Dnevnik 16.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. gODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAJ S TA R I J I VOJ V O \ AN S KI DNEV N I LIST PRO S LA V IO 70. RO \ EN D AN

gODINA LXX BROJ 23620 cENA 30 DINARA * 0,50 EUR VOJ VO DI NA DRE [I KE SU ZA BOR BU S VO DA MA

U odvodwavawe uliveno 930 miliona dinara str. 5

„Dnevnik” je danas vojvo|anski brend str. 3 NASLOVI

Ekonomija 4 Trgovci rade {ta ho}e jer nema konkurencije

Dru{tvo 6 I samopo{tovawe kao lek

Novi Sad 8 Pune kade pobedile su{u

Vojvodina 10 Predstavilo se 50 ma|arskih privrednika 10 Apatinski rezervisti tra`e ratne dnevnice 11 Se}awe na mladost palu za slobodu

crna 13 Darijan M. za}utao na saslu{awu u sudu 13 Pritvor za troje osumwi~enih

Kwiga lov 9 Po~ela velika se~a

U APATINU SE PRIKUPQAJU SUDSKE PRESUDE

Zaostale plate tra`i 1.000 radnika

str. 11

„Drekslmajer” zaposlio jo{ 800 Zrewaninaca

str. 4

DU [AN BA JA TO VI] NA JA VQU JE PRO ME NE U PO SlO VA WU DO MA ]E gA SNE KOM PA NI JE

Prete`no sun~ano

„Srbijagas” na{ao kupce za „Agro`iv”, Azotaru...?

Najvi{a temperatura 12 °S str. 14 – 18

SPORT

n OhRABRUJU]I SIgNAlI IZ SENT gAlENA

str. 6

PRED SED NIK SR BI JE TO MI SlAV NI KO lI] OTVO RIO NO VE PO gO NE NE MA^ KE KOM PA NI JE

20 Pisawe je poruka u boci 22 Vojvo|anka odstrelila vu~icu na Homoqskim planinama

Ni{ta od pomo}i za blizance, trojke i ~etvorke

n POMO] KlADIONI^ARIMA

str. 5

Foto: S. [u{wevi}

Foto: F. Baki}

USTAV NI SUD SR BI JE UKI NUO I RO DI TEQ SKI DO DA TAK U VOJ VO DI NI

U NOVOM SADU PRO MO VI SA NO MlA DO VI NO POR TU gI ZER

n ODBOJKA[I VOJVODINE gOSTI ZVEZDE

n NOlE I VAJDA NA EgZIBIcIJI U BRATISlAVI

Svatovac oplemenio ve~e

str. 7

POLiTikA

petak16.novembar2012.

dnevnik

Ni ko li}: Otvo ri li di ja lo ge sa svim dr `a va ma poslani^ke teme

Sto ja no vi} ~lan VSS-a Skup {ti na Sr bi je iza bra la je ju ~e Zo ra na Sto ja no vi }a za ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva iz re do va pro fe so ra prav nih fa kul te ta. Iz bor je pro {ao bez ve }e ras pra ve, a po dr {ku Sto ja no vi }u da lo je 129 po sla ni ka, ni ko ni je bio pro tiv, je dan po sla nik je bio uz dr `an, a de set ni je gla sa lo. Sto ja no vi }a, ko ji je re dov ni pro fe sor Kri vi~ nog pra va na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du, za ~la na VSSa jed no gla sno pred lo `i la je za jed ni~ ka sed ni ca de ka na prav nih fa kul te ta 9. no vem bra. Pro fe sor Sto ja no vi} je bio i sa ve zni mi ni star prav de od 1993–1994, a bio je i pred sed nik Ko mi te ta za pri ku pqa we po da ta ka o zlo ~i ni ma pro tiv ~o ve~ no sti i me |u na rod nog pra va.

Pri med be su iz ne li po sla ni ci LDP-a, ko ji su upo zo ri li na to da je to {to je pret hod ni ~lan VSS-a Pre drag Di mi tri je vi} dao ostav ku na kon ozbiq ne me dij ske haj ke, “po ka za teq u ko joj me ri je VSS ugro `en”. – Ta me dij ska ha ran ga u stva ri je po ti ca la od ~i we ni ce da je bio pro blem oko to ga da li je pro fe sor bio u su ko bu in te re sa, s ob zi rom na to da je de kan fa kul te ta i da je bio ~lan VSS-a. To je ste pri ti sak, s ob zi rom na to da de kan prav nog fa kul te ta mo `e sa mo po di }i kva li tet ra da VSS-a a ne da ga uni zi, ni ti na bi lo ko ji na ~in da do ve de u pi ta we kva li tet od lu ka ko je taj or gan do no si – sma tra Ju di ta Po po vi}.

Po tvr |en spo ra zum s Ma |ar skom Par la ment je ju ~e po tvr dio Spo ra zum iz me |u vla da Sr bi je i Ma |ar ske o gra ni~ noj kon tro li u drum skom, è le zni~ kom i vod nom sa o bra }a ju, ko ji je pot pi san 24. ja nu a ra ove go di ne na Hor go {u. Za po tvr |i va we spo ra zu ma gla sa lo je 139 po sla ni ka, dva su bi la pro tiv, dok dva ni su gla sa la. Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi}, ko ji je u ime Vla de obra zla gao spo ra zum, ob ja snio je da se tim do ku men tom do dat no una pre |u ju od no si dve ze mqe i Sr bi ja po ka zu je da je okre nu ta una pre |e wu od no sa sa su se di ma, a wi me }e bi ti omo gu }en br ì pre laz qu di i ro be. Po we go vim re ~i ma, su {ti na spo ra zu ma je i za jed ni~ ka ak ci ja dve dr à ve na pre la zi ma

da bi se spre ~i la ile gal na mi gra ci ja i kri vi~ na de la, kao i da je ra di re a li za ci je spo ra zu ma pred vi |e no for mi ra we me {o vi te ko mi si je. Ka ko je is ta kao po sla nik SPSa \or |e Mi li }e vi}, gra ni ca s Ma |ar skom je za pra vo gra ni ca s EU. – Taj spo ra zum tre ba “gra ni cu da u~i ni ne pro boj nom za kri mi nal, ile gal ne mi gran te, a la ko pro hod nom za gra |a ne obe dr à ve – re kao je Mi li }e vi}. Po sla ni ca NS-a Du brav ka Fi li pov ska re kla je da ta stran ka po dr à va taj spo ra zum “ra di stva ra wa har mo ni~ nog i ko o pe ra tiv nog re gi o na, s odr ì vim i bez bed nim okru è wem”.

Gra ni~ ni pre la zi pod lu pom U ras pra vi o spo ra zu mu iz me |u Sr bi je i Ma |ar ske po sla nik SPO-a @i ka Goj ko vi} oce nio je da je po ve }a we bro ja gra ni~ nih pre la za i pre ka te go ri za ci ja onog u Ba~ kom Bre gu – Her ceg San tou po tre ba ko ja pre va zi la zi re gi o nal nu ko rist. Po we go vim re ~i ma, “Som bor i ceo Za pad no ba~ ki okrug su mo `da naj vi {e ose ti li ma }e hin ski od nos dr `a ve”, kao i da su “ogrom ne pa re od la zi le u Su bo ti cu, zbog ~e ga su ne ki gra do vi i ce li okru zi osta ja li u za pe} ku”. I po sla nik URS-a Jo `ef [an dor pod vla ~i da je ca rin ska is po sta va u Sen ti pre op te re }e na, a u Su bo ti ci pre bu ki ra na.

– Dr `av ni or ga ni mo ra ju da ra de na to me da otvo re jo{ je dan pre laz, da ospo so be onaj kod Som bo ra, od no sno Ba~ ki Breg – Her ceg San to za pro met ro be i za ve li ke ka mi o ne – sma tra [an dor. Po re ~i ma po sla ni ce SVM-a El vi re Ko va~, za sta ri drum ski gra ni~ ni pre laz Hor go{ – Re ske neo p hod no je pot pi sa ti iz ja vu o na me ra ma da bi se mo glo kon ku ri sa ti kod fon do va EU za re no vi ra we, za {ta je rok kraj no vem bra. – Po sled wi sa sta nak o to me bio je 29. av gu sta. Od ta da se to pi ta we ni ne otva ra, ni ti spo mi we – upo zo ri la je El vi ra Ko va~.

Ko me se po klo ni ti Po sla nik DS-a Bo ri slav Ste fa no vi} re kao je da je re~ o spo ra zu mu ko ji je “u sva kom smi slu kru na vi {e go di {weg na po ra dve vla de”. – Ne bit no je ko je na vla sti u ovoj ze mqi, sva ka vla da od 5. ok to bra tru di la se da po stig ne ovaj spo ra zum. Tre ba ga po dr `a ti u sva kom smi slu – pod vu kao je Ste fa no vi}, i na veo da je “iz ra da tog do ku men ta pre du go tra ja la”. On se osvr nuo na ne dav nu po se tu pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a Ma |ar skoj. – Ovaj spo ra zum je ste deo, u naj {i rem smi slu, ostva ri va wa naj bo qih mo gu }ih od no sa s Ma |ar skom – re kao je Ste fa no vi}. – Ali, s ob zi rom na to da je u Bu dim pe {ti {ef dr `a ve re kao da ide mo u prav cu isto rij skog po mi re wa, mi slim da je po treb no da se na ma ob ja sni s kim se to mi -

ri mo, na ko jim me sti ma }e mo se mi ri ti, to na ro ~i to nas u Ba~ koj za ni ma. Ka da se sret nu dva ~o ve ka ko ji su po zna ti re vi zi o ni sti u svo jim ze mqa ma, Or ban u Ma |ar skoj i Ni ko li} u Sr bi ji, za ni ma nas do ko je me re }e se i}i s re vi zi jom isto ri je, da li }e se srp ski pred sed nik po klo ni ti i oni ma ko ji su ubi ja li je vrej sko, srp sko i rom sko sta nov ni {tvo u Ba~ koj, da li }e isti spo me nik bi ti, ka ko je re ~e no, po sve }en i pr vim `r tva ma od 1944. do 1945. go di ne, a gde }e bi ti po sve te oni ma ko ji su stra da li u “No vo sad skoj ra ci ji”? Tre ba da se mi ri mo s ne vi nim `r tva ma, wi ma da se po klo ni mo, a ne oni ma ko ji su po ~i ni li zlo ~in. Bo jim se da dva dr `av na vr ha na tu stvar ne gle da ju na isti na ~in. To je ono {to me ne za bri wa va kao na rod nog po sla ni ka i gra |a ni na Sr bi je ko ji `i vi u Voj vo di ni.

Od go vor Voj vo di ni pre bu ye ta Po sla ni ca LDP-a Ju di ta Po po vi} pod se ti la je na to da je pro {lo 15 da na od ka da je u Skup {ti nu Sr bi je sti gao pred log iz me na Za ko na o bu xet skom si ste mu, ko ji je pod neo par la ment Po kra ji ne Voj vo di ne. – U tom za kon skom ro ku ni smo vi de li ~ak ni na go ve {taj da }e do }i na dnev ni red ras pra va o tom za ko nu. Ve o ma je bit no da ra{ ~i sti mo stva ri: da li ovaj par la ment ozbiq no shva ta pred log ko ji je sti gao iz Po kra jin ske skup {ti ne? Bu di te ja sni u ve zi s tim,

s ob zi rom na to da je ve o ma bit no da se o tom za ko nu od lu ~i u re dov noj skup {tin skoj pro ce du ri, po {to se pri bli `a va ter min ka da }e par la ment ras pra vqa ti o bu xe tu – upo zo ri la je Ju di ta Po po vi}. Pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} (SNS) tvr di da ni je dan ~lan Po slov ni ka ni je pre kr {en, po {to ni je dan ~lan ne pred vi |a da se ne ki za kon mo ra na }i na dnev nom re du u bi lo ko jem pro pi sa nom ro ku. S. Stankovi}

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e u Zre wa ni nu da je sa da {wa vlast u~i ni la mno go da is pu ni uslo ve ko je Evrop ska uni ja po sta vqa pred dr `a ve kan di da te. On je do dao da su otvo re ni pro -

ce si di ja lo ga s go to vo svim dr `a va ma s ko ji ma po sto je otvo re na pi ta wa, i da o~e ku je da na kra ju man da ta bu du re {e ni na go mi la ni pro ble mi i us po sta vqe na pre ci zna pra vi la.

– Vla da ju }a ve }i na se oba ve za la na to da ura di ne {to za Sr bi ju i re zul ta ti to ga ve} su vi dqi vi u pr vim me se ci ma we nog man da ta – re kao je pred sed nik Sr bi je. @. B.

U SKUP[TINI VOJVODINE DANAS KONFERENCIJA O MAWINSKIM PRAVIMA

Ste fa no vi} u po se ti kod Pa sto ra Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} po se ti }e da nas po kra jin ski par la ment, gde }e, za jed no s pred sed ni kom Skup {ti ne Voj vo di ne I{tva nom Pa sto rom otvo ri ti kon fe ren ci ju „Evro pa ma wi na: ma win ska pra va kao qud ska pra va”. Na kon fe ren ci ji po sve }e noj ma win skim pra vi ma u~e stvo va }e i za me nik {e -

fa de le ga ci je EU u Sr bi ji Adri a no Mar tins i {ef Ode qe wa za de mo kra ti za ci ju Mi si je OEBS-a u Sr bi ji Jan Li ne burg te ne ko li ko po sla ni ka Evrop skog par la men ta. O ustav no prav nom okvi ru po lo `a ja ma win skih za jed ni ca u Sr bi ji go vo ri }e pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne An dor De li, ko ji i po kra jin ski se kre tar za

obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za qud ska i ma win ska pra va Du {an Ig wa to vi}, za me nik za {tit ni ka gra |a na za du `en za pi ta wa iz obla sti pra va ma wi na Go ran Ba {i} i po kra jin ski om bud sman Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih. B. D. S.

PLATFORMA O KiM IZME\U IZVR[NE I ZAKONODAVNE VLASTI

Skup {ti na ~e ka predsednikov po ziv – U da ni ma pred na ma o~e ku jem plat for mu o Ko so vu i Me to hi ji u Skup {ti ni – iz ja vio je za na{ list pred s ed n ik Skup { ti n e Sr b i j e Ne b oj { a Ste fa no vi}. – Re~ je o va `nom dr àv nom pi ta wu i ta ko se pre ma plat for mi i od no si mo. Dr ` av n i vrh ra d i tim s ki, tim ski sno si mo od go vor nost, ali o~e ku je mo i kon sen zus po tom pi ta wu jer je to naj va `ni je pi ta we za Sr bi ju. O~e ku jem da pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po zo ve {e fo ve po sla ni~ kih gru pa i upo zna ih s plat for mom. Po ~ e t ak ~i t a v og pro c e s a stva ra wa tog do ku men ta bio je u zna ku Ni ko li }e vog po zi va na kon sen zus, a isto vre me no je s po sled wim oku pqa wem dr àv nog vr ha s ko jim je na An dri } e v om ven c u uob l i ~ a v ao stra te gi ju za ju `nu po kra ji nu do {la i na ja va da }e se u pro ces ukqu ~i ti i naj vi {e za ko no d av n o te l o ze m qe. Vo | e stra na ka u par la men tu ve} su uve l i k o is k a z a l e sprem n ost za od la zak kod Ni ko li }a, ko ji }e ih upo z na t i s na c r t om plat for me, ma da su se iz opo zi ci je ~u li i to no vi o „oka sne lo sti“. – Plat for ma se mo ra na pra vi ti, i to usa gla {e na iz me |u stra na ka na vla sti i onih u opo z i c i j i, pr v en s tve n o ko j e Ko so vo i Me to hi ju ima ju ve o ma vi so ko ran gi ra no na li sti u svo jim pro gra mi ma – kon sta tu je biv {i dr à ni se kre tar za KiM Oli ver Iva no vi}. – Ma kar mi ni mum kon sen zu sa je iz u zet no bi tan jer }e to omo gu }i ti Sr bi ji da ima kon zi -

stent nu po li ti ku, ko ja je da le ko nat kro vqu je du `i nu man dat skog pe ri o da jed ne vla de. S dru ge stra ne, iz u zet no je zna ~aj no da se te me kao {to je sta tus KiM dr `e otvo re ne i

o to me da bi se na {ao na su prot noj stra ni, ko ju ~i ni ve li ki broj sta nov ni ka Sr bi je ko ji mi sle da Ko so vo ni ka ko ne mo `e bi ti ne za vi sno i da, kao ta kvo, ma kar u for mal nom

Sever definisati geografski, pravno i politi~ki Iva no vi} uka zu je na to da je se ver Po kra ji ne te ma ko ja je ne dav no otvo re na, a bi la na li sti po ten ci ja nih, ma da ni ko ni je o~e ki vao da }e se to ta ko br zo de si ti. On pod se }a na to da je pi ta we se ve ra na met nu to po ku {a jem Pri {ti ne da to re {i si lom, sla wem spe ci ja la ca RO SU-a, i on da se na {lo u fo ku su za pad nih si la. – Se ver KiM mo ra bi ti de fi ni san u ge o graf skom, prav nom i po li ti~ kom smi slu ta ko da sve {to do bi je kao po seb na pra va, ne sme da uti ~e na sma we we onih ko ja ima ju Sr bi ju `no od Ibra – za kqu ~u je biv {i dr `av ni se kre tar. ono mo ra bi ti deo plat for me. Mi ne mo `e mo pri hva ti ti ko sov sku ne za vi snost jer, ko god da bi to ura d io, kr { io bi Ustav Sr bi je, a da ne go vo rim

smi slu pred sta vqa deo Re pu bli ke Sr bi je. On za na{ list ka `e da sma tra da plat for ma mo ra da za kqu ~i da su pre go vo ri je di ni

put za re {a va we tog pro ble ma i da se kroz wih mo ra ju re {a va ti pi ta wa, od lak {ih ka te ìm, „ra ~u na ju }i na to da }e mo u jed nom tre nut ku ima ti i sa go vor ni ke u Pri {ti ni ko ji bi pri hva ti li da de fi ni tiv no re gu li {e mo sta tus Ko so va“. – Ta ko da on bu de u skla du sa srp skim in te re si ma, a isto vre me no da pru ì pu nu sa mo u pra v u, ili pu n u mo g u} n ost upra vqa wa ko sov skim Al ban ci m a, ko j i ~i n e ve } i n u na KiM – is ti ~e Iva no vi}. On ka è da je to mo gu }e u tre nut ku ka da bu de mo mo gli ne {to da po nu di mo Al ban ci ma, ma da sa da, na à lost, ne po sto ji „ne ka kva sli ka {ta je to jer, pro sto, oni mi sle da su ne za vi sni i ne }e sa da od stu pi ti od to ga, kao ni mi da je KiM sa stav ni deo Sr bi je“. – Mi slim da je pri dru ì va we EU zdrav pro ces ko ji }e omo gu }i ti da se i mi kao dru {tvo re for mi {e mo, kao i ko sov ski Al ban ci, da u to me vi di mo dnev ni, od no sno krat ko ro~ ni be ne fit, a da pri tom bu de mo sve sni, i jed ni i dru gi, da sta tus Ko so va ni je re {en. Ono ga tre nut ka ka da Sr bi ja bu de po zva na da u|e u EU, ili ~ak bu de pri mqe na s Ko so vom u svom sa sta vu, ka ko je pri me we no za Ir sku i Ki par, mi slim da }e to bi ti mo me nat ka da }e mo me ri tor no da od lu ~u je mo, i mi, i oni, o to me {ta za pra vo za jed ni~ ki è li mo da Ko so vo bu de jer je ono {to sa da ima mo pri hva tqi vo sa mo za ko sov ske Al ban ce – za kqu ~u je Iva no vi}. D. Milivojevi}

rekli su

Ko va ~e vi}: Zla to ko se Po sla nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Si ni {a Ko va ~e vi} od go vo rio je ju ~e pi smom vo di teq ka ma RTS-a, na vo de }i u we mu da se ne }e po zva ti na po sla ni~ ki imu ni tet uko li ko ga bu du tu ì le. On je do dao da se du go dvo u mio da li da od go va ra na pi smo ko je su tri vo di teq ke – Oli ve re Ko va ~e vi}, Na ta {e Miq ko vi} i Oli ve re Jo vi }e vi} – po sla le na kon we go vog iz la ga wa u re pu bli~ kom par la men tu. Ko va ~e vi} je is ta kao da u iz la ga wu u par la men tu ni jed n om re~ j u ni j e uvre dio è ne ko je se ko lo kvi jal no na zi va ju pla vu {a ma ve} da je, na pro tiv, tvr dio sam da su one po sled wa od bra na na ci o nal ne te le vi zi je. Ko v a ~ e v i } ev ko men tar na op tu `be da je pol ni ra si sta gla si: „U ì vo tu ste se, dra ge da me, ne daj bo è, mo gle sre sti s pol nim bo le sti ma ili s pol nom dis kri mi na ci jom, ni ka ko s pol nim ra si zmom. Ra si zam je po jam ko ji se ve zu je is kqu ~i vo za is ka za ni ani mo zi tet ili mr `wu pre ma dru goj ra si, cr noj, ù toj ili be loj, sve jed no. âk i, na à lost, ~e sto is ka za ni ne ga tiv ni stav pre ma Ro mi ma ili Je vre ji ma ne mo è te zva ti ra si zmom, za to po sto je dru gi ter mi ni”. Ko va ~e vi} je pi smo, ob ja vqe no na saj tu DSS-a, za vr {io ti me da }e ih u bu du }e, uko li ko ih ter min pla vu {e to li ko vre |a, oslo vqa va ti sa „zla to ko se”.

No vi nar ke: Sra mo ta je zi ka, pi sma, po la, br ko va... No vi nar ke Ra dio-te le vi zi je Sr bi je Na ta {a Miq ko vi}, Oqa Ko va ~e vi} i Oli ve ra Jo vi }e vi} ju ~e su, re a gu ju }i na pi smo po sla ni ka De mo krat ske stran ke Sr bi je Si ni {e Ko va ~e vi }a, oce ni le da je ono zlo kob ni je od we go vog go vo ra u Skup {ti ni, i po ru ~i le da „s du bo kim pre zi rom” od ba cu ju da qu ras pra vu s wim u „bla tu”. „Nu di te da nas oslo vqa va te ’zla to ko sa ma’, ume sto ’pla vu {a ma’. Hte le bi smo da uz vra ti mo qu ba znost i da vas na zo ve mo ’Du {a nom’. Ali, ne }e mo: zvu ~i pre vi {e ko mi~ no”, na vo di se u od go vo ru no vi nar ki RTS-a. One za Ko va ~e vi }a ka `u da je „sra mo ta na {eg je zi ka, pi sma, kwi `ev no sti, po la, br ko va, Skup {ti ne i svih stra na ka” u ko ji ma je bio.

TeMA dAnA

dnevnik

petak16 . novembar2012.

N A J S T A R I J I V O J V O \ A N S K I D N E V N I L I S T P R O S L A V I O 7 0 . R O \ E N D A N

Predsednik Skup{tine APV I{tvan Pastor ~estitao jubilej na{em listu

Mnogobrojni gosti na ju~era{woj sve~anosti

Direktor DVP Du{an Vlaovi} najavio boqe dane

„Dnev nik” je da nas voj vo |an ski brend

forme na{eg portala, uvo|e– Alber Kami je rekao, u Po wegovim re~ima, „Dnev– Prvo smo se vratili na nije cena za prvi broj bila prowe latini~ne verzije, da biisto ono vreme kada je „Dnevnik„ je imao u svojoj pro{lovo od pro{le godine, a posled- gon i smrt za izdava~e. smo lak{e bili pronalaèni nik„ na sta jao, za vre me 2. sti uspona i padova. List je weg meseca i na nivo iz 2010. – U ku}i ]ire [ovqanskog, na internetu. U stalnom je posvetskog rata, da je za slobodizdavan u ~ak pet dràva, dogodine, {to nas uverava da }emo gde je izdat prvi broj „Slobodne ra stu i in ter so va we za „Eno novinarstvo potrebno ~eìveo razne diferencijcije – i ovu godinu zavr{iti uspe{no Vojvodine„, kasnije je bio Muzej Dnevnik„, na{u elektronsku tiri stvari: lucidnost, irood onih u vreme Tita, preko – istakao je direktor DVP-a. {tampe narodnooslobodila~ke verziju dostupnu na internetu On je najavio da }e zaposleni ja, is traj nost i od bi ja we doga|aja s kraja osamdesetih, borbe Vojvodine, u koji danas vive} dan nakon izlaska „Dnevni u „Dnevniku„, po tradiciji, laì. Jeste da je proteklo 70 pa do 5. oktobra 2000. godine. {e, naàlost, niko ne svra}a – go di na od osni va wa Ju bi lar ci „Dnev ni ka„, ali mi Na gra |e ni novinari I ove godine podeqene slim da ta re~enica i su nagrade za jubilarce. Za daqe vaì – u kojoj meKao i svake godine na Dan „Dnevnika„, podeqene su nagrade za de set go di na ver no sti ri redakcija moè da se najboqe novinare u prethodnom periodu. Ovogodi{wi laureat „Dnevniku„ nagrade su dovodi tim aksiomima noje novinar Dra gan Mi li vo je vi}, politi~ki izve{ta~ i autor vebili: Mi ro slav Sta ji}, De vinarstva – naglasio je likog broja citiranih intervjua, kog danas uvaàvaju i politinis Ko lun xi ja, Vla di mir Pastor ~ari i kolege. ^vor kov, Sne à na Mi la Di rek tor „Dnev nik Drugu nagradu dobila je Ran ka Da u to vi}, novinarka koja razno vi}, Alek san dra Er ski, Voj vo di na pre sa” Du voj infrastrukture u Srbiji prati godinama i, za razliku od Gor da na Ta so vac i Zlat ko {an Vla o vi} istakao je dràve i silnih na{ih vlada, svoj posao na autoputevima, Am bri {ak. da „Dnevnik„ moè i ne mostovima, koridorima zavr{avala je na vreme i pre drugih Dvadesetogodi{wi jubimora da se voli, ali mokonkurentskih medija. lej proslavili su: @eq ko ra da se po{tuje ~iweTre}u nagradu zasluìo je urednik sportske rubrike Bra ni Mar ko vi}, Sla |a na Vuj ~i} nica da su, svi koji daslav Pu no {e vac, pod ~ijim vo|stvom mese~no u „Dnevniku„ izai Ju li ja na Spa ji}. Nagrade nas rade u wemu, mla|i |e i do 200 strana sporta. za ~etvrt veka u „Dnevniod svog lista. Nagradu je dobio i najboqi honorarni saradnik – dopisnik iz ku„ dobili su: Da ni ca De – Svi ostali koji su Be~eja Vla sti mir Jan kov koji i najsitnije i provincijske teme ve ~er ski, De san ka [varc, nam konkurencija sawaprenosi na vi{i nivo, napisav{i na stotine dobrih reportaà Qu b in k a Qi q ak i Sa v a ju punoletstvo i mi im o obi~nim qudima. Pe tqan ski. èlimo da taj ciq ostNagrade za 30 godina ravare – rekao je Vlaovi}. nika„. Takve „stare” novine da dobili su: Du {an ka Vu – U Vojvodini se svakog rekao je \ivuqskij. – U jednom saovih dana imaju i po 20.000 ~ijo {e vi}, Ni na Po pov-Bri dana objavi 19 dnevnih svim druga~ijem muzeju, na virtutalaca. [to se ti~e {tampaza, Re qa Kne è vi}, Ga bor listova, me|u kojima je elnoj adresi na drugom kraju planog izdawa, ono }e deliti sudKo va~ i Bran ko Vu ~i ni}. i „Dnevnik„. Osamdesenete – u ~uvenom „New se um.org„, binu svih listova na svetu. Tete godine pro{log ve- Draganu Milivojevi}u prvu novinarsku nagradu uru~io glavni urednik sada svakog dana moète do}i do „Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij oreti~ari medija pla{e nas da ka, pred „jogurt revoluelektronske stranice „Dnevni}e papirna izdawa ìveti jo{ me|u ostalog, i ~ini brendom. ciju”, bile su zvezdani trenu– Kada smo preuzeli „Dnev- do Nove godine u nekom vidu ka„, u presti`nom dru{tvu od 800 20-30 godina. [to bi se reklo, êstitam na ovom jubileju i ci „Dnevnika„ s tiraòm od nik„ 2000. godine, do{li smo primiti i 13. platu, a da je za uglednih listova iz celog sveta. dok bude vas, ~italaca, bi}e i èlim da istaknem da postoji 120.000 primeraka. Danas svih do poraàvaju}eg podatka da slede}u godinu u planu izrada Ni{ta lep{e od toga! nas, izdava~a i novinara – rePo wegovim re~ima, kao i izuzetna saradwa izme|u Vla19 listova koji se prodaju u se list prodavao u simboli~- nove sistematizacije, pove}akao je \ivuqskij. de i Skup{tine Vojvodine i Vojvodini izlaze u ukupnom nih 2.000 primeraka. Po ko we zarada zaposlenih, koje su za sve {tampane medije u sveOn je istakao da je prvih 70 tu, i za „Dnevnik„ je vaìlo „Dnevnika„. Izuzetno nam je tiraù od oko 130.000 primezna koji put se vratio i sada ve} dugo na istom nivou. godina na{eg lista pokazalo – Trenutno imamo 142 zapo- da ulazi u internet-eru. va`no da se, to {to radimo, raka. „Dnevnik„ u tom trìzauzima zavidno mesto na trnesagledive mogu}nosti medij– Vi{e od decenije smo na na|e na stranama va{ih novi{tu u~estvuje s 20 odsto, a kaì {tu Voj vo di ne. Naj bo qe slena, a u naredne tri godine ske tehnologije, ali ne treba globalnoj meì, najpre kroz na – rekao je na ju~era{woj da su u pitawu oglasi, zauzirezultate, u posledwih 20 go- vi{e od 30 qudi odlazi u penda zaboravimo da novine i ju~e proslavi 70 godina „Dnevnimamo 45 odsto. Rejting ~itanoi danas pre svega ~ine qudi. ka” pred sed nik Skup {ti ne sti „Dnevnika„ je 65.000, a ka„Dnevnik”, najstariji dnevVojvodine I{tvan Pa stor. da tome dodamo i internetni list na srpskom jeziku u „Dnevnik„ je danas, rekao je portal, dolazimo do nesporne Vojvodini, ju~e je obeleìo êstitke „Dnevniku„ povodom 70. ro|endaPastor, bez obzira na pote~iwenice da „Dnevnik„ svaki „’Dnevnik’ je opstao kao ozbiqan i ugledan zna~ajan jubilej. Pre 70 godina poslao je gradona~elnik Novog Sada Mi - dnevni list i vice{ampion u trajawu na tr{ko }e, jed na re spek ta bil na dan ~ita vi{e od 100.000 qudi. na, 15. novembra 1942, u ilelo{ Vu ~e vi}. in sti tu ci ja. On ni je sa mo Stoga moèmo re}i da je na{ ì{tu dnevne {tampe u Srbiji. Te ~iwenice gal noj {tam pa ri ji u No vom „Za 70 godna postojawa, od pokretawa lista dràva }e morati da ceni pri dono{ewu odzgrada i oprema ve} ga pre list javni {tampani servis Sa du, u ta da {woj Ki sa~ koj ’Slobodna Vojvodina’ pa sve do danas, ’Dnevnik’ luke o budu}nosti ’Dnevnika’„, istakla je u svega ~ine qudi koji tu rade. gra|ana Vojvodine. uli ci, u sr cu po ro bqe ne je bio svedok burnih vremena, a urednici i no- pismu predsednica UNS-a Qi qa na Smaj lo Evrope, iza{ao je prvi broj vinari ovog lista pokazali su {ta zna~i pravo- vi}. „Slobodne Vojvodine”, ratnog vremeno i objektivno izve{tavawe javnosti o „@elimo da vam ~estitamo 70. godi{wicu izdawa lista ~iji je legitimva`nim dru{tvenim pojavama i doga|ajima, {to lista ’Dnevnik’ i da poèlimo da jo{ dugo ni naslednik od 1952. godine je doprinelo da va{ list godinama drì primat godina sara|ujemo. Sigurni smo da }e jedini dana{wi „Dnevnik”. i bude deo svakodnevice na{ih sugra|ana. Uve- dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini Uz redovno izdawe novina, ren sam da }ete u budu}nosti biti jo{ boqi i prebroditi trenutne te{ko}e i da }e u budu}na dan ovog retkog jubileja izuspe{niji i da }ete skrenuti pa`wu javnosti na nosti biti svetionik vojvo|anskog profesidat je i dodatak „Dnevnik – prprobleme koje treba re{avati, ali i na prave o nal nog no vi nar stva”, po è le li su iz vih sedamdeset godina: Od ilequdske vrednosti„, pi{e u ~estitki koju je pot- NDNV-a. galne {tamparije do internepisao gradona~elnik Vu~evi}. êstitkama „Dnevniku„ pridruìo se i veta”, u kojem se evociraju uspoêstitke su stigle i od novinarskih udru- liki broj na{ih kolega, poslovnih partnera mene na slavna vremena iza èwa. i ~italaca. nas i iznose se}awa nekih od najzna~ajnih novinara i urednika ovog lista. veb-prezentaciju, a od pro{le dina, imali smo 2008, kada smo ziju. To zna~i da }emo u nared„Dnev nik” je to kom se dam godine i kroz interaktivni be le ì li me se~ ni pri liv nom periodu zna~ajno podmlade ce ni ja bio sve dok bur nih veb-por tal. Mi li o ni „Dnev oglasa od 60 miliona dinara. diti redakciju, dovesti mlade vremena, u kojima se na ovim nikovih„ virtuelnih stranica Svetska kriza, koja nas je po- novinare koji }e izgurati vepro sto ri ma pro me ni lo ~ak od tada su pro~itani, i danas sebno pogodila, te prihode je }inu od narednih 70 godina pet dràva, a „dnevnikovci„ se ~itaju, u 120 zemaqa sveta, a dra sti~ no sma wi la, ali „Dnevnika„ – najavio je Vlaosu danas ponosni na desetine na dnevnom nivou ponosimo se „Dnevnik„ je opstao, zahvaqu- vi}. nespornih uglednika novinarGlavni i odgovorni urednik s vi{e od 37.000 poseta. Nakon ju}i, izme|u ostalog, i pomoske profesije koji su proveli pro{logodi{weg postavqawa }i Vlade Vojvodine. – rekao „Dnev ni ka„ Alek s an d ar \i Hva la Gu ti za tor tu radni vek u ovom listu, na 16 vuq skij rekao je, podsetiv{i portala „dnevnik.rs„, u odnosu je Vlaovi}. kwièvnika i petoricu akana isti period prethodne goIstakav{i da se u „Dnevni- na dan kada su, pre 70 godina, Ju~e je u na{u redakciju stigla i ro|endanska torta, poklon demika, na osam novinara po dine, broj poseta pove}ao se ku„ redovno ispla}uju plate i Svetozar – Toza Markovi} i Bra ni sla va Gru ba~ kog Gu te, pokreta~a „Novog optimizma” i kojima nose imena novosadske 60 posto. Sada nas ~eka unapla}aju doprinosi, Vlaovi} je dru go vi na im pro vi zo va nom vlasnika kultnog zrewaninskog kluba „Zeleno zvono”. Guti zaulice. P. Kla i} pre|ewe softvra i hardvera naglasio da je zaustavqen pad ge{tetneru od{tampali prvi hvaqujemo na poklonu i èlimo mu mnoga uspeha u radu. broj „Slobodne Vojvodine„, da za unapre|ewe mobilne platprihoda od oglasa. Foto: R. Hayi} i F. Baki}

– Danas slavimo 70 godina „Dnevnika„ koji je vojvo|anski brend. On je jedini dnevni list na teritoriji Pokrajine na srpskom jeziku, a i najstariji list i s najdu`om tradicijom u Vojvodini. To ga, iz-

^e stit ke

ekonomija

petak16.novembar2012.

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE TO MI SLAV NI KO LI] OTVO RIO NO VE PO GO NE NE MA^ KE KOM PA NI JE

„Drekslma jer” za po slio jo{ 800 Zre wa ni na ca – Mo ra mo ube di ti sve ula ga ~e u Sr bi ji u to da su im in ve sti ci je ov de si gur ne, da ne }e ima ti po te {ko }a ka da in ve sti ra ju, da ne }e mo ra ti da od li va ju svoj no vac taj nim ka na li ma i da }e bi ti, uko li ko ra de u skla du sa za ko nom, pot pu no za {ti }e ni – po ru ~io je ju ~e u Zre wa ni nu pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli}, zva ni~ no otva ra ju }i no ve po go ne ne ma~ ke kom pa ni je “Drekslma jer” u ko ji ma se pro iz vo de auto-de lo vi za kra gu je va~ ku kom pa ni ju “Fi jat auto mo bi li Sr bi ja”. Onje po ru ~io da }e se Sr bi ja iz bo ri ti s ne za po sle no {}u, si ro ma {tvom i kri mi na lom i da }e sa da {wa vla da re {i ti pro ble me ko ji su se go mi la li go di na ma. – @e lim da am bi jent u Sr bi ji bu de ta kav da, gde god u sve tu raz go va ra te s in ve sti to ri ma, mo `e te ka za ti da mo gu mir no i pot pu no si gur no da in ve sti ra ju kod nas.

Me wa }e se vla sti u Sr bi ji, ali pra vi la ko ja sa da bu du usta no vqe na vi {e ni kad ne }e bi ti pro me we na – do dao je Ni ko li}. Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla|an Dinki} oce nio je da je

vni je u na red nom pe ri o du – po ru ~io je Din ki}. On je is ta kao da je pre ne ko li ko da na bio u Ber li nu i da je ta mo upo znat s re zul ta ti ma an ke te Ne ma~ kog udru `e wa pri vred ni ka, ko ja je spro ve de na me |u ne ma~ kim pri vred ni ci ma ko ji po slu ju u Sr bi ji. Po Din ki }e vim re ~i ma, vi {e od 90 od sto an ke ti ra nih od go vo ri lo je da bi po no vo in ve sti ra lo ov de. – Po to me je Sr bi ja dru ga u ~i ta vom re gi o nu. Je di no je u Poq skoj ve }i ste pen za do voq stva uslo vi ma ra da ne ma~ kih kom pa ni ja, a Sr bi ja je is pred Slo va~ ke i Ru mu ni je – na gla sio je Din ki}, i do dao da je za da tak Vla de da u na red nom pe ri o du po ve }a i do ma }e i stra ne in ve sti ci je te da je ube |en u to da }e ona, uz po dr {ku pred sed ni ka Re pu bli ke i ko or di ni ran rad Vla de, i us pe ti u to me. Kom pa ni ja “Drekslma jer” da nas je naj ve }i po slo da vac u Voj vo di ni

– Za da tak nam je da omo gu }i mo qu di ma da ra de jer sa ma sta bil nost jav nih fi nan si ja s ovo li kom sto pom ne za po sle no sti ne ma mno go smi sla. Sta bil nost jav nih fi nan si ja }e da ti pu ni efe kat

Si gur na rad na me sta Pred sed nik Uprav nog od bo ra “Drekslma jer gru pe” Fric Drekslmajer je pod se tio na to da ova fa bri ka u Zre wa ni nu po slu je od 2007. go di ne i da ka blov ske kom ple te iz vo zi iz Sr bi je kli jen ti ma kom pa ni ja ma BMW, “Audi”, “Mer ce des”, “Por {e” i dru gi ma. – Po slu je mo u 38 dr à va {i rom sve ta, u vi {e od 50 se di {ta, i za po {qa va mo vi {e od 40.000 rad ni ka – ka zao je Drekslma jer, na vo de }i da su rad na me sta u zre wa nin skim po go ni ma si gur na i da }e du go op sta ti. no va Vla da Sr bi je us pe la da za pr va tri me se ca kom plet no sta bi li zu je dr àv ne jav ne fi nan si je. Me |u tim, do dao je Din ki}, dr à vi je ja sno da to ni je do voq no.

tek on da ka da uspe mo da re {i mo naj ve }i pro blem Sr bi je a to je ne za po sle nost. Upra vo ova kve in ve sti ci je je su pra vac ko jim `e li mo da ide mo jo{ in ten zi -

i u we nim po go ni ma u Zre wa ni nu za po sle no je vi {e od 2.000 rad ni ka. U no vo o tvo re nom po go nu, u ko ji je in ve sti ra no {est mi li o na evra i u ko jem je za po sle no 806 no vih rad ni ka, pro iz vo de se ka blov ski se to vi za po tre be kom pa ni je

ZAH TEV „KLU BA 100P PLUS”

ZA [TO JE SR BI JA EVROP SKI RE KOR DER PO PO SKU PQE WI MA

Tr gov ci ra de {ta ho }e jer ne ma kon ku ren ci je

SRP SKE FI NAN SI JE

Kre di ti ra we ni je u pa du Sr bi ja je jed na od ret kih ze ma qa u re gi o nu u ko joj je to kom kri ze za be le `e no sa mo uspo ra va we, a ne i pad kre dit ne ak tiv n o s ti, sa o p { ti l a je ju ~ e Na rod na ban ka Sr bi je. U sa op {te wu je na ve de no da je sma we we fi nan sij ske iz lo `e no sti ba na ka iz Evrop ske uni je pri sut no u go to vo svim ze mqa ma re gi o na i taj pro ces ni je mo gao za o bi }i ni Sr bi ju, ali taj po stup ni pro ces ne do vo di u pi ta we sta bil nost do ma } eg fi n an s ij s kog sek t o r a. NBS je pre ci zi rao da sup si di ja ri ba na ka iz EU u~e stvu ju u ak ti vi na {eg ban kar skog sek to ra s oko 74 od sto, pod se }a ju }i na to da ban ke u stra nom vla s ni { tvu ni s u fi l i j a l e stra n ih ba n a k a ve} po s eb n a prav na li ca, ko ja za svo je oba ve ze od go va ra ju sop stve nim ka pi ta lom, {to zna ~i da ni je ni mo gu }e po vla ~e we ka pi ta la iz do ma }ih ba na ka, ka ko se to ~e sto po gre {no tu ma ~i. [ta vi {e, on je uve }an, i po sled weg da na sep tem bra iz no sio je oko 574 mi li jar de di na ra, ili pet mi li jar di evra, dok se u pe ri o- du 2008–2010. ka pi tal ba na ka kre tao u ra spo nu iz me |u 4,1 do 4,7 mi li jar de evra.

Sr bi ja je evrop ski re kor der po in fla ci ji, a na pi ta we za {to je to ta ko i ka ko ob u zda ti ce ne od go vo ra i le ko va ima mno go. Rast in fla ci je u Sr bi ji, ko ja je u ovom tre nut ku do sti gla 12,7 po sto, u 2012. mo è bi ti ob u zda na sna `nom fi skal nom re strik ci jom i sma we wem jav ne po tro {we, una pre |e wem kon ku ren ci je i oì vqa va wem pro iz vod we kroz stva ra we do da te vred no sti, tvr de stru~ wa ci. Eko no mi sta i uni ver zi tet ski pro fe sor Qubomir Maxar re kao je da na rast in fla ci je u Sr bi ji naj ve }i uti caj ima ju ja ka fi skal na eks pan zi ja, ne po voq na po qo pri ved na go di na i rast ce na hra ne zbog su {e, kao i po sku pqe we uvo znih pro iz vo da. – Ima mo ve o ma eks pan ziv nu fi skal nu po li ti ku, a re strik tiv nu mo ne tar nu po li ti ku. Ta fi skal na eks pan zi ja sna `no po ti sku je ce ne na vi {e, a mo ne tar na po li ti ka to ogra ni ~a va i su zbi ja ko li ko mo è, ali su we ne mo }i ogra ni ~e ne – ob ja snio je Ma xar. Po we mu, ni je iz ne na |e we {to u ze mqi gde jav na po tro {wa pred sta vqa go to vo po lo vi nu bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP), ce ne stal no ra stu. Ma xar je na gla sio da je za ob u zda va we in fla ci je neo p hod na „sna `na fi skal na re strik ci ja, {to pred la è Fi skal ni sa vet, a {to }e si gur no tra ì ti i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond, da ob u zda -

Mo no po li i osta li Goran Kova~evi} iz Uni je po slo da va ca Sr bi je je ka zao da ce ne u Sr bi ji ra stu zbog pre ko mer ne jav ne po tro {we i mo no pol skog po lo à ja od re |e nih pri vat nih i jav nih pred u ze }a. – Je di no si dro ko je dr ì ce ne je ste ku pov na mo} sta nov ni {tva, a to je naj jad ni ji na ~in odr à va wa ce na – re kao je Ko va ~e vi} na sed ni ci Udru è wa PKS-a za tr go vi nu. Po tro {a~ ke ce ne pro iz vo da i uslu ga u ok to bru su u pro se ku po ve }a ne 2,8 po sto u od no su na sep tem bar, dok su u od no su na de cem bar 2011. po ra sle 12,7 po sto, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. – To ne zna ~i da je ona ove go di ne spe ka ta ku lar no vi {a od pret hod nih go di na ne go je sa mo po {te ni je ob ra ~u na ta – ka zao je Sa vi}. Po Sa vi }u, u na red nom pe ri o du tre ba stvo ri ti uslo ve za do la zak u Sr bi ju ve li kih tr go vin skih la na -

mo jav nu po tro {wu, po seb no pla te u jav nom sek to ru”. Pro fe sor na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Qubodrag Savi} re kao je Ta nju gu da je ove go di ne Sta ti sti~ ki za vod po sle du `e vre me na pr vi put re al no pri ka zao sto pu in fla ci je.

“Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” iz Kra gu jev ca. Kroz Pro gram za pod sti caj di rekt nim in ve sti ci ja ma ko jim ad mi ni stri ra SI E PA, in ve sti ci ja je po dr `a na s 5.000 evra po sva kom no vo o tvo re nom rad nom me stu. @. Ba la ban

ca jer je tre nut no kon ku ren ci ja ve o ma sla ba. – To je kqu~ ni raz log zbog ~e ga do la zi do si tu a ci je da tr gov ci for mi ra ju ce ne ka ko ho }e. Dru ga lo {a okol nost je {to su ne ki od tr go va ca isto vre me no i pro iz vo |a ~i i kon tro li {u prak ti~ no ce lo ku pan pro ces i pro zi vod we i tr go vi ne pa mo gu ne sme ta no da di ù ce ne do ni voa ko ji im od go va ra – mi {qe wa je Sa vi}. Po we mu, Vla da Sr bi je mo ra, po sred stvom Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je, da u~i ni vi {e ne go do sa da i ozbiq ni je se bo ri pro tiv onih ko ji prak ti~ no for mi ra ju ce ne ka ko im od go va ra. Po sma tra no po glav nim gru pa ma pro iz vo da, u ok to bru je naj ve }i rast ce na u od no su na pret hod ni me sec za be le èn u gru pi al ko hol na pi }a i du van – 11,1 po sto, sle de re kre a ci ja i kul tu ra s ra stom od 4,3 po sto, hra na i bez al ko hol na pi }a s 3,1 po sto. Tro {ko vi za stan, vo du, elek tri~ nu ener gi ju, gas i dru ga go ri va po ve }a ni su 2,2 po sto, a za na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr à va we sta na 1,9. Ko mu ni ka ci je i ode }a i obu }a po sku pe li su po 1,5 po sto, re sto ra ni i ho te li 1,1. Ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su se bit ni je me wa le. In dek si po tro {a~ kih ce na se de fi ni {u kao me ra pro se~ ne pro me ne ma lo pro daj nih ce na ro be i uslu ga ko je se ko ri ste za li~ nu po tro {wu.

Pa o ri tra è po vla ~e we za ko na Jav na ras pra va o na cr tu za ko na o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di i ru ral nom raz vo ju da nas bi tre ba lo da bu de za vr {e na, a po oce ni voj vo |an skih po qo pr vred ni ka, vo |e na je br zo ple to, ne mu {to, bez uva à va wa mi {qe wa ov da {wih pa o ra. Udru è we po qo pri vred ni ka Klub 100 P plus ape lo va lo je na to da se ovaj za kon po vu ~e iz jav ne ras pra ve „jer je ne do re ~en, ne pre ci zan, ne do sle dan i slo bod no tu ma ~e }i”. Kao osnov ni raz log za ta kvo tu ma ~e we

za ko na to udru `e we je u sa op {te wu za jav nost na ve lo da bi za obez be |e we pred vi dqi vo sti i iz ve sno sti agrar ni bu xet mo rao iz no si ti naj ma we pet od sto na ci o nal nog bu xe ta, bez u~e {}a sop stve nih pri ho da. „Za kon ve o ma de taq no re gu li {e pod sti ca je za sto ~ar stvo, a mi ni stru pre pu {ta od lu ke o pod sti ca ji ma za biq nu pro iz vod wu. Pla }a wa po je di ni ci po vr {i ne mo ra ju bi ti odvo je na od pro iz vod we, a mi ni star ne bi tre ba lo da od lu ~u je ume sto no si o ca ga zdin stva o vr sti pro iz vod we”, na vo di se u sa op {te wu. Pre ci zi ra se da mi ni star ne bi smeo da do dat no pro pi su je pra vil ni kom uslo ve ko ri {}e wa pod sti ca ja jer se do sa da agrar na po li ti ka de fi ni sa la ured ba ma, ko je je do no si la Vla da Sr bi je na pred log Mi ni star stva po qo pri vre de. S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za za za Va`i za za devize devize efektivu efektivu 1

110,4196

112,6731

115,2646

110,0816

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (453,44 -1,43)

PZP Po`arevac, Po`arevac

40,00

700

140.000

Zvezda - Helios, G. Milanovac

30,00

3.900

175.500

AIK banka, Ni{

-3,35

1.498

196.190

BIP u restrukturirawu, Beograd

20,00

NIS, Novi Sad

-1,75

673

9.394.155

Komercijalna banka PB, Beograd

20,00

840

4.200

Imlek, Beograd

-0,61

3.100

3.720.000

19,64 Promena

670 Cena

670.000 Promet

Komercijalna banka, Beograd

-4,00

960

4.661.170

Energoprojekt holding, Beograd

0,38

533

5.182.570

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

422

581.248

Soja protein, Be~ej

0,00

452

801.970

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.648

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,13

1.602

48.060

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.080

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.393

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,06

5.303

1.628.075

885.000

Veterinarski zavod, Subotica

-0,49

409

213.907

Tigar, Pirot

-1,04

190

94.930

Australija

dolar

89,6919

91,5223

93,6273

89,4173

Za{tita na radu i z.`.s., Beograd Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

86,3531

88,1154

90,1421

86,0887

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-13,51

685

964.458

Danska

kruna

14,7992

15,1012

15,4485

14,7539

Ra{ka konfekcija, N. Pazar

-12,50

8.960

Putevi, U`ice

-10,11

400

29.200

Norve{ka

kruna

15,0464

15,3535

15,7066

15,0004

[vedska

kruna

12,7521

13,0123

13,3116

12,7130

[vajcarska

franak

91,7335

93,6056

95,7585

91,4527

Komercijalna banka, Beograd AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

137,2866 86,6444

140,0884 88,4127

143,3104 90,4462

136,8664 86,3792

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 11. 2012. godine

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

-4,00

960

4.661.170

-3,35 Promena

1.498 Cena

196.190 Promet

-1,75

673

9.394.155

-13,51

685

964.458

0,00

15.000

Soja protein, Be~ej

0,00

452

801.970

Veterinarski zavod, Subotica

-0,49

409

213.907

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak16.novembar2012.

DU [AN BA JA TO VI] NA JA VQU JE PRO ME NE U PO SLO VA WU DO MA ]E GA SNE KOM PA NI JE

VOJ VO DI NA DRE [I KE SU ZA BOR BU S VO DA MA

U odvodwavawe uliveno 930 miliona dinara Potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za poqoprivredu Go ran Je {i} i direktor JVP „Vode Vojvodine” prof. dr Ati la Sal vai potpisali su ju~e s predsednicima vojvo|anskih op{tina 183 ugovora, ukupne vrednosti 930 miliona dinara, koliko je obezbe|eno za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta. Gotovo svih 45 op{tina je u~estvovalo na konkursu za odvodwavawe koji su otvorili resorni sekretarijat i „Vode Vojvodine„, kao nosilac kompletne tehni~ke obrade tog projekta. To je prvi put u Vojvodini da u zajedni~kom velikom projektu odvodwavawa sve strane, odnosno Pokrajina, „Vode Vojvodine” i lokalne samouprave u~estvuju s po 33 odsto novca. Re~ je o projektu gde su lokalne samouprave identifikovale probleme s odvodwavawem na svom podru~ju i udru`ile novac dobijen od zakupa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta sa Sekretarijatom i „Vodama Vojvodine“. Na konkurs je stiglo 279 prijava od ukupno 1,5 milijardu dinara. Ve} u prvom kvatalu slede}e godine u Pokrajinskom sekreta-

rijatu o~ekuju potpisivawe drugog kruga ugovora po tom konkursu. Goran Je{i} je kazao da bi finansijski rezultati trebalo da budu vidqivi ve} za godinu dana. Kako je ocenio, rezultati ju~era{weg potpisivawa onoga {to }e se uraditi tokom slede}e godine meri}e se u stotinama miliona evra efekta ve}eg prinosa, pre svega kukuruza i ostalih poqoprivrednih kultura koje se gaje u na{oj pokrajini. – Na{a ideja je da zajedno s JVP „Vode Vojvodine“ i vojvo|anskim op{tinama o~istimo kompletnu unutra{wu kanalsku mre`u dugu 22.100 kilometara. Naporno smo radili, a pogotovo JVP „Vode Vojvodine“ u okviru prvog zadatka koji su imali, a to je pre svega da odbrane Vojvodinu od visokih voda, spoqnih voda i, kako je konstatovano na sastanku Pokrajinskog {taba za vanredne situacije pro{le nedeqe, Vojvodina je kona~no spremna da se brani od tih voda – naglasio je Je{i}, ukazuju}i na to da je ovo prvi veliki posao za odbranu od unutra{wih voda koji ima ogroman finansijski efekat. S. G.

„Srbijagas” na{ao kupce za „Agroìv”, Azotaru...? Ministarka energetike Srbije Zo ra na Mi haj lo vi} nedavno je izjavila da se priprema restrukturirawe JP „Srbijagas” te da firme, koje su sada u okviru tog preduze}a, to vi{e ne}e biti. Ona je istakla da za JP „Srbijagas” nije dobro da firme koje se ne bave osnovnom delatno{}u – proizvodwom i distribucijom gasa – optere}uju poslovawe tog preduze}a, koje delom ima gubitke i zbog tih }erki-firmi preuzetih zbog neizmirenih dugovawa za gas. Gotovo istovremeno, ministar finanisija Mla |an Din ki} ukazao je na to da nema nameru da u buxet za narednu godinu stavqa garancije za uzimawe novih kredita za odràvawe likvidnosti JP „Srbijagas”. S druge strane, generalni direktor JP „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi} kaè da je kompaniji neophodno finansijsko restrukturirawe, a da gubici s kojima se preduze}e suo~ava nisu posledica lo{eg upravqawa nego drugih razloga, pre svega nerealne cena gasa. Tako|e, on isti~e da prilikom preuzimawa dvadesetak preduze}a, }erkifirmi, nijednog trenutka nije bilo namere da se ona zadrè u vlasni{tvu JP „Srbijagas” ve} da se oporave i svoje proizvode plasiraju na trì{te. Govore}i o }erkama-firmama, Bajtovi} je ukazao na to da su one preuzete na osnovu wihovog dugovawa JP „Srbijagas„, osim „Agroìva”, te da JP „Srbijagas” nije imao nikakve veze s lo{im privatizacijama koje su pro{le te firme. – Ciq nije da „Srbijagas” bude trajni vlasnik tih firmi ve} da se

Gu bi tak na sup stan ci – JP „Srbijagas” gubi na supstanci po dva osnova – zbog nerealne cene gasa, koja je oko 20 odsto nià od ekonomske, i zbog neblagovremenog pla}awa ra~una za isporu~eni gas – kaè Bajatovi}. – Tako je, recimo, pro{logodi{wi dug toplana oko 150 miliona evra i malo je verovatno da }e biti smawen jer je po~ela nova grejna sezona. Istovremeno, JP „Srbijagas” nije du`no „Gaspromu” za isporu~eni gas, ve} su podizani krediti da bi se obaveze pla}ale na vreme, te iako stawe nije sjajno, su{tinski, dugovi na{em preduze}u ve}i su od na{ih gubitaka – kaè Du{an Bajatovi}. Po wegovim re~ima, zbog nerealne cene gasa, u posledwem kvartalu o~ekuje se kwièwe gubitka od 70 miliona evra, odnosno ovogodi{wi o~ekivani gubitak, iz istih razloga, bi}e oko 200 miliona evra. – To }e, naravno, morati da se plati i najverovatnije da }e deo duga morati da bude javni dug, dok }e se deo obezbediti iz poslovawa kompanije. Sada je odobrena garancija Vlade Srbije za pro{lu godinu od 190 miliona evra, a do kraja godine bi morala da bude odobrena i garancija za novih 170 miliona evra – kaè Bajatovi}. one restrukturiraju, a potom privatizuju, odnosno da se prona|u

starte{ki partneri, koji }e nastaviti ulagawa i proizvodwu. Preu-

zimawem tih preduze}a, sa~uvana su radna mesta, radnici su imali redovna primawa, sve da`bine dràvi redovno se izmiruju i sa~uvano je trì{te. Za najzna~ajnije }erkefirme, „Agroìv„, „Azotaru„ u Pan~evu i MSK, ve} su obezbe|eni starte{ki partneri spremni da ulaù. To je ve} ura|eno u slu~aju Para}inske fabrike stakla, gde je JP „Srbijagas” zaradio oko dva miliona evra, a pla}en je i dug „Elektroprivredi Srbije„ od pet miliona evra – kaè Bajatovi}. Po wegovim re~ima, „Azotara” je sada preduze}e koje godi{we isporu~i trì{tu oko 550.000 tona |ubriva po berzanskim cenama, i prakti~no bi sve koli~ine mogle i}i u izvoz. [to se ti~e „Agroìva”, koji je kupqen za oko 11 miliona evra, ukazuje Bajatovi}, procewena vrednost brenda je oko 25 miliona evra, a zahvaquju}i ulagawu u to preduze}e, „Agroìv„ bi mogao tri puta pove}ati proizvodwu. – Kod svih preuzetih firmi ciq je isti – preduzimawe koraka koji dovode do oporavka, nastavka proizvodwe i pronalaèwa strate{kog partnera, a slede odluke o na~inu privatizacije, naravno, kroz dogovor sa sindikatima da bi radnici bili potpuno za{ti}eni. Time se obezbe|uje izlazak na trì{te i mogu}nost da JP „Srbijagas„ naplati svoja potraìvawa. Zanimqivo je da mnogi zainteresovani strate{ki partneri insistiraju na tome da deo vlasni{tva u firmama u koje bi investirali ostane u rukama dràve, kao garancija da }e se planirano i ostvariti. D. Mla |e no vi}

petak16.novembar2012.

KA DA DAN PO STA NE MRA ^AN I TE @AK

@rtva je uvek sama Auto bus ko ji je iz pre sto ni ce kre nuo pre ma pro vi ni ci ji za u sta vqa se na sta ni ci u gra du – cen tru okru ga. Dan je tmu ran, ali bez ki {e. Za mo ren vo `wom, put nik gle da kroz pro zor. Pe ron je pun sred wo {ko la ca ko ji se vra }a ju ku }i, u obli `wa se la. Bu bu qi ~a vi mom ci, gla sni, nad me ni, u tre ner ka ma, s ran ~e vi ma na le |i ma, {e pu re se pred de voj ~i ca ma skoc ka nim kao da iz la ze u ka fi} ili na `ur ku. Slu {a li ce vi se iz u{nih {koq ki, se va ju mo bil ni te le fo ni. Ba{ is pred auto bu sa, oko klu pe, sku pi la se po ve }a gru pa de ~a ka. Je dan od wih `u stro ma {e ru ka ma. We go va vi ka ~u je se na da le ko, ula zi kroz otvo re na vra ta auto bu sa ko ji ~e ka put ni ke. Mom ~i} go ro pad no {e ta uoko lo, ma {e, sme je se, pa sta ne is pred klu pe i ur la: „Pa, je l’ je si ili ni si?“

te lom `r tvu ko ja je sa mo po gnu la gla vu. Uda ra je pe sni com u gla vu, a ko le nom u gru di. Iì vqa va we tra je de se tak se kun di. On da pol tro ni-pre da tor ~i }i mi lo srd no odva ja ju svog vo |u od `r tve. Gu ra ju ga da qe od klu pe. On, kao, na sr }e na wi ho ve ru ke, ho }e da se vra ti i na sta vi. Na rav no, pred sta va je od i gra na, po tvr |e no je ko je vo |a ~o po ra, ko li ko je spo so ban da na pa da bes po mo} ne `r tva. Sa da se {e pu ri, tra ì ci ga re tu. Pol tro ni je do da ju, kre {u upa qa ~e. @r tva se di po gnu te gla ve. Ne ma kr vi na cr ve nom li cu. Gle da u as falt svo je sra mo te. Kraj we ga, oni ko ji s wim se de u is toj u~i o ni ci, ili su mu, kao i pre da tor ski ~o por, kom {i je u uli ci, }u te. Je dan od sit ni jih ~la no va ban de pri la zi po ni è nom i na do bud no go vo ri: „Tre ba da mi za hva li{

dRU[TvO

dnevnik

@E NE SVE ^E []I BO LE SNI CI OD KAR CI NO MA BRON HA

I samopo{tovawe kao lek – Po sled wih go di na pri me ti li smo blag po rast bro ja no vo ot kri ve nih bo le sni ka od kar ci no ma bron ha od oko pet po sto go di {we, {to je za bri wa va ju }a ~i we ni ca, a jo{ vi {e bri ne to {to je me |u obo le li ma sve ve }i broj è na – ka è po mo} nik di rek to ra za zdrav stve nu de lat nost i uprav nik Kli ni ke za pul mo lo {ku on ko lo gi ju In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Bra ni slav Pe rin. – Pri me ti li smo ta ko |e da je po ve }an broj è na obo le lih od kar ci no ma bron ha i me |u ne pu {a ~i ma, {to go vo ri o tme da se kao fak to ri ri zi ka sve vi {e po ja vqu ju i ne ki dru gi od o~e ki va nih. Na i me, ima mo sve vi {e ade no kar ci no ma ko ji je do mi nan tan kod è na, a ko ji se ne po ve zu je to li ko za pu {e we du va na. Ka da se go vo ri o obo qe va wu, ne ka da je od nos iz me |u mu {kog i èn skog po la bio pet, pa i {est pre ma je dan, a sa da je dva pre ma je dan, {to go vo ri da se broj mu {ka ra ca i è na obo le lih od kar ci no ma bron ha po la ko iz jed na ~a va. Po sled wu go di nu po ~eo je da se pri me wu je naj no vi ji vid te ra pi je, tzv. ci qa na te ra pi ja, za ko ju je po treb no pre hod no usta no vi ti da li ti le ko vi de lu ju na od re |e ni tip kar ci no ma. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, to je vid per so -

na li zo va ne te ra pi je jer se sma tra da vi {e ni je do voq no svim pa ci jen ti ma da ti isti pro to kol le ko va. – Na {i re zul ta ti go vo re da ta te ra pi ja da je bo qe re zul ta te le ~e wa: bo le sni ci ima ju bo qe pre ì vqa va we i du ì je pe riod do po ja ve no vih simp to ma bo le sti. Na à lost,

Na o ru à ne le po tom Po vo dom ukqu ~e wa u aso ci ja ci ju „@e ne pro tiv kar ci no ma bron ha” go {}a iz Ita li je prof. dr Sil vi ja No ve lo po klo ni la je è na ma obo le lim od tog kar ci no ma ko je se le ~e na In sti tu tu za plu} ne bo le sti Voj vo di ne tor bi cu s de ko ra tiv nom {min kom, a pro fe si o nal na {min ker ka Qi qa na Ve li mi ro vi} po ka za la im je ka ko da se {min ka ju, ulep {a ju i ti me da ju jo{ je dan do pri nos svo joj li~ noj bor bi s te {kom bo le {}u. i da qe je pro blem {to do bi ja mo bo le sni ke kod ko jih je bo lest dijg no sti ko va na u uz na pre do va loj fa zi. Vi {e od 60 od sto bo le sni ka do bi ja mo u po od ma kloj fa zi bo le sti ka da su te ra pij ske mo gu} no sti ogra ni ~e ne – ka è dr Pe rin.

Kar ci nom bron ha je tu mor s vi so ko ma lig nim po ten ci ja lom. Me |u tim, za hva qu ju }i sa vre me noj te ra pi ji, po sti è se da pe riod pre ì vqa va wa bu de du ì. – Pri bli à va mo se ono me {to je i ciq: da ma lig na bo lest bu de tre ti ra na kao hro ni~ na bo lest –

ka è po mo} ni ca di rek to ra za obra zov nu i na u~ no i stra ì va~ ku de lat nost In sti tu ta za plu} ne bo le sti Voj vo di ne i na ~el ni ca Ode qe wa za he mi o te ra pi ju prof. dr Ne ve na Se ~en. – Po {to je u Evro pi po ve }an pro ce nat è na obo le lih od kar ci no ma bron ha kod nas je to 25 od sto od svih re gi stro va nih bo le sni ka s kr ci no mom bron ha – u Ita li ji je or ga ni zo va na Evrop ska aso ci ja ci ja „@e ne pro tiv kar ci no ma bron ha” sa se di {tem u To ri nu. Aso ci ja ci ja se pro {i ri la i na osta le ze mqe EU. Po zva li su nas da bu de mo pr va ze mqa van EU u ko joj }e se ta ak ci ja spro ve sti, {to smo sa za do voq stvom pri hva ti li. @e ne obo le le od kar ci no ma bron ha sva ka ko ima ju naj ve }i be ne fit od ra znih te ra pij skih ob li ka, ali wi ma je po treb na i dru ga po dr {ka. Kqu~ nu ulo gu u to me ima ju po ro di ca i naj bli ì pri ja te qi, ali i sa mo ras po lo è we i op ti mi zam bo le sni ce. Kad vi di mo da na pre gled ili te ra pi ju do |e do te ra na è na, to nam je znak da se ona bo ri sa svim ne da }a ma bo le sti i le ~e wa. Za le ka re je to jo{ je dan do dat ni plus le ~e wu, ko ji mo è po mo }i isto kao i ne ko li ko an ti de pre siv nih i dru gih pi lu la za po di za we mo ra la obo le lih. J. Bar bu zan

USTAV NI SUD SR BI JE UKI NUO I RO DI TEQ SKI DO DA TAK U VOJ VO DI NI

Kroz pro cep u go mi li put nik vi di {to sam te spa sao“. Sme je se ba ha ne ko li ko de ~a ka ko ji se de na klu to pa vra }a svo joj ru qi. Ta mo de pi. Svi gle da ju u svo je no ge osim ùr na lu da ban de ka ri ki ra ka ko jed nog ko ji, o~i to pro zvan, po sma je we gov vo qe ni vo |a uda rao ru ka tra to ga {to vi ~e na we ga. Mu ca ma i no ga ma. Svi se or no kli be re ne {to kao: „Ni sam, ko ti je re i uì va ju. Vo |a po vla ~i di mo ve kao?“ pu nim plu }i ma. On da kre ne pre ma Si tu a ci ja je u tre nu ja sna. U je klu pi, pro |e po red we, za sta ne, ku je pred sta va pre da to ra i `r tve. po ni è ni se ne po me ra, pa na sta Gru pu {ko la ra ca ko ji sto je i tra vqa do dru ge gru pe {ko la ra ca. On è kav gu pred vo di ko ~o per ni je naj va `ni ji ~o vek na sve tu, u sve mom ~i}. @r tva je sa ma iako kraj mi ru a i {i re. Jed na de voj ~i ca mu we se de dru ga ri. Je dan iz pre da pri la zi i qu bi ga. On da se vra }a tor skog ta bo ra, sme ju }i se, kli ma istim pu tem. Raz mak nuo je ru ke gla vom svom vo |i. kao da su le |a pre Ovaj se, kao, i{ pu na mi {i }a. Tek Uda rac pe sni com ~u |a va pa opet ur ovla{ po gle da u gla vu, a ko le nom la: „Eto vi di{! pred met svo je po u gru di. Iì vqa va we be de. Za wim tr~ Je si. Re kao si da ’o}e{ da se bi je{ tra je de se tak se kun di. ka ra ju i cup ka ju sa mnom. Ka ì“. ~la no vi ~o po ra. On da pol tro ni @r tva se ne po me Gla sno se sme ju. pre da tor ~i }i ra, gle da svo je mu Vo |a sta ne de se mi lo srd no odva ja ju ~i te qe, mu ca: tak ko ra ka od svog svog vo |u od `r tve „Ni sam“. Vo |a tro fe ja i ma {e. {i ri ru ke, ~u di Ne è li da bi lo se, gle da va `no oko se be, uda qi se, ko za bo ra vi we gov pod vig. I sam sme je, uì va u se bi i pa `wi ko ja è li da se pod se ti i uve ri u svoj mu je po klo we na, vra }a se do `r tri jumf. @r tva je sa ma... Auto bus kre }e uz {kri pu gu ma tve i vi ~e: „Pa ka ì. Ka ì“. i odva ja put ni ka od mu~ nog pri Na rav no, ni ka kav od go vor ga ne zo ra. Pi ta wa se ro je. Za {to de in te re su je. @r tva }u ti i mir no ~a ku ni ko ni je po mo gao, ni we go se di. Li ce joj je de ti we, o~i ve li vi dru go vi ni sta ri ji ko jih je bi ke. Pre da to ro va ban da gla sno do lo na pe ro nu? Gde je po li ci ja? ba cu je. Vo |a za di è ru ka ve tre Gde su ne sta li le po vas pi ta we, ner ke, sme je se, uda qu je se od gru skrom nost, dru gar ska so li dar pe. Iz ner vi ran je, be san, ali, kao, nost? Ka ko }e de ~ak pre ì ve ti ja sno mu je da `r tva ni je pri ~a la po ni è we ko je }e se ne mi nov no to {to je on ~uo. î ni se da ga sve pro du ì ti i sle de }ih da na, ne de to vi {e ne in te re su je. Sto ji na qa, me se ci? Ne ka da je ta kve sce ivi ci pe ro na. Ali, ono {to sle di ne gle dao sa mo u ame ri~ kim gang ne mi nov no je po {to je zver shva ster skim fil mo vi ma i mi slio da ti la da je we na `r tva bes po mo} na. se to ov de ni ka da ne }e de si ti Pre da tor ~i }i se gu ra ju, na pad ali, eto... U tre nu put ni ku po sta no sme ju. @r tva je sa ma. je ja sno da, u stva ri, u ne mo }i svo On da se vo |a vra }a u ì ù de joj, ne bi è leo da zna od go vo re {a va wa. We go va gru pa, ko ja je na te di le me. Zbog to ga mu dan spre ~a va la `r tvu da even tu al no po sta je mra~ ni ji i te ì. po beg ne, raz mi ~e se, kao za ve sa na Ili ja Ba ki} bi ni. Vo |a se za le }e. Pre kri va

Me|unarodni dan tolerancije U Sr bi ji }e da nas bi ti obe le èn 16. no vem bar, Me |u na rod ni dan to le ran ci je, a tim po vo dom po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} je upo zo ri la da je ne to le ran ci ja jo{ po pri li~ no ra {i re na. Ona ka è da go di nu i po da na kon ti nu i ra nog ra da or ga na na ~i jem je ~e lu po ka zu je da se ne mo è mo ba{ po hva li ti ti me da smo pre vi {e to le rant ni. - Slu ~a je vi ras pro stra we ne dis kri mi na ci je nad po je di nim

mar gi na li zo va nim, ra wi vim dru {tve nim gru pa ma po ku zu ju da je jo{ uvek ne to le ran ci ja po pri li~ no ra {i re na - re kla je Pe tru {i} i do da la da pre sve ga mi sli na sek su al ne ma wi ne i Ro me. Ona je is ta kla da mo ra jo{ mno go da se ra di ako è li mo dru {tvo istin ske rav no prav no sti: - Od ra sle, a po seb no mla de i de cu mo ra mo da na u ~i mo ka ko je la ko bi ti to le ran tan i ì ve ti za jed no ako se uva à va ju raz li ~i to sti.

Ni{ta od pomo}i za blizance, trojke i ~etvorke Od lu ka Ustav nog su da Sr bi je o ne u stav no sti po je di nih ~la no va Za ko na o nad le `no sti Voj vo di ne di rekt no je uti ca la na uki da we ro di teq skog do dat ka, ko ji je Vla da Voj vo di ne pro te klih go di na do de qi va la na ime jed no krat ne po mo }i za bli zan ce, troj ke i ~e tvor ke ro |e ne u Voj vo di ni. Na i me, Vla da Voj vo di ne je, na kon od lu ke Ustav nog su da o ne u stav no sti po je di nih ~la no va, me |u ko ji ma i tog da do de qu je po se ban sti mu lans oni ma ko ji ima ju vi {e de ce, bi la pri nu |e na na to da od ju la ove go di ne ob u sta vi is pla tu jed no krat ne po mo }i ro di te qi ma. To zna ~i da ro di te qi bli za na ca, troj ki ili ~e tvor ki vi {e ne mo gu

do bi ti do da tak od po 400.000 i 600.000 di na ra. Ka ko je bu xe tom Voj vo di ne taj no vac bio pla ni ran, on }e na kon ta kve od lu ke bi ti pre u sme ren na po boq {a we uslo va u Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo u No vom Sa du. U re sor nom se kre ta ri ja tu za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju ipak ne od u sta ju od po mo }i ro di te qi ma ko ji ima ju vi {e de ce ve} na ja vqu ju no vi fi nan sij ski set me ra za wih ko ji se vi {e ne }e zva ti jed no krat na po mo} za bli zan ce, troj ke i ~e tvor ke, ali ho }e na pra vi na ~in po mo }i i ro di te qi ma i de ci. Ono {to je sa da iz ve sno je ste da svi bli zan ci, troj ke ili ~e -

tvor ke ro |e ne u Voj vo di ni na kon ju la ove go di ne ne }e do bi ti ro di teq ski do da tak, bez ob zi ra na to {to su to do bi li ro di te qi ~i ja su se de ca ro di la pre od lu ke Ustav nog su da Sr bi je. Vla da Voj vo di ne }e ro di te qi ma s vi {e de ce no vim me ra ma po mo }i u 2013. go di ni, a ka kve }e one bi ti i u ko jem iz no su jo{ uvek se ne zna. Va `no je da se od ide je ko ja je pret hod nih go di na ima la do bre efek te i ko jom su ro di te qi bi li ve o ma za do voq ni, ne od u sta je, a ka ko }e se ona spro vo di ti za one ko ji je od Vla de Voj vo di ne i da qe o~e ku ju, to ni je bit no. Q. Ma le {e vi}

U^E NI CI ZRE WA NIN SKE MU ZI^ KE [KO LE BO RA VI LI U NE MA^ KOJ

Muzikom protiv zla U~e ni ci Sred we mu zi~ ke {ko le “Jo sif Ma rin ko vi}” iz Zre wa ni na, vi o li ni sti ko ji po ha |a ju tre }i raz red – Ani ta Pe trak, Alek san dra Sta ji} i Ni ko la Pe tro vi} Va si qe vi}, bo ra vi li su de vet da na u No je mark tu, u Ne ma~ koj, gde se oku pio me |u na rod ni omla din ski or ke star. Po vod za tu ve} tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju pod na zi vom “Kon cert na ci ja za mir” je ste obe le `a va we stra ti {ta u Dru gom svet skom ra tu, od no sno lo go ra u No je mark tu u ko jem je

pri nud no ra di lo i stra da lo mno go qu di, pa ~ak i `e na i de ce. – Do ma }i ni, s idej nim tvor cem pro jek ta Ar nol dom Gra fom na ~e lu, sva ke dru ge go di ne ugo ste mla de mu zi ~a re iz 11 dr `a va Is to~ ne Evro pe, iz ko jih po ti ~u stra da li u lo go ru u No je mark tu – ob ja {wa va pro fe sor ka u zre wa nin skoj Mu zi~ koj {ko li Zo ri ca Ko zlo va~ ki. Pr vi rad ni dan za po ~eo je sve ~a nim pri je mom u~e sni ka ko ji je pri re dio ta mo {wi gra do na ~el -

nik, a skup u Grad skoj ku }i bio je pri li ka i da se mla di mu zi ~a ri pred sta ve i me |u sob no upo zna ju. Or ke star je ve `bao se dam da na pod di ri gent skom pa li com hr vat skog di ri gen ta To mi sla va Fa ci ni ja, da bi kru na do ga |a ja bio sve ~a ni kon cert u “Raj {ta del” kon cert noj dvo ra ni. – U okvi ru pro jek ta odr `a na je i ko me mo ra ci ja `r ta va ma lo go ra, ko joj je, iz me |u osta lih zva ni~ ni ka, pri su stvo vao i ge ne ral ni kon zul Sr bi je u Ne ma~ koj, ko -

ji se za hva lio na {im |a ci ma na u~e {}u. Do ma }i ni su, ta ko |e, or ga ni zo va li i iz le te u Nir nberg i Re gen zburg, a dru `e we je uve ~e bi lo or ga ni zo va no u omla din skom klu bu G-6, gde su u~e sni ci na stu pa li u okvi ru slo bod nih for mi i xem se {na. Bi lo je to ve li ko i ko ri sno is ku stvo za u~e ni ke, ko ji su se vra ti li pu ni uti sa ka i do dat no mo ti vi sa ni za u~e {}e u sle de }im pro jek ti ma – oce wu je Zo ri ca Ko zlo va~ ki. @. B.

SRPSKA MEDIJSKA SCENA Kontrolisani haos Pred sed nik Ne za vi snog udru è wa no vi na ra Sr bi je Vu ka {in Ob ra do vi} oce wu je da je srp ska me dij ska sce na kon tro li sa ni ha os, na po mi wu }i da se stva ra ju eko nom ski sla bi me di ji, ko ji se za tim la ko kon tro li {u. – Ni je pi ta we da li taj ku ni mo gu ima ti me di je, ve} za {to je to sve ne tran spa rent no. Cen tral ni pro blem je to {to je dr à va kqu~ ni igra~ – re kao je Ob ra do vi} u emi si ji „Ho }u da znam” na B-92. Ob ra do vi} i no vi nar Sla vi {a Le ki} sa gla sni su da ne bi bio pro blem da Mi ro slav Mi {ko vi} ima vla sni~ ki udeo u „Pre su„, ni da Mi ro slav Bo gi }e vi} bu de vla snik “Po li ti ke” ako bi to bi lo pot pu no tran spa rent no i ako po sto ji ja sno za kon sko ure |e we i igra we po pra vi li ma. – Bo gi }e vi} ku pi “Po li ti ku” pa se po me di ji ma gu ra pri ~a da je spas da se dr à va vra ti u te no vi ne, a po en ta je u to me da dr à va ne mo è bi ti u me di ji ma – re kao je Ob ra do vi}. On je oce nio da su me di ji eko nom ski one mo }a li, no vi na ri ra de za bed ne pla te i ta ko se stva ra mo gu} nost za la ko kon tro li sa we: – To je ste ha os, ali kon tro li sa ni ha os, jer dr à va i dve-tri dr àv ne ili pa ra dr àv ne agen ci je, vo de ce lu pri ~u – sma tra on.

„Press” prestaje da izlazi Dnev ne no vi ne “Press” pre sta ju da iz la ze u {tam pa nom iz da wu, sa op {tio je me nax ment pred u ze }a „Press publishing group„, na vo de }i kao raz log za taj po tez te {ku fi nan sij sku si tu a ci ju ko ja u ovom tre nut ku ne do zvo qa va da qe po slo va we. Re dak ci ja na sta vqa da ra di elek tron sko iz da we „Pressa„, na vo di se u sa op {te wu pred u ze }a.

Epidemija zamrzavawa ~lanstva u Asocijaciji medija Uprav ni od bor „Color Press Groupa„ do neo je od lu ku o za mr za va wu ~lan stva u Aso ci ja ci ji me di ja. ^lan stvo se za mr za va na rok od dva me se ca, do is te ka ~la na ri ne za 2012. go di nu – na kon ~e ga }e Uprav ni od bor CPG-a do ne ti od lu ku o da qem ~lan stvu ili po vla ~e wu iz te me dij ske or ga ni za ci je. „Color Press Group„ kao naj ve }i iz da va~ ma ga zi na na Bal ka nu sa 77 {tam pa nih iz da wa, de vet in ter net-por ta la i kom pa ni ja ma u svih {est dr `a va re gi o na, ove go -

di ne sla vi 20 go di na po sto ja wa i jed na je od ret kih iz da va~ kih ku }a u Sr bi ji ko je is pu wa va ju sva ~e ti ri pred u slo va tran spa rent nog po slo va wa: 1. tran spa rent nost vla sni {tva; 2. tran spa rent nost ti ra à kroz „ABC odit„; 3. tran spa rent nost iz vo ra fi nan si ra wa i 4. re dov no pla }a we svih po re za, do pri no sa i pla ta za po sle ni ma. Zbog sve ga to ga, „Color Press Group„ ni na ko ji na ~in ne è li da u~e stvu je u su ko bi ma i ob ra ~u ni ma ko ji ne de qa ma po tre sa ju me dij sku sce nu Sr bi je a u ko je je uvu ~e na i Aso ci ja ci ja me di ja ~i ji je CPG je dan od osni va ~a, ka è se u sa op {te wu ko je je pot pi sao Ro bert ô ban. I no vin ska agen ci ja Ta njug za mr zla je ~lan stvo u Aso ci ja ci ji me di ja, na vo di se u sa op {te wu di rek tor ke Bran ke \u ki}. Ona uka zu je na to da Ta njug ni je na i la zio na raz u me va we ni ti po dr {ku Aso ci ja ci je u slu ~a je vi ma ka da je bio na me ti na pa da. Bran ka \u ki} u sa op {te wu do da je i da ne è li da da je le gi ti mi tet na ~i nu ra da i od lu ka ma Aso ci ja ci je ko je sma tra ne pri me re nim: „Po red to ga, ne è lim da ku }a ko ju vo dim bu de uvu ~e na u do ga |a je na me dij skoj sce ni s ko ji ma ni ti je ima la, ni ti è li da ima bi lo {ta za jed ni~ ko”.

Kwi ga „Mo ji ho ri zon ti” Pro mo ci ja kwi ge „Mo ji ho ri zon ti” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va na Fi lo zof skom fa kul te tu, Uli ca Zo ra na \in |i }a 2. O kwi zi }e pri ~a ti autor ka Za ga Go lu bo vi} i re cen zent Li no Ve qak. Pro mo ci ju or ga ni zu je i vo di Sen ka Sa vi}. M. B.

„Cr na Goro, qubav ti je ime” Po et sko-mu zi~ ko ve ~e „Cr na Go ro, qu bav ti je ime...” odr à }e se su tra u 19 ~a so va u am fi te a tru Spen sa. U po et skom de lu na stu pi }e Mi o- drag Mi }o Mi ra no vi}, a u mu zi~ kom Zdrav ko \u ra no vi}, Ta wa Se ter, ê do Pe {i} i Igor \u ro vi}, dok je spe ci jal ni gost Ni ko la Ka ro vi}. Or ga ni za tor je Udru è we Cr no go ra ca No vog Sa da. G. ^.

Da ni Is tre, tar tu fa i ro ka Ma ni fe sta ci ja „Da ni Is tre u Voj vo di ni” po ~i wu kwi èv nom ve ~e ri uz kla vir sku prat wu ve ~e ras u 19 ~a so va u „No vo sad skoj ka fe kwi à ri”, Uli ca Mo de ne broj 2. Pred sta vi }e se istar ski kwi èv ni ci Ne ven U{u mo vi}, Ro bert Ra ci, Igor Gr bi}, Ro bert Du bac i Ra do slav Pet ko vi} uz kla vir sku prat wu kan ta u to ra Bru ne Kraj ca ra. Pre zen ta ci ja vi na, tar tu fa i si re va ove re gi je „Oku si Is -

tre” odr `a }e se na istom me stu dva sa ta po sle, uz na stu pe kan ta u to ra Eli sa Lo vri }a na gi ta ri, Bru ne Kraj ca ra na kla vi ru i Dra `e na Tu ri ne [a je te na gi ta ri. Sve se za vr {a va rok kon cer tom gru pe „The Shaiones” iz Opa ti je u klu bu SKCNS „Fa bri ka”, Bu le var De spo ta Ste fa na 5, u 22 sa ta, a na stu pi }e i ben do vi „No vem bar”, „Pro tek to ri” i „Pr qa vi drip ci”. A. L.

Novosadska petak16.novembar2012.

„Tra vi ja ta” na po ~et ku pu ta U ce lom sve tu jed na od naj po pu lar ni jih ope ra, de lo \u ze pa Ver di ja „Tra vi ja ta”, ute me qe na na dra mi fran cu skog pi sca Alek san dra Di me - si na, bi la je 15. no vem bra 1947. pr va pre mi je ra no vo o sno va ne ope re kao in sti tu ci je u okvi ru Srp skog na rod nog po zo ri {ta u No vom Sa du. Re di teq je bio Jo sip Ku lun xi}, di ri gent Vo ji slav Ili},

Pe tro va ra din bez gre ja wa

Ja ko {i {a si la vi {a {to zna ~i da ce lom gra du sle di do bro „{i {a we”. Ka ko }e to iz gle da ti kad je i ova ko ze le ni la ma we ne go {to tre ba? Po en ta je da se po sao mo ra za vr {i ti a i da }e ume sto po se ~e nog dr ve }a do }i no vo. Pro tiv pri ro de se ne mo `e. A da li je to kom le to {we pu stiw ske kli me bo qe za li va we mo glo da spa se vi {e sta ba la? O to me }e mo pri ~a ti ~e ka ju }i da B. Mar ko vi} no va po ra stu.

Rad ni ci „No vo sad ske to pla ne” }e da nas od 9 ~a so va po ~e ti da sa ni ra ju ha va ri ju u Uli ci Fru {ko gor skog od re da 2. Zbog po me nu tog po sla gre ja wa ne }e bi ti u Pe tro va ra di nu, a za vr {e tak ra do va i po nov ni do la zak gre ja wa o~e ku je se da nas u ve ~er wim sa ti ma. B. M.

POZORI[TE MLADIH

Sa vin kan di dat za di rek to ra Uprav ni od bor Po zo ri {ta mla dih ju ~e je za no vog di rek to ra pred lo `io no vo sad skog isto ri ~a ra Mi lo {a Sa vi na, ja vqa Ra dio 021. Sa vin je di rek tor Cen tra za de mo kra ti ju i raz voj i bli zak je Srp skom po kre tu ob no ve. Na Fi lo zof skom fa k ul t e t u je isto r i j u za vr {io kao stu dent ge ne ra ci je, a po tom je na istom sme ru i dok to ri rao. Ime no va we Sa vi na o~e ku je se na sed ni ci grad skog par la men ta 20. no vem bra.

hronika U CENTRU PROMOVISANO MLADO VINO PORTUGIZER

Sva to vac ople me nio ve ~e Pro mo ci ja mla dog vi na por tu gi ze ra sva to va ca, iz iri {ke vi na ri je „Ma~ kov po drum”, odr `a na je ju ~e pe tu go di nu za re dom na pla tou iz me |u Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i cr kve Ime Ma ri ji no. Ova, sa da ve} tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja, pri vu kla je vi {e od sto ti nu No vo sa |a na, ko ji su, upr kos hlad nom vre me nu, de gu sti ra li mla do vi no, ne ki ~ak i iz ~a {a ko je su po ne li od ku }e. Ta ko |e, por tu gi zer se mo gao i ku pi ti i to po ce ni od 400 i 500 di na ra, u za vi sno sti od ko li ~i ne. Po se ti o ci su po red to ga mo gli da u`i va ju uz mu zi ku srem skih tam bu ra {a, u na stu pu fol klor nog an sam bla „No vo sad ska vi la”, kao i da vi de tra di ci o nal nog pu da ra ko ji je kle pe tu {om i ~e gr taq kom sim bo li~ no te rao pti ce. Do de qe na je na gra -

Mla do vi no pri vu klo No vo sa |a ne

da naj bo qoj pe smi po sve }e noj vi nu i vi no gra di ma, a ko ja je po be di la na kon kur su ras pi sa nom pro {le go di ne.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

sce no graf Mir ko [er ban, dok je na cr te ko sti ma iz ra di la So wa [er ban. No si o ci glav nih ulo ga bi li su Zden ka Ni ko li}, Dra gu tin \u ri} i Vla da Po po vi}. No vo sad ska ope ra se do da nas, pro la ze }i kroz vre me na umet ni~ kog sja ja, ali i te {ko }a sva ke vr ste, do ka za la kao umet ni~ ki ko lek tiv vre dan sva kog po {to va wa. сN. C.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE e to je bi lo su {no i ni je pri ja lo ni qu di ma, ni biq ka ma. [i rom gra da osu {i lo se mno go sta ba la za ko je sa da ne ma le ka do se ~e, jer pred sta vqa ju opa snost. Po sao je kre nuo a pre ma po da ci ma “Ze le ni la” obe le `e no je ~ak 295 osu {e nih sta ba la, ko ja se hit no mo ra ju uklo ni ti. Ko na ~an broj sta ba la ko ja mo ra ju da idu zbog bo le sti, ili pre sta re lo sti je sko ro 1.300. Za i sta ve lik broj,

V remeploV

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Glu mi ca Da ni je la Vra we{ da ma mla dog por tu gi ze ra

Fo to: S. [u {we vi}

- Kao i sva ke go di ne una zad, No vo sa |a ni, kao do bri po zna va o ci i qu bi te qi vi na, mo gu da pro ba ju no vo mla do vi no - re kao je vla snik vi na ri je „Ma~ kov po drum” Sa va Jo ji} - Mi ga u vi na ri ji na zi va mo por tu gi zer sva to vac, {to je ime ko ji su na {i pre ci na Fru {koj Go ri ko ri sti li za ovo mla do vi no. Vi na ri ja je usta no vi la i ti tu lu vi te za por tu gi ze ra kao i da mu mla dog por tu gi ze ra. Ti tu le su ju ~e po ne li po zna ti glu mac Aqo {a Vu~ ko vi} i glu mi ca Da ni je la Vra we{. Ova ma ni fe sta ci ja se tra di ci o nal no odr `a va sva kog tre }eg ~e tvrt ka u no vem bru {i rom sve ta, a u ~ast mla dog vi na. G. ^etnik

[a re no pro tiv si vog Je se we ru `e mo gu se vi de ti ovih da na u le po ure |e nim ba {ta ma, ili kao po nu da u ra sad ni ci ma. Sa da je vre me ka da cve ta ju. U ra znim bo ja ma pri ja ju o~i ma, po go vo to ka da sa dr ve }a opa da li {}e i na po qu bi va sve hlad ni je..Ovo cve }e je pra vi dra guq, po go to vo ako je sad ni ca vi {e go di {wa pa ima pu no za me ta ka la ti ca. Ta ko, no vem bar ske ~a ri sa me se ot kri va ju, ko ne bi da mu li ju ka len dr ske ki {e i vi jo re se ma gle, ima gde da od mo -

Fo to: S.[u {we vi}

ri o~i. A ni no vem bar, bar za sa da ni je {to je bio. Vla ga, si vi lo

i bla to jo{ ~e ka ju svoj glav ni na stup. Z. D.

NOVOSADSKA HrONIKA

petak16.novembar2012.

„DNEVNIK” DELI KARTE ZA MODNU REVIJU VEN^ANICA

„Ve ding dej” u Mu ze ju Voj vo di ne Modna revija ven~anica, sve~anih haqina i mu{kih odela “Veding dej 2012” , koju organizuje Modna agencija “Biznis model”, odr`a}e se ve~eras u 20 sati na prvom spratu Muzeja Vojvodine, Dunavska 35. Posetioci }e imati priliku da vide najlep{e modele haqina i odela za sve~ane prilike i ven~awa, a po zavr{etku revije bi}e odr`an i koktel parti.

„Dnev nik” u sa rad wi sa agencijom “Biznis model” deli danas ulaznice za reviju. Tri ~itaoca, koja se prva jave na broj telefona 528-765 od 14 do 14.05 sati, dobi}e ulaznicu, koja va`i za dve osobe. Ula zni ce se mo gu po di }i u „Dnevniku”, ( prvi sprat, soba 12), Bulevar oslobo|ewa 81, do 18 sati. N. R.

JU^E CEO GRAD BIO BEZ VODE

Pu ne ka de po be di le su {u Zbog obimnih radova “Vodovoda i kanalizacije” na Pogonu za preradu i distribuciju vode ju~e je bez vode ostao ceo grad i prigradska naseqa. Ti radovi zahtevali su da se iskqu~i struja u „Fabrici vode”. Ba~ka strana grada i prigradska mesta vodu su dobili ne{to posle 20 ~asova, a ni`i delovi sremske strane, Petrovaradina, Dowe Kamenice, Sremskih Karlovaca i Ledinaca oko 22 ~asa, dok su vi{i delovi dobili oko pono}i.s

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali

kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Da samo mo`e{ da me vidi{“ Se si li je Ahern. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. R.

instituta u Beogradu dr Ma ti as Mi ler Vaj fe rig i kustos izlo`be dr Mi {ko [u va ko vi}. Tako|e, izlo`bi }e prisustvovati i ambasador Savezne Republike Nema~ke Hajnc Vil helm. Postavka „Asimetri~na Evropa” mo`e se pogledati do 2. decembra. I. K.

Vi kend po pu sta u „Mer ka to ru” “[oping avantura po potrebi potro{a~a” odr`a}e se od danas do nedeqe 18. novembra u „Merkator” centru, kada }e sugra|ani po cenama ni`im i do 50 odsto mo}i da kupe ode}u i obu}u poznatih brendova. Za verne potro{a~e „Merkator” je pripremio i modnu

reviju, koja }e se odr`ati sutra u 19 sati. Osim popusta na ode}u i obu}u, sugra|ani koji od danas do nedeqe u periodu od 14 do 18 sati budu pazarili u hipermarketu, mo}i }e da ostvare popust od 10 odsto. N. R.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 14.20), „Meda” (16.15), „96 sati: Istanbul” (22.30), „Hotel Transilvanija” (14.05), „Led” (18.30, 20.25), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12.05, 14.10), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Artiqero” (18.20, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17, 20, 22.45), „razbija~ ralf” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15), „Argo” (22.15), „Aleks Kros” (16), „Nemogu}e” (18.05), „Vir” (18.10, 20.10, 22.20), „Atlas oblaka” (18, 21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” Novosadski yez festival (20); Scena „Pera Dobrinovi}” „Galeb” (17) Pozori{te mladih: velika sala „Estrogen” (20) novosadsko pozori{te: Alan Livier „Pakao” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra) Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: So wa Pri slan, Ma ri ca Lo vri}, Da ni je la Mi qa no vi}, Sla |a na Vi di}, Bo ja na Oprin, Je le na Ber ger - Ba we glav i Sve tla na Ste pa nov iz Novog Sada, Na ta {a Bo ì} iz êlareva i Ma ri ja na La zi} iz Zrewanina, DEÂKE: Na zmi je Kra sni }i, Iva na To do ro vi}, Ana Ob ra do vi} i Se le na @iv ko vi} iz Novog Sada, Ve sna Jo ki} - No va ko vi} iz Ravnog sela, Na |a Qu mo vi} - Ni ko li} iz Kule, Ta wa Nim ~e vi} iz \ur|eva, Da ni e la Ba la` iz Veternika, Sve tla na Sta ni} iz Sremskih Karlovaca i Je le na Pa pi} - Kne è vi} iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Sre do je Mi te Kur ja~ ki (1919) u 11.15 ~a so va, To dor Pe tra Ga ji nov (1937) u 12 ~a so va i Ilo na Ja no {a Ani ka (1944) u 13.30 ~a so va. Na Ka to li~ kom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci da nas }e bi ti sa hra we ni Ol ga Jo si pa Bo ro vi} (1948) u 13 ~a so va i [te fa ni ja Fra we Str bad (1918) u 15 ~a so va.

bile su pune, a i fla{irana voda kupqwena je nas vreme. Mada su u velikom delu grada slavine ceo dan bile suve, u prizemqu nekih objekata i ni`im spratovima pojedinih zgrada bilo je slabog pritiska. Kao i prethodnih puta i kako bi se u budu}nosti ovakve situacije {to re|e de{avale, u „Vodovodu” ka`u da }e se simultano raditi na vi{e gradili{ta istovremeno. G. ^.

Su ve sla vi ne skra ti le ~a so ve Zbog radova na Pogonu za preradu i distribuciju vode Novosa|ani su ju~e ceo dan bili bez vode, pa je ve}ina {kola u gradu skratila ~asove na 30 minuta,te se nastava u niìm razredima zavr{avala ve} u 10.30, dok su u~enici starijih razreda ku}i i{li sat, do sat i po kasnije. I u~iteqice iz produènog boravka apelovale su na roditeqe da malo ranije do|u po decu, jer je najve}i problem bio odràti higijenu u toaletu. U {koli “@arko Zrewanin” nastava u obe smene odvija-

la se skra}eno, a direktor te {kole @arko Mu{icki ka`e da je razlog upravo zbog higijene u toaletima za u~enike. Za toliki broj u~enika trebalo bi postaviti galone vode, ka`e Mu{icki. Kako saznajemo skra}ena nastava odvijala se i u {kolama “Ivo Lola Ribar” i “Petefi [andor”.U vrti}ima radno vreme nije skra}ivano sve se odvijalo po planu. Roditeqi su poslu{ali preporuke vaspita~a i deci su poslali vodu i vla`ne maramice. Q. Na.

Fo to: F. Ba ki}

Vo da i{la kao al va

„Asi me tri~ na Evro pa” Izlo`ba „Asimetri~na Evropa” otvara se ve~eras u 19 ~asova u Muzeju savremene umetnosti, Dunavska 37. Govori}e v.d. direktor Muzeja Vla di mir Mi tro vi}, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Sla vi {a Gru ji}, umetni~ki direktor projekta “Evropa” dr Bar ba ra [taj ner, direktor Gete

Cisterne sa vodom bile su ju~e postavqene ispred Urgentne hirurgije Klini~kog centra, De~je bolnice, dr`avne i Klinike za dijalizu na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a, zatvora na Klisi i u centru Kamenice, Karlovaca, Bukovca i Petrovaradina. Tako|e, dve cisterne su kru`ile gradom i mewali ispra`wene. Novosa|ani su se, naravno, dobro spremili za ju~era{wi su{ni dan: kade, kanisteri i plqasti~ne fla{e

U [KOLAMA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Da sa mo mo `e{ da me vi di{”

DNEVNIK

Mada je celodnevno iskqu~ewe vode najavqivano danima unapred, mnogi Novosa|ani nisu se adekvatno pripremili za nesta{icu, pa su megamarketi i kom{ijske radwe ju~e imale pune ruke posla. Po re~ima portparolke “Unive-

reksporta” Oli ve re ]ir ko vi}, kupovale su se sve litra`e, a ni proizvo|a~i se nisu birali. -Prekju~e smo zabele`ili porast prodaje vode za 50 odsto, jer su se kupci pripremali za nesta{icu. Uzimali su sve proizvo|a-

~e, a dobro su i{la i pakovawa svih litraà-kaè ]irkovi}. Ni male kom{ijske radwe ju~e nisu bile po{te|ene portage za vodom. Po re~ima trgovkiwe, ~ije je ime poznato redakciji, mu{terije su od ranog jutra traìle vodu.

-Od ranog jutra je krenula prodaja i do 14 sati smo ve} tri puta popuwavali rafove. Prodato je dosta vode, a najvi{e su i{la pakovawa od pet litara- ka`e na{a sagovornica. N. R.

DA LI JE PALO PAR^E PLAFONA U U^IONICI O[ „SVETOZAR MARKOVI] TOZA”

[ko la i maj ka su da ri le tvrd we Na{oj redakciji se ju~e obratila sugra|anka tvrde}i da je u osnovnoj {koli „Svetozar Markovi} Toza“, koju poha|a weno dete, pre neki dan u u~ionici engleskog i nema~kog jezika otpalo par~e plafona. „Sre}om nije niko povre|en, ali deca su se upla{ila.Taj deo je odmah zatvoren i na prozore je nalepqena neka folija da se sa spoqne strane iz dvori{ta ne bi primetilo da fali

tor je zauzet- navodi ~itateqka, koja nam se `alila. Direktor {kole Pe tar Na ran ~i} rekao nam je da se ni{ta nije dogodilo. - To je la`na dojava, i nemojte me vi{e zvati zbog toga. To je potpuno nova u~ionica i ni{ta se nije dogodilo - rekao je za „Dnevnik“ Naran~i}. A. Varga

SAVET ZA ZDRAVSTVENU I SOCIJALNU ZA[TITU

telefoni

Dva no va urgentna vo zi la

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

par~e plafona, a svima je strogo zabraweno da pri~aju o tome“, tvrdi sugra|anka, koja je èlela da ostane anomimna. -Me|utim, deca ko deca, pri~aju- kaè ona dodaju}i da je poku{ala da razgovara sa direktorom, ali joj je re~eno da se sastanci unapred zakazuju. - Gospodin koji tamo radi, drsko mi obja{wava da ne moè da ulazi ko kako ho}e, direk-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Savet za zdravstvenu za{titu, socijalnu za{titu i dru{tvenu brigu o deci i omladini Skup{tine Grada odr`ao je svoju drugu sednicu, na kojoj su prisustvovali ~lan Gradskog ve}a za zdravstveo dr Pe tar No va ko vi}, direktor Doma zdravqa „Novi Sad” Mi lan Kr ti ni}, pomo}nica direktora Apoteke „Novi Sad” Na da Ili} i pomo}nica direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomo} Sve tla na

Vu ka lo vi}. Usvojena su re{ewa o izmenema programa rada i razvoja dveju zdravstvenih ustanova, koja se odnose na finansijski deo poslovawa. U Zavodu za hitnu medicinsku pomo} planirano je da se kupe tri vozila, me|utim, usled poskupqewa, mogli su da kupe svega dva urgentna, kompletno opremqena vozila za prevoz pacijenata, a preostali iznos od oko 400.000 dinara preusmeren je za te-

Tak si sti pri vre me no za do voq ni po sku pqe wem - Zadovoqni smo odlukom gradske vlasti po kojoj je odre|ena minimalna ekonomska cena taksi prevoza - rekao je za “Dnevnik” ~lan Sindikata taksi voza~a i autoprevoznika “Nezavisnost” Ne nad Vra ne {e vi}. Nove cene, koje bi uskoro trebale da se primewuju i na terenu, predstavqaju prelazno re{ewe i o~ekujemo da }e za nekoliko meseci opet do}i do pove}awa, koje ne}e biti drasti~no. Odlukom Gradskog ve}a taksisti }e za start napla}ivati 70 dinara, dok }e u prvoj tarifi, koja se ra~una od 6 do 22 sata, kilometar ko{tati 52 dinara. Druga tarifa od 22 do 6 sati, sugra|ane }e po kilometru ko{tati 66 dinara, dok je vo`wa van grada 98 dinara po kilometru. Po re~ima ~lana Gradskog ve}a

za saobra}aj Ne ma we Vuk ~e vi }a Grad je pokazao razumevawe za taksi delatnost. -Formirawe specijalne Radne grupe i izrada Stru~ne studije bi}e slede}i korпaci, koji }e precizno regulisati kompleksno pitawe taksi prevoza. Ciq zapo~etog konstruktivnog dijaloga i saradwe je zakonski ure|eno, profesionalno i primereno okru`ewe za taksiste, ali i zadovoqstvo krajwih korisnika - ka`e Vuk~evi}. [to se ti~e najavqivane protestne vo`we, koja je najavqena za 20. novembar, Vrane{evi} isti~e da jo{ nisu doneli odluku da li }e od we odustati. Grad nam je ispunio samo jednu stavku, a to je odre|ivawe minimalne ekonomske cene prevoza, obja{wava on. N. R.

PRIJEM U MATICI SRPSKOJ

No vi pi tom ci „Pri vred ni ka” Humanitarni fond „Privrednik” ju~e je u Matici srpskoj uprli~iio prijem za 60 pitomaca koje }e narednih godina {kolovati, davawem mese~ne stipendije. Ispred Upravnog odbora „Privrednika” episkop jegarski Por fi ri je pozdravio je {ti}enike rekav{i da je moto Fonda - rad, {tedwa i ~estitost, koji treba da udru`e pojedince radi zajedni~ke koristi. [ti}enike, u~enike i studente pozdravio je i potpredsednik Matice srpske prof. dr Ne nad Osto ji} izraziv{i zadovoqstvo {to je sve~anost prijema novih {ti}enika u najstariji humanitarni Fond „Privrednik” uprili~ena u najstarijoj kulturnoj instituciji Srba. „Privrednik” u na{em gradu deluje ve} 19 godina, a postoji ve} tre}i vek i osim Novog Sada, sedi{te Fonda je bilo u Zagrebu i Beogradu. Z. D.

ku}e odr`avawe pojedinih objekata i za nabavku sterilizatora i autoklava sa su{ilicom. U Domu zdravqa do{lo je do u{tede od 3,1 milion dinara na novosagra|enom objektu u Futogu, a novac je preusmeren na re{avawe problema sa pritiskom vode u iznosu od milion dinara, a 2,1 milion je potro{eno za kupovinu ra~unarske opreme za tu ambulantu. I. D. POVE]AWE ENERGETSKE EFIKASNOSTI PRIORITET

Ka me re lo ve to plo tu Projekat „Doprnos unapre|ewa energetske efikasnosti javnih objekata na teritoriji grada Novog Sada i op{tine Temerin” trebalo i da uskladi proizvodwu energije sa potrebama potro{we, re~eno je ju~e prilikom predstavqawa ovog projekta. Novac za projekat obezbe|en je na konkursu Pokrajinskog sekretarjata za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu. No si lac pro jek ta je bio Grad No vi Sad, a part ne ri su bi li op {ti na Te me rin i Agen ci ja za ener ge ti ku Gra da No vog Sa da. Po dr `an je od stra ne USAID - Pro je kat odr `i vog lo kal nog raz vo ja u Sr bi ji. Ukup na vred nost pro jek ta je oko 2, 2 mi li o na di na ra i za to su kup we ne dve ter mo vi zij ske ka me re i ob u ~e no {est li ca za ru ko va we. Ka me ra ma je iz me re na to plo ta u Skup {ti ni gra da i u Osnov noj {ko li „Slav ko Ro di}” u Ba~ kom Jar ku, a on da ana li zi ra no gde to plo ta od la zi i ka ko zgra de tre ba izo lo va ti. Z. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Kon cert mla dih kom po zi to ra Kon cert mla dih kom po zi to ra Voj vo di ne odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi, Je vrej ska 9. Kon cert je deo pro jek ta Za vo d a za kul t u r u Voj v o d i n e „Sa v re m e n a kom p o z i c i j a u Voj vo di ni„, kroz ko ji se po ma `e mla dim kom po zi to ri ma. Kom po zi ci je iz vo di ka mer ni gu da~ ki or ke star pod vo| stvom di ri gen ta Mi ki ce Jev ti }a i sve }e bi ti pre mi jer no iz ve de ne. T. G.

Auto bu si me wa ju tra su Auto bu si na grad skim li ni ja ma 1, 4, 8, 11 a i 11 b od da nas }e sa o bra }a ti dru gim pu tem zbog ra do va u Fru {ko gor skoj uli ci. Pla ni ra no je da ra do vi tra ju do 13. de cem bra. „^e tvor ka” }e, u sme ru pre ma Li ma ni ma, sa o bra }a ti Bu le va rom ca ra La za ra i}i le vo na Bu le var oslo bo |e wa do Uli ce Na rod nog fron ta i na sta vi ti uobi ~e je nim pu tem. U sme ru pre ma cen tru auto bu si na li ni ji 4 }e iz Uli ce Na rod nog fron ta skre nu ti le vo na Bu le var oslo bo |e wa, po tom vo zi ti de sno

na Bu le var ca ra La za ra, oda kle }e na sta vi ti po sto je }om tra som. Na iz me we nom de lu pu ta pre ma Li ma nu ne }e bi ti do dat nih sta ja li {ta. U sme ru pre ma cen tru auto bus }e ko ri sti ti sta ja li {te na Bu le va ru oslo bo |e wa ( po sle skre ta wa iz Uli ce Na rod nog fron ta) i sta ja li {te na Bu le va ru ca ra La za ra (po sle skre ta wa sa Bu le va ra oslo bo |e wa). Auto bu si na li ni ja ma 1 i 8 u sme ru pre ma Li ma ni ma od Spen sa na sta vqa ju da vo ze pra vo Bu le va rom ca ra La za ra do [ek spi ro ve uli ce, gde skre }u u [ek -

Po ~e la ve li ka se ~a Rad ni ci „Grad skog ze le ni la„ pre de se tak da na u svim de lo vi ma gra da za po ~e li su ukla wa we su vih sta ba la, a ovaj po sao je ju ~e ra |en na Bu le va ru oslo bo |e wa. Ka ko ka `u u po me nu tom pred u ze }u, na da ju se se da }e sta bla ko ja su naj vi {e sklo na pa du us pe ti da uklo ne do pr vog sne ga. Pod se }a mo, po sle vi {e me se~ nog su {nog pe ri o da ko ji je to kom le ta po go dio ceo re gion eki pe „Grad skog ze le ni la„ na ze le nim po vr {i na ma ko je su pod wi ho vom in ge ren ci jom obe le `i le su ~ak 295 osu {e nih sta ba la ~i je je ukla wa We ve o ma hit no, pre sve ga zbog bez bed no sti i imo vi ne gra |a na. Ova broj ka od no si se sa mo na sta bla uz glav ne sa o bra }aj ni ce u gra du.

Fo to: R. Ha yi}

Ina ~e, ko na ~an broj sta ba la za ukla wa we zbog to ga {to su su va, pre sta re la ili bo le sna, iz no si ~ak 1.280. Tu je ob u hva }e no i ta ko zva no blo kov sko ze le ni lo. Za pr vi i naj hit ni ji deo po sla

obez be |i va wa nov ca za ovaj po sao. U gra du su, ka ko ka `u, na i- {li na do bru vo qu da se ovaj go ru }i pro blem re {i, jer je bez bed nost gra |a na i imo vi ne pri o ri tet, ta ko da je no vac pri ba vqen.

Obe le `e no ~ak 295 osu {e nih sta ba la ~i je je ukla wa we hit no, pre sve ga zbog bez bed no sti i imo vi ne gra |a na (295 sta ba la) po treb no je iz dvo ji ti 9,3 mi li o na di na ra, a za oba ra we svih 1.280 sta ba la i sad wu no vih, mla dih i zdra vih sad ni ca ukup no 32,5 mi li o na di na ra. Ru ko vod stvo „Grad skog ze le ni la„ i pred stav ni ci gra da su u ne ko li ko na vra ta raz go va ra li na te mu

Gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} pri mio je ju ~e am ba sa do ra Austri je Jo ha ne sa Ajg ne ra ko ji je bio u pr voj zva ni~ noj po se ti No vom Sa du. Gra do na ~el nik Vu ~e vi} za hva lio mu se na do la sku i po è leo mu sr da~ nu do bro do {li cu. - Na{ grad ima ve o ma raz vi je ne me |u na rod ne, me |u grad ske od no se i te ì kon stant noj raz me ni u obla sti ma obra zo va wa, kul tu re i spor ta. Me |u tim, na{ ciq je da po sta ne mo mo de ran po slov ni cen tar sa in ten ziv nim in ve sti ci o nim ak tiv no sti ma i da ozbiq no ra di mo na pri vla ~e wu stra nih i do ma }ih kom pa ni ja – na gla sio je Vu ~e vi}. Am ba sa dor Ajg ner za hva lio se na do bro do {li ci i iz ra zio sprem nost da po dr ì us po sta vqa we part ner skih od no sa No vog Sa da sa austrij skim gra do vi ma u svim va `nim aspek ti ma. B. M.

Vi {e od 800 no vih sta ba la ko ja bu du po sa |e na bi }e iz ra sad ni ka „Ze le ni la”, ko ji se na la zi na Fu to {kom pu tu 48. Po slov na po li ti ka no vog ru ko vod stva, iz me |u osta log, ba zi ra se na po di za wu sop stve ne pro iz vod we, jer za to „Grad sko ze le ni lo” ime sve neo p hod ne uslo ve. B. M.

GRA DO NA ^EL NIK VU ^E VI] PRI MIO AME RI^ KOG AM BA SA DO RA KIR BI JA

Zna ~aj na po mo} i po dr {ka

Am ba sa do ra Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Maj kla D. Kir bi ja ju ~e je pri mio gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi}, a na sa stan ku je oce we no da su od no si No vog Sa da sa tom am ba sa dom bi li iz u zet no do bri i da }e sa rad wa bi ti na sta vqe na u tom prav cu.

na me ri da is ko ri sti mo na pred na re {e wa u re {a va wu va `nih pi ta wa za bo qi `i vot svih na {ih su gra |a na `e li mo da od no si sa Ame ri~ kom agen ci jom za me |u na rod ni raz voj ima mo jo{ bo qu sa rad wu – na gla sio je gra do na ~el nik Vu ~e vi}.

- No vi Sad je no si lac broj nih pro je ka ta USAID pro gra ma ko ji su usme re ni na una pre |i va we va `nih obla sti po put, ener ge ti ke, odr `i vog raz vo ja i pri vre de, i ta vr sta po dr {ke od iz u zet nog je zna ~a ja za na{ grad. U

Majkl D. Kir bi za hva lio se na sr da~ nom pri je mu is ta kav {i da Vla da SAD ima ja snu na me ru da po mog ne No vom Sa du u na sto ja wi ma da po boq {a op {te uslo ve `i vo ta i da po sta ne grad sa ja kom pri vre dom.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 11 ~a so va “Art de kor” u Te me rin skoj i na par noj i na ne par noj stra ni; od 8.30 do 12.30 Pol gar An dra {a in di vi du al na grad wa i broj 12. Ka}: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo uli ca Ma na stir ska i Jor go van ska; od 10 do 12 ~a so va deo uli ca Ma na stir ska, Jor go van ska i Sta ri Ra ko vac.

ZBOG RA DO VA U FRU [KO GOR SKOJ ULI CI

„ZE LE NI LO” UKLA WA STA BLA KO JA JE UBI LA SU [A

Po se ta am ba sa do ra Austri je Ajg ne ra

petak16.novembar2012.

spi ro vu uli cu, pa le vo u Uli cu Na rod nog fron ta. Iz te uli ce vo zi la skre }u opet le vo na Bu le var oslo bo |e wa, te na re dov nim auto bu skim sta ja li {ti ma na Bu le va ru oslo bo |e wa (is pred apo te ke) i{ ~e ku ju vre me po la ska. U po vrat ku auto bu si sa Bu le va ra oslo bo |e wa skre }u de sno na Bu le var ca ra La za ra i ukqu ~u ju se na re dov nu tra su. Li ni ja 11 a - iz Uli ce Na rod nog fron ta auto bu si skre }u le vo na Bu le var oslo bo |e wa, po tom de sno na Bu le var ca ra La za ra, oda kle na sta vqa ju re -

dov nom tra som. Auto bu si }e ko ri sti ti sta ja li {ta na Bu le va ru oslo bo |e wa (po sle skre ta wa iz Uli ce Na rod nog fron ta) i sta ja li {te na Bu le va ru ca ra La za ra (po sle skre ta wa sa Bu le va ra oslo bo |e wa). Li ni ja 11 b - sa Bu le va ra ca ra La za ra auto bus }e skre nu ti le vo na Bu le var oslo bo |e wa, te }e se iz Uli ce Na rod nog fron ta ukqu ~i va ti na re dov nu tra su. U iz me we nom de lu pu ta ne }e bi ti do dat nih sta ja li {ta. Z. D.

petak16.novembar2012.

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА РАДИВОЈА И ЉУДМИЛЕ ШАЈТИНАЦ

Фришке банатске бајке НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Најновија књига књижевника Радивоја Шајтинца из Зрењанина „Дилинкуца - Кратке и фришке банатске бајке„, обогаћена бајковитим фотографијама банатских мотива забележених објективом његове ћерке етнолога Људмиле Шајтинац, представљена је прексиноћ у Народној библиотеци „Бранислав Ну-

сна Ћук. - Бајке или приче Радивоја Шајтинца нас враћају у време које неумитно тече. Приче су из живота обичног човека, житеља банатске равнице, оне које већ одавно нема, јер све је већ отишло збогом, и бајка, и песма, па је све мање паорлука, а све више варошарлука. Зато су ту Радивој и Људмила Шајтинац да речју и фотографијом све

vojvodina

dnevnik

Апатински резервисти траже ратне дневнице АПАТИН: Резервисти из апатинске општине предали су документацију, са захтевом да им се исплате ратне дневнице за даноноћна дежурства, током бомбардовања 1999. године, на основу одлуке суда у Стразбуру. - Суд у Стразбуру је донео одлуку, на основу судских пресуда појединаца који су тужили, којом, позванима на ратне распореде током 1999. године, треба исплатити ратне дневнице. Ми смо, као огранак Патриотског фронта чије је седиште у Бачкој Паланци, преузели на себе обавезу да прикупимо документацију од свих који нам се обра-

те, а имају право на ратне дневнице. За неколико дана је стигло више од 200 захтева. Акција ће се водити највероватније до краја овог месеца - каже председник општинског одбора Патриотског фронта потпуковник у пензији Јовица Цветићанин. Рачуна се да је било око 800 резервиста на ратним положајима. На упитницима се попуњавају подаци из војне књижице, колико је ко времена био на ратном положају. Потребно је доставити фотокопију војне књижице и личне карте. Право на ратне дневнице имају и наследници резервиста, уколико они

нису живи, а за болесна и инвалидна лица, може се дати пуномоћје најближим сродницима. Учесници у одбрани земље за време бомбардовања напомињу да јесу добили дневнице, али да су оне биле у износу осмочасовног радног времена па и мање, зависно колико се тада имало новца за исплату. Поред Апатинаца, Патриотском фронту који има изнајмљену канцеларију на Тргу ослобођења, код градског парка у Апатину, јављају се и лица са територија других општина, које нису повеле ову акцију, или за заступање од њих се траже новци унапред, док је у Апатину то бесплатно. Ј. П.

ОТВОРЕН МИНИ-САЈАМ У КИКИНДИ

Представило се 50 мађарских привредника С промоције књиге у новокнежевачкој библиотеци

шић„ у Новом Кнежевцу. Између корица књиге су се нашле 53 Шајтинчеве лирске завичајне репортаже објављиване у недељном издању нашег листа, а објављена је у издању Библиотеке „Бранко Радичевић„ из Житишта. Промоција књиге је изазвала приличну пажњу Новокнежевчана, поготово што су неке од бајки настале у варошици крај Тисе. После поздравних речи директорке Народне библиотеке „Бранислав Нушић„ Душанке Томић, у присуству аутора Радивоја и Људмиле Шајтинац, у име издавача о књизи је надахнуто говорила директорка житиштанске Библиотеке „Бранко Радичевић„ Весна Ћук. - Повод за настанак ове књиге је потрага за дилинкуцом, бајком коју је слушао у детињству, али је никада до краја није чуо - указала је Ве-

то отргули од заборава: локални лалински говор који отеже и скраћује изговорене речи, банатске куће са авлијама, венчићима од ивањског цвећа на вратима, кибицфенстерима, пенџерима и ајнфорт капијама, блатњавим колским путевима, кукурузима и лудајама. Бајке Радивоја Шајтинца, нагласила је Весна Ћук, маштовите су и испуњене душом, сновима и јавом, лепотом и мирисом завичаја, маштом и емоцијом оплемењују и враћају нас у време када се мирније живело, када смо срећу и радост препознавали у малим стварима. Посебна вредност су фотографије које је начинила Људмила, никога не остављају равнодушним, прате и илуструју бајке, али када се гледају посебну, осећа се иста емоција које изазивају речи Радивоја Шајтинца. Текст и фото: М. Митровић

КИКИНДА: Дводневни минисајам на којем се представљају мала и средња предузећа из Мађарске отворен је јуче Кикинди. Ово је у протеклих десет година једна од највећих привредних манифестација одржаних у Кикинди, а своје производе изложило је више од 50 фирми из Мађарске. Организатори су Мађарско српска привредна комора, Регионална привредна комора Кикинда и Пословна мрежа карпатског региона. Директор Регионалне привредне коморе у Кикинди Тибор Шебек поздрављајући присутне истакао је да је циљ мини-сајма пословна сарадња између српских и мађарских фирми, те улазак на тржиште Србије фирми из Мађарске. -Обећавам, у име Регионалне привредне коморе, да ће за оне, који евентуално не успеју у остварењу пословних жеља које имају, ко-

морски систем изнаћи праве партнере - рекао је Шебек. Главни конзул Конзулата Мађарске у Суботици Тамаш Коршош рекао је да је за Мађарску веома

значјана посета председника Србије председнику Мађарске. - Неопходно је побољшати перспективу за улазак Србије у Европску унију. Надам се да ће мини-сајам бити успешан и да ће се остварити бројни пословни контакти истакао је Корош.

Како је рекао генерални секретар Привредне коморе Војводине Душан Вучичевић, овакве манифестације могу да унапреде економску сарадњу између две земље. Иако је у протеклих десет година спољно-трговинска размена између Мађарске и Србије у успону још увек је то скромно. Прошле године размена између Војводине и Мађарске износила 450 милиона долара, док је размена између Мађарске и Србије милијарду и 300 милиона долара. - За нас као представнике локалне самоуправе контакти који се остварују су значајни, с обзиром на то да у Србији влада незапосленост. Дужни смо, као представници грађана, да обезбедимо услове за отварање нових радних места, а овакве манифестације помоћи ће у томе рекао је председнк општине Кикинда Саво Добранић. На скупу у Кикинди у наредна два дана присуствоваће и 90 фирми и институција из Србије. А. Ђуран

Дан толеранције

БЕЧЕЈ: Мађарско културно друштво „Петефи Шандор“ у Бечеју, уз свесрдну подршку локалне самоуправе и ове године, у истоименом дому, одговарајућом манифестацијом, данас обележава Дан толеранције. Скуп је заказан за 17 сати, када ће се пригодним беседама присутнима обратити челници највеће потиске општине, али и представници две хришћанске, православне и римокатоличке, заједнице. У свечаном програму наступиће деца предшколског узраста, ученици основних и средњих школа, чланови невладиних организација, фолклорни ансамбли, хорови... - Мултиетичност, мултиконфесионалност и мултикултуралност су драгуљи наше средине и ми у Бечеју можемо да будемо поносни што смо богатији од оних који немају ту шареноликост нације, вере и културе, али и што смо у бурном времену блиске историје наше државе били препознатљиви по мирном суживоту комшија. - истиче председник МКД „Петефи Шандор“ Роберт Риц. В. Ј.

Концерт Бисере Велетанлић БЕЧЕЈ: Реномирана џез певачица Бисера Велетанлић и већ четврт века успешни алтернативни рок састав „Дарквуд Даб“ одржаће перформанс у Бечеју, где ће љубитељи добре музике вечерас од 20 сати моћи да уживају у Градском позоришту. Преостале улазнице за вечерашњи концерт, по цени од 500 динара, могу се купити у Градском позоришту и Туристичкој организацији општине Бечеј. В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik ДЕМОКРАТЕ ОСУДИЛЕ ИНЦИДЕНТ НА БАЗЕНУ

Сменити директора „Спортских објеката” ЗРЕЊАНИН: Брука којом су узурпатори функција обележили сто дана од нелегалног и нелегитимног преузимања власти у граду Зрењанину, а који је шокирао Зрењанинце, јесте наплаћивање улазница такмичарима Пливачког клуба „Пролетер” да би им било дозвољено тренирање на Градском базену, саопштио је Градски одбор Демократске странке и навео да је скандал у томе већи што су, међу онима који су морали да купе карте, били прослављени олимпијци и репрезентативаци Иван Ленђер и Чаба Силађи. Зрењанинске демократе су у саопштењу за јавност истакле да би се други градови поносили када би имали спортске колективе попут Пливачког клуба „Пролетер”

и да би се сигурно потрудили да такмичарима омогуће максималне услове у границама могућег. Али, за нелегалну градску власт то је немогућа мисија. Да ли министарка спорта и омладине Алиса Марић зна шта се дешава у некадашњем граду спортова? Да ли чланица Градског већа задужена за спорт Златана Анкић може мирно да прима плату из буџета града док најузорнији спортисти и омладинци плаћају да би тренирали у спортским објектима који су грађени парама генерација Зрењанинаца, или ће затражити смену бахатог директора Јавне установе „Спортски објекти” који је иницијатор овог скандала, или ће можда и сама поднети оставку из моралних разлога, питају се у ДС. Ж. Б.

ОБЕЛЕЖЕНА 68. ГОДИШЊИЦА БАТИНСКЕ БИТКЕ

Сећање на младост палу за слободу

СОМБОР: СУБНОР АП Војводине и СУБНОР Града Сомбора, обележили су 68. годишњицу велике Батинске битке код Музеја Батинске битке у Бездану. Окупљањем бораца из Војводине, Београда и Удруге антифашистичких бораца из Осијека, Белог Манастира и Борова као и великог броја удружења и организација грађана, уз присусто почасне јединице Војске Србије, интонирана је химна „Боже правде“, а председик СУБНОРА Града Сомбора Петар Грабеж је отворио церемонију обележавања. Одата је пошта погинулим и умрлим борцима након чега је говорио учесник у борбама на Батини Мита Бугарски. Он се сетио својих

погинулих другова и свих страхота и догађаја тих ледених новембарских дана 1944. године. Са жаљењем је причао о младости која је пала и која се нажалост заборавља што потврђује то што представника власти није било на обележавању. Скуп је поздравио и председник СУБНОР-а АПВ Светомир Атанацковић изражавајући задовољство овим окупљањем на којем се подсећамо на једну од најкрвавијих битака у сламању фашизма и отварању пута ка слободи. На обележавању су учествовали ученици основних школа у Сомбору који су извели рецитал. У част погинулим борцима, с брода су пуштени венци и цвеће у Дунав. В. Х.

НАСТАВЉЕНА САНАЦИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА У БЕЧЕЈУ

Заблистаће три торња на цркви

БЕЧЕЈ: Један од симбола Бечеја, Српски православни храм посвећен Светом великомученику Георгију, обележио је 2008. године вредан јубилеј – век и по постојања и тим поводом је почела реконструкција изузетно вредног архитектонског и верског објекта. С обзиром на дотрајалост објекта и обимност послова, који захтевају изузетно висока средства, реконструкција се одвија фазно, а радови се изводе по пројекту Покрајинског завода за заштиту споменика културе.

- Санација крова је успешно завршена крајем 2009. године. Подашчен је кров, стављен је нови цреп и опшивени су нови олуци... У међувремену је било још неколико значајних радова којима су поправљени електроинсталација храма, односно звона и сат на централном торњу су доведени у функцију. Сада смо ушли у нову значајну фазу, где ће се санирати три торња. Вредност актуелних радова износи 16,5 милиона динара и обезбеђена су из буџета Црквене општине. После добијеног благослова од његовог

преосвештенства епископа Бачког Иринеја, радове је започела фирма „Блашко“ из Куле, за коју се, у конкуренцији шест фирми на тендеру, одлучио Управни одбор бечејске Црквене општине. Динамика реконструкције зависи од финансијске моћи Црквене општине и временских услова рекао је протонамесник бечејског храма Дејан Станојев. Према подацима, последња санација торњева на бечејском храму рађена је 1950. године. Надзор актуелних конзерваторских радова поверен је реномираном стручњаку Сави Стражмештерову, који је челни човек тима који је урадио пројекат реконструкције торњева, а надзор грађевинских радова вршиће овдашњи грађевински инжењер Александар Панић. - Приликом обележавања јубилеја од 150 година храма, одлучено је да се приступи генералној обнови објекта који је, због слабе бриге у прошлости, у великој мери оронуо. Пошто се заврше радови на горњем делу објекта, спуштаћемо се ка приземљу. Прво треба урадити настрешницу испод торњева, заменити дотрајали бакарни лим и поставити нове олуке, пукотине санирати, па приступити извлачењу влаге из зидова... Очекују нас и бројни радови у унутрашњости храма, где је примарни посао рестаурација и конзервација иконостаса. Када се све то заврши, планирамо да поставимо видео надзор ради безбедности и естетско осветљење у циљу да се архитектонска лепота храма и у ноћном амбијенту види, закључује свештеник Дејан Станојев. В. Јанков

petak16.novembar2012.

Забава на блуз фестивалу

ДИВЉИ ПРЕВОЗНИЦИ НАНОСЕ ВЕЛИКУ ШТЕТУ ГРАДУ

Пет милиона евра мање у каси ПАНЧЕВО: Градски превозник у Панчеву остаје у току једне године без зараде од пет милиона евра, колико на његову штету узму дивљи превозници. Због такве ситуације члан Градског већа за област финансија Жељко Лазић најављује нове акције сузбијања нелегалних превозника у које би требало по његовом мишљењу укључити покрајинске и републичке инспекције. У периоду од две године Секретаријат за инспекцијске послове, у сарадњи са Полицијом Панчева искључио је из саобраћаја 400 возила, поднете су 1172 прекршајне пријаве и четири кривичне пријаве. - С обзиром на надлежности градског инспектора за саобраћај и путеве који има овлашћења да контролише само ванлинијски и такси превоз у граду, ми смо тра-

жили тумачење од Министарства саобраћаја, како бисмо ово покушали да решимо. Међутим, добили смо одговор да то није у надлежности градског инспектора, већ републичког инспектора рекао је секретар Секретаријата за инспекцијске послове Милован Ћировић. Када се спроведе акција сузбијања у АТП-у се повећа прилив новца, објаснио је директор овог предузећа Милош Мијић. - Прошле године у септембру и октобру приходи су били уједначени, 40 милиона. У септембру ове године приходи су били исти, док су у октобру скочили на скоро 52 милиона. Увећани приход је првенствено остварен продајом карата на трафикама у зони 1 и продајом месечних карата, што је очигледан показатељ да и најмања ак-

ција инспекције и полиције одмах даје резултате - изјавио је Мијић. Анализом података дошло се до цифре од пет милиона губитка за град и градског превозника. - У претходном временском периоду трансферна средства, која су из градског буџета одлазила према „АТП-у„, на годишњем нивоу су износила близу три милиона евра, што чини десет одсто градског буџета Града Панчева. Према стручним анализама, које смо радили са Секретаријатом за инспекцијске послове и стручним службама АТП-а, дошли смо до закључка да близу пет милиона евра АТП, а самим тим и Град Панчево, губи на дивљем превозу. Желимо да предузмемо даље кораке ради сузбијања дивљег превоза на територији Панчева - констатовао је Жељко Лазић. З. Дг.

У АПАТИНУ СЕ ПРИКУПЉАЈУ СУДСКЕ ПРЕСУДЕ

Заостале плате тражи хиљаду радника АПАТИН: На подручју апатинске општине око 1.000 радника, који су некада радили у друштвеним предузећима која су угашена, потражује неисплаћене зараде, на основу оцене суда у Стразбуру, после које је донета Уредба Владе, којом се омогућава извршење пресуда. - Радила сам у обућарском предузећу „Луксор“ 12 година и имам пресуду стару 12 година да ми се морају надокнадити неисплаћене зараде, али до сада се то није десило. Нису то велике паре али зашто да их не тражим када на њих имам право. Пресуде сам на срећу сачувала, а најзад су потврђене у Народној банци из Крагујевца, која има одељење принудне наплате надлежно за такве случајеве на националном нивоу - каже Милка Ћућа, напомињући да су многи због неисплаћених зарада и доприноса имали проблема када су одлазили у пензију, те су сами уплаћивали недостајући стаж, па је сада то начин да надокнаде те трошкове. Међу радницима који потражују своја права има и оних који су започели судски поступак, добили пресуде од општинског суда, али нису даље „терали“ своја права на вишим судским инстанцама. - Добро је да су општина и синдикат организовали административну помоћ радницима јер појединачно тешко да би смо успели да средимо сву папирологију. Још 2008. године добио сам пресуду општинског суда, а тек сад сам пре-

дао Трговинском суду после којег би требало да потврди Народна банка - каже некад радник у обућарству Мирко Мрђеновић из Пригревице. У служби, коју је ангажовала општина за спровођење социјалног програма и повезивање стажа, а налази се у простору Самосталног

који су већ предали документацију јавити још око 300 који такође имају парвоснажне и извршне пресуде од суда. Документација ће се прикупљати до Нове године, после чега се упућује Агенцији за приватизацију, која ће их након додатне обраде упутити Министарству финансија и привреде. Очекује се да

Радници свакодневно подносе документацију

синдиката, свакодневно долазе радници, јер се глас о могућности исплате зарада проширио међу радницима, сада непостојећа три обућарска предузећа „Луксор“, „Идеал“ и „Истра“, текстилног предузећа „Апатекс“, чарапаре „Вукица Митровић“, грађевинског предузећа „Марко Орешковић“ и штампарије „Меркур“. Документацја се евидентира и прикупља свакодневно од осам часова ујутро. Очекује се да ће се поред око 900 радника

би до краја марта идуће године могла да се донесе одлука Владе о начину и висини исплате заосталих зарада. За целокупну процедуру и правну помоћ у општини Апатин је задужен Момчило Вукосав, чија је канцеларија у згради Самосталног синдиката, у Главној улици, а који је управо због свог ангажовања на тим пословима недавно добио и најбвише општинско признање „Октобарску награду“. Ј. Прелчец

СЕНТА: Традиционални „Моџо блуз фест„ одржаће се 22.пут у Сенти данас и у суботу у популарном „Моџо клубу„, уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине. На отварању фестивала у петак од 22 сата, за загревање, ће се побринути млади блуз музичари из Потисја када уз бесплатан улаз за посетиоце наступа састав „Афтерплеј„. Суботњи програм у 21 сат започиње сенћански бенд „Mr. Lazy & The real deal„, за који се може рећи да су „кућни бенд„, јер су у „Моџо клубу„ у протеклих годину дана више пута успешно наступили. После њих наступа звезда фестивала Ерол Линтон из Лондона, чувени усни хармоникаш, композитор и текстописац, који је у Енглеској за врхунско свирање три пута проглашаван за усног хармоникаша године. Врсног усног хармоникаша ће на сенћанском наступу пратити „Al stars bluz bend„ из Словачке предвођен Џонијем Шепердом. После њих ће наступити омиљени блус бенд овдашње публике „Прибојски Маћаш бенд„ из Будимпеште, чија музика је спој блуза, фанка и џеза, а протеклих неколико година настаупао је у тридесетак европских земаља и учествовао на најпознатијим блуз фестивалима. Улазница за друго вече фестивала стаје 400 динара. М. Мр.

Подељени храна и огрев ТЕМЕРИН: Материјално најугроженије породице избеглих и расељених лица добиле су хуманитарне пакете хране и огрева. Право на помоћ у пакетима хране у вредности од пет хиљада динара имало је 80 најугроженијих породица смештених на територији општине Темерин. Двадесет три породице оствариле су право на 15 хиљада динара или три кубика дрва за грејну сезону. - Овом хуманитарном подршком обухваћене су породице са приходима мањим од износа новчане социјалне помоћи и домаћинства самохраних родитеља са децом до 18 година, инвалидни пензионери, стара лица, деца смештена у хранитељске породице – истиче др Тања Радовановић, члан Општинског већа за област здравствене и социјалне заштите. Планирано је више других активности у сарадњи са Комесаријатом за избеглице у реализацији Локалног акционог плана за решавање проблема избеглих и интерно расељених лица на територији општине Темерин. Докторка Радовановић истиче да ће крајем новембра Дом здравља добити ново возило хитне помоћи - реанимобил а отвориће се објекат са рентген апаратом и мамографом. Средства од осам милиона динара обезбедили су локална самоуправа и Покрајински секретаријат за здравство Војводине. М. Мл.

ЛСВ ПОЗДРАВИЛА ОДЛУКУ О РЕВИЗИЈИ ИНВЕСТИЦИЈА

Обнова Комитета и градња аква-парка ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Лиге социјалдемократа Војводине поздравио је одлуку локалне самоуправе да се спроведе ревизија започетих и најављених инвестиција у граду Зрењанину и испитају могућности за започињање нових. Лигаши су у допису упућеном градоначелнику Ивану Бошњаку (СНС), председнику Скупштине града Радовану Булајићу (СПС) и члановима Радне групе за праћење реализације пројеката од значаја за развој града, истакли да је веома важно да се на квалитетан начин сагледа реално стање, како би јавност била тачно информисана о улагањима у Зрењанин и утрошеним средствима. „Стога вас позивамо да нас известите докле се стигло са реконструкцијом зграде Комитета, за коју су обезбеђена средства у износу од 58 мили-

она динара, од чега је извођачу радова пребачено 8,5 милиона динара аванса. Подсећамо вас да су припремни радови за ову намену започети још пре неколико месеци, али да је извођач радова био приморан да, због онемогућавања услова на терену, скине скеле са зграде и обустави радове”, наводи се у допису ЛСВ. Лига је упитала и докле се стигло са најављеном изградњом аква-парка, подсећајући да је током августа најављено да ће Зрењанин добити један од највећих водених паркова у Србији. ЛСВ је поставила питање и који је био критеријум при избору инвестиција које ће бити праћене, с обзиром на то да се, како кажу у овој странци, у јавности стиче утисак да ће радна група бити задужена за ревизију само оних инвестиција у које су укључене покрајинске институ-

ције. „Уколико је то тачно, упозоравамо вас да је то крајње тенденциозно и малициозно и да градске институције не смеју да се користе у страначке сврхе, а интереси грађана подређују политичким препуцавањима, каже се у допису упућеном Бошњаку и Булајићу. Подсетимо, Радна група за праћење реализације пројеката од значаја за развој града, коју је формирала локална власт, има задатак да прати спровођење већ започетих пројеката у којима као партнери учествују град Зрењанин или јавна предузећа и установе чији је он оснивач. Такође, чланови Радне групе, на чијем се челу налази помоћник градоначелника Иван Девић, требало би да анализирају како доћи до новца за завршетак послова и како радове ефикасније привести крају. Ж. Балабан

Суботица енергетски свесна и ефикасна СУБОТИЦА: У Суботици је одржан други форум под називом “Енергетски свесни и ефикасни“. Реч је о пројекту “Подизање свести о енергетској ефикасности доносилаца одлука на локалном нивоу у Србији“, а организује га Стална конференција градова и општина уз подршку Програма за развој Уједињених нација и Центра за европске

интеграције Београдске отворене школе. Поред Суботице је још неколико општина из Војводине потписало Повељу о енергетској ефикасности, којим су представници општина показали спремност да дају допринос бољој и одрживој енергетској будућности. - Ми поклањамо доста пажње заштити животне средине. Већ

смо почели с реализацијом одрживих пројеката, тако ће ЈП „Суботичка толана„ реализовати пројекат грејања путем биомасе. У току је израда локалног плана за развој, где посебно место заузима енергетска ефикасност - рекао је члан ГВ задужен за инвестиције у Суботици Драги Вучковић. С. И.

RePORTA@e

petak16.novembar2012.

dnevnik

KAD NE LO VI „BO@ JU ^E STI CU” U SLAV NIM @E NEV SKIM LA BO RA TO RI JA MA CERN-a, DR IVAN KA BO @O VI] PI [E STI HO VE

Vi si i s pla fo na po e zi ja nu kle ar ne fi zi ~ar ke mo ci ja opu sa „Ru pe“ i pra te }a iz lo ` ba „Re ~ i sa pla f o n a“ su svo jom ori g i n al n o {}u i u ce lo dnev nim gun gu la ma Saj ma kwi ga iza zva li ve l i k o in t e r e s o va we. U raz go vo ru za „Dnev n ik“ ona pod se }a na to da su mno g i fi z i ~ a r i

tu d en t i be o g rad s kog Pri r od n o-ma t e m a t i~ kog fa kul te ta ne dav no su naj zad mo gli da upo zna ju i sa svim dru go li ce svo je pro fe sor ke, fi zi ~ar ke Ivan ke Bo ò vi}. Na i me, u Evrop skoj or ga ni za ci ji za nu kle ar na is tra ì va wa (CERN) po sle vi {e de ce nij skih eks pe ri me na ta de tek to va na je do sko ro ne u- hva tqi va su ba tom ska ~e sti ca, ko ju su la i ci sklo ni ro man ti ci pro zva li „bo` ja”. A u tom ne po no vqi vom po du hva tu u~e stvo va li su i srp ski na u~ ni ci, pred vo |e ni dr Bo ò vi}, {e f i c om ti m a Nu k le a r n og in sti tu ta „Vin ~a”. Dru gu stra nu svo je re ne san sno ras k o { ne kre a t iv n o s ti po ka za la je i u po e zi ji, a pro -

ima li sklo nost ka umet no sti – Ajn {tajn je, re ci mo, pa si o ni r a n o svi r ao vi o l i n u. Za raz li ku od ti pi~ nih kwi `ev nih ve ~e ri, ona je svo ju po e zi ju pri ka za la na vr lo neo bi ~an na ~in. Re ~i su vi si le s pla fo na, is pi sa ne na pa us-pa pi ru a po me ra le se ka ko je autor ka pro ra ~u na la, za vi sno od po kre ta po se ti o ca u „pro stir ci“ po e zi je me |u sli ka ma Ne boj {e Alek si }a.

Sli ke nad am bi som

stvarawe gromuqica, a znak da je mamaquga uspela je prijatan miris na kukuruz i zlatnoùta boja. Mamaquga se jede s mlekom, osla|ena, ili s ne~im ja~im, dro`dinom, ~varcima, sitno ise~enom slaninom, s malo gu{~ije ili pa~ije masti, a mogu se na}i recepti i kako dodati suva rebra, pa ~ak i teletinu i jagwetinu. Veruje se da je re~ pozajmqena iz rumunskog jezika, mada je takav doru~ak u wihovom delu Banatu zovu zovu mamaqiga, ba{ kao i Ma|ari, koji kaù i puliska. Poznat je i pod nadimcima: palenta, kuqa, ka~amak, `ganci... Kako je ko dolazio ovamo, donosio je i svoje ime za tu sna`nu i jednostavnu hranu, ali biqka od ~ijeg ploda se pravi do{la je od drevnih Indijanaca Sredwe Amerike, koji su je (tvrde wihovi crteì i mitovi) do-

Re ne san sno kre a tiv na pro fe sor ka

– Ve ru jem da je Ne boj {a u mo jim pe sma ma pre po znao mi sao ili emo ci ju, kao i ja u we go vim sli ka ma, na po ~et ku po znan stva, kao slu ~a jan ku pac. Ne ve ru jem u umet nost ko ja ko mu ni ci ra sa mo u in te lek tu al noj di men zi ji. To kom raz go vo ra, do {li smo na ide ju da ura di mo ne {to za jed no, u kon tek stu ko ji je on na zvao ur ba ni ha i ku. Ta ko mo `e te po sma tra ti i gra fi te. Na pi ta we za {to se kwi ga zo ve „Ru pa“, od go va ra ~i ta vim di ja pa zo nom zna ~e wa: da upra vo kroz ru pu gle da te kroz, i u se be, a da ona mo `e sim bo li zo va ti i pra zni nu ili emo ci o nal no ne po pu wen pro stor. – Ova po e zi ja eks plo a ti {e na sle |e mo der ne, sim bo la i vi { e z na~ n e poj m o v e – ob j a {wa va autor ka. – Ze ni ca oka je za pra vo ru pa, i ako po gle da -

te fo to gra fi ju na ko ri ca ma kwi ge, vi de }e te da je sli ka kroz blen du na ~i we na u ogle da lu i ima po gled u am bis. Alek si} je jed nom ob ja {wa vao da ima ose }aj da, dok pra vi sli ku, za pra vo sto ji na spram am bi sa i po tre ban je ma li ko rak i po tez vi {e da se u taj am bis bes po vrat no su no vra ti te a sli ka osta je ne po pra vqi va. – Fo t o g ra f i j u za ko r i c e pro na {la sam na in ter ne tu i pi sa la autor ki Sa ri Mirk, no vi nar ki „Por tland Tri bju na“, ko ja je bi la odu {e vqe na {to sam je oda bra la ta mi ju je ustu pi la bez ika kve na dok na de. @e le la je sa mo da joj po {a qem pot pi sa nu kwi gu. U sve tu umet n o s ti qu d i se, sre } om, bo ga te u ne ma te ri jal nim raz me ra ma i ti me su sa svim za do voq ni – ka `e dr Bo `o vi}. Vla di mir \u ri ~i}

KO MU NAL NA PO LI CI JA ZA DU @E NA I DA SKI DA „BA ^E NE ^I NI”

PREÂNSKA LEKSIKA avremeni ~ovek u razvijenom svetu, pre nego {to krene da pokupi cente, kvotere, evre i dolare {to leè na ulici, mora da fru {tu ku je. Ov se ne pa hu qi ce ili korn-flejks, zapravo kukuruzne flekice. Gotovo to isto smo i mi ovde, u ravnici, kusali posledwa dva veka, ali pre wive. Samo smo ukuvano kukuruzno bra{no zvali mamaquga. Probao sam obe papice i mislim da je ona starija bila boqa, verovatno jer je na{e mleka neobrano. Dakle, mamaquga se na~ini tako {to se u kqu~alu vodu polako sipa sitno prosejano kukuruzno bra{no i stalno me{a varja~om. Kad masa dostigne èqenu gustinu i po~ne da pravi vulkan~i}e od vreline, sud se skloni s vatre. Voda se prethodno malo osoli, me{awem se spre~ava

– Kre nu la sam od ide ja vo do pa da di na mi~ nih re ~i, ko je su Alek si }e vom gra fi~ kom in ter ven ci jom is tak nu te, po ve }a ne, sma we ne, po de bqa ne ili sta we ne a mo gu se ~i ta ti „na par ~e“ ili u ce li ni. ê ka ju }i jed n om pri l i k om pri j a t e q e is p red za t vo r e n e ga l e r i j e, gle da la sam svo je re ~i za kqu ~a ne iza sta kla i me tal nih re {et ki. A u wi ma se, zbog re flek s a na sta k lu, ogle d ao spoq ni svet, par ki ra ni auto mo bi li, kon tej ne ri, dr ve }e i zgra de. î tav je dan pa ra lel ni uni v er z um – ob j a { wa v a ona uti ske, ko je je sa mo na krat ko po t i s nu l a to k om bo r av k a u mit skom kru `nom tu ne lu is pod @e ne ve. Car stvo svo jih re ~i obo ji la je na pot pu no oso ben na ~in – ha u s mu z i k om ukra j in s kog kom po zi to ra Mi ha e la Vi ti ke Va ku la. – Ona ima za i sta po se ban pri zvuk, a iza bra la sam je jer jed nim svo jim zna ~aj nim de lom sa dr ì re ~i ko je vam od zva wa ju u gla vi, a mo `da i du {i. To je po ku {aj da se fi zi~ ki pro stor zvu~ no, vi zu el no i mi sa o no is pu ni re ~i ma, smi slom a na dam se, mo `da, ~ak i ne kom po ru kom – na u~ ni~ ki se ri o- zno ob ja {wa va dr Bo ò vi}. Alek si} je we nim pe sma ma po sve tio ~ak ~i tav oma`.

Ma ma qu ga Aten tat na kom {i ju la se rom

i cr nom ma gi jom

ili pogodi {ta ima za fru{tuk bili od bogova. Mora da su pri~e ta~ne jer divqi kukuruz ne postoji pa otpada teza o selekciji, a i dokazano je da kukuruz ne uspeva bez za{tite ~oveka. Ugu{e ga i iskorene korovi ~im ostane sam s prirodom. Va`nost tog princa biqnog sveta shvatili su brzo Kolumbo i wegovi cuwatori, tim pre jer su ga prvo videli ura|enog u zlatu, pa tek onda u mamaqugi i tortiqama. Ako sad virkaju iz pakla, mora da se zdravo `deru jer su klipi}i {to su ih brale Maje bili dugi tek pet-{est centimetara a sada{wi hibridi doseù i svih 30! Ma ma qu ga je tek slu {ki wa ku ku ru zu po broju naziva. Zvani~no, latinsko ime, nadenuo mu je Karl Line, kad je krstio i sistematizovao svu ostalu floru u 18. ve ku. Na zvao ga je Zea mais, kombinuju}i gr~ ku re~ ko ja ozna ~a va biq ku i {panski izraz za ìvot, kako su ga oni ~uli od domorodaca na Tahitiju. To „prezime” mu je prepoznatqivo gotovo u celom svetu, mada svuda ima i lokalno ime. Amerikanci i drugi koji govore engleski, zovu ga korn, ali preciziraju kakav je (popkorn, svit, indijan), Bugari imaju ~ak 20 re~i za wega (carevica, misir, arapka, papur, pa{ka, mamul), Makedonci kaù – p~enka, Italijani – maiz, granone, granoturko (tursko zrno), a Rumuni – porumb, porumbul. Ime kukuruz, koje koriste slovenski narodi (ali i Austrijanci i Ma|ari), s malim razlikama, „paten ti rao” je ~u ve ni pra {ki bi o log Jan Svatopluk Presl, po~etkom 19. veka. Proglasio se kumom, êsi kaù – smislio novotvor – i popularizovao ga na{iroko. Pa vle Ma le {ev (Gra|a za kwigu „Divani o re~ima: Nasred ~etir’ {ora”)

ta ra po slo vi ca „Kom {i ja pa bog” sve se re |e ko ri - ju pa pre te da }e im po lo mi ti no ge. E on da i taj dru gi po sti i sa mo je se po vre me no se te et no lo zi i fol klo - zi va na {u slu `bu i à li se zbog pret we. ri sti. Do bro, ne mo ra i ne mo è se ba{ sa sva kim Obra ti la se Ko mu nal noj po li ci ji i jed na go spo |a ko ja su se dom i}i na za jed ni~ ko po ro di~ no le to va we ili sla vi - je tvr di la da u sta nu iz nad we nog pra ve otro ve ra znih bo ti ro |en da ni i kr sne sla ve, ja i pu {ta ju ih kroz cre vo. ali za mr {e nim kom {ij skim Za to, ka è, sme da spa va sa mo od no si ma sve ~e {}e mo ra da po 15 mi nu ta, a ceo dan mo ra se ba vi ~ak i Ko mu nal na po da pro ve de na po qu. Pri ja li ci ja No vog Sa da. Dnev no vqu je se i obu }a osta vqe na do bi ja na de se ti ne po zi va te is pred vra ta, a i pti ce ko je vr ste, za {ta su kom pe tent zbog ne ~i je “cr ne ma gi je” or ni j i so c i j al n i psi h o l o z i, ke stri ra no sle }u na po je di ne spe ci ja li zo va ni za pa to lo gi auto mo bi le. ju sva ko dne vi ce. Kom {i je tu è jed ni dru ge De {a va lo se da je dan kom i za to {to su gla sni to kom {i ja dru gom sa kri je bi cikl sek sa, pu {e ci ga re te na pro jer mu sme ta {to je osta vqen zo ru ili te le fo ni ra ju no }u. is pred sta na. Kad do |e „kom Ne ko li ko je zva lo zbog de ce pol„, is p o s ta v i se da me ko ja se u dvo ri {ti ma vr ti }a |usobi c e bli ` wih ni s u u igra ju pa pra ve bu ku, a ima i delokru g u we n ih po s lo v a. pri ja va da su vi |e ne nin xe i Na k on po z i v a pred s ed n i k a van ze maq ci. skup { ti n e sta n a r a jed n e – Zo vu nas i oni ko ji ne ma Sme ta ju i de ci be li pro iz ve de ni to kom sek sa zgra de na Li ma nu za te kli su ju ni kakv pro blem, ali, ka op {tu ma kqa ù pa je na kra ju mo ra la da in ter ve ni {e i ù, è le da nam po mog nu pa da idu po kra ju u ko jem ì ve i pra va po li ci ja. sa mi tra è kom {ij ske pre kr {a je ko ji }e pri ja vi ti. Sta – Naj vi {e nas zo vu iz zgra da, ali ~e sto i iz okol nih na - nar jed nog so li te ra je pri ja vio kom plet ne sve kom {i je, a se qe, gde je pred met spor uzur pi ra we ogra dom de la kom - ne ki bi evi den ti ra li sva kog ko bi im na ste pe ni ca ma uz {ij skog dvo ri {ta. Ta mr `wa ide ta ko da le ko da smo ne - gred po è leo „Do bar dan”. Iz ve sna su gra |an ka je zva la da ko li ko pu ta mo ra li da ih raz dva ja mo jer su se tu kli, ~e ru - pri ja vi kom {i ni cu jer na wu „ba ca ~i ni„, a dru ga, ko ja pa li i me |u sob no kle li – pri ~a na ~el nik ko mu nal ne po - ì vi bli zu è le zni~ ke sta ni ce, da ni ma nas je zva la i li ci je Ne boj {a Ra do va nac. – Kom {i je se, re ci mo, à le na tvr di la da kom {i je è le da je ubi ju cr ve nim la se rom. su se do vu de cu ko ja tr ~e po sta nu i to ba{ ka da oni spa va Qi qa na Na to {e vi}

ro \en dAn skoM Tor ToM okon Ân po @Ar: Dramati~an je bio scena rio ve `be „Spa sa va we 2012” u organi za ci ji Op {tin skog {ta ba za vanredne situacije, tokom koje je ga{en improvizovani poàr na drugom spratu Robne ku}eu Novom Be~eju i izvla~eni qudi zate~eni u ugroènom delu zgrade, ali je imala neo~ekivani hepiend. Naime, kao pomo} profesionalnim vatrogascima angaòvani su ~lanovi Ronila~kog kluba „Posejdon”, jer su i ve{ti alpinisti, a u posledwoj turi evakuacije iz korpe vatrogasnog vozila je Goran Kova~i} doneo ro|endansku tortu klupskoj koleginici Liviji Molnar. V. Jan kov

crna hronika

dnevnik U PROKUPQU

Pot pu kov nik uhap {en zbog mi ta Za jed ni~ kom ak ci jom Voj nobez bed no sne agen ci je, Voj ne po li ci je i Vi {eg tu `i la {tva u Pro ku pqu, ju ~e oko 12 ~a so va li {en je slo bo de pot pu kov nik Qup ~o V., ko man dant 37. me ha ni zo va nog ba ta qo na iz sa sta va 3. bri ga de Kop ne ne voj ske. Pot pu kov nik Qup ~o V. sum wi ~i se za kri vi~ no de lo pri ma wa mi ta i od re |e na mu je me ra

po li cij skog za dr `a va wa do 48 sa ti, na kon ~e ga }e uz kri vi~ nu pri ja vu ceo slu ~aj bi ti pre dat is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Pro ku pqu. Voj no-bez bed no sna agen ci ja je u dva na vra ta do ku men to va la da je pot pu kov nik Qup ~o V. pri mio mi to, na kon ~e ga je usle di la ak ci ja hap {e wa i pri vo |e wa. (Tanjug)

U E^KI TE[KO POVRE\EN MLADI]

Ka mi o nom u dr vo Jed na oso ba za do bi la je te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u sre du, oko 19.50 ~a so va, do go di la u Uli ci mar {a la Ti ta u E~ ki, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Pret po sta vqa se da je do sa o bra }aj ke do {lo ka da je vo za~ ka mi o na TAM80 S. S. (21) iz Zre wa ni na, ko ji je upra vqao bez vo za~ ke do zvo le, iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, sle teo s pu ta i uda rio u dr vo. Put nik u ka mi o nu N. P. (18) za -

do bio je te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot i pre ve zen je u Kli ni~ ki cen tar u No vom Sa du. Vo za~ je li {en slo bo de i od re |e no mu je za dr à va we u tra ja wu od 48 ~a so va, a uz kri vi~ nu pri ja vu bi }e pri ve den nad le `nom su du. Uvi |aj na li cu me sta spro ve li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu ì o ca, i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

PRESUDA QUBI[I BUHI

^u me oslo bo |en za na si qe Pr vi osnov ni sud u Be o gra du oslo bo dio je ju ~e Qu bi {u Bu hu ^u me ta op tu `bi za na si qe u po ro di ci zbog pre bi ja wa su pru ge. Sud je Bu hi iz re kao oslo ba |a ju }u pre su du zbog ne do sta ka do ka za da je 3. fe bru a ra 2011. po sle kra }e ras pra ve pre bio su pru gu Iva nu Tu lo vi}, usled ~e ga je ona za do bi la la ke te le sne po vre de. Bu hi na su pru ga je slu ~aj pri ja vi la po li ci ji, ali je ka sni je po vu kla kri vi~ nu pri ja vu pro tiv we ga i na su |e wu ne gi ra la da ju je tu kao. Qu bi {a Bu ha je sve dok-sa rad nik u pro ce si ma za ubi stvo pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a i „ze mun skog kla na”. (Tanjug)

APELACIONI SUD U BEOGRADU UKINUO PRVOSTEPENU PRESUDU MLADENU OBRADOVI]U

Vo |i „Obra za” no vo su |e we

Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo je pr vo ste pe nu pre su du Pr vog osnov nog su da u Be o gra du ko jom je okri vqe ni Mla den Ob ra do vi} zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la ra sne i dru ge dis kri mi na ci je osu |en na ka znu za tvo ra u tra ja wu od de set me se ci i pred met vra tio pr vo ste pe nom su du na po nov no su |e we pred pot pu no iz me we nim ve }em. Ka ko se na vo di u ju ~e ra {wem sa op {te wu Ape la ci o nog su da, po na la zu tog su da, pr vo ste pe na pre su da je do ne ta uz bit nu po vre du od re da ba kri vi~ nog po stup ka. Pr vo ste pe ni

Mla den Ob ra do vi}

sud ni je pra vil nom oce nom iz ve de nih do ka za na ne sum wiv na ~in utvr dio za ko je ta~ no rad we na ve de ne u op tu `nom ak tu Jav nog tu ì la {tva ima do ka za da ih je okri vqe ni iz vr {io, te da svo je za kqu ~i va we o to me ja sno i lo gi~ no ob ja sni, da ju }i raz lo ge o svim bit nim ~i we ni ca ma, ka è se u sa op {te wu. Ka ko se pod se }a, Ob ra do vi} je ogla {en kri vim jer je od 13. do 20. sep tem bra 2009. kao se kre tar Udru è wa gra |a na „Ote ~en stve ni po kret Obraz” {i rio i pred sta vqao ide je ko je za go va ra ju dis kri mi na ci ju za sno va nu na li~ nom svoj stvu – sek su al noj ori jen ta ci ji i na si qe pro tiv pri pad ni ka Or ga ni za ci je za le zbij ska qud ska pra va „La bris”, Udru è wa „Gej-strejt ali jan sa”, od no sno pri pad ni ka LGBTpo pu la ci je (le zbij ke, ge je vi, bi sek su al ci i tran srod ne oso be). Ogla -

{en je kri vim jer je or ga ni zo vao pi sa we gra fi ta pre te }e i uvre dqi ve sa dr ì ne i na svom ra ~u na ru iz ra |i vao pro pa gand ni ma te ri jal – ogla se, pla ka te, fla je re, na lep ni ce, jav ne po zi ve u ve zi s u~e sni ci ma sku pa „Pa ra da po no sa”. U svom ka len da ru obe le ìo je plan ak tiv no sti pod na zi vom „de lo va we”, a ko je se od no si na is pi si va we gra fi ta, iz ra du na lep ni ca, pr vi pro glas, dru gi pro glas, zva we no vih qu di, a za tim je u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa da vao iz ja ve pre te }e i uvre dqi ve sa dr ì ne za pri pad ni ke LGBT-po pu la ci je. Apa la ci o ni sud na vo di da, u kon kret nom slu ~a ju, pre gle dom ra ~u na ra okri vqe nog ni su pro na |e ni tra go vi ko ji bi uka zi va li na to da su s we ga upu }i va ne pret we i po zi vi na na sil no pre ki da we i na pad na u~e sni ke sku pa „Pa ra da po no sa” 2009. go di ne. Na ra ~u na ru ni su pro na |e ni ni tra go vi ko ji uka zu ju na to da je ko ri {}en za iz ra du ogla sa, na lep ni ca, pla ka ta, jav nih po zi va i dru go, u ve zi s u~e sni ci ma na ve de ne „Pa ra de”. Sem to ga, pr vo ste pe ni sud ni jed nom re~ ju u obra zlo è wu pr vo ste pe ne pre su de ne da je raz lo ge o to me na osno vu ~e ga je utvr dio da je upra vo Ob ra do vi}, a ne ne ko dru gi, or ga ni zo vao pi sa we gra fi ta pre te }e i uvre dqi ve sa dr ì ne. Pr vo ste pe ni sud je mo rao pre ci zi ra ti sa dr ì nu „ide ja ko je za go va ra ju dis kri mi na ci ju na li~ nom svoj stvu – sek su al noj ori jen ta ci ji”, bu du }i da je {i re we i pred sta vqa we ide ja ko ja za go va ra dis kri mi na ci ju – rad wa iz vr {e wa kri vi~ nog de la za ko je se okri vqe ni te re ti, pa je re~ o bit nom ele men tu kri vi~ nog de la ko ji iz re kom pre su de mo ra bi ti mak si mal no mo gu }e in di vi du a li zo van. Zbog na ve de nih bit nih po vre da od re da ba kri vi~ nog po stup ka za sa da se ne mo è is pi ta ti ni ~i we ni~ ni ni prav ni za kqu ~ak pr vo ste pe nog su da o to me da su se u Ob ra do vi }e vim rad wa ma ste kla sva za kon ska obe le` ja kri vi~ nog de la ra sne i dru ga dis kri mi na ci je pa se uki da we pr vo ste pe ne pre su de po ka zu je nu `nim, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

petak16.novembar2012.

NAKON NESRE]E U TUNELU KOD MOJKOVCA

Pri tvor za tro je osum wi ~e nih Vi {e dr àv no tu ì la {tvo u Bi je lom Po qu od re di lo je pri tvor za tro ji cu uhap {e nih, ko ji su osum wi ~e ni da su od go vor ni za è le zni~ ku ne sre }u kod Moj kov ca, u ko joj su po gi nu la dva rad ni ke no vo sad ske kom pa ni je ZGOP, dok je 45 oso ba po vre |e no, od ~e ga sed mo ro te è. Uhap {e ni su {ef grad we ZGOP-a Veq ko M. iz In |i je i ot prav ni ci sta ni ca u Mi ja to vom Ko lu i Moj kov cu No vo R. i Go lub D. Po li ci ja je sa op {ti la da su wih tro ji ca uhap {e ni zbog osno va ne sum we da su na ru {i li bez bed no sni pro to kol è le zni ce. @e le zni~ ka ne sre }a do go di la se u uto rak uve ~e, ka da je lo kal ni put ni~ ki voz u tu ne lu

kod Moj kov ca na le teo na gra |e vin sku ma {i nu no vo sad ske fir me ZGOP ko ja je na tom de lu iz vo di la ra do ve na sre |i va wu pru ge. Na li cu me sta stra da li su rad ni ci no vo sad ske kom pa ni je Ran ko Ka {i ko vi} (53) i Go ran Ga vri} (55), dok je 45 oso ba po vre |e no. U bol ni ci u Bi je lom Po qu za dr à no je sed mo ro te è po vre |e nih, ali su svi van ì vot ne opa sno sti. Tu ì la {tvo Cr ne Go re na lo ì lo je u sre du sa slu {a we se dam za po sle nih u sta ni ca ma Moj ko vac i Mi ja to vo Ko lo, a na te re nu je i ko mi si ja @e le zni~ ke in fra struk tu re da bi utvr di li ka ko je do {lo do su da ra. (Tanjug)

PRITVOREN OKRIVQENI ZA UBISTVO NOVOSADSKE MANEKENKE

Da ri jan M. za }u tao na sa slu {a wu u Su du Okri vqe nom za ubi stvo Vla di sla ve ^. (25), po ~i we no u po ne de qak u Fru {ko gor skoj uli ci 6 u No vom Sa du, Da ri ja nu M. (25) ju ~e je od re |en pri tvor po sle pri vo |e wa kod de ùr nog is tra `nog su di je Mi ro sla va Alim pi }a. Re {e we o spro vo |e wu is tra ge do ne to je na kon {to je Da ri jan M. iz ja vio da ni je psi hi~ ki spre man da iz ne se od bra nu, sa zna je „Dnev nik” u Is tra `nom ode qe wu Vi {eg su da u No vom Sa du. Kao {to smo pi sa li, be ì vot no te lo po zna te ma ne ken ke, pre bi je ne na smrt, pro na |e no je u sta nu okri vqe nog na 12. spra tu so li te ra na Li ma nu 2. Osum wi ~e ni je uhap {en dan po sle zlo ~i na, oko dva sa ta, na pu tu No vi Pa zar – Ko sov ska Mi tro vi ca. Pod se ti mo, osum wi ~e ni je, na vod no, pre li {e wa slo bo de, pu tem dru {tve ne mre è„Fej sbuk” s pod ru~ ja Ra {ke pri znao de lo, vre |ao po li ci ju, ube |en u to da ga ne }e uhva ti ti i ~ak na ja vio sa mo u bi stvo. Ni je is kqu -

Pri vo |e we Da ri ja na M. u no vo sad sku pa la tu prav de Fo to: N. Sto ja no vi}

~e no da je ipak na me ra vao da po beg ne u ino stran stvo. On je, po na {im sa zna wi ma, opi si vao zlo ~in po do vo |e wu iz No vog Pa za ra u pro sto ri je no vo sad ske po li ci je. Smrt `r tve na stu pi la je u po ne de qak ka sno po sle pod ne, a

pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je su ne po sred no pre to ga ope ra tiv nim ra dom do {li do sa zna wa da se u po me nu tom sta nu ne {to ~ud no de {a va. Le{ za te ~en u sta nu imao je vi {e stru ke pre lo me i na pr snu }e or ga na, a bio je bez gar de ro be. Pret po -

sta vqa se da je de voj ka ubi je na upo tre bom fi zi~ ke sna ge na kon iz li va qu bo mo re. Od mah po sle zlo ~i na ne ko od kom {i ja je opi sao da su se okri vqe ni i Vla di sla va po zna va li od ma lih no gu i da su se za ba vqa li oko {est go di na. On je bio krat ko u za tvo ru zbog na sil ni~ kog po na {a wa, na vod no po ~i we nog nad ro |a kom, a kad je iza {ao, do {lo je, po jed noj ver zi ji, do ras pra ve usled qu mo bo re. Ina ~e, ovaj slu ~aj iza zvao je ne za pam }e no in te re so va we jav no sti u ce lom re gi o nu pa su se na ob ja vqe ni broj kri mi na li sti~ ke po li ci je i por tret u me di ji ma ~e sto ja vqa li qu di od Cr n e Go r e do Slo v e n i j e. Oni su osta vi li uti sak do bro na mer nih gra |a na, ali su u ve }i ni slu ~a je va tra go vi vo di li u po gre {nom sme ru. Ipak, ope ra tiv ci su za hval ni tim sa ve snim qu di ma. Vla di sla va ^. je ju ~e po sle pod ne sa hra we na na No vom gro bqu u No vom Sa du. M. V.

NIJE OBAVQENO SASLU[AWE KALINI]A I SIMOVI]A

Uda qe na {pan ska braniteqka Tim {pan skih is tra `i te qa, pred vo |en is tra `nim su di jom Fer nan dom An dre om, ko ji su do pu to va li u Be o grad u ci qu pri ku pqa wa ~i we ni ca ra di ra sve tqa va we po je di nih kri vi~ nih de la ko ja su se de si la u [pa ni ji, a za ko ja se sum wa da bi iz vr {i o ci mo gli bi ti pri pad ni ci kri mi nal nih gru pa iz Sr bi je, sa slu {ao je ju ~e u be o grad skom Cen tral nom za tvo ru “ze mun ce” Sret ka Ka li ni }a i Mi lo {a Si mo vi }a. Na vod no, Mi lo{ Si mo vi} ju ~e ni je `e leo da pri ~a, za raz li ku od Sret ka Ka li ni }a ko ji ni je bio ta ko }u tqiv. Ni ka vih zva ni~ nih po da ta ka o tom „{pan skom po stup ku“ za sad ne ma, ali se spe ku li {e o to me da bi se pod sum wa ma mo gao na }i jo{ ne ko od ne ko li ci ne be gu na ca od srp skog pra vo su |a ko ji su u pri tvo ru u [pa ni ji. Advo kat Bo ri vo je Bo ro vi}, je dan od bra ni la ca Lu ke Bo jo vi }a,

ko ji je u fe bru a ru ove go di ne uhap {en u [pa ni ji, a u Sr bi ji mu se u od su stvu su di pod op tu `bom za ne ko li ko kri vi~ nih de la ko ja su se 2004. go di ne de si la u Be o gra du, tvr di da Bo jo vi }e vim bra ni o ci ma ni je omo gu }e no da pri su stvu ju sa slu {a wu. – Na {u ko le gi ni cu Mar Ve ga Ma lo ko ja u [pa ni ji za stu pa Bo jo vi }a, {pan ski is tra `ni or ga ni su oba ve sti li o raz lo zi ma svog do la ska i ona je, u na me ri da pri su stvu je sa slu {a wu, do pu to va la u Be o grad – iz ja vio je Bo ri vo je Bo ro vi} za „Dnev nik”. - Me |u tim, pri su stvo joj je bez obra zlo è wa za bra we no i uda qe na je. Ko le ga i ja, ko ji bra ni mo Bo jo vi }a u Sr bi ji, obra ti li smo se do pi som Spe ci jal nom tu ì la {tvu, tra è }i da pri su stvu je mo sa slu {a wu Sret ka Ka li ni }a, ali nas ni su po zva li. Bra no ci su, ka è, ogor ~e ni, i od lu~ ni da se u ci qu za {ti te

Sret ko Ka li ni}

qud skih pra va svog kli jen ta obra te or ga ni za ci ji „Am ne sti in ter ne {e nel„, kao i Evrop skom su du za qud ska pra va. – Mi smo pre ne ko li ko da na na ja vi li da stra hu je mo da mo `da po sto ji na me ra {pan ske i srp ske po li ci je da se u to ubi stvo ne ka ko ume {a i na{ kli jent. Mi sli -

mo da, ve ro vat no u ne do stat ku do ka za za po stu pak ko ji se ov de vo di pro tiv na {eg kli jen ta, `e le da po kre nu po stu pak u [pa ni ji, ko ji bi nam bio van do ma {a ja. Uka za li smo na to da se po no vo or ga ni zu je sa slu {a we Ka li ni }a i da po sto ji mo gu} nost da on opet la `no op tu `i Bo jo vi }a. To se ve} de si lo u po stup ku ko ji se u Spe ci jal nom su du vo di za po je di ne do ga |a je iz 2004. go di ne. Od bra na je uka za la na to da na laz stru~ wa ka iz Vi zba de na po ka zu je da DNK pro na |en na me stu jed nog ubi stva pri pa da Ka li ni }u, a ne Bo jo vi }u, kao {to je to ne ta~ no na ve de no u na la zu ko ji je srp ski In ter pol do sta vio In ter po lu [pa ni je – re kao je Bo ri vo je Bo ro vi}. E. D.

FINALE SU\EWA U SLU^AJU „STE^AJNA AFERA”

Za tra è no iz u ze }e tu ì o ca i sud skog ve }a Iz no {e we za vr {nih re ~i u slu ~a ju „ste ~aj na afe ra“, ko je je tre ba lo da po~ ne ju ~e na kon {to je za kqu ~en do ka zni po stu pak u pro ce su pro tiv 33 po slov nih qu di okri vqe nih uglav nom za kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja od sep tem bra 2004. go di ne do apri la 2006, od lo è no je zbog to ga {to je od bra na za tra ì la iz u ze }e tu ì o ca, kao i tro ~la nog su de }eg ve }a Spe ci jal nog su da u Be o gra du. Advo kat od bra ne Mi ro slav To do ro vi}, je dan od pot pi sni ka tog pod ne ska, ka è da su zah te ve za iz u ze }e po ne li bra ni o ci ne ko li ci ne okri vqe nih, me |u ko ji ma biv {eg pred -

sed ni ka Tr go vin skog su da u Be o gra du Go ra na Kqa je vi }a, bi {e su di je tog su da De lin ke \ur |e vi}, bi zni sme na Se ku le Pjev ~e vi }a, ne ka da {we di rek tor ke „Po {tan ske {te di o ni ce“ Je li ce @iv ko vi} i biv {eg ste ~aj nog uprav ni ka GP „Rad“ Miq ka @i vo ji no vi }a. Advo kat To do ro vi} is ti ~e da je „u zah te vi ma na ve den ve li ki broj raz lo ga ko ji se od no se na po vre du prin ci pa fer po stup ka, od no sno na sum wu u ne pri stra snost“. – Glav ni pre tres je vo |en po se dam odvo je nih op tu `ni ca pu nih {est i po go di na, ko je su, ne dav no, 21. sep tem bra 2012, sve de ne na jed nu, iz me we nu i kon so li do va na op tu `ni -

cu, u ko joj su, opet ne za ko ni to, za dr à na op tu è wa za de la za ko je je na stu pi la ap so lut na za sta re lost kri vi~ nog go we wa – ka è To do ro vi}. – To je te ret i su du, ali pre sve ga okri vqe nim qu di ma, ko ji, za dr à va wem tih za sta re lih de la tr pe {te tu i po sle di ce. Bu du }i da ni je ob u sta vqe no go we we za kri vi~ na de la ko ja su to kom po stup ka za sta re la, na kna du tro {ko va od bra ne u od no su na ta de la tra ì }e mo od dr à ve. Ova bo ga ta dr à va ko ja ima pa ra da se raz ba cu je }e to pla ti ti. Na sta vak su |e wa je za ka zan za 10. de cem bar. J. J.

SPORT

petak16.novembar2012.

dnevnik PO SLE PU NIH 10 GO DI NA VOJ VO DI NA PU TU JE NA MEG DAN U NI[

Tra di ci ja na stra ni No vo sa |a na

No vak \o ko vi} i Mar jan Vaj da u Bra ti sla vi

\O KO VI] U^E STVO VAO NA EG ZI BI CI JI U BRATI SLA VI

Vaj da hva li No le ta Tre ner pr vog re ke ta sve ta No va ka \o ko vi }a Mar jan Vaj da je re kao je da sma tra da je za srp skog te ni se ra ova se zo na bi la bo qa ne go pret hod na. No vak je u sre du u Bra ti sla vi od i grao eg zi bi ci o ni me~ sa Mar ti nom Kli `a nom, a ka sni je su se wi ma dvo ji ci na te re nu pri dru `i li i Vaj da i Do mi nik Hr ba ti, pa su od i gra li dubl su sret. - No le je od bra nio po zi ci ju bro ja je dan na kra ju go di ne, {to je iz u zet no te {ko ura di ti. U tom smi slu, re kao bih da je ova se zo na bi la ja ~a i bo qa ne go pro {la, iako ni je uvek sve i{lo sa vr {e no. Iz van red no je od i grao tur nir u Lon do nu, po seb no

u fi na lu, gde je vi |en vi sok ri tam kod obo ji ce te ni se ra. \o ko vi} je ta da po no vo po ka zao iz u zet nu men tal nu sna gu- , re kao je Vaj da, “No vak ni je iza brao pra vu tak ti ku na po ~et ku du e la. Ali po sle je to pro me nio i po ~e la je we go va do mi na ci ja na te re nu. Do bio je vi {e sa mo po u zda wa u udar ci ma, a i vi de lo se na mo men te da je fi zi~ ki sprem ni ji od ri va la. Ro xer je igrao per fekt no na mo men te i bio je u sta wu da osvo ji taj pr vi set. Ali No vak je po ka zao da ima ner ve od ~e li ka i de mon stri rao je ko je bo qi. Vaj da i No vak, ra zu mqi vo, na sta vqa ju sa rad wu i sle de }e se zo ne, u ko joj }e ima ti go to vo iste ci qe ve.

- No vak je pra vi spor ti sta, od gla ve do pe te, i ce lom du {om i te lom je u te ni su. On `e li da od bra ni tron, ali pre to ga, ciq nam je da ostva ri mak si mal ne re zul ta te na Gren sle mo vi ma - na gla sio je Vaj da. Vaj da prog no zi ra i ko bi mo gao da bu de naj ve }i ri val srp skom te ni se ru u 2013. go di ni. - Ivan Lendl da je sve od se be da to bu de En di Ma rej. No vak, me |u tim, zna i ose }a da mo `e jo{ da na pre du je i da je spre man da ostva ri ci qe ve, bez ob zi ra na sna gu pro tiv ni ka - is ta kao je slo va~ ki stru~ wak. No vak je ju ~e bio u Ni ci, oda kle }e na sta vi ti u Bra zil gde ga na red nih da na ~e ka ju no ve oba ve ze u Rio de @a ne i ru, gde }e mu do ma }in bi ti De jan Ram bo Pet ko vi}.

FI NA LE DEJ VIS KU PA: ^E [KA–[PA NI JA

Bit ka za 100. tro fej Se lek ci ja ^e {ke do ~e ka }e zva ni~ ne {am pi o ne, re pre zen ta ci ju [pa ni je, u ovo go di {wem fi na lu Svet ske gru pe Dej vis ku pa. Do ma }i ni }e u Pra gu po ku {a ti da se re van {i ra ju fu ri ji za te `ak po raz od pre tri go di ne, ta ko |e u fi na lu, ka da su u Bar se lo ni odu va ni sa mak si mal nih 5:0.

fej Dej vis ku pa. Pre to ga, 1975. igra li su pr vo fi na le, ko je ni su us pe li da do bi ju. Vo |a sa da {weg ti ma ^e {ke, To ma{ Ber dih, na da se da }e se isto ri ja po no vi ti i da }e se ovo ga pu ta is ku pi ti za de bakl 2009. go di ne. - Ovo je za sve nas je dan od naj va `ni jih tre nu ta ka u ka ri je ri.

Ra dek [te pa nek i Da vid Fe rer

Za raz li ku od tog du e la, u ti mu [pa ni je ne }e bi ti naj bo qeg igra ~a, po vre |e nog Ra fa e la Na da la, pa se To ma{ Ber dih i Ra dek [te pa nek na da ju da je ovo je din stve na pri li ka da pred bu~ nim do ma }im na vi ja ~i ma mo gu da stig nu do pr ve sa la ta re u isto ri ji, pod ime nom ^e {ke. Na i me, ^e ho slo va~ ka je dav ne 1980. pred vo |e na le gen dar nim Iva nom Len dlom osvo ji la tro -

To je va `an mo me nat ne sa mo za ~e {ki te nis, ne go za ce lu dr `a vu. Ve} 32 go di ne po ku {a va mo da osvo ji mo pe har, a sa da ko na~ no ima mo od li~ no pri li ku, jer igra mo pred na {im na vi ja ~i ma, na pod lo zi ko ja na ma od go va ra iz ja vio je {e sti igra~ sa ATP li ste, To ma{ Ber dih. Osim we ga se lek tor Ja ro slav Na vra til u tim je po zvao i is ku snog Ra de ka [te pa ne ka, zve zdu u

uspo nu Lu ka sa Ro so la i Ivu Mi na ra. Na dru goj stra ni Aleks Ko re ~a po drob no se spre mio za ve li ki okr {aj. U od su stvu Na da la, ra ~u na na Da vi da Fe re ra, Ni ko la Al ma gra, i Mar se la Gra no qe sa i Mar ka Lo pe za u kon ku ren ci ji du blo va. [pan ci ima ju mno go vi {e is ku stva u fi nal nim du e li ma, bu du }i da su osvo ji li ~ak pet „sa la ta ra” u isto ri ji, i to u po sled wih 11 go di na (2000, 2004, 2008, 2009, 2011). Oni su jo{ tri pu ta igra li u fi na lu, {to ih svr sta va na {e sto me sto naj u spe {ni jih re pre zen ta ci ja sve ta. - Za do vo qan sam svo joj for mom i igrom uo~i fi na la Dej vis ku pa. Br za pod lo ga, ko ju su ê si oda bra li nam ne od go va ra, ali bez ob zi ra na to sprem ni smo za ve li ku bor bu - re kao je pe ti igra~ sve ta, Da vid Fe rer, ko ji pri èq ku je is hod kao pre dve go di ne u Bar se lo ni. - Ta po be da u fi na lu pro tiv ê {ke 2009. go di ne je dan je od naj lep {ih mo me na ta u mo joj ka ri je ri. ê si bi even tu al nim osva ja wem sa la ta re mo gli da po sta nu naj u spe {ni ja te ni ska na ci ja, bu du }i da su ne dav no osvo ji li ti tu lu u Fed ku pu, a po ~et kom go di ne tri jum fo va li su i na Hop man ku pu. Fi na le te ni skog Dej vis ku pa u pra {koj “O2 Are ni”, u ko jem se sa sta ju ê {ka i [pa ni ja, otvo ri }e Ra dek [te pa nek i Da vid Fe rer.@re bom odr à nim ju ~e od re |e no je da se po sle wih sa sta nu To ma{ Ber dih i Ni ko las Al ma gro. U su bo tu }e u du e lu du blo va ê {ku pred sta vqa ti Ivo Mi nar i Lu ka{ Ro sol, a [pa ni ju Mar sel Gra no qers i Mark Lo pes. U ne de qu, po sled weg da na fi na la, igra }e se po no vo sin glo vi, a pa ro vi su Ber dih – Fe rer i [te pa nek – Al ma gro. Fi nal ni duel Dej vis ku pa ê {ka - [pa ni ja di rekt no }e pre no si ti Sport klub.

Du go, du go ni je bi lo pr v en s tve n ih utak mi ca iz me |u Rad ni~ k og iz Ni { a i Voj vo di ne. U su bo tu }e, na sta di o nu ^a ir, ova dva klu ba od i gra ti su sret po sle pu nih 10 go di na, po {to su Ni {li je u mi nu loj de ce ni ji ta vo ri le u dru goj li gi i tek u ovoj se zo ni us pe li da se u wu vra te. Su de }i po broj ka ma ve za nim za su sre te iz me |u ne ka da tra di ci o- nal nih ri va la jo{ iz vre me na SFRJ i SRJ, Voj vo di na je fa vo rit u ovoj utak mi ci. Do sa da su se dva klu ba sa sta la u 76 pr ven stve nih me ~e va, a na sal du No vo sa |a na je 37 po be da, 20 ne re {e nih is ho da i sa mo 19 po ra za, uz gol raz li ku 121:77 u ko rist ti ma uz naj ve }eg voj vo |an skog gra da. Po sled wi pr ven stve ni duel Rad ni~ kog i Voj vo di ne od i gran je u Ni {u, u se zo ni 2002./2003., ka da su cr ve no-be li iz No vog Sa da sla vi li s 3:0. Ta da su dres Voj vo di ne no si li Ste pa nov, gol man To di}, Ni ko la Traj ko vi}, Be li}, Ci lin {ek, Bi ho rac, Man di}, Be la da... U su bo tu }e se, evo, ob no vi ti sta ro ri val stvo. Ako se za kqu ~ ak do n o s i na osno v u u~in ka u do sa da {wem to ku Je len Su per li ge, ulo ga fa vo ri ta opet je na stra ni Voj vo di ne, ko ja je tre nut no ~e tvr to pla si ra ni tim na ta be li, dok je Rad n i~ k i na 11. me s tu. Ipak, bro je vi su sa mo - bro je vi, a u~i nak na te re nu je ne {to sa svim dru go. Rad ni~ ki je bli zu opa sne zo ne i za ~e qa ta be le i sva ka utak mi ca, po seb no ka da igra kod ku }e, od ve li kog je zna ~a ja. Ta ko }e, bez ika kve sum we, bi ti i su tra, ali igra ~i Voj vo di ne, {to je po tvr dio i wi hov {ef stru~ nog {ta ba Ne boj {a Vig we vi}, u Ni{ pu tu ju sa svo jim pla no vi ma i `e qa ma, a one se od no se je di no na - po be du.

Fud ba le ri Voj vo di ne `e le no vu po be du u Ni {u

No vo sad ski cr ve no-be li, i po red ne u be dqi vih iga ra u do sa da {wem to ku pr ven stva, vi so ko se ko ti ra ju na ta be li i, po sle neo ~e ki va nih re zul ta ta u 11. ko lu, od no sno po ra za Cr ve ne zve zde od OFK Be o gra da i Ja go di ne, kod ku }e, od Sme de re va, ula ze u bor bu za tre }e, a mo `da ~ak i za dru go me sto. Ako se zna da Ja go din ci su tra igra ju pro tiv Spar ta ka u Su bo ti ci, a da je pred Cr ve nom zve zdom ve ~i ti der bi, Voj vo di na bi, u slu ~a ju da ostva ri `e qe ni re zul tat u Ni {u, mo gla ve} od ne de qe da bu de na tre }em me stu. Tre n er Vig w e v i} ima na ras po la ga wu go to vo sve igra -

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

~e, a je di no je si gur no da ne }e na s tu p i t i ope r i s a n i Mar k o Po le ta no vi}. Pod zna kom pi ta wa je i po vre |e ni ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi}, ko ji je u utak m i c i s No v im Pa z a r om do bio uda rac u ko le no. Uko li ko ne bu de mo gao da igra, na po zi ci ji de snog be ka za me ni }e ga naj v e r o v at n i j e Mi r o s lav Ste va no vi}, a osta je da se vi di ko ga }e u tom slu ~a ju u ve zni red po sla ti Vig we vi}. Igra ~i Voj vo di ne da nas pu tu ju u Ni{, ka ko bi duel s Rad ni~ kim do ~e ka li od mor ni i sprem ni. Duel na sta di o nu ^a ir igra se su tra od 13 ~a so va. A. Pre do je vi}

VOJ VO DI NA NS SE ME DA NAS GO STU JE ZVE ZDI (18)

No vo sa |a ni za Mr da ka Od b oj k a { i Voj v o di ne NS se me i Cr ve ne zve zde da nas }e u Be o g ra d u od i g ra t i der bi {e stog ko la Su per li ge, a bi }e to i re pri za Su per ku pa. Su sre ti ak tu el nog {am pi o na i osva ja ~a Ku pa uvek su za ni mqi vi, ka vli tet ni i ne iz ve sni, ma da su Be o gra |a ni bi -

mit ne p o b e d i v o s ti Cr v e n e zve zde. - @e li mo pre sve ga da od i gra mo do bro i to nam je pre vas hod ni ciq jer `e li mo da na pre du je mo iz ko la u ko lo i da tem pi ra mo for mu za za vr {ni cu se zo ne. Zve zda tri go di ne ni je me wa la sa stav i to je jed na od wi ho vih glav nih sna ga, ali

ma~ ser vi sa, ko ji je na pro te klom me ~u sa Spar ta kom iz Qi ga imao za vi dan u~i nak. Ve se li no vi} ve o ma dor bo po zna je Cr ve nu zve zdu. - Do bro smo od i gra li me~ sa Spar ta kom i `e li mo da na sta vi mo u do brom sve tlu. Zve zda je tim ko ji igra kon stant no i ve} go di na ma je u istom sa sta -

nam je da nas bit na sa mo na {a igra. Iako ima mo ne ko li ko po ra za u se zo ni, uvek smo bi li bli zu i ma lo je fa li lo da bu de dru ga ~i je, ali da nas smo sprem ni i zdra vi i `e li mo da s Mr da kom, ko ji je po sled wi put u na {em dre su, od i gra mo me~ na vr hun skom ni vou - is ta kao je {ef stru ke Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}. Me sto u po sta vi je na {ao i Alek san dar Ve se li no vi}, pri -

vu, a ve li ki deo igre im se svo di na ko rek to ra Pet ko vi }a i we ga mo ra mo da za u sta vi mo. Zve zda je mo `da ma lo po qu qa na po ra zi ma u Li gi {am pi o na i na da mo se da i to mo `e mo da is ko ri sti mo. @e li mo svi do brom igrom da se opro sti mo od na {eg Mi li je Mr da ka i na dam se da }e mo bi ti na za vid nom ni vou - re kao je Ve sle i no vi}. M. Ri sti}

^u bri lo i Ve se li no vi} u blo ku

li uspe {ni ji u ne ko li ko po sled wih me ~e va. Za No v o s a | a n e, da n a { wi der bi ima po seb nu di men zi ju. Ko rek tor Vo {e Mi li ja Mr dak na stu pi }e da nas po sled wi put u cr ve no-be lom dre su jer }e ve} od sle de }e ne de qe bi ti ~lan ita li jan skog Sa di ga sa ko ji se tak mi ~i u dru goj li gi. Za to ak tu el ni osva ja ~i Ku pa `e le da nas da pri ka `u {am pi on sku igru i da raz bi ju

SPORT

dnevnik

petak16.novembar2012.

NA KON PO BE DE SR BI JE PRO TIV ^I LEA

Ohra bru ju }i sig na li

IBRI NE MAJ STO RI JE: Gol koji je Zlatan Ibrahimovi} postigao u sredu uve~e u dresu {vedske reprezentacije na prijateqskoj utakmici protiv Engleske (4:2) glavna je tema sportskih medija {irom planete. Nema dileme da }e se o tom golu pri~ati godinama i decenijama koje dolaze, a mnogi su ve} kritikovali Svetsku ku}u fudbala (FIFA) {to je poùrila sa izborom za najlep{i gol u 2012. godini, jer bi moralo da se na|e mesta i za ovo ~udo od gola. Priznawe Ibri su odali i wegovi protivnici na terenu. Kapiten engleske reprezentacije Stiven Xerard rekao je da je to najverovatnije najlep{i gol koji je video uìvo, a selektor Roj Hoxson je dodao da je sve izgledalo kao da gleda videoigricu. Ipak, FIFA je saop{tila da je ~etvrti gol Ibrahimovi}a u pobedi wegovog tima nad Engleskom u prijateqskom me~u od 4:2 stigao prekasno, jer je zakqu~ena lista od deset kandidata za nagradu „Ferenc Pu{ka{„. FIFA je napomenula da fantasti~ni gol koji je Ibrahimovi} postigao sa udaqenosti od oko 20 metara iskosa i to makazicama, moè da u|e u konkurenciju za izbor najlep{eg pogotka 2013. godine. Ibrahimovi}, koji ima 31 godinu, u karijeri je promenio gomilu klubova i u svakom od wih postigao je bar jedan fenomenalan gol. Izdvojili smo pojedine spektakularne golove ovog majstora fudbala. Naravno, mnogo je golova dao Ibrahimovi}, mnogo atraktivnih i efektnih.

Bla è vi} pre Fer gu so na Ali, ne po re zul ta ti ma, ve} po go di na ma. Hr vat ski stra teg ube dqi vo je naj sta ri ji tre ner u Evro pi na klu pi pr vo li ga {kog ti ma. Mi ro slav ]i ro Bla è vi} sa 77 go di na naj sta ri ji je tre ner ko ji vo di pr vo li ga {ku eki pu u Evro pi. On je tre nut no na klupi Zagreba, a samo jo{ trojica stru~waka na Starom kontinentu, koji obavqaju posao u profesionalnim ekipama, imaju vi{e od 70 godina. Iza Blaèvi}a, po godinama naravno, su Joèf Garami, trener ma|arskog MTK, koji ima 73 godine, Krejg Braun, strateg {kotskog Aberdina sa 72 godine i najpoznatiji, i daleko najuspe{niji me|u wima, ser Aleks Ferguson, menaxer Man~ester junajteda, koji je

Bosne i Hercegovine, kao i olimpijske reprezentacije Kine. Najve}i uspeh ostvario je kao selektor Hrvatske, kada je na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj osvojio tre}e mesto, dok je u klupskom fudbalu 1982. stigao do {ampionske titule tada{we Jugoslavije sa ekipom Dinama. Koliko je dugo prisutan u fudbalskom svetu, najboqe govori podatak da se trenerskim poslom bavi od 1963. godine! Te{ko je prognozirati da }e Bla`evi} u}i u istoriju kao najstariji trener svih vremena, jer mu za to treba jo{ 13 godina rada. Naime, najstariji trener u istoriji fudbala je nedavno preminuli Vel{anin Ajvor Pauel,

Tri jumf u pri j a t eq s kom su sre tu pro tiv î lea (3:1) u Sent Ga le nu vra tio je mir u ta bor or lo va, spu stio ten zi ju ko ja se po ja vi la na kon dva ve za na po ra za u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo. Sr bi ja je od i gra la do bru utak mi cu, bi la po let na i efi ka sna, od go vor na. Kom bi no va ni sa stav oprav dao je po ve re we se lek to ra. - Ko ri sti la nam je ova kva pro ve ra u ko joj je bi lo do sta po zi tiv nih stva ri. Po be de vra }a ju sa mo po u zda we. Svi ma je ja sno da vi {e ne ma mo pra vo na gre {ku. Gle da mo na pred, ima ohra bru ju }ih sig na la - sma tra ka pi ten Bra ni slav Iva no vi}. Za do vo qan je i se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi}. - Re zu la tat je va àn, ali po be da ovo ga pu ta ni je bi la pri mar ni Gu`va pred golom îleanaca ciq. @e leo sam da pro tiv ja kog pru ì li u Sent Ga le nu - is ta ri va la po ve }a mo isk su stvo mla - kao je Mi haj lo vi}. dim igra ~i ma. Sva ki mi nut je Pro fit je iz vu ~en, krug kan dra go cen. Sa mo ta ko po je din ci di da ta , od no sno kon ku ren ci ja u i eki pa ra stu. Plan je bio i da eki pi za na sta vak kva li fi ka ci sni mi mo ne ke no ve igra ~e, pro - ja je pro {i ren. Se lek tor je apo ve ri mo one sa ma wom mi nu ta - stro fi rao dva ime na. òm. Svi za slu ù ju pa `wu i po - Iz ve sno je da }e ova utak mi hva le na osno vu ono ga {to su ca ima ti uti caj na spi ska igra -

~a ko ji }e u mar tu na meg dan Hr va ti ma i [ko ti ma. Dra go mi je da je Fi lip \or |e vi} de bi to vao go lom, imao i asi sten ci ju. Pe tro vi} je bio od li ~an, po kre tqiv i si gu ran. Po na vqam, svi su is pu ni li mo je zah te ve i o~e ki va wa - kon sta to vao je se lek tor.

Orlovi sme ni li se lek to ra î lea î le je od li~ no po ~eo kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo, iz dve utak mi ce upi sao {est bo do va, ali je on da usle dio bro do lom.A, kao po sle di ca istog i ostav ka se lek to ra Kla u di ja Bor hi ja! Ar gen ti nac je po sle poraza od Srbije u Sent Galenu 1:3 na konferenciji za novinare izjavio da napu{ta klupu îlea. Razlog su vrlo blede partije koje je „La Roha” pruàla u posledwe vreme. Sve je po~elo odli~no. Na startu ju`noameri~kih kvalifikacija île je pobedio Boliviju i Venecuelu u gostima sa po 2:0. Ali, onda su po~eli da se niù porazi, {esti uzastopni upalio je crvenu lampicu i bilo je vreme

da posle godinu dana Borhi napusti dosada{we radno mesto. Argentincu niko verovatno ne bi zamerio neuspehe u prijateqskim utakmicama, ali poraze u kvalifikacijama svakako. Wih je bilo tri i to dva kod ku}e. Borhi je posle me~a sa Srbijom zatraìo od ~elnika fudbalskog saveza îlea da se povu~e sa mesta selektora. - Nisam ja dobio otkaz, ve} sam sam sebe otpustio. Nisam imao dobre rezultate i vreme je bilo da odem. Period koji sam proveo u reprezentaciji îlea je jedan od najboqih u mom ìvotu rekao je trener koji ima devet nastupa za Argentinu i to u periodu wene najve}e mo}i od 1985. do 1986. godine.

BiH na ja vqe na kao Sr bi ja, pa izvi `da na Re pre zen ta ci ja Bo sne i Her ce go vi ne ne pri jat no se iz ne na di la ka da je uo~i po ~et ka pri ja teq skog me ~a pro tiv Al `i ra u wi ho voj pre sto ni ci zva ni~ ni spi ker na sta di o nu na ja vio him nu Sr bi je. Sa tri bi na sta di o na „5. ju li 1962” na kon to ga usle di li su zvi `du ci. Ve }i na igra ~a re pre zen ta ci je BiH od re a go va li su na

gre {ku ko ja je na pra vqe na, pa su se ne ki sme {ka li, dok su dru gi ~ak i ko men ta ri sa li to kom in to ni ra wa him ne. Taj gaf i zvi `du ci ko ji su se ~u li ni su uti ca li na fud ba le re BiH, bu du }i da su za be le `i li po be du na tom me ~u. U fi ni {u su sla vi li po got kom Mu a ma e ra Svra ke (0:1).

Mi haj lo vi} je za tim iz neo no vu opa sku. - Od ka da su po ~e le ozbiq ne utak mi ce, mi slim na kva li fi ka ci je, objek tiv no pod ba ci li smo sa mo u Ma ke do ni ji. Svi osta li du e li, bez ob zi ra na po raz od Bel gi je, ima li su do sta po zi tiv nih stva ri. Neo p hod no je vre me i str pqe we da po ten ci jal do |e do pu nog iz ra à ja - za kqu ~io je se lek tor. Fi lip \or |e vi} po ka zao je od li ke kla si~ nog na pa da ~a ko ji nam ne do sta je. Do bio je pri li ku u dru gom po lu vre me nu, u{ao od mah u {an su, dao gol i asi sti rao \u ri ~i }u. Za vi dan u~i nak za de bi tan ta iz Nan ta. - î we ni ca da u klu bu igram usa mqen u na pa du po mo gla mi je da se br è uklo pim, jer su zah te vi isti. Vi sok pre sing, ~u va we lop te i go lo vi. Bi la je ovo kva li tet na par ti ja u ko joj smo nad i gra li î le. Osta je mi da na sta vim sa do brim par ti ja ma u klu bu i za vre dim ta ko no vi po ziv. Is ta kao bih i fan ta sti~ nu at mos fe ru u re pre zen ta ci ji. Pri zna jem, ma lo sam raz mi {qao ka ko sve funk ci o ni {e unu tar eki pe, jer bi lo je ra znih ko men ta ra u me di ji ma. Ali, za i sta su uti sci fe no me nal ni - po ru ~io je Fi lip \or |e vi}. Po ~et kom fe bru a ra na ci o- nal ni tim Sr bi je ima }e ge ne ral nu pro bu pred okr {aj sa Hr va ti ma u mar tu, a usko ro }e bi ti po zna to i ime ri va la. Se lek tor je na ja vio da }e ta da oku pi ti sve ras po lo ì ve sna ge sa ko ji ma na sta vqa kva li fi ka ci je za Svet sko per ven stvo. Z. Ran ge lov

PRO ME NE I U UPRAVNOM ODBORU PAR TI ZANA

Vu ka di no vi} na ja vio od la zak Miroslav Bla`evi}

posledweg dana pro{le nove godine zakora~io u osmu deceniju. Legendarni ]iro osim {to je najstariji me|u matorcima koji se jo{ uvek bave trenerskim poslom, prvi je i na spisku klubova koje je trenirao u karijeri. On je sa klupe predvodio ~ak 18 ekipa, a bio je i selektor [vajcarske, Hrvatske, Irana,

koji je imao 90 godina kada je sedeo na klupi Univerziteta Bat. Penzionisao se zvani~no 2010. godine, u 93. godini. Najmla|i trener u Evropi je Sa{a Kolman. Dvadesetosmogodi{wi stru~wak iz Slovenije trenira prvoliga{ku ekipu Suduroj sa Farskih Ostrva.

Nej mar se obru kao Mla di na pa da~ bra zil ske re pre zen ta ci je pro ma {io je pe nal u pri ja teq skom me ~u pro tiv Ko lum bi je. Mo `da po sle fan ta sti~ nog pro ma {a ja utih nu pri ~e o sa vr {e no sti ta len to va nog bra zil skog fud ba le ra ili }e bar, na ne ko vre me, me di ji pre sta ti da ga se le iz San to sa u naj ja ~e evrop ske klu bo ve. Na i me, 20 - go di {wak se po {te no osra mo tio u pri ja teq skoj utak mi ci Bra zi la i Ko lum bi je (1:1), na kon {to je pro ma {io pe nal. Na me stio se, za tr ~ao se, do hva tio lop tu u ba cio je vi so ko iz nad go la! Ni je bi lo ni ka kvih {an si da za tre se pro tiv ni~ ki mre `u! Ne ma sum we, Nej mar kon ku ri {e za naj bo qi pro ma {aj go di ne. Ve ro vat no je na kon snim ka iz Wu Xer si ja mo gao da odah ne i Ser hio Ra mos, de fan zi vac Real Ma dri da, ko ji je do ne dav no no sio epi tet „naj bo qeg” iz vo |a ~a ka zne nih uda ra ca, zbog pro ma {a ja u po lu fi na lu Li ge {am pi o na. Ina ~e, Bra zi li ci su re mi zi ra li u svom 1.000 me ~u u isto ri ji. Ko lum bi ja je po ve la go lom igra ~a Fji o ren ti ne Hu a na Ku a dra da u 44. mi nu tu, a „ka ri o ke” je po ra za u 64. mi nu tu spa sio po go dak Nej ma ra, ko ji je mo gao da bu de ju nak me ~a da ni je ne {to ka sni je pro ma {io pe nal.

Uprav n i od b or cr n o-be l ih ima jed nog ~la na ma we, a mo `da }e osta ti i bez jo{ jed nog. Dra g o q ub Vu k a d i n o v i} na j a vio od la zak iz Par ti za na. Ne ka da {wi pot pred sed nik Par ti z a n a i du g o g o d i { wi ~lan upra v e cr n o-be l ih Dra g o q ub Vu ka di no vi} na ja vio je od la zak iz Hum ske. Vu ka di no vi} je na gla sio da od ma ja ni je ukqu ~en u ru ko vo |e we klu bom i da prak ti~ no vi {e i ni je u klu bu. - Pro {lo je po la go di ne ot ka ko sam se uda qio od Par ti za na. Ne ma u to me ni ~eg no vog ili spor n og. Imam pre v i { e pri vat nih i po slov nih iba ve za i jed no stav no, ne mam vi {e vre me na za ba vqe we Par ti za nom re kao je Vu ka di no vi}, do da ju }i da }e raz lo ge we go vog od la ska iz klu ba jav no sti pre do ~i ti ~el ni qu di Par ti za na. Ge ne ral ni se kre tar Par ti za na Dar ko Gru bor, me |u tim, za isti list ka `e da se Vu ka di no v i}, ko j i je i pred s ed n ik hol ding kom pa ni je Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca, kao i pot -

Dragoqub Vukadinovi}

pred sed nik Fud bal skog sa ve za Sr bi je, i da qe ~lan upra ve cr no-be lih. - Vu k a d i n o v i} je bio pri s u tan na po s led w oj sed n i c i Uprav n og od b o r a Par t i z a n a, odr ` a n oj se d am da n a pred put

u Mi l a n o. We g o v u pi s a n u ostav k u jo{ ni s mo do b i l i. [to se nas ti ~ e, on je i da q e ~lan Par t i z a n a - re k ao je Gru bor. Ostav ku u UO Par ti za na ne dav no je pod neo Veh bo Pa pi},

ko ji je me |u cr no-be le do {ao kao pred stav nik Agro ban ke. - Pa pi} vi {e ni je ~lan UO. Pod se }am da je on oti {ao pre ne go {to je po ~e la afe ra oko Agro ban ke - re kao je ge ne ral ni se kre tar Par ti za na. UO Partizana sada dakle ima 11 ~lanova (Dragan \uri}, Mile Jovi~i}, Branko Ru`i}, Dragoqub Vukadinovi}, Ratko Zatezalo, Miroslav Ateqevi}, Ratomir Babi}, Du{ko Jovanovi}, Milan Obu}ina, Albert Na|, Milun Todorovi}), a mogu}e je da }e „pasti” na 10 ~lanova, ako Vukadinovi} zaista „aktivira” ostavku. Prema Statutu Partizana, Upravni odbor ima od 15 do 17 ~lanova, a ako prevremeno prestane mandat vi{e od tre}ine ~lanova uprave mora da bude sazvana vanredna sednica Skup{tine kluba. U Statutu pi{e i da predsednik mo`e da, izme|u dve skup{tine kluba, izvr{i promenu ~lanova UO, ti najmawe jednog, a najvi{e tri ~lana UO.

SPORT

petak16.novembar2012.

dnevnik KK „LD” IZ NOVOG SADA POKRENUO AKCIJU „KO[ARKA U KRVI”

Uz legende u zdraviji `ivot

Futsal reprezentacija Srbije

ORLOVI ISPUNILI CIQ U TAJLANDU

Selektor tipuje na [pance Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je, pre ma mi {qe wu se lek to ra Ace Ko va ~e vi }a, ni je raz o ~a ra la na {am pi o na tu sve ta na Taj lan du. Pod se }a mo, or lo vi su eliminisani u osmini finala od selekcije Argentine. - Ja sam veoma realan ~ovek i mislim da je i sam plasman na SP veliki uspeh s obzirom na stawe u kojem se nalazi futsal u Srbiji. Ipak nije mala stvar biti me|u sedam reprezentacija iz Evrope koje su u~estvovale na prvenstvu sveta - istakao je Kova~evi} po povratku u Srbiju. Selektor je zadovoqan igrama i u~inkom na{eg tima na Mundijalu. - Uo~i puta moja `eqa je bila da budemo prvi u grupi. To smo i uspeli, a ostaje mali `al {to

smo u osmini finala eliminisani od Argentine, iako smo bili boqi rival. Me|utim, snagu Argentinaca najboqe potvr|uje wihov otpor Brazilu u ~etvrtfinalu - istakao je Kova~evi}. Jedan od najboqih srpskih igra~a na Tajlandu Vladimir Lazi} tako|e je apostrofirao stawe u kojem se nalazi srpski futsal. - Imaju}i u vidu uslove u kojima radimo, ovo je sjajan rezultat. Pore|ewa radi, u Brazilu ima ~ak 350.000 registrovanih igra~a. Mislim da smo mo`da mogli vi{e protiv Argentine, ali i ovo je veliki uspeh i nadam se da }emo biti boqi na nekom od slede}ih takmi~ewaporu~io je Lazi}. Selektor Kova~evi} je dao i svoju prognozu raspleta SP u

Tajlandu, danas se igraju polufinalni me~evi, sastaju se Italija i [panija, odnosno Brazil i Kolumbija. - Uveren sam da }emo gledati reprizu sa prethodnog SP izme|u Brazila i [panije. Moje mi{qewe je da [panci ovaj put imaju prednost - zakqu~io je Kova~evi}. Futsal reprezentacija Srbije okupi}e se ponovo u decembru, a prethodno }e saznati imena rivala u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Belgiji 2014. godine. Srbija je podnela kandidaturu za doma}instvo jednog od sedam kvalifikacionih turnira za to takmi~ewe i postoji realna mogu}nost da dobije organizaciju.Srbija je ve} dobila organizaciju EP 2016. godine.

Prepolovqena kazna Pazarcima Nad le `na ko mi si ja Fud bal skog sa ve za Sr bi je po stu pi la po àl bi No vog Pa za ra i sma wi la mu ka znu na jed nu utak mi cu igra wa bez pu bli ke na svom te re nu, pa }e ta ko Pa zar ci, ipak, u 13. ko lu Je len Su per li ge do ~e ka ti Ja vor pred na vi ja ~i ma. Fud bal ski sa vez Sr bi je usvo jio je wi ho vu àl bu i pre po lo vio ka znu iz re ~e nu zbog tran spa ren ta „Re {en re bus, sr ce, bu breg, plu }a, ì ve la ù ta ku }a”. Zbog we su bi le za tvo re ne ka pi je Grad skog sta di o na to kom go sto va wa uì~ ke Slo bo de. Ko mi si ja za àl be FSS po tvr di la je pr vo ste pe nu od lu ku Di sci plin ske ko mi si je u de lu ko ji se ti ~e osta lih sank ci ja, ta ko da }e na sna zi osta ti i nov ~a na ka zna od po la mi li o na di na ra. U za kqu~ ku ob ja vqe nom na saj tu Sa ve za pi {e da Ko mi si ja sma tra da }e ka zna od i gra -

va wa jed ne utak mi ce bez pu bli ke po slu `i ti svr si: - Ka zna od i gra va wa jed ne pr ven stve ne ili kup utak mi ce ka da je klub do ma }in ostva ri }e pu nu svr hu ka `wa va wa. U No vom Pa za ru ni su bi li pre vi {e iz ne na |e ni ka da smo ih pi ta li ko men tar. - I o~e ki va li smo ta kav od go vor jer je klub pred u zeo sve me re ka ko bi utak mi ca na ko joj se de sio in ci dent pro te kla u naj bo qem mo gu }em re du. Uzro ci ni su ima li ve ze sa Fud bal skim klu bom No vi Pa zar, a i po li ci ja je pred u ze la sve me re da do to ga ne do |e. Od lu ka je bi la o~e ki va na- iz ja vio je za port pa rol klu ba Re xep Ko ra}. No vi Pa zar ve} je po ~et kom se zo ne bio ka `wen istom me rom, zbog ob ra ~u na na vi ja ~a na sta di o nu u ko jem je jed na oso ba iz bo de na no `em.

Turnir u Bawi Kawi`i

DRUGA LIGA

Sigurni Novosa|ani

Tra di ci o nal ni tur nir u ma lom fud ba lu „Ba wa Ka wi à 2012” po ~i we da nas, u15 sa ti u sport skoj ha li „Ba we Ka wi à” u Ka wi ì. U~e stvu je 12 eki pa iz Su bo ti ce, Hor go {a, \a le, Srp skog Kr stu ra, No vog Kne èv ca, Sen te i ka wi è. U pr vom kru gu igra }e se u tri gru pe po bod si ste mu, a po dve naj bo qe eki pe igra }e u za vr {ni ci. Utak mi ce pr vog de la tur ni ra igra ju se 16, 17. i 18. no vem bra, a za vr {ni ca tur ni ra bi }e 23. i 24.no vem bra. Po bed ni ku po red pe ha ra i di plo ma sle du je i nov ~a na na gra da od 90.000 di na ra, a pe ha ri i di plo me do bi }e dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa. M. Mr. A grupa Vu qag me ni - Eger 11:8, [ur man - Spar tak Vol go grad 5:14, Ha no ver - Li ga mus 7:5.

1. Vu qag me ni 2. Spar tak 3. [ur man 4. Eger 5. Ha no ver 6. Li ga mus

4 4 4 3 4 3

4 3 2 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 2 2 3 3

53:22 12 45:31 9 28:41 6 31:26 3 21:45 3 23:35 0

B grupa Olim pi ja kos - Cr ve na zve zda 9:8, Mon pe qe - Jug 2:14, Kroj clin gen je slo bo dan. 1. Jug 2. Olim pi ja kos 3. C. zve zda 4. Mon pe qe 5. Kroj clin gen

3 3 4 3 3

3 3 2 0 0

0 0 0 0 0

0 0 2 3 3

53:15 35:20 50:34 17:35 19:70

9 9 6 0 0

C grupa Bre {a - Bar se lo ne ta 5:7, Mar seq - Sin tez 8:13, Voj vo di na je slo bod na.

1. Bar se lo ne ta 2. Sin tez 3. Bre {a 4. Voj vo di na 5. Mar seq

4 3 3 3 3

4 1 1 1 1

0 0 0 0 0

0 2 2 2 2

41:20 12 29:28 3 25:25 3 23:31 3 21:35 3

D grupa Se ged - Par ti zan 8:7, Ora dea - Ga la ta sa raj 11:8, [pan dau slo bo dan. 1. Se ged 2. Par ti zan 3. Ga la ta sa raj 4. Ora dea 5. [pan dau

3 4 3 3 3

3 2 1 1 0

0 1 1 0 0

0 1 1 2 3

30:21 33:30 23:23 27:30 22:31

9 7 4 3 0

Beovuk - Meridijana 78:89 (24:20, 19:26, 12:24, 23:19) BEOGRAD: Dvo ra na Ve li ka Vi zu ra, gle da la ca: 150, su di je: Ran ko vi} (Pan ~e vo), Sa vi} (Ko vin), Ter zi} (Star ~e vo). BE O VUK: To ma {e vi}, Ri bo {ki} 9(2-1), Kr sti} 6, Kne è vi} 9(4-3), Stan ko vi} 2, Pe tri} 7(21), Je re mi} 5(2-1), \u ro vi} 15(43), Iva no vi}, Ba bi} 17(2-1), Ziv ko vi} 8, Cve ti}. ME RI DI JA NA: Ma ti} 2, Sa vi} 16(4-4), Za ri}, Sta no je vi} 27(6-5), Tu ra wa nin 13(2-1), Sko ko, Bu ha 12(2-2), Jo vi {i}, Dra ga{ 5(2-1), Da vi do vac 14(4-4), Me di}, Ma ri}. M. Savi}evi} DANA[WI RUKOMETNI PROGRAM Prva mu{ka liga, sever - KI KIN DA: Cr ve na zve zda - Me ta lac (19), PAN Ê VO: Di na mo - No va Pa zo va (20.30). Prva ènska liga, sever - BAJ MOK: Rad ni~ ki - Voj vo di na (20). Druga mu{ka liga, sever APA TIN: Apa tin - Her ce go vi na (19), CR VEN KA: Cr ven ka 2 - Po ti sje Ple teks (20).

sad skog ba ske ta od ko jih si gur Pre le po je pre ne ko ve ~e bi no ima ju {ta da na u ~e i ~u ju. lo na }i se u sa li Osnov ne {ko le „Ni ko la Te sla” u No vom Sa Di rek tor O[ „Ni ko la Te du. Na jed nom me stu oku pio se sla” Igor Mi li }e vi}, ta ko |e ve li ki broj ma lih ko {ar ka {a je bio iz u zet no za do vo qan i iz KK „LD” iz No vog Sa da, wi sre }an zbog ove ak ci je. ho vih ro di te qa i tre ne ra, ali - Bi li smo, evo, sve do ci jed ne i le gen di ovog spor ta po put le pe ma ni fe sta ci je, a KK „LD” vla sni ka klu ba Zlat ka Bo li }a, i ina ~e od li~ no ra di s de com, u a on da i Mi len ka To pi }a, po ve li kom bro ju u~e ni ci ma na {e mo} ni ka se lek to ra re pre zen ta {ko le - re kao je Mi li }e vi}, ci j e Sr b i j e Ni ko l e La z i } a, Alek s an d ra Lu ki }a, Alek san dra Gr mu {e, Sa ve Raj ko v i } a, Ni k o l e Voj no vi }a i ve te ra na iz Sport ske or ga ni za ci je Voj vo d i n a - No v i Sad. Svi oni bi li su pro mo te ri ak ci je „Ko {ar ka u kr vi” ko ju je KK „LD” po kre nuo i ko ja je na i {la na za p a ` en od j ek u jav no sti. Do ga |a ju je pri su stvo vao i grad ski se kre tar za sport i omla d i n u Pre drag Svi lar. - Su {ti na ak ci je je da opre de li mo de cu da se {to vi { e ba v e spor tom, a da su ma w e na uli c i ili uz mo ni to re Mo me nat s tre nin ga s le gen da ma kom pju te ra - re kao je Zlat ko Bo li}, ini ci ja - ko ji i ina ~e pru à ve li ku po tor do ga |a ja. - Ba vqe we spor - dr {ku klu bu. - Kroz sport i tom je svo je vr sna pri pre ma za fi zi~ ku ak tiv nost de ce raz vi ì vot, jer omo gu }u je naj mla - ja ju se wi ho ve rad ne na vi ke i |em na ra {ta ju da sva ko dnev no oni se pri pre ma ju za ì vot. tre ni ra, sti ~e rad ne na vi ke, Ura di li smo plan na do grad we bo ri se i sa vla |u je pre pre ke. sa le i ure |e wa te re na u na {em Ja ko sam za do vo qan od zi vom, {kol skom dvo ri {tu, a sve to za jer je u sa li bi lo pre ko 100 de - ciq ima {to ma sov ni je ba vqe ~a ka i de voj ~i ca ko ji po ha |a ju we spor tom naj mla |ih. Ova kva na {u {ko lu ko {ar ke, a ima li ak ci ja s biv {im aso vi ma po ka su je din stve nu pri li ku da od - za la je ka ko mu ko tr pan rad i ra de tre ning s le gen da ma no vo - od ri ca we ka sni je mo gu da po -

mog nu u `i vo tu i ve ru jem da }e de ca do bro za pam ti ti ovo ve ~e. Ko n a~ n o, is p red Sport s ke or ga ni za ci je ve te ra na Voj vo di na-No vi Sad, je dan od ko a u to ra ak ci je Mi o drag Ha xi ba bi} na kra ju je do dao: - Iz u z et n o smo za d o v oq n i ak ci jom i od zi vom ma lih ko {ar ka {a, ali i ve te ra na i le gen di. Na dam se da }e ovo ve ~e

Fo to: S. [u {we vi}

po mo }i mla di ma da osta nu u spor tu {to du `e, ali i da za pam te da su od ra di li tre ning s ta k vim ve l i ~ i n a m a ka k ve su To pi}, La zi}, Lu ki}, Bo li} i osta li. Ni je to li ko bit no ho }e li ne ko od ovih klin ce za i kli na c a ostva r i t i vr h usnku ko {ar ka {ku ka ri je ru, ko li ko je va `no to {to smo im da li pod strek da {to du `e osta nu u spor tu i sti ~u zdra ve na vi ke. A. Predojevi}

FIBA EVROKUP

Zvezda slavila posle drame Kahasol - Crvena zvezda Diva 93:95 (20:17, 10:16, 15:26, 38:24, 10:12) SEVIQA: Dvo ra na San Pa blo, gle da la ca: 2500, su di je: Bi sang (Fran cu ska), Ge ler (Bel gi ja), Tra vic ki (Poq ska). KA HA SOL: Te pi} 2, Tri gu e ro 2, As bu ri 26, Bur ha nad ze 26, Sa to ra ski 21, Ko ra les 3, Bol vin 2, Sa stre 8, Bog da no vi} 15, Ho land 1, Do zi er 13. CR V E N A ZVE Z DA DI V A: Cvet ko vi} 3, Braun 5, Su bo ti}

GRUPA H

Ka ha sol - Cr ve na zve zda 93:95, Or lean - Sa sa ri 88:75. 1. C. zve zda 2. Or lean 3. Sa sa ri 4. Ka ha sol

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

188:166 161:168 162:172 177:182

4 3 3 2

8, Ra ko ~e vi} 25, Mi tro vi}, La zi}, Si mo no vi}, Sa vo vi} 4, Ka ti} 16, Ra di vo je vi} 6, Nel son 15, Skot 13.

Cr ve na zve zda sla vi la je na go sto va wu u [pa ni ji, u dru gom ko lu gru pe H, sa vla dav {i Ka ha sol, ali tek u pro du `et ku - 95:93 (17:20, 16:10, 26:15, 24:38, 12:10).Cr ve no-be li su do dru gog tri jum fa u Evro ku pu ove se zo ne sti gli na kom pli ko va ni ji na ~in, jer su pro koc ka li 14 po e na vi {ka (59:45), ko ju su ima li kra jem tre }e ~e tvr ti ne, pa su tri jumf i{ ~u pa li u do dat nih pet mi nu ta me ~a.

PRVA MU[KA LIGA

Lider pao u Uìcu Sloboda - Vojvodina Srbijagas 90:88 (15:23, 25:20, 16:21, 34:24) U@ICE: Dvo ra na Ve li ki park, gle da la ca: 2200, su di je: Jev to vi}, Nin ko vi}, \or |e vi}. SLO BO DA: Ste fa no vi} 8, Ar na u to vi} 14, An |i} 18, Qu bo je vi} 17, Ku tle {i}, Va si} 15, Di ko vi}, Ko ~er gin 4, ]o so vi}, Vu ~i }e vi} 4, Jev to vi} 10. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Pet ko vi} 10, Mar ko vi} 8, [e {li ja, Va si}, Sto ja ~i} 22, Ma ro je vi} 8, Ka li ni} 5, âm pa ra, \u mi}, Pe {a ko vi}, Ze ko vi} 19, Ku è ta 16. U der bi su sre tu 7.ko la Pr ve li ge Sr bi je, li der no vo sad ska Voj vo di na po ra è na je na go stov wu u Uì cu od Slo bo de 90:88. No vo sa |a ni ni su us pe li da na dok na de iz o sta nak ne ko li ko bit nih igra ~a i upr kos sjaj nom star tu i vo| stu po sle pr vih 10 mi nu ta igre do ì ve li pr vi ovo se zon ski po raz. Bi li su iza bra ni ci tre ne ra Ma ti }a u pred nso ti sve do od la ska na od mor,

a do ma }in je naj vi {e za hva qu ju }i Qu bo je vi }u us peo da sma wi za o sta tak uo~i od la ska na od mor (40:43). Voj vo di na je u dru gom po lu vre me nu pre ko Sto ja ~i }a i Ze ko vi }a na sta vi la da dik ti ra tem po i dr ì kon ce u ru ka ma, pa su na po sled wi od mor cr ve no - be li oti {li s pred no {}u od osam po e na (64:56). U ~e tvr toj i od lu ~u ju }oj de o ni ci su sre ta i jed ni i dru gi su da li sve od se be da da ju pro tiv ni ka. Qu bo je vi} je bio jo{ jed nom si gur ne ru ke sa li ni je slo bod nih ba ca wa u 32. mi nu tu i do veo Slo bo du pr vi put u vo| stvo 65:64. Uz vra }a Ku è ta troj kom ali Jev to vi} ne po su sta je i pr vo iz jed na ~e we 67:67. Usle di la je re zul tat ska klac ka li ca.Va si} mi nut i 53 se kun de pre kra ja po ve }a va pred nost Uì ~a na na 79:75. I ka da su svi mi sli li da je utak mi ci kraj

Stefan Stoja~i}

Mar ko vi} {est se kun di pre kra ja po sti `e troj ku za iz jed na ~e we 88:88. Jo{ jed nom Ar na u to vi} is ku sno sa li ni je slo bod nih ba ca wa si gur ne ru ke i do neo ve li ku ra dost do ma }em sa sta vu.

SPORT

dnevnik

petak16.novembar2012.

SA VEZ SPORT ZA SVE VOJ VO DI NE PO ^EO OLIM PIJ SKI CI KLUS KU POM VOJ VO DI NE

Pr ve me da qe u ku gla wu i pi ka du Tak mi ~e wi ma u pi ka du u ku gla wu po ~eo je Kup Voj vo di ne 2012. u okvi r u ci k lu s a 11. sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne, na ko jem u~e stvu ju naj bo qi pred stav ni ci re gi o na 11. SORV. Or g a n i z a t or ovog tak mi ~e wa, ko je je upot pu ni lo ple ja du sport skih ak tiv no sti u Po kra ji ni, je Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Or ga ni za ci ja tak mi ~e wa u pi ka du po ve re na je @a bqu, dok su se ku gla {i za tro fe je nad me ta li u No vom Be ~e ju. Ovim ma n i f e s ta c i j a m a prak t i~ n o je za po ~et i ci klus za Je da na e stu sport sku olim pi ja du rad ni ka Voj vo di ne ko ja }e se 2015. odr ` a t i u Sr b o b ra n u. Ciq aso co ja ci je rad ni ka spor ti sta bio je da se or ga ni zo va wem Ku pa na ni vou Po kra ji ne po ve }a broj tak mi ~e wa i na do me sti pra zni na u olim pij skom ci klu su. Na i me, sle de }e go di ne je na pro gra mu Pr ven stvo

Voj vo di ne, a po tom i 2014. Kup Voj vo di ne. Na taj na ~in pro gram do Iga ra u Sr bo bra nu }e bi ti zgu snut, a isto vre me no, 2014. }e bi ti po sled wa pro ve ra u~e sni ka Ku pa pred na stup na naj ve }oj smo tri rad ni~ kog spor ta ne sa mo u Voj vo di ni, ve} i u re gi o nu, ali i Evro pi. Pet mu {kih i tri `en ske eki pe nad me ta le su se u pi ka du. Teh ni~ ki or ga ni za tor su sre ta bi la je Ko mi si ja za rad ni~ k e sport s ke ak t iv n o s ti Op {ti ne @a baq uz po mo} me snog pi ka do klu ba i Pi ka do sa ve za Voj vo di ne ko ji je obez be dio po sto qa, a do ma }i ni su obez be di li no ve ta ble i stre li ce. U ovu ma ni fe sta ci ju se ukqu ~i la i [e }e ra na [aj ka {ka AD ko ja je za naj u spe {ni je po klo ni la 100 ki lo gra ma {e }e ra. Pro stor za tak mi ~e we bio je ure |en na za i sta vi so kom ni vou, za {ta za slu ge pri pa -

@rebawe pred tak mi ~e we u pi ka du

S tak mi ~e wa `e na u pi ka du

da ju Du {a nu Ko la ro vu, ko me sa ru za tak mi ~e we, ali i Pre dra g u To p i } u, se k re t a r u Sport s kog sa v e z a @a b qa i Vla di mi ru Li si ci, ~la nu Op {tin skog ve }a za du `e nom za sport. Tak mi ~a ri su za i sta ima li sjaj ne uslo ve, {to su po tvr di li i od li~ nim re zul ta ti ma. Vo di la se bes po {ted na bor ba za sva ki poen, pa se ta ko do go di lo da je u bor bi za dru go i tre }e me sto u po je di na~ noj kon ku ren ci ji mu {ka ra ca od lu ~i va la ve }a se ri ja de v et k i, jer je u de s et k a m a skor bio iden ti ~an. Na ku gla ni u No vom Be ~e ju bio je iden ti ~an broj eki pa kao u @a bqu, tri `en ske i pet mu {kih. Teh ni~ ki or ga ni za -

So ja pro tein, po bed nik u mu {kom pi ka du

Sport sko-tak mi ~ar ske ko mi si je 11. SORV. @e sto ko se bo ri lo za sva ki ~uw, a ni je iz o sta la ni po dr {ka s tri bi ne u ko joj su uglav nom bi li ko le gi ni ce i ko le ge iz eki pe. Na kra ju oba tak mi ~e wa naj u spe {ni ji ma u ekip noj i po je di na~ noj kon ku ren ci ji po de qe ni su pe ha ri i me da qe ko je je obez be dio Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Oba tak mi ~e wa, U @a bqu i No vom Be ~e ju, ob i {li su se kre t ar Sa v e z a sport za sve Slav ko Per ko vi} i Ko me sar za tak mi ~e we 11. SORV Mla den ko \u ra no vi}. Kup Voj vo di ne je po lo `io is pit, ali se o~e ki vao ve }i broj eki pa u `en skoj kon ku -

NS li ga, naj u spe {ni ja `enska eki pa

Re zul ta ti Pi ka do – ekip no – mu {kar ci: 1. So ja pro tein (Be ~ej) 1910 po e na, 2. NSL (No vi Sad), 1846, 3. Re pre zen ta ci ja Op {ti ne @a baq 1796, è ne: 1. NSL 1612, 2. Op {tin ska upra va Ki kin da 1423, 3. Sa vez in va li da ra da @a baq 1416. Po je di na~ no – mu {kar ci: 1. Alek san dar Ki{ (So ja pro tein) 351, 2. Dra gan De ja no vi} (NSL), 3. Zo ran Ki{ (So ja pro tein) po 346, è ne: 1. Sta na Ba }in ski (So ja pro tein) 337, 2. Sne à na Kra gu qac (NSL) 329, 3. Ja smi na Su vaj xin (Op {tin ska upra va Ki kin da) 305. Ku gla we – ekip no – mu {kar ci: 1. Hi dro si stem (Srem ska Mi tro vi ca), 2. IGK Po let-Nek se (No vi Be ~ej), 3. JP Elek tro voj vo di na (No vi Sad), è ne: 1. Al te~ Sr bi ja (Sen ta), 2. PU Ra do sno de tiw stvo (No vi Sad), 3. IGK Po let-Nek se. Po je di na~ no - mu {kar ci: 1. Bra ni slav Vi ner, 2. Du {ko Mi ol ski (obo ji ca NIS RNS, No vi Sad), 3. Mom ~i lo Mi li no vi} (Hi dro si stem), è ne: 1. Ma ri ja \ur |ev (Al te~ Sr bi ja), 2. Mir ja na Sa vi} Pa ni} (Op {ta bol ni ca Sen ta), 3. Ve ri ca Man di} (PU Ra do sno de tiw stvo). Ka pi te ni èn skih ku gla {kih eki pa s pe ha ri ma

Zo ran Ki{, po bed nik u pi ka du, i Du {an Ko la rov

Naj bo qa ku gla {ka eki pa NIS RNS No vi Sad

Bra ni slav Vi ner i Du {ko Mi ol ski, pr vi i dru gi ku gla{

tor bio je Ku gla {ki klub Je din stvo, a do ma }in tak mi ~e wa bio je re gion Se ver ni i sred wi Ba nat. Na rav no, ni jed na ma ni fe sta ci ja u No vom Be ~e ju ne mo `e da pro |e bez ne u mor ne Vu ki ce Ve li sa vqev, uz sve srd nu po mo} ko me sa ra za ku gla we Mi lo ra da ]i ri }a, a tak mi ~e wu je pri su stvo vao i Raj k o Pa u n o v i}, pred s ed n ik

Na vi ja ~i u ku gla ni u No vom Be ~e ju

ren ci ji. No, za po ~e tak do bro je, jer je na ova dva tak mi ~e wa bi lo pre ko 250 u~e sni ka. U su bo tu se Kup Voj vo di ne na sta vqa tak mi ~e wem u ma lom fud b a l u, do m a } in je Sr b o bran, i {a hu ko ji }e se odr `a ti u Be ~e ju. Ve ru je mo da }e broj eki pa u~e sni ca nad ma {i ti @a baq i No vi Be ~ej. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

SPORT

petak16.novembar2012.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Ar se nal - To ten hem (13.45) Li ver pul - Vi gan (16) Man. si ti - Aston Vi la (16) Wu kasl - Svon si (16) Kvins Park - Sa u temp ton (16) Re ding - Ever ton (16) VBA - ^el si (16) No ri~ - Man ~e ster j. (18.30) Nedeqa Fu lam - San der lend (17) Ponedeqak Vest Hem - Sto uk (21)

1. Man ~e st. j. 11 2. Man ~e st. s. 11 11 3. ^el si 11 4. Ever ton 5. VBA 11 6. Vest Hem 11 7. To ten hem 11 11 8. Ar se nal 11 9. Fu lam 10. Wu kasl 11 11. Svon si 11 11 12. Sto uk 13. Li ver pul 11 14. Vi gan 11 11 15. No ri~ 16. San der lend 10 17. Aston Vi la 11 10 18. Re ding 19. Sa u temp ton 11 20. Kvins Park 11

9 7 7 5 6 5 5 4 4 3 3 2 2 3 2 1 2 0 1 0

0 4 3 5 2 3 2 4 4 5 4 6 6 2 5 6 3 6 2 4

2 0 1 1 3 3 4 3 3 3 4 3 3 6 4 3 6 4 8 7

29:16 20:10 23:11 21:14 17:12 14:11 18:16 18:11 24:19 12:15 16:15 9:10 14:16 12:18 8:18 7:11 10:17 12:18 15:29 8:20

27 25 24 20 20 18 17 16 16 14 13 12 12 11 11 9 9 6 5 4

1. Kri stal P. 2. Midlzbro 3. Kar dif 4. Hal 5. Le ster 6. Ha der sf. 7. Blek burn 8. Braj ton 9. Der bi 10. Mil vol 11. No tin gem 12. Vot ford 13. Barn li 14. Blek pul 15. Vulvs 16. ^arl ton 17. Bol ton 18. Lids 19. Bir min gem 20. [e fild 21. Barn sli 22. Ip svi~ 23. Pi ter bo ro 24. Bri stol

16 10 3 3 32:22 33 16 10 2 4 28:20 32 16 10 1 5 33:23 31 16 9 1 6 24:21 28 16 8 3 5 23:16 27 16 8 3 5 22:21 27 16 6 7 3 22:19 25 16 6 6 4 22:14 24 16 6 5 5 25:21 23 16 6 5 5 29:26 23 16 5 8 3 23:20 23 16 7 2 7 25:23 23 16 7 2 7 30:31 23 16 6 4 6 27:24 22 16 6 4 6 22:21 22 16 5 5 6 22:23 20 16 5 5 6 23:25 20 16 5 5 6 23:28 20 16 5 5 6 18:23 20 16 4 3 9 21:29 15 16 4 3 9 15:24 15 16 3 4 9 13:32 13 16 4 0 12 18:25 12 16 3 2 11 24:33 11

NEMA^KA BUNDES LIGA

Subota Bo ru si ja (D) - Groj ter F. (15.30) Bo ru si ja (M) - [tut gart (15.30) Ha no ver - Fraj burg (15.30) Nir nberg - Ba jern (M) (15.30) Ajn traht - Aug sburg (15.30) Ba jer (L) - [al ke (18.30) Nedeqa Ver der - For tu na D. (15.30) Ho fen hajm - Volf sburg (17.30)

1. Ba jern 11 10 0 1 32:4 30 2. [al ke 11 7 2 2 22:12 23 3. Ajn traht 11 6 2 3 21:16 20 4. Bo ru si ja (D)11 5 4 2 23:12 19 5. Ba jer 11 5 3 3 19:17 18 6. Ha no ver 11 5 2 4 24:18 17 7. Majnc 11 5 2 4 15:13 17 8. Bo ru si ja (M)11 4 4 3 17:21 16 9. Ver der 11 4 2 5 18:17 14 10. Ham bur ger 11 4 2 5 11:14 14 11. Fraj burg 11 3 4 4 14:13 13 12. [tut gart 11 3 4 4 12:19 13 13. Ho fen hajm 11 3 3 5 17:23 12 14. For tu na 11 2 5 4 10:16 11 15. Nir nberg 11 3 2 6 9:17 11 16. Volf sburg 11 3 2 6 9:18 11 17. Groj ter F. 11 1 4 6 9:20 7 18. Aug sburg 11 1 3 7 6:18 6

HRVATSKA

Danas In ter - Istra Subota Ci ba li ja - Split Di na mo - Za dar Sla ven - Za greb Haj duk - Lo ko mo ti va Nedeqa Ri je ka - Osi jek 1. Di na mo 15 2. Haj duk 15 3. Lo ko mo ti va15 4. Split 15 5. Ri je ka 15 6. Sla ven 15 7. Osi jek 15 8. Istra 15 9. In ter 15 10. Ci ba li ja 15 11. Za dar 15 12. Za greb 15

11 8 7 7 7 7 5 5 3 3 2 2

2 3 4 3 3 3 7 4 7 3 4 3

(16) (15) (15) (15) (19) 2 4 4 5 5 5 3 6 5 9 9 10

(19)

33:13 25:13 23:19 23:18 22:20 24:23 18:12 14:15 18:20 12:24 14:29 8:28

35 27 25 24 24 24 22 19 16 12 10 9

[PANIJA – PRIMERA

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

Tobyije na pa da ju pev ce Na sta vqa se fud bal ska tr ka {i rom evrop skog kon ti nen ta. Na Ostr vu der bi su sret se igra u Lon do nu, gde }e grad ski ri va li Ar se nal i To ten hem bo ri tui za bo do ve. Stre lac u du e lu s Fu la mom, Lu kas Po dol ski o~e ku je kva li tet nu fud bal sku pred sta vu i po be du pred do ma }im na vi ja ~i ma: - Sva ki grad ski der bi u Lon do nu je po se ban do ga |aj. Pro {le se zo ne mi smo sla vi li s ube dqi -

Pe ru a nac u re do vi ma eki pe iz Gel zer kir he na o~e ku je da we go va eki pa na sta vi se ri ju do brih par ti ja i u Le ver ku ze nu ~i ji tim iz u zet no ce ni: - Igra mo do bro. To smo po tvr di li i pro tiv Ver de ra. @e li mo da na sta vi mo po te ru za li de rom iz Min he na i iz bo ri mo pla sman u Li gu {am pi o na. [ur le, Ki sling, Ne der su sjaj ni igra ~i, ima }e i ve li ku po dr {ku svo jih na vi ja ~a. Ipak, mi slim da str pqi vo igrom mo `e mo do po zi -

SIGURNO

Li ver pul - Vi gan PS@ - Ren Va len si ja - Espa wol In ter - Ka qa ri Ve ro na - ]e ze na Rad ni~ ki - Voj vo di na

1 (1.45 ) 1 (1.55) 1 (1.50 ) 1 (1.60) 1 (1.55) 2 (2.20)

REALNO Ham bur ger - Majnc Gen ~er bir li gi - Si vas Se vi qa - Be tis Na po li - Mi lan Cr ve na zve zda - Par ti zan Ar se nal - To ten hem

1 (2.30) 1 (2.00) H (3.20) 3+ (1.85) 0-2 (1.65) 1 (2.20)

IZNENA\EWE Ho fen hajm - Volf sburg Ge ta fe - Va qa do lid De por ti vo - Le van te Va len si jen - Mon pe qe Pa na ti na i kos - PA OK Li be rec - Plzen

ENGLESKA ^EMPION[IP

Subota Le ster - Ip svi~ (16) Bri stol - Blek pul (16) Ha der sfild - Braj ton (16) Bir min gem - Hal (16) No tin gem F. - [e fild V. (16) Vat ford - Vul ver hemp ton (16) Kar dif - Midlzbo ro (16) Bol ton - Barn sli (16) Barn li - ^arl ton (16) Kri stal P. - Der bi (16) Pi ter bo ro - Blek burn (18.20) Nedeqa Mil vol - Lids (14.15)

dnevnik

Mo me nat s pro {lo go di {we utak mi ce Ar se na la i To ten he ma

vih 5:2, ali su oni do bi li na svom sta di o nu 2:1. O~e ku jem ve li ku ne iz ve snost i na {u po be du. Ne }e bi ti la ko, To ten hem ima kva li tet nog tre ne ra i ne ko li ci nu sjaj nih igra ~a, Ade ba jo ra, San dra, Bej la. Ipak o~e ku jem da od i gra mo mno go bo qe ne go u pret hod nim su sre ti ma i po be dom ih pre sko ~i mo na ta be li ka zao je Ne mac u re do vi ma Ar se na la. U Ne ma~ koj se na sta vqa tr ka za sa la ta rom. Fud ba le ri Ba je ra do ~e ku ju dru go pla si ra ni [al ke. Na kon sjaj ne se ri je far ma ce u ti su po ra `e ni od Vof sbur ga 3:1, dok je [al ke bio bo qi od Ver de ra 2:1. Pu le ne tre ne ra Ste ven sa pred vo di }e ubo ji ti tan dem Hun te lar - Far fan ko ji je do sa da po sti gao {est go lo va.

tiv nog re zul ta ta. Pro {le se zo ne us pe li smo da ih do bi je mo u oba du e la ve ru jem da mo `e mo to i sa da - ka zao je Far fan. Na Ape n i n i m a za vi k end o~e ku je se mno go va tre. Li der i bra ni lac ti tu le Ju ven tus na kon go l e a d e pro t iv Pe s ka r e

BOSNA I HERCEGOVINA

MA\ARSKA

Subota GO[K - Ru dar Gra di na - ^e lik Olim pik - Rad nik Ve le` - Sla vi ja Le o tar - @e qe zni ~ar Trav nik - Bo rac Nedeqa Sa ra je vo - Zriw ski [i ro ki - Zvi je zda

1. Sa ra je vo 13 2. @e qe zni ~ar13 3. [i ro ki 13 4. Olim pik 13 5. Sla vi ja 13 6. Zriw ski 12 7. Le o tar 13 8. Bo rac 13 9. ^e lik 13 10. Ru dar 12 11. Ve le` 13 12. Trav nik 13 13. Rad nik 13 14. Zvi je zda 13 15. GO[K 13 16. Gra di na 13

9 9 6 6 6 7 6 6 4 5 4 3 2 3 2 0

3 2 4 4 4 1 3 2 4 1 2 4 6 2 5 3

1 2 3 3 3 4 4 5 5 6 7 6 5 8 6 10

(13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) (13)

25:7 18:8 23:10 15:9 10:9 11:12 16:14 16:11 14:13 13:15 19:18 8:20 9:15 13:19 9:20 11:30

30 29 22 22 22 22 21 20 16 16 14 13 12 11 11 3

BELGIJA

Subota [ar lroa - Me he len Le u ven - Mons Lirs - Gent Va sland - Klub Bri` Serkl Bri` - Genk Nedeqa Va re gem - Stan dard An der leht - Kor trijk Lo ke ren - Ber {ot 1. An der leht 2. Va re gem 3. Genk 4. Lo ke ren 5. Kor trijk 6. Le u ven 7. Stan dard 8. Klub Bri` 9. Mons 10. Gent 11. Me he len 12. Ber {ot 13. [ar lroa 14. Lirs 15. Be ve ren 16. Sekl Bri`

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

9 9 7 9 7 6 7 6 6 5 5 5 4 2 2 2

4 2 7 3 4 6 1 4 3 5 3 2 2 7 5 2

2 4 1 4 4 3 7 5 6 5 7 8 9 6 8 11

(20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) (20.30)

35:14 27:18 28:17 26:19 18:13 31:22 28:24 31:29 27:30 20:23 24:25 21:27 14:29 16:26 13:26 17:34

31 29 28 27 25 24 22 22 21 20 18 17 14 13 11 8

2 (3.10) 2 (3.20) 4+ (2.80) 2 (3.10) 2 (3.00) H (3.35)

(6:1) do ~e ku je La cio. Po sr nu la eki pa Mi la na ima }e no vi te àk za da tak na go sto va wu u Na pu qu pro tiv tre }e pla si ra nog Na p o l i j a. Na p o l i t an c i pred vo |e ni sjaj nim Ka va ni jem sla vi li su na go sto va wu u \e no vi 4:2, dok su ro so - ne ri do ì v e l i de b akl na San Si r u pro tiv Fi o ren ti ne (1:3). Uru gva jac u re do vi ma Na po li ja i pr va zve zda Edi son Ka va ni do sa da je mre ù za tre sao osam pu ta, a utak mi ce pro tiv Mi la na uvek do ì vqa va kao po seb no in spi ra tiv ne:

Bo ne ra tri ne de qe van te re na Fud ba ler Mi la na Da ni e le Bo ne ra od su stvo va }e tri ne de qa sa te re na zbog po vre de but nog mi {i }a de sne no ge, sa op {tio je we gov klub. Bo ne ra se po vre dio u utak mi ci 12. ko la ita li jan ske Se ri je A iz me |u Mi la na i Fi o ren ti ne, ko ju je we gov klub iz gu bio sa 3:1. U sa op {te wu se na vo di da }e 31-go di {wi od bram be ni igra~ na red nih da na pro }i do dat na le kar ska is pi ti va wa. Bo ne ra je u do sa da {wem de lu se zo ne od i grao de vet pr ven stve nih utak mi cam, dok je u Li gi {am pi o na igrao u sva ~e ti ri ko la.

Danas Lom bard - Di o{ |er Uj pe{t - [i o fok Subota \er ETO - Eger De bre cen - MTK Ke~ ke met - Pak{ Pe ~uj - Vi de o ton Nedeqa Ka po {var - Fe ren cv. Hon ved - Som bat heq

1. \er ETO 2. De bre cen 3. MTK 4. Vi de o ton 5. Fe ren cv. 6. Hon ved 7. Ka po {var 8. Di o{`|er 9. Pe ~uj 10. Ke~ ke met 11. Uj pe{t 12. Ha la da{ 13. Pak{ 14. Lom bard 15. Eger 16. [i o fok

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

9 8 7 7 5 6 5 5 4 5 4 4 3 4 2 1

4 1 4 3 6 3 4 4 6 3 5 4 7 4 5 3

TURSKA

(17) (19) (14) (16) (16) (18.30)

1 5 3 4 3 5 5 5 4 6 5 6 4 6 7 10

(16.30) (18.30)

30:13 22:13 23:17 20:13 21:18 23:21 15:18 11:15 14:15 17:20 19:18 18:15 18:17 13:21 10:22 9:27

31 25 25 24 21 21 19 19 18 18 17 16 16 16 11 6

1. PSV 2. Tven te 3. Vi te se 4. Ajaks 5. Fe je nord 6. Utreht 7. NEC 8. Den Hag 9. He ra kles 10. Gro nin gen 11. RKC 12. AZ Alk mar 13. He ren ven 14. Bre da 15. Ro da 16. Ven lo 17. Cvo le 18. Vi qem 2

1. Ga la ta sa raj11 2. An ta li ja 11 3. Fe ner bah ~e11 4. Eski {e hir 11 5. Gen ~ler b. 11 6. Ka sim pa {a 11 7. Or du 11 8. Be {ik ta{ 11 9. Trab zon 11 10. Si vas 11 11. Bur sa 11 12. Kaj ze ri 11 13. Ka ra buk 11 14. Is tan bul 11 15. Ga ci jan tep 11 16. Ak hi sar 11 17. Mer sin 11 18. Ela zig 11

6 7 5 5 4 5 4 4 4 4 3 4 3 3 3 2 1 1

4 1 4 2 5 2 5 4 4 3 5 1 3 2 2 4 6 5

1 3 2 4 2 4 2 3 3 4 3 6 5 6 6 5 4 5

26:14 20:13 15:10 21:14 20:14 17:12 15:12 22:16 11:8 12:14 17:15 15:19 13:21 10:14 10:18 7:17 13:18 7:22

22 22 19 17 17 17 17 16 16 15 14 13 12 11 11 10 9 8

FRANCUSKA

HOLANDIJA

Subota Den Hag - PSV He ren ven - RKC Cvo le - Bre da Ajaks - Ven lo Gro nin gen - AZ Alk mar Nedeqa Vi te se - NEC Fe je nord - Vi qem Utreht - Tven te He ra kles - Ro da

Ga la ta s. - Ka ra buk (danas 19) Subota Is tan bul - Ela zig spor (13) Eks i {e hir - Fe ner bah ~e (18) Gen ~ler bir gi li - Si vas (18) Nedeqa Kaj ze ri - Ga zi an tep (15) Ak hi {ar - Ka {im pa sa (15) Bur sa - Mer sin (18) An ta li ja - Be {ik ta{ (18)

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

12 10 0 2 42:10 30 12 9 2 1 24:6 29 12 7 4 1 21:9 25 12 5 6 1 29:16 21 12 6 3 3 23:18 21 12 6 3 3 17:13 21 12 5 4 3 19:20 19 12 3 7 2 21:17 16 12 3 5 4 24:25 14 12 4 2 6 13:22 14 12 3 4 5 17:17 13 12 3 4 5 19:23 13 12 3 4 5 18:24 13 12 3 2 7 11:23 11 12 2 4 6 12:21 10 12 2 3 7 16:30 9 12 2 2 8 10:23 8 12 1 3 8 9:28 6

Lo ri jen - Lil (danas 20.45) Subota PS@ - Ren (17) Aja ~io - So {o (20) Troa - Nan si (20) Evi jan - Sent Etjen (20) Brest - Ba sti ja (20) Va len si jen - Mon pe qe (20) Lion - Rems (nedeqa 14) Ni ca - Tu luz (nedeqa 17) Bor do - Mar sej (nedeqa 21)

1. PS@ 2. Mar sej 3. Lion 4. Sent Etjen 5. Va len si jen 6. Bor do 7. Lil 8. Tu luz 9. Ren 10. Rems 11. Lo ri jen 12. Aja ~io (-2) 13. Ba sti ja 14. Mon pe qe 15. Ni ca 16. Brest 17. Evi jan 18. So {o 19. Troa 20. Nan si

12 11 11 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

6 7 6 6 6 5 5 5 6 4 3 4 4 3 2 4 3 3 1 1

5 2 4 3 3 6 5 4 1 3 6 4 2 4 7 1 2 2 4 2

1 2 1 3 3 1 2 3 5 5 3 4 6 5 3 7 7 7 7 9

18:8 16:10 20:11 21:8 26:14 17:10 16:12 20:15 16:15 13:11 19:15 14:17 19:29 17:17 17:19 11:18 13:20 12:19 11:22 5:21

23 23 22 21 21 21 20 19 19 15 15 14 14 13 13 13 11 11 7 5

- U se zo nu smo u{li sa na vi {im abi ci ja ma. Tre nut no smo na tre }em me stu, a do bro je po zna to da nam je ciq pla sman u Li gu {am pi o na. Pro {le se zo ne smo sa vla da li Mi lan 3:1, vo leo bih da ta ko bu de i ovo ga pu ta. Ro so ne ri mi ne ka ko le è, pro {le go di ne sam po sti gao het trik, vo leo bih i da sa da bu de ta ko, ali je naj bit ni je da sla vi mo ka zao je na pa da~ iz Uru gvaj. U [pa ni ji u ì ì je grad ski der bi iz me |u Se vi qe i Be ti sa.Pr vi stre lac „go sti ju” Ru ben Ka stro uve ren je da Be tis sla vi ti u grad skom der bi ju i na sta vi ti se ri ju od ~e ti ri du e la u ko ji ma we go va eki pa ni je po ra è na: - Qu bi te qi fud ba la u Se vi qi vo le fud bal i zna ju da ce ne do bre utak mi ce. Se vi qa je ne {to sla bi je po ~e la se zo nu, ima ju do sta po vre |e nih fud ba le ra. Ipak mi gled mao u svo je dvo ri {te. Der bi kao i sva ki od lu ~i }e ve }a è qa i ras po lo è we jed nog ili dru gog ti ma. - ka zao je na pa da~ Be ti sa Al va ro Ne gre do. I. G.

RUSIJA

Subota Vol ga - Spar tak (M) Di na mo (M) - Ze nit Ala ni ja - Ru bin Nedeqa CSKA - Am kar Mor do vi ja - Ku ban An `i - Ro stov Ponedeqak K. So vje tov - Lo ko m. Kra sno dar - Te rek

(10.30) (13) (15.30) (10.30) (13) (15.30) (14.45) (16.45)

1. CSKA 15 12 0 3 27:13 36 2. Ze nit 15 10 3 2 30:13 33 3. An `i 15 10 3 2 29:16 33 4. Spar tak 15 9 1 5 30:20 28 5. Te rek 15 9 1 5 20:21 28 6. Ru bin 15 9 0 6 24:15 27 7. Ku ban 15 8 1 6 24:18 25 8. Lo ko mo t. 15 6 4 5 22:18 22 9. Kra sno dar 15 5 4 6 23:21 19 10. Am kar 15 5 3 7 17:23 18 11. Di na mo 15 6 0 9 15:23 18 12. Ro stov 15 3 4 8 14:22 13 13. Kri la So vj. 15 3 4 8 15:29 13 14. Vol ga 15 3 2 10 16:28 11 15. Ala ni ja 15 2 4 9 18:27 10 16. Mor do vi ja 15 2 2 11 16:33 8

PORTUGAL

Danas Be i ra Mar - Gi ma ra e{ (21.15) Subota Ben fi ka - Ol ha nen se (21.30) Nedeqa V. Se tu bal - Rio Ave (17) Na ci o nal - Esto ril (17) Aka de mi ka - @il Vi sen te (19) Bra ga - Por to (21.15) Ponedeqak Mo re i ren se - Spor ting (21.15) Utorak P. Fe re i ra - Ma ri ti mo (21.15)

1. Por to 9 2. Ben fi ka 9 3. Bra ga 9 4. P. Fe re i ra 9 5. Rio Ave 9 6. Esto ril 9 7. V. Se tu bal 9 8. Gi ma ra e{ 9 9. Ol ha nen se 9 10. Spor ting 9 11. @il Vi sen te 9 12. Ma ri ti mo 9 13. Aka de mi ka 9 14. Na si o nal 9 15. Mo re i ren se 9 16. Be i ra Mar 9

7 7 5 3 4 3 2 3 2 2 2 2 1 2 1 1

2 2 2 5 2 3 5 2 4 4 3 3 5 2 3 3

0 0 2 1 3 3 2 4 3 3 4 4 3 5 5 5

24:6 23:6 20:12 11:7 10:10 15:13 8:12 8:16 13:14 7:9 7:12 5:14 10:12 14:20 10:14 11:19

23 23 17 14 14 12 11 11 10 10 9 9 8 8 6 6

Subota Osa su na - Ma la ga (16) Va len si ja - Espa wol (18) Bar se lo na - Sa ra go sa (20) Real (M) - Atle tik (B) (22) Nedeqa De por ti vo - Le van te (12) Sel ta - Ma jor ka (16) He ta fe - Va qa do lid (17.50) Gra na da - Atle ti ko (M) (19.45) Se vi qa - Be tis (21.30) Ponedeqak So si je dad - R. Va qe ka no (21.30)

1. Bar se lo na 11 10 1 0 36:14 31 2. Atle t. (M) 11 9 1 1 24:11 28 11 7 2 2 27:8 23 3. Real 4. Be tis 11 6 1 4 18:17 19 5. Ma la ga 11 5 3 3 15:9 18 11 5 2 4 13:16 17 6. Le van te 7. Ra jo Va qe k.11 5 1 5 16:25 16 8. Va qa do lid 11 4 3 4 16:12 15 9. Va len si ja 11 4 3 4 14:13 15 11 4 3 4 13:13 15 10. Se vi qa 11. Sa ra go sa 11 5 0 6 14:18 15 12. Atle tik (B) 11 4 2 5 16:21 14 13. So si je dad 11 4 1 6 12:16 13 11 4 1 6 12:18 13 14. He ta fe 15. Ma jor ka 11 3 2 6 12:19 11 11 3 2 6 11:18 11 16. Gra na da 11 3 1 7 13:17 10 17. Sel ta 18. De por ti vo 11 2 4 5 18:25 10 19. Espa wol 11 2 3 6 12:18 9 20. Osa su na 11 2 2 7 11:15 8

[PANIJA – SEGUNDA

Hi hon - Pon fe ra di na (danas 21) Subota San tan der - Vi qa re al (16) Mur si ja - Bar se lo na B (18) Lu go - Hi ro na (18) Las Pal mas - He rez (19) Nedeqa Kor do ba - Her ku les (12) Re kre a ti vo - Sa ba deq (12) El ~e - Al kor kon (12) Hu e ska - Gva da la ha ra (16) Mi ran de{ - Ka ste qon (18) Nu man si ja - Al me ri ja (18) 1. El ~e 2. Hi ro na 3. Al me ri ja 4. Al kor kon 5. Vi qa re al 6. Re kre a ti vo 7. Kor do ba 8. Bar se l. B. 9. Sa ba deq 10. Mur si ja 11. Kse rez 12. Las Pal mas 13. Ka sti qa 14. Lu go 15. Nu man si ja 16. Spor ting 17. Ra sing 18. Pon fe ra d. 19. Hu e ska 20. Mi ran des 21. Gva da la h. 22. Her ku les

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

9 8 8 8 6 7 6 6 5 5 5 5 5 4 3 4 3 4 2 2 2 2

2 3 3 1 5 1 3 2 4 3 3 3 1 4 6 3 5 1 6 4 3 2

2 2 2 4 2 5 4 5 4 5 5 5 7 5 4 6 5 8 5 7 8 9

22:8 26:10 23:13 20:14 15:11 19:21 16:14 28:22 15:12 16:14 16:18 17:22 25:27 12:17 13:16 16:20 9:10 16:21 12:16 11:16 14:25 8:22

29 27 27 25 23 22 21 20 19 18 18 18 16 16 15 15 14 13 12 10 9 8

ITALIJA – SERIJA A

Subota Ju ven tus - La cio (18) Na po li - Mi lan (20.45) Nedeqa Bo lo wa - Pa ler mo (15) Ka ta ni ja - Kje vo (15) Fi o ren ti na - Ata lan ta (15) In ter - Ka qa ri (15) Si je na - Pe ska ra (15) Udi ne ze - Par ma (15) Samp do ri ja - \e no va (20.45) Ro ma - To ri no (ponedeqak 20.45) 1. Ju ven tus 12 2. In ter 12 3. Na po li 12 4. Fi o ren ti na12 5. La cio 12 6. Atlan ta (-2)12 7. Ro ma 12 8. Ka ta ni ja 12 9. Par ma 12 10. Udi ne ze 12 11. Ka qa ri 12 12. To ri no (-1) 12 13. Mi lan 12 14. Pa ler mo 12 15. Kje vo 12 16. Pe ska ra 12 17. Samp d. (-1) 12 18. \e no va 12 19. Bo lo wa 12 20. Si je na (-6) 12

10 9 8 7 7 6 5 4 4 3 4 3 4 2 3 3 3 2 2 3

1 0 2 3 1 2 2 4 4 6 3 6 2 5 2 2 2 3 2 4

1 3 2 2 4 4 5 4 4 3 5 3 6 5 7 7 7 7 8 5

29:9 24:13 20:9 19:9 19:17 13:15 28:23 15:16 14:16 16:18 11:17 13:10 18:16 11:17 12:23 9:23 13:18 12:19 12:18 12:14

31 27 26 24 22 18 17 16 16 15 15 14 14 11 11 11 10 9 8 7

ITALIJA – SERIJA B

Ve ro na - ]e ze na (danas 20.45) Subota Em po li - Gro se to (15) Vi }en ca - No va ra (15) Li vor no - Va re ze (15) Mo de na - Asko li (15) Pa do va - Ci ta de la (15) Pro Ver }e li - Kro to ne (15) Re |i na - Ter na na (15) Spe ci ja - Ju ve Sta bi ja (15) Lan }i a no - Ba ri (15) Bre {a - Sa su o lo (nedeqa 12.30) 1. Sa su o lo 2. Ve ro na 3. Li vor no 4. Mo de na (-2) 5. Bre {a 6. Ju ve Sta bi ja 7. ]i ta de la 8. Va re ze (-1) 9. Pa do va (-2) 10. Spe ci ja 11. Ter na na 12. Asko li (-1) 13. Em po li (-1) 14. Kro to ne (-2) 15. Vi }en ca 16. Re |i na (-3) 17. ]e ze na 18. Ba ri (-7) 19. Lan }a no 20. Pro Ver }e li 21. No va ra (-4) 22. Gro se to (-6)

14 11 1 14 9 4 14 9 2 14 6 5 14 5 6 14 6 3 14 6 3 14 5 6 14 5 6 14 5 4 14 4 4 14 5 1 14 4 4 14 4 4 14 2 7 14 4 4 14 3 4 14 5 4 14 2 6 14 3 2 14 3 5 14 2 7

2 1 3 3 3 5 5 3 3 5 6 8 6 6 5 6 7 5 6 9 6 5

25:6 25:10 28:21 20:13 19:16 20:18 19:18 18:19 17:15 16:16 11:14 17:22 22:28 15:17 14:17 13:16 11:23 18:16 10:18 14:23 17:19 15:19

34 31 29 21 21 21 21 20 19 19 16 15 15 14 13 13 13 12 12 11 10 7

SveT

dnevnik

UKRATKO

KINA

No vi li der Ko mu ni sti~ ke par ti je i voj ske

Ka fom na kon zu la SO LUN: Desetine demonstranata upale su na konferenciju o nema~ko-gr~koj saradwi i napale nema~kog konzula u Solunu - proliv{i na wega kafu. Demonstranti su to u~inili nezadovoqni dolaskom predstavnika nema~ke vlade u Solun. Iako je na meti nezadovoqnih Grka, uglavnom op{tinskih radnika koji su protestovali protiv otpu{tawa u javnom sektoru, bio dr`avni sekretar u ministarstvu rada Hans-Joahim Fuhtel, debqi kraj je ovog puta izvukao nema~ki konzul Volfgang Hel{er Obermajer. Wega su demonstranti polili kafom i vodom, ali je ostao nepovre|en, a policija je uspela da ga izvede iz zgrade. Demonstranti su istovremeno bacali jaja na druge u~esnike konferencije nema~kih i gr~kih gradona~elnika i uzvikivali „Nacisti napoqe” i „Ne}e pro}i”. Sastanku je prisustvovala i poslanica Bundestaga iz Zelenih Anete Grot, koja se pridru`ila demonstrantima ispred konferencijske sale, gde je tako|e bilo sukoba demonstranata i policije.

PE KING: Si \inping imenovan je ju~e za novog generalnog sekretara Komunisti~ke partije Kine i dobio mandat da vodi drugu privrednu silu sveta i nosi se s problemima od korupcije do sporijeg privrednog rasta i sve ve}ih zahteva javnosti za promenama. Si je imenovan i za {efa vladaju}e partije i vrhovnog vojnog tela Stalne vojne komisije, u trenucima kada je objavqen sastav najvi{ih partijskih organa izabranih po tradicionalnoj kineskoj formuli i od konzervativnih kadrova i cewenih privrednih i finansijskih reformista. Obra}aju}i se javnosti i novinarima na zavr{teku partijskog skupa kakvi se odràvaju svakih pet godina, Si je rekao da razume èqe qudi za boqim ìvotom, ali i upozorio da pred wima stoje ozbiqni izazo-

Spa lio se Ti be ta nac

Si \inping

vi, prenele su agencije. Partija se suo~ava sa mnogim ozbiqnim izazovima i postoji mnogo problema u stranci koje treba hitno re{iti, izjavio je Si. On je predstavqaju}i javnosti ostalih {est ~lanova Stalnog komiteta Politbiroa u Ve-

likom domu naroda na ceremoniji koju je uìvo prenosila dràvna televizija, naglasio da je Komunisti~ka partija posve}ena sluèwu narodu. Si, koji }e marta meseca od odlaze}eg predsednika Hu \intaoa, preuzeti i poloàj {efa dràve, vodi}e Kinu najmawe pet slede}ih godina na ~elu jednog me{ovitog tima u kome je veoma obrazovani budu}i premijer Li Ke}ing sa znawem savr{enog engleskog i ekonomista Xang De|iang {kolovan u Severnoj Koreji. Novo rukovodstvo Partije, koja Kinom vlada od 1949. godine, imenovano je po okon~awu 18. kongresa, na kojem se raspravqalo i o korupciona{kim aferama i zloupotrebi poloàja najvi{ih zvani~nika stranke. Delegati partije prekju~e su izabrali 205 ~lanova Centralnog komiteta.

@E STO KI SU KO BI U PO JA SU GA ZE

Iz rael i Ha mas na ivi ci no vog ra ta

PE KING: Jedan 14.godi{wi tibetanski de~ak umro je od posledica samospaqivawa, objavili su ju~e kineski dràvni mediji. To je deseti slu~aj spaqivawa Tibetanaca zabeleènih posledwih nedequ dana tokom odràvawa kineskog partijskog kongresa na kome je Sji \inping preuzeo upravu nad vladaju}om partijom od odlaze}eg predsednika Hu \intaoa. Agecija Sinhua je javila da je de~ak, samo sa imenom Karpongja, umro u gradu Tongren u severozapadnoj provinciji \inghai. U toj oblasti naseqenoj tibetanskom mawinom zabeleèna je serija samospaqivawa u znak protesta protiv kineske vlasti. Od srede, dan pre po~etka 18. kongresa Komunisti~ke partije Kine, bilo je 10 slu~ajeva samospaqivawa u nekoliko oblasti Kine o kojima je izvestila Sinhua ili tibetanske grupe iz inostranstva, preneo je AFP.

TEL AVIV: U najnovijim sukobima Izraela i Palestinaca, naj`e{}im u posledwe ~etiri godine, ubijeno je najmawe 16 qudi, me|u kojima komandant vojnog krila Hamasa Ahmed al Xabari, a Izrael je proglasio vanredno stawe na jugu zemqe i

lestinaca, ukqu~uju}i trojicu koji su ju~e ujutro poginuli. Iz pojasa Gaze ispaqeno je jo{ raketa, tako da je wihov broj za samo jedan dan prema{io 100. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu najavio je preksino} posle ubistva Xabarija da je

Hap {e wa u Gru zi ji TBI LI SI: Nekoliko gruzijskih visokih zvani~nika policije uhap{eno zbog optu`bi da su pribavqali informacije o privatnom ìvotu gra|ana upotrebom modernih tehnologija. „Privedeno je devet osoba, me|u kojima su biv{i visoki zvani~nici Ministarstva unutra{wih poslova”, rekla je ministarka pravde Gruzije Tea Tsulukijani. Optuèni su za nekoliko krivi~nih dela, ukqu~uju}i ona koja se odnose na upotrebu novih tehnologija i Internet mreà za pribavqawe informacija o privatnom ìvotu gra|ana.

Izraelski bezbedwaci na liniji vatre

odobrio regrutovawe rezervista kako bi pro{irila operaciju u pojasu Gaze. To su prve izraelske `rtve od kako je u izraelskom vazdu{nom napadu prekju~e ubijen komandir vojnog krila Hamasa Ahmed Said Kalil al Xabari. U ~itavoj seriji izraelskih vazdu{nih udara koji su potom usledili, a no}u nakratko obustavqeni i ju~e ujutro obnovqeni, poginulo je najmawe 13 Pa-

izraelska vojska spremna da pro{iri operaciju nazvanu „Stub odbrane”. Portparol Hamsa Sami Abu Zuhri upozorio je da }e „Izrael za`aliti trenutak kada je ~ak i pomislio da to uradi”. Ciqano ubistvo Xabarija usledilo je nakon poja~ane raketne vatre na jug Izraela. Tokom ~etiri dana, po~ev od subote, na tu teritoriju ispaqeno je vi{e od 120 raketa, a Izrael je za

eskalaci ju nasi qa op tuìo islamisti~ki Hamas, koji vlada pojasom Gaze. Xabari (46) je najvi{i zvani~nik Hamasa koji je ubijen u pojasu od velike izraelske ofanzive na to podru~je, pokrenute pre skoro ~etiri godine. Na hitnom sastanku Saveta bezbednosti odrànom preksino} na zahtev Egipta diskutovalo se o situacaiji u Gazi i arapske nacije su osudile izraelske smrtonosne napade, ali su SAD branile izraelske udare. Na kraju, Savet bezbednosti koji ~ini 15 zemaqa nije osudio ni jednu stranu. Posle sastanka koji je trajao 90 minuta, Hardip Sig Puri izaslanik Indije u Savetu bezbednosti rekao je: „Sve izjave koje sam ~uo imaju jednu poruku nasiqe mora prestati, mora do}i do deeskalacije”. Ameri~ki predsednik Barak Obama, u razgovoru sa izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom i predsednikom Egipta Muhamedom Mursijem, potvrdio je ameri~ku podr{ku Izraelu na odbrani od raketnih na pa da iz Ga ze. Fo rin ofis saop{tava da }e Velika Britanija „nastaviti da poziva sve strane da pokaù uzdrànost i spre~e opasnu eskalaciju koja nikome ne}e biti u interesu„.

petak16.novembar2012.

Me |u na rod na istraga o trgovini organima HAG: Holandska akademska bolnica Medicinski centar Erazmus iz Roterdama predvodi}e veliku trogodi{wu me|unarodnu istragu o trgovini qudskim organima, najavila je ju~e ova bolnica. U novom projektu }e u~estvovati i organizacije iz Rumunije, [vedske, Bugarske i [panije, kao i Evropol, UN i evropske organizacije za transplantaciju. Bolnica je saop{tila da se malo zna o razmerama trgovine qudskim organima, preneo je AP. Ameri~ka agencija podse}a podse}a da je tuìlac EU na Kosovu u junu optuìo jednog turskog i jednog izraelskog dràvqanina zbog ukqu~enosti u me|unarodnu mreù koja je obmawivala siroma{ne qude kako bi davali bubrege koji su presa|ivani bogatim kupcima. Osumwi~eni su, kako se navodi, i daqe na slobodi.

EKS-JU

Bu ra zbog â ~i }a ZA GREB: Presuda ma|arskog suda da Radimir â~i} mora da odsluì kaznu od 22 meseca zatvora zbog saobra}ajne nesre}e izazvala je pravu buru u Hrvatskoj. â~i} je preksino} podneo ostavku na mesto prvog potpredsednika Vlade Hrvatske i ministra privrede. Hrvatska {efica diplomatije i potpredsednica Hrvatske narodne stranke Vesna Pusi}, koja je vi|ena za to da zauzme â~i}evo mesto potpredsednika vlade, izjavila je da se vlada u Zagrebu suo~ila s te{kom situacijom zbog wegove ostavke. „Odlazak â~i}a gubitak je za zemqu zbog wegovog anga`mana na privrednim projektima... Vlada }e normalno daqe funk-

cionisati i raditi”, rekla je Vesna Pusi}. Nakon sednice Predsedni{tva HNS-a, o~ekuje se da }e javnost saznati ko }e zameniti Radimira â~i}a na mestu {efa stranke, a mo`da i u ministarstvu privrede. Ju~e je sud u Ma|arskoj objavio pravosna`nu presudu kojom Radimira â~i}a osu|uje na kaznu od 22 meseca zatvora zbog izazivawa saobra}ajne nesre}e u Ma|arskoj u kojoj su dve osobe stradale. Na tu presudu nema prava àlbe, iako postoje neki vanredni pravni lekovi kao {to je pomilovawe predsednika. â~i} se na odsluèwe kazne mora javiti u roku od dva meseca, a mogao bi je sluìti u nekom od hrvatskih zatvora.

Pre su da Sa na de ru u uto rak ZA GREB: Prvostepena presuda biv{em hrvatskom premijeru i {efu HDZ-a Ivi Sanaderu bi}e izre~ena u utorak, 20. novembra, saop{tio je sudija Ivan Turudi} nakon {to su danas svoje zavr{ne re~i izneli Sanader i wegova odbrana. Sanader je optu`en za ratno profiterstvo, odnosno dobijawe provizije u iznosu od 3,61 miliona kuna (479.400 evra) od Hipo banke i primawe 10 miliona evra mita kako bi ma|arska kompanija Mol preuzela upravqa~ka prava u Ini. On

je u svojoj zavr{noj re~i napao dràvnog tuìoca Mladena Baji}a koje je kao i tuìla{tvo i Kancelariju za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala optuìo za dostavqawe tajnih dokumenata medijima. „Nisam po~inio krivi~na dela i nisam kriminalac, ve} ~ovek koji je na izborima dobio legitimitet od gra|ana i koji je po savesti vodio vladu, jer da nisam, ne bi bio izabran u drugom mandatu”, zakqu~io je Sanader svoju zavr{nu rije~.

BiH do bi la no vog re i s-ul-ule mu SA RA JE VO: Husein Kavazovi} od ju~e je i zvani~no novi reis-ul-ulema Islamske zajednice BiH. U Gazi Husrev begovoj xamiji u Sarajevu, Kavazovi}u je men{uru, {erijatski dokument kojim se daje pravo obavqawa verske funkcije, uru~io predsednik Sabora Islamske zajednice u BiH Safet Softi},

a 14. reis BiH potom je polo`io zakletvu. Ceremonija dodele men{ure okupila je vi{e od 500 zvanica iz Bosne i Hercegovine, regiona i sveta, me|u kojima su verski zvani~nici Turske, Saudijske Arabije, Malezije, Pakistana, Egipta, Srbije, Crne Gore, Hrvatske...

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PENG LIJUAN Godinama je Peng Lijuan, velika peva~ka zvezda u Kini bila poznatija od svog mu`a Si \inpinga, ali sada }e budu}a prva dama Kine, shodno tradiciji, ostati u wegovoj senci. Wene slike vi{¡e ne}e biti na naslovnim stranama, wena umetni~ka karijera osta}e u pro{losti. Takva je sudbina predsedni~kih supruga u Kini. Tu nema nastupa u stilu Mi{¡el Obama, niti glamura Xeki Kenedi.

YIMI SEVIL U Engleskoj uhap{ena jo{ jedna osoba u okviru istrage povodom optu`bi da je sada pokojni voditeq Bi-Bi-Sija Ximi Sevil seksualno zlostavqao devoj~ice. Policija je navela da je mu{karac u 60im godinama uhap{en ju~e u okrugu Bedford{ir, u centralnoj Engleskoj, zbog sumwe da je po~inio seksualne prestupe. Do sada se prijavilo 450 `rtava seksualnog zlostavqawa i zabele`eno 200 optu`bi za seksualni napad.

MIT ROMNI Mit Romni u prvom obra}awu posle izbornog poraza izjavio da je predsednik Obama pobedio jer je obasipao poklonima ène, afroamerikanske i hispanske pristalice. On je optuìo Obamu da primewuje „stari recept” ~iwewa usluga kqu~nim demokratskim bira~ima u zamenu za podr{ku. Obama je „uloìo veliki trud u male stvari”.

Mi lan Ko wo vi} po no vo u Pra gu PRAG: Re tro spek tiv na iz lo `ba aka dem skog sli ka ra Mi la na Ko wo vi }a, pod na zi vom „Ko wo vi} po no vo u Pra gu”, po sta vqe na je u Mu ze ju Kar lo vog mo sta u Pra gu, od 14. do 27. no vem bra ove go di ne. U izlo`bama slika Milana Kowovi}a u Kulturnom centru Srbije u Parizu pro{le godine i u Muzeju „Karlovi Mosti” u Pragu ovih dana, radi se o èqi da se deo slika iz velikog fundusa galerije mawim re pre ze na tiv nim iz bo rom prikaè francuskoj i ~e{koj javnosti. Posle Vojvodine, Pariz je bio najve}a Kowovi}eva qubav i ostao je to do kraja ìvota, kao prava meta wegovih slikarskih ambicija. Ni{ta mawe za ìvot i afirmaciju tog na{eg velikog slikara po zna~aju ne zaostaje ni Prag, gde se prvi put afirmisao kao slikar. Kowovi} je u

Pragu boravio u drugoj deceniji 20. veka, kada prou~ava sta ro sred wo ve kov no ~e {ko slikarstvo i uticaje slikara

kao {to su: Bukovac, Zrzavi, Kubi{ta i Borija. U dva velika projekta, organizovawa i prezentacije Ko-

Kowovi}eva dela u Muzeju Karlovog mosta u Pragu

wovi}eve izlo`be u Parizu i sada u Pragu, u~estvovali su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe Vojvodine, Grad Sombor i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Opus slikara Milana Kowovi}a broji vi{e od 6.000 radova: uqa, paste la, akva re la, tem pe ra, crteà, tapiserija, pozori{nih scenografija, skica za kostime, vitraà, mozaika i grafika. Stvorio je li~ni prepoznatqivi stil ekspresionisti~kog temperamenta. Doìveo je punu afirmaciju na 294 samostalne i 693 kolektivne izlo`be u Jugoslaviji, Srbiji i brojnim svetskim centrima. U Somboru, umetnikovom rodnom gradu, od 1966. godine otvo re na je „Ga le ri ja Milan Kowovi}„ u kojoj se tre nut no na la zi vi {e od 1.060 dela.

kWiGA

petak16.novembar2012.

INTERVJU

dnevnik

ЕМСУРА ХАМЗИЋ, ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА”

Писање је порука у боци

Заводу за културу Војводине, у оквиру 36. књижевних сусрета „Милици у походе“, данас ће Емсури Хамзић бити уручена награда „Милица Стојадиновић Српкиња“ . Признање је добила за књигу изабраних и нових песама „Златна грана“, у издању новосадског „Орфеуса“. Њен песнички рукопис, наводи се у предговору, чине стара веровања, дијалектолошки облици, архаизми везани за Босну, историја суживота њених народа. То су незаобилазни мотиви уткани у раскошан поетски вез- као да се карасевдах старих севдалинки, обасјан панонском светлошћу, указује у новом руху. Емсура Хамзић (1958) живи у Новом Саду и у Сарајеву. Пише поезију, прозу, драме, као песме и приче за децу. Њено стваралаштво је превођено на неколико језика и објављивано у антологијским изборима. Објавила је десет књига за које је неколико пута награђивана.

l Шта сте прво помислили када су вам јавили да сте добили награду „Милица Стојадиновић Српкиња“? - Прво сам осјетила радост што је неко прочитао, а потом и високо вредновао оно што ја пишем, јер писање је спуштање у море поруке у боци. Када вам неко да сигнал да је ту поруку прочитао, наравно да вам је драго. Јер свако стварање, били ми свјесни тога или не, јесте наглашена потреба за комуникацијом. Награда на најбољи начин свједочи да је та комуникација и о стварена.Потом сам се радовала и томе да ће ова вијест обрадовати и мени драге особе.

Женско стваралаштво је као со l Каква је разлика, има ли је уопште, између жена и мушкараца писаца? - Ако постоји разлика међу ствараоцима различитог пола, онда је она у извјесној врсти погледа на свијет, у тзв. „точки зренија“, односно приступа одређеној теми, објашњава Емсура Хамзић.-Иначе, у резултату и квалитету коначног „производа“, разлике нема. Нема је, наравно, онда када пред собом имамо озбиљне, квалитетне и истинске ствараоце.Може бити разлике у чињеници да је жена стваралаца, а самим тим и њихових дјела – мање. Међутим, ова умјетност због свог специфичног, односно посебног доживљаја свијета значајно доприноси цјеловитости слике тог истог свијета. Битно мијења својство! Моје најдраже поређење женског стваралаштва је да је оно као со. Ње такође нема много у саставу неког јела, али му њено присуство или одсуство битно мијења својство. Женско стваралаштво је есенција стварања и живота, она златна нит, онај дух и дах, без којег би се све расточило на молекуле и атоме. Уосталом, жене су и у свакодневном животу непрестани ствараоци и креативне особе.

l Шта ћете рећи данас, када будете примали награду „Милица Стојадиновић Српкиња“? - Уз пригодне ријечи о хвалевриједном труду посленика и ентузијаста који су угледну манифестацију „Милици у походе“ одржали, ево, 36 година, и неколико реченица о нимало завидној судбини пјесникиње чије име носи ова награда, посебан акценат ће бити на углавном трагичној и невеселој судбини коју и данас имају ствараоци, писци, и још за коју нијансу увећану када су у питању жене писци. Јер оне, свјесно или не, морају да се одрекну породице, или да проведу већи дио живота разапете између обавеза које живот и породица стављају пред њих, и жеље и потребе да

испуне позвање исказивања талента којим су обдарене. А то, сигурно није нимало лако! l Ваш супруг Ђорђо Сладоје такође је књижевник. Да ли су вам стваралачке радионице заједно, или су одвојене? - Мој муж, пјесник Ђорђо Сладоје и ја, имамо потпуно одвојене књижевне радионице. У сваком од нас влада нека врста патријархалног зазора да радимо нешто што није за туђе око, барем док настаје. Влада жеља и потрба да се „сакријеш“, да нико не присуствује тренуцима стварања, да нико не види „крв, зној и сузе“ наших, касније блиставих и у „свилу и кадифу“ одјевених „производа“. Има размјене мишљења, критичких опаски, али на завршено дјело – пјесму, причу... А, то је већ нешто друго. То је колегијална размјена мишљења. l Предајете у школи па знате колико млади (не) читају. Каква је, по вашем мишљењу, судбина књиге у корицама? - Књига у корицама, односно штампани облик књиге, јесте изум, проналазак за себе,чије постојања и „употреба“ не могу доћи у питање. Читала се она мање или више у одређеним временима, она као таква постоји још од времена проналаска прве штампарије, а постојаће, и опстати све до краја свијета. Тренутна скрајнутост књиге више говори о друштву и његовом односу и третману културе, па и књиге, као једне од најбитнијих и есенцијалних творевина културног стварања, него о кризи књиге. А без нових идеја, мисли, критичких погледа који свијет обогаћују кроз пјесме и приче, кроз литературу, оскудни бивају и сви други облици и стварања, али и живота. Радмила Лотина

НА 26. МЕ ЂУ НА РОД НОМ ФЕ СТИ ВА ЛУ ДЕ ЧЈЕГ СТВА РА ЛА ШТВА У БА РУ

Ду ша ну Поп-Ђур ђе ву на гра да „Ма сли нов ве нац”

овосадски књижевник и директор Змајевих дечијих игара Душан Поп Ђурђев овогодишњи је добитник „Маслиновог венца“, награде за целокупно стваралаштво. Ово признање доделио му је жири 26. међународног фестивала дјечјег стваралаштва и стваралаштва за дјецу „Сусрети под старом маслином“, који се одржава у Бару 22. и 23. новембра ове године. Признање ће му бити уручено 22. новембра, на свечаности у Двору краља Николе. Душан Поп Ђурђев је писац за децу и тинејџере, али и за децу у одраслим годинама. Објавио је двадесетак књига, десетине чланака у књижевној периодици, а приредио је више избора из иностра-

BA[TINA

Ви сок на уч ни углед Ч

асопис „Годишњица Николе Чупића“, издаван је годишње, у Београду, 1877–1941, са прекидима 1880–1881, 1890, 1892, 1902, 1915–1920, 1922, 1924–1926, средствима Чупићеве задужбине. Никола Чупић је био артиљеријски капетан српске војске и пошто је био болестан од тада неизлечиве болести, туберкулозе, целокупно своје имање дао је за оснивање задужбине са циљем да се објављују научна и морална дела. „Годишњица Николе Чупића“ имала је висок научни углед. У њој су, поред извештаја и записника о раду Задужбине, објављивани и научни прилози из историје, фолклора, књижевности, језика и других друштвених и хуманистичких наука. У Библиотеци Матице српске публикација постоји и претражива је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

них књижевности за децу. По стилу и тематици, по несвакидашњим вербалним и визуелним креацијама, Душан Поп Ђурђев сматра се оригиналним и несвакдашњим уметником за децу. Веома усешно води Змајеве дечије игре, културну манифестацију која траје већ 55 година. И Ме ђу на род ни фе сти вал дјеч јег стваралаштва и стваралаштва за дјецу „Сусрети под старом маслином“ у Бару, лепом речју и делом промовише идеју мира и толеранције као универзалну вредност свих који деле заједнички жвотни и културни про стор Балкана. Стога су и ове године уче сници „Сусрета под старом маслином“ бројни ствараоци из региона. Р. Л.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у зрењанинској књи жа ри „Агора” 1. „Тесла, портрет међу маскама“, Владимир Пиштало - „Агора” 2. „Педесет нијанси-сива”, Е Л Џејмс - „Лагуна” 3. „Педесет нијанси-црна”, Е Л Џејмс - „Лагуна” 4. „На рубу памети”, Мирослав Крлежа - „Агора” 5. „Свеци и грешници”, Една О’ Брајен „Агора” 6. „Вашарски мађионичар”, Јелена Ленголд - „Архипелаг” 7. „Канџе 2“, Марко Видојковић - „Ренде” 8. „Хлеб и страх”, Милисав Савић - „Агора” 9. „Сјај у оку звезде”, Љиљана Хабјановић Ђуровић - „Глобосино” 10. „Скромни дарови”, Угљеша Шајтинац - „Архипелаг”

НАЈ НО ВИ ЈЕ ИЗ „ЛА ГУ НЕ”

Кла сик свет ске књи жев но сти

издању „Лагуне“ недавно се појавила књига „Четири трагедије“ Вилијама Шекспира која обухвата дела „Ромео и Јулија“, „Хамлет“, „Магбет“ и „Краљ Лир“. Издање прати предговор Зорице Бечановић-Николић, хронологија шекспировог живота и настанка његових дела, као и исцрпни списак одабране литературе на српском. Ренесансни дух највећег песника и драмског писца енгле ског језика оставио нам је безвремено наслеђе, а његови јунаци постали су метафоре и симболи људске природе. Ромео и Јулија су оличење снажне младалачке љубави која се у свом највећем полету супрот ставља друштвеним нормама. Хамлет је најпровокативнији трагични јунак јер поставља питања о смислу људског живота. Магбет је краљоубица заслепљен убилачком страшћу, а краљ Лир отац који се кобно огрешио о родитељску љубав. Шекспирове трагедије нас опомињу на значај етике као личног избора појединца јер његови јунаци због свог избора неминовно страдају. Свака трагедија израз општељудских и непролазних истина. Због тога нас Шекспирова слика врлине и порока дубоко узнемирује и провоцира, а мајсторство његових стихова одзвања као непрекинути ехо вековима, поручује издавач. Вилијам Шекспир (1564–1616), највећи је енглески драмски писац и класик светске књижевности. Опус његовог дела чини 38 драма, 154 сонета и две наративне поеме. О Шекспировом живо-

ту постоји врло мало конкретних података поткрепљених документима. На основу записа из парохијске цркве у Стратфорду, поуздано се зна да је Вилијам крштен 26. априла 1564, да се 1582. године оженио се Аном Хатавеј и да су 6 ме сеци након венчања добили кћерку Сузану, а 2 године потом близанце Џудит и Хамнета.

Крајем осамде сетих година 16. века дошао је у Лондон и од тога доба су се његови комади могли приказивати само у извођењу глумачке дружине „Људи лорда Чемберлена“, чији су власници били неколико глумаца и Шекспир. Позоришна трупа је ускоро по стала водећа у Лондону. Шекспир је провео по следњих пет година живота у Стратфорду. Умро је 23. априла 1616. године и сахрањен је у Цр кви Све тог Трој ства у Стратфорду. К. Р.

Чи та ње уз до зво лу ро ди те ља

Основ н ој шко л и „Деј в ис ди стрикт“ у Кеј сви лу, др жа ва Ју та, САД, јед на мај к а ту жи ла је ди рек то ра и школ ску упра ву због по вре де Пе тог аманд ма на сво га де те та, ко ме је оне мо гу ће но да сло бод но узи ма књи ге из школ ске би бли о те ке. На и м е, пре м а од л у ц и Окру ж ног школ ског од бо ра, да би уче ник мо гао да из школ ске би бли о те ке узме књи гу „У ку ћи на ших мај ки“ Па три ци је По ла ко, мо ра да има пот пи са ну са гла сност ро ди те ља. Књи га „У ку ћи на ших мај ки“ при ча је о од ра ста њу у ле збеј ској по ро ди ци, а одлу к а да се ски не са ли сте „сло бодних” књи га на и шла је сво је вре ме но на по д р ш ку ро д и те љ а „Деј в ис ди стрикт” шко ле. Ипак, не раз ми шља ју сви на овај на чин. Ти на Ве бер, мај к а тро је де це у овој шко ли, од лу чи ла је да по кре не суд ски по сту пак, по днев ши жал бу на ову од лу ку Са ве зном су ду у Солт Лејк

Си ти ју. На ње ној стра ни је Са вез аме рич ких људ ских пра ва Ју те, Удру же ње би бли о те к а Ју те, као и број не не вла ди не ор га ни за ци је ко је се бо ре за људ ска пра ва и јед нак трет ман без об зи ра на сек су ал но опре де ље ње. Уче ни ци има ју пра во да до ђу до свих књи га у би бли о те ци, без дис кри ми ни шу ћ их огра н и ч е њ а ко је им на м е ћ е школ с ка ад м и н и с тра ц и ја, ре к ли су адво к а ти Ти не Ве бер. С дру ге стра не, школ ске вла сти по зи ва ју се на Ста тут др жа ве Ју та по ко јем шко ле не мо гу да за го ва ра ју хо мо сек су ал ност јер им то пра во огра ни ча ва здрав стве ни про грам др жа ве. Њи хо во об ја шње ње је да школ ска би бли о те к а фи зич ки при па да шко ли, и пот па да под исти за кон, те је за чи та ње књи га ко је опи су ју хо мо сек су ал ни на чин жи во та по тре ба пи сме на до зво ла ро ди те ља. Пред став ни ци шко ле ин си сти ра ју и да ље на пи сме ном одо бре њу ро ди те -

[E O ] ET ља за чи та њ е ове N

књи ге, из ја вљу ју ћи да ова к ав на чин кон тро ле са д р ж а ја не сма т ра ју дис кри ми ни шу ћим, по што не за бра њу ју чи та ње књи ге, већ са мо тра же са гла сност ро ди те ља. Ова ту жба још јед на је у ни зу кон тро вер зи ко је пра те по ја вљи ва ње књи ге „У ку ћи на ших мај ки“ у овој аме рич кој др жа ви, по зна тој по ре ли ги о зној стро го ћи. Про шле го ди не ова књи га по ву че на је са по ли ца свих школ ских би бли о те к а у обла сти Деј вис, по што су ро ди те љи по ди гли глас, сма тра ју ћи да ни је по год на за школ ски уз раст. Од лу к а да се књи га ипак мо же до бити у би бли о те ци, али уз пи сме ну роди тељ ску до зво лу, до не та је на са стан ку Окру жног школ ског од бо ра, а једи ни глас про тив овог огра ни че ња при п а д ао је би бли о те к ар к и Сред њ е шко ле „Бо ун ти фул“ Тру де ни Феј џер. И. В.

kultura

dnevnik

petak16.novembar2012.

ТРИ КОНЦЕРТА ЗА ДРУГИ ДАН НОВОСАДСКОГ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛА

ПРИЗНАЊЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ФЕСТИВАЛА У ЗАЈЕЧАРУ

Трубачко финале

Душану Ковачевићу награда „Зоран Радмиловић”

У Српском народном позоришту вечерас ћеу оквиру друге вечери Новосадског џез фестивала, у организацији Културног центра Новог Сада, публика моћи да слуша три састава, а програм почиње од 20 сата. Први ће изаћи пред публику „Тимо Ласи бенд“, из Финске. Организатори су га најавили као „врхунски у сваком погледу“. Ти-

необичан фри џез ансамбл „Глоб јунити орекстра“. Трубу је Шоф свирао и у другим формама савремене музике, компоновао је музику за филм и телевизију, хорска и дела за оркестар, а од 1972. предаје на Келнској музичкој академији, са статусом професора од 1990. Финале друге, и претпоследње вечери овогодишњег Новосад-

на рок сџени. Са својим братом Мајклом формирао је дуо који је средином седамдесетих остварио велики утицај на њујоршкој сцени. Поносан је власник неколицине „Греми“ награда и не престаје да инспирише музичаре широм света. Швајцарац Франко Амброзети син је Флавија Амброзетија, пионира би-бапа на европској

„Тимо Ласи бенд” из Финске

мо Ласи је џез звезда у Финској којег краси велика харизма, а његов бенд је скуп људи који у свом музичком концепту гаје јаке ритмичке корене, са базом у хард бапу, латину и соулу из средине прошлог века, а надградњом у прогресивним визијама џеза из 21. века. Квинтет Манфреда Шофа најављен је као други састав вечери. Шоф је представљен као један од водећих џез трубача Европе још од шездесетих година 20. века. Свирао је фри џез и од самог почетка био је укључен у велики и

ског џез фестивала, биће концерт „Ренди Брекер – Франко Амброзети ријунион бенд“. Реч је о двојцу трубача који су као ритам секцију окупили пијанисту Антонија Фараа, басисту Рикарда Фјоравантија и бубњара Стефана Бањолија. Ренди Брекер је човек који је свирао и снимао са великим дијапазоном уметника као што су Брус Спрингстин, Френк Синатра, Џеко Пасторијус, Френк Запа... Рођен је у Филаделфији, да би се касније преселио у Њујорк где је паралелно радио и на џез и

џез сцени, па је сасвим природно што је врло рано почео да се школује као музуичар. Прво је свирао клавир, а затим је прешао на трубу, коју је учио да свира поптуно самостално. Амброзети је завршио и студије економије што је допринело његовој каријери у породичном бизнису, а током богате музичке каријере занимљиво је то да је свирао и са Бенијем Голсоном, кога ћемо такође чути, сутра, на самом затварању овогодишњег џез фестивала у Новом Саду. И. Бурић

У УТОРАК 20. НОВЕМБРА ПРЕМИЈЕРНО „ВЕЧЕ СА ТИНИЈЕМ” НА КАМЕРНОЈ СЦЕНИ СНП-a

Немилосрдан свет шоу бизниса Представа „Вече са Тинијем“ америчке списатељице Бриџит Карпентер, у режији Богдана Јанковића, у којој играју Страхиња Бојовић и Тања Пјевац, премијерно ће бити изведена

20. новембра на Камерној сцени Српског народног позоришта. Ово је копродукција СНП –а и „Плус театра“ који води глумац Страхиња Бојовић, по чијој идеји је и постављена ова комедија о свету звезда и „звездица“, слави, популарности, и бескрупулозном свету шоу бизниса, писана пре двадесетак година. - Читајући разне интервјуе са нашим звездама, у којима износе низ баналности и ствари ин-

тимне природе, тражио сам текст који би све то могао да искритикује и нашао овај комад Бриџет Карпентер, одличан текст који ме је одмах „купио“ – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре Страњиха Бојовић који га је и превео. И код нас се осећа негативан утицај дела медија који на такав начин прате свет и личности с естраде. Зато је много тога унето у ову представу, напомиње Страхиња Бојовић и износи утисак да су се мало устезали да иду до краја и да све те људе прикажу онаквима какви заиста јесу. Јер, како наводе аутори у најави ове представе, „у времену пуне експанзије риалити шоу програма и сличних феномена потребно је заузети одређени став, указати на предности и мане, едуковати и пружити публици реалну слику стварности и суживота са медијима“. - Овај комад је написан у 24 позоришне слике које својом динамиком и јасним изразом приказују борбу Тинија, водитеља дечјег шоу програма, за опстанак на окрутној и немилосрдној сцени шоу бизниса. Пролазећи кроз ситуације са продуцентима, агентима, психотерапеутима и осталим профилима

потребним за ‘успешан шоу бизнис’, Тини је у својој борби за опстанак готово исто тако немилосрдан као и оно за шта се бори: пут до звезда. У лику Тинија оцртан је саможиви дух савременог забављача жељног славе, публицитета, али и жеље за прихватањем од стране телевизијске публике – наводе аутори ове представе. Питање мотива и амбиција тих људи је јако важно, сматра редитељ Богдан Јанковић и објашњава да су они успешни, самоуверени, стижу даље од нас у животу, али је питање докле то траје. Представа се, по његовим речима, бави тиме шта је њихов живот без телевизије. Пратимо Тинија који је на силазној путањи своје каријере, већ признат, и кроз све то схватамо да, како наводи Јанковић, морал тих људи не постоји. Невероватна је поплава ог ромних ега тих људи, који без икаквих сумњи у себе и своје способности крче пут, не размишљајући, док ми стално сумњамо у себе, и преиспитујемо се, за разлику од њих, примећује Тања Пјевац и додаје да су се они у овој представи бавили нечим што стварно постоји и што их тишти. Тања Пјевац, која је иначе студирала глуму у Новом Саду заједно са Страхињом Бојовићем, и успешну каријеру започела у СНП –у, а потом је наставила у Београду, игра чак девет ликова, што каже да није нимало лако. Она очекује да ће ову представу гледати и они који прате риалити шоуе и можда посећују позориште, уз наду да неће бити љути након што је одгледају. Аутор музике у овој представи је Марјан Бабић, а сценографије Ђорђе Марковић. Н. Пејчић

Драмском писцу, академику Душану Ковачевићу припала је награда „Зоран Радмиловић„ за животно дело, која се од ове године додељује у оквиру позоришног фестивала „Дани Зорана Радмиловића„ у Зајечару. У образложењу жирија, који је радио у саставу: Божидар Ђуровић (председник), Герослав Зарић и Владимир Ђуричић, наведено је да је Ковачевић „један од тројице најзначајнијих српских комедиографа уз Јована Стерију Поповића и Бранислава Нушића”. „Врсни познавалац нашег менталитета, успео је да се на истински артифицијелан начин, у временима која нису била наклоњена слободоумљу, обрачуна са свим нашим манама, да их уз висок степен емпатије и хумора ‘сервира‘ публици тако да свест о њима изазове високу катарзу, која је неспорно темељ озбиљне литературе„, оценио је жири. Чињеница да Ковачевић постаје први лауреат награде за животно дело, која носи име Зорана Радмиловића, има вишеструку симболику, наведено је у саопштењу Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”. „Зоран је, уз Данила Бату Стојковића, на најбољи начин афирмисао Ковачевићеву литературу. Алхемија којом су ови великани стварали златна погла-

вља нашег театра и филма, непоновљива је, узбудљива и величанствена. Зато, ова награда нема амбицију да верификује оно што је, иначе, очигледно. Она покушава да на симболичкој равни повеже два позориштника, која служе на част нашем народу„, истакао је Божидар Ђуровић, образлажући одлуку жирија. Награда је Ковачевићу уручена прексиноћ у зајечарском позоришту пре извођења његовог комада „Кумови„, а академик је рекао да му она значи изузетно много, зато што је са Радмило-

вићем провео деценије у пријатељству и раду. „И сад кад му буду рекли да сам ја ово добио, рећи ће само ‘ма ајде‘... Мени је јако жао што вечерас примам његову награду. Било би боље да се вечерас видимо, али судбина је била таква да сад имам њега као успомену. Да га цитирам, рећи ћу жирију оно што би он рекао: ‘нисте требали‘„, захвалио је Ковачевић на признању. Награда „Зоранов брк„ припала је Предрагу Микију Манојловићу за бравурозно тумачење улоге Милана у представи „Кумови”. „У овом тренутку награда буди у мени сећања на неке тренутке са Зораном које сам имао. Страшно ми је жао што нисам играо са њим. То је био сплет околности. Он је желео једном да играмо заједно и написао је један комад који се звао ‘Баш челик‘. Памтим то као један од светлијих тренутака, јер је он желео да ради са младима„, испричао је Манојловић.

У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА ПРОМИШЉАЊУ ЕВРОПЕ

Замишљање алтернатива „Европа на енти број - асиметрична Европа: потенцијалност, сложеност и саучесништво“ назив је пројекта и изложбе у Музеј савремене уметности Војводине , кој се данас у 19 часова отвара у Новом Саду. Кустос изложбе је др Мишко Шуваковић, а уметнички директор пројекта др Барбара Штајнер.

превазилазе тренутни статус кво. Њихово интересовање за могућа сценарија Европе схваћено је у смислу хипотетичких конструкција могућих будућности заснованих на актуелном и прошлом знању. „Питање шта би то заједништво могло бити, уколико желимо да оно буде нешто више од

Изложба у Музеју савремене уметности Војводине, по концепту др Мишка Шуваковића, у директној је или посредној вези са изложбама приређеним у Лајпцигу током 2011. и 2012. године. Предвиђене су презентације радова видео пројекцијама и самом изложбом, уз одржавање и симпозијума на заступље-

збира појединаца, како бисмо могли да говоримо о ‘нама’, а да ово ми не трансформишемо у супстанцијални и ексклузивни. Управо ова тема проналази идеалан контекст у Југоисточној Европи, пост-Југославији и у Војводини“, записала је Барбара Штајнер поводом реализације њеног пројекта у Новом Саду.

ну тему. Међу бројним уметницима чији ће радови бити представљени су Џун Јанг, Ника Радић, Кокен Ергун, Александер Комаров, Зоран Тодоровић, Дејан Грба, Драгомир Угрен, група „Ирвин“, Полона Тратник, Наташа Теофиловић... Изложба ће бити отворена до 2. децембра. И. Б.

Ника Радић, Енд

Укупно, десет кустоса, 68 уметника и 30 сценарија обликују полазну тачку транснационалног пројекта чија је идеја да се расправом о Европи испровоцира перцепција, мишљење и деловање. Уметници и кустоси својим делима расправљају о будућности и размишљају о алтернативама које

НА ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ У УЖИЦУ

Тријумф ужичког „Буђења пролећа” Представу „Буђење пролећа„, у извођењу Народног позоришта из Ужица, по тексту Франка Ведекинга и у режији Мартина Кочовског, жири је прогласио најбољом на 17. Југословенском позоришном фестивалу, који се одржава у Ужицу. Кочовски је освојио награду „Ардалион„ за најбољу режију, а ужичка представа освојила је и награду за најбољу сценографију која је припала Маријани Зорзић-Петровић. Глумци Тијана Караичић за улоге Венди и госпође Бергман и Бранислав Љубичић за улоге Морица и господина Штифела у представи „Буђење пролећа„ добили су „Ардалион„ за најбољег младог глумца и награду Политике „Авдо Мујчиновић”. Награда „Ардалион„ за најбољу женску улогу припала је Јасни Ђуричић за улогу Рањевске Љубов Андре-

јевне у представи „Вишњик”.„Ардалион„ за најбољу мушку улогу припао је Крешимиру Микићу за улогу у представи „С друге стране„ Загребачког казалишта младих. Најбоље костиме имали су глумци у представи „Сумња„ Камерног театра 55 Сарајево па је „Ардалион„ за најбољу костимографију припао Сањи Џебо. Ова босанска представа освојила је још два „Ардалиона„ - Маја Изетбеговић за епизодну улогу сестре Јамес и специјални „Ардалион„ за слободу театарске игре, заједнички истраживачки рад и аутентични стваралачки поступак. Овогодишњи жири радио је у саставу: редитеље Светозар Рапајић, драмски писац Небојша Ромчевић, глумац Хазим Бегагић, драматург Агата Јунику и архитекта-сценограф Радивоје Динуловић.

LOv

petak16.novembar2012.

NA JE ZDA LI SI CA U VR BA SKOM ATA RU

Pad ne i po 30 li ja dnev no Vr ba ski lov ci ka `u da je ove je se ni u ata ru na i la ze uglav nom na li si ce, iako su za ovo pod ru~ je ka rak te ri sti~ ne di vqa ~i po put fa za na i ze ~e va. Uku pan od strel gru pa vr ba skih lo va ca ko ji su bi li u lo vu to kom pro {log vi ken da je pet li si ca i sve ga tri fa za na {to po seb no ~u di, jer je sa mo kra jem ovog le ta u vr ba sko lo vi {te pu {te no 1.500 mla dih fa za na. Vr ba {a ni is ti ~u da ne pam te ovo li ki broj li si ca u lo vi {tu, a lo vac Mi qan Vu jo vi} do da je da je sa mo to kom po sled weg grup nog lo va na ovu di vqa~, u kom je bi lo oko 150 qu di, od stre qe no sve ga dve je din ke, a sa da se de {a va da lov ci u jed nom da nu od stre le i do 30 li si ca.

Vrba{ani s odstreqenim lisicama

- Ne ki to kom ~i ta vog lo va~ kog sta `a ne vi de li si cu, ali ovih da na gde god lov ci okre nu pu {ku, ona na tr ~i. Ta ko |e, iz mog lo va~ -

kog is ku stva mo gu re }i da li si ca, na jed noj lo ka ci ji, uvek ima bar 10 pu ta vi {e od bro ja uo~e nih – na po mi we Vu jo vi}. M. Kk.

U RE VI RI MA LU „KA PE TAN SKI RIT” U KA WI [KOJ OP [TI NI

Od su {e go ra se ~a re mi za

dnevnik

PR VI RE ZUL TA TI ANA LI ZE O^ NIH SO ^I VA OPO MI WU

Ni ka da ma we mla dih ze ~e va u Voj vo di ni U po sled we vi {e od ~e ti ri de ce ni je, od ka ko se u la bo ra to ri ja ma Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne oba vqa ana li za o~ nih so ~i va ze ~e va, ni je za be le `en ma wi pri rast mla dih je din ki u po pu la ci ji. To prak ti~ no zna ~i da si tu a ci ja sa ze ~e vi ma ni ka da ni je bi la lo {i ja, da u voj -

koj 36, a u Ba na tu 33 od sto. Po kla s i f i k a c i j i pri r a s ta, to zna ~i da je u Ba na tu i Ba~ koj pri rast vr lo slab, a u Sre mu slab. Se dam dru {ta va iz Ba na ta, jed no iz Sre ma i ~ak osam iz Ba~ k e be l e ` i eks t rem n o

sta vqe na iz 18 lo va~ kih or ga ni za ci ja. Uo~ qi vo je da je si tu a ci ja sa ze ~e vi ma lo {a i u tra di ci o nal no bo g a tim lo vi {ti ma i lo va~ kim or ga ni za ci ja ma ko je su po zna te po do brom ga zdo va -

Prema do sada obra|enim podacima, me|u ze~evima u Vojvodini prose~no je 38 odsto mladih. Posmatraju}i po regionima, u Sremu ih je 45 odsto, u Ba~koj 36, a u Banatu 33 odsto vo |an skim lo vi {ti ma ni ka da ni je bi lo ma we mla dih je din ki iz ovo go di {wih le ga la, pa u na stav ku se zo ne oba ve zno tre ba uze ti u ob zir pre po ru ke ko je sti `u iz Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne u ve zi sa pla ni ra nim od stre lom ove di vqa ~i. Pre ma po da ci ma ko je nam je pre zen to va la stru~ na sa rad ni ca LSV mr Da ra \a ko vi}, na osno vu do sa da ob ra |e nih po da ta ka iz oko 200 lo va~ kih or ga ni za ci ja u Voj vo di ni ( dru {ta va i udru `e wa), u po kra ji ni pro se~ ni udeo mla dih ze ~e va u po pu la ci ji iz no si sve ga 38 od sto. Po sma tra ju }i po re gi o ni ma, u Sre mu je 45 od sto, u Ba~ -

Foto: J. Pap

ma li pri rast, {to se ni ka da wu. Po svoj pri li ci, na upo rast mla dih ze ~e va slab na ce lom ra ni je ni je do go di lo. Ku ri o zi - tre b u pe s ti c i d a u po q o p ri lov nom pod ru~ ju LU „Ka pe tan ski tet je da nig de do sa da ove go di - vre di, ne kon tro li sa no pa qe we rit” i kre }e se od 20 do 40 od sto. - Ve ro vat no da lov ze ca ne }e è tve nih osta ta ka, eks pan zi ju ne ni je za be le èn ~ak ni do bar bi ti po pr vo bit nom pla nu, ne go {a ka la, pse lu ta li ce i dru ge pri rast (iz nad 50 od sto). }e mo ra ni je ob u Pre ma do sa da ob ra |e nim po - stva ri ko je mu ~e do ma }e lov sta vi ti od strel. U da ci ma, sve ga 26 lo va~ kih or - stvo, na do ve za li su se pre sve pro se ku smo pla ni ga ni za ci ja je do bi lo pre po ru - ga tri stra ho vi to hlad ne zim ra li pet iz la za ka ku da mo è da lo vi pre ma ra - ske ne de qe sa ve li kom ko li ~i na ze ca, ali }e mo ni je utvr |e nom pla nu, 47 or ga - nom sbne ga, a po tom i du go traj zbog ne po voq ne si ni za ci ja (ili 37 od sto) da ko - na, vi {e me se~ na let wa su {a. tu a ci je broj iz la Ali, {ta se ta~ no de {a va sa ri gu je - tj. sma wi pla ni ra ni za ka naj ve ro vat ni od strel, dok je pre po ru ka za ze ~e vi ma u ce loj Sr bi ji, i zbog je sma wi ti na sve ga wih 35 (28 od sto) da u pot pu no - ~e ga ih je ne do voq no, ko na~ nu tri. U ata ru Ka wi sti ob u s ta v i lov. Tre n ut n o, re~ bi tre ba lo da da ju stru~ è u ne de qu sko ro ana li zi ra ju se o~ na so ~i va do - wa ci. D. Kne ì} da su svi ima li ulov, ali je evi NA HO MOQ SKIM PLA NI NA MA, KRAJ @A GU BI CE dent no da si tu a ci ja ni je naj bo qa. Za raz li ku od pret hod nih se zo na ka da je na na {em pod Foto: J. Pap ru~ ju or ga ni zo va no i hva ta we ì vih ze ~e va, ove go di ne ga ne }e bi ti, zbog evi dent no sla bog pri ra sta, jer bi to si gur no i{lo na u{trb ma ti~ nog fon Po zna ta voj vo |an ska lov ki wa Pre ma re ~i ma dr da ko ji po sva ku ce nu è li mo da iz Be ~e ja Sa wa Mom ~i lo vi}- Bra ni sla va @iv ko sa ~u va mo - na gla {a va Ni }i fo ro Bog ni~ je mi nu log vi ken da u ho vi }a, pred sed ni ka vi}. moq skom lo vi {tu kod @a gu bi LU „Jo van [er ba no U LU „Ka pe tan ski rit” ka ù ce, na kon dvo dnev nog ~e ka wa na vi}” ko je ga zdu je u lo da pri hod od pro da je ì vih ze} ~e za tvo re noj ~e ki, us pe la da od vi {tem u ko jem je od va ne }e ne do sta ja ti, jer je do bar stre li re dak tro fej - vu ~i cu! stre qe na ova vu ~i ca, u~i nak ostva ren od tro fej nog lo Ovaj uspeh je uto li ko zna ~aj ni ove go di ne vu ko vi su va srn da }a, ne {to od pre pe li ca, ji, jer se od stre lom vu ka ne mo gu u ovom ho moq skom ze ca i fa za na. po hva li ti ni mno ge ko le ge, vi de lu bra ni ~ev skog M. Mi tro vi} {e go di {wi lov ci. Sa wa je ima okru ga pre nam no è la sre }u, str pqe we, zna we i ni, pa je po red na pa da mir nu ru ku. na di vqa~, za be le Pre ma pro ce na ma stru~ wa - è no vi {e na pa da na I PO RED SO LID NOG LO VA NA OTVA RA WU SE ZO NE NA ZE Ê VE ka, ova kar pat ska vu ~i ca je sta - sto ku, kao i na pse. ro sti oko 3 go di ne, vi si ne u Ma lo po zna ta ~i we ni ca je da je Ovo ni je Sa win pr vi od strel gre be nu 57 cm, a od stre qe na je pas za vu ka svo je vr stan „de li ka - vu ka; pre iz ve snog vre me na us pe u ra nim ju tar wim sa ti ma, na tes”, pa se ne ret ko de {a va da lo - la je da od stre li jed nog tro fej uda qe nost i od oko 130 me ta ra, va~ ki psi ko ji odu pre da le ko u nog mu` ja ka, a sa da je na ni {an zr nom ka li bra 308 Win, te ì ne go we wu di vqa ~i, za vr {e kao do {la i vu ~i ca. 9,7 gr. vu~ ji obrok. www.sr bi ja lov.com

Od po ~et ka ove se zo ne u tri iz - sa te re na, po {to i ono ma lo re mi la ska ~la no vi Lo va~ kog udru è - za ko je su po di za ne, uni {ta va ju se wa „Ka pe tan ski rit” iz Ka wi è bes prav nom se ~om za ogrev. sa 340 pu {a ka na go tovs od stre li Zec je po ~eo da se lo vi po sle li su 250 fa za na, ta ko da se tri 15.ok to bra, a ka wi {ki lo vi ci su ~e tvr ti ne lo va ca vra ti lo pu nog ran ca. Uprav nik lo vi {ta Du {an Ni }i fo ro vi} pre do ~a va da je u lov ne re vi re na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne ove go di ne pu {te no oko 5.400 fa zan ~i }a sta ro sti se dam-osam ne de qa i oko 400 fa za na od 15-16 ne de qa, ali da je su {a u~i ni la svo je. - Di vqa~ iz ve {ta~ kog uz go ja na te re nu ba{ ni je Ove godine bez hvatawa ze~eva op sta la ka ko smo mi o~e ki va li, ve} na po ~et ku se zo ne ima li go zbog vre men skih uslo va. Po ku {a ste sa Ki pra i Ita li je, ko ji su sa va li smo da u pri hva ti li {ti ma mo u ata ru Ka wi è od stre li li sta we po pra vi mo vo dom, me |u 103 ze ca. Pr vog lov nog da na tim, te ren je usled su {e to li ko 21.ok to bra na te re nu u svim re vi ve} o~i {}en od ku ku ru za i sve ga ri ma su bi la 182 lov ca ko ji su od osta log, ta ko da di vqa~ ne ma gde stre li li 176 je din ki, {to na pr da se sklo ni - ob ja {wa va Ni }i vi po gled ba{ i ne od sli ka va ne fo ro vi}. po voq no sta we, dok je dru gi iz la zak or ga ni zo van sa mo u Ka wi ì. Od strel fa za na ne }e bi ti ob u Me |u tim, is po sta vi lo se da si tu sta vqan i lo vi }e se do kra ja se zo a ci ja sa po pu la ci jom ze ~e va ni je ne, jer se fa za ni pu {ta ju iz ve ba{ naj po voq ni ja. Re zul ta ti is {ta~ kog uz go ja, pa }e, ka ko sma tra pi ti va wa su po ka za li da je pri Ni }i fi o ro vi}, i ova ko ne sta ti

Voj vo |an ka od stre li la vu ~i cu

Te me rin ci ~u va ju ma ti~ ni fond

Udeo mla dih ze ~e va u te me rin skom lo vi {tu iz no si 41 od sto, po ka za la je ana li za o~ nih so ~i va u la bo ra to ri ji LSV, na kon po sla tih uzo ra ka sa pre mi jer nog ovo se zon skog iz la ska na ze ~e ve pret pro {le ne de qe. Iako su ci fre iz nad pro se ka za re gion Ba~ ke i ce le Voj vo di ne, Te me rin ci ni su za do voq ni. Zbog to ga je lov na ovu di vqa~

Precizni Temerinac s ulovom

na kon pr vog lo va pre ven tiv no za u sta vqen, a na kon do bi je nih re zul ta ta do ne ta je od lu ka da se do kra ja se zo ne ze ~e vi ne lo ve. - Na kon lo va na ze ca pret pro {le ne de qe, odr à li smo sa sta nak uèg ru ko vod stva LD „Fa zan” Te me rin (ko je je u sa sta vu LU „Srn da}”, za jed no sa Ba~ kim Jar kom), gde smo od li ~i li da ob u sta vi mo lov na ze ~e ve - re kao je pred sed nik LU „Srn da}” Du {an Ba ti ni}. - Do sta vi li smo o~ na so ~i va u la bo ra to ri ju na ana li zu, ali nam je u star tu bi lo ja sno da ze ~e va ne ma kao pret hod nih go di na, pa tre ba da bu de mo opre zni. Is po {to va }e mo pre po ru ku i ove go di ne ne }e mo lo vi ti ze ~e ve, ka ko bi sa ~u va li ma ti~ ni fond - ka è Ba ti ni}, uz na po me nu da je u Ba~ kom Jar ku za be le èn pri rast od 54 od sto, {to je ve ro vat no je di ni iz -

nad 50 od sto ove go di ne u Voj vo di ni. Ja ra ~a ni mo gu da lo ve ze ~e ve ono li ko ko li ko su pla ni ra li, {to ni je ~est slu ~aj ove lov ne se zo ne. Ka ko je na po me nu to, u pr vom ovo se zon skom lo vu sva ki u~e snik je imao po ze ca, ali je za taj re zul tat tre ba lo vi {e vre me na ne go ra ni je. Broj ke su ja san po ka za teq: pret hod nih se zo na, kvo ta od stre la ze ~e va u te me rin skom udru è wu (ta da je u sa sta vu ovog LU bio i Si rig) je iz no si la 1.500 je din ki, a be ri }et ni jih go di na sa mo LD u Te me ri nu je od stre qi va lo po 1.200 ze ~e va. Ina ~e, te me rin sko lo vi {te va ì za jed no od bo ga ti jih u Voj vo di ni, na rav no i ce loj Sr bi ji, pa ako tu ne ma ze ~e va kao pret hod nih se zo na, ja sno je ka kva je si tu a ci ja sa ovom di vqa ~i. Te me rin ci su, pod se }a wa ra di, pro le tos mo gli da se po hva le ~i we ni com da su ugo sti li tu ri ste ko ji su od stre li li se dam tro fej nih srn da }a - pet u zlat noj me da qi, uz dva sre bra, dok u lo vi {tu i da qe ima oko 540 gr la sr ne }e di vqa ~i. D. Kne ì}

LekAR

dnevnik

petak16.novembar2012.

NO VE NA DE ZA OBO LE LE OD RA KA, HIV, PAR KIN SO NA

Pro gra mi ra ne }e li je ran cu ska bi o teh no lo {ka kom pa ni ja „Se lek ti” spe ci ja li zo va na za ge nom sko in è wer stvo, ob ja vi la je da je us pe la da pro gra mi ra }e li je imu no lo {kog si ste ma za bor bu pro tiv kan ce ro ge nih tu mo ra i na ve la da pla ni ra pr vo is pi ti va we na qu di ma kra jem 2014. go di ne. Ra di se o teh no lo gi ji pred sta vqe noj na kon gre su Evrop skog udru è wa za ge ne i }e lij sku te ra pi ju (ESGCT) odr à nom u Ver sa ju. Raz vi je na me to da se sa sto ji u izo lo va wu }e li ja imu no lo {kog si ste ma zdra vih pa ci je na ta, a za tim wi ho vom ge net skom pro gra mi ra wu da bi na pa le kan ce ro ge ne }e li je obo le lih pa ci jen ta, ob ja sni li su u „Se lek ti ju”, is ta kav {i da taj me tod otva ra per spek ti ve ko je po seb no obe }a va ju u le ~e wu ne kih vr sta ra ka, kao {to su rak pro sta te, le u ke mi ja i ne ki ob li ci ra ka plu }a. Bri tan ski na u~ ni ci, isto vre me no, pre po ru ~u ju ko ri {}e we

Vo} e i pov r} e pods t i ~ u dob ro rasp ol o` ew e no kon zu mi ra we naj ma we se dam por ci ja D nev vo }a i po vr }a od 80 gra ma pod sti ~e do bro

ras po lo è we, po ka za li su re zul ta ti is tra ì va wa gru pe bri tan skih na u~ ni ka s uni ver zi te ta „Vor vik” i ame ri~ kih sa ko le xa „Dart ma ut”.Is tra ì va ~i su do {li do tog re zul ta ta is pi tu ju }i pre hram be ne na vi ke 80.000 Bri ta na ca, pre ne li su fran cu ski me di ji.Kon zu mi ra we sve ìh

pro iz vo da je ve o ma ogra ni ~e no u Ve li koj Bri ta ni ji i is tra ì va ~i su re gi stro va li da ~e tvr ti na sta nov ni {tva je de je dva jed nu (~ak i ma we) por ci ju tih pro iz vo da dnev no, dok ih de se ti na Bri ta na ca kon zu mi ra se dam por ci ja dnev no. Upra vo me |u tom de se ti nom je za be le è no naj vi {e ras po lo è nih oso ba. Sa da se, me |u tim, zna {ta tre ba ~i ni ti.

„Ne stle” u slu `bi zdra vqa ro ni~ ne ne z a r a z ne bo l e sti, po put go ja zno sti i di ja be te sa, ve o ma su kom plek sne. Re zul tat su uza jam ne ve ze ge na, na ~i na is hra ne i sti la `i vo ta, dok je pri ro da ove ve ze dru ga ~i ja za sva kog po je din ca. Ci qa na is hra na, ko ja je za sno va na na svim spe ci fi~ no sti ma ova kvih bo le s ti, zah t e v a du b qe raz u m e v a w e qud s kog zdra vqa i bo le sti, sve do mo le ku lar nog ni voa, uz pri me nu vr hun ske teh no lo gi je. No vo o tvo re ni Ne stle In sti tut za zdrav stve nu na u ku }e na na u~ noj ba zi is tra `i va ti op ci je te ra pi je hro ni~ nih ne za ra znih bo le sti, po put go ja zno sti, di ja be te sa i Al chaj me ro ve bo le sti pu tem kli ni~ ke is hra ne. In sti tut za zdrav stve nu na u ku zva ni~ no je otvo ren u no voj zgra di u gra du

Lo za ni u [vaj car skoj. Is tra ì va wa ko ja }e se oba vqa ti na In sti tu tu }e na na u~ noj osno vi raz vi ja ti pro iz vo de ko ji mo gu od lo ì ti ili ubla ì ti te go be kod zdrav stve nih pro ble ma kao

{to su di ja be tes, go ja znost i Al chaj me ro va bo lest. Ta kva is hra na uti ca }e i na zdra vi je sta re we. In sti tut }e se fo ku si ra ti se na oblast zdra vqa mo zga, me ta bo li zma i ga stro in te sti nal nog trak ta. J. B.

U~e sta lost sr ~a nih na pa da kod mla dih è na s lu pu som je 50 pu ta ve }a ne go kod zdra vih, tvr di dr îm Lang ko ji je pro u ~a vao sr ~a nu funk ci ju kod 18 è na s lu pu som i 19 zdra vih.Por tal Moj dok tor pre no si da je wi ho va pro se~ na sta rost bi la 29,4 go di na.Sr ~a na re zer va ko ja je po ka za teq br zi ne pro to ka kr vi je bi la znat no ma wa kod pa ci jent ki wa s lu pu som, {to je raz log u~e sta lo sti sr ~a nih bo le sti kod pa ci je na ta s si stem skim lu pu snim eri to ma to su som. - Pret po sta vqa mo da upa la ima va `nu ulo gu u ate ro skle ro zi, kao i u lu pu su te je po treb no na to obra ti ti pa `wu - ka è dr Lang. Si stem ski lu pus erit he ma to sus (SLE) je hro ni~ na auto i mu na bo lest u ko joj od bram be ni sa stav za me ni vla sti to zdra vo tki vo za stra no.Stru~ wa ci uka zu ju da bo lest ~e {}e na pa da è ne.

Tran sma sne ki se li ne i {e }er u kr vi Iako tran sma sne ki se li ne, od go vor ne za raz voj ate ro skle ro ze, po di `u vred no sti „lo {eg” ho le ste ro la, ~i ni se da traj no ne uti ~u na kon cen tra ci ju {e }e ra u kr vi, utvr di li su ame ri~ ki na u~ ni ci. Pre ma is tra `i va wu ob ja vqe nom u ~a so pi su „Ame ri can Jo ur nal od Cli ni cal Nu tri tion„, kon cen tra ci je {e }e ra u kr vi i in su li na ko ji re gu li {e {e }er u kr vi ne me wa ju se bez ob zi ra na to ko li ko tran sma snih ki se -

li na qu di une su is hra nom. Tran sma sne ki se li ne na la ze se u he mij ski ob ra |e nom biq nom uqu i na mir ni ca ma `i vo tiw skog po re kla. Na u~ ni ci su upo re |i va li vred no sti {e }e ra u kr vi, in su li na i ho le ste ro la kod dve gru pe, od ko jih je jed na bi la na is hra ni ko ja je ukqu ~i va la tran sma sne ki se li ne, a dru ga je bi la na pal mi nom i so ji nom uqu.Utvr |e no je da se kon cen tra ci ja {e }e ra u kr vi i in su li na ni je me wa la u obe gru pe, ali je kod one ko ja je bi la na is hra ni tran sma snim ki se li na ma pao „do bar”, a po ras tao „lo{„ ho le ste rol.

Vak ci na pro tiv gri pa {ti ti sr ce i mo zak Opa snost od po ja ve sr ~a nog na pa da ili mo `da nog uda ra sma wu je se za po lo vi nu to kom go di nu da na na kon vak ci na ci je, po ka za li su re zul ta ti jed nog od ka nad skih is tra ì va wa spro ve de nog na 3.227 pa ci je na ta. Is tra ì va we, pred sta vqe no na ka nad skom kon gre su za kar dio-va sku lar no zdra vqe, spro ve de no je ta ko {to je po lo vi na pa ci je na ta bi la vak ci ni sa na, a dru ga je do bi la „pla ce bo” (la `ni lek). Na kon go di nu da na, pa ci jen ti za {ti }e ni od gri pa bi li su iz lo è ni opa sno sti od sr ~a nog na pa da i mo `da nog uda ra ma woj za po lo vi nu.Opa snost od smr ti, ima ju }i u vi du sve uzro ke, sma we na je za 40 od sto.

HIV) u kr vi pa ci jen ta. Na taj na ~in bi se uz po mo} zla ta mo gao ot kri va ti rak ili HIV go lim okom. Na u~ ni ci su, ka ko je ob ja vqe no u ~a so pi su „Nej ~er na no teh no lo xi raz vi li test na ba zi zlat nih na no ~e sti ca ko ji bi mo gao da im omo gu }i ot kri va we go lim okom pr ve fa ze ne kog obo qe wa ili za ra ze. Taj de tek tor, u ob li ku ve o ma ma lih zlat nih ~e -

sti ca ko je se na la ze na pla sti~ noj pod lo zi, omo gu }a va ana li zu se ru ma u kr vi od re |e nog pa ci jen ta i utvr |i va we da li je obo leo ili ni je od ra ka ili vi ru sa HIV. Utvr |i va we se vr {i na osno vu pro me ne bo je zlat nih na no ~e sti ca (u pla vu) usled re ak ci je na se rum, do ko je do la zi ako on sa dr `i k a r a k t e r i s t i ~ n e bi o lo {ke mar ke re za od re |e nu bo lest. Po ma ci se ~i ne i u obla sti le ~e wa Par kin so no ve bo le sti, ne u ro de ge ne ra tiv nog obo qe wa. Ra di se o gen skoj te ra pi ji pri me we noj na 12 pa ci je na ta u Fran cu skoj i tri u Ve li koj Bri ta ni ji ~i ji pre li mi nar ni re zul ta ti (svi po da ci }e bi ti kom plet no ob ja vqe ni za ot pri li ke tri me se ca) otva ra ju no ve per spek ti ve za bu du} nost. Iako je po tvr |e no da ta te ra pi ja ni je du go ro~ no {tet na, kao i po voq ni re zul ta ti we nog dej stva, ona }e ipak bi ti do stup na za ru tin sku upo tre bu za osam do 10 go di na.

Pu {ewe i materinstvo a me ko je pu {e pre, za vre me i po sle trud no }e mo gu ugro zi ti bu du }u plod nost svo jih k}e ri, po k a z u j e no v o is t ra ` i v a w e. Stu d i j a je ukqu ~ i l a èn k e mi {e va ko ji ma su bi li ubri zga ni uobi ~a je ni tok si ni ko je se na la ze u di mu ci ga re ta pre po ~et ka trud no }e i za vre me do je wa.Iako ni je bi lo znat nog uti c a j a na broj i ve l i ~ i n u mla d u n a c a po s le iz l a g a w a tok s i n i m a di m a, uti c aj na funk ci ju ova ri ja u èn ki mla du na ca je po sto jao. Glav ni is tra ì va~ Andrea Juris~ova je iz ra zi la na du da }e ti na la zi pod s ta } i da q a is t ra ` i v a w a ulo ge iz la ga wu di ma ci ga re ta i sli~ nih tok si na iz oko li ne na plod nost. - @e li mo da po ve }a mo ni vo sve sti - re kla je dr Ju ris ~o va i do da je da is tra ì va we upu }u je na to da è ne ko je pu {e ci g a r e t e mo g u da uti ~ u na plod nost svo jih po to ma ka, bez

VESTI Si stem ski lu pus kod `e na {te ti sr cu

zlat nih na no ~e sti ca ka ko bi se tran sfor mi sa li de tek to ri ko ji mo gu da re a gu ju na pri su stvo od re |e nih zna ka bo le sti (rak ili

ika kvog zna wa o to me. Maj ~in stvo i ci ga re te po ve za ni su s ve l i k im bro j em kom pli ka ci ja trud no } e, ukqu ~ u j u } i ma lu po ro |aj nu te ì n u, pro b le m e s pla cen tom i pre vre me n e po r o | a j e.U odvo je noj stu di ji is tra ` i v a~ za plod nost dr Pol Fovler i we g o v e ko l e g e s Uni v er z i t e t a u Aber di nu, ob ja vi li su sli~ ne re zul ta te ko j i su ve z a n i za plod n ost mu { ka r a ca.Fo vler i sa rad ni ci su po ka za li da su mu {kar ci ~i je su maj ke pu {i le ci ga re te za vre me trud no }e ima li ni ì ni vo ge na ko ji se zo ve DHH, a za du è ni su za rast te sti sa.

Ma wa ve li ~i na te sti sa po ve za na je s ma wim bro jem sper ma to zo i da i to mo `e da ob ja -

sni ka ko uti caj maj ki ko je pu {e ci ga re te de lu je na plod nost ne ro |e nih si no va.

Gre {ka u ge ni ma kri va za mu {ku ne plod nost? N

o v o is t ra ` i v a w e je po ka za lo da bi gre {ka u ge ni ma mo gla bi ti

je dan od uzro ka ko ji uzro ku je mu {ku ne plod nost. Bez ob zi ra na ~i we ni cu da je mu {ka rac u

40 do 50 od sto slu ~a je va od go vo ran za ne plod nost, le ka ri ~e sto ne mo gu da ot kri ju uzrok

tog pro ble ma. Me |u tim, s ob zi rom na to da je mu {ka ne plod nost ~e {}a u ne kim po ro di ca ma, na u~ ni ci ve ru ju da u osno vi pro ble ma sto je ge ni. Zbog to g a su bri t an s ki i fran cu ski na u~ ni ci pro u ~i li NR5A1 gen, za ko ji se zna da je ukqu ~en u pol ni raz voj i mu {kar ca i è ne. Od 315 zdra vih mu {kar ca ko ji zbog neo bja {wi vog uzro ka ni su mo gli da pro iz vo de sper mu, 4 od sto je ima lo mu ta ci ju u NR5A1 ge nu. Iako je to tek ma li po sto tak, na u~ ni ci se na da ju da }e wi ho vo is tra ì va we po slu ì ti kao te meq bu du }im sli~ nim is tra ì va wi ma. Dok tor Anu Ba{ambu je za kqu ~io da re zul ta ti do ko jih se do {lo ovim is tra ì va wem po ka zu ju da ne ki ob li ci mu {ke ne plod no sti mo gu bi ti in d i k a t or ab n or m al n o s ti u raz vo ju te sti sa, zbog ~e ga je vr lo va `no do bro pre gle da ti mu {kar ca ko ji se ja vqa le ka ru zbog ne plod no sti i ab nor mal nog ni v oa pol n ih hor m o n a. Stru~ wa ci na vo de da oko 15 od s to pa r o v a ima pro b le m a pri li kom za ~et ka pr vog de te ta, za {ta su u 25 od sto slu ~a je va kri va oba part ne ra.

OGLASi l ^iTUQe

petak16.novembar2012.

Poqoprivredni muzej Kulpin s tugom se opra{ta od predsednika Skup{tine Udru`ewa za muzejsku agrarnu ba{tinu

dnevnik

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je preminula

tetka Veri Todora Gajinova Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice.

Hvala Vam za neizmernu dobrotu i razumevawe. S po{tovawem, Marko sa porodicom.

Rukovodstvo i ~lanovi udru`ewa.

64412

64426

TU@NO SE]AWE

Vera Bjeli}

Klub Kulpin~ana i gra|ani Kulpina iskreno sau~estvuju u bolu porodice povodom smrti

Sahrana je u subotu, 17. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti {to si bila deo moga `ivota.

]erka Sawa.

64407

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

Dr Kothai Valeria 1957 - 2010.

Todora - To{e Gajinova

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Sr}eni smo {to smo je imali i beskrajno nesre}ni {to smo je tako rano izgubili. Dve tu`ne godine su pro{le, a jo{ uvek o~ekujemo wene korake. Posledwi pozdrav od ~lanova kluba i Kulpin~ana.

IZDAJEM neme{ten dvosoban stan od 60m2 na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona Vojvodine. Telefon 062/572-351. 64246 IZDAJE SE zaposlenoj `eni komforan jednoiposoban stan na Keju, sa pogledom na Dunav, Tel.: 520-271 posle 22 ~asa. 64285

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799

KU]A u Novom Sadu, korisne povr{ine 235m2, terasa 30m2, gra|evinska parcela 510m2, Ul. Stevana Sin|eli}a 11, cena 176.000 evra. Tel. 063/547-782. 64334 GRA\EVINSKA PARCELA 20 ari, Petrovaradin, za stovari{te, skladi{te, stambenu zgradu, poslovni prostor, market, individualni objekat, Bukova~ki put 3-C. Tel. 063/547-782. 64333

Tvoja porodica: majka Ilona, brat Arpad, brati~ina Ines, snaja Vesna i Du{an.

Olgi Borovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

od: sestre Marije, sestri~ine Anke, zeta Mite sa decom Ivanom i Jelenom.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe, dostava na adresu. Povoqno. Tel.: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 63370

64421

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

Ranko Ka{ikovi} tragi~no izgubio `ivot 13. 11. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti u subotu, 17. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Ispra}aj je u subotu, 17. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Ka{ikovi}. 64427

O`alo{}eni: suprug Mir~eta, }erka Vesna, sin Miroslav, unuka Kristina i unuk Marko.

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

iskreno sau~e{}e porodici. Isa Sekicki sa porodicom. 64399

64398

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Veri Bjeli}

POTREBNI radnici: komercijalista, voza~, magacioner i radnica za pakovawe. Sredwa stru~na sprema, do 35 godina, po`eqno iskustvo. Razgovor 17. 11. 2012. od 9-12, Svetozara Markovi}a 11, @abaq. 64204

Ranku Ka{ikovi}u ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 64010 PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Tel.: 061/617-22-19, 063/77-19142. 64218

Nade`da \erkovi} ro|ena 1938.

To{i IZDAJEM poslovni prostor 100m2, vrlo funkcionalan za sve namene, sa fiksnim telefonom. Telefon 021/400-496, 063/760-8419. 64345

64411

64419

od Ru`ice i Neboj{e.

Todor Gajinov 1937 - 2012.

Porodica Luki}.

64418

Slu`ba Skup{tine AP Vojvodine.

64408

59928-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj mami, baki, svekrvi i ta{ti

petak16.novembar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi, majci i baki

Olgi Borovi} Jelisaveti Jovi~in Radi obele`i}emo u subotu, 17. 11. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Ostaju nam se}awa, tuga i qubav.

Aleksandar ]uri}

[tefanija Strbad

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 17. 11. 2012. godine, odr`ati ~etrdesetodnevni pomen u 11 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena porodica.

Jasna i Velimir sa porodicama.

1918 - 2012. Sahrana }e se obaviti 16. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena porodica.

64338

pozdrav

dragom

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je 14. 11. 2012. godine posle te{ke bolesti napustila na{a draga Olga. Sahrana }e se odr`ati 16. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Grobqu u Sr. Kamenici. O`alo{}eni: suprug Bora, sin Johan, snaja Sawa i unuci Jovana, Sofija, Danijela i Nikola. 64364

64390

64335

Posledwi kom{iji

1948 - 2012. ro|. Bene`an

Dana, 16. 11. 2012. se navr{avaju tri godine od kada nije sa nama

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj i nikad zaboravqenoj majci i baki

Posledwi pozdrav kom{iji

Opra{tamo se od vrednog saradnika i iskrenog prijateqa

Sne`ana Proti} Todoru Gajinovu od stanara iz zgrade u ulici Ravani~ka 11.

Todoru Gajinovu

ro|. Milanovi} Ako u ti{ini ve~nog mira oseti{ da nekoga srce i du{a boli, ~uje{ tu`ne jecaje ili te pokvasi suza ne~ija, znaj da su to oni koje te vole!

1944 - 2012. Porodice: Vujadinovi} i Bursa}.

Tvoji najmiliji.

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

64394

64376

64362

Posledwi pozdrav predsedniku

Iloni Aniki

POMEN

biv{em

Pro{la je tu`na godina od smrti na{eg najdra`eg

Todora Gajinova

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati 16. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Draga na{a majko, sre}ni smo {to smo te imali i beskrajno tu`ni {to smo te izgubili. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Zauvek zahvalna Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti.

O`alo{}ene }erke Ingrid i Renata, unuci Stefan, Nikola, Ivana, Aleksandra, Olivera i zet ^edomir. 59930/P

64351

Ivan Vorgu~in

Posledwi pozdrav

Pomen }emo obele`iti u subotu, 17. 11. 2012. godine, u 11 ~asova. Mnogo je dobrote i pa`we oti{lo sa tobom.

dr Slavka Mileti}a

Todoru Gajinovu

1931 - 2011.

Tvoji najmiliji. Pomen obele`avamo u Sabornom hramu u Novom Sadu, u subotu, 17. 11. 2012. godine, u 11 ~asova.

64315

16. 11. 1992 - 16. 11. 2012. od kolektiva Privrednog suda u Novom Sadu.

Supruga Slobodanka i }erke Simonida i Milica sa porodicama.

59929/P

Nenad Sentivanac Sa qubavqu, po{tovawem i se}awem na tebe tvoji: supruga Dobrinka, k}i Nada i sin Lazar.

64294

Ranku Ka{ikovi}u

[ESTOMESE^NI POMEN

Goranu Gavri}u

64289

tragi~no preminulim na{im dugogodi{wim radnicima i dragim prijateqima.

POMEN

Du{ka ^akar 1958 - 2012. U subotu, 17. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, odr`a}emo {estomese~ni pomen.

Tima ]osi}

Godine ostaje.

prolaze,

Kolektiv ZGOP A. D. Novi Sad.

Ponosno se se}amo i u srcima te ~uvamo.

iz Ka}a 2004 - 2012. se}awe

K}erka Aleksandra, sin Uro{ i suprug Zoran.

Tvoji: Vera, Petar Beba, \ura, Zoran i Goran. 64187

Porodicama i rodbini pokojnih Ranka Ka{ikovi}a i Gorana Gavri}a, izjavqujemo najiskrenije `aqewe i sau~e{}e.

64370

3033/P

06.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.45 00.15 00.40 01.05 02.45

06.35 07.00 08.45 09.50 10.20 11.20 12.30 12.40 13.05 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.05

tv program

petak16.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Конструкторске катастрофе Вести Палета Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Жене на селу Српски екран-емисија МТВ-а на српском Пословни успех, емисија (мађ).са титл.на српском Вести Чари риболова Спортска Војводина Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Сучељавање Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Све странци ТВ Дневник Преживели Премијерка Војвођански дневник Петказање Један на један Строго платонски Све странци Концерт „Апсолутно романтично“ Пословни успех, емисија (мађ).са титл.на српском

Кухињица – мађ. Миљеница Петказање Свјетионик (хрв) Додати живот годинама Суботички омладински фестивал Вести (мађ) Витез професије-Михаил Рамач, емисија на (рус) титл.на срп. Моћ љубави, филм 2.део Под истим кровом Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Вајтчепел Биографије Палета

Кавалари Симона

Моћ љубави Лука Страдерини жели да прода своју компанију како би избегао банкрот и Аланову истрагу, за кога се испоставља да му је стари пријатељ... Улоге: Кавалари Симона, Сорел Жан, Пиколо Отавија, Ђордана Андреа Режија: Реали Стефано (РТВ 2, 13.05)

СЕРИЈА

Лола Долорес Кареро, звана Лола, приморана је да се сама суочи са светом од своје осме године, када јој је отац преминуо и оставио је у опасности од Акилеса Барозе, власника имања на коме су живели.... Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00) 06.00 08.00 09.00 12.00 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Здравље је лек Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 10.00 10.08 10.40 11.07 11.35 12.00 12.15 12.31 13.17 13.24 15.05 16.00 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 22.48 22.52 23.40 23.55 00.03 00.48 02.26 03.00 03.20 03.52 04.24 04.53 05.47

06.30 08.30 09.00 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05 11.35 12.00 13.00 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.40 19.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Лична грешка Дунавска салетла Обалска стража Вести Опчињени Витраж Вреле гуме Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне Конак Објектив Ленија Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стрежа Људи са Менхетна Украдена срца

07.30 АТП Чемпионшип 09.30 Евролига: Цедевита – Жалгирис 11.15 Премијер лига Магазин 12.00 Евролига: Лијетувас – ЦСКА 13.40 НБА акција 14.10 Евролига: Партизан – Бешикташ 16.00 Дејвис куп Финале: Чешка – Шпанија 22.30 Најава шпанске лиге 23.00 Најава Премијер лиге 23.30 Евролига: Каха Лаборал – Олимпијакос 01.15 Преглед аргентинске лиге

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Повратак отписаних Вести Разгледница На скривено те водим место Градске птице Како се то ради Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Нушић, наш савременик: Покојник Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Рамбо 2, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Подводна платформа шест, филм Повратак отписаних Вести На скривено те водим место Око Разгледница Војна академија Верски календар

Мој лични печат: Срђан Гојковић Гиле Када неко у својој каријери има толико хитова колико има легендарни београдски бенд „Електрични оргазам”, веома је тешко одлучити се за само једну песму. Уредник: Дејан Глигоријевић (РТС 1, 16.54)

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 20.20 21.15 23.00 23.15 01.15 01.20 02.10 02.35

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Скривена камера Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Видик: Геополитика емоција Видик у новој емисији расветљава питање геополитике емоција, утицаја осећања попут наде, страха и понижења на обликовање историје света. Доминик Мојси у својој истоименој књизи истражује велики утицај емоција на процес глобализације. Уредница: Јасмина Вујновић Милошевић (РТС 2, 22.27) 06.02 Концерт за добро јутро 06.45 Слагалица 07.06 Датум 07.13 Верски календар 07.23 Викинг Вики 07.49 Томас и другари 07.59 Ози бу 08.04 Добро вече, децо 08.13 Зујалица 08.39 Књижевност школица 09.01 Арс практика 09.14 Острво орангутана 09.35 Београд-Вечити град 10.19 Мој љубимац 10.47 Место за нас 11.17 Бардови театра: Гојко Шантић 12.13 Хваум камерни оркестар 12.44 Верски календар 13.00 Трезор 14.00 Зујалица 14.26 Књижевна школица 14.48 Арс практика 15.01 Острво орангутана 2 15.22 О родној равноправности 15.54 Градске птице 16.22 Праг села Србије 16.57 Елиза из Ривомброзе 17.55 Кошарка- ПС: Тамиш - ОКК Београд, пренос 19.41 Добро вече, децо 19.50 Датум 20.00 Архитектура данас 20.26 Лов и риболов 21.00 Елиза из Ривомброзе 21.56 Контекст 22.27 Видик 23.30 Савремени писци 00.17 Ништа осим ритма 01.24 Трезор 02.22 Кошарка- ПС: Тамиш - ОКК Београд 03.33 О родној равноправности 04.03 Праг села Србије 04.34 Градске птице 05.02 Архитектура данас 05.30 Лов и риболов

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00 03.30 05.30

Добро јутро Све за љубав Први национални дневник Магазин ин Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд шоу Прељубници Српска посла Шопингхоличарке Папарацо лов Приче које пише живот Филм: Ананас експрес Филм: Унутрашњи живот Мартина Фроста

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Забавни програм, 16.00 Инвестиције, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Дечији програм, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Прес пресек, 21.15 Рат, револуција, герила, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 08.45 09.30 10.00 10.35 12.00 13.05 14.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.30 00.05 00.25 01.15

Најбоље године У здравом телу Хоћу да знам Вести Цртани филмови Нинџа ратници Амерички топ-модел Дневни магазин Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Пријатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Доказ живота Вести Спортски преглед Никита Амерички топ-модел

Доказ живота Америчког инжењера на раду у Јужној Америци, Питера Боумана киднапује група герилаца, тражећи уа његов откуп 3 милиона долара. Питерова жена Елис, тражи помоћ од његовог шефа и компаније за осигурање, али је сви одбијају. Улоге: Мег Рајан, Расел Кроу, Дејвид Морс Режија: Тејлор Хекфорд (Б92, 21.00)

Мег Рајан

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Цртани филмови У рингу Филм: Сувишни пртљаг Сити вести Филм: Поверљиво из Ел Еја Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити вести Опасна игра Филм: Под опсадом Филм: Национална безбедност Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Пре него што падне ноћ

Стаљин уживо Прича се заснива на чињеници да је, након победе СССР-а над фашистичком Немачком у Другом светском рату, у припреми био нуклеарни и психолошки рат против СССР-а, који је био изазван, а циљ је била физичка ликвидација Стаљина. (Хепи, 18.25) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 13.40 14.00 15.00 15.50 16.05 17.00 17.55 18.25 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 01.00 02.00

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Барби и 12 принцеза Телешоп Црвени орао Добра женао Телешоп Скандалозно Једна жеља, једна песма Телемастер Стаљин уживо Црвени орао Насловна страна - квиз Љубавни сигнали Луда кућа Долина вукова Црвени орао Добра жена Играни филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak16.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Обрачун посластичара Соул фуд породица Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Велики пројекти Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша Уклета кућа Ургентни центар Мајами инк Медијум са Лонг Ајланда Супруге мафијаша

08.00 Капјонг 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Египат 11.00 Дешифровање мајанског кода 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Беленсијага – издржљивост у пролазном свету 14.00 Уметнички живот: Футуристичка револуција 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Човекова историја 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Геније и геометрија: Трагови наших тајанствених предака 20.00 Героуов закон 22.00 Капјонг 23.00 Човекова историја 00.00 Паоло Коељо: Мој живот 01.00 Прави Хамлет

Вилењаци Срећни клинци Филм: Дневник Јанга Тровача Филм: Сестре Магдалене Филм: Хладни играч Филм: Shine a light Филм: Прљави плес 2. Ноћи Хаване 22.00 Филм: Клан вампира 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00

Се стре Маг да ле не Филм је сни мљен по исти ни том до га ђа ју у Ир ској у 60их го ди на два де се тог ве ка и го во ри о че ти ри де вој ке ко је због „не при мер ног по на ша ња” по ша љу у са мо стан маг да лен ских се ста ра, ко ји је за тво ре ни ји од пра вих за тво ра и гре шни ји од гре хо ва због ко јих су де вој ке уоп ште до спе ле у ње га... Уло ге: Џе рал дин Ме ке ван, Ен Ме ри Дуф, Но ра Жар Нун, До ро ти Да фи Ре жи ја: Пи тер Му лан (Си не ма ни ја, 13.15)

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 22.20 23.20 01.20

Ђи на То рес

Ми слим да во лим сво ју же ну Ри чард Ку пер је у сред њим го ди на ма. Оже њен је ле пом Брен дом с ко јом има дво је ма ле де це, ра ди на Мен хет ну, има ле пу ку ћу. Ме ђу тим, Ри чард је ду бо ко не за до во љан и фру стри ран јер Брен ди ви ше ни је до сек са док се ње му цео свет вр ти упра во око сек са... Уло ге: Крис Рок, Ке ри Ва шинг тон, Ђи на То рес, Стив Бу ше ми Ре жи ја: Крис Рок (ХРТ 1, 00.40) 07.00 08.30 11.27 12.00 12.40 13.30 14.10 14.30 14.55 15.35 16.05 16.40 16.58 18.00 18.20 18.55 19.10 19.30 20.10 23.00 00.00 00.40 02.10 03.35 03.55

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 13.30 13.45 15.10 16.00 16.20 16.40 17.15 18.55 19.00 19.10 21.45 22.10 22.42 00.05 01.50 02.32 03.20

До ро ти Да фи

06.00 07.30 09.20 11.05 12.40 14.15 15.45 18.05 18.30 20.05 20.35 21.35 22.25 00.20 01.45 03.20 04.20

Виктор Моја назови жена Ранго Соларис Грегов дневник 2 Последњи воз Ратни коњ Филмови и звезде Пингвини мога тате Фабрика лажи Царство порока Права крв Инвазија света: Битка Лос Анђелес Убица са Интернета Експеримент Тата је снимао безобразне филмове Кажи да није тако

Добро јутро, Хрватска Хаг: Пресуда генералима Кључ у руке 1, док. серија Дневник Пркосна љубав Др Оз, ток шоу Скица за портрет Јеловници изгубљеног времена Друго мишљење Научна петица Луда кућа Путем европских фондова Хрватска уживо Контакт Иза екрана Мањински мозаик Тема дана Дневник Песмом за Палчиће, пренос хуманитарног концерта Царство порока Дневник 3 Филмски маратон: Мислим да волим своју жену, филм Филмски маратон: Молитве за Бобија, филм Регионални дневник Дневник 3

Мала ТВ Хотел Зомби Телетабис Девојчица из будућности Фантастични пријатељи Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Фотографија у Хрватској Молитве за Бобија,филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Спортска грозница,филм Вечерас Хокеј, Ебел лига - емисија Хокеј, Ебел лига: Медвешчак - КАЦ, пренос Књига или живот Опера бокс Валентина Фијачко, Ђорђо Суријан и Симфонијски оркестар ХРТ-а Неми сведок ЦСИ: Лас Вегас Којак Дарма и Грег

06.00 Злочин из страсти 07.30 Прошло време 09.00 Биографија - Хју Џекмен 10.00 Бенг бенг мртав си 11.30 Прошло време 13.00 Екстремни Холивуд 14.00 Живот 16.00 Пре него што се он пробуди 17.30 Екстремни Холивуд 18.30 Цревна напаст 20.00 Екстремни Холивуд 21.00 Рат 23.00 Повратни удар

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.30 16.30 18.30 20.00 22.10 00.00 01.20 02.35

Мужеви и жене Мапетовци у свемиру Лох Нес Лажов Удата за мафију Соколови Дани славе Чери Фолс Злочин и казна Прича о сексу Секси журке Беверли Хилса Џулина леђа Девојке са аутобуске станице

Браћа и сестре Филм: У ишчекивању чуда Вокер, тексашки ренџер Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Везане тајном Монк Филм: Близанци Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер

08.05 Галилео 09.10 Флешпојнт 11.25 Ексклузив Таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 14.00 Сулејман Величанствени 15.00 Флешпојнт 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.10 Крв није вода 19.58 РТЛ Време 20.00 Ружа ветрова 21.00 Будва на пени од мора 22.00 Сирена за узбуну, филм 00.15 Ас у рукаву 2: Маска убице, филм 01.55 РТЛ Данас

Си ре на за уз бу ну Џек Мо ри сон је мла ди ва тро га сац, члан ва тро га сне слу жбе Ла дер 49, ко ју пред во ди ка пе тан Мајк Ке не ди. Ке не ди до жи вља ва ко ле ге као по ро ди цу, иако, као сва ка гла ва по ро ди це, по не кад зна да бу де одре шит. За вре ме га ше ња по ди вља ле бук ти ње, Мо ри сон се на ђе за ро бљен у згра ди... Уло ге: Жо а кин Фе никс, Џон Тра вол та, Ја син да Ба рет, Брук Ха млин Ре жи ја: Лу ис Ко лик (РТЛ, 22.00)

Жо а кин Фе никс

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00

23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Пета брзина Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Пен и Телер – Лаж или истина Желели сте да знате Изуми и открића који су променили свет Желели сте да знате Ништа лично

08.35 09.15 11.00 12.30 20.30 21.00 23.00 23.15 00.15 00.30

Аутомобилизам Билијар Футсал Билијар Сви спортови Бокс Коњички спорт Покер Мотоспортови Билијар

21.00 22.00

То бо жњи ли де ри го ри од раз ма же не де це

аставио сам да се виђам с Кољевићем, коме своје комунистичко образовање, био је веома сумје дозвољено да долази у Београд, где му је њичав. Да ли је то покушај Запада да га заобиђе и живела породица. Од три „К“ босанских Ср- склопи споразум директно с Палама? Зашто се, пиба, професор (како је волео да га зову) био је најма- тао је Кољевића (који ми је одмах пренео то), толиње познат. О њему се често говорило као о полупо- ко виђам с бившим југословенским председником и штованом паљанском вођи – академско образовање, окорелим националистом Добрицом Ћосићем. Из одлично познавање енглеског и Шекспира сматрани два разлога, одговорио сам. Прво, морао сам да сасу капиталом – али није био харизматичан. Често је гледам праву Ћосићеву вредност: био ми је комшиодбациван као алкохоличар и Милошевићева марионета (зато није имао утицаја на Палама), а и као националистички гад одговоран за гранатирање драгоцене библиотеке у Сарајеву. Кад сам га први пут срео најгори изливи национализма беху исцурили из њега. Никад у мом присуству није употребљавао омаловажавајуће изразе о муслиманима или Хрватима и тешко могу замислити да би његово поимање војних циљева и тешка кратковидост могли бити од велике користи за артиљерију босанских Срба. Његов град био је Бањалука па га могућност обједињеног Сарајева под муслиманском контролом није много забрињавала. После Дејтона, неуморно је, али узалудно, радио против паљанских колега покушавајући да убеди Србе да остану у предграђима чак и под контролом Муслиманско-хрватске федеСтра шно су ци ви ли стра да ли у Го ра жду рације. Стално ме је молио да убедим међународну заједницу да пружи гаранције и зачепи ја, на 30 корака од моје куће. Друго, несумњиво је уста Изетбеговићу, чије су се антисрпске примедбе имао утицај на босанске Србе, нарочито Караџића. подударале с Крајишниковом и Караџићевом рето- Додао сам Кољевићу да би Милошевић, ако га толириком. Изгледало је да они демонски жуде да оста- ко занима шта радим, то могао да ме пита лично. ве предграђа Сарајева као рушевине, што би био заПосле неколико недеља размишљања, одлучио је вршни чин криминалне распуштености, који више да тако и поступи. У том часу смо били стигли до подсећа на понашање размаженог детета него тобо- критичне тачке у мировном процесу. На Пале уопжњих лидера своје заједнице, и то против града за ште није утицала блокада на Дрини; Младић је накоји су оба тврдила да им је толико драг. падао заштићену зону Бихаћа и разговори бар о Његово удаљавање од паљанске клике је било прекиду ватре деловали су илузорно. У таквим потпуно, иако му је још било врло тешко да се одво- околностима сам први пут срео Милошевића у чеји од Караџића, с којим је био пријатељ више од 30 тири ока. Као што ћу касније открити, сви ти мали година. Сумњам да је Караџић осећао исту грижу састанци одржавали су се у канцеларијама на првом савести. Пратио сам како спрату. Његова је била вепонижава Кољевића, говолика и класична. Није било Те шко је би ло Ко ље ви ћу да се рећи о његовим политичтелевизије и других дранким изјавама као о послегулија. Велики сто с релаодво ји од Ка ра џи ћа на кон дици флаше вина. С нашег тивно мало хартије за рад – 30 го ди на при ја тељ ства, али првог састанка, кад је КоСр бија свакако није била сум њам да је Ка ра џић осе ћао љевић обавештен о страаутократија која почива на гри ж у са в е с ти. Стал н о је шном гранатирању Горапапиру – и велика фотограпо ни жа вао Ко ље ви ћа и ње го ве жда и цивилног становнифија његове супруге на зиштва у њему, био сам западу. Милошевић ми је понуиз ја ве на зи вао – по сле ди ца ма њен с два лица његовог кадио да седнем у једну од фла ше ви на рактера: прво, очајнички је четири-пет фотеља размежелео да се представи као штених око округлог стачовек који чини праву ствар кад је Запад у питању, кленог стола. Он је ретко остављао утисак да му се и друго, мислим да искрено није знао шта се догађа нарочито жури. Формално ословљавање остало је на терену. сачувано: господине председниче, господине РоУ нашим покушајима да пронађемо слабе карике бертс. Понудио ми је уобичајено: кафу, воћни сок у вођству босанских Срба, Кољевић је био та слаба или шљивовицу. карика. Истовремено је био близак с Милошевићем, На нашем последњем састанку, пошто је доживео што га је чинило двоструко корисним. У неизбежној неуспех у убеђивању босанских Срба да прихвате трговини, желео је да зна колико је озбиљна претња план Контакт-групе, деловао је уморно и потиштемеђународне заједнице да ће појачати санкције. но. Сад је био самоуверен и оптимистичан. Рекао Тврдио је да рат треба да се оконча и постигне, ка- ми је да је примио двадесет чланова Српске скупко је говорио, часно решење, одустајаћи од петине штине с Пала, који су све незадовољнији Караџитериторија које су држали босански Срби у замену ћем и његовом решеношћу да настави рат. Они су за неке источне енклаве. Моја улога је била да га му рекли да педесетак посланика Скупштине жели уверим у то колико озбиљно намеравамо да појача- да прихвати план Контакт-групе. Није веровао да их мо санкције (иако нисмо имали илузија да ће се ти- је толико, али је био сигуран да ће се већина (43) ме добити брзо решење) и убедим у предности из- појавити наредних месеци и да се тако може заобиношења аргумената које ће касније расправити са ћи Караџић. Милошевић је тврдио да много ради да својим још неубеђеним колегама. што више чланова Скупштине придобије на своју Милошевић је, наравно, знао за моје контакте с страну. Веровао сам му: примењивао је уобичајену Кољевићем и босанским Србима и, с обзиром на мешавину претњи и мита. Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak16.novembar2012.

dnevnik

16. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

По ку ша ва те да за шти ти те и скло ни те од ре ђе ни део се бе од дру гих. То по себ но ме сто у ва шој ду ши ко је же ли те да са кри је те од дру гих љу ди ве ро ват но је нај леп ше јер га не гу је те та ко па жљи во.

BIK 20.4-20.5.

Иако од ре ђе ни љу ди за вас ми сле да сте ве о ма нео д го вор ни ка да су у пи та њу од лу ке и оба ве зе, да нас би мо гли уви де ти ва шу дру гу стра ну. Не мој те се из не на ди ти ако дру ги бу ду пре шли на ва шу стра ну.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо гу ће је да ће вам да нас би ти те шко да про на ђе те мен тал ну и фи зич ку ба зу. Ваш ум мо гао би би ти умо тан у обла ке или не ку вр сту ма што ви тог вре мен ског про ла за, за то бу ди те па жљи ви ка ко се кре ће те.

Во ли те да ре ци кли ра те у сво јој ку ћи и на рад ном ме сту. Бу ди те део ре ше ња, а не про бле ма та ко што ће те по ку пи ти сав не ред иза се бе и уве ри ти се у то да не оста вља те ха ос где год да оде те.

Из вор ва ше уз не ми ре но сти мо гу би ти љу ди ко ји се по на ша ју и го во ре агре сив но. По тру ди те се да вас не за ва ра ју осо бе ко је кон ти ну и ра но ну де јед ну сли ку док исто вре ме но ра де не што са свим дру го.

За ба ви те се с љу ди ма да нас. Раз го ва рај те о фан та зи ја ма о ко ји ма сте са ња ли, а же ли те да их пре тво ри те у ствар ност у на ред ним го ди на ма. Ва ше емо ци је су сна жно ве за не за ма шту.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Про на ла же ње од го во ра ко је тра жи те би ће лак ше уз не по пу стљив став о то ме где сте тре нут но и где ви ди те се бе у на ред ном пе ри о ду. По се ду је те сна гу и моћ да ис пу ни те сво је же ље. Вре ме је да то ис ко ри сти те. Ско ро да сте сти гли да ци ља ва жног за вас. Не од у стај те! Ово је пра во вре ме да на пра ви те фи нал ни по тез и да се кре ће те чак и бр же не го ра ни је. Мо гу ће је да вам се емо ци је спа ја ју с фан та зи ја ма.

Ово је до бро вре ме да до не се те од лу ке ко је оку пља ју ва шу по тре бу за прак тич но шћу са же љом за емо тив ном сло бо дом. За ва ше мен тал но здра вље ве о ма је ва жно да ве ру је те у се бе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ва ша так ми чар ска стра на мо же би ти ве ли ка сна га у да на шњим ак тив но сти ма. Пре не го што по ста не те су ви ше емо тив ни у од ре ђе ним си ту а ци ја ма, ис ко ри сти те ло ги ку и не по бит не чи ње ни це да се од бра ни те.

Има те скло ност да осе ћа те по др шку иако мо же би ти скри ве на на нео че ки ва ним ме сти ма. Не по пу штај те ни ко ме. Чак и кон фу зне при мед бе има ју до дир осе тљи во сти и про гре сив не ми сли ко је вам мо гу мно го по мо ћи. Да нас ће вр ло те шко не што за др жа ти ва шу па жњу. Ваш ум лу та на све стра не и ве ро ват но не ће те има ти стр пље ња да се по за ба ви те до га ђа ји ма ко ји су вам на пу ту. Бу ди те стр пљи ви.

TRI^-TRA^

Не дирај Шају Лабафа док пије V REMENSKA

PROGNOZA

ПретежНо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Niш

Evropa

СуНчаНо

НО ВИ САД: Ју тро хлад но. То ком да на сун ча ни пе ри о ди с ма ло обла ка. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1 сте пен, а мак си мал на 11 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро хлад но. То ком да на пре те жно сун ча но с ма ло обла ка. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0 сте пе ни, а мак си мал на 12. СР БИ ЈА: Ју тро хлад но, по не где с ма глом или су ма гли цом. То ком да на ду жи сун ча ни пе ри о ди и ма ло то пли је не го ју че. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 14 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: За ви кенд пре те жно сун ча но уз ма њи по раст днев не тем пе ра ту ре, би ће око 15 сте пе ни. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти уме рен ју го и сточ ни ве тар, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ ни, уз мо гу ћу ју тар њу ма глу на за па ду и ју гу Ср би је. Слич но вре ме и по чет ком иду ће сед ми це. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Релативно повољан утицај на хроничне болеснике и метеоропате. У пределима с маглом ујутро благе тегобе могу осетити астматичари. Могући су раздражљивост и болови у мишићима. Препоручује се редовно узимање терапије и смањење физичких напора.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 5 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ша ја Ла баф (26) тренутно је у Лондону, где снима филм „Nymphomaniac„, и у паузама снимања посетио је локални паб „Хобгоблин„. Лабаф је дошао с партнерком из филма, глумицом Мијом Гот, и неколико сати пио пиво и сликао се с фановима. Глумац је побеснео када му је један фан у шали скинуо качкет. Дошло је до кошкања и мање туче, па је особље бара морало да их раздваја. Лабаф је отишао у хотел таксијем, а особље није звало полицију, пише „Сан„. Глумац је очигледно наклоњен кошкању у кафани, пошто је ово трећи пут да су медији забележили да се потукао припит. Прошле године тукао се у Ванкуверу и Лос Анђелесу, и оба пута извукао дебљи крај.

VIC DANA Се ди ба ба у ауто бу су по ред не ког мла ди ћа, а он жва ће жва ку. - Син ко, мо жеш ти при ча ти ко ли ко год ‘оћеш, али те ја не чу јем - ка же му ба ба.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

218 (-16)

Slankamen

332 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

319 (-17)

Zemun

380 (-1)

Bogojevo

315 (-16)

Panчevo

384 (4)

Smederevo

520 (6)

Baч. Palanka 316 (-12) Novi Sad

304 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

178 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

324 (-10)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 330 (-15) Beograd

Kusiћ

325 (-1)

34 (0)

Reшeњe:

DUNAV