Dnevnik 17.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 17. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22960 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIKOVA” TEMA: POLICIJA VODI „@ESTOKU” BORBU PROTIV PREVARANATA U PRIVREDNOM POSLOVAWU

Na tr`i{tu kriminala direktori se prodaju s dugovima str. 13

NASLOVI

OD DANAS U [KOLAMA

\aci ponovo u u~ionicama

str. 14

Politika 2 Kako se ocewuju pokrajinski slu`benici 3 Neki drugovi mandat nikad ne bi stekli na izborima

Ekonomija 5 Izgubqeno 56.000 radnika

Novi Sad „DNEVNIKOVA” TEMA IZGRADWA UNIVERZITETSKOG NAU^NO-TEHNOLO[KOG PARKA U NOVOM SADU BERI]ET ZA CELU ZEMQU

I mi „Tajfun” za milijardu evra imamo

str. 4

Foto: A. Erski

^EDOMIR ANTI] O KOALICIONIM IGRAMA NA SRPSKOJ SCENI

PROCVETALE VISIBABE: Iako je zima u punom jeku, to se barem po temperaturama posledwih dana ne bi moglo re}i. Toplo vreme za ovo doba godine dovelo je do toga da na Fru{koj gori ve} za Bo`i} procvetaju visibabe. I mada su one kod mnogih omiqeno cve}e i prvi vesnici prole}a, ne treba se previ{e radovati skorom nailasku najlep{eg godi{weg doba. Lepo vreme, ka`u prognosti~ari, potraja}e jo{ dan-dva a onda ponovo dolazi zahla|ewe, a sne`ni pokriva~ }e tada obu}i i fru{kogorske visibabe.

SPORT

Nikoli} zove Ko{tunicu, a sawa Tadi}a str. 3 str. 16 – 20

MILO[ VUJANI] POLOMIO ZGLOB DESNE NOGE

7 Wegovo viso~anstvo kupac!

9 Grad i GSP na sudu zbog stanice

Vojvodina 11 Ba~ka Palanka: Nove stanove nema ko da kupi

Crna 12 Zvezdan Terzi} danas na optu`eni~koj klupi 13 Uhap{en Ka}anin

Reporta`e 15 Pre`iveo ^au{eskua, NATO i doma}e frontove

Kultura 23 Verujemo u znawe i kwigu

Prete`no sun~ano

Najvi{a temperatura 11 °S

KONKURS MINISTARSTVA ODBRANE

RUKOMETA[I SRBIJE NADIGRALI AUSTRALIJU

PARNI VAQAK KRE]E PUNOM PAROM

Vojska Srbije ~eka dobrovoqce str. 14

ponedeqak17.januar2011.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN ANIKO MU[KIWA-HAJNRIH:

Besplatna pravna pomo} va`nija od lokalnih za{titnika Januar u kancelariji pokrajinskog ombudsmana rezervisan je za pisawe godi{weg izve{taja, koji je svake sezone sve obimniji i detaqniji. Izve{taj }e javnosti biti prezentovan u martu, a vojvo|anski ombudsman Aniko Mu{kiwaHajnrih ka`e da }e on ovog puta sadr`ati i dodatne izve{taje, poput onog o stawu u mawinskim medijima u Vojvodini.

Zamenici ombudsmana za za{titu prava mawina, za{titu dece i za{titu rodne ravnopravnosti ve} pripremaju svoje delove izve{taja, a ista je situacija s preostala dva zamenika koji su zadu`eni za op{te nadle`nosti, iz kojih dolazi najvi{e predstavki gra|ana.

Po{to u januaru uvek ima mawe predstavki i rada na terenu, ovaj je mesec idealan za ispitivawa problema kojima }e ombudsman ove godine da se bavi.

– Protekla godina bila je u znaku promocije inkluzivnog obrazovawa, gde smo zapo~eli istra`ivawe koje }e nam pokazati koliko su {kole pripremqene za to. O~ekujemo da }emo do februara mo}i da prezentujemo rezultate – ka`e Aniko Mu-

nih samouprava. Po wenim re~ima, pravna pomo} za gra|ane funkcioni{e samo u nekolicini op{tina, a wihov ciq je da ustanove koje su potrebe za takvom vrstom pomo}i u Pokrajini.

Mihajlovi}: Uskoro razgovori o rekonstrukciji Vlade Direktor Kancelarije Vlade Srbije za odnose s medijima Milivoje Mihajlovi} izjavio je u Jagodini da se „mo`e o~ekivati“ da narednih dana u Vladi po~nu rezagovori na temu rekonstrukcije.

– Pretpostavqam da }e biti oceweno da li uop{te i}i u rekonstrukciju i da li je uop{te sprovesti – rekao je Mihajlovi}, u~estvuju}i u emisiji jagodinske televizije „Palma plus“. – Rekonstrukcija, o kojoj se do sada nije razgovaralo u Vladi, ako do we do|e, treba da ima samo jedan ciq – da poboq{a ukupan rad Vlade.

On je ocenio da je tema rekonstrukcija Vlade „prenadu-

vana u javnosti, podignuta je do maksimuma, ~ini mi se, i zbog toga {to u medijima nije bilo druge, a nije ni jasno razlu~eno {ta je rekonstrukcija, da li je to razli~ita stvar od smene ministara koji ne rade dobro“.

Mihajlovi} je naveo da je Vlada od 7. jula 2008. godine, kada je formirana, raspravqala o 6.500 ta~aka dnevnog reda i 750-800 zakona, uredbi i uputila Skup{tini na usvajawe.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za odnose s medijima

je, istovremeno, rekao da je „sve ve}e interesovawe medija iz Pri{tine za rad Vlade Republike Srbije i sve ih je vi{e koji tra`e informacije iz Vlade i novinara koji dolaze kod nas“.

– Ja mislim da je to dobro i mislim da bi trebalo preko nevaladinih organizacija te kontakte sve vi{e uspostavqati – rekao je Mihajlovi}. – Mislim da mi, novinari, snosimo ozbiqan deo krivice za haos na Balkanu proteklih decenija i mislim da je na nama da prvi krenemo da ga re{avamo.

Kako se ocewuju pokrajinski slu`benici I u ovoj godini, pokrajinski ombudsman pokre}e jedno istra`ivawe, ovog puta u oblasti mawinskog obrazovawa.

Aniko Mu{kiwa-Hajnrih ka`e da institucije na koje se gra|ani `ale naj~e{}e pravilno odreaguju kada u slu~aj u|e ombudsman.

– Mi nemamo mnogo preporuka jer one nisu merilo na{eg

Pri~aju}i o saradwi s republi~kim za{titnikom gra|ana, Aniko Mu{kiwa-Hajnrih je spomenula dva primera koji su trenutno aktuelni.

– Nai{li smo na ve}i broj pritu`bi porodiqa na ra~un preduzetnika zbog lo{eg na~ina obra~una naknada za porodiqsko odsustvo. Sakupili smo na jednom okruglom stolu sve faktore relevantne za taj problem i zakqu~ke prosledili za{titniku gra|ana. Taj postupak je u toku – ka`e Aniko Mu{kiwa-Hajnrih. – Drugi primer je obiqe pritu`bi na pona{awe Poreske uprave koja je slala obave{tewa o stawu duga ~ak iz osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka. I ta dokumentacija prosle|ena je za{titniku gra|ana i ~ekamo rezultate. uspeha. Kada ombudsman donese preporuku, to zna~i da neki organ nije otklonio nepravilnost tokom postupka, a mogao je. U Vojvodini je slu~aj da se problemi prevazilaze jo{ u toku postupka, i to je pozitivna strana na{eg anga`mana – ka`e Aniko Mu{kiwa-Hajnrih.

Sagovornica “Dnevnika” navodi da im i daqe sti`e veliki broj `albi na rad privatnih firmi i drugih subjekata koji nisu u delokrugu wihovog rada, ali da }e i daqe informisati gra|ane o tome {ta i kako da ~ine u takvim slu~ajevima i ko im najboqe mo`e pomo}i. Ona je pohvalila saradwu koju imaju s republi~kim za{titnikom gra|ana.

P. Klai}

Srpski funkcioneri u~i}e francuski Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} i ambasadori Francuske i Belgije u Beogradu Fransoa Gzavije Denio i Deniz de Hauer, potpisa}e danas memorandum o vi{egodi{wem programu nastave francuskog jezika u administraciji Republike Srbije, najavilo je Ministarstvo spoqnih poslova. Srbija }e zakqu~iti memorandum s Me|unarodnom organizacijom frankofonije (IOF), Republikom Francuskom, Francuskom zajednicom Kraqevine Belgije i Velikim vojvodstvom Luksemburga, a potpisivawu }e prisustvovati predstavnik IOF-a Stefan Lopez.

Kako je Tanjugu re~eno u ambasadi Francuske u Beogradu, predvi|eno je da u program bude ukqu~eno 220 dr`avnih funkcionera, a program }e finansirati IOF.

DNEVNIK

USTAVNI SUD TRA@IO DA SE VLADA VOJVODINE IZJASNI

Kad stigne porez iz osamdesetih

{kiwa-Hajnrih. – Radili smo i istra`ivawe o romskim naseqima u Vojvodini. Obratili smo se svim op{tinama da nam dostave konkretne podatke o tome gde i kako `ive Romi na wihovim teritorijama.

Po wenim re~ima, pokrajinski ombudsman je pro{le godine istra`ivao i kako je besplatna pravna pomo} organizovana na lokalnom nivou.

– Verujem da je za op{tine od mnogo ve}eg zna~aja organizacija pru`awa pravne pomo}i gra|anima, nego ustanovqewe lokalnih ombudsmana koji ne mogu biti i nisu samostalni – tvrdi Aniko Mu{kiwa-Hajnrih, uz napomenu da je u wenoj nadle`nosti i kontrola rada lokal-

POLITIKA

c m y

2

U amabasadi su podsetili na to da je francuski drugi zvani~ni jezik diplomatije i da bi trebalo da dr`avni funkcioneri, naro~ito oni koji su zadu`eni za saradwu s evropskim institucijama, govore francuski. Na osnovu teksta memoranduma, u koji je Tanjug imao uvid, plan u~ewa francuskog bi}e sproveden u javnoj slu`bi Srbije, specijalizovanoj za pra}ewe evropskih i me|unarodnih pitawa, a u ciqu ja~awa statusa francuskog, kao zvani~nog i radnog jezika u evropskim institucijama i me|unarodnim organizacijama.

Program, kroz koji je do sada pro{lo 13.000 funkcionera iz 26 evropskih zemaqa, namewen je zaposlenima u centralnoj dr`avnoj upravi Srbije, Ministarstvu spoqnih poslova i u drugim ministarstvima i javnim ustanovama.

Sindikat radnika pokrajinske uprave i slu`bi AP Vojvodine zatra`io je da Ustavni sud Srbije oceni ustavnost i zakonitost Odluke o ocewivawu pokrajinskih slu`benika, a vojvo|anska vlada je tom sudu krajem pro{le godine predlo`ila da tu inicijativu ne prihvati, saznaje na{ list. U Ustavnom sudu “Dnevniku” je ju~e re~eno da je taj predmet u toku.

U ovom sindikatu, koji me|u zaposlenima okupqa oko 900 ~lanova, smatraju da je odluka o ocewivawu slu`benika iz 2007. godine u suprotnosti sa Zakonom o radnim odnosima u dr`avnim organima, Zakonom o dr`avnim slu`benicima i republi~kom Uredbom o ocewivawu.

– Tra`imo da se u tu odluku ugrade konkretni, merqivi elementi, da bi radnici znali na osnovu ~ega }e biti ocewivani i da rukovodstvo zna kako da ih ocewuje – kazala je za na{ list predsednica Sindikalne organizacije radnika pokrajinskih organa uprave i slu`bi APV Erna [umec. – Sad su ocene opisne, op{ti utisak rukovodioca. Ne bih rekla da to mo`e da funkcioni{e u sekretarijatima gde ima oko 100 qudi. To onda mo`e dovesti do zloupotreba i ocewivawa koje bi neko mogao nazvati subjektivnim, partijskim, li~nim.

Ustavni sud je od Vlade Vojvodine zatra`io mi{qewe o odluci koju Sindikat osporava. U svom odgovoru Sudu od pro{log novembra, Vlada se pozvala na skup{tinsku odluku o pokrajin-

skim slu`benicima, kojom je propisano da }e merila i postupak wihovog ocewivawa bli`e urediti (tada) Izvr{no ve}e

no postavqena merila, bez broj~anih vrednosti, dok za merilo “ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto” ka`u da ne mo`e

Vojvodine posebnim aktom. To je u~iweno 2007, a odluci je kasnije, zbog dono{ewa novog Statuta, promewen naziv u Pokrajinsku uredbu o ocewivawu.

Tom uredbom su definisana merila za ocewivawe slu`benika: “rezultati u izvr{avawu po-

biti kriterijum za ocewivawe.

Taj kriterijum, po wima, treba vrednovati kod zasnivawa radnog odnosa, a ne za kasnije ocewivawe.

Vlada u svom odgovoru Sudu pi{e da Sindikat nije argumentovao to na {ta ukazuje, navode-

Pokrajina samostalno ure|uje organizaciju i rad svojih organa i slu`bi slova radnog mesta, preciznost i savesnost, saradwa s drugim pokrajinskim slu`benicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto”.

Podnosioci inicijative Sudu ukazuju na to da su to pau{al-

}i da je kod svakog merila za ocewivawe u Uredbi opisano {ta ono podrazumeva, i dodaje da je za svako od wih utvr|ena pojedina~na ocena – od 1 do 5, pa im “nije jasna” primedba da nisu utvr|ene broj~ane vrednosti.

Me|utim, kako se odre|uju kriterijumi za te ocene, pitaju se u sindikatu. Iz Vlade, opet, odgovaraju da primedbe nisu vaqano argumentovane niti da je ukazano na konkretnu koliziju s republi~kim propisima.

Kriterijum ocewivawa slu`benika nazvan “ostale sposobnosti...” Vlada pravda time da se odnosi na situacije kada je aktom o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta propisan posebni uslov za neko radno mesto. Naime, dodaju, preko tog merila ceni se ispuwenost ovog posebnog uslova.

Vlada Vojvodine tvrdi da je wena uredba u skladu s republi~kom, a da je sistem ocewivawa pokrajinskih slu`benika u odnosu na dr`avne “pojednostavqen s obzirom na vrstu i slo`enost poslova”. U odgovoru Sudu navodi da se republi~ki propisi koji se pomiwu “i ne primewuju na zaposlene u pokrajinskim organima uprave”, pozivaju}i se pri tom na Ustav i Statut APV i da Pokrajina samostalno ure|uje organizaciju i rad svojih organa i slu`bi.

Na primedbu o odredbi koja govori o ograni~ewu na 50 odsto od broja ocena koje mogu biti iste, te da to republi~ki propisi ne predvi|aju, Vlada je odgovorila da je to u~iweno “da bi se spre~ila subjektivnost stare{ina koja bi mogla dovedsti do toga da svi zaposleni budu oceweni najvi{om ocenom”.

S. Nikoli}

POLITI^KA SCENA NOVOG PAZARA I OKOLINE

Zukorli} o autonomiji...

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli} ponovio je pri~u o autonomiji Sanxaka koju }e, kako je u subotu poru~io u Brodarevu, izvojevati ne ratovima, ve} „olovkom, razumom, verom i moralom“. Otvaraju}i trpezariju u Brodarevu kod Prijepoqa, gde }e biti dopremana hrana iz narodne kuhiwe koju je me{ihat

Islamske zajednice u Srbiji otvorio u Prijepoqu, Zukorli} je rekao da ovaj vek nije za ratove, pa }e autonomiju „praviti od svakog gra|anina, wegovog srca i razuma“.

– Od svakog gra|anina }emo napraviti dr`avu i onda }e biti toliko gra|ana i toliko autonomija koliko ima gra|ana – rekao je Zukorli}.

Qaji} o fudbalu – Razvoj fudbala, naro~ito omladinske {kole, zatim razvoj infrastrukture i plasman u Superligu Srbije tri su glavna ciqa FK „Novi Pazar“ – rekao je predsednik tog kluba, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}, prenela je Regionalna TV. Qaji} nije zadovoqan u~inkom seniorske ekipe u jesewoj polusezoni jer, po wegovim re~ima, bodovni zaostatak u odnosu na vode}i BASK je veliki.

– Preko su nam potrebni {toper, {pic i plejmejker. U pregovorima smo s „Crvenom zvezdom“ o ustupawu Bojana \or|evi}a, a do ponedeqka }e biti poznat ishod, s obzirom na to da su i neki prvoliga{ki u superliga{ki timovi zainteresovani za wega – kazao je Qaji}, koji je i lider Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS).

Gradona~elnik: Sve je to politika Gradona~elnik Novog Pazara Meho Mahmutovi} ocenio je ju~e da je dobro to {to je muftija Muamer Zukorli} formirao politi~ku partiju i time potvrdio ono na {ta su gradska vlast i Sanxa~ka demokratska partija sve vreme ukazivali – da se iza „vere krije ~ista politika“.

Mahmutovi} smatra da je Zukorli} zloupotrebio pro{logodi{we junske izbore za Nacionalni savet Bo{waka, ali i neformirawe tog tela za formirawe stranke.

Po wegovim re~ima, iako Zukorli} stalno poku{ava da objasni da nema dodirnih ta~aka s tom partijom, sasvim je jasno da su „verska pitawa za Zukorli}a bila samo pla{t“.

– Trebalo je i da Zukorli} skine uniformu, da bude ~lan ili da je predvodi – rekao je Mahmutovi} Tanjugu.

Prvi ~ovek Novog Pazara smatra da je {teta {to Nacionalni savet Bo{waka nije formiran, za {ta, kako je rekao, najve}u odgovornost imaju upravo Zukorli}eva lista i ona koju je podr`ala Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugqanina, jer su one osvojile najvi{e mandata.

Mahmutovi} smatra da je pri~a oko Saveta previ{e ispolitizovana jer je re~ o instituciji s veoma ograni~enim delovawem. Sada je, dodao je on, mawe-vi{e jasno i {ta je bio rezultat te pri~e – formirawe Zukorli}eve politi~ke stranke.

POLITIKA

DNEVNIK

VOJVO\ANSKI IZBORNI MODEL RECEPT I ZA REPUBLIKU?

Neki drugovi mandat nikad ne bi stekli na izborima Iako se politi~ke stranke nerado odri~u mo}i koju trenutno imaju nad mandatima u republi~kom parlamentu, sve izglednije je da }e ovaj „partijski suverenitet“ ipak morati da vrate gra|anima. Ne zbog toga {to im posebno smeta da „vlasnike mandata“ kontroli{u blanko ostavkama, ili to {to mandate udequju po slobodnom izboru, ili, pak, zato {to je u republi~kom parlamentu najvi{e poslanika iz kruga dvojke...

Kao i mnogi drugi potezi, i reforma politi~kog sistema desi}e se „pod iznudom“ Brisela, koja }e za mnoge zna~iti i trajni gubitak velikih privilegija i gotovo nikakve odgovornosti, izuzev one prema strankama koje su im te sinekure i obezbedile. ^ini se da su negodovawa iz EU i kqu~ni razlog {to se iz vladaju}ih krugova sve vi{e ~uju sugestije o tome u kojem pravcu bi trebalo mewati izborni sistem. Me|u mogu}im opcijama tako se pomiwe i primena kombinovanog izbornog sistema, kakav se ve} nekoliko godina primewuje u Vojvodini za izbor pokrajinskih poslanika. A takvom modelu, kako spekuli{u pojedini mediji, sklon je i predsendik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadi}.

I {ef vojvo|anskih demokrata, ina~e poslanik u pokrajinskom parlamentu, Du{an Eelezovi} uveren je u to da bi u slu~aju promene republi~kog izbornog zakonodavstva trebalo razmi{qati o „vojvo|anskom receptu“. U izjavi za „Dnevnik“ Elezovi} se, pak, izjasnio za primenu ve}inskog sistema na svim nivoima vlasti.

– Ve}inski model je najdemokratskiji i najboqi na~in repre-

120 poslanika gra|ana ApatiU prilog ve}inskom na, bez zazora Skup{tine APV bira po propor- sistemu ide i to {to protivre~i i cionalnom sistestrana~kom lidesu u pokrajinskom mu obezbe|uje zaru, isti~u}i da je parlamentu stupqenost velive}inski izborzastupqene sve kog broja polini sistem najboti~kih opcija i qi i najpo{teniop{tine iz svih nacionalnih ji. Naime, Ivica Vojvodine zajednica u pokraje nedavno, (@ivorad Smiqani}) Da~i} jinskom pralakomentari{u}i mentu. inicijative kao– Verujem da bi se uz odre|ene licionih partnera za uvo|ewe modifikacije ovaj izborni sikombinovanog izbornog modela stem mogao primeniti i na loi na republi~kom nivou, unakalnom i na republi~kom nivou pred odbio podr{ku za vra}awe – ka`e Elezovi}. ve}inskog sistema, uz opasku da

Santovac: Imamo poslanike prvog i drugog reda Pokrajinski poslanik Sa{a Santovac iz Srpske radikalne stranke smatra da je proporcionalni sistem najdemokratskiji jer svim u~esnicima izbora daje mogu}nost da srazmerno svojoj popularnosti dobiju mandate u parlamentu. On za „Dnevnik“ ka`e da kombinovani sistem koji se primewuje na pokrajinskim izborima nije dobar jer u delu koji se odnosi na ve}inski model gra|ane deli na glasa~e prvog i drugog reda.

– Tako u nekim izbornim jedinicima jednog poslanika bira 10.000 bira~a, a u nekima ~ak 70.000 bira~a – naveo je on, i dodao da proporcionalni sistem, s druge strane, omogu}ava jasnu zentovawa gra|ana, o bilo kojem nivou vlasti da se radi. A pokrajinski izborni sistem, koji je me{ovit, trenutno je najboqi izborni sistem kod nas jer svaka op{tina u Vojvodini, bez obzira na svoju veli~inu, ima predstavnika u pokrajinskom parlamentu – istakao je Elezovi}.

On je dodao da, s druge strane, to {to se ostalih 60 od ukupno

sliku o tome koliku podr{ku koja stranka u`iva me|u gra|anima.

Santovac napomiwe i da, zbog kombinovanog sistema, u vojvo|anskom parlamentu postoje i poslanici prvog i drugog reda.

– Svakako se u pokrajinskom parlamentu oseti ta razlika me|u poslancima u zavisnosti od toga da li su izabrani direktno ili s izborne liste, {to se pokazalo i prilikom rasprave o duplim funkcijama i sukobu interesa, jer je odlu~eno da oni koji su izabrani po proporcionalnom modelu ne mogu imati duple funkcije, a oni po ve}inskom sistemu mogu – naveo je Santovac.

Ina~e, poslanici u vojvo|anskom parlamentu mahom su zadovoqni postoje}im izbornim sistemom, a uvereni su i u to da, zbog toga {to se polovina wih bira na direktnim izborima, u`ivaju i ve}i autoritet i ugled kod gra|ana. Upravo zbog toga i pokrajinski poslanik @ivorad Smiqani} iz SPS-a, koji je mandat osvojio glasovima

su upravo stranke koje su na vlasti od 2000. godine tokom devedesetih godina pro{log veka insistirale na uvo|ewu proporcionalnog sistema.

– Ja se uvek kandidujem po ve}inskom izbornom modelu. Na taj na~in gra|ani, a ne stranka, odlu~uju o tome da li }u biti poslanik. I mislim da je kombinovani model mnogo boqa opci-

ja od ~isto proporcionalnog sistema – ocenio je u izjavi na{em listu Smiqani}.

On ka`e da u prilog ve}inskom sistemu ide i to {to su u pokrajinskom parlamentu zastupqene sve op{tine iz Vojvodine.

– Veoma je bitno da i najmawe op{tine imaju svog predstavnika u parlamentu, dok se po proporcionalnom sistemu, kakav va`i na republi~kom nivou, u poslani~ke klupe naguraju samo oni iz velikih gradova, tako da ostali nemaju nikakve {anse. To nije po{teno. A mnogi drugovi ne bi nikad ni bili poslanici da se biraju po ve}inskom modelu – primetio je Smiqani}.

I poslanik G17 plus Jo`ef [andor, koji je i zamenik {efa poslani~ke grupe Ujediweni regioni Srbije u Skup{tini APV, preferira ve}inski izborni model. Uz napomenu da je ve} u dva saziva i sam biran na direktnim izborima, ka`e da iz vlastitog iskustva ose}a da ima ve}u odgovornost prema gra|anima od kolega izabranih po proporcionalnom modelu, ali i lagodniju poziciju u odnosu na obaveze prema partiji.

– Smatram da bi ovaj vojvo|anski model, ili ne{to sli~no, trebalo primeniti i u republi~kom parlamentu jer bismo time dobili kvalitetniji rad republi~kih poslanika, koji tako ne}e biti zavisni od svojih stranaka. A ovako, ako se neko skriva iz stranaka i partijskih lidera, onda ga niko ne mo`e pozvati na odgovornost sem stranke – ocenio je on u izjavi za na{ list.

B. D. Savi}

REKLI SU

Jovanovi}: U Vladu s DS-om bez parazita

Jugovi}: Bahati tajkuni

Ili}: Zaustaviti migracije u Beograd

Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je da Vlada Srbije nema sadr`aj i politiku, a da lo{ marketing i demagogiju, kako je rekao, lansiraju i vlast i SNS, koji ih kopira kada treba predlo`iti ne{to beskorisno, ali po pravilu opasno. Jovanovi} je istakao da LDP u Vladu mo`e u}i samo kao reformator koji }e uneti moderne ideje i enegiju. „Mi u Vladu mo`emo samo kao reformatori koji }e uneti moderne ideje i energiju koja je potrebna da bi se one ostvarile. Verujem da je to jasno i demokratama“, rekao je Jovanovi}. Vladu s wima ne mo`emo praviti, precizirao je on, „na osnovama na kojima je DS sara|ivao s drugima kojima je bilo dovoqno da parazitiraju iza Tadi}evih le|a“. Po wegovim re~ima, su{tina je u jasnom dogovoru oko poslova.

– Srbija mora hitno da uspostavi red u privredi i sistemski re{i probleme koje izazivaju bahati tajkuni i wihovi monopoli u svim granama privrede – izjavio je ju~e potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugovi}. – Bez hitnog uspostavqawa reda u privredi i sistemskog re{avawa problema u koje nas stalno uvla~i tajkunska bahatost, gra|ani Srbije ne}e dobiti priliku da `ive kako zaslu`uju od svog rada. Tajkuni poseduju najve}e silose za otkup p{enice i na taj na~in ucewuju poqoprivredne proizvo|a~e i kontroli{u tr`i{te. SPO smatra da samo detajkunizacija i intervencija dr`ave kroz najja~u mogu}u podr{ku poqoprivredi mo`e dovesti do ekonomskog oporavka Srbije.

Lider Nove Srbije Velimir Ili} izjavio je da dr`ava mora zaustaviti migracije gra|ana u Beograd jer one mnogo ko{taju, dok se drugi delovi Srbije „prazne“.

Ili} je u intervjuu nedeqniku „Takovske novine“ u Gorwem Milanovcu rekao da se, po nekim procenama, godi{we u Beograd doseli vi{e od 35.000 qudi, a da svaka porodica koja se doseli dr`avu ko{ta 100.000 dinara. „Ako bi se u svako selo ulo`io toliki novac, bio bi preporod u Srbiji – nova zaposlenost u poqoprivredi, proizvodwa zdrave hrane i do{lo bi do ravnomernijeg regionalnog razvoja s mnogo mawe napu{tenih i opustelih domova“, rekao je Ili}. On je kazao da je „samo naplata PDV-a od struje dovoqna za potrebe glavnog grada, a da [umadiji ostaju rupetine, baru{tine, korovi i predivni ambijenti za snimawe horor filmova“.

ponedeqak17.januar2011.

3

PREDSEDNIK „NAPREDNOG KLUBA“ ^EDOMIR ANTI] O KOALICIONIM IGRAMA NA SRPSKOJ SCENI

Nikoli} zove Ko{tunicu, a sawa Tadi}a

– Zanemarqive su {anse da DSS i SNS naprave koaliciju jer su to, naprosto, programski razli~ite stranke opozicije.

Lider SNS-a Tomislav Nikoli} te`i da zameni DS na politi~koj sceni Srbije i ovoliki broj glasova sada povla~i za sobom s politikom koju vodi stranka Borisa Tadi}a, od toga da EU nema alternativu, povla~ewa novca iz evropskih fondova, prijateqstva s Rusijom, a kosovsko pitawe nije za wega prioritet ili ima prema wemu odnos sli~niji demokratama, koji se uveliko razlikuje od DSS-a i wegovog lidera Vojislava Ko{tunice – ocewuje u razgovoru za „Dnevnik“ predsednik „Naprednog kluba“ ^edomir Anti}.

On ka`e da u ovom kontekstu kosovske politike, koja je za DSS predominantna, postoji zna~ajan znak i Nikoli}eve nesamostalnosti.

– Upravo je SNS potkopao DS da se donese radikalnija Rezolucija u Skup{tini Srbiji, ja-

a je najavio, nakon poraza od Borisa Tadi}a na pro{lim predsedni~kim izborima, da se vi{e nikada ne}e kandidovati – obja{wava Anti}, i isti~e da su susreti Ko{tunice i Nikoli}a od obostranog interesa: SNS-u

zbog pri~e o jedinstvenoj listi i dobijawa {to vi{e glasova, a pri tom mu ne pada im napamet da s Ko{tunicom pravi vladu, koju nisu uspeli da sa~ine ni kada su bili u SRS-u. – To je igra „da se ne dogovorimo“. Mogo je logi~nije da Nikoli} posle izbora o vlasti pregovara sa slabijom DS-om nego da daje velike ustupke Ko{tunici, ~ija mu po-

Da~i} tra`i prostor Na pitawe zbog ~ega lider SPS-a Ivica Da~i} sve u~estalije optu`uje Nikoli}a i Tadi}a da te`e da stvore dvopartijsku dr`avu i govori o mogu}oj vlasti DS-a i SNS-a, Anti} ka`e da se time prvi ~ovek socijalista pozicionira u predizbornoj godini.

– On je u vlasti i strate{ki partner DS-a, kako se ka`e, ali ne}e na izbore u koaliciji s demokratama. Dakle, sada te`i da u javnosti napravi otklon. Tako se raspore|uju figure na {ahovskoj tabli: da se svakom prostor na woj, da su svi autonomni – obja{wava predsednik „Naprednog kluba“. snim inistirawem na dogovoru s EU – ukazuje na{ sagovornik.

Predsednik „Naprednog kluba“ isti~e da su logi~ni potezi napredwaka, kao najve}ih u opoziciji, da u predizbornu koliciju privla~e ostale stranke i sklapaju sporazume koji bi im omogu}ili ve}inu nakon izbora.

– Nikoli} je, sklapaju}i ih s Velimirom Ili}em, Aleksandrom Vulinom i Milankom Kari}, odnosno wihovim strankama, pribegao „DOS efektu“, kojim `eli da obezbedi deset posto vi{e glasova nego {to bi obezbedio samostalnim nastupom svog SNS-a. Zato poku{ava da privu~e i DSS – konstatuje Anti}.

On isti~e da bi, pri tom, da bi formirao vlast nakon izbora morao da da velike ustupke mawim koalicionim partnerim, {to zna~i da bi Ko{tunici morao da ustupi mesto premijera, {to je za Nikoli}a neprihvatqivo.

– Za takvu varijantu SNS bi morao da ima mesto predsednika Republike, {to je i Nikoli}u i Aleksandru Vu~i}u te{ko ostvarqivo, a i sam lider SNS-

litika prema EU u ovom trenutku ne odgovara. To je deo te igre, i takva vlada s Tadi}evim demokratama, koju pri`eqkuje SNS, je mogu}a ali nije verovatna.

On ukazuje na to da su demokrate bile te koje su zapravo na politi~ku scenu zemqe isturile uspe{an SNS. – Uspeli su da dovedu do podele SRS-a, ali tada nisu marginalizovali Nikoli}evu stranku, ve} je odmah u javnosti krenula pri~a o mogu}oj vladi DSa i SNS-a. Pri tom je vlast uspela da marginalizuje DSS i uru{i wenog lidera, stvaraju}i {efu diplomatije Vuku Jeremi}u karijeru na Ko{tuni~inoj retorici – tvrdi Anti}.

On isti~e da }e ova buxetska godina ozna~iti razdobqe priprema stranaka za izbore, a budu}i da one nemaju jasnu ideologiju – mora}e da se defini{u prema drugim strankama.

– U komplikovanom su polo`aju i neke stranke vlasti i stranke opozicije. DS `eli da wegovi koalicioni partneri pre`ive, ali da ne budu previ{e jaki da bi ga mogli ucewivati – zakqu~uje Anti}.

D. Milivojevi}

Milijardu za gradove i op{tine u Srbiji Odlukom Vlade Srbije, na ime teku}eg transfera za 2010. godinu, za gradove i op{tine u Srbiji izdvojeno je dodatnih milijardu dinara, pri ~emu je polovina te sume podeqena izme|u svih jedinica lokalne samouprave, dok je preostalih 500 miliona dinara raspodeqeno gradovima i op{tinama sa niskim buxetskim prihodima, objavqeno je u najnovijem broju „Slu`benog glasnika“. Najvi{e novca - 105,1 milion dinara dobio je grad Beograd, zatim slede Ni{ sa 16,7 miliona, Kraguje-

vac s 11,7 miliona, Leskovac s 10,4 miliona, dok su Kraqevo, Kru{evac i [abac dobili po ne{to vi{e od osam miliona dinara. Na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, 19,9 miliona dobio je grad Novi Sad, Subotica 9,8 miliona, Zrewanin 8,8 miliona i Pan~evo 8,4 miliona dinara. Me|u ostalim vojvo|anskim op{tinama, najvi{e novca dobila je Stara Pazova 4,5 miliona dinara, Kikinda 4,4, dok je op{tini Ba~ka Palanka raspodeqeno ~etiri miliona dinara.

4

EKONOMIJA

ponedeqak17.januar2011.

DNEVNIK

„DNE VNI KOVA” TEMA: IZG RAD W A UN I V E R Z I TE TSK O N A U^N O - TE HN O L O [KO G P AR K A U N O V O M S ADU B ER I]ET Z A CEL U Z EM Q U RT-RK, PRVA KOMPANIJA OSNOVANA POD KROVOM FTN-a, NAPUNILA 19 GODINA

[ampioni po inovacijama u Srbiji!

Najstarija kompanija u okviru NT parka Fakulteta tehni~kih nauka RT-RK (ra~unarska tehnikara~unarske komunikacije) proisti~e iz firme FTN- IRAM -RT stvorene 1991. s ciqem da zadr`i u Srbiji nau~noistra`iva~ki kadar u okviru Katedre za ra~unarsku tehniku FTN-a. U 2001. FTNIRAM-RT stvara zajedni~ko preduze}e s poznatom nema~kom kompanijom Micronas GmbH pod nazivom Micronas NIT, koji je poslovao 10 godina u okviru NTparka FTN-a, a onda je posle povla~ewa velikog nema~kog partnera, ovda{we jako jezgro firme, talentovano, inovativno, pregrmelo ovaj

Osnovne delatnosti RT-RK su razvoj i projektovawe sistema zasnovanih na ra~unarima, pa tako ova kompanija razvija softver u oblasti obrade signala, odnosno softvera za digitalnu televiziju, za prilagodne komponente neophodne u procesu digitalizacije (Set Top Box) implementacijom raznih audio standarda, a naro~ito razvojem ure|aja i metoda za automatizovana testirawa multimedijalnih ure|aja (Black box testing). Od svog osnivawa kompanija u~estuje u razvoju udaqenih telemetrijskih stanica, dispe~erskog centra odnosno akvizaciono- upravqa~kih sistema za potrebe kompanija koje

Svetski nivo Samo u 2010. RT-RK je imao 12 prijavqenih patenata i apsolutni je lider po broju inovacija u Srbiji. Da je ovde sve organizovano na svetskom nivou, govori i to {to u okviru kompanije postoji patentno odeqewe koje se bavi analizom postoje}ih tehni~kih re{ewa i predlagawem novih.

Rukovode}i tim ove uspe{ne kompanije ~ine profesori FTNa, koji su, mora se to ista}i, od{kolovali ovda{wi mladi in`ewerski kadar koji je sad u punoj stvarala~koj snazi. Rezultati koje je RT-RK ostvario u 2010. (koja je ceo svet uzdrmala ekonomskom krizom) zaista su impresivni: izvezli su robe i usluga u iznosu od sedam miliona evra i investirali oko tri miliona evra u sopstvenu infrastrukturu. ozbiqni izazov i hrabro nastavilo daqe, pripajawem mati~noj firmi RT-RK. Danas RT-RK zapo{qava 250 in`ewera elektrotehnike(50 vi{e nego pre godinu dana!) od kojih je 80 odsto poteklo s katedri za ra~unarsku tehniku i ra~unarske komunikacije FTN-a. Preduze}e sara|uje s najpoznatijim svetskim kompanijama iz oblasti informacionih tehnologija kao {to su: Philips, Altran, Bosch, Vestel, NEC, SmarDTV, Trident, Loewe, Zoran, Rafael, MIPS, Cirrus Logic, a isto tako s dr`avnim institucijama Srbije, MUP-om i Vojskom i uspe{nim kompanijama, kao {to su „Srbijagas“ i TeleventDMS.

se bave distribucijom gasa. Samo pro{le godine instalirano je sedam udaqenih telemetrijskih stanica (RTU) u merno-regulacionim stanicama „Srbijagasa“. Komanija radi i na razvoju proizvoda koji bi bili prepoznatqivi na svetskom tr`i{tu iz oblasti „inteligentih ku}a“, umre`avawem raznovrsnih senzora i aktuatora, povezivawem TV ure|aja s internetom i ku}nom mre`om (kako saznajemo proizvod je spreman za tr`i{te, a mo`e se takmi~iti s najja~im svetskim markama!). Svetskom tr`i{tu se ve} isporu~uju RT-RK ure|aji za automatsko testirawe Set Top Boxova, TV prijemnika i integrisanih kola.

V. ^.

BUDU]NOST KRENULA S FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA

Softverska dolina na levoj obali Dunava Ove jeseni po~e}e izgradwa nau~no-tehnolo{kog parka Univerziteta u Novom Sadu, a za ovu investiciju, vrednu vi{e od 20 miliona evra, 11 miliona evra sti`e od Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj i to iz kredita Evropske investicione banke, dok }e ~etiri miliona evra obezbediti Fakultet tehni~kih nauka UNS-a. Nau~no-tehnolo{ki park }e obezbediti najboqe uslove za razvoj visokih tehnologija, inovativnosti, bi}e ogroman podsticaj za stvarawe novih izvora preduzetni{tva na Univerzitetu koji imaju potencijal da stimuli{u ekonomski razvoj, unapre|uju ekonomiju zasnovanu na znawu, doprinose razvoju, transferu i komercijalizaciji tehnologija, pove}awu konkuretnosti zemqe.

Budu}i NT park svakako je i nastavak dugogodi{wih preduzetni~kih aktivnosti FTN-a, na kojem ve} postoji svojevrstan i u nas jedinstven NT park, jer je pod krovom ovog velikog i slo`enog fakulteta s mno{tvom in`ewerskih struka u posledwih 19 godina osnovano ~ak 58 malih i sredwih preduze}a, koja su na svojim inovacijama utemeqili ovda{wi profesori i saradnici. I lokaciju i kompletan projekat za budu}u zgradu univerzitetskog NT parka obezbedio je FTN. Zgrada, od ukupno oko 28.000 kvadratnih metara (ra~unaju}i i podzemnu gara`u), bi}e izgra|ena na lokaciji zgrade biv{e Tvornice ma{inskih delova - TMD i takozvanih kontejnera, na uglu Fru{kogorske ulice i Bulevara cara Lazara, u kojima se sada nalaze delovi FTN-ovih departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije, ra~unarstvo i automatiku i za gra|evinarstvo.

Ru{ewu stare zgrade TMD-a prethodi}e izgradwa jedne zgrade od 2.100 kvadratnih metara, kod stare {kole „Jovan Popovi}“.

- Izgradwa te zgrade trebalo bi da po~ne ve} u februaru i prakti~no je to i prva faza razvoja NT parka- obja{wava za „Dnevnik“ dekan FTN-a prof. dr Ilija ]osi}. - U ovo zdawe, kao i u jo{ neke prostore u gradu, preseli}e se, za prvo vreme, svi koji gube prostor zbog ru{ewa TMD-a. Kompletne projekte za ovu mawu kao i za centralnu

zgradu NTP-a obezbedio je FTN, odnosno uradili su ih na{i stru~waci s departmana za arhitekturu i urbanizam i za gra|evinarstvo- ponosno ka`e dekan ]osi}.- Izgradwa NTP-a po~e}e, nadamo se, krajem ove godine i trebalo bi da bude zavr{ena za 15 meseci. Tu }e biti oko 21.000 kvadrata korisnog prostora, od ~ega bi oko polovine bio istra`iva~ki i obrazovni prostor FTN-a, za one ko-

Srbija, Novosadski i Segedinski univerzitet, odnosno FTN, s na{e strane, i kompanija DEAK, s ma|arske, realizuju multidisciplinarni projekat MORDIC, ~iji je ciq razvoj zajedni~kih tr`i{no orijentisanih istra`iva~ko-razvojnih kapaciteta pograni~nih regiona. Projekat, ~iji je koordinator prof. dr Vojin [enk, fokusira se na ja~awe inovacija, istra`ivawa i razvoja, a inova-

Po~etak i uspeh FTN je odavno prepoznao koja je korist od toga da omogu}i osnivawe inovativnih firmi pod svojim krovom. ]osi} podse}a da je jo{ 1991. prof. dr Vladimir Kova~evi} do{ao na ideju i uspeo, zahvaquju}i razumevawu i podr{ci tada{weg dekana FTNa prof. dr Du{ana Petrova~kog, da pod krovom ovog fakulteta osnuje firmu FTN-IRAM-RT, za izradu odre|enih sistema daqinskog upravqawa i automatizacije.

- Do 2000. na FTN-u se razvilo ukupno devet malih preduze}a iako to tada nije bilo dozvoqeno, pa se radilo pomalo „ilegalno“ ali dalekovido- ka`e dekan Ilija ]osi}.- Profesori i saradnici ulo`ili su svoju pamet, a FTN prostor i opremu, studenti su tu stalno imali odli~nu praksu i zato zavr{avali {kolovawe kao odli~ni in`eweri, oprema je stalno inovirana, pqu{tale su nove ideje. Kada je 2000. ministar za nauku i tehnologiju postao prof. dr Dragan Domazet, koji se tada vratio iz Singapura, okupio je nas dekane i pri~ao kako univerziteti u svetu doprinose nau~no-tehnolo{kom razvoju, osnivaju mala preduze}a... Kad sam rekao da mi na FTN-u ve} imamo, odmah je do{ao da vidi i odu{evio se. Od tada smo, naravno, imali vetar u le|a i, eto, do{li do ukupno 58 preduze}a osnovanih pod krovom FTN-a, {to je prose~no vi{e od 10 godi{we! ji gube prostor ru{ewem na{ih starih zgrada, dok je ostalih 50 odsto nameweno firmama ~lanicama budu}eg NTP-a, ne samo onima koje gravitiraju FTN-u.

Dekan ]osi} nagla{ava da, u okviru IPA programa prekograni~ne saradwe Ma|arska -

tivna mre`a bi}e razvijana dugoro~no kao institucija nau~no-tehnolo{kog parka. Tako se, paralaleno, priprema izgradwa nau~no-tehnolo{kog parka i u Novom Sadu i u Segedinu, a u prvoj faza projekat MORDIC treba da utvrdi dru{tveno-eko-

nomsku opravdanost NTP-a, dok bi se u drugoj bavio wegovim opremawem.

U novosadskom NTP-u, po ]osi}evim re~ima, bi}e dve vrste kompanija ~lanica- one koje investiraju u wegovu izgradwu i one koje to ne ~ine.

Prve }e zato, odgovaraju}i broj godina, recimo 20, biti oslobo|ene pla}awa zakupa a ima}e pravo da koriste kompletnu infrastrukturu NTP-a, sve za {ta poka`u interes, dok }e one druge pla}ati neku drugu cenu.

Pod krov NTP-a mo}i }e firme koje zadovoqe odre|ene uslove: da su registrovane za nau~na istra`ivawa, spremne da prime studente na praksu, stipendiraju ih, otvore svoje laboratorije za odre|ene ve`be i predavawa, da osam odsto svog prihoda izdvajaju za nau~na istra`ivawa, a o svim tim uslovima odlu~i}e upravni odbor NTP-a. Proceweno je da bi u wemu moglo biti sme{teno 50 kompanija i anga`ovano i do hiqadu in`ewera.

- Nau~no-tehnolo{ki park Univerziteta u Novom Sadu bi}e generator razvoja. Ho}emo da Novi Sad postane region znawa, ciq nam je da ovo bude „softverska dolina“, kako smo i napisali u Strategiji razvoja Grada, da produkujemo nova znawa, nove proizvode, stvorimo jo{ vi{e novih preduze}a, zapo{qavamo jo{ vi{e qudi- ka`e ]osi}.Stvara}emo proizvode koje }emo prodavati ne samo u na{oj zemqi ve} i inostranstvu i time pove}ati prihode {to }e omogu}iti i ve}e izdvajawe za lokalnu zajednicu i celu dr`avu.

Vesna ^eki}

POBEDNI^KI INOVATIVNI TIM DR NIKOLE ^ELANOVI]A, NAJMLA\A KOMPANIJA U INKUBATORU FTN-a

I mi „Tajfun” za milijardu evra imamo „Tajfun“ kompanija, osnovana po~etkom 2010. godine, najmla|a je u dugom nizu od ukupno 58 visokotehnolo{kih firmi nastalih u posledwih 19 godina pod krovom FTN-a, a wen osniva~ je, s timom kolega, tako|e talentovanih istra`iva~a doc. dr Nikola ^elanovi} (nekada{wi student ovog fakulteta, a sada wegov nastavnik). [ira javnost je za tim „Tajfun“ saznala posledwih dana decembra 2009. kada su trijumfovali na Takmi~ewu za najboqu tehnolo{ku inovaciju u Srbiji u toj godini, a prvo mesto zaslu`ili su izvanrednim Digitalnim simulatorom sistema energetske elektronike koji radi u realnom vremenu, a zahvaquju}i svojoj brzini (~ak i do sto puta br`i je od najbr`ih postoje}ih) u ve}oj meri opisuje pona{awe energetskog hardvera. Taj je ure|aj, dakle, pravi „tajfun“, koji staje na kancelarskiji sto i skupa testirawa u velikim laboratorijama „{aqe u istoriju“. Kako se i kada rodila „tajfun“ ideja?

- Dok sam radio u [vajcarskom ABB-u, kao rukovodilac tima koji je razvijao softver za elektromotorni pogon najnovije generacije, jasno sam uo~io koliko je velika potreba za ra~unarskim sistemima projektovanim specijalno za

primene u elektroenergetici- ka`e za „Dnevnik“ dr Nikola ^elanovi}.- Sagledao sam da bi ti sistemi, tj. ultrabrzi simulatori ure|aja energetske elektronike omogu}ili lak{e, br`e i jefti-

energije u razli~itim industrijskim granama. Kako ABB nije prepoznao potencijal ovih sistema, bilo mi je jasno da }u morati svojim snagama da krenem u ostvarewe svoje vizije.

„Veliko interesovawe za na{u tehnologiju” - U ovom trenutku ve} imamo pilot instalacije u tajvanskoj „Delti“, ABB-u i „Enerdriveu“ u [vajcarskoj. Dobili smo i prvu poruxbinu od nema~kog „Simensa“, a posebno nas hrabri veliko interesovawe za na{u tehnologiju u kompanijama koje razvijaju pogone za elektri~na i hibridna vozila i onima koji se bave proizvodwom generatora za vetroelektrane- ka`e Nikola ^elanovi} i isti~e da je strategija razvoja kompanije „Tajfun“ jednostavna.- Bazira se na oslawawu na sopstvene snage, sopstvenu pamet i fokusirawu na ono u ~emu smo najboqi, a to su ultrabrzi simulatori ure|aja energetske elektronike. Obu~avamo sopstvene „tajfunske kadrove“ u znawima i ve{tinama koje su kqu~ne za na{u „Tajfun tehnologiju“, pratimo razvoj tr`i{ta i u stalnom smo kontaktu s na{im prijateqima iz kompanije RT-RK, kako bismo bili spremni da silovito odregujemo u trenutku kada do|e do o~ekivane eksplozije potra`we za na{im proizvodima. nije testirawe energetskog softvera i time ubrzali integraciju obnovqivih izvora energije u postoje}i elektroenergetski sistem. Osim toga, zna~ajno bi ubrzali i razvoj re{ewa koja racionalizuju potro{wu elektri~ne

Tokom desetogodi{weg boravka u [vajcarskoj Nikola ^elanovi} negovao je vezu s FTN-om i svojom mati~nom Katedrom za energetsku elektroniku i pretvara~e, koju vodi prof. dr Vladimir Kati}, kao i s kompanijama RT-RK i DMS (tre-

nutno najve}e i najjrazvijenije firme koje je osnovao FTN). Wihovo ohrabrewe i podr{ka bili su presudni da se Nikola ^elanovi} odlu~i na „avanturu Tajfun“.

- U odre|enom trenutku, FTN je odlu~uju}e pomogao moju ideju primaju}i me u akademsku zajednicu i obezbe|uju}i mi zale|e u logisti~kom i materijalnom smislu.

Kqu~nu ulogu je odigrala moja Katedra, koja je u najve}oj meri podr`ala ovu hrabru, novu ideju, usmeravaju}i nekoliko sjajnih mladih asistenata u pravcu moje vizije i uvr{tavaju}i je u jedan od svojih strate{kih pravaca razvoja. „Tajfun“ se trenutno nalazi istovremeno u dva inkubatora i „u oba se ose}a odli~no“. Jedan je pod krovom FTN-a, a drugi pod krovom svetski presti`nog i uglednog MIT-a u Bostonu, gde kao istra`iva~ radi dr Ivan ^elanovi}, Nikolin mla|i brat i saosniva~ „Tajfuna“.

- To nam daje izvanredne mogu}nosti da kombinujemo oba mesta.

Osnovna prednost inkubatora na FTN-u je sna`na voqa da se pokrene razvoj, velika `eqa da se napreduje i da se proba ne{to novo. Na MIT-u, s druge strane, postoji ogromno iskustvo koje nam poma`e u re{avawu problema

specifi~nih za mlade tehnolo{ke kompanije- obja{wava na{ sagovornik i otkriva nam najve}e probleme s kojima se suo~ava „Tajfun“ kao mlada kompanija.Graditi mladu tehnolo{ku firmu avantura je za hrabre i pomalo drske, koji imaju veliko samopouzdawe i veru u sebe, svoje znawe i sposobnosti. Problema, hvala na pitawu, ima na pretek, a wihovo re{avawe nam pri~awava veliko zadovoqstvo. Glavni problem, koji nas trenutno zaokupqa, je kako bez novca na ra~unu istovremeno razvijati tehnologiju, tr`i{te, „tajfunski tim“, {kolovati kadrove i isporu~ivati ure|aje vr-

hunskih performansi vode}im svetskim kompanijama.

Nikola ^elanovi}, kao i wegov tim, sigurni su da je tr`i{te za wihove proizvode ~itav svet i, kako vreme elektroenergetike tek dolazi, veruju „ da }e 21. vek biti vek xula kao {to je 20. bio vek bita“.

- Iako je predvi|awe budu}nosti ~esto nezahvalno, postoje indikacije da ciqno tr`i{te za kompaniju „Tajfun“ ima potencijal da u skorijoj budu}nosti dostigne milijardu evra godi{we i da nastavi da raste s preko 25 posto na godi{wem nivou. Ono je danas neznatno, sve ukupno mawe od 10 miliona evra, a „Tajfun“ ima zna~ajnu tehnolo{ku prednost ispred konkurencije i tek po~iwe da se pojavquje na „radaru“ kupaca.

Najopasniji konkurent u ovom momentu nam je jedna kanadska, kao i nekoliko ve}ih kompanija, koje za sada uglavnom osmatraju situaciju i ~ekaju da tr`i{te po~ne da raste kako bi se ukqu~ili s jasnijih pozicija. ^inimo sve {to je u na{oj mo}i da stalno pove}avamo tehnolo{ko vo|stvo i da radimo na razvoju „tajfunskog tima“, tr`i{ta i mre`e poslovnih kontakata- isti~e doc. dr Nikola ^elanovi}.

V. ^eki}

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

U SRBIJU STI@E MNOGO MAWE STRANIH ULAGAWA NEGO [TO NAM JE NU@NO

PRIVREDA TRA@I BOQU PODR[KU

Srbiji treba razvojna banka

– Za podsticajno finansirawe srpske privrede potrebno je {to hitnije osnovati razvojnu banku, koja bi pod mnogo povoqnijim uslovima ponudila kredite za razvoj, a ne kredite koji imaju lihvarske kamate – izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. – Kamate koje sada nude komercijalne banke apsolutno nemaju razvojnu komponentu, sem podsticajnih, subvencionisanih kredita koje daje Vlada Republike Srbije, a ~iji }e intenzitet biti

mnogo mawi nego prethodnih godina.

On smatra da je koncept koji je Vlada Srbije ponudila kao strategiju “Srbija 2020” podrazumeva razvoj srpske privrede i industrije koja se oslawa na pove}anu proizvodwu razmewivih dobara, {to nije bio slu~aj u prethodnih deset godina, i da je zbog toga potrebno pomo}i privredu u naj{irem smislu, pogotovo onu koja je orijentisana na izvoz.

Privredne grane koje imaju perspektivu u pove}anoj inostranoj tra`wi treba i dr`ava da pomogne, smatra Bugarin, prvenstveno poqoprivredu koja i ina~e ostvaruje suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni, zatim energetiku, informacione tehnologije, koje bele`e uzlaznu liniju, gra|evinsku, tekstilnu, drvno-prera|iva~ku i industriju name{taja.

– Ukoliko ne budemo podsticali i razvijali srpsku privredu namewenu izvozu, ne}emo sigurno imati onaj trend koji planiramo da ostvarimo strategijom “Srbija 2020” – rekao je Bugarin.

Nema razvoja bez dve-tri milijarde evra godi{we Na po~etku pro{le godine doma}i zvani~nici predvi|ali su da }e se u Srbiju u 2010. godini sliti izme|u dve i tri milijarde evra stranih investicija. Rezultat je bio znatno ispod tih o~ekivawa i u Srbiju je u{la tek milijarda evra ulagawa iz inostranstva. Na po~etku 2011. o~ekivawa su ponovo visoka i zvani~nici veruju da }emo uspeti da privu~emo investicije vredne preko tri milijarde evra, ali ekonomisti su pesimisti~ni i procewuju da }e investicioni skor i u narednih 12 meseci biti siroma{an.

Pri tom je potpuno jasno da privreda Srbije nema nikakve {anse za oporavak i razvoj bez znatnih ulagawa iz inostranstva: u zemqi, jednostavno, nema dovoqno novca za iole zna~ajne investicije koje bi pokrenule razvoj. Po modelu postkriznog razvoja privrede Srbije, koji je lane sa~inila grupa beogradskih ekonomista, u narednih deset godina potrebno nam je prose~no minimum 2,3 milijarde evra stranih investicija godi{we ako `elimo stabilan razvoj, koji bi nam u tom periodu doneo toliko `eqeno pove}awe zaposlenosti i standarda stanovni{tva.

Ako su doma}i ministri tokom 2008. i 2009. godine i mogli da se “vade” na globalnu ekonomsku krizu i oseku investicija u ~itavom svetu, takvih opravdawa vi{e nema. Investitori su u celom svetu ponovo po~eli da ula`u novac, ali u Srbiju investicije ne dolaze. U Sloveniju je, primera radi, lane u{lo fantasti~nih desetak

milijardi evra, a u Srbiju deset puta mawe. To je jasan pokazateq da s nama ne{to duboko nije u redu i da nas investitori zaobilaze u {irokom luku.

Na to je ukazala i nova ranglista ameri~ke Heritix fondacije koja meri ekonomske slobode u svetu. Na toj listi zauzeli

Auto-delovi Aleksandar Miloradovi} iz Agencije za strana ulagawa (SIEPA) obja{wava odakle se o~ekuje najve}i priliv investicija.

– Tu su, pre svega, najavqena privatizacija Telekoma, zatim obavezna ulagawa “Fijata” i NIS-a, koja kumulativno treba da iznose vi{e od dve milijarde evra. Najvi{e interesovawa za ulagawa dolazi na krilima “Fijatove” investicije, od proizvo|a~a auto-delova. Primetna su i pomerawa u sektoru tekstilne industrije – navodi Miloradovi}. smo 101. mesto me|u 179 zemaqa sveta, odnosno nimalo slavnu 38. poziciju u konkurenciji 43 evropske dr`ave. U regionu, me|u zemqama s kojima se takmi~imo u privla~ewu investito-

PRODU@EN ROK KUPCIMA MTS-a

[kripi prodaja Telekoma?

Radna grupa Ministarastva finansija za privatizaciju dela od 51 odsto kapitala Telekoma “Srbija” produ`ila je rok za dostavqawe obavezuju}ih ponuda s 21. februara na 31. mart, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.

Rok je produ`en da bi se “Frans telekomu” i “Doj~e tele-

komu”, ali i ostalim u~esnicima, dalo dovoqno vremena da prou~e tendersku dokumentaciju da bi dali {to kvalitetnije ponude za privatizaciju dela kapitala Telekoma “Srbija”, obja{weno je u Ministarstvu finansija.

Da li je to razlog ili se potencijalni kupci tek prera~unavaju,

ostaje da se vidi, ali prodaja svakako ne ide glatko.

Vlada Srbije, na sednici od 24. decembra 2010. godine, usvojila je zakqu~ak kojim je utvr|ena minimalna po~etna cena za prodaju 51 odsto kapitala Telekoma “Srbija”, vrednog 1,4 milijardu evra, re~eno je tada Tanjugu u kabinetu premijera Mirka Cvetkovi}a.

Vlada je zadu`ila Ministarstvo finansija da, u saradwi s Radnom grupom za sprovo|ewe tendera za prodaju dela Telekoma “Srbija”, obavesti o po~etnoj ceni sve u~esnike na tenderu za privatizaciju dela te srpske kompanije. Tendersku dokumentaciju do sada je otkupilo sedam kompanija: “Doj~e telekom”, “Frans telekom”, Telekom “Austrija”, “Amerika movil”, “Veder investments”, “Turksel” i “Vimpelkom”.

Tender za prodaju dela Telekoma “Srbija” raspisan je 20. oktobra pro{le godine, a rok za do-

stavqawe obavezuju}ih ponuda bio je 21. februar 2011, koji je sada produ`en do kraja marta. Po isteku roka, Vlada Srbije trebalo bi da zaka`e javnu aukciju pred televizijskim kamerama, kao i kada se prodavala kompanija “Mobi 63” (biv{i “Mobtel”) u julu 2006.

Kompanija “Mobi 63” prodata je na javnoj aukciji z 1,513 milijardi evra norve{kom “Telenoru” jer je Telekom “Austrija” odustao, i to je do sada najve}a direktna strana investicija u Srbiji.

Telekom je jedini operater fiksne telefonije u Srbiji, a licencu su u me|uvramenu dobili “Orion telekom” i “Telenor”, koji bi po~etkom ove godine trebalo da po~nu da pru`aju usluge.

Telekom “Srbija” poseduje i telekomunikacione kompanije “M-tel” u Crnoj Gori i “Telekom Srpske” u Republici Srpskoj, a cela Telekom “Srbija” grupa imala je 2009. godine ukupno 7,7 miliona korisnika mobilne telefonije i 3,4 miliona korisnika fiksne telefonije, kao i oko 485.000 korisnika interneta.

Pale zalihe KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

102,9650

105,0660

107,4830

102,6500

Australija

dolar

1

76,8910

78,4602

80,2648

76,6556

Kanada

dolar

1

77,9564

79,5473

81,3769

77,7177

Danska

kruna

1

13,8170

14,0990

14,4233

13,7747

Norve{ka

kruna

1

13,1312

13,3992

13,7074

13,0910

[vedska

kruna

1

11,5057

11,7405

12,0105

11,4705

[vajcarska

franak

1

80,0597

81,6936

83,5726

79,8146

V. Britanija

funta

1

122,2420

124,7370

127,6060

121,8680

SAD

dolar

1

77,1734

78,7484

80,5596

76,9372

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 1. 2011. godine

ra, samo je Bosna lo{ije rangirana od nas, a to vaqda ni najoptimisti~niji na{i ministri ne mogu predstaviti kao uspeh. S druge strane, Makedonija i Slovenija zauzimaju duplo boqe pozicije od nas.

Ekonomske slobode svakako nisu jedini faktor u privla~e-

Zalihe industrijskih proizvoda u Srbiji u novembru su bile 7,1 odsto maweu pore|ewu s istim mesecom 2009. godine, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Pri tome su zalihe prera|enih industrijskih proizvoda opale 7,2, a zalihe rude i kamena 4,4 odsto.

Najve}i pad zaliha zabele`en je kod recikliranih proizvoda – 43,6 odsto, briketa ugqa – 28,9, ko`e, predmeta od ko`e i obu}e – 26,1, kancelarijskih i ra~unskih ma{ina – 23,7 i motornih vozila i prikolica – 20,9 odsto.

wu ulaga~a, ali je ~iwenica da investicioni kapital voli da ide tamo gde ga ne}e sputavati dr`avne i razne druge barijere.

Pravna sigurnost ulagawa je glavni mamac za investitore, a

stru~waci Heritix fondacije upozoravaju na to da u Srbiji ima mnogo birokratije i korupcije i da nam je sudstvo pod sna`nim politi~kim uticajem. Ako je za utehu, u izve{taju Heritixa se navodi da su reforme dovele do poboq{awa investicione klime u zemqi, ali su se zadr`ali obeshrabruju}i faktori u vidu zakonske nesigurnosti i korupcije. S druge strane, uloga dr`ave u ekonomiji je pogubna po Srbiju: buxetska potro{wa je ogromna i neefikasna, a dr`avne kompanije koje posluju s gubicima dave ostatak privrede.

Sve ove nalaze Heritix fondacije ve} godinama maltene poput papagaja ponavqaju i doma}i ekonomisti, ali srpske vlade sve ovo vreme prakti~no ni{ta nisu u~inile na poboq{awu poslovne klime.

– Strani investitori, kad do|u ovde, u prvi plan isti~u da ne mogu da realizuju svoje legitimne interese i da ne mogu kod institucija da re{e svoje osnovne problem. Naprotiv, moraju da idu kod nekih predstavnika izvan sistema i potpla}uju ih – upozorava ~lan Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo [ukovi}.

Da je to mogu}e u~initi, pokazuju primeri brojnih isto~noevropskih zemaqa, ali doma}i ministri kao da zaista veruju u to da }e svojevrsno podmi}ivawe ulaga~a subvencijama i pri~awe hvalospeva o sopstvenim uspesima uspeti da zavara i ozbiqne investitore, a ne samo ponekog doma}eg glasa~a.

V. ^vorkov

5

MAWA POMO] ZA KUPOVINU AUTA

Gurawe „punta” sa 600 evra Dr`ava }e nastaviti da poma`e kupovinu novih automobila iz Kragujevca, ali s gotovo upola mawe para. Naime, Vlada Srbije odlu~ila je da smawi podr{ku za nabavku automobila “Fijata” pa }e ove godine kupovinu „punta“ po sistemu “staro

za novo” podsticati sa 600 umesto 1.000 evra po vozilu.

S druge strane, „punto“ }e se i ove godine prodavati na kredit s rokom otplate do sedam godina i kamatom od 4,5 posto na godi{wem nivou.

Vlada Srbije obezebedila je i ove godine novac iz buxeta za kredite po subvencinisanim kamatnim stopama. Gra|ani i privreda dobi}e za ovu namenu sedam milijardi dinara. Zajmovi }e se odobravati za likvidnost, finansirawe trajnih obrtnih sredstava, investicije, potro{a~ke kredite namewene kupovini doma}e robe i usluga, gde spada i “punto”, izvozne poslove, podsticaj proizvodwe...

Kako }e se smawewe subvencija odraziti na prodaja automobila iz Kragujevca da se samo naslutiti, ali ako se i “Fijat” malo potrudi i odobri svoj popust, mo`da “punto” ostane po lawskoj ceni.

UKUPNO U SRBIJI RADI OKO 1,8 MILION QUDI I SVE JE MAWE ZAPOSLENIH

Izgubqeno 56.000 radnika

Ukupan broj zaposlenih u Srbiji, krajem novembra 2010. godine, procewen je na 1.801.503, {to je 575 mawe od prethodnog meseca, a u odnosu na isti mesec 2009. godine ~ak 56.213, ili tri odsto od ukupnog broja onih koji imaju radno mesto.

Ve} nekoliko godina broj zaposlenih u Srbiji opada, a nadle`ni statisti~kim podacima dokazuju da u isto vreme opada i broj nezaposlenih. Niko zapravo na pravi na~in ne ume da objasi kako to da je sve mawe i onih koji rade i onih koji nemaju radno mesto ve} se i jedni i drugi “dr`e” svojih statisti~kih podataka. Da bi zabuna bila jo{ ve}a, Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe saop{tio je ovih dana je samo tokom pro{le godine podneto 630.000 zahteva za penzionisawe, od kojih je vi{e od 550.000 ve} re{eno. Da je, recimo, ~ak i svih 56.000 onih koji su tokom pro{le godine ostali bez posla – jer je toliko mawe zapo-

ili iz firme ili s evidencije nezaposlenih, dok postoji mawi deo onih koji su davno ostali bez posla ali zbog godina starosti nisu prijavqeni na Biro rada ve} ~ekaju da ostare do propisanih godina, 65 za mu{karce ili

Opet povezivawe sta`a?

Tri resorna ministarstva, finansija, ekonomije i regionalnog razvoja i za rad i zapo{qavawe treba da sa~ine predlog za povezivawe sta`a za oko 300.000 zaposlenih kojima za pro{lu godinu nisu pla}eni doprinosi. U Ministarstvu finansija tvrde da }e problem povezivawa sta`a za sve radnike koje su gazde ostavile s “rupom” u sta`u biti re{en, uz podse}awe na to da je povezivawe sta`a ve} ra|eno u prethodne dve godine. No, pre odluke Vlade, potrebno je utvrditi koliki je broj radnika kojima nisu upla}eni doprinosi, o kolikoj sumi novca se radi i zbog ~ega te zakonske obaveze nisu izmirivane. slenih u Srbiji – oti{lo odmah u penziju, ostaje nejasno odakle jo{ 500.000 novoprido{lih penzionera i u kojoj su se oni statistici “krili” tokom 2010. godine i ~iju su. Jer u penziju se odlazi

60 za `ene, da bi do{li do penzionog ~eka.

Iz zarada 1,8 milion zaposlenih, mada za vi{e od 300.000 za pro{lu godinu nisu upla}eni doprinosi a za oko 600.000 wih se ne

upla}uju redovno ili se to ~ini na minimalac, izdvaja se novac za nov~anu naknadu nezaposlenima koji je ostvaruju na osnovu zakona. Od ukupano 722.142 nezaposlena, pravo na nov~anu naknadu ostvaruje – podaci se odnose na novembar pro{le godine koji je posledwi ispla}en – 69.010 nezaposlenih, u prose~nom bruto iznosu od 22.759, za {ta je izdvojeno 1.570.641.719 dinara.

Nezaposlenost je u novembru pro{le godine u odnosu na prethodni mesec porasla 0,6 posto, dok je u odnosu na isti mesec 2009. godine ni`a 0,2 odsto. Stopa registrovane nezaposlenosti za novembar 2010. godine iznosila je 26,25 odsto. No, ve} pro{log meseca nezaposlenost je nastavila da raste pa je na kraju 2010. bez posla bilo 729.520 qudi, {to je 852 mawe nego u istom mesecu 2009. godine, ali i 7.378 vi{e nego mesec dana pre. To zna~i da je samo u decembru bez posla ostalo 7.378 radnika.

Q. M.

6

BERZA

ponedeqak17.januar2011.

REKORDNE CENE NA BERZAMA

Zlato sve skupqe Cene zlata bi mogle da prema{e 1.600 dolara za finu uncu krajem ove ili po~etkom 2012. godine, pod uticajem visoke investicione tra`we, prognozirala je ugledna konsalting kompanija GFMS. U ju~era{wem poslovawu na berzama zlato se prodavalo po

ceni iznad 1.370 dolara za finu uncu (31,1 gram), a na istorijskom maksimu od 1.430,95 dolara cene su bile 7. decembra pro{le godine, prenosi Rojters.

Zlato je u 2010. poskupelo 30 procenata, ali je pro{le nedeqe zabele`en najve}i pad za sedam meseci, s obzirom na to da su investitori odlu~ili da fiksiraju zaradu, nakon poboq{awa makroekonomske statistike. „Mogu}a je daqa korekcija cena, posebno posle zavr{etka popuwavawa rezervi po~etkom godine i priprema za kinesku Novu godinu“, izjavio je predsednik GFMS Filip Klapvajk, dodaju}i da ne prognozira veliku rasporadaju zlata ili preokret tendencije cena.

Svetska proizvodwa zlata na nalazi{tima je pro{le godine porasla za tri odsto, do novog rekorda od 2.652 tone.

Prema re~ima Klapvajka, rast svetske proizvodwe obezbedili su Australija, Kina, Argentina i SAD, pri ~emu je na nekim velikim nalazi{tima u Peruu i Indoneziji eksploatacija smawena.

RASTU INDEKSI NA BEOGRADSKOJ BERZI

Ukupan promet na Beogradskoj berzi protekle sedmice vredeo je 610,17 miliona dinara (5,77 miliona evra), dok je prve sedmice januara iznosio 230,57 miliona dinara (2,17 miliona evra). Indeks Beleks15 na nedeqnom nivou ubele`io je rast od 5,76 odsto dok je Beleksline u plusu tri procenta.

Najtrgovanije su bile hartije Komercijalne banke sa nedeqnim prometom od 212,76 miliona dinara. Akcijama Naftne industrije Srbije trgovalo se za 146,17 miliona dok je realizacija AIK banke u drugoj sedmici januara bila 105,61 milion dinara. Obi~ne akcije AIK banke su i najvi{e poskupele tokom pro{le sedmice i to 15,85 odsto, dok su prioritetne akcije te banke skupqe za 6,67 odsto. Prioritetne akcije Komercijalne banke imale su rast vrednosti na nedeqnom nivou od preko osam odsto, sledi holding Energoprojekt sa rastom cene od 5,55 odsto.

Pad cene na nedeqnom nivou imale su hartije u`i~kih Puteva od devet odsto, Globos osigurawe je jeftinije za 7,67 odsto a hartije Privredne banke su imale nedeqni pad cene od 5,23 odsto. Kada je re~ o obveznicama, zapa`ena je trgovina du`ni~kim hartijama serije A2014 kojima se tokom sedmice trgovalo u iznosu od 11,68 miliona dinara.

Na doma}em tr`i{tu kapitala na po~etku 2011. godine do-

Dobitnici AIK banka a.d. Ni{ Komercijalna banka a.d.

AIK banka a.d. Ni{ Gubitnici Putevi a.d. , U`ice Globos osigurawe Beograd Privredna banka a.d. Beograd

„Nabuko” i „Ju`ni tok” ne}e zajedno izjavio da konzorcijum pozdravqa posetu predsednika Evropske komisije @ozea Manuela Baroza i komesara Evropske unije za energetiku Gintera Etingera Azerbejxanu i Turkmeniji.

On je ocenio da je ova godina od kqu~nog zna~aja za „Nabuko“,

EU podr`ava projekte „Ju`nog koridora“, koji ukqu~uje gasovode: „Nabuko“, TGI (Turska-Gr~kaItalija) i TAP (Transjadranski gasovod) s obzirom da }e odluke koje treba da budu donete znatno uticati na budu}nost isporuka energenata u Evropu, zbog ~ega EU treba da razvija odnose sa potencijalnim zemqama isporu~iocima resursa za „Nabuko“, kao {to su Azerbejxan i Turkmenija.

Dole`al je tako}e ukazao da }e se zemqe centralne i zapadne Evrope suo~iti sa znatnim pomawkawem energenata tokom slede}e dve decenije.

Barozo }e od 13. do 15. januara posetiti Azerbejxan i Turkmeniju radi promocije inicijative „Ju`nog koridora“, koji ukqu~uje projekte gasovoda „Nabuko“, TGI (Turska-Gr~ka-Italija) i TAP (Transjadranski gasovod).

Pala prodaja automobila Prodaja novih automobila u Evropskoj uniji pro{le godine je pala za 5,5 odsto zbog prestanka prodaje po sistemu „staro za novo“. Stanovnici EU su lane kupili ukupno 13,4 miliona novih vozila, objavilo je Evropsko

minantne vlasni~ke papire predstavqaju bankarske akcije, pored trgovawa akcijama Naftne industrije Srbije (NIS), koje i daqe bele`i zadovoqavaju}i promet, u o~ekivawu sprovo|ewa ponude za preuzimawe, objavila je brokerska ku}a „Sinteza Invest grup“. Analiza te brokerske ku}e pokazuje da je pro{le nedeqe na Beogradskoj berzi isprometovano skoro jedan odsto akcija „KoAkcije* cena na zatvarawu 3.940 9.999 1.376 cena na zatvarawu 905 409 616

mercijalne banke“, po pojedina~noj ceni od 26.000 dinara i da su u svim transakcijama u~estvovali isti posrednici - na strani kupovine brokerska ku}a austrijskog „Erstea“, a na strani prodaje berzanski posrednik u vlasni{tvu dr`avnog „Dunav osigurawa“.

Uprkos solidnoj tra`wi za ovom akcijom i ostalih, mawih investitora, cena je ostala nepromewena - 26.000 dinara.

promena cene(%) +15,85% +8,10% +6,67% promena cene(%) -8,95% -7,67% -5,23%

vred. prometa 105.618.862 36.999 1.952.300 vred. prometa 180.930 105.592 2.038.519

Lider rasta tr`i{ta na po~etku ove, kao i tokom cele pro{le godine, bila je ni{ka „AIK banka“, ~ije su akcije u prve dve nedeqe 2011. „sko~ile“ skoro 15 procenata, stigav{i na ju~era{wem trgovawu do nivoa od 3.850 dinara, posle osmodnevnog uzlaznog trenda.

Sna`an uzlazni trend bele`i i „Agrobanka“ dok, posle du`e stagnacije, „Univerzal banka“ od posledweg dana 2010. godini bele`i rast od 4,8 odsto. Posledwa dva trgova~ka dana solidne promete bele`i i novosadska „Razvojna banka“, ali cena uglavnom miruje na nivoima neznatno ve}im od 3.000 dinara, istaknuto je u analizi „Sinteza Invest grupe“.

Bankarske akcije predstavqaju dominantne papire u indeksu najlikvidnijih akcija, Beleks 15, sa kumulativnim ponderom u ovom pokazatequ od 58,4 procenta.

udru`ewe proizvo|a~a automobila (ACEA).

Tokom decembra pad prodaje automobila je usporen na 3,2 odsto, a prodaja je neznatno prema{ila granicu od milion vozila. „Rezultate 2010. godine odredio je prestanak vladine podr{ke programu obnove voznog parka u mnogim zemqama EU“, navedeno je izve{taju ACEA. Evropske fabrike automobila se, pri tome, sve vi{e trude da prodru na tr`i{ta za koje je karakteristi~an brzi rast, kao {to su Kina i Brazil.

U Nema~koj, koja ima najve}e tr`i{te automobila u Evropi i gde je sedi{te najve}e evropske fabrike automobila „Folksvagen“, pro{le godine je prodaja automobila opala za 23,4 odsto, na 2,92 miliona. Prodaja po sistemu „staro za novo“ u toj zemqi je prestala 2009. godine. Ve}i pad prodaje nego Nema~ka, pretrpele su jo{ samo Ma|arska i Gr~ka.

Najve}e svetsko tr`i{te automobila ima Kina, koja je jo{ ranije po tome prestigla SAD. Pro{le godine u Kini je prodato rekordnih 13,8 miliona vozila, {to je u odnosu na 2009. godinu rast od 33,2 odsto, prenele su agencije.

SVETSKA BANKA PROGNOZIRA USPOREN RAST U 2011.

Ne}e biti sjajno u centru Evrope Ekonomski oporavak u zemqama u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji bi}e ove godine usporen kao posledica visoke nezaposlenosti i slabog izvoza, ukazala je Svetska banka (SB) u izve{taju „Globalne ekonomske perspektive za 2011“.

Ekonomski rast u tim regionima }e ove godine usporiti na ~etiri odsto, sa 4,7 procenata u 2010. i oporaviti se na 4,2 odsto u 2012, navedeno je u izve{taju, objavqenom sino}. „Usporavawe u 2011. uglavnom je odraz slabijeg izvoza usled sporijeg ekonomskog rasta na izvoznim tr`i{tima“, naro~ito u evropskim zemqama s velikim prihodom, ukazala je SB. „U zemqama centralne i isto~ne Evrope i centralne Azije }e i investicije, i potro{a~ka tra`wa i daqe biti pod pritiskom visoke nezaposlenosti i restrukturisawa bankarskog sektora, uprkos tome {to rast doma}e

Svetska banka o~ekuje da }e uvoz u zemqe Centralne i Isto~ne Evrope i centralne Azije rasti br`e od izvoza, {to }e dovesti do deficita teku}ih pla}awa tra`we ima sve ve}u ulogu u ekonomskom oporavku“, navedeno je u dokumentu. Ti regioni sa razli~itom razvijeno{}u ekonomija od Moldavije, najsiroma{nije evropske zemqe, do Rusije, vode-

SPOQNOTRGOVINSKI DEFICIT U EU UDVOSTRU^EN SAD u Italiji Dejvida Torna da bi „evropski gasnotransportni projekat Nabuko i konkurentski ruski projekat Ju`ni tok mogli biti objediweni“. „Nabuko Je veoma konkurentan projekat“, ukazao je konzorcijum za izgradwu tog gasovoda i istakao da je taj projekat pro{le godine „ostvario zna~ajan napredak, po~ev od ekolo{ke procene projekta... do potpisivawa sporazuma sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Evropskom investicionom bankom (EIB) i Me|unarodnom finansijskom korporacijom (IFC)“.

Zvani~ni predstavnik konzorcijuma Kristijan Dole`al je

EU TR@I[TE

Lov na bankarske akcije

BEZ SPAJAWA GASOVODA

Konzorcijum za izgradwu gasovoda „Nabuko“ ne razmatra mogu}nost objediwavawa tog evropskog projekta za transport gasa s ruskim gasovodom „Ju`ni tok“, saop{tio je taj konzorcijum.

Ovaj komentar je usledio posle nedavne izjave ambasadora

DNEVNIK

Uvozna glavoboqa

Dr`ave evro zone ostvarile su u novembru 2010. spoqnotrgovinski deficit u iznosu od 0,4 milijarde evra, dok je deficit u celoj Evropskoj uniji iznosio 14,7 milijardi, saop{tio je evropski statisti~ki biro Eurostat.

Dr`ave evro zone u novembru prethodne godine ostvarile su, me|utim, spoqnotrgovinski suficit u iznosu od 3,1 milijarde evra, a trgovinski balans je u oktobru 2010. iznosio plus 4,7 milijardi evra.

Uvoz je u novembru 2010. u pore|ewu sa prethodnim mesecom pove}an za 4,4 odsto,

dok je izvoz pove}an za samo 0,2 odsto.

Cela EU je u novembru imala deficit od 14,7 milijardi evra, dok je u istom mesecu prethodne godine deficit bio upola mawi i iznosio 7,3 milijarde evra.

U oktobru 2010. spoqnotrgovinski balans EU bio je u deficitu od 7,9 milijardi evra, dok je u istom mesecu prethodne godine iznosio 6,4 milijarde evra.

Uvoz je u novembru 2010. u pore|ewu sa prethodnim mesecom pove}an za 6,1 odsto, a izvoz za 0,3 odsto.

}eg proizvo|a~a nafte i Kazahstana, jake ekonomije u usponu bile su te{ko pogo|ene ekonomskom krizom, koja je dovela do slabqewa wihovog bruto doma}eg proizvoda (BDP) u 2009. za 6,6 od-

sto. Mada su se mnoge od ekonomija tih regiona pro{le godine oporavile, wihov rast nije ni pribli`an onom, ostvarivanom tokom ekspanzije u periodu od 2003. do 2007, kada je wihov BDP rastao prose~no 7,4 odsto godi{we, navela je SB. Izlo`enost zoni evra, ~ija je ekonomija u 2010. pretrpela nekoliko talasa du`ni~kih kriza, predstavqa pretwu za nekoliko zemaqa u posmatranom regionu , pre svega za Bugarsku i Rumuniju, koje imaju tesne finansijske veze sa Gr~kom, ukazano je u izve{taju.

SB o~ekuje da }e uvoz u zemqe centralne i isto~ne Evrope i centralne Azije rasti br`e od izvoza , {to }e dovesti do deficita teku}ih pla}awa od 1,4 odsto BDP do 2012, u pore|ewu sa blagim suficitom od 0,8 odsto u 2010.

Gledano po zemqama, SB prognozira velika varirawa u ekonomskom rastu, prenela je agencija Dau Xons.

PREUZIMAWE NLB-a U RANOJ FAZI

Qubqanska banka ~eka kupca Razgovori izme|u Vlade Slovenije i „Goldman Saks Grupe“ o mogu}nosti preuzimawa udela u Novoj Qubqanskoj banci (NLB) su u „ranoj“ fazi, izjavio je slovena~ki ministar finansija Franc Kri`ani~.

Kri`ani~ je naveo da je ve} razgovarao sa „Goldman Saksom“ i nekim drugim finansijskim insitucijama koje bi mogle da nastupe kao savetnici, ili bi mogle preuzeti udeo u NLB. „Goldman je zainteresovan za na{u najve}u banku zato {to je prisutna na Balkanu“, istakao je on, preneo je Blumberg. NLB banka, u kojoj slovena~ka vlada ima ne{to ispod 50 odsto vlasni~kog udela, a belgijska KBC grupacija tre}inu, tra`i partnera za dokapitalizaciju od 250 miliona evra. Kri`ani~ je i ju~e govorio o zainteresovanosti „Goldman Saksa“ za NLB banku, kada je napomenuo i da Slovenija namerava da privu~e investitore iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, kao i da je sa direktorom „Goldman Saksa“ za Nema~ku, Austriju, Rusiju, centralnu i isto~nu Evropu Aleksandrom Dibelijusom razgovarao o investicijama i u ostale banke.

Koncert studenata violine

S dijabeti~arima non-stop Savetovali{te za dijabetes Doma zdravqa nalazi se u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj“, u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19. Ovde pacijenti svakodnevno mogu da dobiju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, kao i o dnevnom pra}ewu glikemije i samodavawu insulina.

Dva puta mese~no se organizuje rad s dijabeti~arima u maloj grupi, a predavawa o dijabetesu odr`avaju se jednom nedeqno. Telefon za informacije u Savetovali{tu je 4879 – 437.

I. D.

Koncert studenata violine Akademije umetnosti bi}e prire|en sutra u 19 sati.

Muzi~ko ve~e odr`a}e se u Sve~anoj sali novosadskog Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, Ulica Nikole Pa{i}a 6.

I. D.

Besplatno do marta Godi{we besplatne pokazne karte za gradski i prigradski prevoz iz 2010. godine va`i}e do 31. marta, saop{tilo je Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“.

Besplatan prevoz lane su imale povla{}ene kategorije gra|ana, a me|u wima su bili najbrojniji penzioneri stariji od 65 godina.

Z. D.

Novosadska ponedeqak17.januar2011.

Od sekretarice do kraqice vampira

nici imaju mo}no sredstvo za ube|ivawe: firmirane cipele.

Kako bi ih i jedna devojka koja dr`i do sebe mogla odbiti?

Zbirka Feragamovih cipela nije jedino Betsino isku{ewe, ali je sigurno mnogo bezopasnije od privla~nog Sinklera – zavodqivog krvopije ~iji je seksi pogled opasan koliko i kolac kroz srce.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

V REMEPLOV

„Mesna utakmica lepote” Svetislav Strajin, vlasnik parfimerije „SOA“ u Novom Sadu, priredio je „prvu mesnu utakmicu lepote“. Naime, tokom mesec dana 12 hiqada kupaca u wegovoj trgovini je uz robu dobilo i glasa~ke listi}e na kojima su mogli da ispisuju ime najlep{e dame, najlep{e devojke i najo~itijeg mu{karca u

Diskusija na temu “Putovawe kroz vreme” odr`a}e se sutra od 18 do 20 ~asova u Mesnoj zajednici “Narodni heroji”, Ulica Majevi~ka 2b.

Organizator je Udru`ewe za razvoj nauke “Nikola Tesla” . Ulaz je besplatan.

A. Va.

Iskqu~ewa struje Veternik: od 8.30 do 10.30 sati ulice vojvode Mi{i}a, Sremska, cara Lazara, Fru{kogorska i deo Ulice Sowe Marinkovi}, kraqa Petra 1 i Radni~ka. Ka}: od 8 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicama od ulaza u naseqe iz Novog Sada do centra. ^ortanovci: od 9 do 12 sati deo vikend naseqa Banstol.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Nemrtva i neudata” Meri Xenis Dejvidson.

Re~ izdava~a: Od upravo otpu{tene sekretarice do kraqice nemrtvih. Betsi Tejlor pro`ivqava |avolsku nedequ. Izgubila je posao, a onda, kao da to nije bilo dovoqno, poginula je u automobilskoj nesre}i. I sada, na svoj u`as (pored toga {to se, zaslugom svoje ma}ehe, probudila u mrtva~nici u ru`i~astom kostimu i jeftinim cipelama) ne mo`e da ostane mrtva. Svake no}i je budi neodoqiva `udwa za krvqu, a nikad nije marila za te~nu dijetu.

Najve}i u`as je {to weni novi prijateqi besmisleno veruju da je Betsi vampirska kraqica iz predskazawa i `ele da im pomogne da zbace najomra`enijeg vampirskog megalomanijaka u posledwih pet vekova – lo{e odevenog tipa koji, naravno, imitira Belu Lugo{ija. Iskreno, Betsi ba{ briga za vampirsku politiku, ali weni pozna-

Putovawe kroz vreme

gradu. Rezultate glasawa objavila je sva lokalna {tampa 17. januara 1920.

Za najlep{u damu progla{ena je Dora Dun|erski, za najlep{u devojku Blanka Vitamioni, a me|u mu{karcima prvi je bio Vitomir Bogi} ~lan Srpskog narodnog pozori{ta.

N. C.

NOVI ZAKON O ZA[TITI POTRO[A^A MNOGO TOGA ]E IZMENITI

Wegovo viso~anstvo kupac!

Od po~etka ove godine na snazi je novi zakon o za{titi potro{a~a. Ako se u praksi bude sprovodio kako treba, potro{a~ima }e biti lak{e jer }e trgovci za sve nepravilnosti snositi sankcije.

Novi zakon bi trebalo osetno da popravi polo`aj kupaca i izjedna~i ih s pravima potro{a~a u zemqama Evropske unije. Trgovci sada moraju da budu vi{e obazrivi kakvu robu nabavqaju i kupuju i na neki na~in budu filter prema proizvo|a~ima, jer }e oni odgovarati za sve {to bude plasirano na tr`i{te.

To zna~i da trgovci moraju da otvore ~etvore o~i kada preuzimaju robu i usluge za plasman.

Do sada su problemi potro{a~a bili veoma razli~iti. Prema evidenciji Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije, 80 odsto `albi odnosi se na kvalitet bele tehnike i ostale tehni~ke robe (fri`ideri, ma{ine za prawe ve{a, televizori,

mobilni telefoni), a 20 odsto na ostale proizvode, razne vrste usluga, telekomunikacije.

Tako recimo po starom zakonu kupac nije imao pravo da dobije povra}aj novca ili da zameni robu, ukoliko mu se nov fri`ider pokvario samo posle nedequ dana.

Po novom zakonu, potro{a~ u prvih {est meseci nema potrebe da bilo {ta obja{wava, ima pravo da mu roba bude popravqena u roku (od dva do sedam dana), zamewena, ili da raskine kupoprodajni ugovor i vrati novac jer se smatra da je takav bio kad ga je kupio.

Predsednik NOPS-a Goran Papovi} isti~e da }e veliku ulogu u obave{tavawu kupaca imati kol centri, u kojima }e kupci biti informisani o svojim pravima, a preko kojih }e trgovci biti upozoravani da moraju da izvr{avaju svoje obaveze.

Papovi} je najavio da }e prvi naredni korak organi-

zacije za za{titu potro{a~a biti centar za medijaciju i re{avawe sporova, a drugi korak je zahtev da se u Zakon o za{titi potro{a~a vrati direktiva o potro{a~kim

kreditima. Novi zakon predvi|a i drakonske kazne za nepo{tovawe propisa, koje iznose od 50.000 do 2.000.000 miliona dinara.

Q. Nato{evi}

TE[KO SE MEWAJU NAVIKE [KOLARACA

Zdravu zamenila brza hrana Zdrava ishrana nije uslovqena samo dobrim navikama, ve}, o~ito, najpre koli~inom novca koju imamo da potro{imo na obrok. To {to mali{ane od malih nogu podu~avamo da je va`no hraniti se dobro, brzo }e zaboraviti ukoliko navike ne budu negovali, a par~e hleba s namazom za u`inu u {koli te{ko da }e ih zadr`ati na dobrom putu. Me|utim, sude}i po stawu kantina i wihovoj zastupqenosti u novosadskim {kolama, napredak u ishrani u~enika ne}e se videti skoro.

Pro{le godine Uprava za zdravstvo sa Institutom za zdravqe Vojvodine promovisala je va`nost zdrave ishrane i na radionicama podu~avala mali{ane u vrti}ima, ali i organizovala seminare za vaspita~e, u~iteqe, kuvarice i servirke u osnovnim {kolama.

Tako|e, oni koji kuvaju za vrti}e i {kole dobili su “Kuvare za kuvarice”, koji bi trebalo da im pomogne da pripreme zdraviju i raznovrsniju hranu.

Me|utim, kako nije popisano ko bi se u {kolama bavio kon-

Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo” trudi se da dobro isplanira ishranu za 15.000 mali{ana trolom kvaliteta hrane, primena ovih znawa u kantinama, sa~eka}e neko drugo vreme.

Ipak, kako ka`e na~elnik [kolske uprave Petar Vi|i-

Ugostiteqi nude dan optimizma Povodom Me|unarodnog dana optimizma, koji se ove godine obele`ava 17. januara, Udru`ewe ugostiteqa grada 1946 poziva sugra|ane da danas provedu dan u prijatoj atmosferi, opuste

se uz omiqeno pi}e, kola~i} ili ~aj i posete neki ugostiteqski objekat.

Novosadski ugostiteqi priredili su povodom Dana optimizma jedinstvene popuste u toku dana.

kant postoji inicijativa na nivou Ministarstva prosvete da se ova situacija promeni.

- Imamo dobre parametre, kada je u pitawu Pred{kolska

ustanova „Radosno detiwstvo“ gde postoje standardi vezani za HASAP i za mnogo kvalitetniju ishranu dece. Tako da deca dobijaju pozitivne navike ve} u vrti}u, ali wih vrlo brzo izgube kad do|u u osnovnu {kolu - ka`e Vi|ikant.

Upravo se Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo” trudi da dobro isplanira ishranu za 15.000 mali{ana.

Iako nema novca za organsku hranu, ishrana je kontrolisana, dobra i zdrava, ka`u stru~waci. Dodatni kvalitet ishrane u “Radosnom detiwstvu” o~ekuju nakon izgradwe nove centralne kuhiwe.

Na`alost, ~im iz vrti}a pre|u u {kole, decu sa~eka to da su u velikom broju {kola kuhiwe i trpezarije prazne ve} godinama ili da su svoje prostorije iznajmile pekarama. Zbog toga, ali i veoma nema{tovitog jelovnika, pretplata na u`inu veoma je nepopularna, tako da se deca uglavnom hrane po pekarama i prodavnicama brze hrane. Retki ponesu u`inu od ku}e.

N. H.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak17.januar2011.

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Teodore, Isidore i jedan Lav Blizanci Branislava i Dejana - Katarine Avakumovi}- Reqi} i Dejana Reqi}a

De~aci Nikola - Tamare i Sini{e Mato{evi}, Andrija - Marine i Ilije Boberi}a, Nikolaj - Ra{ele i Sini{e Kajgani}a, Lazar - Jelene Petri} i Neboj{e Jovanovi}a, Vince - Otilije i ^abe [tefanige, Marko - Danijele i Vedrana Begi}a, Sergej - Tatjane i Darka ^apkoa, Todor - Biqane i Aleksandra Tufegxi}a, Mihajlo Milijane i Bo`idara Radosavqevi}a, Nikola - Svjetlane i Bojana Price, Teodor - Monike i I{tvana Luka~a, Danilo Du{anke i Vladimira Prebira~evi}a, Nestor - Isidore i Aleksandra Andri}a, Petar - Slavice i Zvezdana Borojevi}a, Kristian - Danijele i Jana Vrbovskog, Jovan - Milane i Vasilija Petra{evi}a, Sergej - Tamare i Viktora Rami}a, Filip - Marine Mago~ i Miodraga Atanackovi}a, Filip - Qubice Ostoji} - Jovanovi} i Borisa Jovanovi}a, Samed - Alije Alije i Samira Ramia, Luka - \u|e i Qubomira Babi}a, Marko - Nata{e i Dejana Despotova, Andrej - Tatjane i Zorana Jeli}a, Nikola - Violete i Dragana Subotina, Vuk - Aleksandre i Dalibora Luka~a, @arko - Valentine Kokeze i \or|a Kalabera, David - Esti Kelemen i Boldi`ara

Parosia, Aleksa - Sawe i Darka Popadi}a, Andrej - Vere i Gorana Lelovi}a, Simon - Monike i Aleksandra Bulaji}a, Aleksa - Sne`ane Mikovi} i Neboj{e Anti}, Vuka{in - Tamare i Bojana To{i}a, Andor - Aleksandre i Atile Molnara, Emir - Vahide Kopili i \emala Aklapia, Aleksandar Roman - Mirjane Vu~kovi}Masnikosa i Vujadina Masnikosa, Filip - Tatjane i Velimira Rajkovi}a, Andrej Marijane i Nenada Stefanovi}a, Lav Tawe i Adriana Maqkovi}a, Branislav Mile i Milanka Bauranova, Mihajlo Du{ice i Borisava Milosavqevi}a, Strahiwa - Jasmine i Dalibora Stoiqkovi}a, Todor - Sowe i Nemawe ]upurdije, Denis - Monike Balgo i Denisa Raca, Milan - Jelene i Gorana Gajica, Filip - Sandre i Viktora Sewia, Marko - Oqe Kuzmanovi}-Kuruc i Sa{e Kuruca, Nemawa - Lidije i Nedeqka [trbca, Aleksandar Vesne i Dragana Rilke, Nikola - Swe`ane i Zorana E{peka, Luka - Biqane i Vladimira Avramova, Uro{ - Jelene Stojanovi} i Dalibora Paukovi}a, @arko Mie i Dragana \urikina, Tiago - Dejane i Sr|ana Brusina.

Ven~ani Ana Pilipovi} i Tibor Sebewi, Jelena Volarev i Sa{a Garelovi}, Milica Nistoran i Sr|an Stankovi}, Danijela Daki} i @eqko Stjepanovi}, Vileta Glava{ki i Milan Nebrigi}, Aleksandra Stoj{in i Blagoje Vladu{a, Jelena Antovi} i Miroslav Poli}, Radmila Veli~kovi} i Vladimir Bulatovi}, Marina Periz i Milorad Radusin, Milica Zirojevi} i Vladimir Radulovi}, Dragana Gegi} i Petar Budimlija, Vesna Dimitrov i Miroslav Agbaba, Sne`ana Mila{inovi} i Svetislav Mari}.

Biqana i Nenad Stojanovi} sa }erkom Nevenom

Devoj~ice Dejana - Kristine i Dejana Lali}a, Teodora - Slavice i Nikole Nikolajevi}a, Teodora - @eqke i Sime Lazi}a, Mia - Ivane Doro{ki i Marka Qubinkovi}a, Mihaela Mirjane i Milo{a Spasojevi}a, Helena Kristine Aladi} i Nikole Veli~kovi}a, Teodora - Maje i Du{ka Pejakovi}a, Mila Dragane Rafailovi} i Qubi{e Spasojevi}a, Lara - Sne`ane Ba~lije -Knoh i Tiago Andreas Knoh, Tijana - Sawe Geri} i Jovana Buzaxina, Ena - Aleksandre i Milana Tadi}a, Ha|era - Xemiqe i Muhameda Abazia, Jawa - Jelene i Vladimira Kojadinovi}a, Tijana - Sawe i Nikole Topi}a, Gordana - Daliborke i To{e Suxuma, Jelena Qiqane i Miroslava Petkovi}a, Awa Milane Kri`an i Sr|ana \or|evi}a, Iva Svetlane i Ivana Milovanovi}a, Helena Tijane i Zorana Okeq{e, Nikolina - Ivane i Miroslava Mi{i}a, Jovana - Katarine Dani~i} i Nikole Mali}a, Sne`ana - Milanke i @eqka Peri}a, Simona - Jelene i \or|a Mandi}a, Leonora - Aleksandre Svorewi i Lasla Kova~a, Petra Iskra Svetlane i Stanislava Milovca, Sta{a Olge Nedeqkovi} i Dragana Radi{i}a, Jasmina - Marijane i Bojana Caki}a, Na|a Jelene i Sr|ana Jakovqeva, Duwa - Biqane i \or|a Prole, Duwa - Marijane ]uruvije

i Velibora Marana, Kalina - Gordane Kosjerine i Petra Kunovca, Vawa - Milane i Vladimira Gaji}a, Andrea - Sawe i Tome Ber, Martina - Tatiane Sklabinski i Daniela Skalbinskog, Lila - Monike i Roberta Pe{tia, Lena - Jasmine i Nenada Milosavqevi}a, Marija - Nikoline i Dragana Kopawe, Teodora - Sne`ane i Sretka Veselinovi}a, Marija - Aleksandre Kosi} i Miroslava U{jaka, Qiqana - Zorane Gostovi} i Nenada Potrebi}a, Isidora - Tatjane i Dalibora Ga}ine, Tijana - Milijane i Bojana Lon~ara, Na|a - Jelene i Jovana Samarxije, An|ela - Dragane Dobrijevi} i Aleksandra Militareva, Jovana - Jovanke i Jovana Vukmirovi}a, Lana - Aleksandre Miki} i Igora Ba{i}a, Jelena - Milane Nikoli} i Sa{e Jovanovi}a, Isidora - Ivane i \or|a Ilijina, Lidija - Vlaste i Milka Leporisa, Jovana - Vesne Papi}-Zelenovi} i Bojana Zelenovi}a, An|ela - Brigite i Budimira Milinkovi}a, Nikolina - Marijane i Aleksandra Anti}a, Milica - Ksenije i Nevena Mirkovi}a, Jovana - Ane i Jovana Ivani}a, Jovana - Branke i Vitomira Mirkovi}a, Lena - Verice i Gorana Daki}a, Nina Maje i Nikole Per{i}a, Jovana - Brankice i Slavi{e Paraviwe, Milica - Sawe i Svetislava Trifunova.

Umrli

Marina Periz i Milorad Radusin

Stevan Hegedi{ (1950), Slavko Moji} (1927), Zdravka Savanovi} (1948), Rajko Zec (1931), Milo{ Uveri} (1948), Svetozar [e}erov (1929), Cvijetin Velemirovi} (1931), Olga Jovanov ro|. Bo`i} (1932), Ilona Rac ro|. Kozma (1932), Miroslav @ivanovi} (1921), Bo`o Paqi} (1942), Jova Pilipovi} (1933), Vladimir Vojnovi} (1932), Pavle Kreko (1933), Dobrivoje Marinovi} (1937), Jelisaveta Pap (1926), Vladimir Mili~evi} (1936), Piro{ka Peter ro|. Mihok (1929), Zora Milakovi} ro|. \ura{inovi} (1927), Anka Popov ro|. [ibul (1965), Gavra Gnip (1924), Branko Nikoli} (1927), Radoslav Tucakov (1935), Antal Firic (1960), Dragica Srem~ev ro|. Risti} (1947), An|a Diki} ro|. ]ori} (1925), Ilona [udicki ro|. Fekete (1919), Laslo Feher (1927), Milan Basrak (1937), Darinka Radunovi} ro|. Perlin (1922), Nada Nenin ro|. Milivojev (1931), Petar Veselinovi} (1952), Peter Majoro{ (1929), Danica @ivkov ro|. \uri} (1930), Sofija @ivkovi} ro|. @ivanov (1946), Vida Grumi} ro|. Zvizdalo (1921), Dragoslav Joji} (1935), Krsta Mi}i} (1932), Milka \ilas ro|. Bokan (1933), Jovanka Mo~ ro|. Peci} (1924), Nenad Rajinac (1930), Lenka Nenin ro|. Vasi} (1925), Vera Milo{ev-Momirovski ro|. Milo{ev (1932), Miroslav Strawanac (1953), \or|e Obri} (1968), Roman Popo-

vi} (1943), Sla|ana Brestovac ro|. Hini} (1971), Olga \akov ro|. Zari} (1925), Vidosava Utvi} ro|. La}arac (1922), @arko Mihajlovi} (1939), Jelena Tapavica ro|. Jeremi} (1921), @eqko Radosavqev (1964), Slobodan Milenkovi} (1953), Milo{ Kati} (1937), Svetozar ^olakovi} (1946), Dmitar Zelenkovi} (1922), I{tvan Silberholc (1941), Zora Pe{i} ro|. Andri} (1944), Vojislav Gute{a (1932), Jaroslav Vurgin~i} (1930), Savo Slijep~evi} (1957), David Bawac (1937), Gizela Si|i ro|. Kazinci (1931), Borinka Popovi} ro|. Kanoper (1938), Svetislav Geri} (1947), Milo{ Kosti} (1956), Jelena Gr~i} ro|. Spaji} (1930), Jelena Petkovi} ro|. [kolnik (1931), [andor Ki{ (1947), Frawo Demeter (1938), Mile Vuk{a (1921), Slobodan Praqak (1986), @eqko Buwevac (1955), Aleksandar Filipovi} (1941), Milenka Obreni} ro|.

Jokni} (1948), Milan ]ur~i} (1937), Eva Felde`di (1952), Mara Prodanovi} ro|.

Markov (1922), Franciska Koji} ro|. Hladni (1929), Helena Ujhazi-Sabqak ro|. Vickovi} (1928), Kata Xalto ro|. Jakovqevi} (1937), Ratko Kresovi} (1932), Pavle Sabol (1947), Dragana ]eran ro|. Stojisavqevi} (1976), Qubomir Mudri (1977), I{tvan Terek (1965), Sava Mati} (1932), Bo`ana Grlica ro|. Stijakovi} (1946), Stipan Dujan (1923), Srbinka Jelicki ro|. Golo{in (1970).

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

9

ZNAMEWE AZERBEJYANSKOM KOMPOZITORU HAYIBEKOVU BI]E NA KEJU

Znaci pitawa nad orija{kim spomenikom Savet za kulturu Skup{tine grada po~etkom decembra pro{le godine prihvatio je inicijativu ambasade Republike Azerbejxan za postavqawe spomenika kompozitoru Uzeiru Haxibekovu u Novom Sadu, ta~nije na Beogradskom keju, na potesu izme|u ulica Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Krajem pro{le godine Savet je utvrdio predlog odluke o postavqawu poprsja, {to je na posledwoj lawskoj sednici Skup{tine grada i odobreno.

- Savet za kulturu je odobrio inicijativu kao izraz namere uspostavqawa i ja~awa odnosa izme|u dveju republika, ali sam ja na sednici ostao uzdr`an od odluke Skup{tine grada, po{to postoje formalno pravne nedoumice oko dokumentacije. Tako|e, smatram da javnost treba na odre|eni na~in pripremiti, jer se postavqa logi~no pitawe za{to ne dati primat nekim na{im velikanima – obja{wava za “Dnevnik” predsednik Saveta za kulturu Skup{tine grada Milo{ Pankov.

Ina~e, u slu~ajevima podizawa spomenika formira se Odbor za sprovo|ewe odluke o podizawu spomenika, koji radi pri Savetu za kulturu. Me|utim, kako je u ovom slu~aju inicijator strana

no, spomenik bi mogao biti postavqen krajem juna.

- Inicijativu iz Azerbejxana Savet je odobrio na osnovu nekoliko kriterijuma. Naime, odredili smo va`nost kompozitora,

Kompozitor, publicista, dramaturg Uzeir bej Abdul Husein oglu Haxibekov (1885–1948) je bio azerbejxanski kompozitor, publicista, dramaturg, nastavnik i prevodilac, poznat kao otac azerbejxanske klasi~ne muzike i opere kao i tvorac prve muslimanske opere “Lejla i Majnun”. Komponovao je himnu Republike Azerbejxan, osnovao je prvu profesionalnu muzi~ku {kolu, Azerbejxanski orkestar muzi~kih instrumenata i Dr`avni azerbejxanskig hor. Tokom svoje duge karijere bio je profesor Muzi~ke akademije u Bakuu, ~lan Akademije nauka Azerbejxana i predsednik Unije azerbejxanskih kompozitora. dr`ava, Odbor ne}e biti formiran, ve} rad Odbora preuzima Gradska uprava za kulturu koja }e se pobrinuti za stru~ne poslove.

Poprsje visine 165 centimetara, {irine 176 i debqine 132 centimetra, izra|eno je u bronzi i bi}e postavqeno na postamentu visine 145 centimetara, {irine 76 i debqine 66 centimetara. Nezvani~-

koji jeste velikan u svojoj oblasti, a postavqawe skulpture bi}e svojevrsna ilustracija ja~awa kulturnih veza izme|u dve dr`ave. S druge strane, mora da postoji povod, koji je u ovom slu~aju bio delom preporuka gradona~elnika Igora Pavli~i}a, a delom veze izme|u gradova i dr`ava – dodaje Pankov.

Odlukom Saveta za kulturu preciziran je {iri zakonski okvir, a na osnovu drugih pojedina~nih akata }e se regulisati svi ostali elementi. Zavod za za{titu spomenika kulture grada Novog Sada je saglasan da se bista postavi ba{ na tom mestu, a upu}en je zahtev JVP “Vode Vojvodine” za izdavawe saglasnosti za postavqawe biste na keju. Sva dokumentacija mora biti u skladu sa mi{qewem “Urbanizma” i Zavoda za izgradwu grada. Grad je pored gotovog spomenika dobio i 13,5 milona dinara za ure|ewe okoline spomenika, a sugestija “Urbanizm” je bila i da se bista postavi u severnoj zoni Univerzitetskog parka koji je, po planu detaqne regulacije, osmi{qen kao park skulptura.

- Park skulptura je deo idejnog projekta ZIG-a i po mom mi{qewu najboqe bi bilo da bude postavqen kod Filozofskog fakulteta, tamo gde je bio Egzitov kamp, no kako ja to vidim, Park skulptura i podizawe biste Haxibekovu su dva odvojena projekta – zakqu~uje Pankov.

J. Zdjelarevi}

ISKUSTVA PU[A^A KOJI @ELE DA SE RE[E LO[E NAVIKE

Zbogom cigareti uz sna`an motiv Bravo za va{ prvi korak, jer ste doneli odluku da ne pu{ite! – re~i podr{ke su koordinatorke Centra za prevenciju Vesne Imbrowev, upu}ene polaznicima nove grupe za odvikavawe od pu{ewa, po metodu petodnevnog plana. - Proces odvikavawa od pu{ewa nije nimalo lak, ali najbitnija je jaka voqa i nepokolebqiv karakter. Nemojte se zari-

- Kada po`elite da se opustite, okupajte se toplom vodom i najbitnije je da uz sebe uvek imate fla{icu vode – uputila je grupi nekoliko osnovnih saveta Imbroweva.

Desetak `ena raznih uzrasta i dvojica mu{karaca razmewivali su svoja pu{a~ka iskustva i govorili o motivima koji su ih podstakli da do|u na

Foto: A. Erski

cati i zakliwati u dan kada }ete prestati da pu{ite, nego razmi{qajte o motivu i svoju odluku ponavqajte u sebi nekoliko puta – posavetovala je polaznike Imbroweva dodaju}i osnovna uputstva a to je “bez navika i izbegavati dosada{we rituale”.

Naj~e{}e se pu{i uz jutarwu kafu, posle obroka, alkohola, u omiqenoj foteqi uz TV… Stoga su preporuke polaznicima da naprave razme{taj, jedu na drugom mestu, izbegavaju dru{tvo pu{a~a u periodu odvikavawa, ne pijtu kafu i alkohol…

grupnu terapiju za odvikavawe od pu{ewa.

Sne`ana, pedeset{estogodi{wa prosvetna radnica, pu{i punih 39 godina, a kao primarni razlog zbog kojeg `eli da ostavi cigarete je zdravstveni, uz koji je tu i estetski, a nije zanemarqiv ni finansijski, kao i novi zakon, koji je po wenom mi{qewu pora`avaju}i.

- Po~ela sam da pu{im uz dru{tvo, a sada uvek nalazim neko opravdawe za{to sam pu{a~, te stresan posao, te svakodnevna nervoza i finansijska neizve-

snost, ali ne u`ivam vi{e u cigaretama kada me u porodici kritikuju, teraju na terasu da pu{im, a naro~ito mi je poni`avaju}e da pu{im u {kolskom dvori{tu dok me |aci gledaju, a jo{ gori ose}aj je da pijem kafu bukvalno na ulici – iskrena je Sne`ana koja ima ~vrstu voqu da batali cigarete.

Jo{ jedan strastveni pu{a~ je pedesetogodi{wi Branislav, koji pu{i 35 godina do 40 cigareta dnevno, a jedan dan je ~ak ispu{io pet kutija. Ka`e da mu je na prvom mestu finansijski motiv, jer kad sve prera~una mese~no mu ode 9.000 na ovo “zadovoqstvo”.

- Dok sam bio mlad ni{ta mi nije smetalo i nisam razmi{qao o posledicama, a sada ve} ose}am i zdravstvene tegobe, ne mogu da se popnem na tre}i sprat, a da se ne zaduvam – ispri~ao je Branislav.

Pored novih polaznika grupne terapije, tu su bili i polaznici prethodne grupe, koji su nakon mesec dana do{li da pode-

le svoja iskustva. Ve}ina nije poklekla i uspe{no se izborila sa svakim izazovom i apstinencijalnom krizom, ali bilo je i nekoliko wih koji nisu odoleli duvanskom dimu, pa su se vratili da ponovo poku{aju da se odviknu od lo{e navike.

Tridesetogodi{wa Rada je pu{ila 16 godina, a zbog }erke je odlu~ila da prestane, koja je `arko `elela da joj mama ne pu{i. Sada ose}a zadovoqstvo i ponosna je na sebe kada vidi da mo`e da se kontroli{e, a kako ka`e “Vesna i voda su najboqi lek”. Na ovaj na~in, zahvaquju}i grupnoj terapiji, i wen stric je prestao da bude pu{a~, a sada je nagovorila i sestru da do|e da poku{a.

Svakog meseca u Savetovali{tu za odvikavawe od pu{ewa Centra za prevenciju u Rumena~koj 102, formira se jedna grupa polaznika, za koju se mo`e prijaviti na broj telefona 479 – 0668 i 064/ 80 – 88 – 120.

I. Dragi}

NOVA RASPRAVA PO TU@BI BIV[EG VLASNIKA ATP „VOJVODINA”

Grad i GSP na sudu zbog stanice Privredni sud u Novom Sadu zakazao je za 17. februar novu raspravu po tu`bi biv{eg vlasnika ATP „Vojvodina“u ste~aju Ilije Devi}a radi utvr|ivawa {tete koju trpi, jer me|umesni prevoz sa stare autobuske stanice kod @elezni~ke stanice u sastavu Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“(GSP) nije preseqen na novu autobusku.

Zakazivawe rasprave usledilo je po{to je krajem decembra 2010. godine Privredni apelacioni sud u Beogradu odbacio presudu Privrednog suda u Novom Sadu izre~enu na {tetu „Vojvodine“. Apelacioni sud je uvrdio osnov {tete od oko dva miliona evra mese~no zbog toga {to ova stanica ne radi ra~unaju}i i izgubqenu dobit Devi}a.

U presudi Apelacionog suda navodi se izme|u ostalog da se na novom ro~i{tu utvrdi za{to je Grad kao osniva~ gradskog prevoznika doneo tri re{ewa kojim je nalo`io GSP da preseli me|umesni prevoz na novu stanicu, te za{to je Grad 1. 8.

2007 godine doneo jo{ jedno re{ewe, suprotno predhodnim.

Investitor me|umesne autobuske stanice bio je Devi}, posle kupovine na aukciji „Vojvodine“ sredinom 2004. godine.

On je podse}amo, 8. maja 2006. godine potpisao ugovor s Gradom o izradwi autobuske staice na parceli „Vojvodine i tim ugovorom ~iji je potpisnik ispred Grada bila tada{wa gradona~elnica Maja Gojkovi}, predvi|eno je da se me|umesni prevoz preseli na novu lokaciju kada novizra|eni objekat dobije upotrebu dozvolu. Osnov za

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Osniva se klaster preduzetnika Okrugli sto na kom }e u~estvovati svi karlova~ki preduzetnici bez obzira na vrstu delatnosti bi}e odr`an u sredu, 19. januara u sve~anoj sali Magistrata u Sremskim Karlovcima.

I DAQE NA SNAZI STARA ODLUKA GRADA O „INFORMATICI”

Proviziju pla}aju firme, a ne gra|ani Naknadu za ura|ene usluge drugim preduze}ima “Informatika” napla}uje ~etiri odsto. Ranije je ona iznosila pet odsto, ali po{to su pojedina preduze}a smatrala da je taj iznos visok, posebno u vreme ekonomske krize, gradskom odlukom je pro{le godine u martu re{eno da se ona smawi za jedan odsto.

Odluka je va`ila do 31. decembra 2010. godine, a sada bi grad opet trebalo da odlu~i da li }e se taj iznos vratiti na pet ili }e ostati ~etiri posto.

- Jo{ ne znamo kolika }e biti ta naknada, ali bi uskoro trebalo da odr`imo sastanak s gradskim ~elnicima i ostalim preduze}ima da se o tome dogovorimo. Na{e preduze}e ovu uslugu napla}uje kao i sve druge

firme, za ura|en posao. Naknada od ~etiri odsto preduze}ima se uzima po napla}enom ra~unu i s tim iznosom gra|ani nemaju ni{ta. Ta

naknada ne uti~e na iznos ra~una koji stigne na ku}nu adresu – istakla je za “Dnevnik” PR menaxer u „Informatici“ Gordana Gale{ev.

Sem {to je zadu`eno za prikupqawe podataka, ovo preduze}e {tampa i distribuira ra~une objediwene naplate, trudi se da odr`i naplativost na visokom nivou. U okviru toga ima akciju “Plava ku}na ra~unawka “, gde redovne plati{e imaju privilegije pri pla}awu ra~una, dok one druge koji nisu tako revnosne, opomiwu i u krajwoj nu`di tu`e. Sve ovo se radi kako bi komunalni sistem grada {to boqe funkcionisao, jer {to je naplativost ve}a boqe funkcioni{e ~itav grad.

Q. Na.

ugovor bio je Generalni plan Novog Sada do 2021. godine, donet u martu 2006. godine na Skup{tini grada. U planu je utvr|ena lokacija za me|umesnu autobusku stanicu na prostoru radne zone „Sever“ uz mogu}nost podzemne veze ispod @elezni~ke stanice. Ta lokacija se podudara s mestom gde je Devi} sazidao stanicu.

Devi} je dobio upotrebnu dozvolu za autobusku stanicu 28. februara 2007. godine, a pre toga, 23. januara iste godine primio je i re{ewe od nadle`nog ministartva, da nova stanica ispuwava ulove za rad.

Ni Grad, ni Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ nisu sproveli ni{ta iz ugovora.

Povodom slu~aja autobuske stanice „Vojvodine“ gradona~elnik Igor Pavli~i} je u martu pro{le godine dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije dopis, gde izme|u ostalog navodi, na zahtev Agencije, da je ugovor Grada i „Vojvodine“na snazi, da nije raskinut, niti da je Grad podneo tu`bu rad utvr|ivawa neva`nosti ugovora o ni{tavosti i drugih razloga propisanih Zakonom o obligacionim odnosima.

Gradona~elnik je napisao Agenciji da zakqu~ak ZIG -a od 26. marta 2007. godine nije stavqen van snage, ali je, nazna~io, da je GSP podneo zahtev za legalizaciju. Podse}amo u zakqu~ku ZIG -a je konstatovano da gradski prevoznik koristi zemqi{te na Bulevaru Ja{e Tomi}a 6, na me|umesnoj i prigradskoj autobuskoj stanici bez pravog osnova.

Z. Deli}

Ovaj skup ozna~i}e po~etak osnivawa klastera - Karlova~ki poslovni klub i realizaciju istoimenog projekta karlova~ke op{tine, koji je sa 250.000 dinara podr`ao Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu.

Klaster }e predstavqati krovnu organizaciju svih preduzetnika Sremskih Karlovaca, koja treba da pospe{i preduzetni{tvo u lokanoj sredini,

pomogne da se wihov broj pove}a i oni boqe posluju. Zadatak budu}eg klastera jeste i pove}awe ponude i promocija tradicionalnih i proizvoda doma}e radinosti, te umre`avawe preduzetnika.

Deset dana nakon okruglog stola, ta~nije 29. januara trebalo bi da bude odr`ana i smotra preduzetnika, {to je slede}a aktivnost na putu ka osnivawu klastera. Planirano je da taj skup bude u sali Sokolskog doma, gde }e biti objediwena celokupna ponuda karlova~kog preduzetni{tva na jednom mestu. Bi}e to prilika da se preduzetnici upoznaju, pove`u, prika`u {ta proizvode i rade.

Do kraja februara, kada se zvr{ava projekat, treba da bude odr`ana i osniva~ka skup{tina klastera. Do tada Karlova~ki poslovni klub treba da dobije sve one formalne elemente da bi mogao samostalnio da funkcioni{e kao institucija.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak17.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

PRVI OVOGODI[WI VA[AR U [IDU

Ki{a sve poterala s va{ari{ta

Ponovo o{te}ena Plava fontana SUBOTICA: Na meti huligana i vandala i ovog vikenda bila je Plava fontana koja se nalazi u centru Subotice. Za sada nepoznati po~inioci su iscepali foliju kojom se objekat prekriva zimi kako bi se za{titio od mraza. Pored toga, vandali su sprejom u boji ispisali unutra{wost objekta i naneli veliku {tetu gradu. Samo „krpqewe” folije ko{ta 20.000 dinara, a pored mora da se ot-

kloni i boja kojom je ispisana unutra{wost objekta, ka`u u Direkciji za izgradnju grada.

Plava Fontana u Subotici pu{tena je u rad prvog septembra 2001. godine i ukra{ena je @olnai keramikom iz Pe~uja. Wena izgradwa u ono vreme ko{tala je oko milion maraka. Plava fontana zajedno sa Zelenom fontanom vremenom su postali simboli Subotice.

A. A.

„Zala`em se za la`” ZREWANIN: U zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” ve~eras, u 19 sati, bi}e odr`ana promocija kwige „Zala`em se za la`”, sa~iwena od zapisa Zorana Radmilovi}a, koju je priredila }erka legendarnog glumca Ana Radmilovi}, koja }e i govoriti o kwizi. Uz kwigu }e biti predstavqeni najatraktivniji delovi istoimenog filma, ra|enog u produkciji RTS-a, po kwizi koja }e biti predstavqena. Inserti se ogledaju uglavnom od delova

predstava Zorana Radmilovi}a, drama koje su mawe poznate u narodu, ise~aka nekih starih snimaka intervjua sa wim i segmenata iz legendarne emisije „Petkom u 22”.

Kwiga je sa~iwena od Zoranovih pri~a, pesama, ise~aka iz radnih dnevnika, kao i tri, Ani najdra`a, Zoranova intervjua.

Po jednom, koji je dao zagreba~kom „Vjesniku” 1981. godine, kwiga i nosi naziv „Zala`em se za la`”. @. B.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala 5 - 15.00, 18.00, 21.00; sala 1– 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala 2 – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala 1 – 14.30), „Turista” (sala 2 – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala 3 – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (sala 3 – 17.30), „Tron” (sala 3 – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti (sala 1 – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala 5 – 12.30), “Grin hornet” (17.30) Jadran: “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Kad vodewak pukne” (21.30).

Art bioskop “Vojvodina” na Spensu: “Beli, beli svet” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a “Moment of muvment” (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Sowa Radovana Gavranovi} (1943) u 10.30 ~asova, Branko Nikole Bataz (1935) u 11.15, Ru`ena Pavla Labat (1927) u 12, Branislava Branislava Simovi} (1924) u 12.45, Petar Petra Mojak (1933) u 13.30, Stevan Stevana Grwa (1952) u 14.15, Karlo Milana Ini} (1975) u 15 ~asova.

[ID: Prvi ovogodi{wi va{ar u [idu bio je pun robe. Me|utim, „namr{teno” vreme nagove{tavalo je ki{u pa su mnogi kupci ostali kod ku}e. Ipak, osim [i|ana, na va{ar su po ne tako hladnom vremenu do{li Ba~vani, Ma~vani, i qudi iz Republike Hrvatske i Republike Srpske. Ve} oko 10 sati ki{a je po~ela da pada, pa su prodavci spakovali svoje stvari i napustili va{arski teren. Sude}i po wihovim negodovawima, ju~e im je bio baksuzan dan. Svi su izgubili. Istro{ili su se za gorivo i va{arsku taksu, a nisu ni{ta prodali, pa }e ovaj va{ar u [idu pamtiti i oni ali i kupci koji su ostali praznih torbi. Na tezgama su ju~e mogli

da kupe jedino pe{kire po ceni od 200 do 400 dinara za komad, debele karirane mu{ke ko{uqe po ceni od 500 dinara, atletske majice, bluze i svilene ~arape prodavane su od 100 do 300 dinara. Posteqina je imala malo kupaca, a prodavana je po 1.200 dinara, a jagwe}e pe~ewe po 1.300 dinara. Malo je kupaca selo pod {atore, ve}ina wih je kupqenu jagwetinu nosila ku}i za ru~ak. [idske va{arxije se pitaju posle ovog vremena da li }e i ostali {idski va{ari kojih u godini ima 12 biti kao i ovaj poprskan dobrom ki{om. [ta se tu mo`e „vi{a sila” re~e voza~ na brzinu spakovanog automobila, svirnu i ode u nepoznatom pravcu.

D. S.

Sa ju~era{weg va{ara

Ure|ewe obale Dunava APATIN: Donacijom Svetske banke za obnovu i razvoj, u visini 40 miliona dinara, gradi se obaloutvrda, na potezu od Pravoslavnog hrama „Sabor svetih apostola” do firme „Napredak”. Svetska banka, je prihvatila ponu|eni projekat Direkcije za izgradwu grada, koji }e u celosti finansirati.

Za izvo|a~a radova Banka je izabrala „Hidrogradwu” iz Osijeka, dok }e nadzorni organi biti Svetska banka, Vode Vojvodine i Direkcija iz Apatina.

Paralelno sa ovim radovima na Dunavu u du`ini 85 metara gradi se obaloutvrda izme|u me|unarodne marine i Brodogradili{ta. Ovaj posao se finansira sredstvima Fonda za kapitalna ulagawa u visini

13,5 miliona dinara. Ovu obaloutvrdu gradi izvo|a~ „Dunav-Tisa” iz Sombora koji je bio anga`ovan na izgradwi prve obaloutvrde, pro{le godine, du`ine 79 metara. Prema re~ima direktora Direkcije za izgradwu Apatina Milana Pavkovi}a za idu}u godinu preostaolo jo{ 180 metara, izme|u Carine i „Napretka”, da se kompletno zavr{i cela obaloutvrda prema gradu.

U Direkciji zapo~iwu uskoro radovi na ure|ewu Dunavskog parka, {etali{nih i biciklisti~kih staza, uz obalu reke.

Na stazama izme|u „^arapare” i marine, kao i drugoj stazi pored stadiona, od `elezni~ke stanice, bi}e postavqeno 30 kandelabera.

J. P.

TELEFONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK BE^EJCI DO^EKALI SVOJU REGISTARSKU TABLICU

„Parada” ko{ta 4.400 dinara

BE^EJ: Po{to su gubqewem suda i poreske administracije polako postajali bezli~ni, potez Ministarstva unutra{wih poslova da budu u grupi op{tina koje }e imati svoje obele`je na registarskim tablicama motornih vozila vratio je Be~ej na „mapu `ivih”.

Tako }e vlasnici motornih vozila s teritorije be~ejske op{tine umesto dosada{we ifentifikacije NS imati obele`je B^.

s oznakom B^ 001 AA uru~ena je Danijeli Ereg iz Ba~kog Petrovog Sela za putni~ko vozilo „Zastava”.

- Od 4. januara za desetak dana izdali smo 143 para tablica s oznakom B^ i hologramskih registracionih nalepnica, koje se lepe na unutra{woj strani {ofer{ajbne, dok }e se saobra}ajne dozvole, najverovatnije, dostaviti po~etkom februara, po{to smo dobili in-

[koda Velimira Vuji}a je jedno od vozila s oznakom B^ 001

- Prvi put, bar u novijoj istoriji, Be~ej ima svoje oznake na registarskim tablicama i tako smo dobili identifikaciju u zemqi i inostranstvu. Naravno da nas je to obradovalo i sada se ponosno zvu~nim i svetlosnim signalima me|usobno pozdravqamo pri susretawu na putevima s sugra|anima. Doprinos lokalne samouprave u prevazila`ewu, eventualne, gu`ve vezane pri izdavawu registarskih tablica i prate}e dokumentacije je prepu{tawe tri radnice kao ispomo} Policijskoj stanici Be~ej, a spremni smo jo{ jednu radnicu da ukqu~imo u taj posao - rekao je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi.

Posle Novogodi{wih praznika krenulo se s izdavawem novih registracionih tablica u Policijskoj stanici Be~ej. Prva tablica

formaciju da }e 20. januara po~eti da se {tampaju. Istovremeno, stilo nam je 77 zahteva za izdavawe novih voza~kih dozvola. Stranke dobijaju potvrdu da je procedura izdavawa saobra}ajne i voza~ke dozvole u toku i ona va`i na putevima u zemqi. Za sada nema prevelike gu`ve, jer smo se dobro organizovali - rekla je rukovodilac grupe za upravne poslove u be~ejskoj Policijskoj stanici Biqana Mak{a.

Ono {to bi vlasnici motornih vozila pri novoj registraciji trebali da znaju je da moraju li~no da donesu dokumentaciju u Policijsku stanicu i da, pored standarnih uplata pri registraciji vozila, sada moraju da pripreme dodatnih 4.400 dinara, jer toliko staje kompletna „parada” oko izdavawa novih saobra}ajnih tablica.

V. Jankov

ponedeqak17.januar2011.

11

U BA^KOJ PALANCI OKO 100 NOVIH STANOVA ^EKA KUPCE

Povoqne kamate na {tedwu skresale prodaju kvadrata BA^KA PALANKA: Tr`i{te nekretnina u Ba~koj Palanci, kao i u ve}ini drugih gradova u Srbiji, na prelazu dve godine kao da je zamrznuto – ka`u vlasnici agencija u ovoj varo{i sa preko 30.000 stanovnika.

Procewuje se da je trenutno u gradwi oko 100 stanova i to uglavnom na atraktivni lokacijama u u`em i {irem centru grada. Prodaja u dobroj meri zavisi od povlastica koje su u stawu da pru`e investitori, pa tako oni koji imaju sopstvena sredstva nude kupcima besplatan boravak u zavr{enim stanovima dok wihovi ne budu gotovi. Dosetili su se investitori, pa kupcima nude kao privremenu pomo} prilikom podizawa stambenih kredita kod banaka time {to oni daju hipoteku na svoj stan dok za 30-tak dana ne bude re{ena papirologija oko odobravawa pozajmice.

- ^ini mi se kao da je tr`i{te nekretnina zamrznuto – ka`e Srbislav Srdi} – Braca, vlasnik Agencije „Broker” koja ovde radi ve} dve decenije. –

Slobodno mogu re}i da je 2010. godina bila upola slabija od 2009. godine. Mislim da je pogre{na procena da u Ba~koj Palanci nema para, jer smatram da novca ima, ali su Palan~ani procenili da ima je isplativije da novac daju na {tedwu sa povoqnim kamatama nego da ula`u u nekretnine. Ovde nije bilo

prevara poput onih u veliki gradovima gde su investitori znali i po nekoliko puta da prodaju jedan isti stan, ali lo{a iskustva trgovinu mogu da svodu na praksu – ti meni daj zavr{en, ukwi`en stan, a ja tebi dajem pare.

U agencijama ka`u da je prodaja stanova usporena i zbog sku-

pih stambenih kredita, ali i zbog zahtevne dokumentacije koju tra`e banke. Investitori se, primera radi, prilikom gradwe obavezuju i na pla}awe penala za ka{wewe, a na dinamiku ~esto ne mogu da uti~u. Navodno, jedan investitor je na 50 stanova uspeo da „zaradi” nulu profita, odnosno po svojoj proceni izgubio je 130.000 evra.

- Kvalitet gradwe i weno trajawe uti~u i na cenu kvadrata, pa tako novi stanovu mogu se kupiti ~ak i od 600 do 800 evra po metru kvatratnom – ka`e Srdi}.

– Izmene Zakon o gradwi doprinele su da se gradi mnogo kvalitetnije, a uz po{tovawe propisa te{ko je verovati da }e se ovde mo}i kupiti kvadrat novog stana jeftinije od 750 evra. Dodu{e, na cenu uti~e jo{ dosta toga, a pre svega cena lokacije.

Interesantno je da polovni stanovi, stari tri i vi{e decenija, zavisno od lokacije, dr`e cenu od 500 i vi{e evra po kvadratu, ali se slabo i prodaju, ba{ kao i ku}e.

M. Suyum

NEO^I[]ENA KANALSKA MRE@A PONOVO ZAGOR^ALA @IVOT RATARIMA

Svud izvora, a nigde puti}a SREDWI BANAT: Sredwobanatski ratari ponovo se hvataju za glavu. Velike koli~ine vode na wivama i zapu{tena kanalska mre`a problemi su sa kojima se suo~avaju, dok strahuju za sudbinu jesenas zasejane p{enice. U Srpskom Itebeju, selu u op{tini @iti{te, vodole`i su uobi~ajena slika. Rukovodilac ratarske proizvodwe u Zemqoradni~koj zadruzi „Mrk{i}evi sala{i” iz Srpskog Itebeja Milo{ \oki} ka`e da su vode

se pokazalo koliko surovo to mo`e da uti~e na poqoprivredu.

Jedino re{ewe je wena rekonstrukcija i izgradwa – ukazuje \oki}.

Istih problema imaju i u op{tini Se~aw. Zato je vojvo|anski Sekretarijat za poqoprivredu odobrio Mesnoj zajednici Kraji{nik dva miliona dinara za ure|ewe atarskih kanala. Posle sprovedenog postupka javne nabavke odabran je i izvo|a~ radova – zrewaninsko Vodopri-

{tete na usevima – isti~e sekretar MZ Kraji{nik Stevica Zeqkovi}.

o{te}eni od 30 do 100 odsto. Milankov se sla`e da je jedino re{ewe ~i{}ewe zapu{tenog ve-

Podzemne i nadzemne vode u op{tini Nova Crwa dostigle su kriti~an nivo, zbog ~ega ovde strahuju od novih poplava. Predsednik novocrwanske op{tine Pera Milankov napomiwe da voda le`i na 90 odsto povr{ina od 14.000 hektara koji su lane

likog roko{kog kanala, za {ta je, po nekim ra~unicama, potrebno izdvojiti oko 40 miliona dinara. Kako ka`e Milankov, Nova Crwa je poqoprivredna sredina i, ako ne bude voqe dr`ave da joj pomogne, situacija }e biti dramati~na. @. Balaban

Ugro`eno 20.000 hektara

Priobaqe Tise ju~e na kawi{kom „[trandu”

POSLE NEUOBI^AJENO VISOKOG VODOSTAJA

Tisa se povla~i u korito KAWI@A: Posle neuobi~ajenog visokog vodostaja zabele`enog krajem minule i po~etkom ove godine reka Tisa se povla~i u korito. Vodostaj Tise kod Sente je prvog dana ove godine dostigao kotu od 668 centimetara, {to ve} decenijama nije zabele`eno u ovo doba godine.

U severnom Potisju na podru~ju kawi{ke, sen}anske i a|anske op{tine Tisa je u nebrawenom delu izme|u korita i nasipa poplavila zemqi{te, vikendice, odmarali-

{ta i pristup pojedinim ugostiteqskim objektima.

Plavqewe u ovim priobalnim podru~jima je uobi~ajeno kod visokih vodostaja, pa i ako ne pri~iwava veliku {tetu iziskuje ~i{}ewe i ure|ewe od muqa, pa je tako i ovih dana u rekraciono-turisti~koj zoni „[trand” u Kawi`i. Od ovog zimskog izlivawa Kawi`ane, a i `iteqe drugih potiskih mesta vi{e brine vodeni talas posle zime.

M. Mr.

PRONA\EN UZROK STOMA^NIH TEGOBA KIKINDSKIH U^ENIKA NA ZLATIBORU

Kriv virus noro

KIKINDA: Virus noro kriv je za stoma~ne probleme koje su imali u~enici {estih razreda kikindskih {kola, koji su pro{le nedeqe boravili na Zlatiboru, saop{tili su stru~waci Zavoda za javno zdravqe iz Beograda. Lekari iz Zavoda testirali su sadr`aje stolica i povra}awa u~enika i utvrdili da su |aci tri osnovne {kole „Vuk Karaxi}”, „Jovan Popovi}” i „\ura Jak{i}” u odmarali{te „Sun~ani breg” stigli sa virusom iz Kikinde.

Ovi nalazi potvr|uju ono {to je rekla pedijatar iz Kikinde dr Spomenka Kovqeni}, koja je bila sa u~enicima na Zlatiboru, da su hrana i sme{taj u od-

marali{tu bili na visokom nivou i da nijednog trenutka nije posumwano da su deca obolela od trovawa hranom.

Podsetimo, na Zlatiboru je od 1. do 8. januara boravilo 124 |aka od kojih je 71 imalo stoma~nih problema, proliv i povra}awe. Bolest je trajala od 12 do 24 sata odnosno dok iz `eluca nije izba~en sadr`aj koji je iritirao. U {koli skijawa trenutno je i tre}a grupa dece iz Kikinde, a nakon {to se oni vrate, Aktiv direktora odr`a}e sastanak kojem }e prisustvovati i pedijatri koji su putovali sa decom i tada }e biti izdato saop{tewe za javnost.

A. \.

Procewuje se da }e vi{e od 20.000 hektara u sredwem Banatu biti i daqe ugro`eno zbog vi{ka vode. Zato poqoprivredni stru~waci predla`u da se pre po~etka radova na ovakvim wivama obavi analiza zemqi{ta, jer je voda isprala azot i organske materije. Vanrednu analizu }e sprovesti i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji }e sakupqati uzorke sa teritorije Vojvodine. poremetile uobi~ajeni proces ratarske proizvodwe i da su vodole`i na poqoprivrednom zemqi{tu posledica ve}e koli~ine padavina u odnosu na prosek.

- Najve}i problem je zapu{tena kanalska mre`a koja godinama nije odr`avana. Ove godine

vredno preduze}e „Sredwi Banat”.

- Posao }e po~eti ~im to dozvole vremenski uslovi, a izmuqavawe kanala }e se obaviti na najugro`enijim delovima atara i tako obezbediti odvo|ewe suvi{nih voda i smawiti

POMO] KOVA^ICE POSTRADALIMA U KRAQEVU

Slikari naive humanog srca KOVA^ICA: Turisti~ka organizacija op{tine Kova~ica i Galerija naivne umentosti u Kova~ici, u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Srbije, ukqu~ile su se u pru`awe pomo}i stanovnicima Kraqeva za sanirawe posledica nedavnog zemqotresa akcijom „Slikari naive za Kraqevo”. U sedi{tu Turisti~ke organizacije Srbije u Beogradu danas, u 14 ~asova bi}e otvorena humanitarna izlo`ba slika ~lanova Galerije naivne umetnosti iz Kova~ice, koja }e trajati do 30. anuara.

Gimnaziji Kraqevo, ~lanovi kova~i~ke Galerije naivne umetnosti, pokloni}e svoje slike, a akciji se pridru`io i Poslovno-rekreativni centar „Relaks”iz Kova~ice, koji }e u saradwi sa Centrom za socijalni rad Kraqeva obezbediti besplatan vikend boravak u Kova~ici za 30 dece sa podru~ja pogo|enog zemqotresom. Deci i wihovim pratiocima bi}e obezbe|en sme{taj, ishrana i kori{}ewe sa-

Slikari Kova~ice poznati po humanosti: Marija Raspir kraj biste i ostvarewa Zuzane Halupove Foto: M. Mitrovi}

dr`aja u „Relaksu”, a TOO Kova~ica }e obezbediti dodatne rekrerativne, zabavne i obrazovne sadr`aje.

Prema re~ima direktora TOO Kova~ica Jana Papa pred-

stavqawe u Beogradu istovremeno }e iskoristiti za promovisawe turisti~ke ponude i potencijale op{tine Kova~ica i doprinos humanitarnoj akciji pru`awu pomo}i Kraqevu, pri-

dru`uju}i se apelu TO Srbije da se turisti~ke organizacije ukqu~e u akciji pru`awu pomo}i podru~ju pogo|enom zemqotresom.

- Tradicija humanitarnog pomagawa u Galeriji naivne umetnosti u Kova~ici je stara koliko i sama Galerija, gotovo {est decenija - ka`e direktorka Galerije Marija Raspir. - Na{i slikari se vrlo rado odazivaju na apele za pru`awe pomo}i, kada god negde za{kripi, kada nas pozovu, a i kada nas ne pozovu na{i slikari u~estvuju samoinicijativno. Podsetila bih da je takvu misiju uspe{no zapo~ela jedna od rodona~elnika naivnog slikarstva Zuzana Halupova koja je bila dobrog humanog srca i {iroke ruke, tako da je wen humanitarni rad posredstvom UNICEF-a poznat u ~itavom svetu. Ovog puta poma`emo Gimnaziju u Kraqevu za koju je radove je spremilo 16 na{ih slikara.

M. Mitrovi}

12

ponedeqak17.januar2011.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

PO^IWE PROCES BIV[EM DIREKTORU OFK „BEOGRAD” I TROJICI WEGOVIH SARADNIKA

Zvezdan Terzi} danas na optu`eni~koj klupi

Automobil u kojem su na|ene eksplozivne naprave

KPS U GRA^ANICI UHAPSIO DVOJICU MLADI]A

Bomba za nera{~i{}ene ra~une?

Pripadnici Kosovske policijske slu`be uhapsili su ju~e rano ujutro u Gra~anici M. A. (23) iz Batusa i M. J. (24) iz Lepine, pod sumwom da su po~inili krivi~no delo izazivawe op{te opasnosti.

Zamenik policijske stanice u Gra~anici Rama Krueziju rekao je za Radio Gra~anicu da su M. A. i M. J. ju~e u ~etiri sata u „Klubu S“ u Gra~anici poku{ali da bace ru~nu bombu, ali da do eksplozije nije do{lo. Krueziju je rekao da su tokom pretresa u automobilu kod osumwi~enih prona|eni ru~na granata, najverovatnije „zoqa“ i jo{ jedna ru~na bomba. U toku je istraga o motivima koji su prethodili slu~aju. „Radi se na slu~aju, istraga }e utvrditi koji su pravi motivi.

Trenutno imamo informacije da se radi o nera{~i{}enim ra~unima i da je u pitawu osveta, odnosno sva|a od pre par dana“,

rekao je zamenik policijske stanice. Ekipa policije Euleksa i KPS-a je na terenu i radi se na deminirawu eksplozivnih naprava.

Osumwi~eni su uhap{eni i predati istra`nim organima i wima je odre|en pritvor od 48 sati. U trenutku poku{aja izazivawa op{te opasnosti u lokalu je bilo dvadesetak, uglavnom, mladih qudi. „KPS pretra`uje teren i lokacije kod osoba, za koje se sumwa da su povezane sa ovim slu~ajem. ^inimo sve da za{titimo stanovni{tvo“, rekao je Krueziju.

Zamenik policijske stanice Gra~anice je istakao da }e KPS zvani~no, u toku dana{weg dana, imati vi{e informacija o ovom slu~aju.

U Gra~anici jo{ ne postoji zakon koji bi regulisao radno vreme lokala, {to je jedan od ve}ih problema ovda{weg stanovni{tva.

ZAPLEWENA DROGA NA PRELAZU GRADINA

Pet kila heroina u „renou” Na grani~nom prelazu Gradina, izme|u Srbije i Bugarske, zapleweno je pet kilograma heroina, saop{teno je ju~e iz Ministarstva unutra{wih poslova.

Policija je, prilikom kontrole „renoa 25“, pirotskih registarskih oznaka kojim je upravqao Marjan I. (26) iz Dimitrovgrada, prona{la deset paketa heroina oblepqenih lepqivom trakom. Droga je bila sakrivena u prtqa`nom prostoru izme|u plinske boce i naslo-

na zadweg sedi{ta, u specijalno napravqenim komorama u rezervoaru.

Marjanu I. je odre|ena mera zadr`avawa i protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava zbog postajawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Nakon isteka zadr`avawa on }e biti priveden nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda i Pirotu.

(Tanjug)

Su|ewe biv{em predsedniku Fudbalskog saveza Srbije Zvezdanu Terzi}u i trojici wegovih saradnika zbog sumwe da su nezakonito prisvojili oko ~etiri miliona evra od transfera fudbalera OFK „Beograd“ u inostrane klubove, po~e}e danas pred Vi{em sudu u Beogradu.

Terzi} }e na optu`eni~ku klupu biti doveden s Vojno-medicinske akademije, na koju je preba~en iz Okru`nog zatvora u Beogradu, zbog zdravstvenih problema. On se posle vi{egodi{weg bekstva 11. novembra pro{le godine dobrovoqno predao pravosudnim organima Srbije.

Osim Terzi}a, koji je ranije bio i direktor OFK „Beograda“, optu`nicom su obuhva}eni i biv{i funkcioneri tog kluba Milovan Nikodinovi}, Vladimir Bulatovi} i fudbalski menaxer Dra`en Podunavac, koji se brane sa slobo-

Zvezdan Terzi}

Magistar u kopa~kama

Milovan Nikodinovi}, Vladimir Bulatovi} i Dra`en Podunavac

de. Svi se terete za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, za koje im preti kazna od dve do 12 godina zatvora.

U optu`nici Vi{eg tu`ila{tva navodi se da je Terzi} tokom 1998, kao direktor OFK

„Beograda“, uz Nikodinovi}evu pomo}, protivpravno za sebe prisvojio 1,1 milion tada{wih nema~kih maraka, od transfera fudbalera tog kluba Vawe Gruba~a u FK „Hamburger“ iz Hamburga.

Podse}awe z Zvezdan Terzi} je januara 2008. napustio Srbiju z U martu iste godine za wim je raspisana potraga MUP z U aprilu 2008. godine istra`ni sudija donosi re{ewe o pokretawu istrage protiv Terzi}a i Nikodinovi}a, koji je uhap{en, i o raspisivawu lokalne potrage za Terzi}em. Tri meseca kasnije za Terzi}em je raspisana me|unarodna poternica. z Prema nekim tvrdwama, Terzi} je iz Hrvatske otputovao u Francusku, odakle je oti{ao na usavr{avawe u SAD. Me|utim, u javnosti su se pojavije informacije da nije putovao ni u Ameriku, niti u Francusku, i da je sve vreme u Crnoj Gori. z Krajem februara 2009. u Budvi je uhap{ena osoba za koju se sumwalo da je Terzi}, ali je ubrzo crnogorska policija saop{tila da se ne radi o Terzi}u, ve} o osobi „koja neverovatno li~i na wega“. z Optu`nica podignuta 7. jula 2010, a Terzi}evi branioci nisu ulagali prigovor.

UVI\AJ U ^A^ANSKOJ FABRICI ORU@JA „SLOBODA“ PRI KRAJU

Sindikat {titi radnicu pirotehnike Uvi|aj na kome u kompaniji „Sloboda“, posle po`ara i serije eksplozija do kojih je do{lo 27. decembra, radi istra`ni sudija Osnovnog suda u ^a~ku Qiqana ]iri}, s kriminalisti~kim tehni~arima i ve{tacima, privodi se kraju. Posle toga, trebalo da se oglasi nadle`no tu`ila{tvo i saop{ti {ta }e preduzetii po pitawu odgovornosti za havariju koja je ugrozila `ivote 80 radnika i pri~inila {tetu od preko 10 miliona evra.

Vojni istra`iteqi su ve} tre}eg dana ustanovili kako je i na kom mestu do{lo do po`ara, koji je potom izazvao seriju eksplozija. Vatra je buknula prilikom odlagawa zavr{ene granate od 30 milimetara na radnom mestu Tawe B. (36).

U objektu za kompletirawe i pakovawe municije drugu smenu sa~iwavalo je 60 `ena i 20 mu{karaca. Niko od wih jo{ nije po~eo da

radi, 48 je zatra`ilo bolovawe, a za sve koji su se tamo zatekli predvi|eno je da, pre nego {to se vrate na posao, pro|u psihofizi~ku kontrolu, koja od danas, po grupama od 10, po~iwe u Medicini rada pri Zdravstvenom centru u ^a~ku i treba da se zavr{i do kraja nedeqe. „Na{ stav je da radnica Tawa B. ne mo`e da snosi posledice

Uni{teni pogon pirotehnike

ovoga {to se dogodilo. Ukoliko neko treba da odgovara, to su mnogi drugi pre we, zbog na~ina organizacije posla koja je dovodila do premora zaposlenih“, rekao je Tanjugu predsednik Samostalnog sindikata fabrike Dragan Jeki}.

Generalni direktor „Slobode“ Zoran Stefanovi} izjavio je da }e se, uspostavqawem novih linija u drugim delovima kompanije, vrlo brzo nastaviti vrsta proizvodwe prekinuta zbog po`ara i eksplozija u pogonu za kompletirawe municije. Na taj na~in bi}e omogu}eno da ponovo krenu

ugovorene isporuke robe inostranom kupcu. „Imamo pravo na izvesno pomerawe rokova, jer se ovo {to se dogodilo podvodi pod stavku vi{a sila“, rekao je Stefanovi}.

U vezi s havarijom posla imaju i drugi. Lokalna samouprava evidentirala je 20 o{te}enih ku}a u okolnim naseqima. Ukupna {teta, najvi{e zbog polomqenog crepa i prozorskih satakala, procewena je na oko 420.000 dinara i ona }e biti namirena iz gradskog buxeta.

Kada se zavr{i uvi|ajni postupak, dve osiguravaju}e kompanije proceni}e nastalu {tetu u samoj fabrici. Uni{teni pogon osiguran je kod firme „Unika“, a oprema i gotovi proizvodi koji su se tamo zatekli kod kompanije „Dunav“. Komisije osiguravaju}ih ku}a za procenu {tete treba da po~nu rad krajem ovog meseca.

(Tanjug)

Sportska i funkcionerska biografija Zvezdana Terzi}a, ro|enog 21. maja 1966. godine u Vrbasu, utabana je mnogobrojnim profesionalnim uspesima. Fudbaler OFK „Beograd“ bio je od 1987. do 1996. godine, a posle sezone u gr~koj „Kastoriji“ 1997. zavr{io je karijeru i postao direktor „romanti~ara“.

Zavr{io je Ekonomski fakultet i do 2005. godine, kad je magistrirao, osna`io je posrnuli klub s Karaburme i postavio ga u vrh srpskog fudbala iza „Crvene zvezde“, „Partizana“ i „Vojvodine“.

U tim godinama se profilisao kao odli~an sportski radnik, edukovan, moderan i ambiciozan u ostvarivawu ciqeva.

Razbio je mnoge iluzije, ~ak i „monopol“ „Crvene zvezde“ i „Partizana“ u skautirawu talenata i prodaji igra~a. OFK „Beograd“ je s wim iznedrio mnogobrojne reprezentativce u svim selekcijama (Ivanovi}, To{i}, Kolarov, Rajkovi}...), omladinska {kola je postala me|u najboqim u zemqi, ekipa je godinama igrala u evro-kupovima. Dosta se ulagalo i u infrastrukturu stadiona i me|u prvima su uradili teren sa ve{ta~kom travom.

Kad se govorilo da bi mogao da sedne u fotequ sportskog direktora „Crvene zvezde“, na predlog „ve~itih“, kandidovao se i pobedio u trci za predsednika FS Srbije. U fotequ ~elnika Saveza seo je u julu 2006. godine. Reorganizovao je i modernizovao Savez, energijom i harizmom pribli`io ga UEFA i FIFA, udesetostru~io ugovor o TV pravima, pokrenuo pregovore sa dr`avom o lokaciji za izgradwu Ku}e fudbala. U martu 2008. godine telegramom je podneo ostavku na mesto predsednika FSS. O`ewen je Svetlanom, biv{om atleti~arkom, i ima troje dece: dva sina, Kostadina i Nik{u, i }erku Ma{u.

U optu`nici se ka`e da je i Terzi} 2003. godine kao direktor OFK „Beograda“, od transfera fudbalera Sr|ana Stani}a u moskovski „Spartak“ pribavio preduze}u „Intergrajtid investiment“ 1,3 miliona evra.

Terzi} se tereti i da je Bulatovi}a s umi{qajem podstrekivao, dok mu je u tome pomogao Podunavac, da od transfera Branislava Ivanovi}a u „Lokomotivu“ iz Moskve

pribavi protivpravnu imovinsku korist preduze}u „Gardijan vorldvajd“ od dva miliona evra, tokom 2005. godine, navedeno je u optu`nici.

Bulatovi} se tereti da je kao direktor OFK-a, 2006. godine, Podunavcu koji je bio fudbalski menaxer, pribavio protivpravnu imovinsku korist od 100.000 evra, od transfera fudbalera Stevana Sto{i}a u {pansku „Malagu“.

(Tanjug)

UKINUTA PRESUDA MIQANU \URA[INOVI]U ZBOG UBISTVA VLASNIKA KLADIONICE U BEOGRADU

Novo su|ewe Tasmanijskom \avolu Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu kojom je Miqan \ura{inovi} (32), poznat kao Tasmanijski \avo, osu|en na devet godina zatvora zbog poku{aja ubistva vlasnika kladionice „Kal~o“ Sretena Dimitrovskog 24. februara 2008. godine i nalo`io ponovno su|ewe. Istom odlukom, koja je objavqena na sajtu Apelacionog suda, \ura{inovi}u je produ`en pritvor do daqe odluke Vi{eg suda u Beogradu pred kojim }e mu se ponovo suditi.

Ukinutom presudom \ura{inovi} je bio osu|en na jedinstvenu kaznu od devet godina zatvora koja mu je spojena s ranije izre~enom osudom, jer je no`em te{ko ranio Dimitrovskog posle kra}e raspra-

ve u kladionici „Kal~a“ u Ustani~koj 128. Apelacioni sud je ocenio da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredbi krivi~nog postupka, jer je izreka presude protivre~na datim razlozima, kao i jer u woj nisu dati razlozi o odlu~nim ~iwenicama, a oni koji su dati su nejasni.

Zbog toga je, smatra Apelacioni sud, i ~iweni~no stawe pogre{no i nepotpuno utvr|eno, pa je presuda morala da bude ukinuta. \ura{inovi} je bio svetski prvak u ultimat-fajtu. Odrastao je u vaspitno-popravnom domu, a policiji je poznat po tu~ama u kojima je u~estvovao kao obezbe|ewe no}nih klubova prestonice.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

13

U JU@NOJ BA^KOJ NOVI ZAKON U SAOBRA]AJU SMAWIO BROJ @RTAVA

U Novom Sadu prepolovqen broj poginulih – U Novom Sadu i ju`noj Ba~koj je posle godinu dana primene Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima uz preventivi rad saobra}ajaca bilo znatno mawe saobra}ajnih nezgoda i poginulih – izjavio je za “Dnevnik” samostalni policijski inspektor u novosadskoj Policijskoj upravi Dejan Milojevi}.

Na podru~ju glavnog grada Vojvodine pro{le godine bilo je 4.811 saobra}ajnih nesre}a, u odnosu na godinu ranije kad se dogodilo ~ak 7.274, dok je lane je poginula 21 osoba, a godinu ranije `ivot je izgubilo 40 u~esnika u saobra}aju (u okrugu 2010. – 56; 2009. – 73 lica). I daqe je broj povre|enih u ju`noj Ba~koj i u Novom Sadu u 2010.

ZBOG PQA^KE RADWE

Uhap{en Ka}anin Neposredno posle pqa~ke radwe s replikom pi{toqa u Novom Sadu policija prona{la osumwi~enog za ovo razbojni{tvo Slobodana ]. (1989) iz

Ka}a. Protiv wega sledi krivi~na prijava u redovnom postupku, saop{tila je novosadska Policijska uprava.

E. D.

U SAOBRA]AJNOJ NESRE]I U MOLU

„Fordom fiesta” usmrtio biciklistkiwu U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila ju~e oko 1.20 sat u Molu, op{tina Ada, `ivot je izgubila Erika Urkom (1972) iz Mola, a dve osobe su povre|ene.

Do nesre}e je do{lo kada je putni~kim vozilom marke “ford fiesta” kojim je, kako se sumwa – pod dejstvom alkohola, upravqao [andor F. (1983) iz Ade, usled brzine neprilago|ene uslovima puta, naleteo na bicikliste koji su se kretali u istom smeru i sleteo s puta.

Po saop{tewu policije, voza~ [andor F. je izgubio kon-

trolu nad vozilom, a prilikom udesa biciklistkiwa Erika Urkom je od siline udara preminula na licu mesta, dok je wena koleginica, koja se kretala biciklom ispred we, zadobila lak{e povrede, a lak{e je povr|en i vinovnik udesa.

Policijski slu`benici su voza~u putni~kog vozila [andoru F. odredili zadr`avawe do 48 sati i on }e s krivi~nom prijavom biti priveden istra`nom sudiji, zbog osnova sumwe da je po~inio te{ko krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

M. Mr.

APELACIONI SUD ODBIO TU@BENI ZAHTEV POTPREDSEDNIKA RADIKALA KAO NEOSNOVAN

Todorovi} ipak bez od{tete

Apelacioni sud u Beogradu odbio je tu`beni zahtev potpredsednika Srpske radikalne stranke Dragana Todorovi}a kao neosnovan, ~ime je poni{tio presudu kojom je listu “Standarad” i glavnom i odgovornom uredniku tog nedeqnika bilo nalo`eno da Todorovi}u isplate od{tetu od ukupno 150.000 dinara.

Presudom Vi{eg suda u Beogradu “Standard“ d. o. o. i glavni i odgovorni urednik novina “Standard“ @eqko Cvijanovi} obavezani su na to da podnosiocu tu`be Todorovi}u solidarno is-

Dagan Todoovi}

plate iznos od 150.000 dinara zajedno s kamatom na ime naknade nematerijalne {tete nastale usled pretrpqenih du{evnih bolova zbog povrede ~asti i ugleda objavqivawem neistinite informacije na naslovnoj strani tih novina i ~lanku novina pod nazivom “Najbogatiji srpski politi~ari“.

Apelacioni sud je nakon ve}awa 8. decembra 2010. godine doneo pravosna`nu presudu kojom je preina~io prvostepenu presudu i odbio tu`beni zahtev Todorovi}a za isplatu od{tete kao neosnovan. Po nala`ewu Apelacionog suda, u tom slu~aju se radi o informaciji koja zadire u privatnost tu`ioca, ali koja slu`i gra|anima za formirawe mi{qewa i opredeqivawe u va`nim dru{tvenim pitawima.

“To je tako|e osnov za demokratsko formirawe javnog mwewa u kojem slu~aju prete`e interes javnosti i sloboda mas-medija nad interesom tu`ioca da ne budu saop{tene one stvari koje bi ina~e morale ostati nedostupne javnosti”, navodi se u odluci Apelacionog suda.

Na isplatu od{tete “Standard” je poni{tenom presudom bio obavezan da plati jer je prvostepeni sud utvrdio da je na naslovnoj strani lista 28. marta 2008. godine objavqena Todorovi}eva fotografija na zlatnoj kovanici u okru`ewu zlatnih poluga ispod koje stoji tekst “Dragan Todorovi} – procewena imovina 4.000.000 evra”. To je objavqeno uz fotografije drugih politi~ara tako|e na zlatnim kovanicama u okru`ewu zlatnih poluga s imenima i iznosom procewene imovine i velikim slovima na naslovu “Najbogatiji srpski politi~ari”. Tako|e, objavqen je i ~lanak, izme|u ostalih, s Todorovi}evom fotografijom i spiskom imovine koju poseduje ispod kojeg je ozna~ena vrednost imovine od 4.000.000 evra, pod naslovom “Najbogatiji srpski politi~ari”.

Iz iskaza glavnog i odgovornog urednika “Standarda“ je utvr|eno da je on jedan od vi{e autora koji su radili na ovom ~lanku, kao i da je autor i opreme i idejni tvorac naslovne strane. Tekst je, po wegovom svedo~ewu, proiza{ao kao rezultat jednog ispitivawa, i imao je za ciq da kritikuje mehanizam dr`ave o tome kako politi~ari objavquju i javnosti prezentuju svoju imovinu i vrednost te imovine.

(Tanjug)

godini sli~an s prethodnom godinom, ali mawi, tako da je na podru~ju ju`ne Ba~ke u 2010. godini bilo 2.610 povre|enih u odnosu na 2.721 iz 2009. godine.

Naj~e{}i uzroci saobra}ajnih nesre}a jo{ uvek su nepropisno okratwe, skretawe i kretawe, neprilago|ena brzina i neustupawe prava prvenstva prolaza. Pro{le godine na

podru~ju Ju`noba~kog okruga su podnete prijave zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola protiv 303 voza~a koji su u~estvovali u saobra}ajkama, dok ih je u prethodnoj godini bilo 548, od ~ega je gotovo polovina napisana u Novom Sadu, saop{tila je za na{ list novosadska Policijska uprava.

M. V.

„DNEVNIKOVA” TEMA POLICIJA VODI „@ESTOKU” BORBU PROTIV PREVARANATA U PRIVREDNOM POSLOVAWU

Na tr`i{tu kriminala direktori se prodaju s dugovima Najve}a pa`wa Odseka za privredni kriminal u novosadskoj Policijskoj upravi okrenuta je prevarama u privrednom poslovawu, zbog ogromnih suma koje se pojavquju u wima i zbog u~estalosti – jer ~ine oko 60 odsto svih krivi~nih dela za koje je zadu`ena ova ekipa policijskih stru~waka. Oni su lane, u proseku, svak drugi dan podnosili krivi~nu prijavu za zloupotrebu slu`benog polo`aja.

– U privrednom poslovawu postoji veliki broj qudi koji ne}e ili ne `eli da posluje legalno i okre}e se kriminalu – ka`e za “Dnevnik” samostalni policijski inspektor u novosadskoj Policijskoj upravi Du{an Aleksi}. – Prime}ujemo da to postaje op{ti obrazac pona{awa ve}eg broja qudi. U prvih 11 meseci pro{le godine zatekli smo u prevarama u privrednom poslovawu {tetu ve}u od 700.000.000 dinara. Re~ je o te{kim delima koja stvaraju lo{u klimu za poslovawe i veoma su {tetna za na{e dru{tvo.

Po wegovim re~ima, neka firma mo`e raditi i po tri godine pa da se vrati na nulu zbog prevaranta, a nije iskqu~eno da }e da propadne.

– Ako u woj ima 30 zaposlenih, radi se i o toliko familija, koje sutra mogu ostati bez hleba – ka`e na{ sagovornik. – Ima 200 do 250 qudi na podru~ju Ju`noba~kog okruga koji svake godine mewaju po pet-{est firmi i bave se tim ne~asnim rabotama. Osoba koja uzima robu od preduze}a koje napada nema nameru da je ikada plati i pri tome saop{tava niz la`nih podataka o poslovawu i o imovinskom stawu preduze}a.

lo lako prima. Ona pre~esto u na{oj zemqi nema smisao, izgubila je svoj zna~aj. Danas svako daje menicu i svako je prima. Ona kasnije bude nenaplativa, a to ima za posledicu nastanak velikog broja krivi~nih dela. Na{a preporuka je da se postupa u skladu sa Zakonom o menici i pravilima kako se ta hartija od vrednosti primewuje – obja{wava Aleksi}.

du`uju se i tu nastaju prevare kroz zloupotrebe slu`benog polo`aja jer su znali da nemaju odakle da izmiruju obaveze – pri~a Aleksi}.

- Kriminalne grupe koje se bave prevarama u privredi uglavnom imaju vi{e nivoa organizacije – obja{wava za na{ list samostalni inspektor u novosadskoj Policijskoj upravi Miroslav Vlaji}. – Ispod finansijera i organizato-

On navodi da su dva najkori{}enija modaliteta za prevare u preduze}ima kroz firme koje su samo registrovana, a imaju fiktivno sedi{te gde nema nikoga i nemaju zaposlenih, a ni kwiga ni prometa. Izdaje se menica, uzmima se roba koja se prodaje za ke{.

– Na drugi na~in rade ve{ti, dobro {lifovani prevaranti, koji se ve} dugi niz godina bave ovakvom vrstom biznisa i koji su vremenom izu~ili zakone, poznaju obligacione odnose, poznaju pravo. Oni rade malo pametnije i od cele robe povla~e tran{e dok o{te}enom preduze}u pla}aju po najvi{e 15 odsto. U veoma velikom

ra grupe, koji obi~no imaju kriminalnu pro{lost i to prvenstveno u klasi~nom kriminalu s elementima nasiqa, su direktori tih

Provalili nalogodavce prevara U Odseku za suzbijawe privrednog kriminala u novosadskoj Policijskoj upravi ukazuju na slu~aj iz maja 2010. godine na kojem je istraga zavr{ena u novembru, ali je u toku detaqna kriminalisti~ka obrada. Tom prilikom uhap{eno je 11 osoba, od kojih su petorica organizatori i {estorica neposredni izvr{ioci, odnsno direktori tih fantomskih firmi ili komercijalisti, dok je uz one iz logistike i plasirawa robe osumwi~eno oko 30 lica u sva ~etiri stepena organizacije. Cela piramida prevaranata je otkrivena, a novosadska policija je, prvi put u posledwih 15 do 20 godina, do{la do ovako zna~ajnih nalogodavaca u oblasti prevara u privrednom poslovawu.

Postoji osnovana sumwa da su oni od 2008. do 2010. godine izvr{ewem krivi~og dela prevare, odnosno zlopuotrebe slu`benog polo`aja, preko minimalno 18 preduze}a, pribavili imovinsku korist ve}u od 200 miliona dinara.

– Bili su vrlo samouvereni i verovali da taj sistem koji su razradili nema rupa i da ne mo`e da se provali – ka`e Miroslav Vlaji} koji je rukovodio ovom policijskom akcijom. – U ovom slu~aju smo uspeli da do|emo da samih nalogodavaca, {to je na{ apsolutni ciq. Bez takvih organizatora ne bi postojalo mo`da oko 70 odsto fantomskih firmi u Novom Sadu.

Aleski} napomiwe da je su{tinski problem kod prevara u privrednom poslovawu u tome {to je menica kao hartija od vrednosti dobila u na{im privrednim odnosima skroz pogre{an tretman i u velikom broju krivi~nih dela se ona javqa kao sredstvo obezbe|ivawa pla}awa.

– Menica se vrlo lako daje i vr-

broju krivi~nih dela koja otkrivamo radi se o samostalnim trgovcima, ugostiteqima i proizvo|a~ima koji ponekad daju menice kao garanciju pla}awa. Kad u|u u blokadu, ne progla{avaju bankrot ve} se dodatno zadu`uju u bankama pa im tako zadu`ewa prevazilaze prihode. Menicama garantuju u drugim firmama, uzimaju robu, za-

On ka`e da finansijeri uz sebe imaju lica od poverewa koja prate neposredne izvr{ioce – retko }e se oni na}i uz direktore, ve} po{aqu nekog potr~ka da bude uz wih dok ugovaraju te poslove posle obavqenog posla, {to se de{ava za 45 do 90 dana. Od blokade firme organizuju bekstvo i sklawawe tih “direktora”, odnosno neoposrednih izvr{ilaca.

Finansijeri istovremeno kontroli{u po nekoliko preduze}a.

Podre|eni polo`aj direktora datira iz ranijeg perioda kada su se zadu`ivali pod zelen{kim kamatama. Du`ni su po nekim drugim osnovama, ili se radi o ovisnicima od psihoaktivnih supstanci.

– ^ovek se zadu`i i `eli da nastavi da radi pa ode kod zelena{a i uzme novac na kamatu i nema ose}aj da treba da prestane i ulazi u taj podre|eni polo`aj pa vi{e ne mo`e da otplati dug ni banci ni dobavqa~ima ni zelena{ima. Onda mu zelena{ ka`e: Ti }e{ sada da otplati{ dug tako {to }e{ otvoriti firmu na sebe. I}i }e{ kod toga i toga da ugovara{ robu na odlo`eno i robu }e{ prodavati (predavati) meni i tako }e{ da mi

U prvih 11 meseci pro{le godine zatekli smo u prevarama u privrednom poslovawu {tetu ve}u od 700.000.000 dinara. Re~ je o te{kim delima koja stvaraju lo{u klimu za poslovawe i veoma su {tetna za na{e dru{tvo (Du{an Aleksi}) fantomskih preduze}a koji su, u stvari, neposredni izvr{ioci tih krivi~nih dela. Na tre}em stepenu hijerarhije su osobe za logistiku koje prevoze robu koja se preuzima izvr{ewem tih krivi~nih dela i skladi{te je. Na ~etvrtom nivou su lica koje tu robu stavqaju neposredno u promet krajwim korisnicima, a nekad preko pera~kih preduze}a i izra|uju poslovnu dokumentaciju da bi sa~inili legalne ulaze za robu.

Prema re~ima Vlaji}a, uloga tih finansijera je pre svega da pronalaze preduze}a s urednim dugogodi{wim poslovawem. Kad se to preduze}e pojavi u pravnom prometu, naravno, s drugim osniva~em, takozvani direktor te fantomske firme lako dovede u zabludu lice da izda robu. Organizatori otkupquju osniva~ka prava za 300 do 2.000 evra, u zavisnosti od toga koliko je staro preduze}e. Slede}i posao koji obavqaju ti finansijeri je da prona|u poslovne prostorije i anga`uju neposredne izvr{ioce – isto uglavnom lica iz kriminogenih sredina, neretko s prebivali{tem u drugim republikama biv{e SFRJ, na ~ije ime se prenose osniva~ka prava. To su “direktori” tih fantomskih firmi koji potom istupaju u svoje ime kao direktori u pravnom prometu. Posao ote`ava to {to se ti oragnizatori nigde ne pojavquju svojim imenom i prezimenom.

otplati{ dug. Naj~e{}e se de{ava da nikad ne otplate taj dug zelena{u. Transferi su kao kod fubalera. Fakti~ki, te nesretnike prodaju jedan drugome i oni su uvek i uvek u dugu – obja{wava sagovornik.

– Skoro smo dobili potvrdu tih na{ih sumwi i bili smo {okirani time da se na tr`i{tu kriminala direktori s dugovima prodaju izme|u kriminalca. Ti direktori nemaju zaposlene. Imali smo i slu~ajeva kada lice koristi dokumenta od paso{a do ribolova~ke dozvole na sasvim tre}e lice. To je kra|a identiteta koja nam stvara velike probleme kod pronala`wewa osumwi~enih. Bilo je tako|e primera kada direktori ne poseduju kvalitete za ugovarawe, ako nisu prevaranti po vokaciji, onda umesto wih istupaju takozvani komercijalisti. To su qudi koji su direktno vezani za organizatore, koji prate tog direktora ako treba 24 sata, idu s wim po firmama i kontroli{u {ta }e re}i – obja{wava inspektor Vlaji}. – Za ove “rukovodioce” vaqa re}i da obavqaju svoj deo posla kao naknadu za dugovawa tim finansijerima ili primaju neku minimalnu nadkanadu u vidu pla}enog sme{taja ishrane i, recimo, nekog xeparca koji dobijaju u toku poslovawa te firme koja, kako smo rekli, ne traje du`e od 30 do maksimalno 60 dana, dok se obavqa fakti~ki deo posla oko te firme.

M. Vuja~i}

14

DRU[TVO

ponedeqak17.januar2011.

KONKURS MINISTARSTVA ODBRANE

OD DANAS U [KOLAMA

\aci ponovo u u~ionicama Posle tronedeqnog zimskog raspusta, |aci u Srbiji danas ponovo kre}u u {kolu. Drugo polugodi{te prekinu}e im tek desetodnevni prole}ni raspust, koji }e po~eti u petak, 22. aprila, a zavr{i}e se u utorak, 3. maja. I ovaj put {kolsku godinu prvi }e, 23. maja, zavr{iti maturanti gimnazija. Posle wih, 30. maja, raspusti}e se maturanti trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola i osmaci, dok }e svi ostali osnovci ovu {kolsku godinu zavr{iti 11, a sredwo{kolci 18. juna.

I u ovom polugodi{tu bi}e i nastavnih subota, kada }e se odra-

Deficit prvaka U Srbiji se svake godine u prvi razred osnovne {kole upi{e oko 1.000 |aka mawe, pa je op{tinama ostavqen rok da do oktobra usvoje novu mre`u {kola, umesto sada{we skupe i neracionalne.

– Lokalna samouprava }e prilikom izrade nove mre`e {kola morati da po{tuje kriterijume Vlade Srbije, definisane u oktobru pro{le godine – rekao je pomo}nik ministra prosvete @elimir Popov, podsetiv{i na to da je 2001. godine upisana 81.000 prvaka, a da ih je lane bilo 70.670.

Popov je istakao da aktuelna mre`a ustanova, s 1.278 osmogodi{wih {kola i 4.500 objekata, odgovara broju u~enika od pre 30 godina. On je objasnio da se ni{ta ne}e “se}i” odmah i da u buxetu nisu predvi|ena posebne pare jer taj posao pada na teret lokalnih samouprava, kojima }e, kako je rekao Popov, biti boqe kada budu imale jeftiniju mre`u {kola.

|ivati propu{teni ~asovi, i to ako se u nastavni dan obele`ava dan {kole, ili se u nastavni dan, istovremeno, za ve}i deo u~enika {kole, realizuju ekskurzije ili s ve}inom u~enika u~estvuje na nekoj sportskoj ili dru{tvenoj manifestaciji i, kona~no, ako je zbog odsustva ve}eg broja u~enika ili zaposlenih koji obele`avaju verski praznik ili praznik nacionalne mawine utvr|en od nacionalnog saveta odre|ene nacionalne mawine u na{oj zemqi, u dan tog praznika ote`ano izvo|ewe nastave. Nastavna subota u kojoj se nadokna|uje propu{ten rad mora biti u istom kvartalu u kojem je i dan koji je odre|en kao nenastavni.

U ovom polugodi{tu ostala je i jo{ jedna nenastavna, ali radna subota, koju {kole mogu organizovati 28. maja ili 4. juna, kada }e organizovati i realizovati aktivnosti iz izbornih predmeta, vannastavne, sportske aktivnosti, one iz oblasti ekologije i za{tite `ivotne sredine ili kulturno-umetni~ke aktivnosti.

Te subote nastavnici }e voditi u~enike u obilazak verskih objekata, muzeja i galerija, spomenzbirki, etno-ku}a, istorijskih nalazi{ta, nacionalnih parkova, prirodnih rezervata, organizova}e akcije ozelewavawa i ure|ewa {kole i okoline, aktivnosti u lokalnoj zajednici, sportske ili susrete {kola, edukativne i kreativne radionice, miniistra`iva~ke projekate, zabavna me|uodeqewska dru`ewa i sli~na doga|awa.

Zbog toga {to svaki predmet mora imati odre|en broj ~asova, a {kolska godina nema isti broj svih dana u nedeqi, u subotu, 29. januara, odr`a}e se ~asovi prema rasporedu za ponedeqak, a 19. februara i 7. maja prema rasporedu ~asova za utorak, dok }e u sredu, 25. maja, i u subotu, 18. juna, |aci imati ~asove predvi|ene rasporedom za petak.

U svim {kolama praznova}e se 27. januar – {kolska slava Sveti Sava.

D. Deve~erski

DUG MINISTARSTVA PROSVETE VOJVO\ANSKIM PROSVETARIMA

Penzioneri bez otpremnine Minule godine iz osnovnih {kola u Vojvodini u penziju je oti{lo 424 zaposlenih, a iz sredwih jo{ 175, ali, na`alost, do danas niko od wih nije dobio pripadaju}e otpremnine.

– Od 2002. godine do kraja 2009. otpremnine za odlazak u penziju zaposlenima u obrazovnim ustanovama u Vojvodini ispla}ivane su iz pokrajinskog buxeta preko Sekretarijata za obrazovawe, a od 1. januara 2010, po novom Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, to je obaveza Republike, to jest Ministarstva prosvete, koje bi taj novac trebalo da, kao transferni, uplati na ra~un Pokrajinskog sekretarija-

ta za obrazovawe. Mi ga zatim prosle|ujemo {kolama, a one ga ispla}uju zaposlenom koji odlazi u penziju – ka`e pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe zadu`en za finansije Jo{ka Kabok. – Do danas Ministarstvo prosvete Republike Srbije Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe nije uplatilo ni dinara za ove namene, tako da je taj dug zakqu~no s 31. decembrom za one koji su se lane penzionisali iz osnovnih {kola 83.500.000 dinara, a za one koji su u penziju oti{li iz sredwih {kola jo{ 33.500.000 dinara.

Pri odlasku u penziju, po Zakonu o radu, zaposlenom sleduju

prose~ne bruto plate iz posledwa tri meseca pred penzionisawe. Budu}i penzioner ima pravo da izabere za sebe najpovoqniju varijantu, to jest da li ho}e da dobije tri svoje posledwe plate, tri prose~ne bruto plate u radnoj organizaciji u kojoj je zaposlen ili tri bruto republi~ka proseka. Kako je prose~na bruto plata od oko 49.000 dinara u {kolama ve}a od republi~kog proseka, koji je, na primer, u novembru bio ne{to mawi od 48.000 dinara, pred penzionisawe zaposleni u {kolama biraju izme|u {kolskog i svog proseka.

Po re~ima Jo{ke Kaboka, Sekretarijat je vi{e puta podse-

}ao nadle`ne u Ministarstvu na ovaj dug, ali su dobili odgovor da taj novac buxetom za pro{lu godinu nije planiran, zatim da zbog krize nije planiran ni rebalansom buxeta za pro{lu godinu, a posledwi put iz Beograda je stiglo obe}awe da }e pare za pro{logodi{we otpremnine onih koji su oti{li u penziju iz vojvo|anskih {kola biti planirane u buxetu za narednu godinu.

Ina~e, zaposleni iz {kola iz ostalih delova Srbije pri odlasku u penziju otpremnine su dobijali do maja pro{le godine, a posle toga para nije bilo ni za wih.

D. D.

MEDICINARI ME\U NAJRIZI^NIJIM PROFESIJAMA

Stres verni pratilac belih mantila Istra`ivawe koje je nedavno sprovedeno me|u lekarima pokazuje da lekarska profesija spada u sam vrh profesionalnih grupa najrizi~nijih za nastanak mentalnih i fizi~kih oboqewa, posebno kardiovaskularnih. Naime, zbog gotovo svakodnevnog stresa na radnom mestu, lekari, ali i veliki broj medicinskih sestara, izlo`eni su povelikom pritisku na svoje zdravqe. Uz to, veliki broj medicinskih radnika ima i druge faktore rizika, kao {to su duvan, alkohol, nepravilna ishrana...

– Iako najve}i broj gra|ana smatra da je beli mantil sinonim za zdravqe, istra`ivawa govore da su upravo medicinski radnici na samom vrhu neslavne rang-liste qudi koji se ba{ ne mogu pohvaliti dobrim zdravqem – ka`e klini~ki

psiholog Neboj{a Lali}. – Pritisak na radnom mestu je veliki. Najve}i broj qudi i ne misli na to koliko pacijenata lekar primi dnevno, s kakvim se sve slu~ajevima i naravima susre}u, kako je pedijatru kad treba roditeqima da saop{ti da im dete boluje od te{ke bolesti ili hirurgu od ~ijeg zahvata zavisi ne~iji `ivot. Me|u lekarima stresu su posebno izlo`eni zdravstveni radnici u urgentnim slu`bama i hitnoj medicinskoj pomo}i, kao i onkolozi, hirurzi i pedijatri u bolni~kim ustanovama.

Oboqewa koja naj~e{}e napadaju bele mantile su povi{en krvni pritisak, pove}an nivo masno}a i {e}era u krvi, faktori koji su me|u najzaslu`nijim za nastanak kardiovaskularnih i mnogih drugih oboqewa, protiv kojih se lekari

na re~ima svakodnevno zala`u i savetuju pacijentima da ih dr`e pod kontrolom. Istra`ivawa instituta i zavoda za javno zdravqe govore da ~ak 37 odsto lekara i vi{e od 50 odsto medicinskih sestara i tehni~ara pu{i. Da li je Zakon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, koji strogo zabrawuje pu{ewe u zdravstvenim ustanovama, uspeo da smawi procenat popu{enih cigareta medicinara na radnom mestu nije poznato, ali je sigurno da je pu{a~a me|u zdravstvenim radnicima jo{ uvek veoma mnogo.

– Posledwih godina pritisak na bele mantile je porastao i uvo|ewem niza novih propisa kojima se poo{travaju razna pravila u profesiji. Me|u wima su i uvo|ewe licenci i sakupqawe bodova za

weno obnavqawe, uvo|ewe telefonskih linija i za{titnika prava pacijenata koji omogu}avaju da lekar i sestra budu svakodnevno na udaru tu`bi pacijenata, od kojih najve}i broj nije opravdan, tu su i sve ~e{}i fizi~ki i verbalni napadi na bele mantile... Zato mnogi lekari ka`u da ose}aju pravu hajku.

Ne treba zaboraviti ni mogu}nost gre{aka u radu, koje se doga|aju u svim zanimawima, ali koje u medicini mogu imati fatalan ishod po pacijenta, {to od lekara zahteva visok stepen opreznosti, {to opet dovodi do stalnog stresa – ka`e na{ sagovornik i dodaje da zdravstveni radnici nisu zadovoqni ni svojim primawima, koja su u odnosu na izgarawe na poslu ~esto neproporcionalna.

J. Barbuzan

KATOLI^KO GROBQE RU@E NESAVESNI GRA\ANI

Deponije iznad pokojnika Nekima ni pokojnici nisu sveti. Da je tako, svedo~e gomile gra|evinskog {uta koje ru`e Katoli~ko grobqe u Zrewaninu.

Nepoznate osobe istresaju otpad tik do grobnih mesta, a po{to su se ovakvi, krajwe bezobrazni postupci, vi{e puta ponovili od novembra pro{le godine, slu~aj je prijavqen i policiji. U Javnom komunalnom preduze}u “^isto}a i zelenilo”, koje rukovodi svim zrewaninskim grobqima, potvr|uju da postoje problemi sa stvarawem divqih deponija na ovakvim mestima.

Neke su radnici ovog preduze}a ve} uklonili, ali se stalno stvaraju nova smetli{ta. A ima slu~ajeva i da se otpad iz starih kosturnica na|e samo na desetak metara daqe od ne~ije nadgrobne plo~e! Po~inioce je, ka`u u “^isto}i i zelenilu”, gotovo nemogu}e uhvatatiti na delu i zato ne bi bilo lo{e da i Komunalna policija, koja je

odnedavno za`ivela u gradu na Begeju, ponekad obi|e ovda{wa grobqa, koja se, ina~e, vode

DNEVNIK

kao javne povr{ine. Re{ewe bi bilo i postavqawe video-kamera, o ~emu razmi{qaju u pojedinim gradovima u Srbiji, da bi se spre~ilo da nesavesni gra|ani, ne samo ~ine ovakve neprimerene stvari nego i kradu kandila, cve}e, sve}a, pa ~ak i klupe, {to se de{avalo na beogradskim grobqima.

Ina~e, Katoli~ko grobqe u Zrewaninu od oktobra 1963. godine je oduzeto od crkve i predato je na upravqawa JKP “^isto}a i zelenilo”. Katoli~ka crkva je 2007. predala zvani~an zahtev za vra}awe brojne nacionalizovane imovine, izme|u ostalog i grobqa u Kalvarijskoj ulici, ali do danas to pitawe nije re{eno. Od po~etka devedesetih godina pro{log veka zbog prepunih pravoslavnih grobaqa sahrawivawe pokojnika svih veroispovesti obavqalo se i na ovom mestu. @. B.

Vojska ~eka dobrovoqce Ministarstvo odbrane raspisalo je javni oglas za prijavu mladi}a i devojaka za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka s oru`jem u Vojsci Srbije. Mogu se javiti kandidati mu{kog i `enskog pola koji u 2011. godini navr{avaju od 19 do 30 godina, navodi se u oglasu objavqenom na internet-stranici Ministarstava odbrane.

Od kandidata se tra`i da su dr`avqani Srbije, kao i da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak, odnosno da nisu pravosna`no osu|ivani za krivi~no delo koje se goni po slu`benoj du`nosti. Zainte-

^ime }e jo{ Vojska, odnosno Ministarstvo odbrane privu}i mlade da se prijave na konkurs za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka?

Planira se da im se uplati radni sta` tokom ta tri meseca boravka u kasarni, za {ta postoji na~elna saglasnost Ministarstva rada i socijalne politike. Vojnici }e dobijati sertifikat o obu~enosti za rukovawe vatrenim oru`jem, koji }e biti priznat od odgovaraju}ih dr`avnih organa, pa oni koji budu `eleli da posle vojske privatno nabave oru`je ne}e morati da idu na obuke po streqanama. Zavisno

resovani, tako|e, moraju biti zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu.

Izbor potrebnog broja kandidata obavi}e regionalni centri Ministarstva odbrane na osnovu utvr|ene kona~ne rang-liste, nakon ~ega kandidati potpisuju ugovor s Ministarstvom odbrane, kojim se ure|uju me|usobna prava i obaveze.

Taj ugovor sadr`i po~etak i zavr{etak dobrovoqnog slu`ewe vojnog roka, uslove `ivota i rada u centru za obuku, uslove prekida dobrovoqnog slu`ewa i naknadu tro{kova u slu~aju neopravdanog prekida slu`ewa vojnog roka s oru`jem.

Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovqno slu`ewe vojnog roka s oru`jem u Vojsci Srbije je stalno otvoren, a rangirawe kandidata }e se obavqati u skladu s uputnim rokovima, navodi resorno ministarstvo.

Od 1. januara 2011. godine Vojska Srbije je zvani~no pofesionalna. Me|utim, kako su vojni zvani~nici ranije najavqivali, u wenim redovima ostavqeno je 2.000 mesta za dobrovoqce. Wihov vojni rok traja}e tri meseca, ali }e zbog kratkog perioda vojni~ki `ivot biti intenzivniji nego do sada, najavquju iz Ministarstva odbrane. [estonedeqna osnovna obuka organizova}e se u tri centra, najverovatnije u Somboru, Vaqevu i Leskovcu, a zatim }e se vojnici upu}ivati na specijalisti~ku obuku u centre {irom Srbije. Sve ono {to je do sada obele`avalo slu`ewe vojske – po`arstvo, stra`a, teren i bojevo ga|awe, postoja}e i daqe.

Vojni rok mo}i }e da slu`e i `ene, ali i oni koji su slu`ili „civilno”. Kako tvrde u ministarstvu, bilo je i takvih interesovawa jer neki poslodavci, a posebno oni iz oblasti bezbednosti, insistiraju na odslu`enom vojnom roku pod oru`jem, pa su se pojedinci pokajali {to su se opredelili za civilno slu`ewe.

od potreba VS, neki vojnici }e tokom vojnog roka biti osposobqeni za upravqawe vozilima B i C kategorije ili gra|evinskim ma{inama, {to danas na tr`i{tu nisu jeftine obuke.

Odslu`eni vojni rok bi}e uslov za rad u MUP-u Srbije i Upravi za izvr{ewe zavodskih sankcija Ministarstva pravde, odnosno obezbe|ewima zatvora i sudskoj stra`i. Tri meseca provedena u uniformi mogu se posmatrati i kao svojevrstan „probni rad”: vojnici }e mo}i da upoznaju Vojsku i procene da li bi `eleli da rade u woj kao profesionalci.

Oni koji po`ele da se zaposle u VS mora}e da odslu`e vojni rok koji }e, samo za wih, trajati do {est meseci jer }e po isteku tri meseca biti upu}eni na obuku u jedinice za konkretne du`nosti, dok }e se istovremeno za wih obavqati bezbednosne provere. Ako je sve u redu, po isteku {est meseci bi}e primqeni kao profesionalci.

Svi ostali koji jednostavno `ele da odslu`e vojni rok, posle tri meseca skidaju uniformu. Ako `ele, mogu se prijaviti u aktivnu rezervu (koja }e za`iveti tokom ove godine i podrazumeva}e povremene obaveze, ali i privilegije), ili }e samo biti uvedeni u klasi~an rezervni sastav kao i svi oni koji su do sada slu`ili vojni rok.

Vojska Srbije }e dobrovoqce primati u svim postoje}im uputnim rokovima, zavisno od wihovog interesovawa i wenih potreba.

Ako, na primer, studentima zbog fakulteta odgovara da slu`e od juna do septembra, upu}iva}e se na slu`ewe u tom roku. U Vojsci su uvereni u to da im ne}e biti problem da obezbede zacrtanu kvotu od 2.000 dobrovoqaca. Takav optimizam najvi{e temeqe na ~iwenici da je vojni~ki poziv ponovo popularan me|u mladima u Srbiji, o ~emu svedo~i i podatak da je odlaziv za posledwu, decembarsku klasu regruta, bio 98 odsto od pozvanih.

M. Bozokin

Na onkologiji samo gra|ani Srbije – Oboleli od malignih bolesti iz zemaqa regiona ubudu}e vi{e ne}e mo}i da se le~e u srpskim onkolo{kim centrima zbog velikih potreba gra|ana Srbije za uslugama iz te oblasti, koje su ve}e od trenutnih kapaciteta zdravstvene slu`be – rekla je pomo}nica ministra zdravqa Ivana Mi{i}. – Pacijenti iz regiona su se u na{im zdravstvenim centrima le~ili u okviru dopunskog rada, i to }e i daqe biti mogu}e, ali ne i u slu~aju malignih oboqewa.

Ona je navela primer Instututa za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, koji je pre petnaestak dana dobio mi{qewe Ministarstva zdravqa o tome koje usluge pacijenti iz zemaqa regiona mogu, odnosno koje ne mogu dobiti u okviru dopunskog rada te zdravstvene ustanove.

– Neke usluge }e biti pru`ane i ubudu}e, ali to nije slu~aj s obolelima od malignih bolesti – kazala je Ivana Mi{i} povodom pisawa podgori~ke {tampe da pacijenti iz Crne Gore ne mogu vi{e da se le~e u Srbiji.

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

15

REVOLUCIONARNI, RATNI I PRIRODWA^KI OPUS NOVOSADSKOG FOTOREPORTERA JAROSLAVA PAPA

Pre`iveo ^au{eskua, NATO i doma}e frontove Od priznawe skromno pomiwe prvu nagradu dobijenu pre pet godina na me|unarodnom konkursu u Japanu za najboqu fotografiju iz prirode ili nagradu agencije Beta za najduhovitiju fotografiju 2009. A sva{ta je slikao tokom burnih balkanskih godina pred kraj milenijuma. Bio je jedan od ~etvorice Jugoslovena koji su “na mufte”, predstavqaju}i se kao stranci, uspeli da 1989. u|u u

Papova {umska zaseda

vojevremeno je pesnik Du{ko Trifunovi} u nekoj TV emisiji pri~ao da mu je tokom boravka u Londonu jedan Englez, nakon {to se upoznao s opusom sjajnog poete ~iji su stihovi mnoge muzi~are proslavili, rekao: “Mister, da ste `iveli ovde, bar ~etvrt Londona bi bilo va{e”. A wemu, najve}i deo nevelikog imetka ostao je zauvek u Sarajevu. Sli~na asocijacija, zbog klasi~ne balkanske disproporcije izme|u talenta, ulo`enog rada i, {to je najva`nije – rezultata, naspram materijalno ste~enog, sama se name}e tokom razgovora sa ~uvenim novosadskim fotoreporterom Jaroslavom Papom.

Jer, wegove fotografije iz prirode i lova neprevazi|ene su jo{ od kad su prve zabele`ene u Srbiji. Objavqivali su ih mnogi evropski ~asopisi, dok ga doma}i sli~ne vrste uglav-

S

nom “~erupaju” a da ne pitaju, a kamoli po mu zakonu dostave honorar. Na Zapadu su, obja{wava Pap, najcewenije i najskupqe ba{ fotografije iz prirode, jer se do wih najte`e dolazi. Ovde nije tako, a i malo je onih koji mogu da ih plate.

Od polovine osamdesetih, kad je sjajnu karijeru zapo~eo ba{ u “Dnevniku”, stekao je ve}inu svih mogu}ih Temi{varski rafali profesionalnih nagrada SFRJ, SRJ, SCG i Srbije okno “Trep~inog” rudnika Staza “foto-ubode” iz prirode, lori trg, gde su “napa}eni” kosovva, sporta. ski proleteri {trajkovali – Kad nisam u `iriju, prijagla|u – iskqu~ivo za inostrane vim se na konkurs. A komisija, medije. {ta }e, mora me nagraditi.

– Prvi utisak je bio da izSlede}e godine `iriram i tagledaju prili~no sve`e za neko ukrug – smeje se Pap, koji je koga ko danima gladuje – objadanas frilenser. {wava Jaroslav. – Snimao sam

M

Patak nagra|en u Japanu

– Snage lojalne diktatoru su u jednom trenutku poku{ale i padobranski desant iz helikoptera, pa su nam meci zvi`dali oko glave. Slikao sam borbe, bolnice, grobqa, mrtve, a na kraju i predaju nekih pripadnika zloglasne tajne policije Sekuritatee – pamti mnogo toga Pap.

Nije ni slutio da je to, na`alost, bio uvod u kravi raspad dr`ave u kojoj je ro|en, a kraj je ovekove~io fotoaparatom. Za po~etak – borbe u Plitvicama, Oku~anima, Pakracu, {irom Slavonije.

– Jednom sam se u Hrvatskoj, s trojicom novinara, zatekao u oklopnom transporteru kojem je mina otkinula gusenicu. Satima smo stajali u mestu dok su nas ga|ali minobaca~ima, sre}om

ska, ko paravojska, ko su civili, ko je ko i protiv koga! U svakom selu su vladala druga~ija pravila i nikad nismo znali {ta nas ~eka narednog minuta, na slede}oj barikadi – se}a se maestro.

Usledio je “doma}i zadatak” kad su NATO-ovi avioni po~eli da pra{e, a ubrzo i 5. oktobar. Nije bio u Beogradu, ali wegova fotka iz centra Novog Sada {tampana je na naslovnici “Va{ington posta”. Nakon

Najduhovitija fotografija 1999.

neuspe{no. Pred ulazak JNA u Vukovar sam se razboleo, sve me je stiglo, a najvi{e vest da mi je poginuo prijateq, fotoreporter Milan @egarac, pa sam taj deo istorije propustio. Na po~etku rata u Bosni je vladao op{ti haos, pravi “karakazan”. U mete`u se nije znalo ko je voj-

godina ratova i nasiqa, najzad je mogao da se posveti onome {to najvi{e voli: slikama iz prirode i lova. Lepota {ume, miris jutra pred riku jelena ili {areni{ pti~jeg sveta vedrija su strana `ivota fotoumetnika na Balkanu.

Du{an Kne`i}

TELE^KA BI DA OD PRO[LOSTI BOQE @IVI U BUDU]NOSTI

PRE^ANSKA LEKSIKA nogo stvari i bi}a nose pridev sala{ki ili sala{arski. Sem samih sala{ara, jer ne mo`e{ kazati “sala{ki sala{ar”, mada nekad i to treba, da bi se mi, pravi sala{ari, razlikovali od onih {to ih tako zovu pogrdno, ne bi li ih rova{ili kao ne{to lo{e i prqavo ili siroma{ko i nevaspitano. Ko zna {ta jo{ najstra{nije o sala{arima misle oni {to misle da nisu “sala{ari”? Naravno, skroz pogre{no, po{to su sala{ari kao i svi drugi ravni~ari. Mawe ili vi{e vredni ili lewi, {tedqivi ili rasipni, la`qivi ili iskreni, alavi ili skromni. Ta, ba{ isti kao i oni {to nisu osim sveta. A za{to su sala{ari osim sveta? Pa, sala{ari smo. Ku}a, pardon, sala{, nam je osim sela, dakle i sveta, taj svet nas retko vi|a, a nekmoli da svakodnevno gleda {ta obla~imo, kuvamo i jedemo, kako se sva|amo ili (zdravo retko) qubimo i veselimo.

Po{to smo osim sveta, za taj svet ba{ i ne marimo. Ako je ta~no ono “svuda pro|i, ku}i do|i”, onda je ta~na i ona „pratite me osam tambura{a, pratite me do moga sala{a!”

E, da nema nastavak “do sala{a, gde je moja sna{a” pesma bi ba{ bila lepa. Ovako, ne vredi. Jer, dugo sam u svim novinama ~itao da nijedna sna{a ne}e da `ivi na sala{u. Ni u selu. Makar imalo vodovod, patosane trotoare i – samoposlugu. Sad na sala{e sna{e idu u svojstvu udava~a samo ako ih neko pozove u sve~are na sala{e-kafane. Takozvane sala{e. Jer se na sala{ima, normalnim i zglavnim, maltene nikad nije slu{ala muzika, pilo i krkalo, ve} radilo. Rinta~ilo!

Sala{arski `ivot je rad od jutra do mraka. Sala{i su i izmi{qeni da ratari, paori, biro{i, sviwari, ~obani... budu

potom i sukobe demonstranata i policije na pri{tinskim ulicama. Te{ko se radilo jer smo za sve aktere bili nepo`eqni.

Nakon “jogurt” revolucije 1988, usledilo je pravo “vatreno kr{tewe” na ulicama Temi{vara, kad je s novinarima “Dnevnika” Perom Petrovi}em i Janom Brizom ovekove~io osloba|awe Rumuna od ^au{eskua.

Sala{ari (ili kako se kalio ~ovek) {to bli`e zemqi i {to mawe vremena gube od kreveta do brazde. Ovako, ~im iz sobe ili s tavana – na wivu. Dove~e samo opere{ noge, prospe{ vodu u pra{inu i zaspi{ jo{ dok se lavor okre}e na patosu.

Sala{arske koke nose jaja s najcrvenijim `umancem. ]urke su najdebqe, a prasi}i najsla|i. ]urke hrane orasima, a prasice poje surutkom.

Sala{arske va{ke su najopasnije. Osete vandroka{e i zgubidane i po najve}oj magli i ne mo`e{ ih se otresti. Sve dok doma}in ne vikne: „[ibe!

Ne’{ i}i pod {upu!“ A on ba{ i ne `uri da umiri bunda{e i rigove. ^eka da vidi kako se gost vlada i {ta ima u rukama, pod kaputom, za le|ima...

Sala{arske o~i su kao kod mornara. Vide boqe daleko nego blizu. Zato se nikad ne naviknu na varo{, pune ulice, stadione, ~ak ni bioskope. Nau~eni su na jasnu situaciju.

Onoga ko dolazi vidi{ jo{ s tri du`i. Na dve pozna{ ko je, a ima{ jo{ jednu da se spremi{, smisli{ {ta }e{ kazati i poga|a{ za{to dolazi.

Sala{arske vile su dawom na |ubretu ili u {tali, a no}om u sobi iza vrata. Zato su nasa|ena na malo podu`e sapi{te, a nije lo{e ni kad je na

wima malo suvog |ubreta.

Kowskog, jer ne smrdi. Ako neko proba da po’ara sala{ara, mora ra~unati da }e biti bar ogreben ako ne i proboden. Sala{ari umeju i da vile bace kao kopqe. Nekad su tako lovili i zecove kad ih kerovi nateraju na sala{. Posle su zecove derali, ko`ice ~inili a meso ~uvali u salamuri. Kad su na{eg kom{iju Bapu pitali koliko je zecova te zime usolio, rekao je: 99. Pa {to ne ka`e{ sto? – pitali ga daqe. – Zaoto {to ne}u da la`em zbog jednog zeca – kazao je. I ostao `iv.

Sala{arska deca ~esto do {kole ne znaju ni kako im je puno kr{teno ime i prezime jer ih niko ne proziva, a na sala{ ne dolazi po{tar. Pozive, pisma, ra~une i poreske opomene ostavqaju se u ku}i, u selu. Ali ova deca pro~itaju najvi{e kwiga. Nemaju s kim da se igraju. Zimi mrak pada ve} u ~etiri, pe} je mlaka bar do deset. Naspava}e{ se jer svawiva tek u sedam.

Sala{arima ne treba ni{ta kupovno. Dobro, treba so i petrolej, nekom sve}e, {e}er i {ibice, mada se i to mo`e stvoriti na sala{u. I stvaralo se, na`alost, godinama posle bilo kog rata. Sala{ je ~esto bio ~itav svet, zaokru`en po proizvodwi i tro{ewu. Kad prestanu da budu sala{ari, zbog bolesti, promeni statusa ili re`ima, biv{i sala{ari su jako {tedqivi i skromni, ili raspiku}e, ako im je prethodna uskra}enost padala te{ko. Ipak su (smo) osim sveta!

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired i riba pliva / Divani o re~ima“)

Tri muzeja u jednom selu ele~ka, selo od svega 2,000 stanovnika, jedva je dvadesetak kilometara daleko od Sombora i postaje sve poznatije. Svet vredan i radi{an pa, mada `ivi na lesnoj visoravni Tele~ke grede, peskovitoj zemqi tek ne{to vi{oj od bundeve, proizvodi sva{ta sem vina i „palinke“. Ipak, Tele~ani (mo`e i Tele~anci, ne mare qudi ovda{wi sve i lonac da ih zove{, samo ih nemoj razbiti) se ozbiqno bacili na seoski turizam, te za posledwih nekoliko godina ~ak tri muzeja otvorili, da im putnik namernik ima {ta videti.

Prvo je u avanturu krenuo I{tvan Kova~, koji goste ne samo da ne spre~ava da zapale svoje cigrete ve} nudi i tompusima u zavi~aju mu izra|enim. Kako to ve} biva u Srbiji, nadasve wenim selima, ~ovek inokosan i entuzijasta decenijama je ~uvao i skupqao, pa pre neku godinu u hodniku svoje ku}e, “Muzeju duvana”, izlo`io eksponate nikotinske manufakture. Dve prostorije ispunio je s vi{e od stotinu artefakata vezanih za proizvodwu duvana, a ceo poduhvat poseban je, ako ni zbog ~ega drugog, a ono {to je to, kako vlasnik ka`e, jedini takav muzej u Evropi. Najve}i deo predmeta je zaostav{tina familije, koja generacijama proizvodi duvan ve} vek i po.

T

Nekad su i paori pravili „{varcvald” satove

Najstariji eksponati su iz 1886, kada su Tele~ku naselile iskusne duvanxije iz mesta Sajan pored Kikinde. Kako imaju razumevawa i za ogor~ene antipu{a~e, otvorili su Kova~i i muzej koji im slavi familijarno ime, odnosno kova~ki majstorluk.

Za ovako malo selo i dva muzeja bi bila previ{e, ali ne bi Tele~ka bila ono {to je da lane nije dobila jo{ jedan, pa im sva sela srpska, a bogami i u regionu, u le|a gledaju otkako je me{tanin Jo`ef Pei} otvorio Muzej satova i inih antikviteta. Zbirku od 120 satova prikupio je u posled-

wih pet godina, a veli da je postao zaqubqenik u satove pod uticajem svog kuma iz Ba~ke Topole, vlasnika ~asovni~arske radwe. U kolekciji je najvredniji sat u obliku lire od ru~no oslikanog be~kog porcelana, a najstariji su primerci iz prve polovine 19. veka, najve}i broj izme|u 1850. i 1920. Raritet je replika prvog mehani~nog sata, mada su samom gazdi muzeja najdra`i „{varcvaldi“, jednostavni satovi koje su pravili seqaci, ubacuju}i ve} gotove mehanizme u ru~no pravqena drvena ku}i{ta.

M. Miqenovi}

Psi koqu ovce i koko{ke si lutalice su u selu Jasenovo u op{tini Despotovac za posledwih mesec dana po torovima zaklali devet ovaca i osam izujedali, a nisu po{tedeli ni koko{ke.

Bojan Dujki}, koji se bavi uzgojem rasnih ovaca rase „tur de frans“ i „virtemberg“, ka`e da je on ve} tre}i u selu koga su ojadili. „Zaklali su mi jednu ovcu, rasporili joj trbuh i povadili creva, pet su izujedali, a u koko-

P

{iwcu nije ostala nijedna od 20 koko{aka“.

Dodaje da su mu ovce bremenite, a veterinar mu je objasnio da „postoji velika mogu}nost da pobace zbog prevelikog stresa“.

Dujki} napomiwe da se psi bez vlasnika kriju po poqima oko sela, a u ~opor ih je udru`eno petnaestak.

On i wegove kom{ije strahuju da se lutalice ne vrate.

U jednom doma}instvu psi su zaklali dve i izujedali tri ovce, drugom zaklali ~etiri a dve odvukli iz tora i pojeli, dok su Qiqani Lazarevi} izujedali deset ovaca.

SPORT

ponedeqak17.januar2011.

DNEVNIK

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR)

Orlovi preleteli kengure Srbija - Australija 35:18 (16:8) MALME: Dvorana: Malme arena, gledalaca: 6.000, sudije: Karba{~i i Koladuzan (Iran), sedmerci: Srbija 2 (2), Australija 4 (3), iskqu~ewa: Srbija 14, Australija 12 minuta.

SRBIJA: Pribak, [e{um 2, Vujin 7 (1), Nik~evi} 3, ]urkovi}, Toski} 1, Stani}, Ili} 4 (1), Markovi} 3, Pejanovi} (13 odbrana, 1 sedmerac), Prodanovi} 1, Stojkovi} 2, Rni} 5, Vilovski 1, Vu~kovi} 1, Stankovi} 5.

AUSTRALIJA: Kalvert 3 (1), Stojanovi} 4, Ejcen, Keli 1, Blondel, Hopner, Parmenter 3, Grenintvud, Karlson, [ofild, Frej, Krajnc, Tomas, Hexis, Kodri}, Suboti} 1, Latinovi}, Mati} 2, Vinkler, Ridli, Fle~er 4 (2).

Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Australije 35:18 (16:8) u me~u drugog kola grupe C na Svetskom prvenstvu u [vedskoj. U klasi~noj trening utakmici puleni Veselina Vukovi}a nisu pokazali ni pola od svojih mogu}nosti, pre svega zbog „poluamaterske“ ekipe Australije, koja je u prvom kolu od Danske pora`ena sa preko 30 golova razlike.

Na ovoj utakmici selektor na{e reprezentacije Veselin Vukovi} pru`io je {ansu svim reprezentativcima, kombinuju-

Reprezentativci Srbije pozdravqaju publiku

}i bekovski triling, poku{avaju}i da eksperimenti{e sa Vujinom i Stankovi}em na poziciji desnog krila, ukazuju}i maksimalnu minuta`u golmanu Pejanovi}u.

Australijanci su se predstavili kao prava „euleks reprezenta-

cija“, sa selektorom Albancem i igra~ima Srbima. Pou~eni igrom Al`iraca, kenguri su zaigrali duboku, prili~no agresivnu zonu i, dok su imali snage, veoma dobro su se nosili sa orlovima.

Ponovo su na{i bekovi delovali stati~no, ne razvijaju}i

SRBIJA VE^ERAS (20.15) IGRA SA DANSKOM

Bi}emo dodatno motivisani Dve utakmice koje je odigrala mu{ka rukometna reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu u [vedskoj protiv Al`ira i Australije predstavqale su zagrevawe za me~eve koje ih o~ekuju u naredna ~etiri dana. Prakti~no ve~era{wi me~ sa Danskom (20.15 ~asova) predstavqa prvi pravi ispit za izabranike Veselina Vukovi}a.

Selektor Vukovi} smatra da }e wegovi igra~i bit jako motivisani u dana{woj utakmici protiv Danske, koja nam je ostala veliki du`nik s prethodnog velikog takmi~ewa.

de i {to su do sada uspe{no sprovodili u igri.

Selektor je rekao da se spremao za me~ sa Danskom i da je video neke stvari koje donose ohrabrewe, ali nije mogao da ka`e da li bi orlovima odgovarao me~ sa vi{e ili sa mawe golova.

- Jako te{ko je odgovoriti na to pitawe. Zavisi}e od toga kako po~nemo me~. Poku{a}emo, naravno, da tr~imo {to vi{e. Nismo u posledwe vreme odigrali utakmica za 30 golova, bez obzira na to {to smo tr~ali. Poku{a}emo opet

Veselin Vukovi} savetuje igra~e

- Danska }e prakti~no biti doma}in, ali mi smo `eqni revan{a za mnoge utakmice koje smo od wih gubili. Mislim da }emo imati veliki motiv, ne samo zato {to igramo protiv Danske, ve} i zbog ovakvog po~etka i `eqe da poka`emo da mo`emo boqe - rekao je Vukovi}, a na konstataciju da je ova utakmica sa Danskom prvi veliki ispit za wegove izabranike, rekao je: - Gledamo ih svakodnevno, analizirali smo ve} moj kolega Vladan Jordovi} i ja wihovih 56 utamica. Imamo jo{ da pogledamo protiv Rumunije. Koliko mogu da vidim, spremali su i igrali protiv Australije ne{to {to do sada nisu igrali, kada je u pitawu odbrana. Normalno i uobi~ajeno je da tra`e neko iznena|ewe. To je za mene dobar znak, jer ne veruju u ono {to ra-

da zasnujemo igru na dobroj odbrani - istakao je Veselin Vukovi}.

Srbija se u prvom kolu mu~ila protiv Al`ira i obezbedila je trijumf sa golom prednosti u fini{u me~a, dok je Danska prosto demolirala Australiju sa vi{e od 30 golova razlike.

- Danci su apsolutni favoriti.

To su dokazivali u posledwih nekoliko godina, a to pokazuju i rezultati, a, naravno, i skor sa nama, koji je pozitivan. Ipak, ja se nadam da mo`emo da odigramo mnogo boqe nego na premijeri prvenstva. Nadam se da }e sve izgledati jako dobro - rekao je desni bek Srbije Marko Vujin.

Reprezentacije Srbije i Danske igrali su i na pro{lom Svetskom prvenstvu, pre dve godine u Hrvatskoj. Tada je pobedila Danska 37:36, golom u posledwim trenucima utakmice.

- ^esto se setim Hrvatske. Verujem da }e nam se to jednom vratiti, ube|en sam u to. Vide}emo da li }e to biti danas. Sigurno je jedno - Danci }e imati veliku podr{ku sa tribina, za razliku od nas.

Ne treba se, me|utim, opetere}ivati. Treba da se koncentri{emo da odigramo {to boqe i damo sve od sebe - naglasio je Vujin.

Kako igrati protiv Danaca?

- Po meni glavnu ulogu ima}e na{i bekovi i pivotmen. Oni igraju pli}u odbranu, mislim da }e odigrati zonu 6-0 ili mo`da 51, pa }e tu biti dosta prostora za bekove, {to to mi moramo da iskoristimo. I da poka`emo ko smo, sa te strane.

I pivor Rastko Stojkovi} sli~nog je razmi{qawa: - Mi smo imali jednu jako veliku sre}u {to smo na po~etku Svetskog prvenstva u na{im glavama imali lake utakmice, jer sa tri pobede idemo u drugi krug, {to je bio neki na{ osnovni ciq. Iz dve utakmice ostvarili smo isto toliko pobeda, tako da na Dansku idemo opu{teno. Imamo motiv za pobedom, koji je vi{e prirode dokazivawa. Svi ho}emo da se doka`emo da danski rukomet i danski igra~i nisu boqi ni kavalitetniji od nas. O~ekujem da }e to biti jedan dobar me~, sudar dve jake reprezentacije u kojoj su definitivno oni favoriti, jer imaju osnova za to. Ipak, mislim da }e se sve kockice poslo`iti, da }emo pru`iti jak otpor, a ako se uka`e prilika i pobediti, makar sa jednim golom razlike.

Svi pomiwu tu ~uvenu utakmicu iz Hrvatske?

- Ne mogu to da vam komentari{em, prosto jer nisam bio tamo. Ja imam neke druge motive, a to je dokazivawe da skandinavski rukomet nije boqi od na{eg. [ta bi moglo da odlu~i ovaj duel?

- Ko bude precizniji u realizaciji, zatim golmani su ti koji }e praviti prevagu u toj utakmici.

Verujem u na{e ~uvare mre`e, u na{u ekipu. Ko bude imao i boqu odbranu, tojest ko bude imao vi{e osvojenih lopti u odbrane, taj }e biti bli`i pobedi - uverava Rastko Stojkovi}.

J. G.

igru, usmereni samo na {ut, {to je u jednom delu me~a izvanredno koristio golman Australije Vinkler, koji je na{e sna`ne bekove stavio „pod vinklu“. Svaku wegovu odbranu saigra~i su ispra}ali brzom kontrom i golovima, raduju}i

se kao da igraju fudbal, a ne rukomet. U odbrani smo delovali sporo, slabo ispra}ali protivni~ke napada~e u zavr{nici akcije, pritom, s obzirom na rejting protivnika, zaradiv{i previ{e iskqu~ewa.

Sredinom drugog poluvremena, posle nekoliko golova Fle~era, kengure je zahvatila euforija, pa su minus od dvanaest golova (14:26) poku{ali dodatno da smawe. Precenili su „`uti“ svoje mogu}nosti, izleteli iz koloseka, {to su iskoristili na{i goropadni bekovi, pre svih Vujin, torpeduju}i rezervnog golmana Latinovi}a i do{li do najve}eg vo|stva od 18 golova (35:17). Na kraju je bilo 17 golova razlike u me~u koji nije mogao da poka`e koliki je zaista domet orlova na ovom SP. To }e pokazati naredna tri me~a sa mnogo ozbiqnijim rivalima - Dancima, Hrvatima i Rumunima.

Da li smo izvukli pouke iz ovih utakmica? Jesu li se na{i igra~i osve`ili i ohrabrili visokom pobedom nad kengurima? U kolikoj meri smo neke adute ~uvali za te{ke utakmice? Odgovore na ova pitawa dobi}emo ve} danas (20.15 ~asova), u duelu sa Dancima.

J. Gali}

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Dogovoreno i odra|eno Selektor Srbije Veselin Vukovi}, najpre je ~estitao ekipi Australije na dobroj igri, a potom je rekao: - Danska publika je podr`avala na{eg rivala, da bi nas {to vi{e izmorila za dana{wu utakmicu. I to je deo sporta. Momci su odradili to {to smo se dogovorili, bilo je i nekoliko gre{aka. Bitno je da su imali `equ, da su poku{ali da neke segmente igre unaprede. Samo je Ivan Stankovi} igrao koji minut vi{e kako bi po{tedeli Rajka Prodanovi}a koji ima sitnu povredu.

Ivan Stankovi}, bek srpskog tima je prokomentarisao: - Zahvaqlujem se Australijancima na dobroj igri. Oni su bili borbeni i ote`ali su nam u nekim trenucima stvari koje smo zamislili da odradimo.

Ciq je bio da u igri budu oni koji nisu igrali prvi me~ s Al`irom, da bi se odmorili poje-

dinci za me~ sa Danskom, koji je va`niji za nas.

Momir Rinic, levi bek Srbije: - Bitno je da posle prve dve utakmice imamo isto toliko pobeda. Mislim, da i mo`da nismo ba{ najboqe odigrali duel protiv Australije, ali je va`no da se niko nije povredio. Pobedili smo sa velikom razlikom, {to nam je i bio ciq. Sada mo`emo normalno da se pripremimo za utamicu protiv super ekipe Danske. Ima}emo snage i mo}i }emo, da uz dobru pripremu, poka`emo sve {to znamo, a rezultat }emo videti ve~eras ne{to oko 22 sata.

Selektor Australije Taip Ramadani: - Zadovoqan sam i ponosan {to smo igrali protiv jedne reprezentacije kao {to je Srbija. Po{to rukomet igramo amaterski, za nas je ovo jedna dobra utamica i proba za budu}e duele koje igramo na ovom {ampionatu.

Dana{wi program Grupa A Francuska - Bahrein (20.30) [panija - Nema~ka (18.30) Tunis - Egipat (20.45) Grupa B Ma|arska - Brazil (17) Norve{ka - Austrija (19.10) Island - Japan (21.30) Grupa C Rumunija - Al`ir (18) Hrvatska - Australija (18) Danska - Srbija (20.15) Grupa D Slova~ka - Argentina (18.15) Poqska - ^ile (18.15) [vedska - Koreja (20.15)

Rezultati i tabele Grupa A Prvo kolo: Francuska - Tunis 32:19, [panija - Bahrein 26:17, Nema~ka - Egipat 30:25. Drugo kolo: Bahrein Nema~ka 18:38, Tunis - [panija 18:21, Egipat - Francuska 19:28.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Nema~ka Francuska [panija Egipat Tunis Bahrein

2 2 2 2 2 2

2 2 2 0 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 2 2 2

68:43 61:41 54:40 44:58 40:54 40:71

4 4 4 0 0 0

Grupa B Prvo kolo: Island - Ma|arska 32:26, Norve{ka - Japan 35:29, Austrija - Brazil 34:24, Drugo kolo: Ma|arska Norve{ka 26:23, Japan Austrija 33:30, Brazil Island 26:34.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Island Austrija Norve{ka Japan Ma|arska Brazil

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 2

66:52 64:57 58:55 62:55 52:55 50:68

4 2 2 2 2 0

Grupa C Prvo kolo: Hrvatska - Rumunija 27:21, Danska Austrija 47:12, Srbija - Al`ir 25:24. Drugo kolo: Australija - Srbija 18:35, Rumunija - Danska 30:39, Al`ir - Hrvatska 15:26.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Danska Srbija Hrvatska Al`ir Rumunija Australija

2 2 2 2 2 2

2 2 2 0 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 2 2 2

86:42 60:42 53:36 39:51 51:66 30:82

4 4 4 0 0 0

Grupa D Prvo kolo: [vedska - ^ile 28:18, Poqska - Slova~ka 35:33, Koreja - Argentina 25:25. Drugo kolo: ^ile - J. Koreja 22:37, Slova~ka [vedska 22:38, Argentina Poqska 23:24.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

[vedska Poqska Koreja Argentina Slova~ka ^ile

2 2 2 2 2 2

2 2 1 0 0 0

0 0 1 1 0 0

0 0 0 1 2 2

66:40 59:56 62:47 48:49 55:73 40:65

4 4 3 1 0 0

IZ STRU^NOG UGLA: MOMIR RNI]

O~ekivano lako i ubedqivo Ju~era{wa utakmica izme|u Srbije i Australije pokazala je da }e se de{avati upravo ono {to je selektor Veselin Vukovi} i najavio, a to je da }e pru`iti {ansu svim igra~ima, da }e kombinovati dosta, spremaju}i sve igra~e za odlu~uju}e utakmice koje dolaze.

Neka moja procena, pred tu utakmicu, je bila da na{a reprezentacija mo`e da ostvari pobedu izme|u 15 i 20 golova razlike, a ne preko 30 kako su neki o~ekivali. Iz prostog razloga jer mi nismo Danci da igramo svih 60 minuta `estokim tempom. To nije odlika ni ove generacije, a ni prethodnih, pogotovo kada igraju sa slabijim rivalom.

Ono {to je ju~e bilo vidqivo je to da je na{ nacionalni tim krenuo i do kraja prvog dela igrao zonu 3-2-1. Za prvih 30 minuta primili smo osam golova, {to nije mnogo, a ni malo,

ali je to bilo dovoqno selektoru da vidi da li ovu vrstu odbrane mo`e da koristi u susretu sa mnogo ja~im i kvalitetnijim ekipama. U drugom poluvremenu je zona preba~ena u 6-0, {to je, tako|e, u pojedinim momentima dobro funkcionisalo.

Me|utim, nisu igrali formaciju 5-1 koju }e, verovatno, igrati ve~eras s reprezentacijom Danske.

Mora se napomenuti da je izuzetno te{ko igrati me~eve protiv bilo koje ekipe kada se rezultat unapred zna i gde je jedina nepoznanica kolika }e razlika biti na kraju. Sigurno da su na{i reprezentativci ju~e pokazali zadovoqavaju}u borbenost, `equ i sve ostalo {to donosi jedna ovako lagana utakmica. Svi reprezentativci su dobili {ansu, dobro su se istr~ali, i nema sumwe da im je u glavi bio ve} naredni rival reprezentacija Danske.

Verujemo da je ovo bila samop lepa uvertira pred odlu~uju}e utakmice koje nas o~ekuju (Danska, Hrvatska i Rumunija), da je na{a reprezentacija stekla odre|enu dozu samopouzdawa, sigurnosti i da na{ stru~ni {tab sa selektorom Veselinom Vukovi}em na ~elu sada ima mnogo jasniju sliku o nastavku takmi~ewa. Predstoji nam prva ozbiqnija utakmica na {ampionatu protiv selekcije Danske, koja }e biti sigurno neizvesna i te{ka, za obe ekipe, gde moramo verovati u na{e momke da mogu napraviti dobar rezultat.

SPORT

DNEVNIK

DU[KO TO[I] @ELI DA POTPUNO SPREMAN U\E U NASTAVAK SEZONE

ponedeqak17.januar2011.

17

PARTIZAN PO^IWE PRIPREME ZA PROLE]E

Prole}e za potvrdu Svi na okupu osim Boje kvaliteta

Crveno-beli su pro{log leta anga`ovali proverenog defanzivca Du{ka To{i}a, {to je svakako bio jedan od transfera koji je zaintrigirao kompletnu fudbalsku javnost.

Eks reprezentativac Srbije, koji je nosio dresove So{oa, Verdera i KPR-a trebao je da bude istinsko poja~awe na poziciji levog beka.

Ipak, tokom jeseni nije pokazao kvalitetne partije koje su se o~ekivale.

- Zakqu~ak je kratak i jasan, nije bilo dobro. Nije jednostavno dati pravi odgovor i objasniti bleda izdawa. Kolika je moja krivica, gde je kolektiv u toj pri~i, da li su oscilacije plod ~este promene mesta u ekipi ili {etwa sa boka na centralnog {topera. Vodile su se polemike na ovu temu. Istina je da je bilo od svega pomalo, da treba staviti ta~ku na takvu epizodu iskreno }e To{i}.

Odmor mu je prijao, ali po~etak priprema do~ekao je spreman, {to potvr|uju i vrhunski rezultati nakon studioznih testova koje je sproveo stru~ni {tab Beogra|ana.

- Sa individulanim treninzima krenuo sam dve nedeqe pre prve prozivke. Moram da budem kondiciono potpuno spreman kako bih pokazao kvalitetne igre. @elim da se doka`em i poka`em u pravom svetlu. Uveren sam da }e ovo prole}e biti moje - kao iz topa }e To{i}.

Po tradiciji i Zvezda je mnogo uspe{nija u nastavku sezone.

- Uvertira mi uliva nadu. Dolazak trenera Prosine~kog je pun pogodak, zatim anga`ovana su poja~awa, a stvorena je pozi-

Du{ko To{i}

tivna atmosfera u klubu. Verujem da }emo se vaqano pripremiti u Budvi i Antaliji, uigrati dovoqno dobro da se uhvatimo u ko{tac sa Partizanom. Imamo tri derbija da doka`emo da nismo slabiji tim od wih. Ako ih sru{imo u Kupu, mo`da }emo ih presti}i i u prvenstvu. Motivi su maksimalni, bi}e `estoko od prvog takmi~arskog ispita smatra To{i}.

Du{ko je profesionalac, maksimalno skoncentrisan na

obaveze u Zvezdi, ali u slu~aju dobre ponude mo`e da napusti „Marakanu“, po slovu ugovora, i ove zime. Odre|enih ponuda je bilo, posebno iz Turske.

- Mogu da odem samo ako svi budemo zadovoqni, jer sam takav ugovor potpisao kad sam dolazio. Trenutno ne razmi{qam o odlasku jer `elim da se potpuno vratim u formu koja }e doneti dobro i meni i Zvezdi – zakqu~io je Du{ko To{i}.

Z. Rangelov

ZVEZDA NASTAVQA PRIPREME U CRNOJ GORI

Prosine~ki dodaje gas Fudbaleri Crvene zvezde su na „Marakani“ zavr{ili uvodni deo priprema za prole}ni deo sezone, sledi desetodnevni boravak na Crnogorskom primorju. Trener Robert Prosine~kog zadovoqan je onim {to je ura|eno, uz konstatciju da su rezultati testova o~ekivani, odnosno da uvek situacija na ovom poqu mo`e biti boqa.

Sledi selidba u toplije krajeve, a popularni @uti }e svakako poja~ati ritam treninga.Crveno-beli danas lete za Tivat, odakle }e produ`iti do Budve Robert Prosine~ki i hotela „Splendid“.

Trenira}e na stadionu FK Grska u Nik{i}u, 23. januara, a baq, a predvi|ene su i tri tri dana kasnije Grbaq na prijateqske utakmice. Prva je svom stadionu. Na put }e krezakazana za sredu protiv Zete, nuti 28 fudbalera:golmani drugi protivnik bi}e SutjeSa{a Stamenkovi}, Marko

Dmitrovi} i Boban Bajkovi}; defanzivci Pavle Ninkov, Nikola Miki}, Li Adi, Du{ko To{i}, Stevan Reqi}, Nikola Igwatijevi}, Slavoqub \or|evi}; igra~i sredine terena Savio, Mohamed Aval Isah, Dejan Milovanovi}, Kadu, Ogwen Koroman, Evandro, Marko Ve{ovi}, Vladan Bini}, Darko Lazovi}, Vladimir Bogdanovi}; napada~i Andrija Kalu|erovi}, Kristijan Borha, Aleksandar Jevti}, Slavko Perovi}, Milo{ Trifunovi}.

Tu su i perspektivni Slavoqub Srni}, Dragoqub Srni} i Sr|an Mijailovi}.

Potraga za poja~awima se nastavqa, a prvi pik crveno belih, slova~ki reprezentativni {toper Kornel Salata sve daqe je od Marakane.

Zvezdina ekspedicija se vra}a 27. januara u Beograd, a ve} 1. februara odlazi na dvonedeqne pripreme u Antaliju. Z. R.

SERIJA A – 20. KOLO

Pobede favorita u Italiji Fudbaleri Juventusa, Rome i Lacija zabele`ili su pobede u 20. kolu Serije i tako se jo{ vi{e na tabeli pribli`i lideru Milanu koji ve~eras u posledwem me~u ove runde gostuje Le}eu.

Roma i Lacio su do vrednih bodova do{li tek u zavr{nicama me~eva. Roma je pobedila na gostovawu ]ezeni pogotkom Simplisija u 89. minutu, dok je a Lacio je na „Olimpiku“ golom Kozaka u 84. minutu savladao Sampdoriju. Posle niza lo{ih rezultata, Juventus je kona~no pobedio, ali se propisno namu~io protiv Barija u Torinu (2:1). Doma}in je do prednosti stigao na isteku prvog poluvremena preko legendarnog Del Pjera, ali su gosti golom Rudolfa stigli do izjedna~ewa.

Vrlo bitan gol i tri boda „sta-

roj dami“ doneo je povratnik u Seriju A, Alberto Akvilani u 79. minutu.

Udineze je savladao \enovu u gostima sa 4:2 (1:1), dok je Bre{a kod ku}e bila boqa od Parme sa 2:0 (1:0). Jedini remi u nedequ zabele`ili su Katanija i Kjevo (1:1, 1:0). Napoli i Lacio na drugom i tre}em mestu imaju po 37 bodova, Roma je sakupila 35, a Juventus 34, potom sledi aktuelni {ampion sa Inter sa 32 poena, ali uz dva me~a mawe.

Milan na prvom mestu ima 40 bodova iz 19 me~eva.

U utakmicama 20. kola fudbalskog prvenstva Italije, Serije A, postignuti su slede}i rezultati: Kaqari - Palermo 3:1 (1:0) (Matri 23’, Akvafreska 48’, Bjondini 54’ - Pastore 50’), Lacio - Sampdorija 1:0 (0:0) (Kozak 84’), ]ezena - Roma 0:1

(0:0) (Simplisio 89’), Bre{a Parma 2:0 (1:0) (Bega 45’ - Dijamanti 88’), \enova - Udineze 2:4 (1:1) (Milaneto 45’, Destro 57’ Armero 27’, Di Natale 56’, San~ez 69’, Deniz 90’), Katanija Kjevo 1:1 (1:0)(Lopezpen 29’ Pelisije 65’), Juventus - Bari 2:1 (1:0) (Del Pjero 43’, Akvilani 79’ - Rudolf 57’), Napoli Fiorentina 0:0, Inter - Bolowa 4:1 (2:0) (Stankovi} 20’, Milito 30’, Eto 63’, 72’ - Himenez 77’), Le}e - Milan (sino}).

Tabela: 1. Milan 40, 2. Napoli 37, 3. Lacio 37, 4. Roma 35, 5.

Juventus 34, 6. Inter 32, 7. Palermo 31, 8. Udineze 30, 9. Kaqari 26, 10. Sampdorija 26, 11.

Fiorentina 24, 12. \enova 23, 13. Kjevo 23, 14. Parma 22, 15.

Katanija 22, 16. Bolowa 22 (-3), 17. ]ezena 19, 18. Le}e 18, 19.

Bre{a 18, 20. Bari 14.

Fudbaleri Partizana danas nastavqaju pripreme za prole}nu polusezonu. Prva prozivka zakazana je za 10 ~asova, u SC ,,Teleoptik’’. Shodno protokolu igra~ima }e se prvo obratiti predsednik kluba Dragan \uri}, potom koordinator za sport Albert Na|, zatim i {ef struke Sa{a Stanojevi}, a potom }e prvotimci Partizana odraditi prvi trening. Za sutra i prekosutra predvi|eni su lekarski pregledi, kako bi se stru~ni {tab uverio u nivo spremnosti igra~a.

Izvesno je da }e se na prozivci pojaviti fudbaleri sa po~etka sezone, osim Pjera Boje, koji je ve} u decembru napustio klub.

Drugih odlazaka i dolazaka nije bilo, osim {to su prvom timu prikqu~eni omladinci {toper Milo{ Ostoji}, kao i levi bek Stefan A{kovski, koji sa najmla|im starosedeocima Miqkovi}em, [}epovi}em i Bra{ancem ve} nedequ dana treniraju na ,,Teleoptiku’’. Sa{a Stanojevi} `eleo je da ih pripremi za ono {to im sledi sa prvim timom.

Izvesno je da }e u drugom planu od igra~a biti Aleksandar Davidov, momak koji se profesionalno{}u i dobrim igrama u Hajduku iz Kule preporu~io crno–belima. To mu je saop{teno od stru~nog {taba, ali uz opciju da ako ne na|e neki anga`man dobije jo{ jednu priliku u dresu {ampiona. Sam igra~ `eli da ide u inostranstvo, pre negoli da ostane u doma}em fudbalu.

Ponuda ima, ali...

- Najozbiqnija sti`e iz Ju`ne Koreje, ali prelazni rok je tek po~eo – ka`e Davidov.

Pjer Boja prvi napustio crno-bele

Ostavio sam menaxeru da poku{a da na|e priliku koja bi mi odgovarala.

Pro{le zime do{li ste u Partizan, na insistirawe trenera Stevanovi}a. Po~eli ste dobro, imali zavidnu minuta`u, a onda se sve okrenulo ?

- Ba{ tako, sve je dobro i{lo do promene na ~elu stru~nog {taba. I navija~i su hvalili moje partije. Kod Stanojevi}a sam igrao puno mawe, verovatno zbog druga~ije filozofije igre.

Minulom jeseni nisam zadovoqan, smatram da sam mogao znatno vi{e da se nametnem – iskren je Davidov.

I sada, posle godinu dana provedenih u klubu, kakvi su vam utisci ? Jeste li ne{to nau~ili boravkom u Partizanu ?

- Kako da ne, Hajduk i Partizan ne mogu da se mere. U Kuli nije bilo imperativa, ide{ na pobedu na svom terenu, a u gostima {ta uradi{, dok je ovde mno-

go druga~ije. Bori{ se za svaku priliku, u konkurenciji 30 sli~nih igra~a i svaki trening ti je selekcioni. Naravno, to nije lako, ali je prava {kola profesionalizma, koja mo`e samo da koristi. Zato se ne kajem {to sam do{ao u Beograd – zakqu~io je Davidov.

Na izlaznim vratima je i Predrag Miji}. [to se Klea, Petrovi}a i Jovanovi}a, igra~a nosilaca prvog tima ti~e, a koje je Partizan hteo da pusti u pe~albu , za sada je pred transferom samo Brazilac.

Wegov menaxer @or` Gama sutra dolazi u Beograd na razgovor sa funkcionerima crno–belima, vezano za daqu sudbinu sjajnog ,,karioke’’.

U ovom trenutku interesovawe je pokazala \enova. Za Jovanovi}a je zainteresovan izraelski Hapoel, ali bi on vi{e voleo u Zapadnu Evropu.

I. Lazarevi}

KADET DEJAN MELEG PLENI TALENTOM

Novi biser Vojvodine Za ekstra talentovanog kamicama. Naravno da ma{tam i deta FK Vojvodina i reprezeno najdra`em dresu A selekcije. tacije Srbije Dejana Melega Do sada sam za reprezentaciju koji u oktobru puni 17 godina, odigrao 19 utakmica i posti2010. je bila vi{e nego uspegao devet golova - stidqivo }e {na. Pobrao je najsjajniji biMeleg, uz konstantaciju da je ser novosadskog i srpskog fudsvaki od trenera doprineo webala, puno priznawa za igre u govom fudbalskom razvoju. katedskoj i omladinskoj ligi Srbiji i reprezentaciji, a kruna su bili pozivi za prvi tim.

Dokazao je Meleg i u seniorskoj konkurenciji da je biser nad biserima.

U pet prijateqskih utakmica postigao je tri gola. Da nije bilo reprezentativnih obaveza u zimskoj {koli na Dorjanu, wegovo ime sigurno bi se na{lo na spisku putnika za bazi~ne pripreme u Crnoj Gori kod trenera Zorana Milinkovi}a.

Po~eo je Meleg da pika loptu u petoj godini u Mladosti iz Ba~kog Jarka kod trenera stvaraoca Nikole Meselxije. Sa istim stru~wakom plenio je igrom i u temerinskom TSK-u, a onda je usledio poziv koji se ne odbija. Stru~waci iz Dejan Meleg Vojvodine bili su br`i od Pro{la godina bila je nakonkurenata, pa je fudbalski porna uz igre na ~etiri razvoj i uzlet nastavio kod fronta. trenera Vlade Savi}a, Nikole - Kada sam potpuno spreman, Meselxije, Vase Tep{i}a i sve se lako podnese. @ao mi je Milana Kosanovi}a. {to zbog drugih obaveza nisam - San svakog igra~a sa ovih odigrao vi{e od deset utakmiprostora je da zaigra u ekipi ca za kadetsku ekipu na kojima za koju od malena navija. Ispusam postigao devet golova. Ponila mi se `eqa, a sada sam i mogao sam i omladincima, poblizu toga da i ona najve}a bustigao jedan gol i zaradio de stvarnost, a to je da zaigram {est kop~i na glavi protiv za prvi tim u zvani~nim utakRada - u {ali je istakao Meleg

Pohvale trenera Trener kadeta Vojvodine Milan Kosanovi} pun je hvale na ra~un Melega: - Da sam ga imao u ve}ini utakmica, gde bi nam bio kraj.

Wegovo prisustvo na terenu uliva samopouzdawe ekipi. Sjajan je momak, budu}nost srpskog fudbala. Sto posto mu je posve}en, trenira puno, a krasi ga precizan {ut levom nogom, sjajno igra glavom, ima odli~an pregled igre i istan~an dribling. Individualne kvalitete podre|uje kolektivu, a ima jo{ mnogo prostora za napredak, pogotovo u igri sa desnom nogom. Meleg je igra~ je za 21 vek.

i dodao. - Za svakog igra~a velika je stvar da se nadme}e sa starijim i iskusnijim jer sti~e rutinu i samopouzdawe. Iz tih razloga posebno mi je bilo drago priznawe kada sam progla{en za najboqeg igra~a tradicionalnog kadetskog Memorijalnog turnira „Stevan Ne{ticki“. Dobio sam ga u konkurenciji godinu dana starijih, najtalentovanijih srpskih igra~a iz Crvene zvezde i Partizana i klubova iz inostranstva. Titula godi, pogotovo {to je vezana za ime proslavqenog prvotimca i reprezentativca.

Meleg lako uskla|uje fudbalske sa ostalim obavezama.

- Ni sa te strane nemam problema, u~enik sam drugog razreda sredwe {kole „Lukijan Mu{icki“ u Temerinu. Direktor \urica Uzelac i razredna Nada Sre}kov izlaze mi u susret, a ja im se odu`ujem golovima na terenu i dobrim ocenama. Sve sti`em, imam vremena za dru`ewe i izlaske sa devojkom. Uop{te mi ne padaju te{ko putovawa narelaciji Ba~ki Jarak - Temerin Novi Sad. @eqe u ovoj godini vezane su mu za repezentaciju i pvi tim.

- Ho}u da kona~no zaigram za prvi tim na zvani~nim utakmicama, a da u kadetskoj i omladinskoj reprezentaciji poporavimo ionako visok plasman. [to se reprezentacije ti~e, doma}ini smo zavr{nog turnira Evropskog prvenstva, imamo velikih ambicija, a li~no mislim da mo`emo da stignemo do titule. Imamo talentovanu generaciju koju predvodi selektor Milovan \ori}. Di{emo kao jedna porodica, a najboqi drugari su mi Ogwen O`egovi} (Crvena zvezda), Luka Stojanovi} (Partizan) i klupski sagra~ Bojan Nasti} mada se i sa ostalima odli~no dopuwujem istakao je na kraju Dejan Meleg, kome je fudbalski idol igra~ Reala, Kaka.

M. Popovi}

18

SPORT

ponedeqak17.januar2011.

OMLADINSKA [KOLA FK NOVI SAD RADI U NEMOGU]IM USLOVIMA

Nebriga boli vi{e od nema{tine Dobro je poznato da su sportisti i sportski kolektivi najboqi ambasadori na{eg grada i dr`ave u regionu, Evropi i svetu. Fudbalski klub Novi Sad, drugi po veli~ini klub u gradu posle Vojvodine, osnovan daleke 1921 godine, sa tradicijom dugom 90 godina, posledwih deceniju-dve ne mo`e da se podi~i uslovima za rad i treninge, a agonija kluba koji sa ponosom nosi ime Grada, kulminirala je ove sezone. Ekonomska kriza, ne-

we na na{e sugra|ane i budu}e asove travnatih terena: - U klubu radi {est trenera na ~elu sa Vasom Orlovi}em.

Dobro je poznato da je nebriga za klub posledwih godina kulminirala ove zime, uprkos dobroj voqi uprave na ~elu sa gospodinom Tomom Jo{anovim. Ali, sve se svelo na puko pre`ivqavawe.

Izostala je pomo} odgovaraju}ih gradskih struktura, sponzora i qudi dobre voqe, pa je tako pod velikim upitnikom i sama egistencija omladinske {kole

Pobednici Dnevnikovog turnira - kadeti Novog Sada 94

KANARINCIMA PRIJA „DNEVNIKOV” TURNIR: Ekipa Novog Sada 94 ~iji su igra~i ~lanovi kadetske ekipe FK Novi Sad, osvojila je 48. Dnevnikov turnir u malom fudbalu, po{to je u finalu savladala Lemiks. Iako je Lemiks pre}utno bio progla{en za blagog favorita, ekipa Novi Sad 94 osvojila je pobedni~ki pehar, po{to je nakon 30 minuta igre golovima Marka Reni}a i Filipa Mari}a slavila 2:1. Uspeh borbenih i po`rtvovanih momaka u `uto - plavim dresovima dobija na te`ini kada se zna da su i briga odgovaraju}ih struktura i nedostatak dugoro~ne strategije razvoja ali i novca, pogodila je mnogo poznatije i ve}e sportske koletive, a ni{ta boqe nisu pro{li ni “mawi” klubovi kao {to je slu~aj sa Novim Sadom.

Dobro je poznato da nedostatak finansija obi~no najvi{e poga|a one najmla|e, a takav je

Foto: F. Baki}

2007. godine trijumfovali u konkurenciji mla|ih pionira i tako riznici trofeja dodali ovaj u kadetskoj konkurenciji. Kanarinci koji bele`e dobre rezultate u kvalitetnoj ligi Vojvodine pod dirigentskom palicom trenera \or|a Pinta}a, na Dnevnikovom turniru su nastupili u slede}em sastavu: Nikola ]urko, Branko Batini}, Dragomir Kaurin, @ivojin Vrgovi}, Aqo{a Zori}, Filip Mari}, Marko Reni}, Vawa Preveden, a wihov vr{wak Bojan Subo{i} bio je vo|a ekipe.

koja broji preko 150 mali{ana, {to omladinaca, kadeta, pionira, mla|ih pionira i poletaraca. Uprkos nema{tini i nehumanim uslovima, omladinci su polusezonu u Kvalitetnoj ligi Vojvodine zavr{ili na drugom, kadeti na tre}em, a pioniri na {estom mestu, {to je veliki uspeh - istakao je Pinta}.

Govedarica proziva sutra u podne Stru~ni {tab Novog Sada u tandemu Zoran Govedarica – Sa{a Todi} obavi}e prozivku prvotimaca sutra od 12 ~asova u klupskim prostorijama na Detelinari. Na prozivci se pored igra~a koji su pod ugovorom o~ekuje i prisustvo fudbalera koji su vra}eni sa kaqewa iz drugih sredina, ali i nekoliko novih lica u `uto - plavom jatu. slu~aj i u omladinskoj {koli Radni~kog fudbalskog kluba Novi Sad, u kojoj ovog momenta fudbalske korake u~i ne{to vi{e od 150 mladih igra~a, podeqenih u {est uzrasnih kategorija, sa kojima radi {est trenera na ~elu sa direktorom omladinske {kole i koordinatorom svih selekcija, Vasom Orlovi}em.

Tim povodom o trenutnoj situaciji koja je vi{e nego te{ka, porazgovarali smo sa trenerom \or|em Pinta}em, koji sa velikim entuzijazmom i `arom niz godina prenosi svoje bogato zna-

dostatak sportske opreme, lopti i dresova. Postoji i problem nedostatka prevoza i putovawa svih selekcija, pa su nam tako u pomo} pritekli raspolo`eni roditeqi koji su vozili decu na utakmice. Uo~i Nove godine, iskqu~ena je struja i grejawe u klupskim prostorijama, pa zamislite kako je u ovakvim uslovima raditi sa decom - rekao je \or|e Pinta}.

Ovakav odnos prema najmla|ima, koji su budu}nost kluba i grada, dovodi u opasnost da se

Na pitawe sa kakvim se problemima suo~avaju treneri mla|ih kategorija kanarinaca, trener kadetske i pionirske selekcije odgovara: - Dobro je poznato da smo zbog terena koji su u katastrofalnom stawu, bili primorani da uo~i po~etka sezone donesemo odluku da sve utakmice igramo na terenu Tatre u Kisa~u. Ipak to je bilo prelazno re{ewe, obaveze prema sudijama i savezu su se nakupile, preti nam i suspenzija zbog neizmirenih obaveza prema slu`benim licima, a tu je i ne-

ospe broj igra~a iz vi{e razloga. Jedno je nemogu}nost roditeqa da finansiraju sve izdatke, a druga da se talentovani klinci odlu~e za odlazak u drugu sredinu ili napu{tawe fudbala, {to bi bilo veoma pogubno za sve. Pa zar da nam se deca prepuste ulici? Mi ih u~imo ne samo da budu dobri fudbaleri, sportisti, ve} i da jednog dana izrastu u ~asne i odgovorne qude. Ali za to nije dovoqan samo entuzijazam, ve} se i Grad, Pokrajina i svi dru{tveni objekti u gradu, svako prema svojim mogu}nostima moraju anga`ovati kako bismo sa~uvali ovu decu i omogu}ili im da se bave sportom - u jednom dahu je zakqu~io \or|e Pinta}.

Klub u kome su igrali mnogi veliki igra~i, Josip Pirmajer, Aleksandar Kozlina, Du{an Klipa, Dragoqub Bekvalac, Branislav Aniki}, Zoran Mari}, Slavi{a Jokanovi}, Neboj{a Jelenkovi}, Milan Vje{tica i mnogi drugi, zaslu`io je da mu se pomogne kako bi ve} u bliskoj budu}nosti, neki novi asovi nasledili gore pomenute veli~ine, ali za to je potrebno pre}i sa re~i na dela i solidarisawe velikih sa malima, sve u zajedni~kom ciqu - boqoj i kvalitetnijoj budu}nosti ove talentovane dece.

I. Grubor

@ikica napustio prvaka BiH Biv{i proslavqeni rukometni reprezentativac Srbije @ikica Milosavqevi} napustio je redove {ampiona Bosne i Hercegovine, sarajevske Bosne. Milosavqevi} je jo{ letos te`e povredio koleno pa je uprava kluba, uz dogovor sa brzonogim krilom, odlu~ila da ugovor bude sporazumno raskinut.

@ikica Milosavqevi}

Sada ostaje pitawe da li }e Milosavqevi} nastaviti ili okon~ati svoju uspe{nu karijeru imaju}i u vidu da je napunio 38 godina. Milosavqevi} je karijeru zapo~eo 1988. godine u Dinamu iz Pan~eva, gde je i ro|en. Kasnije je nastupao za Kumanovo, Crvenu zvezdu, Prule, Ceqe, Kantabriju i Vaqadolida, a za nacionalni tim je odigrao 160 me~eva.

DNEVNIK ^SK PIVARA POMERILA PO^ETAK PRIPREMA

^eka se dogovor sa sponzorom Nikad ranije, kao {to je to slu~aj ovog januara, ^SK Pivara nije tako kasno po~ela pripreme. Po zavr{etku jeseweg dela planirano je da to bude posle desetog januara, potom je pomeren po~etak za ponedeqak 17. januar, a kako izgleda, pripreme }e u najboqem slu~aju po~eti u sredu 19. januara. Razlog, jo{ nije dogovoren okvirni buxet sa sponzorom Kompanijom “Karlsberg”.

- Na{ predsednik Ranko Stani} i potpredsednik dr Goran Latkovi} imaju zakazan sastanak u ponedeqak sa odgovornima u ovda{woj Pivari u ^elarevu, a tema je buxet fudbalskog kluba za ovu godinu - upoznao nas je ~lan predsedni{tva Predrag Jovani}.

- To je i jedini razlog {to pripreme kasne u odnosu na raniaje godine kada se po~iwalo oko 10. januara.

Trenera Dragana Ivanovi}a na{li smo na treningu sa mladim igra~ima koji nisu prekidali rad ove zime, a o po~etku priprema ostalih prvotimaca ka`e: - Nije kasno da po~nemo ni u sredu, samo da sve bude u redu i da znamo na ~emu smo. To }e nam diktirati sve ostalo oko poja~awa, rada, igre. Ja imam tim za prole}e, na koji se mogu osloniti i sa kojim mogu da ostanem u gorwem delu tabele. Ali posle dana{weg sastanka vide}emo sve ostalo i mnoge stvari }e biti jasnije - istakao je trener ^SK Pivare Dragan Ivanovi}.

Mnogi fudbaleri, posebno oni stariji koji ~ine i okosnicu tima, svakodnevno se interesuju jer su se ve} u`eleli fudbalske lopte na zelenom terenu. Jedan od wih je i {toper Du{ko Mandi} koji, iako je zaposlen i radi u tri smene, isti~e: - Samo da krenemo sa radom, sve }e do}i na svoje mesto. Nismo se mi ni odmarali, puni smo snage, ako ne radimo sa loptom, radimo druge poslove. Idemo sami u teretanu i treniramo, tako da za na{u fizi~ku kondiciju ne treba

niko da brine - poru~uje stub odbrane pivaraca Du{ko Mandi}.

V. Vujanovi}

ZAVR[EN ZIMSKI RASPUST ZA FUDBALERE SLOGE

Trojica novajlija na spisku Zimski raspust za fudbalere Sloge iz Temerina je kratko trajao, pa su crveno-beli, posle mesec dana pauze, ponovo zadu`ili opremu. Na teren je istr~alo 18 igra~a, dok su opravdano izostali Goran Kova~evi}, Vladimir Kresojevi}, Du{an ^epi}, Nemawa Stanojev i Mihajlo Kozomora. [ef stru~nog {taba, Miodrag Cviji}, kandidatima za najboqi sastav, predo~io je dvomese~ni plan rada.

- Prva sedmica je rezervisana za rad u laganom ritmu i zagrevawe za ve}a isku{ewa. U tom periodu, zavr{i}emo sav posao u prelaznom roku i selektirati igra~ki kadar za prole}ne bitke. Okosnica je ostala na okupu, {to je i bio prioritetan zadatak, ali }emo se poja~ati, kako bismo pove}ali {anse u borbi za visok plasman. Pored travnatog terena, na raspolagawu je i sala, tako da nepovoqni vremenski uslovi ne}e predstavqati prepreku za realizaciju

zacrtanog programa. Formu }emo brusiti kroz 10 me~eva, a prvi je predvi|en 2. februara, protiv novosadskog Proletera – rekao je Miodrag Cviji}, kormilar Sloge.

Konkurencija u veznom redu je ve} zao{trena, po{to su na prozivci bila trojica novajlija: Nemawa Vasin (Senta), Sr|an Suvajxi} i Milan Mare{~uk (Crvena zvezda, Novi Sad). Za

Mare{~uka }e period aklimatizacije lak{e proticati, jer crveno-beli dres uspe{no nosi wegov brat Miroslav.

- Spisak poja~awa jo{ uvek nije zakqu~en, nekoliko igra~a je na probi, pa }emo videti ko }e od wih pro}i prvi filter. Mlade snage i igra~e sa mawom minuta`om u jesewem delu, posla}emo negde na kaqewe, jer im je potreban kontinuitet igrawa.

Postoje}i igra~ki kadar, uz par osve`ewa u napadu i odbrambenoj liniji, igra}e zapa`enu ulogu u nastavku trke. Verujem da mo`emo biti boqe plasirani od trenutnog 8. mesta, bodovna razlika je mala, a ima}emo ja~u ekipu – istakao je Cviji}.

Brigu o golmanima, preuzeo je @arko Rusov, {to dovoqno govori da Temerinci imaju ozbiqne ambicije i da ni{ta ne prepu{taju slu~ajnosti, a u stru~nom {tabu je ostao Mirko Davidovi}, u ulozi pomo}nog trenera.

M. Meni}anin

BA^KOPALANA^ANI PO^IWU PRIPREME ZA POVRATAK U SRPSKU LIGU

Zoran Ratkovi} pred te{kim zadatkom

Od kako se pre dve nedeqe dogovorio sa ~elnicima Ba~ke o preuzimawu tima posle odlaska trenera Dragana [kori}a u Vijetnam, novi trener Zoran Ratkovi} nema mira. Sve je isplanirao do detaqa od prvog dana po~etka priprema pa preko prijateqskih utakmica do prvenstvenih i zavr{etka prvenstva u Vojvo|anskoj ligi grupa zapad. Da podsetimo, Ba~ka je zavr{ila prvi deo na ~etvrtom mestu sa sedam bodova mawe od lidera Borca iz Novog Sada i {est mawe od drugoplasiranog Dunava iz Starih Banovaca. Razlika u korist vode}ih timova je lepa ali ne i nedosti`na. Prvak direktno ide u Srpsku ligu grupa

Vojvodina, a drugoplasirani igra bara` s drugoplasiranim timom isto~ne grupe Vojvo|anske lige.

Obavili smo prozivku na na{em stadionu - kax`e novi trener Zoran Ratkovi} ina~e biv{i igra~ ovog kluba. - Za sada raspola`emo sa starim snagama iz jeseweg dela. Nema prinova, {to ne zna~i da ih i ne}e biti. Pripreme po~iwemo ne{to ranije nego {to je to uobi~ajeno kod Ba~kopalana~kog liga{a, a sve u ciqu da se {to boqe spremimo za naporne utakmice koje nas o~ekuju na prole}e. Ve} u prvom kolu do~ekujemo lidera iz Novog Sada u utakmici koja za nas zna~i “biti ili ne biti”.

Novi trener Ba~ke Zoran Ratkovi} izabrao je i svoje pomo}nike u stru~nom {tabu.

Pomaga}e mu doju~era{wi {toper i igra~ koji je jesenas igrao i na nekoliko utakmica bio u stru~nom {tabu - Milan Pu|a koji je re{io da najzad obesi kopa~ke o klin. Trener golmana bi}e Momir Male{evi}, biv{i ~uvar mrexe Ba~ke, ^SK Pivare a pre toga Radni~kog iz [ida.

- Opredelili smo se za trenere iz sopstvenog kadra, qude koji su igrali ovde, vole ovaj klub i sigurno }e dati sve od sebe da na prole}e uradimo {to vi{e - jasan je novi {ef struke ba~kopalana~ke Ba~ke, Zoran Ratkovi}. V. Vujanovi}

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

NOVOSA\ANI OTPUTOVALI NA SEDMODNEVNE PRIPREME U KRUPAW

Crveno-beli hvataju zalet Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar startovali su sa priprema 10. januara u SC Slana bara gde su obavili uvodni deo priprema za nastavak {ampionata. Novosa|ani }e od danas pa u narednih sedam dana boraviti u Krupwu, u hotelu Grand, gde }e u paklenom ritmu nastaviti sa puwewem baterija za izazove koji ih o~ekuju u nastavku Superlige ali i nacionalnom Kupu.

Ono {to je najvi{e obradovalo stru~ni {tab i ekipu jesu uslovi za rad koji su u Novoj godini sa~ekali Novosa|ane u novoj bazi na Slanoj bari, gde im je pored odgovaraju}ih termina za trenige na raspolagawu bazen i teretana. Od prvog dana priprema stru~ni {tab crveno–belih sa \ura|em Trbojevi}em na ~elu odredio je o{tar kurs rada, a akcenat je stavqen na snazi: - Uspe{no smo obavili prvu fazu priprema, gde smo akcenat stavili na fizi~ku spremu igra~a i izdr`qivost, a kako nas u nastavku prvenstva o~ekuju veliki izazovi i nadokna|ivawe propu{tenog, snage }e nam i te kako trebati - po~eo je u {aqivom tonu Trbojevi}.

Nakon konsultacija sa stru~nim {tabom, rukovodstvo kluba je odlu~ilo da drugi deo priprema superliga{ iz Srpske

Povratnik u redove Novosa|ana: Sr|an Vu~i}evi}

Devetnaestorica na pripremama Ekspedicija Vojvodine @elezni~ar koja je se uputila na pripreme u Krupaw ima 22 ~lana.

Stru~ni {tab u sastavu \ura| Trbojevi}, Goran Arseni} i Marko [e{um, na put je poveo 19 igra~a – golmani: Stanko i Vladimir Abaxi}, Filip \uri} i Luka Arseni}, igra~i: Milorad i Branislav Radi{i}, Milo{ Bari{i}, Stevan Popov, Dragan Suxum, Vladimir ^upkovi}, Novak Imbrowev, Veqko Hoxi}, Qubomir Jovanovi}, Milan Kne`evi}, Niko-

NEMA^KO PRVENSTVO

Hanover se ne {ali Fudbaleri Hanovera savladali su u Frankfurtu ekipu Ajntrahtu rezultatom 3:0 (2:0) ~ime su posle 18. kola nema~ke Bundeslige stigli do drugog mesta na tabeli. Pogotke za najprijatnije iznena|ewe Bundeslige ove sezone postigli su Muhamed Abdulae u 15. minutu, Krsitijan {ulc u 22. i Ja Konan u samoj zavr{nici me~a.

U utakmicama 18. kola fudbalskog prvenstva Nema~ke postignuti su slede}i rezultati: Verder Hofenhajm 2:1 (1:0) (Pizaro 37’, Frings 90’ - Vuk~evi} 87’), [tutgart - Majnc 1:0 (0:0)(Harnik 79’), Volfsburg - Bajern 1:1 (0:1) (Riter 86’ - Miler 7’), Nirnberg - Menhengladbah 0:1 (0:1) (Noj{teter 8’)Sent Pauli - Frajburg 2:2 (1:0) (Ebers 13’, Asamoa 68’ - Sise 61’, 75’), [alke - Hamburger 0:1 (0:0) (Van Nistelroj 53’), Ajntraht - Hanover 0:3 (0:2) (Abdelue 15’, [ulc 22’, Konan 90’), Kajzerslautern - Keln 1:1 (Moraek 51 Podolski 29), Leverkuzen - Dortmund 1:3 (0:0) (Kisling 80’ - Groskrojc 49’, 53’, Gece 55’).

Tabela: 1. Dortmund 46, 2. Hanover 34, 3. Majnc 33, 4. Leverkuzen 33, 5. Bajern 30, 6. Frajburg 29, 7.

Hamburger 27, 8. Ajntraht 26, 9. Hofenhajm 25, 10. [alke 22, 11. Nirnberg 22, 12. Verder 22, 13. Kajzerslautern 22, 14. Volfsburg 20, 15.

Sent Pauli 18, 16. Keln 16, 17. [tutgart 15, 18.

Menhengladbah 13.

ENGLESKA

^etiri remija Birmingem - Aston Vila 1:1, Totenhem - Man~ester junajted 0:0, Sanderlend - Wukasl 1:1, Liverpul - Everton 2:2.

la Damjanovi}, Vladimir Mandi}, kao i trojica levorukih igra~a koji su na probi: Aleksandar Radovi}, Milan Vuja~i} i Sr|an Vu~i}evi}.

U Novom Sadu su zbog obaveza ostali bra}a Slobodan i Stanko Dimitri}, Goran Kostelac, a Milutin Lu~i} }e otputovati u Belorusiju na probu. Oni }e raditi po specijalnom programu, kako ne bi bili u zaostatku u odnosu na saigra~e iz Krupwa.

MOKRIN^ANI DANAS PO^IWU PRIPREME

Golman Tepavac u inostranstvu Rukometa{i mokrinske Crvene zvezde ostvarili su jesenas zavidan rezultat u Prvoj ligi, gde su posle 14 odigranih me~eva zauzeli tre}e mesto sa 21 bodom, odnosno sa bodom mawe iza vode}ih Napredka iz Kru{evca i Obili}a iz Beograda, ekipe koje su Mokrin~ani na svom terenu u fini{u prvenstva savladali.

Trener Mokrin~ana Nenad Jakovqevi} ekipi je dao dve nedeqe odmora, a prvu prozivku zakazao je za ponedeqak (17. januara).

Prema saznawu u ekipi ne}e biti kapitena Crvene zvezde i golmana reprezentacije gluvonemih Srbije Dragana Tepavca koji }e svoje ume}e pokazivati gledaocima u dalekom Iranu. Ina~e, Tepavac je punih 13 godina branio boje Mokrin~ana od najni`ih do Prve lige. Ekipa }e imati mawe igra~ke promene, pre svega anga`ovawem mladih igra~a koji }e nastupati na dvojnoj registraciji iz redova nekih superliga{a.

M. S.

PRVA LIGA - @ENE

Lider neumoqiv Ba~ka Palanka Nopal - Zaje~ar 22:31 (13:15) BA^KA PALANKA: Sportska hala Tikvara, gledalaca 350, sudije: Miskin (Sombor) i Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Ba~ka Palanka Nopal 3 (2), Zaje~ar 1 (0), iskqu~ewa: Ba~ka Palanka Nopal 8, a Zaje~ar 10 minuta.

BA^KA PALANKA NOPAL: Paplacko (14 odbrana i 1 sedmera), Atanaskovi}, B. Ili}, Pavlov 8, Mirkovi}, \okovi} 1, Krivdi} 2, Tiosavqevi} 3, Ber~ek, Tomi} 1, ^ubrilo, Stojkovi} 7 (2), S. Ili} (1 odbrana), Todorovi}.

ZAJE^AR: Mi{kovi} (4 odbrane), Mati} 2, Pavi} 4, Koperec 1, @ivkovi} 3, Barto{i}, Krpe` 5, Damwanovi} 4, \eri} (19 odbrana), [tevin, Vu~kovi} 4, Mitru{evska, Ni{evi} 6, Poplazi} 2.

Ba~kopalan~anke su bile ravnopravan rival favorizovanim go{}ama samo tokom prvog poluvremena. Sve do 27. minuta gledaoci su videli izjedna~enu igru tokom koje je rezultat {est puta bio u poravnawu. Sam fini{ prvog dela me~a pripao je go{}ama koje su na

odmor oti{le sa dva gola prednosti.

U prvih 6-7 minuta drugog poluvremena nije bilo promena u odnosu na prvi deo utakmice. Me|utim, kako je utakmica vi{e odmicala Zaje~arke su preuzimale igru i preko raspolo`ene Jelene Ni{evi}, Sawe Damwanovi} uspeli su da stignu do osetne rezultatske prednosti.

Odluka o pobedniku pala je u periodu od 40. do 52. minuta, kada su go{}e na~inile seriju od 7:0 i prakti~no ve} tada re{ile ovu utakmicu u svoju korist. Na golu Zaje~arki stajala je veoma raspolo`ena Sla|ana \eri} koja je zabele`ila 19 uspe{nih intervencija i spravom ponela epitet najboqe igra~ice. Ba~kopalan~anke su u svojim redovima imale samo dve raspolo`ene igra~ice Nadu Pavlov i golmanku Zlatu Paplacko {to je bilo nedovoqno da se ostvari pozitivan rezultat u duelu sa aktuelnim prvakom dr`ave.

M. \. Kremenovi}

Atine odradi u Krupwu, gde su uslovi za rad na zavidnom nivou. Ekipa je sme{tena u hotelu Grand, a na spisku putnika za ovu varo{icu u Ma~vanskom okrugu na{lo se 19 imena, ~etiri golmana i 15 igra~a, koji }e do povratka u Novi Sad, 23. januara, trenirati dva puta dnevno.

- Uslovi za rad u Krupwu su dobri, pa se nismo puno dvoumili oko izbora sredine. Trenira}emo u jakon ritmu, dva puta na dan. Igra~e o~ekuju fizi~ki napori, ali i rad na tehni~ko–takti~kim zamislima. Atmosfera od prvog dana priprema je na zavidnom nivou, a {to je najbitnije zdravstveni bilten je besprekorak, jedino je golman Abaxi} propustio par treninga zbog lak{e prehlade. Najbitnije je da smo kompletni i da su momci ozbiqno shvatili izazove koji nas o~ekuju u nastavku prvenstva – rekao je trener Vojvodine.

Povratak u Novi Sad zakazan je za 23. januar, a novosadski prvotimci ne}e imati puno vremena za odmor, jer ih o~ekuje nekoliko kontrolnih susreta. Prema ve} utvr|enom planu, 26. januara Vojvodina }e gostovati zrewaninskom Proleteru , a dva dana kasnije bi}e doma}in mokrinskoj Crvenoj zvezdi. Slede dueli protiv pan~eva~kog Dinama u Novom Sadu i za kraj, kao {lag na tortu, bi}e susret protiv beogradskog Partizana, koji }e se igrati u prvoj sedmici februara, tako|e na Slanoj bari, {to }e ujedno biti i generalna proba uo~i starta prvenstva 12. februara.

I. Grubor TOPLO VREME KVARI PLANOVE

Bez slaloma na Pohorju Posle pete ovosezonske trka veleslaloma u `enskoj konkurenciji koja je planirana za subotu na Pohorju u Sloveniji odlo`eno je i planirano takmi~ewe u spustu zbog visokih temperatura.

Me|unarodna skija{ka federacija (FIS) saop{tila je da je toplo vreme rastopilo sneg i da staza nije bezbezdna za skijawe.

- Ulo`ili smo puno truda da makar osposobimo stazu za spust, ali na `alost nismo uspeli. Podlogu smo nekako sredili, ali je ispod we mekan sneg, tako da su uslovi za trku nebezbedni. Priroda se ne mo`e pobediti - rekao je direktor trke Atle Skardal.

Staza na Pohorju je omek{ala zbog visokih temperatura, po{to je Mariboru je prethodnih dana izmereno 15 stepeni Celzijusa.

Naredni slalom bi}e vo`en u nema~kom Arber-Cviselu 5. februara, dok se Svetski kup nastavqa superveleslalomom u italijanskoj Kortini xAmpeco slede}eg petka.

Drin~i} kod kom{ija Crnogorski fudbalski reprezentativac Nikola Drin~i} mogao bi uskoro da napusti Spartak iz Moskve i poja~a redove rivalskog Dinama. Drin~i} (26) zbog ~estih povreda nije uspeo da opravda svoj transfer iz Amkara u redove jednog od najuspe{nijih ruskih klubova. Ovaj vezni ponikao je u Partizanu, a potom je igrao za Teleoptik, Sparak iz Subotice, Budu}nost Banatski Dvor, Gacijantep i Amkar. Za reprezentaciju Crne Gore odigrao je 17 utakmica i postigao jedan gol.

19

USPEH SRPSKOG TAKMI^ARA U KARAKASU

Milojevi} u finalu

Najboqi junior Srbije 15- godi{wi Nikola Milojevi} plasirao se u finale juniorskog turnira u Karakasu (prva kategorija).

U polufinalu Nikola je kao tre}i nosilac savladao Gabriela Vi}entinia Pereiru iz Brazila 6:0, 6:2.

Milojevi}, 34. junior sveta u borbi za tiulu presti`nog juniorskog turnira u Karakasu, snage }e odmeriti sa prvim nosiocem ovog takmi~ewa Hugom Delienom iz Bolivije.

Nikolu samim ulaskom u finale o~ekuje veliki skok na ITF listi u konkurenciji do 18 godina, plasman me|u dvadeset najboqih juniora sveta. Milojevi} je najmla|i ~lan Top 50 juniora sveta.

Nikola Milojevi}

HUMANOST U MELBURNU

Asovi pomogli `rtvama poplave Najboqi teniseri i teniserke sveta nastupili su u egzibiocionom me~u u Melburnu ~iji je prihod planiran za pomo} `rtvama poplava u Australiji. [panac Rafael Nadal, {vajcarac Roxer Federer, Srbin Novak \okovi}, Amerikanac

ra, plus oko 1,5 milion koje su uplatili sponzori. U do sada nezapam}enim poplavama u pokrajini Kvinslend najmawe 20 qudi je stradalo, a hiqade ostale bez domova.

- Izgubqene `ivote ne mo`emo da vratimo, ali se nadam

Kim Klajsters

Endi Rodik, Dankiwa Karolina Voznijacki, Belgijanka Kim Klajsters, Australijanka Samamta Stosur, Beloruskiwa Viktorija Azarenka zabavqali su prisutne na „Rod Lejver“ areni (15.000) i tako iskoristili posledwu priliku za opu{tawe uo~i po~etka prvog gren slemaa - Otvorenog prvenstva Australije.

Organizatori humanitarne akcije „Rally for relief“ saop{tili su da su sve ulaznice za ovu egzibiciju rasprodate, da je prikupqeno oko 300.000 dola-

se da mo`emo da umawimo stres - poru~ila je Klajstersova.

Australijan open po~eo je u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka, uz u~e{}e trojice srpskih tenisera i trojice teniserki u pojedina~noj konkurenciji.

Novak na „Rod Lejver“ areni igra posledwi me~ dana sa Marselom Granoqersom (oko 11.30), dok Viktor sa Dmitrijem Tursunovom igra na terenu broj 18 posle dva `enska singla. Posle tog me~a na teren izlaze Janko Tipsarevi} i Mi{a Zverev.

UO^I FINALNIH TURNIRA KUPA SRBIJE

Konkursi za organizatore

Dragan Tadi}, direktor takmi~ewa OSS, raspisao je Konkurs za organizatora Finalnog turnira 45. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{ica, kao i organizatora Finalnog turnira 46. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{a.

Plasman na Finalni turnir 45. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{ica, koji }e se odigrati 19. i 20. februara, izborili su Radni~ki iz Beograda, TENT iz Obrenovca, Vizura iz Beograda i Crvena zvezda.

Prijave za tehni~ku organizaciju Finalnog turnira 45. Kupa Srbije u konkurenciji odbojka{ica moraju se dostaviti pismenim putem direktoru takmi~ewa OSS najkasnije do petka, 21. januara do 14 ~asova.

Odre|ivawe organizatora Finalnog turnira 45. kupa Srbije u konkurenciji odbojka-

{ica, kao i `reb za polufinale, obavi}e se u utorak, 25. januara u 12 ~asova u beogradskom hotelu “M”. Plasman na Finalni turnir 46. kupa Srbije u konkurenciji odbojka{a, koji }e se odigrati 26. i 27. februara, izborili su NIS Vojvodina iz Novog Sada, Partizan, Radni~ki Kredi banka iz Kragujevca i Crvena zvezda.

Prijave za tehni~ku organizaciju Finalnog turnira 46. kupa Srbije u konkurenciji odbojka{a moraju se dostaviti pismenim putem direktoru takmi~ewa OSS najkasnije do petka, 28. januara do 14 ~asova.

Odre|ivawe organizatora Finalnog turnira 46. kupa Srbije u konkurenciji odbojka{a, kao i `reb za polufinale, obavi}e se u utorak, 1. februara u 12 ~asova u beogradskom hotelu “M”.

20

ponedeqak17.januar2011.

SELO IZME\U OBRU^A

Ko{arka{ice ponos Sivca @enski ko{arka{ki klub Sivac }e 2010. godinu zlatnim slovima upisati u svoju klupsku istoriju. Kako i ne bi kada se jedini u Srbiji mo`e pohvaliti da su ekipe ovog uzornog sportskog kolektiva u~estvovale u svim takmi~ewima Ko{arka{kog saveza Srbije, po~ev od mla|ih pionirki pa do seniorki. I to kako u~estvovale: sjajno.

U kategoriji pionirki u Vojvodini, u konkurenciji jo{ deset ekipa, ~lanice @KK Sivac su odigrale 20 utakmica i ostvarile 18 pobeda i dva poraza i okitile se titulom prvaka Vojvodine. Uz to najboqa igra~ica u tom uzrastu je mlada Siv~anka Katarina Kne`evi}.

U kategoriji kadetkiwa, u konkurenciji sa jo{ devet

Uspeti, kao prvoplasirani u Vojvodini u sve tri kategorije, plasirati se na Prvenstvo Srbije na kojem smo igrom slu~aja, sre}e ili nesre}e ostvarili tri druga mesta, je za ponos. Ostaje mali `al {to bar u jednoj kategoriji na republi~kom prvenstvu nismo bili najboqi, ali ako svim ovim rezultatima dodamo i podatak da se seniorska ekipa uspela plasirati u Prvu B ligu iz ovako male sredine kakva je Sivac - ka`e trener siva~kih ko{arka{ica Marjan Stojanac.

Nakon svih pobrojanih uspeha samo po sebi se name}e pitawe: kako se do wih sti`e, pogotovo imaju}i u vidu da je re~ o `enskom sportu?

- Presudna je izuzetna voqa koju imamo ja i qudi koji rade sa decom, koja opet imaju `e-

SPORT

DNEVNIK

PEH ZA SRPSKOG REPREZENTATIVCA

Milo{ Vujani} polomio zglob!

Srpski ko{arka{ Milo{ Vujani} polomio je zglob desne noge u me~u gr~kog {ampionata protiv AEK, koji je trebalo da mu bude opro{tajni za Panionios pred povratak u Partizan.

Ovo je veliki peh za Vujani}a i Partizan, koji je sa odli~nim plejmejkerom postigao dogovor po kojem je nekada{wi reprezentativac Srbije najavqen kao veliko poja~awe crno-belih u Top 16 fazi Evrolige.

Vujani} je u nedequ morao da napusti parket u 23. minutu malog atinskog derbija i sad mu predstoji du`a pauza zbog neophodnosti hitne operacije.

Milo{ Vujani} je u sezoni 2002/03. u dresu Partizana bio najboqi strelac Evrolige sa prosekom od 25,8 poena po me~u, a sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio je zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu. Tokom karijere igrao je jo{ za Crvenu zvezdu, Barselonu, Fortitudo, Panatinaikos, Dinamo i Efes Pilsen.

1. Olimpija 2. Partizan 3. Krka 4. Budu}n.

5. Cedevita 6. Zagreb 7. Nimburk 8. Hemof.

9. Cibona 10. [iroki 11. Radni~ki 12. Igokea 13. Zadar 14. C. zvezda

IVBL LIGA (@)

Milo{ Vujani}

Novi debakl Novosa|ana OKK Beograd - Vojvodina Srbijagas 100:72 (28:22, 25:13, 22:25, 25:12)

Siva~ke {ampionke s trenerom Marjanom Stojancem

ekipa, kadetska ekipa iz Sivca je u 18 odigranih utakmica ostvarila isto toliko pobeda i prigrabila pehar namewen prvaku Vojvodine, a igra~ica Aleksandra Stana}ev je progla{ena za najboqu.

Stopama pionirki i kadetkiwa i{le su i juniorke @KK Sivac. U konkurenciji sa jo{ pet ekipa juniorke Sivca su odigrale deset utakmica i pobedile u svih deset susreta, osvojile titulu prvaka Vojvodine, a Tamari Raji} je pripalo priznawe za najboqu igra~icu u Vojvodini.

Najuspe{niji trener u sve tri kategorije bio je trener Siv~anki Marjan Stojanac.

U sve tri kategorije @enski ko{arka{ki klub Sivac je u~estvovao i na prvenstvu Srbije i, da kuriozitet bude potpun, osvojene su tri titule vice{ampiona Srbije, a za najkorisniju igra~icu juniorskog prvenstva Srbije progla{ena je Siv~anka Tamara Raji}.

- Ostvarili smo rezultate nezabele`ene do sada u Vojvodini, a verovatno i u Srbiji.

qu i voqu da dolaze na ko{arku, roditeqi to isprate koliko mogu, kao i mesna zajednica i op{tina. U izuzetno te{kom ambijentu, ali sa puno voqe i `eqe uspevamo. Mu{ka i `enska ko{arka se razlikuju: motivacija je druga~ija. Devojke i devoj~ice koje su u na{em klubu su u meni prepoznale podru{ku, a ja u wima nalazim satisfakciju u tome {to posti`emo solidne rezultate, ali pre svega u tome {to one imaju voqe da do|u na trening a ne na ulicu, fejsbuk ili drugde - obja{wava recept za uspeh trener Marjan Stojanac.

Ovakav u~inak siva~kih ko{arka{ica je prepoznao Ko{arka{ki savez Vojvodine i na Skup{tini, odr`anoj u Vr{cu, @enski ko{arka{ki klub Sivac proglasio za najboqi klub mla|ih kategorija u Vojvodini, tre}i put za redom. Tako je selo Sivac na ko{arka{koj mapi Srbije upisano velikim slovima kao ko{arka{ki grad.

Kapa dole! \or|o Bojani}

kovi} 14 (6-6, 8-4, 3-0), Dun|erski 24 (9-9, 9-6, 4-1, 6 ol, 8 as).

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} - (-, 2-0, 1-0, 5 il), Hajdukovi} 5 (2-1, 3-2, 1-0, 8 sk, 4 as), Bubawa, Toma{evi} 7 (6-3, 6-2, 2-0, 5 sk), Fekete -, Jev|i} 12 (8-8, 6-2, 3-0), D. Kne`evi} 10 (84, 5-3, -), Rizni}, Marjanovi} 9 (-

Slobodan Dun|erski iz vremena kada je igrao u Novom Sadu

Milovanovi} 4 (2-2, 1-1, -), Stanojevi} - (-, -, 3-0), S. Kne`evi} - (-, -, 1-0), Zekovi} 29 (-, 11-10, 53, 6 sk), Vasi} 8 (4-4, 4-2, -), Tanaskovi} 9 (3-1, 6-4, 1-0, 6 sk), @iv-

17 11 6 1295:1230 28 17 10 7 1361:1196 27 17 10 7 1305:1252 27 17 10 7 1280:1227 27 17 9 8 1352:1315 26 16 10 6 1266:1238 26 17 8 9 1357:1376 25 17 8 9 1360:1385 25 17 8 9 1296:1357 25 17 8 9 1280:1379 25 16 8 8 1320:1349 24 16 7 9 1198:1193 23 17 5 12 1319:1384 22 16 5 11 1297:1320 21

Partizan - ^elik 73:64 Medve{~ak - Maribor 58:63 Ceqe - Jedinstvo 57:68 Vo`dovac - R. Kora} 54:65 [ibenik - Vojvod. NIS 74:55 Gospi} - Lupa (sino})

PRVA A MU[KA LIGA SRBIJE

BEOGRAD: Dvorana Sport Eko, gledalaca: 300, sudije: Li~ina (Zrewanin), Vorkapi} (Bedograd) i Gruji} (Smederevo).

OKK BEOGRAD: Mitrovi} 12 (1-1,m 7-4, 4-1, 5 sk, 4 ol, 5 as), \urica - (-, 1-0, 1-0), Simi} - (-, , 1-0), Dimitrijevi} - (-, 2-0, -),

NLB LIGA (M) Radni~ki - Budu}nost 75:68 Cedevita - Partizan 88:84 [iroki - Hemofarm 84:90 Nimburk - Zadar 91:70 Zagreb - Krka 104:82 Olimpija - Cibona 75:84 C. zvezda - Igokea (sino})

, 6-3, 2-1, 4 as), Popovi} 15 (4-3, 10-6, -), Kesi} 9 (6-5, 3-2, -), Kova~evi} 5 (-, 1-1, 1-1).

Sude}i po imenima klubova, trebalo je da to bude jedan od

derbija kola, ali po kon~anom rezultatu i polo`aju na tabeli, jasno je da duel OKK Beograda i Vojvodine Srbijagas to nije bio. „Klonferi“ su ubedqivo pobedili, Novosa|ani su do`iveli jo{ jedan debakl i svaki od timova nastavqa ka svom ciqu Beogra|ani ka plasmanu u Superligu Srbije, a Novosa|ani ka borbi za goli prvoliga{ki `ivot.

Me~ je protekao u znaku dvojice odli~nih ko{arka{a OKK Beograda, jer Dragan Zekovi} i posebno biv{i igra~ novosadskog kluba Slobodan Dun|erski, obele`ili su ovaj duel. Zekovi} je ostvario indeks od 30 poena, a Dun|erski ih je nakupio ~ak 44, pa su samo wih dvojica bili uspe{niji od ~itave ekipe iz Novog Sada koja je sakupila samo 63 indeksna poena.

I to, eto, slikovito opisuje {ta se de{avalo u dvorani Sport Eko. Od povreda i bolesti roviti crveno-beli nisu uspeli da budu ravnopravan rival, pa je me~ re{en ve} u prvom poluvremenu. Na veliki odmor doma}in je oti{ao s predno{}u od 18 poena (53:35) i samo je pitawe bilo s koliko }e razlikom trijumfovati. Jesu igra~i Vojvodine Srbijagas uspeli u tre}oj deonici malo da ubla`e vo|stvo OKK Beograda, ali su onda do`iveli krah u zavr{nih 10 minuta.

R. D.

1. Partizan 2. Ceqe 3. Gospi} 4. Jedinstvo 5. R. Kora} 6. [ibenik 7. Lupa 8. ^elik 9. Maribor 10. Vo`dov.

11. Vojvodi.

12. Medve{.

15 12 3 1153:1021 27 15 11 4 1083:999 26 13 12 1 1177:858 25 14 9 5 936:908 23 14 7 7 990:975 21 12 8 4 842:759 20 14 6 8 912:942 20 14 6 8 959:1016 20 15 4 11 1024:1233 19 14 4 10 869:945 18 14 4 10 854:924 18 15 1 14 894:1142 16

PRVA LIGA (M) Novi Sad - Crnokosa Beograd - Vojvodina Napredak - Proleter Metalac - FMP Sloboda - Mega Vizura Tami{ - Sloga Superfund - Borac 1. FMP 2. Beograd 3. Mega Viz. 4. Novi Sad 5. Metalac 6. Napredak 7. Tami{ 8. Sloboda 9. Proleter 10. Borac 11. Sloga 12. Vojvodina 13. Crnokosa 14. Superf.

95:85 100:72 84:93 79:84 81:94 83:66 85:86

16 16 0 1428:1088 32 16 12 4 1314:1192 28 16 10 6 1422:1398 26 16 10 6 1303:1285 26 16 9 7 1271:1260 25 16 8 8 1267:1246 24 16 8 8 1100:1116 24 16 8 8 1236:1299 24 16 7 9 1300:1348 23 16 7 9 1168:1252 23 16 6 10 1298:1306 22 16 6 10 1107:1203 22 16 4 12 1285:1368 20 16 1 15 1206:1341 17

PRVA LIGA (@) C. zvezda - Kovin 114:81 Radni~ki - Spartak 80:97 Loznica - ^elarevo 44:60 Proleter - Hemofarm 50:82 Student - slobodan.

1. Hemofarm 2. C. zvezda 3. Spartak 4. Kovin 6. ^elarevo 5. Student 7. Proleter 8. Loznica 9. Radni~ki

11 11 0 11 8 3 12 7 5 12 6 6 10 7 3 11 5 6 12 3 9 12 2 10 11 2 9

915:579 914:801 828:790 890:953 736:707 730:788 700:905 657:831 749:764

22 19 19 18 17 16 15 14 13

U ZEMUNU OTVOREN BALI BALKAN BOKSING KAMP

Centar za nove balkanske {ampione Bali - Balkan boksing ime je prvog bokserskog kampa koji obuhvata i amaterski i profesionalni boks. Ovaj bokserski kamp nalazi se u Zemunu u okviru hotela Bali, a osnovali su ga Martin Rov~anin, predsednik BK Bali i vlasnik istoimenog hotela i Miroslav Borov~anin, direktor Balkan Boksinga, s ciqem da postanu najkompletniji bokserski centar na Balkanu, gde }e se stvarati novi {ampioni, ali i gde }e trenirati najboqi profesionalni bokseri sa prostora Balkana.

- Napravili smo najmoderniju salu za boks na ovim prostorima, sa prate}om teretanom najnovije generacije, spa centrom i hotelom, {to su optimalni uslovi za {ampionsku atmosferu i stvarawe {ampiona u amaterskom i

profesionalnom boksu. Oformili smo sekcije za {kolu boksa, amaterski boks, `enski boks i profesionalni boks, tako da su treneri Svetislav Nikoli} i Nusret Neredini zauzeti treninzima tokom celog dana.

Sa zadovoqstvom smo prihvatili predlog promoterske ku}e Balkan Boksing, jer su pokazali da su najboqi u tom delu posla na na{im prostorima, a Nenad Borov~anin je svojim rezultatima na evropskom ringu na{ najpoznatiji bokser, U Zemunu }e trenirati najboqi bokseri Balkana tako da nije bilo razloga da ne postanemo partneri. ka`e Martin Rov~anin, predsedPromotivne treninge u noBali – Balkan Boksing bi}e sinik kampa i biv{i bokser Mevootvorenoj sali odradili su nonim za bokserske {ampione talca iz Kraqeva. partneri Nenad Borov~anin

Upis svaki dan Bali Balkan boksing kamp nalazi se u okviru hotela Bali u Zemunu, na Ugrinova~kom putu broj 72. Novi ~lanovi mogu da se upi{u u {kolu boksa svakog radnog dana od 10 sati pre podne i od 17 do 20 ~asova posle podne. (profesionalni bokser) i Martin Rov~anin (veteran Jugo ringa), a pod budnim okom trenera Nikoli}a i direktora Miroslava Borov~anina.

- Sada imamo potpun tim i uslove za stvarawe novih bokserskih {ampiona i vi{e nema nikakvih prepreka da istrajemo u nameri da o`ivimo boks na prostorima bivse Jugoslavije, a kasnije i celog Balkana. U Baliju }e se bok-

seri pripremati za sve naredne me~eve koje }emo organizovati tokom cele godine u republikama nekad{we Jugoslavije. Uslovi koje }e ovde imati ravni su onima u Americi ili Evropi, tako da }e se od wih o~ekivati samo pobede u ringu, jer na{ slogan „Poraz nije opcija“ govori da o~ekujemo samo pobede. Pored Nenada, novo veliko ime na{eg kampa je Milan Piperski koji }e u januaru debitovati u profesionalnom ringu na Zlatiboru, a Nenad }e biti medijski promoter tog me~a.

Qubiteqi boksa mo}i }e u svakom bokseru, menaxmentu, kampu i planovima da se informi{u na nasoj veb stranici www.balkanboxing.com ka`e Miroslav Borov~anin, direktor Bali - Balkan Boksinga.

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

MATICA SRPSKA NAGRA\UJE NAJBOQE STUDENTSKE RADOVE

KONKURS FONDACIJE „STEJT OF EGZIT” ZA STUDIJSKA PUTOVAWA

Najkreativnijima po 500 evra Udru`ewe „Egzit“ nastavilo je dru{tveno odgovorno poslovawe preko Fondacije “Stejt of Egzit”, koja }e ove godine, u saradwi s firmom “Karlsberg Srbija”, s po 500 evra finansirati studijska putovawa 50 studenata Novosadskog univerziteta.

Portparolka Udru`ewa Bojana Kova~evi} obja{wava da za prvih 25 od 50 stipendija studenti mogu konkurisati do 1. februara preko veb-sajta „Egzita“ (www.existfest.org) i da su uslovi za materijalnu pomo} jako motivaciono pismo studenta, prosek ocena ve}i od sedam i pismena preporuka profesora.

– Dogovorili smo se s “Karlsbergom” da tokom pro{le i ove godine dodelimo 75 stipendija. Realizovali smo prvih 25 lane, u toku su prijave za narednih 25, a preostale }e biti do-

deqene do kraja godine, verovatno u oktobru. Studenti naj~e{}e koriste ovu pomo} za studijska putovawa, letwe {kole i seminare, mada su mogu}i retki izuzeci. Oni }e biti obavezni da putovawe obave do kraja 2011. godine i da nam po dolasku predaju pismeni izve{taj. Ovo je dugoro~na akcija fondacije “Stejt of Egzit”, tako da }e za posledwih 25 stipendija studenti konkurisati na samostalnom veb-sajtu Fondacije, koji je u izradi – ka`e Bojana Kova~evi} i dodaje da je „Egzit“ do sada primio 11 izve{taja studenata koji su se vratili u Srbiju.

Starosni limit za kandidate ne postoji. Studenti osnovnih, master i doktorskih studija mogu, osim „Egzitove“, u`ivati finansijsku potporu ili stipendiju i drugih institucija. Jedan

od najzanimqivijih do sada odobrenih projekata, koji i daqe traje, je onaj Milivoja Krvavca.

Ovaj biolog i fotograf na [ri Lanki istra`uje ugro`ene vrste `aba i po povratku }e napraviti doku-

mentaran film i izlo`bu fotografija, a „Egzit“ }e mu pomo}i u promociji wegovog rada.

Zanimqivo je da }e „Egzitova“ Fondacija u aprilu dodeqivati i ve}u finansijsku pomo} za projekte iz oblasti ekologije, razvoja kriti~kog mi{qewa, razvoja preduzetni{tva i unapre|ewa studentskog `ivota. Uslovi za projekte jo{ nisu uobli~eni, ali Bojana Kova~evi} ka`e da }e za novac mo}i da konkuri{u i fizi~ka lica s dobrim idejama.

– Mo}i }e da u~estvuje ko god `eli, va`an je dobar projekat. Mi ipak pretpostavqamo da }e ovo biti najve}a {ansa za studentske organizacije jer one ve} imaju logistiku koja mo`e pokriti projekte – podvla~i portparolka „Egzita“.

Ig. Mihaqevi}

21

Konkurs za Pupinovu nagradu Konkurs za dodelu Pupinove nagrade Matice srpske raspisan je i ove godine za studente univerziteta Srbije. Na konkurs se mogu slati diplomski, diplomski-master, magistarski i nau~ni radovi studenata redovnih studija, a na osnovu predloga nadle`ne katedre, nastavno-nau~nog ve}a i drugog odgovaraju}eg organa fakulteta. Prijave s radovima primaju se do 20. februara, a nagrada }e biti dodeqena na dan ro|ewa Mihajla Pupina, 12. marta.

Mihajlo Pupin je bio stipendista i dobrotvor Matice srpske te je tako i ustanovqena nagrada za studentske radove koji predstavqaju doprinos

tehni~kim i prirodno-matemati~kim disciplinama kojima se ovaj nau~nik bavio.

Nagrada se dodequje svake tre}e godine iz Fonda Mihajla Pupina i sredstava Matice srpske.

A. J.

DANIJEL APRO, TELEPSKI „GARI”, OTISNUO SE NA MASTER STUDIJE ^AK U INDONEZIJU

Nije k’o Dunav, al’ je Bali blizu Od pro{le nedeqe Danijel Apro krenuo je na predavawa na Fakultetu za kwi`evnost i lepe umetnosti u javanskom gradu Surakarta (ina~e svi ga znaju po „nadimku“ Solo).

Okru`en Indijskim okeanom, u~e}i indone`anski jezik, i zvani~no je zapo~eo trogodi{we master studije na tom dalekom arhipelagu. Posle savladanog jezika, polovinom ove godine, {kolovawe }e nastaviti na Fakultetu politi~kih i dru{tvenih nauka, gde bi trebalo da stekne titulu magistra javne administracije. Na svoje daleko putovawe, kako to obi~no s velikim odlukama i razdaqinama biva, krenuo je na „prvu loptu“, zbog dopadqivosti.

– Internet je ~udo! Pita{ „Gugla“ i on ti sve odgovori.

Imao sam ideju da nastavim studije u inostranstvu i `ivim negde drugde, budem daleko od mog grada, porodice i vidim kako je to u tu|ini. U glavi mi je uvek bila Evropa, pre svega centralna i severna, ali kada sam video konkurs vlade Indonezije, nisam imao dilemu. Rekao sam sebi: „Moram tamo oti}i“ – po~iwe svoju pri~u Danijel. – Moj univerzitet zove se „Sebelas Maret“ {to u prevodu zna~i 11. mart. Najve}i je univerzitet u gradu i jedan od najpresti`nijih u dr`avi.

Ima razvijen sistem me|unarodne saradwe, vrlo organizovanu Interancionalnu kancelariju i u ovom trenutku ovde se nalaze studenti iz 26 stra-

nih zemaqa s gotovo svih kontinenata.

Ovaj grad centralne Jave, otprilike dvaput ve}i od Novog Sada, umnogome je specifi~an i razli~it od ostalih indone`anskih gradova (ako nama to s ove razdaqine ne{to i zna~i), te se za wega ~esto ka`e da je pretrpeo mawe zapadwa~kog

Ovde se vrlo po{tuje formalno obrazovawe. Iako je, kao i u Srbiji, korupcija izra`ena u svim sferama dru{tva, za razliku od zemqe u kojoj sam ro|en, me|u qudima ne vlada op{te mi{qewe da svi mogu da rade sve i na diplomu se gleda s po{tovawem. Povrh toga, biti Evropqanin i dobro se slu-

– Najve}i broj qudi jesu muslimani i jesu tradicionalni, me|utim, to ba{ ne izgleda tako kako evropski ~ovek zami{qa. Koloritna javanska kultura, velik broj jezika i etni~kih zajednica, razu|enost obale, specifi~nost klime i mnogo toga jo{ stvorili su potpuno novu kulturu `ivqewa na

za `ivot vrlo jeftine. Situacija je sli~na kao i u Srbiji: krhka demokratija posle svrgavawa diktatora, velika razlika izme|u bogatih i siroma{nih, na {ta se nadovezala i reforma {kolstva.

– Programi su sli~ni kao i drugde u svetu. Trude se da, u skladu s op{tim trendovima,

`iti engleskim jezikom u Aziji je veliki plus.

Jedna od situacija koja ga je i privukla u Indoneziju je to {to je o woj veoma malo znao, sem da je arhipelag u jugoisto~noj Aziji, da je tu i ostrvo Bali, te da je to i najve}a islamska zemqa na planeti.

ovom arhipelagu – obja{wava Danijel.

Stipendija predvi|a da ovaj budu}i magistar dobija 1.500.000 rupija mese~no (to je oko 170-180 ameri~kih dolara), {to je dovoqno za sme{taj, hranu i osnovne stvari jer su one najosnovnije potrep{tine

svedu na minimum predavawa eks katedra, a da vi{e prepuste individualnom istra`iva~kom radu studenata. Kada se to zauka malo boqe, vide}u kakve }e rezultate dati – ka`e on.

Ovaj ro|eni Telep~anin, koji je ~itav svoj `ivot proveo u Novom Sadu, diplomirao na

Nije u snu, ovo je Danijel na Javi

uticaja od bilo kojeg drugog velikog grada u toj zemqi.

– @ivim u iznajmqenoj ku}i u blizini univerziteta s dve devojke koje su tako|e ovde na studijama. Jedna je iz Ugande, a druga sa Surinama – tri osobe s tri kontinenta, a na ~etvrtom - zadovoqan je Danijel. –

Odseku za `urnalistiku Filozofskog fakulteta kao wegova prva generacija, radio je u mnogim ovda{wim redakcijama i portalima, kada je odlu~io da ode na kraj sveta. Ipak, do posledweg dana kao da niko nije mogao suzdr`ati ~u|ewe i nevericu da }e se odlazak desiti.

– U Srbiji su mogu}nosti za zaposlewe i napredovawe osoba koje se bave humanisti~kim naukama vrlo limitirane. Javna sfera je, u stvari, partijska sfera, a to me nikada nije zanimalo. Ja sam se okrenuo na drugu stranu. Imam iskustvo od ~etiri-pet godina u medijima, ali to je okru`ewe u kojem mo`e{ ste}i odli~ne prijateqe i nezaboravna se}awa, no mo`e{ zaboraviti na pristojnu platu, dru{tveni ugled ili perspektivu – konstatuje Danijel, koji je u na{oj redakciji odradio pripravni~ki sta`.

Za kraj name}e se i pitawe nostalgije za ostavqenima: familijom, prijateqima, Novim Sadom, Dunavom...

– Naravno da mi nedostaje hiqadu malih i bizarnih stvari kod ku}e. Da se smrznem na „Kara|or|u“ dok gledam kako „Vo{a“ igra 0:0, odem u „Bezec“ na pivo s kolegama i koleginicama ili, jednostavno, otpadnem s ekipom ispred neke radwe na Telepu. Me|utim, i daqe me dr`i utisak da ovde dobijam vi{e nego {to gubim.

Ako se to promeni, se{}u na prvi avion i vratiti se ku}i – ka`e Danijel.

Aleksandar Latas

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

filmska planeta

ponedeqak17.januar2011.

НА ФЕСТИВАЛУ „КУСТЕНДОРФ” ПРИКАЗАН

ФИЛМ МИЛЕ ТУРАJЛИЋ НА ФЕСТИВАЛУ „СЕДАМ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ”

Скорсезеов филм о Елији Казану

„Синема комунисто” Дугометражни докуимао је светску премиментарни филм младе јеру јесенас у Амстерсрпске редитељке Мидаму, на чувеном феле Турајлић „Синема стивалу ID FA, а наша комунисто” уврштен је публика видеће га на у програм 7. фестивала затварању „Седам веевропског дугометраличанствених” - 29. јажног документарног нуара. филма „Седам велиЗа отварање је најачанствених”, који ће вљен француски филм бити одржан у београд„Ненет” (Ne net te) у реском Центру “Сава”, од жији познатог аутора 25. до 29. јануара. То ће Николаса Филибера. бити први домаћи На фестивалу ће бифилм на програму овог ти приказани и „Крв у фестивала, чији је конмобилном”, данска цепт да приказује само продукција чији је реседам остварења, како дитељ Франк Пиасецби могла да им се поки Поулсен, португалсвети пуна пажња. ски филм „48” ауторке Леп куриозитет је да Сузане де Соза Дијаз, је Турајлићева као стушведско-британска кодент била један од продукција „Мушкарвредних сарадника ци који пливају” Дилаовог фестивала, у орга- Из филма „Синема комунисто”: Елизабет Тејлор и Тито на Вилијамса, британнизацији Центра за визуелне ко- личанствених” одабрао стални ски документарац „Први филм” муникације „Квадрат” из Бео- селектор овог фестивала, дански Марка Казанса и француски града, који воде филмски аутори филмски посленик Туе Стин „Занзибар музички клуб” који и продуценти Зоран и Светлана Милер. Документарац о кинема- потписују Филип Гасније и ПаПоповић. Сада је њен дебитант- тографији у доба Титове Југо- трис Незан. ски филм за програм „Седам ве- славије „Синема комунисто” (Танјуг)

dnevnik

Документарни филм „Писмо Елији” Мартина Скорсезеа и Кента Xоунса о чувеном америчком позоришном и филмском режисеру Елији Казану (19092003) премијерно је недавно приказан у оквиру програма „Савремене теденције” на фестивалу „Кустендорф”, на Мећавнику на Мокрој Гори. Скорсезе се појављује испред и иза камере, водећи гледаоце кроз Казанов и сопствени живот. Одрастао и сазревао уз Казанове филмове „На доковима Њујорка” и „Источно од раја”, Скорсезе је желео да на „једини могући начин” - филмом, покаже колико су му као човеку и редитељу значила остварења славног редитеља, његовог узора, за кога каже да и данас представља „стандард”. Састављен од инсерата из филмова, фотографија, одломака из Казанове аутобиографије и предавања о режији, интервјуа снимљеног у Казановим позним годинама и Скорсе-

ЗАУВЕК ПОПУЛАРНА ФИЛМСКА МАНИФЕСТАЦИЈА

Четрдесет година Феста Недавно се навршило 40 година од кад је у Београду отворен први међународни филмски фестивал Фест, манифестација која је одмах стекла огромну популарност и дуго била главни прозор у свет за филмофиле тадашње Југославије. Први Међународни београдски филмски фестивал је отворен 8. јануара 1971. године. Трајао је до 16. јануара са главним програмом у Дому синдиката, у то доба најрепрезентативнијој сали у Београду, као и у биоскопу „Козара”, уз пратеће програме у Дому омладине, а садржај је у потпуности оправдао упечатљиви слоган „Храбри нови свет”. Почело је са култним филмом Роберта Алтмана „М Е Ш”, наставило се пројекцијама остварења која данас представљају класику као што су „Одисеја у свемиру” Стенлија Кјубрика, „Коње убијају, зар не?” Сиднија Полака, „Сумрак богова” Лукина Висконтија, „Голи у седлу” Дениса Хопера, уз филмове и других славних аутора Луиса Буњуела, Ерика Ромера, Федерика Фелинија... На првом Фесту приказани су и домаћи, у то време идеолошки проскрибовани филмови „Заседа” Живојина Павловића и „Лисице”

Како подносити славу? Холивудски глумац Сем Вордингтон похвалио је колегу Расела Кроуа да му је помогао да се ухвати у коштац са славом и новцем. Јунак филма „Терминатор: Спасење” одао је признање добитнику Оскара за „Гладијатора” за мудре савете које му је земљак упутио, као што је било упозорење да не заборави лојалне обожаваоце кад постане славан. „Ми аустралијски глумци се познајемо. Молио сам Расела Кроуа за савет. Заиста ми је много помогао”, навео је сајту “Контактмјузик глумац који ји светски постао познат после „Аватара”. „Не постоји школа која би човека научила како да се постави према ствари као што је губитак анонимности. Расел ми је рекао да се према томе односим пажљиво. Тешко је замолити некога за аутограм. Ако мене неко игнорише, не морам ја њега. Они су храбрији од мене и заслужују моје поштовање”. Вордингтон је додао да се у знатној мери иденфитикује са резжисером „Аватара” Џејмсом Камероном пошто обојица имају скромно порекло и обојица уносе страст у оно што раде. „Он је био возач камиона а ја зидар. Обојица се страсно посвећујемо послу. Сав смисао је у раду, а не у звезданој прашини и срећа која то прате”.

Френ сис Форд Ко по ла с Де ја ном Ђур ко ви ћем у Хро ни ци Фе ста 1975. го ди не

Крсте Папића. Овакав програм напречац је освојио публику, карте су плануле, на шта су хитро реаговали тапкароши, а присуство на Фесту постало је питање престижа. Главна заслуга припада филмском критичару и публицисти Милутину Чолићу, који је годину дана раније приредио ревију иностраних филмова у Дворани културног центра, уз одличан од-

зив гледалаца. Како је у књизи „Фест, одбројавање” забележио Милан Влајчић, успех ревије покренуо је замисао о оснивању фестивала, а идеју је прихватио тадашњи потпредседник града Београда Милан Вукос. Чолић је постао први уметнички директор и селектор Феста, председник Савета фестивала био је редитељ Александар Саша Петровић, а се-

лектор специјалног ноћног програма, под индикативним насловом „Конфронтације”, Душан Макавејев. Међу гостима првог Феста биле су звезде Марија Шел и Лив Улман, Денис Хопер, Данијел Олбрицки... Дизајн фестивала и плакат осмислио је Слободан Машић. На телевизији се појавио нови „формат” - емисија „Хроника Феста”, коју је сваке вечери током трајања фестивала водио Слободан Новаковић. Наредних година популарност Феста је расла, мада сјај и чудо првог издања нису поновљени. У зависности од наше друштвене ситуације, али и годишње понуде светске кинематогафије, било је различитих фаза падова и успона, па чак и периода када Фест није одржаван - у време санкција међународне заједнице према СРЈ почетком 90-их година. Тако ове године очекујемо тек 39. Фест. Према најави организатора - Дирекције Феста, биће одржан од 25. фебруара до 6. марта, са главним програмом у Центру “Сава”. Прослава „рођендана” или 40. годишњице отварања првог Феста, међутим, није планирана. (Тан југ)

зеових коментара испред и иза камере, филм „Писмо Елији” пружа ближи увид у уметност и процес стварања. Скорсезеова исповест показује како догађаји са великог платна могу деловати као јак подстицај, чак путоказ кроз живот, а поне-

Мартин Скорсезе и Елија Казан

кад и као стимуланс за снимање сопствених филмова. „Писмо Елији”, који су написали и режирали Скорсезе и његов дугогодишњи сарадник Џоунс, дубоко је личан портрет великог филмског ствараоца, сведочанство о преплитању уметности и стварног живота, о блискости и дистанци које уметници осећају према својим делима. Претходно је приказан један од најгледанијих Казанових остварења - „Источно од раја” из 1955. године са Џејмсом Дином у главној улози. Филм, који је највише утицао на 13. годишњег Скорсезеа, рађен је према истоименом роману Џона Штајнбека, а за основу има библијску причу о сукобу браће и међусобној љубомори. Иначе, посетиоци „Кустендорфа” испунили су до последњег места биоскопску салу „Проклета авлија” и то је била једна од најпосећенија пројекција на фе(Танјуг) стивалу.

Мишел Фајфер игра мајку Криса Пајна Глумица Мишел Фајфер ће играти мајку Криса Пајна у драми „Wel co me to Pe o ple”, пренео је “Холивуд рипортер”. Филм ће бити прича о бизнисмену (Пајн) који се враћа у породични дом након очеве смрти и сазнаје да има сестру алкохоличарку која има 12-годишњег сина. Сестру ће тумачити Елизабет Бенкс, а Оливији Вајлд је припала улога девојке главног јунака. Режисер и коаутор сценарија је Алекс Керцман. Снимање ће почети идуће недеље у Лос Анђелесу.

Вера Фармига у комедији Глумица Вера Фармига, која је била номинована за Оскара за улогу у филму „У ваздуху”, играће уз Дејвида Духовног у комедији „Go ats”. Филм ће бити снимљен по роману Марка Поарјеа који је и аутор сценарија за ту комедију, пренео је филмски сајт “Емпајер”. Прича прати тинејџера Елиса који долази у школу у

којој је његов отац био цењен ученик. Ипак, Елисов узор није њгов отац већ један мистериозни човек (Духовни). Ти н е ј џ е р а ће глумити Грејам Филипс а улога његове мајке припала је Вери Фармиги. Режисер комедије биће Кристофер Нил коме ће то бити редитељски деби. Снимање ће почети у фебруару.

АУТОР ФИЛМОВА „ПРИТИ ДИАНА” И „ДОВИЂЕЊА, КАКО СТЕ?” ПРИПРЕМА

Документарац о „ничему” Редитељ Борис Митић, аутор успешних документарних филмова „Прити Диана” (Pretty Dyana), „UN MIK Титаник” и „Довиђења, како сте?”, припрема необичан документарац чија ће тема бити „ништа”. Митић, који је на недвно одржаном “Кустендорф” фестивалу одржао радионицу за младе редитеље и студенте, рекао је за Танјуг да је реч о пројекту у коме ће се бавити феноменом ничега, који је поприлично неистражена тема у документарном филму. „То је веома релевантна тема, најкомплекснија и најразноврснија која постоји и наравно да је то апсолутно немогуће снимити, али у томе је и прави изазов”, казао је Митић, чији је претходни филм „Довиђења, како сте?”, такође, био веома апстрактан и осликавао сатирично стање духа. Сматра да је нови пројекат још луђи, јер треба документарно осликати „ништа” и направити филм достојан те теме, а да истовремено буде занимљив и обичној публици и интелектуалној елити, која би то тумачила на научном нивоу. Митић је објаснио да ће филм по фазама сни-

мати седам различитих сниматеља из Кореје, Русије, Пољске, Јужне Африке, Ирана, Бразила и Америке, и слати му материјал, који онда треба повезати и пронаћи прикладно драматуршко решење. „То су све озбиљни филмски сниматељи, веома тражени, са својственом естетиком, стилом, поимањем ‘ничега’, и за њих је ово велики изазов, нарочито што им ја дајем потпуну слободу”, казао је Митић. Митић је најавио да ће у првој фази препустити сниматељима да сниме „ништа” онако како га они доживљавају, у другој фази послаће им 100 цитата о „ничему” које је сакупљао годину дана из различитих извора и који треба да послуже као инспирација или предмет илустрације. У трећој фази сниматељи ће добити Митићево истраживање „ничега” у оквиру различитих дисциплина (физика, теорија тишине, економија, прихологија), у четвртој фази послаће им сценарио без упустава, а у завршној сценарио са упутством. У улози наратора биће „ништа”, а редитељ најављује визуелно спектакуларан филм.

Бо рис Ми тић

„Не постоји препотентнија и претециознија идеја, због тога не желим да снимим нешто једноставно, банално. Разрађиваћу материјал док не достигнем нарацију, драматургију која ће бити на нивоу идеје”, објаснио је Митић. Припреме за овај необичан пројекат почеле су, како је рекао, пре отприлике годину дана и очекује да ће снимање трајати неко-

лико година зависно од финансијских могућности и самог тока реализације. Он планира да конкурише за средства Филмског центра Србије, која би искористио за прву фазу, на основу ње направио би добар трејлер који би онда презентовао у иностранству са циљем да дође до додатног новца. На питање шта подразумева под

појмом „ништа”, Митић је казао да је „ништа” за њега конструктиван партнер. „Када имате испуњен живот, свест о ‘ничему’ то животно задовољство чини још већим, јер онда све вам се чини крхким, да може да нестане, свесни сте да то није дато свакоме и утолико сте мотивисанији да оно што имате одржите”, објаснио је редитељ. „То је јако велика тема и поента је направити инспиративан филм и страх од ‘ничега’ учинити конструктивним елементом”, казао је Митић. Он је додао да се тема може третирати са научне, психолошке, материјалне стране, али да је битно од тог несхваћеног и потцењеног „ништа”, направити нешто што је позитивно и инспиративно. Посетиоци фестивала „Кустендорф” имали су прилику да погледају његов последњи филм „Довиђења, како сте?”, након чега је Митић прене младим колегама своје искуство са међународних фестивала и упознао их са начинима како доћи до средстава за филм и на најбољи начин промовисати своје остварење, односно са „свим оним што не уче на факултету”.

kultura

dnevnik

Жири за НИН-ову награду критике за роман године данас ће саопштити име добитника овог признања. То ће бити учињено тачно у подне, у редакцији недељника који је установио ову награду пре 56 година. На конкурс за награду пристигла су 124 романа објављена у Србији током 2010. године и у најширем избору нашло се 30 наслова, да би одмах после Нове године број био сведен на 16, затим на шест, а данас ће биит саопштено која су три романа остала „у игри„, као и име победника овог литерарног надметања које побуђује највеће интересовање најшире јавности.У конкуренцији за награду су остали романи „Оно што одувек

желиш„ Гордане Ћирјанић, „Врло мало светлости„ Владана Матијевића, „Ми различити„ Веселина Марковића, „Госпођа Олга„ Радована Белог Марковића, „Испод таванице која се љуспа„ Горана Петровића и „Камен близанац„ Зорана Петровића. Жирију, који први пут доноси одлуку у овом саставу, председава Васа Павковић, а остали чланови су Лиљана Шоп, Александар Илић и Младен Шукало. Како је саопштила редакција НИН-а, покровитељ награде сада је Телеком „Србија„ и она износи 5.000 евра у динарској противвредности.Награда ће свечано бити уручена 26. јануара, у Скупштини града Београда.

ЧУВЕНИ ЖЕНСКИ ХОР ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ НА КОНЦЕРТУ У СИНАГОГИ

Тајна лепоте бугарских гласова Чувени женски хор из Бугарске „Тајна лепоте бугарских гласова” наступиће сутра први пут у нашој земљи када ће у новосадској Синагоги представити богато наслеђе вокалног фолклора наших суседа. Наступом тог широм света прослављеног вокалног ансамбла необичне и раскошне звучности биће завршен успешан и разноврстан циклус Божићно-новогодишњих концерата у организацији Музичке омладине Новог Сада (МОНС) и удружења „Кантат”. Хор је, при Софијском државном радију 1955. године основала Дора Христова, која тај ансамбл и данас води с великим успехом, што потврђују многобројни наступи у најпрестижнијим концертним дворанама широм света као и бројне награде и признања, међу којима је и Греми за ЦД „Тајна лепоте бугарских гласова”. Чине га 24 девојке, ода-

бране врло строгом селекцијом, на посебан начин из села свих региона Бугарске, где се негује специфична врста певања „отвореним грлом”. Тај вокални ансамбл, очаравајућих и савршено усаглашених гласова, представиће се новосадској публици програмом који доноси „архаичан свет звукова бугарског фолклора и духовног наслеђа”, а свака чланица хора наступиће у аутентичној ношњи краја из којег долази. Мелодије које тај бугарски хор изводи оплемењене су често савременим хармонијама и аранжманима тако да повицима, орнаментима, брзином и савршеним глисандима настају необичне звучне структуре. Од 1988. године хор „Мистерија бугарских гласова” делује самостално, а већ следеће године га је открио чувени швајцарски продуцент Марсел Селије, који је од тог ансамбла начинио својеврсни бренд.

23

ОБЕЛЕЖЕН 21. РОЂЕНДАН „ПРОМЕТЕЈА”

НИН-ова НАГРАДА ЗА РОМАН ГОДИНЕ

Данас одлука о добитнику

ponedeqak17.januar2011.

Верујемо у знање и књигу Протеклог викенда Издавачка кућа “Прометеј” обележила је друго пунолетство-21. рођендан, традиционалним дружењем поштовалаца, аутора и запослених. Оснивачи су супружници Зоран и Борка Колунџија, а тог јануара 1990. године, нису ни слутили да почиње деценија ратова, распада и голог преживљавања, у којој једва да је било простора за књигу. Данас, са преко 1800 објављених књига и продукцијом од око 100 наслова годишње, “Прометеј” се сврстао међу највеће домаће издаваче. Последњих пет година је према подацима Народне библиотеке Србије увек у најпродуктивнијих 7-8 издавача. Прошле године били су пети по броју првих издања, а осми по укупном броју наслова( на листи на којој су и два велика јавна преду-

по уметничким монографијама, а ове године имамо три одличне књиге есеја. У последњој деценији посебно смо препознатљиви по едицији лингвистичких издања која популаришу ову важну област, те по нашим великим пројектима у области језичке лексикографије. После ударничког рада Милана Шипке и групе сарадника 2010. године објавили смо “Правописни речник са правописно-граматичким саветником”, а “Велики речник страних речи и израза” Ивана Клајна и Милана Шипке доживео је недавно пето издање. Управо сада штампа се дванаесто издање “Речника језичких недоумица” Ивана Клајна. Пре месец дана први пут смо најавили још један велики подухват који траје већ неколико година и покренули смо претплату на Велики енглеско-српски и Велики срп-

новили су награду која носи његово име, а додељује се за мемоарску прозу. Пре неки дан, ово признање уручено је Мирку Демићу, а претходна два лауреата су Момо Капор и Миодраг Б. Протић.

-Посебним успехом сматрамо кад дело попут “Свете горе фрушкогорске” Дејана Медаковића, састављено од прворазредних научних студија постане популарно и доживи друго издање, а то се управо недавно десило, објашwава Колунџија. Такође смо веома поносни на малу али изузетно атрактивну књигу истог аутора “Фрушкогорски манастири”. У старом здању на Тргу Марије Трандафил 11 у Новом Саду, легату Матице српске, налази се редакција “Прометеја”, али и промотивно-галеријски простор у којем се представљају наше књиге, као и издања других издавача, излажу радо-

ауторима и и здавачи ма. Верујемо у знање, комуникацију, књигу, а та вера нас је и одржала, закључује Колунџија. Објављеним делима

“Прометеј” снажно афирмише издаваштво у науци, књижевности, публицистици, а издавачку препознатљивост ова кућа остварује репрезентативним монографијама, делима посвећеним српској културној и политичкој баштини. И посебно, онима која се баве прошлошћу и садашњошћу Новог Сада и Војводине. Управо у ову нову, 2011. годину ушли су са неколико таквих наслова: “Кратка историја Новог Сада” Ђорђа

Признања кући и ауторима “Прометеј” је добитник многобројних награда и признања, од којих издвајамо Октобарску награду града Новог Сада, Искру културе Војводине, Вукову награду и Орден Вука Караџића. Крајем октобра 2010. године добили су Специјално признање Сајма књига у Београду за “Правописни речник”.

-Наши аутори су често и сами награђивани и поносимо се њиховим успесима- наглашава Зоран Колунџија.- Тако су 2010. године признања за стваралаштво добили Јован Ћирилов (Вукову награду), Драшко Ређеп (Награду Павле Марковић Адамов), Боро Драшковић (Награду за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији Удружења филмских уметника Србије). Зоран Колунџија

зећа и сви издавачи уџбеника у Србији).

-Објављујемо књиге из области националне историје, менаџмента, архитектуре, урбанизма, уметности, психологије, домаћу и, ређе, преведену белетристику, понекад књиге за децу, књиге о позоришту и филму, спорту - каже Зоран Колунџија.- Препознатљиви смо

МИНИСТАР НЕБОЈША БРАДИЋ ПОТПИСАО ПРОТОКОЛ С ПРЕДСТАВНИЦИМА НЕЗАВИСНЕ КУЛТУРНЕ СЦЕНЕ

Премостити јаз између алтернативних и јавних Када је реч о дводневном скуп Након дводневног рада Друге велики корак на путу на ком монационалне конференције неза- рамо да истрајемо – поручио је Независне културне сцене, Цветичанин је напоменуо да су се висне културне сцене Србије, на Цветичанин. Брадић је оценио да потписи- учесници, који публици годикојој су представници 40-так организација из целе земље изра- вање документа на почетку шње приреде 1.500 разних продили стратегију развоја незави- 2011. може бити добар знак да грама, бавили властитом органисног сектора у култури, у Градској кући у Зрењанину јуче је потписан протокол о сарадњи ових установа са Владом Србије. Протокл је потписао републички министар културе Небојша Брадић који је, овом приликом, обишао и изложбу у зрењанинском Народном музеју “Од Тихуане до Тетка Ане” посвећену рокенролу шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Представник асоцијације “Независна културна сцена Србије” Предраг Цветичанин, после потписивања протокола, изразио Министар Небојша Брадић током обиласка изложбе о рокенролу је очекивање да ће ово бити почетак новог прија- ће ова година бити посвећена зацијом. Закључили су да би тељства, а са тим се сложио и незвисном сектору, који у култу- требало више да сарађују, размеминистар Брадић. Цветичанин је ри, како је приметио, има вели- њују искуства и помажу једни другима у остваривању интереподсетио да је асоцијација осно- ки потенцијал.

-Њега треба да подстиче и др- са. вана лане са 62 члана, а да се ми- У развијеном свету граница нулог викенда по други пут оку- жава. Новим Законом о култури створили смо предуслове да јав- између независне сцене и јавних пила у Зрењанину.

-Потписивање протокола за ни, приватни и независни сектор институција културе готово је нас није знак да ће неко да нам буду изједначени - истакао је неприметна. Код нас, међутим, да новац, већ овај догађај озна- Брадић, и подсетио да је то између та два сектора је велики чава почетак дијалога независне предвиђено и делом буџета за јаз – закључио је Цветичанин. културне сцене и државе, и то је културу. Ж. Балабан

ско-енглески речник Данка Шипке, угледног слависте и лексикографа, редовног професора универзитета у САД. У „Прометеју“ се поносе што је њихов ексклузивни аутор и пријатељ куће био покојни Дејан Медаковић; од 1977. године до данас објавили су чак 36 његових кwига. А као трајну успомену, пре три године уста-

ви угледних сликара и фотографа. Често су на програму и занимљива предавања и трибине - тако да овај уметнички салон делује као својеврсни културни центар. Сматрамо да је наша земља увек била део света и трудимо се да одржавамо контакте са нашим читаоцима ван граница, али и са страним читаоцима,

Србуловића( треће поправљено и допуњено издање), репринт рукописа Васе Стајића “Нови Сад”, фотомонографија на осам језика “Нови Сад/Нови Сад- хроника Новог Сада од 1944. до 1969. године” Владимира Врговића и “Злочини против Јевреја” приређивача Драга Његована. Р. Лотина

ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ УСПЕХА НА ТУРНЕЈИ 2010, „ BON JO VI” ОКРЕЋЕ НОВИ КРУГ

Најближе у Загребу Поред тога што су у 2010. успели да освоје престижно место најплаћенијих извођача света, амерички рок састав „ Bon Jo vi „ је одлучио да и у нову 2011. уђе као победник. Њихов недавно објављени албум највећих хитова одмах је освојио прво место Билбордових топ листа, а бенд је под хитно одлучио да продужи турнеју која им је прошле године донела преко 200 милиона долара. Вративши се из Аустралије, „ Bon Jo vi„ је спреман за обилазак Северне Америке, Канаде и САД, што ће потрајати до марта. Након тога, по тренутном распореду, следи пауза после које ће први концерт бити уједно и најближи концерт фановима из Србије - концерт на Максимиру у Загребу 8. јуна, који организује кућа „ Lu pa Pro mo tion„. Наступ у хрватској престоници означиће почетак велике европске турнеје, односно њеног другог дела. Подсећања ради, турнеја названа „ Cir cle To ur„, као што јој и име каже, заокружује говото три деценије рада популарног бенда. „ Bon Jo vi„ на њој свира песме са свих албума, укључујући и највеће хи-

тове, с нагласком на онима које скоро да никад нису ни свиране. Реч је о песмама са првих албума „ Ro u let te„, „ Get Ready„, „ Only Lo nely„, „ Tokyo Road„, „ Let It Rock„, „Wild Is the Wind„, „ So met hing to Be li e ve in„... Куриозитети актуелне турнеје су ти да је на њој бенд два пута

ушао у историју. Први пут тако што су отворили нови стадион у Њу Џерсију, а други пут тако што су били први бенд који је свирао на крову лондонске „О2” арене. Да ли ће „нови круг„, 2011, донети подједнако велики успех, остаје да се види. И. Бурић

ПРЕ 82 ГОДИНЕ НАСТАО ЧУВЕНИ СТРИП-ЈУНАК

Први Морнар Попај Симпатични анимирани лик Морнар Попај први пут се појавио у стрипу „Thim ble The a tre” 17. јануара 1929. године, а измислио га је амерички цртач Елзие Црислер Сегар.Сегар је Попаја увео као нови лик у свој, тада деценију стари, стрип у којем се главни јунак Кастор са другаром Хамом упутио на прекоокеанско путовање када се обратио човеку у морнарском оделу с тетоважом сидра на руци речима „Хеј ти! Да ли си ти морнар?”.

Попај је одговорио: „Јок, мислим да сам каубој”, повлачећи дим из морнарске луле и жмурећи на једно око. Од тог тренутка је постао саставни део стрипа „Тhimble The tre„. Морнар Попај је напознатији по томе што, када поједе спанаћ добија огромну снагу уз помоћ које лако побеђује Баџу. Симпатичан лик који се појављују у цртаним филмовима „Морнар Попај” је и прождрљивац хамбургера, Пера Ждера.

Филмску премијеру Попај је имао у филму „Бети Буп среће морнара Попаја” (1933). Исте те године „Флечер студио” је снимио дугометражни цртани филм „Ја сам оно што јесам) са Попајем у главној улози. Од 1933. до 1957. године направљено је око 230 краћих епизода и три дужа анимирана филма: Године 1980. снимљен је и играни филм о Попају у режији Роберта Алтмана у којем главне улоге играју Робин Вилијам и Шели Дивал.

24

SVET

ponedeqak17.januar2011.

UKRATKO Devojke stradale u stampedu BUDIMPE[TA: Tri mlade `ene poginule su u stampedu u jednoj diskoteci u centru Budimpe{te, saop{tila je ju~e ma|arska policija. Portparolka policije u glavnom gradu Ma|arske Katalin Fani Horvat navela je da se na hiqade qudi na{lo preksino} u stampedu u diskoteci u centru prestonice, a `rtve je verovatno pregazila masa u pokretu. Svedoci su ma|arskim medijima rekli da je diskoteka na tri nivoa bila pretrpana. Uzrok smrti devojaka nije utvr|en, a policija je demantovala navode da su `rtve izbodene. Istraga je u toku.

Somalski pirati SEUL: Somalski pirati oteli su u Arapskom moru jedan ju`nokorejski brod koji je prevozio hemijski tovar, i to dva meseca po{to je supertanker sa naftom iste kompanije bio oslobo|en nakon sedam meseci, saop{tila je vlada u Seulu a preneli lokalni mediji. U saop{tewu ju`nokorejskog ministarstva spoqnih poslova, objavqenog kasno sino}, ka`e se da je kabinet razgovarao o otmici broda „[amo xuelri“ nosivosti 11.500 tona. On je otet na putu od Ujediwenih Arapskih Emirata ka [ri Lanki, preneo je Rojters. U posadi broda je osam Korejaca, 11 dr`avqana Mjanmara i dvojica Indonezije. „Odmah po{to je potvr|ena otmica broda, oformili smo dva tima - jedan u korejskoj ambasadi u Keniji a drugi u ministarstvu spoqnih poslova“, navelo je ministarstvo u saop{tewu.

U borbi protiv pirata, tim vodama patroliraju ratni brodovi Evropske unije, Kine, Indije, Rusije, Japana i Sjediwenih dr`ava.

Berluskonijeve `urke

RIM: Skupi pokloni i koverte pune novaca prona|eni su u jednoj zgradi u Milanu u stanovima devojaka koje su pose}ivale premijera Italije Silvija Berluskonija u wegovoj vili u Arkoreu i koje im je on poklawao, prenose italijanski mediji ju~e detaqe istrage.

Istra`iteqi su utvrdili zahvaquju}i podacima iz mobilnih telefona, da su one, kao i Rubi, maloletna Marokanka koja je prema navodima istrage u rezidenciji predsednika vlade bila osam puta izme|u februara i maja 2010, ostajale na `urkama u Berluskonijevoj vili do zore. Policija, koja je prema nalogu javnog tu`ila{tva sprovela pretres sedam stanova u Milanu u kojima su boravile neke od devojaka iz istrage protiv premijera, prona{la je vi{e sve`weva nov~anica od 500 evra. Na jednom od sve`weva stajao je natpis Silvio B, a wihovi iznosi kre}u se od 1.000 do 5.000, dok je jedan iznosio ~ak 10.000 evra. Ukupno je prona|eno 20.000 evra.

DNEVNIK

ZBOG PRILIKA U TUNISU GOSTI NAPU[TAJU OVU ZEMQU

Vanrednim letom JAT-a stigli srpski turisti TUNIS: Ministarstvo spoqnih poslova i JAT organizovali su vanredne letove kojima su se u toku ju~era{weg dana u zemqu vra}ali gra|ani Srbije koji borave u Tunisu. Za sada je ve}ina na{ih qudi izrazla `equ da se vrati ku}i . Predstavnici Ambasade Srbije u Tunisu u saradwi sa turisti~kim agencijama radili su na sigurnom i brzom obezbe|ivawu wihovog transporta do aerodroma.

Evropske turisti~ke agencije pokrenule su hitnu akciju povla~ewa svojih gra|ana iz Tunisa.

Turisti~ke kompanije iz Velike Britanije i Nema~ke ve} su poslale svoje avione, kojima su se turisti vratili ku}ama, dok je Udru`ewe turisti~kih agencija Francuske najavilo isti potez i pozvalo svoje dr`avqane koji planiraju odmor u Tunisu da otka`u putovawe. Situacija u prestonici i wegovoj okolini ju~e je bila mirna, a mawi je i broj policajaca na ulicama koje su gotovo puste, prenose agencije. Glavni grad i wegova

EGIPAT Smrtna presuda napada~ima KAIRO: Sud u Egiptu ju~e je osudio na smrt jednog muslimana odgovornog za napad na egipatske Kopte u gradu Nag Hamadi na Bo`i} 2010. godine. U napadu koji se dogodio pred crkvom posle Bo`i}ne liturgije pognulo je sedam qudi, {est Kopta i jedan muslimanski ~uvar. Kako su naveli sudski ~inovnici koji su `eleli da ostanu anonimni, presuda drugoj dvojici osumwi~enih za taj napad bi}e doneta u februaru.

Ova presuda, na koju osu|eni nema pravo `albe, doneta je dve nedeqe po{to se bomba{ samoubica razneo ispred jedne koptske crkve u Aleksandriji, a u tom napadu poginula je 21 osoba i raweno skoro 100. Kopti, hri{}ani, ~ine oko 10 odsto od oko 80 miliona stanovnika Egipta.

BRAZIL Nedeqa `alosti

Relativno mirna no} na ulicama glavnog grada Tunisa

predgra|a tokom no}i, me|utim, nadletali su vojni helikopteri s osvetqewem zbog sumwivih vozila koja su kru`ila ulicama velikom brzinom i iz kojih je povremeno pucano na ku}e. Stanovnici nekih

Uhap{en {ef Ben Alijevog obezbe|ewa TUNIS: Policija je ju~e uhapsila {efa obezbe|ewa predsednika Tunisa i nekolicinu wegovih kolega zbog optu`bi da su kovali zaveru protiv dr`avne bezbednosti, preneli su mediji u toj zemqi.

Ostali detaqi za sada nisu obelodaweni, ali je poznato da su agenti dr`avne bezbednosti tokom posledwih protesta otvarali vatru na nenaoru`ane demonstrante, prenela je agencija AP. Vi{e od 50 qudi uhap{eno je od ju~e pod sumwom da su koristili ambalulantna kola i vozila slu`bi za civilnu za{titu da bi iz wih nasumice pucali, rekao je ameri~koj agenciji neimenovani policijski zvani~nik. Fotoreporter Luka Mebruk Dolega (32), koji je radio za Evropsku presfoto agenciju (EPA) u Parizu, preminuo je od povreda glave koje je zadobio od ba~enog suzavca, dok je izve{tavao o nemirima u Tunisu, saop{tili su ranije EPA i Reporteri bez granica.

delova grada naoru`ali su se {tapovima i palicama i organizovali da bi za{titili svoje domove od napada~a.

Biv{em predsedniku Ben Aliju, koji je sa porodicom oti{ao u Saudijsku Arabiju, demonstranti su zapalili ku}u u Hamametu i sve prodavnice i firme koje su pripadale predsedniku i wegovoj rodbini Evropska {tampa pi{e o istorijskim de{avawima, jer se decenijama nije dogodilo da neki muslimanski lider napusti zemqu dobrovoqno, pod pritiskom javnosti. Mediji ka`u da sada pomno prate da li }e doga|aji u Tunisu imati efekta i u neposrednom okru`ewu, u Al`iru, Maroku i Libiji. Komentar je dao libijski lider Muamer El Gadafi. „Ubijaju se po ku}ama, kao da su u boq{evi~koj ili ameri~koj revoluciji. A ~emu sve to? Da bi smeni-

li Ben Alija? Zar vam nije rekao da }e si}i s vlasti kroz tri godine? Strpite se tri godine i va{i sinovi }e biti `ivi“, rekao je Gadafi.

Gadafi poru~uje da }e nemiri biti opravdani ukoliko Tunis usvoji wegov model vladavine.

Ipak, u Tunisu su po~eli pregovori o vladi nacionalnog jedinstva, a novi predsedni~ki izbori }e biti odr`ani u roku od 60 dana.

U `estokim protestima koji traju vi{e od mesec dana, u sukobima sa policijom `ivot je izgubilo vi{e desetina qudi. U neredima koji su proteklih dana izbili u vi{e gradova Tunisa, ukqu~uju}i prestonicu, do sada je, prema izjavama boraca za qudska prava, poginulo najmawe 50 qudi, a zvani~nici UN upozoravaju da je policija koristila prekormernu silu protiv demonstranata.

Kompjuterski virus za nuklearnu sabota`u TEL AVIV, VA[INGTON: Izrael je „Kako bi se proverio virus treba poznabezbednosni eksperti su spekulisali da je testirao kompjuterski virus za koji se vevati ma{ine. Razlog {to je bio efektivan nuklearni program mo`da bio meta napada ruje da je sabotirao nuklearne centrifuge je {to su ga Izraelci isprobali“, rekao je uz kori{}ewe pomenutog virusa, navodi Irana i usporio wegovu sposobRojters. Iranski predsendik nost da razvije atomsko oru`je, Mahmud Ahmedine`ad je u noprenose ju~e izraelski mediji „Wujork tajms“ precizira da je staksnet virus jedno od vembru rekao da je zlonameran pisawe „Wujork tajmsa“. List najusavr{enijih sajber-oru`ja koje je ikada razvijeno. softver stvorio probleme u nenavodi da se radilo o zajedni~kim centrifugama ali da su ^ini se tako|e da je to bio glavni razlog za kom naporu SAD i Izraela da problemi re{eni. usporavawe razvoja iranskog nuklearnog programa podriju iranske nuklearne am„Wujork tajms“ precizira da bicije, u okviru koga je testije staksnet virus jedno od najusaran razorni staksnet virus u posledwe dve jedan ameri~ki nuklearni obave{tajni vr{enijih sajber oru`ja koje je ikada razgodine u nuklearnom centru Dimona, u pustru~wak. vijeno. ^ini se tako|e da je to bio glavni stiwi Negev na jugu Izraela.

Izrael i zapadne zemqe veruju da je ciq razlog za usporavawe razvoja iranskog nuNeimenovani obave{tajni i vojni eksrazvoja nuklearnog programa Irana poriklearnog programa, jer je naveo centrifuperti, na koje se poziva ameri~ki dnevnik, zvodwa nuklearnog oru`ja, {to Teheran ge da se okre}u bez kontrole. Donedavni navode da je Izrael rotirao centrifuge pori~e, tvrde}i da }e slu`iti u mirnodop{ef Mosada Meir Dagan procenio je neprakti~no identi~ne onima u postrojewu ske svrhe za proizvodwu energije. Iranske davno da Iran ne}e biti u stawu da napraNatanc, gde iranski nau~nici nastoje da centrifuge ~esto su se kvarile od brzog vi nuklearnu bombu pre 2015. godine, javiobogate uranijum. razvoja oboga}ivawa 2007. i 2008. godine i li su ju~e izraelski mediji.

(Tanjug)

RIO DE @ANEIRO: Guverner dr`ave Rio de @aneiro, Ser|o Kabral proglasio je sedmodnevnu `alost za `rtvama katastrofalnih poplava i klizi{ta.

Preko 550 qudi je poginulo u najte`oj prirodnoj katastrofi koja je pogodila Brazil u posledwih najmawe 40 godina. U Teresopolisu, vojska je anga`ovana u potrazi za pre`ivelima i identifikaciji poginulih. U najte`e pogo|enom gradu Nova Friburgo, vlasti ka`u da su prisiqene da sahrawuju neidentifikovane `rtve, zato {to u mrtva~nici nema dovoqno mesta za sve. Obilne padavine izazvale su klizi{ta u gradovima Nova Friburgo, Teresopolis i Petropolis. Hiqade qudi ostale su bez krova nad glavom. Spasioci prekidaju potragu za pre`ivelima jedino kada padne mrak. U regionu Serana, severno od Rio de @aneira, radi oko 800 spasilaca.

SUDAN Secesija juga YUBA: Prvi rezultati referenduma o nezavisnosti ju`nog Sudana ju~e su pokazali da je velika ve}ina gra|ana glasala za otcepqewe od centralnih vlasti u Kartumu. Kako navodi agencija AP posle uvida u rezultate glasawa na 10 bira~kih mesta u najve}em gradu na jugu, Xuba, za otcepqewe je glasalo 96 odsto od oko 30.0000 bira~a, tri odsto za jedinstvenu dr`avu, dok su ostali listi}i bili neva`e}i.

To je, napomiwe AP, mali uzorak od ukupno oko 3,2 miliona glasova, ali su ovi rezultati u skladu sa o~ekivawima da }e posle referenduma do}i do cepawa najprostranije afri~ke zemqe na prete`no muslimanski sever i ve}inski hri{}anski i animisti~ki jug.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HU \INTAO Kineski predsednik Hu \intao idu}e nedeqe poseti}e Sjediwene Dr`ave, po isteku burne godine obele`ene napetostima izme|u dve zemqe.

Hu }e boraviti u SAD-u od utorka do petka. Prvo }e i}i u Va{ington gde }e se sresti sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom a zatim }e posetiti ^ikago. Ovo je prva poseta kineskog predsednika SAD-u od dolaska Obame u Belu ku}u 2009.

ARNOLD [VARCENEGER Holivudski glumac Arnold [varceneger izjavio je da su ga dva mandata na mestu guvernera Kalifornije ko{tala 200 miliona dolara zbog neostvarenih honorara i pla}awa tro{kova. Nije uzimao guvernersku platu i sam je pla}ao avionske karte do Los An|elesa u kojem `ivi. Sada mnogo toga treba popraviti“, rekao je. [varceneger.

VIKTORIJA BEKAM Supruga fudbalskog asa Dejvida Bekama Viktorija, porodi}e se u SAD, objavio je jedan britanski tabloid. Biv{a ~lanica benda „Spajs Gerls“ `elela je da se porodi u Britaniji, ali je planove promenila po{to u julu, kad joj je termin, wen mu` mora da bude u timu Galaksi iz Los An|elesa.

Viktorija i Dejvid Bekam imaju tri sina, a pol ~etvrtog deteta nije obelodawen.

@rtva napada u Tusonu uhap{ena zbog pretwe TUSON: @rtva pro{lonedeqnog napada u Tusonu, u kojem je rawena kongresmenka Gabrijela Gifords i jo{ 12 osoba, a ubijeno {estoro qudi, Xejms Erik Fuler, uhap{en je i mora}e da ide na psihijatrijsku procenu zbog toga {to je pretio lideru pokreta ^ajanki za vreme snimawa tv emisije, saop{tila je policija.

Fuler (63), koji je 8. januara rawen u koleno, nije se slo`io sa komentarima lidera tog konzervativnog politi~kog pokreta iz Tusona Trenta Hamfriza, tokom snimawa debate u gradskoj skup{tini koja je organizovana za specijalni program „ABC Wuza“ posle tragi~nog napada, javio je Rojters.

On je ustao, okrenuo se i slikao Hemfriza, a onda mu dovik-

U Arizoni ubijeno {est, a raweno 12 osoba

nuo: „Mrtav si“, ispri~ao je portparol kancelarije {erifa okruga Pima Xejson Ogan.

Fuler je uhap{en zbog pravqewa nereda i upu}ivawa pretwe, a po{to se policija konsul-

tovala sa lekarom, odveden je u bolnicu na psihijatrijsku procenu protiv svoje voqe, rekao je Ogan, dodaju}i da }e protiv wega biti podignuta optu`nica.

On je bio jedan od 13 qudi koji su raweni kada je napada~ po~eo da puca na skup demokratske kongresmenke Gifords i wenih bira~a. U napadu su ubijeni glavni federalni sudija Arizone, jedna devetogodi{wa devoj~ica, pomo}nik Gifordove i jo{ troje qudi.

Kongresmenka se i daqe nalazi u kriti~nom stawu u jednoj bolnici u Tusonu. Napada~ Xared Li Lafner (22) optu`en je po pet ta~aka optu`nice, izme|u ostalog, za ubistvo federalnog sudije i poku{aj ubistva kongresmenke.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

POTPREDSEDNIK SAMOSTALNE DEMOKRATSKE SRPSKE STRANKE U HRVATSKOJ MILORAD PUPOVAC

Korupcija se ne mo`e re{iti za dve godine ZAGREB: Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac izjavio je ju~e da potpuno podr`ava borbu hrvatske premijerke Jadranka Kosor protiv korupcije, koja je pokazala da je to dru{tveno stawe „koje se ne mo`e re{iti u dve godine mandata“. „Jadranka Kosor prihvatila je posao kojeg bi od 100 Hrvata, wih 99 sasvim sigurno odbilo. Onaj jedan ne bi spavao ve} bi tra`io dan da o svemu razmisli“, rekao je Pupovac u emisiji „Nedeqom u dva“ HTV-a Aleksandra Stankovi}a,

mo`e re{iti u 24 sata niti u dve godine mandata“. „To je ne{to {to je trajalo 20 godina i nije stvar HDZ iako su oni me|u najodgovornijima“, smatra potpredsednik SDSS - stranke koja je koalicioni partner HDZ-a. Komentari{u}i ocene da je S D S S najja~a karika u vlasti, Pupovac, koji je i poslanik, rekao je da je to „tek zgodna stvar koju koristi HTV, jer u trenucima kad su druge komponente oslabile odnosno kada je HDZ u{ao u turbulentno vreme, a HSLS iza{ao iz koalicije, mi smo odlu~iMilorad Pupovac

Mene ne odr`ava ideal srpstva Po re~ima Milorada Pupovca, u 20 godina koliko se bavi politikom retko kada se „bavio popularno{}u i politiku ne razume kao pop scenu“. „Po uverewu sam socijalista, u politiku me uveo antiratni instinkt i `eqa da nema nepravde ni prema kome. Iako nisam ni{ta mawe ili vi{e Srbin nego 80-ih, mene ne odr`ava ideal srpstva, nego ideal da Srbi budu odgovorni za Hrvatsku, a Hrvatska za Srbe. @elim politiku u kojoj }e svi, nezavisno o tome ko su, imati jednake {anse“, rekao je Pupovac. isti~u}i da premijerka dobro radi svoj posao.

Pupovac je kazao da podr`avawe borbe Kosorove nije stvar pragmatizma ve} interes Hrvatske. Govore}i o korupciji u zemqi i na~inima na koji se ona re{ava, Pupovac je izjavio da je to „op{te dru{tveno stawe koje se ne

li podupreti borbu protiv korupcije, borbu s te{kom privrednom situacijom i ulazak Hrvatske u EU“. „Te tri stvari su prioritet“, rekao je Pupovac, odgovaraju}i na komentar o SDSS-u kao sna`nom koalicionom partneru ne samo HDZ-a nego i same Kosorove.

Po wegovim re~ima, postoje oblici korupcije u procesu privatizacije, u poslovawu i na~inu vo|ewa javnih poduze}a, a broj branilaca od 500.000 bila je pogre{na mera socijalne politike. Re~ je o pogre{noj proceni da }e to obezbediti socijalni mir u vreme reformi. On je izjavio da smatra nu`nim da se svima omogu}i povratak na tr`i{te rada koje je zamrlo, a o~ekuje i sprovo|ewe penzione reforme, koju bi trebalo da obave sada{wa ili budu}a vlada.

U razgovoru o novom izbornom zakonu koji tri garantovana poslani~ka mandata daje Srbima iz stranaka ili lista srpskog predznaka, on je naglasio da su promene ustavnog i izbornog zakona veoma va`ne za Hrvatsku, pre svega zbog otklawawa segregacije na bira~-

kim mestima, odnosno terawa pripadnika mawina na odlu~ivawe ho}e li glasati kao gra|anin ili kao „mawinac“. „Na bira~kom mestu sada je protivzakonito pitati ko je Srbin ili Bo{wak, HDZ-ovac ili SDPovac“, rekao je on i dodao da je „stvoren model za hrvatsko politi~ki integrisano dru{tvo. „Za Srbe je jako va`no da mogu birati one koji nisu Srbi i da wih mogu birati oni koji nisu Srbi“, dodao je on a za sve napade na re{ewa ukazao je da se radi o poku{aju ukidawa svega {to je postignuto u borbi za prava mawina. „Sad se bune oni koji su godinama }utali i prihvatali takvo protivzakonito stawe, a ti i takvi se ne brinu za polo`aj mawina, nego za glasove“, rekao je Pupovac.

AFERA SANADER

Kod brata, solinskog `upnika, 400.000 evra ZAGREB: Hrvatski istra`ni organi prona{li su na vi{e bankarskih ra~una solinskog `upnika Vinka Sanadera, brata uhap{enog biv{eg hrvatskog primijera Iva Sanadera, oko tri miliona kuna

(oko 400.000 evra), pi{e „Jutarwi list“. Prema informacijama iz crkvenih krugova, do saznawa se do{lo u toku provere finansijskog stawa svih ~lanova porodice Sanader, posle pokretawa istrage

Bra}a Sanader s rodbinom

o ume{anosti biv{eg premijera u aferu Fimi-Medija, pi{e zagreba~ki „Jutarwi list“. Taj novac je don Vinko Sanader ~uvao na razli~itim ra~unima, a jedan je deo bio i u gotovini. Niko od nadle`nih ne tvrdi da je taj milionski iznos na bilo koji na~in povezan s kriminalnim delima Vinkovog brata Ive Sanadera, ali svakako postoji jasna potreba da se utvrdi poreklo spomenutog novca koji je bio deponovan u razli~itim valutama.

S obzirom na dosada{we nalaze iz istrage i na~ine na koje je uhap{eni biv{i premijer raspolagao golemim koli~inama gotovine, skrivenim pod razli~itim imenima bli`ih i daqwih ~lanova porodice, posto-

ji opravdana sumwa, pi{e list, da bi i taj novac, ili barem wegov deo, mogao biti povezan s Ivom Sanaderom.

List navodi da je ~udno da wegov brat Vinko, `upnik marijanskog prasveti{ta Gospe od Otoka u Solinu, prema odredbama svoga poziva i skromnoj prirodi svoga posla raspola`e tolikom koli~inom gotovine o kojoj crkveni vrh nije imao nikakvih informacija.

Istovremeno je te{ko zamisliti da su `upqani bili tako dare`qivi prema Sanaderovu bratu, iako se, istini za voqu, potpuno ne odbacuje ta mogu}nost. Prema nekim tuma~ewima iz istrage i dosada{wim saznawima ne bi trebalo da ~udi mogu}e otkri}e da je i Vinko Sanader, kao i drugi iz bli`eg okru`ewa biv{eg {efa HDZ, bio sastavni deo porodi~ne organizacije za skrivawe i deponovawe otu|enog novca, pi{e „Jutarwi list“.

Mirjana Sanader: Prislu{kuju nas i prate BE^: Supruga biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera, Mirjana, o{tro je kritikovala hrvatske vlasti zbog opho|ewa prema woj i deci, tvrde}i da su izlo`eni psihi~kom i fizi~kom terororu i da ih prislu{kuju i prate. „Izlo`eni smo teroru, psihi~kom i fizi~kom. Kod ku}e u Hrvatskoj vlada atmosfera straha, ne samo u na{oj ku}i, ve} u ~itavoj zemqi. Verujem da nas sve prislu{kuju. Qudi ka`u da je skoro kao u vreme komunizma. (...) Doga|aju se stvari koje ni-

su u redu“, kazala je ona u intervjuu be~kom dnevniku „Kurir“. „Mi smo gotovo pod ku}nim pritvorom.

Moje }erke i mene prislu{kuju i prate, iako nas ne optu`uju“, dodala je Sanaderova u prvom intervju datom van wene struke profesora arheologije, isti~u}i da joj dolazak u Austriju, gde svakog ~etvrtka u Salcburgu pose}uje supruga koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru, do|e kao odmor.

Mirjana Sanader je negirala tvrdwe da je Sanader poku{ao da pobegne iz zemqe i

naglasila da se nalazio na slu`benom putu. Kada je re~ o bogatstvu porodice Sanader, ona je rekla da }e se pokazati da je sve {to poseduju ste~eno legalnim putem tokom vi{e od 30 godina. „Mi nismo siroma{ni i mi smo oboje uvek dobro zara|ivali. Moj suprug je sada optu`en zbog toga {to je u na{oj ku}i od jedne nepoznate osobe, navodno, dobio {est miliona kuna u crnoj plasti~noj kesi. To je brutalna la`“, rekla je Sanaderova.

GR^KA

Prona|en brod s emigrantima ATINA: Brod koji je plovio pod holandskom zastavom spasao je 241 ilegalnog emigranta sa jednog drvenog broda na oko 50 kilometara od gr~kog ostrva Krfa, a gr~ka obalska stra`a saop{tila je danas da traga za jo{ 22 „ilegalca“ „U potrazi za nestalima, a do tog broja se do{lo prema

kazivawu ilegalnih emigranata, u~estvuje pet plovila i helikoptera“, saop{tila je policija.

Radi se o qudima koji su iz Avganistana i svi prona|eni su u dobrom stawu. Sa wihovog broda poslat je signal za pomo} kasno sino} i prona|eni su oko

23 sata po lokalnom vremenu, javio je Rojters. Gr~ka je postala glavna kapija za ulazak u Evropsku uniju ilegalnih migranata i qudi koji tra`e azil.

Protekle godine, porastao je broj ilegalaca koji u zapadnu Evropu ulaze preko sigurnijih drumova preko Turske, umesto

da prelaze preko mora u nesolidnim brodovima. U Gr~koj koja ima 11 miliona stanovnika, kako se procewuje `ivi oko pola miliona ilegalnih emigranata i osoba koja tra`e azil, a dobar deo wih poku{ava da preko Gr~ke u|e u Evropsku uniju, navodi Rojters.

ponedeqak17.januar2011.

25

UKRATKO Novo `ari{te {apa SOFIJA: U Bugarskoj su nakon pojave slinavke i {apa na farmama u Burgasu registrovani simptomi {apa i u selu Rezovu, na bugarskoj-turskoj granici. Direktor Nacionalne veterinatske slu`be dr Jordan Vojnov izjavio je ju~e da su simptomi prime}eni kod 90 krava, 70 ovaca i 30 sviwa, koje su su slobodno kretale sa stadom od 21 bivola i dospele na bugarsku teritoriju sa turske strane. „Kod `ivotiwa su se pojavili simptomi karakteristi~ni za virus {apa. Prve uzete probe bile su negativne, ali zbog simptoma mo`e se zakqu~iti da virus upravo ulazi, zbog ~ega su od `ivotiwa uzete dopunske probe, koje su poslate u Sofiji, a rezultati }e biti gotovi u ponedeqak“, dodao je on. Danas }e u Bugarsku doputovati eksperti Evropske unije, kako bi se na licu mesta upoznali sa situacijom. Bugarska je pre nekoliko dana zbog pojave slinavke i {apa na jugu zemqe na granici sa Turskom preventivno uklonila ve}i broj doma}ih `ivotwa na oko 500 farmi.

Isporu~ena tri helikoptera SOFIJA: Bugarskoj pograni~noj policiji po „Instrumentu [engen“ isporu~ena su tri nova helikoptera, ~ija ukupna vrednost iznosi oko 29 miliona evra. Premijer Bojko Borisov izjavio je da }e se letelice koristiti za obezbe|ewe spoqne granice EU. “S ovim helikopterima, onim prethodnim, kao i sa grani~nim kraterima na Dunavu i Crnom moru, mislim, da Bugarska trenuto raspola`e sa dobrom garancijom za za{titu granice EU”, dodao je on.

Po re~ima ministra unutra{wih poslova Cvetana Cvetanova isporuka helikoptera je i ispuwewe dela obaveza zemqe za tehni~kom spremno{}u za obezbe|ewe spoqne granice EU.

“Krajem februara }e biti realizovane i posledwe me|u merama koje je preuzela vlada u ciqu prisajediwewa zemqe prostoru [engena”, istakao je Cvetanov.

Hiqadu evra za bebu SOFIJA: Bugarska op{tina Sozopol }e za svako novoro|eno dete u 2011. godini isplatiti 1.000 evra porodici, saop{tio je gradona~elnik Sozopola Panajot Rejzi. Prema wegovim re~ima, op{tina je i u pro{loj godini vodila istu kampawu i isplatila oko 250.000 leva ili oko 125.000 evra. On je najavio da }e i obdani{ta i pred{kolske ustanove u ovoj primorskoj op{tini biti besplatni za kori{}ewe, kao i da }e sve tro{kove ustanova pla}ati op{tina. Bugarska je zemqa sa najni`im natalitetom u regionu.

Lokalni izbori za na~elnike BAWALUKA: U osam op{tina BiH, Biha}u, Srpcu, Vukosavqu, Srebreniku, Osmacima, [ekovi}ima, Dowem @abaru i Vogo{}i, ju~e se odr`avaju prevremeni izbori za na~elnike op{tina. Pravo glasa ima ukupno 145.226 gra|ana, ukqu~uju}i redovne bira~e koji glasaju u odsustvu i putem po{te.

Prevremeni izbori za na~elnike u op{tinama Osmaci i [ekovi}i zbog opoziva na~elnika izglasanog na referendumu raspisala je centralna izborna komisija 15. novembra zbog opoziva na~elnika izglasanog na referendumu.

U ostalih {est op{tina izbori se odr`avaju zbog prestanka mandata na~elnicima koji su preuzeli neki drugi mandat osvojen na pro{logodi{wim op{tim izborima. Na izborima za na~elnike osam op{tina u~estvuje ukupno 25 kandidata.

Prevremene izbore finansiraju op{tine u kojima se sprovode.

26

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

S

DNEVNIK

Opis jednog mosta

vako ve~e, kada ulice na{ega grada prekrije tama, obale Dunava obasja svetlo duginih boja koje dopire s obli`weg mosta „Varadinska duga“.

Ova velika siva gra|evina simbol je neizmerne qubavi, voqe i upornosti vrednih gra|evinara, koji su ga vi{e puta obnavqali i podizali u pro{losti. Iako otvoren i prijateqski nastrojen prema qudima, most je do`ivqavao udarce od zlih i nadmenih qudi. Me|utim, on se, kao Feniks, dizao iz pepela u jo{ lep{em ruhu. Na mo-

stu se uvek ne{to de{ava, ali i ispod wega dopire `amor {eta~a i pecaro{a kao i zvuk brodskih sirena. Wegova hladna i siva spoqa{wost krije romanti~ne poglede i ose}awa zaqubqenih parova.

Veoma sam ponosan {to je tako lep most deo moga grda, naro~ito no}u, kada blista kao dragi kamen.

Stefan Milivoj~ev, V-2 O[ „\ura Dani~i}“ Novi Sad

Najboqi prijateq

An|ela Ubovi}, I-1, O[ „Vuk Karaxi}“, Novi Sad

M

Pri~a o jeziku

oj deda je ro|en u selu Komiri}, koje se nalazi nedaleko od Tr{i}a, rodnog kraja Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. On s ponosom isti~e kako se u wegovom kraju govori naj~istiji, kwi`evni srpski jezik. Me|utim, on u posledwe vreme ima problem. ^esto ne zna zna~ewe re~i koje se danas koriste.

Za jezik je normalno da se razvija primaju}i re~i iz drugih jezika. Veliki deo srpskog jezika ~ine pozajmqene re~i, na koje smo navikli, da te{ko mo`emo da sastavimo re~enicu a da u woj ne bude re~i koje nisu originalno srpske. Kako druga~ije re}i „hard disk“, „hardver“, „softver“?^ak i kad poku{amo bukvalno da ih prevedemo, prosto ne zvu~e lepo... Meni najvi{e odgovara „OK“. Br`e je i mewa puno re~i: razumem, u re-

du, dobro, va`i... Smeta mi i neznawe osnovnih pravopisnih i gramati~kih pravila qudi koji su obrazovani. ^ak me i moja mama ~esto nazove s posla da me pita kako se neke re~i pi{u, a na weno obrazovawe sam veoma ponosna. Mnogi moji prijateqi, a i ja, se dopisujemo preko mobilnih telefona. Tek se tu mo`emo ~uditi u {ta se pretvorio srpski jezik. Pomo}u simbola i skra}enica, mo`e da se ispri~a cela pri~a.

Znamo da se mnogo toga, jezikom prenosi s generacije na generaciju. [ta }emo mi preneti slede}im generacijama? Ako ovako nastavimo, mislim da }e moj deda poneti mnoge re~nike u svoj rodni kraj.

Jasna Be`anov, VIII-b O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

Kada sam tu`an, i kada mi je te{ko, kada se smejem, i kada sam veseo, kada me brige more, i kada mislim da je najgore, kada sunce sija, i kada ki{a pada, kada mi je hladno, i kada me toplina mije, da mi pomogne, uvek tu je, moj najboqi prijateq, Bela Griva to je.

Nemawa Krsti}, V-1 O[ „\ura Jak{i}“ Ka}

N

Isidora Bigovi}, I-1, O[ „23. oktobar“, Sremski Karlovci

S

Stigle su nam zimske radosti

tigla nam je bela i hladna zima. To je najve}a radost de~ija. S rado{}u gledamo kroz prozor kako padaju bele pahuqe. Mame nam daju iz ormana tople rukavice, {alove i kape. Od tata tra`imo da nam skinu sanke. Uskoro }e nam dati novogodi{we paketi}e. To je za decu velika radost. Uskoro }e zimski raspust.

Zimi, posle sankawa i grudvawa, svi se skupimo pored tople pe}i. Pe} veselo pucketa i iz oxaka se vije dim. Tata i ja ~istimo sneg i spremamo drva. \or|e Vukeli}, III-5 O[ „Jovan Popovi}“ Bano{tor

Duwa Kopli}, III-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko“, ^erevi}

Tri sasvim obi~ne devojke

ekada davno, `ivele su tri sasvim obi~ne devojke. Barem su bile, dok nisu napunile {esnaest godina, kada se wihova magija oslobodila.

Kena, wihova tetka, je dok su jo{ bile male, vezala ~inima wihove mo}i,tako da se oslobode tek u wihovoj {esnaestoj godini. Sestre Samanta, Sara i Sun~ica su na svoj {esnaesti ro|endan dobile poklon kakvom se nisu nadale...

Svaka je dobila po jednu malu lutku vilu, koja je stvarno izgledala kao prava... Jedne no}i, dok su devojke spavale, pojavilo se neko svetlo, ali one to nisu videle. Sutradan, kada su se probudile, bile su na Akademiji za vile, a ne kod ku}e. Po{to su bile radoznale, krenule su da razgledaju. Nai-

{le su na zaka~en list u hodniku na kojem je pisalo: „Primqene u Akademiju za vile: , Samanta, Sun~ica i Sara. Bilo im je te{ko da to shvate, ali na zvu~nicima se ~ulo: „Vreme je za prvi ~as!“ Ni{ta nisu mogle, pa su oti{le na prvi ~as, na kom su se super provele kao i na drugima.

Sve tri su posle godinu dana u~ewa bile spremne za borbu protiv ve{tica. Samanta, Sara i Sun~ica su bile u grupi sa tri devojke, koje su stvarno li~ile na lutke koje su dobile za ro|endan, a to su: Megan, Marta i Mimi. Borile su se i borile, dok nije do{la odlu~uju}a borba, ko }e vladati tom zemqom. Dok su se ostali borili, Sun~ica i Marta su pripremale prah kojim bi pobedile ve{tice. Na-

Do`ivqaj koji }u pamtiti

Pri~a `utog lista

P

o~eo sam da `utim.

Ali, stvarno. Prvi od cele moje rodbine po~eo sam da `utim, qudi me gledaju kao da nisam normalan.

Ali, po~e}u ispo~etka. Rodio sam se kao mali zeleni list, voleo sam da se hranim hranqivim materijama drveta, moga doma. Kada sam bio velik pet centimetara, moj tata je po`uteo i oti{ao na nepovratno putovawe. Sada sam i ja po~eo da `utim i uskoro }u oti}i na putovawe vetar ekspresom. @uteo sam i `uteo, i do{ao je i taj dan.

Vetar je bio povoqan za putovawe, pozdravio sam se s bra}om i sestrama i po~eo da putujem. Leteo sam preko parka punog dece, preko automobila i zgrada, sve dok nisam sleteo. Ovo mesto je veoma udobno, ima i drugog li{}a sa kojim mogu da pri~am. Pri~ali

smo do kasno u no}, a onda sam se umorio i zaspao. Kad sam se probudio, pozdravio sam se ostalim li{}em i otisnuo se na drugo putovawe. Ovog puta sam i{ao daqe, preko {uma i planina. Sleteo sam na jedan fini, zapu{teni deo {ume. Bilo je fino i tiho, najve}u buku je pravila mala srna u potrazi za hranom. Ranije sam legao nego ju~e, divno sam spavao. Ujutro sam bio spreman da se otisnem na tre}e, posledwe putovawe. Leteo sam preko ku}a, brda i dolina. Pao sam na gomilu grawa u malom selu, sa mnom je bio jedan list.

Odlu~io sam da ostanem sa tim listom dok se ne raspadnemo u prah. U`ivam u tom malom selu, iako mi pomalo nedostaje porodica.

Jovan \or|i}, V-2 O[ „@arko Zrewanin“ Novi Sad

poqu je bilo nevreme. Direktorka akademije je u pomo} pozvala direktorku akademije za ~arobnice, koja je prihvatila poziv. Borili su se jedan sat, ali niko nije odustao. Neke vile, ~arobnice i ve{tice su bile povre|ene. Sun~ica i Marta su stigle sa bocom, u kojoj je bio prah. Marta je otvorila bocu i prah je leteo na sve strane, a ve{tice su pobegle.

Vile su zajedno sa ~arobnicama slavile pobedu nad ve{ticama. Nakon deset dana su vile i ve{tice sklopile primirje, a Samanta, Megan, Sara, Marta, Sun~ica i Mimi su najboqe drugarice.

Miladinka Pavlovi}, III-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ Srbobran

Katarina [}epanovi}, II-5, O[ „Du{an Radovi}“, Novi Sad

Ovaj do`ivqaj je bio na letwem raspustu. Dan je bio sun~an.

Odlu~ili smo da odemo u {umu na izlet. Milica i ja smo se igrale s loptom. Sakupqale smo gran~ice. Tata je lo`io vatru i pekao ro{tiq. Milica i ja smo pomagale. Posle smo {etali kroz {umu. Kada smo krenuli ku}i, i{li smo na sladoled.

Lepo smo se proveli. Volela bih da opet odemo na ista mesta.

Aleksandra Gavri}, II-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza“ Novi Sad

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

27

Ne izigravajte mu mamu edna od najve}ih gre{aka koje `ena mo`e da napravi u vezi jeste da se prema svom partneru ophodi kao prema detetu. [to se vi{e pona{ate prema wemu kao da je dete, to }e se on vi{e tako pona{ati. Na kraju }e vam zamerati, kao {to zamera vlastitoj majci neke stvari. A najgore od svega je da je briga o partneru kao da je dete, najbr`i i najgori na~in da se ubije strast u va{oj vezi – nijedan mu{karac ne `eli da spava sa vlastitom majkom...

Uprkos svemu, vi tako u`ivate da ga mazite, brinete se o wemu i {titite ga. Uz wega se ose}ate velikom, jakom, neophodnom. ^itate svaku promenu u wegovom pogledu, hrabrite ga, hranite omiqenim jelima i dobrim savetima. Je li uop{te va`no {to ve} neko vreme niste vodili qubav? Ne! On je samo malo umoran i uve~e zaspi u va{em zagrqaju ~im legnete.

Da li biste mu bili boqa `ena kada biste mu mawe uga|ali?

Odakle ta potreba da se prema wemu pona{ate kao da je dete?

Kad se u nekom paru jedan od partnera pona{a kao da je ro-

J

Slojevito obla~ewe za zimski yoging D a biste sa u`ivawem tr~ali po zimi veoma je va`no da se pravilno obu~ete. Tr~awe zimi mo`e biti pravo u`ivawe, ali da bi do{lo do toga morate savladati najve}e izazove: hladno}u, vetar, sneg, led…

Ukoliko nosite majicu i preko we debelu jaknu napravili ste klais~nu gre{ku. Bi}e vam te{ko da tr~ite sa tim ~udom, oznoji}ete se, a kada skinete jaknu verovatno }e vas prese}i hladno}a. Pri tome i u toku samog treninga, ne}ete biti dovoqno za{ti}eni od hladno}e.

Zato, dobra prirema za tr~awe zimi jeste obla~ewe ve}eg broja tankih slojeva. Ono {to nas greje jeste tanak sloj toplog vazduha izme|u ovih slojeva. [to vi{e slojeva imao na sebi, vi{e }emo zadr`avati i topao vazduh koji nas {titi do hladno}e. Plus, zbog lake garderobe i komotnog pomerawa ruku, tr~a}ete pravilnije, a pri tome bi}e vam mnogo ugod-

nije i toplije. Poku{ajte bez pamuka - Najva`niji sloj koji obla~ite jeste prvi sloj, koji nosite do ko`e. Pamuk upija znoj, pa postaje mokar i te`ak. Kako se su{i, postaje u`asno hladan, {to je recept da ozebete i ose}ate se grozno. A to ne `elimo… `elimo da znoj pro|e kroz prvi sloj i da se uvek ose}amo suvim.

Funkcionalne majice i dowi ve{ (isti onaj koji se nosi na skijawe i bordawe) za tr~awe od ve{ta~kih materijala su prava stvar i dobra investicija.

Zagrejte trup - Ukoliko vam je trup zagrejan, ne}e biti problema sa ekstremitetima. Pored tanke majice (1. sloj), obucite jo{ jednu majicu sa kratkim rukavima (2. sloj), a onda, u zavinosti od temerature i vetra, kao i o vrsti treninga (ako tr~ite brzo, vi{e }ete se i zagrevati) koji radite porazmislite da li vam trebaju jo{ 2 ili 3 sloja. Najverovatnije }e biti dovoqna i obi~na tawa jakna (3. sloj) koja }e vas za{titi od vetra i snega.

Zeleni ~aj i mr{avqewe bog dokazane delotvornosti u br`em sagorevawu suvi{ne masno}e, `uti ~aj jedan je od najtra`enijih napitaka kada se „preko no}i“ `elimo re{iti vi{ka kilograma.

Zeleni ~aj je redak, tra`i veliku ve{tinu u uzgoju i obradi, a poznavaoci i poklonici raznih produkata grma Camelie sinensis u`ivaju u wemu.

Zeleni ~aj sadr`i dijetalni enzim EGCG (epigalokatehin-

Z

3-galat) za koji su studije pokazale da poma`e br`em sagorevawu suvi{ne masno}e, kao i da pove}ava potro{wu energije potrebne za varewe, apsorpciju i metabolizam hrane. Tako|e, EGCG stimuli{e oksidaciju masti ~ime se smawuju zalihe masnog tkiva. No, da bi bio delotvoran kod gubqewa te`ine

va`no je zeleni ~aj piti redovno i u du`em razdobqu, i wegovu konzumaciju dopuniti uravnote`enom prehranom i redovnom fizi~kom aktivno{}u.

Od samog ~aja te{ko da se mo`e smr{ati, ali uti~e na metabolizam, pro~i{}ava organizam te }e uz ostale aktivnosti koje preduzimate u borbi s vi{kom kilograma, sigurno na du`e staze dati rezultate.

Zeleni ~aj deluje i protivupalno. Spre~ava kardiovaskularne bolesti, deluje preventivno kod pojave ateroskleroze i bolesti krvotoka, povi{enog nivoa holesterola u krvi i povi{enog krvnog pritiska. Spre~ava dijabetes, poma`e pri mentalnoj pokretqivosti.

Taj osve`avaju}i napitak ima jo{ neka blagotvorna svojstva za qudski organizam. Zeleni ~aj tako poboq{ava i cirkulaciju krvi u telu, stimuli{e rad mozga i o{tri um, te olak{ava eliminaciju {tetnih i otrovnih materija, kao {to su alkohol, nikotin i masno}e, iz organizma. Poja~ava otpornost na mnoge bolesti. Va`an je i za zdravqe usne dupqe, jer spre~ava kvarewe i ispadawe zuba.

diteq, obi~no se radi o umi{qenoj qubavi. Ona u sebi ose}a prazninu jo{ od detiwstva i nastoji da je ispuni tako {to

Da li je ona zaista sre}na izigravaju}i mamu? I mo`e li se on zaista dobro ose}ati uquqkan u wenoj bezgrani~noj pa`wi? Po-

se potpuno posve}uje partneru.

Ne ka`e: “Pomozi mi, potrebna mi je qubav!” jer se boji da }e se jo{ jedanput razo~arati.

Radije umi{qa da on ne bi mogao bez we.

stoje parovi koji se hrane ovakvom vrstom razumevawa, kod kojih je erotizam u drugom planu. Sve je u redu kad je potreba za sigurno{}u uzajamna i ja~a od bilo kojeg drugog stimulansa. Neki parovi `ive

u simbiozi: sve rade zajedno, savetuju se oko svake odluke, nikad se ne sva|aju. No, wihova je seksualnost gotovo uvek mlaka. To je stoga {to se erotizam ~e{}e ra|a iz razlika, nego iz istovetnosti. Takvi parovi nesvesno odbacuju sve mogu}e rizi~ne faktore. Tako nedovoqno zreli, a ipak sre}ni na svoj na~in, mogu pro`iveti ~itav `ivot. No, mo`e se dogoditi da jedno od wih dvoje, obi~no onaj ko glumi “dete”, odraste i vi{e ne podnosi pa`wu mame-partnerke.

Mo`e ga privu}i druk~ija `ena: izazovnija i sigurna u sebe, mnogo mawe raspolo`ena da mu uga|a.

Simboli~ka veza do`ivqava brodolom, a onaj ko je bio “dete”, ose}a krivicu. Te{ko je napustiti onoga ko je prema vama uvek tako pa`qiv. A taj pada u duboku depresiju i uzalud tra`i odgovor na pitawe: “Gde sam pogre{ila, dala sam mu sve?”.

Zrela `ena mora biti privu~ena drugim mu{kar~evim osobinama, a ne wegovom osetqivo{}u.

Zaqubi li se u mu{karca-dete, mora biti svesna rizika u koji se upu{ta. Rizika da }e on odrasti i jednoga joj dana re}i: “Zbogom, ja idem”.

Re{ite se podo~waka po~etku ose}ate kako vam o~i lagano pulsiraju, a tokom vremena po~iwete da prime}ujete nate~ene kapke i tamne podo~wake ispod o~iju. I ba{ kada ste pomislili da ni{ta nije tako delotvorno protiv umora kao nekoliko dana dobrog sna, shvatate da podo~waci ne prolaze, a sve ~e{}e se pojavquju ru`ne „kesice“ ispod o~iju.

Vi{e sna - Za izgled o~iju nije va`no samo dovoqno sna, bitan je i na~in na koji spavate. „Ako le-

U

`ite na le|ima, stvara se te~nost oko o~iju koja je uzrok nate~enosti“, upozoravaju doktori i savetuju da spavate na ve}em uzvi{ewu jastuka za 5 do 10 cm. Tako }e se podsta}i cirkulacija u krvnim sudovima koji „hrane“ ko`u lica.

Za osve`ewe - ^aj u kesicama jednako je dobar i za detoksikaciju tela i za podo~wake.

Kada popijete ~aj, ne bacajte upotrebqene kesice, nego ih ostavite da preno}e u fri`ideru. Ujutro ih stavite na o~i, ostavite da deluju 5 do 10 minuta i otoci ispod o~iju vrlo brzo }e nestati.

Br`a i lak{a nega - Ako `ivite brzo poput svake zaposlene `ene, ne ostaje vam dovoqno vremena da se na miru posvetite sebi i li~noj nezi. Za vas su idealni proizvodi sa brzim i vi{enamenskim dejstvom. Posledwa istra`ivawa su pokazala da je kofein supstanca koja odli~no otklawa tamne kolutove ispod o~iju.

Pet sekundi - „Dovoqno je malu koli~inu svetlijeg te~nog pudera (veli~ine tik-tak bombonice) naneti oko unutra{weg ugla oka i lagano je utapkati uz ivicu nosa“, savetuju profesionalni {minkeri. Podru~je oko o~iju ~esto je i najtamniji deo lica, pa wegovo posvetqivawe mo`e da osve`i celo lice i ukloni tragove umora oko o~iju. Najboqe je da odaberete puder sa sjajnim ~esticama jer daju vizuelni efekat podmla|ivawa.

I obrve odaju godine - Prekratke, nejednake, tamne ili debele... neuredne obrve pokvari}e utisak ~ak i ako se na{minkate najskupqim make-upom. Ako niste sigurni koji oblik obrva pristaje

va{em licu, posetite kozmeti~ki salon gde }e vam iskusna {minkerka odrediti oblik koji mo`ete sami lako da odr`avate. Mo`ete upotrebiti i gotove {ablone pomo}u kojih }ete jednostavno dobiti novi oblik obrva. O tome koliko lepo oblikovane obrve podmla|uju lice svedo~i podatak da se ova tehnika u svetu glamuroznog Holivuda smatra umetno{}u i „trenutnim face liftingom“.

Male opti~ke varke - „Ako su vam obrve prekratke, mo`ete ih vizuelno produ`iti nano{ewem olovke za obrve. Zatim, za {to prirodniji izgled, ~etkicom lagano pre|ite preko nanesene boje“, savetuju {minkeri. Sve dla~ice koje {tr~e pod{i{ajte makazicama. Svaki dan ~etkicom po~e{qajte obrve ka gore i prema spoqwoj strani te ih fiksirajte specijalnim gelom za

ure|ivawa obrva. Fino ure|ene obrve otvaraju pogled, a tako izgledate sve`e i mla|e.

S obzirom na to da je za wihovu negu potrebno svega nekoliko sekundi, slo`i}ete se da se i te kako isplati.

Masa`a o~iju - U tri jednostavna koraka o~ima mo`ete da vratite izgubqeni sjaj. Stavite sredwi prst na sredinu kosti ispod obrva, tik iznad oka. Di{ite i kada izdahnete, lagano pritisnite prstom taj deo i brojte do tri. Pomerite prst malo prema spoqwem delu i polako ga pomerajte sve dok ne do|ete do ugla oka. Zatim sredwim prstom pritisnite dowu trepavicu, duboko udahnite pa u trenutku kada izdahnete, ne`no pritisnite kost ispod oka. Zadr`ite pritisak dok ne izbrojite do tri

i ponovite postupak pomeraju}i prst prema unutra{wem uglu oka.

Zavr{ite samomasa`u tako da pokrijete o~i prstima i duboko di{ite.

Radikalni zahvati - Niko ne broji bore toliko opsesivno kao {to to ~ine holivudske zvezde.

Zbog toga ne treba da nas ~udi podatak Ameri~kog dru{tva plasti~nih hirurga, koje je nedavno objavilo da se u SAD godi{we obavi oko ~etiri miliona terapija botoksom. Zarada od botoksa iznosi vi{e od 1,4 milijardi dolara godi{we.

Podmla|ivawe botoksom ili nekim drugim metodama i kod nas postaje sve u~estalija pojava. Za podmla|ivawe lica i uklawawe bora u estetskoj hirurgiji jo{ se koriste i metode zatezawa ko`e lica (facelifting), dermoabrazija i hemijski pilinzi. Blefaroplastika je naziv za estetsko uklawawe podbulih, ote~enih kapaka. Re~ je o naslednom vi{ku masnog tkiva o~ne dupqe, koje prodire u spoqa{we tkivo kapaka i ~esto ima i negativnih zdravstvenih posledica jer smawuju vidno poqe.

Birajte kvalitetne kreme Odre|eni sastojci u kremama za negu podru~ja oko o~iju spre~avaju prerano starewe i uklawaju nepravilnosti. Tako, na primer, preparati koji sadr`e magnezijum, ginseng i pigmente koji reflektuju svetlost, brzo elimini{u nate~enost o~iju i vidqivost podo~waka, dok prirodni hidratantni sastojci iz krastavca, termalne vode i zelenog ~aja ko`i pru`aju dugotrajnu hidrataciju, a osetqivo podru~je oko o~iju izgla|uju i ~ine ga mekim.

Folna kiselina vidqivo smawuje bore i nate~enost, ba{ poput ko`i srodnog koenzima Q10 koji aktivira metabolizam ko`e iznutra, te se tako kontinuirano bori protiv bora u dubqim slojevima ko`e.

Ekstrakt kofeina podsti~e mikrocirkulaciju u }elijama ko`e i razmenu materija. Cele godine ko`u morate da {titite od {tetnog delovawa UVA/UVB zraka, zato uvek nanosite kremu sa za{titnim faktorom.

28

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak17.januar2011.

Posledwi prijatequ

IZDAJEM jednosoban stan konfroran, CG, u Fru{kogorskoj ulici blizu fakulteta. Ima klimu, kablovsku i internet. Telefon: 455-191.

19602 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa odvojenim sobama, kablovskom, centralnim grejawem, ve{ ma{inom, blizu Sajmi{ta.

Telefon 063/749-5586.

19619

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, izno{ene koke nosiqe, dostava na adresu, povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

19371

dragom

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi.

od porodice Ba~ulov.

s

1951 - 2011.

O`alo{}ena }erka Qubica i unuka Nata{a.

Sahrana je danas, 17. 1. 2011. godine, u 14 sati, u Bukovcu.

O`alo{}ena porodica Luki}.

OG-2

19672

19611

Posledwi pozdrav

Qubomiru Predojevi}u

Emici Lazi} Tvoj dragi lik, topla du{a i nesebi~na qubav kojom si zra~ila bi}e zauvek u na{im najlep{im uspomenama.

3

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav svekru, dedi i pradedi

Stevan Grwa Stevko

Jovi

1924 - 2011.

O`alo{}eni: snaja Tatjana, unuk Darijo sa porodicom.

od Ra{e Antoni}a sa porodicom.

Mir Bo`iji Genta, Qubi{a, Qubica i baba Ivanka.

S tugom u srcima: Du{anka i Dragan sa decom.

OG-3 19679

19658

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 15. januara 2011. godine preminula

Jagoda Ratkovi} 1933 - 2011.

Stevan Grwa Stevko

Qubomiru Predojevi}u 1924 - 2011.

Sahrana je danas, 17. januara, u 13 sati, na Tranxamentu.

O`alo{}ena }erka Radmila sa suprugom Arnetom.

O`alo{}eni: unuci Milo{ i Nikola i zet Vukomir.

Posledwi pozdrav dragom tati, tastu i dedi

19593

Posledwi pozdrav na{em prijatequ i ~lanu.

Posledwi pozdrav dragom tati i tastu

OG-4

Savez sitnih `ivotiwa Republike Srbije, Odbor za visokoleta~e B.P.V. Wegovi golubari: Ksenija, Radovi}, Genta, Dule, \okara, Krsti}, Savi}, Ma~ki}, Mari}, Novakovi}, Kava, Be~eli}, Mi{a, Vasa, ]uton, Ubovi}, Kivac, Bunga, [aca, Mile, Pal~ika i Dane Mi{~evi}.

Neka te an|eli ~uvaju. Mir Bo`iji.

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav bratu

19592

Posledwi pozdrav bratu

Stevanu Grwi Jovi Luki}u

Jovi Luki}u

iz Bukovca od wegovih najmilijih: }erke Vesne, zeta Dragana, unuke Milice i unuka Nemawe.

velikom

tugom

i

bolom,

Dragi tata, hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

od: brata Radovana, snajke Vide, sinovke Sare.

19674

19669

Posledwi pozdrav, bratu i {ogoru

Jovo Luki}

1924 - 2011.

Petru Mojaku

19677

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

19411

Obave{tavamo sve ro|ake, kom{ije i prijateqe da je u 60. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Qubomiru Predojevi}u

PROIZVODWA i prodaja novih monta`nih limenih gara`a raznih dimenzija.

Telefon: 064/258-08-54.

19576

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19382 PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Telefon 063/521546.

19565

pozdrav

DNEVNIK

Zauvek }emo te voleti, tvoja }erka Jasmina, zet Slobodan i unuci Andrea i Neboj{a.

Stevi

od Zdenka sa porodicom.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

19656

19555

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Posledwi pozdrav bratu

Stevan Grwa

Qubomiru Predojevi}u

Jovi Luki}u

1924 - 2011.

Sahrana je 18. 1. 2011. u 13 sati, u Budisavi.

O`alo{}eni: sestra Dragica i zet Ma{an.

od: brata Ranka, snaje Mire, sinovca Lazara i sinovke Nikoline.

Dragi tata, podario si mi `ivot, ulep{ao detiwstvo, a sada te vi{e nema. Za{to si nas ostavio?

Zauvek }e{ `iveti u mom srcu.

Stevi Grwi od wegovih prijateqa, porodice Te{anovi} i Hacopulos.

Tvoja }erka Tawa.

OG-1

19673

19554

19557

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav najboqem prijatequ

na{em

ponedeqak17.januar2011.

POMEN

SE]AWE na na{eg dragog

Luka Mawulov

Karlo

dr Miladina [aranovi}a

17. 1. 2009 - 17. 1. 2011.

Karlu

Bila nam je ~ast poznavati te i svirati s tobom.

Nedostaja}e{ nam, dragi prijatequ!

Mnogo nam nedostaje{...

Tvoj „Osmi dan”: Aleksa, ^aba, Igor i Bandi.

Maja i Sr|an.

Tvoji najmiliji.

Wegovi najmiliji: supruga Mirjana, k}erke Jasna i Vesna, unuci Predrag, Neboj{a i Nevena.

19680

19678 19675

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Karlu

Karlu Ini}u

Posledwi pozdrav po{tovanom

Karlu Ini}u

19624

Kafe „Foxtrot” opra{ta od

s

tugom

se

Karla

od Qube Peji}a i Baneta Jovanovi}a.

Porodice Stefanov i Jankovi}.

od Olge i Gorana Sekuli}a.

19661

19663

19664

Posledwi pozdrav na{em dragom i velikom prijatequ

Posledwi pozdrav

29

Neka u miru po~iva.

19671

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji i prijatequ na{e ku}e

@ivanu Kozarskom @iki

@ivanu Kozarskom @iki

Porodice Proti} i Brzak.

od porodica Majstorovi} i Soro.

19659

19667

Posledwi pozdrav

Dana 14. 1. 2011. godine prestalo je da kuca srce na{eg dragog sina i brata

Karlu Ini}u

Karlu Karlu Ini}u od wegovih drugara iz „Pasa`a”.

@ivana Kozarskog

Uspomene produ`avaju u ve~nost `ivote dragih prijateqa.

Sau~estvujemo u neizmernom bolu porodice.

Mili na{ Bato, tako iznenada si nas ostavio bez pozdrava i poqupca i ostavio nam samo uspomene u srcima.

Dejan i Mima Perkovi}.

Tvoji neute{ni: mama Draga, sestra Slavica, zet Zoran, Nina i Zoca sa porodicama.

19665

19654

19670

Posledwi pozdrav dragom Anita, Obrad, Marijana, Vlada, Mumin, Mira i Quban.

Najiskreniji posledwi pozdrav dragom zetu

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini iznenada preminuo na{ dragi

19662

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti preminula na{a draga majka, baka i svekrva

Karlu

@ivan Kozarski @ika

Karlu

Zuska i Steva.

Maria, Silvia i Vlada.

Sahrana milog pokojnika je u utorak, 18. 1. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neute{ni wegovi najmiliji: supruga Ro`a, sinovi Milan i Dejan.

19653

19657

19668

POMEN Navr{avaju se ~etiri godine od kada nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ

S qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od dragog brata, ujaka i dede

Emica Lazi}

Sahrana je u utorak, 18. 1. 2011. godine u 11 sati, na Tranxamentu.

Karlu

Redli \or|a

Krsto ^omi} od Kikijevih voza~a i koleginica sa posla.

19655

O`alo{}ena porodica Lazi}.

19660

1932 - 2011.

Sa tugom do kraja `ivota, s qubavqu i po{tovawem ~uvamo ve~nu uspomenu.

Posledwi ispra}aj je u utorak, 18. 1. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Supruga Radmila, sin Dragan i k}i Dragica.

Sestra Margita, sestri~ine Marijana, Hristina i Aleksandra sa porodicama.

19625

19676

30

Nina Martinovi}

Kosmos Ko smo u odnosu na mogu}nost da vodimo poreklo od bi}a koja su na prostoru Srbije sagradila najve}u i najstariju piramidu na svetu?

Koje su odlike rtawske planine? Gosti su Sa{a Na|feji, nezavisni istra`iva~ piramidolog i izvr{ni direktor Centra za istra`ivawe i ekologiju Rtwa i prof. dr Qubo Ristovski, fizi~ar i istra`iva~ bioenergije.

Urednica: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.05

Jutarwi program Mikijeva kujna Trolovi Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Znawe Znawe imawe Kuhiwica Desilo se Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Da se vino u Banatu proba Slon Benyamin Vesti ^ast i po{tovawe Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Beli luk Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Mikijeva kujna Podsticaj `ivota, film Ro`destvo - Bo`i}ni koncert hora Sveti Georgije 02.20 Da se vino u Banatu proba

06.35 07.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.07 00.00

TV PROGRAM

ponedeqak17.januar2011.

Kuhiwica (ma|) Pelikan men, film Brazda (ma|) Bo`i}ni novogodi{wi program 1. deo, ma|arska muzika Urbana yunga (ma|) sa titlom na srpski Izvorna ma|arska narodna muzika Renyeri u Ju`noj Americi, film Putevi nade Vesti (ma|) Zajedno Mikijeva kujna ^ari ribolova Dotiki (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Ciganska princeza, film Jermolovi TV Prodaja

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko U ogledalu Vesti ukratko Qubav na prodaju Moje dete Vesti ukratko Bila jednom jedna nedeqa Sedmi dan Arena info Vesti ukratko Hronika op{tine Vrbas Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Mra~na strana digitalnog sveta Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Iza mre`e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike

Objektiv Hrana i vino Portfolio Objektiv Put za Ejvonli Objektiv Nemi svedok Objektiv Agro dan Jovana subotom Neon siti Objektiv Izme|u redova Objektiv Lenija Objektiv Put za Ejvonli Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Objektiv Kvadrat varo{i Neon siti Novosadsko popodne Neon siti Agro dan Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Serija

09.30 ATP: Barselona 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Premijer liga: Liverpul – Everton 13.15 Pregled NHL 13.45 Uskijavawe 14.15 Premijer liga: Totenhem – Man~ester junajted 16.00 NHL: Minesota – Vankuver 18.30 NBA: LA Klipers – LA Lejkers 20.15 Ful Tilt poker 21.00 Pregled Premijer liga 22.00 NHL: Finiks – San Hoze 00.45 Pregled Premijer liga 01.45 NBA: ^ikago – Majami

06.05 08.00 09.04 09.44 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.40 15.10 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 22.05 23.05 00.00 00.23 01.05 02.40

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Lov i ribolov Eko karavan O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Gastronomad Prevaranti Yejms i yinovska breskva Visoki napon Miris ki{e na Balkanu Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Pesma plus Bingo Upitnik Prevaranti Dnevnik Sjaj trulog novca Sudija Mastran|elo, film Upitnik

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.00 00.30 01.00 01.15 02.15

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Film: Po{tar Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Vajpaut Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Film: Osam milimetara Film: U punoj brzini Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

Hoakin Finiks

Osam milimetara Pri~a o privatnom detektivu Tomu, ~ija se dnevna rutina uglavnom sastoji od istra`ivawa bra~nih neverstava. Kada primi poziv od `ene preminulog bogata{a, koja je prona{la zastra{uju}i film u suprugovom trezoru, Tom ubrzo shvata da je pred wim prava Pandorina kutija nasiqa.

Uloge: Nikolas Kejy, Hoakin Finiks, Yejms Gandolfini, Kris Bauer Re`ija: Yoel [umaher (Prva, 21.00)

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 16.50 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.35 01.10

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti za osobe o{te}enog sluha Kviz: Super genije Bi-Bi-Si na B92 Top {op Na{a mala klinika Robinzon Kruso Najboqe godine Vesti B92 Sportski pregled Najboqe godine Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Robinzon Kruso Vrati}e se rode Insajder o Insajderu Film: Bez kontrole Bi-Bi-Si na B92

RUKOMET: SP

Danska–Srbija (RTS 2, 20.10) 07.12 07.42 07.48 07.53 08.06 08.27 08.36 08.50 09.17 09.27 10.00 10.30 11.10 11.33 12.10

21.45 22.15 23.00 00.43 01.40 02.34 03.35 04.07 04.35 05.30

Kuvati srcem [umska {kola Pepa prase Metro Erni Spajdermen Aleks u ~arobnom vo}waku Tuma~ewe kwi`evnog dela Mansarda Jedna slika, jedna pri~a Arhitektura Vrele gume Total tenis Nauka 2010.

Oj Nevene {estopere Me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine Verski kalendar Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Mansarda Jedna slika, jedna pri~a Arhitektura Kako su se otvarale Igre u Pekingu Ovo je Srbija Uzbuna Priru~nik za neupu}ene Eko fajl An|elov sin Razglednica Ruske bajke Rukomet: SP, Danska - Srbija, prenos Vreme fresaka O~ajne doma}ice Fargo, film BGO „Du{an Skovran“ Trezor Rukomet: SP, Danska - Srbija Eko fajl Priru~nik za neupu}ene BGO „Du{an Skovran“ Razglednica

06.00 06.30 07.30 07.45 08.00 09.01 09.30 10.00 10.10 11.00 12.00 12.45 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.05 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00 03.30 05.30

VOA Maraton Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Top {op Info Otvoreni studio Milica na kvadrat Vesti Iza vesti Slike `ivota Kopaonik Qubav u zale|u Gor{tak Vesti Iza vesti Porodica Serano Film: Umri mu{ki 2 24 Milica na kvadrat Film: Neustra{ivi Iza vesti Slike `ivota Milica na kvadrat Film: Umri mu{ki 2 (r) Kopaonik

12.45 13.00 13.56 14.10 14.37 14.47 15.33 16.00 16.35 16.57 17.25 18.00 18.25 18.55 20.10

Lora Vandervort

Bez kontrole Marsi Katler je pametna, mlada `ena, radi kao forenzi~arka i nada se da }e uskoro da postane detektivka.

Nakon ubistva policijskog dou{nika, prihvata da se infiltrira u grupu kriminalaca, trgovaca drogom...

Uloge: Lora Vandervort, Kris Kramer, Ejmi Sloan Re`ija: @an-Klod Lord (B92, 23.35)

06.55 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Milorad Mandi}–Manda

SERIJA

Dangube Uloge: Milorad Mandi}Manda, Slobodan Ninkovi} Boda, Milenko Zabla}anski, Sr|an Mileti}, Katarina Radivojevi}, Zorana Ble~i}, Qubinka Klari}, Dejan Mati} (Hepi, 17.20) 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.20 17.55 18.25 20.00 21.00 21.55 22.00 23.00 00.30 01.25

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op An|elina balerina Jugio Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op TNT Dangube Telemaster Parovi, u`ivo ]irilica TNT Vesti Parovi, pregled dana Parovi, u`ivo TNT Parovi, u`ivo

Dobro jutro Dvor Siti kids Zabrawena qubav Dvor Balkan parti More qubavi Dvor Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Dvor U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Dvor - pregled dana Dvor - izbor kraqa i kraqice Grand – narod pita Dvor Film: Okrutne namere Siti Film: Bra}a po oru`ju

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavi parovi

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STVa, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak17.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav Bubi{a Simi}

Tuba Bujukustun

SERIJA

Asi

Kad se Suhejla suo~i s Ihsanom, otkriva jo{ ve}u tajnu. Ihsan je skrhan istinom.

Nakon ovoga, wegov }e `ivot biti potpuno druk~iji. Koliko god da je Demir qut na Ihsana zbog onoga {to je pre`iveo, ~ini se kao da se zbog svega iskaquje na Asi...

Uloge: Tuba Bujukustun, Murat Jildirim, Cetin Tekindor Re`ija: Kevdet Merkan (Nova, 21.00) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.00 01.40 21.10

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi U~iteq, film Miris love, film Bra~ne vode Heroji

08.00 Mi, Evropqani 09.00 Pqa~ka{i olupina 10.00 Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet 11.00 @iveo Pakistan 12.00 Gerouov zakon 13.00 Nebeski put ~aja 14.00 Hitlerovi falsifikatori 15.00 Stounhenx 16.00 Veliki nau~nici 16.30 Misterije istorije 17.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 18.00 Mane: ^ovek koji je izmislio modernu umetnost 19.30 Velike britanske vojskovo|e 20.00 Istorija rasizma 21.00 Lovci na naciste 22.00 Posledwi bastion samuraja 23.00 2. sv. rat u boji 00.00 Veliki nau~nici 00.30 Misterije istorije 01.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod

08.00 Avanture porodice Robinson 09.00 10 bo`ijih zapovesti 10.00 Deda sa izraslinom 10.30 Putuju}e pri~e 22.

11.00 Kapetan Kid 13.15 Lajawe na zvezde 16.00 Admiral 18.00 Wujor{ka luka 20.00 Biv{a qubavnica 22.00 A sad adio 00.00 Qubavna lekcija 01.00 Qubav prema velikom crnom

07.35 09.20 09.45 11.20 13.30 15.00 16.40 18.05 20.05 21.00 21.30 23.15 00.10 02.05

^udovi{ta danas Holivud na snimawu Bo`i}na pri~a Ne znate vi Yeka Dodela nagrada evropske akademije za film 2010 Din Spenli Kardiofitnes Yuli i Yulija Carstvo poroka - Kula od slonova~e Na istok i dole Zemqa avanture Spartak: Krv i pesak Osmi putnik Gordost i slava

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.12 @ivot u Africi 10.10 Iz pti~je perspektive, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.32 More qubavi 13.20 Puna ku}a Raftera 14.20 Nau~na petica 15.00 Moja porodica 15.25 Glas domovine 16.00 Hrvatska u`ivo 17.25 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.38 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 20.10 Latinica 21.45 Svet profita 22.20 Dnevnik 3 23.00 Lica nacije 23.55 Svilvestrovo u Berlinu 00.40 Ksena - princeza ratnica 01.25 Dragi Yone 01.50 Zavr{ni udarac 03.20 CSI: Majami

07.55 Mala TV 08.25 Lagodan `ivot Zeka i Kodija 08.50 [kolski program 09.35 Paulino leto 10.00 Tvoja sam sudbina 10.50 More 11.20 Lepom na{om 12.20 Reporteri 13.25 Fotografija u Hrvatskoj 14.10 Mala TV 14.40 [kolski program 15.30 @upanijska panorama 15.45 Eve i vatreni kow, film 17.25 Pastel 17.30 Svetsko prvenstvo u rukometu (m) - emisija 17.50 Svetsko prvenstvo u rukometu (m): Hrvatska Australija, prenos 19.30 Svetsko prvenstvo u rukometu (m) - emisija 19.50 Hit dana 20.00 TV Bingo {ou 20.40 Zavr{ni udarac 22.10 CSI: Majami 23.05 Eva i vatreni kow, film 00.35 No}ni muzi~ki program

Emili Prokter

SERIJA

CSI: Majami

Po{to je par uznemirila buka glasnog usitwiva~a drveta u osam ujutro, mu{karac je uzeo video-kameru i poneo je da wome dokumentuje pritu`bu zbog buke. Ali kad je iz usitwiva~a {iknula krv, ~ovek je postao svedok ubistva...

Uloge: Dejvid Karuzo, Emili Prokter, Adam Rodrigez, Yonatan Togo, Reks Lin, Eva la Ru (HRT 2, 22.10)

07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.40

S vetrom u le|a Intermeco 1 Izgubqeni svet Intermeco 2 Hari i Hendersonovi S vetrom u le|a Povratak u izgubqeni svet Zemqa 2 Hari i Hendersonovi Intermeco 3 Mali nevaqalci Zemqa 2 Dodir sre}e O qudskim okovima Demencija 13

08.00 Kriva ogledala 10.00 Usamqeni momak 12.00 Englez koji se popeo na brdo, a si{ao sa planine 14.00 Negde daleko 16.00 Povratak u `ivot 18.00 Hotel Splendid 20.00 Hvata~ pacova 22.00 Granica 00.00 Tropsko ostrvo 02.00 Slatka kao tre{wa

00.50 02.50 04.50 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Medijum Opasna tajna Pomorska patrola Advokatova kazna Meklaudove }erke Bra}a i sestre Advokatova kazna Ne{ Briyiz Film: Nestala sedamnaestogodi{wakiwa Film: Ubistva u Midsameru: Tmurna jesen Dobra `ena Dijagnoza: Ubistvo Ne{ Briyiz Dobra `ena Opasna tajna ^iwenice i la`i: Dosijei i paranormalnom

Edita Misiri}

Ekskluziv tabloid Saznajte najnovije tra~eve o poznatima upakovane u interesantne pri~e.

(RTL, 18.00) 08.05 08.25 10.40 11.30 12.15 13.05 14.35 16.10 16.35 17.00 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 20.45 21.35 23.50 00.05 01.55 02.55

2 glupa psa RTL ritam zona Bibin svet Ve~era za 5 Ekskluziv s Tatjanom Juri} Klon An|eo i |avo Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Delta fors, film RTL Vesti Bratstvo Astro {ou Osvetnik, film

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe U potrazi za zabavom Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Kako to rade? ^udovi{ta iz reke Strastveni ribolovci Smrtonosne vode Pograni~na policija SAD Auta po meri: Berlin Prqavi poslovi ^udovi{ta iz reke

03.00 09.00 14.00 16.15 17.45 18.15 18.45 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30 00.30 01.00

Tenis Tenis Fudbal Tenis Tenis Fudbal Bilijar Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Tenis Tenis Tenis

Izlomi me baba, skija{ki {ampion U

drami Radio-Beograda upoznao sam Nikolu jednu lepu poslasti~arnicu gde bismo jeli be~ke koPopovi}a, predratnog glumca, koji je posle la~e i pili toplu ~okoladu. Uve~e je specijalno zaoslobo|ewa do{ao u Beograd i, kao prvobodovoqstvo bilo kupawe u zatvorenom bazenu, zvanom rac i partizanski pukovnik, postavqen za komesara i Rimsko kupatilo, koji je bio temperiran i iz kojeg se upravnika Narodnog pozori{ta, u kojem je ranije moglo isplivati kroz gumenu zavesu u spoqni deo baigrao. Odmah je napravio ~istku. Glumci Aca Cvetzena, dok sneg pada okolo. kovi} i Jovan Tani} su streqani, a desetak wih je izJednog dana kad sam silazio s uspiwa~e na vrhu, ba~eno i zabraweno im je da se daqe bave glumom. Naprimetio sam ispred sebe dve starije gospo|e oko 70 vodno su osramotili poziv: i ne{to godina koje su imale zabavqali su tokom rata nestaru predratnu opremu: pladi}evce i Nemce Filijalom ninarske vindjakne, {tofane za humor, u kojoj je bila i pantalone i skije s vezovima @anka Stoki}, dok su pravi koji se godinama ne upotreglumci apstinirali ili bili bqavaju. Umesto pancerica u partizanima. Bila je to, naimale su obi~ne planinarske ravno, nepravda. Popovi} je visoke cipele. U ovom skijatada bio pravi Atila Bi~ Bo{kom centru gde su svi bili `iji. Znao sam za streqawa i obu~eni kao za modnu reviju, izbacivawa glumaca, ali nidelovale su nestvarno. Kresam znao da je sve to radio Ponuo sam za wima, smatraju}i povi}. Bio je to visok, crnoda su skija{ice mog ranga i mawast ~ovek, malo pogrbqen neko vreme smo vozili zajedi delovao simpati~no. no, a onda su one skrenule leJednog dana snimali smo nevo u {umu. Po{ao sam za wiko Nu{i}evo delo i igrala je ma, ali se pokajao jer je staza stara ekipa sjajnih glumaca: postajala sve strmija, a ja sve Viki Star~i}, Jovan Gec, Mibr`i. Bilo je nemogu}e izvelan Ajvaz, Pavle Bogatin~esti bilo kakav manevar, movi}, dakle sve vrsni tuma~i gao sam da se zakucam u neko Nu{i}evih likova. U jednoj drvo. Napregnuo sam mi{i}e od pauza Ajvaz je zapitao Geca: samo da ne padnem jer bi pad u „Je li, Jovo, vidim da ste ti i toj brzini bio koban. Najzad tvoj prijateq Nikola u dosam izleteo na {iroku livabrim odnosima. ’Ajde, ispridu i tu, sre}an {to sam pre~aj jo{ jednom kako te je Ni`iveo, opustio se i tresnuo kola zvao da te streqa, a ti tako da su {tapovi, nao~are i nisi hteo“. Gecu je bilo nekapa odleteli daleko od meprijatno, pre svega, verovat- Kako posle okupacije pre`iveti ne. Skija{ice su odmaglile no, zbog mene, pa je iza{ao iz i oslobodioce? daqe. Psovao sam babe, a `eStudija. Ajvaz mi je onda isna mi se smejala kad sam joj pri~ao sme{nu, a u stvari stra{nu pri~u. ^im je poispri~ao svoju dogodov{tinu. ~ela vlast partizana, krajem oktobra, Gec se uplaSutra uve~e iza{ao sam sa `enom i prijateqem, {io i preko veze oti{ao u vojnu bolnicu, kao te{ko doktorom iz Subotice, u poslasti~arnicu i za stobolestan od srca. Tu je pregrmeo prvu gu`vu, ali se, lom do nas ugledao staru gospo|u obu~enu u tirolsko ~uv{i {ta se desilo u Pozoodelo kako pije kafu i ri{tu, nije vra}ao ku}i. Po{trika. Rekao sam: „Evo, ovo ~etkom januara 1945. Popo^im se predratni glumac Nikola je ta prokleta baba zbog koje vi}, i daqe komesar, zapitao sam mogao da se izlomim“.

Popovi} vratio u oslobo|eni je gde je Gec, a kad su mu glumMoj prijateq je po~eo da se Beograd kao prvoborac i ci rekli da je ve} dva meseca smeje: „Ta prokleta baba je u bolnici, partizanskom inpartizanski pukovnik, u svom Na- Kristl Kranc, prvakiwa teligencijom odmah je proNema~ke i pobednica na rodnom pozori{tu je napravio cenio da se Gec upla{io i zimskoj olimpijadi u Gar~istku me|u kolegama: dvojica su po{ao je u bolnicu da ga nami{ Partenkirhenu 1936. streqani, a desetak izba~eno iz Va{a procena je bila pogre|e. Po{to nije bila dozvoansambla qena poseta, stao je ispod {na. ^im ste videli da neko prozora i povikao: „Jovo, Jotako star i s tako starom vo, do|i na prozor da pri~aopremom vozi, trebalo je da mo“. Gec je pretrnuo ~uv{i Nikolin glas, pa je zamoznate da je izuzetan voza~“. lio bolesnike iz sobe da ka`u da mu je te{ko i ne moNe{to se sli~no jednom desilo i mojoj majci. Pre `e da ustane. Nikola je nastavio da ga zove: „Jovo, doPrvog svetskog rata do{ao je mom dedi, tad ministru |i!“ Gec ga nije poslu{ao, do{ao je tek kasnije. Pou vladi Nikole Pa{i}a, u zvani~nu posetu sreski nasle je to u{lo u jeziv vic, a ja sam Nikolu od tad gle~elnik iz Aleksinca sa `enom. Delovali su palana~dao drugim o~ima. ki. Kad je na~elnikova `ena videla klavir, pitala je *** mamu da li je wen i zamolila je da ne{to odsvira. MaKrajem ~etrdesetih po~eo sam da skijam, u po~etku ma je kao od bede odsvirala jedan lak{i [openov val“partizanski”, jer ne samo da nismo imali pravo odecer, pokazuju}i dosadu {to je gwave da svira nekim lo, skije i cipele nego ni `i~are. Sami smo pravili palan~anima koji nemaju veze s muzikom, a ako imaju, staze. Kasnije sam nabavio boqu opremu i po~eo svato je verovatno neka narodna, kafanska. Na`alost, ke godine da idem na skijawe. Kao divqi skija{, imao to je bila pogre{na procena. Na~in na koji je `ena sam staru tehniku, ali dovoqno dobru da mogu voziti potom briqantno odsvirala te{ku Listovu „Etidu“, staze sredwe te`ine. Po{to sam ve} dobro upoznao prekinuo je svaki razgovor na nekoliko minuta – biKopaonik, Jahorinu i Brezovicu, oti{ao sam 1980. u la je rodom iz Sombora i zavr{ila Konzervatorijum divan austrijski gradi} Bad Klajnkirhen. Prepodne u Pe{ti. Mama mi je pri~ala da se nikad nije ose}asam skijao, a popodne sa `enom obavezno svra}ao u la tako posramqenom.

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak17.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je veoma radan i dinami~an. Budite pa`qivi u saobra}aju, nemojte se nervirati, niti zaletati. Mogu}e su verbalne prepirke i neuspe{na ube|ivawa. Izlo`eni ste stresnim okolnostima.

BIK 20.4-20.5.

Znate {ta `elite i ~emu te`ite pa }ete u tom pravcu i raditi. Saradwa s osobom tamo negde daleko, uspe{na je i perspektivna. U karijeri je sve mogu}e i nemogu}e. Mewajte taktiku.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. januar 2011.

Skloni ste nervozi i promenama mi{qewa. Ne morate uraditi sve danas ve} pone{to ostavite i za sutra. Budite spretni i uvek pripremite rezervno re{ewe i soluciju br. 2. Gubici.

Ono {to tajno planirate i radite oduzima vam dosta energije, a ne mora dovesti do odgovaraju}ih rezultata. Neka `enska bi}a su u sukobu. Dr`ite se po strani jer ni{ta ne mo`ete poboq{ati.

Dosadile su vam ve} iste navike i obaveze pa ste `eqni uzbu|ewa i promena. A to je na vidiku. Budite jo{ malo strpqivi, avantura ~eka na vas. Danas vam nije lako da poslovno funkcioni{ete.

Krizan dan za vas na poqu karijere. Izgleda da se ne zna koji su ~iji, a svi bi da budu pametni i uo~qivi.

Poka`ite svoju snala`qivost i elokvenciju u tim i takvim okolnostima. Di{ite.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Kontakti s inostranstvom vam idu u prilog. Mo`ete planirati zimovawe, odmor ili putovawe. Poslovni odnosi su tako|e OK. Ipak, za kona~an dogovor vam je potrebno vi{e saglasnosti.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Venera u va{em znaku vam donosi mnogo simpatija, avantura i qubavi. Nekako se spontano i dobro snalazite u svemu tome. Uro|eni dar, {ta li je? Blokade i dugovawa ote`avaju posao.

Nepokolebqivi ste i niko ne mo`e uticati na vas, ~ak ni na fini na~in. Okru`eni ste osobama mladala~kog duga, koje vam veruju i slu{aju va{e savete. U poslu vas o~ekuju neke promene.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Nije vreme za o~ekivanu podr{ku ili pomo} jer }e izostati, iz sasvim neobja{wivih razloga. Poboq{awe finansijske situacije i pozitivna atmosfera na radnom mestu }e ubla`iti va{e brige.

Nikako da se pomirite i usaglasite s vremenom. Toliko toga vam izmi~e, sve zbog nedostatka istog.

Mars u va{em znaku vas izla`e tu|em pritisku i tera na akciju.

Sport je OK. Nastupa period u kojem }e vas neke skrivene okolnosti pritiskati i uznemiravati. Neko ili ne{to {to morate posti}i, utica}e da imate lo{e snove ili nesanicu. Budite kampawac u svemu.

TRI^-TRA^

Fufa gladna mu{karaca V REMENSKA

PRETE`NO

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

9

Sombor

10

Kikinda

11

Vrbas

10

B. Palanka

11

Zrewanin

12

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Pan~evo

13

Vr{ac

11

Srbija Beograd

14

Kragujevac

15

K. Mitrovica 12 Ni{

Skarlet Johanson se {okirala se kada je saznala da joj se uskoro biv{i mu` Rajan Rejnolds spetqao s prijateqicom Sandrom Bulok me|utim prvo se ustru~avala od izjava pate}i u ti{ini, ali onda je iz we iza{la prava lava besa.

- Ti si fufa gladna mu{karaca - navodno je Skarlet rekla Sandri. Izvor dodaje da se Johansonova nada da su wene o{tre re~i pogodile Sandru jer „jo{ uvek ima ose}awa prema Rajanu i smatra da to Sandra uop{te ne po{tuje�.

Prema posledwim navodima, Sandra i Rajan se tajno sastaju u glumi~inom domu i u`ivaju u vezi, a sve se vi{e {u{ka da je Skarlet utehu potra`ila u biv{em de~ku Xastinu Timberlejku.

PROGNOZA

14

SUN ~ ANO

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Temperatura i daqe iznad proseka uz prete`no sun~ano vreme sa malo oblaka. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna do 11 stepeni.

VOJVODINA: Top~o za ovo doba godine i prete`no sun~ano vreme sa malo oblaka. Ujutru }e ponegde biti sumaglice i magle. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od -3 do 0, a maksimalna od 8 do 13 stepeni.

SRBIJA: Vrlo toplo vreme uz puno sun~anih perioda i malo oblaka. Ujutru }e ponegde biti sumaglice i magle. Vetar slab do umeren jugoisto~ni.

Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura od -3 do 1, a maksimalna od 9 do 16 stepeni, ponegde }e se magla zadr`ati tokom dana pa }e u tim mestima biti i znatno sve`ije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: I u utorak toplo za ovo doba godine i sun~ano vreme. U sredu i ~etvrtak postepen pad temperature uz naobla~ewe, koje prvo zahvata severne predele zemqe, dok }e na jugu i daqe biti toplo. Od petka-subote hladnije, na severu sneg, a u ostalim predelima sa ki{om koja prelazi u susne`icu i postepeno u sneg.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Vremenski uslovi mogu izazvati tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Naro~ito se preporu~uje astmati~arima i kardiovaskularnim bolesnicima da po{tuju savete lekara. Mogu}i su glavoboqa, reumatski bolovi i nervoza. Preporu~uje se oprez u saobra}aju.

Madrid

13

Rim

16

London

10

Cirih

7

Berlin

7

Be~

5

Var{ava

5

Kijev

1

Moskva

-12

Oslo

1

St. Peterburg -4 Atina

15

Pariz

10

Minhen

8

Budimpe{ta

5

Stokholm

4

Upita u~iteqica u~enike: - Znate li vi kako ste do{li na svet?

- Donela me roda - ka`e jedna djevoj~ica.

- Mene je tetka poslala - re~e druga.

Kad Perica opsuje i ka`e: - Jeb.. ga u~iteqice, na{ tata je toliko siroma{an da nas sam pravi!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

322 (48)

Slankamen

430 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

370 (40)

Zemun

443 (7)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

434 (8)

Smederevo

544 (-2)

Ba~. Palanka 307 (19) Novi Sad

346 (12)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

601 (-3)

S. Mitrovica

360 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

589 (-4)

Beograd

387 (7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

468 (0)

Tendencija porasta

Titel

470 (6)

NERA

Hetin

150 (4)

TISA

140 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusi}

58 (2)

Re{ewe iz pro{log broja