Dnevnik 17.jun 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 17. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23468 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : HR VAT SKI LO GO RA [I SA DA OD TO MI SLA VA NI KO LI ]A TRA @E PO STA VQA WE SPO MEN TA BLE U STA JI ]E VU

Predsedniku ima ko da pi{e

Kako „Dnevnik” saznaje, Udruèwe pravnika „Vukovar 1991” zvani~no }e od novog {efa srpske dràve Tomislava Nikoli}a zatraìti da primi predstavnike zato~enika iz Hrvatske i saslu{a wihove zahteve vezane za otkrivawe svih doga|aja u logorima u Staji}evu, Begejcima, Ni{u, Sremskoj Mitrovici i Beogradu, gde su,

kako tvrde, ~iweni zlo~ini nad dr`avqanima Hrvatske koje su, tokom 1991. i 1992, zarobili pripadnici JNA. – Nikoli} je rekao da se ne}e javno qubiti sa hrvatskim politi~arima, kao {to je to ~inio wegov prethodnik, ali da }e gledati da se re{e neke stvari koje su ve} dugo pod tepihom. Da li }e

to biti i jedna od ovih stvari, sazna}emo ukoliko dobijemo wegov odgovor. Put trajnog mira na ovim prostorima vodi preko procesuirawa svih odgovornih za ratne zlo~ine, koji ne zastarevaju, kao i preko obeleàvawa mesta stradawa – kaè za na{ list predsednik Udruèwa „Vukovar 1991” Zoran [angut. str. 6

„DNEVNIKOV” DO SI JE: IN TE LEK TU AL CI I PO LI TI ^A RI

Ko je to tamo zapalio `ito? Jo{ od Titovih vremena, mesto intelektualaca u na{em dru{tvu je bilo izrazito nestabilno i problemati~no, a wihov uticaj sporan. Jednopartijski re`im je strahovao od umetnika, filozofa, kulturwaka – kao kreativaca koji ne pristaju na ideolo{ke floskule o „dru{tvenom razvoju”, i koji nisu verovali da postoji ne{to tako poput „istorijskog zakona” ~iji je Partija

NASLOVI

Najvi{a temperatura 32°S

glasnogovornik. Isto tako, i danas intelektualci pozivaju vlast da izvadi glavu iz peska, osvrne se i uvidi da ba{ ovde i sada – ima slabe rezultate. Odgovoreno im je da su „razma`eni”, „neodgovorni mudraci”, da posmatraju aktuelnu situaciju s visine. Bilo kako bilo, sledi suo~avawe s realno{}u koja je surova – a na koju su mnogi intelektualci ukazivali… str. 4

DANA[WI IZBORI U GR^KOJ ODLU^UJU SUDBINU EVRA? Theja~a riskpodr{ka of a Greek exit from bloku the euro loomsilarge Kako levi~arskom Siriza kako as su opinion sve ve}epolls {anse da taj blok pobedi na the dana{wim tako je sve prisutniji rizik od gr~kog suggest that leftist izborima, bloc Syriza, which opposes the stringent izlaska iz imposed evrozone. ovaunder stranka, kojubillion vodi Aleksis Cipras, protivi conditions onJer, Greece its 130 euro bailout deal, sestands o{trim uslovima daqoj pomo}i Gr~koj, kojeelection postavqaju Evropa a strong chance of winning the latest on June 17 i MMF S YRIZA PLEDGES OBE]AWA SIRIZE Cancel terms of EU-IMF Otkazivawe aran`mana sabailout EU i MMF ideal vra}awe penzijapensions i plata na raniji and restore and wagesnivo

INTERVJU NEDEQE

Seek moratorium on Greek debt Moratorijum na otplatu gr~kog duga od tri do petfor godina repayments three to five years Suspend privatisation ofvelikih major Suspenzija privatizacije javnih publicpreduze}a companies

str. 8

Teofil Pan~i}

Bring Greece’s battered banking Dr`avna kontrola nad posrnulim bankarskim sector undersektorom state control

Obraz pred {alterom

Vesna Pe{i}

Svejedno je ko }e u vladu

\or|e Randeq Milo{e{eqevi}

SIPRAS A LEXIS T CIPRAS ALEKSIS 1974: tri danadays posle 1974:Ro|en Born uinAtini Athens three pada gr~ke vojne hunte military junta after fall of Greek

MAY 6IZBORA E LECTION R ESULTS REZULTATI ODR@ANIH 6. MAJA 13.2% PASOK: 13,2% New Democracy: Nova demokratija: 18.9% 18,9% Independe Grcint Istinski Syriza: Siriza: Greeks: Grci: 16.8% 16,8% 10.6% 10,6%

1991: Me|u je studenstkog Leadsvo|ama occupation of his high protesta reforme obrazovawa school inzbog protest at education reforms 2006: Tre}i na izborima za Comesjethird in Athens atinskog na ~elu nove mayoral gradona~elnika election representing levi~arske koalicije new left-wing SyrizaSiriza coalition 2009: Izabran Elected za to poslanika parliament

6. maja druga May 6, 2012: 2012: Siriza Syrizapostaje becomes po veli~ini stranka parlamentu second-largest partyu in parliament Picture: Getty Images

108

300 seats Zlatna zora: 7,0% Golden Dawn: 7.0% 6.1% Dimar: 6,1%

33 26 21 19 8,5% Communist KP: Party: 8.5% str. 12

V I [ E O D I S T O R I J E : IZ LE TO PI SA [EK SPI RO VIH GO DI [WI CA

Vilijam iz Stratforda u varo{i novosadskoj

str. 11

^uvajte se jakog sunca

Foto: N. Stojanovi}

Du{an Mikqa

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

Kr ko ba bi}: O~e ku jem ve }i nu

CITATI

„

Za la èm se za to da ima mo odr ìv i re a lan buyet, ima mo odr ì ve i re al ne pri ho de, da bismo ima li odr ì ve i re al ne ras ho de. Ni sam za to da pen zi o- ne ri tra è ve }u pen zi ju na ime za du ì va wa svo jih unu ka Miodrag Kosti}, predsednik MK Grupe

”

Li der Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je (PUPS) Jo van Kr ko ba bi} o~e ku je da }e u to ku da na ili u po ne de qak ko a- li ci ja SPS-PUPS-JS sa De mo krat skom stran kom (DS) pro na }i par la men tar nu ve }i nu i da }e po tom iza }i i sa kon kret nim re {e wi ma. „O~e ku jem da kan di dat za man da ta ra do po ne deq ka pro na |e i od re di par la men tar nu ve }i nu, to je mo ja na da i mo je o~e ki va we”, re kao je Kr ko ba bi} Ta nju gu. Li der PUPS-a ni je pre ci zi rao ko bi, osim ko a li ci je SPS-PUPS-JS i stran ka oku pqe nih oko DS bio tre }i part ner, s ob zi rom na to da te stran ke ima ju ukup no 111 man da ta, a za skup {tin sku ve }i nu je neo p hod no naj ma we 126 po sla ni ka.

PIO: Ma we do ta ci je, ne i pen zi je Di r ek t or k a Re pu b li~ k og fon d a PIO Dra g a n a Ka li no vi} iz ja vi la je da re f or m a tog fon da pod ra zu me va i sma we we do ta ci je dr à ve za 18 od sto, ali da to ni na ko ji na ~in ne bi uti ca lo na vi s i n u ili re dov n ost is p la t a pen zi ja. Ka li no vi }e va je u in ter vjuu Ta nju gu pre ci zi ra la da bi sma we we do ta ci ja uti ca lo na ras h o d e, od n o s no tro {ko ve ko ji pro - Dragana Kalinovi} iz la ze iz osnov ne de lat no sti i we we si ve eko no mi je. Fond funk ci o ni sa wa pen zi o nog si - PIO ras po la è po ten ci jal nom ste ma. imo vi nom, re ha bi li ta ci o nim „To bi do ta ci je dr à ve sma - cen tri ma. “Jo{ od 2006. go di ne wi lo sa sa da {wih 49 na 31 od - smo u po stup ku za ostva ri va we sto”, ob ja sni la je di rek tor ka pra va nad na {om imo vi nom. Fon da PIO. Kao iz vor ne pri Onog mo men ta ka da se pra vo sud ho de Fon da PIO, ona je na zna no ona de fi ni {e kao na {a i do ~i la do pri no se ko je bi re dov no de li nam se na upra vqa we, osttre ba lo da upla }u ju po slo dav va ri va we pri ho da bi auto mat ci. Ka ko je na gla si la, neo p hod ski zna ~i lo sma we we do ta ci ja na je bo qa fi skal na di sci pli iz dr àv nog bu xe ta”, re kla je na, ve }a za po sle nost, ali i sma Ka li no vi }e va.

Ne re {en pro blem imo vi ne iz be gli ca Skup {ti na Aso ci ja ci je iz be gli~ kih i dru gih udru `e wa Sr ba iz Hr vat ske za kqu ~i la je da su i po sle dve de ce ni je, osta la ne re {e na wi ho va imo vin ska i dru ga ste ~e na pra va i oba ve za la ru ko vod stvo da na re {a va wu svih otvo re nih pi ta wa in ten zi vi ra sa rad wu sa dr `av nim or ga -

Milojko Budimir

ni ma, ci vil nim sek to rom i in sti tu ci ja ma EU. Pod no se }i go di {wi iz ve {taj o ra du Aso ci ja ci je na skup {ti ni ko ja je odr `a na u pe tak u Be o gra du, pred -

sed nik Mi loj ko Bu di mir je is ta kao da iz be glim i prog na nim Sr bi ma iz Hr vat ske jo{ ni su vra }e na sta nar ska pra va, ni ti is pla }e ne za o sta le pen zi je, a jo{ ne ma ni ob no ve ku }a, ta ko da vla sni ci „ne mo gu da se vra te na svo je po se de”. On je na veo da ova pi ta wa, ukqu ~u ju }i i kon va li da ci ju rad nog sta à, pra vo na is pla tu ak ci ja u pro ce su pri va ti za ci je i sta re de vi zne {ted we, tre ba re {a va ti kroz in sti tu ci je si ste ma u Sr bi ji i Hr vat skoj. „Bez re {a va wa ovih pro ble ma, a ov de se ra di o po la mi li o na qu di, ne mo è se go vo ri ti ni o nor ma li za ci ji od no sa na na {im pro sto ri ma”, na gla sio je Bu di mir. On je pod se tio da Aso ci ja ci ja, ko ja oku pqa 30 udru è wa, de lu je na prin ci pi ma ne za vi sne, ne stra na~ ke i ne pro fit ne or ga ni za ci je, u skla du sa Kon ven ci jom UN ko ja ka è da se iz be gli ce ne mo gu ba vi ti po li ti kom.

Uto pio se de ~ak u Sa vi Ju ~e oko 15 ~a so va, pre ma in for ma ci ja ma MUP-a, uto pio se u re ci Sa vi kod Ru me dva na e sto go di {wi D.S. Ne sre }a se do go di la na Gi ga no voj no voj Adi, de lu Sa ve ko ji se na la zi iz me |u Klen ka i Gra bo va ca. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, ne sre} ni de ~ak je pe cao sa svo ja dva dru ga, a uto pio se ka da je slu ~aj no is pao ~am ca, a bio je ne pli va~. Do za kqu ~e wa ovog bro ja ro ni o ci @an dar me ri je su tra `i li te lo de ~a ka. Ovo je dru ga ne sre }a ko ja se do go di la na te ri to ri ji rum ske op {ti ne za pret hod nih osam da na. Na i me, pro {le ne de qe, na Bor ko va~ kom je ze ru u Ru mi, uda vio se pet na e sto go di {wi M. S. J. Anti}

INTERVJU

VESNA PE[I], SOCIOLOG, O TOMISLAVU NIKOLI]U,

Sve jed no mi je ko }e e zul ta ti pr ve po se te Bri se lu no vog {e fa spske dr à ve To mi sla va Ni ko li }a za so ci o lo ga Ve snu Pe {i} ni su ni ka kvo iz ne na |e we, na pro tiv. – To mi slav Ni ko li} je ve} u dru goj re ~e ni ci, ka da je sa znao da je po stao pred sed nik Re pu bli ke, iz ja vio da Sr bi ja tre ba da ide u EU. Sve {to je sa da re ~e no u Bri se lu, ba{ kao i ono {to ni je re ~e no, sa svim je o~e ki va no. Pa ta ko i ka da se ra di o Ko so vu, ne }e bi ti pro me ne. Ni ko li} je po ru ~io da tim pi ta wem tre ba da se ba vi no vi pre mi jer, {to je in sti tu ci o nal no gle da no is prav no, jer je to u nad le `no sti Vla de. Dru ga je stvar {to se ti me ra ni je ba vio Bo ris Ta di}. Ali on je ra dio i mno ge dru ge stva ri ko je ni su bi le u we go voj nad le `no sti. Pra vo je, za pra vo, pi ta we da li }e se i{ta pro me ni ti, jer su sve na {e vo |e za Evro pu, a mi ide mo br zi nom pu à, ne ra di mo na tom pla nu ni iz bli za do voq no, a ne ma mo ni na me ru da ve} jed nom za vr {i mo to pi ta we Ko so va, ali i „srp sko na ci o nal no i dr àv no pi ta we”, od ko ga pa ti mo ve} dva de set go di na, a mo `da i pu na dva ve ka. lTadi}, me|utim, sada tvrdi da je imao uticaj samo na „pitawa koja se ti~u ustavne nadle`nosti predsednika Republike u domenu spoqne politike i bezbednosti”? – Daj te, mo lim vas. Pa bi la sam po sla nik i mo gla sam da vi dim {ta se de {a va, ali i obi ~an gra |a nin je mo gao da vi di ka ko se ra di lo po sled wih go di na. Svi me je upra vqao, od no vi na do sud ske re for me. Ko je dr ào Sta tut APV go di nu i po da na, da ne stig ne u Skup {ti nu? Uze la sam taj pri mer, jer su va {i ~i ta o ci iz Voj vo di ne. On se ba vio i onom ne sre} nom re kon stuk ci jom vla de. A sad ne }e da pri hva ti od go vor nost, {to bi bi lo nor mal no. Ov de po li ti ~a ri - da kle, ne sa mo on – ka ko otvo re usta, iz mi sle ne ka kvu pri ~u ko ja im ide u ra ~un, a to sve ne ma ve ze s isti nom i ì vo tom I za to je u osno vi sve jed no da li }e no vu vla du vo di ti ovaj ili onaj, da

li }e bi ti ova ili ona ko a li ci ja, jer svi raz mi {qa ju na isti na ~in – op sta ti na vla sti, do bi ti {to ve }i wen ko mad, a to ka ko }e mo re {a va ti ogrom ne pro ble me... evo, me sec da na je pro {lo a da o to me ni {ta ni smo ~u li. lDa li je normalno {to o formirawu vlade razgovaraju svi sa svima? – Ako sva ko sa sva kim raz go va ra, pa se ~ak po mi we i ve li ka ko a li ci ja, a bi li su, na vod no, smrt ni ne pri ja te qi; ako vla da mo `e da se pra vi oko DS-a ali i oko SNS-a sa istom eki pom – SPS-PUPSJS, sa mo bi se tre }i part ner me wao, ta ko {to bi u pr voj va ri ja na ti bio LDP a u dru goj URS – sve to

go na politi~koj sceni Srbije? – Ne. Tre ba li da pod se }am da ja ni u DOS-u ni sam bi la ni {ta. Do ~e ka la sam 5. ok to bar kao deo na ro da u Pi o nir skom par ku. Za dve de ce ni je ob no vqe nog vi {e par ti zma u Sr bi ji je di na sam ko ja je da la ostav ku na me sto pred sed ni ka stran ke, Gra |an skog sa ve za, i u av gu stu 1999. na ~e lo GSS-a je do {ao Go ran Svi la no vi}. Da kle, ni ti sam bi la na do go vo ri ma li de ra DOS-a, ni ti sam u~e stvo va la u po to woj po de li vla sti. Je di no sam bi la na rod ni po sla nik, i u vre me Mi lo {e vi }a i ka sni je. E sad, ako je u Sr bi ji bi ti po sla nik ne ka kva vlast, pri hva tam pu nu od go vor nost za to {to je po li ti~ ki plu -

Lik iz Milo{evi}eve sveske – Ivi ca Da ~i} se vra tio li ku ko ji je tu ma ~io u vre me Slo bo da na Mi lo {e vi }a, jer mi sli da je opet do {lo we go vih pet mi nu ta. Na rav no, ne spo rim da su pro me ne u sta vo vi ma i po na {a wu mo gu }e, ali Da ~i} je i u pred iz bor noj kam pa wi po ~eo da pre te ru je, ka ko u na ci o nal nom ta ko i so ci jal nom po pu li zmu. Ako s ta kvim ide ja ma ho }e da po sta ne pre mi jer, ni ka ko ne bi bi lo do bro. On sa da iz i gra va ve li ku zve zdu ko joj je sve do pu {te no, te sa ovi ma }e, te sa oni ma, te za {to we ga ne zo ve Hi la ri Klin ton... ô vek se ma lo iz gu bio, jer ume sto da po ka è su prot no – vi {e ozbiq no sti i sve sti o te {kim pri li ka ma u ze mqi i ka ko da se one po~ nu re {a va ti – we ga je ob u zeo zov sla ve, ali i ru ska po dr {ka, {to naj vi {e za bri wa va, s ob zi rom na evrop sku ori jen ta ci ju Sr bi je. Da ~i }u je mo `da sve jed no da li na Sr bi ju uti ~u Za pad ili Ru si ja, a Sr bi ji ni je. zna ~i da mi ne ma mo pro gram ski pro fi li sa ne stran ke, ni u po li ti~ kom ni u ide o lo {kom smi slu, da ne ma mo ni le vo ni de sno, ve} sa mo par tij ske {e fo ve i taj ku ne, uz po ko jeg di rek to ra jav nog pred u ze }a, ko ji ra de {ta ho }e, ka ko wi ma od go va ra i u wi ho vom vla sti tom in te re su. Na à lost, vi {e par tij ski si stem i po li ti~ ki plu ra li zam su u Sr bi ji do ì ve li ne u speh. Kao {to vi di te, ni su se odr à li, jer su one te meq ne raz li ke iz me |u stra na ka zbog in te re sa iz bri sa ne. I gra |a ni mo ra ju to me da sta nu na put. lOse}ate li i Vi odre|enu odgovornost zbog toga, s obzirom na ~iwenicu da ste ve} du-

ra li zam pro pao i te meq no ugro ba ren. lA ima li odgovornosti intelektualaca? – Na pro tiv. Po {to ja i tu spa dam, od go vor no tvr dim da smo ne pre sta no po ku {a va li da od bra ni mo po li ti~ ki plu ra li zam, stal no smo kri ti ko va li na ci o na li zam kao an ti mo der nu i an ti de mo krat sku ide o lo gi ju, ko ja nas je od ve la u pro past i da qe nas unu {ta va, ba{ kao {to smo upo zo ra va li i na upro pa {}i va we eko no mi je. Me |u tim, oni ko ji su tre ba li da ~u ju kri ti ku, na wu se ni su oba zi ra li, ne go su iz ri ca li pre su de, gle da li da za pu {e usta... Pr vo, za to {to stra {no mr ze bi lo ka kvu kri ti ke,

a dru go, za to {to ih, za pra vo, ba{ bri ga {ta mi sli ne ka kav ma li krug qu di, ko me se sa mo hte li da {to pre vi de le |a ka ko ne bi ta la sao. U Sr bi ji in te li gen ci ja ne slu ì ni ~e mu, to se vi di po to me {to ne ma ne ma di ja lo ga i ras pra ve. Iz u zev da se, eto kao sad, na wu pre va qu je od go vor nost za vla sti te br qo ti ne i iz gu bqe ne iz bo re. lDakle, ne prihvatate krivicu za to {to je za {efa srpske dràve izabran Tomislav Nikoli}? – Ma da, ja sam to li ko uti caj na da zbog me ne vi {e od 800.000 qu di ni je hte lo po no vo da gla sa za Bo ri sa Ta di }a... To su, na rav no, glu po sti. Ne è lim vi {e ni da se prav dam, a ni da pro tiv re ~e nim ta kvim ne bu lo za ma. O~i to se ta kvim pri ~a ma za ma gqu je stvar nost: gra |a ni su sa mi od lu ~i li da osta nu kod ku }e i ne po dr è Ta di }a jer je we go va vla da ka ta stro fal no vo di la dr à vu. A to je osnov no de mo krat sko pra vi lo, da onaj ko ji ni je do bro upr vqao i ko ji je od go vo ran, ne tre ba da bu de na vla sti. E, sad, dru ga je stvar {to je kod nas pro blem {to vla da ra okru ù ju pol tro ni ko ji i sa mi ima ju svo je ma te ri jal ne in te re se, pa ga mo le da osta ne na vla sti. Ba{ kao {to je pro blem i {to una pred zna mo da i oni ko ji }e do }i – ne }e ni {ta ura di ti. lDa li ste na kraju ipak zadovoqni raspletom? – Ako stvar u fun da men tu ne funk ci o ni {e, kao u na {oj ze mqi, ne mo gu da bu dem za do voq na, ve} mo gu sa mo da se pi tam ka ko da se taj fun da ment pro me ni. U tom smi slu ne in te re su ju me ne ni Ni ko li}, ni Ta di} ni Da ~i}. A ne za ni ma ju me jer ni do sa da ni su bi li od go vor ni, pa ne }e bi ti ni od sa da. Bar kad bi se mo gle li~ no sti ov de me wa ti u stran ka ma, ali ne mo è ni to, pa smo kao oko va ni. Pre ~e ti ri go di ne smo gla sa li ka ko smo gla sa li, ve }i nom za DS i put Sr bi je ka EU, jer je Ko {tu ni ca hteo da nas po no vo izo lu je. Me |u tim, s ob zi rom na to da se De mo krat ska stran ka u me |u vre me nu po ka za la kao cen tar ko rup ci je i dez or ga ni -

POGLED IZ KOSOVSKE MITROVICE

Tre nu tak je za otre `we we n Pi{e: Oliver Ivanovi} oj ni ci Kfo ra i ju ~e su blo ki ra li sve put ne prav ce ko ji vo de pre ma Zu bi nom Po to ku i ad mi ni stra tiv nom pre la zu Br wak. I dok je Kfor sve ak tiv ni ji, na rod na se ve ru Ko so va upi re po gled u Be o grad o~e ku ju }i ne ka kvu ja snu po ru ku, pa i za {ti tu. Ali ni {ta se ne do ga |a. Ne ma vla de. Po sto je }a, ko ja je sa mo u teh ni~ kom man da tu, ne ma ni ka pa ci tet, a ~i ni mi se ni vo qu, da se ne {to na ro ~i to an ga ù je na ovom po qu. No, za to vre me Pri {ti na i od re |e ni me |u na rod ni kru go vi ko ri ste si tu a ci ju, sve po ku {a va ju }i da se u ovom in te reg nu mu po sto je }a sli ka na te re nu pro me ni. Jer, sva ka ta kva pro me na do vo di do stva ra wa ne ke „no ve re al no sti“, ko je }e se on da uzi ma ti kao po la zna ka da po no vo do |e red na ozbiq ne pre go vo re. A ti pre go vo ri su iz ve sni. Jer, vaq da je svi ma ja sno da se ova kvo sta we ne mo è ve {ta~ ki odr à va ti – uz stal no an ga ò va we Kfo ra ko ji ima ja sne na me re da svo je pri su stvo i da qe sma wu je. Pi ta we se ve ra se ne ka ko mo ra de fi ni sa ti, u po li ti~ kom i prav nom smi slu, po {to ova per ma nent na ne iz ve snost ko ju da nas ima mo, pred sta vqa ogro man po ten ci jal za in ci den te ma wih ili ve }ih raz me ra i da qi raz voj ne sta bil no sti. Bu ja we ne za do voq stva qu di ko ji ov de ì ve sve je vi dqi vi je. Tim pre {to su oni na u ~i li da se lek tiv no slu {a ju iz ja ve zva ni~ ni ka u Be o- gra du i da ih tu ma ~e na svoj na ~in, kre i- ra ju }i pot pu no ne re al na o~e ki va wa, kao {to su ona da }e se s ne ka kvom pro me nom vla sti u Sr bi ji dra ma ti~ no pro me ni ti wi hov po lo àj. Me |u tim, objek tiv no go vo re }i, mo gu} no sti za ta ko ne {to – po go to vo u krat kom ro ku, na pro sto ne po sto je. Uslo ve ì vo ta ko sov skih Sr ba mi mo è mo po boq {a ti sa mo kroz pre go vo re, ko ji bi bi li ne sa mo vo |e ni pod me |u na rod nim po kro vi teq stvom, ve} i za ~i ji bi re zul tat, od no sno za we go vo spro vo |e we,

bi le da te me |u na rod ne ga ran ci je. Dru gim re ~i ma, da ono {to do go vo ri mo, za i sta bu de i im ple men ti ra no. Ali, da bi smo u taj pro ces uop {te u{li, neo p hod no je da se for mi ra ju in sti tu ci je dr `a ve Sr bi je. Isto vre me no, nu `na nam je re al na pro ce na sop stve nih sna ga i si tu a ci je, kao i re al na pro ce na sna ga ko je nam mo gu bi ti su prot sta vqe ne. I mi slim da to mo ra bi ti osnov ne ka kve no ve po li ti ke pre ma Ko so vu. Ne vre di nam da se uquq ku je mo mi to man skim pri ~a ma i da na te me qu wih kre i ra mo ne re al na o~e ki va wa, ko ja }e, ka da se ne ostva re, iza zi va ti no ve du bo ke fru stra ci je. Da ka ko, ne tre ba bi ti ni de fe ti sta. Na pro tiv. Ovo je, za pra vo, sa mo pra vi tre nu tak za otre `we we i ja snu po li ti ku ko ja }e bi ti usa gla {e na unu tar bu du }e vla da ju }e ko a li ci je, ali i uz mi ni mum kon sen zu sa sa opo zi ci jom. Jer, otre `we we bi tre ba lo da se od no si na sve ov da {we po li ti~ ke ak te re. Ni je do bro ako ni na kon 12 go di na is ku stva sa ova kvim pri li ka ma, u ova kvoj at mos f e r i, ne k i ni s u ni { ta na u ~ i l i. Pro {la je pred iz bor na kam pa wa, ka da

se i o~e ku ju ja ke i te {ke re ~i. Sa da je vre me za ra ci o na lan pri stup. Pa ta ko i sa ve te sa stra ne – po put onih o „di za wu bor be ne go to vo sti voj ske”, tre ba re al no sa gle da ti i oce ni ti. Sr bi su svo ju po zi ci ju na se ve ru iz gra di li kroz ma we-vi {e pa si van ot por, bez sli~ nog pri me ra ili uzo ra u ne po sred nom okru è wu i u sko ri joj pro {lo sti. I upra vo to u na stav ku pre go vo ra mo è bi ti ve li ki ka pi tal, ko ji se na kra ju mo è ma te ri ja li zo v a t i po l i t i~ k im re { e w em ko j e }e omo gu }i ti na {em na ro du da ov de ì vi nor mal no i ose }a se bez bed no. Na rav no, pu no }e za vi si ti i od to ga ko }e i na ko ji na ~in u bu du} no sti pre go va ra ti u na {e ime. Po tre ban nam je spe ci fi ~an tip pre go va ra ~a, ko ji ima pu no is ku stva, i to ne u na {im sva ko dnev nim po li ti~ kim nad gor wa va wi ma, ve} u ozbiq nim me |u na rod nim pre go vo ri ma. Jer, sve ono {to do de ta qa, do po sled weg za re za i ta~ ke, ne de fi ni {e te u tim pre go vo ri ma, ka sni je mo è is pli va ti u pot pu no ne è qe nom ob li ku. U ta kvim slu ~a je vi ma dru ga stra na, pa i tre }a, ona po sred ni~ ka, ko ja na ma ~e sto ni je na klo we na, na svoj na ~in tu ma ~i ono {to ni je uta na ~e no. Zbog sve ga to ga se za la èm da pre go vo re ko ji pred sto je ipak vo de is ku sne di plo ma te, ko je }e isto vre me no zna ti da iz vu ku i po u ke iz gre {a ka svo jih pret hod ni ka. Ta ko |e, za to sam da se od sa mog po ~et ka u no ve pre go vo re ukqu ~e pred stav ni ci ko sov skih Sr ba, kao i da ceo pro ces bu de tran spa rent ni ji, ka ko bi se jav nost na vre me pri pre mi la za objek tiv ne li mi te unu tar ko jih se mo gu kre ta ti re {e wa do ko jih }e se kroz di ja log do }i. Na kra ju, uve ren sam da bi di ja log tre ba lo po di }i i na vi {i po li ti~ ki ni vo, ka ko bi se do go vo re nom da la i no ta po li ti~ ke od go vor no sti. To ite ka ko mo è po mo }i, a {te ti ti ne }e, osim {to }e mo `da po vre di ti ne ~i je mi to man ske su je te, od ko jih iona ko ni smo ima li ni ka kve ko ri sti. (autor je dràvni sekretar u Ministarstvu za KiM)

nedeqa17.jun2012.

c m y

dnevnik

BORISU TADI]U, IVICI DA^I]U...

KARMA KOMA

for mi ra ti vla du!

SPS sa Dinki}em ve} formirali ogromno, ali ne mora tako zauvek zacije dràve, da su weni rezultavladu, a onda stiè druga vest, da da ostane. Smene na vlasti su doti bili veoma lo{i, sada vi{e nisu Ameri stavili embargo, pa je brodo{le, da bi politika postala je mogla da ra~una na to da }e proTadi} popustio Da~i}u i u vladu dinami~nija i odgovornija i da ne }i na istu stvar – spasavawe od ulazi i Dinki}. Ma, meni su odre{evamo, gotovo vekovima, stalpro{losti, kada je i sama postala vratni svi ti likovi i sad mi je no iste probleme, a koji na kraju wen deo. I zato su protekli predsvejedno. Zapravo, slaèm se sa ipak ostaju nere{ni. sedni~ki izbori bili svojevrstan Zoranom @ivkovi}em da je najboSrbija mora da se okrene ekonoreferendum o vladavini DS-a i qe da DS ode u opoziciju, da se obmiji, razvoju i obrazovawu. Ali Borisa Tadi}a. Druga je stvar {to novi, preispita i na popravci bojim se da }e i sada ostati sve je DS poku{ala da predstavi da isto, jer }e isti qudi nije izgubila izbore, sklepati vladu, a onda i poku{ala da Tadi} }e nas zasuti ve} toliko preuzme vladu, dobije Naàlost, vi{epartijski sistem puta ponovqenim frajo{ ja~u funkciju, ali i politi~ki pluralizam zama: suzbijawe siromanisam sigurna da }e doìveli su u Srbiji neuspeh {tva, smawewe nezapostvari tako da se odvislenosti, borba protiv jaju. Gubitnik na izbokorupcije, Kosovo, EU. rima nema vi{e autosopstvenih gre{aka izabere novo Nigde konkretnih, prakti~nih ritet i to se vidi po tome koliko rukovodstvo. To bi bila nekakva politika, nigde kontrole, merewa se Da~i} razmahao, pa je sad on taj korist, da po~nemo da u~imo na rezultata, odgovornosti... Tek, rekoji odlu~uje. svojim gre{ka. Tako bismo po~eli zultat takvog upravqawe je veoma lDa li verujete da }e DS formirati novu vladu? da izlazimo iz ovog ogromnog nevidqiv – Srbija se smestila me|u – Pa to nije izvesno. Situacija poverewa prema politici i wenekoliko najzaostalijih evropse mewa iz minuta u minut. âs donim institucijama. Ko god da sada skih zemqa. bijem informaciju da su SNS i napravi vladu, nepoverewe je n Miroslav Staji}

Obraz pred {alterom Ta mo gde uvek i za u vek va ì dom i we go vom pre su dom, ne iz re ka po ko joj se zna ko va zda mo gu se za tro va ne du {e pro ~i sa wa o skra }e wu, a ko stal no {}a va ti kva li tet nim ~i ta wem mu dru je o po {te wu, i ni je ba{ Usta va, bi lo ~i jeg i bi lo ka ni ka kvo ~u do da o ~a sti i obra - kvog; ne mo è se, uosta lom, zu na do bud no do ci ra ju oni ko ji o~e ki va ti da ti qu di, vaq da na to ima ju po naj ma we pra va; po sra mqe ni (do bar {tos! Kao re ci mo, ta ba yij ski uli~ ni da tu ika kvog qud skog sra ma i dru {tvo po ~i va, i ko dir ne u olo{, kao i we go vi ne u ki, ba - za zo ra uop {te ima!), pre sta nu wih da ih sru {i i da us po sta vi nal ni i zli gu rui i „ide o lo zi“. da go vo re i de la ju ona ko ka ko bla è no sta we tri bal nog di A ta mo gde olo{ dr ì mo ral ne ve} go vo re i de la ju, pod tim ili vqa {tva, we mu }e mo se su pro di ke bo qi ma od se be – a je - ne kim dru gim ime nom, le gal no prot sta vi ti! Ne ka uvek i sva dva da }e{ iko ga na }i a da od ili ile gal no. ka ko ra ~u na na to! Eto, to me Pa za {to je on da, opet ve tog qud skog ta lo ga ni je bo qi – slu è ova kve za bra ne: da na ne {to ja ko te me qi to ni je u re - lim, svo to re zo ner stvo ipak svoj na ~in, prav ni~ ki, pod vu ku du, ne {to va `no je na o pa ko po - ta ko po gre {no? Za to {to, po i le gal nost i le gi tim nost, za sta vqe no, pa ni ka ko da se us - ga |a ju }i po ne ki de taq, pro ma pra vo i nu `nost, ot po ra svi pra vi na zad na no ge, ne go upor - {u je sve osta lo. Za to jer uqu re pom, mr zi teq skom fa lan gi no du bi na gla va~ ke. Pa do bro, |e no qud sko dru {tvo – da, ni zmu bi lo ko je sor te, pa te ti~ no kan da to i ni je po se bi ta ko je sva ko qud sko dru {tvo nu na stu pa ju }em u ime Vi {ih stra {no jer ni kad jo{ ni je bi lo `no uqu |e no! – po ~i va na iz ve Vred no sti, a za pra vo mi zer da ne ma ni ka kvog nom i na ka znom u olo {a i ni ka da ne svo jim mo ti vi ma, Uqu|eno qudsko dru{tvo po~iva na }e ni bi ti sve ta bez svo joj ne qud sko sti, izvesnim temeqnim vrednostima i we ga – da ga ne ma, sred stvi ma i ci qe ka ko bi smo i zna li vi ma po |ed na ko. minimumu civilizacijskih standarda {ta je to {to do Ima ne ~e ga ur ne i qudskih sloboda, koje je i voqno stoj no qud sko bi }e be snog i neo do qi vog i spremno i vlasno i osposobqeno raz li ku je od fu ka u to me da }e se da brani i odbrani re? – ali je opa ka Obra zo vi i obra ne vo qa ka da dru zov ski fi {ka li bo {tvo po sta ne ta lac naj go reg snim te meq nim vred no sti ma i ri ti pro tiv za bra ne na su du u svog de la, ka da se do bri i po - mi ni mu mu ci vi li za cij skih Stra zbu ru. Na su du za qud ska {te ni bo je osi qe nog po lu sve ta, stan dar da i qud skih slo bo da, pra va, pa zi te do bro! U mr skom ka da se po kor no po vla ~e pred ko je je i voq no i sprem no i vla ino stran stvu, pa jo{ i za pad no agre siv nom po pla vom Ni {~ih. sno i ospo so bqe no da bra ni i e vrop skom, pa zi te jo{ bo qe! Ustav ni je sud za bra nio ne - od bra ni. Ako zbog to ga tre ba Oni ko ji ma su pra va bi lo ko jeg {to {to se sa mo za qu bqe no na - da se su ko bi sa oni ma ko ji ~o ve ka dru ga ~i jeg od wih iz vor zi va „Obraz“, i ve} vi dim ka ko upor no raz gra |u ju tu sa mu we sprd we, a Evro pa iz vor mr zi se Uobi ~a je ni Sum wiv ci ja vqa ju go vu osno vu, e pa va la ima da teq ske fru stra ci je, sa da sve na tu te mu, va ri ra ju }i svo je do - se su ko bi: i prav no i fi zi~ ki gu `va ju }i ka pu u ru ci ku ca ju na sad ne re fre ne: jed ni ka ù „ni - i ka ko god tre ba. Ra di se, na po evrop ski sud ski {al ter ~i} à je tre ba lo“, jer ne mo è se de - kon, o pi ta wu ~a snog op stan ka, le }i se Gla va toj Go spo di na to mo kra ti ja bra ni ti ne de mo krat - do stoj nog sa mo o dr à wa i po je bo `wu po vre du svo jih... ~e ga za ski, dru gi ka ù da mo `da na - din ca i za jed ni ce u onom ma we pra vo? Da, ba{ to ga: qud skih ~el no to i je ste u re du, ali da ili vi {e po èq nom dru {tve pra va. Ne tre ba se to me ~u di ti, ma se ta ko sve jed no ne po sti è ni - nom sta wu ko je se ipak raz li ko li ko ~ud no bi lo: fa lan gi sti {ta, jer ne }e ko je ka kve obra za - ku je od pri mor di jal ne pred mr `we i ne tr pe qi vo sti uvek ri je i{ ~i le ti iz za tro va nih dru {tve ne ka {e u ko joj se ra su dvo li~ wa ci, fi li stri, ne qud skih du {a tek ta ko, pu kom ~u na sa mo na pra vo ono ga sa ve zna li ce i ku ka vi ce. Da bi lo za bra nom jed nog od wi ho vih }om to qa gom. {ta od to ga ni su, ne bi mo gli for mal nih, or ga ni za ci o nih ob Dru gim re ~i ma, ni je ne ka ni bi ti ono {to je su, jer bi se li ka. I sve je to ta~ no {to ti ova kva ili sli~ na za bra na ni po sti de li sa mih se be. Stid je u~e ni qu di zbo re, sa mo {to je ka kav ma gij ski ~in ko ji }e vol do wi prag sa mo sve sne qud sko opet i sa svim po gre {no, jer pa - {eb no po ni {ti ti Zlo i pro me sti. Da, do wi, ali taj ga i ta kav `qi vo za o bi la zi glav nu stvar. ni ti we go ve no si o ce, ne go je svet ipak gle da od o zdo, ne do Za {to je sve to, ve lim, ta~ - jed na vr sta po ru ke: ovo su mi sti `nog i ne do se gqi vog. no? Ne mo è se zlo i mr `wa ni mal ne za jed ni~ ke vred no sti uki nu ti ni ka kvim qud skim su i slo bo de na ko ji ma qud sko n Teofil Pan~i}

J U B I L E J I : UO^I KONSTITUISAWA SEDMOG VI[ESTRANA^KOG SAZIVA SKUP[TINE VOJVODINE

Ka ko ote ti pa re Be og ra du i dru ge baj ke edan odstupa, a drugi }e na kratko zasesti, istina ne prvi put, u fotequ prvog me|u jednakim poslanicima Skup{tine Vojvodine. Konstituisawe novog, sedmog saziva pokrajinskog parlamenta, u petak, 22. juna, oma{i}e za samo 10 dana godi{wicu konstituisawa prvog saziva vi{estrana~ke vojvo|anske skup{tine, 1992. godine. A ovih proteklih 20 godina niko boqe personalno ne simbolizuje od dva biv{a predsednika Skup{tine – [andora Egere{ija i @ivorada Smiqani}a. Ponajpre, zbog svog parlamentarnog staà – u petak }e, naime, Egere{iju po~eti da te~e ~ak {esti poslani~ki mandat (odnosno sedmi, ako ra~unamo i trogod{wi mandat u delegatskoj Skup{tini Vojvodine), a Smiqani}u peti (ostaje da se vidi do kada }e trajati, s obzirom na ponovne primedbe o sukobu interesa). Mnogi su u ~iwenici da }e Smiqani}, kao najstariji poslanik, predsedavati konstitutivnom sednicom, videli i potvrdu o trijumfalnom povratku socijalista na vlast, iako su oni zapravo ve} neko vreme tu: nakon 2008. postali su deo vladaju}e koalicije u Vojvodini, i to na konto istorijskog pomirewa DS i SPS, ali je prete~a pribliàvawu dveju stranaka bilo upravo Smiqani}evo, kako sam uobi~ava da kaè, „konstruktivno opoziciono delovawe“ u sazivu od 2004. do 2008. Uostalom, SPS je jedina stranka koja je imala poslanike u svim sazivima vojvo|anske skup{tine – ~ak i onom postpetooktobarskom, kada su od 120 skup{tinskih klupa, ~ak 118 popunili poslanici DOS-a. Za socijaliste }e, nema sumwe, Smiqani}evo predsedavawe intimno imati poseban zna~aj: SPS je, naime, jedina stranka koja je u proteklih 20 godina bila prinu|ena da predaje vlast. Trenutak kada su @ivorad Smiqani} i Nenad ânak, potowi predsednik Skup{tine Vojvodine,

razgovarali o zakazivawu konstitutivne sednice 2000. godine („A dao sam Nenadu i savet kako da ’otme’ pare Beogradu“, prise}a se u na{em razgovoru Smiqani}), ozna~ava razdelnicu u ra~unawu vremena u Skup{tini Vojvodine: nakon osam godina vladavine socijalista, usledio je period trijumvirata - DS, SVM i LSV, sa ~etvrtim promenqivim partnerom u vlasti. Posledwe ~etiri godine to su bili, rekosmo, socijalisti, a pre toga – Kari}ev PSS. Takva struktura vladaju}e koalicije obeleì}e i ~etvorogodi{wi period pred nama. Kao najve}oj stranci, DS-u }e po ~etvrti put pripasti ~elno mesto izvr{ne vlasti, a SVM-u, sva je prilika, drugi mandat zaredom mesto predsednika Skup{tine. Liga je, podsetimo, to mesto tako|e dràla osam godina, u mandatima Nenada ânka i Bojana Kostre{a. Od {est dosada{wih predsednika Skup{tine Vojvodine, samo jedan, Milutin Stojkovi} (saziv 1993 -1997) nije politi~ki aktivan, makar ne koliko ostali: trenutno ve} drugi mandat obavqa funkciju predsednika Nadzornog odbora SPS-a, i,

Prete~a saradwe DS-a i SPS-a bilo je moje konstruktivno opoziciono delovawe (@ivorad Smiqani}) re~e mi, ponosan je na to {to od 1990. nije promenio stranku. Svetislav Krsti}, koji je predsedavao najkra}im sazivom – od 2. jula 1992. do 26. januara 1993, na minulim izborima bio je kandidat SNS na ve}inskim izborima u IJ 35 Novi Sad 6. Ukoliko se obistine najave da }e [andora Egere{ija naslediti

Narodna skup{tina ba{ slabo mari I po Ustavu iz 1990. i po ovom aktuelnom, Skup{tina Vojvodine u`iva pravo na utvr|ivawe zakonskih predloga i amandmana na zakone. U proteklih 20 godina pravo na utvr|ivawe zakonskog predloga Skup{tina je iskoristila ukupno 39 puta – najvi{e, 26 puta u sazivu od 2000. godine, dok u odlaze}em nijednom nije posegnula za tim pravom. S druge strane, Skup{tina Srbije je u plenumu raspravqala o okupno ~etiri akta koja je dostavila Skup{tina Vojvodine – dva zakonska predloga su usvojena (Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim slu`bama iz 1994. i Predlog zakona o utvr|ivawu odre|enih nadle`nosti autonomne pokrajine – tzv. „omnibus zakon“ iz 2002), dok Predlog zakona o dopuni Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma iz 1994. nije dobio potrebu ve}inu. Predlog Statuta APV dobio je saglasnost zakonodavnog tela Republike 30. novembra 2009 – ~ak 13 meseci nakon {to je taj akt utvr|en u Skup{tini Vojvodine a u me|uvremenu i, silom prilika, dora|en. Potvr|en je u vojvo|anskoj skup{tini 14. decembra 2009. godine.

Vojvodina danas ima barem neke ingerencije, Statut, predstavni{tvo u Briselu... (Nenad ânak) I{tvan Pastor, bi}e to, nakon ânka, drugi strana~ki lider na funkciji spikera pokrajinske skup{tine. Prvi ~ovek LSV-a je, ina~e, jedini predsednik o ~ijoj se smeni glasalo, i to na zahtev koalicionih partnera: „preìveo„ je to glasawe 26. oktobra 2001. za svega nekoliko glasova. Ono {to je svakako obeleìlo odlaze}i saziv jeste usvajawe novog Statuta AP Vojvodine, proces koji je pokazao da je autonomija isto {to i sloboda – da se ne poklawa. U tome {to je akt o progla{ewu Statuta potpisao Egere{i, opet jedna simbolika – on je, naime, sa jo{ desetak delegata, ve} tada opozicionara, 18. juna 1991. glasao protiv usvajawa Statuta AP Vojvodine, koji je sluìo tome da pojasni ono „veliko ni{ta” koje je vojvo|anskoj autonomiji garantovao Ustav iz 1990. Egere{i je i sada nezadovoqan, i to zato {to u proteklom mandatu nije usvojen zakon o finansirawu nadle`nosti AP Vojvodine, zbog ~ega su, ukazuje, ostvarivawe nadle`nosti pratili veliki problemi. To pitawe ostavqa (se) u amanet novom

sazivu, ~ime bi bila nastavqena niska napora svih prethodnih saziva u poku{ajima da se (re)afirmi{e vojvo|anska autonomija: po~ev od prvog demokratskog saziva i usvajawa „omnibus zakona“ ti napori nisu uvek bili istog inteziteta – prevashodno usled nedostatka politi~ke voqe, ali se danas stiglo do toga, kako je to nedavno primetio Nenad ânak, da Vojvodina ima „barem neke ingerencije, predstavni{tvo u Briselu, Statut i da se o praznicima vojvo|anska zastava, po odluci Skup{tine Vojvodine, vijori pokraj dràvne.“ – Pa nek je i samo to, ipak se negde nazire da postoji ne{to {to se zove Vojvodina, a {to je sve donedavno uporno nazivano ’severna srpska pokrajina’ – kazao je ânak u dokumentarnom seriju „Autonomija Vojvodine: (Re)kapitulacija“. Ina~e, obim vojvo|anskih nadle`nosti uvek je bilo skop~an s aktivno{}u Skup{tine Vojvodine, dakle s wenim plenarnim zasedawima. Svi biv{i predsednici slo`ni su u jednom: ~e{}e zakazivawe sednica prosto nije imalo pokri}a u stvarnim potrebama. Jezikom brojki, u proteklih 20 godina pokrajinski poslanici sastajali su se svega 135 puta – najvi{e, po 34 puta, u sazivima 2000-2004 i u ovom odlaze}em, a najmawe u prvom – svega {est puta. U zbiru dana, to ne iznosi ni {est meseci. Vi{e od polovine istorije vi{estrana~ke vojvo|anske skup{tine proteklo je u traèwu pogodnog izbornog sistema: krenulo se od dvokru`nog ve}inskog s izlaznim cenzusom (prvi izbori 31. maja i 14. juna 1992.), pa se pre{lo na jednokru`ni (20. decembra 1992.), a potom su se izbori 3. i 17. novembra 1996. odràli po „genijalnom“ dvokru`nom sistemu s tri kandidata u drugom krugu („To je bila ideja Bo{ka Pero{evi}a i wegovih savetnika da zagor~aju opoziciji“, re~e mi @ivorad Smiqani}). I ba{ taj sistem se socijalistima 24. septembra i 8. oktobra 2000. vratio kao bumerang. Tek 2004. uvodi se kombinovani ve}insko-proporcionalni sistem, i po wemu je i na izborima 6. i 20. maja izabrano 120 poslanika Sedmog saziva – polovina po ve}inskom, a druga polovina po proporcionalnom izbornom sistemu. U petak }e se videti ko }e od wih ostati u Banskom dvoru, a ko }e optirati za neku drugu funkciju. n Denis Kolunyija

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

INTERVJU

VLA DAN GLI [I],

Gde god moèmo, d bor ni ci „Dve ri“ }e u gra do vi ma i op {ti na ma, u ko ji ma su po sle ne dav n ih iz b o r a u{li u lo k al n e skup {ti ne, uglav nom bi ti u opo zi ci ji, ka è pred sed nik UO Po kre ta „Dve ri“ Vla dan Gli {i}, ko ji je na pred sed ni~ kim iz bo ri ma bio wi hov kan di dat. Iako „Dve ri” ni su u{li u re pu bli~ ki i po kra jin ski par la ment, na sta vi }e da se bo re kao po kret iz na ro da, svim ob li ci ma ne na sil ne bor be, pro tiv vla sti ako ona bu de ra di la kao pret hod na, na vo di iz me |u osta log u in ter vjuu za „Dnev nik“ Gli {i} i po ru ~u je da ne ma ta kvog ustav nog su da ko ji bi mo gao da za bra ni wi hov rad po bi lo kom prav nom osno vu. l S ob zi rom na to da ste bi li pred sed ni~ ki kan di dat, ka ko Vam se ~i ne pr vi da ni no vog pred sed ni ka Sr bi je i to {to je u pr vu zva ni~ nu po se tu oti {ao Bri se lu, oda kle je po ru ~io da pre go vo re sa Pri {ti nom tre ba na sta vi ti, i da tre ba da ih vo di no vi pre mi jer? – Ono {to je bi lo evi dent no ka da je To mi slav Ni ko li} pre u zeo funk ci ju pred sed ni ka Sr bi je je ste da je bi lo do sta po ku {a ja we go vog di sci pli no va wa da na sta vi da bu de pred sed nik po tra di ci ji ka kav je bio i Bo ris Ta di}, a da ne po sta ne srp ski pred sed nik. A da li je to us pe lo, vi de }e mo, s tim da je ovaj od la zak u Bri sel po ka zao da on po pi ta wu pu ta Sr bi je u EU ne }e me wa ti po li ti ku Bo ri sa Ta di }a. Ali se na da mo da }e se u od no su pre ma Ko so vu i Me to hi ji po na {a ti od go vor ni je. To }e mo vi de ti usko ro. l „Dve ri“ su po sle iz bo ra u{le u 12 skup {ti na gra do va i op {ti na. Ka kvu po zi ci ju ta mo ima ju, ili o~e ku je te da }e je ima ti po for mi ra wu vla sti? – U po zi ci ji smo da po {tu je mo ono {to smo go v o r i l i: da ne } e m o sa r a | i v a t i sa stran ka ma Ta di }e vog re ì ma i da sa wi ma ne mo è mo pra vi ti ko a li ci je ni na lo kal nom ni vou. Ta ko da smo uglav nom opo zi ci ja svu da i mi slim da }e to ta ko osta ti i na da qe, s ob zi rom na to da u kom bi na ci ji sa stran ka ma opo zi ci je sa da do la ze i stran ke ko je su ~i ni le Ta di }ev re ìm. Mi, na i me, sma tra mo da lo kal na po li ti ka ni je odvo je na od one ko ja se vo di na re pu bli~ kom ni vou. Ta ko |e, da od bor ni ci je su vla sni ci man da ta, a ne stran ke, ali ne ka ma lo iza |u iz tih stra na ka biv {eg re ì ma ko ji je na neo do sta {te te srp skom na ro du, ako im je to li ko sta lo do lo kal nog pro spe ri te ta. Ba{ za to ne }e mo sa ra |i va ti s tim stran ka ma, a sa osta li ma }e mo vi de ti, za vi sno od si tu a ci je u lo ka lu, od no sno od to ga ka kav su trag osta vi li u pret hod noj vla sti, ako su pri pa da li na ci o nal nim stran ka ma, opo zi ci ji... Da kle, tru di mo se da bu de mo

„DNEVNIKOV” DO SI JE: IN TE LEK TU AL CI I PO LI TI ^A RI

Ko je zapalio ìto? be smrt noj se ri ji “Sa la{ u Ma lom ri tu” i de ca su zna la da “Stu dent ni je za pa lio ì to”. Ali to Stu den ta i we mu sli~ ne ni je ski nu lo sa li ste naj sum wi vi jih, na pro tiv: jer, em su mi sle }i, em su slo bo dar ski ele ment, a to je ite ka ko do vo qan raz log za po do zre we. Ta ko je i po sle maj skih iz bo ra u ze mqi Sr bi ji sva kri vi ca za po raz Bo ri sa Ta di }a sva qe na na sum wi ve in te lek tu al ce. Da kle, stu den te ko ji su u me |u vre me nu po sta li od ra sli qu di. “Raz ma è ni su”, “neo dg o vor ni mu dra ci”, ni je im “sta lo do dru {tva u ce li ni”, po sma tra ju ak tu el nu si tu a ci ju s vi si ne, a Dra go qub Mi }u no vi} je ~ak upo zo rio i da su ne sve sni da je “i Hi tler do {ao na vlast uz po mo} gla sa~ kih li sti }a”... Mi }u no vi} je, do du {e, u ne ku ru ku ko ri go vao svoj stav pri znav {i i da su gra |a ni bi li pre sve ga ne za do voq ni svo jim po lo à jem, te da je ve li ki broj tra di ci o nal nih gla sa ~a DS-a ostao kod ku }e. „Ve li ka gre {ka po li ti ~a ra je {to se po li ti ka uda qa va od gra |a na i {to im se pre ko te le vi zi je {a qu le pe è qe. Pre vla dao je ose }aj da se ma se de ma go gi jom la ko ple ne“, re ~e Mi }un, in di rekt no ubla ù ju }i „osu du” in te lek tu a la ca. Ako je to ve} ta ko, ka ko ka è se da gla va DS-a, ~e mu on da uop {te op tu `be na ra ~un ma lo broj ne eli te u Sr bi ji? Zar su ti, uglav nom usa mqe ni po je din ci, ko ji ima ju po riv da ka ù ono {to sma tra ju isti nom pa ma kar to bi lo i pro tiv wi ho vog in te re sa, re a lan uzrok pa da pred sed ni~ kog kan di da ta DS-a? Zar su to li ko uti caj ni da pre sud no uti ~u na iz bo re? A {ta }e mo s pret hod ne ~e ti ri go di ne – po sr nu lim stan dar dom, sla bim in sti tu ci ja ma, maw kom dru {tve ne na de i pra vi~ no sti, taj ku ni ma i ne u spe si ma u pri vre di, s par to kra ti jom i ko rup ci jom ko ja je ras par ~a la dr à vu na fe u de...? Jo{ od Ti to vih vre me na, me sto in te lek tu a la ca u dru {tvu je bi lo iz ra zi to ne sta bil no i pro ble ma ti~ no, a wi hov uti caj spo ran. Jed no par tij ski re ìm je stra ho vao od umet ni ka, fi lo zo fa, kul tur wa ka – kao kre a ti va ca ko ji ne pri sta ju na ide o lo {ke flo sku le o “dru {tve nom raz vo ju”, i ko ji ni su ve ro va li da po sto ji ne {to ta ko po put “isto rij skog za ko na” ~i ji je Par ti ja gla sno go vor nik. Isto ta ko, i da nas in te lek tu al ci po zi va ju vlast da iz va di gla vu iz pe ska, osvr ne se i uvi di da ba{ ov de i sa da – ima sla be re zul ta te.

Od go vor nost za sud bi nu Evro pe In te lek tu a lac kao po jam lan si ran je 1898. go di ne po sle ~u ve nog ~lan ka „Op tu ù jem“ Emi la Zo le, ko ji je raz ob li ~a vao po za di nu „Afe re Draj fus“. Ter min je pre u zet od ru ske emi gra ci je u Pa ri zu ko ja je ko ri sti la tu re~ jo{ od {e zde se tih go di na 19. ve ka, da bi ozna ~i la sve one ko ji su bi li pro tiv car skog re ì ma i cr kve. Po sle Zo li nog tek sta, in te lek tu a lac po sta je opo zi ci o nar u ime no vih dru {tve nih vi di ka, a po li ti~ ka re flek si ja we go vo ubo ji to oru` je. I da nas je ve li ki broj um nih qu di za bri nut zbog sud bi ne Evro pe, i sva ko ma lo ogla {a va ju se je dan @ak Ata li u Fran cu skoj, Jir gen Ha ber mas i Hel mut [mit u Ne ma~ koj kao i mno gi dru gi. Wi ho ve di jag no ze i kri ti ke s pa `wom se pre i spi tu ju, a s wi ho vim ugle dom se ve o ma pa `qi vo ba ra ta – po go to vo u ta bo ru po li ti ~a ra. Pro tiv ide o lo {ke re pre si je ju go slo ven skih ko mu ni sta pr vi se ogla sio eks-ko mu ni sta i di si dent Mi lo van \i las, tvo rac te ze o “cr ve noj bur ò a zi ji”, a s pa dom Ran ko vi }a sre di nom {e zde se tih, po ras tao je pa ra lel ni svet na ci o na li sta – s kwi èv ni kom Do bri com ]o si }em na ~e lu. Po tom se 1968. ob zna ni la no va le vi ca, ko ju su ~i ni li pro fe so ri Be o grad skog uni ver zi te ta, me |u ko ji ma i sam Mi }u no vi}. To kom se dam de se tih obe stru je na {le su se u po zna tom di si dent skom Od bo ru za za {ti tu slo bo de mi {qe wa (tzv. „Do bri ~in {tab za od bra nu srp stva”) – ka ko par tij ski ka dro vi ]o si} i An to ni je Isa ko vi}, ta ko pro fe so ri Mi ha i lo Mar ko vi}, Qu ba Ta di}, Dra go qub Mi }u no vi}, te umet ni ci Mi }a Po po vi}, Ma ti ja Be} ko vi}, Bo ri slav Mi ha i lo vi} Mi hiz...

Oni su otvo re no pro te sto va li u do ma }oj i stra noj jav no sti zbog ugro `a va wa in di vi du al nih i po li ti~ kih slo bo da na „go vor i mi {qe we„ (pro tiv ~u ve nog ^la na 133. KZ), za la ga li se za oslo ba |a we iz za tvo ra ta da mla dih Vo ji sla va [e {e qa, Vla di mi ra [ek sa... za so li da ri sa we sa poq skom So li dar no {}u, a bi li su pro tiv hap {e wa Goj ka \o ga, auto ra “Vu ne nih vre me na”, i za bra ne dru gih pred sta va i kwi ga. ^la no vi tog Od bo ra u~e stvo va li su ka sni je i u pi sa wu Me mo ran du ma SA NU - pro gra ma ko ji je, iz me |u osta log, omo gu }io Slo bo da nu Mi lo {e vi }u da u~vr sti po ~et kom 90-tih svo ju vlast u Sr bi ji, i da u istom da hu sa op {ti uva `e nim pro fe so ri ma uni ver zi te ta ko ji su ga kri ti ko va li da je wi ho vo mi {qe we sa mo jed no u mo ru inih, i da ne vre di ni {ta vi {e od mi {qe wa bi lo kog dru gog “ma log ~o ve ka”. Ne za do voq ni ta kvim is ho dom, in te lek tu al ci po put Mi }u no vi }a, Zo ra na \in |i }a, Vo ji sla va Ko {tu ni ce, De si mi ra To {i }a i dru gih osni va ju De mo krat sku stran ku, ali ve li ki broj dru gih osta je pa si van i iz be ga va is po qa va we ne za do voq stva.

Od bla ta }e ga pra vi ti... Ju na ci ga |a wa jav no sti u ì vac, por tal „Wuz.net“ – ~i ji ka lam bu ri ~e sto ne ma ju ni ka kve ve ze sa stvar nim do ga |a ji ma, ali svo jim du ho vi tim iz mi {qe nim ve sti ma da ju ubi ta~ ne ko men ta re – lan si ra li su na slov: „Be o grad ski in te lek tu al ci po ~e li da pra ve Ta di }a od bla ta“, dok po vor ku li ca „umr qa nih bla tom“, ko ji iz «na knad ne pa me ti» v« a ja ju» eks pred sed ni ka, pred vo de Sr bi jan ka Tu raj li}, Ve sna Pe {i}, eki pa „Pe {~a ni ka“, Pe tar Lu ko vi}… „Ta~ no je da smo me se ci ma una zad po zi va li qu de da ne iza |u na iz bo re, ali ni smo ba{ o~e ki va li da po be di To mi slav Ni ko li}“, gla si po kaj ni~ ka re ~e ni ca ko ju is pi su ju “« in dek sov ci“» Wuz.ne ta. Sle de }i ve li ki test za de lo va we in te lek tu a la ca bi la je gra |an ska i de mo krat ska po bu na, ma sov no ini ci ra na po sti zbor nom kra |om no vem bra 1996 pa sve do 5. ok to bra 2000. S tim pro te sti ma u Be o gra du ko ji su po tra ja li, ~i ni lo se da je za ce men ti ran sa vez DS-a i in te lek tu a la ca: ta stran ka }e is pu ni ti ci qe ve ve }i ne za rad ula ska Sr bi je u EU, vla da vi ne pra va, de mo kra ti je... Ve za iz me |u DS-a i in te lek tu a la ca po sta la je jo{ ~vr {}a po sle \in |i }e vog ubi stva u mar tu 2003. go di ne. Re~ ju, spre ga mi sle }ih qu di i po li ti ~a ra ne iz bri si vi je deo isto ri je DS-a ko ju su, uosta lom, i stvo ri li in te lek tu al ci s Qu bom Da vi do vi }em i Mi la nom Gro lom jo{ 1924. go di ne. Ali, po sle maj skih iz bo ra do ve de na je u pi ta we ide ja par ti je ko ja po sto ji u Sr bi ji u ra spo nu od go to vo 90 go di na. [ta vi {e, po ja vi la se sa svim dru ga ~i ja per spek ti va, a DS se okre }e pro tiv svo jih kri ti ~a ra. No, pre ma biv {em pre mi je ru Zo ra nu @iv ko vi }u, ina ~e ~la nu stran ke, DS sa da mo ra da se otre zni po sle po ra za, da vi di ko je kriv za ve li ki gu bi tak gla so va a ne va zda da upi re pr stom u ne kog dru gog. Bi lo ka ko bi lo, sle di su o ~a va we s re al no {}u ko ja je su ro va – a na ko ju su mno gi in te lek tu al ci uka zi va li. Advo kat Sr |a Po po vi}, ta ko |e je dan od pro zva nih in te lek tu a la ca, sma tra da je raz o ~a re we DS-a kao i svih onih ko ji su wen pro {li man dat oce ni li uspe {nim, sa svim nor mal no. Ni je nor mal no to {to ni su hte li da shva te da su u tim svo jim oce na ma – u ma wi ni. Pre ma isto ri ~ar ki Du brav ki Sto ja no vi} upa dqi va ve }i na in te li gen ci je, ko ja je ne ka da bi la i te ka ko mo} na, i ni je bi la na Ta di }e voj stra ni. Pro blem je na stu pio iz me |u Ta di }a i one ma win ske, re form ski ori jen ti sa ne in te li gen ci je, ko ja ga je ra ni je po dr à va la. I to ne zbog to ga {to je ta in te li gen ci ja pred iz bo re na pu sti la Ta di }a, ve} obr nu to. Svo ju vla da vi nu ko ri stio je da se do pad ne oni ma “s Ko {tu ni ~i nog spi ska”, jer mi slio je, ka ko uve ra va Sto ja no vi}, da }e s wi ma pro {i ri ti svo ju ba zu vla sti. Ta ko je sto ti ne hi qa da svo jih gla sa ~a ko ji ni su iza {li na iz bo re do veo u naj go ru mo gu }u po zi ci ju: da im je po sta lo sve jed no. n Reqa Kneèvi}

prin ci pi jel ni, sa gla sno ono me {to smo go vo ri li u kam pa wi. Sr bi ji je po treb na no va po li ti ka, ko ja }e po ka za ti da ko a li ci o ni ka pa ci tet ne mo `e te gra di ti na ne prin ci pi jel no sti. l Ka kva je po zi ci ja „Dve ri“ u No vom Sa du, gde ima te pet od bor ni ka? – Ako po s to j i mo g u} n ost da se LSV ome te u vr {e w u vla s ti bi l o gde, to je s te in t e res „Dve r i“, jer mi smo pro t iv to g a da Li ga upra v qa `i v o t i ma na {ih gra | a n a. Me |u t im, to isto v re me n o ne zna ~ i da mo ` e mo da sa r a | u j e mo sa DS-om. Sa r ad w a sa stran ka ma ko j e su jed n a k o kao i Li g a do p ri n e l e uru {a v a w u Sr b i j e, na {e eko n o mi j e i na {e bu d u} n o s ti, ne do l a z i u ob z ir. Ali, ako bi pre k o SNS ili ne k e dru g e opo z i c i o n e stran k e mo g li da sru {i mo Li g u, mi }e mo to i u~i n i t i. l U Ba~ koj Pa lan ci i Srem skim Kar lo vic ma ste ta ko |e u lo kal noj skup {ti ni.

Buyet naj ve }i fi nan si jer l Ko li ko je ko {ta la iz bor na kam pa wa i ko su naj ve }i fi nan si je ri? – Kam pa wa ni je pre {la ono {to smo do bi li iz dr àv nog bu xe ta za re pu bli~ ke i za pred sed ni~ ke iz bo re. Osta lo su bi le do na ci je ma weg ni voa. U sva kom slu ~a ju, na{ naj ve }i fi nan si jer je bu xet Re pu bli ke Sr bi je, pre ko onih nov ~a nih sred sta va ko je pri pa da ju sva kom u~e sni ku iz bo ra. – Re kli smo na {im od bor ni ci ma da pri hva te raz go vo re, da po ka ù da ni smo auti sti~ ni, ve} da smo sprem ni da raz go va ra mo o sve mu o ~e mu mo è da se raz go va ra. Ali, na rav no, to pod ra zu me va da se od prin ci pa ne mo è od u sta ti. Ta ko da smo i u Srem skim Kar lov ci ma opo zi ci ja, a bi }e mo i u Ba~ koj Pa lan ci. l Go vo ri li ste o iz bor noj kra |i i za me ra li To mi sla vu Ni ko li }u {to je u{ao u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, ali on da ste od lu ~i li da pri hva ti te man da te u lo ka lu. Ka ko to ob ja {wa va te? – Stvar je u to me {to su na lo ka lu qu di ko ji su gla sa li za nas o~e ki va li da pri hva ti mo man da te. Uosta lom, ta mo gde smo do bi li man da te i ni je bi lo kra |e. Su {tin ski, kra |e ni je bi lo ni na pred sed ni~ kom ni vou, jer To mi slav Ni ko li} ne bi mo gao da do bi je iz bo re. Kra |a je ve za na za par la men tar ne iz bo re, ta mo gde su na{ po kret i dru ge po li t i~ k e op c i j e otvo r e n o usta l e pro t iv

„DNEV NIK” NA LI CU ME STA: MA \AR SKA NA KON VE STI DA

Dok bankari MMF brine i o sle od la ska Ju-Es sti la i od u sta ja Na{ sa go vor nik do da je i da je ste da je wa „Da ni e li ja” od in ve sti ra wa u Ma |ar ska po ve }a la PDV, ali da sem jed no Sr bi ju, kao me lem na ra nu sti gla je krat nog uda ra na ce ne – to ni je ima lo dru ge vest da ne ko ho }e ov de i da ula è. Fi nan sij ne ga tiv ne po sle di ce. ska gru pa ci ja OTP sa se di {tem u Ma |ar Ono {to se kom {i ja ma tako|e mo ra pri skoj, na me ra va da u Sr bi ji ku pi jo{ jed nu zna ti je ste da su, za raz li ku od dru gih iz ban ku i bo qe se po zi ci o ni ra na na {em tr ne ka da {weg so ci ja li sti~ kog la ge ra, sa ~u ì {tu. Su sed na za mqa je osta vi la iza se be va li jed nu svo ju ban ku. U OTP gru pi je ak so ci ja li sti~ ku pro {lost i bol ne go di ne ci o nar ski ka pi tal ko ji ni je sa mo ma |ar tran zi ci je i po sta la ~la ni ca Evrop ske uni ski. Ipak, us pe li su da se od li~ no po zi ci je. Ali sti gla ju je kri za s ko jom se jo{ uvek o ni ra ju u re gi o nu. Wi ho ve ban ke ra de u Ru bo ri. si ji, Ukra ji ni, Bu gar skoj, Ru mu ni ji i Slo O to me naj bo qe go vo re no vin ski na slo vi. va~ koj. Ni su za o bi {li ni biv {e re pu bli Pre ne {to vi {e od go di nu da na do mi ni rao ke SFRJ: Cr nu Go ru, Hr vat sku i Sr bi ju. je stav pre m i j e r a Ukup na ak ti Vik to ra Or ba na da va je 34 mi li Me |u na rod ni mo ne jar de evra, a Ma|arska je pove}ala PDV, ali sem tar ni fond ni je {ef pra v o bo g at jednokratnog udara na cene, drugih u Ma |ar skoj. Sa da je, stvo je 13 mi negativnih posledica nije bilo pak, u tren du dru ga li o n a kli j e (Laslo Volf) pri ~a: na{ su sed je na t a. Me | u od MMF-a za tra ìo tim, svi ko ji po mo} te {ku iz me |u su po mi sli li 15 i 20 mi li jar di evra. A o to me ka ko se ì da kod do ma }e ban ke ima po pu sta – pre va vi u ze mqi ko joj je po treb na po mo} – ni je po ri li su se. OTP je us pe la da se do bro po zi tre ban ko men tar. ci o ni ra u re gi o nu upra vo za to {to je usvo O to me {ta za kom {ij sko fi nan sij sko tr ji la si stem ra da stra nih ba na ka. ì {te zna ~i spo ra zum sa MMF-om, La slo Po pu stqi vo sti pre ma do ma }em sta nov ni Volf, pred sed nik Uprav nog od bo ra OTP {tvu ipak – ima. Aso ci ja ci ja ma |ar skih ba Sr bi ja, ka è: na ka i ta mo {wa vla da po sti gle su spo ra zum – Spo ra zum sa MMF-om je bi tan za ma kro po ko me omo gu }u ju gra |a ni ma po voq ne uslo e ko nom sku sta bil nost ze mqe. To do no si ve ve za pre vre me nu ot pla tu kre di ta, a ima ju }e po ve re we in ter na ci o nal nih fi nan si je pra vo i na grejs pe riod. Naj vi {e te {ko }a ra pre ma jed noj ze mqi. Di rekt na je, pak, po iza zva li su kre di ti u {vaj car skim fran ci sle di ca {to se po ve }a va po ve re we in ve sti ma, i ta ko je “po voq no” po zaj mi lo no vac ~ak to ra, a to da je vi {i kre dit ni rej ting i sa 90 od sto du `ni ka. Ti zaj mo vi uze ti su pre mim tim – ni è ka ma te. Da qe, otva ra se ve kri ze. Ovu vr stu po mo }i vla da je ogra ni ~i }a {an sa za eko nom ski rast, ko ji je po tre la na kre di te do 69.000 evra. Po red za du ì ban ne sa mo Sr bi ji ve} i svim ze mqa ma u re va wa tu se i {te di, a za raz li ku od nas gde gi o nu. To je do bro i za ban kar ski si stem i za je evro ne pri ko sno ven, kod wih je 60 od sto kli jen te. de po zi ta gra |a na u fo rin ta ma.

c m y

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

JEDAN OD LIDERA POKRETA „DVERI“

ru {i }e mo Li gu

NATO pakta i EU. E tu smo od Tomislava Nikoli}a o~ekivali da nastavi akciju utvr|ivawa izborne kra|e. I jo{ uvek za to nije kasno. l Ostali ste van parlamenta na republi~kom i pokrajinskom nivou. Na koji na~in }ete tu daqe u~estvovati u politi~kom ìvotu? – Nastavqamo da se borimo kao pokret iz naroda. Zna~i, na{e je da nastavimo ja~awe organizacije. Vremena koja dolaze bi}e turbulentna i legitimni su svi oblici nenasilne borbe protiv vlasti, ako bude nastavila da radi ono {to je radila prethodna Vlada. Zna~i, nastavi}emo da se borimo isto kako smo se borili prethodnih godina. l Zabranu „Dveri“ je uo~i izbora traìo predsednik LSV-a Nenad ânak. Da li se

na toj izjavi sve zavr{ilo ili o~ekujete da biste se mogli na}i pred Ustavnim sudom koji odlu~uje o zabranama? – To je bio predizborni ^ankov marketing. Znao je i on da je to totalno neozbiqan zahtev zato {to „Dveri“ u svom 12-godi{wem radu nisu imale nijedan nasilni incident. Imali smo desetine hiqada qudi na

Nema tog ustavnog suda koji bi nas zabranio ulicama i ti skupovi su pro{li bez nasiqa i incidenata, nije bilo govora mr`we niti pozivawa na mr`wu. Jedino {to smo otvoreno i dosledno zastupali stavove u interesu srpskog naroda, tako da nema tog ustavnog suda koji bi mogao da zabrani

„Dveri“ po bilo kom pravnom osnovu. Osim ako ne misle da vode diktaturu – a i protiv toga se moè boriti. l Ka ko ko men ta ri {e te za bra nu „Obra za“? – Izdali smo saop{tewe u kome to osu|ujemo zato {to smatramo da u Srbiji, u ovom trenutku, deluju „parlamentarne stran ke“ - po {to je ulazak LDP-a u parlament vr lo sum wiv koje se zalaù za otcepqewe Kosova i Metohije, te za ga{ewe Republike Srpske kao genocidne tvorevine. Dakle, rade direktno protiv Ustava Srbije i protiv nacionalnih interesa srpskog naroda na Balkanu, a dobijaju status legitimnih politi~kih ~inilaca. U isto vreme, ne mogu da razumem kako mogu da zabrane jednu patriotsku organizaciju protiv koje su optu `be bi le pot pu no sumwive i neosnovane. l Ra di ka li ta ko |e ni su uspeli da u|u u srpski parlament, a ovih dana {tampa prenosi da je ta stranka u rasulu. Pri~a se da im „otkidate“ deo glasova... – Smatramo da nikome nismo otkinuli glasove, iz prostog razloga {to glasovi pripadaju gra|anima, a ne strankama. Ali nezavisno od toga, ~ak i sa te politi~ke analitike nije ta~no da smo uzimali glasove drugih nacionalnih stranaka. Veliki broj nacionalno opredeqenih bira~a ve} je dugo razo~aran svim nacionalnim strankama. Ti qudi bi bili u apstinenciji i obratili su pa`wu na „Dveri“, tako da smo u tom smislu samo aktivirali jedan novi potencijal bira~a koji bi ostali van bira~kih mesta da nije bilo nas. n Sneàna Kova~evi}

FINANSIJSKA GRUPACIJA OTP PLANIRA NOVU AKVIZICIJU U SRBIJI

in ve stiraju, diè rejting Pred u ze }i ma, ta ko |e, ni je lako da vrate zajmove. Zato ban ka uvek pre odo bra va wa kredita provereva dugove preduze}a kod dobavqa~a, kako kredit ne bi zavr{io u vra}awu starih obaveza i s malom {ansom da se redovno otpla}uje. Svi oni koji {tede i koji koriste olak{ice za otplatu kredita imaju ne{to zajedni~ko – kupuju na rasprodajama. Sama Budimpe{ta i okolina grada pro{arane su tr`nim centrima i diskontima. „Tesko” i „Lidl”, koje i mi prièqkujemo, tu su odavno. O ponudi znamo i predobro, jer je jako te{ko na}i vojvo|ansku zelenu pijacu na kojoj nema sira, salame i {ume}ih vitamina iz susedne zemqe. Sve to se, naravno, moè jo{ povoqnije kupiti na licu mesta. Pored prehrambene robe, tu su i neizbe`ne krpice. Recimo, pro{logodi{wa majca koja je jo{ uvek „in„ staje 200 dinara, haqina kad se prera~una 560. Naravno, ovogodi{wi modeli su bar tri puta skupqi. Kupci strpqivo prebiraju po preostalim kolekcijama traè}i “svoj broj”. Isto vaì i za kolekcije CA i HM – povoqno i moderno ima pro|u. Ostale slavne i skupe butike i tursti i doma}i kupci uglavnom samo razgledaju. Turistima je u Budimpe{ti najlep{e. Doterana zgrada Parlamenta s koje je ostrugana vi{evekovna patina blista na suncu. Turisti~ki brodovi plo-

ve Dunavom. Tu su i valceri, ma|arske narodne izvedene na citri... Kome nije do brodova, mo`e da poseti jedan od brojnih festivala. Po~etkom juna na festivalu hrane su na dijetu zaboravili i on kojima bi ona stvarno dobrodo{la iz zdravstvenh razloga. A tamo perkelt, fi{-paprika{ pa gula{, mala `erbo pita – pa sve ispo~etka. Uz stare specijalitete serviran je i novi na~in pla}awa. Svi posetioci sajma na ulazu su kupovali pej - pas karticu. Pla}a se beskontaktno, na zvuk aparata. Svi su bili zadovoqni, pa

i na{i novinari na studijskom putovawu koje je priredila OTP grupa – posetioci koji su pla}ali bez kusura, prodavci i kuvari koji su se trudili da do kraja dana potro{e sumu na kartici. [anse da se trenira bi}e jo{ – preko leta se u Budimpe{ti festivali smewuju jedan za drugim. Uz dobru hranu i atmosferu, oni koji ne mogu na more ute{e se, a oni koji su ostali svojom voqom – lepo se provedu. Jeste da se nabaci koji kilogram, ali nema opeklina od sunca. n Du{anka Vujo{evi}

AGRAR JE NA[A [ANSA, ALI NA (PRE)DUGOM [TAPU

Ka sa tan ka, pro duk tiv nost sko ro ni ka kva ko su se i oko ~ega slo- ste u tome {to uop{te nemamo – Subvencije i po povr{ini ìli kroja~i ekonom- razvijenu preradu, ve} se iskqu- zemqi{ta i po koli~ini proizske politike u Srbiji i ~ivo oslawamo na primarnu voda imaju razne nedostatke. S oni {to u predizbornom i po- proizvodwu. Realno, prera|i- druge strane, ulagawa u sisteme stizbornom {najderaju nisu va~ka industrija ostvaruje naj- navodwavawa, protiv-gradne i u~estvovali - ali su o wemu da- ve}u dobit, a do toga najlak{e prognozno-izve{tajne sisteme, li sud - to je poqoprivreda. Svi moèmo sti}i ako animiramo nau~no-istraìva~ke centre, su je se dotakli, neki su dubqe, poznate svetske kompanije da razvoj zadrugarstva, skladi{ne neki pli}e zaorali, ali su u wi- do|u i rade kod nas, predlaè i prera|iva~ke kapacitete, vama postigli konsenzus: agrar @ivkov. imaju puno opravdawe. Sli~no je na{a {ansa! Ako je ba{ tako, Uostalom, i Frejk Janmat, je i sa podr{kom za podizawe postavqa se pitawe gde nam je {ef sektora za evropske inte- modernih zasada. Pri tome trepoqoprivreda sada i na koji na- gracije Delegacije EU u Srbiji, ba imati u vidu da je razvoj sto~in }e ba{ ona biti kadra da kaè da bi, budu}i da ima veli- ~arstva najodrìvija osnova za povu~e celu privredu zemqe? ki agrarni potencijal, na{a ze- razvoj ratarstva – poruka je O tome koliko je dràva do mqa mogla da se vi{e usmeri na „Vizije 2016”. sada za wu marila najboqe govo- unapre|ewe prera|iva~ke induDinamika dono{ewa podzari podatak da je Javno preduze}e strije, dakle za preradu primar- konskih akata, kojim se utvr|uju „@eleznice Srbije” dobilo lane proizvodwe, ~ime se dobijaju subvencije, tako|e je problemane bezmalo jednako subvencija proizvodi vi{e dodate vredno- ti~na, po oceni agroekonomske koliko i poqoprivreda, i to sti, du{u dali za izvoz u Uniju. struke, naro~ito kada postoji cela!? Naime, „@eleznice” su – Tako|e je poèqno da se po- rizik da se oni donose posle isiz dràvne kase izvukle 16 mi- ve}a uloga zadruga u proizvod- teka odre|enih biolo{kih rolijardi, a agrar tek dve mili- wi. Neki poqoprivredni proiz- kova. Drugim re~ima, zbog prijarde dinara vi{e. U ovoj godi- vo|a~i su sada dosta mali i sma- rode poqoprivredne proizvodni davawa su ve}a ali, uz sva tramo da bi se objediwavawem we potrebno je da sistem subvenobe}awa pretedenata za sastav rada mogla ostvariti ekonomija cija i podsticaja bude transpanove vlade, realno je te{ko obima. To je povezano i sa rentan i predvidqiv, odnosno o~ekivati iole zna~ajnije pove- ukrupwavawem zemqi{ta. Po- da se ti reìmi ne mewaju bez }awe agrarne kase s obzirom na qoprivrednici su imali male velike potrebe. te{ko}e u finansirawu buxet- rasute parcele. Tu se isto moè Va`no je i subvencionisawe skih rashoda. pove}ati efikasnost – ukazuje cene inputa – zeleno gorivo, reA o tome gde nam je poqopri- Janmat, osvr}u}i se i na prela- promaterijal... – i to tako|e jevreda sada, dovoqno je re}i da zni sporazum o trgovini s EU ste pristup koji moè da bude od smo i po produktivkoristi. Umesto sadanosti i po vrednosti {we Direkcije za robU poqoprivredi je najve}i potencijal u izvoza po hektaru pri ne rezerve treba, uverazvijawu proizvoda s geografskim dnu evropske lestvireni su agroekonomice. Jo{ nismo dostisti, osnovati Agenciju poreklom i zato treba raditi gli obim proizvodwe za intervencije na trna standardizaciji i brendirawu koji smo imali pre ì{tu, a doma}u prodvadesetak godina, a izvodwu od jeftine rosmawenom proizvodwom Srbija koji sadrì klauzule o postepe- be iz uvoza treba {tititi i mesvake godine izgubi nekoliko nom smawewu uvoznih carina rama necarinske za{tite, odnomiliona tona proizvoda. U sva- koje Srbija sada napla}uje. One sno striktnijom kontrolom kvakom slu~aju, ako mislimo da od }e, naime, biti ukidane, {to liteta, ~ime se pre svega {tite poqoprivrede izlijemo ~vrst zna~i da }e srpske firme mo}i doma}i potro{a~i. Potrebno je stub razvoja, vaqa nam zapeti. postepeno da se naviknu na ve}u razvijati i robnu berzu kao in– Jedna od na{ih zabluda je konkurenciju na trì{tu. O strument unapre|ewa trgovine upravo tvrdwa da poqoprivreda ba{ zbog toga je, nagla{ava Jan- poqoprivrednim proizvodima. moè da bude nosilac razvoja mat, zna~ajno da se primene me- Pravo slobodne trgovine treba ove zemqe. Ne. Poqoprivreda u re, poput stavqawa fokusa na da bude garantovano poqoprisvakom slu~aju moè da donese preradu i davawe ve}e uloge za- vrednicima kao i drugim privi{e, ali da nosi razvoj, ona to drugama. vrednicima, u unutra{woj i nije u stawu. Jer, to se ni u jed[ta je to {to svi nivoi vla- spoqnoj trgovini. Uz to, s obzinoj razvijenoj zemqi nije desi- sti u zemqi mogu i treba da ura- rom da je u poqoprivredi najvelo, pa ne}e ni kod nas. Naravno de za privredu Srbije tokom }i potencijal u razvijawu proda je treba razvijati, u wu ulaga- mandata nove vlade, bilo je po- izvoda s geografskim poreklom, ti i da ona moè da doprinese sledwih nekoliko meseci pita- treba raditi i na standardizave}em bogatstvu, ali, prosto, we o kojem su raspravqali do- ciji i brendirawu. ona ne moè da bude temeq celo- ma}i stru~waci na 12 okruglih Na kraju, saglasni su oni koji kupne privrede jer je niskoaku- stolova „Vizija 2016“ u organi- se razumeju ali ih ba{ puno ne mulativna delatnost. I tu vaì zaci ji Stal ne kon feren ci je pitaju, poreskom politikom potpuna koleracija: {to je ze- gradova i op{tina – nacional- treba obezbediti da se zemqimqa mawe razvijena, poqopri- ne asocijacije lokalnih vlasti {te koje se ne obra|uje oporezuvreda vi{e u~estvuje u bruto do- i Nacionalne alijanse za lo- je po posebnoj, uve}anoj stopi. hotku zemqe – ukazuje u razgovo- kalni ekonomski razvoj (NA- Poreskom politikom tako|e ru za „Dnevnik” agroekonomi- LED). I oni su akcentovali po- treba podsticati i ukrupwavasta, nekada{wi ministar poqo- qo pri vredu oceniv{i da su we poqoprivrednih poseda: poprivrede Goran @ivkov, podse- zbog razlike u prirodi poqo- zitivan primer i za druge moè }aju}i da po hektaru jedva da privredne proizvodwe, veli~i- biti organizovawe lokalnih imamo prihod od 465 evra, te da ni poseda i drugih parametara, poqoprivrednika na otkupu od nas mawe zara|uju samo u Al- Srbiji potrebne dve strategije 1.300 hektara poqoprivrednog baniji, Rumuniji i Bosni. razvoja: jedna za razvoj poqo- zemqi{ta u Novom Be~eju, uz Su{tinski problem na{eg privrede u Vojvodini, a druga podr{ku op{tine. agrara, po wegovim re~ima, je- za ostatak zemqe. n Sla|ana Glu{~evi}

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : HRVATSKI LOGORA[I SADA OD TOMISLAVA

Pred sed ni ku o}e li novi {ef srpske dràve Tomislav Nikoli}, ne bi li svetskoj javnosti i dokazao svoje novo, demokratsko lice za koje tvrdi da poseduje, smo}i snage i u~initi ono {to wegov prethodnik Boris Tadi}, uprkos uspostavqawu dobre saradwe sa hrvatskim zvani~nicima, nije uradio; dakle, ho}e li, recimo, primiti predstavnike udruèwa zato~enika iz Hrvatske i saslu{ati wihove zahteve vezane za otkrivawe svih doga|aja u nekada{wim logorima na tlu Srbije? Kako „Dnevnik” saznaje, u Udruèwu pravnika “Vukovar 1991” nameravaju da Nikoli}u zvani~no upute pismo i ponove svoje tvrdwe da su u logorima u Staji}evu, Begejcima, Ni{u, Sremskoj Mitrovici i Beogradu ~iweni zlo~ini nad dràvqanima Hrvatske, koje su tokom 1991. i 1992. zarobili pripadnici JNA. Ovo udruèwe je, podsetimo, pre nekoliko godina Tuìla{tvu za ratne zlo~ine Srbije podnelo krivi~nu prijavu protiv odgovornih za de{avawa u tim logorima, ali predmet jo{ nije procesuiran. Lane je i Hrvatsko dràvno tuìla{tvo ustupilo ovda{wem tuìla{tvu optu`nicu protiv biv{eg generala i potpukovnika JNA Aleksandra Vasiqevi}a i Miroslava @ivanovi}a zbog ratnog zlo~ina protiv civila i ratnih zarobqenika u srpskim logorima Begejci, Staji}evo, Sremska Mitrovica, Ni{ i Stara Gradi{ka. Po toj optu`nici, u srpskim logorima ubijeno je 19 zatvorenika, ve}em broju nanete su te{ke povrede s trajnim fizi~kim i psihi~kim posledicama, a vi{e èna je silovano i seksualno zlostavqano. U istrazi protiv dvojice biv{ih visokih oficira JNA, ispitano je 250 svedoka od kojih su ve}ina ratni zarobqenici, a ispitana su i lica koja su s hrvatske strane u~estvovala u pregovorima i razmeni. – Prosledi}emo pismo novoizabranom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoli}u i ~eka}emo na wegov odgovor – kaè za “Dnevnik” predsednik Udruèwa pravnika “Vukovar 1991” Zoran [angut. – Nikoli} je rekao da se ne}e javno qubiti sa hrvatskim politi~ari-

IAKO u SR bI jI OpA DA bROj nO VO O bO Le LIH OD Tu beR Ku LO Ze, bO LeST Se I DA qe ne pRe DA je

I da qe nas ubi ja krv u ma ra mi ci et zatvorenika u ni{kom zatvoru obolelo od utoliko ve}i {to su Ministarstvo zdravqa i sistem tuberkuloze”, „Dva gimnazijalca u Ni{u zdravstvene za{tite kontinuirano uspostavqali obolela od tuberkuloze”, „Dva u~enika partnerstva s desetinama organizacija u dràvi i osnovne {kole u Beogradu inficirana bacilom tudru{tvu, od lokalnog do nacionalnog nivoa. berkuloze”... Ovo su naslovi koji se ovih dana mogu – Ciq aktivnog tragawa je rano otkrivawe novih videti u medijima, a koji potvr|uju da je tuberkuloza slu~ajeva oboqevawa i rano zapo~iwawe le~ewa, jer i danas aktuelni zdravstveni problem. U svetu godise na taj na~in najefikasnije prekida i smawuje la{we od tuberkuloze oboli 8 do 10 miliona qudi, a nac prenosa infekcije i broj obolelih opada – kaè oko 3 miliona wih umre. Najve}i broj obolelih ìpredsednica Republi~ke komisije za tuberkulozu vi u supsaharskoj Africi, jugoisto~noj Aziji i Juprof dr Gordana Radosavqevi} A{i}. – Posebnu pa`noj Americi, ali visoka incidencija tuberkuloze `wu vaqa posvetiti pripadnicima osetqivih grupa nalazi se i u republikama biv{eg Sovjetskog Savestanovni{tva, kao {to su Romi, seksualni radnici, za, prvenstveno usled rasplamsavawa epidemije injektiraju}i korisnici droga... HIV-a. I kod tuberkuloze prevencija i rano otkrivawe Zapravo, najozbiqniji problem u savremenom suigraju veliku ulogu. Akcenat se stavqa na tri osnovzbijawu epidemije tuberkuloze je pojava bacila otne informacije: tuberkuloza je izle~iva bolest, nepornog na lekove. Od po~etka 1990. prijavqeno je, adekvatno le~ewe dovodi do teìh oblika bolesti i naime, nekoliko epidemija multirezistentne tuberotpornosti na postoje}e lekove ~ime se ugroàva kuloze u razli~itim regionima sveta, koje su bile zdravqe pojedinca i wegove porodice, a le~ewe tuposledica neodgovaraju}e primene osnovnih antituberkuloze je besplatno i svima dostupno. berkulotika. Svetska Tuberkuloza je zarazna zdravstvena organizacija bolest koju izaziva bakteStopa incidencije tuberkuloze u je stoga dala smernice za rija Myco bac te ri um tu ber cu Srbiji kre}e se oko 37 na 100.000, borbu protiv rezistentne lo sis. Bolest se naj~e{}e tuberkuloze, ~ija se pojamanifestuje na plu}ima, {to je „umereni pokazateq” va u nekoj zemqi smatra u mada moè da zahvati i stvari propustom u pridruge organe (mozak, momeni vaqanog nacionalnog programa za tuberkulozu. `dane opne, bubrege, kosti, jajnike itd.). Prenosi se Kao rezultat primene mera antituberkulozne zapreko sitnih ~estica koje bolesnik iska{qava u spo{tite kod nas dolazilo tokom niza godina je u do qa{wu sredinu, te je stoga zarazan samo oboleli od stalnog pada broja obolelih od tuberkuloze, pa je plu}ne tuberkuloze. Zaraza ne zna~i i bolest, a sve1990. godine incidencija u SRJ bila 41 na 100.000 ga se 10 odsto onih koji se inficiraju i razboli od stanovnika. U to vreme prose~na stopa incidence na aktivne tuberkuloze. Da li }e do zaraàvawa i oboBalkanu bila je 45, a u Evropi 27 na 100.000. Na poqevawa do}i, zavisi s jedne strane od zaraznosti sa~etku devedesetih godina dogodio se raspad biv{e mog uzro~nika, a s druge od otpornosti organizma koJugoslavije s masovnom migracijom stanovni{tva iz ji dolazi u kontakt s bacilom. Faktori rizika za naratom zahva}enih podru~ja Hrvatske i Bosne i Herstanak te bolesti jesu: HIV infekcija, imunokomcegovine. BiH je bila republika sa najvi{om stopromituju}a stawa, pu{ewe, smawena telesna teìpom incidence tuberkuloze u biv{oj Jugoslaviji od na, zloupotreba alkohola i/ili droge, socijalno 81 na 100.000 stanovnika. ugroène kategorije stanovni{tva, zatvorenici, Rastu}a nezaposlenost, ekonomska kriza i pothrastanovawe u zajednici s tuberkuloznim bolesnikom... wenost stanovni{tva uz kontinuirani stres uticaNaj~e{}i simptomi tuberkuloze su: malaksalost, li su na obolewe u tom periodu. Zbog NATO bombargubitak apetita i mr{avqewe, poja~ano no}no znodovawa koje nas je zadesilo mnogi zarazni bolesnici jewe, povi{ena temperatura uz ka{aq koji je naj~esu odloìli svoje obra}awe lekaru. Ve} slede}e {}e suv i uporan, a re|e pra}en iska{qavawem slu2000. godine zabeleèn je porast incidencije tuberzi, gnoja ili krvi. Oteàno disawe moè biti prikuloze da bi 2002. u Srbiji (bez Kosova i Metohije) sutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudibilo 100 novoregistrovanih slu~ajeva vi{e nego u ma javqaju se ukoliko je zahva}ena plu}na maramica. 2001. godini. Stopa incidencije tuberkuloze u SrbiPreporuka je da se kod svih osoba koje ka{qu duè ji u 2002. godini bila je 37 na 100.000 stanovnika, od tri nedeqe na~ini rendgenski snimak plu}a da bi {to je i daqe predstavqala umereni pokazateq. se iskqu~ila tuberkuloza. Novooboleli se le~e Nakon {est godina sprovo|ewa Nacionalnog prokombinacijom ~etiri leka, a oni koji su se ponovo grama kontrole tuberkuloze u Srbiji stopa godi{we razboleli s pet. Kod ponovo obolelih potrebno je registrovanih slu~ajeva je opala sa 37 obolelih na duè le~ewe i ve}i broj lekova da bi se izbeglo 100.000 stanovnika na 21. Menaxer projektne jedinistvarawe otpornosti bacila tuberkuloze na lekove, ce tuberkuloze Ministarstva zdravqa dr Nata{a {to je veoma opasno po{to se na taj na~in razvija Lazarevi} navodi da preliminarni pokazateqi za tzv. multirezistentna tuberkuloza, koja se veoma te2011. godinu ukazuju na daqi pad u~estalosti tuberku{ko le~i i ponekad ima smrtni ishod. loze u na{oj zemqi. Efekti sprovedenog programa su n Ja sna Bar bu zan

ma, kao {to je to ~inio wegov prethodnik, ali da }e gledati da se re{e neke stvari koje su ve} dugo pod tepihom. Da li }e to biti i jedna od ovih stvari, sazna}emo ukoliko dobijemo wegov odgovor nakon pisma koje mu uputimo. Mi svakako nismo odustali od zahteva za procesuirawe odgovornih za zlo~ine koji su se dogodili u pet logora u Srbiji. Isto tako, nikada ne}emo odustati ni od na{eg zahteva za postavqawem spomen plo~e u Staji}evu, kao mestu stradawa, na kome su qudi bili zato~eni, ubijani i silovani. Put trajnog mira na ovim prostorima vodi preko procesuirawa svih odgovornih za ratne zlo~ine koji ne zastarevaju, kao i preko obeleàvawa mesta stradawa. [angut veli da se istina ne moè zakopati i da }e, kad tad, iza}i na videlo. O~ekuje, pre svega, da bude pokrenut sudski proces u Beogradu i da }e javnost, posle svedo~ewa zarobqenika, saznati kompletnu istinu. – Ako va{a javnost ne bude verovala nama Hrvatima, o~ekujem da }e verovati svim onim gra|anima druge nacionalnosti koji su bili zato~eni, pre svega Srbima, jer su i oni iz Vukovara odvedeni u srbijanske logore u kojima su zlostavqani – poru~uje [angut, i dodaje da }e udruèwe “Vukovar 1991” prihvatiti svaku sudsku presudu, bez obzira kakva ona bila, ali da }e

insistirati na tome da se kona~no otvori postupak u Beogradu. S obzirom na to da se bliì datum obeleàvawa stradawa u logoru u Staji}evu i da }e hrvatska udruèwa, kao i pre nekoliko godina (kada im nije dozvoqeno), zatraìti odobrewe da postave spomen obele`je, vaqalo bi ~uti i

stav gradskih zvani~nika i politi~ara po ovom pitawu. Ali, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, ba{ kao ni drugi lokalni funkcioneri Demokratske stranke, ni ovog puta nije `eleo da se nedvosmisleno izjasni o tome da li je

Zna lo se i ra ni je – Zrewanin nije velika sredina i dosta toga se moglo saznati {ta se u wemu i oko wega de{avalo devedesetih godina – napomiwe Marton. – Qudska je ideja da se obele`i mesto u Staji}evu gde su, ~iwenica je, qudi dovo|eni, a imali smo priliku o tome da slu{amo jo{ devedesetih godina kada je Danica Vu~eni} na Radio Beogradu emitovala prilog o sabirnim centrima ili logorima, a posle i snimila film na tu temu. Va`no je da se ne uskra}uje pravo mi{qewa, pa ni ja ne}u uskratiti to pravo onima koji misle da se tu nalazio samo sabirni centar za razdvajawe qudi koji su ove ili one nacionalnosti, a koji je izdvojen kako ne bi bio na liniji fronta. Ali, isto tako, i ti qudi su morali da znaju jo{ te 2009. godine kada sam prozivan u javnosti, da i ja imam pravo na svoje mi{qewe, pogotovo jer sam potpredsednik jedne ozbiqne partije, ~iji je stav jasan.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Mi lo {e {e qe vi}

o`da }ete u ovom {to Republike Nema~ke kojem ni umnom frazom, od onoga da se }u sad re}i prepozna- imena ne znamo, kao {to ne za lek ne kaè hvala (a kaè ti i re~i utehe, ali ve- mogu (a i ne treba) da ga upam- se, naravno) i da kwigu i cvet rujte mi da od malih nogu slu- te ni Nemci. nije sramota ukrasti (a jeste) {am, u~im pa danas ve} i znam I kad bi zaista tako bilo, pa da ne}e da stalno glasaju da nema na svetu nijednog zla onda ni ovo {to nam se krajem „protiv“ nego da ho}e jednom i u kojem se ne moè na}i i nepro{log meseca maja, najlep- „za“ i da im je dosta da od dva ka, pa makar i jedna jedina ko{eg meseca u godini dogodilo, zla biraju mawe zlo - a ~itav risna komponenta - makar i a na op{te iznena|ewe ~ak i ìvot se zapravo ba{ na takav da se obe{enom ispravi ki~samog diplomiranog menayera izbor svodi. ma i on vi{e do kraja ìvota i proizvo|a~a neke „Tomine E, samo da se ta ~ar{ija i ne}e pogrbqen biti, pa je prarakije“, ne bi moralo da zna~i pred parlamentarne izbore va {teta {to }e mu se taj kraj ni{ta. Ne donosi nikakve ve- setila, ne bi ona prezala da zbiti ve} slede}e sekunde. like {tete dràvi, jer bi jaka budu}nost svoje dece i do kraAli }e se u nebo ipak uzneti – vlada i sposobni premijer moja upropasti, samo da se Boriprav, pravcijat, kao jablan... gli (i morali!) da svedu ulogu su Tadi}u osveti. Pa majku mu Tako i ja iz jedne pobede na predsednika na uticaj i zna~aj staru, ko nam je na ovom svetu pred sed ni~kim izbori ma, a engleske kraqice. Jer da vas krivqi od Borisa Tadi}a, gonekako istovremeno i onog podsetim, mi smo, bar prema reg vo|u nismo imali jo{ od istog „poraza mi{qewa“ koji Ustavu, ako }emo se zaista dr- Milo{a i Kara|or|a. Tako su je postao op{te mesto franàti zakona „k’o pijan plota“, jednom na{eg Emira pitali: cuske i ne samo fran„Zna te li vi ko li ko cuske nego i sredwoevas ne vole u SarajeNarod je najedared prestao da gleda vropske {ilozofske vu?“ – „Znam, naravno. {kole – ve} danas vi- vesti i politi~ke emisije, sve mu se to Pratim i sve znam. Ali dim jednu jako dobru ne znaju oni – dovoqno najedared smu~ilo stranu. Narod je nao meni. [ta sam sve pre~ac prestao da glejo{ posle odlaska urada vesti i politi~ke emisije, ipak nekakva parlamentarana dio. I kao da ne}e da znaju. nekako mu se sve to zajedno demokratija, ma kako se u Jer, to se vi{e ne bi moglo odjedared smu~ilo, klatno se svim ovim dobo{arskim ma- podneti.“ jako zavitlalo na drugu stranifestacijama na{eg nadaleDakle, prosto nam ne daju nu, ka onom normalnom svetu ko ~uvenog srpskog juna{tva da im se osvetimo, pa da svi koji ne vodi ra~una ko mu sedi to trudili da i sami od sebe zajedno potonemo – ko qudi! na kojekakvim poloàjima i sakrijemo. Imamo jo{ samo jednu mogu}funkcijama, i kad se to klatDo smene vlasti ovde dola- nost, ali onda je na potezu onaj no malo smiri i amplitude mu zi u Narodnoj skup{tini, a ne mali Iva, {to je sad na ulicu se smawe, kako iz jedne kraj- u predsedni~kim dvorima. I istr~ao k’o lokomotiva ube|unosti, a to je oboàvawe na- ~udi me da je to, Bogu hvala, ju}i narod da je dobio dvo{ih vajnih glave{ina, tako i promaklo onoj sveznaju}oj beo- struko vi{e glasova i poslaiz one druge koje krase ga|e- gradskog inteligenciji koju, ni~kih mandata nego {to ih je we, otrov i jed, osta}e jedna kako sam od mojih studija u stvarno na izborima dobio, pa staloèna recepcija stvarno- prestonici od pre ta~no 40 go- u tu lepu i samohvalisavu pristi u kojoj su nam va`nija de- dina (mada sam znatno mla|i ~u poverovao uglavnom i samo ca, roditeqi i bra~ni drugo- od jednog diplomiranog me- - on. A ne ra~unaju}i narodnu vi, pa i fudbaleri i tenise- nayera) mogao da utvrdim, mo- majku kojeg zovu Florans Najri... nego predsednik Savezne è{ zavesti svakom plitko- tingel (ili ipak „Palma“, po

NIKOLI]A TRA@E POSTAVQAWE SPOMEN TABLE U STAJI]EVU

ima ko da pi{e za ili pro tiv po sta vqa wa spo men plo ~e u Sta ji }e vu. Zre wa nin ske de mo kra te su ra ni je, tek {tu ro, ka za le da je to pi ta we ko je bi tre ba lo re {a va ti na dr `av nom ni vou. Na no va pi ta wa, ko ja smo pre ne ko li ko da na upu ti li na adre su ka bi ne ta gra do na ~el ni ka, ni smo do bi li ap so lut no ni ka kav od go vor. – Zre wa nin ska vlast u pret hod ne ~e ti ri go di ne ni je ima la svo je mi {qe we o bi lo kom pi ta wu, pa ne ~u di {to je i za ini ci ja ti vu o po sta vqa wu spo men

jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dar Mar ton, iako je svo je vre me no, po {to je u svom ka bi ne tu pri mio pred stav ni ke hr vat skog udru è wa, bio me ta na pa da de sni ~ar skih kru go va, a Srp ska ra di kal na stran ka i zre wa nin sko Udru è we rat nih voj nih in va li da ~ak su i tra ì li da bu de sme wen s me sta spi ke ra lo kal nog par la men ta. – I po sle ovih do ga |a ja us po sta vio sam vr lo do bru sa rad wu, ~ak i sa po je di ni ci ma ko ji su osu di li moj stav – is ti ~e Mar ton za “Dnev nik”. – Qu di su shva ti li o ~e mu se ra di lo, od no sno da ako i go vo ri mo o `r tva ma, bi lo ~i jim, i o ka `wa va wu kri va ca, mo ra mo ima ti na umu da ni ti je sva ki Sr bin zlo ~i nac, ni ti je sva ki Hr vat zlo ~i nac, ni ti su to sva ki Al ba nac, Bo {wak, Ame ri ka nac... Zlo ~in ima ime i pre zi me i on se mo ra ka zni ti. Sa mo ta kvim raz mi {qa wem, i to na svim stra na ma, na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je ne {to se mo è pro me ni ti. Ide ja qu di iz Vu ko va ra ko ji su bi li u lo go -

Zlo ~in ima ime i pre zi me i on se mo ra ka zni ti. Sa mo ta kvim raz mi {qa wem, i to na svim stra na ma, na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je ne {to se mo `e pro me ni ti Zo ran [an gut

obe le` ja u Sta ji }e vu ~e ka la stav i od lu ku vi {ih ni voa vla sti – od go vo rio je, s dru ge stra ne, ~lan Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke i po sla nik u Skup {ti ni Sr bi je Go ran Kne è vi} na pi ta we “Dnev ni ka” da li sma tra da je lo kal na vlast u Zre wa ni nu bi la li ce mer na ti me {to ni je è le la ja sno da se iz ja sni o po sta vqa wu spo men ta ble. Po Kne è vi }e vim re ~i ma, iz me |u Sr bi je i Hr vat ske po sto ji ne ko li ko otvo re nih pi ta wa ko je tre ba re {a va ti na naj vi {em ni vou, ali je si gur no da pred sed ni ci dr à va ne tre ba da se ba ve po sta vqa wem spo men plo ~a po se li ma. A na pi ta we da li bi, uko li ko bi bio iza bran za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na, a s ob zi rom na to da je na po sled wim iz bo ri ma bio kan di dat SNS za tu funk ci ju, pri mio de le ga ci ju udru è wa “Vu ko var 1991” i ka kav stav bi im tom pri li kom pre do ~io, Kne è vi} je od go vo rio: – Pri mio bih tu de le ga ci ju i za mo lio we ne ~la no ve da se okre nu bu du} no sti, da sa ra |u je mo na pro na la è wu re {e wa za bo qi ì vot u bu du} no sti, ume sto da se stal no ba vi mo pro {lo {}u. Ma kar jed no vu ko var sko pred u ze }e u Zre wa ni nu ili zre wa nin sko u Vu ko va ru bi lo bio da le ko ve }i ko rak ka po mi re wu dva na ro da od bi lo ka kvog spo me ni ka. Svoj stav i ovog pu ta iz neo je i pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na i pot pred sed nik Li ge so ci -

naj ra spro stra we ni jem ja go din skom ra sti wu) i Kr ko ba bi }a se ni o ra zva nog Pan te li ja, YejAr Kr ko ba bi }a i we go vog naj mla |eg na sled ni ka Kr ko ba bi }a Tre }eg (ne i Ra do va na) za ko jeg se pri ~a da su ga ba{ ono mad kid na po va li iz Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo“ i za ot kup tra `e ne pro me wi vost pri ma wa dva mi li o na srp skih pen zi o ne ra ko je ima da hra ni onih mi lion i {e sto hi qa da za po sle nih, ali ne ba{ pre te ra no i „rad nih qu di“ i gra |a na mi le nam i na pa }e ne otay bi ne, ko ja je u pro te klom ve ku – a je dva mu i kra ja do ~e ka smo – pro {la sva ko ja ko si to i re {e to, pa pro pi sno pro re {e ta na kroz go re spo me nu to si to po la ko i is cu ri la, mal te ne do gra ni ca od pre bal kan skih ra to va, ta mo ne gde u okvi re Ber lin skog kon gre sa iz 1878. go di ne. Da kle, Sr bi ja po me ri ~o ve ka, a taj ~o vek se zvao Bi zmark i go vo rio je (i me rio“) na te~ nom ne ma~ kom je zi ku. Ta ko da je bez re zo lut nog Kr ki ja, ko ji je uvek u sta wu da rek ne ono Ti to vo isto rij sko „wet“ sta qi ni zmu i ko mu ni zmu uop {te, kao i onog Be to ve no vog fa na „iz Ja go di nu“ drug Ivi ca na ku pio ce log jed nog po sla ni ka vi {e od tzv. Ko {tu ni ce dr Vo ji sla va. Ali ma li Iva uop {te ni ja ta ko ma li kao {to ga je za mi {qao Qu bi vo je R{u mo vi} („na uli cu is tr ~ao ma li de ~ak Iva, za di hao, za huk tao, k’o lo ko mo ti va, }i hu, }i hu, }i hu-huhu, }i hu, }i hu, }i-hu-hu...“). I za to se ne tre ba bri nu ti. Kod To me i Vu ~i }a mo gao bi da bu de i pre mi jer, {to kod Ta di }a ne mo `e, ali je Ivi ca ipak pa -

nedeqa17.jun2012.

c m y

dnevnik

ri ma u Re pu bli ci Sr bi ji, od no sno sa bir nim cen tri ma, da ih ta ko na zo vem, je ste pot pu no le gi tim na. Uosta lom, ~im su oni ima li mo gu} nost da u|u u na {u dr à vu da bi raz go va ra li o tim ide ja ma, to je ne {to {to me |u na rod ne nor me po li ti~ kog i sva kog dru gog po na {a wa do zvo qa va ju. Ni u vre me ka da je pri mio de le ga ci ju iz Hr vat ske, uka zu je Mar ton, ni je na me ra vao da opre de qu je lo kal nu sa mo u pra vu u po gle du to ga da li bi tre ba lo po di }i spo men obe le` je ili se us pro ti vi ti toj ide ju, jer se zna ka kva je pro ce du ra za po di za we spo me ni ka. – I u svo joj pr voj iz ja vi sam is ta kao, {to su mno gi ko ji su tra ì li mo ju sme nu za bo ra vi li, da to pi ta we mo ra da se re {i u me |u dr àv nom do go vo ru, jer je ta kvih lo go ra bi lo i za srp ske voj ni ke i ci vi le u Bo sni i Hr vat skoj – pod se }a pot pred sed nik LSV. – U go di na ma ko je su sle di le, i dru gi po je din ci iz lo kal ne sa mo u pra ve da va li su iz ja ve u ve zi sa tim, i slo ì li su se da bi me |u dr àv nim do go vo rom tre ba lo da se re {e sva me sta za ko ja se sum wa da su bi la iz vor ru `nog i ne ga tiv nog po na {a wa pre ma voj ni ci ma ili ci vi li ma. Pri me tio bih da su Bo ris Ta di} i Ivo Jo si po vi} na ~i ni li ve li ki is ko rak u pret hod nom pe ri o du, po se tiv {i i je dan i dru gi me sta stra da wa oba na ro da. To su po zi tiv ni ge sto vi, ko ji ja sno go vo re da ove dr à ve mo ra ju da idu una pred. Na ta la su tih po zi tiv nih pro me na o~e ku jem da se re {e pi ta wa obe le à va wa ovih me sta, ko ja ne bih na zvao stra ti {ti ma, jer je na su do vi ma to da utvr de. n @eq ko Ba la ban

met ni ji od ve }i ne be o grad skih in te lek tu a la ca. On ne }e hte ti da se cu je na dve go di ne sa „na rod wa ci ma“, pa da se po sle „sa mo sa’ra ni“, ne go na sle de }ih 20-30 go di na sa de mo kra ta ma, ma kar i kao vo do no {a. Ni kad se ne kla dim, ali znam. Ma da bi mi bi lo zgod ni je da se do go vo re, pa bih na pi ta we ko nam je da nas na ~e lu dr à ve mo gao jed nim je di nim pre zi me nom – ovim iz da na {weg na slo va – da od go vo rim. I znam da {to se ti ~e za huk ta log ma log Ive mo gu mir no da spa vam, ma da mi se ba{ ne ku no} pri sni lo da pr ko sim voj vo di [e {e qu, ko jeg ni u ona stra {na, ali ipak bo qa vre me na (jer ova su go ra, naj go ra, ako smo iz gu bi li sva ku na du) ni sam sa wao – ba{ ni kad. Jed no stav no mi se ~i ni, i ~u di me da se moj po koj ni ko le ga Frojd ni kad to ga ni je se tio, da se sno vi ma mo è di ri go va ti, pa ~ak kad nam i ja va iz mi ~e. Ja i ina ~e sva ku no} na mer no sa wam, tek da ne dan gu bim i da mi ne bi bi lo do sad no dok spa vam, a sa wam sa mo le pe sno ve, jer sam se od le pe ja ve i od vi kao. Ne ka ko mi se – da li za to {to sam onim mla da la~ kim za blu da ma za {ti }en bio – ve} du go ~i ni da sam sve do 1989. go di ne ì veo me |u su na rod ni ci ma ko ji su ì ve li i zna li da ì ve, ra du ju se i pla ni ra ju, a da sve ovo ve} odav no vi {e ni je ì vqe we ne go je di no i is kqu ~i vo: go lo pre ì vqa va we. Po gle daj te uosta lom u fri ì de re i {pa i ze svo je, ako us pe te da „o~i svo je ~ar ne“ bar na ~as odvo ji te od TV-ku ti je, a o or ma ni ma i gar de ro be ri ma da i ne go vo ri mo – sa sva kim se ras teg nu tim „yem pe ri }em“

S U S R E T I : NE NAD PU HOV SKI, AUTOR DO KU MEN TAR CA „PA VI QON 22”

Jedini lek je da do|u novi red @u pa nij skim su dom u Za gre bu na sta vqe no je su |e we za rat ni zlo ~in biv {em ko man dan tu spe ci jal ne je di ni ce hr vat skog MUP-a To mi sla vu Mer ~e pu, ko ji se te re ti da je pot kraj 1991. na re dio hap {e wa, mu ~e wa i ubi stva ci vi la sa za gre ba~ kog, ku tin skog i pa kra~ kog pod ru~ ja. A kao no vi mo me nat u pro ce su na ja vqe no je da }e u sud ske spi se bi ti uvr {ten i do ku men tar ni film Ne na da Pu hov skog „Pa vi qon 22”, sni mqen 2002. go di ne. Pu hov ski je u ovom do ku men tar cu opi sao {ta se je se ni 1991. do ga |a lo na Za gre ba~ kom ve le saj mu ko ji je pre tvo ren u svo je vr san sa bir ni lo gor, u ~i ji su „pa vi qon 22” do vo |e ni „sum wi vi” gra |a ni, uglav nom Sr bi, ko ji su ta mo is pi ti va ni, mal tre ti ra ni, mu ~e ni, a ne ko li ko ih je i ubi je no. Pre `i ve li su, pak, iz pa vi qo na od vo |e ni na Pa kra~ ku po qa nu, gde su po no vo mal tre ti ra ni, a jo{ ~e {}e li kvi di ra ni. Po seb no stra vi~ no po gla vqe je sud bi na Ma ri ne Nu i}, `e ne ko ja je u zlo gla snom pa vi qo nu mu ~e na i si lo va na ~ak 19 pu ta. Po tom su je od ve li na Pa kra~ ku Po qa nu, ta mo su je po no vo zlo sta vqa li i na kra ju ubi li. We no te lo ni ka da ni je pro na |e no, a ni su ra sve tqe ne ni okol no sti pod ko ji ma je stra da la. O svim tim zlo ~i ni ma je, pod pri ti skom EU, na kra ju ipak po kre nu ta is tra ga ko ja se za vr {i la hap {e wem To mi sla va Mer ~e pa. – Film sam na pra vio zbog sra ma jer sam Za grep ~a nin, a sve se to do ga |a lo u mom gra du – re ~i su Ne na da Pu hov skog, uz na po me nu da „naj stra {ni je stva ri ni su u fil mu”, ve} sa mo ono {to je bi lo mo gu }e do ka za ti iz naj ma we dva iz vo ra.

za po li ti~ ku hra brost”. Do sa da je pri ka zan na ne ko li ko fe sti va la, emi to vao ga je i B92, ali ga HRT i da qe „dr `i u bun ke ru”, iako ga je ured no ot ku pio i pla tio. Po sled wi na ve den raz log je bi la du `i na – sa svo jih 55 mi nu ta ne ukla pa se u pla ni ra nu {e mu!? No, na kon {to je „Pa vi qon 22“ i zva ni~ no @u pa nij ski sud u Za gre bu uvr stio u do ka zni me ta ri jal, oprav da no se po sta vi lo pi ta we da li upra vo to mo `da otva ra vra ta ovom fil mu da ga HTV ko na~ no pri ka -

su u ve li koj me ri do pri ne li ak tiv noj pro me ni sta va jav no sti pre ma do ga |a ji ma u po sled wih 20 go di na. âk mi slim da je u to me po zi ci ja Hr vat ske da le ko bo qa od osta lih post ju go slo ven skih ze ma qa. No, na à lost, HTV je i da qe na re pu tih do ga |a ja, ume sto da ih, na spe ci fi ~an na ~in, vo di – ka è nam Pu hov ski. Po re ~i ma sa go vor ni ka „Dnev ni ka”, we go vi fil mo vi „Pa vi qon 22”, „Lo ra: sve do ~an stva”, kao i „Olu ja nad Kra ji nom” Bo ì da ra Kne è -

`e. Me |u tim, autor Ne nad Pu hov ski je i da qe pri li~ no skep ti ~an. – Bo jim se da je si tu a ci ja na HTV-u sa da jo{ vi {e pro tiv emi to va wa fil mo va po put „Pa vi qo na 22” ne go pre – iz ja vio je Pu hov ski za „Dnev nik”. – Na ~in na ko ji HTV se be vi di, na i me, kao kon ku ren ci ju ko mer ci jal nim stra ni ca ma,

vi }a ko ji je pro du ci rao, pr vi su otvo ri li ve o ma ose tqi ve te me u hr vat skoj jav no sti i po kre nu li pi ta wa vla sti te od go vor no sti za ne ka zlo ~in stva ko ja su se do go di la to kom de ve de se tih. – U Sr bi ji je to kre nu lo pu no ka sni je, dok u Bo sni to su o ~a va we s pro {lo {}u, u smi slu pri zna va wa „da smo i mi na pra vi li ne ke svi wa ri je”, jo{ ni je ni za po ~e lo. U BiH i da qe svi se be vi de sa mo kroz pri zmu `r tve. Ipak, ne bih re kao da je u Bo sni si tu a ci ja da nas po put one u de ve de se tim, ko ja je do pri ne la da na kra ju bu de kr vi do ko le na. Ali si gur no je da je ta mo, ba rem po mom uvi du, jo{ do sta od bi ja wa sa gle da va wa kom plek sno sti rat ne i po strat ne stvar no sti. Ko men ta ri {u }i oce ne da je ze mqa ma s pod ru~ ja biv {e Ju go sla vi je, u pr vom re du Hr vat skoj, Sr bi ji i BiH, na kon ra to va na ovim pro sto ri ma bio neo p ho dan pro ces sli ~an de na ci fi ka ci ji, te da su zbog iz o stan ka iste i da qe uobi ~a je ni na vi ja~ ki re kvi zi ti pla ka ti Mla di }a i Go to vi ne, a „hi to vi” slo ga ni ti pa „Ubij, za ko qi...” i „Sr be na vr be”, Pu hov ski tvr di da je „pre sve ga po treb na edu ka ci ja” gra |a na. – Po treb na nam je sna `na pro mo ci ja no vih si ste ma vred no sti, onih ko ji se ~e sto vr lo po vr {no na zi va ju „evrop skim”, prem da je ba{ Evro pa bi la iz vo rom ko lo ni za ci je, agre si je i kr {e wa qud skih pra va, pa i na ci zma. U sva kom slu ~a ju, po bor nik sam te ze da svi na ovim pro sto ri ma, na ovaj ili onaj na ~in, pa ti mo od PTSP-a. I bo jim se da je za to je di ni „lek” za pra vo do la zak ne ke pot pu no no ve ge ne ra ci je, one ko ja }e se okre nu ti dru gim vred no sti ma. I bu du} no sti... n Mi ro slav Sta ji}

„Moj je svet {e zde se to sma {ki”

i skroz de for mi sa nim „sa kov ~i }em“ ve} i li~ no po zna je te i sa sva kim ima te pu no za jed ni~ kih, a da ka ko du go go di {wih, uspo me na. Kao onaj ru ski ro bi ja{ {to se po sle 40 go di na vra tio iz Si bi ra i u Mo skvi na pe ro nu od mah pre po znao bra ta ro |e nog. A bra tu mi lo {to ni je za bo ra vqen: „Pa je l’ se ba{ to li ko ni sam pro me nio? Ka ko to da si me iz cu ga pre po znao?“ - „Pa, po ka pu tu“... I sa wam ja ta ko utam ni ~e nog Vo ju [e {e qa, pa mi do {lo i da mu ma lo pr ko sim: „Jes ~uo, Voj vo do od Kar lo ba ga i Vi ro vi ti ce, ko nam je po stao pred sed nik?“ I on me ze zne u mo men tu: „Te bi, a ne me ni. To on mo `e sa mo va ma da bu de, me ni ni je mo gao ni pot pred sed nik da bu de. I to mi je tek u po sled wi ~as iz mo lio, a ja {ta }u, uvek sam bio slab na mi lo sti wu.“ E ne vo lim kad me ta ko nad go vo re u jed noj re ~e ni ci. Sva sre }a da je to bio sa mo san, pa za ovu mo ju bru ku ni ko ne }e sa zna ti. n \or |e Ran deq

Ne nad Pu hov ski je po zna ti hr vat ski fils mi, po zo ri {ni i te le vi zij ski re di teq, film ski te o re ti ~ar i kri ti ~ar, pu bli ci sta, pro fe sor na Ake de mi ji umet no sti i di rek tor pro du cent ske ku }e „Fak tum”, ko ja sto ji i iza „Pa vi qo na 22”. Iako je i da nas ite ka ko ak ti van, za se be ka `e da je we gov svet, u osno vi – {e zde se to sma {ki. Na na {u pri med bu da se pre ne ko li ko da na u No vom Sa du oku pi lo ba{ le po dru {tvo fil ma {a {e zde se to sma {a, pred vo |e no Ma ka ve je vom i @il ni kom, pri me tio je da, in di ka tiv no, ni ko iz te ge ne ra ci je „ni je do {ao na vlast”. „Ta je ge ne ra ci ja me ni ja ko za ni mqi va”, ka `e Pu hov ski. „I upra vo mon ti ram svoj film o ’68-moj, o svo jim pri ja te qi ma iz tog vre me na, s le pim i za ni mqi vim pri ~a ma ~e tr de set go di na po sle. I ono me {to je od to ga osta lo. Ne pre vi {e, bo jim se...”

Deo „Pa vi qo na 22” su i sve do ~e wa ne kih od u~e sni ka ovih sra mot nih do ga |a ja, po put sa mog Mer ~e pa, kao i pri pad ni ka we go ve je di ni ce Zvo ni mi ra Tru si }a i Stje pa na Spa ji }a, te vi so kih po li cij skih i dr àv nih zva ni~ ni ka iz tog vre me na. Spa ji} je pri to me otvo re no iz ja vio da je „sva ko ko je ta mo stra dao - za slu ìo smrt”, osta li su se uglav nom prav da li „da dru ga ~i je ni je mo glo, jer se ze mqa iz ne na da na {la u ra tu”, dok je stra da we Ma ri ne Nu i} oce we no kao „ne sre }an slu ~aj”. Do ku men ta rac je pre mi jer no pri ka zan pre rav no de set go di na na Da ni ma hr vat skog fil ma, ka da je za we ga re ~e no da je „spret no na pra vqen, uz bu dqiv film ko ji za slu ù je is ti ca we

go vo ri to me u pri log. Je di na mo gu} nost je sa svim prag ma ti~ na: da ne ko u bor bi za po zi ci ju na HTV-u po mi sli da mu to mo `e po mo }i. No, za to su {an se ma le. Ka da je u Sr bi ji svo je vre me no pri ka zan sni mak zlo ~i na „[kor pi o na” u Sre bre ni ci, na krat ko je pro me we na per cep ci ja do brog de la gra |a na o ge no ci du po ~i we nom u tom gra du. Me |u tim, ofi ci jel na po li ti ka je to, na `a lost, ubr zo gur nu la pod te pih. Sli~ ne su se stva ri de {a va le i u Hr vat skoj. Is pa lo je ta ko da su na ci o nal ne eli te mno go ve }i pro blem za su o ~a va we s pro {lo {}u od gra |a na ko je te eli te na vod no pred sta vqa ju. – Do sa da {wi na po ri ci vil nog dru {tva u Hr vat skoj ipak

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

[ O R O M

B O R O M

Volem

Ba ti na je bi la je di ni pro iz vod ko ji je na {a dr à va uvo zi la. Sve smo ima li i ume li da sa mi pro iz ve de mo, je di no smo ba ti nu uvo zi li iz ra ja an da da kod nas ima ve} ma oni {to vi {e ne vo lu neg {to vo lu. Ni je to na vek ta ko bi lo. Bi lo je i on dak ta ki’ ko {to su i ovi da na ske, al se on dak zna lo kol ko ih je i vo di lo se ra ~u na o wi ma. Da nas ni ko ne vo di ra ~u na ni o na ma a di bi jo{ i ta kim bri gu vo di li. Ti {to ne vo lu, ne vo lu ni kad ne ko bri ne o wi ma, pa smo opet tu di smo i oda kle smo kre nu li. Sve je to o~ lo po o~i nu kad su po ~e li svi da ima ju pra vo gla sa i me sto di mo gu da di va ne o tom {to mi sle da ima du pra vo. Kad god, kad je bi lo re da za pra vo, taj {to je ta ko {to god teo da di va ni, ko {to ovi sad di va ne, mo ro je ~e rez to ga da ide zdra vo da le ko. Em se umo ri dok ne do |e do tle, em se umo ri kad stig ne. E, al jo{ dok i ne stig ne va zda se, ka ù, osvr }o da vi di imal ko ga da ga pra ti. I od tog se umo rio. Kad ta ki, umo ran i tvr do glav da ka è {ta je na u mio, stig ne ta mo di se to ko bo ja gi sme lo, on dak je mo ro da is ko pa ru pu, da bu de du bo ka kol ko je we gov jed, da se sa gne i da ne lar ma neg da br zo {ap ne {ta je na u mio i oma da za tr pa tu ze mqu, da sa ra ni svoj di van {to se ne sme di va ni ti. Kan da da je i on dak bi lo da se o po koj ni ma di va ni lo sve naj lep {e pa je ta ko i o tim sa ra we nim ba qe zga ri ja ma taj {to je ru pu ko po mi slio sve naj lep {e. Mu ka we go va {to ni o tom ni kom ni je smeo da di va ni, al mu je bi lo po vo qi i sr ce na me stu. Osta lo mu je bi lo, kan da, mal ko po -

me {a no pa je tre so ko fi }a, kad god, kad ko god po me {a ka blo ve a mo tor ipak upa li. Dok je bi lo i re da i ba ti na, bi lo je i ~e sti tog di va na. I on dak je po ne ko za vr }o no som, al su i we mu nos, i{i, ru ke i {i ju za vr }a li pa je na vek bi la sku pqa da ra ne go me ra. Ret ko je ko imo ra ~u na za ta ku ra bo tu, pa se ni ko ni je ni va to to ga, sem oni {to su bi li zdra vo na pred ni u ide ja ma. Ide ja je na vek ima la ce nu i ko {ta la. Ne ko se ovaj dio a ne ko po mo drio, mo glo je da se bi ra. Mal ko je bi lo mo drih a mlo go vi {e mu drih, {to ni su la ja li na zve zde. On dak je do {la slo bo da. Ej ra do sti, ko joj se ra do vo ne bi. I u toj slo bo di je sve bi lo slo bod no, sem onog {to se ni je sme lo. Nig di ni je pi sa lo {ta se sve ne sme i ni je red, al se zna lo. Upam tio na rod od

Ni sam na i {o nig di da ~u jem ko ji je to maj stor ta mo go re pra vio, al da je umo, sva ka mu ~ast. Na tim te sti ra nim i li cen ci ra nim ba ti na ma pi sa lo je sa mo „iz ra ja iza {la“. Ta ni je ume la da se po kva ri i ume la je br zo da opra vi te {to su kre nu li da se kva re. Ne ma vi {e ni tog maj sto ra, kan da. Odav no ne uvo zi mo vi {e ta ke, ove {to da nas ima mo su ne ka ko vi {e za ukras. Pi {e i na wi ma, ni je da ne pi {e. Pi {e da su „ma de in prc“. Ne kad je po koj na Mi loj ka ima la jed nu fir mu, ode kod nas. Zva la se Prc Mi loj ka. E, al to je bi lo zdra vo pre neg {to smo se raz bo le li od pro ma je u de mo kra ti je. Kad smo to iz Gr~ ke do bi li, oma smo po de li li na dva de la, da vi di mo od ~e ga su je na pra vi li. Je dan deo je bio de mos a dru gi kra ti ja. Taj {to je ras kla po ni je me to na o ~a re pa je ta ko i ras kol pio. De mos je vi dio la ko al mu se

Brzo {apne{ {ta si naumio i oma zatrpa{

ra ni je, kad jo{ ni je bi lo tol ko kr ti ca i kad se zna lo di je ze mqa od wih iz ri ve na a di je fri {ko is ko pa na da se sa ra ni ono {to ne sme da se di va ni. Bi lo je to vre me kad su bu va re bi le pu ne bu va i ba ti na, kad se ta mo ni je le {ka ri lo neg ro bi ja lo i pre bi ja lo. Ni on dak se {u {a ni je bo ja la Bo ga, ma kar {to je i we mu bi lo ogra ni ~e no kre ta we ode kod nas. On dak se {u {a bo ja la ba ti na. Ba ti na je on dak bi la je di ni pro iz vod ko ji je na {a dr `a va uvo zi la. Sve smo ima li i ume li da sa mi pro iz ve de mo, je di no smo ba ti nu uvo zi li iz ra ja.

za mu ti lo pa je ono dru go is pa lo ku ra ti ja. Ta ko je kod nas po sta la de mo ku ra ti ja. E, u toj na {oj de mo ku ra ti ji vi {e ni ko ne ide da le ko, ne osvr }e se, ne ko pa ru pe, ne {a pu }e. La je ko god {ta o}e, kad god o}e i na ko ga god o}e. I ni kom ni {ta. Prc Mi loj ka ba ti na ne ma ni je dan kraj. One sta re su ima le dva kra ja, za ute hu. Isti na da se na wi ma iz li zo sa mo je dan kraj, al je na ro du bi lo lak {e kad su zna li da ta mo ne gdi ima i dru gi kraj ba ti ne. Ove da na {we, ukra sne, ako ne ma ju kra je vo mo ra da idu ukrug, sa mo krug ne ma kra je ve i }o {ko ve. Bi }e da je to re di zaj ni -

ra ni sta ri pa tent od ka ri ke - ka ri ke na ma ri ke, ko na bi je taj do bi je. Ba ti na vi {e ni ko ne do bi ja po za slu zi i od vla sti. To se da na ske ne sme, ni je da se vlast bo ji, na o pa ko. Ta ko je vre mo do {lo, la je ko {ta stig ne, ne brem za ni od ko ga, la ju jed ni na dru ge, la ju na zve zde i svi la ju se be ra di. Kad god su sa mo ke re la ja le, al ni one ni su la ja le ra di se la ve} se be ra di. Te ke re {to su zdra vo la ja le bi le su ve za ne na krat ko. Kad god ke re ni su sme le da idu {o rom i da la ju. Ta ke su il do bi le {er pu na rep il su bi le u{tro je ne. [tro je i da nas te sa {o ra, al ih opet vra te. [to re ~e ja dan, bo qe da im po va de zu be neg {to ih {tro je, ne }e oni da nas j... ve} da nas uje da ju. Od kad je ta de mo ku ra ti ja, ~u do jed no kol ko sve ta ni {ta ne ra di i kol ko ima ju ka de da la ju i tu |u bri gu da bri nu. [to gla sni je, pro sti je, i ma sni je to bo qe. Vaq da kad je ma sni je lak {e skli zne. Ako se ko god i okli zne, ne ma tu vi {e ro bi je i bu va re. Ba ti na ne ma odav no, to se da nas u de mo ku rat skom dru {tvu ni ne sme, ta ki je za kon i red. Vi {e ni ro |e ni ba ba ne sme da }u {ne svog de ra na. Val da se vlast bri ne da de ra nu ne po is pa da ju mle~ ni zu bi od }u {ke. Pa ne bi to bi lo, ne bri ni te. Ba ba kad }u {ne on zna i ka ko i di tre ba. Od tog se po sta je ~o vek i to je na vek bi lo. I ma~ ka }u {ne ma ~e, kr ma ~a pra se, pe to pi le, da se ne vi ja mo sad po avli ji, ta mo je na vek bi lo re da i ni ko u pra zno i bez po vo da la jo ni je. Cvr ku ta li, pre li i mja u ka li je su al sa mo kad je vre me za to. Osta tak da na su ra di li ne {to, vi ja li mi {e ve, gqi ste, mu ve, ri li i ka qu à li se, do ji li i {e pu ri li se, da su na {i lep {i neg kom {ij ski. Nek nas stig ne, ako ume. Nad la ja va wu ni kad kra ja, jo{ od kad su nam uve li ove kom pju te re, po o tva ra li pro zo re, fo ru me, mej lo ve i ko men ta re, ni ko vi {e ne mo ra da dr ì usta otvo re na. Da nas na rod la je sti snu tih zu ba, da se ne bi ne ko se tio onog o ke ra ma. Ko bo ja gi ni ko ni kog uje sti ne }e, man te se {tro je wa. Da je bi lo pa me ti i de mo ku ra ti ja bi ima la jed no „u“ ma we. Ova ko, sva ova ze mqa {to je vi di te di god u bu xa ku je od kr ti ca. Ni ko tu ni {ta la no ni je. Da nas se la je na sva sva zvo na, sve nam zvo ni u u{i ma. Kad opet bu de mo ~u li nor mal no, bi }e kan da ka sno. Po ra {}e de ca u la ve ù, mi sli }e da to ta ko tre ba i ~u {ka }e se me |u sob no, lan ci ma, {ip ka ma, bri ca ma, bok se ri ma. ]u {ku ni kad do bi li ni su, pa ni ne zna ju {ta je to {to se da nas ne sme a ovo dru go su ve} po ~e li. Eto, vo lem {to ste ovo pro ~i ta li do kra ja. n Bo ra Oti}

PANONSKI MORNARI NA REGATI „FIUMANKI”

Kad nema vetra, dobri su i naresci n Pi{e: Pe tar An to ni je vi} e ga ta „Fi u man ka“, ko ja ve} vi {e od de ce ni je ob le à va po ~e tak ju na i tu ri sti~ ke se zo ne u Ri je ci, od pro {le go di ne do ga |aj je na ko me svo je zna we u je dre wu, a u okvi ru pres re ga te, po ka zu je i do ka zu je i eki pa Te le vi zi je Voj vo di ne. Ovo go di {we u~e {}e bi lo je pri li ka da se po pra vi pro {lo go di {wi uti sak, ka da su pa non ski mor na ri osta vi li iza se be isti broj po sa da ko ji ma su vi de li le |a, to jest bi li su {e sti u kon ku ren ci ji 12 eki pa. Ove go di ne, broj eki pa bio je isti, a po red 10 do ma }ih, tu je bi la i po sa da slo ve na~ ke Ka po di stri je. Po sled we pri pre me za tak mi ~ar sko je dre we na mo ru, po sle sa ti rav ni ce, sva ka ko su nam bi le pro la zak kroz Gor ski ko tar i onaj tre nu tak ka da na Vra ti ma Ja dra na bqe sne ve li ko pla vet ni lo Kvar ner skog za li va. Na ga tu Ka ro li ne Ri je~ ke do ~e ka la nas je uobi ~a je na vre va, uùr ba nost i gu `va, kao i 12 re gat nih je dri li ca sprem nih za tr ku, ko je za no vi nar ske po sa de or ga ni za to ri iz najm qu ju iz ACI ma ri na. Ukr ca va we je, ka ko to obi~ no bi va, obe le ì lo i me |u sov no za dir ki va we po sa da, uz do bru do zu su je te jer su svi do {li da po be de – pa i mi. Ozbiq no smo se pri pre ma li. No to ne }e bi ti ni ma lo la ko i jed no stav no, jer vre me je do sta ne sta bil no, sme -

Bela jedra u plavetnilu Kvarnerskog zaliva

wu ju se sun ce, ki {ni obla ci s pqu sko vi ma, pa ve tar stal no me wa pra vac, {to }e od je dri li ~a ra zah te va ti pu nu kon cen tra ci ju i ozbiq no zna we je dre wa. Ali, od mah po ukr ca va wu, raz ra di li smo tak ti ku i na da li se naj bo qem. Ve} pr vog tak mi ~ar skog da na le po i sun ~a no vre me, ali bez ve tra. Svi smo plu ta li dok smo plu ta li, a on da, po sle tr ro ~a sov nog mu ko trp nog ~e ka wa ve tra, ni smo ga do ~e ka li, pa smo se svi raz o ~a ra ni vra ti li u lu ku. Bez voq no i le tar gi~ no ras po lo è we svih no vi na tr skih po sa da br zo je po pra vi la eki pa Te le vi zi je Voj vo di ne ko ja je u pro stra nom sa lo nu ve li kog, ne kad put ni~ kog bro da „Ma ri na“, a da nas re sto ra na i ofi ci jel ne ba ze „Fi u man ke“, na pra vi la voj vo |an sku ùr ku s iz vr snim su bo ti~ kim i fru {ko gor skim vi ni ma i ra ki ja ma, de li ka te snim ko zjim si re vi ma i I mi posadu za trku imamo dru gim pro iz vo di ma s eti ke tom „naj bo qe iz Voj vo di ne“. }u, i pot pi sni ku ovih re do va i sni ma te qu i no vi na ru Za pro mo ci ju voj vo |an skih spe ci ja li te ta, po sle ~i je de - Mar ku Ja ko vqe vu kao je dri li ~a ri ma, go di lo je pri gu sta ci je su ko le ge iz Hr vat ske i Slo ve ni je pi ta le sa mo zna we je dri li ~ar skih zna la ca za po stig nu ti re zul „gde ovo mo è da se ku pi?“ za slu àn je Se kre ta ri jat za tat i do bro je dre we. A po go to vo prog no ze da }e mo, sport i omla di nu Vla de Voj vo di ne, ko ji se oda zvao na - ovim tem pom, za dve go di ne si gur no po be di ti, ba{ {em pred lo gu da nas op skr bi za pre zen ta ci je Voj vo di ne kao {to nam je i na dru è wu go di lo ono hva qe we voj na „Fi u man ci“. Za ti li ~as pro me ni lo se ras po lo è we, vo |an skih pro iz vo da. Ina ~e, „Fi u man ka” je i ovog pu ta po ka za la i do ka za po sa de su se iz me {a le, or ga ni za to ri opu sti li i po ~e la je za ba va uz {a lu, pe smu, za dir ki va we i nad - la da je vi {e od re ga te, da je to pra vi fe sti val je dre wa na ko me se u Kvar ner skom za li vu oku pe qu bi te qi ovog mu dri va we ko }e bi ti bo qi. Su tra {wi dan osva nuo je s do sta sun ca i spor ta i mo ra iz re gi o na Ju go i sto~ ne Evro pe, a plo ve prog no zom ko ja je upo zo ra va la na pqu sko ve i na je dri li ca ma od pet me ta ra pa do „mak si ja“ i re gat nih ve tar pro men qi vog prav ca. Ta ko je i bi lo i – tr ka li ca za svet ska tak mi ~e wa. I sve to ~i ni po se ban tr ka je po ~e la. Od mah po sle star ta, iz dvo ji lo do ì vqaj, jer svi mo gu da se od me re i po ka ù svo je zna se pet po sa da. Hr vat ske TV No va, HRT-a, Ve - we je dre wa, po zna va we mo ra i ve tro va u kon ku ren ci ji ~er weg li sta, slo ve na~ ke Ka po di sti ri je i sa naj bo qi ma. Po seb na pri ~a su or ga ni za to ri, grad Ri je ka i we go va Te le vi zi je Voj vo di ne. Pre sti za le su jed na dru gu, sme wi va le se u vo| stvu, a u fi ni {u, tu ri sti~ ka za jed ni ca, ko ji su naj vi {e za hva qu ju }i ve li pod tim za i sta zah tev nim uslo vi ma za je dre - kom en tu zi ja zmu i u go di ni re ce si je u Hr vat skoj, us pe li we, naj bo qe se sna {la po sa da Ve ~er weg li - da oku pe vi {e od 200 po sa da i pru è im vr hun ske uslo sta, dru ga je bi la „Ka po di stri ja“, tre }a TV ve za tak mi ~e we. Opu {te na at mos fe ra, do mi nant na i No va, a ~e tvr ta eki pa TV Voj vo di ne, ko ja je u po red è qe da se bu de naj bo qi i da mak si mum, ~i ni ovu po sled wim me tri ma pred ci qem ob i {la je - ma ni fe sta ci ju po seb nom. @e qa or ga ni za to ra je da pro {i ri i pres „Fi u man ku“ i po zo ve na je dre we i eki pe iz dri li cu s po sa dom HRT-a. Na {oj po sa di, kor mi la ru Alek san dru me di ja iz Austri je, Ita li je, Ne ma~ ke, Fran cu ske... A i mi }e mo i do go di ne. I to na me da qu. Ko le sa ru, mor na ri ma Du {a nu Sma ji }u, (autor je no vi nar RTV-a u pen zi ji) Alek san dru Bo zo ki ju, Alek san dru Do tli -

I N T E R V J U N E D E Q E

Genetsko st I

ako ni je bio u Ka nu, re kli su mu da je film „Je le n ri na, Ma ri ja”, po we go voj kwi zi „Wu jork, Be o gr zvao ve li ko in te re so va we zbog te me o ko joj se i da ri – od li vu mo zgo va! Pri ~a mo o od la sku dra go ce nih qu d svo joj ze mqi ne mo gu da ote lo tvo re svo je vred no sti. „Du go de ce ni ja ma, ne sa mo do 5. ok to bra i po sle we ga. Ve ro vat no d sto ji za si }e nost i gu bi tak na de da se ne {to bit no mo è d Pot pu no je le gi tim na te `wa mla dih da ì ve ta mo gde mi s je bo qe„, ka è Du {an Mi kqa, pi sac i no vi nar, po vo dom skog pri ka zi va wa po me nu tog fil ma Ni ki te Mi li vo je vi }a ne ma Si ti ju” 22. ju na. Mi kqa o na di ka è: „Pre vi {e to tra je, qu di su se umo ri ona ~u ve na iz re ka: „{to se ne {to vi {e me wa, to vi {e osta Pi ta we gra |an ske od go vor no sti ov de je ne iz be `no. Kao sto ji ne sum wi va od go vor nost po li ti ~a ra, la ko se uo~a va vor nost gra |a na, ko ji ma se mo gu pri pi sa ti rav no du {nos stvo so li dar no sti. Stvar na za in te re so va nost po sto ji sa m ~o vek li~ no po go |en ne prav dom ili zlom. Bor ba za tu |a go to vo ne po sto je }a, ka zu je Mi kqa, kog pod se }a mo da je p za slo bo du od go vor nost. – To, i vi {e sa mo po {to va wa, vi {e od va `no sti. Kri ti pre ma od su stvu so li dar no sti ne vla di nih or ga ni za ci ja. Or pri hva te „pro jek te” ko ji se do bro pla }a ju, ali ne ke o~i te s van wi ho vog in te re so va wa, ume sto da su im sr`. [to ne advo ka te da se bo re za ne ~i je ne is pla }e ne dnev ni ce, pro tiv di ko je su nam pred o~i ma? Wi ho va ulo ga je u lo kal noj za j oko bri ga ko je ti {te obi~ ne qu de. Isto, kad gle dam TV, d se bi ne ka da da se na qu tim. Sku po pla }e ne me |u na rod ne bi i ove na {e, is po ru ~u ju nam ve le lep no ot kri }e ka ko je mir ra ta, re gi o nal na sa rad wa bo qa od sva |e?! l @elimir @ilnik je primer kako se stariji bo }im entuzijazmom nego mladi? – Ve ro vat no ste u pra vu. Od ga ja ni su u kli mi la `nih vr i uzo ra. Od ve ro va wa da je la ko za ra di no vac bez ra da, d estrad nim ob li ci ma sla ve. l Srbija, prva i druga? – Ne ve ru jem u to. Ki van sam na pro sta~ ke, na ci o na li sti zi la~ ke ma ni fe sta ci je, ali ve ru jem da svi qu di è le ist stav ne stva ri. Usu |u jem se re }i da u toj „dru goj” Sr bi ji im mer stva, a ma lo po zna va wa {ta na rod ose }a i mi sli. Za i va }e se za bi lo ko ji efe me ran do ga |aj kog }e bra ni ti svim a po red wih }e tut wa ti voz ne prav de i be de. l Kako se to zove? – Od su stvo uvi da u stvar no sta we, ne ka vr sta auti zma. nost u in te lek tu al nom kru gu u ko me su wi ho ve ide je, be ili o~i te. I od to ga }e na pra vi ti se mi nar, a ne }e vi de ti glad nih, ni ti }e mi sli ti o to me. Ba na li zu jem, ali raz u m è lim re }i. l Autizam nam se servira s vrha dosta dugo? – Te {ko mi je da ve ru jem da u to me ne ma na me re. Ka da su ivi ci da puk nu od mu ke, on da se iz mi sli ne ka te ma ko ja ni ko va `na ali za o ku pqa ra do zna li duh qu di ko ji ne ma ju d sla. l Letargija se proizvodi svesno? – Bi li smo sve do ci pred iz bor ne kam pa we. To je li ~i lo ri {nu pred sta vu, ali u frag men ti ma, gde po li ti ~a ri igr ulo ge: ra ta ra, sto ~a ra, opra {i va ~a, mi ne ra, ru da ra... To pre ru {a va we i upra vo za to ima mo raz lo ga da sum wa mo da cij ski {ta bo vi ti me ba ve. l Pozicija intelektualaca na pro{lim izborima – Ni su bi li to li ko vi dqi vi, osim po je di na ca ko ji su se ukqu ~i va li. Ose ti li su ga |e we pre ma na ~i nu na ko ji s kam pa wa i ona je stvar no iza zi va la na gon za po vra }a wem. uvre |e ni. l [ta radimo kada pametnima i{~ili strast? – Bio sam iz ne na |en sa ka kvom su è sti nom, go to vo okru po li ti ~a ri do ~e ka li ini ci ja ti vu in te li gen ci je. Glas na i je je di no bo gat stvo ko je ima slo bo dan gra |a nin. Ako za kqu ma ko me da ti glas, za me ne je ne shva tqi vo da se la vi na ne g po li ti ~a ra sva li na te qu de. Pod tekst te po ru ke je ne ve neo d me ren i gne van: „Ne mo gu ja bi ti to li ko lo{, a da ti i da gla sa{ za me ne, ne ma{ dru gi iz bor”. A qu di su re kli: „p l To nas dovodi do novog predsednika...? – Sla èm se da je do bio iz bo re ne sa mo za to {to su gl we ga, ve} {to su gla sa li pro tiv dru go ga, a ~i ni li su to zb pu sti ve aro gan ci je u ko joj vlast de ci di ra no po ru ~u je da je u vek. A su {ti na de mo kra ti je je u pro me ni, na bo qe ili na l Bezuspe{no mu se spo~itava sporna diploma zat kupovina znawa dru{tveno prihva}ena? – Ne mo gu to da do ka èm, ali je ras pro stra we no ve ro va w ve ro vat no mno go qu di na vi so kim po lo à ji ma ima „la `n

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Go spo |a Ev ge ni ja iz `e le zni~ kog {o ra

o na po zo ra ju raz ne o je bi lo a se agen -

a? e stra sno se vo di la . Bi li su

ut no {}u, iz bo ri ma u ~i da ne go do va wa e ro va tan, iz beg ne{ pa, imam”.

la sa li za bog ne do e da ta za a go re. to {to je

we da ne ne di plo -

ski opre de qe ne bi ra ~e, obra zo va ni qu di }e bi ra ti gra |an ske op ci je i ko us kra }u je taj no vac se ~e gra nu na ko joj se di. Kul tu ra je i u ne po sred noj ve zi sa po li ti~ kom kul tu rom i ne ve ro vat no je da qu di ko ji od lu ~u ju o na {im sud bi na ma to ne uvi |a ju. l Sve ti slav Ba sa ra je ov de re kao „oto man ska dr à va„? – (smeh) Su {ti na je u part ner skom od no su gra |a na i ad mi ni stra ci je, ka ko ste re kli ra ni je. î nov ni ci su tu da bi va ma ~i ni li uslu gu, ali wi ho va nad me nost, sit ni ~a vost, go to vo na sla |i va we ka da vas vra te sa {al te ra, do vo di vas u jed no go to vo ge net sko sta we po ni zno sti i po kor no sti. l Ge net ska po ni znost se go mi la i la ko pre ra sta u agre si ju? – Ap so lut no! U gor ~i nu i bes, qu di to re {a va ju na raz ne na ~i ne. Ko ima sta tus i no vac na }i }e za o bi la zni put, ali ne mo} ni qu di ko ji ne ume ju uga si ti po àr u se bi, taj bes }e is ka li ti na ne ko me. l Na sla bi jem? – Ne ma ju dru gog na ~i na. Da le ko do to ga da ih prav dam, ali mi ih kao psi ho lo zi ama te ri sa da ob ja {wa va mo. l Mo `da ka da bi bunt bio ar ti ku li san? – Nig de ne po sto ji vi {e raz lo ga za bunt, i nig de je ma we is po qen ne go u Sr bi ji. U Gr~ koj se ì vi bo qe. Do sta je ener gi je utro {e no u du go traj nim pro te sti ma pro tiv Mi lo {e vi }a, s re zul ta ti ma is pod o~e ki va wa. Dru go, sva ki ot por, ~ak i ka da je spon tan, mo ra ima ti in sti tu ci o nal ni okvir. Par ti ja, sid ni kat, bi lo {ta {to ga vo di i da je mu sa dr àj i smi sao. Ali sve par ti je, no ve, sta re, iz vor ne i pre ru {e ne, iz ne ve ri le su o~e ki va wa i sve su kom pro mi to va ne. Ni su ono za {ta se pred sta vqa ju i qu di im ne ve ru ju. O sin di ka ti ma da ne go vo rim, ili su ne spo sob ni ili sle pi, jer pro pu {ta ju epo hal nu pri li ku. n Igor Mihaqevi}

NAOPA^KE

u qu di na ni je to li dru ga po -

l Ko je na najvi{em polo`aju, ne vidi od sebe gore.

Za tvo re e zna ~aj ne i hi qa de me te {ta

Za jed no – bi lo ku da Pret hod ni gost „in ter vjua ne de qe” kwi `ev nik Mu ha rem Ba zduq pi tao je „na ne vi |e no” Du {a na Mi kqu ku da }e i}i na od mor ? – Do la zi mi }er ka iz Ka na de, imam ve li ku po ro di cu, i on da se pr vo oku pi mo. Pro ba }e mo da ode mo na Mo kru go ru, gde su pru ga ima ne ko ima we, a on da ide mo na mo re, u Kra {i }e. Ka ko ka `e mo ja }er ka: „Bi lo ku da, sa mo da smo za jed no”.

l Krivi su intelektualci. Nisu ga nau~ili pameti.

i~ ke, mr te, jed no ma re kla in te re so m si la ma,

l Dok va{i gmi`u, u{i ne ~uju glas razuma.

red no sti do te `we

l Da je glasa~ka ma{ina lokomotiva razvoja, vo|a bi bio ma{inovo|a. A ne skretni~ar.

o re s ve -

IlijaMarkovi}

ti ~an sam r ne su da stva ri su an ga `u ju v ne prav jed ni ci i do zvo lim i ro kra te, r bo qi od

me”, le gal ne u for mi. Na pi sao sam da na pri vat nim fa kul te ti ma na is pi tu pa da ju sa mo oni ko ji ne zna ju da po pu ne uplat ni cu. Ni je li to ista pri ~a? l Mi tog ~o ve ka za slu ù je mo? – î we ni ca da je mno go qu di gla sa lo za we ga ne bi sme la da se za ne ma ri. Mo ra mo se za pi ta ti za {to se to do go di lo. Tre ba pra vi~ no ras po de li ti i za slu ge i kri vi cu. Bu di sti~ ko ve ro va we je da se od go vor tra ì u se bi, po ru ~u jem to, pre svih, gu bit ni ci ma na iz bo ri ma. l Ka ko iz bor ne kog ko je bio uz ra me ~o ve ku ko me se su di za et ni~ ko ~i {}e we uti ~e na od nos dru {tva pre ma zlo ~i nu? – Me |u na rod ni zva ni~ ni ci }e we go vo de lo va we vred no va ti pre ma ono me {ta ~i ni i ka ko se po na {a. Sva ka re~ mo è na ne ti {te tu dr à vi, to je su {ti na, pred sed nik se mo ra okru ì ti qu di ma ko ji }e ga pri pre mi ti i po mo }i mu. Od nos dru {tva pre ma zlo ~i nu ve} du go go di na ima pu no dvo smi sle no sti i neo d re |e no sti. Sva ki ~o vek, a ka mo li pred sed nik, mo ra na ap so lut no ne dvo smi slen na ~in da ga osu di, bez ika kvog uslo vqa va wa, po re |e wa, osta ta ka, bez onog „a {ta ako”. Ube |en sam da to ni je va `no, ali je ste pod sti caj no, da se re gi o nal na sa rad wa od vi ja na ni vou pred sed ni ka, da se tap {u po ra me ni ma i mi re, ali je va `ni je da ti me bu de pro è to ce lo dru {tvo. Se }am se [an do ra Ma ra i ja, ma |ar skog di si den ta, ko ji je re kao „la ke su pro me ne na vr hu„. Te è je u sred wim i ni ìm e{a lo ni ma is ko re ni ti mr `wu i pred ra su de. Pra vo po mi re we do la zi ka da se dru {tvo bu de ta ko ose }a lo. l Put do katarze? – Oni ko ji obra zu ju jav no mi {qe we ne sme ju se bi do zvo li ti ni ka kvu re la ti vi za ci ju zlo ~i na. Po li ti ~a ri, me di ji i in te lek tu al ci zlo ~in mo ra ju bes po {ted no osu di ti. l Ate qe 212, sli ka na {eg ì vo ta? – Ba{ to, pre sli ka va we. Stra na od ko je se tra ì ostav ka se bi u pri log na vo di uspe {nost i re zul ta te. To je za sva ko po {to va we, ali u de mo krat skom dru {tvu ni su do voq ni sa mo re zul ta ti. Ako je re~ sa mo o re zul ta ti ma, zvu ~a }u gru bo, ali i Sta qin i Hi tler su ima li od li~ ne re zul ta te. Vaq da }e mo gra di ti dru {tvo na mi ni mu mi ma ~o ve~ no sti? l Kul tu ri se spre ma jo{ mr {a vi ji bu yet? – To je du ga pri ~a, od su stvo ra zu ma i uvi da, ne ra zu me va we ka kve to po sle di ce mo è da ima. Kul tu ra je ta ko ja pro iz vo di de mo krat -

l Ogledalo je krivo. Dok se ne doka`e suprotno.

ta we po ni zno sti

i li. Ima a je isto”. o {to po a i od go st i od su mo ka da je a pra va je pred u slov

o spo |a pod sve tlo qu bi ~a stim let wim ki {o bra nom s cr nom “O, pa da... Slu {aj te, ovo sa da iz gle da ka ko iz gle da, jad no, ali re plat ne nom tor bom oka ~e nom o po dlak ti ci, za su ta ~e sti ca ma sto ren tog ho te la po lo vi nom {e zde se tih go di na – eno ta mo kroz ona pre po dnev ne ki {e, oso ba pla ve svi le ne ko se za ~e {qa ne i za - vra ta ula zi lo su u sa lu – va ìo je za in me sto u In |i ji!” re ~e go spo |a teg nu te pre ko sle po o~ nog de la vi so ko iz nad u{i ju i od o strag {na lom Ev ge ni ja i po gle da is pod ki {o bra na po lu ra spad ni kov ~eg zgra de u ko sa de nu te u ma lu pun |u, s na gla {e nim ta la sa stim i, na spo ra di~ noj joj je {e zde set pe te ima la “va tre no kr {te we”: pro sla vu ma tu re u svoj uli~ noj pro ma ji, raz ve ja nim buj nim {i {ka ma sko ro do o~i ju, ode ve na stvu u~e ni ce pr ve ge ne ra ci je ma {in skog sme ra sred we teh ni~ ke {ko s uku som u le èr nom sve tlom aran `ma nu – siv ka sto be la jak na na raj - le. – “I ove sta re zgra de, se }am se, bi le su ured ne, okre ~e ne... Sa da ih fe {lus (na vu ~e na pre ko cr ve nog duk sa) i e{ar pa kao cr no-be la pe ru - op {ti na ustu pa na ko ri {}e we so ci jal no ugro è nim qu di ma.” ni ka oko vra ta, tam no si ve pan ta lo ne i be le sport ske klom pe za ki {u, “Go spo |o, a se }a te li se ka ko ste bi li ob u ~e ni za ma tur sko ve ~e?” stil za br ze iz la ske i in ter ven ci je, ko ji joj bes pre kor no “le ì” – upi ta fo to re por ter. Pra vo pi ta we u po sled wem tre nut ku! Go spo |a ipak, ma lo ~as ni je u In |i ju do pu to va la be o grad skim {i no bu som, ko ji Ge na, sma tra ju }i da je do voq no re kla, po {la je ku }i ne ko li ko sto ti na se ot ko tr qao put No vog Sa da, ka ko sam br zo ple to za kqu ~io i sa op - me ta ra da qe u istom è le zni~ kom {o ru, ali u sre |e nom de lu uli ce, {tio fo to re por te ru. gde su ku }e ve li ke i le pe s ured nim oli sta lim dvo ri {ti ma i cvet nim Tog mo men ta, dok je go spo |a pre la zi la na ze bri fri {ko raz vu ~e nu arn `ma ni ma. @e na za sta de i kor ka nu na zad s ki {o bra nom u ru ci... ta ko re }i jo{ to plu slu za vu as falt nu ko ru le gen dar ne @e le zni~ ke “Mo lim? [ta sam no si la, pi ta te? Kao da sa da se be gle dam!” re ~e i uli ce (ko joj je ta ko {ar mant no i ne u ni {ti vo pri sta ja la ka me na koc - o~i joj se za ca kli {e kao u ti nej xer ke. “Ma ma mi je bi la kro ja ~i ca, mo ka), sta ja li smo, nas dva, po red fa sa de jed no sprat ni ce u tra qa ma: ho tel gla sam da bi ram ka kav mo del ho }u... Se }am se, ima la sam to ve ~e bor do “Put nik”, za pra vo ko stur ko ji je od we ga ostao, s odav no ve} bez o bra zno ha qi ni cu, {a nel mo del, s he kla nom drap krag ni com po na rux bi. Ona ko ubo ga qe nim, ska ra bu xe nim i ri ta vim pri ze mqem za ba {u re nim kre ~om ma lo ro man ti~ no sam iz gle da la. Sa da se ta mo da vra }a. I pr vi put sam i s be ì vot nim, kr me qa vim sprat nim pro zo ri ma za svo |e nim po lu kru - se ta da po pe la na {ti kli ce! Ina ~e, ni smo u {ko li ni naj lon-~a ra pe `nim obr va ma i s bi zar nom dla ka vom lut kom maj mun ~i }a ko ju je ne ki sme le obla ~i ti. No si li smo {kol ske uni for me, ima lo je i to svo je {a qi vi i (sa mo)iro ni~ ni sce no graf (sta nar?) za ta kao u gor wem pro - dra ì, a ja sam ~e sto me wa la krag ni ce na uni for mi, to mi ni su za bra zor skom okvi ru sta kle nih vra ta za pri stup na te ra su. Dve ke ru {i ce wi va li... U stva ri, oda va la sam uti sak ne ke ne pri stu pa~ ne de voj ke.” set nih i pa met nih o~i ju, dve dru ga ri ce, se de na trav wa ku pod ka pqa vom I go spo |a Ev ge ni ja Mi ri}, ro|. Ja rij, Ukra jin ka ro |e na u Bo sni, kro {wom obli `weg dr ve ta, krup ni ja be le dla ke i cr nih u{i ju i dru ga tu na tro to a ru @e le zni~ kog {o ra, pod ki {o bra nom bo je jor go va na, sve tlo bra on skog kr zna, i s ve li kom dir qi vom za in te re so va no {}u gle po ve ri mi za no vi ne sle de }u po ro di~ nu pri ~u: “Mo ji su iz Ukra ji da ju u na {em prav cu. Po red obli `we ne i po o~e voj i po maj ~i noj li ni ji, zna ogra de na tro to a ru po su di ca za hra nu. te. Eko nom ski mi gran ti. O~e vi ro di Cu ri ne bo. Na in |ij sku è le zni~ ku te qi, Pro kop i Ana Ja rij, do se li li su sta ni cu do {ao sam (opet) tog slu za vog i se u Li {wu... – û li ste za to me sto? {mr qa vog pre po dne va iz tri slu `be na Ne? Pa, Li {wa vam je tri de set ki lo raz lo ga: 1. da pet go di na od mog po sled me ta ra od Ba wa lu ke, na ci o nal no me weg do la ska na ovo in spi ra tiv no me sto {o vi ta sre di na, da, da... – Do se li li su pro ve rim da li je na te me nu sta rog vo do se u Li {wu de vet sto de se te, ka da je moj tor wa jo{ uvek ono {a {a vo kri la to dr otac Alek sa imao tri go di ne. A ma mi vo du da – sed mo srem sko ~u do! – ~i ju je ni ro di te qi, Lu ka i Ana Ra va, po re kli cu, uvek sam ve ro vao, do neo ne ki go klom iz Tr no po qa, do se li li su se u Li lub u kqu nu i za sa dio je na be ton skoj plo {wu dva de set osme go di ne, ka da je mo ja ~i u go mi li go lu bi je ka ke (je ste, ta mo je, ma ma Te kqa ima la osam na est go di na. i o to me sam pi sao pre ne ko li ko ne de qa); Obe ba be su mi Po qa ki we. Maj ~i na ma 2. da na li cu me sta, ka ko se to ka è, sku ma bi la je ple mi} kog po re kla. Do ne li pim si ro vi nu za pri ~u o ne ka da {wem ho su sa so bom u Bo snu ma {i nu sin ge ri cu, te lu ko ju sam, se }am se, na me ra vao da po jam u ono vre me, i na woj je {i la mo stvo rim jo{ ono mad pre pet pro le }a, ka ja ma ma, a de da je pi taj bo ga ka ko do pre da su mi s te ra si ce bi fea “Ne ma wa” u mio iz Ukra ji ne vr {a }u ma {i nu! Do pod no` ju vo do tor wa ugo sti teq Du dar i {li su u Bo snu kao u obe }a nu ze mqu, de ùr ni è le zni ~a ri po ka za li le{ ali kad su vi de li be du oko se be, kad su zgra de pre ko pu ta, za o gr nut kro {wa ma vi de li go le i bo se qu de, stra {no su se ne pri pi to mqe nog ke ste na, i re kli mi da raz o ~a ra li... Stra {no! Me |u tim, Li je u tu {e zde se tih go di na à rio i pa lio {wa im je po sta la sud bi na. Tu su se è le zni~ ki ho tel “Put nik” (ka ko da nas upo zna li mo ji ro di te qi, u Li {wi sam iz gle da, pi {e u pa su su iz nad ovog); 3. da se i ja ro di la, naj mla |e wi ho vo de te... jed no stav no bu dem ta mo i pre pu stim se Ima la sam bra }u Jan ka i Pro ko pa, oba Do brom an |e lu re por ta è, ta mo gde zvi su umr la, i se stre [tef ku, umr la je, Je `du }u vo zo vi i gde je uvek – uosta lom kao le nu i Ma ri ju. Moj su prug Ste van ima i dru gde na è le zni~ kim sta ni ca ma i u obi ~aj da se na {a li: ’Svi tvo ji ima ju Ev ge ni ja Mi ri}: „Pre za do voq na sam svo jim ì vo tom...” wi ho vom bli skom okru è wu – la ko mo nor mal na ime na, sa mo je tvo je ne nor Fo to: S. [u {we vi} gu}, lak {e ne go dru gde u gra du, ne ki slu mal no!’ Me ni se svi |a. Zo vu me Ev ge ni ~aj ni pro la znik, ne ki svet ski put nik, ko ji je za u vek ostao za ro bqen na ja je di nu kad su qu ti na me ne, a ina ~e me zo vu Ge na... ha-ha-ha... I kad ovoj pro vin cij skoj sta ni ci u grud nom ko {u kon ti nen ta Sre ma, i sa da spa - smo se {e zde se te na {li u okru è wu Mu sli ma na, po ku po va li su sve va na klu pi, s fla {om pod gla vom, jo{ uvek ~e ka ju }i svoj po sled wi voz. hri {}an ske ku }e u Li {wi, mo ji od lu ~e da se do se le u In |i ju. Tu sam se za po sli la u ’Bru nu’, upo zna la mu à Ste va na Mi ri }a, su di ju Na su prot è le zni~ ke sta ni ce, s film skim po gle dom na pr vo u glu i advo ka ta, i s wim sam do bi la si na i }er ku, ima mo i ve li ke unu ke... si vu ver ti ka lu vo do to ra wa i, vi so ko go re na we go vom rav nom kro vu, s Ali, ~e kaj te, pa za {to ov de ki sne mo, po |i te sam nom mo joj ku }i da po gle dom na kri la to dr vo raz gra na to i oki }e no go lu bo vi ma, svra ka ma, vam po ka èm cvet wak!” vra na ma i vrap ci ma (a no }u zve zda ma), pro te è se pod vi so kim mr ko ze le nim kro {wa ma za ni mqi va fa sad na ~ip ka od ne ko li ko du ga~ kih Pri ~a mo pod dvo ri {nom sa le tlom dok ki {i ca za li va ~a rob ni cvet sle pqe nih “{vap skih” jed no sprat ni ca dvo sliv nog kro va, sta ro sti sto wak go spo |e Ev ge ni je s ba zen ~i }em i pla sti~ nim pti ca ma u vo di. i (mno go) vi {e go di na, s aj nfor ti ma, gvo zde nim te ra sa ma, pro zo ri ma s Kla si~ ni iz u mr li kwi èv ni por tre ti sti, re por te ri i feq to ni sti lu~ nim i tro u gla stim obr va ma i s du bo kim, kla u stro fo bi~ nim i ru sko-fran cu ske {ko le, ve le maj sto ri “re a li zma” i du ga~ ke re ~e ni ce, mra~ nim dvo ri {ti ma i “xe po vi ma” u dra pe ri ja ma ra sti wa, sa da za pa u - ko ji su s fo to graf skim pam }e wem i psi ho lo {kim skal pe lom uspe va {te nih so ci jal nih zgra da, a pre Dru gog sve te kog ubi ja wa bli sta vih, li da na stvar nom ili fik ci o nal nom qud skom li cu uo~e i opi {u naj ele ti nih, su per i or nih gra |an skih tr go va~ kih ku }a ko je su u pi o nir - sit ni je de ta qe i naj fi ni je iz ra ze, gri ma se i sen ke, ~e sti ce i se di men sko i u zlat no è le zni~ ko do ba bi le iz log i “brend” In |i je. Po sle ra - te, i po sta ve ih u sa vr {e nu ko re la ci ju sa psi ho lo {kim, du hov nim i ta, pak, ove zgra de, ostav {i bez vla sni ka na na ~in ko ji vaq da ni je po - men tal nim pro fi lom li~ no sti, ta ko da tran spo no va na i u stva ri pa treb no da ob ja {wa vam, po sta le su ta ko zva na na rod na (op {tin ska) pir na ta kre a ci ja po sta je u per cep ci ji ~i ta la ca ì vo bi }e od kr vi i imo vi na. Pri ze mqa be hu upo tre bqe na za lo ka le, sme stio se u jed noj od me sa, be smrt no ì vo bi }e, uo~i li bi naj pre – s po gle dom na mla do li wih naj pre po gon za iz ra du pa do bra na, a on da i fa bri ~i ca tri ko ta è, ko li ce go spo |e Ev ge ni je Mi ri} – ne {to pre fi we no, ple mi} ko, ne i sve je to ma lo po ma lo po ga {e no, pro }er da no, za jed no sa ho te lom {to ari sto krat sko u gli ce rin skoj glat ko }i i sja ju we ne o~u va ne sve “Put nik”, cen tral nom zgra dom u stro ju, i we go vim gla so vi tim re sto - tle i ne `ne pu ti, obo ga }e ne pla vim okru glim o~i ma, is pod kon ca obr ra nom u pri ze mqu. Na }o {ku tog blo ka jo{ jed na ogrom na zgra da ko - va, u ~i jem se de ti wa stom, ve drom i jo{ uvek ra do zna lom i za pi ta nom stur: ho tel “Kru na”. ô vek je ulo ìo, krat ko je ra dio, ni je mu us pe lo. po gle du, s ~e stim mo men ti ma ko je bi Bal zak sme stio u fond iz ra za iz To li ko o sce no gra fi ji, a sa da po dig ni mo za ve su, jer go spo |a s ki {o - me |u za ~u |e no sti i zbu we no sti, za u sta vi la, i ni ka ko da od ra ste, pet bra nom bo je jor go va na upra vo je pre {la na na {u oba lu uli ce. Fi zi o - na e sto go di {wa de voj ~i ca Ge na, ko ja se sa ro di te qi ma Alek som i Te no mi ja ove le pe i (a)ti pi~ no gra |an ski “sti li zo va ne” da me u ra nom kqom Ja rij, bra }om i se stra ma, is kr ca la iz vo za {e zde set pr ve na in pen zi o ner skom sta di ju mu, upu }i va la me je na to da je u pi ta wu ili Ru - |ij skoj sta ni ci i, pre la ze }i è le zni~ ki {or, ta da po plo ~an ka me nom ski wa (sko ro sam bio si gu ran da sam u pra vu) ili, pak, ê hi wa ili koc kom, mo `da ba{ na istom onom me stu gde smo je sre li, ugle da la ho Slo va ki wa, a sva ka ko se na we nom li cu ne go va nog te na i u we noj tel “Put nik” ta da jo{ u pu nom ugo sti teq skom sja ju. “auri” sna `no ose }a lo ne {to slo ven sko i is to~ no, ne {to u sva kom “Vo lim cve }e!” re ~e go spo |a Ev ge ni ja. “I znam da se ra du jem ma lim slu ~a ju ha ri zma ti~ no, ot me no, {ta vi {e, po ma lo i in tri gant no, {to stva ri ma. Sve {to sam è le la to sam i ostva ri la. Pre za do voq na sam mi je go vo ri lo da tu u re por ter skom po gle du si gur no ima {to fa i da svo jim ì vo tom. I Bo gu se stal no za hva qu jem!” bi mo `da bi lo {te ta pro pu sti ti pri li ku za jo{ jed nu (srem sku, svet A ja se za hva qu jem we go vom po {ta ru: Do brom an |e lu re por ta è! sku) pri ~u na prin ci pa ma mo je Te o ri je slu ~aj nog pro la zni ka. n @eqko Markovi}

E : DU [AN MI KQA, PU BLI CI STA

na, Ka ta rad”, iza a nas go vo di ko ji u o to tra je, da nas po do go di ti. sle da im no vo sad a na „Si -

nedeqa17.jun2012.

c m y

SUSRETI

dnevnik

JE LE NA \UL VE ZAN, GLU MI CA

Poj ptica i {apat [ekspira nsambl beogradskog Narodnog pozori{ta, nakon premijere po~etkom maja u ~uvenom Glob teatru u Londonu, izveo je preksino} „Henrija VI“ u reìji Nikite Milivojevi}a i na mati~noj sceni. Podsetimo, prvim delom ove ~uvene [ekspirove istorijske hronike Narodno pozori{te se pridruìlo najve}em ovogodi{wem teatarskom doga|aju na svetu, organizovanom u ~ast [ekspirovog ro|endana i predstoje}ih Olimpijskih igara. – Veliki svetski festival [ekspira okupio je trupe iz 37 zemaqa, koje su na isto toliko jezika igrale komade ~uvenog elizabetanskog barda. Ova istorijska hronika osta}e upam}ena u na{oj pozori{noj istoriji ne samo po wenom prvom izvo|ewu na srpskom jeziku u Glob teatru, nego prvom igrawu kod nas uop{te – kaè za „Dnevnik” Jelena \ulvezan, koja u predstavi tuma~i jedini ènski lik - Jovanku Orleanku. Mlada glumica iz Pan~eva trenutno je na ~etvrtoj godini glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. – Iza}i na [ekspirovu pozornicu zaista je fascinantno. Nije potrebno obja{wavati kolika je to ~ast i privilegija. Po{to sam student, radila sam predstave sa profesorima s klase, a izvodili smo ih po Vojvodini na raznim festivalima. Me|utim, uloga u „Henriku VI” je moj prvi pravi profesionalni anga`man. l Da li ste ima li tre mu? – Po prirodi nisam tremaro{, a osim toga, toliko smo probali da sam bila sigurna da }e predstava biti izvedena ba{ onako kako

smo je pripremali. Igralo se, ina~e, pod vedrim nebom uz stalno prisustvo vetra koji nosi kosu. To je davalo {mek celoj atmosferi, neki svoj zvuk, tako da sam i tad ose}ala neku sre}u i qubav prema profesiji kojom }u se i daqe baviti zauvek. l Ka ko ste do ì ve li Glob te a tar? – Predivno izgleda, ima neku magiju, sav je od drveta {to je fenomenalno, ceo je ogroman, ima vi{e spratova, veliku scenu. Isti je kao na slikama, ali nikada ne moète s wih da ga doìvite i shvatite tu rasko{nu lepotu kao kad sedite u gledali{tu ili ste na

mosfere koja vlada u Globu, mislim da je nemogu}e da o tom teatru neko moè da ima negativan utisak. l Va {oj pri ~i, sam taj am bi jent aso ci ra po ma lo i na „bu |e we“ [ek spi ro vog {a pa ta... – Mo`da moè i tako sa se defini{e. Tu je i cvrkut pti~ica koje iznenada prolete i stanu na neki rekvizit. Wihov poj i mahawe krila pribliàva predstavu da ne bude sad neka apstrakcija, mistifikacija, ve} je ~ini onakvom kakva jeste, ìvotnost joj daje. l U [ek spi ro vo do ba ta pu bli ka na do mak po zor ni ce zna -

Ge ni ja lac za sva vre me na l I da qe je mno {tvo po le mi ka o li ku i de lu Vi li ja ma [ek spi ra. Je ste li u Glo bu ose ti li da je za i sta po sto jao? – Kad smo po~eli da pripremamo predstavu, dogovorili smo se da svi pro~itamo {to vi{e o [ekspiru, pa i o tim polemikama. I uverena sam u to da je nemogu}e da nije postojao, niti da je preuzeo ne~ije zasluge. Mislim da je vi{e nepoverqivost zaslu`na za utisak da je jednom `iveo tako genijalan ~ovek, koji je umeo da napi{e tolike lepe, svevremene, globalne stvari. Uz sve to, kad sam videla tu scenu, shvatila sam da je ona sama po sebi bila inspiracija za pisca iz tog vremena, da bi mogao da stvara takva dela. sceni. Pro{li smo kroz ceo Glob, koji zbog svih mirisa koji izbijaju iz enterijera i me{aju se s aromom vetra, prirode - postaje uistinu ~aroban. U jednom trenutku nemate ose}aj da se nalazite u 21. veku i sti~ete utisak da je on tako univerzalan i da pripada svima nama, i glumcima i publici. Gledaoci su tako blizu da se naslawaju laktovima na pozornicu, pa se ra|a prisnost izme|u glumaca i publike. Zbog celokupne at-

la je bur no da re a gu je, ~ak ga |a wem glu ma ca ja ji ma i pa ra daj zi ma, ako im se ne svi di pred sta va. Ka ko su pri hva ti li va {u pred sta vu? – Imali smo sre}e (smeh). Bili smo svesni da }e pored Engleza biti i puno qudi s na{eg govornog podru~ja, tako da smo se iskreno nadali da }e sve {to smo nave`bavali, i u pokretu tela i gestikulaciji, dopreti do wih. To se i dogodilo, nije sve ostalo na nivou ne-

kog gega ili teksta, sme{ne re~enice, ve} su reagovali na sve, kao i na muziku koja je sastavni deo predstave. Ni{ta olako i bez reakcije nije pro{lo a, s druge strane, kad je po~ela predstava bio je toliko jak àmor da muzika do publike nije doprela. I odjednom, u roku od deset sekundi, kad se ~uo govor sa scene, zavladala je apsolutna ti{ina koju su samo naru{avali vetar i ptice. Meni je, zapravo, prijalo {to je publika svuda oko nas, tako blizu, tim pre {to je predstava i pravqena tako da komuniciramo s gledaocima. l Ka ko je bi lo iz vu }i sr` Jo van ke Or le an ke? – îm smo po~eli da radimo na predstavi, profesor Milivojevi} mi je rekao: „Ne èlim nikakvi op{tu Orleanku, ve} onu koja dolazi iz vas, i zato smatram da ste dobri za ovu ulogu“. Ta ideja bila mi je vodiqa sve vreme. Naime, u to je doba izme|u Engleza i Francuza zbog rata vladala mr`wa, pa je i Orleanka u drami predstavqena kao zla osoba, jer se predstava izvodila na dvoru i vaqalo je pridobiti naklonost kraqice. Mi nismo imali takvu ideju, a posebno saznawa o lo{im stranama Orleanke. Istraìvala sam o woj i poku{ala da do~aram osobu koja pripada mom senzibilitetu: borbenu, moralnu, punu vere, koja dela iz qubavi i na temequ na~ela kojih se pridràva, a ne zarad neke nagrade ili kako bi pridobila kraqa za sebe. Tokom tog „kopawa“ po istorijskim izvorima nisam stekla utisak da je Orleanka ve{tica, ve} iskrena osoba koja je u trenutku bila tako naivna i dobronamerna da nije mogla da sagleda opasnosti koje su joj pretile. Zbog toga je tragi~no i zavr{ila, prodana i izneverena. Mislim da je jedan od velikih pluseva predstave i {to je iskori{}en originalan tekst sa su|ewa. O tome smo se konsultovali s urednicima u Globu i oni su se saglasili da je to dobra ideja. A iz tog teksta sa su|ewa se vidi da je Jovanka osoba vredna svakog divqewa i po{tovawa. l Ko se na sce ni po ka zao ja ~im: Je le na kao Jo van ka ili mu {kar ci? – To moè da odgovori publika od koje ~esto zavisi li~ni utisak. Trudila sam se da u najva`nijim scenama, poput one kad Orleanka

vodi vojsku i pravi preokret, dominira i postaje osoba od velikog poverewa, kako kod likova sa scene, tako i kod gledalaca. Zadovoqna sam ako sam to uspela da prenesem na publiku. l Ni ki tu Mi lo vo je vi }a ste zna li od ra ni je kao pro fe so ra, ali tu su bi la i ve li ka glu ma~ ka ime na. Ka ko je bi lo s wi ma ra di ti? –U po~etku sam imala ne tremu, ve} neku vrstu zatvorenosti. Nisam znala kako da se pona{am, zbog same wihove autoritativne pojave, pa nisam znala ko sam ja u tom ansamblu. Me|utim, i starija i mla|a garda glumaca mi je puno pomogla jer sam odmah rekla da ne èlim }utwu ako ne{to pogre{no radim, ve} sam ih zamolila da me upute i otvoreno kaù gde je gre{ka. Sve je bilo divno od samog po~etka. l Ka ko su de~ je ma {te o sve tu glu me pre tvo re ne u stvar nost? – Pre glume studirala sam prostorno planirawe u Beogradu, a do diplome na tom fakultetu deli me jo{ jedan ispit. Tokom tre}e godine prizvala sam ono {to èlim od svog ìvota, a to je gluma. Kad sam

do{la na prvu radionicu dramskog studija kod Jasmine Ivani{evi} Ve~anski u Pan~evo, ona mi je rekla mnoge stvari zbog kojih i sad imam utisak da je od mene napravila boqeg ~oveka. Navela me je da razgovaram sama sa sobom i uo~im {ta me iznutra pokre}e. To je bilo presudno, mada sam imala sre}e i {to sam upisala FDU, jer sam kasno po~ela da se bavim sobom onako kako me je Jasmina nau~ila. U sebi jo{ uvek imam te de~je ma{tarije, koje svaki glumac i treba neprekidno da nosi. Jer, one doprinose kreativnosti i bude je. l [ta ste za uspo me nu na Glob do ne li iz Lon do na? – Brdo fotografija da me se}aju na prvi odlazak u taj grad. @elela sam da ovekove~im svaku ulicu kojom sam pro{la. Mnogo sam pe{a~ila i slikala zgrade, uli~ice, pa ~ak i nebitne gra|evine, sve kako bih sa~uvala taj duh Londona u sebi, onakav kakvim sam ga doìvela. Jedna od najvrednijih stvari kupqena je zna~ka za manètne kupqena u Globu, s motivom teatra, ura|ena kao starinska. Ona mi je najdraà. n Vla di mir \u ri ~i}

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

V I [ E O D I S T O R I J E : IZ LETOPISA [EKSPIROVIH GODI[WICA

Vi li jam iz Strat for da u va ro {i no vo sad skoj re me sec da na na {a jav nost je ob ra do va na ve {}u o pre mi je ri [ek spi ro ve dra me Hen ri VI u iz vo |e wu dram skog an sam bla Na rod nog po zo ri {ta iz Be o gra da u re `i ji Ni ki te Mi li vo je vi }a... [ek spir je „pro go vo rio srp ski„ pr vi put na sce ni Glob te a tra u Lon do nu 11. i 13. ma ja 2012. go di ne, na Olim pi ja di kul tu re. Za jed no sa jo{ 36 ino stra nih an sam ba la iz ce log sve ta, a uo~i pred sto je }ih Olim pij skih iga ra u Lon do nu, na {i umet ni ci u~i ni li su jo{ je dan ve li ki oma` [ek spi ru. Dva na est glu ma ca, ko ji tu ma ~e vi {e od tri de set ulo ga, igra li su pr vi put u [ek spi ro vom te a tru we go vu dra mu pre ve de nu na srp ski je zik. Stvo ren je op {ti uti sak da je ova na {a kul tur na re pre zen ta ci ja po sti gla sja jan re zul tat, ko ji je jo{ i uokvi ren neo ~e ki va nim pra te }im ma n i f e s ta c i j a m a; iz l o ` bom sli k a Dra ga na Stoj ko va Oma` [ek spi ru i iz lo `bom Po zor je La ze Ko sti }a sa re pre zen ta tiv nim ka ta lo gom na en gle skom je zi ku – auto ra Zo ra na Mak si m o v i } a, di r ek t o r a Po z o r i { nog mu ze ja Voj vo di ne. Ceo po du hvat re a- li z o v an je pod po k ro v i t eq s tvom Fon da „La za Ko sti}” i we go ve pred u zi mqi ve pred sed ni ce Sne `a ne Spa so je vi}.

[ek spir i Ko sti}... U pra vu su svi oni ko ji tvr de da je sve stra ni La za Ko sti} (1841-1910) u `i vo tu imao dve kon stan te – a to su po e zi ja i [ek spir... Pr ve svo je sti ho ve na srp skom je zi ku mla |a ni Ko sti} je na pi sao 1858. go di ne, a ve} go di nu da na ka sni je la tio se ne za hval nog pre vo di la~ kog po sla – pre vo |e wem od lo ma ka sa en gle skog je zi ka [ek spi ro vog Ro mea i Ju li je. Taj pr vi pre vod ob ja vio je Le to pis Ma ti ce srp ske 1859. go di ne, u kwi zi 99. sve ska 1. ~i ji ured nik je bio Jo van \or |e vi}, Ko sti }ev pro fe sor, men tor i pri ja teq. Go di nu da -

Mladi Laza Kosti}

na ka sni je La za Ko sti} u ~a so pi su Da ni ca u bro ju 8. ob ja vqu je svo je no ve pre vo di la~ ke po ku {a je iz Ro mea i Ju li je, sa ko ji ma se znat no pri bli `io [ek spi ro voj dik ci ji i me tri ci, za dr `av {i uglav nom we gov jambski stih. Ina ~e, sav za ne sen [ek spi rom i pod ve li kim uti ca jem we go vog dram skog pe sni {tva, La za Ko sti} je na pi sao svoj dram ski pr ve nac - Mak sim Cr no je vi}, tra ge di ju u pet ~i no va u sti ho vi ma. Ne ki znal ci [e ki spi ro vog i Ko sti }e vog de la na zva }e Mak si ma Cr no je vi }a “srp skim Ha mle tom”. Ta ko je sve to po ~e lo pre ne {to vi {e od jed nog i po ve ka, odav de, od La ze Ko sti }a, ~i ja je „{ek spi ro ma ni ja“ (u naj bo qem smi slu re ~i) bi la, u stva ri, glav ni mo tiv {to se on, La za, od lu ~io da ne pro pu sti je din stve nu pri li ku da uz po mo} svo jih pri ja te qa or ga ni zu je [ek spi ro vu pro sla vu u No vom Sa du 1864. (tri sto ti na go di na od ro |e wa bar da iz Strat for da).

No vo sad ska svet ko vi na [ek spi ra

skog uni ver zi te ta Gli go ri ju Gli {i Ger {i }u (1842-1918). Za ~u do, ovog isto rij skog po du hva ta, pri hva ti li su se i spro ve li ga na naj bo qi mo gu }i na ~in dvo ji ca stu de na ta pra va i je dan te {ko bo le sni le kar, ko jeg sa mo dva me se ca ka sni je ne }e bi ti me |u `i vi ma!

Pro gram i {tam pa ni spo me nik [ek spi ro va pro sla va odr `a na je u sa li ho te la Ca ri ca Je li sa ve ta (da na {wi ho tel Voj vo di na). Naj pre je iz v e d en ne z va n i~ n i deo: jed n a uver ti ra @a ka Ofen ba ha i jed no ~i ni ko mad Pr kos od R. Be ne dik sa, a u zva ni~ nom de lu pro sla va je po ~e la uver ti rom iz ope re Vil helm Tel Ga e ta na Do ni ce ti ja. Po sle to ga je u po du `oj be se di go vo rio Gli go ri je Ger {i} o [ek spi ru, a za tim je or ke star svi rao sce nu lu di la iz Do ni ce ti je ve ope re Lin da od [a mo ni ja. U glav noj ta~ ki pro gra ma iz ve de ne su pr ve dve sce ne iz pr vog ~i na [ek spi ro vog Ri ~ar da III u pre vo du dr Jo va na An dre je vi }a i La ze Ko sti }a. Ulo ge su tu ma ~i li glum ci Srp skog na rod nog po zo ri {ta La za

Pre ma pr vo bit nom pla nu tro ji ce or ga ni za to ra, svet ko vi na je tre ba lo da bu de odr `a na na \ur |ev dan (23. april / 6. maj). Me |u tim, po {to je za 30. april/ 12. maj 1864. bi lo pred vi |e no pre se qe we Ma ti ce srp ske iz Pe {te u No vi Sad, sve ~a nost je od go |e na za taj dan. Ta ko su sti ca jem okol no sti pro sla vqe ni u No vom Sa du, uz pu ca we pran gi ja i je ku zvo na, isto vre me no krup ni kul tur ni do ga |a ji: pre se qe we i pr va Skup {ti na Ma ti ce srp ske u va ro {i no vo sad skoj i tri sto ta go di {wi ca od ro |e wa [ek spi ra. Ta d a { wi No vi Sad je dva da je imao dva d e s et hi q a d a sta n ov ni ka, ali se ipak mo gao po hva li ti da je bio je di ni Plakat Svetkovine iz 1864. grad na slo v en skom ju gu, i je dan od ne ta ko broj nih u Te le~ ki, Qu bi ca Ko la re vi}, Ni ko sve tu, ko ji je na iz ra zit i za na {e ta la Ne deq ko vi}... da { we pri l i k e upe ~ a t qiv na ~ in, Za ovo iz vo |e we ko sti mi su po obe le `io ve li ku go di {wi cu ro |e wa zajm qe ni od ple mi }a i ve le po sed ni „la bu da sa Ej vo na“, naj ve }eg me |u naj ka Jo va na Na koa. Po za vr {et ku sce ve }im ge ni ji ma svet ske li te ra tu re i na iz Ri ~ar da III iz vo |e ne su or ke po zo ri {ta. Za slu ga za to pri pa da u star ske nu me re iz Do ni ce ti je ve ope pr vom re du pe sni ku, stu den tu pra va u re Lu ~i ja od La mer mu ra, a za sam Pe {ti La zi Ko sti }u, kao i le ka ru i kraj sve ~a no sti La za Ko sti} je re pre vo di o cu Jo va nu An dre je vi }u Jo ci to vao svo ju pe smu Epi log u sla vu le su (1833-1864) i stu den tu pe {tan [ek spi ro vu. Pro sla va je za vr {e na or k e s tar s kom nu me r om Adol f a Lif ke Mar{ Srp skog na rod nog po -

Plakat, autora Dimitrija Pajti}a

zo ri {ta. Sve mu zi~ ke nu me re iz vo di la je ka pe la Srp skog na rod nog po zo ri {ta pod Lif ki nom upra vom. Broj na pu bli ka, me |u ko jom je bi lo i do sta go sti ju iz Be o gra da, Pan ~e va, Su bo ti ce i dru gih gra do va, bi la je odu {e vqe na i o ovom se do ga |a ju jo{ da ni ma pri ~a lo i pi sa lo u on da {woj {tam pi. La za Ko sti} je è leo da o pro sla vi osta vi traj nu uspo me nu, te je kra jem 1864. o svom tro {ku iz dao bro {u ru na 42. stra ni ce pod na slo vom “Spo m e n ik tri s ta g o d i { wi c e [ek spi ro ve svet ko vi ne u No vom Sa du na \ur |ev dan 1864”. Za {to je na bro {u ri od {tam pan ne ta ~an da tum pro sla ve – ni je usta no vqe no. Ve ro vat no da se pri kri je da pro sla va ni je odr à na u dan [ek spi ro vog ro |e wa, za ko ji su or ga ni za to ri pro sla ve tvr di li da „pa da rav no na \ur |ev dan“. La za je, ina ~e, zbog ove bro {u re imao do sta ne vo qa, jer ni je mo gao da is pla ti tro {ko ve we nog {tam pa wa, pa mu je {tam par Kon stan tin La za re vi} za dr ào sko ro ceo ti ra`. Zbog to ga je da nas ova bro {u ra ve li ki bi bli o te~ ki ra ri tet. Ko sti} je ipak je dan pri me rak po slao s po sve tom [ek spi ro voj bi bli o te ci u Strat ford, gde se i da nas ~u va pod bro jem 212/702, uz neo bi~ nu na po me nu li ca ko je je kwi gu re gi stro va lo u bi bli o te ci, a ko ja u pre vo du gla si: „Na slov na stra na ni je na ru skom ne go na srp skom je zi ku“.

Trilogija „Henri VI” [ek spi rov pr ve nac, tri lo gi ja „Hen ri VI„, ve o ma se ret ko pri ka zu je i u pe sni ko voj do mo vi ni. Pr vi i dru gi deo ove ma ra ton ske po ve sti o do brom ~o ve ku i lo {em kra qu Hen ri ju VI, pri ka zan je pr vi put u Strat for du 1889, (de set go di na po sle osni va wa Spo men po zo ri {ta), dok je ce la tri lo gi ja pr vi i je di ni put iz ve de na u [ek spi ro vom rod nom gra du 1906. Po sle to ga pri ka zi van je sa mo dru gi deo kao za seb na dra ma 1909. go di ne – i to je sve. Je di na po sle rat na pred sta va u Ve li koj Bri ta ni ji bi la je u Bir min ge mu, ne da le ko od Strat for da 1952. go di ne. Kao {to je po zna to, Hen ri VI je raz vu ~e na dram ska hro ni ka, ko ja ob u hva ta isto rij ske do ga |a je od oko {e zde set go di na. To je po vest o ne sre} nom kra qu, ne mo} nom da na sta vi de lo svog ve li kog oca Hen ri ja V, sa obi qem epi zo da i us put nih isto ri ja. Ka da je ovo de lo pi sao, oko 1592, [ek spir je o~e vid no bio mlad. On je jo{ iz u ~a vao ili, bo qe re }i, pla }ao da nak ne sa vla di voj teh ni ci dra me. Pa ipak, po red hu ma ni sti~ kog sa gle da va wa isto ri je i vi {e stra ne ka rak te ri za ci je li ko va, go to vo u sva koj sce ni se ose }a ru ka ve li kog maj sto ra... (iz studije dr Du{ana Mihailovi}a) Sa otvarawa izlo`be „Pozorje Laza Kosti}” u Londonu, u Glob Teatru - maja 2012.

Odo ma }i va we [ek spi ra u srp skom na ro du La za Ko sti} je ve o ma dr ào do svog od no sa pre ma [ek spi ru. Ka ko ve li Pre drag Pa la ve stra: „[ek spir, u ne ku ru ku, obe le à va ka pi ju ula ska i ka pi ju iz la ska La ze Ko sti }a u svet kwi èv no sti“. U No vom Sa du 1866. go di ne (250 go di na po sle [ek spi ro ve smr ti) La za Ko sti} ob ja vqu je svoj ~u ve ni kwi èv ni ogled Ro meo i Ju li ja, pr vo u ~a so pi su Ma ti ca, u na stav ci ma od br. 36 do br. 45 a po tom i kao sa mo stal nu bro {u ru iste go di ne (1866) pod na slo vom Ro meo i Ju li ja. Jed na po nu da na odo ma }i va we [ek spi ra u srp sko me na ro du; ~i me se s vi {e i ma we pre da no sti ba vio do kra ja ì vo ta. Tek sa da sa ove vre men ske i isto rij ske dis tan ce od jed nog i po ve ka, sve sni smo, ili bo qe re }i po sta je mo sve sni, ogrom nog do pri no sa i zna ~a ja La ze Ko sti }a, a po seb no we go vog pre vo di la~ kog i kri ti~ kog de lo va wa na odo ma }i va wu [ek spi ra u na {oj li te ra tu ri, po zo ri {tu i kul tu ri. Ma da je u ce lo sti pre veo sa en gle skog i ob ja vio sa mo ~e ti ri [ek spi ro ve dra me (Ro meo i Ju li ja u No vom Sa du 1876 i 1907; Kraq Lir, Pan ~e vo 1881 i 1882; Car Lir u No vom Sa du 1894; Ha mlet u Mo sta ru 1903; Ri ~ard III u Mo sta ru 1904.) od ukup no tri de set se dam [ek spi ro vih dra ma, La za Ko sti} je „za ra zio“ svog naj mla |eg pri ja te qa i po {to va o ca Sve ti sla va Ste fa no vi }a i jo{ ne ke dru ge qu de od pe ra i in te lek ta da pre vo de [ek spi ra, i ti me uti ~u na re per to ar sku po li ti ku na {ih po zo ri {ta. Kwi èv ni ogled La ze Ko sti }a – Oko Ro mea i Ju li je- Isto ri ja jed nog pre vo da, ob ja vqen u Le to pi su Ma ti ce srp ske u na stav ci ma 1907, 1908 i 1909. bio je sa mo deo po le mi ke sa Bog da nom Po po vi }em i Srp skim kwi èv nim gla sni kom ko ju je upra vo po vo dom pre vo da [ek spi ra vo dio La za Ko sti} pred kraj ì vo ta. Ova po le mi ka i dru gi be so mu~ ni na pa di na ukup no de lo La ze Ko sti }a, ima li su ozbiq ne i du go ro~ ne po sle di ce na kri ti~ ke oce ne Ko sti }e vog kwi èv nog ra da i do pri no sa u srp skoj kwi èv no sti. Iz sve ga ovo ga, na me }e se uti sak kao da je ve} ta da, pre sko ro sto pe de set go di na, ma li grad No vi Sad sa La zom Ko sti }em, is ta kao svo ju kan di da tu ru za evrop sku pre sto ni cu kul tu re! n Hayi Zo ran La zin

nedeqa17.jun2012.

dnevnik

c m y

PO Z AJM Q E N I IN T ER V JU: ALEK SIS CI PRAS, LI DER SI RI ZE

Gr~ ka je u`asan eks pe ri ment n ke te po ka zu ju da }e da nas na no vim iz bo ri ma po bed ni ca bi ti Si ri za, ko ja do sled no od ba cu je kre dit ne aran `ma ne. Mo gla bi do bi ti ~ak 27 po sto gla so va i kao stran ka s naj ve }om po dr {kom ima }e pra vo, pre ma gr~ kom za ko nu, i na na grad nih 50 do dat nih me sta u par la men tu. To prak ti~ no zna ~i da bi li der Si ri ze Alek sis Ci pras mo gao po sta ti no vi gr~ ki pre mi jer. Ne ka da {wi ko mu ni sta, ko ji je jo{ u stu dent skim da ni ma zbog o{trih sta vo va bio na gla su kao po li ti~ ki pr gav mo mak, iza zi va eufo ri ju me |u evrop skim le vim in te lek tu al ci ma ko ji ne skri ve no na vi ja ju za we ga. U we go voj do mo vi ni zo vu ga Ci pra leks - po na zi vu an ti de pre si va. Ko lek tiv na gr~ ka te ra pi ja Ci pra lek som tre ba la bi, da kle, da po~ ne ve} od da nas. No, ho }e li pa ci jent pre `i ve ti? To ni Alek sis Ci pras ne zna. – Mi slim da je pre sve ga va `no upo zo ri ti na na {u isto rij sku od go vor nost da vra ti mo gr~ kom na ro du ose }aj do sto jan stva, we go va de mo krat ska i so ci jal na pra va, i ustav nom ga ran to va na pra va na jav no zdrav stvo, jav no obra zo va we – pri ~a Ci pras za za gre ba~ ki „Glo bus”. – @e li mo i da qe da spro vo di mo so ci jal nu

po li ti ku, i to ni je la ko ra di ti iz da na u dan jer ni je re~ sa mo o gr~ kom pro ble mu, ka ko se to na sto ja lo pri ka za ti ra ni je, ne go o du bo koj si stem skoj kri zi u Evro pi. Po we go vim re ~i ma, Gr~ ka je bi la „la bo ra to ri ja” u ko joj su se iz vo di li eks pe ri men ti neo li be ra li zma. – Re zul tat i do stig nu }a tog uà snog dru {tve nog i po li ti~ kog eks pe ri men ta na sta vi }e se i na dru gim evrop skim na ro di ma. [pa ni ja, Ita li ja, Por tu gal i Ir ska ve} su na me ti, ali ne sa mo one ne go i dru ge ze mqe u evro zo ni i iz van we, da po sta nu ge o graf ski eks pe ri ment ako Evro pa ne uga si taj neo li be ral ni po àr. A on pr vo mo ra da se uga si u Gr~ koj. Evro pa ne mo è bi ti za jed ni ca pro fi ti ra ju }ih fi nan sij skih, ban kar skih, mul ti na ci o nal nih i ge o po li ti~ kih in te re sa, na te me qu to ga {to se sve vi {e iz ra bqu ju we ni gra |a ni ko ji su li {e ni i svo je sa da {wo sti i svo je bu du} no sti. Mi slim da je 20. vek u evrop skoj po li ti ci po ka zao da ne ki od nas ne mo gu da ì ve u po dru mu na {eg za jed ni~ kog do ma, a dru gi na bal ko nu, dok su ne ki tre }i vla sni ci ku }e... Ka ko }e te po mo }i Gr~ koj i ko li ko je te àk taj mo gu }i put opo rav ka ko ji je is pred

Kao „ku ban ska kri za” O~i Evro pe i sve ta upr te su da nas u Gr~ ku, ~i ji }e bi ra ~i gla sa ti na pop no vqe nim par la men tar nim iz bo ri ma, ko je stru~ wa ci vi de i kao svo je vr stan re fe ren dum o evro zo ni. Re zul tat gr~ kih iz bo ra bi, na i me, mo gli od re di ti da li }e Ati na spro ve sti plan {ted we ili }e do ì ve ti eko nom ski ko laps i iza }i iz evro zo ne, a ti me mo `da iza zva ti i do mi no efe kat . Pre ma po sled wim ana li za ma, vi {e od tri ~e tvr ti ne gr~ kih gra |a na po dr à va za jed ni~ ku evrop sku va lu tu, ali su pro tiv me ra {ted we u sa da {wem obi mu. A jed no s dru gim, bar iz ugla EU, te {ko ide. „Mi slim da je go to vo, da iz la zi mo iz Evrop ske uni je. Mi to ne è li mo, ali... Ko zna {to }e nam bu du} nost do ne ti ako osta ne mo sa mi”, naj ~e {}i su ko men ta ri ko ji su se ju ~e mo gli ~u ti na uli ca ma Ati ne. U me |u vre me nu, na pe tost ra ste i u Evro pi. U pe tak su se An ge la Mer kel, Dej vid Ka me ron i Fran soa Oland hit no sa sta li ka ko bi za jed ni~ ki pri pre mi li re ak ci ju na re zul tat iz bo ra, ko je je bri tan ski isto ri ~ar Nil Fer gu son sli ko vi to i dra ma ti~ no opi sao kao „fi nan sij ski ekvi va lent ku ban ske kri ze”.

U glav nom gra du Hr vat ske ju ~e je, bez ika kvih in ci de na ta, odr `an 11. Za greb prajd, po vor ka pol nih ma wi na, na ko joj je, pre ma pro ce ni or ga ni za to ra, u~e stvo va lo oko 4.000 qu di. Po vor ci ko ja je s ve li -

kim bro jem tran spa re na ta, za sta va du gi nih bo ja, pi {taq ki i bub we va kre nu la s Tr ga `r ta va fa {i zma pri kqu ~i le su i se i po zna te li~ no sti - mi ni star ka spoq nih po slo va Ve sna Pu si}, ne ko li ko sa bor skih po sla ni ka i om bud sman za rav no prav nost po lo va Vi {wa Qu bi }i}, ali i broj ne jav ne li~ no stii i ne vla di ni ak ti vi sti.

Opa snost od na ci zma Iz bo ri u ma ju ni su po ka za li sa mo ve li ki po li ti~ ki po ten ci jal gr~ ke le vi ce, ne go i po rast eks trem ne de sni ce, neo na ci sti~ ke Zlat ne zo re. – Neo na ci zam je opa snost za na {e dru {tvo. Neo na ci sti be ru plo do ve na te me qu ide ja ko je pod sti ~u so ci jal ni ne mi ri, so ci jal na is kqu ~i vost, ve li ki broj ne za po sle nih, ma sov ni o~aj i gu bi tak na de. Dru {tve na mr `wa, kse no fo bi ja i sle po na si qe nad sla bi ji ma, to su te me qi na ci sti~ kih ide ja. One su na ra sle i zbog kse no fo bi~ ne mr `we ko ju je pro mo vi sao deo me di ja, ali i zbog po li ti ke ko ju pod ra zu me va me mo ran dum. De mo krat ski prin ci pi i po tre ba da se bo ri mo pro tiv si ro ma {tva spa da upra vo u te me qe bor be pro gre siv nih de mo krat skih dru {ta va pro tiv ta kvih ide ja. To ni je sa mo iza zov za le vi cu ne go iza zov i za sa mu de mo kra ti ju. pro te sti, pri ~a ju sa svim dru ga ~i ju pri ~u. Qu di pi {u isto ri ju, a ne eli te. Mi sli te li da bi po vla ~e we Gr~ ke iz evro zo ne bi lo jed na ko ko lap su Gr~ ke? Ka ko je mo gu }e ne spro vo di ti bol ne re zo ve i osta ti u evro zo ni? Ho }e li to osta le ~la ni ce pri hva ti ti? – U~i ni }e mo sve {to mo `e mo da Gr~ ka za dr `i evro. Po ku {a va mo da uve ri mo evrop ske part ne re da je i u wi ho vom in te re su da ko na~ no pre sta nu s

dik ta tom bol n ih re z o va i {ted we. Po treb ne su nam po li ti ke ko je ne }e uni {ti ti gr~ ku eko no mi ju, ne go }e joj, na pro tiv, omo gu }i ti da ra ste. Ako se ovaj tre n ut n i pra vac me r a {ted we ne pro me ni, re zul tat }e bi ti pot pu ni slom gr~ ke eko no mi je. A on da bi to pred sta vqa lo i ve li ku opa snost za evro. Po li ti~ ka je stvar nost vr l o jed n o s tav n a: pro g ra mi {ted we po ka za li su do sad da su ne u spe {ni. nBisera Fabrio

Evro pa u vi {e ko lo na

Rad ni ci na no ga ma

Za greb prajd

evro zo ne. Mi smo od mah re kli da na pu {ta we evro zo ne ni je u na {em pro gra mu. Sa da ~e ka mo da nam iz Evro pe ka ù {ta è le, jer smo im mi re kli i da pre ma me mo ran du mu i po li ti ka ma ko je on pod ra zu me va na{ na rod ne ma ni ka kvu bu du} nost. Ka ko do ì vqa va te od re |e ne pred ra su de ko je su stvo re ne oko Gr~ ke i gr~ ke eko no mi je; Gr ci su opi sa ni kao qu di ko ji na pro sto ne ra de do voq no i sto ga ni je po {te no da dru gi pla }a ju wi ho ve du go ve? – Da nas su i [pan ci por tre ti sa ni kao le wi Me di te ran ci ko ji vo le sun ce, mu zi ku i len ~a re we... Mejnstrim me di ji u Ne ma~ k oj po n ov n o ot k ri va j u „do bre” i „lo {e” na ro de, „sla be” i „sna `ne”, „le we” i „rad ne”... To su ide je vr lo bli zu ra si zma i ko ri ste se u ne ma~ kom jav nom pro sto ru, ali i u sred woj i se ver noj Evro pi, ka ko bi se ta pod ru~ ja za tro va la na taj na ~in. Ciq je da se svet raz li ~i tih na ro da u Evro pi po de li i wi ma vla da. No, sre }om, po sto je isto rij ska is ku stva i se }a wa ko j i ma se mo g u de man to va ti ova kve opa sne ide je. Uz to, no vi dru {tve n i po k re ti u ce l oj Evro pi, sin di ka ti i ma sov ni

BRI SEL IZ ME \U RAS PA DA UNI JE I JO[ VE ]E IN TE GRA CI JE DR @A VA ^LA NI CA

VESTI

De se ti ne hi qa da ita li jan skih rad ni ka pro te sto va lo je ju ~e u Ri mu zbog sma we wa pen zi ja i po ve }a wa po re za u okvi ru me ra {ted we ko je je uve la vla da pre mi je ra Ma ri ja Mon ti ja. De mon stran ti su na pro te stu, ko ji su or ga ni zo va li glav ni rad ni~ ki sin di ka ti, tra `i li ve }u si gur nost na po slu, na ro ~i to za mla de qu de, po {to vla di ne re for me omo gu }a va ju po slo dav ci ma da lak {e ot pu ste za po sle ne. Pre mi jer Mon ti re kao je da po sled we me re {ted we pred sta vqa ju „dru gu fa zu” pro gra ma we go ve teh no krat ske vla de, ka ko bi se po sti gao eko nom ski rast, usled du bo ke re ce si je i ogrom nog du ga ze mqe.

vas? [ta od mah tre ba da se u~i ni? – Pr va stvar ko ju }e Si ri za ura di ti je ste to da }e mo po ce pa ti kon tro verz ni „me mo ran dum o raz u me va wu”, ko ji je Gr~ ka pot pi sa la sa svo jim kre di to ri ma, a u ko jem se na la ze de ta qi te {kih uslo va pod ko ji ma ze mqa do bi ja kvar tal ne in jek ci je go to vi ne. Spo ra zum je usvo jen ma da Gr ci o we mu ni su ni gla sa li, ni ti ih je iko i{ta pi tao. No, na kon gla sa wa 6. ma ja, kad je vi {e od 70 po sto gla so va oti {lo po li ti~ kim stran ka ma ko je su pro tiv ova kve po li ti ke iz vla ~e wa Gr~ ke iz ban kor ta, ja sno je da je taj me mo ran dum iz gu bio svoj le gi ti mi tet. Ali EU je ta ko ja u kraj woj li ni ji od lu ~u je, jer pre ma evrop skom za ko no dav stvu, Gr~ ka ne mo è bi ti iz ba ~e na iz evro zo ne. Ko ja god stran ka da po be di, ve} 18. ju na }e se su sre sti s pro ble mom ka ko da vo di eko no mi ju ko ja je na ru bu ko lap sa. Za {to bi qu di ve ro va li Si ri zi, ko ja ne ma is ku stvo vo |e wa dr à ve, ba{ u ta ko kri ti~ nom tre nut ku? – Pa vi de li smo {ta su „is ku sne po li ti~ ke stran ke” u~i ni le i po sti gle u pro te klim de ce ni ja ma. Ko laps je ve} tu bez Si ri ze, a za hva qu ju }i PA SOK-u i No voj de mo kra ti ji. Ni je stvar is ku stva, ne go po li ti~ ke vo qe da pro me ni mo si tu a ci ju u ko joj se na la zi mo. A {ta je s Gr~ kom i evro zo nom? Ho }e te li da iza |e te iz we? – Evro pqa ni mo ra ju da shva te da mi ne è li mo da po vu ~e mo ni ka kav jed no stra ni po tez, ni ti da ga na met ne mo dru gi ma. Mi }e mo re a go va ti sa mo ako oni bu du de lo va li uni la te ral no i na pra ve pr vi ko rak. Ako pre sta nu da nam po ma ù sa zaj mo vi ma, mi ne }e mo mo }i da pla }a mo po ve ri o ci ma. To {to go vo rim, vr lo je jed no stav no. Put pre ma opo rav ku je te àk, ali da je na du. A put ko jim nas vo di me mo ran dum, vo di nas di rekt no u dru {tve ni ge no cid i iz ba ci va we Gr~ ke iz

re di nom sed mi ce evrop sko tr ì {te har ti ja od vred no sti do ì ve lo je no vi {ok: kre dit na agen ci ja „Mu dis” sro za la je rej ting [pa ni je za tri ste pe na, od no sno na sa mo je dan raz red iz nad tzv. sta tu sa sme }a. To bi kao po sle di cu mo glo pro iz ve sti do dat no po v e } a w e tro { ko v a za d u ` i v a w a [pa ni je, jer ula ga ~i sa da ve} tra è, da bi ku pi li de se to go di {we dr àv ne ob ve zni ce, pri n os od 7 pro c e n a t a, {to je ni vo ko jeg mno gi ana li ti ~a ri sma tra ju – neo dr ì vim. Ono {to je, me |u tim, do dat no za bri nu lo evrop sku eko nom sku jav nost je in for ma ci ja da su go t o v o isto v re me n o po r a s le i ka ma te na ita li jan s ke dr ` av n e ob ve zni ce, {to se tu ma ~i kao ja san sig nal da in ve sti to ri ne o~e ku ju po zi ti van is hod kri ze u tre }oj naj ve }oj dr à vi evro zo ne. „Ita li jan ske ak ci je po sta le su jed n a k o stre s ne kao i {pan ske”, ko men tar je fi nan sij skih stru~ wa ka, uz oce nu da usko ro ni [pa ni ja ni Ita li ja ne }e mo }i da do la ze do nov ca sa slo bod nog fi nan sij skog tr ì {ta. Tek, kao re zul tat ta kvog sta wa, go to vo se svi sla ù da }e ne sa mo [pa ni ja ko joj je Evrop ska cen tral na ban ka ve} obe }a la 100 mi li jar di evra za sa na ci ju po sr nu log ban kar skog si ste ma, ne go i Ita li ja – mo ra ti da po seg ne za pa ke tom

po mo }i EU. No, to ni je sve, jer se uve li ko ja vqa i Ki par ~i jim ban ka ma je ta ko |e sre zan kre dit ni rej ting, po {to {to su bi le pri nu |e ne da ot pi {u deo gr~ kog

du ga. Sa da su do bra no za mi {qe ne nad sud bi nom 22 mi li jar de evra, ko je su da le gr~ kim gra |a ni ma i pred u ze }i ma.

A ka da se to me do da ju pro ble mi s ko ji ma se i da qe su o ~a va ju Ir ska, Por tu gal i po go to vo Gr~ ka – na ro ~i to ako se na da na {wim iz bo ri ma fak ti~ ki opre de li za na pu {ta we evro zo ne – eto o~i gled nog raz lo ga zbog ko jeg se za pred sto je }i sa mit EU, ko ji }e bi ti odr àn 28. i 29. ju na, na ja vqu je ras pra va ko ja iz te me qa mo è da pro me ni do sa da {wi iz gled Uni je. Na i me, ka ko se sa zna je u Bri se lu, li de ri kqu~ nih in sti tu ci ja EU pri pre ma ju plan ko jim }e prak t i~ n o ozva n i ~ i t i pro je kat „Evro pe u vi {e br zi na”. Pre m a toj po d e l i Evro pe, u pr voj su br zi ni ze mqe ko je de le evro, a ti me i sve vi {e za j ed n i~ k ih uskla |e nih po li ti ka – od bu xe ta do nad zo ra ba na ka. U dru goj ko lo ni bi bi le ze mqe ko je u bu du} no sti è le da po sta nu deo evro zo ne, dok je u tre }oj Ve li ka Bri ta ni ja, ko ja je jo{ la ne, ka da je od bi la da pot pi {e pa ket fi skal nih pra vi la, od lu ~i la da ne bu de deo te pri ~e. Ono {to, me |u tim, mo è pred sta vqa ti ozbiq nu pre pre ku za ì vqa va wu „vi {e ka nal ne Evro pe” za pra vo je ~i we ni ca da je kri za na met nu la po de lu Evro pe, mno go du bqu no {to je to ona po li ni ji evra – na sna `ne i na sla be eko no mi je. „Eko no mi je ju ga – gr~ ka, ita li jan ska, {pan ska, por tu gal ska – i ina ~e ni su me |u naj pro duk tiv ni jim, a

da zlo bu de jo{ ve }e, od 2002. wi ho va je pro duk tiv nost u kon stant nom pa du. I to je je dan od kqu~ nih uzro ka zbog ~e ga te eko no mi je ni su kon ku rent ne”, oce na je In der mi ta @i la, glav nog eko no mi ste Svet ske ban ke. Ipak, te ana li ze, bar za sa da, ne re me te pla no ve iza ko jih sto je pr vi ~o vek Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej, pred sed nik EK @o se Ma nuel Ba ro so, pred sed nik Evro gru pe @an Klod Jun ker i {ef Evrop ske cen tral ne ban ke Ma rio Dra gi. A jed na od te meq nih ta ~a ka wi ho vih pla no va je stva ra we svo je vr sne evrop ske ban kar ska uni ja, ko ja bi po ~e la da funk ci o ni {e ve} po ~et kom 2013, kao i osni va we no vog fon da za spa sa va we ba na ka, ko ji bi se pu nio kroz opo re zi v a w e fi n an s ij s kih in s ti t u c i j a i tran sak ci ja. Taj pred log, ina ~e, ukqu ~u je i de po zi te kao jem stvo ko jim bi se, u slu ~a ju pro pa sti ne ke ban ke, za {ti ti li in ve sti to ri. U sva kom slu ~a ju, za ostva re we ovih ide ja nu `no je da va we ve }ih ovla {}e wa Bri se lu, {to bi, opet, dr à ve ~la ni ce pri mo ra lo na to da jo{ je dan deo na ci o- nal nih su ve re ni te ta pre ba ce na EU. O to me, uosta lom, sve do ~i i sko ra {wa iz ja va ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Me kel da ~la ni ce EU mo ra ju „ko rak po ko rak, pre da ti Evro pi vi {e mo }i”. I upra vo }e to bi ti naj ve }i pro blem, jer je Lon don ve} otvo re no sa op {tio da mu ne pa da na pa met da u to me u~e stvu je. „Ve li ka Bri ta ni ja po dr à va evro, ali ne mi sli mo da se pri dru ì mo da qim in te gra ci ja ma u ci qu we go vog spa sa va wa”, ja san je bio bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron, uz na po me nu da }e, ako ~la ni ce EU bu du in si sti ra le na spa sa va wu za jed ni~ ke va lu te po sva ku ce nu, pa i po ce nu in te re sa Uje di we nog Kra qev stva, na to Lon don – sta vi ti ve to. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

SVE ALAR MANT NI JI Iz VE [TA JI pRED SA MIT GRU pE NAJ MO] NI JIh DR @A VA SVE TA

RA STU O^E KI VA WA OD SR BI JE U BOR BI S ILE GAL NOM MI GRA CI JOM

Nismo spremni da „branimo” Evropu

Naobla~no iznad G20 Pi{e: Du{an Simin a sta nak gru pe naj mo} ni jih ze ma qa sve ta (skra }e no G20) odr à }e se pod po kro vi teq stvom Uje di we nih na ci ja u Ri ju de @a ne i ru (Bra zil) na red ne ne de qe od 20. do 22. ju na, u pro {i re nom sa sta vu. O~e ku je se do la zak ~ak sto ti wak pred sed ni ka dr à va. Ne ko li ko te ma o pla ne tar nim opa sno sti ma po ~o ve ~an stvo u bli skoj bu du} no sti na me }e se kao za da tak za ne u mit no re {a va we sa da i od mah, bez i naj ma weg od la ga wa. Jed na od wih je i ~o ve ko vo okru è we. Pri ti sak na bu du }i sa sta nak za po ~eo je jo{ kra jem apri la iz ve {ta jem na u~ ni ka Bri tan skog kra qev skog dru {tva o od no su de mo gra fi je i ~o ve ko ve oko li ne. Ve} u uvo du oni tvr de da je „21. vek kri ti ~an pe riod”. Svet ska po pu la ci ja da nas bro ji 7 mi li jar di, a do 2050. tre ba ra ~u na ti sa 8 do 11 mi li jar di du {a. Za en gle ske na u~ ni ke de mo gra fi ja bi mo ra la da se sta bi li zu je „do bro voq no”, u ~e mu bi obra zo va we mo glo da od i gra va `nu ulo gu . Pa ra lel no, raz vi je ne i ze mqe u raz vo ju mo ra le bi da sma we svoj ni vo ina ~e pre ko mer ne po tro {we, ka ko bi do zvo li le si ro ma {nim ze mqa ma da po dig nu svoj stan dard, ne bi li iz be gle ap so lut no si ro ma {tvo. U ovo po sled we tre nut no spa da 1,3 mi li jar di qu di, ko ji da nas ì ve s ma we od do la ra dnev no. „Svet je pred ja snim iz bo rom”, tvr di ser Xon Sul ston (sa Uni ver zi te ta u Man ~e ste ru) ko ji je ru ko vo dio is tra ì va wi ma su mi ra nim u iz ve {ta ju. „Mo è mo da urav no te ì mo ko ri {}e we pri rod nih re sur sa pre ma {e mi pra ved ne i neo p- hod ne po tro {we, pre i spi ta mo {ta

stvar no za nas zna ~e po sto je }e eko nom ske vred no sti i ti me omo gu }i mo sva kom po je din cu da na pra vi svoj iz bor – in for mi san i slo bo dan. Ili da ni {ta ne ~i ni mo, da se pre pu sti mo ko vi tla ci ma eko nom skih, dru {tve no-po li ti~ kih i eko lo {kih za la, pre tva ra ju }i u bu du} no sti pla ne tu u ne rav no prav nu i ne do ma }in sku maj ~i cu”. U sa mom iz ve {ta ju na la zi mo da qe: ”Ka pa ci tet Ze mqe je ogra ni ~en da od go vo ri po tre ba ma svih qu di. Ta ko da nas u bo ga tim sre di na ma jed no de te tro {i 30 do 50 li ta ra vi {e vo de od onog u si ro ma {nom okru `e wu, po pra vi lu ve} pre na se qe nom”. Da qe iz ve {taj pred la `e re {e wa: sma wi ti eks trem no si ro ma -

trend bi }e do stig nut kri ti~ ni prag” ({to se s di plo mat skog re~ ni ka pre vo di: ina ~e, ode sve do |a vo la). Akim Stej ner, ge ne ral ni di rek tor PNUE, iz ri ~it je „da se mo ra ju me wa ti ak tu el ne struk tu re pro iz vod we i ko ri {}e wa pri rod nih re sur sa ina ~e }e vla de mo ra ti da pri hva te od go vor nost za {te tu bez pre se da na”. Iz ve {taj pred la è 90 za da ta ka za hit nu in ter ven ci ju. Sre }e mo sta ti sti ke o he mi ka li ja ma ko je raz gra |u ju ozon ski omo ta~ (na de se ti ne mi li o na qu di umi ra }e od ra ka ko è ili, jo{ vi {e, obo le ti od ne sta ra~ kog ka ta rak ta), o di stri bu ci ji vo de (600 mi li o na je ne ma ko li ko da uta ì è|, dok wih 2.5 mi li jar de ko ri sti vo du u uslo vi ma ne do stat ka sa ni ta ri ja)… sve do za {ti te ko ral nih „Svet je pred jasnim izborom” spru do va od za ga |e (ser Yon Sulston) wa (uni {te no je 38% ove po pu la ci je {tvo, us po sta vi ti pro gra me do - sa mo od 1980. go di ne), bez ko jih ~i bro voq nog pla ni ra wa po ro di ce u ta vo mno {tvo mor skih vr sta ri zi si ro ma {nim ze mqa ma, sma wi ti ku je ne sta nak.Ka ko }e ova dva iz ve po tro {wu ma te ri jal nih do ba ra u {ta ja (pr vi tre zve no na u~ ni~ ki, naj bo ga ti jim ze mqa ma kao i onim u dru gi „di plo mat ski” ali ul ti ma raz vo ju, re {a va ti pro blem ot pa da, tiv no) bi ti pri hva }e ni i ka kve }e in ve sti ra ti u ob no vqi ve iz vo re po sle di ce u gla va ma po li ti ~a ra da si ro vi na… Za vr {a va po zi vom vla - iza zo vu – te {ko je pred vi de ti. Me da ma „da se bri `no za in te re su ju za |u tim, obo ma je ne {to za jed ni~ ko: de mo graf ski pro blem na kon fe - str pqe wu je do {ao kraj. I ne {to ren ci ji u Ri ju i an ga ù ju se za pra - mo `da jo{ neo ~e ki va ni je: dve ved ni ju bu du} nost, za sno va nu ne na bran {e auto ra na do {lo je na isti po ra stu ma te ri jal ne po tro {we, iz vor pro ble ma – ako se ne po mog ve} na stvar nim po tre ba ma qu di u ne si ro ma {ni ma, i sa mo bo gat stvo bu du }oj svet skoj za jed ni ci. bo ga tih do la zi u pi ta we. Jer, glo Po ~et kom ovog me se ca iz la zi i ba li za ci ja je pro ces eko nom skog iz ve {taj Pro gra ma Uje di we nih is cr pqi va wa sla bi jih do te me re na ci ja za qud sku oko li nu (PNUE), da ja ~i po sta ju sa mi se bi pre pre ka, pod na zi vom ’« Bu du} nost svet ske a sla bi to li ko sla bi da vi {e ni ti oko li ne’, adre si ran ta ko |e u~e - bo ga ti ne mo gu da im po mog nu i ka sni ci ma G20. Kon sta tu je da se pla - da bi hte li. ne ta „de gra di ra ve li kom br zi nom (autor je {ef de ska i ako se sme sta ne pre o kre ne taj na fran cu skom Ka na lu 5)

r bi ju o~e ku je pri liv imi gra na ta iz ze ma qa progla{avamo la`nim azilantima i da preventivno tre }eg sve ta po {to je zbog vi zne li be ra li za preduzimamo mere koje mogu ugroziti pravo svakog ci je po sta la pri vla~ na de sti na ci ja za one gra|anina da napusti zemqu – ukazao je ombudsman. ko ji è le da pro du è da qe ka za pad noj Evro pi i sto A Danilo Raki} iz nevladine organizacije ga vla sti mo ra ju da bu du sprem ne da od go vo re na taj „Grupa 484” za „Dnevnik” kaè da se sa skorim iza zov, iz ja vio je sre di nom ne de qe za {tit nik gra |a - ulaskom Hrvatske u EU, kada }e linija „odbrane” od na Sa {a Jan ko vi}. On je isto vre me no upo zo rio i na ilegalne imigracije iti povu~ena du` na{e to da se broj ile gal nih mi gra na ta u Sr bi ji z a g odinu granice, o~ekivawa Evropske unije od Srbije da na – udvos tr u~io!? pove}avaju. Pro{l e godin e j e, na im e, uk up no registrovano – U domenu migracije, kontrole neèqenih 800 takvi h sl u~ aj ev a, a za p rvih pet meseci ove god - migracionih tokova u EU, zahtevi od Srbije sigurno in e ve } ih i ma 500. U pitawu su u glavn om gra |ani }e biti sve ve}i. Na àlost, EU je u procesu zemaqa Blisko g i Sredweg istoka, k oji pr eko Sr bi - prikqu~ewa mnogo vi{e traìla i insistirala na je nastoje da dospeju u dràve EU i u neko m trenutku restriktivnim merama i kontroli imigracije, a b ivaj u zadr` an i kod nas. mnogo mawe na razvoju mehanizama za za{titu qudPo Jankovi}evim re~ima, svi trendovi i statis- skih prava qudi u migracijama. Svi restriktivni tike pokazuju da }e se broj qudi koji dolaze Srbiju mehanizmi, sistem azila, ve} su ukqu~eni u na{e iz zemaqa tre}eg zakonodavstvo. Koncept sveta samo sigurne tre}e zemqe, te pove}avati. Upravo Svi trendovi i statistike pokazuju da koncept sredwe zemqe stoga Srbija ne sme porekla, ve} su u zakoni}e se broj qudi koji dolaze Srbiju iz nepripremqena da ma, i Srbija se iz zapadzemaqa tre}eg sveta pove}avati ~eka nalet iminih dràva ve} vidi kao granata, jer }e to tampon zona prema qudibiti ne samo ma koji beè od socijalozbiqan izazov sa ekonomskog, socijalnog i bezbednih, ratnih i politi~kih nevoqa u svojim zemqama nosnog apekta, ve} i obaveza da se obezbedi odre|en – obja{wava Raki}. nivo kvaliteta ìvota za qude koji imaju status Po wegovim re~ima, naj~e{}e se radi o qudima migranta, odnosno azilanta. koji traè uto~i{te na Zapadu jer su na to – Radi se o hiqadama qudi koji borave u uslovima prinu|eni. koje mi upore|ujemo sa li{ewem slobode i koji, ili – Izbeglice su sastavni deo svake ilegalne ~ekaju dozvolu za odlazak daqe, ili je re~ o na{im migracije ali, na àlost, na nivou EU ne postoje gra|anima koji bivaju vra}eni iz zemaqa EU u posjasne garancije kako ti qudi u tom procesu migracitupku readmisije – naveo je ombudsman. ja ne}e biti vra}eni na teritoriju gde bi wihovi Mada Centar za azil u Bawi Koviqa~i postoji ìvoti bili ugroèni. Na{a dràva, iako ima ve} desetinama godina, wegovi kapaciteti su danas zakon o azilu i institucije za sprovo|ewe zakona o mnogo mawi nego {to je broj azilanata. Upravo na azilu, prili~no se trudi da svi koji su preko na{e tom fonu Jankovi} je istakao da su migranti grupa teritorije do{li na teritoriju EU, pa nam bili koja je posebno pod rizikom od mu~ewa po{to se, vra}eni, bezbedno budu preba~eni u zemqu iz koje su kako je objasnio, s mu~ewem moè uporediti do{li, a to je naj~e{}e Makedonija – kaè Raki}, situacija u kojoj su qudi sme{teni u prenatrpanoj ponoviv{i da su sada{wi kapaciteti za sme{taj prostoriji, bez sveèg vazduha, svetla, adekvatne ilegalnih migranata nedovoqni i neodgovaraju}i, ishrane i zdravstvene za{tite, i gde ih ~uvaju poliali da se planira izgradwa nekoliko novih prihcajci s psima. vatnih centara, {to bi umnogome trebalo da olak{a – Ne smemo, me|utim, do}i u situaciju da qude situaciju. koji traè ekonomski boqitak unapred n Petar Klai}

U^E STA LI SU KO BI U SI RI JI BLO KI RA JU RAD PO SMA TRA^ KE MI SI JE UN

Kad se medvedi pla{e hajke na lisicu P

Mo skvu da na o ru à va re ìm u Da ma sku bor be nim he o bu na pro tiv re ì ma Ba {a ra al Asa da tra je li kop te ri ma. Ru ski pred sed nik Pu tin je na to uz vra ve} 16 me se ci i ni ko do sa da ni je po nu dio va tio da oru` je ko je je Ru si ja pro da la Si ri ji ne mo è qa no re {e we kri ze ko ja pre ti da za pa li i ina bi ti ko ri {}e no u gra |an skom ra tu. ~e tru sno pod ru~ je Bli skog is to ka. Sad je ~ak {ef mi Ru ski oba ve {taj ci, pak, svo jim ka na li ma pri ku pqa si je UN u Si ri ji ge ne ral ma jor Ro bert Mud upo zo rio ju po dat ke o to me ko i ko li ko sa Za pa da, po mo }u arap da u~e sta li su ko bi re ìm ske ar mi je i sna ga po bu we skih pri ja te qa, na o ru à va si rij ske po bu we ni ke, u ~i ni ka blo ki ra ju rad po sma tra ~a. On je isto vre me no na jim re do vi ma Mu sli man ska bra }a po sta ju sve uti caj ni go ve stio i da }e Sa vet bez bed no sti kra jem ju la pre i ja. Oru` je za po bu we ni ke sti è, na vod no, pre ko Tur spi ta ti man dat mi si je, a {ef fran cu ske di plo ma ti je ske, ko ja se, opet, upor no à li ka ko ra ste broj iz be Lo ran Fa bi jus ~ak na go ve {ta va mo gu} nost odr à va wa gli ca iz Si ri je. Ali i pri ~a sa iz be gli ca ma je po sta me |u na rod ne kon fe ren ci je o Si ri ji u @e ne vi. la ne ja sna. Pre ma tur skim po da ci ma, iz Si ri je je u Ini ci ja ti vu o sa zi va wu me |u na rod ne kon fe ren ci Tur sku iz be glo vi {e od 50.000 Si ri ja ca, ali se oko je, ko ja bi za u sta vi la gra |an ski rat, da la je Mo skva. 20.000 wih vra ti lo ku }a ma. Oni ma ko ji ima ju is ku stva Fran cu ski mi ni star Fa bi jus sma tra da je to do bra s iz be gli ca ma zvu ~i po ma lo ne ve ro vat no da ne ko pr vo ide ja, na rav no pod uslo vom da se Mo skva od rek ne po dr iz beg ne zbog tor tu re Asa do vih po li ci ja, a on da se od {ke re ì mu Ba {a ra al Asa da. Od go vor je, me |u tim, mah vra ti ku }i. To je lo gi~ no je di no ako se 20.000 iz prompt no usle dio: ru ski {ef di plo ma ti je je od bio da be gli ca vra ti lo – da bi se bo ri lo pro tiv re ì ma. pri sta ne na bi lo ka kav dil, na gla {a va ju }i da Mo sko Ta ko |e, iz na {eg is ku stva zna mo da u sva kom gra |an va ne bra ni Asa da uko li ko ga we gov na rod ne è li za skom ra tu ne ma ne vi nih. Do a jen ame ri~ ke di plo ma ti je pred sed ni ka dr à ve. Mo skva je, ka è La vrov, pro tiv Hen ri Ki sin xer naj bo qe je ob ja snio su {ti nu svih de sta bi li za ci je Si ri je ko ja je i mul ti na ci o nal na i kon fli ka ta, od av ga ni stan skog ra ta do da nas. Ki sin mul ti kon fe si o nal na dr à va. xer je, po le mi {u }i u „Va {ing ton po stu“ sa En Me ri A dok di plo ma ti ja vo di ja lo vu de ba tu, na te re nu Slo ter, ob ja snio da je sa vre me ni svet od ba cio na ~e la sva ko dnev no gi nu ne du `ni qu di. Za pad ni po li ti ~a ri Ver saj skog mi ra o rav no te ì sna ga i pri hva tio dok ne kri ju da ho }e sme nu Ba {a ra al Asa da. Or ke stri ra tri nu „hu ma ni tar ne no ih u to me po dr à in ter ven ci je“. Po sle va ta mo {wa {tam pa, Po Henriju Kisinyeru, savremeni svet je di ca ta kve pre o ri jen ko ja po no vo ima ne ka odbacio na~ela Versajskog mira ta ci je je no vo shva ta kve ~ud ne stan dar de we su ve re ni te ta, i “objek tiv nog” in o ravnoteì snaga i prihvatio doktrinu pra vo sve ta – ma {ta for mi sa wa. Kao i u „humanitarne intervencije“ pod ti me pod ra zu me va svim do sa da {wim li – da sru {i sva ki kon flik ti ma, od Bo re ìm ko ji se pro ti vi „uni ver zal nim vred no sti ma“. sne i Ko so va, pre ko Egip ta i Li bi je – za sve su kri vi Su ve re ni tet je pre stao da bu de ap so lut no pra vo i po re ìm ski lo {i mom ci. Oni si lu ju, mal tre ti ra ju ci sta je „od go vor nost re ì ma za sop stve ni na rod“. Do bro vi le, po sta vqa ju bom be is pred xa mi ja, pro ga wa ju ne du ili lo {e ru ko vod stvo mo ra da ode uko li ko se „na rod `no sta nov ni {tvo... Dru ga stra na, ma kar to bi li i naj po bu ni“ i tra ì „de mo kra ti ju“. or to dok sni ji bor ci za de mo kra ti ju i prav du, ne ma ni Pre ma mi {qe wu Ki sin xe ra, upra vo ta no va dok ka kve ve ze s kr va vom dra mom. tri na omo gu }a va ple te we sva ka kvih sce na ri ja ko ji U pe tak su, re ci mo, sve svet ske agen ci je ja vi le da je po gi nu lo “naj ma we 15 qu di” od ko jih su ne ki upu ca ni iza zi va ju re gi o nal ne su ko be. Si ri ja je u sre di {tu re snaj pe rom. I da qe, da su to ura di le pro re ìm ske sna gi o na ko ji mo è, me |u tim, da za pa li ceo svet. „Bi znis ge. Bi lo je, me |u tim, mr tvih i od eks plo zi je bom be is in saj der“ je, po zi va ju }i se na ru ske iz vo re, ob ja vio po pred xa mi je. Za {to bi voj ska mi ni ra la xa mi ju i ubi la ~et kom apri la in for ma ci ju o to me ka ko se Ru si ja ci vi le? Ako su se po bu we ni ci kri li u xa mi ji, ta da vi ozbiq no pri pre ma za slu ~aj ra ta Izra e la i SAD pro {e ni je re~ sa mo o ci vi li ma. I ta ko re dom, za sve su tiv Ira na. Po ~e la je da go mi la voj sku i opre mu u voj ko be je di ni kri vac je – re ìm. Obi~ nom ~i ta o cu na noj ba zi 102 na gra ni ci s Jer me ni jom. Ta ba za je kqu~ ovim na {im pro sto ri ma ne pre o sta je ni {ta dru go ne na za jug Kav ka za. „Ako Iran bu de ume {an u bi lo ka go da po mi sli ka ko za pad ni no vi na ri ba{ ne ma ju ni kvu voj nu ak ci ju to ugro à va na {u bez bed nost“, iz ja ma lo ma {te ili na mer no vre |a ju in te li gen ci ju ~i ta vio je Dmi tri Ro go zin, biv {i ru ski am ba sa dor pri vog sve ta. [to se na {ih ~i ta la ca ti ~e, oni su ve} is - NA TO. ku si li ja lo vu po li ti ku ve li kih stra te ga sa Za pa da ko [i re wem po à ra u Si ri ji u rat ni su kob mo gu bi ti ji su, ju re }i Slo bo da na Mi lo {e vi }a, do bra no de mo li uvu ~e ne i Tur ska pre ko Kur da, Li ban, Iz rael i Iran. ra li Sr bi ju. Ho }e li se to po no vi ti i u Si ri ji? Sa u dij ska Ara bi ja i Ka tar ve} po ma ù si rij sku opo U isto vre me, te iste di plo ma te se uza jam no op tu zi ci ju. Ru si ja se pla {i da bi u even tu al nom su ko bu s ù ju da kri {om, pro tiv za bra na ko je su sa mi iz gla sa Ira nom, SAD mo gle da po ku {a ju da ko ri ste te ri to ri li, snab de va ju jed nu ili dru gu stra nu oru` jem. Po lo vi ju Gru zi je. Ta da bi pri ~a o oba ra wu re ì ma Ba {a ra al nom apri la SB je ta ko op tu ìo Ukra ji nu da pro da je Asa da ima la sa svim dru go zna ~e we. Op {ta haj ka na li oru` je Si ri ji. Na vod no je u Me di te ra nu za u sta vqen si cu u Si ri ji mo è da iz {u me is te ra mi {a, a mo `da ukra jin ski brod ko ji je pre vo zio oru` je za Asa da. Dr i me dve da. àv na se kre tar ka SAD Hi la ri Klin ton op tu ì la je n Pe tar To mi}

c m y

nedeqa17.jun2012.

dnevnik

Fo to: S.[u {we vi}

T R E N D R A P O R T : VRU]E LETWE KOMBINACIJE

Se zo na sek si tro u gli }a le dam pre ne ki dan jed nu od svo jih omi qe nih an ti stres/tre{ emi si ja. Sve je kre nu lo re la tiv no pri stoj no: za da ta te ma „in let we de sti na ci je za od mor”, to jest ku da }e ko na le to va we, kad – dok sam se ja udob no na me {ta la u fo te qi i pra vi la ka fu – stva ri na ekra nu ote le su se kon tro li i se le bri ti (a ka kve bi i mo gle bi ti) go {}e su oti {le u sa svim dru gom prav cu. Na i me, ume sto da di va ne o ra znim mo ri ma, kr sta re wi ma i {o pin gu, da me su ot po ~e le `u stru di sku si ju o to me ka ko da na od mo ru ne umru od do sa de, jer tre ba ne kih de se tak da na do dve ne de qe da pro ve du is -

Bikini za svaku gra|u Gra |a u ob li ku ja bu ke pod ra zu me va {i ra ra me na, ja ke gru di i uè ku ko ve, ali ne i ma wu gu zu. Ako ste se pre po zna li, a vo li te dvo del ni ku pa }i, ne ka bu de – iza be ri te bi ki ni s jed no boj nim gor wim de lom (ko ji }e ubla ì ti {i ri nu ra me na i op ti~ ki sma wi ti gru di) i de ze ni ra nim ga }i ca ma. Ako vi {e vo li te jed no del ne mo de le, tre ba lo bi da se ve zu ju oko vra ta. Za iz be ga va we su mo de li sa „ve” iz re zom i ma le bi ki ni ga }i ce. Naj bo qi iz bor za buj ni je po pr sje je gor wi deo ko ji se ve zu je oko vra ta i pod u pi re gru di. Isto ta ko, jed no del ni ku pa }i s ja ~om „po dr {kom” za gru di ili sport ski mo de li, od li~ no sto je ova ko gra |e nim è na ma. U {i ro kom lu ku za o bi la zi te gor wi deo bez na ra me ni ca ili ma le bi ki ni je u ob li ku tro u gla, ko ji mi ni mal no po kri va ju gru di. Da bi ste vi zu el no po ve }a li ma we gru di, no si te bi ki ni top ko ji se ve zu je oko vra ta. Ma we gru di }e te na gla si ti i per la ma, tra ka ma i sli~ nim ukra si ma na gor wem de lu ku pa }eg ko sti ma. S dru ge stra ne, „ne ni ka ko” za ve li ki i po lu pra zan gor wi deo ku pa }eg. Za te lo u ob li ku kru {ke ka rak te ri sti~ ni su {i ri ku ko vi i uà ra me na. Jed no del ni mo de li ko ji na sto ma ku ima ju ne ki de zen stva ra ju ilu zi ju li ni je stru ka. Ova ko gra |e ne è ne tre ba lo bi da na gla se struk. Ako vo li te dvo del ne ko sti me, pa zi te da iza be re te mo del s tam ni jim do wim de lom i {a re nim gor wim, a dru ga ri ci po klo ni te bok se ri ce i gor we de lo ve - tro u gli }e. Do bar iz rez na ku pa }em ko sti mu ili du bo ki „ve” iz rez, kao i tam ne i hlad ni je bo je pra vi su iz bor za da me ne {to krup ni je gra |e. Za iz be ga va ti je, pak, pre vi {e ma te ri ja la, za tim be lo, ja ke i iz ra àj ne bo je, kao i dra pi ra ne tka ni ne. Vi zu el no }e te iz du ì ti fi gu ru ku pa }im ko sti mom ko ji ima vi sok iz rez na ku ko vi ma. Na taj na ~in }e vam no ge iz gle da ti znat no du è. Po red to ga, gra |i s ne {to kra }im no ga ma la ska i jed no del ni ko stim s du bo kim iz re zom, dok bi naj bo qe bi lo da pre sko ~i te mo de le sa {orts do wim de lom ili bi ki ni sa suk wi com.

kqu ~i vo u dru {tvu part ne ra. Sve su se slo ì le da je to a) ne vi |e ni smor i b) sa vr {e na pri li ka za sva |a we une do gled. Mu ka ì va, po mi slih ja i shva tih da su mo ji pro ble mi u ì vo tu ma~ ji ka {aq za ovo {to je wih sna {lo. No, tu ni je kraj. Na kon {to su se jed no gla sno slo ì le da je le to va we s part ne rom ne ve ro va tan iza zov i ve} tra di ci o nal no se po za ba vi le omi qe nom im te mom – èn skom eman ci pa ci jom – pri ~a je spon ta no sti gla do fra je ra iz sno va s ko jim bi ove da me bez raz mi {qa wa pre va ri le ti pa s ko jim su oti {le na od mor. Tu va la opet, sve ga, ali ono {to je me ni bi lo naj za ni mqi vi je je ste ~i we ni ca da su (ako je ve ro va ti wi ho vom stru~ nom mi {qe wu) naj po èq ni ji ma ca ni po li ti ~a ri, i to, pre svih, Ke ne di, Pu tin, Ta di} i (ovo mi je, mo ram pri zna ti, bi lo po seb no za ni mqi vo) Ni ko li }ev pod mla dak, ta~ ni je we go va dva si na za ko je lep {a po lo vi na pre sto ni ce ve} uve li ko po sa lo ni ma le po te pri ~a ka ko su „ba{ za ni mqi vi”. Nig de, da kle, spor ti sta, nig de glu ma ca i pe va ~a, ne ma ~ak ni bi zni sme na. Iz gle da da su, bar u ovim kra je vi ma i za raz li ku od be log sve ta gde ve }i na ne ma poj ma ni ka ko im se zo ve pred sed nik/pre mi jer (bar dok ne na pra vi ne ki skan dal), po li ti ~a ri naj ve }e pop (na rod ne) zve zde. Kad ma lo bo qe raz mi slim, to i ni je iz ne na |u ju }i po da tak: è ne su uvek bi le sla be na mo}, a kad se to me do da da su kod nas po li ti ~a ri i naj sli ka ni ji i naj ci ti ra ni ji, to jest, naj pri sut ni ji u svim me di ji ma, ja sno je da re zul tat mo ra da bu de fa ta lan. No, vra ti mo se mi ono me o ~e mu je u emi si ji tre ba lo, a ni je bi lo re ~i – le to va wu. Ne znam da li }e te us pe ti da za tvo ri te fi nan sij sku kon struk ci ju i skok ne te do ne kih bli ìh ili da qih mo ra, ali i osta nak u No vom Sa du ni je bez svo jih le pih stra na. Mno {tvo fe sti va la i kon ce ra ta sa svim si gur no }e pri ja ti, a na ras po la ga wu su i ba {te ka fi }a (ka ko na kop nu, ta ko i na re ci), do te ran Kej, otvo re ni ba ze ni na Saj mi {tu i Spen su, na rav no [trand, pri jat no „kli ma ti zo va ni” par ko vi, kao i broj ne za ni mqi ve kom bi na ci je za od la zak na iz let. [ta god da je va{ iz bor za ovo le to, jed no je si gur no: pred sto je da ni re zer vi sa ni za ku pa we i sun ~a we. A kad je ve} ta ko, na red do la zi i ne ko li ko sit ni ca bez ko jih su ove ak tiv no sti ne za mi sli ve. Pre svih, tu je od go va ra ju }i ku pa }i ko stim, sle de sun ~a ne na o ~a re, kre ma sa vi so kim za {tit nim fak to rom, pa pu ~e, pa reo i, ne za o bi la zni, pa na ma {e {ir. Ve} iz ovog spi ska je ja sno da je kqu~ na re~ jed no stav nost i da ne ma ba{ pu no pro sto ra za im pro vi za ci ju, te je sa mim tim va `no da sve na bro ja no bu de pa met no i vr lo pro mi {qe no iza bra no. Sto ga pred od la zak na pla ù ne tre ba gu bi ti vre me na pa ni~ no raz mi {qa we o mo `da ne kom ki lo gra mu vi {ka i o to me da li je sve na svom me stu ili bi mo glo jo{ ma lo da se za teg ne. Ume sto to ga se opu sti te, uì vaj te u svom (tre nut no sva ka ko naj bo qem) iz da wu, pre gle daj te {ta je od stvar ~i ca iz pret hod nih se zo na upo tre bqi vo i za tim se ba ci te na po sao, to jest – {o ping. Kad ta mo, sve ga – jed no boj ni, {a re ni, cvet ni, sa ani mal prin tom, na tuf ni ce ili pru gi ce, mi ni ma li sti~ ki i kla si~ ni. Sad jo{ sa mo da za se be oda be re te onaj naj bo qi. U tom smi slu, iz bor je vi {e ne go ras ko {an: od bi ki ni ja, pre ko jed no del nih, pa do mo no ki ni ja, a i pa le ta bo ja je {a re no li ka – od jar kih let wih to no va, pre ko me ta lik zlat ne, sre br ne i bron za ne, pa do cr ne, od no sno, be le kla si ke. Ovog le ta u tren du su i ko sti mi seks bom bi i pi nap de vo ja ka iz pe de se tih, ba{ kao i vin tix mo de li sa kar ne ri ma. Ni {ta ma we ni su po pu lar ni ni jed no del ni ko sti mi su è ni u stru ku i sa sr co li kim de kol te om. Od dvo del nih mo de la po seb nu pa `wu pri vla ~e oni kod ko jih je do wi deo vi so ko se ~en, kao i gor wi de lo vi sa ve }im kor pa ma. Qu bi te qi ma asi me tri je na ras po la ga wu su ku pa }i na jed no ra me, dok }e oni „za gla vqe ni u se dam de se tim” sva ka ko uì va ti u ve li kom po vrat ku he kla nih ko sti ma. n Ja sna Bu di mi ro vi}

OTVO REN FE STI VAL „SI NE MA SI TI“: Film ski fe sti val „Si ne ma si ti“, ko ji se odr `a va pe ti put, otvo ren je si no} u No vom Sa du fran cu skim fil mom „Osva ja we“ o biv {em pred sed ni ku Ni ko li Sar ko zi ju, pri ka za nim u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. U ovom pro sto ru su pred vi |e ne pro jek ci je fil mo va iz glav ne, na ci o nal ne se lek ci je, u ko joj }e mo pre mi jer no gle da ti tri od de vet fil mo va. To kom osam da na fe sti va la, na vi {e lo ka ci ja u gra du, pri ka zi va }e se fil mo vi iz ~e ti ri tak mi ~ar ske se lek ci je, ali i u dru gim, re vi jal nim pro gra mi ma. Or ga ni za to ri na vo de da }e bi ti pri ka za no ukup no100 fil mo va, od ko jih naj ve }i broj ~i ne pre mi je re. Fe sti val }e bi ti za tvo ren 23. ju na pro gla {e wem po bed ni ka u sve ~e ti ri se lek ci je. N.P-j.

Scena iz filma „Pla~ u tami”

SUDSKI EPILOG DRAME KOJA JE DOBILA I SVOJU HOLUVUDSKU VERZIJU

Me ril Strip (ipak) ni je ubi ca re 32 go di ne dvo me se~ na de voj ~i ca Aza ri ja êm br len ne sta la je iz {a to ra tu ri sti~ kog kam pa u bli zi ni Ulu rua, na ci o nal nog par ka sa gru pa ma mo no lit nih ste na, jed ne od naj po zna ti jih austra lij skih tu ri sti~ kih atrak ci ja. Be bi no te lo ni ka da ni je pro na |e no a we ni ro di te qi su bi li na ro {ti qu s pri ja te qi ma dok je de voj ~i ca spa va la u {a to ru. Aza ri ji na maj ka, Lin di, od po ~et ka je tvr di la da je, po {to je ~u la bu ku, vi de la ka ko pas din go u zu bi ma od no si ne {to iz {a to ra. De taq na po tra ga je od mah po kre nu ta, ali de voj ~i ca ni ka da ni je pro na |e na. Slu ~aj Aza ri je êm br lejn je, u da ni ma ko ji su usle di li, po de lio ~i ta vu austra lij sku jav nost i pri vu kao ogrom nu pa `wu svet skih me di ja. Na po slet ku ve }i na ni je po ve ro va la u Lin di ne tvrd we da je za tra ge di ju we ne }er ke kriv austra lij ski di vqi pas, tim pre {to na pro na |e noj be bi noj ode }i ni je bi lo tra go va din ga. To kom pr vog su |e wa 1982, Lin di je pro gla {e na kri vim za ubi stvo, dok je wen su prug Majkl êm br len osu |en zbog sa u ~e sni {tva. Kao po sle di ca kon tro verz nih fo ren zi ~ar skih do ka za sud je za kqu ~io da su Lin di i Majkl êm br len na vod no ma ka za ma za kla li sop stve no de te (da bi na li ko va lo ì vo tiw skim ugri zi ma) i po tom te lo sa kri li u ku ti ju vi de o ka me re i osu |e ni su na do ì vot ni za tvor uz te àk rad. Lin da je u za tvo ru ~ak i ro di la svo ju }er ku Ka i lu. Me |u tim, ~e ti ri go di ne ka sni je je dan tu ri sta je u pse }oj ja zbi ni pro na {ao deo ras tr ga ne Aza ri ji ne jak ni ce o ko joj je Lin di sve vre me pri ~a la, i slu ~aj je po no vo otvo ren. Kao po sle di ca tih no vih do ka za 1988.

bra~ ni par ^em br len oslo bo |en je svih op tu `bi. I ne sa mo to, ne go je ceo slu ~aj do bio i svo ju film sku ver zi ju u od li~ nom ame ri~ kom tri le ru „Pla~ u ta mi“, u ko me je Maj kla tu ma ~io Sem Nil, dok je za ulo gu Lin di ne nad ma {na Me ril Strip no mi no va na i za pre sti `nu na gra du ame ri~ ke film ske aka de mi je – Oskar. Iz fil ma je

Ni pas ni vuk Din go se naj ~e {}e opi su je kao austra lij ski di vqi pas, ma da ne `i vi sa mo na ovom kon ti nen tu, ve} ga ima i u Ju go i sto~ noj Azi ji. Ana li zom DNK usta no vqe no je da ima vi {e sli~ no sti sa do ma }im psom ne go sa iran skim vu kom, za ko ga su ga du go ve zi va li. Za pra vo, bi o lo zi pret po sta vqa ju da je u pi ta wu ma we-vi {e ne pro me we ni po to mak ra nih pre da ka mo der nih pa sa. Ina ~e, ime din go po ti ~e iz abo ri xin skog je zi ka Eora, ko jim su go vo ri li do mo rod ci na pod ru~ ju oko Sid ne ja.

osta la i ~u ve na dra ma ti~ na re ~e ni ca: „Din go je po jeo mo ju be bu“. No, i po red sve ga to ga, slu ~aj se ipak ni je mo gao sma tra ti raz re {e nim, jer je u ru bri ci ’uzrok smr ti’ ne sre} ne Aza ri je êm br len i da qe sta ja la re~ „ne po znat“. Ro di te qi su zbog to ga su du pre do ~i li ne ko li ko sto ti na stra ni ca do ka za o na pa di ma din ga {i rom Austra li je, naj ~e {}e na ma we ì vo ti we i sto ku – a re |e qu de. Ko na~ no, austra lij ske sud ske vla sti od lu ~i le su u fe bru a ru 2012. da po no vo otvo re is tra gu, ko ja je sre di nom pro te kle sed mi ce do bi la ko na ~an epi log: Eli za bet Mo ris, glav na is tra ì teq ka austra lij ske sa ve zne dr à ve Se ver na Te ri to ri ja, sa op {ti la je da su pro na |e ni no vi i de fi ni tiv ni do ka zi ko ji upu }u ju na to da je din go, ili vi {e wih, u{ao tog kob nog 17. av gu sta 1980. u {a tor, na pao ma lu Aza ri ju i od vu kao je. Lin di i Majkl bi li su u sud ni ci u Dar vi nu i slu {a li na laz is tra ge, na kon ko jeg im je Eli za bet Mo ris upu ti la i iz ra ze sa u ~e {}a zbog gu bit ka de te ta: „Vre me ne le ~i bol i tu gu zbog smr ti de te ta”, bi le su ne ke od we nih re ~i. „Na rav no da ose }a mo olak {a we zbog ove pre su de. Sa da }e Austra li ja ko na~ no pri zna ti da te ì vo ti we ni su bez o pa sne. @i vi mo u pre le poj ze mqi ali isto ta ko opa snoj, i to ga na {i gra |a ni u sva kom tre nut ku mo ra ju bi ti sve sni“, iz ja vi la je Lin di po iz la sku iz sud ni ce. „Isti na je na po kon iza {la na vi de lo. Na {a }er ka na po kon mo è po ~i va ti u mi ru“, do dao je wen biv {i su prug Majkl. Ipak, osta ci ne sre} ne Aza ri je êm br len jo{ uvek ni su pro na |e ni. I pi ta we je da li }e ika da bi ti... n Alek san dar De ve tak

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

a obe familije ne vaè izuzeci da jedna generacija sti~e, pa da potom slede raspiku}e: u pitawu su sada ve} stogodi{wi truli bogata{i koji su samo sledili gene dvestogodi{wih trulih bogata{a. Zbog toga pro{lonedeqnu vest da su Rot{ildi kupili 37% udela u Rokfelerovom finansijskom servisu mnogi ~itaju da ako i neki od izdanaka dve porodice sko~i s balkona – treba ih odmah slediti. A kamo li ako se „merxuju“, tj. ujediwuju kapitale. Ta vest je bila klasi~ni primer „{oka dana“, budu}i da je potez neo~ekivan i frustriraju}i za wihove mejnstrim biografe, kao i za znalce u oblasti teorije (finansijske) zavere: dubina povezanosti izme|u dve najuticajnije ako ne i najboqe stoje}e porodice zapadnog sveta nikada nije bila sasvim jasna. Jedni iz Evrope, drugi u Sjediwenim Dràvama – Rot{ildi i Rokfelerovi – otkud zajedno? Ali kada je Fajnen{el tajms izvestio na naslovnoj strani da se „Rokfelerovi i Rot{ildovi ujediwuju“, a wegovim izve{tajima se mora verovati, postalo je jasno da gde ima dima ima i vatre. Nema ve}ih legendi koje su se ispredale o svakoj lozi poanosob, a pogotovo o wihovim me|usobnim odnosima; eventualno u taj rang mogu da se pridodaju samo tajne Vatikana, porodice Dupont ili starih arapskih plemi}kih misti~nih redova, koje obuhvataju beskrajne pri~e o preplitawu mo}i, bogatstva, politike, trgovine, nauke, religije, obrazovawa itd itd, s zajedni~kim imeniteqem – da su odlu~ivali o sudbini masa. R - R veze su uglavnom odràvane pod velom tajni, a mnogobrojni akademski istraìva~i i biografi nisu uspeli da iz wih iskopaju mnoge va`ne ~iwenice, niti da ponude odgovaraju}e interpretacije. Porodica Rot{ild je po~ela da se uzdiè jo{ po~etkom 19. veka iz Judengase (Jevrejske uli~ice) u Frankfurtu, u kojoj je ìvelo ~ak tristo qudi u o~itom nedostatku prostora. Wihovi biografi pi{u da su vekovima progawani frankfurtski Jevreji zbog svog porekla i vere postali zatvoreni u sebe, pa ih je wihov talenat za zgrtawe nov-

fi NaN sij sKo uDru @i Va we Le GeN Dar NiH po ro Di Ca sa obe sTra Ne aTLaN Ti Ka

No vi mit Rot {ild - Rok fe ler ca u kombinaciji sa ~uvawem poslovne tajne oblikovao u savr{ene bankare. Klijentima su nudili finansijsku o{troumnost i potpunu diskreciju, pisala je Hana Rot{ild, jedan od izdanaka porodice, u kwizi „Baronica“. Rot{ildi su svoj posao ~uvawa novca i davawa kredita pod kamatom uskoro pro{irili na trgovinu pamukom i `itom: ta qudi moraju da se hrane i obla~e! Ali Majer Am{el Rot{ild nije puno tragao

ske unije bra}e Rot{ild, za koje ekonomski istori~ari tvrde da su od 1815. do 1914. godine upravqali najve}om bankom na svetu. Ogromno bogatstvo stekli su ugovorom s Ujediwenim Kraqevstvom, finansiraju}i vojsku slavnog generala Velingtona u Napoleonovim ratovima. Wihova riskantna ulagawa u to vreme donela su velike prihode koje su se udesetostru~avali budu}i da su se kladili na kowa koji je pobedio.

te britanske deonice, prodajte sve francuske! Wuh za trenutak u kome je do tada nepobediva Napoleonova armada pokleknula – u~inio je Rot{ilde bogata{ima. O bliskom vezama s vladom u Londonu svedo~i i zapis premijera Bewamina Dizraelija (koji je i sam jevrejskog porekla) kada su mu trebali novci za finansirawe izgradwe Sueckog kanala. Pozvao je Nejtana i rekao mu je da mu je potrebno ~etiri miliona funti. Pi-

za svojim menaxerima – sam ih je „pravio“ i vaspitavao. Svojih pet sinova uputio u pet glavnih gradova u Evropi, stvoriv{i prvo me|unarodno partnerstvo te vrste u istoriji biznisa. Posle o~eve smrti, mre`a Rot{ildovih je ve} postojala u Parizu, Napuqu, Be~u, Londonu i, naravno, Frankfurtu – kao neka vrsta prototipa Evrop-

Legenda ka`e da je Nejtan Majer, Rot{ild koji je bio upu}en u Britaniju, uspeo na vreme da dobije prave informacije o ishodu bitke na Vaterlou, koja se kako se u prvi mah ~inilo, razvijala u Napoleonovu korist. Me|utim, Nejtan je imao boqi uvid i poslao preko goluba pismono{e svojim agentima na londonskoj berzi poruku: kupuj-

tawe je bilo samo – kada? „Sutra“, odgovorio je Dizraeli. „Ko ti je jemac?“ iskao je odgovor oprezni Rot{ild. „Britanska vlada“. „Ima}e{ sutra novac“. U ose}awu za porodi~nu du`nost ni{ta mawe ne zaostaju ni Rokfelerovi, koji pak, uprkos takvom uvererwu, nisu jevrejskog porekla. Xon Dejvison je „povukao

Ka Ko je pro pao wu jor [Ki ma fi ja [Ki bos

La ki pao na la kim è na ma z policijskih dosijea, koji se ~uvaju u wujor{koj gradskoj arhivi, pre nekoliko dana izva|ene su fotografije prijateqica no}i, koje se sme{e u ve~erwim haqinama i poziraju. One su uhap{ene u raciji na 80 wujor{kih bordela, a wihovo je svedo~ewe 1936. poslalo na robiju ~uvenog gangstera ârlsa Lakija Lu~ijana, mo}nog {efa mafije, dgovoran za mnoge zlo~ine - krijum~arewe alkohola, dilovawe droga, reketirawe i ubistva - ali to vlasti nikako nisu mogle da mu dokaù. Ukupno je protiv wega svedo~ilo 28 prostitutki i tada{we novine slavile su ih kao heroine. Laki Lu~ijano je u Wujork do{ao s deset godina sa Sicilije i odmah se bacio na sitni kriminal ve} u osnovnoj {koli skupqao je reket od drugih u~enika, a sa 19 je {est meseci proveo u popravnom domu zbog dilovawa heroina. Dvadesetih godina, u vreme prohibicije, s prijateqima iz kvarta krijum~ario je alkohol, a po~etkom 30tih ve} je postao bos jedne od mafija{kih porodica, toliko mo}an da je sproveo najve}u reformu ameri~ke mafije: osnovao je pet wujor{kih mafija{kih porodica i podelio teritorije, te ukinuo titulu “kapo di tuti kapi” i osnovao “komisiju” - vrstu odbora koji }e mafiju voditi poput korporacije usmerene na zaradu. Laki Lu~ijano je pritom vodio glamurozan ìvot: stanovao je u hotelu Valdorf Astorija, nosio skupa odela i ru~no izra|ene cipele, uvek u dru{tvu lepih èna, Frenka Sinatru ubrajao je me|u prijateqe. A onda je 1935. Tomas E. Devej imenovan za specijalnog tuìoca za organizovani kriminal. Okupio je tim s vi{e od 60 qudi - istraìteqe, pomo}nike, stenografe.... Wujor{ki gradona~elnik dao mu je jo{ 63 probrana policajca i Devej je krenuo u rat protiv mafije. Prvog februara 1936. u raciji po bor-

delima uhap{ene su stotine prostitutki i vi{e desetaka vlasnica bordela. Elen Poulson, i sama k}i wujor{kog policajca, u svojoj kwizi „Slu~aj protiv Lakija Lu~ijana” tvrdi da je Devej te `ene iskoristio da bi smestio mafija{kom bosu.

Prema kwizi, tuìlac je znao da je za bordele bio zaduèna mafija iz Mot strita u Maloj Italiji, znao je da su lideri te mafije Lu~ijanovi saradnici, ali nije imao dokaze. Stoga je wegov tim pritisnuo prostitutke i vlasnice bordela: s jedne su im strane pretili zatvorom, s druge su im za svedo~ewe nudili pla}eni sme{taj s xeparcem od tri dolara dnevno. A te ène su imale {ta da kaù. Jer, mafija{i su u bordelima prepoznali izvor zarade. Ono za {to se sudilo Lu~ijanu bila je {ema „Bon ding Kom bi na tion„ - vlasnicama bordela prodavali su „osigurawe” koje bi pokrilo jemstvo u slu~aju da neka od devojaka zavr{i u zatvoru. Poulson u kwizi opisuje slu~aj madam Xoen Martin. Prvi put kad su do-

nogu“ i u svojoj 31. godini osnivao kompaniju Standard ojl, koja }e postati najve}i distributer nafte i kerozina u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, {to je u to vreme zna~ilo – i u svetu. Gotovo vek i po kasnije, Rokfelerovi deo novca i daqe prave od svoje mati~ne porodi~ne firme, po formuli „novac stvara novac“. Posle prvog uspeha, porodica osniva Finansijski servis Rokfeler, pa univerzitet u îkagu i porodi~nu nau~nu fondaciju. Slede}a generacija ve} gradi Rokfelerov centar, jedan od simbola Wujorka sa 19 zgrada na 22 hektara. Rokfelerovi su zaslu`ni i za postojawe wujor{kog Muzeja moderne umetnosti (popularne MoMA-e), a pet sinova Xona D. Roklfelera Juniora – poput Rot{ildovih – nastavqa putem uspeha. Vi{e se ni ne zna ko za koga radi – da li porodica za svoje firme ili obrnuto. Kona~no, sada je lord Jakob Rot{ild pokrenuo postupak ujediwavawa, a Finansijski servis Rokfeler to prihvatio u formi strate{kog partnerstva. RIT kapital kupio je 37% udela u Rokfelerovoj imovini i uspostavio menaxment nad poslovima neodre|ene visine – {to je ranije radila Sosijete èneral - privatno bankarstvo, daju}i londonskoj kompaniji lorda Rot{ilda pogodnosti za nastup u SAD. Sosijete se time bavila po~ev od 2008. ali se po odluci novog poslovodstva seli u druge oblasti. Prekoatlantska unija dve porodi~ne dinastije uspostavqena je sporazumom Dejvida Rokfelera koji ima 96 godina (ali s o~uvanim klikerom za biznis), i 76-godi{weg lorda Rot{ilda. Dva porodi~na patrijarha poznaju se ve} vi{e od pola veka i kaù da je „konekcija dve familije veoma jaka“. RIT partneri ulaù kapital u visini od 3 milijarde dolara, koji }e ve}inom biti usmeren na rast kapitala kroz ulagawa u obveznice i privatni kapital {irom sveta. Lord Rot{ild je tim povodom izja-

PUT OKO SVETA

WAN TED: Pro {lo je po la ve ka od ka da su Frenk Mo ris i bra }a Kla rens i Xon En glin, po be gli su ~u ve nog za tvo ra Al ka traz. Upr kos pro to ku vre me na, ame ri~ ke vla sti na sta vqa ju po tra gu sve dok sva tro ji ca ne bu du uhap {e na, ili, ba rem u te o ri ji, ne na pu ne 99 go di na. Uko li ko su pre `i ve li bek stvo, da nas bi ima li 81, 85. od no sno 82 go di ne.

{li po reket, ponudili su joj osigurawe od 5 dolara za wu i 10 dolara za svaku curu nedeqno. Kada je odbila, razbili su joj stan, a potom se vratili i traìli 150 dolara za wu i 250 dolara po devojci. Tu ì o ci ma stoga nije bilo te{ko da nagovore ène da svedo~e - od svake su traìli da izda onog ko joj se najvi{e zamerio. No, kqu~na je bila madam Mildred Belicer, koja Lu~ijanu nije oprostila {to je 20-tih ucenio glavu wenog qubavnika. Poroti je ispri~ala da je on vodio reketirawe javnih ku}a. Tuìla{tvo je na temequ ovih iskaza uverilo porotu da je Lu~ijano kriv. Dobio je 30 do 50 godina zatvora. No, iz zatvora je iza{ao posle Drugog svetskog rata, pod uslovom da se iseli iz Amerike, jer je za vreme sukoba, uz pomo} poznanstava u sicilijanskoj mafiji, omogu}io lak{i ulazak ameri~kih trupa u Italiju. E. N. L.

vio da je „stvarawe partnerstva s porodicom Rokfeler istorijsko. Gledamo u budu}nost na{eg zajedni~kog ulagawa na svetskom trì{tu kapitala“. Posao bi trebalo da bude zakqu~en krajem septembra. Rokfeler grupa je posao razvila kao servis za imovinu i drugih familija, fondacija i institucija. Uglavnom, biznis je danas teàk 34 milijarde dolara s kojima firma raspolaè. Mnogi posmatra~i, me|utim, veruju da su koreni R i R poslovawa ve} odavno u~vr{}eni u dva istorijska doga|aja koji se uglavnom kriju od javnosti: najpre, Rot{ildovi imaju interese u Nacionalnoj Siti banci Klivlenda koja duboko zalazi u poslove Rokfelerovih. Druga informacija vodi ka uticajima Rokfelerovih i Rot{ildovih u oblikovawu Zakona o saveznim rezervama iz 1913. i udelom u pet wujor{kih Siti banaka koje imaju najzna~ajniji udeo u deonicama Banke saveznih rezervi Wujorka: Dràvnoj siti banci, Dràvnoj komercijalnoj banci, Prvoj dràvnoj banci, êjz dràvnoj banci i Hanoverskoj dràvnoj banci. Prema nekim izvorima R - R kontakata je bilo i u 19. veku. Poseban izazov za istraìva~e predstavqa to {to prvi originalni sertifikat deoni~ara u Banci saveznih rezervi Wujorka nije zvani~no predstavqen javnosti – budu}i da 12 distriktnih banaka Saveznih rezervi ne potpadaju pod Zakon o slobodi informacija. Mnogi veruju da ima dovoqno dokaza da je Rot{ildovo finansijsko bankarstvo u 19. veku na podru~ju Ohaja bilo kqu~no za uspon porodice Rokfeler u naftnoj industriji i biznisu s èleznicom. Potom da se preko te veze wihovo partnerstvo {irilo na direktno vlasni{tvo nad wujor{kim Siti bankama, {to je bila najranija kontrola nad najmo}nijim bankama u svetu. Sada{wi savez mogao bi lako da uve}a tu mo} i danas. n E. N. L.

OT KRI ]E: Na u~ ni ci tvr de da su us pe li u ne ~e mu {to ve ko vi ma ni su broj ni avan tu ri sti: da ot kri ju le gen dar ni El do ra do ili Be li grad u – Hon du ra su. Uz po mo} mi li jar de la ser skih zra ko va ot kri li su pro me ne na tlu ura |e ne ~o ve ko vom ru kom i za bo ra vqe ni grad ski trg is ta~ kan pi ra mi da ma ko je je pre kri la xun gla. Pred sto ji rad na te re nu.

SA WA SLO BO DU: Dvo ji ca po se ti la ca Zo o lo {kog vr ta u Ro ter da mu osta li si {o ki ra ni na kon {to je na wih ba cio ka men - slat ki be li me dved. Ka da su se pri bli ì li sta klu me dved je za pli vao kao dnu ba ze na, pro na {ao ka men(!) i ba cio ga na sta klo, ko je je na pr slo! û va ri u Zoo vr tu ka ù da su pri me ti li da ima ne ve ro vat nu è qu za slo bo dom i ta ko ob ja {wa va ju i ovaj in ci dent.

SUB VEN CI JA: Zbog stal no opa da ju }eg bro ja pa ro va ko ji su sprem ni da se ven ~a ju u we go voj cr kvi, je dan sve {te nik u ita li jan skoj op {ti ni Vo la ni ja nu di 500 evra pa ro vi ma ko ji se od lu ~e da ka `u „sud bo no sno da”. Sve {te nik \an kar lo Pi ri ni je od lu ~io da u~e stvu je u tro {ko vi ma svad be jer sma tra da mno gi pa ro vi ima ju fi nan sij ske te {ko }e.

SPORT

nedeqa17.jun2012.

dnevnik

c m y

SVETSKA LIGA

Srp ska mla dost po ra zi la mo} nu Ru si ju el nog pr va ka Svet ske li ge i Svet skog ku pa. Iako mo `da ni sa mi ni su ve ro va li pre me ~a da mo gu do pod vi ga, na te re nu su srp ski od boj ka {i pri ka za li sve ~a ri od boj ke i u pra vom nad i gra va wu de mon stri ra li za {to je srp ska od boj ka u svet skom vr hu. Po ~e tak me ~a pri pao je Sr bi ji, ko ja je po ve la 4:2, a Ru si se ri jom 4:0 pre o kre nu li na 6:4. Vo di la je Ru si ja na pr vom teh ni~ kom tajm – autu sa 8:6, a za tim 12:9. Sma wi la je Sr bi ja na 13:12, pa iz jed na ~i la 15:15. Ru si su po sle 16:16, po ve li 18:16, pa 20:17 i 22:19. Sr bi ja je iz jed na ~i la na 22:22, a po sle vo| stva Ru si je od 23:22, se ri jom 3:0 sti gla do 25:23 i vo| stva od 1:0 u se to vi ma. U dru gom se tu se vo di la iz jed na ~e na bor ba do re zul ta ta 5:5, ka da su Ru si sa dva ve za na po e na sti gli do pred no sti od 7:5, pa 8:6 na pr vom teh ni~ kom tajm – autu. Po ve li su Ru si 11:8, pa 14:10, da bi Sr bi ja sma wi la na 14:12. Na dru gom

@en ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je po be di la je se lek ci ju Ma |ar ske sa 3:0 (25:12, 25:14, 25:17), u dru gom ko lu tre }eg vi ken da Evro lige.

A grupa Ma |ar ska – Sr bi ja [pa ni ja – Ru mu ni ja 1. Sr bi ja 8 8 0 2. [pa ni ja 8 5 3 3. Ru mu ni ja 8 3 5 4. Ma |ar ska 8 0 8

0:3 3:2 24:3 24 17:12 14 12:17 10 3:24 0

Dana{wi program Ru mu ni ja – Ma |ar ska Sr bi ja – [pa ni ja

(15) (18)

Sr bi ju u ovom tak mi ~e wu pred sta vqa dru gi tim, jer se lek ci ja ko ju pred vo di se lek tor Zo ran Ter zi} u~e stvu je na Gran pri ju. Iza bra ni ce Rat ka Pa vli ~e vi }a do osme po be de iz isto to li ko utak mi ca, do {le su po sle 67 mi nu ta igre. Sr bi ja je sa da ve o ma bli zu pla sma na na fi nal ni tur nir tak mi ~e wa u ko jem za sa da ima sve tro fe je (tri pu ta {am pion u tri go di ne po sto ja wa). Na{ tim je u do sa da {wih osam me ~e va iz gu bi la sa mo po je dan set od sva kog od ri va la. Na red ni me~ u Gra no qer su Sr bi ja igra sa se lek ci jom [pa ni je. Uko li ko do bi je i tu utak mi cu pla sman na F4 Sr bi ji bi iz ma kao sa mo u ne re a li sti~ nim okol no sti ma (sva tri ube dqi va po ra za).

3:2 0:3 27:12 23 27:14 23 11:25 7 12:26 7

D grupa Por tu gal – Ne ma~ ka 1:3 Ar gen ti na – Bu gar ska 3:1 1. Ne ma~ ka 4 3 1 10:4 9 2. Ar gen ti na 4 3 1 9:4 9 3. Buh gar ska 4 2 2 7:7 6 4. Por tu gal 4 0 4 1:12 0

Dana{wi program A grupa Sr bi ja – Ja pan Ku ba – Ru si ja

Ra dost or lo va u San to Do min gu

Ko la ko vi} u za gr qa ju s Ata na si je vi }em

ja nasta vi ti u po bed ni~ kom rit mu. - Po ka za li smo da mo `e mo da igra mo i sa ve li kim eki pa ma, iako smo bi li u iz me we nom sa sta vu. Re pre zen ta ci ja Ru si je je do {la kom plet na, ali us pe li smo da sva ki set od i gra mo na vi so kom ni vou i bu kval no ih sti sne mo, re kao je Sta ro vi}.

teh ni~ kom od mo ru bi lo je 16:13 za Ru si ju. Odr à va li su Ru si tri po e na pred no sti do 19:16, ka da su sa dva as ser vi sa pr vi put ste kli pet po e na vi {ka – 21:16. Da le ko is ku sni ji iza bra ni ci Vla di mi ra Alek na su zna la~ ki ~u va li pred nost do ko na~ nih 25:20 i iz jed na ~e we na 1:1 u se to vi ma. Po ~e tak tre }eg se ta obe le ì la je iz jed na ~e na igra do 3:3, ka da su Ru si po ve li 5:3. Usle di la je se ri ja Sr bi je od 4:0 i vo| stvo od 7:5, ali su Ru si na pr vom teh ni~ kom tajm – autu vo di li 8:7. Po sle iz jed na ~e wa na 8:8, Ru si ja je po ve la 10:8, pa za tim 12:9 i 13:10. Kao da se tek ta da pro bu di la srp ska mla dost u tre }em se tu i fan ta sti~ nom se ri jom od 7:0 sti gla do vo| stva od 17:13. Po ve la je Sr bi ja 20:15, a Ru si sma wi li na 20:17, pa za tim od 21:17 sma wi li na 21:19. Sr bi ja je sa dva uza stop na po e na sti gla do 23:19, a za tim i 24:20. Re a li zo va la je Sr bi ja pr vu set lop tu za ko na~ nih 25:20 i vo| stvo od 2:1 u se to vi ma. ê tvr ti set je po ~eo vo| stvom Ru si je od 2:0 i 3:1, da bi Sr bi ja pre o kre nu la na 4:3, pa 6:4 i 8:6 na pr vom teh ni~ kom tajm – autu. Vo di la je Sr bi ja sa 12:10, a Ru si ja iz jed na ~i la na 12:12, pa opet sa 14:12 i opet su Ru si iz jed na ~i li. Na dru gom teh ni~ kom tajm – autu bi lo je 16:15 za Sr bi ju. Usle di la je se ri ja Ru si je od

(20.30) (23)

Li si nac i Mi ti} ja ki i u blo ku

3:0 i vo| stvo 18:16, ali je Sr bi ja od mah uz vra ti la na isti na ~in i po ve la 19:18. Re zul tat ska klac ka li ca je na sta vqe na do 21:21, ka da je Sr bi ja sa dva ve za na po e na sti gla do 23:21, pa do 24:22. Is ko ri sti la je Sr bi ja dru gu me~ lop tu za ko na~ nih 25:23 i 3:1 u se to vi ma. Sjaj nim blo kom (16 na pram de vet Ru sa), od li~ nim ser vi som i ra zno vr snim na pa dom re pre zen ta ci ja Sr bi je je u pot pu no sti nad i gra la ve li kog fa vo ri ta i za slu `e no tri jum fo va la u San to Do min gu po sle 74 mi nu ta igre. De bi to va la su dvo ji ca

igra ~a, Sre} ko Li si nac i li be ro Fi lip Vu ji}, i ja sno sta vi li do zna wa da Sr bi ja ne mo ra da bri ne za od boj ka {ku bu du} nost. Uro{ Ko va ~e vi} do pri neo je po be di sa 16 po e na, ka pi ten Bo jan Ja ni} do dao je 12, To mi slav Do ki} i Alek san dar Ata na si je vi} po 11, Li si nac de set, Mi haj lo Mi ti} {est, a Mi lan Ra {i} ~e ti ri. Sr bi ja je i da qe li der Gru pe A, sa sko rom od tri po be de i jed nog po ra za, od no sno de vet bo do va, Ru si su osta li na dve po be de, jer su do `i ve li dru gi po raz (pet bo do va).

DRUGI VIKEND GRAN PRIJA

TRE]I VIKEND EVROLIGE

Ube dqi ve Srp ki we

B grupa

C grupa

Ko la ko vi}: @e qa pre vla da la kva li tet ri va la

sjaj na i znao sam da ne mo `e mo da iz gu bi mo. O~e ku je nas me~ pro tiv Ku be, tru di }e mo se da od i gra mo {to bo qe, po no vi mo do bru at mos fe ru i po ku {a mo da za be le `i mo no vu po be du ili bar o{te ti mo re pre zen ta ci ju Ku be, re kao je Ko va ~e vi}. Re pre zen ta ti vac Sa {a Sta r o vi} na da se da }e Srbi-

1 1 2 4

3:1 3:1 11:7 9 10:7 8 9:10 5 5:12 2

Fran cu ska – Ko re ja 3:1 Ita li ja – SAD 0:3 1. Ita li ja 4 3 1 9:6 8 2. Fran cu ska 4 3 1 10:7 8 3. SAD 4 2 2 7:8 5 4. Ko re ja 4 0 4 7:12 3

IZJAVE POSLE DUELA SA ZBORNAJOM

Se lek tor od boj ka {a Sr bi je iz ja vio da je po be da pro tiv se lek ci je Ru si je u Svet skoj li gi po sle di ca ve li ke è qe i bor be no sti we go vog ti ma. - Ovo je ti pi ~an pri mer ka da è qa pre vla da kva li tet pro tiv ni ka. Me |u tim, ne za va ra vam se, me~ je pre su di la glad za po be dom pro tiv ve li kog pro ti v ni ka kao {to je Ru si ja. Pre sre} ni smo zbog tri jum fa, uve }a li smo bo dov ni sal do u Svet skoj li gi, {to u kraj wem sko ru ne mo ra ni {ta da zna ~i, re kao je po sle tri jum fa or lo va na star tu dru gog vi ken da A gru pe Svet ske li ge Igor Ko la ko vi}. Jed nu od naj bo qih par ti ja u se ni or skom ti mu pru ìo je Uro{ Ko va ~e vi}, ko ji je sa 16 osvo je nih po e na bio naj e fi ka sni ji u srp skom ti mu. - Mla di su is ko ri sti li uka za nu {an su na naj bo qi na ~in. Po be da pro tiv Ru si je je ve li ki pod vig, at mos fe ra je bi la

3 3 2 0

Bra zil – Ka na da Fin ska – Poq ska 1. Poq ska 10 8 2 2. Bra zil 10 7 3 3. Fin ska 10 3 7 4. Ka na da 10 2 8

Srbija – Rusija 3:1 (25:23, 20:25, 25:20, 25:23) SAN TO DO MIN GO: Od boj ka {ka dvo ra na, gle da la ca: 500, su di je: Ho bor (Ma |ar ska), Il kiv (Ka na da). SR BI JA: U. Ko va ~e vi} 16, Ja ni} 12, Ter zi}, Vu ji} (l), Mi ti} 6, Ra {i} 4, Do ki}, Ata na si je vi} 11, Sta ro vi} 11, Br |o vi}, Li si nac 10, Pe tri}. RU SI JA: Abro si mov, Bir ju kov 6, Apa li kov 8, Gran kin 2, Si vo `e lez 1, So ko lov (l), Be re` ko 12, But ko 2, Mu ser ski 6, Ili wik, Kru glov 4, Mi haj lov 22. Fan ta sti~ na srp ska od boj ka {ka mla dost u pot pu no sti je nad vi si la Ru si ju i osvo ji la vred na tri bo da na star tu tur ni ra u Do mi ni kan skoj Re pu bli ci. Iza bra ni ci Igo ra Ko la ko vi }a su po ka za li sav svoj po ten ci jal i u me ~u u ko me se igra li bez re spek ta, sa vla da li ve li kog ri va la po sle iz van red ne par ti je, u ko joj su u svim ele men ti ma igre nad vi si li ak tu -

A grupa Sr bi ja – Ru si ja Ku ba – Ja pan 1. Sr bi ja 4 2. Ku ba 4 3. Ru si ja 4 4. Ja pan 4

Lek ci ja Ku ban ki Kuba – Srbija 3:0 (25:14, 25:15, 25:17) BE O GRAD: Ha la „Pi o nir“, gle da la ca: 2.500, su di je: So bre ro (Ita la i ja), Za hor co va (^e {ka). KU BA: Sa las 9, San tos 15, Ro has, Pa la si os 8, Le skaj, Bo rel (l), Kle gar 9, Ka sta we da, Gil 16, Si lie, Sil va 6, Ma ti en co. SR BI JA: Bra ko ~e vi} 3, @iv ko vi} 1, Kr sma no vi} 5, Ma le {e vi} 3, Ve so vi} 1, Og we no vi}, Veq ko vi} 2, Ra {i}, ]e bi} (l), Sta ro vi} 7, Bla go je vi}, Mi haj lo vi} 11.

Da na {wi pro gram H grupa (Srbija) Sr bi ja – Tur ska Ku ba – Ar gen ti na

(17.20) (20.05)

E grupa (Brazil) Bra zil – SAD Ne ma~ ka – Ita li ja

(18.20) (20.20)

F grupa (Japan) Do ni ni ka na – Por to ri ko (8) Ja pan – Taj land (11) G grupa (Kina) Ko re ja – Taj peh Ki na – Poq ska

(10) (13.30)

Pra vu lek ci ju su do bi le od boj ka {i ce Sr bi je od Ku ban ki na dru gom me ~u dru gog vi ken da svet skog Gran pri ja u Be o gra du. Za je dva ne {to vi {e od sat vre me na efek tiv ne igre, mo ra le su la vi ce da po gnu te gla ve na pu ste te ren „Pi o ni ra“ po sle ube dqi vog po ra za od ve o ma mla de i po let ne eki pe sa ostr va iz Sred we Ame ri ke. Ni su bli sta le na {e de voj ke ni u pr vom me ~u sa Ar gen tin ka ma, ali su na su vi kva li tet us pe le da do |u do tri bo da, ali ju ~e ni su ima le ni ka kve {an se da se ozbiq ni je su prot sta ve ras po lo è nom pro tiv ni ku. Du go Srp ki we ni su po ra è ne na ta kav na ~in kao od Ku ban ki. Pri jem ser vi sa po no vo je bio naj ve }i pro blem na {im de voj ka ma. Sa mim tim, ni je bli sta la ni or ga ni za ci ja na pa da, na pa da ~i su bi li o~i gled no te {ki i ne ras po lo è ni. Blok ko ji je jed no od za {tit nih zna ko va na {e igre ni je bio na uobi ~a je nom ni vou i ka da se sve to uzme u ob zir, bo qe ni je ni mo glo od ube dqi vog po ra za. Ve} od star ta me ~a bi lo je ja sno da Ku ba ima lek za igru ak tu el nog {am pi o na Evro pe. Ja ki ser vi si op te re ti li su na -

Re zul ta ti 5. Ko la Do mi ni ka na – Taj land 0:3 Taj peh – Poq ska 0:3 Ja pan – Por to ri ko 3:0 Ki na – Ko re ja 3:0 Ku ba – Sr bi ja :0 Tur ska – Ar gen ti na si no} SAD – Ne ma~ ka (si no}) Bra zil – Ita li ja (si no}) 1. Ki na 5 5 0 15:2 15 2. SAD 4 4 0 12:1 12 3. Taj land 5 4 1 13:4 12 4. Ku ba 5 4 1 13:7 11 5. Bra zil 4 4 0 12:7 9 6. Tur ska 4 3 1 10:5 9 7. Ja pan 5 3 2 10:7 9 8. Sr bi ja 5 2 3 10:10 8 9. Ne ma~ ka 4 2 2 8:6 6 10. Poq ska 4 2 2 9:8 6 11. Ita li ja 4 1 3 5:10 4 12. Por to ri. 5 1 4 4:13 3 13. Do mi ni k. 5 1 4 3:12 3 14. Ko re ja 5 0 5 4:15 1 15. Ar gen ti na 4 0 4 3:12 0 16. Taj peh 5 0 5 0:15 0 {e pri ma ~e ko ji su ta da bi li is kqu ~e ni iz na pa da, a blok Ku be omo gu }io im je mno go broj ne kon tre ko je su la ga no re a li zo va li. I ne sa mo to, do kra ja pr vog pe ri o da igre, Ku ba je ima la ~ak se dam di rekt nih

Bran ki ca Mi haj lo vi} je di na dvo ci fre na u ti mu la vi ca

po e na iz blo ka, uz tri asa, a vo |a je bi la Ro za na Gil. Na pr vom me ~u je na {a ko rek tor ka Jo va na Bra ko ~e vi} bi la ubo ji ta, ali ju ~e joj ni {ta ni je po la zi lo za ru kom, pa je Ku ba eks pre sno do bi la pr vi set. Ni {ta dru ga ~i je ni je bi lo ni u dru gom i tre }em pe ri o du su sre ta. Sr bi ja je sla bo ser vi ra la, blo ka ni je bi lo, a Ku ba je te ele men te igre bes pre kor no iz vo di la. Po ku {ao je Tre zi} da iz me na ma ne {to pro me ni, ali bez uspe h a. Ma l e { e v i}, Mi haj lo vi}, Ve so vi}, pa ni li be r o ]e b i} ni s u mo g le da ukro te po ~et ne udar ce Ku be i pred nost de vo ja ka u cr ve nom ra sla je kon stant no.

Sa mo je u tre }e se tu Sr bi ja bi l a ko l i k o-to l i k o kon k u rent n a. Pro m e n a teh n i ~ a r a (ume s to Og w e n o v i} u{la je @iv ko vi}) i ko rek to ra (Sta ro vi} ume sto Bra ko ~e vi}) da la je ne ki re zul tat, ali sa mo do dr `a wa ega la do 13:12. Od ta da je Ku ba na pra vi la se ri ju do brih ser vi sa (San tos i Sa las) i po be gla na 19:13, a ka sni je i na 23:14 pa je pi ta we po bed ni ka bi lo re {e no. Je d i n a sa dvo c i f re n im u~in kom u na {oj re pre zen ta ci ji bi la je mla da Bran ki ca Mi haj lo vi} sa 11 po e na, ali je tri osvo ji la u ve} iz gu bqe noj za vr {ni ci me ~a. M. Risti}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI ^EZARE PRANDELI O IGRI SVOJIH IZABRANIKA

De Rosi je {toper i ta~ka Ita li ja ê za re Pran de li ja igra u ~ud nom si ste mu, ko ji }e mo `da osta vi ti ~e tvo ro stru ke pr va ke sve ta bez ~e tvrt fi na la EURO 2012. Pod pri ti skom jav no sti, po sle dva re mi ja sa [pa ni jom (1:1) i Hr vat skom (1:1), Pran de li je po ru ~io da ne }e me wa ti ni {ta u si ste mu igre 3-5-2, ali da }e mo `da na pra vi ti ~ak ~e ti ri pro me ne u start noj po sta vi za od lu ~u ju }i me~ Re pu bli kom Ir skom, u ko jem je azu ri ma neo p hod na po be da. âk ni ta po be da ne bi im ga ran to va la pro la zak da qe, ako [pa ni ja i Hr vat ska od i gra ju 2:2, 3:3 ili vi {e od to ga. Me di ji u Ita li ji zbu we ni su na ~i nom na ko ji igra Pran de li, gde je dan od naj bo qih de fan ziv nih ve zi sta pla ne te Da ni je le De Ro si prak ti~ no glu mi tog tre }eg {to pe ra, u li ni ji sa \or |om Kje li ni jem i Le o nar dom Bo nu }i jem. Pran de li tvr di da }e De Ro si osta ti {to per i pro tiv Ira ca. - Tim ve ru je u si stem 3-5-2 sa De Ro si jem po za di i ja kao tre ner ne mam ni pra va, ni po tre be da ra dim pro tiv ce le eki pe. U ovom tre nut ku ne raz mi {qam o pro me ni igre, ni ti o po me ra wu De Ro si ja u sre di nu. Uve ren sam u sna gu mo jih igra ~a, re kao je Pran de li i do dao: -„Po tre ban nam je sve` i ì va han tim za tre }u utak mi cu, za to }u na pra vi ti tri ili ~e ti ri pro me ne u od no su na pr ve dve. Pro me ne ne }e bi ti sa mo na osno vu mo je in tu i ci je, ve} i na osno vu re zul ta ta te sto va sprem no sti ko je }e mo oba vi ti. Pran de li ne è li da ve ru je u sce na rio po ko jem }e [pan ci i Hr va ti od i gra ti 2:2. - Mi slim da }e nam i 1:0 pro tiv Ir ske bi ti do voq no, jer sam uve ren u po be du [pa ni je nad Hr vat skom. Ako bu de mo u{li u utak mi cu raz mi {qa ju }i o re zul ta tu 2:2 na dru gom te re nu, ima }e mo pro blem. Na ~in na ko ji [pan ci igra ju fud bal na pra vio je pre po zna tqi vu mar ku od wih. Oni su dru ga ~i ji od svih osta lih... Pran de li ne mi sli da je eki pa pa la fi zi~ ki u me ~u sa Hr vat skom, ve} tak ti~ ki. - Pri ~a li smo ju tro po sle utak mi ce du è od sat vre me na. Na{ pad u fi zi~ kom smi slu ni je alar -

UEFA kaznila i Hrvate Fud bal ski sa ve zi is pa {a tju zbog svo jih na vi ja ~a na Euru. Ru si su sa 120.000 evra re kor de ri, Hr va ti su se sa 25.000 pro bi li na dru go me sto. Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA) ka zni la je Fud bal ski sa vez Hr vat ske sa 25.000 evra zbog in ci de na ta ko je su pra vi li na vi ja ~e te re pre zen ta ci je na me ~u sa Re pu bli kom Ir skom u pr vom ko lu C gru pe Evrop skog pr ven stva. Hr vat ska je ka `we na zbog to ga {to su na vi ja ~i na te ren uba ci va li pe tar de i ba kqe, a je dan od wih je i utr ~ao na te ren sta di o na u Po zna wu i po qu bio u usta se lek to ra Sla ve na Bi li }a. Naj vi {e pi ro teh ni~ kih sred sta va upo tre bqe no je pri li kom pro sla ve dru gog go la se lek ci je Hr vat ske. Hr va ti su na po me nu toj utak mi ci sa vla da li Ir ce 3:1, a u ~e tvr tak su od i gra li ne re {e no (1:1) sa Ita li jom i ima ju re al ne {an se za pla sman u ~e tvrt fi na le kon ti nen tal nog {am pi o na ta.

Baloteli i De Rosi

man tan, vi {e me bri ne {to smo se po vu kli 20 me ta ra una zad i osta vi li ogro man pro stor pro tiv ni ku. Na {a igra ne sme da se me wa u za vi sno sti od re zul ta ta, opo me nuo je Pran de li i do dao: - I da gu bi mo i da vo di mo, mo ra mo da igra mo isto. Ita li ja ni su pro pu sti li pred nost od 1:0 u oba me ~a od star ta EURO. - Ne ma mo vre me na da `a li mo. Ima mo dva da na da po pra vi mo ne ke stva ri i po ~e }e mo od mah. Jed na od naj ve }ih ma na ita li jan skog ti ma je ne e fi ka snost. U oba na vra ta, Pran de li je po ~eo sa An to ni om Ka sa nom i Ma ri jom Ba lo te li jem u na pa du, ali su go lo ve po sti za li re zer vi sta An to nio Di Na ta le i de fan ziv ni ve zi sta An drea Pir lo. - Ube |en sam da su na pa da ~i ko je sam iza brao da igra ju, naj bo qi za ono {to mi `e li mo da ostva ri mo na te re nu. Tru di mo se da do ve de mo {to ve }i broj igra ~a u ka -

zne ni pro stor pro tiv ni ka i to uspe va mo. Pro tiv Hr vat ske smo ~e sto bi li „go re”, ali mo ra mo da bu de mo ne va qa li ka da ta mo do |e mo, sli ko vi to je opi sao Pran de li, ko ji sma tra da je Di Na ta le bo qi ka da u|e s klu pe, ne go ka da po~ ne me~. - An to nio Di Na ta le pra vi ve li ku raz li ku ka da u|e u to ku utak mi ce. Pran de li in si sti ra na to me da i da qe ve ru je Ba lo te li ju, ko ji je dva da je u{ao u {an su u pr voj i dru goj utak mi ci, a oba pu ta za me wen je. - Ne }e mo na pu {ta ti Ba lo te li ja. Da mi slim da je lo{, ne bi igrao ni pro tiv Hr vat ske. On je sja jan po ten ci jal, ko ji mo ra da ra ste. O~e ku je mo re ak ci ju s we go ve stra ne. Ko li ko }e mo jo{ mo ra ti da ~e ka mo da nam ko na~ no po mog ne? Pa, dva da na..., na ja vio je Pran de li da }e Ba lo te li bi ti star ter i pro tiv Ira ca.

EURO zavr{en za Kokorina Alek san dar Ko ko rin po vre dio se na tre nin gu re pre zen ta ci je Ru si je i pro pu sti }e osta tak Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni.

igrao sa mo {est mi nu ta, na me ~u pr vog ko la Gru pe A u ko jem je we go va re pre zen ta ci ja u Vroc la vu sa vla da la ^e {ku - 4:1. Advo kat je do dao da se Kon -

Aleksandar Kokorin

Se lek tor Ru si je Dik Advo kat re kao je da je 21-go di {wi fud ba ler Di na ma iz Mo skve po vre dio te ti vu. Ko ko rin je na EP

stan tin Zir ja nov ose }a lo {e i da je ne iz ve sno da li }e bi ti spre man za me~ tre }eg ko la Gru pe A pro tiv Gr~ ke.

Baloteli: Slede}i put }u pojesti bananu Na pa da~ ita li jan ske re pre zen ta ci je Ma rio Ba lo te li tvi to vao je da }e uze ti i po je sti ba na nu ako je na vi ja ~i opet ba ce ka we mu. Za sa da ne po tvr |e ni in ci dent se od i grao na utak mi ci iz me |u Hr vat ske i Ita li -

je ko ji je za vr {e na po de lom bo do va. - Sle de }i put ka da ba ce ba na nu ka me ni...po je {}u je. Idi o- ti! na pi sao je na po pu lar noj dru {tve noj mre `i Su per Ma rio.

UEFA je najavila da }e pokrenuti istragu vezanu za ovaj slu~aj, da bi utvrdila {ta se ta~no dogodilo. Teku}e Evropsko prvenstvo obele`eno je velikim problemima. Nasiqem, rasizmom i najavama bojkota.

DRUGA UTAKMICA DRUGOG KOLA GRUPE D

Englezi poslali [ve|ane ku}i Engleska - [vedska 3:2 (1:0) En gle ska po be di la [ved sku u fan ta sti~ noj utak mi ci pu noj {an si, go lo va i pre o kre ta - 3:2 (1:0). En gle ska je sru {i la [ved sku, ko na~ no! Bi lo je po treb no da ove dve se lek ci je od i gra ju osam utak mi ca na ve li kim tak mi ~e wi ma da bi Gor di Al bion po be dio Skan di nav ce. En gle ska - [ved ska, u naj bo qoj utak mi ci do sa da {weg to ka Evrop skog pr ven stva - 3:2 (1:0). Ostr vqa ni su se po sle dru gog ko la, na vr hu ta be le Gru pe D, iz jed na ~i li sa Fran cu skom (po ~e ti ri bo da). [ve |a ni su bez osvo je nog bo da i na kon po sled weg ko la se pa ku ju i vra }a ju ku }i. Me~ u Ki je vu }e se du go pam ti ti. Od ne to li ko Endi Kerol postiè vode}i gol za Engleze za ni mqi vog pr vog po lu vre me na - do ne ve ro vat nih dru - Isak so na, a gol man [ved ske gih 45 mi nu ta. Duel pun pre o - iza {ao je kao po bed nik i u po kre ta, go lo va, {an si... sled wim tre nu ci ma me ~a, ka da Tim Ro ja Hox so na vo dio je na je od bra nio uda rac Sti ve nu Xe po lu vre me nu me ~a na Olim pij - rar du. skom sta di o nu go lom En di ja Ke U 23. mi nu tu na fan ta sti ~an ro la, a on da je u na stav ku usle - cen tar {ut Xe rar da sa 40 me ta dio va tro met {an si i go lo va. ra, vi de li smo skok i tr zaj gla [ve |a ni su za hva qu ju }i Ola fu vom En di ja Ke ro la iz me |u ne po Mel ber gu na pra vi li pre o kret u mi~ nih po sma tra ~a Ola fa Mel uvo du dru gog po lu vre me na, ali ber ga i An dre a sa Gran kvi sta za su za tim isto u~i ni li i En gle zi en gle sko vo| stvo - 1:0. go lo vi ma Ti ja Vol ko ta i Da ni ja Zla tan Ibra hi mo vi} je u 49. Vel be ka. mi nu tu iz veo slo bo dan uda rac i Re pre zen ta ci ja „tri kru ne” po go dio „ì vi zid”, lop ta mu se du go }e à li ti zbog pri li ka ko - vra ti la, on je opet „opa lio” i je ni su is ko ri sti li Kim Kal - „po go dio” sa i gra ~a Ola fa Mel strom i Zla tan Ibra hi mo vi} u ber ga sa mog pred gol ma nom Xo 75. i 76. mi nu tu, ka da su [ve |a - om Har tom, ko ji je za ka ~io {ut ni opet mo gli do vo| stva. Kod {ved skog de fan ziv ca. Me |u tim, Ibri ne {an se sjaj no je in ter ve - lop ta je na sta vi la put ka golni sao Hart. Pro pu {te nih pri - li ni ji oda kle je Glen Xon son li ka, i to onih iz ka te go ri je po ku {ao da je iz ba ci, ali je u sto po stot nih, bi lo je i na dru - stva ri uba cio u gol - 1:1. goj stra ni. Se ba sti jan Lar son iz veo je u Xon Te ri iz ide al ne po zi ci je 59. mi nu tu pre kid s le ve stra ne, ni je us peo da sa vla da An dre a sa Mel berg je na pe ter cu usa mqen

Hoyson odu{evqen preokretom U naj bo qem me ~u do sa da {weg de la Evrop skog pr ven stva En gle ska je po sle dva pre o kre ta sa vla da la [ved sku, {to je iza zva lo raz li ~i ta ras po lo `e wa se lek to ra. Roj Hox son je bio odu {e vqen pre o kre tom za po be du, dok je Erik Ha mren raz o ~a ran po ra zom na kon {to je we gov tim po veo u dru gom po lu vre me nu. En gle ska je sa 3:2 sti gla do ~e tvr tog bo da, dok se [ved ska opro sti la od Evrop skog pr ven stva, pa }e u po sled wem ko lu igra ti sa mo za ~ast. - Utak mi ca je bi la ve o ma do bra, po seb no sam za do vo qan pr vim po lu vre me nom. Po sle pre o kre ta od 1:0 za nas do 1:2 za [ved sku mo ra li smo da pro na |e mo sna gu da se vra ti mo u me~. Odu {e - Roj Hoyson vqen sam {to su igra ~i to us pe - ma lo sre }e. Ima li smo je kod li, ka zao je Hox son. pr vog go la, ali po sle vi {e ne. Se lek tor [ved ske je re kao da Raz li ka iz me |u En gle ske i nas je raz o ~a ran po ra zom jer je we - je to {to su oni bi li bo qi u za go va eki pa igra la do bro. vr {ni ci ak ci ja, re kao je Ha - Po no san sam na igra ~e, po - mren. ka za li su men ta li tet i stav ka U po sled wem ko lu En gle ska kav sam `e leo da vi dim. Ima li }e igra ti pro tiv Ukra ji ne, dok su hra brost da igra ju svo ju igru, }e [ve |a ni opro {taj ima ti ali za po be du vam je po treb no i pro tiv Fran cu ske.

sko ~io i gla vom po slao lop tu u mre ù - 1:2. U 64. mi nu tu, po sle kor ne ra, Jo nas Ol son je iz ba cio lop tu iz svog ka zne nog pro sto ra, ali sa mo do Ti ja Vol ko ta. Fud ba ler Ar se na la, ko ji je tri mi nu ta ra ni je u{ao u igru, {u ti rao je, lop ta je us put za ka ~i la Se ba sti ja na Lar so na i pre va ri la Isak so na - 2:2. Vol kot je u 78. mi nu tu la ko pro {ao po de snoj stra ni i cen tri rao, a Vel bek „na pr voj sta ti vi” iz okre ta, pe tom, uba cio lop tu u mre ù - 3:2. [VED SKA: Isak son - M. Ol son, J. Ol son, Mel berg, Gran kvist (od 66. Lu stig) - Elm (od 81. Vil hel mson), Kal strom, Sven son, Lar son - Ibra hi mo vi} - El man der (od 80. Ro zen berg). EN GLE SKA: Hart - E. Kol, Le skot, Te ri, Xon son - Jang, Par ker, Xe rard, Mil ner (od 61. Vol kot) - Vel bek (od 90. Ok slejd êm br len), Ke rol.

A grupa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ê {ka Gr~ ka – ê {ka Poq ska – Ru si ja 1. Ru si ja 2 1 1 2. ê {ka 2 1 0 3. Poq ska 2 0 2 4. Gr~ ka 2 0 1 Danas: Gr~ ka – Ru si ja Danas: ê {ka – Poq ska

0 1 0 1

1:1 4:1 1:2 1:1 5:2 4 3:5 3 2:2 2 2:3 1 (20.45) (20.45)

B grupa Ho lan di ja – Dan ska 0:1 Ne ma~ ka – Por tu ga li ja 1:0 Dan ska – Por tu ga li ja 2:3 Ho lan di ja – Ne ma~ ka 1:2 1. Ne ma~ ka 2 2 0 0 3:1 6 2. Dan ska 2 1 0 1 3:3 3 3. Por tu gal 2 1 0 1 3:3 3 4. Ho lan di ja 2 0 0 2 1:3 0 17. jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja (20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka (20.45)

C grupa [pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska Ita li ja – Hr vat ska [pa ni ja – Ir ska 1. [pa ni ja 2 1 1 0 2. Hr vat ska 2 1 1 0 3. Ita li ja 2 0 2 0 4. Ir ska 2 0 0 2 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja 18. jun: Ita li ja – Ir ska

1:1 1:3 1:1 4:0 5:1 4 4:2 4 2:2 2 1:7 0 (20.45) (20.45)

D grupa Fran cu ska – En gle ska 1:1 Ukra ji na – [ved ska 2:1 Ukra ji na – Fran cu ska 0:2 [ved ska – En gle ska 2:3 1. En gle ska 2 1 1 0 4:3 4 2. Fran cu ska 2 1 1 0 1:1 4 3. Ukra ji na 2 1 0 1 2:1 3 4. [ved ska 2 0 0 2 3:6 0 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

REAKCIJA VLASTI NA IZAZIVAWE NEREDA U VAR[AVI

Poqska proterala dvojicu Rusa Dvo ji ca ru skih na vi ja ~a pro te ra ni su iz Poq ske po {to su pro gla {e ni kri vim za iza zi va we ne re da na utak mi ci dve ze mqe, u uto rak, u Var {a vi. Pro te ra nim Ru si ma za bra we no je da se vra te u Poq sku, a u na red nih pet go di na ne }e mo }i da u|u u evrop ski [en gen ski pro stor slo bod nog kre ta wa, sa op {tio je ka bi net re gi o nal nog gu ver ne ra.

U uto rak je to kom ce log da na bi lo ve li kih ne re da na uli ca ma Var {a ve u ko ji ma su se su ko bi li poq ski i ru ski na vi ja ~i. Po li ci ja je pri ve la 184 oso be, ukqu ~u ju }i 156 Po qa ka i 24 Ru sa. Zva ni~ ni ci su za tra `i li dra sti~ ne ka zne za hu li ga ne ko ji su u~e stvo va li u na si qu.

sport

nedeqa17.jun2012.

VOJVODINA SUTRA PO^IWE PRIPREME ZA NOVU SEZONU

Prvi trening me~ ve} 23. juna Zbog u~e {}a u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, fud ba le ri Voj vo di ne i ove go di ne ra ni je po ~i wu s pri pre ma ma za no vu se zo nu. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} pro ziv ku je za ka zao za su tra u 9 ~a so va, u Fud bal skom cen tru “Vu ja din Bo {kov”, a ve} u 10 ~a so va pred vi |en je i pr vi tre ning.

li} (20), ko ji se oba ve zao na dve go di ne i ko ji je po ni kao u no vo sad skom su per li ga {u, a no sio je dres Ve ter ni ka. Na spi sku onih ko ji su tra tre ba da se ja ve tre ne ru Za gor ~i }u na la zi se 30-tak ime na, ali se zna da }e po je din ci, uz do zvo lu klu ba, do }i ne {to ka sni je. Ma ke don ski re pre zen ta ti vac Da niel Moj sov sti }i }e 21. ju na, Na e me ka A|u ru se o~e ku je u uto -

Gotovo svi tu: Sa priprema Vojvodine u Antaliji

Iako pre la zni rok po ~i we u po ne de qak, u pe tak su pot pi se na ugo vo re s cr ve no-be li ma ve} sta vi la dvo ji ca no vaj li ja, pa }e se su tra na pro ziv ci po ja vi ti na pa da~ Mi lo{ De le ti} (19), ko ji je pot pi sao na tri go di ne i ko ji sti `e iz Mla de nov ca, od no sno de fan zi vac Sr |an Be ~e -

rak, 19. ju na, Ne ma wa Bil bi ja i Abu ba kar Ouma ru do la zak su na ja vi li za 23. jun, a Mi ro slav Ste va no vi} sti }i }e 25. ju na. Kan di da ti za eki pu, kao {to je uobi ~a je no, oba vi }e me di cin ska te sti ra wa na po ~et ku pri pre ma, a za ni mqi vo je da je pr va tre ning utak mi ca pla ni ra na

BARA@ ZA POPUNU SRPSKE LIGE

Slavqe Staropazov~ana Jedinstvo - Proleter 1:0 (0:0) STARA PAZOVA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 2.500, su di ja Go gi} (No vi Sad), stre lac [ar gin u 55. mi nu tu. @u ti kar to ni: Dra gin, Pej ~i no vi}, Lu ki} (Je din stvo), \or |e vi} (Pro le ter). JE DIN STVO: L. Jo vi {i} 8, Lu ki} 8, Kne è vi} 8, @a ku la 8, M. Jo vi {i} 8, [u {a 8, Dra gin 9 ([e sto vi} -), Ogri zo i} 8, Pej ~i no vi} 8 (Qu to vac -), Ku koq 7, Igra~ 7. PRO LE TER: D. Lu ki} 7, Ili} 6 (Ni ko li} 6), [u qa gi} 7, ê ~a ri} 6 (Mo {ec ku - B), Mi ko vi} 7, Te o fi lo vi} 6, I. Lu ki} 6, To mi} 6, Alek si} 6, Iva no vi} 6 (Ra ki} -), \or |e vi} 7. U ret ko vi |e noj at mos fe ri Sta ro pa zov ~a ni su za slu è ni iz bo ri li sta tus Srp sko li ga {a, a ni je bi lo la ko po sle mi ni mal nog po ra za u Ba nat skom Kar lov cu. Do ma }i su po ~e li opre zno, ima li ja lo vu ini ci ja ti vu, ali go sti su ima li vi {e {u te va u okvi ru go la. U na stav ku do ma }i su od mah kre nu li si lo vi to ne bi li slo mi li ot por go sti ju. U 55. mu nu tu uda rac iz ugla iz veo je Ku koq. Le po na ba ~e nu lop tu ka pi ten Dra gin je sme stio u mre ù. Na kon to ga do ma }i su i da qe na pa da li ali vi {e ni su ima li po voq nih po ku {a ja. U po sled wih 15 mi nu ta bi li su do ma }i ni na mu ka ma jer su go sti pri pre ti li iz tri pre ki da i iz slo bod nih uda ra ca opa snog [u qa gi }a. Po sle po sled weg zvi `du ka su di je na sta lo je sla vqe jer su se Srem ci vra ti li ta mo gde im je i bi lo me sto. M. Bzovski

ZBOG NOVOG NA^INA ODRE\IVAWA U^ESNIKA

Zvezda, ipak, bez Evrope?

Evro li ga i FI BA Evro p a sa g la s i l e su se oko pro me na u si ste mu tak mi ~e wa, ko je pod ra zu me va ju uki da we kva li fi ka ci ja za Evro kup.Na vi ja ~i Cr ve ne zve zde mo `da }e i na red ne se zo ne bi ti us kra }e ni za utak mi ce svo jih qu bi ma ca na evrop skoj sce ni. Kva li fi ka ci je za Evro kup, u ko j i m a je Zve z da tre b a l o da u~e s tvu j e po preporuci Skup{tine ABA lige, vi{e se ne}e ni igrati, nego }e spisak u~esnika grupne faze biti sastavqen po formuli „25+7”.Dvadeset i pet klubova obezbedi}e mesta u skladu sa plasmanom na objediwenoj rang-listi Evrolige i Evrokupa, dok }e preostalih sedam popuniti u~esnici kvalifikacija za Evroligu.U tim kvalifikacijama ovog leta }e nastupiti osam timova (za razliku od pro{logodi{wih 16) i samo }e se pobednik plasirati u elitno takmi~ewe.

Kako crveno-beli ve} dve sezone ne igraju u Evropi, oni ne bi mogli da dobiju „vizu” Evrokupa po osnovu sportskih rezultata, ve} u novonastaloj situaciji mogu da se nadaju samo specijalnoj pozivnici, tzv. „vajld kardu”. Letos je, recimo, Bajern Minhen dobio takvu pozivnicu iako je prethodne sezone igrao drugu nema~ku ligu. Evroliga i FIBA Evropa odlu~ili su, tako|e, da ukinu zavr{ni turnir Evrokupa, igran u Fajnal for ili Fajnal ejt formatu. Polufinale }e se ubudu}e igrati u dva me~a (kod ku}e i u gostima, rezultati se sabiraju), a finale u gradu odre|enom unapred, koji mo`e, ali i ne mora da bude neutralan u odnosu na u~esnike zavr{ne predstave. Takva odluka prakti~no predstavqa povratak na format po kojem je nekada igrana zavr{nica ULEB kupa.

Spisak igra~a Na spi sku igra ~a ko ji }e kon ku ri sa ti za naj bo qi tim Voj vo di ne u no voj se zo ni, za sa da se na la zi 30 ime na. Tre ner Zla to mir Za gor ~i} na ras po la ga wu }e ima ti: GOL MA NI: Ne ma wa Su pi}, Bu di mir Ja no {e vi}, Mar ko Kor di}. IGRA Î OD BRA NE: Mi ro slav Vu li }e vi}, Go ran Smi qa ni}, Vla dan Pa vlo vi}, Vla di mi ra Bran ko vi}, Da niel Moj sov, Bra ni slav Traj ko vi}, De jan Ka ran, Vla di mir Ko va ~e vi}, Mi lo van Mi lo vi}, Ne ma wa Ra do ja, Sr |an Be ~e li}. IGRA Î SRE DI NE TE RE NA: Mar ko Po le ta no vi}, Vuk Mi to {e vi}, Na e me ka A|u ru, Slo bo dan No va ko vi}, Mi ro slav Ste va no vi}, Mir ko Iva ni}, Al ma mi Mo re i ra. NA PA DA Î: Ne ma wa Bil bi ja, An tvi Jao, \or |e [u {war, [a le ta Kor di}, Ouma ru Abu ba kar, Mi lan Bo jo vi}, Pe tar [ku le ti}, Mi lo{ De le ti}. Jo{ uvek je ne iz ve sno ho }e li na pro ziv ku sti }i Ste fen Api ja ko jem je ugo vor is te kao, ali po sto ji za in te re so va nost obe stra ne da se sa rad wa pro du ì. ve} za su bo tu, 23. ju na, ka da }e Voj vo di na ukr sti ti ko pqa s po bed ni kom ba ra à za po pu nu Re pu bli~ ke li ge, u ko jem se sa sta ju Pro le ter iz Ba nat skog Kar lov ca i Je din stvo iz Sta re Pa zo ve. -Od i gra }e mo dve tre ning utak mi ce do od la ska na pri pre me u Austri ju – re kao je ge ne ral ni se kre tar no vo sad skog klu ba Ra di sav Ra bre no vi}. – Po sle du e la ko ji igra mo 23. ju na, usle di }e i utak mi ca pla ni ra na za 30. jun, u ko joj }e nam ri val bi ti jed na ru ska dru go li ga {ka eki pa ko ja }e do }i na pri pre me u No vi Sad. U Austri ju se se li mo 3. ju la i ta mo smo pla ni ra li ~e ti ri tre ning me ~a, s tim da se za sa da zna ju dva ri va la.

Bi }e to dan ski Ko pen ha gen s ko jim igra mo 6. ju la, a utak mi ca s ~e {kim Ja blo ne com na pro gra mu je 11. ju la. Ima mo do sta vre me na da ugo vo ri mo jo{ dva su sre ta i o~e ku jem da }e mo to u~i ni ti ovih da na. Da li }e se na pr voj pro ziv ci po ja vi ti i Al ma mi Mo re i ra, upi ta li smo sport skog di rek to ra Voj vo di ne Mi o dra ga Pan te li }a? - ^uo sam se s Mo re i rom i on bi tre ba lo da se po ja vi su tra u 9 sa ti na pro ziv ci – od go vo rio je Pan te li}. [ef stru ke Zla to mir Za gor ~i} se s Eura 2012 u Poq skopj i Ukra ji ni vra }a ve ~e ras. A. Predojevi}

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA FK VR[AC

Uro{ Predi} novi predsednik Vr {a~ ke fud bal ske stra sti, uza vre le u pret hod nih ne ko li ko me se ci usled ostav ke pred sed ni ka, sme ne tre ne ra i is pa da wa iz li ge, ko na~ no su se smi ri le na Iz bor noj skup {ti ni klu ba ko ja je ju ~e odr `a na u sve ~a noj sa li

Uro{ Predi}

Grad ske ku }e. U sport skoj at mos fe ri ka kva i pri li ~i gra du ve li ke kul tur ne i sport ske tra di ci je, Fud bal ski klub Vr {ac iza brao je no vog pred sed ni ka ko ji }e ga vo di ti u na red ne ~e ti ri go di ne. To je Uro{ Pre di}, biv {i in ter na ci o na lac, po ni kao u omla din skoj {ko li ovog klu ba, ko ji je bo ga tu igra~ ku ka ri je ru gra dio u Cr ve noj zve zdi, Voj vo di ni, Haj du ku iz Ku le, Poq skoj, Ki ni, a za vr {io je u en gle skom Don ka ste ru. Skup {ti ni klu ba pred sta vqen je pr o gram ra da, fi nan sij ski plan i am bi ci je u na red ne ~e ti ri go di ne. - Pla ni ram da u klub sva ke go di ne ulo `im naj ma we dva mi li -

o na di na ra, uz do dat nih 800.000 di na ra u opre mi. Ima mo po dr {ku i po mo} op {ti ne, po dr {ku biv {ih igra ~a i na vi ja ~a i {to je naj va `ni je ima mo stru~ wa ke i ta len te ko ji }e klub vra ti ti na po zi ci je ko je za slu ù je. Vr {ac ima du gu i sve tlu tra di ci ju i è lim da ga orga ni zu jem na na ~in ka ko se to ra di u Evro pi. Oko se be sam oku pio qu de ko ji ma ve ru jem i za ko je ga ran tu jem da ima ju ener gi ju da to ostva re, re kao je no vi pred sed nik klu ba Uro{ Pre di}. Pre di} je u pred sta vqa wu pr o gra ma is ta kao da je sa rad wa sa me na xer skom agen ci jom „Star me nax ment saj nings“ Zo ra na Kr ne te i Se ma Stej plto na u ko joj je on za po slen ve o ma iz ve sna i da je vr lo bli zu re a li za ci je ide je o for mi ra wu spon zor skog pu la, ko ji }e pred vo di ti po zna ti vr {a~ ki re sto ran, Et no ku }a „Di nar“ . Naj ve }i po mak o~e ku je u orga ni za ci ji ra da omla din ske {ko le ko ja bi pod ra zu me va la pot pi si va we sti pen dij skih ugo vo ra sa naj ta len to va ni jih mla dim igra ~i ma. Skup {ti na je usvo ji la fi nan sij ski iz ve {taj Qu bi {e Po po va za pret hod nih {est me se ci. Biv {i pred sed nik je klub na pu stio bez du go va wa, i pod se tio da ga je pre u zeo pre 12 go di na sa du gom od 2 mi li o na di na ra i tr o go di {wom blo ka dom ra ~u na. Pr o {le se zo ne je osva ja wem osmog me sta u Srp skoj li gi Voj vo di na ostva ren naj bo qi pla sman u isto ri ji Vr {ca. U na red noj se zo ni klub }e se po sle de ce ni je srp sko li ga {kog sta à, tak mi ~i ti u Voj vo |an skoj li gi. B. Josimov

Real u zelenim dresovima u L[? Fud ba le ri ma drid skog Re a la na red ne se zo ne go stu ju }e utak mi ce u Li gi {am pi o na mo gli bi da igra ju u ze le nim dre so vi ma, pre ne li su {pan ski me di ji. Real je sa mo jed nom na stu pao u dre so vi ma ze le ne bo je i to 1965. go di ne u pri ja teq skoj utak mi ci pro tiv Ri ver Pla te u Ve ne cu e li.

In for ma ci ju o pro me ni bo je dre s a ni s u po t vr d i l i ni klub ni pro iz vo |a~ sport ske opre me Adi das, ali ni je is kqu ~e no da do to ga do |e, po {to su Ma dri |a ni pro {le se zo ne utak mi ce na stra ni igra li u neo bi~ noj cr ve noj gar ni tu ri.

dnevnik PRIPREME PARTIZANA

Ili} pravi vo|a Cr no – be li na sta vqa ju sa pa kle nim ra dom na Ta ri. Red te re ta ne, red tr ~a wa, red lop te je usta qe na prak sa u pr va tri da na. Kon di ci o ni tre ner Mi {a Fi li po vi} ne ma mi lo sti ka fud ba le ri ma, na por nim ve `ba ma te ra ih da ulo è i po sled wi atom sna ge. U te re ta ni sve pr {ti od ra da. Fud ba le ri Par ti za na sve pod no se sto i~ ki pa ima ju vre me na i za {a lu. Na rav no, pred wa ~i ka pi ten Sa {a Ili}. - Me ni su ovo ko zna ko je pri pe me po re du i ve} sam na vik nut. Kao is ku snom na me ni da je mla |im mom ci ma olak {am ovaj na po ran pe riod. Uspe vam u to me jer je at mos fe ra od li~ na – ka è Ili}. Na trim sta zi zna se ko je pred vod nik ko lo ne. Ka pi ten hra bro vo di sa i gra ~e {u mo vi tim pre de li ma Ta re. - Mo me nat je spe ci fi ~an. O~e ku ju nas is ku {e wa u Evro pi u ko joj è li mo da ura di mo vi {e ne go pro {le se zo ne. Za to sam i ja tu da mo ti vi {em sa i gra ~e. Ta ko |e, ra di mo sa no vim tre ne rom, a zna se da je ka pi ten spre ga iz me |u we ga i igra ~a. Iako u go di na ma Ili} sa osme hom pod no si sve na po re. Na ra dost na vi ja ~a cr no – be lih ka pi te nu jo{ ne pa da na pa met da se po vu ~e iz fud ba la.

Sa{a Ili}

- Mo `da ni sam mla di}, ali sma tram da jo{ mo gu da po mog nem eki pi. Uosta lom, iz klu ba to i tra `e od me ne. @e lim da jo{ jed nom bu dem ta li ~an eki pi u pla sma nu u Li gu {am pi o na. I ove go di ne put ka emi net nom tak mi ~e wu bi }e te `ak. Ili} sma tra ne ko li ko i pro {le. - Pro {lu se zo nu u sva kom smi slu smo do ~e ka li ne sprem ni. Tim je bio for mi ran u mi nut do dva na est. Ove, vi dim, o sve mu se na vre me raz mi {qa ta ko da sam uve ren da }e mo osta vi ti bo qi uti sak – za kqu ~io je ka pi ten Par ti za na. I. Lazarevi}

Kneèvi}: Oduì}u se Partizanu golovima Biv {i igra~ ~a ~an skog Bor ca sa {am pi o nom Sr bi je pot pi sao ugo vor na ~e ti ri go di ne i no si }e cr no-be li dres sa bro jem 77. No vi fud ba ler Par ti za na Fi lip Kne è vi} re kao je da ve ru je da mo è da po mog ne cr no-be li ma da na sta ve do mi na ci ju u Sr bi ji i osvo je {e stu uza stop nu ti tu lu pr va ka. - Dra go mi je {to sam ko na~ no po stao ~lan {am pi on skog klu ba, ko ji mi je u sr cu od ma -

la `ne skrom no sti, da sam bez lop te i br `i od mog no vog klup skog i naj bo qeg dru ga iz re pre zen tat ci je La za ra Mar ko vi }a. Kne `e vi} je ro |en 1991. go di ne u Kra qe vu, za Bo rac je od i grao 78 utak mi ca i po sti gao ~e ti ri go la, a dres mla de re p re z en t a c i j e obla ~ io je {est pu ta.Sport ski di rek tor Par ti za na Qu bi {a Tum ba ko vi} re kao je da mu je dra go {to

Qubi{a Tumbakovi} i Filip Kne`evi}

lih no gu. Ve ru jem da }u se od po ~et ka asi sten ci ja ma i go lo vi ma odu ì ti za po ve re we ko je su mi uka za li cr no-be li. @e lim da dam svoj do pri nos ka ko bi se ni ska tro fe ja na sta vi la i da sle de }e go di ne ove ri mo i {e stu uza stop nu ti tu lu - re kao je Kne è vi} no vi na ri ma na sta di o nu Par ti za na. Na pi ta we no vi na ra da li je br ì od sa i gra ~a iz mla de re pre zen ta ci je i no vog klup skog dru ga La za ra Mar ko vi }a, Kne è vi} je re kao: - Mo ja glav na ka rak te ri sti ka je br zi na i mo gu re }i, bez

su se dvo ne deq ni pre go vo ri sa Bor cem za vr {i li na naj bo qi mo gu }i na ~in. - Na {a ska u ting slu `ba je pra t i l a Fi l i p a pret h od n ih go di nu da na i pre po zna la we go ve kva li te te. Na dam se da }e br zo po tvr di ti za {to je do ve den. Ima }e pra vog tre ne ra i stru~ ni {tab, do bi }e pri li ku da se po ka `e na naj bo qi mo gu }i na ~in - iz ja vio je Tum ba ko vi}. Kne `e vi} }e se pri kqu ~i ti ostat ku eki pe, ko ja se od ~e tvrt ka na la zi na pri pre ma ma na Ta ri.

MINI LIGA BARA@A TFSNS

Budu}nost i @SK za majstoricu Da nas }e u od lu ~u ju }oj utak mi ci za pr vo me sto u Mi ni li gi ba ra à za pla sman u Pod ru~ nu fud bal sku li gu No vi Sad u Te me ri nu, na igra li {tu TSK-a (17), sna ge od me ri ti Bu du} nost iz Glo à na i @SK iz @a bqa. U pr voj utak mi ci mi ni li ge Bu du} nost iz Glo à na je sva la da la Mla dost iz No vog Sa da s 3:0, po tom su No vo sa| ni od u sta li od da qeg tak mi ~e wa, pa je @SK me~ do bio slu `be nim re zul ta tom (3:0) , ta ko da da na {wi ri va li ima ju iden ti ~an skor, tri bo da i istu gol raz li ku (3:0). Po bed nik da na {weg me ~a pla si ra }e se u sle de }i krug ba ra à. G. K.

c m y

SPORT

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

UZ KRAJ PLEJ OFA ZA PRVAKA SRBIJE

[am pi on ski fi ni{ cr no-be lih Ko {ar ka {ki Par ti za na mt:s sla ve jo{ jed nu ti tu lu, za hva qu ju se na vi ja ~i ma, tvr de da di {u kao je dan i po ru ~u ju da su ima li uspe {nu se zo nu. O~e ki va no je bi lo da Mi lan Ma ~van, Do mi nik Xejms i osta li ko {ar ka {i Par ti za na mt:s ko ji su pr vi put po sta li {am pi o ni sla ve osva ja we ti tu le „do ne ba”, ali 11. uza stop nom na slo vu pr va ka pod jed na ko su se ra do va li i Pe tar Bo `i} i Du {an Kec man, ko ji ni sa mi ne zna ju ko li ko su tro fe ja osvo ji li. Na par ke tu ha le FMP u @e le zni ku, po sle tre}e pobede u finalnoj seriji plej-ofa nad Crvenom zvezdom (86:82), iako bez pomo}i navija~a, crno-beli su slavili i slavili... - Navija~i su verovali u nas tokom ~itave sezone, i onda kada

nismo beleìli dobre rezultate. Bili su uz nas, znali su da imamo kvalitet, koji smo i dokazali. Hvala im na svemu, u dahu je rekao Du{an Kecman. Najiskusniji igra~ Parti zana nije se sloìo sa novinarskom konstatacijom da je po paramaterima crno-belih zavr{ena sezona bila neuspe{na. - U Jadranskoj ligi smo se plasirali na Fajnal-for, u Evroligi nismo uspeli da kroz realno najteù grupu stignemo do Top 16, a bili smo blizu... Imali smo puno problema sa promenama igra~a tokom ~itave sezone. Finalnu seriju smo igrali bez Ra{ka Kati}a... Mislim da su to razlozi koji su nas na kraju sloìli da di{emo kao jedan. Mislim da je ovo bila uspe{na sezona, dodao je Kecman.

Zvezda je stigla do vo|stva tri minuta pre kraja, ali je Kecman, po ko zna koji put, pogodio trojku koja je mo`da i odredila kona~nog pobednika. Na pitawe da li moè opet da kaè da je slu~ajno pogodio, odgovorio je: - Mo`da jesam, mo`da nisam. Najbitnije da samo poga|ali kada je trebalo, da li ja ili neko drugi... Fini{irali smo kao pravi {ampioni, zakqu~io je Du{an Kecman. Milan Ma~van je sijao od sre}e. - êstitam saigra~ima i naravno navija~ima. Drago mi je da je na{a generacija nastavila dominaciju, rekao je Ma~van i osvrnuo se na celu seriju: - Da smo drugu utakmicu odigrali boqe, moglo je da bude i 3:0. Ali, nikoga nije

Partizan s trofejima za 11. uzastopnu titulu

mogu}e dobiti deset puta u sezoni, pa ni Zvezdu. Posmatra~e mo`da jeste, ali Ma~vana nije za~udilo to {to su ko{arka{i Zvezde pomogli crno-belima da bezbedno napuste parket iako su sa tribina doletali brojni predmeti. - Igra~i Zvezde i mi, koliko god to delovalo nemogu}e zbog pisawa po novinama, znamo se i van terena, igrali smo od malena za reprezentaciju, drugari smo. Ne postoji problem me|u nama. Naravno, prokomentarisao je i uslove za igru u @e lezniku. - Bilo je kao po ledu. Bilo je mnogo {uteva od spoqa, malo

Slavqe ko{arka{a Partizana je po~elo na terenu

FINALE PLEJ-OFA U KO[ARCI PRIMER NAKARADNOG POIMAWA SPORTA

La kr di ja u @e le zni ku Ba{ je bi lo tu `no gle da ti ko {ar ka {ko fi na le plej-ofa u @e le zni ku. Za vr {na pred sta va u bor bi za tro fej pre tvo ri la se u la kr di ju, zga ziv {i vi te {tvo, sport sko i qud sko do sto jan stvo. Do ta kli smo dno dna. Ne ma da qe. Sram no i ru `no. Par ti zan je po be dio, jer je bio bo qi, jer ima kva li tet ni je igra ~e, is ku stvo, du go go di {wi si stem ko ji se nad gra |u je. Da li je to uop {te vi {e va `no ? No vi me na xe ment cr ve no- be lih, ko ji je vir tu el nom „ ma te ma ti kom i gim na sti kom“, spa sio ve li ki klub od bri sa wa sa sport ske ma pe zbog enorm nih du go va, è leo je pre ko no }i, ne bi ra ju }i sred stva da tro fe jom sta vi pe ~at na svoj rad. Ose ti li su {an su, jer cr no-be li u ovoj se zo ni ni su de lo va li ube dqi vo, kao ne ka da. I opet su u sil noj è qi za lo vo rom na pra vi li po gre {nu pro ce nu kao i wi ho vi pret hod ni ci u pro te kloj de ce ni ji, za jed no sa vr hun skim stra te gom Svet sla vom Pe {i }em. Sma tra li su da za u ze tost „Pi o ni ra“ zbog od boj ke pru à mo gu} nost da se u pa klu @e le zni ka iz bo ri maj sto ri ca. Ali, sim pa ti~ na dvo ra na, ra sad nik ta le na ta iz ô vi }e ve {ko le ko {ar ke, ni je bi la sprem na za ova ka vu „ma ni fe sta ci ju“. Ni je po sto jao ni mi ni mum uslo va za re gu la ran me~, a Pe {i} ni je imao do voq no vre me na da svo je igra ~e na u ~i da po par ke tu, kli za ju ili pli va ju. Uosta lom, tro fej ni stru~ wak je sam pri znao da „am bi jent“ u @e le zni ku ni je od go va rao kon cep tu igre ko ji for si ra we go va eki pa... A, Zve zdi ni na vi ja ~i su pri ~a za se be. Vra ti li su se, ne ka ko na kon sil nih boj ko ta, u dvo -

ra nu, re {e ni da da ju pun do pri nos osva ja wu to li ko è qe ne ti tu le. Dr ma li su kon struk ci ju obru ~a, pqu va li i ga |a li cr no- be le ~i me su sti gli, ver bal no ih vre |a li, pre ki da li su sret kad im se proh te, a u uop {toj eufo ri ji fla {om su po go di li i svog tre ne ra Pe {i }a, ko ji je bio {o ki ran ova kvim ge stom. âk je ne ko li ko mi nu ta iz gu bio kon tro lu vo |e wa me ~a. Ni je imao sna ge ni da, po obi ~a ju ove se zo ne, za ko ra ~i ne ko li ko me ta ra u te ren ener gi~ no ob ja {wa va ju }i svo jim igra ~i ma {ta i ka ko tre ba da ra de... Ne, to ni je bio zve zda {ki duh, iz ne kih pro {lih vre me na ka da su tri bi ne pe smom, skan di ra wem ili zvi `du ci ma da va le sna gu svom ti mu ili je od u zi ma le pro tiv ni~ kom. Ovo je de val vi ra we osnov nih mo ral nih vred no sti, ma sov na de mon stra ci ja sport ske ne kul tu re ne kih no vih kli na ca ko ji na vi ja we do ì vqaj va ju kao pro fe si ju, na ko je se pre no se klup ske fru stra ci je, a emo ci je do se ù ni vo mr `we vi so kog ste pe na. Sva ka ~ast ko {ar ka {i ma oba ti ma, zna li su da se iz bo re sa ne hu ma nim uslo vi ma, za dr è pri seb nost po red enorm nog pri ti ska, sve vre me se ko rekt no po na {a ju... Ako je za kqu ~ak po sle fi na la da se sve do bro za vr {i lo jer ni je bi lo po vre |e nih igra ~a u pa klu dvo ra ne u @e le zni ku, da ni je bi lo in ci den ta i na vi ja~ kih ob ra ~u na po {to u ha li i ni su bi li pri sut ni sim pa ti ze ri Par ti za na, on da je po pu lar ni sport iz gu bio svr hu svog po sto ja wa.Tmur ni, cr ni obla ci pre kri li su na {u klup sku ko {ar ku. Zoran Rangelov

TRENER PARTIZANA VLADA JOVANOVI] PO OSVAJAWU NOVE TITULE

Po klon na vi ja ~i ma i na ma Tre ner Par ti za na mt:s po sve tio je no vu ti tu lu na vi ja ~i ma i svi ma u klu bu. Cr no-be li psi ho lo {ki sil ni u @e le zni ku. Ni {ta no vo u spr skoj ko {ar ci. Par ti zan je pobedom protiv Crvene zvezde, u ~etvrtom du elu finala plej-ofa Super lige Srbije, odbranio titulu i upisao jedanaestu uzastopnu zvezdicu, ukupno 19. Posledwe dve je kao prvi trener ekipe osvojio Vlada Jovanovi}, a jo{ pet ima kao asistent Du{ku Vujo{evi}u.

Vlada Jovanovi}

Partizan je u @elezniku do~ekao pravi navija~ki pa kao. Tribine su bile krcate Zvezdinim navija~ima, koji crno-bele, o~ekivano, nisu do~ekali nimalo prijateqski. Ipak, Jovanovi} je psiholo{ki potpuno spremio ekipu za izazov ~etvrtog me~a, ispostavi}e se odlu~uju}eg.

- Imali smo posle tre}e utakmice dva dana da se pripremimo za ~etvrti me~, pre svega psiholo{ki i mentalno za atmosferu koja nas je ~ekala u @elezniku. Nije nas ni{ta iznenadilo, kao {to ste videli, po~eo je Jovanovi}. Pquvawe, vre|awe i ga|awe raznim predmetima, tokom cele utakmice, nisu iznenadili Jovanovi}a. On je u jednom momentu, prilikom nekog od ~etiri prekida u prvoj deonici, bio potpuno mokar od pquva~ki pristalica Crvene zvezde. - O~ekivali smo ovakav ambijent, bez obzira {to u pojedinim tre n u cima uslovi za igru nisu bili mo gu}i, za obe eki pe. Bilo je klizavo, a i sva {ta je padalo na teren. Poka za li smo u prvom poluvremenu da smo pripremqeni za sve, imali smo dogovor, ne toli ko takti~ki ve} na mentalnom planu, da ne padamo i da igramo svih 40 minuta. On se zahvalio svima koji su crno-belima po mo g li da upi{u jedanaestu uzastopnu titulu. - Zahvalio bih se igra~ima na jednoj jako te{koj i dobro odra |enoj sezoni, svaku utakmicu i trening su savesno odradili. Klubu na podr{ci i na vi ja~ima, bez obzira {to nisu bili prisutni u @elez niku, davali su nam cele se zone energiju. Ova titula je poklon i wima i nama, zavr {io je trener parnog vaqka. (MONDO)

ko se odlu~ivao na ulaz, za vr{io je Milan Ma~van. Na „plus dva” za Partizan mt:s Dominik Xejms je lucidno asistirao Ma~vanu pod ko{ za ta~ku na pobedu. - Neverovatno. Svaka utakmica bila je rat, ali ova je bila najte`a, jer su se oni suo~avali sa eliminacijom, a mi igrali za titulu, po~eo je Xejms, koji je tako|e prvi put u karijeri podigao {ampionski pehar. Upitan kakav je ose}aj osvojiti titulu, kao iz topa je odgovorio: - Ose}aj je neverovatan. Xejms je pohvalio i Zvez dine ko{arka{e.

- Po{tujemo protivnika, igra~i Zvezde igrali su sna`no u ovoj seriji, jer imaju dobrog trenera. Ali, i mi imamo dobrog trenera. - Uslovi za igru su bili neverovatni. Pod je bio klizav, sa tribina je letelo sve i sva{ta, nastavio je crnobeli plejmejker. Xejms je izrazio `equ da ostane u Partizanu i slede}e sezone. - Nadam se... Tek }u da razgovaram sa menaxerom. I za kraj, Dominik Xejms potvrdio je da je atmosfera u svla~ionici zaista jak adut crno-belih: - U, ~ove~e, stvarno smo kao porodica.

Pe {i}: Naj te à se zo na u ka ri je ri Tre ner Zve zde kon sta to vao ja koj od bra ni i br zoj tran zi da je mu je upra vo za vr {e na se - ciji. zo na bi la naj te à u ka ri je ri i - Ima li smo {an su, ali smo za pi tao se {ta bi bi lo da se iz gu bi li dve lop te. Par ti zan ~e tvr ti me~ igrao u Pi o ni ru. je od lu ~u ju }e po e ne dao iz si Pe {i} je ~e sti tao je Par ti za - tu a ci je gde ni kog ni smo ima li nu na po be di i osvo je noj ti tu li u od bra ni. Se zo na je bi la iz u- i oce nio da su se cr no-be li bo - zet n a, ra d io sam sa sjaj n im qe sna {li u iz u zet no te {kim mom ci ma. Igra li smo fi na le i ne zgod nim uslo vi ma za igru. - Za me n e kao tre ne ra ko ji je to li ko go di na u ko {ar ci ovo je bi la naj te à se zo na, vi de li ste na po sled woj utak mi ci ko li ko je ve lik iza zov ra di ti u Sr bi ji. Te {ka utak mi ca, u sko ro ne mo gu }im uslo vi ma obe eki pe su da le mak si mum, is ta kao je Pe {i}. On je do d ao da cr ve no-be li ma ni je od go va rao te ren. - Ne ku kam, mo Svetislav Pe{i} ram da ana li zi ram, mo `da bi smo do bi li da smo Ku pa, fi na le plej-ofa, po ka igra li u Pi o ni ru, a mo `da i za li na pre dak. Bo qi smo ne go ne bi smo. Uslo vi su za i sta bi - {to smo bi li na po ~et ku se zo li ne sno sni. Obe eki pa bi le su ne, kva li fi ko va li smo se sop i str pqi ve i bor be ne. stve nim na po rom za Ja dran sku Pe {i} je na veo i da we go va li gu, u{te de li 150.000 evra, eki pa ni je us pe la da na met ne po zva li nas i qu di iz Evro pe, svo je kon cept ko ji se ba zi ra na za kqu ~io je Pe {i}.

SPORTSKI DIREKTOR PARTIZANA DRAGAN TODORI]:

Uslo vi u @e le zni ku sra mo ta Sport ski di rek tor Par ti za na ka zao je da ni ka da u ka ri je ri ni je do `i veo uslo ve ka kvi su bi li u za vr {nom me ~u fi nal ne se ri je, za ko je je re kao da su sra mo ta za or ga ni za to ra. - Od ka da se ba vim ko {ar kom ni sam vi deo ova kve uslo ve, ko ji su bi li ne mo gu }i za igru. Sve {to je pra ti lo de {a va wa za or gani za ci ju i sve {to se vi de lo je sra mo ta za srp sku ko {ar ku i Cr ve nu zve zdu, re kao je sport ski di rek tor Par ti za na Dra gan To do ri} po {to je we gov tim osvojio 11. uzastopnu titulu.

SPORT

subota17.jun2012.

TRE]I SVETSKI KUP U MINHENU

Ve li ki uz let srp skih ve sla ~a Dru gog da na po sled weg ovo go di {weg Svet skog ku pa u u ne deq no fi na le pla si ra li se ~e tve rac bez kor mi la ra Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri} i dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik i ta ko na go ve sti li da su na od li~ nom pu tu za Igre u Lon do nu. – Iva Ob ra do vi} u B fi na lu ski fa.

li ja i [pa ni ja (dve pr vo pla si ra ne u dru goj gru pi re pe sa `a). Na kon dvo ji ca bez kor mi la ra do fi na la je sti gao i srp ski ~e tve rac bez kor mi la ra u sa sta vu Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri}. Na{ te {ki ~e tve rac je u dru goj tr ci po lu fi na la ove di sci pli ne s vre me nom 6:07.71 osvo jio dru go me sto i ta ko se za jed no sa pr vo pla si ra nom ^e {kom1 (6:07.34) i

si na te {ki ~e tve rac. I ~e tve rac bez kor mi la ra i dvo jac bez kor mi la ra pla sma nom u fi na le su ve} ostva ri li ve li ki uspeh ali mno go bit ni je od to ga je ste da su za u ze li od li~ nu po zi ci ju u od no su na svet sku kon ku ren ci ju pred Igre u Lon do nu. U fi na lu pre sve ga o~e ku jem da pru `e svoj tre nut ni mak si mum. Ovi ~am ci su, pod se ti }u, na Svet skom ku pu u Be o gra du ve sla li u dru gim kom bi na ci ja ma – ka zao je

dnevnik

û tu ra: Igra }u za si na Ste fa na na OI Ru ko met ni re pre zen ta ti vac Sr bi je re kao }e zbog uspo me ne na pre mi nu log de ve to go di {weg si na na stu pa ti ovog le ta u Lon do nu. Da li bor û tu ra do ì veo je naj ve }u tra ge di ju u ì vo tu, ka da mu je pret hod ne ne de qe u Le o nu pre mi nuo de ve to go di {wi sin Ste fan, od po sle di ca iz li va kr vi u mo zak. We ga je tra gi~ na vest za te kla na pri pre ma ma re pre zen ta ci je Sr bi je za Olim pij ske igre, na kon ~e ga je od mah na pu stio kamp i ot pu to vao u [pa ni ju. - Ka da sam po sle du ga~ kog, go to vo ve~ nog pu ta do [pa ni je ko na~ no sti gao u na{ stan u Le o nu, pr vo {to mi je su pru ga Ma ri ja, go to vo jo{ na vra ti ma re kla bi lo je: „Obe }aj da }e{, za svog si na, igra ti na Olim pij skim igra ma„. Da }u sve od se be da is pu nim to obe }a we - re kao je Da li bor û tu ra.

Da li bor ^u tu ra

^u tu ra bi sa i gra ~i ma u re pre zen ta ci ji tre ba lo da se po no vo pri kqu ~i 25. ju na. Olim pij ske igre u Lon do nu na pro gra mu su od 27. ju la do 12. av gu -

52. ME\UNARODNA TRK KROZ SRBIJU

Ste vi} tre }i u Ru mi

Srp ski ~e tve rac: Va si}, \e ri}, Vu ko vi} i Ja gar

Srp ske ve sla~ ke olim pij ske po sa de bi le su od li~ ne dru gog da na Tre }eg ve sla~ kog Svet skog ku pa u Min he nu, ujed no i po sled weg ove se zo ne. Uver ti ru za bri qan tan dan u Ne ma~ koj na pra vio je dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik, ko ji je u pr voj gru pi re pe sa `a s vre me nom 6:51.13 za u zeo dru go me sto i tda nas). Tre }e, ~e tvr to i pe to me sto osvo ji le su po sa de Ve li ke Bri ta ni je2 (6:54.36), Ne ma~ ke (6:56.08) i Ru mu ni je (6:56.56) pa }e u ne de qu ve sla ti u B fi na lu. Sto ji} i Be |ik su po sle 500 me ta ra re pe sa `a bi li na pe tom me stu, ali su u na red noj ~e tvr ti ni tr ke us pe li da se pro bi ju do dru ge po zi ci je ko ju su bez ve }ih pro ble ma od bra ni li do kra ja. Po red Sr bi je i Austra li je 1 u bor bi za me de qe u~e stvo va }e i Fran cu ska, No vi Ze land 1 (po bed ni ci pr ve i dru ge gru pe kva li fi ka ci je), Ita -

tre }e pla si ra nom Ru mu ni jom (6:09.04) pla si rao me |u {est naj bo qih u Min he nu. Na{ ~a mac je od po ~et ka tr ke za u zeo me sto ko je je vo di lo u fi na le. Po sle pr vih 500 me te ra bio je tre }i, na kon 1.000 dru gi da bi u po sled wu ~e tvr ti nu tr ke u{ao kao vo de }i. Po sle ve li ke bor be pre pu stio je pr vo me sto ~am cu ^e {ke ko ji je u ciq u{ao sa sve ga 37 sto tin ki pred no sti u od no su na srp ski ~e tve rac. U ne deq nom fi na lu (11,21 ~) po red Sr bi je, ^e {ke i Ru mu ni je za jed nu od me da qa bo ri }e se i tri pr vo pla si ra ne po sa de iz pr vog po lu fi na la – Austra li ja, Ve li ka Bri ta ni ja i Be lo ru si ja. – Dva ~am ca ko ja }e nas pred sta vqa ti na Olim pij skim igra ma u Lon do nu u do sa da {wem to ku Svet skog ku pa u Min he nu su po ka za la ogro man na pre dak u od no su na pret hod ni pe riod, a to se po seb no od no -

se lek tor ve sa~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili}. Po sled wa je na sta zu iza {la Iva Ob ra do vi}. U pr voj tr ci po lu fi na la `en skog ski fa na {a naj bo qa ve sla ~i ca je s vre me nom 8:10.31 osvo ji la ~e tvr to me sto i ta ko ni je us pe la da se pla si ra u fi na le. – Iva Ob ra do vi} je i u Min he nu po no vi la sla bo sti sa re ga te u Lu cer nu ko je su je ko {ta le pla sma na na Olim pij ske igre. Jed no stav no ni je ih pre va zi {la a kao {to je bio slu ~aj u fi na lu Lu cer na i ov de u Min he nu, do du {e u po lu fi na lu, ne shva tqi vo je pod ba ci la – is ta kao je Ili}. Ina ~e, Svet ski kup u Min he nu po sled wa je ve li ka pro ve ra pred Olim pij ske igre u Lon do nu na ko ji ma }e Sr bi ju pred sta vqa ti dve po sa de, obe u mu {koj kon ku ren ci ji, dvo jac bez kor mi la ra i ~e tve rac bez kor mi la ra.

Ivan Ste vi}, srp ski olim pi jac iz Par ti za na, sa da bi ci kli sta tur skog Sal ka no ti ma, pla si rao se na tre }e me sto u sprin tu ve li ke gru pe bi ci li sta ci qu pe te eta pe 52. tr ke „Kroz Sr bi ju“ od Pa la u Re pu bli ci Srp skoj do Ru me (154 km). Od li ~an pla sman, de ve to me sto za be le `io je ~lan eki pe Sr bi ja Fe sti na mla di Jo van Ze -

Bo ja na po be di la, Fe de rer eks pre sno u fi na le Ha lea sle di Lep ~en ko [vaj car ski te ni ser Ro xer Fe de rer pal si rao se u fi na le tur ni ra u Ha leu, na kon po be de nad Ru som Mi ha i lom Ju `wim sa 2:0 (6:1, 6:4), po sle sa mo sat vre me na igre.Fe de rer je na pra vio ~e ti ri brej ka iz osam {an si, a uz to je imao osam as uda ra ca.U dru gom po lu fi na lu igra ju Nem ci Fi lip Kol {raj ber i To mi Has.

Kvins: Nal ban di jan i ^i li} u fi na lu

Ivan Ste vi}

ka vi ca, a 13. we gov su vo za~ Mar ko Stan ko vi}. Ovo je tre }e tre }e me sto Ste vi }a na ovo go di {woj tr ci, po sle pr ve i dru ge eta pe. U sprin ter skom dvo bo ju Ar gen tin ca Mak si mi li ja na Ri ke ci ja (Ni po Ja pan) i Ita li ja na

Ka ga va ne ide na Olim pij ske igre

[in |i Ka ga va

No vi fud ba ler Man ~e ster Ju naj te da [in |i Ka ga va ne }e se na }i u ti mu Ja pa na na pred sto je }im Olim pij skim igra ma u Lon do nu.Teh ni~ ki di rek tor Fud bal skog sa ve za Ja pa na Hi o mi Ha ra ob ja vio je da Ka ga va ne }e igra ti u Lon do nu, po {to }e si gur no bi ti po treb ni ji re pre zen ta ci ji u me ~e vi ma kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne. - Do {li smo do za kqu~ ka da za we go vu bu du} nost ni je do bro da mu ne da mo do voq no vre me na da se od mo ri. On je je dan od glav nih igra ~a na {e re pre zen ta ci je i bez sum we pre la zi u je dan od naj ve }ih klu bo va na sve tu - re kao je Ha ra, Raz go va rao sam sa wim i iz neo sam mu raz lo ge za {to ni je u ti mu.

Hr vat ski te ni ser Ma rin ^i li} i Ar gen ti nac Da vid Nal ban di jan igra }e u fi na lu tur ni ra na lon don skom Kvin su. ^i li} je bio bo qi od Se ma Kve ri ja iz SAD sa 6:3, 3:6, 6:3, a Nal ban di jan je po be dio Bu ga ri na Gri go ra Di mi tro va sa 6:4, 6:4.

Fo to: F. Ba ki}

Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski uspe {no je za po ~e la kva li fi ka ci je na tur ni ru u Ist bor nu, po {to je u pr vom ko lu sa vla da la Al ber tu Bri jan ti sa 6:1, 6:4. Jo va nov ska je sa mo jed nom iz gu bi la gem na svoj ser vis, bi la je to i je di na brejk lop ta ko ju je ima la Ita li jan ka, a Srp ki wa je sa dru ge stra ne re a li zo va la ~e ti ri od 11. Sle de }a ri val ka Jo va nov skoj bi }e Var va ra Lep ~en ko iz SAD, ko ja je po sta vqe na za pr vu no si teq ku u kva li fi ka ci ja ma. Duel na tur ni ru u bri tan skom le to va li {tu bi }e im pr vi me |u sob ni okr {aj. Lep ~en ko je Ame ri kan ka uz be ki stan skog po re kla, ima 26 go di na, a na ne dav no za vr {e nom Ro lan Ga ro su eli mi ni sa la je Je le nu Jan ko vi} i Fran ~e sku Skja vo ne pre ne go {to ju je u ~e tvr tom ko lu za u sta vi la Pe tra Kvi to va.

En ri ka Ro si ja (Me ri di a na, Hr vat ska) pri pao je Ar gen tin cu za po la to~ ka na odu {e vqe we broj nih qu bi te qa bi ci kli zma u Ru mi! Ste vi} je bio za po la du `i ne bi ci kla tre }i. Vre me po bed ni ka bi lo je 3:34,48 ~a so va. Ovo je dru ga etap na po be da Ri ke ci ja, po sle tri jum fa u pr voj eta pi u Ni {u. [e sta eta pa vo zi se da nas od Srem ske Mi tro vi ce do Be o gra da u du `i ni od 77,8 km. Re zul ta ti pe te eta pe, Pa le – Ru ma 152 km: 1. Ri ke ci (Ar gen ti na, Ni po) 3:34,48, 2. Ro si (Ita li ja, Me ri di jan ka men), 3. Ste vi} (Sr bi ja, Sal ka no), 4. Ta ni ver di (Tur ska – na ci o nal ni tim), 5. Va dec ki (Poq ska, Mark pol), 6. @u li jen (Fran cu ska, CMI), 7. Bu glas (Gr~ ka, Gi os), 8. de Jon ge (Ho lan di ja, Hong Kong), 9. Ze ka vi ca (Sr bi ja, Fe sti na mla di), 10. Ce za ro (Ita li ja, Mer di a na) – svi u vre me nu po bed ni ka. Ge ne ral ni pla sman: 1. [u ma her (Ne ma~ ka, Kri sti na Vo ~is) 17:15,35, 2. Ru da skov za o sta tak + 19 se kun di, 3. Pri {i pet ni (obo ji ca Ru si ja, Ite ra Ka }u {a) + 32, 4. De Jon ge + 33, 5. Kva si na (Hr vat ska, Tu snad) + 0,33, 6. Fo li fo rov (Ru si ja, Ite ra Ka }u {a) + 33, itd. Ne boj {a Jo va no vi} je naj bo qe pla si ra ni srp ski bi ci kli sta u ge ne ral nom pla sma nu na 18. me stu sa 2,02 mi nu ta za o stat ka.

sta, a naj bo qi srp ski ru ko me ta {i igra }e u B gru pi za jed no sa Dan skom, [pa ni jom, Hr vat skom, Ma |ar skom i Ju `nom Ko re jom.

PRO GLA [E NI NAJ BO QI STREL CI VOJ VO DI NE: Stre qa~ ki sa vez Voj vo di ne pro gla sio je naj u spe {ni je tak mi ~a re po kra ji ne u pro te kloj go di ni na MK stre li {tu Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790, gde je odr à no i pr ven stvo Voj vo di ne u ga |a wu ma lo ka li bar skim oru` jem. Naj bo qa ka det ki wa pu {kom je Iva na Kre ko, a ka det Du {an Vuk mi ro vi}, mla |a ju ni or ka pu {kom Ti ja na Ko la rik, a mla |i ju ni or pu {kom Vu ka {in Bo ji}. Naj u spe {ni ja ju ni or ka pu {kom u Voj vo di ni je Ta {a na Bo ga ti nov ski, a ona je ujed no i naj bo qa se ni or ka. Naj bo qi ju ni or pu {kom je @ar ko Tri fu wa gi}, a se ni or Ne ma wa Mi ro sa vqev. Naj bo qa mla |i ju ni o ri pi {to qem su Dra gan Gra |in i Je le na To mi}, ju ni or i Du {an La ti no vi} i Ma ri ja Bu ba lo, a se ni o ri Bran ki ca Za ri} i Jo vi ca Bu ba lo. Pri zna wa i di plo me naj bo qi ma je uru ~io pred sed nik Stre qa~ kog sa ve za Voj vo di ne i ~lan Vla de APV dr Ati la ên ge ri uz po mo} olim pij ske {am pi o ke i ge ne ral nog se kre ta ra ovog Sa ve za Alek san dre - Sa we Ivo {ev. G. M.

DAN GIM NA STI KE ZA SVE: Na otvo re nom te re nu So kol skog do ma u No vom Sa du odr à na je tra di ci o nal na ma ni fet sci ja, 11. po re du, Dan gim na sti ke za sve. Na stu pi lo je oko 300 ma li {a na iz 11 dru {ta va iz Be o gra da, Zre wa ni na, [ap ca, Srem ske Mi tro vi ce, Sen te i No vog Sa da u 16 ko re o gra fi ja. Ova ma ni fe sta ci ja pro mo vi {e gim na sti ku kao sport ko ji pru à mo gu} nost sva ko me da u~e stvu je bez ob zi ra na pol i uz rast i sva ke go di ne oku pqa sve ve }i broj u~e sni ka. Kao i sva ke go di ne i ove su na stu pe pra ti le i su di je ko je su do de li le zlat ni, sre br ni i bron za ni ni vo u~e sni ci ma ma ni fe sta ci je. Ovaj slet su or ga ni zo va li Sa vez So ko Sr bi je, Gim na sti~ ki sa vez Sr bi je i So kol sko dru {tvo Voj vo di na iz No vog Sa da. Pre po ~et ka u~e sni ci ma se obra ti la pred sed ni ca Sa ve za So ko Sr bi je dr Gor da na Raj no vi} pod se tiv {i da se ove go di ne u na {oj dr à vi pro sla vqa 120 go di na od ime na So ko, kao i predssdnik Gim na sti~ kog sa ve za Sr bi je dr De jan Ma di} ko ji je iz me |u osta log is ta kao da je gim na sti ka za sve deo zva ni~ nog pro gra ma Me |u na rod ne gim na sti~ ke fe de ra ci je (FIG). Slet je otvo rio pred sed nik So kol skog dru {tva Voj vo di na Mi ro slav Ko va ~ev. G. M.

c m y

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

Novosadska nedeqa17.jun2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: N. Sto ja no vi}

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (13.30), „Loraks” (15.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.45, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (18.05, 20.15, 22.35), „Sne`ana i lovac” (14.45, 19.30. 22.15), „Prometej” (15, 17.10 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.20, 17.45, 20.10, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.30, 16.15, 18, 19.45).

mUZeJI

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

„STILOS ART” I „DNEVNIK” POKLAWAJU

„Car sko ubi stvo” Po la Do er ti ja Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Car sko ubi stvo” auto ra Po la Do er ti ja. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765. Ro man „Car sko ubi stvo” sme {ten je 313. go di na na kon Hri sto vog ro |e wa u Ri mu ko ji ko na~ no iz la zi iz raz do bqa ve li kih po tre sa. Di o kle ci jan je po de lio car stvo i po vu kao se s vla sti. No vi car Za pa da po sta je Kon stan tin, ko ji za jed no s maj kom Je le nom `e li da is ko ri sti ra stu }u mo} hri -

{}an ske cr kve u svo joj bor bi za pre mo}. Me |u tim, mi ste ri o zna ubi stva de vo ja ka, ko je pri pa da ju Afro di ti nom kul tu do vo de u pi ta we we go ve pla no ve, po go to vo {to ubi ca iza se be osta vqa znak kr sta na te li ma de vo ja ka. Je le na, za bri nu ta za si gur nost svog si na, an ga `u je Agen te in Re bus, po seb nog {pi ju na, ko ji }e joj po mo }i u re {e wu ovih mi ste ri ja. Kwi ge ~i ta o ci mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci “Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va. A. L.

V remeploV

Po sled wi is pra }aj Zma ja Jo van Jo va no vi} Zmaj sa hra wen je u Srem skoj Ka me ni ci 17. ju na 1904. Is pra ti lo ga je vi {e hi qa da qu di iz svih kra je va u ko ji ma su ì ve li Sr bi, do {le su mno ge de le ga ci je ra znih srp skih usta no va... Po seb no je bi lo za pa è no pri su stvo pred stav ni ka Ki{ fa lu di je vog dru {tva iz Pe {te, ugled nog u evrop skim kwi èv nim kru go vi ma, ali i od su stvo pa tri jar ha kar lo va~ kog Ge or gi ja Bran ko vi }a. Na vod no, on je ve ro vao da je Zmaj Jo va bio sklon na za re ni ma, a si gur ni je je da je pra vi raz log bio we go vo ne za do voq stvo o{trom kri ti kom ko ju je Zmaj upu }i vao vi so koj cr kve noj hi je rar hi ji. Bran ko vi} je ~ak za bra nio bo go slo vi ma da pri su stvu ju Zma je vom po gre bu, no oni ga ni su po slu {a li. N. C.

MORALNA I MATERIJALNA POMO] MODENI

Pli va li za grad po bra tim Hu ma ni tar na ak ci ja „No vi Sad pli va za Mo de nu”ju ~e je odr `a na na ba ze nu Sport skog cen tra “Sla na ba ra” na Kli si. Ovo tak mi ~e we u pli va wu or ga ni zo va li su pli va~ ki klu bo vi Voj vo di na, No vi Sad i be o grad ski Svim star, kao i va ter po lo

klub Voj vo di na u sa rad wi sa Gra dom, ka ko bi pru `i li mo ral nu i ma te ri jal nu po dr {ku ita li jan skom gra du po bra ti mu Mo de ni. Ita li jan sku oblast u ko joj se na la zi grad Mo de na po go di la su dva ze mqo tre sa u ko ji ma je na -

DANAS VELIKI KONCERT NA PLATOU SPENSA

No te qu ba vi i to le ran ci je Za vr {ni kon cert me |u na rod nog in klu ziv nog fe sti va la „Harts in Har mo ni” odr à }e se da nas u 18 ~a so va na pla tou kod Spen sa. Vi {e od 1.200 pe va ~a, mu zi ~a ra, de ce sa smet wa ma u raz vo ju i oso ba s in va li di te tom, ko ji rav no prav no u~e stvu ju u sva kom seg men tu fe sti va la, po sla }e sa bi ne po ru ku to le ran ci je i qu ba vi. Re per to ar kon cer ta i pe sme ko je }e se iz vo di ti su uglav nom do bro po zna te, te }e i pu bli ka mo }i da se za ba vi u ovom ne sva ki da {wem iz vo |e wu i ob ra di tra di ci o nal nih, du hov nih, kla si~ nih, ali i po pu lar nih pop i rok nu me ra. Pri sut ni }e ima ti pri li ku da vi de i asi stiv nu teh no lo gi ju ko ja omog }a va oso ba ma s te ìm ob li ci ma in va li di te ta da stva ra ju mu zi ku. Na kon na stu pa „Harts in Har mo ni” iz vo |a ~a, usle di }e ùr ka sa ben dom „Ap so lut no ro man ti~ no”, mla dom bu du }om zve zdom Mi o nom Ili}, ne ka da {wim vi ce {am pi o nom Evro vi zi je za oso be s in va li di te tom Mar kom Ba {i com, Mi {om Bli zan cem i dru gi ma. I. D.

stra da lo vi {e de se ti na qu di i pri ~i we na ve li ka ma te ri jal na {te ta. Grad No vi Sad je ve} upla tio dva mi li o na di na ra kao po mo} Mo de ni, a sav pri hod sa ovog pli va~ kog mi tin ga }e ta ko |e bi ti upla }en stra da loj ita li jan skoj po kra ji ni. Ko ti -

za ci ja za u~e {}e bi la je 500 di na ra za tak mi ~a re, a 100 za po se ti o ce. No vi Sad je pr vi grad iz ino strn stva ko ji se oda zvao ide ji Ita li jan ske pli va~ ke fe de ra ci je da se or ga ni zu ju tak mi ~e wa za pri ku pqa we po mo }i. I. D.

Aran ì ra ne gqi ve ma mi le po gle de Let wa iz lo `ba gqi va i fo to gra fi ja gqi va pod na zi vom „Gqi va r i gra du za zdrav ì vot da ju na du”ju ~e je pri re |e na u Du nav skom par k u, a u orga n i z a c i j i Gqi var skog dru {tva No vog Sa da. Iz lo è ne su mno go broj ne vr ste je sti vih i le ko vi tih gqi va, te je to bi la je din stve na pri li ka za upo zna va we s ka rak te ri sti ka ma po je di nih vr sta. Iz lo `ba je bi la vr lo pri jat na za oko jer su pe ~ur ke aran ì ra ne na za ni mqiv i neo bi ~an na ~in. I. D.

Fo to: N. Sto ja no vi}

mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

NA FAKULTETU ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE

Tak mi ~e we u be sed ni {tvu Tak mi ~e we stu de na ta u be sed ni {tvu bi }e odr `a no sutra u 17 ~a so va u am fi te a tru na pr vom spra tu Fa kul te ta za prav ne i po slov ne stu di je „Dr La zar Vr ka ti}”, Bu le var oslo bo |e wa 76. Na taj na ~in }e se obe le `i ti kurs ko ji je pro te klog se me stra stu den ti ma ovog fa -

kul te ta odr `ao advo kat De jan Vr saj kov. U `i ri ju tak mi ~e wa bi }e re no mi ra ne su di je i advo ka ti, a stu den ti }e se nad me ta ti u tri ka te go ri je: na za da tu, za tim slo bod nu te mu i im pro vi za ci je. Skup je otvo ren za jav nost. I. D.

TURISTI UGLAVNOM KUPUJU SITNICE SA MOTIVIMA GRADA

Re qef ni su ve ni ri stran ci ma naj dra ì Do m a } i i stra n i tu r i s ti ovog le ta la ko }e na }i su ve ni re sa mo ti vi ma gra da ili Voj vo di ne, jer se u Zmaj Jo vi noj uli ci sva ko dnev no mo gu vi de ti ~e ti ri te zge na ko ji ma se pro da ju ru~ no ra |e ni su ve ni ri, a iz bor je ve li ki. Mag ne ti za fri ì der, dr v e n a r i j a sa mo t i v i m a Voj v o d i n e, fla { e ukra { e n e apli ka ci ja ma, kar te, {o qe u ob li ku so se i la le, sa mo su deo po nu de, ko ja se mo è na }i na ovom me stu. Pre ma re ~i ma jed nog od tr go va ca po sla ima, a ce ne su sra zmer ne tro {ko vi ma ko je pro iz vo |a~ mo ra da pod mi ri, a pri de ne {to i da za ra di. - Oko dve tre }i ne po nu de sa te zge je ru~ ni rad i to su pred me ti ko ji se ne pra ve sva ko dnev no, jer tre ba pu no vre me na i ume }a. Ce ne mo `da je su vi so ke, ali ka da se uzme u ob zir da se pla }a me sto za te zgu i tr go vac, ko ji tu sto ji po ceo dan, on d a za n a t li j a m a ne osta n e mno go – ob ja {wa va na{ sa go vor nik. Po sla ima ju naj vi {e u pro le }e, to kom ma ja, ka da naj ve }i broj stra nih tu ri sta do la zi u grad. Ka ko smo sa zna li iz raz go vo ra sa ovim tr gov cem, pro da ja je do bra i za vre me Eg zi ta, ali na kon to ga na stu pa za ti{ je, jer se broj po sti la ca u voj vo |an s koj pre s to n i c i sma w u j e. Na{ sa g o v or n ik ka ` e da su

Suveniri se nude na tezgama u Zmaj Jovinoj ulici i suvenirnici na Keju stran ci uglav nom za in te re so va ni za re qef ne su ve ni re. -Tu r i s ti, ko j i do l a z e iz stra nih ze ma qa, naj vi {e ku pu ju re qef ne su ve ni re, jer je na wi ma osli kan pre deo ko ji su vi de li i to im je kao jed na od uspo me na na me sto gde su bo ra vi li. Na {i qu di uglav nom uzi ma ju

mag ne te, jer su jef ti ni ji, a i do bro do |u kao ukras na fri ì de ru – ka è ovaj tr go vac. Na ovim te zga ma mo gu se ku pi ti mag ne ti za fri ì der, ko ji sta ju 150 di na ra, re qef ni su 200, sve }e 300, dok su dr ve ne sli ke sa mo ti vi ma Voj vo di ne 800 di n a r a. Na{ sa g o v or n ik

tvr di da su tu ri sti ma ve o ma za ni mqi ve ru~ no ra |e ne ma ke te tam bu ri ca, ko je se sla bi je pro da ju, jer su sku pe. Za jed nu tam bu ri cu tre ba iz dvo ji ti od 1.200 do 1.500 di na ra. Na te zga ma se mo gu ku pi ti i sli ke, ~i ja je vred nost od 1.000 do 6.000 di na ra. Osim u cen tru gra da, su ve ni ri se mo gu na }i i u su ve nir ni ci, ko ju je Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja gra da otvo ri la na Ke ju. Pre m a re ~ i m a port p a r ol k e TONS Ti ha ne Vi da ko vi} ovaj obje kat po no vo ra di i do bro do |e tu ri sti ma ko ji u na{ grad sti ù Du na vom. -Su ve nir ni ca ra di po usta qe nom rad nom vre me nu od 11 do 18 sa ti, ali ka da su ve li ke vru }i ne rad no vre me mo ra da se skra ti, jer u objek tu ne ma kli me, ko ja bi ras hla di la pro sto ri ju. Naj to pli jim da ni ma su ve nir ni ca je otvo re na do 14 sa ti. Su ve ni ri se pro da ju je di no ka da do |u tu ri sti sa bro do vi ma ka è Vi da ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma TONS je tra ìo da se u su ve nir ni cu ugra di kli ma, ali zah tev ni je imao od je ka. Ka ko ona ka è u pro jek tu, po ko jem je na sta la su ve nir ni ca, ni je bi la pla ni ra na kli ma ti za ci ja pro sto ri je, pa se ne zna da li }e kli ma bi ti ugra |e na. N. R.

c m y

dnevnik

novosadska hronika

nedeqa17.jun2012.

DRU GI DAN „TAM BU RI CA FE STA“

Maj sto ri tan kih `i ca op ~i ni li pu bli ku je zvani~an program „Tamburica festa“ na glavnoj bini, a otvorio ga je doma}i sastav „Veseli tambura{i“. Nakon wih nastpili su „Bawalu~ki tambura{i“, „Kratov~ani“ iz Makedonije, „Taslixa“ iz Crne Gore, opet doma}i „Hajo“, „Tambura{i iz Cirkulan“ iz Slovenije i „Batmono{torski tambura{i“ iz Ma|arske ~ime je zavr{en takmi~arski deo programa. Ne postoji scenario po kojem bi Zvonko Bogdan mogao razo~ara-

ti publiku, ne mora uop{te da peva, dovoqno je da se pojavi na bini, atmosfera odmah postaje takva da svi qudi u publici po~iwu sa pesmom, jo{ kad im se on pridruì doìvqaj mora da se pamti. Za zavr{nicu ve~eri bili su zaduèni odli~na ruska grupa

Ulaznice za posledwi dan festivala iznose 1.000 dinara, a mogu se kupiti u prodavnici „Gigstiks“ u „Pariskom magazinu“ i onlajn preko sajta www.gigstix.com. Za posetioce „Tamburica festa“ obezbe|en je besplatan parking na lokacijama – Ulica

Fo to: N. Sto ja no vi}

Svetski tambura{ki festival na Petrovaradinskoj tvr|avi sino} je obele`io nastup najve}e legende tambure Zvonka Bogdana. Kao i uvek, publika je u`ivala u evergrin hitovima starogradske muzike i prelepom ambijentu. No mnogo pre izlaska ovog velemajstora na scenu, tabura{i su krenuli u lagano zagrejavawe. Ve} oko 18 ~asova kraj {ankova na platou ispred glavne bine bande su po~ele sa svirkom. Oko 21 ~as startovao

BIV [I U^E NI CI EKO NOM SKE [KO LE OBE LE @I LI PET DE CE NI JA OD MA TU RE

Foto: N. Stojanovi}

Ge ne ra ci ja dru gar stva go di ne ne pri zna je

Izlo`ba o Janiku Bala`u Muzej Grada otvorio je vrata gostima festivala i priredio izlo`bu „Se}awa na Janiku Bala`a i Osam tambura{a sa Petrovaradina“, autorke Du{anke Markovi}. Ova }e izlo`ba sve posetiteqe vratiti u daleke {ezdesete, godine kada je maestro Bala` sa svojim orkestrom od Petrovaradinske tvr|ave napravio svetski centar tambure.

„Bratina“ i novosadski bend „Apsolutno romanti~no“. Na posledwoj ve~eri festivala u takmi~arskom delu programa nastupaju tambura{ki orkestri „Lola“ i „Bege~“ iz Srbije, „Savski valovi“ i „Kristali“ iz Hrvatske, „Batini be~ari“ iz Rumunije i „Hrvatski dom Vels“ iz Austrije. Revijlni deo nudi spektakl ve~eri, doma}u zvezdu @eqka Joksimovi}a, te svirke tambura{kih orkestara „Romansa“ i „Dijako“.

Mihalxi}a i delovi ulica Lisinskog i Vladimira Nazora, od Ulice Prote Mihajlovi}a do Beogradske ulice, Trg vladike Nikolaja, plato kod restorana „Trag“ i parkin prostor du` Keja skojevaca. Kapacitet parkirali{ta je 454 mesta, a zbog velike gu`ve organizatori apeluju posetiocima da porazmisle o alternativnom na~inu prevoza. A. Latas

Dvadesetak biv{ih u~enika Ekonomske {kole okupilo se povodom 50 godina od mature, kako bi se prisetili {kolskih dana, ekskurzija, dogodov{tina sa ~asova i raznih drugih zajedni~kih trenutaka. Iako se razred IV2, poznatiji kao „generacija drugarstva”, okupqao od 25 jubileja svake godine, a do tada svake pete, prepri~avawe zajedni~kih uspomena neprocewivo je i nema kraja, te se uvek raduju i s nestrpqewem o~ekuju taj dan. „Glavni krivci” za ovu priliku, koja je ve} svima posebno nazna~ena u kalendaru, su Tereza Stojkov i Milana Krajinovi}, koje su sa puno entuzijazma planirale i organizovale proslavu jubileja. - Pedeset godina od zavr{etka sredwe {kole! To je ne{to

Pri ja va za Ma li sa jam le pih stva ri

ZA NI MQI VI PRI KA ZI I IN FOR MA CI JE NA NE TU

Grad u 3D pro jek ci ji Deo Novog Sada oko Ulice Laze Tele~kog ve} izvesno vreme moè se pogledati u 3D verziji na sajtu www.la ze te lec kog.com, a kako saznajemo, ovaj projekat mogao bi biti pro{iren i na druge ulice u gradu, ali i druga naseqa. Idejni tvorac ove zanimqivosti je dizajner Leon [ubanovi} koji navodi da je ideju o 3D prikazu ne samo ovog kvarta u Novom Sadu, nego celog grada dobio pre 15 godina i da je bilo potrebno nekoliko godina istraìvawa i rada da se sajt napravi. - Sem prikaza svakog objekta u 3D formatu, potrudio sam se da prikupim {to vi{e informacija o svakoj zgradi, ku}i i ulici. Sem kwiga i dokumenta, pomogli su mi i stanari koji tu ìve decenijama - kazao je [ubanovi}. - Dat je opis svake

gih poslovnih objekata u ulicama koje su prikazane u 3D verziji da redovno aùriraju informacije o de{avawima i programima. Iako je za projekat dobio pohvale, sagovrnik se poàlio da je izostala podr{ka lokalnih vlasti zbog ~ega }e uskoro ceo koncept prikaza biti promewen. -Podr{ka vlasti za ovaj projekat je izostala, a potrebna su ulice, pa se tako moè saznati da je Ulica Laze Tele~kog nekada bila Ruzmarinov sokak, da je u woj postojalo pozori{te, a sada je postala simbol ki~a i {unda. Ipak, prilikom izrade 3D prikaza, autor je nai{ao na neo~ekivan problem. Kako navodi, u ulici ima oko 300 obje-

kata, ali je za nekoliko godina u ~ak 20 slu~ajeva do{lo do promena, iako se radi o za{ti}enom jezgru grada. Do tada postoje}i objekti su potpuno rekonstruisani ili sru{eni i na wihovom mestu su nikle nove ku}e ili zgrade. Prema wegovim re~ima, na sajtu je omogu}eno i korisnicima lokala i dru-

ODR @AN PR VI IZ BOR „MIS MA TU RE VOJ VO DI NE”

Ivo na [i mon naj lep {a ma tu rant ki wa Prvi zvani~ni izbor za „Mis mature Vojvodine” odr`an je preksino} u restoranu „Barutana 021” na koji se prijavilo vi{e od 200 devojaka, dok se u super finale plasiralo wih 14. Titulu mis mature Vojvodine osvojila je devetnaestogodi{wa Ivona [imon iz Ba~-

stavili smo kontakt sa {vajcarskom kompanijom kojoj je ovaj koncept zanimqiv, tako da }e uskoro sve sa sajta ww w.lazeteleck og .com biti preba~eno na www.serbia4 .me objasio je [ubanovi}. Dodao je da }e novi sajt biti dostupan od septembra, a planirano je da se prika`e ne samo blok oko Ulice Laze Tele~kog, nego i druge ulice u

Uskoro sve sa sajta www.lazeteleckog.com bi}e preba~eno na www.serbia4.me ipak sredstva da bi se uradila 3D verzija celog centra i {ireg Novog Sada. @eleli smo da pri~u pro{irimo i na celu Srbiju, ali sve to nije prepoznato kao dobra {ansa za promociju lokalnih sredina. Ipak, uspo-

kog Petrovca, prva pratiqa je Aleksandra Nikoli} iz Novog Sada, a druga Milica Staki} iz Futoga. Za mis {arma izabrana je Awa Predojevi} iz [imanovaca, a mis fotogeni~nosti je Dragica Mihajlvoi} iz Novog Sada. Nagrada za ovogodi{wu najlep{u maturantkiwu je stipendija za Fakultet za ekonomiju i in`ewerski menxment – FIMEK i letovawe na Tasosu, kao i direktan plasman na takmi~ewe „Mis Srbije”, koje }e se odr`ati ove godine. Tako|e, prva i druga pratiqa dobile su popust od 50 odsto za {kolovawe na FIMEK-u. Organizator ovog izbora je modna agencija „MISSUMD” u saradwi sa „Kenon M”, a pod licencom „MISS JU” iz Beograda. G. ^.

zaista divno i nepredvidivo, a svaka osoba koja to doìvi, mora za sebe da kaè da je sre}na – rekla je Milana Krajinovi} po è lev {i zdra vqa svo jim {kolskim drugarima, kako bi mogli jo{ dugo da se sastaju i doìve lepih zajedi~kih trenutaka. Tereza i Milana su mesecima kontaktirale svoje kolege, a ~ak su im i pismenim putem upu ti li po ziv ni ce, sa od {tampnim sadràjem i fotografijom. Pa, kako neko da se usudi da odbije toliki trud i èqu za ponovnim okupqawem. Nakon {to su se okupili ispred svoje nekada{we {kole, oti{li su na [trand, gde ih je ~ekalo lepo i zabavno ve~e, uz puno muzike i druèwa. I. D.

Novom Sadu, kao i u drugi gradovi u Srbiju. Svaki prikazani objekat }e pratiti stare fotografije, pri~e o objektu i drugi zanimqivi podaci do kojih se moglo do}i. A. J.

U toku je prijava za u~e{}e na Malom sajmu lepih stvari, 21. po redu, koji }e se odr`ati 1. jula, od 13 do 20 ~asova, u holu Studija M, Ulica Igwata Pavlasa 3. Zainteresovani mogu poslati prijavu na mejl kre a tiv kens@gmail.com, u kojoj treba da navedu ime, prezime, adresu i kontakt telefon. Tako|e, treba da napi{u {ta bi izlagali i jesu li u~estvovali na sli~nim manifestacijama i po{aqu nekoliko fotografija sebe i svojih rukotvorina. Ukoliko potencijalni izlaga~i pseduju fejsbuk stranicu, sajt ili blog, treba da po{aqu link do wih. U prijavi se treba naglasiti ukoliko u~esnici donose {tender ili pano. Kotizacija je 1.000 dinara, a broj mesta ograni~en. Prijava se {aqe do subote, 16 juna, u pono}. A. J.

oglasi

nedeqa17.jun2012.

NO VO SA \A NIN, pravnik, penzioner, 70 godina, slobodan, `eli upoznati gospo|u slobodnu radi prijateqstva i dru`ewa, do 60 godina. Telefon 064/22-66-557. 54996

IZ DA JEM sobe u Zelenici, novo, ku}a sa puno hlada, upotreba kuhiwe, 7 minuta do mora, 67evra po osobi. Telefon 060/050-6506. 54999 KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca” . Telefoni: 063/301-975, 063/707-787. 53583 IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-61-09, +382/67-859-097, 00382/67859-097, www.da noj lo vi ca part ma ni.pic zo.com 54125 RI SAN - BO KA povoqno, kompletno opremqeni apartmani, bez restrikcije vode. Telefoni: 064/505-3707, 0038269-046484. 54516 SO BE i apartmani na moru, Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651

BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6 evra. Telefon 00382/32371-657, 060/0237857, www.banicevicsmjestaj-risan.me 54707 BA WA KA WI @A - blizu bawe i reke Tise izdajem apartman za 2-4 osobe, cena 5e na dan/po osobi. Telefon 024/877-016, 066/954-22-45. 54800 SU TO MO RE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 064/165-7393, 021/530-309. 55013

TU RI STI^ KA ponuda: povoqno izdajem dve komforne sobe apartman u Kumboru kod Herceg Novog, 100m pla`a. Cena 6e. Telefon 021/881-003. 55027

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 54816 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefoni: 021/6-311-482, 064/322-19-49. 55051 DR@IM ~asove gitare i bubweva. Dolazim ku}i. Telefon: 064/431-5374. 55052 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 54817

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 54818 KU] NA NE GA. gerontolo{ke, medicinske, kurirske usluge za bolesne i stare, agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400148. 55041

ME WAM 50m2, nov stan, J. Vuji}a 8, za ve}i do 65- 68m2, uz doplatu. Telefon 063/170-49-12. 55004

GAR SO WE RA, Grbavica, Aleksandar gradwa, nov name{taj, bela tehnika, klima. Pla}awe mese~no, depozit. Telefon 064/888-26-30. 54942 IZ DA JEM ku}u za vreme Egzita, u Petrovaradinu, 86m2, name{tena. Telefon 064/986-4985. 54982 IZ DA JEM komforan, jednosoban, stan povr{ine 40m2, na Limanu IV, zvati na telefon 063/501-739. 54948 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522202. 55032 IZDAJEM garsoweru 20m2 na du`e, kod Spensa. Potpuno konforna. Telefon: 063/344-711. 55033 SA LAJ KA, izdajem jednosoban neme{ten stan u dvori{tu poseban ulaz grejawe voda, telefon . Telefon 060/442-7230, 442-723. 55039

IZ DA JEM potpuno name{tenu garsoweru na Grbavici od 1. 7. 2012. godine. Telefon 063/8524124. 55042 IZ DA JE dvosoban name{ten stan 48m2 u Gagarinovoj ulici za 120 eura. Telefon 371-769. 55037 GR BA VI CA, 38m2, izdajem nov, prazan komforan dvosoban stan u prizemqu, odli~nog rasporeda. Telefon 063/8876661. 54390 NO VA name{tena garsowera, centar grada. Cena 110 evra. Telefon 064/146-31-26. 54468 IZ DA JEM delimi~no name{ten 2,5 stan na duè vreme, Novo naseqe, Bul. Kneza Milo{a 19. Telefoni: 871-703, 064/143-61-60. 54708 IZ DA JEM name{ten dvosoban 52m2/I, Pariske komune - 150 eura i ~etvorosoban Liman IV/II sprat. Topla voda+dva telefona-300 eura. Bez agencija. Telefoni: 063/58-98-11, 021/6334-104. 54771 IZ DA JE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/194-5588. 54782 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{te stan od 1. jula Ul. Vase Staji}a 22/b III sprat. Telefoni: 021-6350-870, 063502-133 i 063-203-764. 54821 IZ DA JEM jednosoban prazan stan Bul. Kraqa Petra Prvog 64, II sprat br. 8 Novi Sad. Telefon 6416-785. 54826 IZ DA JEM od 1. jula name{ten stan 37m2, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 25 na Novom Nasequ. Telefon 065-888-27-89. 54860 IZ DA JEM name{ten dvori{ni stan za dve osobe, Tihomira Ostoji}a 22, Novi Sad. Telefoni: 063/825-31-17, 062/826-35-22. 54894 IZ DA JEM lepo name{ten trosoban stan na Somborskom bulevaru, 155E. Telefon 064/1468122. 54941 IZ DA JEM name{ten stan 38m2, uì centar Novog Sada, Ul. Valentina Vodnika. Telefon 063/501-914. 54955 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Ulici vojvode Mi{i}a, od 1. jula, ènskoj osobi. Telefoni: 461-223, 062/606-939. 54971 OD 1. JU LA izdajem name{tenu garsoweru u novoj zgradi na Grbavici. Pla}awe mese~no, depozit. Telefoni: 069/300-6133, 021/6300-613. 54987 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895-362. 55050 DO SI TE JE VA, name{tena 36m2 od 1. jula i Petra Drap{ina name{tena 17m2 slobodna. Telefon 063/85-63-983. 55065 LI MAN, izdajem jednoiposoban name{ten stan 44m2+terasa, klima, kablovska, internet od 1. 7. 2012. godine za 160 e. Telefoni: 021/6-332-384, 062/40-1514. 55073 IZ DA JEM garsowere u A. [anti}a, Cara Du{ana, 2 leàja, {poret, friìder, kablovska, jul, avgust 90 evra, posle 120E. Telefon 060/050-6506. 55001 BRA NI MI RA ]O SI ]A, izdajem name{tenu garsoweru, 130E +dep, 29m2. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 620648

PO TRE BAN jednosoban sre|en stan na du`i period, iskqu~ivo centar i Liman jedan. Telefon 063/50-90-30. 54425 PO TRE BAN prazan dvosoban stan, dve sobe, kuhiwa na du`e vreme. Telefon 064/931-2459. 54931 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450 do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 55031 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 55033

dnevnik

PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533. 55035

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619495

NA PRO DA JU nov, useqiv dupleks stan 81m2 u Novom Sadu, Cara Du{ana 75. Mo`e zamena za garsoweru. Telefon 063/537446. 54121 PRO DA JEM dvosoban stan, 51m2 za 46.000E i troiposoban 95m2 za 85.000E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/6334-104. 54905 ZLA TI BOR - prodajem stan u strogom centru, 50m2. Cena povoqna. Telefon 064/137-14-24. 54789 STA NO VI u Park Siti kvadrature 58m2, 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2 Liman nova gradwa. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620630 U PO NU DI vi{e garsowera i jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na tel. 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 619465 STE VA NA MI LO VA NO VA dvori{ni salonski stan 63m2, cena povoqna. Telefoni: 423208, 063/111-8085. 620639

CEN TAR Novog Sada, ukwièn jednosoban, prvi sprat, useqiv, svugde prirodna ventilacija, 41m2, 37.500e gotovinom. Kredite ne !! Telefoni: 061/6019393, 021/6621-797, 021/6215260. 55091 PRO DA JEM stan 28m2, suteren, ukwièn bez posrednika, ul. Branimira ]osi}a br. 17. Telefoni 063/890-99-53 i 063/328-702. 54780 PRO DA JEM jednosoban stan 39m2, Sajmi{te, 4. sprat, sa liftom, useqiv, bez ulagawa, 40.000E. Radnim danom zvati posle 16 ~asova.Telefon 064/84688-13. 54882 PRO DA JEM jednosoban stan u mansardi, 500E/m2, Novi Sad. Telefon 064/820-58-26. 54968 PRO DA JEM jednosoban stan 30m2 uli~ni deo ku}e na Podbari, cena 15.000. Telefon 064/3494680. 55016 PRO DA JEM jednosoban stan 30m2 kod Sajma za 31.000. lift, terasa, ukwièn. Telefon 6447622, 063/540-165. 55044 PRO DA JEM jednosoban komforan stan od 42m2 u Molu, cena 11.000E, kod Pravoslavne crkve. Telefon 063/81-87-552. 54412 VLA SNIK, prodajem garsoweru u Danila Ki{a i jednosoban u Mi{e Dimitrijevi}a. Agencije nemojte zvati. Telefon 064/305-2950. 54630 PRO DA JEM novu garsoweru u prizemqu zgrade. Novi Sad, 13.000 evra. Telefon 064/820-5816. 54967 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Cena po dogovoru. Telefon 63-41-521. 55052 U GUN DU LI ]E VOJ ULI CI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, komplet name{tena novim name{tajem, cena 23.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619496

BUL. EVRO PE, luks zgrada, nova odmah useqiva garsowera na I spratu, cena 21.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619497 GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619498 GAR SO WE RA u centru grada kod Izvr{nog ve}a, ukwièna u dvori{tu zgrade, 18m2 cena 16.000. [ifra:14588. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 619468 HIT NA prodaja, odmah useqiva komplet name{tena garsowera u {irem centru grada 25m2, ukwièna, 2. sprat, odli~na, cena povoqna! [ifra:23158. Telefon 060/018-9422, www.solisnekretnine.com. 619469 GAR SO WE RA, kod Bulevara oslobo|ewa, ekstra opreme i kvaliteta, povr{ine 24m2, cena sa PDV-om je 32.200, mogu} kredit! Telefoni: 021/6624-325, 063/1415-800, www.solis-nekretnine.com. 619470 HIT NO prodajem odli~nu, novu garsoweru od 25m2 u stambenoj zgradi na Klisi, I sprat, terasa. Cena 16.000E. Telefon 063/1088017. 619595 SREM SKA KA ME NI CA, Institutski put, ukwièna, odmah useqiva garsowera od 22m2, II sprat, terasa, CG. 16.000E. Telefon 063/692-917. 619596 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 27m2, Novo naseqe, iza „Doma zdravqa”, III sprat, lift, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDV-om 27.700. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 619574 PO VOQ NO! Odmah useqiva GA 19m2, Salajka, nova, odvojena kuhiwa, legalizovana, sve odvojeno, grejawe, bez ulagawa, cena 15.700! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 619575 UKWI @E NA garsowera u centru, tre}i sprat, centralno gradsko grejawe, kvalitetna zgrada iz 2004. godine, cena 21.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-660,0 www.total-nekretnine.rs. 619545 @. STA NI CA - nova garsowera 24m2, odvojena kuhiwa, ju`na dvori{na strana, neuseqavana, CG, lift, cena sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779, (www.avenia-nekretnine.com). 619560 HIT NO!!!! Useqiva garsowera 23m2, Nova Detelinara-Cankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 24.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601, (www.avenia-nekretnine.com). 619562 NO VA - odmah useqiva garsowera 19m2, Sajam, grejawe, cena 17.800E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604. 619567 NE UK WI @E NA garsowera kod „Merkura”, cena 15.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 620638 PRO DA JEM mawu garsoweru,ugao B. Evrope i Koste Racina,18m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 20.000 evra. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 620608 NA BU LE VA RU EVRO PE Investitor „Moj Dom” prodaje garsowere 25m2 i 27m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620609

oglasi

dnevnik

OD LI^ NA garsowera 24m2, ukwièna, Pasterova ulica, odvojena kuhiwa, lep dnevni boravak, prazan, 26.700. [ifra 1001677. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620610 GAR SO WE RA u novijoj zgradi u Ulici Toplice Milana kod Bulevara, prvi sprat 26m2. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1003459. 620611 NO VI SAD, odmah useqiva garsowera 15.000E. Odli~na! Telefoni: 021/526-622, 064/21560-90. 620652 CEN TAR, ukwièna garsowera 1/1 - 14.000E. Valentina Vodnika 26.000E, ukwièn jednosoban. Odli~an. Odmah useqivo! Telefoni: 021/522-177, 062/89-56-705. 620655 SOM BOR SKI BU LE VAR, 27m2 - 21.000E, I sprat. Novogradwa. Telefoni: 021/522-177, 063/444-743. 620657 CAN KA RE VA, odmah useqiv stan 35m2 - 23.000E, upotrebna dozvola, novo, useqivo. Telefoni: 021/526-622, 062/89-56-705. 620654 IN VE STI TOR „Moj dom” na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 620612 KLA SI ÂN jednosoban stan 29m2, ukwièn, kod Gra|evinske {kole, u odli~nom stawu. Telefon 6615-117. 619615 DE TE LI NA RA 38m2 jednosoban sre|en, pvc stolarija, podrum, ostava, ukwièn, cena 31.500. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003435. Telefoni: 451-318, 060/0730-577. 620614 U KO SOV SKOJ ULI CI lep jednosoban stan 33m2 na prvom spratu u ukwiènoj zgradi 39.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1002828. 620615 NA LI MA NU 52m2 drugi sprat jednosoban stan sa odvojenom kuhiwom i trpezarijom, cena 40.200. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 620616 NO VO NA SE QE odli~an, ukwièn 43m2, Bate Brki}a, hitna prodaja, cena 37.000. [ifra 1003349. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620617 BI STRI CA 43m2, useqiv, ukwièn, jednosoban preure|en u jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena 32.000E. Telefoni: 064/8236608, 021/542-779. 619556 UKWI @EN jednosoban stan na Novoj Detelinari, 4. sprat - nije posledwi, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, 39m2, cena 33.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 619546 [ON SI - \. N. Johana, JS 26m2, I sprat, lift, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, sre|en, ukwièn, cena samo 28.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 619581 DE TE LI NA RA, jednosoban, ukwièn 26m2, terasa, ~etvrti sprat 22.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 619586 LI MAN I, klasi~an jednosoban stan na prvom spratu, ukwièn 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 619587 LI MAN IV, ukwièn jednosoban stan od 29m2 sa prelepom terasom od 20m2. Povoqno, 31.000E. Telefon 060/621-1685. 619597 UKWI @EN jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2 na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena 30.000E. [ifra:22539. Telefoni: 021/520231, 063/182-7627, www.solis-nekretnine.com. 619471

OD MAH USE QIV jednosoban stan 33m2, prazan, na Detelinari, V sprat, nije zadwi. Cena 23.900. [ifra:20555. Telefoni: 021/6624-325, 064/1126-239, www.solis-nekretnine.com. 619472 @. STA NI CA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619499 BU LE VAR, odli~an 1.0 preure|en u 1.5 stan od 38m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619500 LI MAN SKI PARK!!! U neposrednoj blizini jednosoban stan, ukwi`en brzo useqiv!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500213. 619535

PRO DA JEM bez posrednika ukwièn dvosoban stan 60m2 na Limanu IV, mogu}nost zamene za mawi i drugih kombinacija uz dogovor. Telefon: 021/421-407 i 064/277-4931. 55086 DVO SO BAN 47m2, Cara Du{ana I sprat, terasa, ukwièn, lift, sa novim name{tajem i belom tehnikom. Telefoni: 060/418-32-23 i 064/11-43-730. 55087 PRO DA JEM dvosoban stan 64 m2 u Du{ana Vasiqeva 20. Cena 900 eura m2. Bez agencije. Telefoni: 454-722 i 063/128-75-91. 55093 JED NO I PO SO BAN 42m2 kod Betanije IV sprat, terasa, ukwièn, useqiv, lift. Cena 40.000e. Telefoni: 060/418-32-23 i 064/11-43-730. 55084 JED NO I PO SO BAN 45m2 Nova Detelinara, III sprat, lift, terasa, useqiv, ukwièn. Telefoni: 060/418-32-23 i 064/11-43730. 55085 PRO DA JEM dvosoban stan 57m2, funkcionalan, hrastov parket, topla voda, lift, 3. sprat, Novo naseqe, vlasnik. Telefon 065/567-02-91. 53095 SKEN DER-BE GO VA 3, 59 kvm, dvosoban, II, CG. lift, direktno od investitora. 130.000. Telefon 063/107-11-11. 54508 BEZ PO SRED NI KA prodajem dvosoban stan u centru, 58m2. Stan u prizemqu, dvori{no orijentisan. Izuzetna lokacija. Hitno 800Eura/m2, 46.500 eura. Telefon 064/363-92-41. 54825 S. MI LO VA NO VA 2,0 stan, 51m2, na prvom spratu, cena 50.000E. Telefon 060/02-01-000. 54847 PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, IV sprat, Liman III. [ekspirova ul. Telefon 064/2302732. 54900 PRO DA JEM dvosoban stan, 48m2, drugi sprat, na Satelitu. Cena 31.000 evra. Telefon 060/02-01-000. 54920 DVO SO BAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 54966 HIT NO, stan, 54m2, velika terasa, ukwièn, lift, ostava, bez ulagawa, odli~an raspored. Novo naseqe, Mom~ila Tapavice, vlasnik, 38.000E. Telefon 060/529-56-99. 54992 KRA QE VI ]A MAR KA br. 20, {iri centar, visoko prizemqe, jednoiposoban stan - 47 m2, novija zgrada „Neimar” potpuno sre|en. Telefon: 064/837-2806. 54297 CA RA DU [A NA, jednoiposoban stan, 36.5m2, dvori{no orijentisan, drugi sprat. Zvati posle podne 063/88-22-950. 54762

PRO DA JEM jednoiposoban stan S. Marinkovi}, kod Dunavskog parka, 920E/m2 ili izdajem. Tel.: 021/6434-117, 061/111-73-92. 54980 PRO DA JE MO jednoiposoban stan u ]irpanovoj ulici na prvom spratu za 37.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 55045 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan niè spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 0652/500-213. 619536 PA RI SKE KO MU NE!!! Jednoiposoban stan od 38m2 niè spratnosti, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500213. 619537

nedeqa17.jun2012.

]IR PA NO VA, ukwièn, useqiv 1.5 stan, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619503 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1.5 stanovi, cena (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem kredita!!! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 619504 NO VA DE TE LI NA RA, nov, brzo useqiv 1.5 stan od 35m2 na II spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619505 LI MAN 2, ukwièn 1.5 stan, cena 43.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619506 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, 1. sprat, odràvan, bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451-570, 063/433738, www.solis-nekretnine.com. 619473 KOD FU TO [KE PI JA CE, zgrada sklowena od Bulevara, Ulica Bem Lilike, ukwièn jednoiposoban stan 42m2 na 1. spratu sa terasom. Nema ulagawa, cena povoqna. [ifra:21211. Telefoni: 063/1827627, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 619474 27293

PRO DA JEM veoma povoqno jednoiposoban stan 40m2 na 2. spratu na Novom nasequ u blizini gerontolo{kog centra. Cena 38.000. [ifra:23263. Telefoni: 021/427-277, 064/3432-969, www.solis-nekretnine.com. 619475 JED NO I PO SO BAN stan na Novoj Detelinari 44m2, ukwièn, prazan i odmah useqiv, visina 1. sprata. Telefoni: 063/433-738, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 619476 IZ U ZET NA ponuda na Somborskom bulevaru, nov, brzo useqiv 1.5-soban stan 40m2 sa terasom po ceni od 37.200 evra. Mala izuzetno kvalitetna zgrada. [ifra:22972. Telefoni: 065/2019010, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 619477 KOD „DNEV NIK”-a na Bulevaru oslobo|ewa, jednoiposoban stan od 35m2. Lift, terasa, noviji, ukwièn. Telefon 063/7776233. 619598 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwièn, cena 24.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536212. 619582 HIT NA PRO DA JA! Useqiv JIS 42m2, centar, D. Vasiqeva, IV sprat, lift, terasa+ostava, kl. parket, dvostrano orijentisan, parking u dvori{tu, cena samo 35.900! Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 619576 HIT NO - nov - useqiv jednoiposoban stan, cena sa PDV-om prvi sprat, terasa, lift, 40m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 619547 UKWI @EN jednoiposoban stan na Grbavici, terasa, lift, prvi sprat, novija zgrada, 35m2, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 619548 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Futo{ke pijace 41m2 jednoiposoban, useqiv, ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 46.400E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236608, (www.avenia-nekretnine.com). 619553 NOV - useqiv jednoiposoban stan 39m2, ju`na dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604, (www.avenia-nekretnine.com). 619554 HIT NO!!!! Bulevar Evrope 30m2 jednoiposoban, useqiv odmah, 2. sprat, terasa, CG, cena 28.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/661-4200. 619568 TOL STO JE VA ULI CA jednoiposoban stan na 1. spratu, useqiv, ukwièn, lift, terasa, CG, cena 43.700E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 619570 BU LE VAR OSLO BO \E WA Novosadskog sajma 36m2 jednoiposoban, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena sa PDV-om 37.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542772. 619571 U SO WE MA RIN KO VI] kod Keja na drugom spratu 45m2, cena 41.200. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1001668. 620618 NOV ukwièn jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do bulevara, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijom, 43.500. Telefon 063/517-846. 620631 USE QIV po isplati, ukwièn, jednoiposoban 43m2, Novo naseqe, Seqa~kih buna, I sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa sa ostavom, useqiv po isplati, 36.000. Telefon 063/517846. 620632 JED NO I PO SO BAN 40m2, Petrovaradin, Preradovi}eva, II sprat, dvori{no, ukwièn, grejawe na struju, 19.000. Telefon 063/517-846. 620633 SA LAJ KA, jednoiposoban, nov 41,70m2 prizemqe. Cena 38.000. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 620640

[I RI CEN TAR, novija zgrada, izuzetno lep, ukwièn jednoiposoban stan 42m2, povoqno. Telefon 6615-117. 619616 IN VE STI TOR „MOJ DOM” na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620621 NO VO NA SE QE novija ukwièna zgrada 2004. godine 57m2 na prvom i tre}em spratu 52.000. [ifra 1003088. Telefoni: 0658506616, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 620622 DU [A NA VA SI QE VA prvi sprat, ukwièn dvosoban stan 63m2. Hitno 56.500. [ifra 1003281. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620623 NA NO VOM NA SE QU u ukwiènoj zgradi iz 2001. godine 54m2. Hitna prodaja 39.200. [ifra 1003375. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620624 CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwièn dvosoban stan 57m2, izuzetno sre|en, klasi~an raspored, mawa zgrada. Telefon 6615-117. 619617 GR BA VI CA, Danila Ki{a, ukwièn dvosoban stan 45m2, odli~an, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 619618 AVI JA CI JA, dvosoban 59m2, renoviran, cena 765E pom2. Telefoni: 522-484, 063/111-4142, 063/111-8085. 620641 CEN TAR dvosoban 46+3m2, prizemqe, salonski komplet renoviran. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 620642 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwièn, useqiv, 59.900. Telefoni: 063/517-846. 620634 PR VO KLA SAN dvosoban 67m2, Novo naseqe-Savina, Branislava Borote, III sprat, moè biti dvoiposoban, gradila „Budu}nost”, useqiv, ukwièn, bez ulagawa. Hitno! Telefon 063/517-846. 620635 LI MAN I, Veqka Petrovi}a, lep dvosoban stan 50m2, V sprat sa liftom, sa odvojenom kuhiwom, ostavom, lepom terasom, useqiv po isplati, ukwièn 52.500. Tel. 063/517-846. 620636 NA BUL. EVRO PE 48m2 na prvom spratu investitor „Moj Dom”, odli~an dvosoban stan od kooperanta. Pozovite www.ne kret ni ne-moj dom.com, tel. 451-318, 523-193. 620619 NA LI MA NU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2, kqu~ u agenciji. Hitno 46.000. Telefoni: 451-318, 063/550-387, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1002728. 620620 KOD SA TE LIT SKE PI JA CE 48m2, I sprat, ukwièn, dvosoban, 31.000E. Hitno! Telefoni: 063/444-743, 021/522-177. 620656 HIT NA prodaja! Izuzetan DS 60m2, Novi Bulevar, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwièn, odmah useqiv! Cena samo 44.400. Telefoni: 021/523-700,063/536212. 619573 HIT NO!!! 54m2 - useqiv, ukwièn, Novo naseqe, lift, terasa, CG, odli~an raspored, CG, cena 39.200E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 619569 [ON SI 57m2, perfektno stawe, useqiv odmah, lift, terasa, CG, cena 53.000E. (www.avenianekretnine.com). Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 619565 NO VA DE TE LI NA RA 53m2, odmah useqiv, dvosoban, ukwièn, odli~an raspored, cena 41.200E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 619561 DVO SO BAN 59m2, funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwièn, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.550E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604. 619555 UKWI @EN dvosoban stan u blizini Sajma - Nova Detelinara, 53m2, kvalitetna zgrada, terasa, lift, cena 41.200E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 619549

oglasi

nedeqa17.jun2012.

UKWI @EN dvosoban stan u novijoj zgradi iz 2010. godine, centar, tre}i sprat - nije posledwi, terasa, 47m2, cena 48.450E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 619550 HIT NO! Nov, odmah useqiv DS 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa+trpezarija, dvori{na strana, cena samo 32.000. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 619578 HIT NA PRO DA JA! Odli~an DS 47+4m2, Ka}e Dejanovi}, VI sprat, lift, brzo useqiv, odvojena kuh+trpezarija, ukwièn, ekstra kvalitetna zgrada, cena samo 40.500. Telefoni: 021/523700, 063/536-212. 619579 NO VA DE TE LI NA RA DS 49m2, K. Racina, V sprat, lift, nije zadwi, predivna terasa, odvojena kuhiwa, dobar raspored, nov - bez ulagawa, ukwièn, useqiv, cena samo 48.900! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 619580 SA JAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwièn, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 619588 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 619589 NO VI BU LE VAR 52m2, lift, terasa, nov, ukwièn, odmah useqiv 51.500, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 619590 CA RA DU [A NA, nov dvosoban ukwièn stan na prvom spratu 53.500. Telefoni: 444-107, 6337853. 619591 FU TO [KI PUT, bez ulagawa, kompletno renoviran dvosoban stan od 48m2, II sprat, ukwièn. Hitno i veoma povoqno, 35.500E. Telefon 060/621-1685. 619600

DVO SO BAN 54m2 noviji stan na Novom nasequ. Ukwièn, ima terasu. Povoqna cena, 39.200E. Telefon 060/621-1685. 619601 BU LE VAR OSLO BO \E WA, sre|en, uredan komforan dvosoban stan 61m2. Lift, terase. Lako dvoiposoban! Hitno, 51.500E. Telefon 063/777-6233. 619602 OD MAH USE QIV dvosoban stan 48m2 na Bulevaru oslobo|ewa. Lift, terasa, ukwièn. Kupatilo renovirano. Cena 45.000E. Telefon 060/621-1685. 619603 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod pijace, odmah useqiv i ukwièn, cena 33.000 evra. [ifra:21470. Telefoni: 064/200-3103, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 619478 NA BU LE VA RU kod „Dnevnika”, odmah useqiv i ukwièn dvosoban stan, ima terasu i lift, na hitnoj prodaji po povoqnoj ceni. [ifra:22890. Telefoni: 021/6624-325, 064/3432969, www.solis-nekretnine.com. 619479 PRO DA JE SE dvosoban stan na Grbavici, ukwièn 41m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, isto~na strana, odli~na terasa, moè i kredit. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 619480 HIT NA prodaja, odmah useqiv dvosoban ukwièn stan 52m2, za renovirawe, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a na 3. spratu, odli~an raspored, cena 44.000 evra, ne moè prodaja na kredit! [ifra:23072. Telefoni: 064/1340459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 619481 LI MAN 3, prodaje se dvosoban stan kod {kole „@. Zrewanin”, na 1. spratu 52m2, prazan i odmah useqiv, mogu}a prepravka u 2.5-soban, cena je 51.500E. [ifra:22856. Telefoni: 021/6624325, 064/449-1270, www.solis-nekretnine.com. 619482

PRO DA JEM odmah useqiv dvosoban stan na 1. spratu na [onsi nasequ, dvori{no okrenut, za 47.000 evra. [ifra:17096. Telefoni: 064/1126-239, 021/427277, www.solis-nekretnine.com. 619483 CA RA DU [A NA, ukwièn 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619501 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, povoqno prodajem na II spratu sa liftom, odli~an 2.0 stan+parking mesto gratis, ukwièno, cena 49.900. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 619502 GR BA VI CA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619507 @. STA NI CA, klasi~an 2.0 stan, ukwièn 53m2, odli~nog rasporeda, I sprat, cena 46.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619508 TE LEP, odli~an klasi~an nov odmah useqiv 2.0 stan od 46m2 na II spratu, cena 36.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619509 NO VO NA SE QE, odli~an klasi~an ukwièn 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 41.100. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619510 CEN TAR, Banovina - u odli~noj zgradi, ukwièn stan od 45m2, cena 41.800. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 619511 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 47m2, cena 36.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 619512 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77. 619513 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiv prazan nov stan 2.0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619515 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 57.200, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 619519

OD LI ÂN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1300 kaplara 16. Telefon 063/524-133. 53297 STAN u Novom Sadu, [afarikova 37, 1. sprat, kod pozori{ta, 81m2, prodajem ili izdajem, povoqno i hitno. Telefon 065/252-0054, 063/316-348. 54002 BU LE VAR OSLO BO \E WA zgrada do Daltonke, Ul. Laze Kosti}a br. 11, tre}i sprat, nov, ukwièn 77, 65m2. Telefon: 064/837-2806. 54298 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Telefon: 063/5020-25. 54954 PRO DA JEM stan 89m2 u Bra}e Ribnikara ulici na drugom spratu 72.000 Salonski stan, moè za poslovni prostor. Telefon 6447-622, 063/540-165. 55046 EKS TRA lokacija, Limn II, 68m2, 5. sprat, lift, pored {kole - 61.000E. Telefoni: 061/15819-72, 063/52-39-37. 54910 PRO DA JE se dvoiposoban komforan stan, Novi Sad, prvi sprat, lift, izme|u Kvanta{ke, Ribqe pijace i Dunava. Telefon: 521-145, 10 - 20 ~asova. 55022 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, Suboti~ka ulica, kompletno renoviran, novo kupatilo i kuhiwa, pvc, sig. vrata, ima malo ulagawa, cena 15.900! Telefoni: 021/523-700, 063/536-212. 619577 LI MAN, u blizini pijace i parka, odli~an stan od 69m2, cena 61.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619520 LI MAN 2, klasi~an 2.5 stan od 68m2, ukwièn, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619522

PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619523 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619524 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a na mirnom mestu de luks sre|en stan od 65m2, prvi sprat!!! Nesvakida{wa ponuda pozovite!!! Telefon 065/2500213. 619538 LI MAN III!!! Dvoiposoban stan niè spratnosti u mirnom okruèwu kod {kole za 49.500E. Pozovite!!! Telefon 065/2500213. 619539 BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2.5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Telefon 63-66952, www.bomil.rs. 619516 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „Abc”-a u zgradi „Budu}nosti”, odli~an 2.5 ukwièn stan, cena 64.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619517 TE LEP, nova zgrada odli~an mawi 2.5 stan, cena 45.600 sa PDV-om (moè kredit). Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619514 LI MAN 4, novija zgrada koju je gradila „Budu}nost”, fasadna opeka, dvoiposoban stan od 60m2, odli~no organizovan, dvostrano orjentisan. [ifra:23127. Telefoni: 063/520296, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 619484 KOD BE TA NI JE se prodaje noviji dvoiposoban stan izvrsnog raporeda, ukwièn, povr{ine 57m2, dvostran, cena veoma povoqna! [ifra:22125. Telefoni: 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 619485 PRO DA JEM nov ukwièn dvoiposoban stan u vili kod Bulevara oslobo|ewa i ul. Novosadskog sajma, povr{ine 70m2, odmah useqiv. [ifra:23255. Telefoni: 065/2019-011, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 619486 MAK SI MA GOR KOG, kompletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwièn. Hitna prodaja! 50.000E. Telefon 063/101-0664. 619604 BU LE VAR VOJ VO DE STE PE, hitna prodaja odmah useqivog stana od 60m2 + 10m2 terase, I sprat, odli~an, ukwièn. 51.500E. Telefon 063/108-8017. 619605 U BLI ZI NI [KO LE na Limanu II, odmah useqiv dvoiposoban stan od 68m2. Lift, terasa. Cena 63.000E. Telefon 063/7776233. 619606 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 65.000E. Telefon 063/1088017. 619607

dnevnik

GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja. Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/621-1685. 619599 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv, 49m2 dvoiposoban, perfektan raspored, terasa, odli~na oprema, hrastov parket, italijanske plo~ice, mo`e kredit cena sa PDV-om 45.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608, (www.avenia-nekretnine.com). 619563 NO VA DE TE LI NA RA - 53m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG, zgrada stara 2 god. Cena 54.600E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610, (www.avenianekretnine.com). 619558

NOV - useqiv 59m2 dvoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, mo`e na kredit, cena sa PDV-om 63.400E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601. 619559 UKWI @EN 39m2 dvoiposoban stan, gradila „Budu}nost”, lift, terasa, CG, cena 36.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601. 619566 NOV - 59m2 dvoiposoban, 2. sprat, isto~na strana, neprolazne sobe, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 60.800E. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963. 619572 GA GA RI NO VA, dvoiposobni funkcionalan 55m2, III sprat, cena 45.000. Telefoni: 063/1118085, 063/111-414. 620643 LI MAN III kod parka, sre|en, bez ulagawa dvoiposoban stan 73m2, ni`e spratnosti. Telefon 6615-117. 619619

LI MAN II kod {kole 68m2 dvoiposoban ukwièn stan 63.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1003468. Telefoni: 451318, 523-193. 620625 UKWI @EN dvoiposoban dupleks stan, 67 m2, Bulevar Evrope, novija zgrada - kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena 49.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 619551 TRO SO BAN stan na Novom nasequ 78m2, prvi sprat, useqiv, ukwièn. Povoqno 65.900. [ifra 1001249. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620626 KOD CR KVE na Novom nasequ, I sprat trosoban, 90m2, ukwièn, useqiv, prodajem. Telefoni: 021/423-208, 063/111-8085. 620644 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwièn, 79.000. Tel.: 063/517-846. 620637 LI MAN 2, ukwièn trosoban, 90m2, IV sprat, lift, terasa, bez ulagawa, cena dogovor. Ulica Ravani~ka. Telefoni: 021/526622, 063/780-99-09. 620649 TRO SO BAN 85m2, Br. Jovandi}, 1. sprat, terasa, lift, ukwièn, useqiv, CG, cena 66.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6608. 619557 TRO SO BAN 70m2, ukwièn, odmah useqiv, 3. sprat, CG, terasa, komplet renoviran, cena 53.550E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 619564 LI MAN III!!! Kod Nisa i Limanskog parka trosoban stan od 77m2, ukwièn odmah useqiv, svetao!!! Telefon 063/500-213. 619541 TRO SO BAN!!! Stan od 110m2, sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 619542 LI MAN I u blizini [tranda, odli~an, komforan trosoban stan od 81m2, terasa, ukwièn, renoviran. Cena 70.000E. Telefon 063/777-6233. 619608 U BLI ZI NI BU LE VA RA, 90m2 salonski stan bez ulagawa, sre|en! Ima terasu, ukwièn. Pogodan i za poslovni prostor. 72.000E. Telefon 063/108-8017. 619609 LI MAN IV, 78m2 trosoban stan, dvori{na strana, dve terase 74.200 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 619592 TRO SO BAN 82m2 ugao Bul. oslobo|ewa i M. Gorkog, stan u funkciji troiposobnog, 3. sprat, lift, terasa, okrenut na tri strane, mogu}e i za pp, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-7758, 065/555-77-58. 619463 TRO SO BAN 95m2 blizna Dunavskog parka stan salonskog tipa, okrenut na dve strane, 1. sprat, terasa, malo stanara u zgradi, idealan za ordinaciju, kancelariju… vredi kupiti, hitno! Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 619464 TRO SO BAN 95m2 „okolina Ribqe pijace” noviji stan na 2. spratu, 2 terase, okrenut na dve strane, u odli~nom stawu, klimatizovan, tenda, ostava, moè zamena za mawi stan do 60m2, bez posrednika. Telefon 063/7-333621. 619460

oglasi

dnevnik

DE TE LI NA RA, prodajem klasi~an ukwièn 3.0 stan od 70m2 na III spratu, cena 53.500. Telefon 636-6952. 619518 HIT NA prodaja odli~nog prelepog trosobnog stana na Novom nasequ iza doma zdravqa povr{ine 88m2, na 2. spratu, velika terasa, bez ulagawa. Cena povoqna. [ifra:22892. Telefoni: 021/6625-325, 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 619488 BU LE VAR, trosoban stan sa garaòm, odli~no odràvan, ukwièn, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, 2. sprat. Povr{ina je 98m2 a po~. cena je 108.000! [ifra:23380. Telefoni: 065/2019010, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 619489 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 619525 BU LE VAR EVRO PE, u novoj luks zgradi, nov neuseqavan 3.0 stan od 83m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619521

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, centar, ]irpanova, nov, dupleks, 52 + 30, lift, IV sprat, odmah useqiv, vlasnik, povoqno. Telefon 063/346-288. 54809 GR BA VI CA, u novijoj zgradi 105m2 za 105.000E. Telefon 060/02-01-000. 54845 NOV, useqiv, J. Veselinovi}a 4,0 stan 120m2, cena 750E/m2. Telefon 060/02-01-000. 54846 CEN TAR, pe{a~ka zona, 164m2, petosoban, 3. sprat, lift, luksuzno ure|en, odli~an raspored, novija zgrada, parking. Hitna prodaja, 164.000E. Telefon 063/560-298. 54997 STAN kod Spensa na dva nivoa od 114 m2, bez kosine, mewam za mawi ili prodajem. Telefon 063/522-730. 55059 TRO I PO SO BAN stan 83m2, dupleks Nova Detelinara V sprat, lift. Cena 58.000E. Telefon 0600-846-036. 55077 LI MAN 2, odli~an ukwièn stan od 90m2, cena 103.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619527 SA LO NAC!!! Renoviran, useqiv ukwièn stan od 92m2 za 72.000E, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 619540 LI MAN, ukwièn 3.5 stan od 94m2 na II spratu, renoviran, 88.600. Telefon 063/742-21-80. 619529 TRO I PO SO BAN 95m2 BGD kej-Koza~inskog, izuzetan stan na izuzetnoj lokaciji, zgrada od crvene fasadne cigle, okrenut na dve strane, 1. sprat, blizina Dunava.Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 619462 LI MAN IV, 1300 Kaplara, 94m2, I sprat. Lift, terasa, ukwièn. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 80.500E. Telefon 063/7776233. 619610 OD LI ÂN troiposoban stan od 65m2 u Balzakovoj ulici. Lift, terasa. Hitno i povoqno, 51.500E. Telefon 063/777-6233. 619611 NO VO NA SE QE B. J. Du~i}a 87m2 troiposoban stan. Hitna prodaja, cena 65.000 nije fiksno. [ifra 1003266. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620627 HIT NO, nov stan od 114m2 u ekskluzivnoj vili sa 4 stana u blizini Bulevara. II sprat, uredni papiri. 103.000E. Telefon 063/108-8017. 619612 HIT NO prodajem ekskluzivan stan od 267m2 u vili na Tatarskom brdu. 80m2 terase, bazen, sauna! Cena 135.000E. Telefon 063/108-8017. 619613 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Telefon 063/777-6233. 619614

DU NAV SKI PARK!!! Odli~an ~etvorosoban stan na jako lepom mestu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 063/500213. 619543 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500-213. 619544 PRO DA JE SE penthaus, kod Bulevara izuzetnog kvaliteta povr{ine 318m2 sa PDV-om, pet soba, cena 250.000! [ifra:23187. Telefoni: 021/520231, 063/1415-800, www.solis-nekretnine.com. 619494 @E LE ZNI^ KA ULI CA, komplet renoviran stan od 100m2, ukwièn kao 2 stambene jedinice, veliki dn. boravak, puno svetlosti, veliko kupatilo, cena 100.000 evra. [ifra:22831. Telefoni: 021/451-570, 063/520-296, www.solis-nekretnine.com. 619487 GR BAV CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 619530 HIT NO - povoqno u centru, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000 odli~an i za stanovawe i za poslovni prostor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619531 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619532 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 619528 GR BA VI CA, odli~an 5.0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108.000+garaà gratis. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 619526 EKS KLU ZIV NO, salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu Mladenaca, cena 105.000 evra. [ifra:22245. Telefoni: 064/200-3103, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 619490 LI MAN 1, prodaje se 4-soban stan na 2. spratu, povr{ine 110m2, blizina osnovne {kole, lep raspored, vredi videti. [ifra:20518. Telefoni: 021/427277, 063/1415-800, www.solis-nekretnine.com. 619491 KA TO LI^ KA POR TA, ~etvorosoban stan 154m2 u novoj zgradi na 4. spratu sa liftom, sam na spratu, veoma kvalitetne gradwe i opreme, sa terasom od 40m2 sa koje se pruà divan pogled. Prodaja je hitna! [ifra:20196. Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 619492 PRO DA JE SE noviji ~etvoroiposoban dupleks u Ul. Araw Jano{a uz novi Bulevar Evrope, 109m2 ukwièn, cena veoma povoqna! [ifra:11200. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 619493 Ê TVO RO SO BAN odmah useqiv nov dupleks na Novoj Detelinari, 101m2, tre}i sprat terasa, lift, cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 619552 NA NO VOJ DE TE LI NA RI ~etvorosoban dupleks stan useqiv, ukwièn 100m2. Hitno 72.200. [ifra 1001853. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 620628 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2+30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193. 620629

SA LA[ ^enej 237/22000m2 8.0000 malina u rodu, 40000 sadnica voda, struja, stara ku}a i nova vila, povoqno. Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797. 55094

nedeqa17.jun2012.

Декан Пољопривредног факултета у Новом Саду, ра С П и С у ј е

ОГЛаС за заснивање радног односа на одређено време до 6 месеци Један (1) лаборант Услови: Завршен IV степен стручне спреме, пољопривредна школа „техничар пољопривредне технике”, машинска или електротехничка школа поседовање возачке дозволе „Б” категорије основно познавање пољопривредне технике основно познавање рада на рачунару Кандидати треба да испуњавају и услове утврђене Законом о раду („Сл. гласник” бр. 24/05, 61/05). Рок за подношење пријава по овом конкурсу је 8 дана од дана објављивања. Уз пријаву кандидат је обавезан да достави доказ о испуњености услова по овом конкурсу, а нарочито биографске податке, као и доказе о посебним знањима и вештинама. Пријаве достављати на адресу: универзитет у Новом Саду ПОЉОПриВреДНи ФаКуЛТеТ (за конкурс) 21000 НОВи СаД, Трг Доситеја Обрадовића 8 27306

VI [E JU TA RA - hektara, vo}wake, vikendice, placeve, ku}e, stanove, lokaciju za zgradu, stan za 20.000e gotovinom kupujemo. Telefoni: 063/598-463, 6618-184, 6215-260. 55090 PRO DA JEM vikendicu na Popovici, 120m2, plac 8.08 ari, ukwièna. Telefon 064/820-5832. 54970 IZ DA JEM, prodajem plac, 2.900m2, Novi Sad, Rumena~ki put, front 120m uz asfalt, odmah za upotrebu. Telefon 061/512-6-888. 54907 PRO DA JEM 2 placa po 2500m2, jedan do drugog, gra|evinska zona 1/1 prevodivo... Telefon 064/849-8702. 54575 PRO DA JEM placeve u centru êneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 54742 U BA^ KOM JAR KU prodajem odli~an plac 354m2, temeq, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefoni: 6363-723, 062/8170-802. 54913 FAR MA Ba~ko Gradi{te za 600 sviwa sa 2kj zemqe, pogodno za vo}wak. Uz selo, u blizini Bisernog ostrva. Telefon 0621921905. 54386 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 54001 SREM SKI KAR LOV CI vikend zona, 2 + 2.5 jutra zemqe na prodaju 1/1, idealno za sve namene. Telefoni: 021/881402, 064/4687160. 54893 PLAC na Mi{eluku, 30 ari (3000), mogu}a parcelizacija, dozvoqena gradwa. Cena po dogovoru. Telefon 021/6368-788. Zvati posle 20 ~asova. 54922 PRO DA JEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/2287-731. 53920 PE TRO VA RA DIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585076. 54993 PRO DA JEM plac u Petrovaradinu - Puckaro{, asfalt, struja, voda, 7.500E, Tekije 8000m2 8E/m2, Popovica za 7.500E. Moè zamena za auto.Telefon 064/146-5474. 55009 PLA CE VI, Rumenka, porodi~no stanovawe, 1/1, 6.500E, 9.000m2, autoput, 3E/m2. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27. 54489 ADA MO VI ]E VO naseqe, izdaje se prazna porodi~na ku}a, 90m2, u Ulici Ru|era Bo{kovi}a. Cena 200E+depozit. Pla}awe ~etiri meseca unapred. Telefon 6372-365. 54759 FU TOG, centar, Fru{kogorska 69, jednospratna ku}a, 200m2, pogodna za dve porodice, ba{ta 500m2, hitno, 60.000E. Telefon 021/6313987. 54790 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/10729-996. 54829

PRO DA JEM deo ku}e 200m2 ili celu 300m2, atraktivna lokacija, kod restorana „@al za mladost” Telefoni: 021/400-496, 063/516-720. 54871 DVO SOB NA komforna ku}a na dobroj lokaciji sa velikim placem, cena 8000E. Telefon 063/7667350. 54899 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215. 54981 HIT NO i povoqno prodajem ku}u kod @elezni~ke stanice. Moè i zamena za stan uz doplatu. Tel.: 061/152-4629. 55043 PRO DA JEM novu ku}u na êneju, preko puta aerodroma, povr{ina placa 1500m2. Telefon 065/2233-424. 55061 PRO DA JEM lepu ku}u u centru Sremskih Karlovaca, 9h9m, terasa, podrum. Telefoni: 6333064 i 061/620-7005. 54791 PRO DA JEM ku}u u Zrewaninu, blizu jezera, Mala Amerika. Zainteresovani neka samo po{aqu poruku na mobilni 065/528-6299, mi }emo odgovoriti. 55070 PRO DA JEM ku}e na Titelskom bregu, sa vinogradom. Zainteresovani neka samo po{aqu poruku na mobilni 065/528-6299, mi }emo odgovoriti. 55071 KU ]A Bra}e Ribnikara - Grbavica 200m2, sa dva lokala i dva stana, leì na 850m2. Dozvoqena gradwa zgrade. Cena 275.000E. Telefon 0600-846-036. 55078 PE TRO VA RA DIN, ku}a ukwièna 200m2 na placu 930m2 u lepoj ulici blizu {kole i pijace, cena 58.000E. Telefon 063/585076. 54994 VI LA - RE ZI DEN CI JA, 750m2, na placu od 1.400m2, kod Instituta, sa zatvorenim bazenom i pogledom na Novi Sad. Hitna prodaja. Telefon 063/560-298. 54998 PRO DA JEM ku}u od 180 na ârdaku sa placem od 1000m2. Useqiva odmah. Cena 130.000. Telefon 063/540-165. 55047 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 54990 VE TER NIK - ve}i poslovnostambeni objekat, ukwièn 1/1, komforno, useqivo odmah, moè zamena za mawi stan uz va{u doplatu. Telefon 065/8238960. 54557 GAR DI NOV CI ku}a 60m2 sa vo}wkom. Telefon 065/444-3239. 55075 KU ]A - Sajam - Ul. Kopernikova lokacija za izgradwu stambenog objekta spratnosti PR+2+PK dupleks, samo ozbiqni investitori, mogu} dogovor. Telefoni: 063/7-333-621, 021/5577-58. 619459 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 123.600 evra. Telefon 063/828-83-77. 619533

TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwièna, eta`no grejawe, garaà, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefon 444-107. 619584 VI LA kod Ul. cara Du{ana na placu od 800m2, gradsko grejawe, pozvati tel. 063/111-4142. 620646 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 620651 KU ]A - Petrovaradin, Ul. Zlatari}eva, lokacija za izgradwu stambenog objekta spratnosti P+3+PK dupleks, front 20m h 14m, vlasni{tvo 1/1, mogu} dogovor, samo ozbiqni investitori. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 619461 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 619583 SR. KA ME NI CA centar 82m2, lepa, ukwièna ku}a na placu 830m2+36m2 pomo}ne prostorije pogled na Dunav. [ifra 3000214. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 060/0730577, 451-318. 620607 VI LA na ârdaku, 320m2, plac 2000m2, bazen, pozvati na tel. 063/111-4142. 620645 KU PU JEM obradivo zemqi{te od 15-30ha u komadu. Isplata odmah. Telefoni: 021/526-622, 063/11-24-911. 620650 TE LEP, blizina Somborskog bulevara, preko puta Satelitske pijace, plac 460m2, dozvoqeno PR+I+Pot 85.000. Tel. 444107, 633-7853. 619585 GRA \E VIN SKI placevi na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, preko puta od Najlon pijace, od 380m2 do 620m2. cena povoqna. Telefon 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com. 619466 PRO DA JE SE gra|evinska parcela za vi{eporodi~no stanovawe do 4 stana, produètak Somborskog bulevara, cena 21.000 evra. Telefon 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 619467 PRO DA JEM plac sa ku}om za adapataciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno. Cena 26.000E! Telefon 060/621-1685. 619594 BI SER NO OSTR VO, vikendica, 70m2 - 13.000E. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90. 620653

IZ DA JEM lokal 60m2 ul. Stevana Mokrawca br.18. Telefon 063/505-198. 54814 IZ DA JEM ili prodajem lokal, Laze Tele~kog 19, Novi Sad, pasa`, 8m2. Telefon 063/516-692. 54904 PRO DA JEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909 MAGACINSKI prostor ili radionica, na ulasku, u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h7 i dvori{te 20 m2. Telefon: 064/19-22-001. 54910 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 620606 BU LE VAR OSLO BO \E WA ekstra poslovno stambena zgrada, gradio „Aleksandar” 39m2, III sprat, cena 47.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 065/8506-616, 523-193. 620613 MAK SI MA GOR KOG, blizina SUD-a, ukwi`en kancelarijski prostor od 11m2. Ima mokri ~vor i telefon. Idealno za advokate! Telefon 060/621-1685. 619593

IZ DA JEM poslovni prostor za tehni~ki pregled u Novom Sadu. Telefon 063/851-27-69. 54426 PRO DA JEM poslovni prostor 740m2 prodajni, kancelarijski, magacinski i proizvodni u Novom Sadu. Telefon 061/140-2000. 54477 SKEN DER-BE GO VA 3, poslovni prostor, 53kvm, I, - CG. lift, direktno od investitora, 109.800. Telefon 063/107-11-11. 54509

IZ DA JEM gara`u, Kej, Ribqa pijaca, Novi Sad. Telefon 063/885-2601. 54238 MAK SI MA GOR KOG kod Suda zidana gara`a 10m2. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 620647

KU PU JEM sve vrste automobila. Mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno. Telefoni: 064/337-7695, 062/823-1298, 824-611. 54243 PRO DA JEM MOTOR PIAGGIO heksagon 125 kubika, sive boje, 2000. godi{te, jako povoqno, samo 620 evra. Telefon 063/506-506. 55003

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 54956

„OTAC I SIN” - radimo molersko - farbarske radove, kvalitetno i povoqno. Telefon: 021/791-615 i 060/076-51-95. 54296 SA MO za penzionere i prosvetare povoqno mlersko - farbarski radovi. Telefoni: 021/6435-231, 064/230-68-98. 54414

JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 54849 IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 54866 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 54892 VO DO IN STA LA TER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 54949 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 i 15-19. 54960 STO LAR - popravqa regale i kau~e, lepi rasklimane stolice, tapacira i lakira. Popust za penzionere. Telefon: 897-168 i 062/837-1994. 54974 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i - moj materijal za izradu pe}i! Telefoni: 064/1554029, 021/630-1524. 55104

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa17.jun2012.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu

Povodom prve nedeqe od smrti na{eg mu`a, oca i dede

akademika ^edomira Popova izra`avamo zahvalnost mnogobrojnim institucijama i pojedincima koji su nam, pisano ili usmeno, uputili re~i sau~e{}a, podr{ke i po{tovawa.

Pete Karoqu KUPUJEM ANTIKVITETE, ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, stari novac, vojne oznake, ostalu vojnu opremu. Telefon 063/19648-17. 54385 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44679

Posledwi pozdrav tati na{e drugarice

PRODAJEM mlade 18-to nedeqne koke nosiqe. Telefon 063/511-932. 55067

Pete Karoqu

Posebno se zahvaqujemo Matici srpskoj, organizatoru komemorativnog skupa, kao i Ogranku SANU u Novom Sadu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, ~iji su predstavnici govorili na tom skupu. Hvala i listu „Pe~at” koji je primereno i pravovremeno obele`io odlazak na{eg po~iv{eg. Porodica Popov.

Pete Karoqu

Znao si koliko smo te voleli, a nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

55130

S po{tovawem, svastika Miqka sa porodicom. Porodice: Polakovi}, Koso i La}arac.

55120

55124

Pete Karoq

S tugom se opra{tamo od na{eg dragog kuma. Marija i Nata{a.

Na{em voqenom ocu, tastu i dedi, posledwi pozdrav. O`alo{}ena porodica Milutinov. 55110

55119

Neka te an|eli ~uvaju.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

Pete Karoq

HITNO potrebne radnice za odràvawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624-503, 064/6588-613. 54765 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema, ne stariji od 40 godina. Telefoni: 064/658-8610, 021/6624-503. 54766 PRIMAMO u stalni radni odnos dve prodava~ice (mla|e osobe) i jednog za proizvodwu bureka i peciva. Javiti se 064/31621-14. 54774 POTREBNA èna za rad u ku}i i negu stare ènske osobe. Nudim stanovawe, hranu i platu. Telefon 063/500-534. 54775 POTREBAN autolakirer sa radnim iskustvom. Telefon 063/537-763. 54795 HRVATSKO, Crnogorsko primorje, Evropa: potrebni ugostiteqski radnici, kuvari, kuvarice, picemajstori, konobarice, konobari, gerentonegovateqice, medicinske sestre, bebisiterke, doma}ice ku}e. Telefon; 021/400-148. 55040 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 619534

Osta}e zauvek u na{im srcima.

Pete Karoq

Sa po{tovawem, porodice: Bogosavqevi} i Horvat.

Posledwi pozdrav od: kumova Gabike, Valike, Ferike i porodice Nemet.

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 6. 2012. godine, u 14 ~asova, u Budisavi. Supruga An|a, }erke Maria i Renata sa porodicom.

55116

55114

55111

Dragi

POMEN

17. 6. 2007 - 17. 6. 2012.

Karlo

Pete Karoq

u ime svih godina dru`ewa, `ive}e{ u legendi na{ih toplih se}awa.

Dragi na{ predsedni~e, s ponosom negujemo uspomene, s po{tovawem te pomiwemo, s qubavqu te nosimo u srcima.

Penzioneri MZ „Nikola Tesla”, Telep.

Prijateqi iz Mesne zajednice „Nikola Tesla”, Telep.

Milan [tikavac [tile Oni koji su Te voleli i po{tovali, ni posle pet godina ne zaboravqaju Tvoje qudske vrline. Rado Te se se}aju, jer si ti to za `ivota zaslu`io. Po~ivaj u miru... Porodica.

55117

55115

55074

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom HITNO prodajem odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 54813 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55049 PRODAJEM austrijsku pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon 63-41-521. 55053 PE]NICA - profesionalna, trodelna, 9 tepsija, nova, prohromska, elektri~na. Telefon 064/611-7332. 55079 PRODAJEM de~iji beli kreveti} sa du{ekom i lp. plo~e vi{e `anrova. Telefoni: 454-722 i 063/128-75-91. 55092

Pete Karoq

Karoqu od porodica ]ori} i [olaja.

55113

Pete Karoqu

Tatice na{ lepi, ti zna{ da te volimo najvi{e na svetu. Tvoje male devoj~ice Renata i Maria.

Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti JP „Zavod za izgradwu grada”, Novi Sad.

55109

389-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana, 17. 6. 2012. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od smrti moje sestre

Posledwi pozdrav dragoj majci

\ur|ice Vujovi}

Dosti Rami}

ro|ene Bo`ani}

1913 - 2012.

Ostali smo sa ve~nom tugom i bolom u srcu. O`alo{}eni: tvoja sestra Nada i zet De`e Balaton.

Pete Karoqu

od: k}erke Rose, zeta Milutina, unuka Sa{e i unuke Maje.

17. 6. 2002 - 17. 6. 2012.

Dr Dragiwa Krkqu{ Nikada te ne}e zaboraviti: suprug @ivan, }erka Jasmina, zet Milan i unuci Dragiwa i Sima. 54978

Opra{tamo se od wega 18. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milena, }erke Mirjana i Jovanka i unu~ad. 55121

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

obele`avamo danas, 17. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, u crkvi, u Bukovcu. Ve~no o`alo{}eni: suprug Du{an, sin Bogdan, snaja Darinka i unuk Milan.

Anka Silba{ki

voqenom suprugu i ocu

Navr{avaju se dve godine od kako nas je zauvek napustila i ostavila prazninu u na{im `ivotima. Ve~na uspomena }e ostati sa nama. Suprug Todor sa rodbinom. 54885

Dana, 20. juna 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu da}emo godi{wi pomen na{em dragom

]iri Igi}u

1924 - 2012. Sahrana }e se obaviti 18. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi sa porodicama.

Bio si na{a qubav, snaga i deo na{ih `ivota. Vreme ne le~i tugu i bol za tobom. Nedostaje{ nam puno. Tvoji: supruga \u|a i }erka Maja. 54926

55126

POMEN Danas se navr{avaju tri tu`ne godine od kada smo ostali bez na{e drage tetke, bake i zaove

Preminula je na{a draga mama i baka

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mira Bawanin

Sava Stankov

ro|. Bo`ani} Bila si deo na{e porodice, svojim odlaskom ostavila si veliku prazninu. Nedostaje{ nam. Tvoja porodica Bo`ani} Koji}.

ro|. Aleksi} Sahrana je u ponedeqak, 18. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Bawanin.

Posledwi pozdrav prijatequ

DESETOGODI[WI POMEN

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama. Zahvaqujemo svima, koji su ga ispratili na posledwi po~inak, telegramima i izjavama sau~e{}a podelili sa nama tugu. Zauvek }emo ~uvati uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 55058

55127

55122

[ESTOMESE^NI POMEN

17. 6. 2010 - 17. 6. 2012.

55118

\ur|ice Vujovi}

Danas se navr{ava deset tu`nih godina od kako si nas iznenada napustila.

SE]AWE

Jagoda Savkov

55108

388-P

DESETOGODI[WI POMEN

1944 - 2012.

Verici Plav{i}

od: profesora, zaposlenih i studenata Pravnog fakulteta za privredu i pravosu|e u Novom Sadu, FIMEK-a i Univerziteta Privredna akademija.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 68. godini preminuo na{ dragi mu`, otac i deda

Jovan Najvirt

54951

Posledwi pozdrav dugogodi{wem saradniku

nedeqa17.jun2012.

@alosnog srca javqamo da je nakon te{ke bolesti preminuo

17. 6. 2002 - 17. 6. 2012.

Dragan Popovi}

Petar Simin

26. 1. 1954 - 17. 6. 2011.

Branislavu Tuci}u Xemiki Supruga Ankica i sin \or|e.

Dr Dragiwa Krkqu{ ro|. Kanazir Nikada te ne}e zaboraviti tvoj brat Stevan Kanazir.

Najdra`i na{, dugi su dani bez tebe i tvoje topline. Nema te pored nas ali si zauvek u na{im srcima. Tu nema mesta za tugu, a zaborav ne postoji. Po~ivaj u miru.

1930 - 2012.

Petru Siminu Porodica Eror.

Tvoji najmiliji. 55020

USPOMENA

54979

SE]AWE

1991 - 2012.

55128 55129

55095

PETOGODI[WI POMEN

Sahrana je u ponedeqak, 18. juna, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. Ostalo je ne{to teè od smrti, a to je ìvot bez tebe, ne{to ja~e od smrti, a to je qubav prema tebi. Oàlo{}eni: supruga Nada, sin Branko, snaja Sawa, unuke Nana i Lana.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 6. 2012. godine, preminula u 77. godini moja majka

na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Nikola Mandi} 18. 6. 1995 - 2012. S ponosom i qubavqu su uspomene na tebe. Na{e najve}e bogatstvo je {to smo imali tebe kao supruga i tatu. Ve~na, ve~ita i neuni{tiva je qubav na{a. Bo`ji dar. Hvala {to smo te imali. Tvoji: Jelena, Bo`ana, Dimitrije i Violeta. 55066

Mihajlo Kazinci Nada Kuzman Sahrana je u ponedeqak, 18. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Radi Rai~u

Se}awe nikada ne bledi. Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji.

S po{tovawem i zahvalno{}u, supruga Miqa sa decom.

Sestra Marika sa porodicom.

55069

55107

55125

Vidosava Buli} ro|. Dobanova~ki Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 18. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici. Sin Boris sa porodicom. 55131

Нови таблоид НС По први пут заједно у једној емисији Јеллена, поп певачица, Жана Пријић, певачица и Зоран Златановић „Коктел бенд”, Милица Бурсаћ, новинарка и ауторка емисије „У здравом телу здрав дух”, Теодора Ладичорбић из плесне школе „Професионал”. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић. (РТВ 1, 14.00) 07.00 08.00 08.05 08.15 08.40 09.05 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.05 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.55 00.45 01.50 02.40 03.05

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.05 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 01.00

tv program

nedeqa17.jun2012.

Верски недељник Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Програм за децу и младе Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Човек са планом, филм 2. део Тамбурица фест, хроника ТВ Дневник Откривање алтернатива Мидлмарч Војвођански дневник Спортска хроника Грување Мидлмарч Човек са планом, филм 2. део Историја француске обавештајне службе Све(т) око нас Нови таблоид НС

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Историја француске обавештајне службе Нова занимања-Муралисти Како...? – Индустријски хлеб Програм за децу Дечија емисија на словачком Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Дуриндо 2011. 3.део-мађарска народна музика Под истим кровом, 8.емисија о европским интеграцијама Док.филм на румунском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађарском ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (слов) ТВ Спорт (мађ) Летња киша, филм ТВ продаја

07.30 08.00 09.00 11.00 13.45 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви Ноге на пут - пут под ноге Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Баскервилски пас Глас Америке

06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 09.06 Жикина шареница 11.01 Дизни на РТС 12.36 7 РТС дана 13.23 Фудбал - ЕП: Грчка-Русија (р) 15.13 Фудбал - ЕП: Чешка-Пољска (р) 17.05 САТ 17.58 Мој херој 18.26 Сасвим природно 19.00 Слагалица 19.30 Дневник 20.06 Мазурка, спортски програм 20.37 Фудбал - ЕП: Португалија-Холандија, пренос 22.41 Мазурка, спортски програм 23.15 Дневник 23.30 Код судбине, филм 01.43 Егзит 02.16 Фудбал - ЕП: Данска-Немачка (р) 04.07 Фудбал - ЕП: Португалија-Холандија (р) 05.48 Верски календар

Код судбине

Азбука родитељства

Напети научно-фантастични трилер глобалних размера о професору који долази до застрашујућих предвиђања будућности и покушава да спречи њихово остварење. То је уједно и очајничка борба једног самохраног оца, да спасе своје једино дете. Улоге: Николас Кејџ, Роуз Берн, Лара Робинсон, Чендлер Кантрербери Режија: Алекс Пројас (РТС 1, 23.30)

Као и до сада све што нисте стигли да питате вашег: гинеколога, педијатра, васпитача, психолога и учитеља можете чути и сазнати у овој емисији. Као и до сада можете питати и предлагати теме које вас интересују... Аутор: Станислава Кенешки и Биљана Крупински (Новосадска ТВ, 12.30) 06.30 Серијски програм 09.00 Објектив 10.00 Серијски програм 12.30 Азбука родитељства 13.00 Објектив 14.00 Објектив 14.05 Серијски програм 16.00 Објектив 17.00 Објектив 17.30 Храна и вино 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 22.00 Објектив 23.00 Серијски програм

06.30 07.00 09.45 10.30 11.00 13.15 15.30 16.30 18.30 19.15 20.45 00.15

Мобил 1 Једрење Евролига Фајнал Фор Атлетика ВТА Хертогенбош АТП Хале финале Премијер лига, Голови сезоне АТП Хертогенбош ФММ Рагби –јуниорско првенство света 1/2 Финале Мото ГП Силверстоун – Трка Мото 2 АТП Хертогенбош

ФУДБАЛ - ЕП

Данска–Немачка (РТС 2, 20.37) 07.00 Амен ађес 07.45 Време одлуке 08.00 Дозволите.. 09.00 Жогарија 09.29 Бернард 09.34 Поштар Пат 09.48 Шумска школа 10.02 Под отвореним небом 10.29 Мој љубимац 11.00 Знање имање 12.00 Потрошачки саветник 12.28 Е-ТВ 13.02 Траг у простору 13.30 Културако аресипе 14.00 Српски источници 14.20 Магазин Србије на вези 14.59 Играле се делије, на сред земље Србије 16.01 Биографије 16.50 Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” 17.20 Одбојка (ж)-Гранд при: Србија-Турска, пренос 19.00 Олимпијски кругови 19.49 Изгубљени светови 20.37 Фудбал - ЕП: Данска-Немачка, пренос 22.41 Јелен топ десет 23.30 Одбојка-Светска лига: Јапан-Србија, снимак 01.00 Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” 01.26 Ја, ми и други 00.59 Викенд Евронет 02.25 Одбојка (ж)-Гранд при: Србија-Турска (р) 04.07 Изгубљени светови 04.50 Јелен топ десет 05.35 Мој љубимац

06.00 06.30 07.15 08.00 09.45 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30 19.00 21.00

Лара Робинсон

23.00 01.00 02.00 04.30

04.30 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.15 19.00 19.15 20.10 21.55 00.00

dnevnik

c m y

ВОА Маратон Универзум Филм: Храбри коњ Спирит Србија у ритму Европе Топ шоп Филм: Зачаран Улови трофеј Здравље и ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански Универзум Филм: Без весла 2: Природа зове Филм: Зли ванземаљци Филм: Без весла 2: Природа зове Мини серија Филм: Зли ванземаљци

Домаћин Дођи на вечеру Жене Галилео Савршен минут Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: Први грех Филм: Ппосејдон Вести Аси Сулејман Величанствени Езел Кобра

05.50 Заувјек сусједи 07.30 Добра земља 09.45 Пулс нације 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Џои 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Свет на длану 17.05 Наша мала клиника 18.00 Џет-сет 18.30 Вести 19.05 Сунђер Боб 19.35 Штрумфови 20.00 Гладијатори 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 00.00 Филм: Ђаво у плавој хаљини 01.50 Филм: Ватрени прстен 03.40 Филм: Ја и моје сенке. Живот са Џуди Гарланд 2

Ребека Коан 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 04.15

Добро јутро Филм: Екстремисти Шопингхоличарке Топ спид Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Упознајте Фокерове Филм: Више од обичне игре Филм

Пирати са острва блага Монотони живот једног угоститеља изненада се мења када дође у посед мапе која води до блага. Уз помоћ Лонг Џон Силвера и његове свите пирата он креће у потрагу за проклетим Скелетон острвом. Улоге: Ленс Хенриксен, Том Нагел, Ребека Коан Режија: Ли Скот (Хепи, 22.20) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.05 15.30 15.35 15.50 17.20 17.55 18.25 19.00 20.45 22.20 00.00 01.50 02.40 03.20

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Барби Златокоса, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Доба диносауруса 3, документарни програм Телешоп Вести Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Моја Србија Телемастер Јелена Хадерсфилд, филм Љубавни сигнали Пирати са острва блага, филм Ћирилица Серија Моја Србија Љубавни сигнали

У рингу Ове недеље тема емисије биће „Да ли су турске серије најпопуларнији ТВ програм”. Становиште да су турске серије најпопуларнији ТВ програм у Србији и шире браниће Весна Радусиновић и Тања-Таша Радовић. Дијаметрално супротно мишљење од претходне екипе заступаће Јелена Бачић-Алимпић и Сања Пурић Водитељ: Воја Недељковић (Пинк, 22.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa17.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Луксузни дом 11.45 Згоднија од ћерке 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Посластичарски ас 19.05 Спасавање беба 19.35 Спасавање деце 20.00 Највећи губитник 20.55 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 21.50 Ургентни центар 22.45 Дете заробљено у времену 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Пацијенти са необичним здравственим проблемима

07.49 Златна кинотека: Оружје у Батасију, филм 10.08 Ни да ни не 11.02 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.21 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.07 Живети слободно, филм 17.12 Мир и добро 17.47 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 У регистратури 21.23 Два сунчана дана, филм 22.50 Дневник 3 23.30 Поштено и према закону 00.15 Др Оз, ток шоу 00.55 Недељом у два 01.55 Живети слободно, филм 03.26 Евро 2012.: Португал Холандија, снимак

08.00 Повратак коренима: Лекције из Каменог доба 09.00 Древни доктори 10.00 Прича о Херкулеануму 11.00 Рим није изграђен за један дан 12.00 Супершпијун: Човек који је издао Запад 13.00 Тајна несталог шпијунског авиона 14.00 42 начина да се убије Хитлер 15.00 Изгубљена крсташка тврђава 16.00 Ратници 17.00 Вучице 18.00 Бо Брумел – тај дивни човек 20.00 Беленсијага – издржљивост у пролазном свету 21.00 Пет америчких гиганата 22.00 Господари рата 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Пирамиде смрти 01.00 Стварање новог човека: Тајни експерименти у совјетским лабораторијама

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Девојчица са шибицама Снежана и седам патуљака Ози Бу Затворска птичица Купи ми Елиота Каубоји у срцу Скоро сасвим обична прича Гојине утваре Америчка пита Правило службе Црна дама Пустињски месец

Ско ро са свим обич на при ча По сле три и по го ди не, ко ли к о су про ве ли за јед но, Ире на и Вла да до ла зе до пре лом не тач ке свог од но са по што се, на кон ви ше од че ти ри го ди не, у Бе о град вра ћа Ма ри ја, де вој ка с ко јом је Вла да сту ди рао и у ко ју је не ка да био за љу бљен... Уло ге: Вук То шко вић, Ми ли ца За рић, Сте фан Ка пи чић, Хри сти на По по вић Ре жи ја: Ми лош Пе три чић (Си не ма ни ја, 16.00)

Ке ри Ра сел

Ма ги ја сва ко дне ви це Го ди на је 1944. При ча се од ви ја у Ко ло ра ду. Оли ви ја, па сто ро ва кћер ка, оста ла је труд на с мла ди ћем ко га је во ле ла. Али он је вој ник, не где је на ра ти шту и не ја вља се. Отац при си ли Ли ви да се уда за не по зна тог фар ме ра ко ји је спре ман да је узме за же ну, иако је ни кад ни је ви део... Уло ге: Ке ри Ра сел, Скит Ул рих, Ме јр Ви нин гам, Џејн Мек гре гор Ре жи ја: Брент Шилдс (ХРТ 2, 16.55) 08.05 09.00 09.25 09.50 10.40 10.50 11.00 12.05

01.20

12.15 14.20 16.10 18.00 18.30 20.05 21.50 23.40 00.40 02.15 03.45

Бен 10 ТВ продаја Колумбо ТВ продаја Пороци Мајамија ТВ продаја Ер Америка, филм Пчелин филм, филм Будва на пјени од мора Кувар и по, кулинарска емисија Евро - специјал из Пољске Ексклузив Викенд РТЛ Данас Галилео Будва на пјени од мора Јадни Џо, филм ЦСИ: Мајами Астро шоу, шоу, емисија уживо РТЛ Данас

Јад ни Џо

22.35 23.30

Секретаријат Филмови и звезде Рио Васпитање за почетнике Дебела мама: Какав отац, такав син Кокова Невине лажи Луди камен Холивуд на снимању Рио Црни лабуд Ред (2010) Борџије Салт (2010) Паранормална активност 2 Црни лабуд

07.50 08.15 08.30 10.05 10.20 12.20 12.35 14.50 16.30 17.31

02.30

16.00 16.55 18.35 19.05 19.30 20.00 20.35

06.00 08.05 08.30 10.05 10.30

Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Мистерија Хејвена Добра жена Браћа и сестре Мега пирана Велика лига 3 Све по закону Ерика Скандал Браћа и сестре Добра жена Смоки и бандит Ерика Из другог угла

17.35 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 23.20 01.30

14.10 15.00

Сте фан Ка пи чић

06.00 08.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 01.50

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00

Пријатељи Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Портрет Цркве и места Новаља: Миса, пренос Филмски матине: Легенда Успаване долине, филм Спортски програм Најбоље из повјести ХТВ:а: Кошарка: Шибеник - Босна Пут на море Магија свакодневнице, Филм Олимпијци, док. серија Телетабис Музички специјал Евро 2012., емисија Евро 2012: Португал Холандија / Данска Немачка, пренос Евро 2012., емисија Евро 2012: Португал Холандија / Данска Немачка, снимак Ноћни музички програм

19.00 20.00 22.00 00.00 01.30

Бенг бенг мртав си Необуздана Ајрис Девојка из сестринства Божићна песма за једну диву Неколико добрих људи Био једном једва Божић... Протуве са трибина Заташкавање: Прича Кларенца Брендлија Биографија - Ештон Кучер Дус Бигелоу: Европски жиголо Челичне магнолије Чудна фреквенција Бенг бенг мртав си

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20 02.40

Мистична пица Риба звана Ванда Ф/X – Убиство триком Нел Опчињена месецом Ф/X – Убиство триком 2. Оженио сам убицу Деца Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Џо ра ди у фар ма це ут ској ком па ни ји у ко јој ни ко не це ни ње гов труд, а слич на си ту а- ци ја му је и у при ват ном жи во ту. Бив ша же на Ка ли ви ше не ма ри за ње га, а ње му је још је ди но ста ло до кћер ке На та ли... Уло ге: Тим Ален, Џу ли Бо вен, Ке ли Линч, Џим Бе лу ши, Грег Гер ман, Хај ден Па не ти е ре Ре жи ја: Џон Па сквин (РТЛ, 21.00)

Џу ли Бо вен

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци Трговци војним старинама Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Напад рибе Интервентна јединица Мајамија Сам у дивљини Интервентна јединица Мајамија Опасан лов Чудовишта из реке

09.30 15.30 17.15 18.30 18.45 19.45 20.00 20.30 22.00 23.00 01.00 01.15

Аутомобилизам Тенис Тенис Сви спортови Сви спортови Мотоспортови Фудбал Коњички спорт Бокс Фудбал Мотоспортови Сви спортови

22.50 23.45

Сви путеви из Југославије воде на Вол стрит

а га ђе ње је осам де се тих по ста ло стра шан под - ва и екс пе ри ме на та у Ис точ ној Евро пи и СССР-у, сет ник на про па ли по ку шај ко му ни зма да ко ји су се про ре ди ли али не и окон ча ли по сле со овла да при ро дом. Ис точ на Евро па по ста ла је вјет ске ин ва зи је на Че хо сло вач ку 1968. У на че лу, зо на еко ло шке ка та стро фе, с мр твим ре ка ма и ого - ду га вла да ви на Бре жње ва би ла је пе ри од кон зер ва ље ним шу ма ма, су мор ним гра до ви ма, ру шев ним тив не ре ак ци је на на по ре Хру шчо ва да им про ви зу је спо ме ни ци ма и љу ди ма по го ђе ним бо ле сти ма. Еми - ре фор му. Али чак и док је Бре жњев био на вла сти, то ва ла је го то во два пут по је ди ни ис точ но е вроп ви ше сум пор-ди ок си да ски ли де ри по ву кли су ко од Европ ске за јед ни це – ра ке у прав цу ре фор ме, са мо Ис точ на Не мач ка као сред ство мо дер ни за је би ла че ти ри пу та ве ћи ци је и по ве ћа ња ефи ка за га ђи вач од За пад не. сно сти. У Ис точ ној Не Ипак, та ква пре ва зи ђе на мач кој и Бу гар ској то је ин ду стри ја ли за ци ја – по при ми ло об лик ад ми ску па, не про дук тив на и ни стра тив не де цен тра ли по губ на по жи вот ну сре за ци је, ко ја ни је на ру ши ди ну – не са мо да ни је ла основ не ме ха ни зме на пу ште на не го је у њу цен трал ног пла ни ра ња. ула га но ви ше не го ика Ра ди кал ни је по сле ди це да. Пар тиј ски ру ко во ди ви де ле су се на кон еко о ци ство ри ли су моћ не ном ске де цен тра ли за ци је ба зе око ста рих ин ду у Че хо сло вач кој (све до стри ја ко је су укла ња ле ин ва зи је) и Ма ђар ској, прет ње од по тен ци јал ко је су опре зно на сто ја ле них за го вор ни ка мо дер да уве ду ре ал не це не и ни за ци је и чак су, као у тро шко ве у еко но ми ју. слу ча ју пољ ског по ли За раз ми шља ње је нај ти ча ра Гје ре ка, би ле од под сти цај ни ји слу чај Ма скоч на да ска на пу ту ка ђар ске, у ко јој су на ве де др жав ном вођ ству. ни по ку ша ји нај ду же тра Оп сед ну тост те шком ја ли. Кроз та ко зва ни Но ин ду стри јом ути ца ла је ви еко ном ски ме ха ни зам и на на ста нак број не (НЕМ), уве ден 1968, Ја рад нич ке кла се чи је је нош Ка дар је опре зно ин те ре се ре жим на вод охра бри вао про цес по сте но за сту пао. Ка ко је она пе ног за сни ва ња тр жи Те шка ин ду стри ја те шко тро ва ла це лу Ис точ ну Не мач ку мо гла би ти жр тво ва на шта. Спољ на тр го ви на је на ол тар еко ном ске ра ци о нал но сти? Оту да ко му ни - де цен тра ли зо ва на и до но ше не су ме ре да се под стич ки ре жи ми ни су мо гли, из по ли тич ких раз ло га, стак не још ве ћа ефи ка сност и про дук тив ност. Пред да при ла го де еко но ми ју кроз де фла ци ју или ма сов ну у зе ћа су под сти ца на на то да оства ру ју про фит, а не не за по сле ност, по угле ду на сво је за пад не опо нен те. да са мо до сег ну про из вод не ци ље ве. На За па ду је За то су се од лу чи ли за стра те ги ју су прот ну оној за - вла да ло ве ли ко за ни ма ње за НЕМ, и мно го се го во пад ној, и при мо ра ли су по тро ша че на то да па те због ри ло о мо гућ но сти ре фор ми са ња ко му ни зма. Али не до стат ка ро бе уме сто да ли ше рад ни ке по сла. Али ис пре чио се је дан про блем: ту ни је би ло знат ног еко и рад ни ци су би ли по тро ша чи и ни су увек удо во ља - ном ског успе ха. Ма ђар ска је на кра ју има ла нај ве ћи ва ли ре жи му. Успон „Со ли дар но сти„ по ка зао је дуг у чвр стој ва лу ти по гла ви ста нов ни ка од свих зе 1980. ка ква су прет ња рад ни ци ма ља иза Гво зде не за ве се, а по кад се окре ну про тив пар ти је сто пи ра ста при лич но је за о ста Ре фор мом је Ма ђар ска ко ја је при сво ји ла власт у њи хо ја ла за од луч ним ста љи ни сти ма по ку ша ла да из бег не во име. по пут Че ха, Ис точ них Не ма ца и Из са да шње пер спек ти ве, Ру му на. Хо не кер је оштро при бан крот. Али ње на глав на нај ве ћа ди ле ма ко му ни ста ме тио да су ка пи та ли зам и ко свр ха ни је би ла еко ном ска осам де се тих ти ца ла се еко ном му ни зам „раз ли чи ти и ис кљу про м е н а, већ по л и т ич к а, ског пре о бра жа ја, ко ји је био чи ви исто ко ли ко ва тра и во да“, и омо гу ћи ла је Ка да ру да ну жан али не мо гућ. У исто вре и твр дио, чак и 1986, да ДДР ме, ме ђу тим, ни је де ло ва ло не из ву че зе мљу из со вјет ског „ни је ни ка кав по ли гон за екс пе мо гу ће да се сам ко му ни зам ре сти ска и тр го ви ном оства ри ри мен ти са ње“. фор ми ше она ко ка ко је то учи Еко ном ски то раз ми шља ње ве ћу ауто но ми ју нио ка пи та ли зам че тр де се тих. ни је по гре шно јер је, по ста ти Мно ги на За па ду до жи вља ва ли стич ким по да ци ма, Ис точ на Не су ка пи та ли зам и ко му ни зам као два кон вер гент на мач ка би ла знат но над моћ ни ја од Ма ђар ске. Ре фор на чи на упра вља ња са вре ме ном ин ду стриј ском еко - ма у Ма ђар ској би ла је бла жа ва ри јан та при ла го ђа но ми јом. По ли ти ко ло зи су ис ти ца ли нео бич не фор - ва ња ко ја је из бе га ва ла бан крот и не за по сле ност. мал не слич но сти из ме ђу ова два су прот ста вље на си - Ње на глав на свр ха ни је би ла еко ном ска про ме на не сте ма – њи хо ве го ле ме би ро кра ти је и осла ња ње на го по ли тич ка и омо гу ћи ла је Ка да ру да из ву че Ма струч ња ке, под сти ца ње ви со ког обра зо ва ња, на у ке и ђар ску из со вјет ског сти ска и да по ла ко, кроз тр го тех но ло ги је, те за јед нич ки циљ у оства ри ва њу ма те - вин ску по ли ти ку, оства ри ве ћу ауто но ми ју. Ов де се ри јал ног про спе ри те та. По та квим те о ри ја ма, за пад - мо же на пра ви ти по ре ђе ње с још јед ним ма ђар ским ни и ис точ ни еко но ми сти по сто ја ли су на раз ли чи - ли де ром ко ји је по ку ша вао да ма не ври ше по ред ве тим кра је ви ма кон ти ну у ма, с про мен љи вим ком би - ли ке си ле – ад ми ра лом Хор ти јем и ње го вим му дрим на ци ја ма др жав не ин тер вен ци је и тр жи шта. Ука зи - од но сом с Хи тле ром у де це ни ји по сле 1933. По зајм ва ло се на то да би ко му ни стич ки ре фор ма то ри мо - љи ва ње ка пи та ла од За па да би ло је – исто као и два гли мир но тран сфор ми са ти ис точ но е вроп ске еко но - де се тих го ди на – још јед но при влач но сред ство да се ми је та ко да бу ду бли ски је ме шо ви тим за пад ним из бег не до но ше ње бол них од лу ка и да се убла жи еко но ми ја ма. шок од мо дер ни за ци је. Ста зом ко ју су до лон дон ског Уве ре ње у мо гућ ност ре фор ми са ња ко му ни зма Си ти ја и аме рич ког Вол стри та про кр чи ле Ју го сла по сто ја ло је и на Ис то ку и под ста кло је низ рас пра - ви ја и Ру му ни ја по шле су и оста ле зе мље. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa17.jun2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је па би сте мо гли и тре ба ло би да ужи ва те у сло бод ном вре ме ну и ви кен ду. Ипак ће те се за ба вља ти сва ко днев ним по сло ви ма и сит ни ца ма. Кон так ти у ве зи с ино стран ством вам иду у при лог. Ис ко ри сти те их.

BIK 20.4-20.5.

Не мир ни сте, иако је не де ља. Скло ни тро ше њу нов ца на мно го то га – што по треб ног, што не по треб ног. Пла ни рај те по сао, па тек он да ра ди те. Успе шни сте, по го то во у ве зи са зва нич ним од но си ма и па пи ри ма.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

17. jun 2012.

Ју пи тер у ва шем зна ку, бог над бо го ви ма, сам Зевс гла вом и бра дом, пру жа вам ве ли ке мо гућ но сти на лич ном пла ну. Али, уко ли ко не бу де те ис прав ни, ка зни ће вас по пут Су ди је. Љу бав?

Ме сец је да нас и на ред них да на у ва зду шном и не ста шном зна ку Бли за на ца па сте мен тал но ак тив ни, би ло да се дру жи те с при ја те љи ма или ра ди те по не што. По сто је ра зно ра зне ком би на ци је.

Же ли те све са да и од мах, од јед ном. Ако мо же, ко ли ко мо же. Дру штве ни сте и пу ни пла но ва, ко је не ко тре ба и да ре а ли зу је. По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја је све бо ља, што је раз лог ви ше за шо пинг.

Изу ет но сте ак тив ни на лич ном пла ну, већ ду же. Шта ре ћи, а не пре те ра ти? Не мој те се кон цен три са ти са мо на јед ну ствар или по сао већ про ши ри те ин те ре со ва ња. По све ти те се по ро ди ци.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

На пе те и кон фу зне си ту а ци је су иза вас па се мо же те рас те ре ти ти и ора спо ло жи ти. Да нас се дру жи те с при ја те љи ма и они ма ко ји то ни су, али би да бу ду и по ста ну. Ак тив но сти у ве зи с не крет ни на ма.

Уко ли ко сте от пу то ва ли би ло где, учи ни ли сте пра ву ствар. Уко ли ко ни сте, мо же те про ве сти за ни мљи ви ви кенд у за ни мљи вом дру штву. Све у све му, ни је вам до сад но ни јед ног тре на. Пре дах ни те.

Об у зе ти сте сва ко днев ним до га ђа њи ма. Обра ти те па жњу на си ту а ци ју у свом до му. Уне си те свој сми рен и му дар став ме ђу уку ћа не. Већ је уоби чај но да се од вас оче ку је ста бил ност.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

По вољ на је си ту а ци ја за са рад њу и до го во ре с од ре ђе ном по у зда ном осо бом од ауто ри те та, би ло при ват но или по слов но. Кон цен три ши те се на се бе и сво је при о ри те те. Има те до вољ но вре ме на за све.

Има те без број пла но ва и иде ја ко је мо гу, али и не мо ра ју да се ре а ли зу ју. Све де лу је не из ве сно, до по след њег тре нут ка. Та ко вам је то, па се сна ла зи те нај бо ље што уме те и мо же те.

У ин тен зив ним сте од но си ма с род би ном, са су се ди ма и при ја те љи ма. Ге не рал но, све те че не ким не из ве сним то ком. По ла ко се ипак де ша ва ју не ки ус пе си и по ма ци. Пла во мо ре вас че ка!

TRI^-TRA^

Опле ла је вла сти та мај ка V REMENSKA

PROGNOZA

Чувајте

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 31 Niш

Још једна старлета напунила је странице таблоида. Кеј ти Прајс, познатија као Џор дан, позната је по специфичном стилу облачења као и по томе што нема нимало стида. Зато бисмо помислили да је њена мајка навикла на модни израз своје познате ћерке. Али не само да је мајка британске старлете Кејти шокирана њеним стилом, него јој је због тога очитала и буквицу. Мајка Еј ми једну њену одевну комбинацију чак сматра увредом. Шокирала се кад је своју ћерку видела у провидним хеланкама, у којима је показала гузу и танге, приликом одласка на вечеру с дечком Ле ан дром Пе ном. По сле тога је одлучила да јој да савет, па јој је рекла: „У јавно сти треба да се облачиш као да имаш 33 године, а не као да имаш 18. Изгледаш као овца”, пише један британски таблоид. Кејти Прајс се труди да својим голишавим издањима привуче пажњу, што јој и успева, па изгледа да је мамини укори уопште не дотичу.

Evropa

се сунЧанице

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna do 31 stepen. VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 14 do 18, a maksimalne od 30 do 32 stepena. SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 11 do 18, a maksimalne od 30 na severu do 33 na jugu Srbije. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Bar do ~etvrtka bi}e sun~ano i vrlo toplo uz maksimalne temperature preko 30, a ponegde oko 35 stepeni. Izme|u ~etvrtka i petka su mogu}i re|i lokalni pquskovi i mawe osve`ewe u petak i za naredni vikend. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike ne}e prijati ve}ini hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima se posebno preporu~uje da primene savete lekara. Kod osetqivih osoba je mogu}e zamarawe. Savetuje se smawewe aktivnosti u najtoplijem delu dana kao i adekvatna za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 26 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA До ђе му шка рац на ис по вест: - Оче, пре ва рио сам же ну! Пи та све ште ник: - А ко ли ко пу та? Од го ва ра му шка рац: - Ја ни сам до шао да се хва лим, не го да се ис по ве дам!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

378 (37)

Slankamen

375 (6)

Apatin

435 (31)

Zemun

374 (1)

Tendencija opadawa

Senta

356 (12)

Bogojevo

380 (24)

Panчevo

376 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

510 (-2)

Titel

382 (12)

NERA

Baч. Palanka 351 (16) Novi Sad

331 (14)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

120 (-26) N. Kneжevac

SAVA

58 (-2)

Tendencija stagnacije

339 (19) S. Mitrovica 204 (22)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

317 (5)

54 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja