Dnevnik 17.mart 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 17. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22662 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

USPAVAO SE NOVOSADSKI SEKTOR ZA JAVNE NABAVKE

Mleko za vrti}e nema ko da kupi Mali Novosa|ani koji idu u „Radosno detiwstvo“ ve} dve nedeqe nisu okuslila nijedan mle~ni proizvod za doru~ak, a izgleda da je iskqu~ivi krivac za to spovo|ewe zakona o javnim nabavkama. Od gradske administracije smo poku{ali da saznamo ko je ovoga puta zakazao, i za{to javna nabavka hrane nije ranije raspisana, posebno ako se zna koliko procedura traje. Naime, u gradskoj administraciji postoji sektor za javne nabavke, a tamo se, izme|u ostalog, obavqa i sprovo|ewe postupaka javnih nabavki hrane i didakti~kog materijala za pred{kolsku ustanovu, koji se finansiraju iz gradskog buyeta. str. 8

BE@IVOTNA TELA POZNATOG PARA PRONA\ENA U STANU NA VO@DOVCU

PROTESTNA VO@WA JU^E OMETALA SAOBRA]AJ U NOVOM SADU

Ksenija Paj~in i Filip Kapisoda ubijeni pi{toqem li, a preksino} je rasprava bila toliko `estoka da je morala da interveni{e policija.

Ksenija Paj~in je ro|ena 1977. godine u Beogradu. Po~ela je karijeru kao peva~ica grupe „Dak“, da bi uskoro samostalno snimila album. Posledwa informacija u vezi sa wom bila je ta da je ostala trudna, {to je ona odlu~no demantovala.

Filip Kapisoda je ro|en 1987. u Cetiwu, bavio se rukometom, kao i wegov brat Petar, a potom se posvetio karijeri manekena. Postao je poznat nakon u~e{}a u „Velikom bratu VIP“.

E. D.

NASLOVI

Politika 3 Samo gradona~elnici na dve stolice?

Ekonomija 4 Opet traqav tender za Koridor 10

Poqoprivreda 6 Premija od evra spasava duvan

Novi Sad 9 Umesto etnoparka, trule grede i bu{ni zidovi

U koloni 630 taksista

Foto: A. Erski

Pop peva~ica Ksenija Paj~in i maneken Filip Kapisoda prona|eni su mrtvi u stanu u beogradskoj op{tini Vo`dovac, saop{tio je sino} MUP Srbije. Tela Paj~inove i Kapisode, sa prostrelnim ranama na glavi, prona{la je peva~icina majka u svom stanu. U MUP-u su naveli da je istraga u toku, ali je najverovatnije re~ o ubistvu i samoubistvu. U stanu, kraj Filipovog tela prona|en je pi{toq kojim je ovaj zlo~in izvr{en. Prema tvrdwama svedoka, Paj~inova i Kapisoda su se u posledwe vreme ~esto sva|a-

Crna 12 Suspendovan komandir policije u Adi

Dru{tvo

str. 9

str. 15– 19

SPORT

14 ^ista~i ulica boqe pla}eni od dirigenata

DELFINI POTOPILI RUMUNE U SVETSKOJ LIGI

[TUTGART NA KAMP NOU NAJAVQUJE IZNENA\EWE

Sun~ano sa malo oblaka ZREWANINSKI \ACI LA@NIM DOJAVAMA O BOMBAMA ESKIVIRAJU KONTROLNE ZADATKE

Eksplozivom se spasavaju od ke~eva str. 14

NOLETOVE I JECINE MUKE U INDIJAN VELSU

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Najvi{a temperatura 10 °S

POLITIKA

sreda17.mart2010.

Slovenija ~eka Tadi}a Ministar inostranih poslova Slovenije Samuel @bogar je uveren u to da }e se regionalna konferencija lidera svih dr`ava Zapadnog Balkana odr`ati na Brdu kod Krawa 20. marta, kako je i predvi|eno, mada jo{ nije prona|eno re{ewa za u~e{}e kosovske delegacije. „Izgledi su dobri da }e se konferencija odr`ati“, izjavio je @bogar. I u ambasadi Slovenije u Beogradu re~eno je da pripreme za samit o evropskoj budu}nosti Zapadnog Balkana teku po planu, a u~e{}e su do sada potvrdili svi osim Srbije. „Ali, po{to je to neformalan skup, onda se ~eka do posledweg trenutka“, rekla je agenciji Beta otpravnica poslova u ambasadi Jadranka [turm-Kocjan, potvrdiv{i da zapravo ostaje otvoreno samo pitawe dolaska {erfa srpske dr`ave Borisa Tadi}a.

KOSOVO

Ostaju vojnici Portugala Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je da je od zvani~nika Portugala dobio uveravawe da ta zemqa ne}e jednostrano smawivati broj svojih pripadnika u Kforu, {to je za Srbiju veoma va`no sa stanovi{ta bezbednosti na Kosovu i Metohiji i u regionu. [utanovac je rekao da je u razgovorima konstatovano da postoji neslagawe kod vi|ewa budu}eg statusa Kosova i Metohije, ali da je sagovornicima zahvalio zbog u~e{}a pripadnika vojske te zemqe u sastavu Kfora, koji je najbrojniji pojedina~ni kontingent neke zemqe u Pokrajini.

Gazimestan ~uva KPS Jedinice Kfora su ju~e predale Kosovskoj policijskoj slu`bi na ~uvawe spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu, nedaleko od Pri{tine. Prethodnih dana su iz spomen-prostora, ogra|enog bodqikovom `icom, ukloweni objekti za stanovawe vojnika, vojna oprema, oklopna vozila, kao i protivtenkovske prepreke za ulazak u taj kompleks. Taj spomenkompleks od sada je pod nadle`no{}u policijske stanice Vrawevac iz Pri{tine. Ministarstvo za KiM saop{tilo je da je odluka o povla~ewu Kfora s Gazimestana pogre{na i stvara sumwu u iskrene namere da se trajno o~uva i za{titi spomenik, koji je od izuzetnog kulturnog i istorijskog zna~aja za srpski narod.

„Vlast u Beogradu odabrala EU” Delegati Skup{tine zajednica op{tina KiM ocenili su ju~e da je podela Kosova i Metohije neprihvatqiva i da je vlast u Beogradu, izme|u ulaska u Evropsku uniju i o~uvawa Kosova i Metohije, izabrala EU. U zakqu~cima sa sednice odr`ane u Zve~anu navodi se da je KiM deo dr`ave Srbije i da su “preporuke o podeli pokrajine, koje sti`u iz odre|enih politi~kih, na nesre}u srpskih krugova, za kosovske Srbe – neprihvatqive“.

Tu`na godi{wica Danas se navr{ava {est godina od izbijawa najve}ih etni~ki motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska me|unarodnih snaga u Pokrajinu. U dva dana nasiqa ubijeno je 19 qudi (11 Albanaca i osam Srba), a vi{e od 900 osoba je povre|eno, me|u kojima su bili i pripadnici me|unarodne i kosovske policije. U neredima je uni{teno ili o{te}eno oko 800 ku}a, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiqada Srba napustilo je svoje domove.

DNEVNIK

c m y

2

IZVESTILAC EVROPSKOG PARLAMENTA ZA SRBIJU JELKO KACIN ZAPO^EO ZVANI^NU POSETU BEOGRADU

Niko od Srbije ne tra`i da prizna Kosovo Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin konstantovali su ju~e da je „vidan napredak Srbije u ispuwavawu obaveza koje predstoje u procesu pristupawa EU”, ali i da je ~iwenica da }e daqi proces umnogome zavisiti od izve{taja tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca.

Tako|e je oceweno da bi kontakti na najvi{em nivou Skup{tine Srbije i ~lanova Evropskog parlamenta, kako u Beogradu, tako i u Strazburu, omogu}ili da se parlamentarna aktivnost Srbije {to vi{e pribli`i ~lanovima EP. „To bi bilo od velike koristi u daqim koracima ka ispuwavawu svih zahteva iz obaveza Mape evropskog puta”, zajedni~ki je zakqu~ak je Slavice \uki}-Dejanovi} i Jelka Kacina.

Na konferenciji za novinare, odr`anoj u Domu Narodne skup{tine nakon susreta sa predsednikom Odbora za evropske integracije Laslom Vargom, Kacin je, na pitawe da li je srpsko priznavawe Kosova uslov za ulazak Srbije u EU, ponovio da nijedna evropska institucija to pitawe ne postavqa pred zvani~ni Beo-

INTERVJU

Slavica \uki}-Dejanovi} i Jelko Kacin

grad. „Tim pitawem Srbija okupira samu sebe. To pitawe uvek u javnost daju va{i politi~ari, a ne na{i... Izvinite, to su srpska po-

sla. To nije stav EU“, odgovorio Kacin.

Izvestilac EP za Srbiju nije `eleo da ka`e da li }e regional-

Mladi} u Hagu, izve{taj pred EP „Proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu jo{ je blokiran zbog nedovoqne saradwe s Hagom. Me|utim, bez obzira na to da li }e tu`ilac Ser` Bramerc u junu dati boqu ocenu saradwe ili ne, ja uporno radim na tome da sve {to je pozitivno bude pravovremeno u izve{taju o napretku Srbije. Jer, ako se ta saradwa kojim slu~ajem sutra zavr{i, odnosno ako bi se Mladi} pojavio u Hagu, mi moramo biti spremni da odmah u|emo u proceduru pred EP s tim izve{tajem”, obja{wava Kacin.

ni sastanak o evropskoj budu}nosti zemaqa Zapadnog Balkana, planiran za subotu, 20. mart na Brdu kod Krawa, biti odr`an i ukoliko Srbija ne bude na wemu u~estvovala. „Ja to ne organizujem. Mogu samo da ka`em da ako tamo bude Boris Tadi}, vide}e ga svi, cela Evropa, a ako ne bude, niko ga ne}e videti“, rekao je Kacin.

On je dodao da je smisao sastanka na Brdu kod Krawa da se „omogu}i velika familijarna fotografija Zapadnog Balkana koja daje pozitivnu poruku da je napravqen korak napred“. „To je susret gde ne}e biti zastava, titula, dr`ava, ve} }e biti najodgovorniji politi~ari iz regiona, s imenom i prezimenom, sa svojim politi~kim kredibilitetom da bi zajedno raspravqali {ta je mogu}e u~initi da bi ono {to je ju~e bilo nemogu}e, sutra bilo mogu}e i normalno“, naglasio je Kacin.

Po wegovim re~ima, ciq tog sastanaka je „`eqa da se ubrza proces pribli`avawa Uniji svih zemaqa Zapadnog Balkana“. „Treba odgovoriti na pitawe da li Srbija mo`e biti motor pribli`avawa regiona ili je to samo iluzija koju sawamo beskona~no, a pomaka nema“, poru~io je Kacin.

VESTI Dolazi File Evropski komesar za pro{irewe [tefan File boravi}e danas u poseti Srbiji. Kako je saop{teno iz Evropske komisije, File }e tokom prve posete Beogradu razgovarati s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, premijerom Mirkom Cvetkovi}em i potpredsednikom Vlade Bo`idarom \eli}em. Predvi|eni su, tako|e, i susreti s ministrima pravde i finasija – Sne`anom Malovi} i Dijanom Dragutinovi} – kao i ministrom za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milanom Markovi}em. Kako je najavqeno iz \eli}evog kabineta, na agendi evropskog komesara, osim evropskih integracija, bi}e i regionalna saradwa zemaqa Zapadnog Balkana, kao i u~e{}e Srbije u izradi sveobuhvatne strategije EU za dunavski region. File }e u Beograd doputovati iz Turske, a posle Beograda }e obi}i Podgoricu, Tiranu, Sarajevo i Pri{tinu.

Vuk i nesvrstani [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} po~iwe danas dvodnevnu posetu Filipinima gde }e u~estvovati na specijalnom ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih zemaqa. Kako je saop{teno je iz MSP-a Srbije, tokom boravka u Manili Jeremi} }e se odvojeno sastati i sa {efom filipinske diplomatije Albertom Romulom, a planirani su i susreti sa ministrima spoqnih poslova vi{e zemaqa koji u~estvuju na tom skupu.

PROF. DR ALEKSANDAR FATI]

Pitawe statusa KiM treba zamrznuti – ^iwenica je da Srbija – Predlog britanskog mo`e u}i u EUsamo bez Koambasadora Stivena Vodsova jer je nezavisnost Kososvorta da se odnos Srbije i va priznao najve}i deo Unije Kosova ugleda na odnos i, {to je jo{ va`nije, SAD. biv{e Isto~ne i Zapadne Te zemqe svoju odluku ne}e Nema~ke je teorijski zanimewati, i stoga je taj uslov mqiv ali prakti~no potza ulazak u EU, iako nije puno neupotrebqiv. Iseksplicitno postavqen, od to~na i Zapadna Nema~ka po~etka prisutan. On je pobile su odvojene zidom s gotovo jasno izra`en s najpu{komitraqezima na wenovijim predlozima predmu, stra`arnicama i bile stavnika velikih evropskih su u stawu hroni~nog ratzemaqa Beogradu u vezi s monog sukoba. Balkan je video gu}im na~inima uspostavqadovoqno takvih sukoba, pa wa mirne koegzistencije stoga mislim da je ovaj Srbije i Kosova kao nezavipredlog posledwe {to bi sne dr`ave – ka`e u razgovoru za politi~ke stranke na vlasti koja trebalo bilo Srbiji, bilo Koso“Dnevnik” profesor dr Aleksanbi mogla otvoreno i eksplicitno vu. Ovakvi predlozi dolaze zbog dar Fati}, nau~ni savetnik Inpriznati Kosovo. Osim toga, onaj stava u EU da je 2010. godina – gostituta za me|unarodnu politiku ko bi priznao Kosovo, nosio bi dina re{avawa statusa Kosova. i privredu. stigmu kroz celu istoriju, pa stoga Oni nisu funkcionalni jer bi saPo wegovim re~ima, sasvim monije realno o~ekivati da srpski mo pogor{ali stawe u regionu. gu}, „i verovatan”, scenario je da politi~ari tako ne{to urade.

Jedini na~in da se ovaj problem Srbija uop{te ne bude primqena Stoga je odgovor koji je dao minire{ava je da se ne re{ava sada, da u EU, jer u Briselu postoji stav da star Jeremi} jedini mogu}i odgose zamrzne, kao svojevremeno po}e Hrvatska verovatno u}i 2014, vor na tako eksplicitno pitawe. dela Kipra izme|u Grka i Turaka, z Kako sara|ivati s Pri{tiali da Srbija, Albanija, Makedoi da se ~eka neko boqe vreme da se nija i BiH mogu u}i u EU u isto nom a da to ne bude priznavao tome razgovara. Svako re{avavreme kada i Maroko ili Tunis. we, jer postoji ~itav niz sociwe na silu samo mo`e pogor{ati – Kada one koji zastvari. Umesto da govaraju taj stav, neUmesto da stavqate {avove na slabo tkivo stavqate {avove na formalno pitate kaslabo tkivo na kojem da je to, iskren odgo- na kojem je rana, ~ime }ete je samo pove}ati, je rana, ~ime }ete je treba prvo primeniti zavoje i meleme vor je: verovatno nisamo pove}ati, trekada. To je mo`da ba prvo primeniti stvarnost evropske integracije jalnih i ekonomskih pitawa kozavoje i meleme, dok se tkivo ne Srbije. Me|utim, kada bi sada Srja pod hitno treba re{avati zau~vrsti, a onda, kasnije, gledati bija, protivno svim o~ekivawima rad srpskog naroda na Kosovu? da li ga u{ivati i kako. Nisu no` – jer to zaista niko u EU ne mo`e – Te{ko! Prosto zato {to, znai igla re{ewe za svaki problem u od Srbije o~ekivati – priznala ju}i da Beograd ne mo`e priznati svakoj fazi wegovog razvoja. z Predstavnici Srbije odnezavisno Kosovo, mo`da bi bila Kosovo, EU potencira dobrosunagra|ena prijemom u Uniju prosedsku saradwu kao model implibijaju da u~estvuju na sastancitivno ovom generalnom stavu. citnog priznavawa Pri{tine. ma visokog ranga kada se na Ukoliko to ne u~ini, osta}e van Kada je taj pojam lansiran u javnu wih pozivaju predstavnici KoEU. Tek, treba biti spreman na orbitu, svaka realna saradwa je sova kao nezavisne dr`ave? ovakav razvoj doga|aja i konstrukpostala politi~ki jo{ te`om jer – To pitawe se mo`e lako retivno sara|ivati s EU, unapre|ise mo`e interpretirati kao pri{iti uz malo voqe. Promeni se vati unutra{we dru{tveno ure|eznavawe. Pritisak da Srbija priime kosovskih delegacija, pa se we, nezavisno od samog ~lanstva. zna Kosovo je toliki da zaista ili uvede 1244, ili se ka`e ^lanstvo nije smisao procesa, neote`ava i re{avawe svakodnevEuleks-Kosovo, ili Unmik-Kosogo su to rezultati u poboq{awu nih, `ivotnih problema i uspovo, ili tako ne{to. Tako je bilo i javne uprave, qudskih prava i stavqawe nekog normalnog regios makedonskim delagacijama kada ostalih kvaliteta demokratskog nalnog dijaloga s kosovskim Alse Gr~ka protivila imenu Makeporetka. Kada to postignete, ma- bancima, koji je prakti~no potredonija, pa je kori{}eno ime we je bitno da li su vas primili u ban zbog tih `ivotnih potreba.

FYROM. To je tehni~ko pitawe.

EU ili nisu – navodi Fati}.

Iskreno, mislim da Vlada nema Srbija ne mo`e sedeti za istim z Ministar spoqnih poslo- mnogo prostora za uspostavqawe diplomatskim stolom s predstavva Srbije Vuk Jeremi} je nedavtakve saradwe i da, u su{tini, ~inicima neke nezavisne dr`ave Kono izjavio da bi u slu~aju da se ni sve {to mo`e. sovo jer to, po diplomatskom proz Posledwih dana ~uli su se Srbija na|e pred izborom EU tokolu, sugeri{e priznawe. Nema ili Kosovo, ona izabrala svoju razni modeli re{avawa potrebe da se ona stalno forsira ju`nu pokrajinu? pitawa saradwe Beograda i da to ~ini. Ponavqam, treba zamr– Srbija ne mo`e priznati KoPri{tine: Isto~na i Zapadna znuti pitawe Kosova i rasprasovo jer joj to zabrawuje wen ustav.

Nema~ka, Severna Irska i Revqati o drugim pitawima. Nije Niko nema pravo da prizna odvajapublika Irska… Da li je i{ta vreme da se gura prst u otvorenu we dela teritorije, i stoga nema od toga primewivo kod nas? ranu Srbije.

Q. Male{evi}

POSLANI^KE TEME

[lag na tortu Skup{tina Srbije razmatrala je ju~e u pojedinostima set finasijskih zakona. Poslanici SRS-a procenili su da }e predlo`eni carinski zakon staviti na ispit Vladu Srbije.

– Da li }e Vlada i preko carina zastupati stav da je Kosovo i Metohija sastani deo Srbije? – zapitao je Dragan Stevanovi}.

Svoju dilemu potkrepio je ~iwenicom da u predlo`enim re{ewima stoji da }e se zakon primewivati jedinstveno na celom podru~ju Srbije, osim ako nije druga~ije odre|eno propisom ili me|unarodnim sporazumom.

Stevanovi} je pitao kojim mehanizmom }e Vlada ovaj zakon pri-

mewivati, recimo, u carinskoj ispostavi \eneral Jankovi} na Kosovu i Metohiji.

Radikali upozoravaju na to da je Evropska komisija rekla da je granica s Kosovom i Metohijom u kontekstu carina labava i da o~ekuje od Srbije da carinski aparat osna`uje ba{ na punktovima na Kosovu i Metohiji.

– Vi iz Demokratske stranke stalno tvrdite da Kosovo i Metohija nema nikakve veze s evropskim integracijama Srbije. Carinski zakon nam je do{ao kao {lag na tortu da produbimo pitawa na koja vi kad-tad morate dati jasan i precizan odgovor – podvukao je Sreto Peri}.

Klima pla}ena `ivotom [efica kluba ZES-a Nada Kolunxija upozorila je radikale na to da moraju da znaju da “od politi~kog zlouotrebqavawa Kosova i Metohije mo`e iza}i samo nevoqa, kakvu je Srbija do`ivela zahvaquju}i takvoj politici”.

– Evropske integracije, kao i o~uvawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta, jesu prioriteti Vlade Srbije. Kosovo i Metohija za nas je pitawe o~uvawa teritorijalnog integriteta i suvereniteta. [to se nas ti~e, jedina polazna osnova s koje moramo da po|emo u tome jeste Rezolucija 1244; boqu poziciju, na`alost, nemamo. Potpuno sam sigurna u to da je politika koju ova vlada vodi prema Kosovu i Metohiji jedina mogu}a i svako ko poku{ava da je vrati na neka vremena iz devedesetih godina pro{log veka, koja su gubitni~ka, ne `eli dobro ni gra|anima, ni Srbiji – upozorila je Nada Kolunxija. – Ako vi smatrate da ne treba da idemo u EU, to je va{e legitimno pravo, ali nije dobro da se ne smatrate nimalo odgovornim za klimu i situaciju, ne samo danas, nego upravo za onu klimu i situaciju u kojoj je Zoran \in|i} platio `ivotom.

S. Stankovi}

NOVI SAD U JULU DOMA]IN VA@NOG SUSRETA

Mladi podunavski lideri na „Egzitu”

Na sastanku Radne grupe Vlade Srbije za saradwu s Evropskom unijom u Podunavqu potvr|eno je da }e se 8. i 9. jula, za vreme festivala „Egzit“, u Novom Sadu odr`ati Dunavska konferencija mladih lidera zemaqa Podunavskog regiona.

Pokrajinski sekretar za regionalnu i me|unarodnu saradwu Boris Barjaktarovi}, koji je predstavqao Vojvodinu na sastanku Radne grupe, izjavio je da je zna~ajno {to }e Novi Sad biti doma}in va`nog skupa, na ko-

ji }e do}i budu}i lideri dr`ava Podunavskog regiona.

– Novi Sad je prepoznatqiv po festivalu „Egzit“, a nadam se da }e posle ovog samita vojvo|anska prestonica biti ucrtana na mapi Evrope i kao va`an podunavski grad. Podunavski region postoja}e i posle nas, i veoma je va`no da razvijamo svest o tome i kod mladih, a da istovremeno i pripremimo mlade lidere za preuzimawe sprovo|ewa Dunavske strategije – rekao je Barjaktarovi}.

P. K.

POLITIKA

DNEVNIK

DANAS SESIJA NACIONALNOG SAVETA ZA DECENTRALIZACIJU

Jo{ nije utvr|en broj regiona

^lan ekspertskog tima Nacionivoa vlasti u odlu~ivawu u posu potrebe i koja bi re{ewa bila nalnog saveta za decentralizaciju slovima centralne vlasti, mogu}i optimalna – naveo je Popov.

Aleksandar Popov izjavio je nakriterijumi konstituisawa loOn je dodao }e kona~nu re~ ima{em listu da se stru~ni tim ovog kalnih, regionalnih i pokrajinti Nacionalni savet, koji }e odVladinog tela u dosada{woj fazi skih vlasti, za{tita prava na lolu~ivati o re{ewima i preporurada nije bavio pitawem koliko i kalnu, regionalnu samoupravu i kama eksperata. kakvih regiona traba da ima Srpokrajinsku autonomiju... – rekao Popov nije `eleo da se izjabija, ve} samo strukturom tog je Popov, navode}i da je re~ o na{wava o tome da li bi se, i u kojoj strate{kog dokumenta. On meri, ova strategija mogla je kazao da Savet na danapoklopiti s mapom statiTek u narednoj fazi treba da {woj sednici ne}e odlu~isti~kih regiona, kojih je utvrdimo da li }e u Srbiji biti vati o broju regiona ili, bilo najpre sedam, ali je primewen model simetri~ne ili pak, o obimu wihove nadlepredlo`eno da se wihov `nosti, ve} prakti~no samo broj smawi na pet, jer, kako asimetri~ne regionalizacije, o na~elnim pitawima prokoliko }e regiona biti i kakve }e je ponovio, eksperti Savecesa decentralizacije. ta za decentralizaciju jo{ biti wihove nadle`nosti – Sve {to se ovih dana ponisu utvrdili konkretna (Aleksandar Popov) javqivalo u medijima o izrare{ewa u tom pogledu. di ove strategije su kalkula– Mogu samo izneti li~cije jer mi nismo utvrdili nika~elnom tekstu koji treba da verino mi{qewe da bi bilo dobro da kav konkretan predlog o tome kofikuje Nacionalni savet. se ova strategija {to vi{e pokloliko i kakvih regiona bi trebalo Po wegovim re~ima, tek nakon pi s onim {to se do sad uradilo da se formira u Srbiji – rekao je te verifikacije, eksperti }e mokad je re~ o mapi statisti~kih rePopov. }i da se konkretnije bave time kagiona, mada je za mene bilo realOn je naveo da je stru~na grupa u kva je regionalizacija Srbiji ponije prvo re{ewe o sedam takvih januaru zavr{ila predlog struktrebna. regiona. Naime, praksa u drugim ture strategije decentralizacije – Tek u narednoj fazi treba da dr`avama je pokazala da se, u situSrbije, u kojem je samo navedeno utvrdimo da li }e u Srbiji biti aciji kad statisti~ki regioni koja }e sve pitawa u tom strateprimewen model simetri~ne ili prerastu u prave regione sa svojim {kom dokumentu biti obra|ena. asimetri~ne regionalizacije, koinstitucijama i nadle`nostima, – Tu su sadr`ana na~ela decenliko }e regiona biti i kakve }e posti`u najboqi efekti u koritralizacije, statusna pitawa, nadbiti wihove nadle`nosti. A da {}ewu evropskih fondova i u pole`nosti, finansirawe razli~ibismo do{li do konkretnih re{elitici ravnomernog regionalnog tih nivoa vlasti, pravo na udruwa, neophodno je da se sagleda sarazvoja – kazao je Popov. `ivawe i saradwu, u~e{}e ni`ih da{wa situacija u Srbiji, kakve B. D. S.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE DANAS U SKUP[TINI APV

Samo gradona~elnici na dve stolice?

Danas }e Agencija za borbu protiv korupcije u velikoj sali Skup{tine Vojvodine odr`ati okrugli sto s vojvo|anskim funkcionerima. Tema susreta direktorke Agencije Zorane Markovi}, kao i ~lanova Odbora – profesora Radmile Vasi}, Mileve Gajinov i Slobodana Beqanskog – s poslanicima u pokrajinskom parlamentu i predstavnicima Vlade Vojvodine, bi}e sukob interesa. Sesija po~iwe u 13 sati, a Agencija }e sutra okrugli sto na istu temu odr`ati i u Zrewaninu.

„Podne}u ostavku” „Na{ stav je da sastav Vlade Vojvodine ne treba mewati. Ja }u, kada to bude odlu~eno, podneti ostavku na mesto poslanika u Skup{tini Vojvodine, i nastaviti rad u Vladi APV“, izjavio je za RTV {ef poslani~ke grupe ZEV prof. dr Dragoslav Petrovi}. On ka`e i da“to isto o~ekuje da }e uraditi i ostali ~lanovi pokrajinske Vlade“.

Ina~e, kako „Dnevnik” saznaje, ju~e je na sastanku poslani~kog kluba „Za evropsku Vojvodinu” predstavqena radna verzija pokrajinske odluke o ure|ivawu pitawa vezanih za sukob interesa, o kojoj bi Skup{tina APV trebalo da se izjasni 23. marta. Po nezvani~nim informacijama do kojih smo do{li, osnovna intencija te odluke bi}e da pokrajinski poslanici izabrani po ve}inskom sistemu, koji su istovremeno i gradona~elnici, predsednici op{tina ili direktori ustanova, mogu zadr`ati obe funkcije do kraja mandata ovog saziva vojvo|anskog parlamenta.

Ostali poslanici, bez obzira na to da li su izabrani po ve}inskom ili proporcionalnom modelu, u slu~aju da imaju dve funkcije, morali bi se do 1. aprila, kako to nala`e Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, izjasniti o tome s koje }e od wih demisionirati. U svakom slu~aju, kona~na verzija ove odluke bi}e utvr|ena na sednici Vlade Vojvodine, najverovatnije do kraja nedeqe.

Q. M.

U POSEBNIM BIRA^KIM SPISKOVIMA GOTOVO 400.000 PRIPADNIKA NACIONALNIH ZAJEDNICA

Mawine u Srbiji zadr`ale identitet

Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} izjavio je da se od oko 650.000 gra|ana Srbije koji pripadaju nacionalnim mawinama, do isteka roka za ostvarivawe uslova za neposredne izbore, registrovalo wih 399.321. ^ipli} je, predstavqaju}i skup{tinskom Odboru za me|unacionalne odnose izve{taj o aktivnostima na pripremi izbora za nacionalne savete nacionalnih mawina, rekao da je od 19 nacionalnih zajednica, ~ak wih 16 upisalo vi{e od potrebnih 50 odsto osoba s pravom glasa. Ministar je precizirao da to zna~i da }e 16 nacionalnih zajednica na izbore za nacionalne savete, zakazane za 6. jun, i}i neposredno, dok su se Hrvati, Slovenci i Makedonci prakti~no opredelili za to da svoje predstavnike biraju elektorskim putem.

On je je dodao i da je, po~ev od 11. marta, pa dve nedeqe do pred izbore, ponovo mogu}e upisivawe u posebni bira~ki spisak. „Svi koji se 14 dana pre izbora upi{u u posebne bira~ke spiskove nacionalnih mawina koje su ostvarile pravo da biraju nacionalne savete, ima}e pravo glasa na tim izborima”, rekao je ministar. On je istakao broj prijavqenih gra|ana govori o tome da je re~ o zajednicama koje su zadr`ale svoj identitet, odnosno da su u Srbiji slu~ajevi asimilacije, ako ih ima, pojedina~ni, kao i da nije bilo slu~ajeva da su se qudi pla{ili da se izjasne o tome kojoj zajednici pripadaju. ^ipli} je zakqu~io da podaci govore i o tome da je Srbija jedna od retkih dr`ava u Evropi koja garantuje zna~ajan korpus mawinskih prava ne samo u normativnom smislu.

sreda17.mart2010.

REAGOVAWA NA TVRDWU SNS O POVEZANOSTI VLASTI I KRIMINALA

SRS: Toma Nikoli} po{ao od sebe

Lider napredwaka Tomislav Nikoli}, obrazla`u}i zahtev za odr`avawe vanrednih parlamentarnih izbora, naveo je da brojne afere, koje se otvaraju posledwe vreme, pokazuju da „uglavnom nema vi{e kriminalca u Srbiji da nije povezan s nekim politi~arem iz vlasti”.

Wegove re~i, me|utim, ne dobijaju potvrdu u srpskom parlamentu ni od predstavnika vlasti, niti od opozicije.

Visoki funkcioner radikala Nemawa [arovi} veruje u to „da je Nikoli} u pravu jer je, vaqda, u tome po{ao od sebe“.

– Na`alost, mnogo je i onih u opoziciji koji su povezani s kriminalcima. SNS, koji ne dobija ni dinar iz buxeta, {irom Srbije tro{i ogromne pare, {to se naro~ito vidi iz medijske mo}i koju imaju. Odakle taj novac – to neka ispitaju dr`avni organi. A za{to do sada to nisu u~inili, ne znam – ka`e [arovi} u izjavi za „Dnevnik“.

Poslanica LSV-a Olena Papuga veruje da „u Srbiji ima politi~ara koji su povezani s kri-

minalcima, ali naravno da ima i onih drugih“.

– Nikada u `ivotu nisam upoznala nijednog kriminalca, niti imam bilo kakve veze s wima.

Jedino sam ~itala o wima u novinama – izri~ita je Olena Papuga.

Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} smatra da je izjava lidera naredwaka „prili~no jaka i da Tomislav Nikoli}, ukoliko ima takva saznawa, treba o tome da obavesti nadle`ne organe“. Lider SDU-a @arko Kora}, pak, smatra da takve izjave govore

LIDER SVM-a I[TVAN PASTOR VEOMA ZADOVOQAN REZULTATIMA POSETE PREDSEDNIKA MA\ARSKE LASLA [OQOMA

Za na{e sporove ne tra`imo tutorstvo Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor veoma je zadovoqan nedavnom posetom ma|arskog predsednika Lasla [oqoma, koji je tri dana boravio u Srbiji na poziv SVM-a povodom proslave 15. marta, ma|arskog nacionalnog praznika. Pastor je za „Dnevnik“ kazao da ga posebno raduje {to se i [oqom pohvalno izjasnio o ovoj poseti, tokom koje je obi{ao brojne vojvo|anske op{tine gde se sretao s predstavnicima ma|arske zajednice – Za mene je va`no to {to je na{a zajednica i ovom prilikom pokazala da ima ambiciju da opstane na nogama i da je dobro organizovana. A tokom ta tri dana i predsednik [oqom je u nekoliko obra}awa govorio o va`nosti ove wegove posete i iskustvu koje mu je ona obezbedila kroz brojne susrete sa sunarodnicima – kazao nam je lider SVM-a.

Ma|arski predsednik ovom prilikom sreo se i s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu, ali na tom sastanku lider SVM-a nije u~stvovao jer je, kako je naveo, to bio oficijelni susret dvojice predsednika.

– Zadovoqan sam {to je taj sastanak protekao u srda~noj atmosferi i {to je konstatovano da izme|u dve dr`ave nema otvorenih pitawa o kojima postoji bilo kakav spor. I to je za vojvo|anske Ma|are veoma va`na informacija – rekao je Pastor.

On je dodao da su ohrabruju}e i ocene ma|arskog predsednika da mawinska politika Srbije mo`e biti primer za sve ostale, navode}i da je [oqom taj stav izneo i na

3

mnogo vi{e o samom politi~aru koji ih izgovara, nego o prirodi politike u Srbiji.

– Nikada se ne bih usudio da bilo koju grupu qudi tako generalno optu`im za bilo {ta. To je, u su{tini, strahovita optu`ba! Samo se onda postavqa pitawe za{to je Nikoli} u politici, ako su svi oko wega povezani s kriminalcima. Apsolutno to ne bih mogao re}i ni za koga, ni za vlast. Uop{te ne tvrdim da toga nema, ali re}i da su svi u vlasti takvi je zastra{uju}e – upozorava Kora} za „Dnevnik“. [ef poslani~kog kluba SPSa Branko Ru`i} ka`e da je ta teza o povezanosti politi~ara i kriminalaca „stav gospodina Nikoli}a, za koji verujem da nije izgra|en na politi~koj praksi bivstvovawa ranije u SRS-u, a sada u SNS-u“.

– [to se ti~e Socijalisti~ke partije Srbije – a samo u ime svoje stranke mogu da govorim – ono {to je Nikoli} rekao ne mo`e se odnositi na bilo kog na{eg politi~ara – tvrdi Ru`i} za „Dnevnik“.

S. Stankovi}

VESTI Iz SNS u DSS Dva odbornika Srpske napredne stranke u Skup{tini op{tine Subotica pre{li su u DSS, zbog, kako su naveli, nedostatka komunikacije centrale stranke s lokalnim odborom. Predsednik Gradskog odbora DSS-a Bogdan Laban saop{tio je da su dvojica odbornika i ~lanova SNS-a, Ostoja Xever i Dragutin Sokovi}, sada ~lanovi odborni~ke drupe DSS-a.

Smena vlasti u ^antaviru

Boris Tadi} i Laslo [oqom u Novom Sadu

[oqom za trilateralu s Tadi}em i Josipovi}em Ma|arski predsednik Laslo [oqom izneo je ju~e inicijativu za organizaciju trilateralnog susreta predsednika Ma|arske, Hrvatske i Srbije u Budimpe{ti u bliskoj budu}nosti. [oqom je, posle sastanka s hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi}em, objasnio da ta trilaterala ima odre|enu tradiciju, budu}i da su se biv{i hrvatski predsednik Stjepan Mesi}, srpski predsednik Boris Tadi} i on ve} sastali u Kopa~kom ritu. „Mislim da je vreme za obnovu te inicijative i siguran sam u to da }e predsednik Tadi} prihvatiti“, rekao je [oqom. Josipovi}, koji je, kako je navela hrvatska agencija Hina, prihvatio ovu inicijativu, poru~io je da su saradwa i sigurnost u regionu i dobrosusedski odnosi jedan od glavnih ciqeva koje Hrvatska `eli da ostvari u spoqnoj politici. osnovu informacija koje je dobio od predstavnika vojvo|anskih Ma|ara o pitawima vezanim za obrazovawe te mawinske zajednice, Zakon o nacionalnim savetima i drugim.

Komentari{u}i negodovawe lidera Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara Andra{a Ago{tona, koji ne deli taj stav ma|arskog predsednika, Pastor je rekao da takve reakcije za wega nisu no-

Nisam video ekstremiste u Subotici Povodom protesta Antifa{isti~ke akcije Novog Sada zato {to su u Subotici na sve~anosti povodom godi{wice Ma|arske revolucije iz 1848. godine bili prisutni i pripadnici ekstremisti~kih ma|arskih organizacija, Pastor je kazao da je wime iznena|en. Jer, objasnio je, na tom skupu, na kojem je bio i predsednik [oqom, nije primetio prisustvo ekstremista. Antifa{isti, s druge strane, tvrde da je „ispred zgrade Ma|arskog kulturnog centra ’Nepker’ u Subotici bilo ’postrojeno’ petnaestak takozvanih ’naci-skinheda’ i pripadnika ekstremisti~kog pokreta ’64 `upanije’ koji su autobusom, organizovano, dovedeni na sve~anost“.

– Nikog tamo nisam video od navedenih ekstremista. Mogu da ka`em da je ta lokacija bila obezbe|ena na uobi~ajen na~in za posetu tako visokog gosta kao {to je predsednik Ma|arske. A ako je bilo ekstremista na tom skupu, ja to svakako osu|ujem – rekao je Pastor, napomiwu}i da da SVM nikad nije imao bilo kakve veze s pripadnicima tih ekstremisti~kih organizacija.

vost, dodav{i da bi „trebalo prepoznati ko je ko na politi~koj sceni i ko kakve stavove zastupa“.

Govore}i, pak, o odnosima izme|u SVM-a i DS-a, koji su u posledwih nekoliko meseci bili naru{eni, te je ~ak do{lo i do raskida koalicije u Subotici i Senti, Pastor je rekao da se sla`e s ocenom Borisa Tadi}a o potrebi nastavka strate{kog partnerstva dve stranke o najva`nijim pitawima kao {to je, izme|u ostalog, proces evropskih integracija.

Me|utim, za razliku od Tadi}a, on smatra da je veoma zna~ajno „i ono {to se de{ava na lokalnom nivou“. Pastor je izrazio o~ekivawe da }e, na osnovu razgovora s liderom DS-a od pre nekoliko dana, „ipak do}i do smirivawa ukupnih tenzija izme|u dve stranke“.

Lider SVM-a, ina~e, napomiwe da predsednik Ma|arske nije komentarisao politi~ke lomove u Subotici i Senti. On je rekao da je u ime SVM-a o toj problematici razgovaro s liderom DS-a i predsednikom Srbije Borisim Tadi}em, te da u SVM-u nema ambicija da tra`e ne~ije tutorstvo u tom pogledu.

B. D. S.

U ^antaviru je smeweno rukovodstvo Mesne zajednice. Novi predsednik je potpredsednik suboti~ke organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine Tibor Murewi. Nova ve}ina je podnela inicijativu za smenu rukovodstva po receptu iz Sente, smewivawem funkcionera iz redova SVM-a i formirawem nove koalicije DSa, G17 plus, LSV-a i Grupe gra|ana. Novu ve}inu je omogu}io jedan ~lan SVM-a koji se pridru`io Demokratskoj stranci.

Zahtev DRI nije pro{ao Odbor Skup{tine Srbije za pravosu|e i upravu ju~e nije prihvatio predlog Dr`avne revizorske institucije o izmeni Zakona o prekr{ajima kojom bi se rok zastarelosti produ`io sa jedne na tri godine. Podsetimo, DRI je to predlo`ila jer je za ve}inu prek{aja, koji su utvr|eni u postupku revizije, nastupila zastarelosti gowewa i pre nego {to je po~eo taj postupak. Odbor je, me|utim, naveo da bi se predlo`ena promena odnosila na sve prekr{aje i na sva lica, {to nije prihvatqivo, uz napomenu da je Zakonom o buxetskom sistemu ve} propisano da se postupak mo`e pokrenuti i posle tri godine od u~iwenog prekr{aja.

Po~iwe rad na Poslovniku Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} i predsednik Radne grupe za izradu Poslovnika Bo{ko Risti} dogovorili su se ju~e o daqem radu na izradi tog akta koji treba da unapredi rad parlamenta. Zapravo, utana~eno je da je u taj proces neophodno ukqu~iti relevantne institucije, me|unarodne i doma}e organizacije, kao i pojedince, kako bi rad na Poslovniku bio {to sadr`ajniji i kvalitetniji. Skup{tina Srbije treba da donese novi Poslovnik do kraja juna.

4

EKONOMIJA

sreda17.mart2010.

JU^E ISTEKAO ROK ZA IZBOR GRADITEQA AUTOPUTA HORGO[ – NOVI SAD

Opet traqav tender za Koridor 10 Iako kalendar pokazuje da je prole}e na pragu, a meteorolozi su za vikend najavili temperaturu i do 20 stepeni, svi su izgledi da putari ne}e skoro po~eti radove na severnom kraku Koridora 10. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} najavio je pro{le nedeqe da }e se po~etkom ove znati ime izvo|a~a radova za izgradwu nove trake

vo mo`emo pozovati, Kova~evi} ka`e – krajem slede}e nedeqe. To zna~i da }emo ispratiti mart bez izabranog izvo|a~a i do~ekati april bez zabijenog a{ova na autoputu, uprkos tome {to je, po tenderskoj proceduri, bilo predvi|eno da se do 16. marta izabere izvo|a~ radova.

Naime, tender za izgradwu 87 kilometara autoputa od Horgo{a do Novog Sada i 24 kilometra deonice Kelebija–Subotica, raspisan krajem pro{le godine, prvobitno je bio otvoren do 1. februara, zatim je produ`en do 8, pa do 16. istog meseca. Iako je tendersku dokumentaciju otkupilo ~ak 25 kompanija, stigle su samo tri ponude, od kojih se jedna delimi~no uklopila u cenu. U igri za autoput su doma}i konzorcijum putara predvo|en Preduze}em za puteve “Beograd”, suboti~ki “Vojput” i hrvatsko preduze}e “Hidroelektra - niskogradwa”, te slovena~ko “Primorje” u dru{tvu s PZP-om “Po`arevac”.

Tenderskom procedurom je predvi|eno da naru~ilac posla mora da u roku od 30 dana, dakle, do 16. marta, donese odluku o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a. Kako je u me|uvremenu doneta odluka

Tenderskom procedurom je predvi|eno da naru~ilac posla mora u roku od 30 dana, dakle, do 16. marta, doneti odluku o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a autoputa Horgo{ – Novi Sad, s kojim bi do 20. marta trebalo da bude potpisan ugovor, a da }e radovi biti otvoreni 27. marta.

Me|utim, izvo|a~ jo{ uvek nije izabran, a, kako nam je rekao predsednik tenderske komisije Dejan Kova~evi}, tender je jo{ uvek u toku.

Kada }e se zavr{iti pregovori s potencijalnim izvo|a~ima radova koji su se javili na tender i postupak privesti kraju, neizvesno je, jer na pitawe kada ga pono-

o obustavi otvorenog postupka javne nabavke jer ponu|a~i nisu ispunili uslove za izbor najpovoqnije ponude, nastupilo je vreme za poga|awe. Poznavaoci prilika ka`u da }e ono i}i te{ko zbog toga {to je celu pri~u pomutila `alba hrvatske firme, koja bi za rezultat mogla imati i poni{tavawe tendera, {to se, jednostavno, ne bi smelo dozvoliti zbog ogromnog vremena koje je neophodno za wegovo sprovo|ewe.

R. Dautovi}

PREDSTAVQENE STUDIJE ZA KORI[]EWE OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Vojvo|anska struja na vetar, biomasu…

– Vojvodina raspola`e izuzetnim potencijalima u oblasti obnovqivih izvora energije, a ulagawe u ovu oblast izuzetno je va`no jer doprinosi razvoju energetksog sektora, ali i celog dru{tva – rekao je pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} na ju~era{wem skupu na kojem je predstavqeno nekoliko studija

energija, geotermalna energija, hidroptencijali...) . Od toga, oko 50 odsto je u kori{}ewu biomase (poqoprivreda i {umarstvo).

Pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine Slobodan Puzovi} je ukazao na to da se prilikom kori{}ewa potencijala vetra i izgradwe vetroparkova mora voditi ra~una i o o~uvawu biqnog i `ivotiwsakog sveta, te

[est studija Ju~e je predstavqeno {est studija koje ukazuju na potencijale u oblasti obnovqivih izvora energije – briketirawa i peletirawa otpadne biomase, kombinovane proizvodwe elektri~ne i toplotne enregije iz biomase, proizvodwe i kori{}ewa biodizela, razvoja proizvodwe i primene bioetanola, kori{}ewa komunalnog otpada u energetske svrhe, kao i atlas vetrova u Vojvodini.

GRA\ENI SVE DU@NIJI BANKAMA

Dug po `itequ Srbije 653 evra Privreda i gra|ani u Srbiju Potro{a~ki krediti su povesu na kraju februara bankama }ani 1,9 posto i iznosili su 27,5 ukupno dugovali 1.460 milijardi milijardi dinara, dok su gotodinara, {to je 1,9 posto vi{e vinske pozajmice od 98,8 milinego u januaru, saop{teno je ju~e jardi dinara ve}e 1,5 posto. Za u Udru`ewu banaka Srbije.

0,6 odsto pove}ani su poqopriKrediti predvredni krediti i uze}ima, po podaiznosili su 22 miGra|ana su cima Kreditnog lijarde dinara. biroa UBS-a, poGeneralni seu februaru bili ve}ani su 1,6 pokretar UBS-a Vezadu`eni za 412,8 sto i iznosili su roqub Dugali} je milijardi dinara, 1.000 milijardi na konferenciji {to je 2,7 posto dinara, dok su za novinare istapreduzetnici kao da je ka{wevi{e nego na kraju svoja zadu`ewa we preduze}a u januara pove}ali 0,4 pootplati kredita sto, na 46,8 milipove}ano, s 8,5 odjardi dinara. sto na 8,8 odsto od ukupnog broja Gra|ana su u februaru bili te vrste pozajmica. Preduzetnizadu`eni za 412,8 milijardi ci su 0,6 posto pove}ali iznos dinara, {to je 2,7 posto vi{e pozajamica koje ne vra}aju u nego na kraju januara. Najve}i predvi|enom roku i wihovo u~edug gra|ana, od 229,9 milijardi {}e je 8,8 odsto. Gra|ani su kadinara, je po osnovu stambenih snili u otplati 3,3 odsto kredikredita i pozajmica za adaptata, kao i u januaru. ciju i 3,2 posto je ve}i nego Dugali} je naveo da je zaduprethodnog meseca. `nost po stanovniku na kraju

uslova za razvoj drugih privrednih grana, kao {to je eko-etno turizam, te da je zato i napravqena mapa podru~ja gde vetroparkovi mogu biti podignuti, gde se to mo`e uraditi uz ispuwewe odre|enih uslova, ali i podru~ja gde se to ne mo`e u~initi.

Govore}i o zna~aju obnvoqivih izvora energije, ali i energetske efikasnosti, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije Qubo Ma}i} je naglasio da je potrebno da se u Srbiji energija tro{i racionalnije i da se pove}a udeo proizvodwe energije iz obnovqivih izvora, koji je sada svega nekolo procenata. On je rekao i da proizvodwa energije iz obnovqivih izvora dosta ko{ta, ali da se mora ulagati jer nas to pribl`ava Evropi i stoga mora biti deo strategije u oblasti enegetike.

D. Mla|enovi}

februara iznosila 65.030 dinara, odnosno 653 evra. Od toga je udeo bankarskih pozajmica 565 evra, minusa na teku}em ra~unu 22, kreditnih kartica 56, a lizing ugovora deset evra.

– Smawewe obavezne rezerve koje banke dr`e na ra~unu Na-

rodne banke Srbije mo`e tek u 2011. godini uticati na pove}awe ukupnog obima kredita u Srbiji – rekao je Dugali}, i dodao da je takvu meru centralna banka trebalo da primeni pre dve godine.

D. Vujo{evi}

VLADA USVAJA PROGRAM SUBVENCIONISANIH ZAJMOVA

Dinarski krediti za doma}u robu – Vlada Srbije je bi slede}e nedeqe trebalo da objavi program subvencionisawa dinarskih potro{a~kih kredita za gra|ane – najavio je ju~e ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}. – Program }e se odnositi i na zaposlene i na penzionere.

On je novinarima kazao da }e, osim nenamenskih gotovinskih kredita, biti omogu}eno uzimawe i potro{a~kih dinarskih kredita za kupovinu doma}ih proizvoda, i to name{taja, bele tehnike i turisti~kih aran`mana.

– To }e biti prvi dinarski krediti koji se daju na rok od tri godine, s godinu dana po~eka – kazao je Dinki}, i objasnio da }e se glavnica pla}ati u drugoj i tre}oj godini, kada se o~ekuje da }e plate i penzije biti odmrznute, odnosno pove}ane.

Po wegovim re~ima, “kamatna stopa }e biti dinarska i fiksna i iznosi}e 7,5 posto godi{we za gra|ane ~iji su prihodi do 30.000 dinara, a za one koji imaju zaradu od 30.000 do 80.000 dinara bi}e 8,95 posto”.

– Usaglasili smo ve} ovaj program s dve najve}e banke.

Kamatna stopa }e biti dinarska, i to 7,5 posto godi{we za gra|ane ~iji su prihodi do 30.000 dinara, a za one koji imaju zaradu od 30.000 do 80.000 dinara bi}e 8,95 posto O~ekujem da }e i druge banke to prihvatiti – kazao je Dinki}.

Kako je istakao, “dr`ava }e subvencionisati svega pet odsto kamate, {to zna~i da }emo krenuti s kontingentom od deset milijardi dinara, koje }e plasirati banke, dok }e dr`ava ulo`iti 500 miliona dinara”. Sub-

vencija }e se, rekao je Dinki}, ispla}ivati iz buxeta Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Objasnio je da Vlada Srbije programom subvencionisawa dinarskih potro{a~kih kredita `eli da vidi reakciju tr`i{ta, odnosno kakave }e to efekte imati na gra|ane i privredu.

Po re~ima ministra ekonomije, Srbija }e se sporo izvla~iti iz krize i uz oporavak industrijske proizvodwe, jer je do{lo do pada realne kupovne mo}i stanovni{tva.

– Qudi treba da dobiju novac, da krenu da tro{e i re{avaju svoje probleme. Na taj na~in }e pogurati privredne aktivnosti, i to ne samo u proizvodwi nego i uslugama – rekao je on.

Dinki} je naveo da program subvencionisanih potro{a~kih dinarskih kredita “nije mera koja }e sama izvu}i Srbiju iz krize”, ali }e zajedno sa subvencionisanim kreditima za likvidnost i investicije pomo}i da se zemqa br`e oporavi. Zakqu~io je da }e taj model kreditirawa “biti veoma dobar jer je u funkciji deevroizacije Srbije”.

15. 3. 2010.

1.197,82405

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom FIO Kostolac, Kostolac

vezanih za ovu oblast. – Za ulagawe u ovu oblast ima mnogo potencijalnih investitora i iz zemqe i inostranstva, i to treba iskoristiti.

Po wegovim re~ima, dono{ewe odgovaraju}e zakonske regulative doprinosi razvoju ove oblasti i pospe{uje ulagawe u obnovqive izvore energije, a potrebno je da se {to vi{e qudi upozna s potencijalima i da im se pru`i {to vi{e kvalitetnih informacija da bi se i ulagalo.

– To je i razlog {to su za potrebe Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine u proteklom periodu ura|ene studije koje jasno pokazuju potencijale u oblasti kori{}ewa obnovqivih izvora energije kao i energetske efikasnosti – rekao je Strikovi}.

Vojvodina raspola`e zna~ajnim potencijalom obnovqivih izvora energije (biomasa, Sun~eva

DNEVNIK

Promena %

Cena

BELEX 15 (685,77 -0,23%)

Promet

19,83

423

8.460

Kompanija Fidelinka, Subotica

7,77

333

666

SP Laboratorija, Be~ej

6,95

6.000

Bambi Banat, Beograd

4,35

Univerzal banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,76

2.847

6.116.473

90.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.998

0,00

9.386

28.159

Energoprojekt holding, Beograd

-0,12

847

1.669.920

3,91 Promena %

6.775 Cena

40.650 Promet

Agrobanka, Beograd

0,36

9.002

4.492.225

Univerzal banka, Beograd

3,91

6.775

40.650

Kompanija Novosti, Beograd

-11,97

224.200

224.200

Soja protein, Be~ej

-1,30

987

230.650

Dowi Srem, Pe}inci

-11,35

250

20.000

Imlek, Beograd

0,73

1.381

10.125.892

BB Minakva, Novi Sad

-11,34

7.800

117.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,03

2.207

518.670

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.780

0,00

Privredna banka, Beograd

-2,27

688

158.300

Meser Tehnogas, Beograd

Rubin, Kru{evac Duga, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Radnik, Ba~ka Palanka

-9,38

29.000

58.000

-8,55 Promena %

1.070 Cena

465.450 Promet

0,00

6.500

461.500

0,00

1.000

700.000

Tigar, Pirot

-0,13

770

46.190

Kin|a Agrar, Kikinda

0,00

275

443.850

Alfa plam, Vrawe

1,05

8.367

50.200

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.500

279.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.698

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

669

275.680

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

669

275.680

Soja protein, Be~ej

-1,30

987

230.650

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK DIANA DRAGUTINOVI]:

Sigurne samo pare za buyet

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} je izjavila da bi bilo neophodno da Vlada istraje u

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila ju~e da je postignut dogovor o prvom delu ruskog kredita od 200 miliona dolara, namewenog podr{ci buxetu i finansirawu deficita, a da se o drugom delu, od oko 800 miliona dolara, koji se odnosi na infrastrukturne projekte, usagla{avaju tehni~ki detaqi.

Ona je dodala da od po~etka ugovorawa do dobijawa para treba da pro|e najmawe {est meseci.

odluci da plate u javnom sektoru i penzije budu zamrznute do kraja godine. On je rekla da je za pove}awe plata i penzija potrebno pove}awe buxetskih prihoda, koji su, za sada, na nivou planiranih.

– Bilo bi dobro da ove godine dr`ava ima jedan buxet, bez rebalansa – rekla je ministarka.

uslovima kredita – rekao je ]irovi}.

Delom ruske pozajmice koji je namewen infrastrukturnim projektima finansirala bi se, kako je ranije najavqeno, izgradwa `elezni~ke stanice “Prokop” u Beogradu, elektrifikacija pruge Ni{–Dimitrovgrad, kao i izgradwa pruge Vaqevo–Loznica, obilaznice oko Beograda na delu Orlova~a – Bubaw Potok i puta Beograd–^a~ak.

Srbija je postala raj nelegalne kocke, zbog ~ega godi{we izgubi 80 miliona evra, tvrdi Udru`ewe poslodavaca u oblasti igara na sre}u. Predsednica ovog udru`ewa Mirjana A}imovi} tvrdi da u Srbiji ima 60.000 neprijavqenih aparata za igre na sre}u, 1.500 nelegalnih kladionica, da je za godinu dana nelegalno uvezeno 20.000 automata za koje nije upla}en PDV, ~ime je dr`ava izgubila deset miliona evra.

– Godi{wi gubitak buxeta na ime naknade za nelegalne automate je 30 miliona evra – istakla je Mirjana A}imovi}. – Na ime naknade za neprijavqene kladionice dr`ava je ostala bez 20 miliona evra. Na taksama i porezima zbog 50 kockarnica u kojima se odr`avaju “teksas hold” turniri dr`ava izgubi 3,5 miliona evra godi{we. Treba dodati i podatak da postoji 32 sajta kojima gra|ani mogu pristupiti i igrati onlajn, baviti se kla|ewem, pokerom i video-igrama. Tu je gubitak dr`ave na taksama i porezima {est miliona evra. Na kraju, vi{e od 10.500 radnika rade na crno u nelegalnim kladionicama i kockarnicama.

Postoje brojni dokazi da “neka op{tepoznata lica”, tvrdi JAKTA (Udru`ewe poslodavaca u oblasti igara na sre}u), dr`e

voja vojvo|anske privrede – naglasio je Pastor.

Tu ocenu je podr`ao i direktor Vojvo|anskog fonda za privla~ewe investicija (VIP fond) Branislav Bugarski, koji je kazao da je IT sektor, uz agrobiznis i metalski sektor, glavni stub razvoja Vojvodine. On je naveo da je formirawe ovog klastera prvi korak ka stvarawu nau~no-tehnolo{kog parka u Novom Sadu. Dekan FTN-a Ilija ]osi} podsetio je na to da taj fakultet ve} u~estvuje u nekoliko klastera, ali i da je u~estvovao, kao inkubator, u formirawu niza preduze}a, me|u kojima su i mnoga koja su u ovom klasteru.

Na mesto predsednika Upravnog odbora klastera izabran je profesor FTN-a dr Vojin [enk.

V. ^v.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,8401

99,8368

102,133

97,5406

Australija

dolar

1

65,388

66,7224

68,257

65,1878

Kanada

dolar

1

70,1212

71,5522

73,1979

69,9065

Danska

kruna

1

13,1449

13,4132

13,7217

13,1047

Norve{ka

kruna

1

12,1902

12,439

12,7251

12,1529

[vedska

kruna

1

10,0637

10,2691

10,5053

10,0329

[vajcarska

franak

1

67,3737

68,7487

70,3299

67,1675

V. Britanija

funta

1

107,528

109,723

112,246

107,199

SAD

dolar

1

71,4161

72,8736

74,5497

71,1975

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 3. 2010. godine

Grobqe starih automata UPS tvrdi da je Srbija postala svojevrsni plac za otpad automata za igre na sre}u po{to se zbog uvo|ewa novih standarda u Rusiji prakti~no 30.000 i vi{e nelegalnih aparata koji su tamo otpad usmerava crnim kanalima ka na{oj dr`avi. Ovde su zavr{ili i odba~eni aparati iz Poqske i ^e{ke pre nekoliko godina. lance od desetine nelegalnih slot-klubova, kockarnica i kladionica sa stotinama neprijavqenih aparata a dr`ava ni{ta ne preduzima da to spre~i. Mirjana A}imovi} nagla{ava da u Srbiji ~ak nikome ni ne smeta {to

je od ukupnog tr`i{ta igara na sre}u svega 26 odsto legalizovano, dok svi ostali rade u sivoj zoni, dodaju}i da je neshvatqivo da dr`ava ni{ta ne ~ini da uzme 80 miliona evra iz crne zone u oblasti igara na sre}u i time potpo-

Kurs ulazi u normalu – Sada{wi kurs evra je nivo koji bi trebalo da se odr`ava neko vreme, budu}i da je pad koji je prethodio bio neutralisawe efekata velike aprecijacije dinara iz 2007. – izjavio je ekonomista Bo{ko @ivkovi}. On je istakao da su fluktuacije bile uobi~ajeno prilago|avawe te da o~ekuje da }e kurs u}i u normalu ako ne bude velikih „havarija napoqu“, kao {to su dramatizacija stawa u Gr~koj ili ve}e promene odnosa kursa evra i dolara.

Srbija u STO 2011.

Igre na sre}u tonu u sivu zonu

Osnovan Vojvo|anski IKT klaster Oko 20 firmi iz Pokrajine koje se bave informacionim tehnologijama ju~e su u Novom Sadu osnovale Vojvo|anski IKT klaster. Klaster je formiran na Fakultetu tehni~kih nauka, a ciq mu je zajedni~ki nastup vojvo|anskih kompanija koje se bave informaciono-komunikacijskim tehnologijama.

Osnivawe klastera podr`ala je i Vlada Vojvodine, ~iji je potpredsednik I{tvan Pastor naglasio da “politika uvek treba da stane iza ovakvih projekata”. On je dodao da Pokrajinski sekretarijat za privredu, na ~ijem je ~elu, razmi{qa o osnivawu saveta za klastere i pisawu strategije za razvoj klastera da bi podr`ali ovakav na~in udru`ivawa kompanija.

– Informacione tehnologije su jedan od osnovnih pravaca raz-

breni infrastrukturni projekti koji }e biti finansirani ruskim kreditom.

On je naveo da su pregovori o kreditirawu infrastrukture trajali dugo jer su ruski stru~waci prou~avali dostavqenu dokumentaciju.

– Imamo potvrde da su projekti koji bi se finansirali ruskim kreditom pozitivno oceweni, tako da o~ekujemo }e vrlo brzo uslediti poziv za pregovore o

U SRBIJI 1.500 ILEGALNIH KLADIONICA

Zamke javnog sektora – Rano odmrzavawe plata u javnom sektoru moglo bi biti opasno po konkurentnost srpske privrede jer bi poja~alo pritisak na pove}awe plata i u privatnom sektoru, {to bi daqe bio pritisak na inflaciju – izjavio je glavni i odgovorni urednik “Kvartalnog monitora” Pavle Petrovi}.

Predstavqaju}i najnovije ekonomske trendove u Srbiji, on je objasnio da su veli~ina i kretawe plata i kursa osnovni parametri konkurentnosti u Srbiji, koja se trenutno pogor{ala.

– Iz tog ugla posmatrano, neophodno je jo{ neko vreme zadr`ati kontrolu plata – upozorio je Petrovi}.

On je istakao da su u 2009. plate u Srbiji realno nepromewene zahvaquju}i zamrzavawu plata u javnom sektoru, {to je dovelo do realnog pada od {est odsto u ovom sektoru, ali i rasta nivoa plata u privatnom od ~etiri posto. Petrovi} je kazao da je inflacija u ~etvrtom kvartalu 2009. zaustavqena, budu}i da je iznosila samo 1,6 posto.

– Ipak, to je posledica recesije i smawene tra`we – objasnio je Petrovi}, i dodao da su u januaru i februaru 2010. ubele`ene blage promene, te da je godi{wa inflacija iznosila pet posto.

Ministarka je rekla da su uslovi tog dugoro~nog dolarskog kredita veoma povoqni, da je fiksna kamatna stopa ispod ~etiri posto, uz godinu dana po~eka.

Pomo}nik ministra finansija Srbije Zoran ]irovi} izjavio je da o~ekuje da ruska vlada do kraja marta odobri potpisivawe ugovora o kreditu od 200 miliona dolara za podr{ku buxetu Srbije, kao i da budu odo-

5

VESTI

JO[ SE KR^KA RUSKI KREDIT

Ne dirati plate ove godine

Zemqa

sreda17.mart2010.

mogne buxet koji je bu{an na svim stranama.

Predstavnik “Atronike”, jedne od vode}ih svetskih kompanija za proizvodwu visokostandardizovanih automata za igre na sre}u, za Balkan, Kre{imir Licitar, potvrdio je da se broj legalno prijavqenih automata u Srbiji iz godine u godinu smawuje a pove}ava se broj nelegalno uvezenih, {to govori da siva ekonomija sve vi{e raste.

Direktorka za pravne poslove Unije poslodavaca Srbije, ~iji je JAKTA ~lan, Nata{a Zavo|a, najavila je dovo|ewe u Beograd evropskih i svetskih eksperata koji }e uputiti Upravu za igre na sre}u i druge Vladine agencije u to kako da se oblast igara na sre}u uredi po evropskim standardima da bi se spre~ila ogromna cirkulacija novca van legalnih tokova.

Direktor Uprave za igre na sre}u Goran Jaxi} tvrdi da su oni nemo}ni jer imaju samo {est zaposlenih i jedno slu`beno vozilo, a sve to je nedovoqno da se krene u obimne kontrole po ~itovoj Srbiji. Osim toga, istakao je on, kazna za dr`awe nelegalnih automata je svega 2.000 dinara, dodaju}i da }e izmenama postoje}eg Zakona o igrama na sre}u biti uve}ane deset puta.

Q. Male{evi}

– Plan je da do 2011. godine Srbija postane ~lan Svetske trgovinske organizacije – najavio je ju~e ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} prilikom potpisivawa bilateralnog protokola o zavr{etku pregovora s Japanom u procesu pristupawa Srbije STO. Srbija je otpo~ela pregovore o pristupu STO 2005. godine, ali to je dug proces. Hrvatska, Ukrajina i Kina su pregovarale za ~lanstvo sedam godina, i to je negde i na{a sudbina. On je dodao da se pregovori sastoje iz dva dela. Prvi je prilago|avawe doma}ih standarda i zakonskih akata pravilima ove organizacije. Drugi deo pregovora svodi se na bilateralne pregovore s najja~im trgovinskim partnerima, ~lanicama STO. – Va`no je {to je s Japanom, kao jednom od najmo}nijih ekonomija na svetu, potpisan prvi protokol, a u toku su pregovori sa SAD, Kanadom, Norve{kom, [vajcarskom i plan je da se do kraja godine uspe{no okon~aju svi ti razgovori.

EBRD i privatni sektor Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predstavila je ju~e pojedinim srpskim preduze}ima modele finansirawa privatnog sektora i osnovne uslove za finansirawe. Na prezentaciji “EBRD i finansirawe privatnog sektora u Srbiji”, odr`anoj u Privrednoj komori Srbije, predstavnici EBRD-a su saop{tili da su prioriteti kreditora na duga~koj listi, ali da oni obuhvataju korporativni sektor, infrastrukturu i finansijski sektor.

DR@AVA NE ISPUWAVA DATA OBE]AWA NI ZAKONSKE OBAVEZE

Gazde i daqe niko ne kontroli{e U okviru plana socijalne sigurnosti, koji je Vlada Srbije usvojila avgusta pro{le godine, kada je bilo vi{e nego jasno da svetska ekonomska kriza ne}e zaobi}i Srbiju kao {to se to mesecima najavqivalo, poseban deo je posve}en spre~avawu zloupotreba i razli~itih oblika privrednog kriminala.

Tako je u planu, koji se kao zvani~ni dokument nalazi na sajtu Vlade Srbije, obja{weno da u mnogim privatizovanim preduze}ima u kojima postoji problem s redovnom isplatom zarada i pripadaju}ih doprinosa, radnici iskazuju nezadovoqstvo poslovnim odlukama novog vlasnika, pogotovo kada je re~ o imovini preduze}a i statusu samih zaposlenih. Zbog toga }e dr`ava – a sve da bi obezbedila socijalnu sigurnost u vreme krize – obezbediti da Ministarstvo unutra{wih poslova u saradwi s drugim nadle`nim organima preduzme mere na otkrivawu i rasvetqavawu krivi~nih dela i prestupa iz oblasti privrednog i organizovanog kriminala i drugih oblika zloupotreba od pojedinih vlasnika privatizovanih preduze}a.

Da bi se to ostvarilo, Vlada }e, tako pi{e u planu, u svim preduze}ima u kojima nije do{lo do dogovornog re{ewa problema, sprovesti vanrednu kontrolu tako {to }e u wih uputiti Finansijsku policiju

^ekaju}i da dr`ava krene, mnogi propado{e Dok se dr`ava nakawivala da skroji plan socijalne sigurnosti, da ga verifikuje na Vladi Srbije i nazna~i one koji bi trebalo da ga sprovedu, pro{la je cela pro{la godina. Za to vreme u stvarnom `ivotu oko 140.000 radnika je ostalo bez posla, 100.000 radnika nije mesecima primilo platu, oko 50.000 wih prima minimalac od 15.000 dinara, raste broj nezaposlenih... i Inspekciju rada pa ukqu~iti i Agenciju za privatizaciju, ukoliko se radi o subjektu privatizacije. Dakle, Finansijska policija, inspektori rada i Agencija za privatizaciju trebalo je da utvrde potencijalne zloupotrebe od vlasnika preduze}a, da ih ot-

klone, ali i u slu~ajevima kada za to postoje dokazi – protiv wih pokrenu postupak. Na osnovu sprovedene obe}ane vanredne kontrole pripremi}e se jedinstven izve{taj koji }e biti dostavqen nadle`nim institucija i koji }e imati prioritet u re{avawu.

Od tada do danas nema izve{taja o gazdama ~iji radnici ne primaju platu ili ~iji zaposleni se `ale na nezakonitu prodaju imovine preduze}a. Naime, radnici i daqe ne primaju platu i imovina firmi se i daqe rasprodaje, a od vanrednih izve{taja, kontrola i kazni nema ni{ta. Od po~etka godine raskinuto je vi{e od 20 privatizacija, ali ni u jednom slu~aju se to, barem po zvani~nim izve{tajima, nije u~inilo zato {to se prona{la neka nepravilnost ili zato {to je Finansijska policija ili Inspekcija rada utvrdila da su radili ne{to nezakonito, ve} iskqu~ivo zato {to nisu platili rate koje su preuzeli nakon privatizacije.

Sada dr`ava ponovo u okviru paketa mera socijalne politike za ovu godinu najavquje iste mere, iako svesna da u proteklih {est meseci nije krenula od samog po~etka i markirawa problema koji zaista mu~i radnike ove dr`ave.

Koliko su imovine za tih {est meseci nesavesne gazde prodale i za koliko plata su pove}ana wihova dugovawa radnicima ~ak se i ne zna, a da su ostvarene obe}ane mere, barem bi deo svega toga bio sa~uvan.

Od teorije do prakse put je uvek dug a u Srbiji se on, po pravilu, i ne poku{ava pre}i jer je nekima va`nije da sve ostane po starom.

Q. Male{evi}

6

POQOPRIVREDA

sreda17.mart2010.

SUD PONOVO PRODU@AVA ROK ZA OPORAVAK BEK-a

Tre}a sre}a za klani~are?

Privredni sud u Zrewaninu po tre}i put je prihvatio izmenu plana reorganizacije u Industriji mesa BEK, koju je podnelo preduze}e “Alfa logistik”. Po tome, firmi iza koje, po tvrdwama biv{ih radnika BEK-a, stoji kontroverzni privatnik Vladan Be{ti},

dat je novi rok, odnosno jo{ nekoliko meseci, da ispuni preuzete obaveze, a dozvoqena su joj i investiciona ulagawa mawa od ranije dogovorenih. Predstavnica malih akcionara ovda{we mesne industrije i odbornica u Skup{tini grada Milena Prstojevi} smatra

je, verovatno, da steknu stoprocentno vlasni{tvo nad fabrikom, zatim proglase wenu likvidaciju i rasprodaju zemqi{te i imovinu.

Be{ti} je ve} pribavio dodatnih 20 odsto kapitala i sada je vlasnik oko 70 odsto BEK-a – isti~e Milena Prstojevi}.

Menaxment, me|utim, i daqe ponavqa da }e proizvodwa u klanici starovati uskoro. Direktor Milidragovi} je izjavio da je posle sudskog re{ewa o prihvatawu izmena u planu reorganizacije industriji omogu}eno da podigne kredit za obrtna sredstva od 104 miliona dinara, da bi, uz prijem 155 radnika, obnovila proizvodwu krajem aprila. Po wegovim re~ima, sud je prihvatio i plan dokapitalizacije zrewaninske klanice, koji je ponudila ameri~ka kompanija "Vinsent best holding". To je, ina~e, nova Be{ti}eva firma.

– Privredni sud je prihvatio dokaze ste~ajnog upravnika Neboj{e Baji}a da su ma{ine i oprema na popravci u "Omiku" – Be{ka i u beogradskom "Rapidu", {to zna~i da nisu otu|eni, kao {to su pri~ali biv{i radnici – kazao je Milidragovi}. „Alfa logistik“ se jo{ 2008. godine obavezao na to da }e ulo`iti tri miliona evra u opremu i da }e zaposliti 170 radnika. Kasnije je tra`io produ`avawe roka za is-

Mali akcionari smatraju da je najava po~etka proizvodwe samo zamagqivawe o~iju javnosti i da ceo postupak prerasta u obi~nu pozori{nu predstavu, u kojoj u~estvuje i Privredni sud da je najava po~etka proizvodwe samo zamagqivawe o~iju javnosti, i da ceo postupak prerasta u obi~nu pozori{nu predstavu, u kojoj u~estvuje i Privredni sud.

– Na taj na~in ve}inski poverilac Vladan Be{ti} i generalni direktor BEK-a @arko Milidragovi} samo kupuju vreme. Ciq im

puwewe plana reorganizacije i smawewe investicionih ulagawa na 1,9 milion evra, {to mu je i dozvoqeno. Ni te uslove nije ispo{tovao do 31. decembra pro{le godine i sada je tra`io dodatnih {est meseci i novo umawewe ulagawa. Sud je ponovo iza{ao u susret. @. Balaban

Osnovana Asocijacija poqoprivrednika Srbije Asocijacija poqoprivrednika Srbije, koja je okupila 15 unija iz te oblasti, ubudu}e }e zastupati sve poqoprivredne proizvo|a~e u zemqi, izjavio je ju~e ~lan Inicijativnog odbora te asocijacije Sava Ba{i}, isti~u}i da }e se to odnositi na sve oblasti - vinogradarstvo, vo}arstvo, sto~arstvo, mlekarstvo..

Ba{i} je, nakon ju~era{weg sastanka u Beogradu na kome je osnovana pomenuta asocijacija, rekao da se postojawe stotina udru`ewa i desetak asocijacija iz raznih oblasti poqoprivredne proizvodwe do sada nije pokazalo uspe{nim, jer "pojedina~na udru`ewa i unije nisu mogli da se izbore sa svim problemima i ostvare svoja prava".

On je kazao da }e unije iz oblasti poqoprivrede nastaviti da postoje, ali }e, ubudu}e, nacionalna asocijacija poqoprivrednika "stati iza svake unije", u slu~aju da im je potrebna pomo} za re{avawe budu}ih problema.

DNEVNIK

Setva po~iwe za nedequ dana – Prole}na setva u Srbiji trebalo bi da po~ne za nedequ dana – ka`e sekretar Udru`ewa za poqoprivredu u PKS-u Milan Prostran, dodaju}i da bi najpre trebalo zasejati jare useve, rano povr}e i {e}ernu repu.

Potrebno je, veli on, da se zemqa barem malo ugreje da bi se u taj posao krenulo. Setva bi, dodaje, trebalo da se obavi na 2,8 miliona hektara oranica, a i ove godine dominira}e kukuruz, kojeg }e biti zasejano na 1,4 milion hektara, {to je oko 200.000 hektara vi{e nego lane.

– Kukuruz je ovog prole}a jo{ izra`eniji proizvod broj jedan. To je tra`ena roba, proizvo|a~i imaju opremu, odnosno ambare za ~uvawe, a ova kultura ulazi u boqi vremenski period za setvu – ka`e Prostran.

O~ekuje se da }e suncokretom biti zasejano i izme|u 150.000 i 180.000 hektara, sojom izme|u 130.000 i 150.000 hektara, {e}ernom repom oko 60.000 i krmnim biqem 380.000 hektara.

Prostran je u razgovoru za na{ list ocenio da }e za obavqawe proletwe setve biti potrebna velika ulagawa u orawe, seme, gorivo, |ubrivo... Ukoli-

ko budu skromna, takvi }e biti i rezultati, naglasio je on,

podsetiv{i na to da su na{i seqaci sklopili ugovor s prera|iva~kom industrijom pa ne}e gubiti mnogo vremena za ube|ivawa s industrijom uqa, {e}era i drugim.

Tako|e, on smatra da }e se nastaviti ekstezivnost u poqoprivrednoj proizvodwi, te da }emo, kada je o prinosima re~, i daqe zaostajati za evropskim prosekom.

S. G.

PODSTICAJI PRERA\IVA^IMA MLEKA I MESA

Dr`ava pla}a pola mini-mlekare Onima koji u ovoj godini nameravaju da investiraju u preradu mleka i mesa, nakon obavqenog posla, odnosno izgradwe novih i rekonstrukcije postoje}ih objekata, nabavke novih ma{ina i opreme, dr`ava }e vratiti polovinu ulo`enog novca. Minimalna vrednost te investicije mora da bude 200.000 dinara, bez PDV-a, a onaj ko pro|e na konkursu, u|e u ovaj posao i vaqano ga obavi, mo`e dobiti podsticaje do 20.000.000 dinara.

Naime, Vlada Srbije je pre nekoliko dana usvojila Uredbu o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava kroz investicije u prera|iva~ke kapacitete za preradu mleka i mesa u 2010, radi pro{irewa i unapre|ewaa aktivnosti u preradi mleka i mle~nih proizvoda i mesa i mesnih proizvoda.

Pravo na kori{}ewe podsticajnih sredstava, pod uslovima utvr|enim Uredbom, imaju preduzetnici i pravna lica – razvrstana kao mala pravna lica u smislu zakona kojim se ure|uju revizija i ra~unovodstvo. Pravna lica treba da su registrovana za bavqewe preradom mesa ili mleka u Agenciji za privredne registre, upisana u Registar objekata, koji se vodi u skladu za zakonskom regulativom u veterinarstvu, a uslov je i da imaju izmirene sve poreske obaveze u 2009. godini. Ako je re~ o zemqoradni~koj zadruzi, uslov je da ima najmawe deset zadrugara upisanih u Registar poqoprivrednih gazdinstava.

Kada je o mesu re~, podstica-

ji se daju za izgradwu i rekonstrukciju objekata za preradu, u ciqu ispuwavawa veterinarsko-sanitarnih uslova; izgradwu prostorija za prikupqawe i skladi{tewe mesa; nabavku nove proizvodne linije za pro{i-

uslova; grade prostorije za prikupqawe i skladi{te mleka; nabaqaju novu opremu i ma{ine da bi modernizovali postoje}e kapacitete ili nabavqaju nove proizvodne linije da bi pro{irili asortiman proizvoda.

Nema prevare Korisnik je du`an da investiciju koristi u skladu s predvi|enom namenom, da ono za {ta je dobio novac ne otu|i u narednih pet godina od dana isplate, i da svu dokumentaciju ~uva pet godina. Tako|e, du`an je da vidqivo ozna~i da je investiciju sufinansiralo Ministarstvo. Onaj za koga se utvrdi da nije postupao tako – du`an je da vrati sav novac plus zateznu kamatu. rewe kapaciteta; nabavku novih ma{ina i opreme; izgradwu objekata u ciqu uspostavqawa klani~nih kapaciteta; izgradwu objekata i nabavku opreme za upravqawe otpadom u klanicama i prera|iva~koj industriji. Pravo na podsticaje imaju oni koji nameravaju da grade ili obnove objekte za proizvodwu mleka, u ciqu ispuwavawa veterinarsko-sanitarnih

PROIZVI\A^I @UTOG LISTA PO^ELI SETVU NEZADOVOQNI

Kao {to smo rekli, minimalna vrednost investicije mora da bude 200.000 dinara, bez PDV-a, a maksimalni iznos podsticajnih sredstava po jednom korisniku ne mo`e biti ve}i od 20.000.000 dinara. Ukupan iznos podsticaja ne mo`e biti ve}i od 7.000.000 dinara, za izgradwu novih i rekonstrukciju postoje}ih objekata i prostorija, odnosno 5.000.000

dinara za nabavku opreme, ma{ina i proizvodnih linija. To zna~i da jedan korisnik ne mo`e nekoliko puta konkurisati za "istu stavku", ali mo`e za vi{e investicija, s tim da ukupna vrednost podsticaja ne prelazi 20 miliona dinara.

Podsticajna sredstva utvr|uju se u procentualnom iznosu od vrednosti ukupne realizovane investicije, bez ura~unatog PDV-a, i to u iznosu od 50 odsto realizovane investicije.

Ina~e, podsticaji se dodequju konkursom koji raspisuje Ministarstvo. Wime }e se definisati modeli ma{ina i opreme, rokovi, kriterijumi, potrebna dokumentacija.

Ministarstvo utvr|uje rang-listu podnosilaca zahteva, a ako, recimo, dva podnosioca imaju isti broj bodova, prilikom utvr|ivawa rang-liste prednost }e imati oni koji su zahtev predali ranije. Onaj ko pro|e na konkursu du`an je da investiciju zavr{i u roku, koji }e se utvrditi re{ewem, a zavisi}e od vrste investicije. Novac se vra}a kada se investicija u potpunosti zavr{i – kada se obave svi gra|evinski radovi, "srede" finansije i papirologija i kada pro|e kontrola Ministarstva. Tako }e pare najpre le}i onima koji investiraju u opremu i ma{ine jer ve} imaju izgra|ene objekte, pa }e wihov posao kra}e trajati i br`e }e dobiti podsticaje. Ukoliko korisnik odustane od investicije ili mu je iz drugih razloga onemogu}eno da je realizuje, podsticaji mogu i}i slede}em na rang-listi.

S. Glu{~evi}

MINISTARSTVO U POSETI ALIBUNARU

Premija od evra spasava duvan Pomo} ratarima, Proizvo|a~i duvana u Vojvodini po~eli su po~etkom ove nedeqe zasnivawe ovogodi{we proizvodwe setvom rasada pod plastenicima i toplim lejama, koja }e, kako najavquju prera|iva~i, biti na lawskom nivou. [ef proizvodwe u Duvanskoj industriji "^oka" Vladimir Milija{evi} ka`e da posle perioda pove}awa povr{ina pod duvanom, zbog destimulativnih premija od dr`ave proizvodwa pada.

– Uspeli smo dodatnim naporima da lawske ugovorene obaveze prema proizvo|a~ima ispo- Iz pogona Duvanske industrije „^oka” Foto: M. Mitrovi} {tujemo, me|utim, za naredni period situacija ne}e biti bleme zbog niske premije za duvan, nimalo laka. Pitawe je da li }e drpa je zatra`eno od Ministarstva `ava ove godine imati sluha za popoqoprivrede i Vlade Srbije da spe{ivawe proizvodwe duvana, imaju vi{e sluha za podsticawe ali mimo svega, u odnosu na ostale proizvodwe duvana obezbe|ivawem ratarske kulture lane je duvan kove}ih premija i izvoznih stimulaliko-toliko bio rentabilan, tako cija. da smo ugovorili proizvodwu na Preodo~eno je da, s jedne strane, istom nivou – ka`e Milija{evi}. fabrike – prera|iva~i duvana ne Proizvo|a~i i prera|iva~i dumogu zameniti dr`avu i finansivana su sa skupa u ^oki, odr`anog rati proizvodwu, a da }e, s druge, pre nedequ dana, ukazali na profabrike cigareta koje su u vlasni-

{tvu tri najve}a svetska proizvo|a~a koje proizvode cigarete u Srbiji, "Filip Moris", "Briti{ Ameriken tobako" i "Japan tobako interne{nel", duvan gotovo iskqu~ivo uvoziti i ne}e ga kupovati od doma}ih prera|iva~a.

Proizvo|a~i duvana tra`e da dr`ava svaki kilogram duvana premira jednim evrom, a prera|iva~i izvoznu stimulaciju od deset odsto, tako|e da se spre~i prekomerni uvoz duvana pove}awem prelevmana. Po re~ima predsednika Grupacije duvana u Privrednoj komori

ma i podsticaji prera|iva~ima omogu}ili bi da se spasi doma}a proizvodwa.

– Na taj na~in bi na{i duvani, koji se, ina~e, mogu proizvoditi jeftinije nego u zemqama u okru`ewu, bili konkurentni za izvoz.

U zemqama u okru`ewu premije za proizvo|a~e duvana su oko 1,20 evro po kilogramu, dok kod nas sada, po utvr|enim podsticajima od 34.000 dinara po hektaru, to iznosi svega 0,17 evra, {to je neuporedivo mawe od premirawa u EU. U zemqama gde su premije ve-

Preslikani lawski ugovori Duvanska Industrija "^oka" je na svom sirovinskom podru~ju ugovorila za predstoje}u sezonu setvu 300 hektara duvanom tipa "berlej" i 600 hektara "virxinijom". Po re~ima Vladimira Milija{evi}a, pripreme za setvu su obavqene blagovremeno i setva je otpo~ela 15. marta. Proizvo|a~ima su ponu|eni isti uslovi kao prethodne godine, uz "preslikane" ugovore da }e se u otkupu `utog lista pratiti tr`i{ni uslovi.

Srbije \or|a Radoji~i}a, potrebno je za proizvo|a~e `utog lista uvesti premiju od 0,70 evra po kilogramu, uz ve} utvr|ene podstice od 14.000 dinara po hektaru i 20.000 dinara za registrovane povr{ine pod duvanom. Po uveravawima duvanxija, ve}e premije proizvo|a~i-

}e, prera|iva~i su u mogu}nosti da duvan otkupquju po najvi{e 1,30 evro, dok je kod nas cena 2,13 evra, pa ne mo`emo wome biti konkurentni iako imamo kvalitetan duvan za inostrano tr`i{te, posebno zemqe u okru`ewu – ka`e Radoji~i}.

M. Mitrovi}

sto~arima...

– Ministarstvo poqopriGoran Milo{ev je upoznao vrede ~ini sve da svojim meraprisutne s onim {to Republi~ma doprinese da seqaci krenu u ka uprava za veterinu omogu}uproizvodwu ratarskih kultura je u zdravstvenoj za{titi domai masovnije bavqewe sto~ar}ih `ivotiwa. Tako }e dr`ava stvom, {to je i jedan od bitnih pokrivati tro{kove na otkriuslova za ukqu~ivawe mladih u vawu bruceloze kod ovaca i koove poslove, da tako ostanu na za, turbekoloze, leukoze i brusvojoj zemqi – celoze kod govenagla{eno je u da, vakcinacije razgovoru ~elnido 350 komada Dr`ava }e ka op{tine Ali- pokrivati tro{kove `ivine protiv bunar, pomo}nikuge u doma}inna otkrivawu ka ministra za stvu i vakcinap o q o p r i v r e d u bruceloze kod ovaca cije sviwa proSlobodana Teoi koza, bolesti kod tiv sviwske kufanova i pomo}ge. Obavestio je goveda nika direktora i o cenovniku za Republi~ke upraobele`avawe grve za veterinu Gorana Milo{ela, pa }e seqaci za telad, ovce, va s poqoprivrednicima iz tog koze i sviwe pla}ati 50, a za mesta. goveda 300 dinara po grlu. DoPoqoprivrednike ovog krama}ini su obavestili goste da ja, koji obra|uju vi{e desetije nedavna donacija steonih juna hiqada hektara, najvi{e je nica doma}instvima koja su u interesovalo kako koristiti pomoru krava pro{le jeseni podsticajna sredstva za obnoizgubli 35 grla ve} dala dobre vu zastarele mehanizacije, za rezultate, nekoliko junica se izgradwu silosa i drugih sklauspe{no otelilo i seqaci iz di{nih kapaciteta i uslovi za Dobrice su prezadovoqni pozakup poqoprivrednog zemqiklonima darodavaca, ovog mi{ta i za sto~arsku proizvodnistarstva. wu.

R. Jovanovi}

Trafo za razvoj severa grada

Opet glasawe o ATP „Vojvodina”

Gradska ku}a dobija info-tablu

Nova trafostanica “Rimski {an~evi” bi}e sve~ano pu{tena u rad sutra, a doga|aju }e prisustvovati ministar za energetiku Petar [kundri} i gradona~elnik Igor Pavli~i}. Nova trafostanica koja spu{ta napon sa 110 na 20 kilovolti opremqena je jednim transformatorom snage 31,5 megavoltampera, {to je dovoqno za nesmetan razvoj severnog dela Novog Sada u narednom periodu, saop{teno je ju~e iz “Elektrovojvodine”.

S. K.

Trgovinski sud u Novom Sadu zakazao je za 22. april novo glasawe poverilaca o izmewenom planu reorganizacije preduze}a ATP „Vojvodina“ u ste~aju. Izmeweni plan reorganizacije ste~ajni upravnik sudu je predao jo{ 20. decembra ove godine. Novi plan napravqen je na zahtev poverilaca „Vojvodine“ i opet podrazumeva po~etak rada novoizgra|ene autobuske stanice za me|umesni prevoz.

Z. D.

Graona~elnik Igor Pavli~i} i ambasadorka Sjediwenih ameri~kih dr`ava u Beogradu Meri Vorlik danas u 12.30 ~asova sve~ano }e otkriti info tablu koja je postavqena na Gradskoj ku}i u okviru projekta Grada „Revitalizacija obale Dunava“. Projekat podrazumeva obele`avawe objekata od kulturno-istorijskog zna~aja, a realizuju se u saradwi sa USAID - ovim programom MEGA, koji je obezbedio donaciju Novom Sadu u iznosu od 90.000 ameri~kih dolara.

I. D.

Novosadska sreda17.mart2010.

Prepucavawa ne pune ~a{u mlekom detiwstva” ve} dve nedeqe nisu okusila nijedan mle~ni proizvod, jer je, kao po obi~aju, qudski faktor iz uprave za obrazovawe zakazao. Da je re~ o odraslima, ovo nikog ne bi pogodilo, ali se ovde radi o deci do {est godina.

Zna se da lekari savetuju da je u tom uzrastu izvor kalcijuma vi{e nego dragocen. Tako|e zna se i da se javne nabavke i tenderi moraju zakonski ispo{tovati, a isto tako se zna koliko taj proces traje. Pa ipak, gradsku administraciju ovo nije posebno dotaklo, jer umesto da tender raspi{u daleko pre 1. marta, kada je ugovor s dosada{wim nabavqa-

~em istekao, nisu ga raspisali ni u pet iza 12. Zbog zbog toga su roditeqima i deci napravili ogroman problem. Prepucavawa oko toga ko je kriv {to tender nije raspisan, ko je na bolovawu, ko je zaboravio na mali{ane, ne}e napuniti ~a{u s mlekom.

Ovogodi{wa nebriga trebalo bi da poslu`i kao lo{ primer, kako se ubudu}e ne bi ponovio.

Nadle`ni u Gradu verovatno su zaboravili {ta im je mleko zna~ilo u odrastawu, pa se zato i pona{aju u duhu „kako }emo -lako }emo“! A, roditeqima ostaje da svako jutro pre polaska u vrti} pripreme mali{anima neki mle~ni obrok kako bi imali izbalansiranu ishranu tokom dana.

Q. Nato{evi}

Me|unarodni studentski seminar Me|unarodna studentska organizacija ESTIEM (Evropsko udru`ewe studenata industrijskog in`ewerstva i menaxmenta) od 17. do 21. marta organizuje internacionalni studentski seminar. Ciq je da se u~esnici upoznaju sa be`i~nom komunikacijom i wenim uticajem na svakodnevni `ivot i poslovawe. Sve~ano otvarawe seminara je danas u 18 ~asova, u Sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka.

Na seminaru }e u~estvovati 30 studenata sa univerziteta {irom Evrope. Pored gostiju, priliku da prisustvuju seminaru ima}e i studenti Univerziteta iz Novog Sada. Akademski dan, koji }e biti otvoren za sve zainteresovane, odr`a}e se u petak 19. marta, u 14.15 ~asova, u amfiteatru departmana za Arhitekturu na Fakultetu tehni~kih nauka.

I. D.

Odno{ewe krupnog otpada Kontejneri za krupni otpad “^isto}e” danas i sutra }e biti postavqeni u MZ “Sava Kova~evi}”, u Ulici Save Kova~evi}a ispred brojeva 7 i 22, na uglu Ulice kraqevi}a Marka i Save Qubojeva i u Ulici Zmaj Ogwena Vuka ispred broja 24a. Od da-

nas do petka, krupni otpad }e biti odno{en sa podru~ja MZ “7. juli”. Kontejneri }e stajati na uglu ulica Ru|era Bo{kovi}a i Bra}e Krkqu{, Tone Haxi}a i Bra}e Grulovi}, Gogoqeve i Mi{e Dimitrijevi}a i Do`a \er|a i Antona ^ehova.

I. S.

V REMEPLOV

Hleb samo pola–pola Pekarima u Novom Sadu, kao i u svim ostalim mestima cele Austrougarske, 17. marta 1915. dr`avne vlasti su naredile da peku hleb spravqen od me{avine p{eni~nog u kukuruznog bra{na, u odnosu polapola. Tim povodom su pekari zvani~no izjavili da su oni i do sada mogli da nabave samo bra{no za koje je te{ko re}i da li je kukuruzno ili p{eni~no. Te, druge godine rata Centralnih sila, Austrougarske i Nema~ke protiv Rusije, Engleske, Francuske, Belgije i Srbije, za sve dr`ave i na-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ali{ani koji svako pre M podne pet dana u nedeqi provode u vrti}ima “Radosnog

c m y

rode u ratu po~ele su da se ni`u nove, te{ke nevoqe. Na primer, u Novi Sad su iz dana u dan dono{eni mnogi rawenici, za koje je otvoreno vi{e privremenih bolnica. Jedna od wih je sme{tena u tek zavr{eno zdawe Matice srpske.

N. C.

OTVORENO „NOVOSADSKO PROLE]E”

Spens zamirisao cve}em i medom U organizaciji Pokreta gorana, ju~e je ispred Gradske kafane na Spensu otvoreno dvadeseto „Novosadsko prole}e“. Zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, istakao je da }e grad kao i do sada podr`avati manifestaciju.

- Izdvoji}emo 100 miliona dinara, a novac }e biti iskori{}en za projekte u oblasti za{tite prirode – rekao je Igi}.

U godini biodiverziteta, osim izlo`bi cve}a i sadnica, meda i zdravstveno bezbedne hrne i rukotvorina starih zanata, otvorena je i izlo`ba za{ti}enih prirodnih dobara s teritorije Vojvodine pod nazivom „Biodiverzitet u za{ti}enim prirodnim dobrima“.

Predsednica Pokreta gorana Jelena Jefti} navela je da ove

NEUSPE[NA LICITACIJA

Kriza rasterala kupce Niko nije bio zainteresovan da ju~e licitira gradsko gra|evinsko zemqi{te koje je Zavod za izgradwu grada izneo na prodaju, saznajemo u preduze}u. Za {est parcela nije bilo zainteresovanih, a nakon {to je na prethodnoj licitaciji odr`anoj 9. marta, prodato samo dva od sedam placeva, evidentno je da kriza i daqe te{ko poga|a i doma}e investitore i gradske planove za priliv novca.

Parcele u Ulici Baj~i @ilinskog, u Novoj ulici koja sapaja ulice Mileve Simi} i Mirosdlava Prodanovi}a Micka (radna zona Sever 1), u Novoj ulici severno od Privrednikove (Sever 2), u Ulici Milana Savi}a, na Klisanskom putu i u Heroja Pinkija, tako su ostale bez kupaca, a verovatno }e biti ponovo ponu|ene kasnije tokom godine.

U prvoj licitaciji jedno od najvrednijih gradskih placeva, na Bulevaru oslobo|ewa 29, prodat je “Delta \enerali osigurawu”, kao jedinom u~esniku, po po~etnoj ceni od od 92.825.480 dinara, a u nadmetawu dva u~esnika prodato je zemqi{te nameweno porodi~noj ku}i u Mitrova~koj ulici za 6,6 miliona dinara, dok mu je po~etna cena bila 5.664.594 diS. K. nara.

Foto: B. Lu~i}

godine Pokret gorana obele`ava i 50 godina rada.

- Na manifestaciji prisustvuje 200 izlaga~a. To je velika potvrda na{em radu ali i motivacija da i ubudu}e budemo uspe{ni - rekla je Jefti}eva.

Priredbu su nastupom obogatili u~enici Muzi~ke {kole “Isidor Baji}” i trio „Against the Silence“ Pro~itane su i tri najlep{e ekolo{ke poruke ~iji su autori u~enik tre}eg razreda O.[ „Kosta Trifkovi}“ Aleksandar Ninkovi}, u~enica tre}eg razreda O.[ „Sveti Sava“ iz Rumenke Galina ]ur~i} i u~enica drugog razreda O.[ „Veqko Vlahovi}“ iz [angaja Marina Stupin.

B. P. P.

SAMOUSLU@NA KUPOVINA U „MERKATORU“

Automat zamenio kasirku Na samouslu`nim kasama u „Merkatoru“ uveden je potpuno novi na~in kupovine. Ove takozvane „tik - tak“ kase omogu}uju kupcima da samostalno skeniraju i pla}aju proizvoda. Na ukupno osam kasa potro{a~i mogu sami da o~itaju kodove proizvoda koje su odabrali kao i da sami plate, biraju}i pri tome da li }e platiti gotovinom ili karticom.

Kupcu u celom procesu poma`e automat, upu}uju}i ga na svaki slede}i korak, sli~no upotrebi bankomata, a tu su i dva radnika da pripomognu, ukoliko negde zapne.

- Pored toga {to je br`i, ovakav na~in kupovine je i zanimqiv - ka`e Novica koji poma`e kupcima da se sna|u pri upotrebi automata.

Redovi ispred kasa su i daqe neminovni, pa se mnogi odlu~uju da probaju nove „tik - tak“ kase.

- S obzirom na to da ja uvek `urim, ove kase su super - ka`e Gordana, ubacuju}i novac u automat.

Foto: R. Hayi}

Aparat se prethodno napuni nov~anicama, a kusur kupac dobija kroz poseban otvor. Ukoliko `eli da plati karticom, ukqu~i se portal gde se ubaci kartica i daqe sledi uputstva automata.

- Evo, prvi put pla}am na ovaj na~in, dobra je fora. Mana je {to ne mo`e bez pomo}i da se

pazari ako se koriste kupon ili bon na koji ima{ popust, jer radnik treba da proveri da li je va`e}i datum kupona - mi{qewe je kupca Radoslava. Novosa|ani prvi u Srbiji imaju mogu}nost da u „Merkatoru“ samouslu`no kupuju.

I. Dragi}

Smotra virtuoza na {est `ica Vojvo|anski festival klasi~ne gitare, ~etvrti po redu, koji okupqa doma}e i strane koncertne soliste, bi}e otvoren sutra u 20 ~asova nastupom “Levante dua” u Studiju „M“ i traja}e do 22. marta.

Manifestacija koju organizuje Asocijacija gitarista Vojvodine, obuhvata uobi~ajeni program koncerata, pokrajinsko takmi~ewe “Jovan Jovi~i}“, seminara i muzi~kih takmi~ewa, dok ove godine organizatori izdvajaju zna~ajnu novinu – po prvi put se odr`ava Svetsko internet takmi~ewe

mladih gitarista, na kom u~estvuju virtuozi iz celog sveta.

Ulaz na koncerte, koji }e se odr`avati u Sinagogi, Studiju „M“ i Muzeju Vojvodine ne}e se napla}ivati, kao ni u~e{}e u propratnim programima koji }e se odr`avati na Novosadskom otvorenom univerzitetu.

Kompletan program festivala i dodatne informacije o izvo|a~ima mogu se videti na sajtu Asocijacije gitarista Vojvodine www.agv.org.rs.

N. V.

„Firma” i fejzbuka{i zavr}u rukav Pripadnici navija~ke grupe „Firma 1989“ danas u 9 sati dobrovoqno }e dati krv u Zavodu za transfuziju krvi. Navija~i fudbalskog kluba Vojvodina tako nastavqaju s humanitarnim akcijama, skupqawem dobrovoqnog priloga i davawa krvi, a pro{log navrata ovakvom pozivu odazvalo se vi{e od 50 „firma{a“. Tako|e, „Fejsbuk“ grupa „Pomozimo deci oboleloj od bilo koje vrste karcinoma“ da}e krv namewenu deci na onkolo{kom odeqewu De~je bolnice u Novom Sadu. Ova grupa broji vi{e od 27.000 ~lanova iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i ostalih zemaqa u Evropi.

D. A.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda17.mart2010.

c m y

8

DNEVNIK

USPAVAO SE GRADSKI SEKTOR ZA JAVNE NABAVKE

Mleko za vrti}e nema ko da kupi U ULICI ANTONA ^EHOVA

Stari drum dobio zakrpe Ulice poplo~ane kaldrmom vi{e nisu u modi, ali zato kada u nekim delovima grada naletite na kocke koje ~ine drum, miris pro{lih vremena javqa se momentalno. Takav je slu~aj sa Ulicom Antona ^ehova, u kojoj je kaldrma nekada bila kolovoz

za ponos, a sada opasnost za pe{ake i amortizere automobila.

Kako bi je osve`ili i osposobili za napore, radnici "Puta" ju~e su nivelisali kaldrmu i dodavali kocke koje joj nedostaju, pa se sada mo`e nazreti kakav je to kolovoz nekada bio.

B. M.

Deca koja idu u „Radosno detiwstvo“ ve} dve nedeqe nisu okuslila ni jedan mle~ni proizvod za doru~ak, a izgleda da je iskqu~ivi krivac za to spovo|ewe zakona o javnim nabavkama. Od gradske administracije smo poku{ali da saznamo ko je ovoga puta zakazao, i za{to javna nabavka hrane nije ranije raspisana, posebno ako se zna koliko procedura traje. Naime, u gradskoj administraciji postoji sektor za javne nabavke, a tamo se izme|u ostalog obavqa i sprovo|ewe postupaka javnih nabavki hrane i didakti~kog materijala za pred{kolsku ustanovu, koji se finansiaju iz gradskog buxeta.

Ipak, izgleda da taj sektor postoji samo na papiru, jer kako saznajemo od ~lana gradskog ve}a za finansije @ivka Makari}a on se jo{ uvek ne bavi stvarima za koje je zadu`en, jer im, kako ka`e, nedostaju kadrovi. Makari} je novinara „Dnevnika“ uputio na gradsku upravu za obrazovawe koja se bavi tim pitawem.

U gradskoj upravi za obrazovawe ju~e nismo uspeli da dobijemo odgovor {ta se desilo s javnom nabavkom i za{to tender nije ranije raspisan, jer je na~elnik te uprave Zoran Ku-

Ipak normalizacija?

U gradskoj upravi za obrazovawe u~e oko 13 sati ipak, smo dobili uverewe da }e se situacija u vrti}ima normalizovati. Ve} od ~etvrtka se o~ekuje u redovno snabdevawe s mlekom i mle~nim proizvodima. zeqevi} na bolovawu. Iz ove uprave su nas uputili na Milana \uki}a. I dok se loptica prebacuje s jedne na drugu upravu, najvii{e ispa{taju deca, wihovi roditeqi i zaposleni u PU „Radosno detiwstvo“.

Mleko nezaobilazna namirnica za razvoj

- Nadam se da }e se ovaj problem {to pre re{iti, jer smo mi odgovorni za 15.000 mali{ana. Poku{avam na sve na~ine da na poverewe od dobavqa~a nabavim mle~ne proizvode – ka`e za na{ list direktor te ustanove Borislav Samarxi}.

Vaspita~i u "Radosnom detiwstvu" su rekli da se ovako ne{to nikad nije desilo, jer se tender obi~no raspi{e tri meseca pre nego {to ugovor s nekim dobavqa~em istekne. Zbog toga i nije dolazilo do praznog hoda u nabavci hrane.

Q. Nato{evi}

U „GRADSKOM ZELENILU” NAJAVILI

Izdavawe kabina za dvadesetak dana?

Betonske korpe na Novom nasequ Stare korpe za otpatke na glavnim bulevarima na Novom nasequ od ju~e se uklawaju i zamewuju novim betonskim, saop{teno je ju~e iz “^isto}e”. Planirano je da se prilikom zamene starih, dotrajalih i polomqenih korpi, postavi 120 novih.

Do sada su u akciji zamewene korpe za sme}e na Bulevaru Jovana Du~i}a, a tokom dana{weg i

ju~era{weg dana nove se postavqaju na bulevarima Kneza Milo{a, Slobodana Jovanovi}a i Vojvode Stepe. Odmah po zavr{etku akcije na Novom nasequ, jo{ 30 korpi }e biti postavqeno u okolini Spensa.

Nove korpe su kupqene u decembru pro{le godine, i u tu svrhu je iz gradskog buxeta potro{eno oko dva miliona dinara.

S. T.

VESTI „^ovekove tragedije”

Dru`ewe sa @ilnikom

Premijera predstave "^ovekove tragedije" po tekstu Imrea Mada~a, u re`iji Kokana Mladenovi}a bi}e odigrana danas u 19 sati u Novosadskom pozori{tu. Glavne uloge poverene su Aronu Bala`u, Agoti Ferenc i Emini Elor. Reprize predstave bi}e 30. i 31. marta u 19 ~asova.

Z. Ml.

Susret s re`iserom @elimirom @ilnikom, uz inserate iz filmova novosadskog autora, odr`a}e se ve~eras u 19 sati u art bioskopu "Vojvodina" na "Spensu". Osim poznatog filmskog autora, na ovom susretu }e u~estvovati i novinar "Dnevnika" i filmski kriti~ar Vladimir Crwanski, predsednik Udru`ewa filmskih i TV radnika Sr|an Ili}, te filmski urednici \or|e Ka}anski i Trifu Doru. Ulaz jebesplatan.

N. V.

Izlo`ba Ane Po~u~e Izlo`ba grafika autorke Ane Po~u~e bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova, u Malom likovnom salonu Kulturnog centra, na Bulevaru kraqa Petra 26. Grafike }e biti izlo`ene do 5. aprila.

I. D.

„Dobo{arski ponedeqak” Novinar i kwi`evnik Milutin @. Pavlov gostova}e ve~eras u 18 ~asova u Novosadskom klubu.

Pavlov }e ~itati odlomke iz svoje kwige "Dobo{arski ponedeqak". Ulaz je slobodan. Z. D.

Ove sezone na [trandu }e u ponudi za izdavawe biti jo{ 30 novih malih kabina, koje }e se dobiti pregra|ivawem velikih, izgra|anih pre nekoliko sezona, u delu pla`e koji se nalazi levo od centralnog platoa, a wihovo iznajmqivawe moglo bi da po~ne za dvadesetak dana. Kako saznajemo u "Gradskom zelenilu", ovo je jedini na~in da se pove}a broj kabina, jer je potra`wa velika, a na pla`i vi{e nema mesta za gradwu. Cena zakupa i ulaznica za [trand zna}e se kada Upravni odbor "Zelenila" utvrdi wihove predloge i kada ih odobri Gradsko ve}e.

^ITAOCI PI[U SMS

Tako|e, istekao je prvi krug roka za zakup poslovnih prostora na [trandu, a od ju~e pa do 22. marta svi koji su otkupili dokumentaciju, svoje zatvorene ponude mogu predati u upravu "Zelenila" koja se nalazi na Bulevaru Mihajla Pupina 25/1. Nakon 22. marta upravni odbor }e zasedati i otvarati ponude.

U prvom krugu javilo se 17 zainteresovanih za zakup poslovnih prostora, a kako saznejemo konkurs za zakup }e se obaviti bar jo{ jednom do po~etka sezone. Ina~e, na [trandu su ove sezone u ponudi 22 poslovna prostora.

B. M.

065/47-66-452 & 063/366-977

Prole}e JKP „Kaldrme" Boqe naterajte „investitore“ da zavr{e zapo~ete silne objekte po gradu koji godinama stoje nezavr{eni, nego {to im prodajete nove placeve!

Nije ciq samo uzeti novac ve} treba sve dosad prodato i privesti nameni, da ne ru`i nekada{wi lep izgled na{eg grada! Pro|ite malo gradom (ne samo centrom) pa se sami uverite kolko ima „Skadrova na Bojani“ u gradu, pa ako niste kadri da naterate „investitore“ da to zavr{e, onda im ih oduzmite!

065/5206... *** Ni maweg stana, ni kra}eg meseca, ni mawe grejawa, ni ve}eg ra~una za komunalije!

064/2594... *** Predla`em promenu imena JKP "Put" u JKP "Kaldrma", ovo je stra{no na {ta nam putevi li~e.

063/513... *** Jedino re{ewe za nas je pose}i drve}e zbog alergi~nih, betonirati livade i pobiti pse i sve koji ih imaju, da bi dokoni penzo{i mogli na miru da se xaba vozikaju i vaspitavaju unuke koji mrze sve `ivo, preziru prirodu, a u`ivaju u igraonicama

po {oping centrima! `ivelo jednoumqe i qudska glupost!

061/1327... *** Svi tra`e potpise od gra|ana, a niko ne vidi da su sve firme privatne sa ne{to malo akcionara na rubu propasti. Radniku su znatno smawili platu na osnovu 2007. i 2008. godine.

Srda~an pozdrav 064/2311... *** Moja prijateqica je kupila dve penzionerske karte u centralnom ulazu na Sajam (sa leve strane). Dala je 1.000 dinara i dobila karte. Kada je pla}ala kafe zakqu~ila je da nije

a sada izdr`avaju svoju decu (bez posla) i unuke. Broju 063/547... `elimo da do~eka penziju i da je koristi duplo vi{e nego {to je radio. Grupa penzionera 063/462... *** Sude}i po nekim pismima, jo{ malo pa }e za sve ispasti krivi penzioneri. Da li pisci tih pisama propagiraju savremeni lapot? E, ja se ne ose}am krivom, jer od penzije izdr`avam dve sestri~ine (ostale bez posla), a znam da nisam jedina.

063/462... *** Narode moj, ako u oktobru 2000. pobede demokrate i DOS,

uzela kusur posle kupovine karata. Vratile smo se do prodavca ulaznica, ona je objasnila {ta se desilo, a on je izvadio 800 dinara rekav{i: „Kusur je stajao ovde, niko ga nije uzeo i ja sam ga samo sklonio sa pulta.“ Bravo i hvala za prodavca karata.

063/462... *** Polako se razvija mr`wa protiv penzionera, a oni su nekada bili radnici, izdvajali doprinose za tada{we penzionere,

jer su u wemu nekorumpirani i po{teni politi~ari, i krenemo napred kao sav normalan svet, 2010. godine }emo `iveti u blagostawu. Nemoj da briga{ narode moj!

065/5305... *** Grad odrezao paprenu cenu za reklame, Poslovni prostor povisio cene zakupa lokala, a „gospoda“ iz ^isto}e postavqaju kontejnere za sme}e u @eqezni~koj ulici ispred lokala u zgradama koje su pod za{titom.

Nema {ta, sinhronizovano delovawe gradskih slu`bi u vreme krize. Ajmo oteti i uni{titi sve {to jo{ radi, a o posledicama }e neki drugi brinuti.

Vole oni ovu varo{ (vaqda) samo ne znaju to pokazati. Mo`da je ipak za te poslove potrebno stru~no obrazovawe, a ne strana~ko-politi~ko pripadawe.

Dozovite se pameti gospodo, nije ovo od „babe“ vam ostavqena pr}ija, ve} na{ lepi i nekad ~isti grad, grad Novosa|ana.

P. S. - A po broju kontejnera po ulicama, parkinzima i bulevarima ispadosmo Kontejner Grad.

064/2311... *** Za{to narod mora da legalizuje zastakqenu terasu u novogradwi, kad i ta kvadratura ulazi u kvadraturu stana i ti kvadrati su pla}eni prilikom kupovine istog? Drugo pitawe je: kad ve} Dr`ava duguje narodu obe}ane akcije, za{to ih ne kompezuje sa narodom. Neka mu besplatno izda dokumentaciju za 500 evra, a narod neka ostatak dobije da mo`e da plati svoje nelegalne kvadrate. Toliko smo ve}ina bogati, ne znamo {ta }emo od novaca, pa zidamo sobu sebi da bi imali gde da `ivimo samostalno u 10 kvadrata sa dva deteta, a Duli} preti li preti ru{ewem i dodatnim porezom na nemalu qudsku muku i bedu. Sramota.

063/488... *** Grad i JGSP ko u klin, ko u plo~u, a sve po penzionerima.

Osniva~-investitor i wegovo javno preduze}e nemaju voqu da re{e izmi{qeni gubitak od 700 miliona dinara. Za gubitak se odgovara, a planirana dobit je ne{to drugo. Uvedite progresivno pla}awe “besplatnih karata“, kao kod poreza.

061/1136...

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda17.mart2010.

9

NOVOSADSKE TR[^ARE: STARA PRI^A, NOVA O[TE]EWA

Umesto etnoparka, trule grede i bu{ni zidovi Iz godine u godinu, posle svake zime, na red za podse}awe do|e i pri~a o novosadskim tr{~arama. Novina u svakom tekstu je samo rastu}i stepen propadawa ovih spomenika kulture, a konstanta je da Grad nije do{ao do re{ewa kojim bi se ove vredne i sve malobrojnije stare ku}e o~uvale i obnovile. Od nekada{wih desetina tr{~ara u Novom Sadu, sada je opstalo samo nekoliko. Od ~etiri ku}e pod trskom u Ulici kraqevi}a Marka, u jednoj vi{e niko ne `ivi, druge tri propadaju nezaustavno, a ova zima je tr{~ari u Kraqevi}a Marka 26 ra{irila i produbila rupu u nose}em zidu, zbog ~ega su se sve grede i zidovi iskrivili. Wen vlasnik Gavra Moqac ve} godinama vodi bitku poku{avaju}i da od Grada dobije pomo} kako bi obnovio svoj dom, jer vi{e nema novca sam to da u~ini.

- Nema vi{e iznena|ewa kada je re~ o propadawu na{ih tr{~ara, a to znaju i nadle`ni jer ve} dve godine imamo re{e-

Foto: S: [u{wevi}

we od gra|evinske inspekcije kojim nam zabrawuje da u ku}i `ivimo. Me|utim, gde da idemo? Nadamo se da kada se ku}a sru{i ne}emo biti u woj. ^ak je golim okom vidqivo da su zidovi nabrekli, da se ku}a krivi i da su grede toliko trule da se

na dodir krune – obja{wava Moqac dodaju}i da ga je strah i zbog toga {to se tr{~are nalaze na putu ka {koli, te da pored wih prolaze deca.

bude li ostalo na tome, Novi Sad mora da se pomiri s ~iwenicom da }e izgubiti spomenike koji predstavqaju wegovo graditeqsko nasle|e.

Iako je pre dve godine Skup{tina grada usvojila detaqan plan regulacije Rotkvarije kojim je predvi|eno da se deo s tr{~arama pretvori u etno park, ne samo da nije do{lo do realizacije ve} posle toga niko nije obi{ao tr{~are, niti je vi{e iko spomiwao ovu ideju.

Stanari kao izlaz iz ovog vrzinog kola vide u tome da Grad ili pomogne u restauraciji wihovih domova ili da sa tr{~ara skine za{titu kako bi mogli da po~nu da sami raspola`u svojom imovinom i, kako ka`u, po~nu normalno da `ive. Ipak, ostaju dve opcije: da se odrede prioriteti i da se iz buxeta izna|e novac za wihovo o~uvawe ili da se, {to je ~ini se izvesnije, skidawe za{tite pre-

Konkurs privremeno re{ewe Jedino {to bi sada stanari tr{~ara mogli da u~ine jeste da se prijave na gradski konkurs, prvi ove vrste, na kojem bi trebalo da se rasporedi 25 miliona dinara za poprvake starih fasada. Me|utim, tu mogu}nost }e imati samo ukoliko ova pri~a s konkursom uop{te za`ivi, jer jo{ uvek nije usvojen pravilnik po kojem bi se on realizovao. Tako|e, pitawe je za {ta }e biti dovoqno 25 miliona dinara u gradu koji ima i previ{e neodr`avanih i dotrajalih spomenika kulture.

Posledwu popravku na ku}i radio je pro{le godine kada je prikupio 1.000 evra da bi donekle popravio krov, ali sam ka`e da je to samo zakrpa koja ne}e izdr`ati ni godinu dana. Na svako pitawe o odr`avawu spomenika kulture upu}eno nadle`nima u Gradu uvek sledi odgovor da su po zakonu stanari odgovorni za odr`avawe. Me|utim,

pusti vremenu koje }e posao samo odraditi. Tr{~are }e propasti i ne}e imati {ta da se {titi. I tako }e se nastaviti nestajawe starog jezgra grada koje sve br`e posustaje pod naletom novogradwe koja }e, ovim tempom postati jedino graditeqsko nasle|e koje }e Novom Sadu u budu}nosti ostati.

A. Vidanovi}

Foto: A. Erski

NA NOVOSADSKIM ULICAMA JU^E U KOLONI BILO 630 TAKSI VOZILA

Sutra u protest {etaju}i

Taksisti iz svih novosadskih udru`ewa ju~e su odr`ali protestnu vo`wu, a 630 vozila kretalo se od @elezni~ke stanice preko Bulevara oslobo|ewa kroz Jevrejsku, put Bulevara Mihajla Pupina sve do Banovine. Nezadovoqni gradskim obe}awima koji im, kako taksisti tvrde, nisu ispuweni, kru`ili su pola sata oko Izvr{nog ve}a, a zbog toga se stvorila poprili~na gu`va u saobra}aju. Vo`wa je zavr{ena oko 12.30 sati. Predsednik taksi udru`ewa “Vojvo|ani” Radoslav Krsti} veoma je zadovoqan odzivom kolega, a najavio je ju~e za “Dnevnik” da }e se protest nastaviti i sutra, ali ovog puta ne svozilom, nego {etwom.

- Po{to nas iz Grada niko nije primio na razgovor, re{ili smo da nastavimo proteste.

Skup taksista je ispred Sindikata na Bulevaru Mihajla Pupina 24, u 10 sati, a {etwa }e se zavr{iti ispred Gradske ku}e – ka`e Krsti}.

Taksisti su revoltirani i radom gradske uprave za saobra}aj i tra`e smenu ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za saobra}aj, Sini{e Bubwevi}a, koga vide kao najodgovornijeg za situaciju u kojoj se nalaze.

Podse}amo, taksisti tra`e da ne moraju da pola`u ispit o poznavawu grada, ukoliko se tom delatno{}u bave du`e od deset godina, kao i da se sa novosadskih ulica uklone divqi taksisti.

Q. Na.

JO[ JEDAN ODRON U SREMSKIM KARLOVCIMA

Potporni zid na staklenim nogama Na najmawe tri lokacije u Sremskim Karlovcima tokom ove zime, do{lo je do odrona zemqe. Jo{ u drugoj polovini februara obru{ila se zemqa na granici parcela koje pripadaju Bojanu Gajinovi}u iz Ulice Vuka Karaxi}a 15 i Miodragu Petrovi}u iz Ulice patrijarha Raja~i}a 17, uru{iv{i pomo}ne objekte i destabilizuju}i potporni zid. S brega u blizini Lova~kog doma tako|e se odronila izvesna koli~ina zemqe, na sre}u, bez opasnosti po qude i objekte. Najte`a je situacija u Pinkijevoj ulici, gde jednu ku}u od ivice provalije deli oko metar.

- Potporni zid sada stoji na staklenim nogama i samo je pitawe vremena kada }e pasti i povu}i ostatak dvori{ta ka`e majka Bojana Gajinovi}a, Tina Gajinovi}. - Popustila je betonska plo~a, koju je moj pokojni suprug izgradio kad i potporni zid i sru{ila na susedove pomo}ne objekte, koji su od ranije u ru{evnom stawu. Bojim se da }e zemqa nastaviti da klizi.

Op{tinski gra|evinski in-

spektor je kom{iji i nama izdao re{ewa o zabrani kori{}ewa zadweg dela dvori{ta.

Miodrag Petrovi} i ja smo penzioneri i nemamo novca da saniramo odron. Obratili smo se op{tini, jer ne znam kome bismo mogli da se obratimo za pomo}.

Posle pro{lonedeqnog odrona u Pinkijevoj ulici, predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi} se zauzeo da iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine obezbedi pare za sanaciju. Re~eno je da }e se u Pinkijevoj i Sremskoj ulici, gde su od ranije ugro`ene tri parcele, delovati po hitnom postupku.

Kako saznajemo u o{tini, u ponedeqak je tim geologa obi{ao odrone u Pinkijevoj i Sremskoj, koji su ozna~eni kao najopasniji, kao i ovaj izme|u Karaxi}eve i Raja~i}eve ulice, ali kona~nu re~ stru~waci jo{ nisu dali. Nije poznato koliko }e radovi u Pinkijevoj i Sremskoj ko{tati, a od toga zavisi ho}e li i na ovoj tre}oj lokaciji biti sre|en odron.

Z. Ml.

Slivnik koji se nalazi na pe{a~kom prelazu na po~etku Jevrejske ulice kod Futo{ke pijace, rekonstruisali su ju~e radnici “Vodovoda i kanalizacije”.

On je samo jedan u nizu “crnih ta~aka” u gradu, ~ije rekonstrukcije su po~ele pro{le godine a nastavqaju se i tokom 2010.

Novosa|ani su nefunkcionalnost slivnika u Jevrejskoj ulici zapa`ali pri naletu snegova i jakih ki{a, kada je zbog zadr`avawa velike koli~ine vode u traci namewenoj za skretawe vozila ka Bulevaru oslobo|ewa, bilo gotovo nemogu}e pre}i ulicu a ostati suv. Sli~na iskustva su i na drugim lokacijama u gradu. Zbog toga su uz ju~era{wu rekonstrukciju, iz “Vodovoda i kanalizacije” najavqeni radovi i na slivnicima na uglu Bulevara oslobo|ewa i Futo{ke, u Temerinskoj ulici

na delu ispod nadvo`waka i u Kisa~koj ispod nadvo`waka – gde problem dodatno komplikuje nepostojawe kolektora u Ulici Koste [okice.

Planirani su radovi i na slivnicima na Sentandrejskom putu, u Ulici Baj~i @ilinskog, na Bulevaru Mihajla Pupina od Kraqa Aleksandra do Ulice Modene, kod Elektrotehni~ke {kole u Futo{koj ulici, u Branka Baji}a – kod teretnog ulaza u Sajam, na Putu novosadskog partizanskog odreda- raskrsnica kod “Novkabela” i na Mi{eluku – depresija ispod nadvo`waka.

Jesenas su ve} zavr{eni radovi na slivnicima u Rumena~koj ulici i na Beogradskom keju. Za kompletnu akciju, iz buxeta “Vodovoda i kanalizacije”je izdvojeno sedam miliona dinara.

S. Tanuryi}

Iskqu~ewa struje

Vozilima mesto kod vrtlarske ku}e bilima da zauzima parking namewen za posetioce.

Bubwevi} je odlu~io da osim wega, parking ispred Upravne zgrade mogu da koriste wegovi pomo}nici, rukovodilac Sektora za gra|evinsku delatnost i {ef Slu`be za organizo-

RADNICI „VODOVODA I KANALIZACIJE” SREDILI SLIVNIK

Ne}e biti brqe u Jevrejskoj

NOV RE@IM PARKIRAWA ZA RADNIKE NA GRADSKOM GROBQU

Zaposleni u „Lisju“koji rade na Gradskom grobqu od ove sedmice ne mogu da parkiraju automobil po svom naho|ewu, ve} samo kod ulaza u vrtlarsku ku}u. Tako je odlu~io direktor Srboqub Bubwevi} smatraju}i da 80 radnika s Gradskog grobqa ne mo`e automo-

Foto: G. Jovi}

vawe da}a i pomena. Parking levo od portirnice mogu da koriste {efovi slu`be, ka`e se jo{ u direktorovoj odluci. Radnici s Gradskog grobqa se ne sla`u s ovim smatraju}i da su diskriminisani, jer im je sada ostavqawe automobila daleko od radnog mesta.

Z. D.

Novi Sad: od 8 do 9.30 sati Vojvode [upqikca od 3 do 15 i od 4 do 10, Lukijana Mu{ickog od 13 do 21, od 10 do 11.30 Jevrejska od 19 do 35 i od 36 do 38, Vase Pelagi}a od 5 do 13 i od 10 do 14, Avgusta Cesarca od 2 do 18, Bulevar oslobo|ewa 91, od 8 do 13, Karaxi}eva od 11 do 31, Lukijana Mu{ickog od 12 do 46, Skopqanska od 2 do 8, Kisa~ka od 1 do 9, Jovana Suboti}a od 17 do 23, od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama naseqa Klisa. Beo~in: od 8.30 do 13 deo Ulice Branka Radi~evi}a, Ulica \ure Jak{i}a i 1. maja. Rakovac: od 8.30 do 11.30 Staro selo. ^erevi}: od 8.30 do 13.30 sati deo naseqa od Wego{eve ulice prema Braziliji. Kisa~: od 8.30 do 12 povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

VOJVODINA

sreda17.mart2010.

DNEVNIK

c m y

10

REFERENDUM O SAMODOPRINOSU SREDINOM MAJA

Petsto evra za prvu bebu APATIN: Odbornici SO Apatin ve}inom glasova usvojili su odluku o uvo|ewu samodoprinosa, u visini od tri odsto, na primawa za Kupusinu i Sontu za komunalnu infrastrukturu u ovim selima, a

porodice sa prvoro|enim i drugopro|enim detetom, a kako se godi{we ukupno rodi 35 beba, odlu~eno je da se iz sume, ukoliko se me{tani izjasne za samodoprinos, izdvoji po 500 evra u dinarskoj

Pola dnevnice za Vezmara Odbornici SO podr`ali su inicijativu odbornika Bojana Trkuqe i odredkli su se pola dnevnice koja }e biti upla}ena na ra~un Gorana Vezmara iz Apatina, koga o~ekuje hitna hiru{ka intervencija u Finskoj, radi stabilizacije wegovog zdravstvenog stawa, zbog koje mu je potrebno da do 20. aprila uplati 9.000 evra.

Goran Vezmar je ostao prikovan za kolica pre ~etiri godine, nakon mo`danog udara u ki~mi, a pre izvedsnog vremena zbog ponovnog udara delomi~no su mu oduzeti i gorwi ekstremiteti. Iako u kolicima, nastojao je da vodi normalan `ivot i bave}i se sportom osvojio je zlatne i srebrne medaqe na dr`avnom i pokrajinskom takmi~ewu u trci kolicima na 100 metara, a ~lan je i novosadske „Vojvodine” i dr`avni reprezentativac u ko{arci.

Son}ani treba da se izjasne i o izdvajawu jedan odsto. Ta sredstva }e se koristiti za tro{kove sahrawivawa i za prvoro|eno i drugoro|eno dete u porodici. Do sada Son}ani nisu nov~ano pomagali

protivvrednosti za svako dete.

Prema odluci odbornika SO, referendum }e se odr`ati od 8. do 11 maja.U Kupusini na referendum treba da iza|e vi{e od polovine od 1.800, a u Sonti od 4.400 me{ta-

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sne`ana Petrovi} iz Novog Sada, Vlatka Stre{wak iz [ida i Margareta An|elkovi} iz Vrbasa.

DE^AKE: Hata Sadrija, Gordana Mili}evi}, Olgica Sre}kov i Slavica Petrovi} iz Novog Sada, Mirjana Prodanovi} iz Be~eja i Jelena Kova~ iz Ka}a.

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: „Alvin i veverice 2“ (17.30), „Da li ste ~uli za Morganove?“ (19.30), „Kutija“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“: na Spensu: „Papa Jovana“ (18.30), „U vazduhu“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „Labudovo jezero“ (19), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Tajni dnevnik Viryinije Vulf“ (19.30), Kamerna scena: „Poru~nik sa Ini{mora“ (20.30)

na. Odbornici opozicionih stranaka DS i GG „Pokret za Apatin Milan Dra`i}” insistirali su da mesne zajednice, odmah po uplati u op{tinski buxet, dobiju sredstva od samodoprinosa. Na sednici SO ovoga puta nije bilo rasprave jer sednica nije preno{ena putem medija, me|utim, {ef istoimene poslani~ke grupe Milan Dra`i} ocenio je da Skup{tina nije zasedala tri meseca i sada se na dnevnom redu na{lo ~ak 35 ta~aka dnevnog reda.

-Pre ~etiri godine apatinska op{tina je potpisala ugovor sa jednom novosadskom firmom o izgradwi kapaciteta za preradu komunalnog otpada, investiciju vrednu 300 miliona svra, a niko ne zna dokle se stiglo. Sa novosadskom gradivinskom firmom „Kova~evi}” potpisan je i ugovor o izgradwi pokrivene gradske pijace,

Samo dva ekolo{ka inspektora SUBOTICA: U Subotici o `ivotnoj sredini brinu samo dva ~oveka ekolo{ka inspektora.

Wih dvojica ne mogu za{titi `ivotnu sredinu – zakqu~eno je na okruglom stolu odr`anom u tom gradu u u organizaciji Udru`ewa „Teras”, na Otvorenom univerzitetu, a u okviru projekta „Implementacija zakonskih akata i reorganizacija gradske uprave u oblasti `ivotne sredine”. Tom prilikom su predstavnici gradskih uprava Sente, Ade i Kule izneli iskustva u radu gradskih slu`bi za za{titu `ivotne sredine, koje su formirane kao samostalne organizacione jedinice.

L. N.

a i o toj investiciji se }uti.Tre}e, {ta se doga|a sa „Mladim borcem” u Sonti. Kako je moglo da se dogodi da se mladi i neiskusni radnik iz op{tine imenuje za direktora i da li je [ari}ev advokat bio u Apatinu i skim je razgovarao - upitao je Milan Dra`i}.

- Re~ je o kleveti jer zemqu nije dao niko iz Op{tine, nego je to radio Akcijski fond. Kada je Agencija raskinula ugovor sa Miletom Jerkovi}em, zatra`ili su samo na{e mi{qewe o zastupniku kapitala, a odluku su doneli oni.

Op{tina u celoj aktivnosti uop-

{te nije u~estvovala, nego je to radila Agencija za privatizaciju i Akcijski fond - rekao je predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}, a predsednik SO Milan [krbi} je dodao da je „Mladi borac” predmet istra`nog postupka.

On je objasnio da je firma „Kova~evi}” i daqe zainteresovana za izgradwu zatvorene gradske pijace, a realizacija nije mogla da zapo~ne, jer se vi{e od dve godine ~ekaju odobrewa ministarstva i Vlade Republike Srbije. Posledwu saglasnot trebalo je da da Direkcija za imovinu, ona je tu saglasnost i dala, ali Vlada je nije prihvatila, jer potpisnik nije bio ministar, nego zamenik, pa je predmet vra}en Direkciji.

- Austrijska firma koja je trebalo da izgradi objekat za preradu komunalnog otpada nije dobila garancije, a u me|uvremenu je Vlada Srbije donela odluku gde }e se nalaziti takvi objekti na regionalnom nivou, pa }e se postrojewe graditi u blizini Sombora a ne u Apatinu rekao je Smiqani}. J. Prel~ec

VATROGASCI IZ BANATSKOG DESPOTOVCA ISTERANI NA ULICU

U Mesnoj zajednici se ne boje vatre BANATSKI DESPOTOVAC: ^lanovi Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva iz Banatskog Despotovca, sela udaqenog tridesetak kilometara od Zrewanina, ve} du`e vreme rade u ote`anim, gotovo nemogu}im uslovima. Tvrde da im rad opstrui{u predstavnici Mesne zajednice, koji su im zauzeli prostorije. Zgrada je zakqu~ana, a u gara`i, gde im je parkirano vatrogasno vozilo, nema struje.

Predsednik ovda{weg DVD ^edomir Surutka, ina~e vi{i vatrogasni oficir prve klase, ka`e da problem dru{tva, koje okupqa pedesetak ~lanova, datira jo{ od pre dve godine, kada je obijeno nekoliko prostorija vatrogasaca.

- Voqni smo da radimo, ali nam to ne dozvoqavaju pojedinci iz Saveta mesne zajednice. Sve prostorije su nam obijene i zakqu~ane. Nemamo kqu~eve, ~ak ni od ulaznih vrata. Posedujemo jedino

kancelariju invalida rada – obja{wava Surutka, napomiwu}i da vatrogasci sada nemaju ~ak ni mesto za sastanke, zbog ~ega se okupqaju po ku}ama ili u obli`wem

Dobrovoqci va`ni za selo - Problem sa neadekvatnim uslovima rada posebno je izra`en u vreme `etve. Vatrogasci dobrovoqnog dru{tva iz Banatskog Despotovca samo pro{le godine intervenisali su 17 puta. Imamo mi u Zrewaninu profesionalnu jedinicu, ali je rad bez dobrovoqnih dru{tava nemogu} – upozorava Jaji}.

Vatrogasci su, navodi on, nameravali da postignu nekakav dogovor, kako bi im se vratile prostorije bitne za rad. Predlo`ili su ~ak i vansudsko poravnawe. Predstavnici MZ Banatski Despotovac, me|utim, nisu `eleli uop{te da razgovaraju. kqu~ od vrata gara`e, u kojoj nema struje. Pro{le godine smo kupili dva akumulatora i platili ih 27.000 dinara. Sada stoje dole na betonu, jer nemamo gde da ih sklonimo. U na{e prostorije koje su obili qudi iz MZ smestili su

parku. Osim za Banatski Despotovac, ina~e, ovi vatrogasci zadu`eni su i za Zlaticu, Sutjesku i Banatsko Vi{wi}evo.

Po re~ima predsednika Vatrogasnog saveza Vojvodine Dragana Jaji}a, zgrada u kojoj su prostori-

je despotova~kih vatrogasaca izgra|ena je sa 90 odsto sredstava Vatrogasnog saveza Zrewanina, a dogovoreno je da se deo objekta ustupi Mesnoj zajednici. Predsednik Vatrogasnog saveza Zrewanina Ilija Pi{tiwat poru~uje da vatrogasci ne}e odustati od svoje namere.

Po pozivu mesnih vatrogasaca, Banatski Despotovac je posetio i zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}, koji je poku{ao da razgovara sa predstavnicima MZ. Me|utim, do sastanka sa nadle`nima nije do{lo, jer se niko od wih nije pojavio, iako su o tome bili obave{teni.

- Smatram da bi vatrogasno dru{tvo trebalo da bude prioritet svih mesnih zajednica, naro~ito sela. Nije ni potrebno govoriti o opasnostima od po`ara u periodu kada su `etve. Nadam se da }emo ovaj problem uspeti da re{imo – rekao je Kauri}. @. Balaban

Tri drveta za svakog ~oveka SUBOTICA: Suboti~ki gorani pozivaju sve osnovne i sredwe {kole da povodom prvog dana prole}a i Dana gorana 21. marta sprovedu akciju prole}ne sadwe. Tim povodom, pokloni}e po tri sadnice svim osnovnim i sredwim {kola, jer tri drveta proizvedu dovoqnu koli~inu kiseonika za `ivot ~oveka od 72 godine.

- Sadnice }e da budu poklon suboti~kih gorana i Goranskog rasadnika. Pored po{umqavawa podi`emo i poqoza{titne pojaseve na

zelenim povr{inama u gradskim sredinama, kao i drvoreda pored puteva - obja{wava predsednica Pokreta gorana u Subotici Marija Crwkovi}.

Posledwih godina najve}a pa`wa se posve}uje programima ekolo{kog obrazovawa pripadnika Pokreta gorana i gra|ana svih uzrasta.U Goranskom rasadniku nedeqno do|e preko 200 dece da bi se upoznalo sa sadnicama i procesom proizvodwe i sadwe.

A. A.

Povesti iz `enskog ugla ZREWANIN: U Gradskoj narodnoj biblioteci „@arko Zrewanin”, sa po~etkom u 19 ~asova, svoje zbirke pripovedaka „Postru{ka” i „Razglednica iz pro{losti” predstavi}e Vesna Dadi} @ivojinovi}. Autorka je zavr{ila engleski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, radila je za Uje-

diwene nacije, stekla nekoliko specijalizacija, bila na stru~nom usavr{avawu u Wujorku i Briselu, sara|ivala sa feministi~kim organizacijama, ali je slu{awe i bele`ewe `enskih pri~a i sudbina oduvek smatrala svojim pravim pozivom.

U „Postru{ki” i „Razglednici iz pro{losti” ispri~ane

su potresne, tu`ne i sme{ne, povesti o qubavi, poverewu, `rtvovawu i nadi, ali i o mr`wi, zavisti, pohlepi, prevari i samo}i, o detiwstvu i starosti, o ratovima i logorima.

Pri~e su to uvek predstavqene „iz `enskog ugla” jer su, smatra Vesna, `ene pravi junaci dana{wice. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda17.mart2010.

11

OP[TINSKI ^ELNICI ALIBUNARA ME[AJU SE U RAD SINDIKATA

Na~elnik op{tinske uprave zakazao izbore ALIBUNAR: Savez samostalnih sindikata Vojvodine ne}e priznati sindikalne izbore za novi mandat u Op{tinskoj upravi Alibunar, zbog me{awa u sindikalni rad ~elnika op{tine, re~eno je ju~e na konforenciji za novinare u pokrajinskoj sindikalnoj organizacij u Novom Sadu. Kako je predo~eno novinarima „slu~aj iz Alibunara” jedan je od novijih primera u proteklih godinu i po dana, od kada su u sindikatu primetili

da su poslodavci po~eli da vode ra~una ko }e od zaposlenih predstavqati sindikalnu organizaciju. Ranije se, pak, me{awe u rad sindikata svodilo na materijalno nagra|ivawe radnika u proizvodwi. Prema re~ima predsednice sindikata u Op{tinskoj upravi u Alibunaru ujedno i predsednice Pokrajinskog odbora sindikata u Upravi, pravosu|u i dru{tvenim organizacijama Milene ^ipik, me{awe u sindiklani rad ogleda se u

tome, {to je na~elnik Op{tinske uprave Oktavijan Bro{}anc zakazao umesto we novi izborni sastanak za petak 19. mart. Na prvom izbornom skupu, kako je predo~ila, niko od dva kandidata nije dobio ve}inu glasova.

- Ja sam dobila podr{ku od 48 kolega, a moj protiv kandidat glas mawe. Po{to takav ishod nisu o~ekivali ~elnici u op{tini preuzeli su poslove oko nove izborne skup{tine - rekla je ^ipak, navode}i da su uo~i

glasawa zaposlenima otvoreno stavqali do znawa kome kandidatu treba da uka`u poverewe, pa ih ~ak o tome obave{tavali i idu}i po ku}ama. Na delu je {ikanirawe i zapla{ivawe radnika, nu|ewe boqih randih mesta za lojalnost, rekla je ^ipak i dodala da je dosta radnika zbog toga povelo sudske sporove protiv poslodavca.

Kao primer za to, navela je da je bez posla ostao op{tinski poverenik za izbelgice Jovan To-

mi}, da je blagajnica telefonskim putem obave{tena da je preme{tena na drugo radnom mesto, a da umesto we taj posao sada bez kvalifikacije obavqa novoprimqeni radnik.

– Mada ~elnici u Op{tinskoj upravi tvrde kako ima vi{ka zaposlenih, istovremeno je na delu zapo{qavawe novog kadra - istakla je ^ipak.

Navode predsednice sindikata opovrgao je za „Dnevnik” Bro{}anc tvrde}i da sindikalka

NOVKA MOJI] U ZREWANINSKOM GERONTOLO[KOM CENTRU

Stari zadovoqni uslugama

Sa{a Krsti}

STRATEGIJA UPRAVQAWA GRA\EVINSKIM ZEMQI[TEM

Investitorima pripremiti parcele SOMBOR: Opse`na analiza sa~iwena kako bi se u Sombor privukli investitori kona~no je stigla do prvog ~oveka grada Nemawu Deli}a rekao je ju~e direktor Direkcije za izgradwu Grada Sombora Sa{a Krsti} tokom redovnog sastanka direktora javnih preduze}a sa gradona~elnikom. Kako je objasnio analiza je ustvari predlog Strategije komunalnog opremawa somborske Industrijske zone, koji bi investitorima omogu}io potpuno „~istu” situaciju u Industrijskoj zoni.

- Ovaj predlog je u potpunosti usagla{en sa podacima i predlo`enim merama kolega

ZREWANIN: Pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji} obi{la je ju~e Gerontolo{ki centar u Zrewaninu i u razgovoru sa direktorkom Zoricom Vu~kovi} upoznala se sa radom i planovima ove ustanove. Sastanku su prisustvovali i ~lan Gradskog ve}a Milo{ Kova~evi} i zamenik predsednika Skup{tine grada Predrag Jeremi}.

- U sklopu redovnih aktivnosti sekretarijata, do{la sam u posetu Gerontolo{kom centru. Ciq je bio da obi|emo objekat i vidimo u kakvim uslovima borave na{i stari, koje su potrebe ovog centra i {ta je to {to sekretarijat mo`e u~initi u ciqu unapre|ewa socijalne za{tite korisnika – izjavi-

wa ove lokacije – dodao je Krsti}.

Ka`e da je tro{kovnik pravqen na bazi komunalnog opremawa optimalnog broja pojedina~nih parcela namewenih prodaji ili dugoro~nom iznajmqivawu, pre svega elektro, vodovodno- kanalizacionom i putnom mre`om.

- Od oko 113 hektara ove povr{ine, nekih 30-tak hektara je u statusu privatne imovine i za wih je neophodno re{avawe imovinsko-pravnih odnosa, dok je oko 55 neizgra|enih hektara i sada u vlasni{tvu Grada, odnosno pod wegovom upravom, po{to je Republika Srbije jo{ uvek jedini vlasnik,

la je Moji}eva posle radnog sastanka i najavila da }e sekretarijat za sedam do deset dana objaviti konkurs za dodelu sredstava ustanovama socijalne za{tite.

Direktorka Vu~kovi} je najavila da }e se ovda{wi stara~ki dom odazvati na konkurs sa svojim projektima, ali ju~e nije precizirala o kojim se planovima ta~Novka Moji} sa korisnicama Centra no radi. Novinare je zanimao i stav vojvo|anske sekretarnom, po{to su, nakon ve~ere, dobike povodom nedavnog saop{tewa li povi{enu temperaturu i prozrewaninskog Zavoda za javno zdraliv. S druge strane, nadle`ni u Gevqe da se vi{e korisnika ove ustarontolo{kom centru su demantonove najverovatnije zatrovalo hravali ovakve tvrdwe, napomiwu}i da se, mogu}e je, radi o virusnoj infekciji.

- To nije bila tema na{eg razgovora, niti sam ja do{la da dajem moralnu podr{ku Gerontolo{kom centru. Ovakve ustanove su po prirodi stvari izuzetno osetqive, a i mediji ponekad „naduvaju” pri~e. U svakom slu~aju, kao pokrajinski sekretarijat itekako pratimo de{avawa u svim ustanovama socijalne za{tite u Vojvodini, a wih je 27, namewenih starima, deci i mentalno obolelim licima – odgovorila je Moji}eva.

Na wenu izjavu nadovezala se jedna od prisutnih stanarki Geronotolo{kog centra koja je kazala da je zadovoqna uslugama.

- Drugi su na ulici i nemaju {ta da jedu, a ovde o nama vode ra~una kao da su nam deca – kazala je vreme{na gospo|a, obra}aju}i se Novki Moji}. @. Balaban

^ipak ne govori istinu.

- ^lan sam sindikata, pla}am sindikalnu ~lanarinu i ~lan sam radne grupe za sindikalne izbore. Sindikalni skup zakazan za petak nije novi sastanak ve} nastavak izborne skup{tine - kazao je Bro{}anc.

Ostalo nije hteo da komentari{e smatraju}i da je sud mesto gde zaposleni mogu da dobiju odgovor ako misle da ~elnici vlasti zloupotrebqavaju polo`aj.

Z. Deli}

VESTI „Termal” inspiracija za umetnike VRDNIK: U bawi „Termal” u Vrdniku odr`ava se slikarska kolonija, u organizaciji udru`ewa „Alma Mons” iz Novog Sada. Kolonija }e trajati do 20. marta i okupqa 17 eminentnih slikara iz Srbije, Crne Gore i Bugarske. Kako je re~eno na konferenciji za novinare, kolonija je internacionalnog karaktera, a povod za weno organizovawe je osvajawe zlatne medaqe Slobodana Sore i vaterpolista na Svetskom prvenstvu u Rimu.

-Ciq nam je da organizujemo {to vi{e umetni~kih i kulturnih manifestacija, na taj na~in obogatimo ponudu na{e bawe i omogu}imo gostima da u`ivaju u vrhunskim delima svetski priznatih umetnika - istakao je direktor bawe „Termal” Dobrivoje Antoni}.

Na koloniji u~estvuju: Viktor Ran|elovi}, Zoran Kruq, Mi{a Vemi}, Zdravko Mandi}, Jano{ Mesaro{, Sava Stojkov, Dragan Stojkov, Jano{ [lajf, Pavle Ble{i}, Kamen Kasimov Pewo Penek Plamen Lekgostup Stojan Milanov, Radule Bo{kovi}, Dragan Vi{ekruna, Tawa Vi{ekruna i Vidoje Tucovi}. Sve~ano otvarawe izlo`be radova odr`a}e se u petak,19. marta, u 13 ~asova u kongresnoj sali bawe „Termal”. S. B.

Psi ~ekaju vozilo

[ID: Zbog sve ~e{}ih problema sa psima lutalicama, odbornici Skup{tine op{tine [id su na pro{loj sednici postavili pitawe direktorici JKP „Standard” Violeti Colner kada }e se psi skloniti sa ulica. Ona je tom prilikom objasnila da je u toku nabavka specijalnog vozila za te namene.

D. S.

DODEQENE PLAKETE IN&OUT U IN\IJI

Vojna imovina nije interesantna - Postoje naznake da bi uskoro, kroz jedan tripartitni dogovor lokalne samouprave, Ministarstva unutra{wih poslova i Ministarstva odbrane moglo do}i do izme{tawa somborske Policijske Uprave iz zgrade Skup{tine Grada u nekada{wu kasarnu „Radivoj ]irpanov”, ali za Dom Vojske u strogom centru Sombora jo{ uvek nemamo zainteresovanog investitora - kazao je gradona~elnik Nemawa Deli} uz opasku da se kroz saradwu Sombora i Ministarstva odbrane zavr{ava prikqu~ewe nekada{weg vojnog aerodroma, sada Prvog Centra za obuku VS lociranog na putu Sombor-Apatin, na somborsku gradsku vodovodnu mre`u. iz JP „Urbanizam”, JKP „Vodokanal”, „Elektrovojvodina” i JP „Energana” kako bismo dobili zonu gra|evinskog zemqi{ta povr{ine oko 113 hektara namewenog industriji.

Radi se o kompleksu oivi~enom pristupnim putem severnog dela Industrijske zone Jug 3, Staparskog puta i pristupnog puta kraj pogona „Kalcedonije” i sada{we lokacije toplane JP „Energana”- pojasnio je Krsti} prema ~ijim re~ima ovaj, za sada samo radni, dokument sadr`i i aproksimativne tro{kove komunalnog oprema-

pravni titular, dr`avne svojine - napomenuo je direktor somborske gradske Direkcije za izgradwu Sa{a Krsti} i dodao da su dokumentom obuhva}ena i 23 hektara ve} izgra|enog gra|evinskog zemqi{ta, kao i da bi nakon eventualnog usvajawa ovog predloga strategije komunalnog opremawa industrijske zone slede}i korak morao, posle obezbe|ewa izvora finansirawa, da bude projekat geodetskog obele`avawa i razre{ewa imovinsko-pravnih odnosa kroz postupak eksproprijacije.

M. Miqenovi}

Siv~ani slave jubilej SIVAC: Tradicionalni i jubilarni 25. susret Siv~ana u Novom Sadu, bi}e odr`an u subotu, 27. marta u restoranu „Ribarac” na Ribarskom ostrvu. Okupqawe je zakazano za 20 ~asova, a program }e upotpuniti orkestar „Terapija”, muzi~ko-folklorni ansambl Doma kulture iz Sivca, sponzorima i donatorima }e biti uru~ene zahvalnice, a za posetioce je organizovana tombola.

Ulaznice se mogu naru~iti telefonom na broj: 6364-328.

L. N.

Arogantni trgovci najvi{e qute kupce IN\IJA: Svetski dan potro{a~a je u In|iji obele`en dodelom plaketa IN&OUT koje su primili predstavnici, prema sudu potro{a~a, najboqih i najlo{ijih prodavaca robe i davaoca usluga na teritoriji op{tine In|ija. Dodela plaketa je bila finale projekta „^itaj, gledaj, kupuj, kontroli{i i reaguj” koju je sproveo Centar za za{titu potro{a~a In|ija, a u okviru koje su potro{a~i nominovali prodavce robe i davaoce usluga kao kvalitetne i nekvalitetne i navode}i razloge svog zadovoqstva, odnosno nezadovoqstva.

-Ova akcija trajala je godinu dana i mi smo, pored anketirawa potro{a~a preko upitnika, anketa, mejla i sajta, uveli i takozvane tajne potro{a~e koji su i{li inkognito i prikupqali informacije. Imali smo nekoliko kriterijuma: higijenu, pona{awe prodavaca, qubaznost, rukovawe hlebom i sli~no, a kada smo dobili informaciju za koga to gra|ani misle da je dobar, a za koga da je mawe dobar, i koliko se, po wihovom mi{qewu, potro{a~ka prava po{tuju, shvatili smo da je stawe gotovo alarmantno - ka`e Slavica Ro-

di} iz Centra za za{titu potro{a~a In|ija. ^ak je 61 odsto ispitanika tvrdilo da nijedan prodavac robe ili pru`alac usluga nije dobar, 20 odsto je uspelo da se

opredeli, a 17 odsto potro{a~a nije imalo nikakvo mi{qewe u vezi sa tim. Na osnovu glasova potro{a~a Centar za za{titu potro{a~a dodelio je plakete u kategoriji IN „Mahi” diskontu, zbog kvaliteta usluga, a posebno zbog uvo|ewa biorazgradqive ambala`e na teritoriju Sre-

ma, DM drogeriji zbog qubaznosti osobqa, lepo izlo`enih artikala i povoqnih cena, kwi`arama „Komazec” zbog kvaliteta usluge i robe, apoteci „Leut” zbog qubaznosti i strpqewa osobqa u radu sa potro{a~ima i apoteci „Julija” zbog dobrih cena i politike uva`avawa svake reklamacije potro{a~a.

Neslavnu titulu i OUT plaketu dobili su „Radijus Vektor”, na ~iji rad su potro{a~i imali najvi{e zamerki za nekvalitetnu uslugu, te neslu{awe i nepo{tovawe zahteva i primedbi potro{a~a, zatim „ZAM - @uti dragstor” ~ijim prodavcima su potro{a~i zamerili nequbaznost i nehigijensko rukovawe hlebom, mesara „\or|evi}” kojoj su upu}ene zamerke u vezi sa nequbazno{}u prodavaca i nehigijenom, {opu „@eqana” u ~ijem radu potro{a~ima smeta arogantnost i nequbaznost osobqa i prodav-

nica „Luki” u Be{ki kojoj je zamereno to~ewe alkohola i otvarawe fla{a u prodavnici, kao i zaga|ivawe prostora oko prodavnice, na kom se izme|u ostalog nalazi i sportsko igrali{te.

- Ciq nam je da oni ~ije usluge su potro{a~i ocenili kao dobre budu jo{ boqi, a oni koje potro{a~i smatraju nedovoqno dobrim da porade na svojoj delatnosti pa mo`da naredne godine dobiju IN plakete, jer zaista je bitno da se ~uje, ali i po{tuje glas potro{a~a - rekla je Slavica Rodi}.

S. Bojevi}

12

CRNA HRONIKA

sreda17.mart2010.

DNEVNIK

ZBOG SUMWE U POKU[AJ PRIKRIVAWA PRO[LOGODI[WEG UDESA OP[TINSKOG FUNKCIONERA

Suspendovan komandir policije u Adi Protiv komandira Policijske ispostave u Adi Milana Broj~ina podneta je krivi~na prijava zbog osnovane sumwe za zloupotrebu slu`benog polo`aja, potvrdila je ju~e za na{ list portparolka Policijske uprave u Kikindi Radojka Radanovi}. Ona je precizirala da je prijava podneta Osnovnom javnom tu`ila{tvu Subotica, ne otkrivaju}i pojedinosti, napomiwu}i da je daqe postupawe i davawe in-

Milan Broj~in

formacija u nadle`nosti Tu`ila{tva.

PU Kikinde u vezi s podno{ewem krivi~ne prijave protiv Broj~ina nije se ogla{avala saop{tewem, ali nam je potvr|eno da je protiv wega pokrenut disciplinski postupak, suspendovan je, me|utim, zvani~no nije razre{en du`nosti.

Po nezvani~nim informacijama koje su nam potvr|ene iz policijskih izvora, komandir Policijske ispostave u Adi

SU\EWE FUTO@ANINU ZA POKU[AJ UBISTVA PODSTANARA JO[ BEZ EPILOGA

Pucaw jedino siguran?

– Osetio sam ogromnu koli~inu straha, i zato sam pucao.

To je bila iskqu~ivo samoodbrana. Pa tu je bilo jo{ qudi!

Da sam hteo, mogao sam da ubijem sve okolo – a nisam. ^im je strah pro{ao, odmah mi je i mozak proradio boqe – ponovio je ju~e pred krivi~nim ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu Futo`anin Krsto Mitrovi} (46), optu`en za poku{aj ubista svog tada{weg podstanara Miroslava Japunxe (39).

Tu`ila{tvo navodi da je Mitrovi} 21. maja 2006. godine oko 16 sati uperio pi{toq Japunxi u glavu i ispalio metak, pogodiv{i ga u levi obraz. Pucwu je prethodila o{tra sva|a u vezi sa stvarima koje su bile sme{tene u gara`i.

Tokom su|ewa, okrivqeni stanodavac tvrdio je da ga je podstanar prvi napao, po{to ga je zamolio da iznese svoje stvari iz gara`e. On obja{wava da je taj objekat koristio kao radionicu, pa je od Japunxe zahtevao da iznese svoju ve{-ma{inu, da je zbog toga izbila sva|a, pa ga je podstanar uhvatio za vrat i jako stegao, zbog ~ega je on izvadio pi{toq iz opasa~a i pucao.

– Japunxa je bio na mojim le|ima kada sam pucao. Pi{toq

sam izvadio s levog kuka, repetirao ga i pucao. To je bila samoodbrana. Pi{toq sam kupio u Bijeqini za 400 evra, i uz wega sam dobio jo{ 16 metaka. No}u je stajao u ku}i, a kada sam i{ao negde, nosio sam ga sa sobom. Tog dana sam i{ao na ro{tiq kod devojke, pa sam ga poneo kada sam krenuo na put – kazao je ju~e Mitrovi}.

O{te}eni Japunxa tvrdi da je Mitrovi} wega napao. Da je lupao na vrata podstanarskog stana i vikao zbog ~ega o{te}eni koristi wegov usisiva~. Od zakupca je tra`io i da izbaci stvari iz gara`e. Miroslav tvrdi da ga je zato gurnuo, a optu`eni je izvadio pi{toq iz jakne, repetirao ga i pucao s udaqenosti od metar.

Tokom tri godine dugog procesa, diskutabilan je polo`aj optu`enog i o{te}enog u trenutku pucawa. Zbog toga {to nije utvr|ena Mitrovi}eva ta~na udaqenost, na su|ewima su posle ve{taka saslu{avana i petorica lekara Klini~kog centra Vojvodine koji su tog dana primili rawenog Japunxu na odeqewe.

Su|ewe se nastavqa 23. marta.

S. Tanuryi}

Protiv Milana S. (1991) iz Ba{aida, op{tina Kikinda, pripadnici Policijske uprave u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti. On se tereti da je u posledwe vreme mobilnim telefonom slao SMS-poruke prete}e sadr`ine sedamnaestogodi{woj devojci iz Ba{aida.

M. Mr.

Jo{ `e{}e protiv narkobandi U slo`enim uslovima rada Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici postigla je dobre rezultate, ali na~elnnik Zoran Smaji} najavquje da }e, sude}i po prva dva meseca, rezultati ove godine biti jo{ uspe{niji .

Pro{le godine, kada je re~ o narkomaniji, sremskomitrova~ka policija je razotkrila i pohapsila dve grupe za rasturawe droge u Sremskoj Mitrovici i [idu, a u {idskoj grupi je bio i jedan policajacac. Tako|e razbijena je i pohap{ena kriminalna grupa na podru~ju Stare Pazove. Na podru~ju Srema u 188 slu~ajeva zapleweno je 106 kilograma droge, oko

Zoran Smaji}

16 kilograma heroina i 90 kilograma marihuane. Oko 90 odsto droge je zapleweno na grani~nom prelazu Batrovci, gde je, pro{le godine, registrovano vi{e od osam miliona putnika u oba smera.

- Mi smo danas, po uspe{nosti u otrkivawu {verca droge,

na tre}em mestu u Srbiji.

Me|utim, moramo biti jo{ uspe{niji u ovom poslu, jer raste broj razbojni{tava i drskih kra|a, a izvr{ioci ovih krivi~nih dela su u najve}em broju slu~ajeva narkomani – ka`e na~elnik Zoran Smaji}.

Pro{le godine u Sremu je registrovano 4.152 krivi~na dela, od ~ega 85 odsto iz oblasti op{teg kriminaliteta. Me|u te{kim krivi~nim delima su pet ubistava, 11 poku{aja ubistva i pet silovawa. Sva ova dela su rasvetqena, a izvr{ioci privedeni pravdi. Da Najvi{e droge zapleweno na prelazu Batrovci maloletni~ka delikvencija ima blagi - Primenom novog Zakona o dovima. A da je to tako, potvrpad svedo~i i podatak bezbednosti saobra}aja stawe |uje i podatak da je {est polida je pro{le godine na drumovima se mewa na boqe, cajaca, zbog {verca droge i 197 maloletnika izvr- ali mi iz saobra}ajne policije primawa mita suspenodvano s {ilo 229 krivi~nih moramo jo{ vi{e raditi, kako posla i protiv wih se vodi i dela, a u 2008. godini bi bezbednost bila jo{ boqa. radni i sudski spor. maloletnici su izvr- Za dva meseca ove godine u Sre- [est na{ih slu`benika je {ili 263 krivi~na de- mu je u saobra}aju poginula jed- uhap{eno zbog droge i drugih la. na osoba, otkriveno je 309 vo- krivi~nih dela. Mi ne `elimo [to se ti~e bezbed- za~a pod uticajem alkohola, od da nekoliko ne~asnih qudi nosti saobra}aja, pro- kojih je 103 zadr`ano u poli- sramoti uniformu i sve druge {le godine su postig- cijskim stanicama na tre`we- koji po{teno obavqaju svoj ponuti odli~ni rezulta- wu po 12 ~asova, a onda protiv sao u policiji. I ubudu}e }emo ti, ali na~elnik Odse- wih podnete prijave. Najvi{e biti veoma strogi prema svim ka za saobra}aj Rajko voza~a pod uticajem alkohola vrstama prekr{aja me|u na{im Sari} jo{ uvek nije otkriveno je u Staroj Pazovi – radnicima. Gra|ani nam veruju zadovoqan. Naime, pro{le go- 34 i Sremskoj Mitrovici – 27. i to poverewe mora biti jo{ dine se na putevima Srema do- Za ova dva meseca iz saobra}a- ve}e, a da bi ga zaslu`ili mogodila 2.351 nezgoda, {to je za ja je zbog tehni~ke neispravno- ramo iz na{ih redova odstra12 odsto mawe nego 2008. godi- sti iskqu~eno 65 i 82 neregi- niti sve one koji bilo kojim ne, povre|eno je 1.081 osoba, a strovana vozila – napomiwe postupkom naru{avaju ugled poginulo 46 lica. U 2008 godi- Sari}. policije – kategori~an je nani broj poginulih u saobra}ajU ovoj Policijskoj upravi ~elnik Policijske uprave Zonim nesre}ama bio je ve}i za 20 su odlu~ni i da ra{~iste i s ran Smaji}. odsto. nepravilnostima u svojim reS. Bojevi}

UHAP[ENI LIDERI DVEJU PARTIJA, OSUMWI^ENI ZA FAL[ POTPISE ZA REGISTRACIJU STRANKE

Garda bez komandanta, ne`ewe bez Vijetnamki Lideri partija Ujediweni pokret srpstva i Partija veterana Srbije Haxi Andrej Mili} i @eqko Vasiqevi} uhap{eni su zbog sumwe da su falsifikovali potpise za registraciju partija.

Postoje osnovi sumwe da su Mili} i Vasiqevi}, na izjavama o ~lanstvu u politi~kim strankama Pokret veterana Srbije i Ujediweni pokret srpstva falsifikovali potpise i li~ne podatke navodnih ~lanova a zatim ih overili falsifikovanim pe~atom Tre}eg op{tinskog suda u Beogradu, saop{tio je MUP. Sve partije u Srbiji bile su du`ne da se preregistruju, u skladu s novim Zakonom o politi~kim strankama, i da do 23. jaunara dostave 10.000 overenih potpisa, odnosno 1.000 potpisa za stranke nacionalnih mawina. Do sada je registrovano oko 60 partija.

Vasiqevi} i Mili} se sumwi~e da su falsifikovali i

@eqko Vasiqevi}

zavodne brojeve overa, pod kojima su sporne izjave navodno zavedene u kwigama Tre}eg op{tinskog suda. Tako sa~iwene izjave su predali Ministar-

Zgrada op{tine u Adi

POLICIJA U SREMU LANE RAZBILA DVE GRUPE DILERA DROGE

U BA[AIDU, KOD KIKINDE

Prete}e poruke devojci

Milan Broj~in tereti se da je poku{ao da prikrije okolnosti jedne saobra}ajne nezgode koja se u novembru pro{le godine dogodila u Adi, a u kojoj je u~estvovao funkcioner a|anske op{tine. Kako smo saznali, Broj~in nije dozvolio saobra}ajnim policajcima da podnesu prijavu protiv jednog od pomo}nika predsednika op{tine koji je izazvao saobra}ajni udes, udariv{i automobilom u zid ku}e.

M. Mr.

Hayi Andrej Mili}

stvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu kao prilog prijavi za upis politi~ke organizacije u Registar politi~kih stranaka. Prijavu protiv

Mili}a i Vasiqevi}a podnelo je Ministarstvo za dr`avnu upravu i oni su uhap{eni po zahtevu Prvog osnovnog javnog tu`ila{tva.

Vasiqevi} i Mili} organizovali su pre tri godine skupove veterana koji su navodno, kao "Garda cara Lazara" `eleli da s oru`jem krenu na Kosovo. @eqko Vasiqevi} je do 2008. godine bio poslanik Pokreta veterana Srbije s liste Socijalisti~ke partije Srbije, a potom od jula 2008. godine pomo}nik ministra za rad. Vasiqevi} je poznat po ideji da bi najboqe bilo da za oko 250.000 ne`ewa u Srbiji dovedu devojke iz Laosa, Burme, Vijetnama i Kamboxe koje bi se, po wemu, ovde rado udale, i na taj na~in da bi se poboq{ao natalitet. Smewen je u septembru 2009. godine, posle podele u Pokretu veterana Srbije, posle ~ega je osnovao Partiju veterana.

(Beta)

NA VA[ARU U [IDU

Kroasani s la`nim rokom Savica J. (28) iz Futoga je prekju~e na va{aru u [idu uhva}en kako prodaje 500 kroasana proizvo|a~a iz Aleksandrovca, u Republici Srpskoj, kojima je rok upotrebe istekao 18. januara ove godine. Me|utim, preko te etikete nalepqena je nova, na kojoj pi{e da su „mini vila“ kroasani upotrebqivi do 22. maja i 22. juna ove godine. Kroasani su, naravno, zapleweni kao

proizvodi {kodqivi po qudsko zdravqe.

Protiv Savice J. je podneta krivi~na prijava Osnovnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da je na ovaj na~in po~inio krivi~no delo proizvodwe i stavqawa u promet {kodqivih proizvoda.

Savica J. }e za ovo krivi~no delo odgovarati u redovnom postupku.

S. B.

KOD POJATA UHAP[EN RO@AJAC

Zlatne poluge u kolima Policija je uhapsila crnogorskog dr`avqanina Ibrahima M. iz Ro`aja u ~ijim kolima su prona|ene poluge zlata i zlatni nov~i}i ukupno te{ki oko 6,5 kilograma, saop{tila je ju~e lokalna policija.

Osumwi~eni, kome je odre|eno policijsko zadr`avawe, nije imao dokumentaciju o poreklu i nabavci zlata i bi}e uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji, navodi se u saop{tewu. Policija je poluge zlata i zlatne nov~i}e ukupne te`ine 6.514 grama prona{la u vozilu osumwi~enog na parkingu benzinske pumpe "Eko" u mestu Pojate.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda17.mart2010.

13

NAKON [TO JE STANKO SUBOTI] PREKSINO] NA TV B-92 U DIREKTNOM UKQU^EWU IZ @ENEVE IZNEO PODATKE O PRIVATIZACIJI LUKE BEOGRAD I „VE^ERWIH NOVOSTI“

Tu`ila{tvo i policija (jo{) bez komentara o Canetovim tvrdwama

U USTANI^KOJ ULICI U BEOGRADU

Bomba raznela „mercedes” U Ustani~koj ulici u Beogradu, kod broja 244, pro{le no}i oko 24 sata, eksplodirala je bomba podmetnuta ispod rentiranog „mercedesa“ A klase, beogradskih registarskih oznaka.

Osim „mercedesa“, u eksploziji, u kojoj nije bilo povre|enih, o{te}ena su jo{ tri parkirana automobila Po pri~i o~evidaca, neposredno pre eksplozije oko „mercedesa“ „su se motali nepoznati mladi} i devojka“.

– Neposredno pre nego {to se „mercedes“ ispod kojeg je eksplodirala bomba uparkirao, moj automobil je stajao na tom mestu. ^im sam se isparkirao, video sam da mi taj auto staje na

mesto. Kada sam se vratio, uparkirao sam se na drugo mesto, nedaleko odavde, oti{ao ku}i i posle desetak minuta za~uo eksploziju koja je potresla ~itavu zgradu – ispri~ao je vlasnik o{te}enog „forda sijera“.

Na mesto doga|aja odmah je stigla je i kontradiverziona ekipa koja je pregledala automobil.

– Po prvim informacijama, re~ je o kontrolisanoj eksploziji, {to ukazuje na to da je onaj ko je podmetnuo bombu znao {ta radi. Daqom istragom utvrdi}emo {ta je bio motiv za podmetawe bombe – ka`e izvor blizak istrazi.

E. D.

ODLO@ENO SU\EWE DIREKTORIMA „AGRO@IVA”

Razboleo se okrivqeni \uro Budimir

Pred Vi{im sudom u Zrewaninu ju~e je odlo`en nastavak su|ewa Miroslavu @ivanovu (59), biv{em predsedniku i suvlasniku “Agro`iva”, i dvadesetorici wegovih bliskih saradnika – direktora preduze}a iz sastava te pan~eva~ke kompanije, zbog bolesti jednog od optu`enih \ure Budimira. Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 29. i 30 april.

Tu`ila{tvo tereti okrivqene da su od 2005. do 2008. godine zloupotrebili slu`beni polo`aj i po~inili finansijske malverzacije, ~ime je @ivanovu i ostaloj

trojici suvlasnika “Agro`iva” – Branku Vrawe{u, Radetu \uri}u i Zoranu Trifuqeskuu, omogu}eno da neosnovano naplate dividendu ve}u od 1,5 milijardu dinara.

U procesu, zapo~etom 5. novembra 2008, postupak je, zbog promene u sastavu sudskog ve}a, obnovqen 25. januara ove godine. Tako|e, umesto Zorana \urana, biv{eg zamenika okru`nog javnog tu`ioca koji nije pro{ao na reizboru, optu`nicu }e u nastavku glavnog pretresa zastupati zamenik vi{eg tu`ioca Branislav Tati}. @. B.

Dan nakon {to je kontroverzni biznismen Stanko Suboti} u telefonskom ukqu~ewu u emisiju Jugoslava ]osi}a na TV B-92 rekao da su Milan Beko i Miroslav Mi{kovi} s wegovih 50 miliona evra kupili Luku Beograd i “Ve~erwe novosti”, niko se iz Tu`ila{tva nije oglasio o tome da li }e ovi navodi biti provereni.

Odgovor na pitawe ho}e li Tu`ila{tvo proveravati da li je novac ste~en {vercom cigareta, za {ta se u Srbiji protiv Stanka Suboti}a vodi sudski proces, zavr{io u xepovima tajkuna koji su ga legalizovali kupuju}i Luku Beograd i “Ve~erwe novosti”, nismo mogli dobiti jer se specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} nije javqao i pored nekoliko poziva B-92. Ni direktor policije Milorad Veqovi}, ni ministar Ivica

Stanko Suboti}

Stanko Suboti} rekao je da je u @enevi. Srbija je za wim raspisala poternicu zbog “produ`enog krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja“.

VAC: Novac za „Novosti“ obezbe|en s ra~una u Nema~koj Nema~ka medijska grupa VAC saop{tila je ju~e da novac za kupovinu ve}inskog paketa u kompaniji „Novosti“ poti~e iskqu~ivo s ra~una tog nema~kog koncerna.

U saop{tewu VAC navodi da je „iskoristio mogu}nost za kupovinu vi{e od 60 odsto udela u „Novostima“. „Novac je podignut iskqu~ivo sa nema~kih ra~una kompanije VAC. U ovom trenutku ~ekamo dozvolu od antimonopolske komisije (u Srbiji)“, navodi se u saop{tewu nema~ke kompanije VAC dostavqenom agenciji Beta.

Da~i} nisu `eleli za B-92 da daju izjave o ovom slu~aju dok se sve ne ispita.

Stanko Suboti}, za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog {verca cigareta, Mi{kovi}u i Beku, koji su, kada je trebalo da ga vrate, krenuli u, kako ka`e, hajku na wega.

Autor emisije Jugoslav ]osi} ka`e da je bio svestan za {ta se sve tereti Suboti}, ali da je smatrao da u otkrivawu cele istine treba ~uti i wegovu stranu.

U me|uvremenu je Ratko Kne`evi}, koji je Suboti}a optu`ivao da je s Milom \ukanovi-

}em i Jovicom Stani{i}em organizovao {verc cigareta i da su odgovorni za mnoga ubistva, na sajtu “Dejli wuz Montenegro” u prete}em ~lanku da je pla}en od Suboti}a i \ukanovi}a.

“Zavr{io si sa mnom, nakon ovog sramnog ~ina koji si ve~eras priredio Neboj{i Medojevi}u”, navodi se izme|u ostalog u Kne`evi}evoj poruci.

Kompanija „Delta“ demantuje da je poslovala s Canetom. U saop{tewu te kompanije navodi se da „’Delta Holding’ nikada nije imao zajedni~ke investicije sa Stankom Subo-

Uprava Kompanije „Novosti“ saop{tila je ju~e da u kapitalu „Novosti“ nema novca Stanka Suboti}a. „Zajedni~ki interes VAC-a i Stanka Suboti}a u pogledu sticawa vlasni{tva nad ’Novostima’ na{oj javnosti je dobro poznat, kao {to je ve} objavqivano u drugim medijima, dok }e kona~nu re~ u tome imati nadle`ni organi Republike Srbije“, pi{e u saop{tewu uprave Kompanije „Novosti“.

Ure|iva~ki kolegijum „Ve~erwih novosti“ je u odvojenom saop{tewu istakao da je zadu`en za ure|ivawe novina, bez obzira na to ko je vlasnik, i da im je najva`nije da slobodno, po svom

Malovi}: Hap{ewe suverena odluka svake dr`ave Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e da je me|unarodna poternica za Stankom Suboti}em Canetom na snazi, i ukazala na to da Ministarstvo mo`e podneti zahtev za wegovo izru~ewe samo u slu~aju wegovog hap{ewa.

– Ministarstvo pravde mo`e reagovati samo ukoliko ga Interpol bude obavestio o tome da je lice za kojim je raspisana me|unarodna poternica uhap{eno u inostranstvu i potom podneti molbu za izru~ewe – objasnila je ministarka Malovi} u izjavi za Tanjug. Ona je ukazala na to da je svaka dr`ava suverena u tome da odlu~i da li je odre|eno krivi~no delo po wenom zakonu i da li postoji pravni osnov da me|unarodnu poternicu druge dr`ave stavi u svoj nacionalni sistem i da po woj postupi.

Po podacima {vajcarskog Interpola, koji su nedavno pro~itani na su|ewu u Specijalnom sudu u Beogradu, Suboti} ima voza~ku dozvolu [vajcarske, ali nema {vajcarski paso{ niti li~nu kartu te dr`ave. ti}em, a najmawe je ta~no da se kod wega finansijski zadu`ivao“, navedeno je u saop{tewu dostavqenom Tanjugu. „O~ekujemo da }e nadle`ne dr`avne institucije efikasno reagovati i pru`iti pravnu za{titu doma}im kompanijama koje savesno posluju, po{tuju}i zakon i dosledno primewuju doma}e i me|unarodne standarde poslovawa“, dodaje se u saop{tewu.

odabiru, profesionalnim kriterijumima, eti~kim na~elima, politi~kom opredeqewu prave novine. U saop{tewu Ure|iva~kog kolegijuma se isti~e da }e i daqe, bez obzira na pritiske, politi~ke i ekonomske, kao i na nesre|enost i haoti~nost u medijskom prostoru, nastaviti da maksimalno odgovorno i profesionalno radi te{ki novinarski posao.

E. D.

Medojevi}: Klasi~na name{taqka B-92 Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} izjavio je u ponedeqak uve~e za „Novosti“ da je wegovo gostovawe u emisiji „Intervju s Jugoslavom ]osi}em“ na televiziji

JU^E NA BEOGRADSKOM GROBQU LE[]E

Sahrawen Cvetko Simi} Na beogradskom grobqu Le{}e, ju~e posle podne sahraweni su posmrtni ostaci Cvetka Simi}a (44), ~iji su raskomadani delovi tela pro{le nedeqe na|eni u jezeru Jarun kod Zagreba.. Osim supruge Ane, od Cvetka su se oprostili i mnogobrojni prijateqi wih oko 200. Mnogi od wih, za koje se pretpostavqa da pripadaju srpskom podzemqu, odmah nakon sahrane oti{li s grobqa u skupocenim automobilima.

Od prijateqa i kuma nije bio da se oprosti Luka Bojovi}, navodni vo|a jedne od mafija{kih dru`ina u Srbiji. Bojovi}, ina~e, nije bio nedavno ni na sahra-

ni svom tastu. Kako se saznaje u obave{tenim krugovima, Bojovi} u posledwe vreme izbegava skupove na kojima ima puno qudi. Me|utim, u ju~era{wem jednom beogradskom dnevnom listu napisao je „Posledwi pozdrav prijatequ i kumu Cvetku Simi}u“.

Policija jo{ ne zna ko ga je ubio, osakatio i bacio u Jarun.

U vodama tog jetera najpre je prona|eno telo bez glave i udova, a dan kasnije su ronioci iz jezera izvadili i noge. I daqe tragaju za glavom i rukama. Policija je Cvetka Simi}a identifikovala DNK analizom.

E. D.

B-92 bilo ~ista name{taqka, s ciqem da se po{aqu poruke vrhu vlasti u Srbiji da optu`nica protiv Stanka Caneta Suboti}a ne sme biti pro{irena.

– Jer, ako specijalni tu`ilac pro{iri optu`nicu i za

krivi~no delo kao {to je transnacionalni kriminal, Suboti} vi{e ne}e biti siguran ni u [vajcarskoj, ~ije pravosu|e ne poznaje aktuelnu kvalifikaciju „zloupotreba slu`benog polo`aja“, pa ga zato i ne izru~uje Srbiji – istakao je Medojevi}.

On je izjavio da mu voditeq emisije nije ni nagovestio da se sprema presedan i da }e biti `ivog ukqu~ewa u intervju, jo{ mawe da tre}i u~esnik razgovora mo`e biti lice s crvene Interpolove poternice – Cane Suboti}, li~no.

– Bila je to klasi~na name{taqka – rekao je Medojevi} „Novostima“, desetak minuta posle zavr{etka emisije.

On je najavio da }e zbog onog {to se dogodilo u emisiji tu`iti Stanka Suboti}a redovnom sudu.

Medojevi} je demantovao da ima bilo {ta s Miroslavom Mi{kovi}em i Milanom Bekom ili s privatizacijom „Novosti“ i Luke „Beograd“.

„Vordfin”: Mi smo ve}inski vlasnici Luke Beograd Kompanija „Vordfin“ iz Luksemburga saopstila je ju~e, povodom izjave biznismena Stanka Suboti}a za TV B92, da je ona ve}inski vlasnik Luke Beograd i da ima kontrolu nad 93,645 procenata ukupno emitovanih akcija te kompanije. „@elimo da upoznamo javnost, poslovne partnere i finansijske institucije sa kojima sara|ujemo, da su neistinite tvrdwe koje zajedni~ki javno iznose gospodin Stanko Suboti} i TV B92, jer mi sa doti~nim gospodinom ili sa wegovim firmama nikada nismo poslovno sara|ivali“, pi{e u saop{tewu „Vordfina“. Kompanija navodi da je prvi paket akcija Luke Beograd stekla uspe{nom ponudom za preuzimawe akcija oktobra

2005. godine, kada je i postala ve}inski vlasnik. „Vordfin“ je zatim dodatno objavio jo{ dve ponude za preuzimawe i jednu dokapitalizaciju, navodi se u saop{tewu. „Jedini finansijski partner ’Vordfina’ prilikom sticawa akcija Luke Beograd bila je Hipo Alpe-Adria-Bank International AG iz Klagenfurta. Ukupan iznos finansirawa je 40,11 miliona evra i realizovan je u ~etiri tran{e: 9,4 miliona 25. otobra 2005. godine, 2,46 miliona 27. marta 2006. godine, 12,5 miliona evra 15. decembra 2006. godine i 15,75 miliona 14. juna.

2007. godine. Svi navedeni krediti jo{ uvek su u kori{}ewu“, pi{e u saop{tewu luksembur{ke kompanije.

14

DRU[TVO

sreda17.mart2010.

EKOLOZIMA SUMWIVE DOBRE NAMERE LOVACA U ZA[TITI PTICA

Stranci debelo pla}aju da pucaju Za{titari flore i faune iz 36 nevladinih organizacija poslali su dopis na vi{e adresa ministarstava i institucija, kojim tra`e da se poni{ti nedavno usvojeni Pravilnik o za{titi strogo za{ti}enih divqih vrsta biqaka, `ivotiwa i gqiva, zbog nezakoni-

U Evropi jastreb za{ti}en

te procedure i neprihvatqivog sadra`aja. Iako su ove organizacije `elele da u~estvuju u pravqewu spiskova za{ti}enih vrsta, u rad komisije od 17 ~lanova koja je odre|ivala Pravilnik, osim ministarstava ekologije i poqoprivrede te Zavoda za za{titu prirode, iz sektora NVO pozvan je samo Lova~ki savez Srbije. Za{titari smatraju da je uticaj tog saveza bio presudan jer su sa spiska izba~ene neke vi{e nego ugro`ene ptice.

– Umesto da budu uvr{}ene na taj spisak, prepu{taju se na voqu

Zakonu o lovstvu, dakle gazdovawu lova~kih dru{tava. Izme|u ostalog, jarebice, ~ija je brojnost opala 25 odsto, prepelica i grlica je mawe za petinu zbog masovnog lova, a pucawe na grabqivice poput jastreba je van svih evropskih normi – tvrdi ornitolog Dejan \api} iz ekolo{kog pokreta „Stani{i}“.

NVO smatraju da se favorizovawem LSS-a kr{i Zakon o za{titi prirode.

– LSS je vi{edecenijski monopolista u kori{}ewu faune Srbije, a wihovo ukqu~ivawe u izradu Pravilnika je nezakonito jer su u sukobu interesa. Naime, lova~ka dru{tva `ive i finanisiraju se od lova, pa ne mogu biti istovremeno i za{titari – obja{wava \api}, i dodaje da se svake sezone ekolozi bore protiv masovnog lova prepelica i grlica koji za strance organizuju lova~ka udru`ewa.

Sumwa se da je ba{ zbog finansijske koristi Pravilnik izra|en gotovo u tajnosti, a stru~na javnost je za wega saznala tek posle zahteva o dostupnosti informacija od javnog zna~aja.

Za{titari o~ekuju da }e wihov zahtev za poni{tewe Pravilnika nai}i na odjek u javnosti, a taj va`an podzakonski akt, koji je osnov za{tite flore i faune, dobiti novi sadr`aj.

J. Prel~ec

„Eurodisej” usavr{ava mlade u 30 regiona Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} predstavila je ju~e program Skup{tine evropskih regija (AER) „Eurodisej“, koji razmewuje mlade stru~wake od 18 do 30 godina, koji }e imati {ansu da se dodatno obrazuju i upoznaju kulture drugih krajeve Starog kontinenta.

– Sve regije ~lanice programa zasebno raspisuju konkurs tokom godine i odre|uju uslove u~e{}a. Za razmenu va`i princip broj~ane recipro~nosti – objasnila je Maja Sedlarevi}, i dodala da se ovakvim razmenama pravi mre`a mladih stru~waka Evropi. – Po pravilima “Eurodiseja”, morali smo imati regiju sponzora. Zbog izrazito razvijene saradwe koju imamo, javila se rumunska `upanija Kara{-Severin da nas uvede u program 2008.

Dve na{e studentkiwe rumunskog jezika su trenutno tamo, jedna je u biblioteci, a druga u muzeju Re{ica, dok u Zrewaninu jedan u~esnik iz Rumunije radi u Zavodu za kulturu vojvo|anskih Rumuna, a drugi }e biti na praksi u Radio Zrewaninu».

Vojvodina }e mo}i da {aqe mlade u ostalih vi{e od 30 regije ~lanica EAR-a. Jedno od pravila programa je da regije u~esnicima moraju obezbediti ~asove jezika zemqe doma}ina, a program traje od tri do sedam meseci. Partneri u ovom programu, pokrajinski parlament i Centar za razvoj karijere Univerziteta u Novom Sadu, na svojim Internet-prezentacijima postavi}e sve informacije za mlade zinteresovani da u~estvuju u razmeni, te preduze}a i institucije koje `ele da se ukqu~e.

P. K.

DNEVNIK

DR@AVA ]E I DAQE NAJSIROMA[NIJE LE^ITI BEZ PARTICIPACIJE

Za socijalu je bar zdravqe yabe Da bi se za{titilo stanovni{tvo s najmawim prihodima, pojedine grupe su oslobo|ene participacije u zdravstvenim ustanovama. Da bi osiguranik koji `ivi sam ostvario pravo na osloba|awe od participacije, potrebno je da wegov mese~ni prihod ne prelazi iznos minimalca uve}an za 30 posto, {to je trenutno 20.810 dinara. Ukoliko `ivi s ~lanovima porodice, on i uku}ani mogu biti oslobo|eni participacije ako mese~ni prihod po ~lanu porodice ne prelazi minimalac, koji je sada 16.008 dinara.

Bitno za sve koji koriste ovo pravo je da je Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe produ`io rok va`ewa potvrda za osloba|awe od pla}awa participacije za pro{lu godinu. Pravo na

osloba|awe od pla}awa participacije u 2010. osiguranici mogu koristiti na osnovu pro{logodi{we potvrde, sve dok ne stupi na snagu Pravilnik o sadr`aju i obimu prava na zdravstvenu za{titu iz obaveznog zdravstvenog osigurawa i o participaciji za 2010. Nakon toga, osiguranici }e, ako im prihodi ne prelaze propisan cenzus, ovo pravo mo}i da ostvare na osnovu potvrde izdate na obrascu koji }e dobijati u mati~noj filijali.

Ako osiguranici imaju potvrdu za 2009, a u 2010. im je napla}ena participacija, imaju pravo na vra}awe novca, za {ta je neophodno da, osim zahteva za refundaciju, mati~noj filijali prilo`e medicinsku dokumentaciju i ra~une.

Osiguranici koji za sebe i ~lanove svoje porodice nisu obezbedili potvrdu za 2009, mogu svojoj mati~noj filijali podneti zahtev za osloba|awe od participacije, a uz wega dokaze o visini mese~nih svojih prihoda i prihoda ~lanove porodice.

Ako ne prelaze cenzus za osloba|awe od participacije, dobi}e potvrdu koja }e va`iti u 2010. do stupawa na snagu Pravilnika.

Izdate potvrde mo}i }e da zamene u filijali bez podno{ewa novog zahteva. RZZO je svim zdravstvenim ustanovama uputio dopis kojim ih obave{tava da gra|ani i daqe imaju pravo na zdravstvenu za{titu bez pla}awa participacije na osnovu potvrda za 2009.

J. Barbuzan

Bebe iz drugog poku{aja Parovi koji su bezuspe{no pro{li proces vantelesne oplodwe o tro{ku zdravstvenog osigurawa, imaju pravo i na drugi poku{aj ako ispuwavaju kriterijume koje je propisala Republi~ka stru~na komisija Ministarstva zdravqa. Dovoqno je da se obrate svom izabranom ginekologu, koji }e ih uputiti u daqu proceduru.

Vantelesnu oplodwu u Srbiji rade ~etiri dr`avne i {est privatnih zdravstvenih ustanova, a upu}ivawe u neku od wih }e se obavqati u skladu s opredeqewem osiguranog lica i raspolo`ivim kapacitetom zdravstvenih ustanove, kojima je RZZO ve} poslao potrebna uputstva.

ZREWANINSKI \ACI LA@NIM DOJAVAMA O BOMBAMA ESKIVIRAJU KONTROLNE ZADATKE

Eksplozivom se spasavaju od ke~eva Dva puta za mesec dana policija je ispraznila zrewaninsku Sredwu elektrotehni~ku-gra|evinsku {kolu “Nikola Tesla” zbog anonimne dojave u bombi. Po protokolu, policija odmah dolazi, evakui{e |ake i profesore, te obavi antidiverzioni pregled da ustanovi imali kakve eksplozivne naprave. Pravila nala`u da posle svake ovakve prijave “plavci” moraju da kontroli{u zgradu, mada su i oni, i |aci i nastavnici, svesni da je to neko uradio samo da bi izbegao zakazani pismeni zadatak. Na ovakav ve} ustaqeni i neoriginalni na~in da odlo`e proveru (ne)znawa |aci se odlu~uju naj~e{}e i ne znaju}i da kazne za otkrivene krivce, nisu nimalo naivne. Za izazivawe panike i nereda sledi zatvor do tri godine, a sud po~iniocima mo`e izre}i i nov~anu globu.

Mesna Policijska uprava navodi da su u svim dosada{wim slu~ajevima dojave bile la`ne, a posle istrage ustanovilo bi se da je naj~e{}i razlog ovakovog ~ina bio izbegavawe kontrolnog.

– Tokom 2009. nismo imali nijedan slu~aj najave bombe u {ko-

Sredwa {kola „Nikola Tesla” ~esto na udaru

Zaludna mama ispraznila fabriku Ponekad se i radnici u ovda{wim fabrikama pona{aju kao deca. Tako je Osnovno tu`ila{tvo podiglo optu`nicu protiv A. U. (23) iz Vr{ca i B. K. (22) iz Toma{evca, zbog sumwe da su izazivali paniku i nered. Optu`nicom je obuhva}ena i majka drugog mladi}a V. K. (45) koja se tereti da je wih dvojicu podstrekivala. Momci su, naime, pozvali preduze}e „Drekslmajer“ i dojavili da je u fabrici podmetnuta eksplozivna naprava.

Prethodno je V. K. sinu poslala poruku i rekla mu {ta da u~ini i koji broj da pozove da bi obustavio proizvodwu u firmi.

ZA PROMOCIJU BE^EJA VI[E U^INIO KUD „\IDO” NEGO SVI MESNI POLITI^ARI

^ista~i ulica boqe pla}eni od dirigenta i koreografa Umesto da se usredsrede na proslavu tri decenije postojawa i vi{e nego uspe{nog rada, ~lanovi i prijateqi be~ejskog KUD „\ido“ su u ogromnim problemima. Toliko velikim da razmi{qaju o tome da na leto skroz skromno obele`e jubilej i dignu ruke od svega, kao {to su i drugi od wih.

– Kao predsednik Upravnog odbora JP „Komunalac“, znam ta~no koliko zara|uju ~ista~i ulica, a na{i umetni~ki rukovodioci zadu`eni za orkestar i folklorni ansambl, Miroskav Sila{ki i Goran Dumanovi}, dobijaju mawe za svoj kreativan rad. A i to u posledwe vreme neredovno. Znamo da lokalna Folkloriste teraju i iz ro|ene ku}e samouprava nije zakonski obavezna na to da finansira za na{ rad se osamostale u KUD. Obe}an im je projer smo udru`ewe gra|ana, ali ako ima za stor pod krovom iste zgrade, novac za rad, druga sli~nog tipa, mora biti i za nas – tro{kove i plate dva umetni~ka rukovorekao je na vanrednoj skup{tini predseddioca. U po~etku i bi tako. „Kultura u nik KUD-a Dragan Miti}. opancima“ nikako se nije uklapala u po\idovci nemaju ni gde da treniraju. zori{nu koncepciju, gde ni „P“ od pozoKad je Centar za kulturu „Vuk Karaxi}“, ri{ta nema. ~ija su bili sekcija, 2002. preimenovan u – Nu|ene su nam razne varijante za seoGradsko pozori{te, tada{wi politi~ari bu u stari bioskop, zgradu DTV „Partisu ubedili rukovodstvo |idovaca u to da zan“, Omladinski dom, ali kad je bilo po-

trebno na}i novac za renovirawe tih objekata, sve je brzo zaboravqano. Zato smo odlu~ili da tra`imo preraspodelu zgrade, koja je na{ dom pune tri decenije. Imamo pravo na to, pogotovo {to su na{om zaslugom stigle mnoge donacije za adaptaciju zdawa, ali po pravilu, uvek smo ostajali „kratkih rukava“ – naglasio je biv{i igra~, a sad ~lan Predsedni{tva KUD-a Dragan Kokovi}.

Jedan od osniva~a „\ida“ Branislav Roganovi} osuo je paqbu na aktuelne gradske oce, koji nemaju razumevawa za ansambl koji je tokom svoje tri decenije afirmisao grad mo`da vi{e od svih lokalnih politi~ara zajedno. Samo je zaboravio da je svojevremeno i sam podlegao politi~kom pritisku i pristao da se „|idovci“ osamostale u KUD. Sti~e se utisak da je vanredna skup{tina ipak bila ~ist proma{aj jer nije prisustvovao niko od mnogo prozivanih predstavnika lokalne vlasti, pa je sve re~eno oti{lo „u vetar“. Ipak, su se svi slo`ili s tim da delegacija KUD-a poseti lordmera i otvoreno pita da li su potrebni Be~eju.

V. Jankov

lama. Tako|e, na{i slu`benici su u proteklom periodu identifikovali gotovo sve po~inioce tih krivi~nih dela i prema wima su preduzete zakonom predvi|ene mere – obja{wava inspektor Nenad Kerleta. ^esto se ni sami u~enici ne sla`u s postupcima svojih neodgovornih vr{waka: – Maltretiraju qude koji moraju do|u u {kolu i provere da li ima bombe, a mu~e i nas – ka`e jedna od u~enica {kole “Nikola Tesla”.

Da postoje i originalniji na~ini za otkazivawe kontrolnog ispita svedo~i slu~aj od pre vi{e godina, koji se desio ba{ u ovoj {koli. Da bi se na{alili s profesorom matematike, |aci su ga pozvali telefonom i “objasnili” da je dobitnik premije u nagradnoj igri koju je, navodno, organizovao jedan beogradski list.

Termin preuzimawa pozama{ne nagrade, naravno, bio je u vreme nastave, pa je profesor odlo`i kontrolni i otputovao u srpsku prestonicu. Te{koje zamisliti koliko je bio iznena|en shvativ{i da je ispao samo `rtva {ale svojih pitomaca. @. Balaban

SINDIKAT PROSVETARA SMISLIO KAKO DA OBRAZOVAWE VADI IZ KRIZE

Ministar Obradovi} dobio nalog za razmi{qawe Zabrinuta Unija sindikata prosvetnih radnika usvojila je Program za stabilan obrazovni sistem u Srbiji, kojim je definisala kqu~ne probleme, ali i ponudila re{ewa kako da se iza|e iz duboke krize.

Pre svega, ova cehovska organizacija tra`i usvajawe strategije razvoja, ve}e izdvajawe iz BDP-a za reformu gimnazija, ali i nadzorni~ke slu`be. Me|u prioritetima su i racionalizacija mre`e {kola i broja zaposlenih, pove}awe plata i drugih primawa zaposlenih, izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, kao i Posebnog kolektivnog ugovora.

O elementima svog programa Unija SPRS-a }e uskoro obavestiti nadle`ne institucije, prosvetnu i {iru javnost i na nau~nom skupu o reformi gimnazija, a delegacija Unije }e ga predstaviti ministru dr @arku Obradovi}u, nadle`nom odboru Narodne skup{tine i Nacionalnom prosvetnom savetu. U aprilu i maju sindikalci }e odr`avati tribine po op{tinskim centrima, gde }e prosvetari biti obave{teni o detaqima Programa i reakcijama prosvetnih vlasti.

Ministarstvu prosvete Unija je dala rok do po~etka nove {kolske godine da pokrene sve mehanizme ra-

di realizacije Programa i obe}ala svu pomo}, a ako ga ne prihvati ili ne po~ne wegovo ostvarivawe, snosi}e odgovornost za daqe uru{avawe obrazovnog sistema, pa }e i Uni-

Ni {trajk 1. septembra nije iskqu~en

ja organizovati javne proteste i mo`da odlo`iti po~etak nove {kolske godine 1. septembra.

– Kompletan Program je ve} na sajtu Unije SPRS-a, a ~lanovi Glavnog odbora dobili su ga na CD-u za prezentaciju u svojim sredinama – ka`e predsednik Unije SPRS-a mr Leonardo Erdeqi. – Istovremeno, promovi{emo i kwigu „Obrazovawe u Srbiji danas“, koja sadr`i sve pisane materijale s lawskog nau~nog skupa „Obrazovawe u Srbiji – realnost i perspektiva“.

D. Deve~erski

c m y

SPORT

DNEVNIK

sreda17.mart2010.

15

TURNIR U INDIJAN VELSU

Nole spasao tri me~ lopte i dobio Novak \okovi} spasao je tri vezane me~ lopte i pobedio Filipa Kol{rajbera sa 6:3, 2:6, 7:6 (7:3) u tre}em kolu turnira u Indijan Velsu. Naredni rival drugoplasiranom igra~u sveta bi}e Hrvat Qubi~i}.

Me~ je po~eo idealno za \okovi}a – spasao je brejk loptu u prvom gemu, a ve} u narednom napravio je brejk i trasirao sebi put ka osvajawu prvog seta. Do kraja tog dela igre Novak je izgubio samo tri poena

na svoj servis i rutinski je priveo set kraju. U tim trenucima delovalo je da }e Nole kona~no do}i do jedne pobede bez drame i prevelikog utro{ka energije.

Taj utisak bio je poja~an odli~nim po~etkom drugog seta i vo|stvom od 2:0. Me|utim, od tog momenta Novak po~iwe da igra veoma lo{e. Sli~no kao na Rolan Garosu pro{le godine, posle nekoliko \okovi}evih lo{ih gemova Nemac se razigrao i

konstantno pritiskao s osnovne linije. Kol{rajber je mnogo mawe gre{io, poeni su uglavnom bili dugi, a proradio mu je i bekhend. Osvojio je Nemac devet gemova u nizu i iz te{ke situacije do{ao do vo|stva od 3:0 u odlu~uju}em setu. Gemovi su, uprkos tome {to ih je Kol{rajber dobijao, ve}inom bili vrlo neizvesni, pa se ~ekalo da li }e i kada Nole probiti led.

Uspeo je Beogra|anin da uhvati posledwi voz za povra-

POZNATI RIVALI NA[IH IGRA^A

\okovi} – Qubi~i} i Troicki – Berdih Hrvatski teniser Ivan Qubi~i} bi}e protivnik Novaku \okovi}u, a ^eh Toma{ Berdih Viktoru Troickom u osmini finala ATP turnira u Indijan Velsu. Qubi~i} je u tre}em kolu savladao Argentinca Brajana Dabula rezultatom 6:2, 6:3, dok je Berdih pobedio 10. nosioca, Fernanda Verdaska iz [panije sa 6:0, 6:3.

Novak i Qubi~i} su se sastali {est puta u karijeri i srpski teniser je slavio pet puta, posledwi put u Dubaiju ove godine. Qubi~i} je trenutno 26. igra~ sveta i ove sezone je odigrao samo pet me~eva. Troicki i Berdih su igrali samo jednom u ka-

rijeri i to ba{ u Indijan Velsu pro{le godine, kada je na{ teniser slavio veoma ubedqivo. \okovi} je priznao da }e mu prethodni duel protiv Kol{rajbera biti pouka za duel sa Qubi~i}em.

- U me~u s Qubi~i}em mora}u da budem maksimalno skoncentrisan od po~etka do kraja, kako mi se ne bi dogodili psiholo{ki padovi kao protiv Kol{rajbera sredinom susreta - poru~io je \okovi} i dodao: - Kol{rajber je lako mogao da iza|e iz ovog me~a kao pobednik i to bi bilo potpuno zaslu`eno.

tak u me~, a posle toga se i nervoza uvukla u igru Kol{rajbera. \okovi} je dobio ~etiri gema u nizu, uz prednost brejka, ali tu preokretima nije bio kraj – srpski teniser ponovo je posustao, a Kol{rajber do{ao do vo|stva od 5:4 i tri vezane me~ lopte. \okovi} ve} neko vreme ne mo`e da ra~una da }e ga servis izvu}i iz takvih situacija, ali je ovaj put neutralisao sve tri me~ lopte strpqivom igrom i napadom u pravo vreme. Poen na posledwoj me~ lopti imao je 26 udaraca i zavr{en je \okovi}evim napadom iz forhenda. U odlu~uju}im trenucima bilo je primetno da na{ as forsira igru u bekhend stranu rivala, a nema~kom teniseru taj udarac ba{ i nije vrlina. Veoma ~esto je gre{io ili nekontrolisano udarao lopticu i Novak je uspeo da ga takti~ki potpuno nadigra. Naravno, imponovala je i psihi~ka stabilnost igra~a iz Srbije, koji se nije predavao ni kada je velika ve}ina gledalaca pomi{qala da je me~ zavr{en i da je ostala samo tehni~ka stvar da Kol{ajber zada odlu~uju}i udarac. Wega, sre}om, nije bilo i ubrzo se u{lo u taj brejk. Bilo je jasno da Novak ima psiholo{ku

I Jelena se namu~ila Velike probleme imala je i na{a najboqa teniserka Jelena Jankovi}, koja je pobedila Italijanku Saru Erani sa 2:1 (2:6, 7:6 (8:6), 6:4). Iscrpquju}i me~, pun dramati~nih obrta, trajao je skoro tri sata. Wena protivnica u narednoj rundi bi}e izraelska teniserka [ahar Per, koja je savladala Flaviju Penetu tako|e s 2:1 (6:4 6:7(7:4), 6:1).

Jankovi}eva je u taj-brejku drugog seta imala prednost od 6:1, ali je propustila pet set lopti. Ipak, osvojila je naredna dva poena za izjedna~ewe u setovima na 1:1. Prethodno je Italijanka dobila prvi set sa 6:2.

Tre}i set bio je nepredvidiv kao i taj-brejk drugog seta. Jankovi}eva je gubila sa 4:2 i morala je da spasi ~etiri brejk poena da bi sa~uvala servis. Posle toga srpska teniserka je preuzela kontrolu nad me~om, osvojiv{i 12 od posledwih 14 poena za pobedu.

Vodile smo veliku borbu - rekla je Jelena posle iscrpquju}eg susreta. - Samo sam se trudila da ostanem samouverena koliko god mogu. Ona (Erani) je igrala veoma dobro, a ja sam napravila dosta gre{aka. Nisam mogla da igram konzistentno tokom celog me~a.

Uz mnogo muke Jelena stigla do pobede

Novak \okovi} u me~u s Kol{rajberom pokazao i psiholo{ku snagu

prednost i da je postojaniji s osnovne linije. Poveo je \okovi} 4:0, a nedugo zatim preci-

znim insajd-aut forhendom zavr{io susret, posle dva ~asa i 35 minuta igre.

ANA IVANOVI] POSLE ELIMINACIJE NA INDIJAN VELSU

Moram jo{ mnogo da radim Na zvani~nim internet stranicama Ane Ivanovi} ka`e da ima jo{ mnogo stvari na kojima mora da radi. Posle poraza od Letonke Sevastove, pojavio se niz Aninih izjava i "izjava", na osnovu kojih je moglo da se zakqu~i da je srpska teniserka zadovoqna nastupom u Indijan Velsu. Ona, me|utim, ka`e da nema dovoqno samopouzdawa da bi igrala i da se ose}a kao u filmu "Kvaka 22".

spremnom da igram. A onda bi igrala i izgubila i samopouzdawe onda naravno odlazi. Eto to je razlog.

Iako je poraz veoma razo~aravuju}i za Anu i wene navija~e, Ivanovi}eva opisuje povratak u formu kao proces.

- Ima jo{ mnogo stvari na kojima moram da radim. Razgovarala sam s trenerom Hajncom i on je rekao da se to ne}e dogoditi preko

Sigurni srpski dubl igra~i Oba srpska predstavnika u dublu na turniru u Indijan Velsu, Nenad Zimowi} i Du{an Vemi}, zabele`ili su pobede u drugom kolu.

Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor su u drugom kolu pobedili ameri~ki dubl Endi Rodik - Xejms Blejk sa 2:1 u setovima, 6:4, 3:6, 10:7. Uspe{an je bio i Du{an Vemi} u paru s Hrvatom Ivom Karlovi}em.

Kombinacija Vemi} - Karlovi} pobedila je {panski dubl David Ferer - Albert Montawes, tako|e sa 2:1 (6:3, 4:6, 12:10).

Zimowi} i Nestor su do pobede nad ameri~kim parom Blejk – Rodik do{li posle 69 minuta borbe. U narednoj rundi najboqi dubl sveta sasta}e se s Boqi od Amerikanaca: Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

Rezultati Mu{karci, 3. kolo: (2) \okovi} (Srbija) - (25) Kol{rajber (Nema~ka) 3:6, 6:2, 7:6, (21) Monako (Argentina) - (11) Ferero ([panija) 7:6, 3:6, 6:3, (3) Nadal ([panija) - An~i} (Hrvatska) 6:2, 6:2, (15) Izner (SAD) - (17) Kveri (SAD) 7:6(3), 6:4, GarsijaLopez ([panija) - (26) Belu~i (Brazil) 4:6, 6:2, 6:1, (19) Berdih

(^e{ka) - (10) Verdasko ([panija) 6:0, 6:3, (20) Qubi~i} (Hrvatska) - Dabul (Argentina) 6:2, 6:3. @ene, 3. kolo: (8) Stosur (Australija) - (25) Pavqu}enkova (Rusija) 6:3, 6:0, (17) Per (Izrael) - (9) Peneta (Italija) 6:4, 6:7, 6:1, (13) Vikmajer (Belgija) Vin~i (Italija) 6:1, 3:6, 6:3, (12)

Zvonareva (Rusija) - Sevastova (Letonija) 6:2, 6:3, (6) Jankovi} (Srbija) - Erani (Italija) 2:6, 7:6(6), 6:4, (23) Klejbanova (Rusija) - (14) Klajsters (Belgija) 6:4, 1:6, 7:6(4), (28) Martinez San~ez ([panija) - (3) Azarenka (Belorusija) 7:6(4), 6:2, Suarez Navaro ([panija) - (27) [avaj (Ma|arska) 6:4, 3:6, 6:1.

Bez samopouzdawa: Ana Ivanovi}

Da li mislite da ste izgubili samopouzdawe zbog toga {to ne pobe|ujete, ili je razlog taj {to ne igrate onoliko dobro koliko bi `eleli - pitao ju je jedan od novinara posle me~a.

- Mislim da se to dogodilo prvo zato {to nisam imala dovoqno treninga i sigurna sam da ima malo veze i s povredama - odgovorila je Ana. - Malo se ose}am kao da je re~ o filmu "Kvaka 22', nisam imala dovoqno samopouzdawa da bi igrala i nisam se ose}ala dovoqno

no}i. Posledwih nekoliko nedeqa sam se ba{ dobro ose}ala i u Wujorku sam dobro igrala. Bila sam vrlo uzbu|ena zbog toga.

Duga~ki intervju zavr{io se na zabavan na~in, kada je jedan novinar, postavqaju}i bezbroj teorija i pitawa vezanih za Anin gubitak forme, pitao "Da li mnogo qudi poku{ava da vam da savet?" .

- Vi{e nego {to mo`ete da zamislite - odgovorila je Ana, nakon ~ega su i ona publika prasnuli u smeh.

PRED ME^EVE EVRO-AFRI^KE ZONE

pobednikom duela Toma{ Belu~i (Brazil)/Pablo Kuevas (Argentina) – Franti{ek ^ermak (^e{ka) /Mihal Mertinak (Slova~ka).

Karlovi}u i Vemi}u je bilo potrebno samo dva minuta vi{e da savladaju [pance Davida Ferera i Alberta Montawesa.

U slede}em kolu, srpsko-hrvatski dubl o~ekuje uspe{niji iz me~a Andrejev/Koroqev (Rusija) – Ajzner/Kveri (SAD).

Novi Zeland ne}e u Pakistan

Mu{ka teniska reprezentacija Novog Zelanda odbila je da putuje u Pakistan na me~ druge grupe Evro-afri~ke zone zbog straha od teroristi~kih napada. Novozelan|ani su o tome obavestili Me|unarodnu tenisku federaciju (ITF), koja im je usli{ila molbu, pogotovo nakon pro{lonedeqnog napada bomba{a samoubice u Islamabadu. ^elnici saveza Novog Zelanda dodali su da }e igrati na bilo kom drugom mestu koje odredi ITF. Me|unarodna federacija je udovoqila wihovom zahtevu i saop{tila da }e mesto odigravawa me~a saop{titi narednog meseca.

Da podsetimo, teroristi su u martu pro{le godine napali kriket reprezentaciju [ri Lanke u pakistanskom gradu Lahora.

SPORT

sreda17.mart2010.

JELEN SUPERLIGA: BORAC DOMA]IN SUBOTI^ANIMA

Milinkovi} hvali ^a~ane Danas se u ^a~ku igra odlo`ena utakmica Borac - Spartak Zlatibor vode. Fudbaleri iz Subotice su spremni za novi izazov i eventualni novi uspeh.

- Situacija u kojoj smo imali prinudnu pauzu nas ba{ i nije mnogo obradovala, ali protiv

verimo formu svih prvotimaca – ka`e trener Zoran Milinkovi}.

Strateg golubova ima samo re~i hvale za dana{weg doma}ina.

- Mnogo respektujemo ekipu Borca zbog izuzetnog kvaliteta.

Wihova trenutna pozicija na tabeli nije u skladu sa kvalitetom ekipe. U ^a~ku }e pred mojim igra~ima biti veliki izazov, ne}e biti lako do}i do pozitivnog rezultata, ali sam optimista. Verujem u moje izabranike, pona{aju se profesionalno, imaju dobar karakter i uvek daju sve od sebe - istakao je Milinkovi}.

Milinkovi} ne}e imati problema Zoran Milinkovi}, trener Spartaka oko sastava, nema vi{e sile se ne mo`e. Trudili izostanaka zbog povreda, a u prosmo se da ostanemo u ritmu utak{lom kolu je kapiten Vladimir mica, pa smo uz redovne treninTorbica odslu`io suspenziju zbog ge odigrali i prijateqski me~ `utih kartona i ponovo }e mo}i sa ekipom Preporoda iz Novog da predvodi plavo-beli tim sa se@ednika, gde smo mogli da provera Ba~ke.

N. S.

[tutgart najavquje iznena|ewe na Kamp nou U prvoj utakmici osmine finala Lige {ampiona fudbaleri [tutgarta, na Mercedes areni, nadigrali su Barselonu, ali na kraju je bilo nere{eno – 1:1, pa u revan{ Katalonci ulaze s ve}im {ansama za prolaz daqe.

- [tutgart nas je iznenadio – ka`e trener Barselone Pepe Gvardiola. – Igrali su otvoreDanas BARSELONA: Barselona – [tutgart (prvi me~1:1) ( sudi Hamar, Luksemburg) BORDO: Bordo – Olimpijakos (1:0) (Benkurenka, Portugal) Oba me~a po~iwu u 20.45 sati.

Odigrano Fiorentina - Bajern 3:2, 1:2 Arsenal – Porto 5:0, 1:2 Man~. junaj. – Milan 4:0, 2:3 Real – Olimpik 1:1, 0:1 U ~etvrtfinale plasirali su se: Bajern, Arsenal, Man~ester junajted i Olimpik (L) Nisu bez {anse u Bareseloni: golman [tutgarta Jens Leman

no, napada~ki i s malo sre}e mogli su posti}i jo{ koji gol. Na kraju radovali smo se remiju.

Gol Ibrahimovi}a nam daje nadu da }emo eliminisati [vabe.

Bi}e to jedna sasvim druga~ija utakmica u odnosu na onu u Nema~koj, siguran sam da }e se [tutgart sada zatvoriti i poku{ati da nas iznenadi kontrama. Imaju sjajne napada~e Kakaua i Pogrebwaka, a ni vezni red im nije slab, s tim {to Hleb ima dodatne motive. Mi }emo igrati na{u igru, Nemcima ba{ i ne le`i kada se lopta spusti na zemqu i nema trke.

Nemci su otputovali u Barselonu uvereni su da mogu do iznena|ewa.

- Barselona je favorit, ali ni mi nismo bez izgleda – smatra golman [tutgarta Jens Leman. – Va`no je da damo gol, ako zaustavimo vezni red Katalonaca, onda imamo {anse i za trijumf. Odbrana Barselonae je ne{to sporija {to moramo da iskoristimo. Jo{ uvek u Barsi prepri~avaju onaj moj start nogom , ali tvrdim da nisam `eleo nikog da povredim, niti sam to ikada uradio u karijeri, samo sam `eleo da se za{titim.

U drugom me~u ve~era{weg programa sastaju se Bordo i Olimpijakos. U Atini `irordinci su slavili sa 1:0, s tim {to su Grci proma{ili nekoliko zicera.

- O~ekuje nas komplikovan me~ – ka`e trener Bordoa Loran Blan. – Olimpijakos ima sjajan tim, iskusan , dobro su uigrani, ako prvi postignu gol ima}emo velikih muka. Oni mnogo boqe igraju u gostima nego kod ku}e.

Olimpijakos je fini{u me~a u Atrini proma{io tri zicera, dva puta je s gol linije

loptu izbio Siani, a jednom je pre~ka spasla golmana Karaska.

- Nismo imali sre}u – veli trener Olimpijakosa Bo`idar Bandovi}. – Realno je bilo da pobedimo s tri gola razlike, ali smo mi izgubili me~. Sada }e biti jako te{ko da nadoknadimo izgubqeno. Znamo da Bordo nije u formi, da je posledwa dva me~a u prvenstvu pred svojom publikom izgubio, ali je ovo Liga {ampiona i igra se druga~ije u odnosu na doma}e takmi~ewe.Igra}amo otvoreno, pa neka pobedi boqi.

G. Kova~

Kapelo se ne odri~e Bekama

NEVEN SUBOTI], PRVOTIMAC BORUSIJE

Po{tujem i volim Srbiju Fudbaler Borusije iz Dortmunda i ~lan reprezentacije Srbije Neven Suboti} izjavio je da mu je Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi prioritet u ovom periodu.

- U prvom planu mi je SP u Ju`noj Africi, odlu~io sam da igram za Srbiju i to mi je jedna od najdra`ih ponuda koje sam imao do sada igra~koj karijeri.

Iako sam spletom okolnosti oti{ao iz zemqe sa roditeqima, odmalena sam vaspitavan da po{tujem i volim Srbiju - rekao je 22-godi{wi internacionalac.

Neven Suboti} je ponikao u nema~kom [varcenbergu. Bio je ~lan Majnca, a od pro{le godine je igra~ Borusije iz Dortmunda. U ovom nema~kom klubu odigrao je 58 utakmica i postigao 8 golova.

U timu Radomira Anti}a nastupa od 2009. godine i u dresu orlova odigrao je 10 me~eva i zabele`io jedan pogodak.

DNEVNIK

DANAS POSLEDWE DVE UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Superliga - ^A^AK: Borac - Spartrak Zlativor voda (14) Vojvo|anska liga, zapad - KARAVUKOVO: Polet - Slunac, NOVI SAD: Borac - Radni~ki (Irig), RUMA: Sloven - Hajduk ([imanovci), QUKOVO: Qukovo - [ajka{, BELEGI[: Omladionac ( Novi Banovci) - Cement, KA]: Jugovi} - Budu}nost, SOMBOR: @AK - 1. maj, TURIJA: Mladost - Crvena zvezda, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Indeks.

Sve utakmice po~iwu u 14.30 sati.

Vojvo|anska liga, istok - STARI TAMI[: Radnik - Borac, ALIBUNAR: Budu}nost - Ba}ka 1901, VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Ba~ka Topola, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - BAK, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Jedinstvo, NAKOVO: Polet - Sloboda, BAJMOK: Radni~ki - Budu}nost (Srpska Crwa), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Dinamo, ZREWANIN: Radni~ki - Ba~ka (Pa~ir).

Sve utakmice po~iwu u 14.30 sati.

c m y

16

Neven Suboti}

Selektor fudbalske reprezentacije Engleske Fabio Kapelo izjavio je da ra~una na 35-godi{weg Dejvida Bekama u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine. Iako je i sam Bekam bio u nedoumici da li }e se nametnuti strogom Kapelu za predstoje}i Mundijal, selektor ka`e da je iskqu~ivo te{ka povreda Ahilove tetive razlog zbog ~ega ne}emo gledati Bekama u Ju`noj Africi. Da li iz sa`aqewa prema biv{em kapitenu Engleske ili iz ~iste iskrenosti, tek Kapelo je posle te{ke povrede igra~a izjavio da mu je veoma `ao {to se povredio i {to ne}e mo}i da konkuri{e za tim na SP. Fudbaler Milana je pokidao tetivu prethodnog vikenda u fini{u utakmice protiv Kjeva i prve prognoze su da }e morati da pauzira bar tri meseca.

- Nadamo se da }e biti spreman za slede}u godinu i za Evropsko prvenstvo. On je jo{ uvek jedan od najboqih engleskih fudbalera. @ao mi ga je i nadam se da }e biti dobro. Povreda je te{ka, ali to je `ivot fudbalera - rekao je Kapelo, koji se ranijih godina nije libio da izostavi Bekama sa spiska reprezentativnih kandidata.

Fabio Kapelo i Dejvid Bekam

MIODRAG ^ANKOVI] PRESTAO DA IGRA ZA SENIORE U 56. GODINI

Najzad samo veteran

Miodrag ^ankovi} (~u~i tre}i sleva) s reprezentacijom veterana

Pre 13 godina u sportskom dodatku na{eg lista “D sportu” objavqena je pri~a o prvotimcu Sremca Beomal Miodragu ^ankovi}u koji je tada aktivno igrao fudbal u 45. godini.

- Kada osetim da me mla|i budu lako pretr~avali re}i }u fudbalu zbogom – poru~io je tada za neke prijateqe ^ane a za druge Mija.

Danas, u 58. godini, iako i daqe, bez preterivawa, mnogi mladi}i mogu da mu pozavide na izgledu, ^ankovi} je najzad postao samo veteran.

- Igrao sam u Jedinstvu iz Rumenke aktivno za seniore do pre dve godine, dok sam pro{le bio registrovan “za svaki slu~aj”. Od ove godine dru`i}u se samo s vr{wacima iz veterana u ~ijoj sam konkurenciji u sezoni 2000/2001 progla{en za najboqeg igra~a lige – veli na{ sagovornik.

Sjajna fizi~ka predispozicija, brzina, upornost i ~vrstina, a

dakako i fudbalsko ume}e, uvrstili su ga u veteransku reprezentaciju Srbije.

- Okupimo se po nekada i pravo je zadovoqstvo na}i se u krugu nekada{wih prvoliga{kih igra~a iz vremena SFRJ. Nekada sam im se divio, a sada imam priliku da igram s wima – ka`e ^ankovi}.

Krenuo je kao de~ak na atletiku, a onda je qubav prema fudbalskoj lopti u~inila svoje. Vojvodina, Novi Sad, Sremac ^erevi} , Mladost Ba~ki Petrovac, Jedinstvo Rumenka... neki su od klubova za koje je igrao Miodrag ^ankovi}, ali mu jedan ostaje u posebnom se}awu.

- Dres Grafi~ara sa Sajmi{ta nosio sam preko 20 godina. Zato taj klub nosim u srcu kao i prve fudbalske u~iteqe Stevana Sekere{a, Du{ana Klipe i Bo`idara Kosti}a – isti~e ^ankovi}, danas vlasnik “Vendicije” prodavnice elektrodelova za motorna vozila.

S. S.

SPORT

DNEVNIK

Timovi tra`e izmenu pravila

Novinari sva{ta pi{u

Alberto Zakaroni

janski mediji navode aktuelnog trenera Fiorentine ]ezarea Prandelija.

- Miran sam, tek }emo da razgovaramo o eventualnom produ`etku saradwe - zakqu~io je Zakeroni.

Juventus trenutno zauzima peto mesto na tabeli italijanskog prvenstva i ima bod mawe od ~etvrtoplasiranog Palerma.

TOTI SE VRA]A NA TEREN: Kapiten fudbalskog kluba Roma Fran~esko Toti vrati}e se na teren krajem meseca u utakmici sa vode}im timom italijanskog prvenstva Interom. Toti je u februaru, na utakmici sa Palermom, povredio koleno, ali se polako oporavqa i po~eo je da trenira.

Kapiten Rome ove sezone odigrao je 22 utakmice i postigao 21 gol, od ~ega ~ak 11 u Ligi Evropa. Roma trenutno zauzima tre}e mesto na tabeli sa 53 boda, {est mawe od vode}eg Intera. Utakmica Roma-Inter igra se 28. marta na stadionu Olimpiko u Rimu.

[efovi timova u Formuli jedan zatra`ili su nove promene pravila po{to je prva trka sezone, od koje su mnogi o~ekivali da }e biti veoma uzbudqiva, ispala dosadna. Trka za Veliku nagradu Bahreina ozna~ila je stupawe na snagu novih pravila me|u kojima je najzna~ajnije zamena dolivawa goriva. Uz to dovela je do kraja strategija po pitawu odlazaka u boks pa je ve}ina voza~a u Bahreinu samo jednom bila na zameni pneumatika, dok akcije i preticawa na stazi gotovo nije ni bilo.

- Uspeo sam da sustignem [umahera i onda sam bio zaglavqen iza wega do kraja trke. Nisam mogao ni{ta da uradim - rekao je branilac {ampionske titule Xenson Baton, koji je startovao sa osmog mesta, a kroz ciq je pro{ao kao sedmi.

Rezultati kvalifikacija diktirali su poredak u trci i da Sebastijana Fetela nisu usporili problemi sa sve}icama, dok je bio u vo|stvu, moglo je da se desi da na prvom mestu nijednog trenutka ne do|e do promene. Ipak, na kraju je Ferari bio taj koji je slavio jer jeFernando Alonso do{ao do trijumfa na svom debiju u italijanskoj ekipi, ispred klupskog kolege Felipea Mase, koga je pretekao u prvom krugu. Posle trke {efovi nekoliko timova su zatra`ili promenu pravila po kojima bi svi voza~i morali bar dva puta da odu na zamenu pneumatika, dok bi komponente pneumatika trebalo napraviti da ne

POLUFINALE PLEJ OFA PRVENSTVA SRBIJE

Doma}inu rulet set Radni~ki Kredi banka - NIS Vojvodina 3:2 (17:25, 25:20, 25:23, 15:25, 15:9) KRAGUJEVAC: Dvorana „Jezero“, sudije: Dejan Jovanovi} i Dragutin ]uk (oba Beograd). Gledalaca: 2.000.

RADNI^KI KREDI BANKA: Z. Jovanovi} 17, Petkovi}, I. Jovanovi}, Radovi} 2, I. Ivovi} (libero), ^upkovi} 24, Ili}, J. Ivovi}, ^edi} 13, Maksimovi} 5, Opa~i}, Stevanovi} 10. Trener: Slobodan Kova~.

NIS VOJVODINA: Mutap~ija, [kundri} (libero), Petrovi} 8, Mirosavqevi}, Vemi} 15, M. Ivovi} 15, Radi} 18, L. ^ubrilo 1, Mrdak 16, N. ^ubrilo, Jovovi}, Kapur. Trener: Nikola Salati}.

U prvom me~u polufinala plej-ofa Radni~ki je posle velike borbe u pet setova savladao NIS Vojvodinu. Bili su Kragujev~ani oslabqeni, zbog povrede Sr|ana Panteli}a je na mestu libera zamenio Ilija Ivovi}, dok su na prijemu bili ^upkovi} i Stevanovi}.

Maestralno je Vojvodina odigrala prvi set. Kapiten Novosa|ana Milo{ Vemi} je me~ otvorio sa dva asa, a upravo je servis Vojvodine bio nere{iva enigma za prima~e aktuelnog {ampiona.

Kragujev~ani su prednost imali samo do 7:6, ali je tada usledio preokret (10:7). Posle toga su gosti samo uve}avali prednost, a ve} na drugom obaveznom predahu bilo je „plus sedam“ za osvaja~a Kupa Srbije (16:9).

Blok ekipe Nikole Salati}a je bio fenomenalan u prvom setu, ~ak pet puta je na ovaj na~in zaustavqen korektor Zoran Jovanovi}, a jo{ tri puta Marko Maksimovi}, a zanimqivo obojica su nekada{wi igra~i Vojvodine. Do kraja ovog perioda Kragujev~ani nisu imali snage za preokret – 25:17.

Ipak, u nastavku me~a je vi|ena sasvim druga~ija slika.

Radni~ki je „smirio“ prijem, u

17

POSLE PRVE TRKE FORMULE JEDAN

ALBERTO ZAKARONI, TRENER JUVENTUSA

Trener fudbalera Juventusa Alberto Zakeroni izjavio je da se na obazire na pisawe italijanskih medija o tome ko }e ga zameniti na funkciji po zavr{etku sezone.

- Mogu da `ivim sa takvim {pekulacijama. Znam da novine moraju sva{ta da pi{u kako bi pove}ale tira`. Dovoqno sam iskusan da ne dozvolim da takve stvari uti~u na mene - rekao je Zakeroni za poznati italijanski sajt Tutomerkato.

Zakeroni je po~etkom godine zamenio ]ira Feraru, a sa upravom Juventusa dogovorio se da ostane do kraja sezone.

- Od po~etka imam jasan dogovor sa upravom kluba. Vide}emo {ta }e biti u junu - naveo je Zakeroni.

Kao najozbiqnijeg kandidata za Zakeronijevog naslednika, itali-

sreda17.mart2010.

napadu je neuhvatqiv bio Konstantin ^upkovi}, a sjajne serije servisa imao je Milan Ili}. Dodu{e, imala je Vojvodina prednost na po~etku drugog seta do 10:8, ali je brzo usledio preokret i izjedna~ewe – 25:20. Dosta uzbu|ewa bilo je u tre}em setu, iako je u ~itavom toku Radni~ki imao blagu prednost. Uspela je ekipa Slobodana Kova~a da tu razliku sa~uva do kraja – 25:23.

Ipak, Vojvodina se vratila u me~ u ~etvrtom periodu. Imali su Novosa|ani sjajnu seriju posle prvog tehni~kog tajm-auta, pa su se brzo odlepili (16:9), a potom rutinski do{li do izjedna~ewa. Velika borba se o~ekivala u petom setu, ali je Radni~ki diktirao ritam od samog starta. Odmah je Radni~ki poveo 5:0, i ispostavilo se da je to odlu~ilo pobednika u sino}wem duelu – 15:9.

M. Risti}

Nikad dosadnije: momenat sa trke u Bahreinu

budu toliko dugotrajne, kakav je slu~aj sada.

- Mislim da bi bilo lo{e da ne reagujemo. Mislim da smo svi videli trku koja je daleko od najuzbudqivije koju smo gledali. Sada bi trebalo razmotriti stvari i videti {ta treba da se uradi. Te{ko, ali i skupo, je napraviti tehni~ke promene, ali bi trebalo sa Bernijem Eklstonom i Svetskom automobilskom federacijom da pogledamo i tehni~ku i sportsku stranu i vi-

dimo {ta }emo uraditi povodom svega ovoga - rekao je Nik Fraj, izvr{ni direktor Mercedesa.

Ideja o drugo, obaveznom, odlasku o boks je prethodno odba~ena od strane timova, ali Fraj, prvi ~ovek Meklarena Martin Vitmar{ i Kristijan Horner, prvi ~ovek Red Bula, smatraju da je vreme da svi ponovo razmisle.

- Ovde, u Bahreinu, razlika izme|u pneumatika nije bila toliko velika kao {to se mislilo. Mislim da pneumatici mogu

da naprave veliku razliku u tome kakav }emo spektakl imati.

Moramo da dobijemo prave super meke pneumatike koje }e biti problemati~ne i sa kojima ne mo`e da se izvoza 20 krugova tokom trka, ali i neku sredwu komponentu, koja ne mo`e da izdr`i polovinu trke - rekao je Vitmar{.

Naredna trka u {ampionatu Formule jedan na programu je u Australiji, na stazi „Albert park“, 28. marta.

POJEDINA^NO PRVENSTVO EVROPE U RIJECI

Promene na vrhu Deveto kolo najavilo je uzbu|ewa koja tek predstoje u fini{u {ampionata Evrope. Rusu Janu Nepomnia{~iu nije se svidela neukusna simulacija (ne)mogu}e misije koja je prikazana na TV-u Gruzije pa je Badur Xobava ispao tu kolateralna {teta. Na`alost, sjajni Vu~kovi} nije izdr`ao pritisak mogu}eg plasmana i podlegao je iskusnom Akopjanu (2688). Remi Marku{a sa biv{im prvakom Evrope Toma{evskim (2701) je dobar rezultat i sa ovom dvojicom pri~a o zapa`enoj ulozi na{ih igra~a na ovom takmi~ewu, uz donekle Kova~evi}a, se zavr{ava. Ostali su se izgubili na putu od Opatije do apatije.

I Litvanka Viktorija Cmilite je zbacila Moniku So}ko s prestola pa je prekomandovala ~ak u tre}u bodovnu grupu. Tri pratiqe: Antoaneta Stefanova, Ana Muzi~uk i iskusna Pia Kramling poku{a}e da u narednim kolima ne bude ovo jedini “prevrat”.

Posledwa u areni ostala je Nata{a Bojkovi} i ugasila svetlo u sali za igru, simboli~no, kao {to se gasi i wena zvezda koja je nakad sijala punim sjajem.

Izdvojeni rezultati 9. kola (mu{karci): Nepomnia{~i – Xobava 1:0, Sokolov – Efimenko remi, Akopjan - Vu~kovi} 1:0, Lisij

– Fresine remi, Berke{ Ma~eja remi, Kismahulin – Popov1:0, Timofeev – Melkumjan 1:0, Rod{tajn – R. Mamedov 0:1, Potkin – Motilev remi, Alma{i – Trgubov remi, Movsesjan – N. Mamedov 1:0, Navara – Balog remi, Toma{evski – Marku{ remi, Sedlak – Mojsenko 0:1, Damqanovi} - @igalko 0:1, Todorovi} – Berg 0:1, Kova~evi} – Nojbauer remi, Berbatov – [olak 1:0, Dra`i} – Baron remi, Guseinov – To{i} 1:0, Pankov- Bo{kovi} 0:1, Bodiroga – Maevski 1:0, Civri} – Placgumer 1:0.

Stawe posle 9. kola: 1.

Nepomnia{~i 7,5, 2- Xobava, Efimenko, Sokolov, Akopjan, Kismatulin, Timofeev, R. Mamedov 7, itd.

Vu~kovi}, Marku{ 6, SeAntoaneta Stefanova dlak, Todorovi}, Damqanovi}, Kova~evi} 5, [olak, DraPeng remi, Ivahinova – Bojkovi} `i}, Bo{kovi} Bodiroga 4,5, Toremi, Arabidze - \uki} 1:0, Dr{i}, Civri} 4 poena. qevi} – Kanceqak 1:0.

Izdvojeni rezultati 9. kola Stawe posle 9. kola: 1. Cmili(`ene): So}ko – Cmilite 0:1, te 7,5, 2-4. Stefanova, A. MuziStefanova - @ukova 1:0, Hoang ~uk, Kramling 7, 5-12. So}ko, T. A. Muzi~uk 0:1, T. Kozinceva – Kozinceva, Dembo, Romanko, Dembo remi, Kurcidze – KraU{ewina, Sebag, Galojan, Romanmling 0:1, U{ewina – N. Kozinko, Zavadze 6,5, itd. Manakova 5,5, ceva 1:0, Arahamia – Sebag 0:1, Ja^oqu{kina 5, Bojkovi} 4,5, \uka{vili – M. Muzi~uk remi, ^oki} 4, Drqevi} 3,5 poena. qu{kina – Mozer 0:1, Manakova – B. D.

DRUGA LIGA – SEVER

Titeqani zaslu`eno Milicionar - Titel Yon Dir 26:29 (11:15)

I VEQKO PETKOVI] OSVOJIO TITULU: Posle Slobodana Bo{kana, koji je sa Budvanskom rivijerom osvojio pehar u Crnoj Gori, jo{ jedan biv{i odbojka{ Vojvodine je zabele`io sjajan uspeh.Ekipa Veqka Petkovi}a (stoji drugi s desna) Volej Bled iz Slovenije osvojila je tre}i put u istoriji titulu pobednika Sredweevropske odbojka{ke zonske asocijacije (MEVZA). Bled je, u Be~u, u finalu savladao Hot Volejs Vijenu sa 3:1, po setovima 25:20, 22:25, 25:18 i 25:21.

U polufinalu Volej Bled je pobedio Mladost Zagreb iz Hrvatske sa 3:1, po setovima 20:25, 25:18, 25:16 i 25:20, dok je Hot Volejs Vijena savladala Hipo Tirol Insbruk sa 3:2, po setovima 25:20, 25:22, 21:25, 17:25 i 15:11.

NOVI SAD: Sportska hala Klisa, gledalaca 100, sudije: Damjanovi} (Vrbas), Kowevi} (Feketi}). Sedmerci: Milicionar 2 (1), Titel Xon Dir 7 (4), iskqu~ewa: Milicionar 10, Titel Xon Dir 8 minuta.

MILICIONAR: Gaji}, Brako~evi} 2, Miqani} 1, Savi} 3, Stojanovi}, \ukanovi} 2, Mijovi} 3, Dr~a 11, Petrovi} (3 odbrane), Luki} 3, Bjeqac 1 (1), Bulatovi} (14 odbrana i 2 sedmerca).

TITEL XON DIR: Dobrijevi} (odbrana sedmerac), Kuzmanov, Balog 3, \uri} 4, Ivkovi} 5, To{i} 6 (4), Todor~evi} (15 odbrana), Mili~i}, Mi{kovi}, Jakovqevi}, Perleta 4, Vujadinovi}, Vojnovi} 1, Kewalo 6.

Samo u prvih 15 minuta doma}i rukometa{i su igrali po zamislima trenera Cvijana, ~vrsto u odbrani, silovito u napadu i zato su vodili sa tri gola prednosti. Ali, u daqem toku me~a doma}ini su igrali konfuzno, {to su Titeqani iskoristili i poluvreme zavr{ili sa ~etiri gola prednosti.

U nastavku doma}inima se ukazao tra~ak nada za eventualno povoqan rezultata zahvaquju}i sjajnim odbranama Bulatovi}a, ali napad nije funkcionisao kako vaqa, pa su Titeqani zahvaquju}i golamnu Todor~evi}u, Kewalu i Perleti zaslu`eno trijumfovali.

M. Po.

18

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda17.mart2010.

KADETSKI FESTIVAL SRBIJE

Za titule na raspust

Kao {to smo najavili, Sokobawa i hoteli „Moravica“ i „Bawica“ bi}e doma}ini ovogodi{weg Kadetskog festivala u organizaciji [ahovskog saveza Srbije. Festival }e se odr`ati za vreme uskr{weg raspusta, u periodu 2-11. april.

U okviru festivala odr`a}e se kadetsko prvenstvo Srbije u ubrzanom {ahu (2-3. april), u brzopoteznom {ahu (4. april), u re{avawu {ahovskih problema (4. april) i u klasi~nom {ahu (5-11. april). Prijave se primaju na telefon-faks (011) 3220358 i 3342-730 ili na E-mail: serbiacf@verat.net za ubrzani i brzopotezni {ah do 26. marta, a do 31. marta za klasi~an {ah.

Prijave za takmi~ewe se dostavqaju [S Srbije. Takmi~ewa }e se odr`ati po uzrastnim kategorijama u 9 kola. Cena pansiona u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama iznosi 1.750 dinara a tro{kove pansiona za kadetske prvake [S Vojvodine snosi Savez Vojvodine.

MEMORIJALNI TURNIR U MIHAQEVCIMA

Pobednik Slavi{a Spasi}

U organizaciji Mesne zajednice u Sremskim Mihaqevcima odigran je peti memorijalni turnir posve}en preminulim seoskim u~iteqima, qubiteqima {aha, Zoranu Rankovi}u i Du{anu Josimovi}u. Uz doma}e igra~e na ovom pomen turniru u~estvovali su i igra~i iz [imanovaca, Sur~ina i Beograda.

Trojica prvoplasiranih, uz pehare, dobili su za nagradu poklon pakete, a naredna trojica nagra|eni su kwigama.

Plasman: 1. Slavi{a Spasi} 9, 2. Slobodan Zori} 8,5, 3. Slobodan Panxa 7, 4-6. @ivko Radivojevi}, Dejan Jovanovi}, Lazar Babi} 6,5, 7. Vladimir [ari} 6, 8.

Sa{a Joci} 5,5, 9. @ivko Cvetkovi} 5, 10. Nedeqko Rankovi} 2,5, 11. \or|e Devrwa 2, 12. Dragan Rankovi} 1 poen.

V. [ari}

IZBORNA SKUP[TINA U KUCURI

Predsednik Besermewi [ah klub Omladinac iz Kucure odr`ao je izbornu godi{wu skup{tinu, a za predsednika je ponovo izabran Janko Besermewi, za potpredsednika Milovan Paunovi}, za sekretara prof. Mirko Ko{evi}. Klub napu{taju Masal i Kolari}. U mati~ni klub se vratio MK Goran Popovi}.

Po zavr{etku skup{tine odr`an je godi{wi brzopotezni turnir. Rezultati: Zlati} 10,5, Konc, Pavi}evi}, Popovi} 9, Petrovi}, Tadi} 8,5, Kolari}, Masal 8, Fejsa 7, \orovi} 5,5, Besermewi, Kova~ 3, Paunovi} 1, Ko{evi} 0,5 poena.

V. Konc PROBLEM BR. 275

Beli daje mat u dva poteza J. Rice 2004.

Re{ewe problema br. 275 Samjuel Lojd ) sa pozicijom: beli – Kb5, Df3, Tf4, Tg3; crni – Kh1, Dg2, Tg5, pe{aci f5, h2, h3; je 1.Da8! Na 1...D:a8 (T:g3) sledi 2.Tf1 mat. Na 1...Kg1 sledi 2.Da1 mat.

PRVENSTVO SUBOTICE

Pobednik Balind Na| He|e{i Zavr{eno je ovogodi{we prvenstvo Subotice trijumfom prvog favorita, biv{eg omladinskog prvaka “male Jugoslavije”, Balinda Na| He|e{ija. Sti~e se utisak da je mnogo lak{e nego {to se o~ekivalo odbranio naslov prvaka grada kojeg je osvojio i pro{le godine. Remijem u posledwem kolu sa dvojicom prvoplasiranih Pardi}em i Tan~ikom koji su obezbedili visok plasman. Prava borba vo|ena je u partiji koju su igrali {kolski drugovi Ivan Sedlak i Svetozar Jan~ikin. Sedlak je bio preduzimqiviji i ovog puta nadmudrio popularnog Tozu. Va`ne pobede u posledwem kolu ostvarili su i Petrekanovi}, Vojvodi} i Fa}ol i neo~ekivano zauzeli visoka mesta na turnirskoj tabeli. Raduju i ohrabruju svakako odli~ne igre dvojice najmla|ih, Novaka ^abarkape i Filipa Kumi}a koji su zauzeli osmo, odnosno, deveto mesto na tabeli.

Organizator je za najbqe u~esnike podelio deset nov~anih nagrada, kao i tri specijalne, koje su dodeqene: Juliusu Ve~eri, najboqe plasiranom nenagra|enom senioru, Konstantinu Grkovi}u kao najboqe plasiranom nenagra|enom omladincu, dok su pionirsku nagradu podelili ^abarkapa i Kumi}.

[ampionat je odli~no organizovan a interesovawe publike je bilo veliko. Klupske prostorije ~esto su bile pretesne da prime sve zainteresovane gledaoce.

Va`niji rezultati 9. kola: Pardi} – Na| He|e{i remi, Jesenski – Tan~ik remi, Ikra{ Petrekanovi} 0:1, Sedlak – Jan~ikin 1:0, ^abarkapa – Z. Kova~ remi, Vojvodi} – Mandovi} 1:0, A. N. Na| - Kumi} remi, [}epanovi} – J. Juhas 1:0, Ko{a – Pacal remi, Jawu{evi} – Gu`vaw 0:1, Ve~eri – Pajzer 1:0, Avram – Fa}ol 0:1, itd.

Kona~an plasman: 1. Balind Na| He|e{i 7,5, 2. Tibor Jesenski 7, 3-5. Oliver Pardi}, Miroslav Petrekanovi}, Kristijan Tan~ik 6,5, 6-7. Ivan Sedlak, Branko Vojvodi} 6, 8-16. Novak ^abarkapa, Filip Kumi}, Arpad Gu`vaw, \ura Ikra{, Svetozar Jan~ikin, Julius Ve~eri, Labud [}epanovi}, Zoltan Kova~, I{tvan Fa}ol 5,5, 17-21. Atila N. Na|, Mirko Mandovi}, Mihaq Pacal, Konstantin Grkovi}, Jeno Ko{a 5, 22-31. Jeno Juhas, Stipan Godar, Zlatko Engi, I{tvan Pajzer, Rade Vu~eli}, Zdravko Puhalo, Tibor Nemet, Branislav Jawu{evi}, Branislav Vujevi}, Ivko Jelovac 4,5, 32-35. Veso Avram, Stevica Hor-

AMBER TURNIR

Karlsen predvodi elitu Staro dru{tvo na starom mestu. U Nici (Francuska) odr`ava se 19. Amber turnir u {ahu naslepo i ubrzanom {ahu XX kategorije sa 12 u~esnika. Turnir je po~eo 12. marta i traja}e do 25. marta.

Umesto predvi|enog Morozevi~a, koji je odustao iz privatnih razloga, u~estvuje Aleksandar Gri{~uk, aktuelni {ampion Rusije i trenutno na mestu broj sedam najja~ih svetskih {ahista prema najnovijoj rejting listi. Lista u~esnika: Karlsen (rangiran na 1. mesto rejting liste), Kramnik (3) koji je pobedio rekordnih {est puta, Arowan (5) pobednk dva prethodna Amber turnira, Gri{~uk (7), Svidler (8), Geqfand (9), Ivanuk (11), Ga{imov (12), Ponomarjov (15), Karjakin (21), Domingez (27) i Smits (87).

Po~elo je o{tro. Karlsen je izgubio u prvom kolu od Ivan~uka sa 2:0 a na svom blogu je napisao: „Ovaj 40-godi{wi Ukrajinac ima reputaciju nepredvidivog genija.

U stawu je da stvori apsolutno briqantne partije, kao i da izgubi s vremena na vreme kao amater.“ Istim rezultatom i Ponomarjov je dobio Geqfanda, dok su minimalne pobede izvojevali Svidler protiv Smitsa i Ga{imov protiv Domingeza. Nere{eno su zavr{eni mini me~evi Kramnika sa Gri{~ukom i Arowana s Karjakinom.

REJTING TURNIR U NOVOM SADU

„Bubamara open 2010” [ahovski klub „Bubamara” iz Novog Sada, u saradwi sa [ahovskim savezom Novog Sada, organizuje turnir, u sali N[K–a (Pa{i}eva 26), od 12. do 23. aprila. Pojedina kola se igraju s po~etkom od 18.30 ~asova, a slobodni dani su 16-18. aprila. Igra se po {vajcarskom sistemu u 9 kola. Tempo igre je 120 minuta za 40 poteza plus 30 minuta do kraja partije po igra~u. Turnir }e se rejtingovati.

Pravo u~e{}a imaju svi igra~i koji se prijave i uplate kotizaciju. Garniture obezbe|uje organizator a igra~ koji ima bele figure u odnosnom kolu du`an je da obezbedi ispravan {ahovski ~asovnik.

Prijava za u~e{}e obavqa se upisivawem u prostorijama N[K-a ili telefonom na broj 063 881 1451 (Vladimir Ujfalu{i).

Vasilij Ivan~uk

U drugom kolu opet po dve dvojke: Karlsen se povratio od {oka iz prvog kola i dobio Arowana a isto to je uradio Geqfand protiv Ga{imova. Kramnik je dobio 1,5:0,5 protiv Domingeza a 3 me~a zavr{ena su nere{enim rezultatom: Svidler – Ivan~uk, Gri{~uk – Ponomarjov i Karjakin – Smits.

Kombinovano stawe posle 2. kruga: 1-2. Ivan~uk, Ponomarjov 3, 3-4. Kramnik, Svidler 2,5, 5-8.

Gri{~uk, Geqfand, Karjakin, Karlsen 2, 9-10. Smits, Ga{imov 1,5, 11-12. Arowan, Domingez 1 poen.

Balind Na| He|e{i

vat, Slobodan Zaki}, Lako Dulac 4, 36-45. Bojan Lukaji}, Dragan Stanti}, Antal Hegedu{, Vlado Kova~, [andor Foldi, Jozef Klinec, Slobodan Bo{wak, Atila J. Kova~, [andor Kova~ Kali}, Mihaq Bi~kei 3,5, 46. Ferenc Seme{i 3, 47-49. Imre Kova~, Laslo Lorinc, Ivan Skupwak 2,5, 50-52. Tibor Braun, Tamara Horwak, Slobodanka Vuja~i} 2 poena.

M. Maravi}

TAKMI^EWE OSNOVNIH [KOLA

ANALIZIRANE PARTIJE

Ruski rulet Ppojedin~no, 11. prvenstvo Evrope za mu{karce i `ene, koje se igra u Rijeci, je posledwe dve nedeqe centralni {ahovski doga|aj u svetu, ako izuzmemo Amber turnir koji je, ipak, samo ogledawe ekstra velemajstora malo naslepo a malo i ubrzano.

Me|u 408 seniora iz 40 zemaqa je ~ak 187 velemajstora i 75 intera! U `enskoj konkurenciji, nastupa 158 {ahistkiwa iz 32 zemqe, me|u kojima je 9 mu{kih i 42 `enska velemajstora, te 32 mu{ka i 39 `enskih me|unarodnih majstora. FIDE majstore i majstorice da i ne brojimo. Ambicije su razli~ite: od `eqe da se postane prvak Evrope, plasira za Svetski kup, ili jednostavno da se popravi rejting. Nagradni fond je izuzetan: 150.000 evra. Neko ve} broji evrove a neko je izgubio i “neurove”.

Opet, zavisno od ambicija s kojima se do{lo. Nisipeanu je ve} bio prvak Evrope (2005.) a od mu{karaca niko nije jo{ to ponovio kao {to su to uradile dve dame: Katerina Lahno (2005. i 2008.) i Tatjana Kozinceva (2007. i 2009.). Tatjana igra i poku{ava da pove}a rekord a Katerina nije prisutna jer - vreme je za bebe!

[ahovski turnir de~jeg ~asopisa “Jo Pajta{“ je takmi~ewe u~enika vojvo|anskih osnovnih {kola sa tradicijom od 34 godine.

Ove godine odr`ava se 27. marta u Sivcu u Osnovnoj {koli “20. oktobar”. Do sada se prijavilo preko 20 {kola a o~ekuje se dolazak oko 40. Potrebno ja da {kole koje su zainteresovane za takmi~ewe, a nisu jo{ dostavile prijave, u~ine to najkasnije do 18. marta zbog unosa u bazu podataka. Pismene prijave sa nazivom {kole, imenima i razredom igra~a poslati na adresu Jo Pajta{, 21000 Novi Sad, Vojvode Mi{i}a 1/3 ili na email: szerk@jopajtas.info ili na mobilni 064 277 4364 (Pisar) preko koga se mogu dobiti i dodatne informacije.

Svaka {kola mo`e da prijavi 15 de~aka i 1-3 devoj~ice. Igra se pojedina~ni turnir 7 kola po [vajcarskom sistemu 20 minuta po igra~u. Pobednici turnira i najboqe plasirani de~aci i devoj~ice posebno za mla|i i stariji uzrast bi}e nagra|eni peharima, medaqama, diplomama, {ahovskom literaturom, itd. Na osnovu pojedina~nih rezultata odre|uje se i ekipni plasman {kola. U obzir se uzimaju 4 najboqa rezultata za de~ake, odnosno 2 rezultata za devoj~ice. U~esnici su obavezni da donesu {ahovske garniture i satove. Organizator obezbe|uje ru~ak za sve u~esnike.

Joti} za Buholc lind Na| He|e{i, Milorad Maravi}, Qubomir Vrani}, Nenad Vladisavqevi}, Dragomir Soki} 7, 11. Zoran Joti} 6,5, 12-17. Damir Sente, Tomislav Navratil, Sini{a Ru`i~i}, Dragoslav Stevanovi}, Ivan Sedlak, Dragan Lisavac 6, 18-23. Simeon [aki}, Miqan Ostoji}, Tama{ Novak, Gabor Tot, Zoran Davidovi}, Vladimir Petrovi} 5,5, 24-29.

Ilija Savin, Viktor Kasa{, Miodrag [quki}, Nikola @ivanovi}, Lorand [aki}, \uro Bor|o{ki 5, 30-32. Radoje \urovi}, Branko Mrzi}, Svetozar [krbi} 4,5, 33-36.

Zoltan [imowi, I{tvan Brindza, Ga{par ^aki, Jasmina Milivojevi} 4, 37. Antun Daj~ 3,5, 38. Arnold Na| 3, 39.

Smajo Hrustanovi} 1,5, 40.

Slobodan Axi} pola poena.

L. Novak

23...Dg4 Na 23...D:c6?? 24.Se7+ L:e7 25.L:c6.

24.b3 Lb7 25.h3! Dh5 26.Sce7+ Kh8 27.Sf4 1-0

Rod{tajn–Najdi~ Katalonka 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.g3 d:c4 5.Lg2 Sc6 6.Da4 Sd7 7.D:c4 Sb6 8.Db5 a6 9.Dd3 e5 10.S:e5 Sb4 11.Dd1 D:d4 12.D:d4 Sc2+ 13.Kd1 S:d4 14.Le3 Sf5 15.L:b6 c:b6 Nema~ki velemajstor (Najdi~) je ve} dva puta igrao ovu poziciju i oba puta izgubio, dodu{e, od Kramnika i Eqanova. Verovatno se za ponovni izbor ovog otvarawa pouzdao u krilaticu: tre}a sre}a!

16.Sc3 Lc5 17.Sd3 Novost.

Kramnik je igrao 17.e3 ali ni{ta nije boqe iza{ao iz otvarawa posle 17...0-0 18.Ke2 Te8 19.Sd3 Tb8.

Nisipeanu–Peletje Damina indijka 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 La6 5.Dc2 Lb7 6.Lg2 c5 7.d5 e:d5 8.c:d5 S:d5 9.0-0 Le7 10.Td1 Sc6 11.Df5 Sf6 12.e4 d6 13.e5 Dd7

Sti`u prijave

SPOMEN–TURNIR

U Senti je devetog marta obele`en 67. ro|endan legendarnog Roberta Fi{era odigravawem tre}eg brzopoteznog turnira u sklopu “Mastersa 2010”. Tim povodom izdata je prigodna po{tanska dopisnica sa `igom drugog memorijalnog turnira.

A na turniru, po tradiciji, u~estvovala je i ekspedicija iz Sombora, koja je uz Suboti~ane u~inila da turnir bude izuzetno zanimqiv i neizvestan do kraja. Pobednik je FIDE majstor Vladimir Joti}, ispred kolege po tituli Novaka Pezeqa i dvojice majstorskih kandidata, Mihaqa Pacala i Milomira Tovilovi}a, sa po 8,5 poena.

Plasman: 1-4. Vladimir Joti}, Novak Pezeq, Mihaq Pacal, Milomir Tovilovi} 8,5, 5. I{tvan Kajari 7,5, 6-10. Ba-

DNEVNIK

Belom se nudi mogu}nost izmene kraqica sa 14.D:d7+, kao u partiji Karlsen - Peletje (Bil, 2008). Slede}i potez je Nisipeanuova novost.

14.Dc2 Kraqica kru`i naokolo spremaju}i se za napad kao smrtonosna meksi~ka p~ela. Je li to bio pravi zvuk ili samo obi~no preduzimqivo zujawe?

14...Sb4 15.De2 Na 15.Db3?

Ld5 16.Da3 d:e5! 17.S:e5 Df5 18.Da4+ Kf8 19.L:d5 Sb:d5 20.Te1 Ld6 21.Sc4 Lc7 crni prosto uzima piona.

15…La6 ^inilo se, sve do sad, da Rumun igra neki ruski rulet, po{to je (svojom igrom) bio u neprekidnoj opasnosti da izgubi veoma brzo. Jo{ dok je pripremao ovu novost daleko od o~iju javnosti, pretpostavqam, mora da je bio i sam uzbu|en ovom “igrom-smrti”.

16.De1 Na 16.Dd2? ide Se4 17.De3 d5.

16...Sc2 17.Dd2 S:a1 18.e:f6 L:f6 19.Te1+ Le7 20.Sc3 Peletje je uspeo da dobije neki materijal, ali, po~ev od sad, po~iwe da mu biva “tesna ko`a”. Nema sumwe, mora da skloni kraqa tako da bude prilagodqiv situaciji.

20...0-0? Ovo je bila gre{ka.

Dopu{ta belom da po `eqi koristi rupe u poziciji. Boqe je bilo 20...0-0-0 gde beli nema neposredne pretwe a pritom }e potro{iti vreme za uzimawe crnog kowa na a1, {to }e crni iskoristiti da se konsoliduje.

Naprimer: 21.Dd5 Lb7 22.Dd3 The8 23.Ld2 Lf6 24.T:a1 21.Se5 Dc8 22.Sc6! Ld8 23.Sd5! Beli kowi postaju besramne silexije i oblikuju atraktivan geometrijski motiv.

17...0-0 18.Se4 Le7 19.e3 Ld7 20.Ke2 Lc6 21.Thc1 Tfe8 22.g4? Povr{no gledano izgledalo je da je ovo bio dobar potez potiskuju}i kowa na ivicu table (na h6) sa ograni~enim dejstvom. Na nesre}u belog ova koncepcija je varqiva. Boqe je bilo 22.Se5 Lb5+ uz slede}e 23.Sc4 Tac8 i 24.b3.

22...Sh6 23.Lf3 Tad8 Ideja 23...S:g4 sa planom 24.L:g4 L:e4 nije dobra jer postoji me|upotez 24.T:c6! b:c6 25.L:g4.

24.h3 f5 25.g:f5 S:f5 26.Se5 Lb5+ 27.Sc4 Lh4 28.Lh1 Tf8?! Boqe je 28...Lc6 29.Scd2 Tf8.

29.a4 Sd6 30.a:b5 S:e4 31.f4 Sg3+ 32.Kf3 a:b5 33.Se5 Td5 34.Sg4 Td2 35.Tc7 T:b2 36.Tg1 h5 37.Se5 Sf5 38.Ke4 Td2 39.Td7 Sd6+ Beli predaje jer mora da da kvalitet ina~e, na 40.Kf3, dobija mat 40…Tf2.

Bilo je to u petom kolu. E, onda je Vu~kovi} u narednom kolu “osvetio” Rod{tajna iako mu ovaj nije “ni rod, nit pomoz Bog”.

Najdi~–Vu~kovi} Karo-Kan 1.e4 c6 2.d4 d5 3.e:d5 c:d5 4.c4 Sf6 5.Sc3 g6 6.Db3 Lg7 7.c:d5 0–0 8.Le2 a5 9.Lf3 Sa6 10.a3 b5 11.D:b5 Sc7 12.Db3 a4 13.S:a4 Sc:d5 14.Se2 Da5+ 15.Sac3 Le6 16.Dd1 Tab8 17.0–0 Tfc8 18.Sa4 Sd7 19.b4 Da7 20.Sf4 T:c1 21.D:c1 S:f4 22.D:f4 D:a4 23.Tae1 D:a3 24.d5 Lf5 25.T:e7 D:b4 26.D:b4 T:b4 27.h3

27...Lf8 28.Te8 h5 29.Td1 Kg7 30.d6 Tb6 31.g4 Le6 32.g:h5 g:h5 33.L:h5 L:d6 34.Lg4 Sf6 35.Td8 Le7 36.T8d4 Lc5 37.Tf4 S:g4 38.h:g4 Tb2 39.Td3 Kg6 40.Kg2 Lb6 41.Tc3 Td2 42.Tc6 Kg5 43.T:b6 K:f4 44.Tb4+ Ke5 45.Kg3 Td4 46.Tb5+ Ld5 47.f4+ Ke4 48.f5 Td3+ 49.Kh4 Kf4 0–1. [ah–mat lista Prevod: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK

sreda17.mart2010.

ULTRAMARATON NA PALI]U

19

SVETSKA LIGA

Delfini potopili Rumune Srbija - Rumunija 18:5 (5:1, 4:2, 5:1, 4:1)

Ekipa Apatina s poznatom ultramaratonkom Elvirom Jano{i

Apatinci rekorderi Na tradicionalnom ultramaratonu na Pali}u u~estvovalo je 55 takmi~ara iz Srbije, Ma|arske i [vajcarske.U generalnom plasmanu, u ekipnoj konkurenciji, najboqa je bila ekipa Apatinina (u sastavu Zoran Jankovi}, Zdravko Mi{ovi} , Veqko Petrovi} i Atila Filep), koja je u {tafetnoj trci ukupno istr~ali 371 kilometar i time postavili novi rekord staze (isnosio 359 kilometara i postignut je 2006. godine). Apatin je postavio jo{ jedan rekord – jedan kilometar ekipa je tr~ala ispod ~etiri minuta.

Apatinci }e u~estvovati na supermaratonu Be~-Bratislava-Budimpe{ta ( od 19. do 23. oktobra).

J. P.

Rwakovi} povre|en u saobra}ajnoj nesre}i Nekada{wi olimpijac i reprezentativac Srbije Miko{ Rwakovi} (ro|en 1964.), biciklista Policajca, povre|en je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u nedequ u ranim ve~erwim ~aosvima na starom obrenova~kom drumu. Kako je obavestio wegov trener u Policajcu Radomir Pavlovi}, Rwakovi} se dobro ugruvao, ali je pu{ten, posle pregleda, na ku}no le~ewe.

- Na wega je, dok je zavr{avao trening, naleteo voza~ otpozadi i bacio ga u jarak – ka`e Pavlovi}.

– Voza~ je, potom, pre{ao na drugu stranu puta i tako|e sleteo u jarak. Policija }e utvrditi uzroke nesre}e. Rwakovi}u je slomqena kqu~na kost i naprslo mu je osmo rebro. Ove godine je re{io da u dobroj formi do~eka sezonu i ve} ima nekoliko hiqada kilometara u nogama, a ovaj incident }e mu sigurno pokvariti planove.

Rwakovi} je u~esnik Olimpijskih igara 1992. u Barseloni, ~etvorostruki pobednik trke Kroz Srbiju (1985, 1990. 1991, 1996) po-

BEOGRAD: Bazen „Ta{majdan“, gledalaca: 1.500. Igra~ vi{e: Srbija 5 (5), Rumunija 8 (1).

Peterci: Srbija 1 (1).

SRBIJA: Soro, Goci}, Avramovi}, Udovi~i} 2, Gak 1, D. Pijetloi} 3, Niki} 1, Aleksi} 1, Ra|en, Filipovi} 3, Prlainovi} 4, S. Mitrovi} 3, G. Pijetlovi}.

RUMUNIJA: Stanesku, Kotru, Radu 1, \akonu 1, Onta, Busila 1, ^oveanu, Matei, \oanta, \or|esku 1, Giban, Kadar 1, Dragu{in.

Vaterpolo reprezentacija Srbije ubedqivo je na bazenu „Ta{majdan“ nadigrala reprezentaciju Rumunije 18:5 u petom kolu Grupe C Svetske lige. Delfini su se va} plasirali na fajnal - ejt kao doma}ini zavr{nog turnira, koji }e biti odr`an od 12. do 18. jula u Ni{u. No, i pored toga na{i momci imaju maksimalan u~inak i ubedqivo dr`e prvo mesto na tabeli.

Rumuni su uspevali da dr`e prikqu~ak samo prvih nekoliko minuta utakmice, ali je posle po~etnih 1:1 usledila serija od 4:0 na{ih delfina, pa je sa 5:1 zavr{ena prva ~etvrtina. Tada je odli~no funkcionisao i napad sa igra~em vi{e, od ~etiri situacije ~etiri gola. U nastavku me~a atraktivnom igrom Srbi su pokazali za{to su prvaci sveta, a Rumuni nisu bili dostojan rival. Priredili su

Andrija Prlainovi}

delfini pravu goleadu sa velikim brojem lepih poteza. Najefikasniji u trijumfu nad Rumunima bio je Andrija Prlainovi} sa ~etiri gola, dok su po tri dali Du{ko Pijetlovi}, Filip Filipovi} i Stefan Mitrovi}.

Utakmica izme|u Srbije i Rumunije odigrana je u okviru tradi-

cionalnog „Dana vaterpola“, pa je me~ protekao u nizu sve~anosti.

Najpre su uru~eni pokloni reprezentativcima koji su imali jubilarne nastupe za dr`avni tim. Kapiten Vawa Udovi~i} dobio je nagradu za 200. utakmicu u nacionalnom timu, a Slobodan Soro, Du{ko Pijetlovi}, Andrija Prlai-

novi} i Filip Filipovi} za 100. nastupe. ^lan Vojvodine i reprezentativac Boris Vapenski dobio je nagradu Radio Beograda kao najboqi mladi igra~ Srbije.

U posledwem, {estom, kolu u Grupi C Srbija 20. aprila gostuje [paniji.

G. Malenovi}

[ekari} i Mikec u Sidneju Miko{ Rwakovi}

bednik trke Kroz Vojvodinu 1990, u~esnik svetskih i evropskih {ampionata, balkanski {ampion 2000, pobednik etape na trci Setimana Bergamaska i vlasnik 27 titula {ampiona Jugoslavije u raznim disciplinama.

Selektor reprezentacije Srbije Zoran Stojiqkovi} odredio je sastave za dva velika takmi~ewa u narednom periodu - prvi Svetski kup u Sidneju (od 20. do 28. marta), kao i za me|unarodni turnir MK oru`jem u Dortmundu (od 25. do 28. marta).

- Za Svetski kup u Sidneju prijavili smo samo dvoje strelaca, Jasnu [ekari} i Damira Mikeca - ka`e selektor Zoran Stojiqkovi}. – Posle dugo godina, ponovo smo se odlu~ili da organizujemo zimske pripreme MK oru`jem u zatvorenom i na{a selekcija }e ve} od ovog vikenda biti u Frankfurtu da bi se, potom, preselila u Dortmund na turnir vazdu{nim i MK oru`jem u dvorani, jedan od najve}ih u svetu.

U~estvova}e samo reprezentativci pu{kom, Stevan Pletikosi}, Nemawa Mirosavqev, Dragan Markovi},Milenko Sebi}, Andrea Arsovi}, Ivana Maksimovi} i Aranka Binder.

Na{a uzdanica u Sidneju: Jasna [ekari}

Bodiroga u timu decenije u Evroligi Jedan od najboqih srpskih ko{arka{a svih vremena Dejan Bodiroga izabran je za ~lana najboqeg tima protekle decenije u Evroligi. Pored Bodiroge mesto u timu, prema qubiteqima ko{arke i novinarima, izborini su i Dimitris Dijamantidis, Xej Ar Holden, [arunas Jasikevi~ijus, Traxan Lengdon, Huan Karlos Navaro, Teo Papalukas, Entoni Parker, Ramunas [i{kauskas i Nikola Vuj~i}.

Na sajtu Evrolige za Bodirogu pi{e da je bio najdominantniji igra~ na po~etku decenije, koji je tada osvojio sve {to je mogao, dve uzastopne titule {ampiona, uz priznawe MVP-a na fajnal foru. Biv{i reprezentativac Jugoslavije i Srbije i Crne Gore prvo je to u~inio 2002. kao ~lan Panatinaikosa, a potom naredne godine u timu Barselone. Glasawe na

Dejan Bodiroga

NBA LIGA

Bruks sru{io Denver U NBA ko{arka{koj ligi odigrano je {est susreta, a najuzbudqiviji me~evi vi|eni su u Hjustonu i Ouklendu.Najinteresantniji me~ vi|en je u Hjustonu gde je Aron Bruks doneo pobedu Roketsima nad Denverom pogotkom 2,9 sekundi do kraja, za kona~nih 125:123. Karmelo Entoni je ubacio 45 poena za Denver, ali je proma{io {ut za tri poena u posledwoj sekundi, loptu je uhvatio Luis Skola, {to je bio 11 skok za Argentinca, uz 23 poena. Skola je prethodno postigao kqu~nu trojku 41 sekundu pre kraja, posle koje je Hjuston poveo sa 122:121. Bruks je me~ zavr{io sa 31 poenom, dok je Kevin Martin imao 29. ^onsi Bilops i Xej-Ar Smit su ubacili po 17 poena za Denver.

Lejkersi su do{li i do devete uzastopne pobede nad Golden Stejtom, ovaj put rezultatom 124:121.

Kobi Brajant je postigao 29, Pau Gaosl 26 poena, a odli~ne partije

Aron Bruks (Hjuston)

prikazali su i Endrju Bajnam (19 poena, 14 skokova) i Lamar Odom (17 poena, 12 skokova). Lejkersi su krajem utakmice imali i 11 poena prednosti,ali je malo nedostajalo da tu prednost prokockaju. Stiven Kari i Monta Elis su u posledwim

sekundama {utirali za tri poena, ali nisu bili uspe{ni. Pri Elisovom posledwem poku{aju za tri poena, lopta se odbijala o obru~ ~ak tri puta pre nego {to je iza{la napoqe. Kari je postigao 29 poena za Voriorse, koji su izgubili posledwih sedam od osam me~eva.

Boston je savladao Detroit sa 119:93, a po 15 poena za Seltikse postigli su Pol Pirs, Rej Alen i Majkl Finli, dok je Kevin Garnet zabele`io 14 poena i osam skokova. Starteri Bostona su se odmarali u posledwoj ~etvrtini, a u ekipi Pistonsa, koja je izgubila devet od posledwih 11 me~eva, najboqi je bio Vil Bajnam sa 16 poena i sedam asistencija.

Rezultati: Filadelfija – Wujork 84:94, Hjuston – Denver 125:123, L.A. Klipers – Wu Orleans 100:108, Boston – Detroit 119:93, Juta – Va{ington 112:89, Golden Stejt – L.A. Lejkers 121:124.

zvani~nom sajtu je trajalo tokom Top 16 faze najelitnijeg evropskog klupskog takmi~ewa i za to vreme je pristiglo vi{e od 1.250.000 glasova. U odabiru tima decenije u~estvovalo je i 35 novinara iz svih zemaqa koje imaju predstavnike u Evroligi i koji to takmi~ewe prate deset godina. Ipak, izbor je na kraju bio zasnovan 75 odsto na glasovima novinara, a ostatak navija~a, a predstavnici jednih i drugih su imali isto mi{qewe samo oko ~etvorice igra~a.

Od desetorice izabranih navija~i su imali ~ak sedmoricu u svom izboru najboqih 12. Svi igra~i koji su izborili mesto u timu decenije su bar jednom osvojili titulu klupskog {ampiona Evrope, dok su devetorica bili {ampioni dva ili tri puta. Sva desetorica su bila izabrana u najboqi tim Evrolige, a izme|u sebe imaju 42 u~e{}a na fajnal foru.

UO^I ME^EVA EVROLIGE PARTIZAN – MAKABI

Lazme ne igra u Beogradu?

Partizan o~ekuje novi ko{arka{ki spektakl u Beogradskoj areni. Crno-beli }e posle dva me~a u Tel Avivu (23. i 25. marta) u ~etvrtfinalu Evrolige (30. marta) ugostiti slavni Makabi.

Izraelci znaju kakav ih pakao o~ekuje pred vi{e od 20.000 navija~a, a utiske iz Arene, sa pro{logodi{wih duela protiv Panatinaikosa i CSKA, igra~ima Makabija najboqe je mogao da prenese Stefon Lazme. Gabonac je pro{le sezone igrao za Partizan, a trenutno je ~lan ~etvorostrukog {ampiona Evrope. Kako stavri sada stoje, veliko je pitawe da li }e Lazme imati priliku da u tre}oj i eventualnoj ~etvrtoj utakmici ponovo bude na parketu Arene.

Naime, paso{ igra~a Makabija je popuwen i ne postoji mogu}nost da mu se izda srpska viza! Problem predstavqa to {to nema dovoqno vremena da se obavi procedura oko izdavawa novog paso{a.

Stefon Lazme

^elnici Makabija ve} su kontaktirali ambasadu na{e zemqe u Tel Avivu, kao i MUP Srbije sa molbom da Gaboncu uz specijalnu dozvolu bude omogu}en dolazak u Beograd. Ako je suditi prema pisawu izraelskih medija, Lazme }e igrati protiv Partizana u Beogradskoj areni.

Raspored ~etvrtfinalnih utakmica Partizan - Makabi: Tel Aviv: 23. i 25. mart. Beograd: 30. mart. Eventualno: Beograd: 1. april. Tel Aviv: 7. april (ekipa koja prva zabele`i tri pobede plasira}e se na zavr{ni turnir Evrolige u Parizu).

20

KULTURA

sreda17.mart2010.

57. FESTIVAL KRATKOG METRA SA 80 OSTVAREWA U TAKMI^ARSKIM SELEKCIJAMA

DNEVNIK

OD SUTRA DO PONEDEQKA U NOVOM SADU TAKMI^EWE I KONCERTI

Na otvarawu filmovi Vojvo|anski festival klasi~ne gitare o Beogradu Beogradski festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma, 57. po redu, na kome }e u takmi~arskom delu programa u kategorijama doma}ih i me|unarodnih ostvarewa biti prikazano 80 filmova, bi}e odr`an od 30. marta do 3. aprila u Beogradu, najavqeno je ju~e na konferenciji za novinare.

Direktor direkcije Festa Milo{ Paramenti} rekao je da }e filmovi u okviru festivala biti prikazivani u Dvorani kulturnog centra Beograd, u sali Amerikana u Domu omladine Beograd i u Pozori{tu na Terazijama. Prema wegovim re~ima, festival }e biti otvoren u Dvorani kulturnog centra, projekcijom tri filma koje povezuje mesto zbivawa, a to je Beograd.

Na otvarawu }e biti prikazani filmovi “I ovo je Beograd” rediteqke iz [vajcarske Korine [vingruber Ili}, “Beograd” holan|anina Arjana Bretjesa i “U redu pobedio sam” Vladimira Petrovi}a. Na Festivalu }e biti odr`ani i takmi~arski podprogrami “Vrelo” i “Oko pono}i”.

Filmovi koji }e biti prikazani u okviru potprograma “Vrelo” otvaraju niz provokativnih pitawa koja se ti~u i srpskog dru{tva, a o kojima }e nakon projekcija razgovarati autori, publika i predstavnici nekoliko nevladinih organizacija.

Podprogram “Oko pono}i” u Kinoteci predstavqa muzi~ke dokumentarce koji poklonicima ove vrste filmova pru`aju jedinstvenu priliku da tri ve~eri zaredom na jednom mestu u`ivaju u kasnim no}nim ritmovima i klupskim pri~ama.

Na Festivalu }e biti prikazano i 100 dokumentarnih i kratkometra`nih filmova, u okviru nekoliko specijalnih programa. U okviru programa “Nagrada za `ivotno delo” bi}e predstavqena retrospektiva animiranih filmova ovogodi{weg dobitnika te nagrade Borislava [ajtinca, koji u Beograd dolazi iz Pariza, gde zavr-

{ava svoj novi film. Program “Pip [pu” je organizovan u ~ast ~lana `irija, pariskog rediteqa Pipa Kodorova u okviru koga }e, pored filmova koje je on sam re`irao, biti prikazani i avangardni filmovi iz arhiva Jugoslovenske kinoteke po wegovom izboru, a upravo zahvaquju}i wemu Beogra|ani }e prvi put imati priliku da vide film “Notes on American film director Martin Scorsese” Jonasa Mekasa.

Na Festivalu }e biti odr`an i program “Izbor filmova Kamarana [irdela”, u okviru koga

U NA[IM BIOSKOPIMA PROTEKLE NEDEQE

Najgledanija „Alisa u zemqi ~uda” Po podacima Filmskog centra Srbije, pro{le nedeqe prvi film po gledanosti kod nas je “Alisa u zemqi ~uda” Tima Bartona koji je za sedam dana na {est kopija videlo 13.873 gledalaca. Drugi na top-listi je

Od {estog do desetog mesta pozicionirali su se “Nepobedivi” Klinta Istvuda (~etiri kopije - 1.795 gladalaca, “Divne kosti” Pitera Xeksona (pet kopija - 1.075), “Imaginarijum doktora Parnasusa” Terija Gi-

Iz filma Tima Bartona „Alisa u zemqi ~uda”

“Avatar” Xejmsa Kamerona, ~ijih je 14 kopija, protekle nedeqe gladalo 8.336 posetilaca bioskopa, a tre}i je “Vukodlak” Xoa Xonstona ({est kopija 6.249 gledalca).

Na ~etvrtom mestu je “Persi Xekson: Kradqivac muwe” Krisa Kolambusa (sedam kopija - 3.044 gledalaca) dok je na petom “Dan zaqubqenih” Garija Mar{ala ({est kopija - 2.897 gledalaca).

lijama (dve kopije - 980 gledalaca), “[erlok Holms” Gaja Ri~ija ({est kopija - 963 gledaoca) i “Princeza i `aba” Rona Klementsa i Xona Maskera ({est kopija 928 gledalaca).

Po ukupnom broju gledalaca na prvom mestu je jo{ uvek nedosti`ni “Avatar” sa 286.451 gledaocem, a slede ga “[erloki Holms” sa 55.946 i “Dan zaqubqenih” sa 30.105 gledalaca.

V. C.

}e biti prikazana ostvarewa tog rediteqa, koji je jedan od ovogodi{wih ~lanova `irija Festivala. U okviru programa “Nova svetlost” bi}e prikazani filmovi snimqeni mobilnim telefonima i alternativnim filmskim sredstvima, koji }e se takmi~iti za nagradu. U okviru programa “Specijalne projekcije” bi}e prikazan film o Puri{i \or|evi}u “Lepo vreme za mlad gra{ak” Milana D. [pi~eka, kao i blok filmova biv{ih albanskih studenata Fakulteta dramskih umetnosti.

Umetni~ki direktor Festivala Janko Baqak rekao je da se za u~e{}e na Festival u takmi~arskoj kategoriji prijavilo preko 600 ostvarewa, od ~ega je izabrano 82 me|u kojima 33 doma}ih filmova i 49 stranih ostavrewa. Baqak je dodao da se svake godine na Festival prijavi sve vi{e autora, i da je ove godine u kategoriji stranih ostvarewa prijavqeno 500 filmova, a u kategoriji doma}ih ostvarewa 134.

“Filmovi koji }e biti prikazani na Festivalu najverovatnije vi{e nikada ne}e biti prikazani u na{oj zemqi, jer za ovakve dokumentarne filmove na televizijskim mre`ama nema mesta”, rekao je Baqak.

Festival }e biti zatvoren 3. aprila u Pozori{tu na Terazijama, kada }e biti progla{eni dobitnici nagrada i kada }e ponovo biti prikazana pobedni~ka ostvarewa. Karte za projekcije na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometra`nog filma po~e}e da se prodaju od 25. marta, po ceni od 100 dinara za svaki projekcijski blok.

(Beta)

RALF FAJNS PO^IWE SNIMAWE RE@ISERSKOG DEBIJA

„Koriolan” u Beogradu

Britanski glumac Ralf Fajns danas po~iwe snimawe svog re`iserskog debija “Koriolan”, koje bi trebalo da potraje dva meseca na lokacijama u Beogradu i okolini.

Portparolka filma Sowa Vu~i}evi} rekla je agenciji Beta da na snimawe u Srbiju krajem marta sti`e glumica Vanesa Redgrejv a u aprilu Xerard Batler.

Fajns je nedavno na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da }e pored wega, Redgrejvove, Batlera i Brajana Koksa u glavnim, zna~ajnije uloge imati i srpski glumci Dragan Mi}anovi} i Slavko [timac, dok }e se u mawim pojaviti Svetislav Gonci}, Danijela Vrawe{ i drugi.

Britanski glumac je odlu~io da snima filmsku adaptaciju dela Viqema [ekspira o rimskom vojskovo|i Koriolanu u Beogradu, jer je rekao da je “shvatio da }e ovde biti najboqa lokacija za film” koji je opisan kao politi~ki triler.

“Trebao mi je zna~ajan i veliki glavni grad, a nisam hteo da to bude Rim, nego bilo koji grad dana{wice. Kao posetilac u Beogradu sam shvatio da se dosta istorije odslikava kroz gra|evine. Ovo je glavni grad sa sjajnom istorijom. Bio sam u Bukure{tu i Zagrebu, ali za mene je (izbor) oduvek bio Beograd”, rekao je Fajns.

Kao gost pro{logodi{weg i posetilac ovogodi{weg Festa, Fajns je rekao da bi bilo “poetski pravedno” da se vrati sa zavr{enim filmom na beogradski festival.

^etvrti Vojvo|anski festival klasi~ne gitare koji se odr`ava u Novom Sadu, po~iwe sutra i traje do ponedeqka, 22. marta. Kako najavquje organizator Asocijacija gitarista Vojvodine, festival }e okupiti eminentne doma}e i strane koncertne soliste i pedagoge, kao i veliki broj mladih darovitih muzi~ara iz cele Vojvodine.

Ova muzi~ka manifestacija obuhvati}e uobi~ajeni program koncerata, seminara i muzi~kih takmi~ewa, uz jednu zna~ajnu novinu – u okviru festivala prvi put se odr`ava i Svetsko internet takmi~ewe mladih gitarista, na kojem u~estvuju vrhunski gitaristi najmla|e generacije iz celog sveta.

Koncertni program festivala zapo~e}e sutra u 20 ~asova nastupom Levante dua, koji vodi na{ renomirani gitarista i kompozitor Vojislav Ivanovi}. Za 20. mart u prostorijama Muzeja Vojvodine, u Dunavskoj 37, zakazano je Pokrajinsko takmi~ewa “Dr Jovan Jovi~i}” – u 9 ~asova zapo~e}e nastupi takmi~ara u drugoj i tre}oj kategoriji, a za 13.30 najavqeno je takmi~ewe u pretkategoriji, u prvoj kategoriji, kao i nastupi u~esnika revijalnog dela. Istog dana u Studiju M u 18 ~asova zapo~e}e finalni koncert Svetskog internet takmi~ewa mladih gitarista, na kojem }e nastupiti desetak najboqe plasiranih takmi~ara iz Srbije, Ma|arske, Brazila, Argentine, Bosne i Hercegovine

i Rumunije. Predsednik `irija ovog takmi~ewa je ~uveni italijanski koncertni solista Awelo Deziderio, a u sastavu `irija }e biti i profesorka gitare na beogradskoj Muzi~koj akademiji Ve-

Sinagogi bi}e odr`an koncert Vojvo|anskih simfoni~ara sa italijanskim dirigentom Robertom Gianolom, i sa solistom Awelom Dezideriom, koji }e izvesti ~uveni Koncert Aranhuez

ra Ogrizovi}, francuska gitaristkiwa i pedagog Gael Solal, profesor segedinske Muzi~ke akademije David Pavlovi~, kompozitor i koncertni solista Vojislav Ivanovi} i drugi.

Za 21. mart u u 19 ~asova u Studiju M najavqen je koncert pobednika Pokrajinskog gitaristi~kog takmi~ewa, a u istom prostoru bi}e odr`an i solisti~ki koncert novosadskog gitariste Vuka{ina Mi{kovi}a.

Posledwe festivalske ve~eri, 22. marta u 20 ~asova u novosadskoj

za gitaru i orkestar Hoakina Rodriga.

Asocijacija gitarista Vojvodine je Festival organizovala uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijara za kulturu, Gradske uprave za kulturu Novog Sada i republi~kog Ministarstva kulture, a suorganizatori festivala su Radio Televizija Vojvodine, Muzi~ka omladina Novog Sada, kao i Novosadski otvoreni univerzitet.

Ulaz na sve festivalske koncerte je besplatan.

V. C.

KONCERT ROBERTA LAKATO[A I ZARIFE ALI ZADE U SANU U BEOGRADU

Ble{tavi virtuozitet umetnika

Novosadski violinista Robert Lakato{ jo{ je u drugoj deceniji `ivota, a ve} osam godina ga poznaje i beogradska koncertna publika. Na resitalu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ovih dana prikazao je veliku ma{tovitost i efektni eho ~ak i u strogoj formi crkvene sonate @an-Mari Leklera (opus 5 broj 6 „Le Tombeau“ u ce-molu), a postigao zadivquju}u lako}u kao da se poigrava i sa najslo`enijim tehni~kim zahvatima u Paganinijevim kapri~ima (broj 5 a-mol i broj 17 Esdur), u [panskoj igri Manuele de Faqe, u Skercu-taranteli opus 16 Henrika Vijewavskog.

Wegova umetni~ka saradnica bila je pijanistkiwa Zarifa Ali-Zade koja je znala da se inteligentno i muzikalno povu~e u drugi plan pred bqe{tavim virtuozitetom mladog umetnika, ali i da mu pru`i izvanrednu, krea-

Robert Lakato{

tivnu umetni~ku nadgradwu u Prvoj sonati opus 80 u ef-molu Sergeja Prokofjeva, po~ev od misti~ne klavirske introdukcije, ~ija je tajnovitost gotovo lajtmo-

tivski pro`ela ~itav po~etni stav preko izrazito pocrtanog ritmi~kog nerva i ose}aja za sinkopu u drugom stavu, prozra~nog, sordiniranog – tre}eg sve do zamiru}eg Allegrissima Finala pokazuju}i koliko je ovim delom pro`eta i sa koliko je energije i sugestivnosti spremna i slu{aoce da za wega osvoji.

Prokofjev je ovo remekdelo komponovao u evakuaciji na Uralu, sa grupom istaknutih umetnika, u dugom periodu od 1938. do 1946. godine, li{avaju}i ga bilo kakvih efekata, duhovitosti i atraktivnosti, zagwuren u sebe i slo`ene tonske probleme koje je re{io upe~atqivo. Na koncertu u Akademiji nauka zahvaquju}i Robertu Lakato{u i jo{ vi{e Zarifi Ali-Zade i mi smo osetili unutra{we nemire ove prekrasne partiture.

Gordana Kraja~i}

NAGRA\EN KRATKI FILM METETA, FEREIRE I BURI]A

Ne mogu se ni vratiti, ako ne odem Kratki film “Ne mogu se ni vratiti, ako ne odem” \i|ija Meteta (Italija) i Erona Fereire (Brazil), za koji je Nikola Buri} iz Novog Sada napisao scenario i odigrao glavnu ulogu, osvojio je prvu nagradu na Me|unarodnom onlajn takmi~ewu kratkometra`nih filmova “Balkans Beyond Borders” koje je svoje finale, “oflajn”, imalo proteklog vikenda u Kulturnom centru “Reks”, u Beogradu. Pobednik je pored nov~ane nagrade osvojio direktan plasman na Me|unarodni filmski festival “Naoussa” u Gr~koj, kao i promociju u {irem balkanskom regionu tokom 2010.

Autorsko ostvarewe Metea, Fereire i Buri}a, poetsko je bavqewe usudom mladih koji nisu u~estvovali u raspadu Jugoslavije, a i te kako su trpeli posledice. Metafori~no, centralni motiv pri~e su jedan mladi}, jedno pismo i jedna reka - Dunav, udru`eni da ka`u ne{to na temu putovawa. Setnoj

atmosferi filma zna~ajno je doprinela i muzika Borisa Kova~a.

Film “Ne mogu se ni vratiti, ako ne odem” je premijerno prikazan pro{le godine u Omladinskom centru “CK13”, u Novom Sadu, a u~estvovao je i na novosadskom festivalu “Filmski

front”, kao i na nekolicini drugih sli~nih manifestacija u inostranstvu.

“Balkans Beyond Borders” je projekat namewen mladima koji su zainteresovani da svoje ideje o regionalnoj saradwi u Jugoisto~noj Evropi iska`u na kreativan na~in, putem filma.

KULTURA

DNEVNIK

sreda17.mart2010.

21

ZAVR[EN 5. PIJANISTI^KI MEMORIJAL „ISIDOR BAJI]”

Laureat Pum Proma{ar s Tajlanda Pum Proma{ar s Tajlanda laureat je 5. Memorijala "Isidor Baji}" koje je preksino} u Sinagogi zavr{en finalem u C kategoriji, progla{ewem svih pobednika i uru~ewem nagrada. Na ovom me|unarodnom pijanisti~kom takmi~ewu Pum Proma{ar je, pored prvog mesta u C kategoriji, osvojio i nagradu publike, kao i nagradu za izvo|ewe kamerne muzike.U C kategoriji drugo mesto osvojio je Konstantin Lap{in iz Rusije, a tre}e Iqa Lekanov iz Rusije. Specijalna nagrada "Isidor Baji}" za najperspektivnijeg mladog pija-

nistu iz Srbije u C kategoriji dodeqena je Milo{u Gouki iz Srbije.

Laureatkiwa A i B kategorije je Monika Rut Vida iz Ma|arske, koja je dobila i specijalnu nagradu "Frederik [open" u A kategoriji. Ona je osvojila i prvo mesto u A kategoriji, drugo je pripalo Aleksandri Vojnak iz Novog Sada, koja je dobila i specijalnu nagradu "Stanislava Te{i}". Dve tre}e nagrade u A kategoriji pripale su Gergequ Kova~u iz Ma|arske i Marku Pejanovi}u iz Srbije, kojem je pripala i posebna nagrada `irija. Speci-

jalna nagrada "Isidor Baji}" za najperspektivnijeg mladog pijanistu iz Srbije u A kategoriji dodeqena je Mini Mijovi} iz Srbije.

Olena Miso iz Ukrajine osvojila je prvu nagradu u B kategoriji, dve druge pripale su Anastasiji Milovanovoj iz Rusije i Qubici Stojanovi} iz Srbije, dok tre}a nije dodeqena. Specijalnu nagradu "Isidor Baji}" za najperspektivnijeg mladog pijanistu iz Srbije u B kategoriji osvojila je Duwa Crwanski iz Novog Sada.

Internacionalni `iri sastavqen od osam ~lanova iz Koreje,

Nagra|eni u~esnici me|unarodnog pijanisti~kog takmi~ewa u Novom Sadu

Rusije, Australije, Izraela, SAD, Norve{ke,Francuske i s Filipina, odlu~ivao je o nagradama na ovom bijenalnom takmi~e-

VE^ERAS PREMIJERNO "^OVEKOVA TRAGEDIJA" U NOVOSADSKOM POZORI[TU / UJVIDEKI SINHAZU

Razo~arawe istorijom qudske vrste

U Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhaz ve~eras u 19 ~asova premijerno }e biti izvedena predstava "^ovekova tragedija" Imrea Mada~a, u re`iji Kokana Mladenovi}a. Ovaj komad se smatra jednim od najva`nijih dela ma|arske dramske literature, pisan polovinom 19. veka. ^esto je pore|en s Geteovim "Faustom", bliskim po

tematici, budu}i da su junaci Mada~evog komada, koji govori o qudskoj civilizaciji, Adam, Eva i Lucifer.

- Imre Mada~ do`ivqava razvoj qudske vrste kao seriju potro{enih i proma{enih ideja. Sve te ideje pravde, demokratije, nauke koja }e spasiti svet, politi~kih prevrata koji }e ga spasiti, svih poku{aja da se svet u~ini boqim, a zavr{avaju

se ozbiqnim debaklom, postoji u ovom komadu - rekao je ju~e na konferenciji za novinare rediteq ove predstave Kokan Mladenovi}. - Mada~ govori o velikom zlu koji vlada svetom i o tome da se svet pretvorio u stra{no mesto za `ivot, i da se taj rajski vrt, kako ka`e Volter u "Kandidu", izrodio u svoju suprotnost.

U odnosu na ono {to se desilo od Mada~eve smrti pa do danas, wegova zabrinutost nad zlom na svetu deluje gotovo naivno, smatra Kokan Mladenovi}, i dodaje da je on okon~ao i rad i `ivot pre Prvog i Drugog svetskog rata, pre Hiro{ime, genetskog in`eweringa, i svega {to tek ~ini su{tinsko zlo kroz istoriju.

- Kad radite ovu vrstu komada, imate samo dve mogu}nosti.

PRIZNAWE ZA ROMAN „QETOPIS VJE^NOSTI”

„Bora Stankovi}” @arku Komaninu

Istaknuti prozni i dramski pisac @arko Komanin, dobitnik je 19. po redu presti`ne kwi`evne nagrade "Bora Stankovi}" za roman "Qetopis vje~nosti" u izdawu Srpske kwi`evne zadruge, koji je `iri ocenio kao najboqu kwigu proze na srpskom jeziku objavqenu u 2009. godini. Predsednik `irija dr Marko Nedi} (ostali ~lanovi su prof. dr Aleksandar Jovanovi} i Goran Maksimovi}) rekao je danas u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda da je Komaninovo delo u samom vrhu pro{logodi{we kwi`evne produkcije.

On je preneo ocenu `irija da roman u "funkcionalnom pro`imawu zna~ajne i univerzalne `ivotne teme i wene umetni~ke realizacije donosi najvi{e literarne vrednosti koje proizilaze iz decenijske posve}enosti ovog autora problemima tragi~ne krivice istorije i ideologije na na{em prostoru i izvarednog ose}awa za jezik i stilski

skladnu kwi`enu strukturu".

Nedi} je podsetio da Komanin obreo u naju`em izboru za nekoliko najva`nijih priznawa (Ninova, "Izviiskra Wego{eva", "Me{a Selimovi}") Komanin je kazao da mu ovo priznawe dolazi kao melem na wegova kwi`evna pregnu}a, jer smatra da je Bora Stankovi}, ~ije ime ono nosi, posle Svetoga save i Wego{a najve}i pisac srpskog jezika.

Komaninu }e "Borina nagrada" biti uru~ena 29. marta, posledweg dana 44. "Borine nedeqe"koja po~iwe 23. marta. Ovu kulturnu manifestaciju otvori}e pro{logodi{wi laureat Radoslav Petkovi} besedom na temu "Bora Stankovi} u srpskoj kwi`evnosti i kulturi", a slede}ih dana }e biti predstavqen kwi`evnik Vladimir Pi{ta, a zatim dramski pisac Sini{a Kova~evi}, antropolo{ko delo Bojana Jovanovi}a i odr`ana tribina na temu: "Treba li Srbiji kwi`venost".

Jedna je da inscenirate pisca, da postavite delo na scenu s oreolom remek - dela, a druga je da potpuno reinterpretirate su{tinska zna~ewa samog komada. Dramaturg Kata \armati i ja smo se opredili za drugu varijantu. Mi smo prakti~no na tragu Mada~a, koriste}i wegove ponajboqe replike, najva`nije misli, zadr`ali sve wegove teme i bezmalo napisali novi tekst po motivima Imrea Mada~a, tako da sve po~iwemo od dana{wih dana, od toga da jedan savremeni Adam, razo~aran istorijom qudske vrste i svojim `alosnim u~e{}em u woj poku{ava da se ubije, a |avo koji se pojavquje, vra}a ga na po~etak, da zajedno pro|u kroz istoriju gre{aka qudske vrste koji vode do tako tragi~nog kraja. Kod samog Mada~a glavni junaci su Bog, |avo, Adam i Eva. U na{oj predstavi nema Boga, "{trihovali" smo ga.

Kao razlog toga Kokan Mladenovi} obja{wava da u 20. veku `ivimo u svetu u kojem te{ko da se mo`e na}i bo`je lice.

- U ovom svetu ostao je |avo, koji vrlo lepo ka`e: ^itav ovaj vek, sve ovo vreme u kojem `ivimo, pa to je moj trijumf, zar ne?

I najboqi prijateq Adama kroz istoriju je Lucifer, na kraju NA FILMSKOM FESTIVALU U SOFIJI

Mom~ilovi}u nagrada za re`iju

Rediteq i scenarista Miroslav Mom~ilovi} dobio je nagradu za re`iju na 14. Me|unarodnom filmskom festivalu u Sofiji za film "^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i", saop{tila je beogradska producentska ku}a "Brigada". U zvani~noj takmi~arskoj selekciji u~estvovalo je 12 filmova, a Gran pri je dobio ruski film "U ratu" Vere Glagoqeve. Festival u glavnom gradu Bugarske odr`an je od 5. do 14. marta.

Savremena qubavna drama "^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i" osvojila je tokom pro{le godine vi{e od 20 nagrada na doma}im festivalima. Autor u ovom filmu prati vi{e isprepletanih qubavnih pri~a, bave}i se neuzvra}enom qubavqu i ~ovekovom opsednuto{}u u tragawu za sre}om, koju o~ekuje da mu drugi pru`e. Glavne uloge igraju Milo{ Samolov, Mirjana Karanovi}, Gordan Ki~i}, Branislav Trifunovi}, Milica Mihajlovi}, Vawa Ejdus i Petar Bo`ovi}.

wu, na kojem je bilo 88 u~esnika iz 26 zemaqa s razli~itih kontinenata. Pijanisti od 13 do 33 godina takmi~ili su se u Novom Sadu od

5. do 15. marta, u sve~anoj salu Muzi~ke {kole "Isidor Baji}", koja je organizator ovog renomiranog memorijala.

N. P-j.

IZLO@BA BEOGRADSKE UMETNICE U MALOM LIKOVNOM SALONU

Grafike i objekti Ane Po~u~e

krajeva, a ne sam Bog - navodi Kokan Mladenovi}.

Zanimqivo je da ulogu Lucifera u ovoj predstavi igra `ena.

- Kad sam ~ula da sam dobila ulogu Lucifera, a to je najve}a mu{ka uloga u ma|arskoj drami, u svojoj glavi sam po~ela da "delim" uloge. Lucifer je mu{ko, Bog je mu{ko, jako je dobar, a Lucifer je jako zao. To su neke stereotipije, ali mi imamo super rediteqa koji i o tome misli druga~ije, i dao je ovu ulogu meni. To me je jako upla{ilo, pitala sam se da li }u uspeti da savladam tu ulogu, ali, kako su probe tekle, stekla sam sigurnost. Lucifer ka`e kqu~nu re~enicu, koju sam rade}i na ovoj ulozi, govorila sebi, da je va`no igrati se, a ne pobediti i izgubiti. Biti u igri je najva`nije. S tim sloganom sam radila Lucifera i probala da taj lik uradim kompleksno, da se vidi da Lucifer nema samo jedno lice, da je samo zao ili lo{, nego da se on jednostavno igra obja{wava Emina Elor koja tuma~i ulogu Lucifera.

U ostalim ulogama su: Aron Bala` (Adam), Agota Ferenc (Eva), Irena Abraham, Livia Banka, Andrea Jankovi~, Gabriela Crnkovi}, Julia Kokrehel, Terezia Figura, I{tvan Kere{i, Tama{ Varga, Zoltan [irmer, Gabor Pongo, Atila Nemet i Tama{ Hajdu.

Scenograf je Marija Kalabi}, a kostimograf je Marina Sremac. Kompozitor je Marko Grubi}, a za scenski pokret su zadu`ene Olivera Kova~evi} Crwanski i Frosina Dimovska.

N. Pej~i}

U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada (Bulevar Mihajla Pupina 9) ve~eras u 19 ~asova otvara se samostalna izlo`ba "Alef" grafika i objekata Ane Po~u~e, umetnice iz Beograda. Ana Po~u~a oblikuje svoje delo na principima interreakcije i preplitawa razli~itih vizuelnih sistema, stoga nije mogu}e govoriti o dijalogu fotografije i slike ve} o svojevrsnoj medijskoj kako-

autorkinom konceptu: boja ostaje smo u udubqewima na matrici, a visoki pritisak presovawa i adhezione sile izme|u materijala na koji se {tampa i boje, uzrokuju preno{ewe boje a time i poruke-slike. Umetni~kim sredstvima osvetqavaju}i vezu izme|u fotografije i grafike, likovnim sredstvima analiziraju}i pojam re-produkcije, autorka istovremeno svedo~i upravo prisustvo, iskrenu istraj-

foniji. Umetnica slobodno prisvaja iskustva pro{losti, ne osvr}u}i se na wihov izvorni smisao i kontekst, bri{e granicu izme|u javnog i privatnog napu{taju}i temeqnu vrednost fotografije - dokumentarnost u predstavqawu vidqivog sveta- ukazuje Milica Mi}i} povodom ove izlo`be.- Na mesto sveta realnosti do{la je inscenacija, aran`irawe, preslikavawe, ogledawe, proces umno`avawa, stvarawa i reprodukcije slike, {to jeste grafika u samoj svojoj su{tini.

Duboka {tampa, kao jedna od najstarijih tehnika sasvim odgovara

nost u momentu posmatrawa i otkrivawa sopstvenog preslikavawa i ogledawa {to ~ini okosnicu i Borhesove pri~e "Alef".

Ana Po~u~a je ro|ena 1971. u Beogradu. Na Fakultetu likovnih umetnosti diplomirala 1997. na odseku Grafika, a 2001. zavr{ila je postdiplomske studije, na istom odseku. Radi na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, kao docent na predmetu grafika.

Od 1993. izlagala je na tridesetak izlo`bi, me|u kojima su i zna~ajne me|unarodne postavke u Norve{koj, Poqskoj, Bristolu i Barseloni.

KWIGA RAJKA \URI]A U IZDAWU KOV-a

Istorija romske kwi`evnosti Na tribini “Sredom kod Sterije”, koju prire|uje Kwi`evna op{tina Vr{ac, ve~eras u 19 sati, u Redakciji KOV-a, bi}e predstavqena prva "Istorija romske kwi`evnosti". Autor kwige je dr Rajko \uri}.

Osim autora, o kwizi koja se pojavila u izdawu KOVa, govori}e urednik Petru Krdu, dok }e moderator ve~eri biti Marija Vasi}-Kana~ki, a odlomke }e ~itati Danica Mirosavqev.

U pitawu je prva istorija romske kwi`ervnosti u kojoj je predstavqeno vi{e od sto pisaca i wihovih dela, nastalih i objavqenih u raznim zemqama Evrope. Posle nema~kog izdawa i prevoda na rumunski i ma|arski, srpsko izdawe "Istorije romske kwi`evnosti" je pro{ireno novim podacima i saznawima o romskim autorima i wihovim delima.

Posle kratkog podse}awa na indijsku literaturu, u kojoj ep ^and Bardaja ima izuzetan zna~aj kako za istoriju tako i za kwi`evnost Roma, Rajko \uri} nudi najpre pregled romske narodne kwi`evnosti, a zatim izla`e nastanak i razvoj romske kwi`evnosti po zemqama, po~ev od [panije i Engleske, preko biv{eg SSSR i Jugoslavije, zakqu~no sa [vedskom i Finskom i vanevropskim zemqama (Kanada,SAD).

- Nema pisca koji je pozvaniji da napi{e Istoriju romske kwi`evnosti od Rajka \uri}a – tvrdi Jovan

]irilov u posebnom poglavqu o autoru kwige. - On je stvarno obrazovan filozof, Rom ro|en u Srbiji i kao pesnik u punoj zrelosti svoga stvarala{tva daje zna~ajan doprinos romskoj kwi`evnosti me|u brojnim romskim `ivqem. Filozofija je u Rajku \uri}u dala {irinu i dubinu pogleda na fenomen kwi`evnosti u krilu jednog naroda.

Rajko \uri} ro|en je 1947. u Malom Ora{ju (Smederevo). Studirao je filozofiju, fizi~ku hemiju i teologiju na Beogradskom univerzitetu, a doktorirao sociologiju i filozofiju.Bio je novinar lista „Politika“, urednik Kulturne rubrike.Od 1991. do 2004. `iveo je u Berlinu. U Beograd se vratio 2004. i do izbora za poslanika Narodne skup{tine, 2007., bio pomo}nik glavnog i odgovornog urednika Tanjug a. Objavio je 34 zbirki pesama i stru~nih kwiga o istoriji, kulturi i jeziku Roma. Kwige su mu prevedene na nema~ki, engleski, francuski, ma|arski, {panski, italijanski, poqski i japanski jezik.

Dobio je nagrade @elezare Sisak, Fonda za slobodno izra`avawe u Wujorku, [vedskog PEN centra „Kurt Tuholski“ i Instituta „Otvoreno dru{tvo“ u Budimpe{ti. Od 1990. do 2000. bio je predsednik Me|unarodne organizacije Roma.U KOV-u je objavio zbirku pesama "Du{a i pepeo" 2007. godine.

22

SVET

sreda17.mart2010.

DNEVNIK

Na izborima u Iraku Mar{ veterana i pristalica esesovaca vodi premijerova lista RIGA: U glavnom gradu Letonije, Rigi, na godi{wicu formirawa, odr`an je tradicionalni mar{ veterana letonske legije „Vafen SS-a“ i wihovih mladih pristalica, javile su ruske novinske agencije.

Oko 1.000 veterana i wihovih pristalica sa dr`avnim zastavama i cve}em u rukama do{li su do Spomenika slobode u centru Rige, kako bi odali po{tu pripadnicima te jedinice, gde ih je do~ekalo nekoliko desetina lokalnih antifa{ista, poreklom Rusa, i predstav-

nika „No}ne stra`e“, izvestio je Itar-Tass. Antifa{isti su u~esnike mar{a do~ekali uzvikuju}i „Fa{isti", „Fa{izam ne}e pro}i“ i „Sramota“, a u rukama su nosili transparente sa natpisima „Stop fa{isti~kom mar{u“, „^ime se ponosite“, „Seti se, fa{isto, Nirnberga“, „Bikerniekska {uma 46.500 ubijenih“, „Salaspils 56.000 ubijenih“.

U~esnicima „Antinacisti~kog skupa“ pridru`io se i direktor Centra "Simona Vizental" Efraim Zurov.

(Tanjug)

glasova u pet provincija.

Ira~ka izborna komisija trebalo bi uskoro da saop{ti rezultate glasawa sa 85 odsto izbornih mesta, a kona~ni rezultati, kako je najavqeno, o~ekuju se tek kroz nekoliko dana.

Iran je ju~e ~estitao Iraku na nedavno odr`anim parlamentarnim izborima, ~iji preliminarni rezultati pokazuju da }e Koalicija dr`ave prava {iitskog premijera Nurija al-Malikija, saveznika Teherana, ostati na vlasti.

(Beta-Tanjug)

PREDLOG UKRAJINSKOG PREDSEDNIKA VIKTORA JANUKOVI^A

Hamas poziva na ustanak GAZA: Jedan od vo|a ekstremisti~kog palestinskog pokreta Hamas danas je pozvao na novu intifadu, ili ustanak, na dan kada hiqade stanovnika Pojasa Gaze protestuju zbog otvarawa obnovqene sinagoge u Starom Jerusalimu.

"Treba napraviti planove da bi se odgovorilo na cionisti~ke projekte. Treba planirati akcije dugoro~no," rekao je Musa Abu Marzuk, pomo}nik direktora politi~kog biroa Hamasa u izjavi za katarsku televiziju Al Xazira.

Abu Marzuk je rekao da svi Palestinci treba da u~estvuju u intifadi. "Svaki Palestinac treba da se podigne protiv okupacionih snaga" Izraela, rekao je on iz Damaska, gde mu je sedi{te. Hiqade qudi iza{lo je ju~e na ulice u Pojasu Gaze da protestuje zbog otvarawa sinagoge Hurva, u jevrejskom kvartu Starog Jerusalima, {to Palestinci do`ivqavaju kao novu izraelsku provokaciju. Sinagoga Hurva je potpuno obnovqena posle 62 godine kada su je razorili Jordanci tokom prvog izraelskoarapskog rata. Demonstranti, uglavnom studenti, sukobili su se sa policijom u isto~nom Jerusalimu, a sukobe je policija prekinula ispaqivawem {ok bombi. Oni su osudili nastavak izgradwe jevrejskih naseqa u isto~nom Jerusalimu.

Protesti su organizovane u vi{e gradova i izbegli~kih logora u palestinskoj enklavi, kao {to je Xabalija, Beit Lahija, Han Junis i Rafah. U gradu Gazi demonstranti su i{li ka palestinskoj skup{tini koju su izraelci bobmardovali tokom pro{logodi{we ofanzive na Gazu.

Prva intifada izbila je 1987. sa izlivom nasiqa u okupiranim paletsinskim teritorijama, a zvani~no je prekinuta 1993. Druga intifada po~ela je u septembru 2000. zbog posete Arijela [arona, Brdu Hrama u Starom Jeusalimu.

(Beta)

BAGDAD: Preliminarni rezultati lokalnih izbora u Iraku pokazuju da bi najvi{e glasova mogla da osvoji lista premijera Nurija al-Malikija, saop{teno je danas u toj zemqi. Prema podacima sa 60 odsto birali{ta u Bagdadu, Malikijeva lista osvojila je najve}i broj poslani~kih mesta u toj provinciji, ispred biv{eg premijera Ijada Alavija.

Rezultati sa 66 odsto birali{ta u zemqi pokazuju da Malikijev blok vodi u sedam provincija, dok je wegov protivnik Alavi osvojio vi{e

Kijev doma}in potpisivawa novog sporazuma START MOSKVA: Ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~ predlo`io je da mesto potpisivawa novog rusko-ameri~kog sporazuma o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog naoru`awa bude Kijev, pi{e ruski dnevnik “Komersant”.

List navodi da je takav predlog Janukovi~ izneo prilikom susreta sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom 5. marta u Moskvi i da je “rusku stranu ta inicijativa zainteresovala”.

"Ukoliko Amerikanci ne budu protiv, Ukrajina }e, na kraju, postati onaj most izme|u Istoka i Zapada, o kome je uvek govorio na{ lider", rekla je zamenica {efa Janukovi~eve administracije Ana German.

"Komersant" smatra da ukoliko Ukrajina `eli da odr`i istorijski samit, potrebno je da po`uri, jer ne bez osnova na mesto susreta Medvedeva i ameri~kog predsednika Baraka Obame pretenduje i glavni grad ^e{ke, Prag, gde je Obama aprila pro{le godine inicirao obimno smawewe nivoa nuklearnog oru`ja u celom svetu.

Ruski list pi{e da nije iskqu~eno da o tom pitawu razgovaraju i {efovi diplomatije dve zemqe, Sergej Lavrov I Konstantin Gri{~enko, koji je na du`nost ministra inostranih poslova Ukrajine imenovan 11. marta i koji u prvu posetu inostranstvu ide upravo u Rusiju, gde je od juna 2008. godine bio ambasador Ukrajine.

"Komersant", tako|e, navodi da }e Lavrov i Gri{~enko razgovarati uo~i posete ameri~kog dr`avnog sekretara Hilari Klinton 18. marta, koja sti`e u Moskvu „kako bi usaglasila posledwe detaqe novog sporazuma“. Prema saznawima ruskog lista, sporazum bi mogao da bude potpisan

U Bangkoku prosuli svoju krv na kapiji vlade BANGKOK: - Demonstranti u Bangkoku ju~e su na glavnu kapiju vlade prolili nekoliko posuda punih sopstvene krvi, prinose}i simboli~nu `rtvu kako bi podr`ali zahteve za raspisivawe novih izbora.Hiqade demonstranata u crvenim ko{uqama stalo je u duge redove da bi im zdravstveni radnici izvadili krv. Wihove vo|e su pozvale da se prikupi milion kubnih centimetara (1.000 litara) krvi koju bi prosuli na zgradu vlade. Do sredine popodneva, po re~ima jednog od vo|a protesta, prikupqeno je

500.000 kubnih centimetara krvi od 50.000 demonstranata. Krv prikupqena od dobrovoqaca stavqena je u velike plasti~ne balone za vodu i preneta do zgrade vlade, a policija za razbijawe demonstracija dozvolila je demonstrantima da pri|u kapiji i prospu krv, {to je prenela i nacionalna televizija.

Na kapiji vlade prosut je samo deo krvi, a ostatak }e kasnije, ako zahtevi demonstranata ne budu ispuweni biti prosut ispred sedi{ta vladaju}e partije i premijerove ku}e.

(Beta-AP)

Romima u ^e{koj sve te`e PRAG: Ujediwene nacije su u izve{taju ocenile da je polo`aj Roma u ^e{koj sve te`i, {to je Prag odbacio kao tekst "koji ne odra`ava stvarnost".

U izve{taju koji je podnela visoka komesarka UN za qudska prava Navi Pilaj, navedeno je da su Romi u ^e{koj, Italiji i Slova~koj `rtve diskriminacije i da se wihov polo`aj pogor{ao.

U me|uvremenu, u nedequ rano ujutro je ba~en "molotovqev koktel" na dom jedne romske porodice u nasequ Be`i{ka, u Ostravi. U napadu nije bilo povre|enih, istraga je u toku, a ~e{ki premijer Jan Fi{er osudio je taj incident

kao nedopustiv. "Nedopustivo, {okantno, sumanuto - takve stvari se ne de{avaju u normalnom dru{tvu", rekao je Fi{er i izrazio uverewe da }e po~inioci biti uhap{eni i izvedeni pred lice pravde.^e{ki ministar za qudska prava i mawine Mihal Kocab izjavio je, me|utim, da nema dokaza da se polo`aj Roma u ^e{koj pogor{ao, prenela je pra{ka {tampa.

"Ne razumem kako se mo`e re}i da se situacija pogor{ala kada nije bilo izve{taja ni o kakvim ozbiqnijim rasno motivisanim napadima od onog u Vitkovu", rekao je Kocab.

(Tanjug)

Kina i Kamerun pregovaraju sa otmi~arima

Viktor Janukovi~

Uslov Dume za ratifikaciju Grizlov, predsednik doweg doma ruskog parlamenta, Dr`avne Dume, izjavio je danas da Duma ne}e ratifikovati novi ruskoameri~ki sporazum o smawewu nukleranog naoru`awa (START2), ukoliko ne bude povezan sa pitawem protivraketne odbrane.

"Poslanici Dr`avne Dume u~estvuju u pripremi sporazuma START-2, i ne}emo ga ratifikovati ako wime ne budu obuhva}ena pitawa uzajamne povezanosti START i protivraketne odbrane", rekao je Grizlov novinarima u Moskvi, posle sastanka sa svojom bugarskom koleginicom Ceckom Ca~evom. do konferencije o nuklarnoj bezbednosti u Va{ingtonu, 12. i 13. aprila.

"Polaze}i od posledweg razgovora predsednika, potpuno optimisti~no gledamo na mogu}nost zakqu~ewa sporazuma u najskorije vreme", rekla je pres sekretar Medvedeva, Natalija Timakova.

Ukrajina je, uz Belorusiju i Kazahstan, posle raspada SSSR-a dobrovoqno odustala od posedovawa nuklearnog oru`ja.Sporazum START-1 istekao je 5. decembra pro{le godine, a prilikom susreta u Moskvi, u julu 2009, lideri dve zemqe su se dogovorili

da, sedam godina od stupawa na snagu budu}eg sporazuma, nivo strate{kih nosa~a bude u granicama od 500 do 1.100 komada, a bojevih puwewa koja nose od 1.500 do 1.675 komada.

Medvedev i Obama, koji su telefonom razgovarali 13. marta, izrazili su zadovoqstvo visokim nivoom saradwe o kqu~nim odredbama nacrta sporazuma, slo`ili se da „daju dodatne instrukcije delegacijama na razgovorima“ i razmotrili planove "o bilateralnim kontaktima u skoroj budu}nosti".

(Tanjug-Beta)

JUANDE: Kineske i kamerunske vlasti pregovaraju sa otmi~arima o osloba|awu sedam kineskih mornara, otetih u petak u priobalnim vodama zapadne Afrike, saop{tili su ju~e zvanicnici dve zemqe.

"Kineske i kamerunske vlasti naporno rade da ih spasu.

Pregovori su u toku", izjavio je kineski ambasador u Kamerunu Sjue \invej kineskoj novisnkoj agenciji Sinhua.

Odgovornost za otmicu preuzela je grupa "Afri~ki pomorski komandosi", koja do sada nije bila ume{ana u napade u vodama poluostrva Bakasi,

prenela je agencija Rojters.Otmi~ari su zahtevali otkup, prema re~ima diplomate iz kineske ambasade u glavnom gradu Kameruna, Junadeu, a zvani~nik ministarstva spoqnih poslova te zemqe izjavio je da pla}awe otkupa nije u skladu sa politikom wegove vlade.

Pomorske bande u vodama zapadne Afrike uglavnom uzimaju teret sa broda, a re|e otimaju posadu i tra`e za wih otkup, {to je taktika koju ~e{}e primewuju wihove somalske kolege.

(Tanjug)

Ukradeni lekovi za 70 miliona dolara HARTFORD: U ameri~koj dr`avi Konektikat lopovi su tokom vikenda upali u jedno skladi{te lekova i odneli antidepresive i druge medikamente koji se izdaju na recept u vrednosti od oko 70 miliona dolara, saop{tili su ju~e zvani~nici. Lopovi su izveli kra|u u holivudskom stilu: napravili su rupu u krovu skladi{ta farmaceutske kompanije Eli Lili u gradu Enfildu, upali unutra, onesposobili alarm i potom lekove ubacili u vozilo koje je

~ekalo ispred. Policija je navela da su lopovi odneli koli~inu lekova kojom se mogla napuniti jedna traktorska prikolica.

"Imaju}i u vidu na~in na koji je pqa~ka izvr{ena, izgleda da je u woj u~estvovalo vi{e pojedinaca, kao i da je to bila veoma dobro isplanirana i dirigovana operacija", rekao je {ef policije Enfilda, Karl Sferaca.I FBI je pozvan da u~estvuje u istrazi pqa~ke.

(Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GVIDO VESTERVELE Najpopularniji nema~ki politi~ar je i daqe mladi baron i ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg (37) iz ultrakonzervativne Hri{}ansko-socijalne unije, ''sestrinske'' partije Hri{}ansko-demokratske unije. Posle Gutenberga, na drugom mestu je kancelar Merkelova, dok je {ef diplomatije i vicekancelar Gvido Vestervele kod svakog tre}eg gra|anina -nesimpati~an.

AVIGDOR LIBERMAN Avigdor Liberman bojkotovao je posetu brazilskog predsednika Lule da Silve Izraelu. On nije prisustvovao wegovom govoru u Knesetu, a nije bio ni na sastanku Lule i izraelskog premijera Netanijahua. Predsednika Brazila je odbio da poseti grob osniva~a cionisti~kog pokreta Teodora Hercla. @eleo je da poka`e lideru Brazila da Izrael ozbiqno prima odbijawe protokola.

HOSNI MUBARAK Predsednik Egipta Hosni Mubarak prikazan je ju~e na egipatskoj dr`avnoj televiziji kako sedi i razgovara sa lekarima u univerzitetskoj bolnici u Hajdelbergu i to su prvi televizijski snimci od operacije kojoj je predvrgnut pre deset dana u Nema~koj. Egipatski zvani~nik Ali Edin Hilal izjavio je da je Mubarak dobro i najavio da }e se obratiti javnosti krajem nedeqe.

Porast novih HIV infekcija me|u homoseksualcima WUJORK: Nove HIV infekcije su u porastu u svetu me|u homoseksualcima, narkomanima i prostitutkama, po{to se oni ne usu|uju da zatra`e pomo} zbog zakona koji wihove aktivnosti smatra prestupom i strogo ih ka`wava. [ef objediwenog programa Ujediwenih nacija za borbu protiv AIDS (UNAIDS) Mi{el Sidibe ukazao je da je "neprihvatqivo" da 85 zemaqa i daqe ima zakone prema kojima se ka`wavaju homoseksualci, a u sedam dr`ava je predvi|ena smrtna kazna za upra`wavawe seksa izme|u dva mu{karca.

Sidibe, koji je "veoma upla{en" zbog rastu}eg konzervatizma, kazao je da prava mawina moraju da budu podr`ana jer "ako to ne u~inimo... mislim da }e epidemija ponovo da se pro{iri". Sidibe je predlog zakona u Ugandi, koji predvi|a smrtnu kaznu za homoseksualce, nazvao "veoma nesre}nim", i izrazio je nadu da do usvajawa tog zakona nikada ne}e do}i.

Od Kine do Kenije i Malavija, oko 33 odsto novih HIV infekcija se pojavilo me|u homoseksualcima, {to je zna~ajan porast, dok me|u karipskim zemqama, gde ve}ina dr`ava nema

Mi{el Sidibe

represivne zakone, taj porast iznosi samo tri do {est odsto. ^ak i u SAD, gde zakoni nisu restriktivni, {okantno je da je pro{le godine zabele`eno vi{e od 50 odsto novih HIV infekcija me|u gej populacijom, a me|u onima od 19 do 25 godina taj postotak je jo{ ve}i.

Posle skoro nijednog novog zabele`enog slu~aja posledwih par godina, broj zara`enih HIV virusom je ponovo u porastu me|u onima koji nemaju pristup svim informaci-

jama i za{titi koja im je neophodna, istakao je Sidibe.

To nije problem samo u SAD ve} i u Evropi i Africi, dodao je on. HIV virus, koji u mnogim slu~ajevima dovodi do obolevawa od AIDS, dobijaju i narkomani, koji nemaju pristup zdravstvenim ustanovama, kriju se, jer se pla{e zakona i kazni, rekao je Sidibe.

Sidibe je ukazao da u isto~noj Evropi i centralnoj Aziji me|u narkomanima ima 70 odsto novih infekcija.Od 16 miliona qudi u svetu koji drogu uzimaju intravenozno, odnosno sami sebi je ubrizgavaju, skoro tri miliona su HIV pozitivni, me|u wima mawe od ~etiri odsto ima pristu centrima za le~ewe, a mawe od osam odsto ima pristup zdravstvenim ustanovama.

U Nigeriji, gde ima 1.000 novih HIV infekcija svakog dana, preko 30 odsto wih su iz ugro`enih grupa, narkomani, prostitutke i homoseksualci. Sidibe je pozvao na "revolucionarnu prevenciju", ukqu~uju}i kampawe u velikim gradovima {irom sveta, poput onih pokrenutih proteklih godina protiv duvanskog dima.

Jelena Terzi}

BALKAN

DNEVNIK MILO \UKANOVI] O ODNOSIMA SA SRBIJOM

RUMUNIJA

NATO otvorio centar za obuku vojnika BUKURE[T: Ceremonija otvarawa Specijalnog centra NATO HUMINT (Human Intelligence) za obu~avawe vojnika Alijanse odr`ana je ju~e u rumunskom gradu Oradea u prisustvu zvani~nika Rumunije i NATO. Specijalni centar slu`i}e za obuku vojnika obave{tajaca iz zemaqa ~lanica NATO specijalizovanih u prikupqawu informacija na terenu

{ci kompleksnog procesa transformacije i modernizacije Alijanse koji je vitalan za prilago|avawe novim bezbednosnim izazovima", ocenio je rumunski predsednik Trajan Basesku na otvarawu centra.

Partneri Rumunije u funkcionisawu Specijalnog centra NATO HUMINT su Gr~ka, Ma|arska, Slovenija i Turska kojima }e se pridru`iti Slova~ka

zicioni predstavnici, kao {to je slu~aj u Crnoj Gori, "ru`e svoju dr`avu". Prema re~ima \ukanovi}a, ~udna je opozicija u Crnoj Gori, ~iji se lideri, zajedni~kom izjavom, obavezuju da ne}e ru{iti dr`avu.Socijalisticka narodna partija, Nova srpska demokratija i Pokret za promjene, ~iji su lideri pro{le sedmice potpisali zajedni~ku izjavu o politi~kom delovawu uo~i lokalnih izbora u 14 op{tina, kako je \ukanovi} objasnio, moraju bira~ima poslati "ozbiqniju poruku od one da ne}e ru{iti dr`avu". \ukanovi} je rekao da od gr~ko-izraelskog konzorcijuma "Aktor [ikun binui" o~ekuje "razumnu ponudu" za gradwu autoputa od Bara do granice sa Srbijom . Mada je autoput za Crnu Goru veoma va`an, rekao je \ukanovi}, ne}e se "po svaku cijenu" i}i na wegovu gradwu, ako uslovi gradwe ne bi bili povoqni.

(FoNet – Beta)

23

REDOVNI TROMESE^NI IZVE[TAJ KETRIN E[TON O BiH

Problem nije Kosovo ve} nezavisnost Crne Gore PODGORICA: Premijer kao je \ukanovi} u tom interCrne Gore Milo \ukanovi} izvjuu, koji penosi TV Crna Gora. javio je da je "su{tinski pro\ukanovi} je izrazio o~ekivablem" u odnosima Srbije prema we da }e Crna Gora do kraja ove Crnoj Gori crnogorska nezavigodine dobiti status zemqesnost, a ne priznawe Kosova, niti navodna kriminalizacija Crne Gore.

On je u intervjuu Radio Crna Gora ocenio da je u odnosima sa Srbijom "su{tinski problem sama crnogorska nezavisnost" i istakao da je nacionalni interes Crne Gore da sa Srbijom gradi "kvalitetne prijateqske odnose".

"Prijem Crne Gore u NATO predstavqa smrtnu opasnost za nacionalisti~e planove o obnovi velikosrpske dr`ave i zato oni sada poku{avaju da kompromituju Crnu Goru pri~om o kriminalu, kako bi uspori- Milo \ukanovi} li wene evropske i evroatlankandidata za ~lanstvo u Evropske integracije", rekao je \ukaskoj uniji (EU). novi}.

Komentari{u}i politicke Crna Gora nije i ne}e "recistavove dela crnogorske opozipro~no odgovarati na provokacije, \ukanovi} je rekao da nije cije koje dolaze iz Srbije", reupoznao nijednu zemqu ~iji opo-

sreda17.mart2010.

„Repblika Srpska kqu~ni problem” SARAJEVO: Politi~ka situacija u Bosni i Hercegovini (BIH) sve je gora, ocenila je u svom izve{taju Ujediwenim nacijama (UN) Ketrin E{ton, visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoqnu politiku i bezbednost.

E{ton je u znatno o{trijem, redovnom tromese~nom izve{taju UN istakla da je vrlo malo napretka postignuto u kqu~nim reformama, posebno u odnosu na pet ciqeva i dva uslova Ve}a za implementaciju mira (PIC) za zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika (OHR), pi{e „Dnevni avaz“. [tavi{e, politi~ka situacija nastavila se pogor{avati.Do{lo je do pada u komunikaciji izme|u politi~kih lidera, zajedno s porastom razjediwuju}ih izjava iz Republike Srpske (RS) te me|uetni~kim nesuglasicama u Federaciji BiH, navela je E{ton.

Prema wenoj oceni, RS je nastavila da bude kqu~ni problem, a dovo|ewe Dejtonskog mirovnog

Ketrin E{ton

sporazuma u pitawe postalo je ~e{}e. RS je otvoreno prekr{ila anekse 2, 4 i 10 Dejtonskog sporazuma i odbila po{tovati autoritet visokog predstavnika iz Aneksa 10. Vlada RS je odbila da se povinuje odluci OHR od 18. septembra 2009. godine i bilo kojoj drugoj sli~noj odluci. Najavqeno je i da }e tu`iti sada{weg i druge visoke predstavnike zbog zloupotrebe bonskih

ovla{}ewa, istakla je E{ton.

Ona je upozorila da su politi~ki lideri iz RS "povremeno" dovodili u pitawe integritet BiH i povla~ili pitawe mogu}nosti secesije. E{ton u izvje{taju ocewuje da je bezbednosna situacija stabilna i da }e takva i ostati uprkos mogu}em nastavku politi~kih tenzija i nacionalisti~koj retorici.

(FoNet)

Po~eo skup predstavnika parlamenata zapadnog Balkana BUDVA: [efica misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) u Crnoj Gori Paraskeva Badesku izjavila je ju~e u Budvi, na otvarawu sastanka generalnih sekretara parlamenata zapadnog Balkana, da zna~aj uloge parlamenata, pogotovo u svetu izazova, sa kojima se pojedine zemqe suo~avaju, nikada ne mo`e biti precewen.

Zbog te ~iwenice, kazala je ona, razli~iti programi misija OEBS-a u regionu posve}uju toliku pa`wu podr{ci razli~itim sferama delovawa parlamenata. Visok stepen buxetske ekonomije parlamenta je imperativ i bez punog razume-

Paraskeva Badesku

vawa, uva`avawa i sprovo|ewa ovog principa parlament ne mo`e u potpunosti ispuwavati

svoju zakonodavnu i nadzornu ulogu, rekla je ambasadorka Badesku.

Tre}i sastanak generalnih sekretara parlamenata zapadnog Balkana odr`ava se u organizaciji Misije OEBS-a u Crnoj Gori, a wegove teme su razli~iti aspekti parlamentarnog buxeta i planirawe buxetskih sredstava sa ciqem poboq{awa buxetske prakse.U radu skupa u~estvuju predstavnici parlamenata Crne Gore, Srbije, Austrije, Makedonije, Albanije, ^e{ke, Holandije i Kosova.

Teme o kojima se razgovara na skupu su jednako `ivotne i stru~ne prirode koliko i politi~ke, odnosno u celosti za-

jedni~ke, kazao je u pozdravnoj re~i potpredsednik Skup{tine Crne Gore Rifat Rastoder. On je rekao da je od iznosa buxeta Skup{tine Crne Gore "znatno va`nije kako se i na koji na~in ovaj buxet oblikuje i pogotovo kako se i pod ~ijim dominantnim uticajem realizuje".

Buxet Skup{tine Crne Gore za 2010. godinu od oko pet miliona evra tek je ne{to ve}i od buxeta generalnog sekretara vlade Crne Gore i ne{to mawi od buxeta tu`ila{tva i znatno mawi od ubedqive ve}ine ministarstava, a ~ak pribli`no ~etiri puta mawi od buxeta sudstva, napomenuo je Rastoder.

(Tanjug)

TRGOVINA QUDIMA U BRATUNCU I SREBRENICI

direktno od stanovni{tva i drugih izvora u zonama vojnih operacija Alijanse.

Specijalni centar podr`ava}e vojne snage NATO u zonama vojnih operacija sa pokretnim ekipama specijalozivanim u prikupqawu informacija.

"Prvi centar te vrste u okviru NATO ima zna~aj i u podr-

i SAD. Na otvarawu centra u gradu Oradea bili su prisutni rumunski predsednik Trajan Basesku, ministar odbrane Gabrijel Oprea, zamenik komandanta savezni~ke komande za transformaciju NATO admiral Lu~ano Zapata i predstavnici zemaqa partnera.

(Beta)

Antiraketni {tit magnet za {pijune sa Istoka BUKURE[T: Direktor Rumunske obave{tajne slu`be (SRI) \eor|e Major izjavio je da su ameri~ka baza u Konstanci i projekat izgradwe antiraketnog {tita izazvale interesovawe {pijuna iz raznih zemaqa, posebno sa Istoka.

Major je u intervjuu za list „Romania libera“ naveo da {pijuni koji rade na teritoriji Rumunije pokazuju interesovawe za informacije u vezi sa EU i NATO, kao i u vezi sa energetskim projektima zemqe.

Na pitawe da li je razme{tawe antiraketnog {tita na teritoriji Rumunije poja~alo interesovawe stranih agenata za Rumuniju, Major je odgovorio da "postoji interes u vezi sa strategijom razvoja projekta antiraketnog {tita u Evropi". Dodao je da se isto dogodilo i kada se govorilo o ameri~kom antiraketnom {titu u Poqskoj i ^e{koj.

Direktor SRI naveo je da su sada potrebne jasne poruke o tome da se radi o "defanzivnom sistemu koji ne mo`e da ima ofanzivne funkcije", jer je to u "interesu

celog regiona, ukqu~uju}i Rusiju i Ukrajinu, koje ne treba da gledaju negativno na taj razvoj".

"Imamo zajedni~ke interese u evroazijskom prostoru koje treba da shvatamo kao prioritete za dugoro~nu bezbednost, uprkos mogu}im trenutnim kontroverznim stavovima u vezi sa projektom antiraketnog {tita", precizirao je Major.

Direktor SRI je odgovaraju}i na pitawe lista rekao da me|u stranim {pijunima koji se nalaze na rumunskoj teritoriji "postoji interes nekih aktera koji se nalaze na isto~noj granici Rumunije, ali i drugih".

Va{ington je 4. februara pozvao Rumuniju da u~estvuje u ameri~kom sistemu antiraketne odbrane na taj na~in {to bi se na rumunskoj teritoriji razmestile tri baterije, svaka sa po osam raketa "SM 3" koje }e biti u funkciji od 2015. godine. Vrhovni savet za odbranu (CSAT) odmah je odobrio rumunsko u~e{}e u ameri~kom programu antiraketnog sistema, a predstoji da o tome odlu~i rumunski parlament. (Beta)

Uhap{eni i policajci i profesori BAWALUKA: U policijskoj akciji na podru~ju Bratunca i Srebrenice ju~e je uhap{eno vi{e osoba, me|u wima i zamenik na~elnika op{tine Srebrenica ]amil Durakovi}, pod sumwom da su izvr{ili krivi~no delo trgovine qudima i obqube nad nemo}nim licima.

Kako se navodi u saop{tewu Ministrastva unutra{wih poslova (MUP) Republike Srpske (RS) uhap{ena lica se sumwi~e za krivi~na dela trgovine qudima, prostituciju, obqubu nad nemo}nim licem i obqubu zloupotrebom polo`aja.

Radiotelevizija RS javila je da je me|u uhap{enima i nekoliko profesora osumwi~enih za navo|ewe na prostituciju i seksualno zlostavqawe maloletnog lica. Uhap{en je, kako navodi taj izvor, i direktor Sredwo{kolskog centra u Bratuncu Nikola Ranki}. Me|u uhap{enima ima i pripadnika policije, a kako navodi RTRS u aferu je ume{an i jedan visoki funkcioner zajedni~kih institucija BiH. Izve{ta~ agencije SRNA ja-

vio je da policija u srebreni~kom selu Podgaj pretresla ku}u ministra bezbednosti BiH Sadika Ahmetovi}a. Iz Centra javne bezbednosti Bijeqina potvr|eno je samo da me|u privedenim licima ima pripadnika policije i prosvetnih radnika.

Nezvani~no je uhap{eno 17 osoba, navodi SRNA i dodaje da je prema saznawima te agencije `rtva ove afere maloletna romska devoj~ica, u~enica Sredwo{kolskog centra u Bratuncu, koja je pre mesec dana nestala, a navodno je sme{tena u jednoj od "sigurnih ku}a".

Me|u privedenima je i Mevla Mawi} (46) iz srebreni~kog sela Rakovac, koja se tereti da je svoju maloletnu unuku M. M. (17) seksualno podvodila sa vi{e gra|ana Srebrenice i Bratunca. Seksualno iskori{tavawe maloletne M. M., kako javqaju lokalni meidiji, trajalo je od 2006. godine do 5. februara ove godine.

Pojedinci su `rtvinoj babi za seksualne usluge pla}ali od 20 do 300 maraka, a neki su ove usluge dobijali pretwama i ucenama.

Sredwo{kolski centar u Bratuncu

Komentari{u}i jutro{wu akciju poliicje RS, Ministar unutra{wih poslova RS Stanislav ^a|o je rekao novinarima u Bawa Luci da policija sprovodi odre|ene aktivnosti u vezi s tim slu~ajem po nalogu suda i tu`ila-

{tva BiH. Odbijaju}i da saop{ti vi{e detaqa, ^a|o je rekao da je razo~aran {to u tome ima osumwi~enih i policajaca s toga podru~ja, navode}i da }e oni biti sankcionisani.

(Tanjug-Beta-FoNet))

I ministar bezbednosti dao izjavu BAWALUKA: Ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetovi} dao je ju~e izjavu inspektorima MUP-a Republike Srpske u vezi wegove eventulane ume{anosti u slu~aj mlade Romkiwe koja je seksualno zlostavqana, a zbog ~ega je jutros privedeno nekoliko osoba s podru~ja Srebrenice i Bratunca.

"Apsolutno stojim iza toga da nemam ni{ta

s tim i da sam sigurno ~ist i da svetla obraza, i ja i moja porodica, mo`emo hodati po BiH", kazao je novinarima Ahmetovi} nakon {to su inspektori napustili wegov kabinet u Sarajevu.

Ahmetovi}, kako prenose sarajevski mediji, nije `eleo da {pekuli{e o tome ko je i za{to plasirao pri~u i pokrenuo ~itav ovaj

slu~aj o wegovoj navodnoj ume{anosti u ovo krivi~no delo.

"Bilo bi neodgovorno od mene s obzirom na ono {to pro`ivqavam zbog neistina da {pekuli{em o tome ko stoji iza svega ovoga.

Ali ja verujem u institucije ove zemqe i znam da }e uraditi sve da se doka`e i poka`e istina", izjavio je Ahmetovi}. (Tanjug)

24

MRE@A

sreda17.mart2010.

DNEVNIK

{panski „Asus” priprema Pali leptiri aluminijumski [ netbuk lede}e nedeqe u Hanoveru po~iwe IT sajam CeBIT, i ve} se polako pojavquju gexeti koji }e tamo biti predstavqeni. Me|u wima je i nekoliko prenosivih kompjutera firme “Asus” koji izgledaju prili~no luksuzno s obzirom na to da su brendirani kao ure|aji iz serije Eee. Dva prenosiva kopmjutera koja se ~ine posebno zanimqivima su Asus 1016P i 1018P, a imaju ekran od 10,1 in~a i ku}i{te od bru{enog aluminijuma koje je uz to neverovatno tanko - svega 0,7 in~a kod modela 1018P. Od ostalih zanimqivih specifikacija vaqa spomenuti bateriju koja }e izdr`ati neverovatnih 14 sati rada, ~ita~ otisaka prstiju i USB 3.0.

S Utrostru~en interes za Operu O pera softver je objavila kako je primetila veliki porast broja daunlodovawa svog internet pretra`iva~a otkako je “Majkrosoft” korisnicima u Evropi olak{ao izbor alternativnog internet pretra`iva~a.

Naime, Evropska unija je krajem decembra prihvatila “Majkrosoftovo” re{ewe koje kori-

snicima omogu}uje jednostavan izbor alternativnih pretra`iva~a putem odgovaraju}eg ekrana. Po~etkom ove nedeqe “Majkrosoft” je korisnicima po~eo da nudi mogu}nost izbora izme|u 12 pretra`iva~a, ukqu~uju}i Internet Eksplorer, Fajerfoks, Safari, Krom i Operu.

Ovaj ekran trebalo bi da se pojavi korisnicima na vi{e od

100 miliona kompjutera u Evropi zasnovanih na “Majkrosoftovom” softveru.

Prema tvrdwama iz Opere, od kad se korisnicima Vindouz operativnog sistema u Evropi po~eo prikazivati ekran na kojem im se nudi izbor internet pretra`iva~a, broj presnimavawa wihovog pretra`iva~a je vi{e nego utrostru~en u evropskim zemqama.

O~ito ni netbuk ra~unari nisu vi{e ono {to su bili; nadamo se samo da }e i cena biti prihvatqiva.

panske vlasti uhapsile su trojicu neimenovanih hakera pod optu`bom da su postavili i upravqali botnet mre`om sastavqenom od gotovo 13 miliona kompjutera, kako bi provaqivali u kompjuterske sisteme kompanija i bankovnih institucija.

Kako izve{tava Aso{ijetid pres, botnet mre`a nazvana “Mariposa”, {to na {panskom zna~i “leptir”, prvi put se pojavila u novembru 2008. godine, a do danas se pretpostavila kao jedna od najve}ih hakerskih mre`a ove vrste. Virus koji je omogu}io nastanak mre`e “Mariposa” distribuirao se preko prenosnih diskova, MSN Mesinxera i P2P programa, a inficirao je sisteme na kojima su se nalazili Windowsi XP ili stariji. Ispostavqa se da uhap{eni trojac ne spada u kategoriju hakera znalaca, nego su se slu`ili uslugama ‘spoqnih’ kriminalaca.

Identitet troje uhap{enih jo{ uvek nije objavqen, nego su objavqeni samo wihovi onlajn nadimci – netkairo, jonyloleante i ostiator. Ako ih {panski sud proglasi krivim, svaki od optu`enika mogao bi da zavr{i iza re{etaka do maksimalnih {st godina.

„Samsung” sponzor Zimskih paraolimpijskih igara amsung elektroniks”, svetski olimpijski partner za be`i~nu komunikacionu opremu, postao je zvani~an sponzor Zimskih paraolimpijskih igara 2010. u Vankuveru, kao i paraolimpijski partner Internacionalnog paraolimpijskog komiteta na svetskom nivou.

S

Najavqeno partnerstvo predstavqa va`no dodatno anga`ovawa “Samsunga” u okviru Paraolimpijskih igara, {to }e obuhvatiti podr{ku “Samsunga” naporima Internacionalnog paraolimpijskog komiteta da inspiri{e i da pro{iri interesovawe publike {irom sveta za paraolimpijski sport. Ugo-

vor podrazumeva da }e “Samsung” biti zvani~ni dobavqa~ opreme za be`i~nu komunikaciju Zimskih paraolimpijskih igara u Vankuveru 2010, zatim zvani~ni dobavqa~ opreme za mobilnu komunikaciju, ekskluzivni sponzor i partner u predstavqawu internet kanala www. ParalympicSport.TV.

NOKIJA C5

Pametna, a jeftina

Zvu~nici koji rastu kao drve}e izajner Markos Ignasio Madija osmislio je zvu~nike koje je mogu}e nadogra|ivati tako da razli~ite jedinice sla`ete jednu na drugu. Izgleda zgodno, ali da li je i ostvarivo?

Vizuelno, jasno je {ta je dizajner hteo da postigne i mora se priznati da wegov koncept izgleda fascinantno. Ali, ne treba biti stru~wak za zvu~nike da znate da ovo u praksi jednostavno ne}e samo od sebe funkcionisati, pogotovo ne

D

ako je ideja bila odvojena kupovina pojedinih zvu~ni~kih jedinica. Naime, kad imate vi{e od jedne zvu~ni~ke jedinice, potreban vam je i poseban komad elektronike, skretnica koja odre|uje koja jedinica preuzima koji frekvencijski raspon.

Ipak, s obzirom na to da je sve na nivou koncepta, ostaje nada da }e neki genijalac osmisliti na~in da to sve radi kako treba pre nego {to se (ako se uop{te) ovi zvu~nici pojave na tr`i{tu.

okija je predstavila smartfon oznake C5.

Radi se o mobilnom telefonu klasi~nog oblika koji za unos podataka umesto ekrana koristi numeri~ku tastaturu.

Dimenzije mobilnog telefona iznose 112x46x12,3 milimetra, ekran s dijagonalom od 2,2 in~a nudi rezoluciju od 240x320 piksela, tu je 3,2 megapikselna kamera, a mobilni telefon mo`e da se spaja na GSM, EDGE i HSDPA mre`e.

Ugra|eno je 50MB interne memorije, ali se uz ovaj mobilni telefon isporu~uje microSD memorijska kartica s kapacitetom od 2GB. Operativni sistem je Symbian OS v9.3, a trajawe baterije deklarisano je na 12

N

sati razgovora, odnosno na 26 dana u stawu pripravnosti.

Model Nokia C5 sadr`i najnoviju verziju Ovi Mapa sa besplatnom navigacijom za voza~e i pe{ake, a ukqu~uje i mogu}nost razmene podataka o lokaciji sa prijateqima na Fejsbuk mre`i.

Osim toga, Nokia C5 ima pristup Ovi Music servisu i nizu aplikacija koje su ponu|ene preko Ovi Store servisa.

Preporu~ena prodajna cena ovog pametnog mobilnog telefona za evropsko tr`i{te iznosi 135 evra, a u prodaja bi trebalo da po~ne tokom drugog kvartala ove godine.

REALMEDIJA KA@WENA ZBOG SOFTVERA

Zbog programa za kopirawe 4,5 miliona dolara oftver RealDVD omogu}avao je korisnicima da naprave kopiju bilo kojeg DVD filma koji poseduju, a filmskoj industriji nije se svidela ta mogu}nost i ubrzo je usledila tu`ba.

U avgustu pro{le godine ameri~ki okru`ni sud iz Kalifornije presudio je na preliminarnom saslu{awu u korist predstavnika ameri~ke filmske industrije, a prema odluci, kompaniji RealMedija zabrawuje se daqwa distribucija i kori{}ewe softvera RealDVD. RealMedija je najavila `albu na sudsku odluku, ali kako se ispostavqa,

S

kompanija je ipak odlu~ila da popusti i nagodila se s predstav-

nicima filmske industrije.

Prema navodima obe ukqu~ene strane, RealMedija ne}e vi{e prodavati softver RealDVD, kao ni neki drugi sli~nih sposobnosti, te }e predstavnicima filmske industrije platiti od{tetu u iznosu od 4,5 miliona dolara. Svim korisnicima koji su platili 30 dolara za spomenuti softver, a ima ih oko 2.700, kompanija }e vratiti novac.

Kad crna postane siva anasonik se na{ao pod tu`bom nezadovoqnih kupaca u SAD. Razlog je navodno pogor{awe kvaliteta prikaza slike na odre|enim modelima plazma HDTV-a japanskog proizvo|a~a.

Konkretnije, kupci se `ale na konstantni rast svetline prikaza crne boje. U “Panasoniku” nisu `eleli da komentari{u navode, ali su predstavnici kompanije indirektno priznali „automatsku promenu prikaza crnih boja“, do koje dolazi tokom vremena. Razlog

P

svetlijeg prikaza u kompaniji su opisali nu`nim zbog „zadr`avawa optimalnog prikaza slike“. Posle odre|enog vremena (nekoliko godina) kori{}ewa, kada se interne karakteristike materijala stabilizuju, dodatna pode{avawa prikaza vi{e nisu potrebna, „objasnili“ su iz “Panasonika”.

Tako|e, kompanija je naglasila kako je kod novijih modela HDTV-a mewawe prikaza crne boje mawe izra`eno, ali re{ewe za stare modele (jo{ uvek) nije ponu|eno.

TASTATURA KOMPANIJE STEEL SERIES

Zlato za gejmere astatura za igra~e 6Gv2 kompanije SteelSeries dizajnom je sli~na ve} postoje}em modelu 7G dok izvo|ewem odska~e od sli~nih re{ewa za ciqanu grupu korisnika.

Re~ je o mehani~koj tastaturi s prekida~ima na svakom tasteru, koji proizvode karakteristi~an zvuk prilikom upotrebe.

Ovakva re{ewa su bila gotovo standardna pre 15–20 godina (poput legendarnog IBM-ovog modela M), a SteelSeriesova verzija ima pozla}ene kontakte na svakom tasteru radi {to boqeg prenosa signala. Mehani~ko re{ewe, prema re~ima ~elnika ove kompanije, omogu}uje br`u reakciju, ve-

T

}u izdr`qivost i dugotrajnost same tastature – do 10 puta du`i `ivotni vek od standardnih modela.

SteelSeries isti~e `ivotni vek svakog tastera od ~ak 50 miliona ‘kliktawa’. Klasi~ne tastature s membranom mogu da izdr`e izme|u 1 i 5 miliona operacija Osim specifi~nih re{ewa, ovaj model ima i ugra|en bafer protiv gostinga, tako da je mogu}e istovremeno pritisnuti vi{e tastera uz wihovo pravilno registrovawe.

Tastatura ima nekoliko posebnih tastera za pristup multimediji i dolazi bez USB i audio konektora (za razliku od 7G), a preporu~ena cena iznosi 99,99 dolara.

DNEVNIK

OGLASI

sreda17.mart2010.

25

26

sreda17.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

sreda17.mart2010.

Posledwi pozdrav mom dragom Duletu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. 3. 2010. godine iznenada u 64. godini preminuo na{ dragi

Sveto Herak Du{an Smiqani} @ive}u sa najlep{im uspomenama na tebe. @eqka.

O`alo{}eni: supruga Milica, }erke Slobodanka i Mirjana, zet Ivan i ostala rodbina.

IZDAJEM name{tene stanove u Mi~urinovoj ulici, garsowera 25m2, cena 140150E i jednosoban 21m2 cena 130E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

101662 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, 28m2 na Novoj Detelinari. Telefon: 063/512101571 650.

IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan 55m2, ul. Pariske komune, cena 170E. Tel. 021/544-540, 063/517290, www.aleks-nekretnine.com 101661 IZDAJEM dvosoban stan blizu Medicinskog fakulteta, sajma, novogradwa, 53m2, Ul. Branka Baji}a 66. Telefon: 465-265, 401-004 i 064/053-2400.

101590

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu fabrike Vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

101610 BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1. Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-3714.

101619

IZDAJEM uli~ni lokal, 31m2, Augusta Cesarca 13, centar Novog Sada, kod zgrade Dalton blizina Futo{ke pijace. Telefon 063/593-372.

101454 PRODAJEM uli~ni lokal na Suboti~kom Bulevaru, povr{ine 65 m2 ukwi`en.

Poroizvodni prostor - magacin sa parkingom 120 m2 ukwi`en. Informacije na telefon 063/47-57-65.

101562

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

101587 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

101453 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22190.

100085

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa.Telefoni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

101483

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile.

Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274.

101393

101732

Posledwi pozdrav Sne`inoj mami

Neni

Neni

Kolege s posla: Novka, Dragana, Dejana i Neboj{a.

posledwi pozdrav od kolega iz Verana.

Porodice: [e{evi} i Morvai.

101708

101733

101734

TU@NO SE]AWE

17. 3. 1996 - 17. 3. 2010.

Neizmerno tu`ni opra{tamo se od na{e drage jetrve i strine, na{e voqene

Slobodan Kecojevi}

Nene Zelenovi}

Godine prolaze a ti }e{ ve~no `iveti u mislima i srcima tvojih najmilijih: }erki Svetlane i Sne`ane, majke Mirjane i supruge Mirjane.

Zauvek je u srcu nose weni: Draga, Valika, Mira, Mirjana, Ksenija, Sowa, Tamara, Milisav, Miladin, Mi{o, Boris i Vladimir.

101747

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga majka, svekrva i baka

101709

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Dostana Bubowa ro|. Tonti} Sahrana je u ~etvrtak, 18. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Odavde do ve~nosti nikada te ne}emo zaboraviti.

Sin Nikola, snaja Milena i unu~i}i Boris i Milan.

ARPAXIK - holandski `uti u ve}im koli~inama na prodaju. Telefon: 021/714374, 064/158-4008.

100989

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 100994

od porodice Kedi}: Darka, Marije, Du{ana, Nade, Nata{e i Aleksandra.

101729

Dragoj na{oj

\or|etu Sperwaku

Posledwi pozdrav

Milutinu Popovi}u

Sahrana je danas, 17. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

101676

Posledwi pozdrav dragom

27

101745

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri i tetki

Sveti Heraku

od: sestre Qiqe i wenih sinova Predraga i Zorana sa porodicama.

Dostani Ponosni smo na tebe i ve~no hvala.

Sestre Bosa, Seja i Vesna i brat Du{an sa porodicama.

101730

101744

28

^ITUQE z POMENI

sreda17.mart2010.

JEDNOGODI[WI POMEN mojoj majci

Rosi Rujevi}

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Milutinu Popovi}u

ro|. Milakovi} Te{ka je i bolna istina da vi{e nisi me|u nama majko moja.

Tvoje ~estito srce nije izdr`alo sve nepravde ovog sveta.

U mislima: }erke Zore sa sinovima, unu~i}ima i snajom.

od: prije Nevenke i prijateqa Elemira Visinger i porodice Milutinovi}.

101704

101722

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i pradedi

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Bogdanu Pro{i}u

Bogdanu Pro{i}u

1920 - 2010.

1920 - 2010.

od sina Petra sa porodicom.

od: sina Nikole, snahe Milke i unuke Tawe i zeta Du{ana.

101717

101718

Posledwi pozdrav dragom dedi i pradedi

Posledwi pozdrav dragom dedi i pradedi

Bogdanu Pro{i}u

Bogdanu Pro{i}u

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Milutin Popovi} \or|u Sperwaku

Sahrana je danas, 17. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u ^almi.

savetniku Skup{tine

O`alo{}eni: supruga Vuka, sinovi Goran i Vladan, snaja Dragana i unu~ad.

Slu`ba Skup{tine AP Vojvodine.

101721

5810/P

Dana, 18. 3. 2010. godine navr{ava se tu`nih {est godina od kada si nas zauvek napustio dragi na{

Posledwi pozdrav dobrom ~oveku

Radoslav Mihajlovi} Rale

\or|u Sperwaku

Zauvek tu`ni tvoji: mama Ivanka, tata Boca i sestra Nata{a.

od kolega i prijateqa iz Skup{tine Vojvodine.

101710

101695

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Qudi kao na{ Spira ne umiru, oni samo odlaze, ostaju u se}awu wegov boemski duh, osmeh i dobrota.

Neni Zelenovi}

Neni Zelenovi}

\or|e Sperwak

od: unuka Radovana, Jelene i Mihaela Bogdanovi}.

od: unuke Maje, zeta Sa{e i praunuka Nemawe i Nevene Sokovi}.

od Zore i Predraga Zelenovi}.

od Simke Rakita sa porodicom.

101715

101714

101698

101685

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i ta{ta

Razredna Anastasovska, Sa{a, Branka, Vla{kali}ka, Rada, Sawa, Pr{a, Sr|a, Biqa, Bori{ka, Mita i Borjanka.

101692

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Bogdan Pro{i} kapetan Fregate JRM 1920 - 2010.

Bogdanu Pro{i}u od: sina Neboj{e, snahe Milice i unuka Nikole i Milana.

Hvala Ti, na lepom i bezbri`nom detiwstvu, na prelepoj mladosti koju si mi pru`io.

Hvala ti, {to si mi bio divan otac i dobar drug.

S ponosom }emo te se se}ati.

Tvoja }erka Rosa i zet Petar Bogdanovi}.

101716

101712

1920 - 2010.

Nedeqka Zelenovi}

Neni

1946 - 2010.

Sahrana je danas, 17. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni weni najmiliji.

Neni

od snajke Ilonke Tomi} sa porodicom.

Milanka sa porodicom.

101706

101705

101680

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav priji

Oti{ao je na{ ~estiti i voqeni

Bolna je i te{ka istina da smo zauvek izgubili voqenu majku, baku i ta{tu

Bogdan Vida Pro{i}

Nedeqku Zelenovi}

prvoborac Drugog svetskog rata ro|en 1920. godine

Nedeqki Zelenovi}

Ostavio si trajan pe~at i prazninu u na{im srcima.

Ponosni smo na tvoj pregala~ki rad i zlatna odlikovawa.

Po `eqi pokojnika ispra}aj iz kapele u Novom Sadu obavqen je u naju`em krugu porodice 16. 3. 2010.

O`alo{}eni: }erka Rosa sa porodicom, sin Nikola sa porodicom, sin Neboj{a sa porodicom.

koja nas je napustila 15. 3. 2010. godine posle te{ke bolesti u 64. godini.

Qubav koju nam je nesebi~no darivala nosi}emo zauvek u na{im srcima.

Weni: }erke Qiqana i Sne`ana, unuci Tijana, Dijana, Bojana, Bojan i Nikola i zetovi Goran i Dragoslav.

101711

101682

pozdrav

voqenoj

Neni

od Save i Qubice Dragomirovi}.

od brata Bogdana sa porodicom.

101684

101707

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Ru`i Ru`i~ka

Neni

Osta}e se}awe na jedno prijateqstvo koje nikad izbledeti ne}e.

od drugarica: Suzane, Dare, Dragice, Vere, Nevenke, Jelene i kom{ija Spase i An|elije.

Drugarice: Beba, Sowa i Donka.

101667

Posledwe zbogom dugogodi{wem kom{iji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege

Aleksandar - Aca Jovanovi}

Posledwi pozdrav

Radetu ]ulumu

1941 - 2010.

Sahrana je danas, 17. 3. 2010. godine, u 14 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku.

od porodice Gra|in.

101663

Kolektiv Klinike za vaskularnu i transplantacionu hirurgiju.

101720

101664

Zoran \uraki Danas, 17. 3. 2010. godine navr{ava se tu`na godina puna bola i tuge od kako te sine, nismo ni ~uli, ni videli, od kako si nas napustio, jedini an|ele na{.

Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju.

Ve~no neute{ni: mama i tata.

Sine, uvek si bio i osta}e{ moj ponos, lepota i dobrota.

Tvoja mama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Saose}amo sa suprugom Milicom i sinom Bojanom. od kolega iz Pobede.

Miofarm.

101687

Vreme ne le~i ve} potvr|uje stra{nu istinu da te vi{e nema.

Od zaborava te ~uva tvoja supruga Cveta.

101655

Hvala ti za qubav i sve {to si u~inio za nas.

Ru`i Ru`i~ka

Rajku Blate{i}u 17. 3. 2006 - 17. 3. 2010.

101723

Posledwi pozdrav

101548

239-P

Mari Vuji}

SE]AWE 17. 3. 1996 - 17. 3. 2010.

29

^ETVOROGODI[WI POMEN

Milutinu Popovi}u

ro|. 1936. godine

O`alo{}eni: supruga Mira, sin \or|e i }erka Svetlana sa porodicama.

Draganu Baj{anskom

sreda17.mart2010.

Posledwi pozdrav dragom tati.

28. 11. 1928 - 6. 2. 2010. obele`avamo 17. marta 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Quban, }erke Dragica i Svetlana sa porodicama, rodbinom i prijateqima.

101567

Milan D. Pavlovi}

Zoran \uraki

Slobodan Kecojevi}

GODI[WI POMEN 17. 3. 2009 - 17. 3. 2010.

Du{an

Dragi moj Zorane, pro{la je godina od kako si me napustio, a moja tuga za tobom je sve ve}a.

Pro{lo je ~etrnaest tu`nih godina bez vas.

Ostajete u na{em trajnom se}awu.

Prijateqi sa posla.

Treba da pro|e vreme da shvatimo da vi{e nisi pored nas. Ti jedini dobro zna{ koliko smo te voleli.

Tvoja Gaga.

Zoran i @eqka.

101683

POMEN Dana, 17. marta 2010. godine navr{ava se petnaest godina od smrti na{e drage

101677

101547

Milan Guzijan

Posledwi pozdrav voqenom ocu.

Pro{la je godina od kako nisi sa nama.

Pamti}emo te po dobroti, ne`nosti i radosti koje si unosio u na{e `ivote.

Tvoji voqeni: supruga, sin i }erka sa porodicama.

101651

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, svekar, brat, dever, stric i ujak

Milice Milanov

Du{an Smiqani} 1941 - 2010.

Sahrana je danas, 17. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. @ive}emo sa najlep{im uspomenama na tebe.

iz Gospo|inaca S qubavqu i po{tovawem weni: sestra Zora i sestri} Pero Gar~evi}.

Tvoji: sinovi, }erka i unuci.

101675

101681

Posledwe zbogom, po{tovani kolega,

POMEN

POMEN Danas, 17. 3. 2010. godine navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

\or|e Sperwak Spira

3 POMEN

2003 - 2010.

diplomirani pravnik preminuo 10. marta, u 64. godini posle kra}e i te{ke bolesti.

Sahrana je 18. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dejan Simi} 1990 - 2010.

\or|e Sperwak Koleginica Mila Radisavqevi}.

101696

Uskoro }e prole}e sve se ponovo ra|a, ali tebe nema.

Ostaje ve~na praznina i tuga a tiho se navr{ila decenija druga.

Uvek }e{ biti u srcu i se}awu tvojih najmilijih: supruge Vesne, sinova Miroslava i Sini{e, snaje Zorice i unuka Dejana.

101700

O`alo{}eni: sin Du{an, brat Miodrag, sestra Marija, snahe Ana, Ivanka i Miroslava sa porodicama.

Stanko Stankov Stevan ]upurdija Nedostaje{ nam.

Po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji.

101673

101679

Bato, dani prolaze ali ni jedan bez se}awa i tuge za tobom.

Tvoja supruga sa decom.

101697

30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 19.50 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

sreda17.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Paideja Bajko kviz Vesti Bez uputa TV bajt Kuhiwica Vesti Kolumbo Obi~an dan Vesti Signali Vesti Stil i grad - ^ikago Sredina-gost: Nata{a Markovi} Vesti Porodi~na oluja TV Dnevnik Tajna hrane: Kikiriki Izlog strast Razglednice Plej gejms Hop hop - kviz TV Dnevnik Muzi~ke paralele Igra Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Dunav - Tri ~oveka u ~amcu Gruvawe Porodi~na oluja

06.05 08.00 09.06 09.20 09.37 10.05 10.35

Multietnik (Panonija, 22.40) 07.25 08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Vrele gume Tin in Hedonist Beli luk i papri~ica Sajam infonet Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Poqoprivredan danas U ogledalu Svet `ivotiwa, svet divqine Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Kako su uspeli ^uvaj me Vojvo|anske vesti Multietnik

S.A.R.S

07.00 07.25 08.45 09.15 09.45 10.15 10.40 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 13.50 14.50 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.40 23.20 23.45

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Sva Evina lica Izbliza Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Ovas Hajde sa mnom u obdani{te U Aninoj ku}i TV ba{tina Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano U Aninoj ku}i Tarzan Koncert me{ovitog hora KUD-a „S. Markovi}“ 00.00 TV prodaja

Etiopija

Najtoplije mesto na planeti Pustiwa Danakil, u severnoj Etiopiji, spada u najtoplija mesta na Zemqi. Grupa nau~nika avanturista u tri jednosatne epizode ispri~a}e nam pri~u o tom mestu punom vulkana i stalnih potresa.

Urednik: Bojan Glavoni} (RTS 1, 15.10) 14.25 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.30 19.50 20.40

Gruvawe U novom izdawu „Gruvawe” donosi pri~u o tome kako su se bendovi S.A.R.S, [inobusi, Zbogom Brus Li i Pero Defformero proveli na „Javnoj probi”. Gledaoci }e mo}i da pogledaju i prilog sa zajedni~ke svirke Marka Breceqa i Keckeca u CK13.

Autori: Jovan Marjanovi}, Du{an Majki} i Predrag Novkovi} (RTV 1, 23.00)

11.05 12.00 12.15 12.32 12.48 13.36

10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.10 15.30 16.00 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15 23.45

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i S vetrom u le|a Za{titimo sove Objektiv Karmelita Buntovnici Korvinova potraga Katapultura Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) S vetrom u le|a Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Sprint Vitra` Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita Istraga S vetrom u le|a

07.00 09.00 10.00 11.00 13.45

Francuska liga Holandska liga Ful Tilt poker ATP Masters Indijan Vels MU TV: Ma~ester junajted – Fulam NBA u`ivo ] TV: ^elsi – Portsmut Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker ATP Masters Indijan Vels 1/8 finala

15.30 15.45 17.30 18.00 19.00

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Istra`iteqi iz Majamija Vi i Mira Adawa Polak

21.30 21.45 23.35 23.50 00.42 01.43 03.09 04.03 04.32

06.00 07.00 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 23.05 00.00 00.01 00.45 03.00 04.00

@ivot je `ivot Najtoplije mesto na planeti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Fudbal - Liga {ampiona: Barselona - [tutgart, prenos 1. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Fudbal - Liga {ampiona: Barselona - [tutgart, prenos 2. poluvremena Dnevnik Istra`iteqi iz Majamija Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop Najtoplije mesto na planeti Oko Trag

Divqa stvorewa Hiqadu i jedna no} Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajput Ro|en da pre`ivi Film: Zmajeva pesnica Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Vatrene ulice Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: O{tra zima Ukradena sre}a Srce na dlanu

DNEVNIK

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

07.41 08.08 08.31 08.33 08.37 09.09 10.37 11.02 11.32 12.10 13.00 14.00 15.12 16.00 16.35 17.30 18.06 18.36 19.04 19.59 20.25 21.10 22.00 23.43 00.19 01.28 02.27

Saobra}ajna kontrola Holini heroji Ozi bu-pingvini Adi u divqini Klinika vet O divqim `ivotiwama TV mre`a Mediteranska dijeta Biserka Cveji} Koncert pobednika me|unarodnih pijanisti~kih takmi~ewa Trezor Dopisnik iz Berlina, film Drugi vek Ovo je Srbija Likovna kolonija RTS Eko recept Lila Dovns Saobra}ajna kontrola Holini heroji U svetu Fudbal - Liga {ampiona Bostonski advokati Film: Leto na brodu Crvena jabuka Dopisnik iz Berlina, film Trezor Fudbal - Liga {ampiona: Barselona - [tutgart

Roberta An|elika

Leto na brodu Pri~a je zasnovana na Memetovim iskustvima, dok je kao apsolvent radio na teretnom brodu. Glavni lik je Dejl, student koji provodi internisti~ki sta` rade}i jedno leto na teretwaku.

Uloge: Toni Memet, Denis Liri, Roberta An|elika, Endi Garsija Re`ija: Yo Montewa (RTS 2, 22.00)

07.00 07.40 08.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Slatka moja Slavni Skrivena yungla Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Poslovni dan Top {op Ubiti i pre`iveti Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Pomorska patrola Film: Ja bez tebe Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Pomorska patrola Film: Ja bez tebe

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.10 12.30 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Broj3vi Top{op Evrowuz Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92 Film: Ja ostajem!

Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Dolina sunca Hitna pomo} Film: Memoari nevidqivog ~oveka Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Duval i Moreti Magi~na privla~nost Farma - u`ivo Mobto Siti kids Danijela Farma - u`ivo Mobto Balkan parti Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Nacionalni dnevnik Mobto Farma Paparaco potera Trenutak istine Farma - u`ivo Film: Boa protiv pitona Siti Film: Agata i oluja

Dragan Koji} Keba

Paparaco potera Glavna pri~a vrti se oko folk peva~a Dragana Koji}a Kebe. On je nekoliko meseci pra}en, a u nastalim snimcima mo`ete videti kako izgleda wegova ku}a na Be`anijskoj kosi, kako je uspevao da nam pobegne u nekoliko navrata i kako je ekipa ipak uspela da ga isprati na jedan od gradskih doga|aja...

Voditeq: Sandra ^erin (Pink, 21.00)

Dork hanters (Hepi, 10.15) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 08.40 09.00 09.15 10.00 10.15 10.40 11.00 11.25 11.45 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Sigma Do neba [edou Rajders Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.05 23.00 23.55 00.05 01.00 01.45 03.15 04.45

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz brzotrz Telemaster Rekord Rebelde Imperija Kin Nije lako biti ja Karaoke {ou Stefan Braun Luda ku}a Telemaster Kartel Tajanstvene pri~e Film Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud.

08.00 Medikal art, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazov istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda17.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE AMERI^KE ISTORIJE

31 6

Pi{e: Dejvid [ugerts

Kejt Vol{

SERIJA

Privatna praksa Edison daje otkaz u bolnici Sietl Grejs i odlazi u “Ou{nsajd Velnes Grup” u Los An|eles, gdje joj je ponu|en posao. Ali, ~ini se da ju je Naomi zaposlila, a da se nije posavetovala s drugim doktorima. U me|uvremenu, jedan otac se naquti na svoju k}erku zato {to mu je pre}utala da je trudna...

Uloge: Kejt Vol{, Tim Dejli, Odra Mekdonald, Pol Edel{tajn, Kadi Strikland, Kris Lovel, Teji Digs, Ejmi Breneman (Nova TV, 23.15) 08.05 08.15 10.15 11.15 11.45 12.45 13.45 15.45 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lov u mutnom, pilot Lud, zbuwen, normalan Privatna praksa Sajnfild Bra~ne vode Medij Vidoviti Milan, tarot {ou Ubojita osveta, film

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00

Ponovo izmi{qeno Najve}i afri~ki istra`iva~ Bekstvo Luja XVI Tajne Renesanse Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori Drugi svetski rat u boji NLO i Hladni rat Izdaja Ponovo izmi{qeno Vazdu{ni dueli Hladnog rata Patrik Kada su Mavari vladali Evropom Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Lovci na naciste Tajm tim godina 10 Izdaja Ponovo izmi{qeno Vazdu{ni dueli Hladnog rata

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Beobrad 011 Operacija Ticijan Uto~i{te `ivota Qubavna pesma za Bobija Longa 20.00 Tvin Piks 22.00 Predsednikov ~ovek 00.00 U`ivaj

06.00 07.35 09.05 10.45 12.35 13.05 14.40 16.15 18.05 20.05 21.35 22.30 23.00 00.50 02.05

Posledwa prilika za Harvija Sirenina stolica Uranija 10.000 godina pre nove ere Holivud na snimawu Rambov sin Dvaput, nekad davno Taktika Imewak Pretwa Pacifik Kalifornikacija Dvoje qubavnika Pratwa Tamna voda

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Afrika, ~arobni kontinent: Pti~ji raj, dok. serija 10.41 Afrika, ~arobni kontinent: Carstvo sisara, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Re~ i `ivot 15.35 Nepoznata Afrika, dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.33 Najslabija karika, kviz 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 A sad u Evropu!

21.00 Dossier.hr 21.55 Proces 22.30 Otvoreno 00.00 e-Hrvatska 00.35 Nau~ne vesti 00.55 Zvezdane staze 01.40 Ksena - princeza ratnica 02.20 Nevini 03.15 Skica za portret 03.20 Proces 03.25 Dossier.hr

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Odri Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Medijum Za Grejsinu qubav Zlo~ini iz pro{losti

08.10 10.00 10.30 11.15 11.45 12.15 12.45 13.00 13.50 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 21.50 22.40 23.50 01.25

Drugo lice Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i |avo Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist Zaboravqeni slu~aj Najgori neprijateq Re`i me Astro {ou

SERIJA

Mentalist

Yejmi Presli

SERIJA

Zovem se Erl Kada se Rendi sprema da ugasi zatvorsku televiziju, na programu je jo{ jedna epizoda COPS-a. Ova se vrti oko doga|aja na Dan nezavisnosti...

Uloge: Yejson Li, Itan Supli, Yejmi Presli, Edi Stiples, Nadin Velaskez Autor: Greg Garsija (HRT 2, 13.55) 08.05 08.30 08.55 09.30

23.15 00.10

Krava i Pile Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane Koga briga?

TV vrti} Zvezdane staze e-Hrvatska @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Fudbal, LP - emisija Fudbal, LP: Barselona - [tutgart, 1. poluvreme Fudbal, LP: Barselona - [tutgart, 2. poluvreme Fudbal, LP - emisija i sa`eci Nevini Pregovara~i

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45

Osu|eni na smrt Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Kukavica Intermeco 3 Uzaludan qubavni trud Saut Park Razbija~ Trava Kraq zombija

06.00 08.00 10.10 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Situacija Do|i da vidi{ raj Loganov beg Trgovac snovima Producenti Mra~ni kristal Lovci na blago Otkopan Mr`wa @udwa Izme|u Marsa i Venere

13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.45 16.15 17.05 18.20 18.50 19.25 20.15 20.40 21.40 22.35

Za smrt Alana Fostera deo lokalnog stanovni{tva okrivquje duha Voltera Bekvorta, ali Yejn ne veruje u natprirodno i uveren je da postoji logi~no obja{wewe. Alan je kupio ku}u od Viktorije Abner, koja nije mogla da pla}ati veliki porez na nekretninu...

Uloge: Sajmon Bejker, Robin Tuni, Tim Kang, Oven Ajman, Amanda Rigeti Re`ija: Kris Long (RTL, 21.00)

Sajmon Bejker

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Usporen snimak Kako to rade?

Stvarno velike stvari Londonska gara`a Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Stvarno velike stvari Londonska gara`a Razotkrivawe mitova Kako to rade?

Pre`ivqavawe Lovci na oluje U deli}u sekunde Divqe i bez cenzure Londonska gara`a Budu}i svet

08.30 08.45 09.15 09.45 10.15 10.45 14.30 15.00 17.15 17.45 19.00 19.10 21.00 22.00 22.05 22.10 23.25 23.30 00.00 00.30

Ekstremni sportovi Automobilizam Fudbal Svi sportovi Atletika Tenis Fudbal Kros-kantri skijawe Fudbal Tenis Fudbal Tenis Kros-kantri skijawe Svi sportovi Ekstremni sportovi Golf Jedrewe Avantura Atletika Kros-kantri skijawe

Pokornost zanatu, pa onda Bogu o{to masoni nemaju centralizovanu vlast, principu bivale osnivane po kr~mama i gostionicapostoji mnogo razli~itih masonskih redoma, pa su pi}e i veseqe svakako bili deo wihovih akva, a neki od wih su orijentisani prema jedtivnosti. Jedan od najstarijih umetni~kih prikaza noj religiji. Neki rani hri{}ani, naro~ito oni masona prikazuje grupu ispred kr~me kako poku{ava progoweni u vreme Rima, mo`da su zaista i bili kleda se orijenti{e po bu~nim ulicama Londona. Radi sari mu~enici. Po pri~i, godine 298. imperator Dise o satiri~nom delu pod naslovom ”No}”, a autor je oklecijan nameravao je da podigne hram u ~ast EskuVilijam Hogart, jedan od najuticajnijih umetnika lapa, boga zdravqa. Petorici klesara je re~eno da tog vremena. Hogart je tako|e bio mason, ali je mona~ine kip za hram, ali su oni to odbili po{to su `da to bilo u vreme kada su se u Londonu podsmevali potajno bili hri{}ani. Bili su pogubqeni. Dve gomasonima. Tada je postojalo mno{tvo najrazli~itidine kasnije, na sve~anosti u ~ast dovr{etka kipa, jih bratstava koja su se bavila pi}em i lumperajkaude{eno je da vojska i rezervisti mar{iraju kraj wega i bacaju tamjan na oltar kao `rtvu paganskom bogu. ^etiri majstora zidara, opet tajni hri{}ani, odbili su da to u~ine pa su pogubqeni.

To, verovatno, nisu bili jedini pogubqeni klesari. Jedno skora{we istra`ivawe ukazuje na to da Isus mo`da zapravo nije bio sin drvodeqe, nego klesara! Po toj teoriji, Jevan|eqe po Mateju (13:55) pomiwe Josifa gr~kom re~ju tekton. U prevodu na engleski, ta re~ se tradicionalno prevodi kao ”drvodeqa”, ali zapravo mo`e ozna~avati bilo kog zanatliju, na primer ciglara, klesara ili tesara. Uostalom, radnik te vrste ~esto je znao sve te zanate. Isus i wegov ro|ak Jovan Krstiteq mo`da su bili pripadnici esenske sekte. Po predawu nekih sledbenika, Isus je zapravo bio otpadnik od istinske vere, dok ju je JoI Veliki arhitekta je majstor van Krstiteq zadr`ao.

Deo inspiracije koji je u~inio nau~nike dovoqno ma, tako da masoni nisu bili izuzetak. U Engleskoj hrabrim da dovedu u pitawe dominaciju crkve potisu u 18. veku postojali ~ak i seks klubovi, ukqu~uju~e iz izvora koji nisu ba{ sasvim nau~ni. Jedan od }i i onaj veoma ~uveni u koji je navodno zalazio i izvora filozofije tokom perioda restauracije bio Benxamin Frenklin. No, kako su se razvijali, masoje hermetizam. Tvrdilo se da je wegovo koncizno obni su nau~ili kako da se distanciraju od takve slike. ja{wewe zapisano na takozvanoj Smaragdnoj tabliZabranili su pi}e u lo`ama, a po~eli su da se bave ci, velikom zelenom kristalu koji je izgubqen. prou~avawem morala, {to ih je u~inilo potpuno Osnova filozofije mogla se izraziti kao ”Kako godruga~ijim od mnogih drugih bratstava. re, tako i dole”, svet dole (zemqa) ure|en je po ugleMasoni su se sastajali no}u, i bilo je sasvim uobidu na svet gore (kosmos). Bo`anska vatra (znawe ili ~ajeno da lo`e odaberu datum za redovne mese~ne saprosvetqewe) te~e izme|u to dvoje. stanke, obi~no pri punom mesecu. Razlog je bio saAlhemiji se u to vreme niko nije smejao. Mnogi svim prakti~an jer su tako imali najboqe mogu}e blistavi umovi bili su privu~eni alhemijom, ne saosvetqewe za dolazak i odlazak sa sastanka, ali momo zbog navodne mogu}noglo se razumeti i kao povesti pretvarawa olova u zanost s astrologijom ili Kako su se razvijali, masoni su zlato. Vi{e su je smatrali okultnim. Pri~alo se da nau~ili da se distanciraju od za na~in da se saznaju tajne inicijacija novih ~lanova svemira. Razli~iti nau~- „be}arske” slike. Zabranili su pi}e podrazumeva simboli~nu nici, od Wutna do Frensmrt. To je bilo ta~no. U u lo`ama, a po~eli su da se bave klina, zanimali su se za jednom takvom ritualu kanprou~avawem morala, {to ih je alhemiju. Alhemi~ari su didata uvode u prostoriju u~inilo potpuno druga~ijim bili prvi nau~nici, pretvezanih o~iju, s om~om oko od mnogih drugih bratstava hodnici Kraqevskog druvrata. Ima obuvenu samo {tva, {to se vidi i po `ijednu cipelu, a jedna nogavotima Xona Dija i Frensisa Bejkona. Bili su `eqvica pantalona mu je zasukana. Ko{uqa mu je raskopni svih vrsta znawa. ^itali su autore kao {to su ~ana, otkrivaju}i levu bradavicu, na koju je prisloEuklid, Platon i Vitruvije. Obrazovana gospoda powen {iqak {estara. Verovatno mu je u le|a uperen ~ela su da putuju i kontaktiraju me|u sobom, dele}i bode`. Tu ga simboli~no ubijaju, pola`u ga u kov~eg, svoje znawe. a potom ga podi`u ili uskrsavaju.

Masoni su se u principu pona{ali tako da su buIpak, ovi jezivi zaveti i tajna dru`ewa nisu bili dili sumwu i strah me|u neupu}enima. Posmatra~ismatrani najgorim aspektom masonskog zaveta. Strama je svakako bilo jezivo kad bi se srela dvojica ma{nije je bilo {to osoba koja se zavetuje obe}ava najsona: ~ak i pre nego {to pri|u dovoqno blizu jedan ve}u pokornost svom zanatu, umesto Bogu. To je podrugom, izjavqivali bi da pripadaju ”zanatu”. Potom stalo izvor beskrajnih nevoqa za masone, kontroverbi se zagrlili i po~eli da govore u {iframa, na za koja traje sve do dana dana{weg i jedan od glavnih primer ”sre{}emo se kod libele”. Zatim bi ~ak razloga {to katolici ne bi smeli da postaju masoni. {apnuli jedan drugom ”re~”. (”Masonska re~” je bila Osim verskih pitawa, ima i drugih razloga da se zami{qena kao lozinka pomo}u koje operativni masumwi~avo posmatra ~ovek koji je obe}ao vernost son biva pu{ten da u|e u konkretnu lo`u u velikoj nekome drugom, a ne vama i nigde se sukob crkve i katedrali. To su mogle biti razli~ite lozinke, ali kombinovanih snaga nauke i razuma ne vidi jasnije naj~e{}a je bila Mahabin.) Masonske lo`e su u nego u pri~i o iluminatima.

P

Kwigu Dejvida [ugertsa „TAJNA UDOVI^INOG SINA“, po 880 dinara, mo`ete naru~iti od izdava~a IK „Stilos art“ putem telefona 021/4891–644 i 4891–645, mejla narudzbe@stylos.rs ili sajta www.stylos-art.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda17.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

U va{em znaku su sve same `enske planete, Venera, Mesec, pa ste okru`eni `enskim bi}ima, posve}eni porodici. Do{lo vam je vreme da kupujete i da se doterujete, ulep{avate, {armirate okru`ewe.

BIK 20.4-20.5.

Niste ba{ najboqeg raspolo`ewa, pa je neophodno da vratite neka dugovawa, simboli~no ili materijalno, da se vratite na po~etak i preusmerite energiju na ono bitno.

Povedite ra~una o svom zdravqu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

17. mart 2010.

Te{ko se koncentri{ete na ne{to pojedina~no, ali i za{to biste? Ceo svet deluje poput konfuzije, pa prepustite intuiciji da vas vodi. Mogli biste realizovati neko davno planirano putovawe.

Aktivni ste, vo|eni jakim motivima i `eqama, pa znate {ta vam je ~initi. U karijeri nailazite na podr{ku `enskih bi}a i koleginica, ali se ipak nemojte osloniti na to.

Intuitivna i telepatska veza.

Uti~ete na partnera, usmeravate, s dozom idealizma. Imate dobre odnose u porodici, s uku}anima, i mo`ete s lako}om pomagati deci u re{avawu wihovih obaveza.

Aktivni ste i osna`eni.

U poslu ste opredeqeni da izdr`ite sve napore jer kao da i nemate drugog izbora. Ipak, povedite ra~una o svom zdravqu i kre}ite se, {etajte, vozite bicikli, ve`bajte i tr~ite! Partner vas raduje!

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a Venera u vatrenom znaku Ovna i nije najboqe pozicionirana, {to vam ne donosi mnogo zadovoqstva ve} vas usmerava na rad i konkretne ciqeve. Budite strpqivi, pro}i }e i ova zima!

[KORPION 24.10- 23.11.

U pozitivnom i produktivnom ste periodu za svoje poslovne ambicije.

Tako|e, u qubavi i provodu imate zanimqivih doga|awa, susreta, izlazaka. Opredelite se za istinu i ideale.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ne mo`ete odustati od zacrtanih i planiranih poslova koji bi trebalo da vam otvore posve nove i uspe{ne mogu}nosti. Zato se dr`ite zvani~nih dogovora, ugovora i projekata. Mladala~ka qubav.

JARAC 22.12-20.1.

Putovawa, kra}a ili du`a, donose vam zadovoqstvo i realizaciju snova. Komunicirate preko svake mere, i to je OK. Samo tako nastavite jer vas to vodi odre|enim pravcem i pro{iruje vidike.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poslovna situacija je dinami~na.

I suvi{e toga bi trebalo uraditi za tako kratko vreme, mada je sve vreme pred vama! Vreme koje se ubrzava i koje ne mo`ete sti}i, susti}i. Rastrzani ste. Nervoza?

RIBE 20.2-20.3.

Urednije `ivite i nemojte preterivati ni u ~emu. Mnogo planeta je u va{em znaku, pa i to `arko zimsko Sunce, koje vas greje i daje vam `ivotnu energiju. Qubav ulazi u novu i ciqnu fazu. Vi{e strasti.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Gola nada Holivuda Objavqen je film „She’s Out of My League” i svi govore o glavnoj zvezdi, mladoj glumici Alis Iv, koja se za potrebe istog potpuno razgolitila i pokazala svoje dra`i, do kraja.

U spomenutom filmu Alis se skinula u sceni seksa s glumcem Rejom Liotom, ali ovo nije prvi put da je mlada Alis pokazala svoje dra`i. Isto je u~inila i u filmu „Crossing Over”, ~ime je definitivno privukla pa`wu, kako zbog gluma~kog talenta, tako i zbog bo`anstvenog izgleda.

Alis ka`e da joj skidawe i nije najdra`a stvar na svetu, ali nekako je uvek primorana to da uradi jer joj se samo takve uloge nude.

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

9

Subotica

9

Sombor

10

Kikinda

10

Vrbas

10

B. Palanka

9

Zrewanin

9

S. Mitrovica 10 Ruma

10

Pan~evo

10

Vr{ac

8

Srbija Beograd

9

Kragujevac

9

K. Mitrovica

7

Ni{

8

Evropa

SA MALO OBLAKA

Madrid

NOVI SAD: Prete`no sun~ano sa malo oblaka. Vetar umeren Rim severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 1 do 9 stepeni.

London VOJVODINA: Suvo uz du`e sun~ane periode. Samo }e pre Cirih podne na jugoistoku Banata biti ne{to vi{e oblaka. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura Berlin -1, a maksimalna 8 stepeni.

Be~ SRBIJA: Suvo uz postepeno razvedravawe i prohladno vreme.

Bi}e du`ih sun~anih perioda, a samo na jugoistoku Srbije pre Var{ava podne obla~no. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad norKijev male. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 10 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ~etvrtka znatno Moskva toplije vreme. Temperature }e prelaziti 15, a za vikend i 20 steOslo peni. Izme|u nedeqe i ponedeqka naobla~ewe sa prolaznom ki{om i mawim padom temperature u ponedeqak. U utorak je tako|e St. Peterburg mogu}a ki{a, a zatim }e biti opet toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqna biometeorolo{ka situacija se nastavqa {to }e lo{e uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije u blagoj formi.

14 14 10 10 11 3

TAMI[

3 -8

Atina

17

Pariz

15

Minhen

10

Budimpe{ta

7

Stokholm

0

SAVA

141 (-16)

Slankamen

418 (-17)

Ja{a Tomi}

Apatin

214 (-14)

Zemun

486 (-15)

Tendencija stagnacije

Senta

410 (-31)

Bogojevo

203 (-14)

Pan~evo

490 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

354 (-27)

Tendencija opadawa

Smederevo

596 (-4)

Titel

435 (-19)

NERA

Novi Sad

306 (-17)

Tendencija opadawa

Hetin

176 (-6)

Tendencija stagnacije

SUDOKU

-7

Bezdan

Ba~. Palanka 238 (-14)

186 (-6)

TISA

Idu Mujo i Haso u Afriku.

Ve} je pala no}, namestili su {ator i legli da spavaju. Odjednom, nailazi lav i nabije glavu u {ator.

Probudi se Muja i vi~e: - Haso, Hasooo ... po~’o Tomi i Yeri...

-2

VODOSTAWE DUNAV

VIC DANA

17

8

4

6

1

2

9

9

6

Tendencija opadawa

Kusi}

444 (-11)

2

86 (0)

2

7

7 4

7

1

N. Kne`evac 396 (-36) S. Mitrovica 551 (-15) Beograd

3

3

1 9

7

3

1

6

8 3

6

7 3

1

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

3

9

7

6

1

2

5

8

2

7

5

4

3

8

6

9

1

8

6

1

2

9

5

7

3

4

7

4

3

6

1

9

5

8

2

5

2

8

3

7

4

9

1

6

1

9

6

8

5

2

3

4

7

6

1

7

5

8

3

4

2

9

3

8

4

9

2

6

1

7

5

9

5

2

1

4

7

8

6

3

Re{ewe iz pro{log broja