Dnevnik 17.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD

PETAK 17. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23529 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA SRBIJE NIJE PRIHVATILA ZAHTEV VOJVODINE

Da ~i}: Su {a ni je ele men tar na ne po go da str. 4

INTERVJU BALINT PASTOR, FUNKCIONER SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA

Od nos pre ma Voj vo di ni po ka za }e da li su SNS i SPS da nas dru ga ~i ji

str. 3

Bi }e pro me na u Demokratskoj stranci

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Ministar policije poru~uje da u „aferi Agrobanka” nema nedodirqivih

Ekonomija 4 Vlada Vojvodine najavquje reforme i ulagawa u vodoprivredu

Dru{tvo SVE POSLEDICE AFERA U BANKARSKOM SEKTORU

Stran ci pre te, po re ski ob ve zni ci pla }a ju str. 5

Foto: N. Stojanovi}

BORISLAV STEFANOVI] O ODNOSIMA U STRANCI

UZ PO MO] MI NI STAR STVA PRO SVE TE SR BI JE I EVROP SKOG ZAJ MA

Ni~ e nov a {kol a na Klis i str. 8

PILULE ZA SMIREWE PIJU I PETNAESTOGODI[WACI

Sr bi, ipak, ni su od ~e li ka

6 Turisti ~esto ne vode ra~una o zdravqu ko`e

Novi Sad 9 Neispravna voda sa gradskih bunara mnogima je ~arobna!

Crna 13 Kazne i prijava zbog automobila bez tablica

str. 6

U PRIVATNIM SREDWIM [KOLAMA U VOJVODINI UPIS PRVAKA JO[ TRAJE

[ko la ri ne pra zne u~i o ni ce Foto: R. Hayi}

str. 6

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 31 °S

str. 14 – 18

SPORT

VK „DANUBIJUS 1885” U NOVOM SADU JO[ NE KORISTI NOVU ZGRADU

Ve sla~ ko zda we ~e ka upo treb nu do zvo lu str. 7

n SINI[A TRA@I JO[ VREMENA

n PO^IWE MEMORIJALNI TURNIR „BOGDAN RODI]”

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak17.avgust2012.

PREMIJER I MINISTAR POLICIJE U VEZI S „AFEROM AGROBANKA“ PORU^IO

Vu lin na Ko so vu

Da ~i}: Ne ma ne do dir qi vih

Di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin bo ra vi }e da nas i su tra na Ko so vu i Me to hi ji, na ja vqe no je iz te kan ce la ri je. Vu lin }e to kom pr ve po se te srp skom na ro du na KiM od pre u zi ma wa du `no sti di rek to ra Vla di ne Kan ce la ri je za KiM po se ti ti Pri zren, [trp ce, Ora ho vac i Ve li ku Ho ~u. U okvi ru po se te Pri zre nu, Vu lin }e obi }i ma na stir Sve tih ar han ge la i pri zren sku Bo go slo vi ju, a pla ni ra no je da po se ti i ma na stir Zo ~i {te. Vu lin je u sre du za B-92 re kao da je Vla da pri pre mi la stra te gi ju za re {a va we pro ble ma Ko so va, iza ko je }e sta ja ti ~i ta va Sr bi ja. On je re kao da }e u pre go vo re s Pri {ti nom bi ti ak tiv no ukqu ~en i pred sed nik To mi slav Ni ko li}, kao i da }e obe stra ne mo ra ti da bu du sprem ne na bol ne ustup ke.

Gru bje {i}: ^e ka ju nas te {ki pre go vo ri Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Su za na Gru bje {i} iz ja vi la je ju ~e da se za ubr za we pro ce sa evrop skih in te gra ci ja Sr bi ji ne }e po sta vqa ti no vi te {ki uslo vi, ali da je neo p hod no pri me ni ti sve {to je do go vo re no s Pri {ti nom i da u na stav ku di ja lo ga pred sto je te {ki pre go vo ri. – Ne ma tu no vih i te {kih uslo va. I ovi ve} po sto je }i ni su ni la ga ni ni jed no stav ni, ali kad je bi lo {ta {to je u ve zi s Ko so vom bi lo jed no stav no? Ne }e bi ti jed no stav no pri me ni ti sve {to je do go vo re no, ne }e bi ti jed no stav -

– Ubr za we pro ce sa evrop skih in te gra ci ja je ne {to na {ta se ova vla da oba ve za la, a stran ke ko je ~i ne vla da ju }u ko a li ci ju su to sta vi le i u ko a li ci o ni spo ra zum – na ve la je Su za na Gru bje {i}, ko ju 30. av gu sta o~e ku je su sret s ko me sa rom za pro {i re we [te fa nom Fi le om u Bri se lu. – [ta je sve do go vo re no – zna mo, sa mo ne è li mo da po sto je raz li ~i ta tu ma ~e wa i ne è li mo da se na sta vi prak sa da jed no pri ~a te u Bri se lu, dru go u Be o gra du, ima te iz ja ve za ino stra nu i za do ma }u jav nost. î tav pro ces tre ba da bu de tran spa ren tan i da gra |a ni Sr bi je

Nije samo Agrobanka... Upi ta na da ko men ta ri {e „slu ~aj Agro ban ka„ i me dij sku po tra gu za „srp skim Sa na de rom”, a bu du }i da je bor ba pro tiv ko rup ci je jo{ jed no pi ta we na ko jem in si sti ra Bri sel, pot pred sed ni ca Vla de je re kla da „po {to su ne ki iz biv {e vla sti stal no pri zi va li srp skog Sa na de ra, u ovom pro ce su mo `da ga i do bi ju”. – Mo `da im se è qa i ostva ri ba{ kroz Agro ban ku. Ni sam ni tu ì lac ni su di ja, ali je do bro {to se kre nu lo od Agro ban ke – ka è Su za na Gru bje {i}, i pod se }a na to da su u toj ban ci la ì ra ni po da ci i da je ~i tav la nac kon tro le za ta jio jer je ne mo gu }e da s je se ni ban ka bu de po zi tiv na a kad je do {la zi ma, bu de u mi nu su od 300 mi li o na evra. – Ali ni je sa mo Agro ban ka – ako smo se ve} do ta kli ba na ka, tu je i Raz voj na ban ka Voj vo di ne, tu je i Pri vred na ban ka Be o grad. Zna ~i, kon tro la ban kar skog sek to ra je de fi ni tiv no za ta ji la, su per vi zi ja Na rod ne ban ke si gur no ni je od ra di la do bar po sao i sad su taj po sao pre u ze li is tra `ni or ga ni – kon sta tu je Su za na Gru bje {i}. no pri pre mi ti plat for mu za taj di ja log na naj vi {em po li ti~ kom ni vou. To su slo è ni po slo vi ko ji su pred na ma – re kla je Su za na Gru bje {i} u in ter vjuu Ta nju gu. Ona je na po me nu la da su te le ko mu ni ka ci je i ener ge ti ka dva pi ta wa ko ja su osta la ne za vr {e na u teh ni~ kom di ja lo gu, dok }e po li ti~ ki di ja log vo di ti naj vi {i po li ti~ ki pred stav ni ci Sr bi je, s pred sed ni kom Re pu bli ke na ~e lu. Su za na Gru bje {i} je is ta kla da ~i tav pro ces pre go va ra wa tre ba da bu de tran spa ren tan i da gra |a ni Sr bi je tre ba zna ju {ta je do go vo re no i {ta sve pod ra zu me va spro vo |e we ta kvih do go vo ra.

dnevnik

zna ju o ~e mu vi pri ~a te, o ~e mu ste se do go vo ri li i {ta sve pod ra zu me va spro vo |e we ta kvih do go vo ra. Po we nim re ~i ma, uki da we „pa ra lel nih struk tu ra” na se ve ru Ko so va, ko je je pred do bi ja wa sta tu sa kan di da ta po mi wa la Ne ma~ ka, ni je me |u uslo vi ma ko ji se po sta vqa ju za ubr za we evro in te gra ci ja Sr bi je, a ko je je na veo Evrop ski sa vet. – „Pa ra le le ne struk tu re” si gur no ni su ni {kol stvo, ni zdrav stvo, ni srp ske op {ti ne na se ve ru Ko so va i s Ne ma~ kom tre ba bi la te ral no utvr di ti na {ta se kon kret no taj zah tev od no si – do da la je ona.

Alek san dru Ni ko li }u pre sta la funk ci ja sa vet ni ka pred sed ni ka Alek san dru Ni ko li }u pre sta la je funk ci ja sa vet ni ka pred sed ni ka Re pu bli ke s 9. av gu stom 2012. go di ne, na li~ ni zah tev, ob ja vqe no je u naj no vi jem „Slu `be nom gla sni ku”. Ni ko li} je 9. av gu sta po sta vqen na me sto dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu od bra ne. U ka bi ne tu pred sed ni ka Re pu bli ke Ni ko li} je oba vqao funk ci ju sa vet ni ka za op {te po slo ve, na ko ju je ime no van 21. ju na.

Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da u is tra zi o zlo u po po tre ba ma u Agro ban ci „ne }e bi ti ogra ni ~e wa” i da we gov SPS ne ma ni ka kve ve ze s tim slu ~a jem. – [to se me ne ti ~e, is tra ga mo è da ide do kle god ho }e, ne ma ogra ni ~e wa. Mo ra da od go va ra sva ko ko je kriv, a mo è da bu de bli zak ko me god ho }e – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja„ u Be o gra du po sle pri je ma va tro ga sa ca ko ji su u~e stvo va li u ga {e wu po à ra na Sve toj go ri u Gr~ koj. On je is ta kao da zbog is tra ge o Agro ban ci, iz ko je je ne sta lo 300 mi li o na evra, ne bi tre ba lo pla {i ti dru ge ban ke jer, ka ko je na veo, tre ba raz li ko va ti kri mi nal i ko rup ci ju od re dov nog po slo va wa. – U me di ji ma su se po ja vi le in for ma ci je o to me da se vo de is tra ge i pro tiv dru gih ba na ka ko je su da va le kre di te. [ta, da ne da ju kre di te? Ne bi tre ba lo stva ra ti kon tra e fe kat – re kao je Da ~i}. On je re kao da u is tra zi o Agro ban ci „po sto je no vi de ta qi ko ji ni su za jav nost”, na vo de }i da je po gre {no da se o in for ma ci ja ma iz is tra ge jav no go vo ri. – Is tra ga }e bi ti obim na i ne }e bi ti za vr {e na br zo – re kao je Da ~i}, i pod se tio na to da i u Austri ji du go tra je is tra ga o zlo u po tre ba ma u Hi po ban ci. Po vo dom spi ska 27 spor nih pri va ti za ci ja na ko je je uka za la Evrop ska uni ja, Da ~i} je re kao da Sr bi ji ne tre ba EU da go vo ri o to me jer se go lim okom vi di da su te pri va ti za ci je „lo pov ske”. – Me ne ne za ni ma spi sak jer se go lim okom vi di da su od tih pri va ti za ci ja 90 od sto bi le pqa~ ka {ke – re kao je Da ~i}. Na pi ta we za {to ni je is pi tao te pri va ti za ci je u pro te klom pe ri o du i za {to osum wi ~e ni ni su uhap {e ni to kom we go vog man da ta ko ji je po ~eo

2008. go di ne, Da ~i} je re kao da on ni je po li ca jac ne go mi ni star unu tra {wih po slo va i da on ne da je na lo ge po li ci ji ko ga da uhap si. Po vo dom na vo da o zlo u po tre ba ma u Fon du za raz voj, Da ~i} je po zvao sva ko ga ko o to me ima sa zna wa da oba ve sti Tu `i la {tvo i po li ci ju. Da ~i} je re kao i da }e o ulo zi Raz voj ne ban ke i Fon da za raz voj raz go va ra ti s ko a li ci o nim part ne ri ma.

Ili} i Mrkowi} Da ~i} je re kao da je re {en pro blem me |u sob nih jav nih op tu `bi mi ni sta ra gra |e vi nar stva i ur ba ni zma i sa o bra }a ja, Ve li mi ra Ili }a i Mi lu ti na Mr ko wi }a, do da ju }i da u Vla di ne }e bi ti me sta za one ko ji se jav no sva |a ju. - Ni sam raz go va rao sa wi ma (Ili }em i Mr ko wi }em) o to me jer sva ko zna {ta tre ba da ra di” - re kao je Da ~i}.

O Kosovu 4. septembra u Briselu Pre mi jer Sr bi je je iz ja vio da za sa da jo{ ni je po zna to ka da }e bi ti na sta vqen di ja log Be o gra da i Pri {ti ne, i u ko joj for mi, i na ja vio da }e o to me raz go va ra ti 4. sep tem bra u Bri se lu s naj vi {im zva ni~ ni ci ma evrop ske ad mi ni stra ci je. Da ~i} je po no vio da }e Vla da Sr bi je pri me ni ti sve do go vo re ko je je pret hod na vla da po sti gla u Bri se lu, ali da je pro blem u to me {to se do go vo ri tu ma ~e na raz li ~i te na ~i ne. Ka ko je na veo, mo ra se pri me wi va ti ono {to je „na pi sa no na pa pi ru, ako ne ma dru gog do ka znog ma te ri ja la”. On je pod se tio na to da je osnov no pi ta we bi lo da li }e fu sno ta uz nat pis Ko so vo sta ja ti na ta bli ili }e na woj sta ja ti Ko so vo sa zve di com, a fu sno ta u pro prat nim ma te ri ja li ma. – Sva ko to tu ma ~i na svoj na ~in, ali bit no je da je Ko so vo obe le `e no asi me tri~ no – zve zdi com ko ja uka zu je na to da ne ma isti sta tus kao Sr bi ja – re kao je Da ~i}, i do dao da ak tu el na Vla da „sa da ni je u si tu a ci ji da is pra vqa do go vo re ko je je pret hod na vla da po sti gla” u teh ni~ kom di ja lo gu s Pri {ti nom.

Da ~i} je re kao da Vla da Sr bi je do kra ja go di ne mo ra da is pra vqa eko nom ske pro ble me na sle |e ne od pret hod ne vla de, na sta le u pr voj po lo vi ni go di ne i da eko nom ski rast ne mo è bi ti ono li ki ko li ko je pla ni ran, a in fla ci ja }e mo `da bi ti ve }a. On je na veo i da „pla te ne }e mo }i da pra te sve to jer je ma wak u bu xe tu ve }i od dve mi li jar de evra”. – Ne }e te vaq da re }i da je za to kri va no va Vla da ko ja je na sta la pre ne ko li ko ne de qa?... Ali ja ne ku kam i ka èm da }e mo iza }i iz svih pro ble ma – ka zao je Da ~i}. On je na gla sio da je pre mi jer, a ne ra ~u no vo |a, is ta kav {i da ni je bla gaj nik ove dr à ve. – Ni je moj po sao da pra vim stra te gi ju sva kog mi ni star stva, moj po sao je da vo dim i ko or di ni ram Vla du – ne znam da li ima ne ki pro blem u funk ci o ni sa wu Vla de i da je ona ne {to lo {e ura di la – re kao je Da ~i}. D. Milivojevi}

ANALITI^ARI

Ti {i na u Krun skoj

Bez DS ne ma de mo kra ti je

Ti {i na u Krun skoj. O od no si ma u par ti ji na {i ro ko se da spe ku li sa ti ka da se pred sed nik stran ke ne ogla {a va, a pr vi qu di par ti je po ru ke {a qu kroz sa op {te wa. Dra gan \i las ili Bo ris Ta di}, mo è da se po sta vi u jed nom mo men tu kao iz bor, ali to je po sao za stra na~ ke or ga ne, a ne za pre pu ca va wa pre ko me di ja, oce na je ana l i t i ~ a r a. Ana l i t i ~ ar De j an Vuk Stan ko vi} sma tra da se ti me {a qe po ru ka po li ti~ koj kon ku re ni ci ji da se DS jo{ uvek ba vi so bom. ”To je i po ru ka da DS ne ma mo gu} nost da bu de ko n kur et na na po lit~kom tr ì {tu u od no su na dru ge pa rtije ni ti da for mu li {e vr lo ja sno opo zi ci o nu kri ti ku ono ga {to ~i ni vlast ili ono ga {to no va vlast na me ra va da ~i ni„, ka è on.

– De mo kra te su za slu ì le kri ti ku i ne za do voq stvo wi ho vim ra dom je oprav da no – ka è so ci o log Mi lan Ni ko li}, ali i do da je da bez DS-a – ne ma de mo kra ti je. – We go vo ras tu ra we, raz bi ja we ili po li ti~ ko uni {te we sa mo bi do ne lo lo {e stva ri za de mo kra ti ju u Sr bi ji. Po sto je sna ge ov de u srp skom dru {tvu ko je ni su to li ko ne pri ja teq ske pre ma DS-u ili pri ja teq ske pre ma dru gi ma, to su sna ge ko ji ma je sa mo sta lo do to ga da se vre me pre pri stu pa wa Sr bi je EU {to vi {e pro du ì za to {to je to vre me za lov u mut nom, kad se la ko pra ve bo gat stva i ka da se po li ti~ kim ve za ma, ko rup ci jom i do bi ja wem in for ma ci ja na vre me od po li ti ~a ra mo gu na pra vi ti ve li ka bo gat stva – ka è Ni ko li}.

\i la so vo pi smo je kri ti ka Ta di }a Po li ti~ ki ana li ti ~ar Vla di mir Go a ti pi smo za me ni ka pred sed ni ka DS-a Dra ga na \i la sa oce nio je kao, pre sve ga, kri ti ku pred sed ni ka DS-a Bo ri sa Ta di }a. – Ima jed na le pa po slo vi ca: „Pa met nom ~o ve ku je i ko ma rac mu zi ka”. Do voq no je da se pro ~i ta i da se vi di da je ja sno na {ta se mi sli – re kao je Go a ti go vo re }i o \i la so vom jav nom pi smu u ko jem uka zu je na pro ble me u DS-u. Go a ti je pod se tio i na to da je u ze mqa ma raz vi je ne par la men tar ne de mo kra ti je prak sa da li der stran ke u slu ~a ju iz bor nog po ra za sle de }eg da na pod ne se ostav ku, ali je uka zao na to da to u Sr bi ji ni je slu ~aj pa da se to ni je de si lo ni u DS-u.

TVIT CRTICA Bi ra we

Dil an

Ka ko bi ra mo vlast, pri ~a je oko ko je se mno gi spo re. ^i we ni ca je da stva ri ne funk ci o ni {u ba{ naj bo qe. Je dan od od go vo ra je po nu dio i B or is Barja kta rovi} i z URS-a: „ Treba uki nuti i zb or e z a lokalne od bornik e. Birati direktn o grad on a~elni ka i v e}nike! T ak o bi onaj ko tre ba , zar ad io l egitimitet na izbo rim a... A , odb or nike d elegira ti i z MZ pa ~im p os ta ve li~ni i nteres is pre d interesa baze – opozivat i.. .„

Kad ~ovek voli ne ko g muzi~ara , nem a te kri tike ko ja } e ga po koleba ti u odu{evq ewu. D ramska s pisateq ic a Biqan Sr bq anovi}, tako, voli najve }eg truba dura rok enrola: „ Dob ro jutro , Bob D ilan j e ve }i od Te sle„.

Na pa d na qubavni ka „Bir f est„ se i u pro {lo st i pokazi vao kao mes to n a kojem je te {ko gara ntovati bezb ednost . De{av aju se i nc id enti, a jedan je na {aqiv na~in opisao socijalista Boris Mili}evi}: „Mog qubav ni ka iz Koceqev e, u kojoj n i DS ni SNS ne prelaze cenz us, poku{ali s u sino} da o pqa ~kaju na ’Bir f est u’. Ipak , us peo je d a od br ani fizi~ ki integri tet i mater ijalni s uv erenit et.„

Diznilend Sl u~aj smr ti {ti}en ika u „Crno j Rec i„ ne pr es ta je da potresa ja vn os t, a tajne koje i sp livava ju iz to g pseudole~ili {ta sve su m ra~ni je. Neboj{a Krsti} je to op isa o na sl ede}i na ~i n: „U stvari, gu la g je Dizni le nd naspram logora ko ji m je ru kovodi o pop-sa dista„.

Sre}an rad Dugo vi dr`ave pri~a s u ko ja }e nam tek le}i na ra mena. Prav e se ra ~unic e n a sve stran e i nijedna nije l ep a. Biv{i sekretar za obrazovawe

u Vladi Vojvodine Zo ltan Bunw ik napis ao j e: „Da bi Srbi ja vr atila sve dugo ve , potrebno je da s vi zaposleni rade pet god ina bez pla te – sre}an vam rad !„

|anima je im ov ina v ra}ena davno. Sk ro z obrnu t redosl ed rest it ucije nego na {. „

Komp lo t

P ojedini m ed iji uveli ko gura ju biv{eg pr emijera Mi rk a Cve tkov i}a u „ af eru Agrobanka”. Pomiwu se i wegovi poslovni partneri, a Nata{a D ej anovi} iz S PS-a na pi sala je: „Naslov ’Cv etkovi} se o drekao Nik ezi}a’. Au, ve} s e upl a{ ih da mu ni je sin, ka da ga se tako j avno od ri~e. „

Kako }e izgled at i vla st u Beogradu za nekoliko meseci predvi|a politi~ar D rago Kova~evi} : „Na po ~e tku 2 013. god ine, beograd sku vl ast }e ~initi \ilasova nova stran ka, SP S i n ap redwaci. Ka kav k omplo t.”

Sin

D a nam je ^e{ka...

Sek cija za n aturizam

Re stitu cijom se dràv a b av i des et god in a i n i ko ne mo è re}i kada }e vl asnic ima biti v ra}ena oduzeta imovi na . Crkva u S rbiji n em a taj pr oblem. Woj j e, za razli ku od g ra|ana, vra}eno bezmalo sve. Poverenik za informacije Rodo qub [ ab i} p i{e kako t o ide u ê{ ko j: „Odloèn a restit uc ija cr kvama u ê{ko j. A g ra -

D ragan \il as trese De mokrat sku s tranku i z tem eq a. Ned avn o je p r opis no ispr ozi va o Borisa Tad i} a. Dir ek to r Beo gradsk e filh ar mo nije Iv an Tasov ac \il asovu iz jv u vid i druga ~i je: „\ila s: ’ Ni je vrem e za kupa}e ga }e’! Tur is ti ~ka org an iza cija Cr ne Gore, sek cija za naturizam odu{evqena izjavom.„ P. Klai}

politika

dnevnik

INTERVJU

BA LINT PA STOR, FUNK CI O NER SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

Od nos pre ma Voj vo di ni po ka za }e da li su SNS i SPS da nas dru ga ~i ji Re p u b li~ k i po s la n ik i funk ci o ner Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba lint Pa stor oce nio je da Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je ima ju isto rij sku pri li ku da na pri me ru od no sa pre ma Voj vo di ni do ka ù da ni su vi {e one stran ke ko je su bi le de v e d e s e t ih go d i n a pro {log ve ka. On je uve ren u to da se pro ble mi u funk ci o ni sa wu auto no mi je Voj vo di ne mo ra ju re {a va ti di ja lo gom s cen tral nom vla {}u i da bi do kra ja go di ne mo rao da se po stig ne do go vor o in ge ren ci ja ma, fi nan si ra wu i imo vi ni Voj vo di ne. A pro tiv je „te {kih re ~i i di za wa ten zi ja„, zbog ~e ga iz ra à va re zer vu pre ma ak tu el noj ini c i j a t i v i za for m i r a w e „auto n o m i s ti~ k og fron t a”. Pa stor u in ter vjuu za „Dnev nik” po ru ~u je da je SVM, upr kos ne kim ne sla ga wi ma, spre man za sa rad wu s dru gim po li ti~ kim ak te ri ma u Voj vo di ni oko ide je ustav nih pro me na, za ko je se za la è i ta stran ka. Ipak, na po mi we da je „je din stvo” voj v o | an s kih po l i t i~ kih ak te ra ~e sto pa da lo na is pi tu kad su se u re pu bli~ kom par l a m en t u usva j a l i za k o n i ko ji ma se zna ~aj no za di ra lo u in te re se gra |a na Voj vo di ne. – Taj „auto n o m i s ti~ k i front”, ili „voj v o | an s ki front”, po s to j ao je u re p u bli~ kom par la men tu i pret hod ne ~e ti ri go di ne, ali ga je, na à lost, ~i nio sa mo SVM. Svi osta li su skr {te nih ru ku gle da li {ta se de {a va i gla sa li pro tiv eko nom skih in te re sa Voj vo di ne: i kad su se usva ja li bu xe ti, i za kon o jav noj

vi {e one stran ke ko je su bi le pre de set i vi {e go di na. I iskre no na vi jam za to da one to do ka `u na pri me ru od no sa pre ma Voj vo di ni. A da li }e te dve stran ke is ko ri sti ti tu isto rij sku {an su, od no sno da li su

sve sne to ga da im je ta {an sa pru è na – ne znam. Ap so lut no je ne s por n o da se od l u k a Ustav nog su da mo ra po {to va ti, bez ob zi ra na to {to se li~ no ne sla èm s mno gim de lo vi ma te od lu ke, ali ne mo gu se ni Voj vo di ni us kra ti ti ne ka pra va ko je ima ju ~ak i lo kal ne sa mo u pra ve. A re {e we se mo è na }i u iz me na ma i do pu na ma Za ko na o nad le `no sti ma u re pu bli~ kom par la men tu. Te iz me ne bi, s jed ne stra ne, tre ba lo da omo gu }e po {to va we od lu ke Ustav nog su da, a s

SVM je za ozbiq ni je nad le `no sti l Ka kav je va{ stav o ide ji oku pqa wa po li ti~ kih stra na ka, ne vla di nih i stru kov nih or ga ni za ci ja u Voj vo di ni s ci qem da se iz dej stvu ju ustav ne pro me ne? – Mi slim da po sto ji po tre ba za sa rad wom, bez ob zi ra na to {to se stran ke ko je se za la ù za ja ~a we in ge ren ci ja Voj vo di ne u ne kim stva ri ma ne sla ù. Ni je ni ka kva no vost da se SVM za la è za pro me ne Usta va, i to, pre sve ga, onih od red bi ko je se od no se na po lo àj Voj vo di ne. Sma tra mo da Voj vo di na tre ba da ima mno go ozbiq ni je nad le `no sti, i to iz vor ne, ali i da se pi ta we fi nan si ra wa Po kra ji ne re {i na dru ga ~i ji na ~in. svo ji ni i dru gi za ko ni – na veo je Pa stor. l [ta kon kret no o~e ku je te od di ja lo ga iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti o pro ble mi ma ve za nim za in ge ren ci je APV na kon od lu ke Ustav nog su da? – Srp ska na pred na stran ka i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je sad ima ju isto rij sku pri li ku da po ka ù i do ka ù da ni su

dru ge, omo gu }i le bi po kra jin skim or ga ni ma da u in te re su gra |a na APV oba vqa ju ve o ma bit ne nad le `no sti. Ta ko, na pri mer, Voj vo di ni ne bi sme le bi t i us k ra } e n e in g e r en c i j e ve za ne za so ci jal na iz dva ja wa jer bi to bi lo ap surd no s ob zi rom na to da se Dra gan Mar ko vi} Pal ma go to vo sva ko dnev no hva li ti me da je iz grad skog bu x e t a u Ja g o d i n i po m a g ao

trud ni ca i ma, po ro di qa ma, so - vo di ti raz go vo re iz me |u dva ci jal no ugro è ni ma... Bi lo bi ni voa vla sti ve} se vr lo br zo su lu do da se to pra vo Voj vo di - mo ra re {i ti i pi ta we fi nan ni us kra ti. si ra wa Voj vo di ne, s ob zo rom na to da u tom po gle du ve} ~e l Ali, ka ko je mo gu }e da ti ri go di ne ima mo pro tiv u- se pre for mu li {u ospo re ne stav no sta we u od no su na Voj od red be ko je se, na pri mer, vo di nu. Sli~ no je i sa spro vo od n o s e i na |e wem Za ko na o jav noj svo ji ni, so c i jal n u po ko ji SVM ina ~e ni je po dr ào li t i k u i na ali ne ki dru gi iz Voj vo di ne je pra vo APV da su, iako je bi lo o~i gled no da ima pred stav on ne uva à va eko nom ske in te ni {tvo u Bri re se Voj vo di ne, ali ni lo kal se lu, da upra nih sa mo u pra va. vqa Na ci o nal nim par k om l Tre b a li po k ra jin s ka „Fru {ka go ra„ vlast da po kre ne te za kon i dru ga – s ob ske ini ci ja ti ve, pre sve ga u zi rom na to da po gle du fi nan si ra wa? se od l u k om – Mi smo pro te kle ~e ti ri Ustav nog su da go di ne o~e ki va li da Vla da Sr d e c i d i r a n o bi j e pod n e s e taj za k on s ki tvr di da to ne pred log. I po kra jin ski or ga ni mo è bi to po u tom po gle du ne tre ba da se de sao po k ra jin skr {te nih ru ku i si gu ran sam ske vla sti ve} u to da i ne }e bi ti ta ko. Me |u is kqu ~i vo dr tim, ne mo è se lop ta pre ba àv ne? ci va ti u dvo ri {te po kra jin – Mo gu }e je da skih or ga na jer se za kon ipak se ta kve od red be usva ja u Na rod noj skup {ti ni. de f i n i { u na A ako zna mo ka ko su do sad dru ga ~i ji na ~in pro la zi li za kon ski pred lo zi i da bu du u skla du sa shva ta iz Voj vo di ne, sa svim je iz ve wem i tu ma ~e wem Usta va ko je sno da ni no v a za k o n o d av n a je iz neo Ustav ni sud. Jer, u su ini ci ja ti va iz po kra jin skog prot nom, to bi zna ~i lo da ni par la men ta ne bi sti gla na grad Ja go di na ne mo è da od lu dnev ni red. A bi lo bi ve o ma ~u je o so ci jal nim iz dva ja wi va `no da za kon o fi nan si ra wu ma, te da i Ni{ Po kra ji ne usvo i Kra g u j e v ac, ji mo do kra ja ove U pret hod nom sa zi vu ali i ne ke do ma go di ne. Skup{tine Srbije }e kom p a n i j e, l A {ta ako mo ra ju da za tvo bili smo usamqeni do to ga ne do |e? Da li bi u re svo j a pred (SVM) u borbi tom slu ~a ju za stav n i { tva u za Voj vo di nu SVM bi la pri ino s tran s tvu... hva tqi va ak tu A to ne bi vo di el na ini ci ja ti va za for mi lo ni ku da. Pa od li~ no je {to i ra w e „auto n o m i s ti~ k og Ni{ i Kra gu je vac ima ju kan ce fron ta” ko ju tre nut no, ~i ni la r i j e u Bri s e l u. A ako je se, ne pri hva ta te? spor n o {to se voj v o | an s ka – U pret hod nom sa zi vu bi li kan ce la ri ja na zi va pred stav smo usa mqe ni u bor bi za Voj ni {tvo, on da se to mo è pre vo di nu, ali istu do sled nost for mu li sa ti, ali sva ka ko bi obe }a va mo bi ra ~i ma i u na red ko n a~ n i do g o v or mo r ao da ne ~e ti ri go di ne. A da li }e mo omo g u } i da ta kan c e l a r i j a sad ima ti sa ve zni ke, za vi si od APV na s ta v i ne s me t a n o da funk ci o ni {e. Ap so lut no sam dru gih stra na ka. Mi slim da ta k vo sa v e z ni { tvo ipak ne si gu ran u to da tre ba gle da ti tre ba po sva ku ce nu for ma li su {ti nu, a ne for mu. zo va ti jer ni je po en ta u to me l U ko jem pe ri o du bi taj do go vor, po va ma, mo rao bi da se sad pred ka me ra ma i me ti okon ~an, a s ob zi rom na di ji ma pot pi su ju ne ka kve de tre nut ne ten zi je u tom po kla ra ci je i skla pa ju sa ve zi, gle du? ve} to sa ve zni {tvo tre ba da – Ba{ zbog pro ble ma ko ji bi funk ci o ni {e po auto ma ti zmu mo gli na sta ti iz ovog ha o ti~ u re pu bli~ kom par la men tu kod nog sta w a, tom po s lu tre b a do no {e wa sva kog za ko na, i on pri stu pi ti vr lo br zo. Za kon - da kad je na vla sti DS i on da ske iz me ne re al no bi se mo gle kad je na vla sti SNS. SVM si ura di ti u sep tem bru ili ok to gur no ne }e po dr à ti ni jed nu bru, pod uslo vom da u Re pu od lu ku ili za kon ski pred log bli~ koj vla di bu de sprem no sti ko ji bi bi li {tet ni po gra |a da im pri stu pi. Ali, to ni je ne Voj vo di ne. je di ni pro blem o ko jem tre ba B. D. Sa vi}

REKLI SU Si mo no vi}: Pro tiv ne do dir qi vih

Jer kov: ^e mu to li ka pri ~a?

Se vi}: To je va `no sa mo me di ji ma

Srp ska ra di kal na stran ka po ru ~i la je ju ~e vla sti ma da u ra sve tqa va wu „afe re Agro ban ka„ ne sme bi ti ne do dir qi vih uko li ko è le da se ozbiq no ba ve bor bom pro tiv ko rup ci je. – Po sta vqa se pi ta we da li je Agro ban ka iz u ze tak, lo{ pri mer po slo va wa u dr à vi ili je to pra vi lo – po ru ~i la je ge ne ral na se kre tar ka stran ke Ana Si mo no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Mo glo bi se, sma tra ona, pret po sta vi ti da, s ozbi rom na ono {to se ~u je u jav no sti, i dru ge dr àv ne fir me po slu ju po sli~ nim prin ci pi ma kao Agro ban ka. Ana Si mo no vi} je sa op {ti la da je SRS pod neo ini ci ja ti vu za oce nu ustav no sti Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je, ko jim je „ugro è na sa mo stal nost i ne za vi snost NBS-a da bi Srp ska na pred na stran ka us po sta vi la nad wim pot pu nu kon tro lu”.

Pred sed ni ca Skup {ti ne gra da No vog Sa da i port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov iz ja vi la je ju ~e da vla da ju }a ve }i na u No vom Sa du ni je ima la pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum ni u pret hod ne ~e ti ri go di ne. Ona je do da la da joj ni je ja sno ka ko je „od broj nih pro ble ma s ko ji ma se No vi Sad su sre }e kao naj bit ni ji is pli vao taj {to ni je pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum stra na ka na vla sti”. Ona je ka za la da ne zna za {to De mo krat ska stran ka ni je `e le la da pot pi {e ko a li ci o ni spo ra zum i da ne `e li da ula zi u to jer se „ra di o unu tar stra na~ koj stva ri, kao {to je unu tar stra na~ ka stvar pot pi si va we ili ne pot pi si va we bi lo ko jeg dru gog do ku men ta”. Alek san dra Jer kov je po tvr di la da je ko a li ci o ni spo ru zum na pra vqen na pred log LSV-a, od no sno prav nog ti ma te stran ke, i da je sa ~i wen po ugle du na ko a li ci o ne spo ra zu me ko ji su pot pi sa ni u dru gim lo kal nim sre di na ma u Voj vo di ni.

– Za SPS je naj va `ni je da je do go vor po stig nut i uop {te ni je bit no da li je spo ra zum pot pi san ili ni je, ve} je va `no da je on do go vo ren i da ga po {tu ju sve stra ne – iz ja vio je funk ci o ner SPS-a Si ni {a Se vi}, ko ji je za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da. On je is ta kao da ko a li ci o ni spo ra zum ni je prav no oba ve zu ju }i i da onaj ko bi ga even tu al no pre kr {io, sve i da je pot pi san, ne bi imao ni ka kve prav ne po sle di ce. Po Se vi }e vim re ~i ma, pot pi si va we spo ra zu ma vi {e zna ~i me di ji ma ko ji bi ga, ka ko je re kao, sni mi li i pre ne li jav no sti da je pot pi san, ne go sa mim stran ka ma pot pi sni ca ma, jer u „sva kom tre nut ku po sto ji mo gu} nost da do |e do ne kog pre gla sa va wa, a sa mim tim i kr {e wa od red bi spo ra zu ma“. Na po mi wu ju }i da ne zna zbog ~e ga spo ra zum ni je pot pi san, Se vi} je is ta kao da je to pi ta we za LSV i De mo krat sku stran ku jer je, ka ko je re kao, pro blem iz me |u te dve stran ke uzrok ne pot pi si va wa spo ra zu ma.

petak17.avgust2012.

BO RI SLAV STE FA NO VI] O OD NO SI MA U STRAN CI

Bi }e pro me na u DS-u Se kre tar Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e za Ta njug da de mo kra te mo ra ju {to pre gra |a ni ma, ~lan stvu i sim pa ti ze ri ma da iz ne su plan opo rav ka stran ke, ali i da se za hva le na sa rad wi svi ma ko ji ni su do bro ra di li, od vr ha DS-a do lo ka la. – Su {ti na je u to me da {to pre mo ra mo da ti ja san od go vor gra |a ni ma Sr bi je, na {em ~lan stvu i na {im sim pa ti ze ri ma na pi ta we na ko ji na ~in }e mo me wa ti stran ku, ko jim qu di ma }e mo se za hva li ti zbog ne do voq ne an ga `o va no sti, lo {eg ra da, ne po ti zma, kom pro mi to va wa ime na DS-a na raz li ~i te na ~i ne – do dao je Ste fa no vi}. – To se od no si i na qu de u vr hu stran ke, ali i po ver ti ka li, jer je to ono {to DS du gu je gra |a ni ma, se bi... Kod nas se ~e sto de {a va lo da su ne ki ma li qu di po mi sli li da su u svo joj sre di ni ve li ki za to {to su vi de li da ne ma po sle di ca, za to {to su vi de li da je Bo ris Ta di} za i sta i re al no po {ten ~o vek, ko ji je mo `da pro pu stio da od re |e ne qu de od mah uklo ni kad je ve} svi ma bi lo ja sno da ne ra de do bro i kad je svi ma bi lo ja sno da se ba ve ne do zvo qe nim rad wa ma. Po we go vim re ~i ma, mo ra se da ti i pri li ka no vim qu di ma ko ji tre ba da se is tak nu u sa moj stran ci, „ne mi slim tu na pred sed ni ka DS-a, mi slim da je se kun dar no da li }e stran ku vo di ti ovaj ili onaj funk ci o ner, mno go je va `ni je to sa ~i me }e mo

ti~ ka vo qa, zbog ~e ga }e DS i u ovoj si tu a ci ji na }i sna ge i da }e re {i ti unu tra {wu kri zu, {to je, ka ko ka `e, pri rod no po sle ova kvog iz bor nog po ra za, i da }e na kon to ga od re di ti u ko jem prav cu }e da qe i}i i s ko jim qu di ma. – Mi smo gre {i li, za to smo ka `e we ni, ni smo sve do bro ra di li, ne ke smo stva ri ra di li od -

li~ no s ob zi rom na okol no sti, ali mi slim da onaj ko se sa da bu de ba vio ot kri va wem kri vi~ nih de la, tre ba da zna da ima po dr {ku DS-a i da mi ap so lut no po dr `a va mo ob ra ~un sa svim qu di ma ko ji su se ogre {i li o za kon. On je po ru ~io qu di ma iz Tu `i la {tva, po li ci je, is tra `nih or ga na da se po tru de da ta bor ba ne bu de stra na~ ka i da se ne za vr {i sa mo „po tra gom za Sa na de rom u Sr bi ji”, ko ji, na rav no, tre ba da bu de iz DS-a. – Ako mi u DS-u ima mo kan di da ta za Sa na de ra, ima ju ih i u SPS-u, i u URS-u, i u SNS-u. Ne ka go spo din Alek san dar Vu ~i},

Ne }e mo u auto no mi sti~ ki front De mo krat ska stran ka ne }e pri }i na ja vqe nom auto no mi sti~ kom fron tu, ve} }e tra ì ti do go vor sa no vim vla sti ma po vo dom pro ble ma Voj vo di ne, na kon {to je Ustav ni sud pro gla sio ne u stav nim od red be Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne, re kao je Ste fa no vi}. On je, go stu ju }i u Ju tar wem pro gra mu RTS-a, re kao da }e ta par ti ja u do go vo ru sa no vim vla sti ma mo `da tra ì ti i pro me nu usta va Sr bi je, a da je pri ~a o auto no mi sti~ kom fron tu, ko ri sna sa mo od re |e nim stra na~ kim struk tu ra ma u No vom Sa du i Voj vo di ni. iza }i pred gra |a ne”, ka è Ste fa no vi}. Po raz na lo ka lu, i to u sre di na ma u ko ji ma je DS go di na ma imao do bro upo ri {te, Ste fa no vi} sta vqa na du {u pre sve ga lo kal nim mo} ni ci ma, od ko jih su, ka ko ka è, mno gi pre ko no }i pro me ni li imo vin sku kar tu, po na {a li se kao lo kal ne ka ba da hi je, za po {qa va ju }i svo je qu de ko ji to ni po ~e mu ne za slu ù ju. Za pro me ne je, po we go vom mi {qe wu, ipak od lu ~u ju }a po li -

ako ve} ma {e ma ~em prav de, za mah ne i le vo i de sno i ima }e na {u pu nu po dr {ku – ka zao je Ste fa no vi}. [to se ti ~e DS-a, on je uve ren u to da }e stran ka od stra ni ti sve za ko je se do ka `e da su se ogre {i li ne sa mo o za kon ve} i o stra na~ ki sta tut, pro gram, da su neo d go va ra ju }e pred sta vqa li DS, da su ga obru ka li. – Ako nam no va vlast po mog ne da se oslo bo di mo svo jih man gu pa, to bo qe po DS – za kqu ~io je on.

FUNK CI O NER URS-a SLO BO DAN MA RA[

â nak se igra va trom ^lan Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Slo bo dan Ma ra{ op tu ìo je li de ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne na da ân ka da se „igra va trom” kad na ja vqu je in ter na ci o na li za ci ji voj vo |an skog pi ta wa. U pi sa noj iz ja vi Ma ra{ je ju ~e kri ti ko vao i ak tu el nu voj vo |an sku vlast zbog to ga {to ne re a gu je na ta kve po ru ke li de ra LSV-a. „Pi ta we Voj vo di ne ne po sto ji, ona je auto nom na po kra ji na u sa sta vu Sr bi je, s ja snim nad le `no sti ma, pra vi ma i oba ve za ma. To {to Voj vo di na ni je is ko ri sti la sva svo ja pra va ni je pi ta we za me |u na rod nu za jed ni cu ve} za ’pro fe si o nal ne bor ce za de cen tra li za ci ju’ ko ji va tre nim go vo ri ma stva ra ju pri vid svo je bor be, u Re pu bli~ koj skup {ti ni su }u ta li, a u prak si ni su u~i ni li ni {ta za Voj vo di nu„, is ta kao je Ma ra{. On je iz ra zio ~u |e we {to ni ko od pred stva ni ka vla sti ân ka ne pi ta „{to tek sa da, {est go di na po sle do no {e wa

Usta va, pot pu no be smi sle no tra ì in ter na ci o na li za ci ju voj vo |an skog pi ta wa”. Na veo je i da â nak u pret hod nom man da tu kad je vo dio Na ci o nal ni sa vet za de cen tra li za ci ju ni je po kre tao te pro ce se, ni ti di ja log o ustav nim pro me na ma u ko jem bi se de fi ni sa lo „ka kvu Sr bi ju è li mo, od no sno ka kav po lo àj Auto nom na Ppo kra ji na Voj vo di na, ali i dru gi re gi o ni, u Sr bi ji tre ba da ima ju”. Is ta kao je da ba{ ta kav di ja log Sr bi ji po tre ban „Na à lost, ni {ta od to ga ni smo ni ~u li ni vi de li od go spo di na Ne na da ân ka. â nak nu di sce na rio ko ji je mno go pu ta vi |en u pro te klih dva de set go di na, da se zbog dnev no po li ti~ kih po tre ba in ter na ci o na li zu je ne ko pi ta we i stva ra ju ten zi je. Svi do bro zna mo ka ko to za vr {a va„, upo zo ra va Ma ra{, do dav {i da li der LSV-a pret hod noj Vla di ni jed nom ni je po sta vio pi ta we za {to se ne do no se za kon o fi nan si ra wu nad le `no sti Voj vo di ne. B. D. S.

ekonomija

petak17.avgust2012.

Jef ti ni ja stru ja upr kos uvo zu Iz EPS-a najavquju da }e morati da uvoze struju, dok u Ministarstvu energetike ka`u da }e gra|ani ipak mo}i da ra~unaju na dva sata jeftinije tarife dawu. Analiti~ari upozoravaju da je potrebno izraditi socijalnu kartu, kako bi jeftinu struju dobijali samo oni kojima je zaista potrebna, prenosi RTS. Elektroprivreda Srbije za uvoz struje uputila i dopis nadle`nom ministarstvu. Ministarka energetike, sa druge strane odgovara da ona nijedan zahtev ne}e

„Elektroprivreda Srbije, ako govorimo o finansijskom delu, to svakako moè da izdrì. Ono {to je pitawe za stru~wake, zbog ~ega mi sada razmatramo kada }e to da bude, jeste da vidimo kada na{ elektroenergetski sistem to moè da izdrì„, isti~e Mihajlovi}. U koje doba dana i od kog datuma }emo i dawu imati jeftinu struju - zna}e se do kraja meseca. I dok potro{a~i pozdravqaju tu odluku, analiti~ari upozoravaju da je potrebno sistemsko re{ewe.

dnevnik

IZ VLADE VOJVODINE NAJAVQUJU

Re for me i ula ga wa u vo do pri vre du Prioritet Vlade Vojvodine i glavni razvojni faktor poqoprivrede u naredne ~etiri godine bi}e ulagawe u vodoprivredu, odnosno u vojvo|ansku kanalsku mreù, rekao je pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Go ran Je {i} za RTV i dodao da slede}e nedeqe po~iwe reorganizacija Javnog preduze}a „Vode Vojvodine” i transformacija 17 dru{tvenih vodoprivrednih preduze}a. U kanalsku mreù bi}e uloèno oko 100 miliona evra, {to

je novac koji ve} postoji, naveo je Je{i}. Vojvodina ima milion i 600 hiqada hektara obradive zemqe i kanalsku mre`u od 22 hiqade kilometara. Zbog vi{egodi{weg neulagawa, me|utim, navodwava se svega 2-3 odsto obradivog zemqi{ta. Je{i} najavquje i reorganizaciju vodoprivrednih preduze}a u Vojvodini, tako da na wihovo poslovawe i raspore|ivawe novca vi{e uticaja imaju krajwi korisnici, odnosno vlasnici zemqe u Vojvodini.

VLADA SRBIJE NIJE PRIHVATILA ZAHTEV VOJVODINE

potpisati, dok ne bude imala precizne podatke o koli~ini potrebne struje. Ministarka energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine Zo ra na Mi haj lo vi} kaè da }e uvoz struje biti razmotren tek kada budu predati konkretni i jasni podaci i planovi. „Struja se uvozi godinama i to, ne samo zbog niskog vodostaja, ve} i zbog ~iwenice da skoro tri decenije nije izgra|en nijedan elektroenergetski objekat”, kaè Mihajlovi}eva za RTS. Ne odustaje od namere da uvede dva sata jeftine dnevne tarife i kaè da to ne}e ugroziti poloàj EPS-a.

Urednica „Balkan magazina„ Je li ca Put ni ko vi} ka`e da je mera jeftinije struje najavqena kao pomo} siroma{nima, ali, kako napomiwe, tu struju ne}e tro{iti samo socijalno ugro`eni. „Mnogo boqe re{ewe bi bilo da se urade socijalne karte da se siroma{nima pomogne, a da se eventualne najavqene izmene tarifnog sistema naprave tako da svima nama koji smo potro{a~i bude boqe„, ocewuje Putnikovi}eva. U Ministarstvu odgovaraju da }e ve}ini ova mera zna~iti, jer je milion i po gra|ana bez posla, dok je broj onih koji }e imati usputnu korist - zanemarqiv.

Ru si ja po ve }a va is po ru ke ga sa Sr bi ji Vlada Rusije trebalo bi danas da odobri novi gasni sporazum sa Srbijom, na osnovu koga bi se godi{we isporuke ruskog gasa u na{u zemqu, u periodu 2012 - 2021. godine,uve}ale na pet milijardi kubika, sa sada{we dve milijarde. U dokumentu koji je pripremqen za sednicu Vlade Rusije se navodi da }e sporazum o znatnom uve }a wu is po ru ka pri rod nog ga sa u Sr bi ju va `i ti na kon {to na{a zemqa izmiri raniji dug za ruski gas u vrednosti 30 miliona dolara. Re~ je dugu koji je nastao na osnovu isporuke ruskog gasa u Srbiju od novembra 2000. do januara 2001, a na osnovu dvostranog aran`mana zakqu~enog 1995. godine. Agencija Ria Novosti podse}a, u izve{taju iz Moskve, da je Srbija jedan od u~esnika u realizaciji projekta me|unarodnog gasovoda „Ju`ni tok”. Taj projekat se realizuje, kako navode ruski eksperti, zbog diversifikacije mar{ruta u postavkama prirodnog gasa do potro{a~a na jugu i centralnom de lu Evro pe. U tre }em kvaralu minule godine bila je

okona~ana razrada tehni~koekonomske opravdanosti realizacije projekta „Ju`nog toka, a gradwa tog gasovoda trebalo bi, kako je ranije najavqeno iz Moskve, da otpo~ne u decembru ove godine. Orejentaciona cena izgradwe „Ju`nog toka” je oko 15,5 mi li jar di evra, od ko jih }e pribli`no dve tre}ine biti upotrebqeno za deo gasovoda koji }e i}i po dnu Crnog mora, od ruske do bugarske obale, a osta lo za kop ne nu de o ni cu. Ukupan projektovani kapacitet „Ju`nog toka” je oko 63 milijarde kubika gasa koji }e se dopremati kroz ~etiri cevovoda. Deo „Ju`nog toka” koji }e i}i kroz na{u zemqu, u du`ini od pribli`no 400 kilometara, }e omo gu }i ti mak si ma lan transport od 36 do 41 milijardu kubika gasa godi{we kroz Srbiju, a gas }e do}i i do velikog broja potro{a~a u drugim dr`zavama regiona. Ruski gasni koncern Gasprom je, ina~e, u februaru saop{tio da }e kona~no re{ewe za investiciju u „Ju`ni tok” biti usvojeno u novembru ove godine.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

115,1312

117,4808

120,1829

114,7787

Australija

dolar

98,2600

100,2653

102,5714

97,9592

Kanada

dolar

94,8128

96,7478

98,9730

94,5226

Danska

kruna

15,4644

15,7800

16,1429

15,4171

Norve{ka

kruna

15,7294

16,0504

16,4196

15,6812

[vedska

kruna

13,9776

14,2629

14,5909

13,9349

[vajcarska

franak

95,7910

97,7459

99,9941

94,4977

V. Britanija

funta

146,9072

149,9053

153,3531

1456,4575

SAD

dolar

93,7703

95,6840

97,8847

93,4833

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 8. 2012. godine

Da ~i}: Su {a ni je ele men tar na ne po go da Uprkos zahtevu Vlade Vojvodine i tome {to su pojedini republi~ki ministri ovih dana najavqivali da }e progla{we su{e elementarnom nepogodom kona~no sti}i na dnevni red Vlade Srbije, to se ni ju~e, na redovnoj sednici, nije desilo. Me|utim, sve su prilike da }e se o tome tek raspravqati i da }e su{a jo{ è{}e prìti jer taj problem, ju~e se ispostavilo, Republi~ka i Pokrajinska vlada ipak vide druga~ije. Naime, umesto da proglasi su{u za elementarnu nepogodu, premijer Ivi ca Da ~i} je objasnio da Vlada po zakonu to ne moè uraditi, odnosno da moè proglasiti stawe vanredne situacije, ali, kako je ocenio, za to nema potrebe. Dan ranije Vlada Vojvodine ponovila je zahtev da, zbog alarmantnog stawa na vojvo|anskim wivama i {tete te{ke milijardu evra, Republika proglasi elementarnu nepogodu. Komentari{u}i izjavu premijera Da~i}a, pokrajinski sekretar za poqoprivredu i potpredsednik vojvo|anske vlade Go ran Je {i} u izjavi za „Dnevnik” se osvrnuo na stav pokrajinskih vlasti. – Stvari su jasne. Postoji odluka Vlade Vojvodine o tome – kazao je on, podsetiv{i na to da je Vlada Vojvodine uputila zahtev Republi~koj da se proglasi elementarna nepogoda na teritoriji Vojvodine da bi se sanirale posledice su{e i prona{ao na~in za regresirawe jesewe setve. Da~i} je, me|utim, rekao da po zakonu vi{e ne postoji progla{avawe elementarne nepogode

Ni{ta ni od Robnih rezervi – [teta od su{e u celoj zemqi je ve}a od dve milijarde dolara, a rod poqoprivrednih kultura mawi je 50 odsto – kaè ministar poqoprivrede Goran Kneèvi}, koji je pre nekoliko dana ocenio da je potrebna hitna intervencija Robnih rezervi sto~nom hranom i prehrambenom robom. Me|utim, Vlada ni o tome nije donela odluku. kao {to je nekad bilo, ali da postoje {tetne posledice. – Smatram da nema potrebe za progla{avawem vanredne situacije jer bi to podrazumevalo angaòvawe i vatrogasaca, a oni nam sigurno ne mogu pomo}i u su{i – rekao je Da~i}, dodav{i da je o problemu su{e razgovarao s ministrom poqoprivrede Go ra nom Kne è vi }em i na~elnikom Sektora za vanredne sitacije Pre dra gom Ma ri }em i da je Ministarstvo poqoprivrede zadu-

èno da predloì mere posle sagledavawa posledica su{e. – O~ekujem od svih {tabova za vanredne situacije da sa svojih teritorija daju analize stawa i procenu {tete, a za naknadu {tete zaduèni su ministarstva poqoprivrede i finansija i o tome se razgovara i s Vladom Vojvodine – rekao je premijer, najaviv{i da }e u narednih nekoliko nedeqa biti formiran nacionalni savet za ekonomski oporavak Srbije, kao i nacio-

nalni savet za razvoj poqoprivrede i sela. – Bi}e aktivirani i svi saveti koji postoji u Vladi, a ima ih mnogo. Podsetimo, na prekju~era{woj sednici Pokrajinske vlade usvojen je i zakqu~ak da se name}e obaveza svim pokrajinskim sekretarijatima i odgovaraju}im institucijama u Vojvodini da preispitaju mogu}nosti za dono{ewe odgovaraju}ih olak{ica poqoprivrednim proizvo|a~ima da bi se umawile {tete od su{e i pomogla priprema za kvalitetnu jesewu setvu. Ina~e, Vojvodina je, u skladu sa svojim ovla{}ewima, preduzela korake radi ubla`avawa {tete koje je nanela su{a. Doneta je, naime, odluka da se na godinu dana suspenduju sve obaveze koje vojvo|anski poqoprivrednici imaju prema finansijskim institucijama Pokrajine, odnosno prema Fondu za razvoj APV i Fondu za razvoj poqoprivrede. Osim toga, oko 15.000 poqoprivrednih doma}instava u Vojvodini u narednih 12 meseci oslobo|eno je pla}awa naknade za vodu. Pokrajinska vlada je sa sednice, osim predloga o progla{ewu elementarne nepogode, Vladi Srbije uputila i predlog da se unapredi otkup p{enice tako {to }e se rod vrednovati na osnovu tehnolo{kog kvaliteta zrna. Upu}en je i predlog da se obezbedi novac za nastavak investicija za ure|ewe kanalske mre`e u Vojvodini, za obezbe|ivawe povoqnih kreditnih linija i bespovratnih sredstava za nabavku sistema za navodwavawe. S. Glu{~evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Telefonija, Beograd

19,61

122

Mlekara, Subotica

3,85

1.350

Imlek, Beograd

3,04

2.578

Agrovr{ac, Vr{ac

1,01

200

0,16 Promena %

630 Cena

PZP Po`arevac, Po`arevac

-40,00

720

36.000

Harder Digital Sova, Ni{

-19,92

800

38.400

Polet, Novi Pazar

-10,87

1.025

7.175

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Tehnogradwa, Zrewanin Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,09

1.000

-4,08 Promena %

470 Cena

0,16

BELEX 15 (443,46 -0,10)

Promet

630

Agrovr{ac, Vr{ac

1,01

200

Soja protein, Be~ej

-1,60

491

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.150

BB Minakva, Novi Sad

-0,27

4.488

366

Naziv kompanije

20.250 AIK banka, Ni{

Cena

Promet

0,00

1.408

0,00

0,16

630

3.550.082

0,00

1.202

0,00

3,04

2.578

1.137.282

Soja protein, Be~ej

-1,60

491

575.647

Energoprojekt holding, Beograd

-4,08

470

1.269.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,69

430

148.554

Jubmes banka, Beograd

0,14

10.490

115.390

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.671

33.420

0,00

2.013

0,00

1.137.282 NIS, Novi Sad 605.000 Komercijalna banka, Beograd 3.550.082 Imlek, Beograd Promet

29.000

Promena %

1.269.000 Promet Galenika Fitofarmacija, Zemun

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

400.000

Alfa plam, Vrawe 605.000 575.647 Tigar, Pirot

0,00

5.895

0,00

283

0,00

244.950 Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

3.550.082

35.900

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

Pet godina bez plate – Srbija na nuli Da bi se is pla ti li svi du go vi, pri vre de, dr `a ve i sta nov ni {tva, bi lo bi po treb no 60 me se~ nih pla ta, {to zna ~i da bi tre ba lo svi za po sle ni da ra de u na red nih pet go di na bez na dok na de ka ko bi se is pla ti li svi du go vi, i to bez ob ra ~u na va wa ka ma te na sta we du ga. Dug pri vre de po za po sle nom u Sr bi ji iz no sio je u ju nu ove go di ne 11.194 evra, dr `a va je bi la du `na 7.484 evra po jed nom rad nom me stu, a dug sta nov ni {tva 3.272 evra, ob ja vio je por tal ma kro e ko no mi ja.org. Pre ma po da ci ma ko je je ob ja vio ovaj por tal pro se~ na is pla }e na za ra da u ju nu bi la je 365 evra i sma we na je za 18 evra za go di nu da na, dok je Fond is pla }e nih za ra da iz no sio 632 mi li o na evra (pret po stav ka istih za ra da van uzor ka

Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku kao i u uzor ku) i sma wen je za 39 mi li o na evra. Pri vre da je na kra ju ju na du go va la 19.36 mi li jar di evra, jav ni dug je iz no sio 15,2 mi li jar di evra, a sta nov ni {tvo je du go va lo 5,66 mi li jar di evra. Uku pan dug ovih sek to ra ban ka ma iz no sio je 37,97 mi li jar di evra (in di rekt ne oba ve ze dr `a ve su u du gu pri vre de) i sma wen je u ju nu za 100 mi li o na evra, u od no su na maj, dok je po ve }an za 1,11 mi li jar di evra u od no su na jun pro {le go di ne. U od no su na jun pro {le go di ne pri vre da je sma wi la dug za 221 mi lion evra, a sta nov ni {tvo je sma wi lo dug za 33 mi li o na evra. Por tal ma kro e ko no mi ja.org pre neo je i da je na kra ju ju na bi lo 1.730.000 za po sle nih u Sr bi ji.

Rizi~an tek svaki dvestoti klijent U ste pe nu vi so kog ri zi ka od pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma na la zi se 70.632 kli jen ta do ma }ih ba na ka, {to ~i ni 0,53 od sto wi ho vog ukup nog bro ja, po ka za lo je is tra `i va we ko je je Na rod na ban ka Sr bi je da nas ob ja vi la na svom saj tu. U ste pe nu sred weg ri zi ka je 8.403.256 kli je na ta, ili 60,74 od sto, dok je ni sko ri zi~ no 5.357.906 ili 38,73 od sto. Od 33 ban ke na srp skom tr `i {tu, 10 ba na ka je vi {e od 80 od sto svo jih kli je na ta svr sta lo u ka te go ri ju ni skog ri zi ka, dok je wih 16 naj ve }i broj kli je na ta (vi {e od 80 od sto) svr sta lo u ka te go ri ju sred weg ri zi ka.

petak17.avgust2012.

SVE POSLEDICE AFERA U BANKARSKOM SEKTORU

Stranci prete, poreski obveznici pla}aju Slu ~aj Agro ban ke sve vi {e li ~i na TV sa pu ni cu, ta man po mi sli mo da je do {lo do ras ple ta a on da se sve za kom pli ku je, pa kre ne no va pri ~a. Na kon hap {e wa u ovoj afe ri i raz me na o{trih re ~i i ar gu me na ta iz me |u dva biv {a gu ver ne ra sle di no vo po glav we. Glav nu ulo gu do bi ja mo svi mi - po re ski ob ve zni ci. Pro {lu go di nu Agro ban ka je za vr {i la s gu bit kom od 29,4 mi li jar di di na ra, a pri tvo re ni biv {i di rek tor An to ni} je pre hap {e wa okri vio pri nud nu upra vu da je na pra vi la od No ve go di ne gu bit ke od 300 mi li o na evra. Sve to po kri va se iz po re skih pri ho da. To ni je je di na su ma ko ju pla }a mo. Na ra ~un ob ve zni ka ide i de vet mi li jar di di na ra ko je je dr à va upum pa la u Raz voj nu ban ku Voj vo di ne. Od te su me, 6,88 mi li jar di ide za po kri va we gu bi ta ka za pr vih {est me se ci ove go di ne. Ta ku }a je ot pi sa la po tra ì va wa ko ja ne mo è da na pla ti u iz no su od 6,51 mi li jar di di na ra. To me tre ba do da ti i ka ma te od 486 mi li o na di na ra. Ban ka je ima la sli~ nu isto ri ju kao i Agro ban ka. Zbog lo {eg po slo va wa, ta da {woj Me tals ban ci uve de na je pri nud na upra va, po sle je od we na pra vqe na Raz voj na voj vo |an ska ban ka. Sa da {wi gu bi ci, na vod no, vo de po re klo od lo {eg iz bo ra kli je na ta jo{ iz „Me tals do ba”. Mno gi kli jen ti su zbog ne u spe lih pri va ti za ci ja u fa zi re struk tu ri ra wa i ne vra }a ju zaj mo ve, po je di ni su u ste ~a ju i od u zi ma im se imo vi na pa od vra }a wa zaj mo va ne ma ni {ta. Je di no {to su osim ra ~u na na na pla tu ob ve zni ci do bi li je ma lo za ba ve o to me ko me je pla }en put na Svet sko fud bal sko pr ven -

stvo, ko je na be o grad sku „Ma ra ka nu” sta vio hi po te ku, ko je od taj ku na do bio ko li ko nov ca. Ve} je na ja vqe no da }e is tra ga ob u hva ti ti po zna ta ime na u bi zni su, kao {to su vla snik” Rud nap gru -

Jo `e fa Ka se a u ve zi sa kre di tom su bo ti~ kom „Azo he mu„ od 20 mi li o na evra. Ka `e on da bri ge ne ma jer je sve do bro po kri ve no hi po te ka ma. Ali, u Sr bi ji ima mo zad wih go di na pra vu ifla ci -

Ni jed na ban ka ko ja je u stra nim ru ka ma ni je stvo ri la pro ble me kao one u ko ji ma do mi ni ra ju do ma }i vla sni ci pe” Vo jin La za re vi} pa Mi ro slav Bo gi }e vi} iz „Far ma ko ma”, tu je i vla snik „Zek stre” Dra gan \u ri}. Po ja vqi va we tre }eg na ovom spi sku po seb no bi tre ba lo da in te re su je za po sle ne u no vo sad skom „No vi te tu” ko ji su deo te gru pe. Za pla te su mo ra li da {traj ku ju, a oba ve ze ve za ne za zdrav stve no osi gu ra we i PIO im jo{ ni su re gu li sa ne. Kre di ti, o~i gled no, ni su za le gli i za to, ma da pro ce ne go vo re da ta ku }a Agro ban ci du gu je iz me |u se dam i de set mi li o na di na ra. Po seb nu me dij sku pa `wu iza va lo je po ja vqi va we po li ti ~a ra

ju po dig nu tih hi po te ka. Za lo ì ti sta ri po gon za ne {to sve èg nov ca a po sle pre pu sti ti ban ci da se mu ~i sa pro da jom je ne {to {to se kod nas mo è sma tra ti za spo sob ni ji po tez me nax men ta fir me. Ogla sni pro sto ri u me di ji ma su pu ni pro da je ta kvih obje ka ta a su di ti po to me ko li ko se po na vqa ju uti sak je da to ide u bes kraj. Za te objek te se ~e sto ne mo è do bi ti ni de se ti na ulo è nog kre di ta. Pa }e kod dr àv nih ba na ka opet tro {ak da se de li na sve nas. Ko li ko }e jo{ pu ta po re ski ob ve zni ci ima ti „{an su” da se

~u de i pla }a ju sli~ ne du bi o ze? - Po ka za lo se kao i bez broj pu ta do sa da da dr à va ni je do bar upra vqa~, bi lo da je ban ka sto od sto u we nom vla sni {tvu ili da ima i pri vat nog ude la, kao {to je bio slu ~aj kod Agro ban ke – ob ja {wa va eko nom ski eks pert dr Si ni {a Osto ji}. – Pri va ti za ci ja je naj bo qe re {e we jer on da po re ski ob ve zni ci ne sno se gu bit ke zbog dr àv nog ude la. Slu ~aj po me nu te ban ke je spe ci fi ~an i zbog ~i we ni ce da su {te tu pre tr pe li stra ni ula ga ~i ko ji su tu bi li ak ci o na ri. To nam je u naj ma wu ru ku lo {a re kla ma za pri vla ~e we stra nih in ve sti to ra. To da je Osto ji} u pra vu po tvr dio je ovih da na za stup nik stra nih ula ga ~a u Agro ban ci Ale{ [ko ber ne.On sma ra da je pri nud na upra va ko ju je po sta vi la NBS is kqu ~i la iz upra vqa wa stra ne ak ci o na re ko ji su ~i ni li pe ti nu vla sni ka i do ve la ih pred svr {en ~in. Oni su iz gu bi li udeo a [ko ber ne to na zi va „naj ve }im pri me rom ban kar ske mal ver za ci je u no vi joj isto ri ji fi an sisjkih ope ra ci ja. Po sle sve ga na }i kup ca za Agro ban ku ko ji bi po krio du bi o ze bi }e te {ko. Po seb no ka da se zna da je zlat no do ba za ku po vi nu ban ka na „is to ku” od ve li kih gru pa ci ja pro {lo. Na srp skom tr ì {tu tre nut no po slu ju 33 ban ke. Od to ga je 21 u ve }in skom vla sni {tvu stra nih dr à vqa na, 12 ima za ak ci o na re na {e qu de, od ko jih je de vet i u dr àv nom vla sni {tvu. Go to vo 75 od sto ak ti ve kod nas dr è stran ci. Ni jed na ban ka ko ja je u stra nim ru ka ma ni je stvo ri la pro ble me kao po me nu te u ko joj do mi ni ra ju do ma }i ni. D. Vujo{evi}

dRU[TvO

petak17.avgust2012.

Vla da utvr di la ce ne za 531 lek Vlada Republike Srbije donela je odluku o najvi{im cenama lekova za upotrebu u humanoj medicini koji se izdaju na recept. - To je prva i nizu mera koje treba da obezbede pojeftiwewe medikamenata u Srbiji. Ova odluka }e spre~iti problem nesta{ice lekova, doprineti normalizaciji tr`i{ta lekovima u Srbiji i obezbediti kvalitetniju i sigurniju zdravstvenu za{titu gra|ana - navodi se i dodaje da se ovom odlukom prvi put utvr|uje cena za 531 lek, od kojih je tre}ina originalnih lekova. Time se „omogu}ava dostupnost novih inovativnih lekova pacijentima, pove}ava ukupna ponuda i obezbe|uje ve}a konkurentnost na tr`i{tu i boqa snabdevenost”.

TU RI STI ^E STO NE VO DE RA ^U NA O ZDRA VQU KO @E

S le to va wa kod estet skog hi rur ga Posle plandovawa na nekoj egzoti~noj destinaciji pojedini turisti traè pomo} estetskih hirurga jer, izlaù}i se kraj mora Sun~evim zracima, nisu se mnogo obazirali na upozorewa lekara da vode ra~una o svojoj koì. Specijalista za plasti~nu, korektivnu i estetsku hirurgiju dr Pre drag Ma te jin iz Zrewanina potvrdio je da se u letwim mesecima, u periodu kada je sun~awe na prvom mestu, najvi{e pacijenata

obra}a lekarima zbog problema s koòm, odnosno opekotinama. – Vra}aju se qudi s godi{wih odmora s nekih egzoti~nih destinacija, gde su indeksi Sun~evog zra~ewa veoma visoki, pa se ~esto doga|aju opekotine koè i mladeà – rekao je dr Matejin za zrewaninske medije. – Na to treba obra}ati najvi{e pa`we. Va`no je za{titi koù i ne izlagati je Sun~evim zracima u odre|enom periodu kada je zra~ewe najintenzivnije, odnosno od 11 do 16 ~asova, ali i koristiti za{titne kreme. Po wegovim re~ima, u tim slu~ajevima moè do}i do ozbiqnijeg o{te}ewa koè, odnosno do wenog starewa, isu{ivawa i naboravawa, ali i do o{te}ewa mladeà, {to kasnije naro~ito moè biti opasno.

– Kada takvi pacijenti do|u kod nas, savetujemo im da se vi{e ne izla`u suncu, kao i da koriste kreme s puno masti u sebi da bi povratili elasti~nost ko`e i smirili je. A u jesewem periodu odlu~ujemo {ta daqe raditi – objasnio je Matejin. Kada je re~ o estetskoj hirurgiji, doktor nagla{ava da se u julu i avgustu izbegavaju bilo kakve operacije koje nisu neophodne. Ali, ba{ tada naj~e{}e dola-

ze deca koja pred polazak u {kolu treba da koriguju klempave u{i. – Takvi zahvati se rade ili na kraju {kolske godine ili pred sam polazak u {kolu. Za pomo} nam se tokom leta obra}aju i na{i qudi koji `ive u inostranstvu i koji koriste sezonu godi{wih odmora da do|u u Srbiju i obave neki estetski zahvat, poput pove}awa ili podizawa grudi, stomaka… Ali, doma}e pacijente uvek savetujemo da za bilo koji estetski zahvat sa~ekaju povoqnije vremenske uslove – septembar ili oktobar, kada nije jako toplo, kada nema insekata i bakterija u vazduhu i kada se, na kraju krajeva, sve te intervencije mnogo lak{e podnose – napomenuo je dr Matejin. @. Ba la ban

dnevnik

PI LU LE ZA SMI RE WE PI JU I PET NA E STO GO DI [WA CI

Sr bi, ipak, ni su od ~e li ka Godi{we se u Srbiji popije oko pet miliona kutija lekova za smirewe, svaki ~etvrti gra|anin pati od depresije, a svaki {esti digne ruku na sebe. Statistika je neumoqiva i bez obzira na to {to se tvrdi da su „Srbi kao od ~elika”, otporni na sve neda}e koje preìvqavamo posledwih dvadesetak godina, stru~waci procewuju da }e se i u narednom periodu broj qudi s nekom vrstom straha i du{evne tegobe pove}avati. Naime, ukoliko se trend mentalnih poreme}aja nastavi ovim tempom, moè se o~ekivati da do 2020. godine broj obolelih od depresije stigne na prvo mesto rang-liste masovnih nezaraznih bolesti, kao i da }e se kod 25 odsto stanovni{tva tokom wihovog ìvota razviti neki mentalni poreme}aj. @ene su sklonije depresiji od mu{karaca, a poraàvaju}i je podatak da lekove za smirewe piju u mladi qudi, ve} od petnaeste godine ìvota.

Ne slav no 13. me sto u sve tu Po broju samoubistava, 19 na 100.000 stanovnika, Srbija je na 13. mestu u svetu, a mentalni poreme}aji, kao {to su depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, uzroci su u vi{e od 90 odsto slu~ajeva. Na severu Vojvodine u~estalost samoubistava je jo{ ve}a. Iz statisti~kih podataka stru~waci zakqu~uju da je mentalno zdravqe stanovni{tva Srbije sve lo{ije, pri ~emu svaki ~etvrti gra|anin boluje od depresije. Po policijskim podacima, samoubistva se naj~e{}e izvr{e iz vatrenog oru`ja, a sledi trovawe i se~ewe vena, kao i bacawe s mostova ili vi{ih spratova zgrada. Te prognoze va`e za sve zemqe u tranziciji, ali ni razvijene se ne mogu pohvaliti dobrim mentalnim zdravqem svojih `iteqa. Psiholo-

{ke krize, mentalni poreme}aji i bolesti postali su javnozdravstveni problem u velikom broju zemaqa sveta, a kod nas, posle kardiova-

skularnih bolesti i karcinoma, ti poreme}aji su na tre}em mestu po u~estalosti. – Jo{ uvek su qudi u zabludi da „bolest du{e” nije „prava” bolest, nije istinski zdravstveni problem kao {to je na primer dijabetes, bolesti srca, plu}a, ve} se radi o poreme}aji li~nosti pa im zato i ne pridaju poseban zna~aj – kaè klini~ki psiholog Jo vi ca Ga ~i}. – Me|utim, ozbiqne mentalne bolesti i poreme}aji, poput depresije i anksioznosti, ~esto rezultiraju zanemarivawem ozbiqnih telesnih bolesti kao {to su rak, sr~ane bolesti, {e}erna bolest, artritis i disajne bolesti. Isto tako, naru{eno telesno zdravqe u detiwstvu, adolescenciji, odrasloj i starijoj ìvotnoj dobi moè uticati na emocionalno zdravqe. Kra}e re~eno, nema zdravqa bez mentalnog zdravqa. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, 12 odsto svetske populacije ima neki mentalni problem, a 450 miliona qudi u svetu ima potrebu za tretmanom ili terapijom radi poboq{awa mentalnog zdravqa. Koliko je qudi kod nas obolelo od nekog mentalnog poreme}aja ne zna se ta~no jer jo{ uvek je veliki broj onih koji se stide da potraè pomo} lekara. Mentalnu bolest svog ~lana nerado prihvata i porodica i okruèwe, oboleli se nazivaju pogrdnim imenima, a i za proces le~ewa naj~e{}e se smatra da ne daje rezultate. Zbog zabriwavaju}ih podataka, stru~waci ukazuju na to da bi pacijenti trebalo vi{e da koriste usluge lekara u primarnoj zdravstvenoj za{titi, kao i da je neophodno posebnu pa`wu posvetiti destigmatizaciji obolelih i lekara koji ih le~e J. Bar bu zan

VOJ SKA SR BI JE OBI LA ZI ZA BA ^E NA SE LA

PI LOT-PRO JE KAT NA BE O GRAD SKOM UNI VER ZI TE TU

Po mo} i na da za za bo ra vqe ne

On lajn pri ja ve za upis na ma ster

U krajevima Srbije gde stanovni{tvo ìvi daleko od gradova, Vojska Srbije po~ela je realizaciju akcije “Selu u pohode”. Odvija se u okviru projekta “Vojni lekar na selu”, a prvi su krenuli pripadnici Kopnene vojske. Osim vojnih lica, u obilazak srpskih sela idu i predstavnici civilnih struktura. Po re~ima pukovnika Zvo ni mi ra Pe {i }a, na~elnika Odeqewa za civilnovojnu saradwu General{taba VS-a, po~elo se s udaqenim krajevima u kojima stanovni{tvo ìvi daleko od lekara i uglavnom su to podru~ja juga Srbije, Pe{teri pa i neki delovi Vojvodine. – Ubrzo smo shvatili da to nije samo neposredno pruàwe pomo}i ve} i ulivawe nade qudima koji tamo ìve jer ih retko bilo ko obilazi. Mnogo se govori o selima koja izumiru, a mi smo odlu~ili da preduzmemo ne{to konkretno pa smo pozvali i predstavnike drugih institucija da nam se prikqu~e i zadovoqni smo {to je na{a inicijativa prihva}ena – objasnio je Pe{i}. Osim predstavnika Vojske Srbije, stanovni{tvo u zaba~enim selima obilaze i agronomi, ve-

terinari, predstavnici Ministarstva zdravqa, aktivisti Crvenog krsta Srbije. Kako su tokom leta uobi~ajeni problemi u vodosnabdevawu, Vojska je kao ispomo} stanovni{tvu angaòvala cisterne kojima je do sada prevezeno vi{e desetina hiqada litara vode. Vojska Srbije je vojna vozila za istu namenu koristila u Kru{evcu i selu Mala Remeta kod Iriga. Ina~e, Vojska se kao ispomo} selima angaùje u dogovoru s lokalnim organima vlasti. Op{tine se za pomo} mogu obratiti najbliìm komandama jedinica Vojske Srbije, a odobrewe o angaòvawu kapaciteta Vojske u nadle`nosti je ministra odbrane. Ministar odbrane donosi odluku o na~inu angaòvawa vojnih kapaciteta za potrebe civilnog stanovni{tva i eventualno ustupawe vojnih materijalnih resursa. U skladu s novim pravilom slu`be, komandanti brigada imaju pravo da u hitnim slu~ajevima, a to su oni kada su ugroèni ìvoti i zdravqe stanovni{tva kao i wihova imovina, angaùju svoju jedinicu na pruàwe pomo}i civilnom stanovni{tvu. Q. M.

Univerzitet u Beogradu po prvi put, od 27. avgusta do 15. septembra, isproba}e kako funkcioni{e „pretprijavqivawe„, odnosno onlajn prijavqivawe za upis kandidata na master-akademske studije na pet fakulteta u svom sastavu. Ovo je takozvani pilot-projekat i odnosi se na odre|ene studijske programe za koje su se fakulteti izjasnili. Dakle, zainteresovani da u 2012/13. upi{u master studije Operaciona istraìvawa i ra~unarska statistika i Softversko inèwerstvo i ra~unarske nauke (Fakultet organizacionih nauka); Elektrotehnika i ra~unarstvo (Elektrotehni~ki); Ma{insko inèwerstvo (Ma{inski); Geografija, Turizmologija, Prostorno planirawe, Demografija i Geoprostorne osnove ìvotne sredine (Geografski) i Matematika, Informatika i Astronomija i astrofizika (Matemati~ki fakultet) mo}i }e od 27. avgusta za upis da kon-

kuri{u i sa svog ku}nog ra~unara. Op{te odredbe i uslove konkursa mogu videti na sajtu UB-a: www.bg.ac.rs, a prijavqivawe za upis bi}e mogu}e na adresi ~iji }e link biti u funkciji od 27. avgusta do 15. septembra. Ukoliko ovaj pilot-projekat ne zado-

voqi o~ekivawa u prvom kori{}ewu, od 17. do 21. septembra bi}e odr`an regularni ciklus prijavqivawa za upis. Prijavqivawe, rangirawe i upis kandidata na master akademske studije na fakultetima najstarijeg i najve}eg univerziteta u Srbiji koji sprovode dosada{wi standardni, traja}e od 17. septembra do 10. oktobra. V. ^.

U PRI VAT NIM SRED WIM [KO LA MA U VOJ VO DI NI UPIS PR VA KA JO[ TRA JE

[ko la ri ne pra zne u~i o ni ce Dok je u dràvnim sredwim {kolama upis prvaka zavr{en pro{log meseca, u privatnim traje do po~etka {kolske godine tako da se mali maturanti, nezadovoqni rasporedom Ministarstva prosvete, jo{ uvek mogu prebaciti u neku od privatnih {kola, naravno, ako wihovi roditeqi mogu da plate {kolarinu, koja u svim privatnim sredwim {kolama moè da se pla}a i u ratama. Me|u dvadesetak privatih sredwih {kola u Vojvodini najvi{e je gimnazija, ekonomskih i medicinskih, ali postoje i dve saobra}ajne, opti~arska i frizerska {kola. U svim privatnim sredwim {kolama mesta ima jer kaù da je interesovawe u~enika mawe nego ranijih godina pa u nekima ne}e ni biti oformqena odeqewa prvog razreda. U Elitnoj privatnoj sredwoj ekonomskoj {koli u Novom Sadu izvesno je da }e biti odeqewa carinskih i ekonomskih tehni~ara, dok za turisti~ke, pravne, finansijske i trgovinske nije bilo dovoqno zainteresovanih. Godi{wa {kolarina je ovde 1.200 evra. I u Sredwoj {koli „Sveti Nikola” u Novom Sadu u ponudi su ekonomski i turisti~ki smerovi. Po re~ima direktora te {kola Mi la na Xa ri }a, do sada je upisano pede-

setak u~enika, a uz godi{wu {kolarinu od 900 evra novi |aci prima}e se do po~etka {kolske godine. I Ekonomsko-poslovna {kola u Oxacima, po re~ima direktora Iva na Ta si }a, ove godine bele`i slabo interesovawe osmaka. Do sada imaju upisanih osam u~enika u smer za finansijskog tehni~ara, dok za tehni~are obezbe|ewa i carinske tehni~are, uz {kolarinu od 1.100 evra, nema zainteresovanih. Nema ih ni za upis u Ekonomsko-menaxersku {kolu u Pan~evu pa ona ni ove godine ne}e imati redovne u~enike. Ne}e ih biti ni u Sredwoj stru~noj {koli „Krug” u Novom Sadu, u kojoj su,

godi{we pla}ati po 1.200 evra, ima meza {kolarinu od 1.200 evra, nudili saosta na smerovima za medicinske sestre – bra}ajne, ekonomske i gra|evinske smetehni~are, fizioterapeutske i farmarove, i to kako ~etvorogodi{we, tako i ceutske tehni~are. Malo interesovawe trogodi{we. S druge strane, Sredwa saove godine je i za upis u Sredwu {kolu obra}ajna {kola u Novom Sadu, po re~i„Dositej Obradovi}”u Novom Sadu, pa ma direktorke Ta tja ne Po po vi}, ove goje, po re~ima direktora Ni ka Mr |a na, dine bele`i interesovawe za tehni~ara vazdu{nog saobra}aja, dok za tehni~are drumskog saobraMe |u dva de se tak pri va tih sred wih {ko la }aja (po 1.200 evra) u Voj vo di ni naj vi {e je gim na zi ja, eko nom skih zainteresovanih nei me di cin skih, ali po sto je i dve sa o bra }aj ne, ma. Mesta na svim op ti ~ar ska i fri zer ska {ko la smerovima ima i u Sredwoj poslovnomenaxerskoj {koli izvesno da }e biti formirana odeqewa u Novom Sadu, a uz {kolarinu od 1.200 fizioterapeutskih tehni~ara i medievra, a nude se smerovi za ekonomske, cinskih sestara – tehni~ara, dok za lapravne i finansijske tehni~are. Ne{to je ve}e interesovawe, bar po boratorijske i farmaceutske tehni~are re~ima direktorke Sredwe medicinske i medicinske sestre – vaspita~e nema {kole „Kozma i Damjan” u Vrbasu Qi - zainteresovanih pa od septembra ne}e qa ne Ko pri vi ce, za tu struku. Naime, u biti ni prva~kih odeqewa. U toj {koli toj {koli popuwena su oba smera, a nu- {kolarina zavisi od uspeha i za odlikadili su farmaceutski i smer za medi- {e je 100 evra mese~no, a za slabije |ake cinske sestre – tehni~are. [kolarina ne{to ve}a. Mawak dece, ali i recesija, ose}a se je 1.600 evra, a jo{ koje mesto bi se nai u Prvoj privatnoj opti~arskoj {koli {lo za odlika{e. I u {koli „Hipo„Pa{}an” u Novom Sadu. Iako smer krit” u Novom Sadu, gde je ove godine do tehni~ar optike {koluje za veoma desada upisano pedesetak prvaka, koji }e

ficitarno zanimawe, uz {kolarinu od 2.500 evra, malo prvaka je upisano i mesta jo{ uvek ima. I u Sredwoj informati~koj {koli u Novom Sadu, gde se uz {kolarinu od 1.200 evra nude smerovi za elektrotehni~are ra~unara i elektronike, ima mesta, kao i u Ra~unarskoj gimnaziji „Smart”, tako|e u Novom Sadu, u kojoj je {kolarina 1.980 evra i ima jo{ ~etiri mesta u informati~kom odeqewu od 15 prvaka, dok odeqewe op{teg smera gimnazije ne}e biti formirano jer nije bilo zainteresovanih. Slabo interesovawe je i za novosadsku gimnaziju „Olimp„, gde je, po re~ima vlasnika Ra do mi ra Ma ro vi }a, do sada upisano samo pet prvaka, koji }e, zavisno od uspeha, pla}ati od 1.200 do 1.500 evra {kolarinu. U toj gimnaziji malim maturantima se nudi i smer za tehni~are obezbe|ewa. Jo{ pet mesta ima i u Paulinumu, biskupskoj klasi~noj gimnaziji s internatom u Subotici, u koju primaju samo de~ake. Roditeqi ovda{wih |aka mese~no za sme{taj, hranu i {kolarinu pla}aju 5.000 dinara, dok se ostatak regresira iz crkvene i dr`avne kase. D. De ve ~er ski

ZBOG RADOVA U RADNI^KOJ ULICI

Pre me {te ni kon tej ne ri

Zbog ra do va u Rad ni~ koj iz te uli ce pre me {te ni su kon tej ne ri, sa op {ta va ju iz JKP „î sto }a”. Sta na ri i vla sni ci po slov nih obje ka ta iz ove uli ce tre ba da do za vr {et ka ra do va sme }e oba ve zno od la ù u kon tej ne re ko ji se na la ze na uglu Rad ni~ ke i Ste va na Mu si }a, za tim na uglu Rad ni~ ke i Su tje ske, kao i na uglu Rad ni~ ke i Stra ì lov ske uli ce. Ka da ra do vi bu du go to vi, kon tej ne ri }e bi ti vra }e ni na ra ni ja me sta. N. B.

ZA \AKE I STUDENTE

Od po ne deq ka iz ra da po ka znih ka ra ta Grad ski pre vo znik po ~i we od po ne deq ka da iz ra |u je po ka zne kar te za |a ke i stu den te za no vu {kol sku go di nu. Po ka zne kar te va `i }e od 1. sep tem bra do 30. ju na na red ne go di ne. Iz ra da ovih ka ra ta ko {ta 650 di na ra, a go di {wu mar ki cu |a ci i stu den ti mo gu ku pi ti na ki o sci ma grad skog pre vo zni ka. Ro di te qi |a ka do de set go di na sta ro sti tre ba da iz dvo je 2.100 di na ra za go di {wu kar tu. Ovi put ni ci kar tu mo gu ko ri sti ti za pu to va we na svim re la ci ja ma ko je po kri va grad ski pre vo znik. [kol ska kar ta ko {ta 4.878

di na ra za u~e ni ke od 10 go di na sta ro sti i stu den te, ko ji }e se auto bu som vo zi ti jed nom grad skom li ni jom. Za pr vu zo nu ko ja ob u hva ta grad No vi Sad, Srem sku Ka me ni cu, [an gaj i Adi ce, kar ta za no vu {kol sku go di nu sta je 6.600 di na ra. U dru gu zo nu spa da ju Pa ra go vo, No vi Le din ci, Bu ko vac, Po po vi ca, Te ki je, Ru men ka i Ve ter nik i go di {wa kar ta na tim re la ci ja ma je 13.320 di na ra. Kar ta za tre }u zo nu, ko ja ob u hva ta Sta re Le din ce, Ka} i Fu tog pro da je se za 16.650 di na ra. \a ke i stu den te iz Bu di sa ve, ^e ne ja, Ki sa ~a i Be ge ~a {kol ska

Novosadska petak17.avgust2012.

[tet no kr ba we Ni su ~ak osta le ni pra zne te zge, za pra vo, ni „P” od pi ja ce se ju ~e ni je de si lo. Spor iz me |u Gra da i or ga ni za to ra oko me sta odr à va wa tra je i za pre tio je jed noj tra di ci ji da je pre se li u isto ri ju. Sta ro me sto na pla tou is pred Spen sa, na ko jem je pi ja ca odr à va na osam go di na ne va qa Gra du, jer je pre u sko i bi lo je àl bi na ne ~i sto }u. No vo me sto, ta ko |e na tom pla tou, je na Sun cu, pa to iz la ga ~i ma sme ta. Grad da je bes plat no na ko ri {}e we po me nu ti pla to, ali or ga ni za to ri se dr è tra di ci je. I jed ni i dru gi ima ju ja ke raz lo ge, iz gle da do voq ne da ma ni fe sta ci ja ko ja tra je osam go di na ode u isto ri ju? A. Jerini}

V remeploV

DANAS PO^IWE KARNEVAL “DANI BRAZILA”

Do ne de qe grad u rit mu sam be Pro jek ci jom do ku men tar nog fil ma Dar ka Ba ji }a „O Grin go”ve ~e ras u 21 ~as u Ku lu tr nom cen tru No vog Sa da po ~i we fe sti val “Da ni Bra zi la - no vo sad ski sam ba fe sti val”. Ba ji }ev film pri ka zu je raz voj ni put naj bo qeg stra nog fud ba le ra u Bra zi lu, De ja na Ram ba Pet ko vi }a, ko ga mno gi stru~ wa ci sma tra ju jed nim od naj ve }ih igra ~a svih vre me na u ze mqi ko joj je fud bal to kom sil nih de ce ni ja ne sum wi vo naj va `ni ja stvar na sve tu a i ce la pla ne ta Bra zil do `i vqa va kao si no nim te igre.

No vo sad ski ye lat bio na ce ni ali ni je bi lo do voq no qu di sprem nih da ih iz vr {e. Za ni ma we xe la ta, ko ji su obi~ no bi li ujed no i str vo de ri, iako do sta do bro pla }e no, u na ro du ni je bi lo ce we no. Za to su se voj ne, grad ske i `u pa nij ske vla sti is po ma ga le u „iz vr {e wu prav de”, ta ko {to su jed na dru goj iz majm qi va le svo je xe la te. N. C.

na pro gra mu su ra di o ni ce sam ba uda raq ki na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, i ra di o ni ce sam ba uda raq ki za po ~et ni ke, od 18 do 20 ~a so va. Ka pu e ra ra di o ni ce za de cu i od ra sle odr `a va }e se od 10 do 12 ~a s o va na [tran du kod ka fea „[pic” to k om sva tri da na fe sti va la, a ra di o n i c e sam b a ple s a or g a n i z o va n e

Kar ne val ska po vor ka u ne de qu u 19 ~a so va kre }e od Mu ze ja sa vre me ne umet no sti, pa Du nav skom i Zmaj Jo vi nom uli com do Ka to li~ ke por te Na kon pro jek ci je fil ma bi }e pri re |e na `ur ka uz zvu ke bra zil ske mu zi ke u klu bu „Ski per” na Ri bar skom ostr vu, u 22 ~a sa. Bra zil sku mu zi ku svi ra }e bend „Li ber tan go” i do ~a ra ti is ku sna no vo sad ska eki pa di xej va. “Da ni Bra zi la - no vo sad ski sam ba kar ne val“ tra je do 19. av gu sta.Ovo je tre }a ma ni fe sta ci je, ko ja sla vi i pro mo vi {e bra zil sku kul tu ru.To kom tri fe sti val ska da na bi }e pred sta vqe ni raz li ~i ti in ter ak tiv ni sa dr `a ji na vi {e me sta u gra du. Da nas i su tra, od 12 do 18 ~a so va

Pod su di ja Ba~ ke `u pa ni je, sa se di {tem u Som bo ru, za mo lio je Ma gi strat u No vom Sa du da po {a qe svog xe la ta ko ji bi 17. av gu sta 1838. sa ve {a la ski nuo obe {e nog zlo ~in ca. Iz ve sno je da se No vo sa |a ni ni su oglu {i li na ovaj zah tev, jer u to vre me iz ri ca ne su ka zne ve {a wa, od se ca wa gla ve, ba ti wa wa do smr ti

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o vi Sad sa po no som is ti ~e sva ki svoj fe sti val ski i ma ni fe sta ci o ni opus, utr ku ju }i se sa dru gim evrop skim gra do vi ma kao u ka kvom nad me ta wu za „grad sa naj ve }im bro jem fe sti va la”. A i {to ih ne bi imao? Za ni mqi vo je, pro me ni mo no to nu sva ko dne vi cu, une se ne {to no vo, le po je za oko, mo `e bi ti ko ri sno za xep ili fi zi~ ko, du hov no, in te lek tu al no raz gi ba va we, za vi sno od vr ste fe sti va la. A mno ge ma ni fe sta ci je su po sta le tra di ci o nal ne. Ve} osam go di na una zad No vo sa |a ni su na vi kli da u od re |e nim pe ri o di ma obi la ze ze le nu pi ja cu „Moj sa la{„, na ko joj se pro da je or gan ska, zna ~i zdra va hra na, ali ju ~e se to po no vo ni je de si lo.

kar ta }e ko {ta ti do gra da 19.980 di na ra. U pe toj zo ni, ko joj pri pa da ju Ko viq i Ste pa no vi }e vo kar ta sta je 23.310 di na ra. Bes pla tan pre voz to kom {kol ske go di ne ima ju de ca iz po ro di ca sa tro je i vi {e de ce. Ova gru pa ko ri sni ka tre ba da pla ti sa mo osam sto ti na di na ra za iz ra du po ka zne kar te. Pod se }a mo da je JGSP „No vi Sad” tra `io od Grad skog ve }a po vi {i cu ce na uslu ga pre vo za u pro se ku 11 od sto. Uko li ko se iza |e u su sret zah te vu grad skog pre vo zni ka, usle di }e po sku pqe we ovih ka ra ta. Z. D.

su da nas i su tra u KUD „Sve to z ar Mar ko vi}” u Uli ci [u ma dij skoj 6. Naj lep {i i naj va `ni ji deo pro gra ma bi }e kar ne val ska po vor ka kroz grad, ko ja je sva ke go di ne sve mno go broj ni ja i {a re ni ja. U~e sni ci iz vi {e evrop skih ze ma qa u ne de qu u 19 ~a so va for mi ra }e po vor ku od Mu ze ja sa vre me ne umet no sti i kre ta ti se Du nav skom i Zmaj Jo vi nom uli com do Ka to li~ ke por te, a za vr {i ti u let wem bi o sko pu Kul tur nog cen tra No vog Sa da

DANAS NA UGLU SKERLI]EVE I ZLATNE GREDE

Ci ster nom pro tiv su vih sla vi na

@i te qi Uli ce Ze mqa ne }u pri je od Uli ce Mi lo va na Gli {i }a do Ma ti ce srp ske, Uli ce Sa ve Vu ko vi }a, od Sker li }e ve do Sve to sav ske i Sker li }e va uli ca da nas ne }e ima ti vo de od 8 do 16 ~a so va zbog ra do va na vo do vod noj mre `i. Ci ster na sa pit kom vo dom bi }e po sta vqe na na uglu Sker -

li }e ve uli ce i uli ce Zlat ne gre de. Po sto ji mo gu} nost da }e u to ku ra do va blo ka da vo do vod ne mre `e bi ti pro {i re na i na okol ne uli ce, uko li ko bu de po tre be. Vo de od 8 do 13 ~a so va ne }e ima ti `i te qi na se qa: Kli sa, Sta ri Le din ci, Bre sto vi, i Pro va li je. N. B.

uz pro gram u~e sni ka ra di o ni ca, ko ji je za ka zan za 21 ~as. Ide ja o kar ne va lu u No vom Sa du po sto ji ve} du gi niz go di na, a fe sti va li „Da ni Bra zi la’’ odr `a ni 2010. i 2011. go di ne pred sta vqa li su po ~e tak, svo je vr snu ini ci ja ti vu za po kre ta we no vo sad skog kar ne va la.Na kon pot pi si va wa pri stup ni ce u Aso ci ja ci ju Evrop skih kar ne val skih gra do va kra jem pro {le

go di ne, No vi Sad je zva ni~ no po stao kar ne val ski grad, svr sta va ju }i se me |u 260 ta kvih gra do va u Evro pi i osam u Sr bi ji. Svi pro gra mi u okvi ru ma ni fe sta ci je „Da ni Bra zi la - no vo sad ski sam ba kar ne val’’ bes plat ni su i otvo re ni za sve po se ti o ce. De ta qan pro gram na la zi se na in ter net stra ni ci fe sti va la www.da ni bra zi la.org. Z. D.

„LISJE” TRA@I VI[E CENE

Sa hra ne sku pqe 3,5 po sto? Po greb no pred u ze }e „Li sje„ pre da lo je zah tev Grad skoj upra vi za ko mu nal ne po slo ve za po sku pqe we uslu ga za tri i po po sto. Od lu ku o po sku pqe wu tre ba da do ne se Grad sko ve }e, a do ta da „Li sje„ pri me wu je sta ri ce nov nik. Sa da sa hra wi va we u grob ko {ta 12.330 , u grob ni cu 9.520, po hra wi va we ur ne 1.515 i kre mi ra we po koj ni ka 8.530 di na ra. Ako Grad odo bri po sku pqe we, sa hra wi va we u grob }e iz no si ti 12.555 di na ra, u grob ni cu 9.850 di na ra, po hra wi va we ur ne 1.565 di na ra a kre mi ra we po koj ni ka 8.825 di na ra. ^lan Grad skog ve }a za ko mu nal ne de lat no sti Gor da na Pu {i} re kla je ju ~e da do Upra ve jo{ ni je sti gao zah tev „Li sja” za po ve }a we ce na uslu ga. Z. D.

VK „DANUBIJUS 1885” JO[ NE KORISTI NOVU ZGRADU

Ve sla~ ko zda we ~e ka upo treb nu do zvo lu Na kon sko ro go di nu i po da na za vr {e na je no va zgra da Ve sla~ kog klu ba „Da nu bi us 1885”. Do du {e, tre ba lo bi da se za vr {e jo{ ne ke ma le fi ne se, ko je ne iz i sku ju pu no vre me na. Ipak, di rek tor klu ba @eq ko Ne na di} ka è za “Dnev nik” da spor ti sti jo{ uvek ni su po ~e li da ko ri ste no ve pro sto ri je, jer zgra da ne ma upo treb nu do zvo lu. - Sve je za vr {e no, do bi li smo stru ju i vo du, a je di no su to a le ti u upo tre bi. Tre ba lo bi po ra di ti jo{ na sit nim de ta qi ma po put ukra sa. A na kon to ga bi tre ba lo da se ura di teh ni~ ki pri jem objek ta i da se do bi ja upo treb na do zvo la - na vo di Ne na di}. Ni je è leo da ko men ta ri {e ka da }e do bi ti do zvo lu, jer, ka è, ni sam ne zna ka da {}ae to bi ti. Pod se }a da je zgra da mno go

ra ni je tre ba lo da se za vr {i, ali su dva pu ta ro ko vi pro bi je ni, te ne `e li vi {e da li ci ti ra po tom pi ta wu. Jed no je si gur no, ~im do zvo la stig ne svi spor ti -

sti }e pre }i u no vo zda we. Ina ~e, no vu zgra du fi nan si ra la je Po kra ji na, a za tu na me nu iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa iz dvo je no je 60 mi li o na di na ra. U

Fo to. R. Ha yi}

no voj zgra di po vr {i ne 1.094 me ta ra kva drat nih bi }e han gar za sme {taj ~a ma ca, svla ~i o ni ce i te re ta na za ve sla ~e. No vi obje kat }e naj vi {e ko ri sti ti mla dim na ra {ta ji ma ko ji po ~i wu sa tre ni ra wem i naj vi {e }e do pri ne ti po boq {a wu re zul ta ta i stva ra wu uslo va za vr hun ske re zul ta te na {ih spor ti sta, is ta kao je svo je vre me no na po la ga wu ka me na te meq ca pred sed nik vk „Da nu bi us 1885” @eq ko Pan to vi}. U ve sla~ kom klu bu sa da tre ni ra vi {e od 190 ~la no va, a kroz pro je kat „ve sla we u {ko la ma” pro {lo je tri hi qa de de ce. Klub „Da nu bi us 1885” pro sla vio je pre dve go di ne 125 go di na po sto ja wa, a zgra da je po sled wi put ob no vqe na {e zde se tih go di na pro {log ve ka. Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HrONIKA

petak17.avgust2012.

UZ POMO] MINISTARSTVA PROSVETE SRBIJE I EVROPSKOG ZAJMA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Po àr” Ro za mund Lup ton Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬ r ad¬ w i s „Dnev¬ n i¬ k om„ u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬ d om i pet¬ k om. Da¬ n as }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ v e na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Poàr” Ro za mun de Lup t on. Do bit ni ci }e kwige preuzimati u kwiàri “Laguna”, u Ulici kraqa Alek san dra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Ovo je potresna pri~a o majci i }erki koje su te{ko nastradale u zapaqenoj {koli. Dok se lekari bore za wihov ìvot, a porodica o~ajava, policija poku{ava da utvrdi ko je i za{to

podmetnuo poàr. Me|utim, istragu ne vode policijski inspektori, ve} sama Grejs, koja je zadobila snaàn udarac i pala u ko mu pri po ku {a ju da spase }erku. Rozamund Lupton istan~a no za la zi u astralni svet i prati jedan policijski slu~aj iz ugla du{e ko ja je pri sut na i sve vidi, a koju niko ne moè ~uti. Osumwi~enih je mnogo i svako je mogao imati neki svoj razlog da zapali {kolu, te ~ak ni Grejs isprva ne uspeva da sagleda celokupnu sliku i prona|e krivca. No, u trenutku kada se otkriva po~initeq, Grejs shvata da je nemo}na pred hitnom potrebom da se istina saop{ti „ìvima“, te poku{ava da prona|e na~in kojim }e obelodaniti svoja saznawa. A. J.

DNEVNIK

Ni ~e no va {ko la na Kli si Na Klisi je posle godinu dana najave napokon po~ela izgradwa nove Osnovne {kole „Du{an Radovi}„. [kola se gradi na uglu Velebitske ulice i Zmajeva~kog puta, a u okviru projekta s kojim je Ministarstvo prosvete konkurisalo i dobilo zajam od Evropske investicione banke. Ima}e fiskulturnu salu, te povr{inu od 3.500 kvadrata, {o zna~i da }e postoje}i objekti O[ „Du{an Radovi}„ biti zna~ajno rastere}eni a u~enici i nastavnici vi{e ne}e imati nastavu u tri smene. [kola }e mo}i da primi 650 u~enika. Kako je najavqeno radovi }e biti gotovi za godinu dana, pa }e |aci u novu {kolu u}i 2014. godine. Radovi su kasnili zbog problema sa projektom zgrade. Stru~waci iz MUP-a su smatrali da atomsko skloni{te mora biti ve}e. Izme|u dva svetska rata {kola Problem je re{en tako {to se na Klisi nosila je ime kraqa Pe{kola gradi bez skloni{ta. tra 1. [kolski objekat koja se daGradska vlast je preuzela obavezu nas nalazi u Temerinskoj ulici da izgradi skloni{te pored {ko- 133 drugi je po starosti. Zbog vele. [kolu sada likog broja |aka poha|a preko 1. \a ci }e u no vu zgra du na ovom delu peri800 |aka, pa su kaferije, 1924. godiO[ „Du {an paciteti davno ne podignuta je Ra do vi}” prevazi|eni. {kolska zgrada sa u}i 2014. go di ne. Stara {kola je na dve u~ionice, a poKlisanskom putu ~ela je sa radom 165. Od osnivawa je radila kao {kolske 1928/29. godine. Godine ~etvororazredna pod nazivom 1967. izgra|en je i {kolski obje„Pravoslavna osnova {kola na kat u ^enejskoj 61. Od januara Klisi sa srpskohrvatskim i ma- 1993.{kola nosi ime velikog de~|arskim jezikom„. Od 1870. je jeg pesnika Du{ana Radovi}a. ogranak „Glavne srpske narodne Q. Nato{evi} {kole„ kod Nikolajevske crkve. Fo to: N. Stojanovi}

NA NOVOSADSKOM DE^JEM LETU

Ra di o ni ca o qu ba vi U okviru „Novosadskog de~jeg leta„ danas je na programu niz aktivnosti za najmla|e. Radionica o qubavi bi}e danas od 10 do 13 sati u Centru za razvoj de~jih intresovawa „Think”, Jevrejska 15. U~e{}e se ne pla}a, a prijave su na broj telefona 063/845-5-438. Letwa {ahovska {kola je u O[ „\or|e Nato{evi}” za decu od {est do 12 godina. Po~etnici startuju u 10, a zavr{avaju u 11.30 sati, kad dolaze oni sa naprednijim znawem. Participacija je 150 dinara, a prijave na broj telefona 066/925-1-192. Udru`ewe „Prijateqi dece Novog Sada” organizuje lutkarsku {kolu. Radionica po~iwe u 10 sati u Ulici Dimitrija Avramovi-

}a 6. U~e{}e je 150 dinara, a prijave na broj telefona 065/804-1242. Deca od pet do 12 godina se mogu od 17 do 18 ~asova dru`iti na De~jem odeqewu Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1. Bi}e im omogu}eno da crtaju, slikaju, prave razne umetni~ke radove, a obezbe|eno je i poslu`ewe. U [koli fudbala „Sini{a Mihajlovi}” na Spensu deca od pet do sedam godina treniraju od 8 do 9 sati, dok su oni od osam do 11 godina na terenu od 9 do 10 ~asova. U~e{}e je besplatno. Prijave na broj telefona 064/241-0019. Na [trandu od 17 do 20 ~asova bi}e edukativne, rekreativne i zabavne aktivnosti, a u~e{}e se ne pla}a. A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.05), „Totalni opoziv” (17.40, 20, 22.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.10, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 19.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.20, 21.15), „Diktator” (16), „Nedodirqivi” (18.30), „^udesni Spajdermen” (13.35), „Pla}enici 2” (16.10, 18.15, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 20.10, 22.15), „Imate li znawe za drugo stawe?„ (22.25) Kulturni centar grada „O Gringo” (21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Sa wa Sa mar xi}, Je le na Ga fur, Be a ta Ivi} iz Novog Sada, Ti mea [ar kaw iz Be~eja, Je le na La si ca iz Rumenke, Re na ta Ma |ar iz Temerina, Ma ri ja Mi ro sa vqe vi} iz Ka}a i Ta wa Lan ~u {ki iz Sombora, DEÂKE: Sne à na Pe tro vi}, Sve tla na Sta ni sa vqe vi}, Zo ri ca Ta ti}, Je le na Jef ti} - Ja rak, Gor da na Da ki} i Iva na Sto ja no vi} iz Novog Sada, @e qa na Fra wi {i} iz Vajske, Sa wa Spa ji} iz Be~eja, Sve tla na Fer ko iz Kisa~a i Iva na [kon dri} iz Elemira.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni To mo Stje pa na La si} (1940) u 13.30 sa ti i Da ra Iva na Jan ko vi} (1931) u 14.15 sa ti. Na ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du bi }e sa hra we na Gi ze la Ig na ca Va {tag (1925) u 11 sa ti.

@en ski ba zar u CK13 @enski Bazar Specijal, kao zavr{ni doga|aj @KP Karavana, bi}e odràn u subotu, 18. avgusta od 16 do 19 sati u Omladinskom centru CK13. Na Bazaru u~estvuju i specijalne go{}e iz Kreativnog ènskog centra Temerin (Aktiv èna Ba~ki Jarak), Dru{tva prijateqa dece – Udruèwa èna Ri|ica i Zadruge doma}e radinosti “Zemqa” iz Novog Sada. U 22 sata bi}e odràn koncert improvizovane muzike sastava Magnetik Poutri, a ulaz je besplatan. Q. Na.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Kon cert „Mam bo star sa” Muzi~ki sastav „Mambo stars” nastupi}e u nedequ, 19. avgusta od 21 sat u vrtu Sredwo{kolskog doma, Nikolajevska 1, u okviru „Novosadskog muzi~kog leta 2012„. U slu~aju lo{eg vremena koncert }e biti odr`an u Sinagogi. Gosti programa su vokal iz Venecuele Ho ze Fe liks Se ba jos, per-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

kusionista s Kube La za ro Del To ro i vokal sa Kube Ni di ja Mo je. Ulaznice se mogu kupiti u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2, radnim danima od 8 do 14 sati, kao i dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa programa. Cena karte je 500 dinara. Q. Na.

065/47-66-452

Park raj za pa co ve Odveo sam dete u Dunavski park da vidi Isu i Bisu i wihove mlade, ali smo videli i nekoliko pacova koji su tamanili hranu i jeli sve {to su im drugi posetioci bacali. Sa nestrpqewem o~ekujemo krokodile, ajkule... ili nadle`ne da urade ne{to da Novi Sad ipak osta ne grad, a ne po bra tim Amazonije! 063/203... * * * Svako ve~e, pa do jutarwih ~asova, vije se crni dim u zoni Jug, od „Albusa” do „Neobusa”. Qudi sa 6 do 8 „tami}a” sakupqaju bakar i pale izolaciju koja je, kada se upali, kancerogena. 061/7238... * * * Povodom napisa od pre neki dan u vezi kra|e kukuruza {e}erca u Vilovu. Pokradeno je najmaqe pola vagona {e}erca {to govori da nije u pitawu obi~na, nego da se radi o te{koj kra|i. Parcela je bila pokrivena red po red, sistemom kap po kap, za ove uslove sa odli~nim kvalitetom klipa. Lopov ili vi{e wih su besramno i hladno skinuli”kajmak”i ube|en sam da ne}e na tome stati ukoliko ne bude ili ne budu uhva}eni. Ra|eno je sa dobrom logistikom,onda kada nisam bio kod ku}e. Siguran sam siroma{tvo nije bilo uzrok kra|e. 064/3078... * * * Kra|e poklopaca sa {ahtova bilo je i osamdesetih, ali je tada bio ka`wen otpad koji kupi kradeni poklopac. Inspektori, pregledajte otpade metala i preduze}a koja se bave preradom. Tamo }ete na}i poklopce i re{etke, ako nemaju dokaze o poreklu, zna se da su ukradeni. Ve-

rujte da }e ta mera zaustaviti kra|e. 063/587... * * * Ekspremijer Cvetkovi} tvrdi kao Ka li me ro „Ni sam ja stvarno“. Stvarno, {to te nevladine organizacije, dok ih ne ukinu, ne ka`u ne{to. Na primer, Cvetkovi} je vodio Vladu, finansije, a slu{ao DS kao nestrana~ka li~nost. 065/9137... * * * Dokle }e nas GSP pqa~kati? Zar nije dovoqno da se do-

nost i dokazati da se ne razume u posao koji treba da obavqa. Najboqe bi bilo da se vi{e posvete spre~avawu nelegalnog (divqeg) taksi prevoza umesto {to godinama slu{amo nesuvisle izgovore da to nije mogu}e ostvariti. Mogu}e je i te kako, samo ako se `eli. Naravno, treba i znati. 063/556... * * * @iva istina. Banke moraju platiti ve}i porez zbog ve}eg profita. Kako to izgleda?

nese na uvid potvrda da je dete redovan |ak, te da se kupi samo markica, nego nas svake godine pqa~kaju, ove godine iznosom od 650 dinara za pravqewe nove pokazne. Neka mi objasne {ta fa li pro {lo go di {woj, pa }u progutati novo zavla~ewe u moj, ve} prazan, xep! Sramota! 063/1190... * * * Tra`e arbitra`u gradskih vlasti. Ako gradska vlast iza|e u susret ovom zahtevu, jo{ jednom }e pokazati svoju nesposob-

Uplatite dve uplatnice od 25 dinara i 30 dinara na `iro ra~un, a za uslugu vam naplate 160 dinara? Zna~i, 100 dinara vi{e nego u po{ti. Za{to nigde nema istaknuta cena transakcije, da ~ovek zna? 065/9137... * * * Imam utisak da bi dijaspora boqe odradila posao ekonomskih diplomata. Samo dijaspora mo`e odraditi stru~no pripremqen marketing, strategiju ulagawa, uz povremeni „konsalting“ i “vork {opove“. 065/9137...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

MADA SVIH DEVET JAVNIH BUNARA PO IZVE[TAJIMA LEKARA TREBA ZAOBILAZITI

Ne is prav na vo da mno gi ma ~a rob na!? Na svih de vet jav nih bu na ra u No vom Sa du vo da je ve} go di na ma fi zi~ ki i he mij ski ne is prav na. Pre ma po sled wim ana li za ma In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, na dva bu na ra vo da je i mi kro bi o lo {ki ne is prav na i za ga |e na fe ka li ja ma. Re~ je o bu na ri ma Sne `na Ma ri ja na po te zu Pe tro va ra din-Srem ski Kar lov ci i onom u Li man skom par ku. Zbog to ga su le ka ri upo zo ri li da ro di te qi, ba ke i de ke, ~ak i ne umi va ju de ~i cu u par ku. Me |u tim, i po red upo zo re wa le ka ra da ova vo da ni je za pi }e, mno go broj ni No vo sa |a ni je sva ko dnev no pi ju, pa ~ak i to ~e u fla {e i ba lo ne. Ne ki sma tra ju da je vo da le ko vi ta, da ih ne na di ma, i da je od we su pi ca mno go bi stri ja... Od 16 jav nih bu na ra ko li ko ih ima u gra du u funk ci ji je de vet. Po sled wa kon tro la In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne ra |e na u ju lu, po ka za la je da je vo da na svih de vet lo ka ci ja fi zi~ ki i he mij ski ne is prav na. Kon zu mi ra we ne is prav ne vo de je opa sno po zdra vqe, mo è pro u zro ko va ti ose }aj mu~ ni ne, ga |e wa, po vra }a wa, di ja re ju, kao i po vi {e nu tem pe ra tu ru, ote à no va re we i pro ble me sa mo kre wem, ka è za dr Sa wa Bi je lo -

Sa ni tar na in spek ci ja po sta vi ta ble da vo da ni je za pi }e, a one pre ko no }i bu du ski nu te. Bu na ri su u Uli ci 1300 ka pla ra, Li man skom par ku, na Bu le va ru ca ra La za ra, Te ki ja ma, Ri bar skom ostr vu, u Go go qe voj uli ci, Uli ci Al ber ta To me, Jo `e fa Mar ~o ka i Bal za ko voj 62 vi}, iz Ode qe wa za hu ma nu eko lo gi ju na In sti tu tu.

U „Vo do vo du” za du `e nom za jav ne bu na re, ra ni je su re kli da

ne ma pla no va da se oni re vi ta li zu ju i o~i ste, ili za tvo re. Re ~e no je i da oni te po s lo ve oba vqa j u u ime gra da, ta ko da u grad skoj upra vi tre ba da se do ne se ta kva od lu ka. Ne ki qu di i po 20 go di na pi ju tu vo du i ni je im ni {ta. Ipak, ve }i na wih pri zna je da se po sle ne ko li ko da na u fla {i u ko joj sto ji ta vo da stvo ri ù ti ta log. Na rav no, ova vo da se mo è ko ri sti ti kao teh ni~ ka – za pra we auto mo bi la i za li va we cve }a. No vo sa |a ni ima ju raz li ~i te ko men ta re o to me da je bu nar ska vo da u Li man skom par ku za ga |e na fe ka li ja ma. Ne ki sma tra ju da je da nas sve za ga |e no, pa sa mim tim i vo da, dru gi pak mi sle da ni je u pi ta wu opa sni je za ga |e we. Ina ~e, sa ni tar na in spek ci ja po sta vi ta ble da vo da ni je za pi }e, a one pre ko no }i bi va ju ski nu te. Jav ni bu na ri se na la ze u Uli ci 1300 ka pla ra, Li man skom par ku, na Bu le va ru ca ra La za ra, na Te ki ja ma, Ri bar skom ostr vu, u Go go qe voj uli ci, Uli ci Al ber ta To me, Jo è fa Mar ~o ka i Bal za ko voj 62 Q. Nato{evi}

GRAD I „MOJ SALA[” I DAQE BEZ DOGOVORA O MESTU NA PLATOU ISPRED „SPENSA”

I ju ~e bez pi ja ce zdra ve hra ne

Su gra |a ni ko ji su ju ~e pro {e ta li „Spen som” mo gli su pri me ti ti da na me stu gde se una zad go di na ma tra di ci o nal no odr à va la pi ja ca „Moj sa la{„ ni je bi lo te zgi, iz la ga ~a i or gan skih i dru gih pri zvo da. Ma ni fe sta ci ja ni je odr à na iako je, pre ma ras po re du, to tre ba lo ju ~e da se de si. Raz log za ot ka zi va we pi ja ce je to {to Upra va za ko mu nal ne de lat no sti or ga ni za to ri ma, „Ze le noj mre ì Voj vo di ne” (ZMV), ni je do sta vi la do zvo lu za za u zi ma we jav ne po vr {i ne na pla tou Spen sa. Pred sed ni ca Uprav - Od te zgi ni tra ga nog od bo ra ZMV Oli ve ra Ra do ka fi }a ko me je ma ni fe sta ci ja va no vi} sma tra da ob ja {we we za kla wa la lo kal. ko je su do bi li od Gra da ni je do -Grad mo ra da od lu ~i da li su voq no pre ci zno i da ne shva ta bit ni ji pri vat ni in te re si ka fe gde je ta~ no na stao pro blem. Ka xi ja ili do bro bit svih gra |a na. ko je na ve la, re ~e no im je da sta Mi smo na vod no za kla wa li pri ra lo ka ci ja, u hla do vi ni is pod stup i po gled ka fi }u. No vo sad tri dr ve ta is pred „Spen sa”, ni je ski ~el ni ci mo ra ju da od lu ~e da ade kvat na, jer iz la ga ~i na Spen li }e mo }e mo na }i ra zum no re {e su pra ve ne red i za u zi ma ju pre we- re kla je Ra do va no vi}. Do da la vi {e pro sto ra. Ona sum wa da je je da se pi ja ca odr à va ve} osam pra vi raz log za ise qe we ze le ne go di na na istom me stu i da do sa pi ja ce àl ba ga zde obli `weg da ni je bi lo ni ka kvih pr ble ma.

Pre da va we o kre a tiv nom pi sa wu Pre da va we o kre a tiv nom pi sa wu bi }e odr `a no u po ne de qak, 20. av gu sta u 18 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Kurs }e vo di ti pro fe sor ka Me ri li Ka nin gam sa Uni ver zi te ta u Hju sto nu, SAD. A. J.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 sa ti Pre vod ni ca na ka na lu. Le din ci: 8 do 13 sa ti Ce lo na se qe, Sta ri Le din ci i vi kend na se qa Bre sto vi, Pro va li je i Kli sa i fir ma „Ba~ ka put”. Ru men ka: od 8 do 12 sa ti uli ca Ni ko le Te sle, od uli ce voj vo de Put ni ka pre ma ata ru i uli ca No va. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 12 sa ti Bal kan ska.

Is ta kla je da se pri oda bi ru lo ka ci je mo ra ra ~u na ti na pri stup vo zi la ka ko bi se ro ba mo gla is to va ri ti, na sa ni tar ne ulo ve kao i na sam estet ski iz gled pi ja ce. U Grad skoj ku }i su na ve li da je sta ra lo ka ci ja na uskom pro la zu i da ni je na ras po la ga wu za 24 te zge ko je su ov de po sta vqa ne, te da su ko mu nal ne slu `be do bi ja le pri ja ve da su iz la ga ~i za kr ~i li pro laz, ne pro pi sno se

par ki ra li i osta vqa li ne ~i sto }u za so bom. Pre ma ra ni jim re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da ne Pu {i}, ZMV je do bi la ne ga tiv no re {e we s ob zi rom na to da su tra ì li da pi ja cu odr è na ovoj ume sto na lo ka ci ji ko ju im je Grad po nu dio u ju lu. -No vi Sad po dr à va or gan sku pro iz vod wu i na ras po la ga wu im je {i ro ki pla to is pred „Spen sa” ~i je za u ze }e ne pla }a ju, jer im ga Grad da je bes plat no. I „Cvet na pi ja ca” se ov de odr à va po naj ve }im vru }i na ma i we ni iz la ga ~i se ni su à li li pa ne vi dim pro blem za {to se i „Moj sa la{„ ne bi ov de odr à vao, kad je lo ka ci ja na sve ga 10 me ta ra uda qe na od sta re, ne a de kvat neka za la je Pu {i}. Ka ko je ob ja sni la, grad ske slu `be od lu ~i le da uve du „ko mu nal ni red” te da }e se ubu du }e sve ma ni fe sta ci je ovog ti pa odr à va ti na is toj lo ka ci ji- ta mo gde i po me nu ta pi ja ca cve }a i sad ni ca. Pod se ti mo, po sled wa ma ni fe sta ci ja„Moj sa la{„ 19. ju na ni je odr à na po {to su iz la ga ~i od bi li da po na lo gu ko mu nal ne po li ci je pre me ste svo je te zge na sun ~a ni deo pla toa. Tekst i foto :A. Jerini}

„^ISTO]A” O^ISTILA I APELUJE NA @ITEQE KAMEWARA

Sme }u me sto u ko nej ne ru Krup ni ot pad, gra we, de lo ve na me {ta ja i osta lo sme }e , ko je su gra |a ni osta vqa li oko kon tej ne ra, JKP „î sto }a” uklo ni la je pret hod nih da na u na se qu Ka me war. Sva kon tej ner ska me sta su ure |e na, ti iz ovog pred u ze }a upu }u apel gra |a ni ma da sme }e od la ù is kqu ~i vo u kon tej ne re, a ne oko wih, ka ko bi ì ve li u ured noj sre di ni. Uko li ko ima ju krup nog ot pa da, mo gu ga sa mi do ne ti na Grad sku de po ni ju ili po zva ti „î sto }u”i iz naj mi ti ve li ki kon tej ner. Q. Na. Ne ki ma ni je ja sno ~e mu slu ì kon tej ner

petak17.avgust2012.

ANKETA KAKVE SU NAM BICIKLISTI^KE STAZE

Nek se kej ra {i ri po gra du Po zna to je da No vo sa |a ni vo le da vo ze bi cikl, a na ru ku im ide i re qef gra da. Pri ~u upot pu wu je i sve ve }i broj me sta na ko ji ma se mo `e iz naj mi ti bi cikl. A da li u na {em gra du ima do voq no sta za za bi ci kli ste i ka kve su ?

Te o do ra Ra ji}, sred wo {kol ka: - Mi slim da ta kvih sta za ima do voq no. Le po je {to je sre |e na sta za na ke ju.

Na da Ko la re vi}, tr gov ki wa: - Sma tram da ne ma do voq no bi ci kli sti ~ih sta za u gra du, a isto ta ko da je naj vi {e omla di na us kra }e na za taj vid re kre a ci je .Eto, kod nas u Kar lov ci ma ni sta za ni te re na gde bi se de ca i mla di re kre i ra li.

Mil ka Ma} ko, sli kar ka: - Pre je bi lo ma lo, sad ima vi {e sta za. Bi ci klom se sa da mo `e i}i i pre ko Va ra din skog mo sta i ke jom, a ra ni je se ni je mo glo nor mal no kre ta ti dok to sve ni je bi lo ure |e no. Uvek mo `e vi {e, {i ro ki su bu le va ri, mo gu se tu ugla vi ti i bi ci kli sti~ ke sta ze.

Mi na Vu ko ma no vi}, stu dent ki wa: - Ne vo zim bi cikl, vo lim da vo zim ro le re, svi |a mi se sta za na ke ju, ali bi se mo glo jo{ to ga na pra vi ti. N. B.

ZAVR[ENI RADOVI U PETROVARADNSKOJ ULICI U KARLOVCIMA

Kli zi {te ukro ti la pot por na kon struk ci ja Sa na ci ja kli zi {ta u Pe tro va ra din skoj uli ci u Srem skim Kar lov ci ma za vr {e na je i pre kra ja av gu sta, {to je pre ma pro ce ni bio kraj wi rok. Osta lo je sa mo da fir ma iz vo |a~ ra do va „Gra di teq NS” ovih da na is pra vi ne do stat ke, na ko je je uka zao nad zor ni or gan. Me |u tim, za vr {ni sloj as fal ta na de lu ko lo vo za u zo ni ra do va, na {ta se od no si la jed na od pri med bi, ne }e bi ti na net sa da, ne go }e se sa ~e ka ti da se sta bi li zu je te ren na ko jem je na su ta ze mqa. Na pa di ni u ovom de lu Pe tro va ra din ske uli ce, gde vi {e de ce ni ja po sto ji kli zi {te, iz gra |e na je pot por na kon struk ci ja vi so ka oko pet i du ga bli zu 30 me ta ra sa dre na `nim si ste mom uz po mo} kog }e at mos fer ske i ni sko po ni ru }e vo de bi ti od vo |e ne. Isto vre me no sa grad wom pot por ne kon struk ci je, u No vo sad skoj, Uli ci Slav ka Ro di }a i ras kr sni ci uli ca Jo va na Po po vi }a i Do ka na pra vqe ne su re {et ke, od no sno

ka na li, a na jed nom me stu i no vi {aht. No vac za sa na ci ju kli zi {ta obez be |en je u bu xe tu op {ti ne. Ugo vo re na vred nost ra do va, bez ko lo vo zne kon struk ci je, je 12 mi li o -

na di na ra, {to zna ~i da }e ukup na su ma za ovaj po sao bi ti za oko mi lion i po vi {a. Ovo je dru ga sa na ci ja kli zi {ta, ko ja je pred u ze ta u Kar lov ci ma u po sled wih ne ko li ko go di na. Pret hod no je to isto u~i we no u Srem skoj uli ci, ali je ta da fi nan si jer bio Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne i ta mo je pri me wen si stem {i po va. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

vOJvOdinA

retak17.avgust2012.

dnevnik

РЕВИЈА ПАРАДНИХ ЗАПРЕГА У ШИДУ

Липицанери галопирали, а фијакери за њима летели

ФИСКУЛТУРНА САЛА УБРЗО ГОТОВА

Вежбање у бољим условима АРАДАЦ: Ђаци Основне школе “Братство” у Арадцу ускоро би требало да добију нову фискултурну салу. Изградња овог објекта почела је пре неколико месеци, а сада се назире завршетак радова. Шеф градилишта Анђелко Ђорђић из фирме “БМ Кодекс инжењеринг” каже да су преостали завршни послови - уградња подова, прозора и врата, керамика, као и спољашње уређење. - Спремни смо да то завршимо за двадесетак радних дана –

рекао је Ђорђић Град Зрењанин је за фискултурну салу издвојио 27 милиона динара. Њеном изградњом биће решен дугогодишњи проблем, јер је сала, у којој су се уназад тридесетак година одвијали часови физичког васпитања, била неадекватна и налазила се у потпуно неусловној згради, која је изграђена почетком 20. века, површине свега 50 квадратних метара. Ж. Б.

ШИД:У Шиду је одржана ревија парадних запрега у којој су учествовали коњички клубови из Војводине, Мачве, дела Србије, а због компликованих закона Републике Хрватске, неколико најављених учесника из суседне земље је изостало. Ревија је почела дефилеом домаћина у којем је учествовало шест фијакера с 12 коња. Они су се Карађорђевом улицом, упутили према фудбалском игралишту „Једнота“ где су већ били такмичари. На ревију се пријавио 41 учесник, а по правилнику Коњичког савеза Војводине, домаћин нема право учшћа на такмичењу. Како је објаснио потпредседник КК „Граничар“ Божо Момчиловић, приликом оцењивања гледа се изглед фијакера, коња и кочијаша. Фијакер мора да

Божо Момчиловић

буде исправан, конфоран, стабилан, коњи морају да буду чисти с намештеним амовма и заштитником за очи, а код кочијаша се гледа какво одело носи, да ли грађанско или традиционално, ако је у питању грађанско важно је да се

Пла жа на ба нат ској оба ли Ти се код Сен те

У СЕН ТИ АК ЦИ ЈА „УКЉУ ЧИ СЕ У ИГРУ„

Нај о два жни ји ће пре пли ва ти Ти су

Дефиле домаћина

кравата слаже с кошуљом, шеширом и рукавицама. Судије посебно бодују држање коња али и кочијаша и његовог помоћника. У једнопрегу, у конкуренцији 16 такмичара, прво место је освојила Војна установа Моровић са ергелом коња из Карађорђева, а они су такође били најбољи и у двопрегу. У тропрегу, прво место је припало Ради Савићу из Путинаца, а у четворопрегу бриљирао је Миленко Радаковић из ергеле „Булић“ из Сурчина. Како је рекао, обично на оваквим манифестацијама заузме једно од пва три места, те да је задовољан постигнутим резултатом. Он је напоменуо да ергела из Сурчина држи 100 грла липицанера и да су сви одлични. Организатор манифестације је Коњички клуб „Граничар 2011“ из Шида, а на ревији су присуствовали и потпредседник Ко-

њичког савеза Војводине Вјекослав Пападопуло, представник локалне самоуправе Мића Смиљанић и представник „Викротија оил“, који су уједно и спонзори ревије парадних запрега, која је први пут одржана у Шиду. Како су рекли у „Граничару 2011“, идуће године ће госте дочекати на свом хиподрому који ће бити лоциран у једном делу Вашаришта. Момчиловић је испричао како се некада богатство мерило по коњима, па ако је неко у кући имао радне и парадне коње, па још радно и парадно одело и такве опанке, онда је он био богат човек. Коларске и ковачке услуге у то време пружале су се у сваком селу, а сарач је био само у Шиду. Сада, само Јазак има колара, а Шид сарача. Срем је био некада богат и радним и парадним коњима, они су ишли на испашу јер је овдебило много пашњака, на жалост, они су претворени у оранице, а коња је све мање. Д. Савичин

СЕН ТА: У акцију „Укључи се у игру - на обалама река и језера„, коју су покренули Савез спорт за све Војводине и Покрајински секретаријат за спорт и омладину АП Војводине, укључила се и Сента, па су Удружење „Спорт за све„, Спортски савез општине и Савет за младе Сенте домаћини и организатори сусрета сутра, на плажи на банатској обали Тисе. На спортским надметањима у више дисциплина и дружењу очекује се више стотина учесника. Регистрација и пријава екипа је од 9 до 10 сати на плажи, а предвиђена су такмичења у одбојци и малом фудбалу на песку, шаху, пикаду, пицигену, као и разним дечјим вештинама. У 11 сати са плаже узводно од моста са сенћанске обале, стартоваће такмичење најодважнијих у препливавању реке Тисе. Проглашење резулта свих такмичења је у 14 сати, а од 15 сати на плажи се приређује промоција рекеративних спортова од борилачких вештина до аеробика и плеса. Члан Општинског већа Сенте за ресор туризма, цивилних организација, спорта и омладине Ан драш Ко шиц ки каже да је учешће у свим такмичењима бесплатно, а да је локална самоуправа општине Сента за све учеснике за окрепљење обезбедила мекике, јабуке и минералну воду. Текст ифото:М. Ми тро вић

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Најлепше Ромкиње

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

РОМСКА НОЋ ПРИВУКЛА МНОГОБРОЈНЕ ПОСЕТИОЦЕ

Кристина Киш најлепша Ромкиња АПАТИН: За Мис „Ромске ноћи“, која се традиционално одржава сваке године 15. августа на спортским теренима у Ромском насељу код Апатина, од 14 канидаткиња са подручја Западнобачког округа, изабрана је седамнаестогодишња Сонћанка Кристина Киш, ученица трећег разреда Средње економске школе.За прву пратиљу изабрана је петнаестогодишња Лидија Мишковић из Вајске, ученица првог разреда Средње ме-

дицинске школе, а за дргу пратиљу Апатинка Лидија Петровић, осамнаестогодишња девојка, која жели да заврши Економски факултет.Мис шарма је шенаестогодишња Апатинка Александра Богдан.Ленте и награде најлепшим Ромкињама уручио је председник општине др Живорад Смиљанић. Ромска ноћ одржава се под покровитељством Скупштине општине, у организацији Општинског културног центра уз

помоћ КУД „Бели голуб“. То је прилика да се у Ромском насељу, које има близу 4.000 житеља, окупе мештани, али и многобројна родбина, која ради широм Европе. Ове године весељу је присуствовала и група од 40 Словенаца, који се налазе у кампингу „Буџак“ код Апатина. Веселом расположању до раних јутарњих часова, допринели су и наступи КУД-ова из Сонте и Апатина и оркестар „Влада Гурбет“ из Београда. Ј. П.

vojvodina

dnevnik

petak17.avgust2012.

ПРЕД СТА ВЉЕН ПРО ГРАМ „ВЕ ЛИ КО ГО СПО ЈИН СКИХ ДА НА”

Манифестација по којој се Нови Бечеј препознаје Пре да ја но вог хле ба

ОБЕ ЛЕ ЖЕН НА ЦИ О НАЛ НИ ПРА ЗНИК БУ ЊЕ ВА ЦА

Дужијанца за крај жетве

СУБОТИЦА: Један од четири национална празниика Буњевачке националне мањине Дан Дужијанце, 15. август обележен је свечаном прославом у Суботици. Празник, који се обележава на Велику Госпојину, никада до сада није био посећен као у среду увече.У препуној сали Велике Већнице Градске куће у Суботици, прослави Буњеваца присуствовао је и председник Скупштине Републике Србије, мр Не бој ша Сте фа но вић, представници покрајинске власти, као и градоначелник Суботице Мо дест Ду лић. По обичају и традицији, бандаш и бандашица су од овогодишњег жита предали хлеб председнику Буњевачког националног савета Бран ку По кор ни ћу, који је и домаћин манифестације.

Дужијанца означава крај жетвених свечаности и обележава се девет година, од када је Република Србија признала Буњевце као националну заједницу, одно сно када је формиран Национални савет. Међу званицама били су представници националних савета Мађара и Немаца, а као и ранијих година, свечаности су присуствовали и представници покрајинске владе. Прослава је почела дефилеом окупљених буњевачких институција, припадника буњевачке заједнице, који су са својим гостима у традиционалним ношњама и обележјима, прошетали од Буњевачке матице до Градске куће. Након тога је положен венац испред бисте Блашка С. И. Рајића.

БЕ ЧЕЈ ЦИ ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЈУ ПРА ЗНИК СЕНТ ИШТВАН

Освештање новог хлеба

БЕЧЕЈ: Празник свих Мађара Сент Иштван, посвећен оснивачу и првом крунисаном краљу мађарске државе који их је увео у хришћанство, Бечејци ће обележити дводеневном фештом данас и сутра.Централни догађај биће, свакако, данашња свечана миса од 17 сати у Римокатоличкој цркви посвећеној Великој Госпојини у центру града, где ће се освештати хлеб од пшенице овогодишњег рода. Управо из тог разлога се прослава Сент Иштвана назива и Дан новог хлеба. Ништа мање атрактивно неће бити догађање испред Градске куће, од 18 сати. Тада ће поворка младих у народним ношњама и с благословеним хлебом кренути пут крајњег одредишта дома МКД „Петефи Шандор“ у Доњем граду, али ће се на кратко задржати испред Градске куће, где ће председник општине мр Вук Ра до је вић преломити тек освештани хлеб, исећи га на комаде и послужити суграђанима, који се буду нашли на централном градском тргу. Забавни део ће се одржати испред зграде Дома МКД „Петефи Шандор“ у Републиканској улици, с почетком од 19,45 сати. У 21 сат ће се ређати полусатна дешавања. Прво ће наступити мецосопран из

Бечеја Иза бе ла Гу жвањ, затим ће позориште из Будимпеште „Магма“ одржати перформанс, па ће вокална уметница из Мађарске Ве це Ја ни чак имати наступ, а за 22,30 сати је предвиђен ватромет и после тога улично весеље уз музику оркестра „Дутy“ из Мола. Сутрашњи фешта почиње у 16 сати, а највећи део ће се одржати у Улици Николе Тесле. На једном крају ће се одвијати дечији забавни програм, а на другом, атрактивно такмичење кулинара у припремању говеђег перкелта. У 19 сати се завршава кулинарско надметање, а почиње забавни програм за децу и одрасле. У 20 сати ће се објавити резултати кулинарског такмичења и уручити награде, а пола сата касније ће домаћин и организатор читаве манифестације МКД „Петефи Шандор“ имати једносатни наступ. Потом следи монодрама новосадске глумице Сил ви је Кри жан, па концерт мађарске уметнице Ил ди ко Ке ре стеш и затим весеље уз ДЈ. Током дводневног славља у Доњем граду биће штандова са народним рукотворинама, али и кулинарским специјалитетима, па ће се, поред роштиља, продавати и овчији и говеђи гулаш, по цени од 200 динаВ. Јан ков ра за порцију.

Олим пиј ски без ен у Ади за тво рен због тех нич ке не си гур но сти

Затворен највећи базен

АДА: Највећи базен, олимпијских димензија. у Рекреационом центру „Адица„ затворен је због техничке несигурности, тако да неће бити на располагању купачима до краја сезоне, међутим, посетиоци могу да користе два мања базена. Основни проблем је технички квар на великом базену, а према речима Иштва на Ми ку ша ка из ЈП „Адица„, процена стручња је да је из безбедносних разлога неопходо извршити његову санација, а радови изискују дужи период. Из ЈП „Адица„ су саопштили да су остала два базена безбедна за купаче и функционишу, квалитет воде у њима је у најбољем реду, тако да ће сезона трајати према утврђеном плану до 2.септембра са радним временом од 9 до 19 сати. Због квара на највећем базену, до краја сезоне цена дневне улазнице је изједначена за све посетиоце и стаје 150 динара. Текст и фото: М. Ми тро вић

НОВИ БЕЧЕЈ: Организатори “Великогоспојинских дана” потрудили су се да ове године, поред концерата највећих звезда Балкана, обезбеде пуно дневних и пратећих садржаја, рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре директор ове новобечејске манифестације Не ма ња Ва ско вић. На традиционалном дружењу са новинарима уочи “Великогоспојинских дана”, Васковић је истакао да су са посебном пажњом припремани Дечија улица, Винска улица и многи други садржаји у оквиру феште која ће трајати од 23. до 27. августа. - “Великогоспојински дани” се, пре свега, одржавају на изузетно лепој локацији на обали Тисе, поред кеја украшеног са око 40.000 цветних аранжмана. Ту су и сви пратећи садржаји на води и обали од вожње чамцима, скутерима или бродовима, до одбојке на песку, или уживања уз тамбураше на Тиским чардама – нагласио је Васковић. Председник општине Нови Бечеј Са ша Шу ћу ро вић казао је ју-

че да је овакав вид манифестационог туризма веома важан за развој те локалне самоуправе. - Годинама смо улагали наша средстава и креативност, у намери да Нови Бечеј учинимо препознатљивим градом. У томе смо успели, што доказује и наша манифестација на коју долазе посетиоци из целог региона. Препознају нас и инвеститори, па су се у протекле две године два инвеститора одлучила да одаберу баш Нови Бечеј за отварање фабрика - “Делта фарм” и “Сербиа манифаттуре”. Новобечејци су, такође, препознали свој интерес у развоју туризма и користе различите могућности, од издавања соба за смештај, преко израде и продаје сувенира, све до изнајмљивања чамаца и бродова туристима – објаснио је Шућуровић. Када је реч о програму “Великогоспојинских дана”, организатори су подсетили да ће у музичком делу, у петак, 24. августа, наступити То ни Це тин ски и Је ле на

Ро зга, у суботу мађарска група “Омега” и бенд “Ван Гог”, а у недељу Здрав ко Чо лић. Такође, првог дана манифестације, 23. авгу-

чење у пецању сома на бућку, и тениски турнир на терену који је на самој обали реке. Етно базар, као и ранијих година, окупиће ве-

Ху ма ни тар но га ђа ње пред сед ни ка И ове године биће организована хуманитарна акција гађања председника општине балонима пуњеним водом. Грађани ће, наиме, имати прилику да купе балоне и затим их хитну ка првом човеку општине. Сав новац прикупљен на овај начин биће прослеђен у Фонд “Битка за бебе”.

ста, око 150 гурмана надметаће се у справљању најукусније рибље чорбе, а Тиски плато ће окупити и најбоље тамбурашке оркестре. У петак ће поклоници божанског пића бити у прилици да своја непца обрадују најбољим укусима вина која се производе у Србији. Дегустацију и причу о вину испричаће двадесетак винара, учесника Винске улице дуж Тиског кеја. Током суботе посетиоце манифестације очекују “Великогоспојинска бућка”, односно такми-

лики број излагача, а посетиоци ће бити у прилици да погледају и купе бројне сувенире и употребне предмете израђене техникама народне радиности. У недељу, 26. августа, петнаестак парадних запрега из Земљорадничке задруге “Врањево” проћи ће поно сно главним улицама Новог Бечеја, мамећи погледе љубитеља ових племенитих животиња. На Тиском платоу, затим, одржаће се 19. по реду Смотра парадних запрега. Ж. Ба ла бан

СУД БИ НА КА САР НЕ У БЕ ЛОЈ ЦР КВИ И ДА ЉЕ НЕ ПО ЗНА ТА

Рекреативни или универзитетски центар

БЕЛА ЦРКВА: Председник Скупштине општине Бела Црква Не над Жи ва но вић организовао је у скупштинској сали презентацију идејно програмских урбанистичких решења пренамене простора војне касарне „Славко Мунћан Сава“ у Белој Цркви са иновираном проценом вредности комплекса, којој су поред представника Института за урбанизам и архитектуру из Београда, присуствовали одборници, представници јавних предузећа и Војске Србије. Читав комплекс се простире на 80 хектара и има низ грађевинских објеката који би уз интервенције могли да се користе за разне садржаје. Првобитна вредност комплекса процењена је на око шест милион евра, али је сада око три милиона евра, што је како смо чули вероватно реална цена, али за инвеститоре и даље висока. Интересената за овај простор има, али док се не промени намена, како су на скупу рекли, није могуће реализовати било које друге садржаје осим војних. То је био разлог да општина Бела Црква наручи од Института за урбанизам архитектуру израду идејних реше-

Тра же по вра ћај па ла та у гра ду

ња за пренамену овог простора. Урађене су три потпуно различите верзије. По првој би то био спортско – рекреативни комплекс, по другој би могао да се користи као универзитетски центар и пољопривредно добро за експерименталну производњу, а по трећој би се користио у здравствено – рекреативне сврхе за рехабилитацију лечених од болести зависности. Како је објаснила Мир ја на Алек сић, начелниа одељења за урбанизам и привредно инспекцијске послове у општини Бела Црква, циљ је био да се о овој теми започне расправа, да се представи то чи-

ме Бела Црква располаже, и у томе се у потпуности успело. За већину грађана, по њеном мишљењу потпуно је било непознато о којој површини се ради, о којим и каквим објектима и шта је тамо могуће радити. Сада су се издвојила нека три правца, а шта ће од тога бити у Генералном урбанистичком плану зависиће од воље грађана. Током расправе утврђено је да је спорно власништво на великој површини земљишта које је Војска Мастер планом утврдила као своје, а за које не постоји адекватна промена у Катастру непокретности. - О тим и још неким спорним пи-

СЕ ДАМ НА Е СТИ ПУТ У СОМ БОР СКОМ ЗА ТВО РУ

Уметност као терапија

СОМБОР: Сомбор, тачније сомборски затвор, биће од данас по седамнаести пут заредом домаћин можда и најнеобичније ликовне колоније у целој Србији. Наиме, од петка до недеље у овом граду ће се окупити бројни српски сликари, како би узели учешће на уметничком окупљању на салашу Елан, економској јединици сомборског Казнено поправног завода, а њима ће раме уз раме у стварању уметности бити и петнаестак осуђеника из овог и осталих српских затвора. Позвано је 25 ликовних уметника који ће учествовати у раду овогодишњег сазива, а осим већ признатих сликара свих генерација, по десети пут у оквиру ове традиционалне и у много чему специфичне стваралачке мафестације, учествоваће и осуђени који издржавају казну затвора у казненопоправним установама Републике Србије. Ове године учествоваће

15 осуђених из 12 завода, наглашавају овдашњи организатори необичне ликовне колоније која се одржава под покровитељством ресорног Министарства правде и државне управе, одно сно њене Управе за извршење кривичних санкција, уз напомену да ће бити настављен и едукативни програм „Пут до слике” током кога ће неколико ликовних уметника у “тајне заната”, односно своје сликарске технике упутити и сужње српских затвора. Посебно место ове колоније ће заузети целодневна ретроспективна изложба преко 150 дела насталих на претходним сазивима Еланове колоније, која ће у суботу бити постављена у преподневним часовима на платоу и шеталишту испред Жупаније, односно Скупштине Града. Исте вечери од 20 часова у сарадњи са Културним центром „Лаза Костић” биће приређен културно-забавни програм,

у чијем ће музичком делу програма наступити „Трио акустик бенд” из Новог Сада. Еланова колонија је током претходних 16 сазива угостила 184 ликовна уметника, који су овде створили 809 дела. Осим у Казненопоправном заводу у Сомбору, уметничка дела настала на Елановој колонији налазе се у Управи за извршење кривичних санкција у Београду, Казнено-поправном заводу за жене у Пожаревцу, Окружном затвору у Краљеву и Центру за обуку кадрова у Нишу. Изложбе на којима је представљен део Еланове ризнице организоване су у Сомбору, Апатину, Врбасу, Зрењанину, Ваљеву и Београду, а организатори колоније се посебно поносе чињеницом да се и ова манифестација прикључила хуманитарној акцији “Битка за бебе”,поклањајући 100 уметничких слика истоименом Фонду Б92. М. Ми ље но вић

Концерт на Градском тргу РУМА: На Градском тргу у Руми, вечерас у 20 часова биће одржан концерт Хрватског Културног Просветног друштва „Матија Губец“, у оквиру програма „Културно лето 2012“. Хрватско Културно Просветно друштво „Матија Губец“ је једно од најстаријих друштава у Војводини, основано 1903. године. Ово друштво броји преко четири стотине чла-

нова, распоређених у неколико секција. Такође, ово друштво је један од оснивача „Фестивала музичких друштава Војводине“. Оно што издваја овај велики тамбурашки оркестар је што на свом репертоару, поред класичних тамбурашких композиција, има и пуно ауторске музике диригента, композитора и М. Ма. аранжера Јо си па Јур це.

тањима требало би разговарати са представницима Војске на једном другом скупу, где не очекујем да ће бити проблема - нагласила је Мирјана Алексић. -Ако би ове спорне површине које је Касарна некада користила за производњу хране, биле враћене општини, онда би и цена овог простора могла да буде нижа. Као питања о којима би даље требало разговарати назначено је и навођење делатности којима се на том простору не би било дозвољено бавити. Следећи корак ће бити утврђивање предлога намене, који би ишао на јавни увид и где би сви грађани могли да ставе примедбу, о којој би Општинска комисија за планове доносила одлуку. Биће тешко ускладити жеље Белоцрквана и потенцијалних купаца и већ истакнута мишљења да не треба реметити мир грађана и развој туризма неким садржајима који су понуђени. Да ли ће бити могуће да сви вуци буду сити и све овце на броју показаће време. Оно што сада није добро што и овај комплекса као и многи други напуштени објекти у граду пропада и зараста у траву. М. Ви то ми ров

Од понедељка против комараца НОВИ БЕЧЕЈ: Третмани из ваздуха и са земље против одраслих комараца на подручју Новог Бечеја биће изведени у периоду од понедељка 20. августа до четвртка 30. августа, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од резултата мониторинга и временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом lambda-cihalotrin. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице затворе или уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

RePORTA@e

petak17.avgust2012.

dnevnik

„DNEVNIK” NA DIVANU KOD POZNATOG PSIHOTERAPEUTA I VEGANA DRAGOSLAVA GRUJI^I]A

U Grujinom raju bez straha i bez kotli}a a da ga vi di te s bra dom od dva da na, na sme ja nog i smi re nog, iako mu je 74 a iz gle da kao pe de se to go di {wak, ne po sto ji dru ga re~ ko ja bi ga mo gla oka rak te ri sa ti osim „jed no stav nost”. Ne gde na Vo `dov cu, ne bit no gde, u dve tro {ne ali jo{ uvek le pe pri zem ne ku }i ce `i vi Dra go slav Gru ji ~i} – Gru ja, „pro fe sor umet no sti i zna wa za qud ski raz voj„ i ne vo li ka da ga zo ve te gu ru om. Za vr {io je dva fa kul te ta: ju go slo ven sku i op {tu kwi `ev nost i psi ho lo gi ju, pre da vao na Ode qe wu za psi ho lo gi ju ni {kog Fi lo zof skog fa kul te ta. Svoj pri stup qud skom raz vo ju naj kra }e je od re dio re~ ju

da opre ma za se be ka da se vra tio iz Ame ri ke. Po ~eo i stao, pre ra ~u nao se. – U|i ta mo u so bu, ona je sre |e na i to pla, ova mo je hlad ni je –

{ta i ko ga ne vo le, ko im je na u dio, da spo zna ju svo je stra ho ve – upo ran je Gru ja u svom na sto ja wu da me po sta vi na kre vet za te ra pi ju.

[ta mo`e da nam se desi, pa ~ovek je priznati psihoterapeut, wegove metode su sedamdesetih i osamdesetih godina bile revolucionarne, proveo je toliko vremena u Americi rade}i s qudima, ne}e nama biti ni{ta lo{ije nego wima... uvo di nas u svoj neo bi~ ni `i vot ni pro stor Gru ja. Mo glo bi se re }i so ba k’o so ba, dva kre ve ta, fo te qa, sto s ra ~u na rom, zi do vi iz le pqe ni

Do bro, ne mam ni {ta pro tiv, ne pla {im se, mo `da jo{ i ne {to pa met no sa znam o se bi – pri hva tam, bez mno go raz mi {qa wa. [ta mo `e da mi se de si,

za u ze la vi dim da si ve o ma opu {te na i da mi ve ru je{ – ob ja {wa va ovaj krep ki ~o vek, ve gan po opre de qe wu. Iako ga po je di ni sma tra ju ~u da kom, na ne ki neo bi ~an na ~in uli va po ve re we. – Udah ni la ga no, ose ti se be u svom te lu, opu sti se – pri ~a ne pre sta no, na po mi wu }i da ga pre ki nem kad po `e lim, ali i da to ho }u – ne mo gu, te lo se „sta pa” s kre ve tom, la ga no „leb dim„, le po je... – Do bro – pre ki da on me di ti ra we – sad pre la zi mo na dru gi deo tret ma na. Po ku {aj da udah ne{ du bo ko i da kroz iz dah ka `e{ {ta ose }a{ pre ma oso bi ko ja te je po vre di la – ~u jem ga kao kroz tu nel.

– Ma ju du go po zna jem, ali je tek od sko ro do {la kod me ne. Vi de la je hra nu u mom ta wi ru i pi ta la me {ta je to. Ni je bi la odu {e vqe na, ali je pro ba la. Mi sli la je da ni ka da ne }e mo }i da se pri vik ne na ve gan sku is hra nu – ~u jem ga ka ko pri ~a, dok i sa ma raz mi {qam o to me za {to ne bih pro ba la. Ma da, ko bi se od re kao ro {ti qa, kri la ca na `a ru, du van-~va ra ka, si ra i kaj ma ka. Ret ki su oni ko ji ma je us pe lo. – U ovoj te gli ci sam da nas no sio ru ~ak ka da sam i{ao kod zu ba ra. Vi di{, sve {to tre ba je tu – po ka zu je ru kom na ostat ke svog obro ka, U dru {tvu s Ma jom Volk isec ka no po vr }e. – Sa mo 250 gra ma do voq no je da bi ~o Po sled wi put Gru ja je bio bo vek bio zdrav, 250 gra ma da se iz - le stan 1978. go di ne, dnev no tr ~i beg nu ma lig ne bo le sti, da ne sat vre me na, gde god da ide – ide

Veganstvo

De ~a~ ko do ba Dra go sla va Gru ji ~i }a

„bi o dra ma„, u ~i jem je zgru je sin te za, po ve zi va we „u tro u gao„ tri ne za vi sne {ko le: pre po ra |a wa, pri mal nog kri ka i neo raj hi jan ske bi o ner ge ti ke. Fi lo sof po de fi ni ci ji: ~o vek ko ji mi sli o sve mu. Zbog svo je ne kon ven ci o- nal no sti bio je ospo ra van od ko le ga, ali pri znat u sve tu, kao {to to obi~ no kod nas bi va. Sa ~e kao nas je na ula sku u dvo ri {te, vo de }i la ga no pre ma jed noj od ku }a, onoj ko ju je po ~eo

Pr vo se an sa, on da pi sa we

ce du qa ma. Ali ova so ba ni je obi~ na, u woj mno ge po zna te i ne po zna te li~ no sti pri ~a ju o svo joj in ti mi, spo zna ju se be i svo ju ra wi vost, osta vqa ju taj ne na ~u va we. – Vo leo bih da od ra di mo jed nu se an su da vi di{ {ta ja to i ka ko ra dim pa on da da pi {e{. Do |u tvo je ko le ge i mi sle to je tek ta ko, sa mo sni me i odu. Mo ram da ti pri znam. mno gi se pla {e, ne `e le da do pru do se be, da vi de

pa ~o vek je pri zna ti psi ho te ra pe ut, we go ve me to de su se dam de se tih i osam de se tih go di na pro {log ve ka bi le re vo lu ci o nar ne, pro veo je to li ko vre me na u Ame ri ci ra de }i s qu di ma, ne }e mi bi ti ni {ta lo {i je ne go wi ma. Gru ja ob ja {wa va ka kav po lo `aj da za u zmem. U pr vom tre nut ku ni je pri jat no. – Ne bri ni, na me sti se ona ko ka ko ti od go va ra, ni {ta ni je oba ve zno. Po po lo `a ju ko ji si

raz mi {qa te o doj ka ma, pro sta ti, {e }e ru, pri ti sku, 250 gra ma da do `i vi te sto tu. Ka ko je sam re kao, a to je po sle po slu `i lo kao na slov za kwi gu, „U ra ju ne ma ku va wa, ko tli }i su u pa klu”.

pe {ke, iz gle da mla do li ko, a we go va fi lo zo fi ja je pri hva ta we „sve ga po sto je }eg, sve ga {to je sam„. Kod we ga ne ma gra ni ce iz me |u du {e i te la jer du {a je i te lo i bi }e. Z. Dragojevi}

BRA]I JOVI I DU[ANU OBRADOVI]U SUPRUGE STIGLE PREKO NOVINSKOG OGLASA

PRE^ANSKA LEKSIKA

– Mr `wu – iz le te iz usta, iz te la, i pro sto me upla {i sop stve na re~. – Uuuuuuuuuuu, pa te be mo ra da je ne ko de be lo po vre dio – smi re no, vi {e o~in ski ne go kao te ra pe ut re ~e. ]u tim. Gru ja na sta vqa, iz we go vih usta bu ji ca te ~e. Ener gi~ no pri ~a {ta je to, u stva ri, ve gan stvo, ka ko je Ma ja Volk, we go va naj po zna ti ja sled be ni ca, us pe la da ozdra vi, da po be di kan cer i smrt.

Ve gan stvo je na ~in is hra ne i ì vqe wa ko ji iz be ga va bi lo ka kvu okrut nost nad ì vo ti wa ma, po put is ko ri {}a va we wih i wi ho vih pro iz vo da za hra nu, ode }u i dru ge svr he. Ve gan ska is hra na se za sni va na ì ta ri ca ma, ma hu nar ka ma, vo }u i po vr }u. Ve ga ni i ve gan ke ne je du me so, ri bu, mor ske plo do ve, ja ja, mle ko, mle~ ne pro iz vo de, med, ni ti no se stva ri od kr zna, vu ne, ko sti ju, ko è, ko ra la, bi se ra ni ti bi lo ko jih dru gih ma te ri ja la ì vo tiw skog po re kla. Mno gi ve ga ni ta ko |e iz be ga va ju pro iz vo de te sti ra ne na ì vo ti wa ma. Za raz li ku od ve ge ta ri jan ca, ~i ja je is hra na bez ubi ja wa, ve gan ska is hra na je ka ko bez ubi ja wa, ta ko i bez is ko ri {}a va wa ì vo ti wa. Ve gan stvo se raz li ku je od ve ge ta ri jan stva jer sve de no u pot pu no sti na biq nu is hra nu.

Mo tika

otika nije neka nepoznata ni egzoti~na re~ kakve su birane i opisivane na ovom mestu. Ali, za ve}i deo mla|e populacije je ipak samo misaona imeniIli, ca. Ta stara alatka za povr{insku po vra tak spra ve za mu~ewe le|a obradu zemqe, za plitko okopavawe, zvano jo{ i pra{ewe, dugo je bila osnovno srecentimetara, da moè da pro|e izme|u dve stastvo borbe protiv korova. Svih vrsta. Wome je isbqike kukuruza (recimo) sredwe gusto sejanog. Kakorewivana uporna zuba~a, koja se {irila svojim da se istro{i, istawi, motika je {ira nego duà ìlavim rizomima nalik na ìve ìce, pa ne{to ali jo{ moè da radi, makar da je lak{a. Ima momek{i poponac, sve vrste ~i~kova, od palamide do tika i sa {picastim vrhom, pa s okruglim se~isvakog drugog ~kaqa, te divqi sirak, toliko sli~an vom, drugih sli~nih budaku, krampu, dakle trnokotek izniklom kukuruzu a u stvari pu, pa motika s rogovima na drugoj wegov najve}i neprijateq. Motika strani, jakih, velikih i te{kih, je prevashodno povrtarska alatkao i motikica za finije radove u ka, neophodna jo{ pri sadwi i sepovrtwacima, cve}wacima, plajawu, dok je u ratarstvu najva`nistenicima... Dràqe je obi~no duja kod takozvanih okopavina, kukuga~ko od 120 do 140 centimetara. ruza, suncukreta, repe... Ima i motika koje se guraju. Mo`da neko jo{ te kulture taMotikom se pre svega uni{tako zove, okopavinama, mada ih vivaju korovi, ali i razbija pokori{e niko ne okopava. Motiku su zaca na lo{ijim zemqi{tima posle menile hemijske supstance, wima ki{a, potom “pra{i”, prekida kase ubijaju korovi, a zasejana kultupilarna veza vode u zemqi{tu pa ra, kao, ostane ìva i zdrava, saje ono na povr{ini suvo a malo isma na wivi da bi rodila èqeni pod vla`no, s vodom dostupnom plod. Isto je i s vinogradima, kokorenu. Kod hemijskog uni{tavaji se hiqadama godina nisu mogli wa korova tih “sporednih” efekazamisliti bez motike. Ima o tota nema. Oranica se samo gazi i me i pesama i poslovica. “Kopa nabija vodom. Okopavana wiva cura vinograd...” je ona najpoznaima rastresitiji orani~ni sloj. tija s notama, a blasfemi~na glaNaj~e{}e se okopava u ranoj fazi si: Vinograd ne traì molitve razvoja biqke, dakle, od nicawa nego motike. Jo{ se moè ~uti da do zatvarawa redova (kod kukuru– bez motike ’leba nema! za, recimo), odnosno u maju, junu, Motika je veoma stara alatka. re|e julu. Idealno je okopavati po Wome se prvo traìlo jestivo korewe, a onda {tijakom suncu, korov brzo vene, su{i se i oboga}uje tio okoli{ posejanim i posa|enim biqkama. Nazemqu organskim ostacima, neèqene biqke se tevodno je pravqena jo{ od kosti mamuta, iz jednog è oporavqaju. Okopavawe nije najteì posao u podela. U jednom londonskom muzeju se ~uva bronzana qoprivredi, ali je neudoban. Dugo traje, iscrpquje motika iz Mikeje, negde iz 1.100 godine pre Hrista. respiracijom, od kopawa kad-tad zabole le|a. Sada se pravi od kvalitetnog lima, ~eli~nog, a saU takozvanom ekolo{kom, organskom postupku stoji se od se~iva, zvanog list, koje ima prsten gde proizvodwe zdrave hrane, sada tako popularisase uglavquje, nasa|uje, dràqe. Drveno, mada sam nom – motika je neophodna! Motika se jednako imeja imao i jedno plasti~no, od slomqene motke za nuje u svim slovenskim jezicima, [panci je zovu atletska skakawa. Se~ivo se nasa|uje pod uglom azada, na engleskom je ho (s duga~kim “o”), nema~ki mawim od 90 stepeni da bi se motika mogla lak{e je heke, ma|arski – kopo. Nigde nije omiqena, ali je provla~iti kroz zemqu, mada to nije uvek lako uvek potrebna. Stara sprava za mu~ewe le|a. u~inti po{to se mora uglavqivati konusnim zaPavle Male{ev glavkom, klinom tawim na vrhu. Okopava se zamaKwi ge ovog auto ra iz se ri je „Di va ni o re ~i ma„ hom i potom vu~ewem se~iva plitko ispod povr{imo gu se ku pi ti u kwi à ra ma „Most”, ne. List je obi~no ~etvrtast, {irok od 10 do 12 „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi à ra”

U osamdesetoj proslavio prvu godi{wicu braka

a mo }a i ne sna la è we u sva ko dnev nom ì vo tu raz lo zi su zbog ko jih je osam de se to go di {wi Jo vo Ob ra do vi} po tra ìo è nu pu tem no vin skog ogla sa, a we gov dve go di ne mla |i brat Du {an è nu za po mo} u ku }i. Jo vo je na {ao è nu Er è bet (57, a Du {an se za qu bio u Ka ti cu, ko ja se ja vi la kao ku} na po mo} ni ca i kra jem av gu sta }e se i ven ~a ti. – I sam sam se iz ne na dio bro ju po zi va, a od vi {e de se ta ka è na ko je su me zva le, iza brao sam Er è bet, ku pio ku }u u se lu Svi lo je vo na do mak Apa ti na i sa da ì vi mo ve} go di nu da na u har mo ni~ nom bra ku – ka è Jo vo, ko ji je, na pu niv {i na Sve tog Ili ju osam de se ti ro |en dan, obe le ìo i go di {wi cu bra ka. Er è bet, kao i Jo vo, vo li dru {tvo i ve se qe pa je na go di {wi cu bra ka igra la do ka snih sa ti u am bi jen tu „Ba jo ve eko-ba {te“ i uz mu zi ku „Du nav skih bi se ra„, ko ji su an ga ò va ni spe ci jal no za ovaj do ga |aj. – Ni su mi va `ne go di ne, ima la sam u pret hod nom bra ku lo {e is ku stvo, ali mi je Jo vo svo jom do bro tom vra tio po ve re we u mu {ki svet. Ja mu uga |am, ku vam po we go voj è qi, i uz li~ ku ku hi wu ga pri vi ka vam i

Fa mi li ja pri hva ti la snaj ke

na ma |ar sku, da jem mu le ko ve, pri ~a mo, {a li mo se – go vo ri Er `e bet. Dok ob ja {wa va {ta ju je pri vu klo Jo vi, wen otac, I{tvan Fe ke te (78), uz po dr {ku }er ki nom bra ku, vaj ka se jer ni ka ko da i on pro na |e bra~ nu sa put ni cu. – Imam pen zi ju, ve li ku ku }u, ali sam usa mqen. Iako imam broj nu de cu, unu ~ad i pra u nu ~ad, je dva ~e kam da se o`e nim jer fa mi li ji ne }u da sme tam i da sam im na te -

Bra }a Jo vo (le vo) i Du {an (de sno) sa su pru ga ma

re tu. Bi lo je ne ko li ko za in te re so va nih za uda ju, ali iz gle da da }u ipak su pru gu mo ra ti da po tra ìm pre ko ogla sa, kao i moj zet Jo vo, ko me su se è ne ja vqa le u ve li kom bro ju - uz osmeh pri ~a I{tvan Fe ke te. Dok se ove }e dru {tvo uz go ve |i gu la{, pra se }e pe ~e we, tor te i ko la ~e, sta ro grad sku mu zi ku i ma |ar ske ~ar da {e, ve se li u ugod nom am bi jen tu eko-ba {te, Du {an Ob ra do vi}, Jo vin ro |e ni brat, s po no som nas upo zna je sa svo jom iza bra ni com Ka ti com Gre be ner iz Ku pu si ne, ko ju je sa svim slu ~aj no iza brao za su pru gu jer mu se do pa la na pr vi po gled. – Tra ìo sam po mo} u ku }i i ka da se Ka ti ca po ja vi la, znao sam da je ona è na mog ì vo ta. Uz wu po la ko u~im ma |ar ski, we nog si na Ni ko la sa ob u ~a vam da ga ji p~e le u Ro ga ti ci, gde smo ku pi li ku }u. Po sle ne ko li ko me se ci za jed ni~ kog ì vo ta i „pro be“, od lu ~i li smo da se ven ~a mo – s osme hom ka è Du {an, ko ji je deo ì vo ta pro veo na slu `bi u Uje di we nim na ci ja ma, su de lu ju }i u sna ga ma za br ze in ter ven ci je, a po sle se skra sio u Apa ti nu. Po ro di ce dva bra ta Ob ra do vi} pri hva ti le su od lu ku da im o~e vi i de de pro na |u part ner ke i uglav nom se sla ù da je bra~ ni drug u po znim go di na ma naj bo qe re {e we za do bar na sta vak ì vo ta. J. Prel~ec

crna hronika

dnevnik SVA KO DNEV NI IN CI DEN TI NA KO SME TU

Na pa di na Sr be i srp ske objek te Na pad na Milo{a ûki}a (65) u Pe }i iza zvao je ve li ko uz ne mi re we me |u Sr bi ma u Me to hi ji, sa op {ti la je Epar hi ja ra {ko-pri zren ska, is ti ~u }i da bez bed no sti za Sr be na Ko so vu ne ma ni 13 go di na na kon za vr {et ka su ko ba u Po kra ji ni. U âr {ij skoj uli ci u Pe }i pre kju ~e je na pad nut û ki}, ko ji sa da kao ra se qe no li ce ì vi u Be ra na ma u Cr noj Go ri. U na pa du su mu iz bi je na dva zu ba, za do bio je po se ko ti ne po red le vog oka i dru ge po vre de gla ve, sa op {te no je iz Epar hi je ra {ko-pri zren ske. û ki }u je uka za na po mo} u me di cin skom cen tru u Pe }i, a le ka ri su mu za {i li ra nu na oku i na usni. Na pad nu ti û ki} je do ra ta ì veo u Pe }i, gde mu je uzur pi ra na ku }a. Sa da ì vi kao ra se qe no li ce u Be ra na ma, ali re dov no po se }u je svoj rod ni grad i pri tom od se da kod svo jih pri ja te qa u po vrat ni~ kom se lu Qe vo {a iz nad Pe} ke pa tri jar {i je. U gra du i oko li ni, gde je pre su ko ba ì ve lo vi {e od 20.000 Sr ba, sa da je osta lo sa mo ne ko li ko sta ra ca, a no vih po vrat ni ka ne ma. U na me ri da ohra bri pre o sta le Sr be i stvo ri uslo ve za even -

tu al ne po vrat ni ke, Epar hi ja ra {ko-pri zren ska je pre dve ne de qe zva ni~ no otvo ri la pa ro hi ju u Pe }i, gde }e re dov no `i ve ti dva sve {te ni ka ko ji }e se du hov no bri nu ti o Sr bi ma iz Pe }i i okol nih se la. Po vre |e nog ^u ki }a ob i {li su igu ma ni ma na sti ra De ~a ni

svo joj do bro ti i mi ro qu bi vo sti, za slu `u je sva ku osu du. Vla di ka je na gla sio da na pa da ~a tre ba {to pre pri ve sti prav di i obez be di ti bez bed nost ne ko li ci ni Sr ba ko ji sa da `i ve u Pe }i. Re gi o nal ni port pa rol ko sov ske po li ci je Ze}ir Keqmendi

Ka me no va na zgra da op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Ne po zna te oso be su u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka ka me no va le zgra du op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca. Na op {tin skoj zgra di ka me ni ca ma je po lo mqe no jed no sta klo, a u tre nut ku na pa da u zgra di su bi la dvo ji ca rad ni ka obez be |e wa ko ji su osta li ne po vre |e ni. Zgrad a o p{tin e K osovsk a M it rovica , koja s e na{la n a met i na pada~a , nalazi se u m ul tie tni~ko m nasequ „Tr i so litera„, a p o re~ima pre ds ednik a o p{tin e K osovsk a M it rovic a Krstimira Panti}a, in dik ativno je {to v ojnici Kfora ni pr ip adnic i po licije tu no } nis u bili u b lizini zgrade, gde obi~n o borave. Ist ov remeno, ukazao je on , jak e pol icijske i vojne snage s e koriste da bi se ob ez bedila zgrad a ad mini str ativne k an ce larij e k osovske vlade u naseq u Bo {wa~k a mahala u K osovsko j M it rovici. Sava Jawi} i ma na sti ra Dra ga nac Ilarion Lupulovi}, a mu~ ki na pad na ^u ki }a osu dio je i vla di ka Ra {ko-pri zren ski Teodosije, ko ji je re kao da na pad na ^u ki }a, ko ji je po znat po

iz ja vio je da je po li ci ja po kre nu la is tra gu zbog na pa da na Mi lo {a ^u ki }a u cen tru Pe }i. Po we go vim re ~i ma, za sa da ne ma osum wi ~e nih za taj in ci dent. E. D.

JU ^E PRED ZO RU OPQA^ KA NA „PE ^UR KA” U NOVOM SADU

Pi {to qem do pa za ra Ne po zna ti raz boj nik, ma ski ran ka pu qa ~om, ju ~e uju tro oko tri sa ta opqa~ kao je uz pret wu pi {to qem ben zin sku pum pu NIS-a „Pe ~ur ka” u Uli ci Mak si ma Gor kog u No vom Sa du, sa zna je mo ne zva ni~ no. Po vre |e nih ne ma. Po pr vim sa zna wi ma, na o ru `a ni iz gred nik je u{ao u obje kat u ko jem je bi lo tr o je rad ni ka i ubr zo po sle pret we ne ko od wih mu je pre dao no vac iz ka se. Na vod no, re~ je su mi od oko 15.000 di na ra, a pqa~ ka{ je od mah po tom ute kao pre ma obli `woj zgra di Su da u Su tje skoj uli ci. M. V.

TRA GE DI JA KOD NI [KOG IZ LE TI [TA

Ubio è nu i }er ku pa se be? U bli zi ni iz le ti {ta „Ka me ni~ ki vis” kod Ni {a, po li ci ja je u par ki ra nom auto mo bi lu „za sta va 128” ni {kih re gi stra ci ja pro na {la tri be ì vot na te la za ko je se pret po sta vqa da su Ra de S. (1968), tri de set tro go di {wa è na Alek san dra N. i Ra de to va }er ka iz pr vog bra ka A. S. (1996). Po sve mu su de }i, re~ je o dvo stru kom ubi stvu i sa mo u bi stvu, a sum wa se ih je po ~i nio Ra de S. jer je, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u we go vim ru ka ma pro na |en pi {toq. Te la u auto mo bi lu je ju ~e oko 15 ~a so va pri me tio je dan me {ta nin ko ji je kre nuo da se ~e dr va u obli `woj {u mi. Ubr zo su na li ce me sta sti gle po li cij ske pa tro le, fo ren zi~ ke eki pe i is tra `ni su di ja, a deo pu ta ka iz le ti {tu je bio blo ki ran ne ko li ko sa ti. Uvi |aj na li cu me sta je tra jao vi {e sa ti, a is tra ga, ko ju vo di

is tra `ni su di ja vi {eg su da u Ni {u, tre ba lo bi utvr di okol no sti pod ko ji ma se de si la tra ge di ja kao i even tu al ne rod bin ske ve ze usmr }e nih, s ob zi rom

na to da su se ju ~e to kom da na ne ko li ko pu ta me wa le pret po stav ke o iden ti te tu `r ta va ove tra ge di je. E. D.

PRI VE DE NI MAJ KA I SIN

Po ro di~ no od no si li me tal ne de lo ve Zbog sum we da su u no }i iz me |u 15. i 16. av gu sta iz ma ga cin skog pro sto ra AD „@e le zni ce Sr bi je” u La po vu ukra li me tal ne pa pu ~i ce za ko ~e we `e le zni~ kih va go na, kra gu je va~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa Zoranu M. (26) iz [i da i we go voj maj ci Nasti P. (53) iz Ja go di ne. Sin i maj ka se te re te da su

otu |i li vi {e od 600 ki lo gra ma tih pred me ta, ~i me su na ne li {te tu @e le zni ci od oko 75.000 di na ra. Utvr |e no je da su Na sta P. i wen ne ven ~a ni su prug Dalibor J. (29) iz Ja go di ne u ne ko li ko na vra ta od kra ja 2011. go di ne ula zi li u pro stor „@e le zni ca Sr bi je“ u La po vu i od ne li ve }u ko li ~i nu ko ~i o nih pa pu ~i -

ca i ce vi za va zduh, kao i ba kar n e tra f oe i dru g u ro b u, ukup ne vred no sti oko 430.000 di na ra. Policija traga z a Da liborom J. a tra`i i rob u koju su on i Nasta P. ukrali. P o istek u mer e za dr `avawa , Zoran M. i Nasta P. uz kr ivi~nu p riajv u bi}e pr ivden i i stra`no m sudiji. (Tanjug)

„Obra zov ci ma” po vre |e na pret po stav ka ne vi no sti

Ka zne i pri ja va zbog auto mo bi la bez ta bli ca

|u tim, „fi jat pun to” ko ji sam pre gle dao ni je re gi stro van i pa tro la ko ja je sta ja la u bli zi ni ubr zo je do {la do me ne i re kli su mi da }e da mi na pi {u ka znu jer sam vo zio ne re gi stro va na ko la. Po ku {ao sam da im ob ja snim da sam do {ao da ku pim ta ko la i da }u ih u In |i ju pre ve sti {lep-slu `bom, ali ni su od u sta ja li, uze li su mi do ku men ta i na pi sa li ka znu. Ka ko je do dao, to je bio tek po ~e tak we go vih pro ble ma jer je od bio da pri mi za pi snik ko ji mu je po li ca jac do neo. – Ni sam mo gao da ve ru jem da su mi is pi sa li ka znu sa mo {to smo star to va li ko Dragan Dmitrovi} pored spornog vozila la ko ja sva ka vi na auto mo bi la se za sa mo ne ko ne bih vo zio jer ne ma ju ta ko li ko mi nu ta pre tvo ri la u ha bli ce, i u jed nom tre nut ku po os ko ji se za vr {io we go vim li ca jac mi je ugu rao u ru ke do pri vo |e wem. ku men ta i za pi snik ko ji sam – Auto ko ji sam do {ao da ku - zgu `vao i ba cio. Ta da je dru gi pim sta jao je par ki ran u Pre ra - po li ca jac sko ~io na me ne, za do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di - vr nuo mi ru ku, ba cio me na ko nu – pri ~a Dmi tro vi}. – S ob zi - la po red i kre nuo da mi sta vqa rom na to da sam auto-me ha ni - li si ce na ru ke. Po li caj ci su ~ar, do {ao sam da ga pre gle dam po zva li in ter vent nu je di ni cu pre ne go {to ga ku pim i za to i is pi sa li mi no vu ka znu od sam ga star to vao da vi dim ka ko 5.000 di na ra za ugro à va we ì ra di mo tor, {to je vaq da nor - vot ne sre di ne – ka è ogor ~e ni mal no ka da se ku pu ju ko la. Me - Dra gan Dmi tro vi}.

USTAV NI SUD USTA NO VIO NE PRA VIL NOST

KRA TAK PUT OD KU PO VI NE AUTO MO BI LA DO SA SLU [A WA U PO LI CI JI

Ka da je Dragan Dmitrovi} (36) iz In |i je sa su pru gom i de te tom u uto rak 14. av gu sta do {ao u Pe tro va ra din na do go vor o ku po vi ni auto mo bi la, ni je ni slu tio da }e taj dan za vr {i ti u po li cij skoj ma ri ci s vi {e ka zni i pri ja va. Po we go vim re ~i ma, zbog agre siv nog na stu pa po li cij ske pa tro le u Pe tro va ra di nu, ku po -

petak17.avgust2012.

Po we go vim re ~i ma, si tu a ci ja se smi ri la uz po sre do va we Dra ga no ve su pru ge, ko ja je u auto mo bi lu smi ri va la de te pa je i on seo s wi ma u ko la da sa ~e ka do la zak in ter vent ne je di ni ce. – U jed nom tre nut ku sam upa lio auto mo bil i iz ba cio ga iz br zi ne, a po {to je bio par ki ran na na gi bu, kre nuo je ma lo una zad. Ta da je dru gi po ~eo da vi ~e da sam mu uda rio ko le gu. Za i sta ne znam da li se to de si lo ili ne, ali ka da je sti gla jo{ jed na sa o bra }aj na pa tro la i in ter vent na, oni su mu sli ka li ci pe lu i auto mo bil i re kli da }u i za to do bi ti pri ja vu. Me ne su po tom ma ri com spro ve li na va |e we kr vi i u po li cij sku sta ni cu na sa slu {a we, gde smo i su pru ga i ja da li iz ja ve – ka `e Dmi tro vi}. Osim ka zni ko je su mu is pi sa ne na li cu me sta, Dmi tro vi} je u po li ci ji sa slu {an po kri vi~ noj pri ja vi za ome ta we slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti. – Za i sta ne znam zbog ~e ga su mo ra li da me pri vo de u ma ri ci kao naj ve }eg kri mi nal ca i da ne ko li ko sa ti pro ve dem s po li caj ci ma kao da sam na pra vio ne ko stra {no de lo. Sma trao sam da ni sam kriv ni za pr vu ka znu ko ju su mi is pi sa li, ali sam se s tim ne ka ko i po mi rio, me |u tim sve to {to je usle di lo na kon to ga je stvar no pre vi {e – ka `e Dmi tro vi}. N. Per ko vi}

Ustav ni sud Sr bi je usvo jio je ustav nu `al bu Sr|ana Savovi}a, ko ji je pre vo ste pe no osu |en na de vet me se ci za tvo ra zbog or ga ni zo va wa ne re da po vo dom „Pa ra de po no sa” ok to bra 2010. go di ne, po {to je usta no vio da mu je u is tra `nom po stup ku po vre |e na pret po stav ka ne vi no sti. Po od lu ci Usta vog su da od 19. ju la, utvr |e no je da je tu gre {ku na ~i nio is tra `ni su di ja ka da je do neo re {e we o od re |i va wu pri tvo ra Mladenu Obradovi}u (vo |i „Obra za”) i jo{ sed mo ri ci osum wi ~e nih, me |u ko ji ma je i Sa vo vi}.

Su di ja Vi {eg su da u Be o gra du Aleksandar Stepanovi} je u re {e wu od 12. ok to bra 2010. na veo da su „okri vqe ni pred met na kri vi~ na de la iz vr {i li or ga ni zo va no i u gru pi s ci qem da iza zo vu ne red”. Pri tom ni je na veo da po sto ji sum wa da su okri vqe ni iz vr {i li de lo ko je im se tu `i la~ kim zah te vom za spro vo |e we is tra ge sta vqa na te ret, ve} je to for mu li sa no „kao go to va stvar”. „Na taj na ~in, is tra `ni su di ja Vi {eg su da je pre ko ra ~io gra ni ce osno va ne sum we i po vre dio pret po stav ku ne vi no sti okri -

vqe nog„, na ve de no je u od lu ci Ustav nog su da. Pr vo ste pe nom pre su dom Vi {eg su da u Be o gra du od 20. apri la 2011. go di ne pr vo op tu `e ni Mla den Ob ra do vi} osu |en je na dve go di ne za tvo ra, dok su osta lim okri vqe ni ma iz re ~e ne za tvor ske ka zne u tra ja wu od osam me se ci do go di nu i po da na. Da li }e po sled wa od lu ka USS-a uti ca ti na da qi tok po stup ka u „slu ~a ju Pa ra da” vi de }e se 13. sep tem bra, ka da bi Ape la ci o ni sud tre ba lo da od lu ~i po `al ba ma okri vqe nih. E. D.

VESTI Tu ~a zbog iz grad we bra ne To kom odr `a va wa jav ne ras pra ve o pro jek tu iz grad we bra na Bro da re vo 1 i Bro da re vo 2 u sa li op {ti ne Pri je po qe do {lo je do op {te tu ~e u ko joj je Esad K. (64) za do bio te {ke te le sne po vre de, dok su Amel K. (51) i Zoran R. (57) lak {e po vre |e ni, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Pri je po qe. Po li ci ja je zbog tu ~e u op {tin skoj zgra di pod ne la ne ko li k o pre k r {aj n ih pri j a va, a svi ak te r i in c i den ta su iz Pri je po qa. O do ga |a ju je oba ve {ten osnov ni jav ni tu `i lac u Pri je po qu, ko ji se iz ja snio da se pro tiv Adnana S. (31) iz Pri je po qa pod ne se kri vi~ na pri ja va zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de. (Ta njug)

Oti ma li lan ~i }e No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pe to ri ce mla di }a iz No vog Sa da i we go ve oko li ne zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la raz boj ni {tva. Oni se te re te da su pri la zi li `e na ma na uli ca ma i u lo ka li -

ma, uda ra li ih ili oba ra li na ze mqu, a on da im oti ma li zlat ne lan ~i }e ko je su ka sni je pro da va li. Da su po ~i ni li ta kri vi~ na de la od 15. mar ta do 29. ju na osum wi ~e ni su Gordan D. (1992) i Pavle M. (1994) iz No vog Sa da, Dragoqub M. (1993) i Radovan G. (1993) iz Ko vi qa, kao i je dan ma lo let nik iz Ka }a, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

Na in sti tut po aku mu la tor Na ogled nim po qi ma In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo na ^e ne ju po li ci ja je pre kju ~e, ne po sred no po sle kra |e aku mu la to ra s trak to ra, uhva ti la Seada H. (1984) iz Na da qa. Osum wi ~e ni se te re ti da je ma ka za ma ise kao `i ~a nu ogra du po me ne te usta no ve i ukrao aku mu la tor te da je na taj na ~in po ~i nio te {ku kra |u, kao i da je iz vr {io kri vi~ no de lo fal si fi ko va wa is pra va, ta ko {to je vo zio auto mo bil s re gi star skim ozna ka ma ko je ne pri pa da ju tom vo zi lu. Pro tiv Se a da H. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

Ko li ci ma do {ao po {aht Od mah po sle po ~i we ne kra |e po klop ca {ah ta i re {et ke u Uli ci Bran ka ]o pi }a u No vom Sa du, po li ci ja je pre kju ~e uhva ti la me {ta ni na Bogdana G. (1990). We mu se pri pi su je da je na gra |e vin skim ko li ci ma po ku {ao da od ne se plen. Za to de lo na {te tu JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” pro tiv osum wi ~e nog za kri vi~ no de lo kra |e bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. M. V.

Obi je na kan ce la ri ja LDP-a u Vr ba su Ne po zna ta oso ba pro va li la je u pro sto ri je Op {tin skog od bo ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je u Vr ba su. Tim po vo dom, OO LDP-a je iz dao sa op {te we u ko jem se na vo di da iz kan ce la ri je ni {ta ni je ukra de no pa se sum wa da je mo tiv na pa da po li ti~ ki. Sva ki in ci dent ozbiq no shva ta mo i tra `i mo od nad le `nih in sti tu ci ja da po ve du is tra gu ka ko bi od go vor ni za ovo de lo bi li ka `we ni, po seb no zbog to ga {to za do sa da {we pret we i na pa de na LDP u Vr ba su ni ko ni je od go va rao- sto ji u sa op {te wu ove par ti je. M. Kk.

sport

petak17.avgust2012.

dnevnik

Vla da do de qu je stan Mi li ci Man di} Vla da Re pu bli ke Sr bi je do ne la je od lu ku da se re {i stam be no pi ta we olim pij ske {am pi on ke u te kvon dou Mi li ce Man di}. Pre mi jer Ivi ca Da ~i} je pre dva da na pri li kom pri je ma za srp ske olim pij ce na ja vio do no {e we ova kve od lu ke. - Mi li ca }e sa ma da od lu ~i s kim }e da `i vi u tom sta nu i Vla da se ne }e me {a ti - {a qi vo je po ru ~io Pre mi jer Da ~i}. Man di }e va je na Igra ma u Lon do nu osvo ji la zlat no me da qu u ka te go ri ju pre ko 67 ki lo gra ma. Vla da Sr bi je je na lo `i la Ge ne ral nom se kre ta ri ja tu da u sa rad wi s Mi ni star stvom gra |e vi nar stva i ur ba ni zma, Mi ni star stvom omla di ne i spor ta

Milica Mandi}

i Re pu bli~ kom di rek ci jom za imo vi nu re {i stam be no pi ta we Mi li ci Man di}, osva ja ~u zlat ne me da qe za Sr bi ju, na Olim pij skim igra ma u Lon do nu - is ti ~e se u sa op {te wu.

[EF STRUKE U VOJVODINI NS SEME NIKOLA SALATI]

Obe }a va mo sa mo ve li ki rad

Trenutak s pro{logodi{weg finalnog me~a: Vojvodina–Nekse

DANAS PO^IWE 5. ME\UNARODNI MEMORIJALNI TURNIR „BOGDAN RODI]”

Ru ko met ni pra znik na Sla noj ba ri Pe tu go di nu za re dom, ru ko met ni klub Voj vo di na or ga ni zu je ru ko met nu svet ko vi nu, me |u na rod ni me mo ri jal ni tur nir „Bog dan Ro di}„, kroz ko ji cr ve no - be li ne gu ju se }a we na uspe {nog pri vred ni ka, ve li kog qu bi te qa ru ko me ta, en tu zi ja stu i naj u spe {ni jeg pred sed nik u isto ri ji klu ba. Na tro dnev nom tur ni ru u~e stvo va }e {est iz u zet no ja kih ti mo va, ko ji }e bo ri ti za tro fe je. Po red Voj vo di ne na tur ni ru }e igra ti na{ {am pion Par ti zan i pr ve kom {i je i ve li ki ri va li Ju go vi} Uni met iz Ka }a. Ove go di ne iz Hr vat ske do la ze ~ak dva ti ma, Nek se ko ji je stal ni u~e snik tur ni ra i eki pa Spli ta, jed na od naj bo qih eki pa u Hrv ta skoj. Tu je i vi {e stru ki {am pion Ru -

Prva grupa Politehnika Nekse Jugovi}

mu ni je Po li teh ni ka. Eki pe su po de qe ne u dve gru pe, a po sled weg da na tur ni ra igra }e se za pla sman. Pred sed nik Voj vo di ne Mi lan \u ki} za do vo qan je ka ko su te kle pri pre me za dvo dnev ni spek tal u ha li na Sla noj ba ri ko ji po ~i we da nas. - Svi u klu bu da ju svoj ma ski mum ka ko bi iz go di ne u go di nu tur nir na pre do vao. Na trur ni ru }e u~e stvo va ti za i sta kva li tet ne eki pe - re kao je pr vi ~o vek no vo sad skog pr vo li ga {a. po bed ni ka tur ni ra - ka za la je Ve sna Vu ~u re vi}, ge ne ral na di rek to ri ca Uni ver ke spor ta. Glav ni ope ra ti vac cr ve no be lih, di rek tor Dar ko Jev ti}, po `e leo je do bro do {li cu svim u~e sni ci ma i osvr nuo se da kva -

Druga grupa Split Partizan Vojvodina

PROGRAM Danas (11.00) Vojvodina – Split (17.15) Nekse – Politehnika (19.00) Sve~ano otvarawe (19.45) Vojvodina – Partizan (21.15) Politeh. - Jugovi} U.

Sutra (09.00) Jugovi} U. – Nekse (10.45) Partizan – Split (13.45) Utakmica za 5. mesto (15.30) Utakmica za 3. mesto (18.00) Finale (RTV 1) li tet ovo go di {wih u~e sni ka ali i ra do ve oko i u sa moj dvo ra ni: - Ve} pr vog da na qu bi te qe ru ko me ta o~e ku ju dva ve li ka der bi ja. Su dar vi ce {am pi o na Hr vat ske Nek sea i u~e sni ka EHF ku pa Po li teh ni ke iz Te mi {va ra, klu bo va sa mi li on skim bu xe ti ma, ko ji u na re du se zo nu ula ze sa ve li kim am bi ci ja ma. Dru gi ve li ki der bi ima pre fiks srp ski i iz dvo jio se po sled we dve

go di ne po svo joj atrak tiv no sti. To je su dar dve pr vo pla si ra ne eki pe iz pret hod ne su per li ga {ke se zo ne, be o grad skog Par ti za na i Voj vo di ne. Pre o sta la dva u~e sni ka pod jed na ko su atrak tiv na. To su na {e kom {i je, eki pa Ju go vi} Uni me ta sa no vim tre ne rom Sve to za rom Jo vo vi }em. Ka }a ni ima ju mla du, po let nu eki pu `eq nu do ka zi va wa i nad i gra va wa. Na ma drag gost je i eki pa Spli ta sa ko jom smo po ~e li sa rad wu jo{ u de cem bru. Oni su naj mla |a eki pa na tur ni ru, ima ju sjaj nu {ko lu ru ko me ta, u ko joj su svo je vre me no po ni kli Vu ko vi}, Me tli ~i} i Ba li} re ~i su di rek to ra cr ve no - be lih Dar ka Jev ti }a. Pre ma sve mu ura |e nom, jed no je si gur no. Qu bi te qe ru ko me ta da nas i su tra o~e ku je dva da na vr hun skog ru ko me ta u No vom Sa du. Si gur no je da }e sjaj ni uslo vi na Sla noj ba ri, bes pla tan ulaz i kli ma ti zo va na ha la bi ti ide al no uto ~i {te za sve one ko ji ma je ru ko met u sr cu. I. Grubor

De se tak da na pri pre ma od boj ka {a Voj vo di ne NS se me pro te klo je u kva li tet nom ra du na fi zi~ koj pri pre mi, a is pred mla dog cr ve no-be log ti ma na la ze se ve li ka is ku {e wa u pred sto je }em pr ven stvu. U od no su na pro {lu se zo nu Vo {a }e bi ti osla bqe na za ~e ti ri igra ~a, pa }e za to kroz mno go broj ne pri ja teq ske utak mi ce tra `i ti od go va ra ju }u igru i for mu eki pe ko ja }e bi ti do voq na za na stu pe na tri fron ta.

Nikola Salati}

[ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na Ni ko la Sa la ti} ob ja snio je plan pri pre ma. - Pr vu ne de qu ra di li na aerob nim spo sob no sti ma, a ta ko na ta vqa mo i u dru goj i tre }oj. To nam je ba za za da qi tok ra da ka da }e se ukqu ~i ti teh ni ka i tak ti ka. Osta lo je jo{ de se tak da na ra da na fi zi~ koj pri pre mi, a taj deo je naj te `i za igra ~e. Za do vo qan sam za sa da, svi mla |i igra ~i, ali i sta ri ji ko ji su osta li, se tru de i

tiv ni ci ma. To je pe riod po sle ba zi~ nog de la pri pre ma ka da }e eki pa jo{ bi ti „te {ka“, ali }e mo pro ba ti da pru ì mo mak si mum. I}i }e mo na tur nir u Kla do vo, kao i u Bu dvu gde }e mo naj ve ro vat ni je oti }i par da na ra ni je i da ta mo na pra vi mo mi kro ci klus tre ni ra wa i to }e bi ti do bra pro me na u od no su na rad u No vom Sa du. O~e ku je nas i Me mo ri jal @ar ka Pe tro vi }a ne de qu da na pre po ~et ka li ge. Pri pre me mo ra mo da od ra di mo naj bo qe mo gu }e jer nas opet o~e ku je igra we na tri fron ta. Za dr à }e mo se du è u Evro pi, jer igra mo Kup CEV-a, a ako is pad ne mo, ide mo auto mat ski u ê lenx kup. Ta ko da nas o~e ku je na por na se zo na. Ko li ko ste bli zu for mi ra wa sa sta va? - Ve li ka po mo} bi nam bi la da Bran ko Ro qi} pot pi {e pri stup ni cu, is ku san je i do bar pri ma~. Sa wim bi bi li ozbiq ni ji tim. Tra è se spon zo ri, Ro qi} je iza {ao u su sret klu bu i ni je po sta vio ve li ke fi nan sij ske zah te ve, ali je pi ta we da li }e mo us pe ti da ga an ga ù je mo. Tre ni ra 20 igra ~a, ima pet ju ni o ra i dva ka de ta. Ko li ko je zbog to ga re al no pri ~a ti o ovo se zon skim do me ti ma? - Mo è mo sa mo da obe }a mo ve li ki rad, pu no tre nin ga, gde }e si gur no mla di igra ~i na pre do vai i po ku {a }e mo da ih {to pre do ve de mo na ni vo ko ji je neo p ho dan da

Ka ti} van stro ja Po vre da ra me na jo{ od pro {le go di ne mu ~i mla dog pri ma ~a ser vi sa i ju ni ork sog re pre zen ta tiv ca Sr bi je Mi la na Ka ti }a i iz ve sno je da ne }e za i gra ti do ja nu a ra ili fe bru a ra. Po sle hi rur {kog za hva ta, sve se ~i ni da per spek tiv ni igra~ {to pre u|e u tre na `ni pro ces. Ipak, pre ma sa da {wim pri ~a ma, Ka ti} }e po ~e ti s tre nin zi ma pr vog me se ca na red ne go di ne, a tre ba lo bi da za i gra u fe bru a ru, pa je za Voj vo di nu NS se me od ve li ke va `no sti da do vo |e we Ro qi }a na me sto osnov nog pri ma ~a ser vi sa. Ko li ko je po zna to, Alek san dar Ve se li no vi}, ta ko |e pri ma~ ser vi sa ima pro ble ma s po vre dom, ali je we go vo sta we mno go bo qe i si gur no }e bi ti u sa sta vu na star tu se zo ne.

PO KRA JIN SKA SE KRE TAR KA ZA SPORT I OMLA DI NU PO SE TI LA PA RA O LIM PIJ CE: Paraolimpijska reprezentacija Srbije u stonom tenisu i streqa{tvu priprema se u Novom Sadu, jer na{e takmi~are (uz atleti~are i bicikliste), ukupno wih 13, u Londonu od 29. avgusta do 9. septembra o~ekuje Paraolimpijada. Put Engleske na{i reprezentativci krenu}e 22. avgusta, a na zavr{nim pripremama posetila ih je pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Vojvodine Marinika ^obanu, u pratwi prve saradnice, podsekretarke Aleksandre Risti}. U stonoteniskoj sali SPC VOjvodina, pod stru~nim nadzorom Lazara Kurte{a vrednio su trenirali: Zlatko Kesler, Branislava Peri} - Rankovi}, Nada Mati}, Koji }e nas predstavqati u Londonu, kao i Mitar Paliku}a, koji se kasno prikqu~io u bodovni ciklus. - Od nas se uvek o~ekuju medaqe – rekao je selektor – igra~ Zlatko Kesler, koji je sa prethodnih pet olimpijada doneo ~etiri odli~ja (zlato, srebro i dve bronze). – Prema papirnatim prognozama mogli bismo da osvojimo tri medaqe, ali videli smo nedavno da je u sportu sve nepredvidivo, pa tako ni \okovi} ni ^avi}

nisu stigli do „sigurnog“ odli~ja, a Milica i Ivana jesu, iako je na wih malo ko ra~unao. Pokrajisnka sekretarka za sport i omladinu Marinika ôbanu poèlela je sre}u na{im takmi~arima, naglasiv{i: - Uz lepe èqe za osvajawe medaqe mi politi~ari smo tu i da konkretno pomognemo na{e sportiste. Za to u APV postoji namenski buyet i mi }emo se, kao i do sada, truditi da adekvatno pomognemo i nagradimo sve na{e sportiste koji predstavqaju na najboqi na~in i Srbiju i Vojvodinu na najve}im svetskim smotrama. – rekla je ôbanu, da bi posle posete stonoteniserima obi{la i strelce paraolimpijce koji su ve`bali na streli{tu na ka}kom putu. Sekfretarka je na MK streli{tu Streqa~ke druìne Novi Sad 1790 razgovarala s na{im reprezentativcima Laslom [urawijem, selektorom Nenadom Paji}em, Draganom Risti}em, Mirjanom Ili} .- \uri}in, Sini{om Vidui}em i @arkom Papazom. ôbanu je razgovarala i sa predsednikom SD Novi Sad 1790 na{im proslavqnim reprezentativcom Nemawom Mirosavqevom o problemima sttreqa~kog kluba. S. Savi} Foto: F. Baki}

ra di mo na vi so kom ni vou. Mi slim da je to je di ni na ~in za mla du eki pu da na pre du je i da do |e do igre i re zul ta ta ko je o~e ku je mo ove se zo ne. Bi lo bi do bro da ode mo ne gde na krat ke pri pre me, jer bi to pu no zna ~i lo za ovu no vu eki pu. Pro {le go di ne smo bi li na Ko pa o ni ku, a sa da po ja ~a no ra di mo u No vom Sa du, ali i da qe tra `i mo al ter na ti vu jer je do bro oti }i i izo lo va ti se na ne ki pe riod, ali vi de }e mo {ta }e do kra ja bi ti. O~e ku ju vas mno go broj ne pri prem ne utak mi ce? - Tra `i li smo da u pri prem nom pe ri o du od i gra mo {to vi {e utak mi ca, jer je prak ti~ no no va eki pa i tre ba }e nam do sta vre me na za uigra va we. Pr vi tur nir je ve o ma jak, sa iz u zet no kva li tet nim pro -

bi u na {em pr ven stvu mo glo ne {to vi {e da se ura di, ali je jo{ ra no go vo ri ti jer eki pa ni je for mi ra na. Na dam se da }e mo mo }i da an ga `o va no {}u i ve li kim ra dom na do me sti mo na {u mla dost i ne is ku stvo i da }e mo bi ti kva li te tan pro tiv nik u pr ven stvu i do ma }em Ku pu. Po va {im sa zna wi ma, ka kav }e bi ti kva li tet pr ven stva? - Cr ve na zve zda }e bi ti u istom sa sta vu jo{ dve go di ne i to im je ogrom na pred nost u od no snu na sve osta le ti mo ve. Osta li su bez {e fa stru~ nog {ta ba, ali je tim pre u zeo po mo} nik ko ji je ve} du go tu i ni su pu no iz gu bi li. Osta le eki pe iz li ge se po ja ~a va ju i for mi ra ju eki pe, pa }e bi ti ve o ma za nim qvo pr ven stvo – is ta kao je Sa la ti}. M. Risti}

SPORT

dnevnik

JE LEN SU PERLI GA–2.KO LO Da nas KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar (Are na sport,17.30) Su bo ta NO VI SAD: Do wi Srem - Par ti zan KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki (N) SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo di na BE O GRAD: BSK Bor ~a - Slo bo da Po int JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor Ne de qa BE O GRAD: Cr va na zve zda - Rad

(Are na sport, 20) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (Are na sport, 20.45)

S KA PI TE NOM VOJ VO DI NE MI RO SLA VOM VU LI ]E VI ]EM

Su bo ti ~a ni ve li ki du `ni ci Ka pi ten fud ba le ra Voj vo di ne Mi ro slav Vu li }e vi}, od ka ko je do {ao u ovaj klub, ste kao je sim pa ti je na vi ja ~a. Ne bez raz lo ga, jer Vu le igra stan dard no i na sva koj utak mi ci da je mak si mum. Te {ko je ri va li ma da pro |u po de snoj stra ni, jer on taj deo te re na za tva ra. Zbog sve ga, na gra |en je i ka pi ten skom tra kom. Po go di lo ga je sve ono {to se do ga |a lo u pro te klim da ni ma, ali on se ne pre da je, jer o~e ku ju ga no va is ku {e wa, za jed no sa we go vim klup skim dru go vi ma.

ono me {ta nas ~e ka. Po treb no je da u|e mo u po bed ni~ ku se ri ju. Od li~ ni de sni bek ve ru je da }e se to do go di ti ve} u du e lu sa Spar ta kom Zla ti bor vo dom u Su bo ti ci, bez ob zi ra {to ni pla vi go lu bo vi ni su do bro star to va li. - To je voj vo |an ski der bi - is ta kao je Vu li }e vi}. - Oni su na {i du `ni ci, jer su nas pro le tos sa vla da li sa ~ak 5:1. Iz me |u osta log i zbog to ga }e mo u}i u utak mi cu mak si mal no mo ti vi sa ni. Ima ju Su bo ti ~a ni do bar tim, a po zna to

- Raz go va ra li smo o sve mu {to se zbi lo, raz o ~a ra ni smo, ali vre me ne mo `e da se vra ti - na gla sio je Vu li }e vi}. - Mi mo ra mo da se po na {a mo ta ko. Ide mo da qe u do ma }em pr ven stvu i kup tak mi ~e wu. Svi ma na ma je te {ko, ali dru ge nam ne ma. Sva ko je iz neo svo je mi {qe we i ube |en sam da }e mo i do go di ne za i gra ti u ne kom od evrop skih tak mi ~e wa. Ne re {en is hod u du e lu sa Sme de re vom ta ko |e ga je ma lo po go dio. Me |u tim, Vu le ka `e da su jo{ uvek bi li pod ja kim uti skom ne prav de. - Ima li smo niz {an si, ali bi li smo i pri li~ no de kon cen tri sa ni - na sta vio je. - [ta je tu je, a mo ra li smo u tom du e lu da osvo ji mo ceo plen. No, eki pa mo ra da se trg ne i da iz sve ga iza |e mo jo{ ja ~i, da se trg ne mo i da raz mi {qa mo o

je da wi hov tre ner Mi lin ko vi} for si ra tvr du igru. Me |u tim, mi smo sprem ni na sve iza zo ve. Uosta lom, Voj vo di na je ve li ki klub i uvek stre mi mo ka naj vi {im ci qe vi ma. Do dao je ka pi ten Voj vo di ne da to ne va ì sa mo za duel sa Spar ta kom, ne go i za sve utak mi ce ko je o~e ku ju cr ve no - be le. - Ko mapktna smo ce li na, s ja kim ka rak ter nim cr ta ma. Pa, ne mo è u Voj vo di nu da do |e ne kva li te tan fud ba ler. Kon ku ren ci ja na ne kim po zi ci ja ma u eki pi za i sta je ja ka i mi slim da je jo{ tre ba po ja ~a ti. [to se me ne ti ~e, uvek }u pru à ti mak si mum, a ve ru jem i u svo je sa i gra ~e i ube |en sam da }e mo u ovoj se zo ni mno go pu ta ob ra do va ti na {e ver ne na vi ja ~e - us tvr dio je Mi ro slav Vu li }e vi}. M. Pa vlo vi}

Qa ji} kao Krojf No vi tre ner Fi o ren ti ne Vin }en co Mon te la iz ja vio je da se pro tivi pro da ji srp skog in ter na ci o nal ca Ade ma Qa ji }a, pred ko jim je, ka ko je na veo, sve tla bu du} nost. - Kad ne ko ima to li ko ta len ta i ra di ja ko do bro na tre nin zi ma on da je ja sno da je pred wim sve tla bu du} nost. Se }am se ka da sam ga vi deo pr vi put, pro tiv La ci ja, po mi slio sam da me pod se }a na \an kar la An to wo ni ja ili Jo ha na Kroj fa - re kao je Mon te la. Iako je Fi o ren ti na pla ni ra la Qa ji }e vu pro da ju ovog le ta, pre vas hod no zbog po zna tog su -

koa sa biv {im tre ne rom De li om Ro si jem, Mon te la sa wim ima pot pu no dru ga ~i je pla no ve. U pri prem nom pe ri o du Qa ji} re dov no do bi ja {an su, da je go lo ve, ~ak je uzeo i de set ku. - On ima sjaj nu spo sob nost an ti ci pa ci je, ima te ose }aj da je br `i od lop te. Je dan od ta kvih igra ~a je Adri jan Mu tu - ob ja snio je Mon te la. Qa ji} je pre tri me se ca iz ba ~en iz re pre zen ta ci je Sr bi je za to {to uo~i pri ja teq skog me ~a sa [pa ni jom ni je pe vao him nu, {to je jed na od oba ve za sva kog igra ~a kod no vog se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a.

Str pqe wa, bi }e sve u re du Se lek tor „or lo va” po zi va na vi ja ~e da ve ru ju u ta le nat we go vih iza bra ni ka, sve stan wi ho ve `e qe da na ci o nal ni tim od mah igra do bro i po be |u je. - Daj te mom ci ma jo{ ma lo vre me na da se uigra ju - re kao je se lek tor Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi} po sle re mi ja bez golov a sa Irskom. N a konf e r e nciji za novinare rekao je da je zadovo qa n pristupom igr i u m e~u pr ed oko 7.00 0 nav ija~a na stadio nu Crvene zvezde. - Zn am da s e o d nas o dm ah o~ekuje da s v e i zgleda ka k o treba, ali t re ba malo vremena. I mamo jo { to ga da popravimo u o db rani i n apadu, al i s am zadovoqan pr istup om i gri i zalagewem . I mali s mo sme nu generacij a, ali j a sa m zadovoqa n - rekao je Mi hajlovi} . Na pita we novi nara da li je r azo~ar an lo{om p oseto m na s tad io nu odgovo rio je konkretno : - P ubli k a } e po~eti d a dolazi kad a repr e ze n tacije po ~n e da be le`i dobr e r ez ultate. Mi nismo tu da n as motivi{e publika, ve} plasman na Svetsko prvenstvo u

Upa dqi va ti {i na na tri bi na ma Ma ra ka ne to kom r emija Srbij e i I rske pr ek inuta je tek d esetak puta. U n ekoliko navrata malobr oj ni nav ij a~ i mogli s u da ~uju pesmu gostuju}ih navij a~a. U m nogo v i{e j ake zv i`d uke i slabe aplauze upu}ene Vladimiru Stojkovi}u. Svaki kontakt sa loptom prvog ~uvara mreè orlova propra}en je reakcijom dela navija~a, kojima su draè boje kluba od reprezentacije. Sa severne tribine (i woj blièg dela zapada) ~uli su se zvi`duci, dok su gledaoci na suprotnoj strani aplaudirali. Monotona utakmica dodatno je doprinela tome da pa`wa prisutnih naj~e{}e bude usmerena ka golu Srbije. Stojkovi} nije reagovao, kao {to nije podigao tenziju ni u razgovoru sa novinarima u miks-zoni posle duela. - Zvi`ducima zaista ne bih davao na zna~aju, najbitnije mi je da je reprezentacija odigrala dobro, da se sve zavr{ilo kako i treba. Utakmica je pro{la bez povreda i motivisani se vra}amo u klubove - rekao je golman Partizana. - Ne bih da opet otvaram tu temu ko zna koji put. Zavr{ilo se sve kako treba, idemo daqe.Odigrali smo kvalitetan me~. Videli smo koliko trenutno moèmo. Odbrana je delovala odli~no, a znamo da ona po~iwe od napada. Verujem da }emo uskoro po~eti i da dajemo golove.

Sini{a Mihajlovi}

Brazilu - kazao je Mihajlovi}. Dodao je da ne veruje da }e zvi`duci golmanu Vladimiru Stojkovi}u uticati na wega i ostale igra~e. - Stojkovi} je dobro branio i verujem da }e to nestati -

dodao je selektor srpskih fudbalera. Na pitawe za{to protiv Irske nije igrao {toper Neven Suboti}, Mihajlovi} je kazao da nije `eleo da rizikuje, po{to je fudbaler nema~ke Borusije iz Dortmunda ima

De jan Stan ko vi} se ukqu ~io u re dov ni tre na `ni pro ces In ter a. Is ku sni in ter na ci o na lac je pr vi za jed ni~ ki tre -

Is pa li Ki sa ~a ni

Dejan Stankovi}

mawu upalu lo`e, kao i da je zbog toga u poluvremenu zamenio Milana Bi{evca. Selektor Irske \ovani Trapatoni rekao je da je 0:0 u prijateqskom me~u sa Srbijom u Beogradu dobar rezultat za wegovu ekipu. - Ovo je dobar rezultat za nas, jer imamo mlad tim koji jo{ nije u punoj formi. Na terenu sam video neke dobre stvari, ali i neke koje su za analizu - rekao je Trapatoni. Italijan je ocenio da je Srbija igrala dobro, iako ima mlad tim. - ^ini mi se da su bili superiorniji na terenu. Mislim da je Sini{a napravio odli~an posao u ovom trenutku. Svi|a mi se ono {to sam video, iako je Srbija mlad tim bilo je dosta samouverenosti u wenoj igri. Te{ko je o|ednom promeniti sistem i potrebno je raditi postepeno - ocenio je Trapatoni.

Vra ti }e mo na vi ja ~e Re pre zen ta tiv ci Sr bi je ube |e ni da }e ka da po~ nu kva li fi ka ci je igra ti znat no bo qe i da }e vra ti ti pu bli ku na sta dion. Sr bi ja i da qe ~e ka po be du od ka da je na klu pu or lo va seo Si ni {a Mi haj lo vi}. Ima li su we go vi iza bra ni ci pri li ku da po sle pro le} nih po ra za od ja kih [pa na ca, Fran cu za i [ve |a na, po pra ve uti sak pred svo jim na vi ja ~i ma u Be o -

iako smo dosta radili na tome tokom priprema. Drugo poluvreme smo odigrali boqe, mada smo opet delovali slabo u zavr{inici. Uveren sam da }e sve biti kako treba- po~eo je Dejan Leki}. - Drago mi je {to sam se vratio na stadion Crvene zvezde. Malo sam iznena|en {to nije bilo vi{e publike. Filip \uri~i} zna razlog lo{e posete.

ter protiv Iraca. Mislim da nije bilo toliko lo{e i da mo`e da se ra~una na nas mi{qewa je mladi as Herenvena. I wegov saigra~ Zdravko Kuzmanovi} razume zbog ~ega je bila slaba poseta. - U ranijem periodu nismo imali razultate, pa je jasno {to je danas mawe navija~a na stadionu. Ako pobedimo na

Reprezentacija Srbije otpozdravqa gledaocima

gra du pro tiv Re pu bli ke Ir ske, ali je trijumf opet izostao. Na stadionu Crvene zvezde „orlove” je do~ekao mali broj gledalaca. Reprezentativci znaju razlog slabe posete i obe}avaju da }e vratiti publiku na utakmice nacionalnog tima. - Nije bilo sjajno, svi smo videli da nedostaje realizacija,

- Ako zaslu`i{ bi}e i publike. Na nama je da vratimo navija~e na stadion i uvren sam da }emo to uspeti. Mladi vezista apelovao je na javnost da veruje u reprezentaciju i da joj pru`i podr{ku. - Za sve treba vremena, tako i za nas. Pokazali smo karak-

Po vra tak De ja na Stan ko vi }a

KUP NA TE RI TO RI JI FSG NO VOG SA DA

Od i gra ne su utak mi ce pr vog ko la Ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za gra da No vog Sa da. Po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti - NO VI SAD: Mla dost - Ba~ ka (Be ge~) 1:0, LE DIN CI: Vi no gra dar - Je din stvo (Ru men ka) 1:6, FU TOG: Me ta lac Du nav 7:3, Ê NEJ: ê nej - Pe tro va ra din 0:3, BU DI SA VA: Pro le ter - In deks 0:3 (pf), KI SA^: Ta tra - Fru {ko go rac 4:5 (0:0), SI RIG: Si rig - Bo rac (Ra ko vac) 3:0 , BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - Fu tog 2:4, TE ME RIN: TSK - @e le zni ~ar 3:0, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Su sek 6:1, Ê RE VI]: Sre mac - Sla vi ja 3:5. G. K.

MI HAJ LO VI] ZA DO VO QAN MR [A VIM RE MI JEM S IR CI MA

Stoj ko vi} ne }e o zvi `du ci ma

Miroslav Vuli}evi}

petak17.avgust2012.

ning sa ne ro a zu ri ma od ra dio mak si mal nim in ten zi te tom i ta ~i we ni ca ob ra do va la je tre ne ra An dreu Stra ma }o ni ja.

Ne ka da {wi ka pi ten na {e re pre zen ta ci je je od ju na, ka da je ope ri sao Ahi lo vu te ti vu, bio po sve }en opo rav ku, pa je bio iz o sta vqen sa spi sak igra ~a In ter a ko ji su pu to va li na pred se zon sku tur ne ju. U me |u vre me nu je po ~eo da ra di in di vi du al no, po po seb nom pro gra mu i bio je spre man, po sle dvo me se~ nog iz o stan ka, da se pri kqu ~i sa i gra ~i ma. Stan ko vi} je bez pro ble ma iz d r ` ao tre n ing i po k a z ao tre ne ru Stra ma }o ni ju da mo `e da kon k u r i { e za tim. Osta je da se vi di da li }e ita li jan ski stru~ wak pru `i ti {an su na {em in tre na ci o na la cu u su bo tu, u kon trol nom me ~ u ko j i }e In t er u [vaj c ar s koj igra t i pro t iv Tu ni sa.

po~etku kvalifikacija vrati}e se i publika - uveren je Kuzmanovi}. - Odigrali smo dobru odbranu, {to dokazuje rezultat. Jasno je da moramo da poboq{amo napad i to }emo u~initi ve} u Glazgovu. Kada budemo imali deset dana za pripremu utakmice sve }e da bude boqe.

Ka du na te re nu u no vem bru Po no vqe ni sni mak po vre |e nog de snog ko le na Me ne de sa Ka dua, bra zil skog in ter na ci o na la ca u dre su Cr ve ne zve zde, po ka zao je da li ga men ti ni su po ki da ni, ve} da je re~ o ja kom is teg nu }u. Za mi {qe we o sta wu me ni sku sa i neo p hod no sti hi rur {kog za hva ta na ko le na sa ~e ka }e se dok otok pot pu no ne spla sne. Da kle Ka du ve ro vat no ne }e mo ra ti na ope ra ci ju pred wih ukr {te nih li ga me na ta i we gov po vra tak na te ren o~e ku je se za dva do tri me se ca, a ne za po la go di ne, ka ko je pro ce we no po sle pr vih le kar skih pre gle da. Ako se ob i sti ne prog no ze me di cin skog ti ma cr ve no-be lih i spe ci ja li sta, Bra zi lac bi mo gao da se sta vi na ras po la ga we tre ne ru Ro ber tu Pro si ne~ kom po ~et kom no vem bra.

sport

petak17.avgust2012.

TURNIR U SINSINATIJU

TURNIR U TORONTU

Jan ko pre dao

Bra ni lac ti tu le u Sin si na ti ju En di Ma ri na sta vio je da od li~ nim iz da wi ma na kon osva ja wa zla ta na Olim pij skim igra ma. Bri ta nac je u dru gom ko lu Ma ster sa u Sin si na ti ju sa vla dao Se ma Kve ri ja sa 2:0, po se to vi ma 6:2, 6:4. U na red noj run di Ma ri ja ~e ka ve o ma ras po lo `e ni Fran cuz @e re mi [ar di ko ji je sla vio pro tiv De ni sa Is to mi na sa 6:4, 6:3. U osta lim du e li ma Ma rin ^i li} je u dva te sna se ta sa vla dao Xe si ja Le vi na (7:5, 7:6), Mar di Fi{ bio je si gu ran pro tiv Kar lo sa Ber lo ka (6:3, 6:1), a u naj za ni mqi vi jem me ~u da na Mi lo{ Ra o ni} je pre o kre tom po be dio Mar ko sa Bag da ti sa sa 6:7(6), 6:3, 6:4. Tri se ta igra li su i Ni {i ko ri i Blejk, sla vio je Ja pa nac, a Ra dek [te pa nek bio je uspe {ni ji od Ar gen tin ca Hu a na Mo na ka sa 7:6(2), 6:1. U tre }e ko lo pla si ra li su se No vak \o ko vi} i Vik tor Tro ic ki, dok je Jan ko Tip sa re vi} pre dao me~ Pa blu An du ha ru u dru gom se tu. \o ko vi} je u svom pr vom na stu pu ove go di ne u Sin si na ti ju sa vla dao An dre a sa Se pi ja sa 7:6(4), 6:2, a mo `da i naj bo qu par ti ju u 2012. pri ka zao je Vik tor Tro ic ki ko ji je Lej to nu Hju i tu pre pu stio sa mo dva ge ma – 6:2, 6:0. Jan ko Tip sa re vi} je pr vi vo| stvu An du ha ra 6:4, 4:1 pre do me~, a pre ma po sled wim in for ma ci ja ma to kom me ~a se sla bo kre tao i imao je vr to gla vi cu.

Fa vo rit ki we si gur ne Me ~e vi dru gog ko la tur ni ra u Sin si na ti ju u `en skom sin glu pro te kli su bez iz ne na |e wa, a naj te `i po sao ima la je Ve nus Vi li jams. Sta ri ja od se sta ra Vi li jams po be di la je Ju `no a- fri kan ku [a nel [e pers sa 2:6, 6:3, 6:2, i u na red nom ko lu }e igra ti pro tiv Sa re Era ni iz Ita li je, ko ja je bi la bo qa od Slo va ki we Da ni je le Han tu ho ve sa 6:4, 6:4. Pr vi no si lac Ag we {ka Ra dvan ska po be di la je [ve |an ku So fi ju Ar vid son i sa da je ~e ka duel sa do ma }om te ni ser kom

I po vre |en Del Po tro bo qi od Vik to ra Vik tor Tro ic ki je za u sta vqen u osmi ni fi na la tur ni ra u Sin si na ti ju. Bo qi od we ga bio je Huan Mar tin del Po tro, osva ja~ bron za nog olim pij skog od li~ ja, i to u tri se ta - 7: 6 (7:2), 2:6, 6:1 - po sle 135 mi nu ta igre. Ve li ka {an sa za srp skog te ni se ra mo gla je da bu de po vre da i me di cin ska po mo} ko ju je Ar gen ti nac za tra `io na star tu me ~a, zbog bo lo va u zglo bu le ve ru ke, ali je upr kos to me Huan Mar tin del Po tro po tvr dio da je vr hun ski igra~ i ve li ki bo rac. Del Po tro je uvek opa san pro tiv nik, ~ak i ka da je po vre |en. ^i ni lo se to kom po je di nih uda ra ca, na ro ~i to bek hen da, da se Ar gen ti nac za i sta mu ~i, ali je upr kos to me uspe vao da igra na vi so kom ni vou. Po sle se ri je brej ko va na obe stra ne, Tro ic ki je us peo naj pre da po ve de sa 3:1, a za tim i 5:3, i ka da se ~i ni lo je da }e to bi ti ko na ~an uda rac do bra no uz dr ma nom pro tiv ni ku, Vik tor je pro pu stio ogrom nu {an su i to ga je

Viktor Troicki

sku po ko {ta lo. Del po je us peo da iz jed na ~i, a za tim je set od veo u taj-brejk, ko ji je do bio sa 7:2. On je od mah na star tu sti gao do pred no sti (3:0), ~u vao je (5:2), a za tim ve zao dva po e na i po veo sa 1:0.

Na Olim pi ja di 16 ti mo va Na Olim pij skim igra ma 2016. u~e stvo va }e 16 eki pa, ume sto do sa da {wih 12, a SP 2018. bi }e po me re no za go di nu da na i bi }e kva li fi ka ci o no za OI 2020. Ge ne ral ni se kre tar FI BA Pa trik Ba u man od ba cio je ini ci ja ti vu iz vi so kih NBA kru go va, da se na Olim pij skim igra ma u Rio de @a ne i ru tak mi ~e sa mo ko {ar ka {i do 23 go di ne sta ro sti. - Raz u me mo to {to su vla sni ci NBA eki pa za bri nu ti za zdra vqe svo jih aso va, ali na {a `e qa je da ko {ar ka {ko tak mi ~e we osta ne jed na od glav nih atrak ci ja OI. U Rio de @a ne i ru 2016. ne }e bi ti sta ro snog li mi ta.

Ba u man je do dao da FI BA ne }e ig no ri sa ti gla so ve ko ji tra `e ras te re }e we igra ~a i na j a v io da q e raz g o v o r e sa part ne ri ma iz NBA li ge i Me | u n a r od n og olim p ij s kog ko mi te ta. U tom smi slu je iz ve sno da }e do kra ja de ce ni je do }i do krup nih pro me na u rit m u odr ` a v a w a ve l i k ih ko { ar k a { kih tak m i ~ e w a. Svet sko pr ven stvo u [pa ni ji 2014. bi }e po sled we po do sa da { wem si s te m u, po { to }e na red no bi ti re or ga ni zo va no i po m e r e n o sa 2018. na 2019, ka ko se vi {e ne bi po kla pa lo sa fud bal skim Mun di ja lom. Glo bal ni ko {ar ka {ki {am pi o nat zva }e se Svet ski kup i bi }e kva li fi ka ci o ni za olim pij ski tur nir, po ~ev od

Pre ko Gr ka u ~e tvrt fi na le

Sloun Sti vens, ko ja je sla vi la pro tiv Ita li jan ke Ka mi le \or |i sa 6:2, 6:1. Da qe je pro {la i Ur su la Ra dvan ska, ko joj je zbog bo le sti Ka zah stan ka Ja ro sla va [ve do va pre da la me~, kao i Pe tra Kvi to va, iako je iz gu bi la pr vi set od Ne mi ce Mo ne Bar tel. Na kra ju, ^e hi wa, ko ja je pre sa mo ne ko li ko da na osvo ji la tur nir u Mon tre a lu, tri jum fo va la je sa 3:6, 6:2, 7:5. U na red nom ko lu, Kvi to va }e igra ti pro tiv Ki ne ski we [u ai Peng, ko ja je po be di la Ro ber tu Vin ~i iz Ita li je sa 6:3, 6:4. Slo va ki wa Do mi ni ka Ci bul ko va pre da la je me~ An drei Hla va~ ko voj po sle iz gu bqe nog pr vog se ta zbog po vre de. Ru ski wa Je ka te ri na Ma ka ro va po be di la je Anu Ta ti {vi li iz Gru zi je sa 6:1, 6:2, i sa da je ~e ka duel sa Austra li jan kom Sa man tom Sto sur. Dan ki wa Ka ro li na Vo zni jac ki po be di la je Se sil Ka ra tan ~e vu iz Ka zah sta na sa 6:1, 6:0, i u na red nom ko lu igra }e pro tiv Ru ski we Ana sta si je Pa vqu ~en ko ve, ko ja je po be di la Ju li ju Ger ges sa 6:3, 6:0. Da qe je pro {la i Ki ne ski wa Li Na, ko ja je sla vi la pro tiv So ra ne Kir stee iz Ru mu ni je sa 6:3, 4:6, 6:3.

To kao da je Tro ic kom bi lo za na uk. Shva tio je da od li~ nog pro tiv ni ka, ma u kom se sta wu na la zio, uvek mo ra{ ozbiq no da shva ti{. Sa tom de vi zom u{ao je u dru gi set i od mah na pra vio brejk. Upra vo taj „vi {ak”, uz mak si mal nu kon cen tra ci ju, bio je do vo qan da stig ne do iz jed na ~e wa u se to vi ma. ^u vao je srp ski te ni ser pred nost, a on da us peo da je i po ve }a i ube dqi vo do bi je taj deo me ~a - 6:2. Vik to ro va do bra se ri ja pre ki nu ta je od mah na star tu od lu ~u ju }eg se ta. Del Po tro je, pre vas hod no za hva qu ju }i od li~ nom ser vi su, br zo ste kao pred nost (3:0) i is ku sno je o~u vao do kra ja. Tro ic ki je po ku {ao da ura di ne {to vi {e na kon to ga, ali se is po sta vi lo da je to bi la ne mo gu }a mi si ja, jer je ube dqi vo iz gu bio taj set (6:1).

PROMENE U SVETSKOJ KO[ARCI

EP ZA IGRA^E DO 18 GODINA

Venus Vilijams

dnevnik

Ju ni or ska ko {ar ka {ka re p re z en t a c i j a Sr b i j e obez b e d i l a je pla s man u ~e t vrt f i na le Evrop skog pr ven stva ko je se odr `a va u Li tva ni ji i Le to ni ji za igra ~e do 18 go di na. Iza bra ni ci se lek to ra De ja na Mi ja to vi }a u okvi ru tre }eg ko l a gru p e E po b e d i l i su u Viq nu su se lek ci ju Gr~ ke 64:59 i na taj na ~in su sa tre }e po zi ci j e u gru p i obez b e d i l i pla sman me |u osam naj bo qih eki pa. Srp ski ju ni o ri su go to vo to kom ce l og me ~ a ima l i pred nost, ali ipak ni su mo gli da za vr {e utak mi cu bez dra me, jer su ima li ne {to sla bi ji pe riod u tre }oj ~e tvr ti ni. To su bor be ni Gr ci is ko ri sti li da uhva te pri kqu ~ak i u jed nom tre nut ku

ugro z e ve} vi | e n u po b e d u. Ipak, na kra ju su srp ski ko {ar ka {i do {li do za slu `e nog tri jum fa. SR BI JA: Ra di ~e vi} 3 (8 as), Pot 2, \u k a n o v i}, Re b i} 4, ^vo ro vi} 7 (8 sk), Ku tle {i}, An |u {i} 17, M. Jan ko vi}, N. Jan ko vi} 20 (14 sk), An dri} 3, Ri sti}, [a li} 8 (5 sk). GR^ KA: Bo ko ri dis 7, An ge lu, Jon ti kas 4, Ka ra ma le kos 2, Ka l o j a n i d is, Slaft s a k is 16, Mit s i j a l os, Ni k o l a k o p u l os, Kam pe ri dis 17, Agra va nis 13, Con cos, Fa ko pu li dis. Ju ni o ri Sr bi je na red ni me~ igra ju u okvi ru ~e tvrt fi na la 17. av g u s ta, naj v e r o v at n i j e od 20:15 ~a so va u Viq nu su u Si mens Are n i, pro t iv Bu g ar s ke ili Ru si je.

OI 2020, ~i ji do ma }in jo{ ni je iza bran. U Rio 2016. po sled wi put }e se i}i pre ko kon ti nen tal nih {am pi o na ta, ko ji }e za tim mo ra ti da se pro re de na sva ku ~e tvr tu go di nu. - Ako se NBA i FI BA sla ù da bi Svet ski kup tre ba lo ka len dar ski odvo ji ti od SP u fud ba lu, on da ne vi dim ka ko }e se Evro ba sket odr à va ti sva ke dve go di ne. Osim ako bu du hte li da ga or ga ni zu ju u olim pij skoj go di ni i go di ni fud bal skog SP - ob ja snio je Ba u man. On je do dao da }e FI BA pred lo ì ti uvo |e we ba ske ta „tri na tri” u olim pij ski pro gram, kao i da }e na ko {ar ka {kom tur ni ru ubu du }e u~e stvo va ti 16, ume sto 12 re pre zen ta ci ja.

Prijateqske utakmice Ja pan - Ve ne cu e la Ko re ja - Zam bi ja Azer bej xan - Ba hrein Ru si ja - Oba la Slo no va ~e Jer me ni ja - Be lo ru si ja Bu gar ska - Ki par Luk sem burg - Gru zi ja Nor ve {ka - Gr~ ka [ved ska - Bra zil Ukra ji na - ^e {ka Dan ska - Slo va~ ka Al ba ni ja - Mol da vi ja Austri ja - Tur ska Hr vat ska - [vaj car ska Ma |ar ska - Iz rael Cr na Go ra - Le to ni ja Ma ke do ni ja - Li tva ni ja Bel gi ja - Ho lan di ja Esto ni ja - Poq ska Ne ma~ ka - Ar gen ti na Se ver na Ir ska - Fin ska Sr bi ja - Ir ska Slo ve ni ja - Ru mu ni ja Vels - BIH En gle ska - Ita li ja Fran cu ska - Uru gvaj [kot ska - Austra li ja

1:1 2:1 3:0 1:1 1:2 1:0 1:2 2:3 0:3 0:0 1:3 0:0 2:0 2:4 1:1 2:0 1:0 4:2 1:0 1:3 3:3 0:0 4:3 0:2 2:1 0:0 3:1

SMENA NA KLUPI DINAMA

Jo va no vi} ume sto Da vi do vi }a Pan ~ e v a~ k i Di n a mo po sle ostav ke is ku snog tre ne ra Ti mo ti je Da vi do vi }a – Da ~e ko ji je po sle go di nu i po da na na klu pi br zog vo za od lu ~io da se po vu ~e an ga `o vao je mla dosg stru~ wa ka Go ra na Jo va no vi }a. - Iz Di na ma kao tre ner no sim le pu uspo me nu i `e lim da

is tak nem da sam ra dio sa sjaj nim fud ba le ri ma ko ji su naj za slu `ni ji {to smo se pla si ra li vi {i rang. @e lim da na po me nem da u po sled wih ne ko li ko me se ci u klu bu ni je si tu a ci ja sjaj na. Ve ro vao sam kao i igra ~i da }e se klub iz di }i iz pro ble ma ko ji su iz da na u dan sve ve }i. To kom pre la znog ro ka do sta je igra ~a oti {lo i on da sam

od lu ~io da pod ne sem ostav ku. Qu di ma u klu bu i fud ba le ri ma è lim pu no sre }e i pu no uspe ha u no voj se zo ni. Naj u ` e ru k o v od s tvo klu b a od mah je po sle ostav ke re a go va lo i an ga ò va lo mla dog tre ne ra Gra di mi ra Jo va no vi }a ko ji ve} odr ào pr vi tre ning i re kao: B.Stojkovski

VEST IZ VOJVODINE

Su spen do va ni [ku le ti} i Traj ko vi} Od lu kom Uprav nog od bo ra FK Voj vo di na, zbog gru bog kr {e wa klup ske di sci pli ne, pr vo tim ci Pe tar [ku le ti} i Bra ni slav Traj ko vi}, su spen do va ni su i od stra we ni iz klu ba. Di sci plin ski or ga ni klu ba, ka ko je ob ja vqe no na zva ni~ nom saj tu Voj vo di ne, }e u na red nom pe ri o du od lu ~i ti o vr sti ka zne, ko ja }e bi ti pri me we na pre ma ovim igra ~i ma. - Traj ko vi} i [ku le ti} su su spen do va ni zbog kr {e wa klup ske di sci pli ne. Vi de }e mo u na red nom pe ri o du ka kvi }e ko ra ci bi ti pred u ze ti u re {a va wu tog slu ~a ja - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pan te li}.

Na ta {a Ja ni} ve sla }e za Sr bi ju Pr o sla vqe na ka ja ka {i ca Na ta {a Ja ni} bi po no vo mo gla da se tak mi ~i pod srp skom tr o boj kom. Mo gu} po vra tak biv {e re pre zen ta tiv ke na OI u Ri ju. Vr lo mo gu }e, {an se se zna ~aj no uve }a va ju ako u olim pij skom ti mu bu de tr o fej na ka ja ka {i ca Na ta {a Ja ni}, ko ja tre nut no na stu pa za Ma |ar sku. Njzna ~aj ni ju ulo gu u ovom tran sfe ru ima Vla de Di vac, pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je. Ja ni }e va je bi la spa ring part ner ka se stra ma Mo dlo van, Ni ko li ni i Oli ve ri, na pri pre ma ma za Lon don i ta da je na vod no pao do go vor o po vrat ku Ja ni }e ve.

Na ta {a Ja ni} je se po sled wi put tak mi ~i la za na {u ze mqu na OI 2000. u Sid ne ju, ka da je za u- ze la ~e tvr to me sto. Ve} na na red nim Igra ma 2004. u Ati ni bra ni la je bo je Ma |ar ske ko joj je do ne la tri zla ta (dva u Ati ni i jed no u Pe kin gu), dva sre bra (Pe king i Lon don) i br on zu (Lon don). Po red olim pij skih od li~ ja, Na ta {a je na svet skim pr ven stvi ma osvo ji la ne ve ro vat nih 18 zlat nih me da qa i ~e ti ri sre br ne, a isti u~i nak ima i na evrop skim {am pi o na ti ma. Pr vo zla to na EP osvo ji la je 2000. go di ne ve sla ju }i za Ju go sla vi ju. Bra }a Na ta {e Ja ni}, Mi }o i Stje pan, na stu pa ju za Hr vat sku.

SP ZA JUNIORE I SENIORE U NEOLIMPIJSKIM DISCIPLINAMA

Dvo jac bez kor mi la ra u fi na lu Srp ski ju ni or ski dvo jac bez kor mi la ra Igor Lon ~a re vi}, An dri ja [qu ki} od li~ no je po ~eo svoj na stup na Svet skom ju ni or skom pr ven stvu i Svet skom se ni or skom pr ven stvu u neo lim pij skim di sci pli na ma u Plov di vu. Lon ~a re vi} i [qu ki} su sa vre me nom 7:01.95 tri jum fo va li u dru goj gru pi kva li fi ka ci ja i ta ko se di rekt no pla si ra li u po lu fi na le (su bo ta, 9.10 ~). Us pe {an dan je imao i ju ni or ski ~e tve rac sa kor mi la rom, ina ~e evrop ski pr va ci sa Ble da, Bo jan Do {qak, Alek san dar Ma rin kov ski, Alek san dar Be |ik, Alek sa Stan ko vi} i kor mi lar Ma te ja Jo {i}, ko ji su se po be div {i u re pe sa `u pla si ra li u fi na le (su bo ta, 11.20 ~).

Ju ni or ke Qi qa na Jo {i} i Zo ri ca Mr |a su sa vre me nom 7:42.36 za u ze le {e sto me sto u kva li fi ka ci ja ma dubl sku la pa }e {an su za po lu fi na le tra `i ti kroz re pe sa` (da nas, 8.28). Ju ni or ski mu {ki dubl skul Vik tor Pi va~, Mar tin Ma~ ko vi} us peo je da se do mog ne ~e tvrt fi na la. Bor ba za po lu fi na le je da nas (8,42). Osme rac Qu bo mir Ga vri}, Dra gi {a Mi lo va no vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la No va ko vi}, Zo ran Ra ji}, Mar ko Ri sti}, Uro{ Di mi tri je vi}, kor mi lar Mar ko Ar vai, svo ju {an su za fi na le mo ra }a da tra `e kroz re pe sa` (da nas 10.06). J. G.

OD DANAS DO NEDEQE NA NOVOSADSKOM [TRANDU

Do ma }e pe {~a ne ~a ro li je Od da nas do n e d e q e na no vo sad skom [tran du igra se {e sti tur nir bi~-vo lej Pr ven stva Sr bi je. Pri ja vqe no je 43 eki pe (29 u mu {koj i 14 u èn skoj kon ku ren ci ji), a kao i na pret hod nih pet tur ni ra VIP ma sters {ko lu od boj ke na pe sku dr à }e Vla di mir Gr bi} (su bo ta 10 i 17 ~a so va, ne de qa 16 ~a so va). Da nas su na pro gra mu kva li fi ka ci o ni me ~e vi, su tra po - Egi} i Frajtovi} vode}e u generalnom plasmanu ~i we glav ni tur nir, dok su me ~e vi za pla - Egi}/Fraj to vi} i [e va ri sman za ka za ni za ne de qu. U glav - ka/[ka ri} su ve} obez be di le nom `re bu u mu {koj kon ku ren - me sto. Igra se po dvo stru kom ci ji igra }e osam eki pa, pa ro vi si ste mu kva li fi ka ci ja. An to ni}/Ga le {ev i Ba sta/Te Sed mi tur nir Pr ven stva Sr {i} ve} su obez be di li me sto, a bi je u od boj ci na pe sku, od no pri dru ì }e im se {est po bed - sno Fi na le, od i gra }e se od 31. ni ka tre }eg ko la kva li fi ka ci - av gu sta do 2. sep tem bra u Be o- ja. Kod de vo ja ka je ta ko |e osam gra du. eki pa u glav nom `re bu, a pa ro vi M. R.

SPORT

dnevnik

petak17.avgust2012.

POMO] KLADIONI^ARIMA

En gle ska Pre mi jer li ga Su bo ta Arsenal - Sanderlend (16) Fulam - Nori~ (16) Kvins Park - Svonsi (16) Reding - Stouk (16) Vest Bromvi~ A. - Liverpul (16) Vest Hem - Aston Vila (16) Wukasl - Totengem (16) Ne de qa Vigan - ^elsi (14.30) Man~ester S. - Sautempton (17) Po ne de qak Everton - Man~ester j. (21)

En gle ska ^em pi on {ip

Si ti i Real `e le no vu kru nu Ove nedeqe po~iwe fudbalska sezona {irom Starog kontinenta, kre}u najja~e i najstraktivnije lige. Bubamara se ve} zakotrqala u Francuskoj, Belgiji, Rusiji, Austriji, [vajcarskoj pa i u okru`ewu

ita li jan skog stru~ wa ka Ro ber ta Man }i ni ja. Naj ve }i konkurenti gra|anima svakako }e biti gradski rival Man~ester junajted i ^elsi. Kao i prethodnih godina iz prikrajka svoju {ansu tra`e Arsenal, Liverpul i Totehnem. U

dvoje. Madri|ani predvo|eni Muriwom i Ronaldom poku{a}e da odbrane krunu, dok }e Katalonci sa Mesijem, Inijestom i mla dim stru~ wa kom Titom Viqanovom bez „magije” Pepea Gvardiole poku{ati da vrate primat. Na startu

Pe tak Kardif - Hadersfild (20.45) Su bo ta Lids - Vulverhempton (13.45) Barnli - Bolton (16) Barnsli - Midlzbro (16) Birmingem - ^arlton (16) Derbi - [efild V. (16) Hal - Brajton (16) Ipsvi~ - Blekburn (16) Kristal Palas - Votford (16) Lester - Piterboro (16) Milvol - Blekpul (16) Notingem - Bristol (16)

Ne de qa Olimpik (M) - So{o (17) Bordo - Ren (17) Aja~io - Pari Sen @ermen (21)

Ho lan di ja Su bo ta PSV Ajdhoven - Roda Breda - Tvente Cvole - Vitese Venlo - Utreht Fejenord - Herenven Ne de qa Groningen - Viqem Den Hag - Valvajk AZ Alkmar - Herakles NEC - Ajaks

(18.45) (19.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

Por tu ga l Pe tak Olhanense - Estoril (21.15) Su bo ta Rio Ave - Maritimo (19.15) Benfika - Braga (21.15) Ne de qa Nacional (M) - Setubal (17) P. Fereira - Moreirense (19) @il Visente - Porto (19.15) Gimarae{ - Sporting (21.30) Po ne de qak Beira Mar - Akademika (21.15)

Tur ska Pe tak Eski{ehirspor - Belek (20) Su bo ta Karabuk - Trabzon (16) Elagigspor - Fenerbah~e (20.45) Gacijantep - Sivas (20.45) Ne de qa Kajzeri - Bursa (19) Mersin - Orduspor (20.45) Po ne de qak Gen~lerbirligi - Antalija (18.30) Galatasaraj - Kasimpa{a (20)

Lion - Troa 1 (1.40) Lil - Nansi 1 (1.40) Bazel - Lozana 3+ (1.40) Klub Bri` - Ber{ot 1, 3 + (1.40, 1.50) Man. siti - Saumtepton 3+ (1.45) Anderleht - Mons 1 (1.30)

(1.85) (1.75) (1.70) (1.60) (1.70) (1.85)

Iz ne na |e we Spartak (M) - Rubin 1 (2.15) Vest Hem - Aston Vila 2(2.90) M. Bolesav - Slavija 2(2.15) Cvole - Vitese 0 -2 (2.10) Sion - Jang Bojs 1 (2.25) An`i - Zenit 2 (2.25)

(20.45) (17) (20) (20) (20) (20) (20)

Si gur no

Birmingem - ^arlton 1 Glorija - Vaslui 2 Breda - Tvente 2 Zadar - Dinamo (Z) 2 Benfika - Braga 1 Rapid - [turm 1

Pe tak Su bo ta Olimpik (L) - Troa Bastija - Rems Brest - Evian Lorien - Monpeqe Tuluz - Sent Etjen Valensijen - Nica

Su bo ta Selta - Malaga Seviqa - Hetafe Majorka - Espawol Ne de qa Atletik (B) - Betis Real - Valensija Barselona - Real Sosijedad Levante - Atletiko (M) Po ne de qak Deportivo - Osasuna Rajo Vaqekano - Granada Saragosa - Vaqadolid

Re al no

Fran cu ska Lil- Nansi

[pa ni ja – Pri me ra

PO ^I WE FUD BAL SKA SE ZO NA U EVRO PI

Fud ba le ri Man ~e ster si ti ja bra ne ti tu lu u En gle skoj

Rumuniji, Ma|arskoj, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Ovog vikenda startuje engleska Premijer liga i {panska Primera, portugalska Superliga, a slede}e nedeqe motore pale Nemaci i Italijani. Na Ostr vu ti tu lu bra ni Man~ester siti pod vo|stvom

prvom kolu {ampion do~ekuje na Itihad stadionu novajliju Sautemptona, a te`ak zadatak o~ekuje Vidi}a idrugove koji gostuju na Gudison parku protiv Evertona. Na Pi ri nej skom po lu ostvru ta~nije u [paniji, i ove sezone o~ekuje se trka u

Real }e ugostiti ekipu Valensije, dok Barselona premijeru ima na Kamp nou sa Sosijedadom. U Francuskoj ovog vikenda igraju se utakmice drugog kola. Apsolutni favorit ekipa PS@ - a okliznula se ve} na prvom koraku. Ibrahimovi} i

dru go vi re mi zi ra li su na Parku Prin~eva sa Lorijenom, a naredni rival svetaca je Aja~io. Branilac titule Monpeqe je odigrao 1:1 sa Tuluzom, a sad mu sledi gostovawe upravo Lorijenu. Pobedama su startovali fudbaleri Marseja, Liona, Lila i Bordoa koji }e poku{ati da pomse konce favoritima.

PO ^I WE [PAN SKO PR VEN STVO

BRA NI SLAV IVA NO VI] O STAR TU PRE MI JER LI GE

Mo `e li Ti to pro tiv Mu ri wa?

Ju naj ted pr vi fa vo rit

Malo je trenera debitanata na svetu koji }e ve} na po~etku morati da se nose sa nasle|em prethodnika kao {to je to slu~aj sa {efom stru~nog {taba Barselone, Titom Viqanovom. Ipak, Viqanova je prethodnih godina imao priliku makar da „oseti barut” kao pomo}nik Pepa Gvardiole. Viqanovin glavni zadatak u sezoni pred nama bi}e da titulu prvaka [panije vrati iz Madrida u Barselonu. - Tito je do sada, bio u senci Gvardiole, koji je ipak nosio najve}i teret na svoji le|ima. Sada je do{lo vreme da on povede tim u nove pobede. Sve o~i su uprte u wega, ali on dobro zna {ta su zahtevi u ovako velikom klubu - rekao je fudbaler Barselone Havijer Maskerano. Iako je bio „samo” pomo}ni trener Barselone, Viqanova je ve} imao priliku da u|e u klin~ sa rivalskim {efom struke iz Reala, @ozeom Muriwom. Wih dvojicu o~ekuje novi okr{aj u dvome~u Superkupa, 23. i 29. avgusta. Pro{le sezone Real je nadmo}no osvojio titulu prvaka [panije sa 100 bodova i 121 postignutim golom. „Kraqevski klub” tako je prekinuo trogodi{wu dominaciju Barselone u Primeri. Muriwo se nedavno, na sebi svojstven na~in, izvinio kolegi iz Barselone.

- Naravno da nije trebalo da mu gurnem prst u oko. Ipak, iza celog tog incidenta postoji pri~a, odnosno razlog za{to sam izgubio kontrolu. Izme|u Tita i mene nema problema. Sre}om, to je sada zavr{ena pri~a i nadam se da u budu}nosti ne}e biti sli~nih incidenata - objasnio je Portugalac. Viqanova je obe}ao da }e se lepo pona{ati i truditi da susret sa Muriwom pro|e bez problema. - Umoran sam od pri~a o pro{logodi{wem incidentu sa Muriwom - dodao je mladi stru~wak. Viqanovin prethodnik, Gvardiola, uglavnom je ingnorisao ~este otrovne strelice koje je Muriwo slao u pravcu giganta sa Nou Kampa. Muriwo i Viqanova su se prvi put sreli jo{ 1998. godine u Kupu Katalonije. Tada je Portugalac mewao Luja van Gala na klupi Barselone, a Viqanova je igrao za Qeidu i postigao gol iz slobodnog udarca. - Bio je pedantan, stalno je obra}ao pa`wu na detaqe i na stvari koje mi nismo videli. Jo{ tada su saigra~i mogli da pretpostave da }e Tito biti trener. Ipak, niko nije o~ekivao da }e dogurati do Barselone. Tito mora da bude svoj, ne sme da imitira harizmati~nog Gvardiolu - kazao je Viqanovin biv{i saigra~ iz Qeide, \ordi Esteve.

Van Per si u Ju naj te du Robin van Persi posta}e prvi fudbaler u premijerliga{koj eri - od 1992. naovamo - koji je iz Arsenala pre{ao u Man~ester junajted. Vest o transferu objavqena je prvo na sajtu Junajteda, a potom su tobxije potvrdile dogovor dva kluba. Arsenal je saop{tio da }e holandski napada~ ve} u ~etvrtak biti na Old Trafordu, kako bi obavio lekarske preglede i dogovorio se oko svojih primawa. Van Persi ima ugovor sa Arsenalom do leta 2013, ali je odmah po zavr{etku Evropskog prvenstva poru~io da ne}e produ`iti saradwu sa klubom, koji je onda morao da ga proda, kako slede}e godine ne bi oti{ao besplatno. Ipak, Arsenal je zainteresovanim klubovima stavio do znawa da je 20 miliona funti obe{te}ewe ispod kojeg ne}e i}i. Pre Van Persija, za velike sume novca odlazili su Samir Nasri, Sesk Fabregas, Gael Kli{i, Vilijam Galas, Kolo Ture, Emanuel Adebajor, Matju Flamini, Aleksandr Hleb, Tijeri Anri, Fredi Qungberg, E{li Kol...

Sportsko leto za nama bilo je izuzetno zanimqivo - gledali smo Evropsko prvenstvo u fudbalu i 30. Olimpijske igre... Posle svega, kao i svake godine, dolazi vreme za najboqe {to najva`nija sporedna stvar na svetu moè da nam pruì - po~etak Premijer lige. Titulu brani skupoceni Man~ester siti. Roberto Man}ini, trener gra|ana, nije ove godine tro{io mnogo novca. [tavi{e skoro da nije tro{io uop{te, po{to je od zvu~nijih poja~awa doveo samo Xeka Rodvela iz Evertona. Da li }e mu pro{logodi{wi tim biti dovoqan za odbranu titule? Odgovor na to pitawe ponudio nam je Bane Ivanovi}, koji }e u zadwoj liniji êlsija imati teàk zadatak da sa~uva titulu {ampiona Evrope i opravda je u doma}oj konkurenciji. - Prvenstvo je, iskreno, svake godine sve ja~e i ja~e... Postoje bar tri ili ~etiri ekipe koje èle u trku za titulu. Rekao sam na kraju pro{le sezone da Man~ester junajted ima veliki motiv, Siti ho}e da obrani titulu, mi imamo veliki motiv, tako|e... Tu su i Arsenal i Liverpul, svi timovi su ujedna~eni - rekao je Ivanovi}.

Ipak, izdvojio je favorita: - Za mene je Junajted korak ispred svih, ali to ni{ta ne zna~i. O svojoj ekipi nije pri~ao mnogo. Predvo|ewa Robertom Di Mateom i uz nekoliko va`nih poja~awa (Marko Marin, Eden Azar...) ima}e teàk zadatak da u~estvuje u borbi za titulu. Srpski defanzivac tvrdi da na Stamford Brixu ne èle da sebi ponovo dopuste da na kraju prvenstva zaostaju 25 poena za {ampionom. - Mora}emo da zaista mnogo radimo ako ho}emo u borbu za titulu. Napravili smo dosta promena, imamo dosta mladih igra~a i osveènu ekipu. Vide}emo. [ta je va`nije: Premijer ili Liga {ampiona? - Te{ko je re}i kad su oba takmi~ewa izuzetno va`na. Opet, pro{le godine zavr{ili smo ligu sa 25 bodova mawe u donosu na Man~ester. Moramo da smawimo tu prednost i ukqu~imo se u borbu za titulu. Na pitawe da li je ~uo da je Robin van Persi i zvani~no pre{ao u Man~ester junajted odgovorio je: - Je l’ tako? Eto, i to je dokaz za ono {to sam rekao o wima.

(19) (19) (21) (23) (19) (21) (23)

Hr vat ska Pe tak Zagreb - Slaven Belupo Su bo ta Osijek - Rijeka Istra - Inter Split - Cibalija Zadar - Dinamo Ne de qa Lokomotiva - Hajduk

1. Hajduk 2. Dinamo 3. Slaven B. 4. Osijek 5. Lokomotiva 6. Split 7. Rijeka 8. Istra 9. Zadar 10. Inter 11. Cibalija 12. Zagreb

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 2 2 1 1 0 0 0 0

1 1 0 2 2 0 2 1 2 2 1 0

(20) (19) (20) (20) (21)

0 10:3 0 8:4 1 8:3 0 4:0 0 5:2 2 6:5 1 3:4 2 2:4 2 2:6 2 2:6 3 2:7 4 1:9

(21) 10 10 9 8 8 6 5 4 2 2 1 0

Bosna i Hercegovina Su bo ta Olimpik - GO[K Sarajevo - Gradi{ka Vele` - Rudar Leotar - ^elik [iroki - Radnik Travnik - Zriwski Borac - Slavija Zvijezda - @eqezni~ar

1. Sarajevo 2. ^elik 3. GO[K 4. Leotar 5. Slavija 6. @eqezn. 7. Borac 8. Vele` 9. Zriwski 10. Gradina 11. Olimpik 12. Travnik 13. [iroki 14. Rudar 15. Radnik 16. Zvijezda

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

1 1 1 1 1 1 0 0 0 2 2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 1 1 1 1 2

3:1 2:0 2.1 1:0 1:0 1:0 3:1 3:2 1:1 2:2 2:2 1:1 0:1 2:4 0:3 0:4

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (17) 4 4 4 4 4 4 3 3 3 2 2 1 1 1 1 0

Ma |ar ska Pe tak Ke~kemet - Kapo{var Su bo ta Halada{ - Dio{|er Pe~uj Debrecen [iofok - \er Ne de qa Honved - Pak{ Lombard - MTK Ujpe{t - Ferencvaro{ Eger - Videoton

Branislav Ivanovi}

(19) (21) (23)

1. Honved 2. Halada{ 3. Debrecen 4. Dio{|er 5. Ferencvar. 6. MTK 7. Pe~uj 8. Videoton 9. \er 3 10. Kapo{var 11. Pak{ 12. Ke~kemet 13. Lombard 14. Ujpe{t 15. Eger 16. [iofok

3 3 3 3 3 3 3 3 1 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 1 0 0 1 0 1 2 0 2 0 2 0 1 1 1 4:6 0 2 2 1 2 1 2 1 1 2 1 2 1 2

(19) (14) (18.30) (20.45) (16.30) (16.30) (16.30) (18.30)

4:1 8:3 6:3 4:3 5:2 4:2 3:2 2:2 4 3:5 4:5 3:4 2:5 3:5 3:6 1:5

9 7 6 6 5 5 5 4

3 2 2 2 1 1 1

Ru si ja Su bo ta Spartak (M) - Rubin (11.30) Volga - Lokomotiva (15.30) Krasnodar - Rostov (18) Ne de qa Dinamo (M) - Terek (14) Mordovija - CSKA (16.30) An`i - Zenit (19) Po ne de qak Krila Sovjetov - Amkar (16) Alanija - Kuban (18)

1. Zenit 2. Rubin 3. Spartak(M) 4. Lokomot. 5. An`i 6. Kr.Sovjetov 7. Terek 8. Krasnodor 9. Kuban 10. CSKA 11. Alanija 12. Mordovija 13. Amkar 14. Volga 15. Rostov 16. Dinamo (M)

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 1 1 0 1 0

0 12:1 1 8:4 1 8:7 1 8:7 1 5:4 1 5:5 1 4:6 2 6:5 2 5:5 2 4:6 2 9:7 2 5:4 2 3:4 3 3:6 3 3:8 4 0:9

12 9 9 7 7 7 7 6 6 6 4 4 4 3 1 0

SPORT

petak17.avgust2012.

dnevnik

RAS P O RE D UTAK MI CA JE SE WE G DE L A P R VE N STVA VOJVO\ AN SKE L I GE â&#x20AC;&#x201C; ZAP AD

kolo

(18. i 19. avgusta, 17)

Srbobran - Polet Sloga - 1. maj Jugovi} - Indeks Ba~ka - Budu}nost Crvena zvezda - Borac Crvenka - Omladinac Hajduk - Mladost (BP) Stani{i} - Mladost (T)

kolo

(8. i 9. septembar, 16.30)

Polet - Mladost (BP) Omladinac - Mladost (T) Borac - Stani{i} Budu}nost - Hajduk Indeks - Crvenka 1. maj - Crvena zvezda Srbobran - Ba~ka Sloga - Jugovi}

kolo

(25. i 26. avgusta, 17)

Polet - Mladost (T) Mladost (BP) - Stani{i} Omladinac - Hajduk Borac - Crvenka Budu}nost - Crvena zvezda Indeks - Ba~ka 1. maj - Jugovi} Srbobran - Sloga

kolo

(15. i 16. septembar, 16)

Jugovi} - Polet Ba~ka - Sloga Crvena zvezda - Srbobran Crvenka - 1. maj Hajduk - Indeks Stani{i} - Budu}nost Mladost (T) - Borac Mladost (BP) - Omladinac

kolo

(1. i 2. septembar, 16.30)

Sloga - Polet Jugovi} - Srbobran Ba~ka - 1. maj Crvena zvezda - Indeks Crvenka - Budu}nost Hajduk - Borac Stani{i} - Omladinac Mladost (T) - Mladost (BP)

(22. i 23. septembar, 16)

Polet - Omladinac Borac - Mladost (BP) Budu}nost - Mladost (T) Indeks - Stani{i} 1. maj - Hajduk Srbobran - Crvenka Sloga - Crvena zvezda Jugovi} - Ba~ka

kolo

(29. i 30. septembar, 15.30)

Ba~ka - Polet Crvena zvezda - Jugovi} Crvenka - Sloga Hajduk - Srbobran Stani{i} - 1. maj Mladost (T) - Indeks Mladost (BP) - Budu}nost Omladinac - Borac

kolo

(20. i 21. oktobar, 15)

Polet - Budu}nost Indeks - Borac 1. maj - Omladinac Srbobran - Mladost (BP) Sloga - Mladost (T) Jugovi} - Stani{i} Ba~ka - Hajduk Crvena zvezda - Crvenka

11.

kolo

(6. i 7. oktobar, 15.30)

Polet - Borac Budu}nost - Omladinac Indeks - Mladost (BP) 1. maj - Mladost (T) Srbobran - Stani{i} Sloga - Hajduk Jugovi} - Crvenka Ba~ka - Crvena zvezda

10.

kolo

(27. i 28. oktobar, 14)

Crvenka - Polet Hajduk - Crvena zvezda Stani{i} - Ba~ka Mladost (T) - Jugovi} Mladost (BP) - Sloga Omladinac - Srbobran Borac - 1. maj Budu}nost - Indeks

12.

kolo

(13. i 14. oktobar, 15)

Crvena zvezda - Polet Crvenka - Ba~ka Hajduk - Jugovi} Stani{i} - Sloga Mladost (T) - Srbobran Mladost (BP) - 1. maj Omladinac - Indeks Borac - Budu}nost

(3. i 4. novembar, 13.30)

Polet - Indeks 1. maj - Budu}nost Srbobran - Borac Sloga - Omladinac Jugovi} - Mladost (BP) Ba~ka - Mladost (T) Crvena zvezda - Stani{i} Crvenka - Hajduk

13.

kolo

(10. i 11. novembar, 13)

Hajduk - Polet Stani{i} - Crvenka Mladost (T) - Crvena zvezda Mladost (BP) - Ba~ka Omladinac - Jugovi} Borac - Sloga Budu}nost - Srbobran Indeks - 1. maj

14.

kolo

(17. i 18. novembar, 13)

Polet - 1. maj Srbobran - Indeks Sloga - Budu}nost Jugovi} - Borac Ba~ka - Omladinac Crv. zvezda - Mladost (BP) Crvenka - Mladost (T) Hajduk - Stani{i}

15.

kolo

(24. i 25. novembar, 13)

Stani{i} - Polet Mladost (T) - Hajduk Mladost (BP) - Crvenka Omladinac - Crvena zvezda Borac - Ba~ka Budu}nost - Jugovi} Indeks - Sloga 1. maj - Srbobran

Napomena: Hajduk, Mladost (Ba~ki Petrovac), Omladinac, Budu}nost, Mladost (Turija) i Indeks kada je doma}ini igraju nedeqom, studenti su doma}ini u 10 ~asova. RAS P O RE D UTAK MI CA JE SE WE G DE L A P R VE N STVA VOJVO\ AN SKE L I GE â&#x20AC;&#x201C; I STOK

kolo

(18. i 19. avgusta, 17)

Vr{ac - Radni~ki (B) Kozara - Borac AFK - Kolonija Budu}nost - Ba~ka 1901 Kikinda - Jedinstvo (BK) Radni~ki (K) - Jedinstvo (NB) Bile}anin - Sloboda Zadrugar - Proleter

kolo

(8. i 9. septembar, 16.30)

Radni~ki (B) - Sloboda Jedinstvo (NB) - Proleter Jedinstvo (BK) - Zadrugar Ba~ka 1901 - Bile}anin Kolonija - Radni~ki (K) Borac - Kikinda Vr{ac - Budu}nost Kozara - AFK

kolo

(25. i 26. avgusta, 17)

Radni~ki (B) - Proleter Sloboda - Zadrugar Jedinstvo (NB) - Bile}anin Jedinstvo (BK) - Radni~ki (K) Ba~ka 1901 - Kikinda Kolonija - Budu}nost Borac - AFK Vr{ac - Kozara

kolo

(1. i 2. septembar, 16.30)

Kozara - Radni~ki (B) AFK - Vr{ac Budu}nost - Borac Kikinda - Kolonija Radni~ki (K) - Ba~ka 1901 Bile}anin - Jedinstvo (BK) Zadrugar - Jedinstvo (NB) Proleter - Sloboda

(15. i 16. septembar, 16)

AFK - Radni~ki (B) Budu}nost - Kozara Kikinda - Vr{ac Radni~ki (K) - Borac Bile}anin - Kolonija Zadrugar - Ba~ka 1901 Proleter - Jedinstvo (BK) Sloboda - Jedinstvo (NB)

kolo

(22. i 23. septembar, 16)

Radni~ki (B) - Jedinstvo (NB) Jedinstvo (BK) - Sloboda Ba~ka 1901 - Proleter Kolonija - Zadrugar Borac - Bile}anin Vr{ac - Radni~ki (K) Kozara - Kikinda AFK - Budu}nost

kolo

(29. i 30. septembar, 15.30)

Budu}nost - Radni~ki (B) Kikinda - AFK Radni~ki (K) - Kozara Bile}anin - Vr{ac Zadrugar - Borac Proleter - Kolonija Sloboda - Ba~ka 1901 Jedinstvo (NB) - Jedinstvo (BK)

(20. i 21. oktobar, 15)

Radni~ki (B) - Ba~ka 1901 Kolonija - Jedinstvo (BK) Borac - Jedinstvo (NB) Vr{ac - Sloboda Kozara - Proleter AFK - Zadrugar Budu}nost - Bile}anin Kikinda - Radni~ki (K)

11.

kolo

(6. i 7. oktobar, 15.30)

Radni~ki (B) - Jedinstvo (BK) Ba~ka 1901 - Jedinstvo (NB) Kolonija - Sloboda Borac - Proleter Vr{ac - Zadrugar Kozara - Bile}anin AFK - Radni~ki (K) Budu}nost - Kikinda

10.

kolo

(27. i 28. oktobar, 14)

Radni~ki (K) - Radni~ki (B) Bile}anin - Kikinda Zadrugar - Budu}nost Proleter - AFK Sloboda - Kozara Jedinstvo (NB) - Vr{ac Jedinstvo (BK) - Borac Ba~ka 1901 - Kolonija

12.

kolo

(13. i 14. oktobar, 15)

Kikinda - Radni~ki (B) Radni~ki (K) - Budu}nost Bile}anin - AFK Zadrugar - Kozara Proleter - Vr{ac Sloboda - Borac Jedinstvo (NB) - Kolonija Jedinstvo (BK) - Ba~ka 1901

(3. i 4. novembar, 13.30)

Radni~ki (B) - Kolonija Borac - Ba~ka 1901 Vr{ac - Jedinstvo (NB) AFK - Sloboda Budu}nost - Proleter Kikinda - Zadrugar Radni~ki (K) - Bile}anin Kozara - Jedinstvo (BK)

Napomena: Zadrugar iz Lazareva i Borac iz Star~eva kao doma}ini igraju nedeqom.

13.

kolo

(10. i 11. novembar, 13)

Bile}anin - Radni~ki (B) Zadrugar - Radni~ki (K) Proleter - Kikinda Sloboda - Budu}nost Jedinstvo (NB) - AFK Jedinstvo (BK) - Kozara Ba~ka 1901 - Vr{ac Kolonija - Borac

14.

kolo

(17. i 18. novembar, 13)

Radni~ki (B) - Borac Vr{ac - Kolonija Kozara - Ba~ka 1901 AFK - Jedinstvo (BK) Budu}nost - Jedinstvo (NB) Kikinda - Sloboda Radni~ki (K) - Proleter Bile}anin - Zadrugar

15.

kolo

(24. i 25. novembar, 13)

Zadrugar - Radni~ki (B) Proleter - Bile}anin Sloboda - Radni~ki (K) Jedinstvo (NB) - Kikinda Jedinstvo (BK) - Budu}nost Ba~ka 1901 - AFK Kolonija - Kozara Borac - Vr{ac

LOv

dnevnik

ODGAJIVA^NICA „LA@ETI]” SLAVILA NA OSJE^KOJ IZLO@BI

petak17.avgust2012.

SU[A UZIMA DANAK I U LOVI[TIMA

Pa la na~ ki epa wel - bre to ni ube dqi vo naj bo qi mo r a j u obez b e d i t i ade k vat n i bok so vi, naj kva li tet ni ja gra nu lat na hra na, a kva li te tan uz goj pod r a z u m e v a sva k o d nev n i rad na te re nu. Re~ je o obu ci u lo vu na pro na la ` e w u, mar ki ra wu i do no {e wu di vqa ~i sa su vog i sa vo de. Imam do sta psla i ne na me ra v am da pro {i r u j em od g a ji va~ ni cu, ali è lim da uvek imam kva li tet ne pse i {te nad. Vo lim ovo {to ra d im, a po s eb n o sam sre } an {to i moj sin Lu k a po ka zu je qu bav i bri gu za na {e pse. Po ma è mi, hra ni ih, ~i sti bok so ve... La è ti }i ka {u da im po seb na re kla ma ni ka da ni je tre ba la, jer ni ka da ni su ima li pro ble ma sa pro da jom {te na di. Pro ~u li su se, pa kup ci una pred na ru ~u ju {ten ce, a da nas ovi lov ni psi, ina ~e po re klom iz Fran cu ske, iz Ba~ ke Pa lan ke oti {li su {i rom Sr bi je, pa i Voj vo di ne, ali i Hr vat ske, Slo ve ni je, pa su sti gli ~ak i do Ita li je. M. Suyum

DAN BE^EJSKOG LOVA^KOG UDRU@EWA

Ge or gi je vra tio pe har Tra di ci o nal nu, 7. po re du, ce lo dnev nu ma ni fe sta ci ju „Dan Lo va~ kog udru `e wa Be ~ej„ i ove go di ne kra sio je bo gat sa dr `aj od ju tra do ve ~er wih sa ti. Pr vi su kre ni li strel ci, ko ji su se na stre li {tu SD „Tro fej“ kraj Ra dar ske sta ni ce tak mi ~i li u ga |a wu le te }ih me ta, di sci pli na

jal nog na stu pa sa igra~ ka ma u ob li ku `i vo ti wa i cr ta wa `i vo ti we na as fal tu. @i ri je od lu ~io da su u ovoj ak tiv no sti svi u~e sni ci po bed ni ci i pri pa le su im di plo me i slat ki {i. Ka ko su ve} mno gi oglad ne li, po ~e la je pro da ja pa pri ka {a od di vqe svi we ko ji je s eki pom sa -

law ski po bed nik Go ran Po pov sa mo vra tio ve li ki pre la zni pe har. - Ne ma ve }e ra do sti za ku va ra, po go to vo mla dog kao {to sam ja, ne go ka da dru gi vred ni ju we gov trud. Ko zna, mo `da }u na red ne go di ne po ku {a ti i da za dr `im ve li ki pre la zni pe har, raz mi -

Do ma }i ni i na gra |e ni na kra ju lo va~ ke fe {te

TRAP 15 go lu bo va. Se dam eki pa je u~e stvo va lo u ekip noj kon ku ren ci ji i 25 stra la ca u po je di na~ nom nad me ta wu. Do ma }in stre li {ta, SD Tro fej, svo jio je po bed ni~ ki pe har u ekip noj kon ku ren ci ji, eki pa por ta la „Sr bi ja lov„ bi la je dru ga, a Te me rin tre }i. Po je di na~ no je pr vo me sto pri pa lo Dra ga nu @iv ko vu iz SD Tro fej, dru gi je bio we gov klup ski ko le ga Ste van @iv kov-Ak sin, a tre }i La slo Nor vai iz Te me ri na. Na ki no lo {koj iz lo `bi, ukup no je vi |e no dva de se tak pa sa. Kod me {a na ca je po be dio pa tu qa sti pin~ Ja si ke [i le{, u kon ku ren ci ji pa sa s ro do slo vom naj bo qi je bio zlat ni re tri ver Ja ne i Sa re Re pac. Po tom su de ca ima la he pe ning u vi du re vi -

rad ni ka sku vao I{tvan Ber ke{. - Ne tra ba da go vo rim o to me ka kav je pa pri ka{ bio, do voq no je da ka `em da smo ku va li u ~e ti ri bo gra ~a i svi su ras pro da ti - ve li Ber ke{. A to kom po po dne va su ku li na ri bi li u glav noj ulo zi. Pri ja vi le su se 52 eki pe, pu na tri sa ta kr~ ka lo se me so di vqa ~i u ko tli }i ma. Po bed nik od lu ~en ve} u pr vom kru gu `i ri ra wa, ali je no vi usle dio da bi se od lu ~i lo o pla sma nu na red na ~e ti ri. Bez kon ku ren ci ji naj bo qi je bio spe ci ja li tet ko ji je sku vao mla di Ge or gi je Joj ki} iz Be ~e ja i po bed ni~ ki pe har uru ~io mu je pred sed nik op {ti ne Be ~ej mr Vuk Ra do je vi}. On je bio {am pion i 2010. pa mu je

{qa una pred Ge or gi je Joj ki}. Pe har za dru go me sto u ku li nar stvu osvo ji la je eki pa „La ko }e mo“ na ~e lu s ku va rom Dar kom Ma ro {a no vi }em, a pe har na me wen tre }e pla si ra noj eki pi pri mio je u ime „No vog rib wa ka“ Alek san dar Pe {i}. Di plo mom i pa ket pro iz vo dom na gra |e ni su ~e tvr to pla si ra na Ve sna To pol ~a wi i pe to pla si ra ni Dra gan Traj ko vi}. Pa `wu je pri vu kla i iz lo `ba lo va~ kog na o ru `a wa, kao i ku tak s po nu dom zdra ve hra ne i lo va~ ke ode }e i opre me od pri rod nog ma te ri ja la, ali je zbog neo zbiq no sti po je di na ca iz o stao re van{ me~ u tra di ci o nal nom nad vla ~e wu ko nop ca iz me |u lo va ca i ri bo lo va ca. V. Jankov

Pre pe li ce iz Po ti sja „va de” se zo nu Pre m a in f or m a c i j a m a sa voj vo |an skih te re na i lo vi {ta {i rom Sr bi je, su {a je uze la da nak i po ~e tak se zo ne lo va na pre p e l i c e, kao i kom p le t an let wi lov su pri li~ no sla bi, da le ko sla bi ji od pret hod nih se zo na. „Ne ma mo te re ne”, „ne vre di, ne ma ro se” i sli~ no se ~e sto ~u je u Voj vo di ni mi nu lih da na ka da su pre p e l i c e u pi t a w u, ali u bo g a t im lo v i {ti ma Po ti sja su tu a- ci ja se mo è na zva ti so l id n om, s ob z i r om ka kvi uslo vi vla da ju u ve }i ni lo va~ kih udru è wa u ze mqi. U re gi o nu se ver nog Po ti sja po ~e tak se zo ne lo va na pre pe li ce naj bo qi je u ata ru Sen te i Srp s kog Kr s tu r a. U sen }an skom lo vi {tu su u go s ti m a lov c i iz Ita li je, a Ka roq Bir ka{ iz LU „Sen ta” ka è da je u~i nak sa svim so li dan, ima ju }i u vi du da je re~ o pre pe li ca ma iz le gla na do ma }em te re nu, a da }e tek ka sni je usle di ti lov onih u pre le tu. - Po jed nom iz la sku do sa da ulov je bio pet do de set je din ki po pu {ci, {to je sa svim za do vo qa va ju }e. Go sti iz Ita li je su za do voq ni, a ima mo ugo vo re ne do la ske lo va ca iz Austri je i Ma |ar ske. Sve za vi si od te re na, jer je pro blem da je po lo vi n a str w i { ta is t a w i r a n o, tre }i na je uz o ra no, ta ko da je osta lo ma lo ve li kih par ce la str wi {ta na ko ji ma se mo è lo vi ti. Za iz la ske su nam osta le jo{ dve ne u zo ra ne par ce le str wi ke od po sto ti nak hek ta ra, a na da mo se da }e u~i nak bi ti do bar ka da po~ ne pre let ka è Bir ka{. U LU „Srp ski Kr stur” do sa da su ima li ~e ti ri iz la ska u atar Srp s kog Kr s tu r a. Od uprav n ik lo v i { ta Ra d en k a

Cve ja no va Be ke sa zna je mo da je u sva kom iz la sku bi lo {est-se dam do de set lo va ca i da je bi lo re zul ta ta. - Ni smo ne za do voq ni ostva re nim ulo vom i sta wem na te re nu, jer uo~i li smo da pti ca ima. Nas de se tak smo u po sled wem iz la sku smo se vra ti li sa

le gla, a li i ka da po~ ne pre let. O~e ku je mo da nam u lov na pre pe li ce i afri~ ke gr li ce do |u go sti iz Ma |ar ske i Ne ma~ ke ka `e Va si}. U ata ru Ba nat skog Aran |e lo va i okol nih me sta ulo vi {tu LU „Ko ~o vat”, pre ma re ~i ma lov ni ka Du {a na Vran ko vi }a,

40 pre pe li ca, a u do sa da {wim iz la sci ma smo ukup no od stre li li 120 pre pe li ca. Na rav no, bi lo je i pro ma {a ja. Sti gli su nam i pr vi go sti iz Austri je za lov na pre pe li ce, kra jem me se ca o~e ku je mo Ita li ja ne i Slo ven ce. Ve ru je mo da se zo na ne }e bi ti lo {a - pre do ~a va o~e ki va wa LU „Srp ski Kr stur” od Cve ja no va. Pred sed nik LD „Srn da}„ u Cr noj Ba ri Sa va Va si} ve li da je se zo na na pre pe li ce po ~e la uobi ~a je nim pri je mom po dva go sta iz svih sek ci ja LU „Dro pqa”. Na te ren je iz i {lo 11 lo va ca, a na mla dom lu ce ri {tu je od stre qe no dva de se tak je din ki. - Na da mo se da }e na lu ce ri {tu bi ti naj bo qi u~i nak u od stre li pre pe li ca iz do ma }eg

ove se zo ne jo{ ni je bi lo iz la za ka na pre pe li ce, jer su str wi {ta uglav nom pre o ra na, pa prak ti~ no ne ma gde da se lo vi. Na red nih da na za lov na gr li ce o~e ku ju se go sti iz Austri je. U LU „Ka pe tan ski rit”, pre ma re ~i ma uprav ni ka lo vi {ta Du {a na Ni }i fo ro vi }a, se zo na na pre pe li ce po ~e la je pri li~ no „tan ko”. Pet go sti ju iz Ma |ar ske za dva da na od stre li li su tri de se tak pti ca. Ni }i fo ro vi} uka zu je da su zbog su {e str wi {ta bez tra ve, ta ko da je to uti ca lo da po ~e tak bu de iz u zet no slab. - Ima mo na ja ve go sti ju, ali }e mo mo ra ti sa ~e ka ti da bu de ki {e i kre ne tra va na str wi {ti ma i dok ne po~ ne pre let pti ca - ka `e Ni }i fo ro vi}. M. Mitrovi}

Fo to: J. Pap

i iz lo `be i ni ka da se ni smo Me |u broj nim pri zna wi ma za ku }i vra }a li bez tro fe ja ka ko „epa wel bre to ne“ ne dav no je Ne u ra du ta ko i u eks te ri je ru. nad La è ti} iz Ba~ ke Pa lan ke Po no san sam na „Isku“, ali i u ovaj grad do neo pre gr{ pri zna wa iz Osije ka gde su we go vi qu bim ci na spe c i j a l i z o v a noj me |u na rod noj iz lo `bi u kon k u r en c i j i pre ko sto pa sa u ovoj ra si, ube dqi vo osvo ji li pr va me sta, po oce na ma su di ja, i to u ra du, eks te ri ja e ru i kao pri mer ci iz van red ni za da qu re pro duk ci ju. Ovo je jed no od ni za pri zna wa od ga ji va~ ni ci iz Ba~ ke Pa - Ne nad sa svo jim {am pi on skim qu bim ci ma lan ke ko ja ima na dr { av n og pr v a k a „Al k a“ 13 pa sa, a osam su èn ke dok su po tom ka „Ma ~van skog“. osta li uglav nom mla di mu` ja ci. - U mla do sti sam uspe {no La è ti} ka {e da u pro se ku po od ga jao ne ma~ ke ov ~a re, ali le glu do bi je pet do {est {te na ka da sam po ~eo da se ba vim lo - di i tvr di da je to do bro, jer ih vom i vi deo u ra du jed nog iz - lak {e od ga ji. Po seb na pa `wa van red nog psa, epa wel bre to - po sve }e na je uslo vi ma od go ja, ni su me „ku pi li“ za sva vre me - ali i plan skoj re pro duk ci ji, na – pri ~a Ne {a. – Od jed nog kva li te tu hra ne i ve te ri nar od ga ji va ~a iz Bo ga ti }a na ba - skoj za {ti ti. vio sam èn ku „Isku“ i ona je - Ki no lo gi ja je zah tev na, ne usko r o po s ta l a in t er n a c i o - ma me sta im pro vi za ci ji po seb nal ni {am pion. Kre nu lo je le - no ako se è li bi ti u sa mom vr go za le glom, broj ne utak mi ce hu – po ru ~u je Ne {a. – Za pse se

INTERVJU

kWiGA

petak17.avgust2012.

dnevnik

ЈО ВАН ЗИ ВЛАК, ДИ РЕК ТОР МЕ ЂУ НА РОД НОГ НО ВО САД СКОГ КЊИ ЖЕВ НОГ ФЕ СТИ ВА ЛА

Спрем ни смо за пе снич ки ма ра тон

Новом Саду, али и у неколико војвођанских градова, од 27. до 31. августа одржаваће се Седми међународни новосадски књижевни фестивал, који организује Друштво књижевника Војводине.У богатом и шароликом програму наступиће преко стотину гостију из земље и иностранства, углавном књижевника-песника. Жива песничка реч на десетак језика чуће се сваке вечери на Тргу младенаца, који је заштитни знак фестивала, али и са других места. Биће додељене три књижевне награде, разговараће се о везама романтизма и савремене културе, наступаће млади музичари, а остаће времена и за дружење и упознавање овдашњих знаменитости. О предстојећој мултимедијалној манифестацији разговарали смо са директором, књижевником Јованом Зивлаком. l Да ли је све спремно за 7. међународни новосадски књижевни фестивал, у организационом и у финансијском смислу? -Након шест година Фестивал је као најпрестижнија манифестација Друштва књижевника Војводине постао сложен и захтеван догађај,каже Зивлак.- Ове године имамо преко сто учесника-око седамдесетак писаца, преко двадесет пет из иностранства, двадесетак музичара. Такође и десетак преводилаца који уочи и током Фестивала преведу хиљаде стихова са разних језика и десетине страница прозних и других текстова. Фестивал се усавршава и модификује како би био функционалнији, динамичнији и у садржинском смислу богатији. Реч је о фестивалу савремене поезије, у највећој мери европске, мада има и учесника из САД, Африке или Азије, о културном догађају који има углед у Европи, који открива и представља битне песнике и књижевности нашег времена. Он је покренут да би Нови Сад, у складу са својом традицијом, поново био град који

доприноси нашој песничкој култури и продуктивно утиче на њу. Пошто организацију радимо десетак месеци, неспорно је да Фестивал може већ сада да почне. Морамо рећи да имамо извесних финасијских потешкоћа али

- Од ове године смо увели читање са балкона у Змај Јовиној улици и разговоре с писцима у Кафе књижари у улици Модене. Други пут представљамо песнике као представнике националне књижевности. Овај пут гост је са-

Пра во на кул ту ру по е зи је - У нашој средини догађаји са карактеристикама спектакла имају вишеструко озбиљнију финансијску подршку него њижевни фестивали, тврди Јован Зивлак. Музички, филмски или позоришни фестивали су доминатни или повлашћени. Међутим, јединствени међународни и високо профилисани песнички фестивал, једини у Граду и Покрајини, морао би имати већу наклоност, због поштовања његове озбиљне публике и одјека које имa и овде и у свету. Фестивал је догађај који заступа књижевност уопште, посебно поезију и право овог друштва на културу поезије. Треба осетити његову јединствену атмосферу на Тргу младенаца, која подсећа на тренутке класичне културе и њене ритуале, где песници на разним језицима читају стихове. Или доживети узаврелу атмосферу у Кафеу „Бистро“ где млади посвећени људи- слемери стварају нову песничку и урбану културу, кроз снажну критику савременог друштва.

се надамо да ће Покрајина, Република и Град умети да виде у Фестивалу велики и драгоцен чин културе. l Добро смишљена концепција остаје, какве новине уводите од ове године?

времена пољска поезија. Имаћемо прилику да чујемо шест пољских песника о којима ће говорити критичар Војћех Калишевски. Фестивал је покренуо библиотеку антологијских издања. Дванаест пољских песника поводом го-

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Аго ра” у Зре ња ни ну

стовања у нашем граду представљено је у антологији „Живимо на речима“. Преводилац је Гжегож Латушињски а писац поговора Војћех Калишевски. Фе стивал ће бити отворен музичким и мултимедијалним пројектом композитора Миро слава Штаткића у којем ће уче ствовати де сетак музичара и других уметника. l Ко су најзанимљивији гости Фестивала? -Поред пољских пе сника то су Улф Штолтерфохт, из Немачке, један од најсензитивнијих истраживача поетског језика и један од водећих савремених аутора у Немачкој и у свету, Линда Марија Барос, француско – румунска пе сникиња, добитница најугледни јих награда у обе књижевно сти, Тим Каминг, луцидни истраживач језика поезије у жанру видеа, Ен Фројд коју одређује и занимљиво порекло. Она је и праунука Сигмун да Фројда и ћерка Лисјена Фројда, недавно преминулог великог енгле ског сликара. Занимљива је и Биргит Ко совић, награђи вани прозни писац из Данске, Италијанка Елиза Бјађини . Ту су наравно и наши писци, Адам Пуслојић, Угљеша Шајтинац, Сава Дамјанов, Слободан Владушић, Марија Шимоковић... l Какве садржаје ћете понудити гостима изван Новог Сада? - За већину учесника на досадашњих шест фестивала велики догађаји су били посета фрушкогорским манастирима, Петроварадинској тврђави, обилазак Новог Сада и боравак у Сремским Карловацима, Сремској Митровици, Кикинди или Сомбору. Сви наши гости су нескривено изражавали задовољство што су учествовали на нашем фестивалу и што су открили за њих ново лице Србије и Војводине, занимљиву и снажну културу и друштвени живот у Новом Саду, закључио је Јован Зивлак. Радмила Лотина

СЕ ЋА ЊЕ НА ДЕ СПО ТИ ЦУ АН ГЕ ЛИ НУ БРАН КО ВИЋ

Љу бав је веч на ин спи ра ци ја П

ротеклог викенда у порти Храма Светог Димитрија у Сечњу, по други пут је одржана књижевна манифестација „Сија књига мајке Ангелине“, посвећена лику и делу српске деспотице и задужбинарке Ангелине Бранковић, преподобне мати Ангелине. Организатор је био Банатски културни центар из Новог Милошева, а домаћин, Културно просветне заједнице општине Сечањ. Тим поводом одржан је песнички маратон на којем је учествововало тридесет песника од укупно 162 аутора из Србије и 13 страних земаља који су конкурисали за награду „Сија књига мајке Ангелине“, слањем једне своје необјављене песме на тему „Љубав“. Жири у саставу: Радован Влаховић (председник), Драгана Слијепчевић и Данијела Алексић, прогласио је три најбоље песме и доделио признања, која су уручена Александри Купрешанин из Београда (прва награда), Владимиру Перићу из Београда (друга награда) и Николи Вукоје из Сечња (трећа награда). Све песме пристигле на прошлогодишњи конкурс објављене су у електронском издању зборника радова у издању БКЦа и КПЗ-а. Песме које су пристигле на овогодишњи конкурс биће, такође, објављене у електронском издању. Р. Л.

KWI@EVNA BA[TINA

Са ве ти за по љо дел ство

лустровани лист за пољску пољопривреду „Тежак“, излазио је у Београду 1869–1914. и 1919–1941. године. Први уредник био је Милан Миловук. Од 1882. представља Орган Српског пољопривредног друштва, а уредници су били Ђорђе Радић, Милан Спасић, Живко Шкорац, Коста Таушановић, Паја Тодоровић и др. Лист је доносио упутства и савете из области пољоделства, сточарства, воћарства, повртарства, шумарства, пчеларства, виноградарства и др., са циљем да помогне успешнијем вођењу газдинства. У Библиотеци Матице српске лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

TOP-LISTA

1. „Ве не ци ја”, Вла ди мир Пи шта ло - „ Аго ра” 2. „Пи смо го спо ђе Вил ме”, Је ле на Ба чић Алим пић - „Ла гу на” 3. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма”, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра” 4. „Сун це те би, сун це ме ни”, Ве сна Де дић - „Ла гу на” 5. „На ру бу па ме ти”, Ми ро слав Кр ле жа - „Аго ра” 6. „Тај на пи сма ка лу ђе ра ко ји је про дао свој фе ра ри”, Ро бин Шар ма - „Мо но и Ма ња на” 7. „Све ци и гре шни ци”, Ед на О Бра јен - „Аго ра” 8. „За то че ник не бе са”, Кар лос Ру ис Са фон - „Ча роб на књи га” 9. „Сјај у оку зве зде”, Љи ља на Ха бја но вић Ђу ро вић - „Гло бо си но” 10. „Ве ли ка оче ки ва ња”, Ђор ђе Пи са рев - „Аго ра”

НОВО ИЗ „САМИЗДАТА Б 92 “

Стрип портрет уметничке сцене

едицији „Бусола“ отвореној за белетристику у „Самиздату Б92“ појавио се недавно роман Џонатана Летема „ Не волиш ме још“, у преводу са енглеског Ота Олтвањија . Летем је један од најзанимљивијих савремених америчких аутора и познат је овдашњим читаоцима по роману „Сва сирочад Бруклина“( Самиздат Б92, 2007). Препуна сатире и секса, ово је нова, духовита прича о љубави али и стриппортрет уметничке сцене Лос Анђелеса. „Не волиш ме још“ је необичан и духовит роман о љубави, уметности и животу у Лос Анђелесу. Лусинда, басисткиња у бенду, ради као телефонски оператер на линији за жалбе, и проводи осам сати дневно слушајући анонимне особе. Али један њен чест саговорник - ког она зове „Жалбеник” и који инсистира на томе да разговара само са Лусиндом - плени својим размишљањем и интелигенцијом. Упркос правилима службе, Лусинда договара сусрет с њим и убрзо пада у очајничку заљубљеност. У нади да ће подстаћи креативну енергију бенда, Лусинда сугерише неке идеје Жалбеника и бенд их претвара у бриљанте песме. Једни проблем је у Жалбенику – он инсистира на томе да се придружи бенду, што прети катастрофалним последицама за све. Овај софистицирани роман неодољивог шарма још једном доказује да Летем може да овлада сваким жанром који одабере, поручили су амерички кртичари, који нису штедели

Крај за стри по те ку „Ден ди”? П

о сле 75 го ди на, нај ста ри ја стри по те к а у Бри та ни ји и тре ћа нај ста ри ја у све ту „Ден ди“, су о че на је с мо гу ћим кра јем, ма к ар у штам па ној фо мри. Ка ко је ових да на на ја вио из да вач „ДЦ Том сон“, сва њи хо ва из да ња су под зна ком пи та ња због ве ли ких про ме на у штам па ном из да ва штву. Ти раж ове стри по те ке, ко ја је из не дри ла број не стри по ве, од ко јих је на м а нај п о з на т и ји „Ба н а н а м ен“, у дру гој по ло ви ни про шле го ди не пао је на са мо се дам и по хи ља да, што је за и ста ја ко ма ло, на ро чи то ако се упо ре ди с нај ве ћим ти ра жом ко ји је до сти гао два ми ли о на про да тих ко пи ја пе де се тих го ди на про шлог ве к а. Пред став ни ци „ДЦ Том со на“ ни су хте ли да се из ја сне о да љој суд би ни

„Ден ди ја“, али су ис та кли да ће њи хо ви ли ко ви жи ве ти на дру гим плат фор ма ма: у игри ца ма, на фил му и у ди г и тал н ом фор м а т у, на сај т у www.dаndy.com. Ка ко је ре че но, на сај ту ће се отво ри ти мо гућ ност за он лајн при ступ но вим аван ту ра ма Кор ки ја Мач ке и Очај ног Де на, ко ји је за штит ни знак ове стри по те ке. Ка да се дав не 1937. „Ден ди“ по ја вио у про да ји, ко штао је са мо два пе ни ја. Био је на ме њен пре те жно де ча ци ма, а ну дио им је не што са свим но во: уме сто при че пра ће не илу стра ци ја ма до би ли су сли ке пра ће не тек стом. Но вост је би ла и у то ме што је ди ја лог при ка зи ван у обла чи ћи ма ко ји су из ла зи ли из уста го вор ни ка, уме сто да као до та ка, текст би ва ис пи си ван ис под сли чи це, у об ли ку ди ја ло га.

комнплименте: паметно, духовито и модерно, течно и заразно, духовито и шармантно. Џонатан Летем рођен је у Њујорку, 1964. године. Каријеру писца започео је објављујући приче које комбинују елементе научне фантастике и крими-романа, а затим је почео да пише романе и есеје. Објавио је десетак романа и неколико збирки приповедака . За роман „Сва сирочад Бруклина“ добио је Нацоналну награду

књижевне критике, једну од најпрестижнијих америчких награда за најбоље прозно дело, и „Златни бодеж“ за прозу (награда коју додељује Удружење писаца криминалистичких романа). Летем је једини романописац који се нашао на „Њузвиковој“ листи „100 људи за нови век„. Познат је по вештом поигравању са жанровима, по себно по мешавини научне фантастике и грубе школе кримића. Живи и ради у Бруклину. Р. Л.

O[E ] T NE

Ани т а О’Бра јен, ку с тос Лон д он с ког му з е ја стри п о в а и цр т а н их фил м о в а, ре к ла је да ни осве жа в а њ е стри п о т е к е 2007. Под име н ом „Ден д и екс т рим“ ни је ус п е л о да по в ра т и чи та л ач к у пу бли к у, а да су мно г и стрип ју н а ц и оти ш ли у ле ген д у јер су, про с то, за ста р е л и. По сто ји на да да ће Очај ног Де на, ка у бо ја ко ји обо жа ва спе ци јал не пи те с го ве ђим ме сом из ко јих ви ре ро го ви, на ћи пут до са вре ме не мла де пу бли ке у ин тер ак тив ним игри ца ма и он лајн стри по ви ма. Ако им то не успе, Очај ни Ден ће по сле три че твр ти не ве к а оправ да ти сво је име. Ивана Вујанов

kultura

dnevnik

petak17.avgust2012.

ВЕЛИКА ИЗЛОЖБА ЗОРАНА БУЛАТОВИЋА СУТРА НА ЛИМАНСКОЈ ПИЈАЦИ

Фото: Р. Хаџић

Арт клиником до перспектива

КОНЦЕРТ ПОЛАЗНИКА ЛЕТЊЕ ЏЕЗ АКАДЕМИЈЕ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Спонтана и енергична свирка Речити доказ да музика не признаје ни узрасне ни језичке границе пружио је публици узбудљиви и динамични концерт младих џезера, којим је прексиноћ у клубу Културног центра Новог Сада окончан програм Летње џез академије Нови Сад-Дортмунд. По завршетку радног периода Џез академије, током којег су полазници учили и вежбали на радионицама врсних солиста и педагога, млади музичари представили су слушаоцима своје умеће спонтаном и енергичном свирком, чију убедљивост нису умањили ни повремени тренуци треме, ни опуштена и лежерна клупска атмосфера, каква уосталом и приличи једном догађају оваквог типа. Притом није сметало ни то што су се међу извођачима на бини нашли припадници различитих генерација, од оних најмлађих поклоника џеза, који тек чине прве кораке на путу савладавања музичког језика џеза, до оних старијих, знатно верзиранијих свирача, као и њихових професора, истакнутих и реномираних џез музичара, који су својим дириговањем или мајсторским музицирањем давали додатну драж целом концерту. У првом делу вечери слушаоцима су се најпре представи-

ли чланови најмлађег извођачког ансамбла, који су извели стандард „Блу боса“ а потом и занимљиво извођачки разрађену тему „Watermelon girl“ коју су заправо током Џез академије заједно написали сами млади музичари и њихов диригент Уве Плат. Уследио је затим импресивни наступ ансамбла тромбона под музичким вођством Рафаела Клема, који су одсвирали нумеру „Пут“ Слајда Хемптона, „Ламент“ Џ.Џ. Џонсона и тему „Танга“ Дизи Гилеспија. Нарочиту пажњу слушалаца привукле су интерпетације полазница вокалног студија, младих певачица које су наступиле уз пратећи трио, у чијем саставу су били и двојица предавача: виртуозни гитариста Звонимир Тот и дискретни, свирачки прецизни бас гитариста Игор Молнар. Уз њихову живо и богато импровизациону развијену пратњу, солисткиња Владислава Керавица отпевала је баладу „Дивна љубав“, Тамара Радаковић извела је нумеру „Ова маскарада“, а Шарлота Илингер певала је Елингтонову тему „In a mellow tone“. Наставак програма донео је свирку наступ чланова „напредног извођачког ансамбла“ пола-

зника Џез академије, који је додатно подигао температуру у сали. Овај састав младих џезера из Новог Сада и Дортмунда којим су дириговали Рајан Карно и Федор Рушкуц пружио је уиграна и полетна извођења тема „Караван“, „What`s new?“ и „Airgegin”, а кулминацију вечери донео је завршни наступ биг бенда Џез академије, са више од тридесет младих музичара на сцени, који су својим ангажованим и темпераментним музицирањем публику подигли на ноге. На самом крају програма, посетиоцима се обратила уредница музичког програма КЦНС Весна Каћански захваљујући предавачима Џез академије и младим музичарима на овом успелом концертном догађају, изражавајући такође и захвалност институцијама Новог Сада и Дортмунда које подржавају овај пројект. Своју захвалност и задовољство због овог догађаја исказао је и иницијатор Летње џез академије Уве Плат рекавши да је овај подухват изузетно значајан за подмлађивање наше и немачке џез сцене, као и да се младим свирачима из обе земље на тај начин отварају широке европске перспективе. Б. Хложан

У КОНКУРЕНЦИЈИ ЗА НАГРАДЕ 13 ДОМАЋИХ ФИЛМОВА

Фестивал глумачких остварења у Нишу У конкуренцији за награде на овогодишњем нишком Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма, који траје од 25. до 30 августа, биће 13 филмова, рекао је директор тог фестивала Срђан Савић. После ступања на снагу Закона о кинематографији, организатор нишких „Филмских сусрета„ неће плаћати изнајмљивање оних филмова чије је снимање помогло Министарство културе,

кућом филма „Јелена, Катарина, Марија„ Никите Миливојевића, па га нишак публика неће гледати у Нишкој тврђави. Савић је казао да су у току разговори са страним глумцима који имају своје улоге у домаћим филмовима о доласку на фестивал. Од 13 филмова већина ће бити нишке премијере, а филм „Ас пик - лоша судбина„ Драшка Ђуровића биће и српска премијера.

Из филма „Доктор Реј и ђаволи“

рекао је Савић на конференцији за новинаре. Он је навео да је због тога званични програм фестивала мало каснио, али да су разговори са продуцентима тих филмова били коректни. Договор није постигнут, казао је Савић, само са продуцентском

На нишком фестивалу прве вечери биће приказани филмови „Шешир професора Косте Вујића„ и Црна Зорица„, друге „Зверињак„ и „Др Реј и ђаволи„, треће „Устаничка улица„, „Практични водич са певањем и плакањем„, као и филм „Клип„ који

није за млађе од 18 година и чије ће приказивање почети иза поноћи. Четврте фестивалске вечери биће приказани филмови „Парада„ и „Жућко - прича о Радивоју Кораћу„, пете „Смрт човека на Балкану„ и Ас пик - лоша судбина”. Два филма, „Нарцис и ехо„ и Фрау Ајнштајн„ биће приказани у „Купина биоскопу„ од 18 часова у понедељак 27. августа, односно у уторак 28. августа, а гостујући филм фестивала је „Оркестар„ Пјера Жалице. Новчани износ награде за најбољег глумца фестивала, „Гран при „Наиса„ је ове године повећан и износиће 200.000 динара, док су остале награде остале на прошлогодишњем новоу. Носиоцима награда за најбољу мушку и женску улогу, „Цар Константин и „Царица Теодора„, припашће по 150.000 динара, носиоци повеља биће награђени са по 100.000 динара, а најбољи дебитант и епизодиста понеће по 80.000 динара, саопштили су организатори. Карте за фестивалсу у продаји по цени од 2.000 динара за комплет, а појединачне ће моћи да се купе, ако комплети не буду распродати, током фестивала по цени од 400 динара за вече. Организатор фестивала, који се по 47. пут одржава у Нишкој тврђави, је Нишки културни центар.

Арт клиника се већ други пут недостатку новца, ангажмана и инпреселила се на пијацу. Лиманска тереса у свим сегментима који би тезга је суботом заменила подрум у требало да омогуће функционисање Грчкошколској, а Нови Сад поново једне уметничке и, шире, културне може да се „похвали“ пиљарима продукције, Арт клиника је изашла уметности, како себе назива екипа на пијацу са геслом „Публици на Арт клинике. ноге“. Тако се, наравно, поставило За сутрашњи наступ спремили су питање места и положаја уметности изненађење, на неки начин из соп- у нашем друштву, иронизован је ственог асортимана - велику изло- њен робни карактер, а Арт клиника жбу Зорана Булатовића, који је 2006. у режији Арт клинике проглашен перспективним дипломцем Академије уметности у Новом Саду. Зоран Булатовић рођен је 1978. године у Бачкој Паланци. Дипломирао је сликарство у класи Владе Ранчића. Члан је УЛУВ-а, живи и ради у Новом Саду. За себе каже да је у досадашњем раду и стварању кроз разне уметничке правце, а превасходно кроз цртеж, покушао да дочара или што верније прикаже свет око себе и лична запажања и осећања. Посебну пажњу скренуо је када се упустио у „другу причу“, израду објеката од свињске коже и инсталација у Зоран Булатовић, Слава којима је радио са (нус)продуктима кланице. Булато- је наставила и да тематизује и кривићево учешће на 39. новосадском тикује локални контекст, недостасалону 2010. у Галерији Матице так галерије, градске културне посрпске, због специфичности мате- литике. ријала изазвало је чак и неуметничЗахваљујући „Тржници“, сада се ке интервенције и коментаре. на пијачној тезги, сваке суботе, проАрт клиника је 2011. низом про- дају слике, цртежи, графике, књиге, грама прославила десетогодишњи- антиквитети, мајице и друге арт цу рада. Тим поводом, ради успо- ситнице, организују се изложбе, достављања новог начина деловања, чекују почасни гости, цењка се, деценијска историја је процењена и трампи и дискутује. резимирана, а даље се кренуло из У оквиру прве изложбе овог лета затеченог стања, без икаквог доте- представљене су потенцијалне лоривања. Пошто је оно говорило о кације за градску галерију и спрове-

дена је анкета о присутности и тражености уметности у свакодневном животу. На Лиманској пијаци је приказана „Црна књига“, документ о петнаестогодишњем извођењу пројекта „Реконструкција злочина“. Изложена су платна настала у оквиру радионице „На истом задатку“ у сарадњи са децом и наставницима из ШОСО „Милан Петровић“.

Пре актуелне изложбе Зорана Булатовића, Арт клиника је на Лиманској пијаци приредила изложбе новосадских уметника Ђуле Шанте, Александра Димитријевића, Милана Нешића, Тадије Јаничића и Милоша Вујановића. Као програмски сегмент наступа Арт клинике на 52. октобарском салону, уметници-активисти из Новог Сада провели у један дан и на београдској пијаци Зелени венац. И. Бурић

Преминуо сликар Здравко Мандић У Новом Саду после тешке болести јуче је преминуо истакнути сликар Здравко Мандић. Рођен је 1935. у Стригови, Поткозарје. Академију ликовних уметности завршио у Београду у класи професора Зоран Петровића, а магистрирао на истој Академији у класи професора Мила Милуновића 1965. године. Члан је УЛУС-а од 1963. Био је дугогодишњи директор Савремене галерије у Зрењанину, од 1969. до 1994. и оснивач ликовне колоније „Ечка”. Приредио

преко 110 самосталних и учествовао на преко 550 колективних изложби у земљи и иностранству. Учесник је многобројних ликовних колонија. Добитник је више престижних награда за сликарство у земљи и Масарикове награде у Прагу. Велика награда на Бијеналу југословенског акварела у Карловцу и награда на Тринаестоновембарском салону на Цетињу,као и Гран при на првом бијрналу пејзажа у Новом Саду.Дела му се налазе у галеријама и у приватним колекцијама широм света. По речима историчарке уметности Јасмине Туторов, целокупно стваралаштво Здравка Мандића настало је из дослуха уметника са природом. Мандић је увек емотивно отворен према пределу - инспирацији, па се насликани пејзажи додирујући душу, колоришу њеним тајнама. На почетку Мандићевог ликовног пута затичемо на делима младалачку егзалтацију изражену смелим колористичким решењима. Платном влада славље боја које се слободно шире уносећи у композицију, својим повишеним звуком, непосредно узбуђење. А онда, даље, завладале су

уметником романтично-сањарске вртоглавице, па настају дела својеврсног колористичког лиризма. Платном се шире обојене измаглице којима, као топао јужни ветар, струји светлост. А онда постепено, нечујна сива магла почела је да се спушта на Мандићеве слике и да их помрачује. То хладно сивило увлачи се у боју да би је најпре стишало а затим угушило њену ведрину и јасан звук, па даље, у циклусу „Људи” потпуно овладало својом сивом монохромијом. Платном се шири светло-тамна драматика сивог, тонски изнијансираног простора пејзажа, у којем трају тамом згуснуте људске фигуре. Над свим тим, као поетско испарење, лебди меланхолија. Илузије младости, испуњене духом примавере, су распршене, уметником и сликом владају стања неспокојства и зебње, настале под бременом Мандићевих проживљених и проосећаних истина. Приступ слици на којој владају поетско-меланхоличне атмосфере, изнијансиране богатим валерским оркестрацијама монохромног општег звука, неговао је Мандић преко тридесет година. Тако је настао „стил Здравка Мандића”, препознатљив и високо цењен од стручњака, а омиљен код широке публике на целом простору бивше Југославије - указује Јасмина Туторов.

А онда неочекивано, у седамедсетпрвој години, на Мандићевим делима нестају тамне сенке а појављују се дитирамби сунца , певајући кроз раскош боја. Препознајемо колористичку еуфорију, ону са почетака његовог ликовног пута. И као и тада, у уметниковој младости, и сада слике објављују празник живота. Уметник, страсни поклоник природе, враћа нас на саме изворе постојања у време паганске невиности, када су човек и природа, удвојени, славили лепоту.

svet

petak17.avgust2012.

dnevnik

BIV [I AGEN TI CIA-e OP TU @U JU PRED SED NI KA SAD

UKRATKO

Po ver qi ve in for ma ci je cu re zbog Oba me

Po gi nu li ru da ri KIN [A SI: U klizi{tu u rudniku zlata u isto~nom Kongu poginulo je najmawe 60 rudara, saop{tile su vlasti te zemqe. Kako je javqa AP, spasila~kim ekipama bilo je potrebno ~etiri dana da do|u do rudnika posle incidenta u Pangojiu, oblasti u gustoj pra{umi kojoj upravqa jedna paravojna jedinica. U vreme nesre}e rudari su se nalazili na oko 100 metara ispod povr{ine. Uprkos svom rudnom bogatstvu, Kongo je siroma{na dr`ava, na koju su uticale decenije diktature i rata. Mnogi stanovnici poku{avaju da zarade za `ivot kopawem na malo, iako je ta praksa opasna.

Pad le te li ce OHA JO: Bespilotna eksperimentalna ameri~ka letelica, koja je trebalo da dostigne {est puta ve}u brzinu od zvuka i da je zadrì pet minuta, sru{ila se u Tihi okean posle 15 sekundi probnog leta. Najnoviji model „iks-51A vejvrajder” dizajniran je da dostigne brzinu od {est maha ili 5.800 kilometara na sat. Inèweri su se nadali da }e posle ispu{tawa iz bombardera B52 dosti}i èqenu brzinu, ali je kvar na jednom od kontrolnih ventila onesposobio paqewe eksperimentalnog „skremxet” motora nakon ~ega je letelica izgubila kontrolu i zavr{ila u vodi. „Veoma je lo{e {to je problem na podsistemu uslovio uni{tewe letelice pre nego {to se novi skremxet motor ukqu~io”, rekao je ârli Brink iz vazduhoplovnih istraìva~kih labaratorija u Rajt-Paterson bazi u Ohaju. „Vejvrajder” se uspe{no otka~io od bombardera B-52 i ukqu~io svoj mlazni pogon. Tada je „skremxet” motor trebalo da preuzme pogon kako bi bila dostignuta brzina od {est maha. Ali to se nije dogodilo. Petnaest sekundi nakon odvajawa izgubqena je kontrola nad letelicom.

Hap {e wa zbog ne re da

AMI JEN: Francuska policija uhapsila je pet osoba zbog sukoba mladih i policije koji su pro{log utorka izbili u gradu Amijenu. Lokalna uprava u Amijenu saop{tila je da su dvojica mu{karaca uhap{ena dok su poku{avala da zapale kontejnere, dok su druga trojica uhva}ena u policijskoj potrazi. Veruje se da je u neredima u~estvovalo vi{e od 100 qudi i potraga za wima je u toku. Petorica uhap{enih, me|u kojima su dva maloletnika, sutra }e iza}i pred sud. To su bila prva hapa{ewa u vezi sa neredima u tom gradu. U sukobima mladih i policije, u Amijenu je spaqeno jedno obdani{te i jedna javna ve`baonica, a povre|eno 16 policajaca.

VA [ING TON: Grupa biv{ih agenata CIA i pripadnika specijalnih snaga optu`ila je Baraka Obamu da je wegova administracija odgovorna za curewe osetqivih informacija. Na internetu je postavqen 20-minutni video snimak „Ne~asno obelodawivawe”, u kojem biv{i obave{tajci tvrde da je Bela ku}a objavqivala tajne informacije o operacijama da bi istakla Obamine rezultate ne obaziru}i se na bezbednost vojnika SAD i agenata u inostranstvu. Ista grupa tvrdi da su, iz Bele ku}e, procureli poverqivi podaci o akciji

hvatawa i ubistva Osama bin Ladena u Pakistanu, prenosi agencija AFP. Obama je demantovao da je iz Bele ku}e bilo curewa informacija, a ameri~ki zvani~nici navode da je predsednikova administracija zauzela „tvrdu liniju povodom objavqivawa tajnih podaka” i to potvrdila pokretawem niza istraga. Iako grupa biv{ih operativaca CIA-e tvrdi da nisu politi~ki opredeqeni, wihove kritike su u svetlu sli~nih tvrdwi kandidata Republikanske stranke na izborima u SAD Mita Romnija da su iz Bele ku}e namerno protura-

ne poverqive informacije o akciji hvatawa Bin Ladena da bi se poboq{ao Obamin rejting. Obrazovni fond OPSEC, koji stoji iza video snimka, vodi biv{i komandant mornari~kih snaga SAD Skot Tejlor, koji je na Barak Obama izborima za Kongres u Vird`iniji 2010.godine izgubio wa dve stvari u kojima je demokao kandidat republikanaca. kratski predsednik pokazao Obamin predizborni tim sma- uspeh, a Romnija prikazuje kao tra da su operacija hvatawa Bin neobave{tenog i neiskusnog na Ladena i spoqnopoliti~ka pita- tom poqu. (Ta njug)

IS PRED AM BA SA DE EKVA DO RA U LON DO NU PO LI CI JA I DE MON STRAN TI

Ekva dor ska vla da {o ki ra ni pret wa ma Bri ta ni je zbog Asan à LON DON: Ministar spoqnih poslova Ekvadora Rikardo Patino rekao je da je wegova zemqa odlu~ila da odobri azil Xulijanu Asanù zato {to smatra da su wegova prava ugroèna i da on ne bi imao fer su|ewe u [vedskoj. „Nadamo se da }e Velika Britanija ponuditi neophodne garancije tako da bi obe vlade mogle adekvatno da postupe i ispo{tuju me|unarodno pravo i pravo na azil”, naveo je Patino. Ekvadorski {ef diplomatije je, tako|e, rekao da je [vedska, tokom pregovora, odbila ponudu da Asan` doputuje u Stokholm, ukoliko dobije garancije da ne}e biti izru~en Sjediwenim Dràvama. Odluka ekvadorskih vlasti da odo-

Demonstrant u Londonu

bri Asan`u azil do{la je tek nekoliko sati po{to je Britanija za-

Be~ ka kon ven ci ja o di plo mat skim od no si ma Prostorije misije su nepovredive. Organima dr`ave je dozvoqeno da u wih u|u samo uz pristanak {efa misije. Dr`ava kod koje se akredituje ima specijalnu obavezu da preuzme sve potrebne mere da bi spre~ila nasilan ulazak u prostorije misije ili wihovo o{te}ewe, kao i naru{avawe mira misije ili povredu wenog dostojanstva. Prostorije misije, name{taj i drugi predmeti koji se u wima nalaze, kao ni prevozna sredstva misije ne mogu biti predmet nikakvog pretresa, rekvizicije, zaplene ili mere izvr{ewa.(~l. 22.)

pretila da }e prakti~no upasti u diplomatsko predstavni{tvo te dràve i uhapsiti Australijanca. „Treba da budete svesni da, prema britanskom Zakonu o diplomatskim i konzularnim predstavni{tvima iz 1987. godine, postoji pravna osnova da uhapsimo Xulijana Asanà u zgradi ambasade”, navodi se u pismu koji je Britanija uputila Ekvadoru. Ne{to ranije portparol Forin ofisa je rekao da Velika Britanija ima zakonsku obavezu da izru~i Asanà [vedskoj i da su britanske vlasti odlu~ne u nameri da ispune tu obavezu.

Sa druge strane, britanski Kanal4 preneo je re~i jednog od zvani~nika iz Forin ofisa koji je rekao da je jo{ rano re}i da li }e Velika Britanija ukinuti diplomatski status ekvadorskoj ambasadi. Ekvadorska vlada je odmah po dobijawu pisma objavila wegov sadr`aj navode}i da je „{okirana” britanskim pretwama. [ef ekvadorske diplomatije Rikardo Patino rekao je da su ekvadorske vlasti dobile otvorenu pretwu da bi ambasada u Londonu mogla da bude napadnuta ukoliko Xulijan Asan` ne bude predat. „Stav koji je zauzela britanska vlada je neprihvatqiv i sa politi~ke i sa legalne strane”, rekao je Patino i upozorio da bi ulazak u ambasadu bez odobrewa predstavqao „flagrantno kr{ewe Be~ke konvencije”. Predsednik ekvadorskog parlamenta Fernando Kordero sazvao je vanrednu sednicu zbog pretwe Velike Britanije da }e policija u}i u ambasadu Ekvadora u Londonu. Britansko ministarstvo spoqnih poslova navelo je da Britanija ima obavezu da isporu~i Asan`a [vedskoj, kao i da London smatra da je po{teno da obavesti Kito o odlu~nosti da tu obavezu ispuni.

Pao NA TO-ov he li kop ter, 11 mr tvih KA BUL: NATO-ov helikopter „blek hok” sru{io se na jugu Avganistana, pri ~emu je poginulo 11 qudi me|u kojima sedam me|unarodnih vojnika i ~etiri Avganistanca. Uzrok pada jo{ nije utvr|en, ali su ekstremisti saop{tili da su oni oborili letelicu. NATO je saop{tio samo da su „pri padu helikoptera poginula tri ameri~ka vojnika, ~etiri pripadnika misije NATO-a, tri pripadnika av-

ganistanskih bezbednosnih snaga i avganistanski prevodilac”. Portparol talibana Kari Jusuf Ahmadi izjavio je za agenciju Frans pres da su muxahedini ju~e ujutro oborili helikopter u oblasti ^enarto u provinciji Kandahar. „Helikopter je razoren i celokupna posada i vojnici koji su se nalazili u wemu su ubijeni”, rekao je on, a strane agencije su dodale da

je ~est slu~aj da ekstremisti preuzmu odgovornost za svaki incident u kome stradaju strane trupe. Pro{log avgusta su talibani oborili ameri~ki helikopter „~ajnuk” nedaleko od Kabula, usmrtiv{i osam Avganistanaca i 30 Amerikanaca, a 16. marta je turski helikopter udario u ku}u na periferiji Kabula, pri ~emu je poginulo 12 turskih vojnika i dva avganistanska civila.

Po be gao ceo za tvor ABI YAN: Stotinak zatvorenika pobeglo je iz zatvora u gradu Dabu u blizini Abixana u Obali Slonova~e, nakon upada naoruànih napada~a. Poslanik Mohamed Se{ Suku rekao je da su pobegli svi zatvorenici, wih oko 150, a policija je dosad uspela da uhvati pedesetak begunaca. Dve osobe su izgubile ìvot u sukobu napada~a sa vojskom i àndarmerijom. „Me|u pripadnicima vojske nema `rtava, ali su stradala dvojica napada~a”, izjavio je Suku i optuìo aktiviste biv{eg predsednika Lorana Gbagbe za napad.

PAKISTAN

Na pad na voj nu ba zu ISLA MA BAD: Ekstremisti u uniformama, naoru`ani automatskim oru`jem i minobaca~ima, napali su rano ju~e ujutro vazduhoplovnu bazu u Pakistanu, a u sukobu koji je usledio poginulo je devet qudi, saop{tile su vlasti. U okr{aju u vojnoj bazi Minhas, 60 kilometara severozapadno od Islamabada, ubijen je

jedan pripadnik pakistanske slu`be bezbednosti i osam napada~a, a o{te}en je jedan avion, preneo je AFP. Vojska je saop{tila da je sedam do osam napada~a, u uniformama i naoruànih raketama i opasanih eksplozivom, napalo bazu u kojoj su stacionirani borbeni avioni „mira`” i JF-17. U sukobu je rawen i komandant baze, koji je predvodio protivnapad, a vojnici pretraùju podru~je kako bi se uverili da nije preostao neko od napada~a. Ta baza je ve} dva puta bila meta napada i, mada jo{ niko nije preuzeo odgovornost za ju~era{wi napad, veruje se da iza wega stoje pakistanski talibani, koji od 2007. godine vode oruànu pobunu protiv vlasti u Islamabadu. Napad je izveden u vreme kada se spekuli{e da bi pakistanske snage bezbednosti mogle da pokrenu akciju protiv ekstremista u plemenskoj oblasti Severni Vaziristan.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PA TRI JARH KI RIL Ruski patrijarh Kiril rekao je po dolasku u Var{avu da se nada }e ta prva poseta jednog ruskog patrijarha Poqskoj doprineti poboq{awu odnosa Poqaka i Rusa. Patrijarh Kiril po~eo je ju~e ~etvorodnevnu posetu Poqskoj s glavnim ciqem da s velikodostojnicima Poqske katoli~ke crkve uputi poslanicu, apel Poqacima i Rusima da oproste jedni drugima istorijske nepravde i zlo i krenu putem pomirewa.

VIK TOR JA NU KO VI^ Ukrajinski predsednik Viktor Janukovi~ ponudio je nema~koj kancelarki Angeli Merkel da plati 7 milijardi dolara na ime otkupa za biv{u premijerku Juliju Timo{enko. Ruska agencija RIA novosti navodi da je biv{i {ef Kancerije ukrajinskog predsednika Oleg Riba~uk rekao kako je Janukovi~, koji je i optu`io Timo{enkovu za kra|u 14 milijardi dolara, ponudio da je oslobodi za „upola cene”, prenosi Ria Novosti.

ÊL SI KLIN TON êlsi Klinton, }erka biv{eg predsednika Bila Klintona i dràvne sekretarke Hilari Klinton, ne iskqu~uje mogu}nost da se jednog dana bavi politikom. „Pre kampawe moje majke, moj odgovor bi bio ne, ali danas nisam vi{e sigurna”, kazala je 32-godi{wa êlsi u dugom intervjuu, objavqenom u magazinu „Vog” uz fotografije koje je slikao ~uveni fotograf Mario Testino. êlsi Klinton s muèm ìvi u Wujorku.

OD PO^ETKA FINANSIJSKE KRIZE ZABELE@ENA DESET PUTA VE]A TRA@WA ZA POLUGAMA

Fina unca zlata za fino odelo BE^: Zbog lo{e ekonomske situacije u svetu, sve vi{e investitora okre}e se zlatu. OEGUSA je austrijsko sedi{te ustanova za izradu zlatnih i srebrnih poluga u Be~u. Od po~etka globalne finansijske krize, zabeleèna je 10 puta ve}a tra`wa za tim polugama. Cena zlata sko~ila je sa 300 dolara za finu uncu od pre pet godina na vi{e od 1.900 dolara krajem 2011. Trenutno vredi 1.620 dolara. Markus Fa{ing, menaxer u OEGUSIA-i kaè da je potra`wa za zlatnim polugama i daqe dvostruko ve}a, nekada i trostruko, nego u godinama pre finansijske krize. „To zavisi od konkretne situacije - strahovawa qudi zbog sudbine evra, krize u Gr~koj i [paniji”, kaè Fa{ing.

Brzi rast cene zlata na berzama pokrenuo je mnoga pitawa, ali stru~waci za plemenite metale tvrde da zlatne poluge kako vreme prolazi ostaju stabilna, vredna zaliha.

„Mo`da }e vrednost zlata biti mawa kako kriza bude prolazila, neki investitori bi mogli biti na gubitku, ali sve dok je ovakva privredna situacija ne vidim nikakav rizik u ulagawu

u taj plemeniti metal”, kaè Markus Fa{ing. I kroz istoriju zlato je ~esto bilo sredstvo pla}awa. „âk i u doba starog Rimskog carstva, za uncu zlata mogla se kupiti ode}a za senatore. Isto vaì i danas, vrhunsko odelo pla}am uncom zlata”, rekao je Tomas Bahajmer, direktor Instituta za zlatni standard. Kako se aktuelna kriza nastavqa stru~waci kratkoro~no o~ekuju dobru trgovinu zlatom. Ve}a proizvodwa poluga jasno pokazuje da je za mnoge investitore zlato jedino bezbedno uto~i{te. Pored wega, na berzama se beleì i rast vrednosti srebra, platine i paladijuma.

dnevnik

OGLASi

petak17.avgust2012.

PO VOQ NO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon: 0038269045009. 58236

IZ D A J EM na me {te nu no vu gar so we ru, {i ri cen tar, 1. sprat, CG, mo `e na du `i pe riod. Te le fon 064/155-7510. 58471 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531-161. S. Igli~ar. 58659

OGLASi l ^iTUQe

petak17.avgust2012.

dnevnik

Po sled wi po zdrav

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{-kre dit. Ce na 37.000e. Te le fon 063/239-411. 57272

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58645

RE NO MI RA NOM re sto ra nu u No vom Sa du po treb ni: ku va ri, ko no ba ri, po mo} ni rad ni ci. In for ma ci je: 063/47-57-65. 58651

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 58234 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 58591 KU PU JEM alu mi ni jum, al kap, gvo `|e, odvo je ne me ta le, ot pad ne auto mo bi le, plin ske bo ce, od no sim sme }e, ~i stim po dru me, tza va ne, vr {im se lid be. Te le fo ni: 064/2754137, 021/6539-409. 58692

Zdrav ku Man di }u mo me du go go di {wem bli skom i bez mer no ple me ni tom dru gu i dra gom pri ja te qu mo je po ro di ce, ve li ka nu sli kar stva ove rav ni ce. Sa u ~e stvu je mo u bo lu Vi {we, Je le ne i we go vih ma lih unu ka. @i van Be ri sa vqe vi} sa po ro di com. 58818

Zdrav ko Man di} D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

sli kar 1935 - 2012. Ko me mo ra ci ja }e se odr `a ti u su bo tu, 18. 8. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, u Kul tur nom cen tru gra da No vog Sa da, u Ka to li~ koj por ti. Is pra }aj je 18. 8. 2012, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Vu ki ca Vuk mi ro vi} Bez mer no tu `ni: Vi {wa, Je le na, Alek san dar, Mi haj lo i Pe tar.

Uspo me nu na na {u dra gu tet ku ~u va ju we ni: Mir ja na i Ili ja sa po ro di ca ma.

58813

58764

Dra ga, naj dra `a ma ma za u vek u mo jim mi sli ma.

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da nas je na pu sti la na {a vo qe na

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N U su bo tu, 18. 8. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, odr `a }e mo po men na {em naj dra `em

An |e li ja [a bli

An |a

1930 - 2012.

Tvo ja Ali sa.

Sa hra na je u su bo tu, 18. 8. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e na po ro di ca: }er ka Ali sa, unuk Ste va i zet Go ran. 58796

58797

Po sled wi po zdrav ba ki, pra ba ki i pri ji

Po sled wi po zdrav se stri

Ne boj {i Le mi }u Ma ri Ba ro{

Ma ri Ba ro{ od: unu ke Ne de, pra u nu ke An |e le, Bo ja na i pri ja te qa Mi lo vac iz Bu di sa ve.

Ma ri Ba ro{

od: bra ta Mir ka, sna he Jo ke i bra ta ni ca Mi le ne, Slav ke, Swe `a ne i Ma re sa po ro di ca ma.

od: bra ta Ran ka, bra tan ca Mi le sa po ro di com i bra ta ni ce Ta we sa po ro di com.

Da ni pro la ze dra gi na{ Ne bo, a mi jo{ uvek ve ru je mo da }e{ nam se vra ti ti sa ne kim no vim ju trom iz ne na da, kao {to si nas na pu stio i osta vio za so bom ne iz mer nu pra zni nu i tu gu. Tvo ji naj mi li ji. 58766

58809

58806

Sa ve li kim bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 81. go di ni pre mi nu la na {a su pru ga, maj ka i ba ka

Po sled wi po zdrav se stri

Ma ri Ba ro{

Ma ra Ba ro{ Sa hra na je u Ka }u, 17. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va. O`a lo {}e ni: su prug Ne |o, sin Sto jan, sna ha Ma ra i unu ka Bran ka. 58807

58810

Opra {tam se sa bo lom i tu gom u sr cu od svo je naj dra `e ma me

Po sled wi po zdrav naj mi li joj ku mi

Ma re Ba ro{

Ma ri Ba ro{

Sa ve li kim bo lom i tu gom u du {i opra {tam se od svo je naj dra `e ma me

An |i

Ma re Ba ro{

od: se sta ra Ko ve i Ne ven ke sa po ro di com.

We na }er ka Sto jan ka i zet Vla da Pe tro vi}.

od: ku ma Jo je i ku me Sa ve Vu ja ko vi} sa de com.

58808

58811

58812

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

We na }er ka Du {ka Pe ji} sa po ro di com. 58804

od: Mi lan kov Si ni {e, Iva ne i Jo va na. 58805

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

petak17.avgust2012.

GO D I [ WI PO M EN

Ne boj {a Le mi} Vre me pro la zi, a tu ga i pra zni na osta ju za u vek.

Od: bra }e Mi len ka, Ve sel ka, Go ra na, Zve zda na, Vla di mi ra i Mi ro sla va sa po ro di ca ma.

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nu la

Jo van To mi}

Mi li ca Vu jo vi}

Po men obe le `a va mo da nas, 17. 8. 2012. go di ne, u 10.15 ~a so va, na se o skom gro bqu, u Mla de no vu. Vre me pro la zi, bol i tu ga osta ju. Po ~i vaj u mi ru.

1924 - 2012.

Po ro di ce La zi} i To mi}. 58781

P O M E N

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

Sa hra na je da nas, 17. 8. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u Vaj skoj. O`a lo {}e ni: }er ke Mir ja na i Bi qa na, ze to vi Slo bo dan i Fer di nand, unu ci Sa {a, Vla dan i Bo ris, unu ke @a na, Ta tja na, Mo wa i pra u nu ~ad.

58713

G O D I [ W I P O M E N Da na 18. 8. 2012. god. u 10.30 ~a so va po se ti }e mo ve~ nu ku }u na {eg dra gog La ne ta.

58739

G O D I [ W I P O M E N Da na, 17. av gu sta 2012. go di ne, na vr {a va se go di na tu ge i bo la od ka da sa na ma ni je vo qe ni na{

To mi sla vu La si }u

Bra ni slav ka To do ro vi}

od: Gor da ne, Sr |a na sa po ro di com i Sa {ke sa po ro di com.

Po sto ji{ i tra je{ u naj lep {im uspo me na ma tvo jih ko le gi ni ca iz Sek tora fi nan si ja Elek tro voj vo di ne.

Sa hra na je da nas, 17. 8. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

58776

Po sled wi po zdrav bra tu

58738

Po sled wi po zdrav mom ta ti

Sta ni mir Mi ka vi ca

Fo dor Isi dor

1932 - 2011.

3. 5. 1982 - 3. 9. 2011. La ne na {e je di no, evo go di na se bli ì, a ra na je sve du bqa i tu ga je sve ve }a. Ne ma si ne An |e la kao {to si ti da nam da od go vor na na {e pi ta we ko je }e mo se bi uvek po sta vqa ti ZA [TO? Znaj sre }o na {a, ma ma i ta ta jo{ uvek se na da ju da }e{ se vra ti ti, da }e mo vi de ti tvo je oki ce pu ne ì vo ta, ~u ti tvoj glas i pro bu di ti se iz ovog ru `nog sna. Je di no na {e, za nas ne ma ute he, ni ti po sto ji na ~in da se tu ga ubla ì. Za u vek }e mo bi ti ra we ni tvo jim pre ra nim od la skom.

Po men }e se odr `a ti da nas, 17. 8. 2012. go di ne, u 13 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. Su pru ga Sta na, de ca Mi ra i De jan i unu ci Kri sti jan, Vuk i Mak sim. 58757

Po sled wi po zdrav se stri i tet ki

T U @ N O S E ] A W E

Ne u te {ni ro di te qi: maj ka Sla vi ca i otac Ti bor. 58784

To mi sla vu La si }u

od se stre Na de sa po ro di com.

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi

Sa tu gom se opra {ta mo od na {eg dra gog kom {i je

od si na Vla de sa po ro di com.

Ke le Mar gi ta Da rin ki Jan ko vi}

Na {a qu bav ni ka da ne }e iz ble de ti, jer si bi la ve li ka. Oti {la si, a mi te ni smo mo gli za dr `a ti. Vo le }e mo te do kra ja `i vo ta.

Po ro di ca Le sko vac. Tvo ji: }er ka i sin sa po ro di ca ma.

58735

58737

58750

58753

Ma ri Ba ro{

Mi ro na Ko va ~a 1931 - 2012.

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Pro {la je go di na od od la ska na {e dra ge ma me i ba ke

Osta }e nam u le pom se }a wu. od po ro di ce Vu ja ko vi} Si me. Kom {i je iz Fru {ko gor ske 43. 58793

58728

Stan ke Bu lum

P O M E N

Goj ko Mar ka Bje go vi} 15. 3. 1925 - 20. 8. 2008.

Da na 18. 8. 2012 god. na vr {a va se ~e tr de set tu `nih da na, ka ko si od nas za u vek oti {ao i osta vio nas u bo lu i tu zi, ko ji sve vi {e ra stu i sve su ja ~i, jer zna mo da te vi {e ne ma.

ro|. Se ku li} 27. 8. 2011 - 27. 8. 2012.

Po ro di ca.

U su bo tu, 18. 8. 2012. go di ne da va }e mo po men u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. U na {im sr ci ma osta je za u vek. We ni: }er ka Ve sna, unu ci Mar ko i Ni ko la i zet ^e da.

58732

58754

U su bo tu, 18. 8. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, odr `a }e mo pa ra stos na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo u su bo tu, 18. 8. 2012. go di ne, odr `a ti ~e tr de se to dnev ni po men na Grad skom gro bqu, u 11 ~a so va bra tu i de ve ru

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi, dru gu i pri ja te qu

Ra da De ja no vi} Ne ma te be da nas zo ve{, da nas sa ve tu je{, ne ~u je mo vi {e tvoj glas, a na da mo se. Oti {ao si, Bog ne ka te ~u va i pa zi.

Mi len ku Smi qa ni }u Mi ki Ko me mo ra ci ja je da nas, 17. 8. 2012. u 12 ~a so va, u Grad skoj ve} ni ci, a sa hra na u 15.30 ~a so va, u Su bo ti ci, na Sen }an skom gro bqu. Uspo me ne na te be, za jed ni~ ke ide je, na {a pu to va wa i du go traj ne ras pra ve ne }e ni ka da bi ti za bo ra vqe ne. Tvo je sin di kal ne ko le ge: Sve to zar Ga ta ri}-To za Slo bo dan Man di} i Sa va Cr no ja~ ki. 58704

Mih wak La di sla vu

Za u vek ne u te {ni tvo ji naj mi li ji: su pru ga, }er ke, unu ~ad i ze to vi.

odr `a }e se 18. 8. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Ba ki Zvon ku Po men }e mo odr `a ti u 11 ~a so va, na gro bqu, u \ur |e vu, 18. 8. 2012. go di ne.

1952 - 2012. Za u vek tvo ji Mi lan i Ga bri e la.

58603

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

58718

Ne do sta je{ mi, vo li te tvo ja Qu bi ca. 58652

tv program

petak17.avgust2012.

07.30 08.00 09.00 12.00 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Др Мартин Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Бо ра Отић

Петказање (РТВ 1, 22.35) 06.30 09.00 09.35 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 13.05

Добро јутро Прсте да полижеш Фолдер култура Освајачи Комшилук Кухињица Име мог сокака Жене на селу Српски екран-емисија МТВ-а 13.30 Цимбора/Фотоапарат 14.00 Вести 14.05 Биографије: Хитлер и Стаљин, док. филм 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом 15.55 Освајачи 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 21.05 Варошарије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 00.45 Концерт групе „Врело“ 01.35 Цимбора/Фотоапарат 02.00 Српски екран-емисија МТВ-а 02.25 Спортска Војводина 02.50 Фолдер култура

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 12.00 12.15 12.30 12.40 13.10 14.00 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.35

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Светионик Концерт: Неде Украден Кад зазвони: Лоше друштво Певана поезија - мађарска музика Вести (мађ) Куштиљ-Круг и Лумина у сећањима, док.филм Фолдер култура Из нашег сокака Алтајски споменар Добро вече, Војводино Духовка ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије Мачевање без мача (Аикидо) Извиђачки табор

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Украдена срца 11.32 ЦИ 5 12.30 Документарни програм 13.00 Вести

СЕРИЈА

ЦИ-5 нови професионалци Организација ЦИ-5 сада послује на међународном нивоу удружена са Америком, јапаном, Француском и многим другим земљама. Улоге: Едвард Вудвард, Колин Велс, Леа Доиг, Адријан Ирвин (Новосадска ТВ, 11.30) 13.05 Опчињени 14.00 Витраж 14.30 Зелена патрола 15.00 Вести 15.05 Зове море 15.35 Лична грешка 16.00 Украдена срца 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 ЦИ 5 23.55 Украдена срца

10.00 Мобил 1 10.30 Атлетика 11.00 АТП Мастерс Синсинати 1/8 Финала 16.30 СК Тенис студио 17.00 АТП Мастерс Синсинати 1/4 Финала 23.00 Најава Премијер лиге 23.30 Најава шпанске лиге 00.00 Мото ГП Индијанаполис – Тренинг Мото ГП 01.00 АТП Мастерс Синсинати 1/4 Финала 03.00 Чемпионшип: Кардиф – Хадерсфилд

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.01 10.31 11.05 12.00 12.15 12.31 13.22 13.45 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 22.58 23.45 00.08 00.51 02.54 03.44 04.55 05.48

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00 01.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије 2 Разгледница Енциклопедија за радознале Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Трапави херој, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Путопис... Слагалица Дневник Срећни људи Тотални опозив, филм Место злочина-Лас Вегас Дневник Злочиначки умови Сајлент хил, Филм Камионџије 2 Запамти ме Срећни људи Верски календар

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Врсте Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Гас до даске Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

Мак син Пик

СЕРИЈА

Свилена тога Улоге: Максин Пик, Руперт Пенри-Џонс, Нил Стук (РТС 2, 16.54) 07.00 07.33 07.39 08.00 08.12 08.17 08.23 09.07 09.22 09.37 09.50 10.20 10.50 11.20 11.49 12.30 13.02 14.00 14.44 14.59 15.14 15.27 16.09 16.31 16.54 17.48 18.20 18.26 18.48 19.00 19.05 19.57 20.27 21.00 21.55 22.42 23.13 23.44 00.32 01.26 01.53 02.25 02.48 03.19 03.48

Крис Такер

Гас до даске Незадовољан због мешања у истрагу, ФБИ поверава задатак детективу локлане полиције Џејмсу Картеру. У жељи да импресионира ФБИ, Картер се прихвата посла, али се и брзо разочара када схвати да је његова права мисија да чува Лија подаље од случаја... Улоге: Џеки Чен, Крис Такер, Том Вилкинсон, Кристофер Пен, Елизабет Пења Режија: Брет Ратнер, Тери Леонард (Прва, 21.30)

dnevnik

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Мој љубимац Слике душе Живот и стандарди Наличје велеграда Музички програм ТВ фељтон Трезор Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Цркве брвнаре у Србији Еко глобал Вања Краут - ауторски отисак Свилена тога Живот и каријера Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Породица човека Лов и риболов Свилена тога Видик Од плочника до царичиног града Арт зона Латин пассион: Биг бенд РТС Трезор Цркве брвнаре у Србији Наличје велеграда Еко глобал Од плочника до царичиног града Арт зона Породица човека

06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Оркестар једне младости 12.00 Топ шоп 12.30 Слике живота 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Чувари плаже у зимском периоду 20.00 Ало, ало 21.00 Филм: Ловац на змајеве 23.00 Удовице 00.00 Еротска серија 01.00 Ало, ало 02.00 Филм: Како вам драго 03.30 Домаћа музика 04.30 Филм: Ловац на змајеве

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.50 Инспектор Валандер 08.20 Топшоп 08.40 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.00 Филм: Енигма 23.10 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Увод у анатомију 00.55 Филм: Воз смрти 02.30 Саут Парк 02.55 Нинџа ратници 03.45 Амерички топ-модел 04.35 Увод у анатомију

Енигма Том је математички геније који ради за британску владу на развијању Енигма машине- електронског уређаја који дешифрује кодиране поруке Немаца. Ипак, Тому одвлачи пажњу проблематична емотивна веза са Клер, у коју је он веома заљубљен. Након што доживи мањи нервни слом, Тома шаљу на одмор. Када се врати, дочекују га још већи проблеми... Улоге: Дагреј Скот, Кејт Винслет, Шафрон Бароуз Режија: Мајкл Ејптид (Б92, 21.00)

Шафрон Бароуз

Ми лош Ри ста но вић Ри ки

Изнајми звезду Водитељ: Милош Ристановић Рики (Хепи, 00.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 23.10 00.00 01.00 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Самит, филм Луда кућа Изнајми звезду Филм Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

07.00 Добро јутро 10.15 Моје срце куца за Лолу 11.00 Тренутак истине 13.00 48 сати свадба 14.00 Тачно у подне- живо 15.00 Мала невеста 16.00 Национални дневник 16.20 Кукавица 17.30 Мале тајне 18.00 Академија дебелих- уживо 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.20 Госпођица 21.00 Гранд шоу 22.30 Академија дебелих- преглед дана 23.30 Шопингхоличарке 00.30 Топ спид 01.00 Филм: Неваљали деда мраз 02.45 Вештичарење 03.30 Велики дан 04.00 Закон Кентебериојеве 05.00 Моје срце куца за Лолу 05.45 Кукавица 06.30 Академија дебелих

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak17.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Саша Марковић Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Стручњак за торте Удата за мафијаша Приче о злочинима са Афродитом Џоунс 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Удата за мафијаша

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 21.50

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Туберкулоза. бела смрт 11.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Тајне историје. Краљица девица 14.00 Како је уметност створила свет 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Црна смрт 20.00 Героуов закон 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Сто година Холивуда

Ловци на змајеве Ози Бу Филм: Маршал Филм: Љубавно гнездо Филм: Вредније од Рубина Филм: Бакино чедо Филм: Пророчанство судњег дана 22.00 Филм: Чоколада 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.09 Доме, слатки доме 10.12 Заволите свој дом 2, док. серија 11.01 Човекова планета, док. серија 12.00 Дневник 12.28 Моћ судбине 13.17 Светионик на Црним водама, филм 15.13 Дубине, док. серија 15.44 Пригушени цвркут, док. филм 16.15 Понос Раткајевих 17.24 Хрватска уживо 18.35 Лоза 19.30 Дневник 20.10 Одабрао Ђело Х. 21.07 Стипе у гостима 21.45 Дневник 3 22.05 Спорт 23.30 Циклус америчког филма 70-их: М.А.С.Х. 00.30 Секс и град 01.00 Филмски маратон: Опасна пратња, филм 02.45 Филмски маратон: Светионик на Црним водама, филм

Кристин Скот Томас

Опа сна прат ња Кар тер Пејџ III при пад ник је ви со ког ва шинг тон ског дру штва, иму ћан на след ник углед не по ро ди це, хо мо сек су а лац ко ји има мно штво при ја те љи ца с ко ји ма из ла зи по дру штве ним до га ђа ји ма. Дру же ње би се на ста ви ло да се не до го ди бру тал но уби ство по зна тог ло би сте, љу бав ни ка јед не од Кар те ро вих при ја те љи ца... Уло ге: Вуди Харелсон, Кристин Скот Томас, Лорин Бекол, Лили Томлин, Мери Бет Хрт, Виљем Дефо Ре жи ја: Пол Шредер (ХРТ 1, 01.00)

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божићна пошта Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Божић у великом стилу Дијагноза убиство Монк Родитељи и деца Закон и ред: Злочиначке намере 23.50 Хаваји 5-0 00.50 Браћа и сестре 01.50 Медијум

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.50

08.05 Езел 10.05 Кисмет - окови судбине 11.15 Штиклама до врха 12.05 Бибин свет 13.10 Ексклузив таблоид 13.30 Крв није вода 14.20 Бибин свет 15.00 Кобра 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Плавуша узвраћа ударац, филм 21.45 Код куће је најлепше, филм 23.30 Горе од најгорег, филм 01.15 Астро шоу 02.15 РТЛ Данас

Пла ву ша уз вра ћа уда рац Ак тив на Ели Вудс ан га жо ва на је око бор бе за пра ва жи во ти ња. Све је сво је пла но ве спрем на са ста ви на че ка ње ка ко би се упу ти ла у Ва шинг тон, где ће се сво јом до ми шља то шћу из бо ри ти за из гла са ва ње за ко на о за бра ни те сти ра ња на жи во ти ња ма... Уло ге: Рис Витерспун, Сели Филд, Ређина Кинг Ре жи ја: Чарлс ХерманВурмфилд (РТЛ, 20.00)

Вред ни је од ру би на При ча о же ни уда тој за твр до кор ног тра ди ци о нал ног Је вре ји на и про бле ми ма ко ји ће му чи ти њи хов брак и ве зу због же ни не же ље да има не што ви ше од жи во та у од но су на оно што јој та кав жи вот пру жа... Уло ге: Рене Зелвегер, Кристофер Еклестон, Џулијана Маргилес Ре жи ја: Боаз Џејкин (Синеманија, 16.00)

07.14 07.59 08.23 08.43 09.08 09.32 10.00 10.25 10.51 11.40 12.10 12.32 12.55 13.16 13.58 14.41 15.24 15.53 16.30 17.02 17.51 18.33 19.15 19.30 20.00 22.05 22.52 23.25 00.02 01.55

Џулијана Маргилес

06.00 07.50 08.50 10.35 12.35 13.35 14.55 16.15 17.40 18.05 20.05 21.00 22.00 23.30 01.25 03.05 04.50

Тор Ромски полицајци Дизање Крупна риба Редакција Легија изузетних плесача. Побуна почиње Милдред Пирс Штрајк на Божић Филмови и звезде ИВ Вода за слонове Чаробни град Редакција Узвратни ударац Адвокат из Линколна Црвенкапа Човек звани храброст Ожиљци рата 1861-2010

06.00 07.30 09.00 10.00

Моћ судбине Телетабис Жутокљунац Амика Х2О Уз мало воде! Кањон опасних игара Градић Вокавил Љубав је чудна Лоза Веровање Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Бриљантин Напјеи народа Сан - Плесни фестивал у пустињи Калахари, док. филм Залагаоница, док. серија Црно-бели свет, док. филм Нови Дубровник Николе Добровића Свачији и ничији, док. филм Идемо на пут с Гораном Милићем Сучево ново рухо Нови клинци с Беверли Хилса 20пет, квиз Гламурозне сластице, Стокхолм: Атлетика Дијамантска лига, пренос ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Инспектор Монталбано Сестра Џеки

11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Правила опсесије Три слепа миша Биографија - Кејт Бланшет Судњи дан: Прича Џона листа Три слепа миша Биографија - Ејми Вајнхаус Танка линија смрти Џејнина кућа Биографија - Кејт Бланшет Три слепа миша Биографија - Ејми Вајнхаус Чувајужи Тесу Маћеха

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Дани славе Млади револвераши 2. Откуцаји срца Не без моје кћерке Дивља вожња Очајнички тражећи Сузан Без срца Мизери Свеже и чисте

Рис Витерспун

07.15 Опасан лов 08.10 Страствени риболов са Робсоном Грином 09.05 Разоткривање митова 10.00 Како то раде? 10.30 У делићу секунде 10.55 Преживљавање 11.50 Трговци аутомобилима 12.45 Пета брзина 13.40 Амерички чопери 14.35 Прљави послови 15.30 Разоткривање митова 16.25 Опасан лов 17.20 Страствени риболов са Робсоном Грином 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Како се прави? 19.40 Како то раде? 20.05 Желели сте да знате: 21.00 Дрвосече из мочваре 21.55 Оружје које је променило свет 22.50 Уклета кућа 00.40 Желели сте да знате

08.30 09.30 10.15 11.00 12.15 13.30 14.45 15.45 17.00 18.00 19.00 23.00 23.15 00.15 00.30

Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал на плажи Фудбал на плажи Фудбал на плажи Фудбал Скијашки скокови Скијашки скокови Тенис Тенис Коњички спорт Најјачи човек Тенис Тенис

Т ро шна и ин до лент на

алошевићјеприхватиоидејуодемисијиНа- очигледнопостојећегполитичкогплурализмаинароднеуправе,алијесматраодаонатребада ционализацијуиунификацијупретпоставиларазвофункционишесведоксенеобавипримопре- јудемократијеи успостављањупарламентаризма у дајанадлежностииБеог радпреузмесвеингеренци- сложеним иконтроверзним историјским процесима је,узопаскудаје,ипоречимапредседникавладе који су се у том тренутку одвијали. Везивање за СтојанаПротића,биломогућеда‘’постојинекавр- Краљевину Србију, ипак, у околностима недоречеста покрајинске владе’’. Влада у Београду је при- ног политичког стања, када је новоформирана махватилаидејуда,упрелазномпериодупреузимања ђарска влада покушавала да очува свој предратни надлежности,Народнауправаидаљефункционише територијални обим и када су били недефинисани каонезаобилазнисарадникукомплекснојполитич- односиразграничењаисРумунијом,билојеразлокојситуацијикаквајебилауВојводини. жанпотезједнепрагматичнеполитичкепроценекоЗаразликуододређеногбројачлановаНародне управе, Лалошевић је у преузимању управе од мађарске власти видео и крајњи домет постојања тог органа и није био против његове демисије. По попису из 1921, у Банату, Бачкој и Барањи живело 1.314.527 становника, у Словенији с Прекомурјем 1.054.919, у Далмацији 620.432, а у Хрватској, Славонији и Међумурју 2.739.988. Без обзира на ту релативно бројну популацију, Министарски савет се одлучио за демисију покрајинскихорганаБачке,БанатаиБарање, а тим областима управљало је одељење при централној влади. Идентичан став био је и према Црној Гори. Такав третман тих области показује јасан став централних органа властиновоформиранедржавепреманачину организациједржавнеуправе.Бачка,Банати Барања, као и Црна Гора, третирани су као саставниделови Србије. Демисија се могла остварити тек након превластирадикалаињиховеопцијеуВеликом народном савету и Народној управи. Превластјеостваренакадасуизчланствау тим телима иступили представници Демократскестранке.Разлогизласкабиојеунеу- спехудоговораотомеколикоћеикако која странкадатипредставниказаукупно24ман- Звао у помоћ: Петар Коњовић датнаместаколикоихјебилопредвиђенозаВојво- јунесамодајеприхватаовећистварао Јован–Јодину у привременом народном представништву ца Лалошевић. Међутим, остала је недореченост, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. До раскола обесправљеност иизневереност којајеикаснијe изје дошло на седници Великог народног савета 26. мицала контроли историчара, а прелазила у ‘’конфебруара1919.године.Натомсастанку,брзоплето структивнеидеолошкеставове’’политичара. организованом и једном прекинутом, супротставиРасколкојисепојавио наполитичкојсценииколесуседвеконцепције.Радикалисусезалагализа јиипакнијеескалираозбогмеђународнеситуације, сазивање народне скупштине као тела које једино наизглед формалноправне природе, произлазио је можеизабратипредставникеупривременонародно изкарактерасамогполитичкогпроцепакојијетада представништво Краљевине постојао у Војводини. ИдентиСХС.Натакавначинрадареа- тетВојводинеујугословенској Иден т и т ет Вој в о д и н е говале су присталице ДемодржавимеђусамимВојвођаниу Ју го сла ви ји ме ђу са мим кратскестранке,аПетарКоњома није истоветно препознат. вићјеобразложиоњиховставу Вој во ђа ни ма ни је исто вет но Југословенска опција Демокојемсенеслажесидејомсазикратске странке о Војводини пре по знат, а ју го сло вен ска вањаскупштинејерјетонезапретпостављенајесрпскојидеоп ц и ј а де м о к ра т а о конита одлука која у тренутку ји.Тимејенационалнопитање Вој во ди ни прет по ста вље на посталотемељразличитихстанационалне еуфориje и могуће је срп ској иде ји брзоплетостииденарукурадивова,политичких конфликатаи калима. антагонизма који су пратили СедницусаветанапустилисучлановиДемократ- Војводину током уређења њеног статуса у Краљескестранке,алимеђуњиманијебилоЈоцеЛалоше- виниСрба,ХрватаиСловенаца,Југославији,алии вића, иако је био присутан на седници. Одласком касније. Демократска странка за Банат, Бачку и Барању, присталица демократa, остало је још 18 чланова и они су били ‘’довољан број чланова за доношење као„деовеликеДемократскестранкеуКраљевству правоваљанихзакључака’’.Коначнаодлукајебила Срба, Хрвата и Словенаца’’, издала је саопштење дасе‘’једногласноодобравасазиввеликеНародне којим је обавестила своје присталице о разлогу Скупштине и изриче се, да само Народној Скуп- оставке представника Демократске странке. Да у штиниприпадаправо,дабиранароднепосланике’’. томтренуткуидефинитивновишемеђудемократаНа седници скупштине која је уследила сутрадан, ма нема Јоце Лалошевића, видљиво је и из писма 27.фебруара1918.године,акојојјеприсуствовало ПетраКоњовићаВасиСтајићу,којимгаонпозивада 286чланова,изабрана су 24посланиказапривреме- изПаризадођеуНовиСадипомогнереорганизованународнускупштину.Кандидатизапосланикесу ње и консолидовање Демократске странке у ВојвобилипристалицеРадикалнестранкеичетирипред- дини.‘’ТизнашштанасједовелоуНовиСадишта ставникаБуњеваца.Тимесу,какоскупштина,такои смонашлиовде.Свејетосадмногогоре:партиске Великинароднисавет,добилиготовоједностранач- страсти се разгореле, прелом са радикалима у Београдуиунијасопозицијомјеизазваланајзадсукоб кообележјеузприсуствоБуњеваца. Институционализацијаједногполитичкогставау пашићевацаинепашићеваца,итајјенајјачиуБосни текствореним,апотомиубрзоугашеним,органи- иВојводини...ТизнаштрошнуииндолентнуВојвома управе Војводине онемогућила је изражавање дину,њујетешкокренути...„

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak17.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Мо же те се по све ти ти де ци или во ље ној осо би. Мо же те иза ћи у јав ност и до бро се про ве сти. Да нас је спој Сун ца и Ме се ца, му шких и жен ских енер ги ја.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан ће би ти по зи ти ван и пун на де за да љи раз вој и раз ви так, би ло по сло ва ња, би л о љу бав не ве зе. По све ти те парт не ру за слу же но вре ме.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. avgust 2012.

Кра ће пу то ва ње с дра гом и за ни мљи вом осо бом ће вам отво ри ти од ре ђе не ви ди ке и мо гућ но сти. Кон вер за ци ја, ко му ни к а ци ја и са стан ци та ко ђе.

Да нас је млад Ме сец, та ко зва ни Мла ђак, што упу ћу је на парт нер ски су срет. Упи ја те све тлост и оп ти ми зам дра ге осо бе да би сте лак ше и леп ше оп ста ли.

У ва шем зна ку ће Сун це за гр ли ти Ме сец, што упу ћу је са мо на јед но: су срет и љу бав. Сим би о за. Та ве за мо же тра ја ти и по тра ја ти при лич но ду го.

Окол но сти од ко јих оче ку је те да вам иду у при лог тре ба да са чу ва те као сво ју тај ну. Уско ро ће те чу ти не ке ве сти, кроз жен ску осо бу. Од ма рај те се.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Стра сти и ак тив но сти, у сва ком тре нут ку. Од луч ни сте у на ме ри да спро ве де те оно што сте на у- ми ли, али не к а то бу де на фин и леп на чин. Љу бав.

Има те до б ре од н о с е с ино стран ством, мо гућ ност пу то ва ња и са рад ње, па и љу бав них кон та ка та. Не м ој те се оп те р е ћ и ва т и зах те ви ма дру штва.

Све у ве зи с не крет ни на ма и кре ди том, ту ђим нов цем, мо же от по че ти да се раз ви ја под по вољ ним окол но сти ма. Укљу чи те ви ше осо ба у тај по сао.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

При ја те љи су ве о ма ак тив ни па и вас ани ми ра ју. Не ко ће не ко га упо зна ти, не ко не ко га по др жа ти. Би ло ка ко би ло, учвр шћу је те сво ју по зи ци ју.

Вас не до ти че оно што дру ге ло ми и пре ла ма, у би ло ко јем сме ру. Не к а ко сте из над си ту а ци ја и са мо се чу ди те шта се то де ша ва с љу ди ма.

Обра ти те па жњу на при ва тан би знис и по све ти те ви ше вре ме на они ма од ко јих оче ку је те ду го роч ни ју са рад њу. А мо гли би сте се и опу сти ти, удво је.

TRI^-TRA^

Днев ни ци Ри чар да Бар то на V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло уз слаб днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло уз слаб ло кал ни днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и то пло уз слаб ло кал ни днев ни раз вој обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 33 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд сун ча но и то пло вре ме, али без ве ли ких вру ћи на. Мак си мал не днев не тем пе ра ту ре око или ма ло из над 30 сте пе ни. Иду ће сед ми це сун ча но и све то пли је, па ће би ти вру ћи не, од сре ди не сед ми це пре ко 35 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке би ће ре ла тив но по вољ не, али се пре по ру чу је уме ре на фи зич ка ак тив ност. Нео п ход на је по себ на па жња ср ча них и пси хич ких бо ле сни ка. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти по спа ност, раз дра жљи вост и гла во бо ља.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 24 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

У деловима из његових дневника који ће у целости бити објављени у октобру ове године, Ричард Бартон није крио емоције према Елизабет Тејлор са којом се женио два пута, али је отворено писао и о проблемима са алкохолом које је једино она умела да толерише... - Направила је од мене човека који сам данас. Она је узбудљива љубавница, стидљива жена и духовита особа. Она је сјајна глумица, она може бити арогантна и тврдоглава, али и попустљива и нежна и једина је која толерише моје неподношљиво понашање и честа опијања - један је од цитата из Бартонових дневника које су пренели острвски медији. Елизабет и Ричард су се упознали 1961. године на снимању филма „Клеопатра” и у своје време су словили за најконтроверзнији пар Холивуда, а после развода 1976. године ретко су и комуницирали. Славни глумац је умро 1984. у 59 години години, а Елизабет је преминула прошле године. Бартонове дневнике је универзитетском професору Кри сто фе ру Ви ли јам су уступила глумчева удовица Са ли, а он је одлучио да их мало „дотера” и на јесен објави као књигу.

VIC DANA За љу бље ни мла ди пар се ди уве че на клу пи у пар ку и гле да у зве зде. Он је упи та: - Да ти по ка жем ве ли ког ме две да? - Не мој, на и ћи ће не ко!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

74 (-17)

Slankamen

169 (-11)

Jaшa Tomiћ

Apatin

144 (-18)

Zemun

235 (-1)

Bogojevo

135 (-16)

Panчevo

256 (2)

Smederevo

448 (8)

Baч. Palanka 163 (-15) Novi Sad

132 (-17)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

190 (1)

S. Mitrovica

18 (10)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (0)

Beograd

181 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

341 (-4)

Tendencija stagnacije

Titel

154 (-9)

NERA

Hetin

70 (6)

TISA

-44 (-3)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja