Dnevnik 17. januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 17. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23319 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RUDNIK UGQA U KOVINU NA PRODU@ENOM TENDERU

Bitka za lignit i struju u Deliblatskom ritu

str. 5

U NO VOM SA DU OTVO RE NA PR VA ATLET SKA DVO RA NA U SR BI JI

NOVOSADSKOM KWI@EVNIKU PRIZNAWE PRIPALO ZA KWIGU „BERNARDIJEVA SOBA”

Slobodanu Ti{mi NIN-ova nagrada

str. 25

INTERVJU

Foto: R. Hayi}

MIL^O MAN^EVSKI, FILMSKI REDITEQ

Ispunio se san svih generacija

Zen plus Sem Pekinpo, za{to da ne str. 19

Politika

Vojvodina

3 Listi} zagor~ao slatka obe}awa

NEZAPOSLENOST U SRBIJI NASTAVILA DA RASTE

Bez posla ~etvrtina Vojvo|ana

str. 4

str. 16 – 22

SPORT

str. 24

NASLOVI

Ekonomija

11 Zaga|iva~ se kona~no seli

Dru{tvo

5 „Transpetrol” uni{tavan gazdi iza le|a?

Tre}e doba

12 Lane bolovalo 3.000 radnika mawe

Crna

6 Novosadske lekare kontroli{e Beograd

Novi Sad 8 Obavezna revakcinacija protiv tetanusa

14 @ivanov otkazao punomo} svim braniocima

Kultura 25 „Lazar Trifunovi}” Savi Stepanovu

Sneg po podne Najvi{a temperatura 0 °S

n SJAJAN START VATERPOLISTA NA PRVENSTVU EVROPE

n [PANCI U NOVOM SADU SRU[ILI SVETSKE PRVAKE

n FUDBALERI VOJVODINE PO^ELI PRIPREME ZA BERI]ETNU SEZONU

n JECA U DRUGOM KOLU, BOJANA ISPALA

POLiTikA

utorak17.januar2012.

[u ta no vac: Mak si mal na za {ti ta vi so kih funk ci o ne ra Mi ni star od bra ne Dragan [utanovac iz ja vio je ju ~e da su svi oni ko ji ra de na za {ti ti vi so kih funk ci o ne ra mak si mal no an ga `o va ni i da ve ru je

da su te li~ no sti za {ti }e ne na na ~in da nor mal no ra de i funk ci o ni {u. – U si ste mu bez bed no sti vi so kih dr `av nih funk ci o ne ra u~e stvu je vi {e agen ci ja, a „Ko bre” su po sled wi pr sten bez bed no sti. Voj no be zbed no sna agen ci ja i Voj na po li ci ja, u sa rad wi s MUP-om i Bez bed no sno-in for ma tiv nom agen ci jom raz ra |u ju

plan bez bed no sti i ana li zi ra ju sta we bez bed no sti i su gur no je da ra de pro fe si o nal no – re kao je [u ta no vac no vi na ri ma na Voj noj aka de mi ji.

Na pi ta we da pro ko men ta ri {e nat pi se u me di ji ma da je pri pre man aten tat na pred sed ni ka Sr bi je Borisa Tadi}a i dru ge zva ni~ ni ke, [u ta no vac je od go vo rio da sve slu `be ra de na na ~in na ko ji je to neo p hod no i da ve ru je da su sve one mak si mal no an ga `o va ne, a {ti }e ne li~ no sti za {ti }e ne na na ~in da nor mal no ra de i funk ci o ni {u.

kosovo

SNV: Re fe ren dum i ju `no od Ibra – Srp sko na ci o nal no ve }e Ko so va i Me to hi je u pot pu no sti po dr à va sve ko ji u~e stvu ju u or ga ni zo va wu re fe ren dum na se ve ru Ko so va – iz ja vio je ju ~e pred sed nik SNV-a Dragan Veli}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re u Ko sov skoj Mi tro vi ci is ta kao po dr {ku SNV-a re fe ren du mu jer, ka ko je na veo, on ima ciq da na de mo krat ski na ~in po ka è „istin sku vo qu” srp skog na ro da za to u ko joj dr à vi i s ka kvim in sti tu ci ja ma na rod è li da ì vi. On je za tra ìo da se i u op {ti na ma ju `no od Ibra or ga ni zu je re fe ren dum s istim pi ta wem: „Da li è li te ko sov ske in sti tu ci je na ovom pod ru~ ju?”. – Re fe ren dum bi tre ba lo da se odr ì 14. i 15. fe bru a ra u svim sre di na ma gde je to mo gu }e, i in sti tu ci je Sr bi je bi mo ra le da po mog nu we go vo odr à va we – sma tra Ve li}. On se za lo ìo i za to da se svi ma ro |e nim na Ko so vu omo gu }i iz ja {wa va we o re fe ren dum skom pi ta wu ko je, ka ko je oce nio, zna ~i „op sta nak Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji”.

– Gla sa wem na re fe ren du mu, gde o~e ku jem iz la zak vi {e od 90 od sto gra |a na, upu ti }e se ja sna po ru ka da Sr bi u pri vre me nim ko sov skim in sti tu ci ja ma ne ma ju le gi ti mi tet da nas pred sta vqa ju – re kao je Ve li}. Pred sed nik SNV-a se ver nog Ko so va i Me to hi je Milan Ivanovi} op tu ìo je stran ke na vla sti i po je din ce, ko je je na zvao „Ta ~i je vi pla }e ni ci”, za to da se za la ù pro tiv re fe ren du ma, a ne ma ju do ka ze za tvrd we da je „pro tiv in te re sa Sr bi je, da de li Sr be, spre ~a va evro in te gra ci je, da je pro tiv u sta van”. – I Ustav i za ko ni sto je iza nas, iz ja {wa va we na re fe ren du mu je jed no od osnov nih qud skih pra va. Re fe ren dum se ne mo è po ni {ti ti, on ne mo è pod le }i prav nim kon sen kven ca ma, a pret we i za stra {i va wa od zva ni~ ni ka vla sti su osi o ne i ba ha te – re kao je Iva no vi}. On je op tu ìo „one iz kru ga dvoj ke da ne shva ta ju raz lo ge za re fe ren dum zbog to ga {to se bo re da osta nu na vlast i do bi ju kan di da tu ru za ula zak u EU”.

^e ku: Do de cem bra voj ska Ko so va – Vla sti u Pri {ti ni o~e ku ju da se do kra ja go di ne uki ne nad gle da na ne za vi snost, kao i da po sto je }e Ko sov ske bez bed no sne sna ge po sta nu voj ska Ko so va, ko ja }e bi ti ~la ni ca re gi o nal nih bez bed no snih struk tu ra – re kao je mi ni star za Ko sov ske bez bed no sne sna ge Agim ^eku. Ne ka da {wi pre mi jer i ko man dant Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va je, ta ko |e, re kao da }e Ko sov ske bez bed -

no sne sna ge za ovu „tran sfor ma ci ju” bi ti sprem ne ve} u de cem bru. Ko sov ske bez bed no sne sna ge dru go su po gla vqe u de mi li ta ri za ci ji Oslo bo di la~ ke voj ske Ko so va, ko ja je kra jem le ta 1999. go di ne ras for mi ra na, a deo we nih sna ga pre to pio se u Ko sov ski za {tit ni kor pus, iz ko jeg su, pre tri go di ne, iz ra sle Ko sov ske bez bed no sne sna ge.

Ka ra |or |e vi}: Mo nar hi ja i imiy Sr bi je Pre sto lo na sled nik princ Aleksandar Kara|or|evi} iz ja vio je ju ~e u Le skov cu da bi us po sta vqa we ustav ne mo nar hi je bi lo do bro za imix Sr bi je. On je pri ki kom sa stan ka sa gra do na ~el ni kom Le skov ca Slo bo da nom Ko ci }em re kao da je de mo kra ti ja do bra i da on ima po {to va we qu di iz svih stra na ka, ali da ipak sma tra da bi za Sr bi ju bi lo bo qe da je na we nom ~e lu kraq, ko ji je ne stra na~ ka li~ nost. „Qu di iz stra na ka se stal no me |u sob no stva |a ju {to ni je do bro za Sr bi ju”, re kao je Ka ra |or |e vi}.

dnevnik

AM BA SA DOR SKA KON FE REN CI JA U BE O GRA DU

Ta di}: Ne me wa mo pri o ri te te spoq ne po li ti ke Pred sed nik Sr bi je Boris Tadi} iz ja vio je ju ~e da se pri o ri te ti spoq ne po li ti ke Sr bi je u 2012. ne }e me wa ti. – To su: pri bli `a va we Sr bi je ~lan stvu u EU, a u okvi ru to ga sti ca we sta tu sa kan di ta ta i po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu, za tim o~u va we vi tal nih in te re sa Sr bi je na Ko so vu i Me to hi ji, re gi o nal na sa rad wa, po mi re we u re gi o nu i re {a va we kon fli ka ta, te ja ~a we spoq no e ko nom ske sa rad we – re kao je Ta di} obra }a ju }i se u~e sni ci ma re dov ne go di {we kon fe ren ci je am ba sa do ra Sr bi je u sve tu. Uz na po me nu da je spoq na po li ti ka Sr bi je de ter mi ni sa na eko nom skim okol no sti ma i bez bed no snim iza zo vi ma, ka ko u re gi o nu, ta ko i u sve tu, Ta di} je po no vio da svi oni ko ji ra ~u na ju na fer od nos u spoq noj po li ti ci gre {e. – U spoq noj po li ti ci vla da im pe ra tiv ve ~i tih in te re sa i u

i bez bed no snih in te re sa – ka zao je pred sed nik. On je pod se tio na to da je Sr bi ja u pro te kloj go di ni ima la zna ~aj nu di plo mat sku ak tiv nost.

– Spro ve de ne su unu tra {we re for me, a kao po sle di ca to ga Sr bi ja je do bi la naj po zi tiv n i j i iz v e { taj Evrop s ke ko mi si je do da nas. Iz ve {taj

Je re mi} je oce nio da su no ve in ve sti ci je i otva ra we no vih tr ì {ta neo p ho dan uslov da bi Sr bi ja na sta vi la re for me i na pre do va la, zbog ~e ga je di plo ma ti ja bi la in stru ment da bi se dr à ve kao {to su Ki na ili Azer bej xan za in te re so va le za Sr bi ju. – Na po ~et ku man da ta ove vla de de fi ni sa li smo ~e ti ri pri o ri te ta – evrop ski pro ces, re gi o nal na har mo ni ja, pra ved no i odr ì vo re {e we za Ko so vo i pro du bqi va we eko nom ske sa rad we sa sve tom – re kao je Je re mi}. On je oce nio da je vo |e na pri ni ci pi jel na i kon zi stent na spoq na po li ti ka, „upr kos iz u zet no te {kim okol no sti ma”. – Sa da je ja sno da je kon sen zus o ~e ti ri pri o ri te ta po stig nut me |u naj re le vant ni jim po li ti~ kim fak to ri ma u Sr bi ji. Da bi smo na pre do va li kao na ci ja, iz u zet no je va `no da na sta vi mo da spo vo di mo ~e ti ri pri o ri te ta, kom ple men tar no i ne `r tvu ju }i je dan za rad dru gog – iz ja vio je Je re mi}. On je re kao da su ~e ti ri pri o ri te ta in te gral ni deo ce li ne i da }e i da qe bi ti ja ~a ni, ra di bo qe bu du} no sti. je bio po zi ti van i s tog sta no vi{ sta ni je bi lo pro ble ma u evrop skim in te gra ci ja ma – re kao je Ta di}.

SR BI JA DO BI LA 83. RE GI STRO VA NU PO LI TI^ KU STRAN KU

Ni ~u no ve par ti je

U Sr bi ji su re gi stro va ne 83 po li ti~ ke stran ke, a po sled wa upi sa na je So ci jal de mo krat ski sa vez. Re {e we o upi su So ci jal de mo krat skog sa ve za do ne to je 29. de cem bra, a ob ja vqe no u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka”. So ci jal de mo krat ski sa vez, ka ko pi {e u Re gi stru po li ti~ kih stra na ka, osno van je 25. sep tem bra, a kao za stup nik te stran ke na ve den je Neboj{a Lekovi}. U 2011. go di ni u Re gi star po li ti~ kih stra na ka upi sa ne su „Za jed no za Voj vo di nu”, De mo krat ska par ti ja iz Bu ja nov ca, „Bo ga ta Sr bi ja” Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a, „Sr bi ja na is to ku” iz Bo qe va ca i Srp ska de mo krat ska stran ka iz Be o gra da. Od upi sa ne 82 stran ke u Re gi stru po li ti~ kih stra na ka, 45 wih oku pqa ju na ci o nal ne za jed ni ce ko je `i ve na te ri to ri ji Sr bi je.

re for me, bez ob zi ra na to ka da }e Evrop ska uni ja po sti }i neo p ho dan kon sen zus o na red nom for mal nom ko ra ku u pro ce su evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. – Sve do ci smo da sla bi en tu zi ja zam za da qe pro {i re we EU, ali to ne }e uti ca ti na stra te {ko opre de qe we Vla de Sr bi je da za go va ra ~lan stvo u Uni ji – iz ja vio je Je re mi}.

Por ta{: Sr bi ja kqu~ na dr `a va na Bal ka nu

Je re mi}: Kon sen zus o ~e ti ri pri o ri te ta

tom okvi ru Sr bi ja tre ba da se po zi o ci o ni ra i sa gle da va mo gu} no sti za ostva re we svo jih spoq no po li ti~ kih, eko nom skih

Ka ko je na veo, Sr bi ja je to kom pro {le go di ne sta vi la ad ak ta kqu~ ne ele men te sa rad we s Ha {kim tri bu na lom i do bi la po zi tiv ne oce ne za u~i we no. On

Za upis u Re gi star po li ti~ kih stra na ka neo p hod no je pri ku pi ti 10.000 pot pi sa gra |a na, osim uko li ko su u pi ta wu stran ke na ci o nal nih ma wi na ko je mo ra ju da sku pe hi qa du pot pi sa.Po li ti~ ka stran ka se osni va na osni va~ koj skup {ti ni do no {e wem osni va~ kog ak ta, pro gra ma, sta tu ta i iz bo rom li ca ovla {}e nog za za stu pa we po li ti~ ke stran ke. Pri ja vu za upis u Re gi star po li ti~ kih stra na ka pod no si ovla {}e no li ce u ro ku od 30 da na od da na osni va wa, a Mi ni star stvo za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu je du `no da do ne se re {e we o upi su u re gi star u ro ku od me sec da na. Na po li ti~ koj sce ni Sr bi je je pre pre re gi stra ci je stra na ka, ko ja je na osno vu Za ko na o po li ti~ kim par ti ja ma po ~e la ju la 2009. go di ne, bi lo vi {e od 600 po li ti~ kih or ga ni za ci ja.

je po no vio da je Sr bi ja to ura di la zbog svo jih unu tra {wih vred no sti i zbog po mi re wa u re gi o nu. – Za vr {et kom sa rad we s Ha gom, Sr bi ja je po di gla svoj me |u na rod ni kre di bi li tet – is ta kao je Ta di}. Ta di} je ta ko |e na gla sio da je Sr bi ja pro {le go di ne in ten ziv no ra di la na o~u va wu vi tal nih in te re sa na Ko so vu i Me toj hi ji, pri ~e mu se su o ~a va la s broj nim iza zo vi ma. Ka ko je re kao, Sr bi ja je ak tiv no u~e stvo va la u teh ni~ kom di ja lo gu tra ga ju }i za re {e wi ma ko ja su ~e sto i uni kat na i kom plek sna. – Jo{ smo u to ku tra ga wa, ve ru jem da }e bi ti mo gu }e po sti }i ta re {e wa – re kao je Ta di}, do dav {i da je pri stup Be o gra da re {a va wu ovih pi ta wa iza zi vao i broj ne unu tra {we kon tro ver ze. On je ta ko |e do dao da je, za hva qu ju }i Sr bi ji, ini ci ra na is tra ga o na vo di ma Dika Martija o ile gal noj tr go vi ni qud skim or ga ni ma. Otva ra ju }i Am ba sa dor sku kon fe ren ci ju, mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Jeremi} je re kao da Sr bi ja na sta vqa

[ef por tu gal ske di plo ma ti je Paulo Porta{ iz ra zio je ju ~e na du da }e Sr bi ja u fe bru a ru do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, ali je oce nio da pro blem Ko so va osta je kqu~ no pi ta we u do sti za wu za jed ni~ kog ci qa – pri bli à va wa Be o gra da EU. Obra }a ju }i se am ba sa do ri ma u Sr bi ji, Por ta{ je iz ja vio da EU ni je kom plet na bez Bal ka na u svom ~lan stvu, ukqu ~u ju }i i Sr bi ju, ko ja je, po we go vim re ~i ma, kqu~ na dr à va Bal ka na. On je re kao da je Vla da to kom ~e ti ri go di ne man da ta ra di la „ne u mor no na pro ce su po mi re wa na Bal ka nu” i da je Be o grad ra di pu ne sa rad we s Ha {kim su dom pred u zeo „broj ne hra bre ko ra ke, s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em na ~e lu”. – Po no sni smo na ~i we ni cu da je 2011. go di ne Be o grad bio sim bo li~ na pre sto ni ca re gi o- nal ne sa rad we – iz ja vio je Je re mi}. Go vo re }i o Ko so vu, on se za hva lio pred stav ni ci ma na ro da ko ji su po ka za li so li dar nost sa Sr bi jom po tom pi ta wu. – Te ì mo re {e wu ko je obe stra ne na Ko so vu mo gu pri hva ti ti – re kao je Je re mi}. – Na {i di plo mat ski na po ri bi }e usme re ni na odr à va we po voq nih me |u na rod nih okol no sti u ko ji ma se vo di di ja log Be o gra da i Pri {ti ne – re kao je Je re mi}.

DSS: Po ru ~i ti Bri se lu da nam EU ni je ciq De mo krat ska stran ka Sr bi je na ve la je ju ~e da pra va me ra od no sa Sr bi je s Evrop skom uni jom tre ba da bu de raz vi je na eko nom ska sa rad wa s dr à va ma ~la ni ca ma EU a ne ~lan stvo u EU. – Pri ti sci na Sr bi ju po ja ~a va ju se ka ko se pri bli à va da tum od lu ke o to me da li }e Sr bi ja do bi ti sta tus kan di da ta i sve to uka zu je na po tre bu stva ra wa no vih od no sa Sr bi je s EU – re kao je port pa rol DSS-a Petar Petkovi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On sma tra da EU po ja ~a va pri ti sak i tra ì „od Sr bi je da pri zna ne za vi snost Ko so va i us po sta vi do bro su sed ske od no se sa svo jom ju `nom po kra ji nom da bi do bi la kan di da tu ru”. Po we go vim re ~i ma, ciq Sr bi je vi {e ni je ~lan stvo u EU, tre ba od u sta ti od po li ti ke „Evro pa ne ma al ter na ti vu”, a eko nom sko i po li ti~ ko

sta we u Sr bi ji go vo ri o pot pu nom kra hu te po li ti ke. – Sr bi ji su po treb ne pra ve i su {tin ske pro me ne, od ba ci va we po li ti ke „Evo pa ne ma al ter na ti vu„ i us po sta vqa we voj ne i po li ti~ ke ne u tral no sti – ka zao je Pet ko vi}. Ka ko je is ta kao, osnov ni ciq Sr bi ji tre ba da bu du dr à va, we ni gra |a ni, Ko so vo i Me to hi ja, a ne EU, u ko joj su evi dent ni ra slo ja va we, pre kom po zi ci ja na dr à ve pr vog, dru gog i tre }eg re da, sma we we kre dit nog rej tin ga, de mon stra ci je... Pet ko vi} je re kao da je DSS upo zo ra vao na po li ti ku ak tu el ne vla sti ~i ji su re zul ta ti vi {e od mi lion ne za po sle nih, naj vi {a in fla ci ja u re gi o nu, naj ni è pla te i pen zi je... i jo{ jed nom is ta kao po tre bu za su {tin skim pro me na ma i eko nom skim ja ~a wem ze mqe.

Yu ye vi}: Pro {ao rok Pred sed nik Bo {wa~ kog na ci o nal nog ve }a u teh ni~ kom man da tom i na rod ni po sla nik Esad Xuxevi} pod se tio je ju ~e vrh vla sti na to da je pro {ao rok od 60 da na u ko jem je tra `e na de blo ka da ostva ri va wa za kon skih pra va Bo {wa ka u San xa ku, sme na za o sle nih u po li ci ji, za tim usa gla {a va we na ci o nal nog sa sta -

va u dr `av nim slu `ba ma i po vra tak prog na nih Bo {wa ka u op {ti ni Pri boj. U sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma na vo di se da }e Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e na po seb noj sed ni ci raz mo tri ti ovu si tu a ci ju i in ter na ci o na li zo va ti ovaj pro blem za rad za {ti te svo jih pra va i slo bo da za ga ran to va nih

Usta vom. Na tu sed ni cu }e, na ja vqe no je, bi ti po zva ni bo {wa~ ki od bor ni ci u san xa~ kim op {ti na ma, kao i le gi tim ni pred stav ni ci Bo {wa ka na lo kal nom i re pu bli~ kom ni vou, pred stav ni ci in sti tu ci ja i udru `e wa Bo {wa ka u San xa ku, Bo sni i Her ce go vi ni, re gi o nu i di ja spo ri.

„DNEVNIKOVA” TEMA

c m y

politika

dnevnik

IMA JU LI STRAN KE DO VOQ NO QU DI ZA PRED STO JE ]U KAM PA WU

Li sti} za gor ~ao slat ka obe }a wa Pred sto je }i iz bo ri pr vi put }e se spro ve sti po no vim pra vi li ma utvr |e nim iz me na ma iz bor nog za ko no dav stva. Po sla ni ci u no vom sa zi vu re pu bli~ kog par la men ta bi }e od re |i va ni po re do sle du s iz bor ne li ste, a sva ki tre }i kan di dat mo ra }e da bu de è na. Iako se o iz bo ri ma sva ko dnev no go vo ri u jav no sti, sa me par la men tar ne stran ke jo{ uvek ne ma ju sa ~i we we ni pre li mi nar ne iz bor ne li ste. Jed no je za sa da iz ve sno – bez ob zi ra na pred lo ge ko ji }e sti za ti s lo ka la, ko na~ nu re~ o sa mo re do sle du kan di da ta da }e naj vi {i stra na~ ki or ga ni. Dok se iz bor ne li ste jo{ uvek „kr~ ka ju“, u jav nost do pi ru ne ke uop {te ne ka rak te ri sti ke ko je }e kan di da te gu ra ti ka vr hu. Uglav nom, obri si svih po ten ci jal nih kan di da ta su – sli~ ni. Ka ko tvr di pred sed nik Iz vr {nog od bo ra SPS-a Bran ko Ru ì}, so ci ja li sti }e uzi ma ti u ob zir „kva li tet kan di da ta, wi ho vu stru ku, te ri to ri jal nu za stu pqe nost i pre po zna tqi vost u sre di ni u ko joj ì vi, kao i vi~ nost u ora tor stvu“. Ni URS jo{ uvek ni je za vr {io li stu kan di da ta. ^la ni ca Pred sed ni {tva te stran ke Su za na Gru bje {i} re kla je da }e pri li kom od re |i va wa kan di da ta pri me wi va ti sli~ ne kri te ri ju me kao i ra ni je – rad, za la ga we, re zul ta te i ugled u sre di na ma iz ko jih kan di da ti do la ze.

[ef po sla ni~ kog klu ba PUPS-a u Skup {ti ni Sr bi je Mo mo ^o la ko vi} ovim op {tim kri -

ba lan su i rav no mer noj te ri to ri jal noj za stu pqe no sti kan di da ta, ali i o uspe hu kan di da ta na iz bo -

ri ma, {to ovog pu ta, ka ko upo zo te ri ju mi ma do da je jo{ je dan – oda ra va ju, ne }e mo }i da bu de pri me nost stran ci, po {to su iz me na ma we no po {to }e li ste bi ti for mi Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ra ne una pred. ni ka uki nu te blan ko ostav ke. Na Po vo dom di le pred wa ci }e, ako je su di ti po re ~i Ni je mi ja sno iz ko jeg me o ome da li }e pred sto je }a kam ma pot pred sed ni ce raz lo ga je Evro pa pa wa bi ti jo{ vi SNS- Jor go van ke Ta ba ko vi}, na li - pro gle da la kroz pr ste {e „pre to va re na“ stu sta vi ti “vred vla sti u Sr bi ji ka da na le |a stra na~ kih li de ra, iz vr ne, neo ka qa ne i se ra di o iz bor nom {ni di rek tor Ce one za ko je si gur no za ko no dav stvu SID-a Mar ko ne }e bi ti ni ka (Mar ko Bla go je vi}) Bla go je vi} uka zu je kvih ogra ni ~e wa“. na to da }e „kam pa Li b e r al n o-de m o wa sva ka ko bi ti na wi ho vim le |i krat ska par ti ja bi la je jed na od ma, ali oni mo gu ono li ko ko li ko ret kih stra na ka ko ja se pro ti vi la mo gu“. iz bo ru kan di da ta po re do sle du na – Wi hov ka pa ci tet je vr lo ogra li sti. Ka ko uka zu je po sla nik te ni ~en. Oni ne mo gu, ako ni {ta stran ke Bo jan \u ri}, LDP je od u dru go, u isto vre me bi ti na vi {e vek vo dio ra ~u na o ge ne ra cij skom

Re do sled Na pi ta we da li }e ko na~ no utvr |en re do sled kan di da ta na li sti po mo }i gra |a ni ma pri li kom opre de qi va wa Mar ko Bla go je vi} od go va ra: – Istin ski – ne. To }e une ti sa mo ma lo vi {i ni vo iz ve sno sti po vo dom to ga ko ji bi kan di dat mo gao za i sta i po sta ti po sla nik. Isto vre me no, sa mim po li ti~ kim stran ka ma u~i ni }e ì vot dra sti~ no kom pli ko va nim. Raz log za to je vr lo jed no sta van: sva ka par ti ja zna, s ma wom ili ve }om ve ro vat no }om, ko li ko man da ta mo è do bi ti u par la men tu. To zna i sva ki od tih kan di da ta. Ako uzme mo, re ci mo, par ti ju ko ja mo è osvo ji ti 20 me sta u par la men tu, a na li sti ima 250 po sla ni ka, ima te si tu a ci ju da }e se u kam pa wi an ga ò va ti sa mo wih de se tak, iz pro stog raz lo ga {to }e sa mo pr vih 15 bi ti si gur ni da ula ze. Svi oni na kon 25. me sta bi }e si gur ni da ne ula ze u par la ment, {to zna ~i da }e na ras po la ga wu par ti ji za an ga ò va we u kam pa wi bi ti ne kih de se tak qu di od 250 kan di da ta. To je ve o ma ozbi qan pro blem – sma tra Bla go je vi}.

me sta. Wi ma fa le qu di s „te ì nom“ da vo de kam pa we u lo ka lu. A to su mo gli da ima ju sa si ste mom ka kav je bio i s dru gim si ste mom ko ji je taj si stem mo gao za me ni ti. S ovim – ne! – ka te go ri ~an je Bla go je vi}, ko ji pod vla ~i da se s ova ko usvo je nim iz me na ma „ne do bi ja ni {ta i ni je mi ja sno iz ko jeg raz lo ga je Evro pa pro gle da la kroz pr ste vla sti u Sr bi ji ka da se ra di o iz bor nom za ko no dav stvu“. – Ja sno je ko ji je bio ciq pri ti ska na Sr bi ju. Taj ciq ni je ostva ren, a Evro pqa ni su ti me {to su vla sti ma pro gle da li kroz pr ste na pra vi li „me dve |u uslu gu“. Tre ba lo je po nu di ti qu di ma iz bor ni si stem da se sa mi iz ja {wa va ju o kan di da ti ma, da gla sa ju za qu de a ne ne ka kve bez li~ ne par tij ske li ste – is ti ~e Bla go je vi}, na gla {a va ju }i da je to mo glo da se po stig ne iz me we nim pro por ci o nal nim iz bor nim si ste mom, „ko ji bi bio mo di fi ko van na na ~in ko ji bi omo gu }a vao bi ra ~i ma da se opre de qu ju iz me |u kan di da ta a ne iz me |u par ti ja, i ko ji bi obez be dio da zna ju ko }e ih za stu pa ti u po sti zbor nom pe ri o du“. – Ova ko ne ma mo ap so lut no ni {ta od to ga, ni ti }e bi ra ~i zna ti ko ih za stu pa. Je di no ako ne ko od bi ra ~a ne bu de seo i la ga no pro u ~a vao sva kog od kan di da ta na li sti, ili ma kar pr vih dva de set-tri de set, pe de set, ko li ko god da par ti ja za ko ju gla sa mo è osvo ji ti u Skup {ti ni. To zah te va an ga `man ko ji od pro se~ nog bi ra ~a ne mo è te o~e ki va ti. Dru ga stvar je to {to se ne zna ko li ko }e qu di sa sa mog po ~et ka li ste „ot pa sti“ jer }e do bi ti ne ke dru ge po zi ci je, bi lo da su mi ni star ske, dr àv nih se kre ta ra, po mo} ni ka, funk ci je u jav nim pred u ze }i ma... To su sve qu di ko ji ne }e mo }i da bu du ujed no i po sla ni ci. Zna ~i, do bi li smo sa mo trun ku vi {i ni vo iz ve sno sti, ali za pra vo bi ra ~i opet, kao {to je i ra ni je bio slu ~aj, ne }e zna ti za ko ga gla sa ju, ni ti }e zna ti ko }e ih za stu pa ti na kon {to su iz bo ri go to vi. âk i ka da je taj po sla nik do bio man dat, ne ve zu je se ni za je dan od re gi o na. Zna ~i, onog tre nut ka ka da se iz bo ri za vr {e po no vo se otva ra taj ka won iz me |u bi ra ~a i par la men ta, bi ra ~a i in sti tu ci ja i tu je kraj pri ~e. S. Stan ko vi}

utorak17.januar2012.

REKLI SU

Ru ì}: SPS }e osvo ji ti oko 40 man da ta Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Bran ko Ru ì} oce nio je da }e so ci ja li sti na sle de }im iz bo ri ma osvo ji ti oko 40 man da ta i da }e bi ti deo no ve vla de. Ru ì} je u in ter vjuu za „No vo sti” re kao da li der SNS-a To mi slav Ni ko li} ne mo è po sta vqa ti uslo ve SPS-u, kao i da su „oso bi ne ko je ima {ef te stran ke Ivi ca Da ~i} ide al ne za ~o ve ka ko ji tre ba da vo di vla du”. Ru ì} sma tra da je pred iz bor na ko a li ci ja s PUPS-om i Je din stve nom Sr bi jom „tim ko ji do bi ja” i da ga ne tre ba me wa ti, kao i da je naj ma we ve ro vat na vla da ko ju bi ~i ni li DS, SNS i SPS. „Na {u po li ti ku, so ci jal nu od go vor nost, hra brost i spo sob nost gra |a ni pre po zna ju kao od raz svo jih in te re sa. Uve ren sam da }e li sta ~i ji }e no se }i stub bi ti SPS pred vo |en pred sed ni kom Da ~i }em, osvo ji ti oko 40 man da ta”, re kao je Ru ì}.

\i las: Ne od u sta je mo Gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las iz ja vio je ju ~e da je Be o grad za hva lan na pre po ru ka ma i su ge sti ja ma iz iz ve {ta ja Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je o za vr {nom ra ~u nu grad skog bu xe ta, ali da od ne kih iz dva ja wa ne mo `e i ne }e od u sta ti. \i las je na kon fe ren ci ji za no vi na re po vo dom tog iz ve {ta ja re kao da grad ne }e sma wi va ti pla te vas pi ta ~i ca ma, da ne }e da va ti no vac po je di na~ no {ko la ma za na bav ku ogre va, da ne }e uki nu ti po mo} na sva ka tri me se ca pen zi o ne ri ma s naj ma wim pri ma wi ma, {to su bi le ne ke od pri med bi u iz ve {ta ju DRI-ja. „Za do voq ni smo {to je re vi zor od svih gra do va iza brao Be o grad za kon tro lu i za hval ni smo na pre po ru ka ma i su ge sti ja ma ko je }e po mo }i da grad ra di jo{ bo qe i efi ka sni je i u ko rist gra |a na¤”, re kao je on. Pri med ba DRI-ja da u bu xe tu ni su pred vi |e ne pa re za po mo} ze mqo tre som po go |e nom Ja pa nu, po \i la su ne sto ji, bu du }i da grad ni ka ko ni je mo gao pred vi de ti ze mqo tres.

Mir ~i}: Na pro le }e ve ro vat no i pred sed ni~ ki iz bo ri Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Mi lo rad Mir ~i} iz ja vio je ju ~e da bi u Sr bi ji na pro le }e, uz par la men tar ne iz bo re, mo gli bi ti odr à ni i pred sed ni~ ki da bi vla da ju }a ko a li ci ja is ko ri sti la po pu lar nost pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a. Mir ~i} je na stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je „po mno gim is tra ì va wi ma, Ta di} mno go po pu lar ni ji od De mo krat ske stran ke kao i od ko a li ci je ko ju pred sta vqa„ i da je zbog to ga „vr lo ve ro vat no da se u Sr bi ji, uz par la men tar ne i zbo re, na pro le }e odr è i pred sed ni~ ki“. Na taj na ~in bi „po su sta li DS i vla da ju }a ko a li ci ja is ko ri sti li we go vu po pu lar nost i da bi za se be pri gra bi li {to vi {e gla so va“, oce nio je Mir ~i}. – U slu ~a ju da pred sed ni~ ki iz bo ri bu du isto vre me no kad i par la men tar ni, SRS bi bio spre man i na tu va ri jan tu i we go va Cen tral na otax bin ska upra va }e na vre me sa op {ti ti ime svog pred sed ni~ kog kan di da ta – re kao je Mir ~i}.

Po we go vim tvrd wa ma, „Bri sel i Va {ing ton ~i ne sve„ da DS-u i Srp skoj na pred noj stran ci na pred sto je }im pro le} nim iz bo ri ma obez be de dvo tre }in sku ve }i nu u Skup {ti ni Sr bi je, „o~e ku ju }i za uz vrat da po tom iz Usta va bu de iz bri sa na od red ni ca o Ko so vu i Me to hi ji kao neo tu |i vom de lu Sr bi je„. Mir ~i} je na po me nuo da }e po sla ni~ ka gru pa SRS-a u Skup {ti ni Voj vo di ne bi ti pro tiv pred lo ga vla da ju }e po kra jin ske ko a li ci je o iz me ni Od lu ke o iz bo ru po kra jin skih po sla ni ka, ~i ji je smi sao da osvo je ni iz bor ni man dat pri pad ne po sla ni ku, a ne stran ci s ~i je je li ste iza bran. – Uz mno ge sla bo sti ta kvog pred lo ga, ti me bi i stran ka ma bio one mo gu }en uti caj na svog po sla ni ka, {to obe smi {qa va stra na~ ki `i vot i ak tiv no sti u Po kra ji ni – sma tra Mir ~i}. Pred log za iz me ne Od lu ke o iz bo ru po kra jin skih po sla ni ka tre ba lo bi da se na |e na dnev nom re du Sed ni ce Skup {ti ne Voj vo di ne 24. ja nu a ra.

ekonomija

utorak17.januar2012.

dnevnik

NE ZA PO SLE NOST U SR BIJI NA STAVI LA DA RA STE

Bez posla ~etvrtina Vojvo|ana Sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji do sti gla je na kra ju no vem bra 2011. go di ne 23,7 od sto, {to je rast u po re |e wu s 22,2 od sto za be le `e na na kra ju apri la pro {le go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Sto pa ne za po sle no sti, ko ja pred sta vqa u~e {}e ne za po sle nih u ukup nom bro ju ak tiv nih sta nov ni ka, iz no si la je 22,8 od sto za mu {ko i 24,9 od sto za `en sko sta nov ni {tvo. Sto pa ne za po sle no sti u Be o grad skom re gi o nu iz no si la je 20,8 od sto, a u AP Voj vo di ni 24,2 od sto. U re gi o nu [u ma di je i za pad ne Sr bi je sto pa ne za po sle no sti iz no si la je 23,2 od sto, a u re gi o nu ju `ne i is to~ ne Sr bi je 26,6. Sto pa za po sle no sti pred sta vqa pro ce nat za po sle nih u ukup nom

sta nov ni {tvu sta rom 15 i vi {e go di na, i u no vem bru 2011. iz no si la je 35,3 od sto. Od to ga je sto pa za po sle no sti za mu {kar ce iz no si la 43,1 od sto, a za `e ne 28,2 od sto.

Naj ve }a sto pa za po sle no sti bi la je u re gi o nu [u ma di je i za pad ne Sr bi je i iz no si la je 37,7 od sto, za tim u Voj vo di ni, 35,1 od sto. Na po sled wem me stu s pod jed na kim sto -

Me |u naj go ri ma – Sr bi ja, po sle Ma ke do ni je i Bo sne i Her ce go vi ne, po sto pi ne za po sle no sti pred wa ~i me |u ze mqa ma re gi o na i Evro pe – iz ja vio je ju ~e eko nom ski ana li ti ~ar Mi ro slav Zdrav ko vi}. – Na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je sto pa ne za po sle no sti naj ve }a u Ma ke do ni ji – 31,2 od sto, u Bo sni i Her ce go vi ni je bli zu 25 pro ce na ta, dok je u Sr bi ji na kra ju no vem bra 2011. go di ne do sti gla 23,7 od sto. Sto pa ne za po sle no sti u Cr noj Go ri je 18 od sto, u Hr vat skoj 12,7, dok je naj ma wa u Slo ve ni ji – 8,2 od sto U Evrop skoj uni ji ne za po sle no je 9,8 od sto rad no spo sob nog sta nov ni {tva, u evro zo ni je taj broj ne {to ve }i, 10,3 od sto, a „pred wa ~i” [pa ni ja s 22,9 od sto ne za po sle nih. Kod na {ih su se da iz EU pro ce nat ne za po sle no sti je mno go ni `i ne go u Sr bi ji, i to u Bu gar skoj 10,9 od sto, Ma |ar skoj 10,7 od sto, Ru mu ni ji 7,3 od sto.

pa ma su Be o grad ski re gion i re gion ju `ne i is to~ ne Sr bi je sa sto pom od 34 od sto. Sto pa ne za po sle no sti u no vem bru 2011. go di ne po ra sla je 4,5 pro cent nih po e na u od no su na ok to bar 2010. go di ne, dok je sto pa za po sle no sti pa la 2,4 pro cent na po e na. Sto pa ne za po sle no sti u no vem bru

2011. go di ne be le `i rast od 1,5 pro cent nih po e na u od no su na april iste go di ne, dok je sto pa za po sle no sti pa la 0,9 pro cent nih po e na. Sto pa ne for mal ne za po sle no sti u no vem bru 2011. go di ne ma wa je 2,1 pro cent na po e na ne go u apri lu iste go di ne, i 1,8 pro cent ni

poen u od no su na ok to bar 2010. go di ne. Sto pa ne for mal ne za po sle no sti pred sta vqa pro ce nat oso ba ko je ra de „na cr no” u ukup nom bro ju za po sle nih. Rad „na cr no” ob u hva ta za po sle ne u ne re gi stro va noj fir mi, za po sle ne u re gi stro va noj fir mi, ali bez for mal nog ugo vo ra o ra du i bez so ci jal nog i pen zi o nog osi gu ra wa, i ne pla }e ne po ma `u }e ~la no ve do ma }in stva. An ke ta o rad noj sna zi spro ve de na je u no vem bru 2011. go di ne, na uzor ku od oko 8.000 do ma }in sta va. Pri ku pqe ni su po da ci o de mo graf skim obe le` ji ma za sva li ca, a za oso be sta re 15 i vi {e go di na – i po da ci o wi ho voj rad noj ak tiv no sti. An ke ti ra no je ukup no 21.802 qu di, a za 19.389 pri ku pqe ni su po da ci o wi ho voj rad noj ak tiv no sti.

SOM BOR SKI „SE VER TRANS” PO NO VO NA DO BO [U

DR @A VA U ^E TVR TAK USVA JA OLAK [I CE ZA STAM BE NE KRE DI TE

U~e{}e za stan Jerkovi} odvozao svoje, stiù pada na pet odsto Vla da Sr bi je tre ba lo bi u ~e tvr tak da usvo ji ured bu ko jom }e se oba ve zno u~e {}e za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te sma wi ti s de set od sto na pet, a pred vi |e ne su i broj ne no ve olak {i ce, na ja vi lo je Mi ni star stvo ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa. Dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu Ne ma wa Ko ma zec je na veo da }e u~e {}e dr à ve, ko je se vra }a u po sled wih pet go di na ot pla te kre di ta, bi ti po ve }a no sa sa da {wih 15 od sto od iz no sa kre di ta na 20 od sto, {to zna ~i da }e neo p hod no u~e {}e kup ca bi ti sma we no sa sa da {wih de set od sto na pet. Pred vi |e no je sma we we mak si mal ne ka mat ne sto pe za ove kre di te sa sa da {wih 4,9 po sto, plus {e sto me se~ ni euri bor, na 4,5 po sto, plus {e sto me se~ ni euri bor na go di {wem ni vou, ta ko da }e mak si mal na ka mat na sto pa bi ti sma we na 0,4 od sto na go di {wem ni vou.

51.600 evra, a oba ve zno u~e {}e kup ca od pet od sto je 2.580 evra, bes ka mat no u~e {}e dr `a ve je 10.320 evra, a kre dit ban ke od 75 od sto ku po pro daj ne ce ne sta na je 38.700 evra, pre no se be o grad ski me di ji.

Iz bri sa na gra ni ca od 45 go di na Ured bom }e bi ti iz bri sa na sta ro sna gra ni ca od 45 go di na kao uslov za ko ri {}e we kre di ta. Po ve }a va se mak si mal ni li mit ne to pla te. Ume sto sa da {wih 120.000 di na ra, kre dit }e mo }i da do bi ju oni ko ji za ra |u ju naj vi {e do 150.000 di na ra, a to va `i i za ko ri sni ka kre di ta i za we go vog bra~ nog dru ga po je di na~ no. Za sub ven ci o ni sa we stam be nih kre di ta u ovoj go di ni opre de qe na je 1,2 mi li jar da di na ra, pod se tio je Ko ma zec, do da ju }i da }e, uko li ko taj no vac bu de br zo po tro {en, u sa rad wi s Mi ni star stvom fi nan si ja bi ti obez be |en do da tan za tu na me nu. Na pri mer, stan u no vom na se qu u iz grad wi „Ste pa Ste pa no vi}” u Be o gra du od 40 kva dra ta ko {ta

Po no vim uslo vi ma, ako je rok ot pla te 30 go di na, u pr vih 25 go di na me se~ na ra ta je 254 evra, a u po sled wih pet go di na 172 evra i to je deo ko ji se vra }a dr `a vi. Za stan od 50 kva dra ta ku po pro daj na ce na je 64.500 evra, mi ni mal no u~e {}e je 3.225 evra, sub ven ci ja dr `a ve 12.900 evra, a kre dit ban ke 48.375 evra. Me se~ na ra ta u pr vih 25 go di na je 318 evra, a u po sled wih pet go -

– Tr ì {ni in spek to ri su do sa da pre kon tro li sa li vi {e od 1.500 ma lo pro daj nih obje ka ta i utvr di li da ma we od dva od sto wih ne po {tu je ured bu o ogra ni ~e wu mar ì na de set od sto za osnov ne na mir ni ce – iz ja vio je ju ~e dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu tr go vi ne i po qo pri vre de Qu bi {a Di mi tri je vi}. On je pre ci zi rao da je pro ce nat tr go va ca ko ji se ne pri dr à va ju od red bi Vla di ne ured be oko 1,7 od sto i da je broj ne pra vil no sti od 4. ja nu a ra, ka da su kon tro le po ~e le, sma wen 20 od sto. – Kon tro le su na po ~et ku bi le „edu ka tiv ne i in for ma tiv ne”, a sa da }e in spek ci ja po ~e ti da pred u zi ma me re pred vi |e ne ured bom u slu ~a ju we nog ne po {to va wa – ka zao je Di mi tri je vi}. – Sa da ka da smo si gur ni da su svi pri vred ni su bjek ti u pot pu no sti upo zna -

ti sa svim oba ve za ma ko je ima ju po osno vu ured be, kre }e mo u kon tro lu da li su stvar no i uskla di li svo je po slo va we i pred u zi ma }e mo od go va ra ju }e me re u skla du s vr stom po vre de ured be. On je pre ci zi rao da }e in spek to ri, u slu ~a ju da ured ba ni je is po {to va na, od no sno da je fak tu ra neo d go va ra ju }a, a ukup na sto pa mar `e u od no su na ce nu pro iz vo |a ~a ve }a od de set po sto, pri vre me no za bra ni ti pro met te ro be dok ce na ne bu de uskla |e na. – U slu ~a ju da se ne is po {tu ju na lo zi in spek to ra, sva ka ko mo `e do }i i do iz ri ca wa me re pri vre me ne za bra ne oba vqa wa de lat no sti tog pri vred nog su bjek ta – na veo je Di mi tri je vi}, do da ju }i da „plus” sle de i nov ~a ne ka zne – za prav no li ce do dva mi li o na di na ra, a za pred u zet ni ka do 500.000 di na ra.

Ka da je u sep tem bru 2007. go di ne jed no od naj ve }ih auto pre vo znih pred u ze }a u Sr bi ji, som bor ski „Se ver trans“, pro da to, ta da „sa mo“ kon tro verz nom ba~ ko to pol skom bi zni sme nu, a sa da za {ti }e nom sve do ku srp skog pra vo su |a u ob ra ~u nu s or ga ni zo va nim kri mi na lom Mi le tu Jer ko vi }u, i la i ku je bi lo ja sno da je sa mo pi ta we da na ka da }e ube qi vo naj si gur ni ji auto bu si ko ji su se kre ta li po ov da {wim xa da ma i evrop skim auto pu te vi ma „za ri ba ti“. Auk cij sku pro da ju „Se ver ca“ za 460 mi li o na di na ra Re pu bli~ ka agen ci ja za pri va ti za ci ju je sma tra la za do bar pa zar, ali kao {to je to ra dio i sa svim osta lim, a mno go broj nim fir ma ma ko je je po ku po vao po Sr bi ji, Jer ko vi} je, za bo ra vqa ju }i na pre u ze te oba ve ze iz ku po pro daj nog ugo vo ra, „Se ver trans“ te meq no o~e ru pao i do veo na rub pro pa sti do te me re da ni, ina ~e sle pa kod o~i ju, nad le `na Agen ci ja ni je mo gla pre vi de ti skan da lo zno po na {a we no vog vla sni ka pa je sve ga go di nu i po ka sni je ras ki nu la ugo vor. Na kon to ga pred u ze }e je za pli va lo vo da ma re struk tu ri ra wa, na ~i jem kra ju je bi la no va, ovaj put ten der ska pro da ja ve }in skog de la dr `av nog ka pi ta la, do ko je bi tre ba lo da do |e u fe bru a ru. Ovaj put Agen ci ja u svom jav nom po zi vu za pro da ju 53 od sto dr `av nog ka pi ta la (osta tak je u ru ka ma ma lih ak ci o na ra) o~e ku je od za in te re so va nih da su ma kar tri go di ne u „bran {i“, od no sno auto pre vo zni~ kom bi zni su, da su pro {le go di ne ima li naj ma we se dam mi li o -

na vi so ko {kol skim usta no va ma, na u~ ni sa rad ni ci i sa vet ni ci, za po sle ni u na u~ no i stra ì va~ kim in sti tu ci ja ma i dr àv ni slu `be ni ci. Od pa pi ra }e se tra ì ti fo to ko pi ja li~ ne kar te, zah tev za odo bre we kre di ta ban ke, kao i zah tev za do bi ja we nov ca iz bu xe ta Sr bi je, za tim po tvr da o vi si ni ne to pri ma wa, ad mi ni stra tiv na za bra na pod no si o ca zah te va, iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ven ~a nih pod no si la ca... U ban ka ma ka ù da pred met ku po vi ne mo è bi ti no vo i zgra |e ni stam be ni obje kat i onaj ko ji je u po stup ku iz grad we i po se du je pra vo sna `no odo bre we za iz grad wu i po tvr du o pri je mu do ku men ta ci je.

TR @I [NA IN SPEK CI JA

Ka`wavawe zbog mar`i

Francuzi?

di na 215 evra. Sve ove olak {i ce se od no se sa mo na ku po vi nu sta no va u no vo grad wi. Za te kre di te mo gu da kon ku ri {u i gra |a ni ko ji su za po sle ni na od re |e no vre me – na stav no oso bqe

na evra pro me ta, da ne ma ju ma we od 45 re gi stro va nih li ni ja u me |u na rod nom i me |u me snom sa o bra }a ju, kao i da se oba ve `u na naj ma we dva mi li o na evra in ve sti ci o nog ula ga wa u „Se ver trans“ to kom sle de }e tri go di ne.

port fo li ja ve} ima po `a re va~ ki „Li tas“, dok je u Hr vat skoj vla snik „Pan tu ri sta“. Osim Fran cu za, ko je bi u Som bo ru mo `da i naj ra di je vi de li, za „Se ver ~e vih„ {e zde se tak auto bu sa i oko 230 rad ni ka na vod no je za in -

Osim Francuza, za „Severtransovih” {ezdesetak autobusa i oko 230 radnika navodno su zainteresovani i hrvatski „Globtur”, firma GTC u Novom Sadu i „Dunavprevoz” u Ba~koj Palanci Ma da je rok za pod no {e we ko na~ nih po nu da 10. fe bru ar, iz „Se ver tran sa“ se mo glo ~u ti da su in te re so va we do sa da po ka za la ~e ti ri po ten ci jal na kup ca, me |u ko ji ma je sva ka ko naj zvu~ ni je ime „Ve o li je“, fran cu skog gi gan ta u ovom po slu, ko ji u svom srp skom de lu

te re so van i hr vat ski „Glob tur“, fir ma GTC iz No vog Sa da i „Du nav pre voz“ iz Ba~ ke Pa lan ke. O to me ko }e se za i sta i upu sti ti u ovu ten der sku „tr ku“ zna }e se ne {to vi {e naj ka sni je 20. ja nu a ra ka da i is ti ~e rok za ot kup ten der ske do ku men ta ci je. M. Mi qe no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (483,67 -0,62)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Zvi`d, Ku~evo

20,00

840

57.960

Go{a FOM, Smederevska Palanka

17,91

474

75.840

AIK banka, Ni{

0,45

1.550

2.137.669

Progres, Beograd

13,33

17.000

NIS, Novi Sad

-0,17

599

2.820.065

Galeb GTE, Beograd

12,00

280

2.800

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.701

0,00

7,14 Promena %

1.500 Cena

4.500 Promet

Imlek, Beograd

0,84

2.391

530.644

Soja protein, Be~ej

-0,96

515

420.755

Po{tanska {tedionica, Beograd

-12,00

13.094

91.658

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,20

500

8.605.722

Vital, Vrbas

-11,65

1.502

24.028

Energoprojekt holding, Beograd

-3,22

391

352.200

AMS Osigurawe, Beograd

-10,68

661

15.864

Jubmes banka, Beograd

-0,23

12.950

155.400

Univerzal banka, Beograd

-8,43

2.106

1.425.000

Agrobanka, Beograd

-5,89

2.446

594.712

Privredna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,25 Promena %

300 Cena

3.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,08

1.553

391.320

Univerzal banka, Beograd

-8,43

2.106

1.425.000

-0,17

599

2.820.065

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

47.000

Polet, Novi Pazar Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej

-0,96

515

420.755

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

206.700

Tigar, Pirot

0,00

490

4.900

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

916

156.636

Veterinarski zavod, Subotica

-0,62

320

96.003

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

-2,78

10.500

105.000

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak17.januar2012.

RUD NIK UGQA U KO VI NU NA PRO DU @E NOM TEN DE RU

Bit ka i za lig nit i za stru ju u De li blat skom ri tu?

SPRE MAN ZA KON

Pla }a we na 60 da na oba ve za Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da }e sre di nom ne de qe bi ti pred sta vqen na crt za ko na o re dov no sti pla }a wa oba ve za s ro kom do naj vi {e 60 da na, ko ji }e va ì ti i za pri vat ni i za jav ni sek tor, a po ~e ti da se pri me wu je naj ka sni je pr vih da na mar ta. – Vla di na ured ba o ogra ni ~e wu re dov no sti pla }a wa da la je po lo vi~ ne re zul ta te, a ide ja no vog za ko na je, osim ogra ni ~e wa ro ko va pla }a wa, da bu de ubr zan pro tok nov ca i po boq {a li kvid nost pri vre de – re kao je mi ni star ]i ri} za Ta njug. On je uka zao na to da je no vi na u za ko nu {to }e va ì ti i za dr àv ni, od no sno jav ni sek tor i za jav na pred u ze }a, od no sno za sve bu xet ske ko ri sni ke, kao i za pri vat ne kom pa ni je. – To je ne gde na li ni ji is ku stva ko je smo vi de li i u Hr vat skoj i u Evrop skoj uni ji, gde je taj rok 45 da na – ka zao je ]i ri}, i na po me nuo da su za ne po {to va we od red bi tog za ko na pred vi |e ne ka zne i pe na li i za prav na i za od go vor na li ca.

Da li se u De li blat skom ri tu vo di bit ka za lig nit ili za stru ju, osta je da se vi di, a za sa da je si gur no da je ten der za pro da ju rud ni ka u Ko vi nu pro du `en. Agen ci ja za pri va ti za ci ju, na i me, pro du `i la je ju ~e rok za do sta vqa we po nu da za ku po vi nu rud ni ka za pod vod nu eks plo a ta ci ju ugqa „Ko vin” do 29. fe bru a ra. Ka ko se na vo di u po zi vu, uslov je da bu du }i ku pac obez be -

mo gu u~e stvo va ti pred u ze }a ~i ja je de lat nost eks plo a ta ci ja ugqa i dru gih ru da ili pro iz vod wa ro be od osta lih ne me tal nih mi ne ra la, pod uslo vom da su u 2010. ima le pri hod od de set mi li o na evra ili po slov nu imo vi nu vred nu 50 mi li o na evra. Pri vred no dru {tvo „Rud nik Ko vin” AD u re struk tu ri ra wu ba vi se pod vod nom eks plo a ta ci jom ugqa, se pa ri sa wem i pro da jom ugqa.

Is tra `i va wa i ko pa wa Is tra `ni ra do vi na pro sto ru rud ni ka za po ~e ti su 1976, a is kop ugqa je ot po ~eo 1995. go di ne. Ugaq se va di s dna je ze ra ko je je po ve za no s Du na vom. Ugaq je kla se lig nit i na me wen je za {i ro ku in du strij sku po tro {wu. A to zna ~i da je do bar i za pro iz vod wu stru je. di mi ni mal nu in ve sti ci ju od 2,5 mi li o na evra u na red ne tri go di ne od tre nut ka pre u zi ma wa i mi ni mal ni so ci jal ni pro gram. Pred vi |e na je i mi ni mal na ce na za ka pi tal rud ni ka ko ji se na la zi u De li blat skom ri tu od 3,37 mi li o na evra. Vla snik }e bi ti u oba ve zi da upla ti 346.700 evra za in fra struk tur no opre ma we lo ka ci je za eks plo a ta ci ju i ko ri {}e we in fra struk tur nih obje ka ta i da ot ku pi sve za li he go to vih pro iz vo da ko je ni su op te re }e ne za lo gom. Na ten de ru

Rud nik „Ko vin„, da pod se ti mo, na la zi se osam ki lo me ta ra ju `no od se la Gaj, ne po sred no po red na se qa Ma lo Ba va ni {te. Ina ~e, tre ba pod se ti ti i na to da je u de cem bru, ka da je ten der ras pi san, za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ iz ja vio je da rud nik „Ko vin”, ko ji je u pro ce su pri va ti za ci je, za pra vo tre ba da bu de vra }en u vla sni {tvo AP Voj vo di ne. Ko stre{ je pod se tio i na to da se na osno vu do go vo ra, Vla da Sr bi je oba ve za -

U NO VOM SA DU PO ^E LA KON FE REN CI JA O LO GI STI CI U JU GO I STO^ NOJ EVRO PI

Du na vom plo vi jef tin pre voz U ve li koj sa li Skup {ti ne Voj vo di ne ju ~e je po ~e la me |u na rod na kon fe ren ci ja „Lo gi sti ka u Ju go i sto~ noj Evro pi – po ve zi va we i si gur nost kao iza z o v i bu d u} n o s ti”, ko j a pred sta vqa za vr {ni cu tran sna ci o nal nog pro gra ma vred nog vi {e od tri mi li o na evra. Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du je po dr ào ovaj pro je kat zbog spo ne drum skih i è l e z ni~ k ih tran s port n ih ko ri do ra, te vod no tran sport nog Ko ri do ra 7, od no sno re ke Du nav. Po mo} ni ca di rek to ra u Kan ce la ri ji za evrop ske in te gra ci je – Sek tor za pro gra me pre ko gra ni~ ne i tran sna ci o nal ne sa rad we San da [i mi} is ta kla je da su ovi pro jek ti ko rak u EU i struk tur ne fon do ve, {to je zna ~aj no za Sr bi ju kao po ten ci jal nog kan di da ta za ~lan stvo u Uni ji. Mi li ca Vra ~a ri} iz Re gi o nal ne agen ci je „Al ma mons„ na gla si la je da su tran sport i lo gi sti ka pred u slo vi za raz voj na ci o nal ne eko no mi je, a me na xer ka pro jek ta „Wa ter mo de” Ma ra Pi ta ko lo re kla je da je u bal kan skim ze mqa ma iz ra èn pro blem tran spor ta jer

re so va nih ku pa ca i no vo sad ska kom pa ni ja „MK-ko merc„ Mi o- dra ga Ko sti }a, ali te in for ma ci je ni su ni po tvr |e ne ni de man to va ne. Ta ko |e su in te re sant ni, a mo `e ima ti ve ze s rud ni kom, i pri ~a i pla no vi da se u bli zi ni Ko vi na iz gra di i ter mo e lek tra na sna ge 600 me ga va ta, ko ja bi te o ret ski mo gla pod mi ri va ti tre }i nu po tre ba Voj vo di ne u elek tri~ noj ener gi ji. Is tra `i va wa, spro vo |e na vi {e od dve de ce ni je, po ka za la su da na tom pod ru~ ju po sto ji do voq no za li ha ugqa za ekpslo pa ta ci ju u na red nih 35 go di na, {to in ve sti ci ju ~i ni is pla ti vom. Da bi do grad we i do {lo, po -

ga po sto je }a in fra struk tu ra ne do voq no po dr à va. Ve sna Staj ko vi} iz Mi ni star s tva za in f ra s truk t u r u re kla je da je od de vet ko ri do ra ~e ti ri di rekt no po ve za no s Du na vom, zbog ~e ga je va `no da se raz v i j a j u in t er m o d al n i ter mi na li ko ji re ku po ve zu ju sa è le zni~ kom mre òm, {to je po dr ào i eks pert ko or di na t or iz Lu k e „Ve n e c i j a„ prof. Mar ko Spi ne di. On je go vo rio o zna ~a ju iz vo za za rast bru t o na c i o n al n og do hot ka ze mqe, na vo de }i pri mer Ne ma~ ke, gde je lak {e ba vi ti se bi zni som ne go kod nas. Spo -

me nuo i br zi raz voj Tur ske – „Ki n e Me d i t e r a n a„, za t im Egip ta i Ukra ji ne, ko ji su ve li ki po tro {a ~i, i is ta kao da je sna ga ne ke lu ke u ka pa ci te tu za pre voz te re ta do tr `i {ta, a to sve tre ba da se uzme u ob zir ka da se o~e ku je ula ga we star nog ka pi ta la, od no sno ako se `e le pri vu }i no vi in ve sti to ri. Ko or di na tor Kla ste ra tran spor ta i lo gi sti ke Voj vo di ne Mi lan Vu ~i ni} go vo rio je o za jed ni~ koj ak ci ji za po ve }a we kon ku rent no sti pred u ze }a kroz sma w e w e tro { ko v a pre vo za u Ru si ju, Be lo ru si ju i R. Da u to vi} Ka zah stan.

EPS u Abu Da bi ju KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

102,5702

104,6635

107,0708

102,2562

Australija

dolar

83,4040

85,1061

87,0635

83,1487

Kanada

dolar

79,3396

80,9588

82,8209

79,0967

Danska

kruna

13,7908

14,0722

14,3959

13,7485

Norve{ka

kruna

13,3501

13,6226

13,9359

13,3093

[vedska

kruna

11,5645

11,8005

12,0719

11,5291

[vajcarska

franak

84,9021

86,6348

88,6274

84,6422

V. Britanija

funta

124,1771

126,7113

129,6257

123,7969

SAD

dolar

81,0831

82,7379

84,6409

70,8349

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 1. 2012. godine

U Abu Da bi ju je ju ~e po ~eo Pe ti ener get ski sa mit po sve }en ob n o v qi v im iz v o r i m a ener gi je, na ko jem u~e stvu je i Elek tro pri vre da Sr bi je, kao pr va srp ska kom pa ni ja ko ja je po zva na na ta kav skup. Da se EPS ov de ni je na {ao slu ~aj no, po tvr dio je u iz ja vi za Ta njug iz vr {ni di rek tor kom pa ni je i sa vet nik za me ni ka pre mi je ra za evrop ske in te gra ci je dr Bra ti slav ^e per ko vi}, ko ji je re kao da je EPS na sa mit do {ao na po ziv Svet ske ener get ske or ga ni za ci je, ali pre sve ga na po ziv sul t a n a Ah m e t a al Xa b e r a, ko ji je ve} upo znat s po ten ci ja l i m a Sr b i j e i pla n o v i m a EPS-a o ula ga wu u ob no vqi ve iz vo re ener gi je.

la na to da u ro ku od {est me se ci od stu pa wa na sna gu Za ko na o jav noj svo ji ni do ne se ured bu ko jom }e se pre ci zi ra ti da se Voj vo di ni, sem vla sni {tva nad rud ni kom „Ko vin„, pre ne se i imo vi na No vo sad skog saj ma, Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne, DP „Gas„, Pe tro var din ska tvr |a va, te od re |e ni le ga ti. Me |u tim, od ta da, to jest od 22. de cem bra, ni ka kve re ak ci je iz Vla de Sr bi je ni je bi lo, a ume sto to ga ju ~e je sti gao i pro du `e tak ten de ra za pro da ju fir me.

U blizini Kovina mogla bi u bliskoj budu}nosti biti izgra|ena i termoelektrana snage 600 megavata, koja bi podmirivala tre}inu potreba Vojvodine za elektri~nom energijom Za {to je rok pro du `en, zva ni~ no ni je sa op {te no, a ne zva ni~ no se mo `e ~u ti da je da to do dat no vre me za in te re so va nim kup ci ma, ko jih, na vod no, ima, da jo{ jed nom pro ce ne si tu a ci ju u kom pa ni ji. Pet hod nih ne de qa se spe ku li sa lo o to me da je je dan od za in te -

treb no je od nad le `nih or ga na do bi ti do zvo la za eks plo a ta ci ju bu du }eg ugqe no ko pa na zva nog „No vi Ko vin”, a po tom sle de re {a va wa pi ta wa kao {to su gra |e vin ska do zvo la, za {ti ta `i vot ne sre di ne i, na rav no, pro na la `e we stra te {kog part ne ra za iz rad wu ter mo e lek tra ne. D. U.

KA KO JE SE ^AW SKA FIR MA DO SPE LA U STE ^AJ

„Tran spe trol” uni {ta van ga zdi iza le |a? Su v la s nik se ~ aw s kog “Tran s pe t ro l a” Bran k o Sa mar xi} je iz Ame ri ke, gde se tre nut no na la zi, op tu ìo di rek to ra jed ne od ne ka da naj u spe {ni jih pri vat nih fir mi u sred wem Ba na tu za we nu pro past. Uni {te we “Tran spe tro la“, na veo je Sa mar xi} u pi smu ko je je po slao iz SAD, oda kle se, ka ko je na ja vio, u Se ~aw vra }a kra jem mar ta, a mo `da i ra ni je, or ga ni zo va no je od no vem bra 2010. do apri la 2011. go di ne, u pe ri o du ka da je on bio van Sr bi je. On je ube |en u to da mu je fir ma sa da u ste ~a ju zbog di rek to ra, kog je za po slio pre 19 go di na, sma tra ju }i ga sa ve snim, od go vor nim i spo sob nim. „On je me n i sva k o d nev n o pod no sio usme ne iz ve {ta je o po zi tiv nom po slo va wu i po zi tiv noj tr go vi ni ì ta ri ca ma, {to se mo è vi de ti i u za -

fak tu ri san tran sport ko ji su fir m i n i ka m i o n i ured n o oba vi li i pre {li 800.000 ki lo me ta ra za go di nu da na, {to je u pro tiv vred no sti od 1,2 mi lion evra?”, upi tao je u pi smu Sa mar xi}.

Po sto ji 31 go di nu “Tran spe trol” po slu je od 1980. go di ne, ka da je oba vqao auto pre vo zni~ ke uslu ge. De lat nost je pro {i rio 1992. otva ra wem ben zin ske sta ni ce. Po tom je ~e ti ri go di ne ka sni je za po ~e ta i za vr {e na iz grad wa pri jem nog i skla di {nog cen tra za ì ta ri ce, ko ji se sa sto ji od kol ske va ge i han ga ra ka pa ci te ta 2.500 to na. Po dig nu ti su i su {a ra za ì ta ri ce i si los sme {taj nog ka pa ci te ta od 3.000 to na, da bi na po slet ku “Tran spe trol” iz gra dio rib wak za uz goj kon zum ne ri be, ukup ne po vr {i ne oko 400 hek ta ra. vr {nim ra ~u ni ma i po svim iz ve {ta ji ma in spek to ra ko ji su re dov no do la zi li u fir mu. U pret h od n ih 18 me s e c i, ’Tran s pe t rol’ je na p ra v io pro met od 56 mi li o na evra, pri ~e mu je pro fit tre ba lo da bu d e tri mi l i o n a evra. O~e ku jem da se is pi ta pro da ja ì ta ri ca i wi ho va na pla ta. Ali, i da se usta no vi gde su oti { le ogrom n e ko l i ~ i n e ì ta ri ca i |u bri va ko jih ne ma, a sto je kao da su na sta wu mo je fir me. Za {to ni kad ni je

Po s lo v a w e “Tran s pe t ro la” ve} je po sta lo pred met in te re so va wa sud skih or ga na. Jer, pre od lu ke zre wa nin skog Pri vred nog su da da u tu fir m u uve d e ste ~ aj, is t ra `ni su di ja ov da {weg Vi {eg su da do neo je re {e we o otva ra wu is tra ge pro tiv di rek to ra A. [. zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u- po t re b e ovla { }e w a u pri vre d i. Ka k o je na v e d e n o u kri vi~ noj pri ja vi Po li cij ske upra ve, A. [. je av gu sta

pro {le go di ne iz dao po tvr du pred u ze }u “Pro tein” iz Tor ka o pre u zi ma wu 600 va go na p{e n i c e ko j a je prak t i~ n o ustu pqe na na ~u va we u si lo se “Tran s pe t ro l a”. Ali, u me |u vre me nu je ne sta la pa su

se vla sni ci iz Tor ka obra ti li za po mo} po li ci ji. Po sle pr vog po ve ri la~ kog ro ~ i { ta odr ` a n og u Pri vred nom su du, ina ~e, ste ~aj na uprav n i c a Dra g i c a Ar s i}, pre do ~i la je da je pred u ze }e, u vla sni {tvu Bran ka Sa mar xi }a i Ma je Ko biq ski, du `no dr ` a v i, ban k a m a, po q o p ri vred nim ga zdin stvi ma i dru gim po s lov n im part n e r i m a pri bli `no 1,36 mi li jar du di na ra, dok se vred nost po kret ne i ne p o k ret n e imo v i n e “Tran spe tro la” pro ce wu je na 800 mi li o na di na ra. Ona je na gla si la da se ra di o po ~et noj pro c e n i po { to rok za pri ja vu po tra `i va wa tra je do sre di ne mar ta pa su svi iz gle di da }e iz nos du go va bi ti i ve }i. Ob ja sni la je da ni pro ce na imo vi ne “Tran spe tro la“ ni je de fi ni tiv na po {to, na pri mer, rib wak ovog pred u ze }a ni je kao ta kav evi den ti ran u ka ta star skim kwi ga ma. @. Ba la ban

TRe]e dOBA

utorak17.januar2012.

dnevnik

POKRAJINSKI FOND PIO OVE GODINE OTVARA JO[ ^ETIRI FILIJALE

Pro ce ne no vo sad skih le ka ra kon tro li {e Be o grad Po k ra j in s ki fond PIO ostva rio je pro {le go di ne naj bo q e po s lov n e re z ul ta te od kon so li da ci je pen zi o nih fo do va u je dan. Ka ko je is ta kao di rek tor Fon da Slav ko Imri}, la ne je re {e no je 92 od sto pod ne tih zah te va, od ~e ga 85,2 od sto u za kon skom ro ku. – To po ka zu je da se na re {e wa o pen zi o ni sa wu u Voj vo di ni ~e ka sve kra } e – na g la s io je Imri}. – Du `e uglav nom ka da je re~ o fak to ri ma ko ji ni su u nad le `no sti Fon da, kao {to su ne na pla }e ni do pri no si, ne do -

sta tak po da tka, spo ri ja ko re spon den ci ja sa stra nim no si o- ci ma so c i j al n og osi g u r a w a. Osim to ga, po boq {a na je i ko mu ni ka ci ja s kli jen ti ma i stvo re ni uslo vi za wi ho vu bo qu oba ve {te nost o pra vi ma iz pen zi o nog osi gu ra wa. Po kra jin ski fond PIO tre nut no u Voj vo di ni ima 22 fi li ja le, a u ovoj go di ni pri pre ma otva ra we jo{ ~e ti ri da bi se jo{ vi {e pri bli `io oni ma ko ji tre ba da do |u do pen zi o- nog re { e w a. ^el n ik Fon d a uka zao je i na ~i we ni cu da su

do bri re zul ta ti pro {le go di ne ostva re ni s de set od sto ma we za p o s le n ih u od n o s u na 2010. – Po ka za li smo da mo è mo i zna mo br è da ra di mo, ali po di za we aùr no sti, una pre |e we kva li te ta ra da i stal na edu ka ci ja za po sle nih i da qe osta ju me | u na {im pri o r i te ti ma. Tre ba na gla si ti i da je, po fi na nij skom pla nu Fon da PIO i Za ko nu o bu xe tu, u ovoj go di ni obez be |e na is pla ta 12 pen zi ja pa pen zi o ne ri ne tre ba da bri nu – re kao je Imri}.

Provera 7.000 invalidnina Za ovu go di nu pla ni ra no je da naj ma we 7.000 in va lid skih pen zi o ne ra ide na pro ve ru di jag no za. Ovo pra vi lo Fon da PIO uve de no je 2003. i od tad je sve ma we in va lid skih pen zi o ne ra, je dan-dva od sto go di {we. U pro se ku se sva ke go di ne s ovim zah te vom Fon du obra ti oko 70.000 osi gu ra ni ka, ali vi {e od po lo vi ne bu de od mah od ba ~e no. U Sr bi ji ima 345.917 in va lid skih pen zi o ne ra me |u ko ji ma je 315.229 biv {ih rad ni ka ad mi ni stra ci je, dr `av nih i jav nih pred u ze }a. Wi ho va me se~ na pri ma wa su

Pla }a }e dr à va tri go di ne dug voj nim pen zi o ne ri ma Na kon {to je voj ni pen zi o ni fond od po ~et ka go di ne pri po jen ci vil nom, dr à va }e po ~et kom fe bra u a ra pre u ze ti dug tog fon da voj nim pen zi o ne ri ma od 4,5 mi li jar de di na ra. Du go va wa za oko 35.000 voj nih pen zi o ne ra is pla }i va }e se u tri ra te do 2014, sva ke go di ne po tre }i nu, a Vla da Sr bi je utvr di }e da tu me ka da. Ina ~e, Za kon o pre tva ra wu do spe lih a ne iz mi re nih oba ve za pre ma ko ri sni ci ma voj nih pen zi ja na }i }e se pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je na na red noj sed ni ci. Ti me tre ba da se pre ki nu svi sud ski pro ce si voj nih pen zi o ne ra pro tiv dr à ve. Osnov za bu du }e pen zi je voj nih pen zi o ne ra od re |i va }e se i da qe, bez ob zi ra na to {to sa da pri pa da ju ob je di we nom Fon du PIO Sr bi je, na osno vu pla ta ko je su do bi ja li od 1996. Me |u tim, po sto ji ve li ka mo gu} nost da voj ni pen zi o ne ri od na red nog me se ca svo ju pen zi ju pri ma ju od jed nom, a ne, kao do sa da, iz dva de la. Na i me, ume sto 6. i 21. u me se cu , ka ko sa da voj ni pen zi o ne ri pri ma ju pen zi je, od fe bru a ra bi oni sva kog 6. u me se cu do bi ja li ce lu pen zi ju. Ina ~e, pro se~ no pri ma we voj nih pen zi o ne ra iz no si oko 40.000 di na ra. Po kra jin ski Fond PIO Voj vo di ne pre u zeo je bri gu o bli zu 6.700 voj nih pen zi o ne ra. Oni ne tre ba da pod no se ni ka kvu no vu do ku men ta ci ju ni zah te ve jer je to Za ko nom o PIO ve} ure |e no. Q. M.

oko 22.000 di na ra. Istu pen zi ju i u istom iz no su pri ma i 17.043 biv {ih sa mo sta la ca, dok 13.646 biv {ih ra ta ra ima in va lid sku pen zi ju pro se~ no oko 10.000 di na ra. Iako }e se ove go di ne na pro ve ri na }i 7.000 in va lid skih pen zi o ne ra, u Fon du o~e ku ju da }e ma lo ko me pen zi ja bi ti uki nu ta. Ve ru je se da }e kon tro le po tvr di ti da je kod ma log bro ja do {lo do po boq {a wa zdrav stve nog sta wa te da }e im zbog to ga is pla ta pen zi ja bi ti na sta vqe na.

Koliko su onemo}ali zaista nemo}ni

Di rek tor Sek to ra za ostvri va we pra va iz pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa Po kra jin skog Fon da ^e do mir Fran cu ski re kao je da je to kom pro {le go di ne u pr vo ste pe nom po stup ku do n e to 128.820 re {e w a o pra vi ma iz pen zij skog osi gu ra wa te da je osta l o jo{ oko 17.700 ne r e {e n ih pred me ta.

MILE BASTA NE]E DA @IVI KAO KE^IGA U PLITKOM POTOKU

Ra di li ce mo gu ne za po sle ni ma za ra di ti pla tu Ma ko li ko to kom rad nog ve ka mno gi, iz ra znih, pra vih ili umi {qe no objek tiv nih raz lo ga, ku ka li na svoj po sao, ni su ret ki oni za ko je je od la zak u pen zi ju {o kant no te àk pre o kret u ì vo tu. Od jed nom osta ju bez ne za o bi la znih oba ve za i – sna la ze se kao ke ~i ga u plit kom po to ku. Po go to vo uko li ko ne ma ju ho bi ili ne {to ~i me bi mo gli pre kra ti ti vre me, a we ga iz ne na da ima ju na pre tek. Ta kvih pro ble ma ni je imao i ne ma Apa ti nac Mi le Ba sta jer se naj zad mo gao pot pu no po sve ti ti ono me {to za i sta vo li – p~e lar stvu. Uz to, {par ta wem je odr ào kon di ci ju, na ka kvoj bi mu i da le ko mla |i mo gli za vi de ti. – Da se bak }em oko ko {ni ca po ~eo sam ma ja 1978. iz pu ke zna ti è qe, ali ni sam ve ro vao da }e ovo li ko du go da tra je – ob ja {wa va Ba sta. – Bio mi je to ta da ho bi, a i da nas je, vi {e ne go pro fe si ja, ali, po {to sam u pen zi ji, ni je ni za ne mar qi va do pu na pen zi je. Naj ve }e bo gat stvo je {to sam stal no u pri ro di, mo gu da se is pri ~am s p~e la ma i smi -

rim. U mi ru i ti {i ni „ope ri san” sam od sva ko dnev nih pro ble ma i te {ko }a, ka kve qu di, na ro ~i to po gra do vi ma, jed no stav no ne mo gu iz be }i.

S p~elama se najlep{e razgovara

Ina ~e, p~e lar stvom ga je „za ra zio„ ko le ga u pred u ze }u „Du nav“, gde je pro veo ~i ta vu ka ri je ru. – Na pa u za ma za u`i nu ko le ga, ko ji se ta da spre mao za pen zi ju, mno go mi je pri ~ao o svo jim qu bim ci ma i po zvao

me da vi dim ka ko se s wi ma le po dru ì. Oti {ao sam jed nom i bi la je to ba{ qu bav na pr vi po gled – se }a se Ba sta. Ume sto da kao pen zi o ner sva kog ju tra pla ni ra „tur ne ju” od le ka ra do le ka ra, we mu ne tre ba ju ta ble te jer vre me pro vo di u p~e li wa ku, a {to pre tek ne – u dru {tve no ko ri snom ra du. ^lan je Uprav nog od bo ra me snog Dru {tva p~e la ra „Du nav“, ali i la u re at mno go broj nih pri zna wa po kra jin skog i re pu bli~ kog ran ga. – Sve dok bu dem mo gao, bri nu }u o p~e la ma, po {to mi da ju vi {e ne go ja wi ma. One su mi omo gu }i le pun i zdrav ì vot pa za to na go va ram i dru ge, na ro ~i to mla |e i ne za po sle ne, da ih ozbiq no shva te jer im to mo è bi ti ozbi qan po sao. Mi sta ri ji smo voq ni da im po mog ne mo u po ~et ku s for mi ra wem p~e li wih dru {ta va i sa ve ti ma, ko ji im mo gu obez be di ti i eg zi sten ci ju. Po go to vu {to je na{ atar du {u dao za p~e la ra we – za kqu ~io je go spon Mi le. J. Prel~ec

KAKO DOKTOR KA@E

Be li luk ubi ja bak te ri je na mr tvo Na zeb i re spi ra tor ne vi ru sne in fek ci je ver ni su pra ti lac zim skih da na. Mno go vre me na pro vo di mo u za tvo re nim pro sto ri ja ma, gde se ka pqi~ ne in fek ci je la ko {i re pa se ka {aq i ki ja vi ca ~e sto ja vqa ju. Lo {a je na vi ka da se na naj ma wu pre hla du re a gu je le ko vi ma. Po seb no va qa obra ti ti pa `wu na an ti bi o ti ke, ko je bi tre ba lo pi ti sa mo ka da ih pro pi {e le kar. Uko li ko se ra di o bla ìm ob li ci ma na ze ba, naj bo qe je ko ri sti ti le ko ve iz pri ro de. Mno ge le ko vi te biq ke su nam na do hvat ru ke, ne ke od wih ~e sto ko ri sti mo i kao za ~i ne i u pri pre mi je la, a ret ko kad nam pad ne na pa met da se wi ma mo è mo le ~i ti. Pri dod ne sup stan ce iz le ko vi tih bi qa ka pod sti ~u od bram be ni me ha ni zam te la, ne u tra li {u bak te ri je i vi ru se. Na pri mer, be li luk i we gov eks trakt ne u mo qi vo ubi ja ju bak te ri je iza zi va ~e pre hla de, kao i he l i o k o b ak t er pi l o r i, ko j i mo è uzro ko va ti ~ir na è lu -

Osim to ga, u 2011. re {e no je 6.720 `al bi dok je 742 osta lo ne re {e no. Na ~el nik Ode qe wa za me di cin sko ve {ta ~e we Po kra jin skog fon da PIO dr Mi lo rad Or lo vi} ob ja snio je da se svi zah te vi za oce nu rad ne spo sob no sti ve {ta ~e u No vom Sa du, da je obez be |en na su mi~ ni iz bor

le ka ra ve {ta ka ta ko da ni ko una pred ne zna ko }e ga ve {ta ~i ti, a sva ki na laz pod le è oba ve znoj pret hod noj kon tro li Di rek ci je Fon da u Be o gra du. – Isto va ì i za dru go ste pe ni po stu pak – na gla sio je dr Or lo vi}. – Osim to ga, kod utvr |e nog gu bit ka rad ne spo sob no sti oba ve zan je kon trol ni pre gled, iz u zev kod te {kih bo le sti kod ko jih je ja sno da ne mo è do }i do po boq {a wa zdrav stve nog sta wa. Tre ba is ta }i i da je broj pred me ta ko ji su ospo re ni pri li kom re vi zi je is pod je dan od sto, {to go vo ri da se u Fon du ve {ta ~i po istim kri te ri ju mi ma kao u Pi ro tu, Su bo ti ci ili Be o gra du. Or ga ni ve {ta ~e wa u voj vo |an skim fi li ja la ma la ne su ob ra di li su oko 3.000 osi gu ra ni ka vi {e ne go 2010. iako su ra di li s ma wim bro jem le ka ra. Ina ~e, u Voj vo di ni je la ne broj pen zi o ne ra bla go po ve }an – 0,7 po sto, a me |u wi ma je vi {e sta ro snih a ma we in va lid skih. Pro se ~an ~ek im je bio 23.260 di na ra i u~e sto vao u pro se~ noj za ra di sa 60,6 pro ce na ta. Qubinka Male{evi}

I za~ini mogu le~iti nazeb

cu. Ova biq ka je efi ka sna i u pre ven ci ji i u le ~e wu. Na rav no, ako su te `i ob li ci in fek ci je, lek je ne za me wiv, ali, ako se pri rod ni le ko vi ko ri ste po pre po ru ci far ma ce u ta, ne ma ju {tet nih efe ka ta i in ter ak ci -

ja. Ete ri~ na uqa, smo le, ta ni ni, in vert ni {e }e ri, vo sak, ja bu ko va ki se li na, so li or gan skih ki se li na, kal ci jum, ka li jum... sve su to sa stoj ci ko ji se na la ze u bo rov ni ci, pa ni je ~u do {to je na z i v a j u ~a r ob n a

biq ka. Ona de lu je an ti bak te rij ski, an ti sep ti~ no, a we ne sup stan ce de lu ju i na one de lo ve na {eg or ga ni zma do ko jih se an ti bi o ti ci ne mo gu pro bi ti, a ra di se o ne pro kr vqe nim me sti ma. Po voq no uti ~e na iz lu ~i va we se kre ta iz te la. Ci met je do bar „lek” pro tiv bo lo va i upa la, a do bar je i za bor bu pro tiv vi ru sa. Pre po ru ~u je se za le ~e we obo qe wa gr la, bron hi ti sa i upa le uha. Na pi ci i sme se od le ko vi tog bi qa do bri su i za pre ven ci ju. Evo jed nog od ta kvih re ce pa ta ko ji pre po ru ~u ju far ma ce u ti: na pra vi ti sme su od jed na kih ko li ~i na bo kvi ce, `al fi je i ka mi li ce. Do bro ih usit ni ti i po me {a ti. Ka {i ku ove me {a vi ne pre lij te s po la li tra vre le vo de. Osta vi te po klo pqe no dva sa ta a za tim pro c e di te. Tre ba pi ti dve do tri {o qi ce ovog ~a ja dnev no, to plog, s me dom. Ako uz pre hla du ima te i gla vo bo qu, do daj te u me {a vi nu i me tvi cu. J. Barbuzan

Auto – simbol slobode i nezavisnosti

STARI VOZA^I ZABORAVNI, ALI TRI PUTA POUZDANIJI OD MLADIH

Seo za vo lan i pro bu dio se iza gra ni ce

Ne zgo da u ko joj se sta rac od 82 go di ne iz ame ri~ kog gra da Fre de rik sburg u dr à vi Vir xi ni ja, po {to se svo jim vo zi lom od ve zao u ku po vi nu, po ja vio su tra dan u Me ri len du, po no vo je pod sta kla sta re pri ~e o to me da li su sta ri qu di spo sob ni da sed nu za vo lan. Gil bert Vud od ve zao se po ro di~ nim vo zi lom ra no uju tro, a po {to se ni je ja vio ni po ja vio ceo dan, po ro di ca je s po li ci jom kre nu la u po tra gu. Pro da vac u lo kal noj pro dav ni ci u La ve vi lu, Me ri lend, pro na {ao ga je neo zle |e nog, ali kon fu znog, u pet sa ti uju tru, ka da je kre nuo da otvo ri rad wu. Oba ve {te na je i po li ci ja, ko ja ga je ski nu la s li ste ne sta lih u na ci o nal noj ba zi po da ta ka o ne sta lim oso ba ma. Dr àv na po li ci ja Vir xi ni je uki nu la je i tzv. „Se ni or ski alarm“, sli ~an „Am ber alar mu“ ko jim se o ne sta lom de te tu oba ve {ta va ju sve nad le `ne usta no ve u SAD. Pred stav ni ci po li ci je is ti ~u da je vo `wa za Ame ri kan ce „sim bol slo bo de i ne za vi sno sti“. Ipak, sve su ~e {}i slu ~a je vi po put Vu do vog, u ko ji ma oso ba do ì vqa va de ment nu epi zo du vo ze }i auto, ~i me mo è ugro zi ti i se be, ali i ì vot osta lih u~e sni ka u sa o bra }a ju. Za bra ni ti ~la nu svo je po ro di ce da vo zi te {ka je od lu ka za sve, ali po sto je na ~i ni da se to iz beg ne, uz osi gu ra va we sta ri jim vo za ~i ma od re |e ne vr ste nad zo ra. Ode qe we za

mo tor na vo zi la Vir xi ni je na pra vi lo je pro gram na zvan „Od ra sli vo za~“ ko ji ma se na raz ne na ~i ne obez be |u je po mo} sta ri jim vo za ~i ma u sa o bra }a ju: obez be |e no je bes plat no te sti ra we spo sob no sti i po mo} u in sta li ra wu po mo} nih na pra va za te è po kret ne vo za ~e. Osim to ga, sta ri ji vo za ~i mo gu i}i na bes plat nu do dat nu obu ku ve za nu za sa o bra }aj ne pro pi se i na ~in vo è wa no vi jih mo de la auto mo bi la. Za vo za ~e ko ji ima ju te {ko }a s pam }e wem po sto ji „Pro je kat ì vot ni spa si lac“ ko ji ko ri sti na ru kvi ce – be ì~ ne tran smi te re, uz ~i ju po mo} se mo è pra ti ti sta ri ja de ment na oso ba, sklo na neo ~e ki va nim od la sci ma od ku }e, ~e sto ko li ma. Ne ki sta ri ji qu di ipak ne mo gu da vo ze bez bed no te im se po pre po ru ci Ode qe wa za mo tor na vo zi la vo za~ ka do zvo la ogra ni ~a va ili uki da. Wi ma pre o sta je tak si slu `ba, auto bu ski pre voz ili vo `wa na zad wem se di {tu ne ~i jeg auta. Ipak, da sve ne bu de ta ko cr no, po da ci po ka zu ju da sta ri ji vo za ~i ni ka ko ni su naj o pa sni ji u~e sni ci u sa o bra }a ju. Po sta ti sti ci Ode qe wa za mo tor na vo zi la u SAD, vo za ~i sta ri iz me |u 21 i 25 go di na pro u zro ku ju tri pu ta vi {e sa o bra }aj nih ne sre }a od naj sta ri jih vo za ~a, ko ji, na à lost, vo de kad je smrt ni is hod sa o bra }aj nih ne sre }a u pi ta wu. I. Vujanov

\aci iz Tozine {kole jo{ na raspustu

Promocija kwige o gitari Promocija kwige autora Mi la na Mi loj ko vi }a „Sempre kon tuta forca” odr`a}e se u ~etvrtak u 19 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. Pored autora o kwizi }e govoriti studentkiwa muzikologije Ma ri ja Ma glov i asistent na Katedri za muzikologiju i etnomuzikologiju Ne ma wa Sov ti}, a ulaz je slobodan. G. ^.

Zbog nadogradwe {kole „Svetozar Markovi} Toza” |aci su jo{ uvek na raspustu, a kako saznajemo od direktora Pe tra Na ran xi }a u {kolske klupe }e ponovo sesti u ponedeqak 23. januara. - Na{i osnovci su nedequ dana ranije po~eli sa raspustom, a po{to nisu svi radovi gotovi, odlu~ili smo da odmor produ`imo jo{ nedequ dana. Oni }e ~asove nadoknaditi subotom, a vide}emo i da vi{e gradova prelaze u okviru redovnih ~asova - ka`e Naranxi}.

S druge strane, u {koli „Kosta Trifkovi}” koja se tako|e dogra|uje, nastava je po~ela ju~e, a direktor Mi lan Spa so je vi} ka`e da je proceweno da nema potrebe da se izostaje iz {kole, jer ovi radovi ne ometaju nastavu. - Dodu{e, ju~e smo u jednom trenutku ostali bez strtuje, ali je ona posle pola sata stigla i |aci nisu ni osetili da je bilo problema. Bio sam da vidim kako napreduju radovi i ve} se nazire da }e to bili veoma lep deo nove {kole - naveo je Spasojevi}. Q. Na.

Novosadska utorak17.januar2012.

Po pu sti le ko~ ni ce stawu. Nov~ane kazne naj~e{}e su sevale zbog nekori{}ewa pojasa, telefonirawa u vo`wi, jurwave i nepropisnog parkirawa, {to govori da na povr{inu ponovo isplivava na{ dobro poznati mentalitet. Izgledalo je da su neke stvari kona~no sele na svoje mesto i da smo polo`ili na ispitu bezbednosti saobra}aja, ali rano smo se ponadali. Moglo bi se re}i “Svakog ~uda za dva dana dosta”, ali treba imati na umu da je to “~udo od propisa” doneseno da bi ~uvalo glavu i dovelo neke stvari u red. Me|utim, neki se nikada ne}e nau~iti… na`alost. B. Markovi}

U delu grada gluvi telefoni Deo grada oko ulica Kosta Racina i Haxi Ruvimove danas od 7 do 8 sati ne}e imati telefonske linije. Do prekida te-

lekomunikacionog saobra}aja do }i }e zbog mo der ni za ci je mre`e. N. R.

Iskqu~ewa struje Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa; Ra ko vec: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa Salaksije

Cisterna zbog suvih slavina

Bez vode }e danas od 8 do 15 ~asova biti Futo{ka ulica (od Bulevara oslobo|ewa do Ulice Branislava Nu{i}a), Ulica Bem Lilike, Takovska ulica i Ulica @ike Popovi}a. Cisterna sa pitkom vo-

dom }e biti postavqena na uglu Takovske i Bem Lilike. Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e od 8 do 11 ~asova biti naseqa Sajlovo, Rumenka, Kisa~ i Stepanovi}evo. I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Novi Zakon o bezbedonsti saobra}aja voza~ima je, na po~etku primene, po{teno uterao strah u kosti, jer predvi|a daleko ve}e kazne za prekr{aje, skidawe bodova sa voza~ke dozvole, ta~nije mnogo stro`iju kaznenu politiku. Tih dana je bilo primetno da Novosa|ani uredno koriste sigurnosne pojaseve, da vode ra~una o brzini pa smo pomislili da smo se kona~no opametili. Me|utim, statistika je neumoqiva i sada govori druga~ije. Pro{le godine zabele`eno je 12 posto vi{e saobra}ajnih prekr{aja nego 2010, a najve}i broj wih se ti~e neprilago|ene brzine i vo`we u pijanom

NA UGLU ULICA TAKOVSKE I BEM LILIKE

prema Rakovcu; Fu tog: od 9 do 13 ~asova naseqe Novi Futog; Ko viq: od 9 do 13 ~asova celo naseqe.

VOZNI PARK „RADOSNOG DETIWSTVA” POJELO VREME

Hrana u vrti}e sti`e na gurku Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo„ jedva uspeva da dopremi hranu do vrti}a, a razlog tome je izuzetno lo{ vozni park, iako je iz buxeta grada 2010. godine izdvojeno je 26 miliona dinara za nabavku vozila za ovu ustanovu koja bi se koristila za potrebe tehni~ke slu`be. Od tog novaca trebalo je da se kupi sedam transportera i tri pikapa za prevoz hrane. Me|utim, do toga nije do{lo. Direktor te ustanove Bo ri sla Sa mar xi} rekao je ju~e za na{ list da je ve} u dva navrata posao trebalo da se realizuje, ali da do dana dana{weg to nije u~iweno. - Zaista ne znam koji su razlozi {to jo{ nemamo nova kola i pored svih na{ih apela da je vozni park u katastrofalnom stawu. Bio sam na{ao i povoqnog dobavqa~a za automobile, ali posao nije realizovan. Mislili smo da }e se to po hitnom hitnom postupku re{iti, po{to su u pitawu deca, a i vozni park je u proseku star 20 godina - ka`e Samarxi} i dodaje da najstarije vozilo ima preko 30 godina. Svako vozilo, kada se gleda pojedina~no, pre{lo je preko

V remeploV

Fo to: N. Sto ja no vi}

Vozni park u proseku star 20 godina, najstarije vozilo ima preko 30 godina, a svako pre{lo preko 500.000 kilometara 500.000 kilometara, a da bi svakog dana bilo u voznom stawu potrebna su enormna ulagawa. Samo pro{le i pretro{le godinne ustanova je dala preko pet miliona dinara za popravku kola, a kako ka`u od tih para su mogli da kupe dva i po nova

automobila. Vozila se ~esto kvare na putu, pa dok ne stigne slede}e da preuzme hranu, obroci kasne. - Ipak, najmawe nevoqa ima s vrti}ima u gradu, gde tako|e ponekad kasne obroci. Ve}i problem nam predstavqaju vrti}i u

prigradskim naseqima. Ne treba zanemariti ni ~iwenicu da se vozilima tri puta dnevno odnosi hrana - za doru~ak, ru~ak i uìnu. Zato ulaèmo velike napore i novac u popravku ovih kr{eva – kaè Samarxi} i isti~e da je pitawe do kada }e uop{te mo}i da voze ovakve automobile. Od 13 vozila, koliko ih ima za transport hrane, sedam je za otpis, tri vozila su u odrìvom, a tri u solidnom stawu. U ovoj ustanovi raspolaù i s deset vozila za teku}e odràvawe, kojima majstori idu na teren, a pet je za rashod, jer su ova vozila po tri puta bila na generalnoj popravci. Autobus za prevoz dece je u solidnom stawu, ali, kako sagovornik kaè, o wemu se posebno vodi ra~una, jer on iskqu~ivo sluì za prevoz dece. - Trebalo bi ujutro u 5 sati da do|ete i vidite na koji na~in na{i voza~i pale automobile. Uglavnom na gurku ili povezuju kablove s jednog na drugi kamion, da bi uop{te mogli da se pokrenu - zakqu~io je sagovornik. Q. Nato{evi}

JU^E PO^ELA IZRADA GODI[WIH POVLASTICA

Red za besplatne karte samo na MAS-u Na kioscima gradskog prevoznika ju~e je bez gu`vi po~eo prijem zahteva penzionera starijih od 65 godina za izra du bes plat nih go di {wih karti. Kao {to se i o~ekivalo, najvi{e penzionera, koji su i najbrojniji u`ivaoci ove po vla sti ce, bi lo je is pred

Hibridi na pijedestalu Na skup{tini Saveza pronalaza~a Vojvodine 17. ja nu a ra 1981. bilo je re~i o Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Wegovi stru~waci su stvorili vi{e od stotinu sorti hibrida ratarskih i povrtarskih kultura koje su sejane u zemqama skoro celog sveta. Naravno, plate su im bile visoke,

a dodatno nagra|ivawe inovatora bilo je izda{no, skoro sto hiqada dinara mese~no. Obaveza dru{tva je, rekli su pronalaza~i iz Vojvodine, da i druge visoke i dokazane stru~wake ovako nagra|uje, bez obzira {to su zaposleni po fabrikama, {kolama i drugim ustanovama. N. C.

va kioska, na Novom nasequ ispred marketa “Rodi}” i u kiosku na Limanu preko puta Limanske pijace, od 7 do14.30 ~aso va. Zah te vi se pri ma ju od 5.30 do 19.30 ~asova i u centru gra da u [a fa ri ko voj uli ci, kod Futo{ke pijce i kod @elezni~ke stanice.

Iz GSP-a poru~uju penzionerima da zahteve ne moraju da predaju samo na {alteru na Me|umesnoj autpbskoj stanici {altera na Me|umesnoj autobuskoj stanici (MAS) Red je bio do polovine {alter sale, ali nije bilo du`eg zadr`avawa. Ovaj {alter je otvoren od 7 do 14.30 ~asova, radnim danom. Iz gradskog prevoznika ju~e su apelovali na penzionere, da zahteve ne moraju da predaju samo na {alteru na MAS-u, ve} da to mogu da u~ine i na dva no-

Uz zahtev penzioneri treba na {alteru da plate osam stotina dinara za izradu karte, predaju jednu fotografiju, da imaju li~nu kartu na uvid i foto ko pi ju li~ ne kar te. Go di {wa karta je gotova za dva dana od prijema zahteva i preuzima se na istom kiosku gde je predat zahtv. Ostale povla{}ene kategorije putnika kartu za ovu godi-

Fo to: F. Ba ki}

nu }e dobiti od svojih udru`ewa i organizacija. I za wih izrada karte ko{ta osam stotina

dinara.Godi{we karte iz 2011. godine va`e do 31. marta ove godine. Z. D.

U NOVOSADSKOM POZORI[TU

Stari ram u zamenu za ulaznicu Novosadsko pozori{te u okviru svog 38. ro|endana priprema i izlo`bu fotografija predstava i glumaca koji su obeleìli ìvot ove ku}e. Fotografije }e biti izloène u starim ramovima

koje gra|ani mogu da donesu danas od 9 ~asova u hol ovog teatra. Svi koji donesu okvir, dobijaju besplatnu kartu za jednu od dve predstave - „^arobwak iz Oza” ili „^ovekovu tragediju”. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak17.januar2012.

NA LIMANU, UKOLIKO SE OBEZBEDI NOVAC

Nova zgrada za Muzi~ku i Baletsku {kolu - Ka da je u pi ta wu obra zo va we, je dan od pri o ri tet nih pla no va za ovu go di nu je iz ra da ur ba ni sti~ ke do ku men ta ci je i obez be |i va we nov ca za iz grad wu no ve zgra de u ko joj bi bi le sme {te ne Mu zi~ ka i Ba let ska, re kao je za na{ list ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Nemawa Starovi}. Sred wa mu zi~ ka {ko la „Isi dor Ba ji}” je ve} go di na ma pod sta nar u zgra di ko ja pri pa da Ka to li~ koj cr kvi i za ko ju Grad sva kog me se ca pla }a za kup od 360.000 di na ra. Tre nut ni pro stor Ba let ske {ko le, ta ko |e, ni je traj no re {e we, jer on pri pa da Je vrej skoj op {ti ni i usko ro }e mo ra ti bi ti vra }en vla sni ku, ka ko na la `e Za kon o re sti tu ci ji. - Mi ima mo do go vor sa Je vrej skom op {ti nom da Ba let ska {ko la ko ri sti taj obje kat naj ma we 20 go di na, ali ipak mo ra mo na }i du go ro~ no re {e we, za to ula `e mo mak si mal ne na po re da obez be di mo sve uslo ve ka ko bi se iz gra di la no va zgra da - ka zao je Sta ro vi}.

Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka no va zgra da, za ko ju je jo{ 2010. go di ne opre de qen hek tar ze mqi {ta na Bu le va ru ca ra La za ra, ima }e tri funk ci je. Po red pro sto ra za Ba let sku i Mu zi~ ku {ko lu, pla ni ra se i kon cert na dvo ra na, ko ja }e, osim za po tre be {ko la, mo }i da ko ri ste i dru ge or ga ni za ci je. U bu xe tu za ovu go di nu su obez be |e na sred stva za iz ra du neo p hod ne do ku men ta ci je i u`ur ba no se ra di na kon ku ri sa wu za no vac iz evrop skih fon do va, a po sto je po zi tiv ne na zna ke da }e Evrop ska in te gra ci o na ban ka, ko ja tre nut no fi nan si ra na do grad wu dve osnov ne no vo sad ske {ko le, po sli~ nim po voq nim uslo vi ma da fi nan si ra i iz grad wu mul ti funk ci o nal ne zgra de. - O ro ko vi ma za iz grad wu no ve zgra de jo{ je ra no go vo ri ti, jer za vi si od vi {e fak to ra, za kqu ~u je Sta ro vi}. I. D.

ZA GRA\ANE RO\ENE 1952, ’62, ’72. I ’82. GODINE

Obavezna revakcinacija u Domu zdravqa Iz no vo sad skog Do ma zdra vqa po zi va ju gra |a ne ko ji su ro |e ni 1952. go di ne, 1962, 1972. i 1982. da do |u u am bu lan te i pri me re vak ci na ci ju pro tiv te ta nu sa. Pre ven tiv na oba ve za je da se po sle tri de se te go di ne na sva kih de set go di na ura di re vak ci na ci ja pro tiv te ta nu sa. Te ta nus je, iako se ne pre no si s ~o ve ka na ~o ve ka, vr lo te {ko za ra zno obo qe we, ko je na sta je ka da se ra na za ga di spo ra ma te ta nu snog ba ci la. Je di ni pot pu no si gu ran na ~in za {ti te od te ta nu sa je vak ci na ci ja.

Sa vak ci nom pro tiv te ta nu sa kod de ce po ~i we se jo{ u pr voj go di ni `i vo ta, po tom u dru goj, sle de }a je pred po la zak u {ko lu, u za vr {nom raz re du osnov ne {ko le i sa 18 go di na. Osim re dov ne, po sto ji i vak ci na ci ja ne po sred no na kon po vre de ko `e. Uz pr vu do zu vak ci ne pri ma se i an ti te ta nu sni se rum, na kon 30 do 90 da na od pr ve do ze do bi ja se dru ga, a 12 me se ci na kon to ga pri ma se i tre }a do za vak ci ne ili re vak ci na. Ova ko spro ve de na vak ci na ci ja si gur no {ti ti od te ta nu sa do 10 go di na. I. D.

PRODU@ENO RADNO VREME URODILO PLODOM

Nestale gu`ve pred {alter-salama Pr vi put u ~e ti ri go di ne otka ko je po~ela ma sov na pro me na sta rih u no va do ku men ta, ju ~e is pred {al ter-sa le na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog ni je bi lo gu `ve. Ovoj si tu a ci ji do pri ne lo je pro du `e no rad no vre me {al te ra za iz da va we li~ nih do ku me na ta i sa o bra }aj nih do zvo la, ko ji su od pro {log pet ka ra di li do po no }i. Ka ko je re ~e no u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi (PU), to kom vi ken da je pri mqe no je oko 3.500 zah te va, a po sled wih ne de qa dnev no se re {a va lo oko 1.400 raz li ~i tih zah te va gra |a na. Port pa rol ka no vo sad ske po li ci je Mileva Tomi} na ve la je da se od tih 1.400, oko 900 zah te va od no si na re gi stra ci ju vo zi la, dok se osta tak pre te `no od no si na iz ra du li~ nih ka ra ta, pa so {a i sa o bra }aj nih

do zvo la. Pre ma we nim re ~i ma, u no vo sad skoj po li ci ji re gi stru ju se, osim pri vat nih, i vo zi la jav nih pred u ze }a, usta no va i in sti tu ci ja, a upra vo zbog gu `vi, otvo re na su jo{ dva fo to bok sa u ko ji ma je mo gu }e za ka za ti ter min in ter ne tom. Vr {i lac du `no sti na ~el ni ka no vo sad ske po li ci je Stevan Krsti} rekao je pro{le nedeqe da su gu`ve na {alterima posledica {trajka policije, tokom kojeg se nagomilalo vi{e od 10.000 zahteva za registraciju. U Policijskoj upravi predvi|aju da bi situacija trebalo da bude normalizovana krajem ove ili po~etkom naredne nedeqe. Gradski ~elnici u vi{e navrata su tra`ili od Ministarstva unutra{wih poslova da otvori policijsku

„Ko je rekao ìveli” Iz¬da¬va~ ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬n i¬k om” u na¬r ed¬n om pe¬r i¬ o ¬ du da¬ r i¬va¬} e ~i¬ta¬ o¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬s o¬va na br o j te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da r i va n i po pri¬me¬rkom kwi ge „Ko je rekao ìveli” T. H. Rai~a u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Po sled wa ro man sa bo em skog ì vo ta, kwi ga o jed noj neo do qi -

vo sti o me lan ho li ji kra ja, ni zu avan tu ra, is pi je nih ~a {a, do sko ~i ca i {a la, o qud skoj bli sko sti i uza jam nom raz u me va wu. Ovo je kwi ga za ~i ta o ce i ~i ta teq ke. Iako je kwi ga ma pa Be o gra da, vr hu nac kwi ge je u Bo le ~u i Be ~u, lu di lu qu ba vi i srp ske ero to ma ni je ko ja se è do pr vog srp skog ustan ka. S ovom kwi gom no }i }e vam bi ti kra }e, a ì vot du ì. Ako ste uda ti, raz ve di te se - ova kwi ga ne tr pi kon ku ren ci ju. Ako ovu kwi gu ku pi te da nas, shva ti }e te da lep {e su tra ne po sto ji. Kad ku pi te ovu kwi gu moj ì vot }e bi ti u va {im ru ka ma! A. Va.

stanicu na Novom nasequ, kako bi se pove}ala bezbednost i smawile gu`ve pred policijskim {alterima u gradu. Gradske vlasti su ranije PU Novi Sad ustupile i jedan deo svojih slu`benika za rad na {alterima, kako bi se smawile gu`ve. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} iz LSV zatra`io je da bude osnovana Policijska uprava za Vojvodinu. Podsetimo da gra|ani mogu zakazati termin za izradu dokumanata preko portala eUprave, na sajtu www.euprava.gov.rs, a detaqnije informacije o potrebnim dokumentima i taksama nalaze sena sajtu www.mup.gov.rs i na oglasnoj tabli u sedi{tu policije na Bulevaru kraqa Petra Prvog 11. A. J.

SVI PODR@AVAJU, NIKO NE NUDI RE[EWE

Ko }e udomiti Dru{tveni centar Da je naj te è bi ti pro rok u sop stve nom se lu, do ka zu je se ovih da na i na pri me ru Dru {tve nog cen tra, ne for mal no oform qe nog, me |u tim re al no po sto je }eg i pu nog sa dr à ja. Sa mo, za sa dr à je tre ba pro sto ra, a Dru {tve nom cen tru je di no je na ras po la ga wu uli ca, od ka da su ka pi je na ka sar ni „Dr Ar ~i bald Rajs” za ka tan ~e ne. Po dr {ka sti è sa svih stra na, a naj ma we od Gra da. Iako su se pre No ve go di ne obra ti li grad skim struk tu ra ma, do sa da se ogla sio pred sed nik Skup {ti ne gra da, Aleksandar Jovanovi}, ko -

po me nuo je da, uko li ko ka sar na bu de po nu |e na Gra du za ot kup, No vi Sad ne ma da pla ti oko osam sto mi li o na di na ra, ko li ko ovaj kom pleks vre di. I gra do na ~el nik Pa vli ~i} i pred sed nik Skup {ti ne gra da Jo va no vi} slo `i li su se da u gra du po sto ji pro blem ne do stat ka jav nih pro sto ra i da }e se na }i me sto ko je }e udo mi ti Dru {tve ni cen tar. Ka da i ka ko, ni su mo gli da pre ci zi ra ju. U me |u vre me nu, ak ti vi sti Dru {tve nog cen tra ne se de skr {te nih ru ku ve} raz mi {qa ju na ko ji na ~in da odr `e svo je pro gra me.

Sastanak s Pavli~i}em „DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

dnevnik

Pred stav ni ci Dru {tve nog cen tra ipak }e se, ka ko na ja vqu ju iz Ini ci ja ti ve DC, sa sta ti sa gra do na ~el ni kom Igorm Pavli~i}em. Sa sta nak je, ka `u, za ka zan za ~e tvr tak 19. ja nu ar. ji je po dr `ao ide ju, ali ne i ne le gal no za po se da we tu |e svo ji ne. Na dan iz ba ci va wa ak ti vi sta i ~la no va Ini ci ja ti ve za Dru {tve ni cen tar, 13 . ja nu a ra, gra do na ~el nik Igor Pavli~i} iz ja vio je da mu je kri vo {to se ova ko za vr {i lo, ali da ak ti vi sti ni su u ka sar ni bo ra vi li le gal no. Na -

Dejan [olaji} iz Ini ci ja ti ve ka `e da jo{ uvek ne zna ju u ko ji pro stor bi mo gli da se sme ste i na sta ve sa pro gra mi ma, ali da op ci je po sto je. Dru {tve ni cen tar je, po red mno {tva po je di na ca i or ga ni za ci ja iz No vog Sa da, Sr bi je i gra do va u re gi o nu, po dr `a la i be o -

^ITAOCI PI[U SMS

grad ska Grad ska upra va, od no sno Agen ci ja za evrop ske in te gra ci je i sa rad wu. Kra jem pro {le go di ne Ini ci ja ti va je upu ti la pi smo mi ni stru od bra ne Draganu [utanovcu na ko je ni su do bi li od go vor. Me |u tim, na kon ise qe wa Dru {tve nog cen tra iz ka sar ne, na Fej sbuk stra ni ci Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je na {ao se „sta tus” u kom ovaj re sor po ru ~u je da u pot pu nost po dr `a va kul tur ne i dru {tve ne ak tiv no sti, kao i ide ju Dru {tve nog cen tra o {i re wu kul tu re i to le ran ci je. Is tak nu to je da ni ka ko ne oprav da va ju na ~in na ko ji je Dru {tve ni cen tar po ku {ao da obez be di pro stor za kul tur ne ak tiv no sti. Ka ko sa mi ~la no vi ini ci ja ti ve ka `u, bor ba za Dru {tve ni cen tar ni je bor ba za ka sar nu, ve} za ide ju i kon cept za ko je se po ka za lo da su po treb ni ovom dru {tvu i - ostva ri vi.

- Na sta vi }e mo sa pro gra mi ma na ne kom dru gom me stu i po ka za }e mo da je Dru {tve ni cen tar po tre ban gra du. Dru {tve ni cen tar ni je luk suz ve} tre ba da bu de sto `er ci vil nog dru {tva - ka `e Boris Popov iz Dru {tve nog cen tra. J. Zdjelarevi}

065/47-66-452

Pija~arina uzletela u nebo No vi Sad je grad naj sku pqih pi ja ~a ri na! 062/2630… *** Tre ba lo bi Gra do na ~el nik da vi di ka ko iz gle da Ni ko la jev ska uli ca po sle re kon struk ci je ka na li za ci je, ko ja je za vr {e na pre me sec da na. Sva u ru pa ma, sa mo je dan fe wer ra di, mo gao bi ~o vek da slo mi no gu. 064/1418... *** Na No vom na se qu ukra de ne su re {et ke od ka na li za ci je u vi {e uli ca. Ovo }e se na sta vi ti do god se ne vra te po li caj ci po zor ni ci 24 sa ta, kao ne ka da kad je Po kra ji na ima la ve }u od go vor nost za svo ju bez bed nost. 060/5636... *** Po vo dom ot kri }a da su ne ki po sla ni ci u Skup {ti ni Sr bi je da li ne ta~ ne po dat ke o svo joj stru~ noj spre mi... Ne ka se ob ja vi ko je sla gao svo ju stru~ nost, s ob zi rom da je pri li kom iz bo ra u bi o gra fi ji kan di da ta is ti ca no {ta je po stru ci. 060/0227... *** ^i tam da smo mi rad ni ci „Mo tin sa” kra jem pro {le go di ne po sla ti na bi ro. In for ma ci ja ni je ta~ na, jer jo{ uvek ~e ka mo re {e wa o pre stan ku rad nog od no sa, da bi mo gli da se pri ja vi mo na Tr `i ste ra da i ostva ri mo ona pra va ko ja nam pri pa da ju. Svi ma na ma je is te -

klo zdrav stve no osi gu ra we, pa mi i na {e po ro di ce ima mo ve li kih pro ble ma u le ~e wu. Dr `a va i we ni or ga ni su pot pu no ne spo sob ni da do no su od lu ke na vre me. Za {to se uvek ~e ka da fir me do |u u te {ku, bez iz la znu si tu a ci ju, pa se tek on da re a gu je, a i ta da to tra je u ne do gled. Mi, na rod smo kri vi, jer }u ti mo i tr -

pi mo ne do voq no spo sob ne i stru~ ne qu de. Svi oni ra de po par ti skoj di rek ti vi, a ne po svo joj sa ve sti. 064/1861... *** Raz u me va we mo ra po sto ja ti. Sta ti na kraj ja va {lu ku, ubi stvi ma, si lo va wi ma, kra |a ma. Po li ci jo ~u vaj te svo je `i vo te,

ra di te svoj po sao ka ko su i va {i ~u kun de do vi, pra de do vi, de do vi, o~e vi… Ka da gra |a ni do |u u tu si tu a ci ju da im bu de ne ko ubi jen, si lo van, po kra den zo vu po li ci ju. On da je ka sno. Dok se po li ci ja po {to va la i voj ska ce ni la, bi la je dr à va, a {ta sa da ima mo? Pro past ka da je tre ba lo bra ni ti ze mqu. Aj de po li ci jo, mno ge maj ke su osta le bez de ce, de ca bez oca, po gi nu {e po li caj ci. Po li ci jo ~u vaj te svo je ì vo te, gde su dru gi pod met nu li svo ja le |a? 065/5503... *** Ni su slu `be ni ci, ko ji ra de u SUP na {al te ri ma, kri vi {to se vi, ko ji ~e ka te red za do ku men ta, sva |a te. Wi ho vo je da iz da ju do ku men ta, a va {e je da bu de te bar ma lo do sto jan stve ni, pa }e sve br è i}i. 065/5503... *** Na {im po li ti ~a ri ma su pu na usta de ~i jih pra va, a ovo nam je i go di na be ba. Kao vr hu nac ma sov no smo osta vi li de cu bez zdra stve ne za {ti te. Ro di te qi su iz ra znih raz lo ga osta li bez ove re ne kwi ì ce, a sa mim tim i wi ho va de ca, bez ob zi ra {to u za ko nu pi {e da de ca do 18 go di na ima ju oba ve zno zdrav stve no osi gu ra we, kao gru pa ci ja iz lo è na po ve }a nom ri zi ku obo qe va wa. Ovo je jo{ jed no ve li ko do stig nu }e na {e vla sti. 063/5243…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U^E SNI KE RU KO MET NOG PR VEN STVA STA ROG KON TI NEN TA I NO VI NA RE IZ CE LOG SVE TA DO ^E KU JE TONS

^a ri No vog Sa da pred Evropom Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da, kao ~lan Or ga ni za ci o nog od bo ra, ima oba ve zu da pred sta vi tu ri sti~ ke po ten ci ja le gra da svim u~e sni ci ma Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu. Za ru ko me ta {e je pred vi |e no raz gle da we u ne ko li ko ter mi na, da ni ma ka da ne ma utak mi ca. De le ga ti ma su u po nu di dve tu re za raz gle da we. Jed na se pri re |u je u ~etvrtak na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, u Mu ze ju gra da i pod zem nim hod ni ci ma, a 23. }e bi ti or ga ni zo van obi la zak No vog Sa da. Upo zna va we gra da ~e ka i no vi na re, ko jih ima pre ko 300 iz ce le Evro pe i sve ta. U In fo cen tru u Uli ci Mo de ne 19. ja nu a ra bi }e or ga ni zo van do ~ek za no vi na re i pri re |e na de gu sta ci ja vi na. No vi Sad }e bi ti pro mo vi san kao po pu lar na tu ri sti~ ka de sti na ci ja, ko ja be le -

ih bi ti pre ko 25 hi qa da, bi }e na ras po la ga wu po nu de lo kal nih tu ri sti~ kih agen ci ja. U~e sni ci i na vi ja ~i ima }e raz ne po pu ste pred sta vqe ne u bro {u ra ma ko je }e pro na }i u ho te li ma, In fo de sku na Spen su i u in fo cen tri ma TONS-a. U Uli ci La ze Te le~ kog po red TV pre no sa tak mi ~e wa, bi }e or ga ni zo va ne i raz ne te mat ske ve ~e ri. In fo cen tar TONS-a u Uli ci Mo de ne to kom Evrop skog pr ven stva ra di }e pro du `e no i su bo tom i ne de qom od 10 do 18 ~a so va, ka ko bi se svi po se ti o ci mo Na tvr|avi gosti iz Francuske, [panije, Rusije i Ma|arske Fo to: F. Ba ki} gli in for mi sa ti o de {a va `i po rast no }e wa stra nih tu ri - do no su na 2010. Za sve osta le po wi ma u gra du. I. D. sta u pro {loj go di ni za 45 od sto u se ti o ce, za ko je se o~e ku je da }e

PLA NO VI GRA DA ZA 2012.

U ad mi ni stra ci ji jo{ 25 no vih rad nih me sta U bu xe tu gra da za 2012. go di nu pod stav kom di rekt ni i in di rekt ni ko ri sni ci bu xe ta pla ni ra no je da se broj za po sle nih u ovoj go di ni po ve }a za 25 no vih rad nih me sta. Ako se po pu ne sva pla ni ra na no va rad na me sta, ta ko }e grad ska ad mi ni stra ci ja sa 3.701 za po sle nih na ra sti na 3.726 qu di. Ka da se iz u zmu ZIG, “Po slov ni pro stor”, Ra do sno de tiw stvo i usta no ve kul tu re do la zi se do broj ke 1.136, {to je broj za po sle nih u grad skim slu `ba ma i upra va ma. Naj ve }e po ve }a we, po osam no vih za po sle nih pla ni ra no je u grad skim upra va ma za in spek cij ske po slo ve i op {te po slo ve. Po ~e ti ri oso be za po sli }e se u Grad skoj upra vi za ko mu nal ne po slo ve i usta no va ma kul tu re, ali ni je na ve de no o ko jim po zo ri {ti ma

ili kul tur nim cen tri ma je re~. Za vod za iz grad wu gra da kao in di rekt ni ko ri snik bu xe ta osta }e na 232 za po sle na, dok “Po slov ni pro stor” pla ni ra da pri mi dve oso be, pa }e ta ko broj za po sle nih do sti }i 54. Na kon po ve }a wa, Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve ima }e 212 za -

do sti }i 80 za po sle nih, a Slu `ba grad skog par la men ta 38. Naj ma we za po sle nih ima u Grad skoj upra vi za zdrav stvo i Grad skoj upra vi za sport i omla di nu gde ra di {est od no sno de vet qu di, a tu su ura ~u na ti i na ~el ni ci, wi ho vi za me ni ci i po mo} ni ci.

Kada bude primqeno 25 novih qudi, bi}e 1.136 zaposlenih u gradskim slu`bama i upravama po sle nih, {to je naj vi {e od svih upra va. Za tim sle di Slu `ba za za jed ni~ ke po slo ve sa 200 qu di, Grad ska upra va za op {te po slo ve sa 185 rad ni ka, a Grad ska upra va za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve bro ja }e 88 za po sle nih. Ta ko }e slu `ba gra do na ~el ni ka

Me |u tim, ima upra va gde }e bi ti i sma we wa za po sle nih. Do du {e sa mo u Grad skoj upra vi za sport i omla di nu i to za jed nog rad ni ka. Kad je re~ o 2011. go di ni i tad je bi lo po ve }a wa bro ja za po sle nih i to za ~ak 155 no vih rad nih me sta. La ne je naj ve }e po -

OGLA SIO SE SIN DI KAT AD „NE I MAR”

Gra di te qi tra è po mo} Oko pe de set rad ni ka iz AD „Ne i ma ra” obra ti lo se ju ~e In spek ci ji ra da i sa op {te wem me di ji ma, jer jo{ ni su pri mi li mi ni ma lac za no vem bar pro {le go di ne i ni je im upla }en do pri nos za zdrav stve no i pen zij sko osi gu ra we za 2011. go di nu. - Pred No vu go di nu smo do bi li sve ga hi qa du di na ra za re gres, ma da je gran skim ko lek tiv nim ugo vo rom pred vi |en iz nos za to 12. 700 di na ra, iz ja vio je po ve re nik sin di kal ne or ga ni za ci je u tom pred u ze }u Vla di mir Gvo zde no vi}. On ka è da je si tu a ci ja u fir mi sve go ra i da je od ne ka da se dam sto ti na za po sle nih, tre nut no na plat nom spi sku „Ne i ma ra” 50, da po sle pri va ti za ci je od 2006. go di ne ovo pred u ze }e ì vi od pro da je imo vi ne i me ha ni za ci je i da od ta da za po sle ni ne ma ju po sla. - Imo vi na je pro da ta, a {to ni je, za ple ni li su po sred stvom su da po ve ri o ci. Od imo vi ne fir me pre o stao je jo{ plac na Li ma nu, ali }e,

ve ro vat no, i on bi ti pro dat - na vo di Gvo ze no vi}. Fir mu je pr vo bit no ku pio „He roj Pin ki”, a on da je ve }in ski pa ket ak ci ja ku pi lo pred u ze }e „Kon -

stran ting tim„. Sin di kat „Ne i ma ra” obra tio se po sled wi put me di ji ma u ju nu pro {le go di ne, ta da je bi lo 180 rad ni ka, a u me |u vre me nu je 130 za po sle nih pro gla {e no za teh no lo {kim vi {kom i do bi lo ot prem ni nu.

Sin di kal ci tra `e da se po {tu je za kon ski mi ni mum, is pla tu re dov ne mi ni mal ne pla te, kao i da se upla te do pi ri no si za 2011. go di nu, ka ko bi bar ima li pra vo na le ~e we. U sa op {te wu se jo{ ka `e i da za po sle ni, kao ma li ak ci o na ri, ni su do bi li ni di na ra ka da je pro dat plac na ko me se sa da gra di Tr `ni cen tar BIG CEE, a upra vo je to par ce la pri pa da la „Ne i ma ru”. Taj Tr `ni cen tar tre bao je da gra di „Ne i- mar”, jer je ta kav ugo vor sklo pqen pri li kom pro da je pla ca, a sa da ga zi da ju dru ge fir me. Di rek tor „Ne i ma ra” sa da je Ne boj {a Stu par. Ju ~e smo po ku {a li vi {e pu ta u to ku da na da upo sta vi mo kon takt sa Stu pa rom, ali nam je se kre ta ri ca re kla da je van fir me, da ne zna ka da }e se vra ti ti. Sve do 15 ~a so va, do ka da je rad no vre me ove fir me, sa di rek to rom ni smo us pe li da raz go va ra mo. Z. De li}

SNS: Grad u v.d. sta wu - U po ro di li {tu Be ta ni ja je tre nut no v.d. sta we (upra vqa vr {i lac du `no sti) i upo re |u ju }i to sa sta wem u go to vo svim in sti tu ci ja ma u rga du, do la zi mo do za kqu~ ka da je ceo grad u pro te kle tri i po go di ne u v.d. sta wu - re kao je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske na pred sne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi}. Vu ~e vi} je re kao da je ova kvo „bes te `in sko„ sta we u po li ci ji, su do vi ma, usta no va ma kul tu re i jav nim pred u ze }i ma i da se to ko ri sti da se ne bi spro vo di le oba ve ze, kao {to su jav ni kon kur -

si pri oda bi ru di rek to ra. A kao glav ni raz log za {to su grad ske in sti tu ci je u v.d. sta wu pred sed nik GO SNS na vo di ne spo sob nost vla sti. - Ako zna mo da u Gi ne ko lo {ko aku {er skoj kli ni ci po sto je ja ko do bri stru~ wa ci ko ji mo gu da od go vo re oba ve za ma, ne raz u me mo raz log zbog ~e ga je u toj kli ni ci v.d. sta we. To kom pro {le go di ne u na {oj ze mqi ro |e no je 66.000 no vo ro |en ~a di, dok je 103.000 sta nov ni ka umr lo, {to go vo ri o `e sto kom pro ble mu be le ku ge - sa op {tio je pred sed nik Sa ve ta za zdrav stvo SNS-a Pe tar No va ko vi}. A. L.

ve }a we uz sa gla snost Mi ni star stva fi nan si ja odo bre no “Ra do snom de tiw stvu” gde su za po sle ne 103 vas pi ta ~i ce, usred pro {i re wa ka pa ci te ta. Znat no po ve }a we do bi la je i Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve gde je pri mqe no 52 li ca od ~e ga je sa mo je dan bio po sta vqe no li ce, od no sno na ~el nik, ili we gov za me nik, pa se osta tak sveo na ko mu nal ne po li caj ce. Sa ma ad mi ni stra ci ja u grad skim upra va ma, 2011. go di ne naj vi {e je po ve }a na u Grad skoj po re skoj upra vi i Grad skoj upra vi za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve. Pri mqe no je se dam, od no sno {est no vih qu di. Po ve }a we je ima la i Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne sa ~e ti ri no va rad ni ka. D. Ig wi}

VESTI „Go sto prim stva” pred pu bli kom Zbir ka pe sa ma Go ra na Ko ru no vi }a „Go sto prim stva” bi }e pred sta vqe na su tra u 19 ~a so va u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Pro mo ci jom ove zbir ke po ~e }e no vi ci klus kwi `ev nih ve ~e ri u Grad skoj bi bli o te ci. I. J.

Ko ko li ni pa ste li

Sa mo stal na iz lo `ba sli ka u pa ste lu „Ka re ne san si” auto ra Ni ko le Sto ja no vi }a Ko ko le bi }e po sta vqe na u ga le ri ji Udru `e wa li kov nih umet ni ka pri me we nih umet no sti i di zaj ne ra Voj vo di ne, Ili je Og wa no vi} 3. Otva ra we iz lo `be je ve ~e ras u 19 sa ti. I. J.

utorak17.januar2012.

EPAR HI JA BA^ KA PO VO DOM OCE NA PRED SED NI KA SKUP [TI NE JO VA NO VI ]A

Fan tom ski po ziv Gra da

Epar hi ja ba~ ka ogla si la se ju ~e sa op {te wem po vo dom oce na pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Alek san dra Jo va no vi }a iz re ~e nih u tek stu „Po li ti kan stvo bro ji ko sti i su ze” ob ja vqe nom u „Dnev ni ku” 15. ja nu a ra. Tekst go vo ri o obe le à va wu 70. go di {wi ce Ra ci je i raz mi ri ca ma iz me |u Gra da i Epar hi je, zbog ko jih }e bi ti odr à ne dve ko me mo ra ci je po vo dom go di {wi ce stra da wa No vo sa |a na. Grad }e oda ti po {tu `r tva ma u su bo tu 21. ja nu a ra, a Epar hi ja ba~ ka }e odr à ti ko me mo ra ci ju 23. ja nu a ra. Epar hi ja u sa op {te wu ka è da je Grad ni je ni po zvao na sa sta nak po vo dom or ga ni zo va wa obe le à va wa No vo sad ske ra ci je. “Ni je uput no da go spo din Jo va no vi} de li lek ci je Epar hi ji ba~ koj i da joj da je ne tra è no na knad no uput stvo ka ko je tre ba lo da na fan tom ski po ziv Gra da, ma kar on bio do sta vqen i u pet do dva na est, pi sme nim pu tem od go vo ri i za tra ì od la ga we. Gra do na ~el nik jo{ uvek ni je od go vo rio na ra zna pi sma i pred lo ge ko je su mu jo{ na po ~et ku man da ta upu ti li Epar hi ja ba~ ka i epi skop ba~ ki. Epar hi ja i wen epi skop ne ma ju ni slu `be ni ni ne slu `be ni kon takt s ak tu el nim gra do na ~el ni kom, jer je on ta ko hteo, i to g. Jo va no vi }u ne sme ta” na vo di se u sa op {te wu Epar hi je. Do da je se i da

“ni ti je Cr kvi me sto na se ku lar nom ko me mo ra tiv nom sku pu, ni ti je se ku lar nim grad skim oci ma me sto na mo li tve nom sku pu, tim pre {to me |u wi ma ima po do sta bez bo `ni ka”. U po me nu tom tek stu pred sed nik Skup {ti ne Jo va no vi} re kao je da Grad i Po kra ji na mo ra ju bi ti or ga ni za to ri ko me mo ra ci je, a Epar hi ja ba~ ka u sa op {te wu pi ta gde to pi {e da Grad i Po kra ji na mo ra ju bi ti or ga ni za to ri po me na . Po zi va ju Jo va no vi }a da od go vo ri za {to “ni on ni gra do na ~el nik ni su pri hva ti li pred log Me mo ri jal nog dru {tva „Ra ci ja 1942.” da se po vo dom se dam de se to go di {wi ce Ra ci je na me stu ubi ja wa i ba ca wa pod led na {ih ne vi nih su gra |a na, na [tran du, po dig ne do sto jan stve ni spo me nik ko ji bi po tom stvo pod se }ao na stra {ni zlo ~in iz vr {en na tom me stu”. Na vo di se i da Grad ne ~i ni ni {ta ka ko bi se una pre dio pro gram obe le `a va wa Ra ci je. Kao da je bi lo ne mo gu }e po di }i nov spo me nik na [tran du, otvo ri ti mu zej se }a wa, ob ja vi ti kon kur se li kov nih i kwi `ev nih ra do va na te mu Ra ci je, or ga ni zo va ti tri bi ne i okru gle sto lo ve, sni mi ti te le vi zij ske emi si je i do ku men tar ne fil mo ve, pi {e iz me |u osta log u sa op {te wu Epar hi je. I . D.

KO NA^ NU OD LU KU DO NE ]E SKUP [TI NA GRA DA

Pro {lo {est pred lo ga za Fe bru ar sku na gra du Ko mi si ja za obe le à va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu pri hva ti la je {est ini ci ja ti va za Fe bru ar sku na gra du, od lu ~e no je ju ~e na sed ni ci ove ko mi si je. Me |u pred lo è ni ma na {li su se no vi na ri Du {an Po pov i Ka roq Ko va~, slo bod ni umet nik Olah Vin ce, pro fe so ri ca Fi lo zof skog fa kul te ta Ve ra Va si}, dok tor In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne Sve to zar Ni }in i pri ma ba le ri na Srp skog na rod nog po zo ri {ta Ok sa na Sto ro ùk. Na sle de }oj sed ni ci Ko mi si je, u ~e tvr tak, 19. ja nu ara, do ne }e se ko na~ na od lu ka o pred lo gu ko ji }e bi ti upu }en Skup {ti ni gra da na pro ce nu.

Na sed ni ci grad skog par la men ta, ko ja bi tre ba la da se odr ì 27. ja nu a ra, bi }e za kqu ~e no ko je do bit nik Fe bru ar ske na gra de. Pod se ti mo, ova na gra da se do de qu je po je din cu za ak tiv no sti i de la ko ja afir mi {u ime i tra di ci ju, sla vu i re no me gra da No vog Sa da, do pri nos u kul tu ri, umet no sti, kwi èv nim de li ma, do pri nos u iz u ~a va wu isto rij ske gra |e i na u~ no-is tra ì va~ ke de lat no sti u ce li ni, is tak nu ti an ga `man u hu ma ni tar nim, so ci jal nim i zdrav stve nim obla sti ma. Ovo pri zna we do de qu je se po vo dom Da na gra da, ka da je 1748. go di ne No vi Sad pro gla {en slo bod nim kra qev skim gra dom. A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak17.januar2012.

DNEVNIK

c m y

РУМСКИ „МЕСОПРОДУКТ” НА САЈМУ У БЕЧЕЈУ

Ђаконије за пробу и добро расположење

Најскупљи квадрати у центру

ПОГОДНОСТИ ЗА КУПЦЕ НЕКРЕТНИНА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Док чекају стан, не плаћају кирију БАЧКА ПАЛАНКА: Десетак инвеститора који граде станове у Бачкој Паланци, пронашло је, чини се, барем делимично решење за кризу која је у појединим срединама готово угасила градњу нових станова. У граду са око 30.000 становника, сада се гради око 200 станова. Интересантно је да се највише гради у центру вароши, па тако испада да је главна улица најатрактивнија за купце и неимаре. Цена квадратног метра зависи од локације, али у просеку креће се око 700 евра, а највише се траже двособни и мањи станови. Инвеститори кажу да су станови до пре неколико година плаћани углавном кредитима, а данас се плаћају готовином. То се објашњава чињеницом да овде ради неколико познатих светских компанија које, упркос кризи, солидно послују, па су и плате, на пример, у „Таркету”, „Крлсбергу” и још неким фирмама солидне. Ту су и родитељи који помажу, а доста је и повратника из иностранства који купују станове. Међу-

тим, нису сви станови продати, али се инвеститори не секирају. Власник „Градње Петковић” Драго Петковић каже да је боље радити и улагати у станове, јер ове некретнине никада не губе вредност. Десетак станова увек му је на располагању, а новим купцима, пре свега младим брачним паровима, док чекају завршетак својих нових домова, овај инвеститор нуди бесплатно становање до једне године. Такође, инвеститор, с обзиром на то да млади најчешће немају шта да ставе под хипотеку за кредит, своје станове ставља под хипотеку, док купци не добију кључеве од својих станова. Плаћање је у три рате, цене су фиксне, а до сада није било знатнијег пробијања рокова. У Бачкој Паланци истичу да овде постоји традиционално поверење између инвеститора и купаца, јер још се није десила ниједна превара, односно случај да је неко од инвеститора два или више пута продао један исти стан. М. Суџум

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Ro do qup ci” (19.30), Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Krc ko Ora {~i}” (19.30) No vo sad sko po zo ri {te „^a rob wak iz Oza„ (19)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45, 18), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 13. januara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: î la No vak iz Doroslova (de~aci), DEVOJÎCE: Dra ga na Alek si}, Mi la na @iv ko vi}, El vi ra Ra ma, Vla dan ka Mi lo {e vi}, @i va na Vu ke li} i Ma ri ja Du jo vi} iz Novog Sada, Sne à na Ma ri} sa Novog Beograda, Ve sna Raj ko vi} Ma na si je vi} iz Futoga, Je le na Pej ~i} iz Rumenke, Ana sta zia Ta lo{ iz Be~eja, Ta wa Pro le iz Ba~kog Dobrog Poqa, Ka ro li na Le hoc ki iz Gospo|inaca, Dra ga na Ja ti} iz Ba~ke Palanke, Sa wa Ra li} iz Novih Karlovaca, Bra ni sla va Re pec ki iz Ba~ke Topole, Mi li ca Ci ga no vi} iz Temerina, Go ri ca \u ki} iz Ba~a, Gor da na Ran ko vi} iz Srpskog Itebeja, Sil vi ja Ta ka~ iz Sremske Kamenice i Su za na Ka ta ri} iz In|ije, DEÂKE: Du {a na \or |e vi}, Je le na Sa vi}, Ta wa Ra do wi}, Gor da na Pe tru {e vi}, Mi na Isa kov, Du {an ka Ta na sko vi}, Sve tla na La lo {e vi}, San dra Ne zi rov, Vi o le ta Maq ko vi}, Da ni je la Vi do je vi} Maj ki}, Ma ri na La zi} Fin xa no vi}, Mi li ca Pe ri ~in i Ta tja na Ri sti} iz Novog Sada, Il di ko [naj der [a ra iz Budisave, Na ta {a Vej no vi} iz Ba~ke Palanke, Ma ri ja Tot iz Petrovaradina, Dra ga na Ko zi} iz Silba{a, Bra ni sla va Br ki} iz Be{ke, Zo ri ca Pa vlov iz Ledinaca i Ta wa \ur |e vi} iz Vajske.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{anka \urice Jojki} (1946) u 10.30 ~asova, Selma Sulejmana Por~a (1919) u 11.15, Anton Antuna Ladi{i} (1931) u 12, Sreten @ivojina Lalovi} (1950) u 12.45, Du{an @ike Baji} (1955) u 13.30, Cvijeta Bo{ka Dobrin (1951) u 14.15 i Radmila Vujice Je~inac (1933) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Elizabeta Daniela Brbora (1919) u 11 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Aleksandar Radomira Ne{i} (1933) u 13 ~asova. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Mileva Ilije Ka~avenda (1930) u 13 ~asova.

БЕЧЕЈ: Мало је посетилаца Сетвеног сајма у Бечеју који нису пробали и пазарили по промотивним ценама неки од производа на штанду Индустрије меса „Месопродукт” из Руме. Штанд ове фирме био је посебна прича и право освежење сајма. Сељачка кола препуна разних сухомеснатих производа, на левчама закачене шунке и сланина, а у шарагама домаћи сремски кулен. За пултом расположен и увек насмејан брачни пар Вера и Михајло Михајловић - Цига. Опојни мирис у спортској дворани, где је сајам одржан, мамио је, а када се штанду пришло, љубазни Сремци су сецкали од свега редом и дегустација је била обавезна. На суседном штанду дегустирало се вино иђошког Удружења виноградара и винара „Шасла” и чурушке винарије „Бисерно”, па је увек била гужва и разговору никад краја. - Ове година наша фирма обележава пола века постојања, па смо одлучили да, уз свакодневне послове, и оваквим промотивним наступима скренемо пажњу на вредан ју-

билеј. У свету је уобичајена пракса да се, с времена на време, изађе из месара, маркета, пијаца... Да се уђе међу купце, а не да они увек долазе код нас. Стални смо гости „Кобасицијаде” у Турији, „Сланинијаде” у Качареву, „Шунка феста” на крчединском салашу „Стојшић”, затим на Палићу, били смо недавно на „Чваркијади” у Каћу... У Бечеју смо први пут као фирма и носимо лепе утиске. На оваквим скуповима су људи расположенији и не стичу утисак да морају да купују и да ми њима узимамо новац, већ у једној опуштеној атмосфери сами себе часте квалитетним производима - рекао нам је Михајло МихајловићЦига. Власник румске месне индустрије Бечеј није непознат. Својевремено је играјући рукомет био чест гост на овдашњим спортским теренима, а онда као судија у истој дворани делио правду прволигашу „Фадипу”. - Била су то лепа времена. Кроз рукомет сам стекао доста пријатеља, а бизнис сам засновао на занатској радњи оца Живана и три рад-

Сремачке прерађевине за посетиоце бечејског сајма

ника. Сада наша фирма има укупно 60 запослених у производњи на фарми свиња, затим преради у кланици и продаји у 11 објеката од Новог Сада, преко Врдника, Инђије, Ирига, Лаћарка, Сремске Митровице, Хртковаца и, наравно, Руме. Стигло је време да и супруга Вера и ја размишљамо о пензији, а посао

ће наставити трећа генерација. Син Живан је ветеринар, ушао је у посао, као и ћерка, зет и снајка. Сви радимо, јер само тако може да се опстане - каже Михајло и најављујући нови долазак у Бечеј трећег мартовског викенда, када ће се одржати Сајам пољомеханизације. В. Јанков

„Земља грува” у „Звону”

ЗРЕЊАНИН: У Позоришном клубу „Зелено звоно” прошлог викенда одржан је први зрењанински концерт београдског састава „Земља грува” и то у клупском извођењу пуног састава бенда. Пионири нове српске поп сцене, предвођени фронт линијом „грувленда“ - Зое Кидах, Констракта и МЦ Милован, оправдали су паролу под којом наступају - строго ђускање, до последње капи зноја. Вече у знаку препознатљивих хитова, попут „Да би нам“, „Нисам знала да сам ово хтела“,

„Земља грува”

„Најлепше жеље“, захваљујући несебичној подршци публике, претворило се у прави музички спектакл који ће Зрењанинци још дуго памтити. Ово је последњи концерт који је у Зрењанину одржан у организацији „Зеленог звона“ пред зимско - пролећно затишје, када ће тим познатог зрењанинског бренда драстично умањити активности у свом граду, али интензивирати иницијативе Покрета „Нови оптимизам“ на регионалном нивоу. Ж. Б.

VODI^

TelefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTeKe No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ПОТПИСАН УГОВОР О ЗАТВАРАЊУ СУБОТИЧКОГ „АЗОХЕМА”

Загађивач се коначно сели

СУБОТИЦА: Уговор и пројекат поводом санације и затварања производног погона минералног ђубрива „Азохем” потписали су директорка Фонда за заштиту животне средине Жељка Јуракић, директор „Азохема” Горан Којић и председник УО Јожеф Каса, који је овом приликом дао своју реч да ће фабрика бити исељена. Каса је подсетио јавност да су „неодговорни политичари” још 2008. године обећали да ће фабрика престати са радом и из-

„Азохем” и „Азотара” да пронађу начин како да узму кредит за завршетак поступка. Пресељење ће обавити „Серво Михаљ” из Зрењенина коме ће Фонд директно уплатити новац, пошто су рачуни обе фабрике блокирани због високих дуговања. Већ три године Бранко Рудић живи са породицом у улици Исидоре Секулића број 4, поред „Азохема”. Бука и прашина му највише сметају. - Шта да кажем људи морају да раде. Ако стварно постоји мо-

Почела демонтажа погона

Са потписивања уговора

местити се из насеља, али да то нису испунили. За два месеца ће фабрика престати са производњом, а Фонд је бесповратно дао 60 милиона динара за пројекат. За цео поступак је потребно много више новца, тако да ће

Бесплатни прегледи

СРБОБРАН: Дом здравља „Др Ђорђе Бастић” у Србобрану започео је акцију бесплатних скрининг прегледа на више врста малигних обољења. У акцији која ће трајати до 15. фебруара сви становници србобранске општине могу да обаве прегледе грлића материце, простате и дебелог црева, али и преглед у циљу раног откривања шећерне болести. Према најавама из Дома здравља, посебна пажња ће се посветити женској популацији у склопу европске Недеље превенције рака грлића материце, од 23. до 29. јануара. Такође, ризичне групе становника имаће прилику да се прегледају 25. јануара, на мини Базару здравља у Позориштанцету, од 10 до 13 сати. Они који желе да се прегледају тога дана треба да се јаве свом изабраном лекару ради утврђивање индикације и обима превентивних прегледа. М. Кк.

Конкурс за младе песнике

ВРБАС: Савет 44. Фестивала поезије младих расписао је конкурс за учешће песника из земље и региона на овогодишњој песничкој манифестацији дуге традиције и великог угледа. Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости са циклусом од 10 необјављених песама, на српском језику или језицима националних заједница, али са преводом на српски језик. Песме, умножене у четири примерка и потписане шифром (са решењем шифре у посебном коверту) треба доставити на адресу: Народна библиотека „Данило Киш”, Фестивал поезије младих, М. Тита 87, 21460 Врбас. Конкурс је отворен до 1. априла ове године. Они чије песме одабере стручни жири, учествоваће на 44. Фестивалу поезије младих који ће крајем маја ове године, бити одржан у Врбасу. Фестивал ће наградити најбоље песнике, док је награда за лауреата штампање књиге. М. Кк.

гућност да се фабрика измести биће то супер. Веома сам задовољан. Имамо проблем и са водом коју користимо само за купање - објашњава Бранко Рудић. Председник УО „Азохема” Јожеф Каса је нагласио да се овај

уговор разликује од оног из 2008. године када су „у време кампање, неки политичари обећавали да ће фабрика бити измештена” - Дајем своју реч да ће пројекат да се реализује и драго ми је да је министарство учествовало и помогло нам. Радостан сам што ће проблем бити коначно решен и мој потпис значи гаранцију да ће пројекат и бити завршен - рекао је Јожеф Каса. Процес пресељења одвијаће се у пет фаза, док ће шеста бити санација и рекултивација простора. Од почетка рада „Азохем” је имао све дозволе и направљено је неколико анализа како прашкасте супстанце утичу на животну средину. Новинарима руководиоци фабрике нису могли

да кажу да ли постоји загађење и колико оно износи, али су рекли да се сви подаци могу наћи у фабрици и ко жели може да дође и да их погледа. Министар животне средине, рударства и просторног планирања др Оливер Дулић је рекао да се више никада у Суботици неће десити да у насељеном месту „никне” фабрика хемијске индустрије. Када је изграђена важили су други закони и сада по европским стандардима 500 метара од домаћинства не може да се сагради фабрика. Демонтажа погона је почела, остаје да се види да ли ће ова структура политичара успети да уради оно што пре њих нико није успео - да избаце загађивача из насеља. С. Иршевић

utorak17.januar2012.

ИНВЕСТИЦИОНИ БУМ У ПЕЋИНЦИМА

По год но сти за ула га че, по сао ме шта нима

ПЕ ЋИН ЦИ: Го ди на иза нас сво јим ста нов ни ци ма и пру жи ла не мо же се оце ни ти као до бра - по др шку нај у гро же ни ји ма. Без об кри за је про же ла све по ре дру - зи ра на то што све прог но зе стра штва, а ло ше ве сти о от пу шта њу них и до ма ћих еко но ми ста ука зу ју рад ни ка и за тва ра њу по го на сти за - да ће у овој го ди ни до ћи до кул ми ле су са свих стра на, из у зев из на ци је кри зе и да се не оче ку је зна Сре ма. Без об зи ра на дра стич но чај но по ве ћа ње оби ма ин ве сти ци сма њен број ин ве сти ци ја у чи та вој ја, ру ко вод ство пе ћи нач ке оп шти Ср би ји и у ре ги о ну, оп шти на Пе - не има пот пу но оп ти ми сти чан ћин ци ус пе ла да за др жи кон ти ну и- став. тет у при вла че њу ин ве сти то ра. - Би ло је ви ше ин ве сти ци ја то ком 2011. го ди не, до шли су зна чај ни ин ве сти то ри као што су грч ки „Исо мат”, „Са ли нен”, хр ват ска Атлан тик гру па, аустриј ска „До ка”, за тим „Пе ри”, „Ка минс”, „Ро ло ма тик”. Све су то фир ме ко је су или за вр ши ле про из вод не по го не и по че ле Синиша Вуков да ра де ове го ди не, или су у за вр шној фа зи из град ње обје ка - Оп шти на Пе ћин ци је про јек то та, или су ку пи ле зе мљи ште и у ва ла свој раз вој у скла ду са мо гућ фа зи су из да ва ња до зво ла за град - но сти ма. Оно што нам да је за пра њу - ис ти че пред сед ник оп шти не во да бу де мо оп ти ми сти је сте то Пе ћин ци Си ни ша Ву ков. што је, на кон пот пи си ва ња уго во За Пе ћин це се опре де лио и ра са „Бо шом”, до шло до по ја ча „Бош”, на кон 16 ме се ци пре го во ра и ног ин те ре со ва ња за ло ка ци је на раз го во ра ко је су пред став ни ци те те ри то ри ји оп шти не Пе ћин ци и ком па ни је во ди ли са Вла дом Ре пу - што су у то ку раз го во ри са још не бли ке Ср би је и пред став ни ци ма Оп - ко ли ко озбиљ них ин ве сти то ра. шти не. Ова ин ве сти ци ја вред на је Сви ови раз го во ри су усме ре ни са 71 ми ли он евра. Са мо опре де ље ње мо у ре ша ва ње јед ног про бле ма, а

САРАДЊА ОПШТИНЕ И НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Посао чека приправнике ВРБАС: Према споразуму између општине Врбас и Националне служба за запошљавање, представници локалне самоуправе доделили су уговоре за 25 послодаваца са територије ове општине код којих ће бити запослено 31 приправник. Овај програм реализује се у циљу спровођења мера активне политике запошљавања за 2011. годину и за ове намене из општинског буџета је издвојено три милиона динара, док је Национална служба за запо-

шљавање обезбедила додатних 2,99 милиона динара. Уговоре послодавцима уручио је помоћник председника општине Врбас Вукашин Вујичић. - Паралелно са овим програмом води се и поступак новог запошљавања, током ког ће посао добити још 30 лица. Поступак ће бити окончан до 31. децембра, а потписивање ових уговора биће организовано у Новом Саду. За ове намене издвојено је четири милиона динара. И за наредну го-

дину планирана су озбиљна средства за програме запошљавања и запошљавања приправника - рекао је Вујичић. Такође, он је изразио уверење да су послодавци изабрали квалитетне особе које ће умети да одговоре на све задатке који их чекају на новом радном месту, те да ће се доказати и тако обезбедити радно место и након истека обавезног периода радног односа, предвиђеног правилима поступка. М. Кк.

те ком па ни је да се ов де по зи ци о ни ра пред ста вља пре све га по твр ду ак тив не, ис прав не по ли ти ке ко ју оп шти на Пе ћин ци во ди пре ма ин ве сти то ри ма по след њих де сет го ди на. Ву ков не кри је да је и за Пе ћин це 2011. го ди на би ла те шка и да је по сто јао не до ста так нов ца, што се од ра зи ло на сма ње ње ула га ња у ко му нал ну ин фра струк ту ру. По ње го вим ре чи ма, оп шти на Пе ћин ци је на пр вом ме сту бри ну ла о

САВРЕМЕНА УЧИЛА ЂАЦИМА МЕДИЦИНСКЕ СТРУКЕ

Гумени човек за увежбавање реанимације КИКИНДА: Први радни дан у другом полугодишту ученици медицинске струке у Средњој стручној школи „Милош Црњански” започели су са новом опремом, вредном 340.000 динара. Нова учила била су неопходна, а средства за куповину такозване фантомске руке и лутке за кардио-пулмуналну реанимацију обезбедила је локална самоуправа. Помоћница председника општине Гордана Булатовић рекла је да се од 2010. године из буџета издваја више новца за набавку опреме у школама. Прошле године све школе у општини добиле су основна учила која су недостајала те је створена прилика да се део новца искористи за куповину савремених наставних средстава. - Медицински смер заслужује да добије још много тога те ћемо у наредном периоду наставити ову праксу. Циљ је да ђаци након добијене дипломе буду потпуно спремни за рад са пацијентима. У 2012. години наставићемо да набављамо учила за све школе с обзиром на то да је већина објеката попорављена и окречена - рекла је Гордана Булатовић.

- Фантомска рука послужиће за вежбање давања интравенских ињекција, вађења крви и постављање венске линије. Рука има шаку, подлактицу и надлактицу са вештачком кожом и системом вена који су веродостојни. Лутка је један од бољих модела за пружање кардиопулмуналне реанимације. На њој ће се увежбавати масажа срца и вештачко дисање. Лутка садржи сензоре који показују да ли се нека радња правилно обавља - рекао је Горан Абрахам, запослен у Хитној поЛакше учење на лутки моћи У Средњој стручној школи техничар и физиотерапеутски „Милош Црњански”, у оквиру техничар. Покрајинском секретамедицинске струке су три обра- ријату за образовање поднет је зовна профила: медицинска се- захтев да се наредне школске гостра техничар, лабораторијски дине отвори смер фармацеутски

техничар, каже директор Виктор Фелбаб. Све сагласности су прикупљене, а у школи очекују да ће им бити одобрен нови смер. А. Ђуран

то је про блем не за по сле но сти. Ти ме би смо на шим гра ђа ни ма, по себ но оним мла ђим, ство ри ли усло ве да са ве ћом си гур но шћу мо гу да пла ни ра ју по ро ди цу и да љи жи вот у на шој оп шти ни. Пла ни ра не ин ве сти ци је у ин фра струк ту ру ко је ни су ре а ли зо ва не у то ку 2011. го ди не оста ју при о ри тет и угра ђе не су у оп штин ске пла но ве и про гра ме - ка же Си ни ша Ву ков. Ј. Антић

Симп то ми слич ни гри пу БАЧ КА ПА ЛАН КА: Епи де ми о лог До ма здра вља у Бач кој Па лан ци др Мир ја на Ва лан ка же да је по след њих не де ља ре ги стро ва но око 50 обо ле лих са симп то ми ма слич них гри пу. По по да ци ма из деч је слу жбе, број обо ле лих се сма њу је, а раз лог је био рас пуст. Ипак, ла ба ра то риј ским ис пи ти ва њи ма на грип од осам узо ра ка из Оп шти не Бач ка Па лан ка, у шест је по твр ђе на ин фек ци ја ви ру сом гри па ти па А (X3Х2). Здрав стве ни рад ни ци са оп шта ва ју да се вак ци на ци ја про тив гри па још увек спро во ди, а да рас по ла жу са тро ва лент ним вак ци на ма. Ка ко је изо ло ва ни ви рус ти па А са др жан у вак ци ни, упу ћен је апел гра ђан ству да се вак ци ни ше. По раст бро ја обо ле лих оче ку је се у фе бру а ру, па има до вољ но вре ме на да се ство ри иму ни тет на кон вак ци на ци је. М. Сџ.

utorak17.januar2012.

c m y

dRU[TvO

dnevnik

ZDRAV STVE NO STA WE ME [TA NA SRED WEG BA NA TA

No vo cr wa ni ima ju naj du `i `i vot ni vek

Najzastupqeniji uzroci oboqevawa odraslog stanovni{tva u Sredwobanatskom okrugu su bolesti respiratornog sistema i srca i krvotoka, navodi se u analizi zdravstvenih pokazateqa za sredwi Banat, koju je izradio i ovih dana objavio zrewaninski Zavod za javno zdravqe. Podaci predstavqeni u ovoj op{irnoj analizi odnose se na 2010. godinu a u publikaciji je prikazano prirodno kre-

tawe stanovni{tva, wegovo oboqevawe, stawe `ivotne sredine i rad zdravstvenih slu`bi. Kako navode stru~waci Zavoda, bolesti respiratornog sistema nemaju ve-

levawa odraslog stanovni{tva u 2010, za razliku od prethodnih godina, kada su to bile bolesti respiratornog sistema„, isti~e se u ovoj analizi. Prose~na starost umrlih u ovom delu Vojvodine bila je 72,7 godina. @ene su ìvele 75,7 a mu{karci 69,7 godina. Ovako duboka starost umrlih, kaè se u analizi, posledica je visokog standarda, kvalitetnog socijalizovanog sistema zdravstvene za{tite, dobrog obrazovnog nivoa i sli~no. Najduì ìvotni vek, ina~e, imali su stanovnici op{tine Nova Crwa (74,4), a najkra}i op{tine Novi Be~ej (72,2). Struktura bolesti od kojih umiru Bana}ani primerena je starosti populacije – najzastupqenije su hroni~ne nezarazne bolesti (bolesti cirkulatornog sistema, neoplazme – zlo}udni tumori). „Smrtnost odoj~adi, odnosno dece u prvoj godini ìvota, predstavqa jedan od najva`nijih indikatora zdravstvenog stawa stanovni{tva. Ovi podaci mnogo govore o dru{tvu i zdravstvu. Pove}ane stope smrtnosti

De cu mu ~e bo le sti si ste ma za di sa we Lekari su se pozabavili i bolestima koje dominiraju u uzrastu malog i pred{kolskog deteta. U pitawu su bolesti sistema za disawe, infektivne i parazitarne, i bolesti ko`e i potko`nog tkiva. Podaci pokazuju da kod starije, odnosno dece {kolskog uzrasta, postoji gotovo identi~na patologija kao kod mla|e (respiratorna oboqewa, ko`ne, infektivne bolesti, itd). I u ovom uzrastu u 2010. godini su bolesti sistema za varewe me|u prvih pet zastupqenih uzroka oboqevawa, {to ranijih godina nije bio slu~aj. }i sociomedicinski zna~aj jer su uzroci oboqevawa akutne bolesti disajnih organa. Nasuprot tome, oboqewa srca i krvnih sudova – a najzastupqeniji su arterijska hipertenzija, hroni~na ishemijska bolest srca i sr~anog mi{i}a – imaju veliki socio-medicinski zna~aj jer se dugo le~e i naj~e{}i su uzrok umirawa stanovni{tva. „Od op{tine do op{tine, jedna od ove dve grupe je vi{e zastupqena, ali su obe vode}e ve} godinama. Na nivou Sredwobanatskog okruga, bolesti kardiovaskularnog sistema su vode}i uzrok obo-

odoj~adi su posledica dru{tvene krize. Poseban problem je {to se radi o malom broju ro|ene dece, tako da i jedno umrlo odoj~e znatno pove}ava stopu smrtnosti. U 2010. godini umrlo je pet beba, a uzroci smrti su pneumonija (tri), bolest srca plu}nog porekla (jedan) i smrt od nepoznatog uzroka„, pi{e u publikaciji u kojoj, tako|e, stoji da je stopa smrtnosti odoj~adi pretpro{le godine iznosila 3,2 promila i smatra se veoma visokom, kakva je ina~e i u Vojvodini. @. Ba la ban

BO LE SNI, A RA DE

Pro {le go di ne bo lo va lo 3.000 rad ni ka ma we Mada Srbija od po~etka ove godine prvi put ima Pravilnik o bolovawima, kojim je Re pu bli~ ki fond za zdravstveno osigurawe utvr dio mak si ma lan broj da na od su stva s posla, ali i ujedna~io du ì nu bo lo va wa za sve zaposlene u dràvi, sva je prilika da }e se on malo primewivati jer zaposleni u Srbiji, zbog straha da }e ostati bez posla, i bolesni rade, a ~ak i kada su prinu|eni na to da odleè, gledaju da {to pre ozdrave i idu na radno mesto. Trend sma we wa bo lo va wa zaposlenih u Srbiji beleì se ve} nekoliko godina. Samo u pro{loj godini bolovalo je 3.000 zaposlenih mawe nego godinu dana pre. Po podacima RFZO-a, u 2011. godini radnici su proveli 3.328.661 dan na bo lo va wu, od no sno sva ko u proseku po 49,88 dana. Duè od 30 dana zbog bolesti je s posla odu stvo va lo 66.739 rad ni ka. Pri tom, naj~e{}e dijagnoze bile su trudno}a i ra|awe,

Na smawen broj dana bolovawa zaposlenih uti~e i ~iwenica da odsustvo s posla podrazumeva smawewe plate 35 odsto od osnovice zbog ~ega je s posla odustvovalo 24 odsto onih koji su koristi li bo lo va we. Na dru gom mestu su bolesti mi{i}no-ko{tanog sistema, a na tre}em povrede i trovawa.

Svakako da na smawen broj dana bolovawa zaposlenih uti~e i ~iwenica da odsustvo s posla podrazumeva smawewe plate 35 odsto od osnovice. Naime, za dane bolovawa radniku

ZDRAV STVE NOJ IN SPEK CI JI PO SLAT IZ VE [TAJ O SLU ^A JU MR TVO RO \E NE BE BE U NO VO SAD SKOM PO RO DI LI [TU

Ko na~ an sud da }e Mi ni star stvo zdra vqa

Klinika za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu poslala je ju~e Zdravstvenoj inspekciji izve{taj komisije koja utvr|uje uzroke bebe nedavno ro|ene mrtve u ovom porodili{tu. Kako je za na{ list izjavila potparolka Klini~kog centra Vojvodine Jelena Juri{in, dostavqen Zdravstvena inspekcija }e izve{taj proslediti Ministarstvu zdravqa. – Klinika za ginekologiju i aku{erstvo je uradila svoj deo posla. Zdravstvena inpekcija, osim dostavqenog izve{taja, treba da dobije i izve{taj s obdukcije mrtvoro|ene bebe i to }e potrajati jo{ nedequdve. Tek kada sve bude prikupqeno, javnost }e biti obave{tena o nalazima – rekla je Jelena Juri{in. Podsetimo, re~ je o bebi koju je 1. januara u Betaniji mrtvu rodila Milica @dero. Ona i wen

neven~ani suprug Sa{a Stankovi} tvrde da su je lekari uveravali da je sve u redu i da su odlagali poro|aj iako je pet puta dolazila u porodili{te jer je zvani~an termin bio 21. decembar. Vr{ilac du`nosti upravnika Klinike za aku{erstvo i ginekologiju dr Dragan Budakov izjavio je da je pregledana lekarska dokumentacija koja je postojala u istoriji bolesti u porodili{tu kao i dodatni nalazi koje je dostavila majka preminule bebe i da je sve to u izve{taju. Sada je na Zdravstvenoj inspekciji da sklopi sve kockice i da obavesti javnost o tome da li je u slu~aju bebe mrtvoro|ene prvog dana ove godine re~ o lekarskoj gre{ci ili o sklopu nesre}nih okolnosti. Q. M.

se obra~unava naknada od 65 odsto plate i prvi mesec je to na teret poslodavca, a nakon toga naknada se ispla}uje iz dr`avne kase. No, nije samo 35 odsto mawa plata ono {to mu~i zaposlene u Srbije ve} i ~iwenica da poslodavci ~esto onima koji vi{e puta idu na bolovawe daju otkaze jer je na „rezervnoj klupi” toliko nezaposlenih da je malo gazda koji ho}e da pla}aju i 65 odsto plate nekog ko ~esto odsustvuje. Oni umesto wega uzimaju „zdravog”, pa kada i ovaj po~ne da oboleva, mewaju ga za drugog i tako redom. Drugim re~ima, svako ko danas ima sre}u da je zaposlen i da redovno prima platu spreman je na to da i bolestan radi jer je mogu}nost da se na|e novi posao gotovo nemogu}a misija. Ta ~iwenica doprinela je i tome da se bolovawa sve ma we zlo u po tre bqa va ju jer ni ko bez pre ke po tre be ne odustvuje s posla. Q. M.

U Voj vo di ni pr vi po tvr |e ni slu ~aj gri pa U Srbiji je potvr|en pr vi slu ~aj gri pa. In stitutu za javno zdravqe Srbije Institut za javno zdra vqe Voj vo di ne do stavio je informaciju o potvr|enom slu~aju gripa na teritoriji Ju`noba~kog okruga, i to je prvi slu ~aj u se zo ni 2011/2012. godine. U Centru za virusologi ju In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne iz uzorka bolesni~kog materijala – bris nosa i `drela – PCR tehnikom je potvr|ena infekcija virusom gripa tipa A-H3N2.

IS POD LI NI JE SI RO MA [TVA U SR BI JI 680.000 OSOBA

Naj u gro `e ni ji de ca i sta ri Vi{egodi{wi trend zna~ajnog smawewa apsolutnog siroma{tva u Srbiji je zaustavqen i pod uticajem svetske ekonomske krize i nepovoqnih kretawa na tr`i{tu rada i ono je po~elo ponovo da raste, navedeno je u prvom nacionalnom izve{taju o socijalnom ukqu~ivawu i smawewu siroma{tva

Sto pa re la tiv nog si ro ma {tva je u Srbiji 2009. godine iznosila 17,7 odsto, {to je ne{to iznad stope zabele`ene u

Po ras tao broj ko ri sni ka de~ jeg do dat ka Broj korisnika de~jeg dodatka, u okviru programa za{tite siroma{nih porodica, zna~ajno je porastao tokom krize, posebno 2010. godine, kada je naknadu primalo vi{e od 435.000 dece, ili 30 odsto ukupnog broja. De~iji dodatak je iznosio 2.000 dinara mese~no i 2.500 dinara za decu s invaliditetom i za decu iz jednoroditeqskih i hraniteqskih porodica. Iz buxeta je za to izdvojeno 10,5 milijardi dinara, ili 0,3 odsto BDP-a. Broj korisnika naknade za negu i pomo} drugog lica u sistemu socijalne za{tite, invalidnih i starih lica tako|e se pove}ava posledwih godina i iznosi pribli`no 33.000. U okviru penzijsko-invalidskog sistema tu naknadu ostvaruje 70.000 lica, od kojih 17.500 ima i doplatu iz sistema socijalne za{tite. Iznosi naknade kretali su se od 7.400 do 18.600 dinara za korisnike s najvi{im stepenom invaliditeta, a ukupni buxetski rashodi u okviru oba sistema su dostigli pribli`no 18 milijardi dinara, {to je vi{e od 0,5 odsto BDP-a, u 2010. godini.

Po evropskom konceptu relativnog siroma{tva, siroma{ni su svi oni koji ne mogu da ostvare zadovoqavaju}i ìvotni standard u dru{tvu u kojem ìve koji je uradio tim Vlade Srbije. Broj siroma{nih koji ne mogu da zadovoqe ni osnovne potrebe pove}ao se, posebno 2010. godine, a ispod linije siroma{tva je vi{e od 680.000 lica. Stopa apsolutnog siroma{tva pove}ana je na 6,9 odsto u 2009, a zatim ~ak na 9,2 odsto u 2010. godini. Nedavno objavqena statistika Ministarstva za rad i socijalnu politiku pokazala je da svaki deseti gra|anin u Srbiji ìvi s mawe od 8.544 dinara mese~no. Najugroèniji su stariji od 65 godina i deca, kao i lica koja ìve u vi{e~lanim

ekonomska kriza nije uticala ni na rast relativnog siroma{tva ni na nejednakosti dohotka u Srbiji.

Po lo vi na sta nov ni {tva ne ma to a let Po sakupqenim podacima Mreè organizacija za decu Srbije (MODS), tre}ina doma}instava u Srbiji ìvi ispod linije siroma{tva i ne poseduje vodovodne instalacije u ku}i, odnosno stanu, a oko polovine nema toalet, kao ni kupatilo. „Tre}ina tih doma}instava izdvaja vi{e od polovine svojih prihoda za tro{kove stanovawa. Naàlost, to je svakodnevica vi{e od 140.000 mali{ana u Srbiji„, isti~e se u saop{tewu MODS-a.

doma}instvima, onima u kojima je nosilac doma}instva s niskim nivoom obrazovawa, neaktivan ili nezaposlen. Regionalne razlike su i daqe zna~ajne: najve}i stepen siroma{tva je u centralnoj Srbiji – 12 odsto, a siroma{tvo je zna~ajno ve}e i izvan gradskih centara i iznosi 13,6 odsto. Beograd je u boqoj poziciji, kao i Vojvodina, sa 6,8 odsto siroma{nih.

EU 2008. godine, kada je bila 16,5 odsto. Po evropskom konceptu relativnog siroma{tva, siroma{ni su svi oni koji ne mogu da ostvare zadovoqavaju}i ìvotni standard u dru{tvu u kojem ìve. Po tom pokazatequ, siroma{tvu su iznad proseka izloèna deca i starija lica, a me|u doma}instvima – najvi{e jedno~lana, posebno stara~ka, kao i doma}instva s vi{e od troje dece i samohrani roditeqi. U istraìvawu se napomiwe da

Broj ko ri sni ka ma te ri jal nog obezbe|ewa za siroma{ne porastao je u toku krize, dosti`u}i u 2010. godini pribli`no 168.000 lica ili 66.000 porodica, {to predstavqa 2,3 odsto ukupnog stanovni{tva. Mese~ni iznosi naknada kretali su se izme|u 5.700 dinara za jedno~lano i 11.400 dinara za doma}instvo s pet i vi{e ~lanova. Iz buxeta je za ove potrebe 2010. godine izdvojeno 5,1 milijardi dinara, {to je svega 0,15 odsto BDP-a. Q. Male{evi}

dru[tvo

dnevnik PO KRA JIN SKI OM BUD SMAN PRE KO USTA V NOG SU DA SR BI JE TRA @I OMO GU ]A VA WE RAV NO PRAV NOG OSTVA RI VA WA RO DI TEQ SKOG PRA VA

Ro di teq ski do da tak is kqu ~i vo pra vo maj ke Po kra jin ski om bud sman pri mio je ne ko li ko pred stav ki ko je se od no se na ostva ri va we pra va na ro di teq ski do da tak za pr vo, dru go, tre }e ili ~e tvr to de te kao i na do dat ke ko je is pla }u je Po kra ji na Voj vo di na. Is pi tu ju }i osno va nost pred stav ki usta no vqe no je da pra vo na ro di teq ski do da tak u prak si mo `e ostva ri ti is kqu ~i vo maj ka, dok ga otac ostva ru je sa mo u iz u zet nim okol no sti ma.

Uz pod se }a we na to da ro di teq ski do da tak pred sta vqa po mo} po ro di ci s de com i da je deo po pu la ci o ne po li ti ke i jed na od me ra za pod sti ca we ra |a wa, po kra jin ski om bud sman ipak zah te va da se omo gu }i rav no prav no ostva ri va we ro di teq skog pra va. Na i me, pod uslo vom da is pu wa va od re |e ne uslo ve, za ko nom je pred vi |e no da ro di teq ski do -

Po kra jin ski om bud sman sma tra da je ova kvom me rom pre kr {e na Usta vom ga ran to va na rav no prav nost ro di te qa a otac de te ta do ve den u dis kri mi ni san po lo àj u od no su na maj ku, bu du }i da to pra vo mo è ostva ri ti sa mo uko li ko maj ka iz za ko nom pro pi sa nih raz lo ga ne bri ne o de te tu. Ka ko se od lu ka Vla de Voj vo di ne u ve zi s ma te ri jal nom po dr {kom po ro di ca ma s de com u pot pu no sti osla wa na za kon sko re {e we, ostva ri va we pra va na nov ~a nu po mo} po ro di ci za pr vo de te, bli zan ce, troj ke ili ~e tvor ke, kao i do bi ja we osta lih vi do va po dr {ke po ro di ci s de com za vi si od to ga da li maj ka de te ta is pu wa va pro pi sa ne uslo ve. Ova kvo re {e we, na po mi we om bud sman, u prak si do vo di do si tu a ci ja u ko ji ma se zbog for mal nih zah te va po mo} po ro di ca ma ne is pla }u je iako je stvar no sta we ta kvo da po sto ji osnov za ostva ri va we tog pra va. Uko li ko maj ka, na vo di kao pri mer om bud sman, u tre nut ku ro |e wa de te ta ne ma pre bi va li {te na te ri to ri ji Voj vo di ne, po kra jin ski or gan od bi ja zah tev za za ko nom pro pi sa ni do da tak upr kos to me {to ona ì vi u Po kra ji ni i {to otac de te ta is pu -

Otac ima pravo na ovaj dodatak jedino ako majka deteta nije ìva, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga spre~ena da neposredno brine o detetu da tak za pr vo, dru go, tre }e i ~e tvr to de te ostva ru je maj ka, dok otac de te ta sa mo iz u zet no ima pra vo na ro di teq ski do da tak: je di no ako maj ka de te ta ni je ì va, uko li ko je na pu sti la de te ili je iz objek tiv nih raz lo ga spre ~e na da ne po sred no bri ne o de te tu. Iako se ra di o me ri ko ja bi tre ba lo da pred sta vqa po dr {ku po ro di ci i da ubla ì eko nom sku ce nu ro di teq stva, ostva ri va we tog pra va je tre nut nim za kon skim re {e wem u pot pu no sti ve za no za maj ku ko ja ne po sred no bri ne o de te tu.

wa va sve pro pi sa ne uslo ve. Na taj na ~in, za kqu ~u je se, po ro di ca osta je bez ovog vi da po dr {ke ~i me se do vo di u ne po voq nu si tu a ci ju u od no su na dru ge po ro di ce s no vo ro |e nom de com. Po k ra j in s ki om b ud s man je Ustav nom su du Sr bi je pod neo pred l og za oce n u ustav n o s ti Za ko na o fi nan sij skoj po dr {ci po ro di ci s de com u ci qu obez be |i va wa mo gu} no sti rav no prav nog ostva ri va wa ro di teq skog pra va oba ro di te qa, od no sno i maj ke i oca. Q. Ma le {e vi}

Stop pla sti~ nim ke sa ma Pla s ti~ n e ke s e, mo ` da, ko na~ no odu u isto ri ju. Pr vog ja nu a ra stu pi la je na sna gu ured ba ko ja eko lo {ki ne pri hva tqi ve ke se iz ba cu je iz upo tre be, a svi ko ji ih pro iz vo de i uvo ze mo ra }e da pla te tak su. Pro i z vo | a ~ i i uvo z ni c i ne r az g ra di vih pla s ti~ n ih

ke sa mo ra }e da pla te tak su od 22.300 di na ra po to ni. Za raz gra di ve ke se pla }a }e 20 pu ta ma we, a za bi o ra zgra di ve ne }e ni bi ti tak si. Na dru goj stra ni, dr `a va }e do ti ra ti pro i z vod w u raz g ra d i v ih i bi o ra zgra di vih ke sa sa 7.000 di na ra po to ni. Ve li ki tr go vin ski lan ci ili su ve} uve -

li bi o ra zgra di ve ke se ili }e to u~i ni ti vr lo br zo. U nad l e ` nom mi n i s tar stvu ka ` u da pro i z v od w a eko lo {ih ke sa ne }e pred sta vqa t i do d at n i tro { ak za pro iz vo |a ~e. La bo ra to ri ja na no vo sad skom Teh ni~ kom fa kul te tu pro ve ra va }e wi hov he mij ski sa stav. Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva `i v ot n e sre d i n e Bo jan \u ri} sma tra da ova me ra ne iz i sku je no va ula ga wa ni ku po vi nu opre me jer se pro iz v od w a bi o r a zgra di vih, od no sno raz g ra d i v ih ke s a oba vqa se uz po mo} opre m e ko j u pro i z v o | a ~ i ve} ima ju i uz do da tak adi ti va ko ji ke su ~i ni raz gra di vom, od no sno bi o ra zgra di vom. U Ita li ji i Luk sem bur gu pla sti~ ne ke se su za bra we ne, u Bel g i j i i Ne m a~ k oj pla }a ju se tak se, dok je Ir ska kam pa wom sma wi la upo tre bu pla sti~ nih ke sa za ~ak 95 od sto.

utorak17.januar2012.

PRO ME WE NI STRU^ NI NA ZI VI ZA DI PLO MI RA NE SPE CI JAL NE EDU KA TO RE I RE HA BI LI TA TO RE

Vi {e od te ra pe u ta Na Me di cin skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, osim in te gri sa nih stu di ja me di ci ne, sto ma to lo gi je (ove stu di je po sto je i na en gle skom je zi ku) i far ma ci je, te osnov nih stru kov nih i aka dem skih stu di ja zdrav stve ne ne ge, akre di to va ni su i pro gra mi spe ci jal ne edu ka ci je i spe ci jal ne re ha bi li ta ci je s dva mo du la: za bo le sti za vi sno sti i za vi {e stru ku ome te nost, na ko je je pr va ge ne ra ci ja stu de na ta upi sa na 2008/9. S ob zi rom na to da ove pro gra me ~i ne osnov ne aka dem ske stu di je u tra ja wu od ~e ti ri go di ne (240 ESPB-a), dvo go di {we di plom ske aka dem ske stu di je – ma ster (60 bo do va), kao i iz bor ni pred met na dok tor skim stu di ja ma, Me di cin ski fa kul tet, a pre svih we go vi pr vi stu den ti ovih pro gra ma, ko ji su upra vo upi sa li po sled wi (osmi) se me star osnov nih aka dem skih stu di ja ({to zna ~i da ove go di ne tre ba da stek nu di plo mu), na {li su se u ne bra nom gro `|u jer bi se u naj sko ri joj bu du} no sti mo gli su o ~i ti s pro ble mi ma pri za po {qa va wu. Na i me, po po sto je }oj akre di ta ci ji, ovi stu den ti Me di cin skog fa kul te ta do bi ja ju stru~ ni na ziv de fek to log i te ra pe ut. „Ova zva wa pre ma naj no vi jim iz me na ma i do pu na ma Pra vil ni ka o li sti stru~ nih, aka dem skih i na u~ nih na zi va od go va ra ju osnov nim aka dem skim stu di ja ma u tra ja wu od tri go di ne (180 ESPB-a), a na{ na stav ni pro gram ob u hva ta ~e ti ri go di ne... (240 ESPB-a).., stav je Me di cin skog fa kul te ta ko ji nam je pre do ~io prof. dr Jo van Po po vi}, pro de kan za akre di ta ci ju i kon tro lu kva li te ta ovog fa kul te ta. Da ne bi de val vi rao stru~ nost svo jih di plo mi ra nih stu de na ta, Me di cin ski fa kul tet je pre pre ne ko li ko me se ci ini ci rao iz me nu po me nu tih stru~ nih na zi va da bi bla go vre -

Kom pe ten ci je de fek to lo ga Pro de kan Po po vi} is ti ~e da su kom pe ten ci je di plo mi ra nih de fek to lo ga ko ji za vr {e stu di je na Me di cin skom fa kul te tu u No vom Sa du da iden ti fi ku ju naj ~e {}e fak to re ra i zi ka za na sta nak po je di nih po re me }a ja i smet wi i pri me ne od go va ra ju }e me re pre ven ci je. Ta ko |e, oni pro ce wu ju pro blem i pri stup po treb nom is pi ti va wu, tret ma nu, te vas pit no-obra zov nim po stup ci ma; re a li zu ju vas pit no-obra zov ni pro ces s de com i omla di nom sa smet wa ma u raz vo ju. Ovi stru~ wa ci pro mo vi {u zdra vqe i pre cven ci ju po re me }a ja i smet wi kao i bo le sti za vi sno sti, ospo so bqe ni su da pri me wu ju {i rok spek tar ra ha bi li ta cij skih po stu pa ka s oso ba ma s mo to ri~ kim i sen zor nim po re me }a ji ma i hro ni~ nim bo le sti ma i bo le sti ma za vi sno sti... me no pred u hi trio i mno ge dru ge ne pri jat no sti ko je bi ti mla di qu di mo gli ima ti kad stek nu di plo mu. Jer, sa mo „de fek to log” i „te ra pe ut” sta vqa ih u

isti rang sa stu den ti ma ko ji su za vr {i li tro go di {we osnov ne stru kov ne stu di je. Do dat ni pro blem bio je i u to me {to bi stru~ ni na ziv te ra pe -

ut, ko ji se na la zi i u obla sti „re ha bi li ta ci je„ ve} po me nu tog Pra vil ni ka, iza zvao za bu nu i ne shva ta we da je ne ko s fa kul tet skom di plo mom spe ci jal ne edu ka ci je i re ha bi li ta ci je u stva ri de fek to log, a ne, re ci mo, fi zi o te ra pe ut! Se nat Uni ver zi te ta u No vom Sa du, na po sled woj sed ni ci u 29. de cem bra 2011, pri hva tio je ini ci ja ti vu Me di cin skog fa kul te ta za iz me ne na zi va di plo ma stu den ti ma ko jim za vr {e po me nu te ~e tvo ro go di {we OAS, te }e oni svi bi ti di plo mi ra ni de fek to lo zi, a u do dat ku di plo mi }e sta ja ti: „spe ci jal ni edu ka tor”, „spe ci jal ni re ha bi li ta tor za vi {e stru ku ome te nost” ili „spe ci jal ni re ha bi li ta tor za bo le sti za vi sno sti”. V. ^e ki}

„Sup stan cu na dis tan cu” In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne ras pi su je kon kurs za iz r a du ama ter s ke krat k e for me edu k a tiv n og fil ma „Sup stan cu na dis tan cu“ za sve u~e ni ke sed mih i osmih raz re da osnov nih {kola, sred wih {ko la i stu den te fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Film tre ba da bu de sni mqen ama ter skom ka me rom, fo to a pa ra tom ili mo bil nim te le fo -

nom, da tra je do tri mi nu ta, a te ma je pre no {e we po ru ke pro tiv zlo u po tre be dro ga, „od mla dih ka mla di ma“. Auto ri tre ba da bu du uz ra sta od 13 do 27 go di na. Ra do ve tre ba do sta vi ti na DVD-no sa ~u film skog za pi sa do 29. fe bru a ra, za jed no s obra scem za pri ja vu ko ji se mo `e na }i na saj tu www.ftn.uns.ac.rs , na adre su: In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, Cen tar za pro -

mo ci ju zdrav wa, Fu to {ka 121, 21000 No vi Sad, s na zna kom „Za na grad ni kon kurs“. Oda bir i ka te go ri za ci ju na gra da oba vi }e stru~ ni ì ri, u sa sta vu pred stav ni ka In sti tu ta, Ko mi si je za bor bu pro tiv dro ga No vog Sa da i udru è wa ga ra |a na „îl aut”. Na gra de se do de qu ju u tri uz ra sne ka te go ri je (u~e ni ci sed mih i osmih raz re da osnov ne {ko le, u~e ni -

ci sred we {ko le i stu den ti), a do de la }e bi ti upri li ~e na kra jem mar ta 2012. go di ne. Na gra de su ama ter ske ka me re i fo to a pa ra ti, a na gra |e ni fil mo vi bi }e sni mqe ni na za jed ni~ kom DVD-no sa ~u film skog za pi sa na ko jem }e bi ti i stru~ no re cen zi ra ni edu ka tiv ni film „Sup stan cu na dis tan cu“, na me wen mla di ma uz ra sta od 13 do 18 go di na. A. J.

VESTI Ob ra do vi}: Za vre me ove vla de iz gra |e ne 22 {ko le Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da su od 2008. go di ne, za vre me man da ta ak tu el ne Vla de, iz gra |e ne 22 {ko le i re a li zo va no 583 pro jek ta – 383 u obla sti osnov nog i sred weg obra zo va wa, a 200 u obla sti |a~ kog i stu dent skog stan dar da. – Za re a li za ci ju pro je ka ta mo der ni za ci j e {ko l a bi l a je dra g o c e n a po m o} Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke i taj no vac smo is ko ri sti li na naj bo qi na ~in – ka zao je mi ni star.

Voj ska tra `i spe ci jal ce Spe ci jal na bri ga da Voj ske Sr bi je ras pi sa la je kon kurs za pri jem pod o fi ci ra svih ro do va na se lek tiv nu tro me se~ nu obu ku, po sle ko je }e, ako je uspe {no za vr {e, po sta ti pri pad ni ci te elit ne je di ni ce. Kan di da ti, ko ji ne mo gu bi ti sta ri ji od 28 go di na, mo ra ju da, osim zdrav stve ne spo sob no sti, ima ju i naj ma we dve go di ne ra da u Voj sci Sr bi je i da bu du bez ne ga tiv nih slu `be nih oce na, na vo di se u kon kur su ob ja vqe nom u no vom bro ju ma ga zi na “Od bra na”. Uslov je i da su i bra~ ni drug i de ca kan di da ta dr `a vqa ni Sr bi je. Kan di da ti ko ji bu du zdrav stve no spo sob ni za pa do bran ca i is pu wa va ju sve uslo ve kon kur sa ima }e u Pan ~e vu se lek tiv nu obu ku, ko ja }e tra ja ti od 26. mar ta do 22. ju na.

Za ve ja no de se tak se la na pod ru~ ju Kra qe va U brd sko-pla nin skom de lu Kra qe va, na {i rem pod ru~ ju U{}a, Stu de ni ce i Rud na, zbog sne ga ko ji pa da vi {e od 24 sa ta za ve ja no je de se tak se la, re kao je Od se ka za rad sa me snim za jed ni ca ma Mir ko Ko ma ti na. On je na ja vio da }e grad ske vla sti su tra upu ti ti do dat nu me ha ni za ci ju na ugro è no pod ru~ je. Ko ma ti na je re kao da su po mo} tra ì li me {ta ni de lo va Mlan ~e, Mi li }a, Sa vo va, Te pe ~a, Gok ~a ni ce, Ba ra, Po lu mi ra i da le ka ri ko ji po kri va ju u{ }an sko pod ru~ je ka ù da do po je di nih pa ci je na ta ne mo gu da stig nu. - Naj ve }i pro blem pra vi ve tar. Me {ta ni ovih pla nin skih se la zna ju da ì ve sa sne gom i zi mom, ali ka ù da ova kve sme to ve odav no ni su vi de li - re kao je Ko ma ti na. Put do Rud na je pro ho dan i od Bre ve ni ka i od Stu de ni ce, ali od Rud na do se la Bzo vik, na ob ron ci ma Ra do ~e la, ma {i ne te {kom mu kom odr à va ju pro hod nost.

Usa vr {a va we al `i r skih le ka ra Na Voj no me di cin skoj aka de mi ji u Be o gra du ku ~e je po ~eo tr o go di {wi pr o gram usa vr {a va wa 15 al `i r skih voj nih le ka ra, a pr vu dvo ji cu, pot pu kov ni ke Ka mli ja Ah me da i Be lu ne sa Fe ri da, pri mio je na ~el nik VMA, bri gad ni ge ne ral Ma ri jan No va ko vi}. No va ko vi} je iz ra zio ve li ko za do voq stvo ~i we ni com da je ovaj pr o gram osmi {wen i ugo vo ren u ve o ma krat kom ro ku, za hva qu ju }i iz u zet no do broj sa rad wi mi ni star sta va od -

bra ne Sr bi je i Al ì ra i is ta kao je da je VMA, kao zdrav stve na, obra zov na i na u~ no i stra ì va~ ka in sti tu ci ja i naj ve }a voj na bol ni ca u ovom de lu Evro pe, pra vo me sto za al ìr ske voj ne le ka re da usvo je no va zna wa ko ja su usa gla {e na sa svet skim stan dar di ma i tren do vi ma u obla sti voj ne me di ci ne. Po red va zdu ho plov ne me di ci ne i op {te epi de mi o lo gi je, pr o gra mom je pred vi |e no usa vr {a va we al ì r skih voj nih le ka ra u sle de }im obla sti ma: tak ti~ ka orga ni za ci ja slu `bi za voj no zdrav stvo, voj na hi gi je na, ABH za {ti ta, voj na epi de mi o lo gi ja, voj no snab de va we i po mor ska me di ci na.

UNS osu dio pret we upu}ene TV Apa ti nu Udru è we no vi na ra Sr bi je (UNS) osu di lo je no ve pret we ko je je Te le vi zi ji Apa tin pre ko dru {tve ne mre è Fej sbuk i Ju tju ba upu tio pred sed nik Op {tin skog od bo ra Po kre ta so ci ja li sta u Apa ti nu Mar ko Kne è vi}, ja vqa Fo Net. U sa op {te wu UNS se na vo di da je Kne è vi} po no vo na svoj Fej sbuk pro fil po sta vqao sta tu se u ko ji ma TV Apa tin na zi va ne pro fe si o nal nim i re ìm skim me di jem, vre |a ju }i za po sle ne u toj ku }i i po no vo na ja vqu ju }i we nu blo ka du. U vi deo snim ku ko ji je Kne è vi} po sta vio na Ju tju bu, za fe bru ar 2012. se na ja vqu je blo ka da te le vi zi je Apa tin ilu stro va na pla me nom, na vo di se u sa op {te wu. UNS upo zo ra va Kne è vi }a da je za neo vla {}e no spre ~a va we ili ome ta we emi to va wa ra dio i te le vi zij skog pro gra ma pre ma kri vi~ nom za ko ni ku pred vi |e na nov ~a na ka zna ili ka zna za tvo ra do jed ne go di ne.

CRnA HROnikA

utorak17.januar2012.

dnevnik

c m y

SLO BO DAN HO MEN O RE FOR MI PRA VO SU \A

Pra vi re zul ta ti za tri go di ne

UHAP [E NI MLA DI ]I IZ BE [KE I KR ^E DI NA

Osum wi ~e ni za kra |u ~e li~ nih bra ni ka Srem sko mi tro va~ ka po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da su uhap {e ni Du {ko J. (35) iz Be {ke i Sa vo J. (25) iz Kr ~e di na, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li pro du `e no kri vi~ no de lo te {ke kra |e i te {ku kra |u u po ku {a ju. Osum wi ~e ni su, ka ko je sa op {te no, od po lo vi ne de cem bra 2011. go di ne i u ja nu a ru ove go di ne, na pri la zi ma auto pu tu No vi Sad – Be o grad, na pe tqi kod Be {ke, kod de vi ja ci j e i na nad v o ` wa k u i na auto pu tu, ukra li 173 za {tit na ~e li~ na bra ni ka-pla {ta i 56 od stoj ni ka.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, osum wi ~e ni su i na put nom prav cu Kru {e dol–Ban stol u op {ti ni Irig ukra li 61 bra nik. Ukra de ne bra ni ke su se kli na ko ma de i pro da va li na ot pa du se kun dar nih si ro vi na u Sta roj Pa zo vi. Ukup na ma te ri jal na {te ta na ne ta gra |e vin skim pred u ze }i ma „Al pi na” iz Be o gra da i „Srem put” iz Ru me, pro ce wu je se na vi {e od 2.800.000 di na ra. Na kon sa slu {a wa, is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci je Du {ku J. i Sa vi J. od re dio pri tvor do me sec da na. (Ta njug)

MI STE RI O ZNA SMRT U BO RU

Be `i vot no te lo na par kin gu Na par kin gu is pred pro sto ri ja DOO „Za {ti ta” Bor ju ~e je pro na |e no te lo S. V. (51), a uzrok smr ti bi }e po znat po sle ob duk ci je, sa op {ti la je po li ci ja u Bo ru. U sa op {te wu se na vo di da je oko 10 sa ti Slu `bi stal nog de `ur stva Po li cij ske upra ve Bor

pri ja vqe no da je is pred DOO „Za {ti ta” u Uli ci \or |a Vaj fer ta, kod bro ja 18, pro na |e no te lo S. V. Na li cu me sta uvi |aj je oba vio is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Za je ~a ru, ko ji je na lo `io da se iz vr {i ob duk ci ja, na kon ko je }e se zna ti ta ~an uzrok smr ti. (Ta njug)

U [AP CU

Pri ja va za dro gu [a ba~ ka po li ci ja je, po stu pa ju }i po na red bi is tra `nog su di je, iz vr {i la pre tres sta na i dru gih pro sto ri ja Mi ro sla va S. (28) i Mi la na T. (32) iz oko li ne Vla di mi ra ca, osum wi ~e nih za po se do va we dro ge, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va [a bac. Pri li kom pre tre sa po li ci ja je 13. ja na u a ra u po ro di~ noj ku -

}i Mi ro sla va S. pro na {la 490 gra ma, a kod Mi la na T. ma wu ko li ~i nu ze qa ste biq ne ma te ri je, za ko ju se sum wa da je dro ga ma ri hu a na. Na kon iz vr {e nog ve {ta ~e wa, pro tiv Mi ro sla va S. i Mi la na T. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va nad le `nom tu `i la {tvu. (Ta njug)

NA AERO DRO MU „NI KO LA TE SLA”

Ot kri ve na 164 zlat ni ka Ca ri ni ci su u ne de qu na aero d ro m u „Ni k o l a Te s la” spre ~i li da 164 zlat ni ka bu de iz ne to iz ze mqe, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na. Dr `a vqa nin SAD, srp skog po re kla, ko ji je na me ra vao da ot p u t u j e u Ame r i k u pre k o Frank fur ta, pri ja vio je pri li kom iz la zne ca rin ske kon tro l e da sa so b om no s i 84 zlat ni ka. Utvr |e no je, me |u tim, da put nik ne po se du je ni -

ka kvu do ku men ta ci ju za po me nu ti zlat ni ke. De taq nom kon tro lom we go vog pr tqa ga i li~ nim pre tre som u xe pu mu je pro na |e no jo{ 80 zlat ni ka, ko je ni je pri ja vio. Po sop s tve n oj iz j a v i, zlat ni ke je na ru ~io od u{te |e nog nov ca i pre u zeo ih u jed -

noj fir mi u Be o gra du s na me rom da ih po ne se na po klon svo joj po ro di ci. Naj ve }i broj (84 zlat ni ka) je te ì ne tri gra ma i ima na se bi ver ske mo ti ve, dok je 75 zlat ni ka, te ì ne po 3,5 gra ma, s li kom ca ra Fran ca Jo ze fa, kao i pet zlat ni ka ne to te ì ne od po 14 gra ma. Ukup na te ì na zlat ni ka je oko 600 gra ma, dok je vred nost pro ce we na na oko 23.500 evra.

Ka ko je put nik iz ze mqe po ku {ao da iz ne se ro bu za ko ju ni je imao neo p hod nu do ku men ta ci ju, zlat ni ci su pri vre me no za dr `a ni, a pro tiv we ga je pod net zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka, ka `e se u sa op {te wu Upra ve ca ri na. M. B.

Dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je ju ~e da je re for ma pra vo su |a u Sr bi ji za be le ì la do bre re zul ta te, ko ji }e bi ti naj o ~i ti ji za oko tri go di ne. On je re kao da je re for ma pro ces ko ji }e tra ja ti i na red nih pet do {est go di na, do da ju }i da je jed na od po zi tiv nih po sle di ca re for me sma we we bro ja za sta re lih kri vi~ nih po stu pa ka i efi ka sni ji rad sud stva. Po sled wa is tra ì va wa jav nog mwe wa, pre ci zi rao je Ho men, po ka zu ju da su gra |a ni re for mu pra vo su |a pre po zna li kao naj zna ~aj ni ju u Sr bi ji, {to je, ka ko je ka zao go stu ju }i na TV B-92, ve o ma bit no i ohra bru ju }e. Kao je dan od naj va `ni jih mo me na ta u pra vo su |u, Ho men je na veo ju ~e ra {wi po ~e tak spro vo |e wa tu ì la~ ke is tra ge, pre ci zi ra ju }i da }e tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal i za rat ne zlo ~i ne ubu du }e sa ma od u- ~i va ti o po kre ta wu is tra ga i sta ra ti se o pri ku pqa wu do ka za pro tiv osum wi ~e nih u ve li kim pred me ti ma. Ho men je pod se tio na to da }e sa da Tu ì la {tvo vo di ti kom plet -

Slo bo dan Ho men

nu is tra gu i ras po la ga ti svim do ka zi ma, do da ju }i da je uvo |e we tog si ste ma ko {ta lo tri mi li o na evra, a po no vom Za ko nu o kri vi~ nom po stup ku, ko jim je pred vi |e no uvo -

|e we tu ì la~ ke is tra ge, bi }e vo |e ni ve li ki pred me ti. Pod se tiv {i na to da su otvo re ne ve li ke ko rup tiv ne afe re po put „Ko lu ba re” i na bav ke vak ci na pro tiv no vog gri pa, Ho men je iz ra zio o~e ki va we da }e u na red nih ne ko li ko me se ci Tu ì la {tvo iz ne ti kon kret ne po dat ke i uhap si ti li ca ko ja su ume {a na u ta kve slu ~a je ve. Ho men je, go vo re }i o pri tu `ba ma na rad Vi so kog sa ve ta sud stva (VSS), ka zao da }e u ~e tvr tak pro blem bi ti ot klo wen, od no sno da }e od ta da VSS po ~e ti da ra di u pu nom sa sta vu. Na pi ta we ka ko }e se od vi ja ti is tra ga o pro na la sku oru` ja i eks plo ziv nih na pra va u ba wa lu~ koj ha li „Bo rik”, Ho men je ka zao da bez bed no sne slu `be ima ju za da tak da do |u do ope ra tiv nih po da ta ka o to me {ta se de {a va lo. Ho men je ka zao da je va `no da is tra `ni or ga ni utvr de oda kle po ti ~u eks po lo ziv i oru` je, i oce nio bit nim da se na pra vi plan za {ti te oso ba iz dr àv nog vr ha i sva ko ga ko je iz lo èn pret wa ma kri mi na la ca, u ~e mu naj va `ni ju ulo gu ima ju na {e bez bed no sne slu `be.

NEO ^E KI VA NA OD LU KA PR VO O KRI VQE NOG U AFE RI „AGRO @IV”

@i va nov ot ka zao pu no mo} svim bra ni o ci ma Biv {i su vla snik kom pa ni je “Agro ìv” Mi ro slav @i va nov (61), ko me se su di zbog sum we da je, za jed no s de vet na e sto ro sa rad ni ka, po ~i nio pri vred ne ma hi na ci je, na ju ~e ra {wem glav nom pre tre su odr à nom u Vi {em su du u Zre wa ni nu neo ~e ki va no je ot ka zao pu no mo} svim bra ni o ci ma. Zbog to ga je su |e we pre ki nu to, a na sta vak je za ka zan za 28. fe bru ar. Uko li ko @i va nov do ta da ne obez be di no ve bra ni o ce, sud }e to u~i ni ti u we go vo ime, po slu `be noj du `no sti da bi ne sme ta no mo gao bi ti na sta vqen ovaj ma ra ton ski pro ces, ko ji je u{ao u pe tu go di nu. Pred sed nik sud skog ve }a Ile{ Ba ko{, ina ~e, ra ni je je iz neo sum wu da op tu è ni i bra ni o ci pred u zi ma ju ne ke rad we sra ~u na te na odu go vla ~e we po stup ka, a u o~e ki va wu iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka i uki da wa de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, zbog ko jeg @i va nov i osta li i od go va ra ju. Pre ne go {to je @i va nov sa op {tio od lu ku da se od ri ~e da qih uslu ga svo jih advo ka ta, su di ja Ba ko{ je pred lo ìo da se iz ve du do ka zi iz ja {wa va wem op tu è nih o sa dr à ju tran skri pa ta pri slu {ki va nih te le fon skih raz go vo ra. Bra ni o ci @i va no va i vi {e okri vqe nih i do sa da su se pro ti vi li ~i ta wu tih tran skri pa ta, a ju ~e su is ta kli

Mi ro slav @i va nov

da je ovaj do kaz pri ba vqen na ne za ko nit na ~in. Ka ko su ob ja sni li, uz po mo} is tra `nog su di je, tu ì lac je sa kri vao i fin gi rao do ka ze, od no sno tran skrip te. – Pri slu {ki va we je bi lo odo bre no zbog sum we za kri vi~ no de lo da va wa i pri ma wa mi ta. Tu ì lac je od u stao od ovog de la pro tiv okri vqe nih i znao da se pri slu {ki va ni raz go vo ri vi {e ne mo gu upo tre bi ti kao do ka zi. Me |u tim, de set me se ci ka sni je isti tran skrip ti se pod me }u i sa da nu de kao do kaz za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, a to je ne za ko ni to – po ja sni li su advo ka ti okri vqe nih. Ra di se, da pod se ti mo, o ukup no 38 taj no sni mqe nih te le fon -

Po gon „Agro `i va”

skih raz go vo ra, vo |e nih s pro le }a i po ~et kom le ta 2007. go di ne. Iz wih mo è da se ra za zna da su op tu è ni na slu ti li da ih po li ci ja pro ve ra va. Po ~et kom 2007. u “Agro ìv” je ve} bi la u{la i Po re ska in spek ci ja pa su se @i va nov i sa rad ni ci do go va ra li o rad wa ma ko je tre ba pred u ze ti da se pri kri ju fi nan sij ske tran sak ci je o tr go vi ni ude li ma za vi snih pred u ze }a iz si ste ma kom pa ni je. Op tu `ni com se, ina ~e, tvr di da su te tr go vi ne po slu ì le za fik tiv no stva ra we ka pi tal ne do bi ti kom pa ni je, na osno vu ~e ga su @i va nov i tro ji ca su vla sni ka neo sno va no na pla ti li di vi den du od pre ko 1,5 mi li jar du di na ra. Ali, i za du ì li “Agro -

`iv” kod po slov nih ba na ka za go to vo 100 mi li o na evra pa je po sle iz bi ja wa afe re kom pa ni ja za vr {i la u ste ~a ju. @i va nov i osta li su pr vo tvr di li da ne mo gu da pre po zna ju svo je gla so ve na taj no sni mqe nim tra ka ma, iz ra `a va ju }i sum wu da oni uop {te i pri pa da ju wi ma. Ka da su ve {ta ci po tvr di li auten ti~ nost gla so va, bra ni o ci su po ku {a li da ospo re za ko ni tost tran skri pa ta. Sud sko ve }e se, ipak, opre de li lo da za po~ ne pre slu {a va we raz go vo ra, ali je ta da re a go vao @i va nov, iz ra zio raz o ~a re we sta vom su da i od mah po vu kao sle de }i po tez – ot ka zao pu no mo} svim bra ni o ci ma. @. Ba la ban

SVE DO ^E WE BIV [EG ZA ME NI KA NA ^EL NI KA DR @AV NE BEZ BED NO STI ZO RA NA MI JA TO VI ]A

Op tu `e ni ne ma ju ve ze s po ku {a jem aten ta ta

Biv {i za me nik na ~el ni ka Dr `av ne bez bed no sti Zo ran Mi ja to vi} iz ja vio je ju ~e ta slu `ba ni je do {la ni do jed nog po da tka ko ji bi biv {eg {e fa be o grad skog cen tra DB-a Mi la na Ra do wi }a i na ~el ni ke za unu tra {wi i spoq ni eks tre mi zam u tom cen tru DB-a Ste va na Ba stu i Rat ka Ro mi }a po ve za li s po ku {a jem aten ta ta li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a u Bu dvi 2000. Sve do ~e }i u Vi {em su du u Be o gra du na su |e wu Ra do wi }u, Ba sti i Ro mi }u zbog po ma ga wa ne po sred nim iz vr {i o ci ma u po ku {a ju ubi stva Dra {ko vi }a 15. ju na 2000. u Bu dvi, Mi ja to vi} je de taq no ob ja snio da je 2001. go di ne DB is tra `i vao taj slu ~aj i jo{ dva po ku {a ja aten ta ta na Dra {ko vi }a, na Ibar skoj ma ri stra li 1999. i, ka ko je re kao, „na po vrat ku iz Slo va~ ke”. Slu `ba je, ka ko je is pri ~ao sve dok, Ra do wi }a, Ba stu i Ro mi }a de set me se ci pra ti la, pri slu {ki va la i ko ri sti la „od re |e ne sa rad ni ke”, sa slu {a la ih i sa sta vi la o to me iz ve {ta je. – To kom tih pro ve ra ni je se do {lo ni do jed nog po da tka ko ji bi uka zao na ti da su ima li na me ru da

Zo ran Mi ja to vi}

rad wa ma ko je pred u zi ma ju na bi lo ko ji na ~in u~e stvu ju u li kvi da ci ji Dra {ko vi }a. Ni je utvr |e na ni jed na ~i we ni ca ko ja bi uka zi va la na to da su ima li svest o to me {ta }e se do go di ti – na veo je biv {i za me nik na ~el ni ka DB-a. Mi ja to vi} je is ta kao da su na ~el ni ci ode qe wa u slu `bi mo gli u~e stvo va ti u spro vo |e wu kon kret nih ak ci ja ka da slu `ba pro ce ni da je neo p hod no, na osno vu

Mi lan Ra do wi}

slo `e no sti ak ci je i wi ho vih li~ nih spo sob no sti i ob u ~e no sti, i da to ni ka kvim pro pi si ma ni je bi lo za bra we no. Ba sta i Ro mi} su, po na vo dim op tu `ni ce, po Ra do wi }e vom na lo gu, pra ti li Dra {ko vi }a i fo to gra fi sa li we go vu ku }u u Bu dvi, a za tim te fo to gra fi je pre da li Ra do wi }u, u ra ni joj op tu `ni ci Ra do mi ru Mar ko vi }u, ko ji je po stu pao po na lo gu ta da {weg pred sed -

ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Ka ko se na vo di u op tu `ni ci, Ra do wi} je te fo to gra fi je po sred no pre dao ne po sred nim iz vr {i o ci ma ne u spe log aten ta ta – pri pad ni ci ma „cr ve nih be ret ki” ko ji su ve} osu |e ni na vi {e de ce nij ske za tvor ske ka zne pred Spe ci jal nim su dom – Bran ku Ber ~e ku, Le o ni du Mi li vo je vi }u i Ne na du Ili }u. Ovaj kri vi~ ni po stu pak pro tiv Ra do wi }a, Ba ste i Ro mi }a po kre nu lo je ra ni je Okru `no tu `i la {tvo u Be o gra du, na osno vu kri vi~ ne pri ja ve Dra {ko vi }a iz 2000. po sle vi {e go di na „~e ka wa u fi o ci”. Mi ja to vi} je ju ~e po no vo sve do ~io u su du po {to deo su |e wa u no vem bru na ko jem je da vao is kaz ni je ton ski sni mqen pa ni je mo gao da se ura di tran skript i na pra vi za pi snik. Svi op tu `e ni na ovom su |e wu od po ~et ka pro ce sa od ba cu ju na vo de op tu `ni ce kao „sram ne i la `ne”, tvr de }i da su svo je za dat ke iz vr {a va li po pra vi li ma slu `be. Ra do wi}, Ba sta i Ro mi} bra ne se sa slo bo de. Su |e we }e bi ti na sta vqe no 16. mar ta. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

utorak17.januar2012.

NA KON OD LU KE SU DA U PO @A REV CU DA, ZBOG ZA STARE LO STI, OD BI JE TU @BU PRO TIV MAR KA MI LO [E VI ]A

„Ot po ra {” podneo `albu na pre su du DRA MA BRO DO LO MA KOD TO SKA NE JO[ NI JE OKON ^A NA

Mo gu }a i eko lo {ka ka ta stro fa – Spa si la~ ke ope ra ci je kod olu pi ne luk su znog tu ri sti~ kog bro da „Ko sta kon kor di ja”, ko ji se u pe tak uve ~e na su kao u bli zi ni To ska ne, ju ~e su pre ki nu te na neo d re |e no vre me na kon {to se brod po me rio – iz ja vio je port pa rol va tro ga sa ca Lu ka Ka ri. Spa si o ci su ju ~e pro na {li jo{ jed no te lo u olu pi ni luk su znog tu ri sti~ kog bro da pa se broj `r ta va po peo na {est, ob ja vi la je agen ci ja AN SA. î ta vu pre pro {lu no} tra ga li su za jo{ 15 ne sta lih put ni ka i ~la no va po sa de. U ne sre }i je po vre |e no 67 qu di, a na bro du je bi lo ~e tvo ro dr à vqa na Sr bi je – tro je put ni ka i je dan ~lan po sa de – i svi su do bro. U tre nut ku ne sre }e na luk su znom tu ri sti~ kom bro du bi lo je 3.200 put ni ka i 1.023 ~la na po sa de, od ko jih je ve }i na eva ku i sa na ~am ci ma za spa sa va we, he li kop te ri ma i dru gim bro do vi ma ko ji su se za te kli u tom pod ru~ ju. Ita li ja je ju ~e upo zo ri la na mo gu} nost eko lo {ke ka ta stro fe zbog opa sno sti da u mo re is cu ri sko ro 2.500 to na di zel-go ri va. – To je na {a no} na mo ra. Brod ima re zer vo a re pu ne di zel-go ri va ko je mo è po to nu ti na dno mo ra, {to bi iza zva lo ka ta stro fu – ka è, ita li jan ski mi ni star za za {ti tu ì vot ne oko li ne Ko ra do Kli ni, u in ter vjuu za dnev nik „Stam pa”. U naj go rem mo gu }em sce na ri ju, go ri vo mo è „is cu ri ti u mo re, za ga di ti oba lu i ugro zi ti biq ni i ì vo tiw -

ski svet”, is ta kao je Kli ni, i do dao da su „sprem ni da in ter ve ni {u uko li ko do |e do cu re wa i do stva ra wa naft ne mr qe”, pre no si AFP. Ve li ki kru zer te àk 114.500 to na na su kao se na gre ben ko ji je uda qen sa mo 300 me ta ra od oba le zbog to ga {to je pri {ao su vi {e bli zu to skan skog ostr va \i qo na pu tu za Sa vo nu, u se ver noj Ita li ji, i pre vr nuo se. Kom pa ni ja ko ja je vla snik luk su znog bro da pro ce wu je da }e we na {te ta od ne sre }e iz no si ti 85-95 mi li o na do la ra. Ri zi~ ni obi ~aj kru ze ra da pro |u bli zu ostr va \i qo da bi po zdra vi li sta nov ni ke po sve mu su de }i je do pri neo to me da se luk su zni tu ri sti~ ki brod u pe tak uve ~e na su ~e u bli zi ni oba la To ska ne, re kli su zva ni~ ni ci i o~e vi ci. Ne ki o~e vi ci su is pri ~a li da je po sa da kru ze ra pri re di la sta nov ni ci ma spek ta ku lar nu pa ra du dok je brod pro la zio po red ostr va. Ka pe ta nu „Ko sta kon kor di je” Tu ì la {tvo je u su bo tu od re di lo pri tvor na kon vi {e ~a sov nog is pi ti va wa. Ka pe tan Fran ~e sko Ske ti no iz ja vio je u jed nom in ter vjuu 2010. go di ne da ni ka da ne bi è leo da se su o ~i sa sce na ri om ko ji je za de sio „Ti ta nik„. – Bro do lom je re zul tat qud ske gre {ke po {to je ka pe tan na pra vio neo do bre no od stu pa we od pro gra mi ra nog kur sa kru ze ra, {to je do ve lo do to ga da se brod na su ~e na gre ben – iz ja vio je ju ~e Pjer Lu i |i Fo ski, pred sed nik kom pa ni je „Ko sta kru zis”.

PRE SU DA VI [EG SU DA U SME DE RE VU

Kri mi nal noj gru pi 21,5 go di na za tvo ra Pre su dom Vi {eg su da u Sme de re vu je da na e sto ~la noj kri mi nal noj gru pi iz vi {e gra do va Sr bi je iz re ~e ne su zbog pro iz vod we i pre pro da je dro ge ka zne za tvo ra u ukup nom tra ja wu od 21,5 go di ne. – Vi {i sud u Sme de re vu ju ~e je iz re kao pre su du ko jom je op tu `e nog Dar ka Ili }a (39) iz Kra gu -

Sud u Sme de re vu

jev ca ogla sio kri vim za neo vla {}e nu pro iz vod wu, sta vqa we u pro met i omo gu }a va we u`i va wa opoj nih dro ga i iz re kao je din stve nu ka znu za tvo ra od ~e ti ri go di ne i ~e ti ri me se ca – re kao je Ta nju gu pred se da va ju }i sud skog ve }a su di ja Dra go slav Mi la no vi}. Op tu `e nog Ne na da Zdrav ko vi }a (26) iz Ve li ke Pla ne sud je ogla sio kri vim za ista kri vi~ na de la i ka znio s tri go di ne i osam me se ci za tvo ra. Mi lo{ Ra doj ko vi} (29) iz Ve li ke Pla ne za neo vla {}e nu pro iz vod wu i sta vqa -

we u pro met opoj nih dro ga do bio je ka znu od tri go di ne, Du {an Mi ri} (33) iz Kra gu jev ca ta ko |e za pro iz vod wu i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga tri go di ne i tri me se ca, a Mi lo je Lu ki} (39) iz Aran |e lov ca ka `wen je uslov no za neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga sa {est me se ci za tvo ra. Ivan Stri zo vi} (33) iz Sme de rev ske Pa lan ke za neo vla {}e nu pro iz vod wu i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga ka `wen je s ~e ti ri go di ne i tri me se ca, Vla di mir Jo va no vi} (31) iz ]u pri je s tri go di ne za tvo ra, a Go ran Da ni ~i} (43) iz Ve li ke Pla ne ka `wen je uslov no. Sud je uslov no ka znio i Vla di mi ra Tir na ni }a (29) iz Kr we va, Iva na Ma le ti }a (29) i De ja na Mi lo va no vi }a (40) iz Ve li ke Pla ne. Okri vqe ni su pro {le go di ne uhap {e ni u okvi ru ak ci je „Mo ra va”. Po li ci ja je pret hod no utvr di la da je Ili} od mar ta na ba vio ukup no 160 gra ma „skan ka” i 16 gra ma he ro i na, ko je je za tim pro da vao Zdrav ko vi }u, a ovaj Ra doj ko vi }u. Wih dvo ji ca se te re te da su dro gu pro da va li nar ko ma ni ma u bli zi ni ba ze na i sred we {ko le u Ve li koj Pla ni, dok se Stri zo vi} te re ti da je u grad skom par ku u Sme de rev skoj Pa lan ci pro dao he roin Ra doj ko vi }u. Pri li kom hap {e wa, kod Ili }a je pro na |e no pet gra ma he ro i na, 50 gra ma „skan ka” i no vac od pro da te dro ge. Pro tiv Ili }a, Zdrav ko vi }a, Ra doj ko vi }a i Stri zo vi }a pro du `en je pri tvor zbog opa sno sti da }e po no vi ti kri vi~ no de lo.

^lan Po kre ta „Ot por” Ne boj {a So ko lo vi} pod neo je Ape la ci o nom su du u Be o gra du àl bu na pre su du Osnov nog su da u Po à rev cu. Pre su dom se zbog ap so lut ne za sta re lo sti kri vi~ nog go we wa od bi ja we go va pri vat na kri vi~ na tu `ba pro tiv Mar ka Mi lo {e vi }a zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da u Po à rev cu 2. ma ja 2000. go di ne. So ko lo vi} je re kao Ta nju gu da u àl bi od Ape la ci o nog su da tra ì da po ni {ti tu od lu ku su da, uki ne pre su du i do ne se ko na~ nu pre su du. On sma tra da po zi va we Mar ka Mi -

Ne boj {a So ko lo vi}

lo {e vi }a na su |e we pre ko ogla sne ta ble su da, jer se ne zna we go va ta~ na adre sa u Ru si ji, de lu je neo zbiq no. Uko li ko se do go di da Ape la ci o- ni sud u Be o gra du od bi je àl bu So ko lo vi }a, on je na ja vio da }e prav du po tra ì ti u Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru. Osnov ni sud u Po à rev cu je 17. no vem bra 2011, zbog na stu pa wa ap so lut ne za sta re lo sti kri vi~ nog go we wa, od bio op tu `bu pro tiv si na biv {eg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a po sle sa slu {a wa ve {ta ka me di cin ske stru ke, ko -

ji je re kao da su So ko lo vi }u na ne te te {ke po vre de, ali da iz po sto je }e do ku men ta ci je ne mo è da se za kqu ~i da su bi le opa sne po ì vot. Mi lo {e vi}, ko ji je u bek stvu i u Ru skoj Fe de ra ci ji uì va azil, bio je op tu èn da je sa sa rad ni ci ma i te lo hra ni te qi ma 2. ma ja 2000. pre tu kao, osimk So ko lo vi }a, i „ot po ra {e” Mom ~i la Veq ko vi }a i Ra doj ka Lu ko vi }a. Po stu pak za na pad na Veq ko vi }a je za sta reo ra ni je jer je za do bio la ke te le sne po vre de, a Lu ko vi}, ko ji je ta ko |e imao te {ke po vre de, u me |u vre me nu je po gi nuo u sa o bra }aj noj ne sre }i.

BRA NI LA^ KI TIM BI ZNI SME NA IZ UBA OBE LO DA NIO

[vaj car ci od ba ci li sum we pro tiv Stan ka Su bo ti }a Bi zni smen Stan ko Su bo ti} Ca ne, pre su dom Spe ci jal nog su da osu |en u od su stvu na {est go di na za tvo ra po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u svo joj fir mi „Mia“, Ub 1995. i 1996. go di ne u ve zi s ne le gal nim pro me tom ci ga re ta, ju ~e je pre ko svog prav nog ti ma i ge ne ral nog za stup ni ka Ra do sla va Ta di }a po ru ~io da je kra jem de cem bra 2011. do bio re {e we sa ve znog jav nog tu ì o ca [vaj car ske, sa se di {tem u Lo za ni, ko je do ka zu je da se u toj dr à vi u ko joj ì vi, pro tiv we ga ne vo di ni ka kav kri vi~ ni po stu pak. Na ju ~e odr à noj pres-kon fe ren ci ji, no vi na ri ma je po de qen fak si mil do ku men ta {vaj car skog Fe de ral nog tu ì la {tva iz Lo za ne

„re {e wu o od ba ~a ju kri vi~ ne pri ja ve ko ju su pro tiv Stan ka Su bo ti }a jo{ 2009. usme no pod ne li pred stav ni ci Tu ì la {tva Re pu bli ke Sr bi je, na sa stan ku ko ji je, na wi hov zah tev, odr àn u {vaj car skom kan to nu Ti ~i no“. – Iz tog re {e wa se vi di da je 15. ma ja 2009. u [vaj car skoj odr àn sa sta nak na ko jem su u~e stvo va li ~la no vi po li ci je i pred stav ni ci {vaj car skih, ita li jan skih i srp skih tu ì la {ta va, na ko jem su srp ski tu ì o ci iz ne li to bo `wu sum wu da Stan ko Su bo ti} do bi ja no vac iz fon do va ko ji pri pa da ju bra }i Dar ko i Du {ku [a ri }u, ko ji su, na vod no, po zna ti {ver ce ri dro ge, te da pri kri va kri mi nal no po re klo tog nov ca ta ko {to ot pla }u je kre di te

ne du van ske afe re pro ce su i ran u Ba ri ju, iz no se }i stav da su „po kre ta we kri vi~ nog po stup ka 2001. go di ne u Ita li ji pro tiv Su bo ti }a ko ji je jo{ uvek ni je

Pro ve ra tra ja la dve go di ne Ta ko |e se do da je da je iz na vo da u do ku men tu vi dqi vo da je „Fe de ral na sud ska po li ci ja [vaj car ske do bi la na log da spro ve de sva ki vid is tra ge s ci qem da usta no vi even tu al nu kri mi nal nu ak tiv nost Stan ka Su bo ti }a, a ka ko i po red de taq nih pro ve ra ko je su tra ja le vi {e od dve go di ne, ni je utvr |e no po sto ja we bi lo ka kvih we go vih ne do zvo qe nih ak tiv no sti, sa ve zni jav ni tu ì lac je dao na log da se ne ula zi u bi lo ka kav kri vi~ ni po stu pak i o to me oba ve stio Su bo ti }a“. s da tu mom 20. de cem bar 2011, ~i ja je su {ti na da se „na kon iz vr {e nih kon tro la ko je ni do da nas ni su da le mo gu} nost da se usta no vi bi lo ka kva spor na ak tiv nost ime no va nog Stan ka Su bo ti }a, ise qe ni ka iz Sr bi je, na sta we nog u @e ne vi, na la è Jav nom mi ni star stvu kon fe de ra ci je da ne ula zi u po stu pak na osno vu sum wi do sta vqe nih od pred stav ni ka Tu ì la {tva Sr bi je 15. ma ja 2009. o to me da na vod no Su bo ti} do bi ja no vac iz fon do va ko ji pri pa da ju bra }i Dar ku i Du {ku [a ri }u i da pri kri va kri mi nal no po re klo tog nov ca ta ko {to ot pla }u je kre di te ko je su mu odo bri le ban kar ske in sti tu ci je sa se di {tem u [vaj car skoj“. U ve zi s ovim do ku men tom advo kat ski tim ob ja {wa va da je re~ o

ko je su mu odo bri le ban kar ske in sti tu ci je sa se di {tem u [vaj car skoj„. Tom pri li kom srp skih tu `i o ci su na ja vi li da }e na knad no do sta vi ti pi sa ni zah tev za prav nu sa rad wu, s od go va ra ju }im do ka zi ma, ali ta kav zah tev [vaj car skoj ni ka da ni je do sta vqen – na vo di se u oba ve {te wu ko je je u ime Su bo ti }e vog bra ni la~ kog ti ma pre zen to vao advo kat Ra do slav Ta di}. Advo kat Ta di} je do dao da Spe ci jal ni sud u Be o gra du jo{ ni je do sta vio stran ka ma pre su du ob ja vqe nu u pred me tu „du van ska afe ra„ pre vi {e od tri me se ca, kao ni ko pi ju za pi sni ka o we nom ob ja vqi va wu i po red vi {e pi sa nih zah te va bra ni la ca okri vqe nog Su bo ti }a. Bra ni o ci Su bo ti }a su se osvr nu li i na dav na {wi slu ~aj na vod -

Stan ko Su bo ti}

okon ~an, ini ci ra le ta da {we vla sti Sr bi je“. Od bra na je s tim u ve zi i ju ~e za „ neo sno va ne pri ja ve“, ka ko ih je na zva la, pro zva la ka bi net ta da {weg pred sed ni ka SRJ Vo ji sla va Ko {tu ni ce, pre sve ga iz ve sno eks pert sko te lo, s na zi vom „Eks pert unit” za ko je ni do dan da nas ni je utvr |e no na osno vu ~e ga i s ko jim za da ci ma je osno va no, ni ti je utvr |e no ko su bi li ~la no vi istog“. Advo ka ti tvr de i da je „2007. na kon {to je pro tiv wi ho vog kli jen ta pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du po kre nut po stu pak u pred me tu ’du van ska afe ra’ zbog kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u pri vat noj fir mi, od stra ne na {ih vla sti ini ci ra na kon tro la po slo va wa Stan ka Su bo ti }a u [vaj car skoj, Fran cu skoj i Lin hen {ta ju nu, ali su po sle de taq ne kon tro le ce lo kup nog we go vog po slo va wa, sve tri dr `a ve utvr di le da ni je bi lo ni ka kvih ne -

za ko ni tih rad wi, o ~e mu u u svim tim ze mqa ma do ne te pra vo sna `ne oslo ba |a ju }e pre su de“. Bra ni o ci su sa op {ti li i da je mi ni star ka prav de Re pu bli ke Sr bi je Sne à na Ma lo vi} na pre da va wu ko je odr à la na In si tu tu „Evro pa„ u Ci ri hu 22. no vem bra 2011, iz ne la da je „pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du do ne ta pre su da ko jom je, to bo è, utvr |e no da su Stan ko Su bo ti} i we go vi sa rad ni ci u ci qu pru à wa eko nom ske po dr {ke Mi lo {e vi }u i we go voj vla da ju }oj eli ti, o{te ti li bu xe te broj nih me |u na rod nih kom pa ni ja kao i ze ma qa u Evro pi“!? – Ne sa mo da je op {te po zna to da je Stan ko Su bo ti} bio pro tiv nik re ì ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a, od ko jeg je go di na ma pro ga wan, ve} ni u op tu `ni ci, ni ti u bi lo ko jem iz ve de nom do ka zu u to ku glav nog pre tre sa, ni je bi lo ni po me na o bi lo ka kvoj ve zi Stan ka Su bo ti }a s re ì mom Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Ta ko |e je pot pu na iz mi {qo ti na i tvrd wa o {te ti ko ju je, na vod no, Stan ko Su bo ti} pri ~i nio ano nim nim me |u na rod nim kom pa ni ja ma i „ze mqa ma u Evro pi„, ka da se ima u vi du ne spor na ~i we ni ca da mu je op tu `ni com sta vqe no na te ret da je {te tu pri ~i nio sa mo Re pu bli ci Sr bi ji, ko ja je di na ima i sta tus o{te }e nog u tom po stup ku – pod vu kao je prav ni za stup nik Ra do slav Ta di}. Do dao je da je „po seb no in di ka tiv no {to su ta kve tvrd we iz ne te u ze mqi u ko joj Su bo ti} go di na ma ì vi i ra di kao slo bo dan gra |a nin, i ko ja je od bi la da ga iz ru ~i Sr bi ji iz jed no stav nog raz lo ga {to kri vi~ no de lo za ko je je op tu èn ne po sto ji ni u [vaj car skoj ni u ze mqa ma EU“. – Po vo dom tih na vo da Stan ko Su bo ti} je Ustav nom su du Sr bi je pod neo ustav nu àl bu zbog po vre de pret po stav ke ne vi no sti i pra va na pra vi~ no su |e we, o ko joj jo{ uvek ni je re {e no – obe lo da nio je advo kat Ra do slav Ta di}. E. D.

NO VA IS TRA GA PRO TIV ZVON KA VE SE LI NO VI ]A I JO[ DVO JI CE OSUM WI ^E NIH

Pri svo je na 32 ka mi o na? – Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pod ne lo je zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv Zvon ka Ve se li no vi }a iz se la Do qa ne, u op {ti ni Zve ~an, i jo{ dvo ji ce osum wi ~e nih zbog sum we da su pro tiv prav no pri svo ji li 32 ka mi o na u vla sni {tvu li zing kom pa ni je „Hi po Al pe-Adri ja li zing” vred no sti pre ko 300 mi li o na di na ra – iz ja vio je Ta nju gu tu `i lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. – Osim Ve se li no vi }a, osum wi ~e ni su Mi lan Ra do i ~i} iz \a ko vi ce i Dra gan ]ur ~i} iz Ra {ke. Vo zi la je ko ri sti la ]ur ~i }e va pri vat na kom pa ni ja „Evro kop” sa se di {tem u Ra {ki u to ku mar ta, apri la i ma ja 2008. go di ne, na

Zvon ko Ve se li no vi}

osno vu ugo vo ra o fi nan sij skom li zin gu ko ji je we go va kom pa ni ja za kqu ~i la s „Hi po li zin gom”. – Da bi, na kon ras ki da ugo vo ra o li zin gu, spre ~i li da vla snik pre u zme po me nu ta vo zi la, Ve se li no vi}, ]ur ~i} i Ra do ji ~i} su ih u dru goj po lo vi ni 2010. go di ne pre ve zli za te ri to ri ju AP Ko so vo i Me to hi ja a po tom na sta vi li wi ho vo ko ri {}e we i ti me one mo gu }i li „Hi po-li zing„ da ih pre u zme – re kao je Ra di sa vqe vi}. Vo zi la su, iz me |u osta log, ko ri {}e na i za iz grad wu auto pu ta Pri {ti na–Ti ra na. – Sav pri hod ko ji je ostva ren po osno vu ko ri {}e wa ovih vo zi la za dr `a li su za se be i pri svo ji li,

pri ba vqa ju }i ti me pro tiv prav nu imo vin sku ko rist – na po me nuo je Ra di sa vqe vi}. – Is tra `ni su di ja sa slu {ao je svu tro ji cu osum wi ~e nih, do neo re {e we o spro vo |e wu is tra ge i od re dio im do me sec da na pri tvo ra. Vi {i sud u Kra qe vu u de cem bru je po kre nuo is tra gu pro tiv Zvon ka Ve se li no vi }a zbog kri vi~ nog de la ne do zvo qe nog dr `a wa pi {to qa, po {to je uhap {en na Ko pa o ni ku za jed no s bra tom @ar kom Ve se li no vi }em, pro tiv ko ga se vo di is tra ga u Spe ci jal nom su du u Be o gra du zbog sum we da je su di ju osnov nog su da u Ra {koj Sre} ka To pa lo vi }a pod stre ka vao na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja.

SPORT

utorak17.januar2012.

dnevnik

c m y

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16–29. JANUAR)

So ro i Udo vi ~i} smi ri li fu ri ju

REZULTATI Ma ke do ni ja - Tur ska 16:4 Hr vat ska - Ru mu ni ja 10:7 Ne ma~ ka - Cr na Go ra 7:13 Sr bi ja - [pa ni ja 8:5 Gr~ ka - Ho lan di ja si no} Ma |ar ska - Ita li ja si no}

DANA[WI PROGRAM

Srbija - [panija 8:5 (1:0, 2:3, 3:1, 2:1)

Ma ke do ni ja - Gr~ ka (13) Sr bi ja - Ne ma~ ka (14.30) [pa ni ja - Ru mu ni ja (16) Cr na Go ra - Hr vat ska (17.30) Ho lan di ja - Ma |ar ska (19) Tur ska - Ita li ja (20.30)

AJ NDHO VEN: Ba zen „Pi ter van de Hu gen band”, gle da la ca: 400, su di je: Ko ri zna (Poq ska) i Va si leu (Gr~ ka). Igra~ vi {e: Sr bi ja 12 (4), [pa ni ja 8 (3). Pe ter ci: [pa ni ja 2 (0). SRBIJA: So ro, [a po wi}, Go ci}, Udo vi ~i} 3, ]uk, Pi je tlo vi} 2, Ni ki}, Alek si}, Ra |en 2, Fi li po vi}, Pr la i no vi}, S. Mi tro vi} 1, B. Mi tro vi}. [PANIJA: Agi lar, M. Gar si ja, Ma la rah, [i ra wi, Mo li na 1, Min gel 1, Ga qe go, Espa wol, Va les, R. Pe ro ne 2, Pe rez 1, H. Gar si ja, Lo pez. Od l i ~ an start Sr b i j e na Evrop skom pr ven stvu u va ter po lu. Iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a su u der bi ju pr vog ko la u B gru pi sa vla da li re pre zen ta ci ju [pa ni je 8:5. Iz u zet no va `na po be da po go to vo {to u ti mu ima do sta ro vi tih igra ~a, Du {ko Pi je tlo vi}, Va wa Udo vi ~i}, Ni ko la Ra |en, a de bi tant Alek sa [a po wi} ni je ni igrao zbog bo le sti. A upra vo su oni ro vi ti bi li i naj za slu ` ni j i, uz fe n o m e n al n og gol ma na Slo bo da na So ra ko ji je imao 14 od bra na od ~e ga dva pe ter ca, za pr vi tri jumf na {eg ti ma u Aj ndho ve nu. Pre sko ~i li su pr vi ste pe nik del fi ni u Aj ndho ve nu, sa da je na re du dru gi - Ne ma~ ka, da nas od 14.30 ~a so va. U pr ve dve ~e tvr ti ne Sr bi i [pan ci kao da su igra li {ah, a ne va t er p o l o. Obe eki p e igra l e su do s ta ner v o z no i pra vi le ve li ki broj gre {a ka,

Odli~an Slobodan Soro

ali su od bra ne funk ci o ni sa le na obe stra ne. Je di ni gol u pr voj de o ni ci po sti gli su del -

Da nas s Nem ci ma Po sle po be de nad [pa ni jom u pr vom ko lu, na {u re pre zen ta ci ju u dru gom u B gru pi da nas o~e ku je duel sa Ne ma~ kom. Nem ci su u pr vom ko lu ube dqi vo po ra `e ni od Cr no go ra ca (7:13), ali to ne sme da za va ra ni kog u na {em ta bo ru. Sve sni su sna ge

Milan Aleksi}

igra ~a vi {e, ali i [pan ci su, za tim je {ut Fi li pa Fi li po vi }a za vr {io pre ko go la, a on -

da je usle di lo i lo {e do da va we Ni kle Ra |e na. Osta }e za be le `e no i da je So ro u pr voj

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Ni ko la Ra |en je krat ko pro ko men ta ri sao: - Sa da nam sle de Nem ci, sa wi ma se ni ka da ne zna i znam da }e nam bi ti te {ko - re kao je Ra |en. S tim se slo `io i Mi lan Alek si}. - Va ra se onaj ko mi sli da }e s Nem ci ma bi ti la ko - re kao je Alek si}. Od 2006. i osa mo sta qe wa Sr bi je Nem ci su us pe li da po be de na{ tim sa mo jed nom i u pro {lom iz da wu Svet ske li ge. I po red to ga na{ tim ~e ka te `ak po sao. Mi ima mo do sta ro vi tih igra ~a, [a po wi} ni je ni igrao pro tiv [pa na ca, a pi ta we je da li }e i da nas. S dru ge stra ne na la zi se ras te re }en ri val, ko ji od li~ no po zna je na {e igra ~e. Po mo} nik se lek to ra pan ce ra Ha ge na [ta ma je ne ka da {wi po mo} nik De ja na Udo vi ~i }a. - Sr bi ja je ve li ki fa vo rit u ovom me ~u, ne sme da kik si ra pro tiv nas - po ru ~u je No vo se lac.

pan ce ra del fi ni. Po mo} nik De ja na Udo vi ~i }a De jan Sta no je vi} upo zo ra va: - Nem ci ima ju kva li tet, ve o ma su bor be ni i ono {to je ve o ma va `no ima ju isti ri tam igre od po ~et ka do kra ja utak mi ce.

fi ni, a stre lac je bio Du {ko Pi je tlo vi}. U ovom pe ri o du igre pro pu sti li smo dva pu ta

de o ni ci od bra nio pe te rac Gi qer mu Mo li ni. U dru goj ~e tvr ti ni [pna ci su na pra vi li pre o kret naj vi {e za hva qu ju }i upra vo Mo li ni, Ri kar du Pe ro neu i Iva nu Pe re zu. Mo li na je iz jed na ~io, a Pe ro ne do neo pred nost. Ste fan Mi tro vi} je iz {e ste si tu a ci je s igra ~em vi {e tek us peo da po stig ne gol za 2:2, Pe rez je po vi so na 3:2, a Ra |en iz jo{ jed ne si tu a ci je s igra ~em vi {e do neo jo{ jed no po rav na we re zul ta ta (3:3) pred kraj dru ge de o ni ce. Kqu~ ni tre nu ci utak mi ce do go di li su se u tre }em pe ri o du. Raz i grao se ka pi ten Va wa Udo vi ~i} i iz po lu kon tre po sti gao ~e tvr ti gol za na{ tim, ubr zo je Ra |en od veo del fi ne pr vi put na dva go la raz li ke na utak mi ci. Pe ro ne je dr `ao pri kqu ~ak, a on da je Udo vi ~i} opet po vi sio na 6:4. So ro je u ovom pe ri o du igre od bra nio i dru gi pe te rac pro ~i tav {i le vo ru kog Ha vi je ra Gar s i j u. De f i n i t iv n o pi t a w e po bed ni ka Sr bi ja je re {i la u po sled woj ~etvti ni i to s dve kon t re. Pr v o je stre l ac bio Udo vi ~i}, a on da i Pi je tlo vi} za vi so kih 8:4. Do kra ja me ~a Min ge le je je di no us peo da ubla `i po raz za ko na~ nih 8:5.

Va `na po be da Bi lo je do sta ner vo ze u pr vom de lu utak mi ce, ali na kra ju ipak ra dost u re do vi ma del fi na. Se lek tor De jan Udo vi ~i} za do vo qan po be dom ni je è leo pre vi {e da ko me na tri {e duel sa [pan ci ma. Je dan od we go vih po mo} ni ka Vla di mir Pa vlo vi} krat ko je re kao: - Sa mo jo{ igra ~a vi {e da do ve de mo u red. Bek Mi lan Alek si} zbog tri li~ ne ba zen je na pu stio pre kra ja me ~a. - Lu ta li smo na po ~et ku utak mi ce i sr qa li od pre ve li ke è qe da po stig ne mo gol. Od bra na je bi la od li~ na i to je ono {to je naj va `ni je. Ka ko je utak mi ca od mi ca la us pe li smo da se sta bi li zu je mo - re kao je Alek si}. Jo{ je dan na{ bek, Ni ko la Ra |en vo dio je ve li ku bit ku sa cen tri ma [pa ni je i dva pu ta us peo da sa vla da gol ma na Iwa ki Agi la ra. - Ra du jem se {to smo za be le ì li po be du na star tu Evrop skog pr ven stva. Bi lo je gre {a ka u ovom du e lu, ko je su po sle -

di ca pre ve li ke `e qe da {to pre re {i mo pi ta we po bed ni ka. Do kra ja smo us pe li da se smi ri mo. ^e sti tam eki pi, jer je ovo ve li ka po be da - re kao je Ra |en. Cen tar Du {ko Pi je tlo vi} imao je no} pred duel sa [pan ci ma ve li kih pro ble ma zbog ma lak sa lo sti i po vra }a wa. Zbog to ga je od ma rao pre pod ne, a u du e lu sa [pan ci ma bo rio se mak si mal no. - Mo `da je ovo ma~ sa dve o{tri ce da ve} na po ~et ku ima mo ova ko te {ku utak Filip Filipovi} mi cu. Ni sam znao gde se na la zim u pr voj ~e tvr ti ni, ali je je. [pan ci su nam da li pet go lo po sle sve do {lo na svo je. Pro va, ali ne ke od wih smo im mi ble me sa zdra vqem vi {e ne ose po klo ni li. Naj va `ni je je da smo }am - re kao je Pi je tlo vi}. do bro po ~e li i da smo sa vla da li Fi lip Fi li po vi} ni je se upi od li~ nog ri va la - re kao je Fi sao u strel ce, ali je imao zna tan li po vi}. u~i nak u od bra ni. Ste fan Mi tro vi} je is ta kao - Od bra na je bi la za do vo qa va - da je pr va utak mi ca na tak mi ~e ju }a, ali u na pa du ni je bi lo ona - wu uvek te {ka. - Na po ~et ku smo bi li bez rit ko ka ko tre ba. Po treb no nam je vi {e str pqe wa i kon cen tra ci - ma, a su di je su nam kon tra fa u lo vi -

ma ise kli ri tam utak mi ce. Mo ra }e mo da se to me pri la go di mo. Ja ko nam je bi la va `na ova po be da, jer s po be da ma pro tiv „ne {to lak {ih” ri va la Ne ma~ ke i Ru mu ni je mo `e mo me |u pr ve tri eki pe, a to je pr vi za da tak na ovom Pr ven stvu - re kao je Mi tro vi}. Pripremila: G. Malenovi}

NFL LIGA

Yajant si iz ba ci li {am pi o na Su per boul 2012. do ne }e no vog NFL {am pi o na jer su pro {lo go di {wi po bed ni ci Grin Bej Pe ker si eli mi ni sa ni. Kao i pre ~e ti ri go di ne, Pe ker se su u di vi zij skim du e li ma ple jo fa na Lem bo fil du eli mi ni sa li Wu jork Xa jant si re zul ta tom 37:20. Oni }e u fi na lu NFC-a igra ti pro tiv San Fran ci sko 49er sa.U fi na lu AFC-a ri val Wu In gland Pe tri ot si ma bi }e Bal ti mor Rej ven si ko ji su o~e ki va no bi li bo qi od Hju ston Tek san sa sa 20:13.Ne de qa da na od mo ra o~i gled no ni je od go va -

ra la Pe ker si ma ko ji, iako su igra li na svom Lem bo fil du, ni si li ~i li na onaj tim iz re gu lar nog de la se zo ne ko ji je bio ne za u sta vqiv. Sa dru ge stra ne, Xa jant si su iz gle da u pra vo vre me u{li u {am pi on sku for mu i fe no me nal nom igrom po no vo u Grin Be ju na ja vi li ju ri{ na Su per boul. Fe no me nal nu par ti ju od i grao je Ilaj Me ning ko ji je ba cio 330 jar di

Ilaj Mening

(21/33) uz tri ta~ da u na i in ter sep{n, a po seb no je bri qi rao na tre }im da u ni ma gde je od 11 si tu a ci ja ~ak se dam pu ta osva jao no vi na pad za svoj tim. Re z ul t a t i: San Fran ci sko 49ers - Wu Or le ans Sejnts 36:32, Wu In gland Pe tri ots - Den ver Bronks 45:10, Bal t i m or Rej v ens – Hju ston Tek sans 20:13, Grin Bej Pe kers – Wu jork Xa jants 20:37. Fi -

na le Na ci o nal ne fud bal ske kon fe ren cie: San Fran ci sko 49ers – Wu jork Xa jants, Fi na l e Ame r i~ k e fud b al s ke kon fe ren ci je (AFC): Wu In gland Pe tri ots – Bla ti mor Rej vens. Su per boul je na pro gra mu 5. fe bru a ra 2012. go di ne. Na ci o nal nu him nu SAD-a pe va }e Ke li Klark son, dok }e na po lu vre me nu na stup ima ti Ma do na. Me~ se igra na Lu kas oil sta di o nu u In di ja na po li su. Re kla ma od 30 se kun di ko {ta }e 3,5 mi li o na do la ra.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak17.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R ) SR BI JA DA NAS PRO TIV DA NA CA IGRA NAJ TE @I ME^ U PR VOJ FA ZI TAK MI ^E WA

Ima me sta op ti mi zmu Ru ko me ta {i Sr bi je sjaj no su star to va li na de se tom Evrop skom pr ven stvu. To je do pri ne lo da u do brom ras po lo `e wu ~e ka ju da na {wi me~ (20.15 ~a so va, ha la Pi o nir, RTS) s jed nom od naj bo qih re pre zen ta ci ja Sta rog kon -

Or lo vi u be loj opre mi Za ni mqiv de taq utak mi ce Sr bi ja - Dan ska bi }e to {to su Skan di nav ci bi ra li bo ju dre so va za taj duel i oda bra li da igra ju u svo jim osnov nim - cr ve nim. Na {a se lek ci ja is tr ~a }e u be loj, go stu ju }oj va ri jan ti, na in si sti ra we ru ko vod stva Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je. Na i me, upr kos to me {to su or lo vi i fak ti~ ki i no mi nal ni do ma }in tog du e la, EHF je odo brio zah tev Da na ca i do pu stio im da no se cr ve ne dre so ve za to {to Slo va ci u pr vom ko lu ni su mo gli da igra ju u sve tli joj va ri jan ti, zbog spor ne cr ve ne {a re na opre mi. Mo `da ma li de taq, ali si gur no upa da u o~i i sva ka ko sta vqa do zna wa ko je ko u me |u na rod nom ru ko me tu.

Stoj ko vi} ne iz ve san Ka ko je ju ~e u Ko vi lo vu re kao dok tor re pre zen ta ci je Sr bi je Mi lan Ba bi}, na stup pi vo ta Rast ka Stoj ko vi }a u me ~u s Dan ci ma je jo{ ne iz ve stan, a pr ve in for ma ci je go vo re da ni je do {lo do pre lo ma ko sti ju, ni ti pu ca wa mi {i }a, ve} da naj ve ro vat ni je ima pro blem sa li ga men ti ma ra me na. - Me ri lo we go ve po vre de je bol, a do da nas pre pod ne ne }e mo zna ti we nu pri ro du. Ju ~e je bio na do dat nim is pi ti va wi ma, ali tek }e mo da nas zna ti ko na~ nu si tu a ci ju - re kao je Ba bi}. Stoj ko vi} se po vre dio u 8. mi nu tu utak mi ce s Poq skom (22:18) .

ti nen ta Dan skom. Da je ras po lo `e we or lo va na naj vi {em ni vou go vo ri i ~i we ni ca da su to kom ju ~e ra {weg slo bod nog da na i {et we Ko vi lo vom, ba zom u ko joj su sme {te ni, za jed ni~ ki pe va li, a na re per to a ru bio je na rod wak „Dva ga le ba be la” [a ba na [a u- li }a. NE NAD VU^ KO VI]

Sa zre li kao tim Glav ni pe va~ me |u or lo vi ma i po bed nik re pre zen ta tiv nog tak mi ~e wa u ka ra o ka ma, sred wi bek Ne nad Vu~ ko vi} sma tra da je tim sa zreo i da mu mno go zna ~i {to se se lek tor ni je me wao. - Glav na raz li ka u na {oj igri pre EP i sa da je {to sa da zna mo da utak mi cu mo è mo da kon tro li {e mo svih 60 mi nu ta. Ra ni je smo i pred sva ko ve li ko tak mi ~e we me wa li se lek to ra, a sa da ima mo Vu ko vi }a, sa ko jim smo se upo zna li na pro {lom pr ven stvu, a sa da smo se do bro upo zna li i igra mo do bro - re kao je Vu~ ko vi}. On je ka zao da se Sr bi ja pri bli ì la atom skom ru ko me tu ko ji se igra u sve tu. - Mo ra mo osta ti agre siv ni. U sve tu se sa da igra atom ski ru ko met, gde se mno go tr ~i i po sti è se od 25, pa sve do 40 go lo va. Uve li smo ne ke no vi ne i pri bli ì li smo se to me, {to se po ka za lo pro tiv Poq ske. Po ka za li smo i da smo mno go na pre do va li na psi hi~ kom pla nu - do dao je Vu~ ko vi}.

@ar ko [e {um, je dan od adu ta na {e re pre zen ta ci je

[ta re }i o Dan skoj, ze mqi u ko joj je ru ko met sport broj je dan, u ko joj klu bo vi ima ju ve li ke bu xe te i ogro man broj na vi ja ~a na sva koj utak mi ci, a sve se to vra }a kroz osvo je ne tro fe je. Sve ve }i broj dan skih igra ~a se vra }a u ze mqu i igra pred svo jom pu bli kom, kao {to su pr va zve zda Mi kel Han sen i le gen dar ni Lars Kri sti jan sen. Uz to re pre zen ta ci ja igra od li~ no na ve li kim tak mi ~e wi ma i u po sled wih ne ko li ko go di na Dan ska je uvek kan di dat za me da qu i ret ko ne igra po lu fi na le. Osim Austri je 2010, ka da su bi li pe ti, Dan ci u kon ti nu i te tu osva ja ju me da qe na evrop skim pr ven stvi ma. U No rev {koj 2008. bi li su pr va ci {to im je je di no zla to, a tri pu ta pre to ga ([ved ska, Slo ve ni ja i [vaj car ska) osva ja li su bron za ne me da qe. Sa klu pe re pre zen ta ci ju pred vo di tro fej ni stru~ wak Ur lik Vil bek i on je si gur no je dan od raz lo ga za {to Dan ska ima ulo gu fa vo ri ta na svim tak mi ~e wi ma. Na te re nu ri va li se naj vi {e pla {e Mi ke la Han se na, tu su i od li~ na kri la Lind berg i Kri sti jan sen, kao i pi vot men No des bo, ~lan pr va ka Evro pe Bar se lo ne. Se lek tor na {eg na ci o nal nog ti ma Ve se lin Vu ko vi} upo zo ra va na to da bi sjaj nu igru pro tiv Poq ske tre ba lo is ko ri sti ti kao re cept za jo{ jed nu do bru par ti ju.

Vil bek o~e ku je gru bu igru Se lek tor dan ske re pre zen ta ci je Ul rik Vil bek sma tra da we go vu eki pu o~e ku je te `ak me~ sa se lek ci jom Sr bi je i da or lo vi du go ni su igra li kao ove zi me. Po go to vo u od bra ni. Ru ko me ta {i Dan ske po ~e li su no vi na pad na evrop ski tron na ve} uobi ~a jen na ~in – po be dom bez mno go uma ra wa. U pr vom ko lu po be di li su Slo va ke, pre sve ga kva li tet nom igrom iz kon tra na pa da, iako u ve }em de lu me ~a ni su igra li na svom ni vou. Se lek tor Ul rik Vil bek zna da we go va eki pa mo `e i mo ra bo qe od to ga i na ja vqu je kva li tet ni ju igru u utak mi ci pro tiv Sr bi je. - Na dam se da }e mo ozbiq no shva ti ti gre {ke ko je smo pra vi li u me ~u sa Slo va~ kom. Be ko vi mo ra ju bi ti sprem ni ji, po {to od utor ka po ~i we igra za bo do ve - re kao je Vil bek. Pre ma we go voj ra ~u ni ci, Dan ci ma je za pla sman u fi na le do voq no da u pr ve dve fa ze {am pi o na ta osvo je se dam bo do va. Dru ga pre pre ka u ostva re wu tog ci qa bi }e im Sr bi ja. Vil -

- Po be da nad Dan skom zna ~i la bi nam pri bli `a va we za cr ta nom ci qu i sa vi {e mo ti -

DAR KO STA NI]

Dan ska kri la naj bo qa Gol man na {eg ti ma i je dan od naj za slu `ni jih za po be du pro tiv Poq ske Dar ko Sta ni} re kao je da }e se pro tiv Dan ske vi de ti ko ji su re al ni do me ti eki pe. - Dan ci su po zna ti po opa snim kri li ma, tra di ci o nal no nam ne od go va ra ju, ali tra di ci ja je tu da se ru {i. Na dam se da je do {lo vre me da po ka `e mo svo ju sna gu i da is pi {e mo no vu isto ri ju. Dan ci su kon ku ren ti za osva ja we ti tu le, ali ne pla {i mo se ni ko ga i ve ~e ras }e mo vi de ti ko ji su na {i re al ni do me ti. Ima ju naj bo qa kri la na sve tu, ali pri hva ta mo iza zov. Po sle utak mi ce }e mo vi de ti gde smo - re kao je Sta ni}. On je na veo da je kqu~ po be de Sr bi je na star tu {am pi o na ta bi la do bra od bra na pro tiv Poq ske.

- Za 50 mi nu ta sve li smo ih na 13 go lo va i to je po ka za teq na {e sna ge. Ka da se pod re di mo ko lek ti vu, igra mo za ko le gu, re pre zen -

Fo to: F. Ba ki}

naj b o q im re p re z en t a c i j a m a sve ta, ali da bi po be da za do vo qi la sa mo tre nut ne ape ti te. - Po be da pro tiv wih bi nam za do vo qi la ape ti te za sa da, ali do kra ja pr ven stva ima mo jo{ {est utak mi ca, ta ko da taj tri jumf ne zna ~i to li ko za na sta vak tak mi ~e wa - re kao je

ta ci ju i pu bli ku, ose }a mo se mno go mo} no. Sta ni} je do dao da je do bro za pam tio naj bo qeg igra ~a Dan ske Mi ke la Han se na s po sled weg Svet skog {am pi o na ta u [ved skoj. - On pro tiv Slo va ka ni je bli stao, ali bo qe je da ga ne iza zi vam. Na dam se da }e mo ima ti po dr {ku pu bli ke sa tri bi na . Sr bi ja je u pr vom ko lu po be di la Poq sku sa 22:18. - Taj re zul tat ni je re a lan. Re al ni je je bi lo onih 13 go lo va ko je su nam da li u pr vih 50 mi nu ta. To po ka zu je re al nu sna gu na {e re pre zen ta ci je ka da se svi pod re di mo ko lek ti vu i da mo mak si mum. A i pu bli ka nas je od li~ no po dr `a va la, ta ko da smo se ose }a li od li~ no na te re nu - uve ra va Sta ni}.

bek sma tra da je Ve se lin Vu ko vi} do bro ra dio sa eki pom to kom pri pre ma i da ima kom ple tan tim. - Pred sto ji nam jed na od naj te `ih utak mi ca. Sr bi ja je po boq {a la svo ju igru, po seb no u de fan zi vi. U na pa du su tu stan dard ni Mar ko Vu jin, Mo mir Ili}, @ar ko [e {um… Na rav no, tu su i Ivan Stan ko vi} i gol man Dar ko Sta ni}. Sr bi ja je kom ple tan tim i mo ra }e mo da bu de mo do bro pri pre mqe ni za okr {aj. Ka ko je na veo, Sr bi su u pr vom ko lu do ka za li da su sprem ni da igra ju po `r tvo va no, an ga `o va no i gru bo u od bra ni. - Bi }e nam po treb na kon cen tra ci ja. Mno go kon cen tra ci je. Utak mi ca tra je 60 mi nu ta i to kom tog pe ri o da mo ra }e mo da raz mi {qa mo sa mo o ono me {to se de {a va na te re nu, ne na pe va wa pu bli ke. Po {tu jem re pre zen ta ci ju Sr bi je, o~e ku jem gru bu igru. Ovo }e bi ti jed na ve li ka men tal na pro ba za sve mo je igra ~e- is ta kao je Vil bek. Sli~ no raz mi {qa i re pre zen t a t i v ac Ra s mus La u g e.

Mla di kre a tor igre pr vi put ima {an su da po ka `e {ta zna na ve li koj sce ni i u Sr bi ju je do {ao da oprav da svo ju do bru igru u pri prem nom pe ri o du. - O~e ku jem te {ku utak mi cu. Sr bi ja igra jed nu od bo qih od bra na na Evrop skom pr ven stvu. Ako se ne pri pre mi mo do bro

va sa ~e ka li bi smo du e le sa ri va li ma u dru goj fa zi. Ana li zi r a } e m o na { u utak m i c u sa Poq skom i vi de }e mo {ta mo `e mo da po pra vi mo - re kao je Vu ko vi}. Vu ko vi} je jo{ jed nom po zvao i igra ~e i na vi ja ~e na smi re nost. - Op ti mi zam - da, eufo ri ja ne - upo zo rio je Vu ko vi}. Upi t an od ~e g a stre p i u igri Da na ca, Vu ko vi} je is ta kao br ze kon tra na pa de i efek tan na pad pre ko kril nih igra ~a. Pre ma we go vom mi {qe wu, naj bo qi lek za ta kvu igru su go lo vi. - Je dan od kqu ~e va na {e po be de bi }e na pad, ko ji pro tiv Po qa ka ni je bio naj sjaj ni ji. Jed no stav no je, ako `e li mo da spre ~i mo wi ho ve br ze kon tra na pa de, mo ra mo bi ti do bri u ofan zi vi. Dan ci su po be di li u pr vom ko lu re pre zen ta ci ju Slo va~ ke (30:25) iako ni su pri ka za li sve {to zna ju. Naj e fi ka sni ji dan ski re pre zen ta ti vac u pr vom ko lu bio je Hans Lind berg sa se dam go lo va, a pra tio ga je

An ders Egert Jan sen sa jed nim po got kom ma we. Ipak, Slo va ci ni su bi li in fe ri or ni, na pro tiv. Ak tu el ni vi ce {am pi o ni sve ta po be di li su za hva qu ju }i kva li te tu, ali i is ku stvu, po {to su ~ak 11 pu ta za tre s li mre ` u ri v a l a po s le kon tra na pa da. - Od bra nu mo è mo da od i gra mo kva li tet no kao i u pr vom ko lu, a sa bo qim na pa dom spre ~i }e mo wi ho ve kon tre.To im je, de f i n i t iv n o, naj j a ~ e oru` je - sma tra Vu ko vi}. Even tu al na po be da nad Dan ci ma omo gu }i la bi Vu ko vi }e vim iza bra ni ci ma da ras te re }e ni je do ~e ka ju me~ sa Slo va~ kom i ve} od sre de pra ve pla no ve za utak mi ce dru ge fa ze. - Naj bo qi sce na rio bio bi da za be le ì mo i dru gu po be du, a da pro tiv Slo va~ ke raz i gra va mo igra ~e ko ji do sad ni su ima li ve }u mi nu ta ù. Ana li zi ra }e mo mno go de ta qa, pro na }i }e mo ne ke na {e {an se i do bro se pri pre mi ti - na gla sio je se lek tor or lo va. Le vo kri lo Ivan Nik ~e vi} oce nio je da je Dan ska me |u

Ul rik Vil bek

ne }e mo se do bro pro ve sti - iz ja vio je on. Ru ko me ta{ Sil ke bor ga za bli stao je ne ko li ko pu ta to kom pri pre ma (po go to vo u du e lu sa Po qa ci ma, ko ji je i re {io svo jim go lom) i, uz du `no po {to va we ri va la, sma tra da je Dan ska bo qa. - Ipak se na da mo po be di - do dao je on.

Nik ~e vi}. - Pr ven stvo smo po ~e li ka ko smo pri èq ki va li. Bi lo je ma lo ner vo ze, ali smo zna li da je uspeh tu ako po no vi mo igru pro tiv ê ha (u pri prem n om pe r i o d u). Ne m a eufo ri je. Tre ba iz vu }i po zi tiv ne stva ri, a ne ga tiv ne is pra vi ti. Pi v ot Bo j an Be q an s ki je kva li tet no za me nio po vre |e nog Rast ka Stoj ko vi }a. On je ka zao da je eki pa do bro od i gra la pro tiv Poq ske, ali da }e pro tiv Dan ske me~ bi ti jo{ za ni mqi vi ji. - Od i gra li smo ka ko smo se i na d a l i, ali pro t iv Dan s ke o~e k u j e m o jo{ za n i m qi v i j i duel. Tru di mo se i na dam se da }e nam se taj trud is pla ti ti. Dan ci ve ro vat no igra ju naj br è na sve tu. Ima ju stra {nu po lu kon tru i brz cen tar, ta ko da }e mo mo ra ti vi {e da tr ~i mo na zad. Ka da bi smo po no vi li od bra nu iz me ~a s Poq skom sve bi bi l o u re d u. Sve je na na ma - re kao je go ro sta sni pi vot men Sr bi je. Pri pre mi li:J. Ga li}, M. Pa vlo vi} i I. Gru bor

sport

utorak17.januar2012.

dnevnik

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Fu ri ja bo qa od svet skog pr va ka Fran cu ska - [pa ni ja 26:29 (13:15) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na Spen sa, gle da la ca 5.000, su di je: Bin i Bi nu (Ru mu ni ja). Sed mer ci: Fran cu ska 2 (2), [pa ni ja 4 (2), is kqu ~e wa: Fran cu ska 4, [pa ni ja 6 mi nu ta. FRAN CU SKA: Fer nan dez 7, Di nar, Ba ra het 1, @. @il, B. @il 3, Nar sis 3, @o li, Ka ra bu (3 od bra ne), Ka ra ba ti} 3, Ome je (3 od bra ne, 2 sed mer ca), Akam braj, Aba lo 6, Gi gu 3 (2), De trez, Bin go. [PA NI JA: Om bra dos (15 od bra na), A. En tre vi jos 4, Gir bin do 1, Ma kve da 3, To mas 2, R. En tre vi jos 1, Sar mi jen to, Si je ra, Agvi na gal de 1, R. Gar si ja 1, Ugal de 4, A. Gar si ja 2, Ro me ro 2 (2), Ka na las 4, Mo ros 1, Gvar di o la 3. Ve} pr vog da na tak mi ~e wa u no vo sad skoj Gru pi C do {lo je do ma log iz ne na |e wa - no si o ci bron za ne me da qe sa SP re pre zen ta ci ja [pa ni je na ko le na je ba ci la ak tu el nog olim pij skog, svet skog i evrop skog pr va ka Fran cu sku (26:29). Na op {te iz ne na |e we [pan ci su od i gra li za wih ne ka rak te ri sti~ nu zo nu 6-0, sa iz la sci ma du bo ko na od li~ ne be ko ve Fran cu za, ko ji se ba{ ni su naj bo qe sna {li.

Gru pa D Nor ve {ka - Slo ve ni ja 28:27 [pan ci su us pe li da iz br zih kon tri i po lu kon tri po stig nu la ke go lo ve. A uz to su na go lu ima li iz u zet no ras po lo `e nog Ho ze Ha vi je ra Om bra do sa ko ji je bio vi {e ne go na vi si ni zad tka to kom ce le utak mi ce. Fran cu zi su igra li pri li~ no po kre tqi vu zo nu, ali ni su us pe -

Ka ra ba ti} (13) ni je bli stao u du e lu s fu ri jom

li da na met nu svo ju od bra nu, {to je cr ve na fu ri ja is ko ri sti la i ima la kon stant no vo| stvo od dva~e ti ri go la raz li ke. Naj bo qi igra~ sve ta Ni ko la Ka ra ba ti} ni je pru `io par ti ju na svom ni vou, {to se od ra zi lo na igru i re zul tat ski za o sta tak tri ko lo ra. U dru gom po lu vre me nu tre ner Fran cu za Klod One sa ume sto zo ne 6-0, ko ju je for si rao u pr vih 30 mi nu ta, po sta vio je od bra nu 5-1 sa Nar si som pre ma sred wem be ku [pa na ca. Ti me je po ku {ao da uspo ri igru be ko va cr ve ne fu ri je. Me |u tim, iza bra ni ci Va le ra Ri ve re su na -

sta vi li do bro da igra ju, na go lu je bli stao Ha vi jer Om bra dos, {to se ve} u 37. mi nu tu od ra zi lo na re zul tat - 15:20. One sa je iz igre iz veo Ka ra ba ti }a, pa je or ga ni za tor sku pa li cu pre u zeo Nar sis. Agre siv nom i ~vr stom od bra nom su Fran cu zi us po ri li ata ke [pa na ca i us pe li da se pri bli `e na dva go la za o stat ka - 20:22 (45. mi nut). U 47. mi nu tu ume sto Ome jea na gol tri ko lo ra je stao Ka ra bu, a se lek tor One sa je po ku {ao ~e stom iz me nom be ko va da pro na |e do bit nu kom bi na ci ju. To mu je sa mo do ne kle po la zi lo za ru kom. Po ~et kom

RE GI O NAL NA LI GA: NO VO SA \AN KE GO STU JU PAR TI ZA NU

[am pi o nu se ne pre ti Ko {ar ka {i ce no vo sad ske Voj vo di ne u no vu go di nu u{le su sa am bi ci ja ma da na dok na de pro pu {te no iz pr vo de la se zo ne. Za eki pu tre ne ra Du {a na Ka su ma va `an je po vra tak na par ket San dre Bo -

San dra Bo {ko vi} se po sle du ge pa u ze vra ti la na te ren

{ko vi}, ko ja se opo ra vi la na kon ope ra ci je ko le na, pa }e No vo sa |an ke na meg dan Par ti za nu is tr ~a ti u naj ja ~em sa sta vu. O kva li te ti ma osva ja ~a du ple kru ne, ko ga uspe {no pred vo di se lek tor na ci o -

Fo to: N. Sto ja no vi}

nal nog ti ma Ma ri na Maq ko vi}, ne tre ba tro {i ti re ~i, a na pi ta we ka ko pro tiv srp skog drim ti ma, tre ner cr ve no - be lih Du {an Ka sum ka è: - Par ti zan je ube di vo naj ja ~a eki pa na ovim pro sto ri ma, o ~e mu sve do ~i i ma ski ma lan u~i nak od 10 po be da u do sa da {wem de lu se zo ne. U Be o grad pu tu je mo sa è qom da pru ì mo do sto jan ot por i da pa ri ra mo cr no -be li ma {to bo qe mo è mo.Gli post je pre ti ti ta kvom ri va lu, ali is ko ri sti }e mo ovaj duel ka ko bi smo se {to bo qe pri pre mi li za ne deq ni duel u No vom Sa du pro tiv Vo `dov ca, u ko me ju ri {a mo na po be du. Pro te klih da na Erak i @i va di no vi} ima le su pro ble ma sa pre hla dom, a ra du je me i po vra tak Bo {ko vi }e ve ko joj }e tre ba ti ne ko vre me da do stig ne è qe nu for mu, ali o~e ku jem da ve ~e ras pro ve de iz ve sno vre me na par ke tu. Da No vo sa |an ke ne ma ju kom pleks od {am pi o na go vo ri i pr va utak mi ca ova dva ri va la u No vom Sa du, ka da su upra vo pr dvo |e ne tan de mom Erak - @i va di no vi}, cr ve no -be le pro pi sno na mu ~i le Be o gra |an ke i u sa mom fi ni {u po be du pre pu sti le go {}a ma 65:61. Utak mi ca 12.ko la Re gi o nal ne li ge Par ti zan Ga le ni ka - Voj vo di na NIS igra se u no vo be o grad skoj ha li Spor to va od 18.30 ~a so va. I. Gru bor

58. mi nu ta (25:27), Fran cu zi su bi li u pri li ci da sma we na gol za o stat ka pre ko Aba loa, ali se po no vo is pre ~io ne ve ro vat ni Om bra dos. Ono {to ni je us peo Aba lo, us peo je Gi gu, ko ji je s li ni je se dam me ta ra u 29. mi nu tu do {ao na mi ni ma lan za o sta tak, ~i me je fi ni{ ovog su sre ta u~i nio ne iz ve snim i na pe tim. Ka da je 30 se kun di pre kra ja me ~a Kri sti jan Ugla be po sti gao gol za [pan ce svi ma u ha li je bi lo ja sno da }e ak tu el ni {am pion Evro pe iz gu bi ti pr ve bo do ve na pre mi je ri na EP u Sr bi ji. J. Ga li}

NBA LI GA

Dan kan za isto ri ju Ko {ar ka {i San An to ni ja po be di li su na svom te re nu Fi niks sa 102:91 i ta ko pro du `i li po bed ni~ ki niz pred svo jim na vi ja ~i ma na de vet me ~e va. Spur si ma je to bio tre }i tri jumf u ni zu, a Ti mu Dan ka nu me~ za se }a we. On je sa 24 po e na i 11 sko ko va pre u zeo 26. me sto li ste naj bo qih stre la ca NBA li ge svih vre me na. Za hva qu ju }i naj bo qoj par ti ji ove se zo ne on je pre te kao na ve~ noj li sti Ge ri ja Pej to na, a ne dav no Tim Dan kan (San An to nio) je iz bio is pred Le ri ja Bir da. To ni Par ker za vr {io je me~ sa 17 po e na i de vet asi sten ci ja, dok je u Fi nik su naj e fi ka sni ji bio Mar }in Gor tat sa 24 po e na i 15 sko ko va, dok je Stiv Ne{ za vr {io me~ sa 20 po e na i 10 asi sten ci ja. Gol den Stejt je po be dio u go sti ma De tro it sa 99:91 i ta ko za be le `io pr vu po be du na go sto va wu ove se zo ne. Eki pu su do tri jum fa pred vo di li Dej vid Li sa 24 i Mon ta Elis sa 22 po e na.U re do vi ma De tro i ta is ta kao se Greg Mon ro sa 25 po e na. Ju ta je u go sti ma po be di la Den ver sa 106:96. Re zul ta ti: De tro it - Gol den Stejt 91:99, Den ver - Ju ta 96:106, San An to nio - Fi niks 102:91.

U NI [U ZA NI MQI VO I DA NAS

Ma ke don ci ve ru ju u iz ne na |e we U gru pi B Pr ven stva Evro pe za ru ko me ta {e, ko ja se igra u Ni {u, do go di la su se i dva naj pri jat ni ja iz ne na |e wa. Re pre zen ta ci ja ê {ke la ga no je sa vla da la Ne ma~ ku sa 27:24, dok je naj bo qa se lek ci ja Ma ke do ni je pro sto za le di la fa vo ri zo va ne [ve |a ne, po {to je re zul tat na kra ju gla sio 26:26. Ma lo je ne do sta ja lo da Ma ke don ci i sla ve u ovom du e lu. Da nas se o~e ku ju no va iz ne na |e wa. Ma ke don ci su ste kli ve li ko sa mo po u zda we, a ve ~e ras se sa sta ju s ra we nim „pan ce ri ma”, ko ji su je di ni bez bo do va u gru pi. Tre ner An don Bo {kov ski ve ru je u svo je iza bra ni ke, ali i spu {ta lop tu na ze mqu. - Na ~i ni li smo ve li ki ko rak, ali ne sme mo da se uz ne se mo. Nem ci su ne pred vi di va eki pa, u ko joj je mno go kva li tet nih ru ko me ta {a i tra ì }e svo ju {an su da osvo je dva bo da za pro la zak u da qe tak mi ~e we. O~e ku je mo iz u zet nu po dr {ku na {ih na vi ja ~a, ko jih je naj vi {e na tri bi na ma „â i ra”. Jo{ ve }i ko rak na pra vi li bi smo kad bi se

pla si ra li u dru gi krug tak mi ~e wa. ^e {ka je osvo ji la ceo plen i ve} gle da ka dru goj fa zi. Po sve mu su de }i ova eki pa u{la je u for mu ba{ kad je tre ba lo, jer sve

Da nas Gru pa A (Be o grad) Slo va~ ka - Poq ska Sr bi ja - Dan ska

(18.15) (20.15)

Gru pa B (Ni{) Ma ke do ni ja - Ne ma~ ka (18.15) ^e {ka - [ved ska (20.15) prob ne utak mi ce je iz gu bi la. Fi lip Ji ha, je dan od naj bo qih svet skih ru ko me ta {a, do bro pred vo di svo je re pre zen ta tiv ne dru go ve. Ve ru je u wih i na da se da mo gu da iz ne na de i stra {ne [ve |a ne, ko ji su ~e tvo ro stru ki pr va ci Sta rog kon ti nen ta. Oni ima ju sa mo bod i, ka ko ka `u, u~i ni }e sve da se do mog nu ~i ta vog ple na i obez be de igra we u dru gom kru gu. Ko me }e sre }a okre nu ti le |a, a ko ga }e po gle da ti, zna }e se ve} ve ~e ras. M. Pa vlo vi}

Ku bi ca po no vo ope ri san Po qak Ro bert Ku bi ca ope ri san je u pe tak u Ita li ji, po {to je sre di nom pro {le ne de qe do `i veo no vi pre lom de sne no ge. Ku bi ca je pro {log fe bru a ra imao te {ku ne sre }u to kom re li ja u Ita li ji u ko joj je za ra dio te {ke po vre de ru ke i no ge i jo{ uvek ni je spre man za po vra tak u For mu lu 1. U pa du is pred svo je ku }e u u Pi je tra san ti, me stu ko je se na la zi u bli zi ni Vi ja re |a, Ku bi ca je za ra dio mi kro-frak tu ru ti bi je, de sne no ge, upra vo one ko ju je po vre dio pre sko ro go di nu da na, i zbog to ga

je mo rao po no vo na ope ra ci ju. Ku bi ~in me na xer Da ni je le Mo re li is ta kao je da }e poq ski vo za~ jo{ ne ko li ko da na mo ra ti da osta ne u bol ni ci, ali da je ope ra ci ja pro te kla uspe {no. Mo re li je, ta ko |e, na gla sio da je no va po vre da Ku bi ce do dat ni uda rac we go voj `e qi da se {to pre vra ti u For mu lu 1. Ku bi ci je po sled weg da na pro {le go di ne is te kao ugo vor sa Lo tus Re no om, eki pom ko ja sa da no si sa mo ime Lo tus, {to zna ~i da je ostao bez si gur nog me sta u For mu li 1. Ipak, in te re so va we za we ga, iz me |u osta lih, is ka zao je Fe ra ri.

IZA SA VA TE KLU BA BA NAT USPE [NA GO DI NA

No va od li~ ja na vi di ku

Iza Sa va te klu ba Ba nat jo{ jed na je uspe {na go di na. Pod bud nim okom tre ne ra Slo bo da na Po po va i Iva ne Po pa di} Po pov, ~la no vi jed nog od naj u spe {ni jih zre wa nin skih sport skih ko lek ti va u 2011. za be le `i li su od li~ ne re zul ta te na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma i oki ti li su broj nim od li~ ji ma. Su mi ra ju }i pret hod nu go di nu, Iva na Po pa di} Po pov pod se }a da je u~e stvo va la na Pr ven stvu Evro pe, u \e no vi, da je ta mo osvo ji la pr vo me sto i po dru gi put se oki ti la ti tu lom pr va ka Sta rog kon ti nen ta.

i u na red nih dva na est me se ci – ve li Po pa di} Po pov. ^ast zre wa nin skog Ba na ta u rin gu je bra nio i se ni or Ne ma wa Gru ji}. On je po stao pr vak u kik bok su, a iz bo rio je i dru go me sto na pr ven stvu Voj vo di ne u sa va teu. Tre ner klu ba iz dva ja i Ra di vo ja ]ur ~i }a, kao i Sa ne lu Du ra ko vi} ko ja je osvo ji la ti tu lu pr va ka dr `a ve u sa va te bok su, di sci pli na kom bat, u ka te go ri ji do 65 kg. - Od we pu no o~e ku je mo i u ovoj go di ni. Tu je i na{ du go go di {wi tak mi ~ar Vla da Ta di} ko ji je ve o ma us pe {an, {to do ka zu je i dru go me sto na {am pi o na tu Sr bi je u sa -

KO[ARKA ABA MU [KA LI GA Olim pi ja - Cr ve na zve zda 7 4:73 Rad ni~ ki - Par ti zan 92:80 He li os - He mo farm 89:86 Zla to rog - Ce de vi ta 64:83 Bu du} nost - Za greb 81:70 [i ro ki - Kr ka 81:60 Ci bo na - Ma ka bi 85:91 1. Ma ka bi 16 15 1 1369:1107 31 2. Ce de vi ta 16 13 3 1356:1145 29 3. Par ti zan 16 11 5 1257:1140 27 4. Bu du} nost 16 11 5 1197:1146 27 5. Olim pi ja 16 10 6 1216:1238 26 6. Ci bo na 16 8 8 1288:1324 24 7. Za greb 16 8 8 1265:1307 24 8. [i ro ki 15 8 7 1162:1103 23 9. Rad ni~ ki 15 8 7 1221:1229 23 10. C. zve zda 16 5 11 1287:1304 21 11. Kr ka 16 4 12 1160:1248 20 12. He mo farm 16 4 12 1195:1284 20 13. He li os 16 4 12 1132:1315 20 14. Zla to rog 16 2 14 1105:1320 20

RE GI O NAL NA @EN SKA LI GA He mo farm - Vo `do vac Ce qe - Ra di voj Ko ra} M. Kra ji {nik - Bu du} nost ^e lik - Slo bo da Par ti zan - Voj vo di na NIS

87:54 82:83 73:50 66:55 da nas (18.30)

1. ^e lik 12 9 3 2. Par ti zan 10 10 0 3. He mo farm 12 8 4 4. R. Ko ra} 12 8 4 5. Ce qe 12 7 5 6. Vo `do vac 11 6 5 7. Bu du} nost 12 5 7 8. M. Kra ji {nik 12 4 8 9. Voj vo d. NIS 11 1 10 10. Slo bo da 12 0 12

865:810 958:664 858:728 890:858 901:835 725:749 770:861 838:809 695:776 699:1013

21 20 20 20 19 17 17 16 12 12

AGRO @IV MU [KA LI GA Me ta lac - Ta mi{ 75:67 OKK Be o grad - Voj vo di na 80:84 Na pre dak - Slo bo da 72:68 Pro le ter - @e le zni ~ar 68:81 Sme de re vo - FMP Rad ni~ ki 82:88 Bo rac - BKK Rad ni~ ki 61:59 Slo ga - Me ga Vi zu ra 67:87 1. Voj vo di na 15 13 2 1285:1129 28 2. M. Vi zu ra 15 11 4 1258:1205 26 3. BKK Radn. 15 10 5 1226:1186 25 4. Bo rac 15 9 6 1134:1067 24 5. FMP Radn. 15 9 6 1195:1133 24 6. Ta mi{ 15 9 6 1101:1072 24 7. Slo ga 15 9 6 1290:1268 24 8. Sme de re vo 15 9 6 1292:1287 24 9. Be o grad 15 8 7 1185:1126 23 10. Me ta lac 15 5 10 1101:1179 20 11. @e le zni ~ar 15 4 11 1211:1271 19 12. Slo bo da 15 4 11 1108:1212 19 13. Na pre dak 15 3 12 1137:1245 18 14. Pro le ter 15 2 13 1121:1274 17

PR VA @EN SKA LI GA Ja go di na - Stu dent Cr ve na zve zda - Be o ~in Sta ra Pa zo va - [a bac Spar tak - Vr bas Me de la Rad ni~ ki - Pro le ter ^e la re vo - Lo zni ca 1. C. zve zda 14 13 1 2. Ja go di na 14 12 2 3. Vr bas 14 9 5 4. [a bac 14 9 5 5. Rad ni~ ki 14 7 7 6. ^e la re vo 13 7 6 7. Stu dent 14 6 8 8. Spar tak 14 5 9 9. Pro le ter 14 4 10 10. S. Pa zo va 14 4 10 11. Be o ~in 14 4 10 12. Lo zni ca 13 3 10

70:64 99:60 67:71 95:67 86:57 (od lo `e no) 1137:818 27 1162:1048 26 1023:1027 23 1003:976 23 963:906 21 880:891 20 927:948 20 931:1000 19 960:1057 18 1034:1034 18 943:1079 18 824:1003 16

Tak mi ~a ri Ba na ta na broj nim tak mi ~e wi ma osva ja li me da qe

- Spo me nu la bih i na {eg naj bo qeg ka de ta Dar ka Mag du ko ji je osvo jio dru go me sto na svet skom {am pi o na tu u di sci pli ni aso sa va te, za tim Ste fa na Ja wa to va, pr va ka Voj vo di ne u kik bok su i sa va te bok su i {e sna e sto go di {weg Mi lo {a Kal de si }a pr va ka Voj vo di ne. Za i sta ima mo pu no ta len to va nih de ~a ka ko ji }e se, si gur na sam, po ka za ti u naj lep {em sve tlu

va teu i vi ce {am pi on ska ti tu la u kik bok su. Ka da sve ovo sa be re mo vi di se da je to pu no le pih re zul ta ta – na vo di Iva na Po pa di} Po pov i do da je da tak mi ~a re Ba na ta i ove go di ne o~e ku je niz ak tiv no sti. Ve} su po ~e li sa pri pre ma ma, jer }e na stu pa ti na pr ven stvi ma Voj vo di ne i Sr bi je u sa va teu, a iz la zi }e i na sva tak mi ~e wa u kik bok su. @. Ba la ban

SPORT

c m y

dnevnik

utorak17.januar2012.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Jelena sigurna, kraj za Bojanu Srp ske pred stav ni ce na Aus tra li jan Ope nu ima li su po lo vi ~an u~i nak pr vog da na tak mi ~e wa. Je le na Jan ko vi} sla vi la je pro tiv Bri tan ke Lo re Rob son, dok je bo qa od Bo ja ne Jo va nov ski bi la do ma }a te ni ser ka Kej si De la kva. Jan ko vi }e va ja do tri jum fa u du e lu sa Rob so no vom do {la sa 6:2, 6:0, po sle jed nog sa ta i de vet mi nu ta igre. U na red nom ko lu Jan ko vi }e vu o~e ku je su sret sa po bed ni com du e la iz me |u ^ang Kai^en iz Ki ne skog Taj pe ha i Hr va ti ce Pe tre Mar ti}.

je ube dqiv tri jumf nad do ma }om te ni ser kom Ana sta si jom Ro di o no vom. Vo zni jac ki je do tri jum fa do {la sa 6:3, 6:1, po sle jed nog sa ta i 16 mi nu ta igre i u na r ed n om ko l u }e igra ti pro tiv Ane Ta ti {vi li iz Gru zi je, ko ja je ta ko |e sla vi la pro tiv do ma }e te ni ser ke E{li Bar ti sa 6:2, 7:6 (7:4). Bra ni lac ti tu le u `en koj kon ku ren ci ji Kim Klaj sters star to va la je po be dom. Nad i gra la je Ma ri ju @o ao Ke ler sa 7:5, 6:1. Bel gi jan ka ni je to kom me ~a po k a z i v a l a da ima pro ble me sa gr ~e vi ma u ku ku, zbog ko jih se po vu kla sa tur ni ra u Bri zbej nu pre de set da na.

Ma ra ton ski me ~e vi

Je le na Jan ko vi} u dru gom ko lu

Je le na je bo qe po ~e la me~ i do {la do pred no sti od 3:1. Srp ska te ni ser ka je dve no ve pri li ke za brejk ima la u pe tom ge mu, ali je Bri tan ka sma wi la na 3:2. Jan ko vi }e va je za i gra la za ni jan su agre siv ni je {to je re zul ti ra lo pred no {}u od 4:2. Ona je na sta vi la u istom rit mu i do bi la pr vi set sa 6:2. Jan ko vi }e va je u dru gom se tu na star tu do {la do brej ka, a po tom ima la si gu ran ser vis brejk za 2:0. Srp ska te ni ser ka na sta vi la je u istom rit mu i u tre }em ge mu, u ko jem je Rob so no voj od u ze la jo{ je dan ser vis, da bi po tom na sta vi la svoj niz do kra ja se ta - 6:0. Bo ja na Jo va nov ski iz gu bi la je od Kej si De la kva re zul ta tom 6:3, 6:2. De la kva }e u dru goj run di igra ti sa tre }om no si teq kom

Pr vog da na tak mi ~e we su za vr {i la ~e tvo ri ca no si la ca, Jir g en Mel cer, Ivan Qu bi ~i}, Fer nan do Ver da s ko i Huan Mo na ko. Wih ~e tvo ri ca su eli mi ni sa ni po sle ve li ke bor be u pet se to va. Qu bi ~i} je iz gu bio od Slo va ka Lu ka {a Lac ka i to po {to je vo dio sa 2:0 u se to vi ma, dok je bo qi od Mel ce ra bio Ivo Kar lo vi}, ali on ni je bio za slu `an za iz ne na |e we da na. Ta ~ast pri pa la je do ma }em te ni se ru Ber nar du To mi }u, ko ji je eli mi ni sao 22. no si o ca Fer nan da Ver da ska i to isto kao Lac ko, po {to je bio na pra gu po ra za, jer je [pa nac vo dio sa 2:0 u se to vi ma. Si gur ne po be de o~e ki va no su ostva ri li Ro xer Fe de rer i Ra fael Na dal, dok su ulo ge fa vo ri ta oprav d a l i i Sta n i s las Va vrin ka, Mar di Fi{, Xon Iz ner, Ni ko las Al ma gro i Huan Mar tin del Po tro.

Rezultati Mu {kar ci, 1. ko lo: (2) Na dal ([pa ni ja) - Ku zwe cov (SAD) 6:4, 6:1, 6:1, (3) Fe de rer ([vaj car ska) - Ku dr jav cev (Ru si ja) 7:5, 6:2, 6:2, Nal ban di jan (Ar gen ti na) - Ni e mi nen (Fin ska) 6:4, 4:2, pre da ja Ni e mi ne na, (16) Iz ner (SAD) - Mi ~el (Austra li ja) 6:4, 6:4, 7:6 (1), Lac ko (Slo va~ ka) - Qu bi ~i} (Hr vat ska) 3:6, 4:6, 6:3, 6:4, 6:4, Kol {raj ber (Ne ma~ ka) - Mo na ko (Ar gen ti na) 7:5, 4:6, 6:3, 6:7 (4), 6:0, Bag da tis (Ki par) - Be ker (Ne ma~ ka) 6:1, 7:6 (5), 6:2, Di mi trov (Bu gar ska) [ar di (Fran cu ska) 4:6, 6:3, 3:6, 6:4, 6:4, (13) Dol go po lov (Ukra ji na) Xons (Austra li ja) 1:6, 4:6, 6:1, 6:1, 6:2, Se ra (Fran cu ska) - Dar sis (Bel gi ja) 6:7 (3), 3:6, 5:4, pre da ja Dar si sa, O. Ro hus (Bel gi ja) - Fau (Ne ma~ ka) 6:1, 6:4, 6:0, Ber lok (Ar gen ti na) - Ga lung (Ho lan di ja) 2:6, 6:3, 7:6 (3), 6:3, Fa qa (Ko lum bi ja) - Fo wi ni (Ita li ja) 6:3, 6:2, 3:6, 6:1, Has (Ne ma~ ka) - Ku dla (SAD) 7:6 (5), 3:6, 6:0, 7:5, To mi} (Austra li ja) - Ver da sko (ESP) 4:6, 6:7 (3), 6:4, 6:2, 7:5, Va vrin ka ([vaj car ska) - Pe re (Fran cu ska) 6:1, 6:1, 7:5, Kve ri (SAD) - De [i per (Fran cu ska) 6:3, 6:2, 6:2, (8) Fi{ (SAD) - Mi ler (Luk sem burg) 6:4, 6:4, 6:2, (7) Ber dih (ê {ka) - Ra mos ([pa ni ja) 7:5, 4:6, 6:2, 6:3, Kar lo vi} (Hr vat ska) Mel cer (Austri ja) 7:6 (3), 7:5, 6:3, Kam ke (Ne ma~ ka) - Ha ne sku (Ru mu ni ja) 6:2, 6:1, 6:2, Lo pes ([pa ni ja) - Ma jer (Ar gen ti na) 7:6 (5), 6:3, 7:6 (2), ]i po la (Ita li ja) - Da vi den ko (Ru si ja) 6:4, 4:6, 3:6, 6:2, 6:1, (11) Del Po tro (Ar gen ti na) - Ma na ri no (Fran cu ska) 2:6, 6:1, 7:5, 6:4, (10) Al ma gro ([pa ni ja) - Ku bot (Poq ska) 1:6, 7:5, 6:3, 7:5. @e ne, 1. ko lo: (1) Vo zni ac ki (Dan ska) - Ro di o no va (Austra li ja) 6:2, 6:1, (3) Aza ren ka (Be lo ru si ja) - Vot son (V. Bri ta ni ja) 6:1, 6:0, (5) Na (Ki na) - Per vak (Ka zah stan) 6:3, 6:1, (8) A. Ra dvan ska (Poq ska) Ma tek-Sands (SAD) 6:7 (10), 6:4, 6:2, (10) Ski ja vo ne (Ita li ja) - Po usTio ([pa ni ja) 6:1, 6:3, (11) Klaj sters (Bel gi ja) - Ke ler (Por to Ri ko) 7:5, 6:1, (13) Jan ko vi} (Sr bi ja) - Rob son (V. Bri ta ni ja) 6:2, 6:0, (16) [u ai (Ki na) - Re zai (Fran cu ska) 6:3, 6:4, Brat ~i ko va (Ru si ja) - (19) Pe ne ta (Ita li ja) 6:3, 1:6, 6:2, (20) Han tu ho va (Slo va~ ka) - Lep ~en ko (SAD) 4:6, 6:3, 6:2, (22) Ger ges (Ne ma~ ka) - Her cog (Slo ve ni ja) 6:3, 7:6 (3), Mek hejl (SAD) - (24) Sa fa ro va (ê {ka) 6:2, 6:4, (26) Me di na Ga ri ges ([pa ni ja) - Bir ne ro va (ê {ka) 6:3, 6:3, Vos ko bo e va (Ka zah stan) - (28) Vik ma jer (Bel gi ja) 7:5, 6:2, (31) Ni ku le sku (Ru mu ni ja) Kor ne (Fran cu ska) 5:7, 6:0, 6:3, (32) Cet kov ska (ê {ka) - Mo ri ta (Ja pan) 3:6, 6:1, 7:5, Be ne so va (ê {ka) - Jo han son (Fran cu ska) 6:3, 2:6, 6:4, Da ni li du (Gr~ ka) - Da te-Krum (Ja pan) 6:3, 6:2, De la kva (Austra li ja) - Jo va nov ski (Sr bi ja) 6:3, 6:2. Vik to ri jom Aza ren kom, ko ja je po be di la Bri tan ku Vot son sa sa mo jed nim iz gu bqe nim ge mom. Bo ja na je ve o ma lo {e od i gra la me~ sa pro tiv ni com ko ju je po be di la u oba do sa da {wa me ~a, ukqu ~u ju }i i je dan ove go di ne. Na {u igra ~i cu ni je slu ìo ser vis, na pra vi la je ~e ti ri du ple gre {ke i iz gu bi la ~ak 17 od 24 po e na na dru gi ser vis. Zbog to ga i ni je iz ne na |e we {to je osvo ji la sa mo dva ge ma na svoj ser vis (3 na ser vis pro tiv ni ce).

Ka ro li na fu ri o zna Pr va te ni ser ka sve ta Ka ro li na Vo zni jac ki za be le `i la

Po sle uspe {nog star ta Ra fael Na dal je ot krio da je po sto ja la mo gu} nost da uop {te ne za i gra u Mel bur nu, mu ~i la ga je te ti va de snog ko le na i ma lo je fa li lo da pre da me~. - Se deo sam na sto li ci u ho te lu i ose tio sam da ne {to pu ca. Bi lo je za i sta ~ud no. Ustao sam i imao ~u dan ose }aj u ko le nu. Po me rao sam ga ma lo, da pro bam da usta no vim gde je bol, a on da je on po stao ne ve ro vat no jak i ni sam mo gao da ga sa vi jem, ni da ga po me rim. Ni sam bio 100 od sto si gu ran da }u uop {te mo }i da igram - re kao je Na dal.

Dr Bo jan Paj ti} da je znak za start tr ke pi o nir ki

Fo to: R. Ha yi}

U NO VOM SA DU OTVO RE NA PR VA ATLET SKA DVO RA NA U SR BI JI

Ispunio se san svih generacija Atlet ska Sr bi ja, a po seb no No vi Sad, ju ~e su do ì ve li is pu we we sno va svih ge ne ra ci ja ko ji su se dru ì li, ili se sa da dru è s kra qi com spor to va. U ha li 1 No vo sad skog saj ma, uz pri su stvo naj vi {ih zva ni~ ni ka po kra jin ske i grad ske vla sti, sve ~a no je otvo re na pr va atlet ska dvo ra na u na {oj ze mqi, ~i me su tak mi ~a ri naj zad do bi li uslo ve da i to kom zim skih me se ci mo gu da ra de kod ku }e i da ne mo ra ju da od la ze na sku pe pri pre me u ne ke dru ge ze mqe. - U sep tem bru smo se na {li s pred stav ni ci ma Atlet skog sa ve za Voj vo di ne, Atlet skog klu ba Voj vo di na i sport skih in sti tu ci ja i do go vo ri li smo se da iz gra di mo jed nu ova kvu dvo ra nu - re kao je pred sed nik Vla de AP Voj vo di na dr Bo jan Paj ti}. - I ra ni je je Vla da Voj vo di ne obez be |i va la sred stva za pri pre me i od la zak na tak mi ~e wa na {ih spor ti sta i bi li smo sve sni da po sto ji po tre ba za jed nom ova kvom sa lom. Ta da smo se do go vo ri li da }e mo to u~i ni ti ve} za ovu zim sku se zo -

nu i mo `da to ni je iz gle da lo re al no, ali, evo, us pe li smo u na u mu. Ovo je je di na dvo ra na ove vr ste u na {oj ze mqi i zna ~i }e pu no ka ko no vo sad skim i voj vo |an skim atle ti ~ar ka ma i atle ti ~a ri ma, ta ko i re pre zen ta ci ji Sr bi je. ^i ta vu re a- li za ci ju si gur no su ubr za li i sjaj ni re zul ta ti na {ih atle ti -

grad ski se kre tar za omla di nu i sport Alek san dar Kra vi}, ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si}, ge ne ral ni se kre tar ASS Slo bo dan Bra ni ko vi}, kao i zve zde srp ske atle ti ke Dra gu tin i Bi qa na To pi}, Iva na [pa no vi} i mla di atle ti ~a ri iz AK Voj vo di na.

Sportistima 4.324 kvadrata Ha la 1 na No vo sad skom saj mu ima po vr {i nu od 4.324,11 me ta ra kva drat nih. Tar tan pod lo ga za atlet sko tr ka li {te, za le ti {ta za skok udaq i mot ku i ba ca li {ta, po sta vqe na je na 2.050 kva dra ta, a pre o sta li deo sa le pre svu ~en je „Spor ting Fleks„ pod lo gom i taj deo ko ri sti }e se za te nis. Po kra ji na je za ra do ve na postvqa wu pod lo ge iz dvo ji la ukup no18.290.000 di na ra, od ~e ga je do sa da re a li zo va no oko 12 mi li o na di na ra, a pre o sta li deo bi }e re a li zo van do po lo vi ne 2012. go di ne. ~a ra ko ji s ve} is pu ni li olim pij ske nor me, a me |u wi ma su i pe to ro spor ti sta iz voj vo |an kih eki pa. Sve ~a nom otva ra wu pri su stvo va li su i po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li}, gra do na ~el nik No vog sa da Igor Pa vli ~i},

Iva na [pa no vi}, re pre zen ta i v k a na { e ze m qe u sko k u udaq i bu du }a u~e sni ca Olim pij skih iga ra u Lon do nu, is ta kla je da je ra du je ~i we ni ca {to je No vi Sad do bio atlet sku dvo ra nu i na sta vi la: - Po no sni smo na ovu sa lu. Do bro je to {to je sta za u dvo -

ra ni iden ti~ na onoj ko ja se na la zi na sta di o nu „Ka ra |or |e”, pa ne }e mo mo ra ti da se pri vi ka va mo na wu. Svi }e mo ima ti ve li ku u{te du to kom pri pre ma jer ne }e mo mo ra ti da sku po pla }a mo tre nin ge u ne kim dru gim ze mqa ma. Ve} pu ne tri ne de qe tre ni ram ov de s mo jim tre ne rom Go ra nom Ob ra do vi }em i pri pre me idu po pla nu. Vi {e ne ose }am po vre du ko ja me je mu ~i la i to me hra bri pred bo ga tu i na por nu se zo nu. Kre nu }u s mi tin gom Di ja mant ske li ge u Do hi, a on da sle de Evrop sko pr ven svo i, kao kru na, Olim pi ja da u Lon do nu. Na naj ve }em sku pu spor ti sta sve ta imam ciq i `e qu da se pla si ram u fi na le, a {ta }u, ako uspem, ta mo ura di ti osta j e da vi d i m o. U sva k om slu ~a ju, ula sku u `e qe nu for mu umno go me }e do pri ne ti i tre nin zi u no vo sad skoj sa li i za i sta sam za do voq na. Dvo ra na je sim bo li~ no pu {te na u rad tr kom pi o nir ki na 60 me ta ra, za ko ju je znak za start dao dr Bo jan Paj ti}. A. Pre do je vi}

EPS tradicionalno uz sportiste Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je Vla de Di vac, pred sed nik Va ter po lo sa ve za Ve li bor So vro vi}, ge ne ral ni se kre tar Ko {ar ka {kog sa ve za An dri ja Kle ut, pred sed nik Ru ko met nog sa ve za Ve li mir Mar ja no vi} i pred se nik Od boj ka {kog sa ve za Alek san dar Bo ri ~i} pot pi sa li su spon zor ske ugo vo re sa Elek tro pri vre dom Sr bi je (EPS). EPS je, ta ko, po s tao, bron z a n i spon z or Olim pij skog ko mi te ta i olim pij skog ti ma Sr bi je za Lon don, a pot pi si va wem ugo vo ra sa ~e ti ri na ci o nal na sa ve za na sta vqe na je du go go di {wa sa rad wa i pri ja teq ski od nos. Ugled ne zva ni ce, me |u ko ji ma su bi li mi ni star omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi} Mar ko vi} i Zo ran Po po vi} pred stav nik Min star stva ru dar sta va i ener ge ti ke, po zdra vi l i su dr Aca Mar k o v i}, pred s ed n ik UO i Dra g o m ir Mar ko vi}, ge ne ral ni di rek tor

Svi za do voq ni: s pot pi si va wa spon zor skog ugo vo ra

EPS. Do ma }i ni su do bi li i pri god ne su ve ni re na ci o nal nih sport skih sa ve za, a Dra go mir Mar ko vi} je u po zdrav noj re ~i is ta kao:

- ^e sti tam na {im ru ko me ta {i ma na pr voj po be di i upo zo ra vam ih da se pa ze Slo va ka. Pred od boj ka {i ma, ko ji su la ne osvo ji li sve {to su mo gli,

sa da je te àk za da tak da to i od bra ne. Va ter po li sti su nas na vi kli na uspe he, ne ka ta ko bu de i na E[ u Aj dho ve nu, a ko {ar ka {i ma po ru ~u jem da svi i da qe ve ru j u u wih... EPS je uvek bio uz naj b o q e, è li mo da bu de mo naj ve }i do na tor srp skog spor ta i u~e stvu je mo, na taj na ~in, i u osva ja wu sto t e olim p ij s ke me da qe u Lon do nu. Dr Aca Mar ko vi} je pod v u k ao da je EPS uvek po ma gao da se na {i spor ti sti uspe {no pri pre ma ju i u~e stvu ju na naj v e } im tak m i ~ e wi ma i na gla sio: - Oba ve za EPS je na sa mo da po ma è dr àv ne re pre zen ta ci je kao dr àv no pred u ze }e, ve} i da stal no po tvr |u je da je li der u dru {tve no od go vor nom po slo va wu.

POD VIG NA [EG AL PI NI STE

Jovovi} osvojio Ju`ni pol Srp s ki al p i n i s ta Dra g an Jo vo vi} pr vi je Sr bin ko ji je sti gao na Ju `ni pol, naj ju `ni j u ta~ k u na { e pla n e t e. Jo vo vi} (53) je u po hod na od re di {te na An tark ti ku kre nuo sa tro ji com Ru sa 1. ja nu a ra, a eks pe di ci ja je sti gla na Ju `ni pol 15. ja nu a ra. „Na kon mu ko trp nog pu ta i iz l o ` e n o s ti eks t rem n im uslo vi ma za or ga ni zam, tem pe ra tu ri va zdu ha ko ja je u po ja su oko Ju `nog po la pa la is pod mi nus 60 ste pe ni Cel zi ju sa, ne vre me nu, ja kim oluj nim ve tro vi ma i ma gli, ~la no v i eks p e d i c i j e hra b ro i

Dra gan Jo vo vi}

uspe {no su sti gli na ciq„ - sto ji u sa op {te wu. Na in t er n et stra n i c i Jovo vi} je na pi sao da je sve pro te klo ka ko je bi lo pla nira no. „Sve je pro {lo bez ika kvih pro ble ma. Ov de }e mo bi ti du `e vre m e. Sig n al je do s ta lo{, na dam se da }e se po pravi ti, ka ko bih po slao op {i ran iz ve {taj„ - na pi sao je Jo vo vi}. On je uo~i po la ska iz ja vio da }e na sto go di {wi cu osva ja wa Ju `nog po la po ku {a ti da po n o v i pod v ig Ro n al d a Amund se na i iz ra zio `e qu da

po sta ne pr vi Sr bin ko ji }e po bo sti srp sku za sta vu i za sta vu gra da Kra gu jev ca na naj ju `ni joj ta~ ki pla ne te. Kra g u j e v a~ k i bi z ni s men Dra gan Jo vo vi} je di rek tor Ta k o v o osi g u r a w a, vla s nik eks k lu z iv n og ho t e l a Mo u nt na Ko pa o ni ku i ~lan Pla ni nar s ko-al p i n i s ti~ k og klu b a Kra g u j e v ac, kao i be o g rad skog Eks trem sa mit ti ma. U~e stvo vao je u mno gim al pi ni stic kim eks pe di ci ja ma i osvo j io vr h o v e kao {to su Jong song (7.462 m), ]u kung Ri (5.565 m), Akon ka gva (6.962 m) i El brus (5.642 m).

sport

utorak17.januar2012.

ITALIJANSKA SERIJA A

In ter naj zad sru {io Mi lan In ter je po sle sko ro dve go di ne pro na {ao tre ne ra i tak ti ku za po be du nad Mi la nom (1:0). Ot ka ko je sa klu pe „ne ro a zu ra” oti {ao @o ze Mu ri wo, iz gu bi li su tri der bi ja sa tro ji com raz li ~i tih tre ne ra (Be ni tez, Le o nar do, Ga spe ri ni), da bi u ne de qu mno go ospo ra va ni Kla u dio Ra ni je ri ko na~ no oba vio po sao na ra dost pred sed ni ka Ma si ma Mo ra ti ja. Oba ti ma igra la su pre sve ga sa ci qem da sa ~u va ju svoj gol, ni je bi lo pu no sto po stot nih pri li ka i na rav no da je on da je dan po go dak imao po ten ci jal da bu de od lu ~u ju }i. I bio je! Po sti gao ga je Di je go Mi li to, tre }i put u li ga {kim me ~e vi ma pro tiv Mi la na i tre }i put je to re zul ti ra lo po be dom In ter a. Bi la je to „kon tra na kon tru”, po {to su Sa mjuel i Maj kon osu je ti li je dan na let „ro so ne ra”, lop ta je na de snom bo ku do {la do Ha vi je ra Za ne ti ja. Ne u ni {ti vi ka pi ten In ter a (u av gu stu pu ni 39) osvo jio je po lo vi nu pro tiv ni~ kog po qa, a za tim na su prot noj stra ni te re na uo~io Mi li ta. Ig na cio Aba te mo gao je da pre se ~e taj pas, me |u tim, za ka snio je i oti {ao u pra zno. Ar gen ti nac je se bi dao for, u{ao u ka zne ni pro stor is ko sa sa le ve stra ne i on da ta~ nim udar cem ma ti rao Kri sti ja na Abi ja ti ja.Dvo stru ki stre lac u fi na lu Li ge {am pi o na 2010. pro tiv Ba jer na, ci qao je da qi ugao, lop ta je po go di la sta ti vu i od bi la se u mre `u. In ter se ovim tri jum fom u pot pu no sti vra tio u tr ku za „sku de tom”, {to je po sle lo {eg po ~et ka se zo ne de lo va lo kao te {ko ostva ri va mi si ja. Li der Ju ven tus be `i sve ga {est bo do va, {am pion Mi -

Mi li to po sti `e je di ni gol u mi lan skom der bi ju

lan pet, a do kra ja pr ven stva osta lo je jo{ okru glo 20 ko la. I Ra ni je ri i Ale gri od lu ~i li su da iz po ~et nih po sta va iz o sta ve svo je naj ve }e kre a tiv ce. Tek opo ra vqe ni Ve sli Snaj der iz ra zu mqi vih raz lo ga se na {ao na In ter o voj klu pi za re zer ve, dok je Ale gri osta vio Ro bi wa za ulo gu „xo ke ra” u dru gom po lu vre me nu. Igra lo se tvr do, sna `no na lop tu, sa pu no tak ti~ kih za da ta ka... ba{ ita li jan ski! Ne ~u di za to {to se na pr ve za i sta do bre {an se ~e ka lo do fi ni {a pr vog po lu vre me na. Po sled wih pet na e stak mi nu ta od i grao je i Snaj der, ko ji je za be le `io na stup u zva ni~ nom me ~u po sle dva i po me se ca. Po mo gao je da se In ter o va se ri ja po be da u „kal ~u” pro du `i na {est utak mi ca - uz sa mo je dan pri mqen gol dok je Mi lan iz gu bio pr vi put u po sled wih 13 ko la. Jo{ 2. ok to bra pao je na go sto va wu eki pi Ju ven tu sa (2:0). Uku pan skor u „der bi ju de la Ma do ni na” {to se ti ~e pr ven -

[PANSKA PRIMERA

Bar sa se na vre me tr gla Pep Gvar di o la po stao je tek ~e tvr ti tre ner (ujed no pr vi [pa nac) u bo ga toj isto ri ji Bar se lo ne sa 100 i vi {e pr ven stve nih po be da. Pre we ga to je us pe lo tro ji ci Ho lan |a na - Ri nu su Mi hel su, Jo ha nu Kroj fu i Fran ku Raj kar du.

Ra dost fud ba le ra Bar se lo ne

Ali, do no vog ju bi le ja Gvar di o la i we go va eki pa po {te no su se pre zno ji li i na mu ~i li. Bar sa je pro tiv Be ti sa vo di la 2:0, go sti su hra brom igrom do {li do ega la, da bi ka ta lon ski klub tek sa igra ~em vi {e na te re nu us peo da ostva ri no vi, 12. tri jumf u se zo ni (4:2). Po ~e tak me ~a fu ri o zan {to se ti ~e Bar se i na ja va mo gu }e ka ta stro fe go sti ju iz Se vi qe. Ve} u 12. mi nu tu na se ma fo ru Nou Kamp sta di o na pi sa lo je 2:0, u iz vo |e wu ]a vi ja i Me si ja. O~e ki va lo se da }e Be tis bi ti sa mle ven u Bar si noj ma {i ni, ali de si lo se ne {to sa svim dru ga ~i je. Naj pre je sma wio Ka stro u 32. mi nu tu, da bi Ro ke San ta Kruz, po ~et kom dru gog de la is pi sao iz ne na |u ju }i re zul tat - 2:2.

Kre nu la je Bar se lo na u ofan zi vu, po ~e la je da ple te me ù oko go stu ju }eg go la, An dres Ini je sta je pro bao i da is fo li ra pe nal (za {ta je do bio ù ti kar ton) i po tom tre nu tak od lu ke. Dru gi ù ti kar ton za de fan ziv ca Be ti sa Ma ri ja, ko ji je pod met nuo no gu Me si ju u tre nut ku ka da je Ar gen ti nac bio u opa snom pro do ru. Dva mi nu ta na kon {to je Ma rio oti {ao pod tu {e ve, Alek sis San ~es je pre ki nuo mu ke Bar se, we nih na vi ja ~a i Gvar di o le. Do bio je ide al nu lop tu od ]a vi ja i po tom pre ci zno {u ti rao sa ivi ce {e sna e ster ca. Ta~ ku na me~ sta vio je Me si, svo jim dru gim go lom, ovog pu ta iz pe na la, na kon {to je Do ra do igrao ru kom u svom {e sna e ster cu. Re zul ta ti 18. ko la:Atle ti ko Ma drid - Vi qa re al 3:0 (1:0) /Fal kao 40’, 51’p, Di je go 80’/, Osa su na Ra sing 0:2 (0:1) /Stu a ni 38p’, 71p’), Atle tik Bil bao - Le van te 3:0 (2:0) /Amo re bi je ta 11’, Qo ren te 41’, Ho ze 90’/, Spor ting - Ma la ga 2:1 /Gal vez 36’, Tre ho 90’ - Van Nis tel roj 88’/, Bar se lo na - Be tis 4:1 (2:1), Gra na da - Ra jo Va qe ka no 1:2, Sa ra go sa - He ta fe 1:1, Se vi qa Espa wol 0:0, Ma jor ka - Real Ma drid 1:2, Va len si ja - Real So si je dad 0:1. TA BE LA: Real Ma drid 45, Bar se lo na 42, Va len si ja 34, Le van te 30, Atle tik Bil bao 26, Espa wol 26, Osa su na 26, Se vi qa 25, Ma la ga 25...

stva Ita li je sa da gla si 65:60 za In ter uz 52 re mi ja. No vi je na ras po re du 6. ma ja, u pret po sled wem ko lu. Re zul ta ti 18. ko la Se ri je A: La cio - Ata lan ta 2:0 (1:0) (Er na nes 20’pen, Klo ze 90’), ]e ze na No va ra 3:1 (3:0) (Mu tu 20’, 39’pen, Ri na u do 45’ag - Mo ri mo to 89’), Kje vo - Pa ler mo 1:0 (0:0) (Sa mar ko 50’), Fi o ren ti na - Le }e 0:1 (0:0) (Di Mi ke le 66’pen), \e no va - Udi ne ze 3:2 (0:1) (Gran kvist 49’, Jan ko vi} 50’, Pa la sio 71’ - Fe ro ne ti 14’, Di Na ta le 75’pen), Ju ven tus Ka qa ri 1:1 (1:0) (Vu ~i ni} 7’ - Ko su 48’), Par ma - Si je na 3:1 (1:0) Bi ja bi ja ni 24’, Va li ja ni 66’, \o vin ko 90’ - Gro si 80’), Mi lan - In ter 0:1 (0:0) (Mi li to 54’). TA BE LA: Ju ven tus 38, Mi lan 37, Udi ne ze 35, La cio 33, In ter 32, Na po li (-1) 27, Ro ma (-1) 27, \e no va 24, Kje vo 23, Ka ta ni ja (-1) 22, Ka qa ri 22, Par ma 22, Fi o ren ti na 21, Pa ler mo 21, Ata lan ta 20, Bo lo wa (-1) 18, Si je na 18, ]e ze na 15, Le }e 12, No va ra 12 bo do va.

La ne stre lac u bel gij skom der bi ju Fud ba le ri An der leh ta po be di li su Bri` sa 3:0, u der bi ju 20. ko la bel gij skog {am pi o na ta, a je dan gol po sti gao je Mi lan Jo va no vi}. Srp ski re pre zen ta ti vac bio je stre lac dru gog go la u 23. mi nu tu, a pre o sta la dva po sti gli su Mbo ka ni i Su a res. Jo va no vi} je ta ko do {ao do pe tog po got ka u ovo go di {wem bel gij skom {am pi o na tu, a An der leht je ovim tri jum fom ste kao ~e ti ri bo da vi {e od dru go pla si ra nog Gen ta. U ne de qu je od i gran jo{ je dan duel 20. ko la. Cul teVa re gem i Genk od i gra li su ne re {e no 1:1. PRVENSTVO FRANCUSKE

Der bi Mon pe qeu Re zul ta ti 20. ko la fud bal skog ko la Fran cu ske: Aja ~io Ok ser 2:1 (2:1) (Edu ar do 27’, Di ja va ra 33’ - Oli ek 14’), Nan si Lo ri jen 2:2 (1:0), (Mu kan |o 14’, Sa ne 83’ - Ku ta dur 62’, Kemp bel 81’), Sent Etjen - So {o 1:0 (0:0), (Zu ma 77’), Di `on - Evi jan 3:1 (1:0) (Kor we 42’, @o vi jal 50’, 56’ - Sag bo 76’), Bor do - Va len si jen 2:1 (2:0) (@u si 7’, Mo risBe laj 12’ - Ka dir 54’), Mon pe qe - Lion 1:0 (0:0) (@i ro 63’), PS@ - Tu luz 3:1 (1:0) (Ne ne 38’, 68’, Pa sto re 57’ - Bra ten 88’), Kaen Ren 0:2 (0:1) (Eko ko 22’, Mon ta wo 65’), Brest - Ni ca 1:0 (1:0) (Ben Ba sat 6’), Mar sej - Lil 2:0 (0:0), (Re mi 62’, 83’)- Ta be la: PS@ 43, Mon pe qe 40, Lil 36, Lion, Ren 35 itd.

dnevnik KUQANI VE] NEDEQU DANA PUNE AKUMULATORE

Pro {lo vre me upo zna va wa Za fud ba le ri ma Haj du ka, ~la no vi ma Je len su per li ge je ne de qa da na ra da u sklo pu pri pre ma za su per li ga {ko pro le }e pod di ri gent skom pa li com no vog {e fa stru ke Zol ta na Sa boa. I ka ko to obi~ no bi va, ka da do |e no vi ~o vek po treb no je ne ko li ko za jed ni~ kih da na za upo zna va we. - Pe riod upo zna va wa je za na ma, a u toj pr voj rad noj sed mi ci, ko ju ja na zi vam uvod na, vi de li smo ot pri li ke gde se na la zi mo. U{li smo u dru gu rad nu ne de qu i sa da ma lo po ma lo di `e mo in ten zi tet tre nin ga i tek sa da po ~i we pra vi rad - is ti ~e {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Zol tan Sa bo. Bu du }i da je pr va sed mi ca is ko ri {}e na da se vi di ko je {ta ra dio. - Ni je mi bio ciq da vi dim ko je do {ao naj sprem ni ji, ve} da vi dim sve gde su. I ono {to je za kqu ~ak: svi su na za do vo qa va ju }em ni vou za po ~e tak pri pre ma. U pro te kloj sed mi ci su bi li i ne ki mom ci na pro bi, ali ni su pro {li i sa da

Ge ne ral ka s ka na rin ci ma Pr vu pro ve ru ono ga {ta su ura di li u pri prem nom pe ri o du fud ba le ri Haj du ka }e ima ti u su bo tu 21. ja nu a ra, a pro tiv nik }e bi ti po znat u na red nih dan, dva: - Po tom }e mo 25. ja nu a ra igra ti u In |i ji sa ta mo {wim pr vo li ga {em, 28. pro tiv no vo sad skog Pro le te ra u Ku li, 1. fe bru a ra pro tiv oxa~ kog Tek stil ca u Ku li, 4. fe bru a ra igra mo sa ^SKom iz ^e la re va, a 8. sa zre wa nin skim Ba na tom. Po tom od la zi mo u Umag i to kom bo rav ka ta mo }e mo od i gra ti ~e ti ri utak mi ce. Ge ne ral nu pro bu pred start pro le} nog de la su per li ga {kog pr ven stva ima }e mo 26. fe bru a ra, a pro tiv nik }e bi ti pr vo li ga{ No vi Sad - re kao je ge ne ral ni se kre tar kul skog su per li ga {a Dra gan Xi ni}.

I PRVOLIGA[ S DETELINARE ZAPO^EO RAD

Za let za be ri }et no pro le }e Fud b a l e r i No v og Sa d a po ~e li su pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva Pr ve li ge Sr bi je. Na pro ziv ci {e fu stru~ nog {ta ba Jo si fu Ili }u i we go vim sa rad ni ci ma oda zvao se ~ak 31 igra~. Ka na rin ci su je se nas ostva ri li sja jan re zul tat osva ja wem ~e tvr tog me sta (28 bo do va), uz do pa dqi ve i efi ka sne par ti je za slu è no su po ne li epi tet jed nog od naj pri jat ni jih iz ne na |e wa pr vo li ga {kog ka ra va na.. Pred sed nik klu ba Mi lan \u ro vi} po è leo je igra ~i ma i stru~ nom {ta bu do bro zdra v qe i sport s ke Pr va pro ziv ka ka na ri na ca uspe he. opre de qe we je da {an su pru - Pret po sta vqam da }e te se ì mo mla dim i per spek tiv mak si mal no spre mi te za pro nim igra ~i ma i u to me }e mo le} ni deo pr ven stva. Kao {to is tra ja ti. Na svi ma na ma je da zna te, eki pu je na pu sti lo ne - ra dom, za la ga wem i sport skim ko li ko igra ~a, a na na ma je da po na {a wem po stig ne mo do bre u do go vo ru sa tre ne rom Ili - re zul ta te i iz pri kraj ka, bez }em po j a ~ a m o re d o v e. Na { e ve li ke pom pe, vre ba mo {an su

U pla nu 12 utak mi ca Stru~ ni {tab uta na ~io je sve de ta qe oko kon trol nih utak mi ca. Re~ je o 12 su sre ta, a pr vu pro ve ru ka na rin ci }e ima ti 4.fe bru a ra pro tiv Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca. Po tom sle de du e li sa Ka be lom, Bor cem sa Kli se i Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve.

Fud bal ska Evro pa na sa hra ni Mi qa ni }a Fud bal ska Evro pa i svet opro sti }e se su tra od le gen dar nog tre ne ra Mi qa na Mi qa ni }a, po {to su do la zak na sa hra nu po tvr di li pred stav ni ci UEFA, FI FA, de le ga ci ja Re a la, kao i broj ni pri ja te qi iz ne ka da {we SFRJ ko je pred vo di Ivi ca Osim. Ka ko je re ~e no u Fud bal skom sa ve zu Sr bi je do la zak na sa hra nu po tvr di li su i Sa fet Su {i}, Du {an Ba je vi} i Fa ruk Ha xi be gi}, iz Hr vat ske do la ze Sla ven Zam ba ta, An te Pa vlo vi} i Ivi ca Gr wa, iz Slo ve ni je Ru di Za vrl, iz Cr ne Go re De jan Sa vi }e vi}, o~e ku je se i de la ga ci -

ja iz Ma ke do ni je, ali i mno gih dru gih ze ma qa. De le ga ci ju Re a la pred vo di }e Emi lio Bu tra ge wo i Ama ro Aman sio, kao pred stav nik UEFA do la zi ~lan Iz vr {nog ko mi te ta Ru mun Mir ~ea San du, dok je iz FI FA po tvr |en do la zak, ali jo{ ni je po zna to ime pred stav ni ka Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je. Mi qa ni} je po sle du ge i te {ke bo le sti pre mi nuo u pe tak u Be o gra du u 82. go di ni. Ko me mo ra ci ja }e se odr `a ti da nas od 12 ~a so va u Skup {ti ni Be o gra da, a sa hra na od 14.30 u Ale ji ve li ka na na No vom gro bo qu u Be o gra du.

Zoltan Sabo

imam je dan pot pu ni uvid u igra~ ki ka dar Haj du ka, znam {ta nam tre ba, {ta tre ba da po pra vi mo i {to se kon di ci je i sve ga dru gog ti ~e ta ko da sa da ima mo pot pu no ja snu sli ku {ta tre ba da ura di mo za

vre me ovih pri pre ma - re kao je Sa bo. - Mo ra mo ni vo tre nin ga po di }i ste pe ni cu vi {e i tre ba ju nam jo{ 2-3 do bra igra ~a za ne {to zna ~aj ni je Ko je su po zi ci je ko je je naj po treb ni je po pu ni ti? - Tre ba da po ja ~a mo kon ku ren ci ju u na pa da~ kom re du, po go to vo na kril nim po zi ci ja ma i tu }e mo po ku {a ti ne kog da do ve de mo, i na rav no, sve za vi si {ta }e bi ti sa Pa u qe vi }em, ho }e li on oti }i ili osta ti - pod vla ~i {ef stru ke Haj du ka. Ku qa ni su u do sa da {wem to ku pre la znog ro ka do bi li ~e ti ri no va igra ~a: Go lo ~ev ca, Va si qe vi }a, Da bi }a i Vej no vi }a. Ka ko se oni pri la go |a va ju no voj sre di ni? - Go lo ~e vac je is ku san igra~, we mu ovo ni je ni {ta no vo, ba{ kao i Va si qe vi }u, a dvo ji ca biv {ih Som bo ra ca do bro se ukla pa ju, zna ju moj na ~in ra da, zna ju do sta mo ma ka iz Ku le i {to se ukla pa wa ti ~e mi slim da ne ma ni ka kvih pro ble ma - is ta kao je Sa bo. Ove sed mi ce kre }u i kon trol ne utak mi ce Haj du ka. - U su bo tu }e mo ima ti pr vi test, a ri val }e bi ti po znat do ~e tvrt ka. Ja sam i na po ~et ku pri pre ma re kao da pla ni ram do sta utak mi ca, jer kroz utak mi ce se naj bo qe vi di {ta ne do sta je i {ta tre ba eki pi - za kqu ~io je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Zol tan Sa bo. Fud ba le ri Haj du ka }e u Ku li ra di ti do 9. fe bru a ra, a dru gu fa zu pri pre ma }e po tom od ra di ti u Uma gu. \. Bojani}

Mi lan \u ro vi} i Jo sif Ili}

i even tu al no na pad ne mo sam vrh ta be le. [to se ti ~e od la ska na pri pre me u igri su dve op ci je, pr va je da }e mo kom plet ne pri pre me oba vi ti u No vom Sa du, a dru ga je da ot pu tu je mo u An ta li ju ili Ko par, a to }e za vi si pre sve ga od fi nan sij ske si tu a ci je. Tru di }e mo se da vam obez be di mo {to bo qe uslo ve, a ko li ko }e mo u to me us pe ti osta je da se vi di - ka zao je \u ro vi}. Tre ne ri Jo sif Ili} i Mo mir Bran kov upo zna li su igra ~e sa pla nom pri pre m a i jo{ jed n om im pre do ~i li ci qe ve. - Ciq i am bi ci ja su da u dru gom de lu se zo ne bu de mo jo{ bo qi. Na po ~et ku

Fo to: F. Ba ki}

pr ven stva ma lo ko se po zna vao me |u va ma ili tek po vr {no. Sa da je si tu a ci ja ma lo dru ga ~i ja. Kroz tre nin ge i utak mi ce upo zna li smo se kao igra ~i i li~ no sti. Ni je bi lo la ko iz gra di ti pre po zna tqi vu igru i pri tom ostva ri ti do bre re zul ta te, ali smo us pe li. Vre me je da ide mo za ste pe nik vi {e - re kao je Ili}. Re do ve pr vo li ga {a sa De te li na re za sa da su na pu sti la {e sto ri ca fud ba le ra: \or |e Mr | a n in, Uro{ Le k o v i}, \or |e Jo ci}, Vla di mir Tin tor, Vuk Le ko vi} i Mar ko Jo va no vi}. Ka ko pre la zni rok tra je do 10.fe bru a ra si gur no je da }e upra va u do go vo ru sa stru~ nim {ta bom ima ti pu ne ru ke po sla ka ko bi `u to - pla vi do bi li na sve `i ni i kva li te tu. Na pi t a w e ka k av pro f il igra ~ a je po t re b an, Jo s if Ili} je re kao: - Po ku {a }e mo da do ve de mo tri - ~e ti ri fud ba le ra. Neo p hod na su nam dva kva li tet na igra ~a u ve znom re du, gde je je se nas naj vi {e {kri pa lo, na pa da~ i de fan zi vac. Ovu ne de qu is ko ri sti }e mo za te sti ra wa i pro ve ru svih igra ~a, da bi od 23. ja nu a ra star to va li sa kla si~ nim ra dom po gru pa ma dva pu ta dnev no - is ta kao je Ili}. I. Grubor

c m y

dnevnik

SPORT

utorak17.januar2012.

VOJ VO DI NA JU ^E PO ^E LA PRI PRE ME ZA PRO LE] NI DEO SE ZO NE

Pri li ka za isto rij ski re zul tat

Avram Grant i Dragan \uri}

PAR TI ZAN PO ^EO PRI PRE ME

Avram Grant ga ran tu je Evro pu Fud ba le ri Par ti za na pod vo| stvom no vog tre ne ra Avra ma Gran ta za po ~e li su pri pre me za pro le} ni deo po lu se zo ne. U SC Te le op tik no vi {ef stru ke Grant iz veo je igra ~e na pr vi tre ning, a pre to ga im se za jed no sa pred sed ni kom \u ri }em obra tio u sve ~a noj sa li. - Po zdra vqam sve, ne vo lim ov de da go vo rim ve} na te re nu i u svla ~i o ni ci. @e lim da vam ~e sti tam na do brom po slu ko ji ste oba vi li u li gi, ali ciq klu ba je da ovaj tim dig ne na jo{ vi -

10 bo do va ko ju ima mo je ste ve li ka, ali u pr ven stvu to ni je pu no. Hva la vam za rad ko ji ste ima li u pret hod nih {est me se ci, ta ko tre ba i da na sta vi te. Ta ko |e, hva la i biv {em tre ne ru Sta no je vi }u ko ji je bio deo to ga – re kao je \u ri}. – Kao {to vi di te do bi li smo no vog tre ne ra, ~o ve ka ko ji }e u ovoj se zo ni za vr {i ti po sao i po ku {a ti ura di ti {to vi {e u Evro pi. Da u po sled we vre me ne ko mu ni ci ra ba{ naj bo qe s me di ji ma pr vi ~o vek cr no-be lih po ka zao

No vi na ri iz ba ~e ni s tre nin ga

Ju ~e u 10 ~a so va u Fud b al s kom cen t ru „Vu j a d in Bo { kov”, tre ner De jan Vu ki }e vi} iz vr {io je pro ziv ku fud ba le ra, ~i me su zva ni~ no po ~e le pri pre me Voj vo di ne za pro le} ni deo se zo ne. Pret hod no je {ef stru ke No vo sa |a na imao su sret s no vi na ri ma, na ko jem ih je upo znao s pla nom i pro g ra m om ra d a. Pr v i deo pri pre ma cr ve no-be li }e oba vi ti u No vom Sa du, da bi se, 5. fe bru a ra, pre se li li u tur ski grad An ta li ju, gde }e pro ve sti dve sed mi ce. - Uè le li smo se ra da i ve ru jem da igra ~i od mor ni sti ù na po ~e tak pri pre ma - re kao je De jan Vu ki }e vi}. - Pe riod ko ji je pred na ma ne }e se raz li ko va ti od ra ni jih pri pre ma, ali igra ~i ma si gur no ne }e bi ti la ko. Pu no je tre nin ga ko je smo is pla ni ra li, na p ra v i l i smo kom p le t an plan ra da, ta ko da se zna da }e mo ima ti ukup no 55 tre nin ga i osam utak mi ca, to kom ko jih }e mo na sto ja ti da stvo ri mo igru za pro le }e. @e qa nam je da pot pu no sprem ni do ~e ka mo oba ve ze i is ko ri sti mo {an su da ostva ri mo isto rij ski re zul tat u Ku pu Sr bi je. Na rav no, u è qe nom rit mu ra da do sta to ga }e za vi si ti od vre men skih uslo va, ali na{ plan je da do po la ska u Tur sku od -

S prvog treninga Vojvodine

ra di mo 27 tre nin ga i od i gra mo dva me ~a i to 25. ja nu a ra pro tiv be o ~in skog Ce men ta i 28. ja nu a ra pro tiv Je din stva iz Sta re Pa zo ve. Obe utak mi ce igra }e mo u FC „Vu ja din Bo {kov”. Usle di }e po tom od la zak u An ta li ju, a Vu ki }e vi} je ob ja snio ka ko je za mi slio da iz gle da bo ra vak u po zna tom tur skom le to va li {tu: - Ta mo }e mo od ra di ti ukup no 18 tre nin ga i od i gra ti pet ja kih kon trol nih me ~e va. Ve} se zna ju ime na tri ri va la. Bi -

Gru pa no vi na ra ko ja pra ti de {a va wa u fud bal skom klu bu Par ti zan iz ba ~e na je sa pr vog tre nin ga u Sport skom cen tru Te le op tik u Ze mu nu. Po sle uvod ne re ~i pred sed ni ka FK Par ti zan Dra ga na \u ri }a i no vog tre ne ra Avra ma Gran ta, po ~eo je i pr vi ovo go di {wi tre ning cr no-be lih. Me |u tim, po sle 15-tak mi nu ta obez be |e we je pri {lo no vi na ri ma i zah te va lo da na pu ste Sport ski cen tar. Ka da je za tra è no ob ja {we we ko je to na re dio, no vi na ri ni su mo gli da do bi ju od go vor. - Ne ma iz ja va, ze mqa ~e, i ne ma port pa ro la - krat ko je rekao {ef obez be |e wa Ze mu ne la pre ne go {to je gru pa no vina ra iz ba ~e na. {i ni vo i da na pra vi mo pra vi re zul tat u Evro pi. Ali, sva ka Evro pa do la zi kroz li gu ta ko da mo ra te da na sta vi te do bar po sao ka ko ste do sa da ra di li. Tu sam da vam po mog nem svo jim is ku stvom i na dam se da }u us pe ti. @e lim da u to me uì va te vi i svi osta li oko klu ba. Sre} no – re kao je u obra }a wu Izra e lac. Po tom se igra ~i ma obra tio i pred sed nik klu ba Dra gan \u ri}. - ê sti tam igra ~i ma naj pre pra zni ke. Do bio sam ra do snu vest da su svi igra ~i na pro ziv ku do {li fi zi~ ki sprem ni naj bo qe u po sled wih pet go di na. To me ra du je jer smo shva ti li ozbiq nost po sla. Pred nost od

je i ju ~e. Na pod se }a we da je obe }ao ot kri ti po jed no sti ugo vo ra Avra ma Gran ta oglu {io se, re kav {i da }e to ura di ti da nas. Ta ko |e, pri ~u oko sme wi va wa Sa {e Sta no je vi }a i sve {to je pra ti lo taj ~in osta vio je za ne ki dru gi dan. Avra mu Gran tu na pro ziv ku su se ja vi li svi fud ba le ri ko ji su je se nas no si li cr no - be li dres, a tu su bi li i po vrat nik Dar ko Bra {a nac (po zaj mi ca, Sme de re vo). Je di no je ne do sta jao Zvo nimir Vu ki}, ko jem je is te kao ugo vor. Od da nas }e tre nin zi bi ti ja ~i za Mi lo {a Jo ji }a i Mi lo {a Osto ji }a iz Te le op tika. I. La za re vi}

ZVE ZDA OD ^E TVRT KA U CR NOJ GO RI

Pro si ne~ ki po ja ~ao ri tam Fud ba le ri Cr ve ne zve zde }e na kon uvod nog de la pri pre ma u ko jem je oba vqe no re de ov no te sti ra we po ja ~a ti in ten zi tet ra da. [ef stru~ nog {ta ba Ro bert Pro si ne~ ki je od ju ~e uveo po dva tre nin ga dnev no i taj ri tam osta je na sna zi do ~e tvrt ka i po la ska za Cr nu Go ru. Da nas }e cr ve no- be li sa mo jed nom na te ren, u pre po dnev nim sa ti ma, jer }e kom plet n a eki p a pri s u s tvo v a t i sa hra ni le gen dar nog Mi qa na Mi qa ni }a. - Sve ide po pla nu, a pr vi re zul ta ti te sto va uka zu ju da su igra ~i to kom od mo ra vred no ra di li po pro gra mi ma ko je su do bi li - is ta kao je tre ner Pro si ne~ ki. Ne iz ve snost oko od la za ka fud ba le ra sa tran sfer li ste je i da q e pri s ut n a. Na j a v a klup ske ad mi ni stra ci je da su ko fe re ve} spa ko va li Ka lu |e ro vi} (Ju `na Ko re ja) i Ka du (Ki na) jo{ uvek je mr tvo slo vo na pa pi ru. Po nu de, iz gle da ni s u do v oq n o fi n an s ij s ki pri ma mqi ve.

- Spre man sam da osta nem, ne ma pro ble ma - kon sta to vao je Bra zi lac Ka du, dok je Pro si ne~ ki po tvr dio da ra ~u na na Ka lu |e ro vi }a, a mo gu} nost da ode je od ba cio i Dar ko La zovi} ko ji je pod lu pom PS@-a. Za dan-dva bi }e ja sni ja si tu a- ci ja i oko De ja na Le ki }a, cen tar fo ra Osa su ne. [pan ci su u kri zi i ne ma ju do voq no nov ca da upla te na ra ~un Zve zde pre o- sta li dug po vo dom re a li za ci je tran sfe ra. Ko lum bi jac Bor ha mo ra da ob ja sni raz lo ge vi {e dnev nog od su stva, ko je je prav dao po ro di~ nim pro ble mi ma, a na kon to ga zna }e se i da li }e bi ti, i ka ko sank ci o ni san. Zdrav stve ni bil ten je po voq na. Ka pi ten Ni ko la Mi ki} se iz le ~io od pre hla de, dok no vaj li ja iz U`i ca Ni ko la Mak si mo vi}, po sle ne ko li ko da na odvo je nih tre nin ga pod nad zo rom Mi o- dra ga Ba te Ra du lo vi }a, ra di s eki pom. U stro ju je i Ka sa li ca, ko ji je zbog pro ble ma s mi {i }em zad we lo `e ve `bao pro te klih da na sa mo u te re ta ni. Z. R.

Dejan Vuki}evi} se obra}a igra~ima na ju~era{woj prozivci

Spi sak igra ~a Me |u igra ~i ma ko ji su se ju ~e po ja vi li na pro ziv ci na la ze se - gol ma ni: Su pi}, Ja no {e vi}, La zo vi} i Mar ko Kor di}. Od bram be ni igra ~i: Vu li }e vi}, Pa vlo vi}, Bran ko vi}, Smi qa ni}, Traj ko vi}, Ka ran, Moj sov, Mi lo vi}, Ko va ~e vi}, Be ~e li}, Zo go vi} i Sli jep ~e vi}. Igra ~i sre di ne te re na: Mi to {e vi}, Qu bin ko vi}, Ste va no vi}, Ka tai, Me leg, No vako vi}, Po le ta no vi} i Ra do ja. Na pa da ~i: Bo jo vi}, [ku le ti}, [u {war i Si la |i. Na pro ziv ku su oprav da no ka sni li: Abu ba kar, A|u ru, Jao i Ili}. }e to Ja blo nec iz Slo va~ ke (8. fe bru ar), Kar pa ti iz Qvo va (11. fe bru ar) i Me ta lurg Za po ro` je (14. fe bru a ra), dok }e osa ta la dva ri va la bi ti od re |e na na knad no. Od la skom Me do je vi }a i Me re ba {vi li ja, ka ko sa da stva ri sto je, cr ve no-be li su sla bi ji u od no su na tim ko ji ste ima li na ras po la ga wu je se nas? - Re~ je o dvo ji ci iz u zet nih igra ~a i dra go mi je {to je Me do je vi}, po sle za pa è nih par ti ja u dre su Voj vo di ne, ostva rio od li ~an tran sfer, a re~ je o fud ba le ru ko ji ima tek 20 go di na. Kao tre ne ru, ào mi je {to su wih dvo ji ca oti {li, ali ì vot ide da qe. Sti gli su Alek san dar Ka tai iz Olim pi ja ko sa i Mi lo van Mi lo vi} ko -

MI O DRAG PAN TE LI], SPORT SKI DI REK TOR CR VE NO-BE LIH

Mo re i ra da nas ili su tra u No vom Sa du Sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li} pri ~ao je o u~i we nom i onom {to se pla ni ra da se ura di u pre la znom ro ku. - Na pra vi li smo dva do bra tran sfe ra i od to ga na{ klub eg zi sti ra - re kao je Pan te li}. - Po red Me do je vi }a i Me re ba {vi li ja, oti {ao je i Frim pong u Na pre dak iz Kru {ev ca, a na po zaj mi cu od {est me se ci u ba wa lu~ ki Bo rac ide Ne ma wa Bil bi ja (ko ji se ju ~e po ja vio u Ve ter ni ku na pro ziv ci ). Ili} pre go va ra s Ode som iz Ukra ji ne i ve} da nas }e mo zna ti {ta je ura dio po tom

pi ta wu. Do {li su Ka tai i Mi lo vi}, a da nas ili su tra u No vom Sa du o~e ku je mo Al ma mi ja Mo re i ru s ko jim smo ve} ne ko vre me u inten z iv n im pre g o v o r i m a. U do g o v o r u s tre ne rom Vu ki }e vi }em mo `da }e mo an ga `o vati jo{ ne ko li ko igra ~a. Ako bu de jo{ odla za ka iz Voj vo di ne, ne }e to bi ti igra ~i ko ji ~i ne ko stur ti ma i osi pa wa si gur no ne }e bi ti. Do sta igra ~a nam se nu di. Gle da }e mo da do ve de mo igra ~e ko ji }e za i sta bi ti po ja ~a wa, ni ka ko one ko ji }e sa mo po ve }a ti kon ku ren ci ju.

ji se vra tio s po zaj mi ce iz Ja vo ra, a tu su i igra ~i ko ji su na po zaj mi ca ma u dru gim klu bo vi ma. Vo leo bih da je pre la zni rok ve} za vr {en, a sa svim je iz ve sno da mo ra mo da do ve de mo jo{ jed nog ve znog igra ~a, kre a- tiv ca. Osta je da vi di mo da li }e to bi ti Mo re i ra ili ne ko dru gi. U sva kom slu ~a ju, bi lo bi neo z biq n o da do ~ e k a m o utak mi ce bez re {e wa za ovo pi ta we. Ni sam od onih tre ne ra ko ji tra è ali bi i si gur no je da }e m o to k om pri p re m a {an su pru ì ti svi ma, na rav no i na {oj de ci i o~e ku jem da }e mo ve o ma br zo ima ti ja snu sli ku o to me ko kon ku ri {e od wih za pr vi tim. Ne bih vo leo da raz bi jam omla din sku eki pu ko ja je je se nas bi la sjaj na, a si gur no je da me |u omla din ci ma ima m o do s ta ve o m a in t e resant nih igra ~a ko ji su bu du} nost Voj vo di ne. Omla din ci i igra ~i ko ji su na po zaj mi ca ma u sre du i pe tak od i gra }e utak mi ce sa Su tje skom iz Nik {i }a ko ja je ov de na pri pre ma ma i te utak mi ce po mo }i }e nam u pro ce ni. Po tom se Vu ki }e vi} obra tio i igra ~i ma, po è lev {i im uspe {ne pri pre me i uka zu ju }i na ve li ku {an su ko ju Voj vo di na ima u na me ri da osvo ji tro f ej na m e w en po b ed n i k u Ku pa. Ve} od 14 ~a so va fud ba le ri su od ra di li pr vi tre ning, ~i m e se pri p re m e i prak ti~ no po ~e le. A. Pre do je vi}

In ter po nu dio 25 mi li o na za Te ve za Mi lan je od u stao od Kar lo sa Te ve za, a sa da je u po te ru za Ar g en t in c em iz Man ~ e ster si t i j a kre n uo grad s ki ri val, In ter. Pred sed nik Ma si mo Mo ra ti pri znao je da su „ne ro a zu ri” upu ti li po nu du na adre su „gra |a na”. - U fud ba lu ne po sto je taj ne. Na {a po nu da iz no si 25 mi li o na evra. Sa da Si ti mo ra da se iz ja sni da li je to do voq no - re kao je Mo ra ti ita li jan skim me di ji ma. On je do dao da se, po red In ter a, za Te ve za in te re su je jo{ ne ko li ko evrop skih klu bo va. Te vez je se zo ne od i grao sa mo tri utak m i c e pre ne g o {to se u sep tem bru pro {le go di ne su ko bio sa me na xe rom Ro ber tom Man }i ni jem.

KRE NU LI I SLA NO BAR CI: Fudbaleri Proletera ~lanovi Prve lige po~eli su pripreme za nastavka takmi~ewa, na prvoj prozivci bilo je prisutno 24 fudbalera. Trener Nenad Lalatovi} je upoznao igra~e s planom rada. Prvih nekoliko dana Slanobarci }e se pripremati u staroj bazi u ^eneju, Ka}u, a koristi}e i teren Tatre u Kisa~u. Sredinom februara fud-

baleri Proletera }e oti}i na desetodnevne pripreme, najverovatnije na Ohrid ili u Budvu. U prelaznom roku klub su napustili Ogwen Damjanoviu} (Izrael), Milan Jablan (Belorusija) i Aleksandar Slep~evi} (Sloga, Temerin). Prvu proveru Slanobarci }e imati 28. januara s Hajdukom iz Kule, a potom }e odigrati jo{ desetak utakmica. D. Iva ni}

sport

utorak17.januar2012.

OSIPAJU SE REDOVI SOMBORSKOG PRVOLIGA[A

KIKIN\ANI PO^ELI PRIPREME

Te {ka vre me na za Rad ni~ ki

\u ri ca Po po vi} pr va pri no va Tre ner OFK Ki kin da Alek san dar Kre so ja je iz vr {io pro ziv ku fud ba le ra i ti me po ~eo pri pre me. Igra ~e je po zdra vio pred sed nik klu ba @eq ko Bo dro ì} i po è leo im pu no uspe ha. Ki kin |a ni su pr vi deo pr ven stva u Srp skoj li gi, Voj vo di na okon ~a li sa 20 bo do va. Pr voj pro ziv ci oda zva lo se 17 pr vo ti ma ca. Oprav da no su iz o sta li Me ji} i Plav {i}, ko ji su ustu pqe ni od no vo sad ske Voj vo di ne, ali }e se za ko ji dan pri dru ì ti pri pre ma ma. ta ko |e su iz o sta li stu den ti:Bo dro ì}, Gra |in i Jan ko vi}, dok je Ba bi} ka {we we ob ja snio ne do stat kom pre vo za, a iz o sta nak ni je oprav dao is ku sni Kne è vi}, ko ji }e ka ko sa zna je mo ang`man tra ì ti u ne kom dru gom klu bu. Od no vih igra ~a pri su tan je do sko ra {wi ka pi ten pod ru~ nog li ga {a a Cr ve ne zve zde iz Voj vo da Ste pe \u ri ca Po po vi} (23). Klub sa Grad skog sta di o na ka ko ka è pred sed nik Bo dro ì} ne ra ~u na vi {e na Kra va ri }a i gol ma na Haj ro vi }a, a ni je po stig nut do go vor ni sa Sto ja no vim iz Do weg Sre ma. Po sve mu su de }i u eki pi Ki kin |a na iz Sen te }e se vra ti ti gol man Mar ko Vu ko brat, ko ji }e bi ti ujed no i tre ner ~u va ra mre è. M. S.

Zbog du go va igra ~i ma re do vi som bor skog Rad ni~ kog su po ~e li da se osi pa ju, ne ki igra ~i ~ak se ni su ni po ja vi li na pr vom tre nin gu. Ta ko da je no vi tre ner Tri va Ili} ve} na star tu imao pro ble ma. Sjaj ni ~u var mre è i je dan od bo qih gol ma na u Sr bi ji Sr |an @a ku la je te le fo nom oba ve stio klub da od la zi. Uprav ni od bor je su spen do vao \u li }a, Ze li }a, @dr wu, Iva no va, Mi li }a i Te {a no vi }a. A u me |u vre me nu klub su na pu sti li: Da bi},Be li}, Re sa no vi}, Mar ja no vi} , i Vej no vi}. - Mo ra li smo da po o {tri mo di sci pli nu i od nos pre ma klu bu.- ka è pred sed nik klu ba Dra gan Ko we vi}. - Mi smo jed ni od ret kih klu bo va ko ji ma lo du gu je igra ~i ma. U tre nut ku ka da su se od lu ~i li na boj kot tre nin ga na{ dug je bio sa mo je dan ne is pla }en do ho dak. Ma lo klu bo va u ovim te {kim vre me ni ma, po {tu je ova kav ri tam is pla ta. Tre ba smi ri ti si tu a ci ju i spu sti ti lop tu na ze mqu. Do ve li smo do sta no vih igra ~a, od ko jih tre ner Tri va Ili} mo è da iz dvo ji one ko ji po se du ju kva li -

dnevnik

Ma ra do ni iz va |en ka men iz bu bre ga Le gen dar nom ar gen tin skom fud ba le ru Di je gu Ma ra do ni je u bol ni ci u Du ba i ju iz va |en ka men iz bu bre ga.Ne ka da {wi ka pi ten re pre zen ta ci je Ar gen ti ne ko ja je 1986. go di ne osvo ji la ti tu lu svet skog pr va ka, bi }e ot pu {ten iz bol ni ce kroz ne ko li ko sa ti, po tvr dio je port pa rol Ka nad ske spe ci ja li sti~ ke bol ni ce. Pe de stjed no go di {wi Ma ra do na, ak tu el ni tre ner Al Va sla, pri mqen je u ne de qu u bol ni cu u Du ba i ju, po {to se to kom po po dne va `a lio na bo lo ve u sto ma ku.Ma ra do na je u su bo tu uve ~e se deo na klu pi Al Va sla u po be di pro tiv Al Ahli ja 2:1.

Li ver pul do vo di De foa Me na xer fud ba le ra Li ver pu la Ke ni Dal gli{ `e li da u zim skom pre la znom ro ku an ga `u je na pa da ~a To ten he ma Xer mej na De foa. Li ver pu lu su neo p hod na po ja ~a wa u na pa da~ kom re du, {to zbog su spen zi je Lu i sa Su a re za, {to zbog o~aj ne for me En di ja Ke ro la. Sa dru ge stra ne, De fo ni je stan dar dan u To ten tet. Tu su i mom ci iz omla din ske {ko le. Sve sni smo da }e bi ti ve o ma te {ko uklo pi ti kva li te tan tim, ali se upr kos sve mu na da mo da }e mo na sta vi ti s do brim par ti ja ma. No vi {ef stru~ nog {ta ba Tri va Ili} se mo ma~ ki uhva tio po sla. - Mo ra se pri hva ti ti re al nost, iz ovog igra~ kog ka dra mo ra mo iz bvu ~i naj bo qe. Ne do sta je nam so li dan gol man i {pic.

Ra di mo nor mal no, bez ner vo ze, sve sni ~i we ni ca da je ve lik pro stor da se ovi mla di igra ~i na met nu i do bi ju me sta u eki pi. Oba vi li smo sve te sto ve i od ju ~e tre ni ra mo dva pu ta dnev no. Se ri ju pri ja teq skih utak mi ca otva ra mo sa Val po vom i Sta ni {i }em. Osta jem pri de vi zi red, rad i di sci pli na i ako se ta ko bu de mo po na {a li na dam se i uspe hu. M. Jovi}evi}

he mu, po {to {an su is pred we ga uglav nom do bi ja Ema nuel Ade ba jor. Ta ko |e, stra teg „pe va ca” Ha ri Red nap `e li da do ve de na pa da ~a Mar se ja Loa Re mi ja, pa se jo{ vi {e su `a va pro stor za De foa. En gle ski me di ji tvr de da bi za ovaj tran sfer Li ver pul mo rao da iz dvo ji 10 mi li o na fun ti.

An ri se po sva |ao s na vi ja ~em Fran cu ski fud ba ler i ~lan lon don s kog Ar s e n a l a Ti j e r i An ri po sva |ao se sa jed nim `u strim na vi ja ~em svog klu ba na kon po ra za eki pe od Svon si ja 3:2 u me ~u 21. ko la Pre mi jer li -

iz gla di li ne spo ra zum”.Ipak, u klu b u sa Emi r ejts sta di o n a o{tro de man tu ju na vo de bri tan skih me di ja da je An ri `e leo da se fi zi~ ki ob ra ~u na sa na vi ja ~em.

U SREMSKOJ MITROVICI ZAVR[EN 24. ZIMSKI TURNIR U MALOM FUDBALU

PVC Sto la ri ja po di gla pe har U Srem skoj Mi tro vi ci za vr {en je 24. zim ski tur nir u ma lom fud ba lu po be dom eki pe PVC Sto la ri ja iz Man |e lo sa, ko ja je u fi na lu pred vi {e od 1000 gle da la ca u Po slov no-sport skom cen tru Pin ki sa vla da la Ka fe [tark iz La }ar ka s 3:1. Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pro gla {en je Alek san dar @i va no vi} (PVC Sto la ri ja). Pr vi stre lac je Da mir Sko ru pan (Sam bi tak si), dok je za naj bo qeg gol ma na iza bran Alen \o ki} (PVC Sto la ri ja). Po bed ni~ koj eki pi PVC Sto la ri ji uz pe har pri pa la je i na gra da od 250 hi qa da di na ra. Tur nir je tra jao tri ne de qe, u~e sto va lo je

Po klon 500 evra Fir ma PVC Sto la ri ja, vla sni ka \or |a Ma ri }a, po klo ni la je Ne na du Kr sti }u, igra ~u po bed ni~ ke eki pe u kon ku ren ci ji se ni o ra, 500 evra, a ime hu ma ni tar ne po mo }i. Na i me, Kr sti }u je ne dav no iz go reo stan u Srem skoj Mi tro vi ci (u na se qu Ni ko la Te sla).

Po bed nik mi tro va~ kog tur ni ra PVC Sto la ri ja

75 eki pa u se dam sta ro snih ka te go ri ja. Kao i ra ni jih go di na tur nir je bio naj ma sov ni ja i naj po se }e ni ja sport ska ma ni fe sta ci ja u Srem skoj Mi tro vi ci.

Ti je ri An ri

ge. Fran cuz je pod le gao pri ti sku i pro ziv ka ma sa tri bi na, pa je u jed nom mo men tu po zvao na vi ja ~a da do |e „bli `e ka ko bi

Is ku sni na pa da~ vra tio se ove zi me u Lon don, gde }e bo ra vi ti na red na dva me se ca na po zaj mi ci iz Wu jork Red Bu la.

Ba jern spre mio osam mi li o na za Ber ba to va Ne ma~ ki Ba jern iz Min he na spre mio je osam mi li o na fun ti za ku po vi nu na pa da ~a Man ~e ster ju naj te da Di mi tra Ber ba to va. Bu gar skom in ter na ci o nal cu is ti ~e ugo vor na kra ju se zo ne, pa na Ostr vu tvr de da }e ga Aleks Fer gu son pro da ti ve} u zim skom pre la znom ro ku. Sa dru ge stra ne, Ba jer nu je po tre ban jo{ je dan kla si ~an na pa da~ ko ji bi ras te re tio u {pi cu Ma ri ja Go me za, po {to je hr vat ski in ter na ci o na lac Ivi ca Oli} na iz la znim vra ti ma u Min he nu. Ipak, Ba jern }e kon ku ren ci ju u ku po vi ni Ber ba to va ima ti u Ba je ru iz Le ver ku ze na, klu bu u ko jem je Ber ba tov igrao pre od la ska u Pre mi jer li gu En gle ske.

BUDU]NOST IZ GLO@ANA ZIMUJE NA TRE]EM MESTU U ME\UOP[TINSKOJ LIGI BA^KA PALANKA Fi na li sti u kon ku ren ci ji pi o ni ra

Naj bo qi me|u omla di n cima: De deks

FINALNI ME^EVI

SENIORI PVC Stolarija - Kafe [ark 3:1

OMLADINCI Stolarija Masiv - Dadeks 2:5

Su di je: Ra do va no vi}, Mi }a no vi}.Strel ci:Kr sti}, Ra ji} i San tra~ za PVC Sto la ri ju, Miq ko vi} za Ka fe [ark. PVC STOLARIJA: Alen \o ki}, Alek san dar @i va no vi}, Ne nad Kr sti}, Slo ban San tra~, Ne ne, Bo jan A}i mo vi}, Pre drag Ra ji}, Igor Mi lo va no vi}, Vla di mir Vu jo vi}. KAFE [ARK: Ra do van Miq ko vi}, Bra ni slav ^o ba no vi}, Sr |an Ga ~i}, Mi lo{ De ra ji}, Mi len ko Si me u no vi}, Mi lo van Bo san ~i}, Mi lan Je re mi}, Raj ko La |e vac, Dra gan Klin cov.

Su di je: Mi }a no vi}, Ra do va no vi}.Strel ci: Ma rek, Zec za Sto la ri ju Ma siv, Po po vi}, Vi to ro vi}, Ro go dva i Sa vi} za Da deks. STOLATRIJA MASIV: Sa {a Va si}, Mar ko Ma rek, Mi lan Jo va no vi}, Ste fan Ba ci}, Ne ma wa Vu ko ti}, Si ma Ne di}, Ti ho mir Zec, Ste fan Da bi}. DADEKS: Mi lo{ Po po vi}, Ba ne Vi to ro vi}, Ne nad Gru ji}, Mi lu tin Hri stov, Va wa Ro go, Cve tin Si mi}, Ste fan Sa vi}, Ste fan Gru ji}.

STARIJI VETERANI Golub - Dok Amazon 3:2

KADETI 96. - Mewa~nica Monako 3:1

Su di je: Du ji}, Ma noj lo vi}.Strel ci: Pr {i} dva i Pe ri} za Go lub, Sa ki}, Sta ni} za Dok Ama zon. GOLUB: Ste van To mi}, Ra den ko Ubi pa rip, Dra gan Po po vi}, To pli ca Pe ri}, Alek san dar Vla di sa vqe vi}, Si ni {a Vi to ro vi}, Zo ra n Pr {i}, @eq ko Sa vi}, Zo ran Sta ni sa vqe vi}, Go ran Pe ri}. DOK AMAZON ([ABAC): @i ka Pe tro vi}, Jo van Ni ko li}, Mi len ko Ma ti}, @eq ko To mi}, Aqa Sa ki}, Bran ko Ra do va no vi}, Dra gan Sta ni}, @iv ko Osto ji}, Ste van Dri ni}, Rat ko Bu ka ta ro vi}.

Su di je: Du ji}, Ma noj lo vi}.Strel ci: Bo go sa vac dva i Sa vi} za 96., Cvi ji} za Me wa~ ni cu Mo na ko. 96: Jo van Tr ni}, Mi lo{ Ne go va no vi}, Mi ro slav Bo go sa vac, Ste fan La ki}, Mi lo{ Ili}, Mi lan ^u to vi}, Ne ma wa [a ri}, Alek san dar Ko va ~i}, Ste fan Sa vi}. MEWA^NICA MONAKO: Alek sa Ija gi}, Bo ban Cvi ji}, De jan Str ni {a, Mi lo{ Ne di mo vi}, Ste fan Ja ko vqe vi}, Sr |an Ni ko lin, Ne nad Eri}, Mar ko Ra ji}, Ti ho mir Zec, Mar ko Ma li no vi}.

MLA\I VETERANI Vikiliks (R) - Mewa~nica Monako 1:1 (5:4 penali) Su di je: Mi }a no vi}, Ra do va no vi}.Strel ci: Na i} za Vi ki liks, Mi lo {e vi} za Me wa~ ni cu Mo na ko.Pe na li: Pa vlo vi}, Ba ta lo, Pe tro vi}, Ko xo za Vi ki liks, Ni ko li}, Mi lo {e vi}, Mi tro vi} za Me wa~ ni cu Mo na ko. VIKILIKS: Mi lan Mi la no vi}, Zo ran Pa vlo vi}, Zo ran ^a vi}, Ba ne Za gra |a nin, Mi lo rad Ba ta lo, Vla da Na i}, ^pre drag Ko xo, Dra gan Ste pa no vi}. MEWA^NICA MONAKO: Vla di mir Ra |e no vi}, Mi lan Sa vi}, Si ni {a Sa ra no vac, Dra gan Mo ji}, Dra {ko Sla do je vi}, Ra di {a Ni ko li}, @eq ko Mi lo {e vi}, Bu di mir Mi tro vi}, Vla dan [u ma re vi}, Go ran Ne di mo vi}.

PIONIRI Drim tim - Apoteka An|ela 1:1 (5:4 na penale) Su di je: Du ji} Ma noj lo vi}.Strel ci: Vu ji} za Drim tim, Sla do je vi} za Apo te ku An |e la.Pe na li:Vi ta so vi}, Vu ko li}, Vu ji} i Fi li po vi} za Drim tim, Sla do je vi}, An gel kov ski, Vu ko li} za Apo te ku An |e la. DRIM TIM: Dra gan Ba ra}, Du {an Vi ta so vi}, Alek san dar Vu ko li}, Bra ni slav Vu ji}, Vla di mir Bla nu {a, Vla dan Fi li po vi}, Ran ko Mi tro vi}, Mar ko Zu bo vi}. APOTEKA AN\ELA: Ste fan Pu ri}, Ste fan Za zi}, Sr |an Vu ko li}, Sla ven Stoj ~e vi}, Bo {ko Sla do je vi}, De jan No va ko vi}, Pe tar Ba ra}, Dra gan Ro `i}.

U na stav ku s ja ~im ti mom

Fud bal ski klub Bu du} nost iz Glo à na ~la no vi pr vog raz re da Me |u op {tin ske li ge Ba~ ka Pa lan ka star to va li su je se nas sa ve li kim am bi ci ja ma.Ali po sle pr va dva ko la i sa mo jed nog osvo je nog bo da pro me nu li su tre ne ra. Sti gao je Mir ko Lu ki} iz ê la re va biv {i igra~ i tre ner ^SK Pi va re. Ova iz me na uro di la je plo dom. U pre o sta lih de vet utak mi ca Bu du} nost je osvo ji la dva de set bo do va. Za be le ì li su fud ba le ri iz Glo à na {est po be da, dva re mi ja i je dan po raz pa su na kra ju je se weg de la na na dok na di voj da qi ni od dru go pla sir ne Voj vo di ne iz To va ri {e va. Za o sta ju ~e ti ri bo da, a za li de rom Tvr |a vom iz Ba ~a se dam. - Ne od ri ~e mo se bor be za pr vo me sto, a u naj go rem slu ~a ju ju ri }e mo dru gu po zi ci ju ko ji vo di u ba ra` za po pu nu No vo sad ske pod ru~ ne li ge- ka è tre ner Bu du} no sti Mir ko Lu ki}.- Ima mo i do sta po vo qan ras po red na pro le }e, a {to je naj va `ni je na {e ru ko vod stvo i spon zo ri bra }a Bo hu{, pred sed nik klu ba Hru bik i se kre tar Srn ka u~i ni li su sve da klub ko ji ima bo ga tu tra di ci ju, od li~ ne uslo ve ko na~ no za i gra u pod ru~ noj li gi.

Bu du} nost se i po ja ~a la u zim skoj pa u zi. Sva ka ko da su naj ve }a po ja ~a wa gol man Fej |i iz voj vo |an skog li ga {a Mla do sti iz Ba~ kog Pe trov ca, Du {ko Man di} biv {i li be ro ^SK Pi va re ko ji je je se nas igrao za Vu pik iz Vu ko va ra i Maj sto ro vi} ta ko |e biv {i igra~ ^SK Pi va re. - Bez ma lo svi sa da {qi igra ~i Bu du} no sti no si li su dres ^SK-a u se ni or skoj ili mla |im ka te go ri ja ma. To su ve }i na mla |i igra ~i ko ji ma sam ve} bio tre ner, do bro ih po zna jem i imam u wih pu no po ve re we pa otu da i op ti mi zam da na pro le }e mo èm no sti }i bar do ba ra à, ka è tre ner Lu ki}. Je se nas su bo je Bu du} no sti bra ni li: îp kar, Qu bi ~i}, Dra gi}, Hor vat, V.[taj fer, \u ki}, Zo ri}, Ni ki}, Se ve ri wi, M.Ha ta la, Q.Ha ta la, Ho van, Lu ki}, Hu |en, Je li ~i}, Mol nar, J.[taj fer i I.Fej |i. Pri pre me ka ko ka è Lu ki} pla ni ra ne su da ~po~ nu 5. fe bru ar, pr ven stve na tr ka po ~i we 25. mar ta pa }e bi ti do sta vre me na za uigra va we eki pe kroz naj ma we osam pri ja teq skih pro ve ra. V. Vujanovi}

svet

c m y

dnevnik

utorak17.januar2012.

Martin [ulc novi predsednik EP

VESTI [trajk zbog cena nafte LAGOS: Agenti nigerijske slu`be bezbednosti upali su ju~e u prostorije Si-En-Ena u Lagosu, ekonomskoj prestonici Nigerije, usred {trajka i protesta {irom zemqe zbog naglog skoka cena goriva.Prema re~ima neimenovanog svedoka, agenti u civilu zaobi{li su pripadnike slu`be obezbe|ewa na ulazu u prostorije ameri~ke televizijske mre`e, gde su se zadr`ali 20-ak minuta, ostaviv{i broj telefona sa instrukcijama da se kontaktiraju vlasti. Ju~e su nigerijske bezbednosne snage ispaqivale suzavac, pucale u vazduh i koristile oklopna vozila kako bi rasterale demonstrante. Predsednik Nigerije Gudlak Xonatan najavio je smawewe cene benzina za oko 30 odsto, u poku{aju da okon~a generalni {trajk u zemqi koji je u{ao u drugu nedequ, posle ~ega su vode}i sindikati najavili da }e obustaviti proteste. [trajkovi su po~eli pre nedequ dana zbog odluke vlade 1. januara da ukine subvencije na uvoz goriva, {to je dovelo do skoka cene. (Ta njug)

Eksplozije destabilizuju Irak MOSUL: U eksploziji automobila bombe ispred rezidencijalnog kompleksa, u kome ìve raseqeni pripadnici male zajednice kurdskog porekla, u Mosulu je ju~e poginulo najmawe osam, a raweno ~etvoro qudi, naveli su izvori iz mosulske bolnice i policije. Lekar iz Op{te bolnice u Mosulu, koji je èleo da ostane anoniman, rekao je da me|u `rtvama ima èna i dece, ali nije izneo nikakve druge detaqe.Neki od povre|enih u eksploziji, koja se dogodila ju~e u osam ~asova po lokalnom vremenu, preba~eni su u bolnicu u obli`woj kurdskoj regionalnoj prestonici Arbil. Mosul, koji se nalazi 390 kilometara severno od Bagdada, nekada je bio upori{te teroristi~ke organizacije Al Kaida i bio je popri{te èstokih okr{aja za vreme rata koji je usledio posle invazije na Irak 2003. godine. (Ta njug)

Novi nuklearni reaktor PARIZ: Grupa belgijskofrancuskih fizi~ara je pustila u pogon maketu reaktora s akceleratorom ~estica koji mu poma`e i upravqa wime, preneli su francuski elektronski mediji. Prednost takvog ure|aja, koji je dobio naziv po sredwovekovnoj princezi Ginevri, je {to mo`e lak{e da kontroli{e funkcionisawe nuklearnih reaktora i proizvodi mawe radio-toksi~ni nuklearni otpad. Ure|aj „Ginevra”, mali i cilindri~an, ima ja~inu od 50 vati i ko{ta 10 miliona evra. (Ta njug)

Peti dan protesta u Bukure{tu zbog mera {tedwe BUKURE[T: U protestima u Bukure{tu, koji traju punih pet dana, manifestatnit su isopoqili nevi|enu agresivnost. Univerzitetski trg u Bukure{tu li~i na ratnu zonu. Demonstranti su posebno bili agresivni pretpro{le no}i. U sukobima spolicijom koji su trajali do pono}i povre|eno je 59 osoba a uhap{eno oko 40, saop{tili su ju~e policijski i bolni~ki izvori. Oko 1.000 Rumuna okupilo se 15. januara, ~etvrtog dana protesta, u centralnom delu Bukure{ta da bi na miran na~in iskazali nezadovoqstvo zbog rada vlade i o{trih mera {tedwe, kao i zbog lo{eg

`ivotnog standarda. Pored toga, tra`ili su i ostavku predsednika Trajana Baseskua. Demonstranti su nosili transparente na kojima je pisalo „Ho}emo po{tovawe” i „Dosta korupcije”. Nekoliko sati nakon po~etka mirnih demonstracija, stotinak mladih sa kapuqa~ama po~eli su da bacaju kamenice, petarde i dimne bombe, ponavqaju}i „scenario” od prethodne no}i (14. januara) kada je povre|eno nekoliko qudi. Policija je na to odgovorila koriste}i suzavac i potisnula demonstrante koji su hteli da blokiraju saobra}aj na glavnom gradskom trgu. Demonstranti su zapa-

lili nekoliko kontejnera i kioska i razbili izloge nekoliko radwi. Policija je saop{tila da su ve}ina huligana bili navija~i fudbalskih klubova Steaua i Dinamo, koji su tako|e bili u~esnici incidenata. Protesti su po~eli pro{log ~etvrtka, u znak podr{ke jednom zvani~niku iz sektora zdravstva koji je bio prinu|en da podnese ostavku izlo`en pritisku, jer je kritikovao vladine reforme zdravstvenog sistema. Iako je Basesku u petak povukao sporni predlog zakona o zdravstvenom sistemu, demonstracije su nastavqene nesmawenom `estinom. (Ta njug)

CR NO GOR SKA OPO ZI CI JA TRA @I IS TRA GU O AFE RI TE LE KOM

Skup{tinska rasprava o sumwivim privatizacijama PODGORICA: Lider opozicione Nove srpske demokratije (NOVA) i predsednik skup{tinske Komisije za kontrolu privatizacije Andrija Mandi} dostavio je ju}e Skup{tini Crne Gore inicijativu opozicionih stranaka za otvarawe parlamentarne istrage o aferi Telekom. „Parlamentarna istraga trebalo bi da dovede do informacija i ~iwenica koje bi rasvetlile ulogu svih u~esnika ovog korupciona{kog skandala. Tim nezakonitim radwama nanesena je direktna vi{emilionska {teta buxetu Crne Gore”, naveo je Mandi}. On je kazao da je predlo`io da se crnogorski poslanici o toj inicijativi izjasne na vanrednoj sednici Skup{tine Crne Gore 14. februara. Prema poslovniku Skup{tine Crne Gore, za inicirawe parlamentarne istrage potrebno je 27 potpisa poslanika, ali je za prihvatawe inicijative neophodan 41 glas u parlamentu. Opozicija NOVA, Socijalisti~ka narodna partija i Pokret za promene - imaju 29 poslanika u Skup{tini Crne Gore, {to zna~i da su im za pokretawe parlamentarne istrage o aferi Telekom potrebni i glasovi vladaju}e koalicije. Iz vladaju}e koalicije ranije je poru~eno da, na~elno, nemaju ni{ta protiv parlamentarne istrage o privatizaci-

An dri ja Man di}

ji Telekoma, ali smatraju da Skup{tina Crne Gore, ipak, ne bi trebalo da presu|uje u tom slu~aju pre tu`ila{tva. Mandi} je kazao da treba hitno sprovesti parlamen-

On je istakao da je parlamentarna istraga najmo}nije oru`je koje Skup{tina Crne Gore ima u vr{ewu kontrolne uloge, na kojoj insistira i Evropska unija. Ameri~ke finansijske vlasti utvrdile su da je Doj~e telekom, preko svoje podru`nice Ma|ar telekoma, pri kupovini Telekoma Crne Gore podmitio vi{e crnogorskih zvani~nika sa ukupno 7,35 miliona evra. Mandi} je kazao da je predlo`eno da se u okviru parlamentarne istrage saslu{aju svi mogu}i akteri afere, me|u kojima i crnogorski premijer Igor Luk{i}, kao i wegov prethodnik na toj funkciji Milo \ukanovi}. Luk{i} je ranije poru~io da }e se odazvati eventualnom pozivu za davawe podataka o privatizaciji Telekoma, ukoliko do|e do parla-

Ma |a ri pod mi ti li Cr no gor ce? Ameri~ke finansijske vlasti utvrdile su da je Doj~e telekom, preko svoje podru`nice Ma|ar telekoma, pri kupovini Telekoma Crne Gore podmitio vi{e crnogorskih zvani~nika sa ukupno 7,35 miliona evra. tarnu istragu, jer, kako je naveo, crnogorsko tu`ila{tvo dosad nije napravilo nijedan zna~ajan korak ka utvr|ivawu konkretne odgovornosti u postupku privatizacije Telekoma.

mentarne istrage o toj aferi. Vrhovno dràvno tuìla{tvo Crne Gore zatraìlo je ranije od ameri~kih kolega da im dostave sve dokaze u vezi s aferom Telekom. (Ta njug)

BRISEL: Evropski parlament (EP) izabrao je ju~e za predsednika ovog tela nema~kog socijalistu Martina [ulca, koji }e na toj funkciji zameniti Poqaka Je`ija Buzeka. Iako se predsednik EP bira tajnim glasawem, ishod je unapred poznat zahvaquju}i ranijem dogovoru dva najbrojnija poslani~ka kluba, umereno desnih narodwaka (EPP) i umereno levih progresivnih socijaldemokrata (PASSD). Prema tom dogovoru, postignutom jo{ pre pet godina, {efovi ove dve poslani~ke grupe svake dve godine naizmeni~no preuzimaju funkciju predsednika parlamenta.Posle [ulca, {ef poslani~kog kluba socijalista u EP bi}e Austrijanac Hanes Svoboda. [ulc je u govoru koji je odr`ao pro{le nedeqe najavio da }e poku{ati da se izbori za ve}u ulogu

Parlamenta u odlu~ivawu unutar Evropske unije, gde glavnu re~ vode Komisija i Savet.Nema~ki poslanik, poznat po o{trom jeziku, prvi put je dospeo u `i`u javnosti pre devet godina, kada ga je tokom polemike u parlamentu biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni uporedio sa ~uvarom koncentracionog logora. (Ta njug)

TRAN ZI CI JA VLA STI U SE VER NOJ KO RE JI

Prenos vlasti dobro pripremqen SEUL: Novo rukovodstvo Severne Koreje pod vo|stvom neiskusnog Kim Xong Una izgleda da funkcioni{e „relativno glatko”, ali on mora da gleda daqe od kqu~nog saveznika Kine za izgradwu svoje uru{ene privrede, rekao je danas ministar za ujediwewe u Seulu. Glavni vladin ~ovek za odnose sa Severom Ju Vu-Ik rekao je Rojtersu da i pored iznenadne smrti Kim Xong Ila pro{log meseca, tajanstveni Sever bio dobro pripremqen za prenos vlasti na tre}u generaciju porodice Kim. „Prenos vlasti ide stabilno i dobro je pripremqen”, rekao je Ju u intervjuu. On je rekao da je te{ko predvi|ati budu}nost, ali da je za sada najverovatnije da }e se Pjongjang fokusirati na unutra{wu konsolidaciju vlasti i da izgleda stabilan za spoqni svet. Po~etkom godine pojavile su se i glasine o mogu}em udaru u Severnoj Koreji, ali ih je Jug brzo odbacio kao neosnovane. Ju je ju~e rekao da novo rukovodstvo izgleda stabilno. Ju priznaje da Ju`na Koreja malo zna

o ~oveku koga na Severu zovu „vrhovni komandant”. On je rekao da }e Sever nastojati da izgradi kult li~nosti oko mladog Kima, sli~an onom koji je napravio od Kim Xong Ila i osniva~a zemqe Kim Il Sunga i koje je slavio kao boànske osobe. Mladi Kim izgleda jo{ nema apsolutnu kontrolu koju su imali wegov otac i deda, ali qudi od poverewa igraju va`nu ulogu u davawu podr{ke i uti~u na wegovo rukovo|ewe. „Te{ko je predvideti koji }e oblik vlasti oni izabrati”, rekao je Ju. „Ono {to je va`no je misliti koju vrstu pomo}i mi moèmo da ponudimo kako bi ih ohrabrili da u~ine promene radi svoje stabilizacije”. Ju je rekao da je Kimov izbor politike radi stabilizacije privrede va`niji od personalnih faktora u cementirawu kontrole vlasti.On je doveo u pitawe ulogu Kine u obnovi zemqe, rekav{i da je wen uticaj ograni~en na sferu politike. Samo Seul, rekao je Ju, moè da spasi tu osiroma{enu zemqu od daqeg propadawa. (Ta njug)

Izborna trka u Egiptu KAIRO: - Vrhovni savet oruànih snaga, koji vlada Egiptom posle pada reìma Hosnija Mubaraka, saop{tio je ju~e da }e prijavqivawe kandidata za predsednika Egipta po~eti u aprilu. General major Mohsen al-Fanàri je potrvrdio da }e prijavqivawe kandidata po~eti 15. aprila, kako bi izbori za {efa dràve mogli da se odrè u junu. Prema dosada{wim najavama za tu funkciju bori}e se biv{i generalni sekretar Arapske lige Amr Musa, koji je bio i ministar spoq-

nih poslova u vladi Hosnija Mubaraka. Jedan od favorita u trci Mohamed al Baradei pro{le sedmice odustao je od kandidature Kandidova}e se i Abdel Moneim Fotuh, biv{i ~lan pokreta Muslimanska bra}a koji je sada formirao Partiju slobode i pravde. Lokalni mediji pi{u da }e se za ~elnu funkciju u Egiptu boriti i Ahmed [afik, biv{i premijer, Hazem Salah Abu Ismali, lider radikalnih salafista i Salim alAva, nezavisni islamisti~ki kandidat. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JU SUF RA ZA GI LA NI Pakistanski Vrhovni sud nalo`io je ju~e premijeru Jusufu Razi Gilaniju da se ove nedeqe li~no pojavi pred sudom zbog toga {to nije ispo{tovao sudske naloge koji se odnose na otvarawe starih slu~ajeva korupcije protiv predsednika Asifa Alije Zardarija.”Premijer treba li~no da se pojavi pred sudom 19. januara”, naveo je sud.

DO RA BA KO JA NI Nepoznata lica su napala biv{u ministarsku spoqnih poslova Gr~ke Doru Bakojani. Kako prenose agencije, Dora Bakojani je napadnuta kamenicama, jajima i kiselim mlekom u mestu Iraklion na ostrvu Krit odakle ina~e poti~e wena porodica.Nasiqe i bezakowe u Gr~koj dobija nekontrolisane razmere, ka`e se u saop{tewu Demokratske alijase na ~ijem je ~elu Bakojani.

MA NUEL FRA GA IRI BAR NE Posledwi politi~ar iz vremena diktature Fransiska Franka (1939-1975) u [paniji, Manuel Fraga Iribarne umro je ju~e u 89. godini. Fraga je i posle diktature u~estvovao u istorijskoj tranziciji [panije i stvarawu moderne {panske desnice. Bio jedan od otaca Ustava kojim je 1977. godine zape~a}ena tranzicija i jedan od osniva~a konzervativne Narodne stranke.

Taj ne [ta zi ja do stup ne jav no sti BER LIN: Biv{a radna soba Eriha Milkea, {efa zloglasne isto~nonema~ke tajne policije [tazi, od ove nedeqe otvorena je za javnost. Biv{a radna soba jednog od mo`da najomraènijih Nemaca u istoriji zemqe sveè je renovirana. Prostorija izgleda upravo onako kako ju je razjarena gomila zatekla 15. januara 1990: crveni tepih, plavi name{taj, mnogo metala, tipi~ni industrijski dizajn DDR-a koji i danas budi znatièqu. U toj prostoriji je od 1957. do 1989. sedeo zloglasni Erih Milke. Za razliku od {arolikog interijera, svet u glavi {efa [tazija bio je ure|en po crno-belom principu: postojali su samo prijateqi ili neprijateqi. Shodno tome i naziv izlo`be, postavqene u nekada{woj centrali [tazija, glasi: „Neprijateq je onaj ko misli druk~ije”. Kada su hrabri gra|ani po~etkom 1990. pohrlili u [tazijev stoèr u berlinskoj ~etvrti Lihtenbergu, oni ne samo da su pokazali da vi{e ne strahuju od zloglasnog reìma, nego su od uni{tavawa spasili i milione spisa koji su svedo~ili o zlo~inima vrha DDR-a. Srce izlo`benog prostora ~ini naravno kancelarija prvog ~oveka [tazija Eriha Milkea. Ova prostorija dugo je bila zatvorena za javnost. Zgrada u kojoj se nalazila

Erih Mil ke

Rad ni pro stor {e fa [ta zi ja

kancelarija je, kao i mnogi javni objekti DDRa, bila u prili~no lo{em stawu, te je celo Krilo 1 moralo da se sanira. Rekonstrukcija ovog objekta i kancelarije su va`ni zbog suo~avawa s isto~nonema~kom diktaturom, kaè za nema~ki dràvni radio „Doj~e vele” nema~ki ministar za kulturu i medije Bernd Nojman. Ve}ina inventara se ni po ~emu ne razlikuje od opreme u brojnim drugim kancelarijama dràvnog aparata biv{e „zemqe radnika i seqaka”. Jedino se isti~e telefonski aparat s ve-

likim crvenim tasterom koji je slu`io za otvarawe direktne linije prema Centralnom komitetu DDR-a. TV prijemnik marke Filips je nasuprot tome delo industrije „klasnog neprijateqa” sa Zapada. Posetioci mogu da obi|u i sobu za sastanke, u kojoj se nalazi i velika karta DDR-a sa „kapitalisti~kim ostrvom”, zapadnim Berlinom, gde je [tazi tako|e {pijunirao, pratio i bele`io. (Ta njug)

kultura

utorak17.januar2012.

УРУЧЕНИ ЗЛАТНИ ГЛОБУСИ УДРУЖЕЊА ХОЛИВУДСКИХ НОВИНАРА

КОНЦЕРТ АМЕРИЧКОГ„КРОНОС КВАРТЕТА“ У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Најбољи филмови „Уметник” и „Потомци” Црно-бели филм о Холивуду „The Ar tist„ (Уметник) и породична драма „The De scen dants„ (Потомци) освојили су највише награда на овогодишњој додели Златних глобуса, пренеле су агенције.

о „одрастању једног 50-годишњака„ „Уметник„, романтична прича о пропалом глумцу који проналази љубав у тренутку када се појављује звучни филм, освојио је три Глобуса, укључујући награде

„Потомци„, где Џорџ Клуни глуми човека који своју породицу води кроз тешко време док му жена лежи у коми, добио је два Глобуса - за најбољу драму и за најбољег драмског уметника. Клуни је, примајући награду, захвалио редитељу и сценаристи Александру Пејну, док је новинарима после рекао да Пејн „зна како да исприча причу. Он зна како да нешто учини смешним и како то да окрене”. Клуни је филм представио као филм

за најбољу мјузикл/комедију, за најбољег глумца у мјузиклу/комедији Жана Дижардена. Холивудска глумица Мерил Стрип добила је Златни глобус за најбољу женску улогу у драми за своју изведбу бивше британске премијерке Маргарет Тачер у филму „The Iron La du„ (Челична лејди). Мишел Вилијамс Златни глобус је добила у категорији најбоља глумица у комедији или мјузиклу за своју улогу Мерилин Монро у филму „My We ek with

ЗА НАГРАДУ „НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ”

Три књиге у ужем избору Књиге „Приче о нарцису злостављачу„ Јасмине Ахметагић, „Црњански„ Слободана Владушића и „Хуманост страног човека„ Драгана Пролеa у ужем су избору за награду „Никола Милошевић”. Награду „Никола Милошевић„ од 2002. године додељује Радио Београд за најбољу књигу године у области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности. Жири у саставу проф. др Симо Елаковић, проф. др Мило Ломпар и проф.др

Миле Савић, председник жирија, од 54 кандидоване књиге у најужи избор за награду уврстио је ове три књиге. Као и претходних година коначну одлуку жири ће донети на јавној седници, у уторак, 24. јануара, од 13 сати, коју ће директно преносити Радио Београд 2. Председник одбора за додељивање награде Радио Београда је био академик, професор теорије књижевности Никола Милошевић, све до смрти 2007. када је награда понела његово име.

dnevnik

Професионализам и огромна извођачка енергија Врхунски професионализам, огромна извођачка енергија, безрезервна подршка најсавременијем стваралаштву, најразличитијим жанровима и музичким стремљењима, потом и беспримерна посвећеност хуманим аспектима уметничког изражавања и деловања, најзад и подједнака заинтересованост за представљање дела насталих на свим дестинацијама земљиног шара, врлине су које обележавају већ готово

Ma rilyn„ (Моја недеља са Мерилин). „Сматрам да сам прво мајка па тек онда глумица. Особа којој желим да се највише захвалим је моја ћерка„, рекла је Мишел Вилијамс мислећи на дете које има са покојним глумцем Хитом Леџером. Ветеран Кристофер Пламер, 82, добио је Глобус за најбољу споредну улогу за ролу остарелог мушкарца који својој породици признаје да је хомосексуалац у филму „Be gin ners„ (Почетници). Октавија Спенсер је Златни глобус добила за ролу у филму „Служавке„. Вуди Ален је Златни глобус добио за свенарио за свој филм „Поноћ у Паризу„ док је Стивен Спилберг награду добио за најбољи анимирани филм - „Авантуре Тинтина”.Ирански филм „Развод„ проглашен је за најбољи страни филм. Златне глобусе додељује око 90 чланова Удружења холивудских новинара и њихова додела један је од кључних догађаја у Холивуду. Многи од филмова и глумаца који добију Глобусе добију касније и Оскаре и „Уметник„ се прексиноћном церемонијом зацементирао као главни фаворит за награде Америчке академије за филм. Америчка академија за филм номинације за Оскаре саопштиће 24. јануара.

ва, с примесама народне музике с различитих страна света (такозване ворлд музике) за чије извођење ови сјајни музичари осим класичног начина свирања на гудачким инструментима, користе и све могућности проширеног звука укључујући и праву оркестарску сонорност. Већином с хуманистичком и политичком поруком и поуком (дела Стива Рајха, Мортона Фелдмана, Боба Дилана, Дена

је је и организовано новосадско гостовање квартета „Кронос“. Попут ауторкине „Бескрајне Паноније“, и ово дело је такође веома слушљива комбинација разнородног, али формално логично уобличеног музичког, односно ванмузичким асоцијацијама изабраног материјала. Иако настала из тежње за постмодернистичком интеграцијом контрастних садржаја на једном месту, то јест жеље за прожимањем кул-

НО ВИ, „ГНЕВ НИ„ АЛ БУМ БРУ СА СПРИНГ СТИ НА

Фото: Б. Лучић

„Бос” пред ви део до га ђа је

четири деценије стар „авангардизам“ америчког квартета „Кронос“. У невероватно разноврсном репертоару овог, засигурно најпознатијег камерног ансамбла за савремену музику у свету, налази се и шест остварења наше некадашње суграђанке, „американизоване“ композиторке Александре Вребалов, која му је прво дело понудила још 1996. године. И у новосадском, програмски веома осмишљеном, врло обимном и шароликом наступу квартета „Кронос“ у Српском народном позоришту, који је с употребом светлосних и додатних звучних ефеката, добио димензије правог сценског спектакла, нашле су се композиције комбинованих, широко схваћених жанро-

Аме рич ка рок ле ген да Брус Спринг стин се спре ма да из да свој но ви, 24. ал бум за ко ји упу ће ни ка жу да је до сад ње гов „најг нев ни ји„ ЦД. „При лич но се ба ви еко ном ским те ма ма„, ка же за Хо ли вуд ри пор тер из вор ко ји је имао при ли ку да чу је сни мље ни ма те ри јал. „Брус сма тра да је то ње гов до сад најг нев ни ји ал бум„, на во ди исти из вор, до да ју ћи да је „Бос„ ан ти ци пи рао до га ђа је, јер је ве ћи део ал бу ма на пи сао и сни мио пре по кре та Оку пи рај мо Вол стрит. Оче ку је се да ће се ал бум на ћи у про да ји сре ди ном мар та. Спринг стин и ње го ва гру па „E Street band„, ко ји је то ком 2011. из гу био два сво ја чла на - Де ни ја Фе де ри си ја и ле ген дар ног сак со фо ни сту Кла рен са Кле мон са, на ја ви ли су, та ко ђе, и се ри ју на сту па у ју ну у Ве ли кој Бри та ни ји. (Танјуг)

INTERVJU

Висконтија и Никол Лизеј), или из апострофиране сфере ворлд музике (Мајкл Гордон, у чијем су остварењу „кроносовци“ први пут „оманули“ у синкопирајућој импровизацији између виоле и виолончела, Омар Сулејман, палестинска група „Рамала андерграунд“, Александра Вребалов) понуђени избор сведочио је о завидном ауторском и музичком укусу, али и неспутаној тежњи за новим именима светске музичке продукције, издвајајући их по оригиналности, суптилности и слободи израза. Виртуозна завршница припала је, разуме се, остварењу „ ...пригрли ме суседе, у ово невреме...“ Александре Вребалов, тренутно најекспонираније војвођанске композиторке, због ко-

турних, верских и националних елемената, композиција је драматуршки одлично вођена, а конгломерат изворних фолклорних предложака са Балкан доследан и завидно препознатљив. Везна сила је „болно“ третирана мелодија, започета у виоли која лајтмотивски води и обједињује цело дело, а свеукупно с куцањем сата, православним звонима, „намерно“ фалш снимком песме „Ружа ми је...“, олујом, изузев споја звука гудачког квартета с гуслама и тапаном, већ виђено, иако у укупном дејству занимљиво, па и узбудљиво. У свим аспектима пак изванредно изведено, и од аудиторијума акламативно и дуготрајно поздрављено. Марија Адамов

МИЛЧО МАНЧЕВСКИ, ФИЛМСКИ РЕДИТЕЉ

Након недавне изложбе фотографија „Пет капи сна“ у Музеју савремене уметности Војводине, затим, протеклог викенда приказивањем играних филмова „Пре кише“, „Прашина“ и „Мајке“ у Културном центру Новог Сада (био је то пројекaт Завода за културу Војводине), као и сусретом са редитељем и сценаристом Милчом Манчевским, бар за ову прилику, заокружен је део приче о стваралаштву тог, по много чему, вредног, занимљивог, свакако вансеријског филмског аутора. И није реч само о његовом успесима – „Златном лаву“ за „Пре кише“ на венецијанској Мостри, номинацији за Оскара, и низу награда које су широм света засуле тај филм (налази се и на „Њујорк тајмсовој“ листи најбољих 1.000 фимова за сва времена). Његов музички видео спот „Ten nes see“ за Арестид дивелоупмент је часопис „Ролинг стоун“ уврстио међу 100 најбољих икада снимљених... Његови играни филмови „Сенке“ и „Мајке“ су били македонски кандидати за Оскара. Овај последњи је приказан на више од 30 светских фестивала, на прошлогодишњем фестивалу „Синема сити“ у Новом Саду је добио награду „Федора“. Филмови Манчевског сви овенчани наградама, приказивани су на више од 2.000 фестивала у свету а имали су дистрибуцију у готово 50 земаља. Чест је гост предавач на многим универзитетима, кинотекама и у музејима уметности.

Милчо Манчевски је један од оних савремених стваралаца кроз чије дело се имагинацијски продуктивно сусрећу и преламају прошлост и актуелно време, стварност и фикција. Његови филмови су прожети суптилним осећањем за све оно што људски живот јесте и може бити. Своје увек занимљиве приче са великим умећем и успехом транспонује у медиј покретних слика. Попут многих, и Манчевски се у својим филмовима бави љубављу али и насиљем, истинама и лажима и њиховом перцепцијом, а све са јаком свешћу о времену, његовом протоку, његовим титрајима и кружењу, како у стварности тако и у филму. Ко пажљиво и отвореног ума погледа филмове Манчевског, схватиће и његову искрену посвећеност ономе чиме се бави, програмски постављену и кроз коане које у својим есејима наводи као стваралачки кредо: Бог је у малим стварима. Уметност је између редова. То није „шта“. То је „како“. l Шта кажете својим студентима када вас питају како данас у време хиперпродукције визуелног бити оригиналан и вредан, на свом сопственом путу? - Ако желите да правите добар филм и добру уметност, у принципу треба да имате занат и срце. Занат се учи, а и поштење према сопственом срцу се учи. Тако саветујем мојим студентима да праве

филмове или приче, или музику, о ономе што их заиста интересује, а не о ономе што би требало да има прођу. Звучи једноставно, али практично је тешко. Зависи од конкретног човека, од мотивације, зашто се тиме неко бави. Да ли се тиме бави јер има да искаже неко осећање или зато што је веома кул бити редитељ. l У вашим филмовима има зена исто колико и староконтиненталног рационализма. Њихов трећи крупан састојак би био амерички, жанровски, донекле холивудски утилитаризам. То је добра комбинација, која савршено функционише и у филму „Мајке“, који је и својеврсни формални експеримент. - Користим све што је део мене, на неки поштен начин. Употребљавам све што помаже да се, нећу да кажем пренесе порука, него неко ауторско осећање или ауторски концепт. А ако је то зен плус Сем Пекинпо, зашто да не?. Ко прописује та правила да каже ово смеш, а ово не смеш?. Било ми је страшно смешно када ми је један француски критичар, пошто је видео „Пре кише“, рекао да њему филм не изгледа довољно источноевропски. То је прави безобразлук. Човек је смислио своје претинце, а на крају крајева ако говоримо о предрасудама, то је расизам. Мислим да је слобода уметности у томе да могу да искористим сваки потенцијални

Фото: Б. Лучић

Зен плус Сем Пекинпо, зашто да не

утицај који ме интересује и помаже да се створи добро уметничко дело. Наравно, све то на крају мора да буде уметнички или ауторски хомогенизовано. Да то изгледа савршено извајано као јаје на којем ништа не штрчи. Одакле је све то дошло, није ни важно. Важан је резултат. l Насиље је једно од ваших битних тематских преокупација. Како то оно постаје

део друштвене стварности, а како филма? - Оно долази из етичког система, а и сама драматургија намеће насиље. Намеће га и сама историја медија. Малтене се очекује да се на наки начин створи дил са њим, да се сарађује са насиљем. Да ли буквално, да ли преносно, да ли офскрин, насиље је често присутно. Погледајте Макбета, у крајњој линији. Насиље није измислио Холивуд, нити је то урадио филм. Па, Библија је препуна тога. Страшно га се бојим, ужасавам се насиља и можда је начин да се са њим носим да га стављам у филм, али га не доживљавам буквално, оно ту није само себи сврха. А опет, ако с друге стране, то има и неку образовну функцију – ако се тако људима згади насиље - тим боље. Али није ми то примарни циљ, нисам ја учитељ. l Где је за вас граница између фикције и стварности? Да ли ту границу стваралац треба да заборави или је она увек подсвесно присутна? - Треба бити веома поштен према фактичкој истини и даље се на

бавити тиме. Треба је поставити, ево, ова је та нека, отприлике, истина, јер ко зна шта је истина, а ја ћу бити поштена према њој, свеједно да ли ће то бити играни филм базиран на истинитом догађају или документарни, или нека мешавина. Када је то готово онда се ваља бавити уметничком истином, која је пуно важније и до које је пуно теже доћи. Која је уметничка истина Моцартовог реквијема или Пикасове Гернике? Мислим да је вулгаризација када почнемо да се бавимо тиме шта је заиста било и како је било. Што би рекли, „како си нас приказао“. l У неку руку недореченост, али и везе све три приче, две игране и једна документарна у филму „Мајке“, прилично онеспокојавају, док тражење њиховог значења и емотивни набој који садрже веома ангажују гледаоца. - То је питање осећања. Да ли ја (гледалац) то волим или не, а не да ли је јасно. Тим поводом сам увек у свађи са холивудским типовима, а посебно сам био када сам тамо проводио мало више времена. Они ме питају: па, да ли је то јасно?. Ја им кажем, па није важно да ли је јасно, важно је да ли ми се свиђа. Гледао сам страшно пуно филмова у којима ми је све било јасно, али ми је било све свеједно. Остављали су ме равнодушним. В. Црњански

kultura

dnevnik НАГРАДE ЗА ЛИКОВНУ КРИТИКУ И НАЈБОЉУ АУТОРСКУ ИЗЛОЖБУ

„Лазар Трифуновић” Сави Степанову На дан рођења историчара уметности, ликовног критичара и педагога Лазара Трифуновића (1929-1983), у суботу је у Београду уручена награда за ликовну критику, која је једногласно додељена новосадском критичару Сави Степанову за студију у монографији о стваралаштву Бранка Филиповића Фила, у издању Народног музеја Црне Горе. Уручено је и признање Друштва историчара уметности Србије за најбољу ауторску изложбу у прошлој години које је једногласно додељено др Симони Чупић за изложбу и пратећу публи-

кацију „Грађански модернизам и популарна култура у Србији (1818-1941),” одржаној јесенас у Галерији Матице српске у Новом Саду. Жири за награду „Лазар Трифуновић„ радио је у саставу: др Драган Булатовић, професор на Катедри за музеологију Филозофског факултета у Београду, Љиљана Ћинкул, кустос Галерије Графички колектив и Александра Мирчић, шеф документације Музеја савремене уметности у Београду. Жири је једногласно одлучио да награду добије Степанов, јер је у свом раду остварио историчарско-критичарски приступ, преиспитао историјски значај Филиповића о недовољно запаженој сликаревој улози у црногорској уметности почетком педесетих година двадесетог века„Студија казује о променама у Филовом сликарству током се-

дамдесетих, осамдесетих и деведесетих година двадесетог века и о сликаревој обнови изворног пиктуралног концепта и такозваној Филовој другој младости, што је све заједно срећно крунисано његовим представљањем у националном павиљону на Бијеналу у Венецији 1990. Жири је критичарски учинак Степанова оценио као „нешто више„ од обичне ликовне критике. Он је уложио храброст предвиђања, а као личност велике енергије своју професионалну младост одржава добрим слухом за ново и непознато у визуелној култури, препознаје, најављује и сублимира личности и појаве. Примајући награду која носи име омиљеног и харизматичног професора кога се сви сећају са уважавањем, Степанов је рекао да му је узор Трифуновић, човек препун знања који је имао невероватну страст према уметничким делима. Добитница признања ДИУС-а за најбољу ауторску изложбу у 2011. др Симона Чупић захвалила је Галерији Матице српске што су јој пружили шансу да проговори о свом Београду кроз ауторску изложбу о догађајима из популарне културе: гостовања варијете звезде Џозефине Бејкер у Београду, доласка светског тениског првака Анрија Кошеа, отварања Зоолошког врта у Београду. Према оцени жирија, изложба и пратећи каталог доценткиње на Катедри Модерне историје модерне уметности на Филозофском факултету у Београду истраживачки је подухват који доноси низ нових увида и читања времена, на изванредан начин интерпретира и документује уметничка схватања и тежње значајне и динамичне епохе у националној историји и уметности. Изложба обухвата педесетак радова - слика и цртежа, портрета тадашњих филмских дива, аутопортрета уметника, грађанских ентеријера и јавних простора намењених забави, репрезентативне радове српске историје уметности те епохе. Каталог изложбе, монографска студија, драгоцена је анализа грађанске модерности у српској уметности овог периода и узбудљиво и стручно и продубљено тумачење односа грађанског модернизма и популарне културе у Србији.

utorak17.januar2012.

НОВОСАДСКОМ КЊИЖЕВНИКУ ПРИЗНАЊЕ ПРИПАЛО ЗА КЊИГУ „БЕРНАРДИЈЕВА СОБА”

Слободану Тишми НИН-ова награда за роман године Добитник овогодишње НИНове награде је писац Слободан Тишма за роман „Бернардијева соба„, саопштио је јуче председник жирија Васа Павковић. За Тишмин роман, који је објавио Културни центар Новог Сада, гласали су Васа Павковић и чланови жирија Милета Аћимовић Ивков, Владислава Гордић Петковић и Мића Вујичић. Љиљана

јева соба” уложио пуно и да је настајао две године, али да сад сматра да му се труд исплатио. На питање Танјуга шта сматра за најважније чиме се бавио током протеклих 40 година пошто се бавио концептуалном уметношћу, музиком, поезијом и прозом, он је одговорио да му је увек била најважнија поезија пошто је почео пишући поезију.

СЛОБОДАН ТИШМА ЗА НАШ ЛИСТ

Једва чекам да се вратим у Нови Сад - Већ ме је веома обрадовало сазнање да се мој роман нашао у најужем избору за НИН-ову награду, а вест да сам је ја добио, потпуно ме је затекла и изненадила - рекао је јуче за наш лист Слободан Тишма. - Нисам тој лудој нади дозволио да ме опседа ових дана. А после сам се јако обрадовао, као и моја супруга Јасна. Она прва чита све што напишем, лекторисала је књигу пре но што сам је предао издавачу . Заједно смо већ тридесет година и много ми значи њено мишљење, увек разговарамо о мојим текстовима у настајању, мада сам током самог чина писања веома тврдоглав и искључив. Сваком ко се озбиљно бави књижевношћу јасно је шта НИНова награда значи- и аутору и књизи коју је написао. То је код нас књижевно признање без премца. Морам да признам како ме помало плаши ова ситуација и сав публицитет који је услеР. Л. дио; једва чекам да се вратим кући, у Нови Сад. Шоп гласала је за роман Воје Чолановића „Ода мањем злу”. Роман Слободана Тишме издвојио се, по мишљењу већине чланова жирија, особеном перспективом људске изолације и уметничке самодовољности која изузетно уверљиво комуницира са читаоцем. -У питању је пажљиво оркестрирана медитативна проза самосвољног писца, музичара и перформера чије формалне вредности обогаћују савремену српску прозу приближавајући је најрецентнијим кретањима у светском роману. На трагу Кафке, Хамсуна, Берхарда и раног Црњанског, Тишма исписује оду сувишном човеку, а уметник је у сваком друштву наоко сувишан.Трагајући за смислом бивстовања ауторов јунак доживљава тихи препород који нуди трачак наде савременом читаоцу, закључује се у образложењу жирија. Слободан Тишма изјавио је да је у награђени роман „Бернарди-

„Почео сам да пишем прозу под старе дане, имао сам 50 година када сам објавио прву приповетку пре 15 година. За мене је у суштини најбитнија поезија а проза је само форма кроз коју покушавам да прикажем своје песничко и поетско осећање”, рекао је Тишма. Подсетивши да је његов професор Сретен Марић увек говорио да је роман добар само ако у њему има поезије, Тишма је истакао да и он дели то мишљење и без тог поетског роман не вреди ништа. Запитан да ли припрема нешто ново и да ли ће то бити проза, он је одговорио: „Пишем сваку књигу као да је последња. Свака књига је за мене крај, а апсолутно је неизвесно када ћу и шта ћу написати јер никада не правим планове”. Тишма је објаснио да није организован да унапред припрема неке пројекте већ је код њега све спонтано. „Можда мало старомодно звучи, али је за мене битна ин-

спирација”, рекао је писац и додао да је и „овај роман настао као плод тренутног надахнућа и једног узбуђења које је покренуло све”. „Један мој пријатељ ми је тражио да напишем причу о олупинама, то јест старим аутомобилима Слободан Тишма, рођен 1946. у Старој Пазови, писац је и музичар, оснивач култних новоталасних бендова „Луна” и „Ла страда”.Објавио је књиге поезије „Маринизми“ (Ружа лутања, 1995) и „Врт као то“ (Ружа лутања, 1997) и роман „Урвидек“ (2005), за коју

У најужи избор од 106 дела ушло је шест романа. Осим Тишме, ту су били и „Мајн Кампф„ Светислава Басаре, „Алмашки кружоци лечених месечара„ Фрање Петриновића, „Ода мањем злу„ Воје Чолановића, „Сасвим скромни дарови„ Угљеше Шајтинца и „Контролни пункт„ Давида Албахарија. НИН-ова награда додељује се под покровитељством „Телекома„ Србије. Свечано уручење награде је у Скупштини града Београда 23. јануара у 12 сати.

НАГРАЂЕНИ РОМАН У КЊИЖАРАМА

Доштампано три хиљаде примерака Награђени роман Слободана Тишме у издању Културног центра Новог Сада, штампан је у петсто примерака у првом издању, и могао је да се купи у већим новосадским књижарама по цени од 432 динара. Од када је објављено да је ова књига у најужем ибору за НИН-ову награду, тираж је скоро распродат, чули смо од новосадских књижара. Директору КЦ НС Ласлу Блашковићу јуче око 11 часова је јављено из Беграда да је Слободан Тишма овогодишњи лауреат и замољени су он и аутор да дођу на проглашење. Блашковић је одмах издао налог да се доштампа још три хиљаде примерака романа, како би за сада све заинтересоване књижаре у Новом Р. Л. Саду и у Београду биле опскрбљене. је добио Награду „Стеван Сремац”. У издавачкој кући „Лагуна” 2009. објавио је роман „Кватро стађони“, за који је добио Награду „Биљана Јовановић”.

Председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић упутио је Слободану Тишми своје најискреније честитке са жељом за успех у даљем раду.

ДОДЕЉЕНЕ ГЛУМАЧКЕ НАГРАДЕ „ПРЕДРАГ – ПЕЂА ТОМАНОВИЋ”

Лауреати Марко Савић и Александра Вељковић

Фото: Р. Хаџић

У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ ОТВОРЕНА ГОДИШЊА ИЗЛОЖБА ЦЕНТРА ЗА ГРАФИКУ „НОВИ САД”

Документи сабране енергије У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић синоћ је отворио годишњу изложбу Центра за графику „Нови Сад“, која се одржава трећи пут. Уметници изабрани да презентују новосадску сцену, као и могућности графичког медија су: Данијел Бабић, Данило Вуксановић, Павле Јовановић, Слободан Аби Кнежевић, Борис Лукић, Дарко Маленица, Ана Новаковић, Драгана Б. Стефановић, Мирјана Суботин-Николић, Видоје Туцовић.

Центар за графику „Нови Сад“ сарадњом са КЦНС на својим годишњим изложбама реализује жељу да се створи јединствена и вредна колекција оригиналних графичких листова до којих се долази у уметничко-истраживачком процесу и сарадњом уметника са професионалцем (мастер принтер) графичког атељеа. Тако настала дела чине портфолио који је документ уметничке енергије сабране из различитих генерација и стилова, разноврсних могућности, методологија и концепата рада.

Графички листови настали у радионицама Центра за графику „Нови Сад“ испуњавају високе уметничке, техничке и етичке стандарде медија који овај студио негује и унапређује. То подразумева документовање свих публикованих едиција, као и утискивање сувог жига атељеа, чиме се гарантује оригиналност графичког листа. Поред унапређивања техничких могућности, Центар за графику „Нови Сад“ својим програмима подржава уметнике заинтересоване да истражују и стварају у области уметничке графике. И. Бурић

Глумац Српског народног позоришта Марко Савић и дипломирана студенткиња глуме Александра Вељковић лауреати су награде „Предраг Пеђа Томановић“ за 2011. годину, која се већ 17. пут додељује у знак сећања на изузетно талентованог, прерано преминулог младог глумца Предрага Томановића, који је своју каријеру муњевито започео на сцени СНП–а. Зато се ова награда додељује младом глумцу за улогу остварену на сцени СНП –а у текућој години, а овог пута је припала Марку Савићу за улогу Херувима у представи „Зојкин стан“ Михаила Булгакова у режији Дејана Мијача. Признање се такође додељује и најбољем дипломираном студенту глуме на српском језику на Академији уметности у Новом Саду, чији просек оцена не може бити нижи од девет, а заслужила га је Александра Вељковић с просеком оцена 9,60. Признања лауреатима, који су обоје из класе Бориса Исаковића, биће уручена вечерас у 19.30 часова на сцени „Пера Добриновић“, непосредно пре почетка представе „Родољупци“. - Марко Савић је млад глумац практично на почетку своје, дубоко смо убеђени, веома успешне каријере, чије сценско сазревање жири пажљиво прати већ две сезоне. У неколико претходних улога, а поготово као Херувим, Савић је доказао велики таленат и глумачки потенцијал у

поступку грађења лика, служећи се интелигентним, уверљивим, сведеним и дискретним изразом, при чему неусиљеност и духовитост трансформације недвосмислено импресионирају – наводи у образложењу жири ове награде, у којем су већ тре-

Марко Савић

ћу годину глумица Јасна Ђуричић и театролози Ксенија Радуловић и Мирослав Мики Радоњић. Крагујевчанин Марко Савић дипломирао је у Новом Саду 2006, а наредне године је као професионални глумац дебитовао у СНП –у у представи „Зверињак“ Душана Спасојевића, у режији Бориса Лијешевића. Уследиле су представе „Тартиф“, „Годо на усијаном лименом крову“, „Лепотица Линејна“, „Насртаји на њен живот“, „Јуцуца“, „Ујеж“, „Зојкин стан“, „Родољупци“ и „Сеобе“. Од септембра 2010. запослен је у СНП –у као стални члан Драме.

- Најпре морам да се захвалим колегама са којима сам радио у представи „Зојкин стан“ на лику Кинеза Херувима. Сарадња са Дејаном Мијачем је такође значајна, јер је он мени вратио веру у позориште и показао шта значи истраживати на сцени. Сваки лик, радило се о добрим или лошим људима, покушавам да оправдам, па сам тако и овде обраћао пажњу на то шта доброг човека натера да уради неко зло. Управо сам се базирао на амбивалентности овог лика – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре Марко Савић. Признаући да се није надала овоj авангарди, Александра Вељковић, која досад није имала професионални ангажман као глумица, рекла је да је била изненађена. - Просек није ни мерило талента, нити укупног рада. Не знам ни да ли уопште заслужујем ову награду, али сам захвална због ње. Она може да постане база и темељ у каријери, и надам се да ћу је оправдати – напоменула је Александра Вељковић. Предрагова мајка Милена Томановић јуче је подсетила да је задужбина која носи његово име, и која додељује ову награду, прва регистрована након периода у старој Југославији када су осниване велике и значајне задужбине. Она је изразила задовољство што је ово признање добро осмишљено, јер се показало да увек одлази у праве руке, будући да су сви који су је добили остварили значајне каријере. Н. Пејчић

utorak17.januar2012.

oglasi

dnevnik

DAJEM privatne ~asove nema~kog jezika. Telefon: 063/519-860 i 021/543-136. 45113

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Tel. 063/765-3-632. 45281 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 140 eura ul. Mitrova~ka 33. Telefon 504118, 062/8337-987. 45250

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik IZDAJEM komforan jednosoban stan na Novom nasequ, 2. sprat, lift, terasa. Telefon 060/639-5877. 45271

Posledwi pozdrav

LOKAL izdajem ili prodajem ful 43m2 ul. Zmaj O. Vuka. Telefon 065/55-10-655. 45068

Posledwi pozdrav

Da`diu Andreju

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg zaposlenog

Ceciliji Cap

Du{ana Baji}a

Ceciliji Cap PRIRODNI preparat protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 45049

Jo{ dugo je trebala da nam svira tvoja violina. Sla|ana i Sa{a Petkovi}.

utorak17.januar2012.

od: babe, ujaka i ujne.

od: tetke Smiqke i te~e ^ede, brata Nikole, sestara Marijane i Jovanke.

45376

45371

Zaposleni â&#x20AC;&#x17E;Elektrovojvodinaâ&#x20AC;? d.o.o. Novi Sad.

59784/P 45382

Posledwi violinisti

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 44973 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44983

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

S tugom se opra{tamo od na{eg dragog

Na{a draga

Radmila Je~inac Da`diu Andreju od dru{tva iz davnih vremena.

1933 - 2012.

Ceciliji Cap

od sestre Svetlane sa porodicom.

Antona Ladi{i}a

od majke Dragiwe.

Mira, Gordana, Jelena, Duwa, Zoran i Tihomir.

preminula je u 79. godini. Sahrana je danas, 17. 1. 2012. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni sin Milo{, snaja Jelena i unuka Nina.

45381

Posledwi pozdrav

45372

45379

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga k}i i sestra

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

45375

Posledwi pozdrav

Du{anki Jojki} Prijatequ, uvek si bio i osta}e{ deo nas. S po{tovawem, Maja i Sloba sa decom.

45377

Draga

Sowa

Andrej Da`diu

Kom{ije iz Resavske ulice br. 1.

45342

1933 - 2012.

1973 - 2012.

od brata \or|eta sa porodicom.

Sahrana je u sredu, 18. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 17. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu.

O`alo{}eni: otac Joakim, majka Dragiwa i sestra Nata{a.

O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Milan, unuci Milica, Teodora i Radovan.

45373

45361

45374

45378

Aleksandar Kova~ev

Cecilija Cap

Ceciliji Cap

Na{oj dobroj kumi

Posledwi pozdrav

od: }erke Jelene, zeta Strahiwe, unuka Predraga i unuke Danice i prije Vukice.

Posledwi pozdrav kom{iji od stanara zgrade Pu{kinova 23.

45365

45360

45358

Preminuo je u 78. godini na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu

posledwi pozdrav.

Maja i Tihomir Padrov.

od sestre Nata{e. Olga i Dada [oti.

45380

45368

Posledwi pozdrav

Sa prevelikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 1. 2012. godine preminula na{a draga majka, svekrva, ta{ta, baka i prabaka

45341

Andrej Da`diu

Aleksandru Kova~evu

Du{ki Jojki}

Ceciliji Cap

Tvoji: Naca, Luka, Stefan, Jelena, Tawa, Zoran, Stole i Miwa.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu

Posledwi pozdrav voqenoj kumi

Du{ki Jojki}

hvala ti za mnogobrojne trenutke pa`we, hvala ti za sve trenutke qubavi. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Posledwi pozdrav kumi

Aleksandar Ne{i} potpukovnik u penziji

Ceciliji Cap

Jawa [ija~i} Agneza Sahrana drage nam pokojnice je u sredu, 18. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu. Tuguju za wom weni najmiliji: porodice [ija~i}, Lakobrija i Stojakovi}. 45384

od oca Joakima.

45369

Sahrana je danas, 17. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Zauvek o`alo{}eni: sin Radomir, }erke Svetlana i Tatjana, unu~ad Ivana, Svetozar, Dejan, Jasmina, Milo{ i Awa, zetovi Zoran i Vladimir i snaja Slobodanka. 45367

Du{ki Jojki}

Aleksandru Kova~evu od: sina Radovana, snaje Sadije i unuka Aleksandra i Daneta.

od Rade i Bobe ^etnika sa decom.

45359

45362

utorak17.januar2012.

^iTUQe l POMeni

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini preminuo na{ otac, deda, tast i brat

Radi Mati}u

dnevnik

Rada Mati}

Radmila [a{qin

Sahrana je u sredu, 18. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju. Tvoji: Jelena, Deni, Duwica i Luka.

O`alo{}ena k}i Jelena Toma{evi} sa porodicom.

45352

45353

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminula na{a majka i baka

Mileva Ka~avenda

Posledwi pozdrav

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Radi Mati}u

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena majka i baka

Sahrana je danas, 17. 1. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Kulpinu. O`alo{}ena porodica. 45337

Posledwi pozdrav na{em dragom ro|aku i plemenitom ~oveku

Du{an Baji} Sretenu Lalovi}u

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i plemenitom ~oveku

Antonu Ladi{i}u

Sahrana je danas, 17. 1. 2012. godine, u 13 sati, na Veterni~kom grobqu. Skup o`alo{}enih je u crkvi u Veterniku u 12 ~asova.

od prije Marije i Edvarda Toma{evi}.

od: brata @ivka i sestre Katice sa porodicama Mati}, Petrovi} i Radosavqevi}.

Ve~ni pozdrav voqenom bratu od sestre Qubice.

od porodica: Pu~i}, Gavran i [ikoparija.

od porodice Jak{i}.

45355

45354

45340

45344

45343

O`alo{}ene porodice: Marjanovi} i Ka~avenda.

45357

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. januara u 74. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

\or|e Sari} 1937 - 2012. Sahrana je danas, 17. januara 2012. godine, u 15 sati, iz kapele u Vojki. O`alo{}eni: supruga Julijana, sinovi @ivan i Miroslav sa suprugama i unuci: Bojan, Bogdan, Bojana, \or|e i Marko Sari}. 45370

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Potreseni iznenadnom smr}u i u dubokom bolu, opra{tamo se od na{eg dragog

Du{an Baji}

utorak17.januar2012.

Dana, 19. 1. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od tragi~ne smrti

Danas, 17. januara 2012. godine navr{ava se {est meseci od kako je u Carstvu nebeskom na{a draga majka i supruga

Du{ana Baji}a

Mi}o moj voqeni i jedini, lepr{avo moje, zlatokrilo, svuda si ostavio zlatan prah tvog divnog bi}a. Nisi umro, jer ti to ne ume{... a u meni nikada. Zauvek tvoja Qiqa. 45348

Mira Ivkovi}

4. 6. 1955 - 15. 1. 2012. Ispra}aj je danas, 17. 1. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Supruga Qiqana, tast \or|e, svastika Branka i {ogor Zvonko. 45347

Tu`nog srca obave{tavamo ro|ake i prijateqe da se upokojila na{a draga sestra, tetka, baka i prabaka

ro|. Arnautovi}

Jovana Despota

U subotu, 21. januara 2012. godine, u 10 ~asova, poseti}emo grob na{e Mirice. Vje~no s tobom i ti s nama. Tvoji najmiliji.

1996 - 2011.

45319

Joco, nedostaje{ nam.

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Navr{ava se tu`nih {est godina od kako nije sa nama na{a draga

TRI GODINE od kako nisi sa nama.

Tvoji: Kaja, ujko, ujna, baba Ivana i deda Miroslav.

45322

Du{anu Baji}u

Jelisavka Ristivojevi} Jelka Sahrana }e se odràti u [vajcarskoj. Pomen je na dan sahrane danas, 17. 1. 2012. godine, u Nikolajevskom hramu, u 17 ~asova. Usnio je u Gospodu na{ an|eo ~uvar, ali u na{im srcima i se}awima ìve}e ve~no. Oàlo{}eni weni najmiliji. 45338

Tvoja bolest sa kojom si se borio godinama bila je ja~a od tebe, ali nikada ja~a i ve}a od tvog velikog srca, tvoje dobrote, plemenitosti i vedrog lika. Nedostaja}e{ nam.

Umro je moj drug

Melanija Topalov

Mnogo nam nedostaje. Weni najmiliji.

Tvoji: kumovi Voja Radulovi} i \ur|ica sa prijateqima. 45346

S qubavqu, po{tovawem i velikom tugom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji unuci: Stevan i Marko.

45307

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ

iz Futoga 29. 5. 1932 - 17. 1. 2009.

Nevenka Kova~

Moja draga tetka

45325

Posledwi pozdrav sestri i svastiki

dragoj

Anton Ladi{i}

Decenijama smo skupa delili prijateqstvo i po{tovawe. Sada si oti{ao u neki drugi svet.

Andrei Da`diu akademskom muzi~aru-violinisti i uredniku na Radio Novom Sadu.

~ika Antonu Sa{a Titov.

Neka po~iva u miru. Kolege sa RUV RTV.

Porodica Tucakov.

45356

Posledwi kom{inici

pozdrav

Posledwi pozdrav

od stanara Bul. kraqa Petra I broj. 43.

Savki Bo{kov Du{ici

od dece i Branke.

U na{im srcima }e{ `iveti svaki dan. Sahrana je danas, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoja supruga Teodora, sinovi @ivojin i Aleksandar.

Sahrana je danas, 17. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

45328

45334

45333

Zauvek smo se oprostili od na{eg dragog

Draga na{a

Tu`nog srca javqamo da je na{a

45321

na{oj dragoj tetki

Du{anu Baji}u

1950 - 2012.

od sestre Vide i zeta Milovana Rube`i}.

40-DNEVNI POMEN

Sa velikim bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je iznenada napustio i svoju plemenitu du{u predao Bogu na{ voqeni suprug i otac

Sreten @ivojina Lalovi}

Sofiji Strugar Sowi

45320

45349

na{oj

Vidi Ka{i}

Rada Mati}

preminula je 15. 1. 2012. godine u 79-toj godini. Sahrana je obavqena 16. 1. 2012. godine na grobqu u Starim Ledincima. Zauvek }emo te ~uvati u se}awu. Stevin Jelica, }erka Ivana, sin Stevan sa svojim porodicama.

11/P

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice.

Sofija Strugar Sowa

Sa puno qubavi i tuge ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji Vra~arci. 45336

POMEN

Kolektiv JVP â&#x20AC;&#x17E;Vode Vojvodineâ&#x20AC;?.

Nevenka Petkovi} Hristina Ekmexi}

1953 - 2010.

2011 - 2012.

Du{anka Jojki}

Se}awe ne bledi. Stalno si u na{im mislima i srcima.

preminula 15. 1. 2012. godine. Ispra}aj }e se obaviti danas, 17. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milana Qu{tine 29. 9. 1955 - 15. 1. 2012.

Qiqana, Aca, Goca i @ile.

87/P

45329

Wegova sestra Mira sa porodicom.

O`alo{}ena familija Jojki}. 45335

45327

I du{a ima kostur, a to su se}awa. Uspomene `ive, a sa wima i ti. Svima koji su te znali nedostaje{, a koji nisu stigli da te upoznaju, fali}e{. Tvoji najmiliji: suprug Jovo, deca Bojana i Goran sa porodicama. 45330

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Путопис: Печуј 14.30 Живопис: Принц 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Без упута 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Аристократе 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.30 Озлогашени атентати: Убиство лорда луиса Маунтбатена 23.00 Серија недеље: Аристократе 23.50 Један на један 00.15 Радар 01.10 Маја Мистy, концерт 01.55 Нови таблоид НС 02.50 Грување

ОЗлОГлАШЕНИ АТЕНТАТИ:

Убиство лорда луиса Маунтбатена Кроз укупно 26 епизода, до ку мен тар ни се ри јал у продукцији Би-Би-Сија упознаје вас са атентатима и по ку ша ји ма атен тата, ко ји су обележили светску историју XX века. Од убиства Кенедија и Гандија до трагичне смрти Џона ленона. Од бомба шког на па да на Хитлера до смакнућа Мартина лутера Кинга. (РТВ 1, 22.30)

06.30 07.00 07.30 08.30 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.00

tv program

utorak17.januar2012.

Кухињица – мађ. Здраво живо Без упута ТВ Баштина: Добро јутро,мајсторе ТВ Баштина: Боготражитељи Новогодишњи концерт Војвођанских симфоничара Документарни програм Еко-Европска Сахара Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Инспектор Колиандро Све(т) око нас Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Љубавници и тајне ТВ Баштина ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.50 13.00 13.10

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Е ТВ Била једном једна недеља Простор Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу И-вести Војвођанске вести Аналија Наш гост Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Повратак у рај Азбука родитељства Вести Серијски програм Марко Поло Неон сити Вести Девојке из бутика

Новосадско поподне Гост данашњег Новосадског поподнева биће Ивана Станимировић из ЈКП „Новосадска топлана” с којом ћемо причати о модернизацији топлана и плановима за ову годину. Најавићемо и пројекат посвећен здрављу младих - „Ти си битан”. (Новосадска ТВ, 17.30) 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Најбољи лек Спринт Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Истрага Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Најбољи лек Вреле гуме Девојке из бутика Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

10.00 10.30 11.00 13.00 13.30 15.45 16.15 19.00 21.15 22.15 22.45 01.00

Преглед белгијске лиге Новогодишњи микс НБА: Њујорк – Орландо Преглед Шампионата НБА: лА Клиперс – Њу Џерси Ускијавање НБА: Бостон – Оклахома Сити ЕБЕл: Медвешчак – Олимпија Преглед Премијер лиге Прави НБА Барса ТВ: Барселона – Бетис Португалска лига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Водич кроз уметност и науку, 23.30 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.00 10.26 11.05 12.00 12.15 12.35 13.24 14.50 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.56 22.45 23.30 23.55 00.48 02.31 03.22 03.54 04.28 04.54 05.48

05.00 06.00 06.15 06.40 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 23.15 00.15 00.45

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Приђи ближе Квадратура круга Путопис Наша планета Дневник Спорт плус Место злочина Зимски биоскоп: Звонар Богородичне цркве, анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Амерички нинџа 4, филм Место злочина Дневник На ивици Робокап 3, филм Приђи ближе Путопис Око магазин Квадратура круга Село гори, а баба се чешља Верски календар

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси лото Кад лишће пада Филм: Бели олеандер Вампирски дневници Експлозив Ексклузив

РУКОМЕТ: ЕП (РТС 2, 20.10)

19.45 20.10

Бели олеандер

21.45

Филм „Бели олеандер” снимљен је према хваљеном роману Џенет Фич и доноси незаборавну причу о ломовима у породици, одрастању и проналажењу себе. Петнаестогодишња Астрид живи с мајком Ингрид, бриљантном женом заокупљеном поезијом која својом прозрачном лепотом плаши и манипулише мушкарцима. Улоге: Мишел Фајфер, Алисон Ломан, Рене Зелвегер, Робин Рајт Режија: Питер Космински (Прва, 21.15)

22.00

Мишел Фајфер

06.00 08.00 08.10 08.30 09.30 10.00 10.35 11.00 11.25 11.50 12.15 12.40 13.05 14.50 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 00.00 01.50

23.25 23.34 00.23 00.43 01.42 03.00 04.15

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.10 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 23.00 00.00 02.00 02.30 03.00 03.30 04.30

Слагалица Мунзи Мифи Попај Јин јанг јо На слово, на слово Плава птица Може и другачије Црна овца, ебу Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Немачки СО Берлин Време је за бебе Трезор На слово, на слово Плава птица Може и другачије Црна овца, ебу Еко рецепт за здрав живот Ја имам таленат Други век ТВ мрежа Рукомет: ЕП, Словачка-Пољска, пренос Рукомет: ЕП, спортски програм Рукомет: ЕП, Србија-Данска, пренос Рукомет: ЕП, спортски програм Рукомет: ЕП, Македонија-Немачка, снимак Историја науке Одгонетање И ја имам таленат Трезор Рукомет: ЕП, Србија-Данска (р) Рукомет: ЕП, Словачка-Пољска (р) Рукомет: ЕП, Македонија-Немачка (р)

ВОА Здравље и Ви Маратон Кефалица Двоугао Милица² Слике живота Породица Серано Топ шоп Филм: Двострука превара Доктор Хаус Породица Серано Ред и закон НЦИС Милица² Доктор Хаус Филм: Правна плавуша 2 НЦИС Филм: Носферату Копаоник Милица² Улови трофеј Злочиначке намере Филм: Правна плавуша

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Пингвини с Мадагаскара Сунђер Боб Коцкалоне Тим и Џери Породица Кременко Штрумфови Филм: Фатална отмица Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Потрага Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Срећковић Саут Парк

Потрага

Србија–Данска 07.05 07.41 07.47 07.52 08.13 08.34 09.02 09.28 09.40 10.00 10.30 11.00 11.30 12.05 12.25 13.00 14.00 14.28 14.54 15.06 15.24 15.56 17.00 17.34 18.10

dnevnik

c m y

У подземној гробници у Јерусалиму, археолог Шерон Голбан проналази врло стар костур. Чини се да је реч о остацима мушкарца који је пре 2.000 година умро разапет на крсту и који би можда могао да буде Исус Христ. Улоге: Антонио Бандерас, Оливија Вилијамс, Дерек Џејкоби Режија: Џонас Мекорд (Б92, 21.00)

Оливија Вилијамс

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.30 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.15 23.15 00.30 01.15 03.15 04.45

Добро јутро Звезде гранда Тајна љубав Градске вести Филм: Суво грожђе на сунцу Сестре Квиз, Породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Гранд парада Мултимилионер Добро вече, Србијо Туркан Филм: Потера по планини Филм: Браћа Соломон Витезови из блата

Кунг фу мајстори Зодијака Анимирана серија награђена најпрестижнијим признањем „Златног Змаја” од кинеског министарства културе. Анимирана акциона авантура у којој су у средишту 12 зодијачких знакова који представљају кинески лунарни календар чије ће нам скривено значење открити мали-велики херој (дечак-Хофен) у својим многобројним авантурама. (Хепи, 12.25) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.15 02.45 03.30 04.55

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Винкс Сабринин тајни живот Поп Пикси легенда о Неши Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Телешоп Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови – преглед дана Парови - вече Граница Вести Сузе босфора Парови - ноћ Звездана капија - Атлантис Граница

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak17 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Моја грчка кухиња Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Велики пројекти Мајами инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште Екстремни преображај Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк 24 сата у Ургентном центру Породилиште

08.00 Варвари Терија Џонса 09.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 10.00 Ратници 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Героуов закон 13.00 Хероји, култ и кухиња 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година 16.00 Велики научници 16.30 Велики научници 17.00 Гиганти готике – поглед у небо 18.00 Ловци на нацисте 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Бити Мухамед Али 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Ђаво ког знамо 23.00 Тајм тим година 00.00 Велики научници 01.00 Гиганти готике – поглед у небо

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Дигсвил Операција: Далматинац Јужњак Тако ће и цела земља Горки део реке Гувернанта Три амигоса Било једном у Кини 1 Еротски филмови

Тако ће и цела земља Политички документарни филм који прати председничке изборе током 2004. године у САД. Фокус је на Охају где се води оштра борба између Џона Керија и Џорџа Буша. Филм обилује интервјуима... Улоге: Ви ли јам Беј кон, Стив Бу ше ми, Џорџ В. Буш, Ла ур а Буш Режија: Адам дел Део, Џејмс ди Стерн (Си не ма ни ја, 13.15)

Џорџ В. Буш

06.00 07.45 09.30 11.20 13.00 14.05 15.45 17.25 18.20 20.05 21.50 23.40 00.40 01.10 02.40 04.25

Чаробњаков шегрт Моје једино Невине лажи Писма Јулији Милдред Пирс Коралина и тајанствени свет Ноћ за памћење Велика љубав V Туриста Гангстерска петорка Лудо срце Царство порока II Како успети у Америци II Дабар у породици Предатори Тајни прозор

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.53 Луди од љубави 10.12 Острво с благом у Тихом океану, док. филм 11.13 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.17 Др Оз, ток шоу 14.10 Међу нама 14.40 Научна петица 15.12 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 16.50 Хрватска уживо 18.02 8. спрат, ток-шоу 18.50 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Све у 7!, квиз 20.55 То је Европа, док. серија 21.25 У Европи, док. серија 22.05 Отворено 23.00 Дневник 3 23.20 Спорт 23.33 Док. филм 00.25 Циклус европског филма: Лебанон, филм 01.55 Ин медијас рес 02.40 ЦСИ: Мајами 03.21 Трачерица

07.50 Мала ТВ

08.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Филм:Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Краљевски болесници Да ли знате ко сте? Ђаволова љубавница

06.55 07.35 08.00 08.15 10.20 10.45 11.35 13.20 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50

РТЛ Данас Драгон бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода, серија Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Плавуша узвраћа ударац, филм Ослободи нас Еве, филм РТЛ Вести Пуш, филм Астро шоу, емисија уживо На лицу места РТЛ Данас

22.30 00.20 00.35 02.25 03.25 04.50

Ослободи нас Еве

Ре не Зел ве гер

Ја, jа и Ирена Полицајац с Чарли није имао нимало лак живот. Венчао се с вољеном девојком, али она га је већ посе неколико дана преварила с возачем лимузине и притом родила тројке. Он је с пуно љубави одгојио своје синове поставши самохрани отац... Улоге: Џим Ке ри, Ре не Зел ве гер, Крис Ку пер, Ро берт Фор стер, Ри чард Џен кинс, Роб Мо ран Режија: Бо би и Пи тер Фа ре ли (ХРТ 2, 20.50) 08.20 08.45 09.30 10.00 10.45 11.06 11.58 12.52 13.19 14.59 15.29 15.40 16.25 16.47 17.20

Бег лукавог лисца Школски сат Истраге Младог Месеца Алиса, слушај своје срце Серија за младе Хотел Зомби На рубу знаности Баштованка Тајна Анда, филм Мала ТВ Цртани филм Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Ајндховен: ЕП у ватерполу: Хрватска - Црна Гора, пренос 18.40 Гле 19.45 Музика, музика... 20.00 Ин медијас рес 20.50 Ја, ја и Ирена, филм 22.45 Трачерица 23.30 ЦСИ: Мајами 00.15 Без одушевљења, молим! 00.45Злочини без санкција 01.33 Два и по мушкарца 02.34 Ноћни музички програм

Посе смрти родитеља, Ева Дандриџ је врло рано научила да буде одговорна у животу. Као најстарија у породици, морала је да брине за своје три млађе сестре. Све четири сестре данас су интелигентне, лепе и успешне жене... Улоге: Гар би е ла Ју ни он, Есенс Ет кинс, Ро бин Ли, Ме ган Гуд, Ду ан Мар тин (РТЛ, 22.30)

Лако ћемо с покрајинама

осле усвајања Устава 1974. изгледало је да се та опредељења реализују на задовољавајући насу проблеми који су оптерећивали развој Ју- чин. Све је кренуло на начин који је одговарао дневгославије и република, а посебно односе у нополитичким интересима. Значи, у негативном Србији, превладани. Ипак је то било и сувише опти- правцу“. мистичко предвиђање јер ће се уставни проблеми Српско руководство посебно се противило схваобновити око истих питања којима је и започео спор тању да су покрајине конститутивни елеменат Феизмеђу Републике и покрајина 1961. – због схвата- дерације. О томе Марковић каже: „С правног станоња да Србија не остварује суверенитет на целој сво- вишта то може за односе у Србији да буде безначајјој територији те утицаја двоструког уставног иден- но, али су политички односи учинили да то буде титета покрајина – југословенског и републичког – значајно. Но, Србија, наравно, није чином доношена равноправност Србије у Федерацији. Ови проблеми опет су квалификовани као узроци покрајинског сепаратизма. Била је то позната схема притисака на покрајине и тежњи ка њиховој уставној девастацији, која је и сад, иако прикривеније, мотивисана захтевима да се врати етатистичко одлучивање о економским питањима Војводине, посебно финансирању заједничких функција, те привредног развоја Републике и неразвијених подручја, које се морала остваривати договарањем, а не државним наметањем. Отуда се политичко руководство Србије, после пада Никезића, отпочетка противило уставним решењима, већ од Амандмана 1971, а посебно Устава 1974. На отпоре уставним променама Никезић је упозорио већ 1972. „У Србији, посебно у Београду, има много старих бораца и људи из савезне администрације. Но, постоји стални прилив у Србију, у Војводину, љу- Државни врх свечари у паланачком мотелу „Полој” ди из других крајева, који имају своја схватања о ња Устава морала изгубити, али су покрајине добиједној другачијој Југославији. С тим треба рачуна- ле одређене своје самосталности. До самог чина ти, и не може се то просто жигосати и осуђивати, усвајања Устава било је предвиђено да покрајине схватања морају да еволуирају, постепено, са ствар- имају заједничког представника у Председништву ношћу“. СФРЈ, пет година из једне, а потом пет из друге поКасније ће и Дража Марковић критички оцењива- крајине. Но, на последњој седници Уставне комисити карактер уставних промена, иако је био у среди- је Фадиљ Хоџа наглашава да се тако деградирају пошту расправа и политичког одлучивања о њима. За крајине у уставном систему. Нисам се сложио. Седуставне амандмане 1971. је рекао: „Сва битнија ло- ница је прекинута и дата је пауза. Два сата је трајаша решења, у вези с односила. Почела су убеђивања. Тема у Србији, донета су тада. лефонирам друговима из врВећ је Никезић упозорио Настале формулације се смаха Србије да се договоримо трају погрешним. Говорећи на отпор уставним променама: шта да радимо. Криза! За суполитичким речником – тад тра је заказана одлучујућа „Посебно у Београду је много је битка изгубљена“. скупштинска седница и мистарих бораца и људи из Највише га је у Уставу тинг. Тито говори. Како смо савезне администрације. 1974. иритирало и никад није остали усамљени у Уставној Стално у Србију, у Војводину, разумевао (у српском рукокомисији, прихватили смо да водству није био једини) шта обе покрајине, истовремено, долазе из других крајева, значи сложена Србија и дебуду заступљене у Председса схватањима о другачијој мократски односи у њој, ништву СФРЈ“. Југославији” уставни статус покрајине и Касније Марковић оцењује непосредна веза с Федерацида су се односи у Србији појом, која се увек посматрала кроз интересе уже Ср- сле усвајања Устава 1974. почели одвијати ка потпубије. Зато је и имао одређена разумевања за српски ном издвајању покрајина као државних заједница. О национализам јер се он „годинама хранио на нере- статусу покрајина и односу према матици Србији шеном уставном питању, њеном нејединству и тро- Марковић је два пута разговарао с Кардељем. Истиче делности, горућем проблему Срба и Црногораца и да је Кардељ „прихватио наш став„, али и рекао: Па албанском сепаратизму“. Сматрајући да је на осно- добро, у овом тренутку је најважније да на добар нави уставних решења из 1974. било могуће оствари- чин решимо односе међу републикама. Зар не видиш ти заједништво матице Републике и покрајина „при шта се ради? С покрајинама ћемо ми после лако“. чему не би била угрожена аутономност покрајина, а Оценио је Марковић и да су процеси издвајања Република би имала уобичајене компетенције као одмах уочени и у Председништву Србије је покресве остале, на целој својој територији“, не схвата да нута иницијатива да се критички сагледају и донесу Србија не може остварити своје „уобичајене компе- одлуке које би зауставиле њихов неповољни ток. тенције“ на исти начин као и друге републике јер Томе су се покрајине жестоко супротстављале а он има две покрајине, чији су се специфични интереси „био изложен бројним нападима“. Председништво морали уважавати као легитимни. У противном, Србије је већ јануара 1975. покренуло иницијативу аутономије би биле само уставна фарса, што их је да се размотре „питања уставног конституисања Резадесило деведестих година. Оцењује да су Уста- публике“. Зато је, уз Кардељеву сагласност, Предвом из 1974. дате могућности да се Србија изрази седништво формирало посебну стручну групу, али као јединствена држава, „али постојећи однос поли- се у њој није нашао нико из покрајина, иако били у тичких снага у земљи и у Србији онемогућио је да средишту анализа.

Ро бин Ли

06.40 08.10 10.10 11.50 13.30 15.00 16.55 18.30 20.00 21.30 23.10

Џејнина кућа Марта иза решетака Осуда Боље мртав него жив После Џимија Протуве са трибина У сенци моје сестре Утеха и радост Розвел Мртви не лажу Џејнина кућа

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

04.00 06.00 08.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Пљачка Мртав човек хода Ф/X – Убиство триком Утакмица Дач Пурпурна ружа Каира Бул Дурам Ухвати Картера Пљачка Топлокрвне даме Китов реп 4.

03.00 09.00 14.30 16.30 18.30 19.00 20.00 23.00 23.15 00.30 01.00

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Фреди Флинтоф Чари путовања У потрази за забавом Разоткривање митова Како то раде?

Тенис Тенис Билијар Тенис Тенис Билијар Билијар Мотоспортови Тенис Тенис Тенис

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak17.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По слов на си ту а ци ја зах те ва са мо о дри ца ње, али мо же вам до не ти до бру за ра ду и за до вољ ство у ра ду. То је до вољ но до бар мо тив ко ји вас по кре ће у ак ци ју. Има те по тре бу за љу ба вљу и ро ман ти ком.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. januar 2012.

Уто рак је, Мар сов дан, ваш дан. У ка ри је ри се де ша ва мно го то га. Ко нач но су љу ди по че ли озбиљ ни је да ра де, што вам при ја у сва ком по гле ду. Нео п ход но је да има те до бре од но се с прет по ста вље ни ма.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Са мо ве се ло! Два бли зан ца у ва ма ни ма ло не ли че јед но на дру го. На про тив. Сва ка те за има сво ју про тив те зу. И то је са свим ОК. Мер кур је у зе мља ном зна ку Јар ца па сте озбиљ ни ји.

Ду бо к о до жи вља ва те све што вам се де ша ва, по го то во у љу бав ном од но су. Скло ни сте дра ма тур ги ји, ко ја парт не ру ни ма ло не при ја. Мо же те се осло ни ти на дру ге, има ти по ве ре ња у ду го роч не ве зе.

На рад ном ме сту се ра ди и ра ди јер је по сао пра ви иза зов. Мо же те до бро ор га ни зо ва ти са рад ни ке, али и са ми за су ка ти ру ка ве и да ти све од се бе да бу де те што успе шни ји. Од се тве за ви си же тва.

Ак тив ни сте на лич ном пла ну и не ма тог ци ља ко ји не мо же те по сти ћи. И то ће та ко по тра ја ти. Што ви ше оба ве за се би по ста вља те, то их ви ше и ре а ли зу је те. На по слу оче куј те по бољ ша ње ат мос фе ре, уско ро.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ка ко се ваш Марс спо ро кре ће, та ко се ни ва ма ниг де не жу ри. Зна те шта же ли те и на ко ји на чин ће те то и по сти ћи. Ак тив ни од но си с при ја те љи ма вам тро ше ви ше вре ме на и сна ге. Та ко тре ба.

Ваш Ју пи тер је кре нуо уна пред, што вам ко нач но отва ра мно га вра та и да је мо гућ но сти за на пре дак. По слов ни ре зул та ти ће се по ка зи ва ти у свом пра вом и оче ки ва ном све тлу.

Још увек је вре ме ва шег ро ђен да на па сте глав ни лик у свом окру же њу. Де лу је те ста бил но и кон це три са но на бит не при о ри те те. Са сво јом де цом гра ди те чвр сте одо се, та ко да се мо гу осло ни ти на вас.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љу бав ни од нос ни је под срећ ним окол но сти ма, што не зна чи да не ће би ти бо ље, јед ног ле пог да на у фе бру а ра. За са да тр пи те и тру ди те се да ис тра је те. У при ват ном по слу сле ди за до вољ ство.

Но ви дан до но си но ве не из ве сно сти, али и ра до сти. По го то во ако је сун ча но вре ме, без ве тра. Шет ња је увек по жељ на да би сте по тро ши ли ви шак мен тал не енер ги је. По ве ћа ње по сло ва и при хо да.

У ва шем зна ку је пре див на му за и бо ги ња Ве не ра та ко да ужи ва те у пот пу но сти. Ипак, рад них да на у рад но вре ме мо ра те и да ра ди те. Има вас ту и та мо, исто вре ме но, као не ком ча ро ли јом, и све по сти же те.

TRI^-TRA^

Ештон против хакера V REMENSKA

PROGNOZA

ПО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

-1

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

-1

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Глу мац Ештон Кучер по знат је као па си о ни ра ни тви те раш, па ни је из не на ђу ју ће што се ра же стио ка да му је пре ко ви кен да ха ко ван на лог, те је на ја вио да ће про го ни ти осо бу ко ја је то учи ни ла. Осо ба ко ја је ха ко ва ла Ку че ров (33) Тви тер ко ри сти ла је и Foursquare, сајт на ко јем ко ри сни ци са пу бли ком де ле ло ка ци је на ко ји ма се на ла зе. „Ми слиш да си па ме тан? На пра вио си јед ну гре шку, ко ри стио си Foursquare и са да знам где се на ла зиш. До ла зим по те бе - на пи сао је Ку чер. Глу мац ко ји се тре нут но раз во ди од Деми Мур не дав но је кон тро лу над сво јим Тви те ром пре дао свом ПР ти му, на кон што се јав но осра мо тио не при клад но ко мен та ри шу ћи је дан сексскан дал. Evropa

ПОдНЕ СНЕГ

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру мраз. Пре под не сун ча ни ин тер ва ли, а по под не на о бла че ње са сне гом. Ве тар уме рен за пад ни. При ти сак из над нор ма Rim ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на око 0 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз, пре под не сун ча ни ин тер ва ли, а сре ди ном да на на о бла че ње са сне гом за хва та се вер Вој во ди не и ши ри се ка Cirih ју гу, па ће по под не и уве че на ју гу Вој во ди не па да ти снег. Ве тар уме рен Berlin за пад ни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -9 до 0 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру мраз. Пре под не сун ча ни ин тер ва ли, а за тим на о- Varшava бла че ње са сне гом за хва та се вер Ср би је, а уве че и за пад не и цен трал не кра је ве. Ве тар уме рен за пад ни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма Kijev ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -9, а мак си мал на око 3 сте пе на. На пла ни на ма тем пе ра ту ра од -17 до -5 сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду хлад но са Oslo по вре ме ним сне гом у за пад ним, цен трал ним и ју жним пре де ли ма. У че твр так и пе так по раст тем пе ра ту ре уз про ла зну ки шу и су сне жи цу из ме - St. Peterburg ђу ова два да на и у пе так. За ви кенд по но во хлад ни је са ки шом у су бо Atina ту, ко ја ће у не де љу пре ћи у снег. Pariz

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Бла го по гор ша ње вре мен ских при ли ка не ће по го до ва ти ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Опрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма и осо ба ма са ср ча ним те го ба ма. Гла во бо ља и ре у мат ски бо ло ви су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је.

11 9 6 0 4 3 -2

VIC DANA Же ну мо раш позва ти два пу та. Пр ви пут да про на ђе те ле фон, а дру ги пут да се ја ви.

-3 -7 0 -5 8 3

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

220 (-16)

Slankamen

254 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

284 (-11)

Zemun

292 (7)

Bogojevo

246 (-9)

Panчevo

312 (6)

Smederevo

478 (10)

Baч. Palanka 250 (-3) Novi Sad

226 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

231 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

244 (0)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 130 (-12) Beograd

Kusiћ

245 (8)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja