gra ma p{e ni ce ~i ja ot kup na ce na u po sled we dve-tri go di ne po sti `e sa svim pri stoj nu vred nost.

Op {ti trend, ko li ko zbog po boq {a nih uslo va u ko ji ma ra de srp ski, pa i voj vo |an ski pa o ri, ta~ ni je, rast ce na po qo pri vred -

nih pro iz vo da i na svet skom tr `i {tu, to li ko i zbog evrop skih aspi ra ci ja Sr bi je, za si gur no je po ve }a we vred no sti plod ne ora ni ce, pa se tre nut no u Som bo ru i oko li ni ju tro po qo pri vred nog ze mqi {ta ku pu je u ra spo nu od jed ne do ~ak

pet hi qa da evra. Gle da se i ra ~u na sve. Od, pr ven stve no, kva li te ta ora ni ce, pre ko uda qe no sti od na se qe nih me sta do pri stup no sti as falt nom pu tu i even tu al nog po sto ja wa mo gu} no sti pri kqu ~e wa na ni sko na pon sku elek tro-mre `u.

Po mi {qe wu ov da {wih po zna va la ca pri li ka, spro vo |e we od red bi Za ko na o re sti tu ci ji, ko jim bi tre ba lo vra ti ti ~ak oko 300.000 hek ta ra svo je vre me no od stra ne dr `a ve ote te ze mqe, do ne kle }e po ve }a ti po nu du po qo pri vred nog ze mqi {ta, ali ne do te me re da bi se dra sti~ no obo ri la i we go va ce na.

Dok se pre sa mo tri go di ne za aren di ra we jed nog ju tra mak si mal no mo glo do bi ti 600 ki lo gra ma mer kan til ne p{e ni ce, sa da ni su ret ki vla sni ci po qo-ze mqi {ta ne sklo ni „pri me we noj pa o ri ji” ko ji do bi ja ji ~ak i do 900 ki lo gra ma hleb nog `i ta za iz najm qi va we o~e vi ne. Po pro ce ni upu }e nih u ovu te ma ti ku, even tu al ni po vra }aj svo je vre me no na ci o na li zo va nih ora ni ca }e sa mo ne znat no sma wi ti ce nu za ku pa, ali ne }e zna ~aj ni je uti ca ti na ku po pro daj nu vred nost po qo pri vred nog ze mqi {ta.

Da li }e, i ko li ko, na to uti ca ti i po na {a we dr `a ve, od no sno srp ska pro kla mo va na agrar na po li ti ka, ko ja je do sa da, po se qa~ kom „uku su” pre ~e sto bi la sklo na „me an dri ra wu”, osta je da se vi di, tek, ja sno je da su da ni ka da je po qo pri vred no ze mqi {te bi lo te ret za vla sni ke ko ji se ra tar stvom ne ba ve, da le ko iza nas.

M. Miqenovi}

TR@I[TE STOKE I STO^NE HRANE STABILNO

To vqe ni cima sledi sni `e we?

– Tr `i {te sto ke i sto~ ne hra ne u Sr bi ji tre nut no je sta bil no, a o~e ku je se da }e po sle se zon skog po sku pqe wa uo~i no vo go di {wih pra zni ka ce na tov ne ju na di, svi wa i pra sa di opa sti u pro se ku de set od sto – iz ja vio je ju ~e Vojislav Stankovi} iz Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

– Na tr `i {tu sto ~ar skih pro iz vo da ni {ta se spek ta ku lar no ne de {a va po pi ta wu ce na, po nu da je ve }a od tra `we... Ce na sto~ ne hra ne je ta ko |e sta bil na – ka zao je

Stan ko vi}, ko ji je sa vet nik pred sed ni ka PKS za po qo pri vre du. – Ce na te la di se, u za vi sno sti od to ga da li su mu {ka ili `en ska, u pro se ku kre }e iz me |u 270 i 350 di na ra ki lo gram, tov na ju nad ko {ta ju od 190 do 210 di na ra ki lo gram.

Stan ko vi} je re kao da je ce na tov nih svi wa ne {to ni `a jer je po nu da pra sa di i to vqe ni ka na sto~ nim pi ja ca ma ve }a, do da ju }i da pra sad ko {ta ju od 150 do 160 di na ra ki lo gram, a tov ne svi we oko 150 di na ra.

Uvoz sojine sa~me Sto ~a ri su po zdra vi li od lu ku Vla de da uki ne da `bi ne na uvoz so ji ne sa~ me, is ti ~u }i da su ce ne osta lih in pu ta tre nut no pri hva tqi ve, dok kla ni ~a ri pod se }a ju na to da su ot kup ne ce ne to vqe ni ka vi {e ne go u re gi o nu.

Uz ga ji va~ I{tvan Sunomar iz Be ~e ja, ko ji ima 40 kr ma ~a i 400 pra sa di i oko 70 ju na di u to vu, iz ja vio je za Ta njug da je uki da we da `bi na na uvoz so ji ne sa~ me do bra vest za pro iz vo |a ~e, kao i da su ce ne sto~ ne hra ne, kao {to je ku ku ruz, tre nut no po voq ne.

– In te re so va we za ku po vi nu jag wa di je ve }e, dok je po nu da sla ba, a ce na iz no si do 220 di na ra po ki lo gra mu `i ve me re – do dao je on.

Stan ko vi} je uka zao i na to da je ce na sto~ ne hra ne ta ko |e sta bil na, do da ju }i da je do {lo do od re |e nog po sku pqe wa p{e ni ce, ko ja se de lom ko ri sti i za sto~ nu hra nu, i

to zbog in for ma ci je da je do sa da u Sr bi ji hleb nim `i tom za se ja no sve ga 400.000 hek ta ra.

Ce na ki lo gra ma p{e ni ce iz no si 18 di na ra, bez po re za na do da tu vred nost, od no sno 19,39 s PDV-om, {to }e „ve ro vat no spre ~i ti ko ri {}e we p{e ni ce za sto~ nu hra nu”, na veo je on. Ce na ku ku ru za je „sta -

bil na i mir na”, iz no si 15,50 di na ra ki lo gra mu, bez PDV-a, od no sno 16,74 s PDV-om, ka zao je Stan ko vi}, do da ju }i da pro iz vo |a ~i „ni su ra di da pro da ju” ku ku ruz jer u fe bru a ru i mar tu o~e ku ju vi {e ce ne, zbog ~e ga se u po je di nim re gi o ni ma Sr bi je be le `i i ne sta {i ca u po nu di ku ku ru za.

E. Dn.

Slo ve na~ ka pe sma u Si na go gi Go di {wi tra di ci o nal ni „Koncert slovena~ke pesme i poezije”, koji po osmi put organizuje Dru{tvo Slovenaca „Kredarica”, odr`a}e se u subotu 19. novembra u 19 sati u Sinagogi, Ulica jevrejska 11. Dru{tvo „Kredarica” nastupi}e sa svojim horom, mu{kom peva~kom grupom, orkestrom i recitato-

Bes pla tan ra ~un za jo{ 951 do ma }in stvo

rima. U~e{}e }e kao gosti uzeti i Dru{tvo Slovenaca iz Subotice, Zrewanina, Ni{a, Beograda i Vr{ca, „Baji}evi slavuji” iz M[ „Isidor Baji}”, kao i u~enici baletske {kole iz Novog Sada. Kao specijalni gosti predstavi}e se Me{ani hor „Studenac” iz Pivke u Sloveniji. Ulaz je slobodan.

N. R.

Ra~un objediwene naplate komunalno-stambenih usluga za oktobar ne}e platiti 951 doma}instvo, koje je na vreme izmirivalo obaveze prema „Informatici” i time sakupilo minimalno 651 bod u akciji „Plava ku}na ra~unaqka„. Iz ovog preduze}a ka`u da je do sada 19.200 doma}instava oslobo|eno pla}awa jednog mese~nog ra~una.

Za mesec oktobar preduze}e „Informatika” obradilo je 148.374 ra~una za stambene prostore i 11.923 fakture za poslovne prostore.

N. R.

Novosadska sreda16.novembar2011.

Zavod za hitnu medicinsku pomo} danas }e otvoriti novi dispe~erski centar, u kojem je sva oprema digitalizovana. Dispe~eri }e se i daqe nalaziti na staroj adresi u Vr{a~koj ulici 28, ali }e novi dispe~erski centar imati medicinski hardver i

softver sa mogu}no{}u pomo}i u trija`i i pravqewa statisti~kih podataka na osnovu vi{e kriterijuma. Zahvaquju}i modernizovanoj opremi lekari u dispe~erskom centru }e lak{e odre|ivati stepen hitnosti pacijenata i ceo posao }e i}i br`e.

I. D.

hronika

OVDA[WA ZELENA GLAVICA U SPOTU „HRANA ZA DU[U”

Od li ka {i i pre ro |e wa

S

No vi dis pe ~er ski cen tar u Hit noj pomo}i

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o ci jal ne raz li ke pri sut ne su u svim dru {tvi ma, ali se naj ja ~e ose }a ju ta mo gde vla da hro ni~ na bes pa ri ca, gde je ne za po sle nost alar mant na, a gde su pla te i pen zi je do voq ne tek za za do vo qa va we osnov nih `i vot nih po tre ba. Za raz li ku od ne kih sre} ni jih vre me na, de ca se da nas sa su ro vom re al no {}u sre }u od ma lih no gu, tek {to usko ~e u |a~ ke klu pe, ka da se od mah vi di ko no si „ori gi nal” pa ti ke i osta lu gar de ro bu, ko ima no vi ji i bo qi mo bil ni te le fon, a ko se obla ~i kod Ki ne za.

Ka ko su klin ci u tom do bu opa sno su ro vi sle de za dir ki va wa, po de la na ove i one, {to sva ka ko osta vqa po sle -

OD DANAS

di ce na ma li {a ne. Me |u tim, ka ko od ra sta ju de ca sve ma we „pa te” za gar de ro bom ili naj no vi jim elek tron skim dran gu li ja ma pa pre ma ne kim istra `i va wi ma po me nu tih stva ri u sred wim {ko la ma go to vo i ne ma. S dru ge stra ne, mo gao se ~u ti i pred log da se za bra ni no {e we mo bil nih te le fo na u osnov nim {ko la ma i da se uve du |a~ ke uni for me, {to je na ~in da “svi bu du isti” i da se sma we o~i gled ne so ci jal ne raz li ke ko je bo du o~i. Na `a lost, `i vi mo u tur bo po tro {a~ kom dru {tvu, pa je ja ko vi dqi vo ko ima a ko ne ma, ali je si gur no da tre ba u~i ni ti ne {to ka ko bi se ova si tu a ci ja umek {a la.

B. Markovi}

I fu to {ki ku pus tu ri sti~ ki znak Sr bi je

PIONIRSKI PODUHVAT „LISJA”

In fo-ki o sci na Grad skom gro bqu Na ulazu u Gradsko grobqe odmah pored prodavice pogrebne opreme i cve}are od nedavno su postavqena dva info - kioska, ili ure|aja za e-poslovawe.

– Jednostavni su za rukovawe, a unosom podataka o pokojniku dobija se informacija o grobqu, parceli, mestu po~ivawa, putawi kojom se ide vozi}em do grobnog mesta, terminu polazaka vozi}a i na~inu kako se pe{ke mo`e sti}i do groba pokojnika - objasnila je Sla vi ca Zeq ko vi} iz Slu`be za informisawe JKP “Lisje”.

Ka`e da je potrebno, kao i na Guglu, ukucati bilo koji podatak o pokojniku da bi se iz a`urirane baze podataka „Lisja” dobila informcija o grobnom mestu osobe koju tra`imo. Informacija se mo`e i od{tampati. Uz to nagla{ava da je baza podataka preduze}a obimna, po{to je od otvarawa Gradskog grobqa do sada obavqeno vi{e od 55.000 sahrana. Pored

I futo{ki kupus se na{ao u spotu o turisti~koj ponudi Srbije i wenoj „Hrani za du{u”, koji se ve} nekoliko dana vrti na mnogim sajtovima.

Futo{ki kupus je rame uz rame sa leskova~kim ajvarom, mali nom iz Ari qa, pi rot skim ka~kavaqem, zlatarskim sirom, homoqskim medom, vinom iz Raja~kih pimnica, {qivom i rakijom iz sela Gledi}, qutom paprikom iz Loko{nice, suxukom iz Sjenice, paprikom iz Bre-

stovca, {umskim plodovima sa Golije i ribom iz Dunava kod Gradi{ta.

Ova namirnica koja u spotu pre sta vqa i za {tit ni znak cele vojvo|anske regije, sa pravom je u{la u izbor, jer kao {to svaki doma}in zna, nema dobre pro sla ve bez pra ve do ma }e sarme.

Pomenuti spot deo je turisti~ke kampawe, koja }e biti pla si ra na na red ne go di ne na inostrano tr`i{te.

A. Va.

Fo to: N. Sto ja no vi}

SVETKOVINA MLADOG PORTUGIZERA BI]E U CENTRU

Su tra to ~e „Ma~ kov” sva to vac Foto: B. Lu~i}

toga, na ure|ajima je istaknut i raspored sahrana za teku}i dan.

Slavica Zeqkovi} ka`e da je „Lisje” s ovim projektom jedinstveno u u Srbiji.

Z. Deli}

V remeploV

Do ve li ke bol ni ce tr no vit put Novosadske gradske vlasti odlu~ile su 1859. da umesto „veroispovednih bolnica” bude osnovana „mala” gradska bolnica, s tim da se kasnije podigne „velika bolnica”. Odbor za wenu gradwu osnovan je 1865. Gradwa je lepo napredovala ali je iznenada zastala, jer je pe{tanska vlada suspendovala gradona~elnika Svetozara Mileti}a. Ipak, 16. no vem bra 1868. glavna skup{tina grada je za upravnika male bolnice postavila Ignaca Fuksa, kwigovesca, {tampara i izdava~a, koji je svoj glavni zadatak, podizawe „velike bolnice”, ispunio 1873.

N. C.

Petu godinu zaredom u centru grada sutra od 16 do 21 sat bi}e odr`ana manifestacija Dani mladog portugizera, u organizaciji Vinarije “Ma~kov podrum” iz Iriga i Turisti~ke organizacije Novog Sada. Re~ je o jedinstvenoj svetkovini kod nas, nalik onima u svetu koje se odvijaju tre}eg ~etvrtka u novembru, kada se otvaraju prva burad mladog, ovogodi{weg vina. Sutra }e svi koji se zadese u to vreme na po~etku Zmaj Jovine ulice, kod rimokatoli~ke crkve Imena Marijina imati priliku da probaju mladi portugizer, takozvani svatovac iz ove presti`ne vinarije i prisustvuju muzi~kom programu, u kom }e nastupiti tambura{ki orkestar “Veseli tambura{i” , folklorni ansambl iz Vrdnika i drugi.

- Kult mladog vina rasprostrawen je u svetu i tre}i ~etvrtak u novembru je dan koji se sa nestrpqewem i{~ekuje od Francuske do Japana – rekao je na ju~era{woj konferenciji za

novinare vlasnik “Ma~kovog podruma” Sa va Jo ji}. - @ele}i da deo te planetarne euforije do~ara Novosa|anima, “Ma~kov podrum” sa Turisti~kom organizcijom Novog Sada, koja

podr`ava koncept mladog vina, organizuje fe{tu posve}enu svatovcu, kako se nakada kod nas nazivalo mlado vino, jer je dospevalo u jesen, u vreme kada su se momci `enili, slavile slave i druga veseqa prire|ivala, u isto vreme kada to rade i svuda u svetu. Ovo je prilika da se Novi Sad stavi na ~elo afirmacije vina kod nas i shvati zna~aj vinskih puteva i vina uop{te.

Po Joji}evim re~ima, kod nas qudi malo znaju o mladom vinu. Po zakonu je to vino koje se do 31. decembra u godini stavqa u prodaju, a pije do 31. marta naredne. Prema obi~ajima, ono se ispija do Uskrsa i odlikuju ga pitkost, sve`ina, vo}ne arome. Da li je tako, ve} sutra }e Novosa|ani mo}i da se uvere u centru grada.

Z. Ml.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 13.30 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa Telep; od 8 do 11 sati naseqe Sajlovo od grobqa prema Rumenci sa poslovnim prostorima. ^or ta nov ci: od 8 do 10 sati deo vikend naseqa Borov gaj; od 10.30 do 13 sati deo vikend naseqa Banstol (ulica Kru`na i okolina); od 8 do 13.30 sati deo viken naseqa Borov gaj, Sredwi breg, Kraqev breg, In|ijski breg i Banstol.

Ra ko vac: od 8.30 do 13 sati deo naseqa Salaksije od TS prema Ledincima.

Ki sa~: od 8 do 16 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa.

c m y

8

sreda16.novembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

BI LA SMO TRA GRAD SKIH ZIM SKIH SLU @BI, PO ^E LA DE @UR STVA

„Stolarska olovka” Manuela Rivasa

Sneg }e biti dobro posoqen

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve

kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po

pri¬merak dela „„Stolarska olovka” Ma nu e la Ri va sa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Kada se sve ru{i, kada zlo postaje sistem, a okrutnost pravilo, mo`e li jedna olovka da spase svet?

U zatvoru u Santjagu de Kompostela, leta 1936, jedan slikar crta Trijumfalni luk stolarskom olovkom. Lica proroka i staraca iz orkestra Apokalipse lica su wegovih prijateqa, republikanci iz kaznionice.

Jedan ~uvar, wegov budu}i ubica, posmatra ga odu{evqeno…

Istorija ove olovke, vodi~a kroz se}awe, skupqa~a du{a, nastavqa se do na{ih dana.

Uz pomo} stolarske olovke, ruku praqa, fantomske boli osaka}enih, su{i~ave lepote bolesnika… tka se mre`a razumne stvarnosti. Jezik se me{a s dahom `ivota, s Morzeovom azbukom utroba. Ovo je roman za sva vremena.

N. R.

U „RA DO SNOM DE TIW STVU”

Prvo uplatnica, pa onda pozori{te Tek {to su se sti{ale strasti oko alternativnih programa u „Radosnom detiwstvu”, na pomolu je druga novina, koja }e opet pokrenuti lavinu nezadovoqstva kod roditeqa. Naime, pozori{ne predstave u vrti}ima mora}e na drugi na~in da se napla}uju, a ne kao do sada u gotovini.

Kako „Dnevnik” saznaje, ubudu}e }e roditeqi za pozori{ne predstave dobijati od vaspita~a uplatnice sa `iro - ra~unom koje }e sami upla}ivati u banci ili po{ti. Nakon toga uplatnicu }e vra}ati vaspita~ima, a za uzvrat, dobijati fiskalne ra~une. Ova novina je proistekla zbog zamerke finansijske inspekcije da se zbog uzimawa gotovine, nije pla}ao PDV. Direktor Bo ri slav Sa mar xi} ka`e za na{ list da veruje da roditeqi ne}e `eleti da pla}aju pozori{ne predstave koje staju 150 dinara na ovaj na~in.

- Roditeqi nemaju vremena da stoje u redu u banci ili po{ti zbog toga. Osim toga, nije

na{a ustanova du`na da pla}a PDV, ve} gostuju}a pozori{ta - navodi Samarxi}.

I roditeqi smatraju da je ovo totalno nepotrebna stvar i ka`u da je onda boqe da se predstave i ne odr`avaju u vrti}ima.

- Kada odem s uplatnicom u po{tu ili banku, uzima}e mi proviziju koja je od 25 do 30 dinara. To zna~i da onda predstava nije 150, ve} 180 dinara. Onda je boqe da ih i ne dr`e, a svoje dete }u kao i do sad voditi u Pozori{te mladih i Gimnaziju „Laza Kosti}”, gde se daju predstave za decu - ka`e za na{ list Mi la na, majka pred{kolca.

Glavni vaspita~i s kojima smo razgovarali misle da je to prosto neizvodqivo, jer se de{ava da se dete razboli i propusti predstavu. Po starom sistemu naplate, vaspita~i su taj novac prebacivali za slede}i mesec, a po novom, }e morati da storniraju uplatnicu i roditequ vrate novac.

Q. Na.

[ef Operativnog {taba Zimske slu`be Novog Sada, Si ni {a Bub we vi}, predstavnici nadzornih organa Grada, saobra}ajne policije i republi~ke i gradske inspekcije za saobra}aj i puteve obavili su ju~e smotru zimskih slu`bi novosadskih komunalnih preduze}a.

Direktor „Puta“ Pre drag Rad mi lo vi} i predstavnici {taba Zimske slu`be preduze}a „Put“ su istakli da je ura|eno servisirawe, remont i funkcionalne probe postoje}e mehanizacije i izabran najpovoqniji ponu|a~ za kontinuiranu nabavku soli tokom cele sezone. U obilasku je pose}en punkt Zimske slu`be, konstatovano stawe zaliha putne soli, i spremnost vozila planiranog za de`urstvo u „nultom“ stepenu pripravnosti.

Ju~e uve~e po~elo je redovno de`urstvo od 20 do 8 ~asova za eventualne potrebe intervencije na dr`avnim i lokalnim putevima i saobra}ajnicama u gradu i prigradskim naseqima.

Tokom naredne nedeqe zapo~e}e i organizacija raspodele soli za institucije od javnog zna~aja.

U „^isto}i“ ka`u da }e wihovi radnici biti zadu`eni za uklawawe snega sa pe{a~kih prelaza i staza, trotoara, trgova i platoa, i za posipawe soli po pe{akim zonama. Wihova zimska slu`ba broja}e 150 qudi koji }e raditi u tri smene, a od mehanizacije }e koristiti ~etiri auto~istilice, jedan kamion za prevoz soli, tri kamiona za odno{ewe snega, ~etiri traktora sa gura~ima i dve ma{ine za utovar snega. Tako|e, {irom grada postavqeno je i 30

svim parkinzima pod naplatom bez vremenskog ograni~ewa po~iwe 28. novembra i to po ceni od 4.990 dinara mese~no.

Pravna lica i preduzetnici mogu kupiti takozvane „preduzetni~ke” godi{we parking karte, koje omogu}avaju parkirawe u ulicama u kojima se nalazi sedi{te preduze}a, za koju treba izdvojiti 2.516 dinara mese~no.

Sve vrste godi{wih parking karata se prodaju svakog radnog dana i subotom od 8 do 20 ~asova za fizi~ka lica i od 8 do 16 ~asova za pravna lica u „Parking servisu”, Ulica Filipa Vi{wi}a 47.

G. ^.

Monografija „Kroz isto~nu Hercegovinu” Monografija „Kroz isto~nu Hercegovinu”, prire|iva~a Ni ko le Asa no vi }a, bi}e predstavqena u petak, 25. novembra u 19 ~asova u Amfiteatru Prirodwa~kog muzeja, u Radni~koj 20. Centralna sve~anost povodom obele`avawa 20 godina rada „Udru`ewa Srba iz Hercegovine, wihovih potomaka i prijateqa u Vojvodini” bi}e odr`ana sutradan, 26. novembra u 19 ~asova u amfiteatru zgrade NIS-a, u Ulici Narodnog fronta 12.

G. ^.

„Gradskom zelenilu“ i „Parking servisu“.

B. M.

TEH NO LO GI JA USKO RO AD MI NI STRA CI JU PRI BLI @A VA GRA \A NI MA

Svakoj mesnoj zajednici sajt Svih 46 mesnih zajednica na teritoriji grada uskoro }e imati sopstveni sajt, saznaje „Dnevnik” u Fondu za razvoj komunikacija (CDF) koji je zadu`en za izradu sajtova. Na internetu su ve} aktivni domeni svih mesnih zajednica kao i osnovni sajt www.me sna za jed ni ca.rs, samo je problem {to se ne a`uriraju redovno. Jedno vreme su najaktivnije bile mesne zajednice “Omladinski pokret” i “Bistrica”, ali i tamo vesti nisu mewane od letos.

U CDF-u ka`u da svaka mesna zajednica mora imati administratora, koji posao mo`e raditi i od ku}e, bez obzira da li u kancelariji postoji internet. Dodaju i da su oni zadu`eni za wihovu obuku.

- Volonterski smo napravili sajtove, jer smo osetili da to fali. O~ekujemo da polovinom slede}e godine sajtovi po~nu da rade u punom kapaci-

tetu. Od samih mesnih zajednica zavisi a`urirawe sajta jer su od nas dobili tehni~ku podr{ku. Stariji sugra|ani vi{e pose}uju mesne zajednice, a ujedno slabije koriste internet, pa je ciq da se ovako {to

vi{e mladih ukqu~i u re{avawe lokalnih problema, ~ime }e se oni svakako br`e re{avati. CDF nema interes da javno govori o ovom projketu jer to treba da u~ine mesne zajednice i tako promovi{u sajtove

- rekli su nam u ovoj organizaciji.

Na sajtu CDF-a pi{e da deluju od 2008. godine kao samostalna, neprofitna, nevladina i od politi~kih partija nezavisna organizacija. CDF je {iroj javnosti poznat po pro{logodi{woj organizaciji Sajmova stambeno-komunalnih usluga i po muzi~kom festivalu „Etno Vudstok - fenomenalna Srbija” koji lane iz nepoznatih razloga nije bio odr`an u Sremskim Karlovcima, iako je pompezno najavqivan.

Osim bajatih vesti, na sajtovima mesnih zajednica postoje linkovi za red vo`we GSP-a, novi sistem obra~una grejawa koji startuje od naredne grejne sezone i neka gradska preduze}a. Mogu se videti i tekstovi nekoliko zakona, kao i Statut grada, a tu su i obrasci za otvarawe ra~una za Skup{tinu zgrade i sli~no.

D. Ig wi}

\A CI ME DI CIN SKE [KO LE U SKUP [TI NI GRA DA

O radu Gradske uprave iz prve ruke Plan parkinga u gradu, uvo|ewe tramvaja, postavqawe kru`nih tokova i izgradwa puteva, teme su koje su najvi{e zanimale |ake Sredwe medicinske {kole „7. april” u razgovoru sa predsednikom gradskog parlamenta Alek san drom Jo va no vi }em prilikom ju~era{we posete tom zdawu. U~enici ove {kole su izme|u ostalog sa predsednikom razgovarali i o radu Skup{tine i Gradske uprave.

- Ovo je jedan od na~ina da sredwo{kolci i sredwo{kolke vi{e saznaju o onome {to u~e iz predmeta gra|ansko vaspitawe, odnosno o nadle`nostima Gradske uprave i gradskog parlamenta - rekao je Jovanovi}.

Nakon razgovora, |aci su posetili i Kancelariju za mlade i upoznali se sa wenim radom. Poseta u~enika Sredwe medicinske {kole „7 april” organizovana je u okviru prakse otvorena vrata Skup{tine, tokom koje je za tri godine odr`ano vi{e od 30 susreta sa novosadskim sredwo{kolcima i sredwo{kolkama.

A. L.

Od danas prodaja godi{wih parking karata Izdavawe povla{}enih parking karata za stanare za 2012. godinu po~iwe danas, a pravo na wu imaju gra|ani koji imaju prebivali{te u ulici koja je pod naplatom i to za vozilo u wihovom vlasni{tvu. Cena ove karte mese~no staje 186 dinara, {to za celu godinu iznosi 2.232 dinara. Za dobijawe stanarske karte, gra|ani treba pored originala na uvid da dostave i fotokopije li~ne karte i saobra}ajne dozvole, kao i dokaz o prebivali{tu i vlasni{tvu nad vozilom.

Tako|e prodaja “zlatnih” godi{wih parking karata, koje omogu}avaju parkirawe na

Me ha ni za ci ja sprem na za ja ke pa hu qe

boksova za so. Ju~e su obavqene smotre i zimskih slu`bi u

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Saobra}ajna mora Telep~ana Toliko bulevara se gradi, kvartova ure|uje, poplo~ava, a jedna ulica na Telepu postaje saobra}ajna mora za voza~e koji na Somborski bulevar jedino wome mogu sti}i...150 metara, a 13 rupa i o{te}ewa.

April je daleko.

064/8242... * * * U „Politici” pi{e za{to je gas skup, od Rusije dobijamo jeftin gas, ali nam Ma|arska napla}uje pet puta skupqe prenos nego u okru`ewu. Za{to Pastor i sin ne urgiraju kod svojih da skinu cenu?

064/2952... * * * Sve je i istina je SPO (Srpski pokret obmane).

063/1449... * * * Ima li kojeg udru`ewa ili pojedinca koji mogu da spre~e se~u stabala, uni{tavawe travwaka i betonirawe grada! 21. vek je, napravite podzemne gara`e!

063/5451... * * * Kakva je to opet nova gradska trgovina, u kojoj grad finansira izgradwu stanova za vojsku, a zauzvrat dobija „ma~ku u xaku.” Do-

kle }e gradona~elnik Novog Sada da pristaje na ovakve i sli~ne ucene?

063/5243... * * * Kako je bilo dobro i pametno da deca u vrti}u posle planiranih aktivnosti u 14 sati

imaju ~asove engleskog, baleta, a sada se planira za 15 sati. Ve}ina dece idu ku}i u 14 sati. Kome odgovara da se za `eqene ~asove ponovo dovode u 15 sati? Vratite stari termin!

063/5549...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda16.novembar2011.

9

ZBOG STAROSTI VRELOVODA U DESET ULICA MO@E BITI NEVOQA

Ha va ri ja pre ti u Rad ni~ koj, Ive An dri }a, na Na se qu...

Od po ~et ka grej ne se zo ne, 10. ok to bra de Za me na sta rih i do tra ja lih ce vi pre di ko ve uli ce, Uli ce 1.300 ka pla ra i na Sun si lo se oko 20 ha va ri ja. Pre ma po da ci ma zo lo va nim ce vi ma no ve teh no lo gi je osi gu - ~a nom ke ju.

“To pla ne” naj po dlo `ni ji ha va ri ja ma su sta ra }e u na red nim grej nim se zo na ma is po ru Ina ~e, ra do vi na re kon struk ci ji i pro {i ri vre lo vo di, a ta kva si tu a ci ja je u ne ko li ku to plot ne ener gi je bez ha va ri ja, po ru ~u - re wu To pla ne “Se ver” tre ba da bu du go to vi do ko uli ca. Do tra ja le ce vi su na kra ja no vem bra, a do ta da, uve ra va ju uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli iz “To pla ne” , sta ri po gon ne sme ta Nakon za me we nih sta rih i do tra ja lih ce vi mo gu da ce Mak si ma Gor kog, Pa vla Si mi no funk ci o ni {e i ne ma pro ble ma odahnu stanari Ulice Mileve Mari}, blokova oko sa is po ru kom to plot ne ener gi je. }a, Se qa~ kih bu na, \or |a Nik [ekspirove, Fru{kogorske i Balzakove ulice, {i }a Jo ha na, To zi nom so ka ~e tu, Po ve zi va wem To pla ne “Se ver” sa Rad ni~ koj, Ba no vi} Stra hi we, TE-TO “No vi Sad” i re kon struk Ulice 1.300 kaplara i na Sun~anom keju Ive An dri }a i u Pod go ri~ koj. ci jom iste re {i }e se du go go di {wi U „To pla ni” is ti ~u da po seb nu hi dra u li~ ni pro ble mi to pla na pa `wu po sve }u ju ovom pro ble mu, pa je to kom ju iz ovog pred u ze }a. Ta ko mo gu da odah nu “Se ver”, “Is tok” i “Jug”, {to }e do pri ne ti ove go di ne re kon stru i sa no vi {e od 3,5 ki sta na ri Uli ce Mi le ve Ma ri}, blo ko va si gur ni joj is po ru ci to plot ne ener gi je za D. Ig. lo me ta ra vre lo vod ne mre `e. oko [ek spi ro ve, Fru {ko gor ske i Bal za - objek te u se ver nom de lu gra da.

U APOTEKAMA DONELI REDOVE VIRUSA

Ha ra ju re spi ra tor ne in fek ci je Iako se ja vqa ju to kom ce le go di ne, re spi ra tor ne in fek ci je su naj ~e {}e u hlad nim me se ci ma. Ka ko ka `u u apo te kar skoj usta no vi „No vi Sad”

do mi ni ra ju in fek ci je gor wih re s pi r a t or n ih pu t e v a, ko j e pra ti ka {aq, se kre ci ja iz no sa i vi so ka tem pe ra tu ra. U

Sti `e fe sti val po sve }en Li stu Kon cer tom pi ja ni ste Ke ma la Ge ki }a sve ~a no }e bi ti otvo ren „Fe sti val Franc List„ u pe tak 25. no vem bra u 20 sa ti u Si na go gi, Uli ca je vrej ska 11. Ovaj fe sti val, ko ji se odr `a va po vo dom obe le `a va wa 200 go di na od ro |e wa ovog ve li kog ma |ar skog kom po zi to ra, tra ja }e tri da na.

Pr vog fe sti val skog da na u 16 sa ti u zgra di Aka de mi je umet no sti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi prof. dr Dra go qub Ka tu nac svo je pre da va we po sve ti }e in ter pre ta to ru Li sto ve mu zi ke \er |u Ci fri, a u 18 sa ti na istom me stu bi }e otvo re na iz lo `ba po sve }e na `i vo tu i de lu Fran ca Li sta. U su bo tu i ne de qu u 10 sa ti u Aka de mi ji na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi na Maj stor skom kur su pre da va }e Ke mal Ge ki}, a u 19 sa ti u Aka de mi ji umet no sti u Uli ci \u re Jak {i }a 7 bi }e odr `an kon cert stu de na ta Aka de mi je i u~e ni ka M[ „Isi dor Ba ji}”.

N. R.

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Ba {ten ski ot pad su tra }e se od no si ti u Ve ter ni ku, a pre ko su tra u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni do pet ka u MZ „Bu ko vac”, u Ka ra |or |e voj 37 i 129, kod Va tro ga snog do ma, na ras kr sni ci kod Vi dov dan ske i Par ti zan skog pu ta i u Uli ci 22. av gust, iz me |u bro je va 64 i 76.

A. L.

od no su na let wi pe riod ove go di ne, u to ku no vem bra broj iz da tih le ko va za pre hla de je za ~e ti ri pu ta ve }i. Za sa mo dve ne de qe je pre ko 400 gra |a -

na za tra `i lo ne ki pre pa rat za umi ri va we pre hla de.

Po {to su re spi ra tor ne in fek c i j e uglav n om iza z va n e

vi ru si ma, an ti bi o ti ci ni su ko ri sni u le ~e wu i ne pre pi su ju se, ali po sto ji {i rok spek tar pre pa ra ta ko ji po ma `u u ova kvim sta wi ma. Od

fer v ek s a, fe b ri c e t a, kol dreks kol da, de fri no la, pre ko raz li ~i tih ka pi za nos, efe ral ga na, do ne za me wi vog

vi ta mi na C. Bo lest pro la zi za ~e ti ri do osam da na, ali naj va `ni je je od le `a ti bo lest, jer se ova gru pa in fek ci ja br zo {i ri. Naj ~e {}i sa vet le ka ra je ste da se uno si {to vi {e te~ no sti.

Osim {to po ma `e pri li kom sma we wa vi so ke tem pe ra tu re, do vo qan unos te~ no sti ubr za va eli mi na ci ju vi ru sa iz or ga ni zma i sma wu je ne pri ja tan ose }aj za pu {e no sti no sa i pri ti ska u uhu.

Hlad no vre me ta ko |e po go du je uri n ar n im in f ek c i j a m a, ko je mo gu bi ti iz ra zi to ne pri jat ne i upor ne.

Far ma ce ut Mi li ca Pet ko vi} iz no v o s ad s ke apo t e k e pre po ru ~u je u tim slu ~a je vi ma raz ne ~a je ve za smi ri va we upa le i kap su le na biq noj ba zi, ali uko li ko su u pi ta wu bak te ri je ko je iza zi va ju ne pri j at n o i ~e s to mo k re w e neo p hod no je obra ti ti se le ka ru zbog ade kvat ne te ra pi je.

Po red re spi ra tor nih i uri nar nih in fek ci ja, ko je do mi ni ra ju u ovom pe ri o du, po je di na~ no se ja vqa ju i sto ma~ ne te go be.

I. D.

NA UGLU BULEVARA CARA LAZARA I SUN^ANOG KEJA SADWA U ^AST DONORA ORGANA

Dr vo `i vo ta za da ro dav ce `i vo ta Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq za sa di li su ju ~e na uglu Bu le va ra ca ra La za ra i Sun ~a nog ke ja dr vo, ko je sim bo li {e no vi `i vot i za hval nost svim po ro di ca ma da va la ca or ga na, ko ji su hu ma no po stu pi li u te {kom tre nut ku. Ak ci ju „Dr vo `i vo ta - sim bol no vog `i vo ta” po kre nuo je Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne ka ko bi se gra |a ni vi {e in for mi sa li o ovom na ~i nu le ~e wa i za u ze li po zi ti van stav o tran splan ta ci ji.

- @i vot je ne pred vi div, a sad wom ovog dr ve ta is ka zu je mo za hval nost po ro di ca ma i oni ma ko ji su svo je or ga ne za ve {ta li za rad spa se wa ne ~i jeg `i vo ta - ka zao je Pa vli ~i} po zi va ju }i sve gra |a ne da pot pi {u do nor ske kar ti ce.

Sva kih 18 mi nu ta jed na oso ba se sta vi na li stu ~e ka wa za tran splan ta ci ju or ga na, a sva kih 11 mi nu ta jed na oso ba sa te li ste ~e ka wa umre, go vo re sta ti sti~ ki po da ci.

PUNOM PAROM RADOVI U PETROVARADINU, U PRERADOVI]EVOJ ULICI

Park pod ko nac za dva de se tak da na Ra do vi na Mo li na ri je vom par ku u Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di nu uve li ko su po ~e li, a za vr {e tak se o~e ku je za dva de se tak da na.

Ka ko je re kla pred sed nik Me sne za jed ni ce Pe tro va ra din Mi ro sla va Ba ji} ovaj pro je kat je ura |en na ini ci ja ti vu Sa ve ta MZ i Me snog od bo ra De mo krat -

ske stran ke, a uz po dr {ku „Grad skog ze le ni la”, Gra da No vog Sa da i lo kal nog pred u zet ni ka Cvi je Kr~ ma ra.

- U par ku }e bi ti iz gra |en i trg ko ji bi tre bao u bu du} no sti da slu `i kao oku pqa li {te i na dam se da }e po sta ti svi ma omi qe no me sto za od mor - ka `e Mi ro sla va Ba ji}.

G. ^.

[TRAJK U „NOVITETU” TRAJE I DAQE

Ne ma pla te, ne ma {i ve wa U {traj ku za po sle nih u AD “No vi tet” ne ma po ma ka, i ju ~e se ni je ra di lo u i{ ~e ki va wu dru gog de la za ra de za sep tem bar.

Rad ni ci ove tek stil ne fir me od ~e tvrt ka su u {traj ku. Sin di kat je od bio po nu du po slo dav ca is pla tu 30 od sto od dru gog de la li~ nog do hot ka. Ve }i deo za po sle nih u „No vi te tu” do bi ja ma we od mi ni mal ca, pa je to raz log za {to je po nu da od bi je na. Sin -

di kat fir me in si sti ra na pot pi si va wu ko lek tiv nog ugo vo ra, ali iako su „ko lek tiv ni” na pi sa li jo{ pre dve go di ne, do sa da ni je bi lo so ci jal nog di ja lo ga.Sin di kat ka `e da je za to od go vo ran po slo da vac.

Vla snik „No vi te ta” je ze mun sko pred u ze }e „Zek stra” ~i ji je vla snik Dra gan \u ri}. Ni je se po vo dom {traj ka jo{ ogla sio u jav no sti.

Z. D.

SNS ~e sti ta sla vu gra da Svim gra |a ni ma No vog Sa da Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke upu }u je naj i skre ni je ~e stit ke po vo dom sla ve gra da, \ur |ic. Taj dan, svi do bri qu di, svi hri {}a ni ko ji vo le i po no se se svo jom ve rom i na ~e li ma i vo -

le i ce ne vi {e ve kov nu du hov nu sna gu Srp ske pra vo slav ne cr kve, tra di ci ju i srp ske obi ~a je, ne ka pro sla ve u di hu mi lo sr |a, bo dat stva, bla go sta wa i pre ko po treb nog za jed ni {tva, na vo di se u sa op {te wu ove stran ke.

A. L.

„Zlat na tam bu ri ca” po ~et kom de cem bra Tra di c i o n al n i fe s ti val „Zlat na tam bu ri ca - iz bor naj lep {e no ve voj vo |an ske pe sme 2011”, ko ji se ove go di ne or ga ni zu je po 23. put, odr `a }e se u su bo tu 3. de cem bra u 20 sa ti u Ve li koj dvo ra ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Se lek ci o na ko mi si ja je, od ve li kog bro ja pri ja vqe nih auto ra i iz vo |a ~a,

iza bra la 21 kom po zi ci ju. Od po z na tih pe va ~ a na s tu p i } e Mla den Jo vi ~i}, Ja sna \o ki}, To dor Ma le tin, Mi {a Bli za nac, Ve sna Di mi} i dru gi. Ula zni ce za ovu ma ni fe sta ci ju ko {ta ju 700 i 800 di na ra, a za pen zi o ne re, ko ji su ~la no vi udru `e wa pen zi o ne ra, odo bren je po pust od 20 od sto.

N. R.

@ur ka otva ra in ter net te le vi zi ju @ur ka, ko ju Ra dio 021 or ga ni zu je po vo dom otva ra wa in ter net te le vi zi je 021web.tv, bi }e odr `a na ve ~e ras u 20 sa ti u Ra dio ka feu, Mi le ti }e va 45, ka da }e i ovaj no vi por tal po ~e ti da ra di. Na in ter net

te le vi zi ji gle da o ci }e mo }i da vi de mno {tvo ino va tiv nih i autor skih sa dr `a ja, a ne ke od emi s i j a su „Te l e p lov”, „Veb ven til2, „Taj ni ser vis Sr bi je” i dru ge.

N. R.

VESTI „Fe mi ni zam za po ne ti” Tri bi na „Fe mi ni zam za po ne ti” bi }e odr `a na u pe tak, 18. no vem bra u 18.30 ~a so va, u Ame ri~ kom kut ku, u Uli ci Pe tra Drap {i na 3.

Go vori }e ma gi star ka rod nih stu di ja i autor ka kwi ge „Po sta ja we `e nom” Adri a na Za ha ri je vi}, ak ti vist ki wa „Espe ran ce” i „@e na u cr nom” Na da Da bi} i autor ka kwi ga o srp skoj `en skoj kwi `ev no sti iz pr ve po lo vi ne 20. ve ka dr Jo va na Re ba. Tri bi na je deo pro jek ta „Ko ra ci ka pre va zi la `e wu rod nih ste re o ti pa”, ko ji je fi nan si ra la Grad ska upra va za sport i omla di nu.

A. J.

Ro man Zo ra na Sla vi }a - Sa mo de set od sto pa ci je na ta do `i vi no vi or gan i 20 pu ta je ve }a ve ro vat no }a da }e nam or gan za tre ba ti, ne go da }e mo bi ti do no ri. Neo p ho dan je po zi ti van stav, jer ni me di cin ski na pre dak, ni eko nom ski raz voj ne }e do ve sti do po ve }a nog bro ja do na ci ja or ga na, ko li ko sa ma vo qa gra |a na - is ta kla je ko or di na tor ka pro jek ta iz

Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne dr Je li ca Alar gi}.

Ak ci ji su pri su stvo va li i stu den ti i |a ci me di ci ne, kao i tran splan ti ra ni gra |a ni. Plan je da se sva ke go di ne po sa di no vo „dr vo `i vo ta” a bi }e na pra vqen i „Me mo ri jal ni park” po sve }en da va o ci ma or ga na.

I. Dragi}

Pro mo ci ja ro ma na Zo ra na Sla vi }a „Val ter Be wa min u me |u grad skom auto bu su” bi }e odr `a na su tra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav skoj 1. U~e stvu ju Dra {ko Re |ep, Pe ro Zu bac i autor.

M. S.

Kwi `ev no ve ~e u bi bli o te ci Kwi ge „Rub” i „Tra ga wa i sve do ~e wa” Slav ka Gor di }a bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav skoj 1. Po red auto ra u~e stvu ju Mar ko Ne di}, Goj ko Te {i}, \or |e De spi} i Go ra na Ra i ~e vi}.

M. S.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda16.novembar2011.

СВЕ СПРЕМНО ЗА СЕНЋАНСКИ „МОЏО БЛУЗ ФЕСТИВАЛ”

Главна звезда из чикашке школе

СЕНТА: Традиционални „Моџо блуз фестивал” одржаће се у петак и суботу 18. и 19. новемвра у познатом „Моџо клубу” у Сенти. Фестивал блуза покренут је 1991. године и према речима организатора и домаћина Виктора Лучића успео је да сачува континуитет па је овогодишњи, 22. по реду, финансијски подржао Покрајински секретаријат за културу АП Војводине, као манифестацију од посебног значаја. Првог дана фестивала у петак, када наступају бенд „Срит 33” коју чине музичари из Сенте и Аде, као и група „Олд Eрик Гитар Дејвис фишермен блуз бенд” из Новог стиже из САД и један је од најауСада, улаз за посетиоце је беспла- тентичнијих представника чикатан. За љубитеље блуза ће у субо- шке школе блуза. ту наступити главна звезда ового- У Америци Ерик наступа у дишњег фестивала Ерик Гитар најпознатијим блуз клубовима и Дејвис, гитариста и певач, који на престижним блуз фестивалима. Изванредан је певач и због емотивног наступа његови концетри су увек велики доживљај. Наступ на сенћанском фестивалу у „Моџо клубу” је последњи на његовој четвртој европској турнеји. Као и претходних година пратиће га сјајни „Луча Ђордано бенд” из Италије - каже Лучић. Исте вечери на програму су наступи још два бенда „Блу фемили” са блуз музичарима из Панчева и Београда и најпознатији македонски блуз састав „Кросроуд блуз бенд” из Прилепа. Цена улазнице за други дан фестивала је Виктор Лучић из сенћанског „Моџо клуба” 400 динара. М. Мр.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” No vo sad ski yez fe sti val (00.00)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12), „[trump fo vi” (13.45), „Auto mo bi li „ (13.45), „Yoni In gli{: po no vo ro |en” (16.10), „Bu di ma lo ja” (15.45) „Tri mu ske ta ra” (17.25), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 3” (22.15), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (11.30, 11.45), „Pre o sta lo vre me” (18), „Za ra za” (20.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17.30,19.30 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” 12.10, 14.10, 15.30, 16), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10), „Ano ni mus” (17.50, 20.15, 22.40), „Pqa~ ka s vr ha” (18.10, 20.20, 22.25)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Ka tja Ka la ba iz Novog Sada (dva de~aka i devoj~icu), BLIZANCE: Ti ja na Bo `i lo vi} iz Novog Sada ( dve devoj~ice) i Ma ja Pan ti} iz Petrovaradina (dve devoj~ice) i Bi qa na Mi {ko vi} iz Despotova ( devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Ve sna ]ir ja ko vi}, Je le na Dra goj lo vi}, Ta tja na Ko ci} i Ti ja na [}e pa no vi} iz Novog Sada, Su za na Bo kro{ iz Be~eja, Je le na Lu ka~ iz In|ije i Ilin ka Jo va no vi} iz Selen~e, DE^AKE: Nen si Lu ki}, Je le na Mar ti no vi}, Sla |a na Ne vaj di}, Ve sna To do ro vi} i Ele na ^a pe qa iz Novog Sada, So wa Jev ti} Kne `e vi} iz Ba~ke Palanke, Bo ja na Stan ko vi} i Adri a na Sta no je vi} iz Petrovaradina, Dra gi ca Pa vlo vi} iz Suseka, Mi la na [tr bac i Ka ta ri na Mar ki} iz Futoga, Mo ni ka Tu feg xi}-SJo vi} iz Be~eja i Ve sna Za ho rec iz Glo`ana.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mile Sima Svitlica (1957) u 12 sati, [evka Hajrudina Su~evi} (1950) u 12.45, Milan Radivoja Perovi} (1990) u 14.15.

Na Starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Anica \or|a Tukeli} (1926) u 13 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Stevo Pavla Vigwevi} (1939) u 15 sati.

DNEVNIK

c m y

10

ЏЕЗ И БЛУЗ ФЕСТИВАЛ ПО ДЕСЕТИ ПУТ

Че ти ри да на до бре му зи ке КИ КИН ДА: У Кикинди ће, од 24. до 27. новембра, бити одржан 10. џез и блуз фестивал. Током четири дана биће одржано 11 концерата, а сам догађај већ деценију организује Удружење грађана „Мју зик Фан Тон”. У четвртак, 24. новембра наступа популарни земунски хор „Ви ва вокс”. Исте вечери гостоваће „Фрејм ор ке стра” из Новог Сада и група DJABE из Будимпеште. Наредног дана, у петак, 25. новембра, гостују „Бал кан џез ко лек тив” из Битоља (Македонија), потом квартет из Италије „Му зи ка ну да” и најпознатија џез певачица у Мађарској Вероника Харча. У суботу, 26. но вем бра по програму је блуз вече-стижу „Блуз ха мер” из Новог Сада и „Блу фе ми ли” из Панчева. Истог дана, од 12 до 14 сати, би ће одржан и већ традиционални едукативни програм у сали Културног центра. Предавање-радионицу ће одржати професор доцент на универзитету „Гоце Делчев” у Штипу Сашо Поповски.

Последње вече фестивала је у недељу 27. новембра и тог дана ће Јосипа Лисац одр жа ти солистички концерт. Пре тога свираће „Мораитика” из Новог Сада и „Квар тет Нев ски” из Београда.

- Јосипи Лисац ово ће бити први наступ у Кикинди. Договор је да ће солистички концерт трајати сат и по, мада ће дужина зависити и од расположења публике. Готово све улазнице су распродате, и очекујемо спектакуларно вече - каже директор удружења „Мју зик Фан Тон” Драган ВлајПродаја улазница на улици нић. Карте за недељу продају се по це- такође за три програма 800 ди на ра, а ни од 1.200 и 1.500 динара. Цена ула- за треће, када свирају две групе, 300 знице за прво фестивалско вече и динара. Могуће је и купити комплет три концерта је 600, за друго вече, за прве три вечери по цени од 1.500

динара. Покровитељи десетог Интернационалног џез и блуз фестивала су Скупштина општине Кикинда и „НИС-Гаспромњефт”. А. Ђ.

Одржана уметничка колонија „Њаради”

МАЛИ ИЂОШ: Протеклих седам дана, у Гостинској кући „Катаи“у Малом Иђошу боравили су многи познати ликовни ствараоци који су учествовали на Уметничкој колонији „Њаради“. Ова колонија, традиције дуге 14 година, осим познатих уметника окупила је и многи младе ствараоце које уметничка каријера тек очекује. У овогодишњем сазиву колоније, коју организује врбаски сликар Владо Њаради, учествовали су Јанош Месарош, Шандор Шлајф, Сњежана Влатковић, Марко Тубић, Видоје Туцовић, Тибор Лазар, Виктор Ранђеловић, Соња Радаковић, Данијел Бабић, Гига Радаковић Гиле, Маја Ердељан, Тибор

Нађ, Данило Вуксановић и други.

- Упркос све тежој економској ситуацији, уз помоћ општине Врбас и Секретаријата за културу, колонија се одржава у континуитету и свим уметницима су обезбеђени одлични услови за рад – рекао је Њаради. Сви учесници овогодишње колоније изузетно су били задовољни условима за рад истичући да се Уметничка колонија „Њаради“ издваја по организацији и по квалитету јер има и младих и старијих уметника који раде различитим стиловима, а сви поседују одређен квалитет. М. Кк.

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЗАВРШЕНИ КУРСЕВИ ЗА ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈУ У ВРШЦУ

Нова шанса у резидби воћа, кувању...

ВРШАЦ: Овогодишњи циклус обуке за четири струке у организацији Националне службе запошљавања и локалне самоуправе Вршца, завршен је јуче пригодном свечаности и уручењем сертификата о успешно завршеној обуци 22 полазника. Обучавали су се у резидби воћа, за електро завариваче, теренске комерцијалисте и куваре. Настава се одвијала у Пољопривредној школи, где су предавачи били професори ове школе и из новосадске установе за обуку кадрова НСПРО Груп, и они су задовољни оним што су полазници курсева показали на испитима.

-Ово је друга година како Пољопривредна школа организује извођење програма обуке са Новосађанима, за незапослене суграђане како би стекли знања и вештине које ће им омогућити да лакше дођу до запослења. Ми из наше школе очекујемо да ће и на-

Млади активни у заједници БЕЧЕЈ: У жељи да млади сазнају које им могућности нуде омладинска удружења, као и како они лично могу да учествују у њиховом раду, Бечејско удружење младих – БУМ организује креативну радионицу по имену „Активни у заједници”. Скуп ће се одржати у Центру за децу и младе, Главна улица 47, у суботу, 19. новембра, од 15 до 19 сати. Заинтересовани за учествовање у радионици треба да преузму пријавни формулар са сајта www.bum-becej.org и пошаљу га још данас на мејл office@bumbecej.org. Више информација може се добити и телефонским путем на број 060/1808373. В. Ј.

Град преплављен плакатима СУБОТИЦА: Суботица је преплављена политичким плакатима. Нарочито се то примећује код зграде Народног позоришта које је прекривено разним политичким порукама. Инспекција је поднела осам решења о уклањању плаката, а казне се крећу и до 500.000 динара за правна лица. Плакати се лепе на дрвећу, трафо-станицама, фасадама приватних кућа и другим просторима који нису предвиђени за то. Призор је веома ружан, јер се плакати лепе једни преко других, тако да, када се биље загледате, можете да видите и по неколико политичких порука на једном малом месту. Секретаријат за инспекцијско-надзорне послове је поднео неколико решења о уклањању плаката, али ту је проблем како утврдити ко је залепио плакат. С. И.

Подела 8.000 садница СРБОБРАН: У Србобрану је почела подела више од 8.000 садница разног дрвећа за домаћинства, док ће и ЈП Дирекција за урбанизам и изградњу организовати акције садње на Вашаришту, на депонијама у Турији и у Надаљу, као и крај локалних путева у циљу формирања ветрозаштитних појасева. Према речима директорке Дирекције за урбанизам и изградњу општине Србобран Наде Нађ свако домаћинство има право на пет садница које ће се моћи преузети у расаднику у Туку. У понуди ће се наћи сибирски брест, дуд, багрем, јавор и јасен. Из овог предузећа препоручују да се пре преузимања садница провери која врста дрвећа расте у окружењу места где се планира садња, како би могли пружити савет и препоруку шта садити. Уз младе саднице дрвећа, у понуди ће бити и жбунасто растиње. М. Кк.

редне године бити нових обука за већи број лица и да ћемо у томе наставити досадашњу успешну сарадњу са НСЗ - рекао је професор Срђан Клиски.

- У настојању да се смањи незапосленост, наша служба је у складу са стањем на тржишту рада и потребама за одређеним струкама организовала обуку за ове четири струке. Задовољан сам залагањем оних који су похађали обуку, још више тиме да су неки већ добили посао, и са тиме ће се наставити и у наредној години - рекао директор Филијале НСЗ Александар Винћилов. Кординаторка овог пројекта Зорица Милошевић истакла је да су курсом обухваћени полазници из Уљме, Влајковца, Избишта и других села вршачке општине, и да су сви имали новчану накнаду и плаћене путне трошкове. Р. Јовановић

За бебе по 10.000 динара БЕЛА ЦРКВА: Одборници Скупштине општине Бела Црква већином гласова усвојили су предлог одлуке о ребалансу буџета, којом су буџетска средства увећана са 265 милиoна динара на 308 милиoна. Увећање је настало применом измена Закона о финансирању локалне самоуправе, трансферима са виших нивоа власти, наплатом закупа за пољопривредно земљиште и суфицитом средстава из претходне године. Како је појаснила Винка Нинковић, шеф одељења за финансије у локалној управи, највише средстава из суфицита опредељено је за унапређење пољопривредне производње, за специјализоване услуге код Органа управе, а то су разни пројекти, за инвестиције преко ЈП за грађевинско земљиште и путну привреду, за социјалу заштиту, отворене спортске терене и деблокаду рачуна месних заједница. Изврше-

Највише новца Скупштина општине наменила за путеве

не су корекције и код неких расхода код корисника буџета у зависности од њихових потреба и могућности буџета. Највеће повећање буџетских средстава намењено је ЈП за грађевинско земљиште и путну привреду у укупном износу од 28,5

Багерима на вишедеценијски проблем

Милета Михајлов са сарадницима у обиласку депонијес

обухвата око 6,5 хектара, а предвиђено је да се сва количина отпада пребаци на површину од око три хектара, као и да се пресвуче бетоном и геотекстилом, и на крају прекрије инертним материјалом и затрави.

- Ови радови трајаће још две до три недеље, а након тога очекујем да ћемо постављати фолије и полако завршавати санацију у овом делу – објаснио је Јованов, наводећи да неће бити опасности од ширења непријатних мириса у граду. Казао је, такође, да тренутни временски услови, када је реч о температури ваздуха, нису потпуно одговарајући, али да би даљим одлагањем активности била доведена у опасност реализација самог уговора. Јер, извођач не би могао

да уради послове уговорене за ову годину. Јованов је истакао и да је овај посао изузетно значајан пошто се санација сметлишта, и по нашим законима, али и по директивама Европске уније, мора решити пре него што се приступи изградњи санитарне депоније.

- С обзиром на то да је отпад овде неконтролисано одлаган двадесетак година, имали смо обавезу да на основу резултата загађености вода приступимо реализацији оваквог пројекта. Обезбедили смо средства, а еколошка оправданост санације депоније, не мора се посебно доказивати, довољно је рећи да се овде око 700.000 кубика отапада у разложило у претходне две деценије – појаснио је Јованов. Ж. Балабан

Прозивка добила чесму СУБОТИЦА: Чесму у Великом парку Прозивка у Суботици изградили су ученици По-

је ово прилика да ученици покажу шта знају, јер се води као део практичне наставе. Међутим,

Освежење надохват руке

литехничке школе према пројекту фирме „Супорт”. Град је за ову намену издвојио 340.000 динара.Директор Политехничке школе Исо Планић је рекао да

11

РЕБАЛАНСОМ БУЏЕТА УВЕЋАНИ ПРИХОДИ БЕЛЕ ЦРКВЕ

ПОЧЕЛА САНАЦИЈА ГРАДСКЕ ДЕПОНИЈЕ У ЗРЕЊАНИНУ

ЗРЕЊАНИН: Санацијом градске депоније Зрењанин ће решити вишедеценијски проблем, поручио је градоначелник Милета Михајлов, приликом обиласка радова на овој локацији. Михајлов је објаснио да ће санација сметлишта бити рађена у неколико фаза и да је прва у току. Друга фаза подразумева прављење привремене касете у коју ће бити одлагано смеће у наредне две године, док ово место буде санирано, а трећа фаза је сама изградња регионалне депоније.

-Реализација пројекта је почела у касну јесен, јер смо морали чекати хладније време и мразеве, како се непријатни мириси не би ширили ка центру града и насељу Багљаш - рекао је Михајлов. Санација депоније кошта 116 милиона динара. Град учествује са око 70 милиона динара, док остатак обезбеђује Фонд за заштиту животне средине.

- Радови ће бити окончани релативно брзо, рачунамо до почетка пролећа. Од средстава из еко-динара гради се привремена депонија на којој ће се одлагати отпад, док се не изгради регионална депонија. Остало је још да се постави подлога и са одлагањем отпада може да се почне. Привремена депонија ће трајати око две године додао је Михајлов. Члан Градске управе задужен за екологију Дејан Јованов напоменуо је да се у овом тренутку обављају земљани радови, односно премешта отпад из шире у ужу зону санације. Та зона, како је рекао,

sreda16.novembar2011.

није ово једини пројекат у који су се укључили ученици школе и град. Летос су заједно реализовали акцију „Млади против графитера„. Становници Про-

зивке су задовољни што су добили чесму близу спортских терена.

- Веома ми је драго што смо добили чесму. Сада ће наши суграђани имати где да се освеже.Овде се велики број младих бави спортом и чесма је била неопходна - рекао је становник насеља Зоран Марковић. У Дирекцији за изградњу града Суботице кажу да ће наредне године на пролеће чесма бити пуштена у рад, а сада су је само симболично отворили. У парку Прозивка остало је још да се уреди брдо. Радови на шеталишту теку по плану и свакако једно од највећих насеља у Суботици ће да постане град у малом. У току су и радови на шеталишту које се гради у наставку Великог парка.У Дирекцији кажу да је у току тендер и да би да 20 дана требало бити познат извођач радова. С. И.

милиона динара. Око шест милиона иде на санацију ударних рупа, а остатак на инвестиционе пројекте путем јавних предузећа. Знатно повећање забележено је и код Центра за социјални рад, где су буџетска средства увећана за 1,7 милиона динара, а трошиће се

тако што ће за најугроженије пензионере бити набављени пакети за 400 хиљада динара, а остала средства ће бити утрошена тако што ће све бебе које буду рођене до краја године добити по 10 хиљада динара. М. В.

НАСТАВЉЕНА БЛОКАДА ФАБРИКЕ „АБЦ ФУД”

Протест угрожава пословање

РУСКИ КРСТУР: Узгајивачи паприка из Руског Крстура који су у понедељак својим тракторима блокирали Фабрику смрзнутог поврћа, која послује у оквиру компаније „АБЦ фуд” и током јучерашњег дана наставили су да протествују. Они су ове године компанији „АБЦ фуд” предали око 140 вагона овог поврћа и она им за то дугује преко 30 милиона динара. Како су најавили, они се неће померити са капија компаније Чедомир Грбовић док им се не исплати најмање - Ради се о малом износу, али половина дуга. више нисмо у могућности. ОбаПредседник Удружења узга- вестили смо полицију о блокади јивача парика Милан Коваче- фабрике, а паприкари нека раде вић подсетио је на обећање ге- како хоће. Треба да знају да нам нералног директора компаније овим додатно коче посао и са„АБЦ фуд” Чедомира Грбови- мим тим приход новца и њихове ћа да ће исплата почети ових исплате. Сада треба да утоваридана. мо два камиона производа да шаљемо за Грчку и ако се ово настави пропашће нам посао вредан 300 хиљада евра, што наноси штету свима, а проблеми се неће решити на овај начин рекао је Грбовић и напоменуо да ће уколико буде неопходно против педесетак пољопривредника који су блокирали фабрику поднети пријаве и тражити одштету за пропале послове и штету коју трпе. Иначе, у понедељак је и 120 радника ове фабрике ступило у једночасовни штрајк упозорења због кашњења зарада, а директор Грбовић им је тада обећао да ће исплата почети већ у току дана. Милан Ковачевић Ипак, радници нису - Истина је да је исплата по- примили никакве уплате јер, чела, али нисмо очекивали да додао је Грбовић, и то зависи ћемо добијати по пар хиљада од грчког купца. М. Кековић динара, што је скандалозно јер сваком појединачном произвођачу дугују између хиљаду и седам хиљада евра. Чак су нам претили и кривичним пријавама, али људи остају - рекао је Ковачевић. Такође, он је истакао да блокада није организована већ да је сваки појединачни произвођач дошао самостално да изрази своје незадовољство. Генерални директор компаније „АБЦ фуд” Чедомир Грбовић је истакао да исплаћују новац за овогодишњи род паприке онолико колико могу.

sreda16.novembar2011.

RePORTA@e

dnevnik

c m y

12

VARO[ICA KRAJ TISE ZAVI^AJ ZNAMENITIH SRBA

Bra}a po Senti Be}kovi} i rai~kovi} U

varo{ici Senti, zavida je bilo prilike zajedno do~aju znamenitih li~lazili u Sentu. U to vreme u nosti srpske istorije, Subotici je `iveo Du{ko Raznaju da neguju uspomenu na dovi}, ~iji otac je bio `elesvoje velikane. One koji su zni~ar, pa se i on selio zbog svoja dela utemeqili u Srpposla. Moj otac je bio oficir, sku pravoslavnu crkvu, kultupa je slu`bovao u mnogim meru, kwi `ev nost, po zo ri {te, stima. Dva moja najboqa prijaahitekturu, pa i srpsku himnu teqa, Du{ko Radovi} i Stevan „Bo`e pravde”, za koju je re~i Rai~kovi}, vezani su za Subonapisao Jovan \or|evi}, ujak ticu i Sentu. naj~uvenijeg Sen}anina, kwiBe} ko vi} na po mi we da je `ev ni ka Ste va na Srem ca. pro{lo mnogo vremena kada je Ba{ u Srem~evoj rodnoj ku}i ponovo otvorio re~nik Jugouprili~eno je se}awe na akaslovenske znanosti i umetnodemika Stevana Rai~kovi}a, sti i pogledao {ta zna~i re~ ko ji ni je ro |e ni Sen }a nin, „Senta” i ustanovio da ona ali je uvek isticao da mu je vazna~i – rodno mesto! ro{ kraj Tise, gde je deo de– Znao sam da se ta re~ upotiwstva proveo i osnovku potrebqava u narodnom govoru, ha|ao, duhovni i literarni zakada neko ne zna put, onda ide vi~aj. sentom, zna~i, prema ose}awu Istra`iva~ zavi~ajne kulkoji je pravac pravi i {ta }e ture i autor kwiga o Srbima u ga dovesti do ciqa. Ka`e se: Senti Petar Terzi} bio je do„Ide sentom glave”. Tako sam ma}in kwi`evne ve~eri u znak i ja i{ao ovamo i onamo, a se}awa na Rai~kovi}a i predSenta je bila ubele`ena u mostavqawe wegovog dela „Fajoj kr{tenici, koju sam prvi scikla, posledwa” u kojoj je put video kada sam bio sa Steprepiska s Milo{em Crwanvanom Rai~kovi}em, u ovoj isskim. Bili su tamo akademik i toj ulici gde je on meni govokwi `ev nik Ma ti ja Be} kovi}, bezmalo dve decenije prvi ~ovek Gradske bi bli o te ke No vog Sa da Dragan Koji}, pisci Rajko Nogo i Miroslav Maksimovi}, a u ime novosadskog iz da va ~a „Ti ski cvet” Sima Mati}, pup~anom vrpcom, pisanom re~i i poslom oduvek vezan za Tisu.

– Ro|en sam u Senti, a Stevan Rai~kovi} ovde je ve} bio u osnovnoj {koli, gde su mu roditeqi bili u~i te qi – pod se tio je Be}kovi}. – Ja sam se samo rodio u Senti, a on je ovde i `iveo. Prvi put sam do{ao u rodno mesto kada Mla di Be} ko vi} i Ra i~ ko vi} sam imao gotovo 50 godina, zajedno sa Stevanom Rai~kovirio gde je {ta. Stali smo na }em. Setili su nas se prilijedan trg, Rai~kovi} je imao kom proslave Sen}anske gi- jedan sonet: „Na malom trgu manzije, kojoj smo se rado odanikog, ~ak ni trga”. A on tada zvali. Potom smo svaki put kare~e: „To je taj trg, ovde u Sen-

ti”. Onda mi je pokazao {kolu u koju je i{ao, gde je zajedno bio i stan za u~iteqe u kojem su stanovali. Tu odmah je i SPC, u kojoj sam video svoju kr{tenicu, gde je upisano da sam ro|en 29. novembra 1939, na dan svetog apostola Mateja, a kr{ten sam dva dana po ro|ewu, imao sam frasove pa su `urili {to pre da me krste – pri~a Be}kovi}.

Poznati kwi`evnik isti~e da su Rai~kovi} i on „bra}a po Senti”. Rai~kovi} je napisao divne poeme o Tisi, silno se uzbu|ivao kad su bile velike poplave.

– Rai~kovi} je `iveo svoj `ivot i bio ~ovek svoje glave, pisao pesme koje su uvek imale potvrdu u nekom do`ivqaju i me stu, za sno va ne na ne ~em stvarnom – ka`e Be}kovi}. – Wegove pesme ~itaoci mogu ~itati u kwigama, ali je meni `ao onih koji ga nisu upoznali, {to ne}e znati kakva je to bila izuzetna li~nost, neuporediva, autenti~na, originalna, prava qudina.

Si ma Ma ti}, Ma ti ja Be} ko vi} i Pe tar Ter zi} u Srem ~e voj rod noj ku }i

Ra i~ ko vi} ra do vi |en i slu {an u za vi ~a ju

Nesvakida{weg do`ivqaja prise}a se Be}kovi}, kad je za snimawe TV-emisije „Varo{arije” stao pred svojom rodnom ku}om, posle 60 godina, u nekaUMESTO AUTOMOBILA, pArkIrANO LI[]E: Dok ~ekaju da u wihovom ataru po~ne {ikqati nafta, vojvo|anske varo{i tretiraju parkinge kao pouzdan deo svoje ekonomske baze. U Be~eju sme{taj automobil ko{ta 20 dinara za ~itav sat, ali tokom godine nakupi se respektabilna suma. No, terenci JP „Komunalac“, firme nadle`ne za ~isto}u centra grada, ali i parkinge, gomile opalog li{}a i po nekoliko dana lageruju na mestima koje pla}aju motorizovani sugra|ani.

O~igledno o~ekuju da im plata stigne s neke od stavki gradskoga buxeta pa za prihod i voza~e ba{ i ne mare.

V. Jankov

da{woj ulici Marka Kraqevi}a 10.

– Kamere su bile upaqene, fotoreporteri su tako|e bili pripravni, a jedna ptica je

sle te la na moj ka~ ket.

Ptica je pozirala, pa odletela, Petar Terzi} mi je rekao da se sav naje`io, niko nije komentarisao {ta bi to sve moglo da zna~i, ali je taj moj dolazak pred rodnu ku}u ostao ovekove~en pri~a Be}kovi}.

Senta se svojim velikanima odu`ila podizawem spomenika Sremcu, \or|evi}u, Joci Vuji}u, a i znamenitim Ma|arima. Be}kovi} je lane progla{en za po~asnog gra|anina Sente, a i Rai~kovi}u su ukazivane najvi{e po~asti pa je dobit nik naj zna ~aj ni jeg priznawa varo{i.

– [to su stanovnici grada poznatiji i priznatiji, {to se vi{e bave kulturom i tradicijom, to i grad ima ve}i rejting – nagla{ava Terzi}. –

Senta je imala adovakata Jova na Mu {ka ti ro vi }a u Pe {ti, sve{tenika Georgija \uku Popovi}a, dugogodi{weg pred sed ni ka Ma ti ce srp ske Stevana Branova~kog, istori~a ra \u lu Du da {a, Jo va na \or|evi}a, arhitektu Vladimira Nikoli}a, dobrotvora Jocu Vuji}a, ali i savremenika, kao {to su vladika [umadijski Sava, akademik I{tvan Seli, Rai~kovi}, Be}kovi}, pesnikiwa Tawa Kragujevi} i prevoditeqka Dragiwa Ramadanski. Prekoputa Srem~eve rodne ku}e je Srpska {kola zidana 1881, u koju je Rai~kovi} i{ao od 1936. do 1940. Postoji inicijativa da se jedna prostorija {kole uredi u spomen-so bu Ra i~ ko vi }e vu. Za li~ne predmete velikog pesnika koje je ostavio Senti i }irili~nu pisa}u ma{inu na kojoj je stvarao.

Milorad Mitrovi}

VOLI SOMBOR DA SE BRATIMI BA[ S BIV[OM BRA]OM

Od Vardara pa do Triglava, a izme|u ni{ta est od pre nekoliko dana da se wihov grad i zvani~no pobratimio s makedonskim Velesom, stavqawem parafa svojih gradona~elnika Nemawe Deli}a i Gorana Petrova na odgovaraju}u Povequ, oba{ka je obadovala Somborce.

Takvi qudi – vole da ih vole, a qubav je tim ve}a ako se radi o izgubqenoj bra}i po „jugo-crvenom difoltu“ od dve decenije.

Dosta su se u tih prethodnih 20 godina, vala, i odr`avale kojekakve sve~anosti sa samo jednim bratstveni~kim gostom, gradona~elnikom ma|arske Baje, i to u varo{i koja ima ba{ veliko iskustvo u bratimqewu.

Elem, bratimqewe je Somborce „krenulo“ upravo s kom{ijama u Baji, koja je, mada u susednoj dr`avi, na mawe od sat vo`we. Do formalizovawa pobratimstva do{lo je jo{ pre ~etrdesetak godina, a saradwu nije ugrozio ni raspad biv{e Jugoslavije. Naprotiv. Ako su se gradski oci sticajem istorijskih okolnosti i ulewili, plamen pobratimstva se odr`avao „privatnom inicijativom“. Ve}inom se tu radilo o juri{u motorizovanih Somboraca na pograni~ne ma|arske benzinske pumpe i rafove s toalet-papirom u (usled nedostatka interesovawa danas avetiwski praznim i zakatan~enim) radwama Baje i okoline joj, ali poznato je da bratska qubav ima razne oblike. Po{to je period sankcija uticao i na to da ve}i broj Somboraca nau~i pokoju re~ ma|arskog, do{lo je i do bratimqewa s Ki{pe{tom, 19. becirkom ma|arskog stonog grada, ~ime se ipak nisu iscrple aspira-

V

cije Ravangrada za pronalazak prijateqa u EU. Naime, jo{ u osvit velikog razlaza jugoslovenskih naroda, Somborci su se obavezali na uzajamnu qubav i `iteqima Ceqa, tre}eg po veli~ini grada u tada{woj ni{ta mawe bratskoj Socijalisti~koj, a danas evrorepublici Sloveniji. Onaj komad s mawe pevawa i vi{e pucawa, poznatiji kao „balkanska

vatskog konzula u Subotici Qerke Alajbeg, proletos je iz Sombora put [ibenika krenuo i predlog za bratimqewem ova dva grada, ali kako javqaju tamo{wi mediji („Slobodna Dalmacija“), na uprili~avawe sve~arskog potpisivawa poveqe o bratimqewu }e se malo sa~ekati, po{to {ibenski gradona~elnik Ante @upanovi}, kako re~e, „ose}a da jo{ nije sazrelo vre-

Pa ra firali lor de me ri De li} i Pe trov

kriza“, udaqio je br|ane – Slovence od ravni~ara – Ba~vana, ali je demokratski zoropuc pre nekih desetak godina ipak uslovio nastavak bratstveni~ke saradwe. Slovenci, kakve ih je ve} Bog sazdao na ovom zemqinom {aru, insistiraju na ekonomskoj, dok su Somborci skloniji onoj kulturnoj, ali na|u se negde na pola puta, {to }e re}i ~estim uzajamnim posetama gradskih otaca i wihovih svita. Malo li je?

Da bi nekako popunili belilo bratstveni~ke mape na prostoru ome|enom Triglavom i Vardarom, koriste}i dobre usluge hr-

me“. A i nije mu u opisu posla da se bratimi s bilo kim, po{to o tome odlu~uje Gradsko ve}e, te sledstveno tome, upu}uje somborske varo{ke uglednike na zvani~nu proceduru koja po~iwe slawem zvani~ne inicijative pa }e se to razmotriti, oceniti...

Dakle, napori Sombora za razvojem obostranih bratskih odnosa usmereni su ka ovom komadu Evrope pa onda i ne ~udi {to se prema bratskom ukrajinskom gradu ^erkasiju odnosi kao prema siroma{nom ro|i iz provincije. A i, bra}o slatka, ima mnogo da se ja{i donde!

M. Miqenovi}

crna hronika

dnevnik

AK CI JA „AR MA GE DON” NA STA VQE NA PO CE LOJ SR BI JI

Uhap {e no 18 osum wi ~e nih za pe do fi li ju Pri pad ni ci slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i po li cij skih upra va na pod ru~ ji ma vi {e gra do va u ze mqi u na stav ku ak ci je „Ar ma ge don” uhap si li su jo{ 18 oso ba ko je se do vo de u ve zu s na bav kom i di stri bu ci jom por no graf skog ma te ri ja la. Li {e wa slo bo de su, ovog pu ta, oba vqe na na te ri to ri ja ma No vog Sa da, Som bo ra, Za je ~a ra, Bo ra i Gor weg Mi la nov ca, sa op {tio je ju ~e mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}. On je do dao da je po me nu ta ak ci ja u to ku na {i rem pod ru~ ju Sr bi je.

Sa mo kod jed nog od pri ve de nih pri pad ni ci MUP-a pro na {li su 1.500 vi deo-ka se ta i oko 250 kom pakt-di sko va de~ je por no gra fi je, a Da ~i} je no vi na ri ma re kao da je re~ o oso ba ma ko je su pla }a le por no graf ski ma te ri jal po

25 do la ra ili evra, i ob ja snio da je re~ o is ko ri {}a va wu de ce uz ra sta od dve do 17 go di na, te na ja vio na sta vak po me nu te po li cij ske ak ci je s ci qem za {ti te naj mla |e po pu la ci je.

-De ca su na {e naj ve }e bo gat stvo, ali se ne od no si mo uvek ta ko pre ma woj. Mo ra mo ih bo qe {ti ti ti i u~i ni ti sve da ne bu du zlo u po tre bqa va na, na gla sio je pr vi ~o vek MUP -a. E. D.

Ubi li ga ta li ba ni dok je bra nio fran cu ski kon voj Su bo ti ~a nin Go ran Fraw ko vi} po gi nuo je pre ne ko li ko da na u Av ga ni sta nu. Bio je fran cu ski le gi o nar, a ubi jen je u na pa du ta li ba na na je dan fran cu sku kon voj. Ka ko pi {e na adre si oef kia.blog spot.com, gde su po da ci o po gi nu lim le gi o na ri ma, on je smrt no ra wen u una kr snoj va tri u ko ju je upao kon voj ko ji su obez be |i va li. Spe ci jal nost mu je bi la raz mi ni ra we bom bi. „Le gi o na ri su ima li za da tak da obez be de kon voj ko ji je pre vo zio za li he za av ga ni stan sku voj sku na se ve ro za pa du ove ze mqe”, sa op {ti li su zva ni~ ni ci fran cu ske voj ske.

– Ne znam {ta da ka `em. Ka da sam ju ~e ~u la da je po gi nuo, ni sam mo gla da ve ru jem. Svi su go vo ri li da je bio pro ble ma ti ~an, ali je pre ma me ni uvek bio fin. Znam da se raz o ~a rao u jed nu qu bav i zbog to ga je `e leo da ode jer ov de ni je imao mi ra. Znam da mu je ro |e ni brat rva~ „Spar ta ka„, a jo{ je dan brat je bio u Le gi ji stra na ca i ne dav no se vra tio iz Av ga ni sta -

Ci ga re ca ri ni li kao na me {taj

Sa ve zne upra ve ca ri na Mi haq Ker tes. Otu `ni com se Baj ru -

Od bra na na pi sa la pred stav ku Fi leu Ka ko „Dnev nik“ sa zna je, od bra na ve }i ne okri vqe nih u sve tri „du van ske afe re“ iz de ve de stih go di na pro {log ve ka, u jav no sti po zna tih kao slu ~a je vi „Baj ru {e vi}“, „Su bo ti }e va gru pa“ i „Ba xi na gru pa“, na pi sa la je do pis ~el ni ci ma Evrop ske ko mi si je, pre sve ga ko me sa ru [te fa nu Fi leu, u ko jem se tvr di da se „pre ma okri vqe ni ma u ovim pred me ti ma, su prot no evrop skim kon ven ci ja ma i Usta vu Sr bi je, za kon pri me wu je re tro ak tiv no“.

Po sa zna wi ma na {eg li sta, bra ni o ci po jed nih okri vqe nih su pred stav ku sli~ nog sa dr `a ja ra ni je upu ti li i za {tit ni ku gra |a na Sr bi je Sa {i Jan ko vi }u.

{e vi }e voj, Pe tro vu, Pra i lo vi }u i Jo van ~i }u pri pi su je da su pre ko fir me „Tref ren ta kar” uvo zi li ci ga re te u kon tin g en t i m a ko j i su ula z i l i pre k o pre l a z a Ke l e b i j a, Ba trov ci i Pre {e vo te da su fal si fi ko va nom do ku men ta ci jom „la ` no pri k a z i v a l i uve } a n u vred nost ci ga re ta, ili da pro la ze u tran zi tu kroz na {u ze mqu, ili uvoz na me {ta ja i ne ke dru ge ro be“.

Tu ` i l a { tvo u op t u ` ni c i sum wi ~i Ker te sa da je „u do go vo ru s Baj ru {e vi }e vom“ u pri -

FOLKPE VA ^I CA U KU] NOM PRI TVO RU DO FE BRU A RA

Ce ci noj se stri ski nu ta elek tro ni ka s no ge Li di ji Ve li~ ko vi}-Oco ko qi} ju ~e je ski nu ta elek tron ska na ru kvi ca s no ge po {to je od slu `i la {e sto me se~ nu ka znu ku} nog za tvo ra, na ko ju je bi la osu |e na zbog

mal ver za ci ja s tran sfe rom fud ba le ra FK „Obi li}„, re ~e no je Ta nju gu u Vi {em su du u Be o gra du.

Se stra folk-pe va ~i ce Sve tla ne Ra `na to vi} od slu `i la je ne {to vi {e od ~e ti ri me se ca u ku} -

nom za tvo ru pod elek tron skim nad zo rom, po {to je to kom ak ci je „Sa bqa” pro ve la go to vo dva me se ca u pri tvo ru ko ji joj je ura ~u nat u ka znu.

Pre su dom Vi {eg su da u Be o gra du, Li di ja Oco ko qi}-Ve li~ ko vi} je osu |e na na {est me se ci ku} nog za tvo ra, dok je Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi} osu |e na na go di nu da na ku} nog za tvo ra uz elek tron ski

13

LE GI O NAR IZ SU BO TI CE PO GI NUO U AV GA NI STA NU

BO JA NI BAJ RU [E VI] ZA KA ZA NO RO ^I [TE ZBOG [VER CA

Spe ci jal ni sud za or ga ni zo va ni kri mi nal za ka zao je za 25. no vem bar po ~e tak su |e wa u pred me tu Bo ja ne Baj ru {e vi} i jo{ ~e ti ri oso be, ko je op tu `ni ca sum wi ~i za zlo u- po tre bu slu `be nog po lo `a ja, a u ve zi s u~e {}em u ne za ko ni tom pro me tu ci ga re ta od 1996. do 2001. go di ne.

Op tu `ni com su, osim pr vo o kri vqe ne vla sni ce pred u ze }a „Tref ren ta kar” Bo ja ne Baj ru {e vi}, ob u hva }e ni vla snik {pe di c i j e „[op” Va l en t in Pe trov i dvo ji ca za po sle nih u tom pred u ze }u, Mi o d rag Pra i l o v i} i Pre drag Jo van ~i}. Op tu `en je i biv {i ge ne ral ni di rek tor

sreda16.novembar2011.

nad zor, ta ko da ku }u ne }e mo }i da na pu {ta do fe bru a ra idu }e go di ne.

Osim ku} nog za tvo ra, se stre su pre su dom oba ve za ne na to da pla te mi lion i po evra, pri ~e mu su pr vu ra tu od po la mi li o na evra pla ti le u ju lu, dru ga ra ta im pri spe va kra jem de cem bra, a tre }u }e mo ra ti da pla te do is te ka 2012.

Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du kra jem mar ta je po di glo op tu `ni cu pro tiv Ra `na to vi }e ve zbog sum we da je sa sa rad ni ci ma pro tiv prav no pri svo ji la oko ~e ti ri mi li o na ne ma~ kih ma ra ka i vi {e od tri mi li o na do la ra od tran sfe ra fud ba le ra FK „Obi li}„ u ino stra ne klu bo ve, kao i zbog dr `a wa 11 pi {to qa bez do zvo le.

Po sle osam go di na is tra ge, ko ja je vi {e pu ta pro {i ri va na, osim Ra `na to vi }e ve, op tu `ni com su ob u hva }e ni we na se stra i ne ka da {wi ru ko vo di o ci FK „Obi li }a” Dra gi {a Bi ni} i Jo van Di mi tri je vi} zbog pro da je jed nog igra ~a.

li ka ma kad je we no pred u z e } e „Tref ren t a kar“ uvo zi lo ci ga re te pre ko pre la za Ke le bi ja, ami no vao da „u pra te } oj do k u m en t a c i j i bu de pri ka zi va na uve }a na vred nost ci ga re ta“. U op tu `ni ci se na vo di da je Ker tes jed nom ta da {wem rad ni ku SUC-a „da v ao na l o g e da se pri hva te de kla ra ci je i sva dru ga pod ne ta do k u m en t a c i j a bez kon t ro l e“. Op t u ` bom se Ker te su pri pi su je da je za to „do bi jao od 100 do 1.000 bok so va ci ga re ta“.

Biv { i di r ek t or SUC-a je u od bra ni od ba cio sve op tu `be.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je op tu `ni cu pro tiv Bo ja ne Baj ru {e vi} i ~e tvo ri ce sa o kri vqe nih po di glo u ok to bru 2010. go di ne, a pre ci zi ra na je u apri lu ove go di ne, po na lo gu su da. Na i me, u to ku sud ske kon tro le op tu `ni ce i raz ma tra wa pri go vo ra, sud je dao na log Tu `i la {tvu da je ure di pre ci zi ra wem op tu `nih rad wi ko je se sva kom od okri vqe nih sta vqa ju na te ret.

J. J.

Ne po {to va we pra vi la do ve lo do eks plo zi je Eks plo zi ja ci ster ne u kru gu pred u ze }a „Be en bos” na ba taj ni~ kom dru mu, pri li kom ko je su po vre |e na tri rad ni ka, de si la se zbog neo d go va ra ju }ih uslo va ra da i ne po {to va wa pro pi sa, re ~e no je Ta nju gu u MUP-u Sr bi je.

Na ~el nik Sek to ra Mi ni star stva unu tra {wih po slo va za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} iz ja vio je da je uvi |aj na me stu eks plo zi je za vr {en, na vo de }i da je utvr |e no da pri li kom ~i {}e wa ci ster ne i ra do va na we nom za va ri va wu ni su po {to va na pra vi la o ra du. Do eks plo zi je ga snih is pa re wa je do {lo u 14.14 sa ti, u kru gu fir me ko ja je sme {te na na adre si Ba taj ni~ ki put 1 u Ze mu nu, re kao je Ma ri}.

U eks plo zi ji su po vre |e na tri rad ni ka, ko ja su za do bi la ope ko ti ne. Je dan od wih ima ope ko ti ne dru gog i tre }eg ste pe na po li cu i no ga ma i za dr `an je na Kli ni ci za ope ko ti ne u Zve ~an skoj uli ci, re kao je Ta nju gu port pa rol Ur gent nog cen tra Dra go Jo va no vi}. Dru ga dvo ji ca rad ni ka i da qe su na po sma tra wu u Ur gent nom cen tru.

na. On je tre ba lo tek u no vem bru da ide u Av ga ni stan, ali je na obu ci bio naj bo qi pa su ga po sla li dva me se ca ra ni je – pri ~a na {a sa go vor ni ca ko ja je po zna va la Go ra na Fraw ko vi }a.

We go vi ro di te qi ju ~e ni su `e le li da pri me no vi na re, a ono {to smo us pe li da sa zna mo je da da nas pu tu ju u Fran cu sku gde }e u ba zi Le gi je stra na ca bi ti po ~a sni po kop ovog le gi o na ra. Otac Pa vao je sa mo krat ko pro ko men ta ri sao da ve ru je da }e u Fran cu skoj sa zna ti {ta se ta~ no de si lo i na ko ji na ~in je wi hov sin po gi nuo.

Go ran Fraw ko vi} je pro {le go di ne u mar tu po stao ~lan Le gi je stra na ca i u Av ga ni sta nu je pr vi put u~e stvo vao u ne kom oru `a nom su ko bu. Osim ro di te qa, ima dva bra ta i tri se stre i ve }i na po zna ni ka ga je opi si va la kao sport skog ti pa ko ji je vo leo bo ri la~ ke ve {ti ne i `i veo po voj ni~ kim pra vi li ma.

S. I.

Ubi jen zbog re ke ti ra wa [a ri }e ve maj ke?

Po na vo di ma pod go ri~ ke te le vi zi je „Vi je sti”, Mi li vo je Ter zi} iz Pqe va qa, op tu `en za re ke ti ra we maj ke bra }e [a ri}, ko ji je pro na |en mr tav u za tvo ru kod Pod go ri ce, naj ve ro vat ni je je ubi jen. Po zvi va ju }i se na ob duk ci o ni na laz ko ji je do sta vqen po li ci ji, tu `i la {tvu i po ro di ci Ter zi}, ta pod go ri~ ka te le vi zi ja tvr di da je iz ve sno da Ter zi} ni je iz vr {io sa mo u bi stvo, kao {to je Za vod za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja sa op -

se ni je mo glo o~e ki va ti sa mo u bi stvo.

Ovo je, ina ~e, dru gi slu ~aj da se u za tvo ri ma pro na la ze mr tvi za tvo re ni ci ko ji se na ne ki na ~in po ve zu ju s kri mi nal nom gru pom Dar ka [a ri }a. Kra jem sep tem bra u za tvo ru „Ko mo” u Ita li ji pro na |en je mr tav Vi to mir Ba ji}, za ko ga se spe ku li sa lo da bi mo gao bi ti sve dok-sa rad nik u su |e wu pro tiv [a ri }e vog kla na. Zva ni~ no je ob ja {we no da je re~ o sa mo u bi stvu, ali je Ba ji -

{tio pre kju ~e, ve} je smrt na stu pi la da vqe wem.

Ter zi} je op tu `en da je s jo{ jed nom oso bom od maj ke bra }e [a ri} Ivan ke [a ri} iz Pqe va qa iz nu dio 300.000 evra da bi na vod no po mo gao we nom si nu Du {ku [a ri }u u sud skom po stup ku ko ji se pro tiv we ga vo di zbog u~e {}a u kri jum ~a re wu dro ge i pra wu nov ca ste ~e nog u tim po slo vi ma. Di rek tor pod go ri~ kog ZIKS-a Mi lan Ra do vi} ra ni je je na veo da je Ter zi}, na osno vu le kar skog pre gle da, bio psi hi~ ki zdrav i da

}ev advo kat Bo ri vo je Bo ro vi} ne dav no sa op {tio da je si gu ran u to da je smrt na stu pi la pod sum wi vim okol no sti ma.

Ter zi} je u pri tvo ru pod go ri~ kog za tvo ra „Spu`„ bio od 30. av gu sta i bio je sme {ten u {e sto kre vet noj so bi. Po zva ni~ nom sa op {te wu, da na ka da je pro na |en mr tav, osta lih pet pri tvo re ni ka su iza {li u po lu sat nu {et wu, dok je on ostao u so bi pod iz go vo rom da mu se ne {e ta i za to vre me iz vr {io sa mo u bi stvo ve {a wem o za {tit ne re {et ke.

E. D.

HA VA RI JA U KI KIND SKOJ LIV NI CI

Za pa li lo se uqe

U pro iz vod noj ha li DOO „«Liv ni ca„ u Ki kin di, prek si no} oko 20 ~a so va iz bio je po `ar usled pu ca wa hi dra u li~ ne in sta la ci je i ne kon tro li sa nog is ti ca wa uqa u hi dra u li~ noj pump noj sta ni ci.

Po `ar je na stao ka da se uqe pod pri ti skom za pa li lo u kon tak tu s usi ja nim od liv ci ma u ka lu pi ma na tran sport noj li ni ji.

Ni je bi lo po vre |e nih, a ma te ri jal na {te ta pro ce we na je na vi {e de se ti na mi li o na di na ra. Va tro ga sna je di ni ca iz Ki kin de je br zom in ter ven ci jom uga si la va tru i spre ~i la da qe {i re we po `a ra.

M. Mr.

JO[ JED NA ZA PLE NA NA HOR GO [U

Ki lo gram dro ge u „mer ce de su” Pri po ku {a ju da na pu ste Sr bi ju na gra ni~ nom pre la zu Hor go{, u „mer ce de su„ be o grad skih re gi star skih ozna ka, u ko jem su bi la tri na {a dr `a vqa ni na, pro na |en je oko ki lo gram skri ve ne ma te ri je upa ko va ne u dva pa ke ta za ko ju se sum wa da je opoj na dro ga.

Zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, po li cij ski slu `be ni ci PU Ki kin da od re di li su za dr `a va we do 48 sa ti Zo ra nu S. (1968), Vu ko sa vu M. (1977) i Ni ko li S. (1981) iz Be o gra da.

M. Mr.

dRU[TvO

sreda16.novembar2011.

dnevnik

c m y

14

„DNEV NIK” PRO SLA VIO 69 GO DI NA IZ LA @E WA

No vi ne ko je }e se jo{ du go ~i ta ti Pre ta~no 69 godina iz tada ilegalne {tamparije na Salajci iza{ao je prvi broj „Slobodne Vojvodine„, antifa{isti~kog lista koji je ure|ivao Svetozar Markovi}, a koji je kasnije prerastao u dnevni list „Dnevnik”. Na taj po~etak od pre gotovo sedam decenija i danas je ponosna redakcija na{eg lista, a “Dnevnik” je vremenom postao ponos Novog Sada i cele Vojvodine. O ugledu “Dnevnika” govore i podaci da smo drugi najstariji list u Srbiji, da je kroz na{u redakciju pro{lo pet akademika, kao i da osam ulica u Novom Sadu nose imena na{ih novinara. Iako mu po godi-

Po wegovim re~ima, na podru~ju Vojvodine “Dnevnik” radnim danima zauzima oko petinu tr`i{ta dnevnih listova, dok vikendom u~e{}e na{eg lista iznosi oko tre}ine ukupno prodatih novina u Pokrajini.

– Osim prodaje, najva`niji segment u poslovawu {tampanih medija svakako je ogla{avawe, gde na podru~ju Novog Sada dr`imo oko 90 odsto tr`i{ta, dok na teritoriji Vojvodine u~estvujemo sa 60 odsto – rekao je direktor Vlaovi}.

Proslavi „Dnevnikovog” ro|endana prisustvovale su kolege iz drugih medija, gradona~elnik No-

Zlat no do ba Govore}i o pro{lim vremenima i „zlatnom dobu” „Dnevnika„, direktor Du{an Vlaovi} je podsetio na to da je novosadski list osamdesetih godina imao tira` kao svi dnevni listovi danas: – Pre trideset godina “Dnevnik” je izlazio u 120.000 primeraka, a danas se napodru~ju Vojvodine dnevno proda oko 140.000 svih dnevnih listova koji izlaze – rekao je on.

nama vi{e odgovara odlazak u penziju, “Dnevnik” je odlu~io da se „pod stare dane” ne preda u trci za mesto na na{em medijskom tr`i{tu, te je proslava 69. ro|endana protekla u znaku promocije novog veb-portala www.dnev nik.rs koji,

vog Sada Igor Pa vli ~i}, predesnik Gradske skup{tine Aleksandar Jovanovi}, kao i predsednik Skup{tine APV [an dor Ege re {i, koji je rekao da ugled i tradiciju dobrih novina “Dnevniku” niko ne mo`e osporiti.

Do de qe ne na gra de naj u spe {ni jim no vi na ri ma „Dnev ni ka” Po tradiciji, za svoj ro|endan “Dnevnik” nagra|uje svoje novinare najuspe{nije u prethodnoj godine. Prva nagrada dodeqena je Bran ki Dra go vi} Sa vi}, novinarki unutra{wopoliti~ke redakcije.

Kako je obrazlo`io `iri, ona je svojim prepoznatqivim novinarskim stilom oplemenila politi~ku rubriku lista, a priznawe za svoj rad dobila je i od Saveta Evrope na konkursu za tekstove o radu lokalnih samouprava. Druga godi{wa nagrada pripala je Sla |a ni Glu {~e vi}, no-

vinarki ekonomske redakcije koja je tako|e ove godine nagra|ena i na konkursu Saveta Evrope. Ove godine dodeqene su dve tre}e nagrade, i to @eq ku Ba la ba nu, dopisniku iz Zrewanina, i Ga bo ru Ko va ~u iz “Dnevnikove” sportske redakcije.

Nagra|eni su i najboqi honorarni saradnici – Vla di mir \u ri ~i} iz specijalnih izdawa i Ili ja Gru bor, honorarac sportske redakcije. Nagrade je laureatima uru~io glavni i odgovorni urednik “Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij.

Osim toga, uru~ene su i jubilarne nagrade “Dnevnika” za vernost, a nagra|eni su zaposleni koji su u “Dnevniku” proveli deset i vi{e godina. Me|u wima bilo je {esnaestoro koji su proveli jednu deceniju u najpopularnijim novosadskim novinama, troje koji ve} 20 godina rade u ovoj medijskoj ku}i, {estoro koji su u “Dnevniku” ~etvrt veka, ~etvoro s 30 godina sta`a, dok je Slo bo dan Ja ko vqe vi} proslavio punih 35 godina pisawa i urednikovawa u “Dnevniku”.

[andor Egere{i: „Dnevniku” niko ne mo`e osporiti ugled i tradiciju dobrih novina

osim {tampanog izdawa “Dnevnika”, nudi i sve`e informacije iz zemqe i sveta koje se dodaju iz sata u sat. Prema re~ima direktora “Dnevnika” Du {a na Vla o vi }a, na{a internet-ponuda uskoro }e biti pro{irena s jo{ dva veb-izdawa, i to „Oglasnim novinama„ i „Lovcem„.

– Uz sve te{ko}e koje imamo u poslovawu, uspeli smo da prvih devet meseci ove godine zavr{imo u solidnom plusu, {to je za jedini dnevni list kojem centrala nije u Beogradu svakako veliki uspeh.

Novo internet-izdawe na{eg lista trebalo bi da u~vrsti na{u poziciju i dodatno obezbedi sigurnost na{im zaposlenima – rekao je Vlaovi}.

– ^ast mi je da govorim na proslavi dana “Dnevnika” jer to je list koji ve} decenijama ima poverewe

velikog broja ~italaca. Naravno, tokom duge istorije bilo je i te{kih trenutaka, ali snagom i vo-

Po lo `e ni ven ci na grob Sve to za ra Mar ko vi }a To ze Predstavnici Nove komunisti~ke partije Jugoslavije i Komunisti~ke partije Srbije polo`ili su ju~e vence na grob Svetozara Markovi}a Toze, odav{i tako po~ast narodnom heroju i svim wegovim drugovima koji su nastradali u antifa{isti~koj borbi. „Obele`avawem ovog dana, se}amo se doba heroja i odva`nosti Svetozara Markovi}a, osniva~a i urednika ’Slobodne Vojvodine’ koju je nasledio ’Dnevnik’, i ujedno podse}amo na to da oni koji su svoje delo i `ivot posvetili slobodi i pravdi zauvek `ive me|u nama„, ka`u komunisti u svom saop{tewu.

qom svojih zaposlenih takve situacije su re{avane i siguran sam da }e se “Dnevnik” jo{ dugo ~itati. Tradicija koju “Dnevnik” nosi, uticaj i poverewe ~italaca ujedno su i velika odgovornost za sve vas koji u~estvujete u wegovom stvarawu – rekao je Egere{i, dodav{i da je saradwa na{eg lista s pokrajinskom administracijom uvek bila dobra i da se transparentnost rada pokrajinskih organa velikim delom sprovodi upravo kroz pisawe “Dnevnika”.

Po re~ima, glavnog i odgovornog urednika “Dnevnika” Alek san dra \i vuq skog, na proslavi prethodnog ro|endana je najavqeno da, u skladu s potrebama na{ih ~italaca, ali i tr`i{nom utakmicom koju diktiraju nove tehno-

Igor Pavli~i}, Du{an Vlaovi} i Aleksandar \ivuqskij

logije, “Dnevnik” mora da postane prepoznatqiv i po svom internetizdawu.

– Formirali smo osmo~lani tim koji radi na na{em veb-portalu, a na{ ciq je da svi na{i novinari jednako rade i za {tampano izdawe i za veb-redakciju. Iako je na{a nova internet-stranica odskora po~ela rad, o~ekujem da }emo se vratiti u sam vrh veb-novinarstva gde smo i bili pre desetak

godina kada je ovaj vid informisawa kod nas bio na po~etku – rekao je \ivuqskij.

Po wegovim re~ima, uprskos te{kim vremenima i nekim promenama u novinarstvu koje se sve vi{e okre}e tabloidnom informisawu, “Dnevnik” je uspeo da zadr`i ozbiqnost koja ga krasi od samih po~etaka i to je ono na ~emu }e se Ni ko Per ko vi} graditi i Fo to: F. Ba ki}

dru[tvo

dnevnik

VLADA VOJVODINE ULO@ILA 35 MILIONA DINARA U 147 NAU^NIH PROJEKATA

O~e ku je se ko rist od de set mi li o na evra Vla da Voj vo di ne je ove go di ne ulo `i la 35 mi li o na di na ra u 147 na u~ nih pro je ka ta, od ko jih o~e ku je be ne fit od de set mi li o na evra, sa op {te no je ju ~e na uru ~e wu ugo vo ra u Po kra jin skoj vla di.

Voj vo |an ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go slav Pe tro vi} re kao je da je u 2011. go di ni po ~e la re a li za ci ja 64 no va me |u na rod na pro jek ta, a da je u pro {loj go di ni od 118 pro je ka ta sve ga 25 re a li zo va no.

– Ove go di ne ima mo 147 me |u na rod na pro jek ta, od ~e ga se ~ak 115 fi nan si ra iz 13 evrop skih i jed ne ame ri~ ke fon da ci je – re kao je Pe tro vi}, i do dao da je u wi ma an ga `o va no vi {e od 500 na u~ ni ka s No vo sad skog uni ver zi te ta.

On je do dao da je Po kra jin ska vla da pro {le go di ne su fi nan si ra la s 240.000 evra ova kve pro jek te, a be ne fit od to ga je bio oko 4,1 mi li o na evra.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} re kao je da se za 70 od sto po ve }ao in deks ci ti ra no sti na {ih na u~ ni ka u ino stran stvu u pro te kle tri go di ne, a to je po da tak iz ko jeg se vi di ko li ko su uspe {ni i pri zna ti na {i stru~ wa ci. Paj ti} je re kao da je in for ma ti~ ki sek tor u No vom Sa du jed na od naj zna ~aj ni jih pri vred nih gra na u Voj vo di ni, zbog ~e ga je we gov uti caj sna `an, ne sa mo kao na u~ ne in sti tu ci je ve} i kao pri vred nog fak to ra.

VESTI To le ran ci ja mo ra bi ti pra vi lo Po vo dom da na {weg Me |u na rod nog da na to le ran ci je po kra jin ski om bud sman upo zo rio je na to da su u srp skom dru {tvu u ve li koj me ri pri sut ni ra zni ob li ci na si qa i ne to le ran ci je. On kon sta tu je da su i to kom ove go di ne nad le `ne dr `av ne in sti tu ci je u vi {e na vra ta ustuk nu le pred na sil ni ci ma, a sva ko uz mi ca we pred eks tre mi sti ma ~i ni u`i va we qud skih pra va ne si gur nim i ne iz ve snim, a ja ~a uve re we eks tre mi sta da pret wa ma i na si qem mo gu ostva ri ti svo je ci qe ve. S ozbi rom na slo `e nu na ci o nal nu struk tu ru Voj vo di ne, po kra jin ski om bud sman upo zo ra va na {tet ne po sle di ce in ci de na ta po sta bil nost me |u na ci o nal nih od no sa i po zi va dr `av ne or ga ne na svim ni vo i ma, kao i sa me pri pad ni ke na ci o nal nih za jed ni ca, da se efi ka sno za la `u ka ko na su zbi ja wu me |u na ci o nal nih in ci de na ta, ta ko i na wi ho vom pred u pre |i va wu. Od lu~ no se pro ti ve }i sva koj upo tre bi na si qa, is kqu ~i vo sti i dis kri mi na ci je, po kra jin ski om bud sman osta je pri vr `en do sled noj za {ti ti qud skih pra va ~vr sto uve ren da ti me do pri no si stva ra wu dru {tva u ko jem }e to le ran ci ja bi ti pra vi lo a ne iz u ze tak.

Q. M.

Pres me di ja sa mit Pres me di ja sa mit, na ko jem }e u~e stvo va ti oko 200 pred stav ni ka me di ja i iz da va~ ke in du stri je, bi }e odr `an da nas u Be o gra du. Or ga ni za to ri ABC Sr bi ja, Aso ci ja ci ja me di ja i Bi znis di ja log sa op {ti li su da }e na Dru gom pres me di ja sa mi tu u~e stvo va ti i zva ni~ ni ci EU i Evrop ske aso ci ja ci je

iz da va ~a no vi na, pred stav ni ci Mi ni star stva kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Sr bi je.

Na dnev nom re du re gi o nal nog sa mi ta bi }e po lo `aj no vin skih iz da va ~a u EU, po mo} dr `a ve i po zi tiv na dis kri mi na ci ja {tam pa nih me di ja, zna ~aj i uti caj {tam pa nih me di ja u pred iz bor nom pe ri o du, ogla {a va we u {tam pa nim me di ji ma, me dij ska stra te gi ja Sr bi je iz ugla iz da va ~a no vi na i no vin skih agen ci ja.

Ka ko je na ja vqe no, na sa mi tu }e go vo ri ti {ef De le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er, iz vr {na di rek tor ka Evrop ske aso ci ja ci je no vin skih iz da va ~a Fran sin Ka nin gam, pred sed nik upra ve u slo ve na~ kom „De lu” Ju rij \a ko me li, ~lan upra ve u „Ju tar wem li stu” To mi slav Vrus, dr `av na se kre tar ka za me di je u Mi ni star stvu kul tu re Sr bi je Dra ga na Mi li }e vi}-Mi lu ti no vi} i dr.

Pet in ku ba to ra od „Voj vo di na {u ma” Jav no pred u ze }e „Voj vo di na {u me“ pri kqu ~i lo se bor bi Fon da B-92 za na bav ku in ku ba to ra za zdrav stve ne in sti tu ci je u Sr bi ji, uo~i Svet skog da na po dr {ke pre ra no ro |e nim be ba ma. Ovo pred u ze }e je obez be di lo 5.700.000 di na ra za na bav ku pet in ku ba to ra ko ji su na me we ni In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne u No vom Sa du, Op {toj bol ni ci u Pan ~e vu, Op {toj bol ni ci u Sen ti, Op {toj bol ni ci u Su bo ti ci i KBC „Zve zda ra„ u Be o gra du. U sa op {te wu iz ovog pred u ze }a uka zu je se da se u “Voj vo di na {u me” na da ju da }e svo jim pri me rom pod sta }i i dru ge kom pa ni je da po dr `e sli~ ne pro jek te po sve }e ne bo qem su tra.

D. Ml.

ZAVR[EN KUP TOLERANCIJE ZA VOJVO\ANSKE \AKE

Naj bo qi zre wa nin ski gim na zi jal ci Fi na le ovo go di {weg Ku pa to le ran ci je, sport skog tak mi ~e wa osno va ca i sred wo {ko la ca iz Voj vo di ne, odr `a no je mi nu log vi ken da u Srem skoj Mi tro vi ci.

Ove go di ne ap so lut nim po bed ni ci ma mo gu se sma tra ti zre wa nin ski gim na zi jal ci ko ji su bi li naj bo qi u tak mi ~e wu u mu {koj ko {ar ci i u od boj ci s me {o vi tim eki pa ma. U `en skoj ko {ar ci pr vo pla si ra na je eki pa Gim na zi je i eko nom ske {ko le „Bran ko Ra di ~e vi}” iz Ko vi na, u tak mi ~e wi ma za osnov ce u ma lom fud ba lu naj bo qa je eki pa {ko le „Slav ko Ro di}” iz Ba~ kog Jar ka, a u sto nom te ni su eki pa {ko le „^a ki La jo{„ iz Ba~ ke To po le. Pri zna we Zlat ni glas ovo go di {weg Ku pa to le ran ci je osvo ji la je Dra gi ca \u ki} iz Srem ske Mi tro vi ce.

Naj bo qe pla si ra ni u~e sni ci na gra |e ni su pe ha ri ma, me da qa ma i vred nim na gra da ma. Ove je se ni u Ku pu to le ran ci je, do ma }i ni re gi o nal nih kva li fi ka ci o nih tak mi ~e wa bi li su Zre wa nin, Pan ~e vo, Ba~ ka To po la, Som bor, Su bo ti ca i No vi Sad. – Osim sport skih tak mi ~e wa, i ovaj put bi lo je mno go me |u sob nog

dru `e wa i kul tur no u met ni~ kog pro gra ma u sva kom gra du, a lo kal ne za jed ni ce bi le su iz u zet ni sa rad ni ci i ve o ma bit ne ka ri ke u osna `i va wu za jed ni~ kih re pu bli~ kih i po kra jin skih pro gra ma afir ma ci je to le ran ci je, mul ti kul tu ra li zma, men ta li te ta za jed ni {tva i pro spe ri te ta – ka `e po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An dor De li. – U okvi ru pro jek ta Afir ma ci ja mul ti kul tu ra li zma i to le ran ci je u Voj vo di ni, ko ji je Vla da Voj vo di ne po kre nu la 2005. go di ne s na me rom da raz vi ja duh me |u et ni~ ke to le ran ci je kod gra |a na u Voj vo di ni, Kup to le ran ci je je pot pro je kat, kao i Kviz „Ko li ko se po zna je mo” i iz lo `ba „@i ve ti za jed no“. Svi ovi pot pro jek ti su se ve} osa mo sta li li i do pri no se ne go va wu kul tur nog di ver zi te ta i ja ~a wu me |u na ci o nal nog po ve re wa kod mla dih u Voj vo di ni. Ve o ma smo po no sni {to je in te re so va we {ko la za u~e {}e u Ku pu ve li ko jer sport je do bro sred stvo za iz grad wu du ha i me |u sob nog raz u me va wa i po {to va wa.

D. Deve~erski

sreda16.novembar2011.

15

SRBIJA ZA DEVET GODINA IZGUBILA PET ODSTO POPULACIJE

U Voj vo di ni 5,7 od sto ma we sta nov ni ka Sr bi ja je u pret hod nih de vet go di na za be le `i la ap so lut ni pad bro ja sta nov ni ka ve }i od 377.000, od no sno oko pet od sto ukup ne po pu la ci je, a naj u gro `e ni ji je is to~ ni i ju `ni deo ze mqe ko ji se pra zne.

Di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi} iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je uku pan broj sta n ov n i k a u Sr b i j i 7.120.666, u od no su na 7.498.001 na pro {lom po pi su, a da je do sma we wa bro ja do {lo, pre sve ga, zbog ne ga tiv nog pri rod nog pri {a ta ja, ali i zbog boj ko ta po pi sa Al ba na ca s ju ga cen tral ne Sr bi je. Po we go vim re ~i ma, be o grad ski re gion je je di ni u ze mqi ko ji je za be le `io po rast bro ja sta nov ni ka od oko 63.000, od no sno ~e ti ri po sto.

Re gion Voj vo di ne ima 5,7 od sto sta nov ni ka ma we ne go 2002. go di ne, re gion [u ma di je i za pad ne Sr bi je oko 5,8 od sto, dok je broj sta nov ni ka u re gi o nu ju `ne i is to~ ne Sr bi je sma wen 11,5 od sto.

Vuk mi ro vi} je re kao da je u 85 od sto op {ti na u Sr bi ji broj sta nov ni ka sma wen de set i vi {e od sto, a da je naj po go |e ni ja Cr na Tra va, u ko joj `i vi 35,2

Po rast bro ja sta nov ni ka za be le `en je u Be o grad skoj obla sti, pre sve ga zbog Be o gra da, Ju `no ba~ koj obla sti zbog No vog Sa da i u Ra {koj obla sti, naj vi {e zbog No vog Pa za ra i Tu ti na od sto sta nov ni ka ma we ne go na pro {lom po pi su. Ve li ki pad u bro ju sta nov ni ka za be le `en je i u Ga xi nom Ha nu, Maj dan pe ku, Ba b u { ni c i, Se~ w u i dru g im me sti ma. Po rast bro ja sta nov ni ka za be le `en je u 22 op {ti ne, dok je u 146 op {ti na broj sta n ov n i k a sma w en. Naj v e } i po rast za be le `en je u ni {koj

op {ti ni Pan te lej, ali se ra di o ma loj i no voj op {ti ni, dok je naj ve }i re al ni rast, od 12,6 po sto, za be le `en u No vom Sa du.

Po sma tra no po obla sti ma, po rast bro ja sta nov ni ka za be le `en je u Be o grad skoj obla sti, pre sve ga zbog Be o gra da, Ju `no ba~ koj obla sti zbog No vog Sa da i u Ra {koj obla sti, naj vi -

{e zbog No vog Pa za ra i Tu ti na.

Vuk mi ro vi} je re kao da u Sr bi ji po sto ji 17 na se qa s vi {e od 50.000 qu di, u ko ji ma `i vi oko 36 od sto ukup nog sta nov ni {tva, a da je broj na se qa bez sta nov ni ka, u od no su na pret hod ni po pis, po ras tao sa se dam na de vet. Broj na se qa s ma we od 100 sta nov ni ka po ve }an je u od no su na pret hod ni po pis sa 707 na 975.

Uku pan broj gra |a na Sr bi je ko ji `i vi u ino stran stvu je ne {to ve }I od 294.000, dok je broj do ma }in sta va ne {to ma wi od 250.000, od no sno oko je dan od sto ma wi u od no su na pret hod ni po pis. Po ras tao je i broj sta no va i on sa da iz no si ne {to vi {e od 3,24 mi li o na.

To kom po pi sa je od 1. do 20. ok to b ra po p i s a n o ukup n o 7.524.164 qu di, ali je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku uka zao na to da je pra vi broj znat no ma wi jer su ne ki po pi sa ni dva put. Naj vi {e dva put po pi sa nih je me |u stu den ti ma ko ji su re gi stro va n i i na ro di teq s kim adre sa ma i ta mo gde `i ve to kom stu di ja. Svi re zul ta ti po pi sa bi }e ob ja vqi va ni suk ce siv no, dve go di ne po po pi su, od no sno do kra ja 2013. go di ne.

JEDNI ISKOPAVAJU TAJNE GROBNICE, DRUGI KRITIKUJU OMALOVA@AVAWE ANTIFA[ISTI^KE BORBE

„Fal si fi ko va we isto ri je” Dr `av na ko mi si ja za pro na la `e we i obe le `a va we taj nih grob ni ca, na sta lih po sle 12. sep tem bra 1944. go di ne, pri ku pi la je do sa da, po re ~i ma we nog se kre ta ra isto ri ~a ra dr Sr |a na Cvet ko vi }a, po dat ke o oko 25.000 `r ta va

Dok se uz bla go slov dr `a ve sa ku pqa ju po da ci o `r tva ma i taj nim grob ni ca ma po Sr bi ji, bor ci na rod no o slo bo di la~ kog ra ta tvr de da se ra di na re ha bi li ta ci ji fa {i sti~ ke pro {lo sti. Na i me, na sed ni c i Pred s ed n i { tva SUB -

Bor ci is ti ~u da je u Sr bi ji deo po li ti~ kog esta bli {men ta po stao „~u var srp ske fa {i sti~ ke pro {lo sti i va lo ri za tor we nog sa dr `a ja ostva re nog u rat noj Sr bi ji 1941–1945. go di ne” na vi {e od 200 lo ka ci ja u Sr bi ji. Po sao Ko mi si je se na sta vqa jer ima za da tak da sa ~i ni iz ve {taj o `r tva ma ko je je po sle oslo bo |e wa od fa {i sta no va vlast stre qa la, uglav nom bez su |e wa, kao i da lo ci ra taj ne grob ni ce.

NOR-a Sr b i j e, odr ` a n oj s pred sed ni ci ma po kra jin skih, okru `nih i grad skih od bo ra, is tak nu to je da naj vi {i dr `av n i or g a n i, po l i t i~ k e par ti je, me di ji i dru ge is ti tu ci je za ko ni ma ko ji su u pro ce du ri za vr {a va ju re ha bi li -

ta c i j u rat n e fa { i s ti~ k e pro {lo sti Sr bi je.

Fa {i sti~ ka po li ti ka, ide o lo gi ja i de lo srp ske ko la bo ra ci je po sta li su, tvr de bor ci, ba {ti na i opre de qe we de la dr `av ne po li ti ke Sr bi je, a ide o lo {ki i po li ti~ ki pro ce si u Sr bi ji su su prot ni osnov nim an ti fa {i sti~ kim to ko vi ma i opre de qe wu de mo krat skih evrop skih dr `a va.

Bor ci is ti ~u da je u Sr bi ji deo po li ti~ kog esta bli {men ta po stao “~u var srp ske fa {i sti~ ke pro {lo sti i va lo ri za tor we nog sa dr `a ja ostva re nog u rat noj Sr bi ji 1941–1945. go di ne”, a s tim i upo ri {te za we nu pro {lost i we no de lo.

Sr bi ja, do da ju, po sta je pre po zna tqi va u Evro pi po za ti ra wu ili na po ru da za tre, oma lo va `i i upr qa svo ju slav nu an ti fa {i sti~ ku pro {lost ste ~e nu u Dru gom svet skom ra tu,

jer joj se vo qom vla da ju }e po li ti ke na me }e po li ti~ ko jed no u mqe i na si qe nad isti nom.

Fal si fi ko va wem isto ri je, oce wu ju bor ci, o an ti fa {i sti~ koj bor bi i u~e {}u stra na ra ta u toj bor bi fal si fi ko va na je isto rij ska ~i we ni ca.

Sve to do pri no si da gra |a ni, ume sto da bu du po mi re ni, osta ju za va |e ni, oce ni lo je Pred sed ni {tvo SUB NOR-a Sr bi je, a kom pro mis sa svi ma i sva ka kvi ma po sta je uobi ~a jen da bi se sa ~u va la vlast. Ne ma ju }i ja snu dru {tve nu, po li ti~ ku, idej nu i pro gram sku opre de qe nost, sa dr `aj kom pro mi sa ni je ni ~im ogra ni ~en, pa ni onim {to nam ce la Evro pa pri zna je i {to nam ni ko ne ospo ra va, a to je an ti fa {i sti~ ka bor ba to kom Dru gog svet skog ra ta, osim in te re som za do bi ja we ili osta ja we na vla sti.

Q. Male{evi}

NAJVI[E KORUPCIJE U ZDRAVSTVU, POLICIJI I UPRAVI

Sve je te `e kon tro li sa ti dr `av ne slu `be ni ke – Naj ve }i ste pen ko rup ci je u Sr bi ji po sto ji u obla sti zdrav stva, po li ci je i dr `av ne upra ve, a sa mo sa rad wom ci vil nog sek to ra i dr `a ve ste pen ko rup ci je mo `e se sma wi ti – iz ja vio je re gi o nal ni ko or di na tor Pro gra ma UN za raz voj (UNDP) u Sr bi ji Vi li jam In fan te.

On je na re gi o nal noj kon fe ren ci ji „Part ner stvo pro tiv ko rup ci je”, u or ga ni za ci ji UNDP-a u Sr bi ji, Re gi o nal nog cen tra UNDP-a u Bra ti sla vi, 2Tran spa ren si in ter ne {e ne la„ i „Tran spa rent no sti Sr bi ja„, re kao da ci vil no dru {tvo mo ra da po mog ne Vla di da svoj po sao oba vqa bo qe, i na gla sio da su ne za vi sne in sti tu ci je i re gu la tor na te la u Sr bi ji „sla ba” i da ih tre ba osna `i ti na po mi wu }i da u jav nom sek to ru i ad mi ni stra ci ji u od re |e nim obla sti ma po sto ji vi sok ste pen ko rup ci je: – Ce lu jav nost tre ba obra zo va ti u ci qu bor be pro tiv ko rup ci je, ali ak ce nat ne tre ba da bu de na onim naj mla |i ma,

ve} tre ba obra zo va ti i sta ri ju po pu la ci ju – ka zao je In fan te.

On je na po me nuo da je u bor bi pro tiv ko rup ci je va `na i ulo ga me di ja, ko ji mo ra ju gra |a ni ma da obez be de in for ma ci je o po sto ja wu ko rup ci je, ali i na veo da je u Sr bi ji, po seb no {tam pa nim me di ji ma, te {ko da osta nu objek tiv ni i ne za vi sni. ^lan „Tran spa ren si in ter ne {e ne la” Ser gej Mu ra vjov po seb no je is ta kao da mo ra da po sto ji part ner stvo iz me |u ci vil nog dru {tva i dr `a ve u bor bi pro tiv ko rup ci je, na vo de }i da je ulo ga ne vla di nog sek to ra da stva ra plat for me za dr `av ne in sti tu ci je po {to ni u jed noj ze mqi one sa me ne mo gu re {i ti pro blem ko rup ci je. Po we go voj oce ni, svet je da nas u lo {i joj si tu a ci ji jer „dr `av ni slu `be ni ci ima ju na ras po la ga wu vi {e nov ca zbog ~e ga ih je te `e kon tro li sa ti”. On mi sli da se obi~ ni gra |a ni pla {e da u~e stvu ju u bor bi pro tiv ko rup ci je jer sma tra ju da su ne mo} ni: – U ovom tre nut ku jav nost je apa ti~ na, qu di se pla {e da pro -

go vo re i kre nu u ak ci ju po {to se bo je mo gu }ih po sle di ca – na veo je Mu ra vjov. Go vo re }i o Za ko nu o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja, po ve re nik Ro do qub [a bi} re kao je da taj akt ima an ti ko rup cij ski po ten ci jal, {to su gra |a ni pre po zna li ta ko {to u ve li koj me ri pri ja vqu ju ko rup ci ju.

On je pri me tio da su pri va ti za ci je i jav ne na bav ke naj in te re sant ni je gra |a ni ma, kao i da su, za hva qu ju }i wi ma, ot kri ve ne afe re drum ske i `e le zni~ ke ma fi je. Po ve re nik je re kao i da vlast du gu je jav no sti da u sva kom tre nut ku do sta vi ra ~un o po slo va wu, od no sno ras po la ga wu nov cem po re skih ob ve zni ka.

sreda16.novembar2011.

LIGA [AMPIONA: PARTIZAN SUTRA GOSTUJE ARMANIJU

Va `an do bar pri stup me ~u Tre ner ko {ar ka {a Par ti za na Vla da Jo va no vi} iz ja vio je uo~i utak mi ce sa ita li jan skim Ar ma ni jem da se na da da }e do bar pri stup omo gu }i ti we go vim iza bra ni ci ma da me~ uve du u ne iz ve snu za vr {ni cu.

- Ka ko Evro li ga od mi ~e, ta ko je sva ka utak mi ca sve va `ni ja i si gu ran sam da Ar ma ni ne }e do -

On je do dao da je eki pa umor na od na por nog rit ma igra wa i pu to va wa u Ja dran skoj i Evro li gi, ali da Par ti zan to ni ka da ni je i ne }e ko ri sti ti kao ali bi.

- Kad do |e utak mca s Mi la nom ni ko ne }e pri ~a ti o umo ru. U ovom tre nut ku pra ti mo si tu a ci ju oko lo ka u ta, ali se ne op te re }u je mo pre vi {e. Sto od sto sam si gu ran u iz bor qu di ko ji smo na pra -

Tre ner Par ti za na Vla da Jo va no vi}

zvo li ti da mu ne ko po no vo od ne se bo do ve iz Mi la na. Va `no je da ima mo do bar pi ri stup, od i- gra mo sna `no i po ku {a mo da me~ uve de mo u ne iz ve snu za vr {ni cu - re kao je Jo va no vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, pred nost Par ti za na i u ovom me ~u tre ba lo bi da bu de pod ko {em, gde ove se zo ne do mi ni ra Ni ko la Pe ko vi}.

- Kao i sve do sa da {we eki pe u Evro li gi, Ar ma ni je ulo `io mno go nov ca, do ve li su do sta zvu~ nih igra~ kih po ja~ wa i tre ne ra ko ji zna ka ko se osva ja ju tro fe ji. Wi ho vi cen tri tre ba lo bi da bu du ne {to lak {i ri va li, ali su izuz te no ne zgod ni.

vi li ove se zo ne i ve ru jem da }e mo u ovom sa sta vu osta ti du `e vre me re kao je Jo va no vi}.

Mar ko ^a ka re vi} iz ja vio je da s op ti mi zmom do ~e ku je me~ sa Ar ma ni jem.

- Ar ma ni je do sta ulo `io u eki pu, si gur no ne `e le da gu be utak mi ce kod ku }e, a ovo je ve o ma va `an me~ za oba ti ma. Ve ru jem da }e mo kao i pro tiv Ci bo ne i Re a la pru `i ti mak si mum - re kao je ^a ka re vi}.

Naj ve }a opa snost u ita li jan skom ti mu su Ga li na ri, Her con i Dru Ni ko las. Utak mi ca pe tog ko la C gru pe Evro li ge Ar ma ni Par ti zan igra se u ~e tvr tak od 20.45 ~a so va, a ko {ar ka {i cr nobe lih da nas pu tu ju za Mi la no.

SPORT

dnevnik

c m y

16

SELEKTOR SRBIJE IGOR KOLAKOVI]

Te `e do Olim pi ja de ne go do me da qe Se lek tor od boj ka {a Sr bi je Igor Ko la ko vi} iz ja vio je da je ne ka da lak {e igra ti za me da qu, ne go se pla si ra ti na Olim pij ske igre. Re pre zen ta ci ja Sr bi je u~e stvo va }e od 20. no vem bra do 4. de cem bra na Svet skom ku pu u Ja pa nu, pr vom kva li fi ka ci o nom tur ni ru za OI. - To }e bi ti te `ak tur nir, na ko jem }e mo za 15 da na od i gra ti 11 utak mi ca. Zna mo da je ulog ve li ki - olim pij ska vi za. Ne ka da je lak {e bo ri ti se za me da qu ne go obez be di ti u~e {}e na Olim pij skim igra ma - re kao je Ko la ko vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, eki pa je sve sna ko li ko je pre pre ka ~e ka.

- Ima }e mo ve li ki broj utak mi ca sa ve o ma kva li tet nim pro tiv ni ci ma, ko ji `e le isto {to i mi.

Sa mo tri naj u spe {ni je se lek ci je na Svet skom ku pu obez be di }e pla sman na Olim pij ske igre.

Ka pi ten re pre zen ta ci je Ivan Miq ko vi} is ta kao je da je si stem tak mi ~e wa u Ja pa nu ka ta stro fa lan za igra ~e.

- Za me ne ni je iz ne na |e we {to su se na {e od boj ka {i ce po vre di le. To i nas ~e ka. Ko pre `i vi i do `i vi po sled wu utak mi cu bi }e he roj, ka ko god da se taj me~ za vr {i re kao je Miq ko vi}.

On je do dao da je ne za hval no go vo ri ti o prog no za ma na pred sto je }em tak mi ~e wu.

Ju re olim pij sku vi zu od boj ka {i Sr bi je

- Re pre zen ta ci je ko je bu du ima le vi {e igra ~a mo }i }e da ra ~u na ju na do bar pla sman. Sva ka utak mi ca }e mno go zna ~i ti, a ovaj tur nir }e po ka za ti ko je spre man da igra do bro u kon ti nu i te tu - na po me nuo je Miq ko vi}.

Vla do Pet ko vi} oce nio je da je na pred sto je }em tak mi ~e wu

naj va `ni je da ne bu de pu no po vre |e nih igra ~a.

- Igra }e mo mak si mal no bor be no i an ga `o va no i na dam se da }e to bi ti do voq no za Olim pij ske igre. Ako ne bu de, po ku {a }e mo ka sni je na dru gim tur ni ri ma - re kao je Pet ko vi}.

U pr voj fa zi, u Na go ji, re pre zen ta ci ja Sr bi je tak mi ~i }e se

sa Ar gen ti nom, Poq skom, Ira nom, u dru goj, u Osa ki sa Ja pa nom i Ku bom, u tre }oj u Ha ma ma cu sa Ru si jom, Ita li jom i Bra zi lom, u ~e tvr toj fa zi sa Egip tom, Ki nom i SAD. Od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je, ko ja je u sep tem bru osvo ji la ti tu lu pr va ka Evro pe, u ~e tvr tak pu tu je u Ja pan.

@REB ZA MASTERS U LONDONU

OGLASIO SE DUDA IVKOVI] NA PROZIVKU MILI^I]A

Dar ko, ima vre me na, pri ~a }e mo Se lek tor ko {ar ka {a Sr bi je Du {an Iva ko vi} ni je `e leo da se upu sti u me dij sko pre pu ca va we sa cen trom Mi ne so ta Tim ber vul vsa Dar kom Mi li ~i }em po vo dom pro ziv ke oko (ne)po zi va wa u re pre zen ta ci ju.

Du {an Iv ko vi} mir no je re a go vao na ve ro vat no naj o {tri -

sta li ca pri nu |i va wa i pri si le sa di sci plin skim ka zna ma.

I ove go di ne bi lo je igra ~a ko ji iz ra znih raz lo ga ni su mo gli da igra ju za re pre zen ta ci ju, pa ni pro tiv jed nog ni je po kre nut di sci plin ski po stu pak - re a go vao je Iv ko vi} iz Ati ne.

Se lek tor Sr bi je, o ~i jem ostan ku na kor mi lu or lo va

No vak sa Ma re jom, Fe re rom i Ber di hom No vak \o k o vi} igra }e u gru pi sa En di jem Ma re jom, Da vi dom Fe re rom i To ma {om Ber di hom na za vr {nom Ma sters ku pu u Lon do nu. U gru pi ko ju pred vo di Ra fael Na dal na la ze se Ro xer Fe de rer, @o Vil frid Con ga i Mar di Fi{.

Za vr {ni Ma sters kup odr `a va se u Lon do nu od 20. do 27. no vem bra. \o ko vi} se do sa da de set pu ta sa sta jao sa Ma ri jem i {est pu ta po be dio. Po sled wi me~ od i gra li su u fi na lu tur ni ra Ma sters se ri je u Sin si na ti ju ka da je No vak pre dao me~ zbog po vre de ra me na pri vo| stvu Bri tan ca od 6:4, 3:0. Wi hov naj zna ~aj ni

Gru pe Grupa A: Novak \okovi}, Endi Marej, David Ferer, Toma{ Berdih Grupa B: Rafael Nadal, Royer Federer, @o Vilfrid Conga, Mardi Fi{

Zi ki pro tiv Ne sto ra Ne nad Zi mo wi} i Mi kael Lo dra su u gru pi B. Sti ~e se uti sak da je gru pa u ko joj je srp sko - fran cu ski par te `a, jer se tu na la ze i Ne stor i Mir wi, Bo pa na i Ku re {i, Fir sten berg i Mat kov ski. [to se gru pe B ti ~e, tu su dru gi, tre }i pe ti i osmi par na li sti. U gru pi A su Bu pa ti Pa es, bra }a Bra jan, Pe~ ner i Mel cer, Lin sted i Te kau. duel bio je u fi na lu Otvo re nog pr ven stva Austra li je ove go di -

Du {an Iv ko vi}

ji ver bal ni na pad ko ji je pre tr peo za 30 i ku sur go di na ba vqe wa tre ner skim po slom.

Mi li ~i} je ne pri me re nim re ~i ma pro ko men ta ri sao svo je od su stvo iz na ci o nal nog ti ma na po sled wim ve li kim tak mi ~e wi ma, op tu `iv {i Iv ko vi }a da je la gao kao pas ka da je na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji re kao no vi na ri ma da mu Mi li ~i} ni je od go va rao na te le fon ske po zi ve.

- U sva koj pri li ci sam se tru dio da igra ~i bu du mak si mal no za {ti }e ni. U re pre zen ta ci ji su uvek igra li oni ko ji `e le. Ni kad ni sam bio pri -

jo{ ni ko ni je kon kret no iz ja snio, do dao je da ne `e li da po le mi {e i na vo di ko li ko pu ta su qu di iz tre ner ske kan ce la ri je na ci o nal nog ti ma i on li~ no zva li Dar ka Mi li ~i }a.

- Ne ka da }e mo se sre sti i po gle da ti u o~i. Naj bo qe bi bi lo da ta da, u di rekt nom raz go vo ru, raz re {i mo sve - is ta kao je Iv ko vi}.

Pre Mi li ~i }a se na Du di nu ver zi ju iz Li tva ni je po `a lio i Igor Ra ko ~e vi}, re kav {i da je ap so lut no bio spre man da se sta vi na ras po la ga we se lek to ru, ali da ni je do bio po ziv da se pri kqu ~i pri pre ma ma.

ne, ko je je do bio srp ski te ni ser, a naj u zbu dqi vi je bi lo je u

po lu fi na lu Ri ma. Dva de set ~e tvo ro go di {wi Ma rej je u od li~ noj for mi u fi ni {u se zo ne.

Osvo jio je tur ni re u Bang ko ku, To ki ju i [an ga ju. No vak sa Fe re rom ima iden ti ~an skor kao sa Ma re jom. U 2011. sa sta li su se sa mo jed nom, u po lu fi na lu Ma ster sa u Ma dri du ko je je \o ko vi} do bio u tri se ta. Pr vi re ket sve ta je bio naj si gur ni ji u me ~e vi ma sa To ma {om Ber di hom ko ji ga je po be dio sa mo u pro {lo go di {wem po lu fi na lu Vimbldo na. Pre o sta lih se dam me ~a va, ukqu ~u ju }i i tri ovo go di {wa, do bio je \o ko vi}.

Osam ve li ~an stve nih na stu pi }e na za vr {nom tur ni ru u Lon do nu.

VTA NAGRADE

Te ni ser ka go di ne Pe tra Kvi to va @en ska te ni ska aso ci ja ci ja (VTA) na gra di la je ^e hi wu Pe tru Kvi to vu ve li kim pri zna wem za od li~ ne par ti je ove se zo ne. [am pi on ka Vimbldo na ove se zo ne ima skor od 60 po be da i 13 po ra za, kao i {est osvo je nih ti tu la u sin glu, ukqu ~u ju }i i za vr {ni tur nir kra jem pro {log me se ca u Is tan bu lu, gde je u fi na lu po be di la Be lo ru ski wu Vik to ri ju Aza ren ku sa 2:1 u se to vi ma. ^e hi wa je im pre siv nu se zo nu po ~e la sa 34. me sta na VTA li sti, a za vr {i la kao dru ga igra ~i ca sve ta, iza Ka ro li ne Vo zni jac ki. Za uspeh na gra |e na je i pri zna wem za te ni ser ku ko ja je naj vi {e na pre do va la u 2011. go di ni.

- Ima la sam se zo nu iz sno va. Ne ve ro vat na je ~ast osvo ji ti na gra du za igra ~i cu go di ne i

Pe tra Kvi to va

sta ti uz ra me ne kim naj ve }im te ni ser ka ma u isto ri ji, po seb no Mar ti ni Na vra ti lo voj.

Uvek }u pam ti ti ovu se zo nu i je dva ~e kam da na red nu u~i nim jo{ bo qom - re kla je Kvi to va (21).

Sjaj ne igre je sjaj no i na pla ti la. Za pro te klih go di nu da na za ra di la je vi {e od pet mi li o na do la ra. Po red ve li kog uspe ha u in di vi du al noj kon ku ren ci ji, Kvi to va je sa svo jim sa i gra ~i ca ma iz re pre zen ta ci je osvo ji la i Fed kup. Ti tu la za po vra tak go di ne pri pa la je Ne mi ci Sa bi ni Li sic ki, naj bo qa de bi tant ki wa je Ru mun ka Iri na Ka me li ja Be gu, a za naj bo qi dubl par su pro gla |e ne ^e hi wa Pe tra Kve {ke i Slo ven ka Ka ta ri na Sre bot nik.

SPORT

c m y

dnevnik

KVA LI FI KA CI JE ZA EP MLA DIH

Or li }i osvo ji li Ir sku Se ver na Ir ska - Sr bi ja 0:2 (0:0) KO LE RAJN: Gradski stadion, gledalaca: 1.000, sudija: Silva (Litvanija), strelci: Markovi} u 80. i Gudeq u 83. minutu (penal). @uti kartoni: Ferguson, Karson, Magenis, Nouls (Severna Irska), \uri~i}, Mladenovi} i Kirovski (Srbija).

SEVERNA IRSKA: Devlin, Hodson, Daxon, Klakas, Tomson, Meklaflin, Ferguson (od 79.

Leveri), Karson, Magenis, Grig

Gru pa 4 Re zul ta ti: Far ska ostr va - Se ver na Ir ska 0:0, Se ver na Ir ska - Far ska Ostr va 4:0, Sr bi ja - Se ver na Ir ska 1:0, Se ver na Ir ska Dan ska 0:3, Sr bi ja - Far ska Ostr va 5:1, Ma ke do ni ja Sr bi ja 1:1, Dan ska - Far ska Ostr va 4:0, Sr bi ja - Dan ska 0:0, Ma ke do ni ja - Far ska Ostr va 1:0. Se ver na Ir ska - Sr bi ja 0:2, Ma ke do ni ja Dan ska 1:1.

1. Sr bi ja 2. Dan ska 3. Ma ke do ni ja 4. S. Ir ska 5. F. Ostr va

Sa{a Markovi}

(od 46. Nouls), Gorman (od 79.

Vin~ester).

SRBIJA: Aleksi}, Nastasi}, Gudeq, Milunovi} (od 60. Sa{a Markovi}), Igwovski, Medojevi}, Mladenovi}, \uri~i}, Milivojevi}, Lazar Markovi} (od 60. Despotovi}), Koji} (od 88.

Krsti~i}).

5 4 3 5 5

3 2 1 1 0

2 2 2 1 1

0 0 0 3 4

9:2 11 8:1 8 3:2 5 4:6 4 1:14 1

Mlada reprezentacija Srbije pobedila je kao gost Severnu Irsku 2:0 (0:0) i izdvojila se na vrhu tabele Grupe 4 kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Izraelu 2013. Oba gola orli}i su postigli u fini{u utakmice u Kolerajnu.

Do ma }i na je na ~eo ve zi sta Partizana Sa{a Markovi}. U igru je u{ao u 60. minutu, a 20 mi nu ta ka sni je je sa vla dao golmana Konora Devlina. To je Sa{i Markovi}u drugi gol u ovom ciklusu, prethodno je bio precizan i u remiju u Makedoniji (1:1). Ve} u 83. minutu bilo je 0:2. Strelac je bio Nemawa Gudeq iz penala.

Srbi su sve vreme napadali, ali nisu uspevali da povedu.

Statistika govori u prilog dominaciji orli}a, koji su, primera radi izveli ~ak 12 kornera, Irci nijedan, Jankovi}evi igra~i pucali su 16 puta, od ~ega 11 puta u okvir gola, a doma}in je upu tio se dam {u te va...Srbija je po~etkom septembra ve} savladala Severnu Irsku, tada je bilo 1:0.

Po ki slim or lo vi ma neo p ho dan Mi haj lo vi} Reprezentacija Srbije pretrpela je i drugi poraz na turneji po centralnoj Americi.

Posle Meksika, istim rezultatom 2:0, nemo}ne orlove je presli{ao i Honduras. Zakqu~ak je veoma kratak i jasan. Dugo i nepotrebno pute{estvije, u nevreme, napunilo je donekle kasu FSS sa nekoliko stotina hiqada evra i vaqda ~elnicima i stru~nom {tabu dalo pravu sliku o dubini krize igre i rezultata, verovatno i odnosa unutar nacionalnog tima.

Sistem delawa u reprezentativnom taboru odavno je na~et i stavqen pod veliki upitnik, ali u San Pedru Suli, u no}i izme|u ponedeqka i utorka, potpuno se raspao. Tako jadno izgledao je na{ tim, koji je poku{ao ve} pomalo prevazi|enim stilom igre, da besomu~nim sporim pasovima gradi igru, stigne do neke prilike za gol. Mu~ewe lopte mirno su posmatrali doma}i fudbaleri, lako je osvajali kad su to po`eleli a onda bi sevnula muwevita kontra, koja je na paklene muke stavqala na{ defanzivni red koji je bio u istinskom haosu.

Kvartet, koji su ~inili {toperi Ivanovi} i Rajkovi} i bekovski par Tomovi}- Volkov, bio je nalik rekreativcima, sa kojima se poigrao nepoznati Bengtson (dvostruki sterlac). Razmak izme|u linija bio je ogroman, vezni red neodgovoran i bez ideje, uz premalo tr~awa, a mo`da je vredan pomena u~inak Bo{ka Jankovi}a koji je poku{avao individualnim akcijama da zapreti, te kapitena @igi}a koji je iskazao zadovoqavaju}i nivo borbenosti. Poku{aj da u drugom poluvremenu ulaskom Krasi}a i Jovanovi}a, koji su daleko od prose~ne forme, te Ninkova ne{to promeni v.d. selektora Radovan ]ur~i}, ostale su bez efek-

KA PI TEN OR LO VA NI KO LA @I GI]

Pad sa mo po u zda wa

Naj sve tli ja ta~ ka u tu `nom srp skom ja tu: Bo {ko Jan ko vi}

Hon du ras–Sr bi ja 2:0 (2:0) Stadion: Olimpijski u San Pedru Suli. Gledalaca: 20.000. Sudija: Gilmar Rodas (Gvatemala). Strelac: Bengtson u 5. i 20. minutu. @uti kartoni: ^avez (Honduras) i Rajkovi} (Srbija).

Honduras: Vaqadares , Sabiqon (Gerero), ^avez , Leveron , Figeroa , Delgado (Mehija), Espinoza , De Leon (Garsija), Alvarez (Berios), Bengtson (Vega), Velkam (Martinez).

Srbija: Kahriman, Tomovi}( Ninkov), Ivanovi}, Rajkovi} (Viloti}), Volkov, Kuzmanovi} (Petrovi}), Ka~ar ( Jovanovi}), Tomi} (Krasi}), Ninkovi}, Jankovi}, @igi} (Kalu|erovi}). ta. Istina, bilo je nekoliko {ansi koje su olako prokockane.

- Po{teno smo se obrukali u ove dve utakmice. Treba svi da se pogledamo u o~i i odlu~imo {ta daqe. U kakvom god da smo stawu ne smemo da izgubimo od Hondurasa. Nema opravdawa. Na qudima iz Saveza je da popri~aju sa svima, da se vidi kako daqe. Da se vidi ko ho}e, ko ne}e i da nastavimo, ili mi ili neko drugi, ali da se ovakve stvari vi{e ne doga|aju. Nisam primetio na terenu da ima ne-

Ma ri ja Pa vlov i Jo van Pa ni}

(GIF Trstenik) i Marija Pavlov ([ajka{i, @abaq), koja je ujedno progla{ena i za najboqeg boksera turnira.Srebrne medawe pripale su: Sla|ana Topalov (Galaktik, Sombor), Mileni Matovi} (GIF Trstenik), Marku Pekovi}u (^ernok, Vrbas), Radoslavu Pavlovu ([ajka{i, @abaq), Vitomiru Beqevi}u (^ernok, Vrbas), Vawi Ba~i}u (Spartak, Subotica) i Strahiwi Kuki}u ([ajka{i, @abaq).

zadovoqnih, ali mo`da ima i takvih. Najvi{e mi je `ao selektora i wegovih saradnika – iskreno je konstatovao Milo{ Ninkovi}.

Teza koju smo plasirali nakon Maribora, a odnosila se na trenutnu vrednost nacionalnog tima, ne merenu u evrima, sve vi{e dobija na zna~aju. Mora}emo da se radujemo pobedama na Faranima, Maltom i Andorom, sve iznad toga izgleda treba vaqano da se proslavi, kao recimo i ona dva trijumfa protiv Iraca...

V.D. SE LEK TORA SR BI JE RA DO VAN ]UR ^I]

Ma ri ji Pa vlov i zla to i pe har - Turnir je organizovan na visokom nivou, jedino su malu mrqu na ceo doga|aj ostavile doma}e sudije drasti~no o{tetiv{i Vawu Ba~i}a i Sla|anu Topalov, koji su, po svemu vi|enom, zaslu`ili pobede. Ina~e, devojke su, u odnosu na mu{karce, ostavile i boqi rezultatski i bokserski utisak. Marija Pavlov je pokazala veliko ume}e i maestralno slavila u finalu i zaslu`eno osvojila pehar namewen najboqem bokseru na turniru. Sve pohvale idu i seniorskoj repre zen ta tiv ki Mariji Stojanovi}, koja je u odlu~uju}oj borbi pobedila Ma|aricu Lakato{, kao i Somborki Sla|ani Topalov, koja je izvanredno odboksovala i nepravedno izgubila sudijskim preglasavawem. [to se mu{karaca ti~e, najubedqiviji je bio Vawa Ba~i} iz Spartaka, a dobre me~eve su odradili Radoslav Pavlov ii Vitomir Beqevi}. Posebno sam ponosan na selektore Tomislava Anteqa i Marka Tubi}a koje je javno pohvalio selektor Ma|arske Atila [ere{ - rekao je predsednik VBS i BK [ajka{i Jovan Pavlov, koji je u Ma|arskoj bio kao vo|a puta.

J. Ga li}

17

UZ NO VO PO SR TA WE NA CI O NAL NOG TI MA PO CEN TRAL NOJ AME RI CI

TUR NIR U MA \AR SKOJ

U Ma|arskoj je odr`an me|unarodni turnir u boksu na kojem su snage odmerile selekcije Budimpe{te i Vojvodine (poja~ana sa dve devojke iz Trstenika). Vojvo|anska ekspedicija ostvarila je izuzetan rezultat osvojiv{i dve zlatne i sedam srebrnih medaqa. Zlatne medaqe su osvojile Marija Stojanovi}

sreda16.novembar2011.

Po raz ne iz ne na |u je

Ra do van \u ri ~i}

V.d. selektora fudbalske reprezentacije Srbije Radovan ]ur~i} rekao je da nije iznena|en porazom od Hondurasa. Na{ nacionalni tim zabele`io je i drugi poraz na centralnoameri~koj turneji, ponovo je primio dva, a nije postigao nijedan gol.

- Posle vode}eg gola Hondurasa izgubili smo koncept igre. Rezultat nije bio iznena|uju}i, jer smo igrali protiv tima koji ima kvalitetne fudbalere.

Tako|e nismo koristili prilike - rekao je ]ur~i} i dodao: - Jasno je da smo mogli u drugom poluvremenu da damo nekoliko golova, ali veliki je problem {to nismo mogli da zaustavimo wihove napade. @eleli smo da igramo napada~ki, ali je teren bio lo{. Trava je bila lo{a, a bilo je i bara. Kada je Honduras poveo, na{a taktika je propala - izjavio je v.d. selektora Srbije.

Neslavno je startovao Nikola @igi} u novoj ulozi kapitena na turneji po Sredwoj Americi.

- Veoma te`ak udarac za nas, poku{ali smo da se dignemo posle Meksika, ali smo opet rano primili gol. Poku{ali smo da izjedna~imo, ali nismo uspeli. Dva puta nisam postigao gol iz izglednih {ansi.

Imali smo kasnije jo{ prilika, ali {ta je tu je. Ne mo`emo da `alimo, moramo da se dignemo i da {to pre sve ovo zaboravimo. Znam da je te{ko, da nam je samopouzdawe skroz palo, ali moramo da krenemo daqe - rekao je @igi}.

Opravdawa za neprestana posrtawa nema...

- Postoji mnogo faktora, putovawe, vremenska razlika, hrana, ali ne treba da u tome tra`imo alibi. Moram da stanem ispred svih igra~a i ka`am da nismo bili na zavidnom nivou. Hteli smo da pobedimo, da posle Italije i Slovenije okrenemo novu stranicu, ali nismo imali dovoqno sre}e. Svaki poraz boli, posebno {to sam u ove dve utakmice bio kapiten. Krivo mi je, ali treba da idemo daqe.

Dali smo maksimum. ^iwenica je i da nismo ispo{tovali dogovor iz svla~ionice – istakao je @igi}.

Uskoro }e se znati kada }e krenuti izborni proces u ku}i fudbala, mada je realno ve} u debelom ka{wewu. Logi~no je da novo, a mo`da i staro rukovodstvo jer ima indicija da }e dobiti podr{ku za naredni mandat, bira selektora. Vreme curi, tonemo sve dubqe, iako do jeseni nacionalni tim nema takmi~arskih obaveza. Za revitalizaciju orlova bi}e neophodno mnogo toga uraditi. Zato se mo`da i ne treba zaklawati iza izborne procedure, ve} pitawe selektora re{iti {to pre. Posebno, {to u ovom ~asu postoji jedini kandidat, spreman da se uhvati u ko{tac sa silnim neda}ama, a bez anga`mana je. Re~ je o Sini{i Mihajlovi}u, koji je u kal~u stasao u vrsnog stratega, uz to silnom svoje energije i emocija mo`da bi mogao opet da ra{iri krila pokisilih orlova.

Zo ran Ran ge lov

TRE NING UTAK MI CA U VE TER NI KU

Na ja vqe na gol ge ter ska for ma Voj vo di na – Be `a ni ja 6:2 (3:2) VE TER NIK: FC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca: 100, sudija: Brdar (Novi Sad).

Strelci: Qubinkovi} u 15, Trajkovi} u 26, Jao u 39, Ili} u 52, [kuleti} u 74. i Abubakar u 89. minutu za Vojvodinu, a Nedeqkovi} u 13. i Le~i} (iz jedanaesterca) u 44. minutu za Be`aniju.

VOJVODINA: Jano{evi}, Vuli}evi}, Trajkovi}, Frimpong, Brankovi}, A|uru, Novakovi}, Qubinkovi}, Smiqani}, Sskuleti}, Jao. Igrali su jo{: Supi}, Pavlovi}, Karan, Kova~evi}, Mereba{vili, Ili} i Abubakar.

BE@ANIJA: Puleti}, Puti~anin, Bre`an~i}, \uri~i}, Stanov~i}, Javi~i}, Dobra{inovi}, Nedeqkovi}, Anteq, Zzivkovi}, Le~i}. Igrali su jo{: Nonkovi}, Ili}, Matovi}, Kosti}, Radulovi}, Petrovi}, Skokna, Mirkovi}, Jakovqevi}, Peto{evi}, Blagojevi} i Mili}.

Imali su fudbaleri Vojvodine korisnu trening utakmicu s ekipom Be`anije, koju su odigrali u sklopu priprema za subotu i prvenstveni duel sa Smederevom. Trener Dejan Vuki}evi} pru`io je {ansu svim kandidatima za tim, s tim {to u kombinaciji nisu bili, zbog reprezentativnih obaveza, odsutni Medojevi}, Mito{evi}, Mojsov, Stevanovi} i Bilbija, kao ni bolesni Bojovi}. Strelci su bili veoma raspolo`eni, {to mo`e da hrabri navija~e crveno-belih.

Ouma ru Abu ba kar

Utakmicu je obele`io solidan ritam i zalagawe igra~a oba tima, s tim {to je superliga{ bio konkretniji i ubojitiji. Ipak, poveli su gosti u 13. minutu posle gre{ke Frimponga, {to je iskoristio Nedeqkovi} i {utem glavom matirao Jano{evi}a. Odgovor Novosa|ana usledio je posle samo 60 sekundi, kada je Marko Qubinkovi} sjajno {utirao s preko 20 metara, a lopta je, odbiv{i se od stative, pogodila suprotan ugao gola gostiju. Na 2:1 udarcem glavom je povisio Branislav Trajkovi} u 26. minutu, posle centar{uta Brankovi}a, a u 39. minutu ve} je bilo 3:1. Tada je Smiqani} centrirao, odbrana Be`anije lo{e intervenisala, a Jao, ponovo {utem glavom, pogodio mre`u golmana Puleti}a. Gosti su u 44. minutu postigli svoj drugi gol, kada je A|uru skrivio jedanaesterac, a siguran s bele ta~ke bio Le~i}.

U nastavku izvr{eno je dosta izmena, Vojvodina je diktirala tempo i postigla jo{ tri gola. U 52. minutu je Brana Ili} {utirao penal, golman Nonkovi} je zaustavio taj {ut, ali se lopta odbila ponovo do Ili}a koji ju je poslao u mre`u. U 74. minutu je Petar [kuleti} u gu`vi bio najsnala`qivi, da bi minut pre kraja susreta Oumaru Abubakar majstorski reagovao na centra{ut Qubinkovi}a i petom poslao loptu u mre`u i postavio kona~ni rezultat -6:2.

A. Pre do je vi}

18

sreda16.novembar2011.

SPORT

dnevnik

SPEN SO VA FUD BAL SKA LI GA MA LIH [AM PI O NA

Go di {te: 2001.

Mla dost (Ba~ ki Ja rak) – Kri la Kra ji ne (Ba~ ka Pa lan ka) 2:3 Stre lac za Mla dost Zu ki}, a za Kri la Kra ji ne Ve ji no vi} i Mer wak 2 go la.

Mla dost: Ro si}, ^a vi}, Pan to{, Sta ni}, Kne `e vi}, Mri lo vi|, ]a zi}, Zu ki}, Br dar, Mar ~e ta, Ga vri lo vi}, Paj ~in, Vu ko vi}, Kne `e vi}, Va si qe vi}, Bro }e ta.

Kri la Kra ji ne: Mi ~i}, Ve ji no vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do bran ski, Kr sti}, Ka ra gi}, Fo do ra, Ni ko li}, Cr wan ski, Mer wak, Ob ra dov, la zin, Zo ri}.

Go di {te: 2001.

KMF Si dro (Be {ka) – Kri la Kra ji ne 2:4 Strel ci za KMF Si dro: Pi pli ca i Gru bje {i}, a za Kri la Kra ji ne: Bu nar xi}, Ob ra dov i Gaj do bran ski 2 go la.

KMF Si dro: ^in ku, Je lan ~i}, Mi len ko vi}, Vra ~a re vi}, Maj ki}, Pi pli ca, Va si}, Pri ca, Ra do vi}, To dor ~e vi}, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}, Sta ni {i}, Mi {~e vi}, Mu ti}.

Kri la Kra ji ne: Mi ~i}, Ve ji no vi}, Ma rin kov, Bu nar xi}, Gaj do bran ski, Kr sti}, Ka ra gi}, Fo do ra, Ni ko li}, Cr wan ski, Mer wak, Ob ra dov, la zin, Zo ri}.

Go di {te: 2001.

In deks – SK Spor tlend (No vi Sad) 0:3 Strel ci za SK Spor tlend: Baj ~e ti}, Bur ka, Ko sti}.

In deks: Ne di}, Han ga, Stan ko vi}, Osto ji}, Er deq, Ku ran, Se kic ki, Sa ba tu{, Ter zi}, Be kan, Ko sti}, Sta men ko vi}, Ra doj ~i}, La za re vi}, Mir kov, To prek.

Spor tlend: Vu ko vi}, Vr ho vac, Sto ja no vi}, Pa ra vi na, Baj ~e ti}, Si mi}, Sa na der, Bur ka, Ko sti}, Ar bu ti na, Eli jas, Me di}, Da u to vi}, Si ja ~i}, Ne gro vi}.

Go di {te: 1999.

Go di {te: 1999.

Go di {te: 2001.

No vi Sad – Mla dost (BJ) 4:0

Sla vi ja – FK Prof. Bo le sni kov 1:6

KMF Si dro – FK Prof. Bo le sni kov 1:8

Strel ci za No vi Sad: Zi ri}, To mi}, Alar gi} 2 go la.

No vi Sad: ]i ri}, ^e sti}, Ve ji}, Le |a nac, Zi ri}, Ku no vac, Va len tik, To mi}, Alar gi}, Gar di no va~ ki, \a ko vi}, \or |e vi}, Jo va no vi}, [ko ri~, Lam pi}.

Mla dost: Ro si}, Plan ~ak, Ka ra no vi}, Ivan ko vi}, Jer ko vi}, Bro }e ta, Ko va ~e vi}, [e vo, Se ku li}, Sa vi}, Ve jin, Bla go je vi}, Ba ji}, Ba la ban, Vran ko vi}, Ra di}.

Stre lac za Sla vi ju Ko so vi}, a za FK Prof. Bo le sni kov: No va ko vi}, Mla de no vi}, Bo bar, Kur ti {i 3 go la.

Sla vi ja: Gra ho vac, Ra di}, Sla vuq, Ba rat, ]o {kov, Ka ra}, Ra dek, Asa ni, Kne `e vi}, Ko so vi}, Dmi trov, Pr wi}, Iva no vi}, Bog da ni}.

FK Prof. Bo le sni kov: @u pi}, Zec, Ke xa, No va ko vi}, Kur ti {i, Mla de no vi}, Bo bar, ]e ran, Me di}, Isa kov ski, \e ki}, Ma ri}, [ko ri}, \u ro vi}.

Stre lac za KMF Si dro: Je lan ~i}, a za FK Prof. Bo le sni kov: \e ki}, Br ki}, Ma }e {i}, Sre do je vi} i Zla tar 4 go la.

KMF Si dro: ^in ku, Je lan ~i}, Mi len ko vi}, Vra ~a re vi}, Maj ki}, Pi pli ca, Va si}, Pri ca, Ra do vi}, To dor ~e vi}, Gru bje {i}, Si~, Mi lo va no vi}, Sta ni {i}, Mi {~e vi}, Mu ti}.

FK Prof. Bo le sni kov: Hli pec, Ce ti wa, Ma ri}, \e ki}, Mi ri}, Le lik, Br ki}, Zla tar, Pa pi}, La di {i}, Jo ko vi}, Ma }e {i}, La u {e vi}, Sre do je vi}, mar ko vi}, To do ro vi}.

Go di {te: 1999.

In deks – FK Pro le ter Me r i dij a na (NS) 5:0

Go di {te: 2001.

Strel ci za In deks: Ta ti}, Iva no vi}, Bo {wa ko vi}, Sa mar xi} 2 go la.

In deks: Sa mar xi} M., Se kic ki, Sa mar xi} M., Sen de rak, Uze lac, Li ~i na, La zi ~i}, [kr bi}, Si mo wi, Pe ru ni ~i}, Ta ti}, Iva no vi}, Jo vi ~i}, Bo {wa ko vi}, Ra do vi}, Jo ka no vi}.

FK Pro le ter Me ri dij a na: Pu {a ra, Gr bi}, Ki zi}, Mi {ko vi}, Oma qev, Ota {e vi}, ]u lum, Smi qi}, An |el ko vi}, Pa vlov, Pe {ko, Ter zi}, Sto ja no vi}, Alek si}, Tor bi ca, La za re vi}.

Sla vi ja – SK Spor tlend 0:3 Stre lac za SK Spor lend: Sto ja no vi i Baj ~e ti} 2 go la.

Sla vi ja: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Si rar, Ku ku da, An ti}, \e ri, Ron ~e vi}, Sla vuq, Ke fer, Jo va no vi}, Pa ro {ki.

SK Spor tlend: Vu ko vi}, Vr ho vac, Sto ja no vi}, Pa ra vi na, Baj ~e ti}, Si mi}, Sa na der, Bur ka, Ko sti}, Ar bu ti na, Eli jas, Me di}, Da u to vi}, Si ja ~i}, Ne gro vi}.

Go di {te: 2000.

Go di {te: 2001.

FK ^emps 07-02 – Ju ni or 1:1

Fru{kogorski par ti zan (Bu ko vac) – Je din stvo (Ru men ka) 1:2

Gol za FK ^emps Pe ro vi}, a za Ju ni or [e vo. ^emps 07 – 02: Mu ra to vi}, Akin, Ze ki}, Pe tro vi}, Bje li ca, Bo rov ni ca,\ur |ev, Kli su ri}, Po pa ra, Ma ti}, Pro ko pi}, Pi li po vi}, Vu le ti}, Po po vi}, Sa po va lov, An |el ko vi}.

Ju ni or: Ba ti ni} M., [e vo, Vr ceq, Ra da ko vi}, Mi le ti}, Lo vre, Po po vi}, Cvje ti ~a nin, [a vi ja, Po pov, Car, Ko picl, No va ko vi}, Bo ro vi ca, Ba ti ni} S., Po pa di}.

Stre lac za F. par ti zan Sla do je vi}, a za Je din stvo: Mi li vo je vi} i Zeq ko vi}.

Fru{kogorski par ti zan: Gr ma{, Bje li}, Stra hov, Ra do ji ~i}, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr li ca, Pe tro vi}, Te {a no vi}, Ga vri lo vi}, Pe ri}, Ami xi}.

Je din stvo: Pe ja {i no vi}, Ka ra nov, Rac, Mla de no vi}, Vu ~i }e vi}, Mi li vo je vi}, Braj ko vi}, Zeq ko vi}, Uram, Pet ko vi}, Kan tar xi}.

Go di {te: 2002.

Fru {ko go rac – In deks 0:5

Go di {te: 2001.

Sla vi ja - FK S. Mi haj lo vi} 2:1 Strel ci za Sla vi jau: Ku ku da i Sla vuq, a za FK S. Mi haj lo vi}: Ma ki{.

Sla vi ja: Vr ba {ki, Ko va~, Ni ko li}, Si rar, Ku ku da, An ti}, \e ri, Ron ~e vi}, Sla vuq, Ke fer, Jo va no vi}, Pa ro {ki.

FK S. Mi haj lo vi}: Ra do sa vqe vi}, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Jo va no vi}, Ko la rov, Ma ki{, Ko va ~e vi}, \u ri}, To do ro vi}, Svi rac, Kamp fer, Da mja nac, Po po vi}, Ko la ri}.

Go di {te: 2001.

FK Pe tar Pu a ~a – Fu tog 3:1 Strel ci za FK Pe tar Pu a ~a: Straj ni}, Mar ja no vi} i \u ri}, a za Fu tog Da vi do vi}.

FK Pe tar Pu a ~a: Bar jak ta rov, Stoj ni}, Vla i sa vqe vi}, Mar ja no vi}, Gra be`, Ka plar ski, Gr gu re vi}, Za gor ~i}, Pa un kov ski, \u ri}, Ge gi}, Ko ska, Kvo~ ka, Ma ti}.

Fu tog: Ob ra do vi}, Ra jak A, [}e pa no vi}, Di mi tri je vi}, [tr bac, Da vi do vi}, Spa so je vi}, Sa vi ~i}, Vu ki }e vi}, Si qa nov ski, Bu ki nac, Ra jak V, Ker kez, Pa ni}.

Go di {te: 1999.

Fru {ko go rac (S. Ka me ni ca) – Ve ter nik Vi skol 2:2 Strel ci za Fru {ko go rac: Ko kot i Re qi}, a za Ve ter nik vi skol: Utr `en 2 go la.

Fru {ko go rac: Elez, Ko kot, Bo ro je vi}, Re qi}, Gre~, Iva ni}, Si mi ~i}, To di}, Te pi}, Ra do sa vqe vi}, Alek san drov, [e vi}, Vu ko vi}, Vu kja li ja, Pej ~i}.

Ve ter nik Vi skol: An |e li}, Ni ni}, Je vi}, [}e pa no vi}, Du ra ki, No vak, [e bez, Utr `en, Xi da, [vo wa, Ma cu ra.

Go di {te: 1999.

FK Pe tar Pu a ~a – Fru{kogorski par ti zan 4:3 Strel ci za FK Pe tar Pu a ~a: Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Jo va no vi}, a za Fru{. par ti zan: Ne {ko vi}, Cr no ja~ ki 2 go la.

FK Pe tar Pu a ~a: Ve se li ni o vi}, \or |e vi}, Jer ko vi}, Mi lin ko vi}, Vi da ko vi}, Ma noj lo vi}, Sta ji}, Vuk ma no vi}, Bo si}, Jo ki}, Ra ko ~e vi}, [ur lan, Lo vri}, Jo va no vi}, Stan ko vi}.

Fru{kogorski par ti zan: Ko si jer, ^a vi}, Si mi}, Pa ri po vi}, An to ni}, Ni ko li}, Ba no vi}, Star lo vah, Du li}, Ili}, Cr no ja~ ki, Ne {ko vi}, Per saj L., Per saj R., Ili}.

Go di {te: 1999.

FK Si ni {a Mi haj lo vi} – Voj vo di na 0:1 Stre lac za Voj vo di nu Mak si}.

FK Si ni {a Mi haj lo vi}: Stoj ko vi}, Ili}, Su ba {i}, \u ri ~ek, Ko la ri}, Ne sto ro vi}, Pan te li}, Spa so je vi}, Mi haj lov ski, \or |e vi}, Vu ja ni}, Do ro {ki, Gr gi}, Dra gu ti no vi}.

Voj vo di na: Kam pi}, Ka ~a ven da, La li}, Ve se li no vi}, Ili}, Sta no jev, Alar gi}, Mak si}, De ve tak, Hor vat, Mi tro vi}, Ra du lo vi}, Ra ja ~i}, ^a bar ka pa.

Strel ci: Lu go wa, Da u to vi}, Ste pa nov, Pan kov 2 go la.

Fru {ko go rac: Mar kov, Sa mac, Sa va no vi}, Gra ~a nin, Tr ni ni}, Maj sto ro vi}, Su naj ko, Ani ~i}, Ku ru {i}, De li}, Ra do vi}, Te o fi lo vi}, Alek san drov A., Alek san drov M., Cvi ji}, Bu kvi}.

In deks: Pan kov, Ibro ~i}, Mi ja to vi}, Br ki}, To ma no vi}, Opar ni ca, Ste pa nov, Ri sti}, Da u to vi}, Pa no vi}, Tir na ni}, Lu go wa, Bu ku rov, Pu {kar, Pa ri pov.

Go di {te: 2002.

FK ^emps 07-03 – FK S. Mi haj lo vi} 0:9 Strel ci za FK S. Mi haj lo vi}: Ko la ri}, Do ma ze to vi}, Ne go va no vi}, Va si qev, Mi li no vi}, Po po vi} 4 go la.

c m y

SPORT

dnevnik

sreda16.novembar2011.

19

SPENSOVA FUDBALSKA LIGA MALIH [AMPIONA FK ^emps 07 – 03: Raki}, Maruna P., Maruna L., Stevi}, Rodi}, Agi}, Sekulovi}, Pap, Kapicl, Alimpi}, Dra`i}, Nestorovi}, Laki}, Miqevi}, \eki}, Milinkovi}.

FK S. Mihajlovi}: Ili}, Kolari}, Suba{i}, Rosi}, Santovac, Popovi}, Krsti}, Domazetovi}, Negovanovi}, Vasiqevi}, Milinovi}.

Go di {te: 2002.

[F Dejan Kuriya (NS) – Stari grad (B. Palanka) 4:8 Strlci za [F Dejan Kurixa: [i{qagi}, Luki}, Mo}an, Todi}, a za Stari grad: Simi}, Bawac 3 gola,]orovi} 4 gola.

[F Dejan Kurixa: [i{qagi}, Grabe`, \ur|evi}, Luki}, Zamlakar, Pavlov, Mo}an, Nudi}, Luki}, Todi}, Martinovi}, Vu~kovi}, Milei, Strani}, Kulpinac.

Stari grad: Mila{inovi}, Kisi}, Ajder, Laki}, Stevanovi}, [trbac, Radanovi}, Popadi}, Bawac, ]orovi}, Simi}, Horvat, Kozomora, Arbutovi} M., Arbutovi} N.

Go di {te: 2002.

SK Vojvodina RMR – Veternik Viskol 3:2 Strelci za [K Vojvodina RMR: \urovi}, Vrgec, Dejanovi}, a za Veternik viskol: Veselinovi}, Zeli}.

SK Vojvodina RMR: Ra|enovi}, Samarxija, Gavrani}, Radmilovi}, \urovi}, Verner, Mili}evi}, Zagre|a, Ivan, Vargec, Buli}, Umi}evi}, Dejanovi}.

Veternik Viskol: Laki}, Radakovi}, Markovi}, Veselinovi}, Risti}, Barbulovi}, Radovi}, Nini}, Jovi~i}, Ma~ki}, Zeli}, Raj~evi}, Dupor, Dudukovi}, Pekez, Majstorovi}.

Go di {te: 2002.

FK Bistrica 05 (NS) – Futog 6:2 Strelci za FK Bistrica 05: Baji} 2, Pantovi} 4, a za Futog: Nikola{ 2 gola.

FK Bistrica 05: @ivi}, Baji}, Zec, Smie{ko, Stankovi}, Pantovi}, ]ur~in-Mileta{ki, Horvat, ^ornenki, Milosavi}, \ur|evi}, Vuleti}, Stan~evi}, [krbi}.

Futog: Todori}, Radosavi}, Jazi}, Marti}, Savi}, Trifunovi}, Bencun S., Nikola{, Prtija, Bencun N., Sekuli}, Rokvi}.

Go di {te: 2001.

SK Sportlend (N. Sad) – FK Petar Pua~a 0:9 Strelci: Stojni}, Marijanovi}, Grabe`, Kaplarski, Grgurevi}, Zagor~i}, Paunkovski, Gegi}, \uri}.

SK Sportlend: Vukovi}, Vrhovac, Stojanovi}, Paravina, Baj~eti}, Simi}, Sanader, Burka, Kosti}, Arbutina D., Arbutina M., Elija{, Medi}, Dautovi}, [ija~i}, Negrovi}.

FK Petar Pua~a: Barijaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi}, Grabe`, Kaplarski, Grgurevi}, Zagor~i}, Paunkovski, Gegi}, \uri}.

Go di {te: 2001.

Jedinstvo (Rumenka) – Mladost (B. Jarak) 1:2 Strelci za Jedinstvo (Rumenka): Zeqkovi}, a za Mladost (B. Jarak): ]azi}, Zuki}.

Jedinstvo (Rumenka): Peja{inovi}, Karanov, Rac, Mladenovi}, Vu~i}evi}, Milivojevi}, Brajkovi}, Zeqkovi}, Uram, Petkovi}, Kantarxi}, Kne`evi}.

Mladost (B. Jarak): Rosi}, ^avi}, Panto{, Stani}, Kne`evi}, Mrilovi|, ]azi}, Zuki}, Brdar, Mar~eta, Gavrilovi}, Paj~in, Dragosavqevi}, Vukovi}, Vasiqevi}, Bro}eta.

Strelci za [F Brazilski slonovi: Strani}, a za Vojvodina: Jel~i}, ^uli}, Dimitrijevi}, Topi} 2 gola i Risti} 5 golova.

[F Brazilski slonovi: Majki}, Pavlov, Jeli~i}, Surutka, ]ilibrk, Popovi}, Bulatovi}, Matijevi}, ]urguz, Gali}, Gojkov, Strani}, Rodi}, Markovi}, Navrati, Vulin.

Vojvodina: Jeli~i}, Todori}, Jov{i}, Topi}, Risti}, Bjekovi}, ^uli}, Rube`i}, Malivuk, Dimitrijevi}, Kova~evi}, Pu{ki}, Sredojevi}, ]oso, Maleti}.

Futog – Slavija 1:3

Go di {te: 2000.

Prof. Bolesnikov – Indeks 0:3

Go di {te: 2001.

SK Vojvodina RMR – KMF Sidro (Be{ka) 8:1

FK Prof. Bolesnikov – Indeks 2:1 Strelci za FK Prof. Bolesnikov: Brki}, Zlatar, a za Indeks: Peva~.

FK Prof. Bolesnikov: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri}, Lelik, Brki}, Zlatar, Papi}, Ladi{i}, Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi}, Sredojevi}, Markovi}, Todorovi}.

Indeks: Jovi~i}, Aleksi}, Stojak, Brati}, ^olakovski, Lavrek, Vidakovi}, Peva~, Mijanovi}, \ureti}.

Strelci: Kuzmanovi}, [mawa, Rada{inovi}, Ivani} i Sekuli} 2 gola.

Fru{kogorac: Stojanovi}, Gazivoda, Polovina, Papi}, Abazovski, Vukovi}, ^awi, Nenezi}, Radulovi}, Bukvi}, Svrkota, Manojlovi}, ]osi}, Subanovi}, Gre~.

FK Bistrica 05: Bogovac, Erdevik, Kop~anski, Kuzmanovi}, Masnec, Nikoli}, [mawa, Ivanovi}, Vu~kovi}, Backovi}, Ili}, Miji}, Rada{inovi}, Sekuli}, Damjanovi}, Ivani}.

[F Brazilski slonovi (Futog) – Vojvodina 1:10

Strelci za Futog: Savi~i}, a za Slaviju: Paro{ki i Slavuq 2 gola.

Futog: Obradovi}, Rajak A, [}epanovi}, Dimitrijevi}, [trbac, Davidovi}, Spasojevi}, Savi~i}, Vuki}evi}, Siqanovski, Bukinac, Rajak V, Kerkez, Pani}.

Slavija: Vrba{ki, Kova~, Nikoli}, Sirar, Kukuda, Anti}, \eri, Ron~evi}, Slavuq, Kefer, Jovanovi}, Paro{ki.

Go di {te: 2001.

Go di {te: 2000.

Fru{kogorac (Sr. Kamenica) – FK Bistrica 05 0:7

Go di {te: 2000.

Go di {te: 2001.

Strelci za SK Vojvodina RMR: Strani}, Savi}, Vargec, Malinovi}, Zeqkovi} 2 i Ili} 2 gola. a za KMF Sidro: Nadoban.

SK Vojvodina RMR: Popovi}, ]iri}, Strani}, Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Vargec, Hesko, Mare{ki}, Ili}, Malinovi}, Majki}, Simi}, Topi}.

KMF Sidro: ^inku, Jelan~i}, Milenkovi}, Vra~arevi}, Majki}, Piplica, Vasi}, Prica, Radovi}, Todor~evi}, Grubje{i}, Si~, Milovanovi}, Stani{i}, Mi{~evi}, Muti}, Toma, Nadoban.

Krila Krajine: Karanovi}, Popovi}, Prodanovi}, Bidisavqevi}, Obri}, Dragi~evi}, Mari}, Vejnovi}, Drobwak, Bubawa, Tomi}, Dra`i}, Dra{ko, Mi{kovi}, Gluvi}, \uran.

Go di {te: 2001.

Krila Krajine – Fru{. partizan (Bukovac) 5:0 Strelci: Marinkov i Gajdobranski 4 gola.

Krila Krajine: Mi~i}, Vejinovi}, Marinkov, Bunarxi}, Gajdobranski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Nikoli}, Crwanski, Merwak, Obradov, Lazin, Zori}.

Fru{. partizan: Grma{, Bjeli}, Strahov, Radoji~i}, Kosjer, Sladojevi}, Grlica, Petrovi}, Te{anovi}, Gavrilovi}, Peri}, Amixi}.

Go di {te: 2000.

FK Petli} (Zrewanin) – Krila Krajine 1:5 Strelci za FK Petli}: Bir~anin, a za Krila Krajine: Mari}, Dragi~evi} i Karanovi} 3 gola.

FK Petli}: Joki}, Ra{eti} B, Ra{eti} S, Miqevi}, Radosavqevi}, Mi}ovi}, Rudan, Ivanov, Vlahovi}, Ergexija, Barbul D, Barbul B, Bir~anin, Stojanovi}, Svjetlica, Bala}.

Strelci: Varga, Vuka{inovi} 2 gola.

Prof. Bolesnikov: Laho{, Tomi}, Gal, Talo, Erakovi}, Drini}, Miqu{, Tasi}, Dardi}, Galin, Stankovi}, Ru`u~ka, Jeli~i}, Sinadinovi}, ]orovi}, Gal. Indeks: Oparnica, Doronti}, Varga, Pupin, Bo{kan, Lalovi}, Radowi}, Vuka{inovi}, Pavlovi}, Novakovi}, Majer, Dolinaj, Brki}, Kopawa, Glu{~evi}, Turan.

Go di {te: 2000.

FK ^emps 07 (Novi Sad) – Futog 2:0 Strelci: Qubojevi} i Jovi~in.

FK ^emps 07: Despotovi}, Qubojevi}, Miqan, Obert, Radi}, Mati}, Jovi~in, Radovanov, Po~ek, Kova~evi}, Svilarkovi}, Jovi~i}, Golubovi}, Nadla~ki, \eki}.

Futog: Obradovi}, Rajak, Spasojevi}, Trifunovi}, Popadi}, Jeli~i}, [umar, [evi}, Ili}, Saravolac, U~ur, Kr~mar i [piri}.

Go di {te: 2000.

Veternik Viskol – SK Sportlend (Novi Sad) 0:1 Strelac:: Trifkanovi}.

Veternik Viskol: Jovan~evi}, ^ukovi}, Dedi}, Mati}, Stanojevi}, Mili}, Samarxi}, Jovanovi}, Popovi}, Suba{i}, [a{i}, Vu~kovi}, Malba{i}, [a{i}, Radosavqevi}, Joveti}.

SK Sportlend: Desnica, Catovi}, Radojkovi}, @ivkovi}, Petkovi}, ]orovi}, [iqkut, Milinovi}, Trifkanovi}, Vuji}, Blagojevi}, Stojanovi}, Baj~eti}, Simi}, Burka, Kosti}.

Go di {te: 2000.

FK Junior (Petrovaradin) – Slavija 0:3 Strweklci: Gvozdeni}, Milo{evi}, Panti}.

FK Junior: Car, Babi}, Brki}, Popovi}, Reqi}, Erceg, [evo, Urbanek, Varinac, Mikuli}, Grgurevi}, Maksimovi}, Radakovi}, Stankovi}.

Slavija: Eski}, Markovi}, Murseli, Milo{ev, Gvozdeni}, Bobinac, Jo~i}, Milo{evi}, Panti}, Kra~ak, Marho{evi}, Bla{~anin, Tomov, Draga{, Srbinovski, Ili}.

Go di {te: 2000.

Petar Pua~a – SK Vojvodina RMR 2:1 Strelci za Petar Pua~a: Kne`evi} i Stankovi}, a za Vojvodinu RMR: Nenezi}.

Petar Pua~a: Toroman, Raki}, Lovri}, Kne`evi}, Tomi}, Stankovi} J, Jovanovi}, Stankovi} N, Ga~evi}, Marjanovi}, Novevski, Radoji~i}, Luki}, Bosi}, Barjaktarov.

SK Vojvodina RMR: Gavrilovi}, Pe{evi}, Zeqko, Nenezi}, Kolar, Milutinovi}, Poqak, Milovanovi}, @ivkovi}, Savi}, Babi}, Kova~, Gligori}, Be~eli}, Savi}, Ili}.

20

sport

sreda16.novembar2011.

dnevnik

CRVENKA VE^ERAS DO^EKUJE PARTIZAN

PRVA MU[KA LIGA

S pu bli kom do po be de Iz ne na |e we u Su bo ti ci Cr ven ~a ni su pod vo i| stvom no vog tre ne ra Sve to za tra Jo vo vi }a u su bo tu iz gu bi li od Voj vo di ne, a ve} da nas ih o~e ku je utak mi ca s Par ti za nom. Po taj na na da da bi Cr ven ~a ni pro tiv Voj vo di ne mo gli ostva ri ti ne ko re zul tat sko iz ne na |e we bi la je ipak ne re al na i bo do vi su za slu `e no osta li do ma }i ni ma, ko ji su sva ka ko ozbi qan aspi rant za pr vo me sto. Ostva re no je me |u tim, ono ~e mu tre ner Sve to zar Jo vo vi} i da je pu no va `no sti u ovim pr li ka ma ka da su pro tiv ni ci ap so lut ni fa vo ri ti, a to je da igra ~i is po qe sa mo po u zda we i da ne klo nu du hom.

- U tom po gle du sam pot pu no za do vo qan i za i sta ne mam re ~i pri go vo ra. Uz to i{lo je i za la ga we i di sci pli na u igri, ali za po vo qan is hod pre su dan je kva li tet, a on je u ovom tre nut ku bio na stra ni No vo sa |a na - na gla {a va no vi tre ner Cr ven ke.

Ta ko |e je za ne {to ozbiq ni ji ot por i ne iz ve sni ju za vr {ni cu iz o stao ve }i u~i nak po je di na ca, od ko jih se to s pra vom o~e ki va lo. U pr vom re du se to od no si na Jo `e fa Hol per ta, ko ji se ni je upi sao u strel ce, a i gol ma ni su u ce li ni pod ba ci li.

Spartak Vojput - Zaje~ar 24:25 (12:14)

Jo `ef Hol pert

- Na Hol per tu je i te ka ko pri met no da je pro pu stio za jed ni~ ke pri pre me i da we gov sa mo stal ni rad, u o~e ki va wu od la ska iz klu ba, ni ko me ni je do pri ne lo, eki pe po naj ma we. S to ga na tom pla nu pred sto ji ozbi qan rad, raz go vor i do go vor - upo zo ra va Jo vo vi}.

Sve ovo ni naj ma we ne otu pqu je o{tri cu ra da i pri pre ma za na red ne te {ke utak mi ce, a ve ~e ras je no vo ve li ko is ku {e we. U utak mi ci 9. ko la, ko ja se zbog oba ve za Par ti za na igra ra -

ni je, Cr ven ~a ni ula zi sa od lu~ no {}u da pru `e ve li ki ot por ve li kom fa vo ri tu.

- I ov de je sve ja sno. Be o gra |a ni do la ze po bo do ve, ima ju po kri }a za to, a na na ma je da se ni ma lo ne upla {i mo i ne po su sta ne mo u na me ri da im to ote `a mo. Ako bu de ta ko, gle da o ci }e vi de ti ve li ku utak mi cu, uz bu |e wa na pre tek, a wi ho va po dr {ka mo `e bi ti i pre sud na - upo zo ra va is ku sni stru~ wak.

Su sret po ~i we u 18 ~a so va.

T. Jovovi}

DRUGA @ENSKA LIGA – SEVER

Go le a da u ki kind skom Je ze ru Kikinda - Lehel 43:33 (20:14) KI KIN DA: Ha la Je ze ro, gle da laa 500, su di je: Mi haj lo i Bran ko Mi lo vac (@a baq). Sed mer ci: Ki kin da 7 (7), Le hel 10 (8), is kqu ~e wa: Ki kin da 12, Le hel 2 mi nu ta.

KI KIN DA: Vin ~i}, Rad no vi}, So le {a 2, @iv kov 6, Mi tro vi} 8 (2), Mi haj lov, M. Ag ba ba 11 (4), Go lu {in 4, Ja ko vqe vi}, J. Ag ba ba 6, Vu ~e ti}, Ar da la 4, Pa vlo vi} 1, Axi}, Kom ne ni} 1 (1), Alek si}.

LE HEL: Vlaj ko, Mo. I{pa no vi} 8 (2), M. Sav ko vi} 1, Pap di 5, Mi li {i} 2, Me. I{pa no vi}, Hor vat 1, Kne `e vi} 1, T. Sav ko vi} 7 (4), Po ~i} 1, To ko vi}, Jo vi ca 7 (2).

Li der na ta be li, eki pa Ki kin de na sta vqa se ri ju po be da, ovo ga pu ta sa vla dan je bor be ni sa stav Le he la iz Mu `qe. Na kon re zul ta ta 9:9 do ma }e ru ko me ta {i ce su pre {le u vo| stvo i u dru gom po lu vre me nu ga sa mo uve }a le. Za ni mqi vo je da je na ovoj utak mi ci po stig nu to ~ak 77 go lo va.

M. S.

Radni~ki - Jabuka 33:27 (16:14)

Spartak - Spartak (D) 21:37 (9:19)

BAJ MOK: Sport ska ha la, gle da la ca 150, su di je: Xa ji} (Ba~ ka Pa lan ka), Ko va ~e vi} (Cr ven ka).

Sed mer ci: Rad ni~ ki 9 (4), Ja bu ka 4 (4), is kqu ~e wa: Rad ni~ ki 20, Ja bu ka 14 mi nu ta.

RAD NI^ KI: Ste fa no vi}, Mi. Alek si}, Sa ka~ 6, Bo ki}, Ro tluk 5, Ko sa no vi}, Ko men da 2, @ig mund 1, Tum bas 9, Xa ver 10, Ra du lo vi}, Mi lin ko vi}, Pe tri}.

JA BU KA 95: Cvet ko vi}, [kr bi}, Traj ~ev ski, No u mov ski, M. Ri sti} 5, Mi ti} 2, Mar kov ski, Pa ni} 2, De ja nov ski, La zo vi} 1, T. Ri sti} 17, Ja }i mo ski, Ni ko lov ski.

Do ma }e ru ko me ta {i ce su ima le stal no vo| stvo do 48. mi nu ta, ka da su go {}e iz Ja bu ke na ~i ni le pre o- kret i i ste kle pred nost - 26:25. U fi ni {u Baj mo ~an ke su se tr gle i pre o kre nu le re zul tat. `Za ni mqi vo je da je Ta wa Ri sti} za Ja bu ku po sti gla ~ak 17 go lo va.

S. St.

SU BO TI CA: Sport ska ha la „Du do va {u ma”, gle da la ca 200, su di je: Di kler (Som bor), Mar ti no vi} (No vi Sad). Sed mer ci: Spar tak 2 (2), Spar tak (D) 3 (3), isqku ~e wa: Spar tak 4, Spar tak (D) 4 mi nu ta.

SPAR TAK: He rold, Ba {i} 1, Ma rin ko vi}, Kri vo ka pi} 1, Sa va no vi} 2, Ha roh 6, Me. Be re{ 2, Mak si mo vi} 3, A. Be re{ 2, Mi ha lik, M. Be re{, B. Be re{ 4, Ba~ li ja.

SPAR TAK (D): M. Vi da~, Gor ~i} 3, Ta ne lov 7, E. Vi da~, ^a ki, Jo va nov 6, Na| 1, Mi li} 3, Ca ki} 8, Rac, Se ker {i ja 9.

Ru ko me ta {i ce iz De be qa ~e utak mi cu su re {i le ve} u pr vom po lu vre me nu ka da su po ve le sa 10 go lo va. Su bo ti ~an ke su se tru di le mak si mal no, ali je eki pa iz De be qa ~e u ovom tre nut ku mno go bo qa.

S. St.

OP[TINSKA LIGA [ID Omladinac (M) - Napredak 0:6 (0:5) MO LO VIN: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 50, su di ja Sof ti} (Ba ~in ci).Strel ci: Tu ti} tri, No va ko vi} dva i N.Pe tro vi}.

OMLA DI NAC: Ste va no vi} 6, Bu kor 6, ^o ba no vi} 6 (Koh), Mi ki} 6, San tra~ 6 (Mu sta fo vi} ), Si mi} 6, Lu ka~ 6 (Faj fri}), N.Jo vi ~i} 6, Bu di mir 6, ]u li brk 6, Si~ 6.

NA PRE DAK: M.Do bro je vi} 6, Ja stre bi} 7, P.Pe tro vi} 7, V.Pe tro vi} 7 (Kr ti ni} 6), Lu ji} 6, Ku la ~a nin 7, Mla de no vi} 7 (Sa vi} 6), \a ~a nin 7, N.Pe tro vi} 7, No va ko vi} 8 (Ma le ti} 6), Tu ti} 9.

D. Nikoli}

Jednota - Jedinstvo (M) 4:2 (2:0) [ID: Sta dion 12.april, gle da la ca 100, su di ja Sta ni vu ko vi} (Er de vik).Strel ci: Bo do u 9.i 44, Ru ka vi na u 57.i Du paq u 60.za Jed no tu, Ja wa to vi} u 46.(iz pe na la) i Sta noj ~i} u 65.za Je din stvo.@u ti kar to ni: Ko va ~e vi}, Du ja ko vi} (Jed no ta), Gr ba ti ni}, Vu co wa (Je din stvo).

JED NO TA: M.Ko tar li} 7, Jo va no vi} 7, La zi} 7 (Mi ja to vi} 7), Ko va ~e vi} 8, R.Ko tar li} 8, An ta na si je vi} 7 (Ra li} 7), N.Ko tar li} 7 (D.Mi la no vi} 7),

Du ja ko vi} 8, Bo do 9, Du paq 9, Ru ka vi na 8.

JE DIN STVO: Lu ki} 5, Jo va no vi} 6 (\u ri} 6), Ada mec 6 (Vor ka pi} 6), Vu ji} 5 (Sa vi} 6), Gr ba ti ni} 7, Spa so je vi} 6, Jo vi} 7, Vu co wa 7, Sta noj ~i} 7, Ja wa to vi} 8, Vur de qa 7.

S. Dupaq

OFK Ba~inci - Fru{kogorac 1:2 (1:1) BA ^IN CI: Sta dion ]i rin rit, gle da la ca 100, su di ja Gr ki ni} ([id).Strel ci: Me ni ~a nin u 37.za OFK Ba ~in ce, Tr gi} u 10.i Ko va ~e vi} u 86.za Fru {ko go rac.@u ti kar to ni: La za rov, Mi lin ko vi} (OFK Ba ~in ci), Ama no vi}, Jo va no vi} (Fru {ko go rac).Cr ve ni kar ton: Mi lin ko vi} (OFK Ba ~in ci).

OFK BA ^IN CI: Bar jak ta re vi} 7, Ju nu zo vi} 6, La za rov 6, Ka li ni} 6, Gru ji ~i} 6 (@u pun ski 6), Ili} 7, ^a vi} 6, Me ni ~a nin 6 (Pe tri} 6), Mi lin ko vi} 6, Ga ~i} 6, Cu per 6.

FRU [KO GO RAC: Vor ka pi} 6, Ama no vi} 6, Ga li ja{ 6, Jo va no vi} 7 (Va ja gi} 6), Ada mo vi} 7 (Ili ba {i} 6), Vuk {i} 6, Da mja no vi} 6 (Ko va ~e vi} 7), Tr gi} 7, Zec 6, Ra di voj {i} 7, Mar ti} 6.

Z. Lazarov

DRUGA FUTSAL LIGA – GRUPA VOJVODINA

Be ~ej ci ma der bi Be~ej – Tvr|ava 5:4 (0:3) BE ^EJ: Sport ska dvo ra na OSC Mla dost, gle da la ca: 400. su di je: Xa ku la (Pan ~e vo) i Ja ni }i je vi} (Star ~e vo). Strel ci: Ar vai u 23, 33. i 33 (de set me ta ra), Vu~ ko vi} u 30. i Iki} u 32. za Be ~ej, a Qe va ja u 4. Ste va no vi} u 8. i Po po vi} u 13. mi nu tu za Tvr |a vu. @u ti kar to ni: Pen te li} i Tan ko si} (Tvr |a va).

Na go mi la va we pre kr {a ja: Be ~ej 6 (3+3), Tvr |a va 11 (4+7).

BE ^EJ: An dri} 7 (8 od bra na), Ba kra~ 8 (10 od bra na), Vu~ ko vi} 7, [}e pa no vi} 7, Sta no jev 7, Iki} 7, Ar vai 8, Bo `i ~i} 6, Ko biq ski 6, Bla `in 6, Hu sa no vi} 6, La za re vi} 7, Ba kra~ 8 (10 od bra na).

TVR \AVA: Be qan ski 8 (16 od bra na), Pan te li} 6, La za re vi} -, Po po vi} 7, Bo kun -, Pro le 6, Qe va ja 7, Tan ko si} 7, Ste va no vi} 7, Mol nar -, Vig we vi} 6, Ma ro je vi} 6.

Der bi voj vo |an skog dru go li ga {kog fut sa la oprav dao je o~e ki va wa. Oba ri va la su po ka za la za {to su u vr hu ta be le, ali i niz sla bo sti, pa su gle da o ci ima li pri li ke da u`i va ju.

V. Jankov

SU BO TI CA: Sport ska ha la „Du do va {u ma”, gle da la ca 150, su di je: Vu ki ~e vi} i Dra go mi ro vi} (Be o grad). Sed mer ci: Spar tak Voj put 3 (2), Za je ~ar 6 (4), is kqu ~e wa: Spar tak Voj put 8, Za je ~ar 4 mi nu ta.

SPAR TAK VOJ PUT: Vu ko sla vo vi}, Ko so vi}, Vru ~i ni} 3, Pa vlo vi}, Rat ko vi} 1, Ro je vi} 2,To do ro vi}, Ri stov ski, Aba zo vi}, Ku ki} (17 od bra na), Dis tol 2, Pa to~ ka ji 4, Pa pi} 5 (1), Ra |e no vi}, Ve se li no vi} 7 (1), ZA JE ^AR: Ko ci} (15 od bra na), Ata na sko vi} 2, Ko sti} 5, Merk, ]i ri} , Ste va no vi}, Cvet ko vi} 3, Gen ~i}, pet ko vi} 8, ]i ri}, To mi}, Ja wi ~e vi}, \or |e vi} 1, De li} 6 (1).

Su bo ti~ ki ru ko me ta {i su do bro po ~e li duel sa Za je ~ar ci ma, ste kli su po ~et no vo| stvo, ali ga do kra ja po lu vre me na ni su sa ~u va li. Na pro tiv, go sti su igra li str pqi vo i di sci pli no va no i na od mor oti {li s dva go la vi {ka.

U na stav ku se ni je mno go to ga pro me ni lo,Za je ~ar je u 46. mi nu tu po veo sa 20:17, ali Ve se li no vi} je igrao sjaj no i do ma }in je iz jed na ~io- 20:20. Pra va sport ska dra ma od i gra la se u po sled wa dva mi nu ta, do ma }in je imao pred nost 24:23, on da je Ko sti} iz jed na ~io a za tim u po sled wim tre nu ci ma po sti gao i po be do no sni gol za Za je ~ar ce.

S. St.

Proleter Agro`iv Priboj 23:19 (11:8) ZRE WA NIN: Ha la Me di son, gle da la ca: 400. Su di je: Se ku li} i Jo van di} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Pro le ter Agro `iv 5(3), Pri boj

4(3), is kqu ~e wa: Pro le ter Agro `iv 8, Pri boj 16 mi nu ta.

PRO LE TER AGRO @IV: Ko qe vi} (7 od bra na), Sl.Di mi tri} 1, Bra ko ~e vi} 7(2), Tr ni ni} 2, Cve ki}, Kne `e vi} 2, Bje li ca 2, ^a gaq, Ni ko li} 1, Lo ja ni ~i} 3, Gru ji}, Ili} (7 od bra na), Be li} 2(1), Da vi do vi} 1, St.Di mi tri}, Goj ko vi}.

ka zu je i re zul tat 2:2 i 3:3 u 10.mi nu tu. Za hva qu ju }i do brim od bra na ma ta len to va nog @i ve Ili }a do ma }i tim je po veo 6:4, da bi naj ve }u pred nost ~e ta tre ne ra Rni }a ima la na kra ju po lu vre me na 11:8.

Dru go po lu vre me obe le `io je sjaj nim od bra na ma gol man De jan Ko qe vi}, pa je ro le ter ste kao pred nost 17:13. U fi ni {u me ~a go sti su do {li na dva go la mi nu sa - 18:20, me |u tim, vi {e od to ga ni su mo gli.

N. Jowev

Crvena zvezda - Mokra Gora 25:25 (15:16)

De jan Ko qe vi}

PRI BOJ: Mi loj ko vi}(9 od bra na, 2 sed mer ca), Ko ste lac 2, ]ir ko vi}, Mi lin ko vi}, Cvi jo vi}, Agi} 1, Kal tak 8(3), Ra do vi}, Mi ni} 1, Gru ji ~i}, Stru ji} 3, Ga vri lo vi}, Jev to vi} 4, Ba ce ti}.

Ru ko met ni ri va li u Me di so nu, ko ja su u do sa da {wem to ku pr ven stva u pro se ku pri mi la naj ma we go lo va, od i gra li su tvr du utak mi cu. Ovo ga pu ta od bra na zre wa nin skog ti ma bi la je ~vr {}a, na ~e lu sa is ku snim gol ma nom De ja nom Ko qe vi }em - Kob cem. Po ~e tak je bio egal, {to po -

KI KIN DA: Ha la Je ze ro, gle da la ca 400, su di je: Ban ~ov i Iva nov (Pan ~e vo). Sed mer ci: Cr ve na zve zda 5 (2), Mo kra Go ra 5 (4), is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 10, Mo kra Go ra 12 mi nu ta.

CR VE NA ZVE ZDA: Mi {kov (18 od bra na i sed me rac), Kr spo ga ~in, La zi}, Ko ma rek, Jo va no vi}, Du ka ta rov 4, Ve ki} 5, Do ki}, Ke wa lo 2, Ste pa nov, Go li}, Pa {i} 7 (2), Ba bi} 5, Te rek 2.

MO KRA GO RA: Mi len ko vi}, Ra do sav ~e vi} 7 (3), An dri}, La lek {i}, To mo vi} 2, Stan ko vi} 5, Vla di sa vqe vi} (18 od bra na i 2 sed mer ca), \u ki} 5, Po po vi} 3 (1), Pe ro vi}, Alek si}, Si mo vi} 3, Mi lo sa vqe vi}.

U ki kind skoj ha li Je ze ro pra va ru ko met na dra ma. Kod ne re {e nog re zul ta ta (25:25), do ma }i ru ko me ta {i ima li su pri li ku mi nut pre kra ja da po stig nu po be do no sni gol, me |u tim u to me ni su us pe li.

De set se kun di pre kra ja ni go sti ni su is ko ri sti li pri li ku, pa je plen po de qen.

M. S.

DRUGA MU[KA LIGA – SEVER

^u ru `a ni sve bo qi Hajduk - Jedinstvo 37:32 (17:12) @A BAQ: Sport ska ha la, gle da la ca 200, su di je: Bog da no vi} (No vi Sad), Sa vi} (Ka}). Sed mer ci: Haj duk 3 (3), Je din stvo 7 (3), is kqu ~e wa: Haj duk 6, Je din stvo 8 mi nu ta.

HAJ DUK: Ge re, Vje {ti ca 8, Ka ra} 1, Obre no vi} 1, An drin, Ili} 6, Be ~e jac, Spa so jev 9, Vr go vi} 9, Vu ko vac 3, La bus, Man di}, Ra da no vi}.

JE DIN STVO: Bre ti, Mi la no vi} 1, Ve li~ ko vi} 2, ^u bri lo 2, D. Cvet ko vi} 3, \o ki}, Di mi tri jev ski 5, Ra do sa vqe vi} 9, Jov ~i} 4, S. Cvet ko vi} 3, Mi lu ti no vi} 3, Mi ta nov ski.

Po sle jo{ jed ne od li~ ne igre i si gur ne po be de, ovo ga pu ta nad Je din stvom iz Ka ~a re vo, na ^u ru `a ne se ozbiq no mo ra ra ~u na ti u na stav ku pr ven stva. Do po lu vre me na do ma }in je ste kao pri stoj nih pet go lo va pred no sti, da bi u 46. mi nu tu pred nost ~ak udvo stru ~io, ali su go sti u za vr {ni ci utak mi ce sti gli do pri stoj nih mi nus pet go lo va. De jan Man di} na go lu, za tim Ivan Spa sev, Ni ko la Vr go vi} i Bor ko Vje {ti ca naj za slu `ni ji su za po be du Haj du ka, dok su go sti svog naj bo qeg igra ~a ima li u Uro {u Ra do sa vqe vi }u.

P. Bundalo

Apatin - Ravangrad 27:24 (10:13) APA TIN: O[ „@ar ko Zre wa nin”, gle da la ca 50, su di je:

Jor gi} (N. Sad), [e {um (B. Pa l an k a), is k qu ~ e w a: Apa tin 18, Ra van grad 16, sed mer ci: Apa tin 9 (6), Ra van grad 2 (2) APA TIN: Ku ri |a 7, Bur sa} 7, Lon ~ar, Raj {i} 5, Du ba ji} 2, Ko ra},Sto i sa vqe vi} 1, Ba la} 3, Cve ti ca nin (6 od bra na), Kr pjan 2, Ja ko vqe vi}(5 od bra na), Vuk {a,La ki} RA VAN GRAD: Ju ri} (9 od bra na), Pe ji} 4, Ban do bran ski 5, Ko lun xi} 4, Ze li}, Aj vas 2, S. Abu to vi} 4, M. Abu to vi} , Su dar, [ko ru }ak 5.

Za slu `e na po be da do ma }ih ru ko me ta {i ca, a Som bor ke su do bi le apla u ze za bor be nu i fer igru.

M. Jo.

Titel Yon Dir - Ri|ica 43:25 (19:10) KA]: Dvo ra na „Hram”, gle da la ca 100, su di je: Pe {i} i Ra do je vi} (Cr ven ka). Sed mer ci: Ti tel XD 3 (3), Ri |i ca 2 (1), is kqu ~e wa: Ti tel XD 4, Ri |i ca 10 mi nu ta.

TI TEL XON DIR: Se le {i 3, Ba log 3, \u ri} 6, Pa tri {kov 1 (1), Ili} 7 (1), Iv ko vi} 10 (1), Kur te{ 4, Ma ti je vi}, Mi li ~i} 1, Ko va~ 1, Da ni lo vi}, To dor ~e vi}, Mar ja no vi} 7, Voj no vi}.

RI \I CA: Kon stan ti no vi} 2, Ma noj lo vi} 2, Bo kun 4, Pa ji} 1, Si mi} 4, Ko ma zec 3, Pu po vac 3, Tr bo je vi}, Sa bo 2, Ma rin ko vi} 1, Kne `e vi} 3 (1).

KUP VOJVODINE ZA DAME I MU[KARCE

Pro le ter u Adi

Da nas se na sta vqa tak mi ~e we u okvi ru ru ko met nog Ku pa Voj vo di ne u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Pr vak }e obez be di ti di rekt no u~e {}e u osmi ni fi na la Ku pa Sr bi je.

Kod mu {ka ra ca da nas se sa sta ju - BA^ KA PA LAN KA: La vo vi - @e le zni ~ar (In |i ja) (19.30), ADA: Po ti sje Ple teks - Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin) (19), Di na mo (Pan ~e vo) - Do lo vo si no}, ORK Cr ven ka 2 - Voj put (Su bo ti ca) si no}.

Da me - VR BAS: Vr bas - Voj vo di na (No vi Sad) (18), KI KIN DA: Ki kin da 2 - Le hel (Mu `qa) (20), PAN ^E VO: Pan ~e vo - Ja bu ka 95 (17.45), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Apa tin 23. no vem bar (20.30).

J. G.

@SK - Sombor Elektro 26:28 (13:13) @A B AQ: Sport s ka ha l a, gle da la ca 300, su di je: Osto ji} i Raj ko vi} (No vi Sad). Sed mer c i: @SK 2 (1), Som b or Elek t ro 1 (1), is k qu ~ e w a: @SK 4, Som bor Elek tro 5 mi nu ta. @SK: Ro si}, Ke zi ja 3, Mi tro vi}, Bo sni} 1, Im bro wev, Zu ki}, Mi lu ti no vi} 6, Mar ko vi} 5, Smo qan 2, Jo va no vi}, Vu ~i} 2, Tr ni ni}, Bo ja ni} 3, Mi j a t o v i}, Ra d oj ~ i} 4, Po li}.

SOM B OR ELEK T RO: Do bri je vi}, Dra {ko vi} 7, Pen ze{ 2, Bu ba lo, Uru ka lo 1, Be sla} 6, Bu la to vi} 4, L. Ko ji}, Mi jo vi} 6, Smi qa ni}, Gar di jan 2, Bo {ko vi}, Ne na di}, N. Ko ji}.

Neo ~e ki va no, po sle Fu to `a na i Som bor ci su za slu `e no od ne li bo do ve iz @a bqa, pa pr ven stvo do bi ja na jo{ ve }oj ne iz ve sno sti.

Vo di li su @a baq ci ve }im de lom ovog su sre ta, ali u za vr {ni ci im je ne sta lo sna ge, {to su spret ni go sti zna la~ ki is ko ri sti li i tri jum fo va li.

P. B. @REB ZA EVROPSKE KUPOVE DAMA

Za je ~ar ke u Ma |ar skoj U Be ~ u oba vqen `reb za evrop s ke ru k o met n e ku p o ve. [am pi on ke Sr bi je, ru ko me ta {i c e Za j e ~ a r a od me r i ti }e sna ge sa Al ko om iz Se ke{ fe her va ra.

Dva na {a pred stav ni ka u ^e lenx ku pu, Cr ve na zve zda i Kwaz Mi lo{, po ku {a }e da na |u svoj put do osam naj bo qih eki pa.

Cr ve na zve zda, igra }e sa hr vat skom Lo ko mo ti vom iz Za gre ba, a Kwaz Mi lo{ mo ra }e na da lek put u Fran cu sku, gde ih ~e ka Avr. J. G.

ME^ ZA TI TU LU SVET SKE [AM PI ON KE

Ji fan Hou bra ni ti tu lu Me~ iz me |u svet ske pr va ki we, Ki ne ski we Ji fan Hou, i iza zi va ~i ce, In dij ke Hum pi Ko ne ru po ~eo je u po ne de qak u Ti ra ni (Al ba ni ja). Me~ se igra u de set par ti ja a po bed ni ca }e bi ti ona {a hist ki wa ko ja pr va sa ku pi 5,5 po e na. Ako re zul tat bu de ne re {en igra }e se do i gra va we po ra pid si ste mu. Ako po sle even tu al nog do i gra va wa

Hum pi Ko ne ru

od ~etiri par ti je bu de iz jed na ~en re zul tat, na sta vqa se me~ u br zo po te znim par ti ja ma (po dve par ti je). Ako po sle de set br zo po te znih par ti ja opet bu de iz jed na ~e no igra }e se Ar ma ge don par ti ja (5 mi nu ta be la, 4 cr na) i u slu ~a ju re mi ja cr na }e bi ti pro gla {e na za po bed ni cu.

REJ TING TUR NIR U SOM BO RU

Sme na na vr hu U Som bo ru se od i gra na jo{ dva ko la ovo go di {weg rej ting tur ni ra. Po sle 8 od i gra nih ko la u vo| stvu se na la ze Mi lo va no vi} i Mat ko vi} ko ji su pre te kli Mi lo ja Sta ji }a po {to je ovaj iz gu bio obe par ti je.

Pla sman: 1-2. Mi lo va no vi}, Mat ko vi} 6, 3-6. Kur ~u bi}, [qu ki}, ^i ~a, Gla mu zi na 5,5, 7-10. Z. Jo ti}, Sta ji}, Pe {i}, V. Cvet ko vi} 5, 11-12. Vla i sa vqe vi}, S. Cvet ko vi} 4,5, 13-20. J. Mi li vo je vi}, \u ri}, @a ku la, Lok nar, M. La li}, Ga li}, Ar si}, M. Gaj ~in 4, 21-22. Div ni}, Ke li} 3,5 23-27. Stri ~e vi}, J. Kne `e vi}, [}e ki}, Bog da no vi} 3. S. Gaj ~in 2,5, 28. \u ro {ev 2, 29. Pa vi} 1,5.

TUR NIR DE CE U ZRE WA NI NU

Be se de{ pr vi

Osnov na {ko la “Vuk Ka ra xi}” iz Zre wa ni na or ga ni zo va la je pro {le su bo te otvo re ni de ~i ji {a hov ski tur nir pod na zi vom “[ah u {ko le”. Iako su na ja vqe na ~e ti ri tur ni ra po uz rast nim ka te go ri ja ma, zbog ma weg bro ja u~e sni ka (48) igrao se je dan tur nir a pla sma ni po gru pa ma su iz dvo je ni.

Pla sman: 1. Da ni lo Be se de{ 6,5 (naj bo qi od 5-8. raz re da), 2. Iva na Li tri {in 5,5 (naj bo qa od 5-8. raz re da), 3-11. De jan Omor jan (naj bo qi od 1-4. raz re da), Te o do ra Ra ci}, Adri ja na \er ma no vi} (naj bo qa od 1-4. raz re da), Sr |an [u ka ni}, Da vid Ada mo vi}, Si ni {a Lev na ji}, Dan ka La li}, Ni ko la Pa ni}, Pe tar Gru bor svi po 5 po e na, itd.

PRO BLEM BR. 363

Be li da je mat u dva po te za Ota vio Stoc ci “Ga zet de LiF ge”, 1931.

dnevnikOv [AH SRedOM

c m y

dnevnik

ISTI NI TE PRI ^E IZ MO DE NE (2)

No vo sad ski gam bit Va ri jan te u otva ra wu del Ri ja i we go vih su gra |a na Lo li ja i Pon ci ja ni ja znat no su `i vqe od onih ko je je pred la gao Fi li dor. Za raz li ku od ge ni jal nog Fran cu za (ko ji se “ro dio pre ra no”!), oni ve} u po ~et noj fa zi par ti je na sto je da se oslo bo de “pe {a~ kih pre pre ka”. Ta ko, na pri mer, del Rio u Od bra ni Fi li do ra na kon: 1.e4 e5 2.Sf3 d6 3.d4 f5 od mah otva ra igru sa 4.d:e5 f:e4 i da qe na vo di sle de }u va ri jan tu: 5.Sg5 d5 6.e6 Sh6 7.S:h7 (na kon go to vo 100 go di na utvr |e no je da be li mo `e po sti }i pred nost sa 7.Sc3 i na 7…c6 ide 8.S:e4) 7…L:e6 8.S:f8 K:f8 i {an se su pri bli `no jed na ke za obe stra ne.

U od bra ni dva ska ka ~a Lo li na kon: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Sf6 4.Sg5 d5 5.e:d5 S:d5 ume sto `r tve ska ka ~a na po qu f7, pred la `e ku di ka mo ja ~i po tez 6.d4!

Tre }i Mo de wa nin Pon ci a ni ima ta ko |e ve li kih za slu ga u te o ri ji otva ra wa. On je na kon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 pod vr gao ana li zi va ri jan te ve za ne za na sta vak 3.c3. Ka sni je je to otva ra we na zva no we go vim ime nom, a i da nas se na la zi na re per to a ru ne kih ve le maj sto ra.

Pon ci a ni je ta ko |e u Kra qe vom gam bi tu na kon 1.e4 e5 2.f4 e:f4 3.Sf3 g5 4.h4 g4 pr vi upo zo rio na po tez 5.Sg5.

Ovu pri ~u o Mo de ni is pri ~ao nam je Mi qen ko Lep {i}. A sad evo i dru ge. Elem, ov de spo mi wa ni ta li jan ski grad Mo de na i na{ No vi Sad jo{ u pro {lom mi le ni ju mu po sta li su zbra ti mqe ni

gra do vi. Ta ko smo do bi li i brat sku uli cu Mo de ne u No vom Sa du. Zbra ti mi li se po li ti ~a ri, pri vred ni ci… pa se ta ko zbra ti mi li i spor ti sti: od boj ka {i, sto no te ni se ri, fud ba le ri, ku gla {i i {ta ti ja znam ko sve jo{, ali i {a hi sti. Jed ne go di ne ta mo, dru ge va mo, il’ obr nu to – sve jed no. U to do ba, se dam de se tih go di na, bi lo je u nas jo{ po do sta po {te wa: ni su bra ni li bo je gra da sa mo naj bo qi ve} se gle da lo da {to vi {e qu di pro |e kroz “brat stvo”.

Jed ne go di ne za pad ne i me ne. Mi, u ono do ba svet ska {a hov ska si la, u tim su sre ti ma, “le ma li” smo ta li ja ne kao sta ru kan tu, gde god stig ne mo, i ta mo i va mo. Tek da se vi di ko je dru ga na ci ja na sve tu. Ni smo ima li poj ma za ona ta li jan ska “tro li sta” iz Mo de ne, a vaq da ni su ni oni.

Zna ju }i za na {e vi so ke po be de pret hod nih su sre ta, kao zao pro rok, pred lo `ih eki pi: - Mi smo ov de i vi de li smo Mo de nu, daj te qu di da je i dru gi vi de, po pu sti mo ma lo, ne ka bu de ne re {e no ili na{ mi ni ma lan po raz! Ako ova ko na sta vi mo da ih po be |u je mo po sto ji mo gu} nost da se {ah iz bri {e sa spi ska su sre ta. Ni su hte li ni da ~u ju. Sa svo je stra ne u~i nio sam {ta sam mo gao - po ce nu da me na zo vu pa ce rom. Osta li su do bi li.

Za lud smo sle de }ih go di na ~e ka li ta li jan ske {a hi ste. Ni su do la zi li, ali ni mi ni smo od la zi li. Ta ko je na stao taj ap surd ni no vo sad ski gam bit: po be |u ju }i Ta li ja ne po sta li smo - po be |e ni!

B. Dan ko vi}

LI GA PEN ZI O NE RA

Pr va voj vo |an ska bri ga da pr va Po sle 18 od i gra nih ko la u No vom Sa du je za vr {e no ma ra ton sko ekip no tak mi ~e we pen zi o ne ra no vo sad ske op {ti ne. De set eki pa na po ~e ti ri ta ble igra lo je po Ber ger si ste mu pro le }e-je sen dvo kru `no. Iako je do pred sam kraj vo di -

Tur nir de ce u Vr ba su

vu voj vo |an sku bri ga du igra li su: Slav ko Ko va ~e vi}, An dri ja Ba le no vi}, Ana ni je Stoj ko vi}, Bo `i dar Kqa ji} i Mar ko Eri}.

Ko na ~an pla sman: Pr va voj vo |an ska bri ga da 30 bo do va (51 poen), 2. Rad ni~ ki 29 (49,5), 3. “Ol -

Eki pa Pr ve voj vo |an ske bri ga de

la eki pa Rad ni~ kog sa De te li na re pr vo me sto osvo ji la je eki pa Pr ve voj vo |an ske bri ga de ko ja je sve vre me igra la u naj ja ~em sa sta vu dok su de te li nar ci u fi ni {u osta la bez svo ja dva stan dard na igra ~a. Za Pr -

ga Pe trov” 28 (49), 4. Ko za ra (Fu tog) 24 (48,5), 5. No vo na se qe 20 (39,5), 6. Ve ter nik 13 (39,5), 7.

“Ivo An dri}” 12 (30), 8. 23 ok to bar 10 (22,5), 9. “Vla di mir Na zor” 7 (24), 10. Sla na ba ra 7 (17).

Vlaj ko vac po bed nik U Vlaj ko vi cu je odr `an tra di ci o nal ni ekip ni tur nir na ko me je u~e stvo va lo osam eki pa.

Tur nir se igrao pod na zi vom „Kup Li ber ta tea 2011„. Igra lo se na ~e ti ri ta ble po Ber ge ro vom si ste mu, 30 mi nu ta po igra ~u. Or ga ni za to ri tur ni ra bi li su Me sna za jed ni ca Vlaj ko vac i list na ru mun skom je zi ku :Li ber ta tea” iz Pan ~e va. Su di je tur ni ra bi li su Ra do mir Gru ji} i Zo ran Sta ni mi ro vi}.

Pla sman: 1. Vlaj ko vi ac 19 bo do va (22 po e na), 2. Ba nat sko No vo Se lo 14 (19,5), 3. Ali bu nar 12 (18), 4. Vla di mi ro vac 12 (17,5), 5. Lo kve 12 (15,5), 6. Ri ti {e vo 8 (12,5), 7. Voj vo din ci 3 (4), 8.

Mar gi ta 0 (3).

Na s ta v qa j u } i tra d i c i j u odr ` a v a w a de ~ i j ih tur n i r a [a hov ski sa vez op {ti ne Vr bas or ga ni zu je tur nir mla dih u ne de qu 27. no vem bra sa po ~et kom u 10 ~a so va. Tak mi ~e we se odr `a va u CFK “Dra go Jo vo vi}” (sport ska ha la). Pra vo u~e {}a ima ju svi u~e ni ci osnov n ih i sred w ih {ko l a Voj vo di ne. Tur nir je u po je di na~ noj, mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji (mla |i i sta ri ji).

Igra se 7 ko la 15 mi nu ta po igra ~u. U~e sni ci su oba ve zni da po ne su pre gled ne {a hov ske gar ni tu re i is pra van {a hov ski sat.

Upi sni na je 250 di na ra a sva ki u~e snik do bi ja po klon.

Za naj u spe {ni je de ~a ke i de voj ~i ce obez be |e ni su pe ha ri i na gra de u {a hov skoj li te ra tu ri. Pri ja ve po {tom sla ti na [a hov ski sa vez op {ti ne Vr bas (Vr bas, Pa non ska 2) ili na tel/faks 021 704-990 do pet ka 25. no vem bra a iz u zet no je mo gu }a i li~ na pri ja va na dan odr `a va wa do 9.30 ~a so va. Sve in for ma ci je u ve zi tur ni ra mo gu se do bi ti na gor wi te le fon ili na mo bi li ni 063 785 785 4 (To mi slav Na vra til).

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (9)

KUP LI BER TA TEA

Kom bi na ci je za re mi Pat, kao spe ci jal na vr sta re mi ja pred sta vqa od li~ no od bram be no oru` je u pe {a~ kim za vr {ni ca ma. Naj ~e {}e se po ja vqu je na kra ju kom bi na ci je kao iz ne na |u ju }a po en ta.

F. Lazar, 1930. Di ja gram (Be li: Ka4, pe {a ci: a5, b5, c4, e5, g5, h4; Cr ni: Ka2, pe {a ci: a7, b7, d6, d7, e7, f7, g6, g7) Be li na po te zu – re mi. U po zi ci ji na di ja gra mu be li `r tvu je sve pe {a ke i po sti `e pat po lo `aj!

1.h5! g:h5 Iz nu |e no jer je pre ti lo h6. 2.g6 f:g6 (Na 2...f6 sle di lo bi 3.c5! i da qe kao u glav noj va ri jan ti.) 3.e6 d:e6 4.c5! d:c5 Ovo uzi ma we je neo p hod no s ob -

zi rom na pret wu c6. 5.a6 b:a6 (Ako 5...b6 od mah je pat.) 6.b6 a:b6 pat. ^igorin – Tara{, Ostende, 1905. Di ja gram (Be li: Kf4, pe {a ci: f5, g5, h4; Cr ni: Kd5, pe {a ci: f6, g7, h7) Be li na po te zu – re mi: 1.Kg4! (Pr vo sle di for si ra ni ma ne var, a u par ti ji je igra no 1.g:f6? g:f6 2.Kg4 Ke4 3.Kh3 Kf4 i be li je pre dao.)

1...Ke4 2.g6! h6 (Na 2...h:g6 3.f:g6 f5+ 4.Kg5 f4 5.h5 f3 6.h6 g:h6+ 7.K:h6 f2 8.g7 f1D 9.g8D sa re mi jem.) 3.Kh5! Be li `r tvu je pe {a ka. 3...K:f5 pat.

Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

REJ TING TUR NIR NS LI GE

ME MORIJAL „NI KO LA MO SKAQ”

U pro sto ri ja ma N[K-a za vr {en je rej ting tur nir igra ~a no vo sad ske li ge. Iako smo po sled we ko lo na ja vi li kao uz bu dqiv fi ni{ - od to ga ni je bi lo ni {ta jer su obe kqu~ ne par ti je za sam vrh za vr {e ne mi ro qu bi vo. Ta ko su Ste va nu Jo vi }u pri pa la dva pe ha ra: je dan pre la zni a dru gi u traj no vla sni {tvo. Pe to ri ca pr vo pla si ra nih osvo ji li su nov ~a ne na gra de.

Ko na ~an pla sman: 1. Jo vi} 7, 2-3. Mu ja gi}, Dro wi} 6, 4-6. S. Mu {ic ki, No ta ro{, Ti tov 6, 7-13. Ka wuh, M. Dra `i}, Zlat ko vi}, Alek si}, M. Po po vi}, M. ^a bar ka pa, Ba no vi} 5,5, 14-17. Lu ka ji}, Veq ko vi}, Kar li ~i}, V. Pe tro vi} 5, 18-26. Ra ti}, Vra ne{, Ma ti}, Ko sta di nov ski, M. Mi lo sa vac, Bu `an ~i}, Jo ci}, N. \u ri}, Si mo vi} 4,5, 26-27. Pje tlo vi}, Ja ko vqe vi} 4, 29-36. Po pr `en, J. Mi li vo je vi}, Pe to vi}, B. Po po vi}, An to ni}, M. Ilin ~i}, Ili}, Bor ba{, 37-38. Vu ko vi}, Do bri} 2,5, 39. Suk wa ja 1 poen.

[a hov ski klub Voj vo di na, ~i ji je Ni ko la Mo skaq bio ~lan, or ga ni zo va o je me mo ri jal ni br zo po te zni tur nir u po men svom du go go di {wem pred sed ni ku.

U~e stvo va lo je 20 igra ~a me |u ko ji ma je bi lo i do sta do brih cu ge ra {a. Igra lo se 7 ko la, 10 mi nu ta po igra ~u.

Pla sman: 1. Jo vi} 6, 2. Jev ti} 5,5, 3-4.

Pet ko vi}, Kre ji} 5, 5-6. Kqa ji}, Di mi tri je vi} 4,5, 7-8. Sta no je vi}, Ba le no vi} 4, 9-11. S. Ko va ~e vi}, Pa vlik, Ra din 3,5, 12-15. Ro di}, Ma ra vi}, Su {i}, Za go rac 3, 16-18. Ga bri}, \u ri}, Mi li ~e vi} 2, 1920. Ukro pi na, Vu ko bra to vi} 1,5 poen.

Jo vi }u dva pe ha ra Re {e we pro ble ma br. 362 (Mi haj lo Stoj ni}, “Die Schwalbe”, 2000.) sa po zi ci jom: be li – Kb7, Dh3, Tc2, Lb5, Sc7, Sg5, pe {a ci b4, d3, f2, f4; cr ni – Kd4, Te1, Tf5, Sc1, Se5, pe {ak d7; je 1.Df3! Pret wa 2.Dd5 mat. Na 1...S:f3 sle di 2.S:f3 mat. Na 1...Se(?) sle di 2.Tc4 mat. Na 1...Te4 sle di 2.D:e4 mat.

ZA DAN VOJ VO \AN SKOG [A HA

sreda16.novembar2011.

21

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Ne ma~ ka na kro vu Evro pe Kao {to je po zna to, pre sve ga qu di ma ko ji se tim ba ve, pla sman u [vaj car skom si ste mu re a lan je sa mo za pr va ka.

Sve osta lo je stvar `re ba.

Zbo go to ga su Ne ma~ ka, a po go to vu Ru ski we ko je su ube dqi vo osvo ji le pr vo me sto, za slu `e no pr va ci Evro pe.

Jer me ni ja je pro tiv Ne ma~ ke u po sled wem ko lu na pr ven stvu Evro pe pri me ni la do bro po zna tu stra te gi ju ne u tra li sa wa be lih fi gu ra pro tiv ni ka br zim re mi ji ma na tim ta bla ma. Ta ko je Aro wan re mi zi rao cr nim fi gu ra ma sa Naj di ~em u 11 po te za a Ako pjan u 21 po tez pro tiv Frid ma na iako su ima li pre ma rej tin gu pred nost nad pro tiv ni ci ma. Na dru goj ta bli ne ma~ ki {a hi sta, zve zda u uspo nu, Ge org Ma jer iz vr {io je pri ti sak na po zi ci ju Ser ge ja Mov se sja na, po ste pe no po ve }a vao pred nost i to pre tvo rio u ~i tav poen. Jan Gu staf son je iz vu kao re mi pro tiv Sar gi sja na na po sled woj ta bli, po sle 77 po te za, {to je bi lo do voq no da eki pa Ne ma~ ke po sta ne {am pion Evro pe a Jer me ni ja je zbog lo {e tak ti ke iz gu bi la me da qu.

Mov se sjan–Ma jer Fran cu ska od bra na (C11) 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Sf6 4.e5 Sfd7 5.f4 c5 6.Sf3 Sc6 7.Se2 Le7 8.g3 0–0 9.Lg2 b5 10.Le3 Da5+ 11.Kf2 f6 12.c3 b4 13.Te1 b:c3 14.b:c3 La6 15.Lh3 f5 16.Ld2 Sb6 17.g4 Sc4 18.g:f5 e:f5 19.Tg1 Tab8 20.Tg3 Gre {ka. Tre ba lo je da se igra 20.Lc1!

20...Sd8 21.Tb1 Sb2 22.Dg1 Se6 23.Ta1

23...L:e2 24.K:e2 Da6+ 25.Kf2 Sd3+ 26.Kg2 Sd:f4+ 27.L:f4 S:f4+ 28.Kh1 Dh6 29.Lf1 c4 30.Df2 Tb6 31.Dc2 g5 32.Da4 g4 33.D:a7 De6 34.Tg1 Kh8 35.Sd2 Tb2 36.Td1 Tg8 37.Lg2 Lh4 38.Da5 Lf2 39.Tgf1 Le3 40.T:f4 L:f4 41.Sf1 Dh6 42.D:d5 L:h2 43.Dc6 D:c6 44.L:c6 Lf4 45.Te1 g3 46.Lg2 Tgb8 47.a4 Tb1 48.Te2 T8b2 49.T:b2 T:b2 50.a5 Ta2 51.Lc6 Kg7 52.e6 Kf6 0:1 U po sled wem ko lu Ma |ar ska je do no gu po tu kla do ta da od li~ ne Bu ga re sa 4:0 i u po sled wem tre nut ku osvo ji la bron za nu me da qu.

Le ko–To pa lov Grin fel do va od bra na (D85) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.c:d5 S:d5 5.e4 S:c3 6.b:c3 Lg7 7.Le3 c5 8.Tc1 Da5 9.Dd2 0–0 10.Sf3 Td8 (10...c:d4 11.c:d4 D:d2+) 11.d5 e6 12.Lg5!?

Naj br `i Jo vi}

12...f6 Na 12...Te8 ide 13.d6!

13.Le3 (13.Lf4) 13...Sc6 (13...e:d5 14.e:d5 Sa6 15.Le2 Le6 16.c4 D:d2+ 17.S:d2, Kram nikHa uel, Lon don 2010.; 13...Da4 14.c4 Sa6 15.Le2 e:d5 16.e:d5 b6 17.Ld1 Da3 18.Tc3 Da5 19.0–0, Ko si}-Gup ta, Ka va la 2011)

14.Ld3 e:d5 15.e:d5 c4 16.L:c4 Le6 17.Td1 Se7 18.d:e6 T:d2 19.T:d2 D:c3 20.Lb3 Dc1+ 21.Td1 Dc3+ 22.Td2 Dc1+ 23.Td1 Dc3+ 24.Ke2 a5

24...Db4!? Pa {i kjan - Kor net, {am pi o nat Evro pe 2011.

25.Td7 a4 26.Tc1 Db2+ 27.Tc2 Db1 28.Sd2 a:b3 29.S:b1 b:c2 30.Sc3 Sf5 31.Ld2 h5?!N (31...Te8 32.Kd3, Po tkin-Svi dler, Mo skva [amp. Ru si je 2010.)

32.Kd3 b5 33.e7 Te8 34.Sd5 Kf7 35.K:c2 Tc8+ 36.Sc7 S:e7 37.Lb4 Lf8 38.Kb3 Tb8 39.Sd5 Ke6 40.Td6+ Ke5 41.f4+ 1:0 Iz po sled weg ko la iz dva ja mo par ti ju iz me ~a ^e {ka – Ho lan di ja.

Sto ~ek–[tel va gen Kra qe va in dij ka (E90) 1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.d4 Lg7 4.Sc3 0–0 5.e4 d6 6.h3 e5 7.d5 Sh5 8.Sh2 De8 9.Le2 Sf4 10.Lf3 f5 11.g3 S:h3 12.Lg2

Ovo je vr lo ose tqi va va ri jan ta Ba gi rov/Kra sen ko vog si ste ma u Kra qe voj in dij ci.

12...f:e4 Pre ma mo der noj te o ri ji, cr ni ne iz jed na ~a va igru po sle 12...f4 13.Sf3 g5 14.T:h3 g4 15.Th1 g:f3 16.D:f3; Ni po sle 12...Df7 13.Df3 f:e4 14.S:e4 Sa6 15.D:f7+ T:f7 16.Sf1! ka ko je GM Mar kos su ge ri sao u svo joj kwi zi „Bit Kra qe ve in dij ke„: 16...Sc5!? 17.S:c5 S:f2 18.Se6 S:h1 19.L:h1 e4! ali mi slim da be li i ov de sto ji ne {to bo qe.

13.S:e4 Va `na al ter na ti va je 13.Le3 Sa6 (mo `da naj bo qe) 14.S:e4 i sad cr ni ima iz bor: ri zi ~an po tez 14...b5!? ili 14...Lf5 15.f3! h5 16.Sf1! (GM Inar ki jev); po sle 14...Sf4!?, kao u par ti ji Ma ci e ja - Ma ze, na Evrop skom {am pi o na tu 2011, 15.g:f4 e:f4 16.Ld4 f3 17.L:f3 T:f3 18.D:f3 Lf5 19.Sg4 D:e4+ 20.D:e4 L:e4 21.Sh6+ Kf8 22.L:g7+ K:g7 23.Th4 Sc5 24.Kd2 je mo `da be li ma lo bo qi – Inar ki jev. 15.De2 b:c4 i te {ko je bi ti si gu ran da li je cr ni OK u kom pli ka ci ja ma, ali po zi ci ja zah te va da qa is tra `i va wa.

13...Lf5! 14.Tf1?! Ta ko |e je sum wi vo i 4.Le3?! zbog 14...Sf4!; Ov de je glav na va ri jan ta 14.Sg4 h5 15.Sef6+! L:f6 16.Sh6+ Kg7 17.S:f5+ g:f5.

Be li ve ro vat no ne sto ji lo {e, ali si gur no ne to li ko obe }a va ju }e ko li ko tvr di Ka spa rov, sma tra Mar kos 14...Sa6 15.De2 Cr ni sto ji do bro i po sle 15.f3 h5 16.Le3 b5 17.De2 Tb8 18.0–0–0 Sb4!? (Rja zant sev-Sju gi rov, Ol gin ka 2011.)

15...Dd7 16.Le3?N (16.Ld2 Tab8!? kao u par ti ji Iva novKan ma zalp, Iz mir 2011.)

16...Sf4! 17.g:f4 e:f4 18.Ld2 18...f3! Ovo je ja ~e ne go 18...Tae8?! 19.f3.

19.L:f3 Tae8 20.0–0–0 Da4! S ne za u sta vqi vim na pa dom.

21.Sg4 L:e4 22.L:e4 D:a2 23.Tde1 D:b2+ 24.Kd1 Sc5 Be li pre da je.

Ko men tar: M. Go lu bev Pri pre mio: B. Dan ko vi}

22

kultura

sreda16.novembar2011.

dnevnik

У СНП СЕ ВЕЧЕРАС ОТВАРА НОВОСАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ

Енергично и суптилно

Го тов је про грам „У су срет Но во сад ском џез фе сти ва лу“, на ре ду је су срет, а пр ви ко ји ће на сту пи ти на кон све ча но сти отва ра ња, у Срп ском на род ном по зо ри шту ве че рас у 20 ча со ва, би ће Вла ди мир Кон ста ди но вић и Њу јорк квар тет. До кра ја ве че ри, на ја вље ни су кон цер ти „Тор стен гудс енд бенд“ и „Хит бра дерс“.

- Це ле не де ље се до ста то га де ша ва ло, про јек те смо про мо ви са ли Игор Мол нар и ја, Фе ренц и Маг нус Мел квар тет одр жа ли су ра ди о ни цу и кон цер те...

– ка же члан Са ве та фе сти ва ла, по зна ти но во сад ски кон тра ба си ста Фе дор Ру шкуц. – Ве че рас нас оче ку је сја јан буб њар с ових про сто ра, Вла ди мир Ко ста ди но вић, ко ји до ла зи са њу јор шким му зи ча ри ма, а у не што осла бље ном са ста ву, ту су и чу ве на Бра ћа Хит. Кроз ко мен та ре глав ног про гра ма Ру шкуц је на по ме нуо да Ду шко Гуј ко вић, ко ји на сту па су тра, сла ви 80. ро ђен дан, а да тој сла вље нич кој свир ци прет хо ди на ступ јед ног од нај ста ри јих џез ор ке ста ра Евро пе, Ју ро пи ан џез ан самбл, ко ји сви ра ју мо де ран џез, са пу но ду ва ча. Ру шкуц је за тре ће ве че фе сти ва ла, у пе так, из дво јио Ен ди ја Ки сен бе ка на „хе мон ду“, као вред не пред став ни ке фан ка и гру ва. Ро на Кер те ра и ње гов „Гол -

ден страј кер трио“ не тре ба до дат но пред ста вља ти, јер је реч о зве зда ма Но во сад ског џез фе сти ва ла, бен ду чу ве ног кон тра ба си сте Мајлс Деј вис квин те та, чо ве ку ко ји ва жи за нај сни ма ни јег му зи ча ра са уче шћем на пре ко две хи ља де сту диј ских ал бу ма. По Фе до ру Ру шку цу, ко ји је на ју че ра шњој кон фе рен ци ји за но ви на ре „про тр чао“ кроз глав ни про грам Но во сад ског цез фе сти ва ла, су бо та ће по ну ди ти ул ти ма тив но за до вољ ство у ви ду сна жног зву ка биг бен да (Биг бенд РТВ Сло ве ни ја), суп тил ног во ка ла Џеј-Ди Вол те ра и европ ског три ја, као и чу ве ног џе за са ку бан ским за чи ни ма Гон за ла Ру бал ка бе. Од пра те ћих про гра ма, ор га ни за то ри Но во сад ског џез фе сти ва ла из Кул тур ног цен тра Но вог Са да ју че су по себ но на ја ви ли џем сешн на сту пе у бив шем клу бу „Тре ма“ СНП и во кал ну ра ди о ни цу Је ле не Јо во вић-Ре ви шин ко ја ова кве су сре те са за ин те ре со ва ни ма у зе мљи ко ја не ма ин те гри са ну на ста ву џе за у зва нич ни школ ски си стем сма тра кру ци јал ним. Ви зу ел ни иден ти тет Но во сад ског џез фе сти ва ла, пред ста вио је сам аутор, Кал ман Мол дваи, за ко јег је гра фич ко ре ше ње по сле ди ца џез му зи ке, а то је исто вре ме но суп тил ност и лу цид на енер ги ја. И. Бу рић

ГОРАН МАРКОВИЋ ПОЧИЊЕ СНИМАЊЕ НОВОГ ИГРАНОГ ФИЛМА

„Фалсификатор” на великом платну По зна ти ре ди тељ Го ран Мар ко вић по чи ње сутра да сни ма игра ни филм „Фал си фи ка тор„, по свом сце на ри ју и исто и ме ној дра ми ко ју је са ве ли ким успе хом по ста вио у Бе о град ском драм ском по зо ри шту. Са рад ник на сце на ри ју је глу мац и про ду -

цент Ти хо мир Ста нић. Филм ска про дук ци ја „Дри на филм„ из Бе о гра да и „Бал кан филм„ из Ко зар ске Ду би це по чи њу ре а ли за ци ју овог про јек та уз по др шку Ми ни стар ства кул ту ре Ср би је. Уло ге ће игра ти Сер геј Три фу но вић, Дра ган Пе т ро вић Пе ле, Дра жен Пе тро вић и Мо мо Пи ћу рић. . Рад ња ове ко ме ди је од ви ја се кра јем 60-их го ди на 20. ве ка. Глав ни ју нак Ан ђел ко, ди рек тор основ не шко ле у ма лом ме сту у Бо сан ској Кра ји ни, во ди скро ман и на о ко скла дан по ро дич ни жи вот, це њен од су гра ђа на и во љен од при ја те ља. Ан ђел ко, ме ђу тим, има јед ну круп ну ма ну: фал си фи ку је школ ске ди пло ме, и то чи ни го ди на ма и не ште ди ми це. Без ика кве на док на де, из чи стог

чо ве ко љу бља и на ив ног уве ре ња да се ра ди о ге сту до бро чин ства ко јим ути ре пут не чи јој сре ћи и бла го ста њу…Ње го ва сли ка све та по чи ње да се сен чи чи та вом се ри јом раз о ча ра ња у бли ске љу де, нај бо љи при ја тељ га пот ка зу је по ли ци ји и он, на вре ме упо зо рен, све као у нај бо љем шпи јун ском фил му, за по чи ње иле гал ни жи вот.Кри је га чи та ва че та ја та ка, на рав но све са ми вла сни ци ла жних ди пло ма. По сте пе но, по ма га чи гу бе ен ту зи ја зам, а Ан ђел ка му чи но стал ги ја. По сле спек т а ку лар ног хап ше ња за вр ша ва у озло гла ше ном зе нич ком за тво ру. Дру штво су му уби це, око ре ли кри ми нал ци, по ли тич ки за тво ре ни ци и чу ва ри ба ти на ши, чи та ва га ле ри ја жи во пи сних ли ко ва: Ве се лин, ИБ-овац, Енес, му сли ман ски фун да мен та ли ста, Ми љен ко, се дам на е сто го ди шњи уста ша, Љу бин ко, че тво ро стру ки уби ца...Из за тво ра из ла зи по сле две го ди не, пот пу но из ме њен. Ко пре на је спа ла и свет ко ји се ука зао не из гле да ви ше вре дан жи вље ња. По ро ди ца оче ку је оног ста рог, ни ко из око ли не ни је спре ман на ту про ме ну, по че так је кра ја... То пла и уз бу дљи ва при ча пре пу на дра ма тич них пре о кре та и вр ца вог, али и гор ког ху мо ра, го во ри о гу бит ку илу зи ја, о па ду јед ног чо ве ка ко ји је, иако фал си фи ка тор, био и нај пра вич ни ји и нај по ште ни ји чо век свог вре ме на. Ње гов пад пре пли ће се са па дом све та у ко ме жи ви, Ју го сла ви је и ти то и зма.

ОД 8. ДО 11. ДЕЦЕМБРА У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Четири представе на „Данима Керемпуха” За гре бач ко са ти рич ко по зо ри ште „Ке рем пух“ сти же у го сте Но во са ђа ни ма у де цем бру с чак че ти ри пред ста ве ко је их оче ку ју на сце на ма Срп ског на род ног по зо ри шта. „Да ни Ке рем пу ха“ би ће при ре ђе ни од 8. до 11. де цем бра, на ја вље но је на ју че ра шњој кон фен ци ји за но ви на ре, на ко јој је пред ста вљен про грам овог за ни мљи вог и и са др жај ног го сто ва ња. Овај ми ни фе сти вал по зо ри шта „Ке рем пух“ за по че ће 8. де цем бра отва ра њем из ло жбе фо то гра фи ја Фа ди ла Ха џи ћа у фо а јеу сце не „Јо ван Ђор ђе вић” СНП – а и на кон то га из во ђе њем пр ве од че ти ри пред ста ве „Спек та клук“. На сце ни „Пе ра До бри но вић” 9. де цем бра ће би ти из ве де на пред ста ва „Ме та ста зе“, а 10. де цем бра ко ме ди ја „Пре ва ран ти раз и гра не ду ше“ и по том у Кул тур ном цен тру Но вог Са да про јек ци ја до ку мен тар ног фил ма о Фа ди лу Ха џи ћу и ње го вог игра ног фил ма „Но ви нар“. По след ња пред ста ва на овом го сто ва њу „Ке рем пу ха“ ће би ти из ве де на 11. де цем бра на сце ни „Јо ван Ђор ђе вић” а то је „Чу до у По ско ко вој Дра ги“ - ур не бе сна ан самбл пред ста ва с пе ва њем ме ло ди ја Дал ма тин ске За го ре. На кон ове пред ста ве сле ди кон церт глу ма ца ко ји ће сви ра ти и пе ва ти у Клу бу „Тре ма“ СНП -а.Кар те за пред ста ве на обе сце не ста ју 1.000 ди на ра (с по пу стом 600), или за бал кон на сце ни „Јо ван Ђор ђе вић“ 600 ди на ра (с по пу стом 360) и већ су у про да ји. Ка ко је под с е тио управ ник Срп ског на род ног по зо ри шта Алек сан дар Ми ло са вље вић, „Ке рем пух“ је из у зет но успе шно и по се ће но по зо ри ште, с ре пер то -

ПОНОВО ОЖИВЕО КАМЕРНИ ОРКЕСТАР КАМЕРАТА ПАНОНИКА

Музичари важни за град са стогодишњом традицијом Зре ња нин ски ка мер ни ор ке стар “Camerata Pannonica” по но во је за жи вео, на ини ци ја ти ву мла дих умет ни ка, Зре ња ни на ца, ко ји тре нут но сви ра ју и пред во де ор ке стре из Хр ват ске, Бо сне и Хер це го ви не и Цр не Го ре, од но сну оси јеч ки и ка мер ни ор ке стар “Ко тор арт”, и ба ња луч ку фил хар мо ни ју. Пред сед ник Из вр шног од бо ра зре ња нин ског ор ке стра Ро ман Бу гар, при ли ком при је ма код за ме ни ка гра до на чел ни ка Го ра на Ка у ри ћа, пре ци зи рао је да се Зре ња нин ци на ла зе на во де ћим по зи ци ја ма у опе ри Срп ског на род ног по зо ри шта, Вој во ђан ском сим фо ниј ском ор ке стру, бе о град ским ка мер ним ор ке стри ма и Бе о град ској фил хар мо ни ји, али ни су ра ни је има ли при ли ку да на сту пе и има ју свој ор ке стар у гра ду на Бе ге ју.

- Са да ка да нам је град иза шао у су срет, и по мо гао фи нан сиј ски, ко нач но ће мо мо ћи да одр жи мо пла ни ра не кон цер те, и то не са мо у Зре ња ни ну, већ и у Ки кин ди, Но вом Са ду, Вр шцу и Те ми шва ру – ре као је Бу гар, на по ми њу ћи да ће ци клус тих на сту па за по че ти већ 21. но вем бра, у Ки кин ди, а кон церт у Ба рок ној са ли зре ња нин ске Град ске ку ће би ће упри ли чен че ти ри да на ка сни је.

Ју ро пијан џез ан самбл

Го ран Ка у рић је ис та као да је у раз го во ру са пред став ни ци ма ка мер ног ор ке стра “Camerata Pannonica” са знао да је он од из у зет ног зна ча ја за град ко ји, ина че, има ду го го ди шњу ор ке стар ску тра ди ци ју.

- Ло кал на са мо у пра ва ће мак си мал но по мо ћи рад овог ор ке стра. Јер, ако Бе о град има пет ка мер них ор ке ста ра, Но ви Сад три, а има га и Вр шац, он да то сва ка ко за слу жу је и Зре ња нин са сто го ди шњом тра ди ци јом – при ме тио је Ка у рић. Прет ход на пред сед ни ца Из вр шног од бо ра ор ке стра “Camerata Pannonica” Вил ма Ду ти на под се ти ла је да је он осно ван 1969. и да је ра дио до 1989. Фор ми ран је у окви ру Му зич ке шко ле “Јо сиф Ма рин ко вић”, а и та да је ње гов рад фи нан сиј ски по ма га ла оп шти на, од но сно си зо ви за кул ту ру.

- Ор ке стар је оку пљао про фе со ре, сту ден те и уче ни ке му зич ке шко ле, а овај са да шњи са став та ко ђе по ку ша ва да оку пи му зи ча ре ко ји су шко ло ва ни и ро ђе ни у на шем гра ду, ка ко би ов де сви ра ли за јед но. По моћ гра да у то ме нам је за и ста по треб на – ис та кла је Вил ма Ду ти на. Ж. Ба ла бан

ар ском по ли ти ком ко ја успе ва да одр жи ба ланс из ме ђу оног што је умет нич ки ре ле вант но а има и ко мер ци јал ни по тен ци јал. Ди рек тор „Ке рем пу ха“ Ду шко Љу шти -

рик Фи ли по вић и Ре не Би то ра јац. Они су, по сце на ри ју Зо ра на Ла зи ћа, ре жи ра ли ову пред ста ву ко ју је до сад ви де ло пре ко 30.000 гле да ла ца. У њој се, на њи хов већ

Из пред ста ве „Чу до у По ско ко вој Дра ги“

на је то пот кре пио по да ци ма да на сво је три сце не сва ке го ди не из ве ду пет пре ми јер них на сло ва у се зо ни, а укуп но је пре ко 5,5 ми ли о на љу ди ви де ло бли зу 17.000 пред ста ва из ве де них од ка да је по зор ште осно ва но 1964. те го ди не Фа дил Ха џић, нај и зво ђе ни ји по зо ри шни пи сац на про сто ру бив ше Ју го сла ви је, за јед но са Сом бор цем Ни ко лом Пе цом Пе тро ви ћем осно вао по зо ри ште „Ја за вац“, ка ко је под се тио Љу шти на , ко је је 1994. пре и ме но ва но у са ти рич но ка за ли ште „Ке рем пух“. Пр ва пред ста ва ко ју ће ви де ти Но во с а ђа ни је „Спек т а клук“, сво је вр сни шоу про гра му у ко јем уче ству ју на ма до бро по зна ти Та -

пре по зна тљив на чин, освр ћу на вре ме у ко јем жи ви мо – „вре ме ри а ли ти шо уа, па па ра ца, из вр ну тог су ста ва ври јед но сти, ком пју те ри за ци је и мо дер ни за ци је, тех но ло шког на прет ка, уче ста лог пу ца ња бра ко ва, те све стре сни је про ла зно сти и ова ко про ла зног жи во та“. Ауто ри пред ста ве „Ме та ста зе“ су Иво Ба ле но вић и Бо рис Свр тан, ко ји је и ре ди тељ и сце но граф. Пред ста ва го во ри о љу ди ма с дру штве них ру бо ва, по ни же ни ма, за бо ра вље ни ма и обес пра вље ни ма, ко ји се не сна ла зе у тран зи ци ји. Ло кал на квар тов ска при ча са сво јим ап сурд ним и бол ним обр ти ма по ста је уни вер -

зал на и пре по зна тљи ва, ди јаг но сти ко ва на као ме та ста за. Дро га и ал ко хол одав но су ве лик про блем на ше ствар но сти...Уло ге ту ма че: Ма рио Мир ко вић,Ви ли Ма ту ла, Хр во је Кеч кеш / Лу ка Пе тру шић, Та рик Фи ли по вић, Бор ко Пе рић, Бран ка Тр лин, Ни на Ерак – Свр тан, Едо Ву јић, Жељ ко Ке ниг снехт, Миа Бе го вић и др. „Пре ва ран те раз и гра не ду ше“ ауто ра Фа ди ла Ха џи ћа ре жи рао је Ге ор гиј Па ро, а као што на слов го во ри, пред ста ва пра ти пре ва ран те, ко је жи вот на те ра на кра ђу, но ни су сви ме ђу њи ма кру ти и без оч ни де ли квен ти. У овој пред ста ви игра ју: Адам Кон чић, Бран ка Тр лин, Ана Ма рас, Едо Ву јић, Ото кар Ле вај, Ани та Ма тић Де лић / Миа Бе го вић, Хр во је Кеч кеш, Лу ци ја Ба ри шић, Бор ко Пе рић и Иван Ђу ри чић. „Чу до у По ско ко вој Дра ги“ Ан те То ми ћа ре жи рао је Кре ши мир До лен чић, а игра ју: Жељ ко Ке ниг снехт, Ве дран Мли ко та, Ма рио Мир ко вић, Бо рис Мир ко вић, Лу ка Пе тру шић, Ана Ма рас, Бор ко Пе рић, Хр во је Кеч кеш, Ан тун Ту дић, Ја дран ка Еле зо вић, Едо Ву јић и др. Ова пред став ра ђе на је по исто и ме ном ро ма ну Ан те То ми ћа с „осе буј ним ху мо ром и не вје ро јат но вје ро јат ном при чом о Јо зи По ско ку и ње го вој че тво ри ци си но ва за ро бље них у про сто ру За го ре, за бо ра вље них у вре ме ну ко је их ми мо и ла зи“. Он „уз га ја, на сво ју сли ку и при ли ку, си но ве Кре ши ми ра, Бра ни ми ра, Зво ни ми ра и До ма го ја, све на зва не, при род но, по хр ват ским кне зо ви ма и кра ље ви ма“… У овој пред ста ви „сва се на ша ствар ност про ка зу је пред на шим очи ма. На ур не бе сно ду хо вит на чин“. Н. Пеј чић

У ИЗДАЊУ КЊИЖЕВНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

Урмузове „Бизарне странице” На ду го го ди шњој три би ни „Сре дом код Сте ри је“, ко ја ће би ти одр жа на да нас у 17 ча со ва у Вр шцу, Књи жев на оп шти на Вр шац пред ста ви ће сво ју нај но ви ју књи гу „Би зар не стра ни це“ ауто ра Де ме тру Де ме тре скуаБу за уа по зна ти јег под на дим ког Ур муз (1883-1923). У њој су са бра ни сви тек сто ви ко је је овај пре те ча ру мун ске аван гар де на пи сао, а пре вео ју је на наш је зик не дав но пре ра но пре ми ну ли пе сник и уред ник КОВ-а Пе тру Кр ду, ко ји је ујед но на пи сао и по го вор за њу и оба вио из бор кри тич ких за пи са о де лу овог чу да ка и осо бе ња ка ко је пот пи су ју Ежен Јо не ско, Ту дор Ар ге зи, Ђео Бог за, Кон стан тин Кри сан и дру ги.

Це ло куп но ства ра ла штво Ур му за пр ви пут се по ја вљу је на срп ском је зи ку. Чи та о ци ће би ти шо ки ра ни оштри ном са ти ре, ап сур да и гро те ске, ауто ро ве буј не има ги на ци је, као и фан та мо зго рич ним, вре мен ски нео ме ђе ним про сто ри ма у ко ји ма се зби ва ју ра зно ра зни и нео че ки ва ни, де ви јант ни до га ђа ји са де ка дент ним ју на ци ма. О „Би зар ним стра ни ца ма“ Де ме т ру Де ме т ре скуа-Бу за уа, али ас Ур муз, пра вом из да вач ком под ви гу Књи жев не оп шти не Вр шац, го во ри ће књи жев ни кри ти чар Де јан Та дић, а од лом ке из књи ге ка зи ва ће про фе сор ке књи жев но сти и срп ског је зи ка Ју ли ја на Ру дић и Ма ри ја Ва сић-Ка нач ки.

SveT

c m y

dnevnik

UKRATKO

sreda16.novembar2011.

UPO ZO RE WE NE MA^ KE KAN CE LAR KE AN GE LE MER KEL

Evropa u najve}oj krizi posle Drugog svetskog rata

Poginuli u sudaru JOHANESBURG: Dvadeset osoba je poginulo i 14 povre|eno u sudaru dva taksija i kamiona na autoputu u blizini mesta Princ Albert, turisti~kog mesta na 200 kilometara od Kejp tauna Provincijski ministar za transport, Robin Karlisl, izjavio je da se, uprkos kampawi za promovisawe bezbedne vo`we, „veliki sudari u kojima stradaju cele porodice ipak de{avaju”.

Zvani~nici Ju`ne Afrike posebno su zabrinuti zbog bezbednosti na putevima u periodu uo~i predstoje}ih bo`i}ih i novogodi{wih praznika.

Otkazani letovi zbog magle PRAG: Na desetine letova otkazano je na pra{kom aerodromu Ruzina zbog guste magle.

Zvani~nici aerodroma najavquju da }e biti jo{ ka{wewa, preusmeravawa i otkazivawa planiranih letova.

Portparol aerodroma Eva Krejc izjavila je da su u prethodnih nekoliko sati, jo{ tri leta ka Pragu morala da budu preusmerena na nema~ke aerodrome u Drezdenu i Nirnbergu ili na grad Karlove Vari, prenela je agencija AP. I srpski ministar odbrane Dragan [utanovac morao je da otka`e ju~era{wu posetu Pragu, zbog guste magle u ~e{koj prestonici, saop{tilo je ~e{ko ministarstvo odbrane, navodi ameri~ka agencija.

Eksplozija u Atini ATINA: Bomba ru~ne izrade eksplodirala je ispred kancelarije zamenice ministra spoqnih poslova Gr~ke Marilize Ksenogianakopulu i prouzrokovala mawu {tetu. U incidentu nije bilo povre|enih, saop{tio je izvor iz policije.

Bomba je sklopqena uz kori{}ewe kanistera s benzinom, a takvu napravu ~esto koriste anarhisti~ke grupe u Gr~koj prilikom podmetawa po`ara.

Za sada niko nije preuzeo odgovornost za ovaj napad.

Incident se dogodio nekoliko sati po{to je novi gr~ki premijer Lukas Papademos odr`ao govor u parlamentu, u kojem je rekao da treba nastaviti sa reformama i merama {tedwe kako bi se odr`alo mesto Gr~ke u evrozoni, preneo je AFP. Gr~ku potresa nezapam}ena ekonomska i finansijska kriza, zbog koje je do{lo i do niza {trajkova i protesta, od kojih su neki bili nasilni.

BERLIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel upozorila je u Lajpcigu, na partijskom kongresu svoje Hri{}ansko-demokratske unije (CDU), da se Evropa nalazi u mo`da najve}oj krizi od Drugog svetskog rata i pozvala na vi{e hrabrosti za reforme. „Evropa je danas u jednom od najte`ih momenata, mo`da najte`im od Drugog svetskog rata’’, rekla je Merkel pred 1.001 delegatom CDU na kongresu, za koji {tampa ocewuje da je u wemu prepoznatqiv wen izborni koncept za parlamentarne izbore 2013. godine. „Partija, to sam ja’’, komentari{u mediji, navode}i da se sve koncentri{e na wu, kao vode}u snagu i ukazuju}i da ona kriti~arima nije dala puno pa`we. Merkelova je, ka`u analiti~ari, danas govorila samouvereno, ukazuju}i na slobodu, solidarnost i pravi~nost.

Ona je bila jasna - evro kriza

nije ni izbliza savladana.

Nema~ka kancelarka se zala`e za izmenu Lisabonskog sporazuma i smatra da nova vremena ne zna~e mawe, nego vi{e Evrope.

Povodom „epohalnih izazova’’, pozvala je Merkel svoju CDU da

se pripremi na te{ka vremena i rekla da se u izmewenom svetu moraju na}i novi odgovori. „Mi imamo jedan ~vrst kom pas sa hri{}anskim likom ~oveka’’, rekla je Merkel, naglasiv{i da wena partija

STRA NE SI LE TRA @I LE UBI STVO BIV [EG LI BIJ SKOG LI DE RA

Gadafi previ{e znao

TRIPOLI: Biv{i privremeni premijer Libije i nekada{wi vo|a pobune u toj zemqi Mahmud Xibril, koji je putovao po svetu prikupqaju}i saveznike za ru{ewe Moamera Gadafija, izjavio je da su „strane sile tra`ile ubistvo Gadafija, jer su `elele da ga zauvek u}utkaju”.

Xibril je u intervjuu agenciji „Blumberg” rekao da bi voleo da je Gadafi uhva}en `iv da bi mu se sudilo i dodao da je „jedna ili vi{e stranih sila”, koje nije imenovao, imala interes da u}utka Gadafija, jer je previ{e znao.

„Bilo bi otkriveno previ{e tajni. On (Gadafi) je bio crna kutija cele zemqe. Imao je previ{e kontakata i dogovora sa mnogim liderima sveta. Zajedno s wim, na`alost, nestalo je mnogo informacija”, rekao je Xibril u ju~e objavqenom intervjuu za wujor{ku agenciju.

Xibril je rekao i da wegovi stra ni sa ve zni ci sa da sprovode sopstvene interese u wegovoj zemqi, koja dr`i naj ve }e re zer ve naf te u Africi. „Zbog trenutnog nedostatka dr`avnog aparata, svaka mogu-

}a strana sila poku{ava da sprovede sopstvene interese u Libiji. Nijedna nije izuzetak. Takva je to igra. To je politika. Zemqe imaju svoje interese u Libiji, a svako gleda samo sebe”, ocenio je Xibril.

Upitan zbog ~ega je podneo ostavku na mesto premijera 23. oktobra, Xibril je odgovorio da je ispunio ranije dato obe}awe, da }e to u~initi kada Gadafijev re`im padne. „Imali smo iste ciqeve, ali posle oslobo|ewa, stvari su se potpuno promenile”, smatra Xibril.

FINSKA

Rumunija i Bugarska mogu u {engensku zonu HELSINKI: Finska se vi{e ne protivi ulasku Bugarske i Rumunije u {engensku zonu, i tako se tim zemqama omogu}ilo da u|u u evropski prostor slobodnog protoka qudi. „Odlu~ili smo da podr`imo kompromisni francusko-nema~ki predlog prema kojem bi vazdu{ne granice bile otvorene u martu, a kopnene u julu”, rekao je u izjavi Frans presu Stub.

Finska i Holandija su u septembru na sastanku ministara unutra{wih poslova blokirale ulazak Bugarske i Rumunije u {engensku zonu.

Za ulazak neke dr`ave u „{engensku zonu” potreban je pristanak svih ~lanica EU. Holandija se i daqe protivi prikqu~ivawu Bugarske i Rumunije. Rumunija optu`uje holandsku vladu da je talac koalicionog partnera ekstremno desni~arske stranke Partije slobode Gerta Vildersa. [engenski prostor koji se prostire od Portugala do Poqske i u okviru kojeg putnici mogu da se kre}u samo uz li~nu kartu, ~esto je izazivao sporove zbog bojazni od ilegalne imigracije.

nije osnovana samo kao alternativa komunizmu, ve} i kao protivnik negativnosti kapitalizma. To CDU ~ini „centralnom narodnom partijom centra’’, rekla je Merkel i tako reagovala na neke kritike iz sopstvenih redova o gubitku „konzervativnog profila” stranke i zahtevala, kada je re~ o privrednoj krizi, jasna pravila.

Takozvana finansijska industrija mo`e, prema Merkelovoj, da igra samo uslu`nu ulogu, a wena CDU, kao partija socijalne tr`i{ne privrede, mora na odgovaraju}i na~in da deluje. Merkel je govorila o zaokretu i napu{tawu nuklearne energije u Nema~koj kao nu`nom odgovoru na japansku nuklearnu katastrofu, o sve mawem broju |aka i demografskom razvoju stanovni{tva zemqe, branila najni`e zarade, hvalila pred{kolsku za{titu dece i iznosila nove planove za svoju stranku.

23

[ira crna lista BRISEL, DAMASK: Evropska unija poo{trila je sankcije Siriji dodavawem 16 novih imena na „crnu listu” sirijskih zvani~nika, saop{teno je u Briselu. „Slu`beni `urnal” EU objavio je da se me|u osobama kojima je odsad zabraweno putovawe i poslovawe u Evropi nalaze visoki rukovodioci sirijske vojske i tajne slu`be, zamenik ministra unutra{wih poslova i jedan finansijski savetnik.

Ova odluka, kojom je crna lista EU pro{irena na 47 imena, obrazla`e se sumwom da se radi o osobama koje su ukqu~ene u surovi obra~un predsednika Ba{ara al Asada sa demonstrantima.

Ujediwene nacije veruju da je broj `rtava nemira u Siriji pre{ao 3.500, a poku{aji SAD i EU da Siriji nametnu sankcije UN propali su zbog protivqewa Rusije i Kine.

Vi{e od 70 osoba poginulo je u `estokim sukobima u Siriji, saop{tile su danas sirijske nevladine organizacije za za{titu qudskih prava.

Prema tim podacima, 26 civila, 34 vojnika i 12 dezertera poginulo u oru`anim sukobima, dok je 60 osoba povre|eno.

MOLDAVIJA

Nesloga otkazala izbore KI[IWEV: Predsedni~ki izbori u Moldaviji ne}e biti odr`ani u petak jer nema nijednog kandidata za to mesto zbog izostanka kompromisa u parlamentu gde se {ef dr`ave bira, javqaju danas moldavski mediji „Jasno je da prvi krug predsedni~kih izbora ne}e biti odr`an u petak”, rekao je premijer Vlad Filat. Rok za podno{ewe kandidatura istekao je preksino} u pono}, a zbog nepostojawa kompromisa nijedna stranka nije istakla svog kandidata za {efa dr`ave, niti su pro{li nezavisni kandidati.

Od aprila 2009. godine nijedna politi~ka snaga nema ve}inu u parlamentu, odnosno 61 poslanika od ukupno 101, da bi samostalno predlo`ila {efa dr`ave. Vladaju}a proevropska koalicija ima 59 poslanika, a komunisti 42. Ako poslanici ni u drugom poku{aju ne izaberu predsednika, skup{tina }e biti raspu{tena. Vladaju}a koalicija organizovala je u septembru 2010. godine referendum o na~inu izbora predsednika Moldavije i izmeni Ustava koji je, me|utim, propao zbog slabog odziva bira~a.

FRANCUSKA

Stros Kan danas grize nokte PARIZ: Biv{i {ef MMF-a Dominik Stros Kan, nakon afere sa wujor{kom sobaricom i optu`be za silovawe, danas je „slomqen ~ovek” utonuo u „duboku depresiju.

Nakon tih „nesre}nih” doga|aja, wegovi prijateqi odlu~ili su da progovore, mada u strogoj anonimnosti, navode}i kako je nekada ceweni politi~ar i ekonomista danas jedan „slomqen ~ovek”, zapu{tenog izgleda, koji do krvi grize nokte, provodi dane buqe}i u prazno, nesposoban da se koncentri{e nad kwigom, odbijaju}i da ukqu~i televizor ili pro~ita novine”. „Postao je senka samog sebe. Po prvi put mi je ovih dana rekao da bi trebalo da se le~i. Priznao je da je bolestan”, kazao je jedan izvor, dodaju}i da Stros Kan pati od „zavisnosti od seksa”. ^ini se da je jedino pozitivno u `ivotu Stros Kana to da wegova supruga An Sinkler ne namerava da ga napusti, ~ak {tavi{e namerava da napi{e kwigu o doga|ajima koji su pogodili wenu porodice. „@ena lako napu{ta mu{karca koji {vrqa, ali ne i bolesnog mu`a”, tvrdi jedan prijateq biv{e novinarke.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VES Predsednik Venecuele Ugo ^aves upozorio je na opasnost od nuklearnog rata na Bliskom istoku, za koji }e, prema wegovim re~ima, biti krivi Izrael i SAD. U ovom trenutku, postoji opasnost od nuklearnog rata”, koji bi mogao da „uni{ti ceo svet”, rekao je ^aves, osvedo~eni saveznik Irana.”Glavni krivci (za tu opasnost) su vlada SAD i wihovi saveznici, me|u kojima Izrael.

VLA DI MIR PU TIN Ruski premijer Vladimir Putin dobitnik je nagrade za mir Konfu~ije koju, po uzoru na Nobelovu nagradu, dodequje grupa kineskih univerzitetskih profesora.U obrazlo`ewu, `iri za dodelu nagrade pozdravio je Putinove „izuzetne poteze za o~uvawe mira”, ukqu~uju}i protivqewe „NATO bombardovawu Libije”. Nagrada }e biti uru~ena 9.decembra.

[I MON PE RES Me|unarodna zajednica treba da pokrene moralni napad na Iran, a ne vojni, izjavio je predsednik Izraela [imon Peres. „Vojna opcija nije prva pri ruci da se zaustvi iranska trka ka nuklearnoj bombi”, preciziraju}i da on „ne bi sugersao da se odmah po~ne vojnom opcijom”.”Ja bih vi{e `eleo da vidim o{trije ekonomske sankcije, ja~i politi~ki pritisak”.

^i {}e we Zu ko ti par ka od de mon stra na ta WU JORK: Policija je naredila demonstrantima iz pokreta „Okupirajmo Vol strit” da napuste svoje glavno sredi{te u Wujorku, park Zukoti i tom prilikom uhapsila 70 demonstranata. Demonstrantima koji u parku kampuju od septembra, re~eno je da mogu da se vrate posle ~i{}ewa, ali bez {atora, le`aqki i vre}a za spavawe.

Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg rekao je da demonstranti treba „privremeno da napuste park” i uklone svoje {atore. Policija je okupqenima uru~ila pisanu poruku gradskih vlasti u kojoj se navodi da park u dowem Menhetnu mora biti po~i{}en jer je postao {tetan po zdravqe i rizi~an za boravak.

Veliko spremawe Zukoti parka

„Qudi su po~eli da napu{taju park ~im su dobili obave{tewe”, rekao je portparol wujor{ke policije Pol Braun

i dodao da je jedan ~ovek uhap{en zbog pravqewa nereda.

Vlasti su, kako pi{e „Wujork tajms”, saop{tile da park pred-

stavqa sve ve}u opasnost po zdravqe i okolinu, a demonstrantima je re~eno da }e biti uhap{eni ukoliko budu ometali akciju.

Demonstranti od 17. septembra kampuju u parku Zukoti u znak protesta zbog finansijskog sistema koji, kako smatraju odgovara najvi{e korporacijama i bogatima.

Pokret „Okupirajte Volstrit” organizovao je sli~ne proteste protiv ekonomske neravnopravnosti {irom zemqe, a u nekim gradovima su izbili `estoki sukobi s policijom.

Policija je u ponedeqak upala u kamp demonstranata u Oklandu u Kaliforniji, i tom prilikom uklonila {atore, dok se u nedequ sukobila s demonstrantima u Portlandu u Oregonu.

24

sreda16.novembar2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

sreda16.novembar2011.

25

26

sreda16.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav sestri}u Posledwi pozdrav dragom

Miletu Svitlici ~ika Srbi od ujaka Duleta sa porodicom.

od Jasne i Nenada.

41633

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 67. godini preminuo na{ voqeni

Srbislav Rabijac PRODAJEM golf II, 1,6 turbo dizel 19 E (uvoz iz Nema~ke 2001.), prvi vlasnik u Srbiji, proizveden 1990. Telefon: 063/8395-849.

41505

Sahrana je u ~etvrtak, 17. 11. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Dragom

Milanu posledwi pozdrav od: Zorice, Ne{e i Ma{e.

O`alo{}ena supruga Nena.

41642

41631

Na{em Frodu,

Dragi

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

41437

OG-1

Milane

Mi}i 1990 - 2011.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta.

Dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 063/521-559, 063/539-051.

40986

tvoja neiscrpna snaga i optimizam primer su mi za ceo `ivot.

Uz tebe smo svom du`inom Puta.

Joka sa porodicom.

Tvoja dru`ina prstenova.

41624

41641

Posledwi pozdrav posebnom drugaru

mom

KUPUJEM kwige. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile.

41133 PRODAJEM bukova drva mo`e i usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis.

Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19.

41381

Milan Perovi} Za nas si svakako jo{ uvek tu...

I ovaj put nas vreme na trenutak uti{ava, a i daqe te ~ujemo kako se glasno smeje{!

Tvoj razred VIII 5.

Milanu Perovi}u Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja drugarica Nata{a Vukobratovi}.

41619

PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa uslugom rezawa i prevozom. Ta~na mera, isporuka odmah.

Telefon: 069/691-722, 064/28-54-782.

41468 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

41490 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/184-0236, 061/1840-237.

41563

41638

Posledwi pozdrav

Milanu Perovi}u od u~enika i roditeqa VII5 odeqewa.

41632

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi drugaru

pozdrav

na{em

sreda16.novembar2011.

27

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 68. godini preminuo na{ dragi otac

Milanu Perovi}u Milanu Perovi}u Prerano si oti{ao.

Nikad ne}emo prihvatiti ~iwenicu da vi{e nisi sa nama.

Ve~no }emo te pamtiti...

Po~ivaj u miru legendo.

Vole te kumovi Jovi~i}.

Vole te tvoji drugari i drugarice, Svetina IV3.

41635

41637

O`vat Pavle

O`alo{}eni: sinovi Zoran i Zlatko, unuci Tijana i David i snaja Irena.

41620

Ve~na Ti slava Milane, i znaj da nikad ne}e{ biti zaboravqen.

Dragi Mile,

Milane

Sahrana }e biti odr`ana danas, 16. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Kisa~u.

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu

Do{ao si sa suncem i doneo nam radost, sada odlazi{ i ostavqa{ nam `alost. Za{to se prerano ugasi tvoja mladost?

Tvoji: stric Du{ko, strina Gojka i bra}a Dejan i Darko.

Posledwi pozdrav za mog druga

41575

Milan O`vat Pavlu

Ovo nije na{ posledwi pozdrav, jer }e{ zauvek ostati u na{im srcima i `iveti u na{em se}awu.

Milana od Aleksandra Joki}a.

Tvoje: Milana i Nevena sa porodicama.

363/P

41614

Danas, 16. 11. 2011. godine poseti}emo wegovu ve~nu ku}u u 12 ~asova.

O`vat Pavlu

Unuci Tijana i David.

Sin Zoran.

41621

41622

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav

Zlatni moj prijatequ

Sa{a Simi} ro|. 1976. godine Danas, 16. 11. 2011. godine navr{ava se pet najtu`nijih godina od kako nisi sa nama.

Neka te an|eli ~uvaju na onome svetu kada nisu uspeli na ovom.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima, mladosti na{a.

Istina je prete{ka, a tuga za tobom ve~na. Zaborav ne postoji, u na{im srcima ostaje{ zauvek voqen.

O`vat Pavlu

Milane Perovi}u

od Julijane O`vat.

Zauvek o`alo{}eni: otac Vlado i sestra Sawa sa porodicom.

41623

41577

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

Obave{tavamo da je preminuo na{ dragi

Miroslavu Dangubi}u

Miroslav Dangubi}

Dru`ewe s Tobom ukrasilo je moj `ivot.

Svaki Tvoj dolazak u na{u ku}u bio je praznik i radost.

Sada si u krilu Gospoda, a iz mog srca i srca moje porodice nikada ne}e{ iza}i.

Tvoj kum Maksim sa porodicom.

1957 - 2011.

od: majke Smiqane, brata Milorada i sestre Mire sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 16. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u \ur|evu.

Stevo Vigwevi}

Sahrana je u sredu, 16. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: k}erka Branka, zet Nenad, unuke Jelena i Nevena Prodanovi}.

41618

Posledwi pozdrav

Milanu Perovi}u

od Aleksandra @dero sa porodicom.

O`alo{}ena porodica Dangubi}.

41615 41628

Posledwi pozdrav voqenom unuku

Posledwi dragom

Na{em voqenom

Mi}i

Milanu Perovi}u

pozdrav

na{em

Perketu

1990 - 2011.

1990 - 2011.

41627

Dragi Milane, hvala ti za svu qubav koju si mi pru`io.

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Ti si heroj na{ih `ivota, apsolutni gospodar osmeha, supermen koga je pokosilo isuvi{e kriptonita.

Bi}e{ uvek u na{im srcima.

Tvoja baba Gana.

Tvoji: Bika, Boka, tetka Mira i te~a Rade.

41606

41607

41617

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

O`vat Pavlu

od: Stike, Bogdana, Pe|e i Milana.

od porodice Dubrovi} iz Rijeke.

41613

41625

28

^iTUQe l POMeni

sreda16.novembar2011.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav

Milanu Perovi}u

Milanu (Radivoja) Perovi}u

i iskreno sau~e{}e porodici od tatinih kolega i koleginica.

Milan Perovi} od Miladina Avdalovi}a sa porodicom.

DDOR Novi Sad a.d.o. ogranak filijala Novi Sad - 1.

59700/P

Posledwi pozdrav

Dragom

41600

Dragom

Tu`ni smo jer vi{e nisi sa nama, nikada ne}emo zaboraviti koliko je divno bilo biti deo tvog detiwstva.

Bojana i Dragana.

41576

Mi}i

Milanu Perovi}u

Milanu

od Vladinih prijateqa: \or|a Petrovi}a, Bogdana Stoj~i}a, Bojana Ora i Danice Peri}.

posledwi pozdrav od Sewe i Dobrine sa porodicama.

zahvaquju, na rastanku, za sve lepe trenutke provedene zajedno, Dragica, Vladan i Milan sa porodicama.

41609

41610

41598

Milan Perovi} Po~ivaj u miru!

Drugovi i odeqenski stare{ina iz osnovne {kole.

41604

Milan Perovi}

Posledwi pozdrav majci

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 92. godini preminula na{a voqena

Dragi Milane, u na{im srcima niko nikada ne}e i ne mo`e zauzeti tvoje mesto.

S qubavqu, Slobodan, Isidor i Dragana.

Sa neizmernom tugom te ispra}amo. Sa ponosom }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Kuma Mica sa porodicom.

41590

41585

Milan Perovi}

Anici Tukeli}

Milan Perovi}

Posledwi pozdrav voqenom kom{iji

Jelena - Ranka Meduri} Polagawe urne je u subotu, 19. 11. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka i zet.

od: sina \or|a, Jelene i Milene.

Sahrana je 16. 11. 2011. u 13. ~asova, na Tranxamentu u Petrovaradinu.

Zauvek u na{im srcima.

Dragica, Sawa, Jelena, Sandra, Milica, Jadranka, Nata{a, Nada, Nikola, Qubica, Maja, Qiqa i Dragana.

41571 41594

Pro{lo je {est tu`nih godina od kada nije sa nama

Posledwi pozdrav mojoj mami

41603

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav

Milanu Perovi}u Neboj{a Petrovi} sa porodicom.

41587

Milanu Perovi}u

Anici Tukeli}

Anici Tukeli}

Marko Lon~ar

iz Petrovaradina Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe, Tvoja supruga Milena, sin Milo{, k}i Nata{a i unuci Ivana i Strahiwa.

od: }erke Jevremovi} \ur|ine, Borisa, Nine i Mire.

od \or|etovih drugara: Saleta, ]anete, Kolumba, Prleta i Zdenka.

Dejan Milo{, Nina Moldvai, Denis Bajac, Stepan Astrahancev, Aleksandar Roboti}.

41567

41605

41601

41593

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sinu na{e koleginice i biv{em u~eniku na{e {kole

Milanu Perovi}u

Milanu

Milanu Perovi}u

od: Nikoli}a, Zavi{i}a i Stani}a.

Leonid Babi} sa porodicom.

41611

41639

od kolektiva O[ „Svetozar Markovi} Toza� iz Novog Sada.

Osta}e{ zauvek u na{em se}awu.

1535/P

Sne`ana Proti} ro|. Milanovi} 2009 - 2011.

Milan Perovi}

Draga na{a Sne`ana, dve godine su pro{le od na{eg rastanka. Bol u du{i i srcu ne prestaje, nije istina da vreme le~i sve. Nama je vreme stalo i jedino nam je preostalo da te ~uvamo u svojim srcima i da ve~no tugujemo.

Posledwi pozdrav dragom Mi}i, po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji: }erka Marina, suprug Milorad, majka Danica, otac Du{an i brat Zoran.

41591

Vesa i Adrijana.

41589

^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda16.novembar2011.

29

Posledwi pozdrav

Sa neizmjernim bolom i tugom obavje{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi sin i brat Mi}i

od porodice Papovi}.

41586

Duboko sau~estvujemo u bolu na{ih prijateqa za izgubqenim sinom

Milan Perovi}

Milanom Perovi}em

Zauvek u srcu.

Ra{o, na{i sinovi su sada zajedno, na boqem mestu.

Milan Perovi} Tvoja Ma{a.

41592

Milan Perovi} Pa {to bismo se opra{tali? ^ega da nam je `ao?

Ako ti jave: umro sam, ti zna{ - ja to ne umem.

Novak i Vida Ze~evi}.

41574

DESETOGODI[WI POMEN

26. 12. 1990 - 14. 11. 2011.

Dragi Mi}o, radosti i tugo, ne dade se da po`ivi{ dugo.

Zalud’ smo se s bole{}u borili najva`niju bitku izgubili, Tvoj mlad `ivot brzo se ugasi dal’ je i{ta moglo da te spasi.

Bio si nam i nada i sre}a sada tuga, mo`e li bit’ ve}a.

Crno jutro crni danu, za{to tako crn osvanu i zada nam vje~nu ranu, te nam ku}u prekri tuga za vremena, mnoga, duga.

Katica Prodanovi} baba Kaja Svakim danom se}awe na tebe i qubav prema tebi sve su ve}i, a tuga za tobom sve ja~a.

Od supruga Slobodana sa decom.

41573

PETOGODI[WI POMEN

Davorko Danikov 2006 - 2011.

Sinu, bratu i ujaku. ^uvamo te u srcu.

Qubav je jedini vazduh koji sam udisao.

I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem.

Sahrana je 16. 11. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Na ovu zemqu sam svratio da ti namignem malo.

Da za mnom ostane ne{to kao lepr{av trag.

Nemoj da bude{ tu`an toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast, ~udno drag.

O`alo{}eni: otac Radivoje, majka Biqana, bra}a Vladimir, Slobodan i Marko.

Uprkos danima sivim kad vidi{ neku kometu da vidik zarumeni, upamti - to ja jo{ uvek {a{av letim i `ivim.

TVOJA SEDMICA. 41582

41581

41130

3 SEDMOGODI[WI POMEN

Tima ]osi} iz Ka}a 16. 11. 2004 - 16. 11. 2011.

Wegovi: Vera, Petar, Beba, \ura, Zoran i Goran.

41551

Свет око нас У овонедељној емисији ћете сазнати о чему говори нова италијанска политичка елита, а шта мучи младе чији глас се не чује у довољној мери; да ли је ирански нуклеарни програм војни или цивилни и колику претњу претставља. У емисији говори професор Иштван Бикит са ПМФ-а у Новом Саду. (РТВ 1, 22.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.00

16.15 16.50 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 20.40 21.00 22.00 22.30 23.00 00.45 01.10

Добро јутро, Војводино Један на један Политбиро-страначка хроника Вести Стање на путевима Центар света Заувек млад Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Кухињица Вести Знање Чизма Светогорски запис Љубавници и тајне Вести Заједно Дунав заувек Вести за особе са оштећеним слухом Радар Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник НАТО у региону Здравље за 21. век Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Руски рулет (Жмурке), филм Један на један Музички програм

06.30 07.10 08.40 09.20 10.10 10.35 11.05 11.30 12.30 12.40 13.10 14.10 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 00.00

Кухињица (мађ) Таблоид НС Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Кад зазвони Музички програм-етно Вести (мађ) Македонско сонце ТВ Баштина Европа за почетнике Центар света Добро вече Војводино (ром) Емисија (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Сестре, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

11.15 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.10

tv program

sreda16.novembar2011.

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери

06.05 08.00 09.05 09.45 10.05 10.30 11.12 12.00 12.15 12.36 13.20 14.48 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 23.12 23.50 00.15 00.23 01.16 02.37 03.20 03.52 04.24 04.50

08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.05 12.07 12.30 12.40 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Интерна истрага Вреле гуме Истрага Вести Крајња сила Године пролазе Цртани филм Неон сити Вести Интерна истрага Дунавска салетла Повратак у рај Вести Крајња сила Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

10.30 Премијер лига класик: ВБА – Арсенал 11.00 Ускијавање 11.30 Преглед АТП Мастерс Париз 12.30 Преглед ФА куп 13.00 Ајакс ТВ 13.30 Премијер лига класик: Фулам – Ливерпул 14.00 Фудбал мондијал магазин 14.30 Фудбал пријатељска Енглеска – Шведска 16.30 Евролига 17.15 Евролига: ЦСКА – Уникаха 19.15 Евролига: Фенербахче – Канту 21.15 КХЛ: Динамо Рига – Ст Петерсбург 23.15 АТП Базел, специјал 23.45 Преглед ФА куп 00.30 Евролига: Каха Лаборал – Билбао

Пипи шоу У вечерашњој емисији упознаћете се са занимањем млинара и видети изложбу кућних љубимаца. Упознаћете се са нашим другарицама из спортског клуба „Плава звезда”. Видећете и познатог песника за децу Сашу Божовића, а уживаћете и уз песму малишана хора „Чуперак” из Кикинде. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отворена врата Гастрономад Траг Странац у Србији Атлас света Дневник Спорт плус Злочиначки умови Одбојка (ж): Светска лига, Србија - Доминиканска Република, снимак Гастрономад Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Браћа Блум, филм Злочиначки умови Дневник Евронет Моје другарице Одбојка (ж): Светска лига, Србија - Доминиканска Република Отворена врата Странац у Србији Око Траг Породично благо

Розабел Лоренти Селерс

Сећање на Ану Франк Прича о Ани Франк и њеној најбољој другарици Ханели Гослар, жртвама нацистичког прогона и идеологије. Године 1935. Ана и Ханели су се упознале првог дана школе и постале блиске другарице које рат брутално раздваја. Улоге: Емилио Солфризи, Розабел Лоренти Селерс, Мони Овадија Режија: Алберто Негрин (РТС 2, 22.00) 07.49 08.00 08.22 08.32 08.58 09.09 09.38 10.00 10.30 11.00 11.30 11.55

Ринко Кикучи

Браћа Блум Блум и Стивен су браћа, професионални преваранти, који желе да своју каријеру окончају уносном обманом ексцентричне богаташице Пенелопе у спектакуларној авантури која ће их одвести на пут око света. Улоге: Рејчел Вајз, Едријен Броди, Марк Руфало, Ринко Кикучи, Роби Колтрејн Режија: Риан Џонсон (РТС 1, 21.04)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 21.15 22.15 00.00 01.00 01.30 01.45 01.45

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће Домаћине, ожени се Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Пирамида Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Вампирски дневници Паклена кухиња

12.30 12.56 14.04 14.30 14.41 15.09 15.24 15.34 16.01 16.46 17.07 17.12 18.07 18.39 18.45 18.50 19.01 19.23 20.00 20.28 20.54 21.00 22.00 23.47 00.12 01.02

06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

Велики и мали Грчка митологија Томас и другари Плава птица Између игре и математике Шешир без дна Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Други век Друга шанса за Аргуса 18. Међународна трибина композитоа Либела Трезор Плава птица Између игре и математике Шешир без дна Арс практика Историја науке Школски програм Ви и Мира Адања Полак Линк Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Црвена јабука Мунзи Ози бу Велики и мали Грчка митологија Томас и другари У свету Беокулт Заједнички програм за инклузију Породица Сопрано Сећање на Ану Франк, филм 52. октобарски салон, хроника Музички програм Трезор

Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Коферче Отворени студио Милица² Филм: Бивша Вести Иза вести Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Коров Монк Иза вести Милица² Филм: Краљ салсе НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Црна књига

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.15 Долина сунца 07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.15 Топшоп 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 10.40 Топшоп 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.35 Филм: Бегунац 13.55 Истражитељи из Мајамија 14.45 Топшоп 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Џон Кју 23.25 Вести Б92 00.00 Између две ватре 00.30 Ста да обучем?

00.35 Доушници 01.35 Саут Парк

Џон Галецки

СЕРИЈА

Штребери Леонард и Шелдон су цимери, брилијантни физичари она врста беспрекорних умова која зна како универзум функционише. Међутим, све знање које имају не помаже им у комуникацији са остатком света, посебно када треба да разговарају са женама... Улоге: Џон Галецки, Џим Парсонс, Кејли Куоко, Сајмон Хелберг, Кунал Најер (Б92, 19.35)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Добро вече Србијо 12.00 Тајна љубав 13.00 Двоструки живот 14.00 Сестре 14.45 Квиз, породични обрачун 15.15 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бy Дуле и Радојка 20.30 Луде године 21.00 Брачни судија 23.30 Црна хроника 00.00 Наслеђе једне даме 01.00 Ноћ у јуну 02.00 Филм: Бразил 04.30 Филм: Царство немани

Шабан и Илда Шаулић

Једна жеља, једна песма Уз подршку оркестра Мише Мијатовића, само за вас певају Шабан и Илда Шаулић, Новица Неговановић и Данка Стоиљковић. Водитељка: Тијана Марковић (Хепи, 20.00) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Телешоп Вести Голи живот ,емисија

No di (He pi, 12.10) 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Једна жеља једна песма Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PRO GRAM NA SRP SKOM JE ZI KU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PRO GRAM NA MA \AR SKOM JE ZI KU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PRO GRAM NA OSTA LIM JE ZI CI MA - SLO VA^ KOM, RU MUN SKOM, RU SIN SKOM, ROM SKOM, BU WE VA^ KOM I MA KE DON SKOM JE ZI KU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda16.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Велики пројекти 10.25 Четири венчања - Америка 11.20 Удварање у мраку 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима, мачкама, љубимцима 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада

08.00 Варвари Терија Џонса 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Ратници 11.00 42 начина да се убије Хитлер 12.00 Чаим Сутин 13.00 Шпијуни који су дошли са мора 14.00 Дешифровање мајанског кода 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 17.00 Живо оружје 18.00 Све Кенедијеве жене 19.00 Пољска битка за Британију 20.00 Завођење у граду: како је настао шопинг 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Тајм тим година X 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 01.00 Живо оружје

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Моје срце Митраљезац Чоколада Нортфорк Побуна Потрага за Једнооким Џимијем 00.00 Црна дама 01.00 Пустињски Месец 02.15 Голе лепотице

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00

Норт форк Рад ња ове дра ма са еле мен ти ма фан та сти к е сме ште на је у гра дић Норт форк у Мон та ни ко ји је по треб но ева ку и са ти због пу шта ња у рад ве ли ке бра не и хи дро цен тра ле... Уло ге: Ник Нолт, Џејмс Вудс, Дерил Хана, Клер Форлани (Синеманија, 18.00)

Клер Форлани

06.00 08.00 10.40 12.15 13.55 16.05 18.00 20.05 22.25 23.25 00.50 02.20 04.25

Друштвена мрежа Аватар Срећно до краја живота Зубић вила Дволичност Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Гвоздени човек 2 Народни непријатељи Права крв Круг од осам Проповедници У игри Месец

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.10 Земље-људи-пустоловине, док. серија 10.58 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.36 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.16 Реч и живот 14.51 Алиса, слушај своје срце 15.35 Индекс 16.05 ХАЗУ Портрети 16.25 Хрватска уживо 17.39 8. спрат, ток шоу 18.25 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.12 Стипе у гостима 20.50 Мисија 21.45 Паралеле 22.20 Отворено 23.10 Дневник 3 23.45 Други формат 00.30 Шаптач псима 01.20 Опра шоу 02.00 Жица 02.55 Скица за портрет 03.00 Индекс

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

Фојлов рат Неш Бриџис Закон и ред Убиства у Мидсамеру: Књижевни клуб Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закони ред Филм: Убиства у Мидсамеру: Закаснела порука Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Плаве крви Хаваји

07.50 Кобра 11 10.00 Ексклузив таблоид 10.30 Вечера за 5 11.25 Емператриз 13.15 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 21.50 ЦСИ Њујорк 23.40 РТЛ вести 23.55 Пут освете 01.35 Астро шоу 02.35 Кости 03.20 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Ко сти

Мерил Стрип

Ди вља ре ка Као су пру га и мај ка дво је де це Гејл не ма пу но сло бод ног вре ме на, али га ко ри сти она ко ка ко нај ви ше во ли - ве сла ју ћи. Су пру гу То му пред ло жи од ла зак код сво је ма ме и та те у Мон та ни ка ко би се за јед но од мо ри ли на раф тин гу на та мо шњој ре ци... Уло ге: Мерил Стрип, Кевин Бејкон, Дејвид Стратерн, Џозеф Мазело, Елизабет Хофман, Вилијам Лакинг Ре жи ја: Куртис Хенсон (ХРТ 2, 20.35) 07.55 08.25 08.45 09.30 10.00 10.45 12.25 12.35 13.00 13.25 13.50 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.15 16.45 17.05 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00 20.35 22.15 23.20 00.15 00.55 01.25

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Четворо против З Алиса, слушај своје срце Тајна Анда, филм Скица за портрет Глобално село Потрошачки код Еко зона Бриљантин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Изазови Руперт Мала ТВ Аладинове пустоловине Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама 4 зида Патак Фрка Музика, музика... шансоне Гевин и Стејси Дивља река, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Закон и ред Откад си отишла Монк

06.00 07.45 09.15 10.45 12.10 13.45 15.15 17.00 18.30 20.15 22.00 23.55 01.35

Прва забрањена љубав Засебан мир Одбрана домовине Татини анђели Опседнута Управник ред рока Пространо је море Игра са замишљеним другом Протуве са трибина У сенци моје сестре Девлин Прва забрањена љубав Засебан мир

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00 02.00

Велика зверка Пет асова Хотел Оаза Гуниси Паметњаковићи Амерички одметници Дилери Албино алигатор Младе, влажне и напаљене Лезбијке ухваћене на делу

Бре нан и Бут ис тра жу ју не ко ли ци ну уна ка же них оста та ка. Јед на жр тва би ла је па ци јент др Ада ма Ко пе лан да ко ји је ра дио у бол ни ци за мен тал не бо ле сти, а осум њи че не је те шко ока рак те ри са ти и раз от кри ти... Уло ге: Емили Дешанел, Дејвид Бореаназ, Михаела Конлин, Ерик Милеган, Џонатан Адамс (РТЛ, 21.00)

Михаела Конлин

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Најбољи остају Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Врхунски војник Најбољи остају

08.30 08.45 10.45 13.15 14.45 16.00 18.40 20.00 21.10 21.20 21.25 21.55 22.00 22.05 22.30 01.15

Мотоспортови Уметничко клизање Фудбал Билијар Дизање тегова Фудбал Билијар Дизање тегова Сви спортови Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Фудбал Сви спортови

С

Фрај пук на и ус кур ђи па ча

ом бор ски про фе сор Бо жи дар Ко ва чић је сво јим се ћа њи ма по твр дио да Ко стић ни је био она кав ка квим су га нај че шће при ка зи ва ли: „Био је био вр ло скро ман и не раз ме тљив, сва ком при сту па чан, ни ма ло горд и уобра жен, а још ма ње је те жио за екс тра ва ган ци јом. Са сва ким се при род но и при ја тељ ски оп хо дио па чак и са сво јом че ља ди на до му и са ла шу. Ни кад ни ко ме ни је дао осе ти ти да је он ве ли ки срп ски пе сник и муж бо га те же не. За то су га и Ср би и Ма ђа ри ве о ма по што ва ли.” Јед не април ске не де ље пре под не по звао је свог мла дог су гра ђа ни на да чу је не што, са мо ње му, вр ло ва жно: „До че као ме је у рад ној со би и ре као: Из ве штен сам да сте Ви мла дић из на ро да па сва ка ко мо ра те зна ти ка ко на род на зи ва же ну ко ја је рас ка ла шна и ла ког мо ра ла. Од го во рио сам ка ко че сто чу јем ре чи ај да ра, опај да ра или ај ма на, а кад се две ком ши ни це по сва ђа ју, он да јед на дру гој пре ко пло та до ви ку ју ’Фрај пук но јед на’. Из раз му се до пао па ми је уз осмех об ја снио да је то при лич но сло бод на ко ва ни ца од не мач ког при де ва ’фрај’ и на шег гла го ла пу ћи, па је упо тре бљен за де вој ку ко ја је бес плат но, ваљ да из љу ба ви, де фло ри са на и по сле се ода ла блу ду. Да ље је на ста вио: Ја сам још као сту дент ску пљао из ра зе ко јих у Ву ко вом ’Реч ни ку’ не ма, али ни ка ко ни сам ус пео на ћи згод ну на род ну реч за та кву вр сту же на. За то сам ско вао но ву. Ка ко вам се сви ђа – ус кур ђи па ча? Од го во рио сам да ми се ја ко до па да, је два се уз За речник скупљао и препуцавање комшиница др жа ва ју ћи да не пра снем у смех.„ „Ле то је. Је сен се бли жи – по след ња ње на је сен Ина че, Ко сти ће ве сом бор ске го ди не би ле су ис пу ње не и че стим ве че рин ка ма с при ја те љи ма, уз пи - – бо ју ле Јул ча. Она мо жда зна, мо жда и не зна шта кант на го спод ска је ла, а по себ но се сла ви ло кр сно са да до ла зи. Ла за зна. Он се ди крај ње не по сте ље, име, дан Јо ва на Кр сти те ља. Тад је на тр пе зи, уз по - на ни ској фо те љи и чи та јој. Да ли га баш па жљи слу гу, мо ра ло би ти аја ва ра из Кла до ва, мор ске ри бе во слу ша у том тре нут ку„, за бе ле жи ли су хро ни ви ше вр ста, нај фи ни јег фран цу ског шам пањ ца и оба - ча ри. С нај ве ћим пи је те том и жа ло шћу Ко стић је са хра ве зног пе чуј ског ви на. Ме ђу го сти ма, по ред зна ме ни тих Сом бо ра ца, из Бе о гра да је че сто до ла зио Си ма нио сво ју су пру гу и за штит ни цу, по шту ју ћи све тач Ма та вуљ, а из Но вог Са да Ла зар Дун ђер ски и ње го - ке те ста мен та. Оста ће са мо пре ци зни ра чу ни о гроб ни ци, са хра ни, цве ћу, по се та ма гро бу и тро шко ви ма ви си но ви Ге де он и Ђо ка. У Сом бо ру ће на пи са ти и сво је те ста мен тар но де - одр жа ва ња успо ме не на јед но бла го род но и че сти то ло, ана то ми ју до та да шње књи жев но сти, на 453 стра - ство ре ње, ка ква је за и ста би ла Ју ли ја на. А Сом бор? Бар је Ла зи не „Књи гу о Зма ју„, чи ји је пру жио за клон и гроб. Оста спон зор би ла су пру га Ју ли ја Ни је се Ла за мно го ра си пао по ли го то во ни шта! на. Штам па на је 1902. ка да је Мо но гра фи ја „Књи га о Ла за још имао сна ге да наг, Сом бо ру, али кад сла ви Јо ва на као од мај ке ро ђен, чи та и пи Кр сти те ља, на сто лу је мо ра ло Зма ју„ про др ма ла је са ме те ме ље мла де срп ске књи жев ше, по не кад та кав иза ђе и на би ти ај ва ра из Кла до ва, но сти, ус ко ме ша ла ње не ду те ра су ку ће. На пи сао је по том ри бе мор ске ви ше вр ста, хо ве и ко ри фе је, по ка за ла да са мо још са мо две-три пе сме. по сто је пот це ње ни и пре це нај фи ни јег фран цу ског Ма да је уз ко шка ње, али и ми ње ни пе сни ци и пе сме. То је ре ње, жи вео у склад ном бра шам пањ ца и оба ве зно на ша пра ва те о ри ја књи жев ку, као да се све вре ме, па и пе чуј ског ви на но сти и бес по штед на кри ти ка жи во том у па ра лел ним све то по е зи је. Она је због сво је ви ма, при пре мао за сво ју ла бу до ву пе сму „Сан та Ма ри ја де ла Са лу те„. Али она ино ва тив но сти и је ре тич ког по гле да, на кон же сто ке је на пи са на, по свој при ли ци, ван за ви ча ја, у Бу дим - осу де гур ну та у за пе ћак, по ме ре на у бун ке ре не до пе шти 1909. Ње гов при ја тељ др Ра ди вој Си мо но вић ступ них књи га. Озна че на у тре нут ку на стан ка као пам флет и увре да, то нај кон тро верз ни је де ло на ше је, ме ђу тим, за пи сао: „Зна ли смо да је Ла за већ 15 го ди на код ку ће сва ко књи жев но сти: по ву кла је др вље и ка ме ње на Ко сти ве че до ка сно у ноћ се део па не што ра дио, и сви смо ћа. А све је по че ло 20. апри ла 1899. ка да је се кре тар ми сли ли да ће иза ње га оста ти што год што ће обо га - Ма ти це срп ске др Ми лан Са вић Ла зи у Сом бор по слао пи смо с по зи вом да уче ству је у про сла ви 50 го ти ти срп ску књи жев ност, спе ци јал но ’Или ја ду’.” Али, ни сти ха од то га. Не без при ми сли на сво ју ди на ра да Ј. Ј. Зма ја, ко ја је за ка за на за 24. но вем бар: „Књи жев ни од бор, же ле ћи да та свет ко ви на што „мр тву дра гу„ Лен ку Дун ђер ски, са за ко ни том су пру гом или по све сам, по се ћи вао је мон ден ске ба ње све ча ни ја и зна чај ни ја бу де, умо ља ва Вас, Го спо дин Карлс бад, На пуљ, Па риз, пу то вао Евро пом, а че сто док то ре, да се као лич ни, а осо би то пе снич ки друг и ишао у Но ви Сад, Кар лов це, Бе о град, Вр шац. Те шко по бра тим сла вље ни ка, ода зо ве те оп штој и то плој же га је по го ди ла из не над на смрт при ја те ља Си ме Ма та - љи на шој, и др жи те све ча ни го вор.” Ла за је убр зо од го во рио: ву ља 1908, а сле де ће го ди не Ју ли ја на уми ре у сво јој „Ни је ми би ло ла ко од лу чи ти да го во рим у сла ву ку ћи, та ман на вр шив ши 61. го ди ну. Ни су јој по мо гли ни беч ки ле ка ри, ни др Си мо но вић, ни Ла за сво јих Зма је ву. Чи ни ло ми се да не при сто ји да ми, пе сни те ше њем и са ве ти ма око ис хра не. За две го ди не ње - ци, је дан дру гог хва ли мо. Још ми је муч ни је не учи не те шке бо ле сти, он је по ка зао да је па жљив и по жр - ни ти на во љу Ма ти це, те сам сми слио: Го во ри ћу, ако Бог да, али не ду го, нај ви ше по ла ча са.” тво ван муж:

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа „ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910”, у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda16.novembar2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Оства ру је те до бре кон так те с ино стран ством, би ло при ват но или по слов но. Пла ни рај те пу то ва ње, не где не ком ко вас че ка али не вр ши при ти сак. Љу бав је у ва зду ху, на пу ту, кроз сло бо ду и по тра гу.

BIK 20.4-20.5.

Има те мно го по сла и оба ве за, али и оних не ких ства ри ко је вам тро ше вре ме и до но се за до вољ ство. Би ра те сво је дру штво. У парт нер ству пре пу шта те ини ци ја ти ву сво јој дру гој по ло ви ни. Чак и ако из о ста је.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 16. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Тро ши те но вац на лич на за до вољ ства и шо пинг, на дру штве ни жи вот. Дра гу осо бу оба си па те па жњом и уга ђа те јој, усме ра ва те сво ја ин те ре со ва ња и уса гла ша ва те се. Баш ле по,по тра ја ће.

Ме сец је за пло вио кроз ваш знак па сте по ма ло збу ње ни и не мир ни, скло ни про мен љи вим рас по ло же њи ма и си ту а ци ја ма. Бу ди те емо тив ни, али од ме ре ни и по зи тив ни, по го то во у од но су на парт не ра. Пре дах.

На рад ном ме сту има те ве о ма мно го по сла, што мо же иза зва ти при ти сак ме ђу са рад ни ци ма па и угро зи ти ме ђу соб не од но се. Осла ња те се на по у зда не, ути цај не и успе шне при ја те ље. Слу ша те њи хо ва ми шље ња.

Због при су тва Мар са у ва шем зна ку вра тио вам се мла да лач ки ен ту зи ја зам, фи зич ки сте ак тив ни и има те ја ку во љу. Ако се то ме до да и ви ше не го до бар од нос с дра гом осо бом, успе шни сте.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов ни и љу бав ни од нос је под по вољ ним окол но сти ма. До те ру је те се, ку пу је те се би ле пе ства ри и ужи ва те. За јед нич ки ре ша ва те сва ко днев не оба ве зе и све што вам се на ђе на пу ту.

По слов на си ту а ци ја, па и фи нан сиј ска,су ста бил не, та ко да вам већ по ста је мо но то но. При ми ри те се до Но ве го ди не. Но, да нас мо же би ти за ни мљи ви је. Мо же те ис ко ри сти ти дан за шет њу и по ро ди цу.

По треб но вам је да бу де те са ми са со бом, при сут ни у про шло сти, са да шњо сти и бу дућ но сти исто вре ме но. Хо ће те све или ни шта, фа на тич но од луч ни да оства ри те ап со лут но све нај ви ше и нај бо ље за се бе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Крај ње је вре ме да по ве де те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. Не ке хро нич не бо ле сти би се мо гле ак ти ви ра ти и рас плам са ти. По сло ви у за тво ре ном про сто ру вам иду од ру ке. Уме ре но!

Да нас ни је нај бо љи дан за вас. Не ке емо ци је, па ни сно ве и пла но ве, не мо же те уса гла си ти и по ми ри ти. Не оче куј те пре ви ше од се бе, а од дру гих го то во ни шта. Пу то ва ња су вам по треб на.

Ле по ћа ска ње са срод ном дру шом, те ле пат ски од нос ка да ни сте за јед но, све у сво је вре ме. Мо же те се по ву ћи и уре ђи ва ти свој дом, ужи ва ти у кућ ној ат мос фе ри, и све без пре те ри ва ња. Сми ри те се.

TRI^-TRA^

Са ма и срећ на V REMENSKA

PROGNOZA

Прохладно

Vojvodina Novi Sad

Слав на глу ми ца Ша р лиз Те рон на ла зи се на но вој на слов ни ци Во га, по во дом че га је, осим што је по ка за ла ка ко још увек са вр ше но из гле да, про го во ри ла и о пре ки ду сво је ду го го ди шње ве зе. Осим што кра си на слов ни цу пре сти жног Во га, ле па глу ми ца од лу чи ла је да са јав но сти по де ли ка ко се осе ћа по сле рас ки да де ве то го ди шње ве зе с глум цем Стју ар том Та ун сен дом, с об зи ром да је са да пр ви пут на кон ду го вре ме на са ма. Иако за њи хов рас кид на вод но ни је био крив ни ко тре ћи не го јед но став но чи ње ни ца да су по ста ли као брат и се стра, мла ди глу мац је био по при лич но схр ван та квим раз во јем до га ђа ја. Иако је и Ша р лиз очај нич ки по ку ша ва ла спа си ти ве зу, јед но став но ни је ишло.

- Ни кад до са да ни сам би ла са ма, ово је пр ви пут. От кад сам на пу ни ла 19 го ди на, би ла сам у ве за ма, ула зи ла из јед не у дру гу у ро ку од ме сец да на. Та ко ми је од го ва ра ло јер се при јат но осе ћам у њи ма. Ипак, би ло је ле по по но во от кри ти се бе. Тре ба ло је свој ски да се по тру дим да то по стиг нем и би ло је те шко. Ипак је лак ше из гу би ти се у цве ћу, ка фи и ци га ре та ма с не ким дру гим - при зна ла је Ша р лиз.

7

Subotica

7

Sombor

7

Kikinda

8

Vrbas

8

B. Palanka

7

Zreњanin

8

S. Mitrovica

8

Ruma

8

Panчevo

9

Vrшac

7

Srbija Beograd

8

Kragujevac

9

K. Mitrovica

8

Niш

10

VIC DANA Evropa

Сунчано

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз и су ма гли ца. У то ку да на про Rim хлад но и сун ча но. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на до 7 сте пе ни.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и по не где ма гла или су ма гли ца.

Cirih То ком да на про хлад но уз пу но сун ча них пе ри о да. Ве тар слаб Berlin се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 9 сте пе ни.

Beч СР БИ ЈА: Ују тру мраз и по не где ма гла или су ма гли ца. То Varшava ком да на про хлад но уз пу но сун ча них пе ри о да са ма ло обла ка на ју гу. Ве тар слаб се вер ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни Kijev мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си мал на 10 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на Oslo без бит ни је про ме не. Би ће су во и про хлад но вре ме уз сун ча не пе ри о де са по ја вом ју тар њих мра зе ва. За ви кенд ма њи по раст St. Peterburg тем пе ра ту ре, али ће би ти обла сти са ма глом и хлад ни јим вре Atina ме ном. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре ла тив но по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним и це ре бро ва ску лар ним про бле ми ма.

15 17 12 6 3 7 3

Оже нио се Му јо и већ пр вог да на брач ног жи во та ве ли ње му Фа та: - Де, кад си већ на но га ма, на ло жи ва тру. Па: - Де кад си на но га ма, при ста ви ка хву. И опет: - Де, кад си већ на но га ма, за спи ка хву. Па опет: - Де, кад си већ на но га ма, по слу жи нас. Ко нач но Му јо сед не, а Фа та се не што диг не са сто ли це, а Му јо ће њој: - Де, ма те ре ти, док си већ на но га ма, ајд се вра ти сво ме ба би.

2 -1 5 5 16

Pariz

10

Minhen

5

Budimpeшta

8

Stokholm

6

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-14 (4)

Slankamen

100 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

39 (5)

Zemun

185 (-1)

Bogojevo

44 (6)

Panчevo

222 (6)

Baч. Palanka

63 (5)

Smederevo

418 (-2)

Novi Sad

46 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (1)

S. Mitrovica

27(-3)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (1)

Beograd

138 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

86 (-5)

NERA

Hetin

76 (12)

TISA

26 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja