Dnevnik 17.februar 2012.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 17. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23349 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO^ELI PROBLEMI SA ZALE\ENIM DUNAVOM

Foto: R. Hayi}

Led nos io bar` e i splav ov e

str. 7

NASLOVI

Politika

Novi Sad

3 Izborna pri~a s deficitom politi~ke voqe

8 Uto~i{te tesno za sve besku}nike 8 Viroze prave redove u apotekama

Ekonomija 4 Dobro smo i pro{li jer 20 godina elektrane nismo gradili

Crna

Dru{tvo 6 Milionske kazne za fabrike lekova?

Oblaci donose sneg

ZBOG VELIKE KOLI^INE SNEGA PROKI[WAVAJU [KOLE I VRTI]I

Po top u u~i o ni ca ma ne od la `e na sta vu

Najvi{a temperatura 3 °S

str. 9

Lov 13 Vukovi napadaju divqe kowe i srne 15 ^iste}i sneg propao kroz krov i poginuo

I N T E R V J U : LASLO VARGA, PREDSEDNIK ODBORA NARODNE SKUP[TINE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Sneg za tr pao kan di da tu ru str. 2

PROMOCIJA TURIJSKE KOBASICIJADE U NOVOM SADU

Ko ba si ce danas u Du nav skom par ku

str. 9

„DNEVNIK” U MELENCIMA, U POSETI PORODICI POSTHUMNO ODLIKOVANOG POLICAJCA ALEKSANDRA RKMANA

Sva ko ve ~e pred san Aca na o~i do |e str. 15

U BLIZINI ZATVORA NA NOVOSADSKOJ KLISI

Ma li {a ni pro na {li bom bu Foto: Bojana Gaji}

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

VATROGASCI UGASILI PO@AR U NOVOSADSKOJ VI[ESPRATNICI

n NOVA VO[INA POBEDA U ANTALIJI

n BAWICA GODI NOVOSADSKIM RUKOMETA[IMA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Bre ne rom na le de ni ce, pa za pa li li zgra du str. 14

2

POLiTikA

petak17.februar2012.

dnevnik

OBE LE @EN DAN DR @AV NO STI SR BI JE

koSoVo

Nastavak dijaloga u utorak – Dijalog Beograd i Pri{tine bi}e nastavqen u utorak, 21. februara – izjavila je ju~e na redovnoj konferenciji za novinare Evropske komisije portparolka visoke predstavnice za spoqnu politiku i bezbednost Ke trin E{ton Ma ja Ko ci jan ~i~. – Mogu potvrditi da }emo slede}u rundu dijaloga odr`ati idu}e sedmice, u utorak, ovde Briselu.

Na pitawe da li }e dve strane razgovarati i o referendumu na severu Kosova, ona je odgovorila da }e teme dijaloga biti regionalna saradwa i implementacija ve} postignutih sporazuma.

– Za nas, kako sam objasnila, referendum nije re{ewe. Re{ewe bi trebalo prona}i kroz dijalog i konsultacije – rekla je Maja Kocijan~i~.

I bi referendum Ogromnom ve}inom bira~i na severu Kosova izjasnili se na referendumu protiv kosovskih institucija.

U sve ~etiri op{tine na severu Kosova, tokom dva dana referenduma, glasalo je ne{to vi{e od 75 odsto bira~a, a ubedqiva ve}ina, 99,74 odsto, zaokru`ila je da ne prihvata kosovske institucije, saop{tila je referendumska komisija.

Od 35.500 gra|ana s pravom glasa glasalo je 26.725. Ukupno 26.524 bira~a glasala su protiv prihvatawa kosovskih institucija, a „za” je bilo samo 69. Najve}a izlaznost zabele`ena je u op{tini Zubin Potok, gde se izjasnilo 4.597 od ukupno 5.186 upisanih glasa~a, odnosno 88,64 odsto. Protiv kosovskih institucija glasalo je 4.573 glasa~a, odnosno 99,76 odsto, dok je 11 glasa~a bilo za

institucije, odnosno 0,24 odsto.

U op{tini Leposavi} izlaznost je iznosila 70,48 odsto od ukupno upisanih 12.060 bira~a, to jest na referendum je iza{ao 8.491 glasa~. Protiv kosovskih institucija glasalo je 99,67 odsto bira~a.

U op{tini Zve~an, gde je upisan 8.081 bira~, iza{lo 6.040 lica, odnosno 74,74 odsto. Protiv kosovskih institucija izjasnilo se 99,87 odsto (6.007), a za kosovske institucije 0,13 odsto.

U Kosovskoj Mitrovici protiv prihvatawa kosovskih institucija izjasnio se 7.521 glasa~, odnosno 99,03 odsto, za kosovske institucije 0,29 odsto, saop{tila je referendumska komisija. U ovoj op{tini pravo glasa imala su 10.173 glasa~a, a izlaznost je iznosila 74,66 odsto, to jest glasalo je 7.595 glasa~a.

Bez posmatra~a Kona~ni rezultati referenduma, koji je odr`an uprkos protivqewu zvani~nog Beograda i me|unarodne zajednice, bi}e saop{teni 19. februara. Ina~e, referendum je odr`an bez prisustva me|unarodnih posmatra~a po{to se nijedna me|unarodna organizacija nije odazvala pozivu na nadgledawe izja{wa-

vawa gra|ana, a OEBS i Unmik su ocenili da je referendum neva`e}i i da ne}e imati nikakve pravne posledice. Jedino su predstavnici Me|unarodne krizne grupe obilazili glasa~ka mesta u Zve~anu i Zubinom Potoku, ali nisu `eleli da daju svoju ocenu po zavr{etku izja{wavawa.

Lavrov: Rezultat ne treba ignorisati Ministar spoqnih poslova Rusije Ser gej La vrov izjavio je ju~e da me|unarodna zajednica ne bi trebalo da ignori{e rezultate referenduma koji je odr`an u delovima Kosova s prete`no srpskim stanovni{tvom.

– Qudi su iskazali stav, moramo obratiti pa`wu na to.

Ovo je signal – rekao je Lavrov, podse}aju}i na to da su lokalni Srbi ukazali nepovere we al ban skim vla sti ma u Pri{tini, prenela je agencija Interfaks.

Referendum i kandidatura Urednik nau~nog ~asopisa „Izazovi evropskih integracija” Ni ko la Jo va no vi} ocenio je da referendum odr`an na severu Kosova ne}e imati negativne posledice po odluku o dodeqi-

vawu Srbiji statusa kandidata za EU, ali da je, da su Srbi s Kosova koordinirali akcije s Beogradom, mogao oja~ati poziciju Srbije u politi~kim pregovorima s kosovskim Albancima.

Jovanovi} je u izjavi Tanjugu

ukazao na to da nema su{tinske razlike u stavu kosovskih Srba i Beograda kada je u pitawu protivqewe {irewu institucija proisteklih iz ustava republike Kosovo iz 2008. godine, ali da odr`avawe referenduma, uprkos protivqewu Beograda, nije bilo pravi na~ina da se taj jedinstveni stav izrazi.

– Takav jedinstven stav mogao je oja~ati poziciju Srbije u politi~kim pregovorima s kosovskim Albancima da je referendum predstavqao legitimni deo dr`avne politike, odnosno da su Srbi s Kosova koordinirali svoje akcije s Beogradom. [teta je i paradoks {to nije bilo tako, s obzirom na to da oni Beograd smatraju svojom prestonicom – smatra Jovanovi}.

Stefanovi}: Protivustavan i besmislen [ef beogradskog tima u dijalogu s Pri{tinom Bo ri slav Ste fa no vi} ocenio je da rezultati referenduma na severu Kosova ne}e doneti nikakav rezultat jer je sam referen dum pro tiv u sta van i be smislen, da ne}e ugroziti nastavak dijaloga, ali da }e sigurno dodatno ote`ati poziciju Srbije na me|unarodnom planu.

– Referendum ne}e ostaviti nikakav trag u istoriji niti }e imati ikakav rezultat. To je, u neku ruku, bio strana~ki ideolo{ki referendum koji je poslao pogre{nu poruku da Srbi sa severa ne mogu da se dogovore ni sa svojom dr`avom, a s druge strane, dovelo je dr`avu u poziciju da obja{wava da weni gra|ani ne slu{aju sopstvenu vladu – rekao je Stefanovi} u izjavi Tanjugu.

\okovi}: Predstavqa}u Srbiju na najlep{i na~in Najboqi teniser sveta No vak \o ko vi}, koji je povodom Dana dr`avnosti odlikovan Ordenom Kara|or|eve zvezde prvog stepena, poru~io je da }e nastaviti da na me|unarodnoj sceni Srbiju predstavqa na najboqi mogu}i na~in. \okovi} je, na sve~anosti u Domu Narodne skup{tine, rekao da je ponosan na to {to je visoko dr`avno odli~je primio u zdawu ispred kojeg je sa sugra|anima proslavio trenutak kada je postao prvi teniser sveta.

– Ja jesam sawao da podignem pehar na Vimbldonu, ali nisam mogao ni pomisliti da }e me moja zemqa odlikovati ovako velikim priznawem. Sada me je moj narod zadu`io jo{ vi{e i ne preostaje mi ni{ta drugo nego da nastavim da na{u divnu zemqu i daqe predstavqam na najlep{i mogu}i na~in – rekao je \okovi}.

On je, obra}aju}i se zvanicama na centralnoj proslavi Dana dr`avnosti, poru~io da se nikada ne smeju zaboraviti oni koji su ju~e odlikovani posthumno.

– Wihova dela treba da nam budu primer da budemo boqi, humaniji, pravedniji i da gradimo dru{tvo na koje }emo sutra biti ponosni – rekao je \okovi}, koji je svima odlikovanima ~estitao na priznawu a svim gra|anima po`eleo sre}an Dan dr`avnosti.

Predsednik Srbije Bo ris Ta di} odlikovao je povodom Dana dr`avnosti 17 zaslu`nih pojedinaca i institucija, a \okovi} je odlikovan za naro~ite zasluge i uspehe u predstavqawu Srbije, od no sno kao naj bo qi „am ba sa dor” Srbije u svetu.

D. M.

Na proslavu svi bili pozvani Predsednica Skup{tine Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} izjavila je ju~e da su u parlament na obele`avawe Dana dr`avnosti pozvani svi poslanici, a da je prisustvo proslavi stvar wihovog li~nog stava. Ona

je, odgovaraju}i na pitawe za{to je proslavi prisustvovao mali broj poslanika opozicije, rekla da su se mo`da opozicione partije opredelile za to da samo po{aqu svoje predstavnike. Ona je dodala da su neki pred-

stavnici opozicije bili na proslavi, kao i da je Sretewe praznik svih gra|ana Srbije.

Slavica \uki}-Dejanovi} je ocenila da to {to neki nisu prisustvovali mo`e ozna~avati i wihov politi~ki stav.

D. M.

INTERVJU LA SLO VAR GA, PRED SED NIK OD BO RA NA ROD NE SKUP [TI NE ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Sneg zatrpao kandidaturu – Iz informacija koje su dospele u javnost ne vide se nekakvi po ma ci ka kan di da tu ri Srbije. U javnosti se, pre svega, govori o uslovu koji se odnosi na regionalno predstavqawe Pri{tine, ali napretka do sada nije bilo. Na kraju, mislim da }e biti te{ko posti}i neko re{ewe, koje }e obe strane mo}i da tuma~e na svoj na~in. Kod svih drugih pitawa je to moglo pa se do prethodnih dogovora lak{e dolazilo – navodi za „Dnevnik“ pred sed nik Od bo ra Na rod ne skup{tine za evropske integracije La slo Var ga (SVM), na molbu da oceni da li je Srbija uo~i nove odluke EU bli`e kandidaturi za ~lanstvo u EU ili daqe od we. – Postoji drugo pitawe o kojem je bilo malo re~i u javnosti, a to je primena dosada{wih sporazuma kao uslov, posebno primena sporazuma koji se odnosi na integrisano upravqawe granicom.

Ako imamo u vidu da je od tri uslova, definisana 9. decembra, ovaj drugi mnogo mawe bio prisutan u javnosti, ali je i te kako povezan s ishodom referenduma na severu Kosova, mislim da ima jo{ mawe prostora za optimizam. Govorim o tome da, ako za na{u stranu ne bu de pri hva tqi vo pri su stvo pri{tinskih institucija ni u svojstvu tzv. carinskih svedoka, onda to zna~i da dogovor o in te gri sa nom upra vqa wu ne

mo`e biti primewivan. To }e pred sta vqa ti ni {ta ma wi problem od regionalnog predstavqawa.

l U de cem bru je bi lo mno go vi {e evro op ti mi zma, a sada vidimo da na{a vlast vrlo malo pri~a o kandidaturi, iako je ona bila wen izborni adut.

– Sve je sad u drugom planu, pa i kandidatura, zbog vremenskih neprilika. Jednostavno, javnost je usmerena na probleme s elektri~nom energijom, saobra}ajem, grejawem – to je, verujem, razlog zbog ~ega su

Uti caj blo ka de par la men ta l Da li situacija u parlamentu, koji je blokiran i ne mo`e da nastavi rad, ima nekog uticaja na utisak Evrope o nama?

– Ima uticaja s vi{e aspekata, pre svega na entuzijazam u Evropskoj komisiji. To je institucija koja nam je izuzetno naklowena i bila proaktivna u borbi za na{u kandidaturu, ali ovom ~iwenicom – da reforma pravosu|a postaje blokirana – izbijamo im va`an argument iz ruku. Komisija }e imati problem u svojim redovima jer to }e biti dokaz da se reforma pravosu|a prakti~no ne}e nastaviti do izbora nove vlade, ako, naravno, ne do|e do neo~ekivanog doga|aja da ipak bude obezbe|ena ve}ina. S druge strane, imate odre|eni broj zakona ~ije se usvajawe o~ekuje i koji su povezani s evropskim integracijama, npr. izmene Krivi~nog zakonika kao jedan u nizu, pa zakon o javnim nabavkama... Ako sad ovi zakoni ne budu doneti, to }e imati uticaj na mi{qewe EK-a o na{em napretku za ovu godinu, koji }e biti objavqen verovatno na jesen. Po nekoj praksi, te{ko da }e parlament mo}i u posledwem trenutku, negde u septembru, doneti te odluke, koje bi mogao usvojiti sada na kraju mandata. U tom smislu, taj uticaj je mo`da posredan u ovom trenutku, ali bi}e neposredan u nekom kasnijem periodu.

ove druge teme sad malo mawe u skih integracija i sad na kanfokusu. Ali, kada pro|e ovo didaturu. Naravno, to va`i i nevreme, sigurno je da }e se sve za kasnije. Jer, ako sad dobijepoliti~ke teme koje su bile mo kandidaturu, time se proaktuelne vratiti u ces evropskih integracija ne sredi{te pa`we. zavr{ava ve} otpo~iwe u pusmo nom smislu. U identi~noj ili l Bi li sve do ci ne dav istoj meri utica}e na proces nih prepucavawa evropskog pribli`avawa i odna re la ci ji am luka o tome da li }e se na Koba sa dor Vol sovu odr`ati lokalni izbori fram Mas – likada i u Srbiji. To je slede}e i der DSS Vo ji bi }e ve li ki is pit za na {e slav Ko{tunica. vlasti.

Da li re~i poput l Ali, raspisivawe izboonih da ambasara u Srbiji bi}e desetak dador mo`e da ide na nakon odluke o kandidaiz Sr bi je mo gu turi. naqutiti Nema~– Pa ta odluka }e pro}i, ali ku, ko ja naj vi {e ona je jedna u nizu od nekoliko za te `e oko kan desetina, mo`da vi{e od stodidature? tinu odluka, koje nas o~ekuju – Sve izjave zva- do punopravnog ~lanstva. Ukoni~nika iz Srbije liko sada Srbija, ne javno, ali se prate – i najvi- u direktnim razgovorima, pri{ih dr`avnih zva- hvati re{ewe da ne raspisuje ni~ ni ka i li de ra izbore, pa ako to obe}awe preopozicionih stra- kr{i u narednom koraku, to naka, pa i qudi na prekr{eno obe}awe }e nas sutako visokim funkcijama, po- sti}i. Tako da mislim da, bez put poslanika, dr`avnih se- obzira na to {to }e to biti nekre ta ra, mi ni koliko dana posta ra. Dr `a ve sle odluke o naVe }e su {an se da ne koje su prisutne {oj kandidaturi, sa svojim diplo- do bi je mo kan di da tu ru sve dr`ave koje ne go da je do bi je mo. odlu~uju o tome matskim misijama u Be o gra du sigurno}e znati S dru ge stra ne, ako prate sve izjave stav o raspisivaSr bi ja ne bu de i sigurno je da su wu iz bo ra pre mo ra la sa da da ova kve sva |e i nego {to ta wipo p u s ti {to se ti ~ e poruke primqehova odluka bude Re zo lu ci je 1244, ne k znawu. Nadoneta. Verovatravno, Ko{tunimo ra }e u na red nom no to javnosti ca u ovom tre ne}e biti saopko ra ku kod nutku nije pred{teno, ali veruod r e | i v a w a da t u m a za stav nik vla sti, jem da }e se u diotva ra we pre go vo ra plomatskim raztako da ne verujem da to mo`e govorima to znauticati na odluku o na{oj kan- ti desetak dana pre nego {to didaturi. Ali, generalno, sve izbori budu rapisani. {to se de{ava na politi~koj l Iz svega ovog o ~emu sceni Srbije se prati. A ina~e smo pri~ali, ima li {anse i na {e di plo mat ske mi si je da mi tu kandidaturu dobiprate sve {to se de{ava u tim jemo? dr`avama, to je prirodno.

– Mislim da su ve}e {anse l Mo`e li nam ote`ati da je ne dobijemo nego da je dopoziciju referendum odrbijemo. S druge strane, ukoli`an na severu Kosova? ko Srbija ne bude morala sada – Sigurno je da mo`e. Ne mi- da popusti {to se ti~e Rezoslim da }e bilo ko donositi lucije 1244 Saveta bezbednoodluku na osnovu toga {to je sti UN-a, mora}e u narednom refendum odr`an i {to je is- koraku kod odre|ivawa datuma hod o~ekivan. Ali, ukoliko }e za otvarawe pregovora. Moposledica referenduma biti `da jo{ ovaj ko rak ne ka ko situacija u kojoj Srbija ne}e pro|emo, kao {to smo pretprimewivati deo bilo kojeg hodne pro{li, ali u jednom dogovora postignutog s Pri- tre nut ku }e sti }i tre nu tak {tinom, to }e ve} zna~iti di- istine. rektan uticaj na proces evropS. Stan ko vi}

c m y

politika

dnevnik

NA GO VE [TAVA JU LI STRAN KE USTAV NE PRO ME NE U SLE DE ]EM SA ZI VU SKUP [TI NE SR BI JE

Iz bor na pri ~a s de fi ci tom po li ti~ ke vo qe Ak tu el ni Ustav Sr bi je od do no {e wa je iza zi vao opre~ ne re ak ci je u po li ti~ koj i stru~ noj jav no sti.

Iako su po li ti~ ki ak te ri ko ji su u~e stvo va li u we go vom kre i ra wu i usva ja wu tvr di li da je on re zu la tat kom pro mi sa ko ji je bio mo gu} u tom tre nut ku, osta lo je otvo re no pi ta we we go ve le gi tim no sti zbog na ~i na na ko ji je do net, uz kri ti ke zbog broj nih ne do re ~e no sti u re {e wi ma ko ja sa dr `i. Ustav je po seb no ospo ra van na po li ti~ koj sce ni Voj vo di ne s ob zi rom na to da ni je do bio ve }in sku po dr {ku gra |a na na re fe ren du mu u Po kra ji ni.

No, pet go di na ka sni je i ve }i na stra na ka ko je su u~e stvo va le u we go vom do no {e wu da nas sve ~e {}e za go va ra ustav ne pro me ne. Me |u oni ma ko ji i da qe tvr do bra ne po -

sto je }a ustav na re {e wa prak ti~ no je osta la je di no De mo krat ska stran ka Sr bi je, pod ~i jom po li ti~ kom pa li com je Ustav i do net.

Me |u tim, mo ti vi da na {wih za go vor ni ka ustav nih pro me na pot pu no su raz li ~i ti. Dok voj vo |an ske re gi o nal ne stran ke in si sti ra ju na pi ta wu de cen tra li za ci je vla sti, od no sno ja ~a wu voj vo |an ske auto no mi je, de mo kra te sma tra ju da su ustav ne pro me ne po treb ne ra di uskla |i va wa s evrop skim stan dar di ma, a isto mi sle i so ci ja li sti, ~i ji funk ci o ne ri ve ru ju da }e to bi ti za da tak upra vo na red nog skup {tin skog sa zi va. Za pro me nu Usta va za la `u se i na pred wa ci, ali za to da bi se omo gu }i lo sma we we bro ja po sla ni ka u re pu bli~ kom par la men tu...

Di rek tor Cen tra za re gi o na li zam Alek san dar Po pov sma tra da su na ja ve ustav nih pro me na, ko ji ma sve ~e {}e pri be ga va ju broj ni po li ti~ ki ak te ri, vi {e stvar pred iz bor nog mar ke tin ga ne go ozbiq ne na me re da se u|e u pro ces ustav nih pro me na ko je bi omo gu }i le mo der ni za ci ju Sr bi je.

– Mi slim da je to tek jed na iz bor na pri ~a u ko joj stran ke po ku -

{a va ju da se i na taj na ~in do dvo re bi ra ~i ma, a da su, na `a lost, ve o ma ma le {an se da u sko ri je vre me do |e do ozbiq ni jih ustav nih pro me na ko je bi bi le ko rak na pred u pra vom smli slu te re ~i – oce nio je Po pov u iz ja vi za „Dnev nik”.

On ka `e da se ne ke stran ke do dvo ra va ju bi ra ~i ma ta ko {to se na vod no za la `u za sma we we bro ja po sla ni ka, dru ge, pak, pri ~a ma o de cen tra li za ci ji vla sti, ili, pak, obe }a wi ma ve za nim za ja ~a we auto no mi je Voj vo di ne. Na po mi we, me |u tim, da se i po sto je }a pra va ni `ih ni voa vla sti vr lo te {ko i spo ro ostva ru ju, dok ak tu el ni pro ces ospo ra va wa Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma APV vi di kao po ka za teq, od no sno upo zo re we, „da i to ma lo fa sad ne aut no mi je mo `e bi ti spor no„.

A, po we go vi re ~i ma, po se ban pro blem u tom pro ce su bio bi u

Pri hva ti ti re al nost Pro fe sor Ste van Li li} sma tra da se u Usta vu mo ra pri hva ti ti i re al nost na Ko so vu.

– Ono {to sto ji u pre ma bu li na {eg Usta va, kao i oba ve za Sr bi je da do ne se za kon o toj „su {tin skoj” auto no mi ji, jed no stav no se ne de {a va u stvar no sti. I Ustav mo ra da bu de uskla |en s no vim re la no sti ma. Da kle, o~i gled no da mo ra da se pla ti ce na zbog to ga {to je ovaj Ustav do no {en ta ko na br zi nu jer je po sto je }i ustav ni si stem ve o ma ne sta bi lan, po ~ev {i od te ri to ri jal ne or ga ni za ci je do dru gih od red bi – oce nio je on, na po mi wu }i da je za to vr lo va `no da do ustav nih pro me na do |e u „u jed nom ra ci o nal nom po stup ku”.

po sti za wu dvo tre }in ske ve }i ne u re pu bli~ kom par la men tu ko ja je neo p hod na da bi se Ustav me wao.

– Su de }i po ak tu el nim is tra `i va wi ma stra na~ kog rej tin ga, o~i gled no je da ni u na red nom skup {tin skom sa zi vu ne }e mo }i da se obez be di ta dvo tre }in ska ve }i na. Je di na mo gu} nost je da se on da opet skle pa ne ka kav ustav kao {to je to bi lo i 2006. go di ne, ko -

jim bi se, kao, na mi ri li dnev no po li ti~ ki in te re si po je di nih stra na ka. Ali, ta kav kom pro mis, kao {to smo vi de li, ne obe }a va ustav ne pro me ne ko je bi omo gu }i le de mo kra ti za ci ju i mo der ni za ci ju Sr bi je i de cen tra li za ci ju vla sti – uve ren je Po pov.

U tom slu ~a ju, ka ko je oce nio, ne bi bi lo pro sto ra za ja ~a we

lo vi Usta va Sr bi je mo ra ju da se me wa ju da bi se uskla di li s evrop skim stan dar di ma. Uz pro ces de cen tra li za ci je, po we go vim re ~i ma, ustav ne pro me ne mo ra le bi da pri hva te re al nost i u dru gim obla sti ma. U iz ja vi za na{ list on je is ta kao i da su ana hro na ustav na re {e wa u pret hod nih pet go di na, od kad je Ustav do net, „iona ko sa mo {te ti la Sr bi ji„.

– Na ak tu el ni Ustav Sr bi je mo `e se pri me ni ti op {ta oce na „{to je br zo, to je i ku so”. Ustav je do net bu kval no pre ko no }i jer se po fi na li za ci ji do go vo ra raz li ~i tih po li ti~ kih stra na ka ve} sle de }eg da na na {ao pred re pu bli~ ki po sla ni ci ma, ko ji su ga tad pr vi put i vi de li – uka zao je Li li}.

On je pod se tio i na to da je Ve ne ci jan ska ko mi si ja u ana li zi Usta va Sr bi je uka za la na to ko ji de lo vi tre ba da bu du po pra vqe ni.

Li li} ka `e se pod hit no mo ra ju me wa ti od red be Usta va ko je se od no se na ka rak ter po sla ni~ kog man da ta ko ji je u vla sni {tvu par ti ja, kao i od red be ko ji ma se ure |u je od nos iz me |u do ma }eg i me |u na rod nog pra va jer su one, ka ko je na veo, „u sko bu s ci vi li za cij skim ustav nim te ko vi na ma”.

– Po sto ji jed na kla u zu la ko ja ka `e da se me |u na rod ni ugo vo ri mo gu pri me wi va ti u Sr bi ji pod uslo vom da ni su u su prot no sti s Usta vom. To je, me |u tim, ve li ki

Ustav je na~elno omogu}io formirawe novih pokrajina u Srbiji, ali za to nije odredio proceduru, ve} je ostao nedore~en (Aleksanadar Popov) auto no mi je Voj vo di ne, ni ti za da qu re gi o na li za ci ju Sr bi je.

Po pov je pod se tio na to da su se na kon de mo krat skih pro me na 2000. go di ne na ja vqi va le ustav ne pro me ne ko je }e do ne ti dis kon ti nu i tet s pret hod nim po ret kom ko ji je na met nuo Mi lo {e vi }ev re `im, ali da je 2006. go di ne do net Ustav ko ji ni je na pra vio taj dis kon ti nu i tet, ni ti je Sr bi ji otvo rio no ve per spek ti ve.

– Pet go di na od pri me ne ovog usta va iz ve sno je da ni ka kvi po zi tiv ni efek ti ni su ostva re ni. U po gle du pro ce sa de cen tra li za ci je, ko ji je pred u slov za de mo kra ti za ci ju, Ustav je na ~el no omo gu }io for mi ra we no vih po kra ji na u Sr bi ji, ali za to ni je od re dio pro ce du ru, ve} je ostao nedore ~en – na veo je on.

Pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du dr Ste van Li li} oce nio je da je ne mi nov no da ne ki de -

pro blem. Jer, {ta }e mo u si tu a ci ji kad je Sr bi ja ra ti fi ko va la ne ki me |u na rod ni spo ra zum, kao {to je na pri mer Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu, ko ji po me |u na rod nom pra vu oba ve zu je i na {u dr `a vu? – na veo je on.

Li li} je, na i me, pod se tio i na to da se ak tu el ni Ustav u par la men tu na {ao na pred log Vla de Sr bi je, {to sma tra ne pri me re nim.

– Vla da Sr bi je ima ovla {}e we da pred la `e pro me nu Usta va, amand ma ne na Ustav, ali ne ceo ustav. To je po sao par la men ta, od no sno po sla ni ka i skup {tin skog od bo ra za ustav na pi ta wa, a ne Vla de. I za to je po sto je }i Ustav za pra vo ne ka vr sta ok tro i sa nog, od no sno na met nu tog usta va jer ga je iz vr {na vlast na met nu la na br zi nu. A to mo ra da se iz beg ne pri li kom do no {e wa sle de }eg usta va – upo zo rio je Li li}.

B. D. Sa vi}

petak17.februar2012.

3

De ja no vi}: I da qe raz go va ram sa SPO Pred sed sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je da na sta vqa raz go vo re s po sla ni ci ma Srp skog po kre ta ob no ve da bi se na {lo re {e we i omo gu }i lo gla sa we o ka dro vi ma u pra vo su |u, ukqu ~u ju }i i iz bor ~la no va Vi so kog sa ve ta sud stva. Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je no vi na ri ma u re pu bli~ kom par la men tu, po za vr {et ku cen tral ne sve ~a no sti pro sla ve Da na dr `av no sti Sr bi je, re kla da je pre kju ~e po sled wi put raz go va ra la s po sla ni ci ma SPO-a.

– Na {a oba ve za je da ra di mo do kra ja man da ta i po ku {a mo da re {i mo pro ble me – re kla je pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je.

Po sla ni ci SPO-a od bi li su da u~e stvu ju u ra du par la men ta dok Vla da Sr bi je ne raz re {i do sko ra {we ~la no ve te stran ke Sr |a na Sre} ko vi }a i Sa wu ^e ko vi} s dr `av nih funk ci ja.

REKLI SU

Sre} ko vi}: Uvre de i pret we Is kqu ~e ni pot pred sed ni ci SPO-a, ko ji su for mi ra li frak ci ju „Iz vor ni SPO”, Sr |an Sre} ko vi} i Sa wa ^e ko vi}, iz ja vi li su ju ~e da su tu stran ku „Vuk Dra {ko vi} i gru pa qu di oku pqe na oko we ga pre tvo ri li u me sto gde vla da jed no u mqe, bru tal no i bez ob zir no se ob ra ~u na va ju }i sa svi ma ko ji se usu de da dru ga ~i je mi sle”. „Fik tiv ne sed ni ce stra na~ kih or ga na, ne le gal ne po Sta tu tu, te le fon ske sed ni ce Pred sed ni {tva i naj pri zem ni je uvre de i pret we su na ~in ka ko se da nas ru ko vo di stran kom. Za sve one ko ji ne }e, ne mo gu i ne `e le da is kqu ~i vo kli ma ju gla vom, u SPO-u vi {e ne ma me sta”, na ve de no je u sa op {te wu Sre} ko vi }a i Sa we ^e ko vi}.

Ka ko je na ve de no, „dra ma ti~ ni i ~e sti pre o kre ti u stra na~ koj po li ti ci, lu ta we od kraj we de sni ce do ula ska na pre va ru u Po kret ‘Pre o kret’, s ko jim SPO ne ma ni ka kve ide o lo {ke sli~ no sti, pot pu no su uni {ti li po li ti~ ki iden ti tet stran ke”.

Mar ko vi}: Ja sam naj po pu lar ni ji Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma re kao je da }e ta stran ka na pred sto je }e iz bo re iza }i u ko a li ci ji sa SPS-om, do dav {i da ovih da na o~e ku je da ta kvu od lu ku do ne se i PUPS. – O~e ku je mo do bar re zul tat, 15 od sto gla so va i ko a li ci ja }e, si gu ran sam, do bi ti iz me |u 37 i 40 po sla ni ka u re pu bli~ kom par la men tu – is ta kao je Mar ko vi} na sla vi JS-a i obe le `a va wu go di {wi ce stran ke, i do dao da je op ti mi sta i da ko a li ci ja ima re zul ta te. – Mi ni star Ivi ca Da ~i} je naj po pu lar ni ji mi ni star u Vla di, a ja sam naj po pu lar ni ji pred sed nik ne ke stran ke.

– JS je dr `a vo tvort na stran ka, ko ja ce ni i po {tu je dru ge, do no si mo prag ma ti~ ne od lu ke i to }e mo na sta vi ti i u na red nom pe ri o du – za kqu ~io je Mar ko vi}.

Ta si}: Ka ri }i ni su kri mi nal ci Port pa rol ka Po kre ta „Sna ga Sr bi je„ Ja dran ka Ta si} de man to va la je, kao „no tor nu ne i sti nu”, pi sa we be o grad ske {tam pe da su Bo go qub i Sre ten Ka ri} „naj po zna ti ji be gun ci”, i po ru ~i la da oni ni su kri mi nal ci, ve} da je kri mi nal no to {to }e se oni ko ji ih u me di ji ma ta ko na zi va ju „iz vu }i ne ka `we no”.

– I to sa mo za to {to Sr bi ja de fi ni tiv no ni je prav na dr `a va, o ~e mu nam ta ko |e sva ko dnev no sti `u po tvr de iz Bri se la – na gla si la je Ja dran ka Ta si}, uka zu ju }i na to da no vi na ri o to me ni {ta ne pi {u.

Na po mi wu }i da je Sre ten Ka ri} „ve o ma bo le stan i, kao ta kav, ve} go di na ma le `i u jed noj mo skov skoj bol ni ci”, ona je kon sta to va la da su se no vi na ri o to me mo gli in for mi sa ti u do ma }im in sti tu ci ja ma.

– Kao dru go, dvo ji cu ve li kih srp skih do ma }i na svr sta ti u dru `i nu rat nih pro fi te ra, ubi ca, nar ko bo so va po ne ko li ko de se ti na pu ta osu |i va nih vi {e je ne go sram no – oce ni la je Ja dran ka Ta si}.

4

ekonomija

petak17.februar2012.

dnevnik

ZA [TO SR BI JA MO RA DA UVO ZI STRU JU I IS KQU ^U JE DEO IND US TRI JE

Dobro smo i pro{li jer 20 godina elektrane nismo gradili Pro te kle go to vo dve ne de qe, ka da su se spoq ne tem pe ra tu re spu sti le i du go za dr `a le i is pod 15 ste pe ni Cel zi ju sa, po ka za lo se da Sr bi ja ne ma do voq no stru je za ta kvu zi mu. Su {tin ski, dve stva ri su iza {le na po vr {i nu – Sr bi ji ne do sta ju ka pa ci te ti za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je, a gra |a ni na {e ze mqe to kom zi me svo ja do ma }in stva za gre va ju i do gre va ju stru jom, a ni jed no ni dru go ni je do bro.

Tre ba re }i da u prin ci pu pro iz vod wa stru je u Sr bi ji za do vo qa va po tre be do ma }eg tr `i {ta, ali, uglav nom ni je do voq na za po tro {wu to kom pro se~ nih zi ma – a ova ko le de nih sva ka ko – pa se stru ja mo ra uvo zi ti. Ka da su pro se~ ne zi me u pi ta wu, uvoz stru je i ni je ta ko kom pli ko van jer ras po lo `i vih ko li ~i na ima, ali je sa da ve o ma te {ko obez be di ti do dat ne ki lo va te, ko ji, us put re ~e no, ko -

{ta ju da le ko vi {e ne go oni pro iz ve de ni u Sr bi ji.

Ula ga we u ener get sku in fra struk tu ru je ve li ko, a efek ti se po ka zu ju du go ro~ no. I dok Sr bi ja, si gur no je, ima po ten ci ja le za iz grad wu no vih elek tra na, iz ve sno je da ne ma do voq no nov ca, ali, na -

sa da sce na rio ve o ma sli ~an onom od pre ne ko li ko go di na ka da je zbog ga sne kri ze Sr bi ja osta la bez pri rod nog ga sa. Raz li ke, na rav no, ima jer Sr bi ja uvo zi oko 90 od sto po treb nih ko li ~i na ga sa pa su ma ne var ske mo gu} no sti ma we ne go kad je elek tri~ na ener gi ja u pi ta -

Po u ka ga sne kri ze To kom ga sne kri ze pre ne ko li ko go di na Sr bi ji je ob u sta vqe na is po ru ka pri rod nog ga sa, do dat nih ko li ~i na u Sr bi ji ni je bi lo, one ko je su uve ze ne, uz an ga `o va we i s naj vi {eg me sta u dr `a vi, sti gle su ka da su ra di ja to ri ve} bi li hlad ni, a pla }e ne su vi {e ne go {to je bi la uobi ~a je na ce na ga sa. Ove go di ne, i po red ve li kih hlad no }a, snab de va we ga som ni je bi lo ugro `e no, ~ak i po red sma we wa is po ru ke iz Ru si je, jer u pod zem nom skla di {tu u Ba nat skom Dvo ru ima do voq no ga sa da se ta kve si tu a ci je pre mo ste. `a lost, ni do voq no po li ti~ ke vo qe da se na vre me ras pi {u ten de ri za wi ho vu iz grad wu. Ipak, ova kve zi me te ra ju na raz mi {qa we jer je

GU VER NER DE JAN [O [KI]

wu, ali je ne vo qa bi la sli~ na – ni je bi lo od go va ra ju }e ener get ske in fra struk tu re. Sa da je si tu a ci ja dru ga ~i ja jer po sto ji pod ze me no

skla di {te ga sa u ko jem ima ovog ener gen ta za even tu al no na do me {ta we po treb nih ko li ~i na.

Da li }e po sle ove le de ne zi me bi ti sli~ no i ka da je u pi ta wu iz grad wa elek tra na, od no sno da li }e po u ka bi ti iz vu ~e na i ula ga we u elek tra ne pre ra sti sa mo plan o to me, vi de }e se. Na i me, po sled wih ne ko li ko de ce ni ja u Sr bi ji ni je iz gra |e na ni jed na elek tra na iako je pla no va da se to ura di u „Elek tro pri vre di” Sr bi je bi lo. Po sled wi no vi agre gat u EPS-u pu {ten je pre vi {e od dva de set go di na, jo{ vi {e je pro {lo od pre stan ka iz grad we ter mo e lek tra ne „Ko lu ba ra B“, a ten der za iz grad wu tre }eg blo ka ter mo e lek tra ne „Ni ko la Te sla B-3“ u Obre nov cu bio je ne u spe {an. Ne {to je po treb no pro me ni ti, a to me u pri log ide i plan da se se pro iz vod wa stru je u bu du} no sti po ve }a i iz grad wom ~e ti ri elek tra ne na gas

– u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u i Pan ~e vu, a naj bli `e to me je No vi Sad. Ula ga we u ter mo e lek tra ne „Ko lu ba ra B“ i „Ni ko la Te sla B3“, kao i ga sne elek tra ne za Sr bi ju bi ima lo ve li ki zna ~aj jer bi se pre va zi {ao pro blem ne do sta ju }ih ki lo va ta u ze mqi, a isto vre me no bi bio mo gu} i iz voz stru je u re gi o nu Bal ka na, a uz to, EPS bi se ukqu ~io u re gi o nal no tr `i {te elek tri~ ne ener gi je i ste kao uti caj ni ju po zi ci ju u re gi o nu.

Ovo go di {we fe bru ar sko struj no is ku stvo, na daj mo se, da }e po zi tiv ne re zul ta te i po kre nu ti nad le `ne da raz mi {qa ju du go ro~ no.

Ne bi bi lo do bro da ne {to to pli je vre me od po ~et ka ove ne de qe za tvo ri pri ~u o iz grad wi no vih elek tra na, ba{ kao {to je sun ce do ne lo i ne {to ma wu po tro {wu stru je i sma we ni pri ti sak na elek tro e ner get ski si stem u Sr bi -

OGRA NI ^E NE MAR @E DA LE RE ZUL TA TE

TRE ]I NA SRP SKE IKT IN DU STRI JE RA DI U GLAV NOM GRA DU PO KRA JI NE

Evro ne}e biti 117 dinara

– Di nar je me |u naj sta bil ni jim va lu ta ma, ne sa mo u re gi o nu ne go i u Evro pi – iz ja vio je gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}, i oce nio da Sr bi ja ula zi u pe riod sta bil no sti do ma }e mo ne te i ni ske in fla ci je, ko ja bi u 2012. tre ba lo da se kre }e u pla ni ra nom ko ri do ru od 4,5 plus-mi nus 1,5 od sto.

Gu ver ner je re kao da prog no ze i pro ce ne da }e di nar do kra ja ove go di ne opa sti na oko 117 do 130 za evro ni su ute me qe ne na ~i we ni ca ma. Na opa sku da, po pro ce na ma ne kih do ma }ih ana li ti ~a ra, sre di nom go di ne sle di

„ve li ki udar” na kurs za to {to do spe va ju na na pla tu tre zor ski za pi si u ukup noj vred no sti od oko 1,5 mi li jar du evra, [o {ki} je re kao da ne o~e ku je ve li ki tra `wu za de vi za ma, ni ti bi lo ka kav ne ga ti van sce na rio.

– Tre zor ski za pi si kon ti nu i ra no do spe va ju za na pla tu i ni je se do go di lo da to ne ga tiv no uti ~e na kurs – pri me tio je [o {ki}.

On je re kao da Vla da Sr bi je pa `qi vo i sa za bri nu to {}u po sma tra si tu a ci ju u evro zo ni. Re {e we se ipak na zi re, kao {to je to slu ~aj pro te klih da na s Gr~ kom, i usle di }e opo ra vak u evro zo ni, „ali do to ga ne }e do }i ta ko br zo„, oce nio je gu ver ner. Zbog to ga [o {ki} u ovoj go di ni u Sr bi ji o~e ku je po zi tiv nu sto pu ra sta (0,5 po sto), a sle de }e go di ne po ste pen iz la zak iz kri ze.

U Novom Sadu visoke tehnologije zapo{qavaju – No vi Sad po la ko ali si gur no ve} sa da po sta je cen tar in du stri je in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o- nih teh no lo gi ja – ka `e di rek tor Voj vo |an skog IKT-kla ste ra Mi lan [o la ja.

U raz go vo ru za „Dnev nik” on tu tvrd wu pot kre pqu je po dat kom da je u~e {}e fir mi iz Voj vo di ne, pre vas hod no iz No vog Sa da, u iz vo zu IKT-sek to ra Sr bi je po ra slo s 18 na 37 od sto.

– No vi Sad je ve} da nas si li ci jum ska do li na u ma lom. Naj za slu `ni ji za to je sva ka ko No vo sad ski uni ver zi tet, pr ven stve no Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, pod ~i jim okri qem je to kom po sled wih de ce ni ja stvo re no vi {e od 60 fir mi, pr ven stve no u IKT-sek to ru. To je za to {to FTN ve} du go ne gu je pred u zet ni~ ki duh, a wi ho vi is tra `i va ~i su voq ni da ono {to stvo re kroz na u~ ni rad opro ba ju i na tr `i {tu – ob ja {wa va [o la ja.

On ni je i je di ni ko ji uka zu je na mo gu} nost raz vo ja glav nog gra da Voj vo di ne u re gi o nal ni cen tar IKT-in du stri je. U No vom Sa du je le tos po ~e la grad wa pr vog Na u~ no-teh no lo {kog par ka u Sr bi ji ko ji bi tre ba lo upra vo da spo ji na u ku i pri vat ne in ve sti to re. Ta da {wi mi ni star eko no mi je Mla |an Din ki} je pre ma lo vi {e od go di ne na Saj mu in ve sti ci ja kao glav nu {an su glav nog gra da Voj vo di ne u bu du} no sti na veo in ve sti ci je u in for ma ci o ne teh no lo gi je i mo gu} nost da se raz vi je u cen tar IT-sek to ra u Sr bi ji.

– To je da nas naj zdra vi ji deo do ma }e eko no mi je. Fir me iz Voj vo |an skog IKT-kla ste ra 90 od sto pri ho da ubi ra ju iz iz vo za svo jih

Si va zo na Na pi ta we ko li ko No vo sa |a na tre nut no ra di u IKT-sek to ru, [o la ja ka `e da je to ve o ma te {ko pro ce ni ti. Voj vo |an ski IKT-kla ster oku pqa tri de se tak fir mi u ko ji ma ra di oko 1.500 za po sle nih.

– Ali mno go qu di ra di od ku }e, u si voj zo ni. To ni je lo {e sa mo za dr `a vu ko ja osta je bez po re za, ve} i za wih sa me: oni }e za, re ci mo, ne ko li ko go di na us pe ti da za ra de za stan, ali su za to vre me mo gli i da iz gra de fir mu, ime, re fe ren ce... – ob ja {wa va sa go vor nik. uslu ga i pro iz vo da. Da kle, ostva ru ju uspe he na glo ba li zo va nom i slo bod nom tr `i {tu i pot pu no su u pri vat nim ru ka ma, bez ika kvog uti ca ja dr `a ve – uka zu je [o la ja.

On ob ja {wa va da su Ru mu ni od 2004. na pra vi li ne ku vr stu bu ma u ovom sek to ru jer je ta mo {wa dr `a va ta da dra sti~ no sma wi la po re ze i do pri o se u IKT-pro fe si ja ma, {to je fir ma ma osta vi lo do sta otvo re nog pro sto ra za da qa

ula ga wa. Ta ko |e, {ko lo va li su ve li ki broj vi so ko o bra zo va nih rad ni ka u bran {i, {to je stvo ri lo pro stor da u|e mno go stra nih komp ni ja ko je ne bi mo gle do }i da ni je bi lo to li ko ras po lo `i ve rad ne sna ge.

– Na {e fir me ni su jef ti ni je od ru mun skih, da ne go vo ri mo o in dij skim i IKT-kom pa ni ja ma iz ne kih dru gih da le kih ze ma qa.

Ali smo se po sled wih go di na iz -

ji. Jer do sma we wa po tro {we do {lo je tek sa da, i po red ape la za {ted wu, ga {e wa uli~ ne ra sve te i po je di nih in du strij skih po go na.

Do ma }in stva su ve li ki po tro {a ~i, a raz lo ga je mno go. Elek tri~ na ener gi ja je prak ti~ no u svim do ma }in stvi ma jer ima oko tri mi li o- na bro ji la, a uz ra ci o nal nu po tro {wu, ko ri {}e we ovog ener gen ta is pla ti se vi {e ne go ko ri {}e we ne kog dru gog.

D. Mla |e no vi}

dvo ji li po kva li te tu, pa ~ak i u ovim kri znim go di na ma ima mo rast i do 20 po sto go di {we – ka `e [o la ja. On do da je da za da qi raz voj no vo sad skog, voj vo |an skog i srp skog IKT-sek to ra ne bi bi lo lo {e da ga dr `a va po mog ne sli~ no ru mun skom re cep tu – po re skim olak {i ca ma, ali i pro me nom obra zov ne po li ti ke.

– Tre ba lo bi obra zo va ti vi {e ka dro va za IKT, te po pu la ri zo va ti ova za ni ma wa. Mla di qu di tre ba da zna ju da je to ka ri je ra ko ja im mo `e pru `i ti `i vot vi {e ne go pri sto jan za na {e uslo ve: pla ta po ~et ni ka u ovom sek to ru je 500 evra, a sva ko mo `e da na pre du je i ka sni je za ra |u je oset no vi {e – na vo di on, i do da je i da kva li tet ka dro va ko ji sti `u s fa kul te ta ni je uvek na naj vi {em ni vou i da je fir ma ma po treb no jo{ do dat nih go di nu – go di nu i po da ih ob u ~e za sa mo sta lan rad.

– Da nas u No vom Sa du ili Be o gra du ne po sto ji kva li te tan a ne za po slen IKT-stru~ wak – pod vla ~i [o la ja.

Ta ko |e, uka zu je on, nu `na je i eduk ci ja po slov ne za jed ni ce u Sr bi ji.

– Tek sva ka de se ta fir ma kod nas ko ri sti ne ka ozbiq ni ja soft ver ska re {e wa. To je, s jed ne stra ne, ka ta stro fal no, ali s dru ge, pred sta vqa i od li~ nu po slov nu pri li ku – uka zu je na{ sa go vor nik, i pod se }a na to da se ne ka da go vo ri lo da se uz upo tre bu soft ve ra ne {to mo `e ura di ti br `e i bo qe ne go bez we ga, ali da da nas qu di tre ba da shva te da se uz do bar soft ver mo gu na pra vi ti stva ri ko je su bez we ga ne mo gu }e.

V. ^vor kov

Trgovci dovedeni u red

Ured ba o ogra ni ~e wu mar `i na `i vot ne na mir ni ce da la je re zul ta te jer su po je di ni pro iz vo di po jef ti ni li i do sto di na ra. Ta kvo sta we, is ti ~u eko no mi sti, uka zu je na to da su tr gov ci za ra |i va li i to, ~e sto, na u{trb pro iz vo |a ~a i pre hram be ne in du stri je.

Di rek tor In stu tu ta za eko no mi ku po qo pri vre de Dra go Cvi ja no vi} re kao je da je ube |en u to da se pre do no {e wa Ured be

ve li ki deo pri ho da od pro da je pre li vao u ru ke tr go va ca.

– Pri mar ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i i pre hram be na in du stri ja mo ra li su pr vu is po ru ku da da ju bes plat no, a da bi oba vi li na red nu, uslo vqe ni su di na mi kom pla }a wa s ro ko vi ma od 30 do 90 i vi {e da na – re kao je Cvi ja no vi}, i do dao da je taj pro blem „ap so lut no op te re }i vao pri mar nu pro iz vod wu i pre hram be nu in du stri ju”.

Po we go vim re ~i ma, ne sa mo da tr gov ci ni su ima li „kom pas” ka da je re~ o kre ta wu struk tu re pro daj ne ce ne, po ka za lo se da pro iz vo |a ~i ne do bi ja ju ni po lo vi nu vred no sti pro iz vo da ko ja se for mi ra na tr go va~ kim ra fo vi ma.

SPOQ NO TR GO VIN SKA RAZ ME NA SRED WO BA NAT SKIH PRED U ZE ]A

U Banat u{lo 280 miliona evra

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

106,4227

108,5946

111,0923

106,0969

Australija

dolar

1

86,4172

88,1808

90,2090

86,1526

Kanada

dolar

1

80,7640

82,4122

84,3077

80,5167

Danska

kruna

1

14,3142

14,6063

14,9422

14,2704

Norve{ka

kruna

1

14,1094

14,3973

14,7284

14,0662

[vedska

kruna

1

12,1035

12,3505

12,6346

12,0664

[vajcarska

franak

1

88,0910

89,8888

91,9562

87,8214

V. Britanija

funta

1

127,0415

129,6342

132,6158

126,6526

SAD

dolar

1

80,8561

82,5062

84,4038

80,6086

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 2. 2012. godine

Spoq no tr go vin ska rob na raz me na pred u ze }a sred wo ba nat skog re gi o na la ne je, iz me se ca u me sec, be le `i la trend ra sta i wen obim je, za kqu~ no s de cem brom, iz no sio vi {e od 500 mi li o na evra, sa op {ti la je Re gi o nal na pri vred na ko mo ra Zre wa nin. U od no su na 2010. go di nu to ~i ni po ve }a we od 24,7 po sto. Pot pred sed nik zre wa nin skog RPK-a Mom ~i lo Ni kol ~i} ob ja {wa va da je ova kav bi lans pro u zro ko van u ve li koj me ri ostva re nim obi mom pro me ta se to va pro vod ni ka za pa qe we mo tor nih vo zi la i tek stil nih pro iz vo da na ba zi sin te ti~ kih vla ka na, u ukup nom iz no su od 213,8 mi li o na evra.

– Pri vre da sred weg Ba na ta iz ve zla je na stra na tr `i {ta pro iz vo de vred ne vi {e od 280 mi li o na evra, dok je ostva ren uvoz od 219.755.030 evra. Iz voz je u 2011. bio 27,4 po sto ve }i u od no su na pret pro {lu go di nu, dok je rast uvo za znat no uspo re ni ji i do sti `e ni vo od 21,3 po sto – re kao je Ni kol ~i}.

Znat no br `i rast iz vo za od uvo za u pret hod nih ne ko li ko me se ci u zna ~aj noj me ri je opre de lio, od no sno afir mi sao i ni vo ostva re nog su fi ci ta, ko ji je znat no vi {i od ostva re nog u

2010. go di ni. Za pe riod ja nu ar–de cem bar 2011, na i me, za be le `en je su fi cit od 60,5 mi li o na evra, {to je 56,1 po sto vi {e ne go go di nu da na ra ni je.

Naj ve }i iz vo zni ci la ne su bi li ne ma~ ka kom pa ni ja „Drekslma jer” (79,3 mi li o na evra), ita li jan ski „Mo di tal” (39,7), Fa bri ka uqa „Di ja mant” (30), ko `a ra „Da far” (12,4) i „Ra di ja tor” (11,3 mi li o na evra). Sli ~an je po re dak i na li sti naj ve }ih uvo zni ka, s tim {to je na ~e tvr tom me stu „Be gej pro xekts” (11,1 mi lion evra), a na pe tom „Ful gar ist” (10,8).

– Po sma tra no po ze mqa ma, naj ve }i iz voz ro be ostva ren je u Ne ma~ ku, Ita li ju, Hr vat sku, Slo ve ni ju, Bo snu i Her ce go vi nu, Cr nu Go ru i Ru mu ni ju, a naj vi {e se uvo zi lo iz Ru mu ni je, Ita li je, Ne ma~ ke, Ho lan di je, Slo ve ni je, Hr vat ske, Ma |ar ske i Austri je. Ka da je re~ o op {ti na ma, naj ve }i obim spoq no tr go vin ske raz me ne ze be le `en je u Zre wa ni nu, u iz no su ve }em od 434 mi li o na evra, ili 86,9 od sto od ukup ne pri vre de sred weg Ba na ta – do dao je Ni kol ~i}. @. B.

c m y

dnevnik

petak17.februar2012.

5

6

petak17.februar2012.

SNE@NE NEVOQE

Sve po sta rin skom re du Ju tro je sva nu lo mut no i ne si gur no, tem pe ra tur ni mi nus po pu stio a pa hu qe se pro re di le. Oko osam sa ti na pe ri fe ri ji le pe va ro {i, is pred svo jih ku }a, iza {la dva po sta ri ja do ma }i na s lo pa ta ma za sneg. Ka ko je red, pr vo je dan dru gom na zva {e „do bar dan“, pa on da pri o nu {e na po sao – da s tro to a ra sklo ne ono {to je pret hod ne no }i na pa da lo. Pred wi ma je ne ko li ko cen ti me ta ra sne ga uga `e nog {ti kla ma i ci pe la ma ka snih po vrat ni ka iz no} nog pro vo da i ~i zma ma onih ko ji su ju tros, po mra ku, `u ri li na po sao. Be li be dem kraj tro to a ra po pri li~ no je po ras tao po sled wih de se tak da na i sad ve} do se `e do po ja sa. Na da qe se {i ri ne dir nu ti sneg ko ji po kri va trav wak iza ko jeg je be dem pr qa vog sne ga ko ji je na ba cao plug ka mi o na ko ji ~i sti put. S dru ge stra ne pu ta opet je be dem, pa ne dir nu ti sneg i na sip ko ji {ti ti tro to ar su prot nog ni za ku }a. I ta mo se vi de qu di ko ji po slu ju lo pa ta ma.

Kad je sve `i sloj no vog sne ga sklo wen pa se uka zao onaj pr vi,

pro {la lo ko mo ti va s plu gom i oslo bo di la pru gu. Ba{ ja ko le de na zi ma. I ve tro vi ta. I ni ka ko da se pro |e na {e gla ve.

– Je ste, ta ko je bi lo. Pa smo opet pre gu ra li. A ni je bi lo ni sve ove da na {we ma {i ne ri je da se o~i sti sneg, ni je bi lo ni to li ko so li i {ta ja znam ~e ga. A {ta sad bi?

– Sad se na rod is kva rio, to je ono naj go re. Pre je bi lo sra mo ta da se sneg ne o~i sti pred ku }om i jo{ se ma lo za hva ti kod kom {i je, da mu olak {a{. A da nas? Vrat da slo mi{ kad ide{ u grad, do ko le na upa da{ u sneg, svu da je kli za vo, na ~i sto da se skr qa{. Po go spo di lo se to i po kon di ri lo, ni ko da uhva ti lo pa tu u {a ke ne go sa mo ku ka ju na ko mu nal ce. Sve tre ba ne ko dru gi da ura di.

– Znao se on dak red. Pr vo uju tru o~i sti{ is pred ku }e pa tek on da pred wu i zad wu avli ju. A ako za le di, iz ne se{ pe pe la iz {po re ta pa po spe{ na tro to ar. Sta ri ji su na ~i zme na zu va li sta re vu ne ne ~a ra pe da ne kli ze...

– Se }am se kad su tro to a ri bi li od ci gle pa mi moj sta ri u je sen da

dRU[TvO

dnevnik

DECA NASILNICI RODITEQE SME[TAJU NA PSIHIJATRIJU

Bru ka te `a od {a ma ra Alar mant no upo zo re we re pu bli~ kog om bud sma na na to da je sto ti ne gra |a na mi mo za ko na sme {te no na psi hi ja tri ji, na po sre dan na ~in otvo ri lo je ta bu-te mu: de ca sve ~e {}e svo je ro di te qe pro gla {a va ju ”lu dim” da bi se do mo gla imo vi ne i nov ca. Po pra vi lu, pre tog ~i na sle di na si qe u po ro di ci u ko joj oni ro di te qe tu ku i mal tre ti ra ju. Na i me, naj ve }i broj zlo sta vqa ~a sta rih, ko ji da nas iz dr `a va ju de cu ko ja su bez po sla i per spek ti ve i u pro du `e nom po ro di~ nom gne zdu, wi ho vi su vla sti ti si no vi i k}e ri.

Pred sed ni ca or ga ni za ci je “Ami ti” Na de `da Sa ta ri} ob ja {wa va da je fe no men na si qa de ce nad ro di te qi ma sve pri su tan i u po ra stu, ali se o toj po ja vi ne pri ~a jer se i sa mi ro di te qi sti de da o to me go vo re mi sle }i da su po gre {i li u vas pi ta wu de te ta. To je ujed no i raz log zbog ko jeg }ut ke pod no se sme {taj u ne ku od psi hi ja trij skih usta no va iako ni su bo le sni i ta mo im ni je me sto. Lak {e im je da }u te za tvo re ni u ~e ti ri zi da psi hi ja tri je ne go da jav no pro go vo re da ih vla sti to de te mal tre ti ra i te ra od ku }e.

– U me di je do spe va ju sa mo naj dra sti~ ni ji slu ~a je vi, a po li ci ji i cen tri ma se pri ja vqu ju tek ret ki, ka da vi {e ne mo gu da iz dr `e. Si tu a ci ja }e bi ti sve go ra jer smo sru {i li sta ri pa tri jar hal ni si stem a no vi ni smo iz gra di li – is ti ~e Na de `da Sa ta ri}.

Is tra `i va wa su po ka za la da su ro di te qi, po seb no sta ri ji, `r tve psi hi~ kog, a de lom i fi -

zi~ kog zlo sta vqa wa. Ne {to vi {e od pet od sto sta ri jih od 65 go di na tr pi su ro vo po ro di~ no ugwe ta va we. @r tve su naj ~e {}e `e ne sta ri je od 75 go di na s men tal nim ili fi zi~ kim pro ble mi ma, a po lo vi na na sil ni ka su

Sta no je vi} iz Sa ve to va li {ta za `r tve na si qe u po ro di ci, naj vi {e ro di te qa ko ji su bi li me ta sop stve ne de ce ja vi lo se po ~et kom dve hi qa di tih ka da je bi lo ak tu el no za kqu ~i va we ugo vo ra o do `i vot nom iz dr `a va wu. Ona

@r tve su naj ~e {}e `e ne sta ri je od 75 go di na s men tal nim ili fi zi~ kim pro ble mi ma, a po lo vi na na sil ni ka su ne si no vi, ve} }er ke i sna he ne si no vi, ve} }er ke i sna he.

Upr kos to me {to su stvar ne raz me re ovog ob li ka tor tu re nad uku }a ni ma da le ko ve }e od pri ja va, iz pro {lo go di {we sta ti sti ke cen ta ra za so ci jal ni rad mo `e se vi de ti da od pre ko 4.800 pri ja vqe nih zlo sta vqa ~a ~ak 1.087 ~i ne osta li, a to su ~la no vi po ro di ce ko ji ne spa da ju ni u gru pu “mu` ili part ner”, ni u gru pu ”otac”. Po re ~i ma Ve sne

ob ja {wa va da su ro di te qi skla pa li ta kve ugo vo re s de com i pre ba ci va li na wih imo vi nu, a on da su ta ista de ca po ku {a va la da ih eli mi ni {u iz sta no va.

Na sil ni ci nad ro di te qi ma naj ~e {}e ima ju iz me |u 35 i 45 go di na i u fi nan sij skim su pro ble mi ma. Ne ki su osta li bez po sla, dru gi ne do bi ja ju re dov no pla te pa po ku {a va ju da se do ko pa ju maj ~i ne ili o~e ve pen zi je, a

ako im to ne po |e za ru kom, sle di {i ka ni ra we, ba ti ne, iz glad wi va we, us kra }i va we le ko va ili sme {taj u ne ku usta no vu.

Oni “si lom” te ra ju ro di te qe u sta ra~ ke do mo ve ko ji su ne u slov ni ali jef ti ni, ili psi hi ja trij ske usta no ve jer im ta ko osta je deo nov ca od pen zi je i imo vi na ko ju, ~e sto, vr lo br zo pro da ju.

Ima i slu ~a je va da de ca `e le da se re {e ro di te qa da bi ima la sa mo za se be stan ili ku }u jer ne mo gu da `i ve za jed no sa sta ri ji ma, a ne str pqi vi su da ~e ka ju da oni pri rod no umru. Ima, ta ko |e, i one de ca ko ja ni su sprem na na to da se sta ra ju o sta rim i bo le snim ro di te qi ma za to {to ne ma ju nov ca, vre me na ili do voq no qu ba vi, a `e le wi ho vu imo vi nu.

Naj lak {e re {e we – jer to naj ma we ko {ta – je ste da ih pro gla se lu dim i sme ste u ne ku usta no vu gde ih, po pra vi lu, ne po se }u ju ni ti ho }e da zna ju {ta se s ro di te qi ma do ga |a. Zbog to ga ima i pri me ra da psi hi ja trij ske usta no ve `e le da ot pu ste pa ci jen te jer vi {e ne ma ni jed nog raz lo ga da bu du ta mo sme {te ni, ali da oni ne ma ju gde da odu jer su im de ca otu |i la stan ili ku }u a pen zi ja je ma la da bi pla ti li sme {taj u sta ra~ kom do mu. U tim si tu a ci ja ma oni si lom pri li ka osta ju na psi hi ja tri ji ko ja se ta ko pre tva ra u so ci jal nu usta no vu, a ne zdrav stve nu u ko ju do la ze oni ko ji su stvar no bo le sni i ko ji ma tre ba stru~ na po mo}.

Q. Male{evi}

Usko ro pri vat ni stu dent ski do mo vi uta ba ni sneg i go li be ton, pri |u kom {i je je dan dru gom da se ma lo po raz go vo re.

– Bo ga mi, na pa da lo – kon sta tu je pro se di du gaj li ja.

– Da, ba{ se ne {a li. A na te le vi zi ji ja vi li da ne }e ja ko da pa da – po tvr di br ka ti i tr bu {a sti kom {i ja.

Obo ji ci se obra zi za ru me ne li i te `e di {u.

– Ma, sve ti za vi si od to ga ko ji pro gram gle da{. Eto, iz gle da lo je da }e zi ma da bu de bla ga i sneg da nas za o bi |e, kad, ni je ne go, uda rio i sneg i mraz. Kom {i ji [a wi ju za le di lo se ku pa ti lo. Ka `e da se ta ko ne {to ni je de si lo vi {e od dva jest go di na.

– Je ste. Ova mo pri ~a ju o tom za gre va wu ce le Ze mqe, a na sve stra ne led. Ma da, ako }e mo pra vo, bi lo je tih si bir skih zi ma kod nas. Ja se se }am kad je sneg na pa dao to li ko da se od we ga ni je vi de lo pre ko uli ce. A mo ja maj ka je pri ~a la ka ko su jed ne zi me ona i ta ta se de li po red {po re ta, a vo da u bo ka lu na sto lu se za le di la.

– Da, da. I moj sta ri je pri ~ao da je bi lo stra {nih zi ma s mno go sne ga, ko wi ma ~ak do re ba ra. To li ko je bi lo ’lad no da su vu ko vi si la zi li s bre ga u grad a ko ke bi se smr znu le na se da lu.

– Pa jo{ kad za du va ko {a va...

Ono be {e osam de set-i-ne ke kad je put iz gra da bio za ve jan 12 da na?

– Mi slim da je bi la 1984. I {i no bus je bio za ve jan pa je voj ska i{la da qu de do ve ze u {ko lu, uto pli ih, da im ~a ja i hra ne. Ce lu no} su bi li ta mo a tek je uju tru

ko fu pe ska i na re di da is pod sva ke ci gle ko ja se kli ma na spem da ne bi ne ko pao.

– Ma, xa ba ti sve ako vi {e ne ma ku} nog vas pi ta wa.

– A uju tru se zna lo: de ca do ne su dr va za pot pa lu i ~i ste avli ju i is pred ku }e.

– Me ni je naj mr ski ja ba{ bi la ta lop ta za sneg, sve mi je bi la ne zgod na i ve li ka. Po sle sam shva tio da je to za to {to je sta ri pra vio za od ra slog ~o ve ka, a ne za me ne, pa su tre ba le go di ne da do ra stem do we.

– Al’ te je ona ~e ka la i tra ja la sve te go di ne. Sklep ta na od dr ve ta i da sa ka a ne kao ove da nas od pla sti ke, pa daj bo `e da po tra je jed nu zi mu! Moj sin ku pio jed nu ta kvu, je ste da ni je sku pa al’ to li ko i tra je. ^as po sla se slo mi la. Ja ka `em da je ba cio pa re a on }e: }a le, ta kva je ma la pri vre da, to je za to {to je od sta re, re ci kli ra ne pla sti ke pa je kr ta. Ali ako bi tra ja la go di na ma, pro pao bi pro iz vo |a~. Ni {ta se ne pra vi da tra je du go. To su ta no va vre me na.

– Ni je vi {e kao pre. Ne kad je go vo rio na rod: ovo je se ki ra mog de de, ta ta je pro me nio dr {ku a ja u{i cu.

– Va la ba{... Pa kom {i ja, pri ~i ni kad kra ja, al’ ne {to mi ze bu no ge pa odoh unu tra.

– I ja }u. Sad je naj lep {e po red „sme de rev ca„. Ajd pa se opet vi di mo pred ve ~e, da opet po ~i sti mo sneg, ako pad ne.”

– Pa da }e, pa da }e, ne }e taj da nas mi mo i |e. Uz dra vqe!

Ilija Baki}

Mi li on ske ka zne za fa bri ke le ko va?

Zbog ne do zvo qe nog kar tel skog spo ra zu ma, Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je nov ~a no }e ka zni ti se dam naj ve }ih pro iz vo |a ~a le ko va i {est ve le dro ge ri ja, iz ve {ta va B-92. Ka zne i do tri mi li o na evra mo ra }e da pla te „He mo farm”, „Ga le ni ka”, „Zdra vqe-Ak ta vis”, „Far ma-Svis”, „Sr bo lek”, „Sla vi ja med” i „Ha bit farm”. Na li sti su i „Ve le farm”, „Far ma no va ve le pro da ja”, „Ju go he mi ja far ma ci ja”, te „Far ma lo gist”, „Uni hem kom” i „Vet farm”. Kar tel ski do go vor po ti ~e iz de cem bra 2008. go di ne, “pro iz vo |a ~i su se me {a li u ce nov nu po li ti ku ve le tr go va ca, {to je ima lo za ciq eli mi na ci ju ma wih ve le dro ge ri ja ko jih je u Sr bi ji oko 260”.

Ukup no 13 osum wi ~e nih igra ~a `a li lo se na od lu ku Ko mi si je Uprav nom su du. Sud je, me |u tim, sre di nom pro {le go di ne oce nio da je isti na da su pro iz vo |a ~i le ko va sklo pi li za bra we ne ugo vo re pa je Ko mi si ja, ka ko sa op {ta va B-92, pro {le ne de qe do ne la od lu ku o wi ho vom ka `wa va wu.

Ka zna za na ru {a va we kon ku ren ci je ide do naj vi {e de set od sto ukup nog pri ho da kom pa ni je. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, pro iz vo |a ~i le ko va u ovom slu ~a ju mo gli bi bi ti ka `we ni s do tri od sto go di {weg pro me ta, a ve le dro ge ri je s do 1,8 pro cen tom.

U Sr bi ji, po pro ce na ma, ne do sta je oko 20.000 me sta u stu dent skim do mo vi ma pa je Mi ni star stvo pro sve te i na u ke do ne lo pra vil nik ko ji omo gu }a va da za in te re so va na prav na i fi zi~ ka li ca otva ra ju objek te za wi hov sme {taj, uko li ko is pu ne uslo ve de fi ni sa ne tim pro pi som.

– Po Za ko nu o u~e ni~ kom i stu dent skom stan dar du, sva ko stra no ili do ma }e prav no ili fi zi~ ko li ce ima pra vo da osnu je usta no vu u~e ni~ kog i stu dent skog stan dar da, a pra vil nik je de fi ni sao bli `e uslo ve ko ji ina ~e

va `e i za dr `av ne do mo ve – iz ja vio je po mo} nik mi ni stra pro sve te i na u ke Zo ran Tr ni ni}. – Ako uzme mo u ob zir da osim bu xet skih stu de na ta, i sa mo fi nan si ra ju }i i aka dem ci pri vat nih uni ver zi te ta ima ju pra vo na sme {taj, sa mo po dru gim ce na ma, sma tra mo da i te ka ko ima pro sto ra i in te re sa da in ve sti to ri raz mi sle o ula ga wu u oblast u~e ni~ kog i stu dent skog stan dar da.

Po we go vim re ~i ma, ne do sta je i oko 10.000 me sta u u~e ni~ kim do mo vi ma, a po ten ci jal ni in ve sti to ri se ve} ras pi tu ju za nor ma ti ve u

toj obla sti ko ji de fi ni {u stan dar de grad we, po vr {i nu objek ta, kva li tet, bez bed nost, po treb ne sa dr `a je, opre mu...

– Na je sen se o~e ku je otva ra we pr vog pri vat nog stu dent skog do ma u No vom Sa du s 300 do 400 me sta, ko ji gra di kon zor ci jum – re kao je Tr ni ni}, i na gla sio da }e dr `a va sub ven ci o ni sa ti te usta no ve uko li ko pri me bu xet ske stu den te po kon kur su, ali da }e pri vat ni ci mo }i da for mi ra ju i eko nom sku ce nu, uko li ko sma tra ju da su do voq no kon ku rent ni.

POKRAJINSKI FOND ZA POMO] IZBEGLICAMA O EKOLO[KOJ ZADRUZI „ZREWANINKA”

Dr `av ni or ga ni tre ba da is pi ta ju po slo va we

Uve ra va wa di rek to ra Eko lo {ke za dru ge “Zre wa nin ka” Alek san dra Zi ro je vi }a, pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Slav ka Ro di }a i pred sed ni ce Skup {ti ne te za dru ge Ga bri e le Lo di da u do sa da {wem po slo va wu ni je bi lo ni ka kvih ne pra vil no sti i zlo u po tre ba po ~i we nih od ru ko vod stva, ni su bi la do voq na da bi ova te ma si {la s “dnev nog re da” u zre wa nin skoj, a bo ga mi i voj vo |an skoj jav no sti. Udru `e we za po mo} iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma u Zre wa ni nu i biv {a ad mi ni stra tiv na rad ni ca u “Zre wa nin ki” Da ni ca Pa vi} op tu `i li su po slo vod stvo, od no sno Zi ro je vi }a i Ro di }a, za ne sa ve sno po slo va we i ne na men sko tro {e we za dru `nih pa ra, i to mi mo od lu ka Uprav nog od bo ra, a u ovu pri ~u ukqu ~i le su se i po je di ne opo zi ci o ne po li ti~ ke par ti je, ko ri ste }i je, na rav no, za pro zi va we ak tu el ne vla sti. Eko-za dru ga “Zre wa nin ka”, da pod se ti mo, pro je kat je UN HCR-a i Po kra jin skog fon da za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca, ko ji je za `i veo ju na pro {le go di ne. Za dru ga za po {qa va is kqu ~i vo iz be gli ce, a od pr vo bit nih je da na e sto ro, da nas je u woj osta lo sed mo ro rad ni ka ko ji se ba ve ot ku pom i pre ra dom PET-am ba la `e.

Po sle kon fe ren ci je za no vi na re ko ju su u uto rak odr `a li Zi ro je vi}, Ro di} i Ga bri e la Lo dij, po no vo se ogla si lo zre wa nin sko udru `e we iz be gli ca, po zi va ju }i gra do na ~el ni ka Mi le tu Mi haj lo va da sta ne u od bra nu vi {e od 5.000 iz -

be glih i ra se qe nih li ca ko ji `i ve na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na i da od mah ras pu sti Uprav ni od bor i Skup {ti nu “Zre wa nin ke”. U ovom udru `e wu pod se }a ju na to a su isti pro jek ti re a li zo va ni i u Oxa ci ma i Ki kin di, i da su oba vre me nom pro pa la.

na ku po vi nu put ni~ kog vo zi la “opel za fi ra” ko ju sa da Zi ro je vi} i Ro di} ko ri ste u pri vat ne svr he. Ne moj te do zvo li ti da “Zre wa nin ka” za vr {i isto kao eko lo {ke za dru ge u Oxa ci ma i u Ki kin di jer ako se to bu de de si lo, vas }e mo sma tra ti naj od go vor ni jim – po ru -

U upravi nema monstruma Je dan od ukup no de set for mal nih osni va ~a Eko lo {ke za dru ge “Zre wa nin ka” Pe ro Kne `e vi}, ina ~e di rek tor zre wa nin ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, ta ko |e je od ba cio op tu `be o ne sa ve snom po slo va wu.

– Ka kav to mon strum tre ba da bu de ne ko pa da uzme i di nar od qu di ko ji su na ove pro sto re do {li u rat nom vi ho ru? – upi tao je Kne `e vi}.

– Po u ~e ni is ku stvom iz ove dve op {ti ne, tra `i mo od gra do na ~el ni ka da od mah ras pu sti Uprav ni od bor. Upra va je sub ven ci ju od 600.000 di na ra, do bi je nu od Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, po tro {i la

~io je lord me ru pred sed nik Uprav nog od bo ra zre wa nin skog Udru `e wa za po mo} iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma Mar ko Gvo zde no vi}, i do dao da se Ga bri e la Lo di na pres-kon fe ren ci ji, na ko joj je

de man to va la da je bi lo zlo u po tre ba u po slo va wu, “ni je do ta kla su {ti ne pro ble ma”.

Ogla sio se i Po kra jin ski fond za pru `a we po mo }i iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma, gde is ti ~u da su sve re le vant ne ~i we ni ce o re a li za ci ji pro jek ta Eko lo {ke za dru ge “Zre wa nin ka” sa dr `a ne u po slov nom iz ve {ta ju za 2011. go di nu.

– Na vod ne zlo u po tre be po ~i we ne od ru ko vod stva za dru ge ne mo gu se od no si ti na no vac ko ji je obez be dio UN HCR. Opre mu za za dru gu, od no sno pre su za pla sti~ nu am ba la `u, kon tej ne re, rad ne uni for me, ku po vao je Fond, a “Zre wa nin ki” su pre ne te sa mo pa re za pla te i tro {ko ve re gi stra ci je. Ciq pro jek ta je bio da se za dru zi po mog ne u fa zi osni va wa da bi se obez be di la rad na me sta za iz ve stan broj iz be gli~ kih po ro di ca. To je i po stig nu to, a na ru ko vod stvu za dru ge i we nim rad ni ci ma je sa da da se iz bo re za me sto na tr `i {tu i odr `e pred u ze }e.

Pod ra zu me va se da su pri tom oba ve zni da po {tu ju za kon ske pro pi se, ko ji va `e za “Zre wa nin ku” jed na ko kao i za sva dru ga pri vred na dru {tva i pred u zet ni ke u Sr bi ji – ka zao je di rek tor Po kra jin skog fon da Ra do mir Ku ko bat, i do dao da ~i tav pro blem jed no stav no mo `e bi ti re {en ta ko {to }e nad le `ni dr `av ni or ga ni pro ve ri ti po slo va we za dru ge i utvr di ti {ta je isti na a {ta pod me ta we. @. Balaban

Hardkor svirka i veganska kuhiwa Koncert tri benda i otvorena kuhiwa za vegane odr`a}e se ve~eras od 22 ~asa, u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Nastupaju belgijska grupa „A sterngt vitin” i novosadski bendovi „Holov maj ajs” i „Tru diz ajs”. Ulaznica ko{ta 300 dinara.

A. J.

Izlo`ba u Muzeju Vojvodine Otvarawe izlo`be Etnografskog muzeja iz Beograda „Na kraju i na po~etku-karneval” odr`a}e se u sredu, 22. februara, u 13 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 37. Autorka izlo`be je muzejska savetnica Ve sna Mar ja no vi}, dok }e manifestaciju otvoriti muzejska savetnica Li di ja Mu ste da na gi}.

A. Va.

Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad” danas }e primewivati subotwi red vo`we u gradskom i prigradskom prevozu. Sutra }e povodom Zadu{nica biti poja~an prevoz na liniji 14 Centar - Sajlovo.

U ponedeqak }e biti ponovo uspostavqen prevoz do aerodroma u Sur~inu, koji je ukinut zbog jake zime i neo~i{}enog snega. Tako|e, ponovo se uvode |a~ki polasci, kojih nije bilo tokom dve sedmice vanrednog raspusta.

Z. D.

Novosadska petak17.februar2012.

„Ne igraj na Engleze”

Danas busevi idu kao subotom

Predstava „Ne igraj na Engleze” odigra}e se u ponedeqak, 20. februar, u 19 ~asova, u Velikoj sali Kulturnog centra grada, Katoli~ka por-

ta 5. Izvedba je nastala u koprodukciji KCNS i Teatra 34, a autor teksta je Vla di mir \ur |e vi}, dok je re`iser Bog dan Jan ko vi}.

A. J.

Slepi mi{evi Fru{ke gore Rezultat projekta „Slepi mi{evi Nacionalnog parka Fru{ka gora” bi}e predstavqen u utorak, 21. februara, u 19 ~asva, u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Ulica Radni~ka 20a. Govori}e Vo i -

slav Va si}, Zo ran Ja ko vqev i An drej ^on ti. Projekat je realizovala „Unija ekologa-Uneko” i finansiarn je u okviru programa Holandske fondacije za dijalog u regijama u razvoju „Stidit”.

A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

PO ^E LI PRO BLE MI SA ZA LE \E NIM DU NA VOM

Hi gi je na, luk suz ili...

Led nosio bar`e i splavove

februarski mese~ni izve{taj In sti tu ta za jav no zdravqe Vojvodine. A sumwa se da je realan broj ve}i od prijavqenih slu~ajeva, jer neke osobe i ne tra`e lekarsku pomo}. [uga je parazitno i zarazno oboqewe, ko jem po go du ju lo {i uslovi `ivqewa i neadekvatna higijena, a drugi naziv je „bolest prqavih ruku”. Prosto je za nepoverovati da je u ovolikoj meri rasprostrawena bolest ko-

ja je ina~e karakteristi~na za ratne i posleratne uslove. Danas, iako oskudevamo u mnogim stvarima, barem je spektar potrep{tina za odr`avawe higijene i vi{e nego raznovrstan. Zaista bi bilo pora `a va ju}e da nekima nisu dostupni ovi preparati... Mada s obzirom na stopu (ne)zaposlenosti i svakodnevni rast cena upravo ovih proizvoda, ne treba da ~udi da je mnogo onih koji sebi ne mogu priu{titi ovaj elementarni „luksuz”.

I. Dragi}

U NE DE QU NA KLI SI

Prvenstvo u standardnim plesovima Dr`avno prvenstvo u standardnim plesovima odr`a}e se u ne de qu u 10 ~a so va, u sportskoj hali „Slana bara” na Klisi. Na otvarawu }e pevati operski prvak iz Novog Sada Sa {a Pe tro vi}. Nakon toga, od 10 sati, odr`a}e se prvenstvo lige grada u po~etnim kategorijama dece i odrslih. Od 13 ~asova bi}e save-

Usled gomilawa izlomqenih santi koje donosi voda i pomerawa leda na Dunavu, splavovi restorani kod Ribarskog ostrva u Novom Sadu su pretrpeli velika o{te}ewa jer ih je ledena masa pomerila za oko 200 metara. Kada je u no}i izme|u utorka i srede do{lo do pomerawa leda, sa santama su krenuli i ~itavi objekti, a debele sajle kojima su bili vezani za obalu nisu mogle da izdr`e optere}ewe usled kretawa leda, koji je na ovom mestu i do 20 centimetara debeo.

Prema re~ima o~evidaca, kada je led na ovom delu Dunava krenuo da se pomera, splavovi te{ki po par desetina tona su krenuli sa wim uz zaglu{uju}u buku kidawa sajli i lomqewa leda i pucawa metalnih konstrukcija. Kada su se oko dvesta

Foto: R. Hayi}

roj inficiranih od {uB ge je u znatnom porastu, za ~ak 60 odsto, pokazao je

c m y

zno kvalifikaciono takmi~ewe u latino i standardnim plesovima, a u 16 ~asova po~iwe dr`avno prvenstvo. Sve~ani defile je zakazan za 20 ~asova kad }e biti i finalni deo. Kako isti~u u plesnom klubu „Bolero”, najavqen je dolazak oko 500 u~esnika iz raznih krajeva zemqe.

A. J.

Radovi najboqih fotografa sveta Izlo`ba odabranih fotografija ~asopisa „Ne{onal xiogrefik”bi}e otvorena u utorak, 21. februara u 19 ~asova u galeriji „Fuxi”, Ulica Narodnog fronta 55. Postavku }e otvoriti glavni urednik ovog ~asopisa Igor Ril i predsednik Fotografskog kluba Vojvodina Mi {ko Kor di}. Bi}e prikazani radovi najboqih fotografa sveta koji svedo~e o upe~atqivim trenucima snimqenim tokom istorije magazina. Izlo`ba }e biti otvorena do 5. marta, a mo`e se pogledati svaki dan od 16 do 21 ~as.

A. J.

V remeploV

Novi Sad centar duvanske industrije Namesni~ko ve}e za Ugarsku je 17. fe bru a ra 1787. godine odobrilo novosadskom Magistratu da „na ve~ito” proda poqoprivredno zemqi{te na Ka pe ta no voj adi na Du na vu, nedaleko od grada. Svu zemqu, oko 70 jutara, kupio je trgovac iz Mostara Sava Vukovi}, koji je u Novom Sadu trgovao voskom i hranom. On je iz Herce-

go vi ne do veo 21 po ro di cu, „ukupno 113 du{a”, i za stalno ih zaposlio na obradi duvanskih zasada.

U to vreme je porodica Soprano, doseliv{i se iz Italije, pustila u pogon mlin za mlevewe duvana i proizvodwu burmuta. Tako je Novi Sad postao va`an centar duvanske industrije.

metara nizvodno zaustavili, splavovi su novim sajlama vezani za drva na obali, ali vlasnici strahuju da bi novo pomerawe leda moglo ponovo da pokida veze.

Materijalna {teta se jo{ uvek ne mo`e ta~no proceniti, a najvi{e su stradale konstrukcije kojima su splavovi bili vezani za kopno kao i pomo}ne povr{ine koje su bile postavqene uz glavni objekat.

Kako su sante opet okovale ove splavove, vlasnici i osobqe su ju~e tokom dana ru~no razbijali led, kako bi ih oslobodili i poku{ali da izbegnu daqe pomerawe, ako se led ponovo pokrene.

Dva velika splava su se u ledenoj masi pribli`ila na svega dvadesetak metara, pa ukoliko do|e do novog pomerawa leda po-

stoji opasnost od sudara koji bi mogao da bude poguban po wih.

Vlasnici objekata smatraju da je do pomerawa leda koji je sa

sobom odvukao i splavove, do{lo usled gomilawa santi koje su stigle Dunavom sa mesta gde su prethodnih dana bili anga`o-

Za gu {e we to ka U Javnom vodoprivrednom preduze}u „Vode Vojvodine” su potvrdili da dve bar`e na Dunavu kod Novog Sada nisu otka~ene, ve} ih je led zajedno sa brodom, pomerio oko {est kilometara nizvodno.

-Bar`e su potpuno bezbedne i pod kontrolom. Nije do{lo do wihovog otka~iwawa, ve} ih je led, zajedno sa brodom, pomerio nizvodno - rekao je rukovodilac odbrane od voda u JVP „Vode Vojvodine” Mir ko Ga lo wa.

Prema wegovim re~ima, vodostaj Dunava kod Novog Sada je u prethodna dva dana porastao za 131 centimetar i ju~e tokom dana je iznosio 352 centimetra.

- Podaci koje imamo nam govore da je do{lo do zagu{ewa toka na deonici od Novog Sada do Slankamena, jer uzvodno od Novog Sada, kod Bogojeva, vodostaj je u stagnaciji, kao i na deonici nizvodno od Slankamena - rekao je Galowa.

vani ledolomci, kao i da su to vanredne okolnosti koje je prakti~no nemogu}e preduprediti.

Ispod Mosta slobode, ju~e su u ledu bila zarobqena jo{ dva plovila koje je led doneo sa sobom i kojima se od ledenih santi ne mo`e pri}i, tako da }e vlasnici ovih brodi}a morati da sa~ekaju otopqewe ili akciju ledolomaca kako bi do{li do wih.

Kako nam je re~eno u Lu~koj kapetaniji, svi vlasnici objekata na obali su na vreme upozoreni na opasnost od zale|ivawe reke, ali nisu svi preduzeli mere predvi|ene za takve situacije. U de`urnoj slu`bi su ponovili da je na snazi zabrana plovidbe Dunavom koja va`i za sva plovila, osim za ledolomce i spasila~ke slu`be.

N. Per ko vi}

8

petak17.februar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

^A JE VI, PA STI LE ZA SI SA WE, VI TA MIN C I SI RU PI SPAS

Viroze prave redove u apotekama

NO VO SA \A NI PO MA @U IZ GRAD WU RO DI TEQ SKE KU ]E U NI [U

Pomo} za decu obolelu od raka

Na ci o nal no udru `e we ro di tqa de ce obo le le od ra ka obe le `i lo je u sre du 15. fe bru a ra Svet ski dan de ce obo le le od ra ka. Ma ni fe sta ci ja ~i ji je slo gan bio „Va {a qu bav na ma zna ~i jer za jed no smo ja ~i” odr `a na je u „Mer ka tor„ cen tri ma u No vom Sa du, Be o gra du i Ni {u. Ovom pri li kom gra |a ni su mo gli ku pi ti pro mo tiv ne ar ti kle, kao {to su li ci der ska sr ca, ma ji ce, ka pe, pri ve ske i tor be i na taj na ~in da ti svoj do pri nos i po mo }i de ci obo le loj od ra ka. Sav pri hod pri ku pqen na ma ni fe sta ci ji na me wen je iz grad wi Ro di teq ske ku }e u Ni {u za sme {taj de ce obo le le od ove bo le sti i wi ho vih ro di te qa.

- U Sr bi ji se de ca obo le la od ra ka le ~e u No vom Sa du, Be o gra du i Ni {u. U No vom Sa du je pro {le go di ne otvo re na ro di teq ska ku }a, u Be o gra du po sto je dve, a u Ni {u jo{ uvek ne ma i sa da sku pqa mo no vac za to. Na da mo se da }e se qu di so li da ri sa ti i da }e mo ma lim pri lo zi ma gra |a na us pe ti da pri ku pi mo no vac - ka `e Jo lan da Ko ro ra, ~lan UO NUR DOR-a i ro di teq iz le ~e nog de te ta.

Ona is ti ~e da je ciq ova kvih ma ni fe sta ci ja i po di za we sve sti jav no sti o ovoj bo le sti, jer mno gi qu di i ne znau da de ca u bi lo kom uz ra stu mo gu da obo le od ra ka.

Udru `e we je to kom pro {le go di ne, za hva qu ju }i po mo }i do na to ra u ro bi i nov cu, kroz 26 ak ci ja us pe lo da pri ku pi sko ro 24 mi li o na di na ra i obez be di dve Ro di teq ske ku }e, u No vom Sa du i Be o gra du. Po tre be de ce obo le le od ra ka su ve li ke i sva ka po mo} uvek je do bro do {la.

Svi ko ji `e le nov ~a no da po mog nu u le ~e wu de ce obo le le od ra ka, svoj pri log mo gu upla ti ti na te ku }i ra ~un Udru `e wa: 17030010715001-79 kod Uni Kre dit Ban ke.

U Sr bi ji go to vo sva ko ga da na jed no de te obo li, a sva ke ne de qe jed no de te umre od ra ka. Go di {we se od ove bo le sti le ~i oko 500 de ce u pet bol ni~ kih usta no va i 60 od sto wih se iz le ~i, {to je vi {e ne go kod od ra slih.

Naj ~e {}e ma lig no obo qe we kod de ce je akut na le u ke mi ja, gde je i pro ce nat iz le ~e wa naj ve }i, a te ra pi ja tra je 105 ne de qa.

I. J.

Iako se ja vqa ju to kom ce le go di ne, re spi ra tor ne in fek ci je su naj ~e {}e u hlad nim me se ci ma. Ka ko ka `e na ~el ni ca no vo sad ske apo te ke „23. ok to bar” Ma ri na Ob ra do vi} do mi ni ra ju in fek ci je gor wih re spi ra tor nih pu te va, ko je pra ti ka {aq, gre ba we u gr lu, se kre ci ja iz no sa i vi so ka tem pe ra tu ra. Ova kva sta wa, sli~ na gri pu, ve} ne de qa ma pra ve re do ve u apo te ka ma, a do la ze su gra |a ni svih uz ra sta.

Odav no je po zna to da pa ci jen ti do la ze u apo te kar sku usta no vu pre ne go {to po se te svog le ka ra, jer im je lak {i i br `i pri stup. Ne ma za ka zi va wa, ~e ka wa na ter min, se de wa u ~e ka o ni ci...

Po {to su re spi ra tor ne in fek ci je uglav nom iza zva ne vi ru si ma, an ti bi o ti ci ni su ko ri sni u

le ~e wu i ne pre pi su ju se, ali po sto ji {i rok spek tar pre pa ra ta ko ji po ma `u u ova kvim sta wi ma, na po mi we Ob ra do vi}. Za vi ro zna sta wa po pu lar ni su ~a je vi, pa sti le za si sa we, vi ta min C, si ru pi na biq noj ba zi za is ka {qa va we i pre pa ra ti za imu ni tet.

Ma da pro la zi za ~e ti ri do osam da na, bo lest je naj va `ni je od le `a ti, jer se ova gru pa in fek ci ja br zo {i ri. Naj ~e {}i sa vet far ma ce u ta, kao i le ka ra je ste da se uno si {to vi {e te~ no sti.

Osim {to po ma `e pri li kom sma we wa vi so ke tem pe ra tu re,

PRED SED NIK SKUP [TI NE OD NEO PA KE TE U DNEV NI BO RA VAK ZA QU DE BEZ DO MA

Uto~i{te tesno za sve besku}nike

- U No vom Sa du je u to ku jed nog me se ca po pi sa no 99 bes ku} ni ka, ali re a lan broj je da le ko ve }i od ovo ga, ka `e ru ko vo di lac Pri hvat ne sta ni ce za bes ku} ni ke An |el ka Ba ra}. - Ove qu de na uli cu su do ve li raz li ~i ti raz -

wu je, do la ze sve mla |i, a sa da je vi {e i onih sa sred wom {kol skom spre mom, dok sa fa kul te ti ma ima oko de set od sto qu di bez svo jih do mo va.

Bes ku} ni ke ko ji u to ku da na do la ze da se ugre ju, po su vu ode }u

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj

ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Pro ro ~an stvo sud weg da na” Skot Ma ri ja ni. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Kad je biv {i SAS-ov ope ra ti vac od u stao od spa sa va wa `r ta va ot mi ca ka ko bi na sta vio da stu di ra te o lo gi ju, {to je pre ki nuo pre mno go go di na, tre ba lo je da zna da je Sud bi na dru ga ~i je od lu ~i la. Tra ga ju }i za ne sta lom Zoi Bred be ri, bi blij skim ar he o lo gom, Ben se ubr zo upli }e u do sad naj o pa sni ju mi si ju. Ka kvu je drev nu bi blij sku taj nu Zoi ot kri la?

I ko je spre man da u~i ni sve da bi je sa ~u vao? Ka ko is tra ga vo di Be na iz Gr~ ke du bo ko u ame ri~ ki Jug, pa u sve ti grad Je ru sa lim, on ot kri va da ni su sa mo we gov i Zoin `i vot na koc ki, ve} `i vo ti mi li o na qu di. Ulog je za pre pa {}u ju }e vi sok, dok Ben ju ri da spre ~i ka ta stro fu ko ja }e iza zva ti ni {ta ma we od apo ka lip se, kao {to je pred ska za no u Ot kri ve wu Jo va no vom...

N. R.

Zapalio se krov u Karlovcima Krov na jed noj tro {noj ku }i se za pa lio ju ~e oko po dne va u ^e rat skoj uli ci u Srem skim Kar lov ci ma. Po `ar je iz bio iz ne po zna tih raz lo ga dok je sta ri ja `e na ko ja sta nu je u ku }i na vre me iza {la na po qe uz po mo} gra |a na ko ji su ga si li va tru sne gom, pre ne go {to su sti gli va tro ga sci.

Va tro ga sne eki pe su za krat ko vre me lo ka li zo va le po `ar na kro vu ko ji se uru {io. Va tra je za hva ti la i ma wi deo ku }e.

I. D.

Besplatna pripremna nastava De part man za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu `i vot ne sre di ne PMF-a u No vom Sa du or ga ni zu je bes plat nu pri prem nu na sta vu iz he mi je za po la ga we pri jem nog is pi ta. Na sta va po ~i we 25. fe bru a ra u 9 ~a so va u pro sto ri ja ma De part ma na, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, i odr `a va }e se sva ke su -

bo te. U okvi ru pri prem ne na sta ve bi }e odr `a na po pu lar na pre da va wa o bu du} no sti vo de, dro ga ma i do ping sred stvi ma, fo ren zi ci, a po la zni ci }e sa zna ti jo{ mno go to ga o do stig nu }i ma he mi je. Sve in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.dh.uns.ac.rs.

A. Va.

ske hlad no }e u ovom dnev nom bo rav ku uru ~io je ne ko li ko pa ke ta do weg ve {a, ~a ra pa, pe {ki ra i dru gih neo p hod nih sred sta va za li~ nu hi gi je nu.

- Eks trem no ni ske tem pe ra tu re i sneg su naj vi {e po go di li one ko ji su naj u gro `e ni ji, odo sno one ko ji ne ma ju svoj dom, a to su bes ku} ni ci ko jih na `a lost ima mno go.

Grad je ulo `io pre ko dva mi li o na

ima mo ~ak 50 wih dnev no. Mo `e te za mi sli ti on da ka ko to iz gle da… Ne mo `e se ni {i bi ca spu sti ti. Pro blem ne do stat ka pro sto ra se tru di mo da re gu li {e mo ta ko {to od re |en broj ko ri sni ka do bi je neo p hod ne uslu ge, pa mo ra ju da na pu ste pri hva ti li {te da bi dru gi bes ku} ni ci mo gli da do bi ju iste uslu ge – ka `e so ci jal na rad ni ca Du {an ka Vu ce qa.

Sve vi{e mladih qudi, sa sredwom {kolom, pa ~ak i sa fakultetskom diplomom, ostaje bez krova nad glavom

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Proro~anstvo sudweg dana”

do vo qan unos te~ no sti ubr za va eli mi na ci ju vi ru sa iz or ga ni zma i sma wu je ne pri ja tan ose }aj za pu {e no sti no sa i pri ti ska u uhu. U ovim zim skim da ni ma, sa tem pe ra tu ra ma is pod nu le, gra -

|a ni sve ~e {}e do la ze da se `a le na is pu ca lu i su vu ko `u i to uglav nom mla |a po pu la ci ja, te se i za to pre po ru ~u je ra zno vr sna ko zme ti ka ko ju pro iz vo di no vo sad ska apo te kar ska usta no va.

Ma sov no se tra `e i {am po ni pro tiv pe ru ti.

Po red ovih sta wa, uobi ~a je nih za ovo do ba go di ne, gu `ve u apo te ka ma se stva ra ju i zbog ve li kog bro ja hro ni~ nih pa ci je na ta ko ji do la ze po svo ju re dov nu te ra pi ju to kom ce le go di ne. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, naj vi {e je onih ko ji pa te od bo le sti sr ca i vi so kog krv nog pri ti ska.

I. Dra gi}

lo zi, od nar ko ma ni je, pre ko al ko ho li zma, do gu bit ka po sla i po ro di ce, a za jed ni~ ko im je da su osta li bez iko ga i i~e ga i da dan za da nom pre `i vqa va ju bez kro va nad gla vom. Pri me }e no je da se wi hov sta ro sni pro sek sma -

i obu }u, to pli na pi tak i sen dvi~ u Pri hvat nu sta ni cu na Bu le va ru kra qa Pe tra 28c, na Dan dr `av no sti 15. fe bru a ra ob i {ao je pred sed nik Skup {ti ne Gra da Alek san dar Jo va no vi}. Qu di ma ko ji su na {li sklo ni {te od zim -

di na ra, ka ko bi pre ko Upra ve za so ci jal nu za {ti tu i Cen tra za so ci jal ni rad bio obez be |en dnev ni i no} ni sme {taj za ove qu de – ka zao je Jo va no vi} po zi va ju }i sve su gra |a ne da do ne su to plu gar de ro bu na po me nu tu adre su.

Ovaj dnev ni bo ra vak mo `e da pri mi 10 do 12 oso ba, me |u tim u ovim hlad nim da ni ma dnev no do |e i do 50 qu di ko ji tra `e uto ~i {te s hlad nih uli ca.

- Ra ni je smo u pro se ku ima li do 20 ko ri sni ka u to ku da na, a sa da

Na Egzitu diyejevi Hovtin, Mis Kitin i Pleks Ovo go di {wi „Eg zit” fe sti val ugo sti }e mno ga ime na. Na Dens are ni po ja vi }e se zna ~aj ni iz vo |a ~i iz sve ta elek tron ske mu zi ke. Are na }e ugo sti ti dixe je ve Ri ~i Hov ti na, Ma ce oa Plek sa i Mis Ki tin, a na stu pi }e i duo „Art di part men” iza kog sto je ime na Ke ni Gla zgov i Xo ni Vat. Svoj na stup su po tvr di li i gru pe „Wu or der, „Go sip”, „Volf mo der”, „Bu ra ka

som si ste ma” i mno gi dru gi. Fe sti val se odr `a va od 12. do 15. ju la na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, a ula zni ce se trent no mo gu ku pi ti po ce ni od 6.990 di na ra, dok stu den ti i sred wo {kol ci ima ju po pust i za wih kar ta iz no si 5.490 di na ra. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.exit fest.org.

A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

Di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vu ji no vi} je na gla sio da je ovaj sme {taj po stao ne do vo qan za na ra sle po tre be, ali da po sto je mo gu} no sti da se pro {i ri, a ta da }e vi {e od go va ra ti svo joj na me ni.

- Do bro se po ka za lo otva ra we pre no }i {ta u dvo ri {tu Cen tra za so ci jal ni rad jer ta mo wi hov `i vot ni je ugro `en kao na uli ca ma i do sa da se ni je dan bes ku} nik ni je smr zao – ka `e Vu ji no vi}.

I. Dra gi}

Radionica ekolo{kih maski Ita li jan ski kul tur ni cen tar u Uli ci Mak si ma Gor kog 17 ustu pio je Dru {tve nom cen tru pro stor ka ko bi re a li zo vao bes plat nu ra di o ni cu na ko joj }e se pra vi ti kar ne val ske ma ske od re ci kli ra nog ma te ri ja la. Ra di o ni ca, ko ja }e se odr `a ti su tra od 14 do 18 ~a so va, osmi {qe na je za de cu sta ri ju od pet go di na, a do bro do {li su i mla |i u prat wi ro di te qa. Ma ske ko je }e de ca na pra vi ti ko ri sti }e se na na stu pa ju }oj ma ni fe sta ci ji „Ma {ka ra da” u or ga ni za ci ji Mu ze ja Voj vo di ne. Uz po mo} ak ti vi sta Dru {tve nog cen tra va jar i li kov ni pe da gog Je le na Ja nev vo di }e ra di o ni cu za ma li {a ne.

I. D.

065/47-66-452

Opet razli~iti ar{ini Po li ci ja ju ri qu de ko ji pro da ju pi rat ske di sko ve, a is pred Spen sa ki osk sa pi rat skim dis ko vi ma 200 me ta ra od Su da.

062/2630... * * * Bru ka i sra mo ta. Je dan mi ni star tvr di da }e zdrav stve ne kwi `i ce za 100.000 rad ni ka bi ti ove re ne za na red nih {est me se ci, bez ob zi ra {to vla sni ci fir mi u ko ji ma ra de ni su u mo gu} no sti da is po {tu ju za kon po tom pi ta wu. Od mah po sle to ga {o ka, dru gi mi ni star iz istog ka bi ne ta to sve ne gi ra. Da li ta Vla da uop {te za se da ili se igra glu vih te le fo na?

063/5243... * * * Po {to go spo din mi ni star po li ci je ka `e da je sa da ko na~ no uni {ten ze mun ski klan, po zi vam ga da se sa da uhva ti u ko {tac sa |ur |e va~ kim kla nom (Op { ti n a @a b aq) dok ni je po stao ja ~i od

ze mun skog. Ni ti ma weg se la, ni ti ma we za po sle nih, ni ti vi {e xi po va, li mu zi na i mo tor ~i na, a po li ci ja na pi {e ka znu bi ci kli sti bez sve tla.

Vaq da se bri nu da ga usled neo s ve t qe n o s ti slu ~ aj n o ne uda re oni isti xi po vi i li mu zi ne.

061/1408... * * * Uli ca La sla Ga la je tra gi~ na i bez sne ga, a po ku {aj te sa da da pro |e te.

063/5486... * * * Sla `em se sa ko men ta ri ma 062/2148... ^ak i na In sti tu tu Srem ska Ka me ni ca gde za i sta qu di idu iz `e sto ke nu `de, par king se na pla }u je ~ak i vi ken dom, ka da se to ni u cr ve noj zo n i ne na p la } u j e u stro g om cen t ru! A par king je kao {to je i go di na ma bio - tu ca nik! S tim da je is pred po sta vqe na ku }i ca za na pla tu sa ram pom, ko ja zdu {no po slu je i vi ken dom - sve za naj te `e bo le sni ke! A u ovu usta no vu ni ko ne ide ra di pro vo da.

063/8633...

* * * Ro |e na sam u No vom Sa du, tu sam za vr {i la {ko le i fa kul tet, ~e sti to od ra di la rad ni vek i sa da kao pen zi o ner tre ba da me je sra mo ta da u|em u auto bus.

063/5486... * * * Ako u ovim da ni ma naj ve }eg sne ga, a naj ni `e tem pe ra tu re raz mi {qa te da li je to pri rod na po ja va ili nam je to ne ko na me stio, on da slu {aj te ra dio „Fo kus” jer we go vi ured ni ci ima ju od go vor. Oni tvr de da su to na ru ~i li gra do na ~el ni ci \i las i Pa vli ~i} i na rav no Ta di}, ka ko bi is ka za li bri gu za svo je gra |a ne.

069/2280... * * * Tre nut no ima mo pra vu in va zi ju tur skih se ri ja i pi ta we je da li se ri je pro la ze na ista vra ta kao i ka pi tal iz Tur ske {to se ne ob ja vqu je na pr vim stra na ma, a da iza to ga, zna se, sto je na {i du {e bri `ni ci za ko je smo gla sa li po red osta log i zbog tran spa rent no sti.

060/0227...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak17.februar2012.

9

PROMOCIJA TURIJSKE KOBASICIJADE

Ko ba si ce u Du nav skom par ku Promocija manifestacije „Turijska kobasicijada” odr`a}e se danas, od 8 do 16 ~asova, u Dunavskom parku. Kako je najavio predsednik Upravnog odbora udru`ewa „Kobasicijada” Mi ro slav Me du ri} ovom prilikom Novosa|ani }e imati priliku da po promotivnim cenama kupe pomenutu mesnu poslasticu.

- Dana{wi doga|aj zami{qen je kao uvod u predstoje}u „Kobsicijadu„ koja }e se odr`ati od 24. do 26. februara u Turiji - kazao je Meduri}. - Gra|ani }e danas mo}i da kupe ro{tiq kobasice za 150, sve`e za 400 i suve kobasice za 600 dinara.

On ka`e da su ovaj put odustali od prate}eg programa

zbog vremena, ali da ga ne}e mawkati tokom manifestacije u Turiji. Najdu`a kobasica koja }e imati 2.028 metara bi}e iznta drugi dan, u subotu 25. februara, kada su planirani i nastupi folkolora{a i koncerti. Tokom tri dana „Kobasicijde” bi}e pravqeni i ro{tiqi i paprika{i, a prodava}e se si-

revi, kola~i, {trudle i druge poslastice. U okviru programa predvi|eno je i kuvawe sviwskog paprika{a, merewe naj ~oveka, skok udaq kao i bogat kulturno-umetni~ki program. Oni koji umeju da se cewkaju, bi}e u mogu}nosti da sebi obezbede i popuste.

A. J.

ZBOG VELIKE KOLI^INE SNEGA PROKI[WAVAJU [KOLE I VRTI]I

Po top u u~i o ni ca ma ne od la `e na sta vu Osim na stambenim zgradama, topqewe snega i leda napravilo je velike probleme i u nekim novosadskim osnovnim i sredwim {kolama, kao i u vrti}ima “Radosnog detiwstva”. Me|utim, i pored mawih o{te}ewa i mokrih zidova, nastava ne}e biti odlo`ena, a |aci }e biti u klupama u ponedeqak.

Direktor Osnovne {kole “Kosta Trifkovi}”, koja se sada i nadogra|uje, Mi lan Spa so je vi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da je ova {kola po~ela da proki{wava jo{ po~etkom ove nedeqe.

- Na{a {kola je prva po~ela da proki{wava zbog velike koli~ine snega i leda, a posledica otapawa su mokri zidovi u pojedinim u~ionicama na prvom i drugom spratu, gde nastavu slu{aju u~enici ni`ih raz-

dopis i “^isto}i” s molbom da do|u i malom ma{inom o~iste sneg iz dvori{ta. Ujedno, tra`i}u od radnika koji nadogra|uju {kolu da provere u kakvom je stawu instalacija.

I O[ “Du{ko Radovi}” je po~ela da proki{wava zbog ravnog krova, a tamo se osobqe bori sa mokrim zidovima, kako bi spre~ili da se ne pokvase elektroinstalacije i grla za sijalice.

I sa {kole “Svetozar Markovi}-Toza” tako|e se skida sneg i led, a direktor te {kole Pe tar Na ran xi} ka`e da }e |aci u ponedeqak sesti u |a~ke klupe, bez obzira na mokre zidove.

- Jeste da je vreme nezgodno i da je sneg napravio problem, ali }emo mi ipak krenuti u {kolu, po{to su se na{i |aci ranije raspustili zbog radova na nadogradwi – navodi Naranxi}.

Fi skul tur na sa la Sa o bra }aj ne {ko le

{kole “Sveti Sava” u Rumenki Sve to zar Ko za rov ka`e za “Dnevnik” da }e |aci u ovoj {koli krenuti u ponedeqak na

}e u ponedeqak, anga`ovali su profesionalce da o~iste sneg sa krovova, kako bi sanirali problem.

O~ekuju novac od osigurawa

Ra do vi u O[ „Ko sta Trif ko vi}”

Foto: F. Baki}

reda. To se desilo zbog ravnog krova u ovom delu {kole, te sam u utorak anga`avao sve mu{karce koji rade u {koli, pa je krov skroz o~i{}en i sada vi{e ne curi, ali su zidovi i daqe mokri – obja{wava Spasojevi} i dodaje da }e najverovatnije nastava krenuti u ponedeqak.

Ipak, u ovoj {koli jo{ ima problema, a to je neo~i{}eno dvori{te {kole i dva oluka na kojima ima puno velikih ledenica.

- Na sajt {kole smo postavili upozorewe za roditeqe i u~enike, da se strogo hoda po obele`enim stazama, a uputili smo

Sli~an problem je i u Osnovnoj {koli „Qudevit [tur” u Kisa~u, gde proki{wava krov u {est u~ionica, informati~kom kabinetu, zbornici i kancelariji direktora. To, me|utim, ne}e ugroziti nastavu, jer }e, kako ka`u, raditi u tri smene. [teta je velika, ka`u u ovoj {koli. U~ionice su tek okre~ene, a nadogradwu i delimi~nu rekonstrukciju krova uradili su pre samo {est godina. Osim u novom delu, o{te}ene su i u~ionice u starom delu {kole, u kojem vi{e od dve decenije nisu imali nikakvih problema.

Predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola i direktor

^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da }e sve sve {kole proraditi u ponedeqak i potvrdio da ima nekoliko kriti~nih {kola u gradu.

Prema wegovim re~ima, najgore je pro{la {kola “Jovan Du~i}”istureno odeqewe u Petrovaradinu, koju poha|a 200 |aka. Tamo se sru~io zid zbog te`ina snega.

– Ova deca }e i}i u veliku {kolu “Jovan Du~i}” , a nastava }e se odvijati u tri smene. Prvo {to }e uraditi jeste sanacija problema. On se nada da }e {kolama osiguravaju}a dru{tva iza}i u susret i isplatiti nadoknadu {tete.

- Grad svake godine na ime osigurawa osnovnih i sredwih {kola izdvaja 100 miliona dinara, odnosno milion evra na godi{wen nivou. Te o~ekujem da wihovi proceniteqi {tete ve} danas iza|u na teren, kako bi smo {to pre dobili novac za sanaciju – zakqu~io je Starovi}. nastavu, jer su tamo suve u~ionice, hodnici i fiskulturna sala.

Jedino je kako ka`e, deo zida u toaletu mokar od snega, ali to ne predstavqa problem za odvijawe nastave.

Najgore je pro{la Sredwa saobra}ajna {kola „Pinki”, gde su stradale sve u~ionice na drugom spratu, fiskulturna sala i administrativne prostorije.

Prema re~ima direktora Sr |a na Bo jo vi }a, radnici dolaze za vikend da o~iste sneg sa krova, a uprava {kole da}e sve od sebe da stawe bude stabilizovano do ponedeqka. Po{to se najverovatnije u celoj Srbiji u {kolu kre-

Ni{ta boqa situacija nije ni u novosadskim vrti}ima, gde prema re~ima direktora PU „Radosno detiwstvo” Bo ri sla va Sa mar xi }a proki{wava ~ak 15 obdani{ta.

- Tehni~ka slu`ba je bukvalno 24 sata na terenu i skidaju sneg sa krovova, kako bi u ponedeqak svi vrti}i bili otvoreni. Negde moramo da prekontroli{emo i instalacije, da ne bi do{lo do kratkog spoja, ako je voda nakvasila provodnike za struju – ka`e Samarxi} i nada se da ne}e biti ve}ih problema od ovih sada.

Q. Nato{evi}

U PRVOJ BESPLATNOJ [KOLI STRIPA U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Raz ot kri va ju taj ne de ve te umet no sti ^itaonica Gradske biblioteke postala je mesto okupqawa qubiteqa stripa i onih koji su `eqni da o ovoj umetnosti nau~e ne{to vi{e. Oko 30 osnovaca, sredwo{kolaca, studenata odlu~ilo je da prodre u tajne stripa i tehnike wegovog crtawa.

-Privukla me je qubav prema stripu koji ~itam od malih nogu.

Oduvek sam ne{to crtao, pa mi se ovo u~inilo kao dobra prilika da kanali{em tu svoju qubav i hobi i nau~im ne{to novo - rekao je student Pre drag Ma ri}.

Wegova koleginica Ka ta ri na Je ri ni} navela je da se bavi slikawem i da je u rodnom gradu, Loznici, odr`ala i nekoliko izlo`bi, ali da bi volela da se oproba i u grafici. Zato se odlu~ila da se prikqu~i qubiteqima „devete umetnosti”, ali i da upozna predava~a ove {kole, Vla di mi ra Ve so vi }a, koji va`i za vrsnog strip crta~a i ilustratora.

-Kad pravite strip, postavite se kao da imate kameru u glavi i zami{qajte kuda }e se ona kretati. Strip autor je sve - i crta~, i kamerman, i re`iser i autor teksta - obja{wava Vesovi}. Strip kod nas ima jako dugu tradiciju, zvani~no postoji oko 70 godina, a nezvani~no ~ak i 130.

To je posebna umetnost, mogu}nosti su neograni~ene, pustite ma{ti na voqu i strip nastaje sam od sebe.

Dok ne{to stariji polaznici pomno prate i prikupqaju informcije o samoj tehnici i isto-

riji nastanka stripa, osnovci se bacaju na posao i crtaju svoje prve strip-junake.

- Odlu~ila sam da napravim pri~u o bi}ima iz fantazije, jer volim takve teme. Ve} imam ideju kako }u da nacrtam zmaja, ali i neka druga nestvarna stvorewa i mislim da }e to biti zaista zanimqivo - rekla je mla|ana An drea ]e le ta.

Ovo je prva besplatna {kola stripa, a kako ka`e rukovodilac De~jeg odeqewa Biblioteke i koordinatorka ove akcije Ka ta ri na No va ko vi}, {kola je osmi{qena kao ciklus od pet edukativnih radionica namewenih polaznicima do 30 godina.

- Prvi ~as bio je posve}en teoriji stripa. Polaznici su radili na re`iji, u~ili o elementima stripa, razli~itim wegovim formama, kako da razvijaju detaq. Naredni put imali su zadatak da osmisle kakav bi strip pravili, a dobili su i scenario po kom je trebalo da osmisle likove, radwu i sve prate}e detaqe- navela je Novakovi}.

Dodala je da je ideja ro|ena zbog toga {to je u bibliote~kom fondu zastupqena odre|ena koli~ina stripa i ciq je da se on aktuelizuje i pribli`i mladim generacijama. Naredni ~asovi zakazani su za 23. i 24. februar, kada }e se u ^itaonici Gradske biblioteke, u Dunavskoj 1, od 17 do 19.30 ~asova, oni koji to `ele upoznavati sa tajnama devete umetnosti.

A. J.

STE^AJ U ZEMQORADNI^KOJ ZADRUZI „PODUNAVQE” U FUTOGU

Pa o ri ma du gu ju 10 mi li o na di na ra ^im se sneg otopi poqoprivrednici treba da po~nu pripreme za prole}nu setvu i prihranu ozime p{enice. Paorima iz Futoga to }e biti te{ko, jer je tamo{wa Zemqoradni~ka zadruga „Podunavqe„u ste~aju od novembra pro{le godine, a unazad vi{e decenija zemqoradnicima je bila glavi oslonac u proizvodwi i prodaji `itarica, vo}a i povr}a.

Predsednik Skup{tine „Podunavqa” Va sa Vi no gi} ka`e da je u 2011. godini zadruga otkupila od Futo`ana 500 vagona p{enice, soje, kukuruza i izme|u 40 do 60 vagona kupusa.

- Zemqoradnicima iz Futoga „Podunavqe” je ostalo du`no oko deset miliona dinara i taj novac

od 2007. godine ne mogu da naplate, a sada je zbog blokiranog ra~una i minusa od oko 30 miliona dinara uveden ste~aj - isti~e Vinogi} i dodaje da zaposleni vode vi{e sudskih sporova s poslovodstvom zadruge.

U Privrednom sudu posle otvarawa ste~aja odr`ano je jo{ jedno ro~i{te, i to ju~e, a ste~ajni upravnik Ni ko la [u mar, kako ka`e Vinogi}, planira da reorganizuje zadrugu da bi mladi ostali na selu.

Ste~ajni upravnik [umar je ju~e za „Dnevnik” kazao da je rano govoriti {ta }e biti s „Podunavqem” jer se tek utvr|uje visina dugovawa zadruge.

Z. D.

UZ RA^UN „INFORMATIKE” PODEQENI NEOBI^NI FLAJERI

Za bez bed nu vo `wu u kru `nom to ku Novi Sad je dobio raskrsnice sa kru`nim tokovima na raznim mestima u gradu, me|utim, kako se sugra|ani do sada nisu susretali sa wima, a nisu ih imali ni na poligonu za obuku, Gradska uprava za saobra}aj uz ra~une “Informatike” po~ela da deli flajere na kojima su slikovito obja{wena pravila kori{}ewa kru`nog toka.

Kako navode, prime}eno je da gra|ani ne poznaju pravila vo`we u kru`nom toku, pa se de{ava da u momentu kada bi trebalo da koriste unutra{wu traku, voze spoqa{wom. Zabele`ene su i situacije kada se ispred

raskrsnice stvaraju kolone zbog nemogu}nosti ulaska u kru`ni tok, a pojedinci su vozili i u rikverc. Ako se tome dodaju i nespretni pe{a~i, na ovim mestima mo`e da do|e do veoma ozbiqnih problema. Kako je ranije

rekao gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, kru`ni tokovi su novina za na{ grad, ali ne i za ostatak sveta.

To {to na{ grad do sada nije imao ovakve tipove raskrsnica, kao i nedostatak kru`nog toka na poligonu za

^etiri raskrsnice za godinu dana Novi Sad je dobio prvi kru`ni tok pre godinu dana na raskrsnici Bulevara Evrope i Ulice Kornelija Stankovi}a, a drugi u produ`etku iste ulice kod Gradskog grobqa. Kru`ni tok postoji i u Veterniku. Kru`ni tok povezuje Somborski, Bulevar Evrope i Bulevar cara Lazara.

obuku, ostavili su traga na znawe sugra|ana. Ipak, deo No vo sa |a na sa ko ji ma smo raz go va ra li pri zna je da je wihovo znawe o kru`nim tokovima slabo, dok oni drugi ka`u da se veoma dobro snalaze i da im kru`ni tok ne predstavqa problem, jer samo treba pratiti znake.

No vo sa |a nin Bog d an M. ka`e da nema problem s vo`wom u kru`nom toku, jer zna da i tamo, kao i na obi~nim raskrsnicama treba da se po{tuje pravilo s desne strane. Sma-

tra da najvi{e problema ima prilikom prelaska iz jedne u drugu traku i da se tu qudi najvi{e zbune.

Q. Nato{evi}

VOJVODINA / NOVI SAD

petak17.februar2012

ЕХО РОМСКОГ РЕСУРНОГ ЦЕНТРА У МАРГИТИ

Гради се 14 купатила за Роме

МАРГИТА: У организацији Екуменске хуманитарне организације Ромског ресурног центра Војводине и општина Пландиште недавно су у Маргити организовали први форум сса Ромима из овог места. Ромски становници Маргите су

Са форума у Маргити

упознати са пројектом ове хуманитарне организације „Социјална инклузија и побољшање услова становања за Роме у Војводини. Конкретно, овде се разговарало о пројекту за изградњу купатила за 14 ромских породица из овог места, кроз самоизградњу. Посао ће се завршити, у више фаза, до краја ове године. Први део посла односи се на обилазак свих заинтересованих и селекцију на планирани број којима је то најнеопходније.

Уз уговор, у којем ће бити прецизиране обавезе, будућим породицама које буду изабранех обезбедиће се грађевински материјал и алат за зидање купатила. Могуће је да власници користе и стари материјал, с тим што ће нови користити за поправку својих кућа. Планирано је да сами власници ископају септичку јаму, а радове на постављању санитарија, водоводне и електро мреже обављаће стручна лица, која буде ангажовала ова хуманитарна организација. Током ових зимских дана, ЕХО Ромски ресорни центар Војводине, организовао је форуме у Доњем Петровцу код Руме са темом „Перспектива развоја ромских насеља“ и затим у Дероњама код Оџака. ЕХО је у сарадњи са швајцарском Агенцијом ЦДС током зиме реализовала пројекат „Помоћ за сто породица“, у оквиру којег је подељено 60 кубика огревног дрвета, по сто пари дечије зимске обуће, зимских чизама за одрасле, стотину зимских јакни и још пуно тога, што је у овим мразним данима било од велике користи за најугроженије. Р. Јовановић

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 18.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.10, 16.15), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (22.40), „Pod zem ni svet: Bu |e we” (18.20), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Si gur na ku }a” (22.20), „I u do bru i u zlu” (20.10, 22.25), „Ra to vi zve zda: epi zo da je dan - Fan tom ska pret wa” (17, 19.45), „Pu to va we 2: mi ste ri o zno ostr vo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna ~i rat” (18.15, 20.15, 22.15), „\a vo u te bi” (20.20, 22.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Ma ti ce srp ske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogra nak „\u ra Da ni ~i}”, Du nav ska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sau danas }e biti sahraweni Ilija Rajka Ivo{ev (1933) - ispra}aj u 9.45 ~asova, An|elka Milana Ili} (1922) u 10.30, Katalin Jo`efa Marton (1930) - isra}aj u 11.15, Svetislav Lazara Karastankovi} (1951) - ispra}aj u 12, ^edomir Krste [uwevi} (1930) u 12.45, Jelena @ivadina Pavlovi} (1926) u 13.30, Qubica Milanka Cari} (1942) u 14.15 i Ru`ica Qubomira Miti} (1924) u 15 ~asova.

БЕСЕДЕ У ЗОРАНОВУ ЧАСТ

ПРАЗНИК СВЕТОГ ТРИФУНА

Чокоти заливени црним вином ДЕРОЊЕ: На Вуковом салашу у Дероњама, обележен је Свети Трифун, заштитник виноградара и винара. Већ пет година за редом власник Вуковог салаша Петар Чанак организује манифестацију, поводом овог празника. На овогодишњој манифестацији. која предњачи над свим до сада одржаним, било је око 60 гостију, који су поред КУД ,,Сефкерин“ из Дероња, активно учествовали у културно- уметничком програму, обележавајући и радујући се овом празнику. Поштујући традицију, отац Славко Стојисављевић, парох месне православне цркве у Дероњама, осветио је виноград који се налази

на салашу, залио је црним вином чокоте, а Петар Чанак је симболичном резидбом неколико чокота, отворио манифестацију. Део културно-уметничког програма је чи-

нила и изложба Илоне Молнар, угледне сликарке из Оџака, чије слике на свили између приказују и мотиве бачких салаша. Подршку овој манифестацији пружила је Туристичка организација општине Оџаци, између осталог и уврстивши манифестацију у календар туристичке понуде општине Оџаци. Домаћин салаша, понудио је своје производе, домаћу кобасицу, славонски и бачки кулен, шунку и сланину, који су били предјело традиционалном овчијем паприкашу и свадбарском купусу. С. Милер

Снег омео славу у винограду

БЕЛА ЦРКВА: У историји дугој скоро три века Бела Црква је била по виноградарству и добрим винима позната у европским оквирима. Некада су вина са ових простора побеђивала на европским сајмовима, а према веродостојној документацији пила су се и на двору Марије Терезије. Прве чокоте лозе засадили су Немци, досељеници и оснивачи града. Временом се производња развила, па су постојали прописи који су ову област регулисали, како би се заштитили од прекомерне садње и угрожавања високог квалитета. Поднебље је посебно погодовало одређеним сортама и о томе се нарочито водило рачуна. У периоду од 1850. до 1860. године за град је настао период великих достигнућа и благостања. Богате жетве омогућиле су да земљорадници, нарочито виноградари и трговци постану имућни сталежи. Највећи део становништва бавио се виноградарством, које је остало до краја периода најважнија привредна грана, са главим извозним артиклом вином. Виноградари су учествовали у времену од 1863. до 1869. године на разним изложбама вина и ракија на којима су одликовани дипломама и медаљама, наводи Рудолф Штегер, један од белоцркван-

ских историчара у књизи „Бела Црква у 18. и 19. веку”. По његовим подацима 1874. године виногради су били засађени на чак 4.523 јутара. После другог светског рата примат у производњи грожђа преузео је Пољопривредни комбинат, али никада више нису достигнуте површине нити производња вина каква је била пре рата. По подацима општинске службе за пољопривреду у ПИК „Јужни Банат” 80 хектара је под виновом лозом, а у власништву индивидулних газдинстава налази се тек неких десетак хектара винограда. Данас се виноградарством углавном баве пољопривредници на мањим површинама, па они у протеклих шест година обележавају Светог Трифуна, славу виноградара. Сваке године заједно уз сечење колача и свештање винове лозе овај празник прослављају сви виноградари без обзира на нацију или вероисповест. Била је то уједно и прилика да се састану, попричају, размене искуства и провеселе. На жалост ове године су због огромне количине снега која је буквално затрпала путеве и винограде по први пут морали да одустану од овог обичаја, али се при том надају да ће им Свети Трифун заштитити винограде од измрзавања. М. В.

Нај бо љи бе сед ник Урош Павлов КИ КИН ДА: У Народном позоришту у Кикинди одржано је такмичење у беседништву под називом „Беседе у Зоранову част“ . На седмом полуфинанлном такмичењу у Кикинди беседило је 10 такмичара из Кикинде, Новог Сада, Чоке, Српске Црње и Смедеревске Паланке. Овогодишња тема била је цитат првог демократског председника др Зорана Ђинђића „Реформе у Србији могу да успеју, само

Урош Павлов

ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања”. Стручним жиријем у саставу: помоћник министра просвете и науке Же ле мир По пов, директор Центра за едукацију Демократске странке Ми лош Кља јић, начелник Општинске управе Бран ко Љу бо ја, председник ИО ОО Демократске странке Не бој ша Те пе вац, председавао је члан председништва Демократске странке Зо ран Алим пић. Трећепласирани је био Ма рио Бо јић, друго место заузео је Игор Сто ји чо вић, док је најбоље беседио Урош Па влов. Он је студент прве године Филозофског факултета у Новом Саду, а на питање која је порука његове бесиде рекао је: Порука моје нжбеседе јесте указивање на то да сви само говоримо о путу Зорана Ђинђића, а у пракси је показано да стојимо у месту. Циљ је да се покренемо И да учинимо како би остварили пут напретка. Победник у Кикинди учествоваће на такмичењу које ће 3. марта бити одржано у Новом Саду, док је финале 12. марта у Београду. А. Ђ.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM &TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak17.februar2012.

11

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ИЗГРАДЊУ ФАБРИКЕ ПИЈАЋЕ ВОДЕ У КИКИНДИ

Вода лоша, али није катастрофална

Свечаност у Градској кући

СТУДЕНТИМА И ЂАЦИМА УРУЧЕНИ УГОВОРИ О СТИПЕНДИРАЊУ

Град даје више од државе ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов уручио је, на свечаности уприличеној у Градској кући, уговоре о стипендирању најбољим студентима и ученицима средњих школа. То право су, за ову школску годину, стекла 83 студента и шесторо ђака који су конкурисали за стипендију. Студенти ће, у девет месечних рата, примати по 8.600 динара, док ученицима припада по 4.000 динара месечно. За ту намену из градског буџета укупно је опредељено десет милиона динара. Новина је што су стипендије равномерно расподељене студентима природно - математичких, техничко - технолошких, друштвено – хуманистичких и медицинских наука, као и академија уметности. Право на стипендију стекли су студенти друге или виших година студија који су на буџету Србије, а имају просек оцена изнад девет. Такође, услов је био и да су положили све испите, да нису поновили ниједну годину, као и да нису старији од 25 година, док је за студенте на мастер, специјалистичким или докторским студијама посебан услов да нису навршили 27 година. Услов за ученике био је да похађају други или виши разред, да су током средњошколског образовања остварили одличан успех и да су у претходној школској години освојили једно од прва три места на републичким такмичењима у организацији Министарства просвете Републике Ср-

бије. Град Зрењанин је издвојио из буџета и два милиона динара за стручно усавршавање и специјализацију академаца. Брига о ученичком и студентском стандарду поверена је републичком Министарству просвете, али локална самоуправа у Зрењанину, иако без законске обавезе, низ година уназад издваја значајна средства за ову намену. Међутим, због промене Закона о ученичком и студентском стандарду, којим се регулише ово питање, студенти од ове године не могу да остваре право и на стипендију Града и Републике. Милета Михајлов је саопштио је да је, у овом тренутку, градска стипендија виша од оне коју додељује држава и да су студенти благовремено обавештени о могућности да се определе коју стипендију ће примати. Обраћајући се стипендистима на свечаности у Градској кући, лордмер Михајлов је истакао да су они најбољи међу најбољима. Пожелео им је успеха и позвао их да се, по завршеном школовању, врате у свој град и допринесу његовом развоју.

- Знање је капитал који вам нико не може одузети – нагласио је Михајлов. Свечаности су присуствовале и чланице Комисије за доделу стипендија - помоћница градоначелника Зорица Денда, заменица начелнице Градске управе Јасмина Малинић и начелница Одељења за послове финансија и рачуноводства Еуђенија Бесу. Ж. Балабан

Усидрени ледоломци АПАТИН: Два мађарска ледоломца „Сечењи“ и „Јегтро“, која су усидрена у апатинском пристану, већ други дан не делују, јер је

Апатински зимовник за пловила

ледоход код овог града свега око 15 одсто. Санте леда, јак ветар је само нагурао у приобаље и лимане, док се матицом санте топе. Према речима шефа Капетаније

Апатин Уроша Стојковића, ситуација се још процењује и уколико не буде даље опасности од леда из Аустрије, ледоломци би могли да се врате у мађарску матичну луку. Дунав је данас имао водостај од 125 цантиметара са тенденцијом даљег опадања и стагнације. У зимовнику у Апатину усидрена су 32 пловила. Реч је о баржама, шлеповима и бродовима углавном из Украјине, Румуније и Немачке који су се у зимовник сместили када је пловидба Дунавом, због леда, била отежана. Поседа бродова је обезбеђена храном и енергентима и уз помоћ Капетаније у Апатину у сваком ттренутку могу да дођу до обале и снабдеју се свиме што им је потребно, а они очекују да ће ускоро наставити пут ка свом одредишту. Ј. П.

Вински подрум за годишњицу оснивања НОВИ БЕЧЕЈ: Управни одбор Завичајног клуба Новобечајаца и Врајечана на седници у уторак, 14. фебруара, размотрио је припреме око обележавања треће годишњице од оснивања Музеја „Главашава кућа“, који је, захваљујући донацијма грађана Новог Бечеја, активностима чланова Завичајног клуба и материјалне подршке локалне амоуправе, постала културна институција са завидним фондом предмета и доумената историјског и етнографског садржаја. Музеј је отворен у обновљеној кућу добротвора др Владимира Главаша

(1834.-1909), која представља редак пример градитељског наслеђа из 19. века. За ову прилику музеј ће добити и обновљени вински подрум. Већи део намештаја, који пипада овом делу куће, сачуван је и поправљен, док је преостали део поклон породице Месарош. После полагања цвећа на гроб Владимира Главаша, завичајци ће у суботу, 18. фебруара, приредити скромну свечаност у Музеју, на којој ће, у писуству гостију, заслужним предузећима, установама и суграђанима, уручити захвалнице. М. Киселички

КИКИНДА: Одсек за јавне набавке Општине Кикинда расписао је претходни распис за пројектовање и изградњу фабрике пијаће воде у Кикинди.Јавни позив биће расписан почетком марта.

- Није тајна да пијаћа вода у Кикинди није препоручљива за пиће и да није најквалитетнија. Ипак, то је далеко од тога да је катастрофална, а Кикинђани сами одлучују о томе да ли ће да је користе, или не. Локална самоуправа и Јавно комунално предузеће дуже време раде на решавању проблема у вези са пијаћом водом, а заузели смо и јединствен став да ће будућа фабрика воде остати у власништву локалне самоуправе, односно грађана Кикинде.

- У распису за пројектовање и изградњу фабрике пијаће воде дефинисане су техничке ставке, према којима ће фабрика имати капацитет од 200 литара у секунди, док ће запремина резорво-

ара за воду износити пет хиљада кубних метара. Процењујемо да ћемо у наредне четири године успети да исфинансирамо изградњу фабрике воде, јер ће један од услова у јавном позиву бити да испоручилац опреме и извођач радова морају да нас финансирају. У ту сврху општина планира да емитује муниципалне обвезнице - истакао је члан Општинског већа Ненад Грбић Реч је о обвезницама, односно хартијама од вредности, које емитује општина, тако да диктира рок њиховог доспећа и камату. Јавни позив даће одговор на питање колико ће коштати изградња фабрике воде, а у локалној самоуправи инсистираће на томе да посао добије фирма која понуди најприхватљивије цене опреме, изградње, као и цену воде коју ће грађани плаћати. Покрајински посланик и председник кикиндских демократа Саво Добранић каже да ће у на-

редне четири године највећа инвестиција у Кикинди бити управо фабрика пијаће воде. Добранић је прокоментарисао и наводе представника Удружења потрошача Кикинде који траже од Санитарне инспекције анализе квалитета воде: - Ово удружење уложило је велики напор, како би пијаћа вода у Кикинди била забрањена за употребу. Чињеница је да вода није најисправнија, али није толико лоша да би је требало забранити, што би нанело више штете него користи. За решавање проблема у вези са пијаћом водом, локална самоуправа обратиће се надлежним покрајинским секретаријатима и републичким министарствима. Остварени су контакти са фирмама из Чешке, Словачке, Италије, Немачке и Пољске, које би се могле укључити у изградњу фабрику воде. А. Ђуран

ОДЛУКОМ ОСНОВНОГ СУДА У СОМБОРУ

Грашалковићева палата поново „Прехрани” СОМБОР: Одлуком Основног суда у Сомбору, од пре неколико дана, једна од најимпозантнијих (али и најруиниранијих) зграда у овом граду, Грашалковићева палата, одузета је држави Србији и након скоро десет година, враћена у власништво трговинском предузећу “Прехрана”. Цела рашомонијада са импозантним здањем, подигнутим још средином 18 века, започела је уочи својевремене приватизације ТП “Прехрана”, када је непосредно пре аукцијске куповине од стране конзорцијума руководилаца овог предузећа, власништво над њом, у замену за два локала, било пренесено на Дирекцију за имовину Републике Србије, које је Грашалоковићеву палату поверило на кориштење и старање Граду Сомбору. Следеће четири године, док је ТП “Прехрана” била у власништву двадесетак руководилаца

Грашалковићева палата

Удружења малих акционара, приватизациони уговор био раскинут, а фирма враћена у државни портфолио. Невоље ТП “Прехрана” нису тиме окончане, пошто је већ следеће, 2008. године тадашњи дирек-

Два века државно, четири деценије друштвено Барокно здање Грашалковићеве палате подигнуто је 1763. године, под надзором тадашњег управника коморских царских добара грофа Антуна Грашалковића од Ђоракија и првобитно је било намењено за имиграциони центар и карантин немачком становништву које је бродовима од Регензбурга досељавано на простор Бачке. Касније је палата дограђивана да би коначан изглед добила тек крајем 19 века а у њој је током прва два века била смештена и пошта и телеграф, пореска управа а после Другог светског рата неко време и тадашња Народна милиција.

и пословођа овог предузећа, представљале су класичан привредни “сумрак”, да би због енормних дугова, неизвршавања обавеза из купопродајног уговора са републичком Агенцијом за приватизацију, а на бројне протесте и упозоравања

тор и заступник државног капитала Драгољуб Крстајић био лишен слободе и провео три месеца у истражном затвору под сумњом да је починио кривично дело проневере, злоупотребљавајући службени положај.. Ускоро је за нову заступни-

цу државног капитала одређена Радмила Кнежевић, а сама “Прехрана” се нашла у процесу ликвидације и поред подршке локалне самоуправе укључивању у процесс реструктурирања. За све то време, Удружење малих акционара, чији је представник у једном моменту за време истраге над Крстајићем) и био на челу “Прехране” водило је правну борбу са државом Србијом око власништва над Грашалковићевом палатом, заступајући тезу да је она променила власништво због притисака тадашњих локалних власти уочи приватизације, што је, недавном пресудом, Основни суд у Сомбору очигледно и признао. Како ова пресуда није правоснажна, а Град Сомбор је искористио право жалбе пред Апелационим судом у Новом Саду, остаје да се види каква ће бити коначна судбина здања које је својевремено подигнута државним новцем, зарад прихвата колонизованих Немаца из Улма. М. Миљеновић

НЕВОЉЕ СТАНАРА НОВИХ ЗГРАДА, ИЗАЗВАНЕ ТОПЉЕЊЕМ СНЕГА

Вода цури у дечју собу

РУМА: Станари многих нови- кроз коју се слива вода која се отајих румских зграда, не старијих па са крова и тврди да је то проод једне деценије, последњих да- блем који погађа све станаре. Прана имају проблем приликом ота- вила налажу да је инвеститор дупањем снега, које је довело до цу- жан да санира постојеће стање, рења воде на плафонима и зидо- док је зграда под гаранцијом, а ако вима великог броја станова. Велике количине снега на зградама, замрзнути и непроходни олуци, а вероватно и неадекватни кровови, за резултат имају зидове натопљене водом, плафоне са којих отпада креч, а једино решење како наводе станари, за сад су лавори и кофе на поду и сталне притужбе надлежним Љиљана Дудуковић испред једног инспекцијама. од зидова са којих се вода слива - Вода се слива са кровова, прошла је кроз зидове, не, онда би Скупштина станара са осме етаже, преко нас до доле. требало да ангажује предузећа коУ становима су мокри зидови. ја би решавала овакве проблеме. Због насталих проблема је Вода цури са зидова у дневној соби, у дечијој соби, а нема ко да румска комунална инспекција донам помогне – каже станарка била велики број притужби. У зграде Кастанија у Руми Љиља- Општини Рума кажу да је најбоље решење да скупштине станара на Дудуковић. Снежана Гаковић из Руме се ангажују надлежно предузеће за жали на пукотину у својој згради решавање овог проблема.

- Једини начин да би се овај проблем решио је да се станари удруже у Скупштину станара и да одржавање зграде повере нашем предузећу за стамбене услуге, односно Јавном предузећу Стамбено – каже Тања Дробац из Одељења за урбанизам и комунално стамбене послове Општине Рума. У румском Јавном предузећу „Стамбено“ истичу да већ шест година постоји могућност да Скупштина станара са њима склопи уговор, чиме би, поред рачуна за грејање, сваки станар здвајао по пет динара по квадрату и тај новац би могао наменски да се троши искључиво по налогу Скупштине станара за различите послове одржавања зграде, где спада и оваква ситуација. И овог пута се показало да је, по старој доброј, због неслоге скупља дара, него мера и да многи о могућим проблемимам размишљају тек када их задесе, без обзира на то што имају могућност да овакве и сличне појаве спрече много пре него што настану. Ј. Антић

Репрограмом се анулира дуг за струју БАЧКО ГРАДИШТЕ: У жељи да рад новоизабраног Савета месне заједнице Бачко Градиште буде јаван, нови председник Владимир Јовановић одржао је прву прес конференцију и најавио да ће, током четворогодишњег мандата, сарадња с представницима медија бити обострано добродошла. У периоду од 2007. године недомаћинским пословањем створен је дуг за утрошену електричну енергију у висини непуних пет милиона динара, који је тужбом Електровојводине увећан за камату у износу од 1,25 милиона динара.

- Анализом с претходним Саветом месне заједнице дошли смо до одређених података како се вршио начин обрачуна утрошка електричне енергије. Један начин је био обрачун преко бројила, а други, због правних заврзлама, по принципу ванредних обрачуна, односно паушалних очитавања, на шта је било приговора, јер су суме биле невероватно велике. Месна заједница није имала средства да плати те износе, па је дошло до утужења. На судском рочишту смо успели, захваљујући коректности Електровојводине, судским поравнањем да договоримо репрограм дуга, уз отпис камате, на дванаест месечних рата, почев од овог месеца - рекао је правни заступник Месне заједнице Бачко Градиште Слободан Злоколица. Када је, пак, друга тема у питању, Владимир Јовановић је саопштио да је за 24. фебруар у 18 сати у Јанковића сали заказан збор грађана, на којем ће представници локалне самоуправе објаснити суштину и циљ пољочуварске службе у бечејској општини. В. Јанков

Амбуланта у Месној заједници КУЦУРА: Амбуланта у Куцури, која се налази у изузетно лошем стању, биће ових дана пресељена у у зграду Месне заједнице у овом месту. Ову одлуку донео је Штаб за вандредне ситуације општине Врбас. Велике снежне падавине додатно су угрозиле овај објекат, кров прокишњава, поједине просторије су поплављене, а електроинсталација је оштећена. Општински штаб за ванредне ситуације наложио је Општинском већу и одговарајућим службама да ступе у контакт са Управом за јавне набавке, како би се планирани поступак набавке за изградњу новог објекта амбуланте извео по убрзаном поступку, а до тада ће амбуланта бити смештена у Месној заједници. М. Кк.

petak17.februar2012.

c m y

12

dnevnik

LOv

dnevnik

petak17.februar2012.

13

HLAD NO ]A I DU BOK SNEG MU ^E PLE ME NI TU DI VQA^

TAJ NA USPE HA DA VO RA PE TRO VI ]A IZ PUT NI KO VA

Pti ce i sr ne naj u gro `e ni je

Ci juk mi {a i va bi li ca za bo gat ulov li si ca

Dubok sneg od oko 40 centimetara i vrlo niske temperature kakve vladaju u posledwe dve nedeqe, od sve divqa~i najvi{e mu~e ptice - rekao je za „Dnev-

Najboqe je u remizama sa niskim rastiwem na nekoliko mesta razgrnuti sneg i tamo prosuti plevu od `itarica, razno zrnevqe, suncokretovu sa~mu...

Svako ve}e pomerawe srne}e divqa~i mo`e biti fatalno

nik” sekretar i {ef stru~ne slu`be Lova~kog saveza Srbije Alek san dar ]e ra ni}. Po wegovim re~ima, ptice imaju ve}u telesnu temperaturu od sisara, a ona se u proseku kre}e 41-44 stepena, pa je ve}i problem za organizam da obezbedi toplotu na kojoj telo normalno funkcioni{e. Izgladnele, slabo se kre}u i sporije reaguju, pa postaju lak plen za predatore, a najsotetqivija je jarebica, koja je i ina~e ugro`ena vrsta. Naravno, sve `ivotiwe te`e podnose glad nego niske temperature, pa je neophodno efikasno reagovawe lovaca - prehranom.

Nije lo{e ostaviti i ne{to deteline za ze~eve. Ova divqa~ se na velikim hladno}ama i dubo-

delova biqaka, pa mu svakako treba pomo}i ostavqawem hrane.

- Kada je visoka divqa~ u pitawu, na sneg i glad najostqivija je srne}a divqa~ rekao je ]erani}. Masne naslage prikupqene tokom jeseni ve}im delom su potro{ene. Posebna opasnost preti srnama koje su primorane da se mnogo kre}u, odnosno dugo tr~e po hladno}i i dubokom snegu, jer sada im je te{ko da nadoknade izgubqenu energiju.

Zato, lovni radnici prvo treba da uo~e koji delovi lovi{ta su prirodna stani{ta srna, tj. gde naj~e{}e borave, i ne izdaju dozvole za lov (ni na predatore)u tim delovima loviFoto: J. Pap {ta, kako se srne}a divqa~ ne bi bespotrebno pokretala. Tamo gde ima remiza i drugog rastiwa i gde se srne naj-

Hra na i za dru ge vr ste Prilikom zimske prehrane divqa~i, a pre svega u vezi sa koli~inom iznete hrane, mora se uzeti u obzir ~iwenica da lovci ne hrane samo divqa~, ve}i mnoge druge vrste. Iznetu hranu brzo }e prona}i i wom se poslu`iti vrapci, senice, kosovi... kom snegu solidno snalazi - ispod gorweg sloja snega pravi tunele i loge i tako se {titi od hladno}e, ali ponekad mu je problem pronala`ewe jestivih

~e{}e vi|aju, treba razgrnuti sneg i ostaviti kukuruz, p{enicu, ovac, u zavisnosti od toga ~ime se raspola`e .

D. Kne `i}

IN STRUK CI JA UPRA VE ZA [U ME MI NI STAR STVA PO QO PRI VRE DE

Ob u sta vqen lov Upra va za {u me re pu bli~ kog Mi ni star stva po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de ob ja vi la je In struk ci ju o me ra ma za {ti te di vqa ~i u lo vi {ti ma za vre me tra ja wa van red ne si tu a ci je, po kom je lov za bra wen. Pre ma tu ma ~e wi ma stru~ wa ka, mo gu} nost od stre la pre da to ra osta vqe na je sa mo lo vo ~u va ru i uprav ni ku lo vi {ta (uko li ko pro ce ne da je de lo va wem pre da to ra ugro `e na imo vi na qu di).

In struk ci ju ko ja je ob ja vqe na na saj tu Mi ni star stva PT[V pre no si mo Vam u ce lo sti.

samo u slu~aju kada od divqa~i nastupi neposredna opasnost po `ivot i zdravqe qudi ili neposredna ugro`enost imovine pravnih i fizi~kih lica, kao i da takav lov organizuje i vr{i korisnik lovi{ta na ~ijoj teritoriji je nastupila takva neposredna opasnost.

S tim u vezi, korisnici lovi{ta, u periodu trajawa vanredne situacije, mogu preduzimati mere za

Na osnovu ~lana 48.

Zakona o dr`avnoj upravi („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br.

79/05, 101/07 i 95/10), a u vezi Odluke o progla{ewu vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije, koju je donela Vlada na svojoj sednici od 5. februara 2012. godiDivqa~ sada samo za gledawe ne, regulisawe brojnog stawa predaDirektor Uprave za {ume Mitora (vuka, {akala i lisice) samo nistarstva poqoprivrede, trgoviu slu~ajevima spre~avawa {teta ne, {umarstva i vodoprivrede, dokoje oni mogu neposredno po~ininosi IN STRUK CI JU ti qudima ili imovini, kao i u slu~ajevima spre~avawa {teta na o me ra ma za {ti te divqa~i koje su imovina Republidi vqa ~i u lo vi {ti ma ke Srbije (uz preduzimawe mera za vre me tra ja wa za {to mawe uznemiravawe ostavan red ne si tu a ci je lih vrsta divqa~i u lovi{tu).

1. U skladu sa ~lanom 76. stav 1.

3. U periodu trajawa vanredne ta~ka 1) Zakona o divqa~i i lovsituacije, kada je stawe divqa~i stvu („Slu`beni glasnik RS“, u lovi{tima veoma ugro`eno broj 18/10), koji propisuje da je zazbog niskih temperatura, dubobraweno loviti lovostajem zakog snega i ledene pokorice i {ti}enu divqa~ ako je ugro`ena kada postoji velika opasnost od po`arom, poplavom, sne`nim na{teta na divqa~i, korisnici lonosima, poledicom i drugim elevi{ta treba da uz poja~anu konmentarnim nepogodama, kao i u trolu op{teg stawa u lovi{tu, skladu sa Odlukom Vlade o proobezbe|ivawe mira u lovi{tu i gla{ewu vanredne situacije na preduzimawe svih potrebnih meteritoriji Republike Srbije, kora za za{titu divqa~i, redovno risnici lovi{ta }e privremeno obezbe|uju dovoqne koli~ine obustaviti lov lovostajem za{tikvalitetne dodatne hrane (zim}enih vrsta divqa~i. ske prihrane) za divqa~ u lovi2. ~lanom 69. Zakona o divqa~i {tima, koriste}i sve raspoloi lovstvu propisano je da se di`ive qudske i materijalne revqa~ mo`e loviti bez odobrewa surse.

4. Radi bezbednosti lica koja obavqaju poslove lovo~uvarske i stru~ne slu`be i lica koja je korisnik lovi{ta ovlastio svojim aktom da mogu pru`ati pomo} u za{titi divqa~i i lovi{ta, korisnik lovi{ta treba da obezbedi da u obilazak lovi{ta idu zajedno najmawe dva lica, opremqena, pored ostalog, mobilnim telefonima ili drugom opremom za komunikaciju sa ovla{}enim licem korisnika lovi{ta.

5. Korisnik lovi{ta treba da obrazuje komisiju za ustanovqavawe i procenu {tete na divqa~i, koja }e, u roku od 30 dana od dana prestanka trajawa vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije, dostaviti Ministarstvu zapisnik o utvr|enom stawu, sa podacima o vrsti i i visini procewene {tete.

Fo to: J. Pap 6. Ko ri snik lo vi {ta, u periodu trajawa vanredne situacije, u Hroniku lovi{ta upisuje sve podatke o preduzetim merama za: za{titu divqa~i, utvr|ivawe {teta na divqa~i, kao i ostale podatke od zna~aja za za{titu divqa~i i lovi{ta.

7. O utvr|enim {tetama na divqa~i i preduzetim merama za za{titu divqa~i i lovi{ta, korisnik lovi{ta redovno obave{tava mesno nadle`nog lovnog inspektora.

8. Ova instrukcija bi}e objavqena na sajtu Ministarstva 9. Ova instrukcija stupa na snagu danom objavqivawa na sajtu Ministarstva, a prestaje da va`i sa danom prestanka va`ewa Odluke o progla{ewu vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije.Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i poqoprivrede- Uprava za {ume - Boj:324-0318/2012-10 od 6. februara 2012. godine direktor dr Sa{a Orlovi}

Dve godine uzastopno ~lan uzdinskog Udru`ewa lovaca „Zec” Da vor Pe tro vi} iz Putnikova, u op{tini Kova~ica, jedini je uspeo da nadmudri banatske lije na manifestaciji koju prire|uju lovci Uzdina. Ali, pored odstrela ovog lukavog predatora kada u goste do|u kolege iz mnogih mesta, Petrovi}u su izlasci u lov na lisice u ovom kraju Banata postali specijalnost za osam godina, koliko mu je lov najomiqeniji hobi.

- Tokom sezone, lov na lisice mi je glavna preokupacija.

Ovo mi je peta lisica koju sam odstrelio ove sezone, jer nisam imao mnogo izlazaka u atar ka`e Petrovi}, koga je me|u lovce privukla prvenstveno qubav prema prirodi, boravak na otvorenom prostoru i qubav prema oru`ju, jer je pripadnik MUP Srbije na slu`bi u Policijskoj upravi Grada Beograda.

Od kada je lovac svake sezone Petrovi} je u proseku odstrelio po desetak jedinki, tako da je do sada odstrelio preko 70 lisica.

- Prilikom izlaska na lisice koristim vabilice „Hubertus” u obliku pi{taqke, ili ustima simuliram zov mi{a, pa tako uspevam da ih namamim da iza|u na ni{an. Kada su organizovani grupni izlasci, su{tina je ne {tedeti sebe i ulaziti u trstike i {ipra`je gde se lisice skrivaju, jer ako ide{ putem nemogu}e je da }e nai}i. Treba birati najnepristupa~niji teren, tamo gde malo lovaca ho}e da za|e i tu le`i tajna uspeha - otrkiva Petrovi}, koji je pre dve nedeqe, na manifestaciji u Uzdinu plen odstrelio upravo kraj trske u uzdinskom ataru prema Toma{evcu.

M. Mr.

Davor Petrovi} s omiqenim ulovom

NA VLA SI NI, KRAJ SUR DU LI CE

Vu ko vi na pa da ju di vqe ko we i sr ne }u di vqa~ Oko 90 divqih kowa na Vlasini, koji su svojevrsna turisti~ka atrakcija, iznemogli su od gladi i ugro`eni od ~opora vukova jer wihovo kretawe onemogu}ava veliki sneg, re~eno je nedavno agenciji Beta u Lova~kom udru`ewu „Vrla” iz Surdulice. Predsednik LU Dra gan Ko sta di no vi} rekao je da je ~opor od desetak vukova ve} rastrgao dva kowa i da je poku{ao da prekoqe jedno `drebe.

- Situacija je alarmantna. Na{i lovci su na{li u snegu le{eve dva kowa i jedno promrzlo `drebe koje se nekako izvuklo iz ~equsti vuka, ali strahujemo da je {teta daleko ve}a - kazao je Kostadinovi}.

Prema wegovim re~ima, divqi kowi koji nemaju ~ime da se hrane jer je rastiwe zatrpano, a ne mogu da be`e od vukova zbog snega ~ija debqina dosti`e 40 centimetara.

- Ranije su se kretali u jednoj grupi, a sada su razbijeni u nekoliko grupa i ra{trakani na povr{ini do desetak hiqada hektara rekao je jedan me{tanin Bo`ica.

O wima se ranije brinuo jedan me{tanin tog sela, ali se on odselio u Beograd.

Kostadinovi} je rekao da su lovci iz Surdulice spremni da

krenu u potragu za kowima kako bi im dostavili hranu, ali da je to udru`ewe siroma{no jer se izdr`ava od skromnih ~lanarina. ^lanovi LU „Vrla” su ove zime redovno dostavqali hranu divqim `ivotiwima u lovi{tima, a primetili su da su vukovi rastrgli i nekoliko srna.

(Be ta)

BEGE^

„[a ko li si ja da” od lo `e na do da qeg Bege~ki lovci su nameravali da sutra budu doma}ini tradicionalnog lova na predatore, od ove godine originalnog imena - „[akolisijada”, ali je manifestacija odlo-

`ena nakon instrukcije koja je stigla iz Ministarstva PT[V. Po re~ima organizatora, odr`avawe „[akolisijade”, iz ~ijeg imena se jasno vidi koji }e preda-

tori biti na ni{anu, planira se nakon {to grupni lov na predatore ponovo bude dozvoqen, te }e se nov termin manifestacije naknadno objaviti.

D. Kn.

crna hronika

petak17.februar2012.

VATROGASCI UGASILI PO@AR U NOVOSADSKOJ VI[ESPRATNICI

U BLIZINI ZATVORA NA NOVOSADSKOJ KLISI

Bre ne rom na le de ni ce, pa za pa li li zgra du

Ma li {a ni pro na {li bom bu

Ma li {a ni, ko ji su se san ka li na nad vo `wa ku u No vom Sa du, kod ugla Sen tan drej skog pu ta i Sr bo bran ske uli ce, u bli zi ni Okru `nog za tvo ra na Kli si, pro na {li su ju ~e oko 15 ~a so va bom bu i o to me oba ve sti li ro di te qe, a ovi su pri ja vi li slu ~aj po li ci ji.

Pri pad ni ci pro tiv di ver zi o ne je di ni ce no vo sad ske Po li cij ske upra ve od mah su iza {li na li ce me sta, eva ku i sa li pri sut ne i od ne li eks plo ziv nu na pra vu na si -

gur no. Oni su utvr di li da je re~ o ru~ noj bom bi M-52.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, je dan de ~ak je no gom za ka ~io bom bu ko ja je {tra ~a la iz sne ga i pri to me ot ki nuo ka {i ku od te la. Na vod no, sa mo ve li kim ~u dom bom ba ze le ne bo je, ko ja je ima la eks plo ziv no pu we we, ni je ek plo di ra la i ne kog po vre di la.

Sa op {te we i vi {e de ta qa o do ga |a ju o~e ku je mo da nas iz no vo sad ske po li ci je.

M. V.

dnevnik

c m y

14

U po `a ru ko ji je pre kju ~e oko 14 sa ti iz bio pri li kom po ku {a ja sta na ra da ot po pe led s olu ka na kro vu vi {e sprat ni ce uz po mo} bre ne ra u Uli ci Pe tra Drap {i na 32, u {i rem cen tru No vog Sa da, ni je bi lo po vre |e n ih, ali je na n e t a ma t e r i j al n a {te ta u de lu ta va na, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Va tro ga sci su br zom in ter ven ci jom lo ka li zo va li va tru i spre ~i li da se ona pro {i ri na krov nu kon struk ci ju i sta no ve. Ne ki sta na ri su na pu sti li do mo ve dok po `ar ni je uga {en.

Ko man dir no vo sad ske Va tro ga sne bri g a d e Dra g o s lav Kli s u r a sa o p {tio je da je in ter e ve ni sa lo 17 va tro ga sa ca ko ji su do {li na li ce me sta u {est vo zi la. Oni su ima li pro ble ma da stig nu na me sto do ga |a ja zbog sne ga i par ki ra nih pri vat nih auto mo bi la, ali su ipak do {li na vre me da spre ~e {i re we pla me na.

E. D.

Va tro ga sci br zo in ter ve ni sa li

Foto: Bojana Gaji}

TU@ILAC ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL MIQKO RADISAVQEVI] NAJAVQUJE DANAS U NOVOM SADU OBELE@AVAWE TU@NE GODI[WICE

^e ti ri go di ne od tra ge di je u „La un yu” Po la ga wem ve na ca i cve }a kraj spo men-plo ~e s ime ni ma osmo ro mla dih na stra da lih u po `a ru u ka feu “La unx”, da nas }e bi ti obe le `e na ~e tvr ta go di {wi ca jed nog od naj tra gi~ ni jih do ga |a ja u no vi joj isto ri ji No vog Sa da.

Ven ce i cve }e kraj spo menplo ~e, po sta vqe ne na zgra di u Zmaj Jo vi noj uli ci gde se tra ge di ja do go di la, po lo `i }e u pod ne za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di} i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, ro di te qi, rod bi na i pri ja te qi po gi nu lih mla dih

qu di, uglav nom stu de na ta No vo sad skog uni ver zi te ta.

U po `a ru su `i vo t iz gu bi li: se stra i brat Mir ja na (23) i Mi lo{ (19) Pe ki}, Mi le na Ko lun xi} (23) i Bran ka Sa ko vi} (23) iz No vog Sa da, Bo ris Bje ki} (23) iz Ve ter ni ka, Du {i ca Ku la{ (23) iz Va qe va, Ma ri ja Ga vran ~i} (23) iz Ki kin de i Vla dan Dra go vi} (22) iz Sa vi nog Se la.

Iz za pa qe nog ka fi }a, sko kom kroz pro zor, us pe li su da se spa su Ma ja Mi lik {i} i Alek san dar An ti}, za do biv {i pri tom te {ke po vre de.

Sa stan ci i kre ta we Lu ke Bo jo vi }a na pro ve ri Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da jo{ ni je do bio pi smo ko je je, ka ko je sa op {ti la Srp ska na pred na stran ka, po slao za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} s od re |e nim in for ma ci -

PRESUDA APELACIONOG SUDA U BEOGRADU

Ane ste zi o log iz po ro di li {ta u za tvor zbog mi ta

Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je osu dio na tri me se ca za tvo ra ane ste zi o lo ga Gi ne ko lo {ko-aku {er ske kli ni ke “Na rod ni front” u Be o gra du Ve snu Mr |e no vi} jer je 2005. zah te va la i pri mi la mi to od 150 evra od su pru ga jed ne po ro di qe, ob ja vqe no je na saj tu tog su da.

Mr |e no vi }e voj je po tvr |e na ka zna na ko ju je osu |e na pre su dom Vi {eg su da u Be o gra du jer je po sle da va wa epi du ral ne ane ste zi je po -

ro di qi i na kon oba vqe nog po ro |a ja 8. no vem bra 2005. go di ne, zah te va la od su pru ga po ro di qe da joj za ve} oba vqe ne zdrav stve ne uslu ge do ne se 150 evra.

Po me nu ti iz nos je pri mi la ne de qu da na ka sni je – 15. no vem bra 2005. go di ne, u svo jim slu `be nim pro sto ri ja ma, iako je pa ci jent ki wa za epi du ral nu ane ste zi ju pre po ro |a ja ve} pla ti la 4.500 di na ra po va `e }em ce nov ni ku za van stan dard ne uslu ge bol ni ce. (Tanjug)

Lu ka Bo jo vi }

ja ma o Lu ki Bo jo vi }u, ali da }e pro ve ri ti na vo de tog pi sma ka da bu de sti glo u Tu `i la {tvo.

Ra di sa vqe vi} je is ta kao da Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal za jed no s rad nom gru pom, ko ju je for mi rao Bi ro za ko or di na ci ju slu `bi bez bed no sti, pro ve ra va sve in for ma ci je ko je se od no se na Bo jo vi }a, ne sa mo o kri vi~ nim de li ma s ko ji ma se do vo di u ve zu ve} i sa

svim we go vim ak tiv no sti ma. To se, ka ko je na veo, od no si i na po dat ke o we go vom kre ta wu, su sre ti ma, lo gi sti ci, fi nan si ra wu, kao i o pri ho di ma ko je je sti cao.

– Po ten ci jal ne kre di bil ne i ozbiq ne in for ma ci je i sa zna wa ko je se od no se na Lu ku Bo jo vi }a su za ko nom za {ti }e ne kao slu `be na taj na i za to ih ne tre ba sa op {ta va ti pre ko {tam pe i me di ja jer to on da u ve li koj me ri ote `a va na{ rad – upo zo rio je Ra di sa vqe vi}. – Ako ne ko ras po la `e ta kvim in for ma ci ja ma, one se pro sle |u ju po li ci ji i Tu `i la {tvu ko ji tre ba da ih pro ve re i pro du be i utvr de wi ho vu va lid nost i kraj wi zna ~aj.

Vu ~i} je upu tio pi smo Ra di sa vqe vi }u u ko jem ga je oba ve stio o to me da je je dan od naj vi {ih dr `av nih funk ci o ne ra u vre me dok je bio na vla sti 2008. imao su sre te s Lu kom Bo jo vi }em, op tu `e nim za vi {e ubi sta va, sa op {ti li su na pred wa ci.

Ka ko je re ~e no, u tom pi smu na ~e ti ri me sta je ja sno na gla {e no ime i pre zi me tog funk ci o ne ra ko ji se kra jem 2008. go di ne, ne po sred no pre Bo jo vi }e vog bek stva iz ze mqe, sa stao s wim u jed nom be o grad skom ka feu u We go {e voj uli ci.

Od be gli Bo jo vi}, ko ji je u Sr bi ji op tu `en za vi {e ubi sta va i po ku {a ja ubi sta va, uhap {en je u [pa ni ji po po ter ni ci

„DNEVNIK” SAZNAJE: SU\EWE PRED BEOGRADSKIM OSNOVNIM SUDOM U SLU^AJU „JATACI” IPAK BEZ BIV[EG ^ELNIKA VRS

Rat ko Mla di} ne }e sve do ~i ti na su |e wu 22. fe bru a ra

U prav nom ti mu za od bra nu ha {kog op tu `e ni ka i pri tvo re ni ka Rat ka Mla di }a, pen zi o- ni sa nog ge ne ra la Voj ske Re pu bli ke Srp ske, ka `u da on ne }e bi ti u pri li ci da po po zi vu Pr vog osnov nog su da u Be o gra du sve do ~i pu tem vi deo-lin ka 22. fe bru ra u pro ce su gru pi op tu `e nih da su mu po ma ga li u skri va wu u Sr bi ji od 2002. do 2006. go di ne.

Advo kat Mi lo{ [a qi}, sa vet nik u ti mu za Mla di }e vu od -

bra nu, ka zao je ju ~e za „Dnev nik“ da, po sa zna wi ma ko je on ima u ovom tre nut ku, iz Ha ga ni je po zi tiv no od go vo re no na zah tev be o grad skog su da za sve do ~e we Mla di }a ko ji je od hap {e wa u ma ju pro {le go di ne u pri tvo ru u [e ve nin ge nu.

– Tri bu nal, pred ko jim je po ~e tak su |e wa Mla di }u za ka zan za 14. maj, oce nio je da ni je ce lis hod no da se on po ja vqu je iz van ak tu el nog po stup ka u Ha gu – ka `e advo kat [a qi}.

Pred be o g rad s kim Pr v im osnov nim su dom je kra jem de cem bra po ~e lo po no vo qe no su |e we gru p i okri v qe n ih ko j e op t u `ni ca na raz li ~i te na ~i ne sum wi ~i da su od 2002. do 2006. go di ne po ma ga li Mla di }u u skri va wu na pod ru~ ju Be o gra da. Su |e we se po na vqa po na lo gu Ape la ci o nog su da u Be o gra du ko ji je usvo jio `al bu Tu `i la {tva pro tiv pr v o s te p e n e oslo b a | a j u } e pre su de od 10. de cem bra 2010. go di ne.

Proces u Hagu po~iwe 14. maja Su |e we biv {em na ~el ni ku Ge ne ral {ta ba voj ske Re pu bli ke Srp ske, ge ne ra lu Rat ku Mla di }u po ~e }e 14. ma ja, sa op {tio je Ha {ki tri bu nal. Ra ni je je bi lo na ja vqe no da }e su |e we po ~e ti 27. mar ta.

Mla di} je op tu `en za ge no cid i vi {e stru ke zlo ~i ne po ~i we ne nad mu sli ma ni ma, Hr va ti ma i osta lim ne srp skim ci vi li ma u Bo sni i Her ce go vi ni od ma ja 1992. do kra ja 1995. go di ne. U op tu `ni ci je na ve de no da su sna ge pod Mla di }e vom ko man dom, iz me |u osta log, po ~i ni le ge no cid ka da su li kvi di ra le

vi {e od 7.000 mu sli ma na u ju lu 1995. go di ne u Sre bre ni ci.

Mla di} se te re ti za ge no cid i za zlo ~i ne po ~i we ne na is to ku i se ve ro za pa du Bo sne i Her ce go vi ne. U op tu `ni ci je po me nu to vi {e od 70 slu ~a je va ubi sta va u 20 op {ti na i na ve de no da su sna ge pod Mla di }e vom ko man dom mu ~i le, mal tre ti ra le i psi hi~ ki, psi ho lo {ki i sek su al no zlo sta vqa le ci vi le u 58 pri tvor skih je di ni ca u 22 op {ti ne.

(Tanjug)

Na po ~et ku no vog po stup ka, u de cem bru 2011, su de }e ve }e su di je Sne `a ne Tri fu no vi} je od lu ~i lo da u ter mi nu od 21. do 23. fe bru a ra me |u pr vim iz ve de nim do ka zi ma bu de sve do ~e we ha {kog op tu `e ni ka ge ne ra la Mla di }a, pu tem vi deo-kon fe ren cij ske ve ze.

Za fe bru ar ski ter min su |e wa je na ja vqe no sa slu {a we ve li kog bro ja sve do ka.

Na po ~et ku po no vo qe nog po stup ka svi op tu `e ni su osta li pri od bra na ma ko je su iz ne li to kom pr vog su |e wa, ne gi ra ju }i op tu `be i kri vi cu.

Pro ce som su ob u hva }e ni op tu `e ni: Stan ko Ri sti}, Sa {a Bad war, Rat ko Vu ~e ti}, Qi qa na Va sko vi}, kao i we na de ca Ta tja na i Bo jan Va sko vi}, Mar ko Lu go wa, Bla go je Go ve da ri ca, Pre drag Ri sti} i Bo ri slav Iva no vi}.

To kom pr vog su |e wa je umro pr vo op tu `e ni Jo vo \o go, ko ji je bio ofi cir u Voj sci Re pu bli ke Srp ske pod Mla di }e vom ko man dom.

J. J.

„Jutarwi list”: Hrvatski paso{i kod uhap{enih Pre tre som u sta no vi ma Lu ke Bo jo vi }a i osta lih uhap {e nih pri pad ni ka ne ka da {weg „ze mun skog kla na” – Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, Si ni {e Pe tri }a i Vla di mi ra Mi ja no vi }a – {pan ski po li caj ci na {li su pra vu ma lu za li hu hr vat skih do ku me na ta, tri pa so {a i dve li~ ne kar te, pi {e za gre ba~ ki „Ju tar wi list„.

Po pi sa wu tog li sta, Bo jo vi}, ko ji je uhap {en u Va len si ji 9. fe bru a ra, ve ro vat no je ko ri stio je dan od tih pa so {a ko ji je iz dat 31. de cem bra 2008. go di ne na ime Ma ri ja na Ba ri {i }a, po {to oso ba na sli ci li ~i na Bo jo vi }a.

Ba ri {i} se u Hr vat skoj od ma ja 2008. go di ne vo di kao ne sta lo li ce. Ne sta li Ba ri {i} ro |en je u se lu Ra ko vac-Mo ti ke kod Ba wa lu ke, a po sled wi put je vi |en na ko me mo ra ci ji u Blaj bur gu u ma ju 2008. go di ne. We go va fa mi li ja od ta da bez u spe {no tra ga za wim.

(Tanjug) srp skog In ter po la. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal u op tu `ni ci na vo di da je Bo jo vi} stao na ~e lo „ze mun skog kla na” po sle ubi stva we go vih

vo |a Du {a na Spa so je vi }a i Mi le ta Lu ko vi }a u mar tu 2003. go di ne, a svo ju mo} u~vr stio je na kon hap {e wa Mi lo ra da Ule me ka Le gi je.

IVICA DA^I] U AUSTRALIJI TELEFONOM RAZGOVARAO S KAPETANOM DRAGANOM

Re {ewe is kqu ~i vo po pra vu Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} ju ~e je raz go va rao te le fo nom s Dra ga nom Va siq ko vi }em, po zna tim kao Ka pe tan Dra gan, ko ji je pod op tu `bom Hr vat ske za rat ne zlo ~i ne u pri tvo ru u Austra li ji, a ta mo {wim vla sti ma je pre neo da bi taj pro ces tre ba lo da se vo di is kqu ~i vo na prav nim osno va ma.

Na zah tev srp ske di ja spo re i po ro di ce Va siq ko vi }a, Da ~i} je raz go va rao i sa svo jim austra lij skim ko le gom ka ko bi se pro ces ko ji se pro tiv Va siq ko vi }a vo di pri veo kra ju. Da ~i} je re kao da „Va siq ko vi} ve} {est go di na bo ra vi u pri tvo ru” i da sma tra da tre ba da se „uklo ne sve pri me se po li ti ke i pro ces vo di is kqu ~i vo na prav nim osno va ma”.

Da ~i} je is ta kao da se Sr bi ja in te re su je za ovaj slu ~aj, „{ti te }i sva le gi tim na pra va svo jih gra |a na”, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je.

– U vre me ka da pred sed ni ci Sr bi je, BiH i Hr vat ske raz go va -

ra ju o to me da tre ba po kre nu ti ini ci ja ti vu da se osum wi ~e ni ma za rat ne zlo ~i ne su di u dr `a va ma ~i ji su dr `a vqa ni, tu ide ju vi dim kao je dan od na ~i na re {a va wa i ovog pro ble ma – re kao je on.

Da ~i} je is ta kao da Sr bi ja ne `e li da uti ~e na sud ske pro ce se, „ali sva ka ko `e li da do pri ne se to me da se pro ce si ko ji se vo de oslo bo de po li ti~ kih pri me sa i da do bi ju obri se prav ne for me, ka ko se ra di svu da u sve tu”. On je na veo da je ve o ma re dak slu ~aj i „mi slim i da je je di ni pri mer u Austra li ji da ne ko {est go di na bu de u pri tvo ru, a da je i da qe ~i tav pro ces go to vo na istom me stu gde je bio i na po ~et ku”.

Va siq ko vi} je uhap {en 20. ja nu a ra 2006. na osno vu hr vat ske po ter ni ce zbog op tu `bi o rat nim zlo ~i ni ma nad hr vat skim za ro bqe ni ci ma u za tvo ru u Kni nu 1991. i se lu Bru {ka kod Ben kov ca 1993. go di ne. Hr vat sko pra vo su |e te re ti Va siq ko vi }a i za u~e {}e u na pa du na hr vat ska se la oko Gli ne 1991. go di ne.

(Tanjug)

crna hronika / akTUeLna

dnevnik

petak17.februar2012.

15

„DNEV NIK” U ME LEN CI MA, U PO SE TI PO RO DI CI POST HUM NO OD LI KO VA NOG PO LI CAJ CA ALEK SAN DRA RK MA NA

Sva ko ve ~e pred san Aca na o~i do |e – Mno go nam, kao ro di te qi ma, zna ~i od li ko va we ko je je na{ Aca post hum no do bio jer smo ga od ga ja li da bu de po {ten i ra dan, ali nam je kri vo {to smo o to me sa zna li iz me di ja, kao i osta li gra |a ni. Ose }a mo se kao da ne po sto ji mo – ve li za “Dnev nik” Bo `a na Rk man iz Me le na ca, maj ka po li caj ca Alek san dra Rk ma na (29), tra gi~ no na stra da log 21. ju la pro {le go di ne na slu `be noj du `no sti u Zre wa ni nu.

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} je, po vo dom Da na dr `av no sti, post hum no od li ko vao Alek san dra Rk ma na iz Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu zlat nom me da qom “Mi lo{ Obi li}” za is po qe nu hra brost i de la li~ nog he roj stva.

Me da qu je u Be o gra du pri mi la Alek san dro va su pru ga Sa wa. Rk man je, da pod se ti mo, ubi jen dok je po ku {a vao da spre ~i na si qe u po ro di ci, a na we ga je iz va tre nog oru` ja pu cao Go ran Pe tro vi} (30), od ra ni je znan po li cij skim i sud skim or ga ni ma.

Eki pa “Dnev ni ka” ju ~e je, na dr `av ni pra znik, po se ti la ro di te qe na stra da log Alek san dra, maj ku Bo `a nu i oca Jo va na, ko ji `i ve u Me len ci ma, u tro {nom ku }er ku.

– U fe bru a ru 2004. zva li su da pod ne se no vi do kaz o dr `a vqan stvu, rod ni list i po tvr du da ni je ka `wa van. Pre da li smo do ku men ta ci ju i u apri lu je po zvan da se ja vi u Po li cij sku upra vu. S ob zi rom na to da je jo{ bio u voj sci, ni je mo gao od mah da se oda zo ve po zi vu, ali se ubr zo ja vio. Za vr {io je kurs i po ~eo da ra di kao pri prav nik. Po sle je oti {ao u in ter vent ni vod – ka zu je ne u te {na maj ka Bo `a na.

Na pi ta we da li je, dok bi Aca od la zio na po sao, stra ho va la za we go vu bez bed nost, ona od go va ra da je sva ki po sao ri zi ~an.

Stra li Alek san dar Rk man

van nam pri ~a ju ka ko im se po ro di ca ob re la u Me len ci ma a sin za vr {io u po li cij skoj uni for mi u ko joj je i `i vot skon ~ao.

– U Voj vo di nu smo se do se li li iz Vu ko va ra 1997. go di ne. Pr vo smo oti {li u Ku ma ne, a ka sni je smo pre {li u Me len ce, gde sam na sle di la ku }u u ko joj smo da nas.

Aca se pre se lio u dru gu ku }u, gde je `i veo sa su pru gom i de te tom, a }er ka je jo{ on da oti {la u Apa -

Ne u te {ni ro di te qi Bo `a na i Jo van Rk man

Alek san dro va su pru ga Sa wa i dvo go di {wi sin ~i} Ste fan, po sle po gi bi je mu `a i oca, od se li li su se iz naj ve }eg ba nat skog se la u [id, gde je ova udo vi ca ku pi la stan.

Dok se di mo u skrom nom dnev nom so bi~ ku, ~i je zi do ve, kao i sta kla vi tri ne, pre kri va ju Alek san dro ve fo to gra fi je jo{ iz vre me na dok je bio de te, ali i one na ko ji ma po zi ra u slu `be noj odo ri, Bo `a na i Jo -

tin. Ka sni je se ta mo i uda la – pri ~a Bo `a na.

Alek san dar je oti {ao u po li caj ce 2004. go di ne. Imao je `e qu da ob u ~e pla vu uni for mu. Jo{ 2002. je kon ku ri sao za od la zak na kurs ali je, zbog pri la ga wa ne pot pu ne do ku men ta ci je, ta da od bi jen. Ja vio se na kon kurs i na red ne 2003. go di ne, a u de cem bru je oti {ao na od slu `e we voj nog ro ka.

Otac `e li da po se ti me sto po gi bi je – Ni ka da se ni smo sre li s ro di te qi ma Go ra na Pe tro vi }a ko ji nam je ubio de te. Imao sam na me ru da pe {i ce pro |em uli com u ko joj je Pe tro vi }e va ku }a, a u ko joj nam je sin stra dao, ali je tog da na, ka da sam bio u Zre wa ni nu, ne ko na i {ao auto mo bi lom i po ve zao me. Hteo sam sa mo da vi dim gde se sve od i gra lo i gde je Aca `i vot skon ~ao. Ali, pro }i }u tu da, kad-tad – ve li Jo van Rk man, ko ji ne mo `e da ob u zda su ze.

Pod se ti mo, ne sre }a se zbi la tog ~e tvrt ka, 21. ju la, oko se dam ~a so va, ka da su pri pad ni ci MUP-a, po na lo gu is tra `nog su di je, do {li u ku }u Go ra na Pe tro vi }a, u Uli ci Sin |e li }e va 25, ka ko bi pre tre sli pro sto ri je u ko ji ma je bo ra vio ovaj vi {e stru ki po ~i ni lac kri vi~ nih de la. Ka da su se po li caj ci po pe li na sprat i otvo ri li vra ta so be u ko joj je bio Pe tro vi}, on je pu cao u Alek san dra Rk ma na ko ji je pao po go |en. Pe tro vi} je na sta vio da pu ca, pa je dru gog po li caj ca Iva na Ra di na (26) iz Srp ske Cr we po go dio u ra me.

Tre }i po li ca jac, da bi sa ~u vao svoj i `i vo te osta lih ko le ga, upo tre bio je oru` je i usmr tio osum wi ~e nog.

Uli ca po na stra da lom po li caj cu?

Zbog tra gi~ ne po gi bi je Alek san dra Rk ma na, Grad sko ve }e je ta da pro gla si lo Dan `a lo sti na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na.

Iz me sne za jed ni ce Me len ci sti za le su na ja ve da }e zre wa nin skoj Skup {ti ni gra da bi ti pred lo `e no da uli ca u ko joj je ne ka da `i veo, ili u ko joj da nas bo ra ve we go vi ro di te qi, po ne se ime po Alek san dru. Ka ko sa zna je mo od Bo `a ne i Jo va na, ta ini ci ja ti va za sa da ni je spro ve de na u de lo.

– Uvek sam mu go vo ri la da pa zi {ta ra di i da bu de po {ten. Ni ko o we mu ni {ta lo {e ni je re kao. Naj va `ni je je da je obraz ~ist, ni {ta dru go ni je vred ni je od po {te wa – go vo ri na {a sa go vor ni ca.

Od tre nut ka ka da su osta li bez si na, Bo `a na i Jo van me |u sob no ne raz go va ra ju o tom tra gi~ nom da nu. Sto ga Bo `a na i ne zna ka ko joj se su prug ose }a i ka ko pod no si zlu kob ko ja ih je sna {la.

– Ali, znam ka ko je me ni. Sva ko ve ~e kad leg nem u kre vet, Aca mi je u mi sli ma. Da li ga sa wam, to ne znam jer sno ve ne pam tim, ali pre spa va wa mi slim na we ga, na tre nut ke dok je bio de te, ka da je od ra stao… Vr zma ju mi se i sce ne ka da je na stra dao – go vo ri Bo `a na dok joj su ze na vi ru na o~i.

I mu` i ona, se }a se, tog da na ka da im je sin pod le gao po vre da ma, bi li su na po slu, u po go ni ma pred u ze }a “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}”. Ka da su je zva li da do |e na por tir ni cu, Bo `a ni je od mah kroz gla vu pro {ao Aca. – Tih da na sam ima la cr ne mi sli, ni ka ko ni sam mo gla da ih se ota ra sim. Za lo {e imam pred o se }aj, za do bro – ni ka da – do da je ona.

Ro di te qi su, od Alek san dro ve po gi bi je, sva ko dnev no i{li na we gov grob. Sa da, zbog sne ga i ni skih tem pe ra tu ra, ne idu mu u po se tu sva kog da na, ali se nad ra kom ~e sto na |u. Sa hra wen je na se o- skom gro bqu u Me len ci ma, a osim po ro di ce, rod bi ne, pri ja te qa i ko le ga, Alek san dra su na ve~ ni po ~i nak is pra ti li i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} i di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}. @. Ba la ban

NE SRE ]A U GAJ DO BRAN SKOJ PI LA NI „JE LA”

^i ste }i sneg pro pao kroz krov i po gi nuo Mi o drag Da mja nac (1955) iz No ve Gaj do bre po gi nuo je ju ~e u Gaj do bri ~i ste }i sneg s kro va pro iz vod ne ha le pi la ne „Je la“ u Gaj do bri.

U ovom se lu, de se tak ki lo me ta ra uda qe nom od Ba~ ke Pa lan ke, qu di `a le za do brim ~o ve kom ko ji je ov de bio po znat kao vre dan i od go vo ran, a svo je vre me no je ra dio kao ban kar.

Ne sre }a se do go di la u sre du oko 10 sa ti, ka ko ka `u me {ta ni Gaj do bre ko ji pro sto ne mo gu da ve ru ju da se de si la tra ge di ja. Krov pro iz vod ne ha le i ju ~e je de lo vao sa bla sno, a na we mu su vi dqi ve sa mo lo pa te. Ni smo za te kli ni ko ga ni na fa bri~ koj ka pi ji, a na vr hu kro va vi dqi va je ru pa kroz ko ju je, na vod no, pro pao ne sre} ni Da mja nac.

M. Sy.

PR VA @R TVA ZI ME U SRED WEM BA NA TU U RA DO JE VU

Si ro ma {tvo od ne lo `i vot Ni ske tem pe ra tu re od ne le su qud sku `r tvu u sred wem Ba na tu.

Od po sle di ca smr za va wa pre mi nuo je T. T. (65) iz Ra do je va, se la u op {ti ni No va Cr wa. Ovu in for ma ci ju “Dnev ni ku” je po tvr dio pred sed nik te sred wo ba nat ske ko mu ne Pe ra Mi lan kov.

Po re ~i ma Mi lan ko va, u ovoj po gra ni~ noj op {ti ni ni su pro blem ne pro hod ni pu te vi jer je i naj ma wa uli ca na we noj te ri to ri ji pot pu no o~i {}e na, ne go si ro ti wa ~i ji je `i vot do dat no ugro `en vre men skim ne pri li ka ma. A po zna to je da u no vo cr wan skoj op {ti ni ima mno go rom skih po ro di ca, kao i ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i.

– Od po ~et ka go di ne smo iz op {tin skog bu xe ta iz dvo ji li 1,5 mi lion di na ra kao jed no krat nu po mo} so ci jal no ugro `e nim gra |a ni ma, i jo{ 700.000 di na ra za ku po vi nu naf te za me ha ni za ci ju. Ni je dan di nar po mo }i ni smo do bi li od Re pu bli ke i Po kra ji ne, iako sam jo{ pre se dam da na ape lo vao za po mo}. Jer, do sa da {we odva ja we iz bu xe ta ozbi qan je udar na na {u skrom nu op {tin sku ka su – re kao je

Mi lan kov za na{ list, i do dao da bi nov ~a nu po mo} tre ba lo ova mo upu ti ti {to pre, po {to su me {ta ni ma pa re pre ko po treb ne za ku po vi nu ogrev nog dr ve ta.

Ka ko je ob ja snio Mi lan kov, do sa da su se so ci jal no ugro `e ni gra |a ni sna la zi li ta ko {to su

Ne ma opa sno sti od po pla va

PO @AR NA AVA LI

Iz go reo re sto ran Va tro ga sno-spa si la~ ke eki pe uga si le su ju ~e po `ar u ko jem je pot pu no iz go reo re sto ran „Mi tro vi }ev dom” na Ava li, a uzrok

iz bi ja we va tre utvr di }e nad le `e ni is tra `ni or ga ni.

– Po `ar je uga {en, a is tra ga }e utvr di ti za {to je do {lo do

iz bi ja wa va tre – re kla je Ta nju gu na ~el ni ca Grad ske upra ve za van red ne si tu a ci je Sa wa Vuk sa no vi}-@u gi}.

Po `ar je iz bio prek si no} oko 23 sa ti, re sto ran je pot pu no iz go reo, a po vre |e nih ni je bi lo. U ga {e wu je u~e stvo va lo osam va tro ga snih eki pa i 21 va tro ga sac, ko ji su se bo ri li s va trom do du bo ko u no} i spre ~i li da se po `ar pro {i ri na okol ne objek te.

Ka da su va tro ga sne eki pe sti gle na li ce me sta, ceo obje kat, ko ji se sa sto ji od tri eta `e po vr {i ne 700 kva drat nih me ta ra, bio je pla me nu. Pri ze mqe re sto ra na je od ka me na, ali sprat i pot kro vqe, ko ji su od dr ve ta, pot pu no su iz go re li, kao i ceo in ven tar.

po te re nu sku pqa li dr va i gra we za lo `e we, ali ot ka ko je pao sneg to ni su u mo gu} no sti.

– Dr va ima na ka mi o ni ma, mo gu }e ih je ku pi ti, sa mo nam je po tre ban no vac, i to {to hit ni je – ape lo vao je pred sed nik op {ti ne No va Cr wa. @. B.

Po mo} u su ho me sna tim pro iz vo di ma

U TRI NA SE QA MZ BA NAT SKO ARA \E LO VO

Pa ke ti naj u gro `e ni jim Za 110 naj u gro `e ni jih do ma }in sta va u tri na se qa na pod ru~ ju tri me sne za jed ni ce u Ba nat skom Aran |e lo vu, u no vok ne `e va~ koj op {ti ni, ju ~e su ras po de qe ni pa ke ti su ho me sna tih pro iz vo da. Sva ki pa ket te `io je se dam ki lo gra ma.

Neo p hod ne pa re za na bav ku pa ke ta na mir ni ca obez be di li su MZ Ba nat sko Aran |e lo vo i

lo kal na sa mo u pra va op {ti ne No vi Kne `e vac. Pred sed nik MZ Ba nat sko Aran |e lo vo Dra gan Ne deq kov ka `e da je u vre me van red ne si tu a ci je usled obim nih pa da vi na i ve li ke hlad no }e pro ce we no da }e se na taj na ~in po mo }i sta ra~ kim i do ma }in stvi ma ko ja ne ma ju ni ka kav iz vor pri ho da da pre gr me hla dan ta las.

M. Mr.

U Sr bi ji se u na red nih de set da na ne o~e ku je in te ziv no to pqe we sne ga ko je bi mo glo za po sle di ce ima ti po pla ve, re ~e no je ju ~e na sa stan ku u Re pu bli~ kom hi dro me te o ro lo {kom za vo du. Di rek tor Di rek ci je za vo de Alek san dar Pro da no vi} re kao je da sa da ne ma ni ka kve opa sno sti od po pla va i da ne tre ba pla {i ti gra |a ne, na gla siv {i da se Di rek ci ja ko jom ru ko vo di spre ma i za naj go re sce na ri je.

– Pri pre ma mo se za naj go re, po sce na ri ju po ko jem mo `e do }i do pa da vi na i to pqe wa sne ga, ti me {to smo jo{ u ja nu a ru kre nu li da pra zni mo aku mu la ci je – re kao je Pro da no vi}.

On je do dao da se po je di ne aku mu la ci je pra zne, dok su dru ge na mi ni mal nom re `i mu ra da i da }e mo, uko li ko se oba ve pri pre me za naj go ri sce na rio, mno go bo qe pro }i, a uko li ko bu de kao {to pred vi |a RHMZ, a to je la ga no po ve }a we tem pe ra tu ra i la ga no to pqe we sne ga – ne }e bi ti ap so lut no ni ka kve opa sno sti od po pla va. On je pod se tio na to da su pre ~e ti ri go di ne iz ve de ni ozbiq ni ra do vi na na si pi ma, aku mu la ci ja ma i dru gim si ste mi ma.

(Ta njug)

SPORT

petak17.februar2012.

dnevnik

c m y

16

PRI PRE ME PAR TI ZA NA U AN TA LI JI

Vra ti li se Vu ki} i Stoj ko vi}

Duel Artete i Ibrahimovi}a u Milanu

OSMI NA FI NA LA LI GE [AM PI O NA

Mi lan de kla si rao tobyi je Mi lan–Ar se nal 4:0 (2:0) MI LA NO: Stadion \uzepe Meca, gledalca 60.000, sudija; Ka{ai (Ma|arska), strelci: Boateng u 15. Robiwo u 38. i 48- i Ibrahimovi} (iz penala) u 79. minutu.

MI LAN: Abijati - Abate, Mekses, Tijago Silva, Antonini – Van Bomel, Sedorf( Emanuelsen), No}erino,- Boateng,(Ambrosini)- Ibrahimovi}, Robiwo (Pato).

AR SE NAL: [~esni – Sawa, Vermalen, Ko{~elni (\uru), Gibs (Oksalde ^emberlejn) – Song, Rosicki, Remsi, Arteta, Volkot (Anri) – Van Persi.

Ze nit–Ben fi ka 3:2 (1:1) SANKT PE TER BURG: Stadion Petrovski, gledalca 18.200, sudija: Erikson ([vedska), strelci: [irokov u 27. i 88. i Semak u 71. minutu za Zenit, a Pereira u 20. i Kardoso u 87. minutu za Benfiku. @uti kartoni: Bruno Alve{, Awukov (Zenit), Luisao, Bruno Cezar, Aimar (Benfika).

ZE NIT: Zevnov, Awukov, Bruno Alves, Lombaerts, Hubokan, \ewisov, Zirjanov , Sirokov,Kanunikov (Bistrov), Ker`akov, Fajzulin (Rosina) BEN FI KA: Artur, Pereira, Luisao, Garaj, Emerson, Gaitano (Viktor), Mati}, Kardozo, Vitsel, Bruno Cezar (Nolito), Rodrigo (Aimar) Milan je kona~no podsetio na najboqe dane, a „rosoneri” su na svom San Siru u svakom pogledu fudbalske igre ponizili Arsenal. Slavni klub, koji je sa sedam titula Kupa i Lige {ampiona na drugom mestu ve~ne liste odmah iza Real Madrida (devet trofeja), do~ekao je svoju slatku osvetu ostrvskim klubovima. Naravno, ima da se igra jo{ i revan{ u Londonu, ali Arsenal samo ~udo mo`e da zadr`i u Ligi {ampiona ove sezone. Kevin Princ Boateng je prelepim golom u 15. minutu doveo doma}ina do prednosti. Zlatan Ibrahimovi} se pred odlazak na odmor poigrao sa odbranom Arsenala i na kraju servirao loptu Robiwu za 2:0 ^im je po~elo drugo poluvremen Milan je ve} imao kapitalnih 3:0. Posle samo ~etiri minuta igre u nastavku Robiwo je opet pogodio mre`u. Brazilac je oba gola postigao glavom! Doma}in je malo oduzeo gas, ali ga to nije spre~ilo da postig-

ne jo{ jedan gol. \uru je u 78. minutu oborio Zlatana Ibrahimovi}a u kaznenom prostoru, a [ve|anin je sa „bele ta~ke” bio precizan u milimetar - 4:0.

No le bo drio ro sone re Samo nekoliko sati po{to je primio Orden Kara|or|eve zvezde prvog stepena Novak \okovi} je u Milanu bodrio fudbalere Milana protiv Arsenala. Rosoneri su u prvom me~u osmine finala Lige {ampiona ubedqivo slavili protiv Arsenala, sa 4:0, a \okovi} je odmah posle duela na San Siru posetio fudbalere Milana u svla~ionici. \okovi} ne krije da mu je Milan jedan od omiqenih fudbalskih klubova, a ve} vi{e puta se dru`io sa fudbalerima tog tima. Ovoga puta, u svla~ionici prvi reket sveta se prvo slikao sa Albertom Akvilanijem, da bi potom dobio dres od Zlatana Ibrahimovi}a, sa specijalnom posvetom.

- Svi navija~i rosonera su se sjajno proveli na utakmici, a ja sam sa drugom i bratom pru`io podr{ku svom timu koji je odigrao neverovatno. Izgleda kao da smo Milanu doneli sre}u.

Upoznao sam igra~e pro{le godine u Dubaiju, i ove godine smo se tako|e videli. Nemam puno vremena da pratim svoj omiqeni tim, ali ove nedeqe ne igram ni na jednom turniru pa sam do{ao i zaista sam sre}an zbog toga - rekao je \okovi}.

Me si obo rio ~e ti ri re kor da Najboqi svetski fudbaler, ~lan Barselone Lionel Mesi oborio je u utakmici protiv Bajera u Leverkuzenu (3:1) ~etiri rekorda u evrokupovima.

Neuhvatqivi Argentinac je postigao tre}i gol na me~u, i sa 45 pogodaka u evropskim takmi~ewima (44 u L[ i jedan u Superkupu Evrope) postao najboqi strelac od svih igra~a sa prostora Ju`ne Amerike u istoriji evropskih nadmetawa. Tako|e, postavio je novi rekord po{to je makar jednom zatresao mre`u protivnika na sedam uzastopnih me~eva na

Odli~na utakmica u hladnoj Rusiji i pobeda Zenita nad Benfikom 3:2. Semak postigao gol petom. U fini{u me~a drama. Benfika izjedna~ila na 2:2, u narednom napadu pobedonosni gol Zenita. Nemaju ba{ ~esto prilike fudbaleri Benfike da igraju utakmice na debelom minusu. To „zadovoqstvo” imali su u zale|enom Sankt Petersburgu gde su se odli~no nosili s Zenitom. Odlu~io je spektakularan drugi gol ruske ekipe. I jedan zanimqiv podatak: Zenit je imao vi{e portugalskih igra~a u startnoj postavi od Benfike, koja nije imala nijednog.

Posledwih pet minuta me~a za infarkt. Benfika je izjedna~ila u 87. minutu, preko Kardosa, koji se najboqe sna{ao posle velike gu`ve u {esnaestercu Zenita i neodlu~nih intervencija golmana Zevnova. Koliko Zenitu nedostaje prvi golman Malafejev. Ali, samo {to su krenuli sa centra doma}i su ponovo do{li u prednost!

Ovog puta pogre{ila je cela odbrana portugalske ekipe, a [irokov posti`e svoj drugi i ujdno pobedonosni gol za Zenit.

G. K.

go stu ju }im te re ni ma u L[.

Svojim bravurama je doprineo i novom rekordu Barse, pa je ta ko ak tu el ni evrop ski i svetski prvak najefikasniji klub na prva ~etiri sezonska gostovawa u Ligi {ampiona (tri u grupi i jedno u osmini finala), jer je 14 puta zatresao mre`u protivnika!

Mesi je protiv „farmaceuta” postigao 19. gol u nokaut fazi Lige {ampiona i tako prestigao rekord vrhunskih strelaca, Andreja [ev~enka i Raula, koji na svom kontu imaju po gol mawe.

Su bo ti} oslo bo |en op tu `bi Srpski fudbaler i ~lan Borusije Dortmund Neven Suboti} oslobo|en je optu`bi da je u~estvovao u silovawu jedne devojke na `urci koja je organizovana u wegovoj ku}i. Prema prvim policijskim nalazima do kojih su do{li nema~ki mediji, u krvi i urinu Nevena Suboti}a i trojice optu`enih momaka nisu prona|eni tragovi narkotika. Osim toga, policija je prikupila dovoqno dokaza koji osloba|aju Srbina svake optu`be za u~estvovawe u silovawu. Zvani~na potvrda ovih informacija bi}e naknadno saop{tena, tako|e javqaju mediji u Nema~koj.

Fudbaleri Partizana nastavqaju sa pobedama u pripremnom periodu. U prvom test me~u u Antaliji crno – beli su savladali ukrajinski ^ernomorec sa 2:1 (0:1) i dokazali da sasvim ozbiqno shvataju uigravawe za prole}nu polusezonu.

Bio je ovo najte`i me~ crno – belih u dosada{wim pripremama. Prvi put bili su podre|enom polo`aju izvestan period, ali su uspeli da preokrenu rezultat.

Zaigrali su boqe i golovima Tomi}a i Vuki}a stigli do pobede.

- Bio je ovo me~, ba{ kakav sam pri`eqkivao – rekao je trener Beogra|ana Avram Grant. - Naleteli smo na agresivnog protivnika, koji nam je pravio probleme u prvom poluvremenu, kad smo bili uspavani i nismo uspali da mu pariramo. U nastavku smo zaigrali daleko br`e, postigli lep gol, a potom i potpuno preokrenuli rezultat, ~ime smo nastavili seriju pobeda.

Ukrajinci su se ba{ bili nao{treni, {to je obradovalo Granta.

- To je dobro za nas, jer smo morali da igramo jako brzo. U prvom poluvremenu bili smo spori {to je wima odgovoralao da razviju igru. U nastavku smo ubrzali pa su oni morali da jure loptu i bili mawe agresivni.

Prvi put je Grant na terenu imao Stojkovi}a i Vuki}a.

- To je jako va`no, posebno prisustvo Vuki}a koji je u sistemu koji forsiramo bitan {raf.

Ipak, kao i u Izraelu Grant je probao razli~ite formacije.

- To su zahtevi modernog fudbala. Tako sam radio svuda. Vi-

Test s Horsenom Crno-beli }e danas imati drugi test od dolaska u Belek.

Sasta}e se sa Horsensom, na terenu hotela „Maks Rojal”, na kojem svakodnevno treniraju. Me~ }e po~eti u 16 sati po sredweevropskom vremenu.

Rival Partizana dolazi iz Danske, u ~ijem prvenstvu zauzima ~etvrto mesto na polovini sezone. Horsens je nedavno igrao sa Crvenom zvezdom u Beleku i pora`en je 1:2 u utakmici koja je obilovala grubostima Danaca.

Vuki} i Tomi} proslavqaju pogodak

deli ste da smo ^ernomorec slomili tek kad smo promenili sistem, u drugom poluvremenu. [ef struke se osvrnuo i na te{ku povredu Marka [}epovi}a, zbog koje }e mladi igra~ propustiti prole}nu polusezonu.

- Vrlo sam tu`an zbog wega jer se radi o vrlo talentovanom mladi}u. Nadam se da ga ovo ne}e zaustaviti u napretku. Tako|e, `ao mi je i zbog nas jer smo jesenas u dobroj meri igru zasni-

vali na wemu. Nadam se da }e se {to pre oporaviti.

Grant je time ostao sa samo tri {pica na raspolagawu.

- To je zabriwavaju}e, s obzirom da mi igramo sa dvojicom napada~a, a prelazni rok je pro{ao da bismo doveli zamenu.

Ipak, to je {ansa za Dijaru, ~ijim zalagawem sam zadovoqan na ovim pripremama – zakqu~io je trener Partizana.

I. La za re vi}

Tra `i se za me na za [}e po vi }a Posle povrede Marka [}epovi}a, trener Partizana Avram Grant ostao je sa samo trojicom napada~a - Lazarom Markovi}em, Laminom Dijarom i Eduardom. Naravno, ukoliko se ne opredeli za improvizaciju, pa nekod od vezista „prekomanduje” u {pic.

Ipak, malo je verovatno da }e se Izraelac opredeliti za takvu kombinaciju. Mnogo je ve}a verovatno}a da }e crno-beli dovesti jo{ jednog igra~a iako je prelazni rok zavr{en.

- Razmi{qamo o nekim potezima. Razgovara}u sa Grantom i qudima iz kluba, jer odlaskom Jovan~i}a u Koreju, ostali smo sa trojicom napada~a - istakao je koordinator sportskih komisija Albert Na|.

Rupe u zakonu se mogu na}i. Naime, crno-beli imaju mogu}nost da „povuku” igra~e koji su na pozajmici u Teleoptiku, a postoji i opcija povratka fudbalera iz inostranstva van prelaznog roka ukoliko je slobodan. Vest o te`ini [}epovi}eve povrede uzdrmala sve u ekipi. Ipak, apostrofirao je da mladi napada~ nije u tako te{koj situaciji kao {to su recimo bili Qubomir Fejsa i Stevan Joveti}.

- Me|utim, kod povreda kolena su nezahvalne prognoze po pitawu oporavka. - podvukao je crno-beli operativac.

Na| je dodao je da dolaskom Slobodana Drapi}a za pomo}nog trenera kompletiran stru~ni {tab.

Sto ji} sme nio Vig we vi }a Predsednik fudbalskog kluba Rad Ranko Stoji} odlu~io je da smeni trenera Neboj{u Vigwevi}a.

Beogradski klub do`iveo je tre}i poraz u ~etiri prijateqske utakmice na pripremama u Antaliji, po{to je sa 2:1 izgubio od rumunske ekipe Panduri.Stoji} je posle utakmice odr`ao sastanak sa ~lanovima stru~nog {taba i saop{tio odluku da Vigwevi} vi{e nije trener ekipe.

- Ovo je neizbe`na reakcija. Situacija je alarmantna i moramo da stabilizujemo tim - rekao je Stoji}.

On je ocenio da u igri „gra|evinara” vi{e nema segmenata po kojima je tim sa Bawice „bio prepoznatqiv”.

- Nema segmenata po kojima smo bili prepoznatqivi: po takti~koj disciplini, hitrini i napretku. Do sada su reakcije bile qudske, ali klub ne Ranko Stoji} sme da trpi. Verujem da ve} za Srbije sa 14 bodova. Vigwevi} nedequ dana mo`emo da povra- je u Rad do{ao po~etkom oktotimo prepoznatqiv karakter i bra 2011. godine do{ao, umesto u prvenstvo u|emo potpuno Slavka Petrovi}a. Za sada trespremni. - dodao je Stoji}. ninge u Antaliji vodi Ranko Rad je prvi deo sezone zavr- Stoji}, ali se tra`i novi tre{io na 12. poziciji Superlige ner.

Or lo vi sko ~i li na 25. me sto Reprezentacija Srbije napredovala je za dva mesta na najnovijoj rang listi Svetske fudbalske federacije (FIFA) i sada se nalazi na 25. poziciji. Najve}i napredak na listi ostvarila je Zambija koja je trijumfom na Kupu afri~kih nacija sko~ila za 28 mesta i trenutno zauzima 43. poziciju. Reprezentacija Malija, tre}eplasirana na nedavno zavr{enom kontinentalnom prvenstvu, napredovala je za 25 mesta i sada je 44, ispred Gabona, koji je plasmanom u ~etvrtfinale tako|e napredovao 46 mesta. U vrhu tabele nije bilo ve}ih promena. Na prvom mestu je i daqe svetski i evropski {ampion [panija. Nema~ka i Holandija su promenile pozicije pa su sada Nemci drugi, a Holan|ani tre}i.

KUP KRA QA

Fi na le na Kal de ro nu ili Me sta ji Finalna utakmica {panskog Kupa kraqa izme|u fudbalera Barselone i Atletik Bilbaoa definitivno se ne}e igrati u Madridu na stadionu „Santijago Benabeu”, odlu~ila je Fudbalska federacija [panije (RFEF). Nove opcije za odigravawe utakmice finala Kupa Kraqa su „Visente Kalderon”, stadion Atletiko Madrida, kao i dom fudbalera Valensije „Mestaja”.

SPORT

c m y

dnevnik

ZVE ZDI NA START NA PO STA VA ZA PRO LE ]E VE] SE NA ZI RE

Bor ha udar na igla na pa da

^i ni se da se kon tu re no vog, re no vi ra nog Zve zdi nog sa sta va sa ko jim }e u}i u pro le} nu se zo nu na zi ru. Po sve mu su de }i, od no sno na osno vu ono ga {to je vi |e no to kom pri pre ma i ve li kog bro ja kon trol nih du e la u pred no sti su : Baj ko vi}, Mi ki}, Mla de no vi}, To {i}, Mak si mo vi}, Mi ja i lo vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro, La zo vi}, Pe ro vi} i Bor ha.

Di le me oko ~u va ra mre `e ne po sto je, jer je Baj ko vi} ne pri ko sno ven, dok je al ter na ti va Ki rov ski.

De fan ziv na li ni ja je pro me w e n a, a Pro s i n e~ k i je uigra vao be kov ski par Mi ki}Mla d e n o v i}, te {to p er s ki tan dem Mak si mo vi}- To {i}. [an su }e po le voj stra ni ~e ka ti Pet ko vi}, od no sno na su prot n oj mla d i Stoj k o v i}.

Cen tral ni od bram be ni be dem pred s ta v qa spoj is k u s tva i

La zo vi}, ve ro vat no naj u bo ji ti ji igra~ cr ve no- be lih ka pa ri sao je de sni bok. Na me }u se Ve {o vi} kao i po vre me ni re pre zen ta ti vac Mi ri}. Po vrat nik Mar ko Pe ro vi} ve ro vat no }e kon tro li sa ti le vu stra nu te re na, ma da je pu no to ga po ka zao i Mi lu no vi}, dok Pa {e ko na kon te {ke po vre de ni je do se gao po tre ban ni vo fi zi~ ke spre me.

Na kra ju, na pad }e pred vo di ti Kri sti jan Bor ha, ko ji je pre ko ma do van na me sto kla si~ nog cen tar fo ra, a u kon trol nim su sre ti ma is ka zao je so lid nu efi ka snost.

Pla no ve je po re me ti la po vre da Ka sli ce ko ji ne }e bi ti spre man za start se zo ne. U igri je hi tri Asa moa kao i da ro vi ti O`e go vi}.

Ne ma sum we da }e tre ner Pro si ne~ ki ~e stim ro ta ci ja ma ~u va ti neo p hod nu tak mi ~ar sku ten zi ju, a sa da na ras po la ga wu ima za i sta za vi dan fond kva li tet nih i per spek tiv nih fud ba le ra.

Ka tai po no vo pre su dio Voj vo di na – Kar pa ti (Ukra ji na) 1:0 (0:0) (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a)

Alek san dar Ka tai po sti `e je di ni gol

AN T A L I J A: Te r en FC “Ismail Gek ~ek”, gle da la ca: 100, su di ja: Is ka kov (Ka zah stan). Stre lac: Ka tai u 50. mi nu tu.@u ti kar to ni: Mi lo vi}, Api ja, Ka tai, Ra do ja i Mi to {e vi} (Voj vo di na), a Go lo |uk (Kar pa ti).

Sle de }u pro ve ru, po sled wu na pri pre ma ma u Tur skoj, Voj vo di na ima u su bo tu, a ri val }e joj bi ti ukra jin ska eki pa Kriv bas.

VOJ VO DI NA: Su pi}, Vu li } e v i}, Pa v lo v i}, Moj s ov, Mi l o v i}, Api j a, Smi q a n i}, Qu b in k o v i}, Po l e t a n o v i}, Ka tai, [ku le ti}. Igra li su

jo{: Ste va no vi}, Ra do ja, Mi to {e vi}, No va ko vi}, A|u ru, Ili} i Bo jo vi}.

KAR P A T I: Tlu m ak, Gi skiq, Mi lo {e vi}, Ba la `i}, O{~up ko, Tka ~uk, Da u {vi li, Lu kas, Erik, Ka si jan, Ba ti sta.

Igra li su jo{: Mu sak, Po do qak, Bo lo han, Pe triv ski, Go lo |uk, Ozar kin, Mar tin ~uk, Gu du ma, Glad ki i Ko po ko vec.

Po no vo je tim Voj vo di ne za ri va la imao Ukra jin ce i opet su, kao i pre dva da na u du e lu s Me ta lur gom, No vo sa |a ni ostva ri li po be du, tre }u od ka da se na la ze na pri pre ma ma u An ta li ji. Gol od lu ke po sti gao je Alek san dar Ka tai, ko me je ovo bio pe ti gol u ~e ti ri me ~a.

Od sa mog star ta vi de lo se da }e utak mi ca bi ti o{tra, ali ne i gru ba, a fud ba le ri oba ti ma ja sno su sta vi li do zna wa da ih sa mo po be da in te -

Kri sti jan Bor ha

Lo gi~ no, vre me na da se svi ele men ti sklo pe ne ma pre vi {e. O~e ku je se da to kom pro le }a Zve zda za i gra mno go bo qe, sna `ni je, po let ni je i efi ka sni je. Ba za je po sta vqe na, ali str pqe we na vi ja ~a je na iz ma ku. Zbog to ga je tre ner Pr so i- ne~ ki na ve li kom is pi tu, jer upra va je is pu ni la sve we go ve ka drov ske `e qe u pred ve ~er je iz bo ra ko ji }e bi ti okon ~a ni kra jem ma ja. Ali bi, da je za aku mu la ci ju po ten ci ja la ko ja je stvo re na pre ko zi me na Ma ra ka ni, we no sa zre va we i po hod na vi so ke do me te po treb no vre me, ne }e bi ti na sna zi. Po mak mo ra bi ti od mah vi dqiv ka ko bi se sa ~u vao pra vi am bi jent to kom pro le }a pre pu nog is ku {e wa za cr ve no- be le.

Z. Ran ge lov

NA[ AS SE VRA ]A U RU SI JU

Kra si} u Ze ni tu

Mi lo{ Kra si}

Ju ven tus i Ze nit se do go vo ri li da srp ski re pre zen ta ti vac ode u Sankt Pe ters burg na {e sto me se~ nu po zaj mi cu.

Da li je ko na~ no za vr {e na pri ~a o Mi lo {u Kra si }u i we go vom od la sku iz Ju ven tu sa? Mo skov ske RIA No vo sti ob ja vi le su po zi va ju }i se na ne i me no va nog funk ci o ne ra Ze ni ta, da su se dva klu ba do go vo ri la da pla vo so ki fud ba ler do |e u Sankt Pe ters burg na {e sto me se~ nu po zaj mi cu.

Re~ je, ka ko se na vo di, o na ~el nom do go vo ru, {to zna ~i da

to jo{ ni je sve de fi ni tiv no za vr {e no. Taj funk ci o ner je na ja vio da }e se Ze nit usko ro zva ni~ no ogla si ti o tran sfe ru 27go di {weg Sr bi na iz To ri na u ru ski grad. Kra si} je se dam go di na igrao za mo skov ski CSKA, da bi 2010. go di ne pre {ao u Ju ven tus za 15 mi li o na evra. Sa „ar mej ci ma” ima osvo je nu ti tu lu pr va ka Ru si je i kup. Po ~eo je do bro u Ju ven tu su, po sti gao {est go lo va u 33 utak mi ce u de bi tant skoj se zo ni, ali on da je „ne stao”.

Ove se zo ne sa mo {est pu ta je igrao u cr no-be lom dre su.

17

^E TVR TA PRO VE RA VOJ VO DI NE U AN TA LI JI

Su tra pro tiv Kriv ba sa

mla d o s ti, sa za v id n om skok igrom i br zi nom, ali i ose }a jem da se lop ta {to pre iz ne se u ma ne var. U re zer vi }e bi ti ]o si} i Kr ne ta.

Ro l a de f an z iv n og ve z i s te na me we na je Mi ja i lo vi }u, a ne {to ofan ziv ni ji bi }e no vaj li ja iz Ra da Mi li vo je vi} uz opo r a v qe n og Bra z il c a Evan dra. O~e ku je se da }e ova troj ka kroz pas ubr za ti igru, ople me ni ti je, i obez be di ti do v o q an broj upo t re b qi v ih lop ti na pa du. U kon ku ren ci ji su jo{ Di mi tri je vi}, pa Ka du i Fi lip Jan ko vi} oko ~i jeg ugo vo ra i sta tu sa se po di gla ve li ka me dij ska pra {i na.

Naj ve }a gu `va, uz po ve }a nu kon cen tra ci ju kva li te ta, pri sut na je na kril nim po zi ci ja ma.

Mla di re pre zen ta ti vac Dar ko

petak17.februar2012.

Gu `va pred go lom Kar pa ta

re su je. Tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} pro me nio je sa stav, pa u ti mu ni je bi lo Traj ko vi }a, Ste va no vi }a i Bran ko vi }a, ko je su za me ni li Mi lo vi}, Smi qa ni} i Pa vlo vi}, a {an su da za po~ ne me~ do bio je i Mar ko Po le ta no vi} ume sto po vre |e nog Al ma mi ja Mo re i re. Abu ba kar Ouma ru pra tio je utak mi cu s klu pe, {to sa mo sve do ~i da we gov opo ra vak ide do brim to kom.

Vu ki }e vi} je opet in si sti rao na pri ti ska wu po sled we li ni je ukra jin ske eki pe, ina -

A|u ru i Ili} i cr ve no-be li su po ~e li da bi va ju sve opa sni ji. Kao plod ta kve igre na i {la je ak ci ja u 50. mi nu tu, ka da je Vuk Mi to {e vi} du bin skom lop tom pro na {ao u {e s na e s ter cu Bra nu Ili }a.

Ovaj je od i grao po vrat nu lop tu na 16 me ta ra, tu ju je do ~e kao iz u zet no opa sni Ka tai i ma ni rom ra snog strel ca, to pov skim i pre ci znim {u tem ma ti rao gol ma na Mu sa ka.

Ni j e, me | u t im, Voj v o d i n a sta ja la, `e le la je da jo{ ba rem jed n om sa v la d a ~u v a r a

Igra lo se kao za bo do ve Po sle me ~a tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} je bio za do vo qan.

- Bi la je ovo jo{ jed na utak mi ca ko ja se naj ma we mo `e na zva ti pri ja teq skom – kon sta to vao je De jan Vu ki }e vi}. – Obo stra no je vo |e na `e sto ka bit ka, igra lo se kao za bo do ve.

Ja ko mi je dra go {to sam po no vo vi deo fan ta sti ~an od nos igra ~a pre ma me ~u i wi ho vu ve li ku `e qu da po be de. Igra li smo bez ne ko li ci ne va `nih fud ba le ra, pre svih Abu ba ka ra i Mo re i re, a on da i Traj ko vi }a i Bran ko vi }a, ali su mom ci po ka za li ogro man mo tiv da do bi ju me~. Vi di se da ~e 13-pla si ra nog ti ma ta mo {we Pre mi jer li ge. [ku le ti} i Qu bin ko vi} to su uspe {no ra di li, te ra ju }i de fan ziv ce ri va la da pra ve gre {ke.

Me |u tim, pra vih {an si go to vo da i ni je bi lo, jer od bra ne su bi le brit ke i skon cen tri sa ne.

U na stav ku su u igru u{li Ste v a n o v i}, Mi t o { e v i},

jed na gru pa wih po la ko ula zi u `e qe nu for mu, dok dru ga, pre sve ga Qu bin ko vi} i Api ja, jo{ uvek ni su sprem ni, Po ku {a va mo da Api ju vra ti mo kroz utak mi ce i sa da nam je naj bit ni je da on ra di do bro i da je zdrav. U dru gom po lu vre me nu Vu li }e vi} je igrao na po zi ci ji {to pe ra, jer ni sam `e leo ni {ta da ri zi ku jem po {to je Moj sov lo {e u{ao u na sta vak me ~a. Ka tai je po no vo po sti gao gol i sa mo ne ka ta ko na sta vi. Pri ~a li smo nas dvo ji ca pre utak mi ce i dra go mi je {to je jo{ jed nom po tvr dio ogro man po ten ci jal. On na {oj igri da je fud bal ski {mek. mre ` e ri v a l a, a naj z re l i j u pri li ku pro pu stio je Bo jo vi} ka da je za tre nu tak za ka snio da {u ti ra iz iz gled ne po zi ci je i po go di mre `u. U sa mom fi ni {u igra ~i Kar pa ta po ku {a li su da iz jed na ~e, ali, osim ini ci ja ti ve, ni su ima li pra vu {an su da to u~i ne.

Alek san dar Pre do je vi}

DR BOR KO VU KO SAV ODAH NUO

Abu ba kar i Mo re i ra ipak lak {e po vre |e ni AN TA LI JA: Po be da nad ukra jin skim Me ta lur gom iz Za po ro` ja (4:2) ima la je za fud ba le re Voj vo di ne, na `a lost, sku pu ce nu. Iako je re~ bi la o tre ning utak mi ci, Ukra jin ci ni su bi ra li sred stva ne bi li ne ka ko sti gli do po be de, a ceh su pla ti li pr vo Al ma mi Mo re i ra, a po tom i Abu ba kar Ouma ru.

Oma le ni plej mej ker Mo re i ra, do du {e, ni je bio u `e sto kom du e lu, ali se uhva tio za zad wu lo `u ve} u 15. mi nu tu i mo rao je da iza |e iz igre {e pa ju }i i s bol nim iz ra zom li ca. Dr Bor ko Vu ko sav, le kar u FK Voj vo di na, iz ra zio je bo ja zan da je re~ o te `oj ozle di, ali, sre }om, pre gled ul tra zvu kom dao je raz lo ga za op ti mi zam dr Vu ko sa vu.

- Re~ je o po vre di zad we lo `e i na kon pre gle da ul tra zvu kom ko ji smo od mah oba vi li, ve} smo po ~e li s tret ma nom – re kao je on. – Ova kva vr sta po vre de zah te va od re |e no vre me za opo ra vak i ve ru jem da }e se Mo re i ra za ne kih 7-10 da na pri dru `i ti sa i gra ~i ma.

Po s le bru t al n og, krv n i~ k og star ta ^oj k a, na te r e n u ho te l a “Kre mlin” ostao je da le `i Abu ba k ar, a kom p le t an me d i c in s ki tim cr ve no-be lih ule teo je ne bi li mu uka zao po mo}. ^oj ko je is kqu ~en, a po pu lar ni Abu ne ko li ko mi nu ta ostao je da le `i. Po sle to ga, uz po mo} le ka ra, la ga no je na pu stio te ren i jo{ jed nom pao, pa se u~i ni lo da je re~ u ve o ma ozbiq noj po vre di.

- Svi mi ko ji smo vi de li ona kav start, za i sta smo po mi sli li da je re~ o ne ~em ozbiq ni jem – ob ja snio je dr Vu ko sav. – Od mah po do la sku u ho tel na pra vi li smo pre gled, a ju ~e smo bi li i na mag tnet noj re zo nan ci u bol ni ci u An ta li ji i ona je po ka za la da, sre }om, ni su o{te }e ni ni li ga men ti sko~ nog zglo ba, a ni sa mo ko {ta no tki vo, ta ko da je re~ o ja koj dis tor zi ji.

Mi slim da }e Abu ba kar ve} za ne ko li ko da na bi ti s eki pom i da }e ra di ti po po seb nom pro gra mu u ba ze nu i te re ta ni, od no sno da ne }e mno go pro pu sti ti u ra du.

A. P.

18

sport

petak17.februar2012.

dnevnik

PRI PRE ME HAJ DU KA U UMA GU

Kuqani presli{ali i Vislu Haj duk – Vi sla 3:0 (1:0) UMAG: Igra li {te Uma ga, gle dal ca 100, su di ja: [ip ~i} (Umag), strel ci: Nov ko vi} u 40. i Ve se li no vi} u 52. i 56. mi nu tu.

HAJ DUK: Pe ri}, Cvet ko vi}, La li}, Va si qe vi}, Vej no vi}, Var ga, Mak si mo vi}, Nov ko vi}, Bo {ko vi}, Ve se li no vi}, Zo ri ca. Igra li su jo{: Fej sa, Pe jo vi}.

VI SLA: Mar zec, Mo skal, Sta nek, Vri ga, Arian, Ma siv da, Ka ga nek, Pul ka, ^a pa, Je dre ze jo zak, Ro jen ski. Igra li su jo{: Ko lan ko, Ka ri di nir, Le pi arz, Sle ci ka, [tra us, Ter ma nov ski Haj duk ne sta je. I u ~e tvr tom su sre tu u Uma gu po be da i to pro tiv eki pe iz gor weg do ma evrop skog fud ba la, poq skog {am pi o na Vi sle ko ja je u ovoj se zo ni ume la da po be de i eki pe po put en gle skog Fu la ma.

Ku qa ni su, kao i u pret hod nim su sre ti ma po ~e li ofan ziv no, pa ve} u 2. mi nu tu pre ti Mak si mo vi}, kao i u 11. mi nu tu ka da se opro bao iz slo bod nog udar ca. Po tom je usle dio deo igre u ko jem se igra lo iz me |u dva {e sna e ster ca, da bi u 34. mi -

nu tu Po qa ci pro pu sti li naj bo qu pri li ku ka da je od li~ no {u ti rao Ka ga nek, ali je mla di gol man Kuq na Pe ri} od li~ no re a go vao i sa ~u vao svo ju mre `u. I on da, od li ~an fi ni{ Haj du ka u pvom po lu vre me nu. U 38. mi nu tu Zo ri ca pri hva ta du bin sku lop tu, od li~ no {u ti ra sa 15 me ta ra i po ga |a pre~ ku, da bi dva mi nu ta ka sni je Nov ko vi} od u zeo lop tu igra ~i ma Vi sle na oko 35 me ta ra od wi ho vog go la, u{ao u {e sna e ste rac go sti ju, pre va rio dvo ji cu pro tiv ni~ kih igra ~a i po go dio sa me ra {qe ne mo} nog Mar ze ca za 1:0, a tim re zul ta tom eki pe su oti {le na od mor.

U dru gom de lu na sce nu stu pa La zar Ve se li no vi}. U 52. mi nu tu sjaj no ga je pro i grao Mak si mo vi}, Ve se li no vi} je po vu kao lop tu ka go lu go sti ju i ru tin ski je po slao u mre `u za 2:0, da bi sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni je, na kon {to je Bo {ko vi} od li~ no pro {ao po le voj stra ni, ide la no upo slio Ve se li no vi }a ko ji ma ni rom is ku snog strel ca po ga |a de sni do wi ugao go la go sti ju za, is po sta vi lo se, ko na~ nih 3:0 za Haj duk. Ma lo li je? \. Bo ja ni}

Strel ci pro tiv Vi sle: Nov ko vi} i Ve se li no vi}

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Gosti se boqe sna{li po snegu Rad ni~ ki (S) – BSK (Bije lo Br do) 1:2 (1:1) SOMBOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 50, su di ja: Bo {ko vi} (Som bor), Strel ci: Mi ok u 4. za Rad ni~ ki, a Pri ji} u 18, Ni ko li} u 65 mi nu tu za BSK.

mo vi}, Ba ni}, To ma no vi}, Ze li}, Avri}, Me zei, Pa u no vi}, Vu ji}.

BSK: Pin ta ri}, \u ra no vi}, Fi li po vi}, Ra ki}, Vra to vi},

RAD NI^ KI: @a ku la, Me di}, Bu jak, Mr |a nin, Top ~a gi}, Pe tre{, Ako, Po `ar, Jo va no vi}, Ko ji}, Mi ok. Igra li su jo{: Ve se li no vi}, Jo ci}, U{u -

Tu wi}, Ku bu ri}, Pri ji}, Gr gi}, Va ji}, Ni ko li}. Igra li su jo{: Pa vlo vi}, Je li}.

Ume s to dve utak m i c e na Grad skom sta di o nu vi |e na je

ume sto Tek stil ca Ite sa i Val po va ( Hr vat ska ), od li~ na eki pa BSK–a iz Bi je log Br da.

Vi |en je so li dan fud bal, glav ni ak ter su sre ta bio je go stu ju }i gol man Pin ta ri}, ko ji je u dru gom de lu su sre ta, od bra nio ba rem tri iz u zet no te {ke lop te.

Rad ni~ ki je po veo u 4 mi nu tu, na kon do brog pro do ra Ko ji }a po de snoj stra ni, i po sla ne lop te na pe te rac go sti ju,. gde Mi o ku ni je bi lo te {ko da je uba ci u mre `u go sti ju. U 18 mi nu tu, od li~ na ak ci ja Ni ko li }a, do bro jwe bio upo sqen Pri ji}, i @a ku la je bio ne mo }an.

U dru gom po lu vre me nu, Pa u no vi} je po go dio sta t i v u, a na k on to ga dva pu ta od li~ no {u ti rao na gol BSK-a.

Gol man go sti ju Pin ta ri}, jo{ bo qe je od bra nio udar ce. U 65 mi nu tu Ni ko li} je iz gu `ve po sti gao ko na~ nih 2:1 za go ste iz Bi je log Br da. M. Jo vi }e vi}

Sjajni Pekovi} U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka u NBA li gi je od i gra no 13 utak mi ca, a od srp skih ko {ar ka {a igrao je sa mo Vla di mir Rad ma no vi}.

S dru ge stra ne, Dar ko Mi li ~i} i Sa {a Pa vlo vi} na me ~e vi ma svo jih ti mo va pre se de li su na klu pi, dok je biv {i igra~ Par ti za na Ni ko la Pe ko vi} pru `io od li~ nu par ti ju.

Atlan ta je sa 101:99 sla vi la pro tiv Fi nik sa, a Rad ma no vi} je u toj po be di u~e stvo vao sa pet po e na i po jed nim sko kom i asi sten ci jom za 15 mi nu ta na te re nu. Ho uk se je pred vo dio Xo{ Smit sa 30 po e na, 17 sko ko va i se dam asi sten ci ja, dok je kod San sa naj bo qi bio Stiv Ne{ sa 22 po e na i 16 sko ko va.

ma we. Kod Vi zard sa, Xon Vol i Xa val Mek gi su ima li po 18 po e na, dok je Jan Ve se li za 15 mi nu ta po sti gao tri po e na i imao iston to li ko sko ko va. Hju ston je na svom te r e n u po b e dio Okla ho mu sa 96:95, iako su Tan de ri ima li po sled wi na pad i {an su da pre o kre nu. Ro kit si su ta ko do {li do tri jum fa nad naj bo qom eki pom ’Za pa da’, za {ta je naj z a s lu ` ni j i Ke vin Mar tin, ko ji je me~ za vr {io sa 32 po e na. U po ra `e nom ti mu, Ke vin Du rant je upi sao 33 po e- na i osam sko ko va, dok je Ra sel Vest bruk po sti gao 26 po e na i imao isti broj sko ko va.

Da las je za be le `io ube dqi vu po be du nad Den ve rom sa 102:84, a pre sa mog me ~ a sa da {wem igra ~u Na get sa, a biv {em Ma -

PA ^IR CI TRE NI RA JU U HA LI

Poja~awa za opstanak Fud ba le ri Ba~ ke iz Pa ~i ra pro pi sno su za su ka li ru i ko ve. ^i we ni ca da su u je se wem de lu pr ven stva u Voj vo |an skoj li gi - is tok, osvo ji li sa mo se dam bo do va ni je ih obes hra bri la. Pa }ir ci ra de pa kle no, uglav nom u ha li i u ba lo nu.

- Sve smo is pla ni ra li , ne `e li mo da ri zi ku je mo da se ne ko po vre di, pa smo od lu ~i li da tre ni ra mo u ha li. - ka `e is ku sni tre ner Mi lo{ Ce ti na. - Ali ka ko stva ri sto je mo ra }e mo da na sta vi mo da ra di mo u za tvo re nom pro sto ru. To nam re me ti pla no ve, red je da od i gra mo i ko ju utak mi cu.

Ba~ ka }e na pro le }e bi ti ja ~a za {e sto ri cu fud ba le ra. Naj ve }e po ja ~a we sti glo je po sled weg da na pre la znog ro ka, klu bu je pri stu pio Sr |an Ta ta lo vi} iz Rad ni~ kog iz Baj mo ka, a no vi ~la no vi Ba~ ke su u jo{: Lu ka} (Be ~ej), [o per (Alek sa [an ti}) Mi len ko vi} i Ra |e no vi} (Rad ni~ ki, Baj mok) i Va da ci (Slo bo da, Sta ra Mo ra vi ca), a tre nin zi ma su se pri klu ~i li i omla din ci. Oti {li su: \u ro vi} (Ma |ar ska), Ra mo vi} (Du {an Sil ni), Ma ru ni} (Ja dran, Fe ke ti}), Am bra {i} (Po qo pri vred nik, Bi ko vo), Vu ko vi} (Pre po rod, No vi @ed nik), Hor vat (E| {eg, Ma li I|o{) i Ra ji} (Kri va ja), a Pe tar Ma re vi} je pre stao da igra.

S. Sto jiq ko vi}

Ni ko la Pe ko vi}

Mi li ~i }e va Mi ne so ta po be di la je [ar lot sa 101:90, a za taj tri jumf je dan od naj za slu `ni jih bio je Pe ko vi}, sa 21 po e nom i 11 sko ko va za sko ro 44 mi nu ta na te re nu. Ipak, zve zda ve ~e ri po no vo je bio Ke vin Lav sa 30 po e na i 18 sko ko va, dok se kod Bob ket sa is ta kao Kem ba Vo ker sa 21 po e nom. Bo ston Sa {e Pa vlo vi } a iz g u b io je sa 98:88 od De tro i ta, ko ji je u svo jim re do vi ma imao ~ak tro ji cu ko {ar ka {a sa pre ko 20 po e na.

Naj bo qi je bio Rod ni Sta ki sa 25 po e na, dok su Greg Mon ro i Ben Gor don me~ za vr {i li sa po 22 po e na. Kod Sel tik sa, Ra xon Ron do je po sti gao 35 po e na i imao pet sko ko va i pet asi sten ci ja. Los An |e les Kli per si na ne li su 23. po raz Va {ing to nu ove se z o n e, tri j um f om sa 102:84. Blejk Gri fin bio je naj bo qi u po be di svog ti ma sa 23 po e na i 15 sko ko va, dok je Ka ron Ba tler uba cio dva po e na

ve rik sa Ko ri ju Bru e ru vla snik klu ba iz Tek sa sa Mark Kju ban do de lio je {am pi on ski pr sten.

Naj bo qi strel ci na obe stra ne su bi li pri li~ no rav no mer no ras po re |e ni, pa je [on Me rion po sti gao 16 po e na i imao de set sko ko va, dok je Vins Kar ter me~ za vr {io sa 15 po e na, a La mar Odom sa 14. U po ra `e nom ti mu, naj bo qi je bio Ru di Fer nan des sa 14 po e na, dok je je dan ma we po sti gao Al Ha ring ton.

Re z ul ta ti: To r on to – San An to n io 106:113, Or l an do – Fi la del fi ja 103:87, Bo ston – De tro i t 88:98, Wu Xer s i – Mem fis 100:105, Wu jork – Sa kra men to 100:85, Kli vlend – In di ja na 98:87, Mil vo ki – Wu Or le ans 89:92, Hju ston – Okla ho ma 96:95, Mi ne so ta – [ar lot 102:90, Da las – Den ver 102:84, Fi niks – Atlan ta 99:101, Gol den Stejt – Por tland 91:93, Los An |e les Kli pers – Va {ing ton 102:84.

NO VO SA \AN KE U NO VOM GRA DU

Prilika za novo slavqe

K o { a r k a { i c e Voj vo di na NIS upr kos ne do stat ku ter mi na za tre ning u Spen su i sit nim zdrav stve nim pro ble mi ma ko ji su pra ti li eki pu pro {le ne de qe u do brom ras po lo `e wu ot pu to va le su u No vi Grad na utak mi cu pret po sled weg 17.ko la Re gi o na le li ge i duel sa fe we ra {em Slo bo dom.

Je dan od dva pred stav ni ka Bo sne i Her ce go vi ne u re gi o nal nom tak mi ~e wu po svoj pri li ci se zo nu }e za vr {i ti ne slav no na po sled wem me stu, a pri li ku da za be le `e pr ve nac u pr ven stvu iza bra ni ce tre ne ra Du pa la ima }e upra vo pro tiv No vo sa |an ki u

der bi ju za ~e qa. Cr ve no-be le mo ra }e da za u sta ve urad nu troj ku Ga gi} - Kaj tez - Stan ko vi} ako `e le da potvde po be du iz No vog Sa da (78:60) i upi {u tre }u pr ven stve nu po be du.

Iza bra ni ce tre ne ra Ka su ma na kon po be de u du e lu sa Vo `dov cem, na ni za le su dva po ra za, a pri li ku da po pra ve bo dov ni sal do na kon No vog Gra da ima }e u Pod go ri ci (sre da), a u po sled wem ko lu sle de }eg vi ken da u No vi Sa di do la zi eki pa ^e li ka.

Utak mi ca 17.ko la Re gi o na le li ge Slo bo da - Voj vo di na NIS igra se u No vom Gra du ve ~e ras od 19.30 ~a so va.

I. Gru bor

TUR NIR U DO HI

Kraj i za Jelenu i za Anu SUBOTI^ANI ^ISTE SNEG: Navija~i suboti~kog kluba ~iste sneg sa terena kako bi timu, koji podr`avaju, obezbedili {to boqe uslove za nastavak pri pre ma kad se vra ti iz Bu dve.Pripadnici navija~ke grupe Blue Marines, odnosno navija~i suboti~kog

Spartaka, danas su se latili lopata u slu`bi kluba.Dok se prvi tim nalazi na pripremama u Budvi, navija~i su dali doprinos tako {to su ~istili terene od debelog sloja snega. Grupa od dvadesetak momaka uzela je lopate u ruke i zajedno sa qudima koji odr`avaju Gradski

stadion u Subotici sklawali sneg, najpre sa pomo}nog, a potom }e na red do}i i glavni teren. Navija~i su `eleli da omogu}e svom timu da po povratku sa priprema ima {to boqe uslove za nastavak treninga uo~i po~etka prole}nog dela sezone (3. mart).

Srp ske te ni ser ke Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi} po ra `e ne su u dru gom ko lu tur ni ra u Do hi.

Ana Iva no vi} je iz gu bi la od ^e hi we Pe tre Cet ko ve ske sa 6:4, 6:4, a Je le na Jan ko vi} od Izra el ke [a har Per sa 7:6 (7:3), 6:2.

Bio je ovo ~e tvr ti me |u sob ni duel Iva no vi }e ve i Cet ko ve ske, a sa da je re zul tat u po be da ma iz jed na ~en. Ana je jo{ jed nom po ka za la da je da le ko od pra ve for me, ima -

la je pre vi {e osci la ci ja u igri i zbog top ga je na kra ju po ra `e na.

Me~ iz me |u Izra el ke, 37. na VTA li sti i na {e naj bo qe te ni ser ke Je le ne Jan ko vi} tra jao je je dan ~as i 35 mi nu ta. Je le na, osma no si teq ka na tur ni ru u glav nom gra du Ka ta ra, ima la je lo{ pro ce nat pr vog ser vi sa (50%), a do zvo li la je pro tiv ni ci dva „brej ka” u pr vom i tri u dru gom se tu.

c m y

dnevnik

SPORT DA NAS CR VE NO-BE LI DER BI U BE O GRA DU

MU [KA SU PER LI GA

No vo sa |a ni ma pri ja Ba wi ca PKB - Voj vo di na 27:32 (12:17) Novosadski crveno -be li eskspres pro tutwao je prestonicom po drugi put u posledwe dve nedeqe. Nakon sla vqa u [u mi ca ma pro tiv Crvene zvezde, ovoga puta Ba-

odbrana i nekoliko raspolo`enih pojedinaca u redovima Novosa|ana bili su dovoqni da se crveno - beli raduju na Bawici (32:27). Bila je ovo 13 superliga{ka pobeda Popova i drugova, koji uz tri remija

Cr ve no-be li ot pu to va li u Ukra ji nu Rukometa{i Vojvodine ju~e su otputovali u Ukrajinu, ta~nije grad Zaporo`je, gde ih o~ekuje dvome~ osmine finala Kupa pobednika kupova protiv doma}ina, ekipe Motor ZNTU - ZAS. Prva utakmica 4.kola Kupa pobednika kupova izme|u Motor ZNTU - ZAC-a i Vojvodine igra se sutra od 18 ~asova, a revan{ je na programu u nedequ od 17 ~asova.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne

wica je prijala izabranicima trenera ]irkovi}a Vojvodina je sa vla da la PKB s 32:27 (17:12). Ekipa PKB -a je na startu {ampionata iznenadila Novosa|ane na Slanoj bari i uspela da otkine bod crveno - be li ma od i grav {i 27:27.

Ozbi qan pri stup, gra nit na

nakon 16 odigranih kola ne znaju za neuspeh.

Vojvodina je tako pobegla pr vom pra ti o cu kra gu je va~ kom Radni~kom na devet bodova, ali Kragujev~ani imaju i dve utakmice mawe od crveno belih.

I. Gru bor

@EN SKA SU PERLI GA

Fi ni{ Pa zov ~an ka ma Maks sport - Rad ni~ ki Le pe ni ca 20:17 (10:8) NO VA PA ZO VA: Sportska hala O[ „Sveti Sava”, gledalaca oko 500, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad). Sedmerci: Maks sport 6 (3), Radni~ki 6 (6), iskqu~ewa: Maks sport 6, a Radni~ki 4 minuta.

MAKS SPORT: Po po vi}, Ri bi ~i} 5 (3), Jo va no vi} 2, Bogdanovi}, Prijovi} 3, Marjanovi} 3, Tomani} 1, Vujkovi}, Mili}, Risovi} (14 odbrana), M. Bursa}, Mili~i}, Obradovi}, Duki} 2, Mileti}, J. Bursa} 4.

RAD NI^ KI LE PE NI CA: ]osi}, Pokrajac 4, @iga 3 (2),

Kovre{an, Pani}, Radosavqevi}, \or|evi}, Bogdani}, Bala}, Jovanovi}, Georgijeva (19 odbrana, 1 sedmerac), ]ailovi} 7 (4), Stojiqkovi} 3.

Borbenom i upornom igrom Novopazov~anke su uspele da savladaju `ilavu ekipu iz Kragujevca. Doma}e igra~ice vodile su sve do 50. minuta, a onda su go{}e uspele da preokrenuo re zul tat u svo ju ko rist (16:17). Me|utim, Novopazov~anke su ulo`ile dodatni napor pa su do kraja uspele da obezbede sigurnu i zaslu`enu pobedu.

J. Vu ko vi}

MA \U NA ROD NA KON TROL NA UTAK MI CA KA DE TA

Sr bi bo qi od Fran cu za Kadetska rukometna reprezentacije Srbije, generacija 1994, priprema se, zajedno sa vr{wacima iz Francuske, u bazi FSS u Staroj Pazovi. Pored trena`nih aktivnosti ove dve reprezentacije odigrale su prvu od tri tri kontrolne utakmice. U dvorani u Rumi, uz prisustvo oko 300 gledalaca, slavili su izabranici Aleksandra Savi}a 32:29 (19:17).

Za na{u reprezentaciju, koju ovog leta ~eka prvo veliko takmi~ewe - Evropsko prvenstvo, posle osvojene medaqe na pro{logodi{wem EJOF-u u Trabzonu, nastupili su: Bojan Ra|enovi} (Spartak Vojput) 3, Ogwen Petrovi} (Napredak), Nemawa

Mladenovi} (Vfl Gumersbah) 6, Nemawa Pra{~evi} ([amot) 3, Igor Mr{uqa (Partizan) 5, Rastko Spasojevi} (Metaloplastika), Jawa Vojvodi} (Vrbas) 1, Bogdan Ogrizovi} (Partizan), Stefan Radulovi} (Borac M – tel), Nikola Poti} (Partizan), Aleksandar Radovanovi} (Partizan) 5, Darko \uki} (@elezni~ar), Ivan Popovi} (Partizan) 1, Dejan Babi} (Crvana zvezda – Mokrin), Nikola Novakovi} (Spartak Vojput), Janko Gemaqevi} (Radni~ki – Kg), Vladimir Cupara (SC Vo`dovac).

Ve} danas (18.30) Srbi i Francuzi odigra}e drugu utakmicu, a tre}a je predvi|ena za sutra (17.30).

J. G.

Ot ka za ni sko ko vi u Kli gen ta lu Ski skokovi u nema~kom Kligentalu u okviru Svetskog kupa otkazani su zbog jakog vetra, uprkos velikim naporima organizatora da se takmi~ewe odr`i. Ti skokovi prvobitno su bili zakazani za sredu, ali su pomereni za dan kasnije upravo zbog lo{ih vremenskih uslova.

Ipak, takmi~ewe u ~etvrtak krenulo na vreme, ali je vi{e puta prekidano zbog vetra, da bi na kraju jedino preostalo re{ewe ostalo otkazivawe.

19

petak17.februar2012.

Uver ti ra za plej-of Rezultat predstoje}eg derbija Crvena zvezda – Vojvodina NS seme (18 ~asova) prema svemu sude}i ne}e mo}i mnogo toga da promeni na tabeli, ali dueli dva crveno-bela tima uvek su jednako izazovni i zanimqivi.

Nadigravawe prvoplasirane i drugoplasirane ekipe na tabeli moglo bi da poka`e i trenutni odnos snaga, ali i da bude uvertira u eventualne nove susrete. S druge strane, nema sumwe da su Novosa|ani i dodatno motivisani zbog poraza koji im je Zvezda nanela u prvom delu lige i to u Spensu.

Me|utim, koliko prvotimci Vojvodine mogu da se pohvale voqnim momentom i motivisano{}u, toliko ostalim segmentima ba{ i ne mogu. Naprotiv. Svi u taboru Novosa|ana izuzetno `ale {to na derbi idu ozbiqno hendikepirani. Niska temperatura u halama, u kojima su trenirali i igrali, uzela je danak, pa su tako van stroja Milan Kati}, Andrija Geri} i Marko Ivovi}, a ima i onih koji su zbog rovitosti trenirali smawenim intezitetom.

Osim problema sa zdravstvenim biltenom, Vojvodina ovih dana, kao i sve ostale sportske ekipe u Novom Sadu, muku mu~i sa terminima za trening. Naime, u SPC Vojvodina otkazani su svi treninzi zbog u{tede, a na predlog gradskih ~elnika. Eto, vlasti u Novom Sadu su odlu~ile da {tede ba{ na sportistima uz re~enicu „da ekipe mogu da igraju utakmice, ali da ne mogu da treniraju

De set ko va ni idu na der bi: od boj ka {i Voj vo di ne NS se me

u Spensu“. Zanimqiva ponuda, posebno za one koji se iole razumeju u trena`ni proces i profesionalni sport. [ef stru~nog {taba Nikola Salati} `ali {to wegova ekipa nije spremna onoliko koliko bi trebalo da bude uo~i tako iza-

Da nas na od boj ka {kim te re ni ma Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Vojvodina NS seme (18), KRAQEVO: Ribnica - Partizan (19) Pr va mu {ka li ga - SUBOTICA: Spartak - Jagodina (19), SMEDEREVO: Smederevo - Ni{ (20)

zovnog i va`nog derbija sa Zvezdom.

- Mislili smo da ja~e treniramo s ciqem da se pripremo za Kup i plej-of, te da odemo malo umorni i te{ki u Beograd. A sada idemo skoro bez pola tima i nedovoqno utrenirani. Ekipu mo`e mnogo da nazaduje nedequ dana ovakvog restriktivnog treninga, no ovo ne sme da nas obeshrabri.

Zvezda je veliki rival, a sastaju se prvi i drugi na tabeli, u prvom delu smo izgubili, sada smo ba{ u{li u seriju pobeda, podigli smo formu, ovo je odli~na

PR VA A LI GA

PR VA B LI GA

O~e ki va na po be da No vo sa |a na Voj vo di na - Be o grad 13:6 (5:3, 1:1, 4:1, 3:1) NO VI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 100, sudije: Bala`evi} (Subotica) i Putnikovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Vojvodina 10 (5), Beograd 6 (1). peterci: Vojvodina 3 (0).

VOJ VO DI NA: Marinkovi}, Bosan~i}, Rou~ 1, Vuksanovi} 1, Mili~i} 3, Vapenski 1, Matovi} 1, Mi tro vi}, Ran |i} 3, Ubovi} 2, Basara, Cuki}, Vasi}.

BE O G RAD: Alek si}, Wegovan, [ehovi}, Cvetkovi}, Mili}evi}, Ten`era, Lon~ari} 1, Nikoli} 2, E{kert 2, ]irkoMi lo{ Mi li ~i} vi}, Vang 1, Popovi}.

Dobro su doma}i otvorili drugog dela Beograd je preko utakmicu i posle prvih pet Bal {e Ni ko li }a us peo da minuta ve} vodili sa 4:0. No, smawi na samo gol razlike, on da je usle dio ne shva tqiv ali je Australijanac u redovipad u igri, pa su gosti ubrzo ma Novosa|ana Ejdan Rou~ do uspeli da smawe na 2:4. Do krakraja ovog perioda igre vraja prvog perioda vi|ena su po tio na dva razlike za 6:4. ^edva gola na obe strane, tako da tvrtinu su obele`ili i proje prva ~etvrtina re{ena 5:3 u ma{eni ziceri doma}ih, te odkorist Vojvodine. Po~etkom li~ne odbrane golmana gosti-

Par ti zan – Cr ve na zve zda 8:6 Vaterpolisti Partizana i Crvene zvezde odigrali su uzbudqiv derbi u drugom kolu Prve A lige na bazenu „Milan Gale Mu{katirovi}”. Partizan o~ekivano pobedio Zvezdu 8:6, ali se pomu~io da bi upisao trijumf. Posle mnogo uzbu|ewa i kritika crveno-belih na ra~un su|ewa crno - beli su uspeli da pobede.

Zvezda je boqe po~ela me~. Prvu ~etvrtinu zavr{ila je vo|stvom od 1:0, potom je imala i 3:1, ali je usledila serija Partizana od 3:0. od tih 4:3, koliko je bilo na poluvremenu, srpski {ampiona nije ispu{tao prednost. Partizan je imao vo|stvo od +3 (6:3) u tre}oj ~etvrtini, ali Zvezda se nije predavala i pretila je do samog kraja me~a. Po~etkom posledweg dela igre, Crvena zvezda se vratila u igru, smawiv{i na 5:6, ali je Partizan, sa igra~em vi{e, vratio +2 (7:5).

U posledwa dva minuta mnogo uzbu|ewa. Najpre je Viktor Ra{ovi} smawio na 6:7, a potom je sjajni Gojko Pijetlovi}, odbranio zicer i omogu}io svom timu napad za izjedna~ewe. Me|utim, Zvezda ne koristi napad, a Partizan do kraja me~a posti`e jo{ jedan gol i upisuje drugu pobedu u {ampionatu.

prilika da se nadigravamo, koliko mo`emo, po{to bodovno te{ko da }emo presko~iti Zvezdu – istakao je Salati} dodaju}i da se sport se igra zbog trofeja i pobeda, a sada kada wegova ekipa treba da igra najva`nije utakmice, ona nema normalni trena`ni proces: - Mi smo kontaktirali qude u SPC Vojvodina i oni su su spremni da otvore hale svim ekipama, ali sve zavisi od odluke gradskih struktura. Za{to ba{ na sportistima {tede – pita se Nikola Salati}.

M. R.

Der bi Du na vu Du nav - Par ti zan 2 11:8 (1:2, 5:2, 3:4, 2:0) NO VI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 50, sudije: Jovanovi} (novi Sad) i Petrovi} (Zrewanin). Iskqu~ewa: Dunav 13, Partizan 2 7. Peterci: Dunav 1 (1).

DU NAV: Peti}, Savi}, [iman 2, Joksimovi} 3, Petrovski, Qubi~i}, Prepoga~i}, Bukvi} 1, Leki} 1, Kati}, Jovanovi} 1, Maksimovi} 2, Grba 1.

1. Du nav 2. Par ti zan 2 3. Sin gi du num 4. Ze mun 5. Be ~e jac 6. TENT 7. Spar tak 8. Go~ 9. Ra bot ni~ ki 10. Na is 11. [a bac

Fo to: F. Ba ki}

ju Darka Aleksi}a. Posle velikog odmora Novosa|ani su zaigrali ja~e u odbrani, a kona~no je proradio i golman Milo{ Marinkovi}, ali u napadu su doma}i i daqe nastavili da gre{e. Boris Vapenski je ~ak tri puta pogodio pre~ku, od toga jednom iz peterca. I pored toga Vojvodina je uspela da u tre}oj deonici kona~no slomi otpor Beograda i opet vrati vo|stvo na ~etiri razlike - 8:4 na dva ipo minuta pre kraja tre}eg perioda. Do kraja ove ~etvrtine No vo sa |a ni su do {li i do 10:5. U posledwoj ~etvrtini Vojvodina je postigla jo{ tri gola, a Beograd samo jedan za kona~nih 13:6.

Novosa|ani ve} sutra gostuju u Beogradu ekipi Bawice u okviru dr`avnog prvenstva i u tom duelu }e morati da isprave neke od napravqenih gre{aka ukoliko `ele da spremni do~eku derbi sa Crvenom zvezdom koji ih na Slanoj bari o~ekuje slede}e srede.

G. Ma le no vi}

6 7 5 5 5 6 5 4 4 5 6

6 5 5 3 3 2 1 1 0 0 0

0 1 0 1 1 0 0 0 2 1 0

0 1 0 1 1 4 4 3 2 4 6

67:43 86:49 49:15 54:44 49:45 61:75 42:56 39:46 20:30 37:56 40:76

18 16 15 10 10 6 3 3 2 1 0

Da na {wi pro gram Pr va A li ga, dru go ko lo - KI KIN DA: @AK - Ba wi ca (14.30).

Tre }e ko lo - BE O GRAD: Be o grad - Cr ve na zve zda (15.30).

PAR TI ZAN RAJ FAJ ZEN 2: Osmanovi}, Baki}, Jankovi}, Repanovi} 2, Manojlovi} 2, Lazi}, Ne{i}, Andrejevi} 1, Jak{i}, Vu~i}evi}, Stojanovi} 3, Jovi}, Radojevi}.

Partizan je boqe otvorio me~ i poveo 2:0, uspeo je Dinav da do kraja prve ~etvrtine smawi na 1:2, a onda u drugoj video da mo`e da se nosi sa Beogra|anima i preokrenuo rezultat u svoju korist. Partizan se malo opustio u nastavku {to su Novosa|ani iskoristili i do kraja utakmice stalno vodili sa jednim, do dva gola.

Trener Orlovi} zadovoqan je u~inkom svojih pulena s obzirom da je nastupila druga ekipa u odnosu na onu koja je odigrala prvih {est kola. [ansu su dobili momci 95. i 96. godi{te, uz dvojicu iskusnijih Peti}a i Maksimovi}a.

G. M.

20

S PORT

petak17.februar2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA–SE RI JA A

Da nas In ter - Bo lo wa Fi o ren ti na - Na po li Su bo ta Ju ven tus - Ka ta ni ja Ne de qa Le }e - Si je na No va ra - Ata lan ta \e no va - Kje vo ]e ze na - Mi lan Ro ma - Par ma Udi ne ze - Ka qa ri Pa ler mo - La cio 1. Mi lan 2. Ju ven tus 3. La cio 4. Udi ne ze 5. In ter 6. Ro ma 7. Na po li 8. Pa ler mo 9. Ka qa ri 10. \e no va 11. Fi o ren ti na 12. Par ma 13. Ata lan ta 14. Ka ta ni ja 15. Kje vo 16. Si je na 17. Bo lo wa 18. Le }e 19. ]e ze na 20. No va ra

23 22 23 23 23 23 23 23 23 23 21 22 23 21 23 22 21 23 22 23

(20.45) (20.45) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (20.45)

14 5 4 45:20 47 12 10 0 33:13 46 12 6 5 37:24 42 12 5 6 34:22 41 11 3 9 34:30 36 10 5 8 36:27 35 8 10 5 38:24 34 9 4 10 33:34 31 7 9 7 22:24 30 9 3 11 31:43 30 7 7 7 23:19 28 7 7 8 27:34 28 8 9 6 26:27 27 6 9 6 27:29 27 7 6 10 19:30 27 5 8 9 22:22 23 5 7 9 18:26 22 4 6 13 22:38 18 4 4 14 15:34 16 3 7 13 20:42 16

ITA LI JA–SE RI JA B

Su bo ta Li vor no - Ba ri No }e ri na - Ci ta de la Vi }en ca - Kro to ne Pa do va - Em po li Asko li - Gro se to Ve ro na - Gu bio Bre {a - Mo de na Al bi no le fe - Pe ska ra Sa su o lo - Va re ze Ju ve Sta bia - Re |i na Po ne de qak To ri no - Samp do ri ja 1. Sa su o lo 2. To ri no 3. Pe ska ra 4. Ve ro na 5. Pa do va 6. Va re ze 7. Re |i na 8. Bre {a 9. Samp do ri ja 10. Ba ri 11. Ci ta de la 12. Gro se to 13. Ju ve Sta bia 14. Li vor no 15. Vi }en ca 16. Kro to ne 17. Mo de na 18. Em po li 19. Al bi no le fe 20. Gu bio 21. Asko li 22. No }e ri na

26 26 25 27 26 27 26 26 26 27 27 27 26 27 27 27 24 26 26 26 26 27

15 15 16 15 13 12 10 10 8 10 9 8 10 7 6 6 5 6 5 5 8 3

8 8 3 6 6 8 9 8 13 8 7 10 7 9 10 10 9 5 8 8 5 9

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18) (20.45) 3 3 6 6 7 7 7 8 5 9 11 9 9 11 11 11 10 15 13 13 13 15

36:18 32:16 55:36 36:25 38:28 34:25 44:34 29:26 31:21 32:30 32:36 32:30 36:34 29:31 30:38 28:36 25:40 31:44 27:41 24:38 28:36 34:50

53 53 51 51 45 44 39 38 37 36 34 34 33 30 28 27 24 23 23 23 22 18

[PA NI JA–PRI ME RA

Sle pi mi {e vi pre te Bar se lo ni (1.30) Bar se lo na (6.00) Va len si ja (8.50) Bar s e l o n a u pr ven stvu [pa ni je po su sta je, ali za to i da qe ha r a vro p om.

Drim tim iz Ka ta lo ni je sa da za ma drid skim Re a lom ~ak 10 bo do va. Ve ro vat no je me~ s Va len si jom i po sled wa pri li ka da ka ko ta ko uhva te pri kqu ~ak. Va len si ja im ba{ le `i, ne dav no su ih do bi li u ku pu, a u pr ven stvu su po sled wih pet du e l a re { i l i u svo j u ko rist.Je se nas na Me sta qi ni je bi lo po bed ni ka (2:2).

Na{ predlog: 1, 3+

(1.65) [al ke - (3.40) Volf zburg (4.70) ^e ta iz Gel zer kir he na ~i ni se po la ko gu bi dah u bor bi za sa la ta ru. Eki pa [al kea por zom od Bo ru si je iz Me hen glad ba ha (3:0) ve za la je dva ko la bez osvo je nog bo da, a pri li ku da pre ki nu cr nu se ri ju ima }e ovog vi ken da u du e lu sa vu ko -

Fudbaleri Valensije u kup utakmici nisu uspeli da zaustave Mesija

vi ma iz Volf sbur ga. Go sti su sla v i l i pro t iv Fraj b ur g a (3:2) ~i me su pre ki nu li se ri ju od dva po r a z a. Hun t e l ar, Rraul i dru go vi na Vel tins Are ni igra ju sjaj no o ~e mu sve do ~i skor ( 8 - 1 - 2), dok vu ko vi pru `a ju o~aj ne par ti je na stra ni (1 - 1 - 8). Iza bra ni ci tre ne ra Ste ven sa na po sled wih 14 utak mi ca sla vi li su {est pu ta.

Na{ predlog: 1

(4.50) ]e ze na - (3.40) Mi lan (1.65) Bra ni lac ti tu le i li der Se ri je A eki pa Mi la na ovog vi ken da ne bi tre ba lo da ima te `ak za da tak na go sto va wu pro tiv ]e ze ne. Do ma }in je po ra zom od La ci ja (3:2) ve zao ~e ti ri utak mi ce bez sla vqa. Mi la ne zi su u sjaj noj for mi , po be di li su u Udi na ma, a u Li gi {am pi o na de kla si ra li su Ar se nal.U pr vom de lu {am pi o na ta sla vi li su ro so - ne ri (1:0) go lom Se dor fa.

Na{ prdlog: 2, 3+

(3.00) San der lend (3.00) Ar se nal (2.30) Der bi osmi ne fi na la en gle skog Ku pa igra se na sta di o nu Sve tlo sti gde }e sna ge od me ri ti Sal der lend i Ar se na la. Ova dva ti ma igra li su pre se dam da na u pr ven stvu, ka da su topbxi je sla vi le, ali u me |u vre me nu Van Per si i dru go vi do `i ve li su pra vi po top u Mi la nu. Ovaj me~ bi }e pri li ka da se cr ne ma~ ke re van {i ra ju tob xi ja ma za po raz.

Za ni mqi vo je da su do ma }i fud ba le ri bez po be de u du e lu sa Ar se na lom na po sled wih pet utak mi ca. [to se ti ~e tra di ci je ona je na stra ni eki pe iz Lon do na ko ja je na 10 du e la na sta di o nu Sve tlo sti do bi la pet, uz tri re mi ja i sa mo dva sla vqa do ma }i na.

Na{ predlog: 3+

(1.80) PS@ - (3.40) Mont pe qe (4.50) Der bi 24.ko la fran cu skog {am pi o na ta igra se u Pa ri zu na Par ku prin ~e va gde }e sna ge od -

me ri ti dve pr vo pla si ra ne eki pe PS@ i Mont pe qe. Sve ci su u pro {lom ko lu od i gra li bez go lo va na go sto va weu u Ni ci (0:0) ~i me su pre ki nu li niz od ~e ti ri po be de, a tra nut no su u se ri ji od osam utak mi ca bez po ra za. Na dru goj stra ni eki pa tre ne ra @i rar da sa vla da la je na svom te re nu Aja ~io 3:0 i pri {la na sa mo bod za o stat ka za Pa ri `a ni ma. Go sti ma je je ovo bi la ~e tvr ta po be da u ni zu. Je se nas u Mont pe qeu sla vi li su fud ba le ri PS@ -a 3:0, a pro {le se zo ne oba du e la za vr {i la su se bez po bed ni ka (2:2 i 1:1).

Uzda ni ce li de ra na ~i joj klu pi se di tre ner An }e lo ti su tan dem gol ge te ra Ga me i ro (11) - Ne ne (10), Ti ja go Mo ta, Si so ko i na{ Mi lan Bi {e vac. Mont pe qe }e na stu pi ti u naj ja ~em sa sta vu pred vo |en @i ru om, Uta kom, Bel ha dom, Ka be lom i Mar ve om.

Tra di ci ja u me |u sob nim du e li ma ova dva ri va la je ba{ po de qe na, po ~e ti ri po be de do ma }i na, ~e ti ri re mi ja i isto to li ko sla vqa go sti ju.

Na{ predlog: 1 I. G.

EN GLE SKA–^EM PI ON [IP

Da nas Re ding - Barn li Su bo ta Lids - Don ka ster Barn sli - Por tsmut No tin gem F. - Ko ven tri Ip svi~ - Kar dif Sa u temp ton - Der bi Kri stal P. - Vat ford Pi ter bo ro - Bri stol Uto rak Mil vol - Midlzbro Blek pul - Vest Hem Sre da Hal - Brajn ton 1. Vest Hem 2. Sa u temp ton 3. Kar dif 4. Blek pul 5. Bir min gem 6. Re ding 7. Hal 8. Midlzbo ro 9. Braj ton 10. Barn li 11. Lids 12. Le ster 13. Der bi 14. Kri stal P. 15. Vat ford 16. Barn sli 17. Ip svi~ 18. Por tsmut 19. Pi ter bo ro 20. Mil vol 21. Bri stol 22. Ko ven tri 23. No tin gem F. 24. Don ka ster

30 31 31 31 30 30 30 30 31 31 31 31 30 30 31 30 30 30 30 31 31 31 30 29

17 16 14 14 14 15 15 13 14 14 13 11 12 10 10 11 11 9 9 7 8 6 7 6

6 8 11 10 9 6 5 11 7 5 6 9 6 10 10 6 4 8 7 10 7 7 4 6

(21) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (20.459 (21) (20.45) 7 7 6 7 7 9 10 6 10 12 12 11 12 10 11 13 15 13 14 14 16 18 19 17

47:31 54:32 50:36 52:38 47:27 38:27 31:25 35:31 36:33 44:36 49:46 42:37 33:37 29:30 36:43 42:48 47:57 33:42 47:51 30:41 27:46 28:44 24:49 24:48

57 56 53 52 51 51 50 50 49 47 45 42 42 40 40 39 37 35 34 31 31 25 25 24

POR TU GAL

Da nas Rio Ave - Ma ri ti mo Su bo ta @il Vi sen te - Bra ga Ne de qa Le i ri ja - Be i ra Mar Na ci o nal - Aka de mi ka Fe i ren se - Ol ha nen se V. Se tu bal - Por to Spor ting - P. Fe re i ra Po ne de qak Gi ma ra e{ - Ben fi ka 1. Ben fi ka 18 15 2. Por to 18 13 3. Bra ga 18 12 4. Spor ting 18 9 5. Ma ri ti mo 18 9 6. Gi ma ra e{ 18 8 7. @il Vi sen te18 5 8. Ol ha nen se 18 5 9. Aka de mi ka 18 5 10. Na ci o nal 18 5 11. Rio Ave 18 5 12. P. Fe re i ra 18 5 13. Be i ra Mar 18 4 14. Fe i ren se 18 3 15. V. Se tu bal 18 3 16. Le i ri ja 18 4

3 4 4 5 5 2 7 6 5 4 3 3 4 6 5 2

(21.15) (21.15) (17) (17) (17) (19.15) (21.15) (21.15) 0 1 2 4 6 8 6 7 8 9 10 10 10 9 10 12

47:15 42:12 35:16 29:16 26:21 24:19 19:27 20:24 18:22 17:31 16:23 23:36 14:17 13:27 14:32 18:37

48 43 40 32 32 26 22 21 20 19 18 18 16 15 13 14

EN GLE SKA–FA KUP Su bo ta ^el zi - Bir min gem (13.30) Ever ton - Blek pul (16) Mil vol - Bol ton (16) No ri~ - Le ster (16) San der lend - Ar se nal (18.15)

PS@ `e li Lu i sa Su a re za

Re mi Ju ven tu sa u Par mi

Ma u ri osta je za me nik ka pi te na fud ba le ra La ci ja Ste fa no Ma u ri pro du `io je ugo vor sa tim klu bom do le ta 2014. go di ne.”Ne be sko pla vi” ni su sa op {ti li fi nan sij ske de ta qe, a pret hod nih Ma u ri jev ugo vor is ti cao je u le to 2013. go di ne.

Fran cu ski Pa ri Sen @er men za in te re so van je za ku po vi nu na pa da ~a Li ver pu la Lu i sa Su a re za. Pa ri `a ni pra te si tu a ci ju u ko joj se tre nut no na la zi Uru gva jac u En gle skoj, na ro ~i to na kon o{tre osu de jav no sti na Ostr vu zbog od bi ja wa da se ru ku je sa Pa tri som Evrom pro {log vi ken da pred der bi sa Man ~e ster ju naj te dom. Po sle tog in ci den ta usle di le su spe ku la ci je da }e ame ri~ ki vla sni ci Li ver pu la pro da ti Su a re za, a pr vi ko ji `e li da raz go va ra o toj te mi je Pa ri Sen @er men.

Klub iz glav nog gra da Fran cu ske tra `i na pa da ~a svet ske kla se, na li sti `e qa bi li su Kar los Te vez i Ale {an dre Pa to, me |u tim do do go vo ra sa Man ~e ster si ti jem, od no sno Mi la nom ni je do {lo. Pa ri `a ni su

sa da okre nu ti Su a re zu, a u tom po slu mo gao bi da im po mog ne Di jeo Lu ga no, {to per Uru gva ja i bli zak pri ja teq Su a re za.

Uru gvaj cu ugo vor sa Li ver pul tra je do 2016. go di ne, a od do la ska na „En fild” pro {log ja nu a ra po sti gao je 13 go lo va na 36 utak mi ca.

BEL GI JA

HO LAN DI JA

GR^ KA

Ne de qa Kro u li Taun - Sto uk (13) Sti ve nix - To ten hem (15) Li ver pul - Br. i Ho uv (17.30)

Ma u ri osta je u La ci ju

Su bo ta Lo ke ren - Gent Sent Tru den - Lirs Le u ven - Serkl Bri` Me he len - Ber {o Mons - Genk Ne de qa An der leht - Ve ster lo Klub Bri` - Kor trijk Va re gem - Stan dard 1. An der leht 25 17 2. Klub Bri` 25 15 3. Gent 25 14 4. Stan dard 25 12 5. Kor trijk 25 11 6. Ser. Bri` 25 11 7. Genk 25 10 8. Lo ke ren 25 8 9. Ber {o 25 8 10. Me he len 25 8 11. Mons 25 7 12. Lirs 25 6 13. Le u ven 25 6 14. Va re gem 25 4 15. Ve ster lo 25 4 16. Sent Tru den25 2

5 4 4 8 7 7 7 9 8 7 8 9 7 12 5 7

(18) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) (18) 3 6 7 5 7 7 8 8 9 10 10 10 12 9 16 16

50:22 45:27 54:30 35:27 30:24 31:28 48:36 35:35 38:40 34:42 42:47 22:33 32:48 25:32 23:45 27:55

56 49 46 44 40 40 37 33 32 31 29 27 25 24 17 13

(18) (22) (12) (16) (18) (18) (19.45) (21.30) (21)

1. Real (M) 22 19 1 2 75:21 58 2. Bar se lo na 22 14 6 2 63:16 48 22 11 7 4 35:22 40 3. Va len si ja 4. Le van te 22 9 5 8 29:29 32 22 9 5 8 25:26 32 5. Espa wol 6. Atle ti ko (M) 22 8 7 7 31:27 31 22 9 4 9 28:32 31 7. Ma la ga 8. Osa su na 22 7 10 5 26:35 31 22 7 9 6 34:30 30 9. Bil bao 10. R. Va qe ka no 22 8 4 10 27:32 28 11. So si je dad 22 7 6 9 25:30 27 22 7 6 9 22:29 27 12. He ta fe 22 6 8 8 22:26 26 13. Se vi qa 14. Be tis 22 8 2 12 25:31 26 22 6 8 8 23:30 26 15. Vi qa re al 16. Ma jor ka 22 6 7 9 19:28 25 17. Gra na da 22 7 4 11 17:31 25 18. Ra sing 22 4 11 7 18:26 23 19. Hi hon 22 5 4 13 20:43 19 22 3 6 13 18:38 15 20. Sa ra go sa

(2.10) Ho fen hajm (3.30) Majnc 05 (3.40) Ho fen hajm je u pro {lom ko lu re mi zi rao sa Ver de rom 1:1, ~i me su iza bra ni ci tre ne ra Ba be la na ni za li i dru gi re mi, i na sta vi li se ri ju od pet utak mi ca bez sla vqa. Na dru goj stra ni ru da ri su ta ko |e osvo ji li bod u du e lu pro tiv Ha no ve ra 1:1, ali im je skor u go sti ma ve o ma lo{ (1 6 - 3). Bi }e ovo pra vi iza zov za pu le ne tre ne ra Tu he la ko ji su u pr vom de lu se zo ne po ra `e ni glat ko 4:0. Za ni mqi vo je da su oba pro {lo se zon ska du e la pri pa la fud ba le ri ma Majn ca (2:1 i 4:2). Tra di ci ja je na stra ni go sti ju ko ju su na po sled wih se dam od me ra va wa sna ga sla vi li ~e ti ri pu ta, do ma }in dva, uz je dan re mi.

Na{ predlog: 3+

Su bo ta He ta fe - Espa wol Real - Ra sing Ne de qa Gra na da - So si je dad Bil bao - Ma la ga Hi hon - Atle ti ko (M) Ma jor ka - Vi qa re al Le van te - R. Va qe ka no Bar se lo na - Va len si ja Po ne de qak Sa ra go sa - Be tis

Da nas He ren ven - Bre da Su bo ta Fe je nord - RKC Den Hag - Eks cel zi or De Graf {ap - Ven lo He ra kles - Ro da Ne de qa Gro nin gen - PSV Ajaks - NEC Utreht - AZ Alk mar Vi te se - Tven te 1. PSV Aj dh. 21 2. AZ Alk mar 21 3. He ren ven 21 4. Fe je nord 21 5. Tven te 20 6. Ajaks 21 7. Vi te se 21 8. Ro da 21 9. Gro nin gen 21 10. He ra kles 21 11. Val vijk 21 12. NEC 21 13. Den Hag 21 14. Utreht 21 15. Bre da 21 16. Ven lo 21 17. Eks cel si or 21 18. De Graf {. 20

13 14 11 12 11 10 9 10 8 7 7 7 6 5 6 4 3 3

6 3 7 4 6 7 5 1 5 6 3 2 5 7 4 4 5 4

(20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30) 2 4 3 5 3 4 7 10 8 8 11 12 10 9 11 13 13 13

57:23 45:18 48:31 44:27 54:22 51:30 26:23 38:45 32:38 35:30 24:34 20:30 26:43 32:39 25:35 21:50 15:47 18:46

45 45 40 40 39 37 32 31 29 27 24 23 23 22 22 16 14 13

Luis Suarez

16 15 11 11 9 8 7 8 8 6 6 4 4 4 3 2

3 4 5 4 5 7 8 5 4 5 5 6 6 4 3 6

2 2 5 6 7 5 6 8 9 10 10 9 10 10 12 11

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (14) (16.15) (16.15) (18.30) 41:16 46:14 30:17 27:22 22:18 20:18 21:18 24:23 13:20 20:28 17:20 16:23 14:24 11:26 7:25 11:28

51 49 38 37 31 31 29 29 28 23 23 18 18 16 12 12

Da nas Mer sin - Ga la ta sa raj Su bo ta An ka ra gu ~u - Sam sun An ta li ja - Ma ni sa Fe ner bah ~e - Si vas Ne de qa Ga zi an tep - Or dun spor Kaj ze ri - Trab zon Eski {e hir - Ka ra buk Be {ik ta{ - Gan ~ler bi gi li Po ne de qak Bur sa - Is tan bul 1. Ga la ta sa r. 26 2. Fe ner bah ~e26 3. Be {ik ta{ 26 4. Trab zon 26 5. Gen ~lerb. 26 6. Si vas 26 7. Eski {e hir 26 8. Is tan bul 26 9. Or dun spor 26 10. Bur sa 26 11. Kaj ze ri 26 12. Mer sin 26 13. An ta li ja 26 14. Ma ni sa 26 15. Ka ra buk 26 16. Ga zi an tep 26 17. Sam sun 26 18. An ka ra gu ~u 26

17 15 13 13 12 11 11 10 9 8 10 9 8 7 8 6 5 2

6 6 7 6 7 9 5 7 8 9 3 6 8 8 4 8 8 5

Da nas Nu man si ja - Kor do ba Su bo ta Va qa do lid - Hi ro na De por ti vo - Bar se lo na B Kar ta ge na - Sa ba deq Vi qa re al B - Al kor kon Hu e ska - Gva da la ha ra Kse rez - Al ko ja no Al me ri ja - Mur si ja Ne de qa El ~e - Sel ta Las Pal mas - Him na stik Re kre a ti vo - Her ku les 1. De por ti vo 24 2. Sel ta 24 3. Va qa do lid 24 24 4. Al me ri ja 24 5. El ~e 24 6. Her ku les 7. Kor do ba 24 8. Al kor kon 24 9. Bar se lo na B 24 10. Nu man si ja 24 24 11. Mur si ja 24 12. Sa ba deq 13. Las Pal mas 24 14. Re kre a ti vo 24 15. Gva da la ha ra 24 16. He rez 24 17. Al ko ja no 24 18. Vi qa re al B 24 19. Kar ta ge na 24 20. Hu e ska 24 21. Hi ro na 24 22. Him na stik 24

16 14 12 12 13 13 1 9 9 8 9 8 8 8 8 7 6 5 4 4 3 3

3 4 9 9 4 3 7 8 8 10 6 8 7 5 5 6 8 8 8 7 8 8

5 6 3 3 7 8 6 7 7 6 9 8 9 11 11 11 10 11 12 13 13 13

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (18.30) (19.45) 41:25 41:20 38:20 39:23 40:23 28:22 26:17 30:26 40:32 29:25 28:31 30:40 31:33 30:30 26:40 26:33 25:35 30:39 15:33 24:40 23:38 19:34

51 46 45 45 43 42 40 35 34 34 33 32 31 29 29 27 26 23 20 19 17 17

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Ho fen hajm - Majnc Su bo ta Ba jer ) - Aug zburg Ham burg - Ver der Nir nberg - Keln Kaj zer sl. - Bo ru si ja (M) Her ta - Bo ru si ja (D) Fraj burg - Ba jern Ne de qa [al ke - Vols burg Ha no ver - [tut gart 1. Bo ru si ja (D) 21 2. Ba jern 21 3. Bo ru si ja (M) 21 4. [al ke 21 5. Ver der 21 6. Ba jer 21 7. Ha no ver 21 8. Volf sburg 21 9. [tut gart 21 10. Ham bur 21 11.Ho fen hajm 21 12. Keln 21 13. Majnc 21 14. Nir nberg 21 15. Her ta 21 16. Kaj zer sl.

21 17. Aug zburg 21 18. Fraj burg 21

14 14 13 13 9 8 7 8 7 6 6 7 5 6 4 3 3 4

4 2 4 2 6 7 10 3 5 8 7 3 8 4 8 9 9 5

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 3 5 4 6 6 6 4 10 9 7 8 11 8 11 9 9 9 12

46:14 49:14 34:12 46:28 34:35 28:28 23:25 27:38 31:28 26:34 23:25 29:41 29:35 19:31 25:36 15:26 19:33 27:47

46 44 43 41 33 31 31 27 26 26 25 24 23 22 20 18 18 17

FRAN CU SKA

TUR SKA

Su bo ta Ksan ti - Aste ras Er go le tis - Pa na ti na i kos AEK - OFI Ne de qa Pa na to li kos - Le va di a kos Ja wi na - Atro mi tos Ker ki ra - Dra ma Olim pi ja kos - Pa ni o ni os PA OK - Aris 1. Pa na ti na i k.21 2. Olim pi ja k. 21 3. PA OK 21 4. AEK 21 5. OFI 21 6. Atro mi tos 20 7. Aris 21 8. Ksan ti 21 9. Tri po lis 21 10. Er go le tis 21 11. Pa ni o ni os 21 12. Ja wi na 19 13. Pa na i to l. 20 14. Le va di a kos18 15. Dok sa 18 15. Ker ki ra 19

U dve za o sta le utak mi ce ita li jan ske Se ri je A ko je su bi le na pro gra mu u sre du, Par ma i Ju ven tus igra li su ne re {e no bez go lo va, dok je Ata lan ta sa vla da la \e no vu sa 1:0 (0:0).

Dru go pla si ra ni tim na ta be li je iz Par me us peo da od ne se sa mo bod. Naj bo qu pri li ku za Ju ven tus pro pu stio je ve} na sa mom star tu Ki je li ni, ko ji je na kon kor ne ra po go dio sta ti vu.

Par ma je, s dru ge stra ne, ima la ne ko li ko {an si za po sti za we go la, ali biv {i igra~ Ju ven tu sa, Se ba sti jan \o vin ko, ni je us peo da se upi {e u strel ce.

Ata lan ta je kao do ma }in po be di la \e no vu, a je di ni gol na utak mi ci po sti gao je Ma ri lun go u 78. mi nu tu.

[PA NI JA–SE GUN DA

3 5 6 7 7 6 10 9 9 9 13 11 10 11 14 12 13 19

(19) (12) (15) (18) (12) (15) (15) (18) (19) 48:18 42:26 36:26 48:29 39:32 45:37 29:31 38:38 25:28 30:28 28:31 27:32 25:28 26:32 33:45 24:33 27:40 17:53

57 51 46 45 43 42 38 37 35 33 33 33 32 29 28 26 23 11

Su bo ta Aja ~io - Brest Kaen - Evi jan Di `on - Ni ca Lo ri jen - Lil Nan si - Tu luz So {o - Tu luz Mar sej - Va len si jen Ne de qa Bor do - Lion Sent Etjen - Ren PS@ - Mont pe qe 1. PS@ 2. Mont pe qe 3. Lil 4. Lion 5. Ren 6. Mar sej 7. Sa int Etjen 8. Tu luz 9. Bor do 10. Lo ri jen 11. Va len si jen 12. Brest 13. Evi jan 14. Kaen 15. Nan si 16. Di `on 17. Aja ~io 18. Ni ca 19. Ok ser 20. So {o

23 23 22 23 23 22 22 23 23 22 23 23 22 22 23 23 23 23 22 22

15 15 10 12 11 10 10 9 8 6 7 4 5 6 5 6 5 4 4 4

5 4 9 3 6 8 6 7 9 9 5 13 8 5 8 5 7 8 8 7

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 3 4 3 8 6 4 6 7 6 7 11 6 9 11 10 12 11 11 10 11

38:19 45:23 40:26 37:27 33:25 33:21 25:24 22:23 29:27 22:25 23:26 21:22 29:35 26:33 22:30 26:42 25:42 22:26 29:36 22:37

50 49 39 39 39 38 36 34 33 27 26 25 23 23 23 23 22 20 20 19

c m y

RePORTA@e

dnevnik

petak17.februar2012.

21

i MR [A vA Ko Ko [KA U lon CU do voQ nA dA dE SE to ^lA nA Po Ro di CA GU QA[ BU dE ZA do voQ nA i je se la ko pro bi ja ti kroz po lar no za ve ja ni se ve ra Ba~ ke, u ata ru Oro ma. Pu ta ri i ko mu nal ci su se po tru di li pa su as falt ni pu te vi pro hod ni, a mo bil na eki pa ka wi {kog Cen tra za so ci jal ni rad ubr zo se pro bi la do sa la {ar skog gne zda de sto ~la ne po ro di ce Gu qa{, Eve, Gu sta va i wi ho vo osmo ro de ~i ce. Kroz pr ti nu do wih se sti `e is pod svo do va tu ja. Gu stav, ro |en 1969, ob ja {wa va da je dr vo red za sa |en kad je we gov po koj ni otac Jo `ef bio de se to go di {wak.

Kroz pred so bqe i kuj ni cu, u ko joj je za lo `en sta ri „sme de re vac”, ide se u pro stra nu po lu mra~ nu, ali to plu so bu ko ju gre je zi da na

Zavejan je put za sala{ moj

N

ne le so ci jal ne rad ni ce Bra ni sla va ^on gra dac i Ti mea Ra fai.

De ~i cu ni je tre ba lo na go va ra ti da se zbi ju oko pe }i zbog sli ka wa, vi {e se us te za la maj ka Eva, ali ni je ima la kud. Tri de ~a ka i pet de voj ~i ca su po ro di~ no sa la {ar sko bla go, ve le Eva i Gu stav, a bez ob zi ra na to {to im ni je ni ma -

dio se da po bro ji svu bra }u i se stre. Mla |i od we ga su i Li di ja, Va len ti na, Da ni jel, Ana ma ri ja i Si mo ne ta.

– Sa mo da pre gr mi mo ovu zi mu – ka `e otac Gu stav. – Bez ob zi ra na zi mu, po sla ima. Sva kog da na idem da na mi ri vam sto ku kod kom {i je.

Ra dim i dru ge po slo ve, naj vi {e

Po {to je hlad no }a pri ti sla, lo `i mo i ku ku ruz s ju tra na {e ze mqe, ma da bi bi lo bo qe da ima mo jo{ ma lo dr va jer bi smo ku ku ruz mo gli pro da ti – ka `e ona.

Eva ot kri va da u obo ru hra ne jed nu svi wu, ne {to pa ta ka, ko ko {a ka i pi li }a, da fa mi li ji pri ja sa la {ar ski mir. Ona i Gu stav su za jed no ve} dve de ce ni je, ra ni je su `i ve li u Su bo ti ci i ^an ta vi ru, ali su ubr zo za kqu ~i li da im je na sa la {u naj bo qe. Ova kvih zi ma Eva pam ti ne ko li ko. I ka da za ve je, bez ob zi ra na hlad no }u i ne vo qe, mo ra ju i}i u kom {i luk i do se la.

– De ca slu {a ju i po ma `u, ta ko da s wi ma ne ma pro ble ma. Ve o ma

I po vodu moraju u kom{iluk

stig nu. Jed na bi da bu de pe va ~i ca, dru ga cve }ar ka, {ta }e od to ga bi ti, za sa da ne zna mo – ve li Eva. Ho }e li ne ko osta ti na sa la {u?

– Ne znam za de cu, ali mu` i ja si gur no osta je mo – ka `e Eva. Uz to pli sa la {ar ski dom, fa mi li ji Gu qa{ po treb no je do sta

Kad nema drva, paorsku pe} lo`e kukuruzom

Eva i Gustav sre}ni i {to deca malo jedu

pa or ska pe}. Svi su se ob ra do va li po se ti, po go to vo ka da su iz pa ke ta po trep {ti na ras pa ko va ne ~o ko la de i gric ka li ce ko je ba{ i ni su ~e sto na me ni ju jed ne od naj broj ni jih fa mi li ja u ovom kra ju, a do bro je do {lo i ne {to ode }e ko je su do -

lo la ko, si ro ma {tvo mno go ne po mi wu ne go se tru de da ne ka ko sa sta vqa ju kraj s kra jem dok de ~i ca ne sta sa ju. Naj mla |oj }er ki ci Vi rag je tre }a go di na, naj sta ri jem Nor ber tu 18. Ar nold, ko ji ove go di ne za vr {a va osmo qet ku, po tru -

kod Jo `e fa Ma da ra, tu od mah po red se la.

Upr kos si bir skoj zi mi, na li cu maj ke Eve osmeh.

– Na sa la {u ja ko fi no `i vi mo, {to je naj va `ni je, u to plom smo, gre ju nas {po ret i pa or ska pe}.

su do bri i u {ko li. Do no se uglav nom pe ti ce i ~e tvor ke. Ovi ma wi su od li~ ni, ve }i su vr lo do bri.

Vi rag ide u za ba vi {te, {e sto ro u osnov nu {ko lu, a naj sta ri ji Nor bert ni je je na sta vqao. Na da mo se da }e Ar nold ove go di ne kre nu ti u sred wu {ko lu ako pa re do pu ste. @e li da u Ka wi `i iz u ~i za li ma ra ili auto-me ha ni ~a ra. I osta la de ca ima ju am bi ci je da ne {to po -

na mir ni ca da bi sva de ca bi la si ta i ve se la. Eva pri ~a da je pret hod nog da na za kla la ko ko {ku, ko ja je za vr {i la u lon cu, ku va la je pi ri na~ u mle ku, ta ko da ko li ko-to li ko ima {ta da se je de.

– Da nas spre man ~or bu od gra {ka i pe ~e mo krom pir – ot kri va po ro di~ ni me ni Eva. –Hleb ku pu je mo u pro dav ni ci u Oro mu. Do no si mo ~e ti ri-pet vek ni dnev no i to

za dan bu de do sta. Ne je du de ca ba{ mno go, skrom na su, ni su pro bir qi va. [to sta vim na sto, to se i po je de. Ovi ve }i ne tra `e da idu u dis ko ili ne ki dru gi pro vod jer zna ju da ne ma mo od ~e ga. Ima mo ra dio i te le vi zor, to im je do sta.

Ka da svi ra mu zi ka na ra di ju ili te le vi zi ji, mu` po ja ~a pa svi ple {e mo i ve se li mo se za jed no. Ku pa ju se sva ke ne de qe u ko ri tu jer vo de ima mo, ali ku pa ti lo ne ma mo.

Tre nut no su bez vo de jer se mo tor na pum pi bu na ra po kva rio.

– Mu` ka `e da nam za oprav ku tre ba 50 evra. Ako od so ci jal ne po mo }i iz dvo ji mo za to, ne mo gu de ci ku pi ti ni {ta. So ci jal na po mo} je 12.000 a sad ~u jem da }e bi ti 16.000. Za vi si mo i od de~ jeg do dat ka i ono ga {to mu` za ra di – ne ta ji Eva skrom ni ku} ni bu xet.

Bra ni sla va ^on gra dac na po mi we da ova ko broj na sa la {ar ska po ro di ca s dva rad no spo sob na ~la na mo `e da ostva ri so ci jal nu po mo}, de ~i ji do da tak, kao i ra znu po mo} u hra ni i gar de ro bi, po mo} za {ko lo va we i pod mi re we tro {ko va pre vo za za pu to va we do {ko le.

– Od kad je za ve ja lo, ovo nam je dru ga po se ta po ro di ci Gu qa{. Ka da smo bi li pr vi put, uvi de li smo da ne ma ju ogre va, da im je do sta te {ko da do |u do na se qa da se bi pri ba ve osnov ne po trep {ti ne za `i vot – ka `e Bra ni sla va ^on gra dac.

Mi lo rad Mi tro vi}

U Po Ro di^ noJ UMEt ni^ KoJ MA nU fAK tU Ri o@i vE i nAJ lon KE SE

Ba~ke slike lete do Australije

D

om apa tin ske po ro di ce Jak {i}-Ba la`, Ma ri je (58) i we ne }er ke An dree (26) kra se sli ke, iko ne, za ni mqi vo de ko ri sa ne va ze, ta wi ri i ~a {e. Od ka da je Ma ri ja u pen zi ji, sve slo bod no vre me pro vo di u me snoj Kre a tiv noj ra di o ni ci pri Op {tin skom kul tur nom cen tru, dok An dre ja za {ta fe laj se da tek kad se vra ti s po sla.

– Sve je po ~e lo 1968. ka da je osli ka va na De~ ja bi bli o te ka, a ja bi la ti me fa sci ni ra na kao

vom ili tre {wi nom dr ve tu, po ~i we olov kom, a po tom na no se pig men ti ka kve su ko ri sti li sta ri maj sto ri – s mno go odu {e vqe wa pri ~a Ma ri ja.

An dre ja je po ~e la da sli ka vi de }i {ta maj ka ra di. Za vr {i la je Sred wu {ko lu za di zajn „Bo gan [u {ut“ u No vom Sa du, 2007. po sta la ~lan Kre a tiv ne ra di o ni ce gde je od mah ukqu ~i la i maj ku. Ma ri ju za ni ma i ru~ ni rad pa je ti me za ra zi la i }er ku.

– Jed no vre me sam mno go {tri ka la, he kla la i ve zla. Kad mi se u

– Ja sam u {an ku na pra vi la mo za ik je le na od lo mqe nih ke ra mi~ kih plo ~i ca. Sa ku pi la sam ih do sta, za tim lu pa la, se kla, te ko ma di }e le pi la i me sec da na ukla pa la – ob ja {wa va An dre ja. – Kad ima mo in spi ra ci ju, uzme mo bo je, ~et ki ce i po~ ne mo da stva ra mo. Ne ka da osli ka va mo sta kle ne pred me te, gde su naj ~e {}i no vo go di {wi i us kr {wi mo ti vi.

– Sli kar stvo je lep ho bi, ali ni ma lo jef tin. Mno ge na {e sli ke su za vr {i le kod pri ja te qa u Ita li ji, Ne ma~ koj, [ved skoj,

U crkvene kwige upisan kao Aleksandar Petrovi}

BE ^EJ SPRE MA [An do RU PE tE fi JU SPo ME niK U PRi Rod noJ vE li ^i ni

Aca odlu~io da postane [aca o di na ma su ~la no vi be ~ej Ro |en kao Alek san dar pr vog da na skog Ma |ar skog kul tur nog 1823. u ma |ar skom me stu Ki {ke re{ od dru {tva „Pe te fi [an dor“ oca Sr bi na Ste va na Pe tro vi }a i maj `e le li da is pred svo ga do ma po ke Slo va ki we Ma ri je Hru zo ve, Pe te sta ve bi stu pe sni ku ~i je ime no fi je vr lo mlad iz ra stao u bar da ma se, a wi ho vu ini ci ja ti vu po dr |ar skog ro man ti zma. U bur nim vre me `ao je Ma |ar ski na ci o nal ni sa ni ma sre di ne ve ka ni je krio svo je odu vet, ko ji }e fi nan si ra ti tro {e vqe we ma |ar skim na ci o nal nim {ko ve iz ra de spo me ni ka u pri po kre tom, pa je kr {te no ime pro me rod noj ve li ~i ni. Mo nu men tal no nio u Pe te fi [an dor. Re pu bli ka nac de lo u bron zi iz ra di }e su bo ti~ po uve re wu, vre me nom je po stao ide o ki va jar Ti bor Sa rap ka. log re vo lu ci o na ra, ~i ji je glav ni ciq – Na ma je osta lo da pri pre mi bio ot ce pqe we Ugar ske od Hab zbur mo pla to gde }e spo me nik bi ti {ke mo nar hi je. Ne stao je u bi ci kod po sta vqen i po sto qe. Ak tu el ne [e ge {va ra 31. ju la 1849, ka da je imao vre men ske ne pri li ke su nas ma lo tek 27 go di na. We go vi sti ho vi ima li ome le, ali sve ~a no ot kri va we su ve li ki uti caj i na na {e pe sni ke, spo me ni ka za ka za no je za 15. po seb no \u ru Jak {i }a i Zmaj Jo vu ko mart. Ta ko }e mo na pri go dan na jih ih pre vo dio na srp ski. ~in obe le `i ti da tum po ~et ka Poeta ideolog Ma|arske revolucije Spo me nik }e bi ti po sta vqen u Ma |ar ske re vo lu ci je iz 1848, ~i ji je u~e snik bio i u Uli ci Ni ko le Te sle, pre ko pu ta Osnov ne {ko le „Pe woj tra gi~ no za vr {io i Pe te fi – ka `e pred sed nik te fi [an dor”, a sto ti nak me ta ra da qe je i jed na od Dru {tva Ro bert Ric. naj du `ih be ~ej skih uli ca ko ja no si we go vo ime.

Da bi pri ku pi li po treb ne nov ce, ne dav no je u Do mu Ina ~e, na fa sa di ne ka da {we austrij ske ka sar ne u Dru {tva odr `a na do na tor ska ve ~e ra pod na zi vom Vla {koj uli ci u Za gre bu, gde je Pe te fi 1840/1. bio „Pred sed ni kov bal“. Do ma }in „pr ven ca“ bio je, na sol dat, pre ne ku go di nu je po sta vqe na spo men-plo ~a rav no, „pol gar me {ter“ Pe ter Kne zi, oku pi lo se vi ma |ar skom pe sni ku i re vo lu ci o na ru, ko ju je, na ini {e od 250 Be ~e ja ca, ali se ba{ ni su „pre tr gli“ od ve ci ja ti vu MKD „Adi En dre“, da ro vao grad Bu dim pe li ko du {no sti u pri lo `i li su je dva 30.000 di na ra. {ta. Na woj su i we go vi ~u ve ni sti ho vi: „Slo bo de i Isto to li ko i od ko ti za ci je za ve ~e ru, ko ja je ko {ta qu ba vi / wih me ni fa li / za qu bav }u i `i vot da ti / la 500 di na ra. Da le ko od po treb nih 150.000.

Za slo bo du i qu bav `r tvo va ti.“ v. Jan kov

G

Marija i Andrea Jak{i}-Bala`

u~e ni ca osmog raz re da. Ne gde po ~et kom de ve de se tih je u gra du osno va na pr va Li kov na ra di o ni ca, bi lo je de se tak po la zni ka i, na rav no, ja me |u wi ma. Da nas nas je dva de se tak, svi se le po dru `i mo, raz me wu je mo is ku stva, ide je i uvek ne {to no vo na u ~i mo. Ba vi mo se i iko no pi sa wem u vi zan tij skom ma ni ru. Sli ka se na li po -

Jelen ri~e sa {anka

ku }i za de si lo mno go naj lon ke sa, uze la sam ma ka ze, po ~e la da ih se ~em na tra ke, on da ih pro vla ~i la jed nu kroz dru gu i ve zi va la u ~vor.

Po tom sam ih po ve za la, na mo ta la u klup ~e i po ~e la da ple tem. Ta ko je na sta la od li~ na, prak ti~ na tor ba za pi ja cu ili pro dav ni cu ko ja se {i ri ko li ko tre ba – ka `e Ma ri ja.

Ma |ar skoj, Austra li ji, do sta smo po klo ni li u hu ma ni tar ne svr he, a pro da li sa mo ne ko li ko. Ipak je naj ve }e za do voq stvo ka da vi di te da dru gi ce ne ono {to ra di te – ka `e Ma ri ja.

Svo je ra do ve naj ~e {}e iz la `u na grup nim iz lo `ba ma ili to kom „Apa tin skih ri bar skih ve ~e ri„.

J. Prel ~ec

22

kWiGA

petak17.februar2012.

dnevnik

СЕ ЋА ЊЕ НА ДУШКA ТРИФУНОВИЋA (1933–2006)

Сти хо ви пу ни му зи ке

О

вих дана навршило се шест година од смрти Душка Трифуновића (19332006), једног од највећих, најпопуларнијих и најпродуктивнијих песника српског језика. Трифуновић је преминуо у Новом Саду, где је и провео последњих 14 година живота, а по сопственој жељи сахрањен је на Чератском гробљу у Сремским Карловцима. Његови овдашњи најближи пријатељи- Богомир Мијатовић Богица, музички критичар, Зоран Колунџија, власник ИКА „Прометеј“ и Перо Зубац, књижевник, одлучили су да се и званично установи да је за 240 песама Душка Трифуновића компонована музика. Они верују да тиме не може да се похвали ни један писац на све-

ту, а затражиће и од екипе Гинисове књиге рекорда да то потврди и објави. И заиста, за 73 године живота, објавио је чак 84 књиге пе-

сама, четири романа, неколико драма и више ТВ сценарија. Само од 1992. године, када је због рата напустио Сарајево и дошао да жи-

Го спо дин пе сник, наш при ја тељ - Велики песник српског језика, велики човек, добитник Змајеве награде, аутор чији су стихови прелазили у музику и мимо његове воље, учинио је част Новом Саду, а потом и Сремским Карловцима кад их је одабрао за нову и коначну адресу, каже о Душку Трифуновићу његов пријатељ Зоран Колунџија из „Прометеја“. Кренути у годинама кад се сабирају животни резултати у непознато, без ичега, пре је болно него храбро. У невољи се покажу људске димензије, открију се бојажљиви, неспремни, покаже се нека нова димензија храбрости и људскости, а и оно супротно. Душко је показао више од тога, много више. Био је господин у најлепшем смислу те речи, уздржан, дискретан, спреман да помогне из вла-

стите материјалне оскудице, да охрабри, нашали се, отпутује кад му се не путује. А желео је мир, сањао је о свом кутку и кад га се домогао уживао је да одговори на питање шта ради: Станујем! – рекао би! У том становању садржано је много тога, а понајвише његове среће да не смета никоме, може да пише на миру и, дај боже, нешто да скува, неког да обрадује! У поезији био је једноставни чудотворац. Све те једноставне речи као: брат, индустрија, јунак, шта би дао да си на мом месту... и многе друге и осталим песницима стајале су на дохват али нису у њима препознали лепоту и снагу али наш Душко јесте и зато смо га волели, волимо га данас и знамо да су и нове генерације његове!

KWIGA ZAUVEK

У

записнику са сопствене коже стоји да „ заувек“ не постоји, зна се већ и за дан после. Можда књиге и нису део памћења него наличје снова. Тамо ће се наћи и оно чега нема, скупљена слобода по слобода. Али има нешто важно, не може се именовати а бдије и над зрном пе ска. Реч и подарена пролазност примају нас у причу исто као и Бога. Тек када је Творац постао и реч настала је вера у Њега и од тада се не показује, нема разлога када је реч. Књигама које сам читао од Хомера, преко Билије, Светог Саве, Дантеа, Гетеа, Камија, Булгакова, Борхе са до Васка Попе, Шимборске и Ћо сића, по стао сам нечитак, попут лика којег нема у њима. Нјаважнија ствар код књига је што их можете престати читати и то је нада да ћете сами написати. А оно што пише књигу, увек у вама нешто почиње. Моји отац и мајка су одлазили на банатске њиве, по ваздан да граде југо словенску будућност. Дочекали су да кажу како је њихов зној про сула демократија. Док су они сејали и жњели, ја сам остајао у школи, а код куће

1. „Ве не ци ја“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 2. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 3. „Алеф“, Па о ло Ко е љо - „ Па и де иа“ 4. „Ку ћа ор хи де ја“, Лу син да Рај ли - „Ла гу на“ 5. „Мај ке по зна тих“, Јо ван Ћи ри лов - „Ла гу на“ 6. „Сен ка ве тра“, Кар лос Ру ис Са фон - „Ча роб на књи га“ 7. „Бер нар ди је ва со ба“, Сло бо дан Ти шма - Кул тур ни цен тар Но вог Са да 8. „Про на ђи свог ан ђе ла чу ва ра“, Оли ве ра Пти ца - „Ла гу на“ 9. „Крат ки љу ди“, Зо ран Ћи рић - „Аго ра“ 10. „Кар те и те ри то ри ја“ , Ми сел Уел бек - „Пла то“

НО ВА ИЗ ДА ЊА БА НАТ СКОГ КУЛ ТУР НОГ ЦЕН ТРА

Ф

Че тво рок њиж је са Феј сбу ка

ејсбук белешке Радована Влаховића, чији је заједничи именитељ - кратке приче, аутор је писао на свом фејсбук профилу. Тако су настале четири штампане књиге , које су 2011. године обљављење у издању Банатског културног центра из

Ослу шки ва ње соп стве ног је зи ка са бабом Милевом. Опонашао сам деду и тако био у Другом светском рату. Баба је плетући нешто или крпећи свашта, бугарила за покојним мужем који је у Гламочу дигао устанак, а погинуо 5. маја 1945. Извештавала је свог устаника, партизана, о њихових пет синова, а јављала му је и о мени, посебно га је држала на мом опису и на крају би рекла: исти ти. Једно време сам мислио да сам због сличности добио дедино име, али као мењач маште и стварности ја сам одмеравао своје место и кад год он погине у њеном певању и ја сам падао мртав, од тога сам живео.Тако сам се учио да постанем и да ме има. На њеним речима настао је мој језик. Препушташ се времену тек када имаш реч за њега или када ти остави бескрај који подсећа на тебе. Или си историја науке када си Теслa. Знаш за свет који одавно не личи на дело Свевишњег. Једна половина Срба га моли да њих погледа а друга половина не верује да ће испунити услове. Календари имитирају сезоне информација, новине их објављују

Све до чан ства о ти тел ским шај ка ши ма

иблиотека Аврама Ђукића (Го спођинци 1844 – Беч 1906), генерала аустријске војске, који је службовао у Бечу, Задру и Прагу, и писца значајних историјских дела о Србима у Угарској, посебно о Великој сеоби под Арсенијем III, о историји шајкаша и др., чува се као посебна целина у Библиотеци Матице српске. Овде је доспела 1906, као поклон супруге Аврама Ђукића. Садржи

ви у Новом Саду, „Прометеј“ му је до 2006. објавио чак двадесет књига. Али највећу популарност је стекао кроз сарадњу са бројним поп и рок музичарима током седамдесетих и осамдесетих година 20. века широм СФРЈ- понајвише са „Бјелим дугметом“, а ту су и незаборавне композиције „Индекса“, Арсена Дедића,Јадранке Стојаковић, „Тешке индустрије“, Здравка Чолића, Жељка Јоксимовића и других. Приписују му се велике заслуге са настанак и данас непревазиђену популарност на екс-ју просторима, такозване сарајевске школе рока. Његови стихови су били пуни музике и једноставних, људских емоција. То су осећали композитори лаких нота и на те стихове су производили музику уз коју су одрастале многе генерације . Све се то догађало спонтано, јер Душко Трифуновић углавном није писао стихове по поруџбини, на понуђену композицију-прецизније, учинио је то свега три пута . Остале су запамћене и његове речи да нема горе судбине него бити заборављени песник. Таква судбина га није задесила ни за живота, а ни после смрти. Душко Трифуновић је до краја следио сопствени песнички тестамент, из збирке песама индикативног наслова „Велико спремање“, у којој је, између осталог, записано: „Када ти зађеш у године, ја ћу бити једна блага падина Черата, брда према светим Карловцима и Сунцу“. Р. Ло ти на

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Агора” у Зрењанину

ЛАЗАР КАУРИН, НОВИНАР

KWI@EVNA BA[TINA

Б

TOP-LISTA

199 књига, 7 географских карата и неколико наслова периодике. У овој збирци, која је претражива у електронском каталогу Библиотеке Матице српске, значајно место заузимају дела из војничке струке, као и дела из српске историје, међу којима је највише оних која се тичу тителских шајкаша и шајкашког батаљона.

да би се што пре заборавиле. Логика одштампаног дана захтева погледе на све стране. Војводина са својом мултикултуралношћу даје само смисао по-

крајинском новцу, иако у култури највише остане онога што се уради. Косово је бели провод вели-

ких сила, то шта раде припада рату са пет звездица. Срби међу Србима не одлучују шта је корупција а шта је закон, ту се само власт пита. Вести понављају за политичарима њихов упад у наш живот. Наши млади људи успешни у школи, на факултету, у спорту, у породици а заљубљени, ако још нису увучени у систем корупције, су први рекети Србије, али за сада су ускраћени за игру. Насупрот томе ствари са тржиштем стоје фантастично: за један долар у Србији не можете ручати али можете купити шећерану или железару. Елита ће безразложно расписати изборе,посматрачи из европске Уније већ су послали извештаје и за наредних десет година у којима се не види Србија него ЕУ. Имати некакав преглед непрегледног времена не доноси вам читање и писање, то ослушкујеш из сопственог језика.

Новог Милошева. У питању су четири различита стилистичка приступа приповедању. „Ненајављено као смрт“ је књига лирско медитативних прича које у себи сажимају елементе поетске прозе обликоване кроз филозофске записе који су, сваки за себе, једна сентенца и прича. Ово је књига доминантно лиричне емоције која се пренела у следећи Влаховићев наслов „Џемс Бонд у кратким панталонама“. У овој књизи аутор је унео елемент времена касних шездесетих и раних седамдесетих година. Вратио у своје детињство и рану младост и кроз приповедање покушава да открије, и себи и нама, коју је жи-

вотну филозофију из куће главни јунак понео, а која је касније постала његов морални кредо. То је књига која говори о стварности, а кроз сећање главног јунака. Трећа књига која носи назив „Оде век“ је покушај да се свакодневица репродукује и од обичног говора направи поезија. Ово је збрика кратких прича писаних језиком репортаже, које теже да нам покажу колико наизглед баналан разговор пред дућаном може у себи да но си литерарну снагу, драмски и филозофски заплет . Четврта књига, која носи наслов „Фридрих Ниче и Силвија Плат у мушкоженском фризерском салону“, је књига експеримент и користи елементе надреалног, апсурдног, фантастичног и комичног како би у свакодневицу увела ликове из књижевне историје. Они се преносе у ауторову стварност и на тај начин Влаховићев стил добија елелементе и снагу модерног приповедања. . Све четири књиге су писане у континуитету. Оне су покушај да се са мало речи каже што више, да модерног читаоца, који нема пуно времена, као стимулативно средство, оснаже и дају му духовну енергију како би пребродио мукотрпност егзистенције. Користећи интернет и фејсбук, аутор жели да нам покаже да је књижевност не само веома витална, него да и у времену модерних технологија она има будућност, неприкосновену и бесмртну вредност. Да ни ца Пе тро вић

Чи та лач ка знач ка на бри тан ски на чин

Н

ик Гиб, ми ни стар обра зо ва ња Бри тан ске вла де, ис та као је да је чи та ње књи га са мо по ла са та днев но вред но ко ли ко и 12 ме се ци шко ло ва ња, до 15. го ди не. Оде ље ње за обра зо ва ње тре ба ло би да об ја ви пла но ве за на ци о нал но так ми че ње у чи та њу у ко јем ће уче ство ва ти де ца ста ра по сле ње три го ди не основ не шко ле ко ја се у Бри та ни ји за вр ша ва са 11 го ди на, и пр ве го ди не ви ше основ не шко ле, ко ја се по ха ђа са 12 го ди на. Так ми че ње ко је тре ба да поч не на је сен, за ми шље но је та ко да по стак не ли те рар не стан дар де и охра бри ге не ра ци је „не вољ них чи та ла ца” да на у че да ужи ва ју у чи та њу. Ипак, из Ми ни стар ства ис ти чу да је ово так ми че ње пр вен стве но на ме ње но де ча ци ма ко ји су скло ни так ми че њу. Де вој чи це, с дру ге стра не, че шће и ра ди је чи та ју, по све ће ни је су школ ским за да ци ма, па се од њих у про се ку и оче ку ју бо љи ре зул та ти. На ја ва так ми че ња усле ди ла је по што је Клер То ма лин, струч њак за жи вот и де ло Чар лса Ди -

кен са, упо зо ри ла на то да са вре ме на омла ди не не ма до вољ но стр пље ња да про чи та це лу Ди кен со ву књи гу. На да мо се да ће ово так ми че ње под ста ћи де цу да чи та ју ви ше, ка жу из Ми ни стар ства, на во де ћи да се тре нут но јед но од ше сто ро де це ко ја за вр ша ва ју ни жу основ ну шко лу бо ри са пра вил ним чи та њем и раз у ме ва њем про чи та ног, а је дан од де сет де ча ка ста рих 11 го ди на чи та на ни воу сед мо го ди шња ка. Про пу шта ње осно ва у чи та њу и пи са њу у ра ном уз ра сту мо же иза зва ти озбиљ на за о ста ја ња у да љем обра зо ва њу. По след њи из ве шта ји по ка зу ју да ско ро че тво ро од де сет ти неј џе ра у Ен гле ској ни кад не чи та из за до вољ ства, што је зна чај но ви ше у од но су на дру ге зе мље Европ ске уни је. Ка ко би се пре ва зи шао овај про блем, у шко ла ма ши ром Ве ли ке Бри та ни је по сти че се фо нет ско уче ње чи та ња, ме то да у ко јој де ца раз би ја ју реч на по је ди нач не гла со ве, по пут уче ња чи та ња на срп ском је зи ку. Тек ка да са вла да ју пре по зна ва ње гла со ва, пред ла же

[E O ] T се уче ње ви шег ни воа N E

чи та ња ен гле ског, ко ји не под ле же пра ви ли ма фо нет ског чи та ња. Так ми че ње, ко је ће се одр жа ти на је сен, пред ста вља ће бор бу за нај ви ше про чи та них књи га, пре те жно бе ле три сти ке, с тим да ће на гра де би ти ло кал не, ре ги о нал не и на ци о нал не. Ми ни стар ство тре нут но раз ма тра мо гу ће оп ци је и на чи не уче ство ва ња у так ми че њу, као и вр сте на гра да. С дру ге стра не, струч ња ци и пре да ва чи за бри ну ти су због сма ње ња тро шко ва за ин ди ви ду ал ну по моћ де ци с про бле ми ма чи та ња, као што су де ца с раз вој ним дис фа зи јом, дис лек си јом и дис гра фи јом и АДХД-ом. Про бле ме са чи та њем у Ве ли кој Бри та ни ји има де вет хи ља да ма ли ша на, ко ји су због кре са ња тро шко ва ус кра ће ни за по моћ и укљу чи ва ње у ре дов ну на ста ву. Осим то га, због те шко ћа са чи та њем уна пред су ис кљу че ни из так ми че ња. И. Ву ја нов

kultura

c m y

dnevnik

petak17.februar2012.

23

АРТ КЛИНИКА СПРЕМНА ЗА КОНАЧНУ ЕУТАНАЗИЈУ И ФЕБРУАРСКИ ПРЕСТУП

Уместо једне, три галерије Прелазити праг значи ‘оставити траг’, али и прећи из једне тешке ситуације у другу“, наводи се на цертификату о прелажењу прага у Сребреничкој улици у Београду, додељиваног учесницима акције коју су током трајања Ок-

ном у четири године, а сада се то поклопило и са завршетком „године зеца“, односно еутаназијом и „преступом“ Арт клинике у будућност – објашњава Никола Џафо, руководилац познатог новосадског независног центра култу-

Акција прелажења сребреничког прага

тобарског салона у Београду, у сарадњи са Женама у црном, извели чланови Арт клинике из Новог Сада. Изложба фотографија са овог догађаја отворена је почетком недеље у Шок галерији, а у Арт клиници објашњавају да је то само један у низу догађаја којима је попуњен фебруар, са великим финалем 29. фебруара, када ће се одржати програм „Коначна еутаназија – Дан за преступ“.

- „Преступ“ је традиционална акција Арт клинике којом сваке преступне године славимо рођендане оних који то могу само јед-

ре, иначе сликар недавно овенчан Политикином наградом за ликовно сваралаштво за изложбу „Лепус ин фабула“ у Музеју савремене уметности Војводине. – Захваљујући Политикиној награди успео сам да направим каталог за „Лепус ин фабула“ и сада сам практично рехабилитован и легализујем оно што је већ изграђено. Ликујем, али сам у минусу, а тако и у Арт клиници, иако смо једини са маргине које су интернационални селектори позвали на Октобарски салон, стално вучемо неке репове. Зато смо учествовали у акцији посвећеној Сребре-

ници, зато ћемо сада код куће довршити лавиринт-архиву који је требао да буде постављен још у Београду. Програм „Коначна еутаназија – Дан за преступ“, којем ће од уторка претходити још једна изложба фотографија у Шок галерији („Тотална распродаја уметности“), обележиће премијера полусатног филма Филипа Марковиновића посвећеног једнодеценијској делатности Арт клинике, и дводеценијској групе Лед арт. У складу са дешавањима, програм носи поднаслов „Од утопије до пијаце (и назад?)“, који укратко описује разлоге настајања (уметност лечи друштво) и нестајања (изласка на тржиште) идеје људи окупљених око независног, алтернативног деловања у култури. Еутаназијом старих снага ће се омогућити новодеценијско маштање, односно направити ново место за младе. У име младих анага Арт клинике, уредник програма Слободан Стошић након још једног издања посвећеног заокруживању приче о прошлом – „трогодцу“ који ће представљати програме од 2009-2011 – најављује нову едицију „На истом задатку“ која ће пратити изложбе у Шок галерији, одосно поптуно нову „Шок алијансу“. Циљ нових пројеката биће појачано деловање н локалном нивоу, ширење мреже Шок галерија које ће се у сарадњи са Месним заједницама покушати да припреме и отворе у Петроварадину и Шангају. Тако би уметност поново задобила друштвено ангажовани дигнитет деловања, а Нови Сад, који иначе нема градску, три нове галерије. И. Бурић

НОВИ ФИЛМ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

„Ђаво у теби” по истинитој причи Хорор филм „Ђаво у теби“, у режији Вилијама Брента Бела, од јуче је на редовном репертоару домаћих биоскопа, најавио је дистрибутер „Тарамаунт“, а преноси Танјуг. Филм ће у Београду бити приказиван у биоскопима „Колосеј“, „Синеплекс“, „Таквуд“, а у Новом Саду у биоскопу „Арена“. Прича филма који је по истинитој причи режирао Бел почиње 1989, године када је полиција примила позив Марије Роси, која је признала да је брутално убила троје људи. Њена кћерка Изабела, 20 година касније, са жељом да открије шта се заиста У ЈДП ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ НОВЕ ПРЕДСТАВЕ

„Сумњиво лице” режира Јагош Марковић У Југословенском драмском позоришту (ЈДП) у Београду, почеле су припреме за представу „Сумњиво лице“ коју по делу Бранислава Нушића на сцену постава редитељ Јагош Марковић. Познате ликове у новој верзији популарне комедије играће Небојша Глоговац, Драган Мићановић, Радован Вујовић, Бојан Димитријевић и други. Остали детаљи у вези са представом „Сумњиво лице“ биће објављени за десетак дана, јављају из ЈДП. Представа Јагоша Марковића биће прва премијера у мандату нове в. д. директорке ЈДП, драмске уметнице Тамаре Вучковић, коју је на ту функцију крајем 2011. године именовала Скупштина Београда, као оснивач Југословенског драмског позоришта. Даљи планови за нове представе нису објављени. ЈДП, као и највећи број осталих установа културе у Србији, тренутно је у тешкој финансијској ситуацији због општег смањивања буџета. (Танјуг)

десило те вечери, отпутоваће у „Сентрино“, болницу за лечење душевно оболелих криминалаца у Италији, где је њена мајка затворена, да би проверила да ли је она заиста ментално оболела или је запоседнута демоном. Кад регрутује два млада истеривача ђавола да излече њену мајку користећи неконвеционалне методе комбиновања науке и религије, сусреће се са злом у форми четири моћна демона која су запосела Марију. Филм је, како наводи „Тарамаунт“, на светским благајнама првог викенда приказивања зарадио 33 милиона долара.

Главне улоге тумаче Сузан Краули, Фернанда Андраде, Сајмон Квотерман и Еван Хелмут.

СЕЗАНОВИ „КАРТАШИ” НАЈСКУПЉА СЛИКА НА СВЕТУ

Надмашен Џексон Полок Једна од пет верзија „Карташа“ Пола Сезана продата је недавно за 250 милиона долара и тако постала нова најскупља слика на свету, преноси магазин „Венити фер“. Сезанова слика из 1893. године премашила је досадашњу највишу цену плаћену за неко уметничко дело -

140 милиона долара за слику „Број 5“ Џексона Полока из 1948. године. Иако су „Карташи“ продати још крајем прошле године, „Ванити фер“ је тек недавно открио њену цену. Слика није продата на аукцији па се због тога за њену продају сазнало са закашњењем. На слици, коју је Пол Сезан (1839-1906) урадио у граду Екс ан Прованс, приказани су баштован и

фармер који седе за столом и картају се, а на столу испред њих је напола попијена флаша вина. „Карташи“ су били једна од омиљених тема чувеног француског сликара. Преостале четири верзије „Карташа“ налазе се у музејима „Метрополитен“ у Њујорку, „Орсеј“ у Паризу, Институту „Кортолд“ у Лондону и Фондацији „Барниз“ у Филаделфији (САД), а ово је била једина која је остала у приватним рукама. Слика је продата краљевској династији Катара која је, према тврдњама стручњака, један од највећих купаца на светском тржишту уметничких дела. Доскорашњи власник слике био је грчки бродовласник Георг Ембирикос. Познаваоци прилика процењују да је Катар прошле годне био највећи светски купац савремене уметности, а дела је у име краљевске породице куповала 28-годишња принцеза Ал Мајаса, која је за своју колекцију набавила и радове Марка Роткоа и Дејмијена Херста.

ЦАНЕ ПРЕД БЕОГРАДСКИ КОНЦЕРТ КОЈИМ ЋЕ БИТИ ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ „ПАРТИБРЕЈКЕРСА”

Рокенрол је одбрамбени систем за младе Слављенички концерт групе Партибрејкерс, 3. марта у Хали спортова у Београду, биће прилика да се направи пресек тридесетогодишње каријере коју су провели „у надању да ће се нешто променити“, каже Зоран Костић, популарни Цане, предводник чувеног домаћег рокенрол бенда. Костић је у интервјуу Танјугу најавио да ће на концерту извести неке песме које дуго нису свирали или које чак нису никада свирали уживо. Појачање на сцени биће Роберт Телчер, гитариста групе „Велики презир“.

- Вежбали смо вредно до овог кијамета. Стало нам је да све буде у добром фазону. Нећемо сигурно да сечемо торту. Гледамо и да не буде преобиман репертоар, да можемо да га изнесемо – додаје Цане. На питање како сада гледа на своју каријеру, Цане у свом специфичном маниру одговара да је првих 15 година нешто у њему, а да последњих 15 може да види на себи. А на питање коју би песму издвојио, фронтмен Партибрејкерса одговара да је пресудна била „Хиљаду година“.

- Мислили смо да ћемо некако да изађемо из тунела, уђемо у нормалан живот, да ћемо моћи усправно да ходамо и пронесемо достојанство живота. Музика даје адреналин, наду и илузију да нешто може бити боље, иако се ствари не мењају. Важно је да песма буде што истинитија, сведочанство времена у коме настаје. Ако је песма само форма, са општим местима и фразама, она нестаје када послужи својој намени. Она мора да има дух тренутка, надахнуће и инспирацију. Цане је мишљења да песме „Брејкерса“ и данас када их свира-

ју дижу људе, као да су тек направљене, као да су недовршене и живе свој живот кад оду код неког другог. Аутор песама које су у великој мери обележиле српски рокенрол последњих деценија, песама које су биле одраз бунта и револта, каже да сваки њихов исказ носи неку жртву.

главом, који капирају да живе у великој сељани у односима који немају везе - узмеш, употребиш и бациш“.

- Има много бендова којима та музика значи више од куповине социјалног положаја, да их знају у друштву - ко су, шта су, да имају девојке… А они увек служе да

Нове песме џабе Пре концерта у Београду, група „Партибрејкерс“ ће обележавање 30 година кријере почети 24. и 25. фебруара, концертима у Сарајеву и Бањалуци. Цане саопштава да ће свирати свуда где их позову, јер се у овој оскудици тражи сваки тренутак који може бити повод да се нешто уради.

- Пре смо бирали, одбијали и пренемагали се, били размажени, а сада гледамо шта ће бити сутра, како ћемо истерати све ово, сачувату породицу. Цане открива и да „Брејкерси“ већ имају десетак нових песама које ће издавати у виду синглова и пуштати их на интернет да се људи слободно служе: - У овом шкртом свету омогућићемо да нове информације о нашим емоцијама буду свима доступне.

- Када пишеш песму не можеш да кажеш овде ћу мало да се отворим, а онде нећу. Не, то није добра песма! Оголити своја осећања некад прија, некад убија – наглашава Цане, који сваки пут на бини људима „прича поново свој живот“. Када излазиш на бину заборављаш на све, ништа није битно, никакав умор, разочарење, обесхрабрење, све нестаје, мораш да будеш сконцентрисан да им испричаш поново свој живот са великом уверљивошћу од почетка до краја, кроз 20 песама, сат и по велике енергије. Рокенрол је, према Цанетовом мишљењу, „одбрамбени систем за десет одсто младих који хоће да буду своји, да размишљају својом

охрабре неке људе који се разликују, људе који траже себе. Он додаје да је посао музичара „горак хлеб“ и саветује младе, „клинце који нажалост овде брзо старе, јер морају да размишљају унапред уместо да се радују годинама које имају тог тренутка“, да издрже у доказивању личне особитости - Данас причају о фолку, овакав и онакав, али сами људи који су се бавили рокенролом су криви. Они су били тројански коњи, они нису били доследни у свом науму, кокетирали су мало са овим, мало са оним, подилазили нагонима. Ово више није музика, него нека маса, црна дубина у којој не видиш ни дно. (Танјуг)

ПРВАК ДРАМЕ НП БЕОГРАД ПОЗВАН У „ДИЗЕЛДОРФЕР ШАУШПИЛХАУС“

Година за учење језика Првак Драме Народног позори- риште, школу, дисциплину и од- мено управник Драматена, дошта у Београду Слободан Бештић, носе. шао у Народно позориште да ракоји је позван да буде члан ансам- То је једна врста мале култур- ди „Баханткиње“. Добио сам бла позоришта у Дизелдорфу изја- не дипломатије с моје стране, јер улогу Гласника и радио са њим вио је за Танјуг да је то за њега ћу тамо бити и нека врста амбаса- два-три месеца. Он ми је онако у „нови, страшно тежак, али веома дора наше земље – рекао је Бе- шали напоменуо да научим неизазован задатак, који прихвата са штић, ког је у дизелдорфски теа- мачки и да дођем – прича Берадошћу, а мало и са страштић, додајући да то тада хом“. Он истиче да је Неније озбиљно схватао. мачка позоришна велесиМеђутим, иако су прошле ла коју одликује уметничдве године, након успеки озбиљан приступ комшног гостовања и добре плетном позоришном чипрође представе код нену. мачке публике, Холм ми је - Огромна је част и понудио да ме ангажује у срећа да се појавим у поДизелдорфу, где тренутно зоришту у Дизелдорфу, ради. Рекао ми је да имам које је једно од највећих годину да научим језик, уз и најбогатијих репертостипендију, и да се на проарских позоришта у Нелеће следеће године примачкој и то да се појавим кључим дизелдорфском као српски глумац, као ансамблу. Сад ме чека гост – каже Бештић, чија озбиљан рад, морам да наје мотивација веома ја- Бештић као Гласник у представи „Баханткиње” учим да говорим немачки сна, а надања веома квајезик са што мање акцента. литетни редитељи и представе. тар позвао његов управник Ста- Они играју и класична дела, У домаћем театру познат као фан Валдермар Холм. До позива Шекспира, Корнеја, што је тешко глумац који ради на себи, Бештић је дошло приликом недавног го- и на матерњем језику. За овакве открива да себи стално задаје не- стовања Народног позоришта Бе- случајеве, када долазе глумци из ке нове врсте задатака. У Немач- оград у Немачкој, с представом иностранства који не знају језик, кој ће то бити специфично, јер је „Баханткиње“ коју је режирао потребно је отприлике шест сати свестан да тамо не представља са- управо Холм. рада дневно да би се језик савламо себе, него ће кроз њега да гле- Све је почело када је Холм, дао довољно добро, како би на дају и цело наше подручје, позо- редитељ из Шведске и својевре- њему могло да се игра.

24

svet

petak17.februar2012.

VESTI

dnevnik

SIRIJSKA OPOZICIJA ODBACILA PREDLOG NOVOG USTAVA

Ki ne ski iza sla nik da nas u Da ma sku

Hap {e we de mon stra na ta WU DEL HI: Indijska policija uhapsila je 35 studenata Tibetanaca, koji su protestovali ispred kineske ambasade u Wu Delhiju protiv vlasti Pekinga na Tibetu. „Tibetanci se spaquju na Tibetu i mi protestujemo kako bi skrenuli pa`wu da se na{i monasi i monahiwe samospaquju u znak protesta protiv kineske represije”, rekao je AFP-u jedan aktivista.

Najmaje 20 Tibetanaca se spalilo ili poku{alo da spali u regionima Kine nastawenim Tibetanskom mawinom, u znak protesta protiv onog {to oni zovu kulturnom i verskom represijom vlasti.

(Tanjug)

He li kop ter ski udes

TO KIO: Ministar trgovine Severne Koreje Kim Pong ]ol i ~etiri visoka severnokorejska funkcionera poginuli su kada se sru{io helikopter kojim su nosili vladine poklone na jedno zaba~eno ostrvo.Funkcioneri su nosili poklone povodom obele`avawa 70-godi{wice ro|ewa, nedavno preminulog, severnokorejskog vo|e Kim Xong-ila. Sve~ano uru~ewe poklona trebalo je da prenosi dr`avna televizija.

Helikopter se sru{io 14. februara na malom ostrvu Sun do, nedaleko od granice sa Kinom. Nesre}a se dogodila kada je helikopter elisom zaka~io jednu stenu i sru{io prilikom prizemqewa. Posada i jedna televizijska ekipa su uspeli da iza|u iz helikoptera koji je nakon toga eksplodirao. Wihova sahrana je odlo`ena zbog velike vojne parade u prestonici Pjongjangu, kao i ostalih masovnih okupqawa povodom obele`avawa 70-godi{wice ro|ewa Kim Xong-ila.

(Tanjug)

Na pad na za tvor LA GOS: Grupa od oko 20 napada~a razbila je ekplozivom kapiju jednog federalnog zatvora u Nigeriji i posle razmene vatre sa ~uvarima oslobodila svih 200 ka`wenika.Napad se dogodio u sredu uve~e, oko 19 sati, u centralnom delu Nigerije, rekao je ju~e predstavnik zatvora Kajode Odejemi. Zatvor se nalazi u gradu Koton-Karifi u dr`avi Kogi, ju`no od prestonice Abuxe.

Islamisti~ka sekta Boko Haram (Zabraweno zapadno obrazovawe), izvela je u septembru 2010. upad u zatvor u nigerijskoj dr`avi Bau~i i pri tom oslobodila oko 700 zatvorenika. Za prekju~era{wi napad niko jo{ nije preuzeo odgovornost.

(Tanjug)

DA MASK, MO SKVA, VA [ING TON, PE KING: Sirijska opoziciona grupa ju~e je odbacila predlog novog ustava i pozvala glasa~e da bojkotuju referendum predvi|en za kraj meseca i poja~aju napore za zbacivawe predsednika Ba{ara al-Asada. „Lokalni kordinacioni komitet poziva na{e qude da odbace i bojkotuju navodni referendum i potvrde nedostatak podr{ke javnosti kriminalnom re`imu”, navela je opoziciona grupa u saop{tewu.Ona je istakla da je Asadov re`im izgubio svoj ustavni i dru{tveni legitimitet i da nema alternative, nego da se on sru{i.

Za nacrt ustava opozicija ka`e da nije ni{ta drugo nego puka kopija ranijeg najvi{eg akta kojim se apsolutna vlast daje predsedniku. „Ovaj nacrt ne nudi zna~ajnije amandmane”, tvrdi grupa i dodaje da to nije ni{ta drugo nego „poku{aj re`ima da sebe predstavi u druga~ijem svetlu”, preneo je AFP. Predsednik Asad, suo~en s jedanaestomese~nom pobunom protiv re`ima, ju~e je pozvao na odr`avewe referenduma 26. februara o nacrtu novog ustava. Sirijske snage bezbednosti ju~e su nastavile granatirawe grada Kfar Nabuda u centralnoj provinciji Hama i ubile najmawe 14 qudi, od koji su ~etvorica civili, a 10 pobuweni vojnici, saop{tila je sirijska Or-

nastojawima Kine da poja~a diplomatsko pronala`ewe re{ewa sirijskog problema.

Xai je prvi kineski izaslanik koji ide u Siriju od kada je Peking u Savetu bezbednosti UN ulo`io veto na predlog rezolucije koja podr`ava plan Arapske lige i tra`i odlazak predsednika Ba{a-

Sirija nije Kosovo

Obi~ ni qu di naj ve }e `r tve

ganizacija za qudska prava. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je prekju~e da zahtevi zapadnih zemaqa za smenu Asada vode ka gra|anskom ratu u toj zemqi i novim stradawima, isti~u}i da odmah treba pokrenuti pregovore bez postavqawa uslova.

Evropski parlament izglasao je ju~e u Strazburu rezoluciju kojom je pozvao Rusiju da se uzdr`i od isporuka bilo kakvog oru`ja Siriji, ukqu~uju}i i ono odbrambeno.”Ne sme se dozvoliti daqa eskalacija sukoba u Siriji. To vodi ka jo{ ve}em broju civilnih `rtava”, navedeno je u rezoluciji. Moskva je nedavno najavila isporuku vojnih aviona Damasku, nagla{avaju}i da

sa Sirijom posluje legalno i na osnovu va`e}ih ugovora.

Rusija je, zajedno s Kinom, nedavno ulo`ila veto i tako blokirala usvajawe rezolucije o Siriji u Savetu bezbednosti UN, za koju je glasalo ostalih 13 dr`ava ~lanica SB UN. Rezolucija je trebalo da predstavqala odgovor na nasiqe u Siriji, za koje zapadne zemqe optu`uju re`im predsednika Ba{ara al Asada, dok Damask tvrdi da je opozicija zapravo naoru`ana paravojna formacija.

Kina ne odobrava oru`anu intervenciju niti promenu re`ima u Siriji, rekao je ju~e zamenik kineskog ministra spoqnih poslova Xai \un, pred svoj put u Damask u

GODI[WICA LIBIJSKE REVOLUCIJE

Mi li ci je ugro `a va ju bez bed nost ze mqe TRI PO LI: Organizacija za za{titu qudskih prava Amnesti Interne{enel (AI) upozorila je da pripadnici naoru`anih milicija predstavqaju pretwu po bezbed-

nost i stabilnost Libije. Po oceni te organizacije, milicije koje sada vladaju velikim delom Libije, vr{e torturu nad uhap{enim, kako oni smatraju pristalicama starog re`ima i u izbegli{tvo teraju pojedine cele kvartove i gradove.

rezoluciju o sirijskom pitawu Generalni sekretar UN Ban Ki-mun kazao da je upoznat s planom sirijskog predsednika Ba{ara al Asada o odr`avawu referenduma ~iji bi rezultat moglo da bude uspostavqawe vi{epartijskog sistema u roku od 90 dana, ali je napomenuo da je sada prioritet okon~awe kr-

Amnesti je u izve{taju navela da je najmawe 12 qudi koje su milicije privele u Libiji od septembra pro{le godine, umrlo nakon {to je nad wima sprovedena tortura. Izve{taj je objavqen ju~e, dan pre prve godi{wice po~etka pobune u kojoj je svrgnut dugogodi{wi libijski vo|a Moamer el Gadafi, preneo je Bi-BiSi. Ujediwene nacije su pro{log meseca saopstile da raznorazne milicije dr`e oko 8.000 pristalica Gadafija. Privremena vlada je saop{tila da ponovo poku{ava da uspostavi vlast, ali, kako navodi Bi-Bi-Si, nije uspela da zauzda naoru`ane grupe.

Izve{ta~i te britanske medijske ku}e pro{log meseca su prikupili dokaze o torturi u tre}em po veli~ini libijskog gradu Misrati, kao

i u Garjanu, ju`no od prestonice Tripolija.

Za danas su najavqene proslave sirom zemqe kojima }e se obele`iti po~etak revolucije i, kako se nadaju Libijci, po~etak nove ere.

Sada postoji realna opasnost da neki qudi, koji su se uz podr{ku NATO borili da svrgnu stari re`im, sada ugro`avaju bezbednost zemqe, navodi BBC. Prema Amnesti interne{enelu, neke grupe biv{ih pobuwenika su neka`weno kr{ile qudska prava i s tim slu~ajevima se ne bavi prelazna vlada.

Me|u maltretiranim qudima su grupe afri~kih migranata i izbeglica, koji su za vreme sukoba u Libiji optu`ivani da su Gadafijevi pla}enici. U utorak, hiqade boraca {irom zapadne Libije odr`ali su paradu u prestonici, prikazali raketne baca~e i te{ke mitraqeze, pri tom pucaju}i iz pu{aka u vazduh.

(Tanjug)

Ameri~ka administracija i NATO nemaju `equ da interveni{u u sukobu u Siriji i taj slu~aj je nemogu}e porediti sa intervencijom protiv Srbije 1999. godine, kada su vadu{nim udarima i pretwom kopnenom invazijom SAD nelegano odvojile Kosovo od Srbije, pi{e ameri~ki ~asopis „American Conservative„. „Ciq intervencije na Kosovu je bio da se izbace srpske snage iz te provincije. Na kraju su Rusi pritisli Milo{evi}a da se povu~e, kada su SAD i NATO po~eli da pripremaju kopnenu invaziju”, pi{e ovaj konzervativni mese~nik, uz ocenu da za intervenciju u Siriji nema politi~ke voqe u zapadnim zemqama. „Ako bi se kosovski model preslikao na Siriju, to bi zna~ilo odvajawe dela sirijske teritorije od delova zemqe gde narod jo{ nije ustao protiv Ba{ara Al Asada. To bi kao krajwu posledicu imalo podelu Sirije po etni~kim i verskim granicama”, isti~e ovaj konzervativni mese~nik.

ra al-Asada. Kina ne odobrava me{awe u unutra{we stvari Sirije primenom sile, kao ni pritske koji bi doveli do promene re`ima, rekao je Xai, preneto je na sajtu ministarstva. Zamenik ministra koji }e boraviti u Siriji u petak i subotu, rekao je da Kina veruje da sankcije ili pretwe sankcijama ne doprinose dono{ewu odgovaraju}u

voproli}a.Prema Banovim re~ima, hiqade qudi su dosad ubijene, a 25.000 je pobeglo iz Sirije, dok je oko 70.000 osoba raseqeno u zemqi i ta brojka se svakodnevno pove}ava. „Nepostizawe dogovora u Savetu bezbednosti ne daje vladi pravo da nastavi s napadima na sopstveni narod”, kazao je Ban. (Tanjug)

Ple men ski su ko bi u Je me nu, 17 po gi nu lih SA NA: U plemenskim sukobima, nakon {to je jemenskog vo|u Al Kaide ju~e ubio wegov polubrat, poginulo je 17 qudi.

Oru`ani sukob je izbio nakon {to je Tareka al-Dahaba ubio wegov polubrat Hizam u gradu Al Masanehu, u kome ta porodica ima upori{te u provinciji Bajda, reklo je nekoliko plemenskih {efova, potvr|uju}i da se dvojica bra}e nalaze me|u 17 poginulih. „Naoruzani pripadnici AlKaide ispaqivali su rakete na ku}u Hizama, ubiv{i wega i wegovog brata Maxida, kao i wihovog bratanca Ahmeda”, javila je francuska agencija pozivaju}i se na neimenovani izvor. Izvori tvrde da je 11 pripadnika plemena ubijeno kada je pogo|eno wihovo transportno vozilo. [ef plemena kazao je da su vlasti primorale Hizama da ubije Dahaba, koji je u janauaru preuzeo kontrolu nad gradom

Radahom, 130 kilometra jugoisto~ no od pre sto ni ce Sa ne.

Dahab je imenovan za lokalnog emira kada su wegovi saborci pre u ze li grad Ra dah, ali su primorani da ga - pod pritiskom plemena, napuste nakon devet dana.

Tarek el-Dahab je bio o`ewen sestrom ubijenog radikalnog verskog vo|e Anvara alAvlakija koji je ubijen u septembru, kako se tvrdi, u napadu ameri~ke bespilotne letelice. Avlaki je imao ameri~ko dr `a vqan stvo (ro |en je u SAD) i veruje se da je bio vo|a za akcije grupe Al-Kaide na Arap skom po lu o str vu (AQAP).

Grupa AQAP i jo{ neke iskoristile su skoro jednogodi{wi krvavi protest u Jemenu protiv predsednika Ali Abdule Sa le ha, da po ja ~a ju svo ju prisutnost na jugoistoku provincije [abva i Maribu.

(Tanjug )

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BU HRAN GA LIJUN Protivnici sirijskog predsednika Ba{ara alAsada ponovo su izabrali Burhana Galijuna za lidera opozicionog Sirijskog nacionalnog saveta.

Opozicioni lideri postigli su dogovor pro{log meseca na sastanku u Istanbulu da podr`e Galijuna kao lidera nacionalnog saveta za jo{ mesec dana. U Tunisu }e idu}e sedmice biti odr`an me|unardni skup „Prijateqi Sirije”.

NI KO LA SAR KO ZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi zvani~no je najavio da se kandiduje za ponovni izbor, pri ~emu je preostalo ne{to mawe od 10 nedeqa do predsedni~kih izbora. „Da, bi}u kandidat na predstoje}im predsedni~kim izborima”, rekao je Sarkozi u intervjuu za TV stanicu TF1,o pisiju}i sebe kao ~vrstog realistu u periodu „krize bez presedana”.

TA JIP ER DO GAN Premijer Turske Rexep Tajip Erdogan sastao se ju~e u Istanbulu sa bo{wa~kim ~lanom Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Bakirom Izetbegovi}em, {to je wegov prvi radni anga`man nakon druge operacije polipa u crevima, obavqene pro{le nedeqe. Erdogan je ragovarao sa Izetbegovi}em u svojoj rezidenciji u Istanbulu.

Yu li jan Asan` gost Simp so no vih LOS AN \E LES: Osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` pridru`i}e se popularnoj ameri~koj porodici na 500. jubilarnoj epizodi crtane televizijske serije „Simpsonovi”, koja }e biti emitovana u nedequ, 19. februara, prenosi Rojters.

Australijski aktivista, koji se trenutno nalazi u ku}nom pritvoru, nakon `albe na odluku britanskog suda da ga izru~i [vedskoj gde je optu`en za silovawe, posudio je glas na molbu tvorca „Simpsonovih”, Mata Greninga koji je ~uo da je Asan` veliki obo`avalac wegovih junaka. „On je o~igledno kontroverzna li~nost i o tome smo raspravqali pre nego {to smo se dogovorili da ga pustimo da to uradi. Ali, to je zabavna uloga koja ne donosi nikakav sud o wegovom {irem slu~aju”, kazao je novinarima Al Xin, izvr{ni producent serije.

Asan` je posledwi u nizu poznatih li~nosti koje su „glumile” u

ovoj hit seriji, a me|u kojima su Elizabeta Tejlor, astronaut Baz Oldrin, osniva~ „Plejboja” Hju Hefner i biv{i britanski premijer Toni Bler. U trejleru predstoje}e epizode mo`e se videti gradona~elnik Sprinfilda koji objavquje rezultat referenduma za proterivawe omra`ene porodice Simpson iz grada. „To je dirqiva pri~a o porodici koja otkriva {ta weni susedi zaista misle o woj, a to {to misle nije dobro, te moraju s tim da se suo~e”, kazao je Xin povodom 500. epizode serije.

Serija „Simpsonovi”, satiri~na parodija na~ina `ivota ameri~kog sredweg stale`a, prvi put je

prikazana 1989. godine. To je do danas najdugotrajniji i jedan od najgledanijih ameri~kih sitkom koji je tokom ove sezone u proseku gledalo oko 7,7 miliona qudi.

Emituje se u vi{e od 100 zemaqa na 50 jezika.Pri~e o Homeru Simpsonu i wegovoj disfukcionalnoj porodici, `eni Marx i de-

ci Bart, Lisi i Megi, postali su jedan od simbola ameri~ke kulture.Simpsonovi su osvojili 27 Emi nagrada, imaju svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Los An|elesu, a jedna od Homerovih uzre~ica „D’Oh” u{la je u Oksfordski re~nik engleskog jezika.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

petak17.februar2012.

25

LA VOV SKA BOR BA PRO TIV KRI ZE KO JA PRE TI BAN KROT STVOM

Dru gi pa ket za spa sa va we Gr~ ke ne do vo qan CR NA GO RA ZA HVA ]E NA NO VIM HLAD NIM TA LA SOM

Dve hi qa de do ma }in sta va bez stru je POD GO RI CA: Crnu Goru koja je proglasila vanredno stawe zbog velikog sne`nog nevremena koje je do sada odnelo tri qudska `ivota, zahvatio je novi hladni talas pra}en sne`nim padavinama i niskim temperaturama, tako da i daqe ima problema kada je u pitawu prohodnost saobra}ajnica i snabdevawe strujom.

u funkciji. Auto-moto savez Crne Gore apelovao je na sve u~esnike u saobra}aju da bez preke potrebe ne kre}u na put, posebno u ranim jutarwim i ve~erwim satima kada zbog ekstremno niskih temperatura na putevima ima poledice.Trenutno je bez elekti~ne energije oko dve hiqade doma}instava {irom Crne Gore.

Lo pa te po sta le bi znis Zbog snega u Podgorici prodaja lopata ide kao alva, a na pojedinim prodajnim mestima su rasprodate. Zbog elementarne nepogode, lokalna uprava apelovala je na gra|ane da ~iste sneg ispred svojih ku}a, zgrada, parkinga, a u mnogim preduze}ima organizovane su akcije ~i{}ewa. Ve}ina stanovnika Podgorice, me|utim nije imala odgovaraju}i alat kojim bi ~istila sneg, pa su lopate, u prodavnicama koje se bave wihovom prodajom, prosto planule. Prodavci vele da su, zbog masovne potra`we, naru~ili nove koli~ine lopata, a cene }e se kretati od pet do 15 evra.

Zbog sne`nih padavina i daqe je u prekidu veliki broj putnih pravaca, kao i `elezni~ki saobra}aj prema severu dr`ave, dok su podgori~ki i tivatski aerodromi

Elektroprivreda Crne Gore saop{tila je da ula`e maksimalne napore da iz sopstvenih kapaciteta i dodatnim uvozom odr`i uredno snabdevawe strujom, ali se u

me|uvremenu priprema i plan uvo|ewa restrikcija u slu~aju da se dodatno pogor{aju energetske prilike.Iz EP CG su naveli da je, zbog hladnog vremena, potro{wa struje na rekordnom nivou, pa se apeluje na potro{a~e da racionalno tro{e elektri~nu energiju.

Zbog vremenskih neprilika obustavqena je nastava u {kolama u centralnom i severnom delu Crne Gore, dok se redovno odvijati samo u op{tinama na crnogorskom primorju. U posebno te{koj situaciji je sever Crne Gore, gde je ve} danima, zbog vremenskih neprilika, neprohodna ve}ina lokalnih puteva, gotovo sva sela na tom podru~ju su zavejana, a taj deo dr`ave stalno ima problema sa redovnim snabdevawem strujom.

Iz Vlade Crne Gore je saop{teno da nesta{ice hrane u narednih 20 dana ne}e biti i da zaliha osnovnih `ivotnih namirnica ima dovoqno, kao i da sve zdravstvene ustanove u toj dr`avi raspola`u sa dovoqnom koli~inom lekova.

(Ta njug)

PO SE TA BA KI RA IZET BE GO VI ]A TUR SKOJ

Zna ~aj ni je tur ske in ve sti ci je u BiH SA R A J E V O: Bo {wa~ ki ~lan Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi}, koji se nalazi u radnoj poseti Turskoj, po-

Ba kir Izet be go vi} i Ab du lah Gul

zvao je tokom susreta sa turskim pred sed ni kom Ab du la hom Gulom na jo{ intenzivniji anga`man Turske na svim poqima u BiH. Kako je saop-

{te no iz Pred sed ni {tva BiH, Gul je izrazio zadovoqstvo ~iwenicom da su intenzivirani susreti {efova dr`ava ze ma qa u re gi o nu Za padnog Balkana i o~ekuje da }e ta kva sa radwa imati i konkretne rezultate u kontek stu re {a vawa preostalih otvorenih pi ta wa me |u ovim dr `a va ma.

Sa go vor ni ci su se, kako se navodi, saglasili da je potrebno nastaviti praksu trilateralnih susreta na najvi{em nivou zemaqa regiona i Turske, jer su dosada{wi sa-

„Ano ni mu s” na pao hr vat ski MIP ZA GREB: Nakon {to su pro{le sedmice dva puta sru{ili internet stranicu hrvatskog predsednika Ive Josipovi}, ali i agencije za za{titu autorskih prava (ZAMP), hakeri iz grupe „Anonimus”, nezadovoqni me|unarodnim Sporazumom o za{titi autorskih prava na internetu (ACTA), tokom no}i su sru{ili i stranicu ministarstva spoqnih i evropskih poslova.

U poruci objavqenoj na stranici ministarstva „Anonimusi” su naveli da ru{ewe internet stranica ne predstavqa poku{aj ru{ewa demokratije, predsednika i vlade. „Ovim ~inom ne `elimo nikome na{tetiti ni na koji na~in, ve} `elimo izraziti svoje nezadovoqstvo sporazumom ACTA. Mi nismo hakeri, mi smo gra|ani svih slojeva dru{tva i ovim putem skre}emo pa`wu svakom svesnom gra|aninu Hrvatske da i daqe ima nas koji se borimo za slobodu interneta, slobodan tok informacija i nezavisno novinarstvo”, naveli su oni.

Isti~u}i da me|unarodni sporazuma ACTA ugro`ava privatnost korisnika, gra|anske slobode, zakonitost poslovawa, inova-

cije i slobodu protoka informacija, hakeri su izjavili da ne `ele da postanu robovi korporacija i na internetu. Sve gra|ena pozvali su da im pru`e podr{ku i da u {to ve}em broju izi|u na proteste i podr`e wihove akcije.

Za razliku od Josipovi}a koji je podr`ao sporazum ACTA, u vladi su po tom pitawu mawe odlu~ni.

Premijer Zoran Milanovi} rekao je da }e vlada o tome doneti odluke nakon op{irne rasprave, dok pomo}nica ministarke kulture Tamara Peri{i} izjavila da Hrvatsku niko ne}e terati da potpi{e taj sporazum. „Interesi ACTA su legitimni, ali se ne smeju ostvarivati po cenu povrede qudskih prava i privatnosti. Mnogo toga ide u prilog odr`ivosti aran`mana, ali to ne zna~i da }e vlada potpisivati sporazum koji bi na bilo koji na~in predstavqao povredu gra|anskih prava i sloboda”, rekao je Milanovi}. Pro{le subote je pred zgradom ministarstva spoqnih i evropskih poslova odr`an protesk oko 300 u~esnika nezadovoqnih sporazumom ACTA. (Ta njug)

stanci dali dobre rezultate.

Izetbegovi} je istakao da BiH sa velikim zadovoqstvom pozdra vqa ~i we ni cu da ulo ga Turske u me|unarodnim okvirima konstantno dobija na zna~aju i ponovio svoja o~ekivawa da }e uslediti zna~ajnije turske in ve sti ci je u eko no mi ju BiH. Turski predsednik je ponovio podr{ku BiH kao ‘’prijateqskoj i bratskoj zemqi’’ na we nom evro a tlant skom pu tu, ka`e se u saop{tewu. Izetbegovi} i Gul su se, dodaje se, slo`ili da Turska u bliskom periodu sna`no podr`i zavr{etak procesa povratka u BiH i razvoj poqoprivredne proizvodwe u onim delovima BiH gde postoje izra`ena potreba i in te res lo kal nog sta nov ni {tva, preneli su bosanski mediji.

(Ta njug)

BRI SEL: Drugi paket pomo}i za spasavawe Gr~ke od 230 milijardi evra (300 milijardi dolara) ne bi bio dovoqan za ostvarewe dogovorenog ciqa za smawewe gr~kog duga , izjavili su ju~e izvori u evrozoni. Jedan neimenovani visoki zvani~nik je za francusku novinsku agenciju AFP rekao da je izve{taj koji je dostavqen ministrima finansija evrozone pokazao da bi ukupan gr~ki dug uz pomo} tog novca bio smawen na 129 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) do 2020, umesto na 120 odsto BDP, {to je ciq za dobijawe drugog paketa pomo}i od Evropske unije (EU) i Me|unarodnog monetarnog fonda. Taj izvor je ukazao da bi, kako stvari sada stoje, bilo potrebno na}i jo{ 5,5 milijardi evra povrh 130 milijardi evra planiranih zajmova za Gr~ku od vlada ~lanica evrozone.

Ministri finanasija evrozone bi}e spremni da donesu sve neophodne odluke o Gr~koj u ponedeqak, nakon {to Atina ispuni uslove za dobijawe pomo}i, izjavio je predsedavaju}i sastancima ministara finansija evrozone @an-Klod Junker.

U saop{tewu izdatom peksino} nakon telefonske konferencije 17 ministara finasija evrozone, Junker je rekao da je „u~iwen zna~ajan napre-

Cr kva ape lu je na po mo} ver ni ka Arhiepiskop Amerike i egzarh Carigradske patrijar{ije Dimitrije apelovao je ju~e na vernike u SAD da upute pomo} svojoj “bra}i i sestrama” u Gr~koj. Privredna kriza potresa Evropu, a posebno Gr~ku i qudi bez krivice stradaju, pa je zato wima potrebna “hitna i efektivna pomo}”, poru~uje se u apelu koji prenosi Verska informativna agencija.Uz ocenu da je gr~ki narod sada izlo`en “onim ~ega nije bilo od vremena okupacije u Drugom svetskom ratu”, apelovano je da oni koji su spremni da pomognu svojim ro|acima i prijateqima u Gr~koj to u~ine preko crkvenih i humanitarnih organizacija.

dak” od utorka kada su partneri iz evrozone ~ekali da Atina ispuni uslove. „Prvo, dobili smo sna`na uveravawa od lidera dve koalicione partije u gr~koj vladi”, rekao je Junker i dodao da je kao „drugo, trojka (EU, MMF i Evropska centralna

banka) zavr{ila i predstavila analizu o odr`ivosti gr~kog javnog duga”, preneo je AFP. Junker je naveo da }e evrozona u budu}nosti poja~ano pratiti sprovo|ewe programa i nadgledati da li je prioritet dat servisirawu duga.

(Ta njug)

Od go vor „Bo{” tra `i is kqu ~e we Pa pa di mo sa Gr~ ke iz EU BER LIN: [ef nema~ke firme „Bo{” Franc Ferenbah je zatra`io iskqu~ewe Gr~ke iz Evropske unije (EU) i evrozone i rekao da ta zemqa sa „fantomskim penzionerima’’ i „bogatim poreskim neplati{ama’’ sada nema {ta da tra`i u Evropskoj uniji. Ferenbah je za „Menaxer maga-

zin’’ rekao da bi, u slu~aju da Grci taj korak dobrovoqno ne preduzmu, morala onda EU da promeni svoje zakone promeni i zemqu iskqu~i.

Gr~ki sistem je, prema prvom ~oveku „Bo{”, „ruiniran i u jednoj zajednici solidarnosti je nepodno{qivo optere}ewe’’, a sli~no misle i mnogi nema~ki vode}i direktori, koji, izgleda, gube strpqewe, kada je u pitawu Gr~ka. Oko 57 odsto od 300 ispitanih menaxera su se u jednoj anketi ovog magazina izjasnili da Gr~ka treba ponovo da uvede drahmu.

„Zidoj~e cajtung” pi{e kako je „Ferenbah, prekr{io tabu: prvi put je {ef jednog velikog koncerna zatra`io iskqu~ewe prezadu`ene dr`ave...Do sada se u krugovima privrednih bosova u najboqem slu~aju govorilo da bi izlazak iz evro-zone bio boqi za Gr~ku, jer bi u tom slu~aju mogla da pre|e na sopstvenu valutu i reguli{e wenu vrednosti u odnosu na evro, prime~uje Ferenbah”. On me|utim, ho}e vi{e od toga. Gr~ka je, ka`e, osiroma{ena i postala je veliko optere}ewe za solidarnu zajednicu,” preneo je daqe „Zidoj~e cajtung.” Sli~no kao i bos „Bo{a” misli i predsednik Saveza velikoprodaje, spojne trgovine i usluga Anton F. Berner. „Mislim da bi Grcima bilo boqe, ako bi napustili evro-zonu... ~ak i kada bi mi Grcima sto odsto poklonili wihove dugove, oni bi za 10 godina bili ponovo tu, gde danas stoje....’’, rekao je Berner tabliodu „Bild’’.

(Ta njug)

Ma ke do ni ji

ATI NA: Gr~ka je re{ena da nastavi i pro{iri politiku mira i stabilnosti u regionu, naveo je gr~ki premijer Lukas Papadimos u pismu upu}enom makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom. „U tom smislu i u kontekstu saradwe sa Zapadnim Balkanom, Gr~ka je uvek aktivno i konzistentno radila na unapre|ewu dobrih odnosa me|u svim svojim susedima”, poru~io je ju~e premijer Papadimos u pismu u koje je Tanjug imao uvid. On je naveo da „taj princip ostaje temeq za napredak i predstavqa neophodan element postizawe na{eg zajedni~kog ciqa u smislu evroatlantskih integracija svih zemaqa ovog regiona”. Papadimos je tako|e naveo da pitawe naziva Makedonije treba da bude re{eno konstruktivnim pregovorima pod okriqem UN, i da se stoga od predstoje}e posete pregovara~a UN Metju Nimica regionu o~ekuje da doprinese tom procesu.

(Ta njug)

PRIVREDA BALKANA

„Agro kor” ostva ru je iz van red ne re zul ta te ZA GREB: U proteklih pet godina firme koje posluju u sastavu koncerna Agrokor nisu imale ovako dobre poslovne bilanse, kao {to su nedavno objavqeni godi{wi rezultati za 2011. godinu prikazani na Zagreba~koj berzi.

Prema tim rezultatima, Jamnica je ostvarila 100,37 milio-

na kuna neto dobiti, dok je Vupik u 2011. godini ostvario dobit od 57,6 miliona kuna. Vaqa naglasiti kako je Vupik ipak imao za 45,49 odsto ni`u dobit nego u 2010.godini. Zvijezda je 2011. godinu zavr{ila u plusu od 41,02 miliona kuna, a i Ledo je uve}ao neto dobit za gotovo ~etvrtinu u odnosu na godinu

pre na 126,7 miliona kuna. Dobit Tiska u 2011. godini iznosi 23,88 miliona kuna. Va`no je naglasiti kako su pro{le godine imali gubitak od 15,55 miliona kuna.

Iz gubitka u dobit pre{li su po{to su znatno pove}ali prihode od prodaje komercijalne i elektroniske robe. Pove}an je i prihod kroz maloprodajnu mre`u, a u veleprodajnim kanalima kroz direktna zastupstva. Konzum je, tako|e, u plusu i to za 345 miliona kuna, {to je ipak mawa dobit u odnosu na godinu pre, s obzirom da je re~ o 16,4 odsto mawoj dobiti.

Dobit PIK Vinkovaca iznosi 283 hiqade kuna {to je pad dobiti od 92 odsto. Jedini gubita{ u koncernu Agrokorje Beqe koje je poslovalo u minusu i to za 92,36 miliona kuna.

(Fo Net)

Rast pri vre de 2,5 od sto BU K U R E[T: Ru mu ni ja je la ni ostva ri la dvo i po pro centni privredni rast, iako je u posledwem kvartalu ekonomska aktivnost opala, u odnosu na isti period 2010, saop{teno je u Bukure{tu, na osnovu podataka nacionalne statistike. Privredni rast u minuloj godini usledio je posle dvogodi{we recesije, jer je rumunska ekonomija u 2009. imala negativnu stopu rasta od 7,1 odsto, dok je u 2010. taj pad bio bla`i, minus 1,2 procen ta, pre ne la je u sre du francuska novinska agencija AFP. U po sled wem tro me se~ ju 2011, Ru mu ni ja je, me |u tim, sli~ no kao i vi {e dru gih ~lanica Evropske unije, tako |e ima la ne ga ti van pri vredni rast od 0,2 odsto, ra~u na to pre ma kvar tal noj osnovi.

(Ta njug)

26

petak17.februar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Po sled wi stri ~e ku

po zdrav

dra gom

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

47136

DR VA i ugaq na pro da ju. te le fon 064/95-33-943.

47154 PRO DA JEM dr va bu kva, ba grem, pre voz gra tis. te le fo ni: 063/77-19-142, 061/617-22-19.

47173

Mi lu Go ran i Zo ran sa kom pa we ro si ma.

47349

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Vo qe nom

Mi lo ra du Da mjan cu

Mi lu po sled wi po zdrav.

Sa qu ba vqu i po {to va wem, Oqa i Zo ran Dro po.

Brat Slo bo dan i sna ja Se ka sa de com.

47322

47347

S tu gom oba ve {ta va mo da je 15. 2. 2012. go di ne pre mi nu la na {a dra ga

Zor ka \u ki} S qu ba vqu i po {to va wem, su prug Da ne, sin Mi lan i unu ke Sa {ka i So wa.

47344

tra gi~ no je pre mi nuo na{

Mi lo rad Da mja nac 1955 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti na gro bqu, u No voj Gaj do bri, 17. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va.

Su pru ga Mi ro sla va, }er ke Iva na i Ta ma ra.

47346

Dra gi moj bra te,

Mi le ovo je moj pr vi put u `i vo tu, ne u o bi ~a je no da si me iz ne ve rio, ni si mi ni ja vio da ide{ ta mo.

IZ DA JEM stan u No vom Sa du u Uli ci Li li ke Bem 2C. 300 me ta ra od Fu to {ke pi ja ce. te le fo ni: 069/143-5466, 063/719-6285.

47105

opra {tam ti ovo, vi di mo se ta mo.

Vo li te tvoj brat Ra do van sa po ro di com.

47348

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi su prug, otac, de da i ujak pre mi nuo 13. fe bru a ra 2012. go di ne.

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 65. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug i otac

Pe tar Vin xa no vi}

Ja vor ki

\u ra Ko hut

petak17.februar2012.

Sa hra na }e se odr `a ti u su bo tu, 18. 2. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

1938 - 2012.

Is pra }aj }e se oba vi ti 18. 2. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e na po ro di ca.

od po ro di ce Sa vi} sa de com.

47321

Sta ni mir Mi ka vi ca 1932 - 2011.

Dra gi Ca ne, {est me se ci tu ge i bo la od ka ko ni si sa na ma, ne do sta je{ nam. Uvek }e mo te vo le ti i ~u va ti uspo me ne na te be...

Tvo ji: su pru ga Ci ca, de ca i unu ci.

47290

47282

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da pre mi nuo na{ dra gi su prug, ta ta i de da

Po sled wi po zdrav pri ji

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Zor ka, si no vi Vas kr si je i Ran ko i }er ka Da ja na.

47328

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 74. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

27

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Ili ja Ivo {ev

Ja vor ka Cvet ko vi}

\u ro Pa la li}

Ja vor ki

Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 18. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Ka} kom gro bqu.

O`a lo {}e ni: su prug Bo {ko, si no vi Sla vi {a i Ivi ca, unu ci Ne ma wa, Iva na i Alek san dar i sna ja \u ka.

od pri je Mi li ce Haj der.

47324

Sa hra na }e se oba vi ti 18. 2. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Oti {ao je u ne po vrat na{ sta ri dru gar gim na sti ~ar

Ja vor ki Ro si Vig we vi}

Qu bi {a Cve ja no vi}

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti

47350

47287

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 14. fe bru a ra u 79. go di ni pre mi nuo na{

Ili ja Ivo {ev

od: si na Vo ji na, sna je Bla `e ne, unu ka Bi qe i Sne `e i ze ta Mi la na.

Is pra }aj do ve~ ne ku }e bi }e 17. 2. 2012. go di ne, u 9.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. ^u va }e ga od za bo ra va we go vi: su pru ga Dra gi ca, sin Pre drag, sna ja Gor da na i unu ke He le na i Mi na.

47278

47326

47333

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti od: Du {ka i Zo ra na [u {a ka sa po ro di com.

We go vi gim na sti ~a ri: Ema, Mi ca, Svi rac, Joj ke, Sa {a, Kme za i Ba ba Pa ni}.

47352

47340

\u ri Pa la li }u

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Pro la ze da ni, ne ma te kraj nas, a opet sve pod se }a kao da si tu ne gde i da }e{ se sva kog ~a sa po ja vi ti.

Ipak, qu bav tvo ja je tu po red nas, i kroz wu ti i da qe `i vi{ u na ma. Po ~i vaj u mi ru dra gi na{ o~e.

od: we go ve }er ke Ja we, ze ta Mi le ta, unu ka Ba ne ta i unu ke Bran ki ce sa po ro di com.

47325

Vo leo nas je i mi smo we ga mno go vo le li.

U sr ci ma }e mo ga ~u va ti.

We go vi: Ja smin ka, Dra gan, Mi lan i Mir ko [u }ak.

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

Za so bom je osta vio sve tli trag u mno gim sr ci ma, a svo jim de li ma, iskon skom po tre bom za ra dom i auten ti~ nom kre a tiv no {}u, us pe }e i da qe da u na ma ohra bri smi sao po sto ja wa.

Po ro di ca Ti {ma.

47280

47336

Po sled wi po zdrav

Na kon kra }e i te {ke bo le sti u na ru~ je smr ti pre dao se na{ uj ki}

Ili ja Ivo {ev

Ili ja Ivo {ev

Ja vor ki

od po ro di ce @iv ko vi}.

Vi {wa Bur sa} sa po ro di com.

47332

\u ri Pa la li }u

od po ro di ce Plav {i}.

Po ro di ca Er ce go vac.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi qa, sin Vo jin, }er ka Ja wa sa po ro di ca ma.

47327

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

Dra gom pri ja te qu po sled wi po zdrav.

Pe ri

1932 - 2012.

47281

Po sled wi po zdrav

dra gom

Ra do ji ca @i vi} 26. 2. 1942 - 22. 8. 2011.

Po men }e mo obe le `i ti u su bo tu, 18. 2. 2012. go di ne, u 11.30 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

Ro si Vig we vi}

Se stra \u ja sa po ro di com.

47351

U qu ba vi ve~ no tvo ji: su pru ga Ra da, sin Ne boj {a, }er ka Dra ga na, zet Alek san dar i unuk Pa vle.

47320

Ili ja Ivo {ev Qu bi {i Cve ja no vi }u

Po sled wi po zdrav Ili ji, du bo ko `a qe we i iskre no sa u ~e {}e po ro di ci.

Ili ji Ivo {e vu ku mu, ko le gi i pri ja te qu.

Pe tar Ma le {e vi} sa po ro di com.

Sta na ri zgra de Be o grad ski kej 35.

Po ro di ca Ra do {e vi}.

47305

47279

47277

28

^iTUQe l POMeni

petak17.februar2012.

J E D A NA E S TO G O D I [ W I PO M E N voqenoj }erki

Pro{la je tu`na godina bez tebe na{a draga }erko, majko i sestro

Sve tla ni Kvr gi} Ce ci

Ana Og we no vi}

iz Si ri ga

ali u na{im srcima i mislima zauvek }e{ ostati voqena, a tvoja dobrota nezaboravqena.

An|ele, te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i. Vreme koje prolazi samo produbquje prazninu koja je ostala tvojim preranim odlaskom. Bilo je lako voleti te, a prete{koizgubiti te.

Voli te mama Rat ka.

Tu`ni u srcu tvoji najmiliji: majka Ana, sinovi Sta ni slav i \or |e i brat Mi haj lo.

47250

47178

SE]AWE Danas je jedanaest godina od kada si nas napustila jedina sejo.

Pro{la je tu`na godina od kada nas je napustio na{ voqeni otac, svekar i deda

Sve tla na Kvr gi} Ce ca

Da ni lo Vuk mi ro vi}

1980 - 2012.

Ostavio je trajnu prazninu u na{im `ivotima.

Ostala je praznina, veliki bol i nada da }e{ se vratiti onako iznenada kao {to si i oti{la.

Tvoji: Sa wa, Sve tla na, Mi na i Mi lan.

POMEN Dana, 23. 2. 2012. godine navr{ava se pola godine od kada nas je napustila na{a supruga, mama i baka

1936 - 2011.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 18. 2. 2012. godine, u 11 sati, u Alma{kom hramu.

Po~ivaj u miru.

Suprug Da ni lo, sin Bran ko, snaha Bran ki ca i unuci: Da ni ca, Mi li ca, Du {i ca i Ni ko la.

Va{e kom{ije: \or |e, Ti na, Do ra i He le na.

od sta na ra iz zgra de Ste va na Hri sti }a 11.

47268

POMEN

Sa wa @u ni}

47261

POMEN

Pro{lo je 10 godina, a qubav i tuga su i daqe u na{im srcima.

Tvoji: Stra hi wa, Mi li ca, Dar ko, Dra ga na i Rad mi la.

Zauvek si u na{im srcima.

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji: porodice Jo sin i Stoj {i}.

47264

47254

Mari ja na Jo sin

Ma ri ja na Jo sin

Qu bi ca Ca ri}

pro{la je cela godina, a ja jo{ uvek ne verujem da nisi sa nama.

U na{im si srcima i mislima.

Pomen }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u 11 ~asova.

Sahrana je 17. 2. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

]erka Sne `a na sa po ro di com.

O`alo{}ena supruga Sta na sa de com.

O`alo{}eni: }erke Qi qa na i Ta tja na, unuci An |e la, Du {an i Mi lan i zet Mi lan.

47252

47253

Qu bi ci Ca ri}

POMEN

47266

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

Qu bi ci Ca ri}

Neka te an|eli prate na putu do ve~nosti. U na{im srcima `ive}e{ zauvek.

Nema te vi{e sa nama, bol i tuga nas lome, ali u srcu }e{ ve~no `iveti.

Tvoji: }erka Qiqana, unuk Du{an i zet Milan.

Tvoji: An |e la, Mi lan i Ta tja na.

47260

47262

^ETRDESETODNEVNI POMEN

S tugom smo se oprostili od dragog prijateqa

47259

POMEN

Sestra Sla vi ca i zet Bo ra.

47267

Posledwi pozdrav dragoj mami

Da ni la Vuk mi ro vi }a

Posledwi pozdrav snaji i ujni

^e do mi ru [u we vi }u

SE]AWE

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminula na{a draga mama i baka

Da ni lo Vuk mi ro vi}

Posledwi pozdrav kom{iji

Osta}e nam u trajnom se}awu Va{a plemenitost i dobrota!

47271

U subotu, 18. 2. 2012. godine, navr{ava se godina od smrti voqenog

Dragi moj tata

Opra{tamo se od

Qu bi {e Cve ja no vi }a

Bo siq ka ]o si}

Ve~no }e `iveti u srcima: sina Dra ga na, snaje Ti ja ne i unuka Vla da na i Sr |a na.

47251

dnevnik

na{oj dragoj mami, nani i prabaki

Pe ro Po pr `en 1947 - 2009.

Qu bi ci Ca ri}

od familije Qu bo vi}.

Dragi na{ tata i deda, kako srcu re}i da ne boluje, du{i da ne tuguje, kada smo te izgubili, a neizmerno voleli.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Tvoja deca: Mi ro slav, Mil ka, Dra ga na i unu ~ad.

47258

Goj ko Zo ra no vi} 1942 - 2010.

Da rin ki Pa ni}

Danas, 17. 2. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako smo ostali bez tebe.

Ve~no o`alo{}eni, s tugom u srcu, tvoji najmiliji: Du {i ca, Zo ran, \ur |i ca i Ste fan.

Ste ve Mi lo ra do va

ro|. Ga vri lov dava}emo danas, 17. 2. 2012. godine, u Sabornoj crkvi, u 10 ~asova.

O`alo{}ena po ro di ca.

47159

47243

47263

SE]AWE

GODI[WI POMEN Danas, 17. 2. 2012. godine navr{ava se godina od kada je preminula draga nam tetka i sestra

U subotu, 18. 2. 2012. godine obele`i}emo {estomese~ni pomen u 11 ~asova, na grobqu, u Gardinovcima.

Mnogo nam nedostaje{ i ~esto te se se}amo. Bila je to obostrana qubav i zato }e{ ve~no ostati u na{im mislima.

Tvoji najmiliji: Da ni ca, De jan i Ste van.

47183

17. 2. 2009 - 17. 2. 2012.

No vi ca Ra do vi} No ko

Pet ko Pa vlo vi}

Fem ka La lo {e vi}

Porodica Sa ko vi}.

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu te ~uvamo u srcima i sa tugom `ivimo bez tebe.

Neopisivo nam nedostaje{.

Neka te an|eli ~uvaju.

Supruga Ve lin ka i k}erke Mil ka, Dra ga na i Gor da na.

47163

Tvoja supruga Mi le na i sin Fi lip Ra do vi}.

47161

47237

Danas se navr{ava pet godina od kako sa nama nije na{ dragi

Ivan [er kov Wegovi najmiliji: supruga Ol ga, sin Vla da i }erka Na ta {a sa po ro di ca ma.

47230

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra goj

Na {oj

petak17.februar2012.

29

Da nas, 17. 2. 2012. go di ne, u 12 ~a so va po lo `i }e mo cve }e na spo men plo ~u, u Zmaj Jo vi noj uli ci, u No vom Sa du.

Bran ki ci Qu bi ci Ca ri} Osta je nam se }a we na ple me ni to sr ce i do bru du {u. Iskre no sa u ~e {}e Ta wi i Qi qi.

Kom {i je iz Mi le ve Ma ri} 66.

An |e le na{, ne po sto je re ~i ko ji ma se mo `e opi sa ti ko li ko nam ne do sta je{.

Go di ne ko je pro la ze, ne bri {u se }a we na te be, ti si i da qe tu sa na ma, u na {im mi sli ma i se }a wi ma.

Za u vek }e mo te vo le ti i ~u va ti od za bo ra va.

Stri na Ilo na, stric Vu ko, Og wen, Sun ~i ca, Ni ko la, Ma ja i Mi lo{.

47236

47291

3

M.O. „Ga vri lo Prin cip” No vi Sad iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom smr ti

3

Mo me sun cu, mo joj Zve zdi

Po sled wi po zdrav vo qe noj ba bi

pro fe so ra ^e do mi ra - ^e de [u we vi }a pred sed ni ka SUB NOR-a „Ga vri lo Prin cip”

Ro si Vig we vi}

Ro si

Po sled wi po zdrav od we go vih sa bo ra ca.

We na }e ra Smiq ka.

Unu ci: Bo jan i Ni ko la iz Min he na.

47292

47248

47249

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Bran ka Sa ko vi} stu dent IV go di ne FTN gra fi~ ko in `e wer stvo i di zajn 17. fe bru ar 2008.

Vo qe na na {a, pro {le su ~e ti ri go di ne - kao ve~ nost, bez te be, bez tvo je sre }e i ra do sti.

Osta li su sa mo tvo ji sno vi i na {a se }a wa, po me {a na sa bo lom i tu gom i su ro vom isti nom da mo ra mo ta ko i da qe da na sta vi mo.

3

Gra ni ce tvo je do bro te i div ne du {e ni ka da ne }e mo pro na }i, pa ma kar i{li svim pu te vi ma ovog sve ta.

Da na 15. fe bru a ra upo ko ji la se na {a mi la

An |e le na{, po no si }e mo se to bom dok `i vi mo.

Ma ma De sa, ta ta Sto jan i brat Du {an.

Dra gom kom {i ji

\u ri Ko hu tu po sled wi po zdrav od po ro di ca To do ro vi} i Se ~uj ski.

47235 47284

Na {em vo qe nom bra tu i uja ku

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj dra goj maj ci i ba ki

\u ri Ko hu tu

Po ro di ca Mi lo va no vi}.

Ro sa Vig we vi} ro|. Jo si po vi}

47293

P O M E N

Mi lo ra du Da mjan cu

1996 - 2012.

Bol ni je u re ~i ma i su za ma, ve} u sr cu, gde }e{ osta ti ve~ no.

Tvo je se stre Rad mi la i Je li ca sa po ro di com: Dar ko, Va wa, Ta ma ra, Te o do ra, \u ro i Mar ko.

Sa hra we na je 16. fe bru a ra, u Ba~ kom Jar ku.

O`a lo {}e ni: su prug Ili ja, sin Ma rin ko, }er ka Smiq ka i sna ja Se na.

47283

47246

Sa tu gom u sr cu ja vqa mo ro |a ci ma i pri ja te qi ma da je pre mi nu la na {a dra ga maj ka i ba ka

Je li sa ve ta Bog da no vi}

Cvi je ti Osma ji}

Za u vek u sr cu.

obe le `i }e mo u su bo tu, 18. 2. 2012. go di ne, na gro bqu, u Ku li, u pri su stvu rod bi ne, pri ja te qa, ku mo va i kom {i ja.

Po la zak od ku }e `a lo sti Ul. We go {e va br. 61, u 11 ~a so va.

Tvo ji naj mi li ji.

47269

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri

Mi li ca Be lo{ 1935 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti 18. 2. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Mi li ci Be lo{ 1935 - 2012.

Ve~ no za hval ni na qu ba vi i to pli ni ko ju nam je pru `a la, o`a lo {}e ni: sin Zo ran, }er ke Ka ta i Raj ka sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: }er ka Spo men ka i sin Bo `i dar sa po ro di ca ma.

Brat @ar ko, sna ja Mi ra i po ro di ce Mr |an i Na u mo vi}.

47255

47256

47244

Кафе „Лаунџ” четири године после У специјалној емисији видећете документарни филм о једној од највећих трагедија у Новом Саду, пожару који се десио у кафићу „Лаунџ” у ком је осморо младих људи изгубило живот, снимљен 2010. на двогодишњицу тог страшног догађаја. Аутори: Маја Драгић, Бранислав Шовљански, Марко Јаковљев и Сања Благојевић (РТВ 1, 21.00) 06.30 Божићни цртани филм 06.40 Зима у врбаку 08.10 Биографије 09.00 Злогласни атентати 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.15 Жене на селу-Бачки Јарак 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Осећајте се као код своје куће, на мађ са срп титлом 14.00 Вести 14.05 Сучељавање 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска војводина 15.30 Центар света 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Суграђани 17.50 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: У поверењу 21.00 Кафе „Лаунџ” четири године после, специјална емисија 22.00 Војвођански дневник 22.30 Петказање 23.40 Серија недеље: У поверењу 00.30 Биографије 01.15 Суграђани 01.35 Концерт: Тереза Кесовија 03.20 Осећајте се као код своје куће, на мађ са срп титлом 03.45 Српски екран-емисија МТВ-а на српском

06.30 07.05 07.50 08.45 10.00 10.30 12.30 12.40 13.05 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 22.30 00.05

tv program

petak17.februar2012.

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање ХКУД Шид (хрв) Концерт у Синагоги - Бајага и инструктори Вести (мађ) Бдење, док.филм (рум)са титл. на српском Генерал Дала Кјеза, филм 2. део ТВ Баштина Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Јунаци, снимак позоришне представе (слов) Последњи задатак, филм ТВ Продаја

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.30 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

08.30 09.10 10.00 11.00 11.10 11.30 12.30 13.10 14.05 14.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Филмски програм: Наша земља Глас Америке

Храна и вино Серија Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Опчињени Витраж Повратак у рај

Габријела Песион

СЕРИЈА

Капри Улоге: Габријела Песион, Каспар Капарони, Серђо Асизи, Иса Данијели Режија: Франческа Мара, Енрико Олдоини (Новосадска ТВ, 23.00) 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Сокаче Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

АТП Ротердам 1/8 финала НБА акција АТП Ротердам 1/4 финале Свис лига: Јанг Бојс – Базел НБА уживо Премијер лига, вести Премијер лига Магазин АТП Ротердам 1/4 финале Лига шампиона: Леверкузен – Барселона 01.00 Шампионат: Ридинг – Барнли

06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи Дневник 09.05 Доме, слатки доме 09.49 Гастрономад 10.08 Разгледница 10.38 На скривено те водим место 11.10 Биографије 12.00 Дневник 12.15 Спорт плус 12.37 Истражитељи из Мајамија 13.22 На раскршћима историје 14.53 У име закона 14.53 И ја имам таленат 15.15 Ово је Србија 16.00 Село гори, а баба се чешља 17.00 Дневник 17.20 Шта радите, бре 17.45 Београдска хроника 18.26 Око 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Село гори, а баба се чешља 21.02 Девојка од милион долара, филм 23.24 Истражитељи из Мајамија 00.10 Дневник 00.35 Посетиоци из Праискона 01.25 Ноћни биоскоп: Боби, амерички филм 03.18 Доме, слатки доме 04.10 Гастрономад 04.20 Око 04.50 Село гори, а баба се чешља 05.47 Верски календар

05.00 06.00 06.15 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.25 21.15 22.45 23.30 00.00 00.15

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Три Хил Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

Вече са Иваном Ивановићем Легенде народне музике Мерима Његомир и Предраг Цуне Гојковић су много концерата одржали заједно, иза њих су деценије успеха, а шта данас раде, како живе, да ли се друже и путују као некад, рећи ће Ивану Ивановићу, а вече неће проћи без њихове песме. (Прва, 21.15)

10.00 12.00 12.30 16.15 18.00 18.15 18.30 19.30 23.15

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Иван Ивановић

06.59 07.36 07.41 08.12 08.23 08.34 08.58 09.12 10.04 10.28 10.53 11.25 11.53 12.25

Слагалица Мифи Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Велики и мали Коцка, коцка, коцкица (Не)обично о биљкама 3 Свет природе Магазин лиге шампиона Живот и стандарди Заборављени умови Србије Метрополис Гитар арт фестивал Арт зона

Мачкат

ЕКО-РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВ ЖИВОТ

Опстају ли села Златибора Посетили смо Златибор и села у околини и видели смо различите примере. Људи који тешко опстају иако напорно раде и налазе се у непосредној близини туристичког центра какав је Златибор и супротан пример села Мачкат где је број становника у сталном порасту. Ауторка: Александра Шарковић (РТС 2, 15.26) 12.55 13.49 14.03 14.55 15.26 15.45 16.31 17.26 17.55

03.07 03.33 04.02

Трезор (Не)обично о биљкама 3 Свет природе Филозофија и.... Еко-рецепт за здрав живот Покретна прошлост Поаро Натура 2000 Кошарка - Куп Радивоја Кораћа четвртфинале: Црвена звезда - БКК раднички, пренос Верски календар Архитектура данас Лов и риболов Поаро Видик Контекст ТВ Фељтон И ја имам таленат Трезор Кошарка - Куп Радивоја Кораћа четвртфинале: Црвена звезда - БКК Раднички (р) Натура 2000 Филозофија и... Покретна прошлост

06.00 06.30 07.00 08.00 08.05 08.10 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 19.00 19.30 19.35 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Кефалица Двоугао Кефалица Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Духови Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Доктор Хаус Улови трофеј Двоугао Слике живота НЦИС Филм: Фирма НЦИС Филм: Мамо италијано Копаоник Шарено Филм: Мамбо италијано

19.48 20.00 20.26 21.00 21.55 22.46 23.15 23.41 00.59 01.55

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

05.40 08.00 08.15 08.40 09.30 10.00 10.35 11.00 14.00 15.05 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.40 20.05 21.05 23.00 23.35 00.05 01.40 03.10 04.40

Индија Вести Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Топшоп Цртани филмови Наша мала клиника Преглед Лиге УЕФА Топшоп Преглед Лиге УЕФА Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Штрумфови Вести Између две ватре Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Змај против кобре Вести Спортски преглед Филм: Човек са земље Филм: Одлазак по Коди Филм: Виртуелна мама Саут Парк

Између две ватре Југослав Ћосић разговара с Анђелином Џоли о њеном погледу на рат у Босни, о контроверзама филма „У земљи крви и меда”, њеним очекивањима, о томе да ли је намерно правила политички филм и зашто мисли да није време да посети Србију. (Б92, 19.05)

Анђелина Џоли

05.45 Добро јутро 10.00 Тренутак истине 11.30 Градске вести 12.00 48 сати свадба 13.30 Курсаџије 14.00 Петком у два 15.00 Сестре 16.00 Национални дневник 16.20 Сити 16.30 Мирис пролећа 17.30 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Курсаџије 21.00 Гранд шоу 23.00 Шопингхоличарке 00.30 Вештичарење 01.30 Филм: Црна вода 03.00 Филм: Разметљивац и дама 04.30 Витезови из блата 05.00 Тајна љубав

Жерард Батлер

Атила Прича о Атили, о његовом животу, од како је изгубио родитеље као дете па све до краја његовог живота. Атила је био познат као велики вођа, стратег и љубавник, а филм говори о његовом великом поштовању према римском војсковођи Фавиусу, његовим љубавима и страстима... Улоге: Жерард Батлер, Пауерс Бут, Симон Макинон Режија: Дик Ловри (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.05 08.25 08.35 08.45 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 10.25 10.50 11.00 11.25 11.50 12.10 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.40 16.00 16.15 17.05 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00

Јутарњи програм Вести Скадарлијом Мали меда Чарли Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Торк Телешоп Винкс Сабринин тајни живот Метеор и моћни камиони Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Легенда о Неши Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Добра жена Парови уживо поподне Вести Телешоп Голи живот Добра жена Телемастер Насловна страна – квиз Парови уживо вече Адвокатура Атила 1. део, филм Вести Добра жена Парови – преглед дана Парови – уживо ноћ Звездана капија - Атлантис

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak17.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк: Изазов за Кет Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Спасавање оронулих грађевина Мајами инк Све жене мог мужа Партнери у љубави и злочину Смртоносне жене Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк: Нови почеци Све жене мог мужа

07.00 08.57 10.20 11.10 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.00 17.10 18.05 18.35 18.50 19.30 20.02 20.55 22.55 23.30 00.20 01.10 03.05 05.05

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Велики научници 10.00 Звезде сребрног екрана 11.00 Завера на острву Устика 12.00 Јелена Тројанска 13.00 1066.

14.00 Деца мумије 15.00 У потрази за Бетовеном 16.00 Духовна музика 17.00 Најгори послови у историји 18.00 Џез баронеса 19.30 Видео је убио радио 20.00 Јелена Тројанска 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Игра сенки 23.00 У потрази за Бетовеном 00.00 Духовна музика 01.00 Најгори послови у историји

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Красотице вечери Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Иза екрана Путем европских фондова Одмори се, заслужио си Дневник Одабрао Ђело Х. Циклус хрватског филма: Шта је мушкарац без бркова Дневник 3 Пети дан, ток шоу На рубу науке Филмски маратон: Отвори очи, филм Филмски маратон: Једи, пиј, мушкарац, жена, филм Луди од љубави 2

Завера Розвел Мали Тарзан Америчка империја Балкан Експрес Вредније од Рубина Животна одлука Објекат љубави На змајевом путу Еротски филмови

Вред ни је од Ру би на При ча о же ни уда тој за твр до кор ног тра ди ци о нал ног Је вре ји на и про бле ми ма ко ји ће му чи ти њи хов брак и ве зу због же ни не же ље да има не што ви ше од жи во та у од но су на оно што јој та кав жи вот пру жа... Уло ге: Ре не Зел ве гер, Кри сто фер Екле стон, Џу ли ја на Мар гу и лес Ре жи ја: Бо аз Џеј кин (Си не ма ни ја, 16.00)

Зрин ка Цви те шић

Мла да удо ви ца Та тја на, за љу бљу је се у све ште ни ка ко ји се не дав но из ле чио од ал ко хо ла. Ње му „по ку ша ва„ да по мог не ње гов брат бли за нац, ге не рал Хр ват ске вој ске. С дру ге стра не, га стар бај тер Ма рин ко се вра тио у се ло и уза луд но по к у ша ва да се оже ни Та тја ном... Уло ге: Ле он Лу чев, Зрин ка Цви те шић, Иво Гре гу ре вић, Бо јан На во јец Ре жи ја: Хр во је Хри бар (ХРТ 1, 20.55)

07.45 08.27 08.40 09.10 10.00 13.30 15.05 15.10 15.35 16.00 16.45 17.15 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 22.20 00.00 01.40 02.25 02.50 03.35

Ре не Зел ве гер

Земља изгубљених Спашавање Едвардса Делго Мале тајне Трон: Легат Рупа Паклене улице 4 Филмови и звезде Завера ћутања Борџије Просветљена Епизоде Узвратни ударац Царство порока Бунтовник Инвазија света: Битка Лос Анђелес 02.15 Нинџа плаћени убица 03.55 Зец без ушију 2

06.00 07.40 08.55 10.25 12.00 14.00 15.35 17.20 17.50 19.15 20.05 20.35 21.05 21.55 22.55 00.20

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Меклаудове ћерке виии Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола Дијагноза: убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Хаваји 5-0 Мистерије Хејвена Медијум Краљевски болесници

08.00 Поп Пикси, цртани 08.30 Ексклузив таблоид 09.10 Кобра 11 11.20 Вечера за 5 12.25 Ватрено небо 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Опасно плаветнило, филм 21.55 Ратна правила, филм 00.05 Осветник, филм 01.35 Астро шоу 02.40 РТЛ данас 03.15 Студио 45, ток шоу

Опа сно пла вет ни ло

Шта је му шка рац без бр ко ва 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

FEQTON

Мала ТВ Амика Серија за младе Школски час Пренос седнице Хрватског сабора Улична банда Четири шапе, филм Цртани филм Деграси Обична клиника Школски час Мала ТВ Бриљантин Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика...тамбуре Ухвати ме ако можеш, филм Убиство и маргарите, филм Буђење мртвих Мерси Нове авантуре старе Кристине Монк Ноћни музички програм

07.30 Ватрени обрачун: Правда за једног 09.00 Чудна фреквенција 10.20 Докторка Квин, филм 12.00 До просјачког штапа 13.25 Одбегле кћерке 14.50 Крађа 16.10 Мрачни анђео 17.45 На златном језеру 19.25 Последњи циглар у Америци 20.50 Јеси ли усамљена вечерас 22.20 Нема издаја 00.20 Ватрени обрачун: Правда за једног 01.55 Чудна фреквенција

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Милерово раскршће Ухвати Картера Дивља вожња Чувај се лепих отмичарки Пројекат X Прва лига Пољуби ме за збогом Круклин Признање Милерово раскршће Слатке луткице Цена пожуде

Џа ред Кол за ра ђу је за жи вот спа са ва ју ћи те ре те из олу пи на с дна мо ра и жи ви с де вој ком Са ман том, струч ња ком за мор ске псе. Иако је пар сре ћан на чи ном жи во та ко ји во де на остр ву Џа ред, са ња о жи во ту на ви со кој но зи... Уло ге: Пол Во кер, Џе си ка Ал ба, Скот Кан, Ешлеи Скот, Џош Бро лин Ре жи ја: Џон Сто квел (РТЛ, 20.00)

Џе си ка Ал ба

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Мафија за петама Да ли је истина? Успорен снимак Разоткривање митова Уклета кућа

08.30 09.30 10.30 12.00 13.30 14.30 16.00 18.00 19.00 20.00 23.00 23.30 00.30

Санкање Скијашки скокови Билијар Тенис Скијашки скокови Крос-кантри скијање Тенис Скијашки скокови Билијар Билијар Скијашки скокови Тенис Билијар

9

31

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Паковање кофера на научној бази

И

мати 16 година било је слађе него што сам могла очекивати. Моја прва Гренд слем победа и рекордни четворосатни меч од пет сетова против Габријеле Сабатини на крају сезоне у Њујорку завршили су моју годину. То је једини турнир на којем жене играју у три добијена сета, и тенис није видео тако дуг меч већ 90 година. Била сам ментално и физички уништена на крају, али освојила сам титулу, а наш дуел је проглашен једним од највећих мечева откако је почела ера отворених првенстава. Френч опен, Гренд слем, првенство Вирџинија слимс – свугде сам била најмлађи освајач титуле. Не знам да ли је то добро. Кад освојиш толико пре него што можеш да гласаш, куда након тога? Са 16 година, и даље сам имала целу каријеру испред себе, а већ сам постигла оно што играчи покушавају деценијама. Нисам имала времена да мислим о свом раном успеху јер након првенства у Медисон сквер гардену било је време да се поново пакују кофери. Прошло је готово две године откако сам постала професионалац и паковање сам претворила у науку. У један кофер ишла је тениска опрема, а у други моја одећа. Кофер за одећу сам изделила. На почетку пута, три четвртине би била одећа за тенис и тренинг, а четвртина одећа за излазак. До краја пута то би се претворило у планину хаоса: одећа која чека прање, сувенири из нових градова, плишане животиње и ситнице од обожавалаца; морала бих да седнем на кофер и борим се са затварачем. Сваки турнир имао је коктеле и вечере са спонзорима на које су Теже је смирити косу него противнице играчи обавезни да иду па је трик у томе да нађете одећу која ће издржати притисак међународног путо- личан посао, али ја сам била премлада: покушаји да вања и неколико рунди новог паковања. Све бих ува- изгледам старије имали су супротан ефекат. На фољала у замотуљак да максимизирам простор и да све тографији не изгледам као гламурозна жена, већ као буде непогужвано; чарапе и понеки комад јефтиног дете које се игра одраслих. Нисам имала ни појма накита стрпала бих у ципеле; изабрала бих тамне бо- како се понашати у вихору славе и успеха који је беје које могу преживети неколико ношења (прање снео око мене. „Да... да... да“, био је мој одговор на одеће у хотелима невероватно је скупо, а проналаже- све што су ме питали. Да моја породица није била ње локалне праонице веша у новом граду баш кад ва- са мном, та прва пуна година на турнеји могла је бима треба готово је немогуће). Најбољи савет који сам ти катастрофална. добила био је да спакујем пиСредина децембра једино је џаму и четкицу за зубе при врвреме у години кад играчи Кад су ме први пут сликали ху торбе па ако стигнем касно у имају две спојене недеље паухотел, не морам претурати по зе. Довољно времена да испраза часопис, шминкери су пртљагу док их не нађем. Низните кофере, оперете веш и урадили одличан посао, али сам почела да се шминкам до платите рачуне који су се напокушаји да изгледам старије своје 1. године, моје је паковакупили. Таман кад одахнете, имали су супротан ефекат. ње тоалете било лагано: нековреме је за ново паковање. БоНа фотографији не изгледам лико бочица шампона за смижић смо провели у авиону за ривање коврџаве косе, балзам, као гламурозна жена, већ као Аустралију. То је најбоље врегел, спреј. Сасвим довољно. ме у години за лет, а будући да дете које се игра одраслих Одмах након меча од пет сесмо Нову годину увек славили това против Габи, напунила у Југославији, нисам осећала сам 17 година. Провела сам две драгоцене недеље у као да сам нешто пропустила. Волим време око Бонашем стану на Флориди, и цела моја обитељ стала жића – украсе, светла, јелке, све је занимљиво и заје да се мало одмори. Та година била је пуна стал- бавно – али никада нисам имала емотивну повезаних путовања, обавеза према новинарима и спонзо- ност с њим. У том тренутку свог живота, полупразан рима. Започели смо годину у Чикагу, а затим оти- авион био је најбољи поклон који бих могла пожелешли у Вашингтон, Бока Ратон, Ки Бискејн, Сан Ан- ти. Био је то мој први пут у Аустралију и била сам тонио и Тампу. Стигли смо кући, спаковали торбе подједнако узбуђена што ћу видети коале колико и поново и одлетели на европски део турнеје: Рим, што ћу заиграти на отвореном првенству Аустралије. Берлин, Париз, Лондон. Чим сам се вратила у САД, Након првих неколико сати у Мелбурну већ сам одмах сам морала на други крај земље, да играм у знала да ће то бити мој дом у иностранству. ФантаЛос Анђелесу, а онда бих се враћала као бумеранг, стични људи, дивно време, опуштена енергија кулу Њујорк за отворено првенство Америке. Након то- туре смирила је моје живце. Изгубила сам само 12 га је ишао дуги лет за Токио, станка у Оукланду на гемова у првих пет кола и суочила се с тешком битпуту назад, и коначна станка у Њујорку за завршно ком против Мери Џо Фернандез у полуфиналу. Попрвенство сезоне. Толико сам путовала авионом да следња два пута победила сам је у два сета, али овог би пређени километри могли да се мере с било ко- пута није се дала тако лако. У другом сету моја игра јим дипломатом. Тад сам се и први пут сликала за се распала и добила га је са 6:0. Трећи смо играле до часописе. У првом од њих, на мени је радила Соња 9:7. Годинама касније, Мери Џо постаће једна од моКашук, чувена уметница шминке. Још увек се ни- јих најбољих пријатељица и увек ћу мрзети да играм сам шминкала у свакодневном животу, али знала против ње. Да смо и тад биле пријатељице, не знам сам да је она стручњак па сам гледала шта ради, да да ли бих могла да скупим одлучност и концентрато користим у будућности. Стилисти су урадили од- цију потребну за победу у тако напетом сету. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak17.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Мо же те ду же да спа ва те. Ни ко ниг де не жу ри. Ипак, све сни сте то га да вам је по тре бан рад ко ји до но си за ра ду па ни сте са свим спо кој ни. Не мој те пре те ри ва ти у хра ни ових зим ских и пра знич них да на.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. februar 2012.

Пе так је, још је дан не ра дан дан. Кад не иде, он да не иде. Не мој те се нер ви ра ти већ бу ди те фи зич ки ак тив ни, би ло да се ба ви те спор том, сва ко днев ним оба ве за ма или се ше та те не ко ли ко ки ло ме та ра.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Парт нер ски од нос се сми ру је по ин тен зи те т у, та к о да се мо же те окре ну ти не ким озбиљ ни јим те ма ма и са др жа ји ма. Бу ди те опре зни с ту ђим нов цем, кре ди ти ма и спон зо ри ма. То има ви со ку це ну.

Ме сец је упло вио у зе мља ни знак Јар ца па сте се уозби љи ли, а мо жда и за бри ну ли. Све сни сте соп стве не од го вор но сти и парт нер ског одо са. Она дру га по ло ви на не ће ме ња ти свој став и осе ћа ња.

Не ке оба ве зе ће вас су сти ћи и оп те ре ти ти. Ви ше се од ма рај те ових да на и по ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. По тре бан вам је ду го ро чан план и до вољ но јак мо тив за оно што же ли те.

Има те по во љан уплив Ме се ца из зе мља ног зна ка па и по др шку од ре ђе не озбиљ не жен ске осо бе. Ба ви те се сво јом де цом, играј те се за јед но, учи те и сан кај те се, кли зај те, ски јај те...

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Дан про ђе, пра зник ни ка ко. Шта ре ћи, сем да бу де те стр пљи ви. Чак и ка да би сте ра ди ли, не би све те кло сво јим то ком она ко ка ко би тре ба ло. Због то га се опу сти те, ко ли ко год мо же те.

Пу то ва ње је пра ви из бор за вас ових сло бод них да на. Уко ли ко ипак ни сте ниг де оти шли, не ће те ни да нас, ни су тра. Фи нан сиј ски про бле ми су при лич но јак раз лог ва шег не рас по ло же ња и штед ње.

По ву че ни сте ду бо ко у се бе, на све сном или не све сном ни воу. Са му је те да би сте са ку пи ли енер ги ју ко ја вам тре ба. Не бу ди те де пре сив ни и за бри ну ти, до ла зе то пли ји и срећ ни ји ме се ци. Ме ди ти рај те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У ку ћи сте пу сти ли ко ре ње, што има сво јих до брих стра на. Бар ће те се до вољ но до бро од мо ри ти за пред сто је ће рад не да не, ко ји, исти на, ни су ни на ви ди ку. То вас не спре ча ва да тро ши те но вац не пла ни ра но.

Те шки сно ви, би ло да их се се ћа те или не, оста ви ће свог тра га. Про чи сти те се од бри га и ноћ них мо ра пра вил ним ди са њем и шет њом по све жем ва зду ху. По тре бан вам је ве ћи про стор и све тло.

Ми сли те по зи тив но. Да нас и су тра не ма те до бре од но се с при ја те љи ма, од ко јих са мо мо же те оче ки ва ти не ки вид ве зи ва ња ко је вам не при ја и про бле ма. Ма што ви ти сте, али не и стр пљи ви. Пу то ва ња?

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Џеј ми про на шао бла го PROGNOZA

Наоблачење

Vojvodina Novi Sad

2

Subotica

0

Sombor

0

Kikinda

0

Vrbas

1

B. Palanka

2

Zreњanin

-1

S. Mitrovica

3

Ruma

2

Panчevo

1

Vrшac

-3

Srbija Beograd

2

Kragujevac

1

K. Mitrovica -1 Niш

2

Evropa

доНоСи СНег

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру хлад но и су во, а од сре ди не да на но во на о бла че ње ко је до но си слаб снег. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни и за пад ни ве Rim тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -9, а мак си мал на London 2 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру су во и хлад но уз мраз. Пре под не но ва облач ност Cirih до но си сре ди ном да на слаб снег, пр во у се вер не пре де ле, а за тим и ју жне. Ду ва ће слаб, на се ве ру уме рен, се ве ро за пад ни и за пад ни ве тар. При ти сак Berlin из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -12, а мак си мал на +3 сте пе на на Beч за па ду. СР БИ ЈА: Ују тру су во у ве ћи ни пре де ла и хлад но са мра зем, а слаб снег Varшava је мо гућ са мо по не где у ју го за пад ним пре де ли ма зе мље. То ком да на ма ло Kijev хлад ни је уз но во на о бла че ње са се ве ра ко је се пре ме шта ка цен трал ним и ју жним пре де ли ма и до но си слаб снег по не где. Ду ва ће слаб за пад ни и се Moskva ве ро за пад ни ве тар, на се ве ру Вој во ди не уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -12 до +4 сте пе на.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд ве ћи ном су во вре ме уз ју тар ње мра зе ве и по сте пен по раст тем пе ра ту ре, па ће у то ку да - St. Peterburg на би ти из над ну ле у ве ћи ни ме ста. Са мо ће у су бо ту ују тру још по не где Atina па да ти слаб снег. На пре ла зу не де ља на по не де љак и у по не де љак про Pariz ла зно на о бла че ње ко је са мо по не где мо же до не ти сла бу ки шу, су сне жи цу и снег.

Minhen БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске Budimpeшta при ли ке су не што по вољ ни је, али тер мич ки усло ви зах те ва ју опрез Stokholm код ср ча них и це ре бро-ва ску лар них бо ле сни ка.

13 10 11

Телевизијски ку вар Џеј м и Оли вер открио je благо вредно 1,3 милион евра у подруму свог ре сторана у Манче стеру који би требало ускоро да отвори. Радници ангажовани на обнови те ме ља згра де у ко јој ће ускоро бити смештен Оливеров нови ре сторан, пронашли су на стотине малих се фова, који су не ка да при па да ли бан ци из 1935. године. Садржај се фова, које су, због немогућно сти да се идентификују њихови власници, запле ни ли пред став ни ци Енгле ске банке, процењен је на 1,3 милион евра. Реч је углавном о накиту и злату, али и разним другим предметима, као што је један пиштољ. Ни делић овог блага неће припасти власнику објекта у којем је про на ђе но, од но сно Џеј ми ју Оливеру, али он и не брине јер је одавно милионер.

5 5 6 1

VIC DANA Ко ли ко де це има Чак Но рис? Три си на је дин ца.

-9 -8 -4 -8 8 9 5 2 1

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

59 (-7)

Slankamen

370 (20)

Jaшa Tomiћ

Apatin

125 (-2)

Zemun

313 (-2)

Bogojevo

120 (4)

Panчevo

305 (2)

Smederevo

440 (-10)

Baч. Palanka 216 (52) Novi Sad

352 (51)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

184 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

360 (16)

NERA

Hetin

104 (-4)

TISA

56 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 126 (-10) Beograd

Kusiћ

244 (-3)

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja