Dnevnik 17.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 17. JUL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23498 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

SVE MAWE POSLA I ZA SEZONCE

Naj bo qe se pla }a „ki~ ma trans”

str. 4

Paj ti}: Od lu ka Ustav nog su da naj ve }e pro ble me na no si DS-u

NASLOVI

Politika 3 Odluka USS-a o Vojvodini stupila na snagu

Ekonomija 4 Deteryent novosadskog „Albusa” pere u Angoli 5 Guverner [o{ki} ne}e podneti ostavku

str. 2 POTPREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE MILIVOJ VREBALOV

Kre sa we auto no mi je uvod u po li ti~ ku kri zu str. 3 U SUBOTICI RAZGOVARALI IVICA DA^I] I I[TVAN PASTOR

SVM ne }e u vla du, sta vo vi im bli ski

str. 2

Tre}e doba 6 Zanatlije tra`e autonomiju svoje kase

Novi Sad 8 Tokom avgusta prijave za besplatan boravak u vrti}ima 9 Anketa „Dnevnika”: Gra|ani strepe od novih poskupqewa

Dru{tvo 11 Ameri~ka agencija zaustavila uvoz proizvoda „Hemofarma”

Sve`ije Najvi{a temperatura 26° S

„EGZITOM” ZA ^ETIRI DANA PRODEFILOVALO 150.000 QUDI, U KAMPU BILO 4.000 MLADIH

SUD BI NA 70 RAD NI KA NO VO SAD SKE MLE KA RE: „Vlada Vojvodine nema prava da se me{a u poslovnu politiku Investicionog fonda ’Salford’, ali mo`e da se pobrine za radnike koji su ostali bez posla”, rekao je ju~e pokrajinski sekretar za privredu i zapo{qavawe Miroslav Vasin. „Sada nam je najpre~e da to bude {to bezbolnije za 70 zaposlenih u Novosadskoj mlekari, za koje smo dobili obe}awe da }e im o tro{ku kompanije biti pla}en prevoz ako se odlu~e da rade u mlekarama u Subotici i Padinskoj Skeli. Sekretarijat }e zahtevati odgovor od menaymenta o razlozima zbog kojih Novosadska mlekara prestaje da postoji.” str. 7 i 9

SU[A PREPOLOVILA PRINOSE – DR@AVA MORA DA REAGUJE

Mo gu }a za bra na iz vo za p{e ni ce i ku ku ru za

str. 5

Foto: S. [u{wevi}

SPORT

str. 14 – 18

K ul is e spu{ ten e, sla` u se us pom en e str. 7 PUT MILORADA MAJKI]A BICIKLOM NA OLIMPIJADU SUDBINA PREKINULA U MA\ARSKOJ

Pre mi nuo naj sta ri ji ~lan eks pe di ci je str. 8

n KAJAKA[ICE U BEZDANU JURE FORMU ZA LONDON

n PARTIZAN POLA@E ISPIT NA MALTI

n KO[ARKA[ICE U@IVAJU U PLASMANU NA EP

n ODBOJKA[ICE NE MIMOILAZE MALERI

POLiTikA

utorak17.jul2012.

Ni ko li}: [to br è pri kqu ~e we EU – Stra te {ki ciq Sr bi je je {to br è pri kqu ~e we Evrop skoj uni ji, ali pre to ga na {u ze mqu o~e ku je jo{ mno go po sla – iz ja vio je ju ~e pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} u raz g o v o r u s de l e g a c i j om Evrop skog par la men ta, ko ju je pred vo dio Edvard Ku kan. Ka ko je sa op {ti la je Presslu ` ba pred s ed n i k a Sr b i j e, Ku kan je iz ra zio po dr {ku na sto ja wu Sr bi je da u {to sko ri jem ro ku do bi je da tum ot po ~i wa wa pre go vo ra o pri stu pa wu EU i po zdra vio na sto ja wa na {e ze mqe da odr ì kon ti -

nu i tet svo je po li ti ke pre ma EU. Ni ko li} se po seb no osvr nuo na po tre bu da se u Sr bi ji ot klo ne pro ble mi u pra vo su |u, ot po~ ne bes po {ted na bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i is pi ta ju sve spor ne pri va ti za ci je iz pret hod nog pe ri o da, ne sa mo za to {to to Evro pa tra `i ve} pre sve ga za to {to je to u in te re su Sr bi je. On je do dao da ne ma po tre be da Sr bi ja ~e ka da po sta ne ~lan EU da bi se u woj us po sta vi li evrop ski stan dar di, ve} da o~e ku je da no va Vla da Sr bi je na to me ra di od pr vog da na svog man da ta.

Paj ti}: Od lu ka Ustav nog su da naj ve }e pro ble me na no si DS-u Pred sed nik Vla de Voj vo di ne i pot p red s ed n ik De m o k rat s ke stran ke Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da od lu ka Ustav nog su da Sr bi je ko jom su ospo re ni de lo vi Za ko na o pre no su nad le `no sti Po kra ji ne, naj ve }e pro ble me na no si DS-u. – Ta od lu ka naj ve }e pro ble me na no si upra vo DS-u, ~i ji ka dro vi vo de Po kra jin sku vla du i dru ge in sti tu ci je – re kao je Paj ti} Ta -

i dva re so ra – fi nan si je i pri vre du (Mla |an Din ki}) i re gi o nal ni raz voj, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu (Ve ri ca Ka la no vi}). Pred stav ni ka u vla di ima }e i PUPS, ~i ji li der Jo van Kr ko ba bi} osta je na funk ci ji pot pred sed ni ka ko ji }e se i u no vom man da tu ba vi ti so ci jal nim pi ta wi ma. Po mi wa lo se i da bi PUPS-u tre ba lo da pri pad ne i Mi ni star stvo za rad, ali }e se o to me vi {e zna ti po za vr {et ku raz go vo ra s osta lim po ten ci jal nim part ne ri ma, pre sve ga sa SDPS-om.

SNS u pe tak iz la zi s ka dro vi ma Srp s ka na p red n a stran k a, ko ja ima naj vi {e re so ra, po na ja v a m a Alek s an d ra Vu ~ i } a, tre ba lo bi da u pe tak odr `i sed ni cu Glav nog od bo ra, na ko joj }e de fi ni tiv no bi ti od re |e ni ka dro vi te par ti je. Vu ~i} je na ja vio da u vla di o~e ku je da vi di funk ci o ne re stran ke Ni ko lu Se la ko vi }a, za ko ga se po mi wa lo da }e pre u ze ti re sor prav de, Zo ra nu Mi la no vi}, ko joj je na me we na ener ge ti ka, Jor go van ku Ta ba ko vi}, kao i ko a li ci o nog part ne ra i li de ra NS-a Ve li mi ra Ili }a, s kim, ka ko je re kao, jo{ tre ba da raz go va ra o re so ru. Ka da je Ili} u pi ta wu, po mi wa lo se da }e on pre u ze ti re sor tr go vi ne, Vu ~i }u bi tre ba lo da pri pad ne mi ni star stvo od bra ne i me sto pot pred sed ni ka za ko o r d i n a c i j u ra d a bez b ed n o snih slu `bi, dok naj ve }a ne po zna ni ca i da qe osta je me sto mi ni stra spoq nih po slo va, ko je po ko a li ci o nom spo ra zu mu

pri pa da na pred wa ci ma. To me sto je, iz me |u osta log, nu |e no ~la ni ci De mo krat ske stran ke Mi li ci De le vi}, od ko je Vu ~i}, ka ko je re kao, da nas o~e ku je ko na ~an od go vor, dok su kao al ter na ti va po mi wa ni {e fi ca mi si je Sr bi je pri EU Rok san da Nin ~i} i pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta Leon Ko jen. Ka da je SPS u pi ta wu, ime na bu du }ih mi ni sta ra su ma we-vi {e po zna ta – man da tar }e na sta vi ti da vo di Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, u pro sve ti osta je @ar ko Ob ra do vi}, u in fra struk tu ri Mi lu tin Mr ko wi}, a mi ni star stvo zdra vqa tre ba lo bi da pre u zme Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Osta je da se vi di i ho }e li bi t i za s eb n og mi n i s tar s tva spor ta, ko je bi u tom slu ~a ju vo dio SPS, a po mi we se Bran ko Ru `i}, kao i ho }e li po sto ja ti za seb ni re so ri za Ko so vo i Me to hi ju, ve ru i na u ku.

SVM ne }e u vla du, sta vo vi im bli ski Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra ne }e bi ti deo par la men tar ne ve }i ne, sa op {ti li su ju ~e po sle raz go vo ra u Su bo ti ci man da tar Ivi ca Da ~i} i li der SVM-a I{tvan Pa stor. Da ~i} je na za jed ni~ koj preskon fe ren ci ji re kao da raz u me stav SVM-a, da je sve stan spe ci fi~ ne po zi ci je SVM-a u po kra jin skoj vla sti i po sle di ca even tu al nog u~e {}a u par la men tar noj ve }i ni po tu stran ku, ali da su im vra ta u per spek ti vi za srad wu otvo re na. – Pro gram ski i po li ti~ ki ci qe vi bu du }e vla de za SVM ni su spor ni i wi ho vo u~e {}e u par la men tar noj ve }i ni mo `da }e bi ti re al nost u ne kom na red nom pe ri o du – re kao je Da ~i}. Pa stor je is ta kao da ima ju do bre od no se sa SPS-om u pro te kle dve go di ne. – Mi smo se opre de li li za to da ne pred s ta v qa m o deo par la men tar ne ve }i ne i ne bu de mo deo re pu bli~ ke vla de, i taj stav se ne me wa. Re gi o nal ni i lo kal ni in te re si SVM-a bi u~e {}em u par la men tar noj ve }i ni bi li ugro è ni. Bez ob zi ra na to, mo gu da ka èm da su nam sta vo vi ove vla de ve o ma bli ski – is ta kao je Pa stor. Da ~i} je pod vu kao da je kao bu du }i pre mi jer spre man da sa ra |u je s voj vo |an skom vla dom jer su obe ma vla da ma u in te re su de mo krat ski od no si a ne sva |e, od ko jih je ce la ze mqa ima la {te tu. Da ~i} je oce nio da se na „ve {ta~ ki na ~in” for m i r a mi { qe w e da auto no mi ju Voj vo di ne ugro à -

{tin ske vla sti. Ka ko je sa op {tio Op { tin s ki od b or DS, pred sed nik op {ti ne u no vom sa zi vu bi }e Vla di slav Ca pik iz DS, za m e n ik pred s ed n i k a Ni ko la Em ber iz SPS, dok }e Skup {ti nom op {ti ne pred se da va ti An dra{ Gu stow iz De mo k rat s ke stran k e voj v o | an skih Ma |a ra.

va vla da ko ja jo{ ni je ni for mi ra na. Po we go vim re ~i ma, neo p hod no je tra `i ti re {e wa,

– Pru `am ru ku sa rad we, da Sr bi ja bu de {to ja ~a, {to raz vi j e n i j a i da ima me s to u

zo v a t i pi t a w e auto n o m i j e Voj v o d i n e po s le od l u k a Ustav nog su da Sr bi je, Da ~i} je pod se tio na to da je su di je tog su da bi ra la jo{ ak tu el na vlast, a da je SPS gla sao u Re pu bli~ koj skup {ti ni za Sta tus Voj vo di ne.

Ako neko ugro`ava autonomiju Vojvodine, ugro`ava je vlast Demokratske stranke (Ivica Da~i})

Pa stor: LSV je mo gao vi {e u~i ni ti Li der SVM I{tvan Pa stor je, s dru ge stra ne, oce nio da je Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne mo gla vi {e u~i ni ti za Voj vo di nu da su we ni po sla ni ci dru ga ~i je gla sa li pri li kom usva ja wa re pu bli~ kih bu xe ta ili ne kih za ko na, ka da je SVM prin ci pi jel no {ti tio in te re se Po kra ji ne. – [ta, uosta lom, zna ~i in ter na ci o na li za ci ja? Mi kon stant no to ra di mo {ti te }i in te re se Po kra ji ne i u raz go vo ri ma s pred stav ni ci ma me |u na rod nih in sti tu ci ja – re kao je Pa stor. a ne po li ti zo va ti ta kva pi ta wa, a on li~ no, is ta kao je, ne }e do zvo li ti da se spor na pi ta wa re {a va ju na bi lo ko ji na ~in osim de mo krat ski.

evrop skoj po ro di ci na ro da – re kao je man da tar. Osvr nuv {i se na iz ja vu li de ra LSV-a Ne na da ^an ka da je neo p hod no in ter na ci o na li -

– Pro tiv sam to ga da se to pi ta we zlo u po tre bqa va – re kao je Da ~i}, i do dao da je to mo `da do bro za dnev nu po li ti ku, ali i da su iz bo ri pro {li. On je jo{ jed nom na gla sio da se ve {ta~ ki for mi ra mi {qe we da auto no mi ju Voj vo di ne ugro `a va vla da ko ja jo{ ni je ni for mi ra na. – Ako je ne k o ugro ` a v a, ugro `a va je vlast De mo krat ske stran ke – re kao je Da ~i}. Go v o r e } i o voj v o | an s koj vla sti i ko a li ci ja ma u ne kim gra do vi ma, Da ~i} je re kao: – Raz u mem po zi ci ju Bo ja na Paj ti }a jer, da su osta li sa SPS-om, u par ti ji bi mo `da bio pro g la { en iz d aj n i k om. Ni smo do sa da raz go va ra li o to me da li }e se ras ki da ti ko a li ci je gde su SPS i DS, ali mi slim da bi to bi lo lo {e i za DS” S. Ir {e vi}

SU SRET LI DE RA SNS-a I SDPS-a U VE ZI S U^E []EM U NO VOJ VLA DI

Qa ji}: Vu ~i} s vi {e ne go ko rekt nom po nu dom

Te me rin: Do go vor o vla sti Pred s tav n i c i DS, SPSPUPS, De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma da ra, ko a li ci je DSS - No va Sr bi ja, Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i Gru pe gra |a na „Za pro spe ri tet op {ti ne Te me rin” pot pi sa li su ju ~e ko a li ci o ni spo ra zum o ve }i ni u Skup {ti ni op {ti ne Te me rin i for mi ra wu no ve op -

nju gu po vo dom iz ja ve man da ta ra za sa stav Vla de Sr bi je Ivi ce Da ~i }a o to me da auto no mi ju Voj vo di ne ugro `a va DS, a ne bu du }a vla da. Paj ti} je is ta kao da “sva kom ko iole pra ti po li ti~ ku sce nu u Sr bi ji ja sno je da od lu ka Ustav nog su da ni ka ko ni je mo gla bi ti u in te re su DS-a, ve} na pro tiv, to je to li ko ja sno da ~ak ni je po treb no po seb no ni do dat no obra zlo `e we”.

U SU BO TI CI RAZ GO VA RA LI IVI CA DA ^I] I I[TVAN PA STOR

^o la ko vi}: Za ko ni do 24. ju la Za kon o Vla di i za kon o mi ni star stvi ma, u ko jim }e bi ti de fi ni san broj mi ni star sta va, kao i od go vor na pi ta we ko li ko re so ra pri pa da ko joj stran ci i ko ji su re so ri u pi ta wu, po o~e ki va wi ma ~la na rad ne gru pe za iz ra du tih za ko na Mo ma ^o la ko vi }a tre ba lo bi da bu du za vr {e ni do kra ja ne de qe i usvo je ni na sed ni ci par la men ta u uto rak, 24. ju la. Po je di ne stran ke ve} su de fi ni sa le svo je ka dro ve, a pre sve ga URS, ko ji }e ima ti me sto pot pred sed ni ka vla de za evrop ske in te gra ci je (Su za na Gru bje {i})

dnevnik

Li der SDPS-a Ra sim Qa ji} raz go va rao je ju ~e s v. d. pred sed ni ka SNS-a Alek san drom Vu ~i }em, od ko ga je, ka ko je re kao, do bio vi {e ne go ko rekt nu po nu du pod uslo vom da li~ no u|e u vla du. Qa ji} je pre ci zi rao da }e ubr zo raz go va ra ti s DS-om, na ~i joj je li sti u~e stvo vao na iz bo ri ma, a po tom se u na red na dva da na, do ka da }e de fi ni tiv no od lu ~i ti da li }e u}i u no vu vla du, po no vo sa sta ti s Vu ~i }em i man da ta rom Ivi com Da ~i }em.

– Raz go vor s Vu ~i }em je bio vr lo iskren i otvo ren a po nu da vi {e ne go ko rekt na, pod uslo vom da li~ no u|em u vla du – na veo je Qa ji}, i do dao da bi vla da bi la ma wa uko li ko bi u wu u{ao ne ki dru gi pred stav nik SDPS-a, a ne on. – Vu ~i} je pot pu no uva `io sna gu i uti caj SDPS-a i u na red na dva da na }e mo de fi ni tiv no zna ti da li }e mo bi ti deo te vla de – po ru ~io je Qa ji}, ko ji je pre ovog su sre ta

re kao da on si gur no ne }e bi ti mi ni star u no voj vla di, ali da se raz ma tra mo gu} nost ula ska stran ke u vla du. Pri tom je de man to vao da mu je po nu |e no me sto {e fa di plo ma ti je, is ti ~u }i da mu ni je nu |e na ni jed na funk ci ja i do ju ~e ra {weg su sre ta s Vu ~i }em iz la zio je sa sta vom, iz re ~e nim jo{ pre iz bo ra, da vi {e ne `e li da bu de mi ni star. D. M.

TVIT CRTICA Mla |in iz bor Na „Tvi te ru“ naj pre mo è te sa zna ti {ta ima no vo kod for mi ra wa vla de. Na pi ta we: „Mla |o, kad da te o~e ku je mo na me |u spra tu? Ko su dr àv ni se kre ta ri?“, li der URS-a od go va ra: „Za de se tak da na. Jo{ ni sam na pra vio ko na ~an iz bor...„ Na di le mu tvi te ra {a: „Da li }e no va vla da uti ca ti i na ras po red sna ga u No vom Sa du?”, Mla |an Din ki} ka è: „Da, tre ba lo bi“.

„Pre o kre tov” pre o kret Di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ke Sr |an Ve zmar krat ko kon sta tu je na laj ni: „A u Be ~e ju LDP je

ba{ na pra vio PRE O KRET, pa je ume sto DS-a iza brao SNS...„, na vo di Ve zmar.

[ta „ne da” USS No vi nar Pe |a Va si qe vi} kon sta tu je: „Paj ti} ta man mi slio da po ma `e pen zi o ne re i trud ni ce, al’ mu ne da Ustav ni sud„. A po vo dom spe ku la ci ja o to me ka da }e bi ti sme wen gu ve re ner NBS-a, Va si qe vi} ka `e: „[o {ki} ne }e da skra ti man dat. Pa ni je po ble sa vio...„

A ko fer ~e? Alu zi je sti `u i zbog kri ti ka ko je je man da tar Ivi ca Da ~i} upu tio ban ka ma. Ta ko „tvi te ra {i„ po ru ~u ju: „Ban -

ke su naj ve }i ne pri ja te qi Sr bi je za to dr `i te no vac u ko fer ~i }i ma„. No vi nar Dra gan Ja wi} }e: „Da, is po sta vi lo se da ko fer ~i }i ume ju da bu du si gur ni ji od sla ma ri ca„. To je pod sta klo LDP-ov ca Dra ga Ko va ~e vi }a: „Zbi qa, {ta bi s ko fe rom? Svi u~e sni ci afe re oslo bo |e ni, ali ni kad ni smo sa zna li ko me je pri pa la sa dr `i na isto ga :)„

Ode stvar... Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de Go ran Je {i} za pi sao je na laj ni: „Po {to je pro blem pa ro la na \a vi, a ni su no`, `i ca, Sre bre ni ca i osta lo... stvar je oti {la u tri le pe...„ Na kon sta ta ci ju fa na „pro blem je i jed no i dru go“, Je {i} }e krat ko: „Bi }e“.

Dru ga ri Li der SDP-a Ra sim Qa ji} ovih da na je „zve zda“ laj ne. Wi me se ba vi ~ak i la `ni Slo bo dan Mi lo {e vi} ko ji ova ko „za mi {qa“ di ja log Qa ji }a i Ta di }a. „Qa ji}: ’Bo ri se ee, je l’ mo gu da idem s du ga ji ma da se igra mo, mo o o jim te? [ta? Da, bi }e i Ivi ca... i Aca... a {to ne smem? [to oo?’„

Qa ji }a u Ustav Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} ima „pred log“ za pro me nu Usta va: „Ako se me wa Ustav, ~lan 125 do pu ni ti da gla si: Vla du ~i ne pred sed nik Vla de, je dan ili vi {e pot pred sed ni ka, mi ni stri i Ra sim Qa ji}„.

Na \u ri }e vu „do sko ~i cu“: „Mo `e Qa ji} da ode na po zaj mi cu. Ra sim, ne Adem„, usle dio je ko men tar fa na na laj ni: „Ba{ te bo li iz gle da ovo s Qa ji }em„. Sam \u ri} „pri zna je: „Ni je ba{ bol, vi {e je tran sfer ne pri jat no sti„.

Pe ra pi sar Po z na t i gej-ak t i v i s ta Pre d rag Azdej ko vi} ima svo je vi |e we o to me ka ko se mo `e „na pre do va ti“ uz po mo} laj ne: „Mo lim vas, ka `i te go spo di nu mi ni stru da sam ga ja pr vi re tvi to vao. Upam ti te me, ja sam Pe ra pi sar iz ad mi ni stra tiv nog ode qe wa„, za pi sao je Azdej ko vi} na svom „tvi ter„ na lo gu. S. St.

politika

dnevnik

POTPREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE MILIVOJ VREBALOV

Kre sa we auto no mi je uvod u po li ti~ ku kri zu Pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Mi li voj Vre ba lov iz ja vio je da po sto ji bo ja zan da bi uki da we de la nad le `no sti Voj vo di ni mo gao bi ti uvod u po li ti~ ku kri zu, a pre sve ga u od no si ma iz me |u po kra jin ske i cen tral ne vla sti, ko je }e ima ti i raz li ~it po li ti~ ki sa stav. Vre b a l ov je za „Dnen v ik” oce n io da se na k on od l u k e Ustav nog su da Sr bi je ko jom su sta vqe ne van sna ge ne ke od red b e Za k o n a o utvr | i v a w u nad l e ` no s ti APV, obe s mi {qa va ju i sve pri ~e po li ti~ kih ak te ra o ula sku u pro ces de c en t ra l i z a c i j e jer se u prak si de {a va upra vo su prot no, od no sno „ide se u sve ri gid ni ji cen tra li zam”. – Ap so lut no mi je ne ja sna od lu ka o ne u stav no sti od red bi po ko ji ma Voj vo di na mo `e ima ti pred stav ni {tvo u Bri se lu. Mo je pi ta we je da li je ustav no da Kar gu je vac i Ni{ ima ju kan ce la ri ju u Bri se lu? Da li je ustav no bi lo {ta {to pod r a z u m e v a otva r a w e ne k e per s pek t i v e ovoj ze m qi...? Ili nam se na ma la vra ta vra }a j u de v e d e s e t e go d i n e pro {log ve ka? – is ta kao je Vre ba lov. On sma tra da ta kvi pri me ri po ka zu ju da su Sr bi ji neo p hod ne ustav ne pro me ne ko je }e ko na ~a no omo gu }i ti de cen tra -

li za ci ju Sr bi je i de fi ni sa we auto no mi je Voj vo di ne ko ja }e bi ti u in te re su ce le ze mqe, ka ko u po gle du we nog eko nom skog raz vo ja, ta ko i na pla nu evrop skih in te gra ci ja. – Stran ke ko je su na ja vi le da }e for mi ra ti no vu vla du de kla ri {u se da su za Evro pu, za de cen tra li za ci ju, re gi o na li z a c i j u i de m o k ra t i z a c i j u

ze mqe, te da }e Sr bi ju da uve du u 21. vek. I sad ima ju pri li ku za to. @e lim da ve ru jem da }e ~i ni ti ono {to sad jav no obe }a va ju i da }e se do zva ti pa m e t i, jer po vra tak u de ve de se te ne ma ni ka kvu per sep kti vu – ka zao je on. Vre ba lov, ko ji je i za m e n ik pred sed ni ka voj vo | an s kog od b o ra Li be ral no-de mo k rat s ke par ti j e, iz r a z io je n e z a d o v o q s t v o zbog to ga {to se lo kal ni LDP iz Be ~ e j a pri k lo nio ko a li ci ja s n a p r e d w a c i m a . On je op t u ` io stra na~ ke ko le ge da su ti me iz ne ve ri le pro gram i na ~e la LDP-a, kao i ide ju auto no mi je Voj vo di ne ko ju je Po kret „Pre o kret„ za stu pao u iz bor noj kam pa wi. Vre ba lov je na po me nuo da je bio no s i l ac iz b or n e li s te LDP-a na lo kal nim iz bo ri ma u toj op {ti ni, ka da je stran ka ostva ri la 22,8 od sto gla so va, ali da su mi mo we go ve vo qe ti

gla so vi pre ne ti ko a li ci ji ko ju je LDP na pra vio sa SNSom, SPO-om i SVM-om. – To je u~i we no i mi mo mo je vo qe i pro tiv no svim na ~e li ma LDP-a. A ja sno je da su na ~e la o auto no mi ji Voj vo di ne, ko ja su upor no za stu pa na kroz de kla ra ci je i po li ti ku LDPa, u bi lo ka kvim ko a li ci o nim spo r a z u m i m a sa SNS-om do kra ja iz ne ve re na. U Voj vo di ni se zna da sar ma i {tru dla s ma kom ne idu za jed no, iz u zev kad je ne ko ba{ ja ko gla dan jer taj on da mo `e i to da pro gu ta. Iz gle da da je ov de pre vla da la glad za si ne ku ra ma – uka zao je Vre ba lov. On je do dao i da „oni ko ji su se li u od bor ni~ ke klu pe ne svo jom za slu gom” mo gu bi ti je di no stra na~ ki sank ci o ni sa ni, ali da to, na `a lost, ne }e pro me ni ti od no se u lo kal noj skup {ti ni jer su od bor ni ci vla sni ci man da ta, zbog ~e ga se, ka k o je na v eo, iz v i w a v a svim gra |a ni ma Be ~e ja ko ji su gla s a l i za li s tu „Mi l i v oj Vre ba lov – Pre o kret za Be ~ej”. – A po sle ta kvih po sti zbor nih kom bi na to ri ka u ko ji ma svi mo gu sa svi ma, po sta vqa se pi t a w e da li su po l i t i~ k e stran ke ide o lo {ke gru pe ili in te re sne za jed ni ce – re kao je Vre ba lov. B. D. Savi}

REKLI SU

\i las: Ne }u Ta di }u na cr tu Za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las re kao je da stran ka ne sme da se ce pa, ali da mo ra da se re for mi {e, kao i da on ne }e bi ti pro tiv kan di dat Bo ri su Ta di }u. Ti me je sta vio ta~ ku na po sto je }a me dij ska na ga |a wa, ali je onim {to ni je iz go vo rio mo `da po kre nuo no va. Upr kos me dij skim spe ku la ci ja ma o to me da je, kri ti ku ju }i jed nog vi so kog funk ci o ne ra DS-a, za pra vo upu }i vao po ru ku li de ru stran ke, za me nik pred sed ni ka de mo kra ta je iz ri ~it. „Kad god da bu de iz bor na skup {ti na DS-a, ako Bo ris Ta di} bu de kan di dat za pred sed ni ka, ja ne }u bi ti”, re kao je \i las. On oce wu je da iz DS-a mo ra ju da odu oni ko ji su se stran kom oko ri sti li. – Uko li ko te mo je ide je i raz mi {qa wa ne bu du pri hva }e ni, za dr `a vam pra vo da od lu ~im o ne kim dru gim svo jim ko ra ci ma, ali u sva kom slu ~a ju, to ne }e bi ti frak cij ska bor ba unu tar DS-a – re kao je Dra gan \i las.

Bla go je vi}: Ko ima ja ~u po dr {ku – Dra gan \i las mo `da ho }e da iz beg ne iz no {e we pr qa vog ve {a i svo je vr snu ne ga tiv nu kam pa wu ti me {to iz be ga va da se kon fron ti ra u DS-u. Dru gi na ~in je da \i las mo `da ce ni da Bo ris Ta di} ima ja ku po dr {ku unu tar par ti je i da ne bi bio do bar pro vit kan di dat – sma tra Mar ko Bla go je vi} iz Ce SID-a. On mi sli da se do re {e wa mo è do }i kon sen zu som. – De mo krat skoj stran ci je po tre ban di ja log, na to, uosta lom, uka zu ju i ne ki od se ni o ra DS-a, po treb ni su joj pro ce si i ti su pro ce si do sa da uvek DS sna ì li, ~ak i kad ni je do la zi lo do sme ne na par tij skom vr hu. De mo krat ska stran ka je iz tih pro ce sa iz la zi la ja ~a – sma tra Bla go je vi}. On ka è i da ~i we ni ca da je DS sa da u opo zi ci ji mo è do pri ne ti to me da se stran ka kon so li du je, bez ob zi ra na to ko je u na red nom pe ri o du bu de pred vo dio.

utorak17.jul2012.

Od lu ka USS-a o Voj vo di ni stu pi la na sna gu Od lu ka Ustav nog su da Sr bi je da su po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ne u- stav ne stu pi la je na sna gu, ~i me su te za kon ske od lu ke pre sta le da va è. Od lu ka USS-a je ob ja vqe na u naj no vi jem bro ju „Slu `be nog gla sni ka”, ko ji no si da tum 13. jul. Ustav ni sud Sr bi je 10. ju la utvr dio je da su 22 od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ne u stav ne, me |u ko ji ma su i ona da je No vi Sad glav ni grad po kra ji ne, kao i da Voj vo di na mo è osni va ti svo je pred stav ni {tvo u Bri se lu. U od lu ci Ustav nog su da se na vo di da ospo re ne od red be pre sta ju da va è da nom ob ja vqi va wa od lu ke u „Slu `be nom gla sni ku”. Na sed ni ci Su da 10. ju la ospo re ne su i od red be u ko ji ma se na vo di da }e se u po stup ku do no {e wa za ko na vo di ti ra ~u na o do stig nu tom ni vou pra va gra |a na na po kra jin sku auto no mi ju, kao i da je u po stup ku do no {e wa za ko na ko ji ma se ure |u ju pi ta wa od po kra jin skog zna ~a ja pred la ga~ du àn da za tra ì mi {qe we nad le `nog or ga na AP Voj vo di ne. Oce nu ustav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo -

di ne i Sta tu ta Voj vo di ne za tra `i la je 30. no vem bra 2009. go di ne De mo krat ska stran ka Sr bi je. Ta stran ka je za tra `i -

la i oce nu ustav no sti me |u sob ne uskla |e no sti ta dva ak ta. Ustav ni sud ospo rio je i nad le `nost po kra jin skih or ga na da „bli `e ure |u je slu `be nu upo tre bu je zi ka i pi sa ma na ci o nal nih ma wi na”. Ta ko |e je pro gla {e na ne u stav nom od red ba da Voj vo di na ima pra vo da osnu je jav no pred u ze }e za upra vqa we Na ci o nal nim par kom „Fru {ka go ra„. Ospo re na je i od red ba da Voj vo di na mo `e do no si ti stra te gi ju teh no lo {kog raz vo ja i osni va ti fon do ve za su fi nan si ra we po go na vi so kih teh no lo gi ja, re {a va we stam be nih pi ta wa mla dih na u~ ni ka. Ustav ni sud od lu ~io je da je uki da we ili spa ja we po sto je }ih je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve u in ge ren ci ji Re pu bli ke.

DSS: Ne ma in ter na ci o na li za ci je – Ne ma mo gu} no sti za in ter na ci o na li za ci ju voj vo |an skog pi ta wa jer je pi ta we te ri to ri jal nog ure |e wa unu tra {wa stvar sva ke dr `a ve, pa i Sr bi je – iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik DSS-a Slo bo dan Sa mar xi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je ide ja o in ter na ci o na li za ci ji voj vo |an skog pi ta wa „ner vo zna re ak ci ja” onih ko ji su ne za do voq ni od lu kom Ustav nog su da Sr bi je i da on ne po zna je ar bi -

tra ù u slu ~a je vi ma ustav nih pi ta wa, kao i da Evrop ski sud za qud ska pra va u Stra zbu ru ni je sud ko ji od lu ~u je o pi ta wim ustav no sti jed ne ze mqe. Sa mar xi} is ti ~e da ne vi di na ~in ka ko bi se iz ve la „ta vr sta in ter ven ci je”, ali da ipak ne sum wa u to da }e „bi ti àl bi, op tu ì va wa i pot ka zi va wa” jer je to, ka ko je oce nio, „stil i na ~in ra da qu di ko ji su tra ì li auto no mi ju Voj vo di ne na na ~in we ne se pa ra ci je od Sr bi je”.

ekonomija

utorak17.jul2012.

dnevnik

„AL BUS” IZ VO ZI U AFRI KU

NE U SPE LA PRO DA JA JO[ JED NE FIR ME U STE ^A JU

No vo sad ski de ter yent To ne bro do gra di li {te pe re u An go li u Ba~ kom Mo no {to ru Novosadska fabrika deterxenata i ku}ne hemije „Albus”, koja posluje u sastavu sistema „Invej”, po~e}e krajem jula izvoz u Angolu isporukom prvog kontejnera od 20 tona pra{kastih deterxenata „aksal” i „maks citrus”. Pо re ~i ma ge ne ral nog direktora Mi lo ra da Vu ko j e v i } a, pre go vo ri su trajali mesecima, u jednom trenutku bili su ~ak u prekidu, ali je u saradwi s vode}im distributerima, na kraju dogovor postignut, tako da je „Albus„ postao prva hemijska fabrika u Srbiji koja izvozi Angolu. Kako se navodi u saop{tewu „Albusa”, u planu

je da se asortiman izvoznih proizvoda za afri~ko tr`i-

Ku}ni buxeti sve su tawi, i kad se popla}a sve {to se mora, u nov~anicima ostane veoma malo para, koje se tro{e na najnu`nije, pre svega na ishranu. Iako o odmoru malo ko razmi{qa, izvesno je da je mnogo mladih koji su spremni da rade i zarade ne{to novca da bi krenuli put mora. A najboqi na~in da to i ostvari je da se u~lane u neku od omladinskih ili studentskih zadruga i sa~ekaju poziv koji im moè omogu}iti lepu zaradu. Bilo da planiraju da odu na more, plate tro{kove studija, kupe uxbenike, ne{to od ode}e i obu}e, ili pomognu roditeqima u prevazilaèwu svakomese~nih tro{kova. Dakle, put do zarade vodi preko zadruga i moè se re}i da je ponuda poslova dosta dobra, mada ne kao {to je bila pre nekoliko godina, jer stawe u privredi nije sjajno pa to uti~e i na ponudu sezonskoih poslova. Ipak, mogu}e je dobro zaraditi jer je cena radnog sata od 100 pa i do 300 dinara, {to zavisi od vrste posla. To prakti~no zna~i da se mese~no moè zaraditi i vi{e od 30.000 dinara, ali treba re}i da se poslovi preko zadruga uglavnom obavqaju nekoliko dana, retko ceo mesec, ali, budu}i da je dnevnica za poslove koji traju nekoliko dana izme|u 800 i 3.000 dinara, moè se re}i da se ipak, moè dobro zaraditi. Posao preko ovih zadruga mogu dobiti sredwo{kolci i studenti do 26 godina, kao i osobe do 30 godina, za koje je procedura prilikom pla}awa ne{to druga~ija, odnosno wima se upla}uju doprinosi za zdravstveno i penzijsko osigurawe, {to kod mla|ih nije slu~aj. U nekoliko omladinskih i studentskih zadruga u Novom Sadu

isti~u da je vi{e onih koji tra`e posao nego onih kojima treba radna snaga, ali da se ipak radi. Po re~ima komercijalistkiwe u OZ „Dunav” Mi li ce Ogri zo vi}, ponuda i poslova i radne snage zavisi od perioda u godini, a u

Najboqe pla}eni poslovi su oni na gra|evini, ali je sada ponuda u toj oblasti veoma mala. Naj~e{}i poslovi su za promociju razli~itih proizvoda, distribuciju flajera, anga`man na istovaru ili utovaru, dosta dobra ponuda bila

Od bi ja we te {kog po sla U suboti~koj OZ „Prizma”, ukazuje kwigovo|a Zo ran Cre puq ski, oni koji posao traè na sat mogu zaraditi od 150 do 200 dinara, {to, naravno zavisi od vrste posla, te se najmawe pla}a ~i{}ewe, a najvi{e novca moè se zaraditi obavqaju}i te{ke fizi~ke poslove. Po wegovim re~ima, ponuda poslova daleko je mawa nego ranije, a sve je mawe i sezonskih poslova koji su vezani za poqoprivredu. Iako ukazuje na to da je mnogo vi{e onih koji prihvataju svaki ponu|eni posao, Crepuqski kaè da se de{ava da, zbog vrste ponu|enog posla, neki odbiju da rade. letwim mesecima vi{e je onih koji traè posao. Ona isti~e da je u posledwih nekoliko godina primetno da je svaka naredna godina lo{ija i da se ponuda poslova smawuje. – Dnevno je mogu}e zaraditi od 800 pa i vi{e od 2.000 dinara, {to zavisi od vrste posla koji se obavqa – kaè Milica Ogrizovi}. –

je i za „Egzit„, angaòvali smo mlade i za Zmajeve de~je igre, a sada, dok su u toku godi{wi odmori, angaùju se osobe za sekretarske poslove. Po re~ima direktor SZ „Sajam” Ve ska Pi ù ri ce, na sat studenti mogu zaraditi od 150 dinara pa i do 300 dinara, koliko se pla}a za najteè poslove. Ipak, kaè

Firma “Teratrejd” iz Beograda Ne na da Go li ja ni na i Vla di mi ra [e ke rov skog ve}inski je vlasnik brodogradili{ta, odnosno 93 odsto wegovog kapitala, penzijski fond ima 5,5 a preostali deo pripada radnicima. Ste~aj je u brodogradili{tu otvoren 21. marta pro{le godine, i tada je na evidenciju Nacionalne slu`be zapo{qavawa oti{lo 130 radnika. Dug brodogradili{ta je pet miliona evra, a najve}i poverioci su OTP banka i banka Inteza, koje potra`uju oko 300 miliona dinara. Poreska uprava potra`uje deset miliona dinara a 130 radnika na ime neispla}enih zarada 48 miliona. J. P. PRO DU @EN ROK ZA SUB VE NCI JE IN VE STI TO RI MA

Naj bo qe se pla }a „ki~ ma trans”

Ban ke i dr `a va da sa ra |u ju

ka struktura banaka oja~ala, a poreski obveznici nisu morali da spasavaju nijednu od tih banaka – izjavio je ju~e biv{i guverner Narodne banke Srbije Ra do van Je la {i}. On je ocenio da zbog ekonomske krize dr`ave i vlade ne treba da imaju isti odnos prema bankama kao pre krize jer se i ekonomska situacija u me|uvremenu promenila i situacija u svakoj zemqi se danas znatno razlikuje u odnosu na vreme pre krize. On je naglasio da dr`ava treba intenzivnije da koristi sopstvene ekonomske potencijale da se novo kreditirawe obezbedi iz doma}ih izvora, umesto iz stranih, da se omogu}e da podsticajne mere za strane investitore, a vlade i banke treba da intenzivnije sara|uju da bi se obezbedila „situacija u kojoj svi dobijaju”.

rad Ve qo vi}. – Te cene, me|utim, nisu bile obavezuju}e za kupce, ali nije bilo ponuda pa }e nova prodaja biti negde sredinom avgusta. Ukoliko ponu|ena cena bude mawa od od polovine vrednosti, na takvu prodaju saglasnost mora dati odbor poverilaca.

SVE MA WE PO SLA I ZA SE ZON CE

RA DO VAN JE LA [I]

Dr`ave zahva}ene ekonomskom krizom ne bi trebalo da sada imaju identi~an odnos prema bankama kao pre ekonomske krize, ali vlade i banke treba intezivno da sara|uju na obostranu korist da bi se {to boqe prevazi{li efekti ekonomske krize, re~eno je na otvarawu Letwe {kole ekonomije. – Dr`ava je donela dobru odluku kada je odlu~ila da privatizuje bankarski sektor u Srbiji, zato {to je vlasni~-

Prodaja brodogradili{ta “Teratrejd–Brodoremont” u ste~aju u Ba~kom Mo no {to ru ni je us pe la jer nije bilo zainteresova nih ku pa ca i ti me je agonija te firme, koja ne radi ve} dve godine, nastavqena. – Imovina brodogradili{ta ponu|ena je na prodaju u tri odvojene celine, a to su gra|evinski objekti, zemqi{te i oprema, koji su proceweni na 89 miliona dinara, zatim bar`a nosivosti 460 tona, procewena na 18,6 i nedovr{eni tanker, koji je pre uvo|ewa ste~aja ra|en za kupca u Holandiji, ~ija vrednost je trenutno 105 miliona dinara – rekao je ste~ajni upravnik Mi lo -

{te pro{iri, pre svega pro iz vo di ma ko ji ima ju dugu tradiciju i kvalitet i na tr`i{tu su du`e od veka. Vukojevi} je napomenuo da je posle privatizacije 2005. go di ne in ten ziv no ulagano u modernizaciju po go na, ali i po di za we do dat nog kva li te ta ve} dokazano dobrih proizvoda, {to je s reorganizacijom fa bri ke da lo o~i gledne rezultate. Uvedeni su stan dar di kva li te ta, osvojeni novi proizvodi, posebno kolekcija ku}ne hemije „Tash all in hause„, program za kupawe „Every day„, a redizajnirana je i bebi-kolekcija „pega”.

Za rad no me sto do 10.000 evra

Piùrica, posao koji je fizi~ki veoma teàk ne traje duè od sedam dana. On ukazuje na to da su mladi spremni da rade i da se veoma retko de{ava da neko odbije ponu|eni posao, bez obzira na to da li je re~ o promociji ili te{kom fizi~kom radu, a kada se to i desi, razlog su obaveze na fakultetima, a nikako odbijawe posla. I direktor OZ „Kodeks” De jan Se ku li} isti~e da se veoma retko de{ava da se posao odbije, ali napomiwe da je ponuda poslova daleko mawa nego ranije. – U OZ „Agrohem Ba~ka” u Somboru na sat se moè zaraditi od 110 do 150 dinara, a mnogo je onih koji su spremni da rade – kaè Sve tla na Lu ki} iz te zadruge. Ona isti~e da je i po tome vidqivo da je velika kriza i da je novac preko potreban, a kaè da su u ovom trenutku aktuelni poslovi u poqoprivredi te da je dobra ponuda i poslova i radne snage pa da za one koji ho}e da rade posla preko zadruge ima. – U skladu sa stawem u privredi grada je i ponuda poslova preko OZ „Feniks” iz Zrewanina – isti~e komercijalista Mi lo rad Gr bi}. Po wegovim re~ima, zaintresovanih da rade ima mnogo, ali ponuda poslova je mala. Na sat se moè zaraditi od 100 do 300 dinara, a kao i u ostalim zadrugama, najvi{e su pla}eni najteì fizi~ki poslovi – utovar, istovar, iskopi. Ipak, kaè Grbi}, prilikom anga`mana za najteè poslove, rad je normiran pa se zarada formira ne samo po satu ve} i po kvalitetu rada, te oni koji su dobri radnici to i osete prilikom isplate i, naravno, obrnuto. D. Mla |e no vi}

Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) produìla je do 3. avgusta rok za slawe prijava za dodelu bespovratnih sredstava investitorima za direktne investicije. Prethodni rok za slawe prijava bio je 20. juli. Na konkurs se mogu prijaviti preduze}a koja realizuju investicione projekte u proizvodnom sektoru, sektoru usluga koje mogu biti predmet me|unarodne trgovine ili strate{ke projekte u oblasti turizma. Visina podsticaja je ovog puta za sva podru~ja u Srbiji podjednaka, od 4.000 do 10.000 evra a razlikuju se samo uslovi koje investitori moraju da ispune da bi dobili taj novac. Tako se za investicije u lokalnim samoupravama koje su svrstane u ~etvrtu grupu razvijenosti u Srbiji i devastirana podru~ja podsticaji po radnom mestu kre}u od 4.000 do 10.000 evra. Investitori moraju da ispune uslov da je vrednost ulagawa u osnovna sredstva najmawe 500.000 evra i da }e otvoriti najmawe 50 novih radnih mesta. Za investicije u lokalnim samoupravama svrstenim u prvu, drugu i tre}u grupu po razvijenosti, vrednost podsticaja je od 4.000 do 10.000 evra po radnom mestu, vrednost nameravanog ulagawa mora da bude milion evra i da se investitor obaveè na otvarawe minimum 50 radnih mesta. Ako investitori èle da ulaù u sektor usluga koje mogu biti predmet me|unarodne trgovine, dobi}e tako|e podsticaje u visini od 4.000 do 10.000 evra, a uslov je da vrednost ulagawa bude 500.000 evra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

113,0653

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 115,3728

118,0264

112,7192

Australija

dolar

94,3863

96,3125

98,5277

94,0973

Kanada

dolar

91,0495

92,9077

95,0446

90,7708

Danska

kruna

15,1923

15,5023

15,8589

15,1457

kruna

15,1298

15,4386

15,7937

15,0835

[vedska

kruna

13,1160

13,3837

13,6915

13,0759

[vajcarska

franak

94,0643

95,9840

98,1916

93,7764

V. Britanija

funta

143,8308

146,7661

150,1417

143,3905

SAD

dolar

92,3963

94,2819

96,4504

92,1134

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 7. 2012. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (435,78 -0,38)

Soja protein, Be~ej

8,38

530 209.485.484

Veterinarski zavod, Subotica

0,31

326

16.300

AIK banka, Ni{

-3,91

1.350

35.100

Komercijalna banka, Beograd

0,23

1.335

134.789

NIS, Novi Sad

-0,48

624

1.805.290

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.640

157.440

Komercijalna banka, Beograd

0,23

1.335

134.789

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.340

210.600

Soja protein, Be~ej

BIP u restrukturirawu, Beograd

-17,14

2.915

8,38

530

209.485.484

Energoprojekt holding, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-16,67

800

250.400

0,00

425

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-8,33

2.750

137.500

-0,52

385

294.661

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.640

157.440

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-2,67

2.070

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.200

12.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

0,00

490.200

Tigar, Pirot

0,00

300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,31

326

16.300

/ Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt Entel, Beograd Norve{ka

Promena %

Univerzal banka, Beograd Go{a monta`a, Velika Plana Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,59

1.700

34.000

-4,35 Promena %

2.200 Cena

2.200 Promet

Soja protein, Be~ej

8,38

530 209.485.484

NIS, Novi Sad

-0,48

624

TE - TO, Senta Pobeda holding, Petrovaradin Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,72

5.700

1.805.290

0,00

171

354.996

-16,67

800

250.400

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

PR VI ^O VEK NBS-a DE JAN [O [KI] NE ]E POD NE TI OSTAV KU

Gu ver ner od la zi sa mo ako ga sme ne Gu ver ner Na rod ne ban ke Srbije De jan [o {ki} izjavio je ju~e da ne postoji nijedan razlog za wegovo smewivawe ili ostavku. – Ne o~ekujem da se sa mnom i{ta desi, namarevam da ostanem na ovoj funkciji i ne bih ulazio u polemike s politi~arima – rekao je [o{ki}. Na pitawe pod kojim uslovima bi podneo ostavku, odgovorio je da o tome ne razmi{qa jer za to nema razloga. On je dodao da ne o~ekuje da }e biti promena na ~elu NBS-a po formirawu nove vlade Srbije, ali je kazao da oni koji `ele da ga smene mogu koristiti zakonom utvr|enu proceduru. – Posao guvernera obavqam odgovorno, u skladu sa zako-

~i }a da je potreban dogovor me|u bankama o tome kako da pomognu privredi i gra|anima, [o{ki} je kazao da za to

Kriv ci vla sni ci Agro ban ke On je naglasio da je NBS otkrio probleme u poslovawu Agrobanke, napomiwu}i da su za te probleme krivi oni koji su ih napravili, a ne oni koji su ih otkrili. Po [o{ki}evim re~ima, oduzimawe dozvole Agrobanci je neuspeh vlasnika, odnosno akcionara, a ne supervizora, odnosno NBS-a. On je naveo da na osnovu izve{taja banke i revizora NBS nije morao da otkrije probleme jer su oni govorili da je Agrobanka u 2010. imala vi{e od milijardu dinara dobiti i kapitalnu adekvatnost od 19 odsto, {to je iznad propisanih 12 odsto. nom i u interesu dràve – rekao je [o{ki}. On je naveo da ne èli da polemi{e sa politi~arima o tome kako radi NBS. – êsto je bilo napada na NBS iz vladaju}e koalicije, a sada iz drugih stranaka – rekao je [o{ki}, naglasiv{i da ne}e da odgovara na neargumentovane kritike. Po vo dom oce na man da ta ra za sastav nove vlade Ivi ce Da -

nije mogu}e posti}i op{ti dogovor, ve} samo dogovor banke i klijenata, uz uzajamni interes. Guverner [o{ki} izjavio je da je posao centralne banke da nadgleda poslovawe banaka i {titi javni interes, kao u slu ~a ju Agro ban ke, a ne da upravqa poslovnim bankama i da u wihovo ime donosi poslovne odluke. Po wegovim re~ima, posao centralne banke je da za{titi

depozite gra|ana i preduze}a u bankama, odnosno finansijsku stabilnost, i da onemogu}i da poslovawem banke to bude ugroèno. Guvrener je precizirao da NBS nema zadatak da {titi akcionarski kapital od gubitaka i od lo{ih odluka uprave koju su vlasnici sa mi iza bra li. [o {ki} je ukazao na to da zadatak centralne banke nije ni da izve{tava ak ci o nare o teku}em poslovawu banke, da daje smerni ce za uspe{no po slo va we banke, niti da obavqa posao dràvnog tuìoca, suda ili zastupnika akcionara. Guverner je naglasio da su banke u Srbiji stabilne i da je srpski bankarski sistem po svim parametrima mnogo stabilniji od evropskih banaka. Kako je naveo, nivo problemati~nih kredita jeste visok, ali za wih postoje rezervacije u bilansima banaka, a nivo kapitalne adekvatnosti je ve}i od 17 odsto, dok je me|unarodni standard osam odsto. D. Vu jo {e vi}

utorak17.jul2012.

SU [A PRE PO LO VI LA PRI NO SE – DR @A VA MO RA DA RE A GU JE

Mo gu }a za bra na iz vo za p{e ni ce i ku ku ru za

Na to da je na wivama dogorelo do nokata i da su nepovoqne vremenske prilike dovele do {teta na poqoprivrednim proizvodima, koje }emo na kraju mo`da vagati i milijardama evra, ukazuju i sve glasnija razmi{qawa o dono{ewu zabrane izvoza pojedinih kultura. Kako je sada najgora situacija s kukuruzom, ovih dana se kao veoma mogu}a opcija pomiwe spu{tawe rampe za ìto. Zagovornici te mere ukazuju na to da bi, ako to ne uradi tehni~ka vlada, prvi potez nove vlade morao da bude uvo|ewe zabarane za izvoz p{enice i kukuruza barem do kraja godine, dok se konsoliduju redovi i uvidi kakva nam je zapravo letina. Po wima, ta mera je prosto neophodna za stabilizaciju cena na doma}em trì{tu jer se, s obzirom na umawen rod, o~ekuju zna~ajnija poskupqewa namirnica, a potrebno je i da se spre~i nekontrolisan izvoz ìta dok se ne uvidi kakvi su nam bilansi i kako smo pro{li s letinom. – Mnogo je pri~a o zabrani, ali dono{ewe takve odluke je komplikovano jer bi mi{qewe trebalo da usaglasi odre|en broj ministarstava pa onda da takav predlog podnesu vladi. Stoga nije realno o~ekivati

mere zabrane barem s tehni~kom vladom, ve} tek kada nova vlada bude izabrana – ka`e za „Dnevnik“ Vu ko sav Sa ko vi} iz „@ita Srbije“. Me|utim, s druge strane, on napomiwe da smo kao dr`ava preuzeli razne obaveze, pa bi i dono{ewe za-

– Kada se o toj meri pri~a, uglavnom se pomiwu dve robe – p{enica i kukuruz, ali }e se sigurno i uqare oglasiti kada za to do|e vreme – dodaje na{ sagovornik. Elem, sada je glavni razlog koji bi do zabrane izvoza mogao dovesti

brane moralo da se sagleda u tom svetlu. Naime, potpisali smo sporazum o trgovini s EU, kao sastavni deo SSP-a, i obe}ali da ne}emo preduzimati nikakve dodatne mere, {to verovatno podrazumeva i usagla{avawe stavova na{e kancelarije za pridru`ivawe s Briselom.

– su{a na wivama kukuruza. Ona je poprimila razmere katastrofe i procewuje se da }e rod biti prepolovqen, {to }e u tom slu~aju biti na ivici na{ih potreba. Ipak, procena {tete realnija }e se mo}i dati iza ki{e koja se najavquje. Ali, evidentno je da je {teta ogromna i da }e gubitak na parcelama na kojima u proteklom periodu nije palo ni kapi ki{e biti stopostotan. Pod pretpostavkom da }e prinos biti 50 odsto mawi, to je {teta na 3,5 miliona tona kukuruza. S obzirom na to da je `uto zrno po toni sada oko 200 evra, re~ je o {teti od 700 miliona evra u proizvodwi kukuruza. Objektivno, {teta je blizu toga, vele stru~waci. Ako tome dodamo i {tete na soji, {e}ernoj repi, te one koje su mrazevi izazvali na vo}u i povr}u, situacija je zaista ozbiqna. S. Glu {~e vi}

Bi }e ak tu el na te ma... – O~ekivati zabranu preko no}i nije realno, a nezahvalno je govoriti i o tome da li je ona neophodna ili ne jer je mnogo argumenata i za i protiv – kaè Sakovi}. – [to se p{enice ti~e, sigurno je da je imamo dovoqno, ~ak i vi{e nego {to ovoj zemqi treba. Doma}e potrebe su, naime, oko 1,6 milion tona a ètva je zavr{ena s 1,9 milionom tona a imamo i 100.000 tona prelaznih zaliha. S druge strane, ako se neko pla{i prekomernog izvoza, ako èle da se cene limitiraju na doma}em trì{tu, da ne rastu, jedna od mera bi mogla biti zabrana izvoza, kao {to bi mogla biti i neka druga mera, poput ukidawa carina na uvoz. U svakom slu~aju, siguran sam da }e to biti aktuelna tema u narednom periodu, a nisam siguran da se ne}e zavr{iti zabranom.

tre]e doba

utorak17.jul2012.

Na koN voj Nih peN zi o Ne ra i sa Mo stal ci pre te ot ce pQe weM od je diN stve Nog FoN da pio

Za na tli je tra è auto no mi ju svo je ka se Po sle voj nih pen zi o ne ra, sa Sa da }e Aso ci ja ci ja ma lih i Mi li sa vqe vi}. – Da nas tri pri mo stal ci, ali i osi gu ra ni ci ko sred wih pred u ze }a ini ci ja ti vu vat na pred u zet ni ka ra de za jed ji sa mi se bi upla }u ju do pri no se za iz dva ja we fon da sa mo stal nih nog pen zi o ne ra i taj }e se od nos za sta rost, tra ì }e da se “ot ce de lat no sti iz jed ni stve nog Fon ovim tem pom do dat no po gor {a ti pe” od Fon da PIO – do {li su do da PIO upu ti ti no voj vla di Sr jer sve ma we pri vat ni ka pla }a ra ~u ni ce da su od lu kom da se ~e ti ri ne ka da {wa pen zi o na fon da spo je u je dan oni o{te }e ni. Na i me, biv {i fond sa mo stal nih de lat no sti uvek je imao mno go vi {e nov ca od osta lih jer je bi lo ma we pen zi o ne ra a ne ko li ko pu ta vi {e osi gu ra ni ka pa wi ho va ka sa ni ka da ni je bi la pra zna. Me |u tim, ot ka ko su pre ~e ti ri go di ne pri po je ni jed ni stve nom fon du, oni de le sud bi nu svih srp skih pen zi o ne ra, a ta kvih je 1,7 mi lion, i stra hu ju {ta }e bi ti s wi ho vim pri na dle `no sti ma s ob zi rom na ogrom nu „ru pu„ u bu xe tu i to {to dr à va mo ra sva kog me se ca da do ti ra go to vo po lo vi nu iz no sa po treb nog za re dov nu is pla tu. Ra ~u ni ca Fon da PIO po ka zu je da tre nut no go to vo sa mo je dan za po sle ni upla }u je do pri no se za Uza lud su bla go vre me no bri nu li o sta ro sti jed nog pen zi o ne ra, a ta kav od nos je bez ogrom ne do ta ci je do pri no se po {to vi de da od pen dr à ve neo dr ìv, ni ti zi je ne }e ima ti vaj de. Pred u zet ga ran tu je is pla tu pen zi ni ci ma se ne do pa da ni ide ja da ja. Da se pen zi je is pla dr à va vo di so ci jal nu po li ti ku }u ju sa mo od do pri no sa, pen zi o nog fon da a ona to ~i ni. fond za za po sle ne – a tre nut no je naj vi {e Da nije stalne i upra vo tih pen zi o ne ra – mo gao bi is pla }i va ti izda{ne pomo}i iz tek 53,7 od sto pen zi o ne buyeta, ~ekove bi ra. Isto vre me no, po qo svakog meseca moglo pri vred ni fond bi mo o~ekivati samo 53,7 gao is pla ti ti sa mo ne pu nih 11 od sto sa da odsto nekada {wih pen zi o ni sa nih pa zaposlenih i nepunih o ra, dok bi vi {e od 80 11 procenata biv{ih od sto ve} su tra osta lo poqoprivrednika bez pen zi je. Za raz li ku od ova dva, fond sa mo sta la ca ima do voq no nov ca da is pla ti ~ak U pret hod ne ~e ti ri go di ne dr 98,09 od sto svo jih pen zi à va je po ve za la rad ni sta` za o ne ra, od no sno go to vo @ar ko Mi li sa vqe vi} 350.000 rad ni ka a o~e ku je se za sve. Ve} ti po da ci su do jo{ iz me |u 75.000 i 120.000. To je voq ni da po ka ù da se sa mo stal bi je, iz no se }i kao glav ni ar gu ne do pu sti vo i neo dr ì vo. ci ni su pre te ra no usre }i li {to ment da vi {e ne è le da gu be no Po {to su ne dav no i voj ni pen se wi ho va ka sa uto pi la u za jed vac i pla }a ju tu |e du go ve sa mo zi o ne ri na ja vi li da }e od no ve ni~ ku i {to stre pe, iako bi i sa za to {to je di ni u ovom tre nut ku vla de Sr bi je tra ì ti da se wi sa da {wom na pla ti vo {}u do pri za ra |u ju i iz vr {a va ju za kon sku hov fond iz dvo ji iz ci vil nog – no sa mo gli mno go mir ni je ~e ka oba ve zu pre ma pen zi o nom fon du. ma da je on pri po jen tek po ~et ti bu du }e da ne. Oni su, do du {e, i Pred sed nik te aso ci ja ci je @ar kom ove go di ne – jer sma tra ju da ka da je do ne ta od lu ku da se fon ko Mi li sa vqe vi} is ti ~e da }e i wi ho ve pri na dle `no sti bi do vi ob je di ne, prav da ju }i to ma fond sa mo stal nih de lat no sti ti ne iz ve sni je ne go ra ni je, za wim tro {ko vi ma i sma we wem da nas ima 61.581 pen zi o ne ra i je rad nu gru pu ko ja ra di na pri pre ad mi ni stra ci ji, sma tra li da je di ni je spo so ban da se be iz dr à mi da qih pen zi o nih re for mi, to po gre {no i ni je po {te no jer va te za to ne sme bi ti ugro èn. ali i na no voj vla sti je da pro ce je sa mo sta la ca mno go ma we ne go – U tre nut ku spa ja wa, sa mo ne ko li ko su wi ho vi zah te vi biv {ih za po sle nih a i re dov ni je stal ci su na ra ~u nu ima li 20 mi oprav da ni i da li je re al no da se su pla ti {e ne go mno ga pred u ze li o na di na ra i ta da je pet osi gu sa da je din stve ni fond po no vo }a, ali ni ko te wi ho ve ar gu men ra ni ka pla }a lo do pri no se a je ce pa. te ta da ni je uva ìo. dan pri mao pen zi ju – na gla sio je Qu bin ka Ma le {e vi}

ka ko dok tor ka @e

Ku} ni po slo vi usre }u ju mu {kar ce Re zul ta ti is tra ì va wa spro ve de nog na Kem bri xu po ka za la su mu {kar ci ko ji oba vqa ju ku} ne po slo ve – sre} ni ji od osta lih. Stu di ja je za sno va na na is pi ti va wu 30.000 oso ba u 34 ze mqe. Ka ko is ti ~u na u~ ni ci, po de la ku} nih po slo va po boq {a va i at mos fe ru me |u part ne ri ma. Da kle, pred ra su de o „ma ~i zmu„ te meq no su do ve de ne u pi ta we. Is tra ì va we je, iz me |u osta log, po ka za lo da su pru `ni ci ose }a ju kri vi cu ka da ne po ma ù u oba vqa wu ku} nih po slo va. Usta no vqe no je i da mu {kar ci mno go vi {e vo le da oba ve ~ak i one po slo ve ko ji im ne pri ja ju, ne go da se su o ~a - Na por i do sa da lak {i od bra~ nih sva |a va ju s ra znim mo gu }im kon flik usi sa va we sta na, ~i {}e we dvo ti ma. ri {ta ili ula za u stan, pra we Ka ko tvr de psi ho lo zi, osim pro zo ra ili ri ba we ku pa ti la sre }e i za do voq stva ko je mu od li ~an su vid, ina ~e, neo p hod ne {kar ci ose }a ju pri li kom po ma re kre a ci je. Na rav no, ne tre ba ga wa u ku} nim po slo vi ma, za se pre te ri va ti pa ~im se ose ti za ni o re je ta kva sa rad wa dra go ce mor, va qa pre dah nu ti ili ne dvr ni ja. Na i me, bri sa we pra {i ne, {en po sao osta vi ti za su tra. I

le ka ri pre po ru ~u ju sva ko dnev nu akriv nost, a to, osim {et we, pli va wa ili vo `we bi ci kla, mo gu bi ti i ku} ni po slo vi, ali va qa i ne pre ce wi va ti svo je fi zi~ ke i zdrav stve ne spo sob no sti, od me ri ti po slo ve, pra vil no ih ras po de li ti, i to ta ko da spre ma we, u za vi sno sti od te ì ne, ne tra je du è od po la sa ta. Dok to ri sa ve tu ju da se te ì po slo vi, a i oni to kom ko jih se oso be u po zni jim go di na ma mo gu even tu al no i ozle di ti, kao {to je pe wa we na sto li cu ili mer de vi ne da bi se opra li pro zo ri ili obri sa la pra {i na s vi so kog na me {ta ja, ipak, pre pu ste mla |i ma. To kom spar nih let wih me se ci ku} ne po slo ve naj bo qe je za vr {i ti uju tru ili pred ve ~e, ka da je tem pe ra tu ra ne {to ni à. Uko li ko se pri li kom ra da rev no sni su pru `nik za di {e, ose ti vr to gla vi cu ili sla bost, po sao va qa pre ki nu ti i od mo ri ti se uz ~a {u hlad nog ~a ja ili li mu na du. j. Bar bu zan

dnevnik

Iskqu~ewa struje Su sek: od 8 do 13 ~a so va vi kend na se qe Ko ru {ka. Fu tog: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa Fu tog od uli ce R. Kon di }a, In du strij ske i ka na la pre ma Du na vu. ôr ta nov ci: od 8.30 do 11.30 vi kend na se qe Do wi Ma tej. Su tra No vi Sad: od 8. 30 do 11.30 Jug Bog da na i uli ca Te ke li ji na od Be le wi ve do P. âr no je vi }a; od 9 do 12 ~a so va Tol sto je va 3-15; od 8 do 12 ~a so va Vi {a po slov na {ko la i Prav ni fa kul tet. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa od gro bqa do cr kve na Pa ra go vu, âr dak i Po po vi ca od Mo {i ne vi le do [um ske ku }e.

U ULICI TODORA JOVANOVI]A TOZE

Bez saobra}aja zbog radova

Letwe radno vreme Muzeja Vojvodine

Na sta vak re kon struk ci je vre lo vod ne mre `e u Uli ci To do ra Jo va no vi }a To ze is pred bro je va 2 i 4 po ~i we da nas i zbog ovog po sla do ~e tvrt ka }e va `i ti pri bre me na za bra na sa o bra }a ja. Deo Uli ce To do ra Jo va no vi }a To ze iz oba prav ca do bro ja 2, od no sno 4 bi }e sle pa uli ca. B. M.

Mu zej Voj vo di ne od da nas pre la zi na let we rad no vre me po kom }e ra di ti do 4. sep tem bra. Od utor ka do pet ka, Mu zej }e ra di ti dvo krat no, od 9 do 14 ~a so va i od 18 do 22 ~a sa, a vi ken dom od 10 do 18 ~a so va. J. Z.

Novosadska utorak17.jul2012.

SUTRA U DOMU ZDRAVQA

Ote`ano halo sa Kol centrom Zbog teh ni~ kih pro ble ma su tra su mo gu }i po vre me ni pre ki di pri li kom us po sta vqa wa te le fon ske ve ze sa Kol cen trom Do ma zdra vqa. Ra do vi na in fra struk tu ri ra ~u nar ske mre `e po ~i wu ve ~e ras i zbog to ga po sto ji mo gu} nost da Kol cen tar ne }e ra di ti

pu nim ka pa ci te tom. Le ka ri i me di cin ske se stre ra di }e nor mal no. Hit ni slu ~a je vi ne za ka zu ju pre gled. Iz ove zdrav stve ne usta no ve mo le gra |a ne za raz u me va we i str pqe we pri li kom za ka zi va wa pre gle da to kom su tra {weg da na. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Za {to je mle ka ra pre su {i la U No vo sad skoj mle ka ri od pro {le ne de qe ne pre ra |u je se mle ko. Ta~ ku na pro iz vod w u u mle k a r i sta v qa vla snik, bri tan ski In ve sti ci o ni fond „Sal ford”, ko ji ju je ku pio 2003. Kao oprav da we za po me nu ti po tez pre do ~a va se da je no vo sad ski brend ne is pla tiv. A ka da je „Sal f ord” svo je v re m e n o pa za rio mle ka ru, ona je bi la jed n a od naj u s pe { ni jih. Mle ka ra je ula skom pri vat nog ka pi ta la sti gla do to ga da po sta ne ne u spe {na, a bi la je uspe {na ka da je u fir mi bio dru {tve ni ka pi tal!? Da li }e „Sal ford” mo `da za tvo ri ti i dru ge svo je mle ka re u Sr bi ji i po ~e ti da

mu z e kra v e u ze m qa m a u okru è wu, i on da na srp sko tr ì {te iz vo zi mle ko? Taj fond ne dav no je ku pio mle ka ru u Te sli }u u BiH, a po stao je vla snik i Qu bqan ske mle ka re, te mu je ta ko otvo ren put za iz voz u ze mqe EU. Da li je plan „Sal for da” da ostva ri pro fit i ode zbog eko nom ske kri ze? Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je je dva pu ta po ru ~i la da taj In ve sti ci o ni fond ima mo no pol. Dr à va je svo je vre me no mle ka re pro da la i ni je se mno go oba zi ra la. Kod nas pri v a t i z a c i ja odav n o uzi ma da nak, ta ko {to sve ide pre ko le |a za po sle nih. Z. Deli}

V remeploV

Pla`a se skrasila Jav no ku pa ti lo na du nav skoj oba li kod No vog Sa da pr vi put je u spi si ma Ma gi stra ta po me nu to 1828, ali je si gur no ono ta da ve} ra di lo ne ko li ko go di na. „[vim {u le” ({ko la pli va wa), ka ko je na zi va no jav no ku pa ti lo, ne pre sta no se se qa ka lo sa jed ne oba le na dru gu i bi lo u nad le `no sti grad skih ili voj -

nih vla sti, da bi ko na~ no 17. ju la 1937. ob ja vqe no da je ku pa li {te sme {te no sto ti nak me ta ra niz vod no od mo sta Kra qe vi }a To mi s la va, na le voj oba l i. Ipak, ne ka ko pred Dru gi svet ski rat ku pa li {te se usta li lo na pro sto ru na ko jem se i da nas na la zi. N. C.

„EGZITOM” ZA ^ETIRI DANA PRODEFILOVALO 150.000 QUDI, U KAMPU BILO 4.000 MLADIH

Kulise spu{tene, slaù se uspomene Sa mo ne ko li ko sa ti po {to je ju ~e za vr {io i po sled wi takt na Dens are ni rad ni ci su po ~e li sa „ra sta vqa wem” ovo go di {weg „Eg zit” fe sti va la. Ve} oko 11 ~a so va Pe tro va ra din ska tvr |a va osta la je bez po se ti la ca, a na sce nu su stu pi li rad ni ci JKP „î sto }e” i fir mi ko je mon ti ra ju am bi jent na „Eg zi tu”. Po re ~i ma or ga ni za to ra to kom ova ~e ti ri da na, fe sti val je po ho di lo oko 150 hi qa da qu di. Ono {to je sva ka ko bi lo pri met no sva kom ko se po peo go re i ob reo se na mno gim bi na ma je ste ma wi broj po se ti la ca od onog na ko jeg smo na vi kli. - î sti se pro stor na Tvr |a vi, skla wa ju se ogra di ce i ras for mi ra ju bi ne. U ro ku od par da na sve }e se vra ti ti u pre |a {we sta we - re kla je port pa rol ka fe sti va la Bo ja na Ko va ~e vi}. Kao ne ko li ko da na pre po ~et ka fe sti va la ta ko i sa da Tvr |a va iz gle da kao ogrom no gra di li {te, ta ka rak te ri sti ka ne za o bi la zi ni Pod gra |e, a naj vi {e ma te ri ja la ima na rav no na Glav noj bi ni. Qu bi te qi mu zi ke za so bom su osta vi li opu {ke i pra {i nu, a prek si no} we zve zde fe sti va la „Gans end ro u zis” kon fe te u svim bo ja. I u Eg zi to vom kam pu sve pro ti ~e u opra {ta wu. Naj ve }a gu `va je na ula zu od no sno iz la zu iz ko ga se la ga nim ko ra kom ise qa va ju pre mo re ni po {to va o ci fe sti va la sa pr tqa gom ko ji ne ret ko za u zi ma vi {e od po la te la. Pre ma pro ce na ma or ga ni za to ra, u kam pu na [tran du obi ta va lo je oko ~e ti ri hi qa de qu di, {to je bli zu pu nih ka pa ci te ta ovog pro sto ra.

- Pr vog da na na kon fe sti va la ode vi {e od po lo vi ne po se ti la ca, ta ko o~e ku je mo i ovaj put, a do su tra u 16 ~a so va mo ra se ise -

kam p u, pre o s ta l u ener g i j u utro {i ti da na mi ru pro {e ta ju gra dom i vi de ne {to vi {e sem Du na va i tvr |a ve.

nih ~a {a, fla {a i raz li ~i te pa p ir n e am b a l a ` e. Osta t ak ra d o v a na ure | e w u tvr | a v e rad ni ci ovog pred u ze }a za vr -

li ti i po sled wi kam per - ka `e port pa rol ka „Eg zit vi li xa” Mi qe na Vu~ ko vi}.

S dru ge stra ne, iz „^i sto }e” sa op {ta va ju da su u pro se ku sa lo ka ci ja na fe sti va lu

{i }e na kon {to or ga ni za to ri fe sti va la sklo ne bi ne i opre mu. Mno go ra su tog sme }a ka ko ka `u iz „^i sto }e” bi lo je na Ke ju, u Gra di }u, u svim uli ca ma ko je vo de od kam pa do tvr |a ve, kao i u cen tru gra da, a naj vi {e sme }a na sa moj tvr |a vi bi lo je tra di ci o nal no na Glav noj bi ni i Dens are ni. A.L. J. Z. Fo to: S. [u {we vi}

Ju ~e pre pod ne tvr |a va osta la bez po se ti la ca, a na sce nu su stu pi li rad ni ci JKP „^i sto }a” i fir mi ko je mon ti ra ju am bi jent na „Eg zi tu”. Kamp ra di do su tra u 16 ~a so va Naj ja ~i sa mo osta ju, pa }e oni ko ji }e na sta vi ti jo{ do su tra po pod ne svoj `i vot u

ali i oko we ga na dan od no si li iz me |u pet na est i dva de set to na ot pa da, naj vi {e pla sti~ -

TOKOM FESTIVALA

Zbog narkotika 52 uhap{ena Mu zi~ ki fe sti val „Eg zit“ pro te kao je bez ma sov ni jeg na ru {a va wa jav nog re da i mi ra, a Pe tro va ra din sku tvr |a vu je, to kom ~e ti ri da na, po se ti lo oko 130.000 qu di. To kom tra ja wa fe sti va la, u 157 za ple na, od u ze ta je iz ve sna ko li ~i na raz li ~i tih nar ko ti ka. Po li ci ja je li {i la slo bo de dva na est do ma }ih dr à vqa na zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e no sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, a li {e no je slo bo de ~e tr de set stra nih dr à vqa na, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e no dr à we opoj nih dro ga, sa op {ti li su iz Po li cij ske upra ve u No vom Sa du.

Po li ci ja je ra sve tli la kri vi~ no de lo od 13. ju la ko ji se do go dio na Tvr |a vi, van pro sto ra na ko me se odr `a va fe sti val, ka da je No vo sa |a nin \. M. (1994) te {ko po vre |en no `em u pre de lu bu bre ga. Zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ka te le sna po vre da, po li ci ja je pod ne la kri v i~ n u pri j a v u pro t iv Dra g o q u b a M. (1993) iz Ko vi qa, a za kri vi~ no de lo u~e stvo va we u tu ~i osum wi ~e ni su Pa vle M. (1994) iz Ko vi qa, Ni ko la I. (1989) iz No vog Sa da i je dan ma lo let nik iz Ka }a. A. Va.

TOPLANA PORU^UJE

O~itavawe tople vode

Rad ni ci JKP „No vo sad ska to pla na“ }e od su tra o~i ta va ti sta we na vo do me ri ma i to plot nim bro ji li ma za to plu po tro {nu vo du za ovaj me sec. “To pla na” ape lu je na po tro {a ~e, a po seb no na sta na re u in di vi du al nim stam be nim zgra da ma, da omo gu }e ovla {}e nim li ci ma pri stup mer nim in stru men ti ma u pod sta ni ci. A. Va.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak17 . jul2012.

TOKOM AVGUSTA

HITNOJ POMO]I I DAQE PUNE RUKE POSLA

Pri ja ve za bes pla tan bo ra vak u vr ti }i ma U skladu sa Odlukom o pravima na finansijsku podr{ku porodici sa decom, pravo na besplatan boravak deteta u Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo” Novi Sad, mo`e da ostvari roditeq, starateq, odnosno hraniteq deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na de~ji dodatak ili pravo na nov~anu socijalnu pomo}, tre}eg deteta i svakog narednog od istog roditeqa, deteta bez roditeqskog starawa i deteta sa smetwama u razvoju. Pravo na besplatan boravak mo`e da

ostvari i dete pred{kolskog uzrasta sa smetqama u razvoju u {koli za osnovno i srednje obrazovwe „Milan Petrovi}” i u Osnovnoj {koli „Jovan Popovi}”. Zahtevi za ostvarivawe prava na besplatan boravak podnose se od 1. do 31. avgusta radnim danom od 8 do 17 ~asova, Slu`bi socijalne za{tite Pred{kolske ustanove „Radosno detinjstvo”, Pavla Simi}a 9. Potrebni obrasci, kao i sva obave{tewa, mogu se dobiti u Slu`bi socijalne za{tite na broj telefona 420-438. B. M.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Pri ~e o re ~i ma” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Pri~e o re~ima„, autora Milana [ipke. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J. Z.

DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Bez {ti kli” Fran ~e ske Lan ~i ni Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, danas i u ~etvrtak da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se danas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „Bez {tikli” Fran ~e ske Lan ~i ni u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. Sofija, devojka iz bogate italijanske porodice, iako je diplomirala savremenu kwi`evnost, radi kao manekenka i zara|uje mnogo novca {etaju}i se pistama Milana, Majamija i Bar-

selone. Duboko prezire svoj posao – mrzi bliceve, reflektore, histeri~nu uùrbanost koja prethodi modnim revijama i manekenke koje izgladwuju svoja tela da bi bile {to mr{avije. U wen intimni svet najboqe su pronikli wena {esnaestogodi{wa cini~na sestra \inevra i Paolo, prijateq i vlasnik kwiàre. Upu{taju}i se iz jedne qubavne veze u drugu, Sofija poku{ava da spozna svet svojih emocija. Traì svoj mir i mesto pod suncem, svesno lutaju}i po blistavom, ali frivolnom i povr{nom svetu mode. U presudnom ~asu jedna osoba }e joj otvoriti o~i i uvide}e ono ~ega nije ni bila svesna... A. Va.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45) KCNS: „I kad bi svi mi ìveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ma {a Mi lu ni} iz Novog Sada (de~ak i devoj~ica), DEVOJÎCE: Na ta {a Sto ji}, Iza be la êr, Dra ga na Ta di}, Mi re la Zu bo vi}, Iva na Ga vri lo vi}, Da ni je la Li si ca La zin i Bi qa na Jo ki} iz Novog Sada, Sa bri na Jo va nov iz Be~eja, Zo ri ca Kr ti ni} i Sa wa Mar ja no vi} iz Veternika, Ja smi na Jag ma {e vi} iz Erdevika, Ta tja na Ba log iz Ba~kog Petrovca, Da ni je la Jo va no vi} iz Kr~edina, Mi le na Anu {i} iz Magli}a, Ta ma ra Sto ja no vi} iz Petrovaradina, Sil vi ja Sva li na iz Vajske, Ran ka Stan ko vi} iz Rumenke, Je le na Mi haj lo vi} iz Suseka, Ja smi na Gvo zde no vi} iz Wego{eva, Gor da na Ra {ko vi} iz Plati~eva, Adri ja na Sma ji} iz Ba~ke Palanke, Mi ra Ko va~ iz @abqa, Iva na Pa vi }e vi} iz Sremske Kamenice i Rad mi la Ring iz Derowa, DEÂKE: Ani ko Pul sak, Sil vi ja Tu ro{, Ja sna Ma ti}, Mi la na Ki zi}, Jo va na [ar ~e vi}, Je le na No vo vi}, Sa wa Du no vi} Elez, De ja na Mi ri lo vi}, Slo bo dan ka Maj ki}, Da ni ca Qe pi} i Mir ja na Kru ja~ ki Bo qa no vi} iz Novog Sada, Sne à na Pe tro vi} iz Titela, Ce ci lia Sa bo iz Temerina, Ja smi na Mar ti} iz Iriga, Dra ga na Veq ko vi} iz Rumenke, Mir ja na Ste fa no vi} iz Stare Pazove, Sa wa Ja ko vqe vi} iz êrevi}a, Mir ja na Ga li} iz Futoga, Ve sna Dra gi ~e vi}, Sla |a na Ma ti}, Ani ta Ba ra wi i Je le na Ve zi li} iz @abqa, Ve sna Pa vli wi iz Selen~e, Zo ri ca Ma ki} iz Qukova, Sla |a na Man di} iz Obrovca, Je le na Za ki} iz Petrovaradina, Ja sna Vr bov ski iz Kulpina i Ka ti ca Stan ~i} iz Magli}a.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ro za Iva na Ra da nov (1943) u 10.30, Lu ci ja Ju ra Ste fa no vi} (1931) u 11.15, Vi do sa va Pe tra @i voj nov (1930) u 12 ~a so va, So fi ja Spa so ja Pe tri} (1928) u 12.45, Alek san dar Ko ste Mi tro vi} (ur na) (1934) u 13.30, Ma ri ja Ig wa ta Ba log (1931) u 14.15, Adi le Mu sli je Sa dri je (1945) u 15 ~a so va i Ve bi Emi ne Gre ku (2012) u 15.45 ~a so va. Na Ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Jo `ef Kar la Te gla {i (1934) u 13 ~a so va i Je le na Da ni e la Kon-Kohn (1926) u 15 ~a so va. Na Me snom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci da nas }e bi ti sa hra wen Du {an Ili je Gra o vac (1939) u 15 ~a so va. Na gro bqu No vi ma jur u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra we na Zla ta Iva na Taw ga (1935) u 11 ~a so va. Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra wen Dra gan Mi ra Ko ra li ja (1986) u 14 ~a so va.

DNEVNIK

Ras hla |e we uda ri lo di rekt no u sr ce Pad temperature je stigao, ali su lekari novosadske Hitne slu`be ju~e za osam ~asova imali isti broj intervencija kao {to je prethodnog dana bilo za 24 ~asa. Dakle, od 7 ujutro do 15 ~asova Hitna pomo} je intervenisala 51 put, a od toga 12 na javnim mestima. Tegobe najvi{e ose}aju hroni~ni bolesnici, sa povi{enim krvnim pritiskom i poreme}enim sr~anim ritmom. Po re~ima dr Na de Vu ~e no vi} da je pala ki{a osve`ewe bi bilo kompletno, a ovako je ostala sparina {to nikako ne pogoduje hroni~nim bolesnicima, a kod zdravih qudi se javqa vrtoglavica, pad koncentracije i op{ta slabost organizma.

- Imali smo veliki broj intervencija na javnim mestima poput [tranda, Gradske ku}e, u bankama i na mestima gde qudi moraju du`e da stoje u redu i gu`vi, a povre|enog radnika, koji je u Kosovskoj ulici propao kroz otvor lifta, odvezli smo u Urgentni centar - rekla je dr Vu~enovi}. Sagovornica ukazuje da je smrtnost pove}ana tokom ovih velikih vru}ina, te lekari Hitne pomo}i dnevno ispisuju i do deset umrlica. Savet gra|anima je da ne izlaze ukoliko za to nema preke potrebe naro~ito ukoliko se ne ose}aju dobro i da za svaku neuobi~ajenu promenu konsultuju svog lekara, kako bi se eventualno korigovala terapija. I. D.

Fo to: R. Hayi}

PUT MILORADA MAJKI]A BICIKLOM NA OLIMPIJADU SUDBINA PREKINULA U MA\ARSKOJ

Pre mi nuo naj sta ri ji ~lan eks pe di ci je Furtula isti~e da je put za London nastavqen, kako bi ispunili `equ preminulog prijateqa. - Put smo nastavili iskqu~ivo zato jer je to bila wegova posledwa `eqa. Svi smo u {oku i po-

Najstariji ~lan peto~lane ekspedicije novosadskih biciklista {ezdesetpetogodi{wi Milorad Majki}, koji je pre tri dana sa centralnog gradskog trga biciklom krenuo na Olimpijadu u Londonu, preminuo je ju~e kod mesta [olt u Ma|arskoj. Po re~ima wegovog saputnika Dra ga na Fur tu le, ekipa hitne pomo}i, koja je ubrzo stigla do mesta gde je Majki} pao, rekla je da je najverovatnije u pitawu srce. -Imao je problema i prethodnog dana. Kada smo krenuli sa vo`wom on je ubrzo pao. Lekari su nam prema prvim rezultatima rekli da je srce otkazalo, ali pravi uzrok }e se znati nakon obdukcije - rekao je Furtula.

Maj ki} pre tri da na sa cen tral nog grad skog tr ga bi ci klom kre nuo za Lon don sa ~e tvo ri com No vo sa|a na, ko ji su iz [ol ta ipak na sta vi li ka ci qu treseni, ali razgovarali smo i odlu~ili da nastavimo, kako bi se wegov san ispunio - rekao je Furtula. Majki} je bio profesor fizi~kog vaspitawa u Sredwoj po-

|ana predao Ni ko li Gr bi }u, i ~etiri godine kasnije u Peking, kada su pozdrave Novosa|ana primili Ja sna [e ka ri} i Mi lo rad ^a vi}. N. R.

VODI^

telefONI VA@NIJI BROJeVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

qoprivrednoj {koli u Futogu, a putovawe dvoto~ka{em na Olimpijske igre bila je wegova `ivotna strast. Biciklom je ve} i{ao na dve Olimpijade, do Atine, kada je kwigu s potpisima Novosa-

420-374

ZDRAVStVeNA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

RADNICI I SINDIKAT POSLE ZATVARAWA NOVOSADSKE MLEKARE

Tra`e da „Salford” otvori karte Oko 80 rad ni ka u pro zvod wi u No vo sad skoj mle ka ri da nas su u an ke ti od go vo ri li da `e le da ra de kao i do sa da u po go ni ma ov da {we mle ka re, a ne da pu tu ju, po {to im je po slo da vac AD „Imlek„ po nu dio da na po sao idu u mle ka re u Pa din sku Sle ku i Su bo ti cu. - Ana ke ta ne oba ve zu je ni ko ga, ni rad ni ke ni po slo dav ca, ve} aneks ugo vo ra o ra du u ve zi na stav ka ra da, ko ji bi rad ni ci tre ba lo da pot pi {u u ~e tvr tak. Za to pa zi te {ta pot pi su je te, bu di te opre zni -upo zo ri la je pred sed ni ca Grad skog od bo ra Sa mo stal nog sin di ka ta rad ni ka u po qo pri vre di, vo do pri vre di, {u mar stvu i pre hram be noj in du stri ji Bran ka Po po vi}. Po me nu tih osam de se tak rad ni ka su u ~e tvr tak 12 .ju la, ka da je pre ra da mle ka za u sta vqe na ( a osta li da ra de sek tor si ro vi na i pro da je) pot pi sa li re {e wa o pla }e nom od su stvu u tra ja wu od 18 rad nih da na. A po sle is te ka pla }e nog, od 2. av gu sta, tre ba da ko ri ste go di {wi od mor. Ju ~e su pro iz vod ni rad ni ci pre da li pi sma pred sed ni ku Vla de Voj vo di ne Bo ja nu Paj ti }u, po kra jin skom se kre ta ru za rad i za po {qa va qe Mi ro sla vu

Za po sle ni u No vo sad skoj mle ka ri pre da li pi smo i u Ba no vi ni

Deo od 76 proizvodnih radnika ve} putuje na posao u Novi Sad iz [ida, Oyaka, Pe}inaca, Ba~kog Brestovca.... Kolege iz Zaje~ara, Kraqeva bili su prinu|eni da u Novom Sadu iznajme stanove, da bi se spasli svakodnevnog putovawa (Predsednik sindikalne podru`nice u mlekari Goran Cime{a) Va si nu, pred sed ni ci Skup {ti ne gra da Alek san dri Jer kov i

Vasin: Pobrinu}emo se za radnike - Vla da Voj vo di ne ne ma pra va da se me {a u po slov nu po li ti ku In ve sti ci o nog fon da „Sal ford„, ali mo `e da se po bri ne za rad ni ke ko ji su osta li bez po sla – re kao je ju ~e Ta nju gu po kra jin ski se kre tar za pri vre du i za po {qa va we Mi ro slav Va sin. Sa da nam je naj pre ~e da to bu de {to bez bol ni je za 70 za po sle nih za ko je smo do bi li obe }a we da }e im o tro {ku kom pa ni je bi ti pla }en pre voz, ako se od lu ~e da ra de u mle ka ra ma u Su bo ti ci i Pa din skoj Ske li u Be o gra du. On je ka zao da su do bi li obe }a we od „Imle ka” da }e zna ~a jan broj qu di na sta vi ti da ra di u No vom Sa du u uslu `nim de lat no sti ma, kao i da }e se kre ta ri jat zah te va ti od go vor od me nax men ta o raz lo zi ma zbog ko jih No vo sad ska mle ka ra pre sta je da po sto ji, na gla {a va ju }i da Vla da Voj vo di ne i Vla da Sr bi je, ni ti bi lo ko dru gi, ne ma ju pra va da se me {a ju u po slov nu po li ti ku kom pa ni je „Imlek”. - Tra `i }u i od go vor na pi ta we da li je u okvi ru po slov ne po li ti ke za i sta do {lo do pre me {ta we zna ~aj nih sred sta va za rad iz No vog Sa da u ne ke dru ge mle ka re - obe }ao je Va sin.

NA UGLU BULEVARA OSLOBO\EWA I ULICE BRA]E RIBNIKAR

Autobusko stajali{te pomereno zbog radova Eki pe JKP “Put” da nas }e za po ~e ti sa na ci ju o{te }e wa tro to a ra auto bu skog sta ja li {ta na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce bra }e Rib ni kar. Dok tra ju ra do vi auto bu sko sta ja li {te }e bi ti iz me {te no na uda qe no sti od 50 me ta ra, a pla ni ra no je da ra do vi tra ju oko ne de qu da na. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u sa mol bom da se {to pre ukqu ~e u re {a va we slu ~a ja za tva ra wa pro iz vod we u No vo sad skoj mle ka ri. - Ne za mi sli vo je da jed no od naj u spe {ni jih pred u ze }a - No vo sad ska mle ka ra, po sle pri va ti za ci je po sta ne ne pro fi ta bil na, {to kao ar gu ment za ga {e we pre ra de mle ka sa da na vo di AD „Imlek, dok je u jed nom dru gom si ste mu pre vla sni~ ke tran sfor mci ja No vo sad ska mle ka ra va ì la za naj bo qu fir mu u {i rem okru è wu - ka za la je Po po vi}. Po seb no je na ve la da sin di kat tra ì od nad le `nih da se pre i spi ta ku po pro daj ni ugo vor, i to u de lu in ve sti ci o nog ula ga wa i do ka pi ta li za ci je. Pod se ti la je da je No vo sad ska mle ka ra u sa sta vu AD Imlek od

2007 go di ne ko ji po slu je u sa sta vu In ve sti ci nog fon da „Sal ford”, a da je taj fond ku pio No vo sad sku mle ka ru 2003. go di ne. Do 2007. go di ne No vo sad ska mle ka ra za jed no sa mle ka ra ma u Piv ni ci ma i Oxa ci ma dnev no pre ra |i va la oko 160.000 li ta ra mle ka, a la ne iz me |u 60.000 i 70.000 li ta ra. -I ta ko li ~i na ni je u pot pu no sti pre ra |i va na u No vom Sa du ve} je deo te ko li ~i ne i{ao da qe, u dru ge mle ka re u sa sta vu AD” Imlek „ -ka zao je pred sed nik sid ni kal ne po dru `ni ce u ov da {woj mle ka ri Go ran Ci me {a. Pre ma we go vim re ~i ma deo od 76 pro iz vod nih rad ni ka ve} pu tu je na po sao u No vi Sad iz [i da, Oxa ka, Pe }i na ca, Ba~ kog Bre stov ca.... Ko le ge iz Za je ~a ra, Kra qe va su bi li pri nu |e ni da u No vom Sa du iz naj me sta no ve, da bi se spa sli sva ko dnev nog pu to va wa po vi {e sto ti na ki lo me ta ra - pre do ~io je Ci me {a. Pred sed nik sin di ka ta AD „Imlek „ Sa {a Ni ko li} po zvao je „Sal ford„ da otvo ri kar te i ja sno pre do ~i na me re. La ne je, ka zao je Ni ko li}, „Imlek” ostva rio do bit od oko 20 mi li o na evra. Ni smo vi de li od lu ku o za tva ra wu po go na pro iz vod we u No vom Sa du ve} smo o po slov nim na me ra ma ~u li od rad ni ka. „Sal ford” od lu ke mo ra da do ne se u so ci jal nom di ja lo gu sa sin di ka tom, re kao je Ni ko li}. Ge ne ral ni di rek tor AD „Imlek”i pred stav nik „Sal for da” za Sr bi ju Slo bo dan Pe tro vi} ju ~e je bio na slu `be nom pu tu van ze mqe. Di rek to ra Pe tro vi }a hte li smo da pi ta mo {ta „Sal ford” na me ra va sa pre ra dom mle ka i u dru gim sre di na ma u Sr bi ji. U pe tak smo ~u li da je ne pro fi ta bil no po slo va we i ne mo gu} nost du go ro~ nog in ve sti ra wa raz log za {to je pro iz vod ni po gon u na {em gra du za tvo ren. Z. Deli}

ANKETA [TA GRA\ANI MISLE O MOGU]IM POSKUPQEWIMA

Smrznu}e se ku}ni buyet

Elek tro pri vre da Sr bi je i “Sr bi ja gas” pro ce wu ju da je po treb no po di }i ce ne stru je i pri rod nog ga sa, {to naj ve ro vat ni je zna ~i da }e i po je di na grad ska jav no-ko mu nal na pred u ze }a tra `i ti ko rek ci ju ce na, pre sve ga zbog ra sta tro {ko va po slo va wa, pr ven stve no ener ge na ta i vred no sti evra u od no su na di nar. Gra |a -

- Ne bi tre ba lo to da ~i ne, jer je gra |a ni ma, a na ro ~i to vi {e~ la nim po ro di ca ma, ve o ma te {ko. U sep tem bru mi sin kre }e u {ko lu, mo ra }e mo da se po u zda mo u grad ski pre voz ko ji do sad ba{ i ni smo ko ri sti li, pa po sku pqe we gre ja wa i vo de... [ta je sle de }e? Mi ro sla va Osto ji}, pen zi o ner ka:

Ste van An ta lov

Mi ro sla va Osto ji}

Kri sti na Tri fu no vi}

Zvo ni mir Gro {ek

ni, ipak, sma tra ju da je to ne re al no u od no su na `i vot ni stan dard, a naj vi {e ih po ga |a mo gu }e po sku pqe we gre ja wa i pre vo za. Ste van An ta lov, ro let ner: - To ni je u re du, jer su pla te ma le, sva ko ma lo ne {to po sku pi, a na {a pri ma wa tap ka ju u me stu. Je dva sam i pro {lu zi mu pre gu rao, a {ta me sa da ~e ka, ne znam. Kri sti na Tri fu no vi}, he mi graf ki wa:

- Ne ko ri stim su vi {e grad ski pre voz jer `i vim u cen tru, pa me to ne }e do ta }i. Ali, osta lo ve} ho }e i bi }e ja ko te {ko jer sam pen zi o ner ka, a ve ro vat no }e bi ti za mr za va wa pen zi ja. Zvo ni mir Gro {ek, pen zi o ner: - Naj vi {e }e to ose ti ti xe po vi onih ~i je su pla te i pen zi je ma le. Ali, to ta ko mo ra bi ti i go to vo, mi se sva ka ko ni {ta ne pi ta mo. A. J. / M. D.

Blagajna „Lisja” i u Futogu „Li sje” }e da nas otvo ri ti bla gaj nu u Fu to gu, u Uli ci ca ra La za ra 149. Bla gaj na }e ra di ti rad nim da nom od 8 do 14.30 ~a so va i gra |a ni }e tu mo }i da pla te tro {ko ve sa hra ne, po greb nu opre mu, kao i na kna du za ko ri {}e we i odr `a va we gro bqa, grob nog me sta i grob ni ce. Po greb no pred u ze }e ima tri bla gaj ne u gra du. Na Grad skom gro bqu bla -

gaj na ra di sva kog da na, osim ne de qe, od 7 do 17 ~a so va.U di rek ci ji „Li sja” u pri ze mqu u Uli ci Na rod nog fron ta 53, bla gaj na je otvo re na od 7 do14 ~a so va.U De `ur nom cen tru na Bu le va ru oslo bo |e wa 115 rad no vre me bla gaj ne je od 7 do 19 ~a so va, a su bo tom i ne de qom od 7 do 13 ~a so va. Z. D.

ZAJEDNI^KA AKCIJA VATROGASACA I JKP „STAN” U ]IRPANOVOJ 26

065/47-66-452

Jedan kej sija, drugi u haosu Le po je sre |en kej i le po je {e ta ti po we mu, a ba ci te po gled pre ko Du na va, kej ru glo, od dva de se tak klu pa sa mo dve, ra sve ta po ~u pa na i po la ne ra di. No vo sad ski kej za 10 go di na do bio tre }u ra sve tu, a gde su lam pe od zad we iz me ne, mo gle bi u Pe tro va ra din. Sva ka ~ast „Ze le ni lu“ , da oni ne ra de svoj po sao na{ kej bi bio kao de po ni ja. Sra mo ta, pa i mi smo No vi Sad i na {e pa re su u ke ju u No vom Sa du! 064/3456... * * * Pri laz [tran du is pod mo sta Slo bo de: ne mo gu }e je opi sa ti ko li ~i nu pra {i ne! Mo li mo nad le `ne da pre du zmu ne {to, ma kar da ci ster na po kva si pra {wa vi par king is pod mo sta!!! 063/5106... * * * Eg zit kamp na [tran du je naj bo qe re {e we, da po ka `e mo sve tu {ta No vi Sad ima.. Tvr |a vu, [trand i naj va `ni je: go sto prim stvo i kul tu ru. 063/8366... * * * Do sa da sam mi slio da je do voq no da Voj vo di na ima ne {to ve }u auto no mi ju od sa da {we. Sa da, na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je, sma tram da Voj vo di na tre ba da bu de naj ma we re pu bli ka. Sve re pu bli~ ke vla sti od no se se pre ma Voj vo di ni kao pre ma ko lo ni ji, a vre me ko lo ni ja li zma je dav no pro {lo. 061/7007...

utorak17.jul2012.

* * * Mi slim da je sra mo ta do zvo li ti da se ve }i na li pa u uli ci Mak si ma Gor kog osu {i, wi ho va le po ta kra si ovaj grad. Da li se iko na pra vi na ~in ba vi ze le ni lom? Ako osta ne mo bez ze le ni la, osta je mo bez va zdu ha. Ze le ni lo je na ci o nal no do bro!! 062/4149...

* * * Da li po sto ji uli ca u No vom Sa du u ko joj ni je ukra den bar je dan po klo pac od {ah ta? Od go vor ni za spre ~a va we lo po vlu ka, ne moj te ~e ka ti da ne ko na stra da (pe {a ci, bi ci kli sti ili vo za ~i auto mo bi la), pa tek on da da re a gu je te! 063/7135...

* * * Na [tran du 13 ju la za No vo sa |a ne me sta ni za lek! Mi slim da }e ovo le to od lu ~i ti da li }e [trand bi ti [trand ili Eg zit kamp? 063/1591... * * * Po ~i wem da ve ru jem u te o ri ju za ve re. Po ~e li su sa uni {ta va wem ma {in ske in du stri je, pa se na sta vqa sa far ma ce u ti ma, pre hran be nom... Gde je kraj? Ho }e mo li svi na na rod ne ku hi we? 064/2466... * * * Pe de set go di na pra tim iz ve {taj o vo do sta wu na Ra dio Be o gra du. Ni ka da se ni je de si lo da iz o sta ve po da tak za No vi Sad! Da li je i u ovom slu ~a ju ve} od 14. ju la po ~e la da se pri me wu je ne ka pa met na od lu ka USS? 063/5280... * * * Vo lon ter ski rad je pre sve ga do bro vo qan. Vo lon te ri na Eg zi tu mo gu da pri su stvu ju svim kon cer ti ma, ka da ni su u sme ni pot pu no bes plat no. I to ima ne ku vred nost. E sad ko me i ka ko je is pran mo zak i ko je lud, za i sta ne znam. 064/2222... * * * Za tvo re na No vo sad ska mle ka ra. Sra mo ta, sve nam fa bri ke pro da te i za tvo re ne. Pi tam se za {to ima mo po kra jin sku Vla du kad ni {ta ne ~i ni da se taj ja va {luk za u sta vi! 069/1299...

Lift pola sata bio klopka

Br zo in ter e ven ci jom va tro ga sne slu `be i maj sto ra iz JKP „Stan” ju ~e je, oko 13 ~a so va iz za gla vqe nog lif ta iz vu ~en Pa vlo Gr mo{, u ]ir pa no voj uli ci 26. Pre ma re ~i ma jed ne sta nar ke Pa vlo Gr mo{ je bio za gla vqen oko po la sa ta pre ne go {to je ona za ~u la we go ve va pa je i po zva la va tro ga sce. Ko man dir spa si la~ kova tro ga sne ~e te Go ran Kr sti} po tvr dio je da je eki pa iza {la br zo na te ren i za te kla lift u kva ru te od mah kon tak ti ra la „Stan”. -Maj stor iz ove fir me br zo su do {li i po mo gli nam da otvo ri mo vra ta lif ta - ka zao je Kr sti}.

U ]ir pa no vu je do {la i hit na po mo} i zbri nu la po me nu tog sta na ra. Po tvr di li su nam da je s wim sve u re du, da je bio u bla gom {o ku i po vi {e nog pri ti ska zbog stre sa. U zgra di smo ~u li da to ni je pr vi put da se lift kva ri. -Sva kog me se ca ima mo ne ki kvar. In ve sti tor ko ji je du àn da odr à va zgra du po {a qe maj sto re, ali… Jed nom smo ~ak me sec dan ~e ka li na ne ki deo za mo tor lif ta, a ov de ì ve pen zi o ne ri i po ro di ce sa de com- re kao je je dan od sta na ra. Tekst i foto: A. Jerini}

GRADSKI ODBOR POKRETA SOCIJALISTA

Provokacija i napad na Ustav Srbije

Is ti ca we tran spa ren ta „Do bro do {li u No vi Sad, glav ni grad Voj vo di ne” na zi di ne Pe tro va ra din ske tvr |a ve za vre me „Eg zit“ fe sti va la smi {qe na je pro vo ka ci ja i na pad na Ustav Sr bi je, sa op {ta va ju iz Grad skog od bo ra Po kre ta so ci ja li sta. Po ru ~u ju da je to na pad i na od lu ke ovog su da ko ji je iz me |u osta lih re {e wa, na vo di se u sa op {te wu, ko na~ no i neo po zi vo

sa op {tio da No vi Sad ni je glav ni grad Voj vo di ne. Po kret so ci ja li sta se da qe pi ta ko je i za {to od lu ~io da mu zi~ ki fe sti val „Eg zit” po sta ne sce na za po li ti~ ku pro mo ci ju an ti u stav nih sta vo va, usme re nih pro tiv Re pu bli ke Sr bi je. Od nad le `nih or ga na, a pre svih or ga na Gra da, zah te va ju da pre du zmu ade kvat ne ko ra ke pro tiv svih od go vor nih. A. L.

vOJvOdinA

utorak17.jul2012.

МР ВУК РАДОЈЕВИЋ НОВИ ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ

Без поделе политичког плена

БЕЧЕЈ: У одсуству 11 одборника ДС и пет СВМ, са 20 гласова, по осам одборника из коалиције окупљених око СНС и Преокрета (ЛДП и СПО), три из СВМ и једног ДСВМ, локални парламент је на јучерашњој седници изабрао мр Вука Радојевића (СНС) за председника општине Бечеј, Тамару Иванишевић (ЛДП) за његову заменицу и још осам чланова Општинског већа. - Није време за еуфорију, за славље, само за речи, него и за дела, било је прво што је по избору за председника највеће потиске општине са скупштинске говорнице рекао мр Вук Радојевић. Према његовим речима, нема класичне поделе политичког плена, него је свака политичка опција, потписница коалиционог споразу-

ма, уступила одговарајуће стручне кадрове и они ће бити укључени кроз институције општинске управе у конкретан рад локалне самоуправе. - Циљеви које смо поставили нама у задатак нису били страни нашим претходницима, али их они нису реализовали. Сада се нама указала прилика да конкретним потезима оправдамо избор, те покажемо и докажемо да смо способни за промене које смо најављивали и које је већина бирача желела - закључио је мр Вук Радојевић. Пре изборних активности на јучерашњој скупштини, верификован је одборнички мандат и последњем, 36. одборнику, члану локалног парламента мр Здравку Петровићу из ЛДП. В. Јанков

ИЗАБРАНА ВЛАСТ У СЕНТИ

Цегледи председник, Шандор заменик СЕНТА: Нову општинску власт у Сенти изабрали су одборници велике коалиције којом је од 29 одборника општинског парламента обухваћено 26: из Савеза војвођанских Мађара (12), Демократске странке (10), Уједињених региона Србије (3) и коалиције ПУПС-СПС (1). У јучершањем заседању СО учествовало је 26 одборника, а општински челници изабрани су једногласно, уз подршку и три одборника Грађанског савеза Мађара, једине одборничке групе која ће бити опозиција. Председница СО Марта Барши (СВМ) изабрана на конститутивној седници пре 11 дана, разрешена је дужности па је уместо ње изабрана дипломирана правница Анико Ширкова (ДС), досадашња председница општине. За новог председника општине изабран је дипломирани грађевински инжењер Рудолф Цегледи (СВМ), па је на тај начин испоштован до-

говор да челна функција у општини припадне партији која има највише одборничких мандата. Цегледи је раније 14 година провео на дужности директора комунално-стамбеног предузећа у Сенти. За заменика председника општине изабран је менаџер, директор ЗЗ „Напредак“ у Горњем Брегу Јожеф Шандор (УРС) који је претходна два мандата био покрајински посланик и у прошлом мандату председник Одбора за међунационалне односе Скупштине АП Војводине. Шандор је потом разрешен дужности заменика председника СО, на коју је изабран на конститутивној седници, а на ту дужност изабран је Ференц Борбељ (УРС). За чланове Општинског већа изабрани су Виктор Варга, Ђенђи Кормањош Катона (СВМ), Милијана Поповић, Золтан Нађ (ДС) и Андраш Кошицки (УРС). М. Митровић

КИКИНДА ДОБИЛА ИЗВРШНУ ВЛАСТ

Са во До бра нић на че лу оп шти не

КИ КИН ДА: На седници Скупштине општине Кикинда изабрани су председник општине Са во До бра нић из Демократске странке, његов заменик Ми лош Ла ти но вић (СПС) и пет чланова Општинског већа: Еди та Див ко вић, Не над Гр бић и Јо ван Ро дић из Демократ ске странке, Дра га на Ду кић (ЛСВ) и Имре Ка бок (СВМ). Седница је била наставак конститутивног заседања започетог 3. јула на којем су именоване председница Скупштине општине Кикинда Ђур ђи на Је рин кић (ЛСВ) и заменица председнице Гор да на Бу ла то вић (ДС). Избор челних људи кикиндске општине трајао је више од пет сати, а више од сата одборници ДСС и СНС јављали су се за реч због повреде пословника. Такође, опозициони одборници изра-

зили су и неслагање предлогом кандидата за челне људе у општини. Након тога, на предлог Ђурђине Јеринкић, одборници су тајним гласањем бирали председника општине који је као кандидат предложио свог заменика и чланове Општинског већа. Сви кандидати добили су 24 гласа, од 34 одборника присутних на седници, а у кикиндском парламенту има их 39. -Као председник Општине Кикинда фокусираћу се на решавање кључних проблема које имамо. Најважнији су незапосленост и лош квалитет пијаће воде. Та обећања дали смо у предизборној кампањи и на основу њих добили смо поверење гласача да их спроведемо у дело. Потрудићу се да максимално испоштујем сваки предлог који доприноси побољшању живота у општини, те сто-

Џи нов ска кај га на за Ги ни са

Концертом ЖИ ТИ ШТЕ: „Амадеус бенда” на главном тргу и журкама у дискотекама, кафићима и ресторанима, прексиноћ је у Житишту завршен шести по реду „Чикен фест”, манифестација која се од 2007. године организује у славу пилета. Јер, живинарство је међу мештанима ове мале средњобанат ске комуне препознато као значајан економски потенцијал а овде послује и

јер се бави једном врстом промоције пилета. Наравно, „Чикен фест” је реклама и за само Житиште. Очекујемо да се захваљујући њему чује за наше место и да људима са стране покажемо да можемо направити нешто лепо и занимљиво. А крајњи циљ је да наше младе задржимо у овој средини и да привучемо инвеститоре – поручио је менаџер манифестације Стан ко Вла и са вље вић.

Куваранције у центру пажње ложбом слика, а у центру села организују сликарску колонију. Удружење жена ће приредити изложбу ручних радова и производа од краставаца. У суботу од 16 сати на месној пијаци ће бити вашар. На фудбалском игралишту крај Тисе ФК Јединство у суботу одржава пионирски турнир, а сутрадан на обали Тисе УСР „Кечига“ организује такмичење у спортском риболову рекао је секретар Месне заједнице Бачко Петрово Село Золтан Киш. Сви заинтересовани, без обзира на место становања, могу да се пријаве за такмичење у кувању пилећег паприкаша Валерии Дока на телефон 063/531058, кулинари говеђег перкелта пријављују се Агнеш Ђере на број 021/803822 или 063/1380516 и такмичари у кувању овчијег паприкаша Јаношу Баршиу на телефон 063/1728080. Риболовци више информација могу добити од Ласла Винцеа на телефон 063/661246, а учесници вашара од Атиле Сабоа на број 062/8990497. В. Јанков

га позивам одборнике опозиционих странака да активно учествују у раду локакалне самоуправе и дају предлоге за побољшање стања у областима које потпадају под надлежност локалне самоуправе - рекао је Добранић. Заменик председника општине Милош Латиновић завршио је факултет политичких наука и мастер студије у Београду и тренутно је на докторским студијама, а на функцији заменика председника општине био је и претходне четири године. С обзиом на то да је Едита Дивковић, која је до сада била на функцији директорице Јавног предузећа „Дирекција за изградњу града“ поднела оставку, на седници је за в.д. директорицу Дирекције именована Оли ве ра Кан тар, дипломирана правница. А. Ђуран

ЗАВРШЕН „ЧИКЕН ФЕСТ” У ЖИТИШТУ

БОГАТ САДРЖАЈ ТРОДНЕВНИХ ПЕТРОВОСЕЛСКИХ ДАНА

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: У организацији Месне заједнице Бачко Петрово Село наредног викенда ће се одржати традиционална манифестација Петровоселски дани. Садржајан програм тродневне манифестације омогући ће да свако од посетилаца нађе задовољство за себе. Ипак, кулинари као учесници и гости као дегустатори биће у центру пажње. Јер, сваког дана ће, између осталих садржаја, бити кулинарско такмичење, што значи да нико неће гладан остати. - Првог дана у петак, куваће се у дворишту Земљорадничке задруге Тиса у центру села пилећи паприкаш и припремати салата од свежег краставца, сутрадан ће се у рекреативном центру на речици Чику одржати такмичење у кувању говеђег перкелта, а у недељу на Стрелишту у селу чобани организују такмичење у кувању овчијег паприкаша. У вечерњим сатима на рукометном игралишту ће бити пригодан шаренолики забавни програм. Клуб сликара аматера „Да Винчи“ ће се у сали Шах-клуба представити из-

dnevnik

компанија „Агрожив”, домаћи лидер у преради живинског меса, која упошљава на стотине Житиштана. „Агрожив” је и ове године био покровитељ „Пиле феста”. - Манифе стација се поново ослонила на компанију „Агрожив” и то је сасвим очекивано,

Стиче се утисак да су организатори овог пута, понајвише у односу на раније године, заборавили на квалитетну медијску промоцију. Зато је „Чикен фест” прошао малтене незапажено. Али, они који су били на њему веле да атрактивности није мањкало. На глав-

ној бини, постављеној у центру Житишта, тик до статуе филмском боксеру Рокију Балбои, током петка, суботе и недеље, у вечерњим сатима, ређали су се концерти „Гаравог сокака”, Жељ ка Ва си ћа, „Зане” и „Амадеус бенда”. Целулоидни јунак ког је на великом платну овековечио Сил ве стер Ста ло не, подигнутих песница, посматрао је шта се око њега дешава и како се забављају домаћини и њихови гости. Ова статуа, која је својевремено изазвала велику пажњу домаћих и светских медија, свечано је откривена управо на премијерном „Чикен фесту”, 2007. године. Било је занимљиво и током подневних сати. Најмлађи посетиоци имали су прилику да се играју у лавирниту, справљеном од бала сена, одржана је и друга „Ве села бегејска регата”, неки су се такмичили у кувању пилећег паприкаша, а они са храбрим срцем песнице су укрстили на „Бокс вечери шампиона – Друга Рокијева рукавица”. Један од заштитних знакова житиштанске манифестације јесте справљање џиновске кајгане. Ове године вредне домаћице испекле су кајгану од 1.006 јаја, што је за једно више у односу на лане. Јер, сваке године овај оброк бива већи за једно јаје, чисто Гинис да убележи у својој књизи. Ж. Балабан

ПАЛИ РЕКОРДИ НА „ЕЛЕМИРСКОЈ СОМИЈА ДИ”

Уло вље но 246 ки ло гра ма ри бе ЕЛЕ МИР: Треће надметање у риболову на сома бућком „Елемирска сомијада” надмашило је два досадашња такмичења, и по броју учесника, и по улову и рекордном примерку уловљеног сома. Чак 27 екипа, 17 више него лани, одазвало се позиву Удружења спортских риболоваца из Елемира, и у недељу се отиснуло чамцима низ Тису, код излетишта „Бабатово”. Међу риболовцима је била и једна дама, Во ји сла ва Ва си ље вић из Титела, којој је то било прво учешће на такмичењу у бућки. Улов је био изнад очекивања 246 килограма и 190 примерака сомовине за пет сати пецања. Највећи збирни улов од 32,7 килограма и 22 примерка, имали су Са ша Пур ков из Елемира и Алек с ан дар Пе т ров из Зрењанина, а Ја нош Шо ти и Бо јан Про кин, тим из Аде, уловио је највећег сома од 10,25 килограма. Сви примерци, међу њима и најтежи од преко10 килограма килограма, након мерења враће-

Тим с највећим збирним уловом

ни су у Тису, осим неколико угинулих који су завршили у лонцу. - Конкуренција је била жестока. Наступили су искусни двојци из Кањиже, Аде, Титела, Мола,

Сенте, Шапца, Зрењанина, Тараша, Бољевца, Сегедина, и четири екипе из Елемира – каже председник елемирског удружења Ду шан Ћур гуз. Ж. Б.

Предати кључеви града

СУБОТИЦА: Кључеве града бивши градоначелник Саша Вучинић предао је новом, првом човеку Суботице Модесту Дулићу. Том приликом, Вучинић је поручио новом градоначелнику да му интереси града буду испред интереса владајуће већине, са чиме се и Дулић сложио, јер је Суботица опозициони град. Преузимајући дужности, Модест Дулић је још једном поновио своје главне циљеве – реиндустријализацију града кроз наставак привлачења страних инвеститора, подршка постојећим, олакшавање пословања малим и средњим предузећима, брига о свим генерацијама и даљи развој инС. И. фраструктуре.

Нај ја чи Ер ви н Ка то на НО ВИ КО ЗАР ЦИ: Традиционално 10. такмичење „Strong men”, борба за најјачег човека Европе, одржано је за викенд у Новим Козарцима. Од де сет снагатора из читавог света, најбољи је поново био Ер вин Ка то на, триде сетпетогодишњак из Суботи це – нај јачи чо век Ср би је, Европе и света.

- Пре неколико дана стигао сам из Кине, а пре тога из Холандије где сам се борио у лиги шампиона. Ово је једино мало такмичење на коме уче ствујем, а радим то само из љубави, јер волим домаћа такмичења. Тајна мог успеха је то што 24 сата живим као спортиста. Ове године је 20 година како тренирам без пре станка и полако се и умарам. Време је за смену генерације. Овде сам видео пуно квалитетних младих спортиста који могу да ме наследе – истакао је Катона. Снагатори су, између осталог, имали задатак да но се „фићу” од 360 килограма, повлаче камион де сетотонац, да преврну гуму од 400 кг, као и да подижу балване. Организатор овог догађаја је Боди билдинг клуб „Слобода” из Нових Козараца. А. Ђ.

Ма мо граф још не ра ди

ПАН ЧЕ ВО: Мамограф који је у Панчево стигао пре десетак дана још увек није у функцији, а почетак је одложен за две недеље. Заменик директора Опште болнице Ми лан Три фу но вић рекао је да је рок померен због организационих проблема. Све пацијенткиње до 45 година биће прегледане и ако је неопходно биће снимане, док ће се код жена преко 45 година радити мамографија - рекао је доктор Трифуновић. З. Дг.

dRU[TvO

dnevnik

AMERI^KA AGENCIJA ZA HRANU I LEKOVE ZAUSTAVILA UVOZ „HEMOFARMOVIH” PROIZVODA

Opa sna bak te ri ja u po stro je wi ma? Vest da je u po stro je wi ma vr {a~ kog „He mo far ma” Ame ri~ ka agen ci ja za hra nu i le ko ve (FDA) ot kri la bak te ri ju opa snu po zdra vqe qu di od jek nu la je u jav no sti kao nov udar na bez bed no le ~e we gra |a na. Bak te ri ja Burk hol de ria ce pa cia mo è kod qu di iza zvA TI ot ka zi va we ra da plu }a i smrt. Ta bak te ri ja je po zna ta kao in tra ho spi tal ni pa to gen, ko ji obi~ no iza zi va in fek ci je u ve zi s kon ta mi ni ra nom opre mom, dez in fek ci o nim sred stvi ma i le ko vi ma, ali epi de mi o lo zi tvr de da ona do sa da kod nas ni je bi la ot kri ve na. Oso be za ra è ne tom bak te ri jom pre ven tiv no se izo lu ju jer se sa ma bak te ri ja la ko pre no si i iz u zet no te {ko ubi ja. Po je di ni auto ri na vo de da je ta bak te ri ja uspe va la da pre ì vi i u jod nom ras tvo ru. Agen ci ja za hra nu i le ko ve u pi smu, ob ja vqe nom i na zva ni~ nom saj tu, pod se }a na to da je jo{ no vem bra pro {le go di ne oba vqe na in spek ci ja po stro je wa „He mo far ma” i da su tom pri li kom ot kri ve ni „zna ~aj ni pre kr {a ji u pro ce du ra ma za pro iz vod wu le ko va, u smi slu da se me to di pro iz vod we, uslo vi u ko ji ma se le ko vi pro iz vo de, pa ku ju ili ~u va ju ne po kla pa ju s va è }im stan dar di ma is prav ne pro iz vod we”. Ti pro pu sti, ka ko na vo di FDA, do ve li su do po ja ve smr to no sne bak te ri je u po go nu „He mo far ma”. Po {to na {a kom pa ni ja ni na in si sti ra we Ame ri ka na ca ni je us pe -

Vr{a~ka fabrika negira optu`be Kon cern „He mo farm” sa op {tio je da je na osno vu sop stve ne pro ce ne kva li te ta u tre }em tro me se~ ju 2011. go di ne pre ki nuo is po ru ku in jek ci ja za evrop sko tr ì {te i tr ì {te SAD, pro iz ve de nih na „asep ti~ noj pro iz vod noj li ni ji” u fa bri ci u Vr {cu. U sa op {te wu se na vo di da u oce ni kva li te ta, po dr à noj od ne za vi snih evrop skih i ame ri~ kih stru~ wa ka, ni je dan pro iz vod te li ni je ni je bio „pod uti ca jem bak te ri je burk hol de ria ce pa cia„. Vr {a~ ka kom pa ni ja na vo di da se u pi smu upo zo re wa FDA ko je je „He mo farm” pri mio kra jem ju na 2012. go di ne, a ko je je sa da ob ja vqe no, ne uzi ma ju u ob zir sve me re op ti mi za ci je od ja nu a ra 2012, ve} se po zi va na u me |u vre me nu za sta re lo teh ni~ ko sta we i pro ce se iz pro {le go di ne, a ko ji su u me |u vre me nu una pre |e ni. U me |u vre me nu se „He mo farm” do go vo rio sa kup ci ma u SAD da okon ~a pro iz vod wu za ame ri~ ko tr ì {te is kqu ~i vo iz ko mer ci jal nih raz lo ga, za to {to ta kva do rad na pro iz vod wa ne spa da u osnov nu po slov nu de lat nost „He mo far ma”, na vo di ta kom pa ni ja. la da is pra vi gre {ke u pro iz vod nom pro ce su, Ame ri kan ci su pro -

gla si li „uvo znu uz bu nu”, {to zna ~i da je za u sta vqen uvoz pro iz vo da

„He mo far ma” u tu ze mqu, a do sa da uve ze ne ko li ~i ne sta vqe ne su van upo tre be. U do ku men tu ko ji je FDA do sta vio „He mo far mu” po vo dom kon ta mi na ci je po stro je wa sto ji i da je bak te ri ja pro na |e na in ter nom is tra gom u sa moj fa bri ci, ali da u „He mo far mu” po sle pro na la ska bak te ri je ni su pre gle da li dru ge de lo ve pro iz vod nog po go na, ko ji su ta ko |e mo gli bi ti kon ta mi ni ra ni ili iz vo ri kon ta mi na ci je. Mi ni star zdra vqa u od la sku Zo ran Stan ko vi} ne è li da ko men ta ri {e na vo de FDA-e pre ne go {to „He mo farm„ zva ni~ no od go vo ri na na pa de. On ka è da ra ni je ni je bio upo znat s pi smom FDA-e, {to sma tra neo d go vor nim s wi ho ve stra ne jer su ti me za o bi |e ni dr àv ni or ga ni Sr bi je i na ne ta ve li ka {te ta, ka ko na {im in sti tu ci ja ma, ta ko i „He mo far mu”. On je do dao da Mi ni star stvo i Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva – ALIMS kon tro li {u pro iz vo de „He mo far ma” i da su, po we go vim sa zna wi ma, le ko vi te kom pa ni je si gur ni i ne ma opa sno sti po zdra vqe qu di ko ji ih ko ri ste. – Ti me je „He mo far mu” za dat te àk uda rac i sum wam da su pi smo FDA-e fi nan si ra le dve far ma ce ut ske ku }e iz svo jih raz lo ga – iz ja vio je mi ni star Stan ko vi}. – Mi ni star stvo }e tim po vo dom si gur no re a go va ti na kon {to se o op tu `ba ma iz ja sni „He mo farm”. J. Barbuzan

ZA[TITNIK GRA\ANA SA[A JANKOVI]:

Vlast ret ko ig no ri {e om bud sma na Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} iz ja vio je da se da nas ret ko ko ji or gan vla sti usu |u je da pot pu no ig no ri {e pre po ru ke om bud sma na, ko me pred sto ji da jav nu upra vu oba ve `e na to da si ste me unu tra {we kon tro le u~i ni do stup nim i efi ka snim. – Ne vi dim da se bi lo ko ji mo me nat bi tan za pra va gra |a na u ovoj ze mqi od i grao bez ak tiv nog u~e {}a om bud sma na, i da nas se ret ko ko ji or gan vla sti, ako ije dan, usu |u je da pot pu no ig no ri {e ono {to za {tit nik gra |a na ka `e. To i je ste svr ha ove in sti tu ci je – re kao je Jan ko vi}, osvr nuv {i se

mla da in sti tu ci ja ko ja je kod for mi ra na ka sni je ne go u dru gim ze mqa ma, u ve o ma bur nim vre me ni ma us pe la da o~u va po li ti~ ku ne u tral nost. – Mi slim da ni ko, objek tiv no po sma tra ju }i, ne mo è da ka è da je rad za {tit ni ka gra |a na bio is po li ti zo a van – na veo je Jan ko vi}, ko ji sma tra da je do bro, ali i ret kost, to {to ni jed na stran ka om bud sma na ni je op tu ì la za po li ti za ci ju ra da. On je po ru ~io da ni za jed nu in sti tu ci ju, pa ni za za {tit ni ka gra |a na, ni je do bro da bu de u sta wu vr {i o ca du `no sti, i iz ra zio

Hiqade predmeta Om bud sma nu se do sa da obra ti la go to vo 41.500 gra |a na, dve tre }i ne je do bi lo sa ve to dav no-prav nu po mo}, pod ne to je vi {e od 11.400 for mal nih pri tu `bi, a po stu pak kon tro le je vo |en u oko 3.500 slu ~a je va. – Do bra stvar je {to se tre }i na za vr {i la ta ko {to je or gan vla sti, ka da je do bio oba ve {te we da je om bud sman po kre nuo po stu pak, pri znao pro pust i od mah ga is pra vio, ne ~e ka ju }i spro vo |e we is tra ge – na veo je Jan ko vi}. na svoj pe to go di {wi man dat ko ji is ti ~e za 23. ju la. – Mi slim da smo po ka za li da na {a de mo kra ti ja, ipak, je ste do voq no ~vr sta da in sti tu ci ja ova kve vr ste mo `e pru `i ti re al ne re zul ta te.. Jan ko vi} je oce nio da je ve o ma va `no {to je za {tit nik gra |a na,

na du da }e no vi sa ziv par la men ta, ka ko je i na ja vqe no, bez od la ga wa, u skla du sa za ko nom iza bra ti no vog om bud sma na. – Ina ~e, ni je pre vi {e iz ne na |u ju }e to {to se de si lo s ob zi rom na to da smo in sti tu ci ju om bud sma na do bi li 200 go di na po sle ne -

Va tro ga sci ma za vi kend pu ne ru ke po sla – U Sr bi ji je to kom vi ken da, usled to plot nog ta la sa ko ji je za hva tio ze mqu, bi lo vi {e po à ra – iz ja vio je ju ~e na ~el nik Sek to ra MUP-a Sr bi je za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}, i na ja vio da }e u na red nim da ni ma sti }i je dan he li kop ter iz Ru si je kao teh ni~ ka po dr {ka u ga {e wu po à ra. Ma ri} je na veo da su to kom vi ken da va tro ga sci ima li pu ne ru ke po sla, bu du }i da su iz bi li po à ri na te ri to ri ji op {ti ne Bor, u re jo nu Ta re, kod Me dve |e, kod Kra qe va i da je pre kju ~e ra {wi dan bio re kor dan po bro ju po à ra, ali da su svi lo ka li zo va ni.

– Jo{ ne ma in for ma ci ja o uzro ci ma tih po `a ra, a u si tu a ci ji eks trem no vi so ke tem pe ra tu ra, gde su stvo re ni uslo vi da i naj ma wa iskra stvo ri po `ar, po tre ban je mak si mal ni oprez – uka zao je Ma ri}. On je za RTS na veo da je Sek tor za van red ne si tu a ci je spre man uko li ko po sle ju ~e ra {weg za hla |e wa po no vo usle di to plot ni ta las u Sr bi ji. Go vo re }i o za {ti ti od gra da, Ma ri} je na veo da je na ba vqe no 1.500 ko ma da pro tiv grad nih ra ke ta, ali da je neo p hod no usva ja we za ko na o za {ti ti od gra da da bi se jed nom de fi ni sa lo fi nan si ra we tih ra ke ta.

kih dru gih, da je od do no {e wa za ko na pro bi jen rok za iz bor za {tit ni ka gra |a na, pa za za me ni ka, pa za pro sto ri je – ka zao je Jan ko vi}. Po we go vim re ~i ma, no vi za {tit nik gra |a na ne }e mo ra ti da se ba vi spo stve nom in sti tu ci jom ve} tre ba da u~i ni da or ga ni, ~i ji rad kon tro li {e, ve }i nu pro pu sta ko ji pra ve sa mi i ot kri ju, bu du }i da za to u ve li kom bro ju slu ~a je va ni je po treb no bi ti van re dan prav nik ili stru~ wak. – Su {ti na je u to me da om bud sman bu de vr hov ni kon trol ni or gan ko ji re a gu je ka da svi pret hod ni or ga ni kon tro le za ka `u, ali mi sa da u naj ve }em de lu upra ve ne ma mo pra ve, su {tin ske kon trol ne or ga ne – pod vu kao je Jan ko vi}. Uko li ko bi se or ga ni vla sti, is ta kao je za {tit nik gra |a na,

oba ve za li na to da ima ju efi ka sne, do stup ne, unu tra {we me ha ni zme kon tro le i pro ve re pri tu `bi gra |a na, om bud sman ne bi mo rao da {a qe svo je slu `be ni ke na 300 ki lo me ta ra uda qe no sti da pro ve re da li pa u za na ne kom {al te ru tra je sat du è. On je mi {qe wa da ovla {}e wa om bud sma na, u ~i joj je pri ro di da na or ga ne vla sti uti ~e sna gom ar gu me na ta a ne pri si lom, tre ba pro {i ri ti i omo gu }i ti mu da gra |a ne, ko ji mu se obra te, za {ti ti od od ma zde i spre ~i op stru i ra we po stu pa ka ko je vo di. On sma tra da je si tu a ci ja u po gle du za {ti te pra va per spek tiv ni ja ne go {to je bi la pre pet go di na. – Gra |a ni Sr bi je zna ju da po sto ji me sto gde mo gu da iz ne su svoj pro blem, da }e wi ho va pri tu `ba ne za vi sno, bez ob zi ra na tre nut nu, sred wo ro~ nu i du go ro~ nu po li ti ku, po li ti~ ke od no se, par tij sku rav no te ù ili ne rav no te ù, bi ti objek tiv no raz mo tre na i da }e om bud sman sta ti u za {ti tu pra va gra |a na uko li ko su po vre |e na, kao i da po sto ji ve li ka ve ro vat no }a da }e pro pust bi ti is pra vqen – ka zao je Jan ko vi}.

Sin di ka ti udru è ni u pre go vo ri ma s vla dom Pred stav ni ci in du strij skih sin di ka ta Sr bi je do ne li su ju ~e od lu ku o osni va wu za jed ni~ kog te la ko je }e ima ti ulo gu us po sta vqa wa ko mu ni ka ci je s no vom vla dom Sr bi je, u ci qu pre va zi la è wa te {ke eko nom ske si tu a ci je u ze mqi, sa op {tio je Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je. To je od lu ~e no na sa stan ku In du strij skog sin di ka ta Sr bi je, Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta, Sa mo stal nog sin di ka ta me ta la ca Sr bi je i Gran skog sin di ka ta in du stri je, ener ge ti ke i ru dar stva „Ne za vi snost“, odr à nom u pro sto ri ja ma SSSS-a.

Sin di ka ti zah te va ju hi tan sa sta nak na kon kon sti tu i sa wa vla de, na ko ju }e, za jed ni~ kim de lo va wem, po ku {a ti da uti ~u. Sin di ka ti su slo `ni u to me da, uko li ko do |e do do go vo ra s no vom vla dom, sa svo je stra ne pre u zmu oba ve zu o~u va wa i obez be |i va wa so ci jal nog mi ra u fa zi spro vo |e wa sin di kal nih zah te va. U su prot nom, sin d i k a t i }e pre u z e t i sve me ha ni zme pri ti sa ka na vla du, ne li be }i se pro te sta, {traj k o v a i dru g ih vi d o v a sin di kal ne bor be, na ve de no je u sa op {te wu.

utorak17.jul2012.

PRVA JAVNA BANKA MATI^NIH ]ELIJA USKORO I U SRBIJI

Lek iz be bi nog pup ~a ni ka Du go o ~e ki va na ban ka ma ti~ nih }e li ja usko ro bi tre ba la da po~ ne da se gra di u Be o gra du. Mi ni star stvo zdra vqa je jo{ u ma ju pro {le go di ne da lo sa gla snost In sti tu tu za maj ku i de te u Be gra du da for mi ra po ro di~ nu ban ku kr vi iz pup ~a ni ka. U apri lu su do bi je ni re {e we i gra |e vin ska do zvo la za po ~e tak grad we pr ve jav ne ban ke ma ti~ nih }e li ja kod nas. Uko li ko bu du obez be |e na sva po treb na sred stva, za ma we od go di nu da na ban ka mo `e bi ti sta vqe na u funk ci ju. Pla ni ra no je da u ban ci bu de po hra we no 10.000 uzo ra ka. Su de }i po is ku stvu du gih ba na ka u sve tu, taj broj mo gao bi bi ti pri ku pqen za osam do de set go di na. ]e li je imu no lo {ki pot pu no od go va ra ju

ka bi ti jav na, tro {ko ve ~u va wa }e li ja tre ba lo bi da sno si dr `a va. Ma ti~ ne }e li je iz da na u dan do bi ja ju sve ve }i zna ~aj u le ~e wu mno gih bo le sti. Sve vi {e je ro di te qa ko ji se od lu ~u ju na to da pri ro |e wu iz kr vi pup ~a ni ka wi ho ve be be bu du uze te }e li je ko je se ~u va ju u ne koj od ba na ka u Evro pi. Na to se po seb no od u ~u ju oni ko ji ima ju de te obo le lo od le u ke mi je ili ne ke dru ge on ko lo {ke bo le sti, a ko ji se od lu ~u ju na dru go de te. Ta da se pri li kom ro |e wa dru ge be be iz kr vi pup ~a ni ka uzi ma ju }e li je ko je }e jed nog da na, uko li ko za tre ba, mo }i da se ko ri ste u te ra pi ji. Po stu pak uzi ma wa }e li ja je brz, bez bo lan i bez o pa san za be bu i maj ku. Ma ti~ na }e li ja je }e li ja ko ja ima mo gu} nost da po sta ne bi lo ko -

Napredak u le~ewu kolena U sve tu se tre nut no ra di vi {e kli ni~ kih is pi ti va wa pri me ne ma ti~ nih }e li ja na raz li ~i tim po qi ma re ge ne ra tiv ne me di ci ne, kao na pri mer ono u Ci ri hu, gde se is pi tu je sr ~a ni za li stak na pra vqen tkiv nim in è we rin gom od pa ci jen to vih ma ti~ nih }e li ja. U to ku ove go di ne naj ve }i na pre dak za be le èn je u obla sti pro na la ska no vih le ko va ko ji sa dr è ma ti~ ne }e li je na me we ne za le ~e we i re ge ne ra ci ju hr ska vi ce ko le na i ku ka. O~e ku je se da }e u na red nim go di na ma od wih mo }i da na sta nu no vi or ga ni ili da se obo le li or ga ni re ge ne ri {u. Pr vi ko ra ci su ve} na pra vqe ni pa je ta ko pre ne ko li ko go di na u Ame ri ci na pra vqen no vi du {nik za de ~a ka ko ji je le ~en od kar ci no ma. de te tu od kog su uze te, a naj ve }a ve ro vat no }a da }e od go va ra ti i ne ko me dru gom je kod naj bli ìh srod ni ka – ro |e ne bra }e i se sta ra i ro di te qa. [to je u ban ci vi {e de po no va nih }e li ja, to je ve }a ve ro vat no }a da }e se na }i od go va ra ju }e }e li je za le ~e we dru gih bo le sni ka. Tran splan ta ci ja ma ti~ nih }e li ja pri me wu je se kod ma li {a na ko ji bo lu ju od le u ke mi je i tu mo ralim fo ma vi so kog ri zi ka, ne kih uro |e nih bo le sti imu nog si ste ma, uro |e ne ma lo krv no sti, ali i ne u- ro bla sto ma, naj ma lig ni jeg tu mo ra de~ jeg do ba. Ta kve ban ke po sto je u mno gim ze mqa ma Evro pe i dok ona ne za ì vi i kod nas, gra |a ni ko ji è le da sa ~u va ju ma ti~ ne }e li je de po nu ju ih u ino stran stvu. Ta uslu ga je ko mer ci jal na i pla }a ju je sa mi ko ri si ci, a ka ko }e na {a bu du }a ban -

ja }e li ja u qud skom or ga ni zmu. Ako se, na pri mer, go vo ri o em bri o nal noj ma ti~ noj }e li ji, da kle onoj ko ja se uzi ma iz em bri o na, ona mo è po sta ti ner vna }e li ja, }e li ja je tre, pan kre a sa, ko sti, ve ziv nog tki va... Te o ret ski, iz ma ti~ ne }e li je mo è se do bi ti 200 raz li ~i tih ti po va }e li ja qud skog or ga ni zma. Te }e li je ni su „spe ci ja li zo va ne” jer se mo gu di fe ren ci ra ti u sve dru ge }e li je, a spo sob ne su da se de le u neo gra ni ~e nom bro ju. Ve} go di na ma ma ti~ na }e li ja iz kost ne sr ì i pe ri fer ne kr vi se ko ri ste za le ~e we bo le sti kr vi kao {to je le u ke mi ja. U svet skoj na u~ noj li te ra tu ri go vo ri se da }e ma ti~ ne }e li je mo }i da se ko ri ste u le ~e wu Par kin so no ve bo le sti, mul ti ple skle ro ze, {e }er ne bo le sti, po vre da ki~ me ne mo `di ne... J. Barbuzan

PRAVOSLAVNIM SVE[TENICIMA SMETAJU @URKE

„Ur ne be sna mu zi ka is pred hra ma”

Je dan od naj bo qih voj vo |an skih fe sti va la elek tron ske mu zi ke, zre wa nin ski “So un dlo vers”, ko ji iz go di ne u go di nu u grad na Be ge ju do vo di po zna ta di-xej ime na, i ko ji }e 27. ju la ugo sti ti Xu ni or Xe ka, za sme tao je sve {te ni ci ma Srp ske pra vo slav ne cr kve. I ne sa mo “So un dlo vers” ve} i broj ne dru ge ma ni fe sta ci je ko je se odr à va ju u Uli ci Mi ro sla va Tir {e, na pro sto ru sta re pi ja ce, gde je Ru ska cr kva. Sve {te na li ca sma tra ju da je ne pri me re no da se ba{ po red bo go mo qe i kr sta po dig nu tog na xa di oku pqa omla di na èq na pro vo da. Na ro ~i to jer cr kve dru gih ver skih za jed ni ca ne mu ~e ta kvu mu ku. “So un dlo vers”, ko ji je do sa da bio or ga ni zo van u Ki no-ba {ti, pr vi put }e bi ti upri li ~en u po me nu toj uli ci jer se o~e ku je ve }i broj po se ti la ca u od no su na pret hod ne go di ne. To je, o~i gled no, do dat no izi ri ti ra lo sve {te ni ke, ko ji su do sa da sa mo ne mo po sma tra li {ta se do ga |a na pro sto ru is pred Ru ske cr kve. Pro to je rej sta vro for Bran ko Po pov, sta re {i na hra ma sve tog ar han ge la Mi ha i la u Zre wa ni nu, ci ti rao je, u iz ja vi za zre wa nin ske me di je, po ru ku iz Sve tog pi sma ko ja ka è – “Sve mi je do zvo qe no, ali mi ni je sve na ko rist”.

– Ve} ne ko li ko go di na mno go je ra znih ak tiv no sti is pred hra ma. Za i sta pro tiv tih do ga |a ja ne ma mo ni {ta, ali je pri met no, na {ta sam jed nom pri li kom i uka zao, da se pro stor is pred Ri mo ka to li~ ke cr kve odr à va, ta ko |e is pred Pro te stant ske cr kve, i Grad ska upra va to pla }a. I tre ba. Ali, bo de o~i ovo {to se do ga |a is pred na {e cr kve i bo li to {to se ov de pra vi cir kus – po ru ~u je Po pov. On se pi ta za {to ùr ke mo ra ju da se or ga ni zu ju ba{ is pred hra ma ka da u gra du ima do sta od go va ra ju}g pro sto ra za te na me ne, po go to vo za ma ni fe sta ci je na ko ji ma se, ka ko na vo di, “pu {ta ne kon tro li sa no ur ne be sna mu zi ka”. – U kom {i lu ku ima mo plu} nu bol ni cu. Da li je ne ko raz mi {qao o to me ka ko we ni pa ci jen ti pro vo de no}? U sa da {we vre me tek po sle 23 sa ta po ~i wu ùr ke s tom, ne ka mi opro ste, ne ar ti ku li sa nom mu zi kom. Da li se iza sve ga to ga kri je ne ki ciq – ne znam. Ali, znam da je pro stor is pred Ru ske cr kve bo gom dan da bu de {e ta li {te, da oku pqa kwi èv ni ke i pe sni ke ko ji }e afir mi sa ti na {u kul tu ru. Ovo, me |u tim, {to se de {a va je an ti pro pa gan da – oce nu je pro to je rej sta vro for Bran ko Po pov. @. Balaban

Na lep ni ca ga rant pri je ma di gi tal nog sig na la Teh ni~ ka slu `ba Jav nog pred u ze }a „Emi si o na teh ni ka i ve ze„ te sti ra }e set-top boks ure |a je za pri jem di gi tal nog sig na la i TV-apa ra te svih uvo zni ka i di stri bu te ra ko ji to bu du è le li, dok dr à va ne do ne se zva ni~ ni ser ti fi kat. Ka ko se na vo di na saj tu tog pred u ze }a, ure |a ji ko ji za do vo qa va ju pro pi sa ne nor me ima }e na lep ni cu ko jom se ga ran tu je pri jem DVB-T2 sig na la. Test ni je oba ve zan, ali je sva ka ko ko ri stan, a pred sta vqa si gur nost i ga rant za opre mu, ~i ja se eks pan zi ja na tr ì {tu tek o~e ku je.

crna hronika

utorak17.jul2012.

^LAN VLASNI^KOG KONZORCIJUMA „AZOTARE” U PAN^EVU NA SLOBODI

Du {a nu Stu pa ru uki nut pri tvor – ^lan vlasni~kog konzorcijuma „Azotare” u Pan~evu Du {an Stu par, koji je krajem osamdesetih bio na~elnik Resora dràvne bezbednosti, pu{ten je iz pritvora da se u daqem toku postupka brani sa slobode – rekao je ju~e Tanjugu wegov branilac Zo ran Ate qe vi}. – Stupar je posle gotovo tri meseca od hap{ewa, 13. jula pu{ten iz Okru`nog zatvora na slobodu po{to je Apelacioni sud u Beogradu usvojio àlbu i preina~io re{ewe Vi{eg suda u Beogradu kojim je odre|en pritvor. Postupak za „Azotaru” je jo{ u fazi istrage. Stupar osporava sve {to mu se stavqa na teret. Stupar je vlasnik „Univerzal holdinga” – dela konzorcijuma kojem je, kako se sumwa, „Azotara” nezakonito prodata 2006. Bio je na~elnik Resora dràvne bezbednosti u vreme Osme sed-

nice, posle koje je Slobodan Milo{evi} do{ao na vlast, a Stupar smewen. Posle toga, sedam godina je poslovao u Moskvi kao direktor predstavni{tva „Univerzala”. Osim protiv Stupara, istraga se vodi protiv jo{ osam osumwi~enih, od kojih su dvojica stranih dràvqana u bekstvu, dok su ostali pod merom policijskog zadràvawa do odluke istra`nog sudije o zahtevima Tuìla{tva. Terete se za zloupotrebe prilikom privatizacije „Azotare” u Pan~evu, i to deo koji se odnosi na prodaju proizvodnog pogona „Karbamid dva„. Na teret im se stavqa produèno krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja iz kojeg je naneta {teta buxetu Republike Srbije blizu milijardu dinara, odnosno oko 8,3 miliona evra. Za to delo preti im kazna do 12 godina zatvora.

dnevnik

BEOGRADSKI AERODROM DOBIO NAJSAVREMENIJI SKENER

Ne u tron skim zra ci ma pro tiv kri jum ~a ra Najsavremeni skener Uprave carina za kontorolu tereta u vazdu{nom saobra}aju, jedini u Evropi, pu{ten je ju~e u rad na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, a wegova upotreba }e zna~ajno doprineti suzbijawu krijum~arewa i kriminala u Srbiji. Novi skener je jedan od najmodernijih u svetu i, osim rengenskih zraka, koristi i neutronske, koji prodiru dubqe kroz materiju i daju preciznije podatke, nezavisno od toga o kojem materijalu je re~, tako da }e ubrzati cariwewe robe i po{iqaka kojima je tranzitna i krajwa destinacija na{a zemqa. Pu{tawu u rad tog skenera je prisustovao i ambasador Kine u Beogradu Xang Van sje, s obzirom na to da je taj skener nabavqen od ki ne ske kom pa ni je „Nuktek” na osnovu kredita koji je Srbija dobila od kineske dr`avne banke pod veoma povoqnim uslovima, vrednog 30 miliona dolara. Direktor Uprave carina Pre drag Pe tro ni je vi} je kazao

da je zavr{en proces modernizacije srpske carine i da su u prethodnu godinu dana postignuti impresivni rezultati u za-

`mana s Kinezima nabavila deset mobilnih skenera za pregled robe na grani~nim prelazima i u carinarnicama i, po-

pleni cigareta, nakrotika i otkrivawu krijum~arewa qudi. – Postignut je zna~ajan doprinos u podizawu ukupne bezbednosti u Srbiji – istakao je on. Petronijevi} je rekao da je Srbija na osnovu istog aran-

red ju~e pu{tenog u rad velikog skenera, jo{ dva mawa stacionarna skenera za pregled putni~kog prtqaga na aerodromima u Beogradu i Ni{u. Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Mi o drag

\i di} je istakao da je kredit dobijen pod veoma povoqnim uslovima – na 15 godina otplate, s tri posto kamate i tri godine grejs-perioda. On je kazao da je Uprava carina modernizovala prelaze na granici s Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom, kao i da }e do kraja godine biti zavr{ena modernizacija jo{ ~etiri prelaza, me|u kojima je i Gostun na granici s Crnom Gorom. \idi} je kazao da su napravqene carinarnice u U`icu, Kru{evcu i [apcu i transportni terminal u Kraqevu, koji je otvoren pre desetak dana. Ambasador Kine Xang Vansje je ukazao na dobru saradwu Srbije i te zemqe, i izrazio o~ekivawe da }e ona u narednom periodu biti dodatno unapre|ena. Predstavnici „Nukteka” su istakli da skener koristi najsavremeniju i jedinstvenu tehnologiju za kontrolu tereta u vazdu{nom saobra}aju. Skener je sme{ten uz samu pistu, u posebnom objektu, i wime }e biti kontrolisana roba i po{iqke. (Tanjug)

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Pri ja ve zbog pro sja ~e wa Splav „Blej vo~”

VATRENI OBRA^UN U BEOGRADU

Iz re {e tan rad nik obez be |e wa spla va Nepo znata oso ba pretpro {le no}i je kod splava „Blej vo~„ ispalila vi{e hitaca iz vatrenog oru`ja, jedan raweni mu{karac je podlegao povredama, a dve osobe su povre|ene, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Kako je re~eno u Birou za komunikaciju MUP-a, do vatrenog obra~una kod tog beogradskog splava je do{lo u 1.40 sat, a istraga je u toku. Kako je Tanjugu ju~e rekla potparolka Hitne

po mo }i Na da Ma c u r a, eki pe Hitne pomo}i su prevezle dve osobe posle tog obra~una. Mu{karac star oko 30 godina je zadobio ustrelne rane slabine i potkolenice, bio je bez svesti i prevezen je na Odeqewe za reanimaciju Urgentnog centra, gde je preminuo. Drugi mu{karac, star oko 29 godina, zadobio je prostrelnu ranu potkolenice i prevezen je na Odeqewe za reanimaciju Urgentnog centra.

PO@AR U SELU MILO[EVAC, KOD VELIKE PLANE

Na stra da la 15-me se~ na be ba U po`aru koji se dogodio u ku}i u selu Milo{evac, op{tina Velika Plana, `ivot je izgubila 15-mese~na beba, saop{tila je ju~e Policijska uprava Smederevo.

deteta nastala usled gu{ewa ugqen-monoksidom. Uvi|aj lica mesta su izvr{ili policijski slu`benici Odeqewa PU u Smederevu za vanredne situacije i Nacionalnog

ja poja~ala aktivnost da se ta pojava suzbije. Policija u Kawi`i podnela je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog prosja~ewa protiv Ati le (1979), Ti bo ra (1988), An ge le (1986), Ane K.

(1977) i ~etvoro maloletnika iz Horgo{a, jer su 13. jula ove godine tra`ili novac od voza~a i putnika u blizini drumskog grani~nog prelaza Horgo{. Protiv Ane K. podnet je i zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog propu{tawa nadzora nad maloletnim licem jer su i wena deca prosja~ila u blizini drumskog prelaza u Horgo{u. Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog prosja~ewa podnet je i protiv Ti bo ra (1988) i El vi ra K. (1991) koji su preksino} oko 22 sata u blizini drumskog grani~nog prelaza Horgo{ tra`ili novac. Iz PU Kikinda je saop{teno da }e i u narednom periodu policija nastaviti otkrivawe i sankcionisawe prekr{aja zbog prosja~ewa. M. Mr.

OTKRIVENO NA PRELAZU PRE[EVO

Av ga ni stan ci me |u elek tro ma te ri ja lom Na grani~nom prelazu Pre{evo carinici su spre~ili dvojicu dr`avqana Avganistana da ilegalno pre|u dr`avnu granicu u kamionu koji je prevozio elektromaterijal iz Gr~ke u Evropsku uniju. Kao i mnogo puta do sada, navodi ju~e u saop{tewu Ministarstvo finansija – Uprava carina, carinici su izvr{ili de-

kri mi na li sti~ ko-teh ni~ kog centra MUP-a, pri ~emu je utvr|eno da je po`ar nastao na podu sobe, najverovatnije tako {to su se starija deca igrala upaqa~em i zapalila fotografije, posle ~ega se po`ar pro{irio na name{taj, ku}ne aparate i krovnu konstrukciju, navodi se u saop{tewu policije. (Tanjug)

taqan pregled kamiona nakon {to im se obratio voza~ koji je primetio da je carinska sajla prese~ena pa zalemqena. – To je bio jasan znak da je kamion bio otvaran – ka`u iz Uprave carina koja je pravovremenom reakcijom svojih slu`benika spre~ila i ovaj poku{aj ilegalnog prelaska granice. (Tanjug)

VESTI Pri tvor zbog oru` ja i narkotika U akciji sremskomitrova~ke policije u De~u, op{tina Pe}inci, li{eni su slobode Mar ko M. (18) iz Zemuna, Ra di voj A. (25) iz Rume, i Du {an P. (31) i Mir ko S. (25) iz Beograda, osumwi~eni za nedozvoqeno dr`awe oru`ja i neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga. U pretresu stana koji su koristili osumwi~eni, precizirano je u saop{tewu Policijske uprave Sremska Mitrovica, policija je prona{la automatsku pu{ku, dva pi{toqa i 26 metaka u ilegalnom posedu, oko {est grama heroina i ne{to marihuane. Nakon policijskog zadr`avawa, osumwi~eni su privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je odredio pritvor do mesec dana. (Tanjug)

tobra 2011. kod wega je prona|eno 14,14 grama sasu{ene biqne mase ostavqene u staklenoj tegli. @. B.

Op tu `en zbog smr ti sa put ni ka Vi{e javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv \i |e la M. (44) iz Torka zbog sumwe da je po~inio te{ko

Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe opojnih droga, zrewaninsko Vi{e javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv Ro ber ta B. (19) iz Zrewanina. Wemu se stavqa na teret da je tokom pro{le godine, u Zrewaninu, neovla{}eno proizvodio indijsku konopqu. S jedne biqke, naime, koju je prona{ao na periferiji Lukinog Sela, okrivqeni mladi} je skidao listove i cvetove i su{io grane. Prilikom policijskog pretresa 28. ok-

rio u betonski stub pored puta. Nakon toga auto se vi{e puta prevrnuo pa je u toj saobra}ajnoj nesre}i saputnik B. O. zadobio te{ke telesne povrede usled kojih je preminuo na licu mesta. @. B.

Tre ner da vio su di ju Na optuèni~koj klupi Vi{eg suda u Zrewaninu na}i }e se @olt B. (36) iz ôke po{to ga Tuìla{tvo tereti da je po~inio krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskoj priredbi. Po navodima Vi{eg javnog tuìla{tva, on je 26. maja ove godine, u ôki, kao trener kadetske ekipe Fudbalskog kluba „ôka„, nakon zavr{etka utakmice izme|u tog tima i FK „Subotica„, fizi~ki napao sudiju H. D. Trener ga je, kako se navodi u optu`nom predlogu, rukama uhvatio oko vrata, nanev{i mu tom prilikom i lake telesne povrede. @. B.

Sa mo u bi stvo pi {to qem

Dro ga u te gli

Va tro ga sci ga se va tru

Po`ar je izbio u subotu, 14. jula, oko 14.30 sati, u trenutku kada su uku}ani bili van ku}e, a u sobi u kojoj je dete spavalo u krevecu igrala su se wegova bra}a, ~etvorogodi{wi blizanci. Nakon {to su pripadnici Vatrogasno-spasila~kog odeqewa u Velikoj Plani ugasili po`ar, lekar Doma zdravqa u Velikoj Plani je konstatovao da je smrt

Velike gu`ve na drumskom grani~nom prelazu Horgo{, koje su postale uobi~ajene u dane vikedna u letwoj sezoni, prati i intenzivnija pojava prosja~ewa od voza~a i putnika koji satima ~ekaju na prelaz, pa je i polici-

krivi~no delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja. Optu`nicom mu se stavqa na teret da je 21. aprila pro{le godine, oko 19.50 ~asova, pod dejstvom alkohola, upravqao putni~kim vozilom marke “folksvagen polo” i kretao se nedozvoqenom brzinom putem drugog reda, iz pravca @iti{ta prema Torku. U jednom trenutku \i|el M. je izgubio kontrolu nad automobilom, sleteo je s kolovoza i uda-

Kikin|anka Z. M. (1949) izvr{ila je u nedequ samoubistvo iz vatrenog oru`ja u porodi~noj ku}i u Kikindi. Policija je o ovom doga|aju izdala samo {turo saop{tewe, navode}i samo da je samoubistvo izvr{eno iz vatrenog oru`ja. Po nezvani~nim informacijama istra`nih organa, `ena je bila te{ko bolesna pa se pretpostavqa da je to bio razlog da sebi oduzme `ivot hicem iz pi{toqa, koji je uredno bio registrovan. M. Mr.

crna hronika

dnevnik

utorak17.jul2012.

TRA GI ^AN UDES NA RAS KR SNI CI U FU TO GU

Sa put nik po gi nuo, mo to ra{ po vre |en No vo sa |a nin Dra gan K. (1986) pre mi nuo je po la sa ta na kon pri je ma u Kli ni~ ki cen tar Vo jo vo di ne, gde je do ve zen po sle sa o bra }aj ne ne sre }e ko ja do go di la prek si no} oko 21 sat u Fu to gu, na ras kr sni ci uli ca Ca ri ce Mi li ce i Ko za ra~ ke. On je bio put nik na mo to ru „ka wa sa ki ZX 9” no vo sad skih re gi star skih ozna ka ko jim je upra va qao we gov vr {wak Mi o drag O. iz Ve ter ni ka ko ji je tom pri li kom za do bio te {ke te le sne po vre de, opa sne po `i vot. Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, ne sre }a se, po pr vim sa zna wi ma, do go di la kad je mla di} ko ji je upra vqao dvo to~ ka {em

pre te kao vi {e vo zi la pre ras kr sni ce i na le teo iz su prot nog sme ra na zad wi de sni bo~ ni deo „fi ja ta do blo„ ko ji je skre tao ule vo, a ni je ustu pio pra vo pr ven stva, a za ~i jim upra vqa ~em je bio Pe ro R. (1952) iz Fu to ga. Od si li ne uda ra mo tor je od le teo s pu ta a „fi jat” se okre nuo. Is tra ga }e utvr di ti ka ko je do {lo do ude sa. Na vod no, vo za~ mo to ra ni je imao po lo `e nu ka te go ri ju za vo `wu ta kvog vo zi la, a pro tiv Pe ra R. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va za te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, sa zna je mo u po li ci ji. M. V.

DRU [TVO SU DI JA PRED LA @E RE [E WE ZA NO VO NA STA LU SI TU A CI JU U PRA VO SU \U

Pi lot-odluka – ta~ ka na pro blem Dru {tvo su di ja Sr bi je je ju ~e u sa op {te wu za jav nost iz ne lo oce nu da bi Ustav ni sud u po gle du svo je od lu ke od 11. ju la, ko jom je usvo jio àl be vi {e od 120 ne re i za bra nih su di ja i na lo ìo da ih Vi so ki sa vet sud stva vra ti u si stem, „tre ba lo da raz mo tri mo gu} nost da va wa ka rak te ra pi lot-od lu ke i da kon sta tu je da se ona od no si i na ne re i za bra ne su di je i tu ì o ce ko ji ni su pod ne le àl bu, a ko je su u is toj prav noj si tu a ci ji“. Ti me bi, na vo di se u sa op {te wu, bi la „sta vqe na ta~ ka na pro blem ko ji ve} tri go di ne po tre sa srp sko pra vo su |e i dru {tvo“. Stru kov no udru è we su di ja ob ja {wa va da to pred la è ima ju }i u vi du od re be Za ko na o Ustav nom su du, po ko ji ma od lu ka tog su da „ima prav no dej stvo tek od do sta vqa wa u~e sni ci ma i da do ta da mo è bi ti re di go va na“. Dru {tvo su di ja is ti ~e da su u ju nu oba evrop ska udru è wa su di ja – Evrop sko udru è we i ME DEL, te Kon sul ta tiv no ve }e evrop skih su di ja Sa ve ta Evro pe i dvo je ne za vi snih eks pe ra ta „u op se `nom fi nal nom iz ve {ta ju sa ~i we nom po sle ana li ti~ ke po se te pra vo su |u Sr bi je, do sta vi li iden ti~ nu oce nu i pred lo ge za re {e we pra vo sud ne kri ze na sta le spro vo |e wem re i zbo ra“. U sa op {te wu se, ta ko |e, pod vla ~i da je „jed no gla sna oce na

stru~ wa ka da je re i zbor po vre dio evrop ski stan dard o stal no sti su dij ske funk ci je kao ga ran ti ji sud ske ne za vi sno sti, ko ja je te meq prav ne dr à ve. Kao jed nu od me ra za ot kla wa we ne ga tiv nih po sle di ca re i zbo ra stru~ wa ci pred la ù vra }e we u si stem ne re i za bra nih su di ja i tu ì la ca“. „Ustav ni sud je od lu kom od 11. ju la utvr dio da «pr vi sa stav Vi so kog sa ve ta sud stva po stu pak op {teg iz bo ra ni je spro veo u skla du sa stan dar di ma pra vi~ nog su |e wa, {to je ima lo za po sle di cu da se ne mo è sma tra ti da je, na prav no va qan na ~in, utvr dio da bi lo ko od ne i za bra nih su di ja ne is pu wa va za kon ske uslo ve za iz bor na stal nu su dij sku funk ci ju.» Osim to ga, na vo de }i raz lo ge ko ji se od no se na sva kog ne re i za bra nog su di ju, Ustav ni sud je kon sta to vao da «ni za jed nog od pod no si la ca àl be ni je obo re na pret po stav ka iz bor no sti„, sa op {ta va Dru {tvo su di ja. Uz pod se }a we na to da na op {tem iz bo ru u de cem bru 2009. ni je re i za bra no 837 ta da {wih su di ja, u sa op {te wu se uka zu je na to da je „pred Ustav nim su dom osta lo vi {e od 200 su dij skih i 120 tu ì la~ kih àl bi, a oko 150 su di ja upra vo sa ~i wa va àl be za Ustav ni sud, dok VSS do da nas ni je do sta vio od lu ke za jo{ oko 300 su di ja“. J. J.

Ustav ni sud vra }a 62 tu ì o ca? Ustav ni sud Sr bi je pri pre mio je od lu ku o vra }a wu na po sao 62 tu ì o ca ko ji su na kon re for me pra vo su |a osta li bez po sla, pre neo je B-92. Sed ni ca Ustav nog su da na ko joj }e od lu ~i va ti po àl ba ma ne i za bra nih tu ì la ca tre ba lo bi da bu de odr à na u sre du, na vo di ta te le vi zi ja. Re~ je o 62 ustav ne àl be tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca na od lu ke Dr àv nog ve }a tu ì la ca ko je su do ne te kra jem 2009. go di ne u po stup ku iz bo ra i re i zbo ra no si la ca pra vo sud nih funk ci ja. Pred Ustav nim su dom je oko 450 àl bi ne i za bra nih su di ja i tu ì la ca u po stup ku pre i spi ti va wa od lu ke pr vog sa zi va Vi skog sa ve ta sud stva i Dr àv nog ve }a tu ì la ca, a pr ve àl be ne i za bra nih jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca pod ne te su Ustav nom su du ja nu a ra 2011. go di ne.

PO @AR NA MA SOV NOJ GROB NI CI U @I LI VO DA MA, NA KO SO VU

Za pa qe ni do ka zi o ubi ja wu Sr ba

Po ro di ce kid na po va nih i ne sta lih li ca na Ko so vu i Me to hi ji sma tra ju da je po àr ko ji je iz bio na ma sov noj grob ni ci @i li vo de kod Obi li }a pod met nut da bi bi li uni {te ni do ka zi o po smrt nim osta ci ma srp skih `r ta va, a Srp sko na ci o nal no ve }e se ver nog KiM tvr di da su po àr na mer no iza zva li lo kal ni Al ban ci. Port pa rol ka Eulek sa Iri na Gu de qe vi} iz ja vi la je Ta nju gu da je lo ka ci ju @i li vo de, za ko ju se sum wa da se na woj na la ze po smrt ni osta ci ne sta lih Sr ba, za hva tio po àr i da je pre tra ga te re na pre ki nu ta. Udru è we po ro di ca kin da po va nih i ubi je nih na KiM je u otvo re -

nom pi smu Eulek su oce ni lo da je „pro sto ne ve ro vat no” da je na toj lo ka ci ji mo gao iz bi ti po `ar. Pri tom se pod se }a na to da su po ro di ce srp skih ci vil nih `r ta va od Eulek sa i rad ne gru pe za ne sta le „stal no do bi ja le uve ra va wa da tu lo ka ci ju ~u va ju sna ge Ko sov ske po li cij ske slu `be i da je lo ka ci ja u sva kom tre nut ku i u sva kom po gle du pot pu no za {ti }e na”. Po ro di ce `r ta va su, ka ko se do da je, „s ogor ~e wem i za pre pa {}e wem” pri mi le vest o po `a ru upra vo u tre nut ku ka da se u ot ko pa va wi ma sti glo do du bi ne od 25 me ta ra na ko joj su, ka ko po ka zu ju u sa te lit ski snim ci, zem ni osta ci naj ma we 26 te la.

NE PRE STA NE PRET WE MA FI JA [KIH GRU PA DR @AV NIM FUNK CI O NE RI MA I PRED STAV NI CI MA VR HA PRA VO SU \A

Ko je pre dve go di ne pod met nuo eks plo ziv u bli zi ni sta na tu ì o ca Iz ja vu mi ni stra po li ci je Ivi ce Da ~i }a da su in for ma ci je o pret wa ma ma fi ja {kih gru pa dr àv nim funk ci o ne ri ma i pred stav ni ci ma pra vo su |a ak tu el ne po tvr |u je, do sa da neo bja vqen, po da tak da su pri pad ni ci jed ne kri mi nal ne gru pe pre dve i po go di ne po sta vi li eks plo ziv u auto mo bil u bli zi ni sta na u ko jem je ì veo tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. Ta nju gu je u naj vi {im bez bed no snim struk tu ra ma re ~e no da se ra di lo o ogrom noj ko li ~i ni eks plo zi va, ko ji bi – da je ak ti vi ran – osim sta na tu ì o ca Ra di sa vqe vi }a ugro zio i mno ge sta nov ni ke tog gu sto na se qe nog de la Be o gra da, a po li ci ja je ta da pro ce ni la da je u oko li ni bo ra vi lo oko 100 qu di. Eks plo ziv je ot kri ven i de mon ti ran, a u ka sni je pre sret nu tom raz go vo ru pri pad ni ka iste kri mi nal ne gru pe za be le è na je re ~e ni ca: „Mo ra mo da pre du zme mo ne {to dru go jer ni je od le teo u va zduh”. Tu ì lac Ra di sa vqe vi} je pre se qen od mah na kon {to je ot kri ven eks plo ziv, a u me |u vre me nu, do da nas, pro me nio je me sto sta no va wa vi {e pu ta. De {a va lo se u to ku no }i da je u pre sret nu tim raz go vo ri ma kri mi nal nih gru pa re ~e no ne {to {to se od no si na we go vu bez bed nost pa je bi lo neo p hod no da se od mah dis lo ci ra, ka è iz vor Ta nju ga. Na vo de jed nog be o grad skog dnev nog li sta o no vim pret wa ma od be glog nar ko bo sa Dar ka [a ri -

}a ni je `e leo da ko men ta ri {e ni ko od dr `av nih funk ci o ne ra ko ji se u me di ji ma po mi wu kao me te mo gu }eg at ne ta ta. Da ~i} je re kao da MUP ne ma in for ma ci je o naj no vi jim pret wa ma, ali da su „in for ma ci je ak tu el ne”. „Pres” je ob ja vio da je [a ri}, po in for ma ci ja ma jed ne za pad no e vrop ske oba ve {taj ne slu `be, po nu dio na gra du od de set mi li o na evra za ubi stvo biv {eg pred sed -

Bo ris Ta di}

ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, we go vog {e fa ka bi ne ta i pred sed nik Bi roa za ko or di na ci ju Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost Mi o dra ga Ra ki }a, Da ~i }a, {e fa BIA Sa {e Vu ka di no vi }a, mi ni star ke prav de Sne `a ne Ma lo vi} i tu `i o ca Ra di sa vqe vi }a jer ih sma tra od go vor nim za krah svo je nar ko im pe ri je. Te in for ma ci je BIA je pro sle di la Pred sed ni {tvu Sr bi je, na vo di isti list.

Da ~i} je ob ja snio da ta kve in for ma ci je ni su ni {ta no vo i da ih ima stal no, i do dao da su zbog to ga svi oni ko ji su se u Sr bi ji bo ri li pro tiv kri mi na la za {ti }e ni, a wi ho va bez be nost po dig nu ta na vi sok ni vo. – Svi ko ji su se bo ri li pro tiv kri mi na la bi }e za {ti }e ni. Ni vo wi ho ve bez bed no sti po dig nut je ve o ma vi so ko, i to je za da tak po li ci je i bez bed no snih slu `bi

Sne `a na Ma lo vi}

pi smi ma i po ru ka ma ko je su im upu }e ne, ali su nad le `ni or ga ni uglav nom iz be ga va li da o wi ma de taq ni je go vo re. Zbog ugro `e ne bez bed no sti me wa li su me sto sta no va wa vi {e pu ta, a u po sled wih ne ko li ko go di na pra te ih pri pad ni ci slu `be nog obez be |e wa. Go di nu da na od po ~et ka pri me ne Za ko na o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri mi na la i ubr zo po

Miq ko Ra di sa vqe vi}

– po ru ~io je Da ~i} po {to je pret hod no, uz osmeh, pro ko men ta ri sao – „Vi dim da me ~ud no gle da ju ov de”. Svi na ve de ni su i ra ni je po mi wa ni kao [a ri }e ve me te, ali i me te dru gih kri mi no ge nih struk tu ra u dr `a vi na kon {to su za po ~e li bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je u Sr bi ji. U vi {e na vra ta u jav nost su „cu ri le” in for ma ci je o pre te }im

pro ce su i ra wu [a ri }e vog kla na, mi ni star ka prav de je po ~et kom 2010. do bi la slu `be no obez be |e we i za we nu bez bed nost je za du `e na spe ci jal na je di ni ca Voj ske Sr bi je „Ko bre”, a pri pad ni ci te jed ni ce ~u va ju i biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a. Sne `a na Ma lo vi} je ta ko |e mo ra la da pro me ni me sto bo ra vi {ta pa je pre se qe na 2010. go di ne.

BIV [I ZVA NI^ NIK UN PRO FORA DEJ VID HAR LAND JU ^E, NA SU \E WU RAT KU MLA DI ]U U HA GU, TVR DIO:

Iran, Tur ska i dru gi snab de va li mu sli ma ne oru` jem Biv {i zva ni~ nik Un pro fo ra Dej vid Har land iz ja vio je ju ~e, na su |e wu biv {em ko man dan tu VRS-a Rat ku Mla di }u pred Ha {kim tri bu na lom, da su Iran, Tur ska i jo{ ne ke ze mqe snab de va le mu sli ma ne oru` jem to kom ra ta u BiH. – Un pro for je znao za to, ali ni je imao man dat da spre ~a va na bav ku ili snab de va we oru` jem – iz ja vio je Har land to kom una kr snog is pi ti va wa. Uje di we ne na ci je su 1991. go di ne uve le em bar go na oru` je, ko jim je svim dr à va ma bi lo za bra we no da snab de va ju oru` jem voj ske u biv {oj Ju go sla vi ji. Har land je iz ja vio da je Iran do sta vqao oru` je mu sli ma ni ma pre ko Hr vat ske, uz zna we SAD i dru gih ze ma qa. On je re kao da je oru` je pre la zi lo pre ko Hr vat ske „uz od re |e ni da nak”, ob ja sniv {i da je deo oru` ja osta jao u toj ze mqi. Po Har lan do vim re ~i ma, bi lo je jo{ ka na la za do pre ma we oru` ja. – Tur ska je ta ko |e do sta vqa la oru` je avi o ni ma u ni skom le tu – ka zao je biv {i slu `be nik za ci vil na pi ta wa i po li ti~ ki sa vet nik Un pro fo ra. – U Sa ra je vo ni je do la zi lo te {ko na o ru à we, ali la ko na o ru à we se kre ta lo u oba prav ca kroz tu nel is pod aero dro ma „But mir„, ko ji je bio {i rok ma we od dva me tra.

U na stav ku una kr snog is pi ti va wa, Har land je iz ja vio da su i mu sli man ska i srp ska stra na kr {i le spo ra zum o de mi li ta ri za ci ji za {ti }e nih zo na Sre bre ni ce i @e pe, ali da je va zdu {nim na pa di ma NA TO-a pre }e no sa mo Sr bi ma, a da zbog na pa da mu sli man skih sna ga

Har land je ob ja snio da je su {ti na man da ta Un pro fo ra bi la da od vra ti na pa de na za {ti }e ne zo ne „svim po treb nim sred stvi ma”, a da su me |u na rod ne sna ge vre me nom usta no vi le da je „ne mo gu }e od vra ti ti te na pa de bi lo ka kvim dru gim sred stvi ma osim si lom”.

Dej vid Har land

na Ukra jin ce ni je tra `e na ak ci ja NA TO-a. – U slu ~a ju Sre bre ni ce i @e pe po sto jao je kon kre tan spo ra zum (iz 1993. go di ne) iz me |u bo san ske vla de i Sr ba o de mi li ta ri za ci ji – re kao je on. – Obe stra ne su kr {i le taj spo ra zum, ali je sa mo Sr bi ma pre }e no.

– Sr bi su re a go va li sa mo na ko ri {}e we si le ili even tu al no pret we si lom – ka zao je on. Biv {i slu `be nik za ci vil na pi ta wa i po li ti~ ki sa vet nik Un pro fo ra is pri ~ao je da je, ka da su mu sli man ske sna ge na pa le ukra jin ske pri pad ni ke mi rov nih sna ga u @e pi, ko je su za dr `a li kao ta o -

ce, sme sta na zvao ta da {weg pre mi je ra BiH Ha ri sa Si laj xi }a. – Upo zo rio sam ga na to da }e (zbog tog in ci den ta) za nas bi ti mno go te è da na pred sto je }em sa stan ku u Lon do nu za stu pa mo in te re se ko ri {}e wa si le pro tiv Sr ba – re kao je Har land. Sa vet nik Mla di }e ve od bra ne Bran ko Lu ki} je kon sta to vao da zbog na pa da na Ukra jin ce ni je tra è na ak ci ja NA TO-a pro tiv bo {wa~ ke voj ske, {to je Har land po tvr dio. Go vo re }i o pa du @e pe, Har land je re kao da je 27. ju la 1995. go di ne po stig nut do go vor o eva ku a ci ji ci vi la, ali da ko man dant bo {wa~ kih sna ga u tom pod ru~ ju Av do Pa li} ni je pri stao da pre da bor ce i da je ubi jen, o ~e mu su na red nog da na Mla di} i ge ne ral Zdrav ko To li mir oba ve sti li Un pro for. Su |e we biv {em ko man dan tu VRS na sta vqe no je po {to je u ~e tvr tak bi lo pre ki nu to jer je op tu è nom po zli lo i pre ba ~en je „iz pre do stro `no sti” u bol ni cu, ka ko je sa op {te no iz Tri bu na la. Ni pred se da va ju }i su di ja Al fons Ori ni sa vet nik Mla di }e ve od bra ne Lu ki} ni su ju ~e ni jed nom re~ ju po me nu li zdrav stve no sta we op tu è nog. Su |e we }e bi ti na sta vqe no da nas. (Ta njug)

PO NO VO OD LO @EN PRO CES BIV [OJ SE KRE TAR KI VLA DE SR BI JE

Mi ra Mar ko vi} se ni je po ja vi la Su |e we gru pi biv {ih funk ci o ne ra SPS-a i JUL-a, s biv {om se kre tar kom Vla de Sr bi je @iv kom-Ci com Kne è vi} na ~e lu, zbog op tu `bi za mal ver za ci je s dr àv nim sta no vi ma, po no vo je ju ~e od lo è no u Vi {em su du u Be o- gra du za 14. sep tem bar zbog iz o stan ka ne ko li ko op tu è nih. Osim Kne è vi }e ve, me |u op tu è ni ma za ne le gal no pri sva ja we sta no va iz Fon da Vla de Sr bi je 2000. go di ne je udo vi ca biv {eg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a i ne ka da {wa pred sed ni ca JUL-a Mi ra Mar ko vi}.

Ona je u bek stvu i u Ru skoj Fe de ra ci ji uì va sta tus po li ti~ ke iz be gli ce i u toj dr à vi ne mo è bi ti uhap {e na po po ter ni ci srp skog In ter po la, ko ja je ras pi sa na za wom po na red bi ne ka da {weg Okru `nog su da, ko ja je jo{ na sna zi. Mi ri Mar ko vi} se po no voj op tu `ni ci Vi {eg tu ì la {tva su di za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja za to {to je od 1. sep tem bra do 13. ok to bra 2000. go di ne, ko ri ste }i svoj ta da {wi dru {tve ni po lo àj pred sed ni ce Ju go slo ven ske le vi ce, uti ca la na to da se Ilo ni Pe {i} ne le -

gal no do de li stan. Pe {i }e va je bi la da di qa we nom unu ku, si nu Mar ka Mi lo {e vi }a, ko ji je ta ko |e u bek stvu i ima sta tus po li ti~ ke iz be gli ce u Ru si ji. Pre kva li fi ka ci jom kri vi~ nog de la na te ì ob lik, Tu ì la {tvo je spre ~i lo za sta re va we kri vi~ nog go we wa Mar ko vi }e ve. Na op tu è ni~ koj klu pi su, osim Kne è vi }e ve, i ne ka da {wi di rek tor Sa ve zne upra ve ca ri na Mi haq Ker tes i biv {i mi ni star za ur ba ni zam i za na u ku i teh no lo gi ju Bra ni slav Iv ko vi}. (Ta njug)

sport

utorak17.jul2012.

dnevnik

U SUSRET 30. LETWIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) STRELCI DAMIR MIKEC I ZORANA ARUNOVI] UO^I PUTA U LONDON

Pri ~e o me da qa ma ni su bez osno va

Re p re z en ta c i j a Sr b i j e u stre qa {tvu u pe tak pu tu je na Olim p ij s ke igre u Lon do n u. Na {a eki pa bro ji osam tak mi ~a ra, pi {to qem }e ga |a ti An dri j a Zla ti}, Da mir Mi k ec, Zo ra na Aru no vi}, Ja sna [e ka ri} i Bo ba na Ve li~ ko vi}, a pu {kom Ne ma w a Mi r o s a vqev,

za sva ko po {to va we. U fi na lu smo obo ji ca ima li ma lu tre mu, a na kra ju se po ka za lo da sam ja imao ma lo de bqe `iv ce i po be dio - ka `e Da mir Mi kec. Jo{ ma lo je vre me na osta lo do pu ta u Lon don. - Osta ju mi la ga ni tre nin zi i da iz ku} ne at mos fe re odem u

Da mir Mi kec i Zo ra na Aru no vi}

Iva na Mak si mo vi} i An drea Ar s o vi}. Po s led w u pro ve r u pred naj zna ~aj ni je tak mi ~e we strel ci su ima li 7. i 8. ju la na dr `av nom pr ven stvu No vom Sa du. Svi su, ka ko je v. d. se lek to ra Go ran Mak si mo vi} re kao, u za dvo qa va ju }oj for mi. - Dr `av no pr ven stvo je bi lo po sled wa pro ve ra pred Olim pij ske igre i bi lo je ba{ ona ko ka ko tre ba. An dri ja Zla ti} i ja smo na pra vi li vi {e ne go do bar re zul tat od 565 kru go va, {to je

Lon don. Ima li smo pri li ku da ose ti mo stre li {te na pre do lim pij skom tur ni ru u apri lu ka da su bi li ja ko lo {i vre men ski uslo vi. Re al no, vi {e o~e ku jem od ma log ka li bra, jer mi je to omi qe na di sci pli na, ali }u, na rav no, i va zdu {nim pi {to qem da ti sve od se be. Fi na le mi je u mi sli ma. Mo `e mo li o~e ki va ti srp ski dvo jac u fi na lu u Lon do nu? - Ne bih da prog no zi ram, jer mi slim da je uvek bak suz ne {to re }i. Mo gu sa mo da obe }am da }e -

mo da ti sve od se be, pa {ta bu dere kao je Mi kec. I Zo ra na Aru no vi} sma tra da je u od li~ noj for mi, ali ona to for mu li {e ova ko: - Ne bih re kla da sam u naj bo qoj for mi, ve} da imam mo gu} nost da ostva rim vr lo vi so ke re zul ta te i do pu ta u Lon don jo{ ma lo po dig nem for mu. I Zo ra na je kod ku }e tre ni ra pod bud nim okom se stre Je le ne. - Me se ci ma una zad smo ja ko ra di li i ima li ve o ma obim ne i du ge tre nin ge. Po sle kon stant nih pri pre ma ma lo smo „ola ba vi le” tem po ka ko bih {to ras te re }e ni je oti {la u Lon don, a ta mo }u na sta vi ti sa ra dom. Da li ti od go va ra stre li {te u Lon do nu? - Ne znam ni sa ma, ni je mi od go va ra lo u apri lu, ali ta da su vre men ski uslo vi bi li ja ko lo {i. Va zdu {no stre li {te, ko je je uvek za tvo re no, bi lo je otvo re no i du vao je ve tar. Mo ram da pri znam da je to ve o ma ~ud no stre li {te i u tom tre nut ku mi ni je od go va ra lo, {to ne zna ~i da mi i sa da ne }e od go va ra ti. Na rav no, i ja sam od apri la uz na pre do va la i teh ni~ ki i men tal no. Da li ti sme ta ju pri ~e ti pa da se od vas stre la ca u Lon do nu o~e ku ju od li~ ja, na ro ~i to od te be? - Pri ~e su tu i od wih se ne mo `e po be }i, a mi strel ci svo jim re zul ta ti ma mo `e mo da po tvr di mo da ni su bez osno va. Svi po je di na~ no ima mo do bar rej ting i mi slim da su me dqe re al nost. Ja se na dam - is ta ka la je Aru no vi }e va. G. Malenovi}

STONOTENISER ALEKSANDAR KARAKA[EVI]

Na dam se po lu fi na lu

Srp ski sto no te ni ser Alek san dar Ka ra ke {e vi} iz ja vio je da bi bio za do vo qan pla sma nom u po lu fi na le na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. - Zdrav sam, `iv sam. Mo gu da u~e stvu jem. Pri pre me te ku fe no me nal no. Bio bih za do vo qan pla sma nom u ~e tvrt fi na le, ali mo `da u tre }em ko lu bu dem igrao sa tak mi ~a rem iz Ki ne, pa ne do |em do 16 naj bo qih, a mo gu }e je i da iz beg nem Ki ne ze, pa da do |em do po lu fi na la. Sve za vi si od `re ba - re kao je Ka ra ka {e vi} i do dao:Ovo su mo j e pe te Olim p ij s ke igre. Le po je, sa sva kog tak mi ~e wa no sim ne {to le po i ne {to ru `no. ^i ni mi se da }e nam u Lon do nu bi ti te {ko da gle da mo utak mi ce jer smo i za

An to ni ja Hor vat-Pan da, An to ni ja Na|, Re na ta Ku bik i Mar ta Ti bor

NOVOFORMIRANI @ENSKI KAJAKA[KI ^ETVERAC TRENIRA U BEZDANU

Ve ru ju u olim pij sko fi na le

Dok mla di ka ja ka {i ni ù uspeh na Svet skom pr ven stvu u Por tu ga li ji, wi ho ve sta ri je ko le ge i ko le gi ni ce pri pre ma ju se za Olim pij ske igre u Lon do nu. U Bez da nu se pri pre ma èn ski ~e tve rac, An to ni ja Hor vat-Pan da, An to ni ja Na|, Re na ta Ku bik i Mar ta Ti bor, ko je }e se u Lon do nu tak mi ~i ti u di sci pli ni K-4 500 m. Iako su u ~e tver cu ko ji je obez be dio olim pij sku vi zu bi le se stre Mol do van, Ni ko li na i Oli ve ra, stru~ ni {tab je od lu ~io da ume sto wih na Igra ma ve sla ju Ku bi ko va i Ti bo ro va. -Ovaj ~e tve rac je na oku pu bio osam go di na, s tim da smo ima li jed no go di {wu pa u zu i ume sto Na |o ve u we mu je bi la Mi qa na Kne è vi}. To kom za jed ni~ kog ve sla wa osvo ji le smo pre gr{t me da qa, a iz dvo ji la bih bron ze sa SP 2007. u Du i zbur gu i EP 2008. u Mi la nu. Na |o va se u pot pu no sti uklo pi la s na ma tri ma, zna mo se od ra ni je, sve smo ro |e ne Bez dan ke i u~i le smo isti stil ve sla wa. Mno go bo qe funk ci o ni {e mo ne go sa se stra ma Mol do van po {to one ga je dru gi stil ve sla wa. Ina ~e, de {a va lo nam se i ra ni je da do |e mo u te {ku si tu a ci ju, ali smo

na kra ju iz la zi le kao po bed ni ce. Na EP u Be o gra du ovaj ~e tve rac je bio pe ti. [to se ti ~e ci qa na OI za po ~e tak ne ka bu de ula zak u fi na le, jer kon ku ren ci ja je stra ho vi ta po {to }e u~e stvo va ti sa mo de set ~a ma ca – ka è An to ni ja Hor vatPan da je di na ~la ni ca ovo ga ~e tver ca od po ~et ka. Ve} tre }u sed mi cu de voj ke se na la ze u Bez da nu, gde }e osta ti sve do 3. av gu sta, ka da }e kre nu ti za Lon don. Po lu fi nal ne tr ke na pro gram su 6. av gu sta, a fi na le dva da na ka sni je. -Na à lost, ne }e mo bi ti na otva ra wu Iga ra, {to me ni ide u pri log da se {to bo qe opo ra vim – is ti ~e An to ni ja Na|, ko ja zbog po vre de zglo ba {a ke ra di po po seb nom re ì mu. – Opo ra vak tra je pre ma o~e ki va wu, te ra pi je u No vom Sa du kod dr Du {a na Ma ri }a u spe ci ja li zo va noj or to pet skoj or di na ci ji uro di le su plo dom, sva kog po ne deq ka sam na kon tro li i dok tor je u pot pu no sti za do vo qan, ba{ kao i ja. No vo for mi ra ni ~e tve rac ima mno go bo qu me |u sob nu ko mu ni ka ci ju i at mos fe ru, a i bo qe se po zna je mo.Pla sman u fi na le je

Po nos Bez da na

na {e me ~e ve mo ra li da ku pi mo kar tu. Mo `da }u pr vim avi o nom po sle is pa da wa da se vra tim ku }i.

POLEMIKA O MASKOTI OLIMPIJADE U LONDONU

Ven lok – po go dak ili pro ma {aj Zva ni~ na ma sko ta pred sto je }ih - Ven lok je ime do bio po se o ce Olim pij skih iga ra u Lon do nu je tu Ma~ Ven lok u bli zi ni [rop Ven lok, a we go va ulo ga je da Igre {aj ra u Ve li koj Bri ta ni ji, u ko pri bli ì naj mla |i ma i da pod jem su se kra jem 19. ve ka odr à va stak ne wi ho vo in te re so va we za ba le Ma~ Ven lok Igre, na ko ji ma se vqe we spor tom. lo kal no sta nov no {tvo tak mi ~i Ma sko tu je kre i rao stu dio Aj lo u tra di ci o nal nim se o skim ris iz Lon do na, na kon {to je wi hov pred log po be dio vi {e od 100 pred lo ga di zaj ne ra, umet ni ka i agen ci ja na kon kur su 2009. go di ne. - Ma sko ta je deo edu ka tiv nog pro gra ma iga ra i we na na me na je da de ca u~e o sport skim vred no sti ma i olim pij skim tak mi ~e wi ma - na ve li su or ga ni za to ri. Oni su do da li da su ta ko |e na pra vqe na ~e ti ri krat ka Ma sko ta Olim pi ja de u Lon do nu Ven lok ani mi ra na fil ma ko ja pra te do ga |a je na OI u ko ji ma je Ven lok spor to vi ma - na ve de no je iz stu di glav ni ju nak i ko ji se mo gu po gle ja Aj ris. Na po ziv se o skog le ka ra, da ti na zva ni~ nom saj tu ma sko te u se lo je 1894. go di ne sti gao ba ron ( h t t p s : / / m a s c o t - g a m e s . l o n Pjer de Ku ber ten ko ji je, odu {e don2012.com). Ven lok je jed no o ko vqen ume }em me {ta na, od lu ~io da bi }e amorf nog ob li ka ko je naj vi osnu je Olim pij ske igre. Pr ve {e li ~i na sim pa ti~ na ~u do vi {ta Igre odr à ne su u Ati ni 1896. go iz isto i me nog ani mi ra nog fil ma di ne. ko ji je re a li zo vao stu dio Di zni Iako se mno gi ma ne do pa da di 2001. go di ne. zajn ovo go di {wih Iga ra, jer je

oce wen kao „ne de fi ni san, skup i ne ja san, jer ne pred sta vqa spe ci fi~ no sti gra da u ko jem se odr `a va”, or ga ni za to ri sma tra ju da su ogrom na sred stva ulo `e na u bren di ra we Iga ra i, iz me |u osta log, kre i ra we ove ma sko te oprav da na jer ima ju „jak ko mer ci jal ni po ten ci jal”. Sti ven Baj lej, osni va~ ~u ve nog Mu ze ja di zaj na iz Lon do na, iz ja vio je da je Lon don me |u naj ja ~im gra do vi ma u sve tu po raz vo ju kre a tiv nih in du stri ja i na ro ~i to di zajn sek to ra, ali da ovo go di {wi di zajn Iga ra to ne po ka zu je. - S ob zi rom na tre nut nu svet sku eko nom sku kri zu, be smi sle no je ura di ti lo{ po sao i pri to me da ti ogro man no vac kao {to su ura di li or ga ni za to ri OI 2012. Trend da sva ke Igre ima ju svo ju ma sko tu po ti ~e od Olim pij skih iga ra u Mek si ku 1968. go di ne, ka da je kre i ra na go lu bi ca mi ra kao pra te }i de taq slo ga na Iga ra „Los ju e gos de la Paz” (Igre mi ra).

@i te qi Bez da na na sva kom ko ra ku su na uslu zi ka ja ka {kim di va ma. Po no sni su na wih, kao i na sve olim pij ce iz ovog me sta. A ima ih ~ak se da mo ro, po red ka ja ka {kog èn skog ~e tver ca, tu je i wi hov tre ner Ja no{ Pan da, za tim ka ja ka{ Er vin Hol pert i ru ko me ta{ Da li bor û tu ra. U cen tru me sta je bil bord sa wi ho vim sli ka ma na ko me pi {e- “Oni su po nos Bez da na”. Za 26. jun za ka za no je i za jed ni~ ko dru è we u Me snoj za jed ni ci.

DEL FI NI U SU BO TI CI: Posle slobodnog vikenda, vaterpolo reprezentacija Srbije je na okupu. Delfini su ju~e otputovali u Suboticu i uve~e odradili prvi trening. Sutra je planirana trening utakmice s Italijom (17.30 ). U ~etvrtak reprezentaticija putuje u Atinu, gde }e trenirati i odigrati pripremne utakmice s Gr~kom. U London na Olimpijske igre delfini putuju 24. jula.

ciq, a me da qa bi bi la ne {to iz u zet no. Re na ta Ku bik do pre tri ne de qe spre ma la se sa Mar tom Ti bor da se tak mi ~i u dvoj cu, pa joj je pre la zak u ~e tve rac te {ko pao. -Bi la sam iz ne na |e na od lu kom stru ke i ce lu sed mi cu sam tu go va la, ali sam us pe la psi hi~ ki da to pre va zi |em po zi tiv nim raz mi {qa wem. Go di na ma za jed no ve sla mo, sem po sled we se zo ne, sja jan smo tim i na dam se fi na lu, a on da {ta nam bog da. Ovo nam je pr va Olim pi ja da, pa mo `da mi se de si da mi se no ge od se ku ka da do |em u Lon don – ma lo u {a li, ma lo u zbi qi ka `e Ku bi ko va. I Mar ta Ti bor sma tra da ni je ni {ta ta ko stra {no to {to su se wih dve iz ne na da ume stu u dvoj cu na {le u K-4. -Sve ide do bro, ose }aj je isti. Ni je bi lo la ko po sle dvoj ca, za ko ji smo se spre ma le du go, po no vo se vra ti ti u ~e tve rac. S Re na tom sam u~i la i ve `ba la od 11. go di ne. Ma lo se pri bo ja va mo za An to ni ju Na| da li }e iz dr `a ti, {te di mo je mak si mal no i na da mo se olim pij skom fi na lu – re kla je Ti bo ro va. J. Gali}

Mi li ca za do voq na Mi li ca Sta ro vi}, ~la ni ca no vo sad skog Li ma na, kao re zer va tre ni ra u Bez da nu, {to joj ne pa da te {ko. - Ja to po sma tram iz sport skog ugla, do bi la sam pri li ku da tre ni ram s de voj kam iz sa mog vr ha na {eg `en skog ka ja ka, {to }e do pri ne ti mom na pret ku u da qoj ka ri je ri. Ce nim wi hov kon ti nu i ran vi {e go di {wi rad.Ni sam bi lo ~im op te re }e na, at mos fe ra je sjaj na.Pri hva ti la sam da bu dem re zer va i da even tu al no usko ~im u po sta vu ako za tre ba. Ta ko se i po na {am – re kla je Sta ro vi }e va.

Selektor Dejan Udovi~i} je ranije rekao da se putuje prerano, pa }e se truditi da reprezentativci {to mawe budu u olimpijskom selu. U Londonu je do po~etka Igara predvi|en i rad sa reprezentacijama Kazahstana i Italije. Zbog velikog broja povreda ekipa }e se najverovatnije uigravati kroz utakmice u grupi, da bi odlu~uju}i ~etvrtfinalni duel do~ekala {to spremnija.Prvu utakmicu u Londonu delfini igraju sa Ma|arskom. G. M.

SPORT

dnevnik

utorak17.jul2012.

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU [AM PI O NA: PAR TI ZAN NA MAL TU

Ofan zi vom do `e qe nog re zul ta ta

Ekipa Vojvodine s osvojenim Sredwoevropskim kupom

Foto: www.fkvoj vo di na.rs

UZ NO VO U^E []E VOJ VO DI NE U KVA LI FI KA CI JA MA ZA LI GU EVRO PE

Fud ba le ri Par ti za na igra ju da nas pr vu utak mi cu dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na u Va le ti, pro tiv isto i me nog pro tiv ni ka. Pro la zak u na red no ko lo je im pe ra tiv cr no - be li ma ako `e le da do |u u pri li ku za pla sman u ne ko od dva evrop ska tak mi ~e wa. Par ti zan je pri pre me za kqu ~io po ra zom od ru ske Lo ko mo ti ve, ali je pre to ga ostva rio u~i nak od pet po be da i jed nog re mi ja. Sva ka ko, to uli va na du pred dvo me~ sa Mal te `a ni ma. Tre ner Ver me zo vi} }e iz ve sti 4-23-1 for ma ci ju ko ju bi tre ba lo da ~i ne: Stoj ko vi}, Ak sen ti je -

re van{. Pro tiv nik ni je lak. Iako ne do la zi iz zvu~ ne fud bal ske ze mqe par ti ja ma pro tiv Lu zi tan sa po ka zao je da ni je na i van. S to ga Par ti zan mo ra od i gra ti vr lo ozbiq no uko li ko è li da se u Be o grad vra ti za do vo qan. Cr no - be li zna ju re cept za uspeh na Mal ti. - Pre sve ga, to je iz u zet na kon cen tra ci ja i è qa za po be dom. Vo qe ne sme da fa li u evrop skim me ~e vi ma. Pro tiv nik je po ka zao zu be, a na na ma je da ih otu pi mo. Je smo fa vo ri ti, ali to tre ba da po ka è mo i na te re nu - re kao je kre a -

- Ako ne mo `e mo Va le tu da iz ba ci mo ne tre ba ni da igra mo Evro pu. Ve li ki smo klub i od nas o~e ku je da do bi ja mo lak {e pro tiv ni ke. Ve li ka vla `nost nam ni je ne po zna ni ca, jer je ta kvo vre me bi lo i u Slo ve ni ji. To mi} zna od ko ga pre ti naj ve }a opa snost. - To je Mif sud, is ku sni na pa da~ ko ji je igrao i za re pre zen ta ci ju. Ipak, ne sme mo pot ce ni ti ni osta le jer su do bri kao ko lek tiv, {to su i po ka za li. To mi} se osvr nuo i na igru Par ti za na. - Raz u me li smo tre ne ra {ta se o~e ku je od nas i to mo ra mo spro -

Cr ve no-be lih 57 go di na – od sja ja do o~a ja Fud ba le ri Voj vo di ne, za hva qu ju }i tre }em me stu osvo je nom u pro {loj se zo ni u Je len Su per li gi Sr bi je, po no vo }e u ~e tvr tak uve ~e za i gra ti na evrop skoj po zor ni ci. No vo sa |a ni su u~e sni ci kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe i svoj put za po ~i wu od dru gog ko la i dvo me ~a s li tvan skom Su du vom, a su sret se igra na sta di o nu „Ka ra |or |e”, od 20.30 ~a so va. Ovo je le pa pri li ka da se, za hva qu ju }i na {em ~i ta o cu Slo bo da nu Va si }u, pri se ti mo do sa da {wih re zul ta ta i iga ra cr ve no-be lih u tak mi ~e wi ma ko ja su pod in ge ren ci jom UEFA i re gi o nal nih or ga ni za ci ja. Tre ba na gla si ti po da tak da Voj vo di na ni ka da ni je za i gra la u ne ka da {wem Ku pu po bed ni ka ku po va, a da je u svim biv {im i sa da {wim nad me ta wi ma bi la u~e snik. De bi tant ski na stup na me |u na rod noj sce ni No vo sa |a ni su ima li 1955. go di ne, u ta da {wem Sred we e vrop skom ku pu (Mi tro pa kup), ko ji je po kre nut tri de se tih go di na pro {log ve ka i sma tran je ne zva ni~ nim pr ven stvom Sta rog kon ti nen ta, zbog sna ge eki pa iz sred we Evro pe. No vo sad ski cr ve no-be li su u pr voj se zo ni eli mi ni sa li ta da mo} nu Ro mu (4:1, 5:4), ali su u na -

sled wi na stup u Sred we e vrop skom ku pu Voj vo di na je za be le `i la u se zo ni 1987/1988. ka da je eli mi ni sa na od ita li jan ske Pi ze. Ukup no gle da ju }i, cr ve no-be li su u ovom tak mi ~e wu ima li osam u~e {}a. U Ku pu sa jam skih gra do va, naj sta ri jem evrop skom tak mi ~e wu

No vo sa |a ni su po ra `e ni u [pa ni ji 0:2, pa je od lu ka pa la u tre }em me ~u, ta ko |e u Ma dri du. Le gen dar ni gol man Ili ja Pan te li} i we go vi ta da {wi sa i gra ~i po be di li su 3:2 i oti {li na meg dan slav nom Sel ti ku iz Gla zgo va. U pr voj utak mi ci pod re flek to ri ma od i gra noj u No vom

Evro pa u broj ka ma U Sredweevropskom kupu u~inak igra~a Vojvodine, izra`en kroz brojke, bio je ovakav: 32 utakmice, 12 pobeda, 9 remija i 11 poraza, gol razlika 52:50.

Kup sajamskih gradova - 17 Me|un. fudb. kup 36 9 Kup {ampiona Liga Evrope 12

7 20 5 4

ko je ni je bi lo u nad le `no sti UEFA, Voj vo di na je ded bi to va la 1962. go di ne, ka da je u pr vom ko lu eli mi ni sa na od Lo ko mo ti ve iz Laj pci ga (1:0, 0:2). Tek u svom tre }em na stu pu cr ve no-be li su za be le ì li za pa è ni ji re zul tat, ka da su sti gli do ~e tvrt fi na la u ko jem ih je za u sta vi la ita li jan ska Bo lo wa (0:0, 0:2). Ukup no, klub iz No vog Sa da je u Ku pu sa jam skih gra do va za be le ìo pet na stu pa. U Me |u na rod nom fud bal skom ku pu(In ter to to kup), po kre nu tom 1961. go di ne, Voj vo di na je

5 6 1 3

5 10 3 4

13:13 82:55 10:9 16:16

Sa du bi lo je 1:0 za Voj vo di nu, ali je do ma }in sla vio u re van {u sa 2:0 i oti {ao da qe, da bi u toj se zo ni osvo jio po bed ni~ ki pe har, do `i vev {i je di ni po raz u No vom Sa du. Dru g i na s tup u naj j a ~ oj kon kren c i j i No v o s a | a n i su ima l i u se z o n i 1989/1990, ka d a su, po sle o~aj n e igre, eli mi n i s a n i u 1. ko l u od Hon v e d a (1:0, 1:2). U ovom tak mi ~ e w u, da k le, Voj vo d i n a je na s tu p i l a u dva na vra t a. Ko na~ no, u naj mla |em tak mi ~e wu, Li gi Evro pe, cr ve no-be li

ZA UTAK MI CU VOJ VO DI NA–SU DU VA U ^E TVR TAK

Ula zni ce od su tra u pro da ji Pr va utak mi ca 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe iz me |u fud ba le ra Voj vo di ne i li tvan ske Su du ve igra se u na sta di o nu „Ka ra |or |e” u ~e tvr tak, od 20.30 ~a so va. Ve} smo ob ja vi li in for ma ci ju da }e se ula zni ce za ovaj me~ pro da va ti po ve o ma po pu lar nim ce na ma (Za pad - 100 di na ra, Is tok - 70 di na ra, Se ver - 50 di na ra), a pro da ja }e po ~e ti u sre du, na bla gaj ni sta di o na. Oni ko ji è le da ku pe kar te, mo }i }e u sre du to da u~i ne od 11 do 18 ~a so va, kao i u ~e tvr tak od 11 do 20.30 ~a so va. Od du e la sa Su du vom, FK Voj vo di na, u sa rad wi s ko map ni jom „Ti ket lajn”, uvo di pot pu no nov i mo der ni zo van na ~in ula ska na tri bi ne. Sva ka ula zni ca, na i me, bi }e obe le è na elek tron skim bar ko dom, ko ji }e pri li skom ula za bi ti o~i tan i evi den ti ran. Zbog to ga iz no vo sad skog klu ba po na vqa ju oba ve {te we da za utak mi cu Voj vo di na - Su du va ne }e va ì ti ni ka kve se zon ske, po ~a sne, ni ti bi lo ko je dru ge vr ste ula zni ca, osim onih ko je ima ju bar kod. red noj run di iz gu bi li od Slo va na iz Bra ti sla ve (0:0, 0:3). Ve} 1957. go di ne Voj vo di na je sti gla do fi na la ovog tak mi ~e wa, kao pr vi klub s ovih pro sto ra ko jem je to po {lo za no gom. Naj pre je po be |en Slo van, po tom i be~ ki Ra pid, a u fi na lu je Va {a{ iz Bu dim pe {te bio bo qi u dve utak mi ce (4:0, 1:2). U go di na ma ko je }e usle di ti, tim iz naj ve }eg voj vo |an skog gra da jo{ u tri na vra ta igrao je u ovom tak mi ~e wu, da bi 1977. go di ne osvo jio po bed ni~ ki pe har. U mi ni li gi su ta da No vo sa |a ni bi li bo qi od Va {a {a (upr kos po ra zi ma u li ga {kim su sre ti ma) i Fi o ren ti ne. Po -

Opravdati ulogu favorita: Nemawa Tomi}

vi}, Vol kov, Ka ma ra, Ba bo vi}, To mi}, Ili}, L. Mar ko vi}, S. [}e po vi}. Da kle, iz ra zi to ofan ziv na tak ti ka bi tre ba lo da do ne se do bar re zul tat pred

ti vac cr no-be lih Ne ma wa To mi}. Po tom je is ta kao da ni ka kvog oprav da wa ne }e bi ti ako se ciq ne ostva ri.

PR VE UTAK MI CE 2. KO LA KVA LI FI KA CI JA ZA L[ Da nas 17.00 Ulises - [erif 17.45 Flora - Bazel 18.00 Helsinki - KR Rjkjavik 18.00 Nef~i - Zestafoni 18.30 F91 Didelan` - Salzburg 19.00 Liberec - [ahtjor (K) 19.30 @ilina - Kirjat [mona 20.15 Wu Sents - Helsingborg 20.30 Skenderbeg - Debrecin 20.45 Valeta - Partizan 21.00 [amrok - Ekranas

Su tra 18.00 19.00 20.00 20.00 20.45 20.45

BATE - Vardar AEL Limasol - Linfild Ludogorec - Dinamo (Z) Maribor - @eqezni~ar Budu}nost (P) - Slask Molde - Ventspils

Reva{ me~evi su na programu 24. i 25. jula

KO NA^ NA OD LU KA FS RU SI JE

Ka pe lo no vi se lek tor Ka pi je sta di o na u ~e tvr tak bi }e otvo re ne od 18.30 ~a so va. Za ula zak na Za pad bi }e otvo re no {est ula za, za Se ver - dva, a za Is tok je dan (kod re sto ra na „Og wi {te”), pa se gle da o- ci po zi va ju da na vre me ku pe kar te i u|u na sta dion, ka ko bi se iz be gle gu `ve. A. P.

igra la u {est na vra ta, po ~ev od 1964. go di ne. Pr ve vred ni je re zul ta te za be le `i la je 1975, 1976. i 1977. go di ne, ka da je pr vo bi la dru ga, a za tim i dva pu ta pr va u svo joj gru pi. Za ni mqi vo je da je u se zo ni 1997/1998. no vo sad ski klub kroz ovo tak mi ~e we iz bo rio u~e {}e u Ku pu UEFA. U naj pre sti `ni jem evrop skom tak mi ~e wu, Ku pu {am pi o na, Voj vo di na je de bi to va la u se zo ni 1966/1967. i ostva ri la mo `da i naj bo qa iz da wa u Evro pi. Pr vo su cr ve no-be li eli mi ni sa li Ad mi ru iz Be ~a (1:0, 0:0), da bi po tom od i gra li an to lo gij ski tro me~ s Atle ti kom iz Ma dri da. Po sle po be de od 3:1 kod ku }e,

su de bi to va li u se zo ni 2007/2008, ka da su, po sle la kog pro la za u dru go ko lo, eli ni sa ni od Atle ti ka iz Ma dri da (0:3, 1:2), a sle de }e go di ne do `i ve li su eli mi na ci ju od Ha po e la iz Tel Avi va. U se zo ni 2009/2010. Voj vo di na je eli ni sa na od Austri je iz Be ~a (1:1, 2:4), a u pro {loj se zo ni, jo{ je sve `e i bol no se }a we kod na vi ja ~a, sen za ci o nal no je eli mi ni sa na od Va du ca iz Lih ten {taj na. U pr vom me ~u u go sti ma, No vo sa |a ni su po be di li 2:0, ali su na svom te re nu pre tr pe li po raz od 1:3 i ta ko za vr {i li ~e tvr to u~e {}e u ovom tak mi ~e wu. Pripremio: A. Pre do je vi}

Is ku sni ita li jan ski stu~ wak Svetskom prvenstvu 2018. godine Fa bio Ka pe lo po sti gao je do go vor koje }e organizovati upravo sa ~el ni ci ma FS Ru si je, ali jo{ Rusija. ni je pot pi sao ugo vor, ka `e se u sa Kapelo je bez posla od februaop {te wu iz FS Ru si je. ra ove godine, kada je iznenada - Da nas (po ne de qak) smo od lu podneo ostavku na mesto selekto~i li da po sta vi mo Fa bi ja Ka pe la ra Engleske posle nesuglasica s za se lek tor fud bal ske re pre zen - qudima iz saveza. Eminentni ta ci je Ru si je - re kao je Ni ki ta Si mo wan, pod pred sed nik sa ve za. - O~e ku je mo da Ka pe lo i we go vi sa rad ni ci u na red nih par da na do |u u Mo skvu da uta na ~i mo de ta qe i pot pi {e mo ugo vor. Po mo jim pro ce na ma, to bi tre ba lo da se do go di u sre du ili naj ka sni je u ~e tvr tak. Biv {i tre ner re pre zen ta ci je En gle ske, Real Ma dri da, Ro me, Mi la na i Fabio Kapelo Ju ven tu sa je bio ve} vi|en na stru~wak je u karijeri osvojio klupi zbornaje posle ostavke devet nacionalnih prvenstava, od Dika Advokata. Rusi su mu, zado- ~ega sedam u Italiji i dva u voqni preliminarnim razgovori- [paniji s Real Madridom. ma s Italijanom, ponudili ugovor Kapelo ima i jednu titulu u Ligi u trajawu od {est godina, koji {ampiona sa Milanom 1994. godiukqu~uje i vo|ewe ekipe na ne.

ve sti u de lo. Ve} od od bra ne mo ra mo pri ti snu ti pro tiv ni ka ka ko bi spre ~i li we go vu igru. Ne }e bi ti la ko, ali o~e ku jem do bru igru. Na go lu cr no-be lih sta ja }e Vla di mir Stoj ko vi}. - O~e ki va wa su uvek ista, po be da, po be da i sa mo po be da. Ve} na Mal ti ho }e mo po be du jer bi nam ona ka sni je pu no zna ~i la. Osvr nuo se gol man i na Mal te `a ne. - Sam po da tak da su po be di li 8:0 go vo ri nam da mo ra mo bi ti vr lo opre zni. Da nas sla vi ti to li ko ube dqi vo i pro tiv ama te ra je te {ko. Ce ni mo, ali se ne pla {i mo pro tiv ni ka i hra bro ula zi mo u me~ - re kao je Stoj ko vi}. I. La za re vi}

PRE MA PI SA WU POR TA LA WWW.GOAL.COM

Kra si} na me ti La ci ja Ka k o pi { e por t al www.goal.com, sport ski di rek t or Ju v en t u s a Fa b io Pa ra ti ci sa sta }e se s ko le gom iz La ci ja Igli je Ta re om, a te ma raz go vo ra bi }e tro j i c a fud b a l e r a – Mi lo{ Kra si}, Mi ke le Pa ci jen ca i Re to Ci gler. Ka ko se na vo di, Ju ve `e li da se od rek ne igra ~a na ko je ne ra ~ u n a na r ed n e se z o n e, a spo me nu ta tro ji ca u vr hu su li ste za od la zak. La cio je po ka zao in te re so va nje za tu tro ji cu igra ~a, a sve }e bi ti mno go ja sni je po sle sa stan ka dva sport ska di rek to ra. Kra si} je me sto u start noj po sta vi Ju ven tu sa iz gu bio do la skom An to ni ja Kon tea, a bli zu pre la sku u La cio bio je i u ja nu ar skom pre la znom ro ku.

sport

utorak17.jul2012.

To pol ~a ni se po ja ~a li Dok fudbaleri Ba~ke Topole, pod dirigentskom palicom {efa stru~nog {taba @eq ka Ra ~i }a vred no rade,uprava ne sedi skr{tenih ruku, naprotiv poja~ava ekipu. Ba~koj Topoli ovog leta pristupili su: Nikola Koso vac (Slo va~ ka), Da mir Top ~a gi} (Rad ni~ ki, So bor), Mladen Veselinovi} (Haj duk, Ku la), Mi lo van Martinovi} (In|ija) i Marijan Cvetkovi} (Senta), a trojica kadeta, Tama{ Haja go{, Da ni jel Du da{ i \or|e Dopu|a, prikqu~eni su prvotimcima. Klub su napustili bra}a Du{an i Milo{ Stankovi} (Timok iz Za je ~a ra), Alek san dar Axi} (Po`arevac), Petar Stani{i} (Mogren, Budva), dok Milan Krivokapi} tra`i novi klub. S. St.

SLA@U SE KOCKICE MOZAIKA POJA^AWA SLOGE

Sa maryi} u sta rom ja tu

Polako se slaè mozaik poja~awa srpskoliga{a Sloge iz Temerina, po{to su opremu, kod ekonoma Slavka Bawca, zaduìla jo{ petorica igra~a. Vladimir Samarxi} bi}e zaduèn za golove, a ne}e imati problema s aklimatizacijom u novoj sredini, jer je ve} branio boje Temerinaca. U staro jato vratio se iz prvoliga{a Banata, gde je uspe{no obavio misiju, upisao tri gola i ~etiri asistencije. Milovan Markovi}, biv{i kreator igre Veternik Viskola, poja~ao je konkurenciju u veznom redu. Od prvog dana, na pripremama, potvrdio je kvalitet i obavezao se na vernost. Iz Veternika stigao je i talentovani vezista Aleksa Mijailovi}, izdanak {kole Vojvodine. Omirisao je srpsko-

liga{ki barut, bio jedan od najzapa`enijih u redovima Veterni~ana, pa ima dobre preporuke. Neboj{a Kova~evi}, pouzdani defanzivac, izvadio je povratnu kartu iz ^elareva. Minulih {est meseci nastupima za ^SK Pivaru ostavio je odli~an utisak i to je bila inicijalna kapisla za novi anga`man. Dragan Dragoqevi}, neumorni univerzalac, doneo je papire iz jara~ke Mladosti, a deo karijere proveo je i u Slogi. - Na listi novajlija nalazi se sedam imena, jer su prvih dana prelaznog roka potpis stavili Petar Grahovac (Mladost, Ba~ki Jarak) i Veselin Guberini} (Indeks). Stru~ni {tab jo{ nije doneo ocenu o mogu}nostima igra~a na probi, slika }e se iskristalisati posle srede, kada

}emo u Temerinu ugostiti vojvo|anskog liga{a Prvi maj iz Rume – rekao je Denis Male{evi}, sportski direktor. Najboqi strelac Nikola Popin i kapiten Nemawa Miqanovi} sigurno napu{taju crvenobelo jato, a novu sredinu ve} su prona{li Nikola Uzelac i Vlade Bubwevi} (Kabel). - Sa~uvali smo okosnicu tima, stigla su `eqena poja~awa i o~ekujem da ponovo budemo me|u najboqe plasiranim ekipama u ligi. Atmosfera na treninzima je odli~na, uvodni deo priprema te~e po planu, a novajlije su se dobro uklopile. Iznena|ewe ~uvamo za kraj, pregovaramo s centarforom superliga{kog kalibra i verujem u pozitivan epilog – istakao je Male{evi}. M. Meni}anin

Kre nuo i Bo rac iz Star ~e va Fudbaleri Vojvo|anskog liga{a Borca krenuli su s priprema za narednu sezonu. Na prvom okupqawu treneru Miqanu Blazovi}u javilo se 26 fudbalera. Od novih igra~a pojavili su se Branislav Katani} (Palilulac Beograd), Darko Druìni} (Beànija) i povratnici Marjan Spasi} i Nenad Miti} (Mihajlovac).Igra~e je pozdravio predsednik kluba Spase Spasenovski i tom prilikom je rekao: - Ispred uprave kluba mogu vam re}i da }ete imati sve uslove za rad. U narednoj sezoni svi zajedno imamo veliku obavezu da ponovimo dobre rezultate iz prethodnih nekoliko sezona u Vojvo|anskoj ligi. Svi znamo dobro da je sada liga dosta kvalitetnija nego prethodnih sezona i verujem da uz jo{ nekoliko poja~awa ovaj sastav moè da ispuni na{a o~ekivawa i da se plasira u gorwi deo tabele. Trener Miqan Blazovi} je dodao: - Kompletne pripreme obavi}emo na na{em terenu i èlim da istaknem da od vas o~ekujem TSK IZ TEMERINA STARTOVAO SA STARIM SNAGAMA

Ro si} pr va la sta

S okosnicom tima iz pro{le sezone, ekipa TSK-a je po~ela pripreme za trku u Novosadskoj podru~noj ligi, a prvi trening odradila su 24 fudbalera. Izostao je Lazar Leti} po{to je na probi u redovima gradskog rivala Sloge. - Posle uvodnog dela, gde }e lopta biti u drugom planu, formu }emo brusiti kroz {est me~eva, a prvi je u ~etvrtak protiv vojvo|anskog liga{a Mladosti iz Turije. Drago namje {to smo se vratili u Podru~nu ligu, ali igra~i moraju da budu svesni da se ne ìvi od stare slave i da nam predstoje novi izazovi i dokazivawa– rekao je trener Dragan Milo{evi}. Neizvestan je status odli~nog kreatora igre Igora Jak{i}a, po{to ima ponude nekih vojvo|anskih liga{a, ali Temerinci bi ga rado zadràli, kao va`nu kariku. Zahuktali su se pregovori s trojicom iskusnih igra~a, a prva lasta je napada~ Marko Rosi} (Mladost, Ba~ki Jarak). - Ne planiramo velike promene igra~kog kadra. Uz po jedno poja~awe u svakoj liniji, moèmo da igramo zapaènu ulogu. Liga je izjedna~ena, nijanse }e odlu~iti ishod ve}ine me~eva, a verujem da moèmo da izborimo plasman u gorwem delu tabele. Kre}emo od nule, niko nema kredit i svi }e dobiti {ansu da se izbore za mesto u startnoj postavi – dodao je Milo{evi}. Predsednik kluba Qupko Todorovi} i saradnici ne sede skr{tenih ruku, a prioritet nije samo ja~awe igra~kog kadra. Zadatak je da se organizaciona struktura podigne na vi{i nivo, pa je Marko Kla{ni} imenovan za tehni~kog sekretara. M. Meni}anin

dnevnik PRVENSTVO SRBIJE ZA MLA\E SENIORE

Je la ~a re kord no Na Pr ven stvu Sr bije za mla|e seniore, Tatjana Jela~a u bacawu kopqa, rezultatom 60,89m, oborila je dr`avni i li~ni rekord, koji je iznosio

Tatjana Jela~a

60,35m, a ko ji je po sta vi la 2009.godine. - Presre}na sam zbog ovog rezultata. Ovo je za mene veli-

ki uspeh i ve} neko vreme sam imala ose}aj da mogu da prebacim 60m. Pre nedequ dana na treningu sam imala hitac od 59m. Od po~etka godine vredno sam radila, sanirala sam povredu ramena i odli~no se ose }am. Ovo mi je veliki pod strek za na stup na OI u Londonu. Zahvalila bih se mom treneru Dragi{i \or|i}u koji je bio uz mene kad mi je bi lo naj te `e, kao i po ro di ci i prijateqima koji su mi velika podr{ka. Verujem da }e ubrzo do}i jo{ boqi rezultati - rekla je Tatajana.

PROBLEMI LONDONA S FIRMOM ZADU@ENOM ZA BEZBEDNOST

G4S osta je bez po sla

Predsednik firme G4S Xon Konoli rekao je da bi rukovodstvo te firme moglo da ostane bez posla. Razlog za to le`i u tome {to ta bezbednosna kompanija nije ispunila ugovorne obaveze i obezbedila dovoqno redara za Olimpijadu. - Bilo bi ispravno razmotriti da li je bilo koji predstavnik visokog rukovodstva najboqi izbor da vodi kompaniju napred - rekao je predsednik Konoli. Izvr{ni direktor Nik Bakles ve} se odrekao svog bonusa za ovu godinu, a rekao je i da je razmatrao i na kraju odbacio mogu}nost podno{ewa ostavke. Britanska vlada anga`ovala je 3.500 vojnika da bi pokrila pozicije koje G4S nije uspeo da obezbedi. Kompanija je saop{tila da }e je gubitak ugovora ko{tati izme|u 35 i 50 miliona funti u ovoj finansijskoj godini. Analiti~ari su izra~unali da gubitak od 50 miliona funti predstavqa 12 do 13 odsto godi{weg profita firme.

PREMA PROCENAMA DOMA]INA OI U LONDONU

Novi re kord aero d roma Hi trou

S treninga fudbalera Borca iz Star~eva

maksimalno anga`ovawe na treninzima i utakmicama. Odigra}emo {est kontrolnih me~eva protiv jakih timova i svi }ete

imati dovoqno prilika da se nametnete za dres prvotimca. Fudbaleri Borca ima}e prvu proveru na svom stadionu pro-

tiv Doweg Srema, a zatim i s Banatom, Dinamom (Pan~evo), In|ijom i Proleterom (Banatski Karlovac). B. Stojkovski

NOV RASISTI^KI INCIDENT U ENGLESKOM FUDBALU

Fer di nand: Kol je ~o ko lad ni be lac Veliki rasisti~ki skandal u samom vrhu engleskog vrhunskog fudbala, koji je upravo nastavio Rio Ferdinand i to uvredom pripadniku svoje rase E{liju Kolu, pokazuje koliko je Otaxbina fer-pleja daleko od {iroko proklamovanog iskorewivawa rasizma na stadionima i ko-

ru`nom je, „me|ucrna~kom” rasisti~kom uvredom po~astio E{lija Kola. Razlog je to {to je tamnoputi bek ^elsija na su|ewu Teriju kao svedok da ovaj ina~e nije rasista, bio kqu~ osloba|aju}e presude. Na svom profilu na Tviteru, neko mu je ostavio tvit slede}eg

Rio Ferdinand, E{li Kol i sporni tvit

liko je pogre{no svima, pa i balkanskim plemenima, Englesku uzimati kao primer me|urasne harmonije na terenima i tribinama. Nakon {to je Xon Teri na su|ewu oslobo|en optu`be da je na pro{logodi{woj utakmici ^elsija i Kvins Park Renxersa uvredio tamnoputog Antona Ferdinanda obra}aju}i mu se uvredom na rasnoj osnovi, Antonov brat, mnogo poznatiji Rio,

sadràja: „Izgleda da }e E{li Kol biti wihov ~okoladni belac. Ali, ionako je uvek bio prodana du{a. Sram ga bilo.” Ferdinand je na to odgovorio: „Odli~no! ôkoladni belac je klasik!” Za{to je „~okoladni belac” tolika uvreda kada crnac to kaè crncu? Time mu, naime, èli poru~iti da je crn jedino po boji koè, dok je iznutra beo i zato se to me|u tamnoputima s

obe strane Atlantika smatra velikom rasisti~kom uvredom. Kako obja{wava Xon Amae~i, biv{i NBA ko{arka{ i psiholog: - To je opasna uvreda jer mladim crncima poru~uje kako je biti crn nespojivo s tim da ne nosite odre|eni tip ode}e ili da ne slu{ate odre|eni tip muzike, jer onda niste dovoqno crni. U Americi mnogo mladih crnaca namerno u~e lo{ije u {koli, jer misle da bi, ako bi imali boqe ocene, to zna~ilo kako se pona{aju bela~ki. To je duboko uvredqiva fraza s rasisti~kim konotacijama. Rio Ferdinand uop{te ne misli tako: - To {to sam rekao nije rasisti~ka primedba, nego fraza iz slenga kojom se opisuje neko ko je fejker. Ipak, na svom tviteru je izbrisao tvit kojim je sve zapo~eo, ali je pre toga poru~io onima koji su mu tamo zamerili {to je odobravao rasisti~ki komentar i smejao mu se: - Ako mi se smeje zbog ne~eg {to je neko napisao, smeja}u se i ja! Hahahahaha! Javili su se i Kolovi advokati, ali pomirqivom porukom: - E{li zna za komentare koji su se pojavili na tviteru i `eli da poru~i kako su on i Rio Ferdinand prijateqi i da nema nameru da podigne tu`bu.

Najve}i evropski aerodrom Hitrou u Londonu spreman je da kad sportisti po~nu da pristi`u na Olimpijske igre obori sve rekorde po broju putnika. Kako je najavqeno, u London }e doputovati sportisti iz 50 zemaqa i planirano je da kroz aero drom pro |e ta~ no 236.955 putnika, {to je novi re kord u isto ri ji Hi tro ua. Prethodni rekord postavqen je u julu pro{le godine, kada je

na Hitrou sletelo 233.562 putnika. Organizatori Igara u Londonu najavili su da }e sportiste, zvani~nike i novinare na Hitrou do~ekati oko 1.000 volontera, a pove}an je i broj carinskih slu`benika kako bi se izbegle gu`ve. Olimpijski tim Srbije sti`e u London 24. jula. Jubilarne 30. letwe Olimpijske igre odr`a}e se od 27. jula do 12. avgusta.

DRUGA LIGA

Mi ro qu bi vo u Som bo ru Polet – Jezero (Bela Crkva) 11:11 (1:2, 3:3, 4.4, 3:2) SOM BOR: Bazen [trand, gledalaca 200, sudije: Virijevi} i Petrovi} ( oba Zrewanin). Igra~ vi{e: Polet 7 (1), Jezero 4 (2), peterci: Polet 2(1). PO LET: Peti}, [imon, Prekoga~i} 2, Joksimovi} 1, Voj~i}, Petrov- Vaterpolisti Poleta iz Sombora ski, Vulovi}, Romi}, Ra|en 4, Vaterpolisti Poleta i Jezera Mari}, Jovanovi} 4, Pavlovi}, iz Bele Crkve Gosti su odigrali Dereta. kvalitetnu utakmicu sa dosta goJE ZE RO: Stojanovi}, Trkuqa lova.Gosti su u jednom periodu 3, Selakovi}, Ili}, \uri} 1, imali dva gola vi{ka, ali ih je Pej~i}, Dudo{ 4, Branisavqe- na kraju, kod rezultata 11:11, spavi}, Gojkovi}, Talaja, Komarek sila stativa od poraza, pa su bo2, Mar~eta 1, Kundelka. dovi podeqeni. M. Jovi}evi}

IZ IRI[KOG RADNI^KOG

Ko va ~e vi} na klu pi Sa pripremama za narednu sezonu u Sremskoj ligi po~eo je i Radni~ki iz Iriga. Novi-stari {ef struke bi}e mladi i ambiciozni trener Nikola Kova~evi}, koji je zbog privatnih problema jedno vreme bio van fudbala. Kova~evi} je uspe{no predvodio Iri`ane dve godine u Vojvo|anskoj ligi. - Ni{ta veliko ne obe}avam. Pratio sam igre Radni~kog u Sremskoj ligi i drago mi je {to je izborio opstanak. Gotovo kompletan igra~ki kadar je ostao iz pro{le sezone, uz nekoliko poja~awa i dobre pripreme bi}emo spremni za prvenstvena nadmetawa. Pripreme }emo obaviti u Irigu i na Fru{koj gori gde imamo optimalne uslove - rekao je Kova~evi}. M. Po.

SPORT

dnevnik INTERVJU MI LO RA DA ^A VI ]A ASO [I JE TED PRE SU

Vo qa po ne kad ve }a i od na u ke Re pre zen ta ti vac Sr bi je u pli va wu Mi lo rad â vi} è li da na Olim pij skim igra ma u Lon do nu ne sa mo po stig ne do bar re zul tat i da se jo{ jed nom opro ba u du e lu sa Maj klom Felp som, ve} i da do ka è svi ma ko ji su sum wa li u we ga da ni su u pra vu. - Ula zim u isto ri ju upr kos lo {im {an sa ma, a to mi mno go zna ~i. Sva ki le kar kod ko ga sam bio mi je ka zao da ni kad vi {e ne }u bi ti na ovom ni vou, a eto me ne, ra dim to, a mi slim i da je ovo sve do ~an stvo da je ma lo qud ske vo qe po ne kad ve }e ~ak i od na u ke - re kao je â vi} u in ter vjuu ame ri~ koj agen ci ji Aso si jej ted Pres. â vi} je u Pe kin gu 2008. iz gu bio od Felp sa za sto tin ku, a on da je i u du go o~e ki va nom re van {u, na Svet skom pr ven stvu 2009. ta ko |e po ra èn na 100 me ta ra pr sno. Kao da svi ovi po ra zi ni su bi li dov qni da slo me â vi }e vu

- An drea je stvar no do bar ~o vek i bio je uz me ne u naj te `im tre nu ci ma to kom po sled we tri go di ne. Bio je u Min he nu i po se tio me od mah po sle ope ra ci je. U~i nio je sve {to mo `e da mi po mog ne ka da smo ra di li za jed no, ali isti na je da je na{ od nos bio kao ja ko, ja ko lo{ brak. - Ni smo, jed no stav no, ne ke stva ri ni smo vi de li na isti na ~in. Ni je mi se svi |a lo ka ko tre ni ra. We mu se ni je svi de lo ka ko pli vam. Mr zeo sam da do la zim na tre nin ge i mr zeo sam da ra dim sa wim. Do {ao sam do ta~ ke ka da ni sam to vi {e hteo. Od lu ~io sam da je naj bo qe da re a gu jem u tom tre nut ku jer ni sam ve ro vao da sa wim mo gu da bu dem us pe {an u po sled woj fa zi Olim pij skih iga ra . On je Bo to ma na zvao â&#x20AC;&#x17E;za pa wu ju }im maj sto rom teh ni keâ&#x20AC;?. - Usta ja we uju tro mi ni kad ni je bi lo pro blem od ka da sam pre {ao kod Maj ka i stvar no ose }am

utorak17.jul2012.

JO VA NA BRA KO ^E VI] I TI JA NA MA LE [E VI] DO BRO SE OPO RA VQA JU OD PO VRE DA

Jo va na Bra ko ~e vi} i Ti ja na Ma le {e vi} ve ru ju da }e pu to va ti u Lon don

Op ti mi zam im ne maw ka Pe ho vi ma u `en skoj se ni or skoj od boj ka {koj re pre zen ta ci ji kao da ne ma kra ja. Ne de qu da na uo~i pu ta na Olim pij ske igre se lek tor Zo ran Ter zi} ne zna ko jih dva na est igra ~i ca }e vo di ti u Lon don. Pod zna kom pi ta wa je na stup ko rek to ra Jo va ne Bra ko ~e vi} i pri ma ~a Ti ja ne Ma le {e vi}. One su, na tre nin gu, do `i ve le istu po vre du, ra di se o dis tor zi ji sko~ nog zglo ba. Obe re pre zen ta tiv ke po tvr di le su da je opo ra vak u to ku i da su ve} od ra di le dru gu se ri ju te ra pi ja u No vom Sa du. Jo va na Bra ko ~e vi} ne sum wa da }e po vre da bi ti sa ni ra na na vre me: - Za i sta ni je ni {ta stra {no, ovo su ~e ste po vre de, ima ih mno go u na {em spor tu. Do du {e, me ni se de {a va pr vi put, ali le ka ri su za do voq ni ka ko te ra pi je de lu ju. Otok se po vla ~i, to je naj va `ni je. Ne ma raz lo ga za pa ni ku - tvr di za Mon do Jo va na, ko ja }e u rod nom Zre wa ni nu pro ve sti na -

red nih ne ko li ko da na, oda tle }e lak {e sti za ti na re ha bi li ta ci ju u No vi Sad. - [to se me ne ti ~e, uve re na sam da }e sve i}i po pla nu i da }u bi ti opo ra vqa na za Olim pij ske igre. Pi ta we je sa mo da li i ko li ko se lek to ru kva ri tok pri pre ma ~i we ni ca da ne }u tre ni ra ti od re |e no vre me. U prin ci pu od lu ka o pu tu u Lon don je na we mu - iz ja vi la je ko rek tor ka. I Ti ja na Ma le {e vi} se do bro ose }a, ka `e da se nor mal no kre }e, tru di se da pra vi ceo po kret ozle |e nom no gom, ide do gra ni ce bo la. - Od ra di la sam dru gu te ra pi ju, ona se sa sto ji iz aku punk tu re i spe ci jal nih pa ko va wa ko ja ima ju za ciq ski da we oto ka. U pla nu su jo{ dve te ra pi je, po sle wih }e mo zna ti ka kva je si tu a ci ja. Ne znam ka da }u se vra ti ti na te ren, sve za vi si od le ka ra - ob ja {wa va Ti ja na ko ja, kao i Bra ko ~e vi }e va, ne do zvo qa va da joj ova si tu a ci ja po kva ri ras po lo `e we.

- Ba{ ima mo mno go pro ble ma ove se zo ne, mno go po vre da, mno go ot ka za. Ne znam da li }u pu to va ti na Olim pij ske igre, ali ako opo ra vak bu de te kao po pla nu i bu dem u ti mu, na sta vi }u da ra dim pu nom pa rom po ru ~u je ta len to va ni pri ma~ ser vi sa. Zo ran Ter zi} za i sta ove go di ne ima mno go pro ble ma sa sa sta vqa wem ti ma. Po vre de i pri vat ne oba ve ze spre ~i le su ne ko li ko igra ~i ca da se oda zo vu po zi vu u na ci o nal nu se lek ci ju, po sled wi u ni zu iz nu |e nih ot ka za je onaj Sa we Ma la gur ski, re pre zen ta tiv ka ni je us pe la da se sa svim opo ra vi od te {ke ope ra ci je ko le na. Tre ba o~e ki va ti da Ter zi} spi sak put ni ca za Lon don ob ja vi u po sled wi ~as, uo~i pu ta u Ve li ku Bri ta ni ju. Ve ro vatno }e sa ~e ka ti is hod te rapi ja Bra ko ~e vi }e ve i Ma le {e vi }e ve. Srp ki we }e se tak mi ~i ti u B gru pi sa Ki nom, Ko re jom, Tur skom, SAD i Bra zilom.

RI GO RO ZNA AN TIDO PING KON TRO LA NA OLIM PI JA DI

Svi }e bi ti te sti ra ni

vo qu, bol u le |i ma je po stao ta ko jak u pr vim me se ci ma 2010. da mu je ~e sto tre ba la po mo} sa mo da usta ne iz kre ve ta. Ni je mo gao ni da za ve è per tle, ni ti da obri {e no ge po sle tu {i ra wa ili pli va wa. Je di na pre o sta la op ci ja ta da bi la mu je ope ra ci ja,uz pet me se ci mi ro va wa. Ta~ no go di nu da na po sle ope ra ci je, â vi} na mi tin gu u [an ga ju ni je us peo da do |e ni do po lu fi na la. Ovaj Sr bin ro |en u Ka li for ni ji je u po sled wih go di nu da na po la ko vra }ao for mu. - Stal no sam na te ra pi ji. Ne mo gu da ra dim bez dve ma sa è ne deq no. Ja ko je ne pe ri jat no po sle ja kog tre nin ga, ta ko da mo ram da idem na ma sa è sa mo da bih se opo ra vio. Ali, sa da mo gu da ra dim na na ~in na ko ji ni sam mo gao u pro {lo sti. To je de fi ni tiv no ogrom na pred nost. Ni je mi ào {to sam i{ao na ope ra ci ju - re kao je â vi} i do dao:- Za pro {le Olim pij ske igre sam imao tri tre nin ga, a on da bih pre sko ~io je dan ili dva. Ni sam imao ni ka kav kon ti nu i tet jer mi le |a to ni su do zvo qa va la. To je sa da pro {lost.

Ti tu la nao~i gled kri ti ~a ra â vi} je po ka zao da se vra tio u for mu u ma ju, ka da je po be dio na Evrop skom pr ven stvu na 100 me ta ra del fin. - Bio sam i pre evrop ski {am pion, ali ni sam ni {ta ra dio dve go di ne, ta ko da mi ta ti tu la ni je to li ko va `na ko li ko je do kaz i na da da se mo è vra ti ti po sle ta kve ope ra ci je. Nao~i gled svih mo jih kri ti ~a ra - mo je po ro di ce, pri ja te qa, ~ak i le ka ra ko ji su go vo ri li da se ni kad ne }u vra ti ti. To ni je je di na ri zi~ na od lu ka ko ju je ovaj 28-go di {wak do neo, po {to je ove go di ne pro me nio tre ne ra, i to sa mo ~e ti ri me se ca pre Iga ra. â vi} je na pu stio Ita li ja na An drea Di Ni na i vra tio se Maj ku Bo to mu, sa ko jim je pli vao na Uni ver zi te tu Mi ~i gen.

da sam se pre po ro dio. Ose }am da }e mi Majk po mo }i ako bu dem imao {an su da ura dim ne {to na Igra ma. On }e bi ti ~o vek ko ji }e mi po mo }i da ostva rim svo je ci qe ve . Felps je ove go di ne po sti zao znat no bo qe re zul ta te od ^a vi }a, ko ji je pri znao da je iz gu bio br zi nu, ali da mu je aerob na kon di ci ja bo qa. Felps je u Pe kin gu po be dio za to {to se od lu ~io na jo{ je dan ma li za mah i ja ~e je uda rio u elek tron sku ta blu, dok je ^a vi} zid sa mo dir nuo vr ho vi ma pr sti ju. Tu gre {ku vi {e ni kad ne }e po no vi ti.

Kraj ka ri je re u Lon do nu - Tre ba ga na pa sti. Ne vo di{ qu bav sa zi dom, ne go ga na padne{.. On je is ta kao da ne `e li da se vra }a na tr ku iz 2008, iako su re zul ta ti iza zva li pro te ste u Sr bi ji. - To }e mo osta vi ti u pro {lo sti. Ne mam ni ka kvih pro ble ma sa svo jom pro {lo {}u, ne mam lo {a ose }a wa pre ma Maj klu i ni kad ih ni sam imao . Obo ji ca pli va ~a na me ra va ju da se po vu ku po sle Iga ra u Lon do nu. - U ovom tre nut ku ne mam vi {e mo ti va ci je. Sve je sa da po sve }e no Olim pij skim igra ma, a osva ja we olim pij ske me da qe bi bio sa vr {en kraj mo je ka ri je re. Ako ne osvo jim me da qu, sa mo se na dam da }u ose ti ti taj unu tra {wi mir kad do dir nem zid, da znam da sam dao sve {to sam imao. Ni sam vi {e kli nac. Spre man sam da odem ~im se Igre za vr {e. Bu du} nost mu je is pla ni ra na. - Kan di dat sam za sport sku ko mi si ju MOK-a. Na dam se da }u bi ti iza bran, a to }e bi ti ko rak ka ono me u {ta se na dam da }u jed nom u}i - sport sku po li ti ku - re kao je ^a vi}. We go va tr ka je 3. av gu sta i to je je di na po je di na~ na di sci pli na u ko joj }e u~e stvo va ti.

Na pred sto je }im Olim pij skim igra ma u Lon do nu bi }e spro ve de na naj op se `ni ja an ti do ping ope ra ci ja u isto ri ji Iga ra. Tim od 150 na u~ ni ka }e uze ti 6.000 uzo ra ka to kom Olim pij skih i Pa ra o lim pij skih iga ra, sa op {ti li su or ga ni za to ri. Vi {e od 1.000 qu di ra di }e u an ti do ping la bo ra to ri ji, a sva ko dnev no }e se uzi ma ti po 400 uzo ra ka na 240 za bra we nih sup stan ci. Uz to, oba ve zan an ti do ping test pro }i }e sva ki osva ja~ me da qe. Bri tan ski sprin ter Mar lon De vo ni{, osva ja~ zlat ne olim pij ske me da qe u tr ci na 4x100 me ta ra u Ati ni 2004. go di ne, u~e stvu je u an ti do ping kam pa wi. - Osva ja we me da qe je naj bo qi ose }aj ko ji ne ki spor ti sta mo `e da do `i vi i za to je va `no da sva ki osva ja~ me da qe iza |e na po sto qe zna ju }i da je to po sti gao na por nim ra dom i po sve }e no {}u, a ne uz po mo} do pin ga - iz ja vio je on.

VI TA LIJ KLI^ KO OD BIO PO NU DU ZA ME^ S DEJ VI DOM HE JOM

Po li ti ka is pred bok sa Ukra jin ski bok ser Vi ta lij Kli~ ko od ba cio je mo gu} nost bor be s Bri tan cem Dej vi dom He jom zbog po ~et ka po li ti~ ke ka ri je re. Kli~ ko je svo je vre me no è leo bor bu s He jom, ali bri tan ski bok ser ta da ni je è leo da iza |e na cr tu mla |em od ukra jin ske bra }e. Po {to je po be dio Dereka îsoru u pet rundi, Dejvid Hej je izjavio da mu je ambicija da se bori s Vitalijem Kli~kom. - Mi smo ponudili Heju borbu tokom ove sezone, ali je on odlu~io da se bori protiv îsore. Znao je da }e mu to biti lak{i zadatak. Vitalija Kli~ka u oktobru o~ekuju parlamentarni izbori u Ukrajini i ako uspe na wima, najverovatnije napu{ta boks i posve}uje se politi~koj karijeri. On èli da se bori za demokratiju u Ukrajini - rekao je Kli~kov menaxer Bernd Bente.

Alek san dra Fraj to vi} i Isi do ra Egi}

Fo to: OS SRB

ISI DO RA EGI] I ALEK SAN DRA FRAJ TO VI] DO MI NI RA JU U OD BOJ CI NA PE SKU

Mak si mal ne na star tu

Vitalij Kli~ko

Vitalija Kli~ka 8. septembra ove godine o~ekuje me~ protiv Nemca Manuela Hara, {to }e mu mo`da biti posledwi me~ u karijeri.

BIV [I [AM PION MAJK TAJ SON

Uz ~i li sos uvo uku sni je Majk Taj son, je dan od naj ve }ih bok se ra svih vre me na, pri se tio se bor be sa Ivan de rom Ho li fil dom 1997. go di ne. On je ta da ri va la ugri zao za uvo, a na kon to ga wi hov od nos se po seb no za kom pli ko vao. Su de }i po naj no vi joj iz ja vi, Taj son bi, ~i ni se, i da nas ura dio isto. Naj kon tro verz ni ji bok ser u isto ri ji je Ho li fil du ta da ot ki nuo deo uva, na kon ~e ga je bio dis kva li fi ko van. - Ni je bi lo ba{ uku sno. Da sam imao ma lo ~i li so sa mi slim da bi bi lo uku sni je. Mo glo bi se ~ak i po je sti â&#x20AC;&#x201C; re kao je ~e li~ ni Majk u svom sti lu. Go di na ma po sle in ci den ta Taj son i Ho li fild ni su raz go va ra li, ali su se po mi ri li pre dve go di ne.

No v o s ad s ko-srem s ko m i t ro va~ ki bi~-vo lej par de vo ja ka Isi do ra Egi} - Alek san dra Fraj to vi} za po ~eo je se zo nu pr ven stva Sr bi je u od li~ nom rit m u. Po s le dva od i g ra n a tur ni ra, u Kra gu jev cu i Kla do vu, na la ze se na pr vom me stu ge ne ral nog pla sma na, po {to su na oba tur ni ra tri jum fo vale. Pret hod nih se zo na su bi le u vr h u, na p or n o tre n i r a l e i una pre |i va le igru, a ove se zo ne su ne po be di ve. Ru ku na sr ce, kon ku ren ci ja ni je ja ka kao pret hod nih go di na, ali to ni ka ko ne uma wu je wi ho ve do bre igre i re zul ta te. - Ve o ma smo za do voq ne po ~et kom se zo ne, osvo ji le smo dva pr va me sta, ali ovom u Kla do vu se ni smo na da le po {to ne de qu da na pre tur ni ra ni smo tre ni ra le. Ipak smo us pe le da odr `i mo vi sok ni vo igre i da bu de mo naj bo qe. Tur nir u Kla do vu je mo `da bio sla bi jeg kva li te ta od onog u Kra gu jev cu, ali je mno go bo qe or ga ni zo van, ma da je po no vo bi l o pro p u s ta - is t a k la je Egi }e va.

Tre n ut n o igra~ k i naj r a spolo `e ni ji par de vo ja ka pla nira na sta vak uspe {ne se ri je i na tur n i r u u Ka w i ` i (20 - 22. jul).

Ube dqi vo pr ve Po be da ma na pr va dva tur ni ra Egi} i Fraj to vi} su za r a d i l e 80 ran k ing bodo va i ube diq vo vo de u od n o s u na naj b li ` e pratio c e [ka r i}/[e v a ri ka i [ka ri}/Mi lo {e vi} (po 30 bo do va). - @e li mo i u Ka wi `i da na sta vi mo s do brim igra ma i re zul ta ti ma. Mi slim da bi smo, uz ma lo sre }e, mo gle da na pra vi mo od li ~an uspeh do kra ja se zo ne i da za vr {i mo u po bed ni~ kom sti lu. Sva ka ko da o~e ku j e m o da na r ed n i tur n i r i biti kva li tet ni ji i da }e pu b li ka da u`i va u do brom bi~vo le ju, a po {to re spek tu je mo sva kog pro tiv ni ka, si gur no se ne }e mo opu {ta ti - re kla je Egi }e va. M. Ri sti}

sPORT

utorak17.jul2012.

NE MA OD MO RA ZA TIP SA RE VI ]A

dnevnik

UZ PLA SMAN @EN SKE RE PRE ZEN TA CI JE NA EVROP SKO PR VEN STVO

Janko u [vajcarskoj Pobedile i vetrewa~e i lo{e qude

Tek {to je osvo jio tur nir u [tut gar tu, osmi te ni ser pla ne te Jan ko Tip sa re vi} upu tio se u {vaj car ski G{tad na jo{ je dan iz se ri je 250. Tip sa re vi} }e bi ti pr vi no si lac, {to zna ~i da je slo bo dan na star tu tak mi ~e wa. Pro tiv nik Jan ku u dru goj run di bi }e bo qi iz me ~a 427. igra ~a sve ta San dra Ehra ta, ko ji je do bio vajldkard, i Austri jan ca Mar ti na Fi {e ra, tre nut no 245. na ATP li sti. Pro jek to va ni Janko Tipsarevi} Tip sa re vi }ev ri val u ~e tvrt fi na lu bio bi Ko lum bi jac San ti ja go Hi ral do, a u po lu fi na lu bi ga naj ve ro vat ni je ~e kao tre }i no si lac Sta ni slas Va vrin ka. Me |u pr va ~e ti -

Ma r i n a Maq k o vi}, pr vi tre ner na {ih naj b o q ih ko {ar ka {i ca, vi {e je ne g o za d o v oq n a za v r { e n im kva l i f i k a c i j a m a i iz b o r e nim pla sma nom na Evrop sko pr ven stvo. - Bi la bih za do voq na i da ni s mo oti { li na Evrop s ko pr ven stvo, a sa da sam pre za do -

Gru pi B i obez be di la u~e {}e na EP, a Maq ko vi }e va je oce ni la da je uspeh jo{ ve }i jer je wen tim u kva li fi ka ci ja ma igrao bez ~e ti ri kva li tet ne ko {ar ka {i ce, ~i jim }e po vrat kom eki pa bi ti ja ~a. - Uspeh ~i ni do bra ko he zi ja ti ma. Sve vre me su ima le sjaj ne me |u sob ne od no se, bi le su pra va fa mi li ja, bez ~e ga je

svo j im ple } i m a i vi d e } e m o ka kvi }e nam bi ti pla no vi u bu du} no sti - iz ja vi la je Da bo vi }e va. Ana Jo k o v i}, pot p red s ed ni c a Ko { ar k a { kog sa v e z a Sr b i j e za `en s ku ko { ar k u, hva li re pre zen ta tiv ke i ~la no ve stru~ nog {ta ba. - Mno gi su `e le li da ne na pra vi mo ovaj re zul tat, ima li

ri no si o ca jo{ su Mar sel Gra no qers i Mi hail Ju `ni, a igra ju i @i li jen Be ne to, Fe li si ja no Lo pes, Ber nard To mi}, Gri gor Di mi trov...

VTA LI STA

Jelena napredovala

Royer Federer

ATP LI STA

Federer oborio Samprasov rekord Ro xer Fe de rer je za po ~eo 287. ne de qu na vr hu ATP li ste i ti me de fin tiv no sru {io re kord Ame ri kan ca Pi ta Sam pra sa, ko ji je na vr hu bio 286 ne de qa.Na tre }em me stu je Ivan Lendl 270 ne de qa, sle de Xi mi Ko nors 286 i Xon Me kin ro 170 ne de qa. Fe de rer ima 11.075 bo do va, sa mo 75 bo do va vi {e od No va ka \o ko vi }a, ko ji je do Vimbldo na go di nu da na ~u vao te ni ski tron.Jan ko Tip sa re vi} je po sle osva ja wa ti tu le u [tut gar tu u~vr stio osmu po zi ci ju sa 3.320 bo do va, dok je Vik tor Tro ic ki ostao na 31. me stu sa 1.265 po e na.Du {an La jo vi} je tre nun to 188. igra~ sve ta (265 bo do va), Bo ris Pa {an ski je na 280. me stu, {to je za ~e ti ri po zi ci je lo {i ji pla sman ne go pre ne de qu da na (163), a Ni ko la ]i ri} je pao za ~ak 79 me sta i sa da je 288. na sve tu (160).Jo{ ve }i pad, od 149 me sta, za be le `io je Ili ja Bo zo qac, ko ji je sa da 493, sa sve ga 65 bo do va. TOP 10: 1. (1) Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 11.075 , 2. (2) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 11.000, 3. (3) Ra fael Na dal ([pa ni ja) 8.905, 4. (4) En di Ma rej (V. Bri ta ni ja) 7.460, 5. (5) Da vid Fe rer ([pa ni ja) 5.455, 6. (6) @o-Vil fred Con ga (Fran cu ska) 5.230, 7. (7) To ma{ Ber dih (^e {ka) 4.515, 8. (8) Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 3.320 , 9. (9) Huan Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) 3.180 ,10. (10) Ni ko las Al ma gro ([pa ni ja) 2.665.

Ana Iva no vi} za dr `a la je sta tus naj bo qe srp ske te ni ser ke, ali na naj no vi joj li sti ni je na pre do va la. Ona je osta la na 12. me stu, dok je Je le na Jan ko vi}, upr kos is pa da wu u pr vom ko lu na tur ni ru u Sten for du , sko ~i la za jed nu po zi ci ju i sa da je 19. na sve tu. Dva ko ra ka na zad na pra vi la je Bo ja na Jo va nov ski, tre nut no 95. na sve tu, dok je Ve sna Do lonc sa 213. pa la na 216. me sto. TOP 10:1. (1) Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 8.800 bo do va, 2. (2) Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 8.530, 3. (3) Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 8.370, 4. (4) Se re na Vi li jams (SAD) 7.830, 5. (5) Sa man ta Sto sur ( A u s t r a l i j a ) 6.195, 6. (6) Pe tra Kvi to va (^e {ka) 5.275, 7. (7) An ge li ka Ker ber (Ne ma~ ka) 5.170, 8. (8) Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 4.081 , 9. (9) Sa ra Era ni (Ita li ja) 3.620, 10. (10) Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 3.400. Ana Ivanovi}

Istorijska titula za Saru Erani

[arapova najstabilnija

Ita li jan ska te ni ser ka Sa ra Era ni osvo ji la je ti tu lu na tur ni ru u si ci li jan skom gra du Pa ler mu, po {to je u fi na lu do bi la Bar bo ru Za hla vo vu Stri co vu sa 6:1, 6:3. Era ni je ta ko po sta la pr va Ita li jan ka u isto ri ji ko ja je u jed noj se zo ni osvo ji la naj ma we ~e ti ri ti tu le. Ona je pret hod no bi la naj bo qa u Aka pul ku, Bar se lo ni i Bu dim pe {ti. - Ni sam raz mi {qa la o re kor du, ali dra go mi je da sam ga po sta vi la. Pro la zim kroz ~a ro ban pe riod, ove go di ne igram fan ta sti~ no na {qa ci, ali `e lim da po boq {am re zul ta te na tra vi i be to nu - iz ja vi la je 25-go di {wa Era ni, vi ce {am pi on ka na Ro lan Ga ro su i tre nut no de ve ta te ni ser ka sve ta.

Ma ri ja [a ra po va po zna ta je kao jed na od men tal no naj sta bil ni jih te ni ser ki. U raz go vo ru za sajt The Ten nis Spa ce ona na vo di da je za tu sta bil nost kqu~ no pre u zi ma ti odo go vor nost i ne op te re }i va ti se pro {lo {}u. -Sva ko }e pro la zi ti kroz te {ke tre nut ke, ali kqu~ no je ka ko re a gu je te na wih. Mo `e te da ima te naj bo qe qu de na sve tu ko ji vam po ma `u, ali ako ne go vo ri te se bi da

Otet predsednik Olimpijskog komiteta Libije Na bi la Ela le ma, pred sed ni - ka mu fla `nim uni for ma ma. Sa ka Olim pij skog ko mi te ta Li bi - op {ti li su da im je Na bil po je, ote la su u Tri po li ju ne po zna - tre ban i da mo ra da po |e sa wi ta li ca, ja vqa ju za ma. On im je po sta pad ni me di ji. Pre vio pi ta we da li ma in for ma ci ja mo è sa so bom da ma, Ela lem se kre po ne se lap top i tao svo jim vo zi mo bil ni te le fon, lom sa jed nim sa ali ni je do ~e kao rad ni kom ka da su od go vor, jer su ga ih pre sre la dva na si lu uvu kli u auto mo bi la u ko ji jed no od svo jih vo ma su bi la na o ru zi la i od ju ri li à na li ca u voj nim Nabil Elalem po tvr dio je sa rad uni for ma ma. nik iz Olim pij skog ko mi te ta - Vo zi li smo se gra dom Na bi Ara fat Xvan. lo vim ko li ma. Od jed nom su se Ot mi ~a ri su se ogla si la na pred na ma is pre ~i la dva auto kon to ga i sa op {ti li da pred mo bi la sa na o ru à nim qu di ma u sta vqa ju „li bij sku ar mi ju”.

Marina Maqkovi} sa svojim izabranicama voq na. @e lim da u`i vam u na { em za j ed n i~ k om od m o r u dok ne kre ne mo da ra di mo da qe - re kla je Maq ko vi }e va. Ona sma tra da je pla sma nom na EP ura |en ve li ki deo po sla za sa mo tak mi ~e we. - Zna mo 80 od sto sa sta va, ide j a, pla n o v a. Ima l i smo mno go po sla i do sta sprem no ~e ka mo {am pi o nat. Osta je mi da na pra vim do bru ana li zu. Sr bi ja je po be dom nad Esto ni jom za u ze la dru go me sto u

ne mo gu }e do }i do do brog re zul ta ta. Mno go su se po sve ti le i ra di le. Ja ko je te {ko pla ni ra ti pe riod od 103 da na ko li ko smo ra di le, ali je na kra j u do { ao uspeh - tvr d i Maq ko vi }e va. Ka pi ten srp skih ko {ar ka {i ca Mi li ca Da bo vi} re kla je da je pre sre} na {to je vo |a uspe {nog ti ma. - Ovo je ne {to no vo za nas, no vi qu di, na vi ja ~i. Eki pa je po zi tiv na, iz ne la je sve na

IZ NBA LI GE

Skola u Finiksu Hju ston je pre ne ko li ko da na ot pu stio Lu i sa Sko lu, ali je Ar gen ti nac br zo pro na {ao uhle bqe we u NBA li gi. On je pot pi sao ugo vor sa Fi nik som. Ro kit si su po sle pet go di na sa rad we is ko ri sti li kla u zu lu iz ugo vo ra i odrek li se Sk ol e (32) kako bi na pravili mesta za event ul an o dovo |ewe Dvaj ta Haua rda iz Orl an da , i li, kako se spomiw e, Xer em ija Li na iz W uj orka. S ans i, koji su raski nu li ugovor sa Xo {om ^ ild resom, iskoristili su priliku i posle Gorana Dragi}a doveli i Argentinca u svoje redove. Na listi `eqa Finiksa, kojeg su napustili Stiv Ne{ i Grent Hil, nalazi se i Majkl Bizli iz Minesote.

Iskusni Luis Skola pro{le sezone u dresu Hjustona prose~no je postizao 15,5 poena, 6,5 skokova i 2,1 asistenciju po me~u, a zabeleìo je i 2.984 skoka, ~ime je stigao na deveto mesto klupske liste najboqih skaka~a. Nakon {to se Hjuston zahvalio Skoli na saradwi, spekulisalo se da }e se on vratiti u Evropu, odnosno [paniju, gde je od 1998. do 2007. nastupao za Kahu Laboral. Navodno je Real Madrid pokazao interesovawe za wegove usluge, ali o~igledno je Argentinac bio preskup za wih. On je u Hjustonu zara|ivao 9,5 miliona dolara po sezoni. Osim Hjustona, Skolu su èleli da angaùju Dalas i Klivlend.

smo mno go pro ble ma. Ja ko smo umor ni i po no sna sam na de voj ke ko je su po ka za le ka ko se iz ga ra za dres ko je no se, kao i na Ma ri nu jer se iz bo ri la sa svim ve tre wa ~a ma i lo {im qu di ma ko ji ne è le do bro èn skoj ko {ar ci - ka te go ri~ na je Jo ko vi }e va. Evrop sko pr ven stvo u Fran cu skoj odr à }e se od 15. do 30. ju na 2013. go di ne, a `reb }e bi ti oba vqen 21. sep tem bra ove go di ne u Pa ri zu. POQ SKI TIM AN GA @O VAO HR VAT SKOG TRE NE RA

Tabak na klupi Sopota

Ne k a d a { wi hr v at s ki ko {ar k a { ki re p re z en t a t i v ac @an Ta b ak no v i je tre n er Trefl So p o t a. Ta b ak je s poq s kim klu b om pot p i s ao dvo go di {wi ugo vor, a to }e mu bi ti dru gi tre ner ski an ga `man u ka ri je ri – pro {le se zo ne pred vo dio je San Ho sep \i ro nu u {pan skoj dru goj li gi. Ta bak ima 42 go di ne, a to kom igra~ ke ka ri je re bra nio je bo je Ju go pla sti ke, Li vor na, Mi l a n a, Hju s to n a, To r on t a, Bo sto na, Fe ner bah ~ea, In di ja ne, Re a la, Hu ven tu da i Ma la ge.

TRA GE DI JA NA TAK MI ^E WU U BAN YI-YAM PIN GU U GRU ZI JI

tre ba da sa zri te, ako ne bu de te po zi tiv ni i ja ki, on da se to ve ro vat no ne }e de si ti. Mo ra te da bu de te do voq no zre li da raz u me te da kqu~ sve ga vi dr ì te u ru ka ma i ni ko dru gi. Da kle, mo ra te da pre u zme te od go vor nost - tre kla je [a ra po va. Dru ga kqu~ na stav ka za men tal nu sta bil nost je ste sle de }a: - Sva ki tre nu tak u bi lo ~i jem ì vo tu je dru ga ~i ji – ni ka da se ni sam osvr ta la u pro {lost i po mi {qa la: Ovo mi je do ne lo uspeh pro {li put, do ne }e mi i sa da po no vo. Ni ka da ni sam pra ti la taj put jer mi slim da ista stvar ne mo è da uspe dva pu ta. Tre ba bi ti flek si bi lan- sma tra ru ska te ni ser ka, osva ja ~i ca ~e ti ri tro fe ja na GS tur ni ri ma.

Par sko~io u – smrt Dvo je qu di po gi nu lo je u glav nom gra du Gru zi je, ka da se, po {to su sko ~i li s mo sta, pre ki nu lo uè ko jim su bi li ve za ni. Ka ko pre no si agen ci ja Itar-tass, po gi nu li su 23-go di {wa de voj ka i 25-go di {wi mla di}, u~e sni ci tak mi ~e wa u ban xi-xam pin gu. Po {to je tak mi ~e we u Tbi li si ju za vr {e no, oni su s mo sta sko ~i li za jed no, ve za ni jed nim uè tom, {to pra vi la strikt no za bra wu ju. Ta da su se pre ki nu li i glav no i re zer vno uè, a mo mak i de voj ka pa li su na dno du bo ke ja ru ge, pre kri ve no ka me wem.

kultura

dnevnik РОМАН „ВЕНЕЦИЈА” ОБЕЛЕЖИО ПРОТЕКЛУ КЊИЖЕВНУ СЕЗОНУ

Владимиру Пишталу „Кочићево перо” Жири за Награду „Кочићево перо Задужбине Петар Кочић, који је радио у саставу: Миљенко Јерговић, Младен Весковић и Никола Вуколић (председник), донeо је једногласну одлуку да награду „Кочићево перо“ за пролеће и лето у 2012. години додели Владимиру Пишталу за роман „Венеција“ (Агора, Зрењанин,

же да нема више никакве сумње да је роман „Венеција“ Владимира Пиштала она књига која је обележила протеклу годину у српској књижевности. Сасвим лично, ово дело пред сваког читаоца износи другачији текст, пружа му могућност не само властитог ишчитавања, гонетања себе и света, трагања за

2011) за „висока достигнућа у савременој књижевности и оданост лепоти Кочићеве мисли и речи“. У саопштењу за ову књижевну награду председник жирија, књижевник Никола Вуколић ка-

кључевима тајне, него и сазнања да ништа не постоји у дефинтивном облику, да се супротности не искључују (tertium datur!), него прожимају и обогаћују, те да нас наше иску-

ство и закључци могу одвући даље од суштине ствари која најчешће остаје недокучива, обремењена противречностима и супротним енергијама.Смисао се назире у процесима вечитих метаморфоза, оној варијабли која одбацује скученост материјалног, конкретности која се може подврћи егзактним мерилима и сматрати – „истином“. Пиштало не пристаје на „истину“, великодушно је уступа онима који се задовољавају њеним предвидљивим и строго ограниченим дометима. Његов роман „Венеција“ је роман аутобиографија, аутопоетика, аутореференција чији је основни креативни принцип и кохезиони фактор – асоцијативност. У ту Венецију, стварну и измаштану, конкретну и недосегнуту, личну и универзалну, детаљ по детаљ, удисај по удисај, корак по корак, у несаницу по несаницу он је унео читавог себе, све своје хумане капацитете и духовне потенцијале, снове и јаву. „Венеција“ се, тако, винула до велике метафоре духовне потраге, како аутора, тако и читалаца.” истакао је Вуколић за овај роман, Награда „Кочићево перо“, коју додељује Задужбина Петар Кочић Бања Лука – Београд, биће на свечано уручена у петак, 20. јула у 11 часова у Вуковој задужбини у Београду.

ИЗЛОЖБА МАЈЕ ЕРДЕЉАНИН СУТРА У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ

Наставак терапије бојама Настављајући да ради на ци- ма испољава достигнуту ствараклусу који је започела 2009. годи- лачку зрелост: „Њено ликовно не, технички и стилски га проду- сочно сликарство поседује одибљујући и проширујући, Маја ста слојевите ликовно-пластичЕрдељанин ће на изложби у Му- ке, садржинске, филозофске и зеју Војводине, која ће бити отво- поетске закључке. Маја Ердељарена сутра у 20 сати, новосадској нин је успела да формира осопублици понудити на увид још бен и јасно персонализован слиједан пресек свог стваралаштва карски концепт којим се, на названог „Колор терапи“. Још раније, поводом представљања циклуса којим се бави, Маја Eрдељанин је за наш листа изјавила да су светло, интензитет и боја, најважније компоненте њених нових радова. Концептуално, уметница је на сликама које збирно назива „Колор терапи“, посвећена естетској категорији лепог, благотворном дејству лепоте на појединца, али и лепоти као средству обмане, јер живот у потрошачком друштву чини да нисмо увек свесни у којој мери хармонични призори заправо утичу на наше одлуке, изборе и психичка стања. Да би што боље истакла лепоту боја, њену лековитост, за своје слике је преузимала натписе из текстова о терапији бојама који истичу Конфидент ред интелектуалне и духовне утиаутентично сликарски начин, цаје боја на појединца. Недавно, као последица рад- делотворно испољава сугестивног боравка у Немачкој, Маја Ер- ни критички став према свету и дељанин је интензивирајући бо- времену у коме живи и ствара. А јене површине путем светла, по- то ову сликарку уврштава међу чела да употребљава и транспа- уметнике којима треба веровати рентне материјале, трансформи- и чију уметности треба истински поштовати“. шући слике у објекте. Маја Ердељанин (1971) роНаш познати критичар и колекционар уметности Сава Сте- ђена је у Новом Саду. Диплопанов, за њу је рекао да у акту- мирала је на Одсеку за сликарелном тренутку у својим слика- ство Академије уметности у

Новом Саду, у класи Душана Тодоровића, код којег је завршила и мастер студије сликарства. Од 1992. године учествовала је на преко 180 колективних изложби и у раду преко 60 ликовних колонија и симпозијума у земљи и иностранству. Самостално је излагала 46 пу-

СA ФЕСТИВАЛА ЕВРОПСКОГ ФИЛМА НА ПАЛИЋУ

Бајковито сурово о животној стварности Ако би се публика питала, други дан Фестивала европског филма на Палићу је обележила „Парада“, једини домаћи филм у Главном тамичарском програму. Пуно глeдалиште Летње позорнице, а на њој екипа филма у наjјачем саставу, педвођена редитељем и сценаристом Срђаном Драгојевићем и глумцима Николом Којом и Милошем Самоловим. На крају огроман аплауз, као већ једна од незваничних награда, овом Драгојевићевом, већина ће се сложити, врло духовитом филму на озбиљну тему. За оне који га још нису погледали, филм „Парада“ говори о споју два неспојива света оног мачо, ратно ветеранског са самосвесним и активистички настројеним представницима ЛГБТ популације. У неку руку, то јесте бајка инспирисана стварношћу, ма колико се са тим аутор неслагао. „Парада“ Драгојевића представља у једном од његових најбољих издања, у којем је сабарао све своје квалитете ставивши их у службу овде широкоприхватљивог, а на свој начин и анагажованог филма. До сада велика гледаност, на крају филма, готово школски експлицитна порука, „Параду“ мада се, многи неће сложити, чине незаоблиазним оставрењем актуленог филма у Србији. У главном такмичарском програму своје заслужено место је нашао и шведски филм „Крунски драгуљи“ редитељке Еле Лемхаген. Вероватно кренувши од идеје да је живот бајка, а бајке су, као што знамо, већином страшне, редитељка и сценаристкиња филма, не либећи се да прикаже бројне суровости и посежући за халуцинантним онеобичавањима прати живот две породице судбински и трагично повезане. Главни протагонисти су тинејџери Фраганциа и Ричард, на које су се сручиле, ваљда, све могуће тегобе живота против којих се не може ништа, сем подносити их. Реч је о мелодрами по структури блиској трилеру – главна јунакиња Фраганциа је подвргнута полицијском испитивању као осумњичена за убиство вршњака Ричарда – у флеш бековима се износе детаљи њиховог дотадашњег живота. „Крунски драгуљи“ би се најпре могао упоредити са филмом

Плакат филма „Крунски драгуљи”

„Амели Пулен“ али без њене разигране лепршавости и сетне оптимистичности. Крајњи је утисак да је Елеа Лемхаген у свом маштовитом и стилски доследно изведеном филму највише проблема имала са немогућношћу да пронађе јединствени емотивни фокус целе приче. Изузетно повољан утисак, у такође, такмичарском програму „Паралеле и судари“ оставио је естонски филм „Идиот“ сценаристе и редитеља Рајнера Сарнета. Заснована на истоименом роману Достојевског ова филмска прича говори о човеку чије непосредно понашање и говор у људима производи морални немир, бес и стид због њихове ускогрудости, на крају чинећи да теже доброти. Реч је о успелом дебитантском филму редитеља јасног и чини се истинског опредељења за бес-

компромисни, уметнички, ауторски филмски израз. У камерној атмосфери простране сценографије, он плете епску драму око свог главног јунака окруженог галеријом живописних ликова. Театрална стилизација, сведени дијалози и истанчана глума у ванвременој причи Сарнетовог „Идиота“ , на оригиналан начин оживљавају нешто од драмског духа Фасбиндера и ликовне естетизације Питера Гринавеја. Беспрекорна фотографија и постмодерни микс музике коришћен у филму (од тема из италијанских порнића из седамдесетих, преко Стренглерса, до православне хорске музике) чине неке од темељних ствари на којој почива атмосфера овог, за тако нечему склоним гледаоцима, опчињавајућег филма. В. Црњански

НОВЕ НАУЧНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

Антика, савремени свет и рецепција античке културе та (Грчка, Норвешка, Македонија, Немачка, Црна Гора, Србија). Чланица је СУЛУВ и УЛУС, ради као уредница ликовног програма Културног центра Новог Сада, а активна је и у организацији Новосадског салона. Изложба „Колор терапи“ у Музеју Војводине биће отворена до 25. августа. И. Бурић

ПРИЈАВА ФИЛМОВА ДО 10. АВГУСТА

Избор српских кандидата за Оскара Академија филмске уметности и науке (АФУН) из Београда позвала је српске продуценте да пријаве своје филмове за избор домаћег кандидата за 85. годишњу награду Америчке филмске академије Оскар, у категорији „Најбољи дугометражни играни филм на страном језику„ у 2012. години. Српског кандидата изабраће Стручни одбор АФУН-а и званично га прогласити на пригодној свечаности 31. августа, најављено је на сајту Филмског центра Србије. Према правилима Америчке академије, у обзир долазе филмови који су први пут јавно приказани, односно који ће бити приказани између 1. октобра 2011. и 30. септембра 2012. у земљи порекла и то најмање

utorak17.jul2012.

седам дана у континуитету у комерцијалним биоскопима. АФУН ће примати пријаве до 10. августа. Затим ће изабрати Стручни одбор са 15 чланова који нису у сукобу интереса у односу на пријављене филмове. Пројекције за чланове Одбора биће организоване од 15. до 25. августа. Следи дискусија о филмовима, а на крају се одлука доноси тајним гласањем. Продуцент треба да обезбеди копију на филмској траци и да је дан уочи пројекције достави Југословенској кинотеци. Поред тога, продуцент треба да плати „партиципацију за манипулативне трошкове рада Стручног одбора„ у износу од 30.000 динара.

Из штампе је изашао нови том едиције Антика и савремени свет под насловом Антика, савремени свет и рецепција античке културе са радовима са 6. Међународног научног симпосијума, који је одржан од 9. до 11. септембра 2011. године у Београду и Сремској Митровици. Као и све претходне, и овај интердисциплинарни скуп је организовало Друштво за античке студије Србије уз подршку Филозофског и Правног факултета у Београду и Историјског архива Срема из Сремске Митровице. Овај Зборник посвећен је недавно преминулом песнику, научнику и преводиоцу, хеленисти Ивану Гађанском, дугогодишњем члану Управног одбора Друштва за античке студије Србије. Друштво је на овај начин желело да изрази захвалност за велики допринос Ивана Гађанског у организовању класичних скупова у Србији и неговању античке културе код нас. Уместо некролога налазе се два израза саучешћа с високим оценама рада Ивана Гађанског дугогодишњег председника Интернационалне федерације за класичне студије (FIEC) професора Карла Јоахима Класена из Гетингена и културне фондације „Парнас“ из Атине чији је члан био Иван Гађански, као и његов портрет, рад академског сликара Момчила Антоновића. У Зборнику је на 530 страна представљен 51 рад, што са прет-

ходним зборницима чини укупно 3000 страна научних радова на тему антике. Међу овим радовима налази се и осам прилога истакнутих научника из Грчке, Италије, Сједињених Америчких Држава, Аустралије и Републике Српске, посебно изузетно значајна уводна излагања Курта Рафла-

Портрет Ивана Гађанског, рад Момчила Антоновића

уба и Ливија Росетија. Зборник је подељен у три целине. Први део чине поздравне речи професора Маријане Рицл са Филозофског факултета у Београду и председ-

ника Друштва за античке студије Србије професора Ксеније Марицки Гађански. У другом делу Зборника су радови са скупа који су резултат наших редовних годишњих окупљања са циљем интердисциплинарне обраде тема из разних области античке науке као што су историја, археологија, право, философија, књижевност, језик и фолклор, педагогија, природне науке и рецепција антике. Трећи део Зборника посвећен је редовном Саветовању о језику са предлозима за побољшање терминологије у класичним наукама. Сваки рад у Зборнику има апстракт, кључне речи и резиме на страном језику, библиографије, многи илустрације и фотографије. Организовање скупа и штампање Зборника помогло је Министарство за просвету и науку Републике Србије. Суделовање овако великог броја наших и страних професора и научника сведочи о високом угледу наше науке о антици у свету као и Друштва за античке студије Србије. То Друштво су основали пре више од пола века корифеји наших класичара, академици Милан Будимир и Милош Н. Ђурић, а новије генерације се труде да сачувају значај проучавања древне прошлости Европе, чија је важност за модерно доба незаобилазна, како се то види и из овог Зборника. Др Светозар Бошков

svet

utorak17.jul2012.

MO SKVA U SB NE ]E GLA SA TI ZA PRED LO @E NI TEKST RE ZO LU CI JE O SI RI JI

La vrov: Bri tan ski na crt sa dr ì ele men te uce ne MO SKVA: Mo skva }e gla sa ti pro tiv re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja o pro du è wu po sma tra~ ke mi si je u Si ri ji uko li ko za pad ne si le ne pre sta nu da re ìm u Da ma sku uslo vqa va ju sank ci ja ma, iz ja vio je ju ~e {ef ru ske di plo ma ti je Ser gej La vrov. Ka ko su pre ne le agen ci je, La vrov je re kao da Ru si ja ne }e po dr à ti pred log za pad nih ze ma qa o re zo lu ci ji o pru du è wu man da ta po sma tra~ ke mi si je UN u Si ri ji, o ko jem se tre nut no pre go va ra u Sa ve tu bez bed no sti UN, jer on sa dr ì pret wu sank ci ja ma Da ma sku, ko je, ka ko je na gla sio, ni su u skla du sa mi rov nim pla nom spe ci jal nog iza sla ni ka UN i Arap ske li ge Ko fi ja Ana na. La vrov je na kon fe ren ci ji za no vi na re, uo~i raz go vo ra u Mo skvi sa Ko fi jem Ana nom, pod se tio da se u ru skom na cr tu re zo lu ci je o pro du è wu man da ta mi si je UN ne po mi wu sank ci je pro tiv Da ma ska. Po zi vi Ru si ji da „uti ~e na si rij skog pred sed nik Ba {a ra al Asa da da pod ne se

UKRATKO

Ser gej La vrov

ostav ku” su ne re al ni, jer si rij ski li der ne }e oti }i s vla sti, na veo je La vrov. „To je jed no stav no ne re al no. On ne }e na pu sti ti vlast i to ne zbog to ga {to ga mi (Ru si ja) {ti ti mo, ve} za to {to po sto ji vr lo zna ~a jan deo si rij skog sta nov ni {tva ko ji sto ji uz we ga”, ka zao je La vrov. Ru ski mi ni star iz ja vio je da bri tan ski na crt re zo lu ci je, ko ji se tre nut no raz ma -

tra u Sa ve tu bez bed no sti, sa dr ì ele men te uce ne. „Ako na {i za pad ni part ne ri ne pre po zna ju ~i we ni cu da uko li ko blo ki ra ju na {u re zo lu ci ju o su ko bu (u Si ri ji), on da po sma tra~ ka mi si ja UN ne }e ima ti man dat i mo ra }e da na pu sti Si ri ju, a to je, za i sta, za à qe we”, re kao je La vrov. La vrov je po no vio da Ru si ja da je pu nu po dr {ku mi rov nom pla nu Ko fi ja Ana na, ali da su „ne ke za pad ne si le is kri vi le zna ~e we do ku men ta (Ana no vog mi rov nog pla n a) da bi ‘’pro g u r a l e’’ ukla w a w e pred sed ni ka Asa da u Si ri ji”. Bri tan ski na crt re zo lu ci je pred vi |a na me ta we ne na sil nih sank ci ja Da ma sku uko li ko Asa dov re ìm za 10 da na iz si rij skih gra do va ne po vu ~e voj sku i te {ko na o ru à we. Ka ko pod se }a ju agen ci je, tekst bri tan skog na cr ta re zo lu ci je osta vqa, me |u tim, otvo re nom mo gu} nost voj ne in ter ven ci je pro tiv Si ri je, u skla du sa Po gla vqem 7 Po ve qe UN.

PONOVO ^VRST STAV PRE MA PRO BLE MA TI^ NIM ^LA NI CA MA EVRO ZO NE

Pod ru {e vi na ma 19 mr tvih ALEK SAN DRI JA: Broj po gi nu lih ka da se sru {i la zgra da u egi pat skoj me di te ran skoj lu ci Alek san dri ji po peo se na 19, dok spa si la~ ki ti mo vi na sta vqa ju po tra gu za pre `i ve li ma is pod ru {e vi na, sa op {ti lo je egi pat sko mi ni star stvo zdra vqa. Zgra da od 11 spra to va sru {i la se u si ro ma {nom de lu Alek san dri je u su bo tu uve ~e na tri dru ge, ma we zgra de. Svi po gi nu li i de ve to ro po vre |e nih `i ve li su u tri ma we zgra de, na vo di AP. U Egip tu ru {e we zgra da ni je ne u o bi ~a je no u si ro ma {nim de lo vi ma gra do va i ru ral nim obla sti ma, gde gra |e vin ske fir me po ku {a va ju da stek nu ve li ki pro fit kr {e }i do zvo le o pro stor nom pla ni ra wu i iz grad wom ve }eg bro ja spra to va od do zvo qe nog.

Sme wen zbog bo le sti PJON GJANG: Na ~el nik Ge ne ra {ta ba voj ske Se ver ne Ko re je Ri Jong Ho sme wen je zbog lo {eg zdrav stve nog sta wa, ja vi la je dr `av na no vin ska agen ci ja KCNA. „Na sa stan ku po li ti~ kog bi roa vla da ju }e par ti je od lu ~e no je da se Ri Jong Ho zbog bo le sti sme ni sa svih funk ci ja”, na vo di se u iz ve {ta ju se ver no ko rej ske agen ci je. Ri Jong Ho bio je ~lan po li ti~ kog bi roa Cen tral nog ko mi te ta Rad ni~ ke par ti je Se ver ne Ko re je i za me nik pred sed ni ka cen tral ne voj ne ko mi si je. On je bio je dan od naj bli `ih sa rad ni ka no vog li de ra Se ver ne Ko re je Kim Xong Una. Ri Jon Ho je na ~e lu voj ske bio od 2009. go di ne, a po sled wih ne ko li ko me se ci je u vi {e na vra ta bio u prat wi Kim Xong Una to kom we go vih po se ta voj nim ba za ma.

Mer kel: Ne ma gle da wa kroz pr ste BER LIN: Ne ma~ ka kan ce lar - ve Oli Ren, po sle sa stan ka na ko ka An ge la Mer kel po no vo se vra - jem je zva ni~ no do de qe na po mo} ti la na svo je sta ro „tvr do” sta - Euro fi na {pan skim ban ka ma. no vi {te da ne ma po pu {ta wa Mer kel je me |u tim re kla da se pro ble ma ti~ nim ~la ni ca ma Evro pqa ni „ap so lut no ni su iz ja evro zo ne, ta man kad su u Ma dri du sni li o to me”. Ne ma~ ki po sla ni i Ati ni po mi sli li da }e im Ber - ci gla sa }e 19. ju la to kom spe ci lin ma lo da ti odu {ka u wi ho vim me |u na rod nim oba ve za ma. Svi po ku {a ji da se ka è ‘So li dar ni smo i ne tre ba nam kon tro la’, svi ta kvi po ku {a ji ne ma ju {an se kod me ne, kod Ne ma~ ke”, re kla je Mer kel u in ter vjuu za dr àv nu TV ZDF. Ona je po tvr di la od go vor nost dr à va, ~ak i ka da je po mo} is kqu ~i vo na me we na ban ka ma {to je sa da slu ~aj sa [pa ni jom. „Vla da [pa ni je je o~i gled no ga rant po mo }i u okvi ru pro gra ma za [pa ni ju”, pod vu kla je Mer kel, do dav {i da to kom sa mi ta EU „ni je bi lo ni re ~i” o An ge la Mer kel pro me ni tog pra vi la o ga ran to va wu. Za tu po mo} ga ran tu jal ne sed ni ce o po ve }a wu po mo }i je {pan ska dr à va ko ji je tu po EU [pa ni ji na 100 mi li jar di mo} i tra ì la, re kao je {ef bu evra za do ka pi ta li za ci ju ba na ka du }eg stal nog Evrop skog fon da u ne vo qi. za po mo} (ESM), Kla us Re gling u Ve ro vat no je da }e bi ti ne kih in ter vjuu ob ja vqe nom u ne de qu, „pre be ga” to kom gla sa wa, ali, uz ali do da ju }i da ga ran ci ja dr à ve gla so ve opo zi ci o nog so ci jal de ne bi bi la neo p hod na, ako bi se mo kra ta i ze le nih, „ima }e mo ve ban ka ma do zvo li lo da di rekt no }i nu ko ja nam je po treb na”, re kla tra è po mo}. je Mer ke lo va. To su ta ko |e pred lo ì li {ef „Ka da sam iza bra na za kan ce evro gru pe @an Klod Jun ker i la ra, uvek sam ima la svo ju ve }i ko me sar EU za eko nom ske po slo nu. Ka da su bi li po treb ni gla so -

vi mo je ve }i ne, ja sam ih do bi ja la, su prot no opo zi ci ji”, re kla je Mer kel ko ja je opo zi ci ju oce ni la kao osla bqe nu jer ne sma tra da }e us pe ti da za ovo gla sa we po treb nu pro stu ve }i nu do bi je sa mo iz svog ta bo ra

dnevnik

SeVeRNA KOReJA

Sta tue vo |a i spo me ni ci na uda ru SEUL: Se ver na Ko re ja je ju ~e op tu ì la Ju `nu Ko re ju i Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve da ko ri ste Se ver no ko rej ce ko ji su pre be gli na Jug da iz vr {e sub ver ziv ne de lat no sti uni {ta va wa sta tua i spo me ni ka po sve }e nih biv {im vo |a ma te ko mu ni sti~ ke ze mqe. Vla sti u Pjon gjan gu tvr de da je ne na ve de ni broj „iz daj ni ka”, ukqu ~u ju }i Se ve ro ko rej ce ko ji su pre be gli na Jug, uhap {en ne dav no u Se ver noj Ko re ji u po ku {a ju da uni {te ki po ve i spo me ni ke. Ju `no ko rej ske oba ve {taj ne vla sti su unaj mi le pre be ge i po mo gle im da se in fil tri ra ju na Se ver, sa op {tio je ko mi tet za mi ro qu bi vo uje di we we otad` bi ne, dr àv no te lo ko je se ba vi od no si ma s Ju gom. „Kri mi nal ci i pre be zi na Jug ko ji su iz da li svo ju ze mqu, pri zna li su da su pod mi }e ni od stra ne SAD i oba ve {taj nih agen ci ja da iz vo de pr qa ve sub ver ziv ne ak tiv no sti i sa bo ta -

è”, na vo di se u sa op {te wu ko je je pre neo AFP. Ta ko |e se ka è, bez pru à wa dru gih ob ja {we wa, da do ka zi po tvr |u ju da su Sje di we ne Dr à ve ak tiv no ume {a ne u za ve ru ka ko bi se na u di lo do sto jan stvu ru ko vod stva Se ve ra. Vi {e od 23.500 iz be gli ca sa Se ve ra se na se li lo u Ju `noj Ko re ji od kra ja Ko rej skog ra ta 1953. go di ne. Pjon gjang uobi ~a je no pre be ge na Jug na zi va „qud skim {qa mom” ko ji je iz dao svo ju ze mqu. Se ver na Ko re ja u ko joj je kult li~ no sti vla da ju }e po ro di ce sko ro po stao dr àv na re li gi ja, iz gra di la je bez broj ne spo me ni ke osni va ~u ze mlje Kim Il Sun gu ko ji je umro 1994. i we go vom si nu Kim Xong Ilu ko ji je umro de cem bra pro {le go di ne. Ta ko |e su ukle sa ne xi nov ske po r u k e po d r { ke vla d a o c i m a po ste na ma i li ti ca ma. U fe bru a ru je po vo dom obe le à va wa ro |en da na Kim Xong Ila ot kri ven 120 me ta ra dug na pis ukle san u ste ni.

TAJVAN

No vo oru` je u si mu la ci ji ra ta s Ki nom TAJ PEJ: Taj van je ju ~e pr vi put is p ro b ao ka k o bi flota no vih mo der nih avi o na lo va ca na pod mor ni ce i ju ri {nih he li kop te ra mo gla bi ti upo tre bqe na u slu ~a ju na pa da Ki ne, re kli su zva ni~ ni ci i me di ji. No vo na o ru `a we je ukqu ~e no u pe to dnev ne ve `be „Han Ku ang br 28”, kom bi no va ne s kom pju ter skim rat nim igra ma, naj ve }em u se ri ji go di {wih voj nih ma ne va ra. Mi ni star stvo od bra ne na ostr vu je po tvr di lo po ~e -

tak ve `be ali je od bi lo da pru ì dru ge de ta qe, pre neo je AFP. Taj van ski list „Li ber ti tajms” pi {e, me |u tim, da su „vla sti is ko ri sti le pri li ku da pro ce ne ka ko taj van ska od bram be na spo sob nost mo è bi ti osna è na ka da voj ska do bi je no vo na o ru à we”. List pi {e da Taj van o~e ku je da do bi je {est ju ri {nih he li kop te ra „apa~„ AH-64D i {est avi o na lo va ca na pod mor ni ce P-3C iz Sje di we nih Dr à va idu }e go di ne. (Ta njug)

RUSIJA

Po li ca jac ume {an u ubi stvo Po li ti kov ska je

Mer kel je ta ko |e po zva la Gr~ ku da po {tu je spo ra zu me sa „troj kom” po ve ri la ca. Kan ce lar ka je po zva la Evro pu da bu de „re strik tiv ni ja” jer „ne mo `e jed no stav no od lu ~i ti da se od ba ce sva pra vi la”. Kan ce lar ka je po tvr di la da o~e ku je tre }i man dat na po sla ni~ kim iz bo ri ma u je sen 2013. go di ne. „I da qe u`i vam u ovom po slu”, za kqu ~i la je ne ma~ ka kan ce lar ka.

MO SKVA: Ru ski is tra `ni or ga ni po di gli su op tu `ni cu pro tiv Dmi tri ja Pa vli ~en ko va, po li cij skog slu `be ni ka u pen zi ji, zbog sum we da je po ma gao u or ga ni zo va wu ubi stva no vi nar ke Ane Po li ti kov ska je 2006. go di ne is pred lif ta we ne zgra de u Mo skvi. Ubi stvo Po li ti kov ska je, no vi nar ke po zna te po is tra ì va~ kom no vi nar stvu i o{trim kri ti ka ma po li ti ke Kre mqa u ê ~e ni ji, pod sta klo je sum we u ume {a nost vla sti u li kvi da ci ju, pod se }a AP. Za ubi stvo je do sad op tu è no {e sto ro qu di, ali is tra ì te qi jo{ uvek ni su

iden ti fi ko va li na lo go dav ca ubi stva. Port pa rol is tra `ne ko mi si je Vla di mir Mar kin re kao je ju ~e da je Pa vli ~en kov, ko ji je bio pot pu kov nik u vre me ubi stva, i zva ni~ no op tu `en 11 me se ci na kon hap {e wa, pre ne la je ame ri~ ka agen ci ja. Is tra `ni or ga ni su ra ni je sa op {ti li da je Pa vli ~en kov pra tio kre ta we Po li ti kov ska je ka ko bi po mo gao osum wi ~e nim ubi ca ma. Pa vli ~en kov je bio sve dok u pro ce su pro tiv dva bra ta ^e ~e na i jo{ jed nog biv {eg po li caj ca ko je je pre ki nu to 2009. go di ne.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LU IS DE GIN DOS [pa ni ja o~e ku je da }e u pe tak zva ni~ no pot pi sa ti spo ra zum sa li de ri ma evro zo ne o po mo }i {pan skim pro ble ma ti~ nim ban ka ma, re kao je ju ~e {pan ski mi ni star eko no mi je Lu is de Gin dos. „O~e ku je mo zva ni~ no pot pi si va we me mo ran du ma iz me |u [pa ni je i evro zo ne, ra di uli va wa mak si mal nog iz no sa od 100 mi li jar di evra u {pan ski ban kar ski si stem”, re kao je on ju ~e , a pre no si agen ci ja AFP.

AD NAN SI LU Ge ne ral Ad nan Si lu, ko ji je do ne dav no vo dio pro gram za raz voj he mij skog na o ru à wa u Si ri ji , pre be gao je na stra nu po bu we ni ka i od mah je po sta vqen za ko man dan ta zdru è nog {ta ba usta ni~ kih sna ga. Si lu je po zvao NA TO da iz ve de ogra ni ~e nu in ter ven ci ju i po mog ne po bu we ni ci ma da obo re si rij ski re ìm. Biv {i si rij ski ge ne ral je oce nio da po bu we ni ci kon tro li {u oko 60 od sto te ri to ri je Si ri je.

EFRA IM ZU ROF Di rek tor Cen tra „Si mon Vi zen tal” Efra im Zu rof sa op {tio je da je ma |ar skim vla sti ma do sta vio „no ve do ka ze” o naj tra è ni jem osum wi ~e nom na ci sti La slu â ta ri ju, za ko ga se ve ru je da ì vi u Ma |ar skoj. Op tu `ni ca se od no si na zlo ~i ne ko je je to kom Dru gog svet skog ra ta po ~i nio â ta ri (97)”, a od no si se na sa u ~e sni {tvo u po gu bqe wu 15.700 Je vre ja.

EGIP ]A NI NI SU BI LI SR DA^ NI PRI LI KOM DO LA SKA DR @AV NE SE KRE TAR KE SAD U WI HO VU ZE MQU

Pa ra dajz i ci pe le na Klin to no vu ALEK SAN DRI JA: De mon stran ti u Alek s an d ri j i, na se ve ru Egip ta, ba ca li su {ta su sti gli na kon voj u ko jem je bi la dr `av ni se kre tar SAD Hi la ri Klin ton ko ja je sti gla u po se tu toj ze mqi. De mon stran ti su uz to uz vi ki va li „Mo ni ka, Mo ni ka!”, pod se }a ju }i je na seks-skan dal we nog mu `a Bi la Klin to na s Mo ni kom Le vin ski ko ji ga je kra jem de ve de se tih go di na ko {tao me sta pred sed ni ka SAD. Egip }a ni su pa ra daj zom, ci pe la ma i fla {a ma vo de ga |a li ko lo nu auto mo bi la sa Hi la ri Klin ton ko ja je pod po l i c ij s kom za { ti tom do {la da po se ti Kon zu lat SAD po vo dom we go vog po nov nog otva ra wa.

Je dan ame ri~ ki zva ni~ nik je re kao da ni je po go |en auto mo bil u ko jem je bi la Hi la ri

Klin ton. De mon stran ti su uz vi ki va li i „Ir hal, Klin ton” (Na po qe, Klin ton).

Iz g le d a da su de m on stra ci je pod stak nu te sum wom u Egip tu o to me da su SAD po m o g le Mu s li manskoj bra }i da po be di na iz bo ri ma za pr vu vlast po ru {e wu pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka 2011. go dine. „@e lim da bu de ja sno da se Sje d i w e n e Ame r i~ k e Dr `a ve ni su me {a le u to ko }e u Egip tu po be di ti, a ko iz gu bi ti, ~ak i da smo to mo gli, a, na rav no, mi to ne mo `e mo”, re kla je Hi la ri Klin ton u go vo ru u kon zu la tu. Kon zu lat u Alek san dri ji je za tvo ren 1993. go di ne iz bu xet skih raz lo ga, ali je po no vo otvo ren za po dr {ku pri vre di te va `ne sre do zem ne lu ke.

balkan

dnevnik

SNP: Ne ma de mo krat skih i fer uslo va za iz bo re |enog na popisu iz 2011. godine. SNP smatra da ideja bojkota izbora predstavqa krajwi, ali legitiman korak, ukoliko se ne obezbede fer i demokratski uslovi za wihovo odr`avawe, navodi se u saop{tewu. U saop{te-

Podgorica

gitiman korak, ukoliko se ne obezbede uslovi za slobodne izbore. Usaop{tewu sa sednice Izvr{nog odbora SNP-a ta stranka je pozvala sve politi~ke subjekte u Crnoj Gori, kao i dr`avne organe, da svojim aktivnim delovawem omogu}e sprovo|ewe narednih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u 2013. godini u fer i demokratskim uslovima, koji u ovom trenutku ne postoje. SNP je najavila da }e inicirati izmene izbornog zakonodavstva, koje obezbe|uju sankcionisawe neregularnosti vezanih za zloupotrebu dr`avnih resursa u partijske svrhe. Najja~a opoziciona stranka upozorila je da se u bira~kom spisku Crne Gore nalazi upisano preko 30.000 osoba vi{e od broja punoletnog stanovni{tva, utvr-

wu se ne spomiwe inicijativa dela opozicije o formirawu Demokratskog fronta, koji bi trebalo da koordinira biv{i diplomata Miodrag Leki}.

vladavine prava, {to je u javnosti oceweno kao dobar signal da se uskoro pripremaju parlamentarni izbori. Kona~nu re~ o tome da li }e u Crnoj Gori na jesen ove godine, umesto u redovnom terminu na prole}e naredne godine, biti istovremeno odràni predsedni~ki i parlamentarni izbori da}e {ef dràve Filip Vujanovi}, po{to je wegova ustavna nadle`nost da odredi termin glasawa, odnosno odlu~i da li }e sebi skratiti mandat. Prevremenim parlamentarnim i predsedni~kim izborima trebalo bi da prethodi odluka Skup{tine Crne Gore o skra}ewu mandata, kao i pristanak Vujanovi}a da se predsedni~ki izbori odrè pre redovnog roka. Po Ustavu, izbore za predsednika Crne Gore raspisuje predsednik Skup{tine, najkasnije 120 dana pre isteka mandata {efa dràve i oni se moraju odràti u roku od 60 do 90 dana od dana raspisivawe. Kada su u pitawu prevremeni parlamentarni izbori, po-

Ko na~ nu re~ o to me da li }e u Cr noj Go ri na je sen ove go di ne, ume sto u re dov nom ter mi nu na pro le }e na red ne go di ne, bi ti isto vre me no odr à ni pred sed ni~ ki i par la men tar ni iz bo ri, da }e {ef dr à ve Fi lip Vu ja no vi} Termin redovnih predsedni~kih i parlamentarnih izbora u Crnoj Gori je prole}e naredne godine, ali je sve izvesnije da }e se oni odràti na jesen ove godine. U Crnoj Gori nedavno su osnovane tri nove politi~ke partije - Pravedna Crna Gora, Pozitivna Crna Gora i Pokret

trebno je da Skup{tina prethodno sebi skrati mandat. Parlament to moè uraditi na predlog predsednika dràve, vlade ili 25 poslanika, nakon ~ega je na {efu dràve da odredi datum odràvawa izbora u roku od 60 do 100 dana od wihovog raspisivawa

Slat ki {i iz Tur ske za Vu ja no vi }a POD GO RI CA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} prijavio je Komisiji za spre~avawe sukoba interesa da je od po~etka godine dobio 16 poklona od kolega iz drugih dr`ava. Me|u poklonima se nalazi i kutija za slatki{e. Taj nesvakida{wi protokolarni poklon, {ef crnogorske dr`ave primio je od novoimenovanog ambasadora Turske Mehmeta Nijazi Tanqira, prilikom predaje akreditiva, pi{u podgori~ke „Vijesti”. Od predsednika Malte, Vujanovi} je dobio umetni~ku sliku, a od delegacije nema~kih parlamentaraca porcelanski tawir. Islamska zajednica Bosne i Hercegovine mu je poklonila reqef u bakru, a predsednik Italije \or|o Napolitano monografiju o toj zemqi. Vujanovi} je ~etiri monografije dobio i od predsednika Srbije, ali i od predsednika Azerbejxana, koji ga je darovao i

PO NO VO O PRE SU DI EVROP SKOG SU DA ZA QUD SKA PRA VA

CRNA GORA

POD GO RI CA: Najja~a crnogorska opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija (SNP) ocenila je da sada ne postoje fer i demokratski uslovi za izbore i poru~ila da ideja bojkota predstavqa krajwi, ali le-

utorak17.jul2012.

Filip Vujanovi}

kwigom o azerbejxanskim muzi~kim instrumentima. Od gradona~elnika turskog grada Izmira, Vujanovi} je dobio mali hram u crvenoj kutiji, a od ministra Azerbejxana okrugli tawir sa mu{karcem i `enom na slici. Porculanski tawir {ef crnogorske dr`ave je dobio na dar ta-

ko|e od Azerbejxanca Nizamija Gancavi Iksamsa, goblen od kineskog funkcionera, a umetni~ku sliku od predsednika Narodne skup{tine Republike Srpske. Predsednik Bugarske Georgi Prvanov ga je, kako se navodi, darivao kutijom koja ima osam zlatnih aplikacija, a ministar inostranih poslova Kipra poklonio mu je {upqikavu porcelansku ~iniju. Od predsednika Makedonije \or|a Ivanova, Vujanovi} je dobio uramqeni mozaik, a od ministra Kipra srebrni list na drvenoj podlozi. Srebrnu figuru cara Konstantina velikog dobio je od grada Ni{a, dok ga je ambasador Ma|arske darivao okruglom tacnom sa pet {oqica i ~ajnikom. Od Ameri~kog paviqona na EX PO [angaj na dar je dobio kineski mozaik u crvenoj kutiji, dok je slika Sarajeva u bronzi registrovana od nepoznatog darodavca.

SLOVENIJA

Sej di}: Do dat no ce men ti ra we et ni~ kih po de la u BiH SA RA JE VO: Predlog sporazuma vladaju}ih stranaka u BiH o sprovo|ewu presude Evropskog suda za qudska prava u slu~aju „Sejdi}-Finci protiv BiH” u potpunosti zatire kategoriju gra|ana u ovoj dràvi i wime oni koji se ne izja{wavaju kao pripadnici konstitutivnih naroda opet nemaju gotovo nikakvu {ansu da budu birani u Predsedni{tvo BiH, smatra Dervo Sejdi}. Sejdi}, Rom i Jakob Finci, Je vre jin su tu ì li BiH Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu, koji je 2009, na osnovu te tu`be, presudio da BiH tre ba da iz me ni svoj Ustav kako bi se pripadnicima mawinskih zajednica omogu}ilo da se kandiduju za najvi{e funkcije u dràvi. Sada, po{to je o tom postignut predlog sporazuma SDP-a i HDZ-a BiH, Sejdi} smatra da, ukoliko politi~ka elita ne bude htela da prihvati suge sti je ci vil nog dru {tva u sprovo|ewu presude i ne bude htela da razgovara sa predstav ni ci ma ci vil nog dru {tva, „nuàn }e biti bojkot popisa stanovni{tva”. „Ako dozvolimo da se ovaj sporazum sprovede u delo i dozvolimo da se sprovede popis stanovni{tva, onda }emo imati katastrofu u BiH, u kojoj nacionalne mawine i svi oni koji se ne izja{wavaju kao pripadnici konstitutivnih naroda, ne}e imati nikakvu mogu}nost, a vrednost glasa }e biti bezna~ajna”, rekao je Sejdi}. „Ovim se potpuno zatire kategorija gra|ana u BiH”, rekao je Sejdi}.

Dervo Sejdi}

Sejdi} je uo~i ju~era{weg sastanka koji }e odr`ati sa SDP-om, a na kojem }e biti re~i o ovom sporazumu, kazao da ovakav dogovor za wega zna~i dodatno cementirawe etni~kih podela u BiH. “[e stor ka, od no sno sa da sedmorka, sve vreme raspravqa o konstitutivnim narodima u BiH, a o pravu gra|ana jo{ nikada nisu ni razgovarali. Oni nastoje kroz ovu presudu ostvariti {to vi{e koristi za konstitutivne narode i u tim razgovorima nema i nikada nije ni bilo onih koji nisu predstavnici konstitutivnih naroda, kako bi se na{ glas ~uo i na tim sastancima”, rekao je Sejdi}. On ka`e da sve {to je do sada uspeo da sazna o tom sporazumu

ukazuje na to da on umawuje i diferencira vrednost glasa gra|anina, rekao je Sejdi} za sarajevski portal „Klix.com”. Sejdi} ka`e da, prema ovom sporazumu, gra|ani iz reda ostalih opet nemaju gotovo nikave {anse da budu birani u Predsedni{tvo BiH. “To je jednostavno politika Zlatka Lagumd`ije, {to vi{e zakomplikuj i zakukuqi, smuqaj”, smatra Sejdi} u nadi da me|unarodna zajednica ne}e dozvoliti sprovo|ewe ovog sporazuma, a i nevladin sektor }e se sigurno di}i protiv toga. „Tim sporazumom pripadnici nacionalnih mawina ili oni gra|ani koji se ne izja{wavaju kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda, definitivno }e biti iskqu~eni iz svake mogu}nosti da participiraju u Predsedni{tvu BiH”, izjavio je Sejdi}. Kada je u pitawu izbor delegata u Dom naroda iz RS-a, tu bi se oduzele nadle`nosti Narodnoj skup{tini. Dom naroda bi imao 24 ~lana, po sedam iz reda konstitutivnih naroda i tri iz reda ostalih. Jedna tre}ina delegata u Domu naroda bila bi iz RS-a, a dve iz FBiH. To prakti~no zna~i da bi se iz FBiH u Dom naroda biralo po {est Hrvata i Bo{waka, dva Srbina i dva iz reda ostalih. Iz RS-a bi se biralo pet Srba te po jedan Hrvat, Bo{wak i jedan iz reda ostalih.

Hap {e we pe ra ~a nov ca BA W A L U K A: U okviru policijske akcije „Pera~”, koju za jed no spro vo de MUP Re publike Srpske i Federacije

vili su mediji u RS. Akcija „Pera~” usmerena je na razbija we or ga ni zo va ne gru pe koja se bavila visokotehno-

Akcija hap{ewa u Bawaluci

BiH, ju~e je privedeno {est rad ni ka fir me „Dun mor grup” , ~iji je direktor @eqko Ni ko li} iz Ba wa lu ke, koji je trenutno u Srbiji, ja-

lo{kim kriminalom u vezi sa prawem novca, poreskim utajama i prevarama. U jutarwim satima inspektori MUP RS pretresli su

objekat te firme u bawalu~kom nasequ Nova varo{. Privedeni radnici odvedeni su u MUP RS na kriminalisti~ku obradu. Pozivaju}i se na svoja saznawa, bawalu~ke „Nezavisne novine” objavile su da se akcija sprovodi u Bawaluci, Biha}u i Sarajevu. „Nezavisnim” su u istoimenoj firmi u Beogradu potvrdili da je @eqko Nikoli}, di rek tor pred stav ni {tva u BiH, tre nut no u Sr bi ji. U firmi navode da se bave marketingom i konsaltingom i da su {o ki ra ni ve sti ma ko je sti`u iz BiH. Navodi se i da je na Ilixi pre tre sa no pred stav ni {tvo firme „Dunmor grup”. Izvor iz federalnog MUP-a je rekao da }e do kraja pretresa bi ti pri ve de no ukup no 20 osum wi ~e nih na te ri to ri ji BiH. „Ne za vi sne” sa zna ju da je pod istragom i jedna {vajcarska firma iz Ciriha.

Ne za do voq stvo vla dom Tu ri sta se uto pio u Ne re tvi Ja ne za Jan {e QU BQA NA: U Sloveniji se, u posledwih mesec dana, pove}ava nezadovoqstvo radom vlade Janeza Jan{e, a najpopularnija stranka u zemqi je Pozitivna Slovenija gradona~elnika Qubqane Zorana Jankovi}a, pokazuje anketa lista „Delo„.Pozitivna Slovenija je sa 16,8 odsto na prvom mestu i tako je za 0,4 odsto u vo|stvu u odnosu na Slovensku demokratsku stranku. Me|u najva`nijim razlozima za nezadovoqstvo jesu odluke vlade o merama {tedwe. Ina~e, Ustavni sud Slovenije je krajem pro{le nedeqe odbio ocenu ustavnosti o smawewu penzija koje su traìli sidikati. Sud je objasnio da nije nadleàn da udovoqi zahtevu ukoliko nisu „ugroèna prava radnika” ~ija

prava zastupaju reprezentativni sindikati. Smawewe penzija je predvi|eno vladinim merama {tedwe odnosno Zakonom o uravnoteèwu javnih finansija. Ombudsman za qudska prava Zdenka êba{ek Travnik izjavila je da Zoran Jankovi} Janez Jan{a }e uloìti zahtev za ocenu ustavnosti pojedinih od- nog heroja Franca Rozmana Staredbi tog zakona me|u koje spada neta. U anketi lista „Delo„u~ei smawewe penzija. stvovalo je 707 odraslih gra|aMe|u nepopularne mere vlade na Slovenije, koji su tako|e bispada i ona ideolo{ka, o prome- li nezadovoqni odlukama vlade ni imena kasarni. Me|u wima je o merama {tedwe i mewawu nai promena naziva kasarne narod- ziva kasarni.

SA RA JE VO: Strani dràvqanin utopio se u reci Neretvi posle skoka sa starog mosta u Mostaru, javqju sarajavski mediji. Mladi}, za koga se pretpostavqa da je dràvqanin ê{ke, sko~io je u nedequ oko 21 sat u Neretvu, zatim je nekoliko minuta plutao i potom potonuo. Prethodno je u Neretvu sko~io prijateq stradalog mladi}a, koji je posle 10 minuta iza{ao iz vode. Skokovi turista sa Starog mosta, tokom letwe sezone, u vi{e navrata su se zavr{avali kobno. Most, ~ija je visina luka 20 metara, sazidan je u 16. veku. Tokom rata u BiH Mostar sru{en je 1993. godine, a nakon obnove 2004. uvr{ten je na listu svetske kulturne ba{tine Uneska. Poznat je kao glavni simbol Mostara i Hercegovine i omiqeno je okupqali{te qubiteqa ekstremnih sportova.

Takmi~ewe u skokovima sa Starog mosta svake godine se tradicionalno organizuje, a skok sa Starog mosta, ~ija je visina luka 20 metara, predstavqa ~in hrabrosti.

SveT POZnATiH

utorak17.jul2012.

dnevnik

Разводе се Мелани Грифит и Антонио Бандерас

згледа да је развод ушао у моду у Холивуду. Још се није слегла прашина око развода КрузХолмс, а већ се прочуло да се разводе Бандерас и Мелани. Према писању страних медија, Мелани Грифит и Антонио Бандерас се тренутно суочавају са

крупним брачним проблемима, који би могли да их доведу до развода. Већ неко време круже гласине да су Мелани дозлогрдила Антониова флертовања са другим женама, а недавно је на

Гола Данијела Хантукова

бог улоге у серији Секс и град, за многе жене, Крис Нот био је секс симбол. На некој хуманитарној вечери могло је да се види да је познати глумац поприлично остарио. Поред које седе власи, господин Зверка је набацио и који килограм. Он је увек био искрен по питању свог изгледа, па је рекао како је за снимање филма Секс и град 2, морао да ослаби: „Морао сам да устајем свако јутро у 6, да радим јогу, планинарим, као и да се само вегетаријански храним. Било је напорно, али је пријало“, каже Нот. Убрзо је повратио изгубљене килограме, пишу страни медији. Без обзира на године и боемски изглед, Крис је оженио доста млађу Тару Вилсон са којом је већ неколико година у вези.

Џесика Алба ништа не скрива

ок већина светских звезда настоји да сакрије где ће провести лето, лепа глумица Џесика Алба своје фанове свакодневно обавештава о дешавањима са одмора у Италији. Поред информација где су она и ћерке јели, штали, купали се... сексепилна глумица је на свој Твитер профил окачила и неколико фотографија на којима ужива на плажи, а фановима се пох валила и како има „преслатке ћерке”. Њен драги, Кеш Ворен, због пословних обавеза је остао у Лос Анђелесу, а Џесика је са собом повела мајку Кетрин која, каже, не брине само о унукама већ и о њој „да не изгори”.

Момци, закаснили сте, Софија Вергара је верена

ловачка тенисерка Данијела Хантукова последња је у низу спортисткиња која је гола позирала за за четврто издање ЕСПН “Боди јус” кампање, у којој славе људска тела. Већ четврту годину споменути магазин слави лепоту и моћ коју може изразити само атлетско тело, а у новом издању насловну страну красе управо 33. тенисерке света. Овим едиторијалом сигурно ће придобити много нових навијача широм света.

Зверка или дека

улици усликана без бурме на руци. „Биће то веома ружан развод, јер је у питању пуно новца, око 50 милиона долара”, рекла је глумичина пријатељица. „Мелани је у хаосу. Не само да постоји опасност да изгуби љубав свог живота, већ је њена каријера готова, док је Антониова звезда још увек у успону”, казала је она, додајући да су се односи двоје глумаца посебно погоршали након што је на недавном фестивалу у Кану Антонио ухваћен како флертује не са једном, већ две егзотичне лепотице. „Љубомора је већ годинама изједа и не верујем да може и даље да живи у страху да ће је он преварити”, објаснио је исти извор. Овај популарни холивудски пар је у браку од 1996. године и имају 15-годишњу кћерку Стел.

офија Вергара се тренутно налази на одмору у Мексику, где је са најближим пријатељима и породицом прославила 40. рођендан, а приликом обиласка рушевина из доба Маја њен драги Ник Лоб ју је запросио. Лепа глумица је наравно пристала и сада на њеној руци блиста дијамантски прстен, а њени пријатељи кажу да пар још увек нема у плану венчање - „тек су се верили”. Софија и Ник се забављају од 2010. године, а у мају су медији писали о крају везе. Пар се помирио непуних месец дана касније признавши да су „проблеме успели да превазиђу”. Лепој глумица има сина Манола (20) из брака са Џоом Гонзалесом за којег се удала када је имала само 18 година. Тај брак је трајао две године, а она је у међувремену постала једна од најпожељнијих жена на свету.

Голишави Мајкл Фелпс и марихуана А

мерички пливач Мајкл Фелпс урадио је голишави едиторијал за магазин „Детаилс” и отворено проговорио о проблемима са марихуаном које је имао 2009. На фотографијама је изгледа радио фотошоп, или су амерички медији лагали да се удебљао... Фелпс каже да ће у Лондону да „јуриша” на олимпијско злато, а пред фото објектовим познатог магазина на чијој је насловници, сликао се само у фармерицама и показао савршен торзо, без грама сала, иако су медији писали да се удебљао десет килограма. О вишку није причао, али каже да још увек није искористио сав мој потенцијал. „У овом ‘резервоару’ има још много горива које треба потрошити. Желим злато у Лондону”, каже Фелпс. Славни пливач се осврнуо и на 2009. годину када је „уловљен” како пуши марихуану. „То је било једно веома поучно искуство. Много сам грешио, али никад исту грешку нисам поновио.” Фелпс каже и да ће се пливањем бавити још највише три године, док не напуни 30.

Дејвид Линч - тата у седмој деценији

лавни редитељ дејвид Линч ће са 66 година да постане отац свог првог биолошког детета. Редитељ антологијске серије „Твин Пикс„, Линч и његова супруга Емили Стофил ће наредног месеца да постану родитељи. Линч иза себе има три брака и исто толико усвојене деце. „Пресрећни смо што ћемо постати родитељи нашег првог детета. Једва чекамо да се роди”, саопштио је пар. Амерички медији пишу да ће Емили родити девојчицу, али Дејвид на ово питање није желео да одговори.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak17.jul2012.

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 56763

POTREBNA devojka od 20 - 35 godina za ~uvawe malog deteta. Telefon 064/067-8010. 56534

Posledwi prijatequ

pozdrav

23 na{em

Draganu Koraliji Draganu Koraliji

PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast, ta~na mera, po potrebi rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 021/6419439. 56535

od drugova: Alekse, Goluba, Vu~ka, Kosi}a, Duleta i Cepija.

Iznenada te sudbina otrgla i ugasila tvoj mladi `ivot. Uvek }u te nositi u srcu, kum Dra{ko.

Po~ivaj u miru. 56844

56846

Sa tugom javqamo da je iznenada u 42. godini preminuo na{ dragi otac i suprug

Aleksandar Ke{anski

Sine moj jedini, oti{ao si i mene neute{nu ostavio. Ve~no }e{ biti u mom srcu.

Majka Nada.

Sahrana je u sredu, 18. 7. 2012. godine, u 15 ~asova na grobqu u Rumenki. Qubavi moja, ~uvaj nam na{e an|ele. Sin Jovan, k}i Anastasija i supruga Slavica. 56847

56849

Posledwi pozdrav

Marina

Tegla{i Jo`efu

zauvek }e{ ostati sa nama... IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E. Telefon 0038269045009. 56042 SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora. Povoqno. Telefoni: 062/8510669, 021/63-63291. 56056

^ASOVI ENGLESKOG 800 din. 60 min, prevodi engleskog A-format, 800 din. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 063/1176403. 56622

od: sestre Katice, Zorana, Anastazije, Dragana, Du{ana, Alekse i Davida.

Tvoji: mama, ~ika \or|e, Milica i Ogi. 56842

56838

Posledwi pozdrav na{oj najdra`oj, nepre`aqenoj

Marini

Draga na{a

Marina

Weni: deda Jova, tetka Danica, Sa{a i wena tetka Maja. Blagoslovena da ti je du{a, gde god bila, mila na{a Marina.

zauvek te vole tvoji: tata Cober, brat Quba i Jasna. 56841

56845

DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 56542

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo da je tragi~no preminuo u 44. godini na{ dragi

GA[ENI kre~, 7 din. na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 56752

Dragu na{u mamu i suprugu

Marinu Kova~evi} Sa{a Kqaji}

ro|. 1973.

Sahrana je 17. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u In|iji. Porodica Kqaji}.

Gospod je pozvao sebi... Sahrana je u sredu, 18. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. Qubavi, bori}emo se jer znamo da nas gleda{. Tvoji: Nina - Mrvica, Steva i Pe|a.

56840

56843

^iTUQe l POMeni

utorak17.jul2012.

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Posledwi pozdrav

Tot Viktoriji

od Frendice i wene familije iz [vedske.

od porodica Pajta{ev i Kondi}.

56830

Posledwi pozdrav

56829

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

dnevnik

PARASTOS

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

DESETOGODI[WI POMEN

\eneralu Dragoqubu - Dra`i Mihailovi}u

Marije Balog

\or|e Ma~an

umorenom 17. jula 1946. godine slu`i}e Wegovo Preosve{tenstvo Pravoslavni episkop Sremski GG Vasilije sa podru~nim sve{tenstvom u Sabornom Hramu Svetog Oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima, 17. jula 2012. godine, u 18 ~asova.

Nikola Salapura

1944 - 2002. sa kojom smo provele mnoge lepe godine dru`ewa i pevawa u Novosadskom klubu.

Neka po~iva u miru. Ve~no o`alo{}ena porodica.

Unuke Nena i Maja, praunuci Aleksa, Emilija i Kosta, snaja Slobodanka.

56787

56836

Wena Vokalna grupa. 56791

Posledwi pozdrav

Dana 12. jula 2012. godine sahrawen je u Elemiru, u 99. godini

Posledwi pozdrav dragom drugu, kolegi i prijatequ

Pomen daju Ravnogorci srpske Vojvodine.

56822

Zlati Tawga Sahrana }e se obaviti 17. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Tot Viktorija 1949 - 2012.

na{em

O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

56837

56828

Dana 15. 7. 2012. godine je prestalo da kuca plemenito srce na{eg supruga i oca.

Draganu Koraliji Ve~no }emo ~uvati uspomene na tebe...

Sahrana }e se obaviti 17. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Ka}u.

O`alo{}eni: }erka Biqana sa porodicom.

tetka Mariji

tetka Sofiji

od porodice Dondur.

Porodica Francuski. Tvoji drugovi iz Veternika.

Juri Ba{i}u

Osta}e{ zauvek u srcima dragi na{ ujko.

Preminuo je na{ dragi kum i veliki prijateq na{ih roditeqa

Obave{tavamo prijateqe i ro|ake da je 15. jula 2012. godine preminula na{a voqena

od: sestre Anke, sestri~ine Gordane, sestri}a Zorana i wihove dece.

56819

56834

56786

Sa tugom i bolom primili smo vest da je izgubqen mlad `ivot na{eg Dragana.

na{im 56821

Posledwi pozdrav sinu mog kolege

Jakim Baran

Jure Ba{i} Kohn Ilona

1924 - 2012. Posledwi pozdrav od wegovih kumova: Dragana i Vlade Ili}a sa porodicama.

Sahrana }e se odr`ati 18. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Ve~no o`alo{}eni: supruga Pavlina i k}erka Eva. 56827

56824

Draganu Koraliji

Dragan Koralija 1986 - 2012.

56797

Posledwi strikanu

Posledwi pozdrav voqenoj

Posledwi pozdrav na{em drugu

1926 - 2012. Sahrana je danas, 17. jula 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, Futo{ki put, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sestri} Miklo{ i ostala rodbina. pozdrav

na{em @ale za wim: majka Vera, porodice Etinski, Drqan i Simeunovi}.

od Du{ana Podra{~anina sa porodicom.

56820

56825

Draganu Koraliji Niko ne}e zauzeti tvoje mesto, ni u na{im srcima, ni za na{im stolom, ~eka}emo te jo{ dugo, ne veruju}i da ne}e{ do}i, ~eka}emo, praznog srca i prazne ~a{e, ispuweni tugom i bolom. Uspomenu na najlep{e drugarstvo ~uva}e od zaborava tvoji drugari: Miwa, Duka, Bronx, ]ivu, Mandi}, Wuxa, Topal, Guza, Guga, Karan, Bleki, Vlada, @ak, Pera, Sima, \uri} i Zlika.

SE]AWE na na{eg dragog najstarijeg brata.

Posledwi pozdrav

Jo{kici

Sowi Petri}

Gabika, Mina i Dragan. od Ilinke.

56832

56798

56823

Posledwi pozdrav tragi~no preminulom

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Draganu Koraliji

Petar Marka \oqevi} iz Zmajeva

koji je preminuo pre pet godina, 17. 7. 2007. godine.

Draganu Koraliji Kolektiv JVP Vode Vojvodine Novi Sad.

Sa tugom i po{tovawem, bra}a i sestra Marija.

od Milaninih kolega i koleginica iz Ekonomskog sektora iz â&#x20AC;&#x17E;Voda Vojvodineâ&#x20AC;?.

Rada Dejanovi} Povodom smrti dragog nam supruga, oca, tasta i dede, `elimo da se zahvalimo svima koji su sau~estvovali u na{em neizmernom bolu i tuzi. Zauvek }e nam ostati u na{im srcima i mislima.

Iskreno sau~e{}e Milani, bratu, ocu i ostalim ~lanovima porodice.

Supruga sa porodicom. 398/P

56758

56818

56816

^iTUQe l POMeni

dnevnik

utorak17.jul2012.

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav na ve~ni po~inak na{em An|elu

Draganu

od: strica Gorana, strine Ankice, brata Dragana, sestre Sandre i babe Save.

od: drugarice Ivane i wene majke Mirjane Kalapo{.

od deda Bo{ka i babe Bose.

56792

56796

56794

Posledwi pozdrav na{em

Dragi na{ sine,

Draganu Koraliji iz Futoga 13. 9. 1986 - 15. 7. 2012. Nemi od bola i tuge, qube ga wegovi: brat Jovan, mama Milana, tata Mi}a, baba Dragica i deda Drago Koralija i majka Stanka ]ulum.

Draganu

Dragane

od: strica Zorana, strine Tawe i sestre Tamare.

vole te tvoji: tata, mama i brat Jovan.

56804

56793

Sahrana je 17. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Na{ dragi

Posledwi pozdrav bratu i sestri}u

56800

Dragane S qubavqu i tugom se opra{tamo od na{eg oca, svekra, dede i pradede

Draganu

Tri godine nije sa nama na{ voqeni po~ivaj u miru.

Tvoje kom{ije: Vera i Gli{a sa decom.

od: tetke Vere i te~e Slobodana, bra}e Milana i Neboj{e Jovi{evi} sa porodicom.

56803

56801

JEDNOGODI[WI POMEN

Jure Ba{i}a Sahrana }e se obaviti 18. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Rada Bedov

O`alo{}eni: sin Dragutin Ba{i} sa porodicom i }erka Dragica Mijatovi} sa porodicom i unuke Stefanovi} i Krakanovi} sa porodicama.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvaju te od zaborava tvoji: Sun~ica, Miroslav i Tawa Bedov.

56322

56810

DESETOGODI[WI POMEN

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu te ~uvamo od zaborava.

Mi koji smo sa Tobom `iveli ose}amo veliku nepravdu {to te nema. Tvoji unuci znaju da je bila baka koja je oti{la na nebo.

Porodice Maleni} i Do`i}.

\or|e, Marija, Marijana, Vi{wa, Lela, Pe|a, Zoran i \or|e.

Svetozaru Ili}u ^uvaju}i uspomenu na na{eg voqenog supruga, oca i dedu iza}i }emo u utorak, 17. 7. 2012. godine, na grobqe i polo`iti cve}e.

Stojan ^atalov, Ivanka, Ivana, Du{an i Srba Stojakov. 56805

56806

56814

2002 - 2012. Sa nama u mislima.

56811

mr dipl. in`. Marijana Ostoi}

Olivera Mandi} Oqa

Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Unuk Dejan, snaja Qiqana i praunuci Nemawa i Tamara.

Milanu Mili~i}u

PETOGODI[WI POMEN voqenom

Nema vi{e na{eg dedice

Jure Ba{i}a

18 godina se}awa

Supruga Savka, }erke Dragica i Aleksandra i unuk Aleksandar. 56576

Dana 17. jula 2012. godine navr{ava se godina dana od kako se upokojila na{a draga

Mira Ivkovi} Dana 21. jula 2012. godine, u 9.30 ~asova odr`a}emo pomen na wenom grobu. Vje~an ti spomen, bla`enstva dostojan, dobra na{a Mirice. Tvoji najmiliji. 56749

tv program

utorak17.jul2012.

Све о жи во ти ња ма: Ја пан ски ма ка ки

За ни мљи ве чи ње ни це и не ве ро ват не ин фор ма ци је о нај ом и ље ни јим, нај чуд ни јим, нај вред ни јим или нај о па сни јим жи во ти ња ма. Сва ка епи зо да по све ће на је јед ној жи во ти њи... (РТВ 1, 19.00)

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Агро мозаик 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Ритам Егзита, хроника 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување уживо у студију М 14.05 Добар посао 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега о здрављу 16.00 Велики природни спектакли 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: У поверењу 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.05 Оперативци 23.55 Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ 00.10 У поверењу 01.00 Радар

06.35 Кухињица – мађ. 07.00 Здраво живо 07.20 Здравље пре свега о здрављу 08.15 Све(т) око нас 08.35 ТВ баштине 09.30 Европски студентски камерни оркестар 10.40 Фестивал класичне гитаре 11.00 Изблиза 11.30 Зелени сат 12.05 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Ја сам из Титовог Велеса, филм 14.45 Хроника филмског фестивала „Палић 2012” 15.00 Потрошачки репортер 15.10 Наши дани (мађ) 16.10 Верска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Оперативци 22.20 Грување уживо у студију М 23.10 ТВ баштине 00.05 ТВ Продаја

Па нон ско ју тро (Па но ни ја, 09.00) 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.35 23.03 00.00 00.30

Глас Америке Лола Панонско јутро Е ТВ Путоманија Без цензуре Меридијанима-путопис Била једном једна недеља Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска патрола Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.51 10.03 10.07 10.32 11.03 11.08 12.00 12.15 12.31 13.14 13.19 13.42 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 19.52 20.40 22.35 22.40 23.10 00.00 00.15 00.23 01.08 02.54 03.00 03.49 04.03 04.33

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Вести Белдокс фестивал Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Град светла, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Фудбал - Квалификације за Лигу шампиона: Валета Партизан, пренос Вести Око Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Принц таме, филм Балкан експрес Вести(04.00,05.00) Гастрономад Око Квадратура круга

ФУД БАЛ: КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛИ ГУ ШАМ ПИ О НА

Ва ле та – Пар ти зан (РТС 1, 20.40)

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.05 11.30 12.30 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

06.30 09.30 11.15 11.30 13.30 15.15 17.00 18.45 20.30 22.30 23.00 00.30

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Река наде Рецепти Лауре Равајоли Вести Опчињени Све што желим Спринт Вести Зове море Давид у граду цвећа Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Зелена патрола Вреле гуме Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

АТП Бастад дублови, финале Свис лига: Сервете – Базел Преглед Мото ГП Мугело АТП Бастад, финале Украјинска лига: Зораја – Металург З. Кошарка пријатељска: Француска – Шпанија Мото ГП Мугело – Трка Мото ГП Украјинска лига: Шактар – Арсенал Дух шампиона: Федерер АТП Чемпионшип Стокхолм Једрење – 34 Амерички куп Данска лига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.00 01.00 01.30

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Роки 3 Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Љубав у Минесоти Трачара Експлозив Ексклузив

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 00.00 00.35 00.55 02.30

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Плаћени убица Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Хари Потер и камен мудрости Вести Спортски преглед Филм: Права правцата ара Увод у анатомију

Бај ка о Ти бе ту

РУ КО МЕТ

Ср би ја – Ту нис

У јед ном ти бе тан ском се лу, из Ге Санг цве та, ро ди ла се де вој чи ца Зу ма ко ја је ве о ма хра бра и па мет на. У на ди да ће по бе ди ти отров ног па у ка и за шти ти ти ти бе тан ске ан ти ло пе, Зу ма за јед но са ти бе тан ским псом Зу ги јем, до жи вља ва сва шта у пра шу ми. (Хе пи, 12.20)

(РТС 2, 17.55) 06.02 06.58 07.15 07.21 07.32 07.38 07.49 08.00 08.12 08.24 08.52 09.12 09.42 09.48 09.58 10.30 11.02 11.32 11.59 12.30 12.57 13.58 14.26 14.46 15.16 15.44 15.55 16.30 16.59 17.55 19.30 19.39 19.45 20.00 20.25 21.00 21.57 22.30 23.18 23.46 00.46 01.45 02.59 03.28 04.03

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Енциклопедија за радознале Калиграфија Буца Мирковић Датум Верски календар Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Флаута фест Здравствени водич Трезор Енциклопедија за радознале Калиграфија Буца Мирковић Позитивна енергија Верски календар Време је за бебе Еко рецепт за здрав живот Капри Рукомет: Србија-Тунис, пренос Одбојка на песку Датум Верски календар ТВ мрежа Други век Капри Европа и Срби Научни кафе Либела Биг бенд РТС Трезор Рукомет: Србија-Тунис Позитивна енергија Време је за бебе Еко рецепт за здрав живот

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.30

ВОА Биљана за вас Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Лазар Топ шоп Љубав у залеђу Злочиначке намере Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Сарајевски атентат Мућке Ало, ало Филм: Песник Удовице Мућке Ало, ало Филм: Заштитник Домаћа музика Филм: Песник

Ема Вотсон

Ха ри По тер и ка мен му дро сти Пред свој је да на е сти ро ђен дан, Ха ри По тер до би ја пи смо са Хо гворт са, шко ле ма ги је и ча роб ња штва. На кон што су, док је он још био бе ба, Ха ри је ви ро ди те љи уби је ни, џин Ру бе ус Ха грид оста вио га је на пра гу ње го вих те че и тет ке. Уло ге: Да ни јел Ред клиф, Ру перт Гринт, Ема Вот сон, Ри чард Ха рис Ре жи ја: Крис Ко лум бус (Б92, 21.00)

07.00 10.15 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 22.30 23.30 00.30 03.15 04.00 05.00 06.00

Добро јутро Магазин ин Филм: Еволуција Тачно у подне-живо Моје срце куца за Лолу Национални дневник Академија дебелих - уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана Грандпарада Мултимилионер Добро вече, Србијо Филм: Врелина Отети Гле ко то говори Необичне методе Моје срце куца за Лолу

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Граница Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Граница Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

: 08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

: 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak17.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љу би ша Ра јић

09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Највећи губитник Уштедети купујући Мисија „Мени„ Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште

Ловци на нацисте Прича о струји 1066. Црна смрт Најгори послови у историји Кајање Џејн Остин Тајм тим година XИ Прича о струји Човекова историја Најгори послови у историји Тајна несталог шпијунског авиона Пољска битка за Британију Тајни рат Ловци на нацисте Човекова историја Дневник скулптура Шекспирови портрети

Ловци на змајеве Ози Бу Нортфорк Пут за Бали Како је Хари постао дрво Торањ смрти Прљави плес 2: Ноћи Хаване Дракула 3000 Еротски филм Еротски филм

Пут за Ба ли Боб Хо уп и Бинг Кро зби су за ба вља чи ко ји се бо ре за на к ло ност До ро ти Ла м ур. Пра те је на југ, до остр ва Ба ли, где се срећу с мно гим опа сно сти ма ко је вре ба ју у џун гли. Уло ге: Бинг Кро зби, Боб Хо уп, До ро ти Ла мур Ре жи ја: Хол Во кер (Си не ма ни ја, 13.15)

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Клер Фор ла ни

Та јан стве ни ју на ци Су пер хе рој Ка пе тан Амеј зинг очи стио је Чем пи он Си ти од зли ко ва ца, али сад му па да по пу лар ност, јер ма ло је при ли ка за ње го ве ин тер вен ци је у гра ду у ко јем вла да ред и за кон. За то сми сли план по ко јем ће сре ди ти пу шта ње из за тво ра су пер зли ков ца Ка за но ве Фран кен штај на са мо за то да би га по нов но сме стио у за твор, али палн кре не на о- па ко... Уло ге: Бен Сти лер, Ви ли јам Меј си, Хенк Аза риа, Џо фри Рсш, Грег Ки нер, Клер Фор ла ни, Том Вејтс (ХРТ 1, 21.00) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.11 Место под сунцем, док. серија 11.03 Источноафрички тектонски јарак, док. серија 12.00 Дневник 12.34 Моћ судбине 13.21 Случај вајтчепелског вампира, филм 14.46 Фотографија у Хрватској 15.11 Понос Раткајевих 16.01 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.59 Староградске приче и легенде, док. серија 18.29 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.12 Боје туризма 21.00 Тајанствени јунаци, филм 23.10 Дневник 3 23.55 Секс и град 00.25 Непрекинути сан, филм 01.52 ЦСИ: Лас Вегас

07.54Телетабис 08.18 На крају улице 08.43 Фантастични пријатељи 09.06 Х2О Уз мало воде! 09.30 Не дај се, Флоки! 10.00 Градић Вокавил 10.27 Најбоље из историје ХРТ-а 11.31 Горски лекар 12.14 Еџмонт 12.37 Обична клинка 13.02 Дарма и Грег 13.24 Хрватска хроника БиХ 13.40 Староградске приче и легенде, док. серија 14.05 Тајне великог Меконга, док. серија 14.55 Залагаоница, док. серија 16.11 С Међународне смотре фолклора 16.40 Ријека: Море 17.12 Идемо у Америку с Гораном Милићем 18.01 Љубав у залеђу 18.45 Хрватске олимпијске медаље 20.00 Дражесни мајски пупољци 20.55 Злочинци у оделима 21.40 ЦСИ: Лас Вегас 22.30 Мућке 23.05 Битанге и принцезе 23.41 Ружиона 00.10 Шаптачица духовима 00.54 Калифорникација 01.21 Добра жена

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00

До ро ти Ла мур

06.00 07.20 08.10 10.35 12.10 13.45 15.20 16.40 17.25 19.05 20.05 21.30 22.30 00.20 02.05 03.55

Медвед Јоги Срећа Почетак 10 ствари које мрзим код тебе Гомила аматера Свака друга недеља (и пола распуста) Инспектор Геџет Срећа Права љубав Редакција Штрајк на Божић Чаробни град Вес Кравенова нова страва у Улици брестова Кобна замена Без обавеза Десетка

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Медијум Браћа и сестре Филм: Одлазак са сцене Видовњак

14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

06.00 08.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Татини анђели Биографија - Џон Траволта Деца судбине Татини анђели Биографија - Дејвид Коперфилд Капетан Кука Човек са звезде Биографија - Џон Траволта Татини анђели Биографија - Дејвид Коперфилд Детектив и дама Бес и част Банда на моторима

Робокап 2 Осуђеници Нел Како је Гринч украо Божић Хана и њене сестре Сирене Мистерија Инвуд парка Лакоћа Еротски филм Еротски филм

07.35 Моји xепни љубимци 07.50 Езел 09.55 Кисмет - окови судбине 11.00 Ватрено небо 12.05 Ексклузив таблоид 12.25 ТВ продаја 12.40 Вечера за 5 13.35 Бибин свет 14.15 Пороци Мајамија 16.10 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Вимблдон, филм 22.35 Закон и ред 00.25 РТЛ вести 00.40 Хаваји фајв О 01.30 Астро шоу 02.30 Хаваји фајв О

Вим блдон Пи тер Колт је у по зним те ни ским го ди на ма. Не ка да је да на е сти играч све та, пао је на по зи ци ју 119. на АТП ли сти. Ка ко до ла зи из моћ не по ро ди це, ко ја му је фи нан си ра ла сту ди ра ње, мо гао се усре сре ди ти на те ни ску ка ри је ру. Ипак при хва та по зив да тре ни ра мла ду те ни сер ку у ко ју се не пла ни ра но за љу би... Уло ге: Кир стен Дунст, Пол Бе та ни, Џон Фа вро, Сем Нил, Бер нард Хил Ре жи ја: Ри чард Лон крејн (РТЛ, 20.50)

Кир стен Дунст

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Разоткривање митова Тренуци ужаса Капетан нуклеарне подморнице Преживљавање Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Тренуци ужаса

08.30 08.45 10.00 12.00 13.00 14.30 16.00 18.00 19.30 21.30 23.00 23.30 23.45 00.45

Фитнес Бициклизам Билијар Бициклизам Атлетика Фудбал Билијар Атлетика Атлетика Бокс Аутомобилизам Рели Атлетика Билијар

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Раде и када ништа не раде Ш

ездесетосмаши и шездесетосмашице много причају о деци у принципу, али не зато што на младима свет остаје и што су то њихова деца, већ зато што деци треба омогућити неспутан развој који води ка слободној личности, а то се стиче бивањем у слободно социјализацији. Заузврат, минимално причају о својим мужевима и женама. Не зато што их не воле, већ зато што се о браку не прича на личном, него на принципијелном нивоу (сем код пријатеља психолога). Они се никада међусобно не називају другари-

Симон де Бовоар, идеална жена за сва времена

проблеми средње класе у Америци, памте податке о односу између полне припадности и високошколског образовања у Француској. Они знају да је Пекић добар писац, мада не умеју сасвим да објасне зашто. Павића не миришу јер је сувише популаран (велики тиражи су за њих антипрепорука), а ако желите да их скинете с врата, само их упитајте: „Јесте ли прочитали последњу књигу Моме Капора?” После таквог питања вероватно ће вам при неком будућем сусрету само учтиво климнути главом.

Холивуд добар само за презир, коначан и неопозив

цом и другом, ретко кад мужем и женом, а углавном саШездесетосмашице воле савремено женско писмо, мо по имену. Шездесетосмашице не мењају своје пре- мада су га откриле с пристојним закашњењем у односу зиме и не додају туђа презимена, ни с цртицом ни без на остатак Европе и света. Оне воле списатељице које ње. Оне су све биле формиране личности пре удаје и пишу свеже, бурлескно и трагикомично о дневним и немају намеру да мењају ишта од своје личности због ноћном животу својих женских ликова у различитим и пуке чињенице да сад с неким стално деле сто и посте- променљивим породичним и брачним условима. Оне љу. цене Феј Велдон и Мерџ Перси, нису више толико одуА шта шездесетосмаши раде кад не раде ништа? шевљене Ериком Џонг, помало су скептичне према МеПитање је сасвим бесмислено. Прво, шездесетосма- рилин Френч, Дорис Лесинг задржавају у посебној ши увек нешто раде, а друго, они немају хобије који- класи, а Славенка Дракулић је редовно штиво већ годима се људи баве када не раде ништа, већ вишеструка нама.Ипак, једна списатељица стоји посебно високо на интересовања. Хобији као што су скупљање марака листи шездесетосмашица и представља тип идеалне или кукичање нису ствар која привлачи шездесето- жене у сваком погледу: Симон де Бовоар. Лепа и паметсмаше. То је нешто за свет којем треба нешто да ради на жена из виших слојева која се непрекидно бори за када не ради ништа. Шеправду и права нижих слоздесетосмаши се занимају јева у необавезној вези са за књижевност, музику, човеком који је одбио да Шездесетосмаши знају да је Пекић филм, позориште, алтернаприми Нобелову награду за добар писац, мада не умеју да тивну кулутуру и, уопште, књижевност. Замислите саобјасне зашто. Павића не миришу, све оне ствари за које се мо ту идеалну ситуацију: јер су велики тиражи за њих остали свет не занима. А ујутру делити летке пред антипрепорука, а ако желите да их када их занима исто оно за каквом фабриком, у подне што се занима обичан свет, скинете с врата, само питајте: јесте излагати на семинару о имонда је то чисто стручно ли читали нову књигу Моме Капора? перијализму и Латинској занимање у којем се шездеАмерици, а увече окупити у сетосмашки доктор Лисалону интелектуално друвингстон, с тропским шеширом на глави и бележни- штво да уз сир и вино разговара о новим токовима цом у руци, упушта у потрагу за Обичним Светом на уметности! поселу на Калемегдану. Најкраће речено, шездесетоУ корпи за новине су „Борба„ и „Време„ који се чисмаши се у слободном времену занимају за Културу и тају, и „Република„, која се не чита, али се купује као идеологију. последње гласило те генерације. „Експрес„ и „НовоШездесетосмаши много читају, а књиге и часописи сти„ се не користе ни као подметач при љуштењу кромим леже разбацани по читавом двособном стану (сем пира, „Илустрована политика„, „Жена„ и „Базар„ се не оног дела који је натрпан на орман у предсобљу). То приличе, а „Нове идеје„ се помињу само када треба реније неки посебан знак, али гитара наслоњена на гоми- ћи нешто ружно, а да се не псује. лу књига, у углу иза лампе, ипак представља неки знак Шездесетосмаши не иду у биоскоп већ гледају филраспознавања. Наравно, то нису било које књиге и би- мове, а то радије чине у биоскопској дворани него на ло који часописи. У шездесетосмашким породицама се видеу. Они нису обични посетиоци биоскопских двоне читају љубићи, од кримића иду само Сименонови рана, већ синеасти који су с тугом гледали затворену романи о инспектору Мегреу и још понешто, али је за- салу Музеја кинотеке и присећали се снимака окачето Маркес обавезан и сасвим се лепо слаже с Деридом них по зидовима. Расправљали су тада о идеолошкој (шездесетосмаши знају шта је магични реализам и пра- функцији филма и темељитости филмске уметности ве се да знају шта су наратологија и деконструкциони- која долази до израза само у црној-белој техници коју зам). Нису то ни било какви часописи. У шездесето- обичан свет више неће да гледа и која не може да пресмашким полицама стоје „Трећи програм„, и „Социо- живи ни уз дотације. Они презиру ФЕСТ као јефтину логија„, поједини бројеви „Марксистичке мисли„ из забаву, а презиме Фасбиндер кажу с посебним осећасредине осамдесетих и „Идеје„. И „ЏЏ век„, мада им њем доброг укуса. За њих постоје француски, немачки никад није сасвим легао јер има премало критичке дру- и италијански филм, цене прашку школу, али не и оне штвене теорије.Шездесетосмаши радо читају књиге из који су студирали у Прагу. Холивуд презиру коначно и области социјалне психологије, занимају их брачни неопозиво. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak17.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Иако је радни дан, породично сте оријентисани. Тим пре, уколико сте на годишњем одмору. Деца су на распусту па можете заједнички квалитетно да проведете време. Све је пролазно па и прилика за дружење и васпитање.

BIK 20.4-20.5.

Уторак ће вас још више повући у кућу и све оно што треба урадити. Можете сређивати свој дом, планирати путиовање, или кренути у походе на неку далеку или ближу дестинацију. Говорите онако како осећате. Радите више послова.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. jul 2012.

Ово је позитиван период за вас, под условом да тачно знате шта и како хоћете па на томе и тако радите, или се једноставно препустите низ ток догађаја, ништа не размишљајући, да вас води срећна звезда. Бирајте.

Месец данас и сутра плови кроз ваш знак, што доприноси емотивној преосетљивости и рањивости, коју не морате ником показати, ни открити своје тајне. Потребна вам је промена окружења па путовање изгледа као добра идеја.

Пословна ситуација више није толико интезивна као што је била па се ових дана можете повући у свој дом, међу укућане, или отпутовати на неко острво на Средоземљу. Нека све буде на краљевском нивоу и изгледа тако!

На радном месту су присутни изненадни и растући проблеми, који се могу решавати по кратком поступку, али то није и најпаметније решење. Избегавајте провокације и ризике, финансијске издатке и нервозу. Дишите!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Кризан период за вас па пазите да сачувате себе и друге од себе. Међутим, можете решити неки проблем на интензиван начин и брзо, под условом да то не произведе додатну тензију и лоше последице. Обуздајте страсти.

Обратите пажњу на финансијску ситуацију и немојте нигде улагати, погото у непроверене инвестиције или клијенте. Дуговања могу изазвати проблеме за које не постоји најидеалније решење. Будите стрпљиви и рационални.

На личном плану сте неумољиви и упорни, мада вас неке околности и особе нападају и врше притисак на известан начин. Дугорочно то неће ништа битно променити, али у овом тренутку може бити ризично и помало опасно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На личном плану имате велике амбиције и очекивања од себе. Свака иницијатива је добродошла, али је питање колико се други слажу с вама. Допустите им максималну слободу. Поготово партнеру који жели неку промену.

Будите пажљиви у саобраћају и комуникацији с људима. Могући су проблеми у вези с родбином, породичним односима па будите свесни себе и онога што се дешава. Време не можете обуздати, али себе можете. Опуштено!

Атмосфера на радном месту је напета, што вам нимало не прија. Тим пре уколико су многи одсутни због годишњег одмора па је све остало и преостало да ви радите и урадите. Избегавајте свађе и провокације. Трошкови.

TRI^-TRA^

Труд на Ен Ха та веј? V REMENSKA

PROGNOZA

СвЕжЕ

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Niш

Глу ми ца Ен Хатавеј и њен ве ре ник Адам Шулман из гле да оче ку ју бе бу. Пар је про шле не де ље из вео сво је ро ди те ље на ве че ру у ре сто ран и сви су при ме ти ли да она ни је пи ла ал ко хол, већ са мо во ду. Ка да су са оп шти ли ро ди те љи ма, ле па вест их је „на те ра ла“ да сла ве до сит них са ти. Стра ни ме ди ји пи шу, да се ле пој глу ми ци чак и сто мак већ по зна је. Овај мла ди пар је у ве зи од 2008. го ди не, а ве ри ли су се про шлог но вем бра. Уско ро ће за ка за ти и да тум вен ча ња.

јуТро , ПријаТан дан

VIC DANA

Evropa

НО ВИ САД: Након свежег јутра, током дана сунчано и пријатно време. Ветар умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Температура од 12 до 25 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Свеже јутро. Током дана сунчано и пријатно време. Касније поподне на северу умерено наоблачење, а крајем дана је могућа ређа појава краткотрајне кише на северу Војводине. Ветар умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 9 до 26 степени. СР БИ ЈА: Свеже јутро. Током дана сунчано и пријатно време. Касније поподне на северу Србије умерено наоблачење и крајем дана је могућа ређа појава краткотрајне кише на северу Војводине. Ветар умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 9 до 28 степени у Тимочкој Крајини. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Такође свеже јутро, а током дана сунчано и мало топлије него у уторак, али и даље пријатно, без врућине. У другој половини седмице топлије и поново преко 30 степени у четвртак, петак и суботу. За викенд су могући локални пљускови и ново освежење у недељу.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Релативно повољне биометеоролошке прилике могу допринети смањењу тегоба код свих хроничних болесника. Метеоропатске реакције се не очекују. Препоручује се адекватна заштита од UV зрачења, јер је UV индекс веома висок.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 20 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

На аутобуској станици поред гробља стоји дизелаш, када му прилази једна баба. - Синко, где је овде парцела 467? - Бежи, бре, баба, што си излазила кад не знаш да се вратиш?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

150 (-1)

Slankamen

205 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

222 (2)

Zemun

260 (-1)

Bogojevo

205 (6)

Panчevo

280 (-2)

Baч. Palanka

213 (4)

Smederevo

456 (-6)

Novi Sad

177 (6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

187 (2)

S. Mitrovica

46 (-9)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (0)

Beograd

204 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

190 (4)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-32 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

32 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja