Dnevnik 17.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 17. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23437 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

PREDSEDNI^KI KANDIDATI SUO^ILI STAVOVE U DEBATI NA RTS-u

T E m A „ D N E V N I K A ” : DO NE DE QE ]E BI TI PO ZNAT SPI SAK NO VIH NA ROD NIH PO SLA NI KA

Sve isto, sa mo ne ma ra di ka la

str. 2

SE NAT UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Upi sni rok za bru co {e od 27. ju na str. 6

Tad i}: Vod im o Nik ol i}: stab iln u Kaz nit e pol it ik u Tad i} a i DS str. 3

NO VO PRA VI LO ZA OVE RU ZDRAV STVE NE KWI @I CE

Oba ve zni i do pri nos i iza bra ni le kar

str. 6

SPE CI JAL NA BOL NI CA ZA RE U MAT SKE BO LE STI U NOVOM SADU

Prva obnova Jod ne ba we str. 4

str. 16 – 21

n VATERPOLISTIMA VOJVODINE SLEDI VRU]E LETO

n KAJAKA[I I KANUISTI KRE]U PO OLIMPIJSKE VIZE

11 Pokrajina ula`e u siroma{ne op{tine 11 Kikin|ani zainteresovani za socijalne stanove

Ekologija

Dru{tvo

Hladno i ki{ovito

U No vom Sa du sta no vi sve br `e idu na do bo{

Vojvodina

6 Razbolelo se zdravstvo u Srbiji – najgori u Evropi? 6 Ministarstvo kontroli{e 13 Novi Sad bi mogao proslavu male mature ostati bez pitke vode 7 ZIG priprema mno{tvo placeva za prodaju 8 U fabrici „Petar Drap{in” – centar za prekvalifikaciju

GRA \A NI TE [KO OT PLA ]U JU KRE DI TE PA BAN KE PRO DA JU NE KRET NI NE

n ORLOVI S RUSIMA NA PREMIJERI

Ekonomija 4 Srbiju mimoilazi pojeftiwewe goriva 4 Inflacija u Srbiji najmawa od 1980 godine 5 Guverner [o{ki}: Ili reforme ili dinar 5 Javni dug Srbije opet prekr{io zakon

Novi Sad

str. 9

SPORT

NASLOVI

Crna 14 @abac svestan, u stabilnom stawu 15 Direktor iz Futoga osumwi~en za utaju 25 miliona dinara

Najvi{a temperatura 15 °S

POLiTikA

~etvrtak17.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Dijaspora glasa ve} u subotu Gra |a ni Sr bi je ko ji ì ve u 22 ze mqe mo }i }e pred sto je }eg vi ken da da gla sa ju u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra, a pr vi na bi ra li {ta }e iza }i oni ko ji ì ve u Ve li koj Bri ta ni ji, Ka na di i SAD, utvr di la je ju ~e Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja. Ka ko je re ~e no na sed ni ci RIK-a, gra |a ni ko ji ì ve u Ve li koj Bri ta ni ji, Ka na di i SAD gla sa }e u su bo tu, 19. ma ja, od se dam do 20 sa ti, po lo kal nom vre me nu. Dan ka sni je, od se dam do 20 sa ti po lo kal nom vre me nu, mo }i }e da se iz ja sne i gra |a ni Sr bi je ko ji ì ve u Austri ji, Bel gi ji, Bo sni i Her ce go vi ni, Ita li ji, Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci, na Ki pru, u Li bi ji, Luk sem bru gru, Ma ke do ni ji, Ru mu ni ji, Ru si ji, Ne ma~ koj, Slo ve ni ji, Fran cu skoj, Ho lan di ji, Hr vat skoj, Cr noj Go ri, ê {koj i [vaj car skoj.

„Dveri” i drugi krug pokrajinskih izbora Po kret „Dve ri” je zbog uve re wa da su iz bo ri po kra de ni na ja vio boj kot dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra 20. ma ja. Tog da na se u Voj vo di ni odr à va i dru gi krug po kra jin skih iz bo ra po ve }in skom iz bor nom si ste mu, na ko ji ma „Dve ri” ne ma ju svog kan di da ta za po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne, a ne ma ju ni, ka ko to ka è wi hov po ve re nik za No vi Sad Mi ro slav Pa ro vi}, par tij sku voj sku ko joj bi „da va li na re |e wa„ ko ga da po dr è. – „Dve ri” su za sve ni voe od lu ~i le da idu pro tiv stra na ka vla sti – ka è Pa ro vi}. – Ne }e mo da le gi ti mi {e mo iz bor nu kra |u. Ali mi ne ma mo par tij sku voj sku i ne }e mo na {im bi ra ~i ma da va ti na re |e wa. Ka da me pi ta ju, ka èm im: vi di te {ta se de si lo; ima te li vi za ko ga da gla sa te u dru gom kru gu?. Re~ je o 46.169 bi ra ~a u Voj vo di ni, su de }i ma kar po re zul ta ti ma „Dve ri” s po kra jin skih iz bo ra 6. ma ja po pro por ci o nal nom si ste mu. Ta po dr {ka od oko 4,6

od sto gla sa ~a ipak ni je bi la do voq na za pre la zak cen zu sa od pet pro ce na ta i ula zak u Skup {ti nu Voj vo di ne. Sa mo u No vom Sa du, u se dam po kra jin skih iz bor nih je di ni ca, osvo ji li su ukup no 11.705 gla so va (ili 6,75 od sto), re zul ta ti su ko je je ob ja vi la Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja. U pet od se dam iz bor nih je di ni ca u No vom Sa du, u dru gom kru gu }e pro tiv kan di da ti bi ti iz re do va vla da ju }eg DS-a i opo zi ci o nog SNS-a, glav nih ri va la ovih iz bo ra, dok su u dva slu ~a ja iz vla da ju }ih DS-a i LSV-a. Po ve re nik „Dve ri” za No vi Sad is ti ~e da je taj po kret pro tiv stra na ka vla sti, dok za SNS ka `e da su „su lu do, upr kos sta no vi {tu o iz bor noj kra |i„ le gi ti mi sa li iz bo re pri sta ju }i na to da u~e stvu ju u dru gom kru gu. – A ~i ji smo mi – to smo po ka za li jer smo po kre nu li te mu o iz bor noj kra |i i pro te sti ma i je di ni osta li na sta no vi {tu opo zi ci je – ka `e Pa ro vi}. S. N. K.

Dejanovi}: Nisam nadle`na za komisiju Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ko ja za me wu je pred sed ni ka Re pu bli ke, po tvr di la je ju~e da je u par la ment sti gao zah tev „Dve ri”, ali da ona ni je nad le `na da for mi ra dr `av nu ko mi si ju ko ja bi is pi ta la, ka ko taj po kret tra `i, sum we da je bi lo iz bor ne kra |e. „U skla du s Usta vom i za ko nom ne mo gu da for mi ram ta kvu ko mi si ju. Po sto je in sti tu ci je si ste ma ko je ra de svoj po sao i ni sam nad le `na ni po jed nom od zah te va ko ji su sa ~i ni le ’Dve ri’ da od go vo rim, od no sno ne {to

ura dim”, re kla je Slavica \u ki}-De ja no vi} Ta njugu, i do da la da }e „Dve ri ma” na zah tev od go vo ri ti u pi sa noj for mi. Ona je pod se ti la da po sto je ro ko vi za sve pri med be u ve zi s iz bor nim ak tiv no sti ma i in sti tu ci je ko je se ti me ba ve. „Dve ri” su ju ~e za tra `i le od Slavica \u ki}-De ja no vi} da for mi ra ne za vi snu dr `av nu ko mi si ju ko ja }e is pi ta ti, ka ko sma tra ju, osno va ne sum we o iz bor noj kra |i 6. ma ja, a da }e u su prot nom or ga ni zo va ti pro test nu {et wu u cen tru Be o gra da.

LOKAL

Kragujevac: DS i SNS u opoziciji Pred sed nik Skup {ti ne Kra gu jev ca Sa {a Mi le ni} iz ja vio je ju ~e da }e kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti ne gra da bi ti odr `a na 25. ma ja, ka da }e bi ti odr `a na i van red na sed ni ca no vog sa zi va, na ko joj }e bi ti iza bra ni gra do na ~el nik i iz vr {ni or ga ni vla sti. Mi le ni}, ko ji je pot pred sed nik stran ke „Za jed no za [u ma di ju” – ~i ji je li der Ve ro qub Ste va no vi} – re kao je da }e skup {tin sku ve }i nu u no vom sa zi vu ima ti li sta „Za jed no za [u ma di -

ju” – URS, SPS–PUPS–JS i Ko a li ci ja „Pre o kret„ s 52 od ukup no 87 od bor ni ka. – Raz go va ra li smo i s De mo krat skom stran kom Sr bi je, ko ja je na iz bo ri ma osvo ji la pet od bor ni~ kih man da ta, o mo gu} no sti ma da se pri dru `e ve }i ni, ali do da nas ne ma mo zva ni ~an stav grad skog od bo ra te stran ke – re kao je Mi le ni}. U no vom skup {tin skom sa ve zu opo zi ci ja }e bi ti SNS s osvo je nih 18 man da ta i DS s 12 od bor ni ka.

âjetina: DSS formira vlast Do sa da {wi pred sed nik op {ti ne â je ti na Mi lan Sta ma to vi}, ka dar De mo krat ske stran ke Sr bi je, i u na red ne ~e ti ri go di ne }e oba vqa ti tu funk ci ju, od lu ~e no je na kon sti tu tiv noj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne. Sta ma to vi}, ko ji je i pred sed nik lo kla nog od bo ra DSS-a u â je ti ni, na ja vio je ko a li ci ju sa SNS-om i

SPS-om, iako je DSS osvo jio do voq no man da ta da mo `e sam for mi ra ti vlast. DSS je na lo kal nim iz bo ri ma u ^a je ti ni osvo jio 16 od ukup no 31 od bor ni~ kog me sta u op {tin skom par la men tu. Ko a li ci ja DS-a i Gru pa gra |a na SPO osvo ji la je osam, SNS ~e ti ri, a SPS tri od bor ni~ ka man da ta.

Jagodina Palmina U Ja go di ni, po re ~i ma gra do na ~el ni ka Dra ga na Mar ko vi }a Pal me, grad ska skup {ti na bi }e „naj ve ro vat ni je kon sti tu i sa na na red ne ne de qe” jer JS–SPS–PUPS ima ju ve }i nu. Grad ska skup {ti na Ja go di ne ima 31 od bor ni ka, a Ko a li ci ja „Dra gan Mar ko vi} Pal ma – JS–SPS–PUPS-a„ osvo ji la je 22 od bor ni~ ka man da ta, li sta „Po kre ni mo Ja go di nu – SNS” ~e ti ri, DS tri i DSS dva man da ta.

T e m a „ D n e v n i k a ” : DO NEDEQE ]E BITI POZNAT SPISAK NOVIH NARODNIH POSLANIKA

Sve isto, samo radikala nema Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja do ne de qe, 20. ma ja, tre ba da do de li man da te po sla ni ci ma ko ji }e u na red ne ~e ti ri go di ne se de ti u Skup {ti ni Sr bi je u ime 11 iz bor nih li sta. Po na ja vi jo{ ak tu el ne pred sed ni ce par la men ta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi}, kon sti tu tiv na se si ja bi }e za ka za na do 8. ju na, bu du }i da dan ka sni je is ti ~e za kon ski rok da se taj po sao oba vi. Ka ko sa da stva ri sto je, ras po lo è we je da no vi sa ziv pr vi put sed ne u skup {tin ske klu pe 5. ju na, po {to je uto rak, po slo vu Po slov ni ka, pr vi rad ni dan u ne de qi za par la men tar ce, ali ter min jo{ ni je uta na ~en. Ta ko }e od po ~et ka na red nog me se ca u srp skom par la men tu se de ti 250 par la men ta ra ca, i to iz ~ak ~e tr de se tak po li ti~ kih stra na ka, me |u ko ji ma je i pet iz bor nih li sta na ci o nal nih ma wi na. Je dan od ku ri o zi te ta ovog sa zi va sva ka ko je ~i we ni ca da po sle dve de ce ni je u par la men tu ne }e bi ti po sla ni ka SRS-a, po {to je stran ka osta la is pod cen zu sa. Pr va da ma par la men ta osta je do sled na u sta vu da }e man da ta ra za sa stav no ve vla de od re di ti no vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je, ~i je ime }e bi ti po zna to po sle dru gog kru ga ko ji }e bi ti odr àn u ne de qu. Na pi ta we ka da bi no vi pred sed nik mo gao po ~e ti raz go vo re sa stran ka ma o man da ta ru, po {to pret hod no mo ra da po lo ì za kle tvu u par la men tu, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je od go vo ri la da pred sed nik ima dve mo gu} no sti – da po lo ì za kle tvu pred sta rim skup {tin skim sa zi vom, ko ji je sa da ak tu e lan da bi mo gao po ~e ti raz go vo re o man da ta ru, ili da po lo ì za kle tvu po sle ve ri fi ka ci je man da ta po sla ni ka no vog sa zi va. Ako bi se gle dao za kon ski rok, sam pred sed nik dr à ve ima do voq no vre me na da oba vi sve po treb ne kon sul ta ci je, po {to no va vla da tre ba da bu de iza bra na u na red na tri me se ca, od no sno do 8. sep tem bra. Ko a li ci ja „Po kre ni mo Sr bi ju“ osvo ji la je 73 man da ta, a oni }e bi ti ras po de qe ni na 11 par ti ja, aso ci ja ci ja i gru pa gra |a na. Naj vi {e man da ta – 55 – pri pa lo je Srp skoj na pred noj stran ci, osam No voj Sr bi ji, dva Po kre tu „Sna ga Sr bi je„, a po je dan man dat Bo {wa~ koj na rod noj stran ci, Po kre tu so ci ja li sta, Ko a li ci ji udru è wa iz be gli ca u Sr bi ji, Na rod noj se qa~ koj stran ci, Rom skoj par ti ji, De mo krat skoj par ti ji Ma ke -

do na ca, po kre tu Pri vred ni pre po rod i Aso ci ja ci ji ma lih i sred wih pred u ze }a i pred u zet ni ka Sr bi je. Pr va me sta za u zi ma ju naj vi {i funk ci o ne ri SNS-a To mi slav Ni ko li}, Alek san dar Vu ~i}, Jor go van ka Ta ba ko vi}, Bo ri slav Pe le vi}, Go ran Kne `e vi},

Ra sim Qa ji}, ge ne ti ~ar Mi o drag Stoj ko vi}, Je le na Tri van, Du {an Pe tro vi}. U vr hu su Vuk Je re mi}, Gor da na ô mi}, Mi li ca De le vi}, Bo jan Paj ti}, Dra gan [u ta no vac, Na da Ko lun xi ja, Mir ko Cvet ko vi}, Sne à na Ma lo vi}, Bo ì dar \e li}, Oli ver Du li}, Mi lan Mar ko vi},

do vi}, Mi lu tin Mr ko wi}, Mi lan Kr ko ba bi}, Pe tar [kun dri}, Du {an Ba ja to vi}, Alek san dar An ti}. U Skup {ti ni }e 19 po sla ni ka ima ti ~e ti ri stran ke Ko a li ci je „Pre o kret„, ta ko {to }e LDP ima ti 13 man da ta, SPO ~e ti ri i po je dan So ci jal de mo krat ska uni ja i Bo ga ta Sr bi ja. O~e ku je se da }e u po sla ni~ ke klu pe se sti ê do mir Jo va no vi}, Na ta {a Mi }i}, Sve ti sla va Bu la ji}, Ju di ta Po po vi}, Ne nad Mi li}, Bo jan \u ri} (LDP), @ar ko Ko ra} (SDU), Ran ka Sa vi} (ASNS–LDP), Za ha ri je Tr nav ~e vi} (Bo ga ta Sr bi ja), Alek san dar Ju go vi}, @i ka Goj ko vi}, Alek san dar ô tri}, Mir ko î ki riz (SPO), Mi qen ko De re ta (ne stra na~ ka li~ nost).

No va vla da tre ba da bu de iza bra na u na red na tri me se ca, od no sno do 8. sep tem bra

Vla di mir Cvi jan, Dra gan [or maz, Zo ra na Mi haj lo vi}. Uz wih su i Ve li mir Ili}, Du brav ka Fi li pov ski i Mi ro slav Mar ki }e vi} iz No ve Sr bi je, Mi lan ka Ka ri} i Dra go mir Ka ri} iz PSS-a, kao i Alek san dar Vu lin

Go ran Bog da no vi}, Bo ri slav Ste fa no vi}. Po sla ni~ ki man dat pri pa da Ne na du ^an ku, ali i kan di dat ki wi LSV-a za gra do na ~el ni cu No vog Sa da Alek san dri Jer kov, kan di da tu za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Bo ja nu

U klupe po redosledu Na rod ni pred stav ni ci }e u skup {tin ske klu pe se sti po re do sle du na iz bor nim li sta ma, s tim {to se mo ra po {to va ti pra vi lo da tre }i na od wih bu du è ne. No, iako za kon strikt no go vo ri o re do sle du na li sti, ne zna ~i da }e po sla ni~ ki man dat pri hva ti ti sva zvu~ na ime na ko ja su na pr vim „stav ka ma“. Za kon je osta vio mo gu} nost da oni ne pri hva te po sla ni~ ki man dat pa ume sto wih u par la ment ula ze na red ni ran gi ra ni kan di da ti. (Po kret so ci ja li sta), Mi o drag Lin ta (iz be gli~ ka udru è wa), Ma ri jan Ri sti ~e vi} (NSS) i Sr |an [ajn (Rom ska par ti ja). Se dam stra na ka je u Ko a li ci ji „Iz bor za bo qi ì vot“, ko ja je na dru gom me stu sa 67 man da ta. Naj vi {e po sla ni ka ima }e De mo krat ska stran ka – 49 – po tom So ci jal de mo krat ska par ti ja Sr bi je – de vet, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – pet, a po jed nog po sla ni ka ima }e De mo hri {}an ska stran ka Sr bi je, Ze le ni Sr bi je, De mo krat ski sa vez Hr va ta i „Iz vor ni SPO“. Na ~e lu li ste su Dra gan \i las, Ru ì ca \in |i}, Dra go qub Mi }u no vi},

Ko stre {u, Ole ni Pa pu gi, pred sed ni ku De mo krat ske omla di ne Bal {i Bo ò vi }u, pred sed ni ci DHSS-a Ol gi ci Ba ti}, biv {oj funk ci o ner ki SPO-a Sa wi ê ko vi}, Pe tru Kun ti }u (DSHV)... Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a ima }e 44 man da ta, ta ko {to }e so ci ja li sti ma pri pa sti 24, par ti ji pen zi o ne ra 12, Je din stve noj Sr bi ji se dam i Po kre tu ve te ra na je dan. Po re do sle du na li sti, po sla ni ci ove ko a li ci je tre ba lo bi da bu du Ivi ca Da ~i}, Jo van Kr ko ba bi}, Sla vi ca \u ki}De ja no vi}, Dra gan Mar ko vi} Pal ma, Mo mo ô la ko vi}, Di ja na Vu ko ma no vi}, @ar ko Ob ra -

Pet stra na ka za stu pa }e u na red ne ~e ti ri go di ne Uje di we ne re gi o ne Sr bi je, ko ji su osvo ji li 16 man da ta, od ~e ga G17 plus 11, „Za jed no za [u ma di ju” dva i po je dan Na rod na par ti ja, Ko a li ci ja za Pi rot i Po kret „@i vim za Kra ji nu“. Me |u pr vi ma na li sti su Mla |an Din ki}, Ve ri ca Ka la no vi}, Pre drag Mar ko vi} i Su za na Gru bje {i} (G17), Ve ro qub Ste va no vi} (ZZ[), Ma ja Goj ko vi} (NP), Bo {ko Ni ~i} („@i vim za Kra ji nu“), De mo krat ska stran ka Sr bi je iza {la je na iz bo re sa mo stal no i u par la men tu }e ima ti 21 po sla ni ka. Pr vi po re do sle du su Vo ji slav Ko {tu ni ca, Dra gan Jo ~i}, Slo bo dan Sa mar xi}, Ne nad Po po vi}, San da Ra {ko vi}Ivi}, Alek san dar Po po vi}, Mi lo{ Ali gru di}, Mar ko Jak {i}, Si ni {a Ko va ~e vi}, Jo van Pa la li} i Pe tar Pet ko vi}. Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra je osvo jio pet man da ta, a pr vu pe tor ku na li sti ~i ne Ba lint Pa stor, La slo Var ga, El vi ra Ko va~, Ar pad Fre mond i Zol tan Pek. Na li sti SDA pr va dva me sta ima ju Ife ta Ra don ~i} i Baj ro Ge gi}, a kod Al ba na ca Pre {ev ske do li ne pr vi je Ri za Ha li mi. Li stu „Sve za jed no“ pred vo di Emir El fi}, dok }e u ime li ste „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra“ po sla nik bi ti Ni ko la Tu li mi ro vi}. S. Stankovi}

TviT CRTiCa Hvala i vojvoda

Ko }e spasti Srbiju?

Izborne kalorije

Na pre wa ku Vla di mi ru \u ka no vi }u go di sva ka po dr {ka ko ja sti `e na ra ~un li de ra SNS-a. „Ve sna Pe {i}: Gla sa }u za Ni ko li }a! Ve sna hva la vam!„, sa op {tio je \u ka no vi} na Tvi te ru. Na su prot we mu, sa rad nik ~a so pi sa NSPM Ni ko la Ta na si} oce wu je: „Di sku ta bil no je da li iz ja va Ve sne Pe {i} o po dr {ci Ni ko li }u ima te `i nu za sa mu Ve snu Pe {i}, a ka mo li za ne kog dru gog“. „@ao mi je pro fe sor ke Pe {i}, kad se na {la u kru gu na pred wa~ ke ’in te lek tu al ne eli te’. Vi {e od to ga je sa mo zva we voj vo de„, pro ko men ta ri sao je ne ka da {wi po sla nik ZZ[-a Sa {a Mi le ni}.

Je dan od li de ra stran ke ZZ[-a Sa {a Mi le ni} „pro ri ~e“: „Sr bi ju }e spa sti sr ce Sr bi je – [u ma di ja i Voj vo di na. To je isto rij ska, kul tur na i po li ti~ ka oso vi na stva ra wa i mo der ni za ci je Sr bi je„. Na te re ~i od go va ra port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi}. „S ovim se pot pu no sla èm. Ali, to ne mo è Ver ko s Ma jom, na kon cu su to i iz bo ri po ka za li. Mo gao bi sa ân kom even tu al no...„, raz mi {qa Sta ro vi}.

To kom pred iz bor ne kam pa we po je le su se mno ge tor te sa {a la ma od sli ka nim u stra na~ kom ru hu. Po sled wu u ni zu na „Tvi ter„ laj ni

[ta je Ivica pre}utao? Mi ni star iz re do va SPS-a Mi lu tin Mr ko wi} ju ~e je imao sa mo re ~i hva le za li de ra svo je stran ke. „Ivi ca Da ~i} je hra bar da i naj te `e stva ri ka `e, a isto vre me no mu dar da ono {to tre ba i pre }u ti...„, za go net no }e Mr ko wi}. We gov stra na~ ki ko le ga Bo ris Mi li }e vi} „pri zna je“: „Mo rao sam da za pra tim Ba ra ka Oba mu ka da sam vi deo ko ga sve od so ci ja li sta pra ti :)“.

Vanzemaqci i Sulejman Sa vet ni ca za me di je PSS-a Bla gi ca Ko sti} „sa zna je“ gde su ne sta li „po pu lar ni“ xa ko vi. „De mo kra te i port pa rol Tu `i la {tva To mo Zo ri} ra sve tli li slu ~aj 20 ne sta lih xa ko va s gla sa~ kim li sti }i ma: xa ko ve s bi ra~ kih me sta od ne li van zem qci!„, na {a li la se sa svo jim fa no vi ma Bla gi ca Ko sti}. Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac „za pre tio“ je svo jim bi ra ~i ma. „A ako me ne ne iza be re te za pred sed ni ka ku} nog sa ve ta, ima sad od mah da vam ot kri jem ka ko se za vr {a va ’Su lej man Ve li ~an stve ni’!!!„, na pi sao je Ta so vac na laj ni.

oka ~i li su URS-ov ci, ko ji su prek si no} u Ni {u pro sla vi li sa svo jim li de rom iz bor ni uspeh. Na sli ci se vi di da Mla |a nu Din ki }u ni je pa lo te {ko da se ~e sla vqe ni~ ku tor tu.

Vojislave, Tomislave... „Vo ji sla ve, To mi sla ve, pa ovo je... PRE O KRET!“ Ovaj kra tak ko men tar na svo joj „laj ni“ na pi sao je mi ni star voj ni, pot pred sed nik DS-a Dra gan [u ta no vac na kon {to je ob na ro do va no da je li der DSS-a po dr `ao ~el ni ka na pred wa ka na pred sed ni~ kim iz bo ri ma. S. St.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak17.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED SED NI^ KI KAN DI DA TI SU O ^I LI STA VO VE U DE BA TI NA RTS-u

Ta di}: Vo di mo sta bil nu po li ti ku Ni ko li}: Ka zni te Ta di }a i DS U stu di ju Ra dio-te le vi zi je Sr bi je si no} je odr à na de ba ta pred sed ni~ kih kan di da ta To mi sla va Ni ko li }a i Bo ri sa Ta di }a, ko ji su iz ne li svo je sta vo ve o vi zi ji bu du} no sti Sr bi je, spoq noj po li ti ci i re gi o nu, Ko so vu i Me to hi ji, eko no mi ji, pi ta wu mla dih, evrop skim in te gra ci ja ma i dru gim te ma ma. Pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot” Bo ris Ta di} po ru ~io je svom pro tiv kan di da tu iz Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi sla vu Ni ko li }u da je iz mi slio kra |u gla so va na iz bo ri ma ko ji su odr à ni 6. ma ja. – Uvek sam se bo rio za bor bu ide ja, a ne qu di, ne gla di ja tor ske are ne. Iz mi sli li ste kra |u gla so va, i sve {to ste re kli je ne i sti na jer da je isti na, odav no bi ste po kre nu li sud ski pro ces ili ov de ili bi ste oti {li pred Stra zbur, bi li ste mno go pu ta ta mo – re kao je Ta di} u te le vi zij skom du e lu s Ni ko li }em, i kon sta to vao da je tim ne i sti na ma na ~i we na ogrom na {te ta ze mqi. Ni ko li} je po no vio da su iz bo ri po kra de ni, i po zvao gra |a ne Sr bi je da 20. ma ja iza |u na bi ra li {ta i „ka zne Ta di }a i DS, ko ji su ve} 16 go di na na vla sti”. On je na veo da zna da su mno gi gra |a ni u po ne de qak po sle iz bo ra pro pa ti li no} u ko joj je vlast od lu ~i la da za dr ì po zi ci je bez ob zi ra na re zul ta te. – Pro {li smo kam pa wu u ko joj je DS po tro {io de se ti ne mi li o na evra da bi se ob la tio sa mo je -

dan ~o vek, To mi slav Ni ko li}, ukra de ni su mno gi gla so vi, a to ne è le da is tra è nad le `ni dr àv -

{ta je od go vo rio da ne mo `e da osta vi Sr bi ju u ru ka ma Ta di }a, a po seb no onih ko ji su ga okru `i li.

Ko so vo i Me to hi ja Ni ko li}: Ko so vo i Me to hi ja je sa stav ni deo Sr bi je i è lim to da po no vim zbog Ta di }a. Pod se }am vas, for mi ra ti vla du sa ê do mi rom Jo va no vi }em me ne kao gra |a ni na te ra da raz mi {qam o to me {ta je we mu da to da od u sta ne od po li ti ke da je Ko so vo ne za vi sno. Ne znam {ta je Ta di }e vo re {e we za Ko so vo. Ni ka da ni sam ~uo od Ta di }a, ko ji se kri je iza Bo ri sla va Ste fa no vi }a, {ta je re {e we. On je na veo da je Ta di} „sla bi ji pred sed nik od Slo bo da na Mi lo {e vi }a”. Ta di}: Mi ima mo plan. Ni ko li }e va tvrd wa da sam ja do pri neo ne za vi sno sti Ko so va je ap surd na. Mi se sve vre me bo ri mo za o~u va wa srp skih in sti tu ci ja i iz neo sam svoj plan. Ni ka da ne }u po dr à ti ne za vi snost Ko so va. Svi se se }a mo da ste vi tvr di li da pro blem Ko so va tre ba re {i ti pro te ri va wem Al ba na ca pre ko Pro kle ti ja. Vi ste ne dav no pred la ga li da za po~ ne mo ma ne vre na Ko so vu ni or ga ni – re kao je Ni ko li}, i do dao da su ga mno gi pi ta li za {to on da ide u dru gi kru gi iz bo ra, na

Go vo re }i na te mu spoq ne po li ti ke Sr bi je, Ta di} je oce nio da je pro te kle ~e ti ri go di ne vo |e na

sta bil na spoq na po li ti ka. Pod se tio je na to da je Sr bi ja or ga ni zo va la Sa mit ne svr sta nih, bra ni la Ko so vo pred Sa ve tom bez bed no sti Uje di we nih na ci ja na mi ran na ~in. – De fi ni sa li smo stra te {ki pra vac pre ma EU, i taj pra vac ne tre ba da se me wa, to bi bi lo opa sno za gra |a ne. S Ki nom smo pot pi sa li spo ra zum o star te {kom part ner stvu, sa [pa ni jom, Ita li jom, Tur skom, i na {i gra |a ni ima ju ko rist od sve ga to ga. S Ru si jom raz go va ra mo o iz grad wi è le zni ca, s Azer bej xa nom gra di mo pu te ve, tu je Ita li ja kao part ner, i na kra ju, mi }e mo do 2015. pred se da va ti OEBS-om, {to se ne bi do go di lo da ne ma mo kre di bi li tet, a Vuk Je re mi} je ozbi qan kan di dat za pred se da va wem SB UN – is ta kao je Ta di}. To mi slav Ni ko li} tvr di da sve u Sr bi ji, pa i spoq na po li ti ka, za vi si od eko nom ske sna ge. – Mi lu ta mo i to }e se ose ti ti jed no ga da na – po ru ~u je Ni ko li}. – Ta di} go vo ri o svo jim po se ta ma, ali to ni je sma wi lo ne za po sle nost pa me za ni ma da li smo mi za i sta u~vr sti li svoj po lo àj, iako nam se mno gi ru ga ju. Ja Sr bi ju dru ga ~i je vi dim, EU je ste pri o ri tet, ali Sr bi ja ima dvo ja vra ta, tre ba sa ra |i va ti sa svi ma. Vi ste be à li od sa rad we s Ru si jom, a tek ka sni je ste po ka zi va li da je ona ve li ka i na{ pri ja teq. Mi ima mo ve li ki pro blem s Ko so vom, ali o to me ka sni je, jer ne ka da na {i pri ja te qi bo qe za stu pa ju na {e in te re se od nas – ka è Ni ko li}.

Od {tam pano 6.803.863 li sti}a Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja utvr di la je li stu za po no vqe ne pred sed ni~ ke iz bo re 20. ma ja, ob lik, bo ju i iz gled gla sa~ kog li sti }a s ime ni ma kan di da ta Bo ri sa Ta di }a i To mi sla va Ni ko li }a, ko je su pred lo `i le li sta „Iz bor za bo qi `i vot” i li sta „Po kre ni mo Sr bi ju”. Na gla sa~ kom li sti }u ko ji je {tam pan na har ti ji sve tlo drap bo je, pod bro jem je dan bi }e li der De mo krat ske stran ke Ta di}, a dru gi pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke Ni ko li}. Gla sa~ ki list je {tam pan s jed nom, dve, tri, ~e ti ri ili pet je zi~ kih va ri jan ti, u za vi sno sti od to ga ko ji su je zi ci i pi sma u slu `be noj upo tre bi u po jed nim jed ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve. Li sti} do tri je zi~ ke va ri jan te {tam pan je na har ti ji for ma ta A-5, a oni sa ~e ti ri

ili pet je zi~ kih var jan ti na har ti ji for ma ta A-4. Za dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra od {tam pa no je ukup no 6.803.863 gla sa~ kih li sti }a, {to je 0,5 po sto vi {e od ko na~ nog bro ja bi ra ~a u Sr bi ji, jer je ob u hva }e no i 33.850 re zer vnih gla sa~ kih li sti }a. Kon trol ni list bi }e bo je sta rog zla ta. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je ko na~ ne re zul ta te iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je, po ko ji ma u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra 20. ma ja ula ze kan di dat Ko a li ci je „Iz bor za bo qi `i vot” Bo ris Ta di} i kan di dat Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li}. Po tim po da ci ma, Ta di} je osvo jio 25,31 od sto gla so va, od no sno 989.454, dok je Ni ko li} osvo jio 25,05 od sto, {to u broj ka ma iz no si 979.216 gla so va.

Da ~i}: Mi smo po bed ni ci Pred sed nik SPS-a Ivi ca Da ~i} po ru ~io je ju ~e u Ba ~u, uo~i dru gog kru ga pred sed ni~ kih i po kra jin skih iz bo ra, da se na iz bo ri ma ne od lu ~u je sa mo o to me ko }e oba vqa ti ko je funk ci je ne go i o to me ka kva }e se po li ti ka vo di ti u Sr bi ji. – Za to je gla sa we za nas ne sa mo gla sa we za par ti ju i ko a li ci ju ko ja }e da nas pred sta vqa u par la men tu ne go je i gla sa we za `e qe, po tre be i in te re se ko je ima obi ~an ~o vek – re kao je Da ~i}. On je po zvao gra |a we Ba ~a da gla sa ju za kan di da ta SPS-a za po kra jin skog po sla ni ka Mi len ka Ba bi }a, a iz ja vio je i da }e se ko a li ci je na lo kal nom ni vou po sle iz bo ra for mi ra ti ta ko da bu du „ustro je ne s ko a li ci ja ma ko je }e bi ti for mi ra ne na naj vi {em re pu bli~ kom ni vou”, ali da su, ka ko je do dao, u za vi sno sti od re al ne si tu a ci je i

po tre ba, mo gu }e i dru ga ~i je va ri jan te. Li der SPS-a je pod se tio na to da }e Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a ima ti 44 po sla ni ka u re pu bli~ kom par la men tu, {to je, ka ko je do dao, naj bo qi re zul tat SPS-a po sle ok to bra 2000. go di ne. – To je sa mo pro la zno vre me za sle de }e iz bo re, ka da }e mo bi ti, si gu ran sam u to, mo `da i vo de }a par ti ja u Sr bi ji – na gla sio je Da ~i}. On je na po me nuo da je za ostva ri va we tog ci qa ve o ma va `no da u ne de qu u dru gom iz bor nom kru gu {to vi {e kan di da ta te ko a li ci je po be di i pri kqu ~i se de ve to ri ci po sla ni ka ko ji su u Skup {ti nu Voj vo di ne ve} iza bra ni 6. ma ja po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu. – Sva ki po sla nik vi {e }e omo gu }i ti da se na {a re~ vi {e uva `a va – is ta kao je Da ~i}.

DO GO VOR ZA PO DR [KU U DRU GOM KRU GU

Spo ra zum Ni ko li }a i Ko {tu ni ce De mo krat ska stran ka Sr bi je po zva la je ju ~e gra |a ne da u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra po dr `e kan di da ta Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a na kon do go vo ra li de ra dve stran ke o pi ta wi ma ne u tral no sti i pro me ne Usta va. Pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca i pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} pot pi sa li su spo ra zum o po dr {ci ko jim su se sa gla si li u to me da po sto ji oprav da na sum wa da je do {lo do ozbiq nih iz bor nih ne re gu lar no sti i iz bor ne kra |e 6. ma ja, kao i do go vo ri li da se gra |a ni na re fe ren du mu iz ja sne o po li ti~ koj i voj noj ne u tral no sti. U spo ra zu mu dve stran ke na vo di se da je utvr |e no, uz mno go broj ne dru ge ne re gu lar no sti, da ne do sta je dva de set xa ko va s iz bor nim li sti }i ma, a vlast upor no od bi ja ra zu man pred log da se po no vo pre bro je gla so vi, kao i da je, i po red oprav da ne sum we u iz bor nu kra |u, pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} od lu ~io da je u in te re su Sr bi je da se odr `i dru gi iz bor ni krug. Ko {tu ni ca i Ni ko li} su se sa gla si li i u to me da se pi ta we

da li je u in te re su Sr bi je da bu de po li ti~ ki ne u tral na dr `a va ili Sr bi ja tre ba da bu de ~la ni ca EU, raz re {i na de mo krat ski na ~in, ta ko {to }e se o to me na -

rod iz ja sni ti na slo bod nom re fe ren du mu. DSS i SNS }e vo |e wem usa gla {e ne po li ti ke u Skup {ti ni Sr bi je omo gu }i ti da se gra |a ni i o po li ti~ koj i o voj noj ne u tral no sti iz ja sne na re fe ren du mu, pi {e u spo ra zu mu. Ko {tu ni ca i Ni ko li} su se ta ko |e sa gla si li u to me da se pi ta we pro me ne Usta va Sr bi je ne }e po kre ta ti i bi ti po dr `a no bez sa gla sno sti obe stran ke i da }e DSS i SNS u Skup {ti ni Sr bi je vo di ti usa gla {e nu po li ti ku ka da je u pi ta wu Ustav Sr bi je.

SPO: Za Ta di }a i LSV

REKLI SU

Pa ni}: Po dr {ka bez pro tiv u slu ge

Pa stor: Po ve ra vam glas Ta di }u

Pe {i}: Gla sa }u za Ni ko li }a

Ame ri~ ki bi zni smen srp skog po re kla i biv {i pre mi jer Ju go sla vi je Mi lan Pa ni} po dr ào je ju ~e pred sed ni~ kog kan di da ta De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a u dru gom kru gu iz bo ra, i oce nio da Sr bi ji tre ba od go vo ran {ef dr à ve, spo so ban da uje di ni na ci ju i po kre ne je ka ostva re wu bo qe ì vo ta. „[to se me ne ti ~e, u pro {lo sti ste da li do voq no do ka za da ste sprem ni i za ta kve, te {ke za dat ke”, na veo je Pa ni} u svom pi smu Ta di }u. On je do dao da su ga uz ne mi ri le pri ~e o na vod nim iz bor nim ne re gu lar no sti ma jer je i sam pre 20 go di na bio `r tva iz bo ra ko je je, ka ko je na veo, „pre ma svim me ro dav nim ana li za ma bru tal no po krao (Slo bo dan) Mi lo {e vi}”. Pa ni} je do dao da Ta di }u pru à jav nu po dr {ku, ali da za to ne tra ì ni ka kvu pro tiv u slu gu.

Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor po zvao je sve bi ra ~e ko ji su gla sa li za we ga u pr vom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra da svoj glas u dru gom kru gu da ju Bo ri su Ta di }u, sa op {te no je iz SVM-a. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, upr kos de {a va wi ma pro te klih de set da na, ko ja su po no vo „pro bu di la ozbiq nu sum wu” u re do vi ma ma |ar ske za jed ni ce i u we mu li~ no”, Pa stor }e po ve ri ti svoj glas Ta di }u. „ U slu ~a ju iz bo ra Ta di }a ve }e su {an se da Sr bi ja jed nom po sta ne ure |e na, evrop ska dr à va. Po sve mu su de }i, na na {u à lost, to se ne }e de si ti u bli skoj bu du} no sti”, na ve de no je u sa op {te wu ko je je pot pi sao Pa stor.Pred sed nik SVM-a po zvao je sve svo je bi ra ~e da u dru gom kru gu iz bo ra za po sla ni ke Skup {ti ne Voj vo di ne po ve }in skom si ste mu po dr è kan di da te SVM-a i jed nog kan di da ta DSVM.

Ve sna Pe {i}, po zna ta opo zi ci o nar ka iz de ve de se tih, ko ja se pro {le go di ne raz i {la sa stran kom ^e do mi ra Jo va no vi }a, po zva la je sve da 20. ma ja gla sa ju za To mi sla va Ni ko li }a! Pe {i }e va je, u in ter vjuu za Ra dio Slo bod na Evro pa, svo ju pre po ru ku na zva la „stra te {kim gla sa wem“, ko jim }e se, ka ko sma tra, iz dej stvo va ti pro me ne. - Pred lo `i la sam da se gla sa za Ni ko li }a jer ho }u da spre ~im sle pqi va we pred sed ni~ ke funk ci je s par tij skom funk ci jom i s Vla dom, {to ni ka ko ne ide na do bro. Sma tram da ni {ta ne sme ta da ta „en gle ska kra qi ca“ bu de To ma Ni ko li} - kon sta to va la je Pe {i }e va i do da la da bi ta kvim iz bo rom bi la „iz dej stvo va na ne ka pro me na“, za to {to Ta di} ne bi bio iza bran za pred sed ni ka. Ve ro vat no, Ta di} ne bi ostao ni pred sed nik- do da la je ona.

U dru gom kru gu iz bo ra, Srp ski po kret ob no ve po dr `a va pred sed ni~ kog kan di da ta Bo ri sa Ta di }a, dok na po kra jin skim iz bo ri ma po ve }in skom si ste mu po zi va ju sim pa ti ze re da gla sa ju za kan di da te Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, od no sno za par ti je de mo krat ske ori jen ta ci je uko li ko ne ma LSV-a, iz ja vio je na da na {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta Po kra jin skog od bo ra SPO-a Mi lan \u ki}. – Mo li mo gla sa ~e da iza |u na dru gi krug iz bo ra jer to sa da ve o ma va `no, a po seb no po zi vam bi ra ~e da iza |u na po no vqe ne iz bo re u pet bi ra~ kih je di ni ca u No vom Sa du i gla sa ju za li stu LSV-a da

bi smo ove ri li po be du ko ju je ta li sta, za jed no sa SPO-om, ostva ri la – re kao je \u ki}. Po we go vim re ~i ma, SPO je u Voj vo di ni ostva rio sja jan re zul tat, na ro ~i to u Pan ~e vu, No vom Sa du i Zre wa ni nu, u Som bo ru, gde su iza {li sa mo stal no i osvo ji li oko se dam od sto, ali i u Su bo ti ci, gde po sle du go go di na SPO po sta je par la men tar na stran ka. Pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta PO SPO-a za hva lio je svim gla sa ~i ma i sim pa ti ze ri ma SPO-a ko ji su na po kra jin skom iz bo ri ma po dr `a li li stu „Voj vo |an ski pre o kret“, ko ja je, po we go vim re ~i ma, do bi la pri sto jan broj gla so va, ali ipak ne do vo qan za ula zak u po kra jin ski par la ment.

Apa tin: Smi qa ni} na cr ti Na ne deq nim iz bo ri ma bi ra ~i na pod ru~ ju apa tin ske op {ti ne, ka da je re~ o dru gom kru gu iz bo ra po sla ni ka za Skup {ti nu APV, tre ba da se opre de le iz me |u dva kan di da ta ko ja u u pr vom kru gu do bi la naj vi {e gla so va. To su dr @i vo rad Smi qa ni}, kan di dat SPS–PUPS-a, ko ji je u pr vom kru gu osvo jio 5.140, gla so va ili 32,25 od sto onih ko ji su iza {li na bi ra li {ta, i \or |e Ku ri xa iz „Iz bo ra za bo qu Voj vo di nu – dr Bo jan Paj ti}„ s 2.203 gla sa, od no sno 13,82 od sto. U pr vom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra Bo ris Ta di} je do bio 4.027 gla so va Apa ti na ca, ili 25,28 od sto, dok je To mi slav Ni ko li} do bio 2.767 gla so va onih ko ji su iza {li na bi ra li {ta, ili 17,37 od sto. J. P.

ekonomija

~etvrtak17.maj2012.

dnevnik

DOK PA DA CE NA NAF TE NA SVET SKIM BER ZA MA

IN FLA CI JA U SR BI JI NAJ MA WA OD 1980. GO DI NE

No va po sku pqe wa kre }u od ma ja

Sr bi ju mi mo i la zi po jef ti we we go ri va U Sr bi ji ne ma po jef ti we wa go ri va iako ce na naf te na svet skom tr ì {tu pa da, {to je je dan od naj zna ~aj ni jih fak to ra za od re |i va we ce na naft nih de ri va ta. Do ma }i naf ta {i, ko ji ka ù da }e ce ne go ri va kod wih u na red nom pe ri o du mi ro va ti, ob ja {wa va ju da sla bqe we di na ra u od no su na evro i ja ~a we do la ra spre ~a va da do |e do po jef ti we we go ri va u Sr bi ji. Oni, me |u tim, is ti ~u da se, ako se kurs di na ra sta bi li zu je a ce na si ro ve naf te na svet skom tr ì {tu na -

sta vi da pa da, mo `e o~e ki va ti da go ri vo, za po ~e tak u na bav ci, na red nih da na po jef ti ni. Naf ta za ori jen ta ci o nu is po ru ku u ju nu je u elek tron skom po slo va wu na Wu jor {koj rob noj ber zi po to nu la 1,22 do lar, na 92,76 do la ra za ba rel, {to je naj ni `a ce na od no vem bra. Na ber zi u Lon do nu naf ta mar ke „brent” za jul ske ter min sku is po ru ke bi la je u pa du 1,14 do lar, i iz no si 110,31 do la ra ba rel. Naf ta {i pod se }a ju na to da je ce na go ri va u po sled wih me sec da na ne ko li ko pu ta pa da la, po -

sled wi put 1,5 di nar po li tru zbog sma we wa ak ci za na naft ne de ri va te.

Pred sed nik Udru `e wa ben zin skih sta ni ca Sr bi je Bo ri sav Ta ti} o~e ku je da }e se po sle for mi ra wa no ve vla de Sr bi je ak ci ze ne sa mo vra ti ti na sta ro ne go i jo{ vi {e po ve }a ti zbog po tre ba pu we wa bu xe ta, {to }e se od ra zi ti na po ve }a we ce na go ri va.

– Na rod na ban ka Sr bi je o~e ku je da }e od ma ja u Sr bi ji do }i do ume re nog po ra sta go di {we in fla ci je i we nog vra }a wa ka ci qu – iz ja vio je vi ce gu ver ner u srp skoj cen tral noj ban ci Bo jan Mar ko vi}. On je na pred sta vqa wu Iz ve {ta ja NBS-a o in fla ci ji ka zao da

– Na kon april skog mi ni mu ma, o~e ku je mo da }e u ma ju do }i do ume re nog po ra sta go di {we in fla ci je, a za tim i kre ta wa oko gor we gra ni ce do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa kra jem te ku }e i u pr voj po lo vi ni 2013, da bi se na kon to ga vra ti la ka ci qu – ka zao je Mar ko vi}.

je go di {wa in fla ci ja, na kon go di nu da na kon ti nu i ra nog pa da, u apri lu iz no si la 2,7 po sto, {to je naj ni `i ni vo in fla ci je u Sr bi ji od 1980. go di ne, od ka da su ras po lo `i vi upo re di vi po da ci. Mar ko vi} je ka zao da se in fla ci ja u po sled woj go di ni sma wi va la kao re zul tat pa da ce na hra ne, ni -

Ciq NBS-a je da in fla ci ja na kra ju ove go di ne bu de iz me |u 2,5 i 5,5 po sto. Mar ko vi} je ka zao da }e u dru gom tro me se~ ju 2012. go di ne ra stu in fla ci je naj vi {e do pri ne ti rast ce na vo }a i po vr }a. O~e ku je se, do dao je, da se na kon for mi ra wa no ve vla de na dok na di rast ce na pod kon tro lom dr `a ve,

GRA \A NI TE [KO OT PLA ]U JU KRE DI TE PA BAN KE PRO DA JU NE KRET NI NE

U No vom Sa du sta no vi sve br è idu na do bo{ Ve li ku po nu du ne kret ni na do dat no po ve }a va ju ban ke pro da jom sta no va pod hi po te kom, ku }a, po slov nog pro sto ra, ze mqi {ta... U ko jem re gi o nu je po kre nu to naj vi {e jav nih pro da ja, ko li ko va ri ra ju ce ne ne kret ni na u za vi sno sti od re gi o na, po sto ji li tra `wa za ova kvim ne kret ni na ma – sa mo su ne ka od pi ta wa na ko ja po ku {a va ju da od go vo re na por ta lu „Do bo{”. Po evi den ci ji tog por ta la, u Be o gra du sva kog me se ca u pro se ku ima 12 pro ce na ta vi {e ne kret ni na na jav noj pro daj, ~i ja je pro se~ na vred nost ~ak 203.059 evra, za hva qu ju }i vred nim po slov nim objek ti ma, dok stam be ni objek ti ima ju pro se~ nu ce nu od 121.103 evra. U No vom Sa du broj ne kret ni na na do bo {u ra ste ne {to br è ne go u Be o gra du. Po sta ti sti ka ma por ta la „Do bo{„, sto pa ra sta ogla {e nih pred me ta na me se~ nom ni vou iz no si ~ak 18 pro ce na ta. Pro se~ na vred nost ne kret ni na ogla {e nih za jav nu pro da ju je, pak, znat no ni à ne go u Be o gra du, i kre }e se od 90.605 evra za stam be ne objek te do 165.228 evra za po slov ni pro stor. U dru gim de lo vi ma Sr bi je broj ogla sa za ne kret ni ne na jav noj pro da ji i da qe je ve o ma ma li u po re |e wu s Be o gra dom i No vim Sa dom, s tim da znat na sto pa ra sta do ~ak 29 pro ce na ta me se~ no go vo ri o to me da je ak ti vi ra we hi po te ka ipak pri sut no u ve }em de lu Sr bi -

je. Ce ne su, sa svim o~e ki va no, do sta ni `e od be o grad skih i no vo sad skih, pa je ta ko pro se~ na vred nost ne kret ni ne na jav noj pro da ji u Kra gu jev cu sve ga 40.628 evra, a u Ni {u sa mo 21.104 evra. Od tog tren da “is ka ~e” [a bac, ko ji zbog ne ko li ko ve o ma ve li kih po slov -

nih obje ka ta, kao i od re |e nog bro ja ugo sti teq skih obje ka ta is ka zu je pro se~ nu vred nost ne kret ni ne od ~ak 106.105 evra. Kao {to se vi di, kqu~ ni fak tor ko ji od re |u je ce nu na tr `i {tu ne kret ni na na jav noj pro da ji je lo ka ci ja, re gion ili grad u ko -

Kva drat sta na oko 500 evra Jed no so ban stan u Ru mi od 40 kva dra ta mo è da se ku pi po po ~et noj ce ni od 19.399 evra, a jav na auk ci ja je 30. ma ja. Istog da na je i auk ci ja za dvo so ban stan od 55 kva dra ta u Som bo ru, za ko ji se u star tu tra ì 25.526 evra. Stam be ni obje kat od 563 kva dra ta u Ki kin di nu di se za 31.250 evra, u No vom Be ~e ju ku }a se ce ni 5.714 evra, a pro ce we na vred nost je 10.000 evra. U Sta roj Pa zo vi po ro di~ na stam be na zgra da od 372 kva dra ta s dvo ri {tem i wi vom od se dam ari pro da je se po po ~et noj ce ni od 49.500 evra, a za tro sob nu pri zem ni cu u Vr {cu se tra ì 22.100 evra.

jem je ne po kret nost. Upr kos vi so kim ce na ma, tra `wa za ne kret ni na ma na jav noj pro da ji u Be o gra du da le ko je ve }a ne go u osta lim re gi o ni ma, ali je ve }a i po nu da: ko li ko se stam be nih obje ka ta nu di za pro da ju u de se tak ve }ih gra do va Voj vo di ne, to li ko se nu di i u glav nom gra du. Opor tju ni ti ban ka ogla si la je pro da ju po ro di~ ne stam be ne zgra de s po mo} nim objek ti ma, pa {wa kom i wi vom na ê ne ju za 40.000 evra, a za 10.000 evra vi {e ku }u od 181 kva drat u Ka }u i 14 ari ze mqe. Dvo so ban stan u No vom Sa du od 62 kva dra ta Pro kre dit ban ka pro da je po po ~et noj ce ni za 58.900 evra. Voj vo |an ska ban ka za ce ni la je u istom gra du po ro di~ nu stam be nu zgra du od 474 kva dra ta 207.077 evra, a Kre di agri kol ban ka za ku }u s vi {e od 800 kva dra ta u Fu to gu tra ì oko 180.000 evra, za ko ju je jav na pro da ja za ka za na za 30. ma ja. U Zre wa ni nu se pre ko „Do bo {a„ tre nut no nu di {est stam be nih obje ka ta: za po ro di~ nu stam be nu ku }u od 90 kva dra ta Er ste ban ka tra ì 7.191 evro. U Su bo ti ci se pro da je se dam ne kret ni na. So si je te è ne ral ban ka za dvo so ban stan od 57 kva dra ta, iz gra |en 2005, tra ì po ~et nu ce nu od 27.000 evra, ku }a od 114 kva dra ta s po mo} nim zgra da ma i ze mqi {tem za ce we na je 14.500 evra, a ~e tve ro so ban stan u tom gra du 33.700 evra. R. Da u to vi}

EU fon do vi – rud nik pa ra za na{ agrar Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za pri vre du I{tvan Pa stor iz ja vio je ju ~e na No vo sad skom saj mu da su fon do vi EU je di ni re a lan iz vor fi nan si ra wa pro je ka ta na {e po qo pri vre de i da bi bi lo {te ta to ne is ko ri sti ti. – Sr bi ja bi tre ba lo da ura di sve da bi stvo ri la po qo pri vred ni ci ma uslo ve da mo gu kva li tet nim pro jek ti ma kon ku ri sa ti

za no vac iz evrop skih fon do va – re kao je Pa stor na otva ra wu kon fe ren ci je „Po qo pri vre da – od kan di da tu re do ~lan stva u EU”, ko ju or ga ni zu je Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka. Na kon fe ren ci ji je go vo rio i di rek tor In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du Bo ri slav Ko biq ski, ko ji je re kao da ta usta no va ima is ku stva s uslo -

vi ma ko je zah te va EU jer ve} iz vo zi ve li ki broj se me na u ze mqe Evrop ske za jed ni ce. Aso ci ja ci ji po qo pri vred ni ka Ko biq ski je po nu dio po mo}, is ta kav {i da ona mo `e bi ti dvo stru ka – pr vo kroz pro iz vod wu kva li tet nog i jef ti nog se me na, a dru go sa ve to dav na, s ob zi rom na is ku stvo ko je ima ju u sa rad wi sa ze mqa ma iz EU.

Na kon for mi ra wa no ve vla de do }i }e do ra sta ce na pod kon tro lom dr `a ve, ko ji je iz o stao u pr vom tro me se~ ju ove go di ne ske tra `we i re strik tiv nih me ra mo ne tar ne po li ti ke u pe ri o du naj ja ~ih in fla tor nih pri ti sa ka. – In fla ci ja u Sr bi ji tre nut no je ma wa ne go u mno gim ze mqa ma evro zo ne i re gi o na – ka zao je on. Po po da ci ma NBS-a, in fla ci ja u Ma |ar skoj je 5,5 po sto, u Tur skoj 10,5, u Poq skoj 3,9, u ^e {koj 4,2, a u Ve li koj Bri ta ni ji 3,4 po sto.

ko ji je iz o stao u pr vom tro me se~ ju ove go di ne. Mar ko vi} je ka zao da se dez in fla tor ni pri ti sci se o~e ku ju zbog pa da ce ne naf te na svet skom tr `i {tu i ni ske tra `we zbog skrom ne per spek ti ve eko nom skog ra sta u Sr bi ji i vi so ke ne za po sle no sti, kao i o~e ki va nih me ra bu du }e vla de ra di fi skal ne kon so li da ci je.

PO RA SLA VRED NOST ZA VR [E NIH GRA \E VIN SKIH RA DO VA

No vi ugo vo ri sa mo sa nak pu sti Vred nost ukup no ugo vo re nih ra do va gra |e vin skih iz vo |a ~a iz Sr bi je opa la je 40,5 od sto u od no su na pr vi kvar tal 2011. go di ne. Isto vre me no, vred nost iz ve de nih gra |e vin skih ra do va iz vo |a ~a iz Sr bi je u pr vom kvar ta lu ove go di ne po ve }a na je 23,8 po sto u od no su na isti pe riod la ne, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Od ukup ne vred no sti iz ve de nih ra do va, vred nost onih na te ri to ri ji Sr bi je iz no si 93,3 od sto, a u ino stran stvu 6,7 od sto.

Naj ve }u gra |e vin sku ak tiv nost za be le `i li su iz vo |a ~i iz Be o gra da, na ko je ot pa da ~ak 50,2 od sto od ukup ne vred no sti iz ve de nih ra do va. Sle de Ju `no ba~ ka oblast s u~e {}em od 8,6 i Ma ~van ska s u~e {}em od 5,4 od sto, dok se udeo osta lih obla sti kre }e od 0,2 do 3,5 od sto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Va`i za

1 1

Kupovni za devize

110,3259 85,9839

87,7387

115,1668 89,7567

0,00

1.710

0,00

0,02 Promena %

4.400 Cena

96.800 Promet

Imlek, Beograd

-0,20

3.000

869.900

Energoprojekt holding, Beograd

-0,22

450

96.750

Invest - Import, Beograd

-7,66

4.894

156.610

Soja protein, Be~ej

0,19

520

226.807

Mlekara, Subotica

-5,83

1.600

96.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

460

7.331.611

Tigar, Pirot

-2,86

475

23.750

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.204

0,00

^a~anska banka, ^a~ak

-1,33

7.400

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,13

2.307

207.650

-0,39 Promena %

1.534 Cena

121.170 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.696

123.790

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,02

4.400

96.800

NIS, Novi Sad

-0,33

601

4.296.194

Agrobanka, Beograd

3,11

928

81.330

138,1068

Dijamant, Zrewanin

0,00

7.000

420.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

0,00

86,4891

Soja protein, Be~ej

0,19

520

226.807

Tigar, Pirot

-2,86

475

23.750

Mlekara, Subotica

-5,83

1.600

96.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

4.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

4.500

85,7207

15,1399

15,4881

14,7917 14,3718

[vedska

kruna

12,0393

12,2850

12,5676

12,0024

[vajcarska

franak

91,8465

93,7209

95,8765

91,5653

SAD

dolar

85,7547

87,5252

144,6092 90,5613

0,06

Komercijalna banka, Beograd

14,8371

141,3580

Metalac, Gorwi Milanovac

Promet

123.790

138,5308

520

Cena

1.696

109,9882

kruna

0,19

Promena %

121.170

Danska

funta

Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

4.296.194

85,6406

V. Britanija

4.131.000

601

89,6728

15,0484

81.330

12.150

1.534

87,6567

14,7101

928

0,33

-0,39

85,9036

14,4159

3,11

Planinka, Kur{umlija

-0,33

Agrobanka, Beograd

BELEX 15 (481,33 -0,16)

NIS, Novi Sad

dolar

kruna

Promet

226.807

Kanada

Norve{ka

Cena

AIK banka, Ni{

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,5775

Promena %

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 5. 2012. godine

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

U martu dug rastao 104 evra u sekundi Samo Agrobanka remeti idilu? Vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Bo jan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da ne ma na zna ka da }e u dru gim ban ka ma u Sr bi ji do }i do sli~ ne si tu a ci je kao u Agro ban ci, ko ja je tre nut no pod pri nud nom upra vom. Mar ko vi} je, na pred sta vqa wu maj skog Iz ve {ta ja o in fla ci ji, is ta kao i da je u ban ka ma ~i je su ma ti ce u Gr~ koj si tu a ci ja re gu lar na i da se ne pri me }u ju ni ka kva ne u o bi ~a je na kre ta wa. Po vi ce gu ver ne ro vim re ~i ma, u Agro ban ci je u to ku pri me na pla na ak tiv no sti ko je su do ne li ak ci o na ri i ko je je NBS odo brio. – Tre ba da ti {an su tom pla nu, a ako ne da re zul ta te, raz ma tra }e se dru ge op ci je – re kao je Mar ko vi}, na po mi wu }i da je Agro ban ka jo{ uvek ban ka s li cen com. Ka ko su na ve li pred stav ni ci NBS-a, kre dit na ak tiv nost ba na ka u Sr bi ji uspo ra va se od po ~et ka go di ne, pri ~e mu je zna ~aj ni je uspo ra va we u sek to ru sta nov ni {tva ne go u sek to ru pri vre de. Po Mar ko vi }e vim re ~i ma, pre kri ze u~e {}e pre ko gra ni~ nih kre di ta bi lo je zna ~aj no, ali sa da se wi hov broj sma wu je, a ra stu kre di ti iz ba na ka u Sr bi ji, {to zna ~i da ra ste po ten ci jal do ma }eg ban kar skog sek to ra, a po boq {a va se i va lut na struk tu ra kre di ta.

Bu xet ski de fi cit Sr bi je na kon pr vog tro me se~ ja je ve }i ne go {to je bi lo do go vo re no s MMF-om. Jav ni dug Sr bi je na kra ju mar ta bio je oko 14,62 mi li jar di evra, {to zna ~i da je to kom tog me se ca po ve }an oko 270 mi li o na evra, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. Me |u tim, ono ni je sa op {ti lo ko li ko je udeo jav nog du ga u bru to do ma }em pro iz vo du, ali je pre {ao za ko nom pro pi sa nu gra ni cu od 45 od sto. – Uz op ti mi sti~ ke prog no ze, pri de set po sto no mi nal nom ra stu BDP-a u od no su na pro {lu go di nu, udeo jav nog du ga u mar tu je iz no sio 46,6 od sto. Spram to ga, sa da mo `e sa mo bi ti ve }i, ni ka ko ma wi – ka `e za na{ list eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi}, pod se }a ju }i na to da je jav ni dug bio tik uz za cr ta nu gra ni cu od 45 od sto i na kra ju 2010. go di ne i po ~et kom 2011. go di ne, ka da je usva jan Za kon o bu xe tu. – Ta da je iz no sio 44,6 od sto, a na kra ju pro {le go di ne je bio bit no iz nad te gra ni ce s ude lom od 48,7 od sto, uz ve li ku ve ro vat no }u da je pre ma {io 50 od sto BDP-a na po ~et ku ove go di ne. Me |u tim, ni je tu pi ta we sa mo ko li ko iz no si jav ni dug ve} ve} i ko jom di na mi kom ra ste. – Sa mo u fe bra u ru je rast jav nog du ga iz neo 270 mi li o na evra, {to je de vet mi li o na evra dnev no ili 104 evra u se kun di – upo zo ra va Zdrav ko vi}. Po we go vim re ~i ma, ka da gle da mo pri hod nu stra nu bu xe ta, naj ve }i do pri nos ra stu de fi ci ta ima le su iz me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va, ko ji ma je udeo op {ti na i gra do va u po re zu na do ho dak gra |a na po ve }an sa 40

na 80 od sto. Zbog to ga su pri ho di od po re za na do ho dak gra |a na u bu xe tu pre po lo vqe ni, ta~ ni je, sma we ni osam mi li jar di di na ra. – Ka da se upo re de pro {la go di na i ova, ima mo rast de fi ci ta od

de fi ci ta, do |e se po je di na~ no na stav ke gde je naj vi {e po ve }an: sub ven ci je su ve }e 61 po sto, ili 6,6 mi li jar di, ras ho di po osno vu pla }a wa ka ma ta 59,9 po sto, {to je 4,2 mi li jar de vi {e ne go la ne; ka pi -

Bi }e bo qe u dru gom po lu vre me nu Di rek tor In sti tu ta eko nom skih na u ka De jan Eri} na gla sio je da ob ja vqe ni bu xet ski de fi cit ni je do bra vest, „i to je ne {to {to bi sva ko ga u ze mqi tre ba lo da bri ne”, ali da tre ba ima ti u vi du da je na to uti ca lo ne ko li ko fak to ra, me |u ko ji ma su ja ka i o{tra zi ma, kao i ~i we ni ca da smo u iz bor noj go di ni. – Jed no je iz ve sno: no vu vla du i pre mi je ra si gur no }e ~e ka ti vr lo ozbi qan po sao u re ba lan su bu xe ta, a moj sa vet bi bio da, iako }e na ras hod noj stra ni si gur no mo ra ti da se {te di, fo kus svog an ga `ma na po sve ti pri hod noj stra ni – oce nio je on. Po Eri }e vim re ~i ma, „ne bi tre ba lo {i ri ti pa ni ku” jer se ra di tek o pr vom kvar ta lu i po sto ji mo gu} nost da se u pre o sta lom de lu go di ne bu xet ski de fi cit sma wi. 25 mi li jar di di na ra. Zna ~i, da su te pa re osta le u bu xe tu, de fi cit ne bi bio to li ki ve} 17 mi li jar di. S ras hod ne stra ne, ka da se po gle da za {to je do {lo do to li kog ra sta

tal ni iz da ci po ra sli su 74 po sto, ali po {to su oni ma li, to je po ve }a we od 2,9 mi li jar de; ras ho di za za po sle ne su po ve }a ni 12,8 po sto, ili 6,5 mi li jar di. Za pra vo, do |e

GU VER NER DE JAN [O [KI]

JAV NI DUG SR BI JE OPET PRE KR [IO ZA KON

VI CE GU VER NER TVR DI DA JE U BAN KAR STVU SVE U RE DU

~etvrtak17.maj2012.

se do to ga da je na ma wi udeo u ra stu de fi ci ta ima lo fi nan si ra we pen zi ja, gde je po ve }a we sa mo za pet po sto – na vo di Zdrav ko vi}, uz oce nu da spram ude la jav nog du ga u BDP-u i di na mi ci ko jom on ra ste tre ba da se vi di {ta }e bi ti pr ve me re no ve vla de u prav cu urav no te `e wa re pu bli~ kog bu xe ta. – No va vla da Sr bi je na }i }e se u po zi ci ji da ne }e bi ti u sta wu da se da qe za du `u je te }e bi ti pod pri ti skom da pot pu no pro me ni po re sku po li ti ku i jav nu po tro {wu, {to pod spoq nim pri ti skom, a {to usled si tu a ci je u ko joj }e se na }i – oce wu je na{ sa go vor nik. Sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta Ivan Ni ko li} oce nio je, me |u tim, da je pi ta we bu xet skog de fi ci ta go to vo alar mant no i tre ba lo bi ga hit no re {a va ti, is ti ~u }i da }e za bu du }u vla du naj krup ni ji pro blem bi ti ka ko u krat kom ro ku za u sta vi ti {i re we po sto je }eg ja za u bu xe tu. – Go to vo da vi {e ne ma me sta ni ka kvom od la ga wu, ni ti kal ku li sa wu ili `mu re wu na pro ble me, jed no stav no, do }i }e mo u si ta ci ju da }e mo mo ra ti svim le gi tim nim sred stvi ma da se bo ri mo pro tiv ta ko vi so kog de fi ci ta – re kao je Ni ko li}. Go vo re }i o me ra ma ko je bi tre ba lo spro ve sti, on je na gla sio da bi na kra tak rok to bi le me re {ted we, „a s dru ge stra ne, ka da se objek tiv no bu du sa gle da li ka pa ci tet i mo gu} no sti da se u{te di, u ko joj je to me ri mo gu }e, uko li ko to ne bu de bi lo do voq no – a pret po sta vqam da ne }e – on da raz mi {qa ti i de lo va ti na po ve }a we ne kih pri ho da”. S. Glu {~e vi}

Ili reforme ili dinar – Di nar bi bio osla bqen ako bi no va vla da Sr bi je od la ga la re for me ko je tre ba da do pri ne su po ve }a wu pri ho da i sma we wu bu xet skih ras ho da – ka `e gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}. On je za no vi broj ne deq ni ka NIN re kao da si tu a ci ja u Gr~ koj i no vi od no si iz me |u Fran cu ske i Ne ma~ ke mo gu ima ti ozbiq ne po sle di ce na tr `i {ne uslo ve fi nan si ra wa jav nih du go va u Evro pi, ali i ze ma qa po put Sr bi je. Otu da je, ka ko je uka zao, po tre ba za br zi nom i ozbiq no {}u fi skal nih

re for mi u Sr bi ji do dat no na gla {e na. Ko m en t a r i { u } i ~i w e n i c u da je NBS od po ~et ka go di ne na de vi znom tr `i {tu pro dao vi {e od 760 mi li o na evra i da je upr k os to m e do m a } a va l u t a osla bi la, gu ver ner je is ta kao da je po sled wih ne ko li ko me se ci NBS ak tiv ni je pri su tan na de vi znom tr `i {tu „ra di spre ~a va wa pre ko mer nih dnev nih fluk tu a ci ja, ali i ra di spre ~a va wa ve }eg pre li va wa de pre ci ja ci je kur sa di na ra u rast do ma }ih ce na i u sma wi va we spo sob no sti iz mi ri va wa oba ve za sta nov ni {tva i pri vre de, od no sno ra di za {ti te fi nan sij ske sta bil no sti u ze mqi”.

dru[tvo

~etvrtak17.maj2012.

RAZ BO LE LO SE ZDRAV STVO U SR BI JI

NO VO PRA VI LO ZA OVE RU ZDRAV STVE NE KWI @I CE

Naj go ri u Evro pi? Sr bi ja je po sled wa na li sti 34 evrop ske ze mqe po kva li te tu zdrav stve ne za {ti te, po ka zu je Evrop ski zdrav stve ni po tro {a~ ki in deks – EH CI – stan dard me re wa ni voa evrop ske zdrav stve ne za {ti te za 2012. go di nu. Na toj li sti, ko ji je pred sta vqen u Evrop skom par la men tu u Bri se lu, Sr bi ja je ran gi ra -

ni ci. Za sva ku dru gu od 34 dr `a ve u ko ji ma je iz vr {e no me re we, EH CI po sta vqa cr ve ni ste pen uz bu ne u po gle du ri zi ka od in fek ci je. Me |u 34 ran gi ra ne ze mqe, Ho lan di ja je do bi la 872 po e na, iza we su Dan ska s 822 po e na, Island (799), Luk sem burg (791) i Bel gi ja (783). Sin di ka ti zdrav stva oce ni li su da je Sr bi ja lo {e oce we na po kva li te tu zdrav stve ne za {ti te zbog ne do stat ka nov ca, spo rih re for mi i lo {e opre mqe no sti. Pred sed nik Sin di ka ta za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Zo ran Sa vi} re kao je da Sr bi ja po stru~ no sti zdrav stve nog ka dra ne za o sta je za evrop skim ze mqa ma, ali da je u ve li kom za o stat ku ka da je re~ o opre mqe no sti i bro ju za po sle nih. – Sr bi ja je po ula ga wu u zdrav stvo me |u po sled wim ze mqa ma u Evro pi – re kao je Sa vi}, i is ta kao da je po treb na

RF ZO: Ma la iz dva ja wa za zdrav stvo Sr bi ja je lo {e oce we na po kva li te tu zdrav stve ne za {ti te jer su joj iz dva ja wa u zdrav stvu naj ma wa u re gi o nu, ka ù u Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu ra we. Oni do da ju da ni su iz ne na |e ni lo {im pla sma nom Sr bi je jer se s iz dva ja wem ma wim od 250 evra po sta nov ni ku ne mo è o~e ki va ti vi sok stan dard. Di rek tor RF ZO Alek san dar Vuk sa no vi} iz ja vio je da ne mo è u pot pu no sti da se slo ì sa oce nom da je Sr bi ja na po sled wem me stu na li sti EH CI, oce niv {i da je u pru à wu mno gih zdrav stve nih uslu ga ona is pred mno go bo ga ti jih ze ma qa

Tra gi~ ni li der mor ta li te ta Po sle de set go di na po gre {nog re for mi sa wa i po tro {e nih 15 mi li jar di evra u jav nom sek to ru, pre ven ta bil ne ne za ra zne bo le sti, in farkt, {log, di ja be tes po pri ma ju ob lik epi de mi je. Sva ke go di ne od ra ka obo li 37.000 qu di. Dok u raz vi je nim ze mqa ma dve tre }i ne obo le lih pre ì vi, u Sr bi ji dve tre }i ne obo le lih umre, na vo di se u sa op {te wu or ga ni za ci je “Dok to ri pro tiv ko rup ci je”, uz po da tak da je Sr bi ja „tra gi~ ni li der mor ta li te ta u re gi o nu„. na kao po sled wa ze mqa bu du }i da je do bi la 451 od mo gu }ih 1.000 po e na. Vo |a EH CI-ti ma dr Ar ne Bjer nberg ka è da Sr bi ju ne tre ba upo re |i va ti s bo ga tim ~la ni ca ma EU i da su we ni su se di, kao {to su Hr vat ska (655 bo da), Ma ke do ni ja (527) ili Al ba ni ja (535) re le vant ni ji i po ka zu ju da je pred Sr bi jom te àk po sao da do stig ne te ni voe. Iz ve {taj za 2012. go di nu oce wu je 34 na ci o nal na evrop ska si ste ma zdrav stve ne za {ti te po mo }u 42 in di ka to ra, ko ji po kri va ju pet pod ru~ ja kqu~ nih za po tro {a ~a zdrav stve nih uslu ga – pra va pa ci je na ta i in for ma ci je, vre me ~e ka wa na le ~e we, is -

Oba ve zni i do pri nos i iza bra ni le kar Za go to vo se dam mi li o na osi gu ra ni ka va ì no vo pra vi lo uko li ko ubu du }e na me ra va ju da ove re zdrav stve nu kwi ì cu. Osim pro ve re da li je upla }en do pri nos za zdrav stve no osi gu ra we, neo p hod no je da se sva ki osi gu ra nik iz ja snio bar za jed nog iza bra nog le ka ra. Le ka ra op {te prak se, gi ne ko lo ga, sto ma to lo ga i pe di ja tra gra |a ni ima ju pra vo, ali i oba ve zu, da iza be ru u do mu zdra vqa u ko jem se le ~e, {to zna ~i da tre ba da po pu ne for mu lar u tri pri mer ka u ko jem }e na ve sti svo je osnov ne po dat ke i ime le ka ra za kog su se opre de li li. No ve mar ki ce u zdrav stve noj kwi ì ci za dru gu po lo vi nu go di ne po ~e }e da se iz da ju 3. ju na. Po dat ke o upla ti do pri no sa za zdrav stvo po sto pi od 12,3 od sto od pla te ili pen zi je, Re pu bli~ ki fond zdrav stve nog osi gu ra wa do bi ja iz Po re ske upra ve, a u svo joj ba zi ima evi den ci ju o iz bo ru le ka ra. Pro ces iz ja {wa va wa gra |a na o iza bra nom le ka ru od vi jao se spo ro pa je za to, ume sto 1. ja nu a ra ove go di ne, po ~e tak pri me ne uslo va o iza bra nom le ka ru od lo èn u prak si za {est me se ci.

Iz ja {wa va we gra |a na o iza bra nom le ka ru u do mo vi ma zdra vqa na pre du je, ali jo{ uvek svog le ka ra ne ma go to vo po lo vi na osi gu ra ni ka. Od oko 6.787.000 re gi stro va nih

Elek tron ske zdrav stve ne is pra ve Do kra ja 2014. go di ne pred vi |a se za me na zdrav stve nih kwi ì ca za sve osi gu ra ni ke. Ume sto kar ton skih, uvo de se elek tron ske, sli~ ne li~ noj kar ti, sa o bra }aj noj do zvo li ili ban kov nim kar ti ca ma, a va ì }e de set go di na. We nim uvo |e wem omo gu }i }e se br ì i lak {i pre gled kod le ka ra i po di za we le ko va u apo te ka ma bez ad mi ni stri ra wa. osi gu ra ni ka, po po da ci ma Re pu bli~ kog fon da zdrav stve nog osi gu ra wa, svog le ka ra op {te me di ci ne je iza bra lo oko 5.462.000. Za gi ne ko lo ga u do mo vi ma zdra vqa od lu ~i lo se oko 1.059.800 è na, svog pe di ja tra ima

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} iz ja vio je da re zul ta ti Evrop skog zdrav stve nog po tro {a~ kog in dek sa od ra à va ju lo {u ma te ri jal nu si tu a ci ju u ko joj se na la zi zdrav stve ni si stem Sr bi je. Stan ko vi} ka è da kao mi ni star zdra vqa ne mo è bi ti za do vo qan ti me {to je Sr bi ja svr sta na na po sled we me sto u Evro pi po kva li te tu pru à wa zdrav stve ne za {ti te, od ukup no 34 ze mqe: - Mi ni star stvo je uka zi va lo na du go va wa zbog ne pla }e nih do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we, ko ja su dis ti gla 840 mi li o na evra, du go va wa zdrav stve nih usta no va od oko 300 mi li o na evra, is pla tu za ra da za oko 13.600 ne u go vo re nih zdrav stve nih rad ni ka sa RF ZO iz sred sta va za re dov nu de lat nost zdrav stve nih usta no va, go di {we umi ra we oko 5.500 qu di od tri naj ~e} {a kar ci no ma. Pred sed nik Zdrav stve nog sa ve ta Dra gan De li} iz ja vio je da ni je si gu ran u to ko li ko je ta kav za kqu ~ak va li dan jer se ne zna na osno vu ko jih ta~ no pa ra me ta ra je do net. to me {to se re for me u zdrav stve nom si ste mu Sr bi je spro vo de spo ri je ne go {to bi tre ba lo – sma tra on. Naj v e } i ne d o s ta t ak zdrav stve nog si ste ma Sr bi je je ne do sta tak ka dra, a s otva ra wem gra ni ca }e to bi ti jo{ ve }i pro b lem, ka ` e pred s ed n ik Sin di ka ta me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra Sr bi je Dra gan Bi se ri}. – Mi Mi ni star stvu zdra vqa naj vi {e za me ra mo ne do sta tak ka dra i to {to u Sr bi ji sa mi fi nan si ra mo sva ku do dat nu edu ka ci ju. Otva ra wem gra ni ca taj ne do sta tak ka dra bi }e sve dra sti~ ni ji, a na ma }e osta ti qu di pred pen zi jom – ob ja {wa va Bi se ri}.

1.000.861 de te, a sto ma to lo ga go to vo 625.000 osi gu ra ni ka. Do sa da su svog le ka ra iza bra li uglav nom pa ci jen ti ko ji su ima li po tre be da do |u u dom zdra vqa, bi lo po re cept za lek ili su ima li zdrav stve ne te go be. Da bi ove ri li zdrav stve nu kwi ì cu, od no sno do bi li no vu mar ki cu, sa da }e u dom zdra vqa mo ra ti da odu i oni ko ji ne ma ju zdrav stve ne pro ble me. Iz ja {wa va we o iza bra nom le ka ru ni je vre men ski ogra ni ~e no pa ni ko od gra |a na ko do sa da ni je po pu nio for mu la re za iz bor le ka ra ni je i ne }e „za ka sni ti”. Na hit nu me di cin sku po mo} mo gu ra ~u na ti svi gra |a ni, bez ob zi ra na to da li su iza bra li svog le ka ra ili ne i da li ima ju ove re nu zdrav stve nu kwi ì cu ili ne. Kwi ì ce }e se ove ra va ti u za vi sno sti od osno va osi gu ra wa. Za za po sle ne se ove ra va ju na {est me se ci, osim u slu ~a je vi ma ka da su rad no an ga ò va ni na kra }i rok. Iz u ze tak su i za po sle ni u fir ma ma ~i ja sta ra du go va wa za zdrav stve ni do pri nos mi ru ju, a za po ~e le su upla tu te ku }ih oba ve za, ko ji ma }e se kwi ì ce ove ra va ti na tri me se ca. J. Bar bu zan

SE NAT UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Stra te gi ja obra zo va wa i da qe pod kri ti~ kom lu pom Pre de se tak da na Mi ni star stvo pro sve te i na u ke or ga ni zo va lo je za vr {nu ras pra vu o na cr tu stra te gi je raz vo ja obra zo va wa u Sr bi ji do 2020. i obe }a lo br zu ko na~ nu ver zi ju do ku men ta ko ji pr vi put sve o bu hvat no i, ka `u ne ki du go ro~ no, ure |u je ovu va `nu oblast, i to od pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa do

med bi, pa i ne po dr `a va wa tek sta dok se ne iz ba ci deo o fi nan si ra wu vi so kog obra zo va wa ili ne po nu de bo qa re {e wa za tu naj o se tqi vi ju oblast, {to je bio stav i Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko obra zo va we... Na ju ~e ra {woj sed ni ci Se na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du iz ra `e no je ne za do voq stvo zbog

ve }a od go vor nost ru ko vo de }ih u zdrav stve nim usta no va ma. – Di rek to ri i me nax ment usta no va ne sno se ni ka kve po sle di ce, bez ob zi ra na gu bit ke. Ka da bu du sno si li od go vor nost, dru ga ~i je }e se po na {a ti. U zdrav stve nom si ste mu Sr bi je naj ve }i pro blem je to {to ni oni ko ji ima ju do voq no pa ra ne upla }u ju do pri no se za zdrav stve no osi gu ra we, sma tra pred sed nik Gran skog sin di ka ta zdrav stva i so ci jal ne za {ti te „Ne za vi snost„ Zo ran Ili}: – Bi lo je po ma ka u opre ma wu zdrav stve nih usta no va, ali jo{ po sto je du ge li ste ~e ka wa, {to je ne do pu sti vo. Bez pa ra ne ma ni bo qeg zdrav stva, a pro blem je u

Stan ko vi}: Lo {a ma te ri jal na si tu a ci ja

ho di, pre ven ci ja/op seg i do met pru è nih uslu ga i far ma ce ut ska sred stva. EH CI od ra à va sta lan na pre dak evrop ske zdrav stve ne za {ti te, s bo qim is ho di ma i ukup nim uslo vi ma, a in deks uka zu je na tri iz ra è na pod ru~ ja na ko ja tre ba obra ti ti po seb nu pa `wu na po ~et ku kri ze. To su ten den ci je du èg ~e ka wa na sku pe hi rur {ke ope ra ci je u dr à va ma ko je su naj vi {e po go |e ne po gor {a wem eko nom ske si tu a ci je, po ve }an udeo pla }a wa iz sop stve nog xe pa za od re |e ni broj le ~e wa i ne do sta tak po boq {a wa i ~ak po gor {a we u pri stu pu no vim vr sta ma le ko va. Bez ob zi ra na eko no mi ju, Evro pa osta je te ri to ri ja na ko joj se in fek ci je do ga |a ju u bol -

dnevnik

dok to ro skih stu di ja. U aka dem skoj za jed ni ci Sr bi je ima mno go skep se pre ma re {e wi ma po nu |e nim u seg men tu bu du }eg stra te {kog ak ta ko ji se od no si na vi so ko obra zo va we. Na i me, sa se si ja naj vi {ih or ga na go to vo svih dr `av nih uni ver zi te ta sti gla je po dr {ka neo p hod no sti do no {e wa stra te gi je, ali i mno go pri -

br zi ne ko jom re sor no mi ni star stvo na me ra va da do |e do pred lo ga stra te gi je ko ji }e upu ti ti (bu du }oj) vla di. (Ne ki sma tra ju da je pri li~ no ne zgod no i to {to se taj ming uob li ~a va wa stra te gi je po klo pio s iz bor nom gro zni com ko ja tre se Sr bi ju pa se obi~ nom gra |a ni nu ~i ni da je go to vo sve osta lo u sta wu hi ber na ci je). Uz

Upi sni rok za bru co {e od 27. ju na Uvr {}e no u sam vrh dnev nog re da ju ~e ra {we se si je Se na ta, kao „utvr |i va we ter mi na kon kurs nih ro ko va za upis stu de na ta na svim ni vo i ma stu di ja na Uni ver zi te tu u No vom Sa du u {kol skoj 2012/13. go di ni”, to pi ta we, ko je do ju ~e ni je ima lo je din stve no i zva ni~ no re {e we, „ra za pe lo” se iz me |u da tu ma ko je je pred lo ìo Uni ver zi tet u Be o gra du (da pri ja vqi va we kan di da ta star tu je 20. ju na) i u tom tre nut ku jo{ „neo zva ni ~e nog” upi snog ka len da ra po mi wa nog u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke. Te da tu me, na rek to rov pred log, Se nat je pr vo uslov no usvo jio, a pred kraj sed ni ce sti gla je i zva ni~ na „de pe {a” iz Mi ni star stva pa da je mo na zna we, sad ve} ne str pqi vim po ten ci jal nim bru co {i ma da }e pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu stu di ja u 2012/13. tra ja ti od 27. ju na do 18. ju la. Pri ja va kan di da ta je 27, 28. i 29. ju na, pri jem ni is pi ti 2, 3. i 4. ju la po ras po re du ko ji utvr de sa me vi so ko {kol ske usta no ve. Dru gi, sep tem bar ski rok za upis bru co {a, bi }e od 3. do 20. sep tem bra (pri ja vqi va we 3. i 4. sep tem bra, a pri jem ni 6, 7. i 8), a upis pri mqe nih kan di da ta mo ra bi ti go tov do 20. Ro ko ve za upis na ma ster i dok tor ske stu di je utvr |u ju sa mi fa kul te ti, od no sno uni ver zi te ti, a ob ja vi }e ih u svo jim kon kur si ma. kon sta ta ci ju da je pi sa wem na cr ta stra te gi je ura |en ve li ki po sao, rek tor UNS-a prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} uka zao je na to da je Mi ni star stvo pro sve te i na u ke po ku {a lo da for mi ra za kqu~ ke na osno vu pri med bi s jav ne ras pra ve, ali da ono ni je te lo ko je bi to tre ba lo da ~i ni. S ob zi rom na to da je tra è na re dak ci ja tek sta, rek tor, ko ji je pot pre de sed nik Kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je u ime dr àv nih uni ver zi te ta, re kao je da „o~e ku je da Pred sed ni {tvo KO NUS-a sa zo ve Skup {ti nu KO NUS-a i da se stra te gi ja ade kvat no pro a- na li zi ra”.

Da se bu du }a stra te gi ja mo ra va qa no ura di ti is ta kao je i de kan Prav nog fa kul te ta prof. dr Ran ko Ke ~a, i pod se tio na to da se Sa vet Uni ver zi te ta u Be o gra du pre kju ~e po no vo ogra dio od tog do ku men ta, kao i da su ga stu den ti na sed ni ci SKO NUS-a oce ni li iz u zet no ne ga tiv no. Prof. dr Zo ra na Lu `a nin, koautor dela teksta na crta, od ba ci la je sum we o to me da od je ci jav ne ras pra ve ne }e uti ca ti na tekst ovog do ku men ta i ka za la „da stra te gi ja ne }e i}i u da qu pro ce du ru ne re du ko va na”, bar ka da je u pi ta wu pod si stem za obra zo va we na stav ni ka. V. ^e ki}

VESTI Mi ni star stvo kon tro li {e pro sla vu ma le ma tu re Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Sr bi je na ja vi lo je ju ~e da }e kon tro li sa ti da li osnov ne {ko le po {tu ju oba ve zu ju }e uput stvo o to me da se „ma le ma tu ra„ ne pro sla vqa ju u ugo sti teq skim objek ti ma ve} u {ko la ma. – Uput stvo o pro sla vi po sla to je {ko la ma 4. ma ja, i pre ma to me, ima sa svim do voq no vre me na da se or ga ni zu je pro sla va “ma le ma tu re” – iz ja vio je po mo} nik mi ni stra pro sve te @e li mir Po pov, od go va ra ju }i na pri med be da je uput stvo sti glo ka sno i da su po je di ne {ko le ve} po ~e le or ga ni za ci ju pro sla va u re sto ra ni ma. On je is ta kao da su bez bed nost i za {ti ta u~e ni ka pri o ri tet za Mi ni star stvo pro sve te i da se pri do no {e wu ta kve od lu ke, pre sve ga, bri nu lo o in te re su de ce: – Tre ba ima ti u vi du da je obe le `a va we ovog va `nog do ga |a ja van ugo sti teq skih obje ka ta pri me re no uz ra stu u~e ni ka, a sa mim tim i bez bed nost de ce je na ve }em ni vou. Ta ko |e, pro sla va „ma le ma tu re„ u pro -

sto ri ja ma {ko le iz i sku je znat no ma we tro {ko ve za ro di te qe – ob ja snio je Po pov.

Sa bor SPC u od bra ni mi tro po li ta Jo va na Dru gog da na za se da wa Sve tog ar hi je rej skog Sa bo ra Srp ske pra vo slav ne cr kve, ko jim pred se da va pa tri jarh Iri nej, raz ma tra na je pre su da ve le skog su da ko jom je ar hi e- pi skop ohrid ski i mi tro po lit skop ski Jo van osu |en na dve i po go di ne za tvo ra zbog na vod ne pro ne ve re. Vla di ka ba~ ki Iri nej je no vi na ri ma u be o grad skoj Pa tri jar {i ji ka zao da je to {e sti put po no vqe na pre su da epi sko pu Jo va nu u Ma ke do ni ji ko ju je, ka ko je re kao, Cr kva pri hva ti la sa ve li kim `a qe wem. Epi skop ba~ ki Iri nej pro ~i tao je sa op {te we u ko me je na ve de no da Sve ti ar hi je rej ski Sa bor „pod ~i jom se ju ris dik ci jom na la zi auto nom na Ohrid ska ar hi e pi sko pi ja , sa svog re dov nog maj skog za se da wa pro te stu je i osu |u je bes pri mer no na si qe i go we we, spro ve de no pod ma skom za {ti te prav nog po ret ka„. Pre ma re ~i ma Iri ne ja, sve te me ko je }e se na }i na dnev nom re du ovog za se da wa Sa bo ra

ti ~u se po lo `a ja Cr kve u ra znim ze mqa ma i pro ble mi ma sa ko ji ma se ona ta mo su o ~a va, za tim po tre ba {to bo qe or ga ni za ci je, kao i {to bo qe mi si o nar ske de lat no sti Cr kve.

Za u {ci se {i re Voj vo di nom U Voj vo di ni je od po ~et ka go di ne pri ja vqe no 240 obo le lih od za u {a ka, ukqu ~u ju }i 28 im por to va nih pa ci je na ta. Pr vi slu ~a je vi su se po ja vi li u No vom Sa du jo{ po lo vi nom ja nu a ra, na kon {to su se stu den ti vra ti li s bo `i} nih i no vo go di {wih pra zni ka iz Bo sne i Her ce go vi ne i oda tle do ne li bo lest. Naj ve }i broj obo le lih je uz ra sta od 20 do 29 go di na, zbog ~e ga je za ve }i nu obo le lih vak ci nal ni sta tus ne po znat. Tre nut no pa da broj obo le lih u Ju `no ba~ kom i Se ver no ba~ kom okru gu, dok se bo lest pro {i ri la i na dru ge okru ge u Voj vo di ni. Svi ko ji ose te mu~ ni nu, ma lak sa lost, po vi {e nu tem pe ra tu ru, bol ni otok za u {ne `le zde i ote `a no `va ka we i gu ta we, tre ba da se ja ve le ka ru. Do mo vi zdra vqa spro vo de vak ci na ci ju i na dok na du pro pu {te nih imu ni za ci ja za de cu uz ra sta od 12 me se ci do 14 go di na. I. D.

„Bej bi eg zit” za vi kend na Tvr |a vi Fe sti val op ti mi zma „Bej bi eg zit” odr à }e se ovog vi ken da na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, od 16 do 19 ~a so va. Ka ko ka è \or |e Mo ji} iz Bej bi eg zit ti ma, mi si ja ovog fe sti va la je da se pru ì op ti mi zam i ra dost ~i ta voj po ro di ci, da se una pre di po ro di~ ni ì vot u Sr bi ji i edu ku ju po se ti o ci o va `no sti

obra zo va wa i vo |e wa ak tiv nog i zdra vog `i vo ta. Kao i pro te klih go di na, pro gram }e bi ti ras po re |en na ne ko li ko bi na Bi na \a~ ki oskar, [a re na bi na Du na va, Bi na {am pi o na, Bam bi na stejx i Bi na ta le na ta. De ca }e ima ti pri li ku da u~e o kul tu ri ko mu ni ka ci je, in klu zi ji, is hra ni i eko lo gi ji. J. Z.

Du ga isto ri ja la kog re bu sa bor ne kam pa we, ne {to kon rekt no ura di na za pu {te noj do ma }oj in fra struk tu ri. To je na rod odav no shva tio i on da s ne str pqe wem ~e ka da obe }a ni rok za ne ku in ve sti ci ju is tek ne i da bar na mo men te stek ne uti sak da `i vi u nor mal noj ze mqi. Da kle… ve} de ce ni ja ma ga zo vu „Ska dar na Bo ja ni„, a sad su ga po li ti ~a ri ob i {li i obe }a li da }e be ton ski ko stur u cen tru No vog Sa da pre sta ti da bu de ru glo gra da. Ne sa mo da

}e bi ti go tov, ne go }e mo do bi ti i {al te re Po {te i rob nu ku }u, a ko na~ no }e ne sta ti gra di li {te. Ga rant da }e bi ti ta ko su po li ti ~a ri i fir me kao {to su Po {ta, Ban ka Po {tan ska {te di o ni ca, “Ateks in vest”. Da kle, za {est me se ci pro ve ri }e mo ka ko na pre du je po sao. Za kqu ~ak je da se sve mo `e kad se ho }e, ili bo qe re }i da se u sve mu mo `e na }i op {ti in te res. Tre ba lo se sa mo se ti ti da se zgra da za vr {i i eto. Sad ~e ka mo re zul ta te. D. Igwi}

Kwi `ev ni raz go vo ri u Grad skoj bi bli o te ci U okvi ru kwi `ev nih raz go vo ra u Grad skoj bi bli o te ci, Du nav ska 1, ve ~e ras u 19 sa ti bi }e re ~i o ro ma nu „Sa mo na klik od te be” Vla di mi ra ]e ha. Mo de ra tor u raz go vo ru sa auto rom bi }e Bo jan Sam son. A. L.

V remeploV

Rad ni ci oba ra li re kor de Sin di kal na po dru `ni ca pred u ze }a „Pe tar Drap {in” 17. ma ja 1947. go di ne oba ve sti la je te le gra mom mar {a la Ti ta da je po vo dom go di {wi ce pro gla {e wa re pu bli ke po zva la ko lek tiv fa bri ke „Pla men” iz Slo ve ni je na tak mi ~e we u pro iz vod wi. Rad ni ci su se oba ve za li da }e do 29. no vem bra pre ba ci ti

Ovo go di {wa ma tu rant ska pa ra da odr `a }e se su tra u 12 ~a so va na Tr gu slo bo de, gde }e u~e ni ci za vr {nih raz re da no vo sad skih sred wih {ko la, kao i pret hod nih go di na, ple sa ti ka dril. Ple sni klub „Bo le ro”, ko ji {est go di na za re dom or ga ni zu je ovu ma ni fe sta ci ju, po zi va ma tu -

ran te da do |u ve ~e ras u 20 ~a so va na pla to Spen sa, ka ko bi uve `ba li ka dril i odr `a li ge ne ral nu pro bu. Pre ma pro ce na ma or ga ni za to ra, me |u na rod na ma ni fe sta ci ja „Ples sa Evro pom ma tu rant ska pa ra da 2012”, u No vom Sa du }e oku pi ti pre ko hi qa du ma tu ra na ta. J. Z.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

z bo ri bi kod nas tre ba lo da se odr `a va ju ~e {}e jer I se naj vi {e ta da, to kom pred iz -

Hi qa du ma tu ra na ta pro ba ka dril

U To pla ni „Jug” da nas u 6 ~a so va po ~i we za me na ven ti la, ~i me }e se po ve }a ti si gur nost u snab de va wu to plom po tro {nom vo dom, sa zna je mo iz “No vo sad ske to pla ne”. Zbog ovih ra do va bez to ple vo de osta }e Stu dent ski do mo vi na Bu le va ru de spo ta Ste fa na, zgra da NIS - a, “Elek tro voj vo di na”, Dis pe ~er ski cen tar, SPC „Voj vo di na”, Li ma ni 3 i 4. Ra do vi bi tre ba lo da bu du za vr {e ni oko 20 ~a so va, a nor ma li za ci ja u snab de va wu to plom vo dom o~e ku je se u ka snim ve ~er wim ~a so vi ma. G. ^.

Novosadska ~etvrtak17.maj2012.

VE ^E RAS IS PRED „SPEN SA ”

Ra do vi Li ma ni ma za vr }u to plu vo du

iz vr {e we plan skih za da ta ka za pr vu go di nu Pe to go di {weg pla na raz vo ja Ju go sla vi je. Pred vi |e no je da pro iz vod nost ra da bu de po ve }a na za 15 od sto, da se tro {ko vi pro iz vod we sma we za 5 od sto, a u{te da alat nih ~e li ka za 40 od sto. Na rav no, Slo ven ci su ovaj pred log od mah pri hva ti li. N. C.

ZIG PRI PRE MA MNO [TVO PLA CE VA ZA PRO DA JU

Na Tranyamen tu kod tu ne la vi |e no za ho tel Na saj tu Za vo du za iz grad wu gra da na la zi se ka ta log lo ka ci ja u ko jem je na ve de no gra |e vin sko ze mqi {te u pot pu no sti pri pre mqe no i mo è se po nu di ti na pro da ju. U po nu di je naj vi {e pla ce va za stam be ne zgra de i to 22, dok je ne {to ma we lo ka ci ja za po ro di~ ne ku }e, wih 18. Za po slov ne objek te tre nut no je sprem no 10 lo ka ci ja, dok su za pri vre du na me we na ~e ti ri pla ca. Po mo} nik di rek to ra ZIG-a za gra |e vin sko ze mqi {te Ta tja na Ga {o vi} ka è za „Dnev nik” da wi ho ve slu `be ana li zi ra ju po tre be na tr ì {tu i ta ko pro ce wu ju ko je }e se ze mqi {te po nu di ti na pro da ju. Do da je da se ne kad i in ve sti to ri obra }a ju pred u ze }u i uko li ko po ka ù in te re so va we od wih se tra ì pi smo o na me ra ma, da bi se pro ve ri la wi ho va ozbiq nost. - Do sta lo ka ci ja je u pri pre mi. Za ne ke se spre ma plan de taq ne re gu la ci je, na dru gi ma se ukla wa ju objek ti, ili se re {a va ju prav no - imo vin ski od no si, a ne ke pre u zi ma mo od „Po slov nog pro sto ra”. Ima do sta atrak tiv nog ze mqi {ta. Iz dvo ji la bih plac iz nad tu ne la na Mi {e lu ku od 12.000 me ta ra kva drat -

nih {to je eks klu ziv na lo ka ci ja sa po gle dom na ceo No vi Sad. Pro {le go di ne usvo jen je plan de taq ne re gu la ci je, do zvo qe na sprat nost je P+3, a pro stor je na me wen za po slov ni obje kat, pa pret po sta vqam da }e se gra di ti ho tel, ili sli ~an ugo sti teq ski obje kat. Tre nut no se spro vo di in spek cij ski na log, jer tre ba da se uklo ni bes prav no po sta vqe na be to wer ka - ob ja sni la je Ga {o vi}.

U pri pre mi je oko 40 lo ka ci ja, me |u atrak tiv nim pla ce vi ma na {a sa go vor ni ca je iz dvo ji la i ze mqi {te u Bran ka Ba ji }a 10, za ko je se o~e ku je da }e do kra ja go di ne bi ti po nu |e no u za kup. Usko ro se o~e ku je ru {e we obje ka ta ~im se po sled wi za ku pac ise li. Pred vi |e na je iz grad wa po slov nog objek ta sprat no sti P+4 i P+7. Ve li ~i na pla ca je 6.000, a mo }i }e da se iz gra di 30.000 me ta ra kva drat nih.

Ina ~e, od 2008. do 2012. go di ne ZIG je na li ci ta ci ja ma pro dao 14 lo ka ci ja za iz grad wu po slov nih i pri vred nih obje ka ta. Od ovih pro da ja se u grad sku ka su sli lo 518,5 mi li o na di na ra. Ov de ni su ura ~u na ti pla ce vi za vi {e po ro di~ no i stam be no sta no va we, ko ji re al no do sti `u ma we ce ne od pr vo spo me nu te na me ne gra |e vin skog ze mqi {ta. D. Ig wi}

VESTI U Pla ne ta ri ju mu „Ho kin gov pa ra doks” Pro jek ci ja fil ma „Ho kin gov pa ra doks” bi }e odr `a na ve ~e ras u Pla ne ta ri ju mu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi u 20 ~a so va. Na kon pro jek ci je }e sa pla toa kod Op ser va to ri je bi ti or ga ni zo va no po sma tra we te le sko pi ma, uko li ko to do zvo le vre men ski uslo vi. Or ga ni za tor do ga |a ja je Astro nom sko dru {tvo „Ad nos”, a ulaz je bes pla tan. A. Va.

Da ni Kvar ne ra u No vom Sa du Ma ni fe sta ci ja „Da ni kvar ne ra u No vom Sa du” odr `a }e se od da nas do 19. ma ja. Pro gram ma ni fe sta ci je ob u hva ta iz lo `bu Mu ze ja tu ri zma iz Opa ti je, ko ja }e bi ti po sta vqe na u dva pro sto ra, u iz lo gu In fo cen tra TONS-a i u ho lu Apo lo cen tra, od da nas do 28. ma ja. Sve ~a no otva ra we je 17. ma ja u 19 ~a so va. Za jed ni~ ka pre zen ta ci ja Kvar ne ra Opa ti je i “Mi le nij” ho te la bi }e pri re |e na is pred In fo cen tra TONS-a, 18. i 19. ma ja od 10 do 18 ~a so va. I. D.

Fo to: S. [u {we vi}

PO DU HVAT MU ZI^ KE [KO LE „ISI DOR BA JI]” PROB NO IZ VE DEN

Ti nejyeri mju zi klom ob ja sni li mla dost Pred pu nom sa lom No vo sad skog po zo ri {ta ju ~e je, u okvi ru pro gra ma [kol skog po zor ja, prob no iz ve den mju zikl Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”, ko ji no si na ziv „Ko ~o pe ri tis iz ve sne da me u pu ber te tu”. Na za ni mqiv na ~in pred sta vqen je `i vot ti nej xer ke ko ja pro la zi kroz pu ber tet, a glav ni lik, Aida, ko ju glu mi Ana Ba ji}, su ko bqa va se sa po ro di com, za ko ju mi sli da je ne raz u me, ali i sa na stav ni ci ma i dru go vi ma. Od ra sle ta ko |e glu me u~e ni ci po me nu te {ko le i do ~a ra va ju ge ner cij ski jaz, dok Aidi ni pri ja te qi pri ka zu ju sve tr za vi ce ti pi~ ne za taj uz rast. - Pred sta va se ba vi te mom sva ko dne vi ce jed ne ti nej xer ke,

ko ja {i zi od ro di te qa i {ko le i mi sli da su we ni pro ble mi naj ve }i. Za to se upu {ta u ma {ta ri je u ko ji ma je ona glav na i obo à va na, a po tom se vra }a u su ro vu re al nost- ka za la je jed na od re di te qa Ma ja Qu bi}- Sken de ro vi}. Mu zi ku, ko ja u pot pu no sti pra ti rad wu sva ke „ma {ta ri je”, osmi sli li su bra }a Sve to zar i Ne ma wa Ne {i}, a upra vo po sled wa pe sma je i po ru ka mju zi kla: „Od ra sli i de ca se ~e sto glo è, ali se ~e sto i slo è”. Pre mi je ra }e se odr à ti su tra, u 20 ~a so va, u Po zo ri {tu mla dih , Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 4. A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak17 . maj2012.

dnevnik

DANAS U FABRICI „PETAR DRAP[IN”

Otva ra se Cen tar za pre kva li fi ka ci ju i obu ku

Foto: N. Stojanovi}

VE^ERAS U ULICI MODENE SVE^ANO OTVARAWE „KWI@ARE NOVOSADSKE”

Ka fe i kwi à ra na jed nom me stu Na stu pom Ser ge ja Tri fu no vi }a i ben da „Ar hiv ska za ba va” ve ~e ras u 19 sa ti bi }e otvo re na Ka fe-kwi à ra „Kwi à ra no vo sad ska”, ko ja se na la zi u Uli ci mo de ne. Ovo je din stve no me sto, ko je se pro sti re na 400 kva dra ta pru ì }e No vo sa |a ni ma ne za bo rav ne tre nut ke uì va wa. Po se ti o ci }e uz do bru ka fu, ili ru ~ak mo }i, da po gle da ju i ku pe kwi gu, a osim ku po vi ne omo gu }e no im je i da uz pi }e pre li sta ju za ni mqi ve na slo ve iz l o ` e n e u ovom pro s to r u. Pre ma re ~i ma sa vet ni ka za me di je u “Kwi à ri no vo sad skoj” Mi len ka Mi le ta Ra ni na, osim ko mer ci jal nih de la, su gra |a ni }e mo }i da pro na |u i ozbiq ne na slo ve. -Po sve ti li smo se i iz da va~ kim ku }a ma ko je ne gu ju spe ci fi~ na iz da wa, a na ozbiq ni ji na ~in ba vi }e mo se i stri pom.

Kwi à ra }e ima ti u po nu di ve li ki broj na slo va. Tru di }e mo se da kwi ge bu du po po voq nim ce na ma, a ono {to bu de mo nu di li u ka feu i re sto ra nu bi }e kva li tet no i pri stu pa~ no - re kao je Ra nin.- U pla nu je da se od ju na ak ti vi ra i ~lan ska kar ta, uz ko ju }e ~la no vi klu ba ima ti po pust pri li kom ku po vi ne kwi ga i pla }a wa ra ~u na u re sto ra nu, ili ka fi }u. Osim re dov ne po nu de, u ovoj ka fe kwi à ri bi }e or ga ni zo va ne i kwi èv ne ve ~e ri, pro mo ci je kwi ga, kon cer ti, kao i dru gi kul tur ni sa dr à ji. -@e li mo da po se ti o ci ma bu de pri jat no, udob no i ko ri sno i da ovo bu de me sto po ro di~ nog oku pqa wa, me sto za sa stan ke i pro stor gde }e su gra |a ni mo }i da uì va ju u dru {tvu bli skih pri ja te qa - is ta kao je Ra nin. N. R.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Qu ba vo lo gi ja” Bru na [i mle {e

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Qu ba vo lo gi ja” Bru na [i mle {e u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u

no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ka kva je raz li ka iz me |u qu ba vi i za qu bqe no sti? Po sto je li bez u slov na qu bav i srod ne du {e? Da li je qu bav stvar od lu ke i da li je isti na da se su prot no sti fa tal no pri vla ~e? Ovo su sa mo ne ka od pi ta wa ko ja po sta vqa i na ko ja pre ci zno od go va ra Bru no [i mle {a, vo de }i hr vat ski autor vo di ~a kroz `i vot. A. Va.

MALI[ANI SE DRU@ILI S PISCIMA

R{um: Kwi ga gla vu ~u va Ode qe we za od ra sle „\u ra Da ni ~i}” Grad ske bi bli o te ke ju ~e je bi lo is pu we no osnov ci ma ko ji su do {li da slu {a ju re ci ta ci je go -

sta bi bli o te ka ra Qu bi vo ja R{u mo vi }a. On je sa de com raz go va rao o de~ joj po e zi ji i go vo rio sti ho ve

svo jih pe sa ma, kroz ko je im je po ru ~io da „kwi ga gla vu ~u va”. -Qu di vi {e ne ì ve u bri zi, ko ne ma u gla vi, ima u kwi zi. Sa mo svi qu di zna ju sve stva ri. Kwi ga gla vu ~u va, a {u ba ra je kva ri - od re ci to vao je jed nu od svo jih pe sa ma R{u mo vi}. Dru è wu je pri su stvo va la i kwi èv ni ca Da ni ca Vuj kov ko ja je o kwi ga ma i bi bli o te ka ma go vo ri la kao o „~u va ri ma se }a wa”. - One ~u va ju se }a wa od vre me na na stan ka qud skog ro da i sve ta. To su se }a wa na ì vot i sve ono {o j qu bav, ne `nost i ~ov ko va du {a. [to u kwi ga ma ne ma za pi sa no, to je za bo ra vqe no i ne po sto ji - ka za la je Vuj kov. A. J.

S ci qem sma we wa bro ja ne za po sle nih, da nas se otva ra pr vi Edu ka tiv ni cen tar u Sr bi ji u fa bri ci „Pe tar Drap {in” u sklo pu ko jeg }e bi ti or ga ni zo va ne obu ke za de fi ci tar na za ni ma wa. Po mo} ni ca po kra jin skog se kre ta ra za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mir ja na Mun ~i}- Krw ~e vi} na ja vqu je ka ko }e ne za po sle ni sa bi roa ra da u Cen tru mo }i bes plat no da se pre kva li fi ku ju, do kva li fi ku ju, na u- ~e stra ni je zik ili da ra de na ra ~u na ru i ob u ~e se za broj ne za na te. - U po ne de qak ve} kre }e mo sa in for ma ti~ kim obu ka ma i zi dar skim kur se vi ma. Pre ko Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ve} ne ko vre me an ke ti ra mo ne za po sle ne gra |a ne i naj vi {e za in te re so va nih ima za de fi ci tar na za ni ma wa u me tal skoj i zi dar skoj

stru ci, obu ku za rad na ra ~u na ru i u~e we en gle skog je zi ka - re kla je Mun ~i}- Krn ~e vi}. Obu ke }e se spro vo di ti u tri objek ta Cen tra, ukup ne po vr {i ne

kom pju te ra, dva ba ge ra i ka mion za obu ku ru ko va la ca gra |e vin skim ma {i na ma, ske le i ala te za obu ku bra va ra, za va ri va ~a, li ma ra, zi da ra, ar mi ra ~a, sto la ra i

Za informati~ke obuke Edukativni centar ima preko 80 kompjutera, dva bagera i kamion za obuku rukovalaca gra|evinskim ma{inama, skele i alate za obuku bravara, zavariva~a, limara, zidara, armira~a, stolara i molera od 2.056 kva drat nih me ta ra, a ka pa ci tet je pri bli `no 5.000 po la zni ka go di {we. Kur se vi }e u pro se ku tra ja ti od jed nog do tri me se ca, a na kon wi ho vog za vr {et ka po la zni ci }e do bi ti ser ti fi ka te po stan dar di ma Evrop ske uni je. Za in for ma ti~ ke obu ke Edu ka tiv ni cen tar ima pre ko 80

mo le ra. Tu je i ve {ta~ ka ste na za obu ku za rad na vi si na ma, mi ni pe ka ra, pro fe si o nal na ku hi wa, opre ma za obu ke fri ze ra, ma ni ki ra, pe di ki ra i sta rih za na ta. Jed na od u~i o ni ca je pred vi |e na i za obu ke po la zni ka za ge ron to do ma }i ce. Po red ovih za ni ma wa, or ga ni zo va }e se i obu ke iz obla -

sti bi zni sa, pri vre de, po qo pri vre de i tu ri zma. Po seb ne ciq ne gru pe ko ji ma su obu ke na me we ne su du go ro~ no nez po sle ni gra |a ni sa ni skim ste pe nom obra zo va wa, oso be sa po seb nim po tre ba ma, è ne, sta ri ji gra |a ni, ali i ma wi ne i za po sle ni. Cen tar sa ukup no 43 kre ve ta nu di sme {taj za gra |a ne ko ji do la ze iz dru gih me sta u Po kra ji ni. Oni }e, u pr vo vre me, ima ti is hra nu u re sto ra nu, a ka sni je }e pod pa `wom men to ra hra nu spre ma ti ku va ri, pe ka ri i po sla sti ~a ri ko ji se na la ze na obu ci. Vla da Voj vo di ne }e za re a li za ci ju po jek ta iz dvo ji ti 20 mi li o na di na ra, a po dr à li su ga Austrij ska agen ci ja za raz voj i Evrop ska ko mi si ja, ko ji }e ulo ì ti bli zu 900.000 evra. A. Latas

RADNICIMA PLATA KASNI [EST DANA

[trajk upo zo re wa u „î sto }i” Ne za do voq ni {to im pla ta ka sni {est da na, rad ni ci oku pqe ni oko Sin di ka ta za po sle nih u ko mu nal no-stam be noj de lat no sti JKP „î sto }e” ju ~e su or ga ni zo va li jed no ~a sov ni {trajk upo zo re wa. Sa jed no sat nom ob u sta vom ra da na sta vi }e i na red nih da na, sve dok im pla ta ne bu de is pla }e na. - Za sa da, rad ni ci sa ra dom sta ju po sat vre me na, a po sla }e mo do pis Gra du kao osni va ~u, gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u, Skup {ti ni gra da i po slo dav cu, da uko li ko ne do bi je mo pla te, u ro ku od za kon skih de set da na stu pa mo u ge ne ral ni {trajk - re kao je ju ~e za na{ list za me nik pred sed ni ka Sin di ka ta ko mu na la ca u „î sto }i” Bo ban Pet ko vi}. On ka è da se {traj ku pri kqu ~i lo oko 200 rad ni ka, {to ~i ni po lo vi nu fir me. Do da je da

su na sat vre me na sa po slom sta li za po sle ni u cen tra li, 50 wih je za u sta vi lo po sao na grad skoj de po ni ji i 50 u Sek to ru hi gi je ne. - U fir mi po sto ji jo{ je dan Sin di kat - „Ne za vi snost” ko ji ni je re pre zen ta ti van, ali po na {em mi {qe wu mo gli su i oni sa na ma da stu pe u {trajk upo zo re wa, jer nam je ciq isti, a to je da do bi je mo pla te, ko je smo po {te no za ra di li – is ti ~e Pet ko vi}. I di rek tor „î sto }e„ Bo ri slav No va ko vi} po tvr dio je za „Dnev nik” da je pla ta tre ba lo da leg ne na ra ~u ne rad ni ka 10. ma ja, ali da se to ni je do go di lo, jer jed no stav no ne ma pa ra. Is ta kao je da }e rad ni ci pla te do bi ti do pet ka. - Rad ni ci {traj ku ju jer ni su pri mi li pla te ~e ti ri-pet da na, a raz log to me je {to ima mo è stok pro blem na pla te. Tre nut no su na {a po tra ì va wa 750 mi li -

I na gradskoj deponiji 50 radnika je zaustavilo posao na sat vremena

o na di na ra, a na {a du go va wa su 250 mi li o na di na ra, {to zna ~i da nam fa li 500 mi li o na i zbog to ga je na stao pro blem. Na ma du gu ju pred u ze }a, a i Grad nam ni je

upla tio deo za april. O~i to da ovo ni je pro blem sa mo u “î sto }I”, ve} u ce loj dr à vi - ka è No va ko vi}. Q. Nato{evi}

„NO] MUZEJA” NA 50 LOKACIJA U GRADU

O isto ri ji vo zo va na @e le zni~ koj sta ni ci Ma ni fe sta ci ja „No} mu ze ja” odr à }e se u su bo tu, od 18 ~a so va do 2 sa ta iza po no }i, a su gra |a ni }e mo }i da uì va ju u vi {e od 100 sa dr à ja na 50 lo ka ci ja u gra du. Po red gra skih mu ze ja, ga le ri ja i ar hi va, iz lo `be ni pro stor po sta }e i @e le zni~ ka sta ni ca, u ~i jem ho lu }e bi ti iz lo è ne ma ke te slav nih vo zo va, od Ori jent eks pre sa do T@V-a. Po red ovo ga, bi }e iz lo è ne fo to gra fi je, tek sto vi i pr vi pi sa ni tra go vi o è qi No vo sa |a na da „kroz blat wa vu rav ni cu ima ju i le ti i

zi mi ~vrst, sta bi lan i po uz dan put, si gu ran i jef tin tran sport

stup li ku i de lu Ni ko le Te sle kroz ra do ve Vla di mi ra Zon ta -

„Dnev nik” da ru je kar te „No} mu ze ja” odr `a }e se u su bo tu, a „Dnev nik” u sa rad wi sa or ga ni za to ri ma no vo sad ske „No }i mu ze ja” po kla wa kar te za ovu ma ni fe sta ci ju. Dva ~i ta o ca ko ja se pr va ja ve da nas od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po dve kar te za „No} mu ze ja”. J. Z. ro be i put ni ka”. U Zma je vom mu ze ju u Srem skoj Ka me ni ci mo }i }e da se vi di umet ni~ ki pri -

ga, a zgra da NIS-a po nu di }e iz lo `bu umet ni~ kih sli ka iz ko lek ci je ovog pred u ze }a. Ula -

zni ce za „No} mu ze ja” mo gu se ku pi ti u po slov ni ca ma OTP ban ke u No vom Sa du, Tu ri sti~ kom in for ma tiv nom cen tru u Uli ci Mo de ne, na pro daj nim me sti ma Kards ser vi sa u TC „Ba zar”, kwi `a ra ma La gu na i Vul kan. Ula zni ce se mo gu re zer vi sa ti i ku pi ti pre ko in ter net stra ni ce tic kets.rs. Ce na ula zni ce u pret pro da ji je 350 di na ra, a na dan ma ni fe sta ci je 400 di na ra. Za po se ti o ce sta ri je od 70 i mla |e od 7 go di na, ulaz je bes pla tan. J. Z.

Bez „No }i mu ze ja” u Kar lov ci ma Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „No} mu ze ja„ ne }e ove go di ne bi ti odr `a na u Srem skim Kar lov ci ma zbog ma log bro ja za in te re so va nih usta no va i in sti tu ci ja da u~e stvu ju u woj. Ka ko sa zna je mo u op {tin skoj Tu ri sti~ koj or -

^ITAOCI PI[U SMS

ga ni za ci ji, ko ja je u pri pre ma wu ma ni fe sta ci je ima la do sa da ulo gu ko or di na to ra, sve ga ne ko li ko in te re se na ta se pri ja vi lo na po ziv da u~e stvu je. S ob zi rom na to da su u „No }i mu ze ja” u pro te kle tri go di ne u Kar lov ci ma

svo ja vra ta otva ra le, osim mu ze ja i dru ge in sti tu ci je kul tu re, {ko le, cr kve, vla sni ci po dru ma i vi na ri ja, te udru `e wa gra |a na, sa da {wi broj pri ja vqe nih ni je do vo qan da se na isti na ~in or ga ni zu je. Z. Ml.

065/47-66-452

Ozna ~i te bi ci kli sti~ ku sta zu! Zar je ta ko te {ko i sku po, ù tom bo jom ozna ~i ti bi ci kli sti~ ku sta zu u Na rod nog fron ta? Ma we sva |a, bez bed ni ja vo `wa i {et wa. Hva la! Dra gan Pe ri {i} 063/7587... * * * Ve} sam se upla {io da ste uki nu li ovu ru bri ku! Ali i ova ko, na Li ma nu 1 ne ma ni {ta no vo: pa la ki {a, pa ne mo è{ pre }i uli cu V. Pe tro vi }a na uglu sa Ji ri ~e ko vom, ke ro vi nas i da qe na pa da ju, (a mi wih ne!!!) i ta ko... 060/6691... * * * Pi tam pred sed ni~ kog kan di da ta g-di na Ta di }a, {ta }e ura di ti za zdrav stvo ko je je u o~aj nom sta wu, jer se na ope ra ci je du go ~e ka, a ne ko i ne do ~e ka. Ope ra ci ju sr ca ili ka ta rak te, jer u ~e ka wu mno gi osle pe... 066/9339... * * * Ka è mi ju tros mo ja ne }a ka: ujo moj, pri zna }u ti da i ja sa kri vam ci ga re te od ma me ko To ma Ni ko li} di plo mu od svi ju, s tim {to mo je ci ga re te stvar no po sto je! 064/8195...

* * * Za bri nut sam zbog enorm nog pro bi ja wa bu xe ta Sr bi je i ne mo }i Vla de da sre è po tro {wu. Do pa da ju mi se sta vo vi g. Je {i }a za pre va zi la è we na {e kri ze. Mi slim da bi on imao i sna ge da ih ostva ri. Kad je ve} na ~i nio ~u do u In |i ji, {to ne bi po ku {ao to isto i u Sr bi ji. Mi slim da bi bio do bar pred sed nik no ve Vla de. Za bri nut Pe ra. 063/7007... * * * Dra gi na {i, dok se tvoj i moj bo re za pred sed ni~ ku fo te qu, mi na {i se mr zi mo, sva |a mo i pre pu ca va mo, dok su oni, kad im od go va ra qu ti pro tiv ni ci ili do bri sa ve zni ci sa mo da bi opet za u ze li od go va ra ju }e po zi ci je, a mi na {i - obi ~an na rod opet iz i gran i pre va ren. Na{ }e opet osta ti bez po sla ili sa onom pla tom ili pen zi jom od ko je }e je dva pre ì vqa va ti. Pa u ne de qu gle daj za ko ga }e{ gla sa ti, za mo jeg ili tvo jeg. 063/5047…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak17.maj2012.

GO TO VA PR VA FA ZA OB NO VE SPE CI JAL NE BOL NI CE ZA RE U MAT SKE BO LE STI

Za bli sta la Jod na ba wa Go to va je pr va fa za ob no ve Spe ci jal ne bol ni ce za re u- mat s ke bo l e s ti, iz g ra | e n e 1910. go di ne. Za me we na je hi dro i ter moizo la ci ja, vo do vod ne ce vi, ob no vqe na fa sa -

gra |e no pre vi {e od 100 go di na i Jod na ba wa je bqe snu la spo qa i iz nu tra. Spoj ener gi je oso b qa i ar h i t ek t on s ke le po te zgra de mo `e da do ne se sa mo do bar re zul tat - re kao

ba lo da se ura di jo{ pre 30 go di na i da je bio ve li ki iza zov upu sti ti se u ova ko ve li ki pro je kat. - Po boq {a li smo uslo ve za sme {taj i le ~e we pa ci je na ta,

Zgra da ima 70 po ste qa a u dru g oj fa z i re k on s truk c i j e tre ba da se ure di pred we i dru gi deo dvo ri {ta, kao i ba zen. Za vod za iz grad wu gra da za du `en je za dvo ri {te, u ko -

Po mo} za po ro di cu Klajn Fo to: F. Ba ki}

da, sre | en krov, sto l a r i j a, hol, ure |e ne bo le sni~ ke so be, po do vi... Pred sed nik Vla de Voj v o d i n e Bo j an Paj t i} is ta kao je ju ~e da Jod na ba wa sa da ima evrop ski iz gled, ka kav i za slu `u je je di na zdrav stve na usta no va ko ja ob je di wu je di jag no sti ku, le ~e we i re h a b i l i t a c i j u re u m at s kih bo le sni ka. - Ovo je naj v e } a re k on struk ci ja ot ka ko je zda we iz U ULI CI BRA NI SLA VA NU [I ]A

Bez sa o bra }a ja do su bo te U Uli ci Bra ni sla va Nu {i }a, od bro ja 20 do bro ja 23, eki pe „No vo sad ske to pla ne” da nas po ~i wu da po la `u ce vi. To kom ra do va, ko ji }e tra ja ti do su bo te, od re |e na je pot pu na za bra na sa o bra }a ja u ovoj uli ci. G. ^.

Ovo je najve}a rekonstrukcija otkako je zdawe izgra|eno pre vi{e od 100 godina (Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}) je Paj ti}. Pod se tio je da je u ob no vu ove zdrav stve ne usta no v e ulo ` e n o 146 mi l i o n a di na ra. Di rek tor ka Ba we dr Mi li jan ka La za re vi} na po me nu la je da je sa na ci ja zgra de, tre -

kao i uslo ve ra da i sa ~u va li zgra du od da qeg pro pa da wa. Dok su tra ja li ra do vi, ko ri sti li smo ~e tvr ti nu pro sto ra i uspe va li smo da na {i pa ci jen ti bu du za do voq ni - ka za la je dr La za re vi}.

jem }e bi ti ura |e na ra sve ta, ze le ni lo i plo~ ni ci. Ob no va ba ze na sle di po sle po prav ke Uli ce Ni ko le Te sle, jer pri sva koj ja ~oj ki {i taj deo bu de po pla vqen. Ciq usta no ve je da u ce li nu spo ji sa vre me no le ~e we re u ma ti zma sa obe le` ji ma tra di ci o nal nog baw skog le ~e wa. Ba wa ima sa vre me nu la bo ra to ri ju i me di cin sku opre mu za pre ci znu di jag no sti ku. I. Dra gi}

RE ZUL TA TI IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE

Sa da kod „Spen sa” naj bu~ ni je Naj vi {i ni vo bu ke u pret hod nih me sec da na iz me ren je kod „Spen sa”, u Pe tro va ra di nu i u Uli ci ca ra Du {a na, dok je naj ma wa bu ka na No vom na se qu, No voj De te li na ri i Pod ba ri, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji In sti tu ta za jav no zdra vqe. Ana li zi ra ni uzor ci vo de iz vo do vod ne mre `e po ka za li su da je vo da zdrav stve no is prav na, dok se ona iz jav nih bu na ra ne pre po ru ~u je za upo tre bu.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (14.15, 16), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (17.50, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.05, 22), „Bojni brod” (17.40), „Legenda o kung fu zeki” (13.45), „Lok aut” (22.10), „Osvetnici” (14, 16.50, 17.30, 19.30, 22.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15.40), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 20.30, 22)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}” balet „Mileva Ajn{tajn” (19), kamerna scena drama „Presre}ni qudi” (21) Po zo ri {te mla dih mala sala „vuk i jari}i„ (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Slo bo dan ka Stoj ~e vi} iz No vog Sa da i Dra ga na [ip ka iz Fu to ga DE ^A KE: Na ta {a To min - Vuj kov, Dra ga na \u ra {ko vi}, Da ni je la Bre sto vac i Mi li ca Da ni lov iz No vog Sa da, Mi la na Bu ga rin iz [aj ka {a, Ani ko Gal iz Ba~ kog Gra di {ta, Sa wa La ho lat iz Be {ke, Al bi na Min ga zo va iz Ka }a, So wa Ili} iz Ru me i Sve tla na Fu de rer iz Be o ~i na.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Jo `ef Jo `e fa Rep {tok (1943) u 10.30 ~a so va, Mi o drag Mi ro sla va Jo va no vi} (1953) u 11.15 ~a so va, Ni ko la Goj ka Po po vi} (1949) u 12 ~a so va, Sve to zar Ste va na Ti {ma (1932) u 12.45 ~a so va, Slo bo dan ka Vu ko ja Jo ki} (1947) u 13.30 ~a so va, Ol ga Jan ka Nin ko vi} (1934) u 14.15 ~a so va, Ilo na An dri je Var ga (1931) u 15 ~a so va, Na ta li ja Bo ri sa Ni ko li} (1940) u 15.45 ~a so va. Na Me snom gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Mi lo rad \or |a Ivan ko vi} (1938) u 13 ~a so va.

Kon tro la po vr {in ske vo de Du na va na ku pa li {ti ma u No vom Sa du, Fu to gu i Be ge ~u ka `e da je pet od 15 kon tro li sa nih uzo ra ka za do vo qa va lo pro pi sa ne kri te ri ju me. Let wa se zo na zva ni~ no je po ~e la 1. ma ja i kon tro la du nav ske vo da kod [tran da po ka zu je da ona u 30 od sto is pi ta nih uzo ra ka za do vo qa va pro pi sa ne mi kro bi o lo {ke i fi zi~ kohe mij ske nor ma ti ve. Pre po ru ~u je se oba ve zno tu {i ra we na kon iz la ska iz Du na va. I. D.

raz lo ga ne ma ju mo gu} nost iz mi ri va wa osnov nih `i vot nih tro {ko va, po put pa }a wa ra ~u na ili ku po vi ne hra ne. U ovom slu ~a ju u pi ta wu je te {ka bo lest, a Cen tar za so ci jal ni rad po ma `e kroz in ter vent nu nov ~a nu po mo} - ob ja snio je Vuj no vi}. Cen tar za so ci jal ni rad iz mi ri }e deo du ga za stru ju u iz no su od 46 hi qa da di na ra, ka ko bi po ro di cu Klajn u na red nom pe ri o du oslo bo di li nov ~a nih tro {ko va. J. Z.

ZA VR [EN JAV NI KON KURS GRA DA

U cen tru 62 ma tur ska pa noa Jav ni kon kurs za po sta vqa we ma tur skih pa noa u Uli ci kra qa Alek san dra za vr {en je, a pri sti gle su 62 mol be, sa op {te no je iz Grad ske ku }e. Pa noi }e bit iz lo `e ni od 27. ma ja i po treb no ih je do sta vi ti naj ka sni je do 20. ma ja u Grad sku ku }u, u kan ce la ri ju za me |u na rod nu sa rad wu i pro to kol, na dru gom spra tu, so -

ba broj 20. Mak si mal na vi si na pa noa tre ba da bu de 120 cen ti me tra, a {i ri na 75 cen ti me tra. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} je po zvao za kup ce lo ka la da omo gu }e ma tu ran ti ma da bes plat no po sta ve svo je pa noe u wi ho ve lo ka le i za hva lio se oni ma ko ji su ovaj apel usvo ji li. A. J.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

So ci jal no ugr o `e noj po ro di ci Klajn iz Pe tro va ra di na ju ~e su po mo} uru ~i li pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vuj no vi}. Po ro di ca Klajn do bi la je pre hram be ne pa ke te i sred stva za hi gi je nu, a iz mi ren je i deo du ga ko ji ovo do ma }in stvo tre ba da pla ti za po tro {e nu stru ju. - Slu ~aj Klajn je u ka te go ri ji ur gent nih, to su ko ri sni ci so ci jal ne po mo }i ko je za de si te {ka si tu a ci ja i iz objek tiv nih

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

~etvrtak17.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

Osnov na {ko la „Vasa Staji}”, Novi Sad

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „\ura Dani~i}”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

VI II 3

Sutra: O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

vojvodina

dnevnik

~etvrtak17.maj2012.

ПОКРАЈИНА УЛАЖЕ У СИРОМАШНЕ ОПШТИНЕ

Улице у Житишту добијају асфалт ЖИТИШТЕ: Председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић обишао је данас Торак, Банатско Карађорђево и Честерег, села у банатској општини Житиште, где су у току радови на реконструкцији и асфалтирању сеоских улица и почетак изградње еколошке чесме. Ове инфраструктурне радова у општини Житиште финансијски је подржала Покрајина. - Покрајинска влада води посебно рачуна о општинама, као што је општина Житиште, због тога што је то нешто слабије развијена општина. Ми ту судбину општине Житиште желимо да променимо, да је унапредимо у сваком смислу. Због тога смо више од 2,5 милијарде као Покра-

јинска влада уложили у протекле четири године у инфраструктуру. Поменимо водоводне мреже у Српском и Новом Итебеју, Торди, амбуланту у Хитину, помени-

ПОКРАЈИНСКА АДМИНСИТАРАЦИЈА ПОДРЖАЛА РАЗВОЈ ОПШТИНЕ

Шест милиона евра за бољи живот Беочинаца

БЕОЧИН: У протекле четири године из покрајинског и републичког буџета уложено је преко 620 милиона динара у инфраструктурне и развојне пројекте на територији општине Беочин. Међу инвестицијама које треба да обезбеде боље услове живота за све грађане ове општине издвајају се реновирање Конгресног центра на Андревљу који је окосница развоја туризма, завршетак Спортског и пословног центра у Беочину, реконструкција пута Сусек – Луг. Захваљујући ангажовању покрајине у протекле четири године уведени су телефони у села на западу општине, Беочинци су добили два трга – градски и информативно туристички, завршено је спољно уређење цркве у Беочину, парка у центру, реконструисано је 14 километара водовода у Сусеку и постављено седам нових трафо-станица у насељеним местима општине. - Довели смо фабрику „Марс“ у нови бизнис парк и тако обезбедили посао за 150 радника, потписали смо уговоре са још два инвеститора, а општина је донела

стратешке документе – Просторни план, Стратегију развоја и План детаљен регулације нове индустријске зоне, објашњава покрајински посланик из Беочина Сава Свирчевић. Како каже, покрајинсака администрација је на овај начин свесрдно подржала дугорочни концепт развоја Беочина по коме грађани у свим деловима општине треба да имају једнаке услове живота као грађани у центру Новог Сада. У програму који је Свирчевић грађанима Беочина предложио за наредне четири године у приоритене послове сврстано је довођење нових инвеститора у Бизнис парк, опремање нове индустријске зоне, субвенција за породични бизнис, малу привреду и пољопривреду, повећање субвенција за превоз ученика и студената, као и социјално угрожених и пензионера, изградња инфраструктуре и месним заједницама где она недостаје и даље унапређење заштите животне средине увођењем најсавременије опреме за мерење загађености ваздуха. В. Х.

Заказана продаја Пекаре „Кикинда”

КИКИНДА: Продја Пекаре „Кикинда“ заказана је за четвртак, 24. мај у 12 сати. Почетна цена је 96 милиона динара. У Пекари у стечају запослена су четири радника, а како је рекла стечајна управница Милица Богуновић потраживања су велики проблем и решавају се на суду. Дуговања датирају из периода пре стечаја и наплата по судским налозима за сада тече несметано. У току је и неколико судских поступака који се оставрују у корист Пекаре и до сада нисмо изгубили ниједан судски спор. За куповину Пекаре има заинтереованих купаца, јер је доста њих већ откупило конкурсну документацију.

- Вредност Пекаре процењена је на 193 милиона динара, али је почетна цена на лицитацији упола мања- рекла је Милица Богуновић. У просторијама такозване градске пекаре налази се словеначко предузеће „Дон-дон” које је у закупу, а у производњи учествују и некадашњи радници пекаре. У Пекари “Кикинда” производња је прекинута у октобру 2010. године када је 120 запослених започело штрајк због неисплаћених зарада и дневница. Већ почетком 2011. године у овој фирми покренут је стечајни поступак. А. Ђ.

ОТВОРЕНА СУВЕНИРНИЦА У БАЧУ

Сатови, јастуци, накит с мотивима Tврђаве

БАЧ: Туристичка организација општине Бач, отворила је сувенирницу на Бачкој тврђави, тачније на првом спрату Донжон куле. Средњевековно утврђење у Бачу познато је као једна од највећих тврђава свог времена на овим просторима. Подигнута је уз истоимено насеље са његове

западне стране, на мањем острву насталом од реке Мостонга. - Поред уобичајених предмета који се продају у сувенирницама, ускоро ће се овде наћи и слагалаце, магнети, пепељаре, са сликама Бачке тврђаве -рекла је директорка Туристичке организације општине Бач Марина Балабан.-Трудимо се да све оно што смо успели да отргнемо од заборава, прикажемо туристима који у све већем броју посећују Бач и околину. Посебан угођај су етно куће шароликог националног састава општине Бач. У новоотвореној продавници сувенира продају се предмети који подсећају на тврђаву: сатови, јастуци, накит, привесци, шоље, слике, чаше и низ других предмета које су израдили становници Бача и различитих удружења грађана од најразличитијих материјала. Наравно, изложене су и разгледнице и публикације. С. М.

мо колико је улагано у двосмерни гасовод у Банатском Двору, у путне, уличне мреже у свим масељеним местима, па и у Тотку и Банатском Карађорђеву - изјавио

је Пајтић након обиласка ових села. Пајтић је говорио о плановима даљег развоја, а то су програми којима се планира да свака општина добије индустрисјку зону, да тако добије прилику да се развија, да привуче и домаће и стране инвеститоре. Знамо колико је интересовање инвеститора који послују у румунском делу Баната да дођу код нас, да преселе свој капитал овамо и да почну да раде у нашем Банату, јер постоји низ компаративних предности. Општина Житиште постаје занимљива и инфаструктурно и у односу на квалитет радне снаге и у односу на способност локалне самоуправе да одговори ономе што су захтеви инвеститора.

Председник Владе Војводине рекао је да је у општини Житиште отворено више од 150 нових радних места кроз програме запошљавања и додао да поред отварања нових фабрика и привлачења инвеститора, у овом тренутку има 29 компанија које су кроз процес лоше приватизације доведене до руба пропасти и које су сада спасене и послују изузетно добро. Сличан пример је управо и „Агрожив“ у Житишту, који је, захваљујући интервенцији државе, успео да се развија. Како је подсетио директор ЈП „Ецос“ Игор Селак уложено је и у јавне радове где је запослено око 50 људи, који уређују центре, депоније, гробља. В. Х.

ХОТЕЛ „ТЕРМАЛ” У ВРДНИИКУ ПОСЕТИЛА ПОКРАЈИНСКА ДЕЛЕГАЦИЈА

Реновирана рецепција, уређена стаза здравља

ВРДНИК: Јуче су покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправнст полова Мирослав Васин, покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић, директор Фонда за капитална улагања АП Војводине Небојша Маленковић и декан Факултета техничких наука проф. др Илија Ћосић са председником иришке општине Владимиром Петровићем посетили реновирани хотел „Термал“‘ у Врднику. - У претхнодних неколико година је Влада Аутономне покрајине Војводине уложила велики напор да се овај хотел врати на ниво који је имао деценијама уназад. Применили смо низ организационих и финансијских мера да се „Термал“ спаси тако да су дугови из 2009. године враћени, продуктивност је на високом нивоу, а добит у претходној години је била 201 милион ди-

Нова рецепција хотела

нара, са посетом од 8300 гостију – истакао је Петровић и додао да је покрајинска Влада донела одлуку да Специјална болница за рехабилитацију „Термал“ у Врднику буде центар за опоравак и продужену рехабилитацију кардиоваскуларних

Ривица добија дом културе Покрајинска делегација обишла је и Ривицу где је поствљен камен темељац будућег дома културе који ће имати 650 квадрата, а сам пројекат је поклон Факултета техничких наука. Фонд за капитална улагања обезбедио је 25 милиона динара, а пет милиона динара обезбеђено је из општинске касе. Како је рекао Мирослав Васин, да би омогућили што квалитетнији живот, мора се обезбедити и инфаструктура у сеоским срединама, а дом културе јесте један од важних сегмената. Како је нагласио Драгослав Петровић до сада је у Ривици урађена школа, изграђени спортски терени, улична расвета, регионална водоводна мрежа, сређена канализација, а у изградњи је и капела. По речима Небојше Маленковића Маленковић до сада е у иришку општину, из Фонда за капитална улагања, стигло близу милијарду динара за обнову инфраструктуре.

ОБНОВЉЕНО ОРЛ ОДЕЉЕЊЕ СОМБОРСКЕ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ

Квалитетније лечење за бројне пацијенте

СОМБОР: Житељи Западнобачког округа који се лече у сомборској Општој болници „Др Радивој Симоновић“ од јуче на располагању имају потпуно обновљено ОРЛ одељење у делу болнице познатом под именом „хируршки блок“. Како је приликом пуштања у рад овог реновираног одељења нагласио вршилац дужности директора сомборске болнице др Милан Грба ради се о последњем одељењу Опште болнице „Др Радивој Симоновић“ које је реконструисано у неколико претходних година. - Ово одељење је реконструисано пре свега захваљујући средствима које је сама болница обезбедила, али морам да нагласим и помоћ сомборске локалне самоуправе која се годинама стара да помогне знатно изнад својих законских ингеренција - казао је др Грба наглашавајући да је Град Сомбор и у реконструкцији овог одељења сомборске Опште болнице, која је иначе коштала пет милиона динара, помогао донирајући један клима-уређај. - Мада се на овом одељењу, баш као и у целој Општој болници „Др Радивој Симоновић“ лечи скоро 200.000 становника целог Западнобачког округа, а и чињеница је да се у случају ове болнице превасходно ради о обавезама републичког ресорног министарства, ми сматрамо да је проста људска обавеза да на сваки могући начин помажемо болницу која ради у нашем граду- казао

је др Лазар Рачић, члан сомборског градског Већа задужен за питања социјалне и здравствене заштите.- Средствима Града урађено је у протеклих неколико година доста у нашој болници, а у току је и набавка новог, сада дотрајалог, инструментарија намењеног сомборском породилишту, што је на трагу нашег опредељења да у сарадњи са републичким и покрајинским властима константно побољшавамо услуге које се у овој болници пружају суграђанима, али и житељима суседних општина- казао је др Рачић приликом обиласка реновираног ОРЛ одељења сомборске болнице. Први човек ОРЛ одељења сомборске Опште болнице „Др Радивој Симоновић“ др Велибор Меселџија, уз захвалност руководству ове здравствене установе и локалној самоуправи, истакао је да су током реконструкције одељења кроз које годишње укупно прође скоро 12.000 пацијената замењени дотрајали подови, комплетна инсталација, намештај.... - Наше одељење је и до сада самопрегорно обављало све своје људске и професионалне обавезе, које ће од сада, захваљујући овој инвестицији, бити на знатно вишем квалитативном нивоу—казао је др Меселџија, према чијим се речима на овом одељењу годишње хоспитализује преко 1000 пацијената и изврши преко 600 оперативних захвата. М. Миљеновић

болесника, те да то значи да Војвођани више неће морати да путују 300 километара до Нишке бање на рехабилитацију, а да је план да се у наредних годину дана уради и потпуна адаптација затворених базена. - Укупна инвестиција за адаптацију и санацију објекта Специјалне болнице за рехабилитацију „Термал“ износила је око 54 милиона динара, док су радови на последњој фази коштали око 30 милиона динара. Поред реконструкције и адаптације хотелске рецепције, ресторан сале и банкет сале, као и вишенаменских простора у самом објекту, уређена је и стаза здравља дужине 450 метара која се налази у оквиру комплекса, а средства је обезбедио Фонд за капитална улагања Војводине – казао је директор ове установе Никола Аџић. Ј. Антић

Невидљива изложба БЕЧЕЈ: Несвакидашња изложба фотографија у 3Д техници под називом „Невидљива изложба” премијерно се презентује у војвођанским галеријама. После Суботице, Аде, Новог Сада и Сенте, Бечејци ће од данас до 21. маја моћи да виде изложбу фотографа Золтана Месароша. Изложба је постављена у галерији „Круг” Градског позоришта Бечеј и свечано отварање заказано је за данас у 17 сати. Фотографије у поменутој техници посматрају се специјалним наочарима, које ће посетиоци добити на изложби. Из Бечеја се атрактивна изложба сели у Кањижу, а онда прелази границу, па ће моћи да је виде и у Сегедину. В. Ј.

Делиблатска пешчара из угла камере

БЕЧЕЈ: Породична група фотографа природе – Егрета, коју чине отац Шандор Лукач са синовима Атилом и Жолтом, представиће се од вечерас Бечејцима путујућом изложбом фотографија по имену „Natura Pannonica III“. Свечано отварање изложбе заказано је за 19 сати у Градском музеју Бечеј. Биће то увертира по мери пред суботњу манифестацију „Ноћ музеја“, која се у Бечеју организује трећи пут заредом. - Ова изложба је носилац предстојеће манифестације „Ноћ музеја“, где нам се наметнула тема природа, па смо одлучили да поменуту изложбу вечерас отварамо. У питању су фотографије настале на терену Делиблатске пешчаре и видеће се како она изгледа оком стручњака из угла камере. Посетиоци који дођу на отварање изложбе имаће прилику да виде и пројекцију филма „Банатски велики песак – Делиблатска пешчара“- рекла је в.д. директорка Градског музеја Бечеј Бранислава МиВ. Ј. кић-Антонић.

Екипа ВМА у Темерину ТЕМЕРИН: Црвени крст Темерина и Институт за трансфузиологију Војно медицинске академије из Београда организовали су јуче у Темерину пету овогодишњу акцију добровољног давања крви. Одзив је био веома добар, позиву на хуманост одазвало се 80 Темеринаца. Екипа Института за трансфузиологију ВМА је веома задовољна сарадњом и условима у Дому омладине, а крв ће добро доћи све већем броју пацијената цивила који се лече у нашој установи - истиче др Драгана Јовичић. М. М.

КИКИНЂАНИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА СОЦИЈАЛНЕ СТАНОВЕ

Квадрат за 550 евра

КИКИНДА: Шездесет станова од којих ће 40 бити одређено за закуп, а 20 за продају, градиће се у Улици Пере Сегединца у Кикинди. Станови ће бити распоређени у двема зградама које ће имати приземље, два спрата и поткровље. Ради утврђивања потреба грађана о величини станова, анкетирају се заинтересовани. Према речима Милорада Мандића, директора Општинске стамбене агенције, анкета грађана поклапа се са планом ове агенције и додаје да је до сада анкетирано више грађана него што је очекивано. Општинској стамбеној агенцији јавило се стотинак, углавном млађих брачних парова до 40ак година. - Највећа потреба је за двособним становима, нешто мања за једнособним, а има и грађана заинтересованих за гарсоњере од 25 до 33 квадрата. Анкетирање ће бити настављено и у наредном периоду тако да заинтересовани могу да нам се јаве.Чекамо Правилник и Уредбу о такозваним социјалним становима које ће надлежно Министарство донети ових дана. Након тога добићемо документа на основу којих ће се расписати тендер за идејно решење станова и зграда. Иако је првобитан план предвиђао изградњу прво јед-

не, а потом друге зграде, Мандић каже да ће оба објекта бити грађена истовремено. Тада ће бити неопходна једна јавна набавка и један избор извођача радова. Закупнина ће бити од једног до 1,5 евра по квадрату, а купци ће моћи да буди породице које имају месечна примања од 40 до 80 хиљада динара. Квадрат стана коштаће 550 евра, а камата је фиксна – четири одсто месечно. За стан од 50 квадрата рачуница је да би месечна рата требало да износи 150 евра. Изградња две зграде коштаће 1,5 милиона евра.Учешће локалне самоуправе је 33 одсто, док надлежно Министартво и Европска банка учествују са 67 одсто средстава. А. Ђ.

AkTUeLnA

~etvrtak17.maj2012.

КОНКУРС НЛБ БАНКЕ ЗА ПРОЈЕКТЕ У ОБЛАСТИ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРЕРАДЕ ХРАНЕ

Милион динара за најбољу идеју

Као друштвено одговорна компанија, НЛБ банка Београд, расписала је конкурс за избор најбољих пројеката у области органске производње и прераде хране. Конкурс је отворен све до 15. августа 2012. године, а на њему могу учествовати сви пољопривредни произвођачи који имају регистровано пољопривредно газдинство. - Желимо да подржимо овај значајан вид производње који представља будућност пољопривреде. Намера нам је да подстакнемо пољопривреднике са регистрованим пољопривредним газдинствима да прошире своја знања у овој области, да започну или прошире већ постојећу производњу. НЛБ банка Београд иначе нуди широку палету наменских производа за пољопривред-

изјавио је Милан Радојевић, извршни директор Центра пословне мреже НЛБ банке Београд. Вредним наградама НЛБ банка стимулисаће пољопривреднике да се ангажују и направе најбољи пројекат, а да уз помоћ на-

Здрава храна и околина Основне принципе за развој органске пољопривреде поставила је Међународна федерација покрета за органску пољопривреду (IFOAM). На овим стандардима заснивају се регулативе ЕУ, затим Кодекс Алиментаријус, као и Закон о органској производњи и органским производима Репубике Србије. Први принцип - принцип здравља подразумева да органска пољопривреда треба да одржи и повећа здравље земљишта, биљака, животиња, људи и планете у целости. Принцип екологије тражи да се органска пољопривреда заснива на живим еко-системима и циклусима, да ради са њима, да их подржава и помогне њиховом одржању. Принцип праведности значи да се органска пољопривреда заснива на поштеним односима према општем окружењу, природи и животу, док принцип неговања и старања подразумева да органском пољопривредом треба управљати на опрезан и одговоран начин да би се очувало здравље и благостање садашњих и будућих генерација и екосистема. нике, а таква понуда је резултат дугогодишњег искуства у сарадњи са овим сегментом корисника, који је веома значајан за банку -

града које добију тај пројекат започну и реализују. Најбољи пројекат НЛБ банка Београд ће наградити са чак 1.000.000 динара.

Добитнику друге награде банка ће доделити 400.000, а треће место биће награђено са 200.000 динара. Пројекти који конкуришу за награду морају бити у складу са свим начелима сертификоване органске производње и прераде хране, а резултати конкурса биће објављени у септембру. У жирију који ће вредновати пројекте су експерти из области органске производње хране, уредници специјализованих часописа и организатори конкурса. Председница жирија је проф. емеритус Бранка Лазић, са новосадског Пољопривредног факулета, као један од највећих стручњака у области органске производње хране. Органска производња и прерада хране, која је безбедна по здравље људи, представљају будућност пољопривреде, како у Европи, тако и у целом свету. Органска производња обезбеђује подршку међународних организација за очување животног амбијента и животне средине и тиме доприноси и глобалној популаризацији земље и њене привреде. Повећањем органске сертификоване производње омогућује се не само задовољење потреба домаћег српског тржишта, већ и извоз. НЛБ банка Београд овај конкурс реализује у сарадњи са Националним асоцијацијом за органску производњу – „Ser bia or ga ni ca” и Центром за органску производњу Селенча. Детаљне информације о конкурсу сви заинтересовани могу добити путем сајта www.nlb.rs/organic, у свим пословницама Банке, или путем Контакт центра 0700 655 522 и 021 452 144.

dnevnik

c m y

ХРОНИКА 79. МЕЂУНАРОДНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА У НОВОМ САДУ

Сајам отворен још сутра Експонати које је изложило више од 1.500 домаћих и страних излагача на највећој сајамској приредби у нашој земљи и једном од највећих сајмова из области аграра - Међународном пољопривредном сајму, могу се разгледати још сутра. Изложба најновијих и најсавременијих пољопривредних машина, најбоља грла домаћег узгоја, производи прехрамбене и хемијске индустрије, богата понуда, са-

Данас „извлачење” трактора Данас је последњи дан за учествовање у поклон-игри за посетиоце 79. међународног пољопривредног сајма, јер ће у 17 часова бити познато ко је најсрећнији посетилац ове приредбе. Наиме, тада ће из специјалне кутије, у коју су се ових дана убацивале улазнице, бити извучено име добитника трактора „беларус 82.1” који дарује компанија „Агропанонка МТЗ Финке”. Кључеве овог изузетно вредног поклона, најсрећнији посетилац добиће сутра, у 12 часова. јамске цене - све то привукло је много стручњака, посетилаца али и купаца. Извесно је да се на сајму добро пазарило, од ситница за неколико стотина динара, па и изнад 100.000 евра. Слободно се може рећи да су се на Новосадском сајму сусрели пону-

да и тражња, а готово да ниједан посетилац одавде није отишао празних руку. У многим двориштима, широм Србије, паркираће се ових дана нови трактор, комбајн или прикључна машина. Д. Мл.

Аустрија лидер зелене производње

Комбајн од 480 коња Компанија „Алмекс” је сајму изложила машине из свог продајног програма произвођача „Клас”, „Холмер”, „Гаспардо”, „„Вогел нот” и „Дехлер”. Посетиоци могу да виде велики избор трактора, комбајна, телескопских утоваривача, тањирача, сејалица, култиватора као и зелени програм који укључује косилице, превртаче сена, сакупљаче сена и самоутоварне приколице. Велики понос овог штанда је комбајн за шећерну репу марке „Холмер” од 480 коњских снага који кошта преко 400.000 евра, као и машина за чишћење шећерне репе и транспорт која је за 10.000 евра јефтинија. При куповини важи сајамски попуст од пет посто, а за сад је продато преко 30 машина. Новитет на овом штанду је „Класов” трактор „Аксион950” јачине 410 коњских снага. То је најјачи трактор ове марке стандардне концепције. А. Ва.

Међу земљама чије су се компаније представиле на сајму, своју пољопривреду посебно је представила Аустрија. Посетиоци у хали 1, на аустријском штанду, могу видети производе зелене производње, односно органске пољопривреде. Представници Федералног министарства пољопривреде, шумарства, животне средине и водопривреде Републике Аустрије, као и произвођачи органске хране представили су законску регулативу и опште услове за бављење органском производњом. Подстицајне мере ове државе утицале су на то да се од 1991. до 1995. године број оних који се баве производњом органске хране повећа за 16.000. Аустријски државни органи обезбеђују амбијент за развој органске пољопривреде, дају значај здравој храни, а уз то произвођачи могу да остваре и добар профит на тржишту. Захваљујући тим мерама, Аустрија важи за једног од светских лидера у производњи органске хране. Г. Ч.

Безимени победник ПРОМОЦИЈА ДВЕ ВОЈВОЂАНСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Позивнице за Пасуљијаду и „Шунка фест” Током године се у Војводини одржи велики број манифестација на којима се промовишу туристичке и гастрономске вредности овог подручја, а на Новосадском сајму јуче су своју понуду представили и на дружење позвали организатори две које ће се одржати наредног месеца. Наиме, од 1. до 3. јуна биће одржани Осми „Бин фестивал” - Пасуљијада у Темерину, а од 7. до 10. јуна на Новосадском сајму „Шунка фест” . По речима маркетинг менаџера Драгана Вукотића, темеринска Пасуљијада окућиће више од 300 учесника из Србије, али и Немачке, Хрватске, Мађарске, Македоније, Словачке, Румуни-

Безимени јарац тежак чак 97 килограма, апсолутни је шампион 79. међународног пољопривредног сајма у категорији француских алпино коза. Власник Радослав Маленковић из Дедина код Крушевца каже да је јарац стар три године и кошта 500 евра. Његове козе и јарчеви до сада су освојили 15 шампионских пехара Новосадског сајма. Држање коза је исплативо, каже Маленковић, јер једна у периоду лактације од 275 дана даје око 1.000 литара млека, а цена једног литра је 80 динара. А. Ва.

Ланчане тестере, приколице, плугови... је... Манифестацију прати низ културних догађаја, изложби и рок концерата, од којих је најатрактивнији наступ „Ју групе”, а мајстори у припремању пасуља укрстиће кутлаче и варјаче у суботу 2. јуна. Организатор ће им обезбедити шатор и дрва за кување. За остало се морају побринути сами, дакле од пасуља до свега осталог потребног да он буде добар, у чему је и суштина надметања, уз додатак нешто мало тајни, које се спуштају у котлић. Да би се учествовало у овом такмичењу морају се испоштовати одговарајућа правила, а оцењује се само чорбаст пасуљ, скуван на природној ватри за најдуже три сата. За победника је припремљена вредна награда - скутер, док другопласираног и трећепласираног очекују телевизор и занимљива путовања. Награда за посетиоце је намештај за дневну собу. Манифестација „Шунка фест”, одржава се други пут, а учесници ће се окупити на Новосадском сајму. И ово је приредба међународног карактера, јер ће се међу стотинак учесника, уз оне из наше земље, наћи и они из Црне Горе, Словеније, Босне и Херцеговине, Мађарске, Италије и Хрватске. Д. Мл.

На штанду компаније „Шаптовић” из Пожеге која је заступник за „Ломбардини”, „Хускварну” и „Лабинпрогрес”, могу се наћи ланчане тестере од 28.470 до 113.600 динара и моторне косе већ за 38.650 динара. Косачице без сакупљача коштају 193.000 док се оне са сакупљачем крећу до 244.684 динара. Тракторске и рајдерске косачице вреде од 412.000 динара до преко милиона, а електричне коштају

до 19.857 динара. У понуди су и тракторске приколице носивости 3-4 тоне, карданске и вучне приколице, мотокопачице и мотокосачице. На штанду се могу наћи и једнобразни плуг, обртни плуг, плуг разгртач, прикључак плуга, погон косе, резни апарати и многи други прикључци. У зависности од групе производа купце чека и сајамски попуст од пет до 10 одсто. А. Ва.

Футошки купус мами мирисом Сваки од посетилаца који је прошао халом 5, морао је бар на тренутак да застане код штанда којим се ширио познати мирис куваног купуса или сарми. На штанду Удружења „Футошки купус” представљен је тако један од најпознатијих домаћих брендова. На штанду се купус

не може купити, али заинтересовани могу добити све потребне инструкције и информације за узгој футошког специјалитета, џепни кувар јела од купуса и семена ове биљке. Поред купуса, посетиоци могу видети и друге производе, пре свега кромпир и шаргарепу,

а семе уз упутство о садњи и одржавању може се купити за 500 динара. Пошто се садња купуса полако приводи крају, на штанду сматрају да је право време да се посеје једна од најукуснијих и најпознатијих врста купуса. Г. Ч. Фото: Р. Хаџић

ekOLOGiJA

dnevnik RE KUL TI VA CI JA U ^O KI

Ure |e we je ze ra Ja mu ri ne

IZA BRA NI PO BED NI CI KON KUR SA „ON LAJN RE CI KLAR NI CA“

„Bla go sta we” naj bo qa fo to gra fi ja

SU TRA DO DE LA TRA DI CI O NAL NIH EKO LO [KIH PRI ZNA WA

„Cr ni list” za „Vi tal” iz Vr ba sa

„Onlajn Reciklarnica“, mogu se pogledati nagra|eni, ali i svi ostali radovi koji su poslati na konkurs. Stru~ni `iri, koji je izabrao autore najboqih radova ~inili su fotograf Dragan Kujunxi}, fotograf i predstavnik Zelene inicijative Aleksandar An|i} i Svetlana Stefanovi} iz Evropskog pokreta u Srbiji.

IZ VO RI [TA SE MO RA JU ZA [TI TI TI

No vi Sad bi mo gao osta ti bez pit ke vo de!

No vo sa |a ni ima ju sre }u {to pi ju do bru i kva li tet nu vo du iz grad skog vo do vo da, {to ni je slu ~aj u osta lih 45 op {ti na u po kra ji ni. Me |u tim, uko li ko se ne bu du za {ti ti la pre o sta la dva iz vo ri {ta - „Rat no ostr vo” i „Pe tro va ra din ska ada”, i ovaj grad ~e ka ista sud bi na kao i osta le u Voj vo di ni, is ti ~e se u bil te nu no vo sad skog „Vo do vo da i ka na li za ci je„. Za to su u ovom pred u ze }u or ga ni zo va li ne ko li ko kon fe ren ci ja za no vi na re ko je su bi le po sve }e ne za -

- Nije nemogu}e da nesta{ica vode zadesi i Novi Sad, ako se hitno ne preduzme ne{to na za{titi izvori{ta - ka`e direktor novosadskog JKP „Vodovod i kanalizacija” Branko Bjelajac Prvu nagradu za ovu fotografiju osvojio je Almedin Mehoni}

du} no sti“ , a tre }u na gra du de le – So wa Jo va no vi} za fo to ga fi ju „Pe ca ro{ sme }a“ i An ge la Ci ni za de lo pod na zi vom „La bu do vi u svom (ne)pri rod nom sta ni {tu“. U ka te go ri ji naj bo qi vi deo za pis, re do sled je sle de }i: pr va na gra da pri pa da Mir ja ni Ko lun xi} za ko lek ci ju „Ci klus sa bra nih ne de la“, dru gu osva ja Vid Ra jin za rad „Rap tor“ , a tre }u de le Mom ~i lo Mom ~i lo vi} za de lo „De po ni ja kod Som bor skog mo sta“ i Sr |an Bu la to vi}, za rad „Kal va ri ja“. Na saj tu Ze le ne ini ci ja ti ve www.zelenainicijativa.rs, u rubrici

Sve ~a na do de la “Ze le nog” i “Cr nog li sta”, „Dnev nik” Alek san dra Br zak. Ka ko je na ve de tra di ci o nal nih eko lo {kih pri zna wa, odr à - no u sa op {te wu, Br zak je na gra |e na, jer na eko }e se su tra u 11.55 ~a so va u sve ~a noj sa li lo {kim stra ni ca ma „re dov no i objek tiv no iz Kar lo va~ ke gim na zi je u Srem skim Kar lov ci ve {ta va o svim va `nim do ga |a ji ma, ak ci ja ma i ma. Ve} 29 go di na, eko lo {ki ma ga zin „ê ka ju in ve si ci ja ma u obla sti za {ti te ì vot ne sre }i ve tar” Ra di ja Be o grad 2 i, u di ne”. Od po je di na ca na gra |e ni pro te kle tri go di ne, Po kret go su i ured nik elek tron skog eko ra na Voj vo di ne, or ga ni zu ju ak ci lo {kog bil te na „Eko- nec” Mi Me|u ovogod{wim ju u ko joj se bi ra ju naj ve }i za li sav Pa je vi} iz Kra gu jev ca, no dobitnicima {tit ni ci, ali i za ga |i va ~i ì vi nar i ured nik Eko lo {kog ma „Zelenog lista” je i ga vot ne sre di ne. To kom ~i ta ve go zi na „Sa va” ra di ja Be o grad urednica ekolo{ke 202 Du {an Ra {e ta, po fe sor iz di ne gra |a ni, udru è wa, or ga ni strane u listu za ci je, kom pa ni je i in sti tu ci je Zre wa ni na Vu ko man R. Mak si su, na osno vu re a li zo va nih pro mo vi}, ~la ni ca su bo ti~ kog „Dnevnik” je ka ta ili ak ci ja pred la ù kan Grad skog ve }a za eko lo gi ju i ko Aleksandra Brzak di da te za “Cr ni” i “Ze le ni mu na li je Su za na Du li}, Vla di list”. mir i Va wa Gr bi} i „Bor ci za Kao naj ve }em za ga |i va ~u ove go di ne „Cr ni Dri nu”. Na gra de su do bi li i Udru è we „Eko list” je pri pao fa bri ci uqa i ma sti „Vi tal” park” iz Kra gu jev ca, pred u ze }e za re ci kla ù iz Vr ba sa. pla sti ke „Grin teh” iz No vog Sa da, Po kret go Me |u ovo god {wim do bit ni ci ma “Ze le nog ra na Bru sa i udru è we gra |a na „Ko bra” iz Do li sta” je i ured ni ca eko lo {ke stra ne u li stu we To po ni ce. A. J.

Me ha ni za ci ja Vo do pri vred nog pred u ze }a „Gor wi Ba nat” iz Ki kin de iz vo di ra do ve na po pu lar nom je ze ru Ja mu ri na u ô ki. U pi ta wu je dru ga fa za re kul ti va ci je je ze ra na sta log va |e wem ze mqe za pra vqe we ~er pi }e i ci gle na po vr {i ni od oko 1,5 hek tar. Na je ze ru Ja mu ri ne, ko je je za {ti }e no sta ni {te bar ske kor wa ~e, ba ge ri ma se iz mu qa va i ure |u je oba la, {to }e omo gu }i ti da vo da bu de ~i sti ja i zdra vi ja za sav ì vi svet u we mu. Pred sed nik Sa ve ta MZ ô ka Jo èf Mo raj ko ka è da su sred stva za pr vu i za dru gu fa zu re kul ti va ci je je ze ra u ukup nom iz no su od oko 6,5 mi li o na di na ra obez be |e na na kon kur su Po kra jin skog se kre ta ri jat za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne AP Voj vo di ne u okvi ru pro gra ma re kul ti va ci je po zaj mi {ta ze mqe. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Me |u pri sti glim ra do vi ma na kon kurs o re ci kla `i i ot pa du „On lajn Re ci klar ni ca“ pu tem saj ta Ze le ne ini ci ja ti ve, `i ri je iza brao naj bo qe fo to gra fi je i vi deo ra do ve. U ka te go ri ji naj bo qa fo to gra fi ja pr vu na gra du osvo jio je Al me din Me ho ni} za rad na zvan „Bla go sta we“ dru gu Sa wa Bo {ko vi}, ko ja je svo ju fo to gra fi ju na zva la „Ste pe ni ce bu -

~etvrtak17.maj2012.

Podsetimo, na konkurs „Onlajn Reciklarnica“, koji je krajem januara pokrenuo Evropski pokret u Srbiji u sklopu kampawe Zelene inicijative, pristiglo je 142 rada iz skoro svih krajeva Srbije (119 fotografija i 23 video rada) od ukupno 74 autora iz 37 gradova. Sve~anost dodele nagrada autorima izabranih najboqih radova bi}e prire|ena na otvorenom prostoru po~etkom juna, a za pobednike su obezbe|ene vredne nagrade u duhu o~uvawa `ivotne sredine i promocije zdravog `ivota. A. B.

{ti ti iz vo ri {ta, a kon sta to va lo se da je la ne No vi Sad bio je dan od ret kih gra do va u ko jem to kom le ta ni je bi lo ne sta {i cu vo de. - Ni je ne mo gu }e da ne sta {i ca vo de za de si i No vi Sad, ako se hit no ne pre du zme ne {to na za {ti ti iz vo ri {ta - ka `e di rek tor JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” Bran ko Bje la jac. - Svi ja ko do bro zna ju da smo pre tri go di ne za tvo ri li iz vo ri {te „[trand” zbog fe kal nog za ga |e wa. Iz dvo jen je ve li ki no vac ka ko bi se ot kri lo {ta je bio raz log, ali i za sa na ci ju, ko ja je tre nut no u to ku. Da se ovo ne bi de si lo i s “Rat nim ostr vom” i

“Pe tro va ra din skom adom” u re - se na la zi bli zu no vo sad ske ra fi {e va we pro ble ma mo ra ju se ukqu - ne ri je, a prak ti~ no je u in du strij ~i ti sve re le vant ne usta no ve. skoj zo ni. Ta ko |e, u bli zi ni su i On je is ta kao da je za ga |e we iz vo ri {ta „Pe tro va ra din ska ada” vr lo mo gu }e uko li ko se iz li ju fe ka li je iz 100 sep ti~ kih ja ma iz na se qe nog me sta Du na vac. - Ovaj pro blem se mo è re {i ti. S ob zi rom da se to na se qe ni ka da ne }e ru {i ti, je di ni na ~in je iz grad wa ka na li za ci je za taj deo gra da. Dru ga po ten ci jal na opa snost, ko ja ugro à va ovo iz vo ri {te, je iz grad wa mo sta, a do za ga |e wa mo è do }i i zbog sa o bra }a ja, odr à va wa mo sta, pu te va, kao i zbog tret ma na opa snim ma te ri ja ma mo sta za vre me grad we - is ta kao Iz vo ri {te „[trand”

Iz grad wa ka na li za ci o nog ko lek to ra Iz vo ri {te „[trand” bi }e u vra }e no u funk ci ji po {to grad sko pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” ove go di ne za po ~i we iz grad wu li man skog ka na li za ci o nog ko lek to ra. Za ovo je, ka ko ka ù u „Vo do vo du” po treb no pu no nov ca i vre me na, a za po ~e tak, fir ma je iz dvo ji la 50 mi li o na di na ra. Za sa da ni su mo gli da pre ci zi ra ju ko li ko je nov ca po treb no da se sve do ve de u red, jer je na Li ma ni ma 1 i 2, ka na li za ci o na mre à, gra |e na 50-tih go di na pro {log ve ka, ve o ma do tra ja la. Ta ko |e, da bi se re {io pro blem s me {a wem fe kal nih vo da, po treb na je pot pu na se pa ra ci ja ka na li za ci je na Li ma nu 1 i 2, {to zna ~i da bi tre ba lo odvo ji ti fe kal nu i at mos fer sku ka na li za ci ju. Re~ je o ra do vi ma na jed nom kra ku u du ì ni od 100 me ta ra. je Bje la jac i do dao da ga ~u di {to ovo iz vo ri {te ni je pro gla {e no sa ni tar nom zo nom. U ni {ta bo qoj si tu a ci ji ni je ni iz vo ri {te „Rat no ostr vo”, ko je

wi ve, te se ne zna ko li ko je upo tre ba pe sti ci da na wi ma i ko li ko to mo `e da uti ~e na za ga |e we. Da je si tu a ci ja ve o ma alar mant na go vo ri i ~i we ni ca da iz

go di ne u go di nu No vo sa |a ni, ali i svi dru gi fak to ri uti ~u na za ga |e we. No vi Sad se pit kom vo -

dom snab de va iz pod zem nih vo da, ko ja se pre ra |u je i ko ja je sa mo dva do pet ki lo me ta ra is pod na {ih no gu. Uko li ko se u bli zi ni iz vo ri {ta do zvo li odr à va we ma ni fe sta ci ja, va {a ra, kam po va, ili od la ga we sme }a, ista sud bi na }e za de si ti i ova iz vo ri {ta, kao i [trand. Ipak, za ovaj pro blem po sto ji re {e we, a di rek tor be o grad skog Za vo da za vo do snab de va we, ka na li za ci ju i za {ti tu vo da In sti tu ta „Ja ro slav êr ni” Zo ran Ma noj lo vi} ka è da bi se iz vo ri {ta mo gla za {ti ti ti pro {i re wi ma, kao i po {to va wem zo ne sa ni tar ne za {ti te iz vo ri {ta, ko ji je pro pi sao Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, a ko je se, na à lost, ne pri me wu ju. Q. Na to {e vi}

UPRA VQA WE OT PA DOM U OP [TI NI BE ^EJ

„Ov de pa pir no, on de pla sti~ no – fan ta sti~ no” U okvi ru vi {e go di {weg lo kal nog pro jek ta „Pra vil no upra vqa we ot pa dom“, ko ji re a li zu je Od sek za {ti te `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa op {ti ne Be ~ej u sa rad wi s lo kal nim dvo ne deq ni kom „Be ~ej ski da ni“, za vr {e na je ak ci ja po ime nu „Ov de pa pir no, on de pla sti~ no – fan ta sti~ no“. Re~ je o ak tiv no sti ma kroz ko je su osnov ne {ko le na te ri to ri ji naj ve }e po ti ske op {ti ne sa ku pqa le se kun dar ne si ro vi ne od har ti je i pla sti ke. Pred u ze }e „Po ti sje“, ko je se ba vi od no {e wem sme }a u be ~ej skoj op {ti ni, sva koj od se dam osnov nih {ko la da lo je po dva kon tej ne ra i ak ce nat je bio na va `no sti se lek ti ra wa se kun dar nih si ro vi na, ta~ ni je uba ci va wu sta re har ti je u je dan, a pla sti ke u dru gi kon tej ner. Dve be ~ej ske {ko le - „Zdrav ko Glo `an ski“ i „Se ver \ur ki}“ ni su ozbiq no shva ti le ak ci ju i uba ci va li su u kon tej ne re sve i sva {ta, ~i me su se be is kqu ~i li iz ak ci je.

- In te re sant no je da su sve {ko le sa ku pi le iden ti~ nu ki la ù pla sti ke, sva ka po 20 ki lo gra ma, pa je o pla sma nu od lu ~i la te ì na pri ku pqe ne har ti je - na gla si la je di rek tor fir me „Me di um“ ko ja iz da je „Be ~ej ske da ne“ Mar ta Erak. - Be ~ej ske fir me su ot ku pi le pri ku pqe nu se kun dar nu si ro vi nu, pa pir fir ma „Vra we{ M pro met“, PET am ba la ù „Me ta lo pre ra da i re ci kla à Ra ga~“, a tvr du pla sti ku „Gran-plast“. Ni je na od met re }i da i su gra |a ni mo gu pri ku pqen se lek ti ra ni ot pad da pro da ju po me nu tim fir ma. Me re we har ti je po ka za lo je da su ube dqi vo pr vi u~e ni ci be ~ej ske O[ „[a mu Mi haq“, ko ji su sa ku pi li 570 ki lo gra ma sta re har ti je. Wi ho vi ime wa ci iz Ba~ kog Pe tro vog Se la su dru gi sa 140 ki lo gra ma, a sa mo de set ki lo gra ma ma we pri ku pi li su u~e ni ci [O SO „Brat stvo“ i osvo ji li tre }e me sto. ê tvr to me sto pri pa lo je O[ „Sve to zar Mar ko vi}“ iz

Po bed ni ci eko-ak ci je na iz le tu u Park pri ro de „Sta ra Ti sa“

Ba~ kog Gra di {ta sa 115 ki lo gra ma, dok se na po sled we me sto sa 80 ki lo gra ma sa ku pqe ne har ti je pla si ra la be ~ej ska O[ „Pe te fi [an dor“, ko ja je, mo ra se to na gla si ti, to kom ak ci je ima la hen di kep da

je u we nom kom {i lu ku bi la ha va ri ja pri bu {e wu `u tog bu na ra i zbog erup ci je ne ko li ko da na ni su i{li u {ko lu. Po bed ni~ ka {ko la je kao na gra du od lo kal ne sa mo u pra ve do bi la jed no dnev ni

iz let u Park pri ro de „Sta ra Ti sa“ kod Bi ser nog ostr va. Pred sed nik op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi je do {ao u {ko lu uru ~io po klon di rek to ri ci Mar ti Ku rin-Bar ta. - Za hva qu jem vam se {to ste ozbiq no pri {li na {oj za jed ni~ koj ak ci ji i po ka za li da, bez ob zi ra na mla dost, mo è te da od go vo ri te za dat ku. Za pam ti te na rod nu iz re ku ko ja ka è: Ni je ~i sto ta mo gde se uvek ~i sti, ne go ta mo gde se pa zi na svo ju oko li nu, apo stro fi rao je Pe ter Kne zi pri li kom is pra }a ja eks pe di ci je od 45 u~e ni ka na iz let. U re a li za ci ji jed no dnev nog iz le ta po mo gao je Od sek za {ti te ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa na ~e lu s {e fom mr Bo ja nom Bo ì}, a de ca su se upo zna la s flo rom i fa u nom naj ve }e mr tva je u Voj vo di ni, ko ja je od 2008. go di ne sa okru è wem Park pri ro de „Sta ra Ti sa“ kod Bi ser nog ostr va. V. Jan kov

CRnA HROnikA

~etvrtak17.maj2012.

U KLI NI^ KOM CEN TRU VOJ VO DI NE

SU \E WE ZA SA O BRA ]AJ KU U NO VOM SA DU U KO JOJ JE PRE DVE GO DI NE STRA DAO DE ^AK

Sa slu {a we po sled weg sve do ka u ok to bru Na sta vak do ka znog po stup ka pro tiv pro fe si o nal nog vo za ~a Go ra na Vej no vi }a (1982) iz No vog Sa da, ko ji je op tu `en da je u ju lu pret pro {le go di ne na no vo sad skom Bu le va ru oslo bo |e wa pi jan mo to rom usmr tio dva na e sto di {weg de ~a ka, ju ~e je u no vo sad skom Vi {em su du, po sle sa slu {a wa jed nog o~e vi ca do ga |a ja, od lo `en za 5. ok to bar, jer je po sled wi sve dok, ka ko je oba ve stio Sud, do kra ja sep tem bra po slov no u ino stran stvu.

mi mo i {ao s ne sre} nim de ~a kom pre sa me ne sre }e, opi sao {ta je vi deo na pe {a~ kom pre la zu i ka zao da je ma li {an na tre nu tak pao kod ba ni ki ne i da se od mah us pra vio i na sta vio da se kre }e. Kad je ovaj sve dok na sta vio da ho da u su prot nom sme ru, ~uo je u da qi ni mo tor, ~i ji mu je zvuk ve li ke br zi ne pri vu kao pa `wu, a po tom i kob ni tre sak. Okre nuo se i vi deo ne sre }u. Ovaj sve dok je, ta ko |e, opi sao ka kav ras po red vo zi la je vi deo kod pe -

Ne sre }a na no vo sad skom Bu le va ru oslo bo |e wa

Ka ko smo pi sa li, okri vqe ni se te re ti da je 20. ju la 2010. go di ne vo zio ne do zvo qe nom br zi nom naj ma we 80 do 90 ki lo me ta ra na ~as kad je uda rio Da vi da Do bri je vi }a, ko ji je na ro le ri ma pre la zio Bu le var oslo bo |e wa kod sta di o na „Ka ra |or |e” pre ko obe le `e nog pe {a~ kog pra la za. Na pret hod nom ro ~i {tu sud ski ve {tak je ka zao da bi vo za~ imao teh ni~ kih mo gu} no sti da za u sta vi mo tor „su zu ki” da je vo zio do zvo qe nom br zi nom i da ni je bio pod dej stvom al ko ho la. Pod se ti mo, pri li kom ne sre }e i sam Vej no vi}, ko ji je, po sop stve nim re ~i ma tog da na pro sla vqao ve rid bu, za do bio je te {ke po vre de zbog ko jih je bio {est da na u ko mi, a on i sa da do la zi na su |e wa s ru kom u lon ge ti. S wim je u tre nut ku ude sa, dok se kre tao na mo to ru od Mo sta slo bo de ka Fu to {koj pi ja ci, bio su vo za~, ~e ti ri go di ne sta ri ji Dar ko Dra gi ~e vi} iz Ko vi qa, ko ji je tog da na pri stao da bu de Go ra nov kum, pa je to na vod no bio raz log za sla vqe. Ju ~e je sve dok Vla di mir L. ko ji je se pri pre la sku Bu le va ra

{a~ kog pre la za pre ude sa, a ko ji se ne po kla pa s iz ja vom okri vqe nog. Pu no mo} nik po ro di ce po gi nu log ma li {a na, advo kat Oli ve ra Bu da kov, za tra ì la je od sud skog ve }a da se mi mo i |e sve dok zbog kog je od lo èn glav ni pre tres. – Sve okol no sti su du po treb ne da do ne se od lu ku, ima ju }i u vi du sve iz ve de ne do ka ze, do voq ne su da se utvr di ~i we ni~ no sta we i za do no {e we od lu ke. Smtram da ovaj sve dok ni je neo p ho dan i da se mo è mi mo i }i – na ve la je Oli ve ra Bu da kov. Ve }e, ko jim pred se da va su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}, od bi lo je taj pred log i pri ha vi lo stav od bra ne da je ri skant no mi mo i }i ovog sve do ka. Pred sed ni ca ve }a je ka za la da je re~ o sve do ku s ne po sred nim sa zna wi ma i da je po tre ba no da se on is pi ta ne po sred no kao i da bi se, ta ko |e, ta ko mo gle iz be }i po vre de po stup ka i we go vo uki da we. Mi mo i la `wem bi se ote à lo da se utvr di ~i we ni ca, do da la je su di ja To mi}-Jo ki} M. Vu ja ~i}

PRI VE DEN DA VOR R. IZ JAN KO VOG MO STA

Te re ti se za pro va lu Po li ci ja je li {i la slo bo de i od re di la me ru za dr `a va wa Da vo ru R. (29) iz me sta Jan kov Most, zbog osno va ne sum we da je iz jed ne ku }e od neo zla tan na kit, sa to ve i dru ge pred me te vred ne 650.000 di na ra. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu, po sto ji osno va na sum wa da je Da vor R. pro va lio u jed nu ku }u u tom ba nat skom se lu u avu stu 2011. go di ne, {to je okva li fi ko va no kao kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Po li ci ja je u sa op {te wu na ja vi la da }e pro val nik bi ti pre dat is tra `nom su di ji. (Ta njug)

dnevnik

c m y

@a bac sve stan, u sta bil nom sta wu Bi zni smen Ne boj {a T. (1960), zvani @abac, iz ^e la re va, s bo ra vi {tem u No vom Sa du, ko ji je ra wen pro {le sre de u pi ce ri ji „Alek san dar” u Uli ci Mi {e Di mi tri je vi }a na no vo sad skoj Gr ba vi ci, pre ba ~en je ju ~e iz je di ni ce in ten ziv ne ne ge Ur gent nog cen tra na Kli ni ku za ne u ro hi rur gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne. On je van `i vot ne opa sno sti, sta bil nog sta wa, sve stan i sle di

mu opo ra vak od naj ma we me sec da na, sa zna je mo ne zva ni~ no. Pri li kom is pa qi va wa ra fa la, na do mak po li cij ske is po sta ve „Li man”, u prav cu sto la u ba {ti za ko jim je Ne boj {a T. se deo s jo{ ne ko li ko mla dih po slov nih qu di, je dan me tak ga je po go dio u gla vu, ali ni je po vre dio ni jed nu vi tal nu funk ci ju, {to se sma tra ne ve ro vat nom sre }om ka kva se de {a va jed nom u

mi lion slu ~a je va. On se u ne de qu pro bu dio iz ko me, ka da je i dao frag men ti sa ne iz ja ve po li ci ji dok je po ma lo jo{ bio o{a mu }en. Po li ci ja jo{ tra ga za na pa da ~em ko ji je is pa lio vi {e hi ta ca iz „he kle ra”. Po {to su u we go vom dru {tvu bi li imu} ne oso be, jo{ uvek se ne mo `e tvr di ti sa si gur no {}u da je ba{ on bio me ta na pa da, kao ni {ta je mo tiv do ga |a ja. M. V.

PRO CES BI QA NI MA [O VI] IZ SA VI NOG SE LA ZBOG UBI STVA MU @A

Maj ka okri vqe ne: ]er ka je de ce ni ja ma tr pe la na si qe Dok je ju ~e, sve vre me u su za ma, sve do ~i la An ge li na Ma {o vi}, maj ka Bi qa ne Ma {o vi} (1973) okri vqe ne za te {ko ubi stvo su pru ga po ~i we no 24. ok to bra pro {le go di ne u po ro di~ noj ku }i u Sa vi nom Se lu se ki rom, we na k}er ka je na klu pi, s po gle dom u pod, sve vre me je ca la, a pu bli ka, ko ja je na pu ni la vi {e od po lo vi ne ve li ke sa le u no vo sad skom Vi {em su du, pre ko sto du {a, bi la je vid no po tre se na onim {to ~u je pa je i tu bi lo onih ko je se ni su mo gli uz dr à ti od pla ~a. Po na vo di ma op tu `ni ce, u ku }i ko joj je ì ve la s po ro di com u Uli ci Bran ka Ra di ~e vi }a Bi qa na je na pod mu kao na ~in li {i la ì vo ta svog su pru ga Ni ko lu Kr sto vi }a ta ko {to je, ka da se on vra tio po sle po no }i i oti {ao da spa va na -

– Mla da se za qu bi la i uda la. Bra ni la sam joj jer ni je va qao kao mo mak. Imao je po sla s po li ci jom, sve pro ble me re {a vao je ba ti na ma. Pri ~a li su da je bio grub i pre ma svo joj maj ci i pre ma svo jim pri ja te qi ma. Bi qa na se uda la trud na sa 17 go di na. Ni je nam bi lo pra vo, ali smo ga pri hva ti li zbog svog de te ta – sve do ~i la je, vid no po tre se na, An ge li na Ma {o vi}. – Sme ta lo mu je ka da de te pla ~e, sa mo je svoj glas pod no sio. Jed nom nam je k}er ka do {la s de com i re kla da ne mo `e vi {e i da ne }e da se vra }a ta mo jer je on grub pre ma de ci, wu mal te ri ra i tu ~e. Ve} po sle ne ko li ko da na on je oko po no }i pre ko ~io pi jan na {u ka pi ju. Mo li li smo ga da do |e su tra tre zan, a on je hteo svo ju de cu. Se li smo i pri ~a li, go vo ri li, smi ri va li, na po mi wa li da

i{la da oko pa va ze mqu, a on bi se deo is pred ku }e i pu {io. Ni je se di zao iz kre ve ta dok se ne na spa va. Ina ~e, on je pr vo za sto lom si pao se bi, a tek on da su de ca pu ni la ta wi re. Jed nom je no }u pre sko ~io na {u ka pi ju, ja sam se is pre ~i la kad je do {ao moj su prug, a on ga je pre ko me ne uda rio pe sni com u oko. Zva li smo po li ci ju, od mah su

{le go di ne, sa zna la sam na knad no. Dok je vo zi la, on po ~eo da je uda ra, pa je po sla to ga za vr {i la u bol ni ci – pri se }a la se ova sve do ki wa. Otac okr vqe ne Bi qa ne To mi slav Ma {o vi} na po me nuo je da je we go va k}er ka u pr vih de set go di na bra ka dva do tri pu ta go di {we be `a la od ba ti na i na si qa i u ka sne sa te s de com do la zi la kod wih.

La `na do ja va o bom bi u su du Zgra da no vo sad skog su da is pra `we na je ju ~e pre pod ne zbog do ja ve o po sta vqe noj bom bi, za ko ju se, po sle po li cij ske pro ve re, is po sta vi lo da je la `na. – U Po li cij sku upra vu No vi Sad u 10.19 ~a so va sti gla je do ja va o po sta vqe noj bom bi u zgra di no vo sad skog su da – re kla je port pa rol ka Ape la ci o nog su da Ani ta Bu di mir. – Zgra da su da je eva ku i sa na i u 10.45 sti gle su Pro tiv di ver zant ske je di ni ce MUP-a. Na kon {to je po li ci ja pre gle da la zgra du, utvr |e no je da je do ja va o bom bi bi la la `na. Ovo je {e sta la `na do ja va o po sta vqa wu bom bi u tom su du od po ~et ka go di ne, a 43. u po sled we tri go di ne. kon kra }e ras pra ve, uze la iz po mo} nog objek ta za dr `a we ogre va ve li ku se ki ru za ce pa we dr va i u ju tar wim ~a so vi ma pri {la bra~ nom kre ve tu i vi {e pu ta ga uda ri la tu pim de lom i o{tri com se ki re u gla vu i gor wi deo te la s le| ne stra ne. O{te }e ni je pre mi nio na li cu me sta, a se ki ru je sta vi la na po ste qu. Na kon iz ve snog vre me na, Bi qa na je pro bu di la wi ho vog si na, ko ji je spa vao u su sed noj so bi, i sa op {ti la mu da je ubi la we go vog oca, od no sno svog su pru ga, a po tom o to me oba ve sti la po li ci ju u Vr ba su.

kao ro di teq tre ba dru ga ~i je da se po na {a, da je `i vot pred wi ma. Ona se vra ti la, me |u tim, po sle ~e ti ri ili pet me se ci, po no vo nam je do {la s de com. Za tim on je na vra }ao no }u pi jan. Bi qa na mi je re kla da sta vqa ru ke na li ce kad je tu ~e da se ne bi vi de le mo dri ce, ali bi lo ih je po te lu. Ova sve do ki wa je re kla da Ni ko la ni je htao da ra di u fir mi jer, ka ko je ka zao, ne tr pi ko man dan ta. – Bi qa na je ra di la u pe ka ri, u pla ste ni ku i na wi vi, a on je pa re tro {io na se be. Po pra vqao je krat ko vre me auto mo bi le. Ona bi

Ku }a u Sa vi nom Se lu u ko joj se do go di lo ubi stvo

do {li i od ve li ga. Po sle to ga smo `i ve li u stra hu. Ni smo pri ~a li o to me, ne za to {to ni smo hte li, ve} {to ni smo sme li. U po sled we vre me Bi qa na je po ~e la da se tre se i re kla mi je da je svo je zdra vqe iz gu bi la. Na pi ta we pre sed ni ce ve }a su di je Zo re Ja mu {a kov za {to za sve to vre me Bi qa na ni je na pu sti la za jed ni cu, maj ka je re kla da je ona Ni ko lu na pu {ta la, ali da se iz stra ha za de cu, se be i svo ju fa mi li ju vra }a la. – Ona je do bra do ma }i ca i maj ka, spo sob na, ali to we mu ni {ta ni je zna ~i lo. Pro {le go di ne u le to je ne sta la na je dan dan, ja ko smo se za bri nu li, kad sam je uve ~e pi ta la gde je bi la, ona mi je od go vo ri la da je va ga la da li da se ba ci pod voz. Bi qa na je od lu ~i la da, kad }er ka za vr {i sred wu {ko lu i upi {e fa kul tet, ode u No vi Sad i za po sli se, ali on je to ose tio i po lu deo zbog to ga. Slu pa la se pro -

– I{li smo u po li ci ju i Cen tar za so ci jal ni rad, ja i ona ili ona sa ma. Po li ci ja ni je ni {ta pred u ze la jer, kao su ka za li, ne mo gu ni {ta dok se ne de si ne {to kon kret no – ka zao je To mi slav Ma {o vi}. Su |e we je od lo è no za 12. i 13. jul. Pre za ka zi va wa na stav ka, su di ja Zo ra Ja mu {a kov pri ha va ti la je pred lo ge bra ni o ca op tu è ne advo ka ta Qu bo mi ra Apra da se od Cen tra za so ci jal ni rad, Po li cij ske sta ni ce u Vr ba su – is po sta ve u Sa vi nom Se lu pri ba ve iz vre {ta ji o pri ja va ma po me nu tog na si qa nad Bi qa nom Ma {o vi} i sa slu {a le ka ra ko ji je u to vre me ra dio i pru ào me di cin sku po mo} u tom me stu u ve zi s iz ne tim tvr da wa ma oca okri vqe ne, kao i iz Po li cij ske sta ni ce u Ku li u ve zi s po me nu tom sa o bra }aj kom iz pro {le go di ne. M. Vu ja ~i}

SU \E WE BIV [EM GRA DO NA ^EL NI KU ZRE WA NI NA GO RA NU KNE @E VI ]U I SA RAD NI CI MA

Od bra na pred lo ì la da sve do ~e Ta di}, Din ki}, Mar ko vi}… Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, na su |e wu biv {em gra do na ~el ni ku Zre wa ni na Go ra nu Kne è vi }u i gru pi okri vqe nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u ve zi s da va wem u za kup grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta u tom gra du od 2006. do 2008. go di ne, za vr {e no je iz vo |e we do ka za pred lo è nih u op tu `ni ci, i od ter mi na za ka za nog za 8. jun po ~i we iz vo |e we do ka za od bra ne i do dat nih do ka za Tu ì la {tva. Od bra na ukup no dva de set dvo je okri vqe nih, me |u ko ji ma je ne ko li ko biv {ih ~el ni ka grad skih in sti tu ci ja, pred lo ì la je na de se ti ne do ka za o svim ta~ ka ma op tu `ni ce. Na okol no sti da li su eve nu tal ne po god no sti u ve zi s da va wem u za kup gra |e vin skog ze mqi {ta in ve sti to ri ma u Zre wa ni nu bi le u skla du s dr àv nom po li ti kom za pri vla ~e we stra nih in ve sti to -

In du strij ska zo na „Ba gqa{” u Zre wa ni nu

ra, od bra na je pred lo `i la da kao sve do ci bu du sa slu {a ni dr `av ni funk ci o ne ri: Bo ris Ta di}, Mla |an Di ni ki}, Ja sna Ma ti}, Mi lan Pa ri vo di} i Mi lan Mar ko vi}.

Pred lo `e no je da kao sve do ci bu du sa slu {a ni vla sni ci stra nih kom pa ni ja ko ji su otvo ri li fir me i u Zre wa ni nu, za tim pred stav nik Pri vred ne ko mo re Ita li je u Sr bi ji \o va ni Ga za re li, kao i

pred stav nik ne ma~ ke pri vre de Majkl Smit. Osim to ga, pred lo è no je da sud pri ba vi iz ve {ta je iz svih gra do va u Sr bi ji o uslo vi ma pod ko ji ma su u istom pe ri o du da va li ze mqi {te u za kup in ve sti to ri ma. Ta ko |e, od bra na tra ì da se kao do kaz pri ba vi i iz ve de za vr {ni ra ~un za zo nu „Ba gqa{„ u Zre wa ni nu u re le vant nom pe ri o du. Niz do ka za je pred lo è no u ve zi s osta lim ta~ ka ma op tu `ni ce, u ko ji ma je Tu ì la {tvo iz ne lo sum we da su u istom pe ri o du na vod no bi le spor ne i okol no sti u ve zi s do de lom uslu ga obez be |e wa po je di nih obje ka ta na pod ru~ ju gra da Zre wa ni na, kao i u ve zi s do de lom po sla lo kal nog jav nog grad skog pre vo za. Tek iz ne te do ka zne pred lo ge od bra ne sud sko ve }e jo{ uvek raz ma tra, a o~e ku je se da bi o wi ma mo glo bi ti od lu ~e no do

na stav ka glav nog pre tre sa za ka za nog za jun. U op tu `ni ci, po dig nu toj u apri lu 2009. go di ne, Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je iz ne lo sum we da je da va we u za kup ze mqi {ta „oba vqa no su prot no od red ba ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi“. Na ve de no je da je „ta kvim ras po la ga wem grad skim gra |e vin skim ze mqi {tem op {ti ni Zre wa nin pri ~i we na {te ta“. Svi okri vqe ni su ne gi ra li na vo de op tu `ni ce i kri vi cu. Biv {i gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne è vi} je, od ba cu ju }i op tu `be, is ta kao: – Ni sam kriv, spo ro vo dio sam dr àv nu po li ti ku na lo kal nom ni vou na naj bo qi mo gu }i na ~in. Ni sam o{te tio jav ne fi nan si je, na pro tiv, uve }ao sam ih i ni sam ste kao ni ka kvu imo vin sku ko rist – re kao je Kne è vi}. J. J.

crna hronika

dnevnik UPRAVA ZA IZVR[EWE KRIVI^NIH SANKCIJA OBELE@ILA SVOJ DAN

Vi deo nad zor za ve }u bez bed nost u za tvo ri ma

Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja ju ~e je, do de lom pla ke ta, po hva la i pri zna wa naj bo qim pri pad ni ci ma obe le `i la svoj dan - 16. maj. Di rek tor Upra ve Mi lan Ob ra do vi} re kao je, na sve ~a no sti u Srem skoj Mi tro vi ci, da su za pro te klih go di nu da na sve za ko nom pred vi |e ne oba ve ze is pu we ne u iz u zet no slo `e nim okol no sti ma, pre sve ga „u kon stant nom po ve }a wu bro ja oso ba li {e nih slo bo de”, a da se u ci qu po ve }a wa bez bed no sti in te ziv no ra di na uvo |e wu vi deo nad zo ra u svim za vo di ma. Ob ra do vi} je na veo da je, upr kos sma we nim ma te ri jal nim mo gu} no sti ma Upra va, ko ja je u sa sta vu Mi ni star stva prav de, us pe la da u zna ~aj noj me ri iz vr {i re kon struk ci ju po sto je }ih ka pa ci te ta i iz gra di no ve, ko ji

ni~ ke za {ti te, uvo |e wem vi deo nad zo ra, me tal de tek tor skih vra ta i tu ne la za pre gled svih stva ri ko je ula ze u za tvo re - re kao je Ob ra do vi}. On je na gla sio da je una pre |en in te gral ni vi deo - nad zor, ko ji omo gu }a va da se u okvi ru ope ra tiv nog cen tra Upra ve iz vr {i ne po sre dan uvid na svim kqu~ nim me sti ma unu tar usta no va u si ste mu iz vr {e wa kri vi~ nih sank ci ja. In si sti ra se i na ap so lut no pro fe si o nal nom od no su pre ma ra du svih za po sle nih u si ste mu iz vr {e wa kri vi~ nih sank ci ja, ka ko je re kao, uz du `no po {to va we eti~ kih stan dar da i prav nih nor mi u po stu pa wu pre ma oni ma ko ji su li {e ni slo bo de. Ob ra do vi} je ka zao da se in sti ti ra na kon ti nu i ra nom obra zo va wu i usa vr {a va wu svih

Mi lan Ob ra do vi} (de sno) je pla ke tu uru ~io Bra ti sla vu Di ki }u

do ne kle po pra vqa ju tre nut no te {ku si tu a ci ju. On je iz dvo jio za vr {e tak iz grad we i po ~e tak ra da no vog Ka zne no-po prav nog za vo da u Pa din skoj ske li i za vr {e tak iz grad we no vih pa vi qo na za sme {taj ma lo let ni ka u Vas pit no-po prav nom do mu u Kru {ev cu. Te dve ka pi tal ne in ve sti ci je }e omo gu }i ti pra vil ni je i bez bed ni je sme {ta we osu |e nih oso ba, kao i ma lo let ni ka, i pre ma wi ho vim ka rak te ri sti ka ma i po tre ba ma, ka zao je on. Ob ra do vi} je na gla sio i da su svi objek ti gra |e ni u skla du s kon ven ci ja ma i pra vi li ma ko je pro pi su ju UN i EU, a „ko je je Sr bi ja pri hva ti la kao stan dar de u sme {ta wu i tret ma nu oso ba li {e nih slo bo de”. Pre ma we go vim re ~i ma, ve o ma va `na oblast iz vr {e wa kri vi~ nih sank ci ja od no si se na una pre |e we bez bed no sti oso ba li {e nih slo bo de, usta no va i za po sle nih u wi ma. - U ve }i ni usta no va una pre |u je mo si ste me ma te ri jal no-teh -

pri pad ni ka slu `bi u za vo di ma, ~i me se po di è wi hov pro fe si o nal ni i li~ ni in te gri tet za uspe {no oba vqa we po sla. Upra va i da qe raz vi ja us po sta vqe nu sa rad wu sa svim dr àv nim in sti tu ci ja ma, me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma, ne vla di nim sek to rom i hu ma ni tar nim or ga ni za ci ja ma, ko je pra te iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, jer „sma tra mo da tran spa rent nost i uvid u rad Upra ve u ce li ni omo gu }a va kva li tet ne pro me ne i na pre dak u ra du”, ka zao je on. Pla ke te, po hva le i pri zna wa uru ~e ni su naj bo qim po je din ci ma iz svih usta no va i za vo da na te ri to ri ji Sr bi je. Sve ~a no sti su pri su stvo va li di rek tor BIA - Sa {a Vu ka di no vi}, ko man dant @an dar me ri je ge ne ral po li ci je Bra ti slav Di ki}, pred stav ni ci dru gih dr àv nih in sti tu ci ja, kao i pri pad ni ci Upra ve iz raz li ~i tih gra do va Sr bi je. (Tanjug)

U STRMOSTENU, KOD DESPOTOVCA

Umr la od uje da zmi je {ar ke @iv ka \o ki} (77) iz Str mo ste na kod De spo tov ca, umr la je od uje da zmi je otrov ni ce na ka tu nu u bli zi ni Pri rod nog do bra Li si ne kod De spo tov ca, po tvr di la je ju ~e Ta nju gu rod bi na po koj ni ce.

Zmi ja {ar ka se, naj ve ro vat ni je, uvu kla u no gu pla sti~ nog sto la is pred ba ~i je u me stu Ja si ko vac, a sta ri ca je na se bi ima la ne ko li ko uje da. Iako je eki pa Hit ne po mo }i sti gla br zo, sta ri ci ni je bi lo spa sa i umr la je za sa mo de se tak mi nu ta.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV DIREKTORA „MALE[ JUNIORA” IZ FUTOGA

Osum wi ~en za uta ju 25 mi li o na di na ra Po re ska upra va pod ne la je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u No vom Sa du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv di rek to ra pri vred nog dru {tva „Ma le{ ju ni or” iz Fu to ga M. N. zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo po re ska uta ja, ~i me je o{te tio bu xet Sr bi je za vi {e od od 25,9 mi li o na di na ra. Ka ko je sa op {ti la Po re ska upra va Mi ni star stva fi nan si ja Sr bi je, M. N. je u na me ri da iz beg ne pla }a we po re za, u de cem bru 2011. u po slov nim kwi ga ma na osno vu si mu lo va nog prav nog po sla evi den ti rao na bav ku do ba ra od do ba vqa ~a „Ne ting” iz

Zre wa ni na, ukup ne vred no sti od 169.920.000 di na ra. Pre ma pod ne toj po re skoj pri ja vi, neo sno va no je ko ri stio pret hod ni po rez sa dr `an u iz da tim ra ~u ni ma do ba vqa ~a kao pret hod no pla }en s pra vom na od bi tak, iako je pro ve ra ma utvr |e no da pro met do ba ra ni je iz vr {en, po kom osno vu je uma wio oba ve zu za ob ra ~un i pla }a we PDV u iz no su od 25.920.000 di na ra. „Po me nu tim rad wa ma pri ja vqe ni je o{te tio bu xet Re pu bli ke Sr bi je za iz nos od 25.920.000 di na ra”, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

~etvrtak17.maj2012.

U HA[KOM TRIBUNALU PO^ELO SU\EWE BIV[EM KOMANDANTU VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

Tu ì lac: Mla di }e vi pr sti od Mar ka la do Sre bre ni ce Ha {ko su |e we Rat ku Mla di} za po ~e lo je ju ~e uvod nom re~ ju tu ì o ca, ko ji je na ja vio da }e do ka za ti da je rat ni ko man dant Voj ske RS ume {ao pr ste u sve zlo ~i ne srp skih sna ga u BiH od Mar ka la do Sre bre ni ce. Tu ì lac Der mot Grum je kao za jed ni~ ki ime ni teq tih zlo ~i na na veo na me ru da se traj no uklo ne bo san ski mu sli ma ni i Hr va ti s pod ru~ ja na ko ja su Sr bi po la ga li pra vo. Kao pri me re, tu ì lac je na veo ubi stvo 150 mu sli man skih mu {ka ra ca u se lu Ve ~i }i, ma sa kr u Sre bre ni ci, gra na ti ra we sa ra jev ske pi ja ce Mar ka le 1995, ka da je ubi je no vi {e od 30, a ra we no vi {e od 70 qu di. - Tu ì la {tvo }e do ka za ti van sva ke ra zum ne sum we pr ste Mla di }a u sva kom od ovih zlo ~i na po ru ~io je tu ì lac. Der mot Grum je na veo da je ru ko vo stvo bo san skih Sr ba u ma ju 1992. go di ne po ~e lo pa `qi vo pla ni ra ni i ko or di ni sa ni na pad na su gra |a ne ko ji ni su bi li Sr bi, te da je na ne kim lo ka ci ja ma na pad „do sti gao raz me re ge no ci da, a svet je gle dao u ne ve ri ci ka ko stra da ju na se qa i se la u Evro pi”. Mla di} je 12. ma ja 1992. ime no van za ko man dan ta glav nog {ta ba Voj ske Re pu bli ke Srp ske i od tog tre nut ka je po ~eo da u~e stvu je u te {kim me |u na rod nim zlo ~i ni ma i pre u zeo je od go vor nost za spro vo |e we et ni~ kog ~i {}e wa ve li kog de la BiH, ka zao je tu ì lac. Osvr }u }i se na po li ti~ ki okvir u ko jem su se zlo ~i ni de {a va li, tu ì lac je re kao da je SDS Ra do va na Ka ra xi }a odr à va la te sne ve ze s pred sed ni kom Sr bi je Slo bo da nom Mi lo {e vi }em, ko ji je ve ro vao da Sr bi mo ra ju da se od u pru sva kom po ku {a ju da se Ju go sla vi ja ras pad ne na ta kav na ~in da Sr bi ì ve u raz li ~i tim dr à va ma. Po Gru mo vom tu ma ~e wu, Sr bi u Hr vat skoj su pr vi pro gla si li auto nom ne obla sti i po ~e li sa et ni~ kim ~i {}e wem ze mqe ko ju su sma tra li srp skom. Grum je pri ka zao ma pe BiH na ko ji ma se vi di de mo graf ski sa stav sta nov ni {tva pre ra ta i pro me na et ni~ kog sa sta va usled dej sta va VRS, a gra ni ce no ve kar te osmi sli li su, pre ma we go voj tvrd wi, Ka ra xi} i ta da {wi pred sed nik Skup {ti ne RS Mom ~i lo Kra ji {nik. Ka ra xi} je u ok to bru 1991. go di ne upo zo rio da }e, ako BiH pro gla si ne za vi snost, bi ti kr vo pro li }a i da }e mu sli man ski na rod bi ti uni {ten, do dao je Grum. Plan li de ra RS da se osnu je no va dr à va bo san skih Sr ba sa sto jao se, po we go vim re ~i ma, od dva kqu~ na ele men ta - te ri to ri jal nog i de mo graf skog. Ru ko vod stvo RS da lo je Mla di }u man dat da ostva ri {est stra te {kih ci qe va - dr àv no raz gra ni ~e we srp skog na ro da od osta la dva na ro da i pro me na na ci o nal nog sa sta va sta nov ni {tva u BiH; us po sta vqa we ko ri do ra iz me |u Sem be ri je i Kra ji ne; us po sta vqa we ko ri do ra u do li ni Dri ne; us po sta vqa we gra ni ca na

Uni i Ne re tvi; po de la Sa ra je va na dva de la i obez be |i va we RS iz la za na mo re, re kao je Grum. Mla di} je, pre ma we go vim re ~i ma, bio sve stan da se ti ci qe vi ne mo gu ostva ri ti bez pro go na i iz me {ta wa ne sr ba na dru ge te ri to ri je, o ~e mu sve do ~i we go va iz ja va da „qu di ni su nov ~i }i ni kqu ~e vi pa da se pre me {ta ju tek ta ko iz xe pa u xep”. - Ci qe vi su pr vi put obe lo da we ni 12. ma ja 1992. go di ne i, ma da se o pi ta wu wi ho ve za ko ni to sti i da qe mo è ras pra vqa ti, ~i we ni ca je da je wi ho vo ostva re we pod ra zu me va lo broj ne te {ke zlo ~i ne - ka zao je tu ì lac. Zlo ~i ni su, pre ma Gru mo vim re ~i ma, bi li deo pla na da se srp sko sta nov ni {tvo raz dvo ji od ne srp skog, da se te ri to ri je pod srp skom kon tro lom et ni~ ki o~i ste i da se po ve ù srp ske te ri to ri je u BiH sa Sr bi jom. Na osno vu tih ci qe va su pla ni ra ne ope ra ci je, ko je su tra ja le sve dok ni su ostva re ni, re kao je Grum i do dao da su u po ~et ku spro vo |e ni uz po mo} po li ci je bo san skih Sr ba, te ri to ri jal ne voj ske, pa ra voj nih sna ga i JNA. JNA je uì va la ve li ko po ve re we i qu di su ve ro va li da }e se pri dr à va ti ustav ne oba ve ze da {ti ti sve na ci o nal no sti u Ju go sla vi ji, ali po sto je do ku men ta ko ja do ka zu ju da je, pre ne go {to se u ma ju 1992, po vu kla iz BiH, za jed no sa SDS na o ru à la 70.000 srp skih do bro vo qa ca, ka zao je on. Tu ì lac Grum je na bro jao po je di na~ ne zlo ~i ne ko ji se sta vqa ju na te ret Mla di }u, ukqu ~u ju }i 44-me se~ nu op sa du Sa ra je va,

Rat ko Mla di} u sud ni ci Tri bu na la ti {i ni s pr stom na oki da ~u da se ne ko usu di da pre tr ~i uli cu, a me {ta ni su glav nu uli cu, zbog mno {tva in ci de na ta, na zva li „ale ja snaj pe ra”, re kao je Grum i na ja vio da }e me |u sve do ci ma tu `i la {tva bi ti i je dan snaj pe ri sta, „ko ji }e re }i da je do bio na re |e we da pu ca na sve {to se kre }e”. Na jed nom pri ka za nom snim ku ~u je se Mla di} ka ko pri ~ao o snaj per skoj va tri na ci vi le kao o re kre a tiv nom spor tu i ka `e ka -

Pred se da va ju}i Pred sed ni {tva BiH Bakir Izet be go vi} pra ti su |e we

gra na ti ra we i snaj per sku va tru po sta nov ni {tvu, za ko je je re kao da ni su ima li ni ka kvu voj nu svr hu, ve} su is kqu ~i vo slu `i li za te ro ri sa we ci vi la. Po {to je iz nad Sa ra je va uve de na zo na za bra ne le ta, VRS je po ~e la da ko ri sti mo di fi ko va ne avi o bom be, ve li ke ra zor ne mo }i i ozlo gla {e ne zbog svo je ne pre ci zno sti. - Ne ma sum we da je Mla di} sve vre me dr `ao Sa ra je vo u {a ci, li~ no kon tro li sao gra na ti ra we i od lu ~i vao ko sme da u|e u grad i iza |e iz we ga re kao je Grum. Pre ma we go vim re ~i ma, od sa mog po ~et ka je svi ma bi lo ja sno da je gra na ti ra we Sa ra je va bi lo zlo ~in, a ~ak je i Mi lo {e vi} to gra na ti ra we na zvao kr va vim i zlo ~i na~ kim. Voj ni ci VRS su u snaj per skim gne zdi ma iz nad gra da ~e ka li u

ko i sam, kad god kre ne po red Sa ra je va, ubi je. Pred stav nik tu `i la {tva go vo rio je i ne hu ma nim uslo vi ma u lo go ri ma u Omar skoj, Tr no po qu, Ma wa ~i, Ke ra ter mu, Su {i ci, Bat ko vi }u, Vla se ni ci, Ra sad ni ku, KP Do mu, Ku li i dru gde, ko ji su, ka ko je re kao, bi la me sta ve li ke pat we, pre mla }i va wa, mu ~e wa, si lo va wa i ubi ja wa. Za tva ra we qu di ima lo je, pre ma Gru mo vim re ~i ma, dvo stru ku svhu - po red et ni~ kog ~i {}e wa, za tvo re ni ci su ko ri {}e ni i kao ta o ci. Go vo re }i o kri zi s ta o ci ma, tu `i lac Grum je re kao da je VRS od 26. ma ja do 19. ju na 1995. go di ne uze la oko 200 pri pad ni ka mi rov nih sna ga UN kao ta o ce, po sle va zdu {nih na pa da NA TO na po lo -

à je bo san skih Sr ba. Mla di} je, u raz go vo ru s ge ne ra lom Ru per tom Smi tom, ko man dan tom sna ga Un pro fo ra, pri znao da su ne ki mi rov wa ci ras po re |e ni na objek te ko ji su po ten ci jal na me ta na pa da NA TO i di rekt no za pre tio wi ho vom smr }u, ka zao je Grum. Uvod na re~ tu ì la {tva bi }e za vr {e na da nas, ka da }e go vo ri ti tu ì lac Pi ter Me klo ski. Mla di }e va od bra na je sa op {ti la da u ovoj fa zi po stup ka ne }e dr à ti uvod nu re~, kao i da se op tu è ni ne }e obra }a ti sud skom ve }u. Tu ì la {tvo je na ja vi lo iz vo |e we 413 sve do ka, a pla ni ra no je da sa slu {a we pr vih sve do ka i iz vo |e we do ka za op tu `be po~ ne 29. ma ja. Pred se da va ju }i su di ja Al fons Ori sa op {tio je ju ~e, na po ~et ku su |e wa, da sud raz ma tra od la ga we iz vo |e wa do ka za, ko je bi tre ba lo da po~ ne 29. ma ja, zbog gre {ke tu ì la ca da ih na vre me do sta ve od bra ni. Op tu `ni ca te re ti Mla di }a (70) u dve ta~ ke za ge no cid, i to za et ni~ ko ~i {}e we s ci qem na sil nog i traj nog ukla wa wa bo san skih mu sli ma na i Hr va ta s ve li kih de lo va te ri to ri je BiH 1992. go di ne, ko je je u ne ko li ko op {ti na do se glo raz me re ge no ci da, dok se dru ga ta~ ka za ge no cid od no si na do ga |a je u Sre bre ni ci u ju lu 1995. go di ne. Zlo ~i ni pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa su sa dr à ni u pre o sta lih de vet ta ~a ka op tu `ni ce i to za pro gon, is tre bqe we, ubi stva, de por ta ci ju, pri sil no pre me {ta we, te ro ri sa we i ne za ko ni te na pa de na ci vi le i uzi ma we ta la ca. Uko li ko bu de pro gla {en kri vim, Mla di} bi mo gao da bu de osu |en na do ì vot nu za tvor sku ka znu. Mla di} je po sle du go go di {weg skri va wa uhap {en 26. ma ja pro {le go di ne u se lu La za re vo kraj Zre wa ni na. (Tanjug)

Ne pri klad na ko mu ni ka ci ja u sud ni ci Su |e we Rat ku Mla di }u, go di nu po sle we go vog hap {e wa i iz ru ~e wa Tri bu na lu, po ~e lo je ju ~e uz do ba ci va wa s ga le r i j e gde se d i pu b li k a uglav nom po ro di ce `r ta va iz BIH - ali i re ak ci ja ma sa mog Mla di }a. Stra ni me di ji ja vqa ju da je su di ja Al fon so Ori zbog to g a po z vao obe stra n e da ne „us p o s ta v qa j u kon takt o~i ma” i da „pre ki nu ne pri klad nu ko mu ni ka ci ju ko god da je ini ci ra”. Agen ci ja Roj ters je ja vi la da je Mla di} u jed nom tre nut ku us po sta vio kon takt o~i ma s jed nom od mu sli man ki u pu bli ci i

pre {ao ru kom pre ko gr la, {to je po tom na ve lo su di ju Ori ja da od re di krat ku pa u zu i po zo ve pri sut ne da pre ki nu s „ne pri klad nom ko mu ni ka ci jom”, ali port pa rol ka su da Ner ma Je la ~i} ni je mo gla da ka `e {ta se ta~ no de si lo. Na pi ta we Ta nju ga da li je ta~ no da je Mla di} pre {ao pr stom pre ko gr la, ona je od go vo ri la: - Ne mo gu to da po tvr dim. Sa mo mo gu da po tvr dim da je do {lo do ko mu ni ka ci je iz me |u op tu `e nog i oso ba ko je su se na la zi le u jav noj ga le ri ji, ali ne mo gu da po tvr dim {ta se ta~ no de si lo.

Ina ~e, su |e we Mla di }u od vi ja se u pre pu noj sud ni ci, ko ju po red po ro di ca `r ta va pra te i broj ne no vi nar ske eki pe. Me di ji su pre ne li da je Mla di} apla u di rao su di ja ma pri li kom ula ska u sud ni cu po ka zu ju }i pal ~e ve na go re. „Ju tra wi list” na vo di da je u sud ni ci bi lo oko tri de se tak po ro di ca `r ta va, ve }i nom `e na iz Sre bre ni ce ko je su stra `a ri stal no smi ri va li jer su ne go do va le u po la gla sa ko men ta ri {u }i po stu pak i sva |a ju }i se s Mla di }em ge sto vi ma pre ko ne pro boj nog sta kla. Jed na od maj ki sre bre ni~ kih `r ta va je to kom

iz la ga wa tu ì la ca ne ko li ko pu ta pro {a pu ta la „le {i na ru,” na vo di Roj ters. AFP je ja vio da je Ori upo zo rio i Mla di }a i pu bli ku da ne us po sta vqa ju kon takt o~i ma. - Za sa da ne }e mo ni {ta pred u zi ma ti po tom pi ta wu, ali uko li ko se ova ko ne {to po no vi, mo ra }e mo da sta vi mo ne {to po put za {tit nog zi da iz me du go spo di na Mla di }a i ga le ri je. Go spo di ne Mla di }u, vas mo lim da se su zdr ì te od ta kve ko mu ni ka ci je i fo ku si ra te na re ~i tu ì te qa - upo zo rio je Ori, a pre neo hr vat ski por tal In deks. hr.

SPORT

~etvrtak17.maj2012.

c m y

dnevnik

SUTRA STARTUJE 23. SVETSKA LIGA

Or lo vi s Ru si ma na pre mi je ri Utakmicom Srbija Rusija u Hamamacuu sutra po~iwe 23. Svetska liga za odbojka{e. Bi}e ovo petnaesto u~e{}e na{ih odbojka{a u najisplativijem svetskom takmi~ewu, a do sada su osvojili sedam medaqa. Na premijeri nisu orlovi mogli da imaju teì posao s obzirom da se susre}u s jednom od najja~ih svetskih reprezentacija, sa ekipom koja brani titulu Svetske lige. U ba{ zgusnutom rasporedu igrawa, na{i odbojka{i }e morati da zadrè visok nivo forme kako bi ostali konkurentni u Svetskoj ligi u konkurenciji Rusije, Japana i Kube, dok u isto vreme moraju da razmi{qaju o Interkontinetalnim kvalifikacijama za Olimpijske igre (Japan, 1. - 10. jun) na kojima treba da izbore vizu za Igre. - Prvi vikend Svetske lige posluì}e nam kao dodatna priprema za Interkontinetalne kvalifikacije, koje su nam prioritet. Me~evi s jakim protivnicima kao {to su Rusi, Kubanci i Japanci da}e nam dobar uvid u trenutnu formu i posle toga }emo imati jo{ desetak da-

na za finalne pripreme za turnir, koji nam umnogome odlu~uje o ostatku takmi~arske sezone - rekao je selektor Igor Kolakovi}. Na{ tim pretrpeo je velike izmene u odnosu na Evropsko prvenstvo odràno pre nekoliko meseci u Austriji i ê{koj, gde je osvojena zlatna medaqa. - Najve}a promena je zavr{etak reprezentativne karijere Ivana Miqkovi}a, a ostali igra~i ve} imaju iskustvo igrawa Svetske lige. Imali smo problema tokom priprema s mawim povredama, ali se nadam da }emo biti spremni i zdravi za turnir u Japanu. Mladi korektor Atanasijevi} je na Kontinentalnim kvalifikacijama pokazao da je svetla budu}nost na{e odbojke i sigurno }u na wega ozbiqno ra~unati u predstoje}em periodu na mestu startnog korektora. Takmaci u Svetskoj ligi su nam Rusija, Japan i Kuba, da li Srbija moè do finalnog turnira? - Nadamo se da moè. Rusija je veliki favorit na{e grupe i to je svima jasno, a ostale tri ekipe }e se boriti i nadati da mogu ne{to vi{e da urade. Mnogo }e

Ras po red A grupa (Hamamacu) 1. kolo (sutra) Sr bi ja - Ru si ja (8.30) Ja pan - Ku ba (11.30) 2. kolo (subota) Sr bi ja - Ku ba (6) Ja pan - Ru si ja (9) 3. kolo (nedeqa) Ja pan - Sr bi ja (6) Ku ba - Ru si ja (9)

B grupa (Toronto) 1. kolo (sutra) Ka na da - Fin ska (22) Bra zil - Poq ska (00.00) 2. kolo (subota) Ka na da - Bra zil (22) Poq ska - Fin ska (00.00) 3. kolo (nedeqa) Bra zil - Fin ska (22) Ka na da - Poq ska (00.00)

C grupa (Firenca) 1. kolo (sutra) SAD - Fran cu ska (17) Ko re ja - Ita li ja (20.30) 2. kolo (subota) Ko re ja - SAD (17) Ita li ja - Fran cu ska (20.30) 3. kolo (nedeqa) Fran cu ska - Ko re ja (17) Ita li ja - SAD (20.30) Tak mi ~e we u D gru pi po ~i we sle de }eg vi ken da.

Si stem tak mi ~e wa U odnosu na pro{le sezone, Svetska liga }e se igrati po drugom formatu, pre svega zbog kvalifikacija za Olimpijadu, kao i zbog ~iwenice da treba da ostane dovoqno vremena za pripremu selekcija koje izbore vizu za London. Ranije se igralo po {est vikenda u grupi, gde je svaka selekcija gostila i gostovala svakoj ekipi iz grupe, a sada }e svaka reprezentacija biti doma}in jednog vikenda. Finalni turnir }e se igrati u Sofiji (4. - 8. jul), a pored Bugarske kao doma}ina u~estvova}e pobednici grupa, kao i druga najboqeplasirana. U slu~aju da Bugarska bude prva u D grupi, tada }e na finalni turnir pro}i dve najboqe drugoplasirane reprezentacije. Alek san dar Ata na si je vi} sme ~u je pre ko blo ka Ita li ja na

zavisiti i od raspleta u drugim grupama, posebno u D grupi, gde je Bugarska, pa je sada te{ko bilo {ta konkretnije re}i o potencijalnom plasmanu na finalni turnir. Na nama je najpre da se pripremimo za turnir u Japanu, a o Svetskoj ligi }emo vi{e razmi{qati po, nadam se, plasmanu na Olimpijske igre istakao je Kolakovi}. M. Risti}

FI NA LE KU PA SR BI JE

Tro fej Cr ve noj zve zdi

Cr ve na zve zda - Bo rac 2:0

FI NA LE KU PA SR BI JE

Po be de fa vo ri ta

U ho te lu “[u ma ri ce” u Kra gu jev cu po ~e lo je fi na le ku pa Sr bi je. Iako ne do sta je ne ko li ko pr vo li ga {kih eki pa, ko je su ima le pra vo igra wa, po svom sta tu su tak mi ~e we po se du je kva li tet jer su pri sut na ~ak ~e ti ri igra ~a iz olim pij ske re pre zen ta ci je. Ku ri o zi tet je i u~e {}e jed ne èn ske eki pe u mu {kom fi na lu. U eki pi BAS-a je vi {e od po lo vi ne èn ske re pre zen ta ci je pa }e im ovo tak mi ~e we do bro do }i kao ve o ma jak tre ning. U pr vom ko lu fa vo ri ti su po sti gli o~e ki va ne po be de ali je ma lo iz ne na |e we pri re di la eki pa Bor ca iz â~ ka ko ja je uze la ~ak 1,5 poen Vo do vo du iz Kra gu jev ca. Re zul ta ti 1. ko la: Trep ~a (Ko sov ska Mi tro vi ca) - No vo sad ski [K DDOR 0,5:3,5, Vo do vod (Kra gu je vac) - Bo rac (â ~ak) 2,5:1,5, O[K Pa ra }in - La sta (Be og rad) 1:3, Me ta lac Ta ko vo (Gor wi Mi la no vac) - BAS (Be o grad) 2,5:1,5, Sta ra Pa zo va - Ju go vi} (Ka}) 2:2, Rad ni~ ki (Kra gu je vac) - PTT (Be o grad) 2,5:1,5, Her ce go vac (Gaj do bra) Va qev ski [K 2005 0,5:3,5, Ba nov ci Du nav slo bo dan. B. Dan ko vi} ME^ ZA TI TU LU SVET SKOG PR VA KA

No vi remi

U ga le ri ji Tre tja kov u Mo skvi od i gra na je tre }a par ti ja me ~a za ti tu lu svet skog {am pi o na. Ne }e mo re }i ni {ta no vo – re mi. No vo je sa mo {to su ri va li igra li ne {to du `e ne go u pret hod ne dve par ti je.

Anand – Geq fand Grin fel do va od bra na 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.f3 d5 4.c:d5 S:d5 5.e4 Sb6 6.Sc3 Lg7 7.Le3 0–0 8.Dd2 e5 9.d5 c6 10.h4 c:d5 11.e:d5 S8d7 12.h5 Sf6 13.h:g6 f:g6 14.0–0–0 Ld7 15.Kb1 Tc8 16.Ka1 e4 17.Ld4 Sa4 18.Sge2 Da5 19.S:e4 D:d2 20.S:f6+ T:f6 21.T:d2 Tf5 22.L:g7 K:g7 23.d6 Tfc5 24.Td1 a5 25.Th4 Tc2 26.b3 Sb2 27.Tb1 Sd3 28.Sd4 Td2

29.L:d3 T:d3 30.Te1 Td2 31.Kb1 Lf5+ 32.S:f5+ g:f5 33.Te7+ Kg6 34.Tc7 Te8 35.Th1 Tee2 36.d7 Tb2+ 37.Kc1 T:a2 Po zi ci ja je za i sta re mi jer be li ne mo `e da iz beg ne ve ~i ti {ah. Sti ~e se uti sak kao da su ri va li po ku {a li da po pra ve ne bor be ni uti sak iz pr ve dve par ti je Ali... B. D.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak17.maj2012.

IZ BOR NA SKUP [TI NA FSO NO VI KNE @E VAC – ^O KA

BA RA@ U BUN DE SLI GI

Kne è vi }a za pred sed ni ka FSV Na re dov noj iz bor noj Skup {ti ni FSO No vi Kne è vac-ô ka odr à noj u No vom Kne èv cu uz u~e {}e 22 od 24 de le ga ta, pri ~e mu su iz o sta li smao pred stav ni ci Slo ge iz Osto ji }e va, jed no gla sno je za pred sed ni ka po no vo iza bran Ra do mir Ele zo vi} iz No vog Kne èv ca, a za pot pred sed ni ka Sa {a Dul ka iz ô ke. Uz Ele zo vi }a u no vo i za bra nom sa sta vu Iz vr {nog od bo ra su Pe tar Kri {a nov, Jo van Jan ~i}, Ni ko la No vi ~i}, Zo ran Mi {ko vi}, Sa {a Dul ka i [an dor Len |el, a du `nost se kre ta ra i da qe }e oba vqa ti Dra gan Mi ja tov. De le ga ti Skup {ti ne su jed no gla sno po dr à li pred log da se za pred sed ni ka PFS Su bo ti ca kan di du je Sa va Ta ti}, du go do di {wi fud bal ski rad nik i do sko ra {wi pred sed nik FK Obi li} iz No vog Kne èv ca. Za pred sed ni ka FS Voj vo di ne pred lo èn je @eq ko Kne è vi}, ak tu el ni pot pred sed nik FSV i je dan od fi nan si je ra

@eq ko Kne `e vi}

su per li ga {a Spar tak Zla ti bor vo de iz Su bo ti ce. Ta ko |e je po dr àn pred log da se za pred sed ni ka FS Sr bi je po no vo iza be re To mi slav Ka ra xi}. Iz bor noj Skup {ti ni OFS No vi Kne è vac-ô ka pri su stvo vao je pred sed nik FSV Rat ko Bo -

For tu na u eli ti, Her ta is pa la

rov ni ca, kao i pred sed ni ci Grad skog FS Su bo ti ce Go ran Dra ~a i FSO Ba~ ka To po la-Ma li I|o{ Ne nad Ni ko li}. Usvo jen je iz ve {taj o ra du u pro te klom pe ri o du ko ji je pod neo Ra do mir Ele zo vi}, kon sta u ju }i da je op sta lo svih de vet klu bo va i po red svih po te {ko }a ko je pra te rad klu bo va u ma lim sre di na ma. - Ve li ka je stvar da se i po red fi nan sij skih pro ble ma broj klu bo va ni je sma wio. U te {kim uslo vi ma po treb ni su do dat ni na po ri i za la ga wa da se obez be de uslo vi, pre sve ga za rad sa mla di ma jer je di no to osi gu ra va bu du} nost te fud ba la - re kao je Ele zo vi}, na gla siv {i da FSO No vi Kne è vac-ô ka uspe {no vo di me |u op {tin sku Po ti sku li gu u ko joj se tak mi ~e i klu bo vi sa pod ru~ ga FSO Ka wi àSen ta-Ada i da se do bra sa rad wa ostva ru je sa vi {im fud bal skim fo ru mi ma. M. Mi tro vi}

IZ BOR NA SKUP [TI NA OFS KI KIN DA – NO VI BE ^EJ

â nak po no vo iza bran Mi lan ko â nak }e i u na red nom ~e tvo ro go di {wem pe ri o du po no vo bi ti na ~e lu OFS Ki kin da-No vi Be ~ej a to je od lu ka 10 de le ga ta od 18 pri sut nih Iz bor ne skup {ti ne. Za za me ni ka iza bran je Ivan Bla ìn, ~lan FK Je din stvo iz No vog Be ~e ja, dok su ~la no vi Iz vr {nog od bo ra jo{: Dra gan @i li} (FK Ki kin da), Slo bo dan @iv kov (tre ner ska or ga ni za ci ja), Ivan [i bul (su dij ska or ga ni za ci ja), dr Ra do slav Be ~e jac (pred stav nik

le kar ske or ga ni za ci ja), Ra do mir [}e pa no vi} (@FK No vi Be ~ej), Dra gi {a Ada mo vi} (FK Je din stvo, Bo ~ar), Ste van Sa vin (FK @AK), Slo bo dan Tr ti} (KMF Ki kin da). Nad le `ni od bor ~i ne: pred sed nik Ja no~ Bar na (@AK), Ra do{ To ma {e vi} i Mi lan Ivan ko vi}. Ra du Skup {ti ne pri su stvo va li su pred sed nik FS Voj vo di ne Rat ko Bo rov ni ca (de le gat FK Ki kin de), ge ne ral ni se kre tar FS Voj vo di ne Du {an To mi},

Ni ko la Bo `o vi} (~lan grad skog od bo ra FS Zre wa nin) i Mi lo van Ra da ko vi} (se kre tar OFS @i ti {te-No vi Be ~ej). De le ga ti Skup {ti ne usvo ji li su iz ve {ta je o ra du u mi nu lom pe ri o du. Pre o vla da va mi {qe we da se u {to kra }em vre me nu mo ra ju obez be di ti bo qi fi nan sij ski uslo vi za rad ovog Sa ve za, a `e qa fud bal skih pre ga o ca je da ima ju i svo ju ku }u fud ba la. M. Se ku li}

OP [TIN SKA LI GA RU MA-IRIG (DRU GI RAZ RED)

Re vi ja go lo va Car Uro{ – Voj vo di na 6:2 (4:1) JA ZAK: Igra li {te Car Uro {a, gle da la ca 25, su di ja Sto li} (Ru ma).Strel ci: Bu gar ski u 12. i 25, Po po vi} u 18, Mi li ~e vi} u 40, Ra do wa u 58. i Ne di} u 90. za Car Uro{, Ri ki} u 18. i 52. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti kar ton: B. Ra do va no vi} (Voj vo di na). CAR URO[: Jo va no vi} 6, Ro di} 5 (Maj sto ro vi} 6), Tra vi ca 6, Ne di} 6 (Vra we{ 6), Ra do wa 6, J. Jo ci} 6 (Po znan 6), Bu gar ski 7,Ko ji} 6, Mi li ~e vi} 6, Ste pa no vi} 7, Po po vi} 6. VOJVODINA: Mar ja no vi} 5, Man di} 5 (La za re vi} 5), Ri ki} 6, M. Ra do va no vi} 5, Bi zu mi} 5, Pu {i} 6, Avra mo vi} 5, Pa trik 5, Sta me ni} 5, Iva ni} 6, B.Ra do va no vi} 5. S. Jan ko vi}

Stoj ko vi} (Do brin ci).,@u ti kar to ni: Mi haj lik (27.ok to bar), V. Pa ji} (Pla ni nac). 27.OKTOBAR: Bo ro vi ca, D. Se ge di, Tri vu no vi}, K. Se ge di, Ili}, Vi {wi}, Fe ke te, Bi ri wi (Kaj ta zi), Ma go{ (Pu ti ca), Mi haj lik, Haj nal. PLANINAC: Avra mo vi}, Smi la ni} (R. ]i ri}), V. Pa ji}, D. ]i ri}, Pe tro vi}, ]o si}, S. ]i ri}, At ko vi}, Ru de{ (Ba ji}), M. ]i ri}, N. ]i ri}. U za ni mqi voj igri, fa li li su sa mo go lo vi. J. Ju has

27.ok to bar – Pla ni nac 0:0

DO BRIN CI: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 100, su di ja Pe tro vi} (Ru ma).Strel ci: D.^e sti} u 21.i 43, Ra do vac u 32.i J.A{}e ri} u 36.mi nu ti.

[A TRIN CI: Igra li {te 27.ok to bra, gle da la ca 20, su di ja

Sre mac (D) – Bo rac (S) 4:0 (4:0) (pre ki nu to u 52. mi nu tu)

KO [AR KA [I CE BE O Î NA TRI JUM FO VA LE NA TUR NIRU U SEN TI: Me mo ri jal ni tur nir u ko {ar ci „@i ki ca Stoj {i}„ po vo dom obe le à va wa 40. go di {wi ce od osni va wa èn skog ko {ar ka {kog klu ba i se }a wa na we go vog osni va ~a Jo vi cu Stoj {i }a – @i ki cu, oku pio je u Sen ti ~e ti ri eki pe de voj ~i ca ro |e nih 1998. go di ne i mla |e( na sli ci). Pod obru ~i ma su se na {le eki pe Be o ~i na, Siv ca, Su bo ti ce 96 i do ma }i na Ba sket-sta ra. Do ma }e ko {ar ka {i ce su bi le ube dqi ve pro tiv Su bo ti ~an ki sa vla dav {i ih re zul ta tom 61:19, a

[A TRIN CI: 27.ok to bar-Pla ni nac 0:0, DO BRIN CI: Sre mac-Bo rac (S) 4:0 (pre kid u 52.), JA ZAK: Car Uro{-Voj vo di na 6:2. Mla dost iz Pa vlo va ca je bi la slo bod na. 1. Car Uro{ 2. Sre mac (D) 3. Pla ni nac 4. Mla dost (P) 5. Voj vo di na 6. 27.ok to bar 7. Bo rac (S)

11 10 11 10 10 10 10

10 9 3 4 4 1 0

0 1 4 0 0 3 2

1 0 4 6 6 6 8

46:9 52:9 18:20 21:29 12:32 11:32 9:34

30 28 13 12 12 6 2

SREMAC: Si mi xi}, Ga gi}, J.A{}e ri}, Ze qa ji}, R.Ra do jev (@.Ra do jev), Ra do vac, Du por, R.A{}e ri}, \.^e sti}, D.^e sti}, Pe ke~. BORAC: I.Bu li}, Nik {i}, Stri ~e vi}, M.Bu li}, Jan ko vi}, Jef ti}, Jo va no vi}, \e ki}, Ste pa no vi}, Utvi}, Ne zna no vi}. Po {to su go sti, zbog po vre da, osta li sa se dam igra ~a, su di ja je pre ki nuo utak mi cu. J. B.

ko {ar ka {ke na de Be o ~i na sla vi le su u su sre tu sa vr {wa ki wa ma iz Siv ca sa 40:25. U fi na lu Be o ~in je po be dio Ba sket tar sa 60:58. U utak mi ci za tre }e me sto eki pa iz Siv ca je nad i gra la Su bo ti ~an ke 39:24. Naj bo qi stre lac je Ni ko li na Vi to mir (Be o ~in), a MVP igra ~i ca je Je le na Ra do wi} (Ba sket-star). Alek san dra Dul ka iz or ga ni za ci o nog od bo ra tur ni ra pod se }a da je na stav nik fi zi~ kog vas pi ta wa Jo vi ca Stoj {i} pr vi oku pio `en sku ko {ar ka {ku eki pu u Sen ti pre ~e ti ri de ce ni je. Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

Fud ba le ri For tu ne iz Di sel dor fa iz bo ri li su pla sman u Bun de sli gu na red ne se zo ne. For tu na je na do ma }em te re nu, u re van{ utak mi ci plej-auta, od i gra la ne re {e no (2:2) pro tiv ber lin ske Her te. Strel ci su vi li Baj ster u 1. i Jo va no vi} u 59. za For tu nu, a Ben Ha ti ra u 22. i Ra fael u 85. mi nu tu za Her tu. Pr vi me~ u Ber li nu For tu na je do bi la re zul ta tom 2:1, pa se na kon re mi ja u re van {u pri dru `i la Groj ter Fir tu i Ajn trah tu iz Frank fur ta, ko ji su se di rekt no pla si ra li u elit nu kon ku ren ci ju. Her ta se pri kqu ~i la Kel nu i Kaj zer sla u ter nu, ti mo vi ma ko ji su se pre se li li u Cvaj tu.

IZ BO RI OFS TI TEL – @A BAQ

Po ve re we Mil ku Ge li }u U OFS Ti tel-@a baq odr `a na je iz bor na sed ni ca (od 24 ~la na Skup {ti ne pri su stvo va lo ih je 22). Za no vog pred sed ni ka bi lo je pred lo `e na ~e ti ri kan di da ta: Mil ko Ge li}, Dra gan Do bri}, Mi le Ko va ~e vi} i Mi lu tin Ra do sa vqev – [o le, da bi pre po ~et ka gla sa wa Ra do sa vqev po vu kao kan di da tu ru. Gla sa lo se ~ak ~e ti ri pu ta, tri pu ta jav no, a ~e tvr ti put taj no s ob zi rom da su Ge li} i Do bri} ima li po 11 gla so va. Taj nim gla sa wem Ge li} je do bio 12, a Do bri} 10 gla so va. No vo i za bra ni pred sed nik Mil ko Ge li} je re kao: - @e qa mi je da na{ Sa vez bu de sta bi lan, a ka da je u pi ta wu tak mi ~e we u~i ni }u na por da svi na {i klu bo vi ima ju i mla |e ka te go ri je.

Iz vr {ni od bor bro ji 13 ~la no va, pot pred sed nik je Ni ko la Tr ti}, a ~la no vi: Fi li po vi}, Ko sti}, Ra le ti}, Ra du lo vi}, Si me u no vi}, Ili}, Pa ni}, Kva ji}, Ma ti} i To pi}. Pred stav ni ci ovog Sa vez u TFS No vi Sad bi }e Mil ko Ge li} i Ni ko la Tr ti}, u Skup {ti ni FS Voj vo di ne Stan ko Ma ti}. U Nad zor nom od bo ru su: Rim ski, Ke ~an i Tr ku qa. Za po ~a snog pred sed ni ka OFS Ti tel-@a baq je pro gla {en Ivan Som bor ski. Iz vr {ni od bor je dao pu nu po dr {ku kan di da tu ri Rat ka Bo rov ni ce za pred sed ni ka FS Voj vo di ne, a To mi sla vu Ka ra xi }u za pred sed ni ka FSS. Stru~ na or ga ni za ci ja fud bal skih su di ja za pred sed ni ka je iza bra la Dra ga na Pe ra no vi }a, a za pred sed ni ka tre ner ske or ga ni za ci je Pa vo To pi }a. @. M.

UZ SJAJ NE RE ZUL TA TE IN \IJ SKOG @E LE ZNI ^A RA

En tu zi ja zam ja ~i od ne da }a Sjaj nim re zul ta ti ma u ekip noj i po je di na~ noj kon ku ren ci ji ku gla {i @e le zni ~a ra iz In |i je su obe le `i li pr vu po lo vi nu 2012. go di ne po {to su naj pre osvo ji li dru go me sto u Pr voj li gi Sr bi je-gru pa Voj vo di na, a sa mo ne {to ka sni je 25-go di {wi Sa {a Ju has je pri gra bio ti tu lu po je di na~ nog se ni or skog pr va ka dr `a ve, {to mu je naj ve }i uspeh u ka ri je ri. We gov tre ner i sa i gra~ Ra di voj \u ri} na istom tak mi ~e wu do speo je me |u osam naj bo qih ku gla {a u ze mqi. - Pr ve se zo ne u Pr voj li gi Sr bi je-gru pa Vo jo di na smo se pri la go |a va li na igra we u vi so kom ran gu tak mi ~e wa i iz bo ri li op sta nak, a po sle to ga smo dva pu ta uza stop no sti gli do vi ce {am pi on ske ti tu le. Me |u tim, put do uspe ha ni je bio ni ma lo lak. S ob zi rom da u In |i -

ji ne ma mo ku gla nu od go va ra ju }ih di men zi ja, a ne }e mo je, iz gle da, ni ima ti u do gled no vre me, ri va le kao do ma }i ni do ~e ku je mo u Ru mi, a ta mo i tre ni ra mo. Na i me, za ku gla {e je ve o ma va `no da upo zna ju i ose te sta ze, pa tri pu ta ne deq no, sa dva-tri vo zi la, pro vo di mo na re la ci ji In |i ja - Ru ma. Ipak, qu bav i en tu zi ja zam ja ~i su od ne da }a i re zul ta ti ni su iz o sta li. Se ri jom od {est uza stop nih po be da u fi ni {u pr ven stva do mo gli smo se dru gog me sta na ta be li - ka `e je dan od is ku sni jih ku gla {a @e le zni ~a ra Mar jan Ko li}. Bo je in |ij skog klu ba u ne dav no za vr {e nom pr ven stvu, po red po me nu tih tak mi ~a ra, bra ni li su jo{: Alek san dar Mi li vo je vi}, Mi le Gr ko vi}, Goj ko Ka ti}, Mi le Du ba ji}, Bra ni slav Man di} i Du {ko Stoj ko vi}. D. Vi }en ti}

sport

~etvrtak17.maj2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Ala si ulo vi li [i |a ne Dunav – Radni~ki ([) 2:1 (1:1) STA RI BA NOV CI: Sta dion FK Du na va, gle da la ca 400, su di ja: Bo {ko vi} (Som bor). Strel ci: Ko kir u 5. i A{}e ri} u 53. za Du nav, a ]i ri} u 23. mi nu tu za Rad ni~ ki ([). @u ti kar to ni: Ja gu zo vi} (Du nav), a Sa vi}, Zec i Bje lo{ (Rad ni~ ki [). DU NAV: La zo vi} 8, Ja gu zo vi} 7, @e èq 7, Ja vo rac 8, Lu ki} 7, Ko kir 8 (Ru smir), Ili si} 7 (Ni ni} 7), A{}e ri} 8, Zo go vi} 7, Ha ska 7, Jer ko vi} 8 (Di vac 7). RAD NI^ KI ([): Vu ja si no vi} 7, Sa vi} 6 (Go spo je vi} 6), Pe tro vi} 7, Bje lo{ 7, Ili} 7, Si mi ki} 7, Sto jiq ko vi} 7 (Vu ~i}), Zec 7, \o ki} 8, Ba qak 7, ]i ri} 8. S pra vom su ala si stre pe li od kva li tet ne eki pe iz [i da ko ja se po ka za la kao eki pa ko ja è li da se nad i gra va i igra na gol vi {e. Ala si su po ve li ve} na sa mom po ~et ku utak mi ce, ka da je Ko kir is ko ri stio neo pre znost zad we li ni je go sti ju i neo me ta no pla si rao lop tu u gol. [i |a ni se ni su pre da va li pa su po sle od li~ ne ak ci je u ko jem je u~e stvo vao ceo ve zni red pri mo rao ala se na ka pi tu la ci ju, re a li za tor je bio od li~ ni ]i ri}. U dru gom po lu vre me nu Ba nov ~a ni su bi li bo qi za gol, ka da je A{}e ri} sa de set me ta ra pro sto za ku cao lop tu u mre ù. Do kra ja utak mi ce mre è su mi ro va le, ma da je bi lo pri li ka i na jed noj i na dru goj stra ni. U od li~ nu fud bal sku pred sta vu uklo pi la se i su dij ska troj ka na ~e lu sa Bo {ko vi }em, ko ji je bes pre kor no vo dio utak mi cu. G. Kova~i}

{no su re {a va li sa mo do 12. mi nu ta, ka da je na sce nu stu pio Ni ko la Po pin. Gol ge ter do ma }i na is ko ri stio je asi sten ci ju Zu ki }a, pro tut wao po red î ì ka i ru tin ski na ci qao me tu. Iz jed na ~io Pa vel î ìk, iz veo je slo bo dan uda rac is ko sa sko ro sa po lo vi ne te re na, lop ta je od sko ~i la is pred gol ma na \u ri ki na i od se la u mre ì. ê ti ri mi nu ta ka sni je êr wo{ je po vu kao za dres Dra ga na To mi }a u ka zne nom pro sto ru, a si gu ran re a li za tor naj stro è ka zne bio je Ni ko la Po pin, iako je gol man To pi} do bro pro ce nio ugao. U je ku ini ci ja ti ve Te me ri na ca Da mir Me mo vi} naj bo qe se sna {ao po sle kor ne ra Jo si mo vi }a i na ja vio uz bu dqiv ras plet. Fi ni{ je ukra sio is ku sni maj stor Zo ran Zu ki}, u dru gom mi nu tu na dok na de, po {to ga je pro i grao Ze ~e vi}, na pra vio je sla lom kroz od bra nu i obez be dio tri jumf. M. Meni}anin

Ba~ka Topola – Zadrugar 1:0 (0:0) BA^ KA TO PO LA: Grad ski sta dion, gle da la ca 300, su di ja: Ma li xan (No vi Sad). Stre lac: Bo jo vi} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ke ke zo vi}, Sta ni {i}, Kri vo ka pi} (Ba~ ka To po la), a Vu ko je (Za dru gar). BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 8, Dra gi} 8, Sta ni {i} 8, \u ka no vi} 7 (Re sa no vi}), Kri vo ka pi} 7, Mi lo va no vi} 7 (Stan ko vi} 7), Jo ve ti} 8, Ve se li no vi} 7, \o ro vi} 7, Bo jo vi} 8 (Mar ti no vi} 7), Ke ke zo vi} 8.

Senta – Kikinda 4:1 (2:0) SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 250. Su di ja: V. Miq ko vi} (No vi Sad). Strel ci: Va sin u 19, Ma ra{ u 36 (iz je da na e ster ca), a Mi li} u 54. i Jo va no vi} u 82. za Sen tu, a Ma li no vi} u 75. mi nu tu za Ki kin du. @u ti kar to ni: Far ka{ (Sen ta), Sto ja ko vi}, Kne è vi} i Me ji} (Ki kin da). SEN TA: @iv kov 7, Far ka{ 7, Sa ra pa 8, Ra din 8, Cvet ko vi} 8, Bo ki} 7, Be sla} 7 (Te {a no vi} ), Po pov 9, Ma ra{ 8, Va sin 9 (Pan ka ri }a nin -), Mi li} 8 (Jo va no vi} 8). KI KIN DA: Haj ro vi} 6, Sto ja ko vi} 7, Ku bu ro vi} 6, Cr no mar ko vi} 7, Kne è vi} 7, Ste pan ~ev 6 (Kre so ja 7), Bu ni} 7 (Spa hi} -), Me ji} 6, Plav {i} 7, Ge ci} 6, Ma li no vi} 7. Sen }a ni su bez par do na pru ì li do bru par ti ju pro tiv Ki kin |a na i ukwi ì li ube dqi vu po be du. Naj bo qi po je di nac na te re nu Ne ma wa Va sin je u 19. mi nu tu po sti gao vo de }i gol, {to je bio pod sti caj da se do kra ja pri ka è od li~ na igra. Glav ni po kre ta~ ak ci ja kao i obi~ no bio je La zar Po pov ko ji je dr ào sve kon ce na sre di ni te re na. Dru gi gol Sen }a ni su po sti gli sa be le ta~ ke, a u dru gom de lu plod su le pih ak ci ja su jo{ dva po got ka. Ki kin |a ni pre ko Ma li no vi }a us pe li sa mo da ubla è po raz. M. Mitrovi}

Sloga – Dolina 3:2 (2:1) TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 200, su di ja: Maj sto ro vi} (Sta ri Ba nov ci). Strel ci: Po pin u 12. i 25. (iz pe na la) i Zu ki} u 92. za Slo gu, a î ìk u 21. i Me mo vi} u 53. mi nu tu za Do li nu. @u ti kar to ni: Bub we vi}, Ze ~e vi} (Slo ga), a êr wo{, Ne du ~i} (Do li na). SLO GA: \u ri kin 6, Su vaj xi} 7, Kra go vi} 7, Mi qa no vi} 7, Bub we vi} 7 (Si mi}), M. To mi} 7, Si la |i 6 (Svi ti}), D. To mi} 7, Po pin 8, Zu ki} 8, Ze ~e vi} 7. DO LI NA: To pi} 6, êr wo{ 6, î ìk 7, Ne du ~i} 7, Iva ni {e vi} 6, Oè go vi} 6 (Du da{ 6), To min 6, Jo si mo vi} 7, Trip ko vi} 7, Me mo vi} 7, Sta ji} 6 (\o ko vi}). Bez naj bo qeg strel ca Zvon ka \a ko vi }a go sti iz Pa di na upu ti li su ~e ti ri udar ca u okvir go la, a de fan ziv ne za dat ke uspe -

Dejan Kekezovi}

ZA DRU GAR: \u ri} 8, Vor gi} 6, Ja wa nin 6, Rat ko vi} 7, Vi sko vi} 6, Kr ti ni} 6 (Pe rut ka), Ni ni} 6, ]ir ko vi} 7, Vu ko je 6 (Za rin 6), Mi lo vi} 7, Pe ji} 7. Ve} u pr vom mi nu tu do ma }i ni su ima li {an su, Sr |an \u ka no vi} je upu tio o{tar uda rac sa ne kih 15 me ta ra ali je gol man \u ri} kraj wim na po rom us peo da od bra ni taj udarc. Ma lo za tim Bo jo vi} je upu tio od li ~an cen tar {ut na dru gu sta ti vu, a \o ro vi} sa pet me ta ra ni je po go dio pra zan gol. Go sti su ubr zo uz vra ti li na pad, ka da je Mi lo vi} {u ti rao sa 18 me ta ra, ali Kro ni} je bio na me stu. Sa mo de se tak mi nu ta ka sni je De jan Ke ke zo vi} je o{tro {u ti rao iz slo bod nog udar ca, a go stu ju }i gol man kraj wim na po rom iz ba cio lop tu u kor ner. To pol ~a ni su ima li stal nu in ci ja ti vu, op se da li gol \u ri }a, stva ra li {an se, ali i pro ma {i va li. U dru gom po lu vre me nu obe eki pe su igra le otvo re no, `e le }i po be du. Naj zad u 60. mi nu tu To pol ~a ni su po ve li. Ke ke zo vi} je iz veo kor ner, lop tu je iz bio Vi sko vi}, tu se na {ao Uro{ Bo jo vi} ko ji je re zant nim udar cem po go dio mre `u. Na kon ne ko li ko mi nu ta u {an si je bio i Mi lo va no vi}, ali je {u ti rao tra qa vo. Mo glo su To pol ~a ni i do dru gog go la, ali Bo jan Mi lo va no vi} u od sut nom tre nut ku ni je bio kon cen tri san. Po sled wu pri li ku do ma }i su ima li u u 85. mi nu tu ka da je Ke ke zo vi} iz veo kor ner, a Sta ni {i} gla vom tu kao pra vo u ru ke \u ri }a. S. Stojiqkovi}

Tekstilac – Mladost (BJ) 1:0 (0:0) OYACI: Igra li {te Tek stil ca, gle da la ca 200, su di ja:

Dunav - Radni~ki ([) Vr{ac - Radni~ki (NP) Sloga (T) - Dolina Cement - ^SK Pivara Tekstilac Ites - Mladost (BJ) Ba~ka Topola - Zadrugar Senta - Kikinda Veternika - Pali}

2:1 (1:1) 1:2 (0:0) 3:2 (2:1) 4:0 (3:0) 1:0 (0:0) 1:0 (0:0) 4:1 (2:0) 0:3 (pf)

1. Radni~ki (NP) 26 17 8 1 43:18 59 2. Radni~ki ([) 26 11 9 6 31:24 45 3. ^SK Pivara 26 13 6 7 31:27 45 4. Dunav 26 13 4 10 35:29 43 5. Pali} 26 10 10 6 35:23 40 6. Senta 26 11 6 9 37:32 39 7. Sloga (T) 26 12 4 10 29:29 39 8. Mladost (BJ) 26 10 7 9 31:23 37 9. Tekstilac 26 10 7 9 27:25 37 10. Cement 26 10 5 11 34:28 35 11. B. Topola 26 9 6 11 20:24 33 12. Zadrugar 26 8 4 14 28:38 28 13. Kikinda 26 8 4 14 28:41 28 14. Dolina 26 7 6 13 25:37 27 15. Veternik 26 6 6 14 29:40 24 16. Vr{ac 26 7 3 16 21:44 24 U slede}em kolu (19/20.maja) sastaju se: Kikinda - Ba~ka Topola, Zadrugar - Tekstilac, Mladost (BJ) - Cement, ^SK Pivara Sloga (T), Dolina - Radni~ki (NP), Vr{ac - Dunav, Radni~ki ([) - Pali}. Slobodna je Senta. Sto ja no vi} (Ki kin da). Stre lac: Pe ru ni ~i} u 71. mi nu tu. @u ti kar to ni: Da no je vi} (Tek sti lac), Iva ni} (Mla dost). TEK STI LAC: Mar ko vi} 7, Kr {i} 8, Ri sti} 7, Kr znar 7, Dok ni} 7, Ili} 8, Vu ko vi} 7, Ste va no vi} 6 (Da no je vi} 6), Pe ru ni ~i} 8, Triv ko vi} 7 (Ar si}), Ka u rin 6 (Ne deq ko vi}). MLA DOST: Ba ji} 7, Iva ni} 6, Ra ti} 7, Ba bi} 7, Kan tar 6, Ra do ja 6, Ko zo mo ra 6, \u ki} 7, Vu ka nac 6 (Gra ho vac 7), Jo va no vi} 6 (Ko si} 6), Mu dri ni} 6. Za hva qu ju }i do broj igri u dru gom po lu vre me nu Tek sti lac je sti gao do dra go ce nih bo do va pro tiv Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka. U pr vom de lu igre ni je bi lo pri li ka. Oba ti ma su igra la re zer vi sa no ~e ka ju }i {an su pro tiv ni ka. U na stav ku igre tre ner do ma }ih Zo ran ]i ri} je po ja ~ao tem po i kao plod ta kve igre usle di le su ~e ti ri po voq ne pri li ke. Ko na~ no u 71. mi nu tu na kon cen tar {u ta Kr {i }a sa de sne stra ne gol ge ter do ma }ih Ni ko la Pe ru ni ~i} je za tre sao mre `u go sti ju. Na sta lo je ve li ko sla vqe u do ma }em ti mu. Do kra ja utak mi ce igra ~i Tek stil ca su sa ~u va li ste ~e nu pred nost i za slu `e no sla vi li po be du. S. Jovin

Cement – ^SK Pivara 4:0 (3:0) BE O ÎN: Sta dion Ce men ta, gle da la ca oko 250, su di ja: Iva ni {e vi} (Su bo ti ca). Strel ci: Mi li }e vi} u 17. Ka li nov u 20. (iz pe na la) De sni ca u 37. i Ra ki} u 47. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu ka di no vi} (^SK Pi va ra). CE MENT: Su ba {i}, Ga {pa re vi} 8, ô vi} 7 (Ra din), Ki{ 8, Mi lo vi} 8, \e ri} 8, De sni ca 7 (Xa ri} 7), Mi li }e vi} 9, Ka li nov 8, Ra do ja 8, Ili} 7 (Ra ki} 8). ^SK PI VA RA: Mi ki} 5, Vu ka no vi} 5, Je vi} 6, Ili} 6, Vor gu ~i} 6, Zeq ko vi} 6, Iv ko vi} 5 (La za re vi} 6), Bi }a nin 6 (Kr sta no vi} 6), Ma ri} 5, Jo va ni} 6 (Te pi} 6), La }a rak 6. Va `ne bo do ve osvo ji li su ce men ta {i pro tiv vr lo do bre eki pe iz ê la re va. Kre nu li su Be o ~in ci agre siv no, a plod ta kve igre je po go dak u 17. mi nu tu. Na od bi je nu lop tu na tr ~ao je De jan Mi li }e vi} i to pov ski sa 25 me ta ra po slao lop tu pod pre~ ku. Na dru gi gol ~e ka lo se sa mo ne ko li ko mi nu ta. Ne ma wa Ra do ja je pre va rio u pro tiv ni~ kom {e sna e ster cu dva igra ~a, a Vu ka no vi} ga po tom za u i sta vio na ne do zvo qen na ~in. Su di ja je po ka zao oprav da no na be lu ta~ ku. Si gur ni stre lac sa li ni je pe na la bio je Ra do ji ca Ka li nov. Ma lo ka sni je opet je Ka li nov bio u glav noj ulo zi, ovo ga pu ta na pe to par cu je okre nuo ne ko li ko igra ~a, lop ta je do {la do De sni ca i gol man go sti ju Mi ki} je opet va dio lop tu iz mre è.

Ula skom u igru po vrat ni ka u re do ve Ce men ta Alek san dra Ra ki }a, igra je do bi la na tem pu, a Ra ki} se upi su je u li stu stre la ca u 47. mi nu tu. Ka da se sve sa be re pu bli ka i qu bi te qi fu ba la u`i va li su na vr lo do broj fud bal skoj pred sta vi. B. Star~evi}

Vr{ac – Radni~ki (NP) 1:2 (0:0) VR [AC: Grad ski sta dion, gle da la ca: 300, su di ja: Gaj do bran ski (No vi Sad), strel ci: Ran kov u 67. (iz je da na e str ca) za Vr {ac, Ba ji} u 73. i 90. mi nu tu za Rad ni~ ki, ù ti kar to ni: Ra ni mi rov, [a ra nov, Ran kov, Ka lin, Sa raj lin (Vr {ac), Uro {e vi}, Ba ji} (Rad ni~ ki), cr ve ni kar ton: Sa raj lin (Vr {ac) VR [AC: [a ra nov 7, Mo to rov 7, Ba bi} 7, Be qin 8 (od 74. \u ri} – ), Ran kov 8, Sti ja ~i} 7, Sa raj lin 8, Ra ni mi rov 7 (od 82. Mi li vo jev - ), Jok si mo vi} 7, û ki} 7 (od 87. Du bi ~a nin - ), Ka lin 7 RAD NI^ KI: Uro {e vi} 7, Za go rac 7, ê ~a ri} 7 (od 50. Ba ji} 8), ê pr wa 8, Ba le {e vi} 7 (od 65. Ro mi}), Jo vi} 8, Ga ji} 7, Ivi} 7 (od 57. Isa i lo vi} 7), Pu ni {i} 7, Pa vlo vi} 7, \ur |e vi} 7 Za vr {ni ca utak mi ce od ogrom ne va `no sti za do ma }i tim ni je bi la za na vi ja ~e Vr {ca sa sla bim sr cem i tan kim ìv ci ma. Odav no na Grad skom sta di o nu ni je vi |e na kva li tet ni ja i sa dr àj ni ja fud bal ska pred sta va. Glav ni di ri gent igre Rad ni~ kog Jo vi} je ve} u uvod nim mi nu ti ma me ~a pri pre mio sjaj nu pri li ku \ur |e vi }u ~i ji uda rac gla vom sa pet me ta ra ni je po go dio ciq. U 67. mi nu tu naj bo qu ak ci ju Vr {ca iz ve li su û ki} i Ka lin. Po sle wi ho ve kom bi na ci je Jok si mo vi} je do {ao u ide al nu pri li ku, ka da se spre mao da upu ti lop tu u gol, sru {io ga je gol man Uro {e vi}, a su di ja Gaj do bran ski bez raz mi {qa wa do su dio je da na e ste rac. Ka pi ten Ran kov je pre ci znim udar cem do veo Vr {ac u vo| stvo i na sa mo je dan ko rak od ve li ke po be de. Me |u tim, od tog tre nut ka Pa zov ~a ni pre u zi ma ju ini ci ja ti vu i po sle asi sten ci je Jo vi }a, re zer vi sta Ba ji} po sti è po go dak. U ne po treb no du goj na dok na di vre me na re {e no je pi ta we po bed ni ka. Su di ja Gaj do bran ski je po sle jed nog po `r tvo va nog star ta Sa raj li nu po ka zao je i dru gu jav nu opo me nu. Broj ~a nu pred nost go sti su is ko ri sti li u ~e tvr tom, od ukup no {est mi nu ta na dok na de vre me na. Na asi sten ci ju Jo vi }a, Ko sta Ba ji} je po sti gao dru gi po go dak za Rad ni~ ki i naj ve ro vat ni je za pe ~a tio sud bi nu Vr {~a na. B. Josimov

Ana Ivanovi}

TURNIR U RIMU

Ana la ko do [a ra po ve Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} pla si ra la se u tre }e ko lo VTA tur ni ra u Ri mu po {to je u dru gom la ko sa vla da la Sil vi ju So ler-Espi no su sa 6:2, 6:1. Pro tiv ni ca srp ske te ni ser ke u bor bi za ~e tvrt fi na le bi }e dru ga te ni ser ka sve ta Ma ri ja [a ra po va. Ana je ima la ma lih pro ble ma sa ma lo po zna tom [pa wol kom u pr vom se tu, ali je sve u kup no od i gra la ve o ma do bar me~ i iz bo ri la se za duel sa dru gom na sve tu. Po ~e tak me ~a obe le `i li su brej ko vi, po {to ih je bi lo ~ak tri od pr va ~e ti ri ge ma. Ana je na pra vi la dva a za tim je i us pe la da do bi je svoj ser vis gem i po ve de sa 4:1. Me |u tim, ni je sve i{lo kao {to se o~e ki va lo pro tiv kva li fi kant ki we, ina ~e 60. na sve tu. [pa wol ka je sma wi la na 4:2, a on da je u sed mom ge mu ima la i dve ve za ne brejk {an se. Ana je sti gla do iz jed na ~e wa iako ni je uba ci la pr vi ser vis, za tim je spa si la jo{ jed nu pri li ku za brejk i po sle do sta pro ble ma ipak je po ve la sa 5:2. I sle de }i gem tra jao je du go, a po no vo je kao po bed ni ca iza {la srp ska te ni ser ka ko ja je po sle ne {to vi {e od po la sa ta po ve la sa 1:0 u se to vi ma. Dru gi set bio je sli ~an pr vom. Ana je od li~ no po ~e la, po ve la je sa 2:0, za tim je do zvo li la

pro tiv ni ci da vra ti brejk, ali je na kon to ga po no vo osvo ji la ~e ti ri ve za na ge ma i u od li} nom rit mu je okon ~a la duel.

No vak pro tiv Mo na ka Pr vi re ket sve ta No vak \o ko vi} u osmi ni fi na la Ma ster sa u Ri mu igra }e da nas pro tiv Ar gen tin ca Hu a na Mo na ka. Mo na ko je u dru gom ko lu po be dio Ra de ka [te pa ne ka iz ^e {ke sa 6:4, 6:2, dok je \o ko vi} u uto rak sla vio pro tiv Austra li jan ca Ber nar da To mi }a sa 6:3, 6:3. Osta li re zul ta ti: Gra wo les - Fo wi ni 6:3, 6:4, Del Po tro - Ju `ni 6:4, 6:2, Fe de rer Ber lok 6:3, 6:4, Si mon - Gar si ja Lo pez 6:4, 2:6, 6:4, Al ma gro Kve ri 7:5, 6:2, Ber dih - Ku bot 6:4, 6:1, Ga ske - Lo ren ci 6:3, 6:2, Isner - Se pi 6:2, 6: 7, 5:7. Osta li re zul ta ti: Cet kov ska - A. Ra dvaw ska 6:4, 4:6, 6:4, Li Be be {o va 6:2, 7:5, Pa ne ta - Ste pens 6:2, 6:3, Ker ber - King 6:3, 6:2, Kri stea - Ar vid son 6:3, 6:1, Ger ges - Bar to li 6:3, 6:1, Ga ri ges - Vo zni ac ki 6:4, 4:0 (pre da ja). Sto sur - Era ni 6:3, 7:5, Ci bul ko va - Knap 6:3, 4:6, 6:1, S. Vi li jams - Pe tro va 4:6, 6:2, 6:3, Ve nus Vi li jams - Ma ka ro va 7:6, 6:1.

SVETSKI KUP U MILANU

[e ka ri }e va pe ta Naj u spe {ni ja srp ska re pre zen ta tiv ka u stre qa {tvu Ja sna [e ka ri} za u ze la je pe to me sto u di sci pli ni va zdu {ni pi {toq na Svet skom ku pu u Mi la nu sa 486,0 (387) kru go va. ^la ni ca be o grad ske Cr ve ne zve zde je kao ~e tvr ta u{la u fi na le, ali je u plej - ofu ga |a la ne {to sla bi je i sa {e stom se ri jom od 99,0 kru go va na kra ju bi la pe ta. Od osta lih na {ih pred stav ni ca ovim oru` jem olim pij ke Bo ba na Ve li~ ko vi} i Zo ra na Aru no vi} za u ze le su 12, od no sno 19. me sto od 81 tak mi ~ar ke sa 383, od no sno 380 kru go va. Po be di la je Ukra jin ka Ole na Ko ste vi} sa 493,1 (392) kru ga . U ga |a wu va zdu {nim pi {to qem za mu {kar ce ni je dan na{ tak mi -

~ar ni je us peo da se pla si ra u fi na le. Naj bli `i je bio Da mir Mi kec sa 581 kru gom, ko me je do fi na la ne do sta jao sa mo je dan krug. Ova ko Mi kec je bio 14, An dri ja Zla ti} se pla si rao na 16. po zi ci ju sa 580, a Di mi tri je Gr gi} na 50. me sto sa 573 kru go va od 83 tak mi ~a ra. Po be dio je Ki nez @on gli ang Tan sa 684,6 (585) kru go va. Eli mi na ci je MK pu {kom tro stav (3h40) me ta ka od na {ih pred stav ni ka pro {li su Ste van Ple ti ko si}, ko ji je u pr voj gru pi za be le `io 1.141 krug, kao i Ne ma wa Mi ro sva qev, ko ji je u dru goj gru pi „upu cao” isti broj kru go va. Tre }i na{ pred stav nik Mi len ko Se bi}, ko ji je ga |ao u gru pi sa Mi ros sa vqe vim, ni je us peo da pro |e eli mi na ci je. G. M.

PRO MO CI JA NA U^ NE MO NO GRA FI JE IZ GIM NA STI KE: U amfiteatru Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu odràna je promocija nau~ne monografije Vojvo|anska gimnastika kao fenomen sveop{te kulture (Istorijski osvrt 1851 1991), autorke dr Branke Proti} - Gava. Pozdravnu re~ odrào je prof. dr Dejan Madi}, dekan Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa i predsednik Gimnasti~kog saveza Srbije, a pohvalne re~i su uputili i prof. dr Jasna Mihailovi}, ~lan odbora redakcije Zadu`bine Andrejevi}, izdava~a dela i Branko Vujovi} iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, koji je podrào objavqivawe ove monografije. Autorka Branka Proti} - Gava je istakla da je u rad ove monografije utkano vi{e od 40 godina rada i sakupqawa materijala i da je delo posve}eno svima koji su uticali na to da zavr{i kwigu. Tekst i foto: G. M.

c m y

dnevnik

NBA LI GA

Ma ja mi u pro ble mu bez Bo {a Na sta vqa se trend utak mi ca na ma li broj po e na u plej-ofu Is to~ ne kon fe ren ci je.In di ja na Pej ser si kao go sti su po be di li Ma ja mi Hit re zul ta tom 78:75, iz jed na ~i li na 1:1 i sa da je na fa vo ri tu da pro ba da se re van {i ra u In di ja na po li su.Ve} na pr voj utak mi ci ko ju je Kris Bo{ pro pu stio zbog po vre de tr -

Na Za pa du su po lu fi nal nu se ri ju po ~e li San An to nio i Los An |e les Kli per si - 108:92 (57:49).Bi la je vi dqi va raz li ka u sve `i ni iz me |u eki pe ko ja je po ~i sti la Ju tu u pr vom ko lu i pro tiv ni ka ko ji je sa Mem fi som mo rao da od i gra svih se dam me ~e va.Tim Dan kan sa 26 i Ma nu \i no bi li sa 22 po e na su bi li naj e fi ka sni ji u sa sta vu Gre ga Po po vi }a. Ka vaj Le nard uba cio je 16, De ni Grin 15, a dvo ji ca Fran cu za po se dam, ali To ni Par ker uz 11 asi sten ci ja, a Bo ris Di ao uz 12 sko ko va i pet asi s t e n c i j a . N a j b o q i igra~ Kli per sa Kris Pol se is pro ma {i vao ({est po e na, 10 asi sten ci ja, {ut 3/13), Blejk Gri fin Le bron Yejms i Dven Vejd (Ma ja mi) (15p, 9sk, 4as) ose }ao je bu {wa ka po sta lo je ja sno da Ma - po sle di ce po vre de ko le na, pa je ja mi po red Le bro na Xej msa (28 u pr vi plan is ko ~io re zer vni po e na) i Dvej na Vej da (24) ne ma plej mej ker Erik Bled sou sa 23 tre }eg igra ~a sa dvo ci fre nim po e na. bro jem po e na u ru ka ma.Tre }i RE ZUL TA TI, Is tok: Ma ja mi strel ci Hi ta bi li su Ma rio (2) - In di ja na (3) 75:78 ^al mers i [ejn Ba ti je sa po pet (1:1)/Xejms 28, 9sk, 5as, 6ukr po e na! Na dru goj stra ni su {e Vest 16, 10sk/, Za pad : San An to sto ri ca uba ci la iz me |u osam i nio (1) - LA Kli pers (5) 108:92 16 po e na - Dej vid Vest, Xorx /Dan kan 26, 10sk - Bled sou 23, Hil, De ni Grejn xer... 5sk, 4as/.

Ro uz pro pu {ta i sle de }u se zo nu? Ko {ar ka{ ^i ka ga De rik Ro uz zbog po vre de le vog ko le na ne }e se vra ti ti na par ket bar do na red nog ja nu a ra, a mo `da ne }e ni igra ti sle de }e se zo ne.Ro uz, ko ji je bio MVP re gu lar nog de la pro {le se zo ne i naj za slu `ni ji za od li~ ne re zul ta te Bul sa, po vre du je do `i veo na me ~u s Fi la del fi jom.Bul si su bez Ro u za is -

pa li ve} u pr vom kru gu plej-ofa. - U naj bo qem slu ~a ju De rik bi mo gao da se vra ti na par ket sre di nom ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra idu }e go di ne. Ipak, ne }e mo `u ri ti sa we go vim po vrat kom, ta ko da mo `e da se de si i da pro pu sti ce lu sle de }u se zo nu re kao je le kar Bul sa Bra jan Kol.

SPORT

~etvrtak17.maj2012.

DU [AN KEC MAN, JU NAK PAR TI ZA NO VE PO BE DE U DER BI JU SA ZVE ZDOM

Ti tu le osva ja ko lek tiv Ka da Du {an Kec man jed nog da na re {i da oka ~i pa ti ke o klin, osta }e upam }en kao je dan od naj pa met ni jih i naj ra zno vr sni jih igra ~a svo je ere.Ta kav je bio jo{ kao mla di}, u Be o pe tro lu i FMP @e le zni ku, dok se u dre su Par ti za na na met nuo i kao igra~ od lu ke u ve li kim me ~e vi ma.Tu ulo gu po no vo je od i grao pro tiv Cr ve ne zve zde (83:78), ka da je sa ne ko li ko maj sto ri ja u pro du èt ku pod se tio na vi ja ~e oba ti ma na le po tu i jed no stav nost ko {ar ke. To {to je utak mi ca od po ~et ka bi la obo je na è sto kim od bra na ma i ve li kim bro jem gre {a ka, sa mo je do dat no iz ba ci lo u pr vi plan Kec ma no vu gra ci o znost. - Ta ko se otvo ri lo. Xejms je iza {ao zbog pet pe na la, pa smo Pe ra i ja kao naj i sku sni ji mo ra li da pre u zme mo od go vor nost. Po sti gli smo po jed nu va `nu troj ku, ali pret hod no su igru no si li ovi mla |i. Par ti za no va sna ga je u ko lek tiv noj sve sti, da sa mo za jed ni~ kim na po rom mo è mo da od bra ni mo ti tu lu i is pu ni mo ciq - iz ja vio je Kec man za MON DO. Sjaj ni ve te ran, ko ji }e u no vem bru na pu ni ti 35 go di na, ni je sa mo dao pre lom nu troj ku za 81:75 - uz asi sten ci ju Bo ì }u na pad pre to ga - ne go je ofan ziv nim sko ko vi ma omo gu }io Xej msu i Ma ~va nu da po stig nu va `na ~e ti ri po e na sa li ni je slo bod nih ba ca wa.Troj ka u po sled wim se kun da ma pr vog po lu vre me na ta ko |e je bi la ve o ma va `na, ma da u tom tre nut ku jo{ ni je bi lo pri ti ska po pi ta wu ko na~ nog is ho da. - Sva ka utak mi ca iz ro di ne kog no vog igra ~a od lu ke. Pro pu sti li

Du {an Kec man (7) sa sa i gra ~i ma ot po zdra vqa na vi ja ~i ma

smo pri li ku da po be di mo u re gu lar nom to ku, a sre }an sam {to smo u pro du èt ku ipak to is pra vi li. Upa da u o~i skrom na mi nu ta à ko ju po pu lar ni Kec ima ove se zo ne, po seb no u me ~e vi ma Su per li ge (ne {to pre ko 12 mi nu ta).Upi tan da li je to zbog go di na, è qe Vla de Jo va no vi }a da ga odr ì sve ìm za plej-of, ili osla wa wa na mla |e sna ge, od go va ra da to ni je pi ta we ko jim bi on tre ba lo da se ba vi u iz ja va ma za jav nost. - Stvar no ne bih o to me, jer Par ti zan ima tre ne ra ko ji vo di ra ~u na o ulo ga ma i od re |u je ko }e

ko li ko vre me na da pro ve de na te re nu. Kec man je tvr du i ne ba{ kva li tet nu igru u der bi ju ob ja snio va `no {}u Par ti za no vih i Zve zdi nih du e la, bez ob zi ra na si tu a ci ju na ta be li. - Na vi ja ~i ma je uvek bit no ko je po be dio. Sla `em se da je bi lo do sta gre {a ka i iz gu bqe nih lop ti, ali der bi se uvek igra `e sto ko. Mi smo od i gra li ati pi~ no, u smi slu da smo vi {e {u ti ra li za tri, ne go za dva po e na, {to je bi la i po sle di ca wi ho ve od bra ne. Po ga |a li smo u bit nim tre nu ci ma, {to je do bro, ali mi slim da smo u od bra ni mo gli i bo qe. To je

ipak ele ment ko ji ne za vi si od tre nut nog ras po lo `e wa. Vi dqi vo je da su ve ~i ti sve iz jed na ~e ni ji ka ko se zo na od mi ~e. - Ovo nam je pe ta po be da nad Zve zdom, s tim da smo sa mo jed nom us pe li da u|e mo u za vr {ni cu sa ube dqi vim vo| stvom. Ako se opet sa sta ne mo u plej-ofu, tek }e tu sva ka lop ta bi ti va `na. [to je za cr no-be le naj bit ni je, pr va po zi ci ja u li ga {kom de lu pr ven stva je na do hvat ru ke. Bi }e im do voq na jed na po be da u pre o sta la dva ko la (Voj vo di na kod ku }e, BKK Rad ni~ ki u [u mi ca ma) da de fi ni tiv no osta ve Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca iza se be.

S PORT

~etvrtak17.maj2012.

76. SVETSKO PRVENSTVO TOP DIVIZIJE U FINSKOJ I [VEDSKOJ

DANAS ZASEDA UPRAVNI ODBOR PARTIZANA

Grant oti {ao, do la zi Ver me zo vi} Avram Grant ni je vi {e tre ner Par ti za na. Izra el ski stru~ wak, ko ji je na klu pu cr no - be lih seo zi mus, mej lom je oba ve stio ~el ni ke klu ba da u na red noj se zo ni ne }e pred vo di ti eki pu. Grant je ak ti vi rao kla u zu lu u ugo vo ru ko ja mu do pu {ta da do 16. ma ja oba ve sti

go va ra sa cr no - be li ma {to na go ve {ta va mo gu} nost da po no vo sed ne na klu pu Par ti za na. Ra {o vi} }e ta ko ve ro vat no osta ti na tre nut noj po zi ci ji. Avram Grant si no} je imao opro {taj nu ve ~e ru sa fud ba le ri ma i klup skim ru ko vo di o ci ma. Iz ve sno je da bi Ver me zo vi}, u slu ~a ju pri hva ta wa po slao,

dnevnik

Do ma }i ni pro tiv ne pri jat ne tra di ci je Na 76. Svet skom pr ven stvu Top di vi zi je, ko je se odr `a va u Hel sin ki ju i Stok hol mu, za vr {e na je pre li mi nar na run da nad me ta wa, a ~e tvrt fi na li sti da nas na sta vqa ju sa eli mi na ci o nim bor ba ma. Od eli te su se opro sti li pro {lo go di {wi de bi tan ti Ita li ja i Ka zah stan, a wi ho vo me sto na na red noj smo tri za u ze }e Austri jea i Slo ve ni ja, ko je su se po sle go di nu da na po no vo ob re le me |u 16 naj bo qih pla ne tar nih se lek ci ja. Da na {wi ~e tvrt fi nal ni du e li po ka za }e da li pro klet svo ove fa ze tak mi ~e wa ko je je pra ti lo

^etvrtfinale (12.00) (14.45) (17.30) (20.15)

Da nas Kanada - Slova~ka Rusija - Norve{ka SAD - Finska [vedska - ^e{ka Ho ke ja {i Fin ske i SAD vo di }e `e sto ke okr {a je za pla sman u po lu fi na le

Vra }a se na me sto uspe ha: Vla di mir Ver me zo vi}

funk ci o ne re Par ti za na ho }e li osta ti tre ner ili ne. Uprav ni od bor, za ka zan za da nas, tre ba lo bi ostav ku da usvo ji i pred lo `i re {e wa za upra `we no me sto tre ne ra. Avram Grant vo di }e Par ti zan jo{ sa mo u utak mi ci s Me tal cem. Stru~ wak ko ji je za dva me se ca us peo tri pu ta da iz gu bi od Cr ve ne zve zde shva tio je da bi zbog gne va na vi ja ~a naj bo qe bi lo da ode. Kao even tu al ni na sled ni ci Gran ta spo mi wu se Vla di mir Ver me zo vi} i tre ner fi li ja le Te le op ti ka Vuk Ra {o vi}. Pr va op ci ja je go to vo iz ve sna. Pod se ti mo, Ver me zo vi} je sa Par ti za nom osvo jio ti tu lu bez po ra za, a sti gao je do osmi ne fi na la Li ge UEFA. Ovaj stru~ wak iz ra zio je sprem nost da raz -

imao pr vog sa rad ni ka u Qu bi {i Tum ba ko vi }u. Ako ne bu de ne kih iz ne na |e wa, Uprav ni od bor tre ba lo bi da pro mo vi {e naj tro fej ni jeg tre ne ra u isto ri ji Par ti za na u sport skog di rek to ra. Ka ko ~u je mo stvar je ve} re {e na u po ne de qak i an ga `o va we Ver me zo vi }a bi tre ba lo da bu de Tum ba ko vi }ev pr vi po sao. Biv {i tre ner od li ku je se fi nim ma ni ri ma, ve {ti nom go vor ni {tva pa su i to raz lo zi za we go vu pro mo ci ju u sport skog di rek to ra. Ta ko |e, Uprav ni od bor tre ba lo bi da na me sto di rek to ra omla din ske {ko le po sta vi le gen du klu ba Mom ~i la Mo cu Vu ko ti }a. Ne ma sum we da bi na ka da ve{t gol ge ter znao da ru ko vo di omla din skom {ko lom. I. Lazarevi}

NEMAWA VIDI], KAPITEN MAN^ESTER JUNAJTEDA

Ne bri ne me kon ku ren ci ja

Na vi ja ~i Man ~e ster ju naj te da ve ru ju da bi wi hov tim do {ao do 20. ti tu le pr va ka En gle ske da je Ne ma wa Vi di} bio u eki pi, od no sno da ga te {ka po vre da ni je ome la da ko man du je od bra nom. Vi di} se opo ra vqa od po vre de i o~e ku je se da bu de fit za po ~e tak no ve se zo ne 2012/13. Ali, na me stu na ko jem on igra, a to je {to per, ove se zo ne su u pr vi plan iz bi li Xo ni Evans i Kris Smo ling. U in ter vjuu za Te le vi zi ju Man ~e ster ju naj ted, Vi di} ka `e da mu pri ja to {to }e bi ti `e sto ka kon ku ren ci ja za me sto u ti mu.

na jed noj po zi ci ji - re kao je Vi di}. Man ~e ster ju naj ted je u {o kant nom fi ni {u se zo ne ostao bez ti tu le. Bu kval no su ga mi nu ti de li li od no vog po di za wa tro fe ja. - Ne mo `e mo re }i da smo bi li do voq no do bri, jer ni smo osvo ji li ti tu lu. Ipak, ne tre ba sme sti sa uma da nas je ne ko li ko igra ~a na pu sti lo, da su po je di ni mla |i igra ~i mo ra li da se na vik nu na `e stok tem po utak mi ca i na o~e ki va wa jed nog klu ba ka kav je Man ~e ster ju naj ted, a ona su uvek naj ve }a.

do ma }i ne {am pi o na ta i da qe tra je. Na i me, pro te klih 20 go di na, od 1992. ka da je IIHF usta no vi la plej - of si stem, do ma }i ni {am pi o na ta su u sa mo {est na vra ta us pe li da se pla si ra ju u po lu fi na le. Pr vi na led iz la ze okolp ni ci Ka na de i Slo va~ ke. Ka na |a ni su pr vi krug za vr {i li na pr vom me stu gru pe H, dok su Slo va ci po be dom u du e lu sa Fran cu skom ugra bi li po sled wu kar tu za pro laz da qe. Ulo ga fa vo ri ta je na stra ni ho ke ja {a iz ze mqe ja vo ro vog li sta, ko ji su na pret hod na dva pr ven stva osta li bez me da qe.Slo va ci su po sled wu me da qu uze li dav ne 2003. go di ne u Fin skoj (bron za), ali sa mno go op ti mi zma o~e ku ju su dar sa Ka na |i ma. Uzda ni ca se lek to ra Vla di mi ra Vuj te ka sva -

ka ko }e bi ti i Bran ko Ra di vo je vi}, igra~ Atlan ta srp skog po re kla. Si gur no je da }e dvo ra na u Hel sin ki ju bi ti dup ke pu na u du e lu ho ke ja {a SAD -a i ak tu el nog pr va ka Fin ske. U grup noj fa zi Ame ri su na ne li pra vu ka ta stro fu Fin ci ma - 5:0. Osmo pla si ra ni sa pret hod nog {am pi o na ta po ku {a }e da ski nu sa tro na. Ame ri kan ci ~e ka ju na me da qu pu nih se dam go di na (bron za). Oklop ni ci Ru si je, ~e tvr ti sa po sled weg SP, od ra di li su

pr vi krug tak mi ~e wa bez gre {ke. Pu le ni se lek to ra Bi qa le ti no va, pred vo |e ni pr vim strel cem Jev ge ni jem Mal ki nom, po no vo }e ukr sti ti ko pqa sa Nor ve à ni ma ko je su ve} do bi li 4:2. Ba }u {ke su iz ra zi ti fa vo rit u ovom du e lu i po ku {a }e da se do mog nu po lu f i n a l a i me d a q e, na k on zla ta 2008. i 2009. i sre bra 2010. go di ne. Nor ve à ni }e po ku {a ti da iz ne na de Ru se i odu ko rak da qe u od no su na Slo va ku 2011. ka da su po ra è -

U~e sni ci Olim pi ja de Po za vr {et ku pre li mi nar ne run de SP, po zna ti su u~e sni ci Zim ske olim pi ja de u So ~i ju 2014. go di ne. To su: Fin ska, [ved ska, Ru si ja, ^e {ka, Kan da, SAD, Nor ve {ka, Slo va~ ka i [vaj car ska.

ni u ~e tvrt fi na lu od ê {ke i na kra ju za u ze li {e stu po zi ci ju. Uzda ni ce Skan di na va ca su na pa da ~i To ren sen, Skro der, Ask i Holms. Pra va lud ni ca o~e ku je se u me ~u iz me |u se lek ci ja [ved ske i ê {ke. U pre li mi nar noj run di sla vi li su ho ke ja {i tri kru ne 4:1. @u to - pla vi ju ri {a ju na ~e tvr tu uza stop nu me da qu, na kon dve bron ze (2009. i 2010.) i sre bra (2011.) Kne dli~ ke ta ko |e è le da po no ve uspeh od pro {le go di ne ka da su osvo ji li bron zu i ti me na sta ve niz osva ja wa me da qa (2010. zla to, 2011. bron za). [ve |a ne }e pred vo di ti Erik son, Ze ter berg i Fren cen, dok se ê si uzda ju u gra nit nu od bra nu, kao i sjaj nog strel ca Ale sa Hek si ja. I. Grubor

OYA^KI STRELI^ARI SVE AKTIVNIJI

Vi tri ne se pu ne me da qa ma i pe ha ri ma Stre li ~a ri iz Oxa ka, na kon mno go vre me na, us pe li su da ak ti vi ra ju klub, ko me su da li ime Sa gi ta ri us (stre lac). Na ini ci ja ti vu De ja na Sto iq ko vi }a i Bra ni sla va Pe jo vi }a, pre tri go di ne, osno van je klub stre li ~a ra u Oxa ci ma, a sa tre nin zi ma se po ~e lo go di nu da na ka sni je. Kad im je Me sna za jed ni ca do de li la je dan ku tak na sport skim te re ni ma u par ku pod ne li su zah tev za re gi stra ci ju klu ba , ko ju su pri li~ no du go ~e ka li, {to ih ni je ome lo da ve `ba ju i pri pre ma ju se za bu du }a tak mi ~e wa. Broj nim zna ti `eq ni ci ma su mo ra li da ob ja sne da je stre li ~ar stvo olim pij ski sport. Pro ble mi sa na bav kom opre me su uspo ra va li ak tiv no sti, po {to je ne ma u na {im pro dav ni ca ma, a za na bav ku lu ka se tra `i do zvo la. - Do zvo lu za uvoz lu ko va smo ~e ka li ne ko li ko me se ci, a ka da smo je na po kon do bi li uve zli smo osam {kol skih lu ko va raz li ~i te si le na te ga, ta ko da mo gu da ih ko ri ste i de ca i od ra sli (je dan luk je za le vo ru ke).Uz lu -

Stre li ~a ri iz Oya ka po sti `u sve za pa `e ni je re zul ta te

ko ve, ku pi li smo i osta le de lo ve opre me, po dlak ti ce, {tit ni ke za pr ste i stre le. No vac smo do bi li od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu, ali smo i u~e stvo va li sa li~ nim sred stvi ma. Po {to ni smo ima li no va ca za me te, u po ~et ku smo ko ri sti li xa ko ve na pu we ne kr pa ma, a sa da smo ma lo na pre do va li i me te pra vi mo od kar to na,

jer jo{ uvek ne ma mo sred sta va za ori gi nal ne me te, ko je ko {ta ju od 200 do 360 evra po ko ma du- ka `e De jan Sto iq ko vi}, je dan od osni va ~a klu ba. Bra ni slav Pe jo vi} je za vr {io stre li ~ar sku {ko lu u no vo sad skom klu bu ,,NS 2002â&#x20AC;&#x153;, a za tim pre {ao u stre li ~ar ski klub Tar get u Cr ven ku, gde je sa De aj nom Sto iq ko vi }em i Bog -

dan kom Ni ko li} pro {ao jo{ jed nu obu ku, a za jed no su na stu pa li za cr ve na~ ki klub. Bra ni slav Pe jo vi} je za vr {io obu ku in struk to ra stre li ~ar stva, ko je mu je omo gu }io Stre li ~ar ski sa vez Sr bi je. - Is pu ni li smo sve uslo ve za po sto ja we stre li ~ar skog klu ba i sa da Oxa ~a ni ma po ka zu je mo sve ~a ri ovog spor ta. Sa da mo men tal no ima mo 14 re gi stro va nih tak mi ~a ra, ko ji ve} po sti `u za pa `e ne re zul ta te i po la ko pu ne na {e vi tri ne me da qa ma i pe ha ri ma.Us pe li smo ove go di ne da or ga ni zu je mo pr vi tur nir u Oxa ci ma, ko ji je za nas imao ve li ki zna ~aj. Na tur ni ru je u~e stvo va lo 100 tak mi ~a ra iz ce le Sr bi je. Za sle de }u go di nu smo pla ni ra li da or ga ni zu je mo jo{ ne ko li ko tur ni ra - sa op {tio je Pe jo vi}. In te re so va we za stre li ~ar stvo je u Oxa ci ma po ve }a no na kon do brih re zul ta ta, a naj vi {e je onih ko ji iz ra do zna lo sti do la ze da gle da ju tre nin ge. S. Miler

U SUSRET FINALNIM JUNIORSKIM TURNIRIMA

No vo sa |a ni bra ne ti tu lu - Na rav no da }e bi ti te {ko da se usta lim u ti mu. Xo ni Evans je imao od li~ nu se zo nu, kao i Kris Smo ling pre po vre de. Rio Fer di nand je pot pu no za le ~io po vre du i za i sta }e bi ti ja ka kon ku ren ci ja za na red nu se zo nu. Ali, to mi ne sme ta, mi slim da ni jed nom igra ~u to ne mo `e da sme ta. Ta ~i we ni ca vas te ra na jo{ ja ~i rad, na bo qe igre. S ob zi rom na du gu se zo nu, bo qe je ima ti ne ko li ko do brih igra ~a

On je oce nio da su mla di igra ~i do bro iz ne li na po re i da }e im pro te kla se zo na bi ti dra go ce na za sti ca we is ku stva. - Ni smo ima li sre }e na kra ju se zo ne. ^vr sto ve ru jem da }e bi ti bo qe u na red noj i da iz mi nu le se zo ne tre ba da iz vu ~e mo i ne ke po zi tiv ne stra ne. @e li mo tro fej na zad. Klub gle da u bu du} nost i uve ren sam da }e mo po no vo osva ja ti tro fe je - op ti mi sta je Vi di}.

Pred sto je }eg vi ken da igra ju se fi nal ni tur ni ri ju ni or skog pr ven stva Sr bi je za od boj ka {e i od boj ka {i ce. Ju ni o ri }e igra ti u Kra qe vu, a ju ni or ke u Be o gra du (ha la Vi zu ra). Na tur ni ru u Kra qe vu }e igra ti: Rib ni ca, Par ti zan, Cr ve na zve zda i bra ni lac tro fe ja Voj vo di na NS se me ~i ji je tre ner Si ni {a Re qi}. Pr vog da na (18. maj) igra }e: Cr ve na zve zda - Rib ni ca (17), Par ti zan - Voj vo di na NS se me (19), dru gog da na (19. maj): Rib ni ca - Voj vo di na NS se me (17), Cr ve na zve zda - Par ti zan (19), tre }eg da na (20. ma ja): Par ti zan - Rib ni ca (10), Voj vo di na NS se me - Cr ve na zve zda (12). O naj bo qem u kon ku ren ci ji ju ni or ki od lu ~i va }e ~ak tri be o grad ske eki pe, Vi zu ra, Rad ni~ ki i Imlek, i no vo sad ska Voj vo di na. Pr vog da na (18. ma ja) sa sta }e se: Imlek - Voj vo di na (17), Rad ni~ ki - Vi zu ra (19), dru gog da na: Voj vo di na - Vi zu ra (17), Imlek - Rad ni~ ki (19), tre }eg da na: Rad ni~ ki - Voj vo di na (13), Vi zu ra - Imlek (15). M. R.

Od boj ka {i Voj vod ne bra ne {am pi on sku ti tu lu

KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PI JA DU U PO ZNA WU

Og wen Fi li po vi} i Dra gan Zo ri}

@e sto ka kon ku ren ci ja

Za srpske reprezentativce u kajaku i kanuu Poznaw je nova {ansa za odlazak na Olimpijske igre. [ansu kroz kvalifikacije, koje po~iwu danas, za u~e{}e na Igrama u Londonu potraì}e Du{ko Stanojevi} i Dejan Paji} u k-2 1.000 m, Ogwen Filipovi} i Dragan Zori} u k-2 200 m i Marko Novakovi} u k-1 200 m. Poznaw je Stanojevi}u i Paji}u ostao u najlep{im uspomenama (osvojili bronzu na SP i na SK, kao i ~etvrto mesto na SP). Pred [ap~anima je ispit sezone, zadatak nimalo lak, s ozbirom na ~iwenicu da samo pobednik kvalifikacija (jedna posada) odlazi u London. - Verujem da smo u ìvotnoj formi i nadam se da }emo to pokazati u kvalifikacijama. Ne}e biti lako s ozbirom na èstoku konkurenciju. Sa~eka}e nas tri posade iz finala SP, ~ujemo da se poja~avaju Portugalci i spremaju dvosed iznena|ewa.

Bez obzira na sve, verujemo da mo`emo da osvojimo prvo mesto - optimista je Dejan Paji}. Sli~na situacija je sa Filipovi}em i Zori}em, koji u Po-

Mar ko No va ko vi}

znawu jure svoju tre}u Olimijadu. Samo pobednik discipline k-2 200 m odlazi u London. U odnosnu na konkurente, na{i naj-

trofejniji kajaka{i imaju iskustvo kao adut. - Nadam se da }emo pobediti i tako ostvariti normu za OI poru~io je Sremskomitrov~anin Ogwen Filipovi}, a Ba~kopalan~anin Zori} je dodao: - Konkurencija je `estoka. Dobro smo radili i dobro se ose}amo. Sre}a }e biti bitan faktor po{to verujem da }e nijanse odlu~ivati pobednika. Be~ejac Marko Novakovi} je izbio u prvi plan pro{le godine na SP u Segedinu. Novakovi}a je prvo mesto u B finalu odvelo u Poznaw, gde }e prvoplasirani i drugoplasirani u k-1 200 m obezbe|uju vizu za London. - Moja o~ekivawa su kao i kod svih koji su u istoj situaciji, svi `elimo najboqe. Na 200 metara je sve mogu}e, vide}emo kome }e se poklopiti kockice. Idemo da se takmi~imo i da pobe|ujemo - poru~io je Novakovi}. J. G.

~etvrtak17.maj2012.

c m y

SPORT

dnevnik

VA TER PLO KLUB VOJ VO DI NA NA KRA JU SE ZO NE

Su per li ga ni je pri ~a sa mo za jed no le to Posle tri uzastopne go di ne na vi ce {ampionskoj poziciji, ove godine vaterpolisti Vojvodine morali su da se zadovoqe tre}om pozici jom(Par ti zan {am pion, Zvezda druga).Na inostarnoj sceni tri puta za redom igrali su u Ligi {ampiona, ali su u doma}im takmi~ewima izgubili od Zvezde i u polufinalu Kupa i u polufinalu prvenstva. - Sezonom smo samo delimi~ no za do voq ni. Am bi ci je ulaska u Ligu {ampiona smo ispunili, ali zato sve ostalo nismo. O~ekivali smo u~e{}e u finalu Kupa i prvenstva, nismo u tome uspeli. ^ak smo se nadali da bismo u tom finalu mogli i ne{to vi{e od samog u~e{}a, no zbog na{ih unu tra {wih raz lo ga ni smo bili mentalno sposobni da to

tativac Ejdan Rou~, koji je bio privremeno re{ewe, oti{ao je iz kluba. - Wihova cena na tr`i{tu je velika za na{e mogu}nosti. Jo{ uvek nemamo zvani~nih informacija da su se ti igra~i ve} do go vo ri li s ne kim drugim klubovima, ve} samo nezvani~nih - rekao je predsednik. Lazor se nadovezao da je raz go vor oba vqen sa svim igra~ima i da su pitani koju su to uslovi pod kojima bi oni ostali u Vojvodini. - I daqe }emo razgovarati i videti {ta mo`emo da uradimo po tom pitawu. Za sada smo samo ~uli glasine da su se neki igra~i ve} dogovorili sa dru gim klu bo vi ma, ali zva ni~nih vesti nemamo. Vu~kovi} je ponovio da je stav kluba da oni koji imaju ugovore ne mogu da idu.

kakao podmladiti tim, ali ne}e odustati ni od poja~awa, jer ona su joj neo p hodna za igrawe u Superligi. - Nama je izuzetna ~ast {to smo pozvani da igramo u tom elitnom dru{tvu i zbog toga }emo morati da mislimo i na poja~awa. Mi smo se svideli qudima koji vode evropski vaterpolo, jer dosta ulla`emo na razvoj igra~a, a poznato je i koliko je momaka koji su ponikli u na{em klubu u reprezenta ci ji Sr bi je i ko li ko ih igra u vrhunskim klubovima. Za sada je kona~na odluka da se Superliga igra i da ima 14 klubova, ma|u kojima }e biti i Vojvodina - ka`e predsednik. Su pre li ga bi tre ba lo da po~ne u oktobru, ili novembru, ali sve }e jasnije biti posle sa stan ka sa ~el ni ci ma LEN 24. maja u Debrecinu.

TRO FEJ SA JAM SKIH GRA DO VA

Stran ci po di `u kva li tet Tradicionalna, 13. me|unarodna juniorska bi ci kli sti~ ka tr ka, Tro fej sa jam skih gradova, odr`a}e se u Novom Sadu subotu i nedequ. Trka je kategorije junior 1,1, a pokroviteq je Skuptina grada Novog Sada. O~ekuje se u~e{}e 15 ekipa iz {est zemaqa (Slovenija, Hrvatska, Ma|arska, Rumunija, Bugarska i Srbi ja), {to }e tr ku sva ka ko

- Trasa }e daqe i}i prema Ka}u, Koviqu, [ajka{u, Vilovu, Titelskom bregu, Mo{orinu, pa opet ka [aj ka {u, Ka }u, @abqu, Temeri nu i ^eneju, gde }e biti i ciq. Va`no je pomenuti da }e saobra}aj na tim deonicama biti privremeno obustavqen do prolaska karavana biciklista i prate}ih vozila. Do la zak pr vih tak mi ~a ra na ciq o~e ku je se oko 18 ~a -

Kao uvodno takmi~ewe, ovog drugog dana, od 10 ~asova odr`a}e se trka Dunavskog kupa (amaterska biciklisti~ka trka), koja }e se voziti na istoj stazi, ali sedam krugova (30 km). Od ove godine predsednik organizacije trke je mr Dragan Luka~, predsednik Regionalne privredene komore Novi Sad. Organizatori trke veliku zahvalnost duguju Regio-

Ko qa La zor

i ostvarimo. Imali smo priliku da ove godine ne{to uradimo, jer imali smo, mo`da, i najja~u ekipu do sada. Kroz medije su se provla~ili razni razlozi za neuspeh. Vladalo je nezadovoqstvo me|u igra~ima zbog dvo me se~ nog ka {we wa plata, {to je preraslo u problem zbog koga ekipa jednostavno vi{e nije mogla emotivno da se sastavi i uradi ono {to se od we o~ekivalo, iako je klub u me|uvremenu izmirio sve obaveze. Igra~i su zbog revolta odlu~ili da treniraju smawenim intezitetom i to u najgorem mogu}em trenutku, ba{ pred plej - of. Vojvodina je klub bez dugova, mo`da nekada kasnimo s uplatama zbog pri li va sred sta va, ali nikome nismo obe}avali ni{ta {to nismo mogli da pokrijemo - komentari{e minulu sezonu predsednik VK Vojvodina Zoran Vu~kovi}.

Iz vu kli po u ke

De taq sa pro {lo go di {we tr ke Tro fej sa jam skih gra do va

u~initi veoma kvalitetnom. Slo gan ovo go di {we tr ke je „Pu te vi ma na se qe nih me sta grada Novog Sada”. Organizatri trke su BK Velo i BS Vojvodine. - Prvog dana vozi}e se drumska trka u du`ini od 120 kilometara. Ceremonijalni start bi }e is pred ho te la „Bra }a Drini}” na Adicama u 14.45, dok }e zvani~ni start biti u 15 ~asova kod benzinske pumpe „Radun AVIA” - rekao je ispred organizatora predsednik BS Vojvodine Neboj{a Subi}.

so va. Dru gog da na vo zi }e se dru ma ska tr ka na na tra di ci o nal noj sta zi oko Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Start je is pred re sto ra na Trag u 11, a ciq na istom me stu oko 14 ~a so va. - Vozi}e se 25 krugova (4,2 km krug) ili 105 kilometara. Na toj stazi }e delovi ulica Be o grad ska, Pre ra do vi }e va, Dunavske divizije i Kameni~ki put, oko Petrovaradinske tvr|ave biti potpuno zatvoreni za saobra}aj od 10 do 14.30 ~sova.

nalnoj privrednoj komori Novi Sad, No vo sad skom saj mu, Zavodu za hitnu medicinsku pomo} Novi Sad i saobra}ajnoj policiji Novi Sad. - Dosada{wi pobednici ove trke postali su vrhunski bici kli sti, kao {to je na{ olim pi jac Ne boj {a Jo va no vi}, te Gabor Kasa, kandidat za Olimpijske igre u Londonu. Isto tako je niz inostranih takmi~ara prelaskom u elitnu kategoriju prerastao u vrhunske takmi~are - napomenuo je Subi}. G. M.

On je dodao i da je nezadovoqstvo vladalo i na po~etku sezone, jer neki igra~i nisu pu{teni da odu u druge klubove. - Imali smo izri~it stav da nema prodaje igra~a pod ugovorom. Direktor kluba Koqa Lazor smatra da su sada svi izvukli pouku iz te situacije. - Ni je pro blem da pogre{i{, ve} je va`no da izvu~e{ pouke kako ti se to vi{e ne bi de{avalo. Sada znamo da eventu al ne pro ble me re {a va mo odmah a ne da da do|emo u situaciju u kojoj smo se mi na{li. ^etvorici igra~a, Borisu Va pen skom, Iva nu Ba sa ri, Marku Matovi}u i Miroslavu Ran|i}u, istekli su ugovori i klubu te{ko da mo`e odgovori na ponude koje ovi igr~i imaju. Australijski reprezen-

Zo ran Vu~ ko vi}

- Imamo i nekoliko mladih igra~a koji su ove godine ve} igrali za prvi tim i koji }e uskoro potpisati prve profesionalne ugovore sa klubom. To je samo nastavak tradicije da iz pod mlat ka po vla ~i mo igra~e za prvi tim. Tome u prilog ide i to da je ova sezona bila jako dobra za na{e mla|e selekcije, jer su igra~i do 13 i 15 godina postali dr`avni prvaci, a oni do 17 godina imaju {ansu za to ovog vikenda. Zato su na{e obaveze da im omogu}imo da se razvija-

Du nav - VK Dunav }e igrati na{u ligu, za koju jo{ uvek ne znamo kako }e izgledati i u ovom timu }e se kaliti svi klinci koji kucaju na vrata prve ekipe Vojvodine. S tom idejom je Dunav i napravqen, da bi mladi}i imali {to vi{e jakih utakmica i sa starijim igra~ima - kaè Vu~kovi}. ju, kao i takmi~ewe u kojem }e mo}i da se iskaù. Veliku ulogu u uspesima ove generacije vaterpolista Vojvodine imao je i trenerski kadar na ~elu s Dejanom Stanojevi}em. - Na{a je èqa da on ostane {to duè u klubu, ali moram da kaèm isto kao {to sam rekao i za igra~e, da mi ne moèmo da pariramo jakim ponudama. Mi bismo voleli da on ostane do kraja karijere u klubu - kaè Vu~kovi}.

Bu yet de fi ni {e kon cep ci ju Za sada koncept za slede}u seznu nije definisan, jer nije definisan ni buxet od kojeg puno toga zavisi. Kako za sada stvari stoje, Vojvodina }e sva-

- Supreliga je napravqena za boqitak vaterpola, a publi ka u No vom Sa du ima }e priliku da gleda 13 utakmica vrhunskih ekipa, {to se nije de si lo ni u jed nom dru gom sportu u jednoj sezoni - kaè Vu~kovi}. - Moramo da podignemo nivo vaterpolo sporta i samo na ovaj na~in osnivawem novog takmi~ewa mi moèmo da stimuli{emo ulagawe. To vaì i za klub, jer }emo morati da dovedemo i dva, tri iskusnija igra~a, koja bi vodila ekipu. Evidentno je da nismo imali lidera, {to se naro~ito osetilo ove sezone - rekao je Lazor. @eli li Vojvodina da u Superligi traje duè od jednog leta mora re{iti i pitawe finansirawa. - Do sada nam je Grad Novi Sad dosta pomagao i na tome se zahvaqujemo. Da nije bilo te pomo}i ne bismo ni bili ovde gde smo sada, ali sa iskorakom u Supreligu moramo da na|emo ge ne ral nog spon zo ra. Uvek smo hteli da budemo deo velike evropske pri~e i sada imamo priliku, koju ne smemo da prokockamo. Trudimo se, zahva qu je mo se spon zo ri ma, PIN-u, Informatici, Minakvi, Ju`noba~koj i roditeqima koji tako|e u~estvuju u finansirawu - rekao je direktor. Novi Sad je sredina koja ceni vrhunske rezultate i voli one koji donose titule. Posle vi{e godina tre}ih i drugih mesta, vreme je da i neki vaterpolo trofej stigne u Novi Sad. - Na{ plan je da u narednih godinu, dve donesemo doma}i trofej u Novi Sad. Nadali smo se da }emo i ove godine napraviti rezultat, ali nismo. No, idemo daqe - rekao je Lazor. Gor da na Ma le no vi}

kULTURA

~etvrtak17.maj2012.

dnevnik

ПРЕДСТАВЉЕНА АГНЕШ ОЗЕР, НОВА ДИРЕКТОРKA МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ

Спремни смо за „Ноћ музеја“ У суботу у 18 часова Музеј Војводине широм ће отворити врата посетиоцима шесте новосадске Ноћи музеја. Претходних година овде је било највише публике, па домаћине то додатно обавезује на ексклузивност. Уз две сталне поставке, припремили су четири нове изложбе, бројне

де старе вештине дубореза, акварела и калиграфије. Домаћини претпостављају да ће изложба Музеја историје Југославије „Златни албум“ привући највише публике. Она прати стил одевања брачног пара Броз током најгламурознијег периода њиховог живота.

Златни албум одевања Тита и Јованке

пратеће садржаје, а са гостима ће се дружити костимирани волонтери. На јучерашњој конференцији за новинаре говорило се о детаљима ове манифестације, а представила се и нова директорка гнеш Озер, која Музеј води од 1. маја ове године. Изложбу старих рачунара Музеј је припремио у сарадњи са Факултетом техничких наука, а заинтересовани ће моћи да се опробају у првим видео игрицама на Комодору 64 и Спектруму. Музеј града Прилепа послао је изложбу „Графички листови 18. и 19. века“. Ту ће бити и изложба о старом новосадском дворцу Еђшег, а уживо ће моћи да се ви-

Тито и Јованка Броз у Јелисејској палати, у посети код енглеске краљице Елизабете, на вечери са лидерима Несврстаних, Јованка са гошћама на модним ревијама, на броду „Галеб“ током егзотичних путовања, у највећим светским ловиштима, са Софијом Лорен у винском подруму на Ванги и друге. Поред фотографија биће изложена оригинална одела и накит Јосипа Броза и реконструкције хаљина Јованке Броз. Јавности углавном нису биле познате модне фотографије председничког пара , а које су по квалитету подсећале на светске модне часописе тог времена.

Све изложбе и пратећи програми могу се видети у Дунавској 35, од 18 па до 2 часа после поноћи, а у Дунавској 37 је поставка Музеја града Ријека „Море, камен, град“. Новинарима и јавности јуче се представила нова директорка, др Агнеш Озер (1955). Она је рекла да у музеологији ради већ 33 године, да познаје Музеј Војводине као већ изграђену, комплексну институцију. Због тога у раду Музеја неће бити великих промена, али највећи простор за побољшања Озерова види у већој флесибилности и отварању МВ према јавности и медијима. Она је најавила велики пројекат „Историја миграција у Подунављу од 18. века до данашњих дана“, који ће се радити средствима Европске уније, а у сарадњи са Централним музејом подунавских Шваба из Улма и са још неколико музеја из региона. Музеј Војводине има много планова, али све зависи од новца. У наредним годинама овде ће, између осталих, бити реализоване изложбе о животу Словака у Војводини, о руским емигрантима на овој територији, као и неколико археолошких поставки. Озерова је рекла како се нада да ће Музеј савремене уметности Војводине добити простор какав заслужује и да ће зграда у Дунавској 37 коју сада заједнички користе, поново бити на располагању Музеју Војводине. Р. Лотина ПРОГРАМ КЊИЖЕВНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

НА МЕЂУНАРОДНОМ СУСРЕТУ ПОСВЕЋНОМ БАЛКАНУ

Српски писци у Румунији Међународни сусрет писаца, 12. по реду, одржан је у Бањи Херкулане у Румунији, а на њему је учествовало десет српских писаца, саопштено је из Друштва књижевника Војводине. Сусрет, који је организовао жупанијски савет КарашСеверин и часопис ‘’Рефлекс‘’ у сарадњи са Савезом писаца Румуније и Савезом Срба у Румунији у периоду од 10. до 13. маја био је посвећен теми ‘’Балкан и балканизам‘’, поводом које је говорило око 20-ак румунских писаца. На сусрету су између осталих гостовали су и књижевници Адам Пуслојић и Милош Латиновић. Пуслојић је говорио о преводилаштву као медију који доприноси разумевању култура, а Латиновић о Балкану као простору где се сукобљавају и изражавају интереси великих сила у формама политичких манипулација. Од румунских писаца говорили су компаратиста, критичар и универзитетски професор Корнел Унгуреану, песник и критичар Василе Дан, песник и универзитетски професор који предаје у Лос Анђелесу Георги Тома Мајореску и многи други. Распарава се кретала између

Балкана, у румунском случају Баната, као простора мултикултурализма и различитих утицаја који су богатили и проширивали материјалну и духовну културу овог простора и као попришта сукоба и непријатељстава. На сусрету су представљени и српски и румунски часописи као што су ‘’Златна греда‘’, ‘’Књижевни гласник‘’, Београдски књижевни часопис, ‘’Арка‘’ из Арада и ‘’Рефлекса‘’ из Решице. Општи закључак је био да су часописи битни за еманципацију књижевности и афирмацију нових појава и идеја у простору културе и књижевности. Другог дана српски и румунски писци су читали своје текстове, a учествовали су Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Милован Марчетић, Никола Вујичић, Николаје Србу и други. На сусрету је посебно најављена антологија српског песништва која ће се ускоро појавити у Букурешту, а у коју је уврштено 38 песника и која захвата период од појаве Васка Попе па до данас.Детаљи са сусрета биће објављени у часопису ‘’Рефлекс‘’ и делимично у листи румунских Срба ‘’Књижевни живот‘’.

Крду и Дојнаш – заједно Након што је на Катедри за румунски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду одржала предавање „Крду и Дојнаш, једно књижевно пријатељство“ проф.др Алина Ледеану, са букурештанског Универзитета, данас ће у 13 часова говорити на исту тему у фоајеу Педагошке академије у Вршцу. У програму ће учествовати и Симеон Лазареану, а модератор ће бити проф. румунског језика и књижевности Јон Берлован. Потом ће о ова два песника, који су сваки на свој начин обележили 20. век, а у оквиру јубилеја Књижевне општине Вршац, четрдсет година постојања, која је уједно и организатор ове манифестације, бити говора у њеном седишту у 20 часова. О њима ће говорити уредник недељника „Либертатеа“ Симеон Лазареану, а модератор ће бити књижевни критичар Дејан Тадић. Стихове Штефана Аугустина Дојнаша, добитника угледног признања „Европска награда за поезију КОВ“, као и Петруа Крдуа, дугогодишњег уредника и председника Књижевне општине Вршац казиваће на српском и румунском млади вршачки песници.

У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

Уручене награде „Сима Цуцић“ Банатски културни центар из Новог Милошева пету годину заредом организује књижевну манифестацију „Пролеће Симе Цуцића“, као спомен на свог суграђанина, родоначелника књижевне критике у дечијој књижевности. Тим поводом пролетос је био расписан књижевни конкурс за више категорија стваралаштва за децу, а јуче је БКЦ у Удружењу књижевника Србије у Београду уручио признања лауреатима. Награда „Сима Цуцић“ за најбољу књигу у области науке о књижевности за децу припала је Милици Јефтимијевић Лилић, за књигу “Критички темељи и домети: Студија о Сими Цуцићу“. Истоимено признање за животно дело примио је Спасоје Граховац, а за интернационални допринос развоју култу-

ре и књижевности за децу, награђен је Тимоти Бајфорд. Плакете „Сима Цуцић“ добили су Бранко Стевановић (за „Авантуре Краљевића Марка“-поезија), Благоје Баковић (за поетску збирку „Кад порастем бићу Ноле“), Игор Коларов (за прозу „Кућа хиљаду маски“), Мишо Л. Кораћ (драме за децу „Ђедове шарене лаже“), Горан Марковић и Јован Укропина (за бајке у стрипу „Обућар и вилењаци“ и „Чаробни пасуљ“). За објављивање најбољих зборника дечијих радова награђене су народне библиотеке „Филип Вишњић“ из Бјељине и „Детко Петров“ из Димитровграда. Специјалне плакете за дечије стваралаштво у дијаспори, добили су Иво Мунћан из Румуније, Светлана Матић из Аустрије и Надежда Рајчан з Канаде. Р. Л.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Себична великодушност Еден фон Хорват, Приче из Бечке шуме, адаптација и режија Ива Милошевић, Српско народно позориште Нема великих људи, догађаја, узвишених идеја у драми Едена фон Хорвата, једног од битних писаца драмске традиције на немачком, који је језички маестрално, о великим темама, знао да пише из офа, индиректно, путем појединачно небитних судбина. Поднасловљен као „Пучки комад“, „Приче из Бечке шуме“, тематизује велике промене у међуратној Аустрији, у људима скрајнутим на маргину, некада битним, саставним делом друштвеног поретка, а онда потпуно заглављеним у властитој рутини, детерминисаној малограђанским ритуалима преувеличавања значаја традиционалних вредности. Тако врло лако постају жртве модерности, захтева којима никако нису у стању да одговоре.

Чакширан) и испражњена, пластиком-фантастиком оивичена сцена (Горчин Стојановић). И за град и за плажу једнако углађени Алфред (Ненад Пећинар) је Бакин (Лидија Стевановић) унук мезимац који воли да се шепури и убира мрвице задовољства (благословеног апетита, воли да се клади и осваја женске), једини од свих спреман да призна (не и да промени) своју слабост. А у свету „других“, међу осталим припадницима мале заједнице малих привредника којима је главни циљ женидба и удаја и знамо шта већ, има тог и код Стерије, главно место има Маријана (Милица Грујичић) са Клинике за лутке свога оца удовца Цауберкенига (Радоје Чупић). Да ли ће се њој поверовати да је жртва са-

Фабри), дама Тетка/ Певачица (Тијана Максимовић), кољач Хавличек (Милорад Капор). Читава плејада, још и краћа од расписаног изворника! Кловнови знају да буду најстрашнији. Језа од кловнова из Бечке шуме, тиха је, присутна, али и недовољна, слаба да би се осетила страва у (данашњем) времену хорора. Да би се осетила сва празнина губитка једног детета. Та празнина исцрпљена је у (моно)тону представе која је темпирана исувише комички, исувише илустративно, чак и потцртавајући (Капетан Ритмајстер не мора да ждере снисходљиво прихваћене поклон-кобаје, например), а драматуршки врхунце има развучене, често на погрешним местима (лоша градуаци-

Фото: М. Ползовић

У режији Иве Милошевић, фон Хорватови „јунаци“ бивају још више увучени у колективност, игру једног лика, колективност одговорности, кривице, колективност судбине. То се постигло уједначеношћу захтеваног сценског језика, пластичношћу глуме која је на бриткој граници између гротескности једне фарсе и ситног реализма једне ситне душе (у самој драми још присутнијег аспекта), приказане низом ликова изражених људских и нељудских квалитета који немају везе са „оправдавајућом“ економском кризом. Штета што у представи није било мало више ритма. Редитељка у игру уводи и Балерину (Иста Степанов Павловић), иронички идилични контрапункт, својеврсном супституцијом на фон Хорватову драмску референцу, дидаскалију о Штраусовом валцеру „Приче из Бечке шуме“. Стилски такође блиско свеукупном изразу, назначеном идентитету и Балерини у њему, потпуно је припадала визуелна компонента, клишеизирани, кичасто шарени костими (Борис

мо зато што је необразована (иако воли да тако не изгледа), зато што не зна ништа да ради (не зна, неће или нема шта?), зато што (само) хоће да се уда за онога кога „воли“? Најнеуравнотеженија је, пак, једна удовица, трафиканткиња Валерија (Драгиња Вогањац), увек у другом, а заправо у првом плану представе. Она држи до себе, до мушкарца до себе, а на крају и до реда „у шуми“. Њен антипод је фини и углађени, веома комично одглумљени месар Оскар Југослава Крајнова. Подједнако фино, он је спреман да својеручно „закоље крмачу“, баш као и други, прихвати све осим туђег детета. Ту су и мање или више живописно, подједнако пластично креирани бездушни ликови активног или пасивног сензибилитета: Алфредова слаба Мајка (Александра И. Плескоњић), сумњиво гламурозно еманциповани Хирлингер (Александар Гајин), гастарбајтер „бизмисмен“ Мистер (Душан Јакишић), вечити студент, испразни мекушац националиста Ерих (Милован Филиповић), сирома’ Капетан Ритмајстер (Мирослав

ја напетости, као код очекиване смрти детета). Малограђанштина посматрана као зло, постаје предвидива и кад изазива салве дискриминације, било да су на тапету жене, црнци, или то најрањивије од свега – дете, будућност када је у рукама прошлости. Некако се то чини све природно, баш тако. Можда је то „скривени тигар, притајени змај“?! На крају, размере баналности „хепиенда“ – помирења очева и деце, комшија и трговаца, Бога и људи - и горког трагичког краја, мало је у корист критике, емотивног ангажмана, много пре за равнодушност спрам фигура које ће свакако наставити да живе свој тривијални животчић, повремено узвикујући пароле. Лепо упакована, лепо изведена, истина, преобимна у „шепурењу“ иако у покушају „борбе“ са разбокореним текстом, утисак је да је нова представа у Српском народном позоришту ипак пропушта да каже нешто важно и велико о нашем животу, на чему је, ипак, увелико на трагу. Игор Бурић

Преминуо мексички писац Карлос Фуентес Мексички писац и есејиста Карлос Фуентес, један од најпознатијих писаца са шпанског говорног подручја, умро је у болници близу Мексико Ситија у 83. години, саопштили су мексички званичници. „Дубоко ме је потресла смрт нашег драгог и цењеног Карлоса Фуентеса, писца и универзалног Мексиканца. Нека почива у миру„, написао је председник Мексика Фелипе Калдерон на „Твитеру”. Фуентес, који је био син дипломате и одрастао је окружен књигама, објавио је своју прву збирку кратких прича „Прерушени дани„ (1954) уз савете свог оца Рафаела. Својим првим романом „Најпрозрачнија област„ (1958), у коме описује експлозивни раст Мексико Ситија, тада 30-годишњи аутор је сте-

као међународно признање. Уследили су романи „Мирне савести„ (1959), „Аура„ (1962) и „Смрт Артемија Круса„ (1967), који је добио признање како критике тако и јав-

ности и постао његово најпознатије дело.Касније је добио неколико престижних књижевних награда. Фуентес је био најчувенији мексички писац и одиграо је доминантну улогу у латиноамеричком литерарном буму приказивањем нације која је издала своје револуционарне идеале. Он припада генерацији писаца у којој се налазе Колумбијац Габријел Гарсија Маркес и Перуанац Марио Варгас Љоса који су скренули пажњу светске јавности на латиноамеричку културу у периоду у коме су у том региону на власти били диктаторски режими.

~etvrtak17.maj2012.

c m y

Svet poznatih

dnevnik

U SUSRET EVROSONGU 2012. ЖЕЉКО ЈОКСИМОВИЋ, ПРЕДСТАВНИК СРБИЈЕ НА ЕВРОВИЗИЈИ У АЗЕРБЕЈЏАНУ

Нису риме, нити речи ствар О

пет је домаћа јавност у евровизијској орбити с нестрпљењем очекујући шта ће овај пут урадити Жељко Јоксимовић с песмом „Није љубав ствар” када засветли позорница у Азербејџану за представнике 42 земље учеснице највећег музичког спектакла на континенту. „Евровизија” се одиграва од 22. до 24. маја и за 57. музичку фешту Европе почело је опипавање пулса публике на друштвеној мрежи „Јутјуб“, али и кладионицама, по којима се бележи висок пласман нашег новог–старог такмичара.

Иако се многима чинило да након „Лане моје” Јоксимовић неће више имати инспирацију за писање песама за „Евровизију”, Жељко их је демантовао песмама „Лејла”, а потом и „Оро”, с којима су на ово такмичење отишли Хари Мата Хари и Јелена Томашевић. - У глави сам свакако имао све оно што сам до сада урадио, и надам се да сам и са овом песмом наставио тај емотивни низ, који краси просторе са којих долазим. Надам се да сам публици успео поново да дочарам ту емоцију, коју сам имао и онда, 2004. Нисам,

Песма за особе оштећеног слуха Српски евровизијски представник засигурно има најоригиналнији спот, који осим занимљивог дизајна и боје шаље оригиналну поруку. Језиком знакова особа оштећеног слуха млади Ненад Махмутовић, победник прошлогодишњег шоу програма „Ја имам таленат”, изнео је текст песме па је сада могу доживети и они који не чују. „Језици су различити, поруке су увек исте”, констатовао је Јоксимовић, који се у једној деоници спота придружио Махмутовићу, па је „причање” покретима послужило и као лепа и оригинална кореографија. Како нашу, тако и инострану јавност одушевио је овај спот, односно вид комуникације, па је све скупа прихваћено с фасцинацијом. Режисерска палица за спот припала је фотографу Небојши Бајићу.

ZANIMQIVOSTI l Анели Саристо (Финска, 1989) имала је великих проблема с Јаријем Коикалаиненом, обожаваоцем Евросонга и чланом највећег међународног фан клуба, који ју је напао због изгледа, називајући је „ноћном мором”. Анели га је тужила и добила суд. l Када је Анита Скорган изабрана да представља Норвешку 1977, била је толико нервозна да се непосредно пред наступ закључала у женски тоалет. Када ју је менаџер молио да се предомисли и ипак изађе на сцену, одбила га је уз речи „Нико неће приметити да Норвешка не учествује!” l Године 1981. домаћин евровизијског такмичења Доријен Ни Бријан није успела да из прве ступи у контакт са југословенским жиријем. Када је најзад добила везу, на њено питање „Имате ли поене”, водитељка Хелга Влаховић која је читала резултате жирија одговорила је „Немам”. l Себастијан Телије, француски представник такмичења које се одржавало у Београду, рекао је да је да је његов изглед инспирисан пуковником Гадафијем. Касније је објаснио да се диви Гадафијевом изгледу, али не и политичким ставовима. l Рики Пиблс, представник Велике Британије 1987, рекао је да је песму „Only the light” написао и компоновао инспирисан сусретом са летећим тањиром.

Јоксимовић, кога је дуго пратио надимак „Лане” по песми којом смо скренули пажњу музичке Европе, у понедељак, пред одлазак у Баку где наступа с „Ад Хок Оркестром”, дао је изјаву пуну оптимизма: - Очекујем и надам се победи, то нисам крио од самог почетка – рекао је Жељко који ће своју композицију „Није љубав ствар”, за коју су текст написали Марина Туцаковић и Милош Рогановић, извести у другом полуфиналу, 24. маја, под редним бројем један. Жељко Јоксимовић је казао на конференцији за штампу побудио је очито интересовање и окупио припаднике седме силе из пар десетина земаља. - Супер ми је што сам пробао више ствари: композитор, извођач, водитељ... Једино још нисам био редитељ и супервизор. То ми је још остало.

REDOSLED TAKMI^EWA Прво полуфинално вече почиње у уторак, 22. маја у 21 час. Такмичи се 18 земаља, а у финале пролази првих десет. Ево и редоследа. 1. Црна Гора 2. Исланд 3. Грчка 4. Литванија 5. Албанија 6. Румунија

7. Швајцарска 8. Белгија 9. Финска 10. Израел 11. Сан Марино 12. Кипар

13. Данска 14. Русија 15. Мађарска 16. Аустрија 17. Молдавија 18. Ирска

Пренос другог полуфинала заказан је за четвртак, 24. мај, такође у 21 час. И у другом делу такмичења наступа 18 земаља, бира се најбољих десет, а наш представник први излази на сцену: 1. Србија 2. БЈР Македонија 3. Холандија 4. Малта 5. Белорусија 6. Португал

7. Украјина 8. Бугарска 9. Словенија 10. Хрватска 11. Шведска 12. Грузија

13. Турска 14. Естонија 15. Словачка 16. Норвешка 17. БиХ 18. Литванија

У финале директно иду представници „велике петорке” - Велике Британије, Немачке, Шпаније, Италије и Француске, као и земље-домаћина, Азербејџана. Финале ће се одржати у суботу, 26. маја, у 21 час, у Кристалној дворани у Бакуу. Сва три такмичења преносиће РТС, на свом Првом програму.

наравно, покушавао да правим било какве инсинуације на идентичност песама „Лане моје“ и

мовић до тада своју „европску трилогију”. „Није љубав ствар“ знатно је другачија, јер у основи има елементе забавне музике с балканских простора, за разлику од прет-

„Лејла“, али се просто у звуку осети и једна нота која повезује све те нумере - објашњавао је Јокси-

ходне три, мада, ипак, има и етно мотива. Он је заправо направио ирско–балкански микс.

- Покушао сам да направим коресподенцију између онога што сам радио и онога што сада радим, тако да претпостављам да у овој композицији има више поп призвука, поготово када се ради о песми на енглеском језику, него у песми „Лане моје“. Тако да сам сигуран да сам направио добар микс жанрова. По њему је енглеска верзија „мало мелодичнија” , јер „енглески фонетски у себи има више вокала, него консонаната, сибиланата”. На београдском аеродрому „Никола Тесла” у понедељак су Жељка око девет ујутро испратили бројни пријатељи, менаџер Бане Обрадовић, новинари, блицеви и ТВ камере, а на пасошкој контроли случајно је срео Горана Бреговића који му је пожелео срећу. Авио линија преко Истанбула одвела је нашег такмичара у Баку, а надамо се да ће и тамо имати лет на врх европског музичког неба. Владимир Ђуричић

ЕВРОСОНГ КРОЗ ВРЕМЕ И ПРОСТОР

Од фестивала до спектакла Н

овогодишњи концерт у Бечу, скијашко летачко такмичење Четири скакаонице и међународне фудбалске утакмице били су главни разлози због којих је Европа запевала још давне 1956. године. Од тада до данас такмичење за Песму Евровизије или Евросонг како га најчешће називају, телевизијски је пројекат јавних сервиса земаља чланица Европске радиодифузне уније (ЕБУ). Оснивачи овог такмичења су Французи и Швајцарци, али идејни творац концепта такмичења био је Марсел Бензенсон, новинар из Париза, кога је инспирисао музички фестивал у Сан Рему. До данас такмичење није прекинуто, а из године у годину постаје све гледанији ТВ спектакл.

Од Лугана до Бакуа Прво такмичење одржано је у Лугану, у Швајцарској, 24. марта 1956. године, а и прву победу је однела Швајцарска, а прва победница била је Лис Асиа. У првобитној верзији евровизијско такмичење или Гран при имао је седам земаља-учесника, али се број из године у годину све до данашњег дана повећавао. У историји одржавања Евровизије посебно се наводи да се за учешће на такмичењу од тадашњих социјалистичких земаља пријавила једино Југославија, која је први и последњи пут победила, нешто пре распада, 1989. године. Југославију је у Лугану, где је такмичење за Песму Евровизије и зачето, те године представљала група „Рива“.

Како се број земаља-учесница повећавао, мењала су се и правила игре и систем бодовања. Године 1996. руководство Европске радиодифузне уније доноси одлуку да ће убудуће, независно од пласмана, право на учешће у финалу увек имати четири земљечланице које финансијски највише помажу организацију Евросонга. Чувену „Велику четворку“ чине Немачка, Француска, Велика Британија и Шпанија. Иако је то правило требало да важи и за Италијане, они су 1994. године одустали од учешћа на такмичењу, изузев 1997. године, да би му се вратили ове године. Евровизија је тако имала утицаја и на то да неки извођачи и њихове песме постану планетарно и историјски популарни, као на пример шведски поп квартет АББА. На 50. ревијалном Евросонгу, за најбољу евровизијску композицију проглашена је њихова култна песма „Ватерло“. Преседан такмичења било је и проглашење четири

победника из Француске, Велике Британије, Холандије и Шпаније јер је те 1969. године жири доделио исти број поена такмичарима из наведених држава. Новију историју евровизијског такмичења пишу и „новије“ земље-учеснице. Због очигледне доминације бројних држава насталих распадом бившег Совјетског Савеза и бивше Југославије, ЕБУ се још једном одлучује на промену правила, и то након победе српског представника Марије Шерифовић, 2007. године у Хелсинкију.

Од анонимуса до фаворита Да политичке прилике нису могле да заобиђу ни ово велико музичко такмичење видело се 1991. када је Беби Дол са песмом „Бразил“ на Евровизији у Риму остала на последњем месту, са само једним освојеним поеном. Песма је упрскос томе постала велики хит на простору

бивше Југославије, а ауторска права продата су Бугарској, Грчкој, земљама Бенелукса, па и самој Италији. Због великог неуспеха, челници Радио телевизије Београд су одлучили да бојкотују Беби Дол и одбили да сниме сингл за југословенско тржиште. Међутим, Беби Дол је исте године добила позив за наступ у Сан Рему, што је онемогућила тешка политичка ситуација у Југославији у то време. Последње званично и заједничко представљање југословенских држава на Евровизији било је 9. маја 1992. у Малмеу, када је наступила естрадна звезда Екстра Нена песмом “Љубим те песмама” и заузела 13. место. Након распада Југославије, свака од отцепљених република, сада већ нових држава, могла је да настави такмичење на Евросонгу. Хрватској, Словенији и БиХ је то већ наредне 1993. године пошло за руком, па су ове државе

Евровизија у бројкама

рска је седам пута победила на Евровизији, а ирски певач Џони Логан једини је два пута освојио титулу као извођач. Ирска је имала чак три узастопне победе - 1994. са “Rock ‘N Roll Kids”, у извођењу Пола Харингтона и Чарлија Мекгетигана, 1993. “In Your Eyes” - Нијама Каванага и 1992. “Why Me?” коју је извела Линда Мартин. Песма “Vo la re„, коју је певао Доменико Модуњо доживела је највећи број обрада у извођењу Френка Синатре, Клифа Ричарда, Дејвида Боувија и других, а највећи успех постигла је група АББА из Шведске. Најчешће је на последњем месту била Норвешка, чак 10 пута, с тим да је и два пута победила, док су Белгија и Финска на зачељу биле по осам пута, Аустрија седам, а Немачка и Швајцарска по пет пута. Норвешка и Швајцарска биле су најчешће, по четири пута, без поена, а без иједног гласа била је и Југославија 1964. године. Велика Британија најчешће је била на другом месту, и то чак 15 пута, а на трећем Француска - седам пута.

имале своје представнике у Милстриту, у Ирској. БЈР Македонија је 1996. први пут покушала да се пробије на европску музичку сцену, али безуспешно. Свој деби морали су да чекају до 1998. године. Савезна Република Југославија, касније државна заједница Србија и Црна Гора, због санкција, избацивања из Уједињених нација и Савета Европе, никако није могла да аплицира за чланство у Европској радиодифузној унији. Тек након политичких промена покренут је процес поновног придруживања Уједињеним нацијама и Савету Европе, што је био предуслов и за чланство у ЕБУ. Тек од 2002. године Југославија, касније државна заједница Србија и Црна Гора, активно је почела да се враћа у процес примања у ЕБУ и коначно, 2004. године под другим именом и у потпуно другачијем формату такмичења, наступа на евровизијској сцени у Истанбулу. „Лане моје“ коју је извео Жељко Јоксимовић у великом стилу вратило је ове просторе на евровизијску сцену, заузевши 2. место.

Скандали и промене Године 2005. представници Србије и Црне Горе били су подгоричка група “Но нејм” који су са песмом „Заувијек моја“ у Кијеву заузели 7. место. Домаћи избор за представника Србије и Црне Горе 2006. године обележио је скандал који је био резултат узаврелих емоција у двема републикама због иницијативе црногорских власти за одржавањем референдума о независности Црне

Горе. Отровне стреле упућиване с обе стране телевизијских кућа, пристрасно гласање црногорских чланова жирија, звиждање и демонстративно напуштање публике у дворани Сава центра на националном финалу, резултирали су повлачењем СЦГ са такмичења у Атини. Већ наредне, 2007. године, тада независне државе, Србија и Црна Гора се појављују на такмичењу у Хелсинкију. Оно што се тамо догодило 12. маја, за Србију и њене грађане остаће упамћено као најрадоснији моменат у њеној ближој историји. Песма „Молитва“ Марије Шерифовић освојила је Европу. Наредне године Београд је био домаћин овог великог такмичења, што је и престоници, али и Србији донело позитивну афирмацију, а представница је била Јелена Томашевић са песмом „Оро“, са којим је заузела 6. место. Наредне године Србију је представљао Марко Кон и песма „Ципела“, 2010. Милан Станковић и „Ово је Балкан“, прошле године то је била Нина и песма „Чаробан“, док је Жељку Јоксимовићу ово треће учешће на Евросонгу, било као аутора, композитора или извођача. Уз познатог извођача из Србије, Хрватску ће представљати Нина Бадрић, БЈР Македонију Калиопи, а Црну Гору Рамбо Амадеус. У сваком случају, уз руске бабушке и овогодишње фаворите из Шведске, Србије, Данске и Ирске, овогодишњи Евросонг или Евровизија обећавају добру музику, велику забаву и узбудљиво надметање. В. Вукојев

svet

~etvrtak17.maj2012.

UKRATKO

dnevnik

NOVI PREMIJER FRANCUSKE PREUZEO DU@NOST

@an-Mark Ero smi ren i ume ren po li ti ~ar

Maj ka ubi la ~e tvo ro de ce PORT SENT YON: Towa Tomas sa Floride ubila je prekju~e svoje ~etvoro dece i izvr{ila samoubistvo, saop{tile su lokalne vlasti. Weno troje dece oti{lo je pred zoru kod kom{ije da ka`u da je majka pucala u wih, ali ih je ona onda zvala da se vrate u ku}u i ubila ih, izjavio je poru~nik Tod Gu|ir, portparol kancelarije {erifa okruga Brevard. Deca su imala od 12 do 17 godina, navodi AP. „Izgledalo je da je pucano u decu. Wihova majka je iza{la iz ku}e i pozvala ih da se vrate, {to su oni i u~inili”, kazao je Gu|ir. Kom{ija je tada ~uo pucwe i pozvao policiju. Drugi kom{ija je ispri~ao da je Tomasova usred no}i poslala SMS poruku u kojoj je pisalo da `eli da bude kremirana sa decom, rekao je Gu|ir.

PA RIZ: @an-Mark Ero, koga je novi francuski predsednik Fransoa Oland imenovao za premijera, i zvani~no je, u palati Matiwon u Parizu, preuzeo du`nost od dosada{weg predsednika vlade Fransoa Fijona. Ve} na po~etku svog prvog radnog dana, premijer Ero, ina~e biv{i profesor nema~kog jezika i dugogodi{wi Olandov saradnik, po~eo je da sastavqa novu vladu, koju }e predloìti {efu dràve, a sastav kabineta novog francuskog predsednika objavqen je kasnije tokom dana, prenele su agencije. Novi premijer francuske dugogodi{wi je saradnik Olanda i vaì za umerenog socijalistu, ali i ~oveka naklowenog Nema~koj. Pojedini analiti~ari smatraju da je wegovo imenovawe na tu funkciju signal Berlinu da moè da o~ekuje dobre odnose sa Parizom. Preostaje jo{ da se vidi da li }e Oland u kqu~na ministarstva, poput ekonomije, unutra{wih i spoqnih poslova postaviti vete-

Za ple na Ga da fi je ve imo vi ne RIM: U najnovijem slu~aju konfiskacije, Italija je ju~e zaplenila hotelski kompleks i zemqu u vlasni{tvu porodice ubijenog libijskog vo|e Moamera Gadafija, javila je agencija ANSA. Imovina, zaplewena na osnovu naloga suda i vredna 20 miliona evra, nalazi se na malom slikovitom ostrvu Panteleria u Mediteranu, izme|u Sicilije i Tunisa, preneo je AFP. U martu, Italija je zaplenila vi{e od 1,1 milijarde evra vrednu imovinu koju je kontrolisala porodica ubijenog diktatora, ukqu~uju}i akcije u najve}im kompanijama, zemqu i jedan motorcikl Harli-Dejvidson.Konfiskovano je i 150 hektara {ume na ostrvu Panteleria ,gde se pri~alo da Gadafi planira da podigne turisti~ko selo. Zaplene su usledile nakon zahteva Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, koji tra`i i ekstradiciju od Libije Gadafijevog sina Seif al-Islama optu`enog za krivi~na dela protiv ~ove~nosti.

Fran soa Fi jon i @an-Mark Ero

na toj du`nosti bio od 1997. do 2002. godine. Novoizabrani predsednik Oland je, zbog imenovawa @anMarka Eroa za premijera Francuske, suo~en sa kritikama, zato {to je Ero krivi~no osu|en pre 15 godina. Ero je osu|en 1997. godine zbog favorizovawa prilikom sklapawa ugovora u lokalnoj upra-

Oland {aqe novi signal

vi, a Oland je, na {ta opozicija sada podse}a, tokom predizborne kampawe obe}ao da ne}e sara|ivati ni sa kim ko ima kriminalnu pro{lost. „Ne}u biti okru`en qudima kojima se sudilo i koji su osu|eni”, obe}ao je Oland u aprilu, po-

ru~iv{i prisutnima da mogu da ga podsete na to obe}awe ako ne bude odrào re~. Do{av{i na ~elo poslani~kog kluba socijalista u parlamentu, Ero je pre 15 godina osu|en na osnovu optu`bi da je, u okviru lokalne uprave Nanta, favorizovao jednog privrednika sa strana~kim vezama i dao mu prednost u sklapawu ugovora. Protiv wega je izre~ena uslovna kazna zatvora u trajawu od {est meseci i nov~ana kazna od 30.000 franaka (4.500 evra), ali je presuda zvani~no uklowena iz registra iste godine. Me|utim, Ero je uspevao da drì pod kontrolom ~esto haoti~an socijalisti~ki blok u parlamentu, a odli~no poznavawe nema~kog jezika i kulture tako|e bi trebalo da se pokaè korisnim u izgradwi veza sa mo}nim susedom. Ero nije poha|ao elitne pariske {kole koje su iznedrile toliko francuskih lidera i kritikovao je „elitizam i snishodqivost” pariske politi~ke klase, prenose francuski mediji. Sli~no kao Oland, Ero ima reputaciju smirenog „graditeqa konsenzusa” i umerenog politi~ara, kome ponekad nedostaje harizma, ali u okvirima stranke odli~no funkcioni{e.

Sva ka dva mi nu ta u sve tu umre trud ni ca @E NE VA: Globalna stopa smrtnosti trudnica opala je za polovinu u posledwe dve decenije, ali svaka dva minuta u svetu umre jedan èna od posledica komplikacija tokom trudno}e, navodi se u ju~e objavqenim istraìvawu Ujediwenih nacija. Podaci govore da je oko 287.000 budu}ih majki umrlo u 2010. {to je pad od 47 odsto u odnosu na posmatranu 1990. godinu. Dve dràve gde je registrovano 20 odsto ukupnog broja smrtnih slu~ajeva u svetu u 2010. su Indija i Nigerija, a slede Kongo, Pakistan, Sudan, Indonezija, Etiopija, Tanzanija, Banglade{ i Avganistan.

Po li ci ja pri ve la 23 de mon stran ta MO SKVA: Moskovska policija privela je ju~e rano ujutro 23 osobe i rasturila protestni kamp u centru prestonice, koji je ustanovqen pre osam dana, nakon inauguracije predsednika Vladimira Putina. Lokalni moskovski sud ju~e je naredio vlastima da prekju~e do podneva rasture skup zbog buke i drugih pritu`bi stanovnika, a policija je akciju sprovela oko pet sati ujutro po lokalnom vremenu. Policija je saop{tila da demonstranti uglavnom nisu pru`ali otpor i da }e pojedine osobe koje su privedene biti pu{tene po{to im se izda upozorewe, dok }e ostali biti zavedeni u dosije i mo-

`da ka`weni.”Sve se dogodilo u skladu sa zakonom”, kazao je zamenik na~elnika policije Jurij Zdorenko. Kako javqa agencija Frans pres, pojedini aktivisti odmah su se premestili na drugi trg u zapadnom delu centra prestonice. Protestni kamp u ruskoj prestonici okupqao je vi{e hiqada qudi u popodnevnim satima, ali je samo nekoliko desetina aktivista ostajalo na trgu tokom no}i.Skup u Moskvi nazvan je „Okupirajmo Abaj”, po uzoru na sli~ne proteste na Zapadu i po velikoj statui kaza{kog pesnika iz 19. veka Abaja Kunanbajeva, koja se nalazi u centralnom moskovskom bulevaru.

LIBIJA

Predsedni~ki izbori u Francuskoj upravo su poslali novi signal: ukoliko se ne povrati poverewe izme|u naroda i Evrope, prisustvova}emo usponu populizma koji }e, na kraju, blokirati evropski projekat, a jednoga dana i razbiti evrozonu, izjavio je novi francuski predsednik Fransoa Oland. U prvom intervjuu koji je kao {ef dr`ave dao francuskom informativnom sajtu „Slat”, Oland je, govore}i o velikim evropskim i me|unarodnim pitawima i svojim spoqnopoliti~kim orijentacijama, ocenio da kod naroda treba ponovo probuditi `equ za Evropom.”Neophodno je trgnuti se i utvrditi nove perspektive, otvoriti nova gradili{ta, za{tititi gra|ane”, poru~io je on. rane socijaliste ili mlade snage koje su se dokazale u kampawi. Ero, gradona~elnik Nanta od 1989. godine i {ef socijalisti~kog poslani~kog kluba u parlamentu od 1997. godine, prvi je socijalisti~ki {ef francuske vlade posle Lionela @ospena koji je

RUSIJA

Gotovo 99 odsto takvih smrtnih slu~ajeva pojavquje se u zemqama u razvoju i ve}ina bi mogla da bude spre~ena, pokazuje istra`ivawe koje su zajedni~ki sprovele Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF Populacioni fond UN-a i Svetska banka, prenela je agencija AP. Prose~na smrtnost trudnica u 2010. bila je 210 na 100.000 registrovanih budu}ih majki i 15 puta je ve}a u zemqama u razvoju nego razvijenim zemqama poput Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD), gde je registrovao 21 smrtni slu~aj na 100.000, odnosno ukupno 880 takvih slu~ajeva u 2010, na-

vodi se u izve{taju. SAD je zemqa koja se ne rangira u top nekoliko {to se ti~e zdravqa budu}ih majki, poput Zapadne Evrope, Kanade i Australije, ve} je u rangu s Rusijom, Centralnom i Ju`nom Amerikom i delovima Severne Afrike, navodi AP. U izve{taju „Trendovi u smrti trudnica” precizira se da se smrt de{ava tokom trudno}e ili u roku od 42 dana od prekida trudno}e, iz bilo kog razloga u vezi sa trudno}om ili pogor{awa zdravstvenog stawa zbog trudno}e ili wenog vo|ewa, ali ne slu~ajno.

Al Ka i da za u ze la Der nu TRI PO LI: Diplomate i posmatra~i u Libiji kaù da se, mesec dana uo~i izbora, Nacionalni prelazni savet mu~i da uspostavi kontrolu nad velikim brojem frakcija i milicija koje su postale izuzetno uticajne nakon pada reìma Moamera Gadafija. Situaciju dodatno komplikuju plemenska rivalstva i sve ve}a prisutnost islamisti~kih fundamentalista i nekim delovima zemqe, prenosi Si-En-En. Zapadne obave{tajne slu`be posebno su zabrinute zbog situacije u gradu Derni na Mediteranu, oko 300 kilometara od granice sa Egiptom. Si-En-Enov izvor navodi da je stotine isla- Derna mista prisutno u i oko grada, kao i da je postavqen veliki broj kampova gde se oni obu~avaju i naoruàvaju. Jedan od obave{tajnih zvani~nika opisao je situaciju kao katastrofalnu. Jo{ jedna stvar koja dodatno komplikuje celu situaciju jeste {to svakodnevno rastu tenzije izme|u lokalnog stanovni{tva i islamista. âk su se krajem pro{log meseca stanovnici Derne organizovali i oti{li u kamp severno od grada odakle su rasterali fundamentaliste sa obuke. Ono {to posebno uznemirava gra|ane jesu u~estali sukobi rivalskih islamisti~kih frakcija za prevlast u gradu. Nekoliko bomba{kih napada odjeknulo je posledwih meseci, a jedan je bio namewen Abdelu Hakimu al Hasadiju, biv{em ~lanu Islamisti~ke borbene grupe Libije koja se borila u Avganistanu devedesetih. On se predao Amerikancima, a nakon toga je poslat u Libiju gde je izdràvao kaznu od {est godina

zatvora. Pomenuta islamisti~ka grupa se raspala 2009. godine. Prisustvo jednog ~oveka posebno je uznemirilo zapadne obave{tajne slu`be - visoki Al Kaidin operativac Abdul Basit Azuz. Sumwa se da ga je, pro{log prole}a, poslao vo|a Al Kaide

Ajman al Zavahiri li~no, a da do sada ima oko 300 obu~enih qudi pod svojom kontrolom. Azuz vodi najmawe jedan trening kamp, a poslao je svoje qude daqe na zapad kako bi uspostavili kontakt sa drugim islamisti~kim grupama. Kako navodi obave{tajci vo|a Al Kaide je Azuza poslao sa ciqem da uspostavi bazu te teroristi~ke organizacije u Libiji. Ukoliko Al Kaida stvarno stoji iza napada na Al Hasadija to zna~i da je dovoqno postala sna`na da mo`e da izazove druge teroristi~ke organizacije koje se ve} du`e vreme nalaze u Libiji. Pretwa koju Al Kaida u isto~noj Libiji predstavqa po Zapad trenutno nije velika, ali, kao i sve u vezi sa Al Kaidom, ima potencijala da u bliskoj budu}nosti postane veoma ozbiqna zbog relativno male geografske udaqenosti od Evrope, kao i lakih na~ina ubacivawa boraca preko mora.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel }e od slede}e godine imati za 930 evra ve}u mese~nu platu. Razlog tome je ~iwenica da je nema~ki kabinet odobrio sebi prvu povi{icu u posledwih 12 godina. Plate Merkelove i ministara u wenoj vladi }e biti pove}ane za ukupno 5,7 odsto u tri faze zakqu~no sa avgustom 2013, nakon ~ega }e kancelarkina bruto plata iznositi 17.016 evra.

SALAM FAJAD Palestinski premijer Salam Fajad smenio je skoro polovinu vlade, {to mo`e da zna~i da su se napori da se formira vlade Fataha i Hamasa na{li u }orsokaku. Novih deset palestinskih ministara, vlade ~ije je sedi{te na Zapadnoj obali, ju~e su trebali da polo`e zakletvu. Fajad je postavio i novog ministra finansija, a to je funkcija koju je on do sada obavqao.

DALAJ-LAMA Tibetanski duhovni vo|a dalaj-lama Tenzin Giatso doputovao je u svoju tre}u posetu Sloveniji, gde ga je do~ekao gradona~elnik Maribora Franc Kangler. Dalaj-lama }e u Mariboru, koji je, pod parolom „Maribor za mir”, jedna od ovogodi{we dve evropske prestonice kulture, govoriti o te{ko}ama ~ove~anstva. „Ve}inu te{ko}a smo stvorili sami i logi~no je da ih sami i otklonimo”, rekao je on.

Po gu bqen po gre {an Kar los HJU STON: Policiji ameri~ke dràve Teksas bilo je dovoqno {to likom podse}a na ubicu i {to ìvi blizu, pa da pogre{nom ~oveku da smrtonosnu iwekciju. Karlos de Luna pogubqen je 989. godine zbog ubistva radnice Vande Lopez na benzinskoj pumpi u primorskom gradu Korpus Kristi {est godina ranije Me|utim, policijski dosije sa dokazima mogao bi da pokaè da je to tragi~an primer zamene identiteta koji je naveo teksa{ku policiju da smrtonosnom iwekcijom presudi pogre{noj osobi. Izve{taj na 400 strana kojim se tvrdi da je u ovom slu~aju ubijena pogre{na osoba sastavio je tim sa Kolumbija univerziteta predvo|en profesorom Xejms Libmantom. U wemu se nudi nekoliko dokaza, kao i navoda o lo{em policijskom vo|ewu slu~aja i prikupqawu dokaza, da pravi ubica nije nesre}ni Karlos de Luna ve} Karlos Hernandez. U wemu se zakqu~uje da je De Luna glavom platio za zlo~in koji verovatno nije po~inio. Lo{e odra|en policijski posao, tuìla{tvo koje nije uspelo da krivi~no goni drugog osumwi~enog i veoma lo{a odbrana sve zajedno su doprineli toj tragi~noj gre{ci. De Luna je sve vreme otkad je uhap{en tvrdio da je nevin. Po-

licija i tu`ila{tvo su ga sumwi~ili za ubistvo Vande Lopez na pumpi „Sigmor [amrok” 4. februara 1983. godine. On je te no}i prona|en kako se krije ispod jednog pik-apa nekoliko blokova odatle.

Kar los de Lu na

Posle toga na sudu prilikom dono{ewa presude presudna su bila svedo~ewa qudi koji su bili na benzinskoj pumpi to ve~e. Jedan od qudi

koji su sipali gorivo rekao je da je siguran da je video De Lunu na pumpi kako stavqa no` u xep, a jedan par ga je identifikovao kada im je policija dala slike. Ipak, novi izve{taj do{ao je do zakqu~ka da nijedan od svedoka nije video De Lunu izbliza da bi bio potpuno siguran. Imaju}i u vidu, kako se navodi u izve{taju, da su De Luna i Hernandez skoro identi~ni svako bi mogao da se prevari u identifikovawu ubice. Zvani~nici koji su vodili De Lunin slu~aj znali su da je sve gotovo, pogotovu imaju}i u vidu da ~ak i advokat odbrane nije prihvatao wegove tvrdwe da nije ubica ve} da je to Karlos Hernandez. Da stvar po De Lunu bude gora, prvih nekoliko meseci nije uop{te èleo da kaè ime onoga na koga sumwa po{to se pla{io Hernandeza. De Luna je svedo~io da je Hernandeza video kako izlazi iz pumpe i kako se bori sa Lopezovom. Ali kada je ~uo zvuk sirena pobegao je sa lica mesta zato {to, kako je rekao, nije èleo da upadne u nevoqe. Naàlost, ni policija a ni tuìla{tvo, pa ni wegov advokat, nisu èleli da poveruju u ovu verziju niti da je istraè. Ubrzo nakon toga osu|en je na smrt, a 1989. godine i ubijen.

balkan

dnevnik

PO SLE VI [E NE U SPE LIH PO KU [A JA DA SE FOR MI RA VLA DA

Gr~ ka ide na iz bo re 17. ju na ATI NA: Izbori u Gr~koj ponovo }e biti odràni 17. juna, najavio je predsednik Dràvnog saveta i predsednik Vrhovnog upravnog suda Panajotis Pikramenos, koji je imenovan za tehni~kog premijera privremene prelazne vlade, javila je gr~ka novinska agencija ANA. Agencija podse}a da }e tako Grci po drugi put za ne{to vi{e od mesec dana iza}i na birali{ta posle vanrednih parlamentarnih izbora odrànih 6. maja i niza neuspelih poku{aja da se formira nova koaliciona vlada. Posle neuspeha vi{ednevnih razgovora sa gr~kim predsednikom Karolosom Papuqasom o formirawu vlade, lideri tri gr~ke najja~e partije me|usobno su se optuìvali za neuspeh pregovora. Portparol predsednika Papuqasa ju~e je saop{tio da su posledwi poku{aji za formirawe vlade doìveli neuspeh i da }e biti raspisani novi izbori, a da }e u me|uvremenu bi}e formirana prelazna vlada. Lideri tri gr~ke vode}e partije nisu uspeli da postignu dogovor ni o sastavu tehni~ke vlade koja }e vodi Gr~ku do izbora u junu, pa je prema gr~kom Ustavu (~lan 37) u takvom slu~aju predsednik dràve duàn da imenuje tehni~kog premijera iz redova predsednika tri glavna suda - Vrhovnog upravnog suda, Vrhovnog gra|anskog suda i Vrhovnog krivi~nog suda, odnosno Suda revizora, navodi ANA. Vest o novim izborima u Gr~koj oborila je vrednost evra na

SLOVENIJA

Sr bin tr go vao oru` jem QU BQA NA: Slovena~ka policija izvela je, ~etiri dana nakon {to je uhap{eno 60 osoba, jo{ jednu veliku akciju protiv organizovanog kriminala u kojoj je, kako javqaju lokalni mediji, uhap{en vo|a grupe koja se bavila trgovinom oru`jem u regionu i EU. Dnevni list „Slovenske novice„ pi{e da je policija u gradu Kokrica, 30 kilometara severno od Qubqane, uhapsila Velibora Popovi}a, koji je bio glavni organizator trgovine oru`jem, prenosi novinska agencija STA. Popovi} je navodno naru~io oru`je i eksplozive iz Bosne i Hercegovine, koje je trebalo da proda u Francuskoj za drogu, a ovaj tovar, koji je ~inilo 17 pu{aka, 19 pi{toqa, 700 komada municije i 4,3 kilograma plasti~kog eksploziva, na putu ka odredi{tu zaplenila je italijanska policija, pi{u i„Novice” i „Delo„. Policija je saop{tila da je re~ o izuzetno velikoj koli~ini oru`ja koja daleko prevazilazi potrebe kriminalne grupe, pa se sumwa da je bilo nameweno teroristima. Ranije je re~eno da su francuske vlasti ve} pokrenule istragu kako bi se utvrdilo da li je ovo oru`je bilo nameweno za teroristi~ke akcije. Pripadnici grupe, koja je trgovala oru`jem za drogu, mogu da budu osu|eni na najvi{e 15 godina zatvora. U do sada najve}oj akciji hap{ewa u Sloveniji, u kojoj je u petak u~estvovalo 350 policajaca, privedeno je 60 osoba zbog trgovine oru`jem i drogom, a krivi~ne prijave su podnete protiv wih 47. Za 20 osoba odre|en je pritvor, dok su tri osobe u ku}nom pritvoru, a u ovoj akciji zapleweno je oko 35 kilograma droge i ve}a koli~ina oru`ja. Osumwi~eni su formirali kriminalnu grupu koja je delovala u Sloveniji, EU i na zapadnom Balkanu, a istraga je pokrenuta jo{ 2010. u saradwi sa drugim zemqama.

Gr~ki parlament

najni`i nivo u posledwa ~etiri meseca. Zajedni~ka valuta evrozone trenutno se razmewuje po kursu od 1,2770 dolara.

milijardi evra vredan paket pomo}i „ne dolazi u obzir”. Prema wegovim re~ima, va`no je, ne samo za kredibilitet

Gr ci pra zne ban ke „Bi-Bi-Si” javqa, pozivaju}i se na gr~ke dnevne novine, da su Grci u posledwih nekoliko dana podigli iz banaka 700 miliona evra. Grci se pla{e, konstatuje „Bi-Bi-Si”, da bi izlazak zemqe iz evrozone i povratak na drahmu mogao da ugrozi wihove u{te|evine. Agencija podse}a da }e tako Grci po drugi put za ne{to vi{e od mesec dana iza}i na birali{ta posle vanrednih parlamentarnih izbora odr`anih 6. maja i niza neuspelih poku{aja da se formira nova koaliciona vlada. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo izjavio je ju~e da promena uslova pod kojima je Gr~koj odobren 130

Gr~ke, ve} i za kredibilitet evrozone, da se dogovori po{tuju, ali ‘’postoji mogu}nost saradwe sa gr~kim vlastima na me-

rama za podsticaj ekonomskog rasta”. Ako bi Gr~ka jednostrano iza{la iz programa pomo}i, ~ekao bi je bankrot po svim wenim dugovima, vlada bi svejedno i daqe morala da {tedi, jer bi buxetski deficit ostao veliki, a ako bi pri tom `elela da i daqe ostane u evrozoni, pitawe je da li bi druge ~lanice mogle da je primoraju da napusti monetarnu uniju. Pojedini ekonomisti i analiti~ari sada gotovo da ne sumwaju da }e evrozona morati da se rastane s Gr~kom, ili obrnuto - Gr~ka s evrozonom. Sada ve} nije pitawe da li }e se to desiti, nego kako }e se to desiti i kakve }e biti posledice. U sporazumima EU nije precizno predvi|ena situacija kada neka zemqa napu{ta zonu evra. Sa tehni~ke ta~ke gledi{ta, Evropska centralna banka (ECB) bi mogla da odlu~i da ne prihvata gr~ke obveznice kao bankarsku garanciju ili da odbaci molbu za hitno ulivawe likvidnosti. Tada Gr~ka ne bi imala drugi izbor, do da „dobrovoqno” napusti evrozonu. Evropu u slu~aju izlaska Gr~ke iz evrozone tako|e te{ko da ~eka zavidna budu}nost, uvereni su analiti~ari. Po izlasku Gr~ke iz evroregije po~ela bi da se sni`ava vrednost evropskih aktiva i du`nici bi bili primorani da ih rasprodaju kako bi namirili dugove. Izlazak Gr~ke iz evrozone bi uticao na svetsku ekonomiju na isti na~in kao i bankrot ameri~ke investicione banke „Liman braders” 2008. godine i mogao bi ~ak da ozna~i po~etak nove Velike depresije.

~etvrtak17.maj2012.

CRNA G ORA

Za ma lo tu ~a u par la men tu POD GO RI CA: Sednica Skup{tine Crne Gore prekinuta je ju~e nakon verbalnog sukoba izme|u opozicionih poslanika, koji je u jednom trenutku pretio da se pretvori u fizi~ki obra~un. Sednica je bila posve}ena poslani~kim pitawima. U plenarnoj sali najpre je do{lo do `u~ne rasprave izme|u lidera Nove srpske demokratije (NOVE) Andrije Mandi}a i potpredsednika Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Vasilija Lalo{evi}a, nakon ~ega je

usledio poziv na tu~u. Fizi~ki kontakt spre~io je poslanik SNP-a Velizar Kalu|erovi}, koji je Lalo{evi}a zadr`ao da ne odgovori na poziv Mandi}a da se obra~unaju ispred skup{tinske sale. Sva|i Mandi}a i Lalo{evi}a prethodilo je odbijawe potpredsednika parlamenta Rifata Rastodera da poslaniku NOVE Radojici @ivkovi}u da re~, kako bi odgovorio na raniji komentar poslanika SNP Nevena Go{ovi}a.

Luk {i}: Ne ma fin gi ra wa pre go vo ra POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} kazao je da je vlada posve}ena dogovoru sa opozicijom o ustavnim promenama u oblasti pravosu|a, jer je to u in teresu daqeg evropskog puta dr`ave. Luk{i} je u parlamentu, odgovaraju}i na pitawa poslani~kih klubova, rekao da su neta~ni opozici o ni navo di da vlada ni je spremna na dogovor o dopunama najvi{eg pravnog akta dr`ave.

15 odsto u ukupnom stanovni{tu Crne Gore. Luk {i} je po ru~io da je opredeqen za nastavak dijaloga sa opozicijom o ustavnim promenama u oblasti pravosu|a, za ~ije usvajawe je potrebna dvotre}inska ve}ina u parlamentu.Predstavni ci cr no gor ske vlasti i opozicije do sada su obavili tri runde pregovora o ustavnim promenama, ali bez konkretnog dogovora o izmena-

RE PU BLI KA SRP SKA NE PRI STA JE NA ULA ZAK BiH U ALI JAN SU

Do dik: Ne u NA TO bez Sr bi je

BA WA LU KA: Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Srpske demokratske stranke (SDS) Milorad Dodik i Mladen Bosi} izjavili su da RS ne}e pristati na ulazak BiH u NATO, sve dok je Srbija vojno neutralna zemqa. „RS odavno ima svoj stav - odluku o ulasku u NATO done}emo na referendumu i prati}emo kako }e se u vezi sa tim pitawem pona{ati Srbija”, rekao je Dodik u Bawaluci, na sastanku sa predstavnicima srpskih parlamentarnih stranaka. Prema wegovim re~ima, RS po{tuje odluku Srbije da bude vojno neutralna i ne `eli da napravi „bezbednosnu barijeru na Drini”. „Sasvim je logi~no da mi budemo okrenuti prema odlukama koje }e u vezi sa NATO donositi Srbija”, istakao je Dodik. Predsednik SDS-a Mladen Bosi} rekao je da me|u politi~kim

partijama u RS postoji konsenzus da BiH ne treba da ide u NATO bez Srbije, jer bi to dovelo do po-

„Ukoliko bi Srbija ostala izvan NATO, to bi dovelo do poreme}aja i zato mi smatramo

Milorad Dodik i Mladen Bosi}

reme}aja vojnih efektiva i bezbednosnih snaga koje su sastavni deo Dejtonskog sporazuma.

da ne treba i}i u NATO ukoliko to ne u~ini i Srbija”,naveo je Bosi}.

MA LI AVION SRU [IO SE U HR VAT SKOJ

Dve oso be po gi nu le PLO ^E: U blizini Plo~a ju~e ujutro oko 9 sati sru{io se mali avion, a dve osobe koje su bile u wemu su poginule. Prema podacima hr-

Mesto pada aviona

vatske Agencije za istraìvawe nesre}a, poginuli su mu{karac i èna. Avion koji se sru{io bio je neregistrovan, a let nije bio najavqen Hrvatskoj kontroli vazdu{ne plovidbe. Avion se sru{io u poqe mandarina 500 metara od mosta u Rogotinu, na levoj strani reke Neretve. Dràvna uprava za za{titu i spasavawe potvrdila je kako je @upanijski centar Dubrovnik u 8.40 sati primio dojavu o padu aviona. Potvrdili su i smrt dvoje putnika u avionu. Dinko Vodanovi}, glavni inspektor za avionske nesre}e, rekao je kako policija ~uva mesto nesre}e, kao i da }e tela poginulih biti prevezena na obdukciju. Vodanovi} je naveo da je poznat identitet mu{ke osobe, a da se identitet ènske jo{ utvr|uje.

Igor Luk{i}

On je ponovio da ustavne promene u oblasti pravosu|a ne treba vezivati za identitetska pitawa, na ~emu insistira opozicija.”[to se ti~e vlade Crne Gore nema fingirawa pregovora. Mi smo za kompromis, a kada su u pitawu identiteska pitawa, wih mo`emo re{iti kroz podustavna akta”, kazao je Luk{i} u odgovoru na pitawe lidera No ve srp ske demo krati je Andrije Mandi}a - {ta spre~ava vladu da postigne dogovor sa opozicijom. Premijer je ocenio da zahtevi opozicije u vezi s identitetskim pitawem nisu minimalni, kako to tvrdi Mandi}.Mandi} je prethodno podsetio da opozicija tra`i da srpski jezik, kao najbrojniji u Crnoj Gori prema rezultatima popisa, u Ustavu ima isti rang kao i crnogorski, da trobojka bude narodna zastava, kao i da prava nacionalnih mawina mogu da koriste samo oni narodi kojih ima mawe od

ma najvi{eg pravnog akta Crne Gore. Luk{i} je odbacio ocenu lidera Pokreta za promene Neboj {e Medo jevi }a da vlada, zbog privatnih interesa biv{eg cr no gor skog premi jera Mila \ukanovi}a, ne mo`e da sprovede svoju odluku o raskidu ugovora sa Rusima u KAP-u. Medojevi} je kazao da postoje tajni privatni interesi \ukanovi}a sa kompanijom CEAC, na ~ijem je ~elu ruski oligarh Oleg Deripaska, zbog ~ega vlada Crne Gore jo{ nije raskinula ugovore sa Rusima. Luk{i} je odbacio Medojevi}eve navode, ukazuju}i da je crno gor skam vlada po krenula procedure za raskid ugovora sa CEAC, jer ruska strana kr{i ugovorene obaveze. „Nema ni govora da je vlada Crne Gore rukovo|ena bilo ~ijim privatnim interesima, kada je u pitawu daqa budu}nost KAP-a”, kazao je Luk{i}.

Vla da ne pod no si ostav ku POD GO RI CA: Demokratska partija socijalista (DPS) saop{tila je ju~e da su zahtevi sa socijalnih protesta u Podgorici politi~ki i poru~ila da vlada Crne Gore ne}e podneti ostavku. U Podgorici je preksino} odràn ~etvrti protestni skup zbog te{kog socijalnog i ekonomskog stawa u zemqi, sa kojeg je od premijera Igora Luk{i}a zatraèno da podnese ostavku, jer kako je oceweno, vlada Crne Gore ne radi u interesu gra|ana, ve} tajkuna i organizovanog kriminala. Protest u glavnom gradu Crne Gore, organizovali su Unija slobodnih sindikata, Mreà za afirmaciju nevladinog sektoru i Studentska unija. Portparol DPS-a âslav Ve{ovi} kazao je da su zahtevi sa protesta pokazali da nije u pitawu socijalni protest, ve} u potpunosti politi~ki. „Vlada DPS-a

ne}e podneti ostavku, niti }e formirati tehni~ku vladu. Kroz zahteve organizatora protesta vidi se da su im prioritet politi~ke ambicije, a ne socijalne teme kako to poku{avaju predstaviti” , naveo je on. Ve{ovi} je, u izjavi medijima, kazao da su dobro poznate politi~ke ambicije organizatora protesta, ali i pojedinih medija. „Neobjektivnim informisawem o protestu, utrostru~uju}i broj posetilaca, podse}aju na vremena (Slobodana) Milo{evi}a, kada su od par hiqada prisutnih na mitingu u Beranama foto{opom prezentirali nekoliko desetina hiqada gra|ana. Slede}i put organizatori ne moraju ni da organizuju protest, a pojedini mediji }e se potruditi da saop{te da je u pitawu bio najpose}eniji skup u istoriji Crne Gore” , rekao je on.

~etvrtak17.maj2012.

c m y

GLOBUS / OGLASi

dnevnik NO VO NA SE QE, odli~an 1,5 potpuno nov stan od 44m2 na I spratu, odmah useqiv, cena 40.800 evra. Tel. 6368429. www.bomil.rs. 15005 N. DE TE LI NA RA, nov, ukwièn, useqiv odmah 1,5 stan od 36m2 po ceni 39.000. Tel. 636-6952. www.bomil.rs. 15006 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77. www.bomil.rs. 15007 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena 1.130/m2 (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952. www.bomil.rs. 15008 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn, 55m2, cena 53.600. Tel. 063/828-83-99 15009 ]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15010 VR LO PO VOQ NO stan 63m2 (dvosoban), IV sprat, bez lifta, Novo Naseqe, iznad wega postoji stan, 49.000e. Telefon: 065/8885636, bez agencija. 52847 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar Oslobo|ewa, 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwièn, moè na kredit. Telefon: 064/128-47-49. 52957

Штрумпфови на утакмици

авијачи Хартпул јунајтеда постали Интернет сензација након што су се појавили на утакмици обучени као Штрумфови. Свако ко је у Лондону једног дана угледао Великог Штрумпфа, Лицка или Кефала у градском превозу, сигурно је помислио да му „није добро”. Разлог због којег су

становници села скривеног од Гаргамелових очију шетали британском престоницом је одлазак на утакмицу. Стотине навијача Хартпул јунајтеда маскираних у Штрумпфове (клупске боје тима) кренули су да бодре свој тим против Чарлтон Атлетика. Чим су стигли, метроом наравно

до станице Кингс крос, пролазници су почели да им аплаудирају. Овакав потез верних навијача је наишао на одушевљење свих Британаца, Интернет заједнице, али и једне грчке телевизије која је у Дневнику пренела вест о инвазији „малих, плавих Штрумпфова на Лондон”.

Драга, шта то радиш?!

гипћанин се једва опоравио од шока када је први пут отишао да погледа „филм за одрасле” и препознао његову „главну звезду”... Мушкарац идентификован само као Раманда, ожењени отац четворо деце, отишао је први пут у животу да погледа порно филм у једном Интернет кафеу у Дакалији у Египту. Он је пустио један од одабраних филмова, али је доживео неочекивани шок када је у њему угледао своју супругу. Особље Интернет кафеа пружило му је прву помоћ, пошто му је позлило, а након тога суочио се са супругом, која му је признала да не само да га је варала, већ је то и снимала и објављивала на Интернету.

„Признала је да је снимила чак 11 таквих филмова, и да су сви они у слободној дистрибуцији. Не знам шта ће бити са нама, јер сада каже

PO VOQ NO izdajem name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85 /15. Telefon 064/153-20-10. 52512 IZ DA JEM dvoiposoban stan kod Sajma u Rumena~koj ulici. Cena po dogovoru. Telefon 064/147-39-56. 53013

да га и даље воли, упркос чињеници што смо ми 16 година у браку и имамо четворо деце”, рекао је утучени Египћанин Рамадан.

Ко то пева под тушем? Лопов!

ровалник лепо вечерао и налио се шампањцем, па отишао под туш где га је полиција затекла. Мајкл Калверт (25) ухапшен је након једног од најчуднијих случајева пљачке у Џошуа Трију у Калифорнији. Он је провалио у кућу у комшилуку, „ојадио” све из фрижидера, направио себи господску

вечеру, а затим отворио флашу шампањца. Након јела и пића, пожелео је да се истушира, па се скинуо и отишао у каду. Запањени власници куће вратили су се у тренутку док се он сапуњао и шампонирао, и одмах позвали полицију. Калверт је ухапшен док се испирао под тушем, и оптужен за упад на посед и пљачку.

Случајни милионер Шта бисте ви урадили да вам банка „случајно” пребаци на рачун 200 милиона долара?! У сличној ситуацији недавно се нашао један Немац, коме је банка грешком на рачун уплатила 200 милиона долара.

Непознати човек, кога су немачки медији ословили са Мајкл Х. истог момента кад је сазнао шта се догодило, пребацио је половину новца (10 милиона) на други рачун, у покушају да их присвоји. Међутим, његова банка је у року од 12 сати успела да повратити свој новац, али на његову несрећу,

наплатили су му и камату на пребачени новац. Тачније, наплатили су му 14,4% камате или додатних 12 хиљада евра на трансфер новца. „Привремени милонер” је.своју банку тужио и затражио повраћај новца. На његову срећу, суд је

пресудио у његову корист, а наплаћени износ му је у потпуности враћен. Мајкл Х. медијима је изјавио да му је жао што је покушао да се окористи о нечији туђи новац, али и да је било забавно бар неко време бити милионер.

Певај ми „Ратове звезда”! Филм „Ратови звезда” представљају неисцрпни извор инспирације уметника широм света. Било да је реч о костиму Дарта Вејдера који ћете обући и снимити рекламу, или насловној нумери коју ћете обрадити, ова франшиза и њени јунаци никада неће изаћи из моде. Исто мисли и певач Ник Мекејг који је отпевао насловну нумеру акапела. Имитирао је симфонијски оркестар користећи само један инструмент - свој глас. „Ово је мој начин да одам пошту највећем композитору свих времена Џону Вилијамсу”, написао је Мекејг испод видеа који је објавио на Јутјуб каналу.

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 53058 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 53059

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 53060

IZ DA JEM name{tenu garsoweru M. Gorkog br. 6 ispred Spensa. Telefon 063/511-939. 52657 IZ DA JEM povoqno stan na Klisi Ul. Se~awska br. 13, kod Rodi}a, struja odvojena, kupatilo i plin. Telefon 021/833-481 i 064-131-83-67. 53055

SO CI JAL NO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.600. Tel. 6368429. www.bomil.rs. 15022

SR. KA ME NI CA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15001 NO VA DE TE LI NA RA, odli~na novija garsowera, ekstra kvalitet zgrada, cena 28.800. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15002 LI MAN, kod parka, ukwi`en 1,0 stan od 28m2, cena 31.000. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15003 NO VA garsowera, 29.5 m2 + galerija - departman 7m2, telefon, gradsko grejawe, kod Sajma, vrlo povoqno. Telefoni: 064/316-07-63, 021/6333-052. 53123

GR BA VI CA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwi`en 2,0 stan II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000 Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15004

BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952. www.bomil.rs . 15011 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429. www.bomil.rs. 15012 LI MAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwièn 2,5 stan od 76m2, cena 77.250. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15013 GR BA VI CA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15014 SO CI JAL NO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15015 CEN TAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Tel. 636-6952. www.bomil.rs. 15016 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15017

LI MAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952. www.bomil.rs. 15018

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik EKSTRA LOKACIJA, u Rad ni~ koj uli ci, u no vi joj ukwi `e noj zgra di od li ~an stan od 115m2, I sprat... Tel. 063/828-83-77. 15019 CENTAR, kod Iz vr {nog ve }a i Du nav skog par ka u je din stve noj zgra di, od li ~an 5,0 stan sa lon skog ti pa sa vi so kim pla fo ni ma, luk su zno re no vi ran 138m2, sa ve li kom te ra som i par king me stom u dvo ri {tu... Tel. 063/828-83-77 sli ke na www.bomil.rs. 15020 KEJ, u od li~ noj zgra di, kla si ~an 4,0 stan od 100m2 ce na 105.000. Tel. 636-8429. www.bomil.rs. 15021

SREMSKA KAMENICA, Sta ro se lo, 8km od No vog Sa da, 3 h 1700m2, ide al ni pla ce vi, put, stru ja, iz vor ska vo da, lep po gled. Te le fon 069/18-26-726. 53041 USEQIVA su va ku }a, bez ula ga wa, kong, dve so be, ku hi wa, ku pa ti lo i {pajz 100m2 stam be ne po vr {i ne, sa ze mqom od 5 ara i wi va pr ve kla se 2 ara 76m2, u Ba~ kom Gra di {tu, na od li~ noj lo ka ci ji, bli zu cen tra i bus sta ni ce za 12.000E. Mo `e do go vor. Te le fon 063/76673-50. 52596

IZDAJEM na me {ten lo kal sa po li ca ma i vi tri na ma, na glav nom pu tu, kod In sti tu ta. In for ma ci je na te le fon 060/331-96-19. 53015

PRODAJEM ili iz da jem po slov ni pro stor od 80m2 740m2 u No vom Sa du, [aj ka {ka 6. Te le fon 061/140-2000. 52399

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da nas je na pu stio na{ vo qe ni

KUPUJEM sli ku Ni ko le Gra ov ca - svad be ni po klon mla den ci ma. Te le fon 063/22-83-22. 52899

Po sled wi po zdrav dra gom de di

Po sled wi po zdrav

PRODAJEM ko ke no si qe, sta re de set me se ci, te {ke 2kg, ko mad 150 di na ra. Ve }e ko li ~i ne do sta vqa mo. Te le fo ni: 021/848-188, 063/511932. 53082

POTREBNA rad ni ca za rad u mar ke tu, sa is ku stvom, kao tr go vac - bla gaj nik. Te le fon: 064/813-8207. 53137

1953 - 2012.

od po ro di ca: Ninkovi} i Stupar.

Sa hra na }e se oba vi ti 17. 5. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e na familija.

Sa hra na je u pe tak, 18. 5. 2012. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

53215

HITNO PRODAJEM od mah use qiv jed no so ban stan. Te le fon 021/633-0452. 52565 BURAD - hra sto va po lov na od 500, 400, 300 li ta ra i ba ~va od 700 li ta ra za ko mi nu. Po voq no. Te le fon 064/28861-71. 53040 KUPUJEM sta re auto mo bi le do 200e, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ~i stim po dru me, ta va ne, od no sim {ut. Te le fo ni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 53050

prim. dr Nataliji Nikoli}

Janku Petrovi}u

Miodrag Jovanovi} Mi{a

Hva la Vam za pru `e nu ru ku, pri ja teq stvo, raz um e va we i qu bav. Vo li Vas Spoma sa porodicom.

53204

53202

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj, ple me ni toj i po {to va noj kom {i ni ci

Po sled wi po zdrav bra tu

Prim. dr Natalija Nikoli}

dr Nata{i Nikoli}

Po sled wi po zdrav dra goj Na ta {i.

od stanara zgrade Bulevar Cara Lazara br. 45.

Janku Petrovi}u

Ga{a i Olga.

od Bogoquba Petrovi}a sa porodicom.

53212

53213

53216

Po sled wi po zdrav dra goj

Prim. dr Nata{a Nikoli} pedijatar Po sled we i tu `no zbo gom na {oj Na ti, dra gom pri ja te qu, do brom ~o ve ku i iz vr snom pe di ja tru. ^u va }e mo te od za bo ra va.

tetka Nata{i

Dra ga na {a Na co, oti {la si za u vek, ali osta je{ ve~ no u na {im sr ci ma.

Brigita, Branimir, Vawa i Sergej.

Vo le te tvo ji Perunovi}i.

53217

53198

53221

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj pri ji

Nataliji Nikoli}

od Laze Kuzmanovi}a sa porodicom.

53220

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Po sled wi po zdrav omi qe noj, vo qe noj i je di noj tet ki

Bojana Panti}

prim. dr Nataliji Nikoli}

Nata{a Nikoli}

Tvo ji sta ri pri ja te qi po ro di ca Stefanovi}. Po sled wi po zdrav

BAGAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gli, Cvi ja no vi}, Ul. je vrej ska br. 23. Te le fo ni: 021/421-452, 064/131-2135. 52222 PE]KAR - ka qe ve pe }i zi dam, pre tre sam sta re, ~i stim i ru {im. Te le fo ni: 021/714-577, 062/606-782. 52944 HIDROIZOLACIJA rav nih i ko sih kro vo va, zgra da, ga ra `a, te ra sa, po dru ma, ku pa ti la. Kva li tet za ga ran to van. Te le fon 063/803-47-35. 53020 IZRADA ro let ni, ve ne ci ja ne ra, har mo ni ka vra ta, fik snih i ro lo ko mar ni ka. Te le fo ni: 065/581-6333, 6434199. 53093 VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53126

~etvrtak17.maj2012.

Vo qe ni ni kad ne umi ru.

O`a lo {}e ni: si no vi Quba i Kosta sa porodicom.

Boris i Vladimir Privrodski.

53203

53211

Po sled wi po zdrav

Po sle te be osta }e ne na dok na di va pra zni na u na {im `i vo ti ma i sr ci ma.

dr Nata{i Nikoli}

dr. Nataliji Nikoli}

1935 - 2012. Sa hra na }e se oba vi ti 18. 5. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Prim. dr Natalija Nikoli} Ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

od we nih pri ja te qa Kova~i}a.

Slobodan i Smiqka ]orovi} sa porodicom.

53205

Brat Konstantin, sna ja Jadranka i bra ti }i Boris i Vladimir Privrodski. 53210

53200

Po sled wi po zdrav de di

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 15. ma ja pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, de da i pra de da

Janku Petrovi}u

od unuka i praunuka.

53218

Ilija Hajder

Po sled wi po zdrav i hva la za du go go di {wu sa rad wu

Svetozaru Ti{mi

1931 - 2012. Sa hra na je da nas, 17. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu, u Ka }u. O`a lo {}e ni: supruga, }erke, zetovi, unuke, praunuke i brat Vid sa porodicom. 53199

od Darka Majstorovi}a sa porodicom.

53207

^iTUQe l POMeni

~etvrtak17.maj2012.

Po sqed wi po zdrav po {to va nom Uja ku

S tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od

dnevnik

Po sled wi po zdrav

Na da na {wi dan, 17. ma ja 2009. go di ne pre mi nuo je na{ naj dra `i

Ilo ni Var ga od pri ja te qa i pri je. Po ro di ca So ra di. 53176

Prim. dr Na ta li je Ni ko li}

La zar Je zdi mi ro vi}

Zbo gom dra ga

Osta }e u traj nom se }a wu kao ~a stan ~o vek, vr stan pe di ja tar i iz u ze tan sa rad nik. In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne. 647-P

Po sled wi po zdrav

Dmi tar (Mar ko) Ga {i} 1924 - 2012. Pe u qe Bo san sko Gra ho vo Lon don

ce we nom pri ma ri ju su, biv {em uprav ni ku Pe di ja trij ske kli ni ke, vr snom pe di ja tru, ko le gi ni ci i ve li kom ~o ve ku.

Osta vio si tra go ve ko ji se ne bri {u, div na se }a wa ko ja ne ble de, i uspo me nu na do bro tu ko ja se ne za bo ra vqa. Uvek }e te vo le ti tvo ja je di na se stra Qu bi ca Ze ~e vi} sa porodicom.

pri pad nik Kra qe ve voj ske u otax bi ni i pri zna ti ak ti vi sta Srp ske di ja spo re u Ve li koj Bri ta ni ji. Dra gi uja ~e, hva la ti za sve {to si za nas u~i nio. Po ~i vaj u mi ru.

Prim. dr Na ta li ji Ni ko li}

iz ^e re vi }a 1934 - 2009.

53039

Na ta {a

Po sle krat ke, a te {ke bo le sti, na pu sti la nas je na {a dra ga

Hva la za pri ja teq stvo.

Ne tja ci: Bran ko i Bo ro \u ki} sa po ro di ca ma.

Po ro di ca Slav ka Gru ji }a.

53194

53195

Opra {ta mo se od na {e dra ge su pru ge, maj ke, sve kr ve i ba ke, ko ja je po sle du ge i te {ke bo le sti pre mi nu la 16. 5. 2012.

Ko lek tiv Pe di ja trij ske kli ni ke. 647-P1

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi

Ilo na Var ga Ilo na Var ga

Dra ga mo ja ma ma, sa po no som }e mo te se se }a ti i ~u va ti od za bo ra va.

1931 - 2012. Sa hra na je da nas, 17. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. Sin Kar lo, sna ja Ma ri ca, unuk Sr |an i Ti bor sa po ro di com.

]er ka Ru `i ca, zet Pi {ta, unu ke Re na ta i Sil via, zet Mi lan i La slo i pra u nuk Ma tia.

53173

53175

Da nas, 17. 5. 2012. go di ne na vr {a va se naj tu `ni jih 40 da na od ra stan ka sa na {im vo qe nim.

Prim. dr Na ta li ja Ni ko li} ro|. Pri vrod ski Bi la si ve li ki hu ma ni sta, en tu zi ja sta, ugle dan le kar, ve li ki bo rac u `i vo tu i za vre me bo le sti, pri ja teq mno gi ma a iz nad sve ga ve li ki ~o vek.... Sa hra na je na Grad skom gro bqu, da nas, 17. 5. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va.

Mi lan Ni ko li} 1937 - 2012. Sa hra na je 17. 5. 2012. go di ne, na gro bqu, u No vim Le din ci ma. Is pra }aj po koj ni ka iz ku }e u Zmaj Jo vi noj 59 bi }e u 15 ~a so va. O`a lo {}e na se stra Ma ra sa po ro di com.

O`a lo {}e ni: su prug Vla di slav, si no vi Alek san dar i Ivan, sna je Ta tja na i Du {i ca, unu ci Da vid, Li di ja, An drej i Na |a.

Po ~i vaj u mi ru dra ga Na ta {a.

dr Na ta {i Ni ko li}

Po sled wi po zdrav na {em de ki i pra de ki

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, uja ku i de di

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu i uja ku

Spa so ju Va si }u

Mi lo ra du Ivan ko vi }u

od: ku mo va ^e do mi ra i So we ]o ro vi} sa po ro di com.

od: Upa ve, Mit - mat ke, Ke se, Ze ca, Be to na, Stra hi we, ^i zme, Ste fa na, Mo me i Ste ve.

53201

53197

Oba ve {ta va mo sve pri ja te qe i rod bi nu da je 15. ma ja 2012. go di ne pre mi nuo u 75. go di ni

Spa so je Va si}

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e se pa ra stos odr `a ti na ^e nej skom gro bqu, u 10.30 ~a so va. Ve~ nu tu gu i pra zni nu osta vio si u sr ci ma tvo jih vo qe nih. Vo li mo te. Mir ja na. 53084

53185

53193

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi

Mi lo rad To do ro vi}

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, {u ra ku, uja ku i de di

Mi lo rad To do ro vi} Stri ka ne, za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma, do kra ja `i vo ta i da qe.

od: se stre Ru `e, ze ta Ran ka sa po ro di com Mla |a no vi}.

od se stre Mi re sa po ro di com Ko va ~i}.

Tvo ji: Mi ra i Bog dan.

53188

53189

53168

Po sled wi po zdrav du go go di {wem ko le gi

Mi lo ra du Ivan ko vi }u ko ji nas iz ne na da na pu sti, a na ma osta vi bol u du {i. Se stra Ne ven ka, zet Stan ko Star ~e vi}, se stri ~i na Ve sna sa po ro di com Smi qa ni}. 53190

Po sled wi po zdrav ocu na {eg ko le ge

Sve to za ru Ti {mi

Ni ko li Po po vi }u

Sa hra na je da nas, 17. 5. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, iz ka pe le, u Ko vi qu. O`a lo {}e ni: su pru ga Sav ka, }er ka Vi da, sin Zo ran, }er ka Bo ja i }er ka Ja ca sa po ro di com. 53196

sa za hval no {}u i po {to va wem, Ko lek tiv â&#x20AC;&#x17E;Ener go mon ta `eâ&#x20AC;? doo, iz No vog Sa da.

Za po sle ni iz Kom pa ni je Co lor press gru pa.

59817-P

59816-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

PETOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

Qu bi ca Jan ~a

~etvrtak17.maj2012.

Posledwi pozdrav

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

1924 - 2005. Uprkos daqini i godinama koje prolaze, mi se i danas sa jednakom qubavqu se}amo na{e drage Bube. Wen sin Sa {a sa po ro di com. 53035

TROGODI[WI POMEN voqenom tati

Ni ko li Po po vi }u ^e di ca Se ku li} 17. 5. 2007 - 17. 5. 2012. Nismo te zaboravili jer si mnogo ~inila za mene i moju decu. Puno ti hvala!

od: \ur |i nih ko le gi ni ca i ko le ga iz Pri hva ti li {ta i Pri hvat ne sta ni ce.

53157

La za ru Je zdi mi ro vi }u 17. 5. 2009 - 17. 5. 2012. Tuga za tobom ne prestaje, uvek }u te voleti i ~uvati u svom srcu.

3 Tvoja }erka Do bri la, unuci Go ran i Zo ran, snaje Ma ri ja i Zo ri ca i praunuci Mi lan, Mar ko, Ni ko la, Na ta li ja i So fi ja.

Posledwi pozdrav dragoj

Mi haj lo Vi slav ski 1933 - 2012.

Tvoja }erka Sa wa. 53057

Sahrana je danas, 17. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem koviqskom grobqu.

53122

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 78. godini preminula na{a draga i voqena

Slo bo dan ki Jo ki} Sa tugom i qubavqu, we go vi naj mi li ji.

O`alo{}eni: prijateqi Stoj ke, Qu bi ca, Vla di mir, snaja Zo ri ca, unu~ad Ma ri na, So fi ja i Pa vle.

53163 53158

Ol ga Nin ko vi}

Posledwi pozdrav

ro|. Zo ri} 1934 - 2012. Sahrana }e se obaviti 17. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni:sin Dra gan, snaha Rad mi la, unuke Dra ga na i Je le na sa po ro di ca ma i osta la mno go broj na rod bi na. 53140

S dubokim bolom u srcu opra{tamo se od

Mi {i

od: Je le ne i Mla de na sa de com.

od Mi li ce i Mi le ta. 53164

53167

Mi lo ra da Pe ri }a

Posledwi pozdrav dragom, dugogodi{wem prijatequ

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog

Sve to za ru Ti {mi

Sve to za ra Ti {me Ba te

Posledwi pozdrav

preminulog 12. maja 2012, u 88. godini. Sin Bo ris, k}erka Sne `a na, snaja Mi li ca, zet Ste van i unuci Ti ja na, Fi lip i Ste fan. 53146

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. 5. 2012. godine, u 74. godini preminuo na{ dragi

od: Fi }e, Bo {ke, Bo se, Mi ce i Ol gi ce.

Porodice: Ti {ma i Mi lo {ev ski.

53152

Posledwi pozdrav

Mi {i od: Slo bo dan ke i Dra ga na sa de com.

53165

53142

POMEN Danas, 17. maja 2012. godine, navr{avaju se dve tu`ne godine od smrti na{e drage

Mi lo rad Ivan ko vi} 1938 - 2012. Sahrana je na Veterni~kom grobqu, 17. 5. 2012. godine, u 13 ~asova.

O`alo{}ena porodica: supruga Mi loj ka, snaja Ma ri ja i sin No vo Ivan ko vi}.

Mi lo ra du Ivan ko vi }u

Mi haj lo Vi slav ski Do bri le Zeq ko vi}

od \or |a Ivan ko vi }a sa po ro di com.

Uvek }emo te se rado se}ati i biti ponosni {to smo te imali.

Posledwi pozdrav Tati...

Tvoj Mi {u re.

Tvoja de ca sa po ro di ca ma. 53148

53150

53151

53166

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.05 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 23.05 23.55 00.45 01.05 01.35

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Центар света Вести Гимназијалци Кухињица Изборна хроника Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести Документ Повратак на село Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Изборна хроника ТВ Дневник Ловац Сучељавање Војвођански дневник Чарде на Дунаву Ловац Концерт године 2011. Фолдер култура Плави круг 6. меморијал Исидор Бајић - свечани концерт

Џули Кокс

Деца Дине Прича о „Дини”, планети Аракису и људима који владају свемиром од специфичне супстанце „Зачина” са ове велике пустиње… Улоге: Алек Њуман, Џули Кокс, Ијан Мекнајс Режија: Грег Јатанес (РТВ 2, 21.30) 06.30 07.00 08.00 08.50 09.45 10.40 11.00 11.45 12.30 12.40 13.10 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.25 00.00

tv program

~etvrtak17.maj2012.

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године Грување Грување уживо у студију „М“ Здраво живо Концерт у Синагоги Политички маркетинг - други круг избора (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Деца Дине ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Деца Дине Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

06.30 07.30 08.00 08.10 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Прес пресинг Анали Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Анали Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Дракула Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 Фудбал мондијал магазин 10.30 Мобил 1 11.00 АТП Мастерс Рим 1/8 Финала 23.00 Мастерс Студио 23.15Премијер лига Магазин 23.45 НБА акција 00.45 НБА уживо 01.00 НБА плеј оф полуфинале: Индијана - Мајами 04.00 Руска кошарка

Николас Кејџ

Национално благо 2: Књига тајни Прошлост је препуна невероватних тајни. Решења леже свуда око нас, скривена на отвореном. Међутим, ова прича започиње убиством председника САД. Убица Абрахама Линколна, Џон Вилкс Бут, водио је дневник... Улоге: Николас Кејџ, Џон Војт, Дион Кругер, Хелен Мирен, Харви Кајтел, Брус Гринвуд, Ед Харис Режија: Џон Тертелтауб (РТС 1, 21.11) 08.00 08.15 09.03 10.04 10.35 11.14 12.05 12.20 12.33 12.40 13.26 14.37 15.10 15.54 16.52 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.07 21.11 23.25 23.40 00.29 00.38 01.24

Јутарњи дневник Јутарњи програм Више од игре Сасвим природно Моја лепа Србија Елементи Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Иван, филм Задња кућа Србија Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Национално благо 2: Књига тајни, филм Дневник Место злочина: Њујорк Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Киборг, филм

06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.10 22.15 23.40 00.10 00.25

Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Радна акција Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре

07.08 07.41 07.46 07.53 08.04 08.14 08.25 08.36 08.51 09.18 09.34 10.16 10.46 11.15 11.40 12.07 12.29 13.00 13.57 14.12 14.40 14.56 15.24

03.36

Слагалица Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис Српске спортске легенде Европа и Срби У свету Траг у простору СО РТС Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис ТВ лица: Бане Крстић...као сав нормалан свет Млади таленти Србије Капри У сусрет песми Евровизије Фудбал-Куп Србије, финале, репортажа Међу пријатељима у Санкт Петербургу Датум Верски календар Место за нас Метрополис Капри Ликовна колонија РТС Партибрејкерси Трезор Фестивал фестивала: Пророк, филм Међу пријатељима у Санкт Петербургу Ликовна колонија РТС

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.50 15.40 15.45 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.30 02.30

ВОА Кефалица Маратон Улови трофеј Љубав у залеђу Филм: Кораци у магли Топ шоп Сналажљиви Тед Љубав у залеђу Монк Доктор Хаус Двоугао Филм: Ивица љубави Рабит Фол Обични људи Филм: Личне ствари Филм: Све је под контролом Ред и закон Филм: Тама Доктор Хаус Љубав у залеђу

16.12 16.45 17.41 18.50 19.13 19.44 19.50 20.00 20.31 21.00 22.03 22.32 23.34 00.29 03.05

Ток шоу Уживајте у компилацији емисије „Ток шоу” и подсетите се најинтересантнијих делова емисија у којима сте уживали у протеклом периоду. Подсетићемо се гостовања Боре Ђорђевића, Ене Попов, Ђорђа Давида, Дорис Бизетић, Стоје, Слађане Иванишевић и многих других. (КТВ, 22.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.45 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.05 21.00 23.05 23.45 00.05 01.00 02.45 03.35 04.00

Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Дантеов врх Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Црна маска 2 Вести Спортски преглед Режи ме Филм: Завршно одбројавање Увод у анатомију Саут Парк Филм: Успутна станица

Тереза Херера

Црна маска 2

Дивљи ветар Радња филма смештена је на сам почетак Другог светског рата у Србији. Забачено шумадијско село захваћено је ратним вихором,који разара старе патријархалне норме. Останак на неутралним позицијама није могућ и то уноси расцеп у породицу Секулић. Улоге: Светозар Цветковић, Милан Пузић, Виктор Проскурин, Бранислав Лечић, Џорџ Монтгомери, Светлана Тома Режија: Александар Петковић (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00 02.50 04.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Једна жеља, једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Дивљи ветар, филм Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм Звездана капија Универзум Јелена

Црна маска овога пута мора да заустави групу терориста који желе да активирају ДНК бомбу која ће проузроковати мутацију људске расе. У потрази за леком за биолошку аномалију због које је добио невероватну моћ, Црна маска се сукобљава с терористима који желе да униште људску врсту помоћу ДНК бомбе... Улоге: Енди Он, Тобин Бел, Тереза Херера, Џон Полито Режија: Цуи Харк (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.45 02.15 03.00 04.00 05.00

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне-живо Недељно поподне Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Ветровити мраз Калифорникација Чиста хемија Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak17.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Нова нада посластичара Краљица слаткиша Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Нова нада посластичара

Кејт Вин слет 08.00 Гиганти готике – поглед у небо 09.00 Библијске загонетке 10.00 Путовања и открића 11.00 Трамбо 12.30 У крупном кадру 13.00 Ноћ сломљеног стакла 14.00 Други светски рат у боји 15.00 Стопама Чајковског 16.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 17.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 18.00 Чаробњак из Оза. истинита прича 19.00 Вајат Ерп 20.00 Заборављени начини исхране 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Стопама Чајковског 00.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 01.00 У потрази за Шерлоком Холмсом

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вук и седам јарића Магарац и товар соли Живот једног мрава Срце земље Џорџ и змај Ејс Вентура 3 Свет духова Тренер Џорџ Вашингтон Еротски филм Еротски филм

Ејс Вен ту ра 3 „По ку ша ћу да бу дем нор ма лан“, обе ћао је 12-го ди шњи Ејс Вен ту ра Ју ни ор. То је у ре ду, али за ње га је нор мал но да на ла зи из гу бље не ку чи ће, кид на по ва не ма це, не ста ле али га то ре и да ства ра ур не бе сни ха ос на том пу ту. Ка кав отац, та кав син... Уло ге: Џим Ке ри, Корт ни Кокс, Шон Јанг Ре жи ја: Том Ша ди јак (Си не ма ни ја, 16.00)

Корт ни Кокс

06.00 07.40 08.05 09.10 10.40 13.20 14.55 16.50 18.20 20.05 21.40 23.00 00.55 02.30 04.25

Откриће лажи Васпитање за почетнике Вини Пу Једноставни Симон Моје име је Кан Грегов дневник Сати Осам минута Краљица на потезу Жив закопан Генерација самаца Боксер Центурион Компликовано је Страва у Улици брестова

Же на ко јој сам чи тао У Бер ли ну, од мах по сле звар шет ка Дру гог свет ског ра та, пет на е сто го ди шњи Ми ха ел слу чај но упо зна та јан стве ну уса мље ну же ну Ха ну с ко јом се упу шта у стра стве ну ве зу. Иако она по тра је јед но ле то, и ње га и њу она ја ко ис пу ни, по го то во због то га што јој он, да по пу ни емо ци о нал ну пра зни ну у жи во ту и за ба ви је, поч не чи та ти за ни мљи ве књи ге... Уло ге: Кејт Вин слет, Рејф Фајнс, Деј вид Крос, Ле на Олин, Бру но Ганц Ре жи ја: Сти вен Дал дри (ХРТ 1, 21.34) 07.00 09.05 10.11 11.03 12.00 12.33 13.17 14.11 14.41 14.56 15.15 16.00 17.30 18.20 19.12 19.30 20.09 21.04 21.34 23.52 00.26 00.56 01.41

07.50 08.19 08.45 09.10 10.00

Добро јутро, Хрватска Лугарница Под напоном, док. филм Место под сунцем - остати или отићи, док. серија Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Све у 7!, квиз Пола сата културе Циклус добитника Оскара: Жена којој сам читао, филм Дневник 3 Боже чувај Ле збор, док. филм Ин медијас рес Др Хаус

13.40 15.10 15.30 15.55 16.40 17.15 18.00 18.20 18.32 19.15 19.40 20.00 20.50 21.33 22.30 23.15 00.00 00.25 00.54 01.43 02.34

Мала ТВ Псећа опходња Х2О Уз мало воде! Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Лудница на Мауију, филм Деграси Нови нараштај Олујни свет Школски сат Мала ТВ Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Телетабис Музика, музика... Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Др Хаус Трачара Закон и ред У уреду Без одушевљења, молим! Љубавнице Злочини без санкција Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Шта девојке уче Биографија - Одри Хепберн Четврти спрат Шта девојке уче Биографија - Ен Рајс Подмукле жеље Прошло време Биографија - Одри Хепберн Шта девојке уче Биографија - Ен Рајс Смртоносно секси Кроз очи убице

08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Пацов Кисс ме гоодбyе Само Синатра Типично за Мери Похлепни Менхетн Без срца Деца Лудило Освета

Филм: Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Живот с непријатељем Филм: Узбуђење убиства

07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.53 Кувар и по 09.55 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Сурвајвер 21.50 Увод у анатомију 22.45 ЦСИ 00.30 РТЛ вести 00.45 ЦСИ Њујорк 02.15 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

Увод у ана то ми ју Ме ре дит све ви ше осе ћа при ти ске ко ји јој оте жа ва ју и при ват ни жи вот, али и ка ри је ру, због че га се осе ћа као да хо да по иви ци. Овен је за ду жен за оба вља ње фор мал них раз го во ра с кан ди да ти ма ко ји су се при ја ви ли за ме сто глав них док то ра... Уло ге: Елен Пом пео, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Џа стин Чејм берс, Чан дра Вил сон, Са ра Ра ми рез, Ерик Дејн Ре жи ја: Шон да Рајмс (РТЛ, 21.50)

Сан дра Ох

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом Пецање голим рукама Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом

08.30 08.45 09.30 11.00 14.45 17.30 17.45 20.00 21.15 22.45 23.30 00.45

Фитнес Бициклизам Тенис Тенис Бициклизам Сви спортови Фудбал Тенис Скокови Бициклизам Бициклизам Тенис

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Има нешто труло у држави Енглеској

о сле Пр вог свет ског ра та све је ви ше за по сле - чет нич ког по кре та. У ре до ви ма пар ти зан ског по кре та них же на, упр кос дис кри ми на ци ји. Али оне су, би ло је око 100.000 же на, по ги ну ло их је 25.000, а ра ње по пра ви лу, би ле сла би је пла ће не од му шка ра - но око 40.000. За на род не хе ро је про гла ше но је 87. Пр ца. Но, тра ди ци о на ли сти су упо зо ра ва ли на то да је ва же на-ге не рал ЈНА би ла је ле кар ка Ро за Па по. Ти то је нео п ход но да се, ра ди за у ста вља ња да љег де гра ди ра ња 1942. у јед ном го во ру одао при зна ње „же на ма на ро да“ по ро ди це, же не вра те „при род ним ду жно сти ма“, осло - ко је су се ак тив ним уче шћем у НОР-у по ка за ле „спо ба ђа ју ћи тр жи ште ра да за не за по сле не му шкар це. У не - соб ним не са мо за ку ћан ство не го и да се бо ре с пу ким при вред ним гра на ма, као што је би ла тек стил на шком у ру ци, па и др же власт у ру ка ма“. По сле 1945. на ин ду стри ја, же не су чи ни ви со ким по ло жа ји ма у др ле ве ћи ну – њи хов удео у жа ви и пар ти ји би ле су Ју го сла ви ји по рас тао је од Спа се ни ја-Ца на Ба бо вић, 22,82 од сто у 1929, на 55 у Мил ка Ми нић, Ле па Пе 1936. Зло у по тре бе и сек ро вић, Ви да Том шич... су ал но мал тре ти ра ње за То ком де ве де се тих, ја по сле них же на од над ре ча њем уло ге кон зер ва тив ђе них, по не кад с тра гич них по ли тич ких оп ци ја и ним ис хо дом, че сте су те све при сут ни јим ути ца јем ме ме ђу рат не штам пе. цр кве, по зи ви на „по вра Ксе ни ја Ата на си је вић так тра ди ци о нал ном ме (1894–1981) пр ва је же на сту“ же не би ли су све гла ко ја је на Бе о град ском сни ји. Но ви, ме ди ји ма ди уни вер зи те ту 1922. од бра ри го ван и по ли тич ким по ни ла док то рат из фи ло зо тре ба ма са о бра зан мо дел, фи је, али су ње не на уч не тра жи се у све ту по лу тан ре зул та те и ква ли фи ко ва ске „тран зи циј ске“ суп ност да пре да је оспо ра ва кул ту ре: же на све де на на ле ути цај не ста ри је ко ле сек су ал ни сим бол, мо дел, ге. Ду го је тр пе ла на па де фолк-пе ва чи цу ко ја је кон „жу те штам пе“ и ого ва ра тра дик то ран спој сек су ал ња чар ши је о ње ном при но по жељ не, исто вре ме но ват ном жи во ту и по сле узор не мај ке и су пру ге, осам го ди на бор бе, са ма увек у мод ном трен ду, али за тра жи ла да иде с Уни вер не тра ди ци ји, ве ри, на вер зи те та у пре вре ме ну ци ји. пен зи ју. Пр ве три прав ни Од ула ска у пу бер тет це су 1922. по ло жи ле пра де вој ке су, под па ском ста во суд ни ис пит, али им је ри јих жен ских чла но ва па од ри ца но пра во да бу ду три јар хал не по ро ди це, су ди је и адво ка ти, с ар гу при пре ма на за бу ду ћу мен та ци јом да у па три јар - Мла дост Ма ге Ма зи но вић про шла без љу бав не ма ги је брач ну уло гу. У во ђе њу хал ној сре ди ни не ма ју до вољ но по треб ног ауто ри те та. брач не по ли ти ке нај ва жни је је би ло про на ла же ње Ипак, по бро ју сту дент ки ња три де се тих го ди на Бе о - „при ли ке“ ко ја од го ва ра по ма те ри јал ном и со ци јал ном град ски уни вер зи тет се при бли жио фран цу ским уни - ста ту су, али то ни је об у хва та ло упу ћи ва ње бу ду ће су вер зи те ти ма (22 од сто), док је на ју го сло вен ским уни - пру ге у по је ди но сти сек су ал ног жи во та. Исти је био и вер зи те ти ма 1930. ра ди ло дво стру ко ви ше же на пре да - од нос пре ма си но ви ма. Сва ки раз го вор на ту те му зна ва ча не го у Фран цу ској (12). Не што ви ше про фе си о- чио је „де гра да ци ју ро ди тељ ског ауто ри те та“ па је тај нал не сре ће има ла је Ани ца Са вић-Ре бац (1892–1953), за да так обич но по ве ра ван ста ри јим срод ни ци ма. ко ја је по че ла сту ди је фи ло зо фи је у Бе чу, а док то ри ра О то ме, као дра го цен све док, упе ча тљи во пи ше Ма ла у Бе о гра ду. И по ред ве ли ког бро ја на уч них ра до ва, ри ја-Ма га Ма га зи но вић, пр ва срп ска про фе си о нал на до би ла је ме сто на Уни вер зи те ту тек по сле Дру гог но ви нар ка. На пи та ње шта се до го ди ло се стри ко ја је свет ског ра та. Не ко ли ко ме се ци до би ла пр ву мен стру а ци ју, мај ка по сле смр ти му жа из вр ши ла је јој је да ла нео д ре ђен од го вор: Ми лан Не дић је твр дио са мо у би ство. Уса мље нич ки жи „По тре ви ло је жен ско вре ме“. вот Иси до ре Се ку лић за гор ча ван Ње на ре ак ци ја на се стри но „не да су ко му нист ки ње са мо је злу ра дим ко мен та ри ма о ње чи сто ста ње“ био је „осе тан осе „кће ри бо га тих ро ди те ља, ном брач ном ста њу. ћај га ђе ња“. Кад су по че ли ње ни по ква ре на шко ло ва на За ре жим Ми ла на Не ди ћа па ме сеч ни ци клу си, би ла је упла омла ди на, учи те љи це, три јар хал на по ро ди ца, с не при ко ше на и оба вља ла лич ну хи ги је ну сно ве ним оцем-до ма ћи ном на че у по дру му, кри ју ћи то три го ди не сту дент ки ње и раз врат не лу, би ла је „основ на ма три ца“ ко - жен ту ри не бо ле сних не ра ва”, од мај ке и се стре. Сво ју нео ба ве ју је тре ба ло пре сли ка ти на це ло ште ност о сек су ал но сти сма тра ла да кле, са мо град ске, срп ско дру штво: па ро ла „Бог на је под сти ца јем код се бе те жње оту ђе не „жен ски ње” не бу, до ма ћин у ку ћи“ са жи ма ла „ка аске ти зму, под јарм љи ва њу је то схва та ње. Не дић је ис ти цао те ла и ду ше“. да су се ко му ни сти ма при дру жи ле са мо „кће ри бо га тих И по гра до ви ма емо ци о нал не ве зе су нај че шће до ро ди те ља, отро ва на и по ква ре на шко ло ва на жен ска бра ка оста ја ле без те ле сних кон та ка та. Ма га зи но ви ће омла ди на, учи те љи це, сту дент ки ње и ту це та раз врат - ва пи ше о сво јој ве зи с Бран ком По по ви ћем на пре ло му них жен ту ри на, бо ле сних не ра ва, жељ них аван ту ра“ – два ве ка: „За че ти ри го ди не дру жби, шет њи, не дељ них да кле, са мо град ске, оту ђе не „жен ски ње“. Не ди ћев ми - ње го вих по се та, о чул но сти код ме не ни је би ло ни по ни стар про све те Ве ли мир Јо нић је до ка зи вао да је „де - ме на“. Рас ки ну ли су због при ти ска По по ви ће вог оца, ка ден ци ја За па да“ до ве ла до по врат ка „ма три јар ха та“ ко ји „као фа бри кант, сво ме си ну же ли је ди но брак с па је „у Ен гле ској мно го же на ко је је на ули ци те шко ми ра зом“, ко ји Ма га ни је има ла. Она је, ка сни је, са би раз ли ко ва ти од му шка ра ца. Цр те ли ца су им огру бе ле, ра ју ћи и ис ку ства сво јих дру га ри ца, за кљу чи ла да је оштре, глас ду бок, ко са крат ка, но се пан та ло не и гој зе - „брак по ра зу му“, ње ног бив шег мом ка, „ис пао за јед ни ри це“. За ни јан су ма ње ра ди кал ни би ли су иде о ло зи ца срећ ни ја од мно гих „из љу ба ви”.

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА„, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak17.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ју пи тер у ва шем зна ку вам опре де љу је при о ри те те и пру жа вам ши ро ке мо гућ но сти. Пла ни рај те, па ра ди те. Уса гла си те се пр во са ми са со бом па он да и с дру ги ма. Успе шни сте, по го то во у ве зи са зва нич ним па пи ри ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. maj 2012.

Че твр так је, па сте у рад ном кон ти ну и те ту, у ич ше ки ва њу ви кен да. Си ту а ци ја на рад ном ме сту из у зет но је ди на мич на и све на пе ти ја. Кон так ти у ве зи с ино стран ством вам иду у при лог. Ис ко ри сти те их.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Љу бав ни су сре ти и до га ђа ји, при че и при чи це, ан га жу ју вас на лич ном пла ну, и ви ше но што је нео п ход но. Де лу је те по инер ци ји, по ма ло остра шће но и де ти ња сто. Ви ше се за ла жи те на рад ном ме сту.

Ме сец је да нас у ва тре ном и бор бе ном зна ку Ов на па се и од вас оче ку је да бу де те ини ци ја тор по сла у ка ри је ри и дру гих ак тив но сти. Енер гич ни сте, спрем ни на ри зи ке, ко је вам не бих пре по ру чи ла.

Озбиљ ни сте. По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја је све бо ља, што је раз лог ви ше да ра ди те и за ра ди те, уз са рад ни ке и из вр ши о це. А љу бав ни од нос до но си не ке но ве стра сти ко је вас по кре ћу на пред и ин спи ри шу.

Из у зет но сте вред ни и рад ни у овом ду гом пе ри о ду. Шта ре ћи, а не пре те ра ти? Не мој те се кон цен три са ти са мо на јед ну ствар или по сао већ про ши ри те ле пе зу ин те ре со ва ња и ак тив но сти, али без пре те ри ва ња.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На пе те и стре сне кон фу зне си ту а ци је и рас по ло же ња су иза вас па се мо же те ра те ре ти ти и ора спо ло жи ти у на ред ном пе ри о ду. Да нас бу ди те па жљи ви у ра ду с из вр ши о ци ма јер се ми мо и ла зи те.

У до број сте по зи ци ји, фи на сиј ски и у при ват ном би зни су. По ла ко и си гур но фор ми ра те све бо љи ста тус и успех, до бит ке ко ји се вре ме ном још ви ше уве ћа ва ју. Ра ди те зва нич но и по за ко ну.

Обра ти те па жњу на си ту а ци ји у свом до му. Не ко се не че му про ти ви и не чим за но си. Уне си те свој сми рен и му дар став ме ђу уку ћа не. Већ је уоби ча је но да се од вас оче ку је ком плет на кон тро ла све га.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ни је по вољ на си ту а ци ја за би ло ка кве до го во ре с од ре ђе ном осо бом од ауто ри те та па не мој те ни ин си сти ра ти на не мо гу ћем. Кон цен три ши те се на се бе и сво је при о ри те те. Има те до вољ но вре ме на.

Има те без број пла но ва у ва зду ху и иде ја ко је се мо гу ре а ли зо ва ти, али и не мо ра ју. Све де лу је не из ве сно, до по след њег тре нут ка. Та ко вам је то, па се сна ла зи те нај бо ље што уме те и мо же те.

У ин тен зив ним сте од но си ма с род би ном, са су се ди ма и при ја те љи ма. По слов но иде све по пла ну, ка ко тре ба, с ма ње стре са а ви ше нов ца. По ла ко се ипак де ша вју не ки по ма ци. Мо ре вас че ка!

TRI^-TRA^

Леп ша од мла ђе ко ле ги ни це V REMENSKA

PROGNOZA

ХЛАДНО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 13 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Niш

Evropa

И КИШОВИТО

НО ВИ САД: Хлад но и ве тро ви то с ки шом по вре ме но. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 14 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад но за ово до ба го ди не с ки шом ко ја пре ста је у то ку да на, нај пре на се ве ру уз де ли мич но раз ве дра ва ње на том под руч ју. Ду ва ће уме рен до по ја чан се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле с тен ден ци јом по ра ста. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 15 сте пе ни. СР БИ ЈА: Вр ло хлад но за ово до ба го ди не с ки шом, а у пла ни на ма са сне гом. Ду ва ће уме рен до по ја чан се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле с тен ден ци јом по ра ста. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на 18 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так сун ча ни пе ри о ди, осим на ју гу и ис то ку Ср би је где ће ују тру би ти по вре ме не ки ше. У су бо ту и не де љу сун ча но и знат но то пли је. По чет ком иду ће сед ми це то пло, али све не ста бил ни је па су мо гу ћи ло кал ни пљу ско ви. Сре ди ном иду ће сед ми це че шћа ки ша и по сте пен пад тем пе ра ту ра. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја има ће не по во љан ути цај на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, а по се бан опрез са ве ту је се ре у ма ти ча ри ма и аст ма ти ча ри ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти не рас по ло же ње и бо ло ви на ме сти ма ста рих ра на. У са о бра ћа ју се пре по ру чу је до дат ни опрез.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 25 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Глу ми ца Шар лиз Те рон оба ра ла је с но гу сво јим стај лин гом на пре ми је ри фил ма „Сне жа на и ло вац” у Лон до ну где је за се ни ла и дво стру ку мла ђу ко ле ги ни цу Кри стен Стју арт. Да про вид но не мо ра да бу де ни ма ло вул гар но по ка за ла је сво јом еле гант ном ха љи ном Шар лиз Те рон на цр ве ном те пи ху. Ле па глу ми ца је у Ша не ло вој то а ле ти из гле да ла жен стве но и еле гант но, да ле ко ви ше од Кри стен Стју арт. Шaрлиз је не дав но из ја ви ла ка ко је то ли ко заволeла сво ју мла ђу ко ле ги ни цу, зве зду „Су мрак са ге”, да би због ње и ско чи ла са згра де. Али, то је ни је спре чи ло да је „бе срам но” за се ни на пре ми је ри. Из ме ђу две ле по ти це у цр ном до из ра жа ја је ипак успeо да до ђе Крис Хем сворт, вла сник нај леп ших „пло чи ца” у глу мач ком све ту. Ина че у овој но вој вер зи ји Сне жа не, Шар лиз глу ми кра љи цу, Кри стен глав ни лик, а Крис је ло вац.

VIC DANA Пи та Му јо Ха су сав бе сан: - Ка ко си мог’о пред онол’ким све том да ка жеш да сам иди от?! - Из ви ни ја ра не, ни сам знао да је то тај на!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

230 (17)

Slankamen

276 (-4)

Apatin

292 (12)

Zemun

319 (-7)

Bogojevo

259 (10)

Panчevo

330 (-6)

Baч. Palanka

254 (2)

Smederevo

478 (-12)

Novi Sad

234 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

215 (-5)

Tendencija porasta

Senta

266 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

270 (-5)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

102 (8)

TISA

90 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 219 (26) Beograd

Kusiћ

266 (-6)

148 (68)

Reшeњe iz proшlog broja