Dnevnik 16.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 16. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23290 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OBAVEZA DA SE BEZ DOPRINOSA NE MOGU ISPLATITI ZARADE

Bez plate bi moglo ostati 200.000 Vojvo|ana

str. 5

IN TER VJU: VOLFRAM MAS, AMBASADOR NEMA^KE U BEOGRADU

55. IZBOR ZA „DNEVNIKOVOG” SPORTISTU GODINE

Nismo tra`ili odricawe od Rezolucije 1244str. 2 POSLE DOGOVORA PAJTI]A I CVETKOVI]A

Iako je prekju~e predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} novinarima izjavio da }e buyet APV za 2012. godinu iznositi oko 56 milijardi dinara, u izjavi koja je ju~e objavqena na sajtu Vlade Vojvodine saop{tio je da je nakon preksino}weg razgovora s premijerom Mirkom Cvetkovi}em uspeo da dogovori da se u pokrajinskoj kasi obezbedi ipak ne{to vi{e novca – oko 59 milijardi dinara. Me|utim, u izjavi koju je ju~e tokom dana dao novinarima Pajti} je rekao da }e novi pokrajinski buyet za idu}u godinu iznositi vi{e od 65 milijardi dinara, odnosno oko tri milijarde vi{e nego u 2011. str. 3

Foto: N. Stojanovi}

Vojvodini devet milijardi vi{e u buyet

Iva i Ivana najboqe

MAJKA I SESTRA ZORANA \IN\I]A OBRATILE SE TU@ILA[TVU ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Krivi~na prijava protiv ^ovi}a i Ili}a

str. 15

NASLOVI

Politika 3 Tadi}: U DS-u nema podela

Ekonomija 4 U Vojvodini mawe nezaposlenih 4 Tajkuni }e upropastiti i gradske firme

Dru{tvo 6 Lovorike za blistave umove

Novi Sad

str. 16

DOMA]INSTVA NAJVI[E TRO[E NA OSNOVNE POTREBE ZA @IVOT

Hrana nam pojede zaradu SPORT

str. 5

str. 16 – 20

8 Narkomani kradu po Avijati~arskom nasequ

Vojvodina 11 Besplatno zemqi{te za nove poslodavce

Lov 12 U novobe~ejskim mre`ama 158 ze~eva

Reporta`e 13 Jedan od milion pre`ivi dum-dum metak Foto: S. [u{wevi}

Crna 14 Skinula i opqa~kala devoj~icu?

VLADA VOJVODINE NAGRADILA NAJDAROVITIJE U^ENIKE

Znawe i talenat na pijedestalu

str. 6

Popodne naobla~ewe

Najvi{a temperatura 13 °S

n @REB ZA „DNEVNIKOV” TURNIR IPAK U SREDU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak16.decembar2011.

INTERVJU

VOLFRAM MAS, AMBASADOR NEMA^KE U BEOGRADU

Ni smo tra `i li od ri ca we od Re zo lu ci je 1244 odreknite se Rezolucije 1244 i dobi}ete kandidaturu”? – Na rav no, po sta vqa se pi ta we ko je iz re kao taj zah tev. Ne ma~ ka ni je. Po na vqam, mi ni smo ni ka da o~e ki va li od Sr bi je da pri zna Ko so vo! A ka da je re~ o re gi o nal nom pred sta vqa wu Ko so va, po sto ji vi {e mo da li te ta za re {e we tog pi ta wa i ve ru jem da se u pred sto je }em pe ri o du o we mu mo `e po sti }i sa gla snost u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. l A da li }e Berlin insistirati na ukidawu paralelnih institucija na severu Kosova? – Ni ko ni ka da ni je ni po mi slio da bi tre ba lo da bu de za tvo re na ne ka {ko la ili dom zdra vqa. Ali Re zo lu ci ja 1244, ko ja se ra do ci ti ra u Sr bi ji, go vo ri upra vo o to me

Fo to: F. Ba ki}

Ne ma~ ki am ba sa dor Vol fram Mas od ba cio je tvrd we da je Ne ma~ ka tra ì la od Sr bi je pri zna va we Ko so va kao uslov za do de qi va wa sta tu sa kan di da ta, do dav {i da od lu ku ko ju je 9. de cem bra u Bri se lu do neo Evrop ski sa vet tre ba shva ti ti sa mo kao od la ga we ko je Be o gra du pru à pri li ku da po~ ne im ple men ta ci ju spo ra zu ma po stig nu tih u di ja lo gu s Pri {ti nom. – Pri zna va we Ko so va ni ka da ni smo ni ti o~e ki va li, ni ti smo ga od zva ni~ nog Be o gra da tra ì li, ali se od Sr bi je o~e ku je da nor ma li zu je od no se s Ko so vom – iz ja vio je am ba sa dor Mas za „Dnev nik”. l [ta konkretno zna~i ta „normalizacija odnosa s Kosovom”?

AM BA SA DOR MAS U „DNEV NI KU”: Am ba sa dor Ne ma~ ke Volfram Mas po se tio je ju ~e na {u me dij sku ku }u, gde su mu do ma }i ni bi li ge ne ral ni di rek tor „Dnev nik Voj vo di na pre sa” Du{an Vlaovi} i glav ni i od go vor ni ured nik „Dnev ni ka“ Aleksandar \ivuqskij. Tom pri li kom am ba sa dor Mas je dao na {em li stu in ter vju o naj ak tu el ni jim pi ta wi ma od no sa Sr bi je, Ne ma~ ke i EU. – Mo `da je naj bo qe da to ob ja snim na pri me ru dve Ne ma~ ke. Pre 60 go di na je SR Ne ma~ ka ima la su se da ko jeg ne sa mo da ni je pri zna va la ne go bi auto mat ski pre ki da la di plo mat ske od no se ~im bi ne ko pri znao DDR. Me |u tim, ubr zo se po ka za lo da ta po li ti ka ni je ko ri sna te se po {lo u po tra gu za re {e wem ko je }e bi ti u sa gla sju sa ~i we ni~ nim sta wem a ne emo ci ja ma, i ko je }e u fo kus sta vi ti ì vot ne pro ble me gra |a na s obe stra ne gra ni ce. Iz laz je pro na |en u mo de lu „sla è mo se da se ne sla è mo u jed noj ta~ ki: me |u sob nom pri zna va wu”, ali da }e se za sve osta la pi ta wa bi ti pro na |e na re {e wa. Kao re zul tat to ga, SRN i DDR ni su po sta li naj bo qi pri ja te qi, ali su na {li na ~in ka ko da na ci vi li zo van na ~in nor ma li zu ju svo je od no se i ì ve jed ni po red dru gih i jed ni s dru gi ma. l Ipak, vlasti u Beogradu tvrde su uo~i 9. decembra „suo~ene s brutalnom ponudom:

da se Ko so vom ad mi ni stra tiv no ne upra vqa iz Be o gra da. Ako je ta re zo lu ci ja za ne ko ga to li ko bit na, ne mo `e se da nas tvr di ti da je ona te meq sve ga, a su tra se pot pu no ig no ri sa ti. Ni ko ne ospo ra va Sr bi ma sa se ve ra Ko so va pra vo da

na de mo krat ski na ~in obra zu ju lo kal nu vlast, ali mo ra i wi ma bi ti sa svim ja sno da po Re zo lu ci ji 1244 od go vor nost za te de mo krat ske pro ce se ni je u Be o gra du. l U kojoj meri je na nesumwivo tvr|i stav Nema~ke u posledwe vreme uticala ~iwenica da su na barikadana raweni nema~ki vojnici, kao i da je izostala ozbiqnija reakcija vlasti u Beogradu na te incidente? – Naj pre, ni je ta~ no da smo mi uo~i 9. de cem bra za o {tri li stav ili {ta sli~ no, ve} smo sa mo in si sti ra li na ja ~a wu ba ze po ve re wa. Bit no je, na i me, ra ci o nal no sa gle da ti {ta se, za pra vo, do go di lo na se ve ru Ko so va: pu ca lo se na voj ni ke Kfo ra, a tu ~i we ni cu su u Be o gra du du go po ri ca li, pa je ~ak srp ska vla da po sla la Na rod noj skup {ti ni iz ve {taj u ko jem o to me uop {te ni je bi lo go vo ra. Nad le `ni mi ni star je pri to me obra zlo ìo da su te in for ma ci je i za we ga bi le taj na!? U kojm mi sve tu ì vi mo? Na rav no da se to sve pra ti lo i kod nas, po go to vo u na {em par la men tu. I ra zu mqi vo je {to se od bu du }eg ~la na evrop ske po ro di ce o~e ki va la bar iskre nost. Ali ako vi so ki funk ci o ne ri srp ske vla de da nas sto je na ba ri ka da ma i po zi va ju gra |a ne da im se pri dru è, a su tra tvr de da ne ma ju ta mo ni ka kav uti caj, to ni je uver qi vo. Za to je lo gi~ na po sle di ca sve ga bi lo i za u zi ma we po zi ci je na {e vla de pred Evrop skim sa ve tom: mi è li mo da se pot pu no, ne dvo smi sle no i iskre no im ple men ti ra ju po stig nu ti spo ra zu mi. I za to je u za kqu~ ci ma Evrop skog sa ve ta ja sno for mu li sa no da je Vla di Sr bi je da to jo{ do dat nog vre me na da uve ri evrop ske part ne re u svo ju kre -

Ne}e biti povratka viza Mi ni stri unu tra {wih po slo va EU po dr à li su pre dva da na me ha ni zam su spen zi je bez vi znog re ì ma i osta lo je jo{ sa mo da se o to me iz ja sni Evrop ski par la ment. Am ba sa dor Mas, me |u tim, tvr di da to ne zna ~i i da gra |a ni ma Sr bi je po no vo pre ti ~e ka we u re do vi ma za vi ze. – U us po sta vqa wu ovog me ha ni zma vi dim sa mo pro {i re we in stru men ta ri ja za su prot sta vqa we ta la su la `nih azi la na ta – ka è ne ma~ ki am ba sa dor. – Do sa da smo, na i me, na ras po la ga wu ima li sa mo spo re, te {ke i glo ma zne pro ce du re, a po ka za la se po tre ba da se u od re |e nim si tu a ci ja ma re a gu je efi ka sni je. Jer, u pro te kle dve go di ne bi li smo sve do ci fe no me na s ko jim ni smo ra ~u na li: da su umno go stru ~e ni zah te vi za do bi ja we po li ti~ kog azi la, a u ~i joj je osno vi è qa da se od ze mqe-do ma }i na is kam ~e stan, hra na i ma lo ke {a. Ipak, ne o~e ku jem da }e te od lu ke na bi lo ko ji na ~in po go di ti Sr bi ju. Jer, po mom ~vr stom uve re wu, srp ska vla da je ve o ma ozbiq no shva ti la ovaj pro blem i po ku {a va da u~i ni sve {to je u we noj mo }i da ga re {i.

– Kon voj s hu ma ni tar nom po mo }i iz Ru si je, ko ji je za dr `an na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we, na sta vi }e da nas kre ta we ka Ko sov skoj Mi tro vi ci – re kao je u Le po sa vi }u am ba sa dor Ru si je u Sr bi ji Alek san dar Ko nu zin. – Pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra Ko so va sa gla si li su se da tri xi pa Eulek sa pra te ru ski hu ma ni tar ni kon voj – re kao je na ~el nik Кosovsko mitrova~kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi}. – Pi ta we hu ma ni tar nog kon vo ja je ‘do tak nu to’ to kom Sa mi ta Ru si ja–EU u Bri se lu – iz ja vio je ru ski am ba sa dor, pod se tiv {i na to da je kon voj 13. de cem bra sti gao na kon trol ni punkt Ja ri we. On je do dao da su pred stav ni ci EU da li sa gla snost da kon voj pre |e ad mi ni stra tiv nu li ni ju, dva ka mi o na su pro {la ad mi ni stra tiv ni pre laz, za tim je, re kao je Ko nu zin, „neo ~e ki va no za nas sa rad wa s Eulek som bi la za u sta vqe na, i kon voj je blo ki ran“.

Usva ja we „od re |e nih do ku me na ta” [ef kan ce la ri je Vla de Sr bi je za od no se s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ja vio je da }e Vla da na red nih ne de qa na sto ja ti da usvo ji „od re -

|e na do ku men ta” ko ja }e bi ti osno va za im ple men ta ci ju po stig nu tih do go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne. Par la men tar ni Od bor za Ko so vo je na po sled wih pet za ka za nih sed ni ca po zi vao mi ni stra za Ko so vo Go ra na Bog da no vi }a i {e fa pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri sla va Ste fa no vi }a da bi po sla ni ci ma ob ja sni li {ta je do go vo re no s Pri {ti nom. Na te po zi ve je u Skup {ti nu sti zao od go vor da }e Bog da no vi} i Ste fa no vi} do }i na sed ni cu Od bo ra ka da Vla da usvo ji iz ve {taj o pre go vo ri ma. Sle de }a sed ni ca od bo ra za Ko so vo za ka za na je za da nas u 12 ~a so va.

Sa sta ju se vla de Sr bi je i Srp ske Vla de Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske odr `a }e da nas u Be o gra du za jed ni~ ku sed ni cu na ko joj }e, iz me |u osta log, bi ti re ~i o sa rad wi u obla sti ener ge ti ke, zdrav stva i pri vre de. Pro {la, pr va sed ni ca dve vla de, odr `a na je u mar tu ove go di ne u Ba wa lu ci, a tom pri li kom pre mi je ri Cvet ko vi} i Xom bi} oce ni li su da od no si Be o gra da i Ba wa lu ke ni kad ni su bi li na vi {em ni vou, a pot pi sa ni su i ugo vo ri o dva kre di ta vred na oko 21 mi lion kon ver ti bil nih ma ra ka. Kre dit od 16,5 mi li o na na me wen je za na bav ku 200 va go na za po tre be RS, a dru gi, od 4,5 mi li -

MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I]

„Haj de da se la è mo” – Ako Sr bi ja, ko ja je ura di la sve to {to je ura di la za po sled wih 11 go di na po sle Mi lo {e vi }a, ni je za slu ì la da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, ne znam on da ko ja dru ga dr à va u Evro pi je to za slu ì la. I dru go, ako wi ma Bo ris Ta di} kao pred sed nik dr à ve ne od go va ra, ne znam ka kvog to pred sed ni ka oni ho }e. Ne ko dru gi, ko bi imao mi {qe we kao oni, ni ka da ne bi mo gao bi ti iza bran za pred sed ni ka Sr bi je – iz ja vio je ju ~e no vi na ri -

na ci o nal nog in te re sa sva ke ze mqe. Na {a dr à va i na{ na rod tre ba da pro ce ne {ta nam je ve }i na ci o nal ni in te res, da ura di mo jed no ili dru go, da zna mo {ta da je mo i za {to da je mo, ili da zna mo za {to ne da je mo i {ta je to {to ne da je mo – upo zo rio je Da ~i}. Od go va ra ju }i na de man ti je iz EU da od Sr bi je ni je tra è no pri zna va we Ko so va, Da ~i} je po ja snio da u svim raz go vo ri ma s evrop skim zva ni~ ni ci ma od Sr bi je se tra ì „da pri hva ti re al nost“.

Samo Srbija Da ~i} tvr di da od we ga ni ka da no vi na ri ni su mo gli ~u ti re ~i „i Ko so vo i EU“. –Vi ste po me {a li po li ti ~a re. Uvek sam go vo rio Sr bi ja, sa mo Sr bi ja i sve {to je u in te re su Sr bi je tre ba da ra di mo i ka da je u pi ta wu Ko so vo i ka da je u pi ta wu EU. A na rav no da sma tram da tre ba da u|e mo u EU, ali kao sva ka dru ga dr à va da po ku {a mo da od bra ni mo na {e na ci o nal ne i dr àv ne in te re se. Na{ na ci o nal ni i dr àv ni in te res u ovom tre nut ku go vo ri da ne mo è mo pri hva ti ti da se Re zo lu ci ja 1244 po ni {ti, da na pred sta vqa wu Ko so va u me |u na rod nim fo ru mi ma ne sto ji da je to po Re zo lu ci ji 1244. To ni je sa mo moj stav ve} ce log dr àv nog ru ko vod stva. di bil nost. Da kle, ne ra di se ni o ka kvim no vim zah te vi ma ko ji se po sta vqa ju Be o gra du, ve} se sa mo in si sti ra na to me da se do go vo re no i spro ve de u de lo. l Srbi na severu Kosova nisu, me|utim, prihvatali ni do-

Ni ko ne ospo ra va Sr bi ma sa se ve ra Ko so va pra vo da na de mo krat ski na ~in obra zu ju lo kal nu vlast, ali mo ra i wi ma bi ti sa svim ja sno da po Re zo lu ci ji 1244 od go vor nost za te de mo krat ske pro ce se ni je u Be o gra du sada{we dogovore Beograda i Pri{tine. Preti li opasnost od eskalacije wihovog nezadovoqstva, koju bi jedva do~ekale neke politi~ke snage i u Srbiji i na Kosovu? – Na dam se da ne, od no sno da }e i Sr bi na se ve ru Ko so va uvi de ti da wi ho va bu du} nost ni je na ba ri ka da ma ve} u raz vo ju i na pret ku pro sto ra na ko jem ì ve. Pod ra zu me va se da je uslov za to da se i Vla da u Pri {ti ni po na {a na od go va ra ju }i na ~in i vi di mo da je po sled wih da na i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i shva tio da se od we ga tra ì da pra vi ra ci o nal ne po nu de ko je }e do ne ti è qe ne re zul ta te. Uosta lom, bu di mo re a li sti: i Sr bi ja i Ko so vo kao kraj wi ciq svo ji po li ti~ kih stre mqe wa de fi ni {u ula zak u EU. A u Evrop skoj uni ji gra ni ce ni su ono {to su bi le ne ka da, one vi {e ne raz dva ja ju qu de. I za to je kraj we vre me da se od u sta ne od gle da wa u pro {lost i da se okre ne mo kon cep ti ma ko ji vo de u bu du} nost. Miroslav Staji}

VESTI Kre }e ru ski kon voj

dnevnik

o na, za na bav ku ra ~u nar ske opre me za {ko le u RS. Sr bi ja i RS su do sa da, na osno vu Spo ra zu ma o spe ci jal nim pa ra lel nim ve za ma, pot pi sa le 27 spo ra zu ma, a u pri pre mi je jo{ {est.

De èr: Pri zna we ni je te ma [ef de le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De èr re kao je ju ~e da pri zna we ne za vi sno sti Ko so va ni je te ma di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, ve} je re gi o nal na in klu zi ja deo de ba te. De èr je, na okru glom sto lu o eko nom skom uti ca ju ne do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za Sr bi ju, pod se tio da pet ~la ni ca Uni je ni je pri zna lo ne za vi snost Ko so va. Mi ne vo di mo pro ce se ta ko {to ima mo una pred po sta vqe ne ci qe ve, ve} dve stra ne tre ba da se do go vo re o te ma ma, re kao je De èr. On je re kao da je ve} go di nu i po da na pri pre mqen spo ra zim o sa o bra }a ju, ko ji ~e ka na pot pi si va we, jer se ne zna ko }e bi ti we gov deo i ko }e ga pot pi sa ti. De èr je oce nio da su po stig nu ti re zul ta ti u di ja lo gu sa Pri {ti nom, ali ne do voq ni. Pre ma we go vim re ~i ma, dr à ve ~la ni ce su pro ce ni le da je Sr bi ja na pra vi la iz u ze tan na pre dak u re for ma ma, ali sma tra ju da joj je po treb no jo{ vre me na ka ko bi spro ve la spo ra zu me sa Pri {ti nom.

ma u Skup {ti ni Sr bi je mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, zah te va ju }i od EU „da ja sno ka `e {ta ho }e od nas“. – Kad je re~ o teh ni~ kim pi ta wi ma, ap so lut no po dr `a vam sve ono {to je ve za no za evrop ske in te gra ci je, a kad je re~ o po li ti~ kim uslo vqa va wi ma, to je stvar

– Ako je va ma lak {e, re }i }u: ni su ni ka da tra ì li da pri zna mo Ko so vo, ni ko ne vr {i pri ti sak na Sr bi ju. Pa haj de da se la è mo– na veo je Da ~i}, uz upo zo re we da „Bi sel, Va {ing ton, Pa riz, Lon don i Rim, svi lo bi ra ju kod dru gih dr à va ko je ni su pri zna le Ko so vo da to ura de“. S. Stankovi}

poSlaNi^Ke teme

\e li }u pre stao man dat Do sko ra {wem pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i da ru \e li }u ju ~e je for mal no pre stao man dat, po {to je Skup {ti na kon sta to va la we go vu ostav ku. „Ima ju }i u vi du da Evrop ski sa vet ni je odo brio Sr bi ji sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU, pod no sim ostav ku na me sto pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je. Za hva qu jem se na do sa da {woj sa rad wi i po ve re wu„, na veo je Bo `i dar \e li} u ostav ci, ko ju je pod neo 9. de cem bra pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u. Pre mi jer je ostav ku pro sle dio pred sed ni ci Skup {ti ne Sla vi ci \u ki}-De ja no vi} 14. de cem bra.

Kad }e spi sak Po sla ni ci su ju ~e po ~e li no vu sed ni cu na ko joj je 21 ta~ ka dnev nog re da. Ka ko su “Dnev ni ku” re kli do bor oba ve {te ni iz vo ri, da nas }e naj ve ro vat ni je bi ti po stig nut do go vor o da qem tem pu ra da Skup {ti ne. Ka ko sa zna je mo, jed na od op ci ja je i da za se da we ko je je za po ~e to bu de pre ki nu to, da bi bio raz ma tran bu xet za na red nu go di nu. Ju ~e je okon ~a na na ~el na ras pra va o iz me na ma Za ko na o je din stve nom bi ra~ kom spi sku. Mi ni star za qud ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} re kao je da je ciq iz me na iz be ga va we sva kog ri zi ka da bi ra~ ki spi sak bu de pro blem ka da do |e do ras pi si va wa iz bo ra. Re dov ni iz bo ri ras pi su ju se, ka ko

je uka zao, 90 da na pre is te ka man da ta ak tu el nog sa zi va re pu bli~ kog par la men ta i sve dru go bi li bi pre vre me ni iz bo ri. Pred lo `e nim iz me na ma pred vi |e no je ko ri {}e we po sto je }ih bi ra~ kih spi sko va u slu ~a ju van red nih iz bo ra, a ne je din stve ni, elek tron ski spi sak. Opo zi ci o ne stran ke ju ~e su u ras pra vi iz ne le sum wu da taj spi sak ne }e bi ti go tov do ras pi si va wa re dov nih iz bo ra, kao {to to tvr de pred stav ni ci vla sti, i da }e to otvo ri ti mo gu} nost za zlo u- po tre be u pro ce su iz bo ra. Ra di ka li su is ta kli da bi ra~ ki spi sak tre ba da se od no si na ce lu te ri to ri ju Sr bi je, ukqu ~u ju }i Ko so vo, i za pi ta li mi ni stra ka ko }e to da obez be di.

Od bor o na me ra ma „Ku ri ra” Na po ~et ku sed ni ce po sla ni ci su, kao i sva kog utor ka i ~e tvrt ka, po sta vqa li pi ta wa pred stav ni ci ma vla sti. Po sla nik LDP-a Zo ran Osto ji} za tra ìo je ju ~e hit nu sed ni cu Od bo ra za kul tu ru i in for mi sa we, na ko joj bi se raz ma tra le in for ma ci je da „Ku rir in fo” na me ra va da ku pi udeo ne ma~ kog VAC-a u no vi na ma „Dnev nik”, „Po li ti ka” i „Ve ~er we no vo sti”. On je zah te vao da toj sed ni ci pri su stvu ju i pred stav ni ci dr àv nog ka pi ta la u ta tri dnev na li sta, kao i me dij skih udru è wa, da bi se “raz ja sni la si tu a ci ja”, po {to Sr bi ji pre ti “pot pu na me dij ska blo ka da”. – Mi smo upo zo ri li i po sla li pi smo svi ma za ko je smo sma tra li da su nad le `ni da se ukqu ~e u ceo slu ~aj i spre ~e ovaj plan – na gla sio je Osto ji}. S. St.

Smaj lo vi}: Ko sto ji iza „Ku ri ra” Pred sed ni ca Udru è wa no vi na ra Sr bi je Qi qa na Smaj lo vi}, ka è da iza pri ~e da „Ku rir” na me ra va da ot ku pi deo VAC-a u tri ve li ka li sta, sto ji dr à va. „Osim po re kla pa ra tu po sto je i dru ga pi ta wa- {ta o ovo me zna Vla da Sr bi je, {ta o ovo me zna ka bi net Pred sed ni ka Sr bi je, a pre sve ga {ta zna So wa Liht, jer ne mo è da se pro da je udeo VAC-a u ’Po li ti ci’, a da se s ti me ne sa gla si po pra vu pre ~e ku po vi ne do ma }i part ner ’Po li ti ka AD’ i So wa Liht”, sma tra Smaj lo vi }e va. Ona se za pi ta la i ko se kri je iza li sta „Ku rir”. „Me ni je te {ko da po ve ru jem da ’Ku rir’ ima do voq no no va ca da ku pi udeo VAC-a u ’Po li ti ci’, ’Dnev ni ku’, ’No vo sti ma’. Pre ma to me, tre ba lo bi sa da da ve ru je mo da ma la ri ba je de ve li ku. Ne ko o~i gled no po su |u je pa re ’Ku ri ru’”, do da la je ona.

c m y

politika

dnevnik

Ta di}: U DS-u ne ma po de la Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Bo ris Ta di} demantovao je ju~e spekulacije o podelama u toj stranci. Tadi} je novinarima nakon obilaska obilaznice oko Beograda rekao da je pri~a o podelama u DS-u potpuno nerealna i neta~na, jer podela nema. – Ne razgorevajte vatre koje ne postoje. Ta izmi{qena pri~a o podelama je dobra za medije, ali je potpuno nerealisti~na – rekao je Tadi}, i dodao da u toj stranci postoje razli~ita mi{qewa, kao i u svim drugim institucijama, jer su u pitawu razli~iti qudi. Komentari{u} pisawe medija o tome da je wegov zamenik Dra gan \i las tra`io smene

Ni smo bo le sni Tadi} je istakao da su i stranka i on i wegovi saradnici neprestano anga`ovani na svojim poslovima: – Pitaju me za{to lo{e izgledam. Nismo bolesni, nego radimo od jutra do mraka na re{avawu problema i zbog toga }emo i ubudu}e tako izgledati – poru~io je Tadi}. pojedinih ministara, Tadi} je odgovorio da je \ilas govorio o potrebi da se ispita odgovornost svih u tom procesu, kao {to se to

desilo u kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije Bo `i da ra \e li }a. I ja svaki dan preispitujem svoju odgovornost – istakao je Tadi}. On je napomenuo da Demokratska stranka godinama radi na re{avwu istorijskih problema, da je nekada uspe{na a nekada ne, i da je normalno da prilikom re{avawa svih tih problema postoje razli~ita mi{qewa. Lider DS-a je podsetio na to da je u prethodnom periodu, s DS-om kao vode}om strankom koalicije na vlasti, ura|eno ne{to {to niko drugi u Srbiji ranije nije uradio, poput zavr{tka saradwe s Ha{kim tribunalom, potpisivawa SSP-a, hap{ewa kriminalaca...

PAJ TI] IZ JA VIO DA JE S CVET KO VI ]EM IPAK DO GO VO RIO VI [E NOV CA ZA PO KRA JIN SKU KA SU U 2012. GO DI NI

S 56 mi li jar di di na ra bu yet na ra stao na 65 mi li jar di Iako je prekju~e predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti} novinarima izjavio da }e buxet APV za 2012. godinu iznositi oko 56 milijardi dinara, u izjavi koja je ju~e objavqena na sajtu Vlade Vojvodine saop{tio je da je nakon preksino}weg razgovora s premijerom Mir kom Cvet ko vi }em uspeo da dogovori da se u pokrajinskoj kasi obezbedi ipak ne{to vi{e novca – oko 59 milijardi dinara. Me|utim, u izjavi koju je ju~e tokom dana dao novinarima Pajti} je rekao da }e novi pokrajinski buxet za idu}u godinu iznositi vi{e od 65 milijardi dinara, odnosno oko tri milijarde vi{e nego u 2011. Ovogodi{wi buxet, podsetimo, planiran je u iznosu od 61,8 milijardu dinara. – To bi trebalo da bude gotovo devet odsto republi~kog buxeta, {to je oko dva procenta vi{e u odnosu na Ustavom predvi|en iznos – naveo je on.

Dodao je da su prethodno objavqeni razli~iti, odnosno mawi iznosi planiranog pokrajinskog buxeta za narednu godinu, zato {to su jo{ uvek trajali razgovori s premijerom Cvetkovi}em, koji su, kako je naveo, vo|eni nekoliko nedeqa. Kako je kazao, iznos od 65 milijardi je kona~an ishod tih razgovora, navode}i da }e u novom po-

Pred log buyeta da nas u par la mentu Sr bi je – Predlog zakona o buxetu trenutno je u pravno-tehni~koj proceduri i o~ekuje se da }e danas biti upu}en u Skup{tinu Srbije – izjavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Du {an Ni ke zi}. On je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade rekao da veruje da }e poslanici imati dovoqno vremena da razmotre re{ewa iz predloga zakona o buxetu, daju na wih sugestije i da ga usvoje do kraja godine. Vlada Srbije je ranije ju~e usvojila predlog zakona o buxetu. Vlada Srbije usvojila je ju~e predlog buxeta za 2012. godinu koji na republi~kom nivou predvi|a deficit od 140 milijardi dinara. Nikezi} je istakao da je Vlada usvojila realan, racionalan i {tedqiv buxet s elementima antikrizne politike.

rom Vojvodine, investirawa u zdravstvo, te u sisteme navodwavawa, {to }e dati snaàn impuls razvoju na{e poqoprivrede – poru~io je Pajti}. Po Ustavu Srbije, vojvo|anskom buxetu pripada najmawe sedam odsto iznosa predvi|enog u republi~koj kasi, od ~ega je tri sedmine nameweno za investicije u Pokrajini. Me|utim, sem problema u prenosu novca iz republi~ke kase u pokrajinsku, koji su ove godine doveli u pitawe poslovawe nekoliko desetina gra|evinskih firmi angaòvanih na krajinskom buxetu vi{e od 59 mi- investicijama Pokrajinskog lijardi dinara biti iznos koji se fonda za kapitalna ulagawa, veiz Republike prenosi Pokrajini, liki balast pokrajinskog buxeta dok }e ostatak biti namiren iz jesu i famozni transferi drugim sopstvenih buxetkorisnicima koji skih prihoda korise samo prosle|uVoj vo di ni oko dva snika u Pokrajini, ju preko vojvo|anpro cen ta vi {e u od privatizacije ske kase. od no su na Usta vom ili na drugi na~in. Ovi transfe– Najva`nije je ri, nameweni za pred vi |en iz nos da je s premijerom isplate zarada Cvetkovi}em postignut veoma vi- zaposlenih u prosveti i kulturi sok stepen razumevawa o tome {ta i lokalnim samoupravama na teje potrebno da se finansira na teritoriji APV u ovoj godini izritoriji Vojvodine jer razvoj Po- nosili su ~ak dve tre}ine pokrakrajine nosi sa sobom i razvoj ~i- jinskog buxeta. Koliki }e biti tave dràve – istakao je Pajti}. udeo transfera a koliko realnog On je dodao da }e Pokrajinska novca u narednoj godini ni ju~e vlada idu}e nedeqe usvojiti pred- nismo uspeli da saznamao u Polog vojvo|anskog buxeta i da }e se krajinskom sekretarijatu za fion na sednici Pokrajinske skup- nansije. Izvesno je, me|utim, da {tine na}i 27. decembra. }e iznosi koji su nameweni druPredsednik Pokrajinske vlade gim korisnicima biti mnogo vekazao je da }e novi buxet omogu}i- }i nego ove godine po{to su u meti da pokrajinska administracija |uvremenu udvostru~eni prihodi nastavi projekte zapo{qavawa. op{tina i gradova po osnovu po– Nastavi}emo programe iz- reza na zarade, a koji se tako|e gradwe industrijskih i radnih zo- ra~unaju u prihode pokrajinskog na, izgradwe infrastrukture {i- buxeta. B. D. Sa vi}

petak16.decembar2011.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Po stu pak pro tiv se dam stra na ka – Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupke protiv sedam politi~kih subjekata koji se mogu zavr{iti i prekr{ajnim prijavama zbog kr{ewa Zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti – izjavila je ju~e dirtektorka te agencije Zo ra na Mar ko vi}.Ona je na konferenciji za novinare navela da su postupci pokrenuti protiv Srpske napredne stranke, Sanxa~ke demokratske partije, Stranke demokratske akcije Sanxaka, Koalicije za [umadiju, Liberalno-demokratske partije, Socijaldemokratske partije Srbije i Ujediwenih regiona Srbije. – Protiv SNS-a je postupak pokrenut zbog aktivnosti koje u svom sadr`aju predstavqaju humanitarnu aktivnost i {to su pojedine aktivnosti, po sumwama Agencije, predstavqale predizborne rekla je Zorana Markovi}, i navela da

}e se na kraju videti da li }e biti podneta prekr{ajna prijava zbog nenamenskog tro{ewa novca. Ona je kazala da je postupak pokrenut zbog sli~nih okolnosti i aktivnosti i protiv SDP-a, SDA Sanxaka i LDP-a – zbog aktivnosti koje su „dobile obrise predizborne kampawe” u vreme kada izbori nisu raspisani, i, po oceni Agencije, aktivnosti koje nisu bile usmerene na redovan rad, „nego na predizborne delatnosti i promovisawa predizbornog programa ’Preokret’”. Po wenim re~ima, postoji indicija da }e protiv LDP-a biti pokrenuta prekr{ajna prijava, a SDPS ima humanitarne aktivnosti zbog kojih je pokrenut postupak. I protiv URS-a „koji nisu zapravo politi~ka stranka i predstavqaju udru`ewe gra|ana u koje su u{li predstavnici politi~kih stranaka” je pokrenut postupak.

REKLI SU Ome ro vi}: Iz ne na |en sam Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Me ho Ome ro vi} izjavio je ju~e da je iznena|en {to je Agencija za borbu protiv korupcije protiv te stranke pokrenula postupak zbog kr{ewa Zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti jer SDPS ni{ta nije radio bez saglasnosti Agencije. – Imali smo obele`avawe dve godine stranke. Ako je to predizborna aktivnost, mi smo iznena|eni jer ni{ta nismo radili bez saglasnosti Agencije, koju smo dobijali napismeno. Ovde je verovatno re~ o gre{ci – rekao je Omerovi}.

Ta ba ko vi}: Ne ka pi ta Ta di }a Poslanica Srpske napredne stranke Jor go van ka Ta ba ko vi} rekla je da je reakcija Agencije o~ekivana jer je ona stavqena u funkciju izborne kampawe. – Tretiraju kao prekr{aj upotrebu jedne mawe sale na Vo`dovcu, gde je SNS regularna lokalna vlast – rekla je Jorgovanka Tabakovi}, i dodala da je SNS u toj sali prikupqao humanitarnu pomo} za nastradale u zemqotresu u Japanu. – Tra`i}emo od Tadi}a da nam to objasni. On je u Kragujevcu, gde je slavqena kona~na uplata osniva~kog uloga „Fijata„, rekao da gostuje kao predsednik dr`ave, a ne kao predsednik stranke, pa neka objasni direktorki Agencije Zo ra ni Mar ko vi} da smo mi na Vo`dovcu tu manifestaciju organizovali kao pripadnici lokalne vlasti, a ne kao politi~ka stranka.

\u ri}: Ko ri ste sve ba ti ne Poslanik LDP-a Bo jan \u ri} ocenio je da DS koristi “sve batine u dr`avi koje ima u svojim rukama da bi vodio borbu protiv opozicionih stranaka, prvenstveno protiv LDP-a i ’Preokreta’”. Po wegovim re~ima, zakon je veoma jasan i ka`e da stranke mogu biti u kampawi samo od trenutka raspisivawa izbora. – Taj zakon su pisali stru~waci Agencije za borbu protiv korupcije i on ne dozvoqava nikakvu slobodnu interpretaciju, a pogotovo ne dozvoqava da se vodi otvorena medijska hajka protiv politi~kih stranaka, ~ak i pre nego {to je eventualni prekr{ajni postupak poveden – naglasio je \uri}.

ekonomija

petak16.decembar2011.

DR @A VA VRA ]A DUG PEN ZI O NE RI MA

dnevnik

BO JAN PAJ TI] NA DO DE LI SE RTI FI KA TA ZA RAD S IN VE STI TO RI MA

Paorima po 29.000 dinara

U Vojvodini mawe nezaposlenih Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da je ove go di ne ne za po sle nost u Voj vo di ni pa la za hva qu ju }i stra nim in ve sti ci ja ma i za la ga wu Po kra ji ne i lo kal nih sa mo u pra va. Paj ti} je na sve ~a no sti na ko joj je VIP fond do de lio ser ti fi ka te pred stav ni ci ma

U Sr bi ji da nas po ~i we is pla ta po sled we ra te du ga po qo pri vred nim osi gu ra ni ci ma, ko ji }e u pro se ku pri mi ti 29.072 di na ra sa pri pa da ju }om ka ma tom, {to na rav no zna ~i da }e ne ko do bi ti ne {to vi {e ili ne {to ma we od te su me, re ~e no je Ta njug u u Ka bi ne tu pot pred sed ni ka vla de Jo va na Kr ko ba bi }a. Pra vo na ~e tvr tu ra tu du ga ostva ri lo je 211.108 pen zi o ne ra - ze mqo rad ni ka. Is pla ta }e tra ja ti ma lo du `e, jer re~ je o ko ri sni ci ma ko ji ma hom ne ma ju te ku }e ra ~u ne i zbog to ga im se no vac do no si na ku} nu adre su, a za kon na la `e da po {tar ne sme da ima u ta {ni vi {e od po la mi li o na di na ra, ta ko da }e se de si ti da }e u ne ka se la mo ra ti da do |e dva i vi {e pu ta. U Ka bi ne tu pot pred sed ni ka vla de su na po me nu li da broj onih ko ji }e ovu po sled wu ra tu du ga do bi ti - ni je ko na ~an, jer po sto ji bar jo{ 10.000 na sled ni ka ko ri sni ka po qo pri vred nih pen zi ja ko ji }e to pra vo obez be di ti i za wih je no vac re zer vi san.

su za po sled wih de set go di na in ve sti ra le u Po kra ji ni 6,5 mi li jar di evra – re kao je Paj ti}, i do dao da ni je ni ~u do {to je ne za po sle nost sma we na. Paj ti} je za hva lio pred stav ni ci ma svih 45 gra do va i op {ti na u Voj vo di ni {to su u~e stvo va li u pro jek tu, i oce nio da je 140 qu di ob u ~e no po put

Nezaposlenost u Vojvodini u novembru je bila 3.500 qudi mawa nego u januaru (Bojan Pajti}) lo kal nih sa mo u pra va u Voj vo di ni ko ji su pro {li obu ku za rad sa stra nim in ve sti to ri ma, re kao da je ne za po sle nost u Voj vo di n i u no vem b ru bi l a 3.500 qu di ma wa ne go u ja nu a- ru. – U Voj vo di ni 63.000 po ro di ca `i vi za hva qu ju }i to me {to wi ho vi ~la no vi ra de u ne koj od stra nih kom pa ni ja ko je

naj u spe {ni jih po slov nih age na ta, ko ji }e za in te re so va nim in ve s ti to r i ma pru ` i ti svu teh ni~ ku po dr {ku. Uz oce nu da dr `a va jo{ mno go mo `e ura di ti na pri vla ~e wu stra nih in ve sti to ra jer je na 96. me stu po kon ku rent no sti u dru {tvu 139 ze ma qa, am ba sa dor Ne ma~ ke u Be o gra du Vlo fram Mas je re kao da lo -

kal ne sa mo u pra ve mo gu po jed no s ta vi ti ad mi n i s tra tiv n e pro ce du re, {to je od ve li ke

RE KON STRUK CI JA PRU GE SE GE DIN–SU BO TI CA–BA JA

[TA TRA @I SIN DI KAT KO MU NA LA CA VOJ VO DI NE

Tajkuni }e upropastiti i gradske firme Pred sed nik Po kra jin skog sin di ka ta ko mu na la ca Mi lo rad Ko tur ka `e da po sto je }a ko mu nal na pred u ze }a tre ba da oba vqa ju ko mu nal nu de lat nost jo{ naj ma we pet go di na, i ape lu je na lo kal ne vla sti, ko je su no vim Za ko nom o ko mu nal nim de lat no sti ma do bi le sve nad le `no sti, da taj po sao do da qeg ne po ve ra va ju dru gi ma. Ti me bi se, je din stven je stav Sin di ka ta za po sle nih u ko mu nal no-stam be noj de lat no sti Voj vo di ne, spre ~i lo da qe pro pa da we ko mu nal ne pri vre de po mo de lu ko ji je za de sio na {a dru {tve na pred u ze }a, kao i sa mo vo qa po li ti~ kih par ti ja da oba vqa we ko mu nal nih de lat no sti po ve ra va ju svo jim isto mi {qe ni ci ma i taj ku ni ma. Ko tur ob ja {wa va da se od svih op {ti na i gra do va tra `i

Po seb no se tra `i za u sta vqa we ne ra ci o nal nog za po {qa va wa po par tij skoj pri pad no sti i da se utvr di op ti ma lan pro ces ra da s ta~ nim bro jem iz vr {i la ca, a da se sma we we bro ja za po sle nih re a li zu je kroz pri ro dan od liv pu tem is pu we wa uslo va za pen zi ju,

Iz JKP-a se moraju eliminisati korupcija i svi oblici neracionalnog tro{ewa i pona{awa, koji se realizuju kroz javne nabavke, koruptivno zapo{qavawe... (Milorad Kotur)

Koje su namere vlasti na lo ka lu Za sva ko od bi ja we i ne po {to va we sin di kal nih zah te va i po ku {aj lo kal ne vla sti da da ko mu nal ne de lat no sti u kon ce si ju i jav no-pri vat no part ner stvo, Sin di kat }e tra `i ti ras pi si va we lo kal nog re fe ren du ma na ko jem bi se gra |a ni iz ja sni li o to me ko }e (a to zna ~i i pod ko jim uslo vi ma) oba vqa ti ko mu nal nu de lat nost. Uko li ko bi, pak, vla sti to od bi le, Sin di kat bi or ga ni zo vao iz ja {wa va we gra |a na pu tem gra |an ske ini ci ja ti ve za ras pi si va we re fe ren du ma, kao i {traj ko ve, pro te ste i dru ge ob li ke sin di kal ne bor be da bi se spre ~i la pro past ko mu nal nih si ste ma, po put osta lih pred u ze }a u Sr bi ji. U pla nu je da se u pred iz bor noj tr ci no si o ci po li ti~ ke vla sti u op {ti na ma iz ja sne o svo jim na me ra ma ve za nim za funk ci o ni sa we ko mu nal nih si ste ma i pri me ne no vih pro pi sa da bi sva ki gla sa~ imao pri li ku da se opre de li, a op {te je po zna to da se vlast na lo ka lu do bi ja na ko mu nal nim si ste mi ma.

da u na ve de nom ro ku od pet go di na, u ko jem bi jav na ko mu nal na pred u ze }a bi la 100 od sto u jav noj svo ji ni, spro ve du re struk tu ri ra we ta ko da se do ve du na ni vo tr ì {nog sa mo o dr ì vog po slo va wa, da od mah ot po~ ne pro ces pot pu ne de po li ti za ci je upra vqa wa i ru ko vo |e wa pred u ze }i ma, te da se u sve or ga ne po sta ve stru~ ni i spo sob ni ka dro vi na osno vu pro gra ma po slo va wa. Na da qe se zah te va da se ~la no vi uprav nih od bo ra i di rek to ri pred u ze }a oba ve ù ugo vo ri ma na oba ve ze i od go vor no sti, ukqu ~u ju }i i li~ nu ga ran ci ju za ostva ri va we re zul ta ta ra da.

va `no sti za in ve sti to re, po seb no za ma la i sred wa pred u- ze }a. Am ba sa dor Mas je do dao

da je za tu ze mqu, kao naj ve }eg in ve sti to ra u Sr bi ji, iz u zet no va `no {to je Ne ma~ ka or ga ni za ci ja za teh ni~ ku sa rad wu (GIZ) po dr `a la obu ku za po sle nih u op {ti na ma i gra do vi ma ko ji ima ju na me ru da pri vu ku in ve sti to re. – Mi ni smo sa mo naj zna ~aj ni ji tr go vin ski part ner Sr bi je ne go i vo de }i po vi si ni in ve sti ci ja ko je iz no se 1,5 mi li jar du evra – re kao je Mas, i do dao da su ne ma~ ke kom pa ni je u 2010, i po red kri ze, in ve sti ra le u Sr bi ju 65 mi li o na evra, a da je ove go di ne broj in ve sti to ra udvo stru ~en u od no su na la ne. Di rek tor VIP fon da Bra ni slav Bu gar ski re kao je da je obu ka za po sle nih u lo kal nim sa mo u pra va ma tra ja la dva me se ca i oce nio da }e to na du `i rok uti ca ti na po boq {a we in ve sti ci o ne kli me u Voj vo di ni. E. Dn.

ili spo ra zum nim pre stan kom rad nog od no sa kroz is pla tu ot prem ni ne. Ko tur is ti ~e da se iz JKP-a mo ra ju eli mi ni sa ti ko rup ci ja i svi ob li ci ne ra ci o nal nog tro {e wa i po na {a wa, ko ji se re a li zu ju kroz jav ne na bav ke, ko rup tiv no za po {qa va we, ne po treb na pu to va wa i sli~ no. Zah te va se da se jav no-pri vat no part n er s tvo, s ele m en t i m a kon ce si je ili bez wih, pri me wu je sa mo kod iz grad we no vih ka pi tal nih obje ka ta i even tu al nog for mi ra wa no vih pri vred nih dru {ta va ko ji ma se po ve r a v a oba v qa w e ko m u n al n e de lat no sti. R. Da u to vi}

Evroregionom 160 na sat

Pro jek ti evro re gi o nal ne sa rad we vred ni oko 750.000 evra pred sta vqe ni su ju ~e na za se da wu Skup {ti ne aso ci ja ci je „Du nav–Kri{–Mo ri{–Ti sa” (DKMT), odr à noj u Vla di Voj vo di ne. Pro jek ti se od no se na raz voj è le zni~ ke in fra struk tu re i tu ri zma, kao i na za {ti tu od po pla va. – Voj vo di na, ko ja po no vo pred se da va ovom aso ci ja ci jom osno va nom pre 14 go di na, ovu sa rad wu è li da is ko ri sti kao raz voj ni me ha ni zam – iz ja vio je pred sed nik Po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti}. Pro je kat „@i ve li”, te mat ska tu ri sti~ ka ru ta ko ja pro mo vi {e lo kal na vi na, ra ki je i pi va, ko {tao je 151.085 evra. Od to ga je 85 od sto do bi je no iz evrop skog IPAfon da, dok su 15 pro ce na ta sop stve na sred stva aso ci ja ci je. DKMT kroz ovaj pro je kat ci qa na po ve }a we kon ku rent no sti po gra ni~ nih re gi ja i wi ho vo ukqu ~i va we u tu ri sti~ ke to ko ve, re ~e no je na Skup {ti ni ove aso ci ja ci je.

^la no vi ma Skup {ti ne DKMTa pred sta vqen je i pro je kat de taq ne stu di je iz vo dqi vo sti `e le zni~ ke pru ge Se ge din–Ro ske–Hor go{–Su bo ti ca–^i ke ri ja–Ba ~al ma{–Ba ja, du ge 100 ki lo me ta ra. Pr va fa za re kon struk ci je ove pru ge tre ba lo bi da bu de za vre {e na 2019. go di ne, a za wu je po treb no oko 310 mi li o na evra. Jo{ oko 298 mi li o na evra po treb no je da bi se pru ga, u dru goj fa zi po slo va, kom plet no ospo so bi la, {to se o~e ku je 2027. go di ne. O~e ku je se da bi tom pru gom vo zo vi i{li br zi nom od 160 ki lo me ta ra na sat, re ~e no je na sku pu. Ma |ar ska i Sr bi ja, od no sno Vla da Voj vo di ne, sa ra |i va li su i u pre ko gra ni~ nom pro gra mu na pro jek tu „Za jed ni~ ka pri pre ma za po pla ve”. Taj pro je kat je ob u hva tio obu ku sta nov ni {tva, na stav ni ka i lo kal nih ~i nov ni ka, tak mi ~e wa i kam po ve opre me qe ne za van red ne si tu a ci je. S. N.

LI STA NAJ VE ]IH TR GO VA^ KIH LA NA CA U RE GI O NU

Srpski aduti Delta, DIS, Univereksport

^e ti ri srp ske kom pa ni je na la ze se na Di loj to voj li sti 25 vo de }ih tr go vin skih la na ca u re gi o nu - Del ta Mak si gru pa je tre }a na li sti, DIS je za u zeo 16. po zi ci ju, Uni ve rek sport 18. a Del ta Sport 20. Del ta Mak si je sa ostva re nih go to vo 997 mi li o na evra ukup nog pri ho da od pro da je bio naj ve }i ma lo pro daj ni la nac u Sr bi ji u 2010, po tvr dio je Di lojt u svo joj ana li zi sek to ra ma lo pro da je. Ka ko je re ~e no na ju~era{woj kon fe ren ci ji za {tam pu, Del ta Mak si je sa 1,1 mi li jar di evra pri ho da od pro da je ostva re nih na svim tr `i {ti ma na ko ji ma po slu je u Adri ja re gi o nu ujed no i je dan od tri naj ve }a tr go vin ska lan ca u ovom re gi o nu. Adrija re gion ob u hva ta Sr bi ju, Hr vat sku, Slo ve ni ju, BiH, Ma ke do ni ju i Cr nu Go ru. Ukup ni pri ho di od pro da je hr vat ske kom pa ni je Agro kor u 2010. go di ni iz no si li su 2,86 mi li jar di evra, a slo ve na~ ke gru pe Mer ka tor u Adri ja re gi o nu 2,80 mi li jar di evra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

99,0361

101,0572

103,3815

98,7329

Australija

dolar

75,3355

76,8730

78,6411

75,1049

Kanada

dolar

73,3872

74,8849

76,6073

73,1625

Danska

kruna

13,3217

13,5936

13,9063

13,2809

76,2226

77,7782

79,5671

1.870.657

603

6.704.715

8.500 117.266.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.695

0,00

6,67 Promena %

895 Cena

4.475 Promet

Imlek, Beograd

2,96

2.264

86.142.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-7,62

1.310

Energoprojekt Entel, Beograd

-6,25

Veterinarski zavod, Subotica Tigar, Pirot

AMS osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

5,14

3.785

1.393.049

330

214.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,03

491

1.952.295

-3,64

423

126.900

Jubmes banka, Beograd

-1,22

12.988

129.880

-3,19 Promena %

3.001 Cena

366.122 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.100

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,00

1.600

0,00

NIS, Novi Sad

-0,50

603

6.704.715

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,04

5.028

135.763

117,3855

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

409

745.607

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

0,00

75,9893

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

10.800

432.000

Tigar, Pirot

-3,64

423

126.900

Pobeda, Boka

0,00

400

430.800

Veterinarski zavod, Subotica

-4,62

330

214.500

TE - TO, Senta

-3,19

3.001

366.122

10,8579

dolar

15,65

1.580

-0,50

-4,62

11,3691

SAD

Pekabeta, Beograd

1,80

NIS, Novi Sad

Agrobanka, Beograd

11,1135

122,9123

32.917.500

Promet

30.000

10,8912

120,1489

2.500

Cena

1.500

117,7459

19,05

Promena %

252.830

kruna

Rudnik, Rudnik

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

150.121

[vedska

funta

120

470

12,6858

V. Britanija

222.264

120

372

13,2830

83,4261

588

20,00

0,00

13,9844

81,5504

20,00

Stari grad, ^a~ak

-1,85

12,7247

79,9194

Biqur, Ni{

BELEX 15 (488,72 0,59)

Energoprojekt holding, Beograd

Promet

30.132

kruna

franak

Cena

Soja protein, Be~ej

Norve{ka

[vajcarska

Promena %

TE - TO, Senta Vojvo|anskih top-pet akcija

79,6747

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 12. 2011. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak16.decembar2011.

OBA VE ZA DA SE BEZ DO PRI NO SA NE MO GU IS PLA TI TI ZA RA DE

Bez pla te bi mo glo osta ti 200.000 Voj vo |a na DO MA ]IN STVA NAJ VI [E TRO [E NA OSNOV NE PO TRE BE ZA @I VOT

Hra na nam po je de za ra du Izdaci za li~nu potro{wu doma}instava u Srbiji u tre}em tromese~ju ove godine iznosili su 46.680 dinara, od ~ega je najve}i udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pi}a – 42 odsto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. U tre}em kvartalu 2011. godine prose~na mese~na raspo-

stanovawe, vodu, struju, gas i ostala goriva u Beogradskom regionu odlazilo je 14,7 odsto izdataka, u Vojvodini 17,9, [umadiji i zapadnoj Srbiji 14,9 i u ju`noj i isto~noj Srbiji 12,9 odsto. Izdaci za transport u Beogradskom regionu ~inili su osam odsto ukupnih izdataka, u

Iz da ci za li~ nu po tro {wu do ma }in sta va u Sr bi ji iz no si li su 46.680 di na ra, od ~e ga je naj ve }i udeo iz da ta ka za hra nu i bez al ko hol na pi }a lo`iva sredstva po doma}instvu u Srbiji iznosila su 51.474 dinara. Od ukupno raspolo`ivih sredstava, 93,9 odsto ~inili su prihodi u novcu, a 6,1 odsto oni u naturi. Najve}i udeo u nov~anim prihodima imaju oni iz redovnog radnog odnosa – 45,6 odsto, i penzije – 35,2 odsto. Kada se radi o hrani i bezalkoholnim pi}ima, u Beogradskom regionu na wih je odlazilo 41,7 odsto ukupnih izdataka, u Vojvodini 37,9, [umadiji i zapadnoj Srbiji 41,3, ju`noj i isto~noj Srbiji 50 odsto. Za

Vojvodini 9,1, [umadiji i zapadnoj Srbiji devet, u ju`noj i isto~noj Srbiji 6,3 odsto. Na usluge komunikacija je u Beogradskom regionu odlazilo 4,2 odsto ukupnih izdataka, u Vojvodini 4,3, [umadiji i zapadnoj Srbiji 3,8 i u ju`noj i isto~noj Srbiji 3,5 odsto. Za ostale li~ne predmete i usluge u Beogradskom regionu tro{eno je 4,5 odsto ukupnih izdataka, u Vojvodini pet odsto, [umadiji i zapadnoj Srbiji 4,8 i u ju`noj i isto~noj Srbiji 3,6 odsto.

Zaposleni u Srbiji trebalo bi od naredne godine da mirnije spavaju kad pomisle na penziono i zdravstveno osigurawe. Uvode se nova pravila o kontroli uplata doprinosa za ove namene, a tu oblast od januara }e nadgledati poslovne banke. Me|utim, cela zamisao ima i drugu stranu. U komercijalnim finansijskim ku}ama nisu nimalo zadovoqni ovom idejom, a sasvim je sigurno da to ne}e raditi besplatno. Za zaposlene to moè zna~iti da }e im plate ubudu}e kasniti, a mo`da i da }e biti ne{to mawe nego do sada. Naàlost, to nisu jedine negativne posledice koje bi zaposleni mogli osetiti. – Na{e procene govore da bi 700.000 radnika moglo ostati bez plata, od toga u Vojvodini 210.000 – kaè za „Dnevnik” potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Mi lo rad Mi ja to vi}. – Za jo{ wih oko 200.000 u zemqi, odnosno oko 70.000 u Vojvodini, plate bi kasnile jer kompanije pla}aju poreze i doprinose ali kasne. Sada bi to zna~ilo i ka{wewe plata. Srbija je ve} po visini zarada i stopi nezaposlenosti ubedqivo prva u regionu. Ukoliko se predvi|ene izmene zakona usvoje, imali bismo samo jo{ gori rezultat. Na ideju da posao kontrole prebace u dvori{te banaka nadle`ni nisu do{li slu~ajno. Ne{to od toga ve} se radi u biv{im republikama SFRJ. U Hrvatskoj poslodavac mora da dokaè banci da je uplatio doprinose, u Makedoniji se oni moraju platiti najkasnije do 15. u mesecu, ako se kasni, u roku od nedequ dana banka blokira ra~un firme, a gazde pla}aju i zateznu kamatu. A u Srbiji je Vlada nedavno usvojila izmene Zakona o pore-

skom postupku i poreskoj administraciji koje deo ovla{}ewa kontrole s poreznika prenosi na banke. To treba da se usvoji u Skup{tini po hitnom postupku do kraja decembra. Kada poslodavac do|e na {alter da prebaci plate na ra~un zaposlenih, bankari }e proveravati da li je kompanija uplatila obaveze dr`avi i

U poslovnim bankama uop{te nisu odu{evqeni ovom idejom. Oni smatraju da }e na taj na~in do}i u situaciju da se zameraju klijentima pa je to jo{ jedan razlog da se to odbije, a drugi je pove}awe tro{kova, novo zapo{qavawe, obuka radnika za taj posao. Jo{ decidiraniji je bio sekretar Udru`ewa banaka Srbije Ve -

No vi pro fe si o nal ci U Sindikatu smatraju da bi re{ewe bilo u tome da dr`ava oformi novo profesionalno telo koje bi bilo u stawu da radi posao koji je s uspehom decenijama radila Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva. U suprotnom, dogodi}e se da radnici, koji iovako nemaju upla}eno zdravstveno i penziono osigurawe, ostanu i bez plata. Me|u kompanijama koje neredovno upla}uju doprinose ~ak 80 odsto su javna preduze}a. zaposlenima. Ukoliko se tom prilikom ustanove dugovawa, isplata zarada }e se zaustaviti i tako }e biti sve dok sve dospele obaveze ne budu ispla}ene. Da bi se ceo posao olaka{ao, Poreska uprava }e bankama obezbediti softver putem kojeg }e im svi podaci potrebni za proveru biti dostupni.

ro qub Du ga li}: rekao je da re{ewe kakvo se kod nas predlaè ne postoji nigde u svetu. On se nada da zakon koji nudi to re{ewe nikada ne}e biti usvojen u parlamentu. S ~iwenicom da banke ne treba da rade posao dràvnih organa slaù se i u Narodnoj banici. Re{ewa im se ne mogu nametati, a

posebno se ne moè o~ekivati da banke taj posao rade besplatno. Osim banaka, dodatni posao }e dobiti i kwigovodstveno-ra~unovodstvene agencije jer one pripremaju dokumentaciju za uplatu. O novom re{ewu Jo van Be a ra iz wihovog vojvo|anskog udruèwa kaè: – Tvrdim da 99 odsto malih privrednika redovno upla}uje poreze i sve doprinose na zarade zaposlenih – navodi Beara. – To su sve komapnije s nekoliko radnika. Kod nas su prvaci u ovoj vrsti izbegavwa obaveza veliki siistemi. Koliko sada znamo, uplate bi se odnosile na doprinose za penziono i zdravstveno osigurawe, a ne treba zaboraviti da, recimo samo u Novom Sadu, kompanije pla}aju jo{ 34 fiskalna nameta. Evo da nabrojimo samo neke: taksa za isticawe firme, pa reklame, taksa za ekologiju, za za{titu {uma, za nezapo{qavawe invalida, za ambalaù... Ne znamo da li }e banke preuzeti i taj deo kontrole. [ta nas ~eka od Nove godine? Tarifa koju banke naplate za ovaj posao lako bi se mogla pretvoriti u iznos za koji }e se smawiti plate jer vlasnici firmi to, izvesno, ne}e preuzeti na sebe. Ukoliko bankama neko ovaj posao nametne da rade besplatno, to }e onda platiti klijenti kroz pove}awe cena usluga. Mo`da bi bilo najboqe da su nadle`ni postigli s bankarima dogovor pre nego {to su izmene Zakona uputili u skup{tinsku proceduru. O~igledno da svi misle da smo na dobrom putu da dobijemo lo{e re{ewe, {to ne}e doprineti da se u Fond PIO slije vi{e novca, ali }e zato dosta qudi ostati bez posla ili }e im plate znatno kasniti. D. Vu jo {e vi}

dru[tvo

dnevnik

VLA DA VOJ VO DI NE NA GRA DI LA NAJ DA RO VI TI JE U^E NI KE

NA GRA DE FON DA „SLA \A NA \OR \E VI]” URU ^E NE NAJ BO QIM STU DEN TI MA ME DI CI NE I STO MA TO LO GI JE

petak16.decembar2011.

Zna we i ta le nat na pi je de sta lu - I ove godine, ve} tradicionalno, nagra|ujemo mladost, talenat i vredno}u u~enika koji }e tek dati doprinos dru{tvu, ali i predanost wihovih mentora, a nadamo se da je to i satisfakcija roditeqima ovih osnovaca i sredwo{kolaca - rekao je pokrajinski sekretar za sport i omladinu Mo dest Du li} u Vladi Vojvodine na sve~anom uru~ewu pokrajinskih nagra-

da najuspe{nijim darovitim osnovcima i sredwo{kolcima i wihovim mentorima. - Talenat je kao rudno bogatstvo, koje, da bi zasijalo, treba prvo otkriti, a zatim brusiti do vrhunskog dostignu}a, {to je zadatak dr`ave, a da bismo to postigli od slede}e godine }emo osnovati fond za mlade talente koji }e im pru`ati konstantnu podr{ku. Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Ana To ma no va-Ma ka no va apelovala je na laureate da {to boqe iskoriste svoj talenat i mladost, ali i iskustvo i znawe svojih mentora, jer znawe }e biti jedino bogatstvo u budu}nosti. Ove godine Vlada Vojvodine za vrhunske rezultate na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu iz nauke, tehnike, umetnosti i sporta s po 25.000 dinara, i vrednim kwigama nagradila je 37 u~enika, dok je 33 wihovih mentora nagradila s po 15.000 dinara. U oblasti nauke za izuzetne rezultate na takmi~ewima iz matematike nagra|eni su u~enici Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Novom Sadu Ili ja Su bo ti}, Kri sti na Si la |i i Mi lo{ Te pav ~e vi} i wihovi mentori Pe tar \a pi}, Sa wa La zi} i Je le na Ta tar, dok je za rezultate iz informatike nagra|en u~enik iste {kole De mjan Gru bi} i wegov mentor Sa {a

To {i}. I jedna nagrada za fiziku oti{la je u istu {kolu, i to u~eniku Ste fa nu Ve qi i mentorki Sawi Lazi}, dok je drugu iz ove nau~ne oblasti zaslu`io Mar ko [u {war iz Osnovne {kole „Sveti Sava“ u Pan~evu s mentorkom Qer kom Pa u no vi}. U „Jovinu“ gimnaziju oti{le su i nagrada za hemiju, i to Mi li ci Ko lun xi ji i wenoj mentorki Me li ti [ar ~ev-

mentorka mr Sve tla na Tor wan ski-Bra {wo vi}, dok je za engleski jezik nagrada pripala Alek si Mi tre skom iz Gimnazije „Svetozar Markovi}“ u Novom Sadu s mentorkom San drom Mar ko vi}, a za vrhunske rezultate na takmi~ewu iz rusinskog jezika nagra|ena je Ni ko le ta Ne di} iz Osnovne {kole „Bratstvo-jedinstvo“ u Kucuri i wena mentorka Sne `a na [an ta. Za vrhunske rezultate u oblasti tehnike nagra|eni su Vu ka {in Va si qe vi}, u~enik Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Sremskoj Kamenici, i mentor Ne ma wa Ata na sko vi} i u~enik Osnovne {kole „Bora Stankovi}“ iz Karavukova Ne ma wa Ta si} s mentorom Da vo rom Di mi tri je vi }em. Iz oblasti umetnosti nagrade su pripale za rezultate na takmi~ewima iz literarnog stvarala{tva Kri sti ni Ar se ni je vi} i wenom mentoru Mi lo {u Jef ti }u iz Osnovne {kole „Slobodan Baji} Paja“ u Pe}incima, iz likovnog So wi Mon ti be ler s mentorkom

Spe ci jal ne po hva le Za dugogodi{we postizawe vrhunskih rezultata na takmi~ewima Vlada Vojvodine dodelila je ove godine devet specijalnih pohvala. Za matematiku dobio ju je u~enik Gimnazije iz Sremske Mitrovice Mi lan Kor wa ~a i wegov mentor \or |e Do ma zet, za informatiku u~enici Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ iz Novog Sada Di mi tri je Er de qan i Bo ris Gru bi} i wihov mentor Sa{a To{i}, a za fiziku tako|e u~enik ove {kole Zo ran Raj ~e vi} i wegova mentorka Ma ja Sto ja no vi}. Specijalno je pohvaqena, i to za kontinuirano dobre rezultate na takmi~ewima iz slova~kog i srpskog jezika, Ana-Ma ria Ba bi wec, u~enica Osnovne {kole „Mlada pokoqewa“ iz Kova~ice, i wene mentorke Ma ria Ko tva {o va i So wa Lon ~ar. Specijalne pohvale iz oblasti muzike pripale su Ugqe {i Br kqa ~u i mentorki Evi An ta lo vi} iz Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}“ u Somboru, Mir ja ni Ano vi} iz Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}“ u Vr{cu i mentorki Na ta {i Mi lo sa vqe vi} i Ho ru no vo sad ske Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj“ s mentorima Ja smi nom Ne {ko vi} i Jo va nom Tra vi com, dok je za kontinuirano blistav uspeh na {ahovskim takmi~ewima specijalno pohvaqen Bran ko Gr bi} iz Pan~eva, sada u~enik Matemati~ke gimnazije u Beogradu. ]e bi} i jedna za biologiju, Ma {i Ra pa ji} i mentorki Mil ki ci Kra sni}. Za biologiju je nagra|ena i u~enica Gimnazije u Sremskoj Mitrovici Ta ma ra \u ri ~i} s mentorkom Sne `a nom \i ni}. Nagrada za rezultate iz istorije pripala je Jo van ki Ili} iz Gimnazije „Svetozar Markovi}“ u Novom Sadu i wenom mentoru Igo ru Mi co vu. Za srpski jezik nagra|en je Alek san dar Ko va~ iz novosadske Gimnazije „Isidora Sekuli}“ i

Mar tom Bu te rer iz novosadske Osnovne {kole „Petefi [andor“, a iz muzi~kog Jo va nu De li }u i mentoru Da ni e lu Zor ku i Va len ti ni Krem pa ti} i mentorki Alek san dri Spa so je vi} iz Muzi~e {kole „Petar Kowovi}“ u Somboru, Mar ku Mo ji nu i mentorki Me li ti Mi ro no vi} i Ve sni Mar ko vi} i mentorki Ani Alek si}-[aj rer iz Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}“ u Zrewaninu, Alek si Ma rin ko vi }u i mento-

Lo vo ri ke za bli sta ve umo ve

ru mr Ne na du Mi ri }u iz Muzi~ke {kole „Jovan Bandur“ u Pan~evu i Pa vlu Kr sti }u i mentorki mr Mi le ni Api}, Bog da nu Bi kic kom i mentoru \u ri Pe teu i Bog da nu La ke ti }u i mentorki Na di Vje {ti ci iz Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“ u Novom Sadu. Nagrada za vrhunske rezultate na takmi~ewima u znawu i ve{tinama u~enika sredwih stru~nih {kola pripala je Dra ga nu Ra do je vi }u i wegovoj mentorki Mir ja ni Vu kan iz Hemijsko-medicinske {kole u Vr{cu. Za vrhunske rezultate na sportskim takmi~ewima nagrade su dobili za atletiku Zo ra na Gru ji}, u~enica novosadske Osnovne {kole „Du{an Radovi}“, i mentorka Dra ga na \or |e vi} iz Atletskog kluba „Vojvodina“ u Novom Sadu, za gimnastiku Bo jan De ja no vi} iz novosadske Elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin“ i mentor Vla di mir Dra ku li}, i Alek san dra Raj ~i}, u~enica novosadske Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ i wen mentor Alek san dar Pan du rov iz novosadskog Sokolskog dru{tva „Vojvodina“, za plivawe De jan Pe ri {i}, tako|e iz „Jovine“ gimnazije, i mentor Ivan Var ga iz Pliva~kog kluba „Novi Sad“, za tenis Iva na Jo ro vi} iz Osnovne {kole „Prva vojvo|anska brigada“ i mentor Alek san dar Je rin ko vi} iz novosadskog Tenis kluba „Elit“, za sportski ples nagra|en je plesni par Kri sti na Ri ki} iz Osnovne {kole „\or|e Nato{evi}“ u Novom Sadu i Alek san dar Pe tqan ski, u~enik novosadske Osnovne {kole „Branko Radi~evi}“, s mentorkom Sla |a nom Iva ni {e vi} iz Plesnog kluba „Vojvodina dens“ u Novom Sadu, dok su za vrhunske rezultate u odbojci nagra|eni igra~i Odbojka{kog kluba „Vojvodina“ iz Novog Sada Mi lan Ka ti}, koji je ove godine zavr{io Tehni~ku {kolu „Pavle Savi}“, ^e do mir Stan ko vi}, u~enik novosadske Gimnazije „Isidora Sekuli}“, i Mi haj lo Stan ko vi}, iz Sredwe {kole „Svetozar Mileti}“ u Novom Sadu s mentorom Si ni {om Re qi }em. Ovogodi{wi donatori nov~anog dela nagrada Vlade Vojvodine su DDO „Elektrovojvodina„, Erste banka Novi Sad i JKP „Gradsko zelenilo„ Novi Sad, a kwige su obezbedili Izdava~ka ku}a „Prometej“, „Dnevnik“ i Zavod za uxbenike. Vlada Vojvodine je za izuzetne rezultate na takmi~ewima pohvalila jo{ 120 osnovaca i sredwo{kolaca, kojima }e pohvalnice biti uru~ene u wihovim {kolama posle Nove godine. D. De ve ~er ski

Na sve~anosti uprili~enoj u Klubu poslanika Skup{tine Vojvodine i pod pokroviteqstvom wene potpredsednice prof. dr Bra ni sla ve Be li}, ju~e su, 17. godinu zaredom, najboqim studentima prve i zavr{ne godine medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u 2010/11. uru~ene nagrade Fonda „Sla|ana \or|evi}”. Fond je osnovan u znak se}awa na tragi~no preminulu (19. decembra 1993) studentkiwu stomatologije pomenutog fakulteta Sla|anu \or|evi}, a osnovali su ga 1994. Sla|anini roditeqi. Ove go di ne na gra |e no je ukupno {est studenata jer su tri studentkiwe prvu godinu medicine zavr{ile polo`iv{i sve ispite s identi~nom prose~nom ocenom 9,88, te je u ovoj kategoriji dodeqen odgovaraju}i broj priznawa. Dobile su ih: Ka ta ri na Ka ti}, AnaMa ri ja Vej no vi} i Ta ma ra Te {i}, dok je dr Uro{ Mi lo {e vi} laureat nagrade za najboqeg diplomiranog studenta medicine, jer je ove zahtevne, {estogodi{we studije, zavr{io za {est i po godina, i to s prose kom 9,65! Na gra de Fon da „Sla|ana \or|evi}” uru~ene su i najboqem studentu prve godi ne sto ma to lo gi je Mi l o { u

\or|evi} u @abqu) i po vredna kwiga, dar novosadskog izdava~a „Prometej”. Nagrade je uru~ila Branislava Beli}, naglasiv{i zadovoqstvo {to je ove godine Skup{tina Vojvodine~etvrti put doma}in ovog skupa, {to su prose~ne ocene nagra|enih tako visoke, te {to Fond „Sla|ana

„Na {e de te ì vi kroz ovaj fond” – Na{e dete ìvi kroz ovaj fond – rekla je Ve sna \or |e vi}, Sla|anina majka i predsednica fonda posve}enog uspomeni na wenu }erku, tragi~no stradalu u saobra}ajnoj nesre}i. – Kad ve} nismo imali sre}e da {kolujemo svoje dete, trudimo se da pomognemo ostaloj deci. \or|evi}” stalno pro{iruje delatnost. Ona je podsetila na to da je do sada ovaj Fond nagradio ukupno 81 studenta i studentkiwu prve i zavr{ne godine medicine i stomatologije. – Veoma je bitno da mi ovde u Skup{tini Vojvodine istaknemo i podrìmo ovu akciju zato {to se radi o najboqim studentima medicine i stomatologije.

Na gra |e ni stu den ti s Bra ni sla vom Be li}, Ve snom \or |e vi} i Mar kom Era kom Fo to: R. Hayi}

Ma ri }u, koji je polo`io sve ispite s prosekom 9,5, te diplomiranoj studentkiwi stomatologije dr Jo va ni Lon ~ar, koja je u predvi|enom roku (za {est godina i 13 dana) zavr{ila tako|e te{ke studije, s prosekom 9,57! Svim laureatima je pri pa la po di plo ma Fon da, nov~ani deo od po 10.000 dinara, po jedna slika, nastala u humanitarnoj Likovnoj koloniji „Leptir belih krila” (koju je ta ko |e osno va la po ro di ca

Posebno mi je drago {to }e i ovi dobitnici, kao i svake godine, uve}ati broj ~lanova Fonda. U dana{we vreme, kad je ekonomska kriza velika, vrlo je zna~ajno da neko nekog nagradi, da postoje nagrade – istakla je dr Beli}. „Mladim kolegama” je na uspehu i izuzetnim rezultatima, u ime Medicinskog fakulteta, ~estitao prodekan za nastavu prof. dr Mar ko Erak. V. ^e ki}

VESTI Pla vi pa so {i sa mo do No ve go di ne Stari plavi paso{i gra|ana Srbije vaè jo{ 15 dana, odnosno do 31. decembra ove godine. Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} izjavio je da nema promene u roku isteka vaèwa starih paso{a i da ih ne}e ni biti. Samim tim, svi gra|ani koji imaju plavi paso{ treba da ga zamene novim crvenim, biometrijskim, do kraja godine jer nakon toga s wim ne}e mo}i putovati u inostranstvo. Evropska unija insistira na tome da se stari paso{i povuku iz otpicaja zbog promene imena dràve u proteklih nekoliko godina koja ~esto dovodi u zabunu nadle`ne organe u proveri identiteta gra|ana. Kako policija nastavqa {trajk i radi samo u hitnim slu~ajevima, sva je prilika da, ako se wihov problem brzo ne re{i, gra|ani koji su ~ekali posledwe dane za promenu paso{a to ne}e mo}i u~initi do Nove godine i da }e ceo posao morati ostaviti za po~etak naredne. Tako|e, stare plave paso{e moraju da promene i na{i gra|ani u dijaspori. Neki od wih to mogu u~initi u na{im diplomatsko-konzularnim predstavni{tva, a drugi }e morati u Srbiji. MUP je

za wih predvideo br`u i jednostavniju proceduru, ali moraju do}i li~no. Q. M.

Gu `ve zbog oba ve ze iz bo ra le ka ra Zbog novog pravila da gra|ani koji nisu izabrali lekara, a trenutno je takvih vi{e od 1,7 milion, ne}e mo}i od Nove godine da overe zdravstvenu kwi`icu, stvara se velika gu`va u domovima zdravqa. Naime, svi koji to nisu uradili prethodnih godina nakon uslovqavawa overe zdravstvene kwi`ice, i to na {est meseci, pohitali su da zakqu~e ugovore barem s lekarom op{te prakse jer je jedan takav dokument dovoqan da bi se ispunio uslov, zakqu~io ugovor i potvrda odnela u filijalu Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe. Domovi zdravqa takve potvrde ne izdaju jer za to jednostavno nema potrebe. Naime, nakon {to naknadno potpi{u ugovor s izabranim lekarom op{te prakse, ginekologom, stomatologom, pedijatrom... gra|ani ne treba da uzimaju potvrdu i da je nose u RFZO jer su ~inom potpisivawa wihovi podaci o izabranom lekaru u zajedni~koj bazi osiguranika i slu`benici na {alterima filijala to prilikom izdavawa markice proveravaju. Zaposleni u RFZO-u proveravaju da li gra|ani imaju

barem jedan zakqu~en ugovor s izabranim lekarom i da li su pla}eni doprinosi za osiguranika i tek onda izdaju markicu kojom se overava zdravstvena kwi`ica za prvu polovinu naredne godine. Q. M.

rata, a posle toga nije imao nikakve veze s de{avawima u ratom zahva}enoj Jugoslaviji. Q. M.

Ra ha bi li to van knez Pa vle Ka ra |or |e vi}

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije saop{tila je dobitnike 48. Vukove nagrade, koja se dodequje pojedincima i ustanovama za naro~ite rezultate ostvarene u radu na {irewu kulture, obrazovawa i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru. Vukova nagrada za 2011. godinu pripala je Zadu`bini „Dositej Obradovi}„, dramskom piscu i scenaristi prof. Si ni {i Ko va ~e vi }u, urednici RTS-a i rediteqki Ne go sa vi-Ne ni Ku ni je vi}, likovnom umetniku i kwièvniku Pre dra gu-Ba ju Lu ko vi }u, kwièvniku Ra do va nu Be lom Mar ko vi }u. Me|u dobitnicima su i dramaturg i kwièvnik Mi li sav Mi len ko vi}, istori~ar umetnosti Du {an Mi lo va no vi}, kwièvnik Pe tar Sa ri}, istori~ar kwièvnosti prof. dr Goj ko Te {i} i akademski slikar prof. Mi lo{ [o ba ji}. Na predlog ìrija za dodeqivawe Vukove nagrade, Izvr{ni odbor Kulturno-prosvetne zajednice Srbije doneo je odluku da se Izuzetna Vukova na-

Vi{i sud u Beogradu doneo je presudu kojom se rehabilituje knez Pavle Kara|or|evi}, koga su jugoslovenske vlasti posle Drugog svetskog rata proglasile ratnim zlo~incem i oduzele mu sva gra|anska prava i imovinu. Tako je knez Pavle postao prvi Kara|or|evi} koji je dobio sudsku rehabilitaciju, ali je ujedno zavr{ena dugogodi{wa borba wegove }erke Je li sa ve te Ka ra |or |e vi} za ispravqawe, kako ona ocewuje, istorijske nepravde prema wenom ocu. Knez Pavle je u na{oj istoriografiji zapisan kao namesnik koji je sklopio pakt s Hitlerom {to je bilo dovoqno da posle rata bude osu|en. Istori~ari danas tvrde, a to su istakli i u sudskom postupku, da knez Pavle nije mogao biti osu|en kao saradnik okupatora i ratni zlo~inac zato {to je kao knez-namesnik napustio zemqu posle pu~a 27. marta 1941, odnosno pre po~etka Drugog svetskog

Do de qe ne Vu ko ve na gra de

grada za 2011. dodeli Umetni~koj livnici „Vo`dovac” bra}e Jeremi}.

Po li ci ja na sta vqa {trajk Nezavisni sindikat policije nastavqa {trajk za poboq{awe materijalnog polo`aja radnika Ministarstva unutra{wih poslova u o~ekivawu izve{taja o tome koliko }e novca u buxetu za narednu godinu biti predvi|eno za policiju. Predstavnik tog reprezentativnog sindikata policije Ve li mir Bar bu lov rekao je da ispuwewe wihovih zahteva zavisi od narednog buxeta, odnosno od koli~ine para predvi|enih za isplatu prinadle`nosti radnicima MUP-a koje im pripadaju po Posebnom kolektivnom ugovoru za policiju. On je ponovio da re{ewe wihovih problema nije u MUP-u ve} u Ministarstvu finansija, i dodao da }e „vreme pokazati da li }e biti novca u buxetu„ za narednu godinu. Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da je kvalitetan socijalni dijalog doveo do re{ewa u interesu i poslodavca i zaposlenih u oblasti policije, naglasiv{i da }e uvek biti za takav dijalog s predstavnicima sindikata na na~in utvr|en zakonom.

„Dositeju u spomen”

Klasika za trudnice

Pro gram „Do si te ju u spo men” bi }e odr `an ve ~e ras u 18 sa ti u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Go vo ri }e pred sed nik Ma ti ce srp ske aka de mik ^e do mir Po pov, uprav ni ca Za du `bi ne „Do si tej Ob ra do vi}” Mir ja na Dra ga{, pot pred sed nik Ma ti ce srp ske prof. dr Slav ko Gor di} i ~lan Uprav nog od bo ra Za du `bi ne prof. dr Du {an Iva ni}. U umet ni~ kom de lu pro gra ma na stu pi }e dram ska umet ni ca Ra da \u ri ~in, pr va ci Be o grad ske ope re so pran Sa wa Ker kez i bas Ivan To ma {ev i pi ja ni sta Ivan Jo va no vi}. N. R.

Kon cert kla si~ ne mu zi ke za trud ni ce odr `an je si no} u Mu zi~ koj {ko li „Isi dor Ba ji}”. Pred pu nom sa lom ni za la su se de la kom po zi to ra Rov ne ra, Mek do nal da, Pa ga ni ni ja, Mo car ta, Ro sa i Men del so na, ko je su u~e ni ci ove {ko le iz ve li na kla vi ru, har fi, vi o li ni i fla u ti, a na stu pio je i hor ove {ko le „Ba ji }e vi sla vu ji”. -Kon cert za trud ni ce or ga ni zo va li smo pr vi put, a od od zi va trud ni ca za vi si da li }e mo i da qe na sta vi ti i to pre tvo ri ti u tra di ci ju- re kla je Na da Mi ja to vi} iz M[ „Isi dor Ba ji}”. N. R.

Novosadska petak16.decembar2011.

Vi {e ra da, ma we stra ho va

im vrste poslova vrlo raznolike i nemaju ba{ nikakve veze sa osnovnom delatno{}u. “Lisje” je, poznato je pogrebno preduze}e, a ce3o grad zna {ta je posao “Zelenila”. Namera je osniva~a, Grada, je da raznolika delatnost obezbedi vi{e novca firmama i boqe uposli radnu snagu.Dakle, boqe da ba{ svi radnici uhvate pun ritam rada, nego da prekobrojni kao vi{ak „popiju” otkaz s posla i postanu deo armije nezaposlenih. Bo-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

va komunalna preduze}a D “Lisje” i “Zelenilo” postala su “katice za sve”, jer su

qe je da se zaposleni oprobaju i u onom {to do sada nisu radili, nego da ostanu bez plate i overene zdravstvene kwiìce. Uposlenost u nekim odeqewima - gledaju}i sve komunalne firme- nije bila ba{ na zavidnom nivou, pa razne “vi{ak” delatnosti moè da pomogne da se nekim radnicima drasti~no pove}a radni elan. [irok spektar delatnosti dobro je do{ao, jer tera na rad, firmi moè da donese zaradu i, najva`nije- ~uva od otkaza. Z. Deli}

NOVI DISPE^ERSKI CENTAR UBRZAO HITNU POMO]

Uz softver do pacijenta za sedam minuta No vi dis pe ~er ski cen tar Za vo da za hit nu me di cin sku po mo}, ko ji je pu {ten u rad pre ta~ no me sec da na, omo gu }a va gra |a ni ma da stu pe u kon takt s dis pe ~e rom za de set se kun di. Za hva qu ju }i si ste mu ba zi ra nom na naj no vi jim teh no lo gi ja ma, skra }e no je vre me od zi va Hit ne slu `be, tri ja `e pa ci je na ta, omo gu }e no auto mat sko ob ra |i va we re le vant nih po da ta ka, sma we no vre me lo ci ra wa slo bod nog vo zi la i vre me od la ska vo zi la Hit ne po mo }i do pa ci je na ta. - Od mah po pri je mu po zi va ope ra ter na ekra nu ima iden ti tet i u ve }em bro ju slu ~a je va adre su po zi va o ca, a ako je u pi ta wu po no vqe ni po -

ziv, tu su i po da ci o pret hod nim po zi vi ma i in ter ven ci ja ma. Ope ra te ri ma je olak {a no da va -

Dnevno 200 la`nih poziva

PRAZNI^NI PROGRAM

„Vila” igra u Dunavskoj U okvi ru hu ma ni tar nog no vo go di {weg pro gra ma „No vi Sad sr cem” da nas }e od 18 do 20 sa ti de ca pra vi ti ve li ke kar ne val ske lut ke u Kul tur nom cen tru, u Ka to li~ koj por ti 5. Na bi ni na Tr gu slo bo de u 18 sa ti bi }e iz -

ve de na de~ ja pred sta va „Dis ko lov ka”, a od 19 do 21 sat u Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci pred sta vi }e se KUD „Vi la”- „@e le zni ~ar”. Na bi ni na Tr gu u 20 sa ti bi }e odr `an kon cert gru pe „Fju`n”. N. R.

V remeploV

Zavr{en put Dimitrija Ruvarca Pro ta Di mi tri j e Ru va r ac pre mi nuo je 16. de cem bra 1931. u Srem skim Kar lov ci ma. On je bio naj mla | i sin osmo ~ la n e sve {te ni~ ke po ro di ce iz ko je su bi li i po zna ti isto ri ~ar Ila r ion Ru va r ac i ugled n i kwi èv ni kri ti ~ar Ko sta Ru va rac. Di mi tri je je bio pa roh u Ze mu nu, uprav nik ma na stir ske {tam pa ri je i bi bli o te kar Pa tri jar {ij ske bi bli o te ke. Ure |i vao je zva ni~ ni list cr kve „Srp ski Sion” i za na u ku zna ~a jan „Ar hiv za cr kve nu isto ri ju”. Za raz ne li sto ve i ~a so pi se pi sao je mno go broj ne po li ti~ ke ~lan ke, cr kve no - bo go slov ske ras pra ve i kwi èv no isto rij ske stu di je. Po seb no je va àn we gov rad u vre me naj ~e -

Fo to: R. Ha yi}

NEOBI^AN KONCERT U M[ „ISIDOR BAJI]”

Pre ma re ~i ma di rek to ra Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} dr Ne na da Arac kog dis pe ~e ri dnev no od pre ko 600 po zi va be le `e 200 la `nih pri ja va, a bu de i vul gar nih i uz ne mi ra va ju }ih po zi va, ko ji re me te rad ove slu `be i ne ko ga mo gu i ko {ta ti `i vo ta. Na po mi we da se na ve }i broj re gi stro va nih la `nih po zi va de si za vre me ve li kih od mo ra u {ko la ma.

POKRET GORANA I JELKE

Najboqa kombinacija s busenom U to ku ovog me se ca Po kret go ra na tra di ci o nal no or ga ni zu je pro gram pod na zi vom „100% jel ka – jel ka sa bu se nom“ ko j a je deo kam p a w e „Pro du ì mo ì vot jel ka ma„ Grad s ke upra v e za za { ti t u ì vot ne sre di ne. Ma n i f e s ta c i j u jav n og ki }e wa jel ki odr à }e se u uto rak 20. de cem bra u 13 sa ti u okvi ru ma ni fe sta ci je „No vi Sad sr cem“ u uli ci Mo de ne. U sklo pu pro gra ma jav nog ki }e wa jel ki bi }e i ki }e we sa slav nim li~ no sti ma. Tom pri l i k om }e ak t i v i sti Po k re t a go r a n a No v og Sa d a de l i t i de c i u~e s ni c i m a

i oku p qe n im su g ra | a n i m a bro { u r e sa sa v e t i m a u ve z i ku p o v i n e, odr ` a v a w a i sa | e wa jel k i sa bu s e n om, a po sim b o l i~ n oj ce n i }e se pro da v a t i i ukra s i od pri r od n og ma t e r i j a l a, dok }e no v ac sa ku p qen na ovaj na ~ in bi t i do n i r an u hu m a n i t ar n e svr h e. Na kon ki }e wa, jel ke sa bu se nom }e pre u ze ti sve osnov ne {ko le, pred {kol ske usta no ve kao i usta no ve sa po seb nim po t re b a m a ko j e da r u j e Grad s ka upra v a za za { ti t u `i vot ne sre di ne iz sred sta va Eko di nar. Jel ke s bu se nom obez be di }e JKP Grad sko ze le ni lo. A. Va.

Dru`ewe s piscem Uleom Bjerkeom {}ih spo ro va i su ko ba Sr ba i Hr va ta pred Pr vi svet ski rat. N. C.

we me di cin skih sa ve ta, jer se ras po la `e isto ri jom me di cin skog sta wa sva kog pa ci jen ta ko ji je ra ni je zvao - ob ja snio je di rek tor Za vo da dr Ne nad Arac ki. Po sle pri ku pqe nih osnov nih po da ta ka o pa ci jen tu, me di cin skom pro ble mu i me stu na ko jem se pa ci jent na la zi, od re |u je se pri o ri tet po zi va, te dis pe ~er na osno vu hit no sti i me sta pa ci jen ta upu }u je naj bli `u slo bod nu eki pu na in ter ven ci ju.

- U soft ver no vog dis pe ~er skog cen tra uve de na je „li sta pro ble ma”, ko ju je de fi ni sa la Hit na po mo} i ona pred sta vqa naj ~e {}e pri ja vqi va ne zdrav stve ne pro ble me pa ci je na ta na po me nuo je Arac ki do da ju }i da je ciq ovog naj sa vre me ni jeg ko mu ni ka ci o nog si ste ma da ubr za i olak {a pro ces pru à wa hit ne me di cin ske po mo }i. Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka Slu `ba hit ne po mo }i dnev no pri mi oko 640 po zi va, dok je dnev ni pro sek oko 130 in ter ven ci ja, a le ka ri no vo sad ske Hit ne slu `be sti ù do pa ci jen ta, ko ji va ì za pr vi red hit no sti, za se dam do osam mi nu ta. U pr vom re du hit no sti su ì vot no ugro è ni pa ci jen ti, a re~ je naj ~e {}e o pre stan ku ra da sr ca, gu bit ku sve sti, ope ko ti na ma, uda ru stru je i gro ma, kr va re wu, tro va wu... Sle de }i na li sti pri o ri te ta su pa ci jen ti ko ji ose }a ju bol u gru di ma, ima ju akut nu kom pli ka ci ju {e }er ne bo le sti, aler gi ju, epi na pad, lu pa we sr ca, gla vo bo qa s po vra }a wem, osip, dok se u tre }em re du na la ze pa ci jen ti s hi per ten zi jom, bo lom u sto ma ku, gu {e wem i ma lig nim obo qe wi ma. I. Dragi} Fo to: R. Hayi}

U klu bu „Pro me tej” na Tr gu Ma ri je Tran da fil 11 da nas u 18 ~a so va bi }e odr à no dru è we s nor ve {kim pi scem Ule om Bjer ke om. On }e go vo ri ti o na stan ku svo je pro vo ka tiv ne i ras krin ka va ju }e kwi ge „Za {to? Pro pa gan da i la ì o ra to vi ma na Bal ka nu”. D. Ig.

USKORO ]E DEDA MRAZ NA TRG

Jelka ispravila ki~mu Bli `e se no vo go di {wi pra zni ci, De da Mraz nam sti `e. Sva kom }e do ne ti po klo ne po za slu ga ma, osim ako i we ga ni je za hva ti la glo bal na kri za, pa }e mi ni mi zi ra ti pa ke ti }e. Mo `da }e nam jel ka ko ja se po sta vqa na tr -

gu, ubla ì ti ose }aj be de i bar na tre nu tak une ti pra zni~ no ras po lo è we u ì vot. Za slu ì li smo da se ma lo od mo ri mo i uì va mo u no vo go di {woj ~a ro li ji, pa ma kar i pra znih sto ma ka. D. Ig. Fo to: R. Hayi}

Bez vode deo Temerinskog puta Te me rin ski put, od Uli ce Va se Osto ji }a do Moj ko va~ ke, da nas ne }e ima ti vo du od 10 do 14 sa ti. Vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. N. R.

Iskqu~ewa struje No vi Sad: od 8 do 12.30 sa ti Ba nij ska, Ti ca no va, Ila ri o na Ru var ca od 1 do 3 i od 25 do 31, Fu to {ki put od 87 do 93, Uli ca J. Po po vi }a od Ja stre ba~ ke do kra ja pre ma Ti ci no voj. Ko viq: od 8 do 12 sa ti Pa je Ga }e {e od 22 do 44 i od 27 do 35, @ar ka Zre wa ni na 24, 27, 25 i Bran ka Ba ji }a od 38 do 60 i od 13 do 19. Ka}: od 8 do 16 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Pe tro va ra din: od 7.30 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sa ti deo na se qa Sa lak si je.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak16.decembar2011.

dnevnik

IMOVINA BEZ ZA[TITE

Nar ko ma ni kra du po Avi ja ti ~ar skom na se qu AKCIJA U KASARNI „ALEKSANDAR BERI]”

Sto li ta ra kr vi na dar Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi za pa ci je na te ko ji se le ~e na Voj no me di cin skoj aka de mi ji or ga ni zo va li su ju ~e pri pad ni ci Re~ ne flo ti le za jed no sa rad ni ci ma JP „@e le zni ca Sr bi je”. Ovoj tra di ci o nal noj, sed moj ak ci ji u ka sar ni „Alek san dar Be ri}” po pr vi put su se pri dru `i li i stu den ti Fi lo zof skog fa kul te ta Od se ka za me dij ske stu di je i vi no gra da ri iz Ne {ti na. - Po broj no sti mo glo bi se re }i da je ovo jed na od uspe {ni jih ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi. Sva ke go di ne bu de do sto li ta ra kr vi i 150 do bro voq nih da va la ca

- re kao je ka pe tan Dra gan Spa so je vi}. Ma {i no vo |a „@e le zni ca Sr bi je” Dra gan Cvet ko vi}, iz ja vio je ka ko se ova ak ci ja {i ri la iz go di ne u go di nu, te da je sa da na za vid nom ni vou po broj no sti da va la ca. - Ovo je po ~e tak jed ne do bre sa rad we, jer voj ska se po ka za la, ve o ma od go vor nom i za hval nom. Ka da mi bu de mo ima li ak ci ju da va wa kr vi u ja nu a ru o~e ku je mo da nam ko le ge iz mor na ri ce uz vra te do la skom - ka `e pro fe sor Fi lo zof kog fa kul te ta Vla di mir Ba ro vi}. A. L. - J. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Pla va kwi ga, {ti vo za de ~a ke

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „ Mo ja iz van red na pla va za bav na i po u~ na kwi ga sa na lep ni ca ma” ko je je pri re di la gru pa auto ra. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra

3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Pre pu na za ni mqi vih iga ra, sla ga li ca, za da ta ka i sa vi {e od 350 na lep ni ca ko je se la ko le pe, „Mo ja iz van red na pla va kwi ga s na lep ni ca ma„ dr `a }e pa `wu va {im de ~a ci ma po ~i tav dan. De ca }e se za ba vqa ti dok bu du u~i la o far mi, di vqim `i vo ti wa ma, auto mo bi li ma, mo} nim vo zi li ma, di no sa u ru si ma i sve mi ru, sve uz ovu uz bu dqi vu kwi gu s na lep ni ca ma. Mo ja iz van red na pla va kwi ga s na lep ni ca ma ga ran tu je sa te i sa te za ba ve za va {u de cu. N. R.

