Dnevnik 17.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 17. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23169 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

O[TRE RE AKCI JE I Z BAN OVI N E ZBOG N A^I N A I ZRADE ZAKON A O JAVN OJ SVOJI N I

\uki} optu`io Kostre{a i za zvawe i za neznawe Kostre{: Uradio sam kako je Cvetkovi} tra`io Foto: M. Mitrovi}

STI GLA SA MO JED NA PO NU DA ZA PO SR NU LU FIR MU

Ko sti} ku pu je apa tin sko bro do gra di li {te?

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Milioni i iz upravnih odbora gubita{a

Poqoprivreda 6 Jo{ se igraju igre oko cene soje i suncokreta

Novi Sad

str. 4

8 I doma}a zimnica skupa rabota

Vojvodina 11 Lejla zasijala u „Romskoj no}i”

Reporta`e 12 Zapr`en pasuq na desantnom ~amcu VLA DA SR BI JE ]E PO [TO VA TI ZA KON

Ve }e pla te i pen zi je sti `u od ok to bra str. 5

SPAS U SIRKU, KONOPQI, AMARANTUSU: Osnov na ka rak te ri sti ka al ter na tiv nih biq nih vr sta je da se ga je na re la tiv no ma lim po vr {i na ma i za po qo pri vred na ga zdin stva su al ter na ti va osnov nim kon ven ci o nal nim ra tar skim kul tu ra ma po put ku ku ru za, p{e ni ce, sun co kre ta i {e }er ne re pe, rad no su in ten ziv ne, ali su i te ka ko bit ne jer uglav nom ima ju si gur no tr `i {te i pro iz vo |a ~i ma do no se ve }i pri hod. Na „Da nu sa la {a” u sen}anskom ataru ov da {wim pro iz vo |a ~i ma i go sti ma iz Ma |ar ske pri ka za ne su biq ke ko je su go to vo za bo ra vqe ne i sa da se vra }a ju na po qa, kao {to su ko no pqa i lan, ili du van i si rak me tla{, pri sut ni u plo do re du, ali i ka ko se pro iz vo de ne ke no ve al ter na tiv ne biq ke po put ama ran tu sa.

str. 6

Sun~ano i toplo

HAP [E WE U NO VOM SA DU ZBOG MAL VER ZA CI JA S NOV CEM

Di rek tor ban ke is pra znio ban ko mat?

UV zra~ewe 7

13 Policajci ne}e biti glineni golubovi 13 Vojvodina bez besnila

Crna 15 Mu~ili i ubili dve bake zbog para

Najvi{a temperatura 29 ° S

„PET FREN DLI” UDO MIO 44 KU CE, A VRA TIO NA ULI CU 64

str. 14

Zelena boja pse}e slobode

str. 16 – 20

SPORT

Dru{tvo

n BUBALO: GOLOVI OTVARAJU SVAKA VRATA

n VO[A POBEDILA ZA VUKI]EVI]A

n PORAZ OD HRVATSKE U LONDONU – 71:83

Ras po re d utakmica Srpske fudbalske lige – grupa Vojvodina

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Foto: N. Stojanovi}

DANAS U „DNEV NI KU”

str. 7

2

POLiTikA

sreda17.avgust2011.

VI CE PRE MI JER BO @I DAR \E LI] NA JA VIO NA STA VAK DI JA LO GA S PRI [TI NOM

Evrop ski put s „cr ve nom li ni jom” – Di ja log Be o gra da i Pri {ti ne bi }e na sta vqen 2. sep tem bra u Bri se lu – iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li}.

On je re kao i da ima onih ko ji sa da `e le da po kva re po zi ci ju ko ju je Sr bi ja iz gra di la u Evro pi i sve tu, i na veo jed no stra nu ak ci ju Ha {i ma Ta ~i ja sa sla wem spe ci jal ca RO SU na ad mi ni stra tiv ne pre la ze.

– U tom kon tek stu tre ba shva ti ti de {a va wa na se ve ru Ko so va.

Mi }e mo da ti mak si mum da do |e mo do kom pro mi sa ka da su u pi ta wu pe ~a ti, ali ni ka ko po ce nu pre la ska cr ve ne li ni je na {e dr `av ne po li ti ke pre ma ju `noj po kra ji ni – iz ja vio je \e li}.

Po we go voj oce ni, to {to se de si lo na se ve ru Ko so va bi lo je dra ma ti~ no i po ka zu je da jed no stra ne ak ci je ne ma ju efek ta i ne mo gu do ne ti re {e we.

– Sprem ni smo ta ko |e da da mo mak si mum u na la `e wu re {e wa za pred sta vqa we Ko so va u me |u -

ma ju re kao da di ja log ide sve do sta tu sa.

Vi ce pre mi jer je u su sre tu s no vi na ri ma pre zen to vao zna ~aj ne da tu me i po se te, iz me |u osta log ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel, a po tom i mi ni sta ra za evrop ska pi ta wa Ve li ke Bri tra ni je i Fran cu ske, ko ji pret ho de 12. ok to bru ka da }e Evrop ska ko mi si ja do ne ti iz ve {taj o Sr bi ji u ko jem Be o grad o~e ku je da se uz ze la no sve tlo kan di da tu ri, na |e i pred log za do bi ja we da tu ma pre go vo ra za ~lan stvo u EU, o ~e mu }e „evrop ska dva de set sed mor ka“ od lu ~i va ti u de cem bru.

– Ni je taj na da je s EK-om pre go di nu da na do go vo re no da se iz ve {taj za Sr bi ju pu bli ku je 12. sep tem bra da bi i ne ma~ ki Bun de stag imao do voq no vre me na da se od re di i pre ma sta tu su kan di da ta i pre ma da tu mu pre go vo ra za na {u ze mqu – re kao je \e li}.

Na kon iz ve {ta ja EK-a, ka ko je ob ja snio, sle di we go va evrop ska mi si ja u dva de se tak ze ma qa ~la ni ca EU. \e li} je re kao da Sr bi ja u svom stra te {kom ci qu `e li da u de cem bru iz beg ne sce na rio Ma ke do ni je, Al ba ni je, pa i Cr ne Go re, da se uz sta tus kan di da ta ne do bi je i da tum ot po ~i wa wa pre go vo ra za ~lan stvo u EU. On je pod se tio na to da je Hr vat ska po sled wa do bi la i jed no i dru go.

Uka zu ju }i na to da je Sr bi ja spro ve la po treb ne re for me, zah te ve Ak ci o nog pla na, do vr {i la sa rad wu s Ha gom, po ka za la kon struk tiv nost u di ja lo gu s Pri {ti nom, vi ce pre mi jer je is ta kao

Fo rum Sr bi ja – „srp ski Da vos” Vla da Sr bi je od 8. do 10. sep tem bra or ga ni zu je pr vi Fo rum „Sr bi ja – Evrop ska uni ja„, po ugle du na Da vos, za ko ji je do sa da na ja vqe no vi {e od 400 u~e sni ka iz vi {e evrop skih ze ma qa. Na ja vqu ju }i skup, \e li} je re kao da je „ciq Sr bi je da po kre ne do ga |aj ko ji }e po sta ti tra di ci o nal no me sto za oku pqa we svih ko ji su za in te re so va ni za evrop sku bu du }ost Sr bi je i re gi o na”.

Fo rum }e u Kri stal noj dvo ra ni ho te la „Ha jat„, 9. sep tem bra otvo ri ti pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej, a Be o grad }e pred sta vi ti do sad spro ve de ne re for me na pu tu ka EU. na rod nim or ga ni za ci ja ma, ali ni to ne mo `e bi ti re {e no pro tiv no dr `av nim in te re si ma Sr bi je – na gla sio je \e li}, i is ta kao da ni je vi deo da me |u na rod na za jed ni ca `e li da do ve de u pi ta we evrop ske in te gra ci je Sr bi je.

Po \e li }e vim re ~i ma, ne ke ze mqe ko je su pri zna le ne za vi snost Ko so va bi hte le da raz go vo ri s Pri {ti nom bu du sa mo o teh ni~ kim pi ta wi ma, ali je uka zao i na stav ko me sa ra za pro {i re we [te fa na Fi lea ko ji je u

da je pred re a li za ci jom o~e ki va nog evrop skog ci qa kra jem go di ne Sr bi ja po ka za la kva li tet svo je po li ti ke.

– To je ve li ki kva li tet na Bal ka nu. Mi smo pred vi dqiv part ner, ze mqa ko ja je po ka za la da `e li mir i sta bil nost u re gi o nu, is ka zan u kqu~ nom tre nut ku to kom po sled wih de {a va wa na Ko so vu, ali pre vi dqi vi i u to me da ne ide mo is pod cr ve ne li ni je na {e po li ti ke pre ma ju `noj po kra ji ni – re kao je \e li}.

D. Mi li vo je vi}

VESTI Ne ma~ ka: Gra ni ce su na cr ta ne Ne ma~ ki am ba sa dor u Pri {ti ni Er nest Rajhl iz ja vio je po vo dom de {a va wa na se ve ru Po kra ji ne da na sil na re {e wa ni su odr `i va, oce wu ju }i da je pa ket Mar ti ja Ah ti sa ri ja osno va za sva re {e wa.

– Po li ci ja ili voj ne sna ge ne mo gu do sti }i du go ro~ na re {e wa za te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet Ko so va u okvi ru we go vih gra ni ca – re kao je Rajhl, pre no si pri {ti na ska {tam pa. – Za nas, gra ni ce su jed nom na cr ta ne i ne ma vi { e ras p ra v e o gra n i c a m a. [to se Ne ma~ ke ti ~e, Ko so vo je dr `a va i sa da sve za vi si od to ga da li `e li i s kim `e li da pre go va ra.

Ka cin: Na sta vi ti di ja log – Ca rin ski pe ~at je pri znao UN MIK, te lo UN, i ak tu el ni

kon flikt pot pu no je ne po tre ban i pro t i v an in t e r e s i m a srp ske eko no mi je i, pre sve ga, in te re si ma Sr ba ko ji su osta li na Ko so vu – iz ja vio je za „Da nas„ iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin, do ja ju }i da ni ko ga ne bi sme lo da za ni ma {ta pi {e na ne kom pe ~a tu. – Pi ta we ca rin skog pe ~a ta Ko so va je dan je od naj va `ni jih pro ble ma na ~i jem re {a va wu Evrop ska uni ja in si sti ra ve} go di na ma jer ne pri zna va we pe ~a ta za pra vo te ra eko nom ske su bjek te u tr go vi ni s Ko so vom, pa i dr `a vu, u or ga ni zo va ni kri mi nal i ko rup ci ju.

– Sr bi ja ima ogro man tr go vin ski de fi cit i Vla da u Be o- gra du mo ra da ra di na re {a va wu tog pro ble ma, a ne na we go vom po gor {a wu ti me {to se do {lo u si tu a ci ju da se s Ko so vom vo di tr go vin ski rat – is ta kao je Ka cin, od go va ra ju }i na pi ta we ko li ko je pri hva ta we ca rin skog pe ~a ta Ko so va va `no za kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u EU.

dnevnik

Da ~i}: Ko ji su to eks per ti Mi ni star unu tra {wih po slo va i pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} oce nio je ju ~e od no se u vla da ju }oj ko a li ci ji kao „re la tiv no sta bil ne s me sti mi~ nim pa da vi na ma”, i is ta kao da dr `a va sa da ima mno go va `ni jih pro ble ma od ~lan stva u uprav nim od bo ri ma. Da ~i} je no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja„ re kao da je SPS u ko a li ci ji s De mo krat skom stran kom, ko ja s dru ge stra ne ima dru ge stran ke

s ko ji ma je u~e sto va la na iz bor noj li sti i s ko ji ma tre ba da re {a va pro ble me.

Na pi ta we o ini ci ja ti vi Uje di we nih re gi o na Sr bi je za uki da we uprav nih od bo ra u jav nim pred u ze }i ma, Da ~i} je na bro jao niz go ru }ih pro ble ma ko je Sr bi ja ima, i na veo da je taj pred log u dru gom pla nu, na ro ~i to za to {to se za la `e da se za ~lan stvo u uprav nim od bo ri ma ne pri ma nov ~a na na kna da.

– Ne mo `e te da uki ne te or gan upra vqa wa, a na ro ~i to da o di rek to ri ma jav nih pred u z e } a od l u ~ u j e pri v at n a ku } a za upra vqa we ka dro vi ma, ve ro vat no su i to ne ki eks per ti. Eks per ti u Sr bi ji se svih ovih 11 go di na ni su po ka za li kao uspe {ni – is ta kao je Da ~i}.

– Sva ko ima pra vo da pred la `e, a ja ne mam ni ka kvu oba ve zu da to {to sva ko pred lo `i pri hva tim.

U UPRAV NIM OD BO RI MA JP-a U NO VOM SA DU OKO 500 QU DI

Mi li o ni i za gu bi ta {e Pred sed ni ca od bor ni~ ke gru pe URS-a u Skup {ti ni gra da No vog Sa da Ma ja Goj ko vi} za tra `i la je ju ~e od gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a da ini ci ra uki da we uprav nih od bo ra jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a i fon do va ~i ji je osni va~ grad. Po we nim re ~i ma, ta te la ni {ta ne ra de, a gru bo ra ~u na ju }i, oko 500 qu di u wi ma op te re }u ju grad sku ka su za bar 90 mi li o na di na ra go di {we. „Uprav ni od bo ri i fon do vi su iz gu bi li svo ju upra vqa~ ku funk ci ju i po sta li me sta na ko ji ma se za po {qa va ju par tij ski ka dro vi„, do da la je Ma ja Goj ko vi} u pi sa nom sa op {te wu za me di je.

Ru ko vod stvo URS-a u No vom Sa du sma tra da bi ta ko u{te |e ni no vac mo gao bi ti is ko ri {}en za re {a va we mno go broj nih so ci jal nih pro ble ma i otva ra we no vih rad nih me sta.

Po po da ci ma u ko je je „Dnev nik” imao uvid, jed no grad sko jav no pred u ze }e u No vom Sa du go di {we po tro {i pro se~ na 3,5 mi li o na di na ra na ime na kna da za ~la no ve uprav nog i nad zor nog od bo ra.

No vi Sad ima 16 jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a, i jo{ 24 or ga ni za ci je – za vo da, usta no va, cen ta ra, fon do va i agen ci ja...

Me |u jav nim pred u ze }i ma, naj ve }i uprav ni od bor ima JP Za vod za iz grad wu gra da, s ukup no 15 qu di. ^i ne ga pred sed nik, we gov za me nik i 13 ~la no va.

Nad zor ni od bor ~i ne tro je. Na kna da ko ju pri ma pred sed nik UO ZIG-a Pe tar Za gor ~i}, ina ~e ka dar DS-a, iz no si 30.000 di na ra, ne to. Za gor ~i} je i za me nik di rek to ra „Elek tro voj vo di ne”, pred u ze }a iz sa sta va JP „Elek tro pri vre da Sr bi je” s pla tom od 180.000 di na ra, po da ci su ko je je ovaj funk ci o ner ta ko |e pri ja vio Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je.

ci ma sa skup {tin skog saj ta, vio je da do bi ja na kna du za rad u Za ~lan stvo u UO JP ZIG Vla di mir Tor bi ca. U nad zor - tom te lu od 33.000 di na ra, pi {e pla }a se 23.800 di na ra, vi di se nom te lu je, pak, tro je. La ne je u we go voj imo vin skoj kar ti. iz po da ta ka ko je je Agen ci ji za wi ho ve na kna de po tro {e no Tro {ko vi za {e sto ro ~la no pri ja vio funk ci o ner tog te la 3,74 mi li o na di na ra, po da ci su va UO i tro je NO „Grad skog ze Mar ko Mir ko vi}. On je, ina ~e, APR-a. Gu bi tak s ko jim je To - le ni la” pro {le go di ne su bi li i pred sed nik u no vo sad skoj MZ pla na za vr {i la 2010. go di nu je, 3,57 mi li o na di na ra, bru to. To Omla din ski po kret, ali tu ne JKP je la ne po slo va lo s pri ma na kna du.

JP „Sport ski i po gu bit kom od 54,14 mi li o na slov ni cen tar Voj vo - Me |u no vo sad skim jav nim pred u ze }i ma di na ra. Ima oko 400 za po di na”, po zna to kao naj ve }i uprav ni od bor ima JP Za vod sle nih, po da ci su APR-a. no vo sad ski „Spens„, Pred sed nik UO Alek san za iz grad wu gra da, s ukup no 15 qu di pro {le go di ne je za dar Gr mu {a, ina ~e ka dar ~la no ve UO i NO iz DS-a, pri ja vio je Agen ci ji dvo jio ukup no 3,43 mi li o na di ka ko se na vo di, 784,5 mi li o na za bor bu pro tiv ko rup ci je da za na ra, bru to, po da ci su Agen ci je di na ra. tu funk ci ju pri ma 29.450 di na za pri vred ne re gi stre. Pred sed ra. U we go voj imo vin skoj kar ti JKP „Tr `ni ca” u svom UO ni ca UO u tom pred u ze }u je Si - ima de vet ~la no va, a u NO tro je. sto ji i to da na ime po sla ni~ ke mo na Ra do vi}. „Spens„ je 2010. Na kna de za ~lan stvo u tim te li funk ci je u Skup {ti ni Voj vo za vr {io s gu bit kom od oko 95 ma u 2010. iz no si le su 4,87 mi li di ne do bi ja 111.735 di na ra, a za mi li o na di na ra. Ima oko 320 za - o na di na ra, bru to. Po slo va li su ~lan stvo u NO In sti tu ta za po sle nih. kar di o va sku lar ne bo le sti u s do bit kom od 6,65 mi li o na, a JKP „No vo sad ska to pla na„ ima ju 188 za po sle nih, po da ci su Srem skoj Ka me ni ci 13.500 di ima u sa sta vu svog UO de set APR-a. Pred sed nik UO Alek na ra. qu di, a pred sed nik je, po po da - san dar Mu drin ski (LSV) pri ja S. Ni ko li}

MI NI STAR STVO EKO NO MI JE I RE GI O NAL NOG RAZ VO JA

Rok za uki da we UO do go di ne u fe bru a ru – Rok za uki da we uprav nih od bo ra u svim pri vred nim dru {tvi ma i ja ~a we di rek tor skih funk ci ja uz wi ho vu po ve }a nu kri vi~ nu i ma te ri jal nu od go vor nost je 1. fe bru ar idu }e go di ne, ka da po ~i we pri me na Za ko na o pri vred nim dru {tvi ma – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu sa vet nik i prav ni eks pert u Mi ni star stvu eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja \or |e Vu ko ti}.

– Sva dru {tva su du `na da do 1. fe bru a ra na red ne go di ne uskla de svo ja in ter na ak ta s no vim Za ko nom o pri vred nim dru {tvi ma. To zna ~i da ak ci o nar ska dru {tva vi {e ne }e ima ti uprav ne od bo re ne go di rek to re i, even tu al no, ako je vi {e di rek to ra, od bo re di rek to ra – re kao je Vu ko ti}.

On je ob ja snio da je ta {e ma upra vqa wa i po slo va wa po zna ta u upo red nim prav nim si ste mi ma, a u od no su na ra ni ja re {e wa do no si zna ~aj ne po ma ke jer bo qe de fi ni {e od go vor nost „upra vqa ~a”. Vu ko ti} je pre ci zi rao da se ta od red ba od no si na sve fir me i da za kon ni je pra vio raz li ku na osno vu to ga ko je osni va~ pred u ze }a – da li lo -

kal na sa mo u pra va, Re pu bli ka Sr bi ja, ili ne ko pri vat no li ce.

– Za kon o pri vred nim dru {tvi ma je je dan ge ne ral ni za kon ko ji sve re gu li {e na isto ve tan na ~in. Jed no stav no, ni je na Za ko nu o pri vred nim dru {tvi ma da se ba vi po re klom i struk tu rom vla sni~ kog ka pi ta la i da pra vi raz li ku na osno vu to ga – ob ja snio je Vu ko ti}.

I pri vat ne kom pa ni je }e ta ko bi ti u oba ve zi da iz me ne svo ja in ter na ak ta i uskla de ih s ovim pro pi si ma pa je zbog to ga ve} da ta pre po ru ka fir ma ma da kre nu u tu pro ce du ru.

– Sva pri vat na dru {tva }e mo ra ti da se uskla de. Ak ci o nar skih dru {ta va je ve o ma ma lo, naj vi {e je dru {ta va s ogra ni ~e nom od go vor no {}u, a od tih pred u ze }a 75 od sto su jed no ~la na dru {tva i ima ju jed nog di rek to ra. Oni ne }e mo ra ti da oba ve iz me ne jer }e se sma tra ti da su ve} ‘uskla |e ni’, a ako ima ju uprav -

ne od bo re, to }e se po si li za ko na sma tra ti od bo rom di rek to ra – ob ja snio je Vu ko ti}.

Po we go vim re ~i ma, no vi Za kon vi {e ne „po zna je” uprav ne od bo re, ali pri zna je di rek to re i vla sni ke pri vred nih dru {tva ko ji ma je pru `e na mo gu} nost da po sta ve ono li ko di rek to ra ko li ko `e le, od no sno ko li ko sma tra ju da je po treb no za oba vqa we funk ci ja u pred u ze }i ma.

Vu ko ti} je ka zao da je rok do 1. fe bru a ra za uskla |i va we in ter nih aka ta pred u ze }a ra zu man, i uka zao na to da fir me mo gu ve} sa da iz me ni ti svo ja aka ta i pod ne ti zah tev Agen ci ji za pri -

vred ne re gi stre s od lo `e nim dej stvom, a Agen ci ja bi tu sta tu snu pro me nu za be le `i la ka da za kon po~ ne da se pri me wu je.

On je pod se tio na to da je Za kon o pri vred nim dru {tvi ma usvo jen kra jem ma ja ove go di ne, ali po ~i we da se pri me wu je od fe bru a ra 2012. ba{ zbog neo p hod nih pri la go |a va wa, od ko jih se ne ka od no se i na bit ne iz me ne u dru {tvi ma s ogra ni ~e nom od go vor no {}u, u ve zi s ras po la ga wem ude li ma.

Za kon, ka ko ob ja {wa va Vu ko ti}, ne pro pi su je ni ka kve li mi te ve za ne za to ko mo `e bi ti di rek tor.

– To je stvar osni va ~a: pri vat nik ko ji je osni va~ pred u ze }a mo `e bi ti di rek tor bez ob zi ra na to ko ju {ko lu po se du je.

Osni va~, me |u tim, mo `e svo jim in ter nim ak ti ma ogra ni ~i ti ko mo `e bi ti po sta vqen na od re |e ne funk ci je u dru {tvu i pred vi |a ti od re |e ni ste pen {kol ske spre me – pre ci zi rao je on.

O[TRE REAKCIJE IZ BANOVINE ZBOG NA^INA IZRADE ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI

\u ki} op tu `io Ko stre {a i za zva we i za ne zna we Dan na kon {to je pred s ed n ik rad n e gru pe za iz ra du za ko na o jav noj svo ji ni Bo jan Ko stre{ pre d ao na c rt tog ak ta pre mi je ru Sr bi je Mir ku Cvet ko v i } u, o{tro je re a go vao po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki} ko ji je Ko stre {a op tu `io da je to u~i n io mi m o pro ce du re. U pi sa noj iz j a v i po k ra jin s kog se k re t a r a na vo di se da se rad na gru pa za iz ra du ovog za ko na ni je sa sta ja la od po lo vi ne ma ja ove go di ne, te da ni je ja sno ka ko je za kon pi san. „Ni je ja sno ni ka ko je mo gao bi ti za vr {en rad na na cr -

tu ovog za ko na bez zna wa i u~e {}a Vla de AP Voj vo di ne, kao i bez zna wa pred sed ni ka

Vla de AP Voj vo di ne, ko ji je snost o su {ti ni tek sta”, ali ne sa mo li~ nost na naj vi {em ne ot kri va s kim je ta sa gla po li ti~ kom po lo `a ju u Po snost po stig nu ta. kra ji ni ve} i dok tor prav nih „@e lim da ve ru jem da }e se na u ka. S dru ge stra ne, na ~e lu iz ra da na cr ta ovog iz u zet no rad ne gru pe za va ` nog za k o n a iz ra du ovog za vra t i t i u in Na ~e lu rad ne gru pe sti tu ci je si ko n a je oso b a ne po zna tog zva - za iz ra du ovog za ko na ste m a i ti m e wa i sa s vim je oso ba ne po zna tog da ti pri li ka skrom nog kvan ~la no vi ma rad zva wa i sa svim tu ma zna wa, za ne gru pe ko je je skrom nog kvan tu ma ko ju ni sam si gu ime no vao re pu zna wa, za ko ju ni sam bli~ ki pre mi ran da raz li ku je osnov ne ka te si gu ran da raz li ku je jer da stru~ nim go r i j e prav n e i tran spa rent osnov ne ka te go ri je ma te ri je na ko nim ra dom uob prav ne ma te ri je joj rad na gru pa li ~ e ma t e r i j u na ko joj rad na gru pa jav ne svo ji ne i tre ba da ra di„, na veo je \u ki}. pre d a j u ga u tre ba da ra di On je do dao i pro ce du ru nad (Jo vi ca \u ki}) da je ne shva tqi le ` nim in s ti vo da se o imo tu ci ja ma. U su vi n i APV ras p ra v qa bez prot nom, ovaj za kon pred sta pri su stva we nih pred stav ni vqa }e sa mo jo{ jed nu pro pu ka, te da se Ko stre{ po zi va {te nu {an su„, is ta kao je \u na po stig nu tu „ve li ku sa gla ki}.

B. D. S.

Ko stre{: Ura dio sam ka ko je Cvet ko vi} re kao Pred s ed n ik rad n e gru p e {a va we bi lo neo p hod no po Bo jan Ko stre{ tvr di, pak, da {to rad na gru pa ni je ima la je pre pre da je na cr ta za ko na o ka p a c i t et da do n o s i ta k o jav noj svo ji ni imao na me ru da krup ne po li ti~ ke od lu ke. sa zo ve rad nu gru pu da bi se Ko stre{ ka `e da ipak ne svi ~la no vi mo gli iz ja sni ti raz u me re ak ci ju po kra jin skog o tek stu, ali da je pre mi jer se kre ta ra za fi nan si je, ko ji Sr b i j e Mir k o Cvet k o v i} je „iz iste stran ke u ko joj je i oce nio da to ni je po treb no. pre mi jer Sr bi je”, uz opa sku – Tra `io sam od pre mi je ra da bi „uko li ko ima pro ble ma jo{ ne de qu da na za usa gla {a - u ko mu ni ka ci ji s pre mi je rom va we tek sta za ko na i u okvi ru ili ne kim dru gim funk ci o rad ne gru pe, ali je we go va ne ri ma DS-a, to tre ba lo da pro c e n a bi l a re {a va u svo joj da to ni je po stran ci, a ne u \u ki }e va re ak ci ja treb n o, a po jav noj po le mi ci vi {e li ~i na seb no zbog in na ova ko ne pri s i s t i r a w a pred iz bor ni pam flet, me r en na ~ in”.

Evrop ske ko mi On je po tvr dio ne ve ru jem da ona si je na to me da od ra `a va stav Vla de da ni je sa zi vao na c rt za k o n a rad nu gru pu od APV, ni ti {to pre u|e u sre di ne ma ja jer Po k ra j in s kog od b o r a jav nu ras pra vu. je pro ce nio da Pa ni sam ja sam De mo krat ske stran ke, na tom ni vou ne se b e po s ta v io }e bi ti mo gu }e ve} su je tu na ~e l o rad n e u s a g l a { a v a w e jed nog ~o ve ka gru pe, to je u~i za ko na, uz opa (Bo j an Ko s tre{) nu io pre mi jer, sku da na dva sa ko ji je for mi stan k a ko j i su rao rad nu gru pu i ima pra vo i odr `a ni „Jo vi ca \u ki} i ni da je ras for mi ra, {to je i je ne {to po seb no bri qi rao”. u~i nio ~i nom pri je ma na cr ta – A ~u di me i ta ko `e sto ka za ko na o jav noj svo ji ni – ka - re ak ci ja iz Vla de Voj vo di ne. zao je Ko stre{ na {em li stu.

Ako im je to li ko bi lo sta lo On je re kao da li~ no ni je do ovog za ko na, za {to on da za sre }an {to je za kon „na ovaj dve go di ne od do no {e wa Sta na ~in” upu }en u Vla du, ali je tu ta ni su ini ci ra li we go vo do dao da je po li ti~ ko usa gla - do no {e we? – is ta kao je on.

Do dao je da mu ta kva re ak ci ja „vi {e li ~i na pred iz bor ni pam flet”, ali da ipak ne ve r u j e da ona od r a ` a v a stav Vla d e APV, ni t i Po kra jin skog od bo ra DS-a, ve} „su je tu jed nog ~o ve ka”. On je ka zao i da o~e ku je da }e Po k ra j in s ka vla da u pred sto je }oj jav n oj ras p ra v i o ovom za k o n u „kroz k o n s t r u k t i v n e pred lo ge po mo }i da do bi je mo kva li tet ni ji za kon u ko jem }e bi ti is po {to va ni in te re si Po kra ji ne”.

Po we go vim re ~i ma, dok je po stig nu ta pu na po li ti~ ka sa gla snost da se lo kal n im sa m o u p ra v a m a ovim za ko nom vra ti sva imo vi na ko jom su ras po la ga le do 1995. go d i n e, jo{ uvek je osta l o „ve l i k o otvo r e n o pi t a w e” kad je re~ o voj vo |an skoj imo vi ni, od no sno ve li kim si ste mi ma kao {to su pu te vi, `e le z ni c e, po { ta, lu t ri j a, elek tro mre `a...

– To }e mo mo ra ti da raz re {i mo u pro ce su jav ne ras pra ve, {to }e si gur no bi ti do sta

bol no, ali Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne od to ga ne }e od u sta ti – ka zao je Ko stre{, ko ji je i za me nik pred sed ni ka LSV-a.

Rad na gru pa za iz ra di za ko na o vra }a wu imo vi ne lo kal nim sa m o u p ra v a m a i APV for mi ra na je u apri lu ove go di ne, ali je tekst za ko na usa gla {a van mi mo tog te la, ve}, po Ko s tre { e v im tvrd w a m a, na ni o v u stra n a k a ~la n i c a vla da ju }e ko a li ci je B. D. Savi}

REKLI SU Ob ra do vi}: So ci ja li sti ne ma ju di le mu

Fi li pov ski: Sti `e vru }a je sen

Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} re kao je da ne o~e ku je da }e Sr bi ja da bu de pred iz bo rom Ko so vo ili Evrop ska uni ja.

– Ali ako do to ga do |e, to mo ra mo gra |a ni ma ja sno sta vi ti do zna wa – re kao je Ob ra do vi} za „No vo sti”.

On je na gla sio da so ci ja li sti ne ma ju ni ka kvu di le mu i da bi, u slu ~a ju po sta vqa wa di le me, iz me |u EU i dr `av ne te ri to ri je uvek iza bra li dr `av nu te ri to ri ju.

Mi ni star Ob ra do vi} je re kao da }e, po in for ma ci ja ma ko ji ma ras po la `e, iz bo ri bi ti na pro le }e sle de }e go di ne i da se SPS za la `e za to da se raz dvo je lo kal ni i par la men tar ni iz bo ri jer je to lo gi~ no, po {to ako su u isto vre me, lo kal i we go vi pro ble mi pad nu u dru gi plan. Me |u tim, zbog u{te da u vre me kri ze, ve ro vat ni je je da }e se gla sa ti istog da na na svim ni vo i ma, od lu ka o to me }e se do ne ti u vla da ju }oj ko a li ci ji, a uze }e se u ob zir i zna ~aj iz bo ra, vre me i po tre ban no vac.

Pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski iz ja vi la je ju ~e da je neo p hod no {to pre ras pi sa ti van red ne par la men tar ne iz bo re, do da ju da }e ova „vru }a je sen” po ka za ti da je to tre ba lo da se ura di on da ka da su to oni tra `i li.

– Sa da ka da je no va {kol ska go di na na po mo lu i ka da }e naj ve ro vat ni je po sku pe ti ener gen ti pred zi mu, qu di }e se su o ~i ti s pro ble mi ma za ko je sa da {wa vla da ne ma re {e we – re kla je Du brav ka Fi li pov ski.

Po we n im re ~ i m a, od sep t em b ra se pred vi |a ot pu {ta we no vih 40.000 za po sle nih, du go vi u pri vre di su sve ozbiq ni ji pro blem, a Sr bi ja se na la zi me |u pet ze ma qa naj ri zi~ nih za ula ga we u Evro pi.

Du brav ka Fi li pov ski je is ta kla da su do sa da mno ge ze mqe po kre nu le i pri me ni le an ti kri zne me re, dok je srp ska vla da to ura di la na te le fon skoj sed ni ci i to, ka ko je re kla, „ra di re da, da bi se ne {to pred u ze lo”.

Mar ko vi}: Stru~ wa ci ume sto par tij skih ka dro va ^la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} re kla je ju ~e u No vom Sa du da }e se ta stran ka bo ri ti za de po li ti za ci ju jav nih pred u ze }a jer je to va `no za mo der ni za ci ju Sr bi je.

– Ne ma raz lo ga da se bi lo ko tu pre po zna je i zbog to ga kri ti ku je ini ci ja ti vu URS-a jer se ra di o op {tem in te re su.

Po {to su jav na pred u ze }a za du `e na da se bri nu o jav nom in te re su, po treb no je da se pro fe si o na li zu ju. Na ma je ciq, da kle, de po li ti za ci ja jav nih pred u ze }a, da wi ma upra vqa ju stru~ wa ci, a ne par tij ski ka dro vi.

Ona je od ba ci la op tu `be li de ra po je di nih stra na ka da URS po tom pi ta wu ne ma raz ra |en mo del i da to ~i ni „ad hok”.

– To ni je ta~ no jer uve li ko ra di mo na pred lo gu za ko na i iz ne }e mo ga na red ne je se ni. Uko li ko taj za kon ne bu de iz gla san sa da, to }e se si gur no do go di ti ka sni je, a u ovom tre nut ku je naj va `ni je da se po stig ne po li ti~ ki kon sen zus o de po li ti za ci ji jav nih pred u ze }a – is ta kla je Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}.

c m y

politika

dnevnik

sreda17.avgust2011.

3

\e li}: U pe tak o na cr tu za ko na Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ja vio je ju ~e da bi od bor Vla de Sr bi je za pri vre du i fi nan si je u pe tak tre ba lo da utvr di na crt za ko na o jav noj svo ji ni za jav nu ras pra vu, ko ja }e tra ja ti 15 da na. \e li} je no vi na ri ma po tvr dio da je pred se da va ju }i rad ne gru pe Bo jan Ko stre{ do sta vio pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u usa gla {e nu ver zi ju za ko na o jav noj svo ji ni, „{to ne zna ~i da ne }e bi ti do dat nih sta vo va”. Po \e li }e vim re ~i ma, tre ba o~e ki va ti da Vla da po ~et kom sep tem bra usvo ji „oba na cr ta” za ko na (o re sti tu ci ji i o jav noj svo ji ni) i kao pred lo ge ih upu ti Skup {ti ni na usva ja we.

Go vo re }i o za ko nu o re sti tu ci ji, \e li} je re kao da je ciq pra vi~ na, efi ka sna re sti tu ci ja u ko joj svi mo ra ju ima ti ista pra va – gra |a ni, cr kve, za du `bi ne.

– Na{ ciq je da se re sti tu ci ja de si, a ne da na pi {e mo za kon ko ji iz gle da pri vla~ no na pa pi ru ali se ne mo `e spro ve sti – re kao je \e li}.

Po we go vim re ~i ma, sup sti tu ci ja nig de ni je pro funk ci o ni sa la.

D. M.

U SKUP[TINI VOJVODINE TRIDESETAK POSLANIKA MORA]E DA BIRA IZME\U DVE FUNKCIJE

Man da ti se ne vra }a ju dok se ne ob ja vi od lu ka USS-a Po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, na kon ob ja vi qi va wa od lu ke Ustav nog su da Sr bi je o ne spo ji vo sti funk ci ja u „Slu `be nom gla sni ku„, tri de se tak voj vo |an skih po sla ni ka iz vla da ju }e ko a li ci je mo ra }e da se li {i du plih funk ci ja.

Na i me, uz 12 po sla ni ka ko ji su i gra do na ~el ni ci ili pred sed ni ci op {ti na, po {to su u me |u vre me nu dvo ji ca ostav ke ve} pod ne li po kra jin skom par la men tu (Go ran Je {i} i Mi len ko Fi li po vi}), po od lu ci USS-a mo ra }e da po stu pe i oni po sla ni ci ko ji su di rek to ri u jav nim pred u ze }i ma i usta no va ma, u uprav nim od bo ri ma, te na ni `im funk ci ja ma u lo kal nim sa mo u pra va ma.

Naj vi {e ih je iz po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Voj vo di nu”, dva de se tak, dok uz po sla ni~ ku funk ci ju jo{ jed nu ima i ~e tvo ro par la men ta ra ca iz So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i tro je iz Ma |ar ske ko a li ci je.

Me |u tim, ma lo je iz ve sno da }e od lu ka USS-a uti ca ti na funk ci o ni sa we Skup {ti ne Voj vo di ne, kao i na po zi ci ju skup {tin ske ve }i ne, po {to u vla da ju }oj ko a li ci ji o~e ku ju da }e se ve }i na po sla ni ka od re }i dru ge funk ci je. Uz to, ~ak i kad je re~ o onim po sla ni ci ma ko ji se od lu ~e da vra te man dat po kra jin skom par la men tu, pret po sta vqa se da }e pro ce du ra wi ho ve ve ri fi ka ci je tra ja ti ne ko li ko me se ci. Zbog to ga ni ko iz vla da ju }e ko a li ci je ne

ni ~e na iako je do ne ta jo{ po ~et kom ju la, zbog ~e ga je ve} ne go do vao i ~lan Agen ci je ^e do mir ^u pi} te na ja vio da }e tra `i ti ostav ku pred sed ni ka tog su da.

Me |u tim, s dru ge stra ne, neo bi~ no po na {a we USS-a u tret ma nu vla sti tih od lu ka sva ka ko }e re lak si ra ti ko a li ci ju vla da ju }u u Po kra ji ni u po gle du di na mi ke pri me ne od lu ke o ne spo ji vo sti funk ci ja.

Ina ~e, pred stav ni ci ko a li ci je vla da ju }e u Po kra ji ni do -

go vo ri li su se u po ne de qak da wi ho vi po sla ni ci u pot pu no sti is po {tu ju od lu ku Ustav nog su da i sve oba ve ze ko je pro iz la ze iz Za ko na o su ko bu in te re sa, ali kad ta od lu ka stu pi na sna gu.

Ko or di na tor ko a li ci je vla da ju }e u APV Dra go slav Pe tro vi} jo{ u ju lu je na ja vio da }e voj vo |an ski po sla ni ci po {to va ti od lu ku USS-a, uz oce nu da to ne }e iza zva ti ni ka kve ten zi je

Raspored snaga – Po sla ni ci ko ji ima ju du ple funk ci je od re }i }e se jed ne od wih, i to ta ko da se ni u ko jem slu ~a ju ne re me ti rad Skup {ti ne Voj vo di ne i po zi ci ja vla da ju }e ve }i ne, kao i da se obez be di kon ti nu i tet u svim lo kal nim sa mo u pra va ma i jav nim pred u ze }i ma ko ji }e ti me bi ti po go |e ni – re kao je Pe tro vi}, ne `e le }i da iz no si de ta qe o to me ko li ko po sla ni ka }e za dr `a ti man dat, a ko li ko }e ih osta ti na lo kal nim funk ci ja ma.

U po kra jin skom par la men tu vla da ju }a ko a li ci ja, ko ju uz DS, SPS i SVM, ~i ni jo{ i LSV, ima vi {e od dve tre }i ne man da ta od ukup no 120, dok de mo kra te sa me ima ju nat po lo vi~ nu ve }i nu. o~e ku je da bi mo gli bi ti ras pi sa ni do pun ski iz bo ri za man da te ko je vra te ve }in ski iza bra ni po sla ni ci, {to su ve} u~i ni li gra do na ~el ncii In |i je i Srem skih Kar lo va ca.

Na i me, zbog spe ci fi~ no sti po kra jin skog iz bor nog si ste ma, pro pi si na la `u da se za upra `we ne man da te osvo je ne po ve }in skom mo de lu mo ra ju ras pi sa ti do pun ski iz bo ri, iz u zev uko li ko je do re dov nog iz bor nog ter mi na pre o sta lo ma we od {est me se ci. A s ob zi rom na to da se re dov ni iz bo ri o~e ku ju na pro le }e, a po sa zna wi ma na {eg li sta naj ve ro vat ni je sre di nom apri la, te {ko da }e se po pu wa va ti upra `we na me sta u ak tu el nom sa zi vu voj vo |an skog par la men ta.

Za ni mqi vo je, uz to, i da od lu ka USS-a jo{ uvek ni je ni ozva -

ni ti po re me ti ti rad Skup {ti ne APV. Ta ko |e, na veo je da pro {le go di ne po kra jin ski po sla ni ci ni su po stu pi li po na lo gu Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je jer je si tu a ci ja bi la „mno go dra ma ti~ ni ja„ po {to je op ci ja bi lo da se na po lo vi ni man da ta ras pi su ju do pun ski iz bo ri u ve }i ni voj vo |an skih gra do va i op {ti na za po sla ni~ ka me sta ko ja bi osta la upra `we na.

Pe tro vi} je ju ~e „Dnev ni ku” po tvr dio da su de mo kra te u po ne de qak po sti gle do go vor s part ne ri ma iz SPS-a i SVM-a po ko jem }e se po sla ni ci po stu pa wu na sna gu od lu ke USS-a opre de li ti za jed nu funk ci ju.

On je, me |u tim, do dao da je istog da na na sa stan ku po sla ni~ kog klu ba ZEV-a do go vo re no i da ta od lu ka ne sme do ve sti u pi ta we po zi ci ju ve }i ne.

B. D. S.

4

ekonomija

sreda17.avgust2011.

dnevnik

STIGLA SAMO JEDNA PONUDA ZA POSRNULU FIRMU

Mi o drag Ko sti} ku pu je apa tin sko bro do gra di li {te?

Na oglas o prodaji ste~ajnog otvarawu ponude, da saglasnost tih potencijalnih kupaca da kudu`nika, apatinskog brodograste~ajnom upravniku da potpipi brodogradili{te. Ovo pismo dili{ta, stigla je jedna pisme{e ugovor. od Petersa stiglo je pred otvana ponuda za wegovu kupovinu od – Sve do odluke Odbora poverawe ponude. To mo`e biti sig„MK-komerca„ iz Novog Sada, rilaca ostavqena je mogu}nost nal Odboru poverilaca da pokoji je uplatio depozit i ponuponu|a~u da pove}a ponu|enu cestoji jo{ neko ko je zainteresodio 150 miliona divan za brodogradilinara za brodogradi{te.

S obzirom na to da je ponu|ena cena li{te. „MK-komerc„ Sada ~lanovi Od„MK-komerca” ni`a od 50 odsto od je deo „MK-grupe„ bora poverilaca treprocewene vrednosti brodogradili{ta, koja je u vlasni{tvu ba da se konsultuju s biznismena Mi o dra poveriocima i, kako neophodno je da Odbor poverilaca ga Ko sti }a. se o~ekuje, do kraja da saglasnost ste~ajnom upravniku Komisija je konmeseca donesu odluku da potpi{e kupoprodajni ugovor statovala da je, s obo tome da li }e prizirom na to da je pohvatiti ponudu „MKnu|ena cena „MK-komerca„ ninu – rekao je ste~ajni upravnik komerca„ ili ne, ili }e u me|u`a od 50 odsto od procewene Pre drag Qu bo vi} nakon sastanvremenu „MK-komerc„ ponudivrednosti brodogradili{ta koka komisije koja je ju~e u podne ti vi{e novca za kupovinu broja iznosi 584.279.000 dinara, otvarala ponude. – Bitno je da se dogradili{ta. neophodno da Odbor poverilanapomene da smo dobili pismo o Ina~e, imovina preduze}a ca, koji je tako|e prisustvovao nameri jednog od ranije pozna- procewena je na 584.279.000 di-

nara a ukupna potra`ivawa poverilaca su gotovo duplo ve}a i iznose 1.185.000.000 dinara.

U maju je bila ogla{ena prodaja preduze}a javnim nadmetawem, me|utim, u predvi|enom

Tre }i na li zin ga u cr ve nom

„[vaj ca rac” u Sr bi ji po jeo 300 mi li o na evra

I banke s problemima – Mora}e da se na|e neko re{ewe za klijente koji su se zadu`ivali u {vajcarskoj valuti jer su zbog poreme}enog odnosa franka i evra u problemu i ti klijenti i wihove banke – rekao je Vladimir ^upi}.

On je istakao da je Hipo banka odobrila 4.700 kredita u {vajcarskim francima, uglavnom stambenih, {to je oko 29 odsto ukupnog iznosa kredita te banke datih gra|anima.

NBS-a, 110 milijardi dinara. Zna~i, gra|ani, ra~unaju}i u dinarima, moraju da vrate gotovo duplo vi{e nego kada su kredit uzimali.

U evrima, {to je mnogo realnije, ovih 56,16 milijardi dinara, to jest 1,2 milijarda franaka, vredelo je 2008. godine oko 730 miliona, a sada je to ne{to malo mawe od 1,1 milijarde. Kada se sve sabere i oduzme, jasno je da bankama gra|ani treba da vrata vi{e od 300 miliona vi{e evra nego {to su uzeli, i to samo zbog kursnih razlika.

Guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki} izjavio je da posto-

je razli~ite mogu}nosti za olak{avawe tereta gra|anima koji su uzeli kredite u {vajcarskim francima, koje se, pre svega, odnose na redizajnirawe plana otplate tih zajmova.

Iz svega {to je on izjavqivao prethodnih dana jasno je da na{a dr`ava nema ni nameru a ni para da pomogne, ali su zato banke svesne toga da je u igri veliki novac i da bi posledice mogle biti velike i za wih i za gra|ane.

Predsednik Izvr{nog odbora Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji Vla di mir ^u pi} izjavio je da o~ekuje da bankari za mesec-

PUTARI NEZADOVOQNI PLANOM REORGANIZACIJE

„NI BENS gru pa” bez bu du} no sti – Planovi reorganizacije preduze}a putne privrede, koje sada razra|uju konsultantske ku}e, nisu sprovodivi – izjavila je ju~e predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije So wa Vu ka no vi}.

Ona je rekla da se tim planovima ne re{ava su{tina problema s kojima su suo~ena doma}a putarska preduze}a, a to je da se hitno na|e re{ewe za daqe funkcionisawe prezadu`enih firmi iz tog sektora.

Samostalni sindikat putara Srbije je 12. avgusta zatra`io od banaka, koje su finansijski poverioci prezadu`nih putarskih preduze}a „NIBENS grupe„, da na|u re{ewe za restrukturirawe tih firmi.

– Zahtevamo da u roku od najdu`e 60 dana nadle`ni sud – Privredni sud u Beogradu – usvoji plan reorganizacije ovih

preduze}a da bi se ona sa~uvala – rekla je Sowa Vukanovi}, isti~u}i da putari ne}e odustati od zahteva da im se {to pre isplate zaostale zarade i novac za nastavak rada.

Samostalni sindikat putara Srbije i putari NIBENS-a tra`e da se utvrdi odgovornost nadle`nih organa i pojedinaca i da policija prestane da prati radnike prilikom protesta.

Vlasnik „NIBENS grupe„ Mi lo \u ra {ko vi}, koji je u maju uhap{en zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, prilikom zadu`ivawa kod AIK banke kao garanciju je unapred zalo`io novac koji „NIBENS grupa„ treba da dobija za odr`avawe puteva, ka`u u Samostalnom sindikatu putara Srbije.

Putarska preduze}a „NIBENS grupe„ duguju banakama oko 130 miliona evra.

Ina~e, zbog blokade ra~una du`e od tri godine lane je u brodogradili{tu pokrenut ste~ajni postupak, a sredinom septembra je progla{en bankrot.

J. P.

GRA\ANI TE[KO PLA]AJU DUGOVE NA RATE

POSLEDICE SKOKA [VAJCARSKOG FRANKA MNOGO TE@E NEGO [TO SE PRIZNAJE

[vajcarski franak je po~eo da pada, ali to nikako ne zna~i da }e du`nici u Srbiji ustati na noge jer su rate za zadu`ene i daqe prakti~no basnoslovne. Me|utim, brine ~iwenica da bi „{vajcarac” u Srbiji mogao ostaviti mnogo te`e posledice nego {to su i dr`ava i Narodna banka `elele da priznaju, a gubitak gra|ana zadu`enih u ovoj valuti mogao bi dosti}i ~ak fantasti~nih 300 miliona evra. Naime, tokoliko }e gra|ani Srbije vi{e para morati da vrate u odnosu na ono koliko su se zadu`ili. Naravno, ukoliko se franak relativno brzo ne vrati.

Ra~unica je jednostavna. U Srbiji, po podacima NBS-a, ima izme|u 25.000 i 30.000 kredita u {vajcarskim francima, a wihov iznos je sada oko 110 milijardi dinara, to jest 1,1 milijardu evra, ili 1,2 milijardu {vajcarskih franaka. Upore|uju}i sada{we kurseve i one od pre tri godine, jasno je da je dug gra|ana, ra~unaju}i u evrima, porastao ~ak vi{e od 300 miliona. Ako bi se ra~unali samo dinari, onda je situacija jo{ poraznije jer u na{oj valuti du`nici moraju da vrate gotovo duplo vi{e. A mi plate primamo u dinarima, a zarade nam ve} nekoliko godina stagniraju.

Franak je ju~e vredo 90,5 dinara, a evro 102. U avgustu 2008. godine {vajcarski franak je bio 46,8 dinara, dok je evro vredeo 76,2.

Dakle, po zvani~nom kursu, krediti od 1,2 milijarde {vajcarskih franaka, uzeti u Srbiji 2008, vredeli su oko 56,16 milijardi dinara, a sada, kao {to saop{ti{e iz

roku niko nije uplatio depozit od 116.855.800 dinara. Depozit je ostao isti i zainteresovani je ovu sumu trebalo da uplate do 12. avgusta, a to je u~inio samo „MK-komerc„.

dva postignu dogovor s Narodnom bankom Srbije o lak{oj otplati kredita u {vajcarskim francima.

– Banci se obratilo nekoliko desetina klijenata koji imaju probleme u otplati kredita u francima i poku{avamo da im pomognemo, u zavisnosti od slu~aja – rekao je ^upi}. – Odobravamo reprogram tih kredita i besplatno radimo konverziju iz franka u evro, ali mora da se na|e re{ewe na nivou celog bankarskog sektora da bi bilo olak{ano servisirawe obaveza obra~unatih u {vajcarskoj valuti.

Re{ewe, po wegovim re~ima, mo`e biti du`a otplata kredita koji je odobren u francima, ili smawewe kamate.

– U slu~aju da se produ`i rok otplate kredita u francima, centralna banka te plasmane ne treba da klasifikuje kao rizi~ne jer bi to pove}alo brankarsku rezervaciju na te pozajmice – naglasio je ^upi}.

On je ocenio da trenutno nije realno da NBS smawuje obaveznu rezervu banaka, pogotovo {to je neizvesno koliko bi to uticalo na pove}awe kreditne aktivnosti.

D. U.

15. 08. 2011.

1.319,11881

Dug po osnovu lizing ugovora u Srbiji na kraju jula bio je 87,2 milijari dinara, {to je 0,7 posto vi{e nego u junu, objavilo je Udru`ewe banaka Srbije.

Po podacima Kreditnog biroa objavqenim na sajtu Udru`ewa (www.ubsasb.com), broj lizing ugovora u julu izosio je 57.571, od ~ega se s otplatom kasnilo kod 20.882, odnosno 36 odsto.

Gra|ani su na kraju jula po lizing ugovorima dugovali 5,6 milijardi dinara, {to je 0,8 odsto mawe nego na kraju juna. Broj ugovora gra|ana koji kasne s otplatom du`e od 60 dana smawen je za 12,7 odsto, na 1.559.

Preduzetnici su na kraju jula po osnovu lizing ugovora dugovali 6,75 milijardi dinara, {to je 0,4 odsto mawe nego u junu. Broj ugovora koji s otplatom kasne du`e od petnaest dana je pove}an je 2,2 posto.

Po podacima Kreditnog biroa, preduze}a su na kraju jula po lizing ugovorima dugovala 74,8 milijarde dinara, {to je jedan posto vi{e nego na kraju juna, dok je broj ugovora koji kasne u otplati du`e od petnaest dana iznosio 16.676 i ostao je na nivou iz juna.

SUTRA NA MOSTU KOD BE[KE

Bez sa o bra }a ja dva pu ta dnev no Zbog radova na mostu preko Dunava kod Be{ke na autoputu Novi Sad – Beograd sutra }e saobra}aj biti obustavqan dva puta dnevno, saop{teno je iz JP „Putevi Srbije”. Most }e biti zatvoren od 9 do 10.30 i od 13 do 14.30 sati.

Apeluje se na voza~e da po{tuju saobra}ajnu signalizaciju, koriste alternativne pravce, prilagode brzinu kretawa uslovima na putu i povedu ra~una o radnicima na mostu. Preporu~uje se kori{}ewe petqe „Novi Sad„ ka Beogradu, „Be{ka„ ka Novom Sadu i puta Beograd – Ruma – Novi Sad. Kao alternativni pravac vi{e se ne mo`e koristiti, kao do sada, magistralni put M-22.2 Beograd – Novi Sad jer je po~ela popravka kolovoza i ta saobra}ajnica je zatvorena.

R. D.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Dunav Re, Beograd

20,00

22.032

110.160

Para}inka, Para}in

20,00

744

20.088

Privredna banka, Beograd Progres, Beograd Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

11,42

400

400

3,64

57

89.991

1,25 Promena %

2.188 Cena

568.912 Promet

BB Minakva, Novi Sad

-12,00

4.400

308.000

23. novembar, Tutin

-11,98

1.014

10.140

-8,33

1.650

24.750

Agroba~ka, Ba~ka Topola Dunav osigurawe, Beograd Lasta, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,54 -7,09 Promena %

1.202 262 Cena

101.000 54.982 Promet

Soja protein, Be~ej

-1,09

635

6.433.406

NIS, Novi Sad

-2,93

728

4.722.407

-12,00

4.400

308.000

BB Minakva, Novi Sad Ba~ka, @abaq

0,00

800

161.600

Vital, Vrbas

0,00

1.350

155.895

BELEX 15 (640,80 -1,89) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

-2,93

728

4.722.407

AIK banka, Ni{

-4,35

2.419

1.947.040

Komercijalna banka, Beograd

0,00

2.501

0,00

Imlek, Beograd

1,25

2.188

568.912

Energoprojekt holding, Beograd

-0,16

619

1.399.650

Soja protein, Be~ej

-1,09

635

6.433.406

Agrobanka, Beograd

-3,38

5.694

1.396.900

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,00

490

2.878.103

Jubmes banka, Beograd

-0,29

12.823

333.405

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,70

2.115

88.850

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.550

0,00

Tigar, Pirot

-2,81

691

35.225

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.140

34.240

Alfa plam, Vrawe

-0,10

8.002

288.072

Veterinarski zavod, Subotica

-5,04

396

17.836

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda17.avgust2011.

5

SVE VE ]A RU PA U RE PU BLI^ KOM BUYETU NE SLU TI NA DO BRO

Sr bi ja ne mi li ce tro {i ne za ra |e n nov ac VLA DA SR BI JE ]E PO [TO VA TI ZA KON

Ve }e pla te i pen zi je sti `u od ok to bra Pen zi je i pla te u jav nom sek to ru bi }e po ve }a ne u ok to bru, ka ko je za ko nom pro pi sa no, i za te svr he no vac u bu xe tu je obez be |en, sa op {ti la je ju ~e Vla da Sr bi je.

“Vla da Sr bi je }e, kao i do sa da, strikt no spro vo di ti svo je oba ve ze i u skla du s tim, za po sle ni ma i pen zi o ne ri ma pri ho di }e bi ti po ve }a ni u skla du sa {e sto me se~ nim ra stom ce na i po lo vi nom pro {lo go di {weg ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da”, na gla {a va srp ska vla da.

Vla da }e na sta vi ti ja ~a we fi nan sij ske di sci pli ne u obla sti jav nih pri ho da i {ted wu na svim ni vo i ma, uz pu no po {to va we za kon skih oba ve za utvr |e nih fi skal nom po li ti kom, na ve de no je u sa op {te wu Vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma.

Za ko nom o bu xet skom si ste mu dr `a va je pred vi de la da se ove go di ne pen zi je i pla te u jav nom sek to ru po ve }a ju tri pu ta, u ja nu a ru, apri lu i ok to bru. Rast je u ja nu a ru fik si ran na dva po sto, dok je u apri lu bio 5,5.

Za kon o bu xet skom si ste mu pred vi |a da pen zi je i pla te u jav nom sek to ru u ok to bru bu du po ve }a ne za in fla ci ju u pret hod nih {est me se ci i za po lo vi nu bru to dru {tve nog pro iz vo da iz 2010. go di ne. Ko li ko }e to po ve }a we bi ti za sa da je te {ko re }i jer je ta ko zva na me |u go di {wa in fla ci ja sa da oko 12 po sto, ali iz NBS-a na ja vqu ju da }e naj ve ro vat ni je ve} na je sen bi ti mo `da i jed no ci fre na. Ne ke pro ce ne ka `u da bi skok pla ta i pen zi ja mo gao bi ti sli ~an onom u apri lu.

De fi cit bu xe ta Sr bi je na kra ju ju la iz no sio je 87,8 mi li jar di di na ra, {to je 16,1 mi li jar di vi {e ne go na kra ju ju na, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja, a ovo si gur no ni je ni ma lo do bra vest i zna ~i da Sr bi ja ne mi li ce tro {i ne za ra |e ne nov ce. Naj vi {e bri ne ~i we ni ca da, ako Vla da na sta vi ova ko br zo da ko pa “ru pu“ u bu xe tu i da pra vi mi nus od 16 mi li jar di di na ra me se~ no, za na red nih pet me se ci na pra vi }e do dat ni de fi cit od go to vo 80 mi li jar di di na ra, a to zna ~i da }e uku pan mi nus do sti }i bli zu 170 mi li jar di di na ra, ili 1,7 mi li jar du evra, a to je mno go vi {e ne go {to se bi sme mo da do zvo li mo i to je pra vi put u pro past.

Za ko nom o bu xe tu za 2011. go di nu pred vi |e ni su pri ho di od 726,4 mi li jar di, ras ho di od 846,9 mi li jar di, {to zna ~i da bi de fi cit tre ba lo da bu de 120,5 mi li jar di di na ra. Mi smo za se dam me se ci ve} na pra vi li ve li ki ma wak te je ja sno da }e mo te {ko osta ti u za da tim okvi ri ma i ako znat no sma wi mo me se~ ne de fi ci te do kra ja go di ne. A mo ra mo ih sma wi ti jer je 16 mi li jar di di na ra me se~ no ogro man mi nus.

I gu ver ner NBS-a De jan [o {ki} sma tra da je “kqu~ no pi ta we da li mo `e mo obez be di ti po kri }e za no vac ko ji ne do sta je u bu xe tu za ovu go di nu“. On je na veo da su mo gu} no sti za na dok na |i va we maw ka pri ho da una pred po zna te – ili }e se i}i na sma we we po sto je }ih tro {ko va ili na rast pri ho da, ko ji mo `e bi ti

CR KVE U SR BI JI NE ZA DO VOQ NE RE STI TU CI JOM

Dr `a va ne }e u ban krot zbog cr kve ne imo vi ne Pred stav ni ci svih tra On je pod se tio na to da di ci o nal nih cr ka va i ver je do sa da svim cr kva ma i skih za jed ni ca u Sr bi ji sa ver skim za jed ni ca ma vra op {ti li su ju ~e da su ne za }e no sa mo oko 20 od sto do voq ni spro vo |e wem va imo vi ne, is ti ~u }i da je `e }eg Za ko na o vra }a wu vra }e na imo vi na ne rav no imo vi ne cr kva ma i ver mer no ras po re |e na. skim za jed ni ca ma i tra `e Iri nej je re kao da cr kve da se u po stup ku re sti tu ci i ver ske za jed ni ce ni su za je po {tu je prin cip sup sti do voq ne iz ja va ma pot pred tu ci je. Oni su, na kon fe sed ni ka Vla de Sr bi je Bo ren ci ji za no vi na re u Sa `i da ra \e li }a da “Sr bi ja ve zu je vrej skih op {ti na u eko nom ski ne mo `e da iz Be o gra du, na ve li da je dr `i pra vu re sti tu ci ju jer osnov ni pro blem kod vra }e ban kro ti ra ti”. On je }a wa cr kve ne imo vi ne na ka zao da “ne de li sva mi me ra Vla de Sr bi je da uki Ne prav da pre ma Je vre ji ma {qe wa“ s iz ve sti o cem ne za kon sku mo gu} nost vra Evrop skog par la men ta Pred sed nik Sa ve za je vrej skih op {ti na Alek }a wa imo vi ne u vi du dru ge Jel kom Ka ci nom, ali da se san dar Ne }ak pod se tio je na to da je na cr tom za od go va ra ju }e imo vi ne, od u pot pu no sti sla `e s we ko na pred vi |e no vra }a we imo vi ne oni ma ko ji su no sno prin cip sup sti tu ci go vim sta vom po pi ta wu bi li vla sni ci 1945. go di ne. je, slo `i li su se pred stav re sti tu ci je.

– Ka ko je Je vre ji ma imo vi na od u ze ta 1941, to ni ci ver skih za jed ni ca.

– Mi ~e ka mo da se Sr bi zna ~i da }e za ko nom imo vi na bi ti vra }e na oni ma Epi skop ba~ ki Iri nej ja pro bu di i da pre sta ne da ko ji su je od Je vre ja od u ze li – upo zo ra va Ne }ak. re kao je da mo gu} nost sup ra di na svo ju {te tu – ci ti sti tu ci je po sto ji u va `e rao je Iri nej Ka ci na. }em za ko nu, ali da do sa da Pred sed nik Sa ve za je ni je pri me we na, i do dao da ima na ja va da }e bi ti is - vrej skih op {ti na Alek san dar Ne }ak ka zao je da Sr kqu ~e na iz za ko na. bi ja ni je ta ko si ro ma {na da gra |a ni ma i ver skim za – To po ka zu je o~i gled nu na me ru da se iz beg ne oba ve jed ni ca ma ne mo `e da vra ti od u ze tu imo vi nu, i pre ci za spro vo |e wa re sti tu ci je, ka ko za cr kve, ta ko i za zi rao da od u ze ta imo vi na ~i ni pet od sto ukup ne imo sve gra |a ne – sma tra epi skop Iri nej. vi ne dr `a ve.

U Ni {u ~e ka ju kri zu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,0411

102,0828

104,4307

99,7349

Australija

dolar

1

72,6885

74,1719

75,8779

72,4659

Kanada

dolar

1

70,7705

72,2148

73,8757

70,5539

Danska

kruna

1

13,4269

13,7009

14,0160

13,3858

Norve{ka

kruna

1

12,7442

13,0043

13,3034

12,7052

[vedska

kruna

1

10,8323

11,0534

11,3076

10,7992

[vajcarska

franak

1

88,7047

90,5150

92,5968

88,4332

V. Britanija

funta

1

115,4846

115,8321

118,4962

113,1680

SAD

dolar

1

69,3911

70,8072

72,4358

69,1786

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 8. 2011. godine

Ge ne ral ni se kre tar Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re u Ni {u Dra gan Pa u no vi} re kao je ju ~e da se s ~la ni ca ma te ko mo re in ten ziv no ra di na me ra ma da se sprem no do ~e ka no vi ta las eko nom ske kri ze.

– Iz ve sno je da }e nas no vi ta las kri ze za pqu snu ti, ne iz ve sno je u ko joj me ri, a mi u RPK Ni{ na sto ji mo da pri vred ni ci ma iz ovog de la Sr bi je omo gu }i mo kon tak te u okru `e wu da bi smo za dr `a li po sto je }a tr `i {ta i pla si ra li svo je pro iz vo de na no va – re kao je Pa u no vi} za Ta njug.

On je ka zao da je RPK Ni{ or ga ni zo vao od la zak pri vred ni ka na ne ko li ko saj mo va u okru `e wu i da }e ti me bi ti obi hva }e no sto ti nak pred u zet ni ka.

Ako Vlada nastavi ovako brzo da kopa rupu u buyetu i da pravi minus od 16 milijardi dinara mese~no, za narednih pet meseci napravi}e dodatni deficit od gotovo 80 milijardi dinara, a to zna~i da }e ukupan minus dosti}i blizu 170 milijardi dinara, ili 1,7 milijardu evra ve zan za ve }i ste pen na pla te po re za, sma wi va we “si ve eko no mi je” u si ste mu, ili za even tu al no re struk tu ri ra we na ~i na fi nan si ra wa dr `a ve u smi slu ko rek ci je ne kih po re za.

Da tro {i ma da le ko vi {e ne go {to za ra |u je mo po ka zu ju po da ci da su pri ho di bu xe ta na kra ju ju la bi li 386,97 mi li jar di di na ra, a ras ho di 474,8 mi li jar de.

Po re ski pri ho di u ju lu su iz no si li 56,3 mi li jar di di na ra, {to je oko pet mi li jar di vi {e ne go u ju nu. Naj ve }i pri ho di bi li su po osno vu na pla te po re za na do da tu vred nost (PDV) – 32,17 mi li jar de di na ra, {to je 7,28 mi li jar di

vi {e ne go pret hod nog me se ca.

Pri ho di po osno vu po re za na do bit pred u ze }a bi li su 2,45 mi li jar de di na ra, ne znat no ma wi ne go u ju nu, dok je pri hod od na pla te ak ci za u ju lu bio 10,96 mi li jar di, {to je 1,7 mi li jar da ma we ne go u ju nu. U ju lu su pri ho di od ca ri na bi li 2,99 mi li jar de di na ra i oko 150 mi li o na su ma wi ne go pret hod nog me se ca. Ne po re ski pri ho di su bi li pri bli `ni kao i u ju nu i iz no si li su 2,67 mi li jar de di na ra. Pri ho di od po re za na do ho dak gra |a na bi li su 6,94 mi li jar di di na ra, {to je oko 500 mi li o na di na ra ma we ne go u ju nu.

Naj ve }i ras ho di bu xe ta u ju nu su bi li za is pla te or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa – 23,69 mi li jar de di na ra, {to je 400 mi li o na ma we ne go u ju nu. Ras ho di za pla te ko ri sni ka bu xe ta su bi li 17,49 mi li jar di di na ra, {to je pri bli `no kao i ju nu, dok su sub ven ci je po ve }a ne za oko pet mi li jar di di na ra, na 8,9 mi li jar di. Ka pi tal ni iz da ci bu xe ta u ju lu su bi li 2,29 mi li jar de di na ra, {to je oko 800 mi li o na vi {e ne go u pret hod nom me se cu. Ras ho di za na bav ku fi nan sij ske imo vi ne, ko ji su u ju nu bi li 3,57 mi li jar de di na ra, u ju lu su sma we ni na 2,44 mi li jar de.

Da }e de fi cit bi ti te {ko odr `a ti u pla ni ra nih 120 mi li jar di di na ra na go di {wem ni vou po tvr dio je i eko no mi sta Mi ro slav Za drav ko vi} ko ji ka `e da je to prak ti~ no ne mo gu }e jer bi me se~ ne mi nu se sa 16 mi li jar di di na ra tre ba lo skre sa ti na {est mi li jar di do kra ja go di ne, to jest u pre o sta lih pet me se ci.

Pre ko ra ~e we pla ni ra nog bu xet skog de fi ci ta zna ~i i no vi re ba lans dr `av ne ka se i no vi jav ni dug.

Da si tu a ci ja ne slu ti na do bro po ka zu ju i naj no vi ji po da ci ba{ o jav nom du gu, ko ji je u ju lu, u po re| wu s ju nom, po ras tao za 270 mi li o na evra, do sti gav {i oko 13,56 mi li jar di evra, {to je 41,3 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da.

Jav ni dug Sr bi je je na kra ju pro {le go di ne bio 12,16 mi li jar di evra te je ja sno da ula zi ma u opa snu zo nu jer jav ni dug ni ka ko ne bi smeo pre }i 45 od sto BDP-a.

E. Dn.

SR BI JA PRED NO VIM ARAN @MA NOM S ME \U NA ROD NIM MO NE TAR NIM FON DOM

Sa mo MMF mo `e ob u zdati Vla du Mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da su tra sti `e u Sr bi ju, a za kqu ~i va we aran `ma na s MMF-om ima lo bi iz u ze tan zna ~aj za na {u dr `a vu u tre nut ku glo bal ne eko nom ske ne sta bil no sti, ima ju }i u vi du i da pred sto ji pred iz bor na go di na, jer bi pred sta vqao ga rant odr `i ve eko nom ske po li ti ke i sta bil no sti, po seb no u o~i ma po ten ci jal nih stra nih in ve sti to ra, oce ni li su ju ~e eko no mi sti.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Ni ko la Fa bris pod se tio je na to da aran `man “iz pre do stro `no sti“, o ~i jem za kqu ~e wu }e se vo di ti raz go vo ri, ima svo ju fi nan sij sku di men zi ju, ali se no vac ko ri sti sa mo u slu ~a ju da se po ja ve ne ke ne pla ni ra ne po te {ko }e.

– Mi slim da je za Sr bi ju u ovom tre nut ku do bro da sklo pi taj aran `man za to {to ula zi mo u pred iz bor nu go di nu, a iz na {eg is ku stva, pred iz bor ne go di -

jal nih stra nih in ve sti to ra jer MMF “na ne ki na ~in ga ran tu je vo |e we eko nom ske po li ti ke u pra vom sme ru i ne ke sta bil no sti”.

– Tre }i vr lo va `an raz log, ako bi do {lo do po gor {a wa kri ze na svet skom ni vou i ta kri za uti ca la na po gor {a we eko nom skih pa ra me ta ra Sr bi je, Sr bi ja bi mal te ne auto mat ski mo gla od mah po vu }i kre dit na sred stva od MMF-a pod vr lo po voq nim uslo vi ma – uka zao je Fa bris.

On je na po me nuo da }e to kom pred sto je }ih raz go vo ra s MMF-om sa svim si gur no bi ti re ~i o bu xet skoj po li ti ci, da }e ta me |u na rod na fi nan sij ska in sti tu ci ja in si sti ra ti na fi skal -

Ne ma ul ti ma tu ma Pro fe sor na Eko nom skom fa kul te tu Qu bo drag Sa vi} iz ja vio je da je MMF do bro do {ao u Sr bi ju jer je on, u pred iz bor noj go di ni, ga rant da }e se po {to va ti fi skal na di sci pli na i da ne }e bi ti tro {e wa pre ko mer nog nov ca kao {to je to bi lo u pret hod nim iz bor nim kam pa wa ma.

On je uka zao na to da je, osim “ze le nog sig na la” in ve sti to ri ma da ula `u u na {u ze mqu, do la zak MMF-a do bar i za gra |a ne Sr bi je, ako se po sma tra ju du go ro~ ne per spek ti ve ze mqe.

– Spa dam u gru pu eko no mi sta ko ja sma tra da MMF i we go ve me re ni su da le efek te svu da gde su bi le pri me wi va ne, ali Sr bi ja je da nas u ta kvoj po zi ci ji da je, i po red to ga, MMF ipak do bro do {ao jer on in si sti ra na ne kim stva ri ma ko je su u ovom tre nut ku ne iz be `ne i ko je se mo ra ju po pra vi ti – re kao je Sa vi}.

On ne o~e ku je da }e MMF po sta vqa ti bi lo ka kve no ve zah te ve, ve} da }e sa mo in si sti ra ti na spro vo |e wu svo jih ra ni jih pred lo ga i su ge sti ja. ne su ~e sto zna ~i le pre ve li ku jav nu po tro {wu i neo d go vor no tro {e we nov ca – is ta kao je Fa bris.

Po we go vim re ~i ma, aran `man bi Sr bi ju sta vio u po zi ti van kon tekst u o~i ma po ten ci -

noj od go vor no sti, na sma we wu ras ho da i bro ja za po sle nih u jav nom sek to ru, kao i na to me da se u na red nom pe ri o du vo di odr `i va eko nom ska po li ti ka, – Ta ko |e, MMF }e pra ti ti ka kvo je is pu we we za da ta ka i

ci qe va ko ji su bi li do go vo re ni u pret hod nom aran `ma nu, a ko ji do sa da jo{ ni su spro ve de ni, a ve ro vat no }e bi ti re ~i i o od re |e nim struk tur nim re for ma ma, o kre ta wu in fla ci je i sli~ no – na veo je Fa bris.

Sa rad nik Eko nom skog in sti tu ta Ivan Ni ko li} oce nio je da bi za Sr bi ju bi lo do bro da u ovom tre nut ku sklo pi aran `man

s MMF-om, u ka kvom god ob li ku on bio – “da li u ob li ku ne ke ~vr {}e ve ze ili sa mo ’iz pre do stro `no sti’, bu du }i da su ne iz ve sno sti u po gle du raz vo ja ili pro du bqi va wa tre nut ne ne sta bil no sti u glo bal noj eko no mi ji i okru `e wu za i sta ve li ke”.

– U tom po gle du Sr bi ji bi ne ki vid sa rad we s MMF-om, kao ga rant sta bil no sti srp ske eko no mi je stra nim in ve sti to ri ma pre sve ga, a i do ma }im, sva ka ko do bro do {ao – is ta kao je Ni ko li}.

Pod se tiv {i na to da je pred Sr bi jom pred iz bor na go di na, “vi {e se tro {i ne go {to su mo gu} no sti, {to po ka zu je i iz vr {e we bu xe ta, za i sta se de fi cit pro du bqu je”, on je oce nio da }e Vla da bi ti pred ve li kim is ku {e wi ma da na pra vi ta kav aran `man.

– Ima ju }i u vi du ove dru ge okol no sti i ceo am bi jent u ko jem smo, aran `man je sva ka ko do bro do {ao – na gla sio je Ni ko li}.

6

poqoprivreda

sreda17.avgust2011.

dnevnik

ALTERNATIVNE POQOPRIVREDNE KULTURE ISPLATIVIJE OD P[ENICE, KUKURUZA...

EBRD KREDITIRA

Zajmovi za skladi{tewe Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD) sa op {ti la je ju ~e da }e obez be di ti do de set mi li o na evra Er ste ban ci u Sr bi ji za pro gram kre di ti ra wa po qo pri vre de na osno vu jav nih skla di {ni ca.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu EBRD-a, taj no vac na me wen je po de li ri zi ka s Er ste ban kom ko ja }e odo bra va ti kre di te srp skoj po qo pri vre di ko ri ste }i kao obez be |e we jav ne skla di {ni ce, od no sno po tvr de o uskla di {te noj ro bi.

Sred stva za Er ste ban ku, is ti ~e se, bi }e obez be |e na kroz pro gram EBRD-a ~i ji je ciq po boq {a we fi nan si ra wa po qo pri vre de u Sr bi ji i pro mo vi sa we ko ri {}e wa ja vih skla di {ni ca kao kre dit nog obez be |e wa. Kroz taj pro gram EBRD }e obez be di ti 70 mi li o na evra za po de lu ri zi ka kre di ti ra wa s ban ka ma u Sr bi ji, na vo di se u sa op {te wu. Od 2010. go di ne EBRD je odo brio po 20 mi li o na evra za So si je te `e ne ral i Kre di agri kol ban ku, kao i de set mi li o na evra za ban ku In te za u Sr bi ji.

Pred sed nik Iz vr {nog odo bra Er ste ban ke u Sr bi ji Slavko Cari} ka zao je da sa rad wa s EBRD-om omo gu }a va Er ste ban ci da pro {i ri po dr {ku po qo pri vre di u Sr bi ji.

Sala{are i sitne paore spasavaju sirak, amarantus...

Osnov na ka rak te ri sti ka al ter na tiv nih biq nih vr sta je da se ga je na re la tiv no ma lim po vr {i na ma i za po qo pri vred na ga zdin stva su al ter na ti va osnov nim kon ven ci o nal nim ra tar skim kul tu ra ma po put ku ku ru za, p{e ni ce, sun co kre ta i {e }er ne re pe, rad no su in ten ziv ne ali su i te ka ko bit ne jer uglav nom ima ju si gur no tr `i {te i pro iz vo |a ~i ma do no se ve }i pri hod.

Na ovo je uka zao pro fe sor dr Jano{ Berewi s In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du, ukqu ~u ju }i se u pro je kat pre ko gra ni~ ne sa rad we mo de la odr `i vog ga zdo va wa na sa la {i ma u po gra ni~ nom re gi o nu Sr bi je i Ma |ar ske.

– U ve }i ni slu ~a je va pro iz vod wa al ter na tiv nog bi qa se ugo va ra, kao, re ci mo, kod du va na, sir ka me tla {a i dru g e, a s dru ge stra ne, pro fit po jdi ni ci povr {i ne je znat no ve }i ne go kod ga je wa kon ven ci o nal nih biq nih vr sta – na gla {a va Be re wi. – Pro iz vo |a ~i du va na re dov no ostva ru ju i do 15 pu ta ve }i pro fit po je di ni ci po vr {i ne u od no su na p{e ni cu.

Isti na, kod p{e ni ce do voq no je de set mi nu ta tru da za pro iz vod wu jed ne to ne zr na, a kod al ter na tiv nog bi qa kao {to je si rak me tla{ i du van po treb no je mno go vi {e rad ne sna ge. Kod du va na na jed nom hek ta ru se na la zi 20.000 bi qa ka, sa sva ke tre ba po seb no uz bra ti sva ki list, i to ne jed nom ve} {est pu ta u raz ma ku od de se tak da na.

Kod du va na ti pa „ber lej” po treb no ga je i su {i ti na pri ro dan na ~in,

KOMASACIJA U VRBASU

Zavo|ewe reda me|u wivama u ataru U na red nom pe ri o du nad le `ne u op {ti ni Vr bas o~e ku je ve li ki po sao ko ma sa ci je ka ta star skih op {ti na Ku cu ra, Sa vi no Se lo i Ko san ~i}. Ko ma sa ci ja pod ra zu me va ukrup wa va we po qo pri vred nih par ce la i pre ra spo de lu vla sni {tva nad wi ma, pla ni ra we po qo pri vred ne pro iz vod we, pro jek to va we, iz grad wu i re sta u ra ci ju poq skih pu te va, iri ga ci o nih si ste ma i {um skih po ja se va, kao i spro vo |e we me ra za {ti te vo da, ze mqi {ta, {u ma, flo re i fa u ne.

Po re ~i ma na ~el ni ka Op {tin ske upra ve Vr bas Midoraga [o{ki}a, u ove tri ka ta star ske op {ti ne po sto ji ve li ki pro blem zbog ne us kla |e ne si tu ac i je u kwi ga ma i na te re nu.

– Uo~i li smo da fak ti~ ko sta we ne od go va ra sta wu u ka ta star skim kwi ga ma, po seb no ot ka ko se

kwi ga i wi ho vo uskla |i va we sa stvar nim sta wem.

Pro gra me ko ma sa ci je iz ra dio je Gra |e vin ski fa kul tet iz Be o- gra da i usvo ji la ga je Skup {ti na op {ti ne Vr bas. Vi {e od po lo vi ne pa ra po treb nih za ovaj po sao bi }e obez be |e no iz re pu bli~ kog i po kra jin skog bu xe ta, dok }e osta tak obez be di ti lo kal na sa mo u pra va iz nov ca ko ji do bi ja od iz da va wa dr `av nog ze mqi {ta u za kup.

– Ko ma sa ci ja obi~ no tra je tri go di ne. Ima mo sa zna wa, {to }e se ka da za vr {i mo jed nu ko ma sa ci ju i po ka za ti, da su mno ge par ce le u po se du li ca ko ji ma ne pri pa da ju, ali do zva ni~ nih po da ta ka ne mo `e mo do }i bez ovog po stup ka. Ta ko |e, ne zna mo {ta se do go di lo sa ze mqom li ca ko ja su umr la a ni su ima la prav nih na sled ni ka ili onih ko ji su na pu -

Po po da ci ma iz Slu `be ka ta stra, sa mo na Ko san ~i }u 70 od sto ze mqi {ta se vo di kao pa {wa ci, a fak ti~ ko sta we je da je 98 od sto po vr {i ne ob ra di vo po qo pri vred no ze mqi {te u{lo u pro gram ure |e wa i ko ri {}e wa dr `av nog po qo pri vred nog ze mqi {ta – ob ja snio je [o {ki}. – ^i we ni ca je da se ra di o kar ta ma iz pe ri o da Ma ri je Te re zi je po ko ji ma po sto je atar ski pu te vi, ka na li za dre na `u, a na te re nu je sve to pre o ra no. Po po da ci ma iz Slu `be ka ta stra, sa mo na Ko san ~i }u 70 od sto ze mqi {ta se vo di kao pa {wa ci, a fak ti~ ko sta we je da je 98 od sto po vr {i ne ob ra di vo po qo pri vred no ze mqi {te i on da je ja sno ko li ko nam je po treb na ko ma sa ci ja, sre |i va we

sti li svo ja me sta, i to su de lo vi pro ble ma ko ji se mo ra ju re {a va ti. O~e ku je mo da }e na kon po stup ka u sve tri ka ta star ske op {ti ne dr `a vi pri pa sti zna ~aj ne ob ra di ve po vr {i ne od ko jih }e lo kal na sa mo u pra va u bu du} no sti ima ti ko ri sti – ka zao je [o {ki}.

Po na ja va ma nad le `nih, ko ma sa ci ja }e pr vo po ~e ti da se ra di u Ko san ~i }u, gde je naj vi {e ze mqe u dr `av nom vla sni {tvu, a naj ma we sit nih pri vat nih par ce la.

M. Kekovi}

dok je kod „vir xi ni je” ne {to lak {e jer se su {i ve {ta~ ki. Me |u tim, Be re wi sma tra da se al ter na tiv ne biq ne vr ste u pot pu no sti ukla pa ju u odr `i vi mo del po qo pri vre de, ne sa mo na sa la {i ma ne go i u osta lim po qo pri vred nim ga zdin stvi ma, na ro ~i to ma wi ma ko ja ne ras po la `u ve li kim po vr {i na ma i ne ma ju spe ci jal nu me ha ni za ci ju, ali jo{ uvek ima ju do voq no rad ne sna ge.

– Na la zi mo se u vre me nu ka da je ne za po sle nost ve o ma iz ra `e na pa je pri li ka da se u po qo pri vre di qu di za po sle, ne bi lo ka ko, ne go na ve o ma pro fi ta bi lan na ~in, pro iz vod wom al ter na tiv nog bi qa. To je u ne ku ru ku hit, ne sa mo kod nas ne go i u dru gim evrop skim ze mqa ma. Ka da upo re di mo eko nom sku si tu a ci ju i ni vo stan dar da `i vo ta u Fran cu skoj, Ne ma~ koj i dru gim naj ra zvi je ni jim evrop skim ze mqa ma s na {om si tu a ci jom, ni je te {ko shva ti ti da Nem ci, Ita li ja ni i Fran cu zi vi {e ni ka da ne }e

tri {te Za pad ne Evro pe – pre do ~a va Be re wi.

Na sa la {u Arpada Ro`e u ata ru Gor weg Bre ga, kod Sen te, gde se do ma }in ba vi pro iz vod wom al ter na tiv nog bi qa, za sno va ne su ogled ne

Ve li ke su mo gu} no sti ko ri {}e wa pro iz vo da al ter na tiv nog bi qa, kao {to su la ne no uqe, sa mle ve no se me ko no pqe ili pti ~i ja hra na -sve tlo se me, pro so, mu har uz ga ja ti si rak me tla{, ali {to je ne ka ze mqa ure |e ni ja i ~i sti ja, vi {e se ko ri ste upra vo eko lo {ke me tle od sir ka me tla {a. To je kom pa ra tiv na pred nost za nas u pro iz vod wi sir ka i pra vqe wu me tli ko je se 95 od sto iz vo ze, upra vo na

par ce le jer je je dan od ci qe va IPA-pro gra ma ko ji Udru `e we ba {to va na Sen te spro vo di s part ne ri ma iz Se ge di na, upra vo po pu la ri za ci ja naj no vi jih sa zna wa iz obla sti ra tar ske pro iz vod we.

Ogled na po qa su za se ja na sor ta ma

In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo iz No vog Sa da pa su na „Da nu sa la {a” ov da {wim pro iz vo |a ~i ma i go sti ma iz Ma |ar ske pri ka za ne biq ke ko je su go to vo za bo ra vqe ne i sa da se vra }a ju na po qa kao {to su ko no pqa i lan, ili du van i si rak me tla{ pri sut ni u plo do re du, ali i ka ko se pro iz vo de ne ke no ve al ter na tiv ne biq ke po put ama ran tu sa.

– Ve li ke su mo gu} no sti ko ri {}e wa pro iz vo da al ter na tiv nog bi qa kao {to je la ne no uqe, sa mle ve no se me ko no pqe ili ~i ta va se ri ja al ter na tiv nog bi qa ko je se ko ri sti kao pti ~i ja hra na, kao {to su sve tlo se me, pro so, mu har i dru ge. Svi su ima li pri li ke da vi de ko je su to spe ci fi~ no sti ga je wa du va na, jer se na la zi mo u jed nom od

pro iz vod nih cen ta ra u Voj vo di ni, u tro u glu Ba~ ke To po le, Sen te i Ka wi `e, ko ji i te ka ko ima ve li ku per spek ti vu zbog pri su stva kom pa ni je „Ja pan to ba ko in ter ne {e nel” u Sen ti. Kod pro iz vod we du va na evi dent no je i pri su stvo stru~ wa ka in struk to ra na te re nu jer prak ti~ no ne pro |e ne de qu da na da in struk tor ne do |e na sva ku par ce lu i s pro iz vo |a ~i ma raz mo tri even tu al ne pro ble me. Ga je we al ter na tiv nih biq nih vr sta je na ro ~i to ka rak te ri sti~ no za ma la ga zdin stva, ima ju rad ne sna ge i na ma lim po se di ma tre ba da obez be de pro fit ko ji je do vo qan za nor ma lan `i vot po ro di ce, pa je upra vo ta kva pro iz vod wa re {e we za wih – is ti ~e Be re wi.

M. Mitrovi}

UO^I @ETVE UQARICA U SOMBORSKOM ATARU

Jo{ se igraju igre oko cene soje i suncokreta Po q o p ri vred n i pro i z vo |a ~i u som bor skom ata ru, ko ji ras po la `e s oko 100.000 hek ta ra ob ra di vih po vr {i na, do ~e ku ju `e tvu so je i sun co kre ta u pot pu noj ne iz ve sno sti, ma kar ka da je u pi ta wu ot kup ovo go di {weg ro da. Na kon de ce ni ja, do du {e si gur nog, ot ku pa od ov da {we fa bri ke uqa i mar ga ri na „Sun ce”, ali i ~i we ni ce da je ce nu go to vo po pra vi lu dik ti ra lo ne tr `i {te, ve} vi {e ili ma we otvo re ni i do go vo rom uqa ra stvo re ni mo no p ol, som b or s ki po q o pri vred ni ci u pot pu no sti ras p o l a ` u ovo g o di {wim ro dom, ko ji }e, tvr de, pro da ti ono me ko naj bo qe za we ga pla ti.

– Ni sun co kret ni so ja jo{ uvek ne ma ju de fi ni tiv nu ce nu, ali moj uti sak je da }e ona ove, kao i pret hod ne go di ne, bi ti re zul tat is kqu ~i vo tr `i {nih uslo va – ka `e, di rek tor u ZZ „Ra van grad„ Aleksandar Bo{wak.

– Uqa re jo{ uvek ni su ob ja vi le ce ne, {to je za nas pro iz vo |a ~e, ma kar je mo je mi {qe we, u ne ku ru ku do bro, jer zna ~i da ni s u po s ti g li mo n o p o l i sti~ ki do go vor ko ji bi nas do veo u si tu a ci ju da nam je sve jed no ko me pro da je mo si ro vi nu – ka ` e Bo {wak, ~i j a ce n ov n a pred vi | a w a gra vi ti r a j u ka onim pro {lo go di {wim.

Uko li ko se we go ve prog no ze po ka `u kao ta~ ne, za ki lo gram sun co kre ta uqa re bi pla }a le oko 40 di na ra, dok bi so ja bi la pro da va na za 30.

Sli~ nog mi {qe wa i is ku stva je i je dan od naj bo qih ve }ih po qo pri vred ni ka mla |e ge ne ra ci je u Sta pa ru, se lu som bor skog ata ra po zna tog po {am pi o ni ma u ra tar stvu, Nenad Radin Klopka, ko ji ove go di ne o~e ku je rod sun co kre ta s de set hek ta ra, dok je so ju za se jao na hek tar ma we.

– Ma wi deo smo ugo vor no, zbog se me na, ve za li za „Vik to ri ja gru pu”, ~i sto si gur no sti ra di, ali u prin ci pu ~e ka mo

}e pri no si so je bi ti ne {to ma wi ne go oni re kord ni pro {lo go di {wi, ali se za to od sun co kre ta o~e ku ju iz u zet no do bar

Kup ci iz Hrvat ske i Re pu bli ke Srp ske Ka ko je pret hod no raz bi jen do ma }i pre ra |i va~ ki mo no pol, re klo bi se sti dqi vo, po ~e le su da se po ja vqu ju i uqa re iz ze ma qa u okru `e wu. Ko li ~i ne ko je su, na pri mer uqa re iz Bo sne i Her ce go vi ne (ta~ ni je, Re pu bli ke Srp ske) i Hr vat ske pre u ze le pro {le go di ne pre su na ni vou sim bo li ke, ali go vo re o tren du, od no sno o to me da ne do dir qi vih uqa ra, pa ni Pe co ni je vog „Sun ca” i „Vi ta la”, vi {e ne ma. Ovu po ja vu ne po sred ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i re dov no do vo de u ve zu sa sli~ nom si tu a ci jom u ve zi s ot ku pom {e }er ne re pe, po {to ve} ne ko li ko go di na ot ku pqi va ~i iz Hr vat ske no se {wur ka da je u pi ta wu slat ki ko ren „ma de in Voj vo di na”.

naj bo qu ot kup nu ce nu, ko ja }e se naj ve r o vat n i j e kre ta ti u pro {lo go di {wem op se gu – ka `e Ra din, ko ji vla sti tim is ku stvom sve do ~i i o ~i we ni ci da

rod. – Isti ne ra di, ozbiq ni ji do go vor kod ugo va ra wa pro iz vod we, ali bez ga ran to va ne ce ne, na ovim na {im pro sto ri ma nu di l i su sa mo ozbiq n i j i

„igra ~i” kao „Vik to ri ja” i MK, dok „Sun ce”, „Vi tal” i „Di ja mant”, ko ji su pret hod nih go di na do mi ni ra li na tr `i {tu si ro vi na, iz gle da ~e ka ju `e tvu da bi „u{li u igru„.

Na pro s to r u ko j i se pre de fi ni sao kao si ro vin sko pod ru~ je som bor ske uqa re „Sun ce”, odav no su se po ja vi li i dru gi ot ku pqi va ~i, pa su ret ki oni se qa ci u Som bo ru i oko li ni ko ji se kroz na tu ral ne aran `ma ne ve zu ju za bi lo ko ju uqa ru, pa ti me i som bor sku. Re klo bi se, i pa o ri su se na u ~i li pa me ti, pa ne do zvo qa va ju da im pre ra |i va ~i za rad naf te, se me na i pe sti ci da „kro je ka pu” po vla s ti tom, po k a z a l o se ~e sto ze le na {kom, na ho |e wu.

Is k u s tva pret h od n ih go d i n a su po k a z a l a da naj ve }i „si ro vin ski za hvat” na pod ru~ ju za pad ne Ba~ ke ostva ru je „Vik to ri ja gru pa”, kao je dan od naj so lid ni jih pla ti {a. Se qa ci, po go to vo oni sve broj ni ji ve }i pro iz vo |a ~i ko ji, za hva qu ju }i pro iz ve de nim ko li ~i n a m a po s ti ` u do g o v o r e za pre go va ra~ kim sto lom i ni su u si t a c i j i da im pre r a | i v a ~ i „ude qu ju mi lost”, is ti ~u da je s tim ot ku pqi va ~em ve o ma te {ko pre go va ra ti, ali da se do go vo re no is po {tu je do po sled weg slo va (po go to vo u di na mi ci pla }a wa), {to „Vik to ri ja gru pu”, za raz li ku od Ran ko vi }e ve im pe ri je, svr sta va u red naj po `eq ni jih part ne ra. Si tu a ci ja u ve zi sa so jom je jo{ i bo qa, po {to su sve broj ni ji ma li, ~ak i se o ski, pre ra |i va~ ki po go ni, ko ji svoj op sta nak ne mi nov no mo ra ju da ve zu ju za one ko ji ih snab de va ju si ro vi nom, a ko je se mo `e pre va ri ti sa mo tri pu ta. Pr vi, po sled wi i ni kad vi {e.

M. Miqenovi}

Svi ra „^a Lim ber ger” Po zna ti rom ski or ke star iz Bu dim pe {te “^a Lim ber ger” na stu pa ve ~e ras u 21 ~as u vr tu Sred wo {kol skog do ma, Ni ko la jev ska 1. Ce na ula zni ce je 500 di na ra i mo `e se ku pi ti u Mu zi~ koj omla di ni No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 2, od 8 do 14 ~a so va, kao i dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta u Sred wo {kol skom do mu. U slu ~a ju lo {eg vre me na pro gram }e se odr `a ti u Si na go gi, s po ~et kom u 21 ~as.

D. J.

NO VO SAD SKO DE^ JE LE TO

„Pri ~a o me di Te di ju” bi }e pred sta vqe na da nas za ma li {a ne od 6 do 14 go di na, u okvi ru No vo sad skog de ~i jeg le ta, u Mu ze ju gra da, Tvr |a va 4. De ca }e ima ti pri li ku da ~u ju pri ~u mu zej skom pred me tu ,me di Te di ju, ka ko je do speo u Mu zej, a upo zna }e se i s mu zej skom de lat no {}u – kon zer va ci jom i re sta u ra ci jom, ~u va wem i iz la ga wem pred me ta. Pri ja ve za oda zak u Mu zej oba vqa ju se pu tem bro ja 069 705 260. Ta ko |e, po vo dom ove ma ni fe sta ci je, Ka pu e ra aka de mi ja or ga -

sreda17.avgust2011.

Tret ma ni iz va zdu ha i ze mqe pro tiv od ra slih ko ma ra ca ra di }e se u pe tak, 19. av gu sta i su tra dan, po ce lom No vom Sa du i u op {ti ni Srem ski Kar lov ci. Ta~ no vre me tret ma na za vi si od vre men skih uslo va. Ra di }e se pre pa ra tom „Icon„ ko ji je {te tan za p~e le te se upo zo ra va ju p~e la ri da ko {ni ce sklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na, a pr ska we se ra di iz me |u 18 i 21 ~as.

A. J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

^a rob ni {ta pi} ~e kan de ce ni ja ma Pri li kom ob no ve vo di }e se ra ~u na da zgra da u {to ve }oj me ri za dr `i pre |a {wi iz gled a sve pod bud nim okom Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re jer E| {eg je upra vo to - spo me nik kul tu re. Do sa da su na we ga mno gi „ba ci li oko„, a naj vi {e pra va po la `e Stre qa~ ka dru `i na „No vi Sad 1970„ na sled nik Gra |an skog stre qa~ kog dru {tva ko me je na kon 1945. go di ne ova zgra da od u ze ta. Stav grad skih vla sti je da se pr vo objek tu od re di na me na a da se po tom vi di ko }e bi ti ga zda. Ka ko bi lo, na da mo se da }e E| {eg usko ro i ko na~ no, ume sto ukle tog dvor ca ko ji je pro la zni ci ma te rao je zu u ko sti, po no vo po sta ti, ka ko i do li ku je, gra |e vi na vred na di vqe wa.

J. Zdjelarevi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8.30 do 11.30 ~a so va Uli ca Ga vri la Prin ci pa; od 8 do 9.30 ~a so va Bu le var oslo bo |e wa 73- 77, Pap Pa vla 36- 44, 29- 43, Va len ti na Vod ni ka 2- 8, od 9 do 12; od 9 do 12 ~a so va Sun ~a ni kej bb, ~ar da „Je dro”, na u ti~ ki klub „Li man”, na u ti~ ki klub „Du na vac”.

Ka}: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa; od 7.30 do 11 ~a so va deo na se qa od {ko le do Uli ce JNA. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa oko vi le iz vr {nog ve }a; od 9 do 13 ~a so va Uli ca Sred wi Ma tej. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 ~a so va Uli ca ru `a i Ulica ke ste no va.

V remeploV

„PET FREN DLI” UDO MIO 44 KU CE, A VRA TIO NA ULI CU 64

Ze le na bo ja pse }e slo bo de To kom pro jek ta „Pet fren dli“, ko ji je za po ~et u apri lu ove go di ne, na uli cu su vra }e na 64 psa, a udo mqe na su 44, sa zna je mo iz „^i sto }e”. U ovom predu ze }u ka `u da se sve uhva }e ne `i vo ti we do pre ma ju u pri hva ti l i {te za pri vre me n i sme {taj, ko je se na la zi na Grad skoj de po ni ji, na kon ~e ga sve po slo ve pre u z i ma j u ve te r i n a r i iz Ve te ri nar ske sta ni ce, oba vqa ju } i pre g led, ste r i l i z a c i j u, vak ci na ci ju i ~i po va we. Po sle ovog po stup ka, po sto pe ra tiv ni pe r iod u pri hva ti l i {tu za mu` ja ke tra je tri da na, dok se `en ke za dr `a va ju od tri do se dam da na. Na kon od lu ke ve te ri na ra da je `i vo ti wa opo ra vqe na, psi do bi ja ju ze le ne ogr li ce i vra }a ju se na uli cu.

Pro je kat pred vi |a i mo gu} nost usva ja wa pa sa, ka ko nam je re ~e no u „^i sto }i”, ali gra |a ni ne mo gu da do no se pse ko je vi {e ne `e le da dr `e u svo jim do mo vi ma. Ob ja {we we za ovo le `i upra vo u jed nom od ci qe va pro gra ma, a to je, ka ko je na ve de no, „ja ~a we vla sni~ ke od go vor no sti i sa ve sti, jer se po ka za lo da je ve li ki broj lu ta li ca ra ni je imao vla sni ka”.

Foto: N. Stojanovi}

SU TRA NA SPEN SU

„Moj sa la{” i ho ka i do ti kve Pi ja ca „Moj sa la{„, de ve ta po re du, odr `a }e se su tra od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa.

Na pi jaci }e se pred sta vi ti po qo pri vred ni ci iz Qu to va, Oro ma, Be ge ~a, Ki kin de, Le di na ca, Te me ri na i dru gih me sta. Po se ti -

o ci }e mo }i da ku pe svo se zon sko po vr }e i vo }e, ko zji sir, tra di ci o nal ne ko la ~e, med i we go ve pri zvo de i dru go. Po seb nu po nu du pred sta vqa ju ho ka i do ti kve. Na red na pi ja ca odr `a }e se 25. av gu sta.

A. J.

U PE TAK NA [TRAN DU

Ju bi lar ni tur nir u te ni su gla vom

Mu ke pr ve sa mo u slu ge Na Li ma nu, ko ji je ka sni je do bio ozna ku „je dan”, od mah iza tre }e ku le, 17. av gu sta 1964. otvo re na je pr va no vo sad ska sa mo u slu ga pre hram be nih pro iz vo da i ku} nih po trep {ti na, na zva na „Ja go da”. Vra ta ove no vo i zgra |e ne tr go vi ne su bi la za tvo re na sko ro tri me se ca dok se re {a vao spor iz me |u „Cen tro -

Ko {ni ce na si gur no

ni zu je ~a so ve ovog spor ta u Fu to {koj 16. Tre ning za de cu od 4 do 6 go di na je od 10 do11, ~a so va, za ma li {a ne od 7 do 9 go di na je od 11 do 12, dok se oni od 10 do 14 go di na oku pqa ju u 12 i za vr {a va ju u 13 ~a so va.Pri ja ve za ka pu e ra tre nin ge su na te le fon 062 963 6 956.

Za bav ni park „Star li” odr `a va se na Bu le va ru voj vo de Ste pe 56 gde }e de ca uz ra sta od 2 do 17 go di na mo }i da do |u na ma sken bal dru `e we, a u~e {}e je 150 di na ra.

A. J.

Novosadska Sta ro zda we E| {eg, ko je da ti ra iz 1890. go di ne, jed na je od naj lep {ih zgra da u gra du, ali i do kaz da le po ta sa so bom ume da po ne se i pro klet stvo, Jer, upra vo ovaj obje kat ve} ne ko li ko de ce ni ja pro pa da, bez po zna tog uzro ka i ob ja {we wa za ne mar.

Sku pqa li su se tu pro pa li ce, olo{, {ut i sme }e, sve dok u ju lu rad ni ci „^i sto }e„ ni su po ku pi li ot pad a evo me sec da na na kon to ga po ja vi {e se pr ve kon kret ne na zna ke da }e E| {eg usko ro za si ja ti u re kon stru is a nom iz da wu, svoj svo joj le po ti. Iz vo |a~ ra do va bi }e fir ma „Gra ding„ a iz nad le `nog „Po slov nog pro sto ra„ ka `u da bi ra do vi mo gli da tra ju pet me se ci, ali i ne {to du `e.

U PE TAK PR SKA WE KO MA RA CA

O mu zej skoj de lat no sti i me di Te di ju

sla vi je”, kao in ve sti to ra, i Za vo da za una pre |e we rob nog pro me ta Voj vo di ne, ko ji je bio iz vo |a~ ra do va. Ko mi si ja op {tin skog od se ka za gra |e vi nar stvo je utvr di la mno go broj ne ne do stat ke na tek iz gra |a nom objek tu, ko ji je pret hod no odo bri la dru ga ko mi si ja istog od se ka za gra |e vi nar stvo.

N. C.

Tur nir u te ni su gla vom „Vla di mir Fran ci {ko vi}“, ju bi lar ni 25. po re du, bi }e odr `an za vi kend na [tran du. Tak mi ~e we po ~i we u pe tak u 13 ~a so va, a or ga ni zu je se u tri ka te go ri je: pi o ni ri do 15 go di na, ju ni o ri do 18 i se ni o ri – sta ri ji od 19 go di na. Za sve u~e -

sni ke obez be |e ne su na gra de, a ko ti za ci je za u~e {}e ne }e bi ti. Ge ne ral ni spon zor tre }u go di nu za re dom je kom pa ni ja „Adi das Sr bi ja„. Pri ja ve eki pa pri ma }e se do pet ka u 12 ~a so va. Bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti te le fo nom na broj 065/541-5-888.

A. L.

DA NAS U RU MEN KI, SU TRA U KA ME NI CI, LE DIN CI MA, BU KOV CU

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu. Tra va, li {}e, gra we i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Po treb no je da ba {ten ski ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti.

A. L.

Pod se ti mo, ovaj po stu pak deo je stra te gi je „uhva ti-ste ri li {i-pu sti”, {to pred sta vqa hu ma ni na ~in zbri wa va wa `i vo ti we i we no vra }a we na po zna tu joj te ri to ri ju. Uko li ko je deo ~o po ra, a u we mu su i osta li psi pro {li ovaj pro gram, oni ~u va ju te ri to ri ju od no vih pa sa i ta ko se po pu la ci ja sta bi li zu je, dok ne po~ ne da se sma wu je usled sta ro sti. Pro gram kon tro le po pu la ci je na pu {te nih `i vo ti wa pre po ru ~en je od stra n e Svetske zdravstvene organizacije i pokazao se kao izuzetno uspe{an u zemqama poput Gr~ke, Bugarske, Turske. Novi Sad je prvi grad koji je podr`ao ovaj projekat preko Uprave za komunalne delatnosti, Uprave za za{titu `ivotne sredine i pomenutog javnog preduze}a.

Novosadski psi koji prolaze kroz program nose zelenu ogrlicu. Kontakt centar Novog Sada je 0800 021 021 i na ovom broju se gra|ani upu}uju na slu`bu „^isto}e”, u ~ijoj je nadle`nost uklawawa pasa sa ulica.

A. Jerini}

AN KE TA GRAD SKOG PRE VO ZNI KA

Put ni ci vo le bu se ve na gas No vim so lo auto bu si ma na gas, ko ji su od ne dav no u grad skom pre vo zu iz u zet no je za do voq no ~ak 74,9 od sto No vo sa |a na, jer su no va vo zi la kom for na, kli ma ti zo va na i od go va ra ju eko lo {kim sta dar di ma.

Ovo je po ka za la an ke ta Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” na in ter e net stra ni ci fir me. Pi ta we u an ke ti je gla si lo „ko li ko ste za do voq ni kva li te tom no vih ga snih auto bu sa mar ke „So la ris”.

Za po nu |e ni od go vor” za do vo qan sam jer su pri la go |e ni po tre ba ma in va lid nih li ca”, glas je da lo 7,19 od sto u~e sni ka an ke te.

Me |u wi ma je i 17,8 od sto put ni ka ko ji su ne za do voq ni kva li te tom no vih auto bu sa.

Z. D.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda17.avgust2011.

„DNEV NIK” I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„Volite pametno” Filipa Makgroa ^itaoce na{eg lista u saradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dve kwige. Dva ~itaoca koji se danas prvi jave od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige “Volite pametno” autora Fi li pa Mak groa. Dobitnici }e kwige mo}i preuzeti radnim danima od 7 do 21 ~as, u prodavnici “Stilos” u Jevrejskoj ulici 28. O kwizi je re~eno: “Biti zaqubqen, ne zna~i nu `no i vo le ti. Qu bav je umetnost, ona zahteva znawe i napor. U ovoj kwizi udru`ile su se mudrost razuma i mu-

drost srca kako bi dokazale da je qubav igra za dvoje u kojoj obe stra ne mo gu po be di ti.

Doktor Filip Mekgro analizira, tuma~i i savetuje kako da ovladate ve{tinama i sposob no sti ma neo p hod nim za upo zna va we i us po sta vqa we qubavne veze, prevazi|ete rutinske {ablone u koje stalno upa da te i pre po zna te pra vu osobu, vreme i mesto za qubav.

Ume}e zavo|ewa i qubavne komunikacije mo`e se nau~iti, a kada jednom shvatite da „voleti pametno“ zna~i voleti kao zrela i mudra osoba, spozna}ete {ta zna~e prava bliskost i sre}a”.

A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Orao Devete legije” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, na na{

broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana „Orao Devete legije“ Ro u zma ri Sat k lif. Do bit ni ci }e kwige preuzimati u kwi`ari “La gu na” u Uli ci kra qa Aleksandra 3, gde se mogu na-

}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

Godine 119. Deveta legija je od mar {i ra la u bri tan sko bes pu }e iza Agri ko li nog utvr|ewa i nestala bez traga.

Petnaest godina kasnije Marko Flavije Akvila, sin zapovednika kohorte nestale Devete legije, kre}e u potragu za wenim izgubqenim orlom, simbo lom ~a sti i legije i Markove porodice.

Decenijama se isto ri ~a ri pi taju kako je mogu }e da je naj mo} ni ja, naj slavnija i najuspe {ni ja rim ska legija prosto nestala. Ne postoji nikakav istorijski trag o sudbinama wenih le gi o na ra ko je kao da su progutale {kotske {ume. Ipak, Ro u zma ri Sat klif u ovom izvan red nom kla siku istorijske kwi`evnosti genijalno polazi za rukom da o`ivi taj davni isto rij ski pe riod. Ona autenti~no rekonstrui{e pro{lost, ve{to ispre da za plet i o{tro um no gradi likove. Vi{e od svega, ova kwiga ~uva se}awe na jedno herojsko doba.

A. V.

USKO RO DO KU MEN TA RAC O DU NA VU

„Reka `ivota” sti`e pred publiku Zavr{en je dugometra`ni dokumentarni film o Dunavu “Reka `ivota” biologa i filmskog stvaraoca mr Oli ve ra Foj ka ra. Ovaj film predstavqa putovawe kroz prostor i vreme srpskog najlep{eg dela reke Dunav, kao i putovawe kroz `ivot malog ~oveka, ribara, od de~a~kih dana, pa do zrelog doba. Producent ovog opse`nog filmskog projekta je Akademsko Dru{tvo za prou~avawe i za{titu prirode Novi Sad, a suorganizatori na projektu su bili Pokrajinski za-

vod za za{titu prirode i Zavod za za{titu prirode Srbije. Sufinansijeri filma su Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine, kao i Fond za za{titu `ivotne sredine Republike Srbije.

Promocija ovog dokumentarno - prirodwa~kog filma bi}e odr`ana polovinom septembra u Novom Sadu u saradwi sa Vladom AP Vojvodine.

I. D.

SLU [A O NI CE U CK13

Yez i savremena klasika U Omladinskom centru CK13 danas su na programu dve slu{aonice. Di xej @e ne vi us od 17 ~asova pu{ta}e savremenu klasi~nu muziku odnosno muziku savremenih svetskih kompozitora - Grizea, Mo raa, Du for ta i Le vi na sa. U okviru Xez slu{aonice koja po~iwe u 19 ~asova, posetioci }e slu{ati muziku legendarnog xez klaviriste Bila Evansa. Ulaz je besplatan.

J. Z.

dnevnik

DVA ME SE CA NA KON [TO JE PE TRO VA RA DIN SKA PI JA CA DO BI LA NO VO LI CE

Kada }e splasnuti naduvane cene Petrovaradinska pijaca u Preradovi}evoj ulici, iako je pre dva meseca potpuno obnovqena, ne radi punim kapacitetom. Adaptirana pijaca ima 45 tezgi za prodaju poqoprivrednih proizvoda, 16 robnih tezgi, ~etiri tezge za prodaju cve}a i ~etiri rashladne vitrine, a pre desetak dana je otvoren i “Univereksport” koji se nalazi na platou unutar pijace. Zakupaca ima oko 50 {to zna~i da je popuwenost tezgi 80 odsto, a komercijalni referent “Tr`nice” Da ni lo Bi je li} ka`e da dosta trgovaca, pored stalnih zakupaca, pla}aju dnevnu pija~arinu.

- Situacija na pijaci u Petrovaradinu je na zadovoqavaju}em nivou. Rashladne vitrine su u potpunosti popuwene, poqoprivrednih zakupaca ima 36,

a osam u robnom delu - rekao je Bijeli}.

Cene zakupa tezgi su iste kao i na Satelitskoj pijaci, {to zna~i da je za {est meseci potrebno izdvojiti oko 7.000, dnevna pija~arina iznosi 350 dinara, a postoji mogu}nost i da se zakupi samo polovina tezge.

Petrovaradinska pijaca je ranije va`ila za jednu od skupqih pijaca, {to je trebalo da se promeni rekonstrukcijom, pru`aju}i ve}i kapacitet i boqu uslugu, kao i konkurenciju. Me|utim, kako je ranije direktor “Tr`nice” Du {an Ba ji} izjavio za “Dnevnik” pojedini trgovci prodaju proizvode ~ak po 30 odsto vi{oj ceni nego na ostalim pijacama, {to uti~e na slabiji promet na Petrovaradinskoj pijaci.

I. D.

Po je di ni tr gov ci pro da ju pro iz vo de ~ak po 30 od sto vi {oj ce ni Fo to: R. Hayi} ne go na osta lim pi ja ca ma

DO [LO VRE ME DA SE [PAJZ NA PU NI

I doma}a zimnica skupa rabota Spremawe zimnice zapo~elo je kuvawem pekmeza od kajsija, a sada su na redu pekmez od {qiva, ajvar, tur{ija i kisele salate.

Pijace su uveliko spremne za kulinarska ume}a Novosa|anki.

Crvene paprike za ajvar i salatu ima skoro na svakoj tezgi, a cene se kre}u od 60 do 80 dinara.

Za doma}u tur{iju trgovci su obezbedili sve vrste povr}a, a doma}icama jedino ostaje da izaberu kvalitet koji im odgovara.

Prodavci ka`u da su sugra|ani po~eli da se raspituju za povr}e za salatu.

- Interesovawa ima, ali jo{ uvek nema prave prodaje. Sad su po~eli da se raspituju, verovatno tra`e gde je najjeftinije. Kupuju krastavce i papriku najvi{e, za karfiol se raspituju. Nemaju qudi para, pa biraju ono {to mogu da plate - isti~e jedan od trgovaca.

Krastavci korni{oni za staju od 50 do 70 dinara, paprika babura je 40, karfiol od 40 do 60, {argarepa je 40 dinara. Ukoliko se neko odlu~i za me{anu salatu s kupusom za ovo povr}e mora}e da izdvoji 20 dinara po kilogramu. Kako u ove salate ne ide samo povr}e, odre|ena svota novca mora}e da se izdvoj i za ostale sastojke. U ve}im marketima so se mo`e na}i za 36 dinara po kilogramu, tri litra al-

Za 10 kilograma tur{ije doma}ini }e morati da izdvoje oko 1.000 dinara, {to je mnogo jeftinije nego kupovina gotove salate u marketima koholnog sir}eta 150, biber u zrnu od sedam do 15 dinara po kesici, vinobran je sedam, konzervans pet dinara. U sastojak ovih salata ubraja se i beli luk koji doma}ice po specijalnom receptu stavqaju u salate i koji staje od 20 do 25 dinara po glavici.

^ITAOCI PI[U SMS

Qubiteqi egzoti~nijih ukusa na pijacama mogu na}i male lubenice od kojih se pravi tur{ija, a cena ovog povr}a je 50 dinara po kilogramu. Ukoliko se saberu sve cifre za 10 kilograma tur{ije doma}ini }e morati da izdvoje oko 1.000 dinara {to je

ipak mnogo jeftinije nego kupovina gotove salate u marketima, gde se za tri kilograma kiselih krastavaca mora izdvojiti i do 400 dinara. Kilogram ajvara u marketima je od 160 do 220 dinara, cvekla je 200.

Pekmez od {qiva tako|e je boqe kuvati nego kupovati. Kilogram ovog vo}a mo`e se na}i po ceni od 35 do 50 dinara, a iskusne doma}ice preporu~uju one zrelije koje su i jeftinije i boqe za kuvawe. [e}er, kao obavezan sastojak ove poslastice, mo`e se kupiti u ve}im marketima gde je i najjeftiniji po ceni od 103 do 130 dinara. Kako bi skratile proces kuvawa Novosa|anke pribegavaju stavqawu xemfiksa koji ubrzava proces, ali je trajnost ovog doma}eg namaza kra}a. Kada se podvu~e crta za doma}i pekmez po jednom kilogramu mora}e da se izdvoji oko 200 dinara, a kako bi ova poslastica trebalo da traje preko cele godine, doma}ice }e svojim uku}anima morati da naprave bar desetak teglica, {to iznosi negde oko 2.000 dinara. U velikim marketima najjeftinija tegla xema staje 170 do 190 dinara, a cene ovih marmelada kre}u se i do 300 dinara u zavisnosti od kvaliteta i proizvo|a~a.

N. Rad man

065/47-66-452

Pune ~a{e zamu}ene vode Koliko dugo }e Novosa|ani morati da piju “zdravu, al’ malo zamu}enu vodu?” Evo, i 16. 8.

2011. godine, u utorak, u 8.30 sati, piju takvu vodu! Mada je lak{e re}i momenat kad ne piju - jer wega nema! Ina~e, politikantski termin “zamu}ena voda, ali ispravna” u prevodu na narodni jezik zna~i “zaga|ena, prqava i neispravna voda!” I, na kraju pitam. Ko ima korist od prodaje fla{irane vode...? S’po{tovawem!

063/523... *** Mi sa Satelita smo pretpostavili da }e sa otvarawem policijske stanice ovde biti i policije! Me|utim...

062/8539... *** U Bano{toru nestaje struje kad duva severac, kad duva ko{ava, kad duva lahor. U Bano{toru nestaje struje kad grmi, kad roda ra{iri krila, kad naraste drvo, kad padne bandera. Uvek nestaje. Nekad i po deset puta dnevno. U kom smo mi veku?

063/8359...

*** Ne mogu da shvatim da ima bezobraznih u na{em gradu.

Napokon je nasip u Sime Matavuqa ovo leto redovno ko{en, a neko bezobrazan bacio

uginulo svin~e ili psa izme|u broja 35 i 36. Ne mo`emo disati od smrada.

064/1788... *** Po{tenije bi bilo da Toplana da kratko obave{tewe za Limance, nego da sama daje rokove koje ne mo`e realizovati! Uredni plati{a.

063/7587... *** MMF-ovci su najavili dolazak. E da li }e Krkobabi} imati petqe da pred wih iza|e sa zahtevom da se smawe godine za odlazak u penziju ili }e i daqe ostati Krka? Zoran.

062/1296... *** Dok smo radili u prosveti bili smo gra|ani drugog reda, sad kad smo u penziji isto nema za nas iz Pokrajine. Otpremnina vi{e od godinu dana kasni, kome da se `alimo, svi debelo la`u?

064/2749... *** Dr`ava vara narod, a narod ne sme dr`avu!

062/263...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda17.avgust2011.

9

Fo to: S. [u {we vi}

U „HEROJ PINKIJU”

[trajk zbog maj ske pla te

MINISTARKA SAMARYI]-MARKOVI] I GRADONA^ELNIK PAVLI^I] ZVANI^NO OTVORILI BAZEN NA SPENSU

Bu} ka we po ~e lo, lic ka we sle di

Mi ni star ka za sport i omla di nu Vla de Sr bi je Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}, gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i di rek tor SPC „Voj vo di na” Bo ris Bar jak ta ro vi} zva ni~ no su ju ~e otvo ri li no vi ba zen na Spen su, iako su se No vo sa |a ni u we ga bu} nu li pro {le su bo te. Pod se }a mo, po sao na za vr {et ku ba ze na, ko ji je go di na ma bio

sa mo `e qa su gra |a na, za po ~eo je no vem bra pro {le go di ne. Ra do vi su tra ja li de vet me se ci, a u we ga je ulo `e no 140 mi li o na od ko jih je Grad iz dvo jio 65, a Mi ni star stvo omla di ne i spor ta 75 mi li o na di na ra.

- No vi Sad ko na~ no ima ovaj pre le pi otvo re ni ba zen ko ji je pre vas hod no na me wen gra |a ni ma.

No}no kupawe 220 dinara Otvo re ni ba zen na Spen su ra di za ku pa ~e od 8 do 9 ~a so va (bi znis sme na), a ce na kar te je 160 di na ra. Dnev na sme na je od 10 do 19 ~a so va, a ce na kar te je 220 di na ra za od ra sle i 150 di na ra za de cu. No} no ku pa we je od 20.30 do 23.30 ~a so va, a ce na kar te je 220 di na ra. Set kar te od 20 ko ma da sta ju 3.500 di na ra za od ra sle i 2.200 za de cu. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na bla gaj ni ba ze na i kli za li {ta. Pri li kom do la ska na otvo re ni ba zen ko ri sti se ulaz za tvo re nog, dok }e svla ~i o ni ce, tu {e vi, to a le ti i svi pri stup ni hod ni ci bi ti i u funk ci ji otvo re nog ba ze na.

M. V.

Me |u tim, me ni je po seb no va `no da we ga po se }u ju mla di qu di i oni ko ji se ba ve spor tom ka ko bi se re kre i ra li i na we mu tre ni ra li.

Na {a je od go vor nost da za vr {a va mo ne ke stva ri ko ji su za po ~e te

ima vi {e stru ki zna ~aj. Ka ko se mo glo ~u ti, s mi ni star kom je raz go va ra no o to me {ta tre ba da qe ura di ti na ba ze nu ka ko bi se po me nu ti pro stor na red ne go di ne ople me nio.

Raz go va ra no o to me {ta tre ba da qe ura di ti na ba ze nu ka ko bi se po me nu ti pro stor na red ne go di ne ople me nio pre dva de se tak go di na ka ko po No vom Sa du i Voj vo di ni ne bi bi lo „mr tvog” ka pi ta la, na ro ~i to u sport skim objek ti ma - is ta kla je Sne `a na Sa mar xi} Mar ko vi}.

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} je na gla sio da Grad vo di mno go ra ~u na o spor tu i da se sva ke go di ne opre de qu je no vac za sport ske sa dr `a je jer to, ka ko je re kao,

- No vi Sad za slu `u je je dan ova kav obje kat, a sve ga ne bi bi lo da ni je bi lo Mi ni star stva za omla di nu i sport i raz u me va wa u Grad skoj ku }i. Na dam se da }e mo sa po me nu tih me sta i ubu du }e ima ti po dr {ku u ve zi sa pro jek ti ma ko je pla ni ra mo - re kao je Bo ris Bar jak ta ro vi}.

B. M.

JAPANSKI POKLON DANAS U DOMU ZDRAVQA

No vi ma mo graf na Li ma nu Dom zdra vqa na Li ma nu da nas }e do bi ti ~i} i ~lan grad skog ve }a za zdrav stvo }i ka dar kao i po tre bu za jo{ jed nim ma ma mo graf sku opre mu kao po klon od Vla de Alek san dar Ki raq. mo gra fom. i na ro da Ja pa na u okvi ru pro jek ta „Una Pre ne go {to je Vla da Ja pa na odo bri Dnev no se u Do mu zdra vqa ura di do 60 pre |e we skri nin ga i pre ven ci je ra ka doj la bes pro vrat nu po mo} u vi du ove do na - ma mo gra fi ja, a ope ra te ri Kol cen tra od ke u re pu bli ci Sr bi ji”. Do ni ran je je dan ci je, eks per ti ja pan ske Agen ci je za me - ove go di ne po zi va ju No vo sa |an ke ko je su ana log ni ma mo graf, ko mo ra za ciq na gru pa za pre ven tiv ne pre su vo raz vi ja we fil mo va, je dan gle de. Skri ning ra ka doj ke je Dar ~i ne ana log ni ma mo graf, ko mo ra za su vo pred vi |en za `e ne sta ro sti od 45 ne ga to skop i CR si stem. Ukup na do na ci ja za Dom zdra vqa „No vi do 69 go di na bu du }i da je to `i raz vi ja we fil mo va, ne ga to skop i CR si stem.

Sad” vred na je oko 70.000 evra. vot no do ba u ko me se ova bo lest Ukup na do na ci ja vred na 70.000 evra Ce re mo ni ji pri mo pre da je ove naj ~e {}e ja vqa. Do 30. go di ne opre me, zna ~aj ne za ra no ot kri pre po ru ~u je se sa mo pre gled, a `e va we ra ka doj ke, pri su stvo va }e mi ni star |u na rod nu po mo} za jed no sa pred stav ni - ne od 30 do 45 go di na tre ba ju da ura de kli zdra vqa Re pu bli ke Sr bi je Zo ran Stan ko - ci ma Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je Mi - ni~ ki pre gled. Ma mo graf ski me tod je za vi}, am ba sa dor Ja pa na To {io Cu no za ki, ni star stva zdra vqa na pra vi li su ana li - sa da naj po u zda ni ji na ~in za ra no ot kri va pred stav nik Ja pan ske agen ci je za me |u na - zu sta wa u zdrav stve nim usta no va ma u Sr - we tu mor skih pro me na u doj ci, a skri ning rod nu sa rad wu za Bal kan Sa to ru Ku ro sa va, bi ji i tim is tra `i va wem je utvr |e no da pod ra zu me va da se `e na upu }u je jed nom u gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli - Dom zdra vqa „No vi Sad” ima od go va ra ju - dve go di ne na ovaj pre gled.

I. Dragi}

Dan ja pan ske kul tu re odr `a }e se u pe tak u 18.30 ~a so va u Klu bu Dru {tva kwi `ev ni ka Voj vo di ne, Uli ca bra }e Rib ni kar 5. Pro fe sor Hi ro {i- Ja ma sa ki Vu ke li} go vo ri }e o Ha i ku po e zi ji od Ba {oa do da nas, a vo di teq je Kar men An ti}. Sat ka sni je odr `a }e se pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Kao uz -

dah” Alek san dra Pa vi }a. O kwi zi }e go vo ri ti Zo ran \e ri} i Ne boj {a Si min. U mu zi~ kom de lu pro gra ma u~e stvo va }e gi ta ri sta Mar ko [a li} i har mo ni ka{ Ni ko la Ta na sko vi}. Da nu ja pan ske kul tu re u No vom Sa du pri su stvo va }e Pr vi se kre tar am ba sa de Ja pa na u Be o gra du Te su ja Cu bo ta.

R. D.

NARODNA PARTIJA TRA@I UKIDAWE UPRAVNIH ODBORA

Na kna da za ne rad 90 mi li o na Pred sed nik Od bor ni~ ke gru pe Uje di we ni re gi o ni Sr bi je u Skup {ti ni gra da i kan di dat za gra do na ~el ni ka No vog Sa da Ma ja Goj ko vi} tra `i od gra do na ~el ni ka No vog Sa da Igo ra Pa vli ~i }a da po kre ne po stu pak uki da wa uprav nih od bo ra jav nih, jav no ko mu nal nih pred u ze }a i fon do va ~i ji je osni va~ Grad No vi Sad, jer su iz gu bi li upra vqa~ ku funk ci ju i po sta li me sta na ko ji ma se za po {qa va ju par tij ski ka dro vi, na vo di se u sa op {te wu Na rod ne par ti je.

Ka ko se da qe na vo di, dok uprav ni od bo ri u gra du ni {ta ne ra de, pre ma gru boj ra ~u ni ci No vo sa |a -

ne ko {ta ju oko 90 mi li o na di na ra, {to je na kna da za ne rad oko 500 ~la no va stra na ka na vla sti.

Po sto ja we uprav nih od bo ra iz gu bi lo je sva ki smi sao. Na kon afe ra ve za nih za po slo va we JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja“, od u sta ja wa od ve li kih in ve sti ci o nih po slo va JKP „Put“ do bi je nih u po stup ci ma jav nih na bav ki po sta vqa pi ta we {ta i ko ga uprav ni od bo ri on da pred sta vqa ju, ako ne {ti te in te re se osni va ~a i ne sme ju da se su prot sta ve po gub nim od lu ka ma di rek to ra jav nih pred u ze }a, na vo di se u sa op {te wu NP-a.

A. L.

ro vi ca vla snik kom pa ni je „Du nav gru pa agre ga ti”, u sklo pu ko je po slu je i „He roj Pin ki”, ~i ja je osnov na de lat nost pro iz vod wa i pre ra da {qun ka. Bo ro vi ca je „Pin ki” ku pio od bi zni sme na Mi lo mi ra Jok si mo vi }a, ali jas Mi {e Ome ge.

Z. D.

TOPLANA OBNAVQA VRELOVOD

Bez sa o bra }a ja u Uli ci Dra ge Spa si} Sa o bra }aj }e bi ti pot pu no ob u sta vqen u de lu Uli ce Dra ge Spa si} od Fu {ko gor ske do Stru mi~ ke, od da nas do pet ka, 19. av gu sta. Ka ko je re ~e no u No vo sad skoj to pla ni, u pi ta wu je ob no va vre lo vod ne mre `e u blo ku Fur {ko gor ske uli ce te se ra di po pre~ no pre se ca we Uli ce Dra ge Spa si}.

A. J.

U SUBOTU NA ^ARDI „LIMAN”

Tak mi ~e we u ku va wu ri bqe ~or be Pe to tak mi ~e we u ku va wu ri bqe ~or be “Zlat ni ko tli}” na ~ar di “Li man” na Sun ~a nom ke ju bb, odr `a }e se u su bo tu u 17 ~a so va. U le pom am bi jen tu ~ar de na Du nav cu, ste kli su se svi uslo vi za ve li ko tak mi ~e we, a

iz me |u osta log o to me sve do ~i i sa stav `i ri ja u ko jem se na la ze dr Mo mir [e }e rov, \or |e Va re ni ka i Do bri ca To ro man.

U~e sni ke }e pra ti ti i tam bu ra {i, a obez be |e ne su i bo ga te na gra de.

S. K.

DEMANTI POVODOM TEKSTA „@IVOT PORED TEMPIRANE BOMBE”

In sta la ci ja po odo bre wu nad le `nih Po vo dom tek sta u na {em li stu ob ja vqe nom u po ne de qak na stra ni ca ma No vo sad ske hro ni ke pod na slo vom „@i vot po red tem pi ra ne bom be”, Ste van Stan ko vi} upu tio je de man ti. Sma tra da su u tek stu iz ne te ne i sti ne kroz tvrd we sa go vor ni ka Iva na Stan ko vi }a da je „za ga snu in sta la ci ju ve zan izo lir tra kom tro fa zni elek tri~ ni kabl”, kao i da je „pra ve }i bro ji lo na svom gor wem de lu ku }e, gde po vre me no bo ra vi, pri ve zao spor nu in sta la ci ju, te da je ne shva tqi vo da je Elek tro di stri bu ci ja to do zvo li la”.

- Po red sen za ci o na li sti~ kog na slo va iz ja vqu jem da su ovo no tor ne la `i, ja sam di plo mi ra ni i`e wer elek tro teh ni ke, pro jek tant da qin ski upra vqa nih ro bo ta

i ka me ra, ne pra vim sop stve na bro ji la ni ti pri kqu ~u jem ku} ne in sta la ci je. Sve je ura |e no u skla du s odo bre nim ela bo ra tom Elek tro di stri bu ci je i stru~ nih i ovla {}e nih slu `bi - sa op {tio je Stan ko vi}.

Ka ko da qe na vo di, po sto ji i zva ni~ na i ko na~ na pre su da su da u No vom Sa du ko jom se za bra wu je Iva nu Stan ko vi }u da mu se pri bli `i na uda qe nost ma wu od de set me ta ra i sva ko da qe uz ne mi ra va we na bi lo ko ji na ~in.

- Ovim pu tem do pu {te no mu je da me pre ko sred stva jav nog in for mi sa wa uz ne mi ra va i ~lan kom ni sam uz ne mi ren sa mo ja ne go i kom plet no gra |an stvo - re kao je Ste van Stan ko vi}, na ja viv {i tu `bu pro tiv Iva na Stan ko vi }a.

A. L.

SREMSKI KARLOVCI POMOGLI SUGRA\ANINU

U KLUBU DRU[TVA KWI@EVNIKA VOJVODINE

Dan ja pan ske kul tu re

Za po sle ni u „He roj Pin ki ju„ od ju ~e u pod ne su u {traj ku zbog ne is pla }e ne maj ske pla te, put nih tro {ko va, te ren skih dnev ni ca, ka zao je pred sed nik sin di ka ta Mi ro slav An to ni je vi}. Ovo je dru gi {trajk rad ni ka „Pin ki ja„ po {to je pre tri me se ca de li mi~ no is pu wen zah tev [tra ja~ kog od bo ra, ka da su rad ni ci do bi li april sku za ra du.

An to ni je vi} ka `e da je po sao u fir mi kom plet no za u sta vqen, da ne ra di flo ta, ra di o- ni ca i ad mi ni stra ci ja. Di rek tor Ma {an Er ce go vi} na ~e lu pred u ze }a je od kra ja ma ja, a ju ~e ni je bio ras po lo `en za pri ~u. „He roj Pin ki„ je kra jem 2010. go di ne ku pio Du {an Bo -

Tro go di {we mu ke re {e ne ram pom Oso ba ma s in va li di te tom `i vot ote `a va ju ar hi tek ton ske ba ri je re ko je su pre pre ke ne sa mo u jav nim i dru gim usta no va ma ne go i u zgra da ma u ko ji ma `i ve. Kar lov ~an ka Ve sna Jan ko vi} maj ka je dva d e s et s ed m o g o d i {weg mom ka ko ji se kre }e uz po mo} ko li ca i ko me je sva ko dnev ni ula zak i iz la zak iz zgra de stva rao ve li ke pro ble me.

Ka ko bi olak {a la `i vot si nu, ova su gra |an ka upu ti la je mol bu pred sed ni ku op {ti ne Mi len ku Fi li po vi }u da se iz gra di pri la zna be ton ska sta za do ula za u zgra du, {to je Fi li po vi} odo brio. Be t on s ka ram p asta z a po l a z i od Uli c e Do si te ja Ob ra do vi }a 34 i ide kroz par k i} do zgra de u Uli ci Ga vri la Prin ci pa 11 na Du da ri, gde Jan ko vi }i `i ve. Ra do vi, ko je iz vo di

i fi nan si ra JKP „Be li lo” iz Srem skih Kar lo va ca, po ~e li su pro {le ne de qe, a sta za du ga

95 me ta ra tre ba lo bi da bu de za vr {e na u ~e tvr tak. Jan ko vi} is ti ~e da }e ram pa we nom

si nu olak {a ti `i vot i ba v qe w e sva k o d nev n im ak tiv no sti ma.

-U ovoj zgra di `i vi mo tri go di ne i sva ki dan ka da je iz la zio na po qe mo ra la sam da ga no sim, jer do ula za ima 30 ste pe ni ka. Deo pri la za sa ma sam iz gra di la, a on da ni sam vi {e ima la nov ca, pa su me kom {i je sa ve to va le da upu tim mol bu pred sed ni ku op {ti ne. U po ~et ku sam se dvo u mi la, ali sam na kra ju od lu ~i la da po ku {am i ve o m a sam za d o v oq n a {to je Fi li po vi} od lu ~io da se ram pa ura dire kla je Jan ko vi}.

Ona do da je da }e iz grad wom ove sta ze wen sin ima ti mo gu} nost da ode i do {ko le ko ja }e se otvo ri ti u bli zi ni, kao i u pro dav ni cu ili jed no stav no, da iza |e na va zduh.

N. Radman

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda17.avgust2011.

Ста ро временска во зи ла на променади

ЧУ РУГ: Ме шта ни Чу ру га и њи хо ви го сти ужи ва ли су ми ну лог ви кен да у две за ни мљи ве ма ни фе ста ци је, ре га ти на пре див ном ре ви ру Ста ре Ти се, и из ло жби ста ро врем ских во зи ла ко ју су при ре ди ла удру же ња љу би те ља од тај ме ра из Бе о гра да, Зре ња ни на, Су бо ти це, Но вог Са да, Бе че ја и ме ста до ма ћи на. По ред до те ра них ста рих ауто мо би ла при ка за ни су и мо то ри. Нај ста ри ји екс по нат је до нет из Зре ња ни на - мо тор-би цикл из 1909. го ди не про из во ђа ча НСУ са мо то ром са два ци лин дра. Па жњу је при ву као и ДКВ из 1927. го ди не. Уче сни ци из ло жбе об и шли су у Чу ру гу храм Св. Ваз не се ња Го спод њег, чу ве ну ве тре ња чу ста ру 150 го ди на, ре вир Ста ре Ти се парк при ро де и ов да шње из ле ти ште. Из ло жба је за вр ше на та ко да су уче сни ци про ве зли сво ја во зи ла гла ви ним се о ским ули ца ма. Л. Каћански

ДОМ УЧЕНИКА У СОМБОРУ У ВРХУ ПО КОМФОРУ

Спремни за нову школску годину СОМБОР: Како се ближи почетак нове школске године, једном броју ученика који се школују у Сомбору као регионалном образовном центру на Западу Бачке, поставља се и проблем становања. Наиме, у сомборске средње школе долазе и деца из осам бачких општина и градова, која у својим срединама немају школе које би желели да похађају, па су често принуђена да

Студенти још увек на храни Мада је сомборски Педагошки факултет (члан Универзитета у Новом Саду) пре скоро три године добио свој студентски Дом „Др Зоран Ђинђић“ и тиме ослободио педесетак места у овом средњошколском, будући академски грађани на школовању у Сомбору се још увек хране у Дому ученика средњих школа. Да ли ће и када прорадити, иначе постојећа и опремљена, кухиња Студентског дома још увек је неизвесно, а за то време око 200 студената готово багателно, а добро, једе код млађих колега.

Најстарији експонати

и станују у Сомбору. Ових проблема су лишени они средњошколци који су испунили критеријуме Министарства просвете и нашли се на листи ученика којима је омогућено коришћење сомборског Дом ученика средњих школа у Сомбору који се по комфору и квалитету услуга налази се у самом врху у Србији. Мада категоризација српских домова ученика још увек није урађена, захваљујући конфору који обезбеђује, сомборски Дом ученика ће без проблема „осванути“ у првој категорији, пошто су деца смештена у већином двокреветне собе са

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (14), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.40), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (18, 20.15, 22.25), „Green lantern” (20.20, 22.35), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45, 20, 22.20), „[trumpfovi” (12.30, 14.45, 16, 17, 18.10, 19.15) Ja dran: „Udaqeno predgra|e” (19), „8 minuta” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Da ni je la Det ki iz Srpske Crwe (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: Re na ta Bje li} No va ko vi}, Ta wa Na sko vi} Ste va no vi}, Sa wa Ku zma no vi}, Je le na Ran ~i}, Bi qa na ^a vlin i Mil ka Vu li }e vi} iz Novog Sada, Mi li ca Dr qa ~a iz Veternika, Mi ro sla va Fran ci sti iz Kisa~a i Sa wa Ar ku la iz Futoga, DE^AKE: Jo a na Ba u {es Imel da, Ti ja na Ka ra xi}, Mo ni ka Vi lo ti}, Mi le na Ken |ur i Na ta {a Jo va no vi} iz Novog Sada, Ana ^a pan da iz Selen~e, San dra Pa ji ~i} iz Kule, Zo ri ca Tot iz Ba~kog Gradi{ta i Mo ni ka Kr stin iz Be~eja.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Stevan Daneta Latas (1936) u 10.30 ~asova, Jovica Jovana Naran~i} (1994) u 11.15, @eqko Stevana Kova~ (1979) u 12, Petar \ure Rama~ (1929) u 12.45, Miomir Mom~ila \urkovi} (1960) u 13.30, Desa Mileta Oqa~a (1955) u 14.15, Aleksandra Dragutina Proti} (1975) u 15, Qiqana Dragana Sekuli} (1959) u 15.45, Nata{a Branka Dangubi} (1980) u 16.30 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Vitomir Qubomira Ivanovi} (1940) u 13 ~asova.

Na mesnom grobqu u Veterniku u 15 ~asova danas }e biti sahrawen Mile Simeona Boli}.

tElEfOnI

купатилима и интернет прикључцима, достојним и бољих хотела.

-У првом уписном року смо од 225 расположивих места попунили 203, док је од упуно пријављених 327 ђака „испод црте“ остало њих 124 каже директор Дома ученика средњих школа у Сомбору Миланко Јовичић, додајући да деца долазе из општина Бачка Паланка, Бачка Топола, Врбас, Кула, Бач, Оџаци, Србобран и Апатин. - На основу решења Министарства просвете преостала 22 места, односно 10 одсто капацитета, су намењена средњошколДом ученика у Сомбору цима из осетљивих друштвених група, односно деци без било и своје телевизоре, а ту су и родитеља, социјално угроженима, четири климатизоване учинонице, избеглим и прогнаним и Ромима. библиотека са великим фондом књига (6.000 наслова на српском мађарском, словачко-русинском и румунском), теретана намењена становницима Дома, галеријски простор и фундус од преко 300 слика...... Поред оваквих услова, али и чињенице да по ценовнику Министарства просвете који се није мењао већ две године, ученички месечни смештај и исхрана родитеље стаје 3.900 динара, није ни чудо да сваке године за овај Дом конкурише све више средњошколаца, па поред реконструкције грејања уз кориштење соларне енергије, овде планирају и што хитнију изградњу депаданса, у коме би још 50-торо деце на школовању у Сомбору имало смештај Миланко Јовичић и исхрану, често и квалитетније од својих вршњака у земљама у Готово сваке године овај Дом поокружењу, чланицама ЕУ. диже квалитет својих услуга, па је тако првих 12 соба у приземљу доМ. Миљеновић

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda17.avgust2011.

11

ОДЛОЖЕНА СЕДНИЦА СО КУЛА

О враћању мандата тек за месец дана КУЛА: Седница Скупштине општине Кула није јуче одржана, јер се у сали појавило само 13 одборника локалног парламента од укупно 37. На дневном реду 29. седнице била је само једна тачка, везана за одлуку Уставног суда о враћању мандата одборницима којима су 2008. године одузети манадати када су из Српске радикалне странке прешли у Српску напредну странку. С обзиром на то да се 24 одборника већином из владајуће коалиције ДС-ДСС-СВМ и опозиционе

СРС нису појавили, председник СО Кула Жељко Ковач заказао је наредну седницу за 16. септембар. Тиме ће законски рок за спровођење Одлуке Уставног суда бити прекорачен за више од месец дана. Одборници који су присуствовали јучерашњој седници углавном се слажу да се у овом случају ради о политичком договору. Одборник СПС-а Чедомир Рашковић каже да је у питању одуговлачење и избегавање испуњења обавеза СО Кула.

КИКИНДА: У кикиндској општини у току је пријављивање свих заинтересованих, старијих од 15 година, који желе да заврше основну школу. Пројекат „Друга шанса” спроводи Министарство науке и просвете, а Европска унија одобрила је бесповратна средства у износу од четири милиона евра за реализацију пројекта. Пројекат ће трајати три године и за полазнике је све бесплатно. Обезбеђен је пропратни материјал, а локална самоуправа ће обезбедити аутобуски превоз до села. Након три године полазници ће, поред основношколског образовања, бити и квалификовани за одређена занимања која су тражена на Заводу за запошљавање. Сви који имају потребе да заврше основну школу, треба да се јаве у канцеларију број 21 Завода за запошљавање, или у Основну школу „Глигорије Попов” у Руском Селу, где ће настава и бити одржавана и чији ће просветни радници обучавати полазнике. А. Ђ.

њић Кека каже да се сада потврдило да су били у праву они који су сматрали да не треба одузимати мандате одборницима.

- Ова Одлука суда значи да одборници којима су одузети мандати никада нису ни престајали да буду одборници кулског парламента. ДС и ДСС се сада са радикалима организују на крајње

Шест одборника чека одлуку По одлуци Уставног суда Србије у одборничким клупама би се поново нашли Милан Суботић, Марија Шепински, Марина Исаков, Дарјана Комазец, Душан Пјевач и Бранка Миловић. Са друге стране, без мандата би остали три одборника СРС, као и три бивша радикала који су, у међувремену, прешли у друге странке односно два из ДСС и један из коалиције СПС–ЈС. Овом гестом владајућа коалиција и СРС су практично показали да су у коалицији јер иначе, не би изостали са седнице, сматра Велибор Милојичић, који је од скора одборник Уједињених региона Србије: - Председник СО Кула је наредну седницу заказао тек за месец дана чиме је по мом мишљењу злоупотребио свој положај и показао да нема намеру да спроведе Одлуку Уставног суда у дело - казао је Милојичић. Одборник Слободне Србије Херцен Радо-

Уместо у сали, одборници испред СО Кула

Друга шанса

- Већина одборника није ушла у скупштинску салу и тиме су ускратили кворум на седници, иако су били испред сале. Није ми јасно што се избегава спровођење одлуке. Нико не зна коме би се приклонили враћени одборници, али је евидентно да они не би угрозили владајућу коалицију рекао је Рашковић.

криминалан начин и упорно избегавају да спроведу законске одлуке - сматра Херцен Радоњић. Из одборничких група ДС и СРС нису желели да коментаришу јучерашња збивања у локалном парламенту, једино се од одборника Демократске странке могло чути да их нико није позвао на прозивку иако су стајали у ходнику испред скупштинске сале што је председник СО Кула Жељко Ковач негирао истакавши да је он позвао све одборнике да уђу. М. Кековић

РЕКОНСТРУИШУ СЕ ПУТЕВИ У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ

Светосавском од половине новембра

КИКИНДА: Након дужег времена, поново је започета реконструкција Светосавске улице у Кикинди. Машине фирме „Војводина

узеће „Путеви Србије“, они су морали да усвоје план рада и то је урађено крајем јула. Посебан налог прво је дат за реконструкцију пута Ба-

Радови у Светосавској улици напредују

пут“ налазе се на потезу од улице Партизанске до Вука Караџића где ће бити уређено 1.560 метара.

- Радови су стајали, јер је било проблема у усклађивању техничке документације. С обзиром на то да је један од финансијера Јавно пред-

шаид-Кикинда, а потом и за Светосавску - истакао је члан Општинског већа Бранислав Чолак. За уређење Светосавске одобрено је 50 милиона динара, половину радова финансира Општина Кикинда. У овој важној саобраћајници

радиће се ивичњаци и нових педесетак паркинга.

- Овим радовима повезујемо посао започет пре три године када је реконструисан део магистралног пута од рампе до Ауто-куће, сада је у току уређење од Ауто-куће до Партизанске, коју финансира Национални инвестициони план – објаснио је Чолак. - До краја недеље састаћемо се и са њима, јер и они улажу 25 милиона динара. У току је и реконструкција шест километара пута Башаид-Кикинда за шта су „Путеви Србије“ одобрили 200 милиона динара. За реконструкција комплетне деонице од 18 километара, неопходно је 570 милиона динара, а како сазнајемо од Бранислава Чолака, велике су шансе да се изнађу средства за уређење до 12 километара овог магистралног пута. Рок за завршетак радова у Улици светосавској је 15. новембар – каже Чолак. А. Ђуран

Најлепша женска песма

КИКИНДА: На конкурсу под називом „Сија књига мајке Ангелине” за најлепшу женску песму посвећену деспотици, задужбинарки и мохахињи Ангелини Бранковић, прву награду освојила је Кикинђанка Весна Коврлија. Друго место припало је др Љиљани Фијат из Новог Сада, а треће Сузани Ђорђевић из Зајечара. Ово је први пут да је расписан овај конкурс, а ради афирмације женског песништва, као и лика и дела Ангелине Бранковић. Организатори су били Културно-просветна заједница општине Сечањ и Банатски културни центар из Новог Милошева. А. Ђ.

Паорска грозница Дванаест девојака такмичило се за ленту најлепше Ромкиње

Лејла засијала у „Ромској ноћи”

АПАТИН: За најлепшу девојку на традиционалној манифестацији „Ромска ноћ”, која је одржана у Ромском насељу у Апатину, изабрана је Новосађанка Лејла Плавц, за прву пратиљу гимназијалка из Богојева Душанка Михајловић, друга пратиља је Лидија Петровић, ученица економске школе из Апатина, док је за мис шарма изабрана Мелиса Халиловић, такође из Апатина. На ово такмичење пријавило се 12 девојака, а најлепшима су ленте и награде уручили заме-

ник председника СО Миодраг Бакић и председник СО Мирко Цветићанин. Многобројни мештани Ромског насеља и гости из околних места као и Роми који током августа из иностранства долазе на одмор својим кућама могли су да уживају у наступима чланова КУД „Бели голуб” и „Кватро бенда” из Ромског насеља. Манифестација „Ромска ноћ” одржава се под покривитељством Скупштине општине Апатин. Ј. П.

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Љубитељи позоришта у Новом Кнежевцу имају прилику да сутра, од 20 сати, виде монодраму зрењанинског писца Радивоја Шајтинца “Паорска грозница“, у режији Љубослава Мајере, извођењу зрењанинског глумца Јовице Јашина и музику Владимира Агића Аге. Представа је у сали Народне библиотеке “Бранислав Нушић“ уз бесплатан улаз. М. Мр.

Пријаве пописивача до петка

ТЕМЕРИН: Први дан пријављивања кандидата за пописиваче на подручју општине Темерин показао је да за овај посао влада изузетно велико интересовање, посебно код младих. Заинтересовани могу да се пријаве до петка, 19. августа у шалтер сали зграде општинске управе у Темерину, месним канцеларијама у Бачком Јарку и Сиригу. Услови за кандидате су да буду држављани Србије, да имају најмање 18 година старости, читак рукопис, завршену средњу, вишу или високу школу, и да добро познају терен на територији насеља за које се пријављују. М. М.

Нови састав Међусекторског савета ЛПА за децу општине Бечеј

КОНСТИТУИСАН САВЕТ ЛПА ЗА ДЕЦУ

Нико није вишак ако ради за младе БЕЧЕЈ: У Међусекторски савет за реализацију имплементације Локалног акционог плана за децу општине Бечеј именовано је 66 чланова, а не 39, како је првобитно било предвиђено. Председник општине Петера Кнези прихватио је предлог координаторке Савета Изабеле Шормаз да се Савет прошири већ едукованим сарадницима и децом.

- На први поглед изгледа да ово радно тело незграпно, због великог броја чланова, али убеђен сам да у њему нико није вишак. Најбитније је да се ради у интересу деце и младих, рекао је Кнези јуче на конститутивној седници Савета, која је имала и свечани и радни карактер.

- Нисмо само формално укључили децу у реализацију читавог пројекта. До сада смо били међу најбољим општинама у Србији, а сада сам убеђена да ћемо новим радом такво признање не само потврдити, већ га и унапредити, оптимиста је координаторка Изабела Шормаз. У име „Тима деце” Кристина Марјанац изразила је задовољство што је показано разумевање за захтеве деце и младих, што су укључени у Савет, а добили су и просторије за

окупљање и дружење. Она је председнику Кнезију уручила поклон у виду играчке жирафе, која симболизује ненасилну комуникацију, разумевање и толеранцију на свим нивоима. Јуче су изабрани координатори радних група: Аница Николић (за групу Боље здравље за сву децу), Ендре Сич (Заштита деце од злостављања и занемаривања), Магдолна Ференц (Унапређење образовања и васпитања деце), Марија Лучев (Смањење сиромаштва деце), Светлана Гагић (Деца без родитељског старања), Елвира Токош-Рајшли (Деца са сметњама у развоју – инклузивно образовање), Марица Кресоја (Унапређење партиципације деце), Андреа ГалгоФеренци (Тим за писање пројекта), Тања Драпшин (Девинфо радна група), Властимир Јанков (Унапређење информисања и културе деце) и Кристина Марјанац (Тим деце и младих). Најављен је програм Интеркултуралног кампа „Пружи ми руку – буди ми друг” који ће се одржати последњег августовског викенда и оквирни програм Дечије недеље у октобру. В. Јанков

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ДЕВОЈЧИЦИ ОБОЛЕЛОЈ ОД БАТЕНОВЕ БОЛЕСТИ

Има наде за Звездану

ПАНЧЕВО: У току је велика хуманитарна акција прикупљања новца за лечење Звездане Јурице, седмогодишње девојчице из Панчева, оболеле од изузетно ретке и смртоносне Ба-

септембра. Град је упутио апел свим привредницима, институцијама, организацијама, удружењима, појединцима да дају свој допринос прикупљању новца за Звезданино лечење.

До пре две године Звездана је била здраво и напредно дете

тенове болести. Звездана, која је до пре две године била здраво и напредно дете, 5. септембра мора да отпутује у Кину на терапију матичним ћелијама која би је одржала у животу до идуће године, када се очекује да се у Америци заврши тестирање лека против ове болести и почне примена на људима. За пут у Кину потребно је око 35.000 долара. Градска управа Панчева укључила се у ову акцију тако што је организовала Недељу солидарности за Звездану, која ће трајати од 29. августа до 5.

Концерт младих гитариста КИКИНДА: У организацији Асоцијације гитариста Војводине данас ће, у дворишту Културног центра, бити одржан концерт младих гитариста који похађају Четврту летњу школу класичне гитаре. Почетак концерта је у 18 сати, а улазак је бесплатан. Летња школа класичне гитаре одржава се у Новом Саду, а похађају је млади из Сомбора, Вршца, Кикинде и Новог Сада. А. Ђ.

Отворени су бројеви жиро-рачуна на које се може уплатити новац, а ових дана требало би да профункционише и смс-број за уплате. На сајту www.zvezdana.rs може се добити више информација, као и контакт телефони Звезданиних родитеља. Сви који желе да помогну Звездани новац могу уплатити на динарски жиро рачун Слободана Јурице, под бројем 1605610200018878-72, код Банке „Интеза”. Број девизног рачуна отвореног у Комерцијалној банци а. д. Београд јесте 903101325674.3.

reportA@e

sreda17.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

SVE [TO MO@E BAR DA PLUTA PO VODI ZAPLOVILO JE TOKOM LAGANOG SPUSTA TISOM

Za pr `a van pa suq na de sant nom ~am cu a „Laganom tiskom spustu” koji je tre}i put prire|en kod Novog Kne`evca najvi{e gu`ve bilo je na startu, kad je oko 500 u~esnika krenulo u oko dvesta plovila sklepanih od plasti~nih fla{a, stiropora, traktorskih guma, ali i desantnih gumenih ~amaca, drvenih la|ica, pa i malih jahti. Za oni koji iskustva imaju s brzim talasima Drine, Lima, Tare i drugih planinskih reka, plovidba po Tisi je kao uspavanka.

Ipak joj pritajene }udi dobro znaju mla|ane me{tanke Katarina ^ukurov, Verica Skajovski, Samanta Okovacki, \ulinka ^ukurov i Milijana Rakin, jer su se bile kajaka{ice. Stevan Marjanov je predvodio deseto~lanu horgo{kosuboti~ku posadu u desantnom ~amcu na osam kilometara dugoj ruti od Srpskog Krstura do mosta u Kne`evcu.

– Izdr`a}emo do Kne`evca na postu, da vidimo {ta }e nam skuvati u bogra~u tamo{wi lovci – ka`e Marjanov.

Suboti~aninu Zoltanu Deru ovo je prva regata na Tisi jer uglavnom plovi po Luda{kom jezeru.

– Mi imamo Pali} i Luda{ pa nam je Tisa pravi do`ivqaj – veli Der. U desantnom ~amcu startovala je i posada temerinske „Pasuqijade” i Ekolo{kog dru{tva „Vodomar 05”, predvo|ena Draganom Vukoti}em.

– Kne`ev~ani dolaze kod nas na „Pasuqijadu”, a i mi volimo da nas goste. Nas osmorica kr~kamo pasuq za dvadesetak osoba, ro{tiqamo i ima se dovoqno kalorija i za du`i spust. Usput skupqamo plasti~ne fla{e po vodi, da bar “od-

N

vadimo” – nagla{ava Vukoti} ekolo{ko misionarstvo.

Milan Ostojin iz Ostoji}eva poneo je mali de~ji du{ek, dovoqan tek toliko da se predahne, jer do ciqa pliva. Wegov prijateq Sima Bo`in iz ^oke se oslawa na unutra{wu automobilsku gumu, supruga Vojimirka je tek pred start ustanovila da joj je du{ak probu{en, no to je nije obeshrabrilo.

– Na Tisi sam odrastao i nau~io da plivam u ~etvrtoj godini. Ona je mirna, ali zna da bude i nepredvidiva. Planiram da se idu}e godine, radi promene, spustim niz Drinu – veli Ostojin.

– Na Tisi je u odnosu na brze reke spust odista lagan, ba{ kako prija – ka`e Milosavqevi}. – Najboqe je u ovim desantnim ~amcima, gde mo`e da stane deset qudi, ali za nas obi~ne smrtnike to je skupo jer ko{ta hiqadu evra. Ina~e, meni se desio peh. Kod naduvavawa eksplodirao mi je ~am~i} kineske proizvodwe, ali {ta sam mogao o~ekivati za 350 dinara! I drugi koji su se oslonili na jeftinu kinesku flotu imaju istu nevoqu, ali ne}u odustati. Negde }u se ve} prika~iti.

Tek {to je startovao sa skromnog pontona, koji se ququ{kao uz obalu pod teretom brojnih regata-

Ekolo{ka misija temerinske „Pasuqijade”

Snagatori `urili na lova~ki bogra~

{a, Radislav Pavlov iz Kne`evca se prevrnuo, na povr{ini otpluta{e ka~ket, papu~e, fla{e s mineral„\alinski mornari” poveli i harmonika{a nom vodom... \urica Milosavqevi} iz Kne– Ma ni{ta stra{no, ipak je bo`evca se ve} oprobao na Drinu i qe da krenem s obale – nije se on jeLimu. dio.

Kawi`anin I{tvan ^izmadija se pru}io na stiropor i prepustio vodenoj struji veslaju}i rukama, dok su Marko @ivkov i wegov drugar iz Srpskog Krstura splav improvizovali od plasti~nih fla{a.

Dvesta dvolitarskih boca bilo je dovoqno da izdr`i Stevicu Bo`anina, Filipa Lagunxina, Nemawu

Savina i Milorada Vrankovi}a. U sklapawu splava pomogao im je Miloradov deda, ~ije ime nosi, zakitili su ga i dr`avnom zastavom, pa sre}no stigli na ciq do paprika{a. „\alinski mornari„ su zaplovili kamuflirani zelenilom. Kapetan Pera Kaloper, kormilar Velimir Joki}, navigator \or|e Po-

pov i intendandant Sever Zaki}, zahvaquju}i harmonika{u Zoranu Ili}u, brzo su dobili dru{tvo jer se za wihov jedrewak zbog dobrog raspolo`ewa brzo prika~ilo jo{ nekoliko posada.

– Ro{tiq smo dobro obezbedili, da se ne prevrne u Tisu kao na prvoj regati, a hrane i pi}a bilo je za ~itav karavan – zadovoqan je kapetan Pera.

Gu`ve je bilo oko bogra~a lovaca iz udru`ewa „Emil Talijan”, a potom se zdu{no navijalo pri nadmetawa snagatora u nadvla~ewu konopca. Od osam ekipa najboqa je bila ona iz \ale, koja je u finalu glatko pobedila „Kraji{nika” iz Banatskog Velikog Sela. Za wihove kapacitete nagrada od jednog kartona piva pokazala se kao zaista skromna. Urnebes je nastao uve~e, kada je na obali Tise zapevao {umadijski slavuj Miroslav Ili}.

Na koncertu se okupilo vi{e od 5.000 du{a, a svima se u~inilo „da je tek po~elo” kad je na zavr{etku koncerta pred pono} nebo obasjao vatromet.

Milorad Mitrovi}

Ki ne zi „Slo bo di” po ga si li zve zdi ce ok je izgledalo da nas samo nekoliko godina deli od trenutka kada }e i Amerika i Engleska postati zemqa proleterska, {irom zemqe nije bilo varo{i koja nije dobila svoj giga-mega projekat kojim se di~ila pred doma}om i oba{ka stranom javno{}u. Tako su i Somborci, uz postoje}i „stari„, dobili i novi hotel „Sloboda”, kao sve u na{oj dr`avi, monumentalan i ru`an dozlaboga. Kockasto telo sa 150 soba „ukrasio” je dre~avo zeleni vaqak u kojem su sme{teni liftovi (komada dva), po arhitektonskoj simbolici namewen paraleli s vojvo|anskim silosima. Ma{tovito, nema {ta. Tek, ponose}i se svojim novim privrednim ~edom Somborci su pohrili u ovaj,

D

Sa suprugom u pokretnoj prodavnici

Maestro zavi~ajnih, vojvo|anskih motiva

SUBOTI^ANIN TIBOR [RAM, JEDINI VOJVO\ANSKI GRN^AR S MINISTARSKOM LICENCOM

Ma {tao o zla tu, za vr {io u bla tu arko je Suboti~anin Tibor [ram (57) `eleo da postane zlatar, ali je „slu~aj komedijant” re`irao da zavr{i za grn~arskim kolom. I danas, posle 37 godina rada, umesto `eqenih belih rukavica i plemenitog zlatnog sjaja, ruke su mu do lakata u blatu.

– Nema vi{e nazad kad jednom ~ovek po~ne rukama da mesi glinu, oblikuje je, pe~e i glazurom finalizuje. Napravio sam bezbroj stvari za minule gotovo ~etiri decenije, ali mi se ~ini da mi treba bar jo{ 20 godina intezivnog rada da napravim sve {to sam naumio – zapo~iwe pri~u Tibor.

A sasvim su mu druge aspiracije bile u mladosti.

– Lepo sam crtao u detiwstvu i ma{tao da svoje kreacije preto~im u nakit od zlata. Prijavio sam se ~im je direktor ovda{we, nekad presti`ne firme „Aurometal” Jano{ Duda{ tra`io qudi s crta~kim taletom, ali su me odmah prebacili u odeqewe za ukrasnu keramiku. Nisam time bio zadovoqan sve dok nisam u{ao u tajne zanata koji zahteva znawa iz fizike, hemije, mehanike, elektrike, pa i likovnu kulturu. ^itao sam stru~ne kwige, odlazio kod poznatih majstora i po-

@

stao sre}an {to imam posao koji, dok radim, mogu da se zapravo odmaram. Kad sednem za grn~arsko kolo, pored mene mo`ete sve iz ku}e mi odneti. Nikoga i ni{ta ne prime}ujem – ne napu{ta entuzijam majstora. @ivi u porodi~noj ku}i na Pali}u, ali je prodavnicu svojih rukotvorina otvorio u Subotici.

`ima grn~arstva i spasao ga od propadawa. Jer, trenutno u Srbiji samo ~etiri grn~ara imaju setifikat Ministarstva ekonomije. Sem mene, po jedan je u vaqevskom, ni{kom i pirotskom regionu. Ima ih jo{ neregistrovanih, ali je wihova grn~arija ne{to grubqa. A nekad je gotovo svako mesto imalo grn~ara. Pogotovo u Potisju, gde je i glina kva-

Finese za te`ak i dug posao – Da bi se jedan dan radilo s glinom, ona se mora tri dana spremati. Svaka se mo`e oblikovati, ali za kvalitetan proizvod potrebna je ona vrhunskog kvaliteta. U na{im krajevima je kawi{ka izuzetna, mo`da najboqa u Karpatskoj niziji. Dobre su kikindska i novobe~ejska, a be~ejska je malo masnija i tra`i ve}e ume}e. Treba da se proseje, zatim razvla`i kao jogurt, propusti kroz sito kao {to je mre`a za komarce, onda i najlon ~arapu, posle se izlije na gipsanu plo~u da se ukloni vi{ak vode, onda se nekoliko puta premesi i tek tad je spremna za obradu. To je te`ak, dug i stru~an posao. Mnogo detaqa vaqa znati. Recimo, kolika je rastegqivost gline, tolika mora biti i glazure da kasnije ne bi pucala. Da se harmonija postigne, moraju se dodavati aditivi glini ili glazuri, ali za te finese potrebne su godine iskustva – obja{wava majstor tajne svog zanata.

– Zbog brojnih poziva raznih manifestacija, imam zapravo putuju}u radwu za celu Vojvodinu, a ~esto idem i u Ma|arsku, Rumuniju, Hrvatsku. Organizujem i kreativnu radionicu da bih upoznao mlade s dra-

litetna. Do pre 20 godina bilo je majstora u Ba~koj Topoli i Oxacima, i sad neki prave saksije za cve}e, ali ma{inski, {to se ne podvodi pod stari zanat – nagla{ava [ram.

Do 2005. je, priznaje, radio sve i sva{ta, a onda se opredelio za keramiku sa zavi~ajnim motivima.

– Obilaze}i Vojvodinu, slikao sam stare posude s tavana i iz muzejskih depoa, te motive koristim za ornamentisawe mojih proizvoda i tako autohtono grn~arstvo spasavam od zaborava – ponosno isti~e Tibor.

Razne predmeti pravi jedan od posledwih vojvo|anskih grn~ara, po~ev od vazica, bokal~i}a, pepeqara, fla{a do velikih }upova i zidnih tawira. Naj~e{}e robu koja imaju upotrebnu vrednost.

– Novi trend je proizvodwa ve}ih i mawih ~inija, kompleta {oqa, ~a{a za vino i rakiju. Uvideli qudi da je hrana spremqena u zemqanim posudama ukusnija, a rashla|eno pi}e ili toplo jelo zadr`ava u glinenoj posudi postoje}u temperaturu jo{ najmawe sat-dva, {to je u kulinarstvu vrlo bitno. Voda u testiji je hladna ~itav dan – zakqu~uje [ram.

Dodaje da su i }erke nau~ile da rade na grn~arskom kolu, ali nisu bile zainteresovane da nastave wegov posao. Sve nade pola`e u radoznalost sedmogodi{weg unuka Dominika.

Vlastimir Jankov

kako se to ve} narodski ka`e, turisti~ko-ugostiteqski objekat i sve je izgledalo OK. Eeeee, onda do{ao rat, pa je i hotel „Sloboda” dobrodo{ao zarad kolektivnog zbriwavawa izbeglih i prognanih, {to ga je, logi~no, potpuno obesmislilo i devastiralo. U zemqu gde su i cigara i benzin kupovani na crnoj berzi ionako niko nije dolazio pa ni za wim nije bilo neke velike povike i potrebe. Na svu muku narodnu udari{e i ova demokratska i tranziciona vremena, te se negdawa dika i ponos somborskog turizma privatizovala ni~im drugim do ba{ onim amerikanskim kapitalom. Ta~nije „na{eg ~oveka” iz SAD, Bogdana Magli}a. Ali, {ta ti je istorijska povijest? Ni ameri~ka nije gorela doveka pa se, odra`avaju}i novi ekonomski svetski poredak u sad preimenovanom hotelu „Internacion” odnedavno „{iri” radwa kineskih andrmoqa. A, lepo smo pri~ali da samo vaqa izdr`ati dok Amerima ne smrkne...

M. Miqenovi}

dRU[TvO

dnevnik

sreda17.avgust2011.

PR VI PUT PO SLE VI [E OD TRI DE CE NI JE

DA LI JE „PA RA DA PO NO SA” QUD SKO PRA VO ILI NE

Voj vo di na bez be sni h `i vo ti wa

Po li caj ci ne }e bi ti gli ne ni go lu bo vi

– Posle vi{e od 30 godina, u prvih sedam meseci 2011. nije bilo nijednog registrovanog slu~aja besnila kod `ivotiwa na teritoriji Vojvodine – izjavio je za na{ list direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu prof. dr Du {an La lo {e vi}. – Ovaj trend u Vojvodini po~eo je pre oko pet godina, od kada vi{e nije bilo slu~ajeva besnila u Ba~koj, a od ove godine nema ih ni u Banatu i Sremu, iako ih je jo{ pro{le godine bilo dosta.

Po re~ima dr Lalo{evi}a, ovaj uspeh je rezultat peroralne vakcinacije lisica, koja se vi{e

darde, ipak je svih dosada{wih godina neprekidno registrovano besnilo, a od ove godine ga nema.

Verujemo da }e se ovaj trend produ`iti s nastavkom vakcinacije lisica, ali moramo ostati na oprezu i spremni da reagujemo ukoliko se besnilo ponovo javi – napomiwe na{ sagovornik.

Pasterov zavod u Novom Sadu je u saradwi s Institutom za transfuziju krvi Srbije zavr{io proizvodwu druge serije seruma protiv besnila (humanog antirabi~nog imunoglobulina) u ovoj godini. Za novu seriju seruma obavqena su sva potrebna ispiti-

– Ministarstvo unutra{wih poslova ne}e u~estovati u odr`avawu najavqene gej-parade dok se o tome ne izjasne Skup{tina grada Beograda, gradona~elnik Beograda, Vlada i predsednik Srbije – izjavio je ministar Ivi ca Da ~i}, i poru~io da ne}e dozvoliti da policajci budu glineni golubovi. – Zar treba 5.000 policajaca da krvari na ulici, a drugi posle da daju izjave da nije trebalo organizovati gej-paradu, odnosno “Paradu ponosa“?

On je istakao da treba da postoji dogovor, iza kojeg bi sta-

13

li svi, i poru~io da ta parada nije izborna kampawa i da on samo radi svoj posao, dok “drugi izmi{qaju i dolaze im na pamet svakakve ideje koje mogu biti korisne ili ne”.

– Razgovarali smo vi{e puta s predstavnicima gej-udru`ewa i oni o~ekuju da im damo predlog lokacije i datum odr`avawa, a onda ~itamo u novinama da postoje razli~iti stavovi politi~kih predstavnika o tome treba li to ili ne.

Pa ~ekaj, ho}e li ovde sad na~elnik policijske uprave da

Mar ko vi}: Ozbiq ni smo qu di – Ministarstvo za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu pru`i}e svu neophodnu pomo} u organizaciji “Parade ponosa“ – izjavio je ministar Mi lan Mar ko vi}. – Direktor Uprave za qudska mawinska prava Ne nad \ur |e vi} je u aktivnoj komunikaciji s LGBT-organizacijama. Ima}u sastanak s wima i ne vidim tu nikakav problem. ^iwenica je da ta parada nosi odre|ene rizike, ali ozbiqni smo qudi i mislim da svi zajedno mo`emo do}i do odgovora na neka pitawa koja nas sada mu~e.

On je naveo da LGBT-organizacijama nije potrebna saglasnost Ministarstva za qudska i mawinska prava za organizaciju skupa i da svako ima slobodu da izrazi svoje stavove. Ipak, trebalo bi u obzir uzeti pre svega bezbednosne rizike i da }e organizatori “Parade ponosa“ i Ministarstvo unutra{wih poslova odlu~iti o datumu koji bi bio najboqi za organizaciju takvog skupa.

odlu~uje o tome da li je to qudsko pravo ili nije? – zapitao se Da~i}.

Upitao se i ko }e to posle da obja{wava policajcima s polomqenim rukama i nogama koji su obavqali svoj posao i da u takvoj situaciji jo{ neko treba da procewuje da li je to popularno ili ne.

– Ka`u da “Parada ponosa“ nije popularna: pa ni hap{ewe Rat ka Mla di }a nije popularno, pa smo ga uhapsili! Nije na{ posao da radimo po ukusu

publike ili {ta je popularno, ja moram da radim i ono {to nije popularno. A ako moram ja, moraju i drugi. Tra`im da se izjasne svi... – poru~io je Da~i}.

On je pozvao organizatore “Parade ponosa“ da se obrate strankama iz Koalicije “Za evropsku Srbiju”, a da }e MUP prihvatiti sve.

– Bez konsenzusa o tome ne pada mi na pamet da {aqem svoje policajce da budu glineni golubovi – poru~io je Da~i}.

TU RI STI^ KI CEN TAR ZRE WA NI NA POD LU POM LO KAL NE JAV NO STI

Ko je i {ta ra dio Vak ci na za di vqe `i vo ti we Da bi se iskorenilo besnilo u Srbiji, Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva u vodoprivrede Srbije – Uprava za veterinu, u saradwi s Evropskom komisijom, novembra pro{le godine po~ela je da sprovodi kampawu oralne vakcinacije lisica na podru~ju Srbije. Mamci koji sadr`e hranu primamqivog mirisa i ukusa za lisice i druge divqe mesojede, a u ~ijoj je unutra{wosti kapsula s rastvorom vakcine protiv besnila, distribuirani su iz vazduha na teritoriji cele zemqe, izuzev naseqenih mesta i gradova. Kampawa oralne vakcinacije divqih `ivotiwa traja}e pet godina. godina izvodi u Ma|arskoj, prvo u regionu zapadno od Dunava, zatim izme|u Dunava i Tise, kada je prestala epizootija besnila u Ba~koj. Po{to je i u Srbiji pro{le godine zapo~ela vakcinacija lisica, nestanak besnila u Banatu i Sremu je direktna posledica ove akcije. Na`alost, ovako povoqna situacija nije i u centralnoj Srbiji, gde je od januara do jula ove godine dijagnostikovano 35 slu~ajeva besnila kod `ivotiwa, od kojih su {est doma}e `ivotiwe, a ostalo su besne lisice. Ina~e, posledwi slu~aj humanog besnila kod nas zabele`en je pre 32 godine.

– Iako je broj pregledanih `ivotiwa nedovoqno reprezentativan u odnosu na va`e}e stan-

vawa i sada se samo ~eka zvani~an atest da bi bio pu{ten u promet.

– O~ekujemo ga u roku od dva meseca, jer atestu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije prethodi i slawe doma}eg leka na analizu u jednu od referentnih laboratorija EU. Za ovu seriju krv je dalo ukupno 24 davaoca. Osim aktivnosti na promovisawu davala{tva krvi za proizvodwu seruma protiv besnila, Pasterov zavod u Novom Sadu daje svoj doprinos time {to deo zaposlenih redovno daje krv za wegovu proizvodwu. Pozivamo dobrovoqne davaoce da daju krv za proizvodwu humanog antirabi~nog imunoglobulina – ka`e dr Lalo{evi}.

J. Bar bu zan

Kada je pre nekoliko dana u vestima lokalne televizijske stanice KTV emitovan gotovo {estominutni prilog o dosada{wem radu i u~inku gradskih javnih preduze}a, ponajvi{e Turisti~kog centra Zrewanina i wegove direktorke Ma ri ne Mar ti nov, ceo grad je brujao o tome. Maltene niko od anketiranih gra|ana, prikazanih u ovom prilogu, nije znao ko je na ~elu Turisti~kog centra, niti {ta je uradio za svoga mandata. Nisu na ulici presretnuti gra|ani znali ni na koji na~in je aktuelna direktorka zasela u fotequ, da li po politi~koj liniji ili stru~nosti koju je dokazala u ranijem periodu. A da bi Mo tel „[u mi ce” “dosolili” prilog, novinari su emitovali kadrove zapu- ternet-portal, niti zapo~eli {tenog, u travu obraslog izletimedijsku promociju banatske pi{ta Motel “[umice”, te neurevarijade. |enog kupali{ta na Tisi prema I vaqda su sve ove kritike Novom Sadu, kojima gazduje uprauticale na Turisti~ki centar pa vo TC. Nekako u isto vreme oglaje odmah, dan nakon zamerke oposila se i zrewaninska politi~ka zicije, po~ela medijska kampawa opozicija, zameraju}i ovda{wim za “Dane piva”, a rukovodstvo turisti~kim delatnicima da ni ovog javnog preduze}a, pla}enim dve nedeqe pred po~etak tradi- oglasom objavqenim u regionalcionalne manifestacije “Dani nom nedeqniku “Zrewanin”, odpiva” nisu uredili zvani~ni in- govorilo je i na druge prozivke.

Mada pismo upu}eno Zrewanincima nije naslovqeno kao reagovawe na prilog emitovan na KTV-u, i laiku je potpuno jasno da je upravo to bio povod za wegovo {tampawe, uz prilo`ene fotografije ure|enog Motela “[umice” i kupali{ta na Tisi.

“Od osnivawa, 2009. godine, JP ’Turisti~ki centar grada Zrewanina’, uprkos smawenom buxetu, uspelo je, putem projekata, da

obezbedi novac za ure|ewe lokacija kojima upravqa, a to su Sportsko-rekreativni centar ’Motel Ada [umica’, izleti{te Tisa i gradsko kupali{te Peskara. I ove godine, na svim lokacijama, renovirali smo objekte, a na kupali{tu Peskara i izleti{tu Tisa uredili obalu, dopunili sadr`aje postavqawem mobilijara, delova de~jih igrali{ta i sprava za rekreaciju na otvorenom”, ka`e se u ovom, imenom i prezimenom nepotpisanom pismu.

Turisti~ki centar, kako se zakqu~uje, svoj ugled odr`ava na zavidnom nivou, {to dokazuje i kandidatura Evropske federacije turisti~kih novinara za dobijawe poveqe FEST 2011 i “Zlatni interstas 2011” za unapre|ewe razvoja turizma i za manifestaciju “Dani piva”. Bilo kako bilo, o radu Turisti~kog centra posledwih dana bilo je podosta re~i. A da li su posledwe novinarske i opozicione kritike bile opravdane, to }e najboqe prosuditi gra|ani.

Ako uop{te i znaju {ta je Turisti~ki centar radio u posledwe vreme. @. Ba la ban

PO VE RE NI CA ZA RAV NO PRAV NOST NE VE NA PE TRU [I] UTVR DI LA

Dis kri mi na tor ski pra vil nik za sti pen di je Pravilnik Nacionalnog saveta ma|arske mawine u Srbiji o dodeli stipendija studentima je diskriminativan, konstatovala je poverenica za za{titu ravnopravnosti Republike Srbije Ne ve na Pe tru {i}, odgovaraju}i na predstavku Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara u kojoj je zatra`ena ocena tog pravilnika. Poverenica je zatra`ila od Nacionalnog saveta Ma|ara brisawe odredbe pravilnika na osnovu koje se vr{i li~na diskriminacija kandidata i nalo`ila je da je u roku od 30 dana obaveste o donetim merama.

Po wenom mi{qewu, na osnovu pravilnika Nacionalnog saveta ma|arske mawine o dodeli stipendija studentima vr{i se negativna diskriminacija u odnosu na studente koji su se upisali na privatne fakultete, ~iji su roditeqi zavr{ili visoke {kole, zatim onih koji se nisu upisali u bira~ki spisak mawine za izbor

Ne ve na Pe tru {i}

nacionalnog saveta ili nisu dali izjavu o nameri da }e se upisati u bira~ki spisak ma|arske mawine, kao i onih koji su sredwu {kolu zavr{ili u mestu stanovawa na ma|arskom jeziku – naspram onih koji nisu poha|ali {kolu u mestu stanovawa. U odgovoru na predstavku predsednika DZVM-a Aro na ^on ke povodom pravilnika Nacionalnog saveta o stipendirawu,

poverenica Petru{i} je navela da ona nije nadle`na da daje odgovor na pitawe povodom zakonitosti odredbe po kojoj o redosledu pozitivno ocewenih kandidata-stipendista odluku donosi predsednik Op{te uprave Nacionalnog saveta, koji je ujedno i predsednik Nacionalnog saveta, kao ni o pitawu mogu}nosti `albe.

Predsednik DZVM-a Aron ^onka ka`e da ovu akciju nisu zapo~eli zbog toga {to ne `ele da mladi qudi ma|arske nacionalnosti dobiju stipendije ili da dovedu u neprijatan polo`aj Nacionalni savet ma|arske nacionalne mawine, kako je to tvrdio predsednik NSM-a dr Ta ma{ Kor hec, ve} je namera bila da se uka`e na diskriminaciju pojedinih kategorija studenata ma|arske nacionalnosti koje bi bile onemogu}ene prilikom konkurisawa za dobijawe stipendija.

– Sada kada su zvani~ne institucije ustanovile da diskriminacija po-

Aron ^on ka

stoji, pozivamo Nacionalni savet Ma|ara da otkloni sve navedene nepravilnosti da bi {to {iri krug studenata ma|arske nacionalnosti imao {ansu za dobijawe stipendija – ka`e za “Dnevnik” ^onka. – Mislim da nam je u obostranom interesu da nivo obrazovawa pripadnika ma|arske zajednice bude {to vi{i i da {to ve}i broj Ma|ara do|e do visoko{kolskih

diploma. Tako|e, o~ekujemo da NSM otkloni uslove iz pravilnika o povra}aju tro{kova nostrifikovawa diploma koje su studenti ma|arske nacionalnosti stekli prilikom {kolovawa u inostranstvu, a koji su vezani za dokazivawe upisanosti na posebni bira~ki spisak za izbore ma|arskog nacionalnog saveta.

Naime, ^onka ukazuje na to da se u tom pravilniku tako|e navodi da 500-600 evra za nostrifikaciju diplome ste~ene u inostranstvu mogu dobiti samo oni svr{eni studenti koji prilo`e re{ewe da su na posebnom bira~kom spisku, {to je diskriminacija. ^onka se nada da postoji dobra voqa NSM-a da se otklone diskriminatorske odredbe, te da ne}e morati da pose`e za pravnim sredstvima da bi se svim pripadnicima ma|arske mawine omogu}ilo da ostvaruju svoja prava.

M. Mi tro vi}

sreda17.avgust2011.

DRU[TVO / cRna hROnika

EKO NO MI JA JE ^U DO(VI [TE)

Ne ma bo qeg su tra?

Pro se ~an, ov da {wi ~i ta lac no vi na i pra ti lac tzv. elek tron skih me di ja opet je ba ~en na te {ke mu ke. Na rav no, sve {to pro ~i ta/vi di/~u je uglav nom ga ti {ti, bo de, `u qa ili `i ga, ali gun gu la po vo dom no ve svet ske kri ze pre va zi la zi sva ku me ru (ne)hu ma no sti. Jer, ono {to je go to vo be za zle no po ~e lo sad ve} dav ne 2008. ka da su do nas sti gle gla si ne da se, eto, kao, ne {to dr ma u svet skoj eko no mi ji, iz ra slo je u ve li ku kri zu (ne ki su go vo ri li naj ve }u od one s kra ja 1920-tih). Ipak, po sle dve go di ne sti gli su pr vi gla so vi da se kri zi, od mi lo {te zva noj SE KA, na zi re kraj; ako ho }e mo da bu de mo po {te ni, naj po let ni ji u pro gla {e wu kra ja svet ske mu ke bio je na{ pre mi jer ko ji je ne - kri za pro }i za par go di na, a iz - kre di ta i pso va ti svo je pret dvo smi sle no re kao da smo mi iz ve sni do bit nik No be lo ve na - ke. Dru gi opa sni igra~ u kri kri ze iza {li i to na no ga ma, od - gra de lad no ka `e da }e ona tra - za ma su ban ke iza ko jih sto ji no sno, da, ma da obi ~an na rod to ja ti naj ma we 30 go di na (ako ne - ve li ki mul ti na ci o nal ni pri jo{ ne vi di, iz sta ti sti~ kih re - {to tra je to li ko ne mo `e se ni vat ni ka pi tal; i ban ke su pre zul ta ta je o~i to ka ko za du `e ne jer su, za rad nam je ve} sa da bo qe. pro f i t a (a we g a su Svet ski eks per ti i ve~ no glad ne), pla si Re zul ta ti i{ ~i ta va wa broj ki o dr `av ni ci ipak jo{ ra l e tj. ula g a l e-zaj eko nom skim de {a va wi ma za vi se ne od ma lo su za te za li sa op mi l e ka p i t al ko j i zna wa, ve} od to ga ko pla }a eks per ta, ti mi zmom, ali su iz ima ju a on da su zaj mi ~i je on in te re se {ti ti, ~i je o~i gle da i oni uvi de li da le i ve} po zajm qe ni a ima raz lo ga za we ga pa ne v ra } e n i ka p i t al ho }e da za ma `e su po ~e li da obe }a va ju (na rav no, sa pri pa da bo qe su tra ({to na {i ju }im ka ma ta ma) i ta po li ti ~a ri stal no ra de i - pro - zva ti kri zom jer od iz u zet ka po - ko ne ko li ko kru go va. Taj bi se la zi im). sta je nor mal no sta we)? Mno go rin gi {pil vr teo u bes kraj da A on da - grom iz ve dra ne ba - je pi ta wa a ni jed nog iz ve snog se, u jed nom tre nut ku, ne po sto SAD su pre te ra le u de fi ci tu od go vo ra. Ali, ako je ta ko, on da je }i ka pi tal ni je za ko ~io i po kao ni kad do sa da! Ru pa u bu xe tu eko no mi ja uop {te ni je na u ka jeo sa mog se be do vo de }i ban ke je to li ka da }e ~ak i oni mo ra ti (jer ni je u sta wu da ot kri va za - u si tu a ci ju da ne ma ju go to vi nu ve} sa mo po tvr de o po tra `i va wi ma ko ja do spe va ju u ne koj da le koj bu du} no sti. Lo gi ka bi re k la da u ta k voj si t u a c i j i ban ka ide u ste ~aj, ali prak sa ka `e dru ga ~i je: vla sni ci ba na ka igra ju va `nu ulo gu u po li ti ci, pa dr `a ve, u ime op stan ka si ste ma, pre u zi ma ju du go ve ba na ka i ti me ih spa sa va ju od pro pa sti a wi ho ve mi nu se to va re na le |a obi~ nih po re skih ob ve zni ka. Ta ko ve li ki ma ne fa li dla ka sa gla ve a ma li pla } a j u wi h o v u ne z a s i t ost.

Isti ni za vo qu, ve li ki ni su za r a d i l i ko l i k o su `e l e l i, ali }e se pri tr pe ti ko ju go di nu/de ce ni ju, dok se stva ri ne smi re, pa }e po no vo za vr te ti krug. Ta ko to funk ci o ni {e od ve li ke de pre si je iz 1929. (ko ja je tra ja la do 1939. a on da je po ~eo Dru gi svet ski rat) pa na da pri teg nu ka i{ - na rav no ne ko ni to sti) ve} ne {to sa svim ova mo. svoj ne go svet ski. To ni su mo gli po god be no, ne {to po vu ci-po teg Ka da i ka ko }e mo se, mi ma li da za ne ma re ni tzv. me |u na rod ni ni i „{ta bi bi lo kad bi bi lo“. i obi~ ni, ovog pu ta iz vu }i iz ne za vi sni eks per ti pa su SAD, Re zul ta ti i{ ~i ta va wa broj ki o kri ze? Oni ko ji zna ju od go vor zbog lo {eg vla da wa, sma wi li eko nom skim de {a va wi ma za vi se u stva ri su iza zva li kri zu, svi oce nu za po u zda nost sa AAA na, ne od zna wa, ve} od to ga ko pla - osta li mo gu sa mo da na ga |a ju. sa mo, AA+. Ovaj {a mar Ame ri }a eks per ta, ~i je on in te re se Na rav no, kad sve pro |e eko no su pod ne li ko li ko-to li ko sto - {ti ti, ~i je o~i ho }e i~ ki ali su svi ma osta li ma ko - da za ma `e. Eko no mi le na ozbiq no klec nu la. On da su ja ne skri ve no po sta je se vr li Evro pej ci pre sa bra li i obe }a na ze mqa za – od u ze li, shva tiv {i da su ~e ti - sta ti sti~ ke za vr zla ri dr `a ve u Za jed ni ci pre za du - me ti pa „daj mi sta `e ne, a broj onih ko je su, za sa da, ti sti ku i sve }u da ti kli ma ve ne sme ni da se po me ne. do ka `em“, „jed ni je du I, dok dla nom o dlan, ve} se na - me su, dru gi ku pus - u ve li ko pri ~a o no vom ta la su pro se ku svi je de mo eko nom ske kri ze. Sve one op ti - sar mu“. mi sti~ ke iz ja ve (ma kar i uz dr Simp to ma ti~ no u `a ne) odo {e niz vo du (u klo zet - ce loj kri znoj pri ~i skoj {o qi). I {ta on da po {te - je ste da su glo bal no ni, ma li ~o vek da mi sli? svi `i ve li bo qe ne Naj pre, da ona pr va kri za uop - go {to su za ra |i va {te ni je pro {la - svi pro gla si li, {i ri li se vi {e u tom smi slu obi~ na su pro pa - ne go {to im gu ber gan da i la ga ri ja. Dru go, pi ta we do zvo qa va. Sve dr je {ta se uop {te pro me ni lo: `a ve (od SAD pre ko SAD su de ce ni ja ma pre za du `e ne Ero p e do Sr b i j e) i to ni ko me ni je taj na, ne ke ze - tro {i le su vi {e ne mqe Evrop ske uni je ta ko |e su go {to ima ju u ka sa go di na ma/de ce ni ja ma u mi nu su i ma. Ma wak je na dok to im je to le ri sa no, pa su svi le - na |i van za vi sno od po `i ve li. Da kle, ni ka kvih bit - sna ge dr `a ve - naj ve nih pro me na u glo bal noj eko no - }i su se pra vi li lu mi ji ne ma - osim da Ki na |i pa di ({to im ni je te na pred (a to ni je ni ka kva no - {ko pa da lo), Evro vost) - pa za {to sa da opet na stu - pej ci su tro {a xi ja ma ozbiq no mi sti }e sa bra ti re zul ta te i, pa kri za? Za {to je, uop {te, do - pre ti li sa „no-no“, a mi uzi ma kao ge ne ra li po sle bit ke, ob {lo do pr ve kri ze? Ka ko to da mo kre di te {a kom i ka pom. Ni ja sni ti {ta je tre ba lo da se ni ko ni je vi deo {ta se spre ma? {to se ti ~e pla }a wa ne ma ne ura di. Sa mo {to ta kva, na knad Ka ko to da ni ko ne zna ko li ko iz ve sno sti - dug SAD pla ti }e na pa met, ba{ ni ko me ne tre ba }e sve ovo tra ja ti? Zar je mo gu - ceo svet, Evro pa }e da pri teg dok sa ku pqa jad ne ostat ke sop }e da, na osno vu istih po da ta ka, ne svo je ~la ni ce a na {i unu ci stve nog pro tra }e nog `i vo ta. jed ni eks per ti ka `u ka ko }e }e pla }a ti ra te na {ih sta rih Ili ja Ba ki}

DneVnik

c m y

14

HAP [E WE U NO VOM SA DU ZBOG MAL VER ZA CI JA S NOV CEM

Di rek tor ban ke is pra znio ban ko mat?

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja je li {i la slo bo de Zo ra na P. (52) iz No vog Sa da zbog po sto ja wa osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `ba nog po lo `a ja, na vo di se u sa op {te wu Po li cij ske upra ve No vi Sad. Osum wi ~e ni se te re ti da je, kao di rek tor fi li ja le Er ste ban ke u Be o ~i nu neo vla {}e no po di gao vi {e mi li o na di na ra sa {ted nog ra ~u na jed nog 88-go di {weg kli jen ta i taj no vac uba cio u ban ko mat.

Na i me, on je na taj na ~in po ku {ao da pri kri je ma wak na pra vqen ta ko {to je sam pu nio i pra znio ban ko mat u du `em pe ri o du, pro tiv no pro pi si ma ban ke.

Po l i c i j a }e Zo r a n a P., uz kri v i~ n u pri j a v u, u za k on s kom ro ku pri ve sti na sa slu {a we

is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du.

E. D.

NO VA TE [KA NE SRE ]A U NO VOM SA DU

Mo to ci kli sta uda rio maj ku i }er ku Dva de se to smo go di {wa G. M. i we na }er ka M. J. sta ra 4 go di ne te `e su po vre |e ne ka da je na wih ju ~e po pod ne u Ve ter ni ku, upra vqa ju }i mo to rom „ka va sa ki“, na le teo M. G. (26) iz No -

vog Sa da, ko ji je ta ko |e te {ko po vre |en.

Do ne sre }e je do {lo ka da su maj ka i }er ka pre la zi le ko lo voz van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za u No vo sad skoj uli ci,

ne da le ko od ben zin ske sta ni ce. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, de voj ~i ca je zbri nu ta u De~ joj bol ni ci u No vom Sa du, dok su maj ka i mo to ci kli sta pri mqe ni u Ur gent ni cen tar.

N. P.

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU BA JA KO VO S RE PU BLI KOM HR VAT SKOM

Kod Sr bi na i Ma ke don ca na |e ne pi lu le Hr vat ska po li ci ja i ca ri na na gra ni~ nom pre la zu Ba ja ko vo pro na {le su kod ne i me no va nog dr `a vqa ni na Sr bi je 27 pi lu la ko je su na po pi su dro ga i psi ho trop nih ma te ri ja, bez le kar ske do ku men ta ci je, sa op {ti la je Vu ko var sko-srem ska po li cij ska upra va. U sa op {te wu se na vo di da se in ci dent do go dio pre kju ~e uju tro i da je sat pre to ga 30 pi lu la na |e no i kod dr `a vqa ni na Ma ke do ni je.

U vo zi lu ko jim je upra vqao tur ski dr `a vqa nin prek s i n o} je pro n a | en pi { to q e mar k e

„astra 4000” ka li bra 7,65 mm, sa se dam ko ma da pri pa da ju }e mu ni ci je, ko je ni je pri ja vio po li cij skim slu `be ni ci ma. Dok je Tur ~in pri ve den u Op {tin ski sud u Vin kov ci ma zbog pre kr {a ja iz Za ko na o oru` ju, ma ke don ski i srp ski dr `a vqa nin do ve de ni su uz op tu `ni pred log Pre kr {aj nom su du u Vin kov ci ma zbog po ~i we nog pre kr {a ja iz Za ko na o su zbi ja wu zlo u po tre be opoj nih dro ga, sa op {ti la je po li ci ja.

(Ta njug)

Pri ja ve zbog pro sja ~e wa Po li cij ski slu `be ni ci u Hor go {u pod ne li su zah te ve za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv 11 od ra slih li ca i dva ma lo let ni ka jer su u pe tak, 12. av gu sta, u bli zi ni gra ni~ nog pre la za Hor go{ s Re pu bli kom Ma |ar skom, pri la zi li vo zi li ma i od vo za ~a tra `i li no vac, od no sno pro sja ~i li. Po li ci ja je pro tiv El vi re K. (1977) iz Hor go {a pod ne la i zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka zbog pro pu {ta wa du `nog nad zo ra nad ma lo let nim li cem.

Pro sja ~e we u bli zi ni drum skog gra ni~ nog pre la za Hor go{ pri sut no je na ro ~i to u vre me let we se zo ne go di {wih od mo ra i sme ne tu ri sta, ka da se zbog po ja ~a nog pro me ta stva ra ju ve li ke ko lo ne vo zi la i du `e ~e ka

Fo to: M. Mi tro vi}

na oba vqa we for mal no sti pri li kom pre la ska dr `av ne gra ni ce.

M. Mr.

VESTI [ver co va li Pa ki stan ce Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Vra wu od re dio je pri tvor do me sec da na Jo va nu B. (48) i Ne boj {i J. (26) iz No vog Sa da i dr `a vqa ni nu Pa ki sta na Ra {a du A. (25) zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di, sa op {ti la je da nas Po li cij ska upra va u Vra wu.

Sum wa se da je Ra {ad A. po pred hod nom do go vo ru sa Jo va nom B. i Ne boj {om J, po {ao vo zi li ma ko ji ma su oni upra vqa li i kod Pre {e va pre u ze li tri dr `a vqa na Pa ki sta na, ko ji su na ne do zvo qen na ~in pre {li dr `av nu gra ni cu iz me |u Ma ke do ni je i Sr bi je, a za tim omo gu }i li ne za ko nit tran zit kroz Sr bi ju, u ~e mu ih je spre ~i la po li ci ja u se lu Ne ra do vac, kod Vra wa.

Tri dr `a vqa na Pa ki sta na su zbog ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i ne za ko ni tog bo rav ka u Sr bi ji pri ve de ni su di ji Pre kr {aj nog su da u Vra wu ko ji im je iz re kao nov ~a ne ka zne u iz -

no su od po 16.000 di na ra. Te ka zne za me we ne su ka zna ma za tvo ra u tra ja wu od po 16 da na sa za {tit nom me rom uda qe wa sa pod ru~ ja Sr bi je i za bra nom ula ska u tra ja wu od 24 me se ci, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

opoj nih dro ga, kao i kri vi~ no de lo na pad na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti, re kli su u po li ci ji. Is tra `ni su di ja od re dio je osum wi ~e nom pri tvor do 30 da na, na po me nu li su u po li ci ji.

(Ta njug)

Autom na po li caj ca

Pre ga `en mla di}

Pri po ku {a ju bek stva sa li ca me sta, Mar ko M. (24) iz Ni {a je svo jim auto mo bi lom kre nuo na po li caj ce i jed nog je po vre dio, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve u tom gra du. Mar ko je osum wi ~en da je pro dao Mi lo {u S. iz Ni {a dva pa ke ti }a sa ma ri hu a nom te `e ne 0,80 gra ma, a u we go vom sta nu je pro na |en jo{ je dan pa ke ti} sa ma ri hu a nom te `i ne 0,90 gra ma, na ve li su u po li ci ji na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Mar ko M. je na pa dom na po li caj ce na me ra vao da uni {ti pred me te kri vi~ nog de la, ka za li su u Po li cij skoj upra vi. On je li {en slo bo de zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met

Mla den M. (20) iz Br za na kod Ba to ~i ne za do bio je te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot ka da ga je pre ga zi lo, za sa da, ne po zna to vo zi lo i na sta vi lo vo `wu bez za u sta vqa wa, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Kra gu jev cu. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, na Mla de na M. je 15. av gu sta ne {to pre tri sa ta iz ju tra, naj ve ro vat ni je dok je le `ao na ko lo vo zu re gi o nal nog pu ta Ve li ka Pla na - Ja go di na na le te lo ne po zna to vo zi lo.

Mla den M. je vo zi lom Slu `be hit ne me di cin ske po mo }i pre ve zen u Ur gen ti cen tar Kli ni~ kog cen tra u Kra gu jev cu, gde su le ka ri kon sta to va li da je za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda17.avgust2011.

15

DAN @ALOSTI U VRBASU ZBOG TRAGI^NOG SUDARA VOZA I AUTOMOBILA U STEPANOVI]EVU

Ne ve ri ca i muk zbog smr ti tro je pro fe so ra U Sred woj stru~ noj {ko li „4. ju li“ u Vr ba su vla da ne ve ri ca i muk jer za po sle ni u ovoj obra zov noj usta no vi i da qe ne mo gu da po ve ru ju da je wi ho vo tro je ko le ga stra da lo u stra vi~ noj sa o bra }aj noj ne sre }i na pru `nom pre la zu kod Ste pa no vi }e va. U vr ba skoj teh ni~ koj {ko li da nas u 9 ~a so va bi }e odr `an ko me mo ra tiv ni skup po gi nu lim pro fe so ri ma ko ji su, po re ~i ma wi ho vih ko le ga, ve o ma pre da no i od go vor no ra di li svoj po sao.

Nata{a Dangubi}

Jedna tragedija odvela u drugu Zla sud bi na se u ovom tra gi~ nom do ga |a ju naj vi {e po i gra la s Na ta {om Dan gu bi} jer je ona pr vo bit no pla ni ra la da na sed ni cu Na stav ni~ kog ve }a u Vr bas ode auto bu som. Me |u tim, zbog sa o bra }aj ke ko ja se tog ju tra de si la na Ru me na~ kom pu tu u No vom Sa du, u ko joj je `i vot iz gu bio @eq ko Ko va~ (32) iz Ve ter ni ka, pra vac ka Ru men ci i da qe pre ma Vr ba su je bio u blo ka di vi {e od tri sa ta i auto bu si su po pri li~ no ka sni li. Zbog to ga se Na ta {a do go vo ri la s dru go dvo je ko le ga da je po ku pe ko li ma i za jed no po |u ka Vr ba su.

– Na dan ne sre }e ima li smo za 10 ~a so va za ka za nu sed ni cu Na stav ni~ kog ve }a. Bi lo nam je ve o ma ~ud no {to ih ne ma jer su bi li ve o ma od go vor ni i ni su ima li obi ~aj da ka sne iako su sva ko dnev no pu to va li iz No vog Sa da u Vr bas na po sao. Ipak smo od lu ~i li da po~ ne mo bez wih, ali ni ka ko ni smo ni po mi sli li da se de si la ova kva tra ge di ja – re kao nam je je dan od za po sle nih u SS[ „4. ju li“.

Zbog tra gi~ ne po gi bi je tro je pro fe so ra, op {ti na Vr bas je da na {wi dan pro gla si la Da nom `a lo sti.

Po koj ni Mi o mir \ur ko vi} (51) iza se be je osta vio dve ma lo let ne }er ke, a pre sa mo go di nu da na we go va `e na je pre mi nu la od ra ka. Pre da vao je ma {in stvo u {ko li i bio je ve o ma

ce wen, ka ko me |u ko le ga ma, ta ko i me |u |a ci ma. Auto mo bil „ford si je ra” u ko jem su pro fe so ri na stra da li bio je u \ur ko vi }e vom vla sni {tvu i pret po sta vqa se da je upra vo on upra vqao vo zi lom u tre nut ku ne sre }e.

Aleksandra Proti}

Miomir \urkovi}

kle je sa op {te no da je pre laz u Ste pa no vi }e vu u tre nut ku ne sre }e bio pra vil no obez be |en, kao i da su sig na li za ci ja i ram pe bi li pro pi sno ukqu ~e ni. Po wi ho vim po da ci ma, voz se kre tao pro pi sa nom br zi nom, na put nom pre la zu bi la je spu {te na ram pa, a ne sre }a se do go di la zbog to ga {to auto mo bil u ko jem su bi li pro fe so ri ni je po {to vao pro pi sa nu sig na li za ci ju.

Tro je pro fe so ra bi }e sa hra we ni da nas na Grad skom gro bqu

je Hit na po mo}, ko ja je sti gla vr lo br zo, mo gla sa mo da kon sta tu je tri smrt na slu ~a ja.

Zva ni~ ni de ta qi is tra ge o uzro ci ma ove tra ge di je jo{ ni su sa op {te ni, ali su od mah re a go va le „@e le zni ce Sr bi je”, oda -

u No vom Sa du. U 13.30 ~a so va bi }e sa hra wen Mi o mir \ur ko vi}, a u 15 ~a so va Alek san dra Pro ti}, dok }e se sa hra na Na ta {e Dan gu bi} oba vi ti u 16.30 sa ti.

M. Kekovi} N. Perkovi}

Alek san dra Pro ti} (36) je u SS[ „4. ju li“ pre da va la mi kro bi o lo gi ju. U ve li koj `a lo sti za wom osta li su su prug i ma lo de te.

– Ona je bi la ve li ki po ten ci jal. Ne dav no je za vr {i la ma ster, a pla ni ra la je da na sta vi {ko lo va we i upi {e dok tor ske stu di je. Pre da va la je i u vr ba skoj Gim na zi ji „@ar ko Zre wa nin“. Za sve je bi la spo sob na – da od go vor no ra di svoj po sao, da po di `e ma lo de te i da se usa vr {a va – u ne ve ri ci pri ~a ju ko le ge po gi nu lih pro fe so ra.

Na ta {a Dan gu bi} (31), ina ~e ro |e na i od ra sla u Vr ba su, iza se be je osta vi la ~e tvo ro go di {wu }er ku i su pru ga. U vr ba skoj {ko li je pre da va la srp ski je zik, vo le la je svoj po sao i, do -

Kobni pru`ni prelaz Pru `ni pre laz na iz la zu iz Ste pa no vi }e va pre ma Zma je vu odav no je po znat kao cr na ta~ ka na ko joj se ~e sto de {a va ju sli~ ne ne sre }e, a isto va `i i za kom plet nu pru gu od No vog Sa da do Vr ba sa, na ko joj je sa mo u po sled we ~e ti ri go di ne u sli~ nim ne sre }a ma po gi nu lo pet na e stak qu di. Osim to ga, upra vo pre laz u Ste pa no vi }e vu je po znat kao me sto gde ram pe ~e sto sto je du go spu {te ne pa su mno gi na vi kli da se pro vla ~e iz me |u wih upr kos ukqu ~e noj sig na li za ci ji. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, pre „for da” je iz me |u ram pi pro {lo jed no vo zi lo, te su pro fe so ri ve ro vat no in stink tiv no kre nu li za wim, {to se is po sta vi lo kao kob na od lu ka.

da ju we ne ko le ge, ve o ma ga sa ve sno i pre da no ra di la.

Pod se }a mo, te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je `i vo te iz gu bi lo tro je pro fe so ra do go di la se u po ne de qak oko 8.50 ~a so va na pru `nom pre la zu u

AMERIKA POHVALILA SRPSKI MUP ZA DOBRO OBAVQEN POSAO U ME\UNARODNOJ OPERACIJI „DELEGO”

La nac pe do fi la pu kao na No vo sa |a ni nu Ame ri~ ka Kan ce la ri ja za is tra ge Mi ni star stva za unu tra {wu bez bed nost i Kan ce la ri ja za re gi o nal nu bez bed nost pri am ba sa di u Be o gra du zva ni~ no su za hva li le Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Sr bi je za od li~ no oba vqen po sao i part ner stvo to kom me |u na rod ne ope ra ci je „De le go” za su zbi ja we pe do fi li je. U ju ~e ra {wem sa op {te wu MUP-a se na vo di da je po hva la upu }e na Ode qe wu za bor bu pro tiv vi so ko teh no lo {kog kri mi na la (VTK), ko je je efi ka sno oba vi lo svoj deo za dat ka.

Ope ra ci ja „De le go” po kre nu ta je u de cem bru 2009. go di ne, a me ta su bi le 72 oso be, osum wi ~e ne za pro mo vi sa we pe do fi li je i pod sti ca we sek su al nog zlo sta vqa wa de ce pre ko pri vat ne ogla sne ta ble na in ter ne tu – „Dre am bo ard”. Op tu `e ni su lo ci ra ni na pet kon ti ne na ta, ukqu ~u ju }i i Sr bi ju, a op tu `ni ca je ob ja vqe na 3. av gu sta.

Je dan od ak tiv nih ~la no va „Dre am bo ar da„ iden ti fi ko van je u ja nu a ru u No vom Sa du i kod we ga je u tre nut ku hap {e wa

Ste pa no vi }e vu. Do ne sre }e je do {lo ka da su put ni ci u „for du si je ra” po ku {a li da pre |u pru `ni pre laz upr kos spu {te nim ram pa ma. U tre nut ku ka da su se na {li na pru zi, na wih je na le teo me |u na rod ni voz Be o grad–Prag, ko ji ih je od ba cio dva de se tak me ta ra u ja ru gu kraj pru ge. Od su da ra s kom po zi ci jom me |u na rod nog vo za, auto mo bil je uni {ten do ne pre po zna tqi vo sti, a sve tro je pro fe so ra je po gi nu lo na li cu me sta te

pro na |e no oko de set gi ga baj ta ma te ri ja la s de~ jom por no gra fi jom, {i fre i lo zin ke za pri stup saj tu s pe do fil skim sa dr `a ji ma ko ji su se na la zi li na ser ve ru u Pa ri zu.

Po sred stvom ofi ci ra za ve zu am ba sa de Fran cu ske u Be o gra du, ovi po da ci su do sta vqe ni fran cu skoj po li ci ji i Kan ce la ri ji za is tra ge Mi ni star stva za unu tra {wu bez bed nost SAD u Be ~u. To je pred sta vqa lo ogro man ope ra tiv ni po mak u ak -

ci ji, gde su po li cij ski slu `be ni ci pr vi put mo gli di rekt no da pri stu pe naj o se tqi vi jim sek ci ja ma „Dre am bo ar da„, ko ji ma su ima li pri stup sa mo tzv.

VIP-~la no vi.

Na osno vu po da ta ka i do ka za ko je je u to ku ak ci je ot kri lo i obez be di lo Ode qe we za bor bu pro tiv VTK, ve }i broj li ca je uhap {en i pro tiv wih su pod ne te kri vi~ ne pri ja ve zbog po se do va wa i di stri bu ci je de~ je por no gra fi je na in ter ne tu.

^la no vi „Dre am bo ar da„ su tr go va li fo to gra fi ja ma i vi deosnim ci ma na ko ji ma je pri ka za no ka ko od ra sli qu di zlo sta vqa ju de cu do 12 go di na, ~e sto na sil ni~ ki, i ta ko stvo ri li ma siv nu pri vat nu bi bli o te ku sek su al nog zlo sta vqa wa de ce. U ko mu ni ka ci ji su ko ri sti li la `na ime na, lin ko vi s de~ jom por no gra fi jom su ima li en krip ci ju i {i fru, a upo tre bqa va li su i tzv. proksi ser ve re za pri kri va we lo ka ci je ko ri sni ka i ra ~u nar ske pro gra me za en krip ci ju faj lo va na svo jim ra ~u na ri ma.

U ak ci ju pro na la `e wa i hap {e wa ~la no va ove kri mi nal ne in ter net-mre `e bi lo je ukqu ~e no de se ti ne po li cij skih slu `bi {i rom sve ta ko je su ra di le u ko or di na ci ji s Mi ni star stvom za unu tra {wu bez bed nost SAD. Lo ci ra we i hap {e we ~la no va „Dre am bo ar da„ do ve lo je do iden ti fi ko va wa i is tra ga pro tiv vi {e od 500 osum wi ~e nih ko ji ni su bi li ak tiv ni ~la no vi, ali su bi li u ve zi s osum wi ~e ni ma, na vo di se u sa op {te wu.

E. D.

MINISTAR POLICIJE NE ZNA DOKLE SE STIGLO U ISTRAZI POZADINE UBISTVA ZORANA \IN\I]A I PORU^UJE:

Sve je u ru ka ma tu `i la {tva Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ne ma in for ma ci je do kle se sti glo u is tra zi o po li ti~ koj po za di ni ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Da ~i} je ka zao da je po li ci ja pre ne ko li ko me se ci do bi la zah tev da uzme iz ja ve od re |e nih qu di na spi sku i da je sa da „sve u ru ka ma tu `i la {tva”. „Ne mam in for ma ci ju do kle se sti glo i da li je is tra ga u fa zi ka da je mo gu }e otvo ri ti

for mal no ne ke da qe po stup ke”, re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Pa la ti Sr bi ja.

Re pu blic ki tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} na ja vio je pro {le sed mi ce da }e „vr lo br zo” bi ti okon ~an pret kri vi~ ni po stu pak za raz ot kri va we po li ti~ ke po za di ne ubi stva pre mi je ra \in |i }a. Ra di sa vqe vi} je re kao da ne ma za sto ja u is tra zi po bu ne Je di ni ce za spe ci jal ne ope ra -

ci je (JSO) no vem bra 2001. go di ne i po li ti~ ke po za di ne aten ta ta na \in |i }a, ko ji je ubi jen 12. mar ta 2003. go di ne. On je na veo da je „sa slu {a no vi {e li ca ko ja ima ju sa zna wa ili su bi li ak te ri” po bu ne JSO i do dao da }e bi ti po zva ni i svi oni ko ji mo gu da do pri ne su ra sve tqa va wu tog do ga |a ja, is ta kav {i da }e u ovom slu ~a ju „vr lo br zo pret kri vi~ ni po stu pak bi ti za vr {en”.

(Tanjug)

TROJICA SUBOTI^ANA PRVOSTEPENO OSU\ENQA NA PO 30 GODINA

Mu ~i li i ubi li dve ba ke zbog pa ra Ve }e pe to ri ce Vi {eg su da u Su bo ti ci ne pra vo sna `no je osu di lo Osma na S., Be lu D. i Mi la na P. na po je di na~ ne ka zne od po 30 go di na za tvo ra zbog dva kri vi~ na de la te {kog ubi stva sta ri ca Ol ge K. (71) i Jul ke P. (84), ko je su da qe ro |a ke okri vqe nih, a za ko je su okri vqe ni sma tra li da ima ju nov ca od pro da je ku }e u Cr ven ki. „Oni su `r tve u no }i iz me |u 22. i 23. sep tem bra 2008. go di ne te {ko pre tu kli. Ol ga K. je od po vre da pre mi nu la na li cu me sta, a Jul ka P. na kon 20 da na u su bo ti~ koj bol ni ci. Okri vqe ni ma je pro du `en pri tvor do pra vo sna `no sti pre su de. Su |e we su pra ti le ve li ke me re obez be |e wa jer su po ro di ce okri vqe nih za va |e ne i kri ve jed ni dru ge za iz vr {e we pred met nih kri -

vi~ nih de la”, na vo di se u sa op {te wu Vi {eg su da u Su bo ti ci, ko je je pot pi sa la Je le na Bo ga vac-Ze li}.

Da po de se ti mo, po ~et kom fe bru a ra 2009. go di ne, na kon ne ko li ko me se ci od u~i we nog kri vi~ nog de la, uhap {e ni su Osman S. (26), Be la D. (44) i Mi lan P. (40), svi iz Su bo ti ce. Ol ga K. je pro na |e na mr tva, a Jul ka P. te {ko po vre |e na u wi ho voj za jed ni~ koj ku }i na Pa ~ir skom pu tu 39 kra jem sep tem bra 2008. go di ne. Sta ri ce su mu ~e ne i iz bo de ne no `em u sta roj oro nu loj ku }i, pu noj sta rog na me {ta ja i is pre tu ra nih stva ri. Le ka ri grad ske bol ni ce po ku {a li su da spa su `i vot sta ri joj se stri, ko ja je dan na kon na pa da jo{ uvek da va la zna ke `i vo ta, ali ni su us pe li.

A. A.

Ne sta li sta rac pro na |en mr tav Jo sip Ko pu no vi} (82), ko ji je ne stao po ~et kom av gu sta, pro na |en je mr tav u bli zi ni grad skog sta di o na u Su bo ti ci. „Pri li kom pre gle da na |e nih do ku me na ta, is po sta vi lo se da se ra di o Jo si pu Ko pu no vi }u ro |e nom 1929. go di ne, iz Su bo ti ce. U ci qu utvr |i va wa ta~ nog uzro ka smr ti na re |e na je sud sko-me di cin ska ob duk ci ja ko ja }e se oba vi ti u In sti tu tu za sud sku me di ci nu u No vom Sa du”, na vo di se na kra ju sa op {te wa ko je pot pi su je se kre tar ka Vi {eg su da u Su bo ti ci Je le na Bo go vac-Ze li}.

Ka ko sa zna je mo, le{ je pro na |en na kon utak mi ce iz me |u „Spar ta ka” i „Cr ve ne zve zde”.

A. A.

Uz ga jao i pro da vao dro gu Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa Si ni {i S. (1964) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Po sto ji osnov sum we da je Si ni {a S. od mar ta do ju la ove go di ne u svo joj ku }i uz ga jao in dij sku ko no pqu, ko ju je za tim pro da vao na te ri to ri ji Su bo ti ce. Pre tre som sta na i po ro di~ ne ku }e po li ci ja je pro na {la 19 pa ke ti }a ma ri hu a ne, ukup ne te `i ne 418,29 gra ma i di gi tal nu va gu.

Osum wi ~e ni Si ni {a S. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci.

A. A.

SPORT

sreda17.avgust2011.

c m y

16

dnevnik

TUR NIR MA STERS SE RI JE U SIN SI NA TI JU

Jan ko se ba{ na mu ~io

TURNIR U SINSINATIJU

Ana la ga no i br zo Ana Iva no vi} po be di la je Ame ri kan ku Alek su Gle~ u pr vom ko lu tur ni ra u Sin si na ti ju - 2:0. Srp ki wa je me~ re {i la za sat vre me na - od ~e ga joj je za pr vi set tre ba lo sa mo 26 mi nu ta. Biv {a pr va te ni ser ka sve ta, sa da 17. na VTA li sti i `eq na da se vra ti me |u pr vih de set, do bi la je me~ sa 6:0 i 6:2 u se to vi ma. Po sle me ~a Ana

Tip sa re vi} do bio pr vi set 6:0, a on da je dva po be dio Ro `ea Va se la na u pr vom ko lu Sin si na ti ja - 3:6, 7:6.

Jan ko Tip sa re vi} do {ao je u Sin si na ti po sle naj ve }eg uspe ha u ka ri je ri - u~e {}a u po lu fi na lu tur ni ra Ma sters se ri je, ko je ga je lan si ra lo na 20. me sto ATP li ste. I sa stao se sa 113. igra ~em sve ta, Edu ar dom Ro `e -

Iva no vi} je re kla da je za wu bi lo vr lo va `no da br zo stek ne pred nost i do da la: - Ni ka da se s wom (Alek som Gle~) ni sam su sre ta la, pa je ovo za me ne bi la no va stvar.

Ana je pro {le go di ne bi la pri nu |e na da od u sta ne od da qeg tak mi ~e wa ka da je sti gla do po lu fi na la u Sin si na ti ju - zbog po vre de no ge to kom me ~a sa Kim Klaj sters.

U SU SRET DEJ VIS KU PU

U pro da ji ka r te za Ar gen ti nu Kom ple ti ka ra ta za me~ po lu fi na le Dej vis ku pa iz me |u Sr bi je i Ar gen ti ne, ko ji je na pro gra mu od 16. od 18. sep tem bra, bi }e pu {te ne od da nas u pro da ju. Duel naj bo qih srp skih i ar gen tin skih te ni se ra bi }e od i gran u Be o grad skoj are ni na tvr doj pod lo zi, a na {a se lek ci ja bra ni ti tu lu osvo je nu pro {le go di ne u tvoj dvo ra ni.

Po je di na~ ne kar te za sva tri da na bi }e pu {te ne u pro da ju na knad no. Ce na kom ple ta za sva tri da na za sve sek to re, osim sek to ra 400, iz no si 5.000 di na ra, dok su po je di na~ ne kar te za pr vi i tre }i dan po 2.200 di na ra, a za dru gi 1.100. Kom ple ti ka ra ta za sek tor 400 za sva tri da na tak mi ~e wa ko {ta ju 2.200 ri na ra, dok su po je di na~ ne kar te DE CI IZ PRO KU PQA

No le po klo nio lop ti ce

Po la zni ci bes plat ne {ko le te ni sa iz Pro ku pqa do bi li su na po klon lop ti ce sa pot pi som No va ka \o ko vi }a, re kao je di rek tor te ni skog klu ba @i ka Ma ni}. Ka ko Ma ni} na vo di, de ca uz ra sta od {est do 12 go di na, ko ja ve} dva me se ca po ha |a ju {ko lu te ni sa, ve o ma su se ob ra do va la lop ti ca ma i pa ke ti ma sa re kvi zi ti ma.

- U ci qu pro mo ci je i oma so vqe wa te ni skog spor ta or ga ni zo va li smo dvo me se~ nu {ko lu za sve za in te re so va ne de ~a ke i de voj ~i ce iz na {eg gra da - ka zao je Ma ni}.

On je is ta kao da je za {ko lu vla da lo ve li ko in te re so va we naj mla |ih Pro kup ~a na, a da je tri de se tak wih uspe {no za vr {i lo obu ku ko ju su vo di li in struk to ri te ni sa.

- Za hva qu ju }i ovoj {ko li oda bra li smo 15 naj mla |ih bu du }ih te ni se ra ko ji ima ju ta le nat da na sta ve da se ba ve ovim po pu lar nim spor tom i na da qe - is ta kao je Ma ni}.

za pr vi i tre }i dan po 900 di na ra, a dru gi 600.

Po je di na~ ne kar te i kom ple ti mo gu da se ku pe na bi le tar ni ci Be o grad ske are ne, do pet ka od 10 do 20 ~a so va i su bo tom od 10 do 15, kao i pre ko call cen tra na broj 0900/110011, rad nim da nom od 10 do 20 ~a so va, Tr `nom cen tru U{}e i osta lim pro daj nim me sti ma Card ser vi sa.

Pr vog da na tak mi ~e wa, 16. sep tem bra, igra ju se dva singl me ~a, od ko jih pr vi po ~i we u 15 ~a so va, a dru gi od mah po za vr {et ku pr vog.

Dan ka sni je igra se sa mo dubl me~ sa po ~et kom od 15 ~a so va, dok se tre }eg da na tak mi ~e wa igra ju dva singl me ~a, a pr vi po ~i we u 14 ~a so va.

Jan ko Tip sa re vi}

om Va se la nom, ko jem je to bio pr vi me~ iz ka te go ri je ATP 1000 u ka ri je ri.

Ka ko je kre nu lo, ~i ni lo se da se srp ski te ni ser ne }e ni ozno ji ti. A on da se opu stio, za tim i po vre dio i raz i grao pro tiv ni ka. Na kra ju, Jan ko je ipak po be dio, ali se sil no na mu ~io.

Pr vi set Tip sa re vi} je do bio 6:0, po sle 28 mi nu ta. U sva kom

ge mu na ser vis pro tiv ni ka is ko ri stio je dru gu brejk lop tu. [ta se on da de si lo, zna sa mo Jan ko. U sva kom slu ~a ju, omo gu }io je 27-go di {wem Fran cu zu da iz jed na ~i. Sr bin je sve vi {e gre {io, sve go re se kre tao, a Ro `eu Va se la nu je pro ra dio ser vis, kao i bek hend.

Fran cuz je na pra vio brejk za 3:1 u dru gom se tu, ko ji je ka sni je pri veo kra ju po sle 45 mi nu ta - 6:3.

Jan ko je bio sve ner vo zni ji, ~ak je i re ket tre snuo u ze mqu to kom dru gog se ta, ali ni to mu ni je po mo glo da se trg ne. Tek {to je po ~eo tre }i set, po {to je spa sio dve brejk lop te kod 1:1, za tra `io je me di cin ski tajm-aut ka ko bi mu ban da `i ra li sto pa lo.

Ne iz ve snost je, ipak, po tra ja la do kra ja. Imao je Tip sa re vi} dve me~ lop te na ser vis aut saj de ra kod 5:4 i ni je ih is ko ri sti lo... Mo rao je da sa ~e ka tajbrejk. Be gra |a nin je na pra vio mi nibrejk za 2:1, Fran cuz je uz vra tio na 4:4, a kqu~ nu pred nost Jan ko je ste kao za 6:4. Ipak, ni je re a- li zo vao ni tre }u me~ lop tu, ali je ste ~e tvr tu, pr vu na svoj ser vis - 7:5.

Me~ je tra jao dva i po sa ta!

Na red ni pro tiv nik Jan ka Tip sa re vi }a bi }e bo qi iz du e la @il Si mon (10) - Jir gen Mel cer.

Je le na pre ki nu la post Je le na Jan ko vi} sa vla da la je Ive tu Be ne {o vu tre }i put u wi ho vom pe tom me ~u. Po be dom 6:0, 6:3 obez be di la je pla sman u dru go ko lo tur ni ra u Sin si na ti ju i duel sa @i @eng. „Raz bi la” je Xej Xej 28-go di {wu ^e hi wu u pr vom se tu. Is ko ri sti la je tri od pet brejk lop ti, a spa si la dve, i po sle 28 mi nu ta na se ma fo ru je pi sa lo 6:0. Be ne {o va se „upi sa la” tek u osmom ge mu - 1:1. Be o gra |an ka je i dru gom se tu ste kla brejk pred no sti, ali se 41. igra ~i ca sa VTA li ste na krat ko „pre po ro di la” i uz vra ti la za 3:4.

Ipak, ni j e Jan k o v i } e v a do zvo l i l a pre o k ret. Od m ah je od r e a g o v a l a, do b i l a na r ed n a dva ge m a, sa m im tim i me~ po sle sat i de s et mi n u t a - 6:3.

Ta k o je Je l e n a ostva r i l a po b e d u po s le dve ra n e eli m i na c i j e, u pr v im ko l i m a Vimbldo n a (od Ma r i j e Ho z e Mar t i n ez San ~ ez) i na tur ni r u u To r on t u (od Ju l i j e Ger g es). Srp k i w a }e u dru g oj run d i od m e r i t i sna g e sa @i @eng, ko j a je bi l a bo q a upra vo od Je l e n i n og „xe l a t a” u To r on t u, Ne m i c e Ju l i j e Ger ges.

NO VO SA \A NI KOM PLE TI RA LI RE DO VE

No vaj li je po ja ~a va ju kon ku ren ci ju U pri su stvu pred sed ni ka Mi la na \u ki }a i sport skog di rek to ra Dar ka Jev ti }a, odr `a na je pro mo ci ja no vo pri do {lih igra ~a u Ru ko met ni klub Voj vo di na, ~i me je kom ple ti ra na eki pa za na red nu se zo nu.Ugo vor sa cr ve no -be li ma pot pi sa li su: sred wi bek Sa {a Mar ja nac, de sni bek Ne ven Stje pa no vi}, le va kri la Du {an Ma -

zi ci ji de snog be ka, a pro {le se zo ne bra nio je bo je Lo ko mo ti ve iz Br~ kog.Pre ma re ~i ma pred sed ni ka \u ki }a, re~ je o igra ~u sa ve li kim po ten ci ja lom, ko ji }e osta ti u cr ve no- be lom ja tu bar ~e ti ri go di ne.

- Ve ru jem da }u u Voj vo di ni na pre do va ti na svim po qi ma i da }e mo se bo ri ti za tro fe je op ti mi sta je da ro vi ti Stje pa no vi}(do {ao iz Br~ kog), ina ~e

Ru ko me ta {i Voj vo di ne u ~e tvr tak pu tu ju u Ru mu ni ju, gde }e od pet ka do ne de qe (19. - 21. av gust) u~e stvo va ti na pr vom me mo ri jal nom tur ni ru „Zo ran Kur te{„.

- Vo di mo pre go vo re sa upra vom Kon stan ce,pr va kom Ru mu ni je i stal nim u~e sni kom Li ge {am pi o na, da se Zo ra nov tur nir na red nih go di na or ga ni zu je u tri gra da, Kon stan ci, Se ge di nu i No vom

SVET SKO PR VEN STVO ZA KA DET KI WE

Pao i svet ski {am pion

@en ska ka et ska re pe reznta ci ja Sr bi je sa vla da la je Bra zil, ak tu el nog svet skog {am pi o na u tom uz ra stu, u pr vom me ~u ~e tvrt fi nal ne F gru pe, po sle ne iz ve snih pet se to va i po vrat ka od 0:2 u se to vi ma. Srp ki we su sla vi le 3:2, po se to vi ma 26:28, 21:25, 25:21, 25:17, 17:15 i re van {i ra le se za pret hod nu ge ne ra ci ju ka det ki wa Sr bi je ko je su na Svet skom pr ven stvu na Ta ju lan du po ra `e ne od Bra zil ki u fi na lu. Kao po pra vi lu naj e fi ka sni ji je bio na{ trio, dva pri ma ~a i ko rek tor, Bjan ka Bu {a sa 20, Ni ko li na Lu ki} sa 19 i Na ta {a ^i ki riz sa 18 po en a, dok je kod Bra zil ki Ga bri e la Gi ma ra e{ ima la 25 po e na.

Da nas ka det ki we Sr bi je igra ju s Ja pa nom od 14 ~a so va.

M. R.

Je le na Jan ko vi}

La ko vi}, Mar ja nac, Stje pa no vi} i Ma u ko vi} u dru {tvu pred sed ni ka \u ki }a

u ko vi} i Dra gan La ko vi} i gol man Mi o drag Ma ti}.

- Do {ao sam u klub sa ve li kom tra di ci jom i jo{ ve }im am bi ci ja ma, u na di da }e mo osvo ji ti ba rem je dan tro fej ove se zo ne, ~i me bih na sta vio us pe {an niz iz Par ti za na. Mo ji li~ ni pla no vi po kla pi li su se sa pla no vi ma Voj vo di ne, pa je sa rad wa us po sta vqe na na obo stra no za do voq stvo - ka zao je 22 - go di {wi Vr ba {a nin Sa {a Mar ja nac.

Jo{ je dan ta len to va ni mla di} no si }e dres Voj vo di ne u na red nom pe ri o du, 17-go di {wi Ne ven Stje pa no vi} igra na po -

ju n i o r s ki re p re z en ta ti vac BiH. Kon ku ren ci ju u re do vi ma su per li ga {a iz Srp ske Ati ne po ja ~a }e na kril nim po zi ci ja ma Dra gan La ko vi} (Ra sti mo - Voj vo di na) i Du {an Ma u ko vi} (Rad ni~ ki [id), kao i gol man Mi o drag Ma ti} (Rad ni~ ki [id). Po sled wa dvo ji ca su do {la iz [i da na dvoj nu re gi stra ci ju .Voj vo di na i {id ski Rad ni~ ki su us po sta vi li po slov no teh ni~ ku sa rad wu, ko ja }e bi ti ozva ni ~e na da nas u [i du, a na kon ~e ga }e od 18 ~a so va bi ti od i gra na i re vi jal na utak mi ca.

Fo to: F. Ba ki}

Sa du, a osta je da se vi di da li }e mo u to me us pe ti. Ve li ka je ~ast igra ti na tur ni ru ko ji no si ime tre ne ra ko ji je Voj vo di ni i No vom Sa du do neo pr vu ti tu lu pr va ka i osva ja ~a Ku pa u mu {kom ru ko me tu i mi mu na ovaj na ~in oda je mo po {tu. Po red do ma }i na Kon stan ce i Ba ka ua, u~e stvu ju ka} ki Ju go vi} i mi - re kao je sport ski di rek tor Dar ko Jev ti}.

Po po vrat ku iz Ru mu ni je, ru ko me ta {e Voj vo di ne o~e ku je 4. me mo ri jal ni tur nir „Bog dan Ro di}” (27. i 28.av gust) i pri li ka da se pred do ma }om pu bli kom pro mo vi {e no vi tim.

I. Gru bor

An to ni ja Pan da, An to ni ja Na|, Oli ve ra i Ni ko li na Mol do van

OD DA NAS DO NE DE QE SVET SKO PR VEN STVO U SE GE DI NU

Sr bi ja broj na i am bi ci o zna

Od da nas do ne de qe ma |ar ski grad Se ge din bi }e do ma }in Svet skog pr ven stva u ka ja ku i ka nuu na mir nim vo da ma. Ovo tak mi ~e we je jed no od naj zna ~aj ni jih iz pro stog raz lo ga {to se u Se ge di nu is pu wa va ju nor me za Olim pij ske igre u Lon do nu. Me |u u~e sni ci ma na }i }e se i po sa de iz Sr bi je, a stru~ ni {tab, ko ji pred vo di se lek tor Mi ro slav Ro di} (Sin te lon) sa sa rad ni ci ma, Ja no {om Pan dom (Du nav), Mi ro sla vom To mi }em (Li man), Dra ga nom Plav {i }em (BSK) i Mi ro sla vom Alek si }em (Zor ka), od re dio je da na naj ve }oj i naj zna ~aj ni joj kaj ka {koj smo tri ove go di ne na {u ze mqu pred sta vqa 23 re pre zen ta tiv ca, ko ja su pri ja vqe na u 17 di sci pli na od ~e ga je 11 iz olim pij skog pro gra ma.

Re pre zen ta ci ju Sr bi je u `en skoj kon ku ren ci ji pred sta vqa }e: An to ni ja Pan da, Re na ta Ma jorKu bik, Mar ta Ti bor (Du nav), An to ni ja Na| (Voj vo di na), Oli ve ra i Ni ko li na Mol do van (BSK) i Na ta {a Pe tri} (Pan ~e vo). Re pre zen ta tiv ke Sr bi je ve sla }e u se dam di sci pli na, ~e ti ri olim pij ske.

U sa sta vu mu {kog de la re pe zen ta ci je na la zi se 16 mo ma ka: Mar ko To mi }e vi} (Ze mun), Dra gan Zo ri}, Og wen Fi li po vi}, Du {an Ru `i ~i} (Zmaj), Mi lan \e na di}, Alek san dar Alek si}, De jan Pa ji}, Du {ko Sta no je vi}, De jan Ter -

zi}, Er vin Hol pert (Zor ka), Jo vo Man di} (Li man), Mi len ko Zo ri} (Sin te lon), Mi len ko Na {a ga }in (BSK), Mar ko No va ko vi} (Be ~ej), Mi ro slav Mol nar (Pan ~e vo), Go ran Cvi ta no vi} (Za bre` je). Naj bo qi se ni o ri Sr bi je ve sla }e u 10 di sci pli na, a se dam iz olim pij skog pro gra ma.

Og wen Fi li po vi} i Dra gan Zo ri} na la ze se u kru gu naj u `ih kan di da ta za od la zak u Lon don.

- Do bro se ra di lo. Po sle E[-a u Be o gra du no vi na je da smo pro me ni li ~a mac. Uze li smo nov mo del.

Uz do bro od ra |e ne tre nin ge ve ru jem da mo `e mo mno go u Se ge di nu re kao je Dra gan Zo ri}.

- Mi slim da }e i sre }a po red do brog i kva li tet nog ra da bi ti fak tor ko ji }e od lu ~i ti o do brom pla sma nu - do dao je Og wen Fi li po vi}.

Mom ci u ~e tver cu (Mi len ko Zo ri}, Er vin Hol pert, Alek san dar Alek si} i De jan Ter zi}) na stu pi }e u k-4 1000 m i ci qa ju fi na le.

- O~e ki va wa su za cr ta na , a to je fi na le ko je do no si Olim pi sku nor mu - po ru ~u je De jan Ter zi}.

No vo for mi ra ni `en ski ~e tvo ro sed (An to ni ja Na|, An to ni ja Pan da i se stre Mol vo dan, Oli ve ra i Ni ko li na) ta ko |e je am bi ci o zan.

- O~e ku jem vi sok pla sman od ove po sa de - na go ve sti la je An to nia Pan da.

J. G.

SPORT

c m y

dnevnik

IGRA^ O KOJEM SE PRI^A: MILAN BUBALO, PRVOTIMAC HAJDUKA

Go lo vi otva ra ju sva ka vra ta Je dan od igra ~a ko ji je obe le `io start su per li ga {kog fud bal skog pr ven stva je no vi na pa da~ Haj du ka iz Ku le Mi lan Bu ba lo. Biv {i ~lan In |i je je na pr ven stve noj pre mi je ri, na Ka ra bur mi, sa dva po stig nu ta go la dao ogro man do pri nos po be di Ku qa na.

Na me }e se sa mo po se bi pi ta we ot kud Bu ba lo u Ku li s ob zi rom da je do brim igra ma u In |i ji do speo u pred vra ta mla de re pre zen ta ci je i da je u pre la znom ro ku bio tra `e na ro ba.

- Imao sam po nu da i iz ino stra nih klu bo va, ali sam ih od bio jer mi slim da je jo{ ra no za od la zak. Na i me, `e lim u Je len su per li gi da se do ka `em, a u Ku li sam vi deo svo ju {an su za afir ma ci ju.I ni sam se pre va rio, jer sam na i {ao na od li~ ne uslo ve: no va i am bi ci o zna Upra va, do bri sa i gra ~i i na ro ~i to kva li te tan stru~ ni {tab, od ko jeg sam za ovo krat ko vre me do sta na u ~io i, ~i ni mi se, una pre dio svo ju igru - ka `e Bu ba lo.

Na vi ja ~i su ga po sle go lo va na Ka ra bur mi ve} pro zva li bumbum Bu ba lo.

- Sa mo do brim igra ma i go lo vi ma mo gu da oprav dam i o~e ki -

Mi lan Bu ba lo

va wa i sred stva ko ja se ula `u u me ne i moj na pre dak. U no voj sre di ni sam ve o ma do bro pri hva }en {to }e mi olak {a ti da is pu nim o~e ki va wa klup ska i na vi ja ~a.

Am bi ci o zan je i Mi lan Bu ba lo, tek mu je dva de set i jed na.

- Na rav no da sam am bi ci o zan, jer je sport be smi slen uko li ko ~o vek ne ma am bi ci je i `e qe da se nad go ra |u je. Se be u bu du} no sti vi dim u ve li kom klu bu, a ka da }e to do }i naj vi {e }e za vi sti od mo jih iga ra. Ne `u rim, jer ni sam `e leo da kao ve }i na mla dih igra ~a na pra vim gre {ku i ra no odem u ino stran stvo, pa da na ka {i ~i cu do bi jam {an su. To ne mi nov no do vo di do za sto ja u raz vo ju, te sam za to i ostao u srp skom fud ba lu, jer sma tram da tre bam jo{ da na pre du jem, a za to u Ku li imam uslo ve. Znam da je na {a li ga te {ka, ali se ne pla {im, jer u Haj du ku ima jo{ mla dih igra ~a ko ji bi mo gli da, uz ve li kog znal ca {e fa Vig we vi }a, za bli sta ju.

Pod ra zu me va se da Mi lan Bu ba lo pri `eq ku je i re pre zen ta tiv ni dres.

- Bio sam pred vra ti ma mla |ih re pre zen ta ti nih se lek ci ja.

Imam dva de set i jed nu go di nu i vre me ra di za me ne. Znam da je di no do brim igra ma i go lo vi ma mo gu da otvo ri ma sva ka va ra ta, pa i re pre zen ta tiv na. Go lo vi su naj bo qa pre po ru ka za to, a do bro je po ~e lo - za do vo qan je mla di na pa da~ Haj du ka Mi lan Bu ba lo. \or|o Bojani}

KOLIKO JE (NE)MO]AN ZVEZDIN TIM, POKAZA]E DUEL S RENOM

Da li su za uspeh do voq ne emo ci je Zve zdi no ble do i kon fu zno zdu bez od bra ne. ^e ste ro ka de iz da we u Su bo ti ci otvo ri lo je Du {ka To {i }a sa bo ka u cen tar ve} na star tu se zo ne pi ta we o de fan ziv nog blo ka uti ca le su vred no sti i li mi ti ma tre nut - na we go vu for mu. nog sa sta va ko jim ras po la `e Ne tre ba vi {e na bra ja ti pro Pro si ne~ ki. Od go vor bi mo gao pu ste u do dat nom se lek ti ra wu da stig ne ve} u ~e tvr tak u pr - eki pe. Jed no stav no, vaq da se vi vom du e lu plej-ofa za LE pro - {e ni je ni mo glo, pa se me dij tiv Re na. skom pra {i nom di za la ten zi ja i Vre me je za ti tu lu, ima mo kva li tet, ja ~i smo u od no su na pro te klu se zo nu, ho }e mo i ko rak da qe na evro sce ni- bi le su gla sne po ru ke sa Ma ra ka ne to kom ovog le ta. Op ti mit zam je iz vi rao sa svih stra na, ali da li i sa po kri }em po ka ze }e vre me. Re al no, cr ve no- be li su sa mo re no vi ra li ne i osna `i li tim.

Oslo bo di li su se uslu ga ne kih pro se~ nih igra ~a, ko ji ni su za do vo qi li u~in kom, ali tan ke su bi le akvi zi ci je.

Nov ca ne ma za pra va po ja ~a wa, a ma ler sa naj ve }om uzda ni com Bra zil cem Pa {e kom (po lo mio no gu na star tu prir pe ma) pri li~ no je po re me tio pla no ve. Is ku sni Ko va ~e vi} i ne Zve zdin naj ja ~i adut: Ro bert Pro si ne~ ki do kra ja is ka za ni Di mi tri je vi} ni su ka li bar ple for mi ra la mo `da sve sno kri va me ni tog ko va, ko ji pra vi raz li sli ka o sna zi ti ma. Kri la su bi ku na te re nu. Isto va `i i za na la ra {i re na na kon le pr {a ve pa da ~a Me zen gu. Lo gi~ no, hen par ti je pro tiv ne ja kih Le to na di kep je i sve ~e {}i bo ra vak ca, ali su br zo sklo pqe na, pa Evan dra u klup skoj am bu lan ti ~ak i pot kre sa na na se ve ru Ba~ zbog po vre da, a on je sva ka ko ke.

Vaq da je svi ma ja sno da je naj kqu~ ni ak ter za pro kla mo va ni ve }i adut cr ve no - be lih u ovom si stem igre ko ji for si ra Pro ~a su ha ri zma ti~ ni tre ner Pro si ne~ ki. Me nax ment, uz mak si si ne~ ki, ko ji se tru di da iz vu ~e mum tru da, ni je pro na {ao ade mak si mum iz eki pe i ta ko po kvat nog {to pe ra, pa je u de fan kri je sil ne ka drov ske pro pu ste. zi vu pre ko man do van mla |a ni ve Na pre dak po sto ji, ali u tur bu zi sta Mi ja i lo vi}. Pro ble mi sa lent noj si tu a ci ji, uz pu no ten Li Adi jem, iz ne na da i Vi lo ti zi je lo gi~ ni su i pa do vi. }em osta vi li su prak ti~ no Zve -

Po tez pred sed ni ka Vla da na Lu ki }a da na kon de ba kla u Su bo ti ci na ja vi di za we si dra sva ka ko ni je za po hva lu. Da li je iz gu bio ve ru u pro je kat ko jim ru ko vo di, ili po sred no pri znao da vi {e i bo qe od ono ga {to je u~i nio ne mo `e, a to je opet ne do voq no za `e qe i am bi ci je vi {i e mi lon ske ar mi je na vi ja ~a. Ni je to to li ko ni bit no, ali je ste ~i we ni ca da je re volt is ka zan zbog sla bog su |e wa a ne ne mo }i Baj ko vi }a i dru go va na te re nu. Je ste Zve zda o{te }e na, ali iskre no sem po ra za ni {ta dru go ni je ni za slu `i la na osno vu pri ka znog na te re nu.

Ren je sta bi lan fran cu ski pr vo li ga{, sred weg sta le `a. Bez di le me ap so lut ni fa vo rit u dvo me ~u sa Zve zdom. Ali, pr vi okr {aj na Ma ra ka ni no si u se bi spe ci fi~ nu te `i nu. Da je Zve zda jo{ uvek “po ja va” ko ja bu di sna `ne emo ci je i oslo ba |a po zi tiv nu ener gi ju po ka zu je uver ti ra pred meg dan sa Fran cu zi ma. Kar te su pla nu le, bi }e Ma ra ka na de ko ri sa na sa 50.000 qu di, ko ji }e ~i ni ti je din stven hor spre man da po mog ne vo qe nom klu bu i ti mu. Ali, uti sak je da ni ko ne o~e ku je sport sko ~u do, ko jih je bi lo u pro te klim de ce ni ja ma, ka da su pa da li evrop ski ve li ka ni. Jed no stav no, vre me na su se pro me ni la, od nos sna ga na fud bal skoj ma pi ta ko |e. Ipak, sa zna we da je ba{ sa da po treb no po mo }i ka ko bi po sr nu li sa stav dao mak si mum i od i grao naj bo qe {to mo `e, pre sve ga ~a sno i fa na ti~ no bor be no me~, je de taq ko ji uka zu je na ne u ni {ti vi zve zda {ki duh. Na da u bo qe su tra ni kad ne umi re, ali pi ta we je da li iza bra ni ci Pro si ne~ kog ima ju do voq no men tal ne i fud bal ske sna ge i vi sok mo ral da pri hva te i shva te emo ci ju ko ja je za {ti ti ni znak cr ve nobe log dre sa i pre to ~e je na tra vi u pod vig, tri jumf nad bo qim, mo} ni jim i bo ga ti jim od se be. ^e ka mo od go vo re ko je su spre mi li Pro si ne~ ki i we go vi pu le ni.

Zoran Rangelov

PLEJ-OF RUNDA ZA PLASMAN U LIGU [AMPIONA

Da nas Vi sla (K) - Apoel (20.45) Ma ka bi Ha i fa - Genk (20.45) Di na mo (Z) - Mal me (20.45)

Oden se - Vi qa re al (20.45) Ba jern (M) - Ci rih (20.45) Re van{ su sre ti na pro gra mu su 23. i 24. av gu sta.

sreda17.avgust2011.

17

O[TAR KURS SUDIJSKE KOMISIJE

Bog da no vi} naj go re pro {ao Gre {ke ar bi ta ra, od ko jih su ne ke i uti ca le na re zul tat, u pr vom ko lu fud bal skog pr ven stva ini ci ra le su van red nu sed ni cu Su dij ske ko mi si je u Sta roj Pa zo vi. Iz re ~e ne su i o{tre ka zne sa ci qem da bu du u slu `bi re gu lar no sti tak mi ~e wa.

Naj go re je pro {ao de li lac prav de iz Kra qe va Dar ko Bog da no vi}, zbog se ri je pro pu sta na utak mi ci Spar tak - Cr ve na zve zda, pa je za ra dio oce nu “is pod o~e ki va wa” i sle di mu pa u za od {est utak mi ca. Re~ je o teh ni~ kim ka zna ma, pre ve li koj upo tre bi kar to na, ali isto vre me no pro pu {ta we po ka zi va wa dva cr ve na kar to na igra ~i ma obe eki pe, po tom ne a de kva tan po lo `aj kod svi ra nog pe na la za do ma }i na i ig no ri sa we sa rad we sa po mo} ni ci ma.

Ta ko |e, ~e tvr ti su di ja su bo -

ti~ ke utak mi ce Sve ti slav Ma ru {i} mo ra }e na pri nud ni od mor od dva ko la, jer ni je pro pi sno po stu pao pre ma slu `be nim li ci ma na klu pa ma eki pa.

Sr |an Ka u rin na su sre tu Par ti zan- No vi Pa zar po gre {io je u 38. mi nu tu ne do su div {i pre kr {aj gol ma na Ri sti }a nad Jo van ~i }em pa }e i on na hla |e we od ~e ti ri utak mi ce.

We gov po mo} nik De jan Po to ~an ni je ozna ~io of sajd po zi ci ju na pa da ~a Par ti za na (Edu ar do) pri li kom po sti za wa vo de }eg go la cr no- be lih i ~e ka ga pa u za od ~e ti ri me ~a.

Po mo} ni su di ja Dar ko Ra si nac na utak mi ci Rad- Me ta lac, kod re zul ta ta 1:0, svo jim zna kom za of sajd pro u zro ko vao je po ni {te we re gu lar nog po got ka do ma }i na pa }e pa u zi ra tri ~e ti ri me ~a.

Ne si gur nost kod do no {e wa od lu ka is po qio je po mo} nik Dar ko Ka ra no vi} na me ~u Voj vo di na- Rad ni~ ki, pa }e na od mor od dva du e la.

Utak mi cu Sme de re vo- BSK kon tro li sao je po sma tra~ su |e wa De jan An dre ji} ko ji je i po red stro ge za bra ne SK po ku {ao da ostva ri kon sul ta ci je sa su per kon tro lo rom oko vi si ne oce na su di ja ma zbog ~e ga }e bi ti u autu ~e ti ri utak mi ce.

Da kle, o{tar kurs je za u ze la Su dij ska ko mi si ja na star tu no vog {am pi o na ta, a sva ka ko da za slu `u ju i po hva le {to ko na~ no jav no pre zen ti ra ju ko je i ka kve pre vi de na pra vio, od no sno ka kve sank ci je ~e ka ju ar bi tre ko ji svoj po sao ne oba ve va qa no.

Z. Rangelov

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

Po be da za Vu ki }e vi }a Vojvodina - Asante Kotoko 3:1 (1:0) VE TER NIK: FC “Vu ja din br `i od svog pra ti o ca i po slao Me ~u su, po red de le ga ci je iz Bo {kov”, gle da la ca 200, su di ja: lop tu is pod gol ma na Ab du la ia. Ga ne pri su stvo va li i se lek tor La bus (No vi Sad). Strel ci: U 60. mi nu tu na 2:0 po vi sio je fud bal ske re pre zen ta ci je ove Bil bi ja u 5, Ili} u 60. i Moj sov Bra na Ili}. Go lu je pret ho di lo ze mqe Go ran Ste va no vi} i je dan u 76. za Voj vo di nu, a Tu re u 61. lu cid no pro i gra va we Me re ba - od naj po zna ti jih tre ne ra s ovih mi nu tu za Asan te Ko to ko. @u ti {vi li ja, a Ili} je “od se kao” pro sto ra u Afri ci Ko sta Pa kar to ni: Pa vlo vi}, Traj ko vi} lop tu unu tra {wim de lo sto pa - pi}, a no vi {ef stru~ nog {ta ba (Voj vo di na), J. Frim pong i Asa - la i po go dio da qi ugao.

De jan Vu ki }e vi} po sle utak mi moa (Asan te Ko to ko).

Mi nut ka sni je go sti su sma - ce je re kao: VOJ VO DI NA: Ja no {e vi}, M. wi li. Su pi}, ko jeg je sun ce ome - Ono {to je uo~ qi vo da se iz No va ko vi}, Bran ko vi}, Mi to - lo da bo qe in ter ve ni {e, od bio gru pe od 20-ak fud ba le ra iz {e vi}, Ka ran, Ko va ~e vi}, Smi - je lop tu, a naj za pa `e ni ji igra~ dvo ji lo wih 13-14 ko ji ozbiq no qa ni}, S. No va ko vi}, Bil bi ja, Jao, Bo jo vi}. Igra li su jo{: Su pi}, Vu li }e vi}, Pa vlo vi}, Me do je vi}, Moj sov, Traj ko vi}, Ste va no vi}, ^o vi}, Me re ba {vi li, Ili} i Abu ba kar.

ASAN TE KO TO KO: Ab du lai, J. Frim pong, Ano kie, A. Mo ha med, Ku fur, Adjei, Ofei, M. Aku fo, Apo ku, Tu re, Asa moa. Igra li su jo{: Isak, An sah, Obeng, H. Mo ha med, Odu ro, Ohe ne, Je boa, G. Aku fo i Bo a teng.

Fud ba le ri Voj vo di ne po be di li su u pri ja teq skoj me |u na rod noj utak mi ci tre }e pla si ra ni tim Ga ne Asan te Ko to ko 3:1 (1:0) u obo stra no do broj igri. No vi {ef stru~ nog {ta ba No - Vla dan Pa vlo vi} i Slo bo dan Me do je vi} u me ~u s Asan te Ko to ko m Fo to: R. Ha yi} vo sa |a na De jan Vu ki }e vi} kon ku ri {u za go sto va we kod pom no je sa stra ne pra tio de {a - Asan te Ko to koa Ah med Tu re ot Me tal ca u Lu ~a ni ma. Ali, evi va wa na te re nu i ste kao bo qi pa dak je spro veo u mre `u na op dent no je i to da ovoj gru pi ne uvid u mo gu} no sti igra ~a, dok su {tu ra dost dle ga ci je am ba sa de do sta je pra vi or ga ni za tor tim s klu pe vo di li tre ne ri Spa - Ga ne i dvo ji ce ra dio-re por te ra igre, di stri bu ter lop ti za naj so je Je la ~i} i Zo ran Va si qe - ko ji su pre no si li ceo tok me ~a! i stu re ni je na pa da ~e. Da kle, u vi}.

Ko na ~an re zul tat po sta vio je ovom ~a su ja san mi je pro fil Pr vi gol pao je u uvod nim mi - Da niel Moj sov, po sle kor ne ra igra ~a ko ji nam je po tre ban, nu ti ma po sle dob vre ak ci je do - ko ji je iz veo Me re ba {vi li. ma ali ne mam kon kret no ime u gla ma }ih, ka da je Jao u sko ku gla - ke don ski re pre zen ta ti vac bio vi - re kao je Vu ki }e vi}. vom pro sle dio lop tu u pra zan je naj vi {i u sko ku i ~e lom za ku pro stor, Ne ma wa Bil bi ja je bio cao lop tu u mre `u.

S. Savi}

PROLETER RAZO^ARAO NA PREMIJERI

Pro ma {a ji od ve li u po raz Sve je bi lo sprem no da se na star tu pr ven stva Pro le ter ra du je. Sti gao je tre ner Go ve da ri ca, tim je po ja ~an sa ne ko li ko kva lit nih igra ~a, no vi dre so vi, kom plet no ume ven sta dion i pre ko 600 po klo ni ka fud ba la do ~e ka lo je Mla di rad nik iz Po `a rev ca.I ume sto o~e ki va nog sla vqa ceo plen oti {ao je u Po `a re vac(2:0). Ne mo `e se re }i da su No vo sa |a ni igra li pod re |e nu ulo gu, ima li su te ren sku ini ci ja ti vu, ali su pro ma {a ji i {ok gol na po ~et ku dru gog po lu vre me na do ve li do po ra za.

- Pro tiv Mla dog rad ni ka pru `i li smo naj lo {i ju par ti ju od ka da sam pre u zeo Pro le ter. Pre ovog me ~a od i gra li smo 12 so lid nih par ti ja i ba{ sam bio za do vo qan. Na pre mi je ri kao da je is tr ~ao ne ki dru gi tim. Ne mo gu da ve ru jem da ve }i na igra ~a to li ko pad ne u igri. Zna li smo da Mla di rad nik ima pro ble ma i in si sti rao sam da u me~ u|e mo mak si mal no mo ti vi sa no, me |u tim de si lo se sa svim su prot no. Pri mi li smo dva na iv na go la, na {e {an se ni smo re a li zo va li i ka zna nas je su sti gla - ka `e Go ve da ri ca.

Na kon pri mqe nog go la stvo re no je ne ko li ko {an si, Fi li po vi} je po go dio sta ti vu...

- Ima mo is ku san tim, ni je mi ja sno ka ko se u si tu a ci ja ma za gol ni smo bo qe sna {li, a po go to vo sam ki van na pri mqe ne go lo ve. Pri hva tam svu od go vor nost na se be. Mi slim da lo {i je od ovo ga ne mo `e mo i `ao mi je {to nam se ova ko ne {to ni je de si lo u pri prem nom pe ri o du. Ne ke stva ri }e mo mo ra ti da is pra vi mo, du ga~ ko je pr ven stvo. Mla di rad nik je iz u zet no do bra eki pa i mno gi ma }e po mr si ti kon ce ove se zo ne. Ra du je me ener gi ja mla dih igra ~a, ma da je bi lo ne ko li ko ne shva tqi vih pro ma {a ja. To se od no si na Ga li }a i Si la |i ja, od i gra li su bez re spek ta, Ga li} je imao tri ko lo sal ne pri li ke iz ko jih je do sa da po ga |ao, za to je i do ve den. Sle di ana li za na {e lo {e igre - is ta kao je stra teg Pro le te ra.

Za sle de }u utak mi cu sa In |i jom u kon ku ren ci ji za sa stav bi }e Sa {a Bo gu no vi} i opo ra vqe ni Og wan Dam wa no vi}.

M. Po.

18

sport

sreda17.avgust2011.

dnevnik

PREDSEDNIK YUDO SAVEZA VOJVODINE SVETISLAV VUKMIRICA

Ka wi `a pri stu pa~ na aso vi ma iz re gi o na Me|unarodni xudo kamp u Kawi`i okupio je oko stotinu boraca iz sedam ze ma qa. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Xu do sa ve za Voj vo di ne Sve ti sla va Vukmirice, to je potvrda da imamo uslo va da oku pi mo naj kva li tet ni je borce na tatamiju iz regiona. Boravak i treninzi u kampu u Bawi Kawi`a, pored najboqih xudista iz Srbije, prijao je i gostima iz Ma|arske, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hrecegovine i Crne Gore, me|u kojima su najperspektivniji borci, osvaja~i evropskih i svetskih medaqa.

Svi su kamp u Kawi`i koristili kao zavr{nicu piprema za predstoje}e seniorsko Svetsko prvenstvo, koje }e se od 23.avgusta odr`ati u Parizu.

- Ovakav na~in okupqawe najkvalitetnijih xudista iz susednih zemaqa je vi{estruko bitan i koristan za razvoj ovog sporta u regionu - nagla{ava Vukmirica. - Uvek se odr`ava pred Svetsko prvenstvo, pa se i zbog te ~iwenice okupila xudo elita iz zemaqa iz regiona. Uz maksimalno dobar rad, koji omogu}ava bo ravak u Kawi `i, po sti zawe {pic forme kroz zajedni~ke treninge i sparingovawa doprine}e da, nadam se, ono Sve ti slav Vuk mi ri ca {to znaju poka`u na najva`nijoj smotri kandidat za Olimpijadu Mitar Mrdi} (Bosvetskih xudista. sna i Hercegovina), Janislav Ger~ev, Ivan Od poznatijih imena bili su ma|arski Ilijev, Ivelina Ilijeva i Elona Grigoroasovi Bor Barna i Laslo ^oknai, Sr|an va (Bugarska), slovane~ki olimpijac PriMrvaqevi} i Marko Radulovi} (Crna Gomo` Ceraj, pa juniorski reprezentativci ra), aktuelni prvak Evrope Amel Meki} i Hrvatske Jurica Kati} i Bernard Azino-

vi}, zatim Dmitri Gerasimenko iz Rusije, koji je do{ao u redove beogradske Crvene zvezde i upravo dobio dr`avqanstvo Srbije, tako da }e biti na{ adut za narednu Olimpijadu. Priliku su iskoristili na{i juniorski i seniorski reprezentativci, me|u kojima i odli~an borac Aleksandar Kukoq (osvaja~ juniorskog srebra i bronze u konkurenciji mla|ih seniora Evrope), pa srebrna Jovana Rogi} sa lawskog prvenstva Evrope za mla|e seniore i drugi.

- Okupili smo mnogo dobrih boraca iz regiona, {to smo upravo i `eleli. Trudimo se da izvu~emo maksimum u ovom trenutku. Finansijskih sredstava je malo, ali na rzne na~ine se dovijamo i uspeli smo da preko Xudo saveza Srbije bude pla}eno najboqim juniorima. Tako|e, Xudo savez Vojvodine u~estvuje oko tehni~ke organizacije Kupa Vojvodine i kampa, zajedno sa XK Kawi`a. Uspeli smo u namerama, jer su i turnir i kamp odli~ni, a {to je najva`nije svi u~esnici su zadovoqni, pa smo uvereni da }e i naredne godine do}i u Kawi`u. Uslovi su izvanredni: sme{taj, borili{ta u hali i drugi sadr`aji, tako da je sve na vrhunskom nivou.

Pored toga, cena boravka je pristupa~na za sve u~esnike, a to je ono {to je odlu~uju}e da kamp u Kawi`i bude va`na karika u ciklusu priprema, pa se zajedni~kim radom doprinosi i razvoju xudo sporta na ovim prostorima - istakao je Vukmirica.

M. Mitrovi}

FEQTON

3

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Qu do `der u „Iko ji klu bu” a bi se postalo ~lan „Ikoji kluba“ potrebno je da tri uva`ena ~lana podnesu zahtev upravi koja o tome ve}a tri meseca. Ako je bord odlu~io da ste zadovoqili prve uslove, obavezan je razgovor u kojem morate da doka`ete da su vam sva pravila pona{awa jasna, a da o sportu koji ste izabrali znate minimum pravila. I najva`nije, da imate 1000 dolara. Kada ste to ispunili dobijate kartu na tri meseca gde se prati va{e pona{awe. Ako je sve u redu, na sve~anosti, uvek petkom, progla{avaju vas ~lanom kluba. Biti ~lan „Ikoji kluba“ je stvar presti`a u Nigeriji i svi vi|eniji qudi u ovoj zemqi su wegovi ~lanovi.

Najpopularniji sportovi u klubu su golf, tenis i plivawe.

Bela populacija, bez obzira na nacionalnu pripadnost, naravno i bez rasne diskriminacije, utopila se u pravila i gotovo u svemu predwa~i. U Nigeriji va`i pravilo, ako si beo da si pun para. Tako misle i u ovom presti`nom klubu. Naravno, to nije bio slu~aj

D

wu i obaveznom pi}u. I do|e no}. Morao sam na spavawe.

Ujutro, posle kafe, naravno, isti scenario. Samo je, ovoga puta, taksi bio normalan. Malo smo poranili.

Oti{li smo u „Ikoji klub„, ali nismo zatekli nikoga od poznatih. A ja ih kao puno i znam.

Bio sam ovde samo jednom. Sedeli smo napoqu i znojili se. Edi je predlo`io da odemo do bazena. Odmah sam prihvatio i za~as smo bili kraj bazena, olimpijskih dimenzija i simpati~no ure|enog. Skinem se i legnem u le`aqku. Ni{ta neobi~no. I niko ne obra}a pa`wu na mene. Рe{im da se okupam. Sko~im i zaplivam. Voda prijatna. Osve`ava i prosto miluje. U`ivam posle one nesnosne toplote.

Iza|em iz vode i sednem na le`aqku. Malo podaqe vidim gu{tera u svim duginim bojama.

Ni veliki, ni mali. Ide pravo prema meni. Nije da se bojim.

Ali mi nije ni svejedno. Nije vreme da glumim hrabrog ma~o mena. Sad, ja, belac, pa da se bojim nekog gu{tera. A on i daqe ide prema meni. Sve bli`e je.

DANAS PO^IWE ME\UNARODNI TURNIR „DARKO ^UKI]”

Ita li ja ni i Cr no gor ci pr vi u ba ze nu Me|unarodni memorijalni vaterpolo turnir “Darko ^uki}”, peti po redu, po~iwe danas na bazenu u Zrewaninu i traja}e do 21. avgusta. Na ovom takmi~ewu, ~iji su organizatori Proleter i VSS, u~estvova}e juniorske ekipe Hrvatske, Kanade, Nema~ke, Gr~ke, Ma|arske, Italije, Crne Gore i Srbije. Danas, od 16 ~asova, snage }e odmeriti vaterpolisti Italije i Crne Gore, zatim Kanade i Gr~ke (17,30), a posebno atraktivna }e biti utakmica izme|u Srbije i Hrvatske (19), posle koje }e uslediti i sve~ano otvarawe turnira. Od 20,45 ~asova nastupi}e juniori Ma|arske i Nema~ke.

Predsednik VK Proleter Vladimir Stoiqkovski kazao je da se u Zrewaninu o~ekuje oko 200 takmi~ara, starosti do 15

IZ OP[TINSKOG SAVEZA RUMA–IRIG

Bu ra se ne sti {a va Konferencija Udru`ewa fudbalskih klubovaOFS Ruma - Irig prvi razred prekinuta je taman kada je trebalo da se obavi izvla~ewe takmi~arskih brojeva za narednu sezonu.

- Konferenciji klubova, pored ~lanova IO OFS Ruma Irig, prisustvovao je i Slavko Tufegxi} predsednik PFS Srem ska Mi tro vi ca, ko ji je nakon `u~ne rasprave i obostranih pretwi sa predstavnicima nekih klubova napustio

konferenciju, u pratwi Milana Ju ri {i }a, pred sed ni ka OFS Ruma - Irig. Nakon toga predstvnici klubova izjasnili su se da ne `ele da izvla~e takmi~arske brojeve i da ne}e nastaviti takmi~ewe dok se od strane IO FS Vojvodine ne dobije odgovor na ulo`en zahtev u vezi nezakonito formirane Druge sremske lige - saop{tio je Zoran Kolxi} ispred Udru `e wa fud bal skih klubova OFS Ruma - Irig prvi razred.

B. R.

SOMBORSKA PODRU^NA LIGA

Mo glo i ube dqi vi je Kula - Omladinac (D) 5:0 ( 2:0) KU LA: Igrali{te na Gederu, gledalaca 100. Sudija: Aleksandar Marjanovi} ( Sombor). Strelci: [arac u 2. Vojnovi} u 44. Milo{evi} u 70. i Bukejlovi} u 78. i 83. minutu za Kulu. @uti kartoni: [arac ( Kula).

KU LA: Kalini} -, An|elkovi} 7, Radulovi} 7 ( Bo`ovi} 7), Kardo{ 7, [arac 7, Vojnovi} 8, Vuja~i} 7, Kuli} 7 ( Jovan -), Bukejlovi} 8, Kukoq 7 ( Milo{evi} 7) i Vukovi} 7.

OMLA DI NAC: Kuzmanovi} 6, @ivkov 5 ( \uri{i} 5), Segedi 5, Savi} 6, Tasi} 5, ]osi} 5 ( Krsti} 5), Ogwenovi} 6, Savin 6, Medi} 6, Bojani} 6, Stija~i} 6 ( Vra~arevi} -).

Fudbaleri Kule su na premijernom susretu ostvarili ubedqivu pobedu, savladav{i ekipu Omladinca iz Derowa sa 5:0. Da su strelci, a pre svih Vukovi}, bili prisebniji rezultat je mogao biti i ubedqiviji. Od pet golova najlep{i je postigao iskusni Vojnovi}, sa oko 30 metara pogodio je same ra{qe iza nemo}nog Kuzmanovi}a. \. Bojani}

godina, i da je ovo nezvani~no prvenstvo Evrope u juniorskom uzrastu.

Minulog leta turnir je osvojio tim iz Hrvatske, drugo mesto pripalo je Crnoj Gori, tre}e Italiji, a Srbija se na{la na petom i {estom mestu, s obzirom na to da je nastupala sa dve selekcije.

Gradsko ve}e je odobrilo da se Proleteru iz buxeta isplati milion dinara na ime tro{kova organizacije turnira “Darko ^uki}”. Novac }e, kako je obja{weno, biti utro{en za sme{taj u~esnika turnira, osam ekipa iz Evrope i Kanade, kao i za prevoz takmi~ara i organizaciju zavr{ne sve~anosti, koja }e biti uprili~ena 21. avgusta, u 15 ~asova. @. B.

MEMORIJAL „NOVAK ROGANOVI]” U SENTI

Raz i gra ni ki kind ski Mla di vu ko vi Fudbalski klub Senta bio Ekipa Mladi vukovi iz Kije doma}in drugog memorijala kinde je turnir zavr{ila na „Novak Roganovi}” na kome je prvom mestu sa 10 bodova, druu~estvovalo pet pionirksih ekipa.Pobedni~ki pehar osvo ji la je ekipa Mladi vukovi iz Kikinde, koja je nad i gra la kawi{ko Potisje 6:3, Sentu 4:0 i Suboticu 3:0, a sa vr{wacima iz zrewaninskog Pro le - Po bed nik tur ni ra: Mla di vu ko vi iz Ki kin de te ra igra la 3:3. gi je Proleter (Zrewanin) 8, Tur nir fud bal skog pod tre}a Senta 4, a Potisje (Kamlatka Sen}ani organizuju u wi`a) i Subotica su na za~e~ast Novaku Radoni}u, koji je qu bez osvojenog boda. Za najput slave krenuo iz ovog poboqeg golmana progla{en je tiskog grada, bio dugogodiAtila [imon (Senta), najbo{wi pr vo ti mac no vo sad ske qeg igra~a na turniru VladiVoj vo di ne i pro sla vqe ni mir Molnar (Mladi vukovi), olimpijac jugoslovenske gea pr vi stre lac je Da niel neracije koja je 1960. godine Abra ham (Po ti sje) sa {est osvojila zlatnu medaqu u Ripostignutih golova. mu.

Teskt i fo to: M. Mitrovi} I ZRE WA NIN SKI KA RA TI STI BO RA VI LI U APA TI NU: U Apa ti nu je, u or ga ni za ci ji Ka ra te fe de ra ci je Sr bi je i Ka ra te sa ve za Voj vo di ne i uz po dr {ku Mi ni star stva omla di ne i spor ta, odr `an kamp na ko me je u~e stvo va lo pre ko 40 naj kva li tet ni jih bo ra ca sa te ri to ri je Voj vo di ne. Od zre wa nin skih tak mi ~a ra(na sli ci) na kam pu su u~e stvo va li: Sa wa Cvr ko ta, Ma ri na Ra di ~e vi}, Fi mi ja Be ra rov (Za dru gar), \or |e Sa la pu ra i Ivan Iz gar jan (Zre wa nin), Awa Ka pe lan, Ka ro li na Lo di, Mi le na Mi la no vi} i Ni ko la Isa i lo vi} (Klek).

Ra dom kam pa ru ko vo di li su Mi lan Ko va ~e vi} i Mi lo{ Eri}. @. B.

Sa muel Omo ru se ge i Ko sta Pa pi}

sa mnom. Cene pi}a i hrane su neverovatno niske. Jeftinije je tu popiti pivo, viski ili koka kolu, nego ih kupiti u prodavnici ili supermarketu. Gosti kluba dobijaju posebnu dnevnu kartu koju potpisuje doma}in koji, ujedno, odgovara za va{e postupke i ostavqa svoju ~lansku kartu kao garanciju.

U tom klubu, s novim prijateqem i vodi~em kroz Nigeriju, Edijem, obreo sam se prvog dana po{to je taksista odmaglio, a ja jedva do{ao sebi od udobne vo`we. Tog prepodneva upoznao sam mnogo Edijevih prijateqa, ali nijednome nisam zapamtio ime. I svi su mi li~ili jedan na drugoga.

Ja, koji mrzim zimu, kojem je uvek hladno, od ovog nigerijskog sunca mokar sam do gole ko`e. Tra`im hladovinu, a Edi mi ka`e: - Sad }emo u hladovinu. Sa~ekaj malo. Hajde da popijemo hladno pivo.

E, to ve} mo`e. Poru~ili smo doma}e pivo „star„. Sti`e hladno kao zmija, a veliko kao Kip slobode.

Edi i ja smo ~ekali wegovog zeta koji je legenda „Ikoji kluba„ i najpoznatiji trener. Radi se o sportu koji ba{ i ne poznajem. Re~ je o skvo{u. No, trener je kao i ja. I dok smo ~ekali Samuela Omorusegea Sama, Edijevog zeta, popili smo vi{e nego {to je i konobar mislio. Moja ko{uqa i pantalone bili su potpuno mokri. Najzad je stigao Samuel. Bio je to, kasnije se potvrdilo, jedini ~ovek u kojeg sam imao poverewe, a tako je i danas.

Jedini od svih koje sam upoznao.

Sam je niskog rasta, oko 160 centimetara, veoma hitar. Brz kao muwa. Nosi cipele 44, da su mu moje patike skoro male. A ja ba{ i nisam nizak. Nemirnog je duha, uvek spreman na {alu, tako da s wim nikada nije bilo dosadno. U poslu je izuzetno ozbiqan.

Pravi ~ovek za dru{tvo, za prijateqa.

Taj prvi dan protekao je u upoznavawu qudi i okoline, dru`e-

Podignem noge, a on mi jo{ bli`i. Legnem na le`aqku, a on tu, pored mene. Mo`da ujeda, a mo`da je i otrovan? Mo`da su mu belci poslastica? Otkud znam kakav je to gu{ter? Prvi put ga u `ivotu vidim. Unezverim se malo. Osvr}em se okolo. Nema Edija. Ba{ sada je na{ao da se negde izgubi. Sam jo{ nije stigao. Vidim spasioce. Posedali kao u bioskopu. Sami ja i „aligator - qudo`der”.

Skupio sam se na le`aqci.

Razmi{qam, pa ne}e vaqda da sko~i na mene. A ako se i odlu~i na to, ja ska~em u bazen i ne izlazim iz vode dok on ne ode.

Vaqda nije i on pliva~? Dok smo se nas dvojica merkali, pojavio se jo{ jedan. [aren kao i ovaj, samo ve}i. Da li me to opkoqavaju? Vide qudi oko mene da sam se upla{io. Ali ne reaguju. ^ekaju. Za mene je postalo ve} kriti~no. Jedan je ispod le`aqke, a drugi je u{ao u patiku. E, sada je postalo ozbiqno i ja ih presko~im i uletim u bazen. No, znati`eqa mi ne da mira. ^im sam izronio pogledao sam gde su.

Moju uznemirenost primetili su spasioci i pri|e mi jedan od wih i umiruju}im tonom mi objasni da je taj gu{ter ovde doma}a `ivotiwa. Jeste wima, ali nije meni. Ma, preseo mi bazen i Nigerija. I kad sam do{ao.

Posle sam se uverio da je zaista doma}a `ivotiwa. Jede mrave, komarce i otpatke od hrane.

Mi smo ga nazvali skleku{a, jer kada stane kao da radi sklekove.

Skleku{a nije otrovan gu{ter, niti opasan. Ali, za novajliju kao {to sam ja tada bio, predstavqao je prvi dodir sa „divqim `ivotiwama” Afrike.

Vreme provedeno u bazenu pomoglo mi je da se opustim i koncentri{em za posao koji treba da radim. Dogovorio sam se s Edijem da pre ikakvog razgovora o prodaji igra~a u evropske klubove, prvo pogledam utakmice nekoliko nigerijskih timova, pa ako bude zanimqivih igra~a, da pre|emo na ozbiqnije i konkretne razgovore.

SUTRA: Umesto dvojice do{la 24 igra~a

c m y

dnevnik

SPORT LE TO NA [TRAN DU

Do bri} do bio

Ji fan Hou

@EN SKI GRANPRI

Hou do mi ni ra U Rostovu (Rusija) zavr{en je Granpri za `ene pobedom aktuelne {ampionke sveta Kineskiwe Jifan Hou, ~ime je potvrdila trenutnu dominaciju u `enskom {ahu.

Indijka Hampi Koneru, {ahistkiwa sa najvi{im rejtingom na turniru, zauzela je tek {esto mesto a najneprijatnije iznena|ewe posledwim mesto priredila je svojim navija~ima biv{a svetka prvakiwa Aleksndra Kostewuk.

Kona~an plasman: 1. Jifan Hou (Kina) 8, 2. Katerina Lahno (Ukrajina) 7, 3-4. Ana Muzi~uk (Slovenija), Tatjana Kozinceva (Rusija) 6,5, 5. Nade`da Kozinceva (Rusija) 6, 6-7. Hampi Koneru (Indija), Alisa Gaqamova (Rusija) 5,5, 8-9. Antoaneta Stefanova (Bugarska), Elina Danielijan (Jermenija) 5, 10. Lufei Ruan (Kina) 4,5, 11. Ekaterina Kovalevskaja (Rusija) 3,5, 12. Alekdandra Kostewuk (Rusija) 3 poena.

ME MO RI JAL NI TUR NIR U BA NAT SKOM DE SPO TOV CU

Po be dio Ilin ~i}

U Banatskom Despotovcu je odr`an 16. memorijalni turnir „Papi} Miqanko – Rondo“. Igrao se brzopotezni {ah, 13 kola po [vajcarskom sitemu, 5 minuta po igra~u. U~estvovalo je 36 igra~a a ja~ini turnira, uz osam majstorskih kandidata, dali su velemajstor Zlatko Ilin~i}, intermajstor Predrag Bodiroga i Fide majstori Radivoj Peri{i} i Neboj{a Somborski. Nagra|ena su petorica prvoplasiranih, najboqe plasirani doma}i igra~ Stevan [varc, omladinac Danilo Besede{ i omladinka Teodora Raci}. Sudio je nacionalni sudija Dragoqub Raci} iz Zrewanina.

Plasman: 1. Zlatko Ilin~i} 12, 2-3. Predrag Bodiroga, Radivoj Peri{i} 11, 4. Neboj{a Somborski 9, 5. Vladimir Duvwak 8, 6-9. Nikola Maksimovi}, Stevan [varc, Nikola Kara~i}, Milan Oli} 7,5, 10-15. Danilo Besede{, Milorad Duvwak, Slobodan Stojanovi}, Vojislav Mitri}, Zdravko Arsi}, Mladen ^olak 7, 16-21. Vid Uzelac, Vlada Popovi}, Slavoqub Pavlovi}, Mi}o Jovi}, Teodora Raci}, Qubo Jawi} 6,5, 22-27. Ratko Lazi}, Milo{ Ajdari}, Pera Raci}, Jesper Abrahamsen, Tanasko Tomi}, Miladin Kandi} 6, itd.

Leto je. Zvezda upekla. Qudi tra`e hlad. A gde je najboqi hlad ako nije tu, pokraj Dunava, na [trandu. A tu su i dve klupe a izme|u sto. Duga~ak - kao za sviwokoq. Izme|u dve topole. A topola krunu nema. Raste u visinu da dohvati nebo… I opet smo na po~etku ove pri~e… Klupe zaposela dru`ina - {ahovska. Zvezda im ne smeta jer su i sami zvezde. Za wih su te klupe i postavqene, davno, negde pred Olimpijadu devedesete.

Olimpijadu {ahovsku. Po {ahu je i na{ Novi Sad postao olimpijski! Nekada je tu bio i simpati~ni [onsi. P~elica sa krilcima, al’ ogromnim, tek da prolaznici shvate ko su ti qudi {to sede na klupi, ponekad tihi, ponekad i bu~ni…

P~elica bila i odletela u zaborav. Ostale klupe. Bila je tu, pokraj klupe, i velika betonska {ahovska tabla sa figurama… Figure izumrle a tabla izbledela. Ne prepoznaje se vi{e. Napu{teni kiosk sada tu dominira. I lancima uvezane stolice. Kriza je…

No, {to bi rekao Lala, ta man’te krizu, vratimo se mi klupi.

A na klupi sve boqi od boqega – po sopstvenom priznawu. Uvek bu~ni Uro{ (ne)jaki, zatim Jani, priznati {ahovski kompozitor kome se ne sme pomagati jer nikada ne}e odigrati dojavqeni potez.

Dobri} sa nekim ~udnim figurama, koji, ~im dobije poneku partiju, razglasi: - Dobri} dobio! ^uje se ~ak do [pica, poneki pri~aju, ~ak i na Ribarcu, pa su mnogi neupu}eni stekli utisak da je on glavna perjanica klupe. Tu je redovan i “traktorista” Nikoli} koji ore po tabli, samozvani “u~enik” priznatih {ahovskih veli~ina [tranda, zatim, ~ika Milisav koji (mal)tretira samo jedno otvarawe, bilo belim – bilo crnim figurama, otvarawe zvano “Lajkova~ka pruga – dupli kolosek”, tihi An|elko, mnogo poznatiji kao Vu~ko (po prezimenu), ugla|eni Milan, biv{i “socijalac”, koji sa nekom posebnom gospodskom mirno}om do`ivqava i pobede i poraze. Rajko, sa {ahovskim nadimkom Veliki, koji svima nudi topa ili vremensku foru {to klupaxije s dostojanstvom odbijaju. I Jova Bodiroga je ~esto tu ali, ~im ga pajta{i prona|u kao tre}eg za preferans, napu{ta klupu. Gde se igra {ah – tu su i kibiceri. Najpoznatiji me|u wima su Marko, koordiSU PER FI NA LE PRVENSTVA RU SI JE

Svi dler {am pion U Moskvi je zavr{eno superfinale {ampionata Rusije.

Iako je u posledwem kolu izgubio od Morozevi~a, Svidler je prethodnom pobedom protiv Nepomwa{~ija osigurao {ampion-

PRO BLEM BR. 350

Be li da je mat u dva po te za J. G. Dorohov 1958.

Pe ter Svi dler

Re{ewe problema br. 349 (A.J. Belkin, 1926.) sa pozicijom: beli – Ke5, Da4, Te2, Lf6, Lh7, pe{ak f4; crni – Kc3, Tf1, La8, Sc8, Sg7, pe{aci b3, c5; je 1.Db6!

Pretwa 2.Dc5 mat. Na 1...c4 sledi 2.Da5 mat. Na 1...Sd6 sledi 2.K:d6 mat. Na 1...Se6 (Sf5) sledi 2.K:e6 (K:f5) mat. Na 1...Ld5 sledi 2.K:d5 mat.

sku titulu kolo pre kraja. Ovo je {esta titula {ampiona Rusije koju je osvojio Svidler. Raduje uspeh Morozevi~a, koji se posle nekoliko godina apstinirawa uspe{no vratio u {ahovsku arenu. Kramnik je posle uspeha u Dortmundu tek u posledwem kolu popravio lo{ start na turniru.

Plasman: 1. Peter Svidler 5, 2. Aleksander Morozevi~ 4,5, 35. Aleksander Gri{~uk, Sergej Karjakin, Vladimir Kramnik 4, 6. Jan Nepomwa{~i 3, 7. Aleksander Galkin 2, 8. Artjom Timofejev 1,5 poen.

nator lige penzionera, Kijan, koji zna da ponekad odigra i partiju u`ivo, radio novinar u penziji Aca Stojkovi}, Laza Mirkovi}, `iva legenda [K Vojvodine, koji u rukavu uvek ima poneku staru al’ “ve~itu partiju”. Tu se na|e i “an-pasan” gledalac koji za trenutak osmotri poziciju i nastavi svojim putem, vaqda analiziraju}i u sebi {ta bi on odigrao da je na mestu “onog pacera”. Na klupu navrati ponekad i pravi majstor: Milan Ilij} Bradowa ne igra, ali u analizi date pozicije mo`e da dobije i kao beli i kao crni, zavi-

drugim stolom, starosedelac Traj~e, s kojim je ~itava ova {ahovska pri~a [tranda pre dvadesetak godina i zapo~ela, ne bira protivnike. Protivnici biraju wega! Naj~e{}i protivnik mu je profesor engleskog, Milan \akovi} [imika, nekada, davno, prvi bilder Novog Sada. ^ovek koji je proputovao i poradio po belom svetu ima teoriju, sistemom eliminacije, kako je [trand najlep{a re~na pla`a na vascelom svetu. Po{to nismo u mogu}nosti da proveravamo - boqe da mu poverujemo, a i {ta nam fali ako mu ve-

sreda17.avgust2011.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Hajdmo na je ze ra Ova sparina najboqe se podnosi kraj vodenih povr{ina.

More nije prikladno ba{ za {ah, jer tamo – tamo je vreva turista. I, ako je mesto igrawa blizu pla`e, vesela graja dece ometa {ahiste u razmi{qawu.

Jednom prilikom potpisnik ove rubrike je, kao sudija jednog me~a prve lige u Budvi, u hotelu Avala, imao ozbiqan zahtev jednog poznatog velemajstora da si|e na pla`u i uti{a decu! Sudija je ostao bez komentara. Zato su jezera pogodnija.

Zavr{eni su turniri na jezeru kod Velikog Gradi{ta, na Savkom jezeru a uskoro }e po~eti turnir i na Ohridskom jezeru.

Jezero Sevan u Gruziji nedavno je bilo popri{te najboqih gruzijskih {ahista. Pobedio je onaj poznati Badur Xobava.

Ali ne}emo o wemu. U prilogu su dve partije drugih igra~a.

Mel ku mjan – Ter [a ha kjan Poluslovenska odbrana (D46)

De taq sa {a hov skog de la [tran da

sno od trenutnog raspolo`ewa ili simpatije prema nekom od protagonista. Muja retko navra}a ali kad do|e slast mu je da “kre{e” figure. Legendarnog Taxe nema ove godine, odselio se u @abaq na rogaq da se bavi domazlukom. Nema vi{e {aha, karata. Kriza je…

Na klupi se igra “prvoliga{ki {ah”. Izdvojeno, pokraj kabina, ali u blizini klupe, u miru i ti{ini, dugogodi{we me~eve bez naziva lige igraju Sava Simi} i Tatomir Savi}. Tre}i im nije potreban. Rezultat nikom ne kazuju, a niko ih i ne pita. Svi brigaju svoje brige. Kriza je…

Premijer liga se igra na posebnim stolovima. Tamo igra Paja iz Adica sa Duletom bankarom. Ponekad im se prikqu~i i deda Dragan iz @TP-a. Prva dvojica su “agresivni napada~i” a kad im napad ne uspe, napadaju jedan drugog – zbog ometawa u napadu! I zari~u se: - Nikad vi{e s tobom! Ne pro|e ni minut al’ eto ih ponovo za istim stolom. I Jovo nanovo! Za

rujemo. Ta uvek smo mi bili – naj!

Ina~e, kad ne igra, [imika je pravi {ahovski dekoncentrator igra~a jer wegove upadice i predlozi za igrawe imaju pravu notu atributa kojeg nosi. Redovan kibicer Traj~etovog stola, bilo ko da igra, je Profesor. Da profesor sa velikim po~etnim P jer mnogi mu ne znaju ni ime ni prezime. Jednostavno, on je Profesor.

Profesor je zahvalan kibicer.

Gleda, }uti i u~i. A i nau~io je. [imika mu je svedok jer je na svom egu to prepoznao.

I na kraju, neskromno, u Premijer ligu spadaju i dugogodi{wi dueli izme|u biv{eg novinara “Dnevnika” Dragana Milosavqevi}a sa potpisnikom ovih redova.

Iako Dragan ima sopstvenu “navija~ku klapu `eqnu wegove krvi” me~evi se uglavnom zavr{avaju nere{enim rezultatom jer, kako Dragan ka`e, sve {to je dobio beli izgubio je crni – i obrnuto. Dakle, nere{eno!

B. Dan ko vi}

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 e6 5.Sf3 Sbd7 6.Dc2 Ld6 7.Ld3 0–0 8.0–0 d:c4 9.L:c4 a6 10.Sg5 Retko igran nastavak Rusa Vadima Zvjaginceva. 10.Td1 i 10.a4 su uobi~ajeni potezi.

10...h6 Ako crni prihvati `rtvu piona 10...L:h2+ 11.K:h2 Sg4+ 12.Kg1 D:g5 tada posle 13.f3 Sgf6 14.e4 beli ima vi{e nego dovoqnu kompenzaciju (jak pe{a~ki centar, dva lovca, razvojno preimu}stvo).

11.Sge4 S:e4?! Posle ispravnog 11...Le7 12.Td1 Sd5 crni bi stajao mnogo aktivnije nego u partiji.

12.S:e4 Le7 13.Td1 b5?! Ovaj standardni potez iz Slovenske odbrane ovde nije dobar zbog toga {to crni ne}e mo}i da igra pionom c6-c5, {to zna~i da }e ga beli fiksirati na c6 a crni lovac na c8 }e ostati pasivan. Crni je mogao da poku{a 13...b6 14.Ld2 a5.

14.Le2 Db6 15.Ld2 f5? Ovo je takti~ki pogre{no i verovatno odlu~uju}a gre{ka. Ispravno je bilo 15...a5 16.a3 f5 17.Sc5 S:c5 18.d:c5 D:c5 19.D:c5 L:c5 20.Tac1 Le7 21.T:c6 b4 22.a:b4 a:b4 23.Le1 gde je beli samo bezna~ajno boqi.

16.Sc5! S:c5

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Ri hard Re ti: O re for mi {a ha (5) U po~etnoj fazi me~a Lasker – Kapablanka, kada su se gotovo sve partije zvr{avale podelom poena, Kapblanka je u jednom intervjuu izrazio mi{qewe da je savremena tehnika i poznavawe teorije otvarawa dostiglo takav nivo, da }e ubudu}e biti sve te`e dobijati partije, pa ~ak i protiv slabijih igra~a. Da bi se ovakvoj tendenciji stalo na put, on je predlo`io reformu {aha, no predlo`ena reforma nije su{tinska, jer se radi o zameni mesta topova i lovaca.

O~igledno je da wegov predlog nije korenit, jer pri novom rasporedu figura na tabli, u trajawu od nekoliko godina, sve dok se ne bi formirala nova teorija otvarawa, nema sumwe da bi broj remipartija bio znatno mawi. Me|utim, ve}ina pobeda bila bi izborena zahvaquju}i gre{kama u otvarawu, zahvaquju}i slabijoj igri, zna~i ne na osnovu napretka ve} zbog nazadovawa u tehnici igre.

Kako je, u stvari, nastalo pravilo, po kojem se protivniku mora

dati mat, da bi se dokazalo da igramo boqe od wega?

U sredwevekovnom {ahu je kretawe figura, u pore|ewu sa dana{wim, bilo veoma ograni~eno. Top je, na primer, bio ubedqivo najja~a figura. Lovac je mogao da se kre}e ukoso za svega dva poqa, a dama je bila slabija figura od lovca.

Uobi~ajeni i sasvim prirodni put do pobede predstavqalo je tzv. “ogoqavawe” protivnika, naime pobeda se postizala kada bi protivni~ki kraq ostao na tabli bez ijedne figure. Mnogo re|e se doga|alo da se pobeda izbori pomo}u pata. Pobeda pomo}u mata, bilo je gotovo nemogu}a zbog ograni~enog kretawa figura. Zbog svoje retkosti, pobeda pomo}u matirawa bila je izvanredno visoko cewena. Takva bi se partija zapisivala, kako bi budu}e generacije saznale za takvo ostvarewe.

Na po~etku Novog doba kretawe figura se izmenilo i takvo kretawe figura zadr`alo se do dana{wih dana.

JU NI OR SKO PR VEN STVO SVE TA

Pr va ci Svirc i Ko ri U Vani Mahal (^enai, Indija) zavr{eno je juniorsko prvenstvo sveta. U mu{koj konkurenciji bilo je to jubilarno 50. prvenstvo a u `enskoj 29. Podeqene su medaqe: zlatnu medaqu u mu{koj konkurenciji osvojio je Darijus Svirc iz Poqske sa 10,5 poena, srebrnu Robert Hovhanisjan iz Jermenije sa 10,5 poena, a bronzanu Sahaj Grover sa 9,5 poena. Milo{ Roganovi} je zabele`io lep uspeh osvojiv{i 20. mesto sa 8 poena (po rejtingu bio 27.). U~estvovalo je 125 igra~a.

U `enskoj konkurenciji prva je bila Dejzi Kori (Peru) sa 11 poena, na drugom mestu zavr{ila je Olga Girja (Rusija) sa 9,5 poena dok je tre}e mesto osvojila Nazi Paikidze (Gruzija) sa 9,5 poena. Jovana Eri} sa 8 poena opravdala je startni broj (11) a na deobi 8-12. mesta bila je dvanaesta. U~estvovalo je 69 juniorki.

19

17.Lb4!! Izvrstan potez koji je mogu} zbog poteza crnog 15...f5? Od sada beli ima ogromnu pozicionu prednost.

17...Ld7 18.L:c5 Dd8 19.Tac1 Crni ima strate{ki izgubqenu poziciju. Ima “rupe” na e5 i c5, a lovac na d7 je paralisan odbranom c6 i e6 piona. Beli ima jasan plan kako da pove}a svoju prednost: 1) izmenom crnopoqnih lovaca 2) zauzimawem ili kontrolom centralnih crni poqa (c5, d6, e5); 3) pritisak na poqe c6; 4) kada sve crne figure budu zaokupqene za odbranu slabosti na c6 izmeni}e dame, zatim }e kreirati, otvarawem kraqevog krila, drugu slabost i aktivirati svog kraqa.

19...a5 20.Lf3 Tc8 21.Dd2 a4 Ili 21...b4 22.a3 b:a3 23.b:a3.

22.g3! Tf7 23.Db4 Kh7 24.L:e7 T:e7 25.Dd6 Te8 26.Tc5 Dc7 27.D:c7 T:c7 28.Tdc1 Tec8 29.Kg2 Kg6 30.g4! Melkumjan iskazuje veliku tehniku a mladi igra~ }e biti nagra}en za sve svoje poteze po~ev{i od 17.Lb4!!

30...f:g4 31.L:g4 Kf6 32.Le2 Tb7 33.f4! Ke7 34.Lf3 Kd6 35.Kf2 Tbc7 36.h4! Le8 37.e4 Ke7 38.Ke3 Ld7 39.T1c2 Le8 40.Le2 Kd8 41.Lg4 Te7 42.d5! e:d5 43.T:d5+ 43.L:c8 T:e4+ 44.Kf3 K:c8 45.T:d5 tako|e dobija, ali meni se svi|a i Hrantov metodi~an put.

43...Ld7 44.T:d7+ T:d7 45.L:d7 K:d7 46.Tg2 g5 46...Tg8 47.f5 Ke7 48.Tg6 je isto tasko beznade`no.

47.h:g5 h:g5 48.T:g5 Th8 49.e5 Th2 50.f5 1:0

Pa {i kjan–An drij a sjan Poluslovenska odbrana (D46) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 e6 5.Sf3 Sbd7 6.Dc2 Ld6 7.Ld3 d:c4 8.L:c4 0–0 9.0–0 b5 10.Ld3 Lb7 11.a3 De7 12.e4 e5 13.Lg5 h6 14.Lh4 Tad8 15.Tad1 g5!? Vrlo zanimqiva novost koju demonstrira crni svojom agresivnom namerom. Posle 15...Tfe8 16.Le2 Lb8! (U partiji Vojtasek-Carnota 2011. i{lo je 16...a6 17.d:e5 S:e5 18.Sd4 Lb8 19.Sf5 i sada je beli ostvario obe}avaju}u poziciju posle 19...De6 20.f4 Sg6 21.L:f6! D:f6 22.e5 De6 23.Se4!) 17.d:e5 S:e5 18.Sd4 Sg6 19.Sf5 De6 20.Lg3 Sf4 21.Lf3 Le5 22.Dc1 Sd3 23.Dc2 Sf4 i sadu su igra~I ponavqali poteze u partiji Kobalija-Petrosjan, T.L. Moscow 2011.

16.Lg3 Sh5 17.Se2 Sf4 Ovo je poenta poteza 15...g5. Crni ima sada jakog kowa na f4. Ali cena ovoga je slabqewe kraqevog krila. Istina, za sada beli jo{ ne mo`e da postavi svog kowa na f5, niti da igra direktno na crnog kraqa, ali potencijalno to je uvek mogu}e.

18.h3 Ovaj potez pokazuje nameru belog. On planira da izmewa skaka~a na f4, zatim vrati lovca na h2 i uz g2-g3 otvori kraqevo krilo. U partiji ovaj plan je perfektno funkcionisao, ali to se desilo vi{e gre{kom crnog. Objektivno, oba partnera su imala podjednake {anse.

18...Lb8 19.b4 a6 20.Tfe1 Tfe8 21.S:f4 e:f4 22.Lh2 Sf8! Kow kre}e ka mnogo aktivnijem e6poqu gde kontroli{e va`na poqa (d4 i f4).

23.e5 Beli te{ko da bi imao ne{to u poziciji bez ovog pomicawa pe{aka. Sada je lovac na b8 blokiran a otvara dijagonalu b1-h7 za svoju damu i lovca.

23...Se6 24.De2 Df8 Crni se opredelio da postavi svoju damu na g7 kako bi kontrolisao poqe h7 kao i druga poqa u blizini svog kraqa.

25.Lb1 La7 26.g3 f:g3 27.L:g3 Dg7 28.De3 Te7 29.Td2 Ted7 29...Sf4!?

30.Ted1 Vrlo zanimqiva i kompleksna pozicija gde obe strane imaju svoje vlastite prednosti. Me|utim, slede}i potez crnog je veoma optimisti~an.

30...h5?! Ovo je daqe slabqewe kraqevog krila. Crni je mogao da igra na suprotnoj strani table: 30...Lb6 31.Le4 a5 kreiraju}i novu slabost u belom kampu.

31.Lf5 g4 Posle 31...h4 32.Lh2 Te7 33.Kf1! (Indirektno napadaju}i g5-piona. Ali ne odmah 33.L:e6?! T:e6 34.S:g5 Tg6 35.f4 f6 36.e:f6 D:f6) 33...Lc8 34.Tc1 Ld7 35.Ke2! uz Tg1, i crni ima problema sa svojim g5-pionom.

32.h:g4 h:g4 33.Sh2 S:d4 34.S:g4 Sf3+? Ovo je odlu~uju}a gre{ka. Trabalo je da se igra 34...S:f5 35.Sf6+ D:f6 36.e:f6 L:e3 37.T:d7 T:d7 38.T:d7 Lc1 39.T:b7 L:a3 sa odbrambenom zavr{nicom.

35.D:f3 T:d2 36.T:d2 T:d2

37.e6 f6 38.Le4 Ld4 Ne poma`e ni 38...Kf8 does not help.

39.Kf1 (39.S:f6 T:f2) 39...Ke7 40.Lh4 Ld4 41.Df4+-.

39.Kh2 Lc8 40.Lf5 Dh8+ 41.Kg2 Dg7 42.Df4 Td1 43.Sh6+ Kf8 44.Db8 D:h6 45.Ld6+ Kg7 46.Dc7+ Kg8 47.D:c8+ 1:0 Komentar: A{ot Na da njan Pripremio: B. Dan ko vi}

20

sport

sreda17.avgust2011.

dnevnik

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA SRPSKE FUDBALSKE LIGE – GRUPA VOJVODINA

1.

kolo

4.

kolo

(20. i 21. av gu st, 17)

Tekstilac Ites - Veternik Viskol Cement - Ba~ka Topola Sloga - Senta Radni~ki (NP) - Kikinda Dunav - Zadrugar Pali} - Mladost (BJ) Radni~ki ([) - ^SK Pivara Vr{ac - Dolina

8.

(10. i 11. septembar, 16.30)

Veternik Viskol - ^SK Pivara Mladost (BJ)- Dolina Zadrugar - Vr{ac Kikinda - Radni~ki ([) Senta - Pali} Ba~ka Topola - Dunav Tekstilac Ites - Radni~ki (NP) Cement - Sloga

11.

kolo

kolo

(8. i 9. oktobar, 15.30)

Veternik Viskol - Zadrugar Kikinda - Mladost (BJ) Senta - ^SK Pivara Ba~ka Topola - Dolina Tekstilac Ites - Vr{ac Cement - Radni~ki ([) Sloga - Pali} Radni~ki (NP) - Dunav

(29. i 30. oktobar, 14.30)

Pali} - Veternik Viskol Radni~ki ([) - Dunav Vr{ac - Radni~ki (NP) Dolina - Sloga ^SK Pivara - Cement Mladost (BJ) - Tekstilac Ites Zadrugar - Ba~ka Topola Kikinda - Senta

12.

kolo

(5. i 6. novembar, 14)

Veternik Viskol - Senta Ba~ka Topola - Kikinda Tekstilac Ites - Zadrugar Cement - Mladost (BJ) Sloga - ^SK Pivara Radni~ki (NP) - Dolina Dunav - Vr{ac Pali} - Radni~ki ([)

13.

kolo

(12. i 13. novembar, 13.30)

Radni~ki ([) - Veternik Viskol Vr{ac - Pali} Dolina - Dunav ^SK Pivara - Radni~ki (NP) Mladost (BJ)- Sloga Zadrugar - Cement Kikinda - Tekstilac Ites Senta - Ba~ka Topola Ekipa Sente

2.

kolo

(27. i 28. av gu st, 17)

Veternik Viskol - Dolina ^SK Pivara - Vr{ac Mladost (BJ) - Radni~ki ([) Zadrugar - Pali} Kikinda - Dunav Senta - Radni~ki (NP) Ba~ka Topola - Sloga Tekstilac Ites - Cement

3.

5.

kolo

kolo

(17. i 18. septembar, 16)

Sloga - Veternik Viskol Radni~ki (NP) - Cement Dunav - Tekstilac Ites Pali} - Ba~ka Topola Radni~ki ([) - Senta Vr{ac - Kikinda Dolina - Zadrugar ^SK Pivara - Mladost (BJ)

6.

9.

(15. i 16. oktobar, 15)

Dunav - Veternik Viskol Pali} - Radni~ki (NP) Radni~ki ([) - Sloga Vr{ac - Cement Dolina - Tekstilac Ites ^SK Pivara - Ba~ka Topola Mladost (BJ) - Senta Zadrugar - Kikinda

Cement - Veternik Viskol Sloga - Tekstilac Ites Radni~ki (NP) - Ba~ka Topola Dunav - Senta Pali} - Kikinda Radni~ki ([) - Zadrugar Vr{ac - Mladost (BJ) Dolina - ^SK Pivara

Veternik Viskol - Ba~ka Topola Tekstilac Ites - Senta Cement - Kikinda Sloga - Zadrugar Radni~ki (NP) - Mladost (BJ) Dunav - ^SK Pivara Pali} - Dolina Radni~ki ([) - Vr{ac

15.

(24. i 25. septembar, 16)

Veternik Viskol - Mladost (BJ) Zadrugar - ^SK Pivara Kikinda - Dolina Senta - Vr{ac Ba~ka Topola - Radni~ki ([) Tekstilac Ites - Pali} Cement - Dunav Sloga - Radni~ki (NP)

7.

(19. i 20. novembar, 13)

kolo

kolo

(3. i 4. septembar, 16.30)

14.

kolo

kolo

Vr{ac - Veternik Viskol Dolina - Radni~ki ([) ^SK Pivara - Pali} Mladost (BJ)- Dunav Zadrugar - Radni~ki (NP) Kikinda - Sloga Senta - Cement Ba~ka Topola - Tekstilac Ites

10.

kolo

kolo

(1. i 2. oktobar, 15.30)

Radni~ki (NP) - Veternik Viskol Dunav - Sloga Pali} - Cement Radni~ki ([) - Tekstilac Ites Vr{ac - Ba~ka Topola Dolina - Senta ^SK Pivara - Kikinda Mladost (BJ)- Zadrugar

(26. i 27. novembar, 13)

(22. i 23. oktobar, 15)

Veternik Viskol - Kikinda Senta - Zadrugar Ba~ka Topola - Mladost (BJ) Tekstilac Ites - ^SK Pivara Cement - Dolina Sloga - Vr{ac Radni~ki (NP) - Radni~ki ([) Dunav - Pali}

NAPOMENA: Dunav, Dolina, Zadrugar i Senta kao doma}ini igraju nedeqom

U ^ETVRTAK I PETAK U „DNEVNIKU”

Ras po re di vojvo|anskih liga istok i zapad, Podru~ne Novog Sada i Gradske fudbalske lige

GLOBUS

c m y

dnevnik

sreda17.avgust2011.

21

Сликајте ми задњицу!

Б

ританске одбојкашице „изнајмљују” рекламни простор на доњим деловима својих купаћих костима. Шона Малин и Зара Демпни, које су шампионке у одбојци на плажи, потписале су уговор за

Просидба за инфаркт

М

ушкарци чине свакакве лудости када желе да учине да се њихова девојка осети посебно, поготово када желе да је запросе. Ево просидбе коју ће несрећна девојка из видео-клипа памтити док је жива. Када ваш драги почне да држи говор о тренутку када вас је упознао и шта му значите, знате да следи поклон - кутијица са прстеном и једно питање. Тако је мислила и Брук коју је дугогодишњи дечко Џош кренуо да проси пред пријатељима на малој забави уприличеној на врху четвороспратнице.

рекламирање „QR” кода, односно баркода који власницима смартфонова омогућава да фотографисањем кода аутоматски приступе одређеном сајту. Овај код биће иштампан на доњим деловима купаћих костима које ће носити две спортисткиње, а како би приступили сајту, посматрачи њихових мечева мораће да им фотографишу задњицу. „Интересовање за одбојку на плажи је огромно, па смо желели да задобијемо максималну пажњу публике”, рекао је Енди Лалам из кладионице „Бетфер”, која ће се рекламирати на „ексклузивном” месту.

„Моја драга Брук и ја смо већ неко време у вези”, почео је Џош свој говор, а онда кренуо да ухвати кутију са прстеном коју му је другар добацио. „Младожења” је изгубио равнотежу и пао са крова, а несрећна, умало несуђена вереница, потрчала да види да ли је њен дечко преживео. Када се нагла да види да ли је све у реду са њим, видела га је у огромном ватрогасном јастуку како држи таблу на којој пише „Удај се за мене”. Пошто се повратила, девојка је рекла „да”.

Да ли сте за екстремну вожњу

У

П

Није тетовирање за слабиће

оклон за 18. рођендан се једном Американцу уопште није допао. Бол од машинице за тетовирање за њега је био неиздржив. Пријатељ је одлучио да Стивену поклони „нешто за цео живот” и у томе је дефинитивно и успео, јер је видео обишао свет, а тетоважа због ужасног бола није завршена.

пецати скушу или велику белу ајкулу, питање је сад? Момачко дружење на чамцу требало је да обухвата испијање пива, зезање и хватање понеке рибице, онако рекреативно, али план једнога од пецароша напрасно се променио. Момак је у једном тренутку са прамца чамца угледао гигантско издање велике беле ајкуле која се спремала да преплива испод њиховог чамца. У тренутку је одлучио шта да учини.

„Овде сам већ три сата и већ си ми рекао да неће да боли”, вриштао је Стивен на тату мајстора, а чим би овај приближио машиницу његовом рамену он је почињао да урла од бола. На крају је одустао, упутио неколико увреда на рачун „лажљивог” тату мајстора и пријатеља и залупио вратима салона.

Девојка са iPad главом

П

огледајте рекламну кампању магазина „Космополитен” која је збунила Њујорчане. Свако ко је прошао Брајант парком у Њујорку, био је шокиран када је клупи угледао девојку са четири iPad-а спојена у „кацигу” како седи и чита магазин. Иако су пролазници већ довољно били збуњени, њено „сасвим нормално понашање” их је збунило још више - она је мирно седела и читала књигу. Када би се неки радознали Њујорчанин усудио да је пипне по глави, били су преусмерени на страницу магазина.

Дајте неки динар краљици

У

метник из Бирмингема направио је скулптуру краљице Елизабете II у природној величини која проси у центру града. „Интересантно је да је за пола сата зарадила више него ја за сат на мом старом радном месту”, рекао је уметник Едгар Аскеловић (23), пореклом из Литваније. Уметник каже да је скулптуру краљице просјакиње направио из шале, али и како би скренуо пажњу на светску економску кризу. „Мене су на старом послу плаћали пет и по фунти по сату, а она је зарађивала 12 за исто време”, рекао је Аскеловић који је „ремек-дело” први пут изложио пре неколико месеци. „Људи су мислили да је то заиста краљица, а онда су јој прилазили и пипали је, а полицајци су пришли скулптури како би се уверили да није подметнута бомба”, рекао је уметник „Дејли мејлу”.

Стао је на ивицу чамца, сачекао прави тренутак и када је ајкула била на правом месту, он јој је скочио на леђа и закачио се за њено пераје. На његову срећу, ајкула је одлучила да се не обазире на слепог путника на својим леђима, већ је само отпливала даље.

Адел, направи паузу

Н

а Јутјуб каналу се појавио видео на којем припадница америчког ваздухопловства пева „Rol ling in the de ep” боље од Адел... Песму „Rolling in the deep” британске певачице Адел је на једном свом концерту „препевао” чак и Линкин Парк, али разлог због којег је видео обраде изазвао пажњу јавности је тај да припадница војске, заједно са колегама пилотима који јој певају пратеће вокале, звуче исто, ако не и боље од оригинала. Момци из бенда и „певачица” су свој видео назвали „Мала пауза”.

С

Да ли си нормалан

удећи према „подвигу” који је овај момак извео - из само њему познатих разлога, не би се могло рећи да су му „баш све овце на броју” Овај ‘храбри’ младић из Стокхолма хтео је да провери да ли је истинита она изрека „будале и бог чува„- из прве руке. Он је баш искушавао своју срећу, а и границе своје издржљвости. Њему није било довољно то

што је неколико километара провео „сурфујући” на крову воза који је у покрету. Не, „најбоље” је оставио за крај. Када је воз наишао на мост испод кога протиче река чија је температура ‘да се смрзнеш’ , он је...једноставно скочио! Да ли је у питању опклада или је човек једноставно адреналински зависник - свеједно је. Ово немојте никада покушавати!

22

kultura

sreda17.avgust2011.

ОД 20. ДО 24. АВГУСТА У НИШУ

ДАНАС ПОЧИЊЕ ДУХОВНИ САБОР „ПРЕОБРАЖЕЊЕ” У ЖИЧИ

Фестивал глумачких остварења

Ивану Негришорцу „Жичка хрисовуља” Јубиларни 20. Жички духовни сабор “Преображење 2011” почиње данас изложбом која подсећа на претходне две деценије ове културне манифестације, која је посвећена песништву и очувању културног наслеђа.Жички духовни сабор ће у Народном музеју отворити градоначелник Краљева Љубиша Симовић, а изложбу о историјату ове манифестације проф. др Михајло Пантић. Глумац Небојша Дугалић казиваће изводе из беседа добитника Жичке хрисовуље, признања које се додељује саврменим домаћим песницима. У част јубилеја једно од вечери Жичког сабора посвећено је досадашњим лауреатима, па ће се тако у

четвртак увече на истом месту наћи најзначајнији српски песници Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Милован Данојлић, Ђорђо Сладоје, Злата Коцић, Петар Пајић и други. Највише догађаја “Преображења 2011” биће посвећено овогодишњем добитнику Хрисовуље, новосадском књижевнику и песнику Ивану Негришорцу, коме ће, као и његовим претходницима, признање бити уручено на Преображење Господње 19. августа у трпезарији манастира Жиче. Организатори Жичког духовног сабора “Преображење 2011” су Народна библиотека “Стефан Првовенчани”, Народни музеј и Књижевни клуб Краљево.

ЗА РЕГИОНАЛНУ КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „МЕША СЕЛИМОВИЋ”

Пет романа у ужем избору Пет романа аутора из региона сврстани су у ужи избор за овогодишњу књижевну награду “Меша Селимовић”, која ће бити додељена 4. септембра у Тузли. У ужој конкуренцији за овo признање нашли су се романи “Људи који су садили дрвеће” Јосипа Млакића (БиХ), “Треће полувријеме” Емира Имамовића (БиХ), “Завичај заборав” Лудвига Бауера (Хрватска), “Адио, каубоју” Оље Савичевић-Иванчевић (Хрватска), “Хотел Загорје”, Иване СимчићБодрожић (Хрватска). У жирију су Ферида Дураковић, Миљенко Јерговић, Андреј Николаидис, Владимир Арсенић и Енвер Казаз. У конкуренцији је било 16 романа, колико су им упутили селектори књижевних сусрета. Ова престижна књижевна награда додељује се за најбољи роман на штокавском говорном подручју, у оквиру Културно-књижевне мани-

фестације “Cu m grano sa lis”, која се од 2002. одржава у Тузли, а ове године ће трајати од 1. до 4. септембра. Име добтиника награде биће објављено 3. септембра у директном ТВ преносу. Досадашњи добитници награде “Меша Селимовић”, која има и новчану вредност од 5.000 КМ су: Маринко Кошчец из Хрватске за роман “Нетко други” 2002. Ирфан Хорозовић из БиХ за роман “Шекспир у Дар ес Саламу” 2003, Ивица Ђикић из Хрватске за “Циркус Цолумбиа” 2004, Огњен Спахић из Црне Горе за “Хансенову дјецу” 2005, Сања Домазет из Србије за роман “ Ко плаче” 2006, Миљенко Јерговић из БиХ за “Руту Таненбаум” 2 00 7, Мирко Ковач из Хрватске за “Град у зрцалу” 2008, Беким Сејрановић из Хрватске за роман “Нигдје, ниоткуда” 2009. и Мирјана Ђурђевић из Србије за роман “Каја, Београд и добри Американац” прошле године.

Фестивал глумачких остварења домаћег играног филма, 46. по реду, биће одржан од 20. до 24. августа у Нишу, а у званичној конкуренцији наћи ће се 10 од 17 филмова, колико је снимљено између два фестивала, најавио је јуче директор фестивала Срђан Савић. Савић је у изјави Танјугу рекао да ће на отварању, 20. августа, након традиционалне предаје клучева града глумцима, дефилеа црвеним тепихом и сценског програма, бити приказан филм „Мирис кише на Балкану„ Љубише Самарџића.Том приликом биће обележено 50 година од када се Самарџић први пут појавио у филму и то у остварењу Срећка Вејганда „Игре на скелама„ 1961. године. У данима који следе публика ће имати прилику да погледа и филмове “Здухач, значи авантура” Милорада Милинковића, “Бели, бели свет” Олега Новковића, “Бели лавови” Лазара Ристовског, “Монтевидео, Бог те видео” Драгана Бјелогрлића, “Шишање” Стевана Филиповића. Савић је најавио и остварења “Непријатељ” Дејана Зечевића, “Сестре” Владимира Паскаљевића, “Како су ме украли Немци” Мише Радивојевића и “Заједно” Младена Матичевића. Награда “Она и Он”, коју најпопуларнијем глумачком пару, традиционално додељују “Вечерње новости”, на основу гласова читаоца “ТВ новости”, припала је Радошу Бајићу и Љиљани Стјепановић за улоге у популарној ТВ серији “Село гори, а баба се чешља”. Имена чланова жирија, који ће доделити Гран при „Наиса“

„АГОРА” ОБЈАВИЛА РОМАН ШАНДОРА МАРАИЈА

Синдбад се враћа кући Издавачка кућа „Агора“ из Зрењанина недавно је представила је роман „Синдбад се враћа кући“ Шандора Мараија (1900-1989), који је објавила у преводу Саве Бабића са мађарског језика. За ову књигу издавач Ненад Шапоња рекао да је једна од најбољих и најважнијих књига коју је као уредник потписао. Шандор Мараи је један од најзначајнијих мађарских и европских писаца прошлог века и његово дело добро је познато овдашњој читалачкој публици. Његов најпопуларнији роман „Свеће догоревају до краја” је „Народна књига” објавила пре десетак година, али се „Синдбад...“, према речима преводиоца и хунгаролога Саве Бабића, издваја од свих осталих. Роман „Синдбад се враћа кући“ објављен је 1940. године, као нека врста одговора на прозни циклус о Синдбаду Ђуле Крудија, који је написао 90 новела са Синбадом као главним јунаком. Поред основног слоја који говори о сукобу старог и новог, о заласку цивилизације деветнаестог века и превласти нових обичаја и вредности, овај роман у другом плану јесте далекосежна постмодерна игра, која почиње од Крудијевог предлошка, а завршава у „Хиљаду и једној ноћи“ и Хомеру. Утолико се може рећи да је реч о репрезентативном делу светске књижевности, једном од оних која се увек читају у право време. Роман „Синдбад се враћа кући“објављен је на почетку Другог светског рата, када је изгледало да се заправо наставља

претходни, „недовршени”, Први светски рат. Свет емоција у њему је зачудно реализован и он налази одјека у болној души која није успела да извида ране. Реални свет је отишао сасвим дугим смером, чак супротним. Синдбад више није само јунак сна, него је

и креатор, писац романа о том свету; он је сам Круди. Жуђени сан самог романсијера Мараија, сан којим се емоционално успоставља минуло време, минула збивања и минуле емоције, њихов ехо који и даље живи. Бабић, који је превео Крудијеве новеле (објављене код „Прометеја”) подсећа да је Круди умро 1933. у 55. години у беди и заборављен, а био је слављен и обожаван после Првог

светског рата када је описивао свет који је нестао с ратом. Мараи, који је постао славан када је Круди већ био заборављен, дивио се овом писцу кога, како је навео Бабић, данас славе у целом свету као мађарски пандан Прусту, и који је уврштен у мађарски литерарни Пантеон. Писац Мараи, који је већ имао десетак романа и примљен је у мађарску Академију наука и уметности, имао је смелости, оценио је Бабић, да користи делове из Крудијеве књиге и направи праву литерарну бравуру без страха да ће му се приговорити да је фалсификатор и тако створи роман који би се могао сматрати постморедним, али пола века пре него је тај правац уведен у главне књижевне токове. Према његовим речима, није обавезно да се прочита Крудијев „Синбад” да би се читао Мараијев, иако је велико задовољство читати их упоредо да би се видела сва бравурозност Мараија, који је, узимајући туђег јунака, написао потпуно ново, оригинално дело. По оцени Ненада Шапоње, Мараијев „Синбад” је и после 70 година битно дело које прати вишеслојност егзистенције главног јунака распетог између националног и личног. Роман прати један дан у животу Синбада, који је симбиоза писца Крудија, боема, господина, бонвивана, и његовог имагинарног алтер ега. То је, по речима Шапоње, „зачудни роман сасвим непатвореног поетског и есејистичког спрегнућа”. Н. Пејчић

ЗА ФЕСТИВАЛ ХАРМОНИКЕ У СТАПАРУ

Изабрано 12 такмичара У Студију М, Радио Телевизије Војводине, 15. августа је одржана аудиција за избор кандидата који ће наступити на јубиларном, десетом по реду фестивалу „ Прва хармоника Војводине”. Извођачи су распоређени у пет категорија, а међу најмлађима лауреат је деветогодишњи Данило Јовановић из Дероња. Трочлану комисију за избор кандидата чинили су Миша Мијатовић, музички уредник РТС-а, Јован М. Јовановић музички уредник РТВ-а и мр Весна Ивков, етномузиколог са Академије уметности у Новом Саду.

dnevnik

У Стапару 26. августа с почетком у 20 часова, уз пратњу оркестра Мише Мијатовића засвираће 12 младих хармоникаша у две категорије. У слободном делу програма наступиће стапарски хармоникаши као и вокални солисти Дејана Ђекић и Чеда Марковић. Организациони одбор на челу са проф. Наталијом Катанић, председником Савета МЗ Стапар, увелико припрема предстојећу манифестацију уз подршку генералних покровитеља Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине, Управе Града Сомбора и медијске куће Радио Телевизије Војводине.

за најбоље глумачко остварење у српском филму, као и награде „Цар Константин“ и „Царица Теодора“, за најбољу мушку и женску улогу, биће саопштена

Припрема се и филм изненађења. Пратећи програм “Кино регион” представиће остварења кинематографија суседних зема-

ли Нишког културног центра. Цена комплета улазница је 2.000 динара, а појединачне карте 400 динара. Савић је подсетио да су прошле године распродати сви

Петру Божовићу награда „Павле Вуисић” Глумац Петар Божовић овогодишњи је добитник награде „Павле Вуисић” за изузетан допринос уметности глуме за 2011. годину, саопштено је из Удружења филмских глумаца Србије. Жири који је доделио награду чинило је троје од претходних 31 добитника награде Неда Арнерић, Никола Симић и Драган Николић. Награда, која се састоји од плакете са ликом Павла Вуисића, монографије и документарне филмске сторије о добитнику, Божовићу ће бити уручена 22. августа, на Фестивалу у Нишу. Награда „Павле Вуисић“ установљена је 1981. године и првобитно је носила име „Славица“, а име великана српског глумишта носи од 1994. године. Ово Признање до сада је додељено 31 глумцу, међу којима су, поред Павла Вујсића који је награду добио 1983. године, и Оливера Марковић, Раде Марковић, Борис Дворник, Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Љуба Тадић, Данило Бата Стојковић, Бора Тодоровић, Мики Манојловић и други.

19. августа, уочи фестивала, како би се избегао потенцијални утицај на њих. На затварању, 25. августа, биће приказан документарни филм “Синема комунисто” Миле Турајлић, који се бави историјом југословенског филма у периоду после Другог светског рата па до распада Југославије.

ља, између осталих “Шума сумарум” Ивана Горана Витеза и “Ако зрно не умре” Синише Драгина, у копродукцији Србије, Аустрије и Румуније. Главни програм одвијаће се на Летњој позорници у Нишкој тврђави, која прима 3.000 људи, а пратећи програми одржаваће се у биоскопу Клуба војске и са-

комплети улазница, што говори о великом интересовању Нишлија и посетилаца из околних градова за фестивал. За популарне “Филмске сусрете”, Министарство културе је ове године издвојило милион динара, а град Ниш, као суоснивач, 14 милиона динара, од спонзора се очекује још три милиона.

СИМПОЗИЈУМ О ПИСАЊУ ЗА ФИЛМ И ТВ НА ФЕСТИВАЛУ СЦЕНАРИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Публика и даље тражи добру причу Нове технологије и специјални ефекти у 21. веку нису суштински утицали на модел писања прича за филм и телевизијске серије, а драмски потенцијал филмова и емоције за публику су и даље најважнији, закључено је на симпозијуму који је одржан у Врњачкој Бањи, у оквиру Фестивала филмског сценарија. Учесници симпозијума на тему “Писање за филм и ТВ у новом миленијуму”, филмски уметници Саша Радојевић, Предраг Перишић, Димитрије Војнов, Раденко Ранковић, Радослав Зеленовић и Михаило Вукобратовић говорили су о променама које су нове технологије унеле у снимање, дистрибуцију и пријем филма, али и о значају сценарија данас. Радојевић сматра да су техничке иновације и доминантни специјални ефекти проширили продукцијске могућности у креирању невероватних призора, али да је драматуршка основа остала иста. “Промена се пре огледа у фрактури слике, кадровима - захваљујући специјалним ефектима чврсти материјални свет је постао крхк, него у концепту филмског садржаја”, приметио је он.

Радојевић је додао да упркос све теже уочљивој граници између играног и анимираног филма, и даље је најбитнија традиционална прича која у ново доба постаје чак конзервативнија у односу на шездесете године када су гледаоци били навикли на ненаративне технике. “Наративне технике и традиционални драмартуршки модел данас су усавршени и пријемчивији публици која и даље тражи добру причу”, рекао је Радојевић. Војнов је из еснафске визуре приметио да је у последње време снимљено више добрих филмова, као на пример “Тилва Рош” Николе Лежаића и “Or di nary pe o ple” Владимира Перишића за које сценарио није био пресудан. „Тилва Рош‘ је одличан филм, али пре свега због атмосфере и харизме глумаца натуршчика, док је драматургија у другом плану. Снага и ефектност тог филма не би могла да се наслути из његовог сценарија”, рекао је Војнов и додао да се онда јавља проблем како такав пројекат да добије средства на филмским конкурсима на којима се оцењује сценарио. Он је констатовао

да се српска кинематографија суочава и са кризом гледаности филмова и да су гледани филмови, попут “Монтевидео, Бог те видео” Драгана Бјелогрлића, постали “инцидент”. Војнов, косценариста једног од најгледанијих домаћих филмова у 2010. - “Шишање”, сматра да управо ти “инциденти” показују да је гледаност уско повезана са литерарно добрим сценаријем и да публика и даље има потребу за добром причом, духовитим и инспиративним дијалозима. Он је истакао да телевизија свуда у свету баш због нових технологија представља перспективу за писце и да се добри програми препознају по добрим писцима, али и приметио да у Србији постоји проблем са реализацијом текстова и њиховом надградњом. Професор на Факултету драмских уметности Ранковић и редитељ Вукобратовић констатовали су одсуство великих продуцената за које се уствари пише сценарио и све чешћу ситуацију да филм обично ради затворена група пријатеља, ентузијаста, који знају о чему се ради и међусобно се разумеју. (Танјуг)

ЛИСТА НАЈПРОДАВАНИЈИХ АЛБУМА И СИНГЛОВА

На првом месту Ејми Вајнхаус Албум „Back To Black„ певачице Ејми Вајнхаус на врху је листе најпродаванијих албума у Великој Британији, док је песма „Pro mi ses„ групе „Неро„ на првом месту британске листе синглова. На другом месту листе албума је албум „21” певачице Адел, а на трећем „Watch The Thro ne„ Џеј-Зија и Кањеа Веста, објавио је Њу мјузикал експрес. Ејми Вајнхаус је на четвртом месту, са албумом „Франк„, док пету позицију заузима Адел и њен албум „19”.Бијонсе је на шестом месту са албумом „4”. Ренди Крофорд је седми, са албумом „Бест Оф„, а на осмој позицији је Бруно Марс и „Doo Wops and Ho o li gans”. Девета је Лејди Гага и

албум „Born This Way”, а десета Џеси Џеј и албум „Who You Are”. На другом месту листе синглова је „She Ma kes Me Wan na„ gрупе „JLS„ у којој гостује Дев, трећа је Шер Лојд и песма „Swag ger Jag ger„, док је на четвртој позицији сингл „Lit tle Bad Girl„ Дејвида Гете у којем гостују Круз и Лудакрис. Пета је песма „Jar Of He arts„ Кристине Пери, а на шестом и седмом месту следе нумере „Glad You Ca me„ групе „Вонтид„ и „The A Te am„ Еда Ширана. Бенд „Ризл Кикс„ је на осмој позицији, са песмом „Down With The Trum pets„. Девети су ди-џеј Фреш и Шан Еванс и нумера „Lo u der„, а десета Бијонсе и „Best Thing I Ne ver Had„.

c m y

svet poznatih

dnevnik

Ра з в о д е се Даница и Д а н и ј ел Д

аница Карић и Данијел Ђокић одлучили су да се после четири године брака - разведу. Њих двоје већ пола године не живе заједно јер су обоје градили каријеру у иностранству, Даница у Лондону, а Да-

нијел у Лос Анђелесу. Иако је Даница наследница богате империје Карић, о подели имовине за медије није желела да прича. „Тачно је да смо након дугог размишљања одлучили да се разведемо. Наше приватне и пословне обавезе нису нам дозволиле да се посветимо једно

Хоћете да завршите као Ејми

У

О

Нико неће Мерлинкин порнић

Колекционар Микел Барса одредио је почетну цену од два милиона аргентинских песоса (293.000 фунти) за

шестоминутни, црно-бели осмомилиметарски филм, али нико није понудио толику суму. Барса тврди да женску „улогу” у том филму снимљеном 1946. или 1947, игра млада Норма Џин Бејкер која је у то време очајнички настојала да се пробије у свету шоу бизниса. Многи стручњаци, међутим, оспоравају аутентичност филма.Ненси Карлсон, из компаније која штити заоставштину и лик Мерилин Монро наводи да глумица у порнографском филму „ни не личи” на покојну холивудску диву. Шерил Кол

вако би, изгледа, требало прочитати плакат швајцарске народне странке која је повела кампању против легализације лаких дрога и у ту сврху искористила лик покојне певачице Ејми Вајнхаус. Швајцарска народна странка младих је у кампањи против легализације марихуане и декриминализације дрога искористила лик британске певачице, чиме је наишла на оштру осуду јавности. На плакатима које је странка одштампала види се певачица под дејством наркотика или у алкохолисаном стању, размазане шминке. Иако су бројна удружења и фанови преминуле певачице изразили незадовољство „скрнављењем лика и дела певачице”, странка не одустаје од наума да настави

OUT

IN

PAPARACO

Снежана Самарџић-Марковић у улози навијачице

чесница друге сезоне такмичења „Звезде Гранда” и последњег серијала ријалитија „Фарма” Јована Пајић у другом је стању. Јована (22) и њен дечко, певач Александар Цветковић, постаће родитељи крајем марта следеће године. „Истина је да сам трудна и много сам срећна због тога”, рекла је млада певачица, преноси домаћа штампа. Будући родитељи су у вези скоро две године.

П

23

другом онолико колико смо желели и због тога наш брак није успео”, саопштили су бивши супружници а преноси Пресс.Пар се венчао 2007. године, а њихов брак је важио за један од најскладнијих на домаћој естадној сцени. „У брак смо ушли са пуно љубави и сада је прави моменат да га прекинемо како би нам остао у лепом сећању. Ми наравно остајемо пријатељи и на наш однос сачуваћемо само лепе успомене.”

Трудна Јована Пајић

орнографски филм у којем је, наводно, глумила Мерилин Монро, није продат на аукцији организаованој у Буенос Ајресу.

sreda17.avgust2011.

Бијонсе

П

да користи лик Ејми Вајнхаус. „Смрт Ејми Вајнхаус нам је ставила тужну реалност пред очи - штетност конзумације дрога”, рекао је председник

ле и певачицини фанови...”Како их није срамота?” и „Потпуни неукус, па тек је преминула”, само су неки од коментара којима певачицини обожаваоци из-

странке младих Грегори Логеан. „Наше методе нису шокантне, ми приказујемо слику коју цео свет зна. Ејми није била позната само по својим песмама, већ и по наркоманским испадима.” Њихово мишљење не де-

ражавају свој револт на друштвеним мрежама. Певачица Ејми Вајнхаус пронађена је мртва у својој кући у Камдену крајем прошлог месеца. Узрок смрти још није познат.

Стивен Џерард геј икона

рема анкети једног британског геј сајта за упознавање славни енглески фудбалер је проглашен за најпожељнијег играча Премијер лиге. Сексепилни играч Ливерпула поред титула да има најбоље ноге међу остврским фудбалерима коју су му доделиле жене сада је и најпожељнији међу мушкарцима који воле мушкарце. На другом месту је Фернандо Торес, а „солидно” треће место држи Франк Лампард. Четврто место припало је Сеску Фабрегасу, а на петом је Питер Крауч. Као најзгоднији клуб свеукупно је екипа Манчестер јунајтеда, а звезда овог клуба Вејн Руни проглашен је човеком који има најгору фризуру у енглеској фудбалској лиги. У анкети је учествовало око четири хи-

љаде људи, а на гласаче је сигурно утицао и Џерардов пољубац са саиграчем Ћабијем

кам, Тијери Анри... али и српски репрезентативац Немања Видић на којег се пали и Бој Џорџ,

Алонсом током прославе једне од поведа Ливерпула у 2009. Кристијано Роналдо, Дејвид Бе-

често су на листама најпожељнијих фудбалера међу гејевима.

24

svet

sreda17.avgust2011.

dnevnik RE KOR DAN BROJ KAN DI DA TA ZA IZ BO RE U KIR GI STA NU

VELIKA BRITANIJA

Vi{e od 80 mogu}ih predsednika

De~ak ubio penzionera u neredima LONDON: Jedan 16godi{wak optu`en je za ubistvo penzionera koga su pro{le nedeqe napali izgrednici tokom nereda na londonskim ulicama. De~ak, ~ije ime nije objavqeno budu}i da je maloletan, optu`en je za ubistvo Ri~arda Bouza (68), koji je 8. avgusta prona|en na ulici u zapadnom Londonu, a tri dana kasnije je preminuo od povreda glave. De~akova majka je optu`ena za ometawe policijske istrage, javio je AP. Tokom vi{ednevnih nereda na ulicama britanskih gradova pro{le sedmice petoro qudi je izgubilo `ivot, ukqu~uju}i tri mladi}a koji su prega`eni automobilom u Birmingemu i jednog ~oveka koji je ubijen iz vatrenog oru`ja u ju`nom Lon-

donu. Za ubistva u Birmingemu optu`ena su dva ~oveka i jedan tinejxer, dok je u vezi sa ubistvom u Londonu saslu{ano nekoliko osumwi~enih. [irom Britanije zbog izazivawa nereda, pqa~ke i nasiqa uhap{eno je oko 3.000 qudi, a oko 1.400 wih ve} je optu`eno budu}i da su sudovi radili danono}no nekoliko dana.

Izgrednici osu|eni zbog pqa~ki i nasiqa na britanskim ulicama pro{le nedeqe u~estvova}e u akciji ~i{}ewa zajednica koje su razru{ili, izjavio je ju~e zamenik britanskog premijera Nik Kleg.

Izgrednici }e morati da nose naranxastu ode}u da bi se jasno videlo kako „nadokna|uju {tetu, popravqaju i poboq{avaju pogo|ena susedstva”, istakao je vicepremijer i lider liberal-demokrata. Pored toga, Kleg je rekao da postoji mogu}nost da }e oni koji su u~estvovali u ~etvorodnevnom nasiqu na ulicama britanskih gradova morati da se suo~e sa qudima koje su ugrozili svojim pona{awem, javio je AFP.

BI[KEK: Vi{e od 80 kandidata spremno je da u~estvuje na predsedni~kim izborima koji }e se u oktobru odr`ati u Kirgistanu, saop{tili su zvani~nici. ^lan izborne komisije Jenizbek Akmatov ka`e da je za izbore zakazane za 30. oktobar registrovano 83 kandidata, me|u kojima su premijer, kao i lider jedne nacionalisti~ke partije.

Da bi u~estvovali na izobrima, potencijalni kandidati za budu}eg predsednika Kirgistana moraju da do 25. septembra skupe 30.000 potpisa i plate taksu od 100.000 soma (1.565 evra). Kandidati }e morati i da pola`u test iz kirgi{kog jezika, a ispit }e biti direktno emitovan na televiziji. Pretpostavqa se da }e zbog navedenih uslova ve}ina kandidata biti eliminisana. Me|u potencijalnim u~esnicima

Al ma zbek Atam ba jev

predsedni~kih izbora samo wih 16 su predlo`ile politi~ke partije, a ostali prijavqeni su samostalni kandidati.

Najja~i kandidati u ovom trenutku su premijer dr`ave i lider Socijaldemokratske partije Almazbek Atambajev i predsed-

JU @NA KO RE JA I SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE PO ^E LE VE LI KE VOJ NE MA NE VRE

JEMEN

Tenzije na Korejskom poluostrvu

U sukobima ubijene 23 osobe SANA: U sukobima severoisto~no od prestonice Jemena Sane izme|u stanovnika lokalnih plemena i pripadnika vojske ubijena su 23 pripadnika lokalnih plemena. Dvadeset tri na{a borca ubijena su u `estokim sukobima sa Republikanskom gardom”, naveo je izvor iz jednog plemena, javio je AFP. Tenzije su se poja~ale pro{le nedeqe, kada je elitna Republikanska garda, koju predvodi predsednikov sin Ahmed, postavila kontrolni punkt, gde je uzmeniravano stanovni{tvo ove oblasti, koja se smatra severoisto~nom kapijom prestonice.

PJONGJANG: Korejsko poluostrvo suo~ava se sa najgorom krizom u svojoj istoriji, saop{tile su severnokorejske vlasti nakon po~etka zajedni~kih vojnih manevara SAD-Ju`na Koreja. „Korejsko poluostrvo suo~ava se sa najgorom krizom u svojoj istoriji. Totalni rat mo`e biti izazvan najmawim incidentom”, javila je zvani~na severnokorejska novinska agencija KCNA, citiraju}i komentar objavqen u dnevnom listu Komunisti~ke partije „Rodong [inmun”.

Zajedni~ki vojni manevri nazvani „^uvar slobode” po~eli su ju~e ujutro i traja}e deset dana, uz u~e{}e desetina hiqada vojnika Ju`ne Koreje i SAD. Manevri se odvijaju svake godine i dve zemqe-saveznici ih smatraju uobi~ajenim ve`bama odbrane, ali, ukazuje

nevri imaju ciq da se razviju kapaciteti za napad na severnokorejske jedinice za nuklearnu proizvodwu i rakete. „Na{a vojska i na{ narod ne}e ostati nepokret-

Konfuzni pregovori vlade i opozicije u Libiji

Sana

Neimenovani izvor je rekao da su vojnici nakon ~arki jurili pripadnike plemena do wihovih sela. Republikanska garda u~estvovala je u borbama sa plemenima {irom Jemena nakon {to su pripadnici nekih od te{ko naoru`anih plemena stali na stranu demonstranata koji od januara tra`e odlazak Saleha sa vlasti. Saleh je na le~ewu u Saudijskoj Arabiji od po~etka juna, kada je povre|en u bomba{kom napadu u Sani.

Ma ne vri ame ri~ ke i ju `no ko rej ske voj ske

AFP, Pjongjang ocewuje da je namera vojnih ve`bi priprema invazije na sever Korejskog poluostrva.

Dnevnik „Rodong [inmun” u komentaru ocewuje da ove godine ma-

ni pred masivnom mobilizacijom vojnika ameri~kih imperijalista koji prete na{im suverenim pravima”, upozorio je list severnokorejske Komunisti~ke partije.

Ameri~ki general Xejms Turman izjavio je da je ciq manevara „priprema, spre~avawe i predupre|ivawe ~itavog niza sada{wih i budu}ih spoqnih pretwi Ju`noj Koreji”. „Primewujemo lekcije nau~ene u Iraku i Avganistanu, kao i one ste~ene nedavnim iskustvima sa severnokorejskim provokacijama na poluostrvu i ranijim ve`bama”, naveo je Turman U ovogodi{wim ve`bama u~estvuje 56.000 vojnika Ju`ne Koreje i oko 30.000 ameri~kih vojnika, ukqu~uju}i 3.000 koji }e im se prikqu~iti direktno iz SAD i drugih baza u Pacifiku.

TUNIS: Specijalni izaslanik Ujediwenih nacija za Libiju, Abdel-Elah al-Hatib, izjavio je ju~e da se sreo sa predstavnicima obe strane u libijskom konfliktu ali da se ne radi o pregovorima ve} o razgovorima po{to se sreo s wima odvojeno. Al-Hatib, biv{i jordanski ministar spoqnih poslova, doputovao je u Tunis gde je razgovarao sa privremenim premijerom Tunisa Bexi Kaidom Esebsiom, kao i sa predstavnicima Gadafijeve vlade i predstavnicima pobuwenika.

Jedan zvani~nik tuniske slu`be bezbednosti je napomenuo da bi Al-Hatib mogao da se sretne i sa predstavnikom predsednika Venecuele Uga ^avesa koji boravi posledwih dana u Tunisu, prenosi AP. U Karakasu, ina~e, podr`avaju re`im Moamera Gadafija. Me|utim, kako prenosi francuska agencija AFP, pozivaju}i se na novinara radija „Mozaik FM”, Habiba Musauija, u Tunisu su u toku razgovori izme|u strana u sukobu u Libi-

ji. Oni se odvijaju iza strogo zatvorenih vrata i pod kontrolom policije.

Predstavnik privremenog nacionalnog saveta demantovao je u Parizu da su u toku bilo kakvi razgovori sa Gadafijevim re`imom. Ujediwene nacije su demantovale u~e{}e svog izaslanika u razgovorima izme|u dve strane u Libiji, suprotno onome {to je Hatib rekao po dolasku u Tunis.

(Ta njug)

nik Nacionalisti~ke partije Ata Jurt.

Predsednica Kirgistana Roza Otunbajeva nema pravo da u~estvuje na predstoje}im predsedni~kim izborima. Otunbajeva je vr{ilac du`nosti predsednika od aprila 2010. godine kada je sa vlasti svrgnut tada{wi predsednik Kurmanbek Bakijev. Agencija Frans pres navodi da su predsedni~ki izbori pomereni za kraj godine kako bi se izbegla dodatna destabilizacija dr`ave u kojoj vladaju jake politi~ke i etni~ke podele. U Kirgistanu je nedavno usvojen Ustav koji predvi|a smawewe predsedni~kih ovla{}ewa.

UKRATKO Borbe oko oranica TEGUSIGALPA: U nasilnim sukobima oko obradivog zemqi{ta u Hondurasu za dva dana `ivot je izgubilo 11 osoba, saop{tili su zvani~nici. Sukob izme|u seqaka i zemqoposednika u severoisto~nom regionu Aguan, koji traje nekoliko godina, posledwih meseci je odneo oko 50 `ivota. Zbog najnovijeg talasa nasiqa predsednik Porfirio Lobo poslao je oko 600 policajaca i vojnika u tu oblast.

Petoro trgovaca ubijeno je pekju~e iz vatrenog oru`ja na putu kroz Aguan, a policija je saop{tila da su `rtve stradale verovatno zato {to su napada~i, bilo seqaci ili ~uvari koji rade za zemqoposednike, pomislili da je re~ o pripadnicima suparni~kog tabora.

[KOTSKA Smaweno curewe nafte LONDON: Naftna kompanija „Rojal da~ {el” saop{tila je da je curewe nafte iz jedne od wenih platformi na Severnom moru smaweno na dva barela, ili 84 galona dnevno. Tehni~ki direktor te kompanije Glen Kejli izjavio je da „Rojal da~ {el” duboko `ali zbog naftne mrqe, najgore u Velikoj Britaniji u posledwih 10 godina.

Kejli je rekao da je u toku istraga kako bi se utvrdio uzrok curewa nafte, koje je prime}eno pre nedequ dana. Kompanija je prekju~e procenila da se u Severno more, kod isto~ne obale [kotske, izlilo 54.600 galona nafte. Mrqa je duga~ka 31 kilometar, a {iroka 4,3 kilometra.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JU LI JA TI MO [EN KO Aktivistkiwe ukrajinskog pokreta „Femen” izrazile su podr{ku pritvorenoj Juliji Timo{enko tako {to su se obna`ile ispred zgrade suda u kome joj se sudi. Dve devojke iz „Femena” popele su se na policijsko vozilo i skinule grudwake uzvikuju}i antire`imske parole i sugeri{u}i korumpiranost u pravosu|u. Policija je brzo reagovala, devojkama uzela podatke i napisala prekr{ajnu prijavu za „huliganstvo”.

BA [AR AL ASAD Turska je demantovala tvrdwe da planira da izgradi „tampon zonu” prema Siriji i upozorila predsednika Ba{ara al Asada da odmah prekine nasiqe i bez uslovqawa prihvati zahteve demonstranata koji tra`e demokratske reforme. U Ankari upozopravaju re`im u Damasku da ih ve} „izdaje stpqewe” i da je ovo „posledwa re~ upozorewa.

YEJMS MAR DOK Poslanici britanskog parlamenta saop{tili su ju~e da }e verovatno ponovo pozvati na saslu{awe Xejmsa Mardoka, sina medijskog tajkuna Ruperta Mardoka, u vezi sa aferom prislu{kivawa za tabloid „Wuz ov d vrld”. Mardok mla|i posvedo~io je ranije da nije bio svestan dokaza o ra{irenoj pojavi prislu{kivawa, ali su to osporili biv{i urednik tabloida Kolin Miler i advokat Tom Kron.

NOVA BIOGRAFIJA SLAVNE DIZAJNERKE

Koko [anel nacisti~ki {pijun?

PARIZ: Tokom Drugog svetskog rata Koko [anel je bila nacisti~ki {pijun, tvrdi Hal Von u kwizi koja je po najavama ju~e objavqena u SAD. Ameri~ki novinar Von koji `ivi u Francuskoj, autor nove biografije slavne modne kreatorke, navodi da kwigu zasniva na podacima iz francuskih, engleskih, nema~kih i ameri~kih arhiva.

U kwizi „Sle e ping With the Enemy, Co co Cha nel’s Sec ret War” (U krevetu s neprijateqem: tajni rat Koko [anel) autor tvrdi da je 1940. godine Obave{tajna slu`ba nema~kog general{taba Abver regrutovala modnu kreatorku koja je tada imala 57 godina.

Postala je agent F-7124 pod {ifrovanim imenom Vestminster, po wenom biv{em qubavniku i prijatequ vojvodi od Vestminstera. Na ra~un Abvera kreatorka avgusta 1941. putuje u misi-

Kri ju }i se iza ime na Vest min ster, iko na svet ske mod ne sce ne na vod no je re gru to va na 1940. go di ne.

Na da la se da }e ta ko oslo bo di ti ro |a ka iz lo go ra

ju u [paniju, sa jo{ jednim agentom, a zadatak im je da regrutuju nove agente.

Koko [anel, pi{e Von, nadala se da }e u zamenu za {pijunirawe izdejstvovati osloba|ewe jednog ro|aka iz nema~kog logora.

U to vreme ikona francuske i svetske modne scene bila je zaqubqena u nema~kog oficira i nacisti~kog agenta barona Hansa Gintera fon Dinklagea, zvanog [pac sa kojim je odr`avala dugu vezu. [pac je bio zaslu`an i za to {to je Koko [anel tokom godina okupacije mogla da stanuje u otmenom pariskom hotelu „Ric”, koji su ~esto pose}ivali Herman Gering i Jozef Gebels.

Siro~e koje je postalo revolucionarni modni dizajner, Koko [anel (1883-1971) uvek je negirala da je sara|ivala sa nacistima.

BALkAn

dnevnik

sreda17 .avgust2011.

NO VA [KOL SKA GO DI NA CR NO GOR SKIM OSNOV CI MA DO NE ]E I NO VA SLO VA

[jekira za sekiraciju PODGORICA: U uxbenicima iz crnogorskog jezika i kwi`evnosti osnovci }e od septembra u~iti azbuku od 32 slova, umesto dosada{wih 30, navode podgori~ke „Vijesti„.

Kori{}ewe dva nova slova `j (ź) i {j (ś) bi}e pravilno i u kwi`evnom jeziku, a slovo | ima}e ve}u primenu u pisanom jeziku.

Iako su uvedena u jezik, dva nova slova se prakti~no ne koriste u uxbenicima iz drugih predmeta.

U uxbeniku za drugi razred osnovne {kole izme|u slova ` i z na{lo se slovo `j (ź), a izme|u

slova s i t slovo {j (ś). Kao primeri su navedeni „{jekira „ i „`jenica„ koji se mogu koristiti umesto sjekira i zjenica, a „nigdje” i „drugdje” umesto „nig|e” i „drug|e”.

U tre}em razredu u~i}e se razlika izme|u standardizovanog, odnosno, kwi`evnog i nestandardizovanog, odnosno, nekwi`evnog jezika, pa }e deca i daqe u~iti da moraju da koriste postoje}e pade`e, kao i da je nepravilno skra}ivati re~i.

Kako navode „Vijesti„, dva nova slova se prakti~no ne koriste u uxbenicima iz drugih predmeta.

Boj kot uy be ni ka Odbor za {kolovawe na srpskom jeziku iz Berana, uputio je poziv roditeqima dece koja govore srpskim jezikom da ne kupuju nova izdawa uxbenika. ^lan Odbora, dr Branislav Ve{ovi}, rekao je da je wihov stav vrlo jasan i da je to prvi potez, pre drugih radikalnijih mera. „Za sada pozivamo roditeqe da ne kupuju uxbenike. Ali, ako do po~etka {kolske godine ne bude dogovora o ravnopravnosti srpskog jezika i ako ne bude uxbenika na srpskom jeziku, onda }emo uputiti apel da se bojkotuje nastava”, rekao je Ve{ovi}.

Odbor za {kolovawe na srpskom jeziku u Beranama su formirale dve nevladine organizacije, „Centar za ravnopravnost i konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori” i „Srpski kulturni centar @upan Prvoslav”.

Narednih dana velike vru}ine PODGORICA: Crnu Goru narednih dana o~ekuju velike vru}ine po{to }e maksimalne dnevne temperature dostizati blizu 40 stepeni Celzijusa, saop{teno je iz crnogorskog Hidrometeorolo{kog zavoda.

U Podgorici je ju~e izmereno 37 stepeni, a danas se o~ekuje temperatura od 38 stepeni.

Iz Hidrometeorolo{kog zavoda su naveli da }e temperature svakodnevno rasti, a da se tek za vikend o~ekuje blagi pad maksimalnih temperature i to na severu Crne Gore.

Lekari savetuju ve}u opreznost tokom vrelih dana - izbegavawe boravka napoqu od 11 do 17 ~asova, kao i uzimawe dosta te~nosti i lagane hrane.

Vreli vazduh i usijano tlo veoma pogoduju nastanku brojnih po`ara, koje posledwih dana, zbog u~e sta lo sti i vi so kih temperatura, vatrogasne ekipe gase uz velike napore. Najtopliji dan u Crnoj Gori bio je 18. avgusta 2007. godine kada je u Podgorici izmereno 43,2 stepena.

Koautorka uxbenika za crnogorski jezik Du{anka Popovi} objasnila je da je u~enicima omogu}eno da koriste i jotovanu i nejotovanu varijantu jezika, odnosno, da }e, na primer, u~iti da je pravilno i „|e” i „g|e”. „Jedina razlika je u tome {to se po{tovala gramatika i pravopis crnogorskog jezika. Mnoge stvari koje su bile nepravilne i daqe su nepravilne”, navela je

Sporazumom bez dobitnika i gubitnika PODGORICA: Najja~a crnogorska opoziciona stranka Socijalisti~ka narodna partija (SNP) ocenila je ju~e da

trenutku. Luk{i} i predstavni ci opo zi ci je po sti gli su prekju~e dogovor o upotrebi srpskog jezika u crnogorskim

Skup{tina Crne Gore na potezu

spo ra zum pre mi je ra Igo ra Luk{i}a i opozicije o srpskom jeziku predstavqa meru mo gu }eg kom pro mi sa u ovom

{kolama i lak{em sticawu dr`avqanstva. Dogovor o tim pitawima je bio opozicioni preduslov da obezbede dvotre-

EU DA RE @QI VA PRE MA BU GAR SKOJ

Iz evrofondova stiglo rekordnih 1,7 milijardi evra SOFIJA: Na osnovu ~lanstva u Evropskoj uniji, Bugarska je u posledwih godinu dana dobila re-

Pro{irewe metroa u Sofiji

kordnih 1,7 milijardi evra iz evrofondova, pokazuju podaci sajta „investor.bg”, koji se poziva na

bazu podataka Bugarske narodne banke. Bugarska je sa druge strane platila Uniji 450 miliona evra u obliku ~lanarine i drugih taksi. U odnosu na prethodnih godinu dana Bugarska je dobila za pola milijarde vi{e.

Od kako je u u{la u EU 1. januara 2007. godine, Bugarska je dobila 5,6 milijardi, a platila 3,11 milijardi evra.

Najvi{e evropskih sredstava Bugari su dobili za poboq{awe infrastrukture, za gradwu autoputa Trakija (Sofija-

Burgas), autoputa Marica, autoputa Struma, pro{iravawe sofijskog metroa, obilaznicu oko Sofije, gradwu mosta na Dunavu koji spaja Bugarsku i Rumuniju i druge projekte.

EU je Bugarskoj za razvoj poqoprivrede dala oko 540 miliona leva ili oko 270 miliona evra. U slede}em periodu Bugari planiraju izgradwu autoputa Hemus koji }e povezivati Sofiju i Varnu, ~etiri brza puta, tre}u liniju metroa u Sofiji, kao i pro{irewe prve linije. U me|uvremenu, bugarski premijer Bojko Borisov je izjavio da Bugarska kroz evrofondove mo`e povu}i oko devet milijardi evra u narednom periodu.

U Gr~koj privedeni novinari SKOPQE:- Gr~ka policija ju~e prepodne je u gradu Lerini privela i posle saslu{awa pustila dvoje makedonskih novinara, koji su izve{tavali o proslavi Velike Bogorodice Makedonaca koji `ive u selu Nered u severnom delu Gr~ke. Nakon dva sata pritvora novinari privatne televizije Kanal 5 iz Skopqa Goran Momiroski i

Popovi}eva. Popovi}eva je rekla da smatra da gramatiku i pravopis crnogorskog jezika treba da pogledaju qudi iz struke, kako bi unapredili postoje}e kwige. „Gramatiku i pravopis ne treba da pi{u istori~ari, pesnici, filozofi, pisci i sli~no. Jezik treba da standardizuje iskqu~ivo lingvista”, zakqu~ila je Popovi}eva.

dnevnog lista Vest Milena Georgievska su oslobo|eni.

Prema informacijama koje je objavila televizija Kanal 5, Momiroski je bio ispitivan u policijskoj stanici, pregledan mu je snimqeni materijal, a nije mu bilo dozvoqeno prisustvo advokata.

Gr~ka kancelarija za veze u Skopqu saop{tila je da je razlog za

privo|ewe dvoje makedonskih novinara to {to je jedan od wih neovla{}eno i suprotno gr~kim zakonima snimao u kancelariji mati~ne slu`be u gradu Lerini.

Nakon sprovedene istrage, od wih je zatra`eno da prestanu sa nezakonitom aktivno{}u i dozvoqeno im je da odu, navela je Gr~ka kancelarija za veze u Skopqu.

}insku ve}inu u parlamentu, potrebnu za usvajawe izbornog zakona. [ef poslani~kog kluba SNP Aleksandar Damjanovi} kazao je da, kada se postigne sporazum, nema ni dobitnika ni gubitnika, a to {to ekstremisti sa obe strane napadaju re{ewa, dobar je znak. Prema wegovim re~ima, sporazum je mera mogu}eg kompromisa. „Sporazumom niko ne dobija sve i niko ne gubi sve. To je jednostavno mera mogu}eg, to je mera u ovom trenutku. Ekstremisti sa obe strane napadaju sporazum i to je mo`da dobar znak”, kazao je Damjanovi} Radiju „Antena M”.

On smatra da je sada na potezu predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi}, koji bi trebalo da zaka`e sednicu na kojoj }e sporazum Luk{i}a i opozicije biti preto~en u delo.

Usvajawe izbornog zakonodavstva je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom ~lanstvu u EU.

Rohatinski u bolnici ZAGREB: Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) @eqko Rohatinski nalazi se u bolnici zbog povrede ruke, a za sutra najavquje povratak na posao, priznaju}i da zadwih dana nije u toku o doga|awima vezanim za bankarski sistem. „Hospitalizovan sam ve} nekoliko dana i trenutno nisam u toku sa svim zbivawima vezanim za HNB”, rekao je guverner za rije~ki „Novi list”, ~ija ga je novinarka zvala mobilnim telefonom i pitala za komentar o „haosu u mewa~nicama u Rijeci koje su gostu iz [vajcarske odbile da zamene {vajcarske franke”. Neke od mewa~nica u Hrvatskoj dobile su u petak poslepodne nalog iz banke da zbog pada kursa {vajcarskog franka ne mewaju tu valutu. Rohatinski je tre}i visoki funkcioner koji je zavr{io u bolnici. [ef Sabora Luka Bebi} bio je hospitalizovan jer mu je pozlilo, a predsednik Hrvatske provredne komore Nadan Vido{evi} zbog virusne upale mozga, nejverovatnije zbog ujeda krpeqa.

25

NEMA^KA [TAMPA

Ne skretati pogled s izjave Jadranke Kosor FRANK FURT: Ne ma~ ki dnevnik ‘’Frankfurter Algemajne Cajtung’’ konstatatovao je da u Briselu niko nije reagovao na pozdrav premijerke Jadranke Kosor koji je na obele`avawu 16. godi{wice ‘’Oluje’’ iz Knina uputila hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u.

Prijateqstvo nije po {te |e no oba ve ze da gla sno i ne dvo smi sle no ka `e mo {to nije u skladu s civilizovanim, otvo re nim dru {tvom’’, istakao je komentator tog dnevnika i podsetio da kan ce lar ka Mer kel ovih da na pu tu je u Zagreb gde bi s premijerkom Kosor mogla otvoreno porazgovarati. Kako prenosi „Doj~e vele” stav komentatora ‘’Frankfurter Algemajne Cajtunga, Hrvatska ima jak lobi u Nema~koj i to je, kako smatra, dobro. ‘’I Gr~ka ima jak lobi i to u EU. U me|uvremenu su, prijateqi Gr~ke shvatili da je bilo pogre{no skretati pogled umesto da pa`qivo pogledaju. I u slu ~a ju Ru mu ni je i Bu gar ske

nije bilo puno druga~ije i u ovim slu~ajevima se pametnijim postalo kasnije, a sve se sada ponavqa s Hrvatskom”, ocewuje komentator isti~u}i da se u Briselu na izjavu Jadranke Kosor ‘’niko nije pomaknuo’’ .

Hrvatska premijerka je na proslavi godi{wice ‘’Oluje’’ u Kninu uputila pozdrave i iz-

raze po{tovawa ha{kim osu|enicima, generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u, zapo ved ni ci ma voj ne ope ra ci je „Oluja”.

U „Oluji” je proterano vi{e od 200.000 Srba, a Ha{ki tribunal osudio je za ratni zlo~in nad Srbima generale Gotovinu i Marka~a. Tribunal je ocenio i da je ‘’Oluja’’ bila ‘’udru`eni zlo~ina~ki poduhvat.

HRVATSKA

Novi spor premijerke i predsednika ZAGREB: Pitawe imenovawa novih hrvatskih ambasadora, kako se ~ini, nova je tema spora izme|u premijerke Jadranke Kosor i predsednika Ive Josipovi}a. Kosorova je izjavila da je vlada pre vi{e od mesec dana poslala svoje predloge za imenovawa predsedniku, ali da jo{ nije dobila odgovore. Zbog toga

Ivo Josipovi}

}e, kako je najavila, ve} ju~e Josipovi}u poslati pismo s pozivom na {to hitniji sastanak i dogovor o imenovawu ambasadora Trenutno su, zbog uobi~ajene rotacije, slobodna ambasadorska mesta u nekoliko dr`ava, me|u kojima i u SAD. „Svako odugovla~ewe tuma~ilo bi se kao politizovawe, pogotovo {to je sve pripremqeno i ~eka se odgovor predsednika.

Nekim ambasadorima su istekli mandati, a tada se pokre}e procedura za nova imenovawa. Neki su oti{li na druge poslove, kao ne primer biv{a ambasadorka u SAD. Ne bi bilo dobro da ta mesta ~ekaju i budu prazna”, rekla je Kosorova.

Ona je iznena|ena komentarom predsednika Socijaldemokratske partije (SDP) Zorana Milanovi}a kako treba pri~ekati do izbora koji bi se trebali odr`ati po~etkom decembra. „Imenovawe ambasadora mora se odvijati prema zakonima Hrvatske, a ne kako se komu svidi, a izjava se mo`e tuma~iti tako da oni koji to predla`u nameravaju nakon izbora, ako pobede, dovesti svoje. To bi bilo pogre{no jer ambasadori moraju biti karijerne diplomate i profesionalci”, smatra Kosorova.

Pojedini mediji preneli su stav iz Josipovi}evog kabineta da se, nakon {to su neka od ambasadorskih mesta prazna i po godinu dana, s imenovawima ne treba `uriti preko leta.

Podsetili su i da se Josipovi} i Kosorova nisu slo`ili oko toga ko bi bio hrvatski ambasador u SAD, jer im me|usobno ne odgovaraju kandidati.

(Ta njug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Abas: Palestinci }e tra`iti ~lanstvo u UN SARAJEVO: Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas potvrdio je ju~e u Sarajevu da }e Palestina zatra`iti na septembarskom zasedawu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija da postane punopravni ~lan svetske organizacije. „Zahtev }emo podneti generalnom sekretaru Ban Ki-munu”, rekao je Abas na konferenciji za novinare u Sarajevu, odr`anoj na zavr{etku wegove trodnevne zvani~ne posete BiH, tokom koje je tra`io podr{ku BiH za priznawe nezavisnosti palestinske dr`ave. „Ne postoji odre|eni datum. Mo`emo pod-

neti zahtev u bilo kom trenutku tokom zasedawa Generalne skup{tine”, dodao je Abas. Predsednik Palestinske uprave je istakao da }e se, bez obzira na to kakav }e odgovor UN dati na wihov zahtev za prijem u asvetsku organizaciju, Palestinci vratiti pregovorima sa Izraelom, prenose agencije.

Abas je ponovio da su Palestinci za svoj zahtev ve} pridobili 122 zemqe.Ranije je najavqeno da }e li~no Abas podneti Ban Ki-munu zahtev za ~lanstvo u UN 20. septembra, na otvarawu 66. godi{weg zasedana Generalne skup{tine UN.

lekar

sreda17.avgust2011.

J o g a p r o t iv hron i~n ih bol ov a

GENETIKA

Pro na |en gen za na ci o nal nost Cen tru za na u ku ge no ma u Ka na di na u~ ni ci su ot kri li gen ko ji je jed no zna~ no po ve zan sa na ci o nal no {}u. Po red po ten ci jal nog ot kri }a hig so vog bo zo na ovo je za sa da naj ve }e na u~ no ot kri }e u 21. ve ku.Ka ko je ob ja vqe no u Cen ta ru za na u ku ge no ma, ot kri ven je gen ko ji jed no zna~ no od re |u je na ci o nal nost oso be. Ovaj gen se na la zi na dru gom hro mo zo mu, sva ka je din ka po se du je dva ta kva ge na od ko jih je sa mo je dan do mi nan tan. Za sa da je pro na |e no oko sto raz li ~i tih va ri jan ti ovog ge na ko ji od go va ra ju svim ve }im na ci o nal no sti ma na pla ne ti.In te re sant no je to da se ovaj gen na la zi na dru gom hro mo zo mu ta~ no na me stu gde su se u jed nom mo men tu evo lu ci je spo ji la dva maj mun ska hro mo zo ma. Na i me, po zna to je da se na kra je vi ma sva kog hro mo zo ma na la ze pre po zna -

U

tqi vi za pi si, tzv te lo me re. Svi ~o ve ko li ki maj mu ni ima ju 24 pa ra hro mo zo ma dok ~o vek ima sa mo 23. Ana li za je po ka za la da hro mo zom broj dva sa dr `i te lo me re i u sre di ni {to go vo ri o

to me da je to kom evo lu ci je on na stao spa ja wem (fu zi jom) dva hro mo zo ma. Je dan od nus pro du -

ka ta, ovog ve ro vat no slu ~aj nog spa ja wa, je to da se ta~ no na ovom pre kla pa wu sklo pio gen za na ci o nal nost.

- Od ka da smo ovo ot kri li, u Cen tru se ~e sto {a li mo da je upra vo na ci o na li zam na pra vio ~o ve ka od maj mu na - ka `e pro fe sor Ke vin Ma je dan od na u~ ni ka ko ji ra di u ti mu.

Ne ki na u~ ni ci sma tra ju da je ovaj gen obez be dio evo lu tiv nu pred nost. Pro fe sor Ta tor sa Har var da ka `e da je kod svih ~o ve ko li kih maj mu na iz ra `e na po tre ba da se dr `e ze jed no i ti me kao dru {tvo lak {e pre bro de od re |e ne kr ze. Me |u tim ka ko je broj ~o ve ko li kih maj mu na ra stao zbog ve li kog bro ja je din ki, taj pra so ci o lo {ki si stem je po sta jao sve inert ni ji i ma we efi ka san. No va po de la ko ju je obez be dio ovaj gen za na ci o nal nost po de lio je dru {tvo u ma we ali za to efi ka sni je gru pa ci je.

Lim fo ci ti ma T pro tiv le u ke mi je e net ski mo di fi ko va ni „lim fo ci ti T”, za dru `e ni za imu no lo {ku od bra nu }e li ja qud skog or ga ni zma, mo gu da bu du de lo tvor ni pro tiv hro ni~ ne lim fo id ne le u ke mi je - naj ~e {}eg ob li ka le u ke mi je (ra ka kr vi), po ka za li su re zul ta ti eks pe ri men tal nog is tra `i va wa gru pe na u~ ni ka sa Me di cin skog fa kul te ta pri uni ver zi te tu u Pen sil va ni ji. Ra di se o te ra pi ji ko ja je, na kon {to su je pri me ni li ame ri~ ki na u~ ni ci, omo gu }i la ozdra vqe we dva od tri pa ci je na ta obo le lih od le u ke mi je u po znom sta di ju mu ko ji su u~e stvo va li u is tra `i va wu. U slu ~a ju tre }eg pa ci jen ta se, na kon ~e ti ri me se ca, bo lest po vra ti la, ali u bla `oj for mi, pre ne la su ame ri~ ka gla si la.

G

Te ra pi ja se sa sto ji u uzi ma wu „lim fo ci ta T” od bo le snih oso ba i wi ho ve ge net ske mo di fi ka ci je uz po mo} „len ti vi ru sa” (spo ri vi ru si) ka ko bi se lek tiv no na pa da li kan ce ro ge ne }e li je ko je su sve no si o ci oko 100 pro te i na i spa si li zdra ve }e li je u qud skom or ga ni zmu. Is tra `i va ~i su i pro ga mi ra li „lim fo ci te T” da ubr za ju svo je raz mno `a va we i na kra ju ih ubri zga li pa ci jen ti ma ko ji su pret hod no le ~e ni he mo te ra pi jom. Ra di se o pri stu pu ko ji bi, ka ko su is ta kli na u~ ni ci, mo gao da se pri me ni i u le ~e wu dru gih ob li ka ra ka, kao {to su rak plu }a, jaj ni ka i me la nom, ali je po treb no oba vi ti do dat na is pi ti va wa.

(Ta njug)

rak ti ko va we jo ge dva pu ta sed mi~ no to kom dva me se ca mo `e du plo da sma wi hro ni~ ne bo lo ve i psi ho lo {ki stres kod `e na obo le lih od jed nog od ob li ka re u ma ti zma - fi bro mi jal gi je, po ka za li su re zul ta ti ka nad skog is tra `i va wa. Ra di se o pr vom is tra `i va wu ko je se ba vi lo uti ca jem jo ge na ni vo hor mo na „kor ti zo la” kod `e na obo le lih od fi bro mi jal gi je ko ju pra te hro ni~ ni bo lo vi, umor, kao i simp to mi kao {to su ukru }e nost mi {i }a, po re me }aj sna i de pre si ja. Pret hod no is tra `i va we je po ka za lo da `e ne obo le le od fi bro mi jal gi je ima ju ni vo „kor ti zo la” ma wi od pro se~ nog, {to do pri no si po ja vi simp to ma tog obo qe wa. No vo is tra `i va we je, me |u tim, po ka za lo da do la zi do po ve }a wa ni voa „kor ti zo la” u pqu va~ ki na kon prak ti ko va wa jo ge u tra ja wu od 75 mi nu ta, dva pu ta sed mi~ no, to kom dva me se ca.

(Ta njug)

P

Ku}n i qub imc i pob oq{ av a j u z d r a v qe V

la sni ci ku} nih qu bi ma ca su bo qeg zdrav stve nog sta wa i sre} ni ji su od osta lih, po ka za li su re zul ta ti ame ri~ kog is tra `i va wa. Gru pa psi ho lo ga s uni ver zi te ta u Sen Lu i su i Ma ja mi ju za kqu ~i la je da qu bim ci ima ju ve o ma va `nu so ci jal nu ulo gu, da mo gu da omo gu }e vla sni ci ma stva ra we ve }eg sa mo po {to va wa i bo qe zdrav stve no sta we.

Fi zi~ ki aspekt po zi tiv nog uti ca ja qu bi ma ca ob u hva ta igra we sa wi ma, kao i tr ~a we, {e ta we, ~i me se odr `a va od re |e na fi zi~ ka ak tiv nost

ko ja mo `e ~ak i da spre ~i po ja vu go ja zno sti. Is tra `i va we je oba vqe no u tri fa ze - to kom pr ve su u~e sni ci, wih 217, po pu wa va li upit ni ke ka ko bi bi li pro ce we ni ele men ti po ko ji ma se raz li ku ju vla sni ci ku} nih qu bi ma ca od onih ko ji to ni su. To kom dru ge je is pi ti va no 56 vla sni ka pa sa za ko je je utvr |e no da pod sti ~u sa mo po u zda we, pri pad nost i da da ju smi sao po sto ja wu. U tre }oj fa zi is tra `i va we je po ka za lo da qu bi mac po ma `e svom vla sni ku u tre nu ci ma ka da se ose ti od ba ~e nim.

(Ta njug)

@e ne pu {a ~i i ri zik od sr ~a nih bo le sti @

Novo u ve zi s mul ti ple skle ro zom e |u na rod ni kon zor ci jum na u~ ni ka je ob ja vio da je udvo stru ~io broj ge na ko ji se do vo de u ve zu s mul ti ple skle ro zom (MS). MS je one spo so bqa va ju }a bo lest ne ra va, ko ja po ga |a jed nu od 1.000 oso ba u sve tu, a ka ko se za sad sma tra po sle di ca je me {a vi ne fak to ra oko li ne i na sle |a. Ka rak te ri {e je to da sam imu no lo {ki si stem obo le log na pa da mi je lin, za {tit ni ma sni sloj ko ji oba vi ja ner vna vlak na. Po sle di ca to ga je da se ner vni sig na li gu be, ka sne ili se pre ki da ju, {to iza zi va pro ble me ko or di na ci je, rav no te `e, go vo ra i vi da. Ti pro ble mi se s na pre do va wem bo le sti po gor {a va ju. Kon zor ci jum stru~ wa ka je u bri tan skom ~a so pi su „Nej ~er” ob ja vio ka ko je iden tik fi ko vao 29 ge na ~i je su ne ke va ri jan te u ~vr stoj ve zi sa MS, a sum wa da iz ve snu ulo gu kod ove bo le sti igra jo{ pet ge na. Mno gi od no vo i den ti fi ko va nih ge na ima ju va `nu ulo gu u imu no lo {kom si ste mu, bi lo ta ko {to kon tro li {u in ter le u ki ne - he mij ske pre no sni ke ko ji olak {a va ju in ter ak ci ju iz me |u raz li ~i tih imu no lo {kih fak to ra - bi lo {to kon tro li {u tzv. „T-}e li je”, imu no lo {ke }e li je za du `e ne da na pad nu „uqe ze” u or ga ni zmu. Po je di ni od ovih ge na su ra ni je do vo |e ni u ve zu i s ne kim dru gim auto i mu nim obo qe wi ma, kao {to su di ja be tes ti pa 1 i Kro no va bo lest. Ne ka ra ni ja is tra `i va wa su po ka za la da su qu di ko ji ima ju ma wak D vi ta mi na pod ve }im ri zi kom od MS-a. Taj na laz pot kre pqu je i ~i we ni ca da dva od no vo id en ti fi ko va nih ge na ima ju iz ve snu ulo gu u me ta bo li zmu do ti~ nog (Ta njug) vi ta mi na.

dnevnik

c m y

26

M

Crni Amerikanci podlo`niji astmi im ame ri~ kih is tra `i va ~i je utvr dio gen sku mu ta ci ju, ka rak te ri sti~ nu sa mo za sta nov ni ke Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va i Ka ri ba afri~ kog po re kla. Ta ne dav no utvr |e na mu ta ci ja mo `e da ob ja sni za {to su cr ni Ame ri kan ci pod lo `ni ji ast mi ne go pri pad ni ci dru gih et ni~ kih gru pa u SAD. Is tra `i va we ko je je oba vio na ci o nal ni kon zor ci jum stru~ wa ka EVE po tvr di lo je zna ~aj ~e ti ri ge na za po ve }a we ri zi ka od ast me, ko ji su 2010. utvr di le evrop ske ko le ge u stu di ji po zna toj pod na zi vom Gabrijel. Ame ri~ ki is tra `i va ~i su, me |u tim, utvr di li i iz ve snu va ri ja ci ju u ge nu ko ja po sto ji sa mo kod Ame ri ka na ca afri~ -

T

kog po re kla. Re~ je o jed nom iz po ro di ce ge na ko ja se do vo di u ve zu s re a go va wem or ga ni zma na vi ru sne in fek ci je, na po me nu la je Ke rol Ober s ^i ka {kog uni ver zi te ta, jed na od ru ko vo di la ca kon zor ci ju ma EVE. Pre ma po da ci ma za pe riod od 2001. do 2003, me |u Ame ri kan ci ma evrop skog po re kla u~e sta lost ast me je bi la 7,7 od sto, a me |u oni ma afri~ kog po re kla ~ak 12,5 od sto. Ma da na ni vo ri zi ka od ast me sva ka ko uti ~u i fak to ri oko li ne i na vi ke, na pri mer pu {e we, po me nu to is tra `i va we jo{ jed nom uka zu je na zna ~aj ge na za na sta nak ast me i otva ra put za pro na la `e we no vih te ra pi ja za ovu bo lest, od ko je {i rom sve ta bo lu je pre ko 300 mi li o na qu di.

(Ta njug)

Ge n kriv za ne plod no st u ta ci ja ge na mo `e da bu de uzrok mu {ke ne plod no sti, po ka za li su re zul ta ti ame ri~ kog is tra `i va wa. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul ta ta oba viv {i is pi ti va we ge net ske struk tu re 500 mla dih ki ne skih bra~ nih pa ro va. Sa da se o~e ku je i raz voj te sta ko jim se ot kri va ju mu ta ci je od go vor nog ge na ~i me bi se br `e mo gli po sa ve to va ti pa ro vi da oba ve ve {ta~ ku oplod wu.

(Ta njug)

M

e ne ko je pu {e ci ga re te su pod ve }im ri zi kom od sr ~a nih bo le sti ne go mu {ki pu {a ~i, a ta opa snost se po ve }a va sa sva kom pu {a~ kom go di nom, utvr di li su ame ri~ ki stru~ wa ci sa Uni ver zi te ta Mi ne so te. Tim eks pe ra ta iz Mi ne so te je ana li zi rao stu di je ob ja vqe ne iz me |u 1966. i 2010. go di ne, ko ji ma je bi lo ob u hva }e no ukup no 2,4 mi li o na qu di.Utvr |e no je da su `e ne pu {a ~i pod 25 od sto ve }im ri zi kom od ko ro nar ne sr ~a ne bo le sti ne go mu {kar ci, a sa sva kom go di nom pu {a~ kog sta `a ta raz li ka u ri zi ku se po ve }a va za dva od sto na {te tu `e na. Jo{ se ne mo `e sa si gur no {}u re }i da li je ovaj po ve }a ni ri zik me |u `e na ma pu {a ~i ma po sle di ca bi o lo {kih raz li ka, ili je po sle di ca raz li ~i tog po {a~ kog po na {a wa me |u po lo vi ma, is ti ~e autor stu di je

Rej ~el Hak sli. Ona u sva kom slu ~a ju upo zo ra va da bi pro gra mi za kon tro lu pu {e wa tre ba lo da se u ve }oj me ri ne go do sad ba ve `e na ma pu {a ~i ma, na ro ~i to u ze mqa ma u ko ji ma se ja vqa ten den ci ja ra sta kon zu mi ra wa du va na me |u mla dim pri pad ni ca ma lep {eg po la. Hak sli je va je pod se ti la i na ne ka is tra `i va wa pre ma ko ji ma `e ne ap sor bu ju vi {e {tet nih sa sto ja ka iz ci ga re ta ne go mu {kar ci, ili su sklo ni je da udi {u dim ci ga re te ili da pu {e in ten ziv ni je ne go mu {kar ci. Od ukup no 1,1 mi li jar de pu {a ~a u sve tu da nas, pe ti nu ~i ne `e ne. Jed na stu di ja iz mar ta ove go di ne je upo zo ri la da mi li o ni `e na u ze mqa ma u raz vo ju ri zi ku ju da se zbog pu {e wa

raz bo le ili umru, jer ih una pre |e we wi ho vog eko nom skog i po li ti~ kog sta tu sa ~e sto na vo di da vi {e ko ri ste ci ga re te.Tim iz Mi ne so te pla ni ra da u sle de }em is tra `i va wu pro u ~i da li su `e ne pu {a ~i vi {e iz lo `e ne ri zi ku od {lo ga ne go mu {ka ra ci ko ji ta ko |e pu {e.

(Ta njug)

Sto g o d i { wa c i ima ju do d at n e ge n e du g o v e~ n o s ti? to go di {wa ci naj ve ro vat ni je ima ju do dat ne ge ne du go ve~ no sti, ko ji ih {ti te od {tet nog uti ca ja ne zdra vog na ~i na `i vo ta, po ka za lo je is tra `i va we ~i ji je je dan od glav nih auto ra bio na u~ nik Nir Bar zi laj iz Wu jor ka. Is tra `i va we je po ka za lo da sto go di {wa ci mo gu da bu du go ja zni, da pu {e i ne prak ti ku ju ve `be. Bar zi laj je, me |u tim, upo zo rio da je to na ~in `i vo ta ko ji se uop {te ne pre po ru ~u je ve }i ni qu di ko ji u svo joj fa mi li ji ne ma ju slu ~a je ve du go ve~ no sti.

(Ta njug)

S

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

27

sreda17.avgust2011.

Posledwi pozdrav kom{iji

Miku

od stanara zgrade Bulevar Vojvode Stepe A i B

35306

Preminuo voqeni

je

na{

dragi

i

Petar Rama~ Sahrana je danas, 17. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

35303

Posledwi pozdrav zetu

PRODAJEM moped pi ag gio cao u odli~nom stawu, 200 evra. Telefon 063/813-9673.

34895

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 34967

Miku

od {uraka Milana sa porodicom.

35309

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad.

Telefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

35073 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25 35195 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 061/17437-26, 063/817-57-22, 064/26-11741.

35196

Desi

Radana i Goran.

35301

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Desa Oqa~a 1955 - 2011.

Sahrana }e se obaviti danas, u sredu, 17. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wene k}erke Marina i Sawa.

35283

28

^iTUQe l POMeni

sreda17.avgust2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{inici

Dana, 15. 8. 2011. godine, u te{koj saobra}ajnoj nesre}i, preminuo je na{ dragi i nikad pre`aqeni otac i sin

Posledwi pozdrav dragoj

Miomir - Mirko \urkovi}

Nata{i Dangubi}

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 17. 8. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nata{i Dangubi} od kom{ija iz Branislava Borote 17.

Ve~no o`alo{}eni: }erke Tijana i Miqana, majka Wegosava i ostala rodbina.

supruzi na{eg druga Sini{e.

35307

35318

Posledwi pozdrav

Drugovi i kolege iz agencije „Novakovi}”.

35284

Miomiru - Miku \urkovi}u

Posledwi pozdrav prijateqici

Posledwi pozdrav na{oj kumi

Posledwi pozdrav tragi~no preminuloj

Prof. Miomir - Mirko \urkovi} ro|. 29. 10. 1960.

Kume, dovi|ewa.

Neka te an|eli ~uvaju.

Milutin, ^eda i Mi{ko sa porodicama.

Tetka Jela sa decom.

35308 35314

Posledwi pozdrav

Nata{i Dangubi}

Nata{i Nata{i

Neka te an|eli ~uvaju.

Po~ivaj u miru.

Iskreno sau~estvujemo sa na{im prijateqem, suprugom Sini{om i }erkom Milanom.

Porodica Na|.

Porodica Markovi}.

Miomiru - Miku \urkovi}u

35304

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Oti{ao si iznenada, ali mi }emo te sa~uvati od zaborava.

S neizmernom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je preminula na{a voqena majka i baka

35311

od: porodice Vidakovi} Bogdana, Milana, Vladana, Sla|e i Radenka.

Posledwi pozdrav na{oj Nani

Bosiqka Markovi} Sahrana je u ~etvrtak, 18. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Tvoji: tetka, te~a i \ole.

K}i Qiqana i unuk Marko Bubalo.

35319

35316

S tugom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 55. godini iznenada preminuo na{ dragi sin, suprug, otac, deda i svekar

35310

Nata{i Dangubi}

Posledwi pozdrav

Nikoli

od: strine Mile, sestara Nade i Mire sa porodicama.

Miomiru \urkovi}u Nikola ]eli} Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 17. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, u Starom \ur|evu Temerin.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

od: sestara Slavice, Du{e i Stane sa porodicama.

35292

Posledwi pozdrav na{em tragi~no preminulom ~lanu

Miomiru \urkovi}u Miku Tvoja plemenitost i dobrota ve~no }e ostati u na{em se}awu.

od Kolektiva JGSP „Novi Sad”.

Porodice: Mandi}, ^apo i Zdravko Vasiqevi}.

O`alo{}ena porodica ]eli}.

35312

35321

35324

431-P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Miomiru \urkovi}u

Nata{i Dangubi}

od Sini{inih prijateqa \ure, Goce i Milana.

35323

Po~ivaj u miru i neka ti je laka zemqa.

Nata{i Dangubi} od Sini{inih prijateqa, porodice: Baloban, Kne`evi} i Borojevi}.

35313

Gradski odbor Srpske napredne stranke u Novom Sadu.

59644-P

Nata{i Dangubi} od Sini{inih koleginica: Suzane, Jasne, Qiqe, Tamare, Jelene, Milice i Biqane.

35315

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj priji

Nata{a Dangubi}

Nata{a Dangubi}

Draga snajo, drago dijete na{e, hvala ti za svu qubav i qepotu koju si unijela u na{u porodicu.

Ostaje{ u na{im srcima zauvijek.

Prerano si nas napustila! ^uva}emo tvoju Milanu i tvoga Sini{u dok ti se ne pridru`imo u carstvu nebeskom.

Svekar Tomo i svekrva Nevenka Dangubi}.

Posledwi pozdrav k}erki i sestri

Posledwi pozdrav

Desi Oqa~a

Desi Oqa~a

Desi Oqa~a

Posledwi pozdrav dragoj

29

Desi Oqa~i Po~ivaj u miru.

Porodica Milivojac iz Ka}a i Gradi{ke.

od porodice Savi}.

od oca Mile i sestre Rade.

od: Ace, Milene i Dragana Vasiqev.

Porodica Erak.

35288

35282

35281

35261

35272

35291

PETOGODI[WI POMEN

sreda17.avgust2011.

Posledwi pozdrav majci

DESETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav Sawinoj mami

1977 - 2006.

TU@NO SE]AWE

2001 - 2011.

Kele Margita

Desi Oqa~a Dejana Vidakovi}

Natalija Beli}

Desi Oqa~a Koleginice i kolege Zavoda za radiolo{ku terapiju, Sremska Kamenica.

Vreme prolazi, utehe nema, a tuga i bol ne prestaju. ^uvamo od zaborava, `ivotnu radost kojom si zra~ila i smeh koji si unosila u `ivote svih nas.

U na{im srcima i mislima si stalno, zato }e{ `iveti zauvek.

2001 - 2011.

1920 - 2001.

Godine prolaze, ali se}awe na Tebe ne bledi. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Sa bolom i se}awem koje ne bledi, nosimo te uvek u srcu.

Tvoji najmiliji: sin Borislav, snaha An|elka, unuke Jelena i Isidora i prija Jelka.

Tvoji: sin i }erka sa porodicama.

35260

35266

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

Sa velikom tugom i po{tovawem opra{tamo se od

35271

od: k}erke Marine, zeta Mileta i unuka Vuka.

SE]AWE

Tvoji najmiliji.

35241

35279

Vera Xakulin Petar Xakulin

Sinak, gledaj nas sa neba!

A mi }emo misliti na tebe!

Vje~no!

ro|. Zlokolica 1930 - 2001.

@eqku Kova~u

Vitomira Ivanovi}a

1921 - 2009.

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na vas.

od: mame Savke, brata Qubi{e i sestara Bebe i Qubice.

Porodica Mila~i}.

35255

35295

Va{e }erke: Branka i Du{anka sa porodicama.

35206

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav majci

Sa neizmernim bolom i tugom, opra{tamo se od na{e voqene

Nata{a Dangubi}

pozdrav

dragoj

ro|. Mili}evi} 4. 9. 1980 - 15. 8. 2011.

Sahrana je danas, 17. 8. 2011. godine, u 16.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji Milana i Sini{a.

35285

Qiqane Sekuli}

Na{oj dragoj

Desi Oqa~a

Desi Oqa~a

Sahrana je danas, 17. 8. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Perka, brat Zoran, seka Vesna i tetka Qiqana i te~a Mi{a i sestre Ivana i Nata{a.

od k}erke Sawe i Ace.

od sestre Drenke sa porodicom.

35280

35278

35270

POMEN Danas, 17. 8. 2011. godine, navr{ava se pola godine od kako nisi sa nama, draga na{a

Nata{i Dangubi}

Na{oj dragoj

posledwi pozdrav i poruka, ~uva}emo tvoju Milanu i tvoga Sini{u!

Nata{i Dangubi}

Femka Lalo{evi} Prijateqi, porodica Jevti}.

S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe i rado te se se}amo. Neizmerno ti hvala za sve {to si u~inila za nas.

Posledwi pozdrav i poruka, ~uva}emo tvoju Milan~icu i tvoga Sikija.

Novakovi} Goga i Dragan.

Tvoji najmiliji: Stevan, Danica i Dejan.

35289

35229

35293

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 22.50 23.20 23.25 01.10

tv program

sreda17.avgust2011.

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Чари риболова Варошарије Кухињица Десило се Вести Било је то 1990-те Изблиза Вести Заједно Природитељу лимском, док. програм Вести Преокрет Варошарије ТВ Дневник Тајна хране: Боранија Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Загрљај Дунава 1. део Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Вести (Универзитет): Академских пет минута Плави круг Матица (вести из Матице) Три мајмуна, филм Концерти са ЕГЗИТ-а

Без цен зу ре (Па но ни ја, 20.30) 06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Освета Све о животињама Била једном једна недеља Ћаскање Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.05 10.00 10.35 11.15 12.00 12.15 12.36 13.22 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 18.58 19.30 20.05 21.03 22.47 23.17 00.05 00.28 00.57 02.32 03.14 03.48 04.21 04.52

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Траг Шта ја имам од тога Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп Ово је Србија Повратак отписаних Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Повратак отписаних Још 48 сати, филм Око, инфо Злочиначки умови Дневник Зелена трава Ноћни биоскоп: Венера, филм Оно као љубав Шта ја имам од тога Око, инфо Траг Повратак отписаних

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.50 14.00 14.30 14.45 15.15 15.25 16.55 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.50

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Обично необични оптимисти Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце ТВ баштина Десило се Фортепиано Хајде са мном у обданиште Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Крцко Орашчић, позоришна представа (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Рај сада, филм ТВ баштина Десило се

11.00 Вести 11.05 Храна и вино 11.35 Агро дан 11.45 Неон сити 12.00 Вести 12.05 Авантуре Шерлока Холмса 13.00 Вести 13.05 Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05 Спринт 14.30 Добро дошли у Европу 15.00 Вести 15.05 Славни парови 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 Цртани филм 17.15 Неон сити 17.30 Авантуре Шерлока Холмса 18.35 Неон сити 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Дунавска салетла 20.30 Славни парови 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Авантуре Шерлока Холмса 23.20 Тајанствене приче

10.00 11.00 15.00 16.00 17.00 23.00

Фул Тилт покер АТП Мастерс Синсинати Шпански Супер куп, специјал Тенис Мастерс АТП Мастерс Синсинати Супер куп: Барселона – Реал Мадрид 01.00 АТП Мастерс Синсинати 03.30 Преглед холандске лиге

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 11.50 12.15 13.00

23.40 23.55

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм: Све за лову Вести Б92 Спортски преглед Доме, слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Синсинати, од 19.05-02.00) Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Оштра зима Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм: Паклени такси

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 15.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30

Поље лала Добро јутро У сосу Краљица југа Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Гранд парада 48 сати свадба Филм: Сомерсби Краљица југа Наслеђе једне даме Филм: Листа за одстрел Филм: Жилова супруга

13.50 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30

ФУД БАЛ: КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛШ

Ба јерн–Ци рих 09.01 09.12 09.21 09.54 10.24 10.53 11.26 11.58

Још 48 са ти

Пла ви круг Иза ње га је 20.000 уља них сли ка, пре ко две и по хи ља де пор тре та, ви ше од хи ља ду са мо стал них из ло жби... Пи том као и ње гов Сом бор, Са ва Стој ков, култ ни сли кар па нон ске рав ни це, ње них љу ди, пре де ла и тај ни, отво рио је ср це у но вом „Пла вом кру гу“ и от крио за што и да нас, у 87. го ди ни жи во та, ра ди 14-15 са ти днев но. Аутор ка: Со фи ја Љу ков чан (РТВ 1, 22.50)

Слагалица Мунзи Кажи ми, кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Невен

19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Хорсленд Мали играч Гоа Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Сирене

(РТС 2, 20.40)

Ник Нол ти Со фи ја Љу ков чан и Са ва Стој ков

06.57 07.31 07.37 07.41 07.53 08.17 08.27

dnevnik

c m y

30

Го то во да се ни шта ни је про ме ни ло по сле осам го ди на од пр вог де ла фил ма. Џек упор но пра ти кри јум ча ра дро ге ко ји се бе на зи ва Ајс Мен и ко нач но до ла зи у по сед до ка за да је он спре ман да пла ти за уби ство Ре ги ја Ха мон да, ко ји уско ро из ла зи из за тво ра. Уло ге: Еди Мар фи, Ник Нол ти, Ти ша Кем бел-Мар тин Ре жи ја: Вол тер Хил (РТС 1, 21.03)

12.36 13.00 14.01 14.35 14.46 14.55 16.00 16.45 17.13 18.09 18.45 18.51 18.55 19.08 19.31 19.46 20.11 20.40 22.36 23.34 00.05 01.28 02.26 04.55 04.55

07.10 07.15 07.50 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.05 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.45 00.10 00.35 01.00

Каматица Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањено воће Каматица Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Тајна Лох Неса Срећне вести 1001 ноћ Каматица Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Дракула Експлозив Ексклузив Трачара

Између игре и математике Приче о речима Под отвореним небом Е-ТВ ТВ мрежа Метрополис у Димитровграду Научни кафе Међународно такмичење музичке омладине Либела Трезор Невен Између игре и математике Приче о речима Под отвореним небом Ексклузивно Линк Капри Концерт Беби Дол Мунзи Кажи ми, кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 У свету ТВ фељтон Фудбал: Квалификације за ЛШ: Бајерн-Цирих, пренос Капри Хроника фестивала филмског сценарија - Врњачка бања Фудбал: ЛШ, спортски преглед Трезор Фудбал: Квалификације за ЛШ: Бајерн-Цирих Ексклузивно Ексклузивно

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25

Џо ди Фо стер 06.00 ВОА 06.30 Друга страна Србије 07.00 Маратон 08.00 Милица² 08.25 Топ шоп 09.00 Отворени студио 10.15 Завршница 11.15 Топ шоп 11.30 Филм: Преко палубе 14.00 Вести 14.30 Милица² 15.05 Коферче 15.30 Топ шоп 16.00 Вести 16.00 Горштак 17.00 Инфо 17.02 Завршница 18.00 Вести 18.30 Чак 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Борат 22.30 НЦИС 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Деца среће 02.00 Друга страна Србије 02.30 Фуснота 02.45 Мајсторски 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Борат

Хор сленд Цр та на се ри ја ко ја пра ти гру п у де це ко ја по с е ћ у ју Хор сленд, ранч за ко ње , кроз низ аван ту ра у ја ха њу, уче њу и ве ли ком на по ру да са сво јим ко њи ма уђу у свет так ми че ња... (Хе пи, 10.10)

Со мерс би

18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45

Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Изнајми звезду Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре… Луде године Картел

Љу ди ко ји су зна ли Џе ка Со мерс би ја пам те га као чо ве ка пре ке на ра ви. По по врат ку из Гра ђан ског ра та по ста је нео че ки ва но не жан и па жљив пре ма сви ма. За ње го ву же ну Ла у рел, чо век ко ји се бе на зи ва тим име ном ни је онај ко јег је по зна ва ла и она по чи ње да сум ња у ње гов пра ви иден ти тет. Уло ге: Џо ди Фо стер, Ри чард Гир, Бил Пул ман Ре жи ја: Џон Еј ми ел (Пинк, 22.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda17.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

2

FEQTON

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пише: Ејми Чуа 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А. Инк Мајами инк Шта не треба обући Кејт и осморо деце Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Четири венчања Девојчице и дијадеме Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Четири венчања

21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Најгори послови у историји Лов на Цареве крстарице Ратници Историја расизма Каћуша – мала жена у великом рату Експлозивни рат. рат на Доломитима У потрази са рудницима Краља Соломона Лето љубави Дикенсова Енглеска Заборављене поплаве Распућин, ђаво у људском облику Царство мора Скривени светови. подземни Рим Хитлеров рат против Америке Истина о... Лето љубави Дикенсова Енглеска Заборављене поплаве

08.00 08.30 09.30 10.00

Жабац и принцеза Старла и јахачи драгуља Ози Бу Храбри кројач

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00

Крвава романса Немилосрдни ловац жели да се суочи са убицом који се не може зауставити и убија све пред собом. Зато ће две девојке прећи и своје границе као и границе хорора само да се убиства прекину... Улоге: Се си ли де Фан це, Меј вин ле Бес ко, Фи лип Неј хон Режија: Алек сан дре Аја (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 09.07 10.10 11.04 11.16 12.00 12.32 13.13 14.20

Џе си ка Ланг

Некада велика звезда вестерна Хауард помало је заборављен па се одао алкохолу и дроги. Једнога дана случајно сазна да вероватно има незаконитог сина. То га дубоко потресе и крене у потрагу за дететом... Улоге: Сем Ше пард, Џе си ка Ланг, Тим Рот, Га бри јел Ман, Са ра По ли, Фи ру за Балк, Ева Ме ри Сејнт Режија: Вим Вен дерс (ХРТ 1, 23.30)

07.35 09.15 10.50 12.35 14.05 16.00 17.50 19.30 20.05 21.55 22.50 23.45 01.25 02.25 04.00 05.30

Старли и јахачи драгуља Учитељ Заоставштина беса Чикаго 10 Крвава романса Тренер Град духова Синеманија Еротски филм: Црна дама

Адам 500 дана лета Да ли сте чули за Морганове Мисионар Невиђени Невероватни Хулк Прича о играчкама 3 Епизоде, еп. 1 Ред (2010) Игра престола Игра престола Жене у невољи Велика љубав Центурион Јацкасс, филм Филмови и звезде XXX

Судија Ејми Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Савршен план Фојлов рат Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Закон и ред Пандури новајлије Филм: Ејс Вентура

07.50 08.45 11.00 11.25 12.15 13.10 14.35 17.10 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.40 23.15 23.30 00.20 01.05 02.05

Стаклен дом Кобра 11 Ексклузив таблоид Наследници Врата раја 1001 ноћ Кобра 11 Не дај се, Нина! Ексклузив таблоид РТЛ Данас Стаклен дом Закон и ред Менталист Кости РТЛ Вести Заборављени случај Менталист Астро шоу Заборављени случај

СЕРИЈА

Менталист Боско и његов тим настављају да истражују отмицу Мије Вестлаке. Трагови их доведу до куће у једном кварту Оуакленда. Иако не очекују да у кући неко живи, примећују упаљена светла... Улоге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти (РТЛ, 20.50)

14.46 Хрвати и хришћанство, док. серија 15.20 Културна баштина 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.00 Хрватска уживо 17.55 Све ће бити добро 18.43 Летња слагалица 19.30 Дневник 20.09 Капри 21.07 Мирис кише на Балкану 22.00 Други светски рат изгубљени снимци, док. серија 22.50 Дневник 3 23.30 Циклус европског филма: Искупљење, филм 01.28 Циклус криминалистичког филма: Шериф у долини Нила, филм

22.35 23.00 23.45 00.05 00.45 01.10 01.35 02.15

Жутокљунац Конор на тајном задатку Платно, боје, кист Изазови, ЕБУ документарац за децу Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Ждероња Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Шериф у долини Нила, филм Ружна Бети Дени на мору, док. серија Добро је знати Којак Шаптач псима Силвестрове и Чичијеве тајне Цртана серија Код куће је најлепше Гаража Вечерас Фудбал, ЛП - емисија Фудбал, ЛП: Динамо Малмое, пренос Фудбал, ЛП - емисија Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачерка Ноћни музички програм

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Полудело чудовиште Фаџ Интермецо 1 Корак даље Нацисти нападају Интермецо 2 Невероватне приче Завади и владај Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Издаја Трава Опасно лето Афера у Кејптауну Ваздушни мост

09.35 10.00 10.42 11.25 12.05 12.30 12.55 13.15 13.40

10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 23.45 00.00

08.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00

Искупљење

08.25 08.45 09.10 09.20

Меј вин ле Бес ко

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Ваше море - наше море, док. филм

15.25 16.05 16.27 17.00 17.52 18.40 19.05 19.20 19.35 20.05 20.10 20.40

Ро бин Тју ни

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Велике селидбе Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Рос Кемп: Блиски исток Водич из безизлазних ситуација Шокантни снимци преживљавања Иза решетака Амерички чопери Генералка

08.30 11.00 13.00 14.00 15.00 17.00 20.45 20.55 22.25 22.30 23.10 23.15 23.20 23.25 00.00

Тенис Фудбал Бициклизам Скијашки скокови Тенис Тенис Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Фудбал Фудбал

22.25

К

Ну кле ар ни рат код ку ће

а ко је на ша ста ри ја кћи Со фи ја ра сла, по при ми да је од ву чем од кла ви ра, а она је по че ла да бе сно шу ла је нај бо ље из ки не ска и је вреј ске кул ту ре. та, ври шти и пла че. И 15 ми ну та ка сни је, још увек је Ис тра жи ва ла је је вреј ским де лом свог по ре кла, ви ка ла, пла ка ла и шу та ла ства ри око се бе, а ме ни је а ки не ским, на сле ђе ним од ме не, раз ви ја ла је мно го би ло до ста! Из бе га ва ју ћи удар це ма лог пи шта вог ђа ве шти на ко је се са вла да ва ју на вре дан, ди сци пли но ван вол чи ћа, од ву кла сам је до зад њих вра та ко ја во де пре ки не ски на чин и гра ди ла са мо по у зда ње. До сво је тре ма ве ран ди и отво ри ла их. ће го ди не чи та ла је Сар тра, ра ди ла јед но став не ску по ве и зна ла да на пи ше сто ки не ских слов них зна ко ва. По сма тра ју ћи ро ди те ље Аме ри кан це ка ко се раз ба цу ју по хва ла ма за не што нај лак ше мо гу ће што њи хо ва де ца ура де – жвр ља ње не ке шкра бо ти не или ма ха ње па ли цом – схва та ла сам да су ки не ски ро ди те љи у ве ли кој пред но сти: због ве ли ких ам би ци ја ве за них за сво ју де цу и ве ли ког по што ва ња пре ма сво јој де ци, ко је се ви ди по то ме што им до ка зу ју да су све сни њи хо вих по тен ци ја ла. На рав но, же ле ла сам да Со фи ја ис ко ри сти и све пред но сти аме рич ког дру штва. Ни сам хте ла да за вр ши као не ки од оних азиј ских ро бо та, чу да ка, ко ји се, због при ти ска ро ди те ља, уби ју ако по стиг ну дру го ме сто на при јем ном ис пи ту за др жав ну ад ми ни стра ци ју. Же ле ла сам да се пра вил но фор ми ра уз не ке ак тив но сти, али не би ло ко је, по пут за нат ских јер не во де ни куд, или још го ре, сви ра ње буб ње ва ко је во ди у дро гу, већ оне сми сле не и до вољ но те шке да раз ви ја ју ду би ну и вир ту о зност. У тре ћој го ди ни, 1996, Со фи ји су се де си ла два ва жна до га ђа ја – пр ви час кла ви ра и ро ђе ње се стре. Јед на кан три пе сма ка же „она је ди вља, с ан ђе о- ским ли цем“. Та ква је мо ја мла ђа кћи Лу лу. По ми сао на њу ме увек асо ци ра на кро ће ње ди вљег ко ња. Пре не го што се ро ди ла, зна ла је да ме шут не та ко сна жно да су се тра го ви ле по ви де ли на сто ма ку. Ње но име Лу и за у пре во ду је „чу ве на рат ни ца“. Не схва там ка ко смо би ли та ко ви до ви ти. Те шко је на ћи пра ве ре чи да опи шу мој од нос с Лу лу. Из раз: „то тал ни ну кле ар ни рат“ не до ча ра ва га у пот пу но сти. Нај сме шни је је што Лу лу је би ла рат ни ца и пре ро ђе ња смо нас две, у ства ри, вр ло слич не: на сле ди ла је мој бу ран тем пе ра мент, змиј ски је зик и скло ност ка бр Већ за не ко ли ко се кун ди ли це ме је про сто за бо ле зом пра шта њу. ло од сна жног ве тра и тем пе ра ту ре од –20, али би ла Ја не ве ру јем у хо ро скоп (ми слим да љу ди ко ји ве сам чвр сто ре ше на да ство рим јед но по слу шно ки не ру ју има ју озби љан про блем), али ки не ски зо ди јак ско де те, ма кар ме то ко шта ло жи во та. На За па ду се ствар но са вр ше но опи су је Со фи ју и Лу лу. Со фи ја је сма тра да је по слу шност са мо за псе или ка стин ски си ро ђе на у го ди ни мај му на, а ти љу ди су ра до зна ли, ин стем, али у ки не ској кул ту ри, по слу шност је јед на од те лек ту ал ни и „мо гу ис пу ни ти сва ки зах тев ко ји им се нај ве ћих вр ли на. по ста ви; во ле те шке и иза „Не мо жеш оста ти у ку зов не за дат ке јер их сти му ћи ако не слу шаш ма му“, У својој трећој години моја кћи ли шу“. За раз ли ку од њих, ре кла сам стро го, „па да чу Софија читала је Сартра, док се љу ди ро ђе ни у го ди ни би јем, хо ћеш ли би ти до бра во ла су „сво је вољ ни“, „твр де вој чи ца или ћеш на по родитељи Американци разбацују до гла ви“ и че сто „па да ју у ље?“ похвалама за нешто најлакше ва тру“ ма да ни кад „не мр Лу лу за ко ра чи на ве ран мо гу ће што њи хо ва де ца ура де – зе“ јер су, у ду би ни ду ше, ду гле да ју ћи ме пр ко сно. жврљање шкработина или по ште ни и осе ћај ни. Е, та Осе ћа ла сам да ме про жи ма махање палицом ква је Лу лу. Ја сам ро ђе на у је за. На се би је има ла са мо го ди ни ти гра. Ни је да се џем пер, сук њи цу и ху ла хва лим, али то су љу ди хоп ке. У ме ђу вре ме ну је пле ме ни ти, не у стра ши ви, сна жни, ауто ри та тив ни и пре ста ла да пла че. Би ла је про сто са бла сно сми ре на. по себ но при влач ни. Тре ба ло би да има ју сре ће у жи во „До бро, од лу чи ла си да се по пра виш“, ре кох бр зо, ту. Бе то вен и Сун Јат-Сен, осни о вач мо дер не Ки не, би „мо жеш уну тра.“ ли су ти гро ви. Лу лу од мах ну гла вом. Пр ви пут сам се су ко би ла с Лу лу не где око ње не „Не бу ди лу да!“ по че ла сам да па ни чим. „Ужа сно је тре ће го ди не. Де си ло се то јед ног ле де ног по по дне ва у хлад но, раз бо ле ћеш се. Ула зи од мах!“ Њу Хеј ве ну у Ко нек ти ка ту; био је је дан од нај хлад ни Зу би су јој цво ко та ли, али је по но во од мах ну ла гла јих да на у го ди ни. Мој муж Џед је ра дио као про фе сор вом. И та да, све ми је по ста ло ја сно. Пот це ни ла сам је пра ва на Јеј лу, а Со фи ја би ла у шко ли ци. По ми сли ла и ни сам схва та ла ка ква је. Пре би при ста ла на то да сам да је то иде а лан тре ну так да по ка жем Лу лу ка ко се умре од хлад но ће не го да се пре да. Мо ра ла сам хит но сви ра кла вир. Би ла је уз бу ђе на што ће мо не што учи ти да ме њам так ти ку. Ова ко ни сам мо гла по бе ди ти. Уз то, и са сво јим сме ђим лок ни ца ма, круп ним очи ма и лут мо гло се де си ти и да ме за тво ри слу жба за бри гу о де ка стим ли цем, из гле да ла је та ко не ви но и слат ко. По ци. Му ње ви то раз ми шља ју ћи, пре кли ња ла сам је, ма се ла сам је на клу пу и по ка за ла ка ко да сви ра је дан тон зи ла и под ми ћи ва ла да по но во уђе у ку ћу. Кад су Џед јед ним пр стом, рав но мер но, три пу та. За мо ли ла сам је и Со фи ја сти гли, за те кли су је ка ко се за до вољ но брч да ура ди то исто. Али Лу лу је од би ла, јер јој се ви ше ка у за гре ја ној ка ди, ума чу ћи кек се у то плу чо ко ла ду с до па да ло да тре ска по кла ви ја ту ри отво ре ним ша ка ма, бе лим сле зом. Али и Лу лу је ме не пот це ни ла. Ја сам, у при ти ска ју ћи ви ше дир ки од јед ном. Кад сам ре кла да ства ри, са мо ме ња ла на о ру жа ње. Бит ка је по че ла, а да пре ста не, уда ра ла је бр же и ја че! Он да сам по ку ша ла она то га ни је би ла ни све сна. Књигу „БОЈНИ ПОКЛИЧ МАЈКЕ ТИГРА” (издавач: „Психополис”, Матице српске 14, Нови Сад) читаоци „Дневника„, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст путем телефона 021/ 473–6664 (радним даном од 9 до 14) или и-мејла: psihopolis@nscable.net i www.psihopolis.edu.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda17.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Месец је упловио у ваш знак и донео вам сасвим ново и добро расположење, вољу и динамику. Показујете сву своју јачину и емотивну узаврелост, што понекад може бити и мач с две оштрице.

BIK 20.4-20.5.

Стресно подне за вас, али пролазног карактера. Најлепше вам је да се грејете и напајате позитивном енергијом поред вољене особе. Ментално сте продорни и оштри. Прилагодите се околностима и другима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

17. avgust 2011.

Идете корак напред, назад два, па не треба ни очекивати неке битне помаке и резултате. Све више се удаљавате од идеје или сна који прижељкујете. Уклапате се у општи и најбољи миље који постоји.

Енергични сте данас, али немирни и нестрпљиви. Било би добро да вас други ипак не изведу из такта, већ да знате шта и зашто чините. Покушавате да се докажете на послу, али чему, било коме, било шта?!

Уколико се повучете у свој интимни и породични простор, учинићете праву ствар. Потребни сте деци, не само као пример већ и као заштита. У основи, налазите се у лепом љубавном периоду. Здравље?

Рад и само рад може постати монотона и напорна прича. Учите поново све из почетка, што није много весело. Не дајте се замарати преко одређене мере и више кулирајте, спавајте, шетајте се.

VAGA 23.9- 23.10.

Лако ћете се наћи у сукобу с онима који хоће све сада и одмах, док ћете се ви држати утврђеног принципа. Поведите рачуна о ономе што се дешава у каријери. Приватно, емотивна хармонија и симфонија.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Само лежерно и спонтано! Ваш наступ и позитиван став делују одлучујуће за сарадњу, како у послу, тако и приватно. Нека други стекну утисак да знате шта радите и да сте самоуверени.

Проблеми у контактима с другима могу бити много жешћи него што се испољавају. Неслагање у браку, такође. Пустите партнера да потроши аргументе и енергију, без вашег учешћа у томе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Борите се за своје дугорочне и краткорочне циљеве и жеље, али поведите рачуна о томе на који начин их можете остварити, а на који не. И сувише директан став и наступ нису препоручљиви. Блокаде.

Будите данас пажљиви у саобраћају и саобраћању с људима. Некога бисте могли готово исхитрено отерати од себе, онако по инерцији и успут. После ће бити теже поправити штету.

Пословна ситуација данас није повољна за било шта. Немојте улазити у пролазне и неконтролисане конфликтне ситуације с колегама или клијентима. Само нестаните у непознатом правцу. Дишите!

TRI^-TRA^

Не стал ни Ха ри V REMENSKA

Принц Хари (26), један је од најпожељнијих британских нежења, с годину дана млађом манекенком Флоренс Бруденел-Брус почео је да се забавља у јуну, али љубав није потрајала. Наводно је пресудило то што принц још није спреман за озбиљну везу.

- Хари тренутно има до ста тога на уму. Жели да се по свети обуци у управљању хеликоптерима. Након обуке би требало да се врати у Авганистан. Хари је уживао проводећи се овога лета са својим пријатељима и није хтео да се веже, па је прекинуо с Фли - испричао је новинарима извор близак принцу. Флоренс, коју зову Фли, хтела је да јој се принц Хари придружи на одмору на Ибици, што се није догодило. Њему је очигледно било важније да оде на Мајорку, где је виђен како се забавља с пријатељима.

PROGNOZA

СуНчаНо

Vojvodina

Evropa

и тоПло

Novi Sad

29

Subotica

28 верозападни. Притисак мало изнад нормале. Минимална темпера-

НО ВИ САД: Претежно сунчано и топло време. Ветар слаб и се-

Madrid

37

Rim

30

Sombor

29 тура је 16, а максимална 29 степени.

London

21

Kikinda

29 ре. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак ма-

Cirih

28

Vrbas

28 ло изнад нормале. Минимална температура је 14, а максимална 29

Berlin

25

ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано уз мало ниже и пријатније температу-

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

30

степени.

Be~ СР БИ ЈА: Претежно сунчано уз мало ниже и пријатније температуре. Ветар слаб до умерен северни и северозападни. Притисак Var{ava мало изнад нормале. Минимална температура је 14, а максимална Kijev 32 степена. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма. Наредних дана сунMoskva чано и вруће уз температуре до 35 степени Целзијуса у петак и Oslo суботу. У суботу крајем дана и на прелазу ка недељи су могући ређи локални пљускови. У недељу мало нижа и пријатнија тем- St. Peterburg пература.

Atina

K. Mitrovica 31 Ni{

31

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекује се релативно повољан утицај биометеоролошких прилика на већину хроничних болесника којима се препоручује да смање физичке напоре у најтоплијем делу дана. Опрез се саветује срчаним болесницима. У саобраћају је потребна појачана пажња.

VIC DANA Ишли миш и слон у биоскоп, међутим, слон је имао карту, а миш не. Тек ће миш слону: - Ај’ буди друг, дај мени карту, а ти се некако провуци.

28 23 25

SUDOKU

27 20 22 35

Pariz

29

Minhen

27

Budimpe{ta

28

Stokholm

21

2

7

3 6

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

249 (-31)

Slankamen

306 (-1)

Ja{a Tomi}

Apatin

322 (-28)

Zemun

307 (7)

Bogojevo

298 (-22)

Pan~evo

320 (4)

Smederevo

476 (0)

Ba~. Palanka 295 (-13) Novi Sad

278 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

2

SAVA

N. Kne`evac

240 (-7)

S. Mitrovica

53 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

290 (-6)

Beograd

257 (5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

299 (-1)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

24 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

6

4

2

5

4

4

6

7

5 46 (0)

8

1

9

1

9 8

4

9 3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4 8 4

5 5

3

7

Re{ewe iz pro{log broja