Dnevnik 17.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 17. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22811 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTARSTVO PROSVETE POMA@E RODITEQIMA I OVE [KOLSKE GODINE

Besplatni uybenici i za |ake drugog razreda Pro{le godine zapo~et projekat podele besplatnih uybenika prvacima u osnovnoj {koli Ministarstvo prosvete }e ove godine

nastaviti i pro{iriti i na u~enike drugog razreda. [kolama su na vreme dostavqeni spiskovi kompleta odobrenih uybenika, kako

INTERVJU

Zavoda za izdavawe uybenika, tako i privatnih izdava~a. Od 20. avgusta {kole }e dobijati uybenike.

str. 15

NEVREME JU^E POSETILO NOVI SAD

OBRAD KESI], POLITI^KI ANALITI^AR IZ VA[INGTONA

– Ve} du`e javnosti Srbije se predstavqa da je mogu}e dosledno i odlu~no boriti se za o~uvawe teritorijalnog integriteta i suverenosti, odnosno protiv nezavisnosti Kosova, i istovremeno napredovati na putu ka punom ~lanstvu u Evropskoj uniji.

To je od samog po~etka bilo la` i sasvim je nebitno da li je ona „na{a” ili „wihova” – obja{wava u razgovoru za na{ list politi~ki analiti~ar Obrad Kesi} ocenu da se mo`e dogoditi da Srbija ostane i bez Kosova i Metohije i bez ~lanstva u Evropskoj uniji.

Kratka oluja, mala {teta

str. 7

str. 2

Toplanu na Mi{eluku ugasili lopovi

BIZARNA TRAGEDIJA U SELU RIVICI

Kombajn odrubio glavu kombajneru str. 12

str. 7

NASLOVI

Politika

Vojvodina

3 Zavadili se Tomini i Ko{tuni~ini

11 U~estali la`ni pozivi hitnoj pomo}i

Ekonomija

Crna

5 NIS na berzi, a gra|ani jo{ malo na ~ekawu

Tre}e doba

Vojvodinom pojeftiwuju kvadrati

Novi Sad

Najvi{a temperatura 29° S

SAMO BRKI] ZADOVOQIO

ODBOJKA[KA PANORAMA

NA PO^ETKU SEZONE

KO[ARKA[ICE SRBIJE I RUMUNIJE U RUMI

Dru{tvo 15 Pirsing i tetova`a ~esto dovode do hepatitisa

Sve`ije str. 16 – 22

PARTIZAN SVE HRABRIJI PRED ANDERLEHT

14 Fer-plej va`i i za sponzore

7 Zbog poreskog izve{taja red u „rerni”

str. 4

SPORT

Reporta`e

6 Samo s Krkobabi}em nema neizvesnosti?

U AVGUSTU PALA TRA@WA ZA STANOVIMA

13 Poku{aj ubistva na suboti~kom buvqaku

IZVE[TAJI I TABELE

NI@ERAZREDNIH LIGA

Foto: F. Baki}

Izgubi}e Srbija Kosovo, mo`da i EU

2

POLITIKA

utorak17.avgust2010.

DIREKTORKA DOMA ZDRAVQA RADA TRAJKOVI] O DA^I]EVIM OBE]AWIMA U POGLEDU KOSOVSKOG DODATKA

Re~i obavezuju, pa i politi~are Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ovih dana, borave}i u Gra~anici, da Vlada Srbije mora da razmotri druge na~ine za pomo} kosovskim Srbima, nakon odlu-

ke Ustavnog suda o ukidawu kosovskog dodatka. Ministar policije okura`io se da komentari{e odluku USS-a zato {to je, kako je sam naveo, taj stav izneo borave}i na Kosovu!? Va`i li to i za obe}awe koje je usput dao kosovskim Srbima da Vlada u Beogradu mora prona}i drugi modalitet da bi se „na ustavan na~in“ obezebedila pomo} sunarodnicima na Kosovu? Ili je, pak, to dobar na~in da se izbegne odgovor na pitawe za{to su godinama pare plasirane na neustavan na~in i kome je to odgovaralo. Ministar je, naime, primetio i da je „u toj oblasti bilo zloupotreba“.

Direktorka Doma zdravqa u Gra~anici i biv{a funkcio-

nerka Srpskog nacionalnog ve}a Kosova i Metohije Rada Trajkovi} ka`e da u ovom ternutku ne mo`e da procewuje da li su poruke potpredsednika Vlade Srbije i ministra poli-

zuju, pa i politi~are. Uostalom, nije ni vreme predizborne kampawe. Me|utim, Ustavni sud je Ustavni sud. Ipak, najamawe {to o~ekujem jeste da se unutar Vlade Srbije pokrene rasprava o tome kako da se {tetne posledice ove odluke umawe – rekla je za „Dnevnik“ Rada Trajkovi}.

Dodala je da je tu`no {to je „sve to u~iweno iza le|a kosovskih Srba“, i kad je re~ o samom podno{ewu ove ustavne incijative. Ona smatra i da je indikativno to {to je odluka Ustvanog suda doneta uo~i zasedawa Generalne skup{tine Ujedwenih nacija, na kojoj }e se raspravqati o sudbini rezolucije Srbije o Kosovu.

– Utisak je da se ovim {aqe signal da je Beograd spreman na

Intelektualci }e oti}i Istakla je i da }e odluka USS-a sigurno rezultirati odlaskom viskostru~nog kadra s prostora Kosova i Metohije, „jer oni lak{e mogu da obezbede uslove za `ivot negde drugde“.

– Intelektualci }e oti}i, osim malog broja onih koji iz ideolo{kih razloga re{e da ostanu sa svojim sunarodnicima bez obzira na tu finansijsku podr{ku iz Beograda – ocenila je Rada Trajkovi}, i ukazala na to da bi ciq svake politike trebalo da bude „dobrobit ~oveka, dok se dr`avna politika obi~no usmerava prema teritoriji“. – Ali, uverena sam u to da je va`nija snaga lojalne zajednice nego snaga suvereniteta nad nelojalnom zajednicom. cije ozbiqne i realne ili je re~ o politi~kom marketingu.

– Treba videti {ta }e se daqe de{avati u tom pogledu.

Ali, sigurno je da re~i obave-

to da se polako odri~e podr{ke kosovskim Srbima i da ih usmerava na kosovske institucije – navela je ona.

B. D. Savi}

REAGOVAWA

Qaji}: Postoje na~ini da se pomogne kosovskim Srbima Ministar rada i socijalne „Dok su oni na Kosovu, popolitike Rasim Qaji} rekao stoje realne {anse za diploje ju~e da odluka Ustavnog suda matsku i politi~ku borbu o ukidawu kosovskog dodatka koju Srbija vodi. Ukoliko se mora da se po{tuje, ali da poqudi isele s Kosova, sva distoje drugi na~ini da se pomogplomatska borba bi}e izgune Srbima na Kosovu. „Ako hobqena i zato treba tra`iti }emo da izgra|ujemo instituna~in da ti qudi dobiju neke cije, odluke najprinadle`novi{ih pravosudsti koje nemaju Srbije }e biti na nih institucija qudi koji `ive moraju da se pou drugim deloKosovu onoliko {tuju, bez obzivima Srbije, koliko bude Srba ra na to kakve su upravo zbog tei {ta mi misli{kih uslova u li o wima. Ali je ~iwenica da kojima oni `ive“, rekao je moramo da na|emo na~in da Qaji}. Ministar je kazao da uva`imo realnost da nije isto se mo`e na}i re{ewe koje }e `iveti u udaqenim enklavama biti u skladu sa zakonom, a na Kosovu i `iveti u Kragujevkoje }e uva`avati te{ke cu, Ni{u i Novom Sadu“, rekao uslove u kojima `ive kosovje Qaji} novinarima u Meroski Srbi. „Treba nam mirna {ini. Ministar je kazao da }e i razborita reakcija Vlade Srbije biti na Kosovu onolina odluku Ustavnog suda koja ko koliko bude Srba i da treba mora da se po{tuje, ali pou~initi sve da se „tim qudima stoje drugi na~ini da se Srobezbede uslovi da opstanu i bima na Kosovu pomogne“, reostanu na Kosovu“. kao je Qaji}.

SRS: Odluka Ustavnog suda suprotna interesima dr`ave Srpska radikalna stranka ocenila je da je odluka Ustavnog suda Srbije o ukidawu „kosovskog dodatka“ {tetna i suprotna vitalnom interesu Srbije da omogu}i opstanak {to ve}eg broja Srba na Kosovu i Metohiji, i naglasila da Vlada mora da na|e re{ewe da se poboq{a materijalni status Srba koji su ostali da `ive u ju`noj pokrajini. „O~igledno je da je odluka doneta s ciqem da se ote`a polo`aj preostalih Srba, koji ve} `ive u nemogu}im uslovima, da bi bili prinu|eni da napuste Kosovo i Metohiju“, navedeno je u saop{tewu. SRS se protivi tome da Srbi koji su se odselili, a samo se formalno vode kao `iteqi Kosova i Metohije, kao i lokalne samouprave koje su izme{tene s tog prostora, dobijaju materijalnu pomo}.

BAJRAM REYEPI

Srbija ne}e ~uvati manastire na Kosovu Ministar unutra{wih poslova Kosova Bajram Rexepi izjavio je da je nemogu}e da Srbija svojim qudstvom poma`e u obezbe|ivawu manastira i drugih objekata Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. Reaguju}i na izjavu ministra unutra{wih poslova Srbije Ivice Da~i}a koji je ju~e u Gra~anici rekao da je Srbija spremna da svojim qudstvom poma`e u obezbe|ivawu manastira i objekata od istorijskog znacaja na Kosovu, Rexepi je rekao da je to „neostvarqiva `eqa pojedinaca“. „Mi imamo na{u policiju koja }e obezbe|ivati manastire i kulturno bogastvo Kosova“, rekao je Rexepi, a prenosi pri{tinski dnevnik Koha ditore. Rexepi je rekao da u Rezoluciji 1244 UN „nigde ne pi{e da na Kosovo treba da do|e srpska policija“.

„Postoji samo klauzula u kojoj se ka`e da Kfor procewuje ukoliko je neophodno da neko do|e od srpske vojske i policije, ali je to zavr{en posao, posebno posle savetodavnogm mi{qewa Me|unarodnog suda pravde u Hagu o nezavisnosti Kosova“, izjavio je Rexepi.

Potpredsednik opozicione Alijanse za budu}nost Kosova Bqemir [aqa izjavio je da se protivi ideji da sever Kosova bud zasebna politi~ka jedinica, tvrde}i da bi to ugrozilo teritorijalnu celovitost Kosova. „Ukoliko sever postane zasebna politi~ka jedinica, osim {to }e ugroziti teritorijalnu celovitost, stvori}e i asimetriju u pravima Srba.

Asimetrija stvara probleme i samim srpskim gra|anima“, ka`e [aqa u intervjuu “Kohi ditore”.

DNEVNIK

INTERVJU OBRAD KESI], POLITI^KI ANALITI^AR IZ VA[INGTONA

Izgubi}e Srbija Kosovo, a mo`da i EU – Ve} du`e javnosti Srbije se predstavqa da je mogu}e dosledno i odlu~no boriti se za o~uvawe teritorijalnog integriteta i suverenosti, odnosno protiv nezavisnosti Kosova, i istovremeno napredovati na putu ka punom ~lanstvu u Evropskoj uniji. To je od samog po~etka bilo la` i sasvim je nebitno da li je ona „na{a“ ili „wihova“ – obja{wava u razgovoru za na{ list politi~ki analiti~ar Obrad Kesi} ocenu da se mo`e dogoditi da Srbija ostane i bez Kosova i Metohije i bez ~lanstva u Evropskoj uniji.

– Znalo se od po~etka da }e Srbija kad-tad biti ucewena prihva}em „realnosti“, odnosno nezavisnosti Kosova, da bi unapredila svoju evropsku perspektivu. Pogotovo sada kada u samoj EU i me|u funkcionerima i me|u gra|anima dr`ava ~lanica postoji neraspolo`ewe za daqe pro{irewe. Nikada se Kosovo i evropski put nisu mogli stavqati u istu ravan.

Srbija je od po~etka morala da bira jednu od te dve opcije, odnosno ili da vodi proevropsku politiku, koja podrazumeva prihvatawe svih uslova koje postavqaju SAD i EU, ili kosovsku, koja je wima suprotna i koja zna~i ulazak u politi~ki sukob oko Kosova. Da je odabrala prvu opciju, Srbija bi mo`da bila nagra|ena za svoje apsiracije prema EU, a da se opredelila za drugu, morala bi da zao{tri svoje odnose sa SAD i EU, iskreno u|e u politi~ki sukob

Lako je u Srbiji pro{lo i bilo prihva}eno `rtvovawe Kraji{nika i Srba iz RS u vreme Milo{evi}a i pla{im se da }e i ovo novo, ovoga puta Srba s KiM, isto tako pro}i oko wihove politike vezane za Kosovo te da u takvim zategnutim odnosima iskoristi svoju poziciju koja bi joj mogla doneti podelu Kosova, ubrzan ulazak u EU. To je u su{tini – mada se sada stidqivo iznosi – krajwa strategija politi~ke elite u Srbiji. Oni bi hteli neku vrstu podele pre nego {to se prihvati realnost koja im se nudi – ka`e Kesi}.

zolucija ne mo`e imati bilo kakve zna~ajne rezultate. Pre bih rekao da je ona za unutra{wu upotrebu nego zato {to neko zaista misli da }e wome ne{to posti}i.

Sam predsednik Tadi}, pa i ministar Jeremi} i drugi predstavnici vladaju}e koalicije, ~ak i opozicije, jasno su stavili do znawa da se Srbija odlu~no opredelila za to da ne ulazi u sukob s velikim silama, a ako je to tako, onda je rezolucija sasvim bezna~ajna. Nije

Kosova stavqaju ta~ku na ovaj o~igledno i za me|unarodnu zajednicu te{ko re{iv problem?

– Taman i da to za me|unarodnu zajednicu stavi ta~ku na problem koji oni u ovom trenutku vide na Kosmetu, to ne zna~i da je sve zavr{eno niti zna~i da }e gra|ani Srbije imati mir i stabilnost.

Sama ~iwenica da se u javnosti Srbije stvara slika Srba sa severa Kosmeta kao neke vrste „sebi~-

jasno za{to se uop{te digla tolika fama i buka oko predlo`ene srpske rezolucije jer ona ina~e sadr`i vi{e od 95 odsto onoga {to tra`e SAD i EU. Da li zbog bahatosti „velikih“ rezolucija mora da bude 100 odsto po wihovom diktatu? To deluje nerazumqivo i zaista poni`avaju}e jer se time Srbiji ne ostavqa ni onih pet odsto da iska`e svoje pravo na postojawe. z Posledwih dana stalno se pomiwe Rezolucija 1244 i ponavqa da je ona „posledwa“ odbrana Kosova i Metohije. Postoji li {ansa da ona bude poni{tena i time Srbiji izbijen posledwi adut iz ruku?

– Rezolucija 1244 je odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i zbog toga me jo{ vi{e zbuwuje toliko tro{ewe energije oko jedne realno bezna~ajne rezolucije u Generalnoj skup{tini. Veoma je bitno ista}i da je nemogu}e ukinuti Rezoluciju 1244, ali jeste mogu}e da se donese nova rezolucija koja bi de fakto pravno imala prioritet i stvorila novi pravni okvir statusa KiM. Da bi se to dogodilo, morale bi Rusija i Kina promeniti svoje stavove, a one to mogu u~initi bilo zbog toga {to su se napravile neki dogovor sa SAD i drugim dr`avama koje podr`avaju ne-

nih, nerazumnih i nepo{tenih qudi“ koji bi da o{tete sve svoje sugra|ane zbog toga {to ne}e da prihvate realnost koju im Albanci nude mnogo podse}a na politiku Slobodana Milo{evi}a prema Krajini i Republici Srpskoj kada je tako|e u javnosti stvorena sli~na slika o Kraji{nicima ~iji smo, navodno, svi taoci. U to vreme u javnosti su tada{wi srpski funkcioneri iz tih krajeva prikazivani tako da su, navodno, zbog sopstvene sujete hteli da gurnu celu naciju u propast, bedu i siroma{tvo. Sada se zamera Srbima na Kosmetu {to su uop{te ostali tamo i {to tra`e bilo kakvu „`rtvu“ od ostatka Srbije koja je u velikoj meri siroma{na i bedna. Lako je u Srbiji pro{lo i bilo prihva}ene `rtvovawe Kraji{nika i Srba iz RS u vreme Milo{evi}a i pla{im se da }e i ovo novo, ovoga puta Srba s KiM, isto tako pro}i. z Zna~i li to da su i ova i prethodne politi~ke elite zapravo vodile pogre{nu politiku prema Kosovu i Metohiji, {to je u javnom mwewu prizvelo „zasi}ewe“ kosovskom pri~om i te`wom da se ona, bez obzira na ishod, ve} jednom zavr{i?

– Od samog po~etka borba oko KiM je, mo`da i namerno, pogre{no postavqena. Ona se postavqa u klasi~ne nacionalisti~ke i nacionalno emotivne na~ine, koji su vrlo sli~ni metodama koji su kori{}eni od Milo{evi}a i gde je borba za KiM predstavqena vi{e mitski, ~ak se mo`e re}i i epski, a mawe u okviru dr`avnih interesa.

Tako da je mogu}e da se ta borba prosto svodi na to da se Srbija bori za ono malo Srbija i za teritoriju od simboli~nog zna~aja, a ne da bi odbranila svoj sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet. Kada se to tako predstavqa, mi{qewe srpske javnosti nije iznena|ewe. Me|utim, stvar je mnogo ozbiqnija nego {to to gra|ani mogu i naslutiti jer nezavisnost Kosova dolazi u vezanoj fazi procesa dezintegracije SFRJ, odnosno nakon otcepqewa biv{ih republika stigla je na red i autonomna pokrajina, i niko ne mo`e garantovati da je tu kraj pri~e raspada vi{e Jugoslavije. SAD i EU su priznavawem nezavinosti Kosova ponovo neodgovorno uvele nestabilnost na ovim prostorima, s tim {to su uva`ile samopredeqewe albanskog naroda na Kosmetu, ne daju}i garancije da i drugi narodi koji su u poziciji mawina ne}e slediti wihov primer. A to jeste ozbiqna pretwa, ne samo {to se ti~e Srbije ve} i cele regije, od Makedonije do BiH. Zato politika SAD i EU gradi duboku nestabilnost na Balkanu i otvara mogu}nosti za nove sukobe. Kada se sve to ima u vidu, tek onda postaje jasno kuda vodi sada{wa politika srbijanske politi~ke elite, SAD i EU. Q. Male{evi}

Politi~ki marketing z Ako ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} sam priznaje da je obezbe|ivawe ve}ine za srpsku rezoluciju o KiM u Generalnoj skup{tini UN „nemogu}a misija“, {ta onda realno mo`emo o~ekivati iz Va{ingtona?

– To je pitwe na koje odgovor treba da da Vlada Srbije i ostali kreatori rezolucije. Za mene je to samo produ`etak politi~kog marketinga koji se ve} du`e sprovodi u Srbiji, gde se stvara slika da je najboqe za nas da posle „po{tene“ borbe prihvatimo realnost da je Kosovo nezavisno. Za to je potrebno pokazati da je politi~ka elita – i vlast i opozicija – dala sve od sebe u toj borbi, a da su velike sile ipak svemo}ne i prejake pa nam ni{ta drugo do ~asnog gubitka nije ostalo. Rezolucija mo`e biti i temeq za izbegavawe odgovornosti za sve {to se de{ava. U su{tini, predlog Srbije ne predstavqa veliku i zna~ajnu pretwu interesu velikih sila ve} je pre iritacija wihovim sujetama jer da smo im stvarni problem, ovakva rezolucija ne bi bila ni podneta po{to bi oni upotrebili ne{to od svog ve} poznatog „arsenala“ a mi se pred wim povukli. z Mo`e li Srbija sada povu}i svoju rezoluciju o Kosovu iz Generalne skup{tine UN ili promeniti wen sadr`aj tako da wime budu zadovoqni EU i SAD? – Naravno da mo`e povu}i sopstvenu rezoluciju ili je izmeniti, ali prvo treba da se vidi koji je ciq takvog postupka i {ta se wime posti`e. Ina~e je potpuno nejasna motivacija rezolucije, a jo{ nejasniji ciqevi koji bi trebalo da budu postignuti. Ako je ciq u sferi marketinga, onda je to jedno i onda }e javnost u Srbiji odlu~ivati o tome da li je uspe{an ili ne, ali ako je ciq da se oja~a pozicija Srbije pred same pregovore s Albancima ili u odnosima sa SAD i EU, onda ova re-

zavisnost KiM ili ako se Srbija dogovori s tim istim zemqama o svojim interesima. To se jednom ve} desilo, kada je Srbija tra`ila od Rusije da ne blokira izve{taj generalnog sekretara preko kojeg je stvoren pravni temeq za ulazak EULEKS-a na KiM. Od samog po~etka je jasno da bez saglasnosti Srbije i bez sau~esni{tva Srbije u konsolidaciji nezavisnosti Kosova, jednostavno KiM ne mo`e posti}i punu nezavisnost. z U samoj Srbiji sve ~e{}e se ~uje, pa ~ak i od nekih stranaka iz vlasti, da Srbija treba da promeni politiku prema Kosovu da gra|ani ne bi bili taoci pogre{ne politike iz prethodnih godina. Ne zna~i li to da samo priznawe ili podela

BALINT PASTOR, SAVEZ VOJVO\ANSKIH MA\ARA

DS na{ partner, ali SNS ima {ansu Funkcioner Saveza vojvo|anskih Ma|ara i narodni poslanik Balint Pastor ne iskqu~uje mogu}nost da ta partija u budu}nosti bude u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, ali ipak o~ekuje da }e strate{ki partner SVM-a ostati Demokratska stranka.

Balint Pastor je to za na{ list rekao ju~e, povodom intervjua u kojem zamenik predsednik SNS-a Aleksandar Vu~i} ka`e da bi posle izbora napredwaci probali da naprave koaliciju sa SVM-om.

Naime, Vu~i} je komentarisao da li je posle izbora izvesna koalicija SNS-a i DS-a jer na to, navodno, ukazuju najnovija istra`ivawa javnog mwewa, ~ije autore nije naveo.

– Od toga nema ni{ta, nije realno. ^ak i da bude kao po tom istra`ivawu, oni bi probali sa SPS-om, a mi sa SVM-om. Do koalicije SNS-a i DS-a jedino je mo-

formiraju zajedni~ku vladu sa SVM-om, ali smo mi zainteresovani za to da ova vlada opstane do kraja mandata, da realizuje {to vi{e stvari iz svog programa, a

Nadamo se da }emo i u budu}nosti biti u mogu}nosti da na{e zajedni~ke ciqeve realizujemo u saradwi s DS-om. Za to je potrebno da i DS na SVM gleda kao na partnera gu}e do}i ako nas izbori tako nameste pa da moramo da pravimo vlast – kazao je Vu~i}.

Pastor ka`e da s napredwacima posledwih meseci nisu imali kontakte i da su to o ~emu Vu~i} govori planovi SNS-a, kao i da na tu temu nisu razgovarali.

– ^ini mi se da je ba{ i gospodin Vu~i} tako formulisao tu svoju tvrdwu da su to planovi SNS-a, da, ukoliko izborni rezultati budu takvi, oni probaju da

posle }emo videti kome }e bira~i dati podr{ku i kakva }e biti izborna matematika nakon narednih izbora – ka`e Pastor.

Na pitawe da li to zna~i da ne iskqu~uje {ansu da koalicije sa SNS-om bude, odgovorio je da je SVM zainteresovan za normalnu saradwu sa svim strankama.

– I ne mogu iskqu~ii tu mogu}nost, ali je na{ strate{ki partner DS. Nadamo se da }emo i u budu}nosti biti u mogu}nosti da na-

{e zajedni~ke ciqeve realizujemo u saradwi s DS-om. Za to je potrebno da i DS na SVM gleda kao na partnera – rekao je Pastor.

Povodom susreta s premijerom Ma|arske Viktorom Orbanom pro{log vikenda u Subotici, na proslavi koju u ~ast ma|arskog kraqa Svetog I{tvana prire|uje SVM, Pastor je rekao da tada nije razgovarano o detaqima u vezi s dr`avqanstvom, koje je, podsetimo, Orban obe}ao Ma|arima u dijaspori.

– O tome smo pri~ali na sastanku pre proslave Svetog I{tvana, ali nema o tome mnogo da se pri~a jer su stvari poprili~no jasne.

Parlament Ma|arske je doneo izmene i dopune Zakona o dr`avqanstvu Republike Ma|arske i time su sve nedoumice re{ene. Sada }e, 20. avgusta, taj zakon i stupiti na snagu, primewiva}e se od 1. januara slede}e godine, {to zna~i da }e

prakti~no od 3. januara gra|ani biti u mogu}nosti da podnose zahteve za dobijawe dr`avqanstva Republike Ma|arske. Do tada, u prelaznom periodu, done}e se jo{ neki podzakonski akti, pravilnici, uredbe, bi}e definisana procedura, ali su jasni uslovi, jasno je ko mo`e podneti zahtev – ka`e.

On je podsetio na to da su dva kqu~na uslova znawe ma|arskog jezika i dokaz o tome da je podnosilac zahteva imao pretka koji je bio dr`avqanin Ma|arske.

– Ovaj zakon se ne odnosi iskqu~ivo na vojvo|anske Ma|are, ni iskqu~ivo na Ma|are koji `ive u Karpatskom basenu, nego bilo gde u svetu da `ive. S druge strane, nema tog uslova da je neko pripadnik ma|arske nacije jer to ne bi bilo u skladu s pravilima EU – dodao je Pastor.

On je ocenio treba sa~ekati podzakonske akte, ali da procedura ne}e biti te{ka i da ne treba o~ekivati “preteranu” birokratiju.

– Naravno da }e svako ko je zainteresovan morati da doka`e postojawe ova dva uslova, ali to, po mojim ocenama, ne}e biti preterano te{ko. Verovatno }e biti sasvim dovoqno da se prilo`i izvod iz mati~ne kwige ro|enih, da je odre|eni predak bio dr`avqanin Ma|arske. Po{to tu, pre svega, govorimo o gra|anima koji `ive u Vojvodini i po{to je Vojvodina bila deo Ma|arske do 1920. godine, svi mi, svi starosedeoci Vojvodine, mo}i }e vrlo lako da doka`u da su me|u precima imali dr`avqane Ma|arske – rekao je Balint Pastor.

S. Nikoli}

Palma: Ne razumem za{to se sad sva|amo Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma izjavio je ju~e da je Vlada Srbije spremna za svaku odluku koja }e se doneti u Generalnoj skup{tini UN i da ima strategiju ~ak i ako odluka bude negativna. Poslata su pisma u 55 dr`ava, koje su potencijalni kandidati da priznaju Kosovo i Metohiju, podsetio je Markovi} gostuju}i na RTS-u, i dodao da su 192 poslanika u parlamentu dala podr{ku kontinuitetu Vlade Srbije u re{avawu kosovskog pitawa. "Ne razumem za{to se sada sva|amo oko nacionalnog pitawa", rekao je Markovi}, dodaju}i da razume LDP, ~ija je politika prema Kosovu poznata posledwih godina, ali ne i neke partije ili predsedni-

ke stranaka koji `ele na taj na~in da do|u do politi~kih poena. "U septembru je glasawe u Generalnoj skup{tini, kakva }e odluka biti ne znamo, ali Vlada Srbije ima strategiju ~ak i ako odluka bude negativna", naglasio je Markovi}.

Lider Jedinstvene Srbije je istakao da je politika koju vodi Beograd dobra, i naglasio da su Srbiju pro{le godine posetili predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i potpredsednik SAD Xozef Bajden.

Govore}i o duplim funkcijama, Markovi} je povodom nedavnih izjava u javnosti ocenio da ne}e biti ponovnog viznog re`ima Srbiji zbog usvajawa amandmana na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

"Ako su mandate verifikovali RIK i Op{tinska izborna komisija, ne mo`e postojati retroaktivnost za ne{to {to gra|ani biraju i najboqe re{ewe je bilo da do kraja mandata poslanici mogu da budu na funkcijama na kojima su", smatra Markovi}, koji je i gradona~elnik Jagodine.

Markovi} je dodao da se zala`e za to da svaki grad ima svog poslanika i da gradona~elnici budu u parlamentu. On je rekao da }e, ukoliko je potrebno, da podnese ostavku na funkciju poslanika i pozvao kolege predsednike stranaka da provere svoju popularnost u gradovima u kojima su ro|eni, da iza|u na izbore i da se kandiduju za gradona~elnike.

REKLI SU

\eli}: Pritisak EU pred raspravu o Kosovu

Vu~i}: Tadi}evi savetnici uti~u na medije

[abi}: Sve podatke na videlo

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli} ka`e da ne treba o~ekivati da aplikacija Srbije za ~lanstvo u EU bude razmatrana u septembru, ve} da }e do toga do}i do kraja godine.

Neke uticajne zemqe EU to koriste kao pritisak pred raspravu o Kosovu u Generalnoj skup{tini UN, rekao je on. "Takva politika je, po nama, pogre{na jer mo`e usporiti proces evropskih integracija i destabilizovati ceo region, ne samo Srbiju", rekao je \eli} za "Politiku".

"Konsenzus unutar EU po pitawu statusa Kosova ne postoji. Samim tim, EU ni ne mo`e da nas stavi pred izbor Kosovo ili Evropa. Me|utim, svima je jasno da mora do}i do re{ewa pitawa Kosova da bi ceo region bio integrisan unutar EU. [to pre, to boqe", rekao je on. \eli} je ponovio stav Srbije da nikad ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ali i da ne}e odustati od ulaska u EU.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} optu`io je ju~e savetnike predsednika Srbije Neboj{u Krsti}a i Jasminu Stojanov da uti~u na medije u Srbiji. Ako DS re{i da nas pobije sve, nema problema, ra~unam da to dobije dobru podr{ku, da Krle (Krsti}) i Jasmina (Stojanov) jave svim medijima da je tog dana najva`nije da ka`u da }e jo{ jednom da uhapse Bogoquba Kari}a, da }e da zatvore jo{ jednu kriminalnu grupu i da }e posle tog hap{ewa Krle i Jasmina da nam otvore jo{ jedan put kod Dimitrovgrada, Uba i Lajkovca i posle toga mo`ete i da streqate sve napredwake, nije nikakav problem", rekao je Vu~i}. Vu~i} je pozvao ministarku pravde Sne`anu Malovi} na televizijski duel da bi ukrstili stavove o stawu u pravosu|u, reformi i prelasku neizabranih sudija i tu`ilaca u SNS. Vu~i} je kazao da je DS postavio svoje ~lanove u institucijama pravosu|a, i naveo da je to republi~ki javni tu`ilac Zagorka Dolovac i Sowa Brki}, koja je "u Vrhovni kasacioni sud stigla iz novosadskog odbora DS-a". "Sve u Srbiji mo`ete samo ako ste ~lan DS-a i wegovih patuqastih ogranaka", rekao je Vu~i}.

Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Rodoqub [abi} razgovarao je s predstavnicima Udru`ewa pravosudnih slu`benika i saradnika Srbije o wihovom zahtevu da se javno objave potpune informacije o primeni Pravilnika o platama i drugim primawima zaposlenih u Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi, saop{teno je iz kabineta poverenika. [abi} je predstavnicima Udru`ewa savetovao da se, u skladu sa zakonom predvi|enom procedurom, obrate odgovaraju}im zahtevom Ministarstvu finansija. "Princip op{te dostupnosti ovakvih informacija ne samo da proizlazi iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja ve} je i eksplicitno potvr|eno posebnim zakonima", podse}a se u wegovom saop{tewu. On je naveo i da Zakon o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj administraciji izri~ito predvi|a da su podaci o broju zaposlenih i anga`ovanih lica, kao i podaci o iznosu ispla}enom za wihove plate, dodatke i naknade javni i da registar o tim podacima vodi Ministarstvo finansija i objavquje ga na svojoj internet-prezentaciji.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

utorak17.avgust2010.

3

KO SU POLITI^KI PROTIVNICI, A KO SARADNICI U BA^KOJ PALANCI

Zavadili se Tomini i Ko{tuni~ini

Sredina avgusta na politi~koj sceni Ba~ke Palanke proti~e u znaku javnih prozivki izme|u ovda{wih napredwaka, koji jo{ nemaju odbornike u lokalnoj skup{tini, i rukovodstva Op{tinskog odbora DSS-a, ~ija ~etiri odbornika

~ine koaliciju s 18 radikala i jednim odbornikom Nove slova~ke stranke. Saop{tewima za javnost ve} nekoliko nedeqa, a posebno posle 15. aprila, kada je DSS napustio koaliciju s demokratama, socijalistima i G17 plus i pri{ao SRS-u, koji se time vratio na vlast posle 17 meseci opozicionarstva, napredwaci su prozivali Ko{tuni~ine. Upore|ivali su ih, primera radi, s Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe jer su, navodno, posle koalicije s radikalima zaposlili mnogo svojih ~lanova. Osporavali su DSS-u jedan od ~etiri mandata u lokalnom parlamentu jer im je pro{le godine pri{la jedna gospo|a koja je odborni~ki mandat na izborima 2008. godine osvojila s liste G17 plus...

I ma koliko se iz Beograda ~ini ili ~inilo da su Ko{tunica i Tomislav Nikoli} politi~ki bliski i da, eventualno s narodwacima Veqe Ili}a u budu}nosti mogli osvojiti vlast u Srbiji, pogled iz Ba~ke Palanke stvara sasvim drugu sliku, mada ova sredina ne mora da bude reper. Dok jedni tvrde da }e se politi~ari iz provincije morati pomiriti kada wihova sva|a do|e do u{iju beogradskih {efova, ovde ima i onih koji smatraju da SNS ne mo`e da oprosti DSS-u {to je u{ao u koaliciju sa SRS-om od koje napredwaci potra`uju nekoliko odborni~kih mandata.

Izvesno je da saradwe napred-

{qavawe govori o tome da je SNS kao op{tinska vanparlamentarna stranka negde zagubio politi~ki kompas. Permanentno kritikovawe DSSa, ma u kojoj koaliciji on bio u Palanci, izraz je nedostatka politi~kog sluha i poli-

Radikali najavquju {iru koaliciju I dok nekoliko meseci opozicija, koju ~ine DS, SPS–PUPS–PSS i G17 plus, najavquje ponovnu smenu vlasti, a na osnovu, navodno sigurnog vra}awa odborni~kih mandata nekolicini biv{ih odbornika SRS-a (deo je pri{ao SNS-u), sna`no je odjeknula vest o navodnom pro{irewu postoje}e skup{tinske ve}ine. To je na konferenciji za {tampu radikala rekao potpredsednik ove stranke u Ba~koj Palanci Zoran Jovi~in. On je ~ak i napravio novu ra~unicu, po kojoj nova koalicija treba da broji izme|u 28 i 33 odbornika?!

Opozicija tvrdi da je re~ o ~istom politi~kom marketingu i pla{ewu politi~kih rivala, jer, navodno, sada{wa ve}ina se boji da bi vra}awem mandata napredwacima do{lo do nove smene vlasti koja se, ina~e, ovde ~esto mewa. S druge strane, ovde ima i onih poznavalaca lokalne politi~ke scene koji ka`u da ih ni najavqeni radikalski scenario ne mo`e iznenaditi jer ovde, kao i u jo{ nekim sredinama – sve je mogu}e.

(Ne)mogu}i odborni~ki transferi Kada je 15. aprila formirana koalicija 18 radikala i ~etiri odbornika DSS-a, odnosno tesna skup{tinska ve}ina kojoj se kasnije pridru`io jedan odbornik Nove slova~ke stranke, wihovi funkcioneri danima su javno tvrdili da je „neko“ wihovim odbornicima nudio sve i sva{ta. Navodno, da promene tabor i ostanu s 13 odbornika DS-a, ~etvoricom socijalista, Krkobabi}evim „penzionerima“ i Kari}evima, kao i s dva odbornika G17 plus nu|en im je posao za sebe i bli`u i daqu rodbinu, novac...(?) Kada su svi ostali u svojim klupama i kada se lokalna vlast konstituisala, funkcioneri su odbornicima javno odali priznawe na lojalnosti.

Sada radikali najavquju da }e wima pre}i i ti brojni odbornici opozicije. Da li su to biv{i koalicini partneri iz redova socijalista – pitaju se oni koji poznaju ovda{we politi~ke prilike. waka i Ko{tuni~inih simpatizera u Ba~koj Palanci nema dokle god je ovda{wi DSS u koaliciji sa SRS-om jer SNS u takvu koaliciju ovde niti ho}e niti sme po{to ih radikali putem lokalnih medija nazivaju izdajnicima, pa ~ak i lopovima – ka`u i lideri drugih politi~kih stranaka u Palanci.

"U proteklih 100 dana vlasti DSS je zaposlio (verovatno se misli na op{tinska javna preduze}a, ili Upravu, prim. aut.) samo dva svoja ~lana", ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu za javnost DSS-a u Ba~koj Palanci. "Sarkasti~no pore|ewe DSS-a s Nacionalnom slu`bom za zapo-

ti~ke inteligencije", ka`e se, izme|u ostalog, u saop{tewu za javnost DSS-a.

Ko{tuni~ini tako|e tvrde da wihova odborni~ka grupa u lokalnom parlamentu legalno ima ~etiri odbornika, a ne, kako tvrdi SNS, „tri odbornika i jednog odbeglog odbornika“.

"Zamolili bismo gospodu iz SNS-a da se jednom kona~no izjasne o tome ko su ima politi~ki protivnici, a ko politi~ki saradnici, kakvi su im planovi razvitka op{tine Ba~ka Palanka i kojim resursima mogu to ostvariti", ka`u u DSS-u.

M. Suyum

4

EKONOMIJA

utorak17.avgust2010.

„Sirmijum stil” topi u septembru – Trenutno najve}a grinfild investicija u Sremskoj Mitrovici, topionica “Sirmium steel”, po~e}e da radi 15. septembra, a u toku je prijem radnika – izjavio je gradona~elnik Branislav Nedimovi}.

U topionicu je ulo`eno 35 miliona evra, a re~ je o italijanskom kapitalu. Topionica }e prera|ivati gvo`|e kao sekundarnu sirovinu, dok }e osnovni proizvodni program biti izrada ~eli~nih greda koje se koriste u gra|evinarstvu. Proizvodwa je prvenstveno namewena inostranom tr`i{tu. “Sirmijum stil” }e u po~etku imati 250 radnika, ali je u planu pro{irewe proizvodnih kapaciteta i pove}awe broja zaposlenih.

DNEVNIK

ZREWANINCI MASOVNO PAZARE SUBVENCIONISANA VOZILA

„Punto” ore banatske drumove Ako se sudi po prodaji novih vozila u Zrewaninu i okolnim op{tinama, “punto” je pravi gospodar banatskih drumova. Ali to nije sve. Produ`avawem subvencija za kupovinu novih “Fijatovih” vozila do kraja avgusta, dr`ava je dala jo{ jednu {ansu svim gra|anima koji nisu na vre-

“punto”. Tako budu}i vlasnici “fijata punto” do kraja meseca mogu reciklirati svoja vozila i na taj na~in dobiti popust od 1.000 evra, bez obzira na marku i model starog auta. Jedini uslov je da on bude stariji od deset godina. “Fijat” je svojim popustima na sve modele tako|e doprineo veo-

Kupci najvi{e zainteresovani za kupovinu „punta dinamik” sredwe opremqenosti, koji s klimom i pogonom na gas ko{ta 8.099 evra, uz poklon – bicikl „delta” me uspeli da obezbede za sebe nov automobil po do sada najpovoqnijim uslovima.

Ovim potezom Vlada Srbije je omogu}ila da se u akciji “staro za novo” pove}a broj vlasnika prvobitnih 15.000 automobila modela

ma primamqivim i pristupa~nim cenama pa se najosnovniji model “punta” – “actual” – mo`e kupiti ve} za 5.999 evra, dok se na najopremqeniji model “emotion” uz subvenciju i popust mo`e u{tedeti ~ak 2.200 evra.

Statistika prodaje u zrewaninskoj auto-ku}i “To~ak” pokazala je da su dosada{wi kupci bili najvi{e zainteresovani za

INDUSTRIJA OPORAVQA SRPSKI IZVOZ

U AVGUSTU PALA TRA@WA ZA STANOVIMA

Vojvodinom celom pojeftiwuju kvadrati Nakon {to je u junu i julu o`ivelo, tr`i{te nekretnina je ponovo zamrlo u avgustu, saznajemo u agencijama za promet nekretnina. Direktor prodaje u novosadskom “Solisu” Dragan Rabati} izjavio je za na{ list da je pad potra`we doprineo daqem padu cene kvadrata, koji je desetak procenata jeftiniji u odnosu na po~etak godine, a 20 odsto nego pre godinu dana.

– Iako su kupci u stawu da za dvosoban stan za koji prodavac tra`i 50.000 evra u startu snize cenu ~ak za 10.000 i, ne trepnuv{i, ponude 40.000 evra, ipak, mislim da su mnogo realniji od prodavaca – ka`e Rabati}. – Prodavci jo{ uvek nisu shvatili koliko je pala vrednost nekretninama i ~esto tra`e nerealno. Pona{awe su promenili vlasnici starijih stanova, od 20-30 godina, i tra`e mnogo mawe od cene po kojoj se prodaju novi. Sada se stariji dvosoban ili trosoban stan mo`e kupiti po 800 do 850 evra, {to je povoqno.

Garsowera od 20 kvadrata u {irem centru Novog Sada, ukwi`ena i s centralnim prodata je za 23.000 evra (1.150 kvadrat). Ima i onih koje se nude za 14.000 evra na Adicama do 37.000 za 27 kvadrata u centru. Stan~i} od 28 kvadrata prodavac bez posredovawa agencije nudi za 31.000 evra, a za 25 kvadratnih metara kod @elezni~ke stanice tra`i se 22.000 evra.

Na{a anketa po gradovima Vojvodine pokazala je {arolikost cena. Nov jednosoban stan od 30 kvadrata na visokom parteru u Novom Sadu, ukwi`en i useqiv, s name{tajem, prodaje se

za 41.400 evra, a stan od 32 kvadrata kod Futo{ke pijace nudi se za 36.050 evra. Za jednoiposoban od 43 kvadrata u Balzakovoj ulici tra`i se 44.300 evra, a za dvoiposoban od 65 kvadrata u istoj ulici 70.000. Za dvosoban od

A gde je {pajz U Novom Sadu u ponudi je mnogo dvosobnih stanova relativno male kvadrature od 40 i sitno kvadrata, {to zna~i da su nusprostorije, neophodne za svakodnevni `ivot, `rtvovane na ra~un sobnosti. Tako se za stan od 43 kvadrata na Grbavici tra`i 48.000 evra, za 42 kvadrata u centru 48.500, a za 47 kvadrata na “odli~noj lokaciji” 59.000, uz napomenu da mo`e i zamena.

52 kvadrata u [ekspirovoj cena je 57.000 evra, a za 53 kvadrata na Limanu 1 tra`i se 55.500 evra.

Trosobni stan od 75 kvadrata u Haxi Ruvimovoj nudi se za 62.000 evra, a od 76 kvadrata na Novoj Detelinari za 78.300.

Stan u centru Temerina od 43 kvadrata prodaje se za 27.000 evra, od 65 kvadrata u ^elarevu

DOMA]A VALUTA SVE JA^A

Dinar u kontraofanzivi Dinar je ju~e ponovo oja~ao prema evru, i to 30 para, ili 0,29 posto, tako da je zvani~ni sredwi kurs 104,6809 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je sredwa vrednost prema evru iznosila 106,6367 dinara. Centralna banka u petak nije intervenisala na deviznom tr`i{tu, a od po~etka godine prodala je ukupno 1,755 milijardu evra i posle gotovo dve godine pro{le nedeqe prvi put kupila deset miliona evra da bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tr`i{tu.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio je u intervjuu Tanjugu da je {tedwa u dinarima isplativa i da oscilacije kursa dinara prema evru ne bi treba-

za 30.000, a 25 kvadrata u prizemqu s ba{ticom i vo}wakom u Banatskom Aran|elovu za 10.000 evra. Stan na Panoniji kod Ba~ke Topole od 68 kvadrata nudi se za 8.000 evra, a za dvosoban od 50 kvadrata u Be~eju tra`i se

lo da obeshrabre gra|ane da {tede u doma}oj valuti jer su te oscilacije normalna stvar u re`imu fleksibilnog deviznog kursa kakav Srbija ima.

– NBS, za sada, ne o~ekuje zna~ajniju nestabilnost kursa dinara – rekao je [o{ki}, i ukazao na to da srpska centralna banka svojim merama monetarne politike i aktivnostima na deviznom tr`i{tu {aqe “jasan signal” javnosti time {to i kupuje inostranu valutu na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, a ne samo prodaje.

13. 8. 2010.

1.266,88288

23.000 evra. U istom gradu 2,5soban stan od 80 kvadrata kod autobuske stanice mo`e se kupiti za 34.000 evra. Ko, pak, `eli da se sku}i u centru Novog Be~eja, za jednosoban stan od 45 kvadrata, koji je renoviran, treba da plati 17.000 evra.

Za 2,5-soban stan u Zrewaninu od 52 kvadrata na tre}em spratu

kupovinu “punta” sredwe opremqenosti, popularnog “dynamica”, koji se s klimom i pogonom na gas do kraja meseca mo`e ku-

piti za 8.099 evra, uz poklon – bicikl “delta”.

– Ku}a “To~ak auto” ukqu~ena je u subvencionisanu akciju “staro za novo“ od maja 2009. godine, od kada je iz na{eg salona iza{lo vi{e od 500 vozila “fijat punto”.

Toliko pojedinaca i porodica postali su zadovoqni vlasnici novog vozila koji istovremeno garantuje sigurnu vo`wu i zadovoqava ukuse svakog voza~a. Saradwa “To~ak auta” s fabrikom “Fijat” u Kragujevcu potvr|ena je izuzetno dobrom prodajom vozila, {to pokazuju i statistike, po kojima mi ostvarujemo ~ak 70 odsto u~e{}a u prodaji popularnog “punta” – re~eno je “Dnevniku” u ovom preduze}u.

Osim iz Zrewanina, veliki broj kupaca poti~e iz okolnih op{tina – Kikinde, @iti{ta, Nove Crwe, @abqa i ostalih. @. B.

kod [e}erane tra`i se 30.000 evra, a za dvosoban od 50 kvadrata na lokaciji Bagqa{ – 32.000 evra. Velika je ponuda dvori{nih stanova u tom gradu: za 40 kvadrata u centru (plin, telefon) tra`i se samo 9.000 evra, ali, treba renovirawe. Dvosoban stan od 50 kvadrata na @itnom trgu, s plinom i centralnim, mo`e se kupiti za 25.000 evra, koliko ko{ta i dvori{ni trosoban od 77 kvadrata na lokaciji Mala Amerika.

U Pan~evu se jednosoban stan od 38 kvadrata na Streli{tu prodaje za 29.000 evra, uz naznaku da cena nije fiksna, dvosoban od 45 kvadrata kod Sodare za 29.000, a trosoban dupleks od 100 kvadrata, koji obuhvata 5. i 6. sprat, za 56.000 evra. Stanovi u novoj zgradi u Vr{cu, koja je sagra|ena na Bregu i do koje vodi sopstveni put s posebnim parkingom, nude se po 700 evra kvadrat, a imaju ugra|enu klimu, kamere i internet.

Kvadrat stana u Kikindi kre}e se od 450 do 500 evra na periferiji, a oko 850 u centru, me|utim, tra`wa je slaba. Za potpuno nov luksuzni dvosoban stan od 47 kvadrata u tom gradu tra`i se 43.500 evra, a za name{tenu garsoweru od 25 kvadrata, prvi sprat, 17.000. Agenti za promet nekretnina ka`u da su cene nerealne jer se za 75.000 evra, koliko ko{ta stan od 100 kvadrata, mo`e kupiti ku}a u strogom centru. Oni koji su spremni da stanuju daqe od grada mogu pro}i i mnogo jeftinije: stan u Nakovu od 62,95 kvadrata s centralnim grejawem nudi se za 17.000 evra, a u Novim Kozarcima 65 kvadrata za 13.500.

R. Dautovi}

Brzo raste uvoz cigareta Ukupna spoqnotrgovinska razmena industrije Srbije u prvoj polovini 2010. godine iznosila je 10,3 milijardi dolara, {to je 10,9 posto vi{e nego u istom periodu pro{le godine, objavqeno je u ~asopisu „Konjunkturni trendovi” koji izdaje Privredna komora Srbije.

Taj rast ve}i je od rasta ukupne robne razmene Srbije s inostranstvom i predstavqa pokazateq da se doma}a industrija br`e otvara prema svetu od drugih privrednih oblasti, naveo je PKS. Industrijski sektor Srbije u prvom polugodi{tu 2010. izvezao je robu za 4,18 milijarde dolara, {to je rast od 19,2 posto u odnosu na isti period pro{le godine, a

stopu rasta ostvarili su reciklirani proizvodi, cigarete, rude metala i koks i derivati nafte. Najve}i pad uvoza zabe-

Koks nam ide od ruke Od zna~ajnijih spoqnotrgovinskih oblasti doma}e privrede, najdinami~niji rast izvoza u posmatranom periodu ostvaren je kod koksa i derivata nafte, recikla`e, osnovnih metala, hemijskih proizvoda i elektri~ne energije. Nasuprot tome, najve}i podba~aj iskazale su one tehnolo{ki najintenzivnije oblasti, poput proizvodwe kancelarijskih i ra~unskih ma{ina, radio, TV i komunikacione opreme i preciznih i opti~kih instrumenata. uvezao za 6,1 milijardi, {to je 5,9 posto vi{e.

Najve}e u~e{}e u strukturi robnog izvoza Srbije u prvoj polovini godine imali su osnovni metali, ~iji je udeo u odnosu na 2009. godinu pove}an s 12,4 na 18,4 odsto, prehrambeni proizvodi i pi}a, hemikalije i hemijski proizvodi, ostale ma{ine i ure|aji, proizvodi od gume i plastike, primarni poqoprivredni proizvodi i druge elektri~ne ma{ine i aparati.

INVESTIRANO POLA MILIJARDE EVRA

Na ~ekawu 80 fabrika?

Projektovane investicije u srpsku privredu u ovoj godini su u vrednosti do milijardu evra, a u prvom tromese~ju ukupni bruto prilivi iznosili su 509 miliona evra, izjavio je ju~e direktor Agencije za promociju izvoza i strana ulagawa ( SIEPA) Bo`idar Laganin.

Trenutno u toj agenciji ima vi{e od 80 aktivnih projekata iz razli~itih sektora, koji tra`e dobru lokaciju na teritoriji cele Srbije, rekao je Laganin .

Prema wegovim re~ima, konkurs za ulagawa, koji je otvoren za dostavqawe dokumenata do 27. avgusta, predstavqa alarm za privla~ewe investicija. Posle tog konkursa bi}e objavqena imena kompanija, koje }e realizovati projekte, kao i podaci o obimu, lokaciji i broju novih radnih

U uvozu su dominirali sirova nafta i gas, hemikalije i hemijski proizvodi, osnovni metali i ostale ma{ine i ure|aji. Na uvoznoj strani, najve}u

mesta, koja }e biti otvorena, najavio je Laganin.

On je naveo da je do sada kroz 114 podr`anih projekata uspe{no kreirano vi{e od 17.000 radnih mesta i da je prose~an podsticaj bio na nivou od oko 2.600 evra (po zaposlenom).

Laganin je rekao da se strani investitori najvi{e interesuju za automobilsku, metalsku, tekstilnu, drvnu industriju, zatim za industriju hrane i pi}a, kao i za informaciono-komunkacione tehnologije.

On je ocenio da ima i prostora za unapre|ewe u pojedinim oblastima, jer je u posledwe vreme prime}eno dodatno interesovawe za turizam i da takve mogu}nosti postoje i u farmaceutskoj industriji.

le`en je kod ostalih saobra}ajnih sredstava i motornih vozila.

Najve}i spoqnotrgovinski deficit u prvom polugodi{tu 2010. zabele`en je u oblasti va|ewa sirove nafte i gasa i hemijskoj industriji, dok je najve}i suficit ostvaren u prehrambenoj industriji i proizvodwi osnovnih metala, navodi se u ~asopisu „Konjunkturni trendovi” Privredne komore Srbije.

E. Dn.

Smena u Prokredit banci Od po~etka ove sedmice Upravni odbor Prokredit banke ima novog predsednika. To je Borislav Kostadinov, koji je do sada radio na rukovode}im mestima u ovoj banci u Bugarskoj, Makedoniji i kod nas.

Dosada{wa direktorka Dote Vajdig ubudu}e }e raditi u mati~noj ku}i u Frankfurtu u okviru Upravnog odbora. Ona je bankom u Srbiji rukovodila sedam godina. Tokom tog perioda Prokredit je investirao milijardu i po dinara u razvoj srpske privrede, depoziti privrede i gra|ana prema{ili su 330 miliona evra, a banka ima 300.000 klijenata.

D. V.

DEVIZNE REZERVE NBS-a U JULU SMAWENE

STATISTIKA GOVORI DA JE HRANA U SRBIJI JEFTINA

[to ima u izlogu, nema u stomaku

Istopilo se 400 miliona evra

Devizne rezerve Narodne banke Srbije u julu su smawene za 400,9 miliona evra i posledweg dana tog meseca bile su 10,1 milijardi evra, objavila je ju~e centralna banka.

Kako se navodi u saop{tewu, neto devizne rezerve su 31. jula iznosile 5,25 milijardi evra, a to su devizne rezerve umawene za de-

vizna sredstva banaka izdvojena na ra~unima kod NBS-a i novac povu~en od Me|unarodnog monetarnog fonda. Izra`eno u dolarima, devizne rezerve centralne banke su na kraju jula iznosile 13,19 milijardi, {to obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase (M-1) od 444 posto i istovremeno pokriva osam meseci uvoza robe i usluga. Najve}i uticaj na smawewe deviznih rezervi NBS-a u toku jula je imala prodaja 231 miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu.

Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije ispla}eno je 16,4 miliona evra po osnovu stare devizne {tedwe, a pla}ene su i obaveze prema ino-kreditorima od 12,6 miliona evra, dodaje NBS. Ukupne devizne rezerve Srbije su na kraju jula bile 11,36 milijardi evra, kad se dodaju devizne rezerve banaka, posledweg dana jula su iznosile 1,27 milijardi evra.

Narodna banka je u julu, radi podsticawa prometa na deviznom tr`i{tu i ubla`avawa prevelikih dnevnih oscilacija kursa dinara prema evru, prodala na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu 231 milion evra.

Cene hrane i pi}a u Srbiji su negde na 70 odsto proseka EU (27 ~lanica). Na osnovu toga moglo bi se zakqu~iti da na{a zemqa u najva`nijem segmentu potro{a~kih cena ima zna~ajan manevarski prostor i da time uspeva da amortizuje najneugodnije udare tranzicije, odnosno da ubla`i udare na socijalnu stabilnost dru{tva.

Sve tranzicione zemqe su u po~etnim godinama velikog dru{tvenog preobra`aja vodile ra~una o tome da ovaj deo potro{we odr`e prihvatqivim za naj{ire slojeve stanovni{tva, tako da je wihovo usagla{avawe s cenama u razvijenijem delu Evrope ostavqano za drugu fazu tranzicije.

Ako se posmatra analiza kretawa cena hrane i pi}e u regionu, koju je uradila Narodna banka Srbije i koja se odnosi na 2009. godinu, mo`e se uo~iti da su najbli`e evropskom proseku Slovenija i Hrvatska, dok su od Srbije jeftinije Bugarska, Rumunija i Makedonija. Naime, Slovenija je na 96 odsto evropskog proseka, Hrvatska na 94 procenta, dok su najjeftinije Bugarska, Rumunija i Makedonija, gde su cene 32, odnosno 34 i 38 procenata ni`e od prose~nih evropskih.

Po{to je segment hrane i pi}a prili~no {irok, odstupawa Srbije od evropskog proseka su razli~ita. Najpovoqnija situacija je u delu „hleb i `itarice“, gde smo 39 odsto jeftiniji, i u segmentu „vo}e i povr}e“, gde smo od evropskog proseka povoqniji 38 procenata. Najnepovoqnija situacije je u oblasti „uqa i masti“, gde su na{e cene na 87 odsto evropskog proseka. Ako se u obzir uzme ~iwenica da se po-

Poqoprivreda presudna za inflaciju Narodna banka Srbije procenila je ju~e da }e me|ugodi{wa inflacija na kraju tre}eg tromese~ja, biti na vi{em nivou u odnosu na kraj drugog i iznosi}e oko 5,4 posto, navedeno je u avgustovskom izve{taju o inflaciji. Procewuje se da }e cene poqoprivrednih proizvoda u narednim mesecima presudno odre|ivati kretawe inflacije, naveo je NBS. I pored toga {to je doma}a tra`wa i daqe veoma niska, u narednom periodu treba o~ekivati blago pove}awe inflatornih pritisaka po osnovu rasta cena hrane, ali i slabqewa dinara i ka{wewe u prenosu wegovih efekata na doma}e cene. ~etkom drugog polugodi{ta 2009. na na{em tr`i{tu pojavila nova robna marka jestivog uqa, koja je uslovila dramati~no obarawe cena, moglo bi se zakqu~iti da je do tog trenutka Srbija bila u nivou

MISIJA MMF-a OD SUTRA U BEOGRADU

Spoticawe o povi{ice i rupe u buyetu Misija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) doputova}e sutra u Beograd, gde }e od ~etvrtka, 19. avgusta, voditi razgovore s predstavnicima Vlade Srbije o petoj reviziji stend-baj aran`mana s tom me|unarodnom finansijskom institucijom, potvr|eno je ju~e Tanjugu u beogradskoj kancelariji MMF-a. Misija MMF-a trebalo bi da ostane u Srbiji do 31. avgusta, a predvodi}e je, kao i tokom prethodnih poseta, Albert Jeger.

Kako je ranije najavio premijer Mirko Cvetkovi}, prvi zvani~ni razgovori povodom pete revizije aran`mana s MMF-om po~e}e 23. avgusta. On je izrazio o~ekivawe da }e biti uspe{no okon~ani, kao i svi do sada. Cvetkovi} je istakao da }e kqu~no pitawe tokom razgovora biti zakon o fiskalnoj odgovornosti.

– Mi smo taj zakon pripremili i mislim da je u osnovi prihvatqiv, a tokom pregovora bi}e re-

~i wegovim o detaqima – rekao je premijer. – Sve ostale stvari mislim da }emo relativno lako pro}i, zato {to u buxetu realizujemo sve {to je do sada dogovoreno.

On je naglasio da se na osnovu trenutne situacije mo`e re}i da

}e odmrzavawe plata u javnom sektoru i penzija u ovoj godini biti te{ko ostvarivo.

– Naravno da svi `ele da plate i penzije budu ve}e, ali to zavisi od toga da li imamo novca. Na osnovu toga kako trenutno stoji situacija, te{ko je verovati da bi to bilo ostvarivo – kazao je Cvetkovi}. – No, nikad ne reci nikad,

sa~ekajmo da vidimo {ta }e biti.

On je podsetio na to da Srbija ima aran`man s MMF-om koji ne predvi|a odmrzavawe plata i penzija u ovoj godini, ve} u slede}oj.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} ocenio je da predstoje}i pregovori s MMF-om, povodom pete revizije kreditnog aran`mana, ne}e biti laki, ali da }e se uspe{no zavr{iti.

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji stend-baj aran`man od ukupno 2,9 milijarde evra, koji }e trajati do aprila 2011. godine. U dosada{we ~etiri tran{e Srbija je povukla oko 1,4 milijardu evra za ja~awe deviznih rezervi, pri ~emu je u okviru tre}e tran{e povukla samo polovinu para i 15 odsto ~etvrte tran{e kredita.

Po osnovu do sada odobrenih, a nepovu~enih sredstava, NBS mo`e ra~unati na jo{ 507,2 miliona evra, od ~ega se najve}i deo mo`e povu}i u svakom trenutku.

Obustave kod Be{ke KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,587

104,681

107,089

102,273

Australija

dolar

1

71,4198

72,8773

74,5535

71,2011

Kanada

dolar

1

77,0175

78,5893

80,3969

76,7817

Danska

kruna

1

13,7669

14,0479

14,371

13,7248

Norve{ka

kruna

1

12,9311

13,195

13,4985

12,8915

[vedska

kruna

1

10,7614

10,981

11,2336

10,7284

[vajcarska

franak

1

76,3867

77,9456

79,7383

76,1529

V. Britanija

funta

1

125,015

127,566

130,5

124,632

SAD

dolar

1

80,1902

81,8267

83,7087

79,9447

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 8. 2010. godine

Most preko Dunava kod Be{ke i ju~e je u dva navrata bio zatvoren za saobra}aj. U JP “Putevi Srbije” ka`u da }e se zbog radova na popravci mosta svaki dan do subote, 21. avgusta, saobra}aj obustavqati dva puta dnevno po sat. Celu ovu nedequ most }e biti zatvoren od 9 do 10 ~asova i od 12 do 13.

Preporu~uju se alternativni pravci: petqe Novi Sad i Kovin ka Beogradu, petqa Be{ka ka Novom Sadu, put Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralni put M-22.2 Beograd – Novi Sad. R. D.

evropskih cena, ako ih, mo`da, nije i prelazila.

Me|utim, trendovi nisu najpovoqniji jer je Srbija od 2006. do 2009. imala najve}i kumulativni rast cena hrane i pi}a u regionu (38,2 posto). To

je znatno vi{e od ostalih, pogotovo od Hrvatske, gde je ~etvorogodi{wi kumulirani rast bio tek 12,8 procenata.

Proizlazi da su druge zemqe ranije po~ele da izjedna~avaju svoje cene s evropskim, {tite}i tako svoju poqoprivredu, ili svoje tajkune, dok Srbija tek kre}e tim putem. Da bi problem bio jo{ ve}i, najve}i rast ostvaren je u veoma osetqivim segmentima hrane i pi}a. Meso je poskupelo 45 posto, a mleko, sir i jaja 47,9 procenata. To nisu najve}e stope rasta jer su hleb i `itarice poskupeli 52,6 posto, dok su cene povr}a sko~ile 62 procenta.

Sre}om, u ovoj godini nije zabele`en nastavak takvog trenda. U analizi NBS je napravio i procenu kretawa cena hrane i pi}a za prvo polugodi{te 2010. godine. Ta procena govori da su sada cene u Srbiji na 64 odsto evropskog proseka. Jeftinija od nas je samo Makedonija, dok su Rumunija i Bugarska postale skupqe.

Me|utim, to je samo jedna strana medaqe. Prose~ne plate u Srbiji u prvom polugodi{tu 2010. bile su 321,5 evra. To je 4,86 odsto mawe nego u 2009. godini, dok je u odnosu na 2008. pad jo{ ve}i – iznosi 9,32 procenata. Re~ju, gra|ani Srbije imaju sve mawe novaca i ne te{i ih mnogo to {to su cene i hrane i pi}a me|u najjeftinijima u Evropi. Pogotovo ako se zna da su prose~ne evropske plate bar tri puta ve}e nego u Srbiji, iz ~ega proizlazi da ono {to je jeftino – i nije tako jeftino. Odnosno, da onoga ~ega ima u izlogu statistike, u stvari, i nema mnogo u stomaku gra|ana Srbije.

V. Harak

utorak17.avgust2010.

5

SRBIJA POZIVA GASTARBAJTERE

„Kupujmo srpsko” {irom sveta Projekat „Kupujmo srpsko u dijaspori“, koji za ciq ima podsticawe pripadnika srpskog rasejawa na kupovinu srpskih brendova van granica Srbije, po~e}e na jesen, saop{tilo je ju~e Ministarstvo za dijasporu, pokroviteq tog projekta.

– Namera tog projekta, koji }e biti realizovan u organizaciji nevladine organizacije „Otpor” iz Amerike, jeste una-

pre|ewe privredne saradwe matice Srbije i wene dijaspore i ja~awe me|usobnih partnerskih odnosa – objasnio je ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}. – Promovisawe proizvoda iz Srbije je sastavni deo strategije odnosa mati~ne dr`ave i dijaspore, koju sprovodi Ministarstvo za dijasporu. Ciqna grupa ove akcije su stanovnici svih kontinenata, koji Republiku Srbiju smatraju svojom maticom.

U prvoj fazi projekta planirano je snimawe reklamnog spota u kojem }e u~estvovati poznate li~nosti iz domena sporta i kulture, kao i izrada i distribucija promo-materijala.

Projekat „Kupujmo srpsko u dijaspori” podr`avaju Srpska pravoslavna crkva i savezi srpskih udru`ewa Nema~ke, Austrije, Francuske, Kanade, Australije, Afrike. Direktor projekta je delegat Skup{tine dijaspore i Srba u regionu Nik{a Nikodinovi} iz SAD, a plan je da promocija i razvoj projekta traju godinu dana.

KADA ]E PO^ETI TRGOVAWE BESPLATNIM AKCIJAMA

NIS na berzi, a gra|ani jo{ malo na ~ekawu do 2. februara 2011.

Posle du`eg ~ekawa, godine uputi javni poakcije Naftne induziv za otkup svojih akstrije Srbije uskoro cija po minimalnoj cebi trebalo da se na|u ni od 4,8 evra po akcina Beogradskoj berzi. ji, tako da wihova Naime, ju~e je NIS vrednost ne}e padati trebalo da podnese ispod te cene, ali u zahtev za prijem akcislu~aju ve}e potra`we ja na listing A Beona Berzi, mo`e se degradske berze, po{to je siti da ona bude vi{a. u Centralnom regiPo~etna cena akcija stru, depou i kliringu NIS-a prvog dana na hartija od vrednosti Beogradskoj berzi bi}e Republike Srbije 12. kwigovodstvena vredavgusta registrovana nost i ne}e prelaziti promena NIS-a iz za200 dinara, dok bi se tvorenog u otvoreno tog dana mogla dosti}i akcionarsko dru{tvo, maksimalna cena od 600 ~ime su ispuweni uslodinara, po{to samo tog vi za podno{ewe zahprvog dana vrednost akteva Beogradskoj berzi cija mo`e porasti 300 za prijem, odnosno posto. Nakon toga ukqu~ewe akcija vrednost akcija NIS-a NIS-a na berzansko mo`e varirati do plus tr`i{te.

Ipak, na po~etak 12, odnosno minus osam trgovawa akcijama procenata.

NIS-a }e se ~ekati Po~etna cena akcija NIS-a prvog dana na Ina~e, “Gaspromjo{ malo jer }e, po weft” je vlasnik 51 odBeogradskoj berzi bi}e kwigovodstvena planu Vlade Srbije, sto akcija NIS-a, Revrednost i ne}e prelaziti 200 dinara, publika Srbija 29,9 to biti mogu}e za petdok bi se tog dana mogla dosti}i naestak dana, odnosno procenata akcija, dok po~etkom septembra.

19,1 odsto akcija posemaksimalna cena od 600 dinara Od trenutka kada Beoduju biv{i i sada{wi gradska berza zaka`e zaposleni, kao i nekoprvo trgovawe, oko 4,8 miliona Da podsetimo, gra|ani Srbiliko pravnih i fizi~kih lica gra|ana, te zaposleni i biv{i je imaju paket od pet akcija koji su akcije NIS-a sticali zaposleni u NIS-u koji poseduNIS-a, ~ija je pojedina~na vanberzanski. Na osnovu onoga ju akcije ove kompanije mo}i }e vrednost 500 dinara, odnosno {to je ranije objavio Centralda trguju wima, da ih prodaju i ukupna 2.500 dinara. Koliko }e ni registar za hartije od vredkupuju. Vlasnici akcija NIS-a, akcije NIS-a vredeti pri pojanosti, u registar je upisano svoje akcije mogu prodati prevqivawu na Beogradskoj berzi, 163.060.400 akcija NIS-a, nomiko brokera, uz proviziju, ali i te{ko je re}i jer to zavisi od nalne vrednosti po 500 dinara na {alterima “Po{te Srbije”, ponude i tra`we. Me|utim, vepo deonici, u ukupnoj vrednosti pri ~emu se ne obra~unava pro}inski vlasnik NIS-a “Gaspood 81,53 milijarde dinara. vizija. romweft” obavezan je na to da D. Mla|enovi}

6

TRE]E DOBA

utorak17.avgust2010.

Bradi}ev konkurs za umetni~ke nacionalne penzije Ministarstvo kulture raspisalo je javni poziv za podno{ewe predloga za dodelu nacionalnih penzija, odnosno priznawa za vrhunski doprinos nacionalnoj i kulturi nacionalnih mawina. Rok za dostavqawe predloga je 31. avgust, a predloge mogu podneti umetni~ka i strukovna udru`ewa, ustanove kulture, naiconalni saveti mawina i druga pravna i fizi~ka lica.

Predlog za dodelu posebnog priznawa je na sajtu resornog Ministarstva.

Uz wega treba podneti overenu fotokopiju pravosna`nog re{ewa o penzionisawu, orginal uverewa o dr`avqanstvu kandidata, obrazlo`enu

ocenu za{to neko treba da dobije nacionalnu penziju, odnosno 50.000 dinara mese~no, koju daju umetni~ka i strukovna udru`ewa, profesionalnu biografiju i fotokopiju najzna~ajnijih priznawa.

Pravo na ovu mese~nu nov~anu nagradu mo`e ste}i umetnik, odnosno stru~wak u kulturi, za istra`ivawe, za{titu i kori{}ewe kulturnog nasle|a, za bibliote~ko-informacione delatnosti, kwige i kwi`evnost, muziku, likovne i primewene umetnosti, vizuelne umetnosti i arhitekturu, scensko stvarala{tvo, kinematografiju, umetni~ku fotografiju, nau~noistra`iva~ke i edukativne delatnosti u kulturi...

Vlada }e imenovati komisiju za utvr|ivawe predloga za dodelu priznawa umetnicima, a na osnovu wenog mi{qewa Ministarstvo kulture predlo`i}e akt o dodeli posebnih priznawa, a Cvetkovi}ev kabinet donosi re{ewe o dodeli posebnih priznawa u vidu do`ivotnog nov~anog primawa.

Kako je konkurs za dodelu nacionalni penzija raspisan tek sad, nije realno o~ekivati da }e pre kraja godine biti poznati oni koji }e ove godine dobiti nov~ano priznawe i pridru`iti se nosiocima ovog priznawa kojih je do „Seksi dama” ve} obezbedila mirnu starost sad oko 400.

SENIORSKA POSLA

Japanci proveravaju svoje stogodi{wake Australijska penzionerka Sju Oldham preplivala je kanal Lama{ i sa 64 godine sad je najstarija `ena kojoj je to uspela. Woj je od engleske do francsuke obale trebalo 17 sati i 31 minut plivawa. Pre ~etiri godine Lama{ je preplivala za 16 sati. Sju taj poduhvat namerava da poku{a jo{ najmawe jednom da prepliva. *** U Japanu iz dana u dan "nestaju" stogodi{waci. Naime, trenutno se ne zna gde je gotovo 200 gra|ana Japana starijih od 100 godina, mada se procewuje da }e taj broj biti ve}i po{to je potraga za najstarijima tek po~ela. Veliki broj nestalih najstarijih Japanaca pobudio je bojazan da wihovi ro|aci iskori{}avaju sistem socijalne za{tite tako {to ne prijavquju wihovu smrt i decenijama uzimaju wihove penzije. Potraga je pokrenuta po{to su zvani~nici grada Kobea, kada su do{li da posete Sogena Kotoa na wegov 111. ro|endan, na{li 30 godina stare mumificirane ostatke. Policija je pokrenula postupak protiv ro|aka zbog prevare jer je vlada pokojniku ispla}ivala penziju redovno, a otkad je umrla wegova supruga pre {est godina, pokojnik je zvani~no smatran udovcem, {to mu je donelo dodatnih 109.000 dolara i po tom osnovu. Deo novca je nedavno skinut s wegovog ra~una.

Lokalne vlasti {irom Japana dobile su nalog da se li~no sastanu s qudima starijim od 100 godina, kojih, po procenama, ima 40.000.

DNEVNIK

MORAJU LI PENZIONERI NA SVIM NAREDNIM IZBORIMA DA GLASAJU ISKQU^IVO ZA PUPS

Samo s Krkobabi}em nema neizvesnosti?

Penzioneri su u velikom i{~ekivawu. Jo{ uvek ne znaju ko }e i kad dobiti pomo} od 5.000 dinara, koji su zaposleni u javnom sektoru ve} davno potro{ili jer je dr`ava dala prvo wima a starije ostavila za jesen, kad }e se na dnevnom redu poslanika na}i novi zakon o penzijsko-invalidskom osigurawu. Ne znaju ni ho}e li predstoje}i dolazak delegacije MMF-a doneti, kao {to su neki ministri najavqivali, odmrzavawe penzija.

Predlog podele jednokratnih bonusa penzionerima s ni`im primawima sastavqa se u kabinetu vicepremijera Jovana Krkobabi}a i, po prvobitnim najavama, na wih }e mo}i da ra~unaju svi ~ija je penzija ispod 16.000 dinara. No, kona~ne potvrde o tome ho}e li taj kriterijum ostatiti ili }e se na}i neki nov modus nema jer ~ak i da je Krkobabi} napravio predlog, mora da ga odobri Vlade Srbije i, {to je najva`nije, za wegovu realizaciju se moraju na}i pare a wih trenutno nema. Ne zna~i da se iz nekog {teka ne}e izvaditi, ali da li }e to biti narednog meseca ili tek u oktobru, vide}e se.

Novca, po svoj prilici, nema ni da se ostvari `eqa ministra Mla|ana Dinki}a da MMF tokom skora{we sesije u Beogradu dozvoli odmrazavawe plata i penzija u posledwem tromese~ju ove godine. Skeptici da }e se to dogoditi nisu samo ekonomisti ve} i ministri, pa i premijer.

Ali ~ak i da i ovog puta Dinki} iza|e kao "pobednik", ne zna se koliko bi to pove}awe penzija bilo i koliko bi na kraju sve ko{talo gra|ane.

Ujediweni sindikati, koje nisu do sad uspeli da ujedine ni zakoni o radu ni izostanak op{teg kolektivnog ugovora, prete da }e, ve} u septebru, zapo~e-

ti {trajkove {irom Srbije zbog Vladinog predloga novog zakona o PIO. Nadle`ni na tu najavu ostaju nemi, a poslanici, koji }e dati kona~nu re~ o predlo`enim zakonskim re{ewima, koja }e znatno poo{triti uslove za odlazak u penziju i doneti zaostajawe primawa penzionera

Milan Krkobabi}

narednih godina, jo{ uvek od vrha stranaka nisu dobili instrukcije o "postupawu" glede penzionerske muke. Da se reforme moraju napraviti – moraju i tu dileme nema niti bilo ko mo`e re}i i garantovati da je postoje}e stawe odr`ivo i da, koliko ve} dogodine, ne}e biti novca ni za ovolike, a kamoli za ve}e penzije. Dakle, obra~un sindikata i poslanika oko penzione reforme tek sledi, a {anse da vladaju}a koalicija odustane od svog predloga, koji je, ina~e, pisala pod prisilom i kontrolom MMF-a, su male. Mogu}e su mawe izmene, ali na~in obra~una i pove}awe starosne granice – a to je najspornije za penzionere i sindikate – ne}e smeti da se dira.

Saterani u }o{ak u kojem su ve} godinama zbog malih prinadle`nosti od kojih `ivi ve}i deo od wih 1,6 miliona, penzio-

NA PROVERI RADNA SPOSOBNOST SVIH 360.000 PRAVIH I LA@NIH INVALIDSKIH PENZIONERA

Tezgarewe nesta{nih „bolesnika” Prethodnom reformom penzionog sirevidiraju sva re{ewa, mada je to velik stema drasti~no su poo{treni uslovi i skup posao. No, ni pare koje se svakog za odlazak u invalidsku penziju, jer su u meseca izdvajaju za korisnike invalidSrbiji mnogi "invalidi", koji su do reske penzije nisu male. {ewa do{li devedesetih godina i pre Da ne{to nije "u redu" s invalidskim toga, zdravi i pravi. Kako kod nas tepenzijama, svedo~i i sajt PIO o pro{ko prolazi ne{to "sredwe", invalidse~nom kori{}ewu penzija u 2009, po ske komisije te{ko daju odobrewe za odkome ivalidski penzioneri koriste lazak u penziju te se i ozbiqno bolesni svoje penzije du`e no oni koji su u penradnici vra}aju na posao zbog ocene da ziju oti{li "zdravi". Naime, po grafisu jo{ radno sposobni. kona PIO invalidski penzioneri `iTek kad se, kao nedavno, otkrije da ve prose~no 72 godine i penziju koriste ima i onih koji mogu kupiti invalidsku 17 godina – mu{karci odnosno 71 i 21 penziju, nadle`ni se prisete da je zagodinu – `ene. Starosni penzioniju kopravo ~etvrtina na{ih penzionera, od riste 16 godina – mu{karci odnosno 19 1,6 milion, oti{la u invalidsku penzi– `ene. ju i tu o~igledno Razdvajawe pranisu ~ista posla. Ako je neko godinama koristio vih od la`nih inU Srbiji ima oko validskih penzioinvalidsku penziju pa se 360.000 invalidnera je posao koji skih penzionera i naknadno utvrdi da je sposoban }e neko morati da ako ni{ta ne rase uradi. Nedavno za rad, ima li on obavezu da de, niko ih ne}e je u Somboru, Novrati sve {to je naprimao, ni kontrolisati. vom Sadu, Beograa ako to mora a nema novca, No, ako rade dodu, Kuli i Oxaci{ta onda biva datne poslove, rima, zbog uzimawa zikuju da bude mita od 3.000 do uhva}eni i im se penzija oduzme jer Za5.000 evra za davawe la`nih invalidkon o PIO predvi|a i da komisija proskih penzija, uhap{eno je 11 osoba, ali verava wihovo zdravstveno stawe jer daqa istraga mo`e pokazati da je to sainvalidska penzija podrazumeva da nisu mo kap onih koji su zloupotrebili svosposobni za rad. Prakti~no, to zna~i da je polo`aj i time napravili armiju inFond PIO "nesta{nog" invalidskog validskih penzionera kojima to pravo penzionera proverava tako {to ponovo ni na jedan zakoniti na~in ne pripada. procewuje wegovu radnu sposobnost i Koliko je va`no da se la`nim invalidtad ona mo`e biti ili potvr|ena ili skim penzionerima – a tvrdi se da je progla{en wen gubitak, a ranije re{esvaka {esta invalidska penzija sumwiwe poni{teno. Ali {ta daqe? Jer, ako va – stane na put, govori i ~iwenica da je neko godinama koristio invalidsku Fond PIO iz buxeta dobija 213 milipenziju pa se naknadno utvrdi da je spojardi dinara, ili dve milijarde evra gosoban za rad, ima li obavezu da vrati sve di{we. Kad bi se ukinule invalidske ono {to je naprimao, a ako to mora a nepenzije onima koji su do wih do{li nema novca, {ta onda biva? zakonito, dotacije iz buxeta bi bile No, nakon hap{ewa lekara i zaposlemawe, a taj novac bi se mogao iskoristinih u Fondu PIO osumwi~enih za izdati za ne{to drugo ili pak za ve}e penzivawe re{ewa o penzionisawu la`nim je onima koji do wih dolaze rade}i pun invalidima nadvila se sumwa nad sve radni sta`. Jer, veliki deo onih koji su invalidske penzionere, mada je veliki odradili 40 ili 35 godina sta`a na kradeo wih dobio ovu prinadle`nost jer je ju radnog veka imaju istu penziju kao i zaista bolestan i nesposoban za rad. Jeoni koji su oti{li u invalidsku penzidino {to mo`e ubla`iti sumwu je da se ju s dve decenije rada.

Q. M.

neri su izra~unali da su za protekle dve godine, koliko je penzija zamrznuta, izgubili pet redovnih pove}awa koja bi donela barem za 20 posto ve}e penzije nego {to su bile oktobra 2008.

Isti ti koji su morali doneti odluku da se penzije zbog ekonomske krize oktobra 2008. zamrznu, i ostanu iste 2009. i 2010, sada tvrde da penzije ne}e padati dok su oni u Vladi.

Dakle, penzionerima }e biti dobro jo{ dve godine.

Ako ne bude vanrednih izbora.

Naime, potpredsednik Partije ujediwenih penzionera Srbije Milan Krkobabi} ovih dana poru~uje da penzije ne}e padati dok su oni u Vladi, a kada ne budu, ne mo`e ni{ta da garantuje!

– Mi u~estvujemo u dogovoru do 2012, odnosno dok je ove Vlade. To je vrlo bitno i do tad ne}e biti pada penzija. Posle }e nova vlada

Dakle, samo PUPS penzionere, kako sada{we tako i budu}e, spasava. Ukoliko, pak, kojim slu~ajem ova partija ne dobije vi{e od 100.000 glasova, koliko ima sada, onda kuku i lele za najstarije. Kako se niko od koalicionih partnera iz vladaju}e koalicije nije oglasio i demantovao Krkobabi}a da se penzione reforme moraju napraviti kako bi se odr`ao ceo penzioni sistem a ne da bi oni ovakvim porukama prikupqali glasove, proizlazi da sve {to je Krkobabi} mla|i rekao jeste tako. Jer, kad se malo boqe pro~ita predlog zakona o PIO, koji je Vlada Srbije usvojila i poslala u Skup{tinu, vidi se zaista da on nudi dobra re{ewa samo do 2012, a nakon toga penzije }e se uskla|ivati samo s rastom tro{kova `ivota, {to }e neminovno doneti wihov pad, odnosno zaostajawe za prose~nom platom. Kada je ve} `eqa PUPS-a preto~ena u zakonski predlog a wegov potpredsednik se ne libi da javno prizna da sve od wih i samo wih zavisi, penzionerima ne preostaje ni{ta drugo nego da triput odmere za koga

Bez nas potop – Penzije }e pratiti rast plata u javnom sektoru i tako }e biti dok je PUPS u Vladi. Ako plate porastu deset posto, toliko }e i penzije. Na~inom usla|ivawa se ne bavimo, niti }emo. Pitawe je {ta }e biti posle 2012. Umesto 100.000 glasova ima}emo 500.000 i praviti novi dogovor s novom vladaju}om ve}inom i opet }e penzije pratiti plate. Ako tad ne budemo u Vladi i ne budemo imali 500.000 glasova, onda }e ovi ili oni, ni~iji sindikati, praviti kombinacije o padu penzija – ka`e Krkobabi} junior. praviti novi dogovor. Ako mi budemo u woj i tad }e dogovor biti isti. Ako ne budemo, eto brige za sada{we i za budu}e penzionere, sindikate i sve ostale. Neka dobro rasmisle o tome za koga }e da glasaju 2012. – rekao je Krkobabi}.

}e na narednim izborima glasati. Za one koji su "sigurni" – jer PUPS tvrdi da to jeste – ili za one koji }e naslediti praznu penzionu kasu i ne}e imati ~ime da ispla}uju penziju.

Q. Male{evi}

KAKO DOKTOR KA@E

Toplota i kivi le~e gr~eve Listovi i stopala naj~e{}e su zahva}eni gr~evima, koji su kod starijih osoba u~estali. Re|i su u drugim delovima tela, kao {to su ruke ili {ake. To su nesvesna, bolna i iznenadna stezawa jednog ili vi{e mi{i}a, ~iji je uzrok skupqawe ili mawak mle~ne kiseline. Gr~evi se mogu javiti pri pove}anom radu

{qewe da hodawe i skakutawe mo`e pomo}i kod gr~eva u listovima jer to samo poja~ava i ina~e sna`an bol. Boqe je sesti na pod ili drugu ravnu povr{inu, ispru`iti nogu, a prste na nozi sna`no povu}i prema sebi.

U tom polo`aju vaqa ustrajati nekoliko minuta dok se mi{i}i ne opuste i bol ne smiri. Gr~evi

mi{i}a, recimo dugom hodawu, ali i tokom odmora, kad se dugo sedi savijenih nogu. Mnoge osobe u tre}em `ivotnom dobu se `ale na to da ih gr~avi "hvataju" i tokom no}i ili ujutru kad se prote`u posle spavawa.

Lekari su ustanovili da toplota poma`e kod gr~eva jer {iri krvne sudove i popravqa snabdevenost mi{i}a krvqu i kiseonikom. Isti efekat posti`e se i masirawem mesta zahva}enog gr~em. Pogre{no je mi-

se mogu javiti i u toku dugotrajnog plivawa, ali nije ono razlog wihovog nastanka ve} hladna voda koja ste`e krvne sudove i mi{i}e. Zato treba prekinuti plivawe, iza}i iz vode, a noge zagrejati toplom vodom.

I ishrana mo`e pomo}i. Vaqa jesti dosta vo}a i povr}a koji }e telo snabdeti vitaminima i mineralima solima, a wima su najbogatije banane, kajsije, su{eno vo}e, kivi, paradajz...

J. Barbuzan

[UM U KOMUNIKACIJI NAPRAVIO GU@VU PRED PO[TOM

Zbog poreskog izve{taja red u „rerni” Ispred Glavne novosadske po{te ju~e je bio red koji se od prepodnevnih ~asova protezao do ulice, zbog podizawa poreskog izve{taja na imovinu. Novosa|ani su dobili po{tom izve{taj o preporu~enoj po{iqci u subotu 14. avgusta, koju su trebali da podignu u roku od pet dana, ali po{tar mnogima nije dostavio li~no, pa su se morali uputiti

na {alter. U redu je vladala nervoza zbog na~ina na koji su dobili po{iqku i zbog neizbe`nog ~ekawa ispred po{te.

- Po{iqka nam nije uru~ena li~no, kako to treba da bude, nego nam je ostavqena u sandu~etu i sad ~ekamo na plus 30 stepeni na ulici – tvrdila je penzionerka Jelena Bo{kov i dodala da nema nikakve organizaci-

je, a gra|ani moraju da urade kako im nalo`e. U Po{ti ka`u da je po{iqka ra|ena u subotu upravo zbog pretpostavke da su sugra|ani kod ku}e i da bi im se uru~ila li~no. Isto tako, rade dva {altera, a otvori}e jo{ jedan kako bi procedura i{la br`e.

Po{iqku je mogu}e podi}i i u po{tanskim jedinicama na Klisi i na Novom nasequ.

I. Dragi}

Novosadska utorak17.avgust2010.

I trafo–stanica dobila noge {oj toplani na Mi{eluku je, naravno, gradska imovina. O kra|i i tome da se Toplana zbog we obratila policiji ipak je trebalo javiti javnosti, kao i onda kada je re{eno da se oprema sa Mi{eluka preseli u skladi{ta Novosadaske toplane.

A lopovi su se svojevremeno se toliko se ostrvili da su uspeli da odnesu ~ak i trafostanicu sa postrojewa na Mi{eluku. Dakle, tek posle brujawa medija o velikoj kra|i dobili smo saop{tewe... i za sada ni{ta vi{e.

Z. Deli}

Nose ba{tenski otpad Radnici “^isto}e” danas odnose ba{tenski otpad sa Klise, Klisanskog brega i iz Koviqa. Sutra je na redu Futog, a u ~etvrtak Veternik.

Spakovan otpad iz ba{ti treba izneti pred ku}u do {est sati.

I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 sati sportski centar “Mladost”, Jovana Du~i}a bb. ^ortanovci: od 8.30 do 13 vikend naseqe Kara{, od 8.30 do 13.30 deo vi-

kend naseqa Kraqev breg. Bano{tor: od 8.30 do 13 vikend naseqa od Bano{tora do Suseka, Susek, Svilo{, Grabovo i Lug.

[angaj bez vode Bez vode }e danas od 8 do 12 ~asova biti Kara|or|eva ulica, od Partizanske ulice do Ulice Koste [okice. Naseqe [angaj ne}e imati vodu od 8 do 11 sati.

S. K.

V REMEPLOV

Pivo samo za duboke yepove Vlasnici novosadskih kafana i kr~mi odlu~ili su 17. avgusta 1936. da postupe isto kao beogradski gostioni~ari koji su otkazali poruxbine piva od ve-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Da nije bilo novinara i medija, javnost mo`da ne bi saznala da je Novosadska toplana pokradena i da zbog toga vi{e ne postoji postrojewe na Mi{eluku. [teta koju su lopovi napravili Novosadskoj toplani je procewena na oko 2,3 miliona dinara; odneli su sirovine kojima je mesto na otpadu i ne{to od ure|aja.

Ostalo je potom Toplana smestila na sigurno u svoje magacine.

Postavqa se pitawe za{to o svemu tome Toplana odmah nije obavestila javnost, jer to {to su lopovi pokrali u biv-

Foto: N. Stojanovi}

likih proizvo|a~a. Udru`ewe gostioni~ara odgovorilo je tako na iznenadno poskupqewe piva u vreme kada se ono najvi{e tro{i. Zbog toga je promet u kafanama naglo opao, jer narod jednostavno nije imao dovoqno novca.

Takozvani pivarski kartel nije se upla{io, jer se znalo da neko ipak ima novca! Na primer, u novosadskim restoranima "Kraqica Marija", "Kod [tolca", "Bela la|a" i "Park", pivo se i daqe to~ilo kao ranije, po{to su to bili lokali za "finiju publiku", onu sa dubqim xepovima. Cene piva su ostale visoke, a pio ga je ko je mogao da ga plati.

N. C.

NOVOSADSKOM PREDUZE]U NANETA [TETA OD 2,3 MILIONA DINARA

Toplanu na Mi{eluku ugasili lopovi Policijska ispostava u Petrovaradinu u sastavu novosadske Policijskoj uprave vratila je sve predmete ukradene u periodu juli - avgust ( 31. jul i 1. avgust) Novosadskoj toplani posle podnetih sedam od{tetnih zahteva, ka`e se u saop{tewu policije, a po{to su mediji otkrili da postrojewe Toplane na Mi{eluku vi{e ne postoji zbog kra|e. U saop{tewu policije navodi se da su od po~etka godine od Toplane dobili osam od{tetnih zahteva povodom kra|e na postrojewu na Mi{eluku i to jedan u martu i sedam 31. jula i 1. avgusta.

Policija je rasvetlila sva navedena krivi~na dela, identifikovala i podnela krivi~ne prijave protiv 20 lica, osumwi~enih za krivi~na dela kra|e

lo na ovoj lokaciji smatra se otpadom koji nije upotrebqiv za daqu obradu", ka`e se na kraju.

Objekat Toplane na Mi{eluku u neposrednoj blizini zgrade nekada{we Televizije Novi Sad poru{ene tokom NATO bombardovawa sada predstavqa ruglo. Okolina je u velikoj travi, sve je razru{eno i ima puno otpada.U jednom delu podignuta je i metalna ograda, ima i kapija s dva katancem, ali s ~ela zgrade nije ogra|eno.Portiri, koje smo zatekli ka`u da od pre table, dva motora diktir pumpe od 5 kv , motor pumpe za dizawe pritiska vode, upu{ta~ motora pumpe, bakarni {inski razvod, unutra{wi razvod od ormara pumparnice, dva motora pumpi, energetksi ormar za napajawe

Policija saop{tila da je od po~etka godine od Toplane dobila osam od{tetnih zahteva povodom kra|e na postrojewu i da je podnela 20 krivi~nih prijava. Preno{ewem svih upotrebqivih ma{inskih, elektro i mernoregulacionih elemenata do 9. juna zavr{en prenos Toplane Mi{eluk u magacine Novosadske toplane ili te{ke kra|e, navodi se u policijskom saop{tewu. Ju~e nismo mogli da saznamo o kojim se licima radi.

I Novosadska toplana se ju~e oglasila saop{tewem u kojem se ka`e da je firma dva puta pokradena. Prvi put je pokradena u martu kada je preduze}e o{te}eno za oko dva miliona dinara.

Tada je odneta trafo stanica, elektri~ni kablovi, prikqu~ne

kotlarnice i fasadni gasni ormar.

U drugoj kra|i, ~ija je {teta oko 300.000 dinara odnete su sekundarne sirovine, {to je Toplani vra}eno. U saop{tewu te gradske firme ka`e se da su sirovine prodali kao otpad preduze}u s kojim imaju ugovor o otkupu metalnog otpada. "[to se ti~e svih upotrebqivih ma{inskih, elektro i

mernoregulacionih elemenata 9. juna je zavr{eno preno{ewe Toplane Mi{eluk u magacine Novosadske toplane i u ostale toplane o ~emu postoji detaqna dokumentacija. Sve {to je osta-

pet dana ~uvaju ponovo zgradu Televizije, posle pauze od skoro godinu dana. Anga`ovala ih je, vele, Televizija, pla{e}i se da neko ne pogine, jer lopovi odnose armaturu.

Z. Deli}

Kratka oluja, mala {teta

Foto: F. Baki}

Kratka letwa oluja bila je dovoqna da ju~e unekoliko proredi “{umski fond” grada oboriv{i jedno stablo na prakingu kod Spensa i jednu pove}u granu preko puta biv{e kasarne u Futo{koj ulici. Kratkotrajni pqusak bio je `estok,

ali ne i dovoqan da napravi ve}e pote{ko}e gradskom saobra}aju. Sude}i po meteorolozima, pred nama je jo{ nekoliko ovakvih izliva besa ovog leta, ali, po svemu sude}i, vreme se smiruje, a jesen polako sti`e.

S. K.

Promocija sporta na [trandu Klub ameri~kog fudbala "Djuks" svakodnevno od 16 do 20 sati, do 22. avgusta, organizuje na [trandu prezentaciju razli~itih sportova mladima uzrasta od pet do 24 godine, i danas }e biti prezentovana gimnastika. Tokom akcije "Tata, mama-hajde da se bavimo sportom", u narednim danima, bi}e predstavqene borila~ke ve{tine, parkur, spin poi, odbojka na pesku, brazilski xiu xicu i ameri~ki fudbal.

S. T.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

OD TRI HIQADE PREGLEDANIH NA [TRANDU POLOVINA BOLESNA

Dijabetes hara gradom

Foto: Z. Deli}

POSLE KRA\E VI[E DESETINA VAZA I SVE]WAKA U KOLUMBARIJUMU

Lopovi o{tetili, „Lisje” obnavqa Pogrebno preduze}e"Lisje" o svom tro{ku stavi}e sve}wake i vaze na plo~ama koje pokrivaju kasete sa urnom na Gradskom grobqu, rekao je direktor ove gradske firme Srboqub Bubwevi}em, po{to su ih nepoznati po~inioci nedavno pokrali.

Ju~e smo na licu mesta videli radnika "Lisja"koji je odmeravao kako da odradi posao. ^uvari na grobqu rekli su da vandali svakodnevno obilaze grobqe i da vrlo

uhvate po~inioca i spre~e ga u ne~asnoj raboti.

U posledwem naletu lopova o{te}eno je oko 70 plo~a, na nekima je odneta vaza od mesinga, a na drugima sve}awak, ili i jedno i drugo. Ranije je bilo nagove{taja da bi u spre~avawu sve ~e{}ih kra|a na grobqima re{ewe bilo u postavqawu video nadzora. Razgovaralo se da se video nadzor postavi prvo oko kolumbarijuma, kapele, zgrada i radionica firme, a kasni-

Ranije je bilo nagove{taja da bi u spre~avawu sve ~e{}ih kra|a na grobqima re{ewe bilo u postavqawu video nadzora ~esto prave {tetu i na nadgrobnim spomenicima, nose}i vaze i biste. Kako su ju~e rekli, veliku povr{inu od oko stotinu hektara ne mogu neprekidno da dr`e na oku, mada ima slu~ajeva i da {etaju}i po grobqu na licu mesta

je da se kamerama pokriju i ostali delovi Gradskog grobqa. Prema re~ima {efa Slu`be za personalne poslove, ina~e diplomiranog kriminologa Bore Kuti}a, invesiticija je zastala verovatno zbog nedostatka novca.

Z. Deli}

USKORO OPET OBUKA GRA\ANA U PRU@AWU PRVE POMO]I

Novosa|ani u~e da o`ive srce

Gradska uprava za zdravstvo i Zavod za hitnu medicinsku pomo} Novi Sad i ove jeseni }e nastaviti projekat "Moje srce u tvojim rukama".

U okviru wega, Novosa|ani imaju priliku da predlo`e osobu iz svog okru`ewa, ~lana porodice, kom{iju ili prijateqa, koja }e zavr{iti besplatnu obuku o davawu prve pomo}i u Zavodu za hitnu medicinsku pomo}.

Odabrani polaznici }e na taj na~in ovladati tehnike prve pomo}i u slu~aju akutnog zastoja srca, kako bi bili spremni da pomognu dok ne stigne ekipa Hitne pomo}i. Ciq ove akcije jeste smawewe stope smrtnosti, pove}awe nivoa zdravstvene kulture stanovni{tva, kao i podizawe nivoa svesti ~lanova zajednice za odgovornost prema pojedincu.

- Ova obuka traje ve} blizu dve godine, a do sada je bilo dosta za-

interesovanih. Gra|ane obu~avaju instruktori Zavoda za hitnu medicinsku pomo} i u~e ih kako da ovladaju postupcima prve pomo}i u slu~aju akutnog sr~anog zastoja, koji do dolaska ekipe Hitne pomo}i mogu da spasu `ivot – obja{wava za na{ list direktor zavoda dr Nenad Aracki.

Prema wegovim re~ima, obuka traje tri sata, a odvija se u Zavodu za hitnu medicinsku pomo} u Vr{a~koj 28 i besplatna je.

- Osoba koja je poha|ala kurs ume da prepozna simptome akutnog sr~anog zastoja, zna da postavi bolesnu osobu u odgovaraju}i polo`aj i bez panike ume da primeni postupke masa`e srca i ve{ta~kog disawa do dolaska ekipe hitne pomo}i – isti~e Aracki.

Zainteresovani u Zavodu mogu da dobiju i formulare vezane za projekat.

Q. Nato{evi}

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK” SVOJIM ^ITAOCIMA POKLAWA KWIGE

„Careva deca” Wujorka

Izdava~ka ku}a "Mono i Mawana", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana Kler Mesud "Careva deca".

Kako izgleda `ivot iz zatvorenih vrata luksuznih apartmana, glamuroznih proslava i porodi~nih ru~kova elite grada Wujorka, pro~itajte u ovom romanu.

Prijateqstvo Marine, Danijele i Xulijana otpo~elo je jo{ za vreme studija na presti`nim kolexu. Svo troje gaje istu ambiciju - da uskoro urade ne{to veoma zna~ajno za ~ove~anstvo i nadma{e svog velikog idola Marija Tvejta, Marininog oca, ~uvenog novinara. Ali kako odrastaju i pribli`avaju se pragu tridesete, shvataju da nisu ba{ postigli ono {to su hteli. Dve osobe pot-

puno }e izmeniti tok `ivota ovih qudi.

Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan", otvorenoj u tr`nom centru "Merkator", u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima.

A. V.

Od tri hiqade Novosa|ana koji su pregledali svoje zdravstveno stawe na [trandu, kod vi{e od polovine prona|ene su izuzetno visoke vrednosti {e}era u krvi, a mnogi od wih to nisu znali, pokazuju rezultari Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti grada Novog Sada. Oni su minulog vikenda na [trandu sproveli veliku akciju pod sloganom "Ja sam fit - a ti? - Funkcioni{em dobro, izgledam dobro, ose}am se dobro!" Predsednik Dru{tva Radivoj Mra~evi} istakao je da je posebno alarmantan podatak da su u ovoj akciji otkrili izuzetno visoke vrednosti nivoa {e}era u krvi kod

tridesetoro mladih od 18 do 25 godina, a da do sada za to nisu znali.

- Svima kojima su prona|ene visoke vrednosti {e}era u krvi pozvani su da posete Savetovali{te za dijabetes Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti grada Novog Sada u Radni~koj 51. To mogu svakog utorka od 14 do 18 ~asova i petka od 9 do 13 ~asova, gde su im na raspolagawu sve besplatne usluge uz prisustvo doktora dijabetologa-internista – istakao je Mra~evi}.

Sem toga, vi{e od 20 aktivista Dru{tva podelilo je nekoliko hiqada flajera svim poetiocima [tranda s in-

formacijom o dijabetesu, bolesti koja je postala epidemija u celom svetu, a Novi Sad i

Vojvodina spadaju po broju obolelih me|u prvima u svetu.

Q. Na.

„ALEKSANDAR GRUPA” OBE]ALA USEQEWE U „PARK SITI” DO NOVEMBRA

I kupci i gra|evinci bi}e namireni Stambeno poslovni kompleks “Park sisti” na Limanu 3 bi}e zavr{en u novembru, najavio je ju~e vlasnik “Aleksandar grupe” Vojislav Gaji} na radnom sastanku koji odr`ao sa izvo|a~ima radova, nakon {to je wegovo preduze}e pro{le nedeqe preuzelo “Vondel kapital”; prvobitnog investitora radova vrednih oko 45 miliona evra. Gaji} je najavio da }e ra~un “Vondel kapitala” biti odblokiran ove nedeqe, a da }e izvo|a~i radova, kojima se duguje oko pet miliona evra, biti ispla}eni kada svoja potra`ivawa opravdaju dokumentacijom.

- Na{ prvi ciq jeste da kupci dobiju stanove, a zatim i da izvo|a~i budu ispla}eni. Cena

do sada prodavanih stanova u “Park sitiju” bila je nerealno niska, zgrade su kvalitetno izgra|ene i cena stanova mora da bude tr`i{na. Tro{kovi izgradwe jesu veliki zbog kvalitetne gradwe, ali su delom i nepotrebni, uglavnom zbog neiskustva onih koji su vodili projekat – izjavio je Gaji}, koji je na radnom sastanku sa predstavnicima svih firmi koje izvode radove pozvao sve kooperante da ve} danas po~nu da rade.

On je tako|e naveo da se ne nada nekom profitu i da je preuzeo “Vondel” i wegove dugove iz “hri{}anskih pobuda”, ali i iz ube|ewa da bi bilo izuzetno lo{e po grad da ovakav kompleks ne bude zavr{en.

Foto: S. [u{wevi}

Novi direktor “Vondel kapitala” od ju~e je Zoran ]ulum, dosada{wi direktor “Aleksandar gradwe”, dok je nadzor vra}en preduze}u “Mejs”. Kompleks zgrada sa preko 60.000 metara kvadrat-

400 gara`nih mesta. Pojedini stanovi, ~iji kvadrat je stajao i do 2.200 evra, imaju svoje bazene, opremqeni su „nevidqivim“ klimama, a liftovi vode direktno u stanove i kre}u se tri metra u sekundi, dok se

Tro{kovi izgradwe „Park sitija” jesu veliki zbog kvalitetne gradwe, ali su delom i nepotrebni, uglavnom zbog neiskustva onih koji su vodili projekat (Vojislav Gaji})

Foto: A. Erski

^ITAOCI PI[U SMS

nih, simboli~no nazvan „Park siti“, ima 280 stanova i luksuznih apartmana povr{ine od 30 do 420 metara kvadratnih, kao i podzemnu gara`u sa oko

osvetqewe programira. Zemqi{te na ovoj parceli je zakupqeno na 80 godina, po ceni od oko 500 miliona dinara.

S. K.

065/47-66-452 & 063/366-977

„Zatvor” za negovawe rariteta Sve ~e{}e se u medijima govori o tome, kako su nam zatvori pretrpani, da treba graditi nove, da osu|enike za lak{a krivi~na dela treba staviti u ku}ni pritvor sa elektronskom narukvicom... Pobogu qudi, ~emu sve to?! Evo ja imam boqe re{ewe! Polaze}i od ~iwenice, da je u ovoj dr`avi sve mawe ~estitog i po{tenog sveta, krajwe je vreme da se uspopstavi ministarstvo za za{titu i negovawe rariteta, a sve te dragocene qude staviti u nekakav trezor, iza re{etaka, kako bi bili za{ti}eni od ne~asne ve}ine.

063/1050... *** “Frikom” pla}ao 15.000 uli~nu prodaju, a na kraju svakom odbio 8.000. Kao zbog ki{e koje nije bilo. Ispada da je padala 16 dana. Sramota.

063/7244... *** Sramota za Kamenicu, ode Radovanovi}, ode disciplina, dostojanstvo itd. Jutros od 6 ~asova ~ekamo da doktor proradi, ve} je 13 ~asova, a wega nema; samo ^awi radi. Za{to? Proverite jer ovo vodi ponovo na sto.

O~ajni pacijenti.

064/2491... *** Redak primer profesionalnosti i obzira prema mu{teri-

ji, koji je pokazala g|a Goca Stoj~evi}, {efica prodavnice keramike "KRISTAL", kao i fabrika "ZORKA" iz [apca, proizvo|a~ i snabdeva~ plo~icama u vlasni{tvu francuske firme, zavre|uju da se javno pohvale. Besprekor-

no, bespogovorno, izuzetno qubazno i u potpunosti sam, kao kupac, obe{te}en nakon ulo`ene reklamacije. Svaka ~ast!

064/3810... *** Petak 13. avgust, bus broj 895, linija 5, u 22.35 ~asova stariji prosed voza~ vozi reli po gradu i glasno slu{a radio; i nije mu prvi put. Vaqda }e {efovi reagovati.

065/6402... *** Do kada je otvoren taj prelazni rok?! @utac 064/4615... *** Svaka ~ast voza~ima GSP, ali kad voza~ vidi putnika da ide, a ne stane na stanici treba mu dati otkaz!

065/6402... *** Za 063/581... Vlasnici pasa, po~nite da skupqate izmet iza svojih pasa! Zgro`eni ste ne~ijom monstruozno{}u, a ne vidite sopstveni skorojevi}ki prostakluk!

064/6838... *** Ne mogu da verujem da u va{em ~lanku od 14. avgusta na strani 9 pi{ete kako u gradu operi{e 10 xeparo{a. Pa da ih je i 20, zar je ova na{a poli-

cija toliko kilava, a sa wom i na{i pravosudni organi, da nisu sposobni da pohvataju i sklone sa ulica te bitange i da nas oslobode te napasti. Na kraju krajeva, to im je posao, pa neka ga i rade kako treba.

062/8583... *** Zaista suludo i surovo deluje ova otima~ina koju prema preduzetnicima sprovodi Sokoj, treba tome stati na put!!

064/0400... *** Na nasipu od brodogradili{ta prema Kamewaru raste ambrozija koja samo {to nije procvetala. Da li radnici koji trenutno ure|uju nasip sa dunavske strane, mogu i sa druge strane da skinu sloj nasipa pa da tako kona~no uni{te ambroziju?

065/5037... *** Koliko puta da upozorim Lisje i saobra}ajce na jedan bezobrazluk koji se godinama ne re{ava? Nedeqa 15. avgust, 10 ~asova Alma{ko grobqe. Na desetak obele`enih parkirali{ta smestio se veliki autobus OZLEM Crnog, tablica PG AG 098. Posetioci parkiraju na travwaku ili u pra{ini jer nemaju gde. Vi{e ne}u upozoravati jer vidim da ne vredi!

064/6647...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] U STARIM I NOVIM LEDINCIMA

Kanalizacija i vodovod prva potreba Gradona~elnik Igor Pavli~i} obi{ao je ju~e Nove i Stare Ledince u kojima se u prethodnom periodu dosta ulagalao. U pomenutim mestima sre|ivani su putevi, izgra|eni novi parkinzi, ure|en je centralni plato, a ovom prilikom Pavli~i} je razgovarao sa gra|anima kako bi se informisao o uslovima `ivota u ovim prigradskim naseqima.

- U Ledince smo do{li kako bi razgovarali sa gra|anima jer smo najavili da }emo obilaziti sva prigradska naseqa, pa smo tako krenuli i na sremsku stranu.

Problemi Ledin~ana su isti kao i u drugim delovima grada, ali `elimo da ~ujemo da li ima nekih specifi~nosti i {ta mo`emo da uradimo. Naravno, `elimo da vidimo i kako je odra|en posao u ovom mestu. Ovde je najve}i problem kanalizacija i vodovod, kao i neasfaltirane ulice koje

U prethodnom periodu sre|ivani putevi, izgra|eni novi parkinzi, ure|en centralni plato

su posute tucanikom. Najpre smo sa tucanikom sredili desetak ulica, a vi{egodi{we probleme sa vodom sada re{avamo u dogovoru sa Zavodom za izgradwu grada i "Vodovodom i kanalizacijom rekao je Pavli~i}.

On je dodao da je za Ledince ali i za sva prigradska naseqa izdvojen dodatni novac iz buxeta grada, da }e se uraditi projekti kanalizacije i ako sve bude i{lo kako treba, do kraja godine ti projekti bi trebalo da budu gotovi. Slede}e godine }e u dogovoru sa Ledin~anima i Mesnom zajednicom biti sazvati zbor gra|ana na kome bi trebalo da se vidi da li postoji interesovawe za sufinansirawe gradwe vodovoda jer je, kako se moglo ~uti, taj projekat najva`niji za ovo mesto.

B. Markovi} Foto: R. Hayi}

JO[ NIJEDNA PONUDA NIJE STIGLA U „POSLOVNI PROSTOR”

Brdo papira za obnovu fasada Preduze}e "Poslovni prostor" pro{le nedeqe je raspisao konkurs za obnovu fasada na stambenim zgradama, a kako saznajemo, ni jedna ponuda od stanara jo{ nije stigla. Razlog tome nisu lewi sugra|ani a kako ka`e direktor tog preduze}a Marko Cvijan, ponude jo{ nisu po~ele da sti`u, jer predsednici skup{tina stanara moraju da pribave debelu dokumentaciju, za koju je potrebno dosta vremena.

- Zato je konkurs i otvoren 30 dana.

Novosa|ani koji budu `eleli da im se rekonstrukcija i odr`avawe fasade su-

finansira prvo moraju da donesu odluku na skup{tini stanara o tome, zatim da popune obrasce koje podi`u kod nas, da pripreme tehni~ku dokumentaciju u kojoj moraju da imaju i crte` objekta, moraju da na|u izvo|a~a radova s ponudom i cenom – obja{wava Cvijan i dodaje da to nije ni malo lak posao.

U pravilniku koji je sastavio Upravni odbor "Poslovnog prostora" na}i }e se kriterijumi koje objekti moraju da ispuwavaju da bi dobili nov~anu pomo} grada za obnovu fasada, a na osnovu toga }e se i odlu~ivati koje skup{tine sta-

nara ispuwavaju uslove a koje ne. Podse}amo, pravilnik je utvrdio da nov~ano u~e{}e gradske uprave u rekonstrukciji mogu da dobiju samo zgrade koje imaju lokale "Poslovnog prostora". Razlog je {to Grad ne mo`e da ula`e novac u obnovu privatne svojine. Tako|e, jedan od glavnih kriterijuma bi}e i to koliko je odre|ena fasada opasna po bezbednost prolaznika. Za obnovu je izdvojeno 15 miliona dinara iz gradskog buxeta, umesto 25 miliona, kako je to po~etkom godine najavqeno.

Q. Na.

KO[ARKA[KI KAMP „I CAME TO PLAY” NA LETENKI OKUPIO JUNIORE I JUNIORKE S PROSTORA BIV[E SFRJ

Mladost spojena loptom i igrom

Danas se zavr{ava ko{arka{ki kamp za mlade sa eksjugoslovenskih prostora koji je kao deo edukativnog programa “ I Came to Play” tokom prethodnih deset dana u sportskom centru “Letenka” na Fru{koj gori tre}i put realizovala Sportsko humanitarna organizacija “Play”.

U `ivotu samo fer igra~i zaslu`uju po{tovawe i slu`e kao primer zajednici, kazala ambasadorka SAD Meri Vorlik Dan pred raspu{tawe kampa stotinak devoj~ica i de~aka iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH i Makedonije posetili su ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Be-

ogradu Meri Vorlik, predstavnici ambasada Slovenije i Hrvatske, zamenik Ministra za sport i omladinu Goran Kreclovi} i zamenik gradona~elnika Novog Sada Sa{a Igi} ~ije institucije su svaka na svoj na~in ove i prethodne dve godine pomagale wegovo odr`avawe.

Prema re~ima direktora organizacije "Plej" Mihajla Deli}a kamp na Letenci jedinstven je u regionu jer za razliku od sli~nih letwih {kola nije iskqu~ivo posve}en sportu ve} je i edukativno – humanitarnog karaktera.

utorak17.avgust2010.

9

NA OSNOVU PREPORUKE GRADONA^ELNIKA

Besplatne karte deci iz brojnih porodica Na osnovu preporuke gradona~elnika Igora Pavli~i}a i Odluke Upravnog odbora Javnog gradskog saobra}ajnog preduze}a, deca iz porodica sa troje i vi{e dece i u ovoj {kolskoj godini ostvari}e pravo na besplatne karte u gradskim i prigradskim autobusima. Ovom odlukom su obuhva}ena deca iz porodica sa troje i vi{e dece do 18 godina starosti koja imaju prebivali{te u Novom Sadu i na redovnom {kolovawu su u osnovnoj i sredwoj {koli, kao i deca iz porodica koja su raseqena sa Kosova i Metohije, a imaju boravi{te na teritoriji Novog Sada.

Obrazac zahteva za besplatne karte mo`e se preuzeti u {alter sali Gradske ku}e na Trg slobode broj 1, kao i na internet prezentaciji grada www.novisad.rs .Uz obrazac potrebno je prilo`iti fotokopiju li~ne karte - raseqeni~ke legitimacije za roditeqe, fotokopiju izvoda iz mati~ne kwige ro|enih za svu decu u porodici, a za

punoletnu decu fotokopiju li~ne karte - raseqeni~ke legitimacije, fotokopiju obrasca GSP-a overenog u {koli. Za decu koja su ostvarila pravo na besplatan prevoz u predhodnoj {kolskoj godini, treba doneti samo overenu fotokopiju obrasca iz GSP-a.

Zahtev za ostvarivawe besplatne karte za prevoz dece iz porodica sa troje i vi{e dece za 2010. godinu predaje se u {alter sali Gradske ku}e. Potom }e Gradska uprava za socijalnu i de~iju za{titu, utvrditi da li podnosioci zahtea ispuwavaju uslova za dobijawe besplatne karte ( da je porodica sa troje i vi{e dece prijavqena na istoj adresi ) proslediti spiskove u JGSP "Novi Sad" u roku od 3 dana od dana prijema zahteva, radi izrade besplatnih karata. Dodatne informacije mogu se dobiti u Gradskoj upravi za socijalnu i de~iju za{titu, koja se nalazi u Ulici @arka Zrewanina 2. ili na telefon 488 2 836.

N. V.

Foto: N. Stojanovi}

\ACI VE] STAJU U RED

Pokazna karta i markica u paketu Bilo daleko, do{lo blizu...

Jo{ dve nedeqe i eto {kole. Na {alterima GSP po~eo je prijem zahteva za izradu |a~kih pokaznih karata. Bez nove karte, koja ko{ta 560 dinara, ne}e mo}i da se kupi markica za septembar.

Iako za desetak dana studentima po~iwe ispitni rok a onda je i po~etak nove akademske godine nadomak, oni jo{ ne moraju u red pred {alter, ve} markice za septembar i oktobar jo{ mogu da kupe uz staru povlasticu.

I. S.

SUTRA U GRADSKOJ KU]I

Sviraju Rita Kinka i „Lijezon” ^lanovi Ansambla "Lijezon" iz Australije - klarinetista Dejvid Grifits i ~elistkiwa Svetlana Bogosavqevi} u saradwi sa srpskom pijanistkiwom Ritom Kinkom priredi}e koncert sutra u 21 ~as u sve~anoj sali Gradske ku}e. Izve{}e dela Johanesa Bramsa, Sergeja Rahma-

winova, Ludviga van Betovena i Xorxa Ger{vina. Prodaja ulaznica i informacije mogu se dobiti u Muzi~koj omladini Novog Sada na telefon 021/ 452– 344, radnim danima od 8 do 13 ~asova, kao i dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa programa.

I. D.

O^I[]ENA DIVQA DEPONIJA U BEGE^U

- Zamisao je da ko{arka bude samo povod da se mladi od 14 do 17 godina okupe oko univerzalnih vrednosti: drugarstva, sportskog duha i fer pleja, tolerancije razli~itosti, za{tite `ivotne sredine i zdravim stilovima `ivota – ka`e Deli}, ina~e i sam biv{i ko{arka{. U kamp dolaze ne samo deca koja aktivno treniraju ko{arku ve} i rekreativci i oni koji je do sad nikada nisu igrali. Prethodnih dana su pored treninga u~estvovali u radionicama posve-

}enim razvoju pomenutih principa socijalne inkluzije, u`ivali u prirodi, dru`ili se sa vr{wacima iz de~jih ustanova u Sremskoj Kamenici i Veterniku i sa istaknutim sportistima. Ju~e je kombinovana "reprezentacija" kampa odigrala revijalnu utakmicu sa ekipom sastavqenom od mla|ih ~lanova Ambasade SAD. Ambasadorka SAD Meri Vorlik poru~ila je u~esnicima kampa da }e im vrednosti koje promovi{e program “ I Came to Play” koristiti kako u sportskoj karijeri, ukoliko je budu izgradili, tako i u `ivotu.

- Sportsmenu nije najva`nije da li je pobedio ili izgubio, ve} kako je odigrao utakmicu.

U `ivotu samo fer igra~i zaslu`uju po{tovawe i slu`e kao primer zajednici - kazala je ambasadorka Vorlik.

I. Sabado{ Foto: S. [u{wevi}

Tri nedeqe sklawana kamara sme}a Radnici "^isto}e" zavr{ili su uklawawe velike divqe deponije koja se nalazila u Bege~u na potesu Tatarnica, a sa ovog mesta je odne{eno oko 30.00 kubika raznog sme}a. Kako je deponija bila velika posao je trajao skoro tri nedeqe.

- Apelujem na gra|ane da se odgovornije pona{aju prema ~isto}i grada, jer nam je ~ista `ivotna sredina u zajedni~kom interesu.

Na{i radnici su tokom jula ve} sredili vi{e velikih divqih depo- Potes Tatarnica posle ~i{}ewa nija. Sa deponije u Kisa~u je odtogu deponiju od 5.000 sme}a – neto 15.000 kubika razli~itog poru~io je ju~e direktor "^iotpada, u Rumenci smo sanirali sto}e" Dalibor Novakovi}. deponiju od 4.000 kubika i u FuB. M.

NOVI SAD

utorak17.avgust2010.

ANKETA

NOVOSA\ANI O NOVOM TOALETU

UZ VELIKI DEO BULEVARA OSLOBO\EWA

Naplata parkinga sti`e na Grbavicu

Radnici qubazni, higijena na nivou Jedini javni toalet u gradu "presvla~io se" mesecima, ali se trud i ~ekawe isplatilo. Novi Sad je dobio "ono mesto" po evropskim standardima, a Novosa|ane smo pitali da li su ~uli da je javni WC renoviran ,te da li koriste wegove usluge.

ranije odlazim tamo, pa tako i od kako je renoviran i moram priznati da sam prijatno iznena|en ~isto}om koju sam uvek zaticao.

DNEVNIK

c m y

10

Od 23. avgusta parking }e po~eti da se napla}uje na Bulevaru oslobo|ewa, od Ulice Pap Pavla do Bulevara Ja{e Tomi}a sa obe strane do @elezni~ke stanice, na Bulevaru cara Lazara, od Bulevara oslobo|ewa do Pu{kinove sa obe strane, u Pu{kinovoj, od Bulevara cara Lazara do Ulice Alekse [anti}a, u Vojvo|anskoj ulici u Ulici Vere Pavlovi} i u Lasla Gala. Svi navedeni parkinzi }e biti u plavoj zoni bez vremenskog ograni~ewa ostavqawa vozila. Sugra|ani koji `ive u pomenutim ulicama stanarske karte, po

ceni od 186 dinara za mesec, mogu kupiti od 23. avgusta u "Parking servisu" u Ulici Filipa Vi{wi}a 47, radnim danima i subotom od 8 do 20 sati. Treba poneti fotokopiju li~ne karte kojom se potvr|uje mesto prebivali{ta u zoni naplate i fotokopija saobra}ajne dozvole kao dokaz o posedovawu automobila. Kontrolori }e od naredne sedmice deliti obave{tewa da su parkinzi pod naplatom, a od 1. septembra }e se izdavati doplatne karte onima koji na pla}aju ostavqawe vozila.

B. M.

NOVOSA\ANI POSE]UJU I ^UVAJU NU@NIK KOJI LI^I NA SVEMIRSKI BROD

Ivan Jovanovi} (elektrotehni~ar): - Ranije sam koristio javni vece i bio sam zadovoqan wegovom higijenom, nakon ~ega je, koliko znam, prestao da radi. Nisam znao da je ponovo otvoren. U svakom slu~aju, dr`im da je pristup wemu ote`an usled trenutnih gra|evinskih radova u centru grada.

Milenko Vasi} (penzioner): - ^uo sam da je javni toalet renoviran. Obi~avao sam da po potrebi

Du{an Mileti} (student): - Nisam koristio toalet, ali verujem da ho}u sada kada sam ~uo da je renoviran. Smatram da je to vrlo zgodno, pogotovo za nesta{nu omladinu koja ima obi~aj da vr{i nu`du na mestima koja za tako {ta nisu predvi|ena.

Javni toalet pun pogodak Novi simbol centra grada od pre mesec dana je javni toalet, za koji mnogi Novosa|ani u {ali ka`u da li~i na svemirski brod, i da im je u`ivawe da borave u wemu. U zbiqi, na otvarawe renoviranog javnog toaleta ~ekalo se mesecima, a nekoliko puta su rokovi i probijeni, pa su se sugra|ani na mnoge na~ine

U bliskoj budu}nosti grad planira da investira u jo{ ~etiri javna toaleta u gradu

Bo{ko Baji} (radnik): - Odu{evqen sam ~isto}om koja je sveprisutna tamo, dok sam ranije izbegavao da odlazim u javni vece zbog wegovog neprijatnog mirisa. Osim {to je briga o higijeni na zavidnom nivou, i radnici su vrlo qubazni.

D. P. - J. S. Foto: D. Ra|enovi}

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Katanac za bol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka 13. avgusta u 7 sati do ponedeqka 16. avgusta u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Vladislava Pop|ur|ev, Ivana Bolesnikov, Mirjana Luki}, Dragica \uri}, Sla|ana Bursa}, Ivana [umowa–Matovina, Ibadeta Tahiri, Aleksandra [}epanovi} i Jelica Bjelanovi} iz Novog Sada, Aleksandra Veselinovi} i Dragana Repac iz Sremske Kamenice, Sla|ana Risti} iz Kisa~a, Marija ^i~i} iz Ba~kog Jarka, Branislava Mi{i} iz Temerina, Mersija Morina iz Beo~ina, Sne`ana Kova~evi} iz In|ije, Ivana Stankovi} iz Rume, Vukica Simeunovi} iz Suseka, Vesna Mici} i Sla|ana Benke iz ^uruga, Aldijana Kresti} iz Ba~a, Jasmina Jelovac iz Vrbasa, Vesna Gruji} iz Kule i @eqka Kokinovi} iz Bresta~a, DE^AKE: Sne`ana Rodi}, Gabrijela Husagi}, Tamara Srijemac, Ivana Milo{ev, Danica La}arac, Maja Grbovi}, Ivana ^arni}, Ivana Stojanovi} i Sawa \a~i} iz Novog Sada, Tawa Ratkovi} iz Sremske Kamenice, Vawa Qubi~i} iz Veternika, Jelena Anti} iz Futoga, Andreja Madacki i Marka Pavlov iz Kisa~a, Marija Grujin iz Koviqa, Gordana Topi} iz Ledinaca, Nata{a Dobrijevi} i Vesna Malba{a-Peter iz Temerina, Danijela Mihajlovski iz \ur|eva, Jovanka Radi} iz [ajka{a, Aleksandra Bijeli} iz ^uruga, @eqka Pej~i} iz Ba~a, Jelena Gali} iz Ba~ke Palanke, Olivera ]iri} iz Iriga, Nata{a Damjanac iz Bano{tora i Sawa ]opi} iz Novog @ednika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Julka Save Jeli} (1933) u 11.45 sati, Marija Josipa Na| (1925) u 12.30, Aleksandra Kalabe Horvat (1967) u 13.15, Dragica Sr|ana Barat (1932) u 14, Gradimir Milorada Petrovi} (1933) u 14.45, An|elko Qubomira Odalovi} (1938) u 15.30, Qudmila Stevana Novakovi} (1941) u 16.15 (ispra}aj) i Milorad Mladena Malki} (1955) u 17 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Zlata Rajka Maksimovi} (1936) u 15 sati. Na starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Milica Du{ana Kliska (1925) u 17 sati.

dovijali da u u`em centru grada obave nu`du. Rekonstrukcija toaleta ko{tala je 12 miliona dinara, a Erste banka donirala je lift za potrebe osoba sa invaliditetom. Povr{ina javnog toaleta je 150 kvadrata, {to je za 100 kvadrata vi{e nego ranije, a o wegovom odr`avawu brine Gradsko zelenilo. Objekat poseduje toalet za decu, previjali{te za bebe, centralnu klimu, ozvu~ewe, senzorske slavine,

dozere za sapun, a zbog bezbednosti gra|ana postavqen je i video nadzor.

- Javni toalet se pokazao kao pun pogodak, a kako saznajemo od radnika koji ga odr`avaju Novosa|ani su wime vi{e nego zadovoqni.

To potvr|uje i ~iwenica da do sada u wemu ni{ta nije uni{teno kako to obi~no biva kada se ne{to novo otvori.

Tako|e i roditeqi koji imaju bebe prezadovoqni su, jer sada imaju mesto gde mogu da previju svoju decu, a tako|e veoma su zadovoqne i osobe s posebnim potrebama, jer imaju lift i posebne toalete za wih – ka`e za "Dnevnik" portparol u "Zelenilu" Ivan No`ini} i dodaje da je ovo tek po~etak, jer u bliskoj budu}nosti

grad planira da investira u jo{ ~etiri javna toaleta u gradu.

Ina~e, ovaj javni toalet se pla}a 20 dinara, taj novac kori-

sti se za wegovo odr`avawe, a gra|ani dobijaju fiskalne ra~une.

Q. Na.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak17.avgust2010.

U SEPTEMBRU NA GUJA[ ^ARDI

USKORO DAVNO NAJAVQENA REKONSTRUKCIJA TOPLOVODA U BE^EJU

Grejawe skupqe za {est posto BE^EJ: Odobrewem od strane Op{tinskog ve}a, korigovana je cena kilovat sata toplotne energije. Naravno nagore, i to u visini od {est posto. Doma}instva }e sada za isporu~eni kilovatsat toplotne energije pla}ati, bez PDV, 5,58 dinara, indirektni buxetski korisnici 8,31 i privrednici za poslovni prostor 13,65 dinara. S druge strane, Be~ejci bi ove godine trebalo da imaju stabilnije grejawe, jer je lokalna samouprava obezbedila 24 miliona dinara za rekonstrukciju magistralnog toplovoda u Ulici Milo{a Crwanskog. U toku je postupak javne nabavke za izbor izvo|a~a radova. Kako je sve u zavr{noj fazi, o~ekuje se da }e uskoro po~eti radovi.

U be~ejskoj Toplani tvrde da }e biti dovoqno vremena da se planirana rekonstrukcija zavr{i do po~etka grejne sezone.

A to zna~i sigurnost u isporuci toplotne

energije za ceo grad, po{to je, upravo, deonica toplovoda u Ulici Milo{a Crwanskog bila „usko grlo” i povremeno su se de{avali ispadi sistema, a korisnici su ostajali bez grejawa.

Mada je projekat rekonstrukcije be~ejskog toplovoda u Ulici JNA ura|en jo{ 2007. godine, kada je potpisan i ugovor s slova~kom agencijom za me|unarodnu saradwu „Slovak aid” za obezbe|ewe polovine potrebnih sredstava u iznosu od 24 miliona dinara, posao nije realizovan kako je planirano slede}e godine, ali ni naredne 2009. godine. Razlog apstinencije le`ao je u nedostataku preostalih potrebnih sredstava u op{tinskom buxetu. U me|uvremenu je ulica promenila ime u Milo{a Crwanskog, a na svu sre}u promenila se i situacija u op{tinskoj kasi.

V. Jankov

11

Festival „Etno fud” SUBOTICA: U blizini Ludo{kog jezera, na 30 kilometara od Subotice, izme|u Pali}a i Hajdukova, nalazi se Guja{ ~arda, sa farmom nojeva, mini zoo-vrtom, ribwakom, de~jim igrali{tem, preno}i{tima i restoranom ~uvenim po specijalitetima od sviwe mangulice i nojevog mesa. Osnovao je 1992. godine Petar Guqa{.

Pro{le godine na ovoj ~ardi odr`an je prvi „Etno fud ekspo festival” i ove godine }e biti odr`an drugi 11. septembra. Porodica Guqa{ je od proizvodwe sviwa mangulice napravila unosan porodi~ni biznis, a rukovoditeqka proizvodwe sviwa Mira Cibuqa obja{wava da se i proizvodi mogu na}i u boqe snabdevenim prodavnicama mesa.

- Prodajemo sve prera|evina od mesa mangulice. Poput kobasica,

~varaka, {unke, kolenice... Prodaja nam ide odli~no, meso je izuzetno kvalitetno i zdravo - obja{wava Cibuqa.

Na raspolagawu su posetiocima su i suhomesnati proizvodi od noja (kobasice, kulen, pa{tete..) proizvodi od nojeve ko`e (ta{ne, cipele), koji se po kvalitetu mogu porediti sa krokodilskom. Tu su i nezaobilazna nojeva jaja, koja predstavqaju savr{en poklon za prijateqe. Ova nadaleko poznata farma je i prva farma nojeva u na{oj zemqi. S druge strane, proizvodwa sviwa mangulica spada u ekstenzivne oblike sto~arstva koja je u Srbiji prisutna jo{ vremena Milo{a Obrenovi}a. Mangulica je otporna rasa, koja se na{oj zemqi gaji u u okviru standarda organske poqoprivrede.

A. A.

OPASNE MLADALA^KE IGRE U BA^KOJ PALANCI

U~estali la`ni pozivi hitnoj pomo}i BA^KA PALANKA: Vrelo leto stvara grdne probleme `iteqima Ba~kopalana~ke op{tine, a mnogi od wih su ovih meseci potra`ili pomo} Slu`be hitne pomo}i ovda{weg Doma zdravqa. Grad i 13 naseqenih mesta broje oko 63.000 stanovnika, a u hitnim slu~ajevima svi su upu}eni na ovu slu`bu. Pored objektivnih problema ovda{wi lekari suo~eni su i sa opasnim igrama, kako sami ka`u, prvenstveno mladih qudi koji s javnih govornica {aqu la`ne pozive i time direktno ometaju rad Slu`be hitne pomo}i.

- Dok se neki mladi „zabavqaju” slawem la`nih poziva mogu}e je da je potrebna hitna pomo} wihovim bakama, dekama, ili nekom od najmilijih – javno je poru~io dr @eqko Meselxija.

Hitna slu`ba u Ba~koj Palanci ove godine imala je 14.700 pacijenata, a ovde prave pore|ewe sa kolegama iz Subotice koji su tokom pro{le godine ima-

li 11.700 pacijenata dok su lekari Hitne u ovom gradu u isto vreme imali ~ak 24.000 pacije-

nata. Zakqu~ak lekara je da je Slu`ba preoptere}ena zbog toga {to pacijenti ne}e da ~ekaju

Mladi qudi s javnih govornica {aqu la`ne pozive

ZREWANIN: Tradicionalna zrewaninska manifestacija „Dani piva”, koja }e biti odr`ana od 25. do 29. avgusta, poprimila je regionalni karakter, ocenio je na ju~era{woj konferenciji za novinare ~lan Organizacionog odbora „pivarijde” Branislav Guta Gruba~ki, i dodao da je 25. put prilika da se neke stvari reformi{u i naprave smernice za budu}nost. Gru-

kod lekara op{te prakse, jer znaju da }e u Hitnoj biti odmah primqeni. Tako|e, obja{wavaju da vozilom Saniteta, uz medicinsku pratwu, mogu da se voze asmati~ari, nepokretni pacijenti, oni sa ubodnim i prostrelnim ranama, qudi koji su pali sa visine, pacijenti sa infarktom i oni koji krvare.

Sve ovo u ovim letwim danima lekari javno obja{wavaju, jer zbog vreline i tegoba ima dosta nervoze. Napomiwu u Hitnoj da samo temperatura ve}a od 39 stepeni koja nije pala posle tu{irawa mlakom vodom ili uzimawa lekova za spu{tawe temperature predstavqa razlog za zvawe Hitne. Tako|e, nije dovoqno da sr~anog bolesnika, na primer, bole noge pa da se zove lekar. Ima i primera kada se Hitna zove i kod pacijenta koji nema puls, odnosno nedi{e, pa lekari podse}aju da to treba proveriti pomo}u ogledala.

M. Suyum

Izabrana romska lepotica APATIN: Me|ju jedanaest prijavqenih Romkiwa iz Zapadnoba~kog upravnog odbora stru~ni `iri je za najlep{u izabrao Apatinku Aleksandru Petrovi}. Prva pratiqa je Son}anka Jelena Mi{kovi}, druga pratiqa Melinda Balog iz Bogojeva a mis {arma Sabrina Nikoli}, iz Apatina.

Tardicionalna Romska no} koja se svake godine odr`ava 15. avgusta u prisustvu me{tana Romskog naseqa ali i mnogobrojnih gostiju iz Apatina i okolnih mesta kao i mnogobrojni Romi koji su na godi{wem odmor stigli iz svih ze-

ORGANIZATORI NAJAVILI 25. DANE PIVA U ZREWANINU

Fe{ta mo`e da po~ne ba~ki je podsetio da je dugo Zrewaninska industrija piva bila nosilac ovog hepeninga.

- To {to pivara ne radi ve} nekoliko godina ne mo`emo promeniti. Ali, mo`emo mewati karakter „Dana piva”, kako bismo se izvukli iz samo „pivske pri~e”, jer qudi ne dolaze samo zbog piva, ve} i zarad privrednog, zabavnog, muzi~kog i kulturnog sadr`aja – istakao je Gruba~ki.

Organizatori – grad Zrewanin i Turisti~ki centar – probali su da brendiraju program, kako bi se u budu}nosti znalo {ta je najpogodniji sadr`aj za odre|enu destinaciju. Po re~ima Gruba~-

kog, pivarski {tandovi i daqe }e ostati na @itnom trgu, gde se odvija glavni deo manifestacije, dok }e estetika na ostalim destinacijama biti mewana.

- Trg dr Zorana \in|i}a bi}e mesto za mlade, prostor sa elektronskom muzikom, dok }e u glavnoj gradskoj ulici posetioce zabavqati animatori, klovnovi, `ongleri… Posle namere da se Zrewanin kandiduje za „Evropsku prestonicu kulture” 2020. godine, Trg Slobode }e poslu`iti da i u toku “Dana piva” promovi{emo ovu ideju. U Gradskoj ba{ti, kao najeksluzivnijem prostoru koji Zrewanin poseduje, nastupi}e Quba @ivkov, „Frajle”, Kemal Monte-

PETNAESTI SAZIV NOVOBE^EJSKE KOLONIJE TISKE AKADEMIJE AKVARELA

Tisa kao ve~ita inspiracija

NOVI BE^EJ: Ovogodi{wi, 15. saziv Likovne kolonije Tiske akademije akvarela, koji se odr`ava u okriqu Domu kulture op{tine Novi Be~ej traja}e od 17. do 22. avgusta, prvi put }e imati me|unarodni karakter. Dom kulture op{tine Novi Be~ej, ve} ~etrnaest godina je doma}in svojevrsne kolonije slikara akvarela, koja je obele`ila likovni identitet ove varo{i na Tisi.

Ovogodi{wi 15.saziv novobe~ejske Likovne kolonije Tiske akademije akvarela (TAA), ima}e prvi put me|unarodni karakter.U~esnici u ove godine slikari: Zdravko Mandi}, Milorad Mi}a Maravi}, \or|e Simi}, Vlastimir Nikoli}, Peter Eleven (Ma|arska), Dimitrije Kolarevi}, Viktor Zubko (Ukrajina), Tibor Na|, Aleksandar Bogdanovi}, Zoltan Grof (Ma|arska).

Ciq ovogodi{we manifestacije je uspostavqawe mostova kulture u likovnom domenu, me|u ze-

mqama u okru`ewu kojima proti~e reka Tisa, ve~ita inspiracija slikara, prezentovwe kulture sa na{ih prostora u inostranstvu i unapre|ewe me|usobnog uva`avawa i tolerancije koja je ukorewena u kulturnoj tradiciji Vojvodine. Izlo`be radova u~esnika likovne kolonije TAA, bi}e ove jeseni otvorene u nekoliko gradova Vojvodine i Ma|arskoj.

U okviru manifestacije planirano je orgnizovawe rada likovne radionice za decu od 7 do 15 godina. Uz neposrednu pomo} slikara – u~esnika kolonije, deca }e nau~iti vi{e o slikawu zahtevnom tehnikom akvarela, nakom ~ega }e biti prire|ena zajedni~ka izlo`ba wihovih radova. Na kraju }e se u~esnici ovogodi{we likovne kolonije kolonije Tiske akademije akvarela oprostiti zajeni~kom izli`bom novonastalih slika u Galeriji TAA u Novom Be~eju.

M. Kiseli~ki

no… - predstavio je Gruba~ki program i precizirao da }e u Tir{ovoj ulici, na prostoru stare pijace, biti posta-

maqa Evrope nastupili su i ~lanovi KUD Roma iz Sonte, Romska omladina iz Bogojeva i KUD Beli Golub iz Apatina kao i orkestar „Najveseliji Romi Vojvodine” iz Novog Sada i Beograda. Pokroviteq ove manifestacije bila je SO Apatin, a nagrade lepoticama, koje je uru~io zamenik predsednika op{tine Miodrag Baki}, dali su mnogobrojni sponzori. Goste na Romskoj no}i pozdravio je i predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}. Pesma i igra iz Romskog naseqa ~ula se do ranih jutarwih ~asova.

J. P.

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov poru~io je ju~e da je lokalna samouprava ulo`ila ogromne napore da na „Danima piva” bude program za sve generacije i izrazio o~ekivawe da }e ovo biti najboqa fe{ta do sada.

Prijateqi manifestacije su Vlada Vojvodine, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo

„Goblini” jo{ jednom Kako je ranije najavqeno, na glavnom stejxu, na @itnom trgu, tokom petodnevne pivarijade nastupi}e bendovi: „Goblini”, „Pekin{ka patka”, „Ribqa ~orba”, „I-plej”, „Letu {tuke”, „Oru`jem protivu otmi~ara”, „Vrelo”, „Bistrik”, „Ortodoks Kelts”, zatim Esma Rexepova, Prqavi inspektor Bla`a, Kiki Lesendri} i drugi. vqena scena „Sima Cacin”, ali i {tandovi sa suvenirima, doma}im proizvodima, kulenom, sirom, vinom…

za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa, a medijsku podr{ku pru`a list „Dnevnik”. @. B.

Punom parom zavr{nice na gradili{tima NOVA PAZOVA: Zavr{eno je asfaltirawe posledweg dela Pinkijeve ulice u bloku 9A, dela prema Staroj Pazovi u du`ini 1,3 kilometra, a dok je op{tinska i pokrajinska kasa finansirala izgradwu puta, tridesetak porodica iz tog dela naseqa je prikupilo sredstva za ivi~wake, pa je ulica dobila novo lice. Kako su naglasili predsednik op{tine Goran Jovi} i direktor Direkcije za izgradwu Jovan Ti{ma, zna~ajnu finasijsku pomo} pru`io je Pokrajinski fond za kapitalna ulagawa koji je obezbedio 70 miliona dinara za ovaj posao. Govore}i o ovom projektu, predsednik op{tine Goran Jovi} je

zahvalio gra|anima i rekao da je ulagawe u puteve va`no kao preduslov za razvoj privrede i turizma.

- Jasno je da je putna mre`a prvi kontakt sa jednom op{tinom i da se tu sti~e slika o nama, pa ukoliko `elimo daqi razvoj, nove investicije i razvoj turizma, na ovom pitawu se mora raditi kontinuirano - naglasio je Jovi}, a Jovan Ti{ma dodao da }e se na ure|ewu putne mre`e u svim naseqima op{tine raditi i daqe, a u bloku 9A sledi asfaltirawe jo{ ~etiri ulice idu}e godine.

Okre~ena je i fasada Pred{kolske ustanove Poletarac u Novoj Pazovi i izgra|en otvore-

ni sportski teren pored sportske hale u ovom nasequ staropazova~ke op{tine.

A. N.

CRNA HRONIKA

utorak17.avgust2010.

U SAOBRA]AJKI U KIKINDI

Motociklista te{ko povre|en U saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila u Kikindi u subotu oko 21 sat te{ke telesne povrede zadobio je motociklista Aleksandar M. (1992) iz Kikinde.

Nesre}a se dogodila na rskrsnici ulica Svetosavske i Ive Lole Ribara u Kikindi, kada je kako se navodi u ju~era{wem saop{tewu policije, do{lo do kontakta teretnog motornog

vozila kojim je upravqao Savica K. (1977) iz Kikinde i motocikla kojim je upravqao Aleksandar M. Te{ke telesne povrede koje je zadobio Aleksandar M. konstatovane su u Op{toj bolnici u Kikindi. Policija je protiv voza~a teretnog motornog vozila Savice K. najavila podno{ewe odgovaraju}e krivi~ne prijave.

M. Mr.

SAOBRA]AJNA NESRE]A KOD BUJANOVCA

Poginula makedonska dr`avqanka U saobra}ajnoj nesre}i na autoputu Skopqe-Ni{ kod sela Samoqica u op{tini Bujanovac poginula je Fetaneta A. (41) iz Makedonije, dok su A}im N. (44), maloletni E.A. (16) i I.A. (10), zadobili lake telesne povrede, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Vrawu. Nesre}a se dogodila pre tri, oko 12 sati, kada je A}im N., upravqaju}i automobilom marke „seat toledo“, {vajcarskih registarskih oznaka, iz pravca Skopqa prema Vrawu, iz nepoznatih razloga, izgubio kontrolu nad vozilom i sleteo u kanal pored puta.

Povre|enim licima, koji su dr`avqani Makedonije, lekarska pomo} ukazana je u Medicinskom centru u Vrawu. Uvi|aj su obavili istra`ni sudija Osnovnog suda u Vrawu, zamenik osnovnog javnog tu`ioca i policijski slu`benici Policijske uprave u Vrawu.

A}im N. priveden je istra`nom sudiji Osnovnog suda u Vrawu, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ka dela protiv bezbednosti javnog saobra}aja, koji je osumwi~enog pustio da se brani sa slobode uz jemstvo, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

BIZARNA TRAGEDIJA U SELU RIVICI

Kombajn odrubio glavu kombajneru Tragedija kakva se ne pamti u Fru{kogorju dogodila se u selu Rivici, kada je Dragan Vu~kovi} (36), iz istoimenog sela, krenuo svojim kombajnom da `awe p{enicu jednom poznaniku iz Iriga, u potesu Carina u podno`ju Fru{ke gore.

Poku{avaju}i da na uzbrdici, gde se kombajn zaustavio zbog kvara, pritegne {rafove na pogonskom delu kombajna, Vu~kovi} je bukvalno u{ao u ma{inu i dok je pritezao {rafove, kombajn je sam krenuo i nesre}nom ~oveku odrubio glavu.

Dragan Vu~kovi} je u u subotu popodne, po dogovoru sa vlasnikom parcele, pripremio kombajn da ode i pokosi p{enicu.

Dok je spremao kombajn za ovaj posao, wegov tast \or|e ]osi} molio je Dragana da ne ide na tu parcelu jer se nalazi na velikoj uzbrdici, a i put je veoma lo{, pa se mo`e desiti da prevrne kombajn i da strada. Me|utim, Dragan nije poslu{ao tasta.

Za{to je na uzbrdici, na veoma te{kom putu, kombajn stao, {ta se desilo sa prenosom u motoru, tek }e utvrditi istraga.

Me|utim, jasno je da je Dragan Vu~kovi}, ve} iskusan kombajner, poku{ao da otkloni kvar na kombajnu, a da prethodno nije ugasio motor.

Tim istim putem pro{ao je traktorom me{tanin Vasa Puzi} i kada se vra}ao u selo nai{ao je na sliku koja }e ga, kako ka`e, progoniti celog `ivota. Kombajn je sam odmileo u detelinu pored puta, a na drumu je le`alo okrvavqeno telo Dragana Vu~ovi}a.

- Ne mogu da se smirim, slika je bila stravi~na. Ja sam krenuo na wivu i obi{ao ga, kada je i{ao da vr{i to `ito. Na wivi sam se zadr`ao oko sat, sat i po i vra}ao sam se ku}i. Na istom delu puta gde sam ga obi{ao ugledao sam kombajn u detelini, 50 metara od puta. Video sam da radi u mestu i sve mi je to bilo ~udno. A onda sam ugledao Dragana kako le`i u krvi na putu. Stra{no! Kad bih samo mogao da zaboravim to {to sam video – ispri~ao je Vasa Puzi} posle ove nesre}e.

Nedaleko od samog mesta tragedije, tast \or|e i ta{ta Milena ]osi} brali

Dvaput bi da ska~e s mosta Jedna osoba je ju~e, ne{to pre pet ~asova, sko~ila sa Brankovog mosta u Savu i kada je isplivala na obalu, nameravala ponovo sa te visine da se baci u reku, ali ju je u tome spre~ila policija, izjavila je Tanjug u portparol Hitne pomo}i dr Nada Macura.

Prema re~ima dr Macure, u reku je sko~io mu{karac, koji

je pre skoka ostavio sportsku opremu na mostu, a prilikom pada u vodu pro{ao je bez povreda.

Me|utim, policija je intervenisala i spre~ila ponovni skok, odnosno reme}ewe javnog reda i mira, rekla je dr Macura, navode}i da je i Hitna pomo} obave{tena o tom neobi~nom doga|aju u 5.01 ~asova.

Priveden bludnik Policija je odredila zadr`avawe B. D. iz Leskovca zbog sumwe da je izvr{io krivi~na dela - nedozvoqene polne radwe nad detetom i iznude na {tetu svoje majke, saop{teno je

danas iz Policijske uprave Leskovac.

Kako je navedeno, B.D. jeu toku dana bio priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Leskovcu.

Povre|eni u udesu Pet osoba je povre|eno u saobra}ajnoj nesre}i koja se u nedequ ujutro, ne{to pre sedam ~asova dogodila na obilaznici oko ^a~ka, na magistralnom putu M5 u blizini Eko pumpe, saop{tila je ~a~anska policija.

Do udesa je do{lo kada je autobus beogradskih registracija, kojim je na relaciji Ulciw – Beograd upravqao Sa{a Luki} (34) iz Ripwa, usled neprilago|ene brzine udario u autobus beogradskih registracija koji je stajao u koloni vozila.

Opqa~kao mewa~nicu Nepozanati mu{karac star oko 30 godina opqa~kao je u nedequ, oko 10.20 ~asova, radwu i mewa~icu „Majur 87“ u Petrovaradinu u Preradovi}evoj ulici 135. Razbojnik je u{ao u mewa~-

nicu, odgurnuo radnicu i oteo oko 300.000 dinara i 200 evra, a potom utekao.

Izgrednik je imao tetova`e na obe ruke, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no.

M. V.

DNEVNIK

c m y

12

PIJAN KOLIMA UDARIO U DVORI[NU KAPIJU NA NOVOSADSKOM TELEPU

Mesec i po za suludu vo`wu Miroslav M. (1983) iz Tovari{eva ka`wen je zatvorom u trajawu od 45 dana zbog vo`we automobila bez dozvole i to sa 2,47 promila alkohola u krvi, saop{tila je ju~e novosadska policija. Miroslav je u subotu „audijem 100“ sleteo sa kolovoza i udario u dvori{nu kapiju u Vr{a~koj ulici u novosadskom nesequ Telep.

Policija je na licu mesta utvrdila da je vozio neprilago|enom brzinom, bez polo`enog voza~kog ispita i u stawu potpune alkoholisanosti, budu}i da je alkotest pokazao da ima 2,47 promila alkohola u organizmu.

Osumwi~eni je u pritvoru zadr`an 12 sati, a zatim je sproveden na saslu{awe sudiji za prekr{aje koji mu je izrekao kaznu od 45 dana zatvora, 9.000 dinara i 10 meseci zabrane upravqawa motornim vozilom.

Ina~e, prema podacima iz Odeqewa saobra}ajne policije, na

podru~ju Policijske uprave u Novom Sadu protekle nedeqe dogodilo se 119 saobra}ajnih nezgoda u kojima je 14 osoba zadobilo te{ke telesne povrede, dok su 44 lak{e povre|ene. Pri~iwena materijalna {teta se procewuje na oko 8.316.000,00 dinara. Saobra}ajne nesre}e su se naj~e{}e doga|ale zbog neprilago|ene brzine (25), neustupawa prvenstva prolaza (19), nepa`we voza~a (14) i vo`we pod dejstvom alkohola (8).

U istom periodu, policija je podnela 19 krivi~nih prijava zbog krivi~nih dela protiv bezbednosti javnog saobra}aja, a prekr{ajne prijave podnete su protiv 409 u~esnika u saobra}aju.

Izdato je 1212 obave{tewa o u~iwenim saobra}ajnim prekr{ajima, a iz saobra}aja su iskqu~ena 93 voza~a, zbog upravqawa vozilom pod uticajem alkohola i 68 vozila zbog te`ih tehni~kih neispravnosti.

D. A.

su breskve i stalno razmi{qali da li je Dragan krenuo ili odustao od posla zbog lo{eg puta, nisu mogli ni da pretpostave da je na samo 800 metara od wih on nastradao.

Vest da je Dragan Vu~kovi} smrtno stradao od kombajna brzo se pro{irila selom. Me{tani su sa zaprepa{}ewem primili vest da je mlad i ugledan doma}in stradao.

- To je da ne poveruje{. Dragan je bio vredan i sposoban ~ovek, iskusan kombajner. Kako se sve to desilo te{ko je i pretpostaviti, ali znam da je selo izgubilo jednog veoma vrednog i dobrog ~oveka. Svima nama }e Dragan nedostajati – ka`e nam Rivi~anin Svetozar-Cve}e Antonijevi}.

Dragan Vu~kovi} bio je o`ewen Mirjanom i ima dvoje dece, }erkicu od sedam godina, koja na jesen polazi u prvi razred i sina od godinu i po dana.

De`urna istra`na ekipa osnovnog suda iz Sremske Mitrovice sa de`urnim istra`nim sudijom i policijskim slu`benicima Policijske uprave zadu`enim za uvi|aje, mogla je samo konstatovati da se dogodila te{ka tragedija, kakva se u ovom delu Srema ne pamti.

S. Bojevi}

AKCIJA CENTRA ZA RAZMINIRAWE U PARA]INU

Uni{tavawe municije sa Kara|or|evog brda Centar Republike Srbije za razminirawe saop{tio je danas da }e se na lokaciji „Para}in 2“ 21.avgusta obaviti „uni{tavawe 89 komada raznih vrsta neeksplodiranih ubojitih sredstava (NUS), koja su prondajena prilikom razminirawa te lokacije“. „Uni{tavawe }e se obaviti na posebno pripremqnom i ure|enom mestu, u blizini lokacije na kojoj se obavqa razminirawe prema projektu ‘Para}in 2’, a prilikom uni{tavawa vodi}e se ra~una o svim aspektima bezbednosti i protivpo`arne za{tite“, navedeno je u saop{tewu dostavqenom dopisni{tvu Tanjug a u Jagodini.

Bi}e organizovano i fizi~ko obezbe|ewe lokacije na kojoj }e se obaviti uni{tavawe tih sredstava radi spre~avawa

ulaska qudi u zonu uni{tavawa.

Radi smawewa efekata detonacije i uznemirewa gra|ana, jednom detonacijom (jednim paqewem) ne}e se uni{tavati vi{e od pet kilograma eksploziva, dodaje se u saop{tewu koje je potpisao direktor Centra Petar Mihajlovi}.

Re~ je o sredstvima zaostalim posle ekplozije u vojnom skladi{tu Kara|or|evo brdu, 19. oktobra 2006. godine, oko tri kilomtera udaqenom od centra Para}ina. Tada je eksplodiralo 1.300 tona razne municije Razminirawe ovog dela Para}ina obavqaju stru~waci Dr`avne agencije Ruske Federacije za razminirawe „Emerikon deming“, a pre wih, na poslovima razminirawa, radili su pripadnici Vojske Srbije.

BROJ POGINULIH U SAOBRA]AJU MAWI ZA TRE]INU

Voza~i vidno bezbedniji Broj saobra}ajnih nezgoda u prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na isti period 2009. smawen je 31,7 odsto dok je broj poginuli u tom intervalu ove godine u odnosu na pro{lu mawi za 31,9 odsto. Od 01. januara do 31. jula 2010. prema podacima MUP-a, ukupno je evidentirano 25. 343 saobra}ajnih nezgoda u kojima je poginulo 320 osoba dok je pro{le godine, u tom intervalu bilo 37.112 nezgoda u kojima je poginulo 470 u~esnika u saobra}aju.

Broj povre|enih u~esnika u saobra}aju za sedam meseci ove godine mawi je za 19,2 odsto u odnosu na isti vremenski interval 2009.godine. Za sedam meseci 2010.godine povre|eno je 9.827. osoba dok

je pro{le godine u tom vremenskom periodu bilo povre|eno 12.159 u~esnika u saobra}aju.

U ovoj godini poginulo je 130 voza~a motornih vozila, 11 voza~a traktora, 32 osobe koje su vozile bicikl, 59 pe{aka, 70 putnika kao i 18-oro dece starosti do 14 godina.

Prosle godine poginulo je 204 voza~a motornih vozila, 28 voza~a traktora, 44 voza~a bicikla, 88 pe{aka, 99 putnika kao i 11-toro dece uzrasta do 14 godine.

U Srbiji, od januara po~eo je da se primewuje novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak17.avgust2010.

13

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI]

Izru~ewe Kalini}a u septembru Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e da }e postupak ekstradicije Sretka Kalini}a iz Zagreba biti okon~an najkasnije u roku od mesec dana i da je uverena u to da }e on biti izru~en Srbiji. Ministarka Malovi} je rekla da iz bezbednosnih razloga svi detaqi vezani za datum, mesto, vreme i na~in izru~ewa ne mogu biti poznati javnosti i da }e taj postupak biti sproveden uz najvi{e bezbednosne mere Ona je dodala da od svog hrvatskog kolege Dra`ena Bo{wakovi}a o~ekuje da odmah po prijemu re{ewa @upanijskog suda u Zagrebu donese kona~nu odluku o Kalini}evom izru~ewu. Ministarka je podsetila na to da bi izru~ewem Kalini} bio prvi okrivqeni koji je izru~en po osnovu nedavno potpi-

sanog Ugovora o izru~ewu izme|u Srbije i Hrvatske.

Portparolka Ministarstva pravosu|a Hrvatske Vesna Do-

HO]E LI CRNA GORA U]I U SPORAZUM O IZRU^EWU KRIMINALACA

„Pri~a o odlagawu senzacionalisti~ka” Ministarstvo pravde Crne Gore ponovilo je ju~e spremnost da s Hrvatskom i Srbijom potpi{e sporazum o izru~ewu okrivqenih za krivi~na dela, ali nije preciziralo kada bi ti ugovori mogli biti zakqu~eni, javqa Radio „Slobodna Evropa“.

Ministarstvo pravde je u saop{tewu negiralo navode pojedinih beogradskih medija da Podgorica tra`i odlagawe potpisivawa takvog sporazuma sa Srbijom i nazvala ih „senzacionalisti~kim“.

Zvani~ni Beograd je najavio da }e ugovor o izru~ewu biti potpisan tokom septembra, dok crnogorska strana nije precizirala termin zakqu~ewa sporazuma. Crnogorsko ministarstvo pravde priprema platformu za pregovore sa Srbijom, koju bi tokom septembra trebalo da potvrdi Vlada. To je, kako je obja{weno, redovna procedura za zakqu~ewe bilo kojeg me|unarodnog ugovora, pa i ugovora o izru~ewu sa Srbijom.

(FoNet)

vrani} rekla je TV B-92 da „Ministarstvo jo{ nije primilo predmetni spis“ i da }e tek posle toga doneti re{ewe kojim

„dopu{ta ili ne dopu{ta re{ewe, u skladu s me|unarodnim ugovorima koji obavezuju Hrvatsku i doma}im zakonskim propisima“.

Kalini} je u odsustvu osu|en na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana \in|i}a i 40 godina zbog u~e{}a u 19 ubistava, tri otmice i dve teroristi~ke akcije. Zbog toga {to mu je su|eno u odsustvu, Kalini} }e mo}i da zahteva ponavqawe su|ewa, a portparolka Specijalnog suda Maja Kova~evi} je rekla da sud, po pravilu, usvaja takve zahteve, ukoliko su blagovremeni. Ona je precizirala da se su|ewe ponavqa, „ali samo u odnosu na to lice, ne doti~u}i u pravosna`nost presude u odnosu na sva druga lica“.

Kalini} je uhap{en u Zagrebu 9. juna.

(Tanjug)

[VERC NA BUGARSKOJ GRANICI

Obiqe cigareta u praznom kupeu Bugarski carinici zaplenili su 2.141 paklicu {vercovanih cigareta, uglavnom sa srpskim akciznim markicama, koje su otkrili u me|unarodnom vozu iz Srbije za Bugarsku. Carinici s prelaza „Kalotina-Gradina“ cigarete su otkrili u jednom praznom vagunu, a bile su sakrivene u {upqinama zidova i plafona kupea, saop{tila je ju~e bugarska Uprava carina.

Zaplewene su marke „viktori“, „vajskors“ i „monus“. Me|u zaplewenim paklicama bilo je i „eva slims“ bez akciznih markica i

„merilin slims“ s natpisom „Djuti fri“.

Po{to je kupe u kojem su otkrivene {vercovane cigarete bio prazan, postupak za carinski prekr{aj }e biti pokrenut protiv nepoznatog izvr{ioca. Prema bugarskim carinicima, sve je ~e{}i {verc cigareta u me|unarodnom vozu koji saobra}a iz Beograda za Sofiju. Do pove}anog {verca do{lo je nakon {to je bugarska drasti~no pove}ala akcize na duvan i duvanske prera|evine.

(Tanjug)

INCIDENT U GRADSKOJ KU]I U KRAGUJEVCU

Polio se benzinom zbog izgubqenog stana Nenada J. (33), koji je ju~e u{ao u zgradu Skup{tine grada Kragujevca i pretio da }e se politi benzinom i zapaliti, posle pregovora s gradona~elnikom Veroqubom Stevanovi}em, lekari Hitne pomo}i odvezli su do bolnice, gde mu je bila ukazana pomo}.

Stevanovi} je novinarima rekao da }e lokalna samouprava poku{ati da re{i problem Nenada J., koji je ju~e hteo da se zapali jer je izgubio pravo na kori{}ewe stana. On je `iveo u stanu koji je wegova baba, kao socijalni slu~aj, dobila na kori{}ewe od Centra za socijalni rad, a na koji je izgubio pravo posle wene smrti, dok je bio u zatvoru.

Po re~ima wegovog bratanca Zvonimira J., on od tada spava po parkovima.

Nenad J., koji se kretao uz pomo} {taka, oko podneva je u{ao u zgradu Skup{tine grada, malo se polio benzinom i zapretio da }e se zapaliti, a ulaz je bio blokiran pola sata.

Posle sastanka s gradona~elnikom, Nenad J. je oko 13 sati odvezen kod lekara. Povodom ovog slu~aja lokalna samouprava je najavila saop{tewe.

Iz gradske uprave saop{tili su ju~e da je Kragujev~anin Nenad J. bio je na izdr`avawu trogodi{we zatvorske kazne zbog vi{e te{kih dela iz oblasti imovinskih delikata.

U saop{tewu je navedeno da je on zatvorsku kaznu izdr`avao od 2007. do 14. jula ove godine i da je pretio da }e se zapaliti zbog toga {to je izgubio pravo na kori{}ewe stana, koji je wegova baba, koja je preminula, dobila na kori{}ewe od Centra za socijalni rad. Kada je Jovanovi} u{ao u hol zgrade, ka`e se u saop{tewu, polio se benzinom i pretio da }e se zapaliti, ali odmah je intervenisala policija, a s wim je razgovarao i gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} koji je, kako je navedeno, uspeo da ga odvrati od namere da izvr{i samoubistvo i s wim potom razgovarao.

(Tanjug)

BO[KO RISTI] O PROMENAMA U PRAVOSU\U

Pritiskaju stranke koje ne}e reforme Predsednik skup{tinskog Odbora za pravosu|e i upravu Bo{ko Risti} izjavio je ju~e da }e reforma pravosu|a biti zavr{ena do kraja, uprkos neargumentovanim kritikama i napadima na sudstvo, iza kojih, kako je naveo, stoje politi~ki motivi stranaka koje ne `ele reforme.

- Sasvim je razumqiva zabrinutost zbog napada i politi~kih pritisaka na sudstvo i na to se

najo{trije mora reagovati. Iza toga ne stoje argumentovane kritike, ve} politi~ki motivi nekih stranaka koje ne `ele reforme rekao je Risti} u pisanoj izjavi.

On je naveo da treba utvrditi ~ime su ti napadi motivisani i za{to se javqaju upravo kada reforma po~iwe da daje rezultate, ali da reforma i pored toga ne}e biti zaustavqena i da }e biti sprovedena do kraja.

- U sistemu podele vlasti svako treba da radi svoj posao, a politi~ke i politikantske debate ne treba prenositi u institucije - napomenuo je Risti} i dodao da }e se u tom smislu Odbor baviti reformom pravosu|a samo u okvirima svojih nadle`nosti, imaju}i u vidu da je to pre svega u nadle`nosti Visokog saveta sudstva.

BEZ POTVRDE O MASOVNOJ GROBNICI KOD KRAGUJEVCA

Svi pri~aju, niko ne zna Predstavnici nadle`nih ustanova i preduze}a u Kragujevcu danas nisu mogli da potvrde niti demantuju informaciju da je na Varo{kom grobqu u tom gradu otkriveno mesto na kojem su zakopani ostaci vi{e od 600 qudi koje su ubili partizani posle Drugog svetskog rata, a lokalna samouprava o tome najavquje konferenciju za novinare.

Istori~ar u Istorijskom arhivu [umadije Goran Milosavqevi} u izjavi Tanjug u rekao je „da ta ustanova nema nikakvih saznawa o tome da su na jednom grobnom mestu na Varo{kom grobqu sahrawene

kosti 600 qudi koje su ubili partizani po~ev od 21. oktobra 1944. godine“.

- Nemamo nikakvih saznawa o tome i ako do|emo do nekih informacija obavesti}emo javnost - rekao je Milosavqevi} i ocenio „da je re~ o diskutabilnoj temi zato {to se o tim grobnim mestima govori neprestano, kao i da se nalaze na prostoru fabrike ’Zastava’“. On je podsetio da u tom gradu postoji i spomenik komunisti~kim `rtvama koji je podignut kod Gromovi}a ulaza, odnosno na izlazu iz Kragujevca prema Jagodini.

POSLE INCIDENTA U NOVOM PAZARU

Policija tra`i napada~a Novopazarska policija traga za osobama koje su bacile kamen i razbile staklo na autobusu „Ni{ ekspresa“ dok je prolazio kroz Novi Pazar, re~eno je ju~e upoliciji. U policiji je re~eno da je voza~ autobusa prijavio kako je nepoznata osoba u nedequ ujutro kamenicom razbila predwe vetrobransko staklo autobusa.

Incident se dogodio na ulazu u Novi Pazar, u Ulici Kej skopskih `rtava. Pri napadu niko nije povre|en. Incident su potvrdili u i „Ni{ ekspresu“, navode}i daje kamen ba~en na autobus koji je saobra}ao na liniji Igalo-Ni{. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} osudio je ju~e kamenovawe autobusa „Ni{ ekspres“ u Novom Pazaru.

- To je lo{a slika i medve|a usluga gradu i qudima koji u wemu `ive, a doprinosi i stvarawu lo{e atmosfere - rekao je Qaji} Tanjugu.

Poku{aj ubistva na suboti~kom buvqaku Suboti~ka policija je li{ila slobode Miklo{a B. (50) iz Subotice, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju.

U saop{tewu suboti~ke policije navodi se da je osumwi~eni u subotu, nakon kra}e sva|e zbog

nera{~i{}enih dugovawa, no`em nasrnuo na Qubomira A. (49) iz Subotice i naneo mu lake telesne povrede. Miklo{ B. je saslu{an i uz krivi~nu prijavu bi}e priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici.

A. A.

Uhap{eni zbog razbojni{tava Suboti~ka policija je odredila meru zadr`avawa Danijelu H. (1988) iz Subotice, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela razbojni{tva. Osnovano se sumwa da je Danijel H. u toku pro{le nedeqe, zajedno s Petrom N., Nikolom M., @arkom R. i Goranom J., u dva navrata fizi~ki napao vi{e osoba od kojih je protivpravno uzeo novac i mobilni te-

lefon. Osumwi~eni su saslu{ani i uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici, koji im je odredio pritvor do 30 dana.

Pripadnici Policijske uprave u Subotici intenzivno rade na pronala`ewu jo{ jednog lica koje je u~estvovalo u izvr{ewu ovog krivi~nog dela.

A. A.

TRAGEDIJA KOD ADORJANA

Utopio se u jezeru Le{ mu{karca u jezeru kod crpne pumpe u Adorjanu prona|en je prekju~e oko 14 ~asova.

Uvi|aj je izvr{en od strane pripadnika Policijske stanice u Kawi`i, koji su utvrdili da se radi o Robertu Bar{iju (1971) iz Novog Kne`evca, koji se utopio u jezeru.

Prema prvim nalazima uvi|aja policije, na telu utopqenika nisu prona|eni tragovi povreda. Po nalogu istra`nog sudije Vi{eg suda u Subotici telo je poslato na obdukciju u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu.

M. Mr.

Priveden zbog poku{aja silovawa Policija u Vrawu privela je istra`nom sudiji Vi{eg suda u tom gradu Tomislava S. (61) iz sela Kupinince, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo silovawa u poku{aju.

Sumwa se da se to dogodilo 12. avgusta ove godine, a istra`ni sudija mu je odredio pritvor do mesec dana, navedeno je u saop{tewu Policijske uprave u Vrawu.

UHAP[EN SRBIN U KOSOVSKOJ MITROVICI

Nasrnuo na maloletnicu Predstavnici Kosovske policijske slu`be saop{tili su ju~e da su uhapsili mladi}a iz severnog dela Kosovske Mitrovice osumwi~enog za poku{aj silovawa. Regionalni portparol KPS-a Besim Hoti izjavio je Tanjugu da je mladi} D. J. (22) osumwi~en za poku{aj silovawa {esnestogodi{we devoj~ice u Ul. X. Kenedija u severnom delu Kosovske Mitrovice.

– Najva`nije je da se sve zavr{ilo na poku{aju, osumwi~eni je bio u alkoholisanom stawu, li{en je slobode i odre|eno mu je policijsko zadr`avawe od 48 sati – rekao je Hoti.

On je dodao da je ovaj slu~aj, koji se dogodio ju~e ujuro oko pola tri u potpunosti kriminalisti~ki razre{en.

U pritvor zbog marihuane Policija u Sremskoj Mitrovici li{ila je slobode Dra`ena D. (46), zbog osnovane sumwe da je neovla{}eno proizvodio, stavqao u promet i omogu}avao u`ivawe opojnih droga – posebno marihuane, zbog ~ega mu je istra`ni sudija Vi{eg suda u

Sremskoj Mitrovici odredio pritvor od 30 dana.

Hap{ewe Dra`ena D. usledilo je kada je sa sigurno{}u utvr|eno da mu stan slu`i i za trgovinu drogom, ali i da su ga koristili u`ivaoci marihuane.

S. B.

REPORTA@E

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

14

BAR JE MASOVNO KOTLI]AWE PODSETILO NA TO KAKO JE BA^ VEKOVIMA BIO PROSPERITETNA VARO[

Fer-plej va`i i za sponzore Za pri~u o sedmom takmi~ewu u kuvawu ribqeg kotli}a u Ba~u trebalo bi da je najva`nije da je pobedila ekipa broj 21 tamo{weg Doma zdravqa, koja se tako plasirala za u~e{}e na „Zlatnom kotli}u Vojvodine“ narednog meseca u Somboru.

Ali nije. Mnogo je va`nije to {to je na ovom okupqawu 56 kulinarskih majstora iz Apatina,Oxaka, Novog Sada, Ba~a, Ba~kog Brestovca, Vajske, Ba~ke Palanke, Bo|ana, Derowa, Ratkova, Futoga, Obrovca, Karavukova, ovaj gradi} u srcu Ba~ke na tren zasijao starim sjajem, ovekove~enim jo{ u Ro`erovoj karti sveta iz 1154, kad ga je arapski geograf Idruzi opisao kao „glasovito mesto koje ubrajaju me|u ostale velike gradove. Tu se nalaze pijace, trgova~ke radwe, zanatlije i gr~ki nau~nici. @ito je, pak, jeftino, ima ga u izobiqu... Ba~ i Kovin su veliki izvozni, vrlo naseqeni gradovi Ugarske zemqe, koji imaju najvi{e gra|evina i u wima se `ivi u izobiqu na najve}im seoskim posedima“.

Na`alost, od sjaja s po~etka pro{log milenijuma slabo je {ta ostalo u dana{wem Ba~u, sedi{tu op{tine sa 17.000 sta-

Bra}a po dimu i varja~ama

novnika, a tik uz granicu s Hrvatskom. Mo`da tek onaj deo o jeftinom `itu. Iako postoje materijalni dokazi da je ovaj lokalitet u kontinuitetu naseqen jo{ od praistorije, a arheolozi pomiwu mla|i neolit, gvozdeno, bronzano doba, antiku, cara Justinijana, vodi~i danas turistima, uglavnom |acima na jednodnevnim ekskurzijama, ali i Nemcima i Ma|arima, pokazuju ostatke Tvr|eve iz 14. veka, koju je ugarski kraq izgradio kao odbranu od napada Du{anovog carstva, ali je kasnije bila i ~vrst bedem za Turke, mada su je ipak zaposeli u 16. veku, pa su do danas u woj sa~uvani i ostaci hamama, jedine o~uvane gra|evine islamske kulture u Vojvodini.

U samom Ba~u, osam vekova isto-

Foto: J. Barbuzan

Niko u „Barutani” gladan i `edan Da li zato {to u nazivu teku}eg meseca nema „r“ ili zbog tradicionalnih gastronavika `iteqa ove na{e ravnice, tek, ekipa „Barutana“, zahvaquju}i svom sponzoru Piceriji „Xek“, mezetila je Braletov kulen, Markovu kobasicu, sir iz Slova~ke, a sve uz rakiju doma}u i viski strani. Ipak, u duhu takmi~ewa, na ro{tiqu su se na{le i potkovice od smu|a i {arana, pa posle svega toga nije ni bilo va`no kako }e kod `irija pro}i uzorak iz kotli}a. Ka`u, u~estvuju svake godine i uvek su me|u prvih deset, {to je sigurna potvrda ume}a. O plasmanu nije brinula ni ekipa Ferdi}, u kojoj su jedino preovladavale `ene. Glavna kuvarica Bla`enka najvi{e veruje praznom kotli}u, a ka`e, do sad jo{ nije bilo da u wemu bar ka{ika ~orbe ostane. rije i se}awe na svoje osniva~e templare ~uva i fraweva~ki samostan, koji je, kao i tvr|ava, u fazi rekonstrukcije.

Istoriju nude i Bo|ani, jedno od pet sela op{tine Ba~. Manastir u ovom selu postojao je jo{ u 15. veku, a dana{wi datira iz 18. Tu je i bogato lovi{te Plavna, u istoimenom selu, pa jezero Provala u Vajskoj. Selen~a, jedino ~isto slova~ko selo u ovoj multinacionalnoj op{tini, me|u prvima se okrenula proizvodwi zdrave hrane, a u to da im i fabrika koja proizvodi metle dobro radi, uverili su se i u~esnici subotweg takmi~ewa, potpiruju}i vatru, na nekih 40 stepeni u hladu parka u centru Ba~a, ostacima dr{ki ovog rekvizita od fino obra|enog bukovog drveta. Nekako na za~equ, ve} godinama ~ekaju}i obe}anu marinu i gledaju}i kako turisti~ki brodovi prolaze a ne dolaze, tavori Ba~ko Novo Selo, jedino

Vancage ili {ta sve mo`e da padne s neba Ako ho}e{ da si pristojan u nepoznatom dru{tvu, nemoj pri~ati o politici i religiji, ve}, kao engleski xentlmeni, o vremenu. Ta~nije, o vremenskim prilikama, a ne o prolaznosti `ivota. Ali, mi nismo Englezi, mada se nekad takvima pravimo.

Naj~e{}e se, u stvari, u nas pri~a o lo{em vremenu. Jedan od izraza su i “vancage”.

Obi~no u mno`ini.

Tako Sosa ka`e Lali: “Ja }u i}i na va{ar u Sentoma{ makar padale vancage!”

Sosa je i i{la, vancage nisu padale, pa ostade nejasno {ta je mislila. Po nekima, vancage su vucibatine, odrpanci, skitnice, uop{te, osobe zapu{tene vaw{tine, koje nije po`eqno ni sresti a kamoli videti da padaju s neba. Po drugima, vancage su Cigani, sad Romi, pripadnici mobilnog naroda, zvani jo{ i mandovi, pogrdno, a oslovqavani nekad i sasvim drugarski s Miko ili Kumo. Vancage su, opet, i vandroka{i, zgubidani {to vr{qaju okolo, mada je vandrovka nekad bila sasvim pristojna rabota: odlazak na du`u praksu daleko, po zavr{etku zanata, a radi usavr{avawa. ^ak su u kwi`ice majstori upisivali vreme i poslove koje su kalfe provodile u vandrovki, na frentu, kako se jo{ zvala ova specijalizacija.

Ako otpadaju vandroka{i, onda se, kao i uvek, sumwa na Cigane. Zna se da znaju mnogo o vremenskim (ne)prilikama. Se}amo se svi onog Cige {to je imao kowa br`eg od oluje (“pokis’o mu

samo rep!”), a o wihovom poznavawu meteorologije svedo~i i ova (istinita) pri~a. Jednog oktobra, a za prvog mraza, probudila se Ciganka {to je spavala ispod kola na nekoj livadi, proturila golu ruku kroz {pice na to~ku, probudila ga i kazala: “Ajde, Miko, ustaj, ali se dobro obuci. Napoqu je zima!”

Obja{wewe Vujaklijino, da su vancage nakaradno izgovoreno ime na nema~kom za staro zar|alo oru`je Bandsäge, setilo me na strogu naredbu moje babe Darinke koja je pred dolazak svake letwe oluje tra`ila da se hitno pod streju donese najve}a sekira i duga~ki `ara~ za paorsku pe}. Sikiru smo lako nalazili (uvek je bila u upotrebi), ali je `arilo leti te`e videti, pa je zadu`eno dete uvek dobilo prvu kap ki{e, onu najkrupniju, ili ~ak bilo zvrcnuto prvim ledenim lopticama. Uglavnom, ta sikira i `arilo su nas naj~e{}e spasavali stradanija jer se ne se}am da nas je tukao veliki led. Mo`da je ta vraxbina delovala po kombinaciji poslovica: „Ne}e grom u koprive“ i „Vrana

vrani o~i ne vadi“. Zato vancage nisu padale na vancage!

Vancage su i najava lo{eg vremena, jakog pquska i oluje, kad se sprema stradanije kao da }e padati sikire jer tako crn oblak dolazi iz “Babinog buxaka”, sa zapada. No, kad ve} pada, onda se ka`e da lije kao iz kabla ili je napoqu prava salauka.

Englezi i Amerikanci ka`u “rejn kets end dogs”, kao, padaju ma~ke i kerovi, a i mi koristimo te `ivotiwe da opi{emo (ne)vreme. Pasje vru}ine su u julu i avgustu, vaqda jer svi dah}u kao kuce, a zimi se jak mraz najavquje prognozom: no}as }e pas i ma~ka spavati zajedno.

Najsigurnija odbrana od vancaga, leda i ostale tu~e s neba je striktno po{tovawe obi~aja da se rane jabuke, zvane petrova~e, ne seku no`em do Petrovdana, dakle 12. jula. Deca smeju da beru, tresu, ~ak i kraduckaju petrova~e, koje su ve} u junu za jelo, ali kisele i zelenog semena. Jedino ne smeju da ih seku bricom. Kad pro|e „lovostaj“, petrova~e su bra{nave, slatke i – crvqive. Ali, svako dete na Petrovdan s ponosom secka jabuku jer zna da je wegov doprinos u spre~avawu {tete od nevremena – nemerqiv. Ako je leda i oluje i bilo, za to su kriva druga deca. Ona nevaqala.

Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju – divani o re~ima“, u izdawu „Tiski cvet“, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin“ kod Ribqe pijace u Novom Sadu)

ba{ na reci, mada granica op{tine ide uz ~ak 43 kilometra dunavske obale.

Ba~u, u kojem je nekad Fabrika {e}era zapo{qavala oko 400 radnika, a danas je tek nekoliko odr`ava u `ivotu, ne ide ba{ najboqe. Turizam se name}e sam jer istorijski izvori ka`u da je Ba~, ~esto i u posedu ugarskih kraqeva, bio omiqeno mesto za zabavu, koje su pose}ivali evropski vladari. Majstori za ribqi paprika{ i mnogobrojni gosti ove manifestacije o`iveli su ovaj gradi} na jedno ve~e.

Pucketale su vatre, mamili mirisi ribe iz kotli}a, konkurentske ekipe naru~ivale su jedne drugima muziku iz saletle, tajno su se stavqali ~arobni sastojci u kotli}e s po dve i po kile {aranske ribe. I u svemu tome, ni onih nekoliko sati samog kulinarskog ume}a ni onih vi{e od nekoliko provedenih u konzumirawu istog u hotelu

@ene komanduju ekipom Ferdi}

Mesto za zabavu eropskih vladara

„Central luks“ i i{~ekivawu odluke `irija, nisu bili samo takmi~ewe, pa zato i nije najva`nije ko je pobedio. Mnogo je va`nije to {to }e i ova manifestacija mo`da biti ba{ onaj kvasac koji }e pomo}i da Ba~ ponovo po~ne da `ivi svoj nekada{wi `ivot zna~ajne varo{i, koja i svojim `iteqima i onima koji u wu dolaze ima mnogo toga da ponudi.

Uz op{tinu Ba~, mesnoj turisti~kog organizaciji su da

organizuje fe{tu pomogli Ribwak „Mostonga“ i kompanija „Jugotrejd“, Dom zdravqa, „Vojvodina {ume“,Fond „Vekovi Ba~a“ i „Lipa“ iz Selen~e.

Kako je darodavac premije – desetodnevnog boravka za ekipu na Div~ibarama – Dom zdravqa, ~ija je ekipa i skuvala, po oceni `irija, najboqi paprika{, da ne do|eo do sukoba interesa, ova nagrada je u{la u fond za tombolu.

Danica Deve~erski

GRADONA^ELNIK SEKSARDA, U MA\ARSKOJ I[TVAN HORVAT O@ENIO SE ANICOM NESTOROVI] IZ VAQEVA

Srpski zet poslanik ma|arskog parlamenta – Ponosan sam {to sam Ma|ar, ali isto tako i {to mi je supruga Anica Nestorovi} Srpkiwa iz Vaqeva – rekao je, izme|u ostalog, Be~ejcima na sve~anoj sednici povodom proslave op{tinskog praznika Dana ravnopravnosti gradona~elnik bratskog grada Seksarda iz susedne Ma|arske I{tvan Horvat. – To je razlog vi{e {to uvek rado dolazim u Be~ej, koji je primer kako se u multinacionalnoj sredini mo`e `iveti harmoni~no.

Zato i `elim se Srbija {to pre ne samo pribli`i EU ve} i postane wen ~lan. Zaista lepe kom{ijske `eqe poslanika ma|arskog parlamenta, izabranog s liste vladaju}e stranke Fides, koji, me|utim, nije samo politi~ar: – Po zanimawu sam agronom pa je mi i zbog toga svaki dolazak u Be~ej, kao va`an poqoprivredni centar, bitan. Isto tako smo se trudili da ugostimo be~ejske delegacije koje su nam bile u gostima. A i kako druga~ije kad dolaze iz bratskog grada s kojim lepo sara|ujemo u privredi, kulturi, obrazovawu, sportu, a povezane su nam i civilne organizacije – obja{wava lordmer Seksarda od 2006.

Najboqi primer dobre saradwe je formirawe zajedni~kog preduze}a za odno{ewe sme}a „Potisje“. Zna~ajno je to za be~ejsku op{tinu, koja je ve}inski vlasnik 51 procenta kapitala, ali i komunalno preduze}e iz Seksarda „Alisca terra“.

– I tu smo avangardni jer je ovo prvo preduze}e koje neki grad iz Ma|arske osniva sa srpskim. Ali, to je tek po~etak jer nam je ambicija da u poslu izno{ewa sme}a budemo lideri Potisja. @elimo

ce poklonio, o~ito, jo{ lep{oj Srpkiwi.

– Znao sam da }ete me to pitati! Moj tast Bo`idar Nestorovi} je slu`io JNA u Sloveniji, u Lendavi, i tamo upoznao Ma|aricu s kojom se kasnije o`enio i dobio dve }erke.

Jedna od wih je do{la na fakultet u Kestheju, najstarijem gradu na Balatonu, gde sam i ja studirao. Anica je pose}ivala sestru, upoHorvat (levo) i be~ejski lordmer Peter Knezi znali smo se, zavoleli da saradwu {irimo, i u, recimo, i izrodili troje dece, sinove turizmu, pa da {to pre moji sugraI{tvana i Bala`a i }erku Or{o|ani i zemqaci posete Be~ej i qu. Lepo `ivimo vi{e od dve deuvere se u gostoqubivost ovdacenije, rado slu{am pri~e iz Sr{weg naroda, a turisti iz Srbije bije i jo{ radije dolazim u Srbiposete na{ grad i region. Da nam ju. Nisam nau~io srpski, ali ponebudu gosti tokom manifestacije {to razumem, a neke fraze iz mla„Dana vina“ i uvere se u kvalitet dosti umem i da ka`em – re~e srpna{eg vinogorja – dodaje Horvat. ski zet i pozdravi se s „do novog Novinare je ipak zanimalo i kako vi|ewa“, umesto „viszontlátásra“. je, od toliko lepih Ma|arica, srV. Jankov

DRU[TVO

DNEVNIK

MINISTARSTVO PROSVETE POMA@E RODITEQIMA I OVE [KOLSKE GODINE

Besplatni uybenici i za u~enike drugog razreda Pro{le godine zapo~et projekat podele besplatnih uxbenika prvacima u osnovnoj {koli Ministarstvo prosvete }e ove godine nastaviti i pro{iriti i na u~enike drugog razreda. [kolama su na vreme dostavqeni spiskovi kompleta odobrenih uxbenika, kako Zavoda za izdavawe uxbenika, tako i privatnih izdava~a. Aktivi u~iteqa prvog i drugog razreda su se izjasnili o tome za ~ije komplete su se opredelili i izdava~i }e od 20. avgusta po~eti {kolama da ih isporu~uju, tako da }e ih oni 1. septembra do~ekati u u~ionicama.

Po re~ima pomo}nika ministra prosvete Zorana Kosti}a,

na listi besplatnih uxbenika nisu uxbenici za izborne i fakultativne predmete i strani jezik za drugi razred, pojedina izdawa zbirki zadataka, kontrolnih zadataka i radnih svezaka, kao ni odobrena lektira, jer to ne ~ini celovite uxbeni~ke komplete.

– Za u~enike prvog razreda u ovoj {kolskoj godini dr`ava nabavqa nove uxbenike koji su radnog karaktera, dok se uxbenici koji nisu radnog karaktera, a kori{}eni su tokom pro{le {kolske godine, vra}aju {koli i koristi}e ih novi prvaci – ka`e Zoran Kosti}, uz napomenu da }e o{te}eni uxbenici koji nisu radnog karaktera

Licence za izdavawe uybenika Ministarstvo prosvete je do sada izdalo 49 dozvola - licenci za izdavawe uxbenika. Sedam izdava~a ima licencu tipa "A" - za sve nivoe i oblasti obrazovawa, 41 licencu "B" za pojedine nivoe, i jedan tipa "C" za odre|ene uxbeni~ke komplete. Ministarstvo prosvete }e sukcesivno dopuwavati spisak izdava~a koji su dobili licencu, jer je u toku postupak po zahtevu za izdavawe licenci drugih izdava~a.

Spisak svih izdava~a koji su dobili licence objavqen je na sajtu Ministarstva prosvete www.mp.gov.rs.

Tro{ak dr`ave znatno ve}i Pro{le godine je za nabavku 80.000 kompleta uxbenika za isti broj prvaka potro{eno oko ~etvrt milijarde dinara jer je cena kompleta bila oko 3.000 dinara, zahvaquju}i ~iwenici da su izdava~i s Ministarstvom dogovorili zna~ajan popust za kupovinu uxbenika. I mada je dr`ava i ove godine dobila rabat izme|u 25 i 30 odsto, po{to su svi akreditovani izdava~i u me|uvremenu podigli cene, a pored novih kwiga za drugi razred Ministarstvo mora kupiti i ve}inu uxbenika za prvi jer ih je mnogo bilo radnog karaktera i svr{eni prvaci nisu bili du`ni da ih vrate, ove godine tro{ak dr`ave za besplatne uxbenike bi}e i znatno ve}i. biti zameweni novim, u dogovoru s izdava~ima, a da }e po zavr{etku prvog i drugog razreda, |aci vratiti uxbenike koji nisu radnog karaktera.

Po re~ima predsednice Skup{tine Udr`ewa privatnih izdava~a Mirjane Miloradovi}, uxbenici koje su prvaci dobili pro{le godine bili su uglavnom radnog karaktera, osim jedne ~itanke i uxbenika iz muzi~kog i likovnog, koji nisu kori{}eni, tako da je Ministarstvo prakti~no i za ovogodi{we prvake kupilo gotovo sve nove.

Kao i pro{le godine, i ove }e akciju podele besplatnih uxbenika osnovcima, koju je pokre-

nulo Ministarstvo prosvete, pomo}i i Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe.

– Pro{le godine u Vojvodini je bilo bezmalo 20.000 prvaka, a za wihove uxbenike je Ministarstvo platilo ne{to vi{e od 59 miliona dinara – ka`e pomo}nik pokrajinskog sekretara za obrazovawe Jo{ka Kabok. –Polovinu te svote, to jest 30 miliona dinara, mi smo pro{le godine uplatili Ministarstvu i na taj na~in pomogli ovu akciju, a ista svota u pokrajinskom buxetu za ove namene planirana je i za ovu godinu, u kojoj o~ekujemo da u Vojvodini bude ne{to vi{e prvaka nego lane.

D. Deve~erski

RADIO ZREWANINU PRIZNAWE DVAJU MINISTARSTAVA

Na mladima predajnik ostaje Regionalni radio Zrewanin dobio je priznawe “Mladgrad 2010” u kategoriji za ukupan doprinos medija unapre|ewu polo`aja mladih u lokalnoj zajednici, koje dodequju Gra|anske inicijative, u saradwi s Ministarstvom za omladinu i sport i Ministarstvom za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu.

Radio Zrewanin sve {to radi – radi preko {tapa i kanapa, jer se iz gradskog buyeta izdvaja sve mawe novca za finansirawe ovog javnog preduze}a Dodela priznawa organizovana je u okviru obele`avawa Me|unarodnog dana mladih, a predstavnicima pomenute medijske ku}e plaketu je uru~ila ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi}.

Ovim povodom ju~e je predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton u svom kabinetu uprili~io prijem za direktorku Zrewanina Qiqanu Popovi}, wenu zamenicu Nadicu Jakovqev i urednika programa za mlade Nedeqka Golu{ina, koji su prvog ~oveka lokalnog

parlamenta upoznali s nagra|enim projektom, ali i problemima s kojima se danas suo~ava ova radio-stanica.

– Pro{le godine smo, na osnovu konkursa Pokrajinskog sekretarijata za informisawe, dobili novac za realizaciju emisije za mlade “Kul zon”, za koju smo i dobili priznawe.

Ono pokazuje da su kod nas najboqe isprepletani mladost i is-

kustvo – rekla je Qiqana Popovi}, i po`alila se na to da Zrewanin sve {to radi – radi preko “{tapa i kanapa”, jer se sve iz gradskog buxeta izdvaja mawe novca za finansirawe ovog javnog preduze}a.

Nadica Jakovqev je naglasila da je projekat u me|uvremenu istekao, da je novac za wegovu realizaciju nestao, ali da su autori emisije “Kul zon” nastavili

da rade iz entuzijazma, bez honorara. Iza ove veoma popularne emisije, ina~e, stoje Nemawa Golu{in i Katarina Vu~eti}.

– Trudimo se da regrutujemo nove slu{aoce jer moramo privu}i mlade, a to smo postigli i ovim projektom. Uspeh je jo{ ve}i ako imamo u vidu da danas imamo poplavu vrlo negativnih informacija o mladima, u kojima se oni pojavquju kao nasilnici – ocenila je Nadica Jakovqev.

Predsednik zrewaninske Skup{tine Aleksandar Marton obe}ao je daqu pomo} lokalne samouprave radiju Zrewanin, i ukazao na problem slabe ~ujnosti u pojedinim delovima regiona zbog nezakonitog rada divqih stanica.

– Posle Tise, ka Novom Sadu, nema signala zbog nelegalne radio-stanice u @abqu. Neverovatno je da se na desetak kilometara od grada ne ~uje regionalni radio! Ukazivali smo na taj slu~aj i izvr{i}emo dodatne pritiske na nadle`ne da se to re{i – poru~io je Marton. @. Balaban

Za{to ba{ 14 Za novootkrivenu enterobakteriju, tvrde britanski lekari, nema antibiotika.

Doleti li ubica u Srbiju, koliko sutra }emo gledati reklamu za uspe{an lek, a Ministarstvo zdravqa }e odlu~no osuditi takvu akciju jer se, tobo`e, kosi sa Zakonom.

Osuda nije zarazna i Tu`ila{tvo }e ostati na pla}enom bolovawu s dijagnozom koja odgovara AIDS-u: ste~eni sindrom imunodeficijencije.

Sudije, Sudovi i sudovi: Na Petrovoselskim letwim danima ista je porodica ubrala sve nagrade za skuvane ~orbe, laureati se branili svetiwom i arkanom dobro ~uvanog familijarnog recepta, a `iriju niko nije objasnio da

su pretpostavka i ube|enost gra|ana o fer su|ewu jednako va`ni koliko i samo su|ewe.

Prijatno!

Neka srpski i petrovoselski sudovi svrnu u novosadski Urgentni centar, koji se sve~ano otvara svake nedeqe, ali umesto pacijenata prima qude u skupim odelima. Sterilne, prazne prostorije svedo~e o spoznaji da se u Srbiji gradi sve u dodikovskih 14, bolesnih nema, niko ne pije dok vozi i ne tu~e se no}om, povre|eni su iskqu~ivo oni koji pecaju dinamitom. Odela se le~e privatno, ili na Zapadu, odakle bolest, kao i ona bakterija, dolazi jo{ otkako je Titov pas Reks na Drvaru zapatio proliv od [vaba.

Gra|anin Srbije na privremenom radu u Bangkoku, Tajland, R. S. otvorio je “Dnevniku” enciklopediju qudske po{asti rade}i kao humanitarni misionar. Neja~ zavr{ava u kuplerajima, kasapnicama organa i na pogre{noj strani igle s pogre{nim sadr`ajem {prica, a dolazi iz Pakistana, Indije, Tajlanda, [ri Lanke, Kine, Kamboxe, Vijetnama, Filipina, Nepala i Isto~nog nam Timora.

Osim korupcije i kriminala, doti~ne dr`ave imaju zajedni~ko i to {to nisu priznale Kosovo, ili se ne}kaju. Srbija }e pravni lek i krunski {lagvort za ministra Jeremi}a izvu}i iz naslova teksta: “Evropski pedofili podsti~u trgovinu decom”.

Igor Mihaqevi}

15

PIRSING I TETOVA@A ^ESTO DOVODE DO HEPATITISA

Modni hit zdravstveni problem Pirsing i tetova`a sve su omiqeniji na~in ukra{avawa tela, a ovaj modni trend prate kako mladi tako i qudi u sredwim godinama. Sa sve ve}om potra`wom za bu{ewem i iscrtavawem tela kao pe~urke posle ki{e ni~u i radionice u kojima se pru`aju takve usluge, a iako se radi o svojevrsnom povre|ivawu tela, uslovi u mnogima od wih su ispod higijenskog minimuma. Dok se tetova`a naj~e{}e radi u jesen i zimu, za pirsing je najve}a potra`wa leti, kada se alkicama, kuglicama i drugim ukrasima `eli ukrasiti stomak, obrva, usna, u{i... i ko zna koji sve delovi tela.

Me|utim, da se ne radi o bezazlenom ukra{avawu govori podatak da je me|u onima koji su radi mode spremni da povrede svoje telo veliki broj zara`enih hepatitisom.

U Srbiji je virusima hepati-

kal, koji je poznat alergen i kod qudi osetqivih na wega izaziva burnu reakciju organizma. Mogu}e su bakterijske i virusne infekcije. Najugro`eniji su usta i nos jer pquva~ka i sluz lako prodiru u mesto uboda. Ako se osobe ve} odlu~e na ovakav korak, posebnu pa`wu treba da poklone higijeni lokala gde rade tetova`u ili pirsing.

Igle moraju da budu sterilisane suvom sterilizacijom ili u autoklavu, za jednokratnu upotrebu, a boje za tetova`u moraju da imaju atest.

Svaku reakciju tela vaqa ozbiqno shvatiti i ako se pojavi otok, crvenilo i bol, najboqe je pirsing ukloniti dok se reakcija ne povu~e. [ta se sve za modu mo`e u~initi govori podatak da su pirsing, a tetova`a pogotovo, prili~no bolni postupci koji tra`e posebnu negu i pa`wu nekoliko dana posle

Zarazna `utica hara svetom Svaki dvanaesti ~ovek na svetu inficiran je virusom hepatitisa B ili C pa ne ~udi {to stru~waci upozoravaju na to da virusni hepatitisi predstavqaju globalni zdravstveni problem. Virusni hepatitisi u narodu su poznati kao zarazna `utica i dobili su nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pomiwe se i TT virus.

Zajedni~ka osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do o{te}ewa i drugih organa i tkiva. Stru~wake zabriwava wegovo sve masovnije {irewe u ~itavom svetu.

Naj~e{}i prenosnici hepatitisa A i E su zara`ena voda i namirnice, dok se hepatitisi B, C i D mogu preneti putem zara`ene krvi. Najrasprostraweniji oblik bolesti je hepatitis B, koji se mo`e preneti polnim odnosom, a wegov virus je 100 puta zarazniji od virusa side. tisa B i C hroni~no inficirano vi{e od 200.000 qudi.

Ova opaka bolest ~esto proti~e bez izra`enih klini~kih simptoma i ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme, mo`e se zavr{iti fatalno. Naravno, pirsing i tetova`a nisu jedini na~ini da se zarazite: tu je i zajedni~kka upotreba igala, brija~a, ~etkica za zube, seksi-igra~aka...

– Ukra{avawa tela pirsingom, odnosno bu{ewem tela, ili tetova`om, kada se ispod ko`e iglicom ubacuje trajna boja, ve} dugo je na udaru kritika lekara koji upozoravaju na mogu}e kobne posledice ovakvog eksperimentisawa na sopstvenom telu – ka`e dermatolog dr Nevena Doki}. – Osim alergije, koja ponekad mo`e biti veoma burna, i pirsing i tetova`a, ukoliko se rade u nehigijenskim uslovima, mogu dovesti i do pojave hepatitisa. Ukrasi za telo ~esto sadr`e ni-

"ulep{avawa", a ukoliko se ubodi inficiraju, le~ewe traje daleko du`e. Uz to, ni cena nije zanemarqiva. Od veli~ine, komlikovanosti crte`a i mesta na kojem se tetova`a radi zavisi i cena, a u proseku slika veli~ine pet s pet centimetara ko{ta oko 40 evra. Vrlo ~esto se ne zna ni kvalitet boja koje se koriste ze tetova`u. Da to nije samo na{ problem, potvr|uje vest da su nau~nici s Univerziteta u Regenzburgu u Nema~koj otkrili da se za tetovirawe ~esto upotrebqavaju isti pigmenti koji se koriste i u proizvodwi boje za automobile! Posledice mogu biti te{ke alergije, bolne rane i upale, koje ponekad poprimaju hroni~an oblik, ali i infektivne bolesti, poput upale jetre, odnosno hepatitisa C, koji se naj~e{}e prenosi putem tetova`e.

J. Barbuzan

VESTI Srpski kadet na Sen Siru

ZAU[KE

Milorad Dodik dodelio je “izuzetne penzije”, u visini 14 najni`ih, zaslu`nim sve{tenicima Republike Srpske. Za{to ba{ 14? “Pa lepo, Isus, apostoli i konobar na tajnoj ve~eri”. Da li zbog funkcije ili realne {anse da mu se popovi uskoro obrate po slu`benoj du`nosti, Jovan Krkobabi} najavio je mogu}nost pove}anih uplata za doprinose sve{tenika, a time i penzija. Umirovqeni kler mudro je o}utao inicijativu da dr`avi, na ~ijim su jaslama, upla}uju deo zarade od besplatnih ven~awa, kr{tewa, parastosa i inih taksi na Duh, bogoboja`qivo formiranih u visini radosti ili tuge klijenta.

utorak17.avgust2010.

Od septembra }e jedan mladi kadet iz Srbije poha|ati elitnu francusku vojnu akademiju Sen Sir i to }e biti tre}i oficir iz Srbije na toj akademiji, posle kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a i potpukovnika Save Stepanovi}a, izjavio je izaslanik odbrane Francuske pukovnik Paskal Art. Taj kadet }e "imati sre}u i ~ast" da }e u naredne tri godine poha|ati tu akademiju, na kojoj je kraq Petar bio od 1862-1864. godine, a Stepanovi} od 1949-1951.

Podzemni kontejneri Beograd }e uskoro dobiti 140 podzemnih kontejnera za odlagawe otpada koji }e biti raspore|eni u svim gradskim op{tinama. Ugradwa tih kon-

tejnera zapo~eta je po~etkom godine i do sada je na oko 84 lokacije postavqeno 129 kontejnera veli~ine tri i pet kubika, koji mogu da zamene pet, odnosno osam standardnih kontejnera.

Podzemni kontejneri, ~ije je kori{}ewe postalo praksa u svetskim i evropskim metropolama, sastoje se od betonskog, nepropusnog bunkera u kojem je sme{ten kontejner od plastike.

Kontejner se sme{ta u betonsku rupu duboku 2,5 metra, {iroku dva sa dva metra, dok je u nivou trotoara zatvoren poklopcem na kojem se nalazi samozatvaraju}i ulo`ak visok 90 centimetara, kroz koji se spu{taju kese sa sme}em.

Pra`wewe takvih kontejnera obavqa se uz pomo} dizalica koje se ugra|uju na ve} postoje}e kamione, a na svakom kontejneru nalazi}e se nalepnice na kojima }e pisati uputstvo za wihovo kori{}ewe.

SPORT

utorak17.avgust2010.

ATP LISTA

Federer prestigao \okovi}a Najboqi srpski teniser Novak \okovi} pao je na tre}u poziciju na najnovijoj ATP rang listi. \okovi} je u polufinalu Roxers kupa u Torontu, u direktnom okr{aju za drugo mesto, izgubio od Roxera Federera . Blagi pad do`iveo je i Janko Tipsarevi}, koji je sa 39. mesta nazadovao do 42. Viktor Troicki je plasman popravio za ~etiri pozicije i sada je 47. U prvih 200 su i Ilija Bozoqac na 132. mestu i Filip Krajinovi} na 190. poziciji.

Lista: 1. Rafael Nadal ([panija) 10.925, 2. Roxer Federer ([vajcarska) 7.215, 3. Novak \okovi} (Srbija) 7.085, 4.

Endi Mari (Velika Britanija) 5.305, 5. Robin Soderling ([vedska) 4.830, 6. Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.195, 7. Toma{ Berdih (^e{ka) 3.950, 8.

Fernando Verdasko ([panija) 3.430, 9. Huan Martin Del Potro (Argentina) 3.170, 10. @oVilfred Conga (Francuska) 3.095... 42. Janko Tipsarevi} (Srbija) 1.020... 47. Viktor Troicki (Srbija) 945.

VTA LISTA

Veliki skokovi Ane i Bojane Najboqa srpka teniserka Jelena Jankovi} izgubila je drugu poziciju na najnovijoj VTA listi, dok je Ana Ivanovi} ostva-

Ana Ivanovi}

rila veliki skok. Jankovi}eva je pala na tre}e mesto, a drugu poziciju je prepustila Karolini Voznijacki iz Danske. Ivanovi}eva je napredovala za ~ak 23 pozicije i sada je 39. teniserka sveta. Veliki skok imala je i Bojana Jovanovski koja je sa 98. stigla do 86. mesta, najboqeg u karijeri.

Lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 8.245, 2. Karolina Vozwacki (Danska) 5.635, 3. Jelena Jankovi} (Srbija) 5.225, 4. Kim Klajsters (Belgija) 5.210, 5. Venus Vilijams (SAD) 5.177, 6. Samanta Stosur (Australija) 4.690, 7. Fran~eska Skjavone (Italija) 4.285, 8. Elena Dementijeva (Rusija) 4.241, 9. Agwe{ka Radvanska (Poqska) 4.070, 10. Li Na (Kina) 3.950... 39. Ana Ivanovi} (Srbija) 1.372... 86. Bojana Jovanovski (Srbija) 776.

TURNIR U SINSINATIJU

Titula za Kim Klajsters Belgijska teniserka Kim Klajsters trijumfovala je na turniru u Sinsinatiju (SAD) po{to je u finalu savladala Ruskiwu Mariju [arapovu sa 2:1, po setovima 2:6, 7:6 (4), 6:2 . Klajsters je do pobede do{la nakon {to je [arapova, kojoj je pripao prvi set, u drugom propustila da realizuje tri me~ lopte. Drugi set pripao je Belgijanki u taj brejku sa 7:4, dok je u tre}em, bez ve}ih problema, trijumfovala sa 6:2. Nagradi fond turnira teniserki u Sinsinatiju iznosio je dva miliona dolara.

- Bila sam veoma blizu poraza i onda se pojavio taj mra~ni oblak.

Mislila sam da udaram dobro sa osnovne linije, dok mi servis nije ba{ najboqe funkcionisao. Tokom odmora uspela sam da povratim koncentraciju i kada smo se vratili na teren, igrala sam agresivno i preokrenula sam me~ u svoju korist. Zaista sam sre}na zbog pobede - rekla je Klajsters.

ROYERS KUP U TORONTU

Mari odbranio naslov Britanac Endi Mari osvojio je Roxers kup drugu godinu uzastopno pobediv{i Roxera Federera sa 2:0. Me~ u Torontu je nekoliko puta prekidan zbog ki{e u drugom setu, a Mari je oba dobio sa po 7:5. [kotski teniser je ovim trijumfom postao prvi igra~ posle Andrea Agasija koji je uspeo da osvoji dve uzastopne titule u Kanadi.

SAVATE KAMP U KARATA[U: Zahvaquju}i Ministartsvu omladine i sporta Republike Srbije, i ove godine su 80 mladih sportista i trenera iz savate sporta bili u kampu u Karata{u. Na \erdapu stekli su nova znawa i iskustva u savateu sportisti i trenera iz Beograda, Rume, Ni{a, Novog Sada, Sremske Mitrovice, [apca, Zrewanina, Stare Pazove, Novog Be~eja, Sente, Vr{ca, Sombora i drugih gradova Srbije. U izuzetnim uslovima za rad, treninge i polagawa su vodili selektor Miodrag Raki} iz Rume, savezni trener Slobodan Popov i Ivana Popadi} iz Zrewanina i Igor [ivoqicki iz Sremske Mitrovice.

Endi Mari

DNEVNIK

c m y

16

KVALIFIKACIJE ZA EP DAMA: SRBIJA – RUMUNIJA

Pobeda imperativ Seniorska `enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije ve~eras u Rumi igra drugu utakmicu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2011. u Poqakoj , a rival je selekcija Rumunije. Izabranice selektora Miodraga Veskovi}a pora`ene su u prvom kolu od Izraela 93:65, pa je ve~era{wi duel, prvi od tri koje }e odigrati na doma}em terenu u Rumi narednih sedam dana, od velike va`nosti, u poku{aju da se Srbija na|e u Poqskoj.

Selektor Veskovi} isti~e zna~aj naredna tri susreta koje na{a reprezentacija igra u srcu Srema: - Igramo tri utakmice na doma}em terenu i tu vidimo na{u {ansu.

Naporno smo trenirali proteklih dana, devojke su silno motivisane i najozbiqnije shvataju ovaj me~ - kazao je selektor Veskovi}.

Rumunke su tako|e pretrpele ubedqiv poraz na startu kvalifikacija od Letonije 76:47, pa }e i one na teren istr~ati silno motivisane.

- Ubedqiva pobeda Letonije predstavqa malo iznena|ewe, iako je na{ isto~ni sused ba-

Danas Letonija - Izrael Srbija - Rumunija

(17.30) (20.30, RTS 2)

20. avgust Rumunija - Izrael Srbija - Letonija

(17.30) (20.30, RTS 2)

23. avgust Letonija - Rumunija (20.30) Srbija - Izrael (20.30, RTS 2) 26. avgust Izrael - Letonija Rumunija - Srbija

(17.30) (18)

29. avgust Letonija - Srbija Izrael - Rumunija

(17.30) (17.45)

1. Letonija 2. Izrael 3. Srbija 4. Rumunija

Jelena Milovanovi}

YENSON BATON, AKTUELNI [AMPION F1

@ene s velikim grudima nisu za bolid Aktuelni {ampion Formule jedan i voza~ Meklarena Xenson Baton osvrnuo se na najavu Bernija Eklstona o dolasku Danice Patrik u najbr`i cirkus na svetu, izjaviv{i da `ene sa velikim grudima ne mogu da voze na tom takmi~ewu.

- Op{te je poznato da `ene ne mogu ba{ najboqe da se sna|u za volanom ako imaju velike grudi. Zamislite kako bi tek bilo u bolidu, koji je daleko su`eniji od auto- Danica Patrik mobila. A ne smem ni da zamislim {ta bi tek bilo u o{trim krivinama gde je G sila veoma jaka. Tako|e, ni mehani~ari u boksu ne bi mo-

gli da se skoncenstri{u - izjavio je Baton.

Vlasnik Formule jedan Berni Eklston nedavno je najavio da bi Kana|anka Danica Patrik, koja vozi u ameri~kom NASCAR-u, mogla uskoro da postane ~lan F1, {to je nai{lo na podeqena mi{qewa me|u voza~ima. Dok neki smatraju da bi to bilo pravo osve`ewe u svakom smislu, drugi pak, poput Vitantonija Liucija, smatraju da `ene nisu za Formulu jedan. U preko 60 godina dugoj istoriji Formule, ~etiri `ene su u~estvovale u takmi~ewu - Divina Galika, Dezire Vilson, \ovana Amati i Lela Lombardi.

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 1 1

76:47 93:65 65:93 47:76

2 2 1 1

rem na papiru najslabija selekcija u grupi. Odgledali smo snimak wihovog me|usobnog duela i skenirali igru obe ekipe, kako bi se {to boqe pripremili za ve~erawi susret - rekao je selektor.

Na megdan Rumunkama ko{arka{ice Srbije iza}i }e bez povre|ene Mine Makismovi}, ali hrabri najava da }e hala u Rumi biti ispuwena do posledweg mesta. Doma}ini su najavili spektakle tokom naredna tri duela na{eg nacionalnog tima.

Utakmica Srbija - Rumunija u Rumi po~iwe u 20.30 ~asova, uz TV prenos na RTS - 2.

I. Grubor

UZ TRIJUMF SRBIJE NA ADEKO KUPU

Timskom igrom do uspeha Ko{arka{ka reprezentacija Srbije osvojila je Adeko kup u Mariboru. Orlovi su u posledwoj utakmici protiv Slovenije pru`ili jo{ jednu sigurnu partiju i relativno lako iza{li na kraj sa jednim od najve}ih iznena|ewa pro{log Evropskog prvenstva u Poqskoj.

- Nastavili smo sa dobrom i anga`ovanom igrom i zaslu`eno pobedili ovu utakmicu i osvojili turnir - rekao je posle utakmice selektor Du{an Ivkovi}.- Timski smo bili mnogo boqi od Slovenaca. Igrali smo solidno u odbrani, ali smo im dozvolili Du{an Ivkovi} previ{e ofanzivnih skokova i kog broja utakmica u kratkom drugih napada. Tri ~etvrtine periodu, igramo sa dosta rotasmo dobro kontrolisali igru. U cija, pa su protiv Slovenije veposledwoj deonici, zbog visokog }i teret podneli igra~i koji u vo|stva, do{lo je do pada konduelu sa Novim Zelandom nisu centracije, ali na{a pobeda ni igrali. Ono {to je najva`nije u jednog trenutka nije ugro`ena. ovom trenutku je da su nam svi Naredne provere orlovi }e igra~i zdravi - istakao je seimati u Atini. Na Akropolis lektor. kupu Srbija }e od 17. do 19. avReprezentacija se 20. avgusta gusta igrati sa Slovenijom, Kavra}a u Beograd, a onda }e, 22. i nadom i Gr~kom.

23. avgusta, pred put na Svetsko - U Atini nas o~ekuju jo{ prvenstvo odigrati otvoren i tri jake utakmice. Zbog velizatvoren me~ sa Kinom.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Spektakl zagarantovan

Ajaks u Kijevu Danas (po~etak u 18.30) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

Sutra

Salcburg - Hapoel (TA) Bazel - [erif Partizan - Anderleht Braga - Seviqa Verder - Sampdorija Revan{ utakmice se igraju 24. i 25. avgusta.

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

LIGA EVROPE

Danas

Be{ikta{ - Helsinki Aris - Austrija (B)

(18) (19)

Mati} u Bolowi Srpski fudbaler i ~lan ^elsija Nemawa Mati} do kraja nedeqe posta}e ~lan italijanske Bolowe.

Prema informacijama sajta "Tutomerkato", ~elnici dva kluba dogovorili su se o jednogodi{woj pozajmici, a Mati} bi u u novi klub trebalo da stigne do petka.

Mati} je ~lan ^elsija od decembra 2009. godine, Nemawa Mati} kada je za sumu od milion i 700.000 evra pre{ao u Srbije, a mediji u Italiji najaLondon iz slova~kih Ko{ica. vili su ga kao srpskog Patrika ^lan je mlade reprezentacije Vijeru.

UZ SJAJAN START NOVOSADSKOG PROLETERA

Zaslu`ili ~estitke

Proleter sa novosadske Slane bare startovao sjajno u novom {ampionatu Prve srspke lige, savladao je Kolubaru(2:0), koja je ostala du`na publici. No, ruku na srce igrali su gosti onoliko koliko im je nadahnuti doma}in dozvolio.

Dobro je strateg Proletera Qubomir Ristovski prostudirao igru Kolubare, pa je za pokazano i prikazano sa igra~ima ispra}en ovacijama navija~a.

- Iskreno, pla{io sam se ove utakmice, jer smo s Lazarev~anima imali negativan skor (dva poraza), a plus u odnosu na pro{lu sezonu su se poja~ali.Ali, moji izabranici su pokazali veliku voqu, znawe i disciplinu u igri. Brzo smo do{li do vo|stva, imali malo i sre}e, jer je drugom golu prethodila {ansa gostiju.Veoma sam zadovoqan, odigrali smo odli~nu partiju.Verujem da }emo i u narednim me~evima igrati ovako sr~ano i disciplinovano, a Kolubari ~estitam na korektnoj i fer igri rekao je Ristovski.

Sve je funkcionisalo kako je planirano, s tim {to je poseban pe~at pobedi dao Ogwen Damjanovi}.

- Sa wim radim ve} dve godine i ako nastavi ovako bi}e jedno od otkrovewa u ligi - istakao je trener.

U drugom kolu Proleter je doma}in jo{ jednom du`niku iz pro{le sezone, Teleoptikul.

Ako je suditi po partiji u susretu sa Kolubarom onda bi na Slanoj bari moglo da usledi novo veseqe.

M. Po.

17

UO^I SUTRA[WEG ME^A PARTIZAN–ANDERLEHT

PLEJ-OF ZA LIGU [AMPIONA

Zenit - Okser Rosenborg - Kopenhagen Sparta - @ilina Jang bojs - Totenhem Dinamo (K) - Ajaks

utorak17.avgust2010.

Sva je prilika da }e sutra{wi prvi me~ plejofa za plasman u Ligu {ampiona izme|u Partizana i Anderlehta biti pravi spektakl. Ekipe su u odli~nim formama, stadion je maltene rasprodat, a o~ekuje se i oko 700 gostuju}ih navija~a, poznatih kao vatreniji u Evropi.

U posledwim me~evima pred ovaj duel Partizan je pobedio In|iju sa 2:1, a Anderleht @erminal sa 4:0. Obe ekipe su bile vrlo superiorne i lako slavile, a istakli su se najja~i delovi timova – vezni red i napad. Sve ovo obe}ava dobar fudbal i u Humskoj.

Prema posledwim podacima, karata za sutra nema jo{ puno. Ostalo je jo{ samo za istok i zapad, negde oko 3 hiqade, dok su jug i sever rasprodati.

Realno je o~ekivati pun kapacitet.

Na stadionu Partizana bi}e i oko 700 Belgijanaca – potvrdio je generalni sekretar crno – belih Darko Grubor. On je istakao da klub preduzima sve mere opreza, jer su dva navija~aka tabora poznata po ekscesima koje su pravili.

- Siguran sam da }emo i mi i grobari pokazati da smo pravi za Evropu .

Ne sme nam se dogoditi bilo {ta {to bi nam to ugrozilo – rekao je Grubor.

U taboru Partizana vlada veliki optimizam. Svesni su crno – beli da imaju {ansu da po drugi put u|u u Li[iri optimizam: Sa{a Ili} gu {ampiona.

- U odli~noj smo formi – ka`e iskusni O protivniku Ili} ka`e: Sa{a Ili}. - Iz utakmice u utakmicu - Odbrana im nije tako jaka kao napad. igramo sve boqe, a posebno raduje fizi~Poku{a}emo to da iskoristimo. ka sprema .To je preduslov za uspeh koji Izvesno je da ne}e igrati Moreira, a `elimo. zameni}e ga verovatno Davidov.

Recept za pobedu se zna.

- Znam {ta zna~i ovaj me~. Ako dobijem - Op{ta ofanziva. Nemamo {ta da kal{ansu da}u sve od sebe da je i iskoristim. kuli{emo, Anderleht moramo slomiti Ne pla{im se, ve} se radujem eventualnoj ritmom. Jaka su ekipa i to je jedini na~in. {ansi - istakao je Davidov.

VOJVODINA BLEDA NA PREMIJERI

Samo Brki} na visini zadatka Uprkos o~ekivawima navija~a da }e u novoj sezoni videti br`u, moderniju i efikasniju Vojvodinu, navija~i fudbalera novosadskog superliga{a do posledweg minuta strepeli su za bod. Jagodi-

- Moramo da budemo oprezni.

Previ{e je doma}in bio oprezan, stidqivo je atakovao, jedinu pravu {ansu stvorili su im gosti (stativa), a prema prikazanom u pripremnom periodu za~udio je i izbor igra~a (Mereba{vili pre \urovskog, Bilbija pre Jaoa) za koje se Milinkovi} opredelio da po~nu me~.

- Bili smo previ{e nervozni na startu i to se osetilo u kasnijem delu utakmice. Igra~i su sigurno `eleli pobedu i sagoreli su u toj `eqi. Namerili smo se na dobro organizovanog rivala, koji je kontrolisao igru. Ipak, ovo je po~etak, bi}e vremena da ispravimo nedostatke i da propu{teno nadoknadimo u drugim utakmicama – nada se trener Vojvodine.

Wegov kolega Dodi} bio je kratak u oceni me~a.

- Nadali smo se bodu i verovali da nam je za Georgi Mereba{vili uklopio se u Vo{ino sivilo Foto: N. Stojanovi} takav ishod neophodno na je delovala ozbiqnije, s jasnom Brki}. Branio je sve {to je mida postignemo gol. Zato smo binamerom zbog ~ega je do{la na starisalo na pogodak, leteo iz jedli toliko otresiti. U nameri dion “Kara|or|e”. Pri`eqkivanih u druge ra{qe, padom u noge nismo uspeli, ali smo ciq ispuli su gosti bod, osvojili su ga i spre~avao suparni~ke igra~e da nili i tom ~iwenicom smo veoma ostaje im da `ale za preostala ga matiraju. Ipak, slaba je uteha zadovoqni – rekao je strateg Jadva. A {to se Vo{inog boda ti~e, to {to Vojvodina ni na 15. me~u godinaca, koji sigurno mo`e da uprkos znatno ve}im o~ekivawiovog leta nije primila gol. bude mnogo zadovoqniji od svog ma, najboqe ga je ilustrovao gost u Uo~i utakmice {ef stru~nog kolege Milinkovi}a. lo`i Milovan Rajevac: {taba Zoran Milinkovi} je rekao: S. S.

ME\UNARODNI TURNIR U IGALU

Trijumf Ka}ana Pioniri (uzrst 13 godina) fudbalskog kluba Jugovi} iz Ka}a osvojili su prvo mesto na me|unarodnom turniru u Crnoj Gori.U~estvovalo je osam ekipa: Spartak, Torpedo i Burevestnik iz Moskve, Igalo, Orijen i Grbaq iz Crne gore, Leotar iz Republike Srpske i Jugovi} iz Srbije.

U finalu Jugovi} je saladao Grbaq 3:1 i osvojio pehar, a pripala su mu i pojedina~ana priznawa, za najboqeg igra~a progla{en je David Drini}, a najboqi strelac bio je Marko Ris, obojica ~lanovi ka}ke ekipe.

I. G.

- Ponekad osvojeni bod i ne izgleda toliko lo{e – rekao je nekada{wi trener Vojvodine, a sada selektor Gane.

Na visini zadatka bio je samo reprezentativni golman @eqko

Gruzijac kupio Vitese Vitese je postao prvi holandski klub ~iji je vlasnik stranac, po{to je 100 odsto wegovih akcija kupio Gruzijac Merab Jordanija. Finansijski detaqi transakcije nisu saop{teni, a Jordanija je kao ciq postavio plasman Vitesea me|u tri najboqa kluba u Holandiji.

Jordanija je biv{i fudbalski trener, pre sedam godina ~ak je trenirao reprezentaciju svoje

zemqe, a zatim se povukao iz sporta i posvetio biznisu. Navija~ima je poru~io da ima dobre odnose sa velikim evropskim klubovima i da }e tim iz Arnema veoma brzo imati koristi od toga. @uto-crni dres ovog kluba nosili su Danko Lazovi}, Vladimir Stojkovi}, Dragoslav Jevri}, Dejan Stefanovi}, Marko Perovi}, Dejan ^urovi} i Nenad Grozdi}.

Smiqani} }e po~eti na klupi po{to jo{ nije dovoqno fizi~ki spreman.

- Sla`em se da nisam u top formi i realno je da ne budem starter. Ako naknadno u|em da}u svoj maksimum za voqeni klub – obe}ao je Smiqani}.

Navija~e Partizana raduje {to }e me~ po~eti kapiten Mladen Krstaji}.

I. Lazarevi}

KUQANI NEO^EKIVANO IZGUBILI OD U@I^ANA

Neuspela premijera

Fudbaleri Hajduka su u presle}i da }e boqe igrati demijernom susretu, pred svojim fanzivu. I sredina je imala najvija~ima, izgubili od Slodosta gre{aka u predaji lopbode Point Sevojna iz U`ica te, a po meni je sve to posledisa 1:2. I posle prespavane noca nedostatka fizi~ke spre}i jednodu{na je ocena da je me. U pauzi poja~a}emo rad kapobeda gostiju zaslu`ena. Tako bi podigli fizi~ku spremu ko je, uz gubitak bodova, i pro- najavio je Glumac. mocija novog {efa stru~nog Startni poraz nikako nije {taba Hajduka Zdenka Glumca dobar jer kvari planove koji bila neuspe{na. su kovani pred start prvenPitali smo stratega Kuqastva. na za razloge premijernog po- Mora se daqe. Igra~ima je raza. sada neophodna podr{ka, jer - Na povr{inu je isplivao su ve}ina mladi.Uz mnogo rada problem iz pripremnog perimo`emo da postignemo ono ~eoda kada smo poku{avali da mu te`imo. skupimo igra~e kako bi napravili neki trena`ni proces.

Dolazili su mnogi, bivali sa nama sedmicu-dve i onda odlazili, tako da nismo mogli da napravimo pravu postavku igre.

Mi smo u susretu sa Sevojnom bili dominantniji u posedu lopte, ali u zavr{nici akcija nismo imali mo}, ni koncentraciju prilikom predaje lopte - rekao je Glumac. ^ini se da je ~vrst blok gostiju odlu~io susret, jer, ne mo`e se igra~ima Hajduka zameriti na `eqi, htewu i borenosti.

Poku{avali su probojima po bokovima, pa onda i kroz sredi- Zdenko Glumac, trener Hajduka nu da do|u do gola U`i~ana, koji su bili veoma Zbog obaveza Partizana na disciplinovani i strpqivi, evropskoj sceni, fudbaleri ~ekali gre{ke doma}ina i kaHajduka }e imati dve sedmice da su ih do~ekali umeli su da pauze, koja }e im, nema sumwe, ih iskoriste. dobro do}i.

- Na{a zadwa linija je bila - Iza{li smo u susret zahtedaleko od veze, a veza od {pivu Partizana da odlo`i na{ ca i tu je bilo dosta prostora me|usobni duel, a mi }emo to u kojem su gosti kupili "otvreme iskoristiti da jo{ mapatke" i kontrama i polukonlo kompletiramo takmi~artrama nam pravili probleme. ski pogon i fizi~ku spremu Nisam zadovoqan igrom zaddignemo na vi{i nivo, kako bi wih bo~nih igra~a, koji su se u nastavku prvenstva rezultamorali ubacivati i u napad. ti bili boqi - istakao je straVaqda radi mawka fizi~ke teg Hajduka Zdenko Glumac. spreme oni su kalkulisali mi\. Bojani}

18

SPORT

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Prazne mre`e u derbiju

Andri} za remi

Ba~ka 1901 - Radni~ki (B) 0:0 SUBOTICA: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 400, sudija Ivani{evi} (Ba~ka Topola). @uti kartoni: Markovi}, Tre{wi} (Ba~ka), Bator, Ivkovi} (Radni~ki).

BA^KA 1901: Tumbas 7, Luka~ 7 (Kolunxi} -), Gubereni} 7, Markovi} 7, Joveti} 8, Babi} 7 (R. Petrovi} 6), Rajkova~a 7 (Andri} 6), @. Petrovi} 6, Antoni} 7 (Kolunxi} 6), Tre{wi} 8, Nikutovi} 7.

RADNI^KI: Mikovi} 7, [koro 7, Bator 7, Vasi} 8, Ilovac 7, Ivkovi} 8, Petrika 7, Stojanovi} 6 (Lazi} 6), Babi} 7 (Popovi} 7), Tumbas 7, Jawi} 6 (Tomi} 7).

Lokalni derbi zavr{en je bez pobednika. Igralo se otvoreno od po~etka susreta pa do kraja utak-

Mu{esku 7, I. Luki} 7 (Ivanovi} 6), Babi} 8.

Veoma dobra predstava, doma}i su imali inicijativu i prilike ali gosti su se veoma uspe{no branili. U 26. minutu iz klasi~ne kontre Igor Luki} spretno doneo prednost Karlov~anima. Doma}i su nastavili napade, a prekr{aj nad Parabuckim u {esnaestercu sudija nije okarakterisao kao najstro`a kazna. U nastavku susreta posle iskqu~ewa Tomi}a i brze kontre gostiju Mu{esku je udvostru~io vo|stvo gostiju, da bi samo ~etiri minuta kasnije na istovetan na~in oposle brze akcije dosu|en kazneni udarac. Raki} je {utirao, iskusni Vla{kalin je kratko odbio da bi Raki} iz drugog poku{aja pogodio mre`u i

Iveti} u 25. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Mandi}, [urbatovi} (Obili}), Trkuqa i Radulovi} (Radni~ki).

OBILI]: Roganovi} 7, Mandi} 8, Kova~ 7 (^eleketi} -), Zivlak 7, Radi~ 8, Jevti} 7 ([ibul 7), ]azi} 9, [urbatovi} 7, Trifunac 8, Sarapa 8, @muki} 7 (Vukovi} -).

RADNI^KI: \uri} 7, Trkuqa 6 (@ivkov 7), \ulinac 7, Radulovi} 6 (Ali{an 7), Jawanin 7, Xajski 6, Zaki} 6, Studen 6, \akovi} 7, Lazi} 7, Iveti} 7 (Pajovi} -).

Zrewaninci su prvi do{li u vo|stvo kada je u 25.minutu Rade Iveti} iskoristio nesmotrenost odbrane Obili}a, dokopao se lopte i zatresao mre`u Radoslava Roganovi}a. Me|utim, doma}ini koje

BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Dinamo (Pan~evo) 3:1, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Budu}nost (Srpska Crwa) 5:3, NOVI KNE@EVAC: Obili} - Radni~ki (Zrewanin) 3:1, DEBEQA^A: Spartak - Ba~ka Topola 0:2, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Proleter (Banatski Karlovac) 0:3, STAR^EVO: Borac - AFK (Ada) 1:0, SUBOTICA: Ba~ka 1901. - Radni~ki (Bajmok) 0:0, PA^IR: Ba~ka - Zadrugar (Lazarevo) sutra. nog udarca, da bi tri minuta kasnije posle prodora po desnoj strani ]azi} na wegov centar{ut glavom u mre`u loptu sproveo Dragan @muki} i izjedna~io. ]azi} je odradio ve}i deo posla i kod vode}eg gola odli~no proigrav{i Trifunca, da bi u 53.minutu iskosa sa leve strane pogodio suprotni dowi ugao protivni~kog gola i postavio kona~an rezultat.

M. Mitrovi}

Borac (S) – AFK 1:0 (0:0) STAR^EVO: Igrali{te Borca, gledalaca: 300, sudija: Popovi} (Kikinda) . strelac: Makarun u 87 minutu. @uti kartoni: N.Poqak ( Borac), Petek (AFK ).

BORAC: Zekovi}– (Omorac 7), S.Jovanovi} 7, Paroj~i} 6 (Bo{kovi} 6),N.Poqak 7, Miti} 7,]irkovi} 7 (Makarun 7), Radosavljevi} 7, Spasi} 7, @ivanovi} 7, Perovanovi} 7, D.Jovanovi} 7.

AFK: Ereg 7, Peter 6, Latak 6, Hermeci 6, Petek 6, Koc 6, Kitli 6, Duki} 7 ( Dimi} -), Mrati} 7, Peko 6 (Golubovi} 6), Mihalec 6 (Ki{ 6).

Doma}i igra~i imali su vi{e od igre u 28. minutu posle prekr{aja nad D. Jovanovi}em u {esnae-

Sa{a Nikutovi} (desno) bio najopasniji igra~ Suboti~ana

mice. Suboti~ani su krenuli malo `e{}e, ali ekipa Radni~kog iz Bajmoka je bila na mestu i nije se dala iznenaditi. Suboti~ani su bili boqi u prvom delu igre, kada je {ut Sa{e Nikutovi}a golman Mikovi} odbranio. U drugom poluvremenu boqa igra Radni~kog ulaskom Tomi}a, Tumbasa i Popovi}a. Bilo je {ansi, ali je rezultat na kraju ostao je napromewen.

S. St.

Spartak - Ba~ka Topola 0:2 (0:0) DEBEQA^A: Stadion Spartaka, gledalaca 200, sudija Pa{tar (Subotica), strelci: ^ovin u 61.

Pavlov u 64. minutu. @uti kartoni: Vukoje (Spartak), Mom~ilo, ^ovi}, Hraki} (Ba~ka Topola).

SPARTAK: Topi} 6, Savanovi} 7, Mak 7, Vukoje 7, Qavro{ 6, @ivu 6 (]ulafi} -), Petra{ 6 (Su~evi} 6), ^erwo{ 6, V. Duda{ 7, ^i`ik 6 (Gvozdenovi} 6), S. Duda{ 6.

BA^KA TOPOLA: Kroni} 8, Dragi} 6, Anovi} 7, Mom~ilo 7, Lali} 6, Jovanovi} 7, ^ovi} 6 (Na|pal 8), Dokmanovi} 6 (Hraki} 6), Licenberger 6 (Milovanovi} 6), ^ovin 8, Pavlov 7.

Mladi sastav doma}ina imao je inicijativu i par dobrih prilika, a usput su pogodili stativu i pre~ku, ali bez rezultata. Iskusni gosti su se znala~ki branili i iz klasi~nih kontri u dva navrata matirali mladog Topi}a, {to zna~i i stigli do trijumfa pa su bodovi otputovali za Ba~ku Topolu.

Vojvodina - Proleter 0:3 (0:1) NOVO MILO[EVO: Stadion Vojvodine, gledalaca 200, sudija Kowevi} (Vr{ac), strelci: I. Luki} u 26. Mu{esku u 61. i Raki} u 65. minutu (iz penala). @uti kartoni: Arsenov, Kne`evi} (Vojvodina), Ili}, Tomi}, Mikovi}, I. Luki} (Proleter). Crveni karton: Tomi} (Vojvodina).

VOJVODINA: Vla{kalin 6, Pu{i} 5 (Mesaro{ 6), Penavski 6, Tomi} 5, Horvat 6, Arsenov 7, Kne`evi} 7, Be{lin 5 (Rockov -), Bala` 5 (Mezei -), Parabucki 6, Vasi~in 7.

PROLETER: D. Luki} 8, Ili} 7, Nikoli} 7, Tomi} 7, Mikovi} 6 ([uqagi} 6), Teofilovi} 8, ^e~ari} 7, Raki} 7 (Radosavqevi} -),

Revija golova kraj Tise Jedinstvo - Budu}nost 5:3 (2:1) NOVI BE^EJ: Stadion kraj Tise, gledalaca 250, sudija D. Ba~i} (Subotica), strelci: Drqa~a u 7. Radi{i} u 44. 60. 86. Male{ u 65. za Jedinstvo, a \ukanovi} u 20. Zvekanovi} u 47. Popov u 85. minutu za Budu}nost. @uti kartoni: [ijanovi}, Male{, Stankovi} (Jedinstvo), @. Radin, \ukanovi}, Popov (Budu}nost).

JEDINSTVO: Nem~ev 7, Ivan~ev 7, Lisica (Vaskovi} 6), [kero 8, Stankovi} 7, Drqa~a 8, Male{ 7, Mati} 6 (Bjeli} 6), Radi{i} 9, Nikoli} 7, Rigo 6 ([ijanovi} 8).

BUDU]NOST: S. [tevin 6, Basta 6 (S. Radin -), @. Radin 7, Grban 6, Todorov 7, \ukanovi} 7, Radi{i} 6, Zvekanovi} 6, Popov 7, Luki} 6 (Antin -), Kuburovi} 6 (Manojlovi} 6).

U predivnom ambijentu renovinarog stadiona kraj Tise qubiteqi fudbala su na otvarawu sezone mogli da u`ivaju u kvalitetnoj utakmici i overio trijumf Karlov~ana.

S. M. P.

Obili} - Radni~ki (Z) 3:1 (2:1) NOVI KNE@EVAC: Stadion Obili}a, gledalaca 150. Sudija: A. Jovanovi} (Bela Crkva).

Strelci: @muki} u 30, Trifunac u 48. i ]azi} u 53. za Obili}, a

pravoj reviji golova. Doma}i su poveli lepim golom Drqa~e posle centar{uta Male{a, ali su gosti uzvratili punom merom i izjedna~ili golom \ukanovi}a. Prednost doma}inu u poluvremenu, posle centar{uta Nikoli}a, obezbedio je raspolo`eni Vladimir Radi{i}. Samo {to je po~elo drugo poluvreme gosti su preko spretnog Zvekanovi}a izjedna~ili. Prednost doma}ih u 60. minutu posle asistencije Nikoli}a obezbedio je Radi{i}, kada je u 65. minutu Ogwen Male{ iz slobodnog udarca sa 25 metara povisio na 4:2 izgledalo je da je pitawe pobednika re{eno. Me|utim gosti iz Srpske Crwe su opasno zapretili u 85. minutu kada je Popov smawio na 4:3. Kona~nu dilemu i pitawe pobednika razre{io je trostruki strelac i najboqi pojedinac susreta Radi{i}.

S. Davidovi}

sa klupe predvodio predsednik Sava Tati}, u odsustvu trenera Radomira Elezovi}a, uspeli su da ukwi`e pobedu na startu prvenstva. Najzaslu`niji za to je odli~ni Darko ]azi}, koji je zablistao i odradio najve}i deo posla: asistirao kod dva pogotka i postigao tre}i. Sa{a Trifunac je u 27. minutu pogodio pre~kun iz slobod-

^ETVRTFINALE KUPA FS TITEL – BE^EJ

^uru`ani spremniji Hajdk (^) - Sloga 2:0 (0:0) ^URUG: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Trivunovi} (\ur|evo), strelci: Sre}kov u 55. i Stankovi} u 80. minutu.

HAJDUK: Kotlaja 7, Sladojevi} 7, Jockov 7, Stankovi} 7, Majski 6, Maksimovi} 7, Davidovac 7, Zec 7, Sre}kov 7, Sankovi} 7.

SLOGA: Gajovi} 7, Legew 7 (P. Micin -), Jov~i} 6, Dobrijevi} 6 (Nenin -), S. Mi~in 6, Kraguqac 6, Ivanovi} 6, Kraguqevi} 6, Jov~i} 6, Jurlina 7, Vi{wi} 6.

Utakmica je bila re{ena tek u drugom delu susreta u kojem su

^URUG: Hajduk - Soga (Lok) 2:0, TITEL: Titel - Mileti} 3:0, \UR\EVO: Ba~ka - Jedinstvo 2:1 (na penale 1:1), GARDINOVCI: Hajduk - Obili} 4:1.

Polufinalne utakmice se igraju u nedequ 22. avgusta a sastaju se: ^URUG: Hajduk Titel, \UR\EVO: Ba~ka - Hajduk (Gardinovci). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. doma}i imali vi{e snage i koncentracije i zaslu`eno se plasirali u polufinale Kupa. @. M.

stercu gostiju sudija Popovi} je opravdano pokazao na belu ta~ku, Perovanovi} je izveo penal i prevario Erega ali je lopta uzdrmala pre~ku i oti{la u poqe. Posle nekoliko propu{tenih prilika u samoj zavr{nici u 87. minutu igra~i Borca postigli su i drugi gol preko iskusnog Makaruna kada je pobegao gostuju}im igra~ima u PRIJATEQSKA UTAKMICA

Tri gola Ajrulaja Jedinstvo Stevi} – Slavija (K) 4:1 (2:0) KA^AREVO: Igrali{te Jedinstva Stevi}. gledalaca: 150, sudija: Grkovi} (Ka~arevo). Strelci: Ajrulaj u 35. 39. i 74. N.An|elovi} u 51. za Jedinstvo Stevi}, a Hil u 82 za Slaviju.

JEDINSTVO STEVI]: Ali~aji}, Rajkovi}, N.An|elovi}, I.Pe{ovski,Spaskovski, Pe{i}, Nestorovski, Zlatanovi}, S.Pe{ovski, D.An|elovi}, Spasi}.

Igrali su jo{: Kne`evi}, Ni{evi}, Stoj~evski, Mladenovski, |or|evski, Brkovi}, Dimitrijevski, Ajrulaj, SLAVIJA: Joka, Hu|es, Jovanov, Radenkovi}, Petrovi}, Hil, Ko{ut, @olnai, Bire{, Strahu{er, Bisak. Igrali su jo{. Sokola, Svetlik.

R. R.

OFK Oyaci - Grani~ar (R) 3:3 (1:2) OYACI: Igrali{te OFK Oxaka, gledalaca 150, sudija [}epanovi} (Kula), strelci: Mogu{ u 15. i 64. Stojanovi} u 69. (iz penala) za OFK Oxake, Bajaji u 27.

Vidi} u 42. i Andri} u 78. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Stojiqkovi}, Jovanovi} (OFK Oxaci), Igwatovi}, Bjedov (Grani~ar).

OFK OXACI: Stan~i} 6, Marijanovi} 6 (Mili} 7), Stojiqkovi} 6, Jovanovi} 7, Nikoli} 7, Jankovi} 6, [o{ki} 6, Krsti} 7, Keravica 6 (Mu{iki} 7), Stojanovi} 7, Mogu{ 8 (\uki} -).

GRANI^AR: Tavasovi} 8, Brala 6, Bajaji 7, Igwatovi} -, Baji} 7, Lali} 6, Mom~ilovi} 7, Vidi} 7, Simi} 6, [veqo 6, Bjedov 6 (Andri} 7), Ko`un 6.

U odli~noj utakmici na otvarawu nove sezoni Oxa~ani i Ri|i~ani su podelili plen. Vi|eno je {est pogodaka, obe ekipe imali su periode dobre igre. Prvi gol vi|en je u 15. minutu, Mogu{ je odli~nim udarcem matirao vrlo dobrog golmana gostiju. Do kraja poluvremena gosti su postigli dva pogotka. Nakon propu{tenih prilika [o{ki}a i Mogu{a doma}i su izjedna~ili u 64. minutu. Mili} je odli~no centrirao s desne strane, a Mogu{ rezantnim udarcem izjedna~io. Pet minuta kasnije junak utakmice Ivan Mogu{ je sru{en u kaznenom prostoru Grani~ara, sudija je pokazao na belu ta~ku i doma}i su preko Stojanovi}a do{li do prednosti. Pred kraj susreta Andri} je izjedna~io rezultat.

S. Jovin

Hajduk - Crvenka 5:0 (3:0) STAPAR: Igrali{te Hajduka, gledalaca 120, sudija Peri{i} (Srpski Mileti}), strelci: Pekez u 5. Z. Stoj{i} u 27. 39. i 55.

Luki} u 40. minutu. @uti kartoni: D. Stoj{i}, Z. Stoj{i} (Hajduk), Bata (Crvenka), HAJDUK: Stojanovi}, D. Stoj{i} (Lazendi}), Na|, Sabo (Ni{evi}), Radakovi} (Peki}), Pelengi}, Lazi}, Z. Stoj{i}, Luki}, Stani}, Pekez.

CRVENKA: Na|, Obla{}uk, Dragovi}, Radomanovi}, Bjelac, Bata, Komazec (Ko~i{), Jankovi} (Antovi}), Matija{evi}, Ili}, Popovi} (VIdovi}).

Novajlija se ne {ali, borbenom i dopadqivom igrom prosto je pregazio Crven~ane koji su se ovoga puta predstavili u veoma bledom izdawu.

J. D.

@AK - Kula 3:1 (1:0) SOMBOR: Igrali{te @AK-a, gledalaca 100, sudija Mi{}evi} (Apatin), strelci: Vukovi} u 10.

63. i 80. za @AK, a Bukejlovi} u 51. minutu (iz penala) za Kulu. @uti karton: Savi} (@AK). @AK: Kozlina, Te{i}, Mulali}, Primorac, Pustaji}, Savi}, Vukovi}, Vidakovi}, Klajer, Marjanac (Maksimovi}), Bulovi}.

KULA: Vuki~evi}, ^urovi}, Kosti}, Vukovi}, Popovi}, Jovanovi} (Radovi}), Bo`ovi}, Vojnovi}, Bukejlovi}, Poli} (Der), Kukoq.

U ovoj utakmici mladost je bila uspe{nija od iskustva. Veoma mlad sastav somborskih `elezni~ara bio je boqi od znatno iskusnijih gostiju koji su se kretali sporo. Junak susreta bio je Mla|an Vukovi}.

J. D.

Borac - BSK 4:2 (2:1) BA^KI GRA^AC: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Panxi} (Kula), strelci: ^ankovi} u 7.

Radakovi} u 38. Smiqani} u 73.

KQAJI]EVO: Kordun Mladost (Kru{~i}) sutra, SRPSKI MILETI]: Zadrugar - Omladinac (Bukovac) 2:0, PRIGREVICA: PIK Prigrevica - Radni~ki (Ratkovo) 2:1, BA^KI GRA^AC: Borac - BSK (Ba~ki Brestovac) 4:2, OXACI: OFK Oxaci Grani~ar (Ri|ica) 3:3, SOMBOR: @AK - Kula 3:1, STAPAR: Hajduk - Crvenka 5:0, STANI[I]: Stani{i} - Polet (Karavukovo) 6:1.

Pokrajac u 77. za Borac,a V. Lon~ar u 15. ]uji} u 46. minutu za BSK. @uti kartoni: @egarac (Borac), Bagi}, V. Lon~ar, Rajkovi} (BSK).

BORAC: Vajagi} 7, Radmanovi} 7, Mrdaq 7 (Spasi} -), Radakovi} 8, Gavrilovi} 7, ^ankovi} 8, Jak{i} 7 (Karaxi} -), Pokrajac 8, @egarac 8, Smiqani} 7, Gute{a 7 (\ukanov 7).

BSK: R. Lon~ar 6, Bagi} 7, M. Bo`i} 6, Popovi} 7, Milo{evi} 7, M. Bo`i} 7, Stani} 6, Stojan \ur|evi} 6, Rajkovi} 7, Raki} 6, ]uji} 7 (Savo \ur|evi} 6), V. Lon~ar 7.

Na otvarawu sezone, op{tinski rivali su prikazli vrlu dobru i borbenu igru. Doma}in je bio boqi i zaslu`eno je do{ao do pobede. U timu Borca posebno su se istakli Radakovi} i @egarac.

A. ^i~i}

Stani{i} - Polet 6:1 (1:0) STANI[I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 100, sudija A. Marijanovi} (Sombor), strelci: Cveti}anin u 20. Kawo u 49. i 54.

Dragi~evi} u 57. Miji} u 60. i A. Jagodi}-Kurixa u 67. za Stani{i}, Cvetkovi} u 80. minutu (iz penala) za Polet.

STANI[I]: Duravac, Vukadinovi}, Komazec (Miji} ), Vrani} (Lali}), Peri}, Jawi}, G. Jagodi}-Kurixa, A. Jagodi}-Kurixa, Cveti}anin (Dragi~evi}), Kawo, Kurixa.

POLET: Krsti}, Milo{evi}, N. Aleksi}, Ili}, Milenkovi} (B. Aleksi}), Cvetkovi}, Stankovi}, Stanojkovi} (Vasiqevi}), Stoiqkovi}, Bogdanovi} (Tadijan), Krsti}.

Doma}i fudbaleri bez problema su savladali biv{eg Vojvo|anskog liga{a. Ekipa Stani{i}a se predstavila kao vrlo dobro pripremqena i mo}na, pru`iv{i dopadqivu i tehni~ki doteranu igru i sa lako}om su stigli do sigurne pobede. Gosti u fini{u susreta iz opravdano dosu|enog jedanaesterca su uspeli ubla`iti poraz.

J. D.

Prigrevica - Radni~ki 2:1 (0:0) PRIGREVICA: Igrali{te Prigrevice, gledalaca 10, sudija: Vra~ar (Sombor), strelci: Griva u 48. i 78. za Prigrevicu, a Nedeqkovi} u 68. minutu (iz penala) za Radni~ki. @uti karton: Meni~anin (Prigrevica). Crveni karton: Jakovqevi} (Prigrevica), Miji} (Radni~ki), PRIGREVICA: Keki}, ^ovi}, Komadina (Mili}), Meni~anin, Ba}anov, Jakovqevi}, Marin, Raki}, Vladeti}, D. Ostoji}, Griva (Popovi}), RADNI^KI: Miji}, Pavlovi}, Kardinal, Nedeqkovi}, Preli}, M. Radoj~i}, Ivovi}, Mu{iki} (Crwanski), Trifunovi} (Koci}), Spasi}, Mir. Radoj~i}.

U ravnopravnoj igri utakmica je obilovala {ansama na obe strane, samo su doma}i bili za nijansu uspe{niji..

J. D.

Salata prelazi u zagreba~ki Dinamo Slova~ki fudbaler i ~lan Slovana iz Bratislave Kornel Salata mogao bi da poja~a zagreba~ki Dinamo do kraja prelaznog roka, prenose hrvatski mediji.

Salata je privukao pa`wu ~elnika Dinama sjajnim igrama u kvalifikacijama za Ligu Evrope protiv Crvene zvezde, i u wemu vide idealnu zamenu za Darija [imi}a, koji je odlu~io da zavr{i karijeru. Cena Kornela Salate u ovom momentu je oko 600.000 evra. Salata je bio standardni ~lan reprezentacije Slova~ke na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, a pre Slovana nastupao je za Bansku Bistricu i Artmediju.

c m y

SPORT

DNEVNIK

utorak17.avgust2010.

19

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Katastrofa Palan~ana na Klisi Borac - Ba~ka 6:2 (4:2) NOVI SAD: Igrali{te Borca, gledalaca 250, sudija Jocovi} (Vrbas), strelci: Romi} u 1. 15. i 81. Nikoli} u 40. 44. i 73. za Borac, a \oki} u 29. Sekeru{ u 43. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: \akovi}, [uwka (Borac), La}arak, Milisavqevi}, Rudan (Ba~ka).

BORAC: Be~eli} 8, Vujadinovi} 8 (@akula 7), Dobriwac 7, Jovanovi} 8, Popovi} 8, \akovi} 7 (Simi} 7), [uwka 7 (Vazovi} 7), Sedlar 8, Nikoli} 9, Vu~kovi} 8, Romi} 9.

BA^KA: Anti} 6, Kozomora 6 (Stojni} 6), La}arak 6, Gali} 7, Zelin~evi} 6, Milisavqevi} 6, Sekeru{ 7 (Rudan 6), Bude~evi} 7 (Srdi} 6), \oki} 7, Furtula 6, Jovanovi} 6.

Startovali su momci trenera @eqka Novakovi}a iznad svih o~ekivawa, jer su u majstralnoj igri do{li do pobede protiv jednog od kandidata za visok plasman. Posebno je imponovala igra navalnog reda u koji su se isticali najboqi igra~ utakmice Romi} i Nikoli}, mada je u~inak i svih ostalih igra~a bio recept za trojku. Ve} u prvom minutu Romi} je majstralno savladao golmana Anti}a.

Rezultatsku neizvesnost posle drugog gola Romi}a doneo je \oki}, ali to je bilo sve {to su gosti u~inili, jer je daqi tok pripao Novosa|anima. Raspucao se i najboqi strelac Aca Nikoli} pa je do kraja bilo pitawe koliko }e se golova na}i u mre`i Palan~ana. A pobedu je za~inio Romi}.

M. Po.

Radni~ki – Radni~ki (I) 2:1 (0:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Radni~kog, gledalaca 200, sudija Markovi}(Stara Pazova).Strelci: Proki} u 73.i 84. za doma}e, a Marinkovi} u 61. za goste.@uti kartoni:Mili~i}, Risti}(doma}i), Bojovi}, Stojakovi}(gosti).

RADNI^KI (SM): Reli} 6, Stevi} 6, M.Ninkovi} 6 (Ivi} 7), D.Ninkovi} 6, G.Sladojevi} 6, Dragi} 6 (Proki} 8), Mili~i} 5, Jordanovski 5, Skorupan 6 (Risti} 5), Santra~ 6, \ur|evi} 5.

RADNI^KI (I): Vidanovi} 6, Bojovi} 6, Stojakovi} 5, \evaqekaj 6, Savi} 6, Erkanovi} 6 (Bjelotomi} 5), An|i} 6, Milanovi} 5, \okanovi} 5 (Gre~ 6), Babi} 5, Marinkovi} 7.

Prvu stopostotnu {ansu doma}ih u 12. spre~io je \evaqekaj. Sa same gol linije izbio loptu u poqe.U 35. minutu pre~ka je spasla goste.Santra~ je izveo s desene strane s 18 me-

tara slobodan udarac i kada su svi videli loptu u mre`i, ona je pogodila u pre~ku.Santra~ je pogodio pre~ku i u 60. A, samo minut kasnije Iri`ani su bili u kontri.Marinkovi} je o{tro {utirao s 20 metara, golman Reli} je bio nemo}an.

Radost gostiju je trajala do 73. minutu. Rezervista Aleksandar Proki}, najboqi strelac doma}ih, oslobodio se u brzini nekoliko igra~a iz odbrane gostiju, onda je usledio udarac s osam metara po sredini gola, Vidanovi} je samo ispratio loptu u mre`u. Pritisak doma}ih je potom sve ve}i. Ali, jalove akcije doma}ih, Iri`ani su uvek lako zaustavqali. I onda velika gre{ka odbrane gostiju. Igrao se 84.minut. I umesto da izbiju loptu u poqe, odbranbeni igra~i gostiju su dugo oklevali, prikrao se Proki}, ukrao loptu, krenuo brzo u kazneni prostor .Usledio je udarac s 14 metara, Vidanovi} je opet kao i prvi put samo pogledom ispratio lopti put u mre`u.

Doma}ini, jesu , bili boqi rival, zaslu`eno su slavili, ali sa ovakvom bledom igrom, neorganizovanom, ne~e daleko dogurati!A, ciq im je osvajawe titule, i prelazak u vi{i rang.

B. Rokni}

Metalac AV - Dunav 0:2 (0:1) FUTOG: Igrali{te Metalca AV, gledalaca 100, sudija Vagi} (Sombor), strelci: Vidakovi} u 43. i Zogovi} u 84. minutu. @uti kartoni: Rakita (Metalac AV), Skopqak (Dunav). Crveni karton: Stani{i} (Metalac AV).

METALAC AV: Zubi} 6, Babi} 6, \uri} 6 (Stani{i} 5), Ardali} 7, Latinovi} 6, Rakita 7, Nari} 6, Bukvi} 6 (Popovi} 6), Stojiqkovi} 7, Ivkovi} 6, Kosi} 6 (Radakovi} 6).

DUNAV: Trifunovi} 7, Skopqak 7 (]etenovi} 7), Zogovi} 8 (Skerletovi} -), Kalaba 7, [u{a 7, Malobabi} 7, Ti{ma 7, Filipovi} 7 (Luki} 7), A{~eri} 7, Jerkovi} 7, Vidakovi} 8.

U duelu Futo`ana koji su ispali iz tre}eliga{kog dru{tva i Banov~ana posle istorijskog uspeha i plasmana u Vojvo|ansku ligu bodove su zaslu`eno odneli gosti. Imali su doma}i jalovu terensku inicijativu, a Banov~ani su gradili put ka vo|stvu. Vidakovi} je gotovo iz mrtvog ugla nadmudrio Zubi}a.

Poku{avali su doma}i da izjedna~e, me|utim sve se zavr{avalo ispred kaznenog prostora gostiju na ~elu sa odli~nim Zogovi}em da bi ta~ku na odli~nu

PETLI]I POTISJA NADIGRALI VR[WAKE: Fudbalski klub Potisje bio je doma}in turnira za "Kup Kawi`e 2010" na kome se nadigravalo osam ekipa petli}a ro|enih 1999. i mla|ih iz Subotice, ^oke, Hajdukova, Sente, Oroma i Kawi`e. U finalu u odlu~uju}em okr{aju za pobedni~ki pehar ekipa doma}eg Potisja nadigrala je vr{wake Ba~ke 1901 iz Subotice 2:0, dok

igru stavio isti igra~ koji je prihvatio loptu u {esnaestercu i prosledio je ispred istr~alog golmana Zubi}a.

M. Popovi}

Budu}nost - Omladinac 2:3 (1:1) MLADENOVO: Stadion Budu}nosti, gledalaca 200, sudija Malixan (Novi Sad), strelci: Xepina u 39. (autogol), Miroslavqevi} (autogol) u 60. za Budu}nost,a ]eran u 20. Xepina u 78. i Pej~inovi} u 89. minutu (iz penala) za Omladinac. @uti kartoni: Vajagi}, Pu|a (Budu}nost), Stojisavqevi}, Duki}, Pej~inovi}, Gr~i} (Omladinac).

BUDU]NOST: Jari} 6, Baji} 6 (Vigwevi} -), M. Srdi} 7, Latinovi} 6 (Majki} -), Novak 7,

sterac gostiju, a napada~ Novobanov~ana Milosavqevi} je pogodio desni dowi ugao golmana Jagodi}a. Omladinac je izjedna~io 2:2 u 78. minutu, Xepina je izveo slobodan udarac s 20 metara, Jari} je traqavo intervenisao i lopta je zavr{ila u mre`i. Kona~an rezultat postavio je najboqi pojedinac ovog susreta Pej~inovi}. Vo|a navale gostiju je sa bele ta~ke uputio poluvisoku loptu po sredini gola i savladao Jari}a.

M. \. Kremenovi}

Jugovi} - Polet 3:2 (2:1) KA]: Sportski centar "Siget", gledalaca 500, sudija Gali} (Sremska Mitrovica), strelci: @ivanov u 32. i 54. Terzi} u 37.

sa desne strane lopta je uba~ena u {esnaesterac gostiju i @ivanov je izjedna~io rezultat. Nakon pet minuta gosti dolaze u vo|stvo, a tri minuta kasnije Terzi} je ponovo izjedna~io. Najboqi igra~ ove utakmice Miroslav @ivanov u 54. minutu postigao je efektan pogodak i svojoj ekipi ve} na startu prvenstva doneo tri vredna boda.

M. Grbi}

Sloga Radni~ki – Obili} 2:2 (2:2) ERDEVIK: Stadion Sloge Radni~ki, gledalaca 200, sudija ^i~i}(Oxaci).Strelci:Uzelac u 3.(auto gol) i Jovanovi} u 14. za Slogu Radni~ki, Havin u 5. (iz penala) i Divqak u 45. minutu za Obili}. @uti kartoni: Vasi}, [aji}(Sloga Radni~ki), Stani-

Silovit start Zvezde Prvi maj – Crvena zvezda 0:1 (0:1) RUMA: Stadion Prvog maja, gledalaca 200, sudija Danilovi}(Ba~).Strelac:\or|evi} u 40. minutu. @uti kartoni:\ori}, Putica, Novakovi}(Prvi maj), Uzelac, Avakumovi}, Peri{i}, Celin, Amixi}, [u{war (Crvena zvezda).

PRVI MAJ: Arsenovi} 7, Markovi} 5 (Putica 6), Bori} 7, \ori} 7, Milo{evi} –(Petkovi} 6), Jovanovi} 6, Sikirica 5, Je` 5, Vidakovi} 6, Star~evi} 6 (Zori}), Novakovi} 6.

CRVENA ZVEZDA: \urkin 7, Suvajxi} 7, Tomqanovi} 6, Uzelac 6, Avakumovi} 7, Peri{i} 7, Celin 6, Amixi} 6 (Raki} 6), \or|evi} 8, (^upi} 6), [u{war 6 (Markovi}).

Na startu prvenstva , u derbiju, doma}i su pora`eni od vrlo dobrih gostiju iz Novog Sada.U 25. minuitu prva {ansa Rumqana.Novakovi} je idealno prona{ao Sikiricu, koji je nepotrebno driblao, i gol {ansa je oti{la u nepovrat.I u 34. minutu Sikirica je opet bio u gol {ansi. Ali, se iskusni \urkin nije dao prevariti.

Pu|a 6, Vajagi} 6 (Grbi} -), Beqanski 6, Mari} 6, B. Srdi} 6, Vujovi} 6.

OMLADINAC: Jagodi} 7, Ivani{evi} 6, [qepica 6, Duki} 7, Stojisavqevi} 7, Xepina 6, Kova~evi} 6 (Stefanovi} 6), Rusmir 6 (Gr~i} 6), Pej~inovi} 7, Mirosavqvi} 7, ]eran 7 (Haska 6).

U premijernoj utakmici Budu}nost je do`iveo poraz, mada je prema razvoju doga|aja na ternu doma}a ekipa bi mogla izvu}i povoqniji rezultat. Gosti su prvi do{li u vo|stvo. U 20. minutu ]eran je dobro {utirao, a lopta je zavr{ila u dowem desnom uglu golaman [ari}a. U 39. minutu doma}i su izjedna~ili. Milan Srdi} je uputio centar{ut a Xepina je nespretno intervenisao i pogodio vlastitu mre`u. Budu}nost je u 60. minutu povela, opet je Milan Srdi} uputio centar{ut u {esnae-

Gol odluke , postignut je u 40.\or|evi} je prvo sna`no {utirao.Arsenovi} , efektno brani, odbijenu loptu ponovo prihvata \or|evi}, usledio je ponovo {ut, ali ovoga puta u mre`u doma}ih.

U nastavku Novosa|ani su se orjentisali na odbranu svog gola, ali su preko brzonog \or|evi}a, u brzim kontrama mogli su duplirati vo|stvo.U tim trenucima se istakao golman Arsenovi} dobrim odbranama.U 75. minutu dosu|en je penal za Rumqane.Gosti su opkolili sudiju, tra`e}i da promeni odluku.Pqu{tali su `uti kartoni, a Danilovi} je komotno , mogao, poslati nekoga od igra~a i u svla~ionicu. Novakovi} je potom izveo penal traqavo i golmanu \urkinu nije bilo te{ko da ga odbrani.Posledwu {ansu na utakmici imali su doma}ini.Sikirica je opet bio u {ansi, nakon toga Stefan Jovanovi} je {utirao, ali tako|e neprecizno, lopta je fijuknula preko pre~ke gola gostiju.

M. Juri{i}

za Jugovi}, a Furtula u 9. [egan u 34. minutu za Polet. @uti kartoni: Grozdi}, Brkqa~, Radoj~i}, @ivanov, Miqani} (Jugovi}), Dobrijevi}, Ili} (Polet).

JUGOVI]: Kova~evi} 7, Grozdi} 7 (Mikivi} 7), Kqaji} 7, Miqani} 7 (N. Nikoli} 7), Brkqa~ 7, Terzi} 8, Radoj~i} 8, Plav{i} 7, @ivanov 8, Babi} 7 (Sukara 7), Antuni} 7.

POLET: Latinovi} 7, Pejanovi} 6 (Dobrijevi} 6), Rako~evi} 6, Cime{a 6, Dobrijevi} 7, Varga 6, Perovi} 6, Furtula 7, Jovanovi} 7, Malacko 6, Ili} 6, [egan 7 (Martinovi} 6).

Na premijeri pred svojim simpatizerima fudbaleri Jugovi}a savladali su ekipu Poleta iz Sivca. Ina~e, u prvom poluvremenu u dobroj igri obe ekipe videli smo ~etiri gola. Polet je poveo ve} u 9. minutu posle prekida Furtula se najboqe sna{ao i goste doveo u vo|stvo. U 32. minutu posle auta

su za tre}e mesto de~aci Sente bili ubedqivi protiv Vinogradara II (Hajdukovo) 5:0. Prethodno u polufinalu Ba~ka 1901 je nadigrala Sentu 2:1, a Potisje je bio uspe{niji od Vinogradara II 3:2.

Pored pehara koje su ponele tri prvoplasirane ekipe, organizatori su nagradili i najuspe{nije pojedince. Najboqi strelac

mirovi}, Divqak, ^ankovi} (Obili}).

SLOGA RADNI^KI: Kuqa 7, @ebi} 7 (Milo{evi} 6), Jovanovi} 7, Pendo 7, Miqkovi} 7 (Lepiwica 7), Rai~evi} 7, Vasi} 7, \or|evi} 7, Pova`an 7, [aji} 7, Mi{~evi} 7 (Bojani} 6).

OBILI]: Suba{i} 7, Dragojevi} 6, ]etkovi} 6, Uzelac 6, Rodi} 7, Ili} 7, Divqak 6, ^ankovi} 6, Havin 7, Stanimirovi} 6, Pastor 7 (Vukasovi} 6).

Doma}i fudbaleri nisu ostvarili o~ekivanu pobedu, jer su gosti pru`ili sna`an otpor i ravnopravno se nosili za sve vreme utakmice..Ve} u 3. minutu autogolom Uzelca Erdevi~ani su do{li u vo|stvo.Samo dva minuta kasnije Havim je izjedna~io iz opravdano dosu|enog penala. Ipak, pravo je ~udo, koliko su pravih „zicera“ proma{ili doma}ini .Do kraja prvog poluvrema oba tima su postigla jo{ po jedan gol.

FUTOG: Metalac AV - Dunav (Stari Banovci) 0:2, KA]: Jugovi} - Polet (Sivac) 3:2, RUMA: 1. maj - Crvena zvezda (Novi Sad) 0:1, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Radni~ki (Irig) 2:1, TURIJA: Mladost - Indeks (Novi Sad)1:1, ERDEVIK: Sloga Radni~ki - Obili} (Zmajevo) 2:2, MLADENOVO: Budu}nost - Omladinac (Novi Banovci) 2:3, NOVI SAD: Borac - Ba~ka (Ba~ka Palanka) 6:2.

U nastavku, igra je pala, dosta se gre{ilo, na obe strane, a gosti su u fini{u morali da brane jedan bod i na kraju su ga i zaslu`eno odbranili.

K. Vig

Mladost (T) - Indeks 1:1(0:1) TURIJA: Igrali{te Mladosti, gledalaca 150, Sudija: Papi{ta Bane(Jamena), Strelci: Glavardanov u 52. za Mladost, a \or|evi} u 34. minutu u Indeksu, @uti kartoni: ]uk, Kozomora, Vinkovi}, [impraga, M. Stankov (Mladost), Grani}, Stani}, \or|evi}, Radoji~i}(Indeks).

MLADOST: Stanojev 7, Vidakovi} 6(Fulajtar -), [impraga 7(M. Stankov 6), [ija~i} 6 (Dudvarski 6), Vinkovi} 6, Beri} 7, S Stankov 7, Kozomora 6, ]uk 6, Bojovi} 7, Glavardanov 8.

INDEKS: Buzaxija 6, Staki} 7, Kragovi} 6, Stani} 7, \or|evi} 7, Blagojevi} 6, Grani} 7, Nedi} 6(^ergi} 7), Radovi} 6, Guberini} 7, \or|evi} 7(Radoji~i} 6).

Od starta doma}i su imali inicijativu. U 18. minutu ]ukje {utirao pored gola. Ve} u slede}em napadu na povratnu loptu natr~ao je Bojovi} i {utirao pored gola.

Ponovo Bojovi} {utitra s tridesetak metara, ali opet pored stative. U 30. minutu ]uk ima idealnu priliku. A onda hladan tu{, posle prodora po levoj strani i centar{uta na prvoj stativi \or|evi} posti`e gol.

U drugom poluvremenu igralo se na{to anga`ovanije, pa su doma}i izjedna~ili u 55. minutu.

P. Joci}

turnira bio je Adam Bohata (Potisje), za najboqeg igra~a progla{en je David ^iko{ (Senta), a najboqeg golmana Du{an Vojvodi} (Ba~ka 1901). Potisje je turinir najmla|ih fudbalera organizovalo uz pomo} FSO Kawi`a-Senta-Ada i Sportskog saveza op{tine Kawi`a.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

20

SPORT

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

SREMSKA LIGA

SUBOTI^KA PODRU^NA LIGA

Razmontirana vitojeva~ka ma{inerija

Novajlije slavile u Kawi`i

LSK – Partizan 5:0 (4:0) LA]ARAK: Stadion LSK-a, gledalaca 250, sudija Jovan~evi}([id). Strelci:^ikara u 9, Savi} u 17. i 25, Gavrilovi} u 23. i Todorovi} u 82. minutu @uti kartoni:Radulovi} (LSK), G.Radovi}, M.Markovi}(Partizan).

LSK: Aleksi} 8, Radulovi} 8, Vukoli} 8, ^ikara 8, (Vasiqevi}),La|evac 8, Papi} 8, Todorovi} 8, Simi} 8 (Q.Bosan~i} 8), Gavrilovi} 9, M.Bosan~i} 8, Savi} 9(Jo{i}).

PARTIZAN: Bo{kovi} 5, Mili} 5, Topd`agi} 5, P. Sr-

sti iz Rume do`iveli bi pravu katastrofu.

Z. R.

Fru{kogorac – Grani~ar (A) 0:0 KUKUJEVCI: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 200, sudija Radivojevi} (Ba~inci).@uti kartoni:Golubovi}, Miki}, Radivoj{i}, Brati}, Qiqak(Fru{kogorac), Skakavac, Ivkovi}, Pani} (Grani~ar).

FRU[KOGORAC: Brati} 8, Trbi} 8, Golubovi} 7, Bjeli} 8, Radivoj{i} 7, Vuk{i} 7, Rudi} 7, Stoj~evi} 6, Marti} 6, Miki} 7, Qiqak 6 (Zec 6).

koristili svoju pravu {ansu i odneli sva tri boda. @. Jelovac

Zeka Buquba{a – Qukovo 2:1 (1:0) RAVWE: Stadion Zeke Buquba{e, gledalaca 250, sudija Batalo(Ruma).Strelci: Romandi} u 31. I Lazi} u 55. za Zeku Buquba{u, a Bursa} u 68. mionutu za Qukovo.@uti kartoni: Lazi}, \onli}(Zeka Buquba{a), Luka~, Bursa}, Tomani}, Batalo(Qukovo).Crveni karton:^ukanovi} (Qukovo).

MA^VANSKA MITROVICA: Podriwe - Hajduk ([imanovci) 4:1, STARA PAZOVA: Jedinstvo - Borac Sloga Mil{ped 2:1, KUKUJEVCI: Fru{kogorac - Grani~ar (Ada{evci) 0:0, BE[KA: Hajduk - Jadran (Golubinci) 2:0, VI[WI^EVO: Hajduk - Sloven (Ruma) 3:1, KUPINOVO: Mladost - @elezni~ar (In|ija) 0:1, RAVAWE: Zeka Buquba{a - Qukovo 2:1, LA]ARAK: LSK - Partizan ( Vitojevci) 5:0. gosti iz kom{iluka, preko brzonogog Pejovi}a iskoristili, i smawili vo|stvo.U nastavku gosti su sve poku{avali, kako bi preokrenuli rezultat, ali doma}a odbrana je sve napade izdr`ala, i ipak Jedinstvo je na kraju zaslu`eno slavilo.

M. Bzovski

Podriwe – Hajduk ([) 4:1(2:0) MA^VANSKA MITROVICA: Stadion Podriwa, gledalaca 300, sudija Stojanov(In|ija).Strelci:Drqa~a u 3, Petri} u 29, Stoki} u 52. i N.Radovanovi} u 77. (iz penala) za Podriwe, Vuk{a u 72. za Hajduk.@uti kartoni:Vitorovi}(Podriwe), \eli}(Hajduk).

PODRIWE: Oxakli} -, Jovanovi} 8, Stoki} 8, Petri} 9, Vukovi} 8, N.Radovanovi} 8, A.Radovanovi} 9, Arnautovi} 8 (Vitorovi} 8), Vitas 9, Mira`i} 9 (Plav{i} 8), Drqa~a 8 (Vejnovi} 8).

HAJDUK: Stankovi} 6, Pajovi} 6(Kelebuda 6), Vuk{a 7, \e-

Fudbaleri LSK-a iz La}arka

binovski 5 (\or|i}), M. Petrovi} 5, G. Radovi} 5 (Mileti}), Daki} 5, M. Markovi} 5, D. Markovi} 5, V. Petrovi} 6, Vukovi} 5 (Petkovi}). „Zeleni“ iz La}arka u potpunosti su razmontirali vitojeva~ku ma{ineriju.Uistinu prve {anse su imali gosti, nisu iskoristili, a onda su ka`weni ~ak pet puta.

Prvo je ^ikara posle lepe akcije s 14 metara matirao Bo{kovi}a.U 17. minutu pored uspavane odbrane gostiju Savi} je lako gurnuo loptu u mre`u.Najboqi igra~ susreta, pomalo i veteran iz Martinaca, Darko Gavrilovi}, nakon upotrebqivog centar{uta visoko ska~e i glavom zakucava loptu iza Bo{kovi}a.

Samo dva minuta kasnije na sceni je opet Savi}.^ikara o{tro {utira, Bo{kovi} odbija loptu, natr~ava Savi} i to je ve} 4:0.

U 27.gosti su smatrali da su postigli gol.Lopta jeste pre{la gol liniju, ali glavnu re~ ima sudija!U 45.Vitojev~ani su izbili loptu sa same gol linije.Do 82.minuta nije se ni{ta zna~ajno nije de{avalo,a onda je Todorovi} brzo s leve strane utr~ao u kazneni prostor gostiju, i kada mu je Bo{kovi} po{ao u susret,usledio je precizan {ut u levi ugao i to je bilo kona~nih 5:0.

B.Rokni}

Hajduk (V) – Sloven 3:1 (3:0) VI[WI]EVO: Igrali{te Hajduka, gledalaca 500, sudija Bazi}(Be{ka).Strelci:Pavi} u 23. i 33. i Veteha u 25. za Hajduk, Alempi} u 78. za Sloven.@uti kartoni:Pavi}, Gavrilovi}, Jeremi}(Hajduk), Dra`i} (Sloven).

HAJDUK:^upi} 8, Gavrilovi} 8, V.Jovanovi} 8, Stani{i} 8, Stojakovi} 8, Pavi} 9, Veteha 8, Jeremi} 8, Darko Raki} 8, Zari} 8, Gruji~i} 8 (D`aki} 7, Petrovi} 7, B.Jovanovi}).

SLOVEN: Vujakovi} 8, Trni} 6, Stupar 6, ^u~kovi} 6, Nani} 6, Vojnov i} 6, Milojevi} 6, Dra`i} 6, Nedi} 6, Mati} 7, Cveti}anin 6 (Marinkovi} 6, Alempi} 6).

Da je doma}i trener Zoran Raki} ranije uveo sve`u trojku rezervista, takozvane „xokere“, go-

Potisje - ^oka 1:2 (0:1) KAWI@A: Stadion Potisja, gledalaca 200. Sudija: D. Zari} (Subotica). Strelci: Velez u 71. za Potisje, a Radosav~evi} u 5. (iz jedanaesterca) i Kne`evi} u 58. minutu za ^oku. @uti kartoni: Kaka{, Ajtai (Potisje), Rado{evi} i Terzin (^oka).

POTISJE: Holo 7, Velez 8, Kra~un 6 (M. Savi} 7), Kaka{ 7, Be}ovi} 7, Fujkin 7, Lakato{ 6 (Ajtai 7), Lon~ar 6 (Balgo -), \or|evi} 6, Tesli} 7, Apro 6. ^OKA: Toma{ev 7, Rado{evi} 7, Budoval~ev 6 (Vuji} -), T. Feher 7, Nikolin 7, [e}erov 8, Kne`evi} 8, Radosav~evi} 7, Bauk 6 (Terzin 7), Davidov 7, Vorgi} 7 (S. Savi} -).

Novajlije u ligi fudbaleri ^oke iznenadili su doma}ine u Kawi`i i odneli ~itav plen, mada bi prema prikazanoj igri remi bio realniji ishod. Ve} u 5.minutu zbog prekr{aja nad Miloradom Kne`evi}em sudija Dragan Zari} dosudio je penal, koji je u pogodak pretvorio Slobodan Radosav~evi}. U prvom delu utakmice gosti su bili agilniji, ali su se u drugom delu vi{e orijentisali na ~uvawu mini-

Potisje - ^oka 1:2, Proleter - Tisa 2:1, Preporod Vinogradar 6:2, Wego{ - Jadran 3:2, Tavankut - Ba~ka (M) 4:0, ^antavir - Sloboda 5:1, Panonija IMT - Krivaja 1:0, E|{eg - Baj{a ( utakmica nije odigrana).

PROLETER: \or|evi} 7, ]ulibrk 7, Medakovi} 7, M. Radi} 7, Raja~i} 8, ^ovoro 7 (Bilbija 7), Despotovi} 7, Ki{ 7 (Krvavac 7), Markovi} 7, ^eh 9, Grbi} 7.

TISA: Apro 7, Bagi 6, Taka~ 7, Si~ 6, Salaji 7, \eri 7 (S. Bor{o{ 6), K. Bor{o{ 7, Guqa{ 7, Potpara 8, Gurmat 6, Balint 7.

Utakmica prava prvenstvena, Proleter je imao inicijativu.

Gosti su prvo do{li u vo|stvo u 43. minutu kada je K. Bor{o{ postigao gol iz gu`ve. Proleter u drugom poluvremenu kre}e na sve ili ni{ta, ^eh i Despotovi}a su bili incijatori svih akcija, ali golman Apro je odolevao sve do 80. minuta.A onda raspolo`eni Predrag ^eh je izjedna~io rezultat, da bi isti igra~ dva minuta pre kraja su-

Mi}ovi} pokrenuo Be{~ane Hajduk (B) – Jadran 2:0 (0:0) BE[KA: Stadion Hajduka, gledalaca 350, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci:Bujenovi} u 57. i Dubravac u 61.@uti kartoni: Muti}, Borkovi}, Trtica, Bujenovi}, Glavatovi}(Hajduk), D.Peki}, Radenkov, Ra{i}, ^egar(Jadran). Crveni kartoni:Pani} (Hajduk), Radenkov (Jadran).

HAJDUK: Simovi} 8, Dubravac 8, Trtica 7, Subotin 8, Bakvi} 7 (Peji} 8), Glavatovi} 8, Borkovi} 7, @.Mitrovi} 7, Pani} 7, Muti} 8, Bujenovi} 8.

JADRAN: G.Kova~evi} 6, Berowa 6, Vukajlovi} 6 (^egar 6), Radenkov 6, Deni} 6 (S. Peki}

6), Ra{i} 6, I. Milakovi} 6, S. Kova~evi} 7, Samac 7, P. Milakovi} 6, D. Peki} 6 (Mraovi} 7).

Pod vo|stvom ^edomira Mi}ovi}a, novog trenera, Be{~ani su ostvarili pobedu, u kojoj su bili boqi rival, gosti su se ve}inom branili.

Sve je bilo gotovo za ~etiri minuta. U 57. Peji} i Muti} su proigrali Bujenovi}a, kome nije bilo te{ko da gol.U 61.preslikana akcija. Ovoga puta gostuju}u odbranu izigrali su Miti} i Bujenovi}, a sada Dubravcu nije bilo te{ko da postigne pogodak. Do kraja utakmice doma}in je imao jo{ nekoliko lepih prilika da pove}a rezultat.

M. Batalo

GRANI^AR: Ili} 8, Kosanovi} 7, Gledi} 7, Skakavac 7, Maro{i~evi} 7, Pani} 7, Antunovi} 6, Ivkovi} 7, Vlaisavqevi} 7, Mileti} 7, Erak 7 (Vuji}, Vurdeqa 6).

Utakmica sa dosta o{trih startova, posebno su to ~inili doma}ini.Dobrih prilika za gol bilo je na obe strane.Sudiji, je bilo te{ko da sudi, jer su fudbaleri oba tima u{li sa dosta naboja, za presti` u kom{ijskom derbiju.

T. Todorovi}

ZEKA BUQUBA[A: Staj~i} 8, \onli} 8, Mijajlovi} 8, Stankovi} 8, Maksimovi} 8, I.Ivi} 8, Romandi} 8 (Martinovi} 7), @ivkovi} 8, Lazi} 8, A.Ivi} 8 (Ban~evi} 7), Zabla}anski 8 (Kowevi} 7).

QUKOVO: Mijatovi} 6, Luka~ 6, ^ukanovi} 6, Rodi} 7, Milanovi} –(Jaji} 7), Ivani{ 7, Tomani} 8, Batalo 8, Bursa} 8, @ivkovi} 6, Nedimovi} 6.

U fer igri doma}in bio boqi ri val.Sva tri gola plod su gre{aka s mu{enih odbrana. B. \onli}

Mladost – @elezni~ar 0:1 (0:1)

Jedinstvo – Borac Sloga Mil{ped 2:1 (1:1)

KUPINOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 300, sudija Vasili}(Sremska Mitrovica).Strelac:Marjanovi} u 19. minutu. @uti kartoni: Kne`evi}, Bastaji}, Nedeqkovi}, Jovanovi}(Mladost), Kozo{, N.Golubovi}, Brki}, Ov{ek (@elezni~ar).

MLADOST: Petkovi} 6, Plav{i} 6 ([tuli} 6), Gruji~i} 6, Novi} 6, Nedeqkovi} 6, Milovanovi} 6, Bastaji} 6, \uri~i} 6, Kne`evi} 6 (Beri~i} 6), Jovanovi} 6, Vuj~i} 6. @ELEZNI^AR: Rado{evi} 7, Dimitrijevi} 6, Kozina 6, Qubovi} 7, Brki} 6, Ov{ek 6, Brankovi} 6, Marjanovi} 7, Bjeqac 6 (Rakar ), N.Golubovi} 6, Kne`evi} 6, (Crnomarkovi} 7).

Iako, je start prvenstva, u Kupinovu je odigran pravi derbi.Igralo se ~vrsto, mu{ki, sa malo {ansi za gol. A, gosti is-

STARA PAZOVA: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija Bawac(In|ija).Strelci: Lepanovi} u 6. I 28. za Jedinstvo, Pejovi} u 37. za Borac Slogu Mil{ped. @uti kartoni: Petrovi}, Dragani} (Jedinstvo), Mitrovi}, Dra`i}, Igwatovi} (Borac Sloga Mil{ped).

JEDINSTVO: Zori} 7, Stojkovi} 6, Kundak 6, Simonovi} 7, Jovi{i} 7, Kudra 6 (Petrovi}6), Dragani} 8, Lepanovi} 8, Vuj~i} 6, Kolarov 6 (Savi} ), Rajak 6 (Kne`evi}).

BORAC SLOGA MIL[PED: Bo`i} 6 (Travica 7), Dra`i} 6 (Mar~eti} ), Beli} 6 (Rami} 7), Tep{i} 7, Juri{i} 6, Igwatovi} 6, Pejovi} 7, Kamberi 6, Mitrovi} 6, G.Mi{~evi} 7, S.Mi{~evi} 6.

Doma}ini su dobro po~eli i ve} u 28. minutu imali rezultat od 2:0. A, onda su , stali, ispustili igru iz svojih ruku, {to su

li} 7, Male{evi} 7, Radosavqevi} 8, Majki} 6, Opa~i} 6 (Bosan~i} 6), Savi} 7, Radanovi} 7, Babi} 6 ([evi} 6).

Podriwe je startovalo ubedqiv om pobedom u novom prvenstvu.

Ve} u tre}em minutu posle odli~nog proigravawa Mira`i}a, Drqa~i nije bilo te{ko da postine gol. [imanov~ani su u ve}em delu utakmice imali loptu u svom posedu, ali su zato doma}ini stvorili mnogo {ansi, i da su strelci bili samo malo snala`iviqi. Rezultat je mogao biti i ve}i.

M. Drmanovi}

Mihajlovi} blizu prelaska u Zvezdu Fudbaler Jagodine Du{an Mihajlovi} nalazi se blizu prelaska u Crvenu zvezdu. Mihajlovi} je bio u [paniji gde nije uspeo da se dogovori sa drugoliga{em Mursijom, tako da se vratio u klub. Predsednik Jagodine Goran Milanovi} potvrdio je da traju pregovori sa Crvenom zvezdom.

- Jo{ uvek nismo uspeli da se dogovorimo sa Zvezdom, ali smo uvereni da }e se sve zavr{iti do kraja nedeqe - rekao je prvi ~ovek Jagodinaca.

Du{an Mihajlovi} je karijeru po~eo u Spartaku iz Qiga, a zatim je nosio dres Sopota, pre nego {to je 2007. pre{ao u Jagodinu.

Jedna od opasnijih akcija ^okana

malnog vo|stva, a na drugoj strani doma}i napada~i nisu uspevali da na|u put do mre`e Darka Toma{eva.

Na centar{ut Svetozara [e}erova pred gol Potisja ubacio se Kne`evi} i u 58.minutu efektnim pogotkom udvostru~io vo|stvo.

Igra~i Potisja uzalud su opsedali gol ^okana sve do 71.minuta, kada je Arpad Velez izvanrednim volej udarcem iskosa sa desne strane pogodio suprotni ugao i smawio prednost gostiju. Kawi`ani su prokockali nekoliko prilika, a na suprotnoj strani neprecizan je u 80.minutu bio Aleksandar Davidov koji je iz stopostotne {anse {utirao visoko prkeo gola.

M. Mitrovi}

Proleter - Tisa 2:1 (0:1) WEGO[EVO: Stadion Proletera, gledalaca 250, sudija ]iri} (Subotica), strelci: ^eh u 80. i 88. za Proleter, a K. Bor{o{ u 43. minutu za Tisu. @uti kartoni: ^voro, ^eh, Krvavac (Proleter), Guqa{, Bagi, Salaji, Balint (Tisa).

Foto: M. Mitrovi}

sreta postigao i drugi gol i doneo tri velika boda svom timu.

S. St.

^antavir - Sloboda 5:1 (3:0) ^ANTAVIR: Igrali{te ^antavira, gledalaca 300, sudija [everwehazi (Ostoji}evo), strelci: Bakurek u 5. ^. Kelemen u 35. Plav{i} u 40. Sabo u 58. i Ke~enovi} u 80. za ^antavir, a Fodor u 75. minutu za Slobodu. @uti kartoni: ^. Kelemen (^antavir), Stanko, I. [afranko, ^epela (Sloboda). ^ANTAVIR: Zari} 8, Sabo 7, Udvardi 7 (S. Kelemen 8), Me~erik 8, Zabo{ 8, Bakurek 8 (Ki{dadara 7), Ke~enovi} 8, Papdi 8, ^. Kelemen 7, \or|evi} 8 (Kasa 7), Plav{i} 8.

SLOBODA: ^epela 6, Hajdu 6, Stanko 6, I. [afranko 6, Mewe{ 6 (Kova~ 7), Na| 7, ^. [afranko 6, Dopu|a 6 (Imre 7), Fodor 7, Vinai 6, Krac 6 (Lovo 6).

U fer i korektnoj utakmici doma}in je bio boqi i zaslu`eno do{ao do prvih bodova. Bakurek je otvorio seriju golova ve} u 5. minutu da bi Ke~enovi} u 80. minutu postavio kona~an rezultat.

S. St.

TURNIR U SUTJESCI

Krajina osvojila pehar U Sutjesci, na memorijalnom fudbalskom turniru "Zelenovi}, Zirojevi}", uz u~e{}e devet ekipa, prvo mesto osvojila je Krajina. Igralo se u tri grupe 12 dana. Rezultati - A grupa: Mladost (Banatski Despotovac) - Proleter (Neuzina) 3:1, Hajdu~ica - Proleter 6:2, Mladost - Hajdu~ica 1:1, B grupa: Naftagas (Boka) Omaldinac (Boto{) 2:2, Radni~ki (Sutjeska) - Omladinac 3:1, Naftagas - Radni~ki 1:1, C grupa: Krajina (Kraji{nik) Radni~ki (Ja{a Tomi}) 2:0,

Radni~ki - Bile}ani (Se~aw) 2:1, Krajina - Bile}anin 3:0. U polufinalu Krajina je deklasirali Mladost iz Bantskog Despotovca sa 6:1, a doma}i Radni~ki je savladao Hajdu~ici sa 2:1.

U finalnoj utakmici Krajina je savladala doma}i Radni~ki sa 4:0 do pobede su stigli u nastavku susreta kada je izvr{eno vi{e izmena, {to su spretniji gosti iskoristili i zaslu`eno osvojili pehar namewen pobedniku memorijalnog turnira. S. M. Petrovi}

c m y

SPORT

DNEVNIK

utorak17.avgust2010.

21

Leto u znaku `enske odbojke Odbojka{ki savez Srbije, u okviru akcije Odbojka{ko leto – 2010, priredio je prijem za tri `enske selekcije, seniorsku, juniorsku i kadetsku (na slici), a povodom sjajnih rezultata ovih reprezentacija u prvom delu sezone. Seniorke Srbije osvojile su zlato u Evropskoj ligi u Turskoj, juniorke su trijumfovale na Balkanijadi u Bawaluci, a kadetkiwe su se okitile zlatnom medaqom na Balkanskom {ampionatu u Baru.

Ovom prilikom reprezentativke je pozdravio i ~estitao na ostvarenim rezultatima, Aleksandar Bori~i}, predsednik Odbojka{kog saveza Srbije, ali i Petra [tangl, izvr{ni direktor za marketing Kompanije „Vip mobile“, generalnog sponzora OSS.

- Na Odbojka{kom savezu Srbije je da obezbedi svim selekcijama radne uslove i omogu}i veliki broj utakmica, a onda mo`e i da o~ekuje uspehe i medaqe. Na sre}u, vidi se kakva je situacija u na{im `enskim selekcijima i koliko jedne druge podr`avaju, da su jedna velika familija. @esnski sport zaslu`uje mnogo ve}u pa`wu u dr`avi nego {to je trenutno ima. OSS uz veliki napor uspeva da odr`i sve selekcije, a o vim putem pozivam ministarstva, lokalne samouprave, sponzore i donatore da se okrenu zdravim sportistima i pomognu nam, jer mi ne}emo jo{ dugo mo}i da izdr`imo izme|u ostalog rekao je Aleksandar Bori~i}, dodav{i da je OSS retko imao tako dobru podr{ku kao {to je ima od VIP - a.

Generalni sponzor OSS poklonio je seniorkama Srbije telefone sa jedinstvenom odbojka-

{kom maskom. Juniorke i kadetkiwe su tako|e dobile prigodne poklone.

Petra [tangl izrazila je veliko zadovoqstvo {to je u prilici da pozdravi tri zlatne reprezentacije Srbije.

– Drago mi je {to kao `enska osoba mogu da predstavqam Kompaniju „Vip mobile“ i pozdravim ove uspe{ne dame. Mo`emo slobodno da ka`emo da je ovo leto, leto `enske odbojke, posle tri zlatne medaqe ostvojene u prvoj polovini sezone. Kompanija „Vip mobile“ je izuzetno zadovoqna saradwom koja je sa Odbojka{kim savezom Srbije ostvarena u protekle tri godine.

Ciq na{e saradwe je od po~etka bio razvijawe i unapre|ewe odbojka{kog sporta, na svim nivoima. Devojke su najboqa potvrda da je uspeh ostvaren. Wihova sjajna igra, divan nastup, pozitivna

energija, poznata je u ~itavoj Evropi i svetu.

Kompaniji su mnogo va`ne, wihova radost je i na{a radost, wihov uspeh je i na{ uspeh – istakla je Petra [tangl.

Prisutnima na skupu, obratili su se i kapiteni nacionalnih selekcija, prvo najmla|a Sara Milenkovi} (kapiten kadetkiwa), pa predvodnik juniorki Danica Radenkovi} i na kraju najiskusnija seniorka Jelena Nikoli}, koja se posebno zahvalila Odbojka{kom Savezu Srbije i kompaniji “Vip Mobile”. Kapiteni su Petri [tangl uru~ile i zastavice sa potpisima igra~ica, koje su u~estvovale u osvajawu zlatnih medaqa u Baru, Bawaluci i Ankari. Vladimir Grbi}, proslavqeni odbojka{ki as, ~lan Komisije za razvoj odbojke FIVB, uru~io je cvetne aran`mane Petri [tangl.

KLE^ANSKI KLUB S NOVIM IMENOM I TRENEROM

AMBICIOZNI PETROVARADIN

„Srbija{ume” i Mi{ko Kijac za elitu

Vi{i rang se podrazumeva Spletom okolonosti odbojka{i Petrovaradina, ~lanovi Druge lige, ove sezone ne}e igrati u Prvoj ligi, ali imaju ambicije i planove da to u~ine nakon ovog prvenstva, gde im je prema klupskoj organizaciji i mesto. Bliska saradwa Novog Sada DDOR, Petrovaradina i Dubla ve} daju prve plodove, jer je plan da se zajedni~kim snagama radi na prospritetu odbojke u Srpskoj Atini.

Ono na {ta su izuzetno ponosni u klubu pod Petrovaradinskom tvr|avom jesu mla|e kategorije. Juniori i kadeti dve godine uzastopno su drugi u Pokrajini, iza neprikosnovene Vo{ine {kole, ali u predstoje}oj sezoni se od wih o~ekuje napada na prvo mesto.

- Na{a selekcija juniora je u izlaznoj sezoni i s pravom od wih o~ekujemo dobre rezultate. Ekipa je sastavqena ve}inom od de~aka koji su u na{em klubu pro{la sve kategorije, a nekolicina ih je u Novi Sad do{la na {kolovawe. Pro{le

sezone bili smo drugi u Pokrajini, plasirali smo se na polufinalni turnir dr`avnog prvenstva, ali smo dva puta nesre}no pora`eni (od VGSK i Partizana izgubili 3:2). Sa ste~enim iskustvom, verujemo,trebalo bi da se borimo za najvi{i plasman u dolaze}im takmi~ewima, a svakako }emo nastaviti da kvalitetno radimo sa mla|im uzrastima - istakao je trener i sportski direktor Petrovaradina Sr|an Markovi}.

Seniorski sastav }e se nadmetati u Drgoj ligi - sever i ima ambicije da se plasira me|u prvoliga{e.

- Ostalo je {est igra~a iz pro{losezonskog sastava, ali }e prvi tim brojati 19 odbojka{a a trenira}e ih Goran Kamasi. Saradwa Novog Sada, Petrovaradina i Dubla vodi ka tome da se napravi jedan stabilni prvoliga{ i solidan drugoliga{, {to }e biti kvalitetna baza novosadske mu{ke odbojke - istakao je Markovi}.

M. Risti}

FUTO@ANKE HVATAJU ZALET

Ciq prvoliga{ko dru{tvo Detaq sa skup{tine odbojka{kog kluba u Kleku

Na skup{tini Odbojka{kog kluba „GIK Banat” iz Kleka (~lan Prve lige) do{lo je do korenitih i po klub zna~ajnih promena. Jednoglasno (prisustvovalo 35 od 45 ~lanova Skup{tine) je odlu~eno je da se klub u narednom periodu zove Klek Srbija {ume, po generalnom sponzoru koji }e u naredne ~etiri godine stabilizovati finasijsku situaciju, koja nije bila ni malo ru`i~asta odlaskom starog sponzora GIK Banata.

Usvojen je novi statut, a za predsenika kluba imenovan je generalni direktor JP “Srbija{ume“, ina~e Zrewaninac Igor Braunovi}, dok su potpredsednici ^edomir Jawi} i Milan Slijep~evi}.

- Do{ao sam u klub sa jasnim ambicijama, `elim da napravimo kvalitetan tim i plasiramo

se u vi{i rang – jasan je bio novoizabrani predsedni Igor Braunovi}. – Imamo odli~ne igra~e i uspeli smo da se dogovorimo sa trenerskom legendom Miloradom Kijcem da ih vodi.

Sa takvim adutima juri{a}emo na prvo mesto. Obezbedi}emo maksimalne uslove za rad i stabililizovati finansije, na treneru i na igra~ima bi}e samo da svoj neosporni kvalitet poka`u na terenu.

Ina~e vodila se `u~na rasprava na relacijama biv{e- sada{we rukovodstvo, ali na zadovoqstvo svih prisutnih tenzija je opala ba{ kada je trebalo. Na{la su se kompromisna i odli~na re{ewa u korist ekipe iz olimpijskog sela. Menaxer kluba ostao je Vawa Grbi}, sportski direktor je i daqe Rajko Petrovi}, a sekretar

Strahiwa ]apin. Novi ~lanovi upravnog odbora su: Goran Staji}, Qubi{a Bogdanovi}, Dragan ]apin, Jovana Anti} i Milan Dokmanac.

Novi {ef stru~nog {taba je Milorad Kijac, koji je bez mnogo razmi{qawa prihvatio trenersku palicu u klubu u kojem je napravio prve odbojka{ke korake.

- Nije bilo nikakvih dilema, brzo smo se dogovorili, nova uprava je ozbiqna u namerama da napravimo rezultat i plasiramo se u elitu, a to se poklapa sa mojim planovima - rekao je Kijac. – Imamo potencijal u igra~kom kadru, sa nekoliko kvalitetnih poja~awa siguran sam da mo`emo da napravimo veliki povratak mu{ke kle~anske odbojke i svi smo u slu`bi tog ciqa.

N. Jowev

Odbojka{ice Futoga po~ele su pripreme za takmi~ewe u Drugoj ligi - sever, gde }e sloviti za glavnog favorita. Prvi trener Slobodan Velemir na raspolagawu sada ima 11 igra~ica s kojima radi na igrali{tu FK Metalac.

Na prvi trening javile su se: kapiten ^ubrilo, Mr|an, Draga{, Skopqak, Joldi}, Drobac, U{}ebrka, Subo{i}, Ni{avi}, Pani} i Tomi}. Opravdano su izostale Mihi}, Crepuqa i Stojsavqevi}, kao i Milena Mati} koja se sa reprezentacijom Srbije u odbojci na pesku nalazi na Malti.

Krajem meseca po~e}e se sa odigravawem prijateqskih utakmica, a Kup takmi~ewe ove godine startuje 11. septembra. U pripremnim me~evima Futo`anke }e igrati sa Vojvodinom, Zrewaninom 023, Novim Sadom...

M. R.

Odbojka{ice Futoga

22

SPORT

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

IVAN TODOROV, PREDSEDNIK YUDO SAVEZA SRBIJE

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE

Potencijal postoji, novca je malo Prioritet Xudo saveza Srbije u narednom periodu je negovawe ogromnog potencijala kojim raspola`emo, pre svega plasman nekog od na{ih boraca naOlimpijske igre, za {ta najvi{e izgleda imaju Milo{ Mijalkovi} i Jovana Rogi}, uz koje stasavaju i mla|i perspektivni takmi~ari - istakao je u razgovoru za na{ list predsednik Xudo saveza Srbije Ivan Todorov.

- U ovoj godini imali smo dosta uspeha u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji. Na{i kadeti su na prvenstvu Evrope ostvarili zapa`ene rezultate, bronzanu medaqu osvojila je Una Tuba, a superte{ka{ Nikola Jeremi} plasirao se na 5.mesto. Trenutno se na{a dva takmi~ara nalaze na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru, od kojih o~ekujemo dobar plasman.

Sama ~iwenica da samo po sedam najboqih sa Svetskog prvenstva su imali pravo u~e{}a, dovoqno govori da je to uspeh za wih - saop{tio je Todorov.

Predsednik saveza o~ekuje da se potencijali srpskog xudoa uspe{no predstave na turniru Srbija open, koji }e 24.oktobra okupiti u~esnike iz vi{e od 20 zemaqa.

- Xudo savez Srbije i XK Crvena zvezda napravili su veliki iskorak jer }e se taj turnir od slede}e godine bodovati za evropsku i svetsku rang listu za mu{karce i

Ivan Todorov

`ene. Posle turnira, koji o~ekujemo da bude zavidnog renomea, usledi}e i me|unarodni kamp. Xudo savez se kandidovao i za doma}ina Svetskog prvenstva 2014. godine i o~ekujem da }emo 2012. godine kada se bude odlu~ivalo biti najozbiqniji konkurenti.

Prvi ~ovek srpskog xudoa potse}a da smo u prethodnoj deceniji organizovali ekipno prvenstvo Evrope, pojedina~no prvenstvo Evrope i apsolutni {ampionat Evrope, tako|e i nekoliko {ampionata Balkana, a da smo ~ak za organizaciju {ampionata Evrope dobili i priznawe kao najboqe organizovano prvenstvo na svetskom nivou.

- Trenutno se svi nalazimo u te{koj ekonomskoj situaciji, ali o~ekujemo od dr`ave da prepozna-

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU

Polufinale bez Jovane Skifistkiwa Jovana Arsi} zauzela je tre}e mesto u repesa`u, ~ime je ostala na korak do plasmana u polufinale Olimpijskih igara mladih u Singapuru. Jovana je deonicu od 1000 metara, na koliko se odr`avaju vesla~ka takmi~ewa u Singapuru, izveslala za 4:07,89, {to je bilo dovoqno za tre}e mesto koje vode u malo polufinale.

Slede}u trku Jovana }e veslati danas, kada }e imati priliku da se bori za plasman u C finale.

je interes sporta i mislim da nam u narednom periodu predstoji boqe pozicionirawe kod dr`ave kada su u pitawu uslovi za razvoj mladih i razvoj xudo sporta.

On konstatuje da xudo sport spada me|u deset najorganizovanijih sportova u Srbiji, ima odli~an potencijal, ukazuju}i da savez ima finansijski problem, jer za kvalitetne programe nedostaju sredstva.

- Onim {to raspola`emo uspevamo da budemo prisutni na svim velikim takmi~ewima i osvajamo medaqe. Drago mi je da smo dobili organizaciju kadetskog i juniorskog prvenstva Balkana, koje je upravo odr`ano u Kikindi. Nismo pogre{ili {to smo odabrali Kikindu, koja se predstavila kao sjajan organizator i istinski grad xudo sporta. Pre svih bih istakao predsednika kikindskog kluba Partizan i Xudo saveza Vojvodina Svetislava Vukmiricu i wegove saradnike koji su potvrdili dobre organizatorske sposobnosti - istakao je Todorov.

Todorov nagla{ava da Xudo savez Vojvodine, kao jedan od ~etiri regiona u XS Srbije, predstavqa ozbiqan potencijal sa preko 60 klubova, sa velikim brojem reprezentativaca u svim uzrastima, tako da Pokrajina i te kako doprinosi razvoju xudo sporta u na{oj zemqi.

M. Mitrovi}

Pobeda basketa{a Reprezentacija Srbije u basketu „tri na tri“ pobedom je startovala na prvim Olimpijskim igrama mladih koje su po~ele u Singapuru. Izabranici Marka Simonovi}a su u prvom me~u savladali Indiju sa ubedqivih 33:19, poluvreme 20:10. Najefikasniji u na{em timu bio je Nemawa Bezbradica koji je ubacio 15 poena, Sa{a Avramovi} je dodao 11, dok su Stefan Popovski Turawanin i Marko Radowi} ubacili pet, odnosno dva poena.

Slede}i me~ srpski basketa{i igraju danas protiv Gr~ke.

Na vratima polufinala Srpska kadetska mu{ka reprezentacija zavr{ila je nadmetawe u kvalifikacionoj grupi B na Evropskom prvenstvu u Podgorici sa maksimalnim u~inkom od tri pobede (Rusija, Slova~ka i

od 20 ~asova orli}i }e odmeriti snage sa kom{ijama iz Hrvatske i trijumf u tom me~u, uz prethodnu pobedu Danaca nad [ve|anima, vodi ih u polufinale. U sredu od 20 ~asova, na{i kadeti }e se sastati sa [vedskom.

prethodne rivale lomila neverovatnim ritmom, ali mi smo bili spremni i odva`ni da im odgovorimo wihovim oru`jem - rekao je seletor Slobodan Jokanovi} i dodao: - Nismo se pla{ili, prihvatili smo brz i moderan na~in

Danska) i u drugu rundu ulazi sa dva boda. U nastavku takmi~ewa Srbija }e razigravati za polufinale sa Hrvatskom i [vedskom u novoformiranoj grupi M1. Danas

- Reprezentaciju Danske nadigrali u svim elementima.Momci su ispo{tovali apsolutno sve obaveze i sve {to je dogovoreno za utakmicu. Ekipa Danske je

Grupa M1 (Podgorica)

Grupa M2 (Nik{i})

Preneseni rezultati: [vedska – Hrvatska 21:26, Srbija – Danska 29:25. Prvo kolo (danas): [vedska – Danska u 18, Hrvatska – Srbija u 20. Drugo kolo (sutra): Hrvatska – Danska u 18, [vedska – Srbija u 20.

Preneseni rezultati: Slovenija - [vajcarska 30:27, [panija - Nema~ka 24:31. Prvo kolo (danas): [panija - [vajcarska u 18, Nema~ka - Slovenija u 20.

Drugo kolo (sutra): Nema~ka [vajcarska u 18, [panija - Slovenija u 20.

1. Hrvatska 2. Srbija 3. Danska 4. [vedska

1. Nema~ka 2. Slovenija 3. [vajcarska 4. [panija

igrawa, sa vrlo malo iskqu~ewa gde je odbrana bila izuzetno dominantna. Spre~ili smo Dancima wihovo najja~e oru`je - kontranapad gde su neverovatno uspe{ni. Oni su nam na ovoj utakmici dali jedan gol iz kontranapada. ^estitke momcima na igri, ~estitke na pona{awu i hvala navija~ima. Ovom pobedom smo potvrdili da dosada{wi rezultati nisu slu~ajni.

Slede Hrvati?

- Dan odmora iskoristili smo da izanaliziramo slede}eg rivala. Svesni smo da ne}e biti lako, ali nama nikad nije ni bilo lako.

Imamo dva prenesena boda, ali ne}emo kalkulisati nego idemo da poku{amo da izborimo polufinale s jo{ dve pobede - naglasio je Jokanovi}.

J. G.

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

0 0 1 1

26:21 29:25 25:29 21:26

2 2 0 0

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

0 0 1 1

31:24 30:27 27:30 24:31

2 2 0 0

UKQU^I SE U IGRU NA OBALAMA REKA I JEZERA – KAWI@A

Takmi~ili se i {ti}enici Svetlosne barke Posledwa akcija iz serije pilot projekata Ukqu~i se u igru na obalama reka i jezera, kojeg su ovog leta realizovali Savez sport za sve Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, od`ana je na kawi{kom [trandu. Bilo je vidqivo da se ovog leta Tisa dobro izlila, ali su vredni organizatori uspeli da savr{eno pripreme terene na pesku. Nadmetawa su odr`ana u odbojci, rvawu, malom fudbalu i na poligonu spretnosti. Vaqa ista}i da su se na poligonu spretnosti takmi~ila i deca ometena u razvoju, {ti}enici Svetlosne barke iz Kawi`e.

Plesna grupa devoj~ica sve~ano je obele`ila takmi~ewe, a u~esnike je pozdravio Milorad Peri{i}, predsednik Saveza sport za sve Vojvodine. Takmi~arima je po`eleo lepu zabavu

i uspeh na terenima Du{an Mandari}, predsednik Sportskog saveza Kawi`e, a takmi~ewa je pratio i dr Lato{ Josip, zadu`en za sport u Op{tini Kawi`a.

Velike borbe vodile su se na svim terenima, uprkos tome {to je dan bio izuzetno vru}.

Na odbojka{kom terenu vodile su se velike bitke. Gotovo za svaki poen, koliko su ekipe bile ujedna~ene, a ~esto se igrao i tre}i set i pobednik odlu~ivao u taj brejku. Iako je re~ o rekreativcima, bilo je mnogo lepih i atraktivnih poena.

Na sve strane pra{talo je i u fudbalu, a atmosfera je bila izuzetna. Da je nedavno zavr{eno Svetko prvenstvo u fudbalu u Ju`noj Africi podsetio nas je jedan od navija~a, sa zavojem oko stopala i verovatno jedan od igra~a koji zbog povrede ni-

je mogao da nastupi, uporno je s duvao u vuvuzelu. To kao da je davalo podstrek de~acima na terenu. Tek i ovde su se, ve}inom, vodili neizvesni dueli, a bilo je dosta golova i po`rtvovanih startova, mada nije lako igrati fudbal u pesku. [ti}enici Svetlosne barke, de~aci i devoj~ice ometeni u razvoju, izazvali su veliku pa`wu. Imponovala je wihova voqa, `eqa i upornost da savladaju prepreke na poligonu, ili ispune postavqeni zadatak.

Iako je to bilo mo`da vrlo sporo, ova deca su pokazala da sportsko nadmetawe ni wima nije strano i da i ona u`ivaju u ovakvim manifestacijama, {to je potvrda da ovakvih susreta za ovu decu treba da bude vi{e.

Najve}e interosovawe bilo je na rva~kom turniru, gde je u~estvovalo blizu tridesetak

takmi~ara, a me|u wima i kadetski reprezentativci Srbije koji se pripremaju u Totovom Selu. Ovo nadmetawe bilo je i najkvalitetnije, jer ne treba

zaboraviti da je u ovom podru~ju rvawe najpopularniji i najrazvijeniji sport, koji je iznedrio mnogo osvaja~a medaqa na najve}im svetskim smotrama.

Po ustaqenom scenariju, najuspe{niji su dobili diplome i majice sa znakom manifestacije od Pokrajinskog sekretarijata, a lopte za sportske igre od Sporta za sve. Treba jo{ napomenuti da su ovu manifestaciju, uz podr{ku lokalne samouprave, sproveli: Er`ebet Sajko, sekretar op{tinskog saveza za sportsku rekreaciju, kao i Kasa{ Gabor, Kermeci Adam, Ladawi Atila, Radovan Kqaji}, Volonter Anastazija, Adam Ivkovi} i Bu{ Bela.

Posebno vaqa ista}i da je na rva~kom nadmetawu sudio Kont I{tvan, dvostruki svetski prvak za veterane, a koji je nedavno osvojio drugo mesto na svetu i obogatio kolekciju za jo{ jednu medaqu.

S. Jakovqevi} M. Mitrovi}

NA BIJENALU UMETNOSTI U PAN^EVU

Stvarala{tvo Jo`efa Na|a Bijenale umetnosti, 14. po redu, pod nazivom „Duh prirode“ bi}e odr`ano u Pan~evu od 17. septembra do 18. oktobra, najavio je organizator Kulturni centar Pan~eva.Kroz tri segmenta (vizuelni, pozori{ni i filmski) ovogodi{wi bijenale na vi{e lokacija }e

bavi se filmom, likovnom umetno{}u i novim medijima grafikom, ilustracijom, fotografijom, video radovima…Na sve~anom otvarawu 17. septembra u Galeriji savremene umetnosti u Pan~evu, bi}e promovisana dvojezi~na publikacija (na srpskom i engleskom

Iz predstave Jo`efa Na|a „Du`ina 100 igala”

predstaviti stvarala{tvo Jo`efa Na|a, Kawi`anina, svetski poznatog multimedijalnog umetnika koji godinama `ivi i stvara u Francuskoj.

Na|, dobitnik glavne evropske pozori{ne nagrade „Gran pri Taormina“ 2001, inspiraciju crpi iz prirode i pojam organskog stavqa u prvi plan, a pored pozori{ne umetnosti

jeziku) koja obuhvata wegovu aktuelnu umetni~ku produkciju.Pored bogate foto-dokumentacije, publikacija sadr`i tekstove Miodraga [uvakovi}a, Andreja Mir~eva, Mirjam Blede, Ivana Medenice, Milanke Todi}, Ivana Obrenova, Mirka Sebi}a, Milana Ma|areva, Branke Krilovi} i Miroslava Jovan~i}a.

U okviru vizuelnog segmenta bi}e predstavqeni crte`i, fotografije, video radovi, instalacije, objekti, minijature i dokumentarni materijal Jo`efa Na|a, a radovi }e biti izlo`eni u prostorima Galerije savremene umetnosti, Narodnog muzeja Pan~evo, Galerije „Dvori{te“ i Foajea Kulturnog centra Pan~eva.

Publika }e mo}i da pogleda i Na|ovu predstavu „Du`ina 100 igala“, kao i projekcije snimaka wegovih koreografija - „Vojcek ili najava vrtoglavice“, „Me|u~in“ , „Mala jutarwa molitva“ i „Dnevnik nepoznatog“.

Filmski segment otvori}e dokumentarni film posve}en tridesetogodi{wici postojawa Bijenala umetnosti u Pan~evu, a u nastavku, u Izabinskom prostoru Kulturnog centra, bi}e prire|ene projekcije filmova Jo`efa Na|a, razgovori o ostvarewima i filmski klasici po izboru samog umetnika.

Bijenale umetnosti osnovano je 1981. godine kao izlo`ba jugoslovenske skulpture da bi vremenom preraslo u internacionalnu manifestaciju, ~iji se program realizuje kroz tri posebna segmenta.

Posledwih godina Kulturni centar Pan~eva se kroz program Bijenala umetnosti posebno anga`uje na podizawu ekolo{ke svesti kroz prizmu umetnosti.

OPERSKI PEVA^ BELA MAVRAK SNIMIO ALBUM SA ^UVENIM OREKSTROM „BUENA VISTA SOCIAL CLUB”

Zvuci Havane uz „Devojku malu” ^uveni operski peva~, tenor numere, a tamo su snimili i dva klasi profesora Zvonka KrneBela Mavrak, ovih dana se iz spota. Jedan za pesmu Buena Viste ti}a. Zatim je oti{ao u Nema~Havane vratio u svoje rodno Mi„Dos gardenias”, a drugi za na{ ku i u Kelnu je nastavio studije. hajlovo, kraj Zrewanina, kako ~uveni hit “Devojko mala” (u enTamo je i diplomirao. bi obi{ao roditeqe. Ali, ve} gleskoj veziji “My little pretty”).

Bez obzira {to „`ari i pali“ se sprema da krene nazad u Ne- Veterani kubanske muzike svuda po svetu, Bela Mavrak poma~ku, gde danas `ivi i radi, da obe}ali su da }e me, za doprinos sledwih godina nije imao prizavr{i studijsku obradu svog i propagirawe kubanske muzike, liku da nastupi u Srbiji. novog CD-a koji bi na tr`i{tu predstaviti Fidelu Kastru. Do- U Zrewaninu sam gostovao trebalo da se pojavi u oktobru. godine planiram seriju koncesamo jednom, koliko se se}am Uz to, ~eka ga i nova serija narata sa kubanskim muzi~arima u bilo je to 1993. godine, u vreme stupa sa „kraqem valcera“ AnJu`noj Africi i Evropi. Izmekada su qudi mese~no zara|ivadreom Rijeom, sa kojim sara|uje ve} vi{e od pola decenije. Do kraja godine oni }e se predstaviti publici u Holandiji, Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, Meksiku, Americi, Kanadi...

U razgovoru za “Dnevnik” Mavrak otkriva detaqe o novom albumu i napomiwe da }e se na wemu na}i 15 do 16 numera snimqenih sa svetski poznatim orkestrom “Buena Vista Social Club”, sastavqenim od velikana kubanske muzike, u proseku starijih od 80 godina.

- Bi}e tu, naravno, autenti~ne kubanske muzike, evergrin melodija, Bela Mavrak sa ~lanovima ~uvenog kubanskog orkestra numera iz filmova, ali i romanti~nih balada, kao i de|u ostalog, u planu je i nastup u li po 20 maraka. Odr`ao sam la ma|arskih, srpskih i hrvatbeogradskom “Sava Centru”, u solisti~ki koncert u Narodskih autora. Produkcija je zainNovosadskom pozori{tu i na nom pozori{tu. Tada{wa devojteresovala i legendarnog B.B. Pali}kom filmskom festivaka iz Japana me je pratila na Kinga koji je zatra`io jedan od lu. @eqa mi je da najzad nastuklaviru. Qudi su sedeli u bunvideo klipova snimqenih na pim i u svom Zrewaninu – napodama po{to u sali nije bilo Kubi. Na wemu je da odlu~i da miwe Mavrak. grejawa – prise}a se Mavrak i li }e prihvatiti da svira solo Ovaj operski peva~ ro|en je u dodaje da je pokojni predsednik gitaru na CD-u – isti~e Mavrak Be~u, a deo svog bogatog `ivota Skup{tine Op{tine Zrewanin i dodaje da }e se, osim na svetproveo je u Zrewaninu i MihajDarko Ni{avi} planirao da ga skom tr`i{tu, album i kod nas lovu. Zavr{io je ni`u muzi~ku pozove da nastupi u okviru mana}i u prodaji. {kolu u Zrewaninu, odsek klanifestacije „Dani piva“. Plan Ako odgovor B. B. Kinga bude vir. Kasnije je upisao sredwu nije realizovan jer je Ni{avi}, pozitivan, onda }e se snimawe, medicinsku {kolu, ali se ipak na`alost, u me|uvremenu umro, posle Havane, nastaviti u Las par godina kasnije vratio muziali Mavrak veli da bi rado Vegasu. Mavrak je, ina~e, bio ci. Od 1988. do 1991. `iveo je u prihvatio poziv da se pokloni gost i Radio Havane, koja je u diBeogradu, gde je, na Muzi~koj pred zrewaninskom publikom. rektnoj emisiji pu{tala wegove akademiji, studirao pevawe u @. Balaban

c m y

KULTURA

DNEVNIK

utorak17.avgust2010.

23

INTERVJU BRANISLAV @IVANOVI], DOBITNIK 50. BRANKOVE NAGRADE ZA POEZIJU

Poezija, slem i rep u bliskoj vezi

Mladi pesnik Branislav @ivanovi} iz Novog Sada dobitnik je ovogodi{we jubilarne pedesete „Brankove nagrade“ koju Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine ve} petu deceniju dodequje mladom pesniku za najboqu prvu kwigu pesama na srpskom jeziku. Wemu }e ovo priznawe za zbirku pod nazivom „Pogledalo“, u izdawu „Logosa“ iz Ba~ke Palanke i „Bistrice“ iz Novog Sada, biti uru~eno u okviru Me|unarodnog novosadskog kwi`evnog festivala 31. avgusta u sali Magistrata u Sremskim Karlovcima.

Branislav @ivanovi} je student ~etvrte godine komparativne kwi`evnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Dobitnik je prve nagrade za poeziju na Me|unarodnom festivalu poezije i kratke pri~e „Du{ko Trifunovi}“, 2008. godine i tre}e nagrade na 41. Festivalu poezije mladih u Vrbasu, 2009. godine.

Objavqivao je u „Zlatnoj gredi“, Letopisu Matice srpske i „Tragu“. Pi{e i slem poeziju, kao i kwi`evnu kritiku, a aktivan je i kao rep - artist (objavio je ~etiri studijska albuma).

z [ta zna~i sam naziv zbirke?

- Dosta je komplikovano i te{ko objasniti. To pitawe treba postaviti samoj kwizi, samoj pesni~koj zbirci, jer kada u kwi`evnosti postavqate pitawa, postavqate ih zapravo delu i onda tra`ite odgovore unutar dela. z Pi{ete i kwi`evnu kritiku.

Umetnost povezala qude i gradove z U Novom Sadu `ivite, ali ste dosta vezani i za Sombor?

- Da, imam ekipu drugara koji se bave rep muzikom s kojima sam se povezao. ^esto tamo idem, ba{ nedavno sam bio. Ne predstavqa mi problem da odem, na neki na~in se ~ak i odmorim. Volim da putujem gde god.... Nastupao sam dosta {irom na{e lepe zemqe, ~ak i na prostorima eks – Ju, u Bosni ~ak tri puta, u Zagrebu jednom i zaista smo nai{li na lep prijem. To mi je super. Muzika i poezija, to jest umetnost, povezala me je s izvesnim stvarima, qudima, mestima i gradovima, koje bih ko zna kad video da se u `ivotu ne bavim time {to se bavim, tako da mi je to dosta obogatilo `ivot.

Za nagra|enu zbirku, `iri ove nagrade je u obrazlo`ewu, izme|u ostalog, primetio da su pesme, ve}ina ih je s rimom, svrstane u ~etiri ciklusa, od kojih je posledwi u formi sonetnog venca. z Kako takvi klasi~ni kwi`evni obrasci, koji su danas u va{oj generaciji skoro zaboravqeni, po~nu da zanimaju mladog pesnika?

- Nije toliko zaboravqeno koliko se negira i koliko postoji otpor prema tradiciji. Meni je to vi{e izazov. Ve} je neko rekao da su to okviri u kojima nemate ba{ apsolutnu pesni~ku slobodu.

Stvarate u izvesnim okvirima koje sami sebi naravno nametnete, ali ako ve} insistirate na tome, onda morate voditi ra~una o svim tim stvarima, i to je to.

- To je tako|e izazov, jer da biste je pisali, morate razmi{qati kao kriti~ar i tako po~iwete da vrednujete delo. Vi{e ste samokriti~ni, a mislim da je za autora neophodno da pored samog kreativnog ~ina, pisawa poezije ili proze, pi{e kritiku ili prikaze, i poku{a da pronikne u poetiku drugih autora koju oni zami{qaju. z [ta povezuje klasi~nu poeziju, slem poeziju i rep?

- S bitni~kim pokretom i onim {to nam je doneo u zapadnoj kwi`evnosti, razvio se i slem, a opet i hip –hop, to jest rep, koji je dosta blizak slemu. Tu je akcenat na govorewu, na~inu na koji }ete govoriti poeziju, dakle ne onom performativnom kako }ete se odenuti, i da li }ete raditi

pomo}u audiovizuelnih ili nekih drugih pomagala, nego ba{ strogo na vokalnom planu. Tako sam pesnik, autor, iznese pesmu na izvestan na~in.

Rep i slem su dosta bliski po pristupu jeziku i uop{te tematici koja je socijalna, aktuelna.

Bitan je taj trenutak i nekakav jednostavniji jezik, pristupa~niji qudima koji nisu u kwi`evnosti i nemaju izvesna predznawa o woj, ali mogu da je tako isprate, da im bude jasna i da ih, na kraju krajeva, dotakne. z Da li to ipak ispuwuje i neke va{e performativne sklonosti?

- Ja sam spojio lepo i korisno, ako mo`e tako da se ka`e. Krenulo je sasvim prirodnim tokom, negde od osnovne {kole, to pisawe muzike i tekstova, pa i poezije ne toliko ozbiqno kao kasnije u sredwoj {koli, a onda se to nekako slilo u jedno, u to {to radim na muzi~kom planu, u nameru da pesme koje su zastupqene u zbirci odrepujem, i da se pojave u vidu audio izdawa kompakt diska.

To mi je bilo zaista izazovno i, {to da ne, radio sam, a insistiram na tome, na toj ideji da bih poeziju pribli`io qudima, jer ju je proza dosta potisla. z Da li ste muziku sada malo zapostavili?

- Ne, radim uporedo, a posti`em ne znam kako. Trudim se sve da postignem. Imam drugare koji rade muziku, ja radim tekstove, tako da stvaramo lepu fuziju.

Moram da pomirim te dve stvari, poeziju i muziku, iako nemam razloga, nisu protivre~ne, ali gledam da obrazujem jednu celinu koja }e biti pristojna i prihvatqiva.

Nata{a Pej~i}

NOVA IZDAWA „KREATIVNOG CENTRA”

Lekcije iz poezije za decu U izdawu „Kreativnog centra“ nedavno su objavqene dve nove kwige - delo jednog od najzna~ajnijiih {panskih pesnika dana{wice Luisa Garsije Montera „Lekcije iz poezije za decu nemirnog duha“ i roman „Spasavawe Fran~eske“ australijske spisateqice Meline Markete.

Poznati {panski pesnik i profesor {panske kwi`evnosti na Univerzitetu u Granadi, Montero (52), u svojoj kwizi na deci prijem~iv na~in pribli`ava poeziju najmla|ima, obja{wava kako se ona ~ita, pi{e i slu{a i kako se mo`e prona}i u svemu {to nas okru`uje.Monterova predavawa puna su duha i prefiwene lirike i nimalo ne li~e na stroge lekcije iz uxbenika, a dopuwena ilustracijama Maje Veselinovi} i Du{ana Pavli}a, namewena su mladim ~itaocima radoznalog duha, koji tragaju za poezijom u svetu koji ih okru`uje.

Dobitnik najva`nijih {panskih nagrada za poeziju, me|u kojima su Nacionalna nagrada za kwi`evnost (1994) i Nacionalna nagrada kritike (2003), autor vi{e od 25 zbirki pesama i nekoliko

kwiga eseja, mladim ~itaocima nudi razli~ite pesme, pomo}u kojih mogu da eksperimenti{u, da poku{aju sami da napi{u svoju pesmu i na kraju - da u`ivaju u poeziji. Me|unarodni bestseler australijske kwi`evnice „Kreativni

centar“ je objavio u svojoj ediciji „Tranzit“, namewenoj onima koji imaju 15 godina i vi{e, a u wegovom fokusu je `ivot i buntovni{tvo tinejxera. U svom romanu, nagra|enom priznawem za kwigu godine (starijih ~italaca) Australijskog saveta za de~ju kwigu, Melina Marketa (45) prati `ivot {esnaestogodi{we Fran~eske, koja se preme{tawem

u „Sveti Sebastijan“, katoli~ku {kolu koju su ranije poha|ali samo de~aci, suo~ava s krizom samopouzdawa. Situaciju dodatno uslo`wava ~iwenica da wena majka u to vreme pati od jake depresije, a otac nije sposoban da se nosi sa situacijom i porodica po~iwe da se raspada, pa je Fran~eska primorana da sama potra`i svoj put u novoj sredini i bez pomo}i odraslih donosi odluke.

Zanimqivo je da je Melina Marketa imala te{ko}e u savladavawu ~itawa i pisawa, {to je uticalo na weno samopouzdawe i motivaciju za daqi napredak, pa je sa 15 godina odlu~ila da napusti {kolu.Zavr{ila je kurs u Poslovnoj {koli i obavqala razli~ite administrativne poslove, ali je sa 20 godina po~ela ozbiqno da se bavi pisawem i to ju je podstaklo da se vrati na Australijski katoli~ki univerzitet, gde je diplomirala. Wen prvi roman „U potrazi za Alibrandijem“ objavqen je 1993. godine i dobio je mno{tvo nagrada u oblasti beletristike za mlade. @ivi u Sidneju, gde radi kao profesor.

24

SVET

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

Evropa suo~ena s elementarnim nepogodama BON, VAR[AVA, PRAG, ATINA, MOSKVA: Nema~ka, Poqska i ^e{ka bore se s poplavama u kojima je `ivot izgubilo najmawe 10 qudi, a mnogi se vode kao nestali dok u Gr~koj i Rusiji vatrogasci danima nastoje da obuzdaju po`are izazvane ogromnim temperaturama.

Posle jakih, dugotrajnih pquskova u Poqskoj, nivo reke Nejse naglo je porastao tokom proteklog vikenda {to je dovelo do izlivawa i najgorih poplava jo{ od takozvanih poplava veka 2002. godine, preneli su lokalni mediji. Najvi{e pogo|ene oblasti poplavama su oko gradova Gurlic i Citau u Nema~koj i Bogatinija u Poqskoj. Nema~ka meteorolo{ka slu`ba prognozirala je jake pquskove i porast nivoa reka i narednih dana. U ^e{koj, u severnoj Bohemiji, oko 2.000 qudi moralo je da se evakui{e, a najmawe

je petoro izgubilo `ivot. Putevi, mostovi i `eleznica bi}e najverovatnije mesecima neprohodni, oko

Po`ari isto~no od Moskve

500 doma}instava ostalo je bez elektri~ne energije i gasa, a na stotine domova nema ~istu, pija}u

vodu, preneo je "Prag Post". Prema prvim procenama, {teta od poplava iznosi 266 miliona dolara, mada je, verovatno, daleko ve}a. Nijedna od centralnoevropskih vlada nije obezbedila finansijska sredstva za pripremu od nepogoda.

Istovremeno tropske temperature, koje su posledwih dana zahvatile jugoisto~nu Evropu, izazvale su {umske po`are na vi{e mesta u Gr~koj, u kojoj se u nekim oblastima temperatutura kre}e iznad 35 stepeni. Veliki po`ar je izbio nedaleko od Atine, u {umskom delu, kod mesta Vari, a vatrogasci imaju pune ruke posla i na ostr-

vu Kitira, u jugisto~nom Egeju.

Prema najnovijim izve{tajima, {uma gori i kod mesta Temelija, u prefekturi Tesprotiji, na severozapadu zemqe.

U Rusiji i daqe gore 494 po`ara na ukupnoj povr{ini ve}oj od 45.880 hektara, {to je u odnosu na ju~era{wi dan mawe za blizu 8.000 hektara, saop{tilo je ju~e rusko Ministarstvo za vanredne situacije i civilnu odbranu.

Agencije istovremeno izve{tavaju da je pojedine oblasti Lewingradske oblasti i Sankt-Peterburg pogodilo u nedequ sna`no nevreme, koje je prouzrokovalo te{ko}e u snabdevawu strujom, promene u redu vo`we `eleznice i ote`an automobilski saobra}aj zbog ru{ewe stabala.

Neuobi~ajene vru}ine na teritoriji centralne Rusije posledica su toplih talasa izazvanih global-

ROMSKA UDRU@EWA KRITIKUJU POLITIKU FRANCUSKE

UKRATKO Borba protiv {verca MOSKVA: U ruskom crnomorskom letovali{tu So~i sutra }e biti odr`an zajedni~ki sastanak ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva sa predsednicima Avganistana, Pakistana i Taxikistana, Hamidom Karzaijem, Asifom Alijem Zardarijem i Emomali Rahmonom, najavila je ju~e pres slu`ba Kremqa. Navodi se da }e se Medvedev i odvojeno susresti sa trojicom lidera, preneo je Itar-Tass.

Prvi takav ~etvorni sastanak odr`an je u leto pro{le godine u glavnom gradu Taxikistana, Du{anbeu, podse}a ruska dr`avna agencija, dodaju}i da je Medvedev tada rekao da je taj format pogodan za vo|ewe razgovora o svim glavnim pitawima, od ekonomske saradwe do borbe protiv {verca droge i terorizma.

(Tanjug)

Vojska ru{i zid u Jerusalimu TEL AVIV: Izraelska vojska po~ela je tokom vikenda da ru{i betonski zid, podignut pre devet godina, koji je {titio jedan jevrejski kvart u Jerusalimu od pucwave iz susedne Zapadne obale. Pretwa i snajperske i minobaca~ke vatre iz palestinskog sela Beit \ala, nedaleko od Vitlejema, na izraelske stanovnike u kvartu Gilo, vi{e ne postoji. Zid je visok tri, a dug skoro 600 metara i predvi|a se da }e ru{ewe trajati oko dve nedeqe. U kvartu Gilo `ivi oko 40.000 stanovnika, koji su se po~ev od 2002, u jeku drugog palestinskog ustanka, intifade, na{li na udaru vatre, ispaqivane ponekad protiv voqe stanovnika iz ku}a, pa ~ak i crkava sela u kome `ive arapski hri{}ani. Gilo je na teritoriji koju je Izrael osvojio u {estodnevnom ratu 1967. godine, kada je osvojena Zapadna obala s isto~nim Jerusalimom i pojas Gaze.

(Tanjug)

^erge blokirale prilaze Bordou BRISEL: Predsednik Francuske Nikola Sarkozi izazvao je, odlukom da iz dr`ave protera ilegalne romske imigrante, o{tru kritiku kako samih romskih udru`ewa, tako i u okviru sopstvene partije, ali u`iva podr{ku naroda. Bordo je tako pre dva dana blokiralo vi{e od 250 automobila i kamp ku}ica koji pripadaju Romima, {to je prvi ve}i protest od zatvarawa ilegalnih romskih naseqa koje je po~elo pre dve nedeqe, navodi briselski "Euobzerver".

U Sarkozijevoj akciji, koja je zapo~ela 6. avgusta, do sada je zatvoreno vi{e od 40 romskih naseqa u kojim je `ivelo oko 700 qudi, a vlada planira da u narednim mesecima zatvori vi{e od tri stotine ovakvih naseqa iz kojih }e svi ilegalni imigranti biti deportovani u dr`avu iz koje poti~u.

Ovaj predsednikov potez deo je {ire bezbednosne akcije koja je po~ela nakon ubistva jednog mladog kriminalca u dolini Loare u julu koje je izazvalo nerede. Sarkozi je nakon ovoga predlo`io uvo|ewe strogih zakona, me|u kojima je i oduzimawe francuskog dr`avqanstva osobama koje poku{aju ubistvo policajca, ~ime je postao prvi

vawa, a evo sada na{e leto predstavqa jasnu ilustraciju“.Prema wegovom mi{qewu, u budu}nosti }e se to de{avati ~e{}e. Bedricki je rekao da je sada{wi talas bez

Snage za brzo reagovawe Predsednik Francuske Nikola Sarkozi predlo`io je u pismu predsedniku Evropske komisije @ozeu Manuelu Barozu formirawe evropskih snaga za brzo reagovawe u slu~aju prirodnih katastrofa kao {to su zemqotresi, {umski po`ari i poplave.Sarkozi je ocenio da Evropska unija mora imati sopstvene snage za reagovawe u slu~aju prirodnih katastrofa kao {to su nedavne poplave koje su razorile Pakistan. Rusija je, tako|e, nakon po`ara koji su je zahvatili, izrazila zainteresovanost za prikqu~ivawe multilateralnim snagama za borbu protiv katastrofa. ganizacije Aleksandar Bedricki.

On je ukazao da se u mnogim izve{tajima i nau~nim radovima govori o „talasima vru}ine, koji su jedan od znakova globalnog otopqa-

presedana po du`ini - u centralnom delu zemqe temperatura vi{a od 30 stepeni Celzijusovih zadr`ava se ve} oko 55 dana.

(Tanjug)

U Nigeru poplave ugro`avaju 300.000 dece NIJAMEJ: Poplave koje su pogodile Niger pogor{ale su humanitarnu krizu u zemqi gde milionima qudi preti glad, upozorila je nevladina organizacija "Spasimo decu". Organizacija je ukazala da je oko 300.000 dece direktno ugro`eno zbog poplave i nedostatka hrane.

Jedan radnik agencije koji je obi{ao jedno od najte`e pogo|enih podru~ja zemqe, Zinder, ka`e da je video trule le{eve `ivotiwa, uni{tene ku}e, puteve i poplavqene obradive povr{ine,

preneo je Bi-Bi-Si . Niger prolazi kroz najgoru poplavu reke Niger u posledwih 80 godina, koja je usledila posle velike su{e.

Program Ujediwenih nacija za hranu navodi da u Nigeru vlada najve}a nesta{ica hrane u istoriji te zemqe. U sezonskim poplavama {irom zapadne Afrike poginulo je oko 100 qudi, na hiqade ku}a je uni{teno, a nepogode uzrokuju {irewe bolesti i prete da dovedu do humanitarne krize, jer su uni{tile i veliki deo useva.

(Tanjug)

Sporo dopremawe pomo}i Pakistanu

Romsko naseqe u predgra|u Pariza

{ef francuske dr`ave koji je otvoreno povezao imigraciju i kriminal. Ovi predlozi izazvali su o{tra reagovawa u okviru francuskog politi~kog establi{menta, dok je potez protiv Roma izazvao negodovawe i u okviru same predsednikove stranke.

Dok je Evropska unija uglavnom }utala po pitawu odnosa Pariza prema ilegalnim romskim imigrantima i predloga novih zakona, UN su bile vi{e nego jasne oceniv{i da "Fran-

cuska prolazi kroz ozbiqno ponovno podizawe rasizma" i nema politi~ku voqu da se suo~i sa problemom.Pro{lonedeqno istra`ivawe provladinog lista "Figaro" ukazuje, me|utim, da ~vrsti pristup Sarkozija, koji konstantno gubi na popularnosti, mo`e ovog politi~ara u~initi cewenijim u narodu.

Istra`ivawe je pokazalo da ~ak 79 odsto gra|ana podr`ava wegovu bezbednosnu politiku.

(Tanjug)

Ubijen operativac Al Kaide KABUL: Operativac Al Kaide ubijen je u vazdu{nom napadu u Avganistanu, saop{tio je ju~e NATO. NATO je predhodno saop{tio da su ubijena dvojica ekstremista u nedequ u vazdu{nim napadima na kamion koji je be-

nim otopqavawem, izjavio je ju~e na konferenciji za novinare savetnik predsednika Rusije, specijalni predstavnik za klimu i predsednik Svetske meteorolo{ke or-

`ao sa mesta sukoba s policijom u severnoj provinciji Kunduz, prenela je agencija AP. NATO je jednog od ekstremista identifikovao kao Abu Bakira, talibanskog zamenika komandanta i vo|u Al Kaide.U izve{taju je navedeno da je Ba-

kir sklonio u svoju ku}u ~etvoricu potencijalnih bomba{a samoubica radi predstoje}ih napada u gradu Kunduz.

Ameri~ki zvani~nici saop{tili su da se u Avganistanu nalazi mali broj operativaca Al Kaide.

(Tanjug)

SUKUR: Ogor~eni stanovnici poplavqenih podru~ja u Pakistanu blokirali su autoput u znak protesta zbog sporog dopremawa humanitarne pomo}i. U najve}im poplavama koje su pogodile Pakistan u posledwih 80 godina i koje traju ve} skoro dva meseca, `ivot je izgubilo 1.600 qudi, dva miliona je ostalo bez ku}a, a ~itava sela su odse~ena od sveta.

Prema podacima Ujediwenih nacija, katastrofom je pogo|eno oko 20 miliona qudi, me|u kojima {est miliona dece, na teritoriji od oko 160.000 kvadratnih kilometara, {to ~inu petinu ukupne povr{ine te azijske zemqe. UN su upozorile da je, zbog zaga|ene vode, 3,5 miliona dece u opasnosti da se razboli od potencijalno smrtonosnih bolesti poput dijareje, dizenterije, hepatitisa A i E i tifusa. [est miliona qudi ~eka hranu, {atore, vodu i lekove, ali po{to doma}a i strana pomo} sporo pristi`e, UN su upozorile na mogu}nost da bolesni i gladni qudi po~nu da umiru, naro~ito kada se ima u vidu da je ve} registrovan i prvi slu~aj kolere.Meteorolozi su najavili nove padavine i poplave.

Ban Ki-mun

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun, koji je pre dva dana obi{ao poplavqene oblasti u Pakistanu, izjavio je da je to najgora katastrofa koju je ikada video i pozvao strane donatore da ubrzaju isporuku pomo}i za najmawe 20 miliona qudi ugro`enih nepogodama.

"Nikada ne}u zaboraviti razarawe i patwu kojima sam danas bio svedok. Bio sam svedok mnogih prirodnih katastrofa {irom sveta, ali nikada nijednoj ovakvoj", rekao je Ban po{to je s pakistanskim predsednikom Asifom Ali Zardarijem nadleteo podru~ja pogo|ena poplavama.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Nema~kog kancelara Angelu Merkel, koja se ju~e vratila sa godi{weg odmora, ~eka te{ka sedmica, procewuju nema~ki mediji, ukazuju}i da bi goru}e teme mogle biti poresko rastere}ewe, novo obra~unavawe socijalne pomo}i, novi energetski koncept, re{avawe pravnih pitawa, ali i tema ukidawa vojne obaveze. Zeleni, ~ija je popularnost u usponu, tra`e armiju dobrovoqaca.

BARAK OBAMA Predsedniku Obami sve vi{e opada popularnost, uprkos ispuwavawu svojih predizbornih obe}awa, a najnoviji povod za kritike bilo je to {to je podr`ao izgradwu xamije nedaleko od sru{enih torweva Svetskog trgovinskog centra, pi{e britanska {tampa. Dok Obama tvrdi da je izgradwa xamije dokaz slobode veroispovesti, wegovi protivnici, smatraju da je to nipoda{tavawe `rtava.

NA\A BENAISA Na|a Benaisa (28), peva~ica grupe ''No-Angels'', optu`ena za te{ke telesne povrede, jer svojim partnerima nije govorila da je HIV-pozitivna, priznala je ju~e, sa suzama u o~ima, pred sudom u Darm{tatu optu`be.''Od srca mi je `ao.... Ja nisam `elela da se moja }erka na|e na udaru“, rekla je Benasisa. Ona se tereti da je pre}utala petorici partnera da je zara`ena HIV-virusom.

Petar Veliki reformator ruske kuhiwe MOSKVA: Reforme ruskog cara Petra Prvog obuhvatile su sve sfere `ivota Rusije pa nije ostala po strani ni ruska kuhiwa.Car je iz Evrope doneo mnogo gastronomskih noviteta koji su promenili nacionalnu kuhiwu, i to ne samo nova jela nego i na~in pripreme, kuhiwske predmete, ali i bon-ton za stolom. Sam se nije pridr`avao toga, preneo je Glas Rusije.

Za ime Petra Velikog obi~no se vezuju gajewe krompira u Rusiji, koji su qudi do~ekali s nepoverewem, ali se on vremenom pretvorio u drugi hleb. Postoji verzija da je car Petar probao krompir u Holandiji, te je poslao grofu [eremetevu vre}u krompira s naredbom da se krompir uzgaja u Rusiji.

Te{ko je re}i da li je to tako, ali se krompir odoma}io u ruskoj kuhiwi.

Istori~ar Vasilij Kqu~evski je pisao:"To je bio ~udnovati car!

On je radio kao mornar, obla~io se i pu{io kao Nemac, pio votku kao vojnik, psovao i tukao se kao gardijski oficir". Petar nije bio probiqiv u jelu, voleo je jednostavnu hranu - ali je mnogo jeo.

To {to nije podnosio prisustvo velikog broja slugu dok je jeo smatra se, pi{u istori~ari, holandskim obi~ajem. ^esto bi mu prebacivali {to u vreme posta jede meso, jer nije mnogo voleo ribu. Carigradski patrijarh mu je ~ak zbog zdravstvenog stawa poslao 1719. dozvolu da jede meso u vreme svih postova, osim nedeqe dana uo~i pri~e{}a.

Petar je tako|e, od istog patrijarha dobio dozvolu i za svoju vojsku: da ne poste u vreme pohoda u inostranstvu.

Jelovnik Petra Prvog je me{avina ruske tradicionalne kuhiwe i evropske: crni hleb, mlade rotkvice, limbur{ki sir, {~i, aspik, {unka, ka{a od je~ma, ali i

pr`ena patka u kiselom sosu s lukom i kiselim limunima. Mozeqska, ma|arska vina i vino ermita` je voleo vi{e od drugih. Voleo je, tako|e, kvas i votku od anisa. Nije izbegavao ni pivo. Petar Prvi je kafu doslovno silom uveo

u obi~aj u Rusiji. Prvi put ju je popio, i zavoleo, kao mladi} u Nema~koj ~etvrti u Moskvi. Car bi ~esto terao svoje podanike da piju kafu prilikom gozbi, a slu`ena su i, egzoti~ne za to vreme, ~okolada i limunada.

Istori~ari pi{u da su kao escajg za cara stavqali drvenu ka{iku, ukra{enu slonova~om, no`, viqu{ku od kosti. Me|utim, mnogi savremenici svedo~e da je car Petar vi{e voleo da jede rukama, ignori{u}i viqu{ku. Me|utim, taj isti Petar se trudio da uvede evropsku etikeciju pa je 1717. godine bio izdat prvi u Rusiji priru~nik pravila lepog pona{awa za mlade.

Tamo je pisalo: Nedoli~no je rukama ili nogama tumarati, ve} treba jesti mirno. Viqu{kom ili no`em se ne sme crtati, ni kucati po tawirnima, stolwaku, ve} treba sedeti pravo, a ne sagiwati se.

(Tanjug)

BALKAN / OGLASI

DNEVNIK

Pretwa bombom ambasadi Makedonije u Be~u BE^: Zbog upozorewa da je podmetnuta bomba, danas je evakuisana ambasada Makedonije u Be~u.Austrijska policija potvrdila je novinskoj agenciji APA da je nepoznata osoba, u telefonskom pozivu diplomatskom predstavni{tvu, poru~ila da je postavqena bomba.

Zbog opasnosti od podmentnute bombe evakuisana je zgrada u kojoj je sme{tena ambasada Makedonije ulici Kinder{pitalgase 5 u devetom be~kom okrugu.

Policija je preduzele mere pretrage zgrade i dodatne mere predostro`nosti kao {to su kontrola predmeta i saobra}aja u

tom delu grada. Detaqe policija nije `elela da saop{ti, a o~evidci tvrde da su u toku kontrole putni~kih vozila, a stanarima obli`wih zgrada upu}en je zahtev da ne napu{taju stanove.Makedonska {tampa saznaje da je re~ o la`noj dojavi.

(Tanjug)

Posle {trajkova, Gr~ka ima problema s virusima i po`arima ATINA: U Gr~koj je zabele`ena jo{ jedna `rtva "zapadnonilskog virusa", koji je ovog meseca otkriven kod desetak pacijenata na severu zemqe. U bolnici u Solunu sino} je podlegao jedan 80godi{wak, javali su lokalni mediji. To je tre}a `rtva ovog retkog virusa koji izaziva meningitis i encefalitis, a smrtni ishod se de{ava svega u pet odsto slu~ajeva obolelih. Zzrtve ovog virusa su po pravilu starije osobe i prenose ga komarci.

Virus nosi ovaj neobi~an naziv po{to je prvi put otkriven u Ugandi 1937. godine u pokraijini Zapadni Nil. U nekim zemqama

nazivaju ga "nilska groznica". U gr~kim bolnicama trenutno ima jo{ osam lica koja su zara`ena virusom. Prema posledwim izve{tajima lekara ~etvoro su u odli~nom stawu, troje je stabilo dok je jedna starija pacijentkiwia u kriti~noj situaciji, javila je agencija ANA. Virus je u Gr~koj otkriven pre nedequ dana, ali zasad nije registrovan u susednim zemqama.

Tropske temperature, koje su posledwih dana zahvatile jugoisto~nu Evropu, izazvale su {umske po`are na vi{e mesta u Gr~koj, u kojoj se u nekim oblastima temperatutura kre}e iznad 35 stepeni.

Prema izve{tajima novinske agencije ANA veliki po`ar je izbio nedaleko od Atine, u {umskom delu, kod mesta Vari.

U wegovom ga{ewu, pored vatrogasaca, anga`ovani su specijalni avioni i jedan helikopter.U {irem podru~ju Atine po`ar je izbio jo{ na jednom mestu, ali je vatgrena stihija ve} pod kontrolom. Vatrogasci imaju pune ruke posla i na ostrvu Kitira, u jugisto~nom Egeju.

Prema najnovijim izve{tajima, {uma gori i kod mesta Temelija, u prefekturi Tesprotiji, na severozapadu zemqe.

(Tanjug)

Rumunija donosi novi zakon protiv korupcije

BUKURE[T: Na inicijativu predsednika republike, u rumunskom parlamentu ju~e je po~ela rasprava za usvajawe izmewenog zakona o Nacionalnoj agenciji za integritet, ~iji zadatak je da se bori protiv sukoba interesa i korupcije koja je veoma ra{irena u dr`avnim strukturama ukqu~uju}i i visoke funkcionere.

Predsednik Trajan Basesku je zakazao vanrednu sednicu parla-

Podr{ka Crnoj Gori PODGORICA: Ambasador Kanade u Crnoj Gori Xon Morison ocenio je da je program ekonomskog dr`avqanstva koji je inicirala crnogorska vladaodli~an potez po ugledu na Kanadu.

“Crna Gora se u ovom su~aju ugledala na Kanadu i to je odli~no”, rekao je Morison za podgori~ku Pobjedu podsetiv{ki da wegova zemqa ima sli~an program koji je dao sjajne rezultate tako da bi se “isti scenario mogao o~ekivati i u Crnoj Gori”.

Vlada Crne Gore inicirala je program ekonomkog dr`avqanstva kojim se svakom strancu, koji u tu dr`avu ulo`i najmawe 500.000 evra, obezbe|uje crnogorsko dr`avqanstvo. Kanadski diplomata je rekao da je briga oko porekla kapitala budu}ih investitora neosnovana, jer }e i u Crnoj Gori, kao i u Kanadi posebne agencije proveravati poreklo tog kapitala.

(Tanjug)

menta koji u slede}ih nekoliko dana treba da usvoji izmene i dopune zakona, po{to je Ustavni sud - zbog ugro`avawa privatnosti - nedavno ukinuo pojedine delove tog zakona i tako prakti~no obesmislio rad te agencije koja treba da proveri poreklo imovine onih koji su na vlasti.

Posle odluke Ustavnog suda, funkcioner koji da la`ne podatke o svojoj imovini prakti~-

no ne mo`e biti pozvan na sudsku odgovornost. Taj potez Ustavnog suda je izazvao o{tra regovawa i u zemqi i u Evropskoj uniji. [ef dr`ave na ovaj na~in poku{ava da reafirmiri{e rad Agencije, po{to se Rumunija u najnovijem izve{taju Evropske komisije suo~ila sa najo{trijim kritikama od kako je 2007. godine postala ~lanica EU.

HRVATSKI VOTERGEJT

Glava{u ukinut poslani~ki mandat ZAGREB: Afera poku{aja podmi}ivawa sudija Vrhovnog suda da bi Branimir Glava{ bio oslobo|en kazne od deset godina zatvora za ratni zlo~in sve vi{e poprima obrise hrvatskog "Votergejta", pi{e ju~e "Jutarwi list".

Nekoliko nedeqa pre dono{ewa i objavqivawa odluke Vrhovnog suda o Glava{evoj `albi, hrvatske tajne slu`be do{le su do informacije da grupa preduzetnika organizuje pomo} Glava{u ta~nije poku{avaju da podmite sudije Vrhovnog suda.

Prema pisawu lista, glavnu ulogu u operaciji koja je povezala ugledne sudije, preduzetnike i visokorangirane politi~are imali su jedan od najbli`ih Glava{evih saradnika, saborski zastupnik HDSSB-a Ivan Drmi} i dugogodi{wa Glava{eva prijateqica Sawa Marketi}, urednica "Glasa Slavonije". Drmi} i osje~ki preduzetnik Drago Tadi} poku{ali su da uti~u na sudiju Vrhovnog suda Branka Hrvatina, koji je slu~aj prijavio obave{tajnoj slu`bi

SOA. Istraga raspola`e mno{tvom tajno snimqenih telefonskih razgovora koji su va`ni dokazi za rekonstrukciju cele operacije.

Mandatno-imunitetni odbor hrvatskog Sabora jednoglasno je ju~e, bez rasprave utvrdio prestanak mandata poslanika Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Barawe Glava{a, pravosna`no osu|enog na osmogodi{wu zatvorsku kaznu zbog ratnog zlo~ina u Osijeku 1991.

Zakon o izboru poslanika za Hrvatski sabor propisuje da poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ako je pravosna`nom sudskom presudom osu|en na bezuslovnu kaznu du`u od {est meseci.Odluku o prestanku mandata treba da potvrdi Sabor na jednoj od narednih sednica.

Vrhovni sud je ratnog zlo~inca Glava{a osudio na osam godina zatvora zbog zatvarawa, mu~ewa i ubistava srpskih civila u Osijeku 1991. godine.

(Tanjug)

Logori za Srbe u Federaciji BiH BAWALUKA: Savez logora{a Republike Srpske na osnovu dosada{weg postupka koji se vodi pred Op{tinskim sudom u Sarajevu, a povodom tu`bi protiv Federacije BiH, veruje da }e advokatski tim dokazati da je u FBiH tokom ratnih godina postojalo 536 logora u kojima je po~iwen zlo~in nad srpskim stanovni{tvom, rekao je za banajlu~ki list "Fokus" Branislav Duki}. On ka`e da nema preciznih podataka kada }e biti prve presude.

"Na osnovu dosada{wih ro~i{ta i predstavqenih podataka, ali i informacija koje smo dobili od Advokatske komore RS, odnosno 11 advokata koji nas zastupaju, verujemo da }e biti presu|eno u na{u korist, {to }e promeniti dosada{wi stav o srpskim `rtvama" ,smatra Duki}.On ka`e da su u junu pro{le godine podneli tu`be protiv Federacije BiH.

"Od 536 logora, koliko je postojalo u Federaciji, u Sarajevu, takozvanom multietni~kom gradu, bilo je 126 logora. Svi ovi logori registrovani su na osnovu potvrda Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta ili potvrda koje su nastale prilikom razmena izme|u jedne i druge vojske", rekao je Duki}.On se nada da }e dokazati da je samo kroz sarajevske logore pro{lo oko jedanest i po hiqada Srba, a samo kroz kasarnu "Viktor Bubaw" oko pet hiqada mahom civila, i to `ena i dece.

"Do sada je odr`ano nekoliko ro~i{ta, a predstavqena je dokumentacija i za ovu kasarnu. Tu`bama su obuhva}eni svi iz vojnog i politi~kog vrha FBiH koji su obilazili logore, te izvr{ioci i upravnici logora",ka`e Duki} i dodaje da je me|u wima i Alija Izetbegovi}, sada{wi predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi}, koji je obilazio logor

Tar~in, ali i tada{we rukovodstvo BiH, odnosno Ejup Gani} i Stjepan Kquji}.

Govore}i o dokumentaciji predatoj Specijalnom tu`ila{tvu Srbije, Duki} ka`e da se radi o dokumentaciji koja se odnosi na 860 predmeta.

"Po{to je jasno da stranci ovde rade razne opstrukcije na teret Srba, predali smo u Beograd ukupnu dokumentaciju koja se odnosi na 860 predmeta, a wom je obuhva}eno oko 7.100 lica bo{wa~ke i hrvatske nacionalnosti koji su po~inili zlo~in nad srpskim narodom", rekao je Duki}.

"Nadam se da }e Specijalno tu`ila{tvo Srbije uraditi svoj posao i da }emo napokon dobiti istinu, ako je nemamo od strane Tu`ila{tva i Suda BiH, ~iji su nadle`ni rekli da ru{im integritet BiH. Ove insititucije uvek su radile na {tetu srpskog naroda", rekao je Duki}.

(Tanjug)

utorak17.avgust2010.

25

26

OGLASI z ^ITUQE

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

7337

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/539-051.

7058

Posledwi pozdrav dragom drugu, kolegi i prijatequ

An|elka Tvoju o~insku qubav, pa`wu, re~i saveta, osmeh, nikad ne}u zaboraviti.

Marku Luki}u Radivoje i Margita Perovi}.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

7336

Sa tugom i bolom opra{tam se od mog najboqeg prijateqa

Hvala Ti na svemu {to si uradio za mene.

Tvoj @eqko Kostadinovi} sa porodicom.

7486

7478

Dana 16. 8. 2010. godine posle duge bolesti u 67. godini preminula je

Posledwi pozdrav dragom i plemenitom zetu

Branka [ikoparija Posledwi ispra}aj obavi}e se u sredu, 18. 8. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Vladi Boti}u od wegovih: Bate, Mi}e, Mire i Mare sa porodicama.

Branko, Tawa i Mima.

An|elko Odalovi} @ivot je tren, a bol i se}awe su ve~ni.

7483

7480

Dana 15. avgusta 2010. godine u 75. godini preminuo je na{ voqeni suprug, otac i deda

Po~ivajte u miru.

Porodica Kova~i}.

7473

JEDNOGODI[WI POMEN

Marinko Obrenov

Vlada Boti}

29. 7. 1987 - 16. 8. 2009.

prosvetni radnik u penziji

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama...

O`alo{}eni: tata, deda, baba, stric Miroqub, strina Magda, sestre Jelena, Svetlana, Marija i Sofija i sestri~ina Aleksandra.

Posledwi ispra}aj je u sredu, 18. avgusta, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: supruga Radmila, deca Pavle, Nata{a i Vladimir i unu~ad Ivana, Andreja i Rastko.

7479

7475

Posledwi pozdrav sestri i tetki

BAR - [u{aw, izdajem apartmane - sobe pored mora, komforno, klimatizovano. U avgustu i septembru vrlo povoqno. Telefoni: 021/6624-134, 382-30-353-733, 382-69-234-543.

7323

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482.

6913

IZDAJE se name{ten dvosoban stan u blizini fakulteta. Telefon 6366546.

7407

dragoj

Milorad Malki} Jeleni Radulovi} Posledwi pozdrav na{em dragom kumu. od porodica Radulovi} i Milenkovi}.

OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane.

Dolazak, procena, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885.

6631

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispuna, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847034, 063/500-570.

3883

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo

Porodica Mir~i}.

7481

7485

Posledwi pozdrav na{oj tetka Jeli

Jeleni Radulovi} od porodice Kuzmanovi}.

Sahrana je danas, 17. 8. 2010. godine, u Beo~in Selu.

Polazak je u 16 ~asova iz ku}e `alosti.

7484

Sa neizmernim bolom u du{i, opra{tamo se od na{eg kuma

Mi}e Malki}a Dragi na{ Mi}a, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju jer ti to i zaslu`uje{.

Kum Boki sa porodicom.

7488

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav,

utorak17.avgust2010.

Posle kra}e bolesti, u 88. godini zauvek nas je napustila na{a draga

27

Na{em dragom drugu i prijatequ posledwi pozdrav od drugova, prijateqa i prijateqica Novog Sada i Sveta

Du{anki Bagi} 1959 - 2010.

dragoj koleginici, koja nas je prerano napustila.

Brandajs Kira dipl. pravnik

Kompanija Univerexport.

1425/P

Po~ivaj u miru

Povodom smrti po{tovane i uva`ene koleginice, sudije u penziji,

Kremacija }e se obaviti u sredu, 18. avgusta, u 17 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Datum polagawa urne na Jevrejskom grobqu u Zemunu objavi}emo naknadno.

Mi}i

O`alo{}eni: }erka Hedviga, zet Du{ko, unuke Ivana i Vesna, praunuci Vuk i Nina-Kira.

7461

Mi}o

Qudmile Novakovi}

Sa{a Stefanovi} sa porodicom.

posledwi pozdrav upu}uju wene kolege i koleginice VI[EG i APELACIONOG SUDA u Novom Sadu.

7471

1423/P

3

Tu`nim srcem obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 15. 8. 2010. godine preminuo na{ voqeni

Draga

od: Borisa, Doce, Mike me~ke, Prike, Borqe, Mi{e, Luke, Ilonke, Peje, Viktora, Popice, Markele, Branka, Vlade, Kolumbije, Ike, Rute, [tukice, Vrabeta, @ive, Steve, Ka~ara, Save, Bate, Bengina, Macana, Dukija, Zlaje, Atana, Arapa, Draguq~eta, Mandarine i Daneta.

7465

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom ~oveku

Posledwi drugaru

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

dragom

Zlata Maksimovi}

Mi}i

Mi}i

S qubavqu i po{tovawem tvoji: Dule, \otara i mama Quba.

Beki, Imre, [tuka i Vrabac.

Sestre Jelica i Verica, Vladimir i Sa{a sa porodicama.

O`alo{}ena porodica: supruga Radmila, sin Ivica i unuka Duwa.

7467

7463

7455

7444

7474

Sa tugom se opra{tamo od na{e

Miloradu - Mi}i Malki}u Ponosni smo {to si bio u na{im `ivotima tolike godine i {to smo dotakli takvu prijateqsku qubav koja }e zauvek `iveti u na{im srcima bio ti blizu ili daleko.

Porodice: Li~ina i Bogunovi}.

Neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi ~oveku

pozdrav

velikom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Marko Luki}

Sahrana dragog nam pokojnika odr`a}e se u sredu, 18. 8. 2010. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

zauvek u na{im srcima.

na{em

Posledwi pozdrav dragom te~i

3

Miloradu - Mi}i Malki}u Nikada ne}emo zaboraviti tvoj vedar lik i optimizam koji si {irio oko nas, i uvek }emo te se rado se}ati i ~uvati od zaborava. \uki} Stevan sa porodicom.

7446

Posledwi pozdrav Jovanovoj majci

Na{em naj - najboqem prijatequ

Qudmile Novakovi}

Miloradu Malki}u Mi}i

O`alo{}eni: \or|e, Verica, Qubica, Dragana i Bosiqka.

Porodica ^alaki}.

Jovi Rosi}u

Dekiju od: Du{ana, Aranke, Maje i Slobodana Raqi}a.

Miloradu Malki}u Mi}ku

od porodica Vujanovi} i Kozomora.

posledwi pozdrav i veliko hvala za svu plemenitost, qubav i bezgrani~nu podr{ku.

Porodica Srema~ki.

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Posledwi pozdrav dragom

Dragi

Mi}a

7454

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

Mi}i

Mane Radinovi} sa porodicom.

7464

od kumova: Sowe, Ivane i Borisa.

@eqko Radanovi}

Milo{ i Viktor.

Sahrana je 18. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: majka, supruga, sin, }erka, snaja, zet i unu~ice.

7458

7460

od kolega i koleginica sa posla: Nikola, \uro, Milica, Milica, Mirjana, Petar, Nikola, Nenad, Bane, Mika i Milo{.

7443

rodbinu i je preminuo

15. 8. 1945 - 15. 8. 2010. nikada te ne}emo prestati voleti.

7469

7456

Posledwi pozdrav

~ika An|elku

Qudmili Novakovi} Milorad @iki} sa porodicom.

7459

7466

7470

Nadi Komlenov

7451

Milorad Malki} Mi}a Posledwi pozdrav ~oveku sa najve}im srcem na svetu od Slobodanke i Popice.

7449

28

^ITUQE z POMENI

utorak17.avgust2010.

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, majci i baki

DNEVNIK

Na{ dragi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

Mom~ilo Koji}

Milica Kliska

1935 - 2010.

Nadi Komlenov ro|. Vujovi} 1932 - 2010.

od: supruga Milo{a, sinova @ivana i Jovana sa porodicama.

iznenada je preminuo 15. 8. 2010. Opelo }e se odr`ati 17. 8. 2010. u 13.30, na Novom grobqu, u Beogradu.

preminula 13. avgusta 2010. godine, u 86. godini.

Sahrana je danas, 17. 8. 2010. godine, u 17 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Zauvek o`alo{}eni: }erka Nina, unuk Aleksandar, supruga Borislava i ostala rodbina.

O`alo{}eni: sin Gojko i }erka Nada sa porodicama.

0815000052D

7430

Posledwi prijatequ

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

pozdrav

dragom

Sahrana }e se obaviti u utorak, 17. 8. 2010. godine, u 13 sati, na seoskom grobqu, u [ajka{u.

Ispra}aj je iz kapele.

7426

Mi}a Malki}

Goranu Krsti}u

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

Mi}i

1974 - 2010.

Oti{ao si od nas rano, tiho i hrabro u svojoj mladosti ranoj.

Bog te pozvao sebi gde te an|eli ~uvaju, a mi te s ponosom ~uvamo od zaborava.

S qubavqu, otac Rade i Sne`a.

7438

Uspomenu na tebe zauvek }emo ~uvati u na{im srcima.

Da te je moja qubav mogla spasiti `iveo bi ve~no.

Tvoji: @eqko, Maja i Zoran.

Tvoja sestra Goca i zet Vitomir.

7429

7440

Nadi Komlenov Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 14. 8. 2010. godine u 55. godini preminuo na{ dragi tata

ro|. Vujovi} 1932 - 2010.

Posledwi pozdrav biv{oj sudiji

od porodica: Ga}a{, Vujovi} i Krsti}.

7427

Sa velikim `aqewem primili smo tu`nu vest o smrti

Jovan Male{evi}

Qudmili Novakovi}

1954 - 2010.

Sahrana je danas, 17. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Rumenki.

od kolektiva Osnovnog Suda u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: sinovi Marko, Igor i Mile, Katica i ostala rodbina.

1421-P

7434

^ETVOROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav svom drugaru

Zlate Maksimovi} Kolektiv Pozori{nog muzeja Vojvodine.

1422-P

Svetlana \uki} Ceca Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

1958 - 2006.

Miloradu Malki}u Mi}i od Prike Bogdanovi}a sa porodicom.

7431

Mom drugu, prijatequ i bratu

Zlati Maksimovi}

od Koste Mili}a sa porodicom.

7447

Pro{le su ~etiri godine, a u srcu tuga ne prestaje.

U sredu, 18. 8. 2010. godine, u 9 sati, na Gradskom grobqu odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen. Ponosni smo {to smo te imali.

Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji: suprug Milorad, }erke Milka i Milica i sin Du{an.

7450

S dubokim bolom i tugom opra{tamo se od supruga na{e koleginice

Zlati Maksimovi}

od Zukija.

7445

Miloradu Malki}u Mi}oniju

Dragana Vu~kovi}a

posledwi pozdrav od Bate [arca sa porodicom.

Kolektiv Departmana za industrijsko in`ewerstvo i menaxment Fakulteta tehni~kih nauka, Novi Sad.

7425

726/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Po{tovana tetka

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{

i

Qudmila

utorak17.avgust2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 15. 8. 2010. godine preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Se}amo se sestre

ro|. Ba~kali} i brata

Maja Gruji} sa porodicom.

Novaka - Bate Ba~kali}a

7398

Sava @ivkovi} - Beo~inac

Posledwi pozdrav.

1934 - 2010.

Milenko Pavlovi} 1938 - 2010.

posle kratke i te{ke boleti preminuo 15. 8. 2010. godine.

Sahrana je danas, 17. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Beo~inu.

Sa po{tovawem i zahvalno{}u, aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

O`alo{}ena porodica: supruga Mara, sin @eqko i }erke Danka i Velinka sa porodicama.

725/P

7399

Nauti~ki klub „Liman� opra{ta se od svog ~lana

Posledwi pozdrav kumu

Jelene Mihajlovi}

po~ivajte u miru, kao {to ste mirno i dostojanstveno `iveli.

Marko Luki}

3

29

Posledwi prijatequ

pozdrav

kumu

Sahrana je danas, 17. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima, iz kapele.

O`alo{}eni: supruga Ankica, }erke Olivera i Katarina, unu~ad Maja, Nemawa i Petar, zetovi Mi}a i Peca.

S qubavqu i ponosom: Smiqka i Sowa sa porodicama Ba~kali}i, Mihajlovi}i, Ostoji}i, Beki}i, [ain - Mileti}i i Dragi~evi}i.

Mi}i

Porodica Murga{ki.

7418 7412

7415

Posledwi pozdrav

TU@NO SE]AWE

i

Kele Margita 2001 - 2010.

Savi @ivkovi}u

S qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od divne osobe

Posledwi pozdrav dragoj na{oj

Qudmile Novakovi}

Zlati

sudije u penziji

od porodice Lu`ai} i unuka Petra.

Se}awe na tebe ne bledi.

Wene dugogodi{we zapisni~arke Mawa i Vinka.

od porodica Rimac i Mili}.

]erka i sin sa porodicama.

7403

7419

7420

7448

Posledwi pozdrav dragom kumu

Savi @ivkovi}u Beo~incu

Milorada Malki}a Mi}e

Posledwi pozdrav dragom te~i

od porodice Kudri} iz Bukovca.

Slava mu.

7435

921/P

Goran Krsti} 1974 - 2010.

Posledwi pozdrav, Maksinoj majci

Jovi Rosi}u

Miloradu Malki}u od Aleksandra sa porodicom.

od: kumova Qube i Qubice Kne`evi} sa porodicom.

Tvoji: supruga Maja, deca Jovana i Veqko.

7393

Posledwi bratu

SE]AWE

Qubavi moja jedina, neka te na putu ve~nog mira i spokojstva, prati na{a qubav ja~a od sile koja nas je prerano rastavila i ja~a od vremena i zaborava.

pozdrav

7424

7432

dragom

Dana 18. 8. 2010. godine u 15.45 ~asova na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, obele`i}emo 40 dana od smrti na{eg dragog

Zlati Maksimovi} Kolege i koleginice sa posla.

7433

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Milica - Cica ]ur~i} Jovi Rosi}u

17. 8. 2001 - 17. 8. 2010.

Wen dragi i plemeniti lik i wen izuzetan duh deo su na{ih se}awa i nezaborava.

S qubavqu i tugom wene tetke: Spasa, Mira i Dara sa porodicom.

Milo{a Milojevi}a

od: bra}e Save i Uro{a sa porodicama.

7417

Supruga Gina, k}erke Radmila i Marija sa porodicama.

7439

7423

Posledwi pozdrav dragom dedi

Dana 14. 8. 2010. godine, posle te{ke bolesti, u 75. godini preminuo je na{ voqeni

Jovi Rosi}u od unuke Marije Erceg sa porodicom.

Sahrana je danas, 17. 8. 2010. godine, na mesnom grobqu, u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: supruga Borka, sinovi Savo i Rajko, snaje Sne`ana i Vera i unuci Mirko, Marija, Danijela i Dajana.

7422

7421

Dana, 17. 8. 2010. godine navr{ava se devet godina neprolazne tuge za na{om

Zlata Maksimovi} ro|. Vinklerovi}

Sahrana }e se obaviti danas, 17. 8. 2010. godine, u 15 sati, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Jovo Rosi} Weni: Zoran, Dragan, Sawa, Stefan, Nina i Isidora.

Milicom - Cicom ]ur~i} Mila na{a Cico, zajedno smo zauvek.

Tvoja mama Jelena i brat Milan sa porodicom.

7441

7416

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 19.50 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35 01.55 02.15

TV PROGRAM

utorak17.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Folk pahuqica Bajk kviz Vesti @ivopis Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti Po~eti iznova, film TV Dnevnik Tajna hrane: Lubenica Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Muzi~ka emisija Hop hop – kviz Agro mozaik Na turneji s Moskovskim cirkusom, dok. film Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika @ivopis Koncert grupe „Apsolutno romanti~no” Nepoznato, film Igra Svetkovine

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 10.20) 06.00 07.30 08.00 08.10 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.05 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 23.05 23.55

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Beli luk i papri~ica U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Tojotin svet prirode Bez cenzure Barometar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Maks Kju Na{ gost Vojvo|anske vesti Barometar On i ona Vojvo|anske vesti Trag nezaborava: G. Sultanovi} Glas Amerike

06.05 08.00 09.00 09.59 10.27 11.03 12.00 12.15 12.30 12.44 13.36 15.22 16.02 17.00 17.30 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 22.39 23.30 23.51 00.35 02.26 03.04 03.32 04.08 04.36 05.12 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Kamionyije Kvadratura kruga Razglednica Kapri Dnevnik Sport plus U zdravom telu Porodica Soprano Sredwo{kolski mjuzikl, film Vreme je za bebe Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Fudbal: Dinamo Kijev - Ajaks, kvalifikacije za Ligu {ampiona Porodica Soprano Dnevnik Katrinavil Lepotica, film Vreme je za bebe Ko nekad u osam Razglednica Putopis Kvadratura kruga TV prodaja Verski kalendar

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Film: Metak u glavu 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Elitna vazdu{na jedinica 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.30 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Potamneli sjaj 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

KVALIFIKACIJE ZA EP KO[ARKA[ICA 2011.

Srbija–Rumunija

(RTS 2, 20.25) 07.15 07.45 07.51 08.15 08.39 08.46 09.05 09.17 09.47 10.19 11.11 11.41 12.13

Na turneji s Moskovskom cirkuskom {kolom Moskovska cirkuska {kola osnovana je 1926. godine i najstarija je na svetu. Traje ~etiri godine. Polaznici Moskovske cirkuske {kole nalaze se na turneji. Predvodi ih profesor Igor Tepqov, a ciq turneje jeste da nau~e da nastupaju pred publikom.

Re`ija: Volfgang Mertin (RTV 1, 21.00)

06.35 07.00 07.25 08.15 08.45 09.15 10.15 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.30 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Grad an|ela Program za decu Paideja TV Ba{tina Ru~ak na lepe o~i Po~eti iznova, film ^udesni svet Vesti (ma|) Izravno (hrv) Tajna hrane: Boranija Tek ro|eni Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Tek ro|eni Yenis i Yon, film TV Prodaja

Mini Drajver

Lepotica 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.50 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Oko koridora Moja porodica Objektiv Misterije KGB Evo nas kod vas Objektiv Va{ar ta{tine Buntovnici Neon siti Objektiv Radionica Najboqi lek [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Pres klub Koncert grupe „O|ila“ Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

09.30 10.00 11.00 13.00 13.15 14.15 14.45 15.15 15.45 16.00 17.00 03.00

Belgijska liga Ful Tilt poker Premijer liga Moto GP Brno Holandska liga Ruska liga Belgijska liga [ampionat Svetski Sport magazin Ful Tilt poker ATP Masters Sinsinati Moto GP Brno – Trka Moto GP

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Mona Hibard je `ena iz malog grada u Ilinoisu koja nikada nije u`ivala u roditeqskoj qubavi. @ele}i da bude prihva}ena, Mona je, jo{ kao tinejyerka, po~ela da se prijavquje na izbore za lepotu.

Uloge: Mini Drajver, Ketlin Tarner, Yoi Lorin Adams, Holi Kejt Ajzenberg Re`ija: Seli Fild (RTS 1, 00.35)

13.00 14.04 14.24 14.37 15.07 15.32 16.00 18.48 17.05 17.34 18.00 18.29 18.36 19.02 19.27 19.58 20.25 22.10 23.07 23.32 00.00 00.41 01.04 02.06 03.35 05.23

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40 04.00 05.00

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Potraga za Trojom Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Rat u okrugu Yonson Foks vesti Ninya ratnici Cirkus Va`ne stvari

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Romansirana botanika Ars praktika Enciklopedija za radoznale Vodi~ za modernu arhitekturu Beograda Svet bez leda Trag Srpski glas Koncert kamernog hora Ruske dr`avne filharmonije Trezor ju~e Romansirana botanika Ars praktika Enciklopedija za radoznale Vodi~ za modernu arhitekturu Tehnologija danas Ovo je Srbija Putokazi vere Srpski tragovi Kako se pravi Kao nekad u osam [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu TV mre`a Ko{arka (`): Kvalif. za EP 2011: Srbija-Rumunija, prenos Kapri @ivot sa muzikom Arheometalurgija Muzikom i slikom Tehnologija danas Trezor ju~e Ko{arka (`): Srbija - Rumunija (r) Fudbal: Dinamo Kijev - Ajaks, kvalifikacije za L[ (r) Muzikom i slikom

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan 13.00 Simpsonovi 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Konan varvarin 23.30 Zlo~ina~ke namere 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Trag 03.00 Gor{tak 04.00 Dok. serija 05.00 Film: Trag

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 08.30 Crtani, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Subotom popodne

06.00 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Gu~a: Pozornica ispred Doma kulture 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 14.00 Grand {ou 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Gu~a: Koncert Bobana Markovi}a 21.30 Loto 21.45 Gu~a: Koncert grupe [antel i Bukovina klub orkestar 23.30 Grand parada 01.00 Javna tajna 01.30 Film: Wen o`eweni qubavnik 03.15 Siti 03.30 @ilova supruga

GU^A

Koncert Bobana Markovi}a (Pink, 20.00)

I to je `ivot Voditeqka: Aleksandra Simi} (Ko{ava, 21.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Konan Presovawe Dino King Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika I to je `ivot Film: Skoro slavni Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak17.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 6

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Kris Not

Seks i grad Keri smatra da je veza s Zverkom do{la do stadijuma kada mo`e da ostavi svoje stvari u wegovom stanu. Ali nekoliko svojih stvar~ica koje je namerno ostavila u kupatilu slede}eg jutra na|e u kesi za sme}e. Miranda ose}a da joj otkucava biolo{ki sat...

Uloge: Sara Yesika Parker, Kim Katral, Kristin Dejvis, Sintija Nikson, Kris Not, Vili Garson Autor serije: Daren Star (Nova TV, 00.25) 07.30 07.55 08.10 08.20 08.30 10.20 12.20 13.05 14.00 15.55 18.30 19.15 20.05 20.40 23.00 23.30 00.00 00.25 00.55 01.55 02.40 04.35

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Liga {ampiona -utakmica UFC specijal Liga {ampiona Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Posledwi obra~un, film Seks i grad

08.00 Moj dnevnik 08.30 Qubavni problemi 09.00 Kada je Kina gospodarila morima 10.00 Florens Najtingejl 11.00 Abrahomova deca 12.00 Elvis Prisli: Posledwa 24 ~asa 13.00 Indokina 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 @ivot i smrt u Rimu 16.00 Ku}a iz 40-ih 17.00 Stounheny 18.00 Prislijevi o Elvisu 20.00 Kako se raspao Sovjetski savez 21.00 Lovci na naciste 22.00 Tajm tim godina 23.00 @ivot i smrt u Rimu 00.00 Ku}a iz 40-ih 01.00 Stounheny

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Obojena brda Desant na Drvar Naivko Posledwi dah 12:08 Snouborder Erotski film Erotski program Ferpektni zlo~in

06.00 07.50 10.05 11.55

Veridba Spid Rejser Na samom dnu okeana 2009 dodela evropske filmske nagrade Autoput 30 Operacija Morsko prase Madona: Lepqivo i slatko: U`ivo u Buenos Ajresu Ameri~ka devojka. Krisa Nagon za ubijawem Velika qubav Sadamova porodica, ep. 1 Sadamova porodica, ep. 2 ^ita~ Erotska nacija 1. deo Erotska nacija 2. deo Gra|anska du`nost

13.30 15.00 16.25 18.30 20.05 21.45 22.45 23.50 00.55 03.00 03.45 04.25

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 ^arolije letewa: Nebeski jaha~i, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 4 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Boje turizma 21.00 Mladi revolvera{i, film 22.50 Dnevnik 3 23.30 Dr Haus 00.15 Ti i ja i svi koje znamo, film 01.45 Bez traga 02.25 Zvezdane staze 03.10 Zakon i red 03.55 Fotografija u Hrvatskoj

Miranda Yuli

Ti i ja i svi koje znamo Entuzijasti~na konceptualna umetnica Kristin poku{ava da se afirmi{e, ali weni radovi ne nailaze na previ{e razumevawa uglednog kustosa. Ona u {opingu upoznaje upravo razvedenog samohranog oca Ri~arda...

Uloge: Miranda Yuli, Yon Houks, Majls Tomson, Brandon Retklif, Karli Vesterman, Hektor Elijas, Bred Vilijam Henke Re`ija: Miranda Yuli (HRT 1, 00.15)

08.10 08.20 08.35 09.00 09.20 09.40 09.50 10.05 10.30 11.55 12.25 13.55 14.15 14.45 15.30 16.15 17.40 18.30 19.30 20.05 20.45 21.25 22.10 22.55 23.45 00.15 00.55

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Crtana serija Deksterova laboratorija Navrh jezika Boli glava Heidi Mindi Dragi moj la`qiv~e, film Afrika, dok. serija Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Bitka za planetu majmuna, film Kanada, dok. serija Mu}ke Salsa Filarmonika, specijal Ve~erwa {kola Bitange i princeze Bez traga Zakon i red Dedvud Kalifornikacija Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

06.40 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.10 15.00 15.40 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.45

Afera u Kejptaunu Intermeco 1 Pri~e veka Obojena pustiwa Intermeco 2 Nevidqivi duh Trava Pri~e veka Autostoper Mesec iznad Mohavija Intermeco 3 Bunker Ta~ka pucawa Zamka Veliko drve}e Smrt ~eka u senkama

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Miranda Savr{ena slika Na te`i na~in Jutarwi klub Teorija prozora Bejb: Prase u gradu Opasni Yoni Trgovac snovima Situacija Miranda Doma}ice iz Amberlejna Qubav prvi put

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

08.00 08.20 10.25 11.00 11.45 11.55 12.30 13.20 14.10 15.45 17.25 18.55 19.10 20.00 21.45 22.25 23.30 00.20 01.55

Sudija Ejmi Meklodove }erke @urka bez prestanka Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Iza kamere: Pri~a arlijevih an|ela Igra za ~uvawe Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Devojka cvet Tajna granica Eva Posledwa {ansa Ne{ Briyis

JuHu i prijateqi RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina! ^eli~ni momci, film Kako sam upoznao va{u majku Teorija velikog praska CSI Wujork Pla}enici, film Astro {ou

Lista bankrota

osle sloma tzv. bretonvudskog sistema deviznih kurseva 1971, koji je bio na snazi od 1944. kad su osnovani MMF i Svetska banka, ve}ina zemaqa pre{la je na fleksibilan kurs umesto fiksnog. Ukinuti su pariteti u zlatu i legalizovano slobodno formirawe kurseva u skladu s interesima nacionalnih privreda. Kad je suspendovana konvertibilnost ameri~kog dolara za zlato u avgustu 1971, a politika fluktuiraju}ih kurseva uzela maha na svetskom nivou, i SFRJ je 1973. napustila fiksni devizni kurs, utvr|en u odnosu na zlato, a preko wega i dolar. Jugoslavija je posle uvo|ewa Drugog amandmana na Statut MMF-a 1978, dostavila MMF-u formalnu notifikaciju svog deviznog aran`mana, izjavquju}i da se sve transakcije, izuzev klirin{kih, obavqaju po fluktuiraju}em kursu. Ona je tad bila jedna od 21 zemqe ~lanice MMF-a koje su primewivale taj re`im deviznog kursa. Zapravo, radilo se o rukovo|ewu dinara prema korpi valuta najva`nijih trgovinskih partnera, gde su najva`niji kriterijumi bili odnos ponude i potra`we deviza, stawe platnog bilansa i razlika u doma}oj i inostranoj stopi inflacije.

Krajem 1989. utvr|en je fiksni kurs dinara prema marki.

P

privredu. Valuta se mo`e prilago|avati prema odabranim kvantitativnim indikatorima (recimo, razlika u inflaciji prema glavnim trgovinskim partnerima), {to name}e odre|ena ograni~ewa u vo|ewu monetarne politike. U oceni prednosti ovakve varijante kursa dinara navodi se: postizawe stabilnijih uslova privre|ivawa, ja~awe dinara kao platnog sredstva, rastere}ewe deviznih rezervi da brane kurs, mawi obim intervencija centralne banke; smawewe spoqnotrgovinskog deficita i liberalizacija spoqne trgovine zemqe. Normalno, ni ovaj re`im nije imun na slabosti, kao {to su {pekulacije i destabilizacija deviznog tr`i{ta zbog rezultata zloupotrebe informacija o nameravanoj promeni kursa doma}e valute.

Privrednici i komorski sistem Srbije su izrazili veliku zabrinutost zbog pada vrednosti dinara, isti~u}i da rast evra „pogubno uti~e i na privredu i na gra|ane“. Smatraju da mere koje je preduzeo NBS nisu u dovoqno pomogle stabilizaciji kursa. Ugro`eni su, smatraju, i uvoznici i izvoznici, kao i gra|ani koji ve} imaju najmawa li~na primawa u okru`ewu. Sti~e se utisak da u vo|ewu monetarne politike i odr`avawa stabilnosti i nivoa kursa dinara, kao i visine javne po-

SERIJA

Kako sam upoznao va{u majku Otkad su se Mar{al i Lili preselili u zajedni~ki stan, wegova majka ne prestaje da {aqe hrpu sitnica iz detiwstva. Dok se ekipa smejla Mar{alovim glupostima, Ted dobija poziv od starice koja poru~uje da je „prozor otvoren“...

Uloge: Yo{ Radnor, Alison Hanigan, Nil Patrik Heris, Yejson Segel, Kobi Smulders Autor: Karter Bejs (RTL, 21.45)

Alison Hanigan

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri: Berlin Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Velike selidbe Megagraditeqi Gra|evinske intervencije U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.30 17.00 19.00 19.10 21.00 23.00 23.30 00.30

Fudbal Skija{ki skokovi Plivawe Plivawe Tenis Fudbal Biciklizam Biciklizam Fudbal Tenis Fudbal Tenis Boks Fudbal Skija{ki skokovi Biciklizam

Da nam `ive, `ive fabrike

tro{we, postoji neusagla{enost izme|u Vlade i Po klasifikaciji MMF-a, postoji vi{e kategocentralne banke. rija deviznih kurseva, kao {to je fiksirawe za pojedina~nu valutu, vezivawe za korpu valuta, valutDoma}a privreda je slaba, imala je dinarski i deni odbori, rukovo|ena fleksibilnost... Po nedavvizni dug od oko 20 milijardi evra u maju 2010, a ponim podacima MMF-a, oko ~etvrtine dr`ava je sluje u veoma ote`anim uslovima, koje je dodatno sprovodilo politiku kontrolisano fluktuirajuprodubila ekonomska kriza, {to se sna`no odra`a}eg kursa, dok je druga ~etvrtina imala valute koje va na dinar. Mnoga preduze}a se `ale da ne mogu da fluktuiraju nezavisno. U prvoj grupi su i zemqe ostvare profit i vrate svoje devizne kredite. koje sprovode tranziciju, Spoqni dug preduze}a je a u drugoj neke najrazvijekrajem pro{le godine bio nije zemqe sveta. Ina~e, Dug srpskih preduze}a inostranstvu oko 11 milijardi evra, a najve}i broj zemaqa imaju tokom 2009. koristila su krajem pro{le godine narastao je kurs vezan za najva`nije inostrane kredite od prena 11 milijardi evra, a samo lane svetske valute. Recimo, ko dve milijarde evra. U oni su uzeli vi{e od dve milijarde BiH i Bugarska sprovode 70.000 preduze}a je blokikredita. Oko 70.000 firmi, re`im tzv. valutnog ili ran ra~un, a zapo{qavaju koje zapo{qavaju 170.000 radnika, monetarnog odbora, dakle 170.000 radnika. NBS je obavezne su da odrede kokrajem prvog kvartala ima blokiran ra~un li~inu novca u opticaju s 2010. sa~inio „bankrot pokri}em u deviznim relistu“ od 11.000 du`nika, zervama. Kombinuju se tri elementa: kurs fiksikoji su u blokadi tri ili vi{e godina. Unija posloran za „valutu sidro“, automatska konvertibilnost davaca Srbije tvrdi da je sredinom 2010. svako tre(pravo da se doma}a valuta mewa po fiksnom kursu) }e preduze}e bilo u problemu s likvidno{}u, dok je i podlo`nost sistemu, regulisanom propisima po~etkom pro{le godine bilo svako ~etvrto. Po centralne banke. Glavni razlog za uvo|ewe valutpodacima Republi~kog zavoda za razvoj iz jula ove nih odbora je da se „sledi politika vidqive antigodine, privreda Srbije je u 2009. imalo minus od inflacije“. Po oceni MMF-a, prednosti valutnog oko milijardu evra po tada{wem kursu. odbora su „ekonomski kredibilitet, niska inflaZbog nedostatka novih investicija i daqom decija i ni`e kamate“, a ograni~ewa se mogu ispoqiprecijacijom dinara doma}e firme koje jo{ nisu u ti u zemqama sa „slabim bankarskim sistemom ili blokadi, bi}e, tvrde one, dovedene do „ruba propakoje su sklone ekonomskim {okovima“. sti“, a rast evra nu`no }e uticati na pove}awe ceNBS bi mogao u okviru raznih raspolo`ivih dena. One tra`e da se preispita sni`avawe praga viznih aran`mana u prelaznom periodu primeniti NBS-a za intervencije na deviznom tr`i{tu, i model “pokretnih – puzaju}ih ta~aka ili paritesprovodi stabilan, ali ne fiksni kurs dinara, ja~a ta“. Zna~i, kad devizni kurs pre|e granice u kojima kreditna podr{ka investicijama u proizvodwu i utvr|en kurs oscilira, odredi se novi kurs dinara stimuli{e izvoz, {to ne nailazi na odgovaraju}i s novim marginama fluktuacija. Kurs bi se prilaodgovor vlasti. go|avao ~e{}e u mawim iznosima, ali u intervaliDonekle je ohrabruju}e to {to je posle velikog ma koji ne bi bili unapred utvr|eni. To bi amortipada industrijske proizvodwe u 2009. od 16 odsto, zovalo mogu}e sna`ne monetarne udare na doma}u ove godine po~elo weno o`ivqavawe.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak17.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ostvarujete povoqne kontakte s inostranstvom i s lako}om realizujete svoje konkretne ciqeve. Pri tome, imate podr{ku jedne `enske osobe. Sa svojom decom funkcioni{ete zajedni~ki.

BIK 20.4-20.5.

Utorak je samo radni dan u nizu, ali dobar za sve vrste saradwe.

Pridobijate poslovne partnere svojim pozitivnim razmi{qawem i odnosom. A u qubavi plenite dragu osobu, tiho i suptilno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

17. avgust 2010.

S drugima imate odnos promenqive prirode, pa se ni na koga ne mo`ete osloniti u potpunosti.

Oslu{nite {ta oni stvarno ho}e i `ele, da li ste u istim interesnim sferama. Preosetqivost.

Mesec ja danas uplovio u vatreni znak Strelca, {to je boqa situacija nego prethodnih dana, pa vam se vra}a entuzijazam i optimizam. Dobijate krila da poletite u nove predele i pobede. Put? Sre}an vama ro|endan, i nadaqe!

Ovo je vreme kada mo`ete biti zadovoqni sobom i onim kako delujete u javnosti. U poslu se vra}ate korak unazad da biste zavr{ili zapo~eto, iz drugog puta.

Va{ Merkur u va{em znaku }e krenuti unazad, u takozvani retrogradni hod, {to }e vas usporiti u izvesnom smislu. Analizira}ete ponovo neke stvari i odnose, vratiti se partneru. Prihodi.

VAGA 23.9- 23.10.

Ovo je veoma dobar i zna~ajan period za vas, koji mo`ete iskoristiti u pravcu napretka na li~nom planu, pa i profesionalno. Drugi vam ne daju mira, sve i da ho}ete da budete sami.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kroz va{ znak plovi luminozni Mesec, pa niste sasvim sigurni u ono {to ho}ete, promenqivog ste raspolo`ewa, a mo`ete biti veoma romanti~ni i nerealni. Po|ite putem svojih `eqa.

U karijeri nailazite na situaciju vrednu pa`we i pozornosti. Mo`ete ostvariti dobru saradwu, dogovore i planove koji se zasnivaju na jednakim ulagawima, novca ili rada. Samo pravi~no!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Qubavni odnos vam stvara dinamiku, ali i u`ivawe, u tajnosti.

Trebalo bi da pru`ite partneru vi{e razumevawa jer ovo nije va{ih pet minuta. Planirajte dugoro~no i budite uporni u svemu.

Dan za danom leti i prolazi u nepovrat pa je neophodno da budete toga svesni i prisutni u svakom trenutku. A sve zato da vam godine ne bi pro{le samo u ma{ti i idealima. Uspeh!

Vra}a vam se tenzija i napetost jer bi trebalo mnogo da radite i privedete kraju obaveze i poslove koji ~ekaju samo na vas. Opu{teno, sti}i }ete! Ne postoji put za sre}u, sre}a je put i na~in!

TRI^-TRA^

Napad na Tekilu V REMENSKA

PROGNOZA

PAD

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 28 Ruma

27

Pan~evo

27

Vr{ac

29

Srbija Beograd

28

Kragujevac

29

K. Mitrovica 31 Ni{

31

Starleta Tila Tekila, koja svojim izjavama ~esto quti puritance u Americi, napadnuta je pre koncerta u Ilinoisu.

O napadu na Tilu oglasio se i Si-EnEn, koji javqa da je Plejbojevu ze~icu, koja se bavi i pevawem, i pre nego {to je kro~ila na pozornicu napala besna ruqa. Preko stotinak posetilaca pratilo je Tilu do wene prikolice, koju su kamenovali. Tekila je pobegla tek nakon {to su slomqeni prozori na vozilu.

Tila je, prema svedo~ewu o~evidaca, u jednom trenutku ruqi pokazala grudi nadaju}i se da }e je pustiti na miru, ali to ih je jo{ vi{e razbesnelo pa su boce i kamewe leteli jo{ br`e.

VIC DANA

Evropa

TEMPERATURE

NOVI SAD: Ni`e i prijatnije temperature uz puno sun~anih perioda i malo oblaka. Vetar slab zapadni. Pritisak oko i malo ispod normale. Temperatura od 16 do 27 stepeni Celzijusa.

VOJVODINA: Pad temperature donosi znatno prijatnije vreme.

Bi}e puno sun~anih perioda sa malo oblaka. Vetar slab zapadni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 29 stepeni.

SRBIJA: Pad temperature donosi znatno prijatnije vreme. Bi}e puno sun~anih perioda sa malo oblaka. Samo }e na jugozapadu do}i do re|e pojave kratkotrajne ki{e. Vetar slab zapadni. Pritisak oko i malo ispod normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 32 stepena na jugu i istoku.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu prijatno toplo uz sun~ane periode. U drugoj polovini sedmice sun~ano sve toplije. Za vikend opet vru}ine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Prognozirano poboq{awe biometeorolo{ke situacije doprine}e blagom smawewu tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje samo osobama sa sr~anim i disajnim problemima. Kod osetqivih osoba mogu}i su reumatski bolovi i neraspolo`ewe. Svim u~esnicima u saobra}aju se savetuje pove}awe pa`we.

Madrid

33

Rim

27

London

21

Cirih

21

Berlin

22

Be~

25

Var{ava

25

Kijev

35

Moskva

27

Oslo

22

Vrati se `ena sa pregleda kod lekara, gde su joj rekli da }e `iveti jo{ samo 12 ~asova, pa ka`e mu`u da bi volela da se posledwi put qube divqe i strasno, celu no}, a mu` odgovara: - Lako je tebi, ti sutra ne ustaje{ rano.

SUDOKU

St. Peterburg 23 Atina

36

Pariz

19

Minhen

19

Budimpe{ta

27

Stokholm

21

7

8

1

3 2

8

9

2

8

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

2 8 4 6 7 1 9 3 5 TISA

3

SAVA

Bezdan

433 (-23)

Slankamen

440 (-9)

Ja{a Tomi}

Apatin

500 (-15)

Zemun

406 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

334 (-21)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

402 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Smederevo

532 (-10)

Titel

438 (-8)

NERA

Ba~. Palanka 419 (-2) Novi Sad

420 (0)

Tendencija opadawa

Hetin

92 (-14)

-6 (-59)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 305 (-25) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

7

101 (-4)

4

2

4

5

9 6 1 3 5 8 4 7 2 4 1 8 2 6 9 7 5 3

347 (-5)

1 8

40 (0)

5 3 7 9 2 4 1 6 8

5 5

8

1

7

7 5 2 4 8 3 6 1 9 3 9 6 7 1 5 2 8 4

2

8 2 5 1 4 7 3 9 6

6

3 8

4 9

6 7 3 5 9 2 8 4 1

3

1 4 9 8 3 6 5 2 7 Re{ewe iz pro{log broja