U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka, ne ko li ko ko la je obi je no na par kin gu kod stam be nih zgra da na Ru me na~ kom pu tu. Sta nov ni ci Avi ja ti ~ar skog na se qa ka ù da ovo ni je pr vi put i da su bes po mo} ni, po {to ih svi ig no ri {u i po li ci ja, ali i grad, od no sno ko mu nal na po li ci ja. Bran ko Pe tro vi} ko me je iz auta ukra den alat i aku mu la tor, ka è za „Dnev nik” da su svi upla {e ni zbog u~e sta lih pqa~ ki i da ne zna ju {ta da ra de. - De {a va lo se da po li ci ja i uhva ti po ~i ni o ce, ali su nam re kli da ne mo gu da ih pri ve du po {to ni su uhva }e ni na de lu, iako ima nas pet sve do ka ko ji su sve vi de li. Svi zna ju da to ra de isti nar ko ma ni iz kra ja, ali po li ci ja ni {ta ne pred u zi ma. [te ta ni kad ne pre |e 15.000 di na ra, pa se po li ci ja va di da ne ma osno va za kri vi~ no go we we - re kao je Pe tro vi}. Kom {i ja Jo van Qu bi ~i} ko me sre }om auto ovog pu ta ni je obi jen pri ~a da su po li ci ja i in spek to ri, pr vi put sad do {li na uvi |aj, da se ra ni je ni su ni po ja vqi va li, a ka ko ka è jed nom sed mi~ no lo po vi po ha -

Jed na pro mo ci ja, dve kwi ge Kwi ge „Pe ra Do bri no vi}” Ve sne Kr~ mar i „Mil ka Gr gu ro va ne nad ma {na tra get ki wa” Du {a na Mi ha i lo vi }a bi }e pred sta vqe ne ve ~e ras od 19 sa ti u sa li „Tri bi na mla dih” Kul tur nog ce tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. O kwi zi Ve sne Kr~ mar go vo ri }e @iv ko Po po vi} i Fra wa Pe tri no vi}, a Mi ha i lo vi }e vo de lo pred sta vi }e So fi ja Ko {ni ~ar i De jan Pen ~i} Po qan ski. I. D.

Tri bi na „Pra vo na po sto ja we” odr `a }e se ve ~e ras u 18.30 ~a s o v a u Ame r i~ k om kut k u. U~e sni ci tri bi ne su glav ni i od go vor ni ured nik ~a so pi sa za kvir te o ri ju i kul tu ru QT, Du {an Maq ko vi}, pred stav nik gru pe za po dr {ku mla dim gej mu { kar c i m a „Iza | i” Ador j an Ku r uc i Bi q a n a Stan ko vi}-Lo ri iz Ne vla di ne le zbej ske or ga ni za ci je. J. Z.

^ITAOCI PI[U SMS

cij skoj sta ni ci, u Ru me na~ koj uli ci ni iz ja vu ne }e da uzmu, ve} nas {a qu u Kra qe vi }a Mar ka. Bar 10 kom {i ja ima ko ji sva ko ve ~e pra zne auto i svu

De {a va se da no }u i po de vet auto mo bi la bu de obi je no jer zna ju da po li ci ja ne }e do }i. Ne ko li ko pu ta smo i pri ja vqi va li, ali se pa tro la ni je po ja vi la na te re nu. Ne kad u po li -

opre mu no se u stan. Ov de ima 400 sta no va, pa jo{ do sta ku }a, {to ni je ma li broj qu di, ali po li cij sku pa tro lu ni kad ne -

OBNOVA KROVOVA I ADAPTACIJA

Me sne za jed ni ce vra }a ju sjaj „Po slov ni pro stor” pot pi sao je ugo vor sa no vo s ad s kim pred u z e } em „Oze b lin” vred no sti 1,3 mi li o na di na ra za sa na ci ju kro vo va me s nih za j ed n i c a i adap ta c i j u obje ka ta. U „Po slov nom pro sto ru” su nam od go vo ri li da je od tih pa ra re kon stru i sa no 27 pro sto ri ja me snih za jed ni ca, od ~e ga je na 11 obje ka ta ura |e na sa na ci ja kro va. Spi sak me snih za jed ni ca ko je su ob no vqe ne ni smo do bi li. Me |u tim, iz ovog grad skog pred u ze }a su nas oba ve sti li da je sa po me nu tom fir mom

VESTI O pra vi ma LGBT po pu la ci je

ra ju par king. Qu bi ~i} do da je da se de {a va, da u no }i i po de vet auto mo bi la obi ju. - Iako je par king osve tqen, lo po vi obi ja ju ko la bez stra ha

}e te vi de ti. @i vi mo u gra du, a kao da smo na sa la {u, ni Ki ne zi rad wu ov de ne }e da otvo re re zig ni ran je Qu bi ~i}. Pred sed nik Sa ve ta Me sne za jed ni ce „Rad ni~ ki” Mi lo mir Cvi jo vi} ka è za na{ list da je upo znat sa si tu a ci jom jer i sam tu ì vi, a da su mu u po li ci ji jo{ dav no re kli da ne ma ju do voq no qu di. Ka ko ob j a { wa v a, isti od g o v or je do bio i kad je za tra ìo da kraj obi la zi ko mu nal na po li ci ja. - Svi lu di mo zbog tih nar ko ma na ko ji ce lim kra jem ha ra ju i no }u se oku pqa ju na vi {e me sta. Vo lon ter ski ra dim u me snoj za jed ni ci, a kao gra |a nin sam ogor ~en. Le tos smo ima li sa sta nak s po li ci jom, ali pod hit no mo ram tra ì ti no vi su sret. Ne znam ka ko da se za {ti ti mo, ali ape lu jem na kom {i je da po kre nu ini ci ja ti ve. Sve se mo ra pi sme no pre da ti u me snu za jed ni cu da bi mi pro sle di li da qe nad le `ni ma. Ne ka upor no zo vu i po li ci ju i ko mu nal nu po li ci ju, vaq da }e nam ne ko po mo }i - za kqu ~io je Cvi jo vi}. D. Igwi} Fo to: S. [u{wevi}

„Oze blin” sklo pqen no vi ugo vor za adap ta ci ju {est kan ce la ri ja me snih za jed ni ca, ali vred nost ra do va ni je obe lo da we na. U to ku su ra do vi na me snim za jed ni ca ma „Ju `ni Te lep”, „Li man 3”, „Le din ci”, „Sa laj ka”, „Sta ri grad” i „Ga vri lo Prin cip”. Pred vi |e ni su fa sa der ski, mo ler sko - far bar ski ra do vi, za me na bra va ri je i pro zo ra, kre ~e we i po po tre bi gra |e vin sko - za nat ski ra do vi. Za ovih {est me snih za jed ni ca ni je pla ni ra na sa na ci ja kro va, a svi ra do vi bi }e go to vi do kra ja sed mi ce.

Oda bir me snih za jed ni ca na ko ji ma je ra |e na adap ta ci ja i sa ni ran krov na pra vqen je na osno vu spi ska Grad ske upra ve za op {te po slo ve ko ja od re |u je pri o ri te te. Iza bra ne su me sne za jed ni ce ~i je su pro sto ri je bi le u iz ra zi to lo {em sta wu i zah te va le su ve }i broj ra do va. Ta ko |e, 187.000 di na ra pla }e no je pred u ze }u „Ter ming” za stru~ ni i teh ni~ ki nad zor nad iz vo |e wem ra do va na ugrad wi in sta la ci ja gre ja wa i elek tro in sta la ci ja u Me snoj za jed ni ci „Srem ska Ka me ni ca„. D. Ig.

O zlo sta vqa wu `e na i de ce

„STAN” IZVEO PRVO TERMOGRAFSKO SNIMAWE

Grad ska ku }a i Skup {ti na ne ra si pa ju to plo tu Ter mo graf ski sni mak Grad ske ku }e i Skup {ti ne gra da po ka zao je da su ove zgra de do bro izo lo va ne, ali da po sto je ma li gu bi ci to plo te u de lu na pro zo ri ma, iz ja vio je ju ~e di rek tor „Sta na” Raj ko Boj ~i}. Ovo ko mu nal no pred u ze }a pre kju ~e je pr vi put me ri lo to plo tu, za po ~e lo je s ter mo graf skim sni ma wem i za to oda bra lo dva va `na me sta: Grad sku ku }u i skup {ti nu. Boj ~i} je na ja vio da }e „Stan„ od utor ka 20. de cem bra zva ni~ no kre nu ti da se ba ve ter mo graf skim me re wem to plo te u objek ti ma, i da je za to

po treb no da dnev na te me ra tu ra bu de {to ni `a, ka ko bi snim ci bi li kva li tet ni ji i po ka za li pra vo sta we u unu tra {wo sti obje ka ta. Pre ma re ~i ma di rek to ra „Sta na” pr vo }e me ri ti to plo ta u usta no va ma di rekt nim i in di rekt nim ko ri sni ci ma bu xe ta, {ko la ma, vr ti }i ma, do mo vi ma zdra vqa... a po sle i u stam be nim zgra da ma. Ka ko je na veo Sni ma we ne tre je du `e od de set mi nu ta, a to plo ta se me ri spo qa, a ne unu tra. Na me ra „Sta na” je da na pra vi stu di ju ener get ski ne e fi ka snih obje ka ta. Z. Deli}

Tri bi na „Na si qe i zlo sta vqa we de ce pu tem no vih in for m a c i o n ih teh n o l o g i j a” u or g a n i z a c i j i Fo r u m a `e n a Grad skog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve, bi }e odr `a na ve ~e ras u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma te stran ke. Go vo ri }e {ef ti ma za bor bu pro tiv na si qa i zlo sta vqa wa na in ter ne tu Bi qa na Ki ki} Gru ji}, a pro sto ri je SPO-a se na la ze u Rad ni~ koj uli ci broj 20. A. L.

065/47-66-452

Kwi ge sa sne gom [ta se de si lo s kro vom ogran ka grad ske bi bli o te ke u Pe tro va ra di nu? Sru {en, pre vu ~en ke som. Ho }e mo na zi mu do bi ja ti kwi ge sa sne gom? Sta ri Pe tro va ra di nac. 064/8070... * * * Ne znam da li ste se vi no vi na ri upi ta li i da li bi ste ma lo is pi ta li ka ko je na ma in va li di ma u na {em gra du? Kod spe ci ja li ste za mo lim se stru da me pro zo ve ma lo ra ni je, jer sam in va lid, am pu ti ra na mi je jed na no ga, pa ne znam da li mi je te è da se dim sa pro te zom ili da sto jim. Se stra me uglav nom pro zo ve me |u po sled wim pa ci jen ti ma! Ta ko se po na {a ju u po {ti, drag sto ru, apo te ci, ni ko da vas pro pu sti da ne ~e ka te. Je di no gde ima ju ob zi ra je MUP ka da va di te do ku men ta, gde na vra ti ma pi {e trud ni ce i in va li di ima ju pred nost, sva ka im ~ast. Uzmi te dve {ta ke, pa kre ni te, da vi di mo ka ko }e te pro }i. 064/3362... * * * Pre ne ki dan, pi {e „Dnev nik”, tri raz boj ni ka na pa la su star ce, bra~ ni par u ro |e noj ku }i. Pre bi li su do ma }i na! Sta ri ca je pru ì la ot por i bra ni la svoj i we gov ì vot. Okle tva la je raz boj ni ke, ko ji su se po pla {i li i „ju na~ ki” po be gli. Po li ci ja je ura di la uvi |aj, raz boj ni ke ni je uhva ti la, ali je za to pod ne la

kri vi~ nu pri ja vu za na pad pro tiv - sta ri ce, `r tve raz boj ni ka! Alal ve ra, po li ci jo! S po {to va wem! 063/5230.. * * * U Sr bi ji se otva ra ju „jav ne ku hi we” na sve stra ne, me sto da se otva ra ju rad na me sta - pa ne }e bi ti glad nih. U Sr bi ji se us kra }u ju le ko vi bo le sni ci ma u apo te ka ma (mi ni star To mi ca ni je da -

vao bes plat no, a Stan ko vi} ne da je ni za no vac), a od No ve go di ne i osnov no pra vo sva kog ~o ve ka na sve tu - le ~e we! Iz gle da su ro vo, ali isti ni to! 063/5230.. * * * Ka blov ska KDS uki nu la je ka na le Are ne sport i ~a sti nas film skim ka na li ma ko ji pri ka zu ju fil mo ve po put

„Par ti zan ska eska dri la” i „Val ter bra ni Sa ra je vo”. 069/4456... * * * [u ta no vac pri ~a o pro gra mu SNS-a. Ka `e po pu li sti~ ki je i na pi san mi lo zvu~ ni je, ali je ne mo gu} i u do broj me ri pre pi san iz pro gra ma DS-a. Bo ga mi fi no, sa da znam za {to su 9. de cem bra re kli da je Sr bi ja ne sprem na za EU i da ni je is pu ni la uslo ve. Zna ~i da je plan bio mi lo zvu ~an, po pu li sti ~an i ne mo gu}. Hva la [u ta nov cu na ob ja {we wu i re ~i to sti. 064/2491... * * * Ka kva je to sli~ nost iz me |u nas i Gr ka ovih da na? E, pa, da bi do {li do nov ca od uta je po re za, u Gr~ koj su po ~e li da hap se one ko ji du gu ju mi li o ne evra! I kod nas se ‘va ta ju oni ko ji iz istih raz lo ga du gu ju pet-{est-se dam hi qa da di na ra! Ta ko ti je to u Evro pi. Za to nam se, kan da, iz tih raz lo ga i ne ide u Evro pu! 063/5230.. * * * Po {to je uveo no ve bez vred ne, a iz ba cio ne ke za nas do bre ka na le, KDS tj. SBB nam omo gu }a va da do tih do brih sta rih do |e mo do pla tom od 350 di na ra. Da bi smo to ostva ri li tre ba upla ti ti jo{ 1.000 di na ra. To se zo ve re or ga ni za ci ja na {te tu ko ri sni ka. 062/3884..

* * * O jav nom du gu Sr bi je ko ji je pro bio za kon ski li mit od 45 od sto BDP-a. Onaj Pe tro vi} pred sed nik fi skal nog sa ve ta je re kao „vla da mo ra da pred lo ì me re za sma we we jav no ga du ga”...{to pod ra zu me va po re sku re for mu, po ve }a we pri ho da, sma we we ad mi ni stra ci je, re for me jav no ga sek to ra itd. Sve isto kao i MMF. I on da se de si Gr~ ka (pa i mi ka è mo pro pao k’o Gr~ ka, pa ra doks, na à lost ve ri te). I sti go {e no vi uslo vi Gr~ koj {ta mo ra da ura di pre ne go {to joj se is pla te te mi li jar de za kre di te da ne pro pad ne. I opet k’o [va ba tra la la, uslo vi da Gr~ ka spro ve de po re sku re for mu, po ve }a pri hod, sma wi ad mi ni stra ci ju, ure di jav ni sek tor, za mr zne i sma wi pla te dr àv noj apa ra tu ri itd (ap surd no ili je me lo di ja po zna ta). Sve ka ko MMF ka è i onaj Pe tro vi} k’o da je vi do vit. Ma ne, to je re kla i ona Mer ke lo va sa mo k’o to ~u je ili se pra vi gluv? Ma sve }e to pla ti ti na rod dok mo è? 064/2491... * * * Ka da se u stvar no utro {en ku bik ga sa ura ~u na ju ko e fi ci jent, PDV i osta li na me ti in di vi du al nog po tro {a ~a ku bik ko {ta 49,5 di na ra, to je pra va ce na ko ju pla }a mo. 064/1126...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

I SLEDE]E SEDMICE GSP PRAVI [TIH PROBU

Do Na se qa i da qe so lo bu se vi So lo auto bu su na grad skoj li ni ji 2 Cen tar - No vo na se qe sa o bra }a }e i na red ne sed mi ce, ume sto da jo{ da nas bu du u re du vo `we. Grad ski pre vo znik }e od po ne deq ka do pet ka na red ne sed mi ce po ja ~a ti sa o bra }aj jo{ jed nim auto bu som, jer su do sa da -

{wa pra }e wa bro ja put ni ka po ka za la da su gu `ve ne {to ve }e to kom {pi ca. Uvo |e wem jo{ jed nog so lo auto bu sa po ve }e }e se broj po la za ka za 25, pa }e na toj tra si to kom da na bi ti 265 po la za ka ume sto pr vo bit no pla ni ra nih 240.

Na dvoj ci je bi lo ukup no 202 po la ska ka da su na re la ci ji Cen tar -No vo na se qe kr sta ri la zglob na vo zi la. Uo~e no je da zglob ni auto bu si ni su do voq no is ko ri {}e ni, {to je bio po vod da grad ski pre vo znik uve de so lo auto bu se.

To kom ove pro be pred u ze }e }e pra ti ti broj put ni ka i na osno vu to ga do ne ti ko na~ na od lu ku ka kvi }e auto bu si sa bra }a ti po re du vo `we od ja nu a ra 2012. Put ni ci mo gu za pa `a wa da iz ne su na mejl adre su grad skog pre vo zni ka pri med be@gspn.rs. Z. D.

NAPLA]ENA PRVA TRAN[A GRADSKIH OBVEZNICA

Ka pi tal ne ra do ve gu ra jo{ 15 mi li o na evra ^lan Grad skog ve }a No vog Sa da za du `en za bu xet i fi nan si je @iv ko Ma ka ri} iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da je pr va tran {a ob ve zni ca u iz no su od 15 mi li o na evra na pla }e na. Dru ga }e bi ti pu {te na kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra, a tre }a u mar tu na red ne go di ne. Is ta kao je i da se No vi Sad emi si jom du go ro~ nih ob ve zni ca za du `io po po voq nim uslo vi ma. Ma ka ri} je re kao da je No vi Sad pr vi grad u Sr bi ji ko ji }e zna ~aj ne in fra struk tur ne pro jek te fi nan si ra ti iz da va wem du go ro~ nih ob ve zni ca i da je grad po osno vu te jav ne na bav ke u{te deo oko 4,5 mi li o na evra. Re~ je o re a li za ci ji pro jek ta po ko jem grad emi tu je du go ro~ ne har ti je od vred no sti u vi si ni od 3,5 mi li jar de di na ra. „Uni kre dit” ban ka iz Be o gra da je po kro vi teq emi si je ob ve zni ca, {to zna ~i da ga ran tu ju ot kup ce lo kup nog iz no sa. Uslo vi za wi ho vo emi to va we bi li su da one bu du u di na ri ma, sa va lut nom kla uz u lom u

evri ma u jed noj ili vi {e se ri ja, sa ro kom do spe }a od 12 go di na i grejs pe ri o dom od dve go di ne, u ko jem se pla }a sa mo ka ma ta i sa amor ti za ci o nim pla nom sa li ne ar nom ot pla tom glav ni ce za de set go di na.

va wa mak si mal no do iz no sa ko ji, ukqu ~en u ob ra ~un efek tiv ne ka mat ne sto pe za za du `e we, istu uve }a va do iz no sa naj po voq ni je po nu de od no sno do 6,25 od sto. Ina ~e, grad za dr `a va pra vo da sma wi

Uslov je i da ka ma ta bu de fik sna, sa no mi nal nom ka mat nom sto pom mak si mal no 6,20 od sto, od no sno sa efek tiv nom ka mat nom sto pom od 6,25 od sto i sa tro {ko vi ma iz da -

obim emi si je ob ve zni ca za ko ju se an ga `u je. No vi Sad na me ra va da nov cem pri ku pqe nim na ovaj na ~in fi nan si ra dva ka pi tal na in fra -

UDRU@EWE „RODITEQ” POZIVA NA TRENINGE SAMOODBRANE

Aiki dom pro tiv na si qa Udru è we „Ro di teq” iz No vog Sa da po ~i we sa rad wu sa Klu bom re al nog aiki da „Be li an |eo”, u ci qu edu ka ci je i pre ven ci je na si qa me |u de com. Udru è we je od lu ~i lo da po zo ve sve, a pre vas hod no one ko ji su do ì ve li ne ki vid zlo sta vqa wa i na si qa, da do |u na ne ko mer ci jal ne tre nin ge iz sa mo od bra ne. Po ziv za sa rad wu se od no si i na or ga ni zo va ne

gru pe, kao i za osnov ne i sred we {ko le. Klub re al nog aiki da „Be li an |eo„ ba vi se hu ma ni tar nim ra dom pod slo ga nom „Za {ti ti mo se be i dru ge” i ra di na raz vi ja wu li~ no sti oso ba ko je su do `i ve le ne ki vid zlo sta vqa wa i na si qa. Sve in for ma ci je o sa rad wi i tre ni zi ma mo gu se do bi ti na te le fon 064/3377-983. Q. M.

KU]NE ZAJEDNICE I RADNI CENTRI OKUPQAJU DECU SA SMETWAMA U RAZVOJU I INVALIDE

Zna we, put u `i vot ^la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci dr Sa wa Sto ja no vi} po se ti la je ju ~e Ku} nu za jed ni cu i Rad ni cen tar pri [ko li za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}” -Za sa da u gra du po sto ji se dam ku} nih za jed ni ca ali je ten den -

NA PROLE]E

Iz vr ti }a na fru {ko gor ska iz le ti {ta Di rek tor Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} i di rek tor NP „Fru {ka go ra„ Do bri vo je An to ni} pot pi sa li su ju ~e pro to kol o sa rad wi. Ma li {a ni iz ove usta no ve ve} na pro le }e od la zi }e na

jed no dnev ne iz le te na Fru {koj go ri. Ceo po sao }e se re a li zo va ti pre ko jed ne no vo sad ske tu ri sti~ ke or ga ni za ci je, a ce ne }e pre ma re ~i ma Sa mar xi }a bi ti sim bo li~ ne. Q. Na.

DANAS U PODNE SAMO ZA NAJBR@E

Ula zni ce za Eg zit 4.490 di na ra Pr ve ula zni ce za Eg zit fe sti val 2012. go di ne po ce ni od 4.490 di na ra bi }e u pro da ji od da nas u

pod ne na saj tu www.gig stix.com. Broj ovih ula zni ca s po pu stom od 60 od sto je ogra ni ~en. A. J.

Po ~i we fe sti val aka dem skih po zo ri {ta Fe sti val aka dem skih po zo ri {ta Sr bi je, 14. po re du po ~i we da nas pred sta vom „Po e zi ja” AKUD-a „[pa nac” iz Be o gra da, ko ja }e bi ti iz ve de na da nas u 16 ~a so va na Ma loj sce ni Po zo ri {ta mla dih, Uli ca dr Vla di mi ra Pe ri }a Val te ra 3. U 17.30 ~a so va na stu pi }e „Te a tar 21. vek” iz Ni {a s pred sta vom „Di ja log”a u 19.30 AKUD „Lo la” iz ve {}e pred sta vu „Zo o lo {ka pri ~a”, dok }e u 21.30 Pre drag Mom ~i lo vi} odr `a ti okru gli sto. A. J.

VESTI Bes plat ni pre gle di u Pe tro va ra di nu Ak ci ja bes plat nih zdrav stve nih pre gle da „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” bi }e odr `a na su tra u ho lu Osnov ne {ko le „Jo van Du ~ i}” u Pe t ro v a r a d i n u, Pre ra do vi }e va 6. Tog da na od 9 do 13 sa ti gra |a ni }e mo }i da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de

EKG mo n i t o r ing, pre g le d a j u mla de `e. I. D.

Kon cert pen zi o ne ra

Go di {wi kon cert „Nek se ori ve se lo” Kul tur no-umet ni~ kog dru {tva pen zi o ne ra „Isi dor Ba ji}” bi }e odr àn da nas u 17 ~a so va, u ve li koj sa li Udu è wa pen zi o ne ra gra da, Po {tan ska uli ca 3. U~e stvo va }e me {o vi ti i èn ski ka mer ni hor, so li sti, or ke star, fol klor. Ulaz je bes pla tan. A. J.

struk tur na pro jek ta - za vr {e tak sa o bra }aj ni ce Bu le var Evro pe i iz grad wu 100 ki lo me ta ra ka na li za ci o ne mre è u pri grad skim na se qi ma. Iz grad we ka na li za ci o ne mre è i Bu le va ra Evro pe ve} je po ~e la. Pro je kat iz grad we ~e tvr te fa ze Bu le va ra Evro pe, od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta E-75, ko {ta oko 2,3 mi li jar de di na ra, „oslo bo di }e„ oko 400 hek ta ra ne iz gra |e nog ze mlji {ta, ko je bi u bu du} no sti tre ba lo da se sta vi u pro met i da za No vi Sad pred sta vlja si gu ran iz vor pri ho da u bu dè tu. Iz grad wom oko 100 km ka na li za ci o ne mre è, za ko ju bi tre ba lo da bu de iz dvo je no oko 1,1 mi li jar di di na ra, oko 80 od sto te ri to ri je gra da sa pri grad skim na se qi ma, tre ba lo bi da do bi je ka na li za ci ju, pre sve ga Saj lo vo, deo Te le pa, Adi ce i deo Pe tro va ra di na, ko ji ima ju ve li kih pro ble ma zbog pod zem nih vo da. Q. Nato{evi}

ci ja da ih bu de vi {e. Grad za odr `a va we i funk ci o ni sa we ovih za jed ni ca iz dva ja oko 5,7 mi li o- na di na ra, a na da mo se da }e sle de }e go di ne bi ti vi {e. Za sa da me sta za ku} ne za jed ni ce na la zi mo pre ko Po slov nog pro sto ra i na pre po ru ku gra do na ~el ni ka. Ro di te qi su sprem ni da ustu pe pro stor da bi wi ho va de ca mo gla jed nog da na da `i ve u jed noj si -

gur noj za jed ni ci. Qu di se sve vi {e ja vqa ju - re kla je Sa wa Sto ja no vi}. Za pro gra me re ha bi li ta ci je oso ba sa in va li di te tom u 13 Rad nih cen ta ra ukqu ~e no je 107 ko ri sni ka, ko ji ak tiv no sti re a li zu ju u zgra di u Uli ci Ba te Br ki }a bb, Edu ka tiv nom kam pu na ^e ne ju Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu u ovoj go di ni je obez be di la 10,8 mi li o na di na ra. -Sva ke go di ne u de cem bru otva ra mo po ne ki no vi cen tar jer su se za i sta po ka za li kao iz vr stan vid an ga `o va wa oso ba sa in va li di te tom i de ce sa smet wa ma u raz vo ju. Ov de se mo gu kva li fi ko va ti za po slo ve i po sta ju ko ri sni ce loj za jed ni ci - re kla je Sto ja no vi}. Za pro gra me una pre |e wa so ci jal ne za {ti te ko ji ob u hva ta ju me re za pod sti caj i raz voj uslu ga so ci jal ne za {ti te ko je re a li zu je [O SO „Mi lan Pe tro vi}„ obez be |e no je ukup no 23, 6 mi li o na di na ra. A. Va

„PERPETUUM MOBILE” PREDSTAVIO PROJEKTE ZA UGRO@ENE

Obu kom do po sla

Mre à or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva „Per pe tuum mo bi le„ pred sta vi la je ju ~e u Skup {ti ni gra da pro jek te za na red nu go di nu ko ji su usme re ni na po mo} mar gi na li zo va nim i so ci jal no ugro è nim gru pa ma gra |a na. Mre à oku pqa 12 or ga ni za ci ja, {est sa te ri to ri je No vog Sa da, a {est iz Be o gra da. Ka ko ob ja {wa va ko or di na tor ka Mre è Ta wa Aje ti pr vi pro je kat od no si se na sa mo za po {qa va we mar gi na li zo va nih gru pa gra |a na. - U okvi ru ovog pro jek ta so ci jal no ugro è nom sta nov ni {tvu bi }e omo gu }e na stru~ na obu ka na kon ko je }e do bi ti ser ti fi ka te i na da mo se us pe ti da po kre nu po sao. Dru gi pro je kat

je „Ku }a hu ma no sti i to le ran ci je„, ko ja bi bi la na me we na de ci ome te noj u raz vo ju ili de ci uli ce, u za vi sno sti od po tre ba gra da - ob ja {wa va Aje ti. „Eko lo gi ja sve sti i su `i vo ta sa pri ro dom„ tre }i je pro je kat pla ni ran za na red nu go di nu i pod ra zu me va ~i {}e we di vqih de po ni ja na pri la zi ma gra do va. Kao za kqu~ ni pro je kat na vo di se re gi o nal na kon fe ren ci ja „Et ni~ ki mo za ik Bal ka na”, ko joj bi pro prat na ma ni fe sta ci ja Fe sti val hra ne „Al’ se ne kad do bro je lo„. Pred sta vqa wu pro je ka ta pri su stvo va li su pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}. J. Zd.

petak16.decembar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak16.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

ОТВО РЕН НО ВИ МЕ ГАМАР КЕТ „РО ДА КЕШ ЕНД КЕ РИ”

Ин ве сти ци ја од шест ми ли о на евра ЗРЕ ЊА НИН: У присуству бројних званица јуче је у Зрењанину свечано отворен нови мегамаркет „Рода кеш енд кери”, који се налази у близини главне аутобуске станице. Ово је први објекат тог типа у граду на Бегеју и словеначка компанија „Меркатор“ у њега је инвестирала близу шест милиона евра. Изграђен је према европским стандардима, простире се на површини од 4.500 метара квадратних и нуди близу 12.000 различитих ар- Отва ра ње „Мер ка то ро вог” ме гамар ке та тикала. Чланица Управе групе ститора у Србији. За девет година, „Меркатор“ за југоисточну Европу колико је присутан на овом тржиСтан ка Чу ро вић казала је јуче да шту, уложио је више од 500 милије намера ове компаније била да она евра, од тога само у овој годиостане на овом тржишту. ни преко 50 милиона евра - рекла - Задовољство нам је да ову по- је Чуровићева и додала да је захвасловну годину завршимо отвара- љујући отварању мегамаркета поњем овог објекта. „Меркатор“ је сао у Зрењанину добило више од један од највећих страних инве- 70 радника.

Градоначелник Ми ле та Ми хај лов нагласио је да је „Меркатор” препознао повољно пословно окружење у Зрењанину и у рекордном року, од три месеца, подигао велики продајни објекат. Михајлов је додао да се компанија одмах на почетку показала као друштвено одговорна фирма, донирајући педијатријском одељењу болнице 300.000 динара за преуређење простора. Јучерашњој свечаности, сем представника локалне самоуправе, присуствовали су и генерални директор Индустрије уља „Дијамант“ Сла ви ца Ке шељ, директор „Млекопродукта“ Жи ван ко Ра до ван чев, власник конкурентске трговинске куће „Гомекс“ Го ран Ко ва че вић и други. Ж. Б.

Отворена Божићна улица

Малишани из школе „Змај Јова Јовановић“ у Божићној улици

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: scena „Pera Dobrinovi}” gostovawe Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina „Zbogom `ohari” (19.30), Kamerna scena „Qubavna pri~a” (21)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (12.50), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.50), „Sumrak saga: praskozorje” (17.45, 20.05), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12, 12.45, 13.50, 15.40, 16, 16.30, 18.20), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Ku}a snova” (22.20), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (11.15, 12.50, 14.40, 16.20, 18.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istorijuA Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ja [a rac, Sa wa Sto ja no vi}, Ta tja na Ka pe ta no vi}, Ma ri na Ra do{, Na ta {a Mit na ver, Dra ga na La lo vi}, Alek san dra La zu ki} iz Novog Sada, Bran ka Sta ri ja{ iz Futoga, Alek san dra Ja wi} iz Stepanovi}eva i Mo ni ka Ekres iz Temerina, DE^AKE: Na ta {a Sla vuq, Mi le na Bo {ko vi}, San dra Ve se li nov-Kqa ji}, Du {i ca Kli su ra, Dra ga na \u ki}-Pa vlo vi} iz Novog Sada, Du brav ka \e na di ja iz Futoga, Kor ne li ja @iv ko vi} iz Bukovca, Dra gi ca Bur da iz Maradika, Ma ri ja na Jak {i} iz Ka}a i Dra ga na Gru ji} iz Vajske.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Ostoje Jani} (1949) u 10.30 sati, Radojka Milutina Uzelac (1949) u 11.15, Mrdeqa Nikole Ostoji} (1937) u 12, @eqko Branka Jak{i} (1957) u 12.45, Ivan Petra Kostevski (1927) u 13.30, Svetozar Milutina Man~i} (1922) u 14.15 i Marija Stanka Mati} (1934) u 15 sati. Na grobqu „Veternik„ u Veterniku danas u 13 sati }e biti sahrawen Rade Alekse Mr|en (1927).

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

РУМА: На румском Градском тргу јуче је отворена Божићна улица, манифестација која ће трајати до 15. јануара. Манифестације посвећене предстојећим празницима су дело Туристичке организације, а покровитељ је румска општина. Све четири румске основне школе имају своје штадове и свакодневно ће на тим штандовима, у периоду од 12 до 15 часова, бити организоване приредбe и продајa ђачких рукотворина. На осталих тридесетак штандова су изложена разноврсна вина фрушкогорског виногорја, ракија, производи од меда, домаћи кулинарски специјалитети. Своје штандове имају и излагачи домаћих радиности, књига, уметничких предмета и новогодишњих украса. У току трајања манифестације своје активности ће имати и Градско позориште Рума, као и гостујућа позоришта, а предвиђене су и разне хуманитарне акције. Ј. А.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СРБОБРАН ПРУЖА ПРИЛИКУ ИНВЕСТИТОРИМА

Бес плат но зе мљи ште за но ве по сло дав це СР БО БРАН: Вла да Ре пу бли ке Ср би је одо бри ла је оп шти ни Ср бо бран ела бо рат о из да ва њу зе мљи шта у ин ду стриј ским зо на ма А и Б ко је се на ла зе крај пу та ка Но вом Са ду и ка Ту ри ји. Иако су ин фор ма ци ју о одо бре њу ела бо ра та че ка ли ско ро по ла го ди не, пред с ед ник ср бо бран ске оп шти не Бран ко Га јин је ис та као да је ово нај зна чај ни ја вест ко ју су до би ли у по след ње вре ме.

ра ђи ва чи, ка ко би и про из во ђа чи до би ли бо ље тр жи ште на ко јем мо гу пла си ра ти сво је про из во де, али то не зна чи да ни сви дру ги ни су до бро до шли. Кон курс ће би ти рас пи сан ве о ма бр зо и тра ја ће на ред них ме сец или два да на. Ин те ре со ва ње по сто ји јер има мо при ма љи ве усло ве за ин ве сти то ре - ре као је Га јин. Он је под се тио и да је за за вр ше так ова квих ду го трај них про -

petak16.decembar2011.

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛА ДЕ ВОЈВОДИНЕ ИШТВАН ПАСТОР У КАЊИЖИ

У ту ри зам вре ди ула га ти КА ЊИ ЖА: Пот пред сед ник Вла де Вој во ди не и по кра јин ски се кре тар за при вре ду Иштван Па стор из ја вио је ју че, отва ра ју ћи дво днев ну еду ка ци ју за по сле них у ту ри зму, да ту ри зам за слу жу је пу ну по др шку, јер је ду го роч но на ша раз вој на шан са. У име ор га ни за то ра и до ма ћи на еду ка ци је ту ри стич ких по сле ни ка Ка њи же, Аде, Сен те, Бе че ја, Но вог Кне жев ца и дру гих оп шти на По ти сја и се вер не Бач ке, уче сни ке су по здра ви ли пред сед ник ка њи шке оп шти не Ми хаљ Њи лаш, ди рек тор ка Ту ри стич ке ор га ни за ци је оп шти не Ка њи жа Љу бин ка Мак си мо вић Та љаи и ди рек тор ка Спе ци јал не бол ни це за ре ха би ли та ци ју „Ба ња Ка њи жа” др Сло бо дан ка Дрн дар ски. Па стор је ука зао да се че сто мо же чу ти да је то што се ра ди у сфе ри ту ри зма у Вој во ди ни бе зна чај но, али да је то ли ко ра ђе но и про те клих де сет или два де сте ак го ди на, он да би да нас би ли на са свим дру гим по зи ци ја ма у сми -

слу по тен ци ја ла и мо гућ но сти за раз вој ту ри зма. Он се по себ но освр нуо на по тен ци јал „Ба ње Ка њи жа” као но си о ца раз во ја здрав стве ног ту ри зма на овом под руч ју. При то ме је, пре ма ре чи ма Па сто ра, ва жно и по ве зи ва ње у Кла сте ру здрав стве ног ту ри зма Вој во ди не ко ји ужи ва и по др шку По кра јин ског се кре та ри ја та за при вре ду, без об зи ра на то ка ко то по ли тич ки из гле да и ко њи ме ру ко во ди. - Бањ ски ту ри зам је по тен ци јал у ко ји тре ба и вре ди ула га ти на гла сио је Па стор. - Ако на два де се так ки ло ме та ра се вер ни је од Ка њи же у Ма ђар ској од бањ ског ту ри зма успе ва ју да на пра ве хит при вред ну гра ну, ми слим да са истим по тен ци ја ли ма и ми то мо же мо. Тре ба ло би да при ву че мо ула га че, али као што то у Ма ђар ској ни су ра ди ли од да нас до су тра, ве ро ват но и ми мо же мо то по сти ћи са мо ду го роч ним при сту пом. Ова еду ка ци ја на пр ви по глед мо жда мо же не ко ме да се

Иштван Пастор јуче на отварању семинара за посленике у туризму у „Бањи Кањижа”

чи ни не ва жна, јер се не по кре ћу ве ли ки нов ци ка кви су по треб ни за из град њу ве ли ких бањ ских ка па ци те т а, ме ђу тим из град ња људ ских и ка дров ских ре сур са, ва жна је ко ли ко и про на ла же ње ло ка ли те та и ин ве сти то ра. Ди рек тор ка ТОО Ка њи же Љу бин ка

„ПОЈМОВНИК ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ” ПРЕДСТАВЉЕН У СОМБОРУ

Бранко Гајин

- Усло ви за из да ва ње пар це ла под ра зу ме ва ју бес плат но из да ва ње зе мљи шта на 80 го ди на ко је је у пот пу но сти опре мље но ко му нал ном ин фра струк ту ром, стру јом, га сом и пу тем, свим ин ве сти то ри ма ко ји за по сле нај ма ње 17 рад ни ка по јед ном хек та ру зе мље. Хек тар је узет као ме ри ло, јер има и ма њих и ве ћих пар це ла. Из да ва њем ових пар це ла мо гу ће је оства ри ти 200 рад них ме ста - об ја снио је Га јин. Пред сед ник оп шти не и Оп штин ско ве ће на ред них да на утвр ди ће пра ви ла кон кур са и по је ди но сти ко је ће до но си ти пред ност од ре ђе ним про фи ли ма де лат но сти. - На ша је же ља да код нас ин ве сти ра ју по љо при вред ни пре -

је ка т а би л о по т реб н о до н е т и Про стор не пла но ве, од ре ди ти и от ку пи ти зе мљи ште за ову на ме ну, пре на ме но ва ти пар це ле из по љо при вред них у ин ду стриј ске, за тим усво ји ти План де таљ не ре гу ла ци је, па ко му нал но и ин фра струк тур но опре ми ти пар це ле, што пред ста вља фи нан сиј ски и би ро крат ски по ду хват јер су нео п ход не раз не до зво ле и са гла сно сти, и на кра ју до би ти до зво лу од Вла де Ре пу бли ке Ср би је. - Ре ши ли смо успе шно све ове зах те ве и пре пре ке и ко нач но ство ри ли усло ве за ула га ња у ин ду стриј ску зо ну ка квом се не мо же по хва ли ти мно го оп шти на у Вој во ди ни - на гла сио је Га јин. М. Кековић

ДАНАС ЗАСЕДА СКУПШТИНА ЗРЕЊАНИНА

„Ју го ре ме ди ја” пр ва на та пе ту

ЗРЕ ЊА НИН: Пред од бор ни ци ма Скуп шти не гра да Зре ња ни на да нас ће се, као пр ва тач ка 37. сед ни це, на ћи пи та ње ак ту ел не си ту ац и је у Фа бри ци ле ко ва „Ју го ре ме ди ја”, ко ју по тре са ју по слов ни про бле ми. Пред сед ник ло кал ног пар ла мен та Алек сан дар Мар тон је, на ја вљу ју ћи да на шње за се да ње, на кон фе рен ци ји за но ви на ре из ја вио да ће ди рек тор зре ња нин ске фар ма це ут ске ку ће Здрав ко Де у рић за скуп штин ском го вор ни цом пре до чи ти ин фор ма ци је о тре нут ном ста њу у овом пред у зе ћу. -Град ни је осни вач „Ју го ре ме ди је”, али је ова фа бри ка из у зет но зна чај на за ло кал ну са мо у пра ву и ег зи стен ци ју ко ју у њој, ди рект но или ин ди рект но, оства ру -

је не ко ли ко хи ља да ста нов ни ка Зре ња ни на. На ма се не сви ђа мно го то га што се де ша ва око овог пред у зе ћа и же ли мо да од бор ни ци ма пре до чи мо све ре ле вант не ин фор ма ци је о то ме - ис та као је Мар тон. Од бор ни ци ће по твр ди ти ре зул та те успе шно спро ве де ног из ја шња ва ња о уво ђе њу са мо до при но са у се о ским ме сним за јед ни ца ма Ла за ре во и Бо тош, и из ја сни ти се о пред ло гу ре фе рен ду ма за уво ђе ње са мо до при но са у МЗ Јан ков Мост. Оче ку је се и из бор за ме ни ка за штит ни ка гра ђа на за ду же ног за за шти ту пра ва де те та и рав но прав ност по ло ва. Кан ди дат ки ња је ди пло ми ра на прав ни ца Ире на Та па вич ки. Ж. Б.

Мак си мо вић Та љаи ука зу је да је еду ка ци ја ка дро ва у Мар ке тинг стра те ги ји ту ри зма Вој во ди не ис так ну та као при о ри тет, па је се ми нар об у хва тио нај зна чај ни је те ме из упра вља ња ту ри стич ким би зни сом. Текст и фото: М. Митровић

Мо но дра ма Јо ви це Ја ши на

Ре ги о на ли за ци ја по скан ди нав ском мо де лу СОМ БОР: На кон Ужи ца, Зре ња ни на и Су бо ти це Кан це ла ри ја На ци о нал ног Са ве та за де цен тра ли за ци ју Ре пу бли ке Ср би је пред ста ви ла је и у Сом бо ру „Пој мов ник де цен тра ли за ци је”, при руч ник на ко ме је то ком ско ро две го ди не ра ди ло се дам ауто ра и ко ји об у хва та 400 нај ва жни јих пој мо ва ве за них за про цес де цен тра ли за ци је. Пре ма ре чи ма по моћ ни ка ди рек то ра Кан це ла ри је Не на да Жив ко ви ћа ти раж пр вог из да ња Пој мов ни ка је 5.000 при ме ра ка, а пред ста вља ње ове пу бли ка ци је ће би ти одр жа но у свим гра до ви ма Ср би је. - Ко рист од жи вље ња у де цен тра ли зо ва ној за јед ни ци има ју са ми гра ђа ни, јер је ква ли тет но ор га ни зо ван ре ги он га рант раз во ја. Де цен тра ли за ци ја др жа ве ни је рас пар ча ва ње већ ја ча ње је дин ства - на гла сио је Жив ко вић на пре зен та ци ји овог про јек та у сом бор ском зда њу Град ске Скуп шти не, док је др Сне жа на Ђор ђе вић са Фа кул те та по ли тич -

БЕ ЧЕЈ: Де ло Алек с ан дра По по ви ћа „Фран ше Д Епе ре на Ју жном бу ле ва ру” је јед но од рет ких ко је ра ни је ни је по ста вље но на не кој од на ших сце на. То је ис пра вио зре ња нин ски глу мац Јо ви ца Ја шин, ко ји се од ок то бра ове го ди не оства рио у дво стру кој уло зи, као ре жи сер и глу мац, у исто и ме ној мо но дра ми. Сце на „Зла тан До рић” Град ског по зо ри шта Бе чеј ве че рас од 20 са ти би ће ме сто где ће пен зи о ни са ни же ле зни чар с бе о град ске Чу бу ре, чи ка Ду ле, има ти при ли ку да, оно што не мо же у соп стве ној ку ћи, ка же у ка фа ни. Пре о ста ле ула зни це за ве че ра шњу пред ста ву про да ју се по це ни од 150 ди на ра. В. Ј.

Ко мад „Жи вот по мо јој ме ри” Представљени приручник садржи 400 одредница

ва, та ко мо же да бу де је ди но ква ли те тан парт нер ло кал ној са мо у пра ви. Она је при сут ни ма ука за ла да су нај бо љу ре ги о на ли за ци ју ура ди ле скан ди нав ске зе мље и Швај цар ска у

Спустити надлежности Сом бор ски уче сни ци про мо ци је „Пој мов ни ка” ука за ли су да је ве ли ки број град ских ад ми ни стра ци ја пре гло ма зан и да се ти ме сла бе ло кал не са мо у пра ве, од но сно да до ла зи до де фи ци та де мо кра ти је. Нео п ход но је, ре че но је то ком ди ску си је, ме сним за јед ни ца ма пре пу сти ти до бар део над ле жно сти, на ро чи то у по гле ду из да ва ња до ку ме на та, ка ко би се гра ђа ни ма обез бе ди ло удоб ни је жи вље ње, јер број не по тре бе мо гу да ре ше у „ком ши лу ку”, па је за по че так до вољ на и са ма уште да што се ти ме из бе га ва ју гу жве, не по треб на че ка ња и зна чај но сма њу ју тро шко ви пу то ва ња жи те ља се о ских на се ља. ких на у ка у Бе о гра ду по ја сни ла да је Евро па де цен тра ли зо ва но и де мо крат ски уре ђе но дру штво. Нај ни жем ни воу вла сти до зво ље но је да ра ди све оно за шта има ка па ци те та, па цен трал на власт, од но сно др жа -

НАПРЕДЊАЦИ ПРОЗИВАЈУ ВЛАСТ ЗБОГ ТРЖНОГ ЦЕНТРА

Мо дер но зда ње у очај ном ста њу

ЗРЕ ЊА НИН: Пот пред сед ник Град ског од бо ра Срп ске на пред не стран ке у Зре ња ни ну Пре драг Ма те јин ука зао је на очај но ста ње тр жног цен тра, сме ште ног ис под пла тоа на Тр гу др Зо ра на Ђин ђи ћа. Ма те јин је на кон фе рен ци ји за но ви на ре, ис та као да се у ужем цен тру гра да на ла зе крш и лом. - То је тре ба ло да бу де тр жни цен т ар, ка квог има ју сви раз ви је ни гра до ви. Али, пра зни ло ка - Почупана инсталација виси с плафона ли и мрак, нај бо ље по ка зу ју у ка - опа сност по без бед ност про ла квом ста њу је зре ња нин ска при - зни ка. Да ли ће град ска власт Де вре да, тр го ви на и сек тор услу га. мо крат ске стран ке и за ђу бре, ко Раз лу па ни из ло зи и по чу па на ин - је се ме се ци ма не чи сти у цен тру ста ла ци ја ни су са мо ру гло већ и Зре ња ни на, оп ту жи ти свет ску

еко ном ску кри зу - упи тао је Ма те јин. Пар кинг ис под пла тоа, на по ме нуо је Ма те јин, тре ба ло је да бу де са вре мен пар кинг, са елек т рон ском кон т ро лом ула за и из ла за во зи ла. - Уме сто то га, има мо ди вљи јав ни то а лет. С об зи ром на то да је све у пот пу ном мра ку, овај про стор је по тен ци јал но ме сто за раз вој кри ми на ла и нар ко ма ни је. Осим озбиљ них по вре да, ов де ве ро ват но вре ба и опа сност од ра зних за ра за - упо зо рио је пот пред сед ник зре ња нин ских на пред ња ка. Ж. Б.

ко јој се те жи да што ви ше гра ђа на има удео у ра ду ло кал не сре ди не, а да при то ме „дру штво” не по зна је по јам го ми ла ња функ ци ја. - На ша је сре ћа да смо исто риј ски и ге о граф ски у Евро пи и уко ли -

ко же ли мо у ту за јед ни цу мо ра ће мо да при хва ти мо не ки од де цен тра ли за ци о них мо де ла. Мо ра ће мо да се од рек не мо пар то кра ти је, ко ја стран ка ма пру жа стра вич ну власт. Мо ра ће мо да ус по ста ви мо рав но те жу вла сти, ту жи ла штва и суд ства и оба ви мо озбиљ не ко рек ци је у уста ву и за ко ни ма - упо зо ри ла је др Ђор ђе вић. Ди рек тор Цен тра за ре ги о на ли зам из Но вог Са да Алек сан дар По пов ука зао је да ДОС ни је ис пу нио сво је обе ћа ње да ће де цен тра ли за ци ја би ти ви со ко ран ги ра но пи та ње ко је мо ра би ти ре ше но. - Све вла сти, па и ова, во ди ле су се је ди ним ин стинк том, да и да ље др же све под ша пом. Власт ства ра на мер ну збр ку око пој ма де цен тра ли за ци је ка ко би у пот пу но сти за вр ши ла тран зи ци о ну пљач ку ко јом смо окру же ни – ка зао је По пов, је дан од ауто ра „Пој мов ни ка де цен тра ли за ци је”. М. Миљеновић

ПОЗНАТИ ДОБИТНИЦИ ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ОПШТИНЕ КИКИНДА

Признање позоришту и „Гриндексу” КИКИНДА: Ове године стигао је 21 предлог за доделу награда и похвалница заслужним грађанима и колективима из кикиндске општине. Чланови Општинског већа су одлучили да буде награђено шест колектива и троје појединаца, саопштио је председник општине Илија Војиновић: - Добитници Годишње награде у категорији колектива су Народно позориште Кикинда и фирма „Гриндекс”. Појединачно Годишње награде добили су др Јефта Козарски и докторка Тамара Грујић. Похвалнице су припале Основној школи „Свети Сава”, фирмама „Ле Белијер” и „Мокрин млек”, те самосталној радњи „Папирко” и Зорану Бајину.

Народном позоришту награда је додељена за изузетне резултате постигнуте у култури и за највише домете. На предлог Регионалне привредне коморе фирма „Гриндекс“, која је основана 2003. године награду је добила за изузетне резултате у малој привреди и за доприснос афирмацији Кикинде. Др Јефта Козарски, начелник Хируршког одељења београдског ВМА награду је добио за хуманост и изузетне резултате постигнуте у реконструктивној хирургији, професорка Високе школе струковних студија докторка Тамара Грујић за резултате у научном и педагошком стваралаштву. Додела признања биће одржана 28. децембра у Народном музеју. А. Ђ.

АПА ТИН: У апа тин ској ОШ „Жар ко Зре ња нин“ при ка за на је пред ста ва „Жи вот по мо јој ме ри“, ко ју је ор га ни зо вао Но во са да ски ху ма ни т ар ни цен т ар. Пред ста ва је на ста ла за вре ме ре а ли за ци је про јек та „Ини ци ја ти ва за обра зо ва ње ром ских де вој чи ца“, а пред ста вље на је као ре зул тат јед но го ди шњег ра да са гру пом мла дих Ром ки ња и Ро ма. Циљ про јек та је да се обез бе ди до ступ но обра зо ва ње за ром ске де вој чи це, те да се сма њи број оних ко је на пу шта ју шко ло ва ње, за вр ша ва ју на ули ци. -Овај сцен ски при каз за пра во је исе чак из ре ал но сти жи во та ове по пу ла ци је и пред ста вља мо за ик ди рект них и ин ди рект них ис ку ста ва уче сни ца и уче сни ка ову хва ће них про јек том - ре ко је Ми лош Дје рић из Кан це ла ри је за мла де. Ј. П.

Огрев као по моћ СЕН ТА: Из оп штин ског бу џе та Сен те за јед но крат ну по моћ со ци јал но нај у гро же ни јим по ро ди ца ма за на бав ку огре ва из дво је но је три ми ли о на ди на ра. У са рад њи са Цен тром за со ци јал ни рад оп шти не Сен та у то ку је по де ла огрев ног др ве та ко ји ће до би ти 600 по ро ди ца. За ове по ро ди це је обез бе ђен по ку бик огрев ног др ве та. Нај ви ше их је у Сен ти 378, за тим у Тор њо шу 139, Бо га ра шу 40, док ће у Ке ви ју огрев до би ти 21 и Гор њем Бре гу 22 по ро ди це. М. Мр.

lov

petak16.decembar2011.

NOVOBE^EJSKI ATAR

c m y

dnevnik

PRVENSTVO SRBIJE U PRAKTI^NOM LOVU U BE^EJU

Voj vo |a ni do mi ni ra li

U mre à ma 158 ze ~e va Nakon lawskih poplava, visokih podzemnih voda i hladno}a kada im nije bilo vreme, tamo gde se dobro gazdovalo i ograni~eno lovilo ze~ja populacija se brzo oporavila. Tako je bilo i u Novom Be~eju, gde je proteklih nedeqa u dva navrata organizovano hvatawe ì vih ze~eva. Kompletan „ulov” prodat je u Vaqevskoj Kamenici, jer u tom kraju ima mawka ze~eva. - Prilikom prvog hvatawa bilo je 204 u~esnika lovaca, dece i na{ih prija- Golmanske intervencije Novobe~ejaca teqa, a imali smo 114 ze~eva - re- vqeno prisustvo 54 zeca na 100 kao je predsednik Lova~kog udru- hektara povr{ine. To nam je bio èwa „Novi Be~ej” Mika Niko- signal da treba da budemo obali}. - Prilikom slede}eg izla- zrivi i ni u kom slu~aju ne doska, uhvatili smo 44 zeca, {to je zvolimo ulazak u mati~ni fond mawe nego {to smo o~ekivali, s ze~ije divqa~i, da ne poremetiobzirom da je brojawem ustano- mo prirodnu ravnoteù. Lane

Fo to: J. Pap

smo, recimo, zbog poplava i hladno}a koje su desetkovale svu divqa~, imali samo jednu akciju hvatawa ze~eva, iako ga je na na{im terenima uvek bilo u dovoqnom broju - rekao je Nikoli}. D. Kn.

U LOVI[TU SRPSKOG KRSTURA, NA SEVERU BANATA

^lanovi LU „Srpski Krstur” sa plenom po povratku iz atara

Fo to: M. Mi tro vi}

Do bar ulov iz pri rod nog le gla

U fini{ sezone lova na ze~eve ~lanovi LU „Srpski Krstur” iz Srpskog Krstura ulaze zadovoqni dosada{wim ulovom, jer su se pri svakom dosada{wem izlasku svi vra}ali sa plenom. Upravnik lovi{ta Ra den ko Cve ja nov Be ka o~ekuje da }e tako biti i u preostalim izlascima u koje se kre}e iz novoure|enog lova~kog doma. - Ve} je poznato da ze~eva u na{em ataru ima kao {a{e, u {ta smo se i uverili ove jeseni, pa

o~ekujemo da se to samo potvrdi i u dva naredna izlaska do zavr{etka sezone. U na{em lovi{tu ne oskudevamo ni u ze~evima, ni u fazanima, a {to je najva`nije divqa~ je iz na{eg prirodnog legla, jer vodimo brigu o lovi{tu. Mada jo{ nema jake zime, uporedo sa izlascima u lov jednom nedeqno obilazimo hranili{ta koja opskrbqujemo kukuruzom i p{enicom, a ~im padne sneg po~e}emo i sa izno{ewem lucerke i druge kabaste hrane - ka`e Cvejanov. M. Mitrovi}

SEDNICA KOMISIJE ZA INFORMISAWE LSV

Usko ro sajt, u pla nu gla si lo U narednom periodu bi}e aktiviran sajt Lova~kog saveza Vojvodine, jedna je od odluka Komisije za informisawe LSV koja je odr`ana minulog utorka. Sledi re{ewe nekoliko tehni~kih stvari: zakup domena, de-

finisawe samog izgleda sajta i odre|ivawe linkova, nakon ~ega }e sajt biti otvoren za pregled, s tim da }e se pojedini linkovi naknadno dopuwavati. Ko mi si ja je kon sta to va la da je informisanost lovaca u

pokrajini slaba, te je odlu~eno da se Uprav nom od bo ru predlo`i da Lova~ki savez Vojvodine ima svoje glasilo, te da se u tu svrhu za narednu godinu planiraju sredstva. D. Kn.

Prvenstvo Srbije u prakti~nom lovu pernate divqa~i po pravilima kupa Sveti Hubert odràno je, u organizaciji lova~kih i kinolo{kih saveza Srbije i Vojvodine, u atraktivnom lovi{tu „Be~ejski sala{i”, revir Veliki rit, kojim upravqa Lova~ko udruèwe „Be~ej” iz istoimenog ba~kog mesta. Ukupno 18 lovaca i tri lovkiwe koristili su u takmi~arskom lovu pse pti~are, a samo jedan takmi~ar sa psom pojavio se u konkurenciji {panijela. [ampionka Srbije za 2011. godinu je Be~ejka Ja smi na Si la {ki s psom Venus, koja je na najboqi na~in iskoristila, uslovno re~eno, doma}i teren. Drugo mesto pripalo je ~lanici LO „Morga{“ iz Ba~a Bi qa ni Aza {e vac, koja je lovila sa psom Dik. Da ni ca Ko va~ iz LU „Obrenovac” s psom Niva bila je tre}eplasirana, kao i u ekipnoj konkurenciji na nedavno odrànom Svetskom prvenstvu u Francuskoj. Zbog masovnosti, takmi~ewe u mu{koj konkurenciji odràno je u dve grupe, pa su pobednici grupa u baraù odlu~ili kome }e pripasti titula dràvnog prvaka. Na kraju se radovao ~lan Lova~kog udruèwa „Sremac“ iz Rume No vi ca Spa so je vi}, ina~e iz Dobrinaca, s psom Larom. Epitet vice{ampiona pripao je Go ra nu [e sti }u i psu Briku iz ìtkova~kog LU „Srnda}“. Tre}e mesto osvojio je Mi lo mir Ran ko vi} s psom Dikom iz Lova~kog udruèwa op{tine Sremska Mitrovica. ^lan Lova~kog udruèwa „êmernik“ iz Ivawice Ra {ko Loj ko vi} i pas Lina osvojili su titulu prvaka Srbije u konkurenciji {panijela. Najzad, u ekipnoj konkurenciji pobedila je ekipa Vojvodine, drugo mesto osvojili su lovci koji su branili boje LSS, a tre}i su bili ~lanovi Isto~nog lovnog regiona. Koliko je bila ozbiqna atmosfera tokom takmi~ewa u lovi{tu, toliko je bila opu{tena u resto ranu „Lar gos“ predsednika doma}ina Ta ma {a La sto vi ~a za vreme zajedni~kog ru~ka, kada su i uru~ena priznawa naj uspe{ni ji ma. Vo |a takmi~ewa Sa wa Mom ~i lo vi}Bog ni~ saop{tila je plasmane, a pehare su uru~ili ~elnici organizatora, predsednik LSS Zo ran Po po vi} i prvi ~ovek LSV Mi lan Pa ìn. Na kraju vaqa naglasiti da }e se naredno Svetsko prvenstvo u prakti~nom lovu na pernatu divqa~ odràti idu}e godine u Srbiji, pa }e nagra|eni u Be~eju imati ~ast i obavezu da dostojno brane primat zemqe doma}ina elitnog takmi~ewa. V. Jankov

Pobednik Novica Spasojevi} s pti~arem Larom

Pobedni~ka trojka u konkurenciji lovkiwa

Trojica najboqe plasiranih u lovu s pti~arima

reporta@e

dnevnik

petak16.decembar2011.

VLA DI MIR MI TRO VI], MA DA SLEP OD KADA GA JE PO GO DIO SNAJ PER U SA RA JE VU 1992, PO STAO US PE [AN KU GLA[

Jedan od milion pre`ivi dum-dum metak D

um-dum me tak je pu {~a no zr no ve o ma ra zor nog dej stva jer mu je vrh pqo snat i {i ri se u pred me tu ko ji uda ri. Ime je do bio po in dij skom gra du Dum-Dum, bli zu Kal ku te, gde je naj pre iz ra |i van. Ma da za bra wen jo{ od Pr vog svet skog ra ta, to ni je spre ~i lo u~e sni ke ra ta po biv {oj Ju go sla vi ji da ga ko ri ste. Ra zor nu

mo} ovog met ka ose tio je i Vla di mir Mi tro vi}, s ne pu ne 22 go di ne. I pre `i veo. Je dan od mi lion. We ga je po go dio me sec da na pred ro |en dan 18. ju na 1992, dok je kao po li ca jac ra dio u sa ra jev skom Aero drom skom na se qu. S raz da qi ne od 300 do 500 me ta ra snaj per ga je ustre lio u gla vu. Ta~ ni je, s le ve stra ne, u sle po o~ ni cu, ma lo iz nad uha.

Ono {to je od met ka osta lo, iza {lo je na de sno oko, ko je vi {e ne ma. Iako je u pr vom tre nut ku po `e leo da je mr tav, br zo se opo ra vio. Da nas je ve dar, na sme jan i uvek spre man na {a lu: – Ko je jo{ vi deo da Bo sa nac umre od udar ca u gla vu – sme je se Vla da. We gov grom ki smeh is pu nio je pro sto ri ju, a na ~in na ko ji ovaj go r o s tas pri ~ a o svom stra da wu ne osta vqa ni kog rav no du {nim. Ne ma u we mu ni ma lo gor ~i ne ni osvr ta wa na te {ku sud bi nu. Mno gi bi iz we go vog pri me ra mo gli na u ~i ti ka ko se kroz `i vot ko ra ~a dig nu te gla ve, ma kar i bez vi da. A tu gla vu je dva je iz vu kao. Kr va -

– A sve su to bi li hit ni slu ~a je vi za VMA. Mo ja maj ka se mo li „ne moj mo ga si na da iz ba ce, nek umre dru gi„. Stra {no! – pri se }a se i ru kom do di ru je oì qak na gla vi, ko ji ga pod se }a da je ipak imao sre }e, ìv je. A ìv je za hva qu ju }i za la ga wu le ka ra s VMA, gde je pri mqen 22. ju na i ostao do 1. sep tem bra 1992. U bol ni ci su mu na sa |i va li ja go din ~u kost, sle po o~ ni cu, otva ra li gla vu po ku {a va ju }i da mu sa ni ra ju o~ ni ì vac da ne osle pi. Na à lost, ni su us pe li. – Imao sam 15-16 ope ra ci ja, pre ne go {to sam oti {ao u ba wu u Aran |e lov cu. Tu sam pro veo dva me se ca, pa se opet vra -

Opre zno s krom pi ri ma Naj te è je Vla di bi lo da raz mi {qa o po ro di ci. Sve vre me to kom le ~e wa bio je u Sr bi ji, a we go vi u ra tom za hva }e noj Bo sni. – Raz mi {qa{ sa mo kad }e ti ja vi ti da su po gi nu li. Je dva sam ~e kao kad }u opet u Sa ra je vo. Vra tio sam se 1994. kad sam se ose }ao do voq no spo so ban da ne mo ram vi {e da bu dem u ba wi, ve} da od ku }e idem na ope ra ci ju. Po sled wu sam imao ok to bra na red ne go di ne na VMA. Ina ~e se od li~ no sna la zi u ku }i. Sve {to je mo gao da ra di dok je vi deo, ra di i sa da, na rav no, ma lo te è ne go ra ni je. âk pra vi i slat ki {e. – Umem i da ku vam, sa mo kad gu lim krom pir mo ram bi ti pa `qiv.

rio je ~e ti ri i po sa ta dok ga ra we nog ni su od vu kli do So ko ca i pr ve po mo }i. – Po sle ne ko li ko da na, kad je he l i k op t er mo g ao po l e t e t i, pre ba ci li su me za Be o grad – pri ~ a Vla d i m ir i pr v i put pri me tih da mu sen ka pre la zi pre ko li ca. Kao da po no vo pre `i vqa va te stra ho te. He li kop ter ko ji je do {ao po te {ke ra we ni ke ni je mo gao da uz le ti jer ih je bi lo to li ko da su ga pre op te re ti li. Voj ni ci su iz we ga iz no si li jed nog po jed nog ne sre} ni ka da bi ga olak {a li. Sta vqa li su ih sa stra ne dok su maj ke ne mo po sma tra le i mo li le bo ga da to bu de tu |e de te.

Po sle hi rur ga, „le ~i li“ ga pri ja te qi

tio na VMA na ope ra ci ju – ob ja {wa va dok po la ko usta je da mi, po ma lo zbu we noj, do da ko la~ ko ji je sam na pra vio. – Kad sam sa znao da }u osta ti slep, gle dao sam sa mo ka ko se bi da skra tim mu ke – ka è s osme hom jer, po na vqa, imao je sre }e. To je spo znao na kon jed ne od ope ra ci ja dok je bio u {ok so bi s de~ kom kog je ta ko |e po go dio dum-dum me tak. Ra wen je isto kroz gla vu, ostao mu je vid, ali ni {ta vi {e od to ga. Po stao je biq ka. Tad je sa mo se bi re kao: {ut’, ba, Vla do, do bro si pro {ao, mo è se ì ve ti. Da se mo è, do ka za li su mu pri ja te qi u Aran |e lov cu to -

I S QU TIM RO KE RI MA PE VA DE^ JI HOR „RA STI MO”

Najte`e mu bilo razmi{qawe o porodici

kom opo rav ka. Ma da i sa mi ra we ni, ni su ga osta vi li, na ro ~i to Dar ko Va si}, ko ji mu je ka sni je po stao kum. – Bri nuo je o me ni i po ~eo me iz vo di ti u grad, ma da ra wen u obe no ge. Pri hva tio sam nor mal no ì vot jer sam vi deo da i me ne qu di nor mal no pri hva ta ju. Pa {ta ako si slep i ima{ oì qak na gla vi, raz bi li su mi kom plek se – pri ~a kao da prav da. Le po su ga pri hva ti li i u Be o gra du i u Sa ra je vu. Gde god se na | e, uvek ima za n i m a c i j u: zvu~ ni pi ka do ili ku gla we, ko je ga je do ve lo do re pre zen ta ci je Is to~ nog Sa ra je va. – I{ao sam tri pu ta na tak mi ~ e w e Re p u b li k e Srp s ke i sva ki put bio ~e tvr ti. Bu de nas i sle pih i sla bo vi dih. Po sle dru è we, mu zi ka, za ba va, dan nam kra tak – odu {e vqe no pri ~a, dok po ska ku je sa sto li ce, kao da }e sva kog tre nut ka ba ci -

ti ku glu ili pi ka do. – Naj vi {e vo lim da se ba vim mu zi kom, ma da sad i fil mo ve mo gu da slu {am pre k o ra ~ u n a r a, kao i kwi ge. Pe ca we mi je sta ra na vi ka, a sre }om, ima i dru ga ra ko ji to vo le. Osta je mo i po dvatri da na. Je di na enig ma u Vla di nom `i vo tu je mo gu} nost po vrat ka vi d a. Ne k a is t ra ` i v a w a na pre sa |i va wu o~ nog `iv ca su ra |e na u Ru si ji. Kad se sti glo do znat nih re zul ta ta, le kar ko ji je to ra dio je po gi nuo, a ni ko od we go vih ko le ga ni je imao uvid u do ku men ta. Sa da po sto ji {an sa u Ame ri ci. – Ta mo po ku {a va ju po mo }u kom pju te ra i ka me re. Na mo zak sta vqa ju mi kro ~i po ve i ~o vek do bi je sli ku – ne na pu {ta op ti mi zam Vla di mi ra. Ko zna mo `da, }e opet ima ti sre }e. Sve je mo gu }e, pa i da on pro gle da. Zo ri ca Dra go je vi}

BAR JE BI STA AKA DE MI KA JA NO [A HER CE GA U DO BROM DRU [TVU

Od Deda Mraza naru~ili Odo{e pare na prodaju panonske magle polovan klavir e {te de }i gla so ve i osme he, oko 60 de voj ~i ca i de ~a ka dva put ne deq no pe va u ho ri }u “Ra sti mo”, ~i je je se di {te u vr ti }u “No vo sa |an ~e”. Po de qe ni su u dve gru pe, u mla |oj su ma li {a ni od tri do pet go di na, a u sta ri joj pred {kol ci i sta ri ja de ca do 13 go di na. Pro be ima ju po ne deq kom i sre dom. Po ne kad pred na stu pe, kad sve tre ba da bu de pe fekt no, pro be tra ju du `e i pri pre ma ju se za sce nu kao od ra sle zve zde. Za ho ri} su Ta ma ra Alek si} i Na de `da Ko mar ~e vi} osmi sli le i uni kat nu kon cep ci ju. Je ste da ima di sci pli ne, ali ne ma vi ke, ka zni, pa da wa u ne svest, pla ~a. De ca ne mo ra ju bi ti pre te ra no mu zi kal na, do voq no je da vo le pe va we. – U ho ri} osno van pre pet go di na mo gu se upi sa ti i de ca ko ja ne idu u Pred {kol sku usta no vu. Re ci mo, Du wa i Do ra ve} idu u tre }i raz red, a pe va ju od ~e tvr te go di ne – ob ja {wa va ju Ta ma ra i Na |a. Do sad su de ca su uve `ba la vi {e od 50 pe sa ma, a za ne ke su tekst i mu zi ku pi sa le Ta ma ra i Na |a. – Kad ne gde na stu pa mo, obi~ no je na re per to a ru iz me |u 15 i 20 pe sa ma, a mla |a de ca, ma da ne zna ju da ~i ta ju, bez pro ble ma ih sa vla da ju. Pr vo im pe smi ce re ci tu je mo, a on da pu sti mo mu zi ku ili svi ra mo. Sve ga ~as ili dva im je po treb no da sa vla da ju re ~i – pri ~a ju po `r tvo va ne vas pi ta ~i ce, ko je vi {e i ne zna ju broj na stu pa svo jih {ti }e ni ka.

a ko se ko ji po li ti ~ar „uhva ti” kul tur nog na sle |a Som bo ra, ne pro pu {ta u pri u ~e noj lo go re ji da spo me ne, sem gla so vi tih sli ka ra ovog gra da, i ve li ke pi sce kao {to su La za Ko sti}, Veq ko Pe tro vi} i Ja no{ Her ceg, {to je se vap i le po ta, ma da je ve li ko pi ta we {ta su iza bra ni go spo da ri na {ih sud bi na od te li te ra tu re za i sta i pro ~i ta li. Dok su u slu ~a ju pr ve dvo ji ce, ne sum wi vo srp skih kwi `ev nih iko na, ona ko sam pas, naj ve ro vat ni je ospo so bqe ni da se, i usred no }i, kad ih ne ko kr me qa ve pro bu di, se te bar na slo va naj zna ~aj ni jih de la Ko sti }a i Pe tro vi }a, „San ta Ma ri ja de la Sa lu te” i „Bu we i osta lih u Ra van gra du”, vi {e bi ne go „za pe li” oko gran di o-

Na u ~e no te pre ne go pr va slo va

S ma li {a ni ma su i eks pe ri men ti sa le, pa s tam bu ra {i ma na pra vi le miks od 12 sta ro grad skih pe sa ma, a ra di le i pe sme u pop fa zo nu, za jed no s ben do vi ma „Dram end zez„ i „Ge ne ra ci ja bez bu du} no sti„. – Je din stve ni smo i po to me {to u na {em ho ri }u pe va ju i de ca s po seb nim po tre ba ma. Ovo im do |e kao pro du è na ru ka vr ti }a, ov de sti ~u sa mo po u zda we, okru è ni su mla |om i sta ri jom de com, a raz vi ja ju i mo} go vo ra. Odav de i mno gu de cu spre ma mo za mu zi~ ku {ko lu – ob ja {wa va Na |a. Ina ~e, ona je za vr {i la sred wu, a Ta ma ra ni ù mu zi~ ku {ko lu, a ma li {a ne su pred vo di le na mal te ne svim ma ni fe sta ci ja ma u gra du, od „Zma je vih de~ jih iga ra„, pre ko „Gro -

Fo to: N. Sto ja no vi}

`|e ba la„, a usko ro }e na stu pi ti i na Tr gu slo bo de u okvi ru no vo go di {weg pro gra ma. Hor „Ra sti mo„ je na stu pao u emi si ja ma TV Voj vo di ne i No vo sad ske te le vi zi je, a za vr {ni kon cert su dr `a li na Pe da go {koj aka de mi ji. Ne dav no su sni mi li i CD s kom po zi to rom i ani ma to rom Bra ni mi rom Ro si }em. Tre nut no su im omi qe ne pe sme “Br zi De da Mraz” i “No va go di na”. Na |a i Ta ma ra se vaj ka ju da ne ma ju, za hor neo p ho dan kla vir, ve} svi ra ju na sta rom sin ti saj ze ru ili im pro vi zu ju sni ma ju }i ma tri ce, ako za to na |u spon zo ra, a ima ju i har mo ni ku. Za to su „na ru ~i le” od De da Mraz kla vir, bar po lo van ili ra {ti mo van. Obe }a va ju, sre di }e ga, da bu de kao nov. Q. Na to {e vi}

Ve li kan kraj La ze Kosti}a i Veq ka Pe tro vi }a

znog de la jed nog od naj ve }ih no vo ve kih kwi `ev ni ka voj vo |an skih Ma |a ra, Ja no {a Her ce ga. Va qa to raz u me ti, ipak je lak {e opre de li ti ne ke bu xet ske nov ce za pro jek te tu {ta i tma i` xi kqa lih NVO-a po sve }e nih „pro mo ci ji su `i vo ta” u pa non skoj rav ni ci, ne go

stvar no i upo zna ti ra zno rod ne na ro de s na sle |em „onog dru gog”. Ta ko su (ne sa mo) u Som bo ru pre ~e lop ta~ ke utak mi ce na ci o nal no ra zno rod ne omla di ne (uz gred, ide al na pri li ka da nam se de ca po sva |a ju i, da le ko bi lo, po tu ku) od pre vo |e wa imre siv nog de la Her ce ga, ro |e nog Som bor ca i jed nog od naj ve }ih voj vo |an skih ma |ar skih pri po ve da ~a i ese ji sta. Re al nost je su ro va. Za i sta upor ni zna ti èq ni ci ima ju pri li ku da „na le te” na srp ske pre vo de sa mo ma log de la we go vog stva ra la {tva, oli ~e nih u zbir ci pri po ve da ka s kra ja pe de se tih go di na pro {log ve ka i ne ko li ci ni do pu wa va nih de ri va ta ove pr ve, ne ve li ke, zbir ke. Ka pi tal no de lo som bor skog eru di te, za sad tro tom ni, „Sa bra ni ese ji i ogle di” na ma |ar skom, u iz da wu srp skog Za vo da za ux be ni ke, osta ju „ne do dir qi vi” za ~i ta o ce ko ji ne zna ju ovaj je zik jer za pre vo de na srp ski ogle da i ese ja ko ji se ba ve isto ri jom Som bo ra, we go ve kwi èv no sti, ali i vr hun skim svet skim li te rar nim do me ti ma, ne ma nov ca. Ovaj gi gant ski po du hvat pri re |i va ~a i ured ni ka La sla Pa {}i ka i Eve Tol di, no vo sad skih isto ri ~a ra kwi èv no sti, za po ~et 1999, „za peo” je 2003. na kon ob ja ve tre }eg to ma, dok je ~e tvr ti tek u pri pre mi. Kad }e naj gla sni ji u de kla ra tiv noj pro mo ci ji voj vo |an skog su ì vo ta na ro da na }i no va ca za pre vo |e we ovog Her ce go vog de la na „ve }in ski je zik” – za {ta, ina ~ e, po s to j e i do v oq n o ospo s o b qe n i ka d ro v i i vo q a – osta je da se vi di. Do tad je „slo vo” pod se }a wa na mo nu men tal no de lo som bor skog aka de mi ka „pa lo” na va ro {ku bi bli o te ku „Kar lo Bi je lic ki” ko ja je ne dav no po sta vi lo u svom dvo ri {tu we go vu bi stu ta mo gde i pri pa da. Kraj La ze i Veq ka. M. Mi qe no vi}

crna hronika

petak16.decembar2011.

dnevnik

c m y

PRI TVO RE NA OSAM NA E STO GO DI [WA KO VIQ ^AN KA

Ski nu la i opqa~kala de voj ~i cu? – Osam na sto go di {woj V. D. iz Ko vi qa, ko ja je pre dva me se ca po s ta l a pu n o l et n a, okri vqe noj za tri raz boj ni {tva i pro tiv prav no li {e we slo bo de, od re |en je pri tvor na kon sa slu {a wa – iz ja vio je za „Dnev -

nik” de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Radomir [tula. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, okri vqe noj se sta vqa na te ret da je pro {log me se ca, uz pret wu no `em, na te ra la dve go di ne

mla |u de voj ~i cu da se ski ne, uze l a we n e stva r i, te l e f on, lan ~i} i pa re i da je osta vi la da sa ti ma sto ji go la u na pu {te noj ku }i u No vom Sa du, pri to me osta viv {i ne ko li ko fra na ka.

V. D. je ve} po zna ta po li ci ji po de li ma u ve zi s nar ko ti ci ma i pro sti tu ci jom. Ona je osum wi ~e na i da je pre ovog do ga |a ja, po ~et kom no vem bra, opqa~ ka la dve de voj ~i ce, sa zna je mo, ta ko |e, ne zva ni~ no. E. D.

KRI MI NAL NA BRAT STVA NE PO ZNA JU GRA NI CE

NE SRE ]A NA PU TU HRT KOV CI–PLA TI ^E VO

Po gi nu la za vo la nom Ju ~e oko po dne va na pu tu iz me |u Hrt ko va ca i Pla ti ~e va do go di la se sa o bra }aj na ne zgo da u ko joj je jed no li ce po gi nu lo. Ne sre }a se do go di la ka da je, u kri vi ni auto mo bil, „fi jat se i }en to„ {a ba~ kih re gi star skih ozna ka pre {ao na su prot nu stra nu i di rekt no uda rio u auto bus auto -

pre vo zni ka „Ba ne trans’’. Za vo la nom „fi ja ta” bi la je [ap ~an ka Sve tla na Je re mi} (1966) ko ja je na li cu me sta pre mi nu la. Do za kqu ~e wa ovog bro ja zva ni~ ni iz ve {taj po li ci je ni je sti gao, a ni ko od o~e vi da ca ni je `e leo da ko men ta ri {e ne zgo du. J. A.

SA O BRA ]AJ KA JU ^E U FU TO GU

„Pe`o” te {ko po vre dio pe {a ki wu @e na sred wih go di na, ~i ji iden ti tet jo{ ni je utvr |en, za do bi la je po vre de opa sne po `i vot ju ~e uju tro oko osam sa ti u Fu to gu, na pu tu No vi Sad

Port p a r ol k a Kli n i~ k og cen tra Voj vo di ne Jelena Juri{in iz ja vi la je da po vre |e na oso ba ni je ima la uz se be li~ na do ku men ta te da je na Ode qe -

Be gun ci od srp skog su da na svim me ri di ja ni ma Hap {e we Dobrosava Gavri}a u Ju `noj Afri ci – ko je do du {e jo{ ni je ov de zva ni~ no po tvr |e no – osu |e nog 2006. go di ne za ubi stvo @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, po tvr di lo je da srp ski be gun ci od za ko na ume ju da se sna |u na svim me ri di ja ni ma. Ga vri }ev ne sta nak usta no vqen je ne {to pre iz ri ca wa pre su de za Ar ka no vo ubi stvo u ok to bru 2006. i od ta da je u vr hu li ste onih u~i ni la ca kri vi~ nog de la ko je Sr bi ja tra ì pu tem svo jih i In ter po lo vih po ter ni ca. Iako po ter ni ce ko je iz da je In ter pol va è u go to vo svim dr à va ma sve ta, hap {e wa ne idu ba{ la ko, ma da se go to vo sva ko dnev no po ja vqu ju no ve in for ma ci je o mo gu }im pre bi va li {ti ma naj tra è ni jih be gu na ca. Tre nut no naj po zna ti ji osum wi ~e ni kri mi nal ci ko je tra ì Sr bi ja, ali i jo{ ne ke dr à ve, sva ka ko su Darko [ari} i Luka Bojovi}, za ko je su di rek to ri po -

Dar ko [a ri}

nov cu ko jim ras po la `e i raz gra na toj mre `i po ver qi vih sa rad ni ka ko ju je go di na ma stva rao, ali ve }i na dru gih be gu na ca ni je u pri li ci da se la god no kri je.

Lu ka Bo jo vi}

Kalini} ob re li u Hr vat skoj, gde su na kra ju i ot kri ve ni, a od pot pi si va wa re gi o nal nih spo ra zu ma o sa rad wi i iz ru ~e wu be gu na ca, sve su ~e {}a hap {e wa srp -

da ma fi ja s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je. [ved ska, Dan ska i Ho lan di ja po zna to su uto ~i {te za na {e kri mi nal ce jo{ od osam de se tih go di na pro {log ve ka, ali pri li~ no uver qi ve in for ma ci je da se ta mo kri ju ne ki od kri mi na la ca ko je tra ì na {a po li ci ja ni su do voq ne jer, za hva qu ju }i {i ro koj mre ì kri mi nal nih gru pa, be gun ci ~e sto me wa ju me sto bo rav ka i te {ko je po go di ti vre me i me sto gde su – ka è na{ sa go vor nik. [pa ni ja, ta~ ni je Mar be qa i Ka nar ska ostr va, odav no su po zna to ste ci {te svih svet skih kri mi na la ca, ali s ob zi rom na to da je ì vot na ovim de sti na ci ja ma skup i za oso be ko je se slo bod no kre }u, uto ~i {te na ovim lo ka ci ja ma se bi mo gu pri u {ti ti sa mo naj ve }e „zver ke”. Pru è no uto ~i {te i ja ta ke ko ji im po ma ù u skri va wu srp ski kri mi nal ci iz u zet no po {tu -

Skri va we dnev no ko {ta od 100 do 200 evra

Uvi |aj po sle ne sre }e

– Ba~ ka Pa lan ka. Na wu je u Uli ci Ra de Kon di }a, na spram bro ja 72, na le teo „pe `o 203 ka r a v an” no v o s ad s kih re g i star skih ozna ka ko jim je ka Ba~ koj Pa lan ci upra vqa la E. K. iz Ve ter ni ka. Po li ci ja je na ovom de lu uli ce vi {e sa ti za su ta vi la i pre u su me ra va la sa o bra }aj dok je tra jao uvi |aj ko jim je ru ko vo dio de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Radomir [tula.

Fo to: S. [u {we vi}

wu in ten ziv ne ne ge i da je pri mqe na s vi {e stru kim pre lo mi ma i po vre da ma opa snim po `i vot ali da su, ka ko je sa op { te n o, le k a r i us p e l i da sta bi li zu ju we no sta we ubr zo na kon pri je ma. @e na je se kre ta la u istom sme ru kao i vo zi lo ko je ju je uda ri lo, sa zna je mo ne zva ni~ no. Po li ci ja za sa da ni je po sla la zva ni~ no sa op {te we o ovom do ga |a ju. M. V.

Iako se kri mi nal ci ma pri pi su ju mi li on ske za ra de, ~e sto ka da do |e do to ga da mo ra ju da be è, pri se bi ima ju mno go ma we ko li ~i ne nov ca. Sa ma ~i we ni ca da su u bek stvu ote à va na pla tu even tu al nih po tra ì va wa ili pre tva ra we ne ke imo vi nu u neo p hod ni ke{. Po ne kim pro ce na ma, mi ni mal ni me se~ ni tro {ko vi be gun ca ko ji se kri je u ne koj dr à vi u re gi o nu, iz no se od 1.500 do 3.000 evra, dok skri va we u dr à va ma Za pad ne Evro pe me se~ no ko {ta od 5.000 do 10.000 evra. âk i u bek stvu kri mi nal ci se te {ko od ri ~u ste ~e nih na vi ka i la god nog ì vo ta pa osnov nim tro {ko vi ma tre ba do da ti i ve li ki no vac ko ji tro {e na dro gu, koc ku i è ne te me se~ ni tro {ko vi mo gu do sti }i i ne ko li ko pu ta ve }e iz no se. To me tre ba do da ti i tro {ko ve iz ra de la `nih do ku me na ta ko ji se, kao i kar ti ce mo bil nih, ~e sto me wa ju, i tro {ko vi sa kri va wa vr lo br zo is ta we „bu xet” za cr ne da ne. Ta da su be gun ci pri nu |e ni da se vra te u bi znis i po sta ju ra wi vi zbog u~e sta lih kon ta ka ta s or ta ci ma ili po ro di com jer ne ki od naj tra è ni jih be gu na ca „pa li” su upra vo zbog to ga {to je po li ci ja za be le ì la wi ho ve po zi ve po ro di ci ili sa rad ni ci ma s ko ji ma su po ku {a va li da ob no ve po sao. li ci je u Sr bi ji i Cr noj Go ri na ja vi li da je pi ta we da na ka da }e bi ti pro na |e ni i uhap {e ni. U po sled we dve go di ne o wi ho vom na vod nom kre ta wu i skri va wu sti za lo je mo re raz li ~i tih in for ma ci ja, od to ga da se kri ju u Cr noj Go ri, uz po dr {ku ta mo {wih po li ti~ kih i kri mi nal nih mo} ni ka, do po da ta ka o wi ho vim ak tiv no sti ma na re la ci ji Ita l i j a–[pa n i j a–[vaj c ar ska–Skan di na vi ja. Po ne kim tra go vi ma, ko je su po tvr di le i po li ci je po je di nih ze ma qa, po sto ji mo gu} nost i da je [a ri} pro na {ao uto ~i {te u Ju `noj Ame ri ci kod svo jih or ta ka od ko jih je na ba vqao ko kain. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka iz po li ci je, [a ri} se mo gao re la tiv no la ko sa kri ti u bi lo ko ji deo sve ta za hva qu ju }i ogrom nom

– Ka da su pri nu |e ni da be è, obi~ no pri ku pe od re |e nu ko li ~i nu nov ca i kre nu na ne ku uda qe ni ju de sti na ci ju. Me |u tim, taj no vac se br zo po tro {i i be gun ci su pri nu |e ni da ne ka ko do |u do we ga. Na rav no, ne }e se pri ja vi ti na bi ro za za po {qa va we ve} po ku {a va ju da se vra te „sta rom po slu”. Ta da stu pa ju u kon takt s qu di ma s ko ji ma su po slo va li, ali po {to je ipak pre vi {e ri zi~ no da se vra }a ju u Sr bi ju, po ve zu ju se s kri mi nal nim gru pa ma u re gi o nu. Ta so li dar nost me |u kri mi nal ci ma naj vi {e je do pri ne la ja kim ve za ma pod ze mqa dr à va biv {e Ju go sla vi je i ta ko zva na raz me na be gu na ca me |u kla no vi ma je sa svim uobi ~a je na – ka è na{ sa go vor nik. Ta ko su se i od be gli „ze mun ci” Milo{ Simovi} i Sretko

Do bro sav Ga vri}

Ga vri} upo zo ren da po beg ne ili da se sa kri je? Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} iz ja vio je ju ~e da ne po sto ji zva ni~ na po tvr da da je u Jo ha nes bur gu za i sta uhap {en Dobrosav Gavri}, ko ji je u Sr bi ji osu |en za ubi stvo @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na. – Oso ba ko ja je uhap {e na u Jo ha nes bur gu je, uz pla }e nu ka u ci ju, pu {te na na slo bo du – re kao je Da ~i} no vi na ri ma, i do dao da je MUP u me |u vre me nu jo ha nes bur {koj po li ci ji pro sle dio sve po treb ne ele men te za utvr |i va we iden ti te ta, ali jo{ ni je do bi je na po vrat na in for ma ci ja. Mi ni star je oce nio da je lo {e to {to se ta kva vest po ja vi la u ov da {wim me di ji ma jer taj po stu pak utvr |i va wa ide ni te ta tra je vi {e ne de qa, ta ko da, ka ko je re kao Da ~i}, sum wa da je in for ma ci ju o hap {e wu Ga ri }a ne ko ob ja vio na mer no da bi ga upo zo rio da ni je si gu ran i da bi tre ba lo da po no vo po beg ne ili da se sa kri je. Ga vri} je, po pi sa wu me di ja, uhap {en u Jo ha nes bur gu pod ime nom Sini{a Kova~evi}, ali je ka sni je pod ka u ci jom pu {ten. Da ~i} je ob ja snio da je ta oso ba vi {e pu ta do sa da hap {e na i pu {ta na uz ka u ci ju. (Ta njug) skih kri mi na la ca u Cr noj Go ri, BiH, Slo ve ni ji, Bu gar skoj i dru gim dr `a ma u okru `e wu. – Dru ga de sti na ci ja je Skan di na vi ja, ko ja je pre pu na be gu na ca s ovih pro sto ra jer ve} de ce ni ja ma uz al ban sku, ta mo vla -

ju, o ~e mu sve do ~e i ~i we ni ce da po hap {e wu ni je dan od wih ni je dao po dat ke o svom kre ta wu i pre bi va li {ti ma to kom bek stva, iako su ne ki od wih „pro pe va li” o mno go zna ~aj ni jim stva ri ma. N. Per ko vi}

UHAP [EN BIV [I KO MER CI JAL NI DI REK TOR KRU [E VA^ KOG FAM-a

OT KRI VE NO NA TER MI NA LU PRE [E VO

Ile ga lac u ma ke don skom ka mi o nu Ca ri ni ci su na ter mi na lu Pre {e vo u ka mi o nu ma ke don skih re gi star skih ozna ka ot kri l i ile g al n og imi g ran t a, naj ve ro vat ni je iz Av ga ni sta na, {to }e da qom is tra gom bi ti utvr |e no. Ka k o je ju ~ e sa o p { ti l a Upra va ca ri na, pri li kom pre gle da ka mi o na, ko ji je na ca ri we we sti gao neo {te }e nih ca -

rin s kih obe l e` j a na t o v a r en po vr }em iz Ma ke do ni je, u pred wem de lu pri ko li ce pro na |en je ~o vek u le `e }em po lo `a ju, ~i me su pod jed na ko bi li za pa we ni pri sut ni vo za~ ka mi o na i ca r in s ki agent. Po z va n a su pri pad ni ci MUP-a, ko ji ma je li c e pre d a t o u da q u nad l e `nost. M. B.

[te ta zbog uqa po ni òj ce ni Kru {e va~ ka po li ci ja uhap si la je ju ~e di rek to ra Di rek ci je za uqa i ma zi va u NIS-u Slavoquba E. (53) iz Be o gra da, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja za vre me dok je bio ko mer ci jal ni di rek tor kru {e va~ kog FAM-a. Ka ko se na vo di u po li cij skom sa op {te wu, sum wa se da je Sla vo qub E. od fe bru a ra 2010. go di ne do mar ta 2011. go di ne, kao ko mer ci jal ni di rek tor pred u ze }a FAM iz Kru {ev ca, pro dao pred u ze }i ma “Bi baj” d. o. o. iz Uro {ev ca i “Mo rea Do oel” iz Te to va oko 364.000 li ta ra ra znih vr sta uqa po znat no ni ìm ce -

na ma. Ve ru je se da je ta kvim po stu pa wem osum wi ~e ni o{te tio pred u ze }e FAM za 21 mi lion di na ra. Osum wi ~e nom je od re |e no po li cij sko za dr `a va we u tra ja wu od 48 sa ti i u tom ro ku on }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kru {ev cu. Po vo dom hap {e wa Sla vo qu ba E. ge ne ral ni di rek tor kru {e va~ kog FAM-a Vladica Petrovi} je Ta nju gu ju ~e iz ja vio da su sve ne ga tiv ne fak tu re uti ca le na iz voz, te da je re~ o su mi nov ca ve li koj za sva ku fir mu. Pe tro vi} je re kao da FAM i da qe ima ve li ka po tra `i va wa od „Ni bens gru pe„ i da zbog

to ga od Mi ni star stva eko no mi je i Agen ci je za pri va ti za ci ju o~e ku je po mo}. – Za sa da smo iz mi ri li ~e tvr ti nu du ga do ba vqa ~i ma, ko ji iz no si oko dva mi li o na evra, ali naj bit ni je je da se sa da taj la nac kri mi na la u fa bri ci ma zi va pre ki nuo – re kao je Pe tro vi}. Na pi ta we da li }e pre ko pra vo sud nih or ga na FAM mo }i da na pla ti no vac za ko ji je, po op tu `ni ci pro tiv ru ko vod stva „Ni bens gru pe„, o{te }en, Pe tro vi} is ti ~e da }e tu mo gu} nost ovo pred u ze }e ima ti tek ka da se sud ski pro ces okon ~a. Pe tro vi} je pri tom pre ci zi rao da je re~ o oko 16 mi li o na evra.

crna hronika

dnevnik

Advo kat: Po li ti~ ki mo ti vi za ume {a nost u aten tat Advo kat Sr |a Po po vi}, ko ji je pot pi sao kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pred sed ni ka No ve Sr bi je Ve li mi ra Ili }a i biv {eg pot pred sed ni ka Vla de Ne boj {e ^o vi }a zbog sum we da su ume {a ni u aten tat na pre mi je ra Zo ra na \in |i }a 2003, na veo je da su oni za to

Sr |a Po po vi}

bi li po li ti~ ki mo ti vi sa ni. On je ta kav za kqu ~ak iz veo iz is ka za dvo ji ce pri pad ni ka „ze mun skog kla na”, De ja na Mi len ko vi }a i Mi lo {a Si mo vi }a. „Ukr {ta wem s dru gim do ka zi ma i op {te po zna tim ~i we ni ca ma, mo `e se, u glav nim cr ta ma, re kon stru i sa ti pot pu na struk tu ra za ve re, plan de lo va wa i po de la ulo ga, kao i po seb no me sto ko -

„Re form ski” blok, ko ji je pred vo dio Zo ran \in |i}, tu ma ~io je pe to ok to bar ske pro me ne kao pre vrat u ko jem su sa mi gra |a ni, re vo lu ci o nar no, na uli ci, sru {i li je dan dik ta tor ski re ìm i do ve li DOS na vlast, dok je „pa tri ot ski” blok, s Vo ji sla vom Ko {tu ni com na ~e lu, tu ma ~io taj isti do ga |aj kao re dov nu sme nu vla sti ostva re nu na iz bo ri ma, sma tra Po po vi}. Na vo di se, da qe, da je taj du bo ki po li ti~ ki su kob, ko ji je pot pu no obe le ìo pe riod od 5. ok to bra 2000. do 12. mar ta 2003, bio pro du bqen ~i we ni com da su ta dva blo ka iz me |u se be po de li la i dve naj va `ni je funk ci je iz vr {ne vla sti, funk ci ju pred sed ni ka Re pu bli ke i funk ci ju pred sed ni ka Vla de. Iako je to kom 2001. i 2002. go di ne na funk ci ji pot pred sed ni ka Vla de pre mi je ra \in |i }a, osum wi ~e ni ô vi} tu istu Vla du ne pre sta no na pa da, po li ti~ ki se ve zu ju }i za we nog ogor ~e nog pro tiv ni ka, Ko {tu ni cu, na vo di se u pri ja vi. ô vi} je u vi {e na vra ta kri ti ko vao \in |i }a zbog pol tron skog po na {a wa pre ma Evro pi, „za ni mqi ve ve ze \in |i }e ve vla de s ma fi jom”, na vo di se u pri ja vi, i do da je da od pr vog tre nut ka,

petak16.decembar2011.

MAJ KA I SE STRA ZORANA \IN\I]A OBRA TI LE SE TU @I LA [TVU ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL

Kri vi~ na pri ja va pro tiv ô vi }a i Ili }a – Maj ka i se stra ubi je nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a pod ne le su kri vi~ nu pri ja vu Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal pro tiv pred sed ni ka po li ti~ ke par ti je No va Sr bi ja Ve li mi ra Ili }a i biv {eg pot pred sed ni ka Vla de Ne boj {e ô vi }a zbog sum we da su ume {a ni u aten tat na \in |i }a 2003. go di ne – iz ja vio je ju ~e tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Pri ja va je ve} uze ta u rad i po woj }e od mah bi ti po stu pqe no – re kao je Ra di sa vqe vi}, dok dvo ji ca po li ti ~a ra apo stro fi ra nih u pri ja vi ili od ba cu ju u woj na ve de ne tvr we ili uop {te ne è le da ih ko men ta ri {u. Mi la \in |i} i Gor da na Fi li po vi}-\in |i} kri vi~ nom pri ja vom ob ja vqe nom na saj tu „Pe {~a nik” tra è od Tu ì la {tva da spro ve de is tra gu pro tiv ô vi }a i Ili }a, tvr de }i da su iz vr {i li kri vi~ no de lo pod stre ka va wa na kri vi~ no de lo ubi stva pred stav ni ka naj vi {ih dr àv nih or ga na. Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} ju ~e ni je imao ni ka kva sa zna wa o kri vi~ noj pri ja vi ko ju su pro tiv ne ka da {wih vi o skih

mah. – Vre me ko je pro ti ~e ne do pri no si to me da se na kra ju do |e do ne ke pu ne isti ne o sve mu {to se de {a va lo. Mi slim da je bi lo do voq no vre me na, bi lo je i van red no sta we, da se stva ri ra{ ~i ste jo{ u pr voj go di ni po sle ubi stva. Ni ja, ni ti je par ti ja ~i ji sam pred sed nik, na bi lo ko ji na ~in u~e stvo va la, ni po sred no, ni ne po sred no, ni ti u vla sti ni ti u ne kim kon tak ti ma s ovom gru pa ci jom ko ja je osum wi ~e na za ubi stvo Zo ra na \in |i }a. Ina ~e, sma tram da je to tra ge di ja za Sr bi ju, da se na ta kav na ~in ob ra ~u na va mo s pro tiv ni ci ma i s qu di ma i da to tre ba da bu de jed na ve li ka po u ka. Mi smo jo{ ta da osu di li we go vo ubi stvo i od De mo krat ske stran ke ni ka da ni je bi la iz re ~e na bi lo ka kva sum wa u to da je po li ti~ ka po za di na ubi stva ima bi lo ka kve ve ze sa SPS-om. Li der NS-a Ve li mir Ili}, ko ji je {ef po sla ni~ ke gru pe u par la men tu Sr bi je, iz ra zio je ju ~e `a qe we {to je „go spo |a Mi la \in |i} ta ko re a go va la jer ni je ima la ne kog raz lo ga“. – Pi smo ko je mi je na pi sao Mi lo rad Ule mek Le gi ja dao sam svim nad le `nim slu `ba ma u ovoj

Mi la \in |i} i Gor da na Fi li po vi}-\in |i}

po se ti u ^a~ ku, po {to sam bio gra do na ~el nik, da sam mu po ka zao to pi smo. On je re kao „Ne ma pro ble ma, sve je u re du, ako ima pro ble ma, ja vi se“. I ta~ no je da je Du {an Mi haj lo vi} po slao we go ve iz MUP-a da dam iz ja vu i da sam je na pi sao, pot pi sao, ne se }am se ta~ no ka da. O pi smu sam oba ve stio i pre mi je ra Zo ra na \in |i }a i on me je po zvao. To je

ume {a ni u aten tat na pre mi je ra, da se jed nom sta vi ta~ ka. Da se ra{ ~i ste mno ge stva ri ko je su bi le sum wi ve, kri ti~ ne, {ta se za pra vo do ga |a lo u Vla di, za {to je bio is kqu ~en vi deo-nad zor, ko je sve bio od go vo ran u tom ~i ta vom si ste mu, da se sa slu {a Mi lan Ve ru o vi}, ko ji je vi {e pu ta sve do ~io. Ko li ko mo gu da po mog nem, ja }u po mo }i. Ta~ no je da je

„Ne tr pi auto ri tet iz nad se be” Pod se }a se na to da je Ne boj {a ô vi} bio na vla sti u tri re ì ma, i kon sta tu je da se o~i gled no ra di o am bi ci o znom ~o ve ku, ko ji „ne re al no vi so ko” oce wu je svo je spo sob no sti i ko ji, po sop stve nom pri zna wu, „ne mo è da ra di pod qu di ma ko ji su ma we spo sob ni od we ga”, „ne tr pi auto ri tet iz nad se be” i „ne è li da mu ne ko na re |u je”. „Osum wi ~e ni ô vi} je, o~i gled no, ne za do vo qan me stom pot pred sed ni ka Vla de, ono je za we ga sa mo od sko~ na da ska za ne {to vi {e i sma tra da mu Ko {tu ni ca (a ka sni je i Ule mek) mo è po mo }i da to i ostva ri”, na vo di se u pri ja vi u de lu u ko jem se obra zla ù po li ti~ ki mo ti vi za ubi stvo \in |i }a. je je u toj pre vrat ni~ koj za ve ri za u zi mao osum wi ~e ni Ne boj {a ô vi}”, na veo je u kri vi~ noj pri ja vi ko ja je ob ja vqe na na saj tu „Pe {~a ni ka”. Obe iz ja ve su sa gla sne u svim de ta qi ma i Mi len ko vi }ev is kaz iz 2006. i iz ja va ko ju je u Tu ì la {tvu dao Si mo vi} pre se dam me se ci, i u ko ji ma tvr de da je ô vi} po dr à vao aten tat, da je wi ma tvr dio da }e on na kon to ga po sta ti pre mi jer. U pri ja vi, ko ju je pot pi sao pu no mo} nik po ro di ce \in |i} Po po vi}, po red de taq nog opi sa kri vi~ nog de la na vo de se i pred lo zi do ka za ko ji tre ba da se iz ve du, a me |u ko i ma je pi smo Mi lo ra da Ule me ka Le gi je, osu |e nog na 40 go di na za tvo ra zbog \in |i }e vog ubi stva, iz vo di iz sve do ~e wa pri pad ni ka „ze mun skog kla na”, iz vo di iz iz ja va ta da ak tu el nih po li ti ~a ra i dru gi. Vi |e we po li ti~ kih mo ti va Po po vi} po ~i we uka zi va wem na to da se od mah na kon svr ga va wa re ì ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a i do la ska DOS-a na vlast, unu tar te he te ro ge ne ko a li ci je stra na ka, for mi ra ju dva di ja me tral no su prot sta vqe na blo ka, ko ji su ta da na zi va ni „re form skim” i „pa tri ot skim”.

na kon aten ta ta, za stu pa dve pro tiv re~ ne te ze: da ne tre ba is pi ti va ti po li ti~ ku po za di nu aten ta ta, da to ne tre ba „sta vqa ti u po li ti~ ki i stra na~ ki kon tekst” i na ro ~i to ne ve zi va ti to pi ta we za od re |e ne stran ke i, s dru ge stra ne, da tre ba is pi ta ti ulo gu pri pad ni ka De mo krat ske stran ke u aten ta tu i wi ho ve ve ze s ma fi jom i Ule me kom. „Usa gla {e no de lo va we pro tiv DOS-ove vla de, od stra ne ^o vi }a, Ko {tu ni ce i Ule me ka, na sta vqa se i po sle aten ta ta. ^o vi} i Ko {tu ni ca, ve} na po ~et ku po li cij ske ak ci je ’Sa bqa’, po ~i wu da pro te stu ju pro tiv ide je da se is pi tu je po li ti~ ka po za di na aten ta ta, od no sno da se ’is tra ga sta vqa u stra na~ ki i po li ti~ ki kon tekst’, ali su i to me ne do sled ni„, sma tra pu no mo} nik po ro di ce \in |i}. On da qe za kqu ~u je da ubi stvo pre mi je ra \in |i }a ni je bi lo sa mo se bi ciq. „Iz otvo re nog pi sma Mi lo ra da Ule me ka, kao i pi sma upu }e nog Ili }u i dru gim po li ti ~a ri ma, vi di se da je ubi stvo bi lo sa mo sred stvo, a da je osnov ni ciq bio svr ga va we Vla de i do vo |e we dru gih, ta ko zva nih pa tri ot skih sna ga na vlast. (Ta njug)

Ne boj {a ^o vi}

Ve li mir Ili}

ô vi}: La ì, ne i sti ne i in si nu a ci je Ne boj {a ô vi} je za Ra dio Slo bod na Evro pa iz ja vio da advo kat po ro di ce \in |i} Sr |a Po po vi} iz no si „la ì, ne i sti ne i in si nu a ci je” i po ru ~io da sto ji na ras po la ga wu dr àv nim or ga ni ma i svi ma ko ji è le da oba ve raz go vor sa wim. - To ne is ti ~em pr vi put, ve} osam-de vet go di na. Ja ve ru jem u ovu dr à vu i we ne pra vo sud ne or ga ne i ne do zvo qa vam da se vre |a mo ja po ro di ca - re kao je ô vi}. funk ci o ne ra DOS-a Ne boj {e ô vi }a i Ve li mi ra Ili }a pod ne le maj ka i se stra po koj nog pre mi je ra Mi la \in |i} i Gor da na Fi li po vi}-\in |i}, pre ko advo ka ta Sr |e Po po vi }a, op tu ù ju }i ih za ume {a nost u ubi stvo Zo ra na \in |i }a 12. mar ta 2003. go di ne. – Tu ce lu is tra gu vo di Tu ì la {tvo, a sve {to do bi je mo kao na log Tu ì la {tva, po li ci ja }e iz vr {i ti – ka te go ri ~an je Da ~i}. Ujed no, is ti ~u }i da je te mu po li ti~ ke po za di ne ubi stva pre mi je ra tre ba lo ra{ ~i sti ti od -

dr à vi, a {to ni ko ni je pred u zeo ni {ta, ja ni sam od go vo ran. Go di na ma sam o to me go vo rio. Ta~ no je da sam ne po sred no pre aten ta ta do bio pi smo od Le gi je i ta~ no je da je u tom pi smu pi sa lo ono {to ob ja vqu ju me di ji, ali isto je ta~ no da sam ja odr ào kon fe ren ci ju za no vi na re i svi ma ga pre zen ti rao i ni ko ta da ni je bio za in te re so van da ga po seb no ob ja vi – ob ja snio je Ili} no vi na ri ma u par la men tu. – Ta~ no je da je po sle dan-dva Ne boj {a ô vi} bio kod me ne u

SA VET NIK U MI NI STAR STVU ZDRA VQA QU BI [A MI LA NO VI] ZA „DNEV NIK” O JAV NIM PRO ZIV KA MA ZA KO RUP CI JU

Ovo je sa mo de li}

Sa vet nik u Mi ni star stvu zdra vqa Qu bi {a Mi la no vi}, ~i je su kri ti ke ko je je iz neo pre ne ko li ko da na u Ju tra wem pro gra mu RTS-a na ra ~un Tu ì la {tva i po li ci je kad je re~ o su {tin skoj efi ka sno sti u su zbi ja wu ko rup ci je ener gi~ no de ma to va ne iz Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, ju ~e je za „Dnev nik“ iz ja vio da osta je pri sve mu {to je re kao. – To {to sam iz ja vio je sa mo de li}. Na rav no da su de man to va li, pa ni ste vaq da o~e ki va li da po tvr de – ka è Mi la no vi} za na{ list. Na po mi wu }i da ni je na me ra vao da vi {e da je iz ja ve i ko men ta re o onom {to je ve} re kao, Mi la no vi} je do dao da ipak ne mo è da o}u ti na po je di ne na vo de iz ne te u pre kju ~e ra {wem sa op {te wu Tu ì la {tva.

Qu bi {a Mi la no vi}

– Sve {to su iz ne li pri ~a ju kroz svo ju pri zmu, to su oni, a ne ja. Mi slim da obi ~an na rod uvek pre po zna {ta je isti na. Sve {to sam re kao, i iz neo sam zbog obi~ nog na ro da, ko ji i ose }a po sle di ce ko rup ci je – ka `e Mi la no vi}. We go vo vi |e we re zul ta ta u su zbi ja wu ko rup ci je, do da qeg se, ka -

ko is ti ~e, ne }e pro me ni ti, “uko li ko se ne po ka `e su {tin ski po mak i bo qi tak po gra |a ne”. Ta ko |e na ja vqu je da “ni ubu du }e ne }e za zi ra ti od jav nog iz no {e wa kri ti ke na na ~in ka ko to je di no i ume, bez oko li {a wa – di rekt no, ali, na rav no, pod uslo vom da nad le `ni or ga ni ni {ta ne pre du zmu da bi po sta li efi ka si ji u svom ra du”. – Ako bu du ra di li ta ko da se ose ti su {tin ski bo qi tak u dru {tvu, na rav no da ne }u istu pa ti u jav no sti – na gla {a va Mi la no vi}. Spre man je, na po mi we, i da is tr pi po sle di ce u smi slu even tu al nog po me ra wa s me sta sa vet ni ka u Mi ni star stvu zdra vqa, ko je mu je po ve re no do la skom no vog mi ni stra Zo ra na Stan ko vi }a. – Ni ti sam se ro dio kao sa vet nik mi ni stra zdra vqa, ni ti mi ne -

{to po seb no zna ~i da bu dem na tom me stu uko li ko ne mo gu da ra dim svoj po sao, a to je da skre }em pa `wu na pro blem. Da kle, ne mam ne ku strep wu u tom po gle du – ka `e Qu bi {a Mi la no vi}. Ka ko je pro iz la zi lo iz na {eg ju ~e ra {weg raz go vo ra, za sad u tom smi slu ni je bi lo na go ve {ta ja. – Mi slim sve naj lep {e i naj bo qe o mi ni stru zdra vqa Stan ko vi }u, i to }e ta ko osta ti bez ob zi ra na to ka ko }e se za vr {i ti ova pri ~a po vo dom mog in ter vjua RTS-u – re kao nam je Mi la no vi}. Na na {e pi ta we da li su, po vo dom tvrd wi ko je je jav no iz neo, even tu al no kon tak ti ra li s wim iz Tu `i la {tva ili Mi ni star stva prav de, Qu bi {a Mi la no vi} je od go vo rio od ri~ no. J. J.

bi lo ne po sred no pred aten tat, raz go va ra li smo dva sa ta u we go vom ka bi ne tu i po nu dio mi je me sto mi ni stra po li ci je, {to sam od bio. Bio je pri su tan i po koj ni Vla dan Ba ti}. Zo ran se sme jao re kao da to ni je ni {ta, da „oni to ne {to po ku {a va ju, na u ~i }e mo mi wih pa me ti“. Zna ~i, svi su ima li pi smo na uvid ne po sred no pre aten ta ta i svi su to po sma tra li neo zbiq no. [ta sam ja da qe mo gao da ra dim? Ni {ta, na rav no – kon sta to vao je Ili}. Po Ili }e vim tvrd wa ma, po li ci ja je od we ga tra ì la da sve do ~i o ô vi }e vom od no su s Le gi jom, ali da je to od bio. – Stal no su mi po na vqa li „vra ti te se sa mo na to„, a ja sam go vo rio da ô vi} ni je pred met pi sma. Re kao sam im: on je pot pred sed nik, do go vo ri te se i ras pra vi te to u okvi ru va {e po ro di ce, u Vla di. @e leo bih da se sve ovo ra{ ~i sti do kra ja i da se ra{ ~i sti ulo ga svih ko ji su bi li

Le gi ja me ne po zvao da ru {i mo po re dak, ali ta~ no je da mu ni sam od go vo rio i da mu se ni kad ni sam ja vio po tom pi ta wu. A za {to sam re kao o to me ^o vi }u? Pa on je bio pot pred sed nik Vla de, i to pr vi pot pred sed nik po sle Zo ra na \in |i }a – na veo je Ili}. Isto vre me no, on tvr di da se Le gi ja ni je obra tio sa mo we mu „ve} jo{ ne ki ma, aka de mi ci ma, Slo bo da nu Vuk sa no vi }u i mno gi ma ko ji su u~e stvo va li u pe to ok to bar skim pro me na ma, i po zvao nas da jo{ jed nom po no vi mo to isto, da po sao ni je za vr {en do kra ja“. – I u MUP-u su mi re kli da je pi smo po sla to na vi {e adre sa, mno gi su ga do bi li, a ni su ob ja vi li u jav no sti. Ja sam je di ni to u~i nio. Zna ju u po li ci ji ko me je sve do sta vqe no: ka da je pre tre sa na Le gi ji na ku }a, u kom pju te ru su na {li ko pi ju pi sma i ko me je sve do sta vqe no – tvr di Ili}. S. Stan ko vi}

NA PAD NU TA IN TER NET PRE ZEN TA CI JA [AN DO RA EGE RE [I JA

Obo ren sajt pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne In ter net pre zen ta ci ju pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne [an do ra Ege re {i ja ju ~e su obo ri li ha ke ri pot pi sa ni kao „Bez bed no sna mre `a Ko so va” („Ko so va Net work Se cu rity„), sa op {ti la je pres-slu `ba Skup {ti ne Voj vo di ne. Ka ko se na vo di, slu ~aj je pri ja vqen Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Sr bi je, Ode qe wu za bor bu pro tiv vi so ko teh no lo {kog kri mi na la, a in ter net-pre zen ta ci ja pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne bi }e ospo so bqe na u {to kra }em ro ku. Na saj tu je po ru ka na en gle skom: „Po no sni {to smo Ili ri,

Ko sov ska bez bed no sna mre `a se vra ti la. Mi smo Ili ri, mi mr zi mo ro bo ve, ubi ja mo sve Sr be, ho }e te rat s na ma po no vo, vi ro bo vi ru ski, Ili ri su bi li na {i pre ci, mi smo et ni~ ki Al ban ci, ne za bo ra vqa mo na {u tra di ci ju, kao ni ve~ ne ne pri ja te qe. Vre me je da se vra ti te u Ru si ju”. In ter net stra na pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne bi la je 3. ok to bra i me ta na pa da al ban skih ha ke ra pot pi sa nih kao „Cr ve ni i cr ni ha ke ri”. Oni su ta da osta vi li svoj grb s ma pom Ko so va, a is pod gr ba osta vqe na je po ru ka: „Mi sli te da kon tro li {e te ovaj do men, ali ja ne mi slim ta ko”.

petak16.decembar2011.

SPORT

dnevnik

c m y

55. IZBOR ZA „DNEVNIKOVOG” SPORTISTU GODINE

U sjajnom ambijentu Balske sale no vo sadskog ho tela „Park“, u sve~anom raspoloèwu i uz prepoznatqiv dekor, odràn je tradicionalni, 55. po redu „Dnevnikov“ izbor za naj bo qeg spor ti stu go di ne u AP Vojvodini. Kao i uvek kada je ova manifestacija u pitawu, pri sutan je bio veli ki broj sportista, sportskih legendi i radnika, ali i gostiju iz svih domena dru{tvenog ìvota Novog Sada i Pokrajine. Generalni direktor „Dnevnika Vojvodina pres“ Du{an Vlaovi} je, obra}aju}i se gostima, naglasio: - Dnevnikov izbor je me|u dva najstarija na na{im prostorima, a na{ list je uvek sportu poklawao posebnu pa`wu i prostor. To se najboqe moè videti i po tome {to u promotivnom spotu na{eg novog internet portala zna~ajno i veoma va`no mesto zauzimaju upravo sportisti. Na ve~noj listi laureata Dnevnikovog izbora nalaze se mnoga velika imena, evropski, svetski i olimpijski {ampioni i ja bih im se na onome {to su u~inili za na{ sport jo{ jednom zahvalio. Wihova dostignu}a ~inila su nas ponosnima i ova na{a nagrada samo je na{ izraz te zahvalnosti. Mla|im nara{tajima bih poèleo da se ugledaju na te velikane i da nam

u vremenu budu}em podare jo{ puno razloga za radosti. @iri na{eg lista, sastavqen od novinara Sportske rubrike „Dnevnika”, procenio je da je najboqe rezultate u 2011. godini postigao na{ reprezentativni dubl-skul, koji su ~inile vesla~ice novosadskog „Danubiusa” Iva Obradovi} i Ivana Filipovi}. Zanimqivo je da je Obradovi}eva 2004. godine ve} bila „Dnevnikov” laureat, a sada je jo{ jednom upisala svoje ime na{u ve~nu listu. Na po~asnom mestu pridru`ila joj se i Filipovi}eva i od ove postave na{e veslawe puno odli~nih rezultata o~ekuje i u budu}nosti. Nema sumwe da su ove devojke klasa za sebe i zaslu`eno su se na{le na spisku osvaja~a „Dnevnikovog“ priznawa, na kojem su mnoga velika i zna~ajna imena vojvo|anskog, srpskog, ali i evropskog i svetskog sporta. Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} su na Evropskom prvenstvu u Bugarskoj osvojile srebrnu medaqu u dubl-skulu, a u istoj disciplini na Svetskom prvenstvu u Sloveniji bile su 11. Na {am pi o na tu Sr bi je osvojile su zlatnu medaqu, a u pojedina~noj konkurenciji Iva je u skifu bila prva, dok je srebro pripalo Ivani. Dodajmo da je Ivana Filipovi} bila u~esnica Svetskog prvenstva za se-

Foto: N. Stojanovi}

Iva i Ivana najboqe u 2011. godini

niore do 23 godine i da ostvarila izvanredan rezultat, osvojiv{i ~etvrto mesto. Drugo mesto pripalo je kajaka{ici Antoniji Na| koja je i daqe neprikosnovena u Vojvodini. Antonija je Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojila srebrnu medaqu u disciplini jednosed na 1.000 metara, dok je u olimpijskoj disciplini ~etverac na 500 metara na Svetskom prvenstvu bila deveta, ~ime je izborila olimpijsku normu. Naravno, na dr-

àvnom prvenstvu Na|ova je osvojila zlatnu medaqu. Tre}e mesto pripalo je karatisti Slobodanu Bitevi}u, koji je pro{logodi{woj svetskoj tituli, u 2011. godini dodao i evropku, po{to je na prvenstvu Starog kontinenta za seniore, odr ànom u Ci ri hu, osvo jio zlatnu medaqu u kategoriji do 84 kg. Na dràvnom prvenstvu u Kragujevcu u istoj kategoriji bio je drugi, a medaqe, naj~e{}e zlatnog sjaja, donosio je i

s me|unarodnih turnira u Madridu, Tuluzu, Moskvi, Trbovqu, ^a~ku, Beogradu i Zagrebu. „Dnevnik“ je i ove godine, {to je ve} postao deo tradicije na{eg izbora, dodelio i posebna priznawa za doprinos razvoju sporta u Vojvodini. STK Spin invalida stonotenisera je me|u najuspe{nijima na {irim podru~jima od ovih na{ih, panonskih. Na EP u Splitu ~lanovi Spina su osvojili ~ak ~etiri medaqe: Zlatku

Kesleru pripale su dve zlatne, Borislava Peri}-Rankovi} i Nada Mati} osvojile su najsjajnije odli~je u ekipnoj konkrenciji, dok je Boba Peri} bila srebrnu u pojedina~nom takmi~ewu. Zbog ovih i jo{ mnogih uspeha, STK Spin zasluìo je posebno priznawe na{eg lista. Posebno priznawe dobio je Dobrivoje Trivi}, nekada{wi fudbaler Vojvodine i dràvne reprezentacije. U crveno-belom dresu novosadskog kluba odigrao je 156 utakmicai postigao 30 golova, a osvojio je i titulu {ampi o na. Za izabrani tim na{e zemqe odigrao je 13 me~eva i bio u~esnik finala EP u Italiji 1968. godine, gde su plavi osvojili srebrnu medaqu. Ostalo je zapisano da je Trivi} u polufinalnom me~u „u xep” stavio legendarnog Engleza Bobija ârltona. Kona~no, sportski novinar Milo{ Sekuli} tokom decenija, preciznije pune 42 godine, izve{tava ~itaoce „Dnevnika” sa sportskih doga|aja iz kikindske op{tine. Tokom dugog perioda izrastao je u jednog od dopisnika na koje „Dnevnik” moè sa sigurno{}u da ra~una. Sekuli} je sada me|u veteranima, sara|uje s najugledijim novinama u Pokrajini i zasluìo je na{u specijalnu nagradu. S. R.

SPORT

c m y

dnevnik

DA NAS U NI O NU @REB OSMI NE FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Svi `ele Apoel Da nas u 12 sa ti u Ni o nu oba vi }e se `reb osmi ne fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na. Ti mo vi su po de qe ni u dva {e {i ra, u pr vom }e bi ti pr va ci gru pe: Ba jern, In ter, Ben fi ka, Real, ^el zi, Ar se nal, Apoel i Bar se lo na, a u dru -

Pr vi me ~e vi oismi ne fi na la, ka da su do ma }i ni dru ug pla si ra ni ti mo vi je 14. i 15. fe bru a ra,a re van{ utak mi ce se igra ju 21. i 22. fer bru a ra. ^e tvrt fi o nal ni me ~e vi su na pro gra mu 6. i 7. mar ta, od no -

gom dru go pla si tra ne eki pe po gru pa ma: Na po li, CSKA, Ba zel, Olim pik (Lion), Ba jer, Olim pik (Mar sej), Ze nit i Mi lan. Na rav no svi klu bo vi iz dru gog {e {i ra `e le za pro tiv ni ka Apoel,a oni naj bo qi bi da iz beg nu eki pu Mi la na u osmi ni fi na la.

sno 13. i 14. mar ta. @reb po lu fi na la je 16. mar ta, a fi nal ni me~ se igra 19. ma ja u Min he nu. Po za vr {et ku `re ba osmi ne fi na la Lig fe {am pi o na od 13 sa ti oba vi }e se i `reb {e sna e sti ne fi na la Li ge Evro pe. G. K.

U PAR TI ZA NU O^E KU JU JA ^U ZVE ZDU NA PRO LE ]E

Vaqak i daqe oprezan

U po sled we ~e ti ri se zo ne Par ti zan je od mo gu }ih osam osvo jio se dam do ma }ih tro fe ja. Cr no - be li, kao i pro {le i ove ima ju pri li ku da se oki te du plom kru nom jer su se pla si ra li u po lu fi na le Ku pa, a na kon po lo vi ne pr ven stve ne tr ke vo de sa 10 bo do va vi {e od Cr ve ne zve zde. I upra vo sa ve ~i tom ri va lom cr no - be li }e se bo ri ti za pri li ku da bra ne tro fej u na {em naj ma sov ni jem tak mi -

ne {to lak {e iz la zi mo na kra ju ona je na{ naj ve }i ri val i ta ko je i sa da po sma tra mo. Ne }e mo se opu sti ti i sa pu nim za la ga wem tra `i }e mo pro laz u fi na le. Sli~ no raz mi {qa i tre ner Sta no je vi}. - U smi slu spek ta kla do bro je da se ve} sa da sa sta je mo sa Zve zdom, ali bri nu me ten zi je ko je su se de si le ne dav no u pr ven stvu. Uko li ko wih ne bu de uve ren sam da }e Sr bi ja gle da -

Na|: Finale u Beogradu

ti mno go bo qi fud bal. Zve zda }e u~i ni ti sve da ja ~a do ~e ka pro le }e i mi slim da }e bi ti mno go te è igra ti sa wi ma. Sport ski di rek tor Kr sta ji} obe }a va da }e Par ti zan go to vo ne pro me we nog sa sta va ju ri ti od bra nu oba tro fe ja. - U ovom tre nut ku bli zu od la ska su sa mo To mi} i Ka ma ra, dok Jo van ~i }a, za ko jeg po sto ji in ter se o va we iz Ju `ne Ko re je, è li mo da za dr ì mo jer nam je po tre ban. Za me ne }e mo tra ` i t i u Te l e o p t i k u {to zna ~i da ku po vi ne ne }e bi ti re kao je Kr sta ji}. Ugo v or Zvo n i m i r u Vu k i } u is t i ~ e 31. de c em b ra i {u { ka se da je Par t i z an spre m an da mu po n u d i pro d u ` e t ak sa rad w e. I. La za re vi}

@reb ipak u sredu Pla n i r a l i smo da da n as oba v i m o `reb gru pa za tra di c i o n al n i 49. Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu, me |u tim, u po sled wi ~as smo od lu ~i li da sve od lo ì mo za sre du, jer je ve }i na ti mo va tek ju ~e pre ko ì ro ra ~ u n a upla t i l i ko t i z a c i j u za tur nir, pa ne ma mo evi den ci ju ko li ko je eki pa za pra vo pri ja vqe no. Na da mo se da }e do sre de sve bi ti ja sni je. Zbog ne {to ka sni jeg `re ba i pr vi me ~ e v i na na { em tur n i r u igra }e se ume sto 21. de cem bra, tek u ne de qu 25. de cem bra. A ju ~e je u na {oj re da ka ci ji bi lo ì vo pet na e stak eki pa je li~ no po tvr di lo u~e {}e na na {em tur ni ru, a me |u wi ma su: Kla d i o n i c a Dva kra q a, Ka fe pi ce ri ja Un ger iz Ka }a, Bi li jar klub Tr le iz \ur |e va, Le miks, IM Fri zer ski sa lon, Ku hi wa kao ne kad, Red bojs, Kim ko, Auto pre vo znik [u ca iz Ra kov ca, Cr ve na zve zda, Fru {ko gor ski par ti zan iz Bu kov ca ... Da kle, pri ja ve za na{ tur nir pri ma mo i da qe rad nim da n om u sport s koj ru b ri c i Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti. Eki pe se mo gu pri ja vi ti i upla tom na ì ro ra ~u nu broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”,

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla | i pi o n i r i: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr v og ja n u a r a 1999. go d i n e. Kod ve te ra na osta je po sta -

rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na. Ve} ne ko li ko go di na na gra da za pr vo me sto na na {em tur ni ru iz no si 400.000 di na ra, a je di ni uslov da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. Nov ~a na na gra da pri pa {}e i naj bo qem u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma.

KLUP SKO SVET SKO PR VEN STVO

Barselona rutinski do finala Fud ba le ri {pan skog i evrop skog pr va ka Bar se lo ne pla si ra li su se u fi na le Svet skog klup skog pr ven stva u Ja pa nu po {to su u po lu fi na lu sa vla da li azij skog pr va ka Al Sad ube dqi vim re zul ta tom 4:0. Dvo stru ki stre lac za Ka -

igra ti pro tiv bra zil skog San to sa, ko ji je u sre du sa vla dao Ka {i vu re zul ta tom 3:1. Fi nal ni su sret na pro gra mu je u ne de qu od 11.30 sa ti, dok }e u su bo tu u istom ter mi nu u bor bi za tre }e me sto igra ti Ka {i va i Al Sad.

Te{ka povreda Viqe Fud ba ler Bar se lo ne i {pan ski re pre zen ta ti vac Da vid Vi qa te {ko se po vre dio to kom utak mi ce po lu fi na la Svet skog klup skog pr ven stva pro tiv Al Sa da zbog ~e ga }e pro pu sti ti osta tak se zo ne. Vi qa je sre di nom pr vog po lu vre me na ne zgod no stao na no gu, i od mah pao na ze mqu po ru ~iv {i klu pi da ne mo è da na sta vi. Ume sto we ga u igru je u{ao Alek sis San ~ez. Pre gle dom na po lu vre me nu usta no vqe no je da je Vi qa po lo mio ce va ni cu, ali i da su po ki da ni li ga men ti ko le na. - Da vid Vi qa je do ì veo jed nu od naj te ìh po vre da u fud ba lu. On }e si gur no od su stvo va ti sa te re na ba rem {est me se ci. Ve} sa da mo gu da kon sta tu jem da on ne }e mo }i da igra na Evrop skom pr ven stvu. - re kao je dok tor Gi qen {pan skim me di ji ma u Ja pa nu. ta lon ce bio je Bra zi lac Adri ja no u 25. i 43. mi nu tu, dok je tre }i po go dak de lo Ke i te u 63. mi nu tu. Ko na ~an is hod po sta vio je Mak svel u 81. mi nu tu. Bar se lo na }e u fi na lu

Jani~i} na meti Vojvodine Ne ma wa Ja ni ~i} od bram be ni igra~ Be à ni je svo jim od li~ nim par ti ja ma u je se woj po lu se zo ni Pr ve li ge Sr bi je sta vio je pe ~at sjaj nim re zul ta ti ma no vo be o grad skog pr vo li ga {a. Do bre igre mla dog de fan ziv ca ni su osta le ne za pa è ne pa je Ne ma wa po stao in te re san tan mno gim do ma }im i ino stra nim klu bo vi ma. êl ni ci ma Be à ni je sti gle su ozbiq ne po nu de no vo sad ske Voj vo di ne i Kje va iz Ve ro ne. Mla di {to per je je dan od naj za slu `ni jih {to je Be à ni ja pri mi la naj ma we go lo va u pr vom de lu {am pi o na ta. - Od i grao sam po lu se zo nu za ne za bo rav. Do la skom tre ne ra Sa {e Ni ko li }a sve je kre nu lo ka ko se sa -

PRED TRA DI CI O NAL NI 49. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ko or di na tor za sport ska pi ta wa fud ba le ra Par ti za na Al bert Na| re kao je da fi na le Ku pa Sr bi je mo ra da se igra u Be o gra du. We gov ko men tar do la zi po {to se za or ga ni za ci ju fi nal nog me ~a, za ka za nog za 16. maj 2012, pri ja vi la sa mo Voj vo di na, za jed no sa No vim Sa dom. - Fi na le se uvek igra lo u Be o gra du i ta ko bi tre ba lo i da osta ne -re kao je Na|. - I u vre me biv {e SFRJ, od no sno SRJ i ka sni je Sr bi je i Cr ne Go re, fi nal na utak mi ca se igra la u glav nom gra du. Za {to bi sa da bi lo dru ga ~i je. Za ni mqi vo je da ni Par ti zan ni Cr ve na zve zda ni su is ta kli kan di da tu ru za or ga ni za ci ju fi na la, ta ko da }e go to vo si gur no pr vi put do ma }in bi ti No vi Sad. Ko na~ na od lu ka je na Iz vr {nom od bo ru FSS, a ona }e bi ti sa op {te na do kra ja go di ne. ~e wu, naj pre 21. mar ta na Ma ra ka ni, po tom 11. apri la na svom sta di o nu. Ka ko je pro {le go di ne iz po lu fi nal nog dvo me ~a Par ti zan iza {ao kao po bed nik (2:0, 0:1) a ve zao je i se ri ju od se dam pr ven stve nih der bi po be da sma tra se da su cr no - be li i sa da fa vo ri ti u od no su na kom {i je. U Hum s koj vla d a ume r e n i op ti mi zam ve za no za no va kup nad m e t a w a sa Cr v e n om zve zdom. - Gle da ju }i po sled we dve se zo ne is pa da da bi nam te `i pro tiv nik bi la Voj vo di na go vo ri pred sed nik Be og ra |a na Dra gan \u ri}. - No vo sa |a ni su nas sa vla da li u oba su per li ga {ka du e la i grd no nas pro le tos na mu ~i li u fi na lu ku pa. Ipak, iako sa Zve zdom

petak16.decembar2011.

mo po è le ti mo è. We mu naj vi {e du gu jem {to sam u{ao u pra vu for mu i pru ìo naj bo qe par ti je u ka ri je ri. O to me da li }e usko ro pro me ni ti sre di nu Ja ni ~i} ka è -Znam da se ne ko li ko klu bo va in te re su je za mo je uslu ge, ali sve sam pre pu stio klu bu ko me naj vi {e du gu jem za sve {to sam do sa da ura dio u ka ri je ri. Ne sum wam da }e to bi ti pra vo re {e we i za me ne i za Be à ni ju. Po nu de sva ka ko pri ja ju ko ne bi è leo da igra u Ita li ji ili Voj vo di ni, ko ja je u po sled wih ne ko li ko se zo na na pra vi la od li~ ne re zul ta te- za kqu ~io je Ja ni ~i}. S. An ti}

Pr vak [pa ni je i Evro pe po ja vio se u ja kom sa sta vu. Na klu pi su osta li, pri me ra ra di, ]a vi, Fa bre gas i Da ni Al ve{, ali su na te ren sta di o na u Jo ko ha mi is tr ~a li Val dez,

Adri ja no, Pu jol, Ma ske ra no, Abi dal, Ke i ta, Ti ja go, Ini je sta, Pe dro, Me si i Vi qa. Na rav no, Bar sa je od star ta pri ti ska la ri va la iz Ka ta ra, ko ji je na sve na ~i ne po ku {a vao da se od bra ni, a fud ba le ri iz Ka ta ra ni su pre za li ni od po gi beq nih star to va, ~ak i u mo men ti ma ka da su ube dqi vo gu bi li. Bar se lo na je do vo| stva do {la tek po sle 25 mi nu ta ka da je Adri ja no is ko ri stio ve li ku gre {ku gol ma na Mo ha me da, ko me je sa i gra~ Bel ha| vra tio lop tu pred gol-li ni jom. Mo ha med se spe tqao u è qi da iz ba ci lop tu, bra zil ski de fan zi vac se po sta vio ta ko da ga je ona po go di la i od ska ku ta la u mre ù 1:0. Adri ja no je dao i dru gi gol. Ti ja go Al kan ta ra ga je le po upo slio, de sni bek Bar se je za ko ra ~io u ka zne ni pro stor i opa lio. Pre ci zno za 2:0 u 43. mi nu tu. Se i du Ke i ta je u 64. mi nu tu po vi sio na 3:0. We ga je kroz od bra nu ri va la pro na {ao Li o nel Me si, pa re pre zen ta tiv cu Ma li ja ni je bi lo te {ko da ma ti ra Mo ha me da. Ko na ~an re zul tat po sta vio je Mak svel u 81. mi nu tu, 15 mi nu ta po {to je za me nio Eri ka Abi da la. Bra zi lac je do bio lop tu od Ti ja ga, pa iako je bio is ko sa sa le ve stra ne, pre ci zno je ci qao bli ì ugao pro tiv ni~ kog go la - 4:0. Bar se lo na je ve} osva ja la FI FA klup sko svet sko pr ven stvo, 2009. go di ne ka da je u fi na lu sa vla da la ar gen tin ski Estu di jan tes - 2:1. Pret hod no, dva pu ta su je na po sled wem ste pe ni ku sa pli ta li Bra zil ci. Pre ci zni je, In ter na si o nal je 2006. bio bo qi u fi na lu klup skog SP - 1:0, a 1992. ka da se igrao sa mo je dan me~ u sklo pu In tet kon ti nen tal nog ku pa sla vi li su igra ~i Sao Pa o la - 2:1.

Fo to: F. Ba ki}

Tur n ir }e se igra t i po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva k u utak m i c u mo g u pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. G. K.

FSS sa predstavnicima UEFA De le ga ci je Fud bal skog sa ve za Sr bi je, Par ti za na i Cr ve ne zve zde sa sta }e se 21. de cem bra u Ni o nu sa pred stav ni ci ma UEFA, po vo dom li cen ci ra wa za u~e {}e u evrop skim ku po vi ma. Na {u de le ga ci ju pred vo di }e ge ne ral ni se kre ta ri FSS, Par ti za na i Cr ve ne zve zde Zo ran La ko vi}, Dar ko Gru bor i \or |e Ste fa no vi}. Na sa stan ku }e bi ti re ~i o is pu wa va wu zah tev nih kri te ri ju ma iz si ste ma li cen ci ra wa UEFA za u~e {}e u evro ku po vi ma. Po se ban na gla sak bi }e sta vqen na fi nan sij ske kri te ri ju me klu bo va, u~e sni ka evro kup tak m i ~ e w a u se z o n i 2011/12.

Saradwa Vojvodine i MTS-a Naj ve }i ope ra ter mo bil ne te le fo ni je u Sr bi ji MTS i fud bal ski klub Voj vo di na sklo pi li su ugo vor o po slov noteh ni~ koj sa rad wi. MTS je Voj vo di ni is po ru ~io 20 mo bil nih te le fo na ko je su za du ì li svi klup ski ope ra tiv ci. Raz go vo ri iz me |u za po sle nih pot pu no su bes plat ni dok sva ki te le fon ima odo bren li mit od 1.000 di na ra raz go vo ra van „Vo {i ne mre è”. MTS je spon zor i fud bal skim klu bo vi ma Par ti zan i Cr ve na zve zda, kao i glav ni spon zor Ko {ar ka {kog klu ba Par ti zan. Te le kom Sr bi ja zna ~aj no po ma è i osta le spor to ve, pa je ta ko spon zor Ko {ar ka {kog, Va ter po lo i Atlet skog sa ve za Sr bi je.

sport

petak16.decembar2011.

dnevnik PAR TI ZAN IZ GU BIO U MA DRI DU

SPORT SKI SA VEZ SR BI JE OD LU ^IO

Pri zna wa \o ko vi }u Ar ma ni kro ji sud bi nu i Da ~i }u Najboqi teniser sveta Novak \okovi} i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} dobili su specijalna priznawa za doprinos sportu, koje im je dodelio Sportski savez Srbije (SSS). Nagrada koju dodequje SSS ustanovqena je ove godine i dodequje se za izuzetan doprinos sportu i afirmaciju Srbije kroz sport. U ime Novaka \okovi}a nagradu je primio wegov otac Sr|an. Uo~i dodele priznawa na sve~anoj sednici u Narodnoj skup{tini istaknuti su uspesi srpskog tenisera koji je u ovoj godini osvojio tri gren slem turnira, pet turnira Master serije i postao prvi teniser sveta. - \okovi} je najboqi predstavnik Srbije, jer je i u najNa gra de sa mo sti ù: No vak \o ko vi} teìm situacijama, kada bi svi drugi odustali, uspevao da - Novak je pokazao da Srbija na|e re{ewe i iz duela iza|e i u pojedina~nim sportovima kao pobednik. Nadam se da }e moè biti najboqa na svetu Srbija krenuti Novakovim nastavio je Da~i}. primerom - rekao je Da~i}. Zamenik premijera, koji je Da~i} je istakao da je Srbina ~elu Sportskog saveza Srja do pojave Novaka \okovi}a bije bio devedesetih godina, bila poznata po kolektivnim istakao je da sport kod nas ne sportovima. sme biti prepu{ten trì{tu.

- Znamo da je vreme veoma te{ko, ali ako dràva prepusti sport trì{tu i drugim uticajima, od wega ne}e biti ni{ta. Ministar unutra{wih poslova je naglasio da Srbija „nema unosnijeg posla nego {to je to sport”. - Istorija nas u~i da ni jedna oblast qudskog delovawa ne moè da bude uspe{na bez postojawa mecene, od no sno ja kog dru {tva i privrede. Ne sme da nam se de si da evrop ska ti tu la Crvene zvezde u fudbalu i Partizana u ko{arci budu po je di na~ ni slu ~a je vi dodao je Da~i} i poru~io da je vreme da na{a dràva, poput na{ih sportista, postane vredna i jaka. U ime Novaka \okovi}a priznawe Sportskog saveza Srbije primio je wegov otac Sr|an \okovi}. - Novak je u svetu sinonim za Srbiju. Gde god da se pojavi, dobrodo{ao je i qudi sa po{tovawem i divqewem izgovaraju i wegovo i ime na{e zemqe - rekao je Sr|an \okovi}.

KUP VOJ VO DI NE ZA MU [KAR CE

Tro fej Su bo ti ~a ni ma Spar tak Voj put - Pro le ter Agro`iv 25:24 (11:12) VR BAS: Hala CFK „Drago Jovovovi}”, gledalaca: 500, sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo), sedmerci: Spartak 2 (2), Proleter 3 (3), iskqu~ewa: Spartak 8, Proleter 4 minuta. SPAR TAK VOJ PUT: Vukoslavovi}, Vru}ini} 4, Pavlovi} 3, Ratkovi}, Rojevi} 3, ^ovi}, Todorovi}, Ristovski, Abazovi}, Kuki} (5 odbrana), Distol, Pato~kai

vladali zrewaninski Proleter minimalnim rezultatom - 25:24. Po~etak susreta bio je u znaku Zrewaninaca, koji su uspeli da povedu 3:0, a potom do|u i do 8:4 (18. minut), gde su centralne figure u wihovim redovima bili mla|ani Brako~evi} i Lojani~i}. Tek posle dvadesetak minuta igre rukometa{i Spartaka uspeli su da pohvataju konce, stabilizuju igru i krenu u ofanzivu. Plod ta-

Potom je Papi} s jednim i Mile Vru}ini} s dva gola doveli Suboti~ane do prednosti od ~etiri gola (23:19) deset minuta pre kraja susreta. Me|utim, Zrewaninci se ni tada nisu predavali, ubrzali su ritam igre i u 57. minutu uspeli su da izjedna~e rezultat (23:23). Tada na scenu stupa golman Rado{ \ukanovi} i iskusni Veselinovi} koji donosi prednost (24:23), a posle izjedna~uju-

Partizan nije uspeo da napravi jedan od najve}ih podviga u svom desetogodi{wem putovawu kroz Evroligu. Pobedom nad najboqim timom grupe, Realom i to u Madridu, crno-beli mogli su kolo pre kraja prve faze Evrolige da obezbede plasman u Top 16 fazu, ali se to nije dogodilo. Dogodio se ubedqiv poraz od 101:83. Posle svega {to se odigralo tokom 40 minuta ko{arke u sredu uve~e u dvorani „Kaha Mahika” u Madridu, trener {ampiona Srbije Vlada Jovanovi} rekao je da Real ima slabe ta~ke, ali da ih je bilo te{ko prona}i. - Nismo uspeli da napadnemo na pravi na~in. Jako je te{ko prona}i Realu slabu ta~ku. One postoje, ali za to mora da se bude precizan i da se kre}e iz odbrane, a mi je u tom trenutku nismo igrali na nivou. U napadu smo imali slab procenat iz reketa, a bez prave igre na koju je navikao Partizan ne mo`emo da pariramo - rekao je Jovanovi}. On je istakao da je wegova ekipa do{la u Madrid da pobedi.

Vlada Jovanovi}

Trener crno-belih je rekao da wegova ekipa nije mogla da se aklimatizuje na na~in su|ewa. - Tada nismo mogli da se aklimatizujemo na onaj na~in su|ewa. ^inilo mi se da su bila dva faula nad (Miroslavom) Raduqicom, dok je (Petru) Bo`i}u svirana

A gru pa Ka ha La bo ral - Nan si Fe ner bah ~e - Bil bao Olim pi ja kos - Kan tu

90:55 sino} sino}

C gru pa Real - Par ti zan MTS 101:83 Ar ma ni - Spi ru 88:53 Ma ka bi - Ana do lu Efes sino}

B gru pa CSKA - Pa na ti na i kos Za greb - Uni ka ha Bro se B. - @al gi ris

91:75 67:82 sino}

D gru pa Ga la ta sa raj - Olim pi ja 80:59 Uniks - Pro kom sino} Mon te pa ski - Bar se lo na sino}

1. Fe ner bah ~e 2. Kan tu 3. K. La bo ral 4. Olim pi ja kos 5. Nan si 6. Bil bao

1. CSKA 2. Pa na ti na i kos 3. Uni ka ha 4. Bro se 5. Za greb 6. @al gi ris

8 8 9 8 9 8

9 9 9 8 9 8

5 5 5 4 3 3

9 6 4 3 2 2

3 3 4 4 6 5

0 3 5 5 7 6

631:602 587:575 730:686 617:622 669:754 619:613

779:646 763:674 708:727 639:641 642:780 594:668

13 13 14 12 12 11

18 15 13 11 11 10

- Do{li smo sa idejom da pobedimo. Hteli smo da napravimo jednu dobru utakmicu, to je bio prvi ciq. Posle uvodnih minuta odlepili su se na dvocifrenu razliku. Ipak, uspeli smo da ih stignemo {utem za tri poena. I oni su tada poga|ali tri plus jedan, ali smo do{li na {est razlike - rekao je Jovanovi} posle me~a u Madridu.

1. Real 2. A. Efes 3. Ma ka bi 4. Ar ma ni 5. Par ti zan 6. Spi ru

1. Bar se lo na 2. Mon te pa ski 3. Uniks 4. Ga la ta sa raj 5. Olim pi ja 6. Pro kom

9 8 8 9 9 9

8 8 8 9 9 8

7 5 5 4 4 2

8 6 5 4 1 1

2 3 3 5 5 7

0 2 3 5 8 7

804:707 598:580 608:606 666:668 673:702 660:746

640:472 623:569 558:552 644:657 536:669 524:596

16 13 13 13 13 11

16 14 13 13 10 9

li~na gre{ka u napadu. Za to vreme oni su otvorili kontra napad i oti{qi na 10-12 razlike kazao je Jovanovi}. Jovanovi} je istakao Xejsija Kerola kao igra~a koji je napravio razliku na terenu. - Drugo poluvreme nije ni za kakvu analizu. Odigrali su stvarno dobro, istr~ali, {utnuli, Kerol je pravio dosta problema, ne samo {utem nego

{to smo morali da ga jurimo. ^ak i to, kada smo uspevali, otvarali su se problemi sa skokom - istakao je Jovanovi}. U posledwem kolu Partizan do~ekuje Armani u me~u koji }e direktno odlu~iti koji }e se od dva tima kvalifikovati za slede}u fazu Evrolige. - Jako je te{ko pri~ati o Milanu. Moramo da se ovih sedam dana okrenemo sebi i svojoj igri. Moramo da damo 100 odsto jer i Milanu odlu~uje i sigurno ne}e ni{ta prepustiti slu~aju. Sigurno ne `ele da sada zavr{e takmi~ewe - istakao je Jovanovi}. Trener „kraqevskog kluba” Pablo Laso prokomentarisao je: - Znali smo da je Partizan ~vrst tim i nismo pomislili da je utakmica gotova sve do kraja, jer smo bili pou~eni iskustvom Milana, kada su crno-beli napravili preokret u ~etvrtoj ~etvrtini. Laso je istakao da je kqu~ pobede bila dobra igra u odbrani wegove ekipe. - Kontrolisali smo unutra{wu igru. Na po~etku nam to nije polazilo za rukom, ali kada smo podigli defanzivu na vi{i nivo, onda smo sve radili dobro. Trener Reala ocenio je da je povratak Novice Veli~kovi}a u tim „odli~na stvar”. - Nisam bio siguran da je spreman za ovu utakmicu, ali sam ga, ipak, pustio. Sre}an sam {to je osetio prve minute posle povrede - zakqu~io je Laso.

AGRO @IV MU [KA LI GA SR BI JE

Vo{a pre sko ~i la i Va qe vo Me ta lac – Voj vo di na Sr bi ja gas 63:72 (25:20, 13:18, 18:15, 7:19) Po bed nik Ku pa Voj vo di ne: ru ko me ta {i Spar tak Voj pu ta

3, Papi} 5, Veselinovi} 7, \ukanovi} (6 odbrana). PRO LE TER AGRO @IV: Koqevi}, S. Dimitri} 1, Brako~evi} 6, Cveki} 3, Kne`evi} 6, Bjelica, Momirov, ^agaq, Nikoli}, Lojani~i} 5, Ili} (6 odbrana), Gruji}, Beli} 1, Sl. Dimitri} 2, Davidovi}, Gojkovi}. Rukometa{i Spartak Vojputa pobednici su Kupa Vojvodine za 2011. godinu, ~ime su obezbedili plasman me|u 16 ekipa u Kupu Srbije. Suboti~ani su u finalu saSVET SKO PR VEN STVO DA MA U BRA ZI LU

Dan ska, Nor ve {ka, Fran cu ska i [pa ni ja za me da qe

Svetsko prvenstvo u rukometu za `ene u Brazilu, ulazi u samu zavr{nicu. U me~evima ~etvrtfinala postignuti su slede}i rezultati: Norve{ka - Hrvatska 30:25, [panija- Brazil 27:26, Francuska - Rusija 25:23, Danska - Angola 28:23. U polufinalnim duelima koji }e se igrati danas u Sao Paolu sasta}e se: Danska - Francuska i Norve{ka - [panija. Na minulom prvenstvu slavila je Rusija, koja se oprostila od takmi~ewa.

kve igre bila je serija od 4:0, posle koje su uspeli da potpuno istope prednost Zrewaninaca - 8:8. Usledio je period igre kada se igralo gol za gol, u kojem je malo vi{e sre}e imao Proleter koji je na odmor oti{ao s minimalnom predno{}u - 12:11. U nastavku susreta vi|ena je izjedna~ena borba sve do 17:17, da bi izabranici Vuka Roganovi}a, predvo|eni Veselinovi}em i Papi}em, u 47. minutu prvi put stekli prednost od tri gola (20:17).

}eg gola Beli}a, Veselinovi} ponovo posti`e gol i postavqa kona~nih 25:24 za veliku radost Suboti~ana. Za najboqeg golmana progla{en je Rado{ \ukanovi} (Spartak Vojput), za najboqeg strelca Tomislav Brako~evi} iz Proletera sa {est golova, dok je najboqi igra~ (kao i pro{le godine u finalu Kupa) progla{en Slobodan Veselinovi} iz Spartak Vojputa. J. G.

UEFA LI GA EVRO PE Gru pa D Ci rih – Va slui La cio – Spor ting

1. Spor ting 2. La cio 3. Va slui 4. Ci rih

6 6 6 6

4 2 1 1

0 3 3 2

2 1 2 3

2:0 2:0

8:4 12 7:6 9 5:8 6 5:8 5

Gru pa E Di na mo (K) – Ma ka bi (TA) Be {ik ta{ – Sto uk

3:3 3:1

Gru pa F Slo van – Salc burg PS@ – Atle tik (B)

2:3 4:2

1. Be {ik ta{ 2. Sto uk 3. Di na mo (K) 4. Ma ka bi (TA)

1. Atle tik (B) 2. Sal zburg 3. PS@ 4. Slo van

6 6 6 6

4 3 1 0

4 3 3 0

0 2 4 2

1 0 1 1

2 13:7 12 1 10:7 11 1 7:7 7 4 8:17 2

1 11:8 13 3 11:8 10 2 8:7 10 5 4:11 1

Gru pa J Ma ka bi (H) – [al ke Ste a ua – AEK (L)

1. [al ke 2. Ste a ua 3. Ma ka bi (H) 4. AEK

6 6 6 6

4 2 2 1

2 2 0 2

Gru pa K Vi sla – Tven te Fu lam – Oden ze

1. Tven te 2. Vi sla 3. Fu lam 4. Oden ze

6 6 6 6

3 3 2 1

1 0 2 1

0 13:2 2 9:11 4 10:12 4 4:10

0 11:5 3 8:13 2 9:6 4 9:14

Gru pa L [turm – AEK (A) An der leht – Lo k. (M)

1. An der leht 2. Lo ko mo ti va 3. AEK (A) 4. [turm

6 6 6 6

6 4 1 1

0 0 0 0

0:3 3:1

14 8 6 5

2:1 2:2

10 9 8 4

1:3 5:3

0 18:5 18 2 14:11 12 5 8:15 3 5 5:14 3

VA QE VO: Hala sportova, gledalaca: 1.000, sudije: Stefanovi}, Vorkapi} i Jevtovi}. ME T A L AC: Ta na sko vi}, Kru{~i} 13 (2 trojke), Toma{evi},\ukanovi} 8 (1, 4 sk, 4 il), Atanackovi} 4, Marojevi} 16 (8 sk), Mi}evi} 6, Savi} 3, Trti} 5, Mitrovi}, Dra{kovi}, Balmazovi} 8 (ol). VOJ V O D I N A SR B I J A GAS: Ku`eta 9 (5sk), Kesi}, Markovi} 14 (2), S. Petkovi}, Stoja~i} 4 (6sk), [e{lija, Kalini} 7 (4sk), Buni} 15 (4sk), \umi}, Dun|erski 14 (1, 6 sk, 5 il), Zekovi} 7, Vujo{evi} 2. Uspeli su ko{arka{i Vojvodine Srbijagas da trijumfuju u derbiju kola u Vaqevu, na~ine zaista veliki korak ka Superligi, sa~uvaju lidersku poziciju i prekinu miniseriju poraza na gostovawima. Iako se nije ~inilo da }e im biti lako na putu ka ~itavom plenu, jedan detaq odlu~io je me~ i pokazao koliko je ko{arka ~udna igra. Sredinom zavr{nog perioda, pri vo|stvu doma}ina 61:53 i wegovoj dobroj igri, Metalac je imao kontru, a Balmazovi} je neobja{wivo proma{io polagawe, ~ist zicer koji se u dana{woj ko{arci poga|a i zatvorenih o~iju. Od tog momenta pa do kraja me~a na terenu je postojao samo jedan tim, ekipa iz Novog Sada, koja je do iste-

ka utak mi ce po sti gla 19, a primila samo dva poena. Po sle uvod nih ne ko li ko minuta ispitivawa snaga, prvi su gas dodali Vaqevci, koji su koristili smu{enu igru u napadu gostiju i wihove brojne gre{ke. Stekao je Metalac i osam poena razlike, ali, kao i u nekoliko navrata kasni je, No vo sa |a ni bi ta da pravili mini-serije i vra}ali se. Nisu u~enici trenera Sini{e Mati}a dozvoqavali da rival prelomi utakmicu i stekne veliku prednost. Du{ko Buni} vodio je veliku bitku s iskusnim Marojevi}em pod ko{evima i, iako je ri val bio do sta efi ka san, utisak je da je taj dvoboj dobio. Na drugoj strani, Dun|erski je komandovao igrom Vojvodine Srbijagas i bio osnovna pokreta~ka snaga gostiju. Zanimqivo je da je i na kraju prve i u fini{u druge ~etvrtine kapiten novosadskog prvoliga{a Radovan Markovi} poga|ao trojke, od toga jednu s gotovo pola terena, ne dozvoliv{i motivisanom Metalcu da stekne prednost na poluvremenu, pa se na pauzu oti{lo s rezultatom 38:38. U nastavku smo gledali tvrd me~ u kojem je ekipa trenera Bo{ka \oki}a uglavnom vodila i podgrevala ambicije lepo

Me ta lac - Voj vo di na S. 63:72 Pr o le ter - OKK Be o grad 65:88 Bo rac - @e le zni ~ar 80:64 Sme de re vo - Na pre dak 114:104 Slo bo da - BKK Rad ni~ ki 70:68 Me ga V. - Ta mi{ 91:74 Slo ga - Rad ni~ ki FMP 85:79 1. Voj vo di na 12 2. Slo ga 12 3. M. Vi zu ra 12 4. Bo rac 12 5. Sme de re vo 12 6. BKK Radn. 12 7. Ta mi{ 12 8. Radn. FMP 11 9. Me ta lac 12 10. Slo bo da 12 11. OKK Be o grad10 12. Pr o le ter 12 13. @e lez. 11 14. Na pre dak 12

10 9 9 8 8 8 7 5 4 4 5 2 2 1

2 3 3 4 4 4 5 8 8 8 5 10 9 11

999:899 1083:1003 1016:983 930:844 1038:1002 1004:978 874:863 850:841 907:951 890:968 788:756 901:1003 890:963 916:1032

22 21 21 20 20 20 19 16 16 16 15 14 13 13

popuwenog gledali{ta da mo`e da dobije derbi i po~ne jurwavu za odbeglim favoritima za Superligu. Imali su doma}i igra~i ponovo osam poena prednosti, ali je Vojvodina Srbijagas tada zategla odbranu, usledio je opisani proma{aj Balmazovi}a i Novosa|anima se sve jednostavno otvorilo. Vaqevci vi{e gotovo ni{ta nisu mogli da pogode, iako su vr{ili konstantan pritisak na arbitre, koji su odli~no vodili me~ i nisu podlegli atmosferi. Dun|erski, Markovi}, Ku`eta i, u va`nim trenucima Kalini}, poga|ali su i prelomali susret u kojem Metalac vi{e nije imao snage ni koncentracije da im se suprotstavi. A. Pre do je vi}

SPORT

c m y

dnevnik

petak16.decembar2011.

IVAN BASARA O JUGU, LIGI [AMPIONA I NAREDNIM IZAZOVIMA

UZ PORAZ VOJVODINE NS SEME U AM[TETENU

Po klo ni li po be du

Sva ka utak mi ca no vo is ku stvo Iako je Voj vo di na o~e ki va no po ra è na u ~e t vr t om ko l u B gru pe Li ge {am pi o na od Ju ga (11:7), ipak je od i gra la ne {to bo qe od su sre ta pre dve ne de qe u du bro va~ kom Gru ù. Sa d a su iza b ra n i c i De j a n a Sta n o j e v i } a od star t a me ~ a igra li bor be no i po ku {a li da is pa ri ra ju iz u zet nim po je din ci ma ko ji ~i ne du bro va~ ki Jug. Pr vo ti mac No vo sa |a na Ivan Ba sa ra sma tra da je naj va `ni je da je eki pa od i gra la bo qe ne go u pret hod nom pe ri o du. - Bi li smo u mi nus fa zi i ve o ma nam je zna ~aj no {to smo ovu utak mi cu u na {em ba ze nu pro tiv Ju ga odi gr li bo qe ne go pret hod ne du e le. Sa da nam sle di pa u za do fe bru a ra, ka da nas o~e ku je na sta vak tak mi ~e wa u Li gi {am pi o na, ali i po ~e tak dr àv nog pr ven stva. Mo `da }e nam ta pa u za ma lo i od mo }i, jer smo us pe li ma lo da se po dig ne mo, ali mi }e mo na sta vi ti sa ra dom i na dam se da }e mo na s ta v ak se z o n e do ~ e k a t i

sprem ni i na sta vi ti da igra mo ovim tem pom - re kao je Ba sa ra. U do sa da {wa ~e ti ri ko la re zul ta ti za be le `e ni pro tiv za gre ba~ ke Mla do sti i du bro va~ kog Ju ga su re al ni, ima te

Ivan Basara

tri po ra za, ali da li je mo glo bo q e pro t iv [pan d a u a u Spen su?

- Re zul ta ti ostva re ni pro tiv Mla do sti i Ju ga su re al ni, a pro tiv [pan da ua smo mo gli bo qe. Ciq je bio da osvo ji mo sva tri bo da u na {em ba ze nu {to ni smo us pe li da ostva ri mo, jer je ta utak mi ca za vr {e n a re m i j em, ta k o da u ova ~e ti ri od i gra na ko la u Gru pi B Li ge {am pi o na ima mo sa mo je dan bod. Upra vo vam u na stav ku se zo ne po ~ et k om fe bru a ra i sle di go s to v a w e u Ber l i n u sa [pan da u om. Da li }e t e ta m o pru ` i t i bo q u par ti ju? - Mi }e mo u Fo to: F. Ba ki} tom du e l u i}i na po be du, jer pr vo bit ni ciq je i bio da bo do ve uzme mo u du e li ma sa [pan da u om, ko ji ne -

UDOVI^I] OBJAVIO SPISAK IGRA^A ZA EP

Fi li po vi} pred vo di del fi ne Se lek tor va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Udo vi ~i} ob ja vio je da nas spi sak od 18 igra ~a na ko je ra ~u na za Evrop sko pr ven stvo u Aj ndho ve nu. On je re kao da }e eki pa, kao i uvek, po ku {a ti da ostva ri {to bo qi pla sman na Evrop skom pr ven stvu u Ho lan di ji, ali da }e to tak mi ~e we bi ti va `no i kao po sled wa pro ve ra pred glav ni do ga |aj se zo ne - Olim pij ske igre u Lon do nu. - Gru pa je te {ka, ali za do vo qan sam. Naj va `ni je je da vi di mo ka kve su nam mo gu} no sti uo~i OI u Lon do nu. Va `no je za po ~e tak da pro |e mo gru pu, a po sle }e mo vi de ti {ta }e bi ti. Na rav no da svi `e li mo da na pad ne mo pr vo me sto, to je na{ dug pre me pret hod nim ge ne ra ci ja ma srp skog va ter po la, ali i oni ma ko ji do la ze - re kao je

Udo vi ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re u Be o gra du. Va ter po lo re pre zen ta tiv ci Sr bi je oku pi }e se su tra u Be o gra du. Eki pa }e na Evrp sko pr ven stvo ot pu to va ti 14. ja nu a ra. Na spi sku su - go la ma ni: Slo bo dan So ro, Goj ko Pi je tlo vi}, Bran si lav Mi tro vi}, igra ~i: Du {ko Pi je tlo vi}, Slo bo dan Ni ki}, Ne ma wa Ubo vi}, Va wa Udo vi ~i}, Mi lan Alek si}, Ni ko la Ra |en, Mar ko Avra mo vi}, @iv ko Go ci}, Fi lip Fi li po vi}, Lu ka [a po wi}, Du {an Man di}, Mi lo{ ^uk, An dri ja Pr la i no vi}, Ste fan Mi tro vi}, Alek sa [a po wi}. Va ter po li sti Sr bi je igra }e na Evrop skom pr ven stvu u Ho lan di ji od 16. do 29. ja nu a ra u B gru pi sa Hr vat skom, Cr nom Go rom i [pa ni jom.

ma igra ~e ta kvog kva li te ta i sna ge, kao {to to ima ju Mla dost i Jug. Me |u tim, ostva ri va we ovog pla na ne }e nam bi ti ni ma lo la ko, po {to su Nem ci iz u zet no ne u god ni u svom ba ze nu. No, upr kos to me na dam se po voq nom re zul ta tu, jer smo mi u me |u vre me nu do sta pro me ni l i raz m i { qa w a, na p or n o tre ni ra mo i bi }e mo sprem ni. Ne ko li ko igra ~a Voj vo di ne bi } e na re p re z en t a t iv n im pri pre ma ma, {to srp ske, {to ma ke don ske re pre zen ta ci je za Evrop sko pr ven stvo ko je }e se u ja nu a ru od i gra ti u ho land skom Aj n dho v e n u, a ka k o }e osta tak ti ma is ko ri sti ti tu pa u zu? - Na{ tre ner De jan Sta no je vi} nam je dao pro gram tre nin ga. Po {to je on po mo} ni tre ner se lek to ra De ja na Udo vi ~i }a bi }e na pri pre ma ma re pre zen ta ci je, ali }e po vre me no do la zi ti da ra di sa na ma. Ko li ko sam shva tio pred na ma je ve o ma na po ran rad, jer mo ra mo da dig ne mo fi zi~ ku spre mu, po { to nas od fe b ru a r a o~e ku ju va `ni su sre ti. Po red du e la sa [pan da u om po ~i we i dr `av no pr ven stvo i ve} na po ~et ku nas o~e ku je duel sa Cr ve nom zve zdom od ko ga }e nam pu no to ga za vi si ti u na stav ku. Tre ner Ju ga El vis Fa to vi} je i u Du brov ni ku, ali i u No vom Sa du u svo jim iz ja va ma po hva lio eki pu Voj vo di ne i ita kao da ve o ma ce ni va{ rad i da ste bu du} nost srp skog va ter po la. [ta za vas igra ~e zna ~i jed na ova kva iz ja va? - Za sve nas igra ~e zna ~i ve o ma pu no, to je ve li ki pod strek da na sta vi mo da ra di mo jo{ ja ~e. Ali, mi mo ra mo da po ka `e mo i u ba ze nu da ima mo po ten ci jal i da vre di mo - za kqu ~io je Ba sa ra. G. Malenovi}

NOVOSA\ANKE DO^EKUJU MLADI KRAJI[NIK

Po be da za ras po lo `e we ku ju duel sa Ba wa lu ~an ka ma, ko je su u sla vi le u pr vom od me ra va wu sna ga u Ba wa Lu ci (70:56). Oba ri va la na la ze se u do wem de lu ta be le, a po be dom pred svo jim na vi ja ~i ma, No vo sa |an ke bi sti gle na ta be li pred stav ni ka Bo sne i Her ce go vi ne u re gi o nal nom tak mi ~e wu. Tre ner Voj vo di ne Du {an Ka sum uve ren je da we go va eki pa mo -

è do tri jum fa pred svo jim na vi ja ~i ma. - Na po sled we dve utak mi ce u Ze ni ci i Ce qu upr kos po ra zu evi den tan je na pre dak u igri i pre sve ga ve li ka è qa i bor be nost da se osva ja ju no vi bo do vi. O~e ku jem da pred svo jim na vi ja ~i ma, po ka è mo zu be ri va lu ko ga re spek tu je mo, ali ga se ne pla {i mo i do |e mo do

SVE ^A NA AKA DE MI JA PO VO DOM 130 GO DI NA BI CI KLI ZMA U VOJ VO DI NI: Sve ~a na ka de mi ja po vo dom 130 go di na bi ci kli zma na pro sto ri ma Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne odr `a na je u Mu ze ju Voj vo di ne u No vom Sa du. Or ga ni za tor Aka de mi je je bio Bi ci kli sti~ ki sa vez Voj vo di ne, a po kro vi teq Vla da AP Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu. Sve ~a nost je po ~e la bi ci kli sti~ kim ~ar da {om, ko ji je kom po no vao Mi {ka Len |er iz Ma |ar ske, a po sve }en je ovom spor tu i tak mi ~a ri ma. Krat ki isto -

ri jat bi ci kli zma na ovim pro sto ri ma pri sut ni ma je pre zen to vao vr sni po zna va lac ovog spor ta, no vi nar RT Voj vo di ne La zo Bak maz. Bran ko Vu jo vi} iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu je is ta kao da je jed no od stra te {kih opre de qe wa ove in sti tu ci je po kro vi teq stvo nad ma ni fe sta ci ja ma ko je ~u va ju tra di ci ju spor ta, kao {to je ova Sve ~a na aka de mi ja. Pred sed nik BS Sr bi je Dra gan Do sta ni} je ~e sti tao ju bi lej i pod se tio da su bi ci kli sti sa pro sto ra Voj vo di ne da li ve li ki do pri nos raz vo ju ovog spor ta u na -

Ko li ko je kva li te tan Am {te ten? - Ima ju dva igra ~a, vi so kog pri ma ~a ko ji sna `no pu ca i le vo ru kog ko rek to ra, oni su glav na sna ga eki pe. Ser vis pri ma ju dru ga dvo ji ca, a po me nu ti pri ma~ sa mo na pa da. Vr lo la ko smo mo gli da ih po be di mo, ali sa mi smo kri vi za po raz. Ima li su i jed nog is ku sni jeg igra ~a ko ji je uneo pre o kret u tre nu ci ma ka da smo igra li bo qe. Mo `e li Voj vo di na do tre }eg ko la?

Sme~ Aleksandra Veselinovi}a

pro pu sti li i dve lop te za vo| stvo ko je je mo glo da im obez be di tri jumf. Mno go broj ne gre {ke i pa do vi u igri bi li su ne pre mo sti va pre pre ka za cr ve nobe le. - Ni ko nas u Austri ji ni je po be dio ne go mi. Pre vi {e smo gre {i li, lo {e igra li u za vr {ni ca ma, a po seb no osta je `al za pro pu {te nom pri li kom u tre }em se tu. Iako je sa la bi la ~ud na za igra we, uz mno go su dij skih gre {a ka i do ma }in ski opre de qe nih po mo} ni ka, ipak smo ima li {an su. Ipak, od lu }i le su gre {ke i na{ slab pri jem - po ~eo je pri ~u tre nut ni ko rek tor Voj vo di ne NS se me Alek san dar Ve se li no vi}, ina ~e pri ma~ ser vi sa.

- Iskre no, mi slim da mo è mo. Po ka za li smo da ima mo neo p ho dan kva li tet, ali mo ra mo ne {to da u~i ni mo da iza |e mo iz osci la ci ja. Upad ne mo u bu nar i ne mo è mo du go da se iz vu ~e mo. U ~e tvr tom se tu u Austri ji vo di li smo 13:7, ali su oni pre o kre nu li na 14:13. Iza bra li smo iz gle da te ì na ~in da do |e mo do tre }eg ko la, ali mi slim da mo è mo na na {em te re nu da do bi je mo me~ i da tri jum fu je mo u zlat nom se tu. Ima mo za to kva li tet, sa mo tre ba da nam sva ne bo qi sport ski dan - za kqu ~io je Ve se li no vi}. Re van{ me~ igra se 20. de cem bra u Nov om sa du od 19 ~a so va. M. Risti}

Odbojka

po zi tiv nog re zul ta ta. Us pe li smo da ana li zi ra mo igru go {}i iz Ba wa Lu ke, uo~i li smo wi ho ve kva li te te i ma ne i sprem no do ~e ku je mo ve ~e ra {wi me~. - ka zao je Ka sum. Utak mi ca 11.ko la re gi o nal ne li ge Voj vo di na NIS - Mla di Kra ji {nik igra se da nas u ma loj dvo ra ni SPC Voj vo di na sa po ~et kom u 18 ~a so va. I. Grubor

{oj ze mqi i pre dao pred sed ni ku BS Voj vo di ne Ne boj {i Su bi }u pla ke tu na se }a we na ovaj ju bi lej. Pla ke tu je do bio i Do sta ni}, kao i Dom zdra vqa i sa o bra }aj na po li ci ja, te Upra va po li ci je, ko ji su pu no u~i ni li za bi ci kli sti~ ki sport. Ta ko |e pla ke te BS Voj vo di ne do bi li su i BK Voj vo di na iz No vog Sa da, BK Be ~ej, BK Spar tak iz Su bo ti ce, Ti bor Tar jan za rad u `en skom bi ci kli zmu, te no vi na ri Mla den Pa vlo vi} i La zo Bak maz za du go go di {we pra }e we i iz ve {ta va we o ovom spor tu. G. Malenovi}

La ko je mo glo da se de si pa da se od boj ka {i Voj vo di ne NS se me tri jum fal no vra te s pr vog me ~a dru gog ko la ^e lenx ku pa iz Am {te te na, ali su cr ve no-be li jo{ jed nom po be di li sa mi se be. Jo{ jed na sla ba i ne kon cen tri sa na par ti ja do ve la je No vo sa |a ne u si tu a ci ju da pro laz u tre }e ko lo tra `e po sle po be de u re van {u, a bi }e im po treb no i osva ja we zlat nog se ta. Osvo ji li su No vo sa |a ni sa mo set u Austri ji, a u tre }em su

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Fo to: R. Ha yi}

Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne da nas igra ju po sled wu utak mi cu u 2011. go di ni, ko ja je na iz ma ku. U okvi ru 11.ko la Re gi o na le li ge, No vo sa |an ke }e ugo sti ti eki pu Mla dog Kra ji {ni ka u ma loj dvo ra ni Spen sa od 18 ~a so va. Iza bra ni ce tre ne ra Du {a na Ka su ma sa mno go ne str pqe wa o~e -

Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - SU BO TI CA: NIS Spar tak - Je din stvo (U) (19). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Rib ni ca (19). Pr va `en ska li ga - BE O GRAD: Po {tar - La za re vac (20), NI[: Stu dent - No vi Sad (18.30). Pr va mu {ka li ga - SU BO TI CA: Spar tak - Du nav vo lej (17).

Ko{arka ABA li ga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - [i ro ki (19) Pr va li ga - PAN ^E VO: Ta mi{ - Slo ga (18)

sport

petak16.decembar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA Su bo ta

Blek burn - VBA Ever ton - No ri~ Fu lam - Bol ton Wu kasl - Svon si Vul ver hem ton - Sto uk Vi gan - ^el zi

(16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

Ne de qa Kvins Park - Man ~e ster j. Aston Vi la - Li ver pul To ten hem - San der lend Man. si ti - Ar se nal 15 12 2 1 1. Man. si ti 2. Man ~e ster j. 15 11 3 1 3. ^el zi 15 10 1 4 14 10 1 3 4. To ten hem 15 9 2 4 5. Ar se nal 15 7 5 3 6. Li ver pul 15 7 5 3 7. Wu kasl 8. Sto uk 15 6 3 6 9. Aston Vi la 15 4 7 4 15 5 4 6 10. No ri~ 11. Svon si 15 4 5 6 12. Ever ton 14 5 1 8 13. Kvins Park 15 4 4 7 15 3 6 6 14. Fu lam 15. VBA 15 4 3 8 16. San der lend 15 3 5 7 17. Vul verh. 15 4 2 9 18. Vi gan 15 3 3 9 15 2 4 9 19. Blek burn 20. Bol ton 15 3 0 12

(13) (15.05) (16) (17.10) 49:15 38 35:14 36 33:18 31 30:18 31 31:23 29 18:13 26 21:19 26 16:24 21 18:19 19 24:28 19 16:20 17 15:18 16 15:26 16 16:18 15 14:23 15 18:18 14 16:28 14 14:29 12 22:34 10 20:36 9

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP Su bo ta

Vest Hem - Barn sli Lids - Re ding Pi ter bo ro - Ko ven tri Kar dif - Midlzbro Bri stol - No tin gem F. Blek pul - Vot ford Braj ton - Barn li Hal - Mil vol Don ka ster - Le ster Ip svi~ - Der bi

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16)

Ne de qa Por tsmut - Sa u temp ton

(14)

Po ne de qak Kri stal P. - Bir min gem 1. Sa u temp ton 21 13 4 21 12 4 2. Vest Hem 3. Kar dif 21 10 8 4. Midlzbro 21 10 8 21 11 3 5. Hal 6. Lids 21 10 5 7. Braj ton 21 9 5 8. Blek pul 21 8 7 21 8 6 9. Le ster 10. Re ding 21 8 6 11. Kri stal P. 21 8 6 12. Barn sli 21 8 6 13. Bir min gem 19 8 5 14. Der bi 21 8 4 15. Barn li 21 8 3 20 7 5 16. Por tsmut 17. Pi ter bo ro 21 7 4 18. Vat ford 21 6 7 19. Mil vol 21 5 8 20. Ip svi~ 20 7 2 21. Bri stol 21 5 5 22. No tin gem F. 21 6 2 23. Dan ka ster 21 4 4 24. Ko ven tri 21 2 7

4 5 3 3 7 6 7 6 7 7 7 7 6 9 10 8 10 8 8 11 11 13 13 12

(20.45) 44:23 43 36:20 40 34:22 38 25:17 38 24:22 36 36:29 35 23:22 32 33:27 31 28:23 30 26:22 30 21:20 30 30:31 30 26:22 29 26:31 28 31:31 27 23:22 26 40:39 25 22:30 25 23:24 23 31:42 23 21:33 20 18:36 20 17:35 16 17:32 13

ITA LI JA – SE RI JA A Su bo ta

Kje vo - Ka qa ri Fi o ren ti na - Ata lan ta Mi lan - Si je na

(18) (20.45) (20.45)

Ne de qa Ka ta ni ja - Pa ler mo ]e ze na - In ter \e no va - Bo lo wa Ju ven tus - No va ra Par ma - Le }e La cio -Udi ne ze Na po li - Ro ma 1. Ju ven tus 14 2. Udi ne ze 14 3. Mi lan 14 4. La cio 14 5. Na po li 14 6. Pa ler mo 14 7. In ter 14 8. \e no va 14 9. Ka qa ri 14 10. Ro ma 14 11. Ka ta ni ja 14 12. Par ma 14 13. Ata lan ta 14 14. Fi o ren ti na 14 15. Kje vo 14 16. Bo lo wa 14 17. Si je na 14 18. ]e ze na 14 19. No va ra 14 20. Le }e 14

8 9 8 8 5 6 6 5 4 5 4 5 5 4 4 4 3 3 2 2

6 0 3 2 4 2 4 2 6 3 2 6 2 6 3 6 6 4 3 6 6 4 2 7 7 2 4 6 4 6 3 7 5 6 3 8 5 7 2 10

(15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (20.45) 25:11 30 18:7 30 31:16 28 22:11 28 22:14 21 16:16 20 17:18 20 16:17 18 12:13 18 16:18 18 15:20 18 15:20 17 17:16 16 13:13 16 11:18 16 13:20 15 14:14 14 7:15 12 15:25 11 13:26 8

ITA LI JA – SE RI JA B Da nas

Li vor no - Bre {a

(20.45)

Su bo ta

Al bi no le fe - Gu bio Ba ri - Vi }en ca Kro to ne - Asko li Em po li - Gro se to Ju ve Sta bia - Ci ta de la Mo de na - To ri no Pa do va - No }e ri na Re |i na - Sa su o lo

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15)

Ne de qa Va re ze - Ve ro na

(12.30)

Po ne de qak Pe ska ra - Samp do ri ja 1. To ri no 18 12 5 2. Ve ro na 19 11 4 3. Sa su o lo 19 10 6 4. Pe ska ra 19 10 3 5. Pa do va 18 9 4 6. Re |i na 19 8 5 7. Ve re ze 19 7 6 8. Gro se to 19 7 6 9. Samp do ri ja 19 5 11 10. Ju ve Sta bia 19 8 5 11. Ci ta de la 19 7 4 12. Ba ri 19 7 5 13. Vi }en ca 19 6 6 14. Kro to ne 19 6 7 15. Em po li 19 6 3 16. Li vor no 19 5 5 17. Al bi no le fe 19 5 5 18. Bre {a 19 4 7 19. Mo de na 19 3 8 20. Gu bio 19 4 5 21. No }e ri na 19 3 6 22. Asko li 19 5 4

1 4 3 6 5 6 6 6 3 6 8 7 7 6 10 9 9 8 8 10 10 10

(20.45) 24:10 41 27:19 37 24:13 36 40:31 33 26:20 31 33:23 29 25:20 27 22:24 27 26:17 26 26:24 25 23:26 25 19:21 24 23:24 24 19:20 24 24:29 21 19:19 20 25:34 20 17:26 19 17:31 17 16:30 17 26:34 15 21:27 12

[PA NI JA – PRI ME RA Su bo ta Ma jor ka - He ta fe Hi hon - Espa wol Bil bao - Sa ra go sa Se vi qa - Real (M) Ne de qa Atle ti ko (M) - Be tis Gra na da - Le van te Osa su na - Vi qa re al Ra sing - So si je dad Va len si ja - Ma la ga

Vu ~i ca na pa da Ve zuv (1.90) Na po li - (3.30) Ro ma (3.80) Na po li tan ci kod ku }e igra ju ve o ma do bro, upi sa li su ~e ti ri po be de bez kik sa. Na dru goj stra ni Ri mqa ni su osvo ji li bod pro tiv Ju ven tu sa (1:1), na kon dva po ra za od Udi ne zea (2:0) i Fi o ren ti ne (3:0). Tra di ci ja je na stra ni Ro me, ko ja je sla vi la na tri od po sled wih se dam du e la na San Pa o lu, uz dva re mi ja i isto to li ko tri jum fa Na po li ta na ca. Pro {le se zo ne oba su sre ta pri pa la su Na po li ju (2:0, 2:0). Na{ predlog: +3

(1.80) Wu kasl - (3.50) Svon si (4.20) Wu kasl je pre gr mio te {kih utak mi ca, u ko ji ma su cr no -be li na ni za li ~e ti ri po ra za i sa mo je dan re mi. Na re du je okr {aj sa Svon si jem na Sent Xejms Par ku, ko ji je kao do ma }in bio bo qi od Fu la ma (2:0) i pre ki -

[PA NI JA – SE GUN DA

Duel De Rosija (Roma) i Lavecija (Napoli)

nuo post dug ~e ti ri utak mi ce. La bu do vi su jo{ uvek bez po be de na stra ni, pa }e tre ner Ro xers mo ra ti do bro da mo ti vi {e svo je pu le ne. Svon si ne }e na stu pi ti u naj ja ~em sa sta vu, po vre |e ni su Bo de, Ran gel i Ta te. Ova dva klu ba po sled wi put su se sa sta li 2009.go di ne u ^em pi on {i pu. Ta da je sla vio Wu kasl (2:0). Na{ predlog: 1, 3+

pro tiv Va len si je na (1:0), dok su Ka so no vi ni u~e ni ci sa vla da li Evi jan (2:1). Do ma }in je ve zao ~e ti ri po be de kod ku }e, go sti pet ko la bez po be de na stra ni. Pro {le se zo ne oba du e la do bio je Mon pe qe. Na{ predlog: 1

(1.75) Mon pe qe - (3.35) Tu luz (4.10)

Bo ru si ja je je di na eki pa uz Ha no ver ko ja je do ~e ka la kraj po lu se zo ne na svom bu wi {tu bez po ra za. U pro {lom ko lu koc ka sti su po ra `e ni od Aug zbur ga (1:0), {to im je dru ga utak mi ca u ni zu bez sla vqa. Eki pa Maj ca re mi zi ra la je pro tiv Ham bur ga (0:0), {to im je dru gi po raz u ni zu, ukup no ~e tvr ta utak mi ca na ko joj ni su do `i ve li po raz.Tre ner do ma }ih Fa vre, ima pro ble ma oko sa sta va eki pe. Pr vi stre lac Re us(10 go lo va) pod zna kom pi -

Naj pri jat ni je iz ne na |e we fran cu skog {am pi o na ta, eki pa Mon pe qea sa li der ske po zi ci je do ~e ka }e na De la Mo son sta di o nu eki pu Tu lu za. Do ma }in je u osam du e la kao do ma }in upi sao se dam po be da uz sa mo je dan po raz, dok je Tu luz na stra ni upi sao dve po be de, tri re mi ja i tri po ra za. Pu le ni tre ne ra @i rar da po ra `e ni su na go sto va wu

To ti raz mi {qa o od la sku iz Ro me Ka pi ten fud ba ler Ro ma i qu bi mac na vi ja ~a „vu ~i ce” Fran ~e sko To ti iz ja vio je ita li jan skim me di ji ma da raz mi {qa o od la sku iz klu ba. - U po sled we vre me in ten ziv no raz mi {qam o od la sku iz Ro me. Ka da mo `e Del Pje ro da raz mi {qa o od la sku iz Ju ven tu sa,

za {to ne bi mo gao i ja? Uko li ko se ne ke stva ri u klu bu ne pro me ne, ve ro vat no }u oti }i - re kao je To ti. Ka pi te na su ne dav no uvre di li spo ra di~ ni po vi ci sa tri bi na, a ni je za do vo qan ni mi nu ta `om ko ju ove se zo ne ima kod no vog tre ne ra Lu i sa En ri kea.

Te vez è li da se vra ti u Bo ku Ar gen tin ski fud ba ler i ~lan Man ~e ster si ti ja Kar los Te vez iz ja vio je ar gen tin skim me di ji ma da è li da se vra ti u Bo ku Ju ni ors. - Ne za ni ma me ako }u mo ra ti da pri sta nem na sma we we pla te, ali do sta mi je pu to va wa. Ne }u da se vra }am u En gle sku, ve} è lim da opet igram za Bo ku Ju ni ors i igram Ko pa Li ber ta do res - re kao je Te vez. Biv {i ka pi ten Si ti ja je na stu pao za Bo ku Ju ni ors od 2001. do 2004. go di ne, po sti gao 26 go lo va na 75 utak mi ca, pre ne go {to je pre {ao u bra zil ski Ko rin ti jans. Po tom je oti {ao u En gle sku, u lon don ski Vest Hem, oda kle ga je put po tom od veo u Man ~e ster, pr vo u Ju naj ted, a po tom i u Si ti, ~i ji je i da nas for mal no ~lan.

HO LAN DI JA Da nas De Graf {ap - RKC Su bo ta He ra kles - Vi te se Ro da - Eks cel zi or NEC - Ven lo Gro nin gen - Utreht Ne de qa Ajaks - Den Hag Bre da - AZ Alk mar Fe je nord - Tven te He ren ven - PSV 1. AZ Alk mar 16 2. PSV 16 3. Tven te 16 4. Ajaks 16 5. He re ven 16 6. Fe je nord 16 7. Vi te ze 16 8. Gro nin gen 16 9. Den Hag 16 10. Ro da 16 11. Her ku les 16 12. Bre da 16 13. Utreht 16 14. RKC 16 15. NEC 16 16. De Graf {ap16 17. Ven lo 16 18. Eks cel zi or 16

12 10 9 8 7 8 7 6 6 7 5 5 4 4 4 3 2 1

2 4 6 6 7 4 5 5 3 0 5 3 5 3 2 3 4 5

BEL GI JA (20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

2 2 1 2 2 4 4 5 7 9 6 8 7 9 10 10 10 10

35:13 43:18 41:15 42:23 38:23 31:20 22:16 28:28 22:27 22:38 27:24 22:27 28:34 14:27 15:27 15:36 16:40 9:34

38 34 33 30 28 28 26 23 21 21 20 18 17 15 14 12 10 8

(12) (16) (18) (19.45) (21.30)

1. Bar se lo na 16 11 4 1 50:8 37 15 12 1 2 50:13 37 2. Real 3. Va len sia 15 9 3 3 24:16 30 15 9 2 4 24:17 29 4. Le ven te 5. Se vi qa 15 6 6 3 16:11 24 15 7 3 5 20:20 24 6. Ma la ga 7. Osa su na 15 5 7 3 19:27 22 15 6 2 7 15:19 20 8. Espa wol 9. Bil bao 15 4 7 4 21:18 19 10. Atle ti ko(M)15 5 4 6 23:25 19 15 4 6 5 14:20 18 11. Ma jor ka 12. So si je dad 15 4 4 7 16:23 16 13. He ta fe 15 4 4 7 15:22 16 13. Be tis 15 5 1 9 15:22 16 15 4 4 7 8:15 16 15. Gra na da 16. R. Va qe ka no 16 4 4 8 17:25 16 17. Vi qa re al 15 3 6 6 12:21 15 18. Hi hon 15 4 3 8 15:25 15 15 2 7 6 11:21 13 19. Ra sing 20. Sa ra go sa 15 2 4 9 12:29 10

(3.60) Aston Vi la (3.25) Li ver pul (2.00) Pro {log vi ken da, Aston Vi la je sla vi la na go sto va wu pro tiv Bol to na (2:1), {to im je tek pr va po be da na kon tri su {na du e la. Na dru goj stra ni, red si sa Efli da bi la je bo qa od Kvins Par ka (1:0), ~i me su pre ki nu li se ri ju od dve utak mi ce bez sla vqa. Aston Vi la zbog po vre de ne mo `e ra ~u na ti na Xe na sa, Gi ve na i Li {e ja. Go sti iz Li ver pu la igra }e bez su spen do va nog Spi rin ga, i po vre |e nog Xe rar da i Lu ka {a. Pro {le se zo ne sla vi la je Aston Vi la (1:0), dok je u re van {u u Li ver pu lu do ma }in bio bo qi (3:0). Tra di ci ja je na stra ni fud ba le ra Li ver pu la, ko ji su u Bir min ge mu sla vi li na se dam od po sled wih 12 du e la, uz ~e ti ri re mi ja i sa mo jed no sla vqe do ma }i na. Na{ predlog: 2

(18) (18) (20) (22)

Da nas Serkl Bri` - Gent (20.30) Su bo ta Sent Tru den - Me he len (20) Va re gem - Mons (20) Lirs - Kor trijk (20) Ve ster lo - Ber {o (20) Ne de qa Stan dard - Genk (14.30) An der leht - Lo ke ren (18) Le u ven - Klub Bri` (18) 1. An der leht 17 11 3 3 33:15 36 2. Klub Bri` 17 10 4 3 30:18 34 3. Gent 17 10 3 4 38:19 33 4. Kor trijk 17 9 3 5 24:19 30 5. Serkl Bri` 17 8 6 3 22:15 30 6. Stan dard 17 8 6 3 23:21 30 7. Genk 17 7 5 5 32:24 26 8. Ber {o 17 6 6 5 28:23 24 9. Mons 17 6 5 6 31:29 23 10. Me he len 17 5 4 8 22:33 19 11. Lo ke ren 17 4 7 6 23:25 19 12. Le u ven 17 4 4 9 19:31 16 13. Va re gem 17 2 9 6 17:24 15 14. Lirs 17 2 7 8 12:25 13 15. St. Tru den 17 2 4 11 24:50 10 16. Ve ster lo 17 2 4 11 13:30 10

(1.85) Bo ru si ja (M) (3.40) Majnc (4.00)

ta wa. Pro {le go di ne go sti su do bi li oba du e la (3:2 i 1:0). Na{ predlog: 1

(1.80) Va len si ja - (3.50) Ma la ga (4.20) U pro {lom ko lu Va len si ja je po ra `e na u Be ti su (2:1), na kon dva ve za na sla vqa, dok su go sti od i gra li 1:1 pro tiv Osa su ne, {to im je dru ga utak mi ca u ni zu na ko joj ni su tri jum fo va li. Ina ~e, An da lu `a ni se ne mo gu po hva li ti u~in kom na stra ni, sla vi li su sa mo jed nom na po sled wih pet go sto va wa. Tra di ci ja je ono {to hra bri do ma }e fud ba le re. Na po sled wih de vet su sre ta u Va len si ji, se dam sla vqa do ma }i na uz dva re mi ja i bez po be de go sti ju. Po sled wi put, eki pa Ma la ge tri jum fo va la je pro tiv sle pih mi {e va da le ke 2001.go di ne.. Od ta da je pro {lo 16 utak mi ca. Na{ predlog: 1 I. G.

Uni ver zi dad osvo jio Ko pa Su da me ri ka na

êl zi spre mio 30 mi li o na fun ti za Igu a i na Lon don ski êl si spre mio je 30 mi li o na fun ti za ku po vi nu ar gen tin skog na pa da ~a i ~la na ma drid skog Re a la Gon za la Igu a i na u ja nu ar skom pre la znom ro ku. Igu ain je ove se zo ne u dru gom pla nu kod tre ne ra @o ze Mu ri wa, ko ji u for ma ci ji sa jed nim kla si~ nim na pa da ~em {an su uka zu je Ka ri mu Ben ze mi. Sa dru ge stra ne, êl zi ima pro ble ma sa na pa da ~i ma, Fer nan do To res je pot pu no van for me, dok }e Ni ko las Anel ka na pu sti ti

klub u ja nu a ru i oti }i u ki ne ski [an gaj. Ta ko |e, Di di je Drog ba i Sa lo mon Ka lu ne }e bi ti na ras po la ga wu tre ne ru An dre Vi qas-Bo a {u to kom ja nu a ra i fe bru a ra zbog Ku pa afri~ kih na ci ja. En gle ski me di ji na vo de i da je ^el zi po nu dio tram pu Bar se lo ni, po ko joj bi na „Kamp Nou” po slao Fer nan da To re sa i no vac u za me nu za Da vi da Vi qu. Ipak, tre ner Ka ta lo na ca Pep Gvar di o la de man to vao je da pla ni ra da se re {i Vi qe.

POR TU GAL

TUR SKA

1. Por to 12 2. Ben fi ka 12 3. Spor ting 12 4. Bra ga 12 5. Ma ri ti mo 12 6. Aka de mi ka 12 7. Ol ha nen se 12 8. @il Vi sen . 12 9. Gi ma ra e{ 12 10. Be i ra Mar 12 11. Le i ri je 12 12. Se tu bal 13 13. Rio Ave 12 14. Fe i ren se 12 15. Na ci o nal 12 16. P. Fe re i ra 12

9 9 8 6 6 5 3 3 4 3 4 3 3 2 3 2

3 3 2 4 4 1 5 5 1 4 0 3 2 5 2 2

0 0 2 2 2 6 4 4 7 5 8 6 7 5 7 8

30:8 25:10 25:11 20:9 18:14 16:16 11:13 12:19 17:15 8:8 13:21 8:18 11:14 9:18 8:23 13:27

30 30 26 22 22 16 14 14 13 13 12 12 11 11 11 8

Da nas Or du spor - Ga la ta sa raj

(19)

Su bo ta An ka ra gu ~u - Ga zi an tep Ka ra buk - Mer sin Eski {e hir - Kaj ze ri Bur sa - An ta li ja

(12) (12) (15) (18)

Ne de qa Ma ni sa - Gen ~ler bir gli Is tan bul - Si vas Sam sun - Be {ik ta{ Fe ner bah ~e - Trab zon 1. Ga la ta sa raj 15 2. Fe ner bah ~e 15 3. Be {ik ta{ 15 4. Eski {e hir 15 5. Ma ni sa 15 6. Is tan bul 15 7. Mer sin 15 8. Kaj ze ri 15 9. Trab zon 14 10. Si vas 15 11. Gen ~ler. 14 12. An ta li ja 15 13. Bur sa 15 14. Or dun spor 15 15. Ga zi an tep 15 16. Ka ra buk 15 17. Sam sun 15 18. An ka ra gu ~u 15

9 9 8 8 6 6 6 7 5 5 5 5 4 4 3 3 2 1

4 4 4 2 6 5 5 1 6 5 4 4 5 5 5 3 5 3

2 2 3 5 3 4 4 7 3 5 5 6 6 6 7 9 8 11

1. Her ku les 17 10 3 4 18:11 33 17 9 4 4 26:16 31 2. El ~e 3. De por ti vo 17 9 3 5 28:22 30 4. Va qa do lid 17 7 8 2 24:16 29 5. Kor do ba 17 8 5 4 19:13 29 6. Al me ri ja 17 7 7 3 24:18 28 7. Sel ta 17 8 3 6 29:19 27 8. Gva da la ha ra17 7 5 5 20:22 26 9. Al kor kon 17 7 4 6 19:13 25 10. Las Pal mas 17 6 6 5 22:21 24 11. Sa ba deq 17 6 6 5 22:29 24 12. Bar se lo na 17 6 5 6 28:25 23 17 6 5 6 20:21 23 13. Mur si ja 14. Nu man si ja 17 5 7 5 19:18 22 15. Re kre a ti vo 17 5 4 8 19:21 19 16. Al ko ja no 17 4 7 6 17:23 19 17. Vi qa re al 17 4 6 7 26:31 18 18. Kse rez 17 4 5 8 16:23 17 17 3 6 8 21:28 15 19. Hu e ska 20. Gim na stik 17 2 7 8 14:21 13 17 2 7 8 19:28 13 21. Hi ro na 22. Kar ta ge na 17 2 7 8 9:20 13

NE MA^ KA BUN DES LI GA

î le an ski fud bal ski klub Uni ver zi dad de î le osvo jio je tro fej u Ko pa Su da me ri ka na, pan dan evrop skoj Li gi Evro pe. î le an ci su u re van {u fi na la na svom te re nu ube dqi vo sa vla da li ekva dor ski LDU Ki to 3:0, i uz po be du iz pr vog me ~a od 1:0, za slu è no sti gli do tro fe ja. Dvo stru ki stre lac za Uni ver zi dad bio je Edu ar do Var gas, sve tra è ni ji igra~ i na evrop skom tr ì {tu, dok se jed nom u strel ce upi sao Gu sta vo Espi no za. Var gas je sa 10 go lo va bio i naj bo qi stre lac ovog tak mi ~e wa. Za LDU je ce lim to kom tak mi ~e wa sjaj ne par ti je pru ào ne ka da {wi na pa da~ Cr ve ne zve zde Er nan Bar kos.

Da nas Ben fi ka - Rio Ave (21.15) Su bo ta Gi ma ra e{ - @il Vi sen te (19.15) Por to - Ma ri ti mo (21.30) Ne de qa Fe i ren se - Le i ri ja (17) Na ci o nal - V. Se tu bal (17) P. Fe re i ra - Be i ra Mar (17) Aka de mi ka - Spor ting (20.15) Po ne de qak Ol ha nen se - Bra ga (21.15)

Da nas El ~e - Al kor kon (21) Su bo ta Va qa do lid - Bar se lo na B (16) Kor do ba - Re kre a ti vo (18) Hi ro na - Him na stik (18) Mur si ja - Al ko ja no (18) Sel ta - Gva da la ha ra (18) Nu man si ja - Her ku les (18) Kse rez - Kar ta ge na (18) Hu e ska - Vi qa re al B (18) Ne de qa Las Pal mas - De por ti vo (12) Al me ri ja - Sa ba deq (19.45)

(12) (12) (15) (18) 24:11 23:14 23:16 18:15 16:14 20:15 15:13 18:16 19:17 22:26 18:19 13:16 16:16 13:15 12:16 15:21 9:18 15:31

31 31 28 26 24 23 23 22 21 20 19 19 17 17 14 12 11 6

Da nas Ba jern - Keln Su bo ta Ba jer - Nir nberg Ham burg - Aug zburg Fraj burg - Bo ru si ja (D) Ho fen hajm - Her ta Volf sburg - [tut gart [al ke - Ver der Ne de qa Kaj zer sla u . - Ha no ver Bo ru si ja (M) - Majnc

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

1. Ba jern 16 11 1 4 40:10 34 2. Bo ru si ja(D) 16 9 4 3 31:11 31 3. [al ke 16 10 1 5 33:22 31 4. Bo ru si ja(M) 16 9 3 4 24:11 30 5. Ver der 16 9 2 5 30:26 29 6. Ba jer 16 7 5 4 22:19 26 7. [tut gart 16 6 4 6 23:19 22 8. Ha no ver 16 5 7 4 19:23 22 9. Ho fen hajm 16 6 3 7 18:18 21 10. Keln 16 6 3 7 27:32 21 11. Her ta 16 4 7 5 23:25 19 12. Majnc 16 4 6 6 22:28 18 13. Ham bur 16 4 6 6 20:26 18 14. Volf sburg 16 5 2 9 22:34 17 15. Kaj zer sla u . 16 3 6 7 12:20 15 16. Nir nberg 16 4 3 9 14:28 15 17. Aug zburg 16 3 5 8 14:27 14 18. Fraj burg 16 3 4 9 20:35 13

FRAN CU SKA Su bo ta Brest - Ok ser Kaen - Nan si Di `on - Sent Etjen Mar sej - Lo ri jen Mont pe qe - Tu luz Ni ca - Va len si jen Lion - Evi jan Ne de qa Aja ~io - Ren Bor do - So {o PS@ - Lil 1. Mont pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Lion 5. Ren 6. Tu luz 7. Sent Etjen 8. Mar seq 9. Lo ri jen 10. Bor do 11. Evi jan 12. Kaen 13. Ok ser 14. So {o 15. Di `on 16. Brest 17. Va len si jen 18. Nan si 19. Ni ca 20. Aja ~io

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21)

17 11 3 3 36:18 36 17 11 3 3 30:17 36 17 9 7 1 29:15 34 17 10 2 5 29:19 32 17 8 5 4 28:22 29 17 8 5 4 19:16 29 17 7 6 4 21:19 27 17 6 7 4 22:16 25 17 6 5 6 17:19 23 17 4 8 5 19:21 20 17 4 7 6 22:25 19 17 5 4 8 23:27 19 17 4 6 7 24:27 18 17 4 6 7 21:31 18 17 5 3 9 17:31 18 17 2 11 4 18:19 17 17 4 5 8 17:19 17 17 3 6 8 14:22 15 17 3 5 9 15:19 14 17 1 6 10 17:36 9

c m y

MU[ka posla

dnevnik

petak16.decembar2011.

Која брада вам пристаје Б

раде се поновно враћају у моду! Након што су дуго времена биле прогнане с мушких лица, данас се поновно враћају. Значи ли то да свако може да их носи? Да, ако знате како. Најпре морате да процените какав је ваш облик лица, а тек тада да формирате браду. Браду можете обријати у кућној радиности помоћу једнократне бритвице, бријача или тримера. Желите ли и ви обликовати браду, откријте имате ли квадратни, дугуљасти, округли, троугласти или дијамантни облик лица.

Дијамантскo

Квадратнo

Жене желе да мислимо на ситнице

ушкарци данас врло ретко показују своју нежну страну. То је показало истраживање бренда „Милка“ под називом „Колико смо нежни“ које је спроводи ових дана у Хрватској. Кријемо осећаје љубави и нежности сматрајући да емоције треба контролисати, потискивати и да је онај који показује нежност слабић – што је потпуно погрешно! Због тог страха много губимо. Несвесно улазимо у зачарани круг – ако ми не показујемо нежност, неће ни жене нама. А, нежност нам је свима потребна. Жене могу и знају да толеришу много тога. Помирит ће се с тим да је мајка савршена и недодирљива, да већину вечери проводимо уз телевизор, да јој не помажемо у кућним пословима, да је не изводимо, да не проводимо довољно времена с децом... Једино што жене не желе толерисати је недостатак нежности и пажње.

Mали знакови пажње Ако нас лепо замоли да поставимо сто кад је већ направила вечеру, зар нам је то тешко? Ако нам прича нешто што јој је важно – ваљда није толики проблем да је барем саслушамо. Довољно је приметити да је променила фризуру, да се сетимо годишњице, њеног рођендана… Мали знак пажње вредеће

много више од скупог дара. Лоше је потпуно се опустити и сматрати да везу не треба градити, једном када се однос усталио. Пажња је потребна и нама и њима, баш као у данима забављања. Сваку везу, звала се она забављање или брак, треба неговати.

Комуникација кључ успеха Прво заборавите на познати механизам пројекције – увек је онај други крив. Егоизам је данас највећи разлог за растављање двоје људи. Друго – негујте комуникацију. Она је, уз љубав, кључ успеха везе. Говорите једно другом шта вам смета, што вас боли, што вам је потребно. Док год разговарате, има наде да ће ваша веза опстати. Оног тренутка када почнете ћутати ситуација је озбиљна, а тишина постаје склониште.

Овакав облик лица можете смекшати брадом: залисци нека буду дуги, али слабо видљиви. Такав облик лица има и Дејн Кук

Мушкарци с оваквим обликом лица најчешће имају истакнуту вилицу која је једнаке ширине као и чело, а од познатих мушкараца с брадом највише се истиче Дејвид Бекам. Он је једна од најбољих инспирација за мушкарце с овим обликом лица. Тежите облику браде који ће ваше лице учинити округлијим и визуелно заоблити четвртасту и јако изражену вилицу.

скратити лице и дати привид овалног облика. Једна од познатих особа која се истиче добром брадом и дугуљастим лицем је Том Форд који са својом тродневном брадом изгледа фантастично, а копирање његовог стила не изискује много напора.

Округло

Дугуљастo

Научите да слушате Психолози све чешће упозоравају да имамо све мање слуха једни за друге – да не знамо да слушамо. Чујемо само прве две, три реченице које вољена особа изговори, након чега постајемо нестрпљиви, одмах извлачимо закључак или крећемо у своју причу јер мислимо да знамо наставак. Усудите се да научите да примите читаву емотивну поруку, читајте између редова.

Брада у овом случају служи као помагало које ће визуелно

Мушкарци с округлим лицем треба да избегавају наглашене залиске, а браду морају смањити и помно стилизовати. Танке браде извлаче најбоље из округлог лица, а као особу у коју треба да се угледате је Кени Вест.

Мушкарци воле да се љубе

еке теорије тврде да се мушкарци љубе само због тога јер их то подсећа на сисање мајчиних груди. Шта о томе кажу друге занимљиве теорије!

Теорија зависника Звучи као да би то требала бити теорија уроте, јер тврди да смо сви ми врло овисни у некаквим хемикалијама произведеним у људском телу, које се излучују преко усана. Према томе, ми се љубимо само да бисмо добили одређену количину те ствари. То бисмо мо-

гли назвати елементарном зависношћу.

Веровање у дах

Њушкање стражњице

Много елегантнија теорија, али такве врсте да једноставно звучи неуверљиво, долази из прелепог веровања. Наиме, она тврди како су у давна времена људи веровали како се у даху скривају човекова душа и сва негова снага. Дакле, љубећи се размењујете дах, што није ништа друго него венчање двеју душа. То је врло романтична мисао, коју можете изрећи у фази завођења.

Многи антрополози сматрају да за човека љубљење не представља ништа друго него оно што је животињама међусобно њушкање. Код обе врсте се ради о начину поздрављања и обе радње имају једнаке последице. Са становишта комуникација, то би значило да нам љубљење странца не представља ни приближно онолико колико нам вреди љубљење неког кога познајемо.

Полни феромони Можда теорија о њушкању има неког смисла ако узмемо у обзир чињеницу да је човек током еволуције изгубио много својих основних природних способности. Свака топлокрвна животиња, али и многе рибе, кроз кожу излучује полне хемикалије - феромоне. Они су ти који ће код супротног пола покренути тренутну реакцију. На пример, ако лососова женка која је спремна за избацивање икре, проплива у близини неког мужјака који се тера и спреман је за секс, он ће савладати ама баш све препреке које му се налазе на путу према женки. А ту говоримо само о феромонима, односно о мирису који узрокује да потпуно изгуби главу.

Додир с грудима Теорије, које су такође прилично уверљиве, укључују старо уверење о непрестаном враћању женским грудима. То нас наводи на помисао да је пољубац само тренутак који нас однесе у време потпуног задовољства док смо као дојенчад сисали мајчине груди. Јер у оним је данима храна била оно што је за нас представљало љубав. Дакле, усне нам од прапочетка омогућавају најпримеренији начин комуницирања. Без таквог усисавајућег пољупца остали бисмо гладни и невољени.

Троугластo Мушкарци с оваквим обликом лица имају наглашену браду. Идеална брада за такав облик лица је неуредна и помало разбарушена, јер ће дати облију димензију бради, а најбољи представник троугластих лица је Џастин Тимберлејк.

kWiGA

petak16.decembar2011.

dnevnik

СЕ ЋА ЊЕ НА ВО ЈИ СЛА ВА ДЕ СПО ТО ВА (1950–2000)

TOP-LISTA

Медиjски спек такл и пе снич ка по бу на Н

а срп ској и ју го сло вен ској књи жев ној сце ни Во ји слав Де спо тов се ја вио по чет ком се дам де се тих го ди на, би ра ју ћи као сво је по ла зи ште нео а ван гар ди стич ку по е ти ку кон кре ти зма. На ова кав из бор не сум њи во је ути ца ла и умет нич ка кли ма ко ја је та да вла да ла у ње го вом род ном Зре ња ни ну, у ко ме се још мо гла осе ти ти пе снич ка аура То до ра Ма ној ло ви ћа и у ко ме је ча со пис „Ула зни ца“, са мо не ко ло ко го ди на ра ни је, по чео да об ја вљу је пр ве кон кре ти стич ке ра до ве. У по чет ној фа зи ства ра ла штва на сту пио је у окви ру јед ног хра брог екс пе ри мен та, по ло же ног на са му гра ни цу из ме ђу сми сле ног и бе сми сле ног го во ра, по ку ша ва ју ћи да ра зо тр ки је на чин на ко ји се ус по ста вља зна че ње. Ово је под ра зу ме ва ло по и гра ва ње са ви зу ел ном и фо нич ком стра ном тек ста (тзв. вер бо-во кови зу ел), за сно ва но на же љи да се по е зи ја из дво ји из књи жев но сти и да по ста не по себ на умет ност.

Већ та да по ста је ви дљив од ре ђе ни скуп по сту па ка ко ји ће пе сни ка пра ти ти то ком чи та вог ње го вог ства ра ла штва, као што су мон та жа (спа ја ње не спо ји вог – ви со ког и ни ског, озбиљ ног и нео збиљ ног), лу ди зам, ху мор и ло ги ка ап сур да, ко ји ће му слу жи ти као ли ни ја од бра не од сен ти мен тал но сти тра ди ци о нал не по е зи је и зам ки су бјек ти ви зма, али и као по сту пак ко јим се под ри ва сва ки иде о ло шки обо јен го вор. За чи та о ца на вик ну тог на тра ди ци о нал ни књи жев ни из раз ова ква је по е зи ја мо ра ла де ло ва ти из не на ђу ју ће па чак и шо кант но. Али и шок и из не на ђе ње би ли су ње ни сра чу на ти еле мен ти, јер се кроз њих по ку ша вао про из ве сти ефе кат очу ђе ња, од но сно, на ру ша ва ња ока ме ње них фор ми ми шље ња, на ви ка и ге сто ва, ко је по ро бља ва ју чо ве ка, уме сто да до при но се ње го вој еман ци па ци ји и осло ба ђа њу. У збир ци „Пе рач са пу на“ (1976) пе сник се, јед ним де лом, дис тан ци ра од ове по е ти ке и сво ју па жњу пре у-

По глед у бу дућ ност У Дру штву књи жев ни ка Вој во ди не си ноћ је одр жан раз го вор о пе снич ком де лу Во ји сла ва Де спо то ва. Уче сни ци су се сло жи ли да је ње го во де ло, у ти пич но аван гар ди стич ком ма ни ру, увек би ло од ре ђе но усме ре но шћу пре ма бу дућ но сти, ко ја га је мо жда уда ља ва ла од уку са ма сов не кул ту ре, али ко ја му је по ма га ла да про на ђе чи сти ну са ко је би мо гао кри тич ки да про су ђу је по е тич ке и иде о ло шке про јек те ко ји су се на за па ду и код нас ја вља ли кра јем два де се тог ве ка.

KWIGA ZAUVEK

ти хо ви за де цу Јо ва на Јо ва но ви ћа Зма ја обе ле жи ли су нај ра ни је го ди не мо га де тињ ства (Да нас их ра до го во рим ма лом бра тан цу, Ву ку, ко ји их па жљи во слу ша и учи.). Од ра ста ла сам, уљуљ ка на, у чу де сном све ту бај ки ко је ми је мај ка чи та ла пред спа ва ње. Ка сни је сам са жа ром ра до зна лог де те та чи та ла ро ма не за де цу – Адри јан Мол, Гли го ри је Пе ци ко за Хај дук, Пе ро Квр жи ца, Ћо пи ће ви и Ну ши ће ви ју на ци би ли су ва жан део мог ма лог, без бри жног све та. Ужи ва ла сам и у књи га ма Чар лса Ди кен са, Мар ка Тве на, Жи ла Вер на... То ком гим на зиј ских го ди на нај че шће сам по се за ла за де ли ма ру ских кла си ка (нај пре ро ма ни ма До сто јев ског), про зом Иве Ан дри ћа и Алек сан дра Ти шме. Мо ја лек ти ра то ком сту ди ја књи жев но сти би ла је, уисти ну, ра зно вр сна. Че сто сам од го во ре на број не не до у ми це тра жи ла у Ан дри ће вим „Зна ко ви ма по ред пу та“ ко ји се и са да на ла зе на до хват мо је ру ке. У јед ном да ху сам про чи та ла чу де сну „Књи гу о Зма ју“ на шег нај ве ћег ро ман ти ча ра Ла зе Ко сти ћа. Због књи ге ду бо ке ода но сти ко ју је на пи са ла ум на Иси до ра, јед но ле то оти шла сам да ви дим Це ти ње. „По ро дич ни цир кус“ Да ни ла Ки ша за -

сме ра ва са „при род ног“ је зи ка на је зик кул ту ре, чи ме сту па у по ље по ста ван га де. У овој и на ред ним збир ка ма („Па да ду бок снег“, 1986, „Пр ља ви сно ви“, 1988, „Ве се ли па као евро по е зи је“, 1990, „Нео че ки ван чо век“, 1992) по чи ње све ви ше да се ба ви про бле мом ме диј ског дру штва, за па жа ју ћи ка ко се у ње му пу тем сли ке вр ши уре ђи ва ње све та у ко ме жи ви мо. По сле ди ца ова квог ста ња је ства ра ње но вог, „нео че ко ва ног чо ве ка“, чо ве ка „ну кле а ри стич ке кул ту ре“, ко га ка рак те ри шу страх и анк си о зност, од су ство со ли дар но сти, де по ли ти зо ва ност и не пре ста но умно жа ва ње иден ти те та, ко ји су нам да нас по зна ти под име ном циљ них гру па. Дру ги, јед на ко ва жан про цес ко ји пе сник за па жа је по сте пе но иш че за ва ње ствар но сти и ње на за ме на бес ко нач ним кру же њем сли ка, чи ме се ус по ста вља тзв. дру штво спек та кла. Он у ни зу пе са ма („Роб на ку ћа“, „Ви део ре кор дер“, „За што мр зим ха и ку“ итд) ана ли зи ра ње го во устрој ство, уоча ва ју ћи те жњу да се свим на шим по ступ ци ма уна пред до де ли зна че ње пу тем ме ди ја. У ова квом дру штву са ме сли ке по ста ју ро ба ко ја се ку пу је и про да је, а љу ди по чи њу да во ле или мр зе, да се ра ду ју или да оча ја ва ју на на чин на ко ји их ме ди ји под у ча ва ју. Ви ди мо да је Де спо тов у овој фа зи оштар кри ти чар ма сов не кул ту ре.

Бо шко Кр стић - „Ка и рос“

2. „Че хо вљев ко фер“ (срп ско-ру ско из да ње), Бла го је Ба ко вић - „Ка и рос“

3. „При че из срп ске ста ри не“, Дар ко Га ври ло вић - „Ка и рос“

4. „Сту бо ви зе мље“, Кен Фо лет - „Со ла рис“ 5. „Са мо да ти ка жем“, Је ли ца Гре га но вић - „Booking“

6. „Кон стан ти но во рас кр шће“, Де јан Сто јиљ ко вић - „Ла гу на“

Оно што уоча ва мо у ње го вом по зном ства ра ла штву, а по себ ну о збир ци „Де сет де ка ду ше“ (1994) је сте скри ве на ли ни ја от по ра. Ње го во по зи ва ње на ду шу не тре ба схва ти ти у не ком те о ло шком сми слу, нар по тив, от пор ко ји он же ли да за сну је по чи ва на те лу, као је ди ном ме сту на ко ме је ствар ност не по ре ци ва. Пре ма то ме, ових ‘де сет де ка‘ мо же мо раз у ме ти и као де сет де ка по бу не, не при ста ја ња, де сет де ка ко је нас ве зу ју за зе мљу и ко је нам по ру чу ју да се ствар ност не мо же ни ка да до кра ја пре о бра зи ти у илу зи ју. По ред пе сни штва, ко је сва ка ко пред ста вља ње го ву цен трал ну ства ра лач ку пре о ку па ци ју, Де спо тов је та ко ђе нпи сао шест ро ма на, ТВ и ра дио дра ме, пу то пи се и есе је. Био је и је дан од нај зна чај ни јих пре во ди ла ца књи жев но сти би та на на шим про сто ри ма (Ан то ло ги ја Beat по е зи је, ан то ло ги ја „Fuck You“ и број ни пре во ди Гин збер га, Ке ру а ка, Кор са, итд), а по ред ен гле ског, пре во дио је и са не мач ког (Хе се, Де блин, Брехт) и сло ве нач ког (Кер ма ну ер, За го рич ник, Хан жек, Ого ревц итд). Стеван Брадић

Од кла си ка до књи жев не мар ги не ин те ре со вао ме је за ње го ву по е ти ку и ли те рар ни опус. Не ко ли ко пу та сам се вра ћа ла ве ли ким ро ма ни ма Ме ше Се ли мо ви ћа („Дер виш и смрт“, „Твр ђа ва“), као и ње го вој књи зи „За и про тив Ву ка“ Мо рам да спо ме нем и ро ман „Оста ци да на“ Ка зуа Иши гу ра, те ро ман „Суд би на и ко мен та ри“ Ра до сла ва Пет ко ви ћа, про зу Бо ри сла ва Пе ки ћа, есе је Ми ло ша Цр њан ског и Ми ла на Ка ша ни на... На рав но, не мо гу да за о би ђем де ла ве ли ка на свет ске књи жев но сти Ра блеа („Гар ган туа и Пан та гру ел“), Гон ча ро ва („Обло мов“), Фло бе ра („Ма дам Бо ва ри“), То ма са Ма на („Ча роб ни брег“, „Смрт у Ве не ци ји“), Ал бе ра Ка ми ја („Стра нац“, „Мит о Си зи фу“)... Мо ја ин те ре со ва ња да нас су нај пре окре ну та пи сци ма „руб них про сто ра“, скрај ну тим из ка но на срп ске књи жев но сти. Ра до чи там ауто би о гра фи је, ме мо а ре, днев ни ке и књи ге пре пи ске, као и књи ге ко је дру га чи јом оп ти ком осве тља ва ју исто ри ју на ше књи жев но сти. Ужи вам, та ко ђе, у тек сто ви ма и књи га ма мар ги на ли зо ва них „пре ча на“ Ми ла на Са ви ћа, Ми ла на Ше ви ћа, Или је Ог ња но ви ћа, Ва се Ста ји ћа... На жа лост, ве ли ки број тек сто ва

О до ма ћим и стра ним пи сци ма

лу стро ва ни лист „Но ва искра“, из ла зио је 1899–1907. и 1911. го ди не. Вла сник и пр ви уред ник био је Ри ста Ј. Ода вић. Ча со пис је из ла зио нај пре два пу та ме сеч но, а од 1900, ка да је вла сник Жи во јин О. Да чић, из ла зи ме сеч но. До бро је уре ђи ван, са мно го при ло га из срп ске и стра не књи жев но сти. До но сио је и при ка зе књи га као и би бли о граф ске по дат ке. Са рад ни ци су би ли Ми лу тин Бо јић, Вла да Ста ни ми ро вић, Си ма Пан ду ро вић, Жи во јин Де ве чер ски, Јо ван Јо ва но вић Змај, Све то зар Ћо ро вић, Вла да Пет ко вић, Ве се лин Чај ка но вић, Ти хо мир Ђор ђе вић. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и об ра ђен је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

1. „Саг мај сте ро ва ис тра га“,

ЗОРИЦА ХАЏИЋ, КЊИ ЖЕВ НИ ИСТОРИЧАР

по ме ну тих књи жев ни ка и кул тур них рад ни ка мо гу да про на ђем са мо у ста рој, пра шња вој пе ри о ди ци и за то ме об ра ду је сва ка књи га ко ја ре ва ло ри зу је рад пот це ње них пи са ца.

Због све га на ве де ног, ка да ми је упу ће но пи та ње о књи га ма ко је су ме од ре ди ле, по ми слим и на хр пе не про чи та них и не про у че них ру ко пи са ко је је пре кри ла та ма ар хи ва. На књи ге ко је ћу, на дам се, тек чи та ти.

KWI@EVNA BA[TINA

Најтраженији наслови у књижари „Каирос”

Ина че, мо ја про фе си ја ве за на је за књи ге и про у ча ва ње ру ко пи сне гра ђе – уса мље нич ки по сао ко ји ме ис пу ња ва, је дан вид еска пи зма. Са ве ли ким ин те ре со ва њем пра тим и не до вољ но про у чен рад за бо ра вље них срп ских књи жев ни ца. (Увек се ра до вра ћам сти хо ви ма „срп ске ор хи де је“, Да ни це Мар ко вић.) Во лим и по е- зи ју Вас ка По пе и Бран ка Миљ ко ви ћа. Ко нач но, ка да је о по е зи ји реч, во ле ла бих да по сто ји ан то ло ги ја ко ја би оку пи ла не пра вед но скрај ну те пе сни ке са по чет ка ХХ ве ка – нај ви ше бих про сто ра у њој оста ви ла за пе сни ка „Ве ли ке ти ши не“, Ми ле ту Јак ши ћа, и ње го ве сти хо ве. Че сто се за пи там да ли се уз би ло шта у овом не пред ви дљи вом вре ме ну мо же на пи са ти од ред ни ца „за у век“? Та кав по ку шај је, чи ни ми се, не за хва лан, вар љив и од већ ри скан тан. Ипак, бар ка да је реч о срп ској књи жев но сти, не мам не до у ми цу ова кве вр сте – без дво у мље ња ис пи су јем име пи сца ко ји је го во рио да је „сам се би пре дак“. Ја сно је, ра ди се о Ми ло шу Цр њан ском и ње го вом књи жев ном де лу.

7. „Срп ска љу бав на по е зи ја“, ан то ло ги ја- „Ка и рос“

8. „Пе сме“, Бран ко Ра ди че вић - „Ка и рос“ 9. „По ли тич ка (не)моћ и јав ност“, Ср бо бран Бран ко вић - „Ка и рос“

10. „Quo Vadis?“, Хен рик Сјен ки је вич - „Ка и рос“

ДО ДЕ ЉЕ НА НА ГРА ДА „СТЕ ВАН ПЕ ШИЋ”

Нај бо љи је „Ул тра ма рин” Ми ле те Про да но ви ћа

а гра да „Сте ван Пе шић“ за нај бо љу књи гу на срп ском је зи ку, пи са ну у ко ре спон ден ци ји са де лом ауто ра чи је име но си, до де ље на је 17. пут, а ла у ре ат је Ми ле та Про да но вић, од но сно ње гов ро ман „Ул тра ма рин“ („Сту бо ви кул ту ре“, Бе о град). Та -

ро ви ма ко је је за сту пао Сте ван Пе шић ( 1939 – 1994), по е зи ја, есеј, пу то пис, про за, дра ма. Ми ле та Про да но вић (Бе о град, 1959) од 1983. об ја вљу је про зу, есе ји стич ке тек сто ве из обла сти ви зу ел них умет но сти и пу бли ци сти ку. Про фе сор је на Фа кул те ту ли ков них умет но сти. Из ла гао је на ви ше са мо стал них и груп них из ло жби у бив шој Ју го сла ви ји и у ви ше европ ских гра до ва . Био је пред став ник Ју го сла ви је на Ве не ци јан ском би је на лу 1986. го ди не. До бит ник је не ко ли ко на гра да из обла сти књи жев но сти и ли ков не умет но сти, пре во ђен на ен гле ски, не мач ки, фран цу ски, шпан ски, ита ли јан ски, пољ ски, бу гар ски и ма ђар ски. На гра ђе ни „Ул тра ма рин“ је ро ман у жан ру обра зов ног пу то ва ња. У сре ди шту ауто ро ве при по вед не књи ге је ње гов отац Бо жи дар Про да но вић ( 1923 2006), сли кар, гра фи чар, мо за и чар, не ка да шњи про фе сор Фа кул те та ли ков них умет но сти у Бе о гра ду. Ње го ва ко је јед но гла сно од лу чио жи ри у ро ман је осо бе ни ис тра жи вач ки са ста ву Јо ван Зи влак, пред сед ник, по ду хват. Са чи њен од две по себ не Вла ди мир Гво зден и Зо ран Ђе рић. књи ге, јед на је у фор ми ро ма неск На гра ду до де љу је Град ска би - но – пу то пи сног из ла га ња, а дру бли о те ка из Но вог Са да и Са вет га као збир ка фо то гра фи ја и ре Ме сне за јед ни це Ко виљ, род ног про дук ци ја ко је осли ка ва ју ауто ме ста ра но пре ми ну лог пи сца, у ро ву ма пу се ћа ња. окви ру ма ни фе ста ци је Ме мо ри До бит ни ку на гра де би ће уру че јал Сте ва на Пе ши ћа. На гра да, ко - на ди пло ма и нов ча ни из нос на ја се до де љу је по чев од 1995, има све ча но сти у ме сној би бли о те ци за циљ да ода при зна ње са вре ме - Ла за Ко стић“ у Ко ви љу, 20. де ној до ма ћој књи жев но сти, у жан - цем бра. Р. Л.

Бо жић вра ћа тра ди ци ју

ред с то је ћ и бо ж ић н и пра з ни ц и при јат но су из не на ди ли књи жа ре и из д а ва ч е у Сје д и њ е н им Аме рич ким Др жа ва ма јер се по к а за ло да је тра ди ци ја по кла ња ња књи га ипак ја ча од елек трон ских но во та ри ја. По сле не ко ли ко го ди на стаг на ци је, у ко ји ма су се ја ви ла стра хо ва ња да ће штам пар ска ин ду стри ја до жи ве ти про паст, чи та о ци се по но во вра ћа ју ста рим вред но сти ма, ку пу ју ћи књи ге у па пир ном из да њу, у свим об ли ци ма и жан ро ви ма. „Барнс и Нобл“, нај ве ћи ла нац књи жа ра у САД, об ја вио је да је про да ја у не де љи по сле Да на за хвал но сти, кад тра ди ци о нал но по чи њу ве ли к е рас про да је, за бе ле жи ла по раст од 11 од сто у од но су на про шлу го ди ну. И оста ли из да ва чи, и они ве ли ки и они ма ли, не за ви сни, об ја ви ли су по зи ти ван скор у од но су на про шло го ди шњу про да ју ко ји код не ких иде чак и до 30 про це -

на та. Про шла го ди на би ла је при лич но иза зов на за из да ва че, јер је упра во у то вре ме за бе ле жен бум у про да ји елек трон ских чи та ча књи га, а по ја ви ли су се и пр ви та блет ра чу на ри ко ји су, уз па мет не те ле фо не, мо гли да пре у зму уло гу ме ди ју ма за чи та ње књи га. Ти хи рат из ме ђу па пи ра и елек трич них им пул са тра јао је ско ро го ди ну да на, а из гле да да су се сна ге пре гру пи са ле с обе стра не. С јед не, књи ге ни ка да ни су би ле јеф ти ни је и до ступ ни је чи та о ци ма, а књи жа ре ну де па ке те по пу ста, бес плат ну до ста ву на но ге, нео гра ни че ни рок вра ћа ња у слу ча ју да сте по гре ши ли у из бо ру, као и услу ге па ко ва ња у ода бра не па пи ре и ку ти је. С дру ге стра не, Ама зо нов не у спех с тре ћом ге не ра ци јом ко лор ног „кин дла“ ко ји ви ше ли чи на та блет ра чу нар не го на спе ци ја ли зо ва ну на пра ву за чи та ње књи га, по ма ло је охла дио ен ту зи ја зам ку па ца. Ипак, сви се сла -

[E O ] T жу да ће ве ћ и н а N E Аме ри к а на ца нај ми ли ји м а по к ло н и т и упра во не к у од ових спра ви ца – пр вен стве но због це не ко ја је са три ста по чет них до ла ра па ла на са мо се дам де сет, а по том и због број них мо гућ но сти ко је елек трон ски чи та чи ну де сво јим вла сни ци ма (мо же те слу ша ти му зи ку, чи та ти но ви не, a но ви чи та чи има ју и ин тер нет при ступ и основ не про гра ме за раз ме ну по ру к а и по ште). А ако же ли те да пра ти те аме рич ке ли те рар не трен до ве, за бо жић ни по клон ода бе р и те до к у м ен та р и с ти к у: нај по пу лар ни ја је, на рав но, би о гра фи ја Сти ва Џоб са, осни ва ча и вла сни к а „Епла“, а у сто пу је пра те би о гра фи је Ка та ри не Ве ли ке, као и глум ца Спен се ра Треј си ја. Вам пи ри су, сре ћом, иза шли из мо де. Ивана Вујанов

c m y

dnevnik

kultura

petak16.decembar2011.

У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ СУБОТИЦА ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА „ЈУЛИЈА ЦЕЗАРА”

Ко пише историју Као друга овосезонска премијера драме на српском Народног позоришта/ казалишта/ Непсинхаз Суботица, вечерас ће бити изведена представа „Јулије Цезар“ Вилијама Шекспира, у режији Андраша Урбана. Добро познату причу о завери против римског императора и казни која је стигла његове убице, Урбан је режирао као савремену драму о политичкој моћи, убиству, играма за власт. Сценографију је креирао сам, костиме Ирена Белојица, а музику је компоновао Лајко Феликс. „Јулије Це зар“ је Вилијам Шекспир написао као једну од неколико својих драма сврстаних у трагедије, које почивају на историјским личностима и догађајима. Иако је насловљена Цезаровим именом, радња прати

његовог пријатеља, сенатора Марка Брута, у придруживању завери коју је инсинуирајући да ће Цезар претворити Рим у монархију, покренуо сенатор Гај Касије. Андрашу Урбану је ово четврта режија Шекспирови дела. Чувен је његов „Хамлет“ који је извoђењем на Битефу још почетком деведесетих скренуо пажњу на специфичан таленат, данас развијен у аутентичну ауторску поетику, у оквиру које текст, оно вербално, врло често зна бити подређено физичком, ликовном или чак музичком сценском изразу, зачудној материјализацији идеја, живости сценског језика и његових метафора. За представу „Јулије Цезар“ у програму је записао: „Убиство је убиство. Крв је крв. Злато је зла-

то. Свака кап проливене крви је непроцењиве вредо сти. Власт, жеља за моћи, страст, сујета, љубомора, подлост, лаж, издаја, манипулација. Политика је политика, историју знамо ко пише.“ Са Драмом на српском језику у Народном позоришту Суботица, Андраш Урбан сарађује трећи пут. Пре неколико година режирао је „Сабирни центар“ Душана Ковачевића, а затим и Михизовог „Бановића Страхињу“. За Шекспировог „Јулија Цезара“ одбарао је следећу глумачку поделу: Марко Макивић (Јулије Цезар), Лука Миховиловић (Октавије Цезар), Арпад Месарош (Марко Антоније), Зоран Бучевац (Емилије Лепид), Ференц Петер (Марко Брут), Касије (Милош Станковић), Љубиша Ристовић (Каска), Милан Вејновић

(Требоније), Владимир Грбић (Деције Брут), Срђан Секулић (Метел Цимбер), Имре Елек Ми-

кеш (Цина), Бранко Лукач (Флавије), Миња Пековић (Калпурнија, Цезарова жена), Сања Морав-

чић (Порција, Брутова жена), Сузана Вуковић (Пророк). И. Б.

MEЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНЕ ВИДЕО УМЕТНОСТИ У СТУДИЈУ „М“

ПРИЗНАЊЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Почиње „Видеомедеја”

Ружици Сокић „Добричин прстен”

Међународни фестивал савремене видео уметности „Видеомедеја“ биће отворен вечерас у 19.30 сати у Студију „М“ РТВ Војводина. Фестивал ће отворити покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић. Тродневни фестивал траје до недеље 18. децембра и сва три дана је бесплатан улаз за све програме.

шмента, како кажу организатори Видеомедеје, приказаће шта је заправо нова медијска уметност данас кроз једноканалне и вишеканалне видео инсталације, генеративне и нет пројекте, интерактивне и хибридне форме. Вечерас, након прве презентације Motionaries (Чед Пакушевскиј) у 18 сати, и свечаног отварања у 19.30,

у 23 сата - Chasing waves live (Paul O Donoghue). У недељу после презентације АВИФеста-фестивала кратког алтернативног филма (Зоран Бојовић) у 18 часова, следи селекција Made in Serbia у 19.30 сати. У 21.30 часова трочлани жири који чине Леила Топић (Загреб), Зоран Бојовић (Подгорица) и Чед Пакушевскиј (Милано), од 40 одабраних видео

Драмска уметница Ружица Сокић овогодишња је добитница глумачке награде Удружења драмских уметника Србије за животно дело “Добричин прстен”, саопштио је Савез драмских уметника Србије. Ружица Сокић је 27. лауреат овог високог еснафског признања. Осим ње, кандидати за ову награду били су и глумци Радмила Андрић, Милија Вуковић, Милена Дравић, Мирјана Карановић, Марко Николић, Миодаг-Мргуд Радовановић, Љиљана Стјепановић и Весна Чипчић. Једногласну одлуку донео је седмочлани жири у саштаву: глумци Ксенија Јовановић и Јелисавета Сека Саблић које су претходне добитнице “Добричиног прстена”, Горица Поповић (председник), Тихомир Станић, драматург Славко Милановић и редитељка Ђурђа Тешић-Поповић.

Одлука о термину и месту уручења златне копије прстена великог српског глумца Добрице Милутиновића биће накнадно донета.

У СНП ПРЕКСИНОЋ ИЗВЕДЕН „ПАРАСТОС У БЕЛОМ”

Антић, наш Бекет Кроз четири тематске целине (Visible Cities, From Dawn to Dusk, A Perfect World, Between two worlds) уредници програма Ивана Сремчевић, Драган Живанчевић и Александар Давић направили су избор од преко 500 радова пристиглих из целог света, од Северне и Јужне Америке, преко европских и скандинавских земаља, све до Либана и Израела. Уметници потпуно растерећени од комерцијалних циљева и ослобођени од утицаја политичког естабли-

публика ће имати прилике да види прве две такмичарске селекције: Visible cities од 20 сати, и From dawn to dusk од 21.40, а нешто касније у 23 часа први лајв наступ Pneum@tik трија у великој сали Студија „М“. Сутра ће у 19 сати почети презентација „Експерименти и њихова деца“ (Леила Топић), а затим следе друге две такмичарске селекције: A perfect world у 20 сати и Beetween two worlds у 21.40 часова. Други лајв наступ на овом фестивалу биће

радова и 13 медијских инсталација прогласиће добитника награде “Сфинга” у области линеарне видео пројекције, и добитника награде “Богданка Познановић” у области медијских инсталација. „Видеомедеју“ подржавају Скупштина града Новог Сада, Покрајински секретаријат за културу и Министарство културе, информисања и информационог друштва Србије, а уврштена је и у културне манифестације од посебног значаја. Н. Пејчић У УСТАНОВАМА КУЛТУРЕ БЕОГРАДА

Именовани в.д. директорa

НА НОВОГОДИШЊЕМ КОНЦЕРТУ БЕЧКИХ ФИЛХАРМОНИЧАРА

Диригује Марис Јансонс По други пут након 2006. летонски диригент Марис Јансонс ће 1. јануара 2012. године стати за пулт Бечких филхармоничара. Према речима председника УО филхармоничара Клеменса Хелсберга први заједнички концерт одржан је у априлу 1992, а предстојећи концерт ће обележити 20-годишњи јубилеј ове сарадње. Новогодишњи кон-

цертни деби Јансонса 2006. изазвао је овације од стране публике и медија. Марис Јансонс је од 2003. главни диригент симфонијског оркестра Баварске радио-телевизије, а од 2004. има исту позицију у Концертгебау оркестру из Амстердама. Програм Новогодишњег концерта биће накнадно објављен.

Нови вршилац дужности директора Југословенског драмског позоришта је драмска уметница Тамара Вучковић Манојловић, одлучила је јуче Скупштина Београда. У позоришту „Душко Радовић„ в. д. директора биће глумац Дамјан Кецојевић, а у позоришту „Пинокио„ - новинар Војислав Савић. Тиме су разрешени, после истека мандата, досадашњи директори ових театара - Бранко Цвејић, Ања Суша и Игор Бојовић. На седници Скупштине града за в. д. директора библиотеке „Димитирије Туцовић„ у Лазаревцу именован је професор историје Ратко Вукелић, уместо Радмиле Булатовић. Поред тога, из статуса вршиоца дужности у статус директора, на период до годину дана, постављене су Миа Давид у Културном центру Београда и Оливера Јежина у Дечјем културном центру, одлучили су градски одборници.

У Српском народном позоришту прексиноћ је изведена представа „Парастос у белом“ Миросалава Мике Антића, у режији Петра Јовановића, као премијера на затвореном. Подсећања ради, представу је продуцирао Центар за уметничку припрему и извођење позоришних представа „Врбак“ и СНП, а премијера на отвореном, на Салашу 137, одржана је током протеклог Стеријиног позорја. „Парастос у белом“ се на гротескни начин, начелно веома близак комедији апсурда коју су прославили Семјуел Бекет и Ежен Јонеско, бави сувопарном реалношћу живота

једне породице у једном риту, у којој су како ликови, тако и односи, ситуације (чисте конструкције), под притиском изолованости и спутаношћу традиционално хијерархизованим системима вредности (ауторитет, лепота, новац), искривљени до пуцања. Као куриозитет ове поставке може да се наведе то да је настала на иницијативу Мире Бањац, која је у представи радила и као драматург, као и то да је музику компоновао Ђорђе Балашевић. У представи играју Гордана Ђурђевић-Димић, Јована Балашевић, Радоје Чупић, Марко Марковић. И. Б.

МЈУЗИКЛ У БИТЕФ ТЕАТРУ У БЕОГРАДУ

Радници умиру певајући Директорка Битеф театра Јелена Кајго најавила је као другу сарадњу са Хартефакт фондом премијеру мјузикла „Радници умиру певајући„, по драми Олге Димитријевић у режији Анђелке Николић, која ће бити изведена вечерас у Београду. „Наша прва успешна сарадња била је представа ‘Хипермнезија‘ Селме Спахић, рекла је она и истакла да је драмски сегмент Битеф театра ове године усмерен ка ангажованим комадима. Док се „Хипермнезија„ бави последицама ратних траума, текст „Радници умиру певајући„ представља слој људи угрожен услед ужаса транзиције и корупције. Представник Хартефакт фонда Андреј Носов подсетио је да је драма младе ауторке победила на

конкурсу за најбољи савремени друштвено ангажовани текст за 2010, у организацији тог фонда. Ауторка и редитељка најавиле су да се радња дешава у фабрици, радници штрајкују глађу, али ништа не добијају, а на позадини основне приче има и љубавног заплета. „У представи нема оптимизма, јер нема ни разлога за то, а има беса и потребе за радикалном акцијом„, изјавила је Димитријевићева. Што се тиче сонгова у стилу Брехта, приметила је да је та форма узбудљива и да емотивно покреће публику те је била логичан избор за ову тему. Николићева је изјавила да је овај текст један од тежих које је радила, јер приказује живу реал-

ност, без дистанце која је, по њеном мишљењу, потребна у позоришту. Редитељка је додала да је то „мудар и захтеван комад специфичног језика, који се ослања на популарну културу, од епских народних песама до хитова из 70-их година 20. века.Та мешавина идеолошка, политичка, културолошка и естетска у којој живимо узнемирује, а на емотивном плану поставља питање како примити све те страшне вести о људима који пате због последица транзиције„. Улоге тумаче Ђорђе Бранковић, Милан Ковачевић, Игор Боројевић, Марија Бергам, Марија Миленковић, Александар Ђинђић, Марко Гверо, Милан Марић и Нина Лазаревић.

svet

petak16.decembar2011.

SAD okon ~a le rat ni an ga `man u Ira ku

VESTI Pa qe we vo zi la u So fi ji SO FI JA: U Bugarskoj je, uprkos velikim hap{ewima, nastavqeno namerno paqewe automobila, a tokom prepro{le no}i su u Sofiji zapaqena tri vozila. Od kraja oktobra, kada je u bugarskoj prestonici zapo~ela „akcija piromana”, zapaleweno 44 vozila, a u unutra{wosti jo{ {est. Bugarska policija je u prekju~era{woj akciji uhapsila vi{e od 60 osoba, zbog sumwi da su u~estvovali u namernom paqewu ~etiri automobila. U javnosti se pojavilo vi{e teorija o namernom paqewu vozila, ali nijedna nije dokazana. Pomiwu se organizacije vlasnika pla}enih parkinga i osiguravaju}ih kompanija, pa sve do toga da neko `eli da destabilizuje zemqu. Piromani pale vozila tako {to ih poliju zapaqivom te~no{cu u predelu akomulatora. (Tanjug)

BAG DAD: Ameri~ka vojska, posle gotovo devet godina, zvani~no okon~ala svoj ratni anga`man u Iraku, spakovav{i vojnu zastavu na ceremoniji kojoj je prisustvovao i ameri~ki ministar odbrane Leon Paneta. Po sledwih 4.000 ameri~ kih vojnika povu}ici }e se iz Iraka do kraja godine, prenele su agencije. „Posle mnogo prolivene krvi Ira ~a na i Ame ri ka na ca, misija u Iraku, koji mo`e da upravqa sobom i osigura bezbed nost, po sta la je re al na”, rekao je Paneta tokom ceremoni je odr `a ne na Bag dad skom me|unarodnom aerodormu. Pa-

MALO OPIPQIVIH ReZULTATA NA SAMITU eU – USIjA

Raz go vo ri u sen ci pro te sta

Pro test stu de na ta

POD GO RI CA: Nekoliko stotina crnogorskih studenata, u organizaciji Studentskog parlamenta, odr`alo je ju~e novi protest u Podgorici, zahtevaju}i boqe uslove studirawa. Odziv studenata bio je neuporedivo mawi nego na prethodnom protestu 17. novembra, kada se okupilo vi{e hiqada crnogorskih visoko{kolaca. Mawem odzivu na protestu u holu Tehni~kih fakulteta kumovalo je nekoliko razloga - sino}ni dogovor premijera Igora Luk{i}a i studentskih predstavnika o prihvatawu zahteva visoko{kolaca, raskol unutar studentskog rukovodstva i lo{e vreme. Mnogi studenti su premijerovo obe}awa shvatili kao kraj protesta i ostali kod ku}e. (Tanjug)

[trajk na Ki pru NI K O Z I J A: Zapo sleni u javnom sektoru na Kipru organizovali su ju~e {trajk, protestuju}i protiv mera {tedwe koje uvodi vlada da bi smawila deficit u dràvnom buxetu. U Republici Kipar ju~e su radile samo slu`be za vanredne situacije, kao {to su bolnice, dok je delimi~no bio poreme}en i vazdu{ni saobra}aj, po{to su {trajkovali i kontrolori leta. Bio je to jedan od retkih {trajkova u Republici Kipar, po{to sve do skoro zemqa nije imala ve}ih ekonomskih problema. Vlada je sada prisiqena da uvodi meri {tedwe da bi smawila mawak u dràvnoj kasi na 2,4 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Predloèno je „zamrzavawe” plata na dve godine i pove}awe PDV-a za dva procenta. (Tanjug)

neta je rekao veteranima da odlaze iz Iraka ponosni i da mogu da budu sigurni da je nakon devet godina wihovo po`rtvovawe pomoglo ira~kom narodu

da se oslobodi ti ra ni je.Go to vo 4.500 ame ri~kih vojnika i na de se ti ne hi qa da Ira ~a na izgubilo je `i vo te u ra tu ko ji je po ~eo bombardovawem Bagdada, da bi se ka sni je pretvorio u krva ve sek ta {ke sukobe izme|u ve}inskog {iitskog stanovni{tva koje su godinama, kako navode agencije, ugwetavali sunitski gospodari. (Tanjug)

BRI SEL: Sastanak najvi{ih ji izbili nakon parlamentarnih predstavnika Evropske unije i Ru- izbora koji su odràni po~etkom sije zavr{en je ju~e u Briselu, ali meseca. redsednik Evropskog savesa vrlo malo opipqivih rezultata ta Herman Van Rompej, koji je uz u vezi sa goru}im pitawima koje predsednika Evropske komisije opter}uju dve strane. Predsednik @ozea Manuela Baroza bio domaDimitrij Medvedev, koji je uz mi- }in samita, rekao je novinarima da nistra spoqnih poslova predvodio je zabrinut zbog brojnih nepravilrusku delegaciju, izbegao je da na konferenciji za {tampu direktno odgovori na pitawe da li }e Rusija finasijski pomo}i ugroènoj evropskoj valuti. “Rusija je zainteresovana da se sa~uva stabilnost evra, jer je zna~ajan deo ruskih deviznih rezervi u toj valuti”, rekao je Medvedev, ali nije pomiwao konkretnu rusku finansijsku pomo}. U~i samita, bilo je na- Medvedev, Van Rompej i Barozo javqeno da bi Rusija preko Me|una- nosti koje su uo~ili me|unarodni rodnog monetarnog fonda mogla da posmatra~i. On je, me|utim, pohvauplati izme|u 10 i 20 milijardi lio Medvedeva zbog inicijative da evra u fond za stabilizaciju se te nepravilnosti istraè, kao i evropske monete. Samit je prote- „korektno” pona{awe ruske polikao u senci protesta koji su u Rusi- cije prilikom nedavnih mirnih de-

monstracija u Moskvi. Medvedev je izjavio da je stav Evropskog parlamenta da izbore treba ponoviti nai{ao na jednodu{nu osudu ruskih parlamentaraca, kako iz vladaju}e stranke, tako i iz opozicije. „To su na{i izbori, i o wima mo`e da odlu~uje samo na{ parlament”, rekao je Medvedev. Dve strane su ju~e postigle dogovor o tehni~kim koracima koje treba preduzeti kako bi Rusija dospela na listu zemaqa kojima nije potrebna viza za putovawe u zemqe EU. Barozo je najavio da }e za po~etak biti skra}ena procedura dobijawa viza za ruske novinare, biznismene i predstavnike nevladinih organizacija. Obe strane su pohvalile nivo privredne saradwe Rusije i EU. Rusija je tre}i po zna~aju trgovinski partner EU, a oko polovina ruske spoqne trgovine odnosi se na Evropu. (Tanjug)

Vo do staj blo ki rao 50 bro do va kod bu gar skog gra da Svi {to va SO FI JA: Vi{e od 50 teretnih brodova blokirano je na Dunavu kod bugarskog grada Svi{tova, zbog nezapam}eno niskog vodostaja koji nije zabele`en u posledwih 250 godina, od kada se meri nivo reke. Luka u Svi{tovu upozorila je da su neka plovila blokirana vi{e od tri meseca, te da je nizak nivo ote`ao i kretawe mawih brodova,

koji mogu da plove samo sa tre}inom tereta. Bugarsko Ministarstvo transporta odlu~ilo je da prokopa duboki kanal ispred pristani{ta, za {ta }e anga`ovati velike rovokopa~e, pi{e danas sofijski dnevnik „Monitor”.Prema o~evicima nivo vode je do te mere opao da je mogu}e da se sa bugarske na rumunsku stra-

nu reka pregazi. Mornari strahuju da bi niske temperature, koje se najavquju neposredno pred novu godinu mogle da uti~u na zamrzavawe Dunava, {to bi bukvalno blokiralo plovidbu sve do prole}a.Reka Dunav je duga~ka 2.860 kilometara, a wena du`ina kroz Bugarsku iznosi 471 kilometara. (Tanjug)

dnevnik

Va {ing ton i Pri {ti na o spo me ni cima Ko so va VA [ING TON: Dr`avna sekretarka Hilari Klinton i predsednica Kosova Atifete Jahjaga potpisale su sporazum o za{titi kulturne svojine i nasle|a, saop{tio je Stejt depratment. Klintonova je navela da su SAD predane za{titi svih kulturnih spomenika Kosova, i kao primer jednog od najlep{ih kulturnih blaga navela srpski manastir Gra~anicu. „Videla sam manastiri Gra~anicu, jedno od naj~uvenijih kulturnih blaga, koji datira Gra~anica iz 14 veka, ali to je samo jedno od mnogih takvih mesta. Neophodno je da Kosovo stvori pluralisti~ko dru{tvo koje }e garantovati gra|anska prava, jednaka prava za sve kao i da spomenici kulture budu sa~uvani za narod na Kosovu i Balkanu, ali i za qude u celom svetu”, rekla je sino} ameri~ka dr`avna sekretarka.

Ona je rekla da dogovor „obavezuje vlade dve zemqe na za{titu i o~uvawe, bez diskriminacije, lokacija kulturnog nasle|a nacionalnih, verskih i etni~kih grupa koje su bile `rtve genocida u Drugom svetskom ratu”, navodehi da je to 24. takav sporazum o kulturnom o~uvawu koje su SAD potpisale. Jahjaga je rekla da Kosovo ima bogato kulturno nasle|e, izraèno u arhitekturi i verskim objektima razli~itih religija, {to je svedo~anstvo da se vekovima tu ìvelo zajedno i dodala da je Kosovo multietni~ko dru{tvo, koje teì dobrosusedskim odnosima sa svim zemqama regiona. Ona je kazala da je „sporazum sa SAD jo{ jedno svedo~anstvo re{enosti Kosova da prigrli kulturnu toleranciju i multikulturalizam, bez obzira na etni~ku ili versku pripadnost”. (Tanjug)

VLADIMIR PUTIN OPTU@IO SjeDIweNe DR@AVe ZA UBISTVO MOAMeRA GADAFIjA

Amerika `e li va za le, a ne sa ve zni ke

MO SKVA: Ruski premijer Vladimir Putin rekao je ju~e da Sjediwene Ameri~ke Dràve èle da dominiraju drugim dràvama i da je svet umoran od primawa naloga od Va{ingtona. „Ponekad mi izgleda da Americi nisu potrebni saveznici nego vazali”, rekao je Putin u godi{wem televizijskom kontakt programu sa gledaocima. Ruski premijer je rekao da bi Moskva volela da bude saveznik Sjediwenih Dràva, ali da su „qudi umorni od diktata jedne dràve”. Ruski premijer optuìo je specijalne snage SAD da su ume{ane u ubistvo svrgnutog libijskog lidera Moamera el Gadafija. Kako prenosi Interfaks, Putin je kazao da su Gadafija ubili iz stranih, ukqu~uju}i ameri~ke bespilotne letelice. „Ko je to uradio? Bespilotne letelice, ukqu~uju}i ameri~ke. Naneli su udar po wegovom konvoju, zatim radio-vezom preko specijalaca, koji nisu trebalo da budu tamo na teritoriji, poterali tzv. opozicionare i borce. I ubili ga bez su|ewa i istrage”, rekao je Putin odgovaraju}i na pitawa gra|ana. Putin je, tako|e, ocenio da neprijateqski nastrojene snage na Zapadu, porede}i ga sa Gadafijem, èle da skinu Rusiju sa svetske scene. „Rusiju neki èle da gurnu, da se ne me{a, da ne ometa gazdovawe planetom”, rekao je Putin, a preneo je Itar-Tass. Govore}i o pore-

|ewu sa Gadafijem, koje je izneo ameri~ki senator Xon Mekejn, ruski premijer kaè da te izjave nisu na wegov ra~un i da je to re~eno na ra~un Rusije. „Sve do sada pla{e se na{eg nuklearnog potencijala i zato ona (Rusija) iritira. Osim toga, sprovodimo nezavisnu spoqnu politiku. To, naravno, nekome smeta”, dodao je ruski premijer, nagla{avaju}i da Rusija na Zapadu ima „vi{e prijateqa, nego neprijateqa”. Govore}i o pore|ewu sa Gadafijem, Putin je podsetio da je Mekejn u~estvovao u Vjetnamskom ratu. „Mislim da je na wegovim rukama dosta krvi civila i da mu se svi|a, ne moè da ìvi, bez onih scena uàsnog nasiqa nad Gadafijem, kada je na ekranima u celom svetu prikazano kako ga ubijaju. Da li je to demokratija?”, upitao je Putin. Portparol ameri~kog minisitra odbrane Leona Panete odbacio je ju~e kao sme{nu tvrdwu ruskog premijera Vladimira Putina da su ameri~ke snage za specijalne operacije ume{ane u ubistvo biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija. Panetin portparol Xon Kirbi rekao je AFP-u da je ubistvo Gadafija bilo veoma dobro javno dokumentovano - sve okolnosti oko ubistva. „Nije bilo ameri~ke ~izme na kopnu u operaciji u Libiji. Sva na{a podr{ka je dolazila iz vazduha i sa mora”, rekao je portparol ameri~kog ministra odbrane. (Tanjug)

PeTA STRANA SVeTA

LI^NOSTI ANVAR IBRAHIM Opozicioni lider u Maleziji Anvar Ibrahim progla{en je ju~e krivim za odr`avawe homoseksualnih odnosa koji su ka`wivi zakonom u ovoj muslimanskoj zemqi. Anvar (64) je okrivqen da je imao odnose sa svojim biv{im asistentom (26) zbog ~ega je mogu}e da }e mu sud odrediti 20 godina zatvora, ~ime bi wegova politi~ka karijera bila zavr{ena.

ADRIJAN NASTASE Biv{eg premijera Rumunije Adrijana Nastasea (61) ju~e je Vrhovni sud oslobodio optu`bi za korupciju. Nastase, koji se nalazio na ~elu kabineta od 2000. do 2004. godine, optuèn je da je izveo kqu~na dràvna imenovawa u zamenu za pomo} u prikrivawu utaja i prevara.Tuìla{tvo je tvrdilo da je Nastase unapre|ivao zvani~nike u nastojawu da zaustavi istragu protiv negove supruge.

@AK [IRAK Sud u Parizu proglasio je ju~e biv{eg francuskog predsednika @aka [iraka krivim po optu`bama za korupciju. Optu`be protiv [iraka (79), koje on odbacuje, odnose se na dva slu~aja otvarawa la`nih radnih mesta dok je bio gradona~elnih Pariza (1977.-1995.), kako bi se finansirala wegova stranka.Sud }e kasnije izre}i kaznu za zloupotrebu javnih fondova.

Do diplome prostitucijom i kockom LONDON: O~ajni britanski studenti pritisnuti rastom tro{kova uz sve restriktivnije mere {tedwe koje donosi vlada, okre}u se prostituciji, kocki i drugim opasnim poslovima da bi finansirali studije. Engleska zadruga za prostitutuciju (EPC) je navela da je broj osoba koji joj se obratio za pomo} ove godine udvostru~en u odnosu

vaju siroma{tvo pru`awem seksualnih usluga. Vlada to zna, ali iskreno ne posve}uje pa`wu tome”, izjavila je za Rojters Sara Voker, koja radi za EPC. Ekonomska kriza je najvi{e pogodila mlade qude. Od 2,64 miliona nezaposlenih vi{e od milion su mladi qudi ro|eni posle 1990.gdione. Pro{le godine vlada je saop{tila da }e ukinuti do-

Na Londonskom univerzitetu 16 odsto studenata je voqno da pruì seksualne usluge da bi platili {kolovawe,11 procenata je izjavilo da bi radilo u agencijama za pratwu, a 25 odsto striptizeta i plesa~ica su studentkiwe na prethodnu, jer studenti jedva izlaze na kraj sa tro{kovima. „Vlada zna da smawewa davawa, mere {tedwe i ukidawe stipendija dovodi ène u jo{ ve}e siroma{tvo. @ene naj~e{}e preìvqa-

tacije namewene starijim tinejxerima da bi nastavili sa {kolovawem i dozvoliti univerzitetima da utrostru~e {kolarine od 2012. godine. Zbog sve mawe poslova sa pola radnog vremena i sve ve}ih

tro{kova `ivota koje izaziva stalni orast cena, Nacionalni savez studenata (NUS) konstatuje da raste broj studenata koji se odlu~e na o~ajni~ke i opasne mere kao bi isfinansirao {kolovawe. „Pored pru`awa seksulanih usluga mi smo ~uli i za slu~ajeve podvrgavawa klini~kim testovima, kockawa... izjavila je britanskoj novinskoj agenciji Estel

Hart iz NUS-a. „êsto ~ujete da je veoma lako prona}i posao u kafeu. Pa, nije lako prona}ii posao u kafeu u ovakvoj ekonomskoj situaciji, nije lako prona}i bilo kakav posao”, dodala je ona. Studija koju je pro{le godine objavio Londonski univerzitet pokazala je da je 16 odsto studenata voqno da pruì seksualne usluge da bi platili {kolovawe, a 11 procenata je izjavilo da bi radilo u agencijama za pratwu. Hart je izjavila da je studija koju je uradio Univerzitet Lids pokazala da su 25 odsto striptizeti i plesa~ica studentkiwe i da vlada ima obavezu da istraì kakav }e efekat izazvati smawewe novca za obrazovawe. (Tanjug)

dnevnik

OGLASi

petak16.decembar2011.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

petak16.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

petak16.decembar2011.

dnevnik

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da vi{e nije sa nama na{a draga sestri~ina, sestra i tetka

dr @eqko Dragosavac

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Milovan Mijok Mariji Mati} Rada Uzelac

Dragom prijatequ posledwi pozdrav od familije Sakala{.

Osta}e ve~no u na{im srcima.

Braca Vojnovi} sa porodicom.

Porodica Drin~evi}.

43590

43591

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, ujaku i {ogoru

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

SE]AWE

2003 - 2011.

OG-F

43550

dragom

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

@eqku Jak{i}u

Mira Sekuli}

Milovan Mijok

ro|. Ivanov

@eqku Dragosavcu 1948 - 2011.

Posle osam godina jo{ uvek si sa nama.

od: Milorada, Anete, Igora i Sowe.

Tvoji: Cane, Isidora i Katarina sa porodicama. 43579

S tugom i po{tovawem wegovi: Dubravka, Biqana i Bo`idar Kaurinovi}.

Posledwi pozdrav dedi od: snaje Sejke, unuka Milovana sa porodicom i unuke Katarine sa porodicom.

Sahrana je 16. 12. 2011. godine, u 14 sati, na grobqu, u Gardinovcima. O`alo{}ena porodica. 43553

43577

Tu`nog srca obave{tavamo Vas da je 15. 12. 2011. godine preminuo na{ voqeni

43589

Milovan Mijok

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od voqenog oca i supruga

Petar Grujin Perga{ iz Koviqa O`alo{}eni: }erka Marica, zet Sava, unuka Vesna i Mirjana. 43573

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav od sina Brati}a, snaje Bebe, unuke Jelene, unuka Radi{e sa suprugom Tinom i decom Stefanom, Tamarom i Teodorom.

Posledwi pozdrav dragom dedi od: unuke Smiqane Mati} sa porodicom, od unuke Radoslave Dudi} sa porodicom.

43551

43549

POMEN Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama

Vlade Zori}a

Sahrana je danas, 16. 12. 2011. godine, u 14.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici i zimski odmor. Sobe i apartmani. U`i centar, povoqno. Telefoni: 063/81-54-200, 018/880-100. 43227

DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/1612358. 43375

PRODAJEM bukova drva, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19. 43428

preminuo u 86. godini. Sahrana je 16. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gorwekoviqskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Mila, sin Borislav, snaja Boba, unuci Petar i Milan.

43594

Dana 15. decembra u 85. godini upokojio se u Gospodu

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 43476

O`alo{}eni: }erka Vladislava, sin Vladimir i supruga Marijana.

Petar Grujin Perga{

Rade Mr|en

Vladimir Jovi~i} Dana, 17. 12. 2011. godine, u Subotici na pravoslavnom grobqu u 11 ~asova, odr`a}emo pomen. O`alo{}ena porodica Jovi~i}. 43558

43572

Sa neizmernim bolom obave{tavamo prijateqe da je preminuo na{ voqeni

[ESTOMESE^NI POMEN U subotu, 17. decembra, u 11 ~asova, na Staropazova~kom grobqu poseti}emo grob na{eg dragog supruga, oca i dede.

@eqko Dragosavac

Sahrana je danas, 16. 12. 2011. godine u 13 ~asova na grobqu u Veterniku.

1948 - 2011.

Branislav Vukadinovi} dipl. in`. saobra}aja u penziji

O`alo{}eni: sinovi Aleksa i Ilija, snaja Qiqa i unuka Marija.

Sahrana je danas, 16. 12. 2011. godine, u 13 sati, iz gorwe kapele, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: supruga Lilika, k}erka Andrea, sin Stevan i zet Lorand.

Te{ko nam je bez tebe. Tvoja }e nas qubav uvek pratiti. S po{tovawem, tvoji najmiliji.

43603

43588

43546

^iTUQe l POMeni

dnevnik

JEDNOGODI[WI POMEN

Tu`ni su dani bez tebe tatice. ^uva}u te zauvek u srcu. Tvoja Lastavica.

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom

iz Rume

nestala su krila, stubovi jaki bratski i qudski putokazi, na{a najvi{a bratska toplina. Tuga za tobom bi}e ve~na, a ponos {to smo tvoji svakim danom je sve ve}i. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Kolege zlatari iz Novog Sada.

od porodice Limbocki.

43552

43532

43526

Posledwi pozdrav drugarici i kumici

POMEN

Draga na{a

Ivona vreme je stalo za sve nas od onog trenutka kada si otrgnuta iz na{ih zagrqaja. Ti si mamine o~i, srce i du{a. Tvoj glas je tu oko nas, a tvoje o~i mi se i sada sme{e. Aleksu jo{ uvek uspavquju tvoje pri~e. Neka te an|eli ~uvaju.

Ka`u da vreme le~i sve... Godine prolaze... Danas je tvoj 38. ro|endan, a nama sve vi{e nedostaje{.

Sa velikim po{tovawem ostaje ve~ito se}awe na tebe. Po~ivaj u miru.

43451

43541

Marija Mati}

Posledwi pozdrav mom dragom

@eqku Jak{i}u

Posledwi pozdrav preminulom

43523

POMEN Dani su prazni i tu`ni od kada nije sa nama na{a voqena mama i baka.

Mileva Ubiparip ro|. Bawac Osamnaest godina je pro{lo, praznina, tuga i bol nisu. Postoji ne{to {to ne umire, to su qubav i se}awe na tebe. Tvoja unuka Milica sa dekom, ujom, mamom i tatom.

43542

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

43518

Posledwi pozdrav prijatequ

Ivanu Kostevskom

Branku Gajinovu

S neizmernom tugom opra{tamo se od tebe. Ponosni smo {to si bio na{ i nikada te ne}emo zaboraviti.

od zaposlenih iz „Elektrodistribucije Novi Sad” Novi Sad i penzionisanih radnika iz „Elektrovojvodine” d.o.o. Novi Sad.

Stric Mi}i, strina Milka, Branko, Nemawa i Ivana.

od stanara Drage Spasi} 5.

S po{tovawem, Duda, Zoran, Luka ]urdi} i prijateq Bogdan ]ur~i}.

59727/P

43562

POMEN 16. 12. 2006 - 16. 12. 2011.

59729/P

43566

S neizmernim bolom obave{tavamo prijateqe da je na{ voqeni otac, tast, deda i pradeda

Nada Simi}

Zlatica i Bogdan sa porodicom.

Mileti Petri}u

preminula u 78. godini. Sahrana je danas, 16. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji najmiliji.

43525

SE]AWE

16. 12. 1993 - 16. 12. 2011.

Radmili Uzelac

Tvoji: tata Dule, mama Julka i sestra Naca.

Pro{lo je ~etrdeset dana od tvog iznenadnog odlaska, ali ti si sa nama svaki dan i osta}e{ zauvek. Danas u 10 ~asova, da}emo pomen, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji: supruga Nevena i }erka Svetlana.

voqenoj

Sa{i Subotinu Subi

Zauvek tvoji: mama, bata, baka, deka, te~a, tetka, Nemawa i Ana.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Mirku Bo{waku

Draganu

Tvoji brat i sestre. 43534

Nena [erifovi}

Bato Slavko Radovi} Bato

petak16.decembar2011.

Dana, 17. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo 40 dana na Gorwem starom grobqu, u Futogu. Nedostaje nam tvoj glas, osmeh, vedrina, hrabrost i qubav. Nedostaje{ nam ti, mila na{a mama. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Porodice Berbakov i Zari}.

Prim. dr Sava Gudeq ginekolog - aku{er S qubavqu i tugom, Tvoja porodica. 43527

43533

JEDNOGODI[WI POMEN

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od prerane smrti na{eg dragog

Svetozar - Zoran Man~i} 1922 - 2011. preminuo u 89. godini. Sahrana je danas, 16. decembra 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Slavko Radovi} Bato Obave{tavamo rodbinu, kumove, kom{ije i prijateqe da }emo u subotu, 17. 12. 2011. godine, davati pomen na grobqu, u Ba~kom Dobrom Poqu. Polazak je iz kapele u 10 ~asova. Dragi tata, hvala ti za sve {to si uradio za nas. Jako nam nedostaje{. Neka ti je ve~na slava i hvala. Tvoji najmiliji. 43531

Uvek }e{ biti u na{im srcima, uvek voqen, nikad zaboravqen.

O`alo{}ena porodica.

Daneta Daki}a 1945 - 2011. ^etrdesetodnevni pomen dajemo u subotu, 17. 12. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu. Ve~no o`alo{}eni wegovi najmiliji.

43547

43528

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.05 11.15 11.30 12.00 12.10 13.07 14.00 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.40 01.10 01.35

tv program

petak16.decembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Фолдер култура Вести Стање на путевима Питам се питам се Заувек млад Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Кухињица Вести Квиз: Колико се познајемо Европа за почетнике Вести Митови нацизма Вести за особе са оштећеним слухом Документ Плави круг Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Живопис Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Фаца Канда комендије Војвођански дневник Петказање Легенда о Луси Киз, филм Један на један Кадгод комедије

07.30 08.00 08.30 10.00 12.00

Глас Америке Панонско јутро Вести Аналија Здравље је лек

Акција (Панонија, 19.00) 12.30 13.00 13.45 14.45 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Портрет привредника Кибиц фенстер Арт-бокс Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонско јутро Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филм: Наша земља

Јелисавета – Сека Саблић

КАНДА КОМЕНДИЈА

Таксиста Непосредно пре емитовања „Таксисте“, Даница Аћимовић ће увести гледаоце у време у ком је серија била снимана кроз разговор с Корнелијом Вујанић која је била дактилограф за сва сценарија у забавно-хумористичкој редакцији тадашње Телевизије Нови Сад... Улоге: Јелисавета – Сека Саблић, Мики Манојловић, Мира Бањац Режија: Ружица Лукић (РТВ 1, 21.00)

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Плави круг 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт 12.15 Музички интермецо-мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Стари занати, емисија (слов)са титл.на српском 13.10 ТВ Баштина 14.15 Фолдер култура 14.45 Кад зазвони 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за пензионере (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо (мађ) 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Предање о срењевековној њитри, филм (слов) 22.30 ТВ драма: Лето

06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 11.00 11.05 12.00 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 20.45 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Девојке из бутика Ево нас код вас Вести Робин Худ Мастиф Вести Девојке из бутика Витраж Повратак у рај Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Корак са Рућицом Девојке из бутика Неон сити Објектив Мастиф Неон сити Робин Худ

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.03 10.36 11.00 11.52 12.00 12.15 12.28 13.14 14.53 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 23.35 23.50 00.38 00.44 01.31 03.12 03.17 04.10 04.51 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Војници Вести Разгледница На скривено те водим место Будућност хране Евронет Дневник Спорт плус Место злочина Луталица, филм И ја имам таленат Ово је Србија Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Бела лађа Чаплин, филм Дневник Место злочина Евронет Посредник Ноћни биоскоп: Кратко сећање, филм Вести (04.00,05.00) Војници Око Бела лађа Верски календар

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.10 22.00 23.30 00.30 01.00 01.30

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Аси Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

Харис Џиновић 10.00 Евролига: Олимпијакос – Санту 11.45 Копа дел Реј: Понферадина – Реал Мадрид 13.30 Евролига: Армани Милан – Спироу 15.15 Премијер лига, магазин 16.00 Руска кошарка: Тријумф – Енисеј 18.00 Преглед Евролиге 19.30 Евролига: Реал Мадрид – Партизан 21.15 Португалска лига: Бенфика – Рио Аве 22.15 Најава Премијер лиге 22.45 Преглед Евролиге

Вече са Иваном Ивановићем После фантастичног наступа са шпанском дивом Монсерат Кабаље, Харис Џиновић ће одржати два концерта у Центру Сава где је пре две деценије и започео солистичку каријеру. Пре концерата гостоваће код Ивана Ивановића, и то по други пут. (Прва, 22.00)

07.00 07.35 07.41 07.46 07.58 08.20 08.30 08.58 09.12 10.05 10.35 11.00 11.29 12.00 12.30 13.10 14.10 14.39 14.39 15.31 16.03 16.30 17.03 18.00 19.28 19.34 20.02 20.29 21.00 22.00 22.30 00.50 01.10

dnevnik

c m y

Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Вич Томас и другари Електронско учење и образовање на даљину Необично о биљкама Свет природе Контекст Метрополис Место за нас Масони Жреб за наставак Лиге шампиона, пренос Београдска филхармонија Трезор Електронско учење и образовање на даљину Необично о биљкама Цвет природе Пола века анимације у Србији Еко глобал Покретна прошлост Породица Сопрано Кошарка-ПС: Тамиш-Слога, пренос Мунзи Ози бу Досије о... повратак Лов и риболов Породица Сопрано Фестивал ауторског филма Фестивал фестивала: Че, филм И ја имам таленат Концерт Кубизмо

Џулија Ормонд

Че Аутор прати живот Ернеста Че Геваре од његовог искрцавања на Кубу са Фиделом Кастром 1956. године, кроз структуру драматуршке слагалице. У фокусу су историја кубанске револуције и Чеова улога у њој, његова јунаштва, хуманитарни и васпитни рад, разговори Чеа и Фидела током припрема за побуну... Улоге: Џулија Ормонд, Бенисио дел Торо, Оскар Исак Режија: Стивен Содерберг (РТС 2, 22.30)

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Фуснота 09.15 Мајсторски 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Бумеранг 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.40 Двоугао 18.45 Милица² 19.00 Доктор Хаус 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Непријатељ пред вратима 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Пророчанство 4: Устанак

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.05 07.30 08.00 08.30 09.30

Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам

Шерон Стоун

Брзи и мртви Елен је непозната млада револверашица која дојаше у мали и депресивни град у прерији. Разлог њеног доласка је непознат. Тек што Елен стигне, локални мештани се пријављују за такмичење у гађању. Награда је велика сума новца, а правило је само једно - поштовати правила власника града, Херода. Улоге: Шерон Стоун, Џин Хекман, Расел Кроу, Леонардо Дикаприо Режија: Сем Раими (Б92, 21.00) 10.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.50 15.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.10 23.45 00.05 00.10 00.40 02.40

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Наша мала клиника Преглед Лиге Европе Истражитељи из Мајамија Доме, слатки доме Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Брзи и мртви Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

10.00 10.15 11.30 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00

Скривена камера Тренутак истине Тајна љубав Градске вести Двоструки живот Сестре Петком у два Квиз: Породични обрачун Гојковићи Чаролија Национални дневник Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Наслеђе једне даме Хало! Додела годишњих награда Гранд шоу Шопингхоличарке Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Кеш на ноге Сити Филм: Притајено зло: Дегенерација Филм: Пламени обруч 3

22.00 23.30 00.30 01.30 02.30 03.15 03.30 05.15

05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Телешоп Вести Граница

Мали меда Чарли Меда Чарли води најмлађе у чудесан свет. Он не говори, али његова моћ да замисли све што пожели је невероватна! Веома је забаван и добар, са њим наши најмлађи уче да препознају добро и лоше, срећу и љутњу... (Хепи, 12.20) 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15

Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Главна улога Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота Главна улога

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak16.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Верујете ли у чуда? Партнери у љубави и злочину Смртоносне жене Др Џи Л.А. Инк Верујете ли у чуда?

08.00 Уметност Русије 09.00 Путовања и открића 10.00 Героуов закон 11.00 Ноћ сломљеног стакла 12.00 Изгубљени древни градови 13.00 1066. 14.00 Тајм тим година X 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Човекова историја 18.00 Героуов закон 19.00 Почетак рата 20.00 Келтско наслеђе 21.00 Колонија 22.00 Добродошли у осамдесете 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Човекова историја

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Велики транспорт Октоберфест Сјај Невероватна госпођа Ричи Мејби беби Туристи Црна дама Пустињски Месец

Ту ри сти Алекс, ње го ва се стра Беа и ње на нај бо ља при ја те љи ца Еј ми при пре ма ју се за сво је вр сни еко-са фа ри, али пла но ве им ква ри из не над на ауто бу ска не сре ћа због ко је оста ју при вре ме но за ро бље ни у јед ном бра зил ском се лу... Уло ге: Џош Ду ха мел, Ме ли са Џорџ, Оли ви ја Вајлд Ре жи ја: Џон Сто квел (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 09.00 10.10 11.00 11.15 12.00 12.35 13.20 14.17 14.52 15.35 16.07 16.25 17.20 17.55 18.15 18.50 19.30 20.08 21.05 23.00 23.40 00.31 02.29

Исти на о Стон хен џу Сто н хенџ је већ ве ко ви ма за го нет ка. Мно го је би ло те о ри ја о то ме шта је за и ста та ве ли ка ка ме на кру жна гра ђе ви на. Ри мља ни су би ли уве ре ни да је по сре ди храм по диг нут Апо ло ну, бо гу сун ца. (ХРТ 1, 20.08)

07.55 08.25 08.45 09.30 09.55 10.40 12.10 13.10 13.25 13.50 14.35 15.00 15.25 15.55 16.10 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.35 19.15

01.25 02.25 03.10 03.40 04.20

06.00 07.35 10.15 11.40 13.00 14.50 16.25 17.55 18.20 20.05 20.35 21.10 22.00 23.20 01.05 02.40 04.50

Божић са Кренковима Моје име је Кан Против свих правила Генерација самаца Сети се Титана Ђенова Ко је Кларк Рокфелер? Филмови и звезде Опет ти Просветљена Обдарен Права крв Круг од осам Спој Мој крвави Дан заљубљених Рок барка Ожиљци рата 1861-2010

05.10 06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Домаћице из округа Оранџ Дијагноза. Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Закон и ред Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Мистерије Хејвена Плаве крви

06.40 07.15 08.15 08.40 08.55 09.35 11.30 12.20 14.05 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.50 23.50 01.35 02.35 03.10

РТЛ Данас Емператриз Драгон Бол З Поп Пикси Ексклузив Таблоид Кобра 11 Вечера за 5 Емператриз Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Заводник, филм Такси, филм Осветник, филм Астро шоу РТЛ Данас Пљачка, филм

За вод ник

19.30 20.00 21.05 21.55 23.35 00.25

Оли ви ја Вајлд

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Код Ане Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Алиса, слушај своје срце Разарајући Афион Скица за портрет Хрватска уживо Глобално село Путем европских фондова Иза екрана Одмори се, заслужио си Дневник Истина о Стонхенџу, док. филм Премијера недеље: Краљица, филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу Филмски маратхон: Срећан Божић, господине Лоренс, филм Филмски маратхон: Сребрна линија, филм

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Марикен, филм Вал Гарден: Светски скијашку куп - суперГ (м), пенос Фотографија у Хрватској Пола сата културе Други формат Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Пуни круг Руперт Мала ТВ Хеј, Кити Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Бриљантин Метеор и велики котачи, цртани Музика, музика... поп Тина: Уживо! Прљави секси новац Убиства у Мидсамеру На рубу науке Светско првенство у рукомету (ж), снимак Време је за џез Хитна служба Трава зелена Без трага Ноћни музички програм

06.40 Крађа 08.20 Зојин тајни живот 09.50 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 11.50 Тајна давања 13.20 Кора без стида 14.55 Чудна фреквенција 16.55 Шта девојке уче 18.50 Чудна фреквенција II 20.15 Ненајављени гост из таме 21.55 Мекгајвер: Пут до судњег дана 23.30 Крађа 01.05 Зојин тајни живот 02.40 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 04.40 Тајна документа Пентагона

06.00 Ваши пријатељи и суседи 07.40 Робин Худ, принц лопова 10.00 Ф/X2 12.00 Ксанаду 14.00 Луд за мамбом 16.00 Чист и трезан 18.00 Украдена срца 20.00 Заклетва 22.00 Грејсленд 00.00 Слава 02.00 Топла чоколада

Еди је че тр де се то го ди шњи вла сник про дав ни це спорт ске опре ме, ко ји, чи ни се, у жи во ту има све што по же ли, са мо је још увек са мац. Ње му то не сме та, али ње го вим ро ди те љи ма и при ја те љи ма, да... Уло ге: Бен Сти лер, Ма лин Акер ман, Ми шел Мо на ган (РТЛ, 20.00)

Ми шел Мо на ган

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Фреди Флинтоф Суперљуди Стена Лија Успорен снимак Разоткривање митова Фреди Флинтоф

08.30 09.00 10.15 11.50 12.00 13.00 13.30 13.45 14.30 15.45 16.15 17.15 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.15 01.15

Санкање Биатлон Скијашки скокови Фудбал Фудбал Фудбал Атлетика Нордијско скијање Биатлон Нордијско скијање Скијашки скокови Алпско скијање Фудбал Вуча трактора Дрвосече Дрвосече Бокс Бокс Покер Мотоспортови

Ше ће ра на на љу том ка ме ну

то ме ка ко је бра нио ин ду стри ју Вој во ди не До - гра ди ти ин ду стри ју’. Пр во сам му ре као да у Вој во ди роњ ски у свом днев ни ку пи ше: ни по сле ре во лу ци је не ма ку ла ка. Упо зо ра вао сам га „Гра ђе ни су но ви ин ду стриј ски ка па ци те ти, ма да су на мно ге про бле ме ко је ње го ва од лу ка ра ђа. Пр во, шта по сто ја ли ста ри, с истим про гра мом про из вод ње и ће мо с рад ни ци ма ко ји су не ква ли фи ко ва ни или ко ји оформ ље ним ко лек ти ви ма у Вој во ди ни. Кад смо зах - не ће да иду, до ста је Ма ђа ра, чак ви ше од по ло ви не, те ва ли да се они мо дер ни зу ју и про ши ре, јер је то та мо не ма шко ла... Струч ња ци има да иду, јер је са гра мно го јеф ти ни је и бр же, од го во ре но нам је да ће та ђе на но ва фа бри ка, а ми ће мо да ви ди мо шта с не ква пред у зе ћа би ти за тво ре на кад но ва про ра де. Та ква по - ли фи ко ва ним рад ни ци ма. Ре пли ке су све ви ше до би ли ти ка је би ла не скри ве но уже ср би јан ска. Сти цао се ја ле на оштри ни. На кра ју сам ре као Ле ско ше ку да ће ути сак да је Вој во ди на ту са мо при вре ме но и тре ба из мо упу ти ти пи смо По лит би роу ЦК СКЈ-а и ски ну ти са ње ис це ди ти што се ви ше мо же. се бе по ли тич ку од го вор ност за по сле ди це ових од лу Уз то, Вој во ди на је је ди на дру штве но-по ли тич ка за - ка и тра жи ти при јем код Ти та. јед ни ца у ФНРЈ ко ја не са мо да се ни је раз ви ла из над Од мах сам оти шао у ЦК СКС-а код Пе тра Стам бо пред рат ног ка пи та ли стич ког ни воа већ је на за до ва ла, ли ћа, та да се кре та ра. Упо знао сам га с це лим слу ча до хо дак јој је опа дао, ве о ма ма ло је ин ве сти ра но у не ка има ња и два ин ду стриј ска пред у зе ћа. То ком ИБ-а је био при пре мљен план да се сва ин ду стри ја из Вој во ди не пре не се у цен трал не де ло ве зе мље, за пад ну Ср би ју, Цр ну Го ру, Сан џак, Бо сну. Сре ћом, Кар дељ, кад се вра тио из Њу јор ка са за се да ња УН, спре чио је то из про стог раз ло га – та ин ду стри ја (ше ће ра не, уља ре, ку де ља ре...) не ма та мо шта ра ди ти, а зе мљу ће мо до ве сти у не мо гу ће те шку еко ном ску си ту а ци ју. А она је иона ко би ла те шка због еко ном ске бло ка де со ци ја ли стич ких зе ма ља и уце на или не по ве ре ња За па да. Ми смо у Вој во ди ни има ли по себ ну уло гу у тој си ту а- ци ји. Да ли смо пу ни до при нос ин ду стри ја ли за ци ји Ју го сла ви је без роп та ња, це де ћи сва ки ки ло грам пше ни це, ку ку ру за, ме са, по вр ћа, сун цо кре та... По сто ја ли су они ко ји су са - Ума ло да „Ју го а лат” за вр ши у Тре би њу мо тре бо ва ли хи ља де то на хра не, углав ном из Вој во - јем, при мио је све без ко мен та ра и упо зо рио да тре ба ди не. Све су ре пу бли ке и Ко со во го во ри ли да не ма ју би ти оба зрив. Ви део сам да ту не ће мо до би ти по др усло ва за раз вој по љо при вре де, а кад се по че ло ин ве - шку јер су тра тре ба се ли ти ’Нов ка бел’. Зна чи: Уздај се сти ра ти у аграр, до ка зу ју обрат но и тра же сред ства. у се и у сво је кљу се. За не ке на ше фа бри ке на ста ла је ве ли ка не из ве Ка да сам се вра тио из Бе о гра да, оба ве стио сам дру сност кад су са ве зна и ре пу блич ка ми ни стар ства по че - го ве о ре зул та ти ма раз го во ра. Сви смо би ли за бри ну ла пла ни ра ти да у но ве фа бри ке пре ба це ма ши не, ин - ти јер смо зна ли да је до шао те жак тре ну так на шег жи ње ре и ква ли фи ко ва не рад ни ке. То је би ла но ва мо рал ног и по ли тич ког из бо ра. Ако ћут ке при ми мо да опа сност за еко ном ски раз вој се из Вој во ди не пре се ле ма ши Вој во ди не. Кад је за вр ше на не, ин же ње ри, рад ни ци (а они Моћ ни са ве зни ми ни стар фа бри ка ала та у Тре би њу, са су би ли на ше нај ве ће бо гат ве зни ми ни стар ин ду стри је ство та да) у дру ге кра је ве, или ин ду стри је Франц Ле ско шек је Франц Ле ско шек је ре шио да ако се по сле пу шта ња у по гон убе ђи вао До роњ ског да се све ма ши не, ин же ње ри и но вих, па ра ле ле них ка па ци те Вој во ди ни за пра во и ни је ква ли фи ко ва ни рад ни ци но во та, уга се вој во ђан ска пред у зе по треб на ин ду стри ја, сад ског ’Ју го а ла та’ та мо пре ћа, ми ће мо пред исто ри јом већ тре ба да гра ди свињ це ба це. Ди рек тор ’Ју го а ла та’ Бе би ти од го вор ни што смо ћу та ла Киш, и сам не кад рад ник, ли. Дру ги из бор је био су прот и про из во ди сви ње од мах ме је о то ме оба ве стио. ста ви ти се и убе ди ти дру го ве у Знао сам да је ’Ју го а лат’ по че ју го сло вен ском ру ко вод ству да так. Ко зна ко је све фа бри ке ће се од се ли ти са струч - та ме ра ни је до бра. Вој во ди на ће ра пид но на за до ва ти ња ци ма из Вој во ди не, а ми по ста ти мо но кул тур на еко ном ски и у очи ма љу ди из гле да ће да ју је со ци ја аграр на по кра ји на. Од лу чио сам да идем код Ле ско - ли зам учи нио на зад ни јом не го ка пи та ли зам. ше ка и це лу ноћ сми шљао ка ко так тич ки да на сту пим. Не ки дру го ви су стра хо ва ли да та кви на ши ста во ви Он је члан По лит би роа, од лу ку је до нео и не ће је ла ко мо гу би ти про ту ма че ни као не ди сци пли но ва но из вр про ме ни ти. Али, по ку ша ћу. Имам ја ке ар гу мен те. ше ње ди рек ти ва. За то су сво ју ко ле бљи вост по че ли да Ско ро ни шта се не гра ди од ин ду стри је у Вој во ди ни по кри ва ју „ју го сло вен ством“. До го во ри ли смо се са (сем Скро ба ре у Зре ња ни ну и ’По бе де’ у Но вом Са ду) мо да ка жем ди рек то ру ’Ју го а ла та’ да још не де мон ти и по ли тич ки је ве о ма те шко об ја сни ти ова кве од лу ке. ра ју ма ши не, већ да че ка ко ји дан. За то вре ме на ста При мио ме је су тра у свом ка би не ту и из нео сам му ло је вре ње ме ђу рад ни ци ма, ин же ње ри ма, слу жбе ни ар гу мен те ве о ма ра ци о нал но, али по ли тич ки са свим ци ма. Пре ти ли су штрај ком. Кроз не ко ли ко да на од лу ја сно. Са слу шао је све и ни је при хва тио ни шта. Не са - ка је по ву че на. Убр зо ме те ле фо ном звао Ве се ли нов и мо да је од би јао да по ву че од лу ку о се о би ’Ју го а ла та’ оба ве стио да је пред њим од лу ка о за тва ра њу ’Нов ка већ на ја вио и пре се ље ње ’По ти сја’ из Аде у Же ле зник бе ла’, па је хтео да, пре не го што је пот пи ше, ме не и ’Нов ка бе ла’ у Све то за ре во. А и шта ће вам ин ду - кон сул ту је. Енер гич но сам се ус про ти вио и тра жио да стри ја, ви тре ба да гра ди те свињ це и про из во ди те сви - ЦК на се бе пре у зме све по сле ди це од лу ке. Кроз два ње. Не ће мо, ваљ да, ва шим ку ља ци ма (ње го ва реч) да на је ја вио да су од у ста ли од од лу ке”.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak16.decembar2011.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так ће про те ћи бур ни је но што би сте прет по ста ви ли. Да ли ва шом кри ви цом или не, тек, не ко мо же би ти емо тив но по вре ђен. То би сте мо гли би ти и ви са ми, уко ли ко на сту пи те и су ви ше стра стве но. Стра сти и про вод.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан је ис пу њен ан га жо ва њем у јав но сти, или у љу ба ви, иза бе ри те са ми. Иако де лу је те као да тач но зна те шта же ли те, ипак окле ва те, при бо ја ва ју ћи се ту ђих ре ак ци ја и ис хо да. Са мо хра бро.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 16. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Про на ла зи те ком про ми сна ре ше ња и до бро са ра ђу је те с дру ги ма, што је га ран ци ја успе ха, ка ко у по слу, та ко и при ват но. Ослу шни те дра гу осо бу, јед ну или ви ше њих, и ве руј те у љу бав.

Ме сец је у зна ку Де ви це, вре дан и ана ли ти чан, па сте и ви оку пи ра ни мно штвом оба ве за ко је са ме за се бе мо жда не де лу ју до вољ но зна чај но, али ипак то је су. Стра стве ни сте у љу ба ви.

Тро шка ри те но вац ту и та мо, па од ма ло по ста је све ви ше. Да нас су мо гу ћи про бле ми на рад ном ме сту, са са рад ни ци ма или кли јен ти ма. Из бег ни те су ко бе. Ипак ви тач но зна те шта и ка ко же ли те.

Не ко из окру же ња ће вр ши ти при ти сак на вас и за ко мли ко ва ти вам да на шњи дан. Ме ђу тим, све ће се ре ши ти са мо по се би и пра ши на ће се убр зо слег ну ти. Не мој те при да ва ти ва жност сит ни ца ма.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

При ја те љи ће вас про во ци ра ти на од ре ђен на чин, ко ји би у јед ном тре нут ку мо гао пре ћи гра ни цу то ле ран ци је. И та ко би се мо гло де си ти да од ре а гу је те бур ни је но што би тре ба ло. Кра ћи пут?

Све те че сво јим то ком, са мо по се би, па ни шта пре те ра но не мо ра те да пред у зи ма те. У ка ри је ри су да нас мо гу ћи про ла зни про бле ми, ви ше због ко ле га или над ре ђе них, не го због по тре бе.

Ин тен зив ни кон так ти с ино стран ством или у по гле ду ства ри и од но са ко ји вам мно го зна че, би ће ма ло по љу ља ни, на крат ко. Не мој те од у ста ти од сво јих пла но ва јер вре ме ра ди за вас. Љу бав тра је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу да нас, и не мој те пре те ри ва ти ни у че му. Тај не стра сти мо гу вас ко шта ти, на овај или онај на чин. Бу ди те уме ре ни у све му, као што уме те.

Кри је те осе ћа ња и по ти ску је те све што би мо гло угро зи ти ва ше сно ве и иде је, оно чи ме се ба ви те. Да нас би сте се мо гли ба ви ти не крет ни на ма и ту ђим нов цем, ко ји је увек до бро до шао.

Кри за у парт нер ском од но су не мо ра да вас раз дво ји, не го још ви ше спо ји. По сле сва ђе су по љуп ци нај сла ђи, ка жу. Про ве ри те. Ако мо же без су ко ба, и то је ОК. Парт нер је зах те ван и не стр пљив.

TRI^-TRA^

Го ла на цр ве ном те пи ху V REMENSKA

PROGNOZA

ПоПодне

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Лепа глумица Сан Феифеи појавила се на додели награда „Есквајер” у невино белој хаљини од које застаје дах. Нажалост, није дуго остала у

њој, јер јој је водитељка програма Фанг Линг случајно стала на хаљину и повукла јој цео горњи део. Сан је била шокирана када је видела да се њена хаљина спушта према доле и открива груди. Иако се Сан трудила да поправи хаљину, није јој успело, па јој је у помоћ прискочила асистенткиња и јакном заклонила њене груди од фотографа. Иако се цела ситуација чинила помало духовитом незгодом, неки кине ски медији сматрају да је глумица то намерно урадила како би показала бујне груди.

Evropa

наоблачење

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча ни пе ри о ди, по под не но во на о бла че ње и ки ша Rim уве че. Ве тар ују тру слаб се ве ро за пад ни, а по под не уме рен ју жни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 3 до 12 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но пре под не, по под не на о бла че ње и ки ша Cirih уве че. Ве тар ују тру слаб се ве ро за пад ни, а по под не уме рен ју жни. При ти сак ис под нор ма ле са тен ден ци јом да љег опа да ња. Тем пе ра ту Berlin ра од 0 до 13 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Раз ве дра ва ње и сун ча ни пе ри о ди, а по под не но во на о- бла че ње и ки ша уве че у но ћи ка су бо ти. Би ће ре ла тив но то пло. Ве тар Varшava ују тру слаб се ве ро за пад ни, а по под не уме рен ју жни. При ти сак ис под Kijev нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 16 сте пе ни у Ло зни ци и Ва ље ву. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту за хла ђе ње са Oslo ки шом, а у пла ни на ма са сне гом. Од не де ље све хлад ни је. У не де љу сун ча ни ин тер ва ли, а по чет ком иду ће сед ми це облач но и мо гу ћа су St. Peterburg сне жи ца и снег и у ни жим пре де ли ма, нај ве ро ват ни је из ме ђу по не Atina дељ ка и утор ка и у уто рак.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ски усло ви не по го ду ју хро нич ним бо ле сни ци ма. Са ве ту је им се и да ље опре зност, на ро чи то у ју тар њим са ти ма, ка да ће и ме те о ро пат ске ре ак ци је би ти из ра же ни је. По ја чан опрез се пре по ру чу је у са о бра ћа ју.

14 17 5 7

VIC DANA

Ко ја је раз ли ка из ме ђу же не и др жа ве? - Др жа ву тре ба бра ни ти од не при ја те ља, а же ну од при ја те ља.

8 6 8 3 3 2 19

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

12 (-2)

Slankamen

142 (3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

60 (0)

Zemun

220 (-1)

Bogojevo

53 (1)

Panчevo

248 (-10)

Baч. Palanka

75 (0)

Smederevo

450 (-2)

Novi Sad

68 (4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

168 (-1)

S. Mitrovica

74 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (0)

Beograd

176 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

134 (4)

NERA

Hetin

82 (-2)

TISA

52 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja