Dnevnik 17.septembar 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 17. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23560 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

U POKRAJINI SPREMAJU PREDLOG IZMENE ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI

Voj vo di na tra `i da joj se imo vi na vra ti po auto ma ti zmu U DS-u O[TRO OTPISUJU PREMIJERU DA^I]U

„DNEVNIKOVA” TEMA: DA LI ]E SE NEZAKONITO BOGA]EWE KRIVI^NO GONITI

str. 3

NASLOVI

Ob ma na i vr hu nac be{ ~a {}a

Politika 2 Ahtisari: Nisam kriv zbog Kosova 3 Vu~evi}: Cunami u Novom Sadu

Ekonomija 4 „Lafar`” deset godina u Srbiji

Dru{tvo

str. 2

6 Mirovwaci iz Srbije oti{li u Liban

[TA DONOSI PREDLOG ZAKONA O UTVR\IVAWU MAKSIMALNE ZARADE U JAVNOM SEKTORU

ik l om, Pla te skre sa ne N a v l a s t b i c ti luk suz nim di rek to ri ma i s v l a s ka fe ku va ri ca ma kol im a str. 13

str. 4

Novi Sad 7 Kriza udarila i na vrata omladinskih zadruga 9 Andrej Dori} ni`e uspehe

Vojvodina 11 Vr{ac: Severina „zapalila” prepun trg

PUTOVAWA KOJA SE NE ZABORAVQAJU

MNOGI GRA\EVINSKI RADNICI UMESTO PLATE DOBIJAJU PRETWE OTKAZOM

Ga zde ne da ju za po sle ni ma u sin di kat

str. 5

Tajne dvoraca Vojvodine

str. 23

REPORTA@E: U PRAGU JE SKUPO, ALI GA SVAKOG DANA OBI\E OKO TRIDESET HIQADA TURISTA

Za sta re ra de ni ke ne ma jef ti nog pi va

str. 12

SPORT

str. 14– 18

Jutro sve`e, sun~an dan

EVROPSKO PRVENSTVO U VAREZEU

Sre bro za Ivu i tri bron ze

str. 17

n USPEH BICIKLISTA NA BALKANIJADI

n VOJVODINA IGRALA NERE[ENO S JAGODINOM

n [PANCI I ^ESI U FINALU DEJVIS KUPA

Najvi{a temperatura 25 °S

2

POLiTikA

ponedeqak17.septembar2012.

Ahtisari: Nisam kriv zbog Kosova Biv {i spe ci jal ni iza sla nik ge ne ral nog se kre ta ra UN u pre go vo ri ma o bu du }em sta tu su Ko so va Mar ti Ah ti sa ri iz ja vio je da ne ose }a kri vi cu pre ma pra vi ma Be o gra da i da we gov plan ni je kriv {to je Sr bi ja iz gu bi la pra vo da upra vqa Ko so vom. „Ne ose }am ni ka kvu kri vi cu.

Za {to bih? Pi ta we vam je po put - da li Ru si ja tre ba da ima uti caj

ce Kon takt gru pe da pro sle de pri vat ne po ru ke Be o gra du, Pri {ti ni i ko sov skim Sr bi ma. Pr va ta~ ka tih osam pri vat nih po ru ka je bi la ve o ma ja sna: U sve tlu ono ga {to se do go di lo na Ko so vu, zbog ak ci ja Sr bi je, po vra tak Ko so va unu tar Sr bi je ni je odr `i va op ci ja”, na veo je Ah ti sa ri.

Pre ma we go vim re ~i ma, to su svi zna li, i za to su pre go vo ri bi -

dnevnik

Sednica Skup{tine Vojvodine 20. septembra Na red na sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne bi }e odr `a na u ~e tvr tak, 20. sep tem bra, na ja vqe no je na zva ni~ noj in ter net stra ni po kra jin ske vla de. Za sed ni cu je pred lo `en dnev ni red s 12 ta ~a ka.

Po sla ni ci }e od lu ~i va ti o za vr {nom ra ~u nu bu xe ta Voj vo di ne za pro {lu go di nu, u

okvi ru kog je i iz ve {taj o iz vr {e wu bu xe ta.

Pred po sla ni ci ma }e se na }i i iz ve {ta ji o ra du i fi nan sij skom po slo va wu za 2011. go di nu po kra jin skog Fon da za raz voj, kao i Fon da za pru `a we po mo }i iz be glim, prog na nim i ra se qe nim li ci ma ko ji je pod neo i svoj za vr {ni ra ~un

na ko ji Skup {ti na da je sa gla snost.

Skup {ti na }e od lu ~i va ti i o da va wu sa gla sno sti na ras po de lu do bi ti JP „Vo de Voj vo di ne” u 2011. go di ni. Go di {wi iz ve {ta ji tog jav nog pred u ze }a, kao i JP „Voj vo di na {u me” i JP „Za vod za ur ba ni zam Voj vo di ne”, ta ko |e su uvr {te ni u pred -

log dnev nog re da. Me |u pred lo `e nim ta~ ka ma su i iz ve {ta ji o ra du Pe da go {kog za vo da Voj vo di ne i Za vo da za rav no prav nost po lo va, kao i pred log od lu ke o de li mi~ nom pre no su osni va~ kog pra va nad Gim na zi jom „Jan Ko lar” sa do mom u~e ni ka u Ba~ kom Pe trov cu.

S. K.

U DS-u O[TRO OT PI SU JU PRE MI JE RU DA ^I ]U

Obmana i vrhunac be{~a{}a u Fin skoj? Ne. Obe ze mqe su ne za vi sne i ta ko me |u sob no tre ba da se od no se. Ne tre ba za bo ra vi ti isto ri ju, {ta se do ga |a lo na Bal ka nu. I ka da su se od re |e ne stva -

Gra ni ce su ta kve ka kve su [to se se ve ra Ko so va ti ~e, Ah ti sa ri na gla {a va da ni je za po ~i wa we bi lo ka kvih no vih pre go vo ra, jer su gra ni ce ta kve ka kve je su.

Me |u tim, uka zao je da tre ba da se pri me ni ono {to plan ka `e, a vi di na ve }in ski srp skim op {ti na ma ju `no od Ibra da do bro funk ci o ni {e. ri do go di le, Sr bi ja je iz gu bi la pra vo da upra vqa Ko so vom. To je ja sno re ~e no, i moj plan je ja san oko to ga”, ob ja snio je Ah ti sa ri u in ter vjuu frank furt skim „Ve sti ma”.

Ah ti sa ri je is ta kao da je sa we go vim pla nom sve u re du, i da su svi zna li {ta }e po nu di ti ve} po ~et kom 2006. go di ne. „Na kon sa stan ka u Lon do nu 31. ja nu a ra 2006. za mo lio sam ~la ni -

li na ne ki na ~in aka dem ski, jer Sr bi ja ni je `e le la da sa ra |u je. „Ali, po ru ka je bi la ja sna, i dra go mi je da sam na pra vio plan ko ji je sve na sve tu pod se tio da ako se od re |e ne lo {e stva ri do go de, oni ko ji su na vla sti }e iz gu bi ti pra vo da upra vqa ju”, pri se }a se Ah ti sa ri.

On je ka zao da je uvek sma trao da je po gor {a we od no sa Ame ri ke i Ru si je do ve lo do to ga da Ru si ja blo ki ra pro ces u Sa ve tu bez bed no sti UN, ta ko da to ne ma pu no ve ze sa Ko so vom, ve} sa bi la te ral nim od no si ma ove dve dr `a ve.

Ka da je re~ o di ja lo gu Be o grad i Pri {ti ne, Ah ti sa ri je po ru ~io da „ume sto da go vo re da }e pre go va ra ti tre ba lo bi naj pre da spro ve du ono {to je do go vo re no”. „Ni jed na ze mqa u ovom de lu sve ta ne mo `e da po mi sli da }e u}i u Evrop sku uni ju uko li ko ima unu tra {we ili pro ble me sa kom {i ja ma. To je po ru ka otre `we wa za sve, ako `e le da se pri dru `e.

Za i sta, ne mo gu da za mi slim EU, bez ob zi ra na to da li je re~ o za pad nom Bal ka nu ili ne, da uzme iko ga kao ~la ni cu, ako ta ze mqa ne ma mir sa kom {i ja ma”, re kao je Ah ti sa ri.

NA STA VQA SE PRE KOM PO NОVA WE LO KAL NIH VLA STI

Nova ve}ina u U`icu?

Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke (SNS) za Zla ti bor ski okrug Mi }o Ro go vi} iz ja vio je ju ~e da su na pred wa ci na pu tu da na pra ve no vu ko a li ci o nu ve }i nu u U`i cu ko ja }e ima ti po dr {ku ve li ke ve }i ne od bor ni ka.

Ro go vi}, ko ji je {ef pre go va ra~ kog ti ma na pred wa ka, re kao je Ta njug u da se pre go vo ri o pre kom po no va wu vla sti u U`i cu vo de iz me |u ko a li ci ja oko SPS-a, SNS-a, URS-a i sa DSSom i jed nom gru pa ci jom u SPO-u.

“U no voj ko a li ci ji }e bi ti i je dan od bor nik Po kre ta sna ga Sr bi je i 4 od bor ni ka No ve Sr bi je, ko ji su na pu sti li pred iz bor nu ko a li ci ju sa SNS-om i

pri kqu ~i li se tre nut noj vla da ju }oj ko a li ci ji sa DS-om i SPS-om”, ka `e Ro go vi}.

On na gla {a va da je osnov ni prin cip pre go vo ra o pre kom bi no va wu vla sti, ko ji su ot po ~e li pro {le sed mi ce na ini ci ja ti vu so ci ja li sta, da se na ru ko vo de }a me sta po sta ve stru~ ni i po {te ni qu di.

“Ciq nam je stva ra we po {te ne grad ske vla sti ko ja }e bo qe i efi ka sni je re {a va ti ak tu el ne pro ble me u gra du”, is ti ~e Ro go vi}.

Ko }e bi ti ~el ni qu di ko ji }e vo di ti U`i ce u na red nom pe ri o du, Ro go vi} na ja vqu je da }e se zna ti za de se tak da na.

DS je ju ~e u sa op {te wu na ve la da su ne i sti ni te i sram ne iz ja ve pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a ko je go vo re o to me da su „fun cki o ne ri DS lo po vi na ko ji ma se ja sno vi di da su ne le gal no ste kli imo vi nu”, kao i da je DS-u „u in te re su da vo di pr qa vu kam pa wu i lo vi u mut nom”. „Za la `e mo se za ap so lut no po {to va we za ko na i ot kri va we svih ne pra vil no sti u ra du sva kog dr `av nog funk ci o ne ra i pod se }a mo Da ~i }a da je sud je di no me sto na ko jem se isti na utvr |u je i do no si prav no sna `na pre su da”, na vo di se u sa op {te wu DS-a.

DS je po zvao Da ~i }a da ja sno ka `e gra |a ni ma Sr bi je ko je su fir me u vla sni {tvu te stran ke ostva ri va le do bit od 80 mi li o na evra dr `av nih pa ra i pod se ti la ga da je sva na vod na sa zna wa o sum wi vim po slo vi ma, kao mi ni star po li ci je i za me nik pre mi je ra u pret hod noj Vla di, bio du `an da sa op {ti nad le `nim or ga ni ma. „Da li ~i we ni ca da to ni ka da ni je po kre nuo go vo ri da ti na vo di ni su isti ni ti ili da je Ivi ca Da ~i} sve sno kr {io za ko ne pri kri va ju }i ih”, upi tao je DS. De mo kra te na vo de da je pi ta we za ko ni to sti ra da Agro ban ke po -

kre nu la pret hod na vla da ko ju je vo dio Mir ko Cvet ko vi}, a u ko joj je Da ~i} bio za me nik pre mi je ra i da je on da nas du `an da na wih pru `i od go vo re, a ne da sva ko dnev no u~e stvu je u pla si ra wu ne -

Vla da Sr bi je ko na~ no po~ ne da re {a va pro ble me sa ko ji ma se su o ~a va ju”, na veo je DS. De mo krat ska stran ka je na ve la da je Sr bi ja u pret hod ne ~e ti ri go di ne, na ~e lu sa pred sed ni kom

i sti na i in si nu a ci ja ve za nih za rad pret hod ne Vla de i DS-a. „In si nu a ci je usme re ne pro tiv DS pred sta vqa ju ob ma wi va we jav no sti i vr hu nac be{ ~a {}a i one ot kri va ju ne do sta tak po li ti ke ko ji ne mo `e da tra je du go jer sve oba ve ze osta ju, a gra |a ni i gra |an ke Sr bi je o~e ku ju da no va

Sr bi je i DS-a Bo ri som Ta di }em, ko ji je kao pred sed nik Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost pred vo dio bor bu pro tiv te ro ri zma, or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, po sti gla ve li ke i zna ~aj ne re zul ta te. „Svi ha {ki op tu `e ni ci su pro na |e ni i is po ru ~e ni, naj ve }i kri -

mi nal ci su da nas u za tvo ru ili je za wi ma po dig nu ta me |u na rod na po ter ni ca, wi ho va imo vi na je za ple we na, sud ski po stup ci su u to ku i to su ~i we ni ce ko je ni jed na kam pa wa usme re na pro tiv DS ne mo `e da pro me ni”, na veo je DS. De mo krat ska stran ka je is ta kla da je za vre me te ve li ke bor be Da ~i}, ko ji je kao mi ni star po li ci je bio ~lan Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost, na gla {a vao da su „za pi ta we ha {kih op tu `e ni ka nad le `ni ope ra tiv ci MUP-a i pred stav ni ci Tu `i la {tva, i ni je u~e stvo vao u naj ve }im ak ci ja ma pro tiv nar ko kar te la i ta da se ba vio hap {e wi ma uli~ nih di le ra, a ni je bio pri su tan ni ka da su se spro vo di le naj zna ~aj ni je ak ci je pro tiv naj ve }ih kri mi na la ca”. „Za sve to vre me, se be je pred sta vqao kao is kqu ~i vog bor ca pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i to su ~i we ni ce ko je jav nost mo ra da zna. DS na gla {a va da se Da ~i} sva ko dnev nim na pa di ma na DS, dis tan ci ra od Vla de ~i ji je bio za me nik i da }e se i u bu du} no sti, na sli~ ne na ~i ne, dis tan ci ra ti i od Vla de ko ju da nas vo di”, na veo je DS.

Dinki}: Tadi}ev izgovor je sme{an Mi ni star fi nan si ja Mla |an Din ki} iz ja vio je da je „sme {na” tvrd wa pred sed ni ka De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a da zbog we ga ni je sa sta vio vla du. On je do dao da Ta di} tra `i iz go vo re jer sa da ima iz bo re u stran ci i po ru ~io mu je da sa gle da svo je gre {ke.

Pret po sta vqam da mu ni je dan od sto ~la no va ne ve ru je u to da zbog me ne ni je

mo gao da na pra vi vla du, da zbog me ne ni je po be dio na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, da je zbog me ne iz gu bio vlast, re kao je Din ki} za Ra dio Be o grad. Ako ta ko bu de raz mi {qao, iz gu bi }e sve, re kao je Din ki}. Pre ma re ~i ma Din ki }a, ~o vek mo `e da pre o kre ne svoj `i vot je di no ako gre {ke ko je na pra vi pri zna i po ku {a da ih is pra vi.”Sva ko od nas gre {i, ali qu di se raz -

li ku ju po to me da li su sve sni gre {a ka i da li su sprem ni da ih pri zna ju i pro me ne se”, re kao je Din ki}.

Din ki} je po no vio da ni je ta~ no da Ta di} vla du ni je sa sta vio zbog we ga. Sa da {wi ko a li ci o ni part ne ri su me za pra vo, na ne ki na ~in ~ak, i mo li li da u|em u vla du i pre u zmem po sao ko ji ni ko `iv ni je hteo da ra di, re kao je Din ki}.

M. Duli}: Podr{ka delegatskom sistemu Pred sed nik Grad skog od bo ra DS u Su bo ti ci Mo dest Du li} re kao je Ta nju gu da je lo kal ni DS po dr `ao de le gat ski si stem iz bo ra pred sed ni ka de mo kra ta, jer ne `e le da se u na red na dva me se ca stran ka „po no vo i je di no ba vi sa ma so bom, i da to bu de je di na po li ti~ ka te ma u me di ji ma”. „U dr `a vi u ko joj se vla da kre dit no za du `u je da is pla ti pla te i pen zi je, u ko joj

se po ve }a va PDV, u ko joj se gu bi bit ka za o~u va we in te gri te ta te ri to ri je, pot pu no je su lu do da se stru~ na jav nost i me di ji ba ve unu tar stra na~ kim de {a va wi ma u jed noj opo zi ci o noj stran ci”, sma tra Du li}.

Za to je, ka ko na gla {a va, po treb no da se DS {to pre re or ga ni zu je i uz dig ne i da bu de ozbi qan kon tro lor ra da vla da ju }e ve }i ne.

No vog pr vog {e fa de mo kra ta tog da na tre ba lo bi da bi ra oko 4.000 de le ga ta i 40 stal nih ~la no va, a pre ma pi sa wi ma me di ja, dva naj ja ~a ~o ve ka DS - Bo ris Ta di} i Dra gan \i las - ozva ni ~i }e svo je kan di da tu re za pred sed nic ku funk ci ju, pro gram ske ci qe ve, ali i ka drov ske pred lo ge za me sta pot pred sed ni ka i ~la no ve bu du }eg Pred sed ni {tva.

TVIT CRTICA Redak Miladin Da nam je zdrav stvo ne zdra vo si ro ma {no, zna mo svi. Po da tak, me |u tim, da se za le ~e we ret kih bo le sti iz dva ja sit ni{ ko ji ne mo `e za do vo qi ti po tre be sve da su slu ~a je vi ret kih bo le sti re |i od po se ta NLO-a, obes hra bru je. Li be ral Bo jan \u ri} na {ao je i zgod nu pa ra le lu: „Za stra {an pro blem qu di - le ~e we od ret kih bo le sti - iz dva ja mo 130 mi li o na di na ra. Ma lo vi {e ne go za Mi la di na Ko va ~e vi }a.”

Aj it ju EU Pre sa mo ne ko li ko go di na Ivi ca Da ~i} je iza bran za evro pej ca go di ne. Ko se ta da sme jao, da nas bi mo gao i da za pla ~e, a ko je pla kao, vaq da mu je do da nas lak {e. Po vre me ne iz ja ve Da ~i }a o EU, vo ka bu lar no-pi ja ~ar ske pro ve ni -

jen ci je sa da za ba vqa ju ra ju i {a qu pri li~ no ~ud nu sli ku u svet. U ime jed ne ta kve pre mi je ro ve iz ja ve de mo kra ta Neboj{a Krsti} upi tao je: „Kako s e ka`e „i zem t i EU” na en gleskom?„

Askur|eli i ledina Nasup rot Ust avu i u st avnom sud u, a i p rodor u un itris ti~ke po li tike p osle dwi h mese ci l ig a{ ica M aja Sedla rev i} suprotstav qa Bala{ evi }evu pesmu uz k omentar: E, ne volem s ta kvima ni d a se s va |am... pono sna sam n a svoje as ku r|ele , le dine i w u jednu i j edinu. ..„

Marija Terezija ne qubi SPO Pr o mna v lasti u No v om Sa d u posebno j e zani mqiva kad a se po -

smatra i zvan ov og grad a. P un e su mre ` e viceva na ra~un sudbine Novosa|ana, a libral Drago Kovacevic u snovima je prizvao nekada{wu neprikosnovenu gospodaricu ovih oblasti: „Sawam Mariju Tereziju, jako qutu. [ta je, pitam. Ma, da sam znala da }e SPO upravqati Novim Sadom ne bi mu dala titule slobodnog grada.”

Ponuda za {mekere Tabloid „Kurir” navrzao se na demokratu Olivera Duli}a glede satova koji, navodno, vrede silne neke hiqade evra, a koje ovaj ponosno {eta. Da ne bude bez odgovora Duli} je redakciji tih novina dao zanimqivu ponudu: „Imam odli~nu ponudu za gospodu iz Kurira. Sve satove sa slika vam prodajem za 10

puta mawu cenu... Ako ste {mekeri, prihvatite!”

Napredak Nema~ka Demohri{}anska stranka ispostavila je Srbiji spisak sedam stvri koje moraju biti ura|ene pre ulaska u EU. Mnogo se pra{ine diglo oko takozvanog ultimatuma, a Vladan Gli{i} iz Dveri je opservirao: „1941. godina Srbija od Nema~ke dobija ultimatum u 10 ta~aka. Danas samo u 7.

Tri ta~ke mawe u ucewivawu za 70 godina, to je veliki napredak!„

Henri je prevazi|en Politi~ke relacije u Srbiji prevazi{le su {irinu kojom se do sada di~ila jedino drama. To j primetio i Poverenik za za{titu informacija od

javnog zna~aja Rodoqub [abi} ~itaju}i najavu za jednu prdstavu: „Borba za vlast, spletke, niko nikom ne veruje i nije siguran, sukobi se prenose na generacije”. Iz programa za”Henrija VI„ ili na{e dnevne {tampe?„

Gde da se prijavim I{~ekuje se `eqno ta dugo najavqivana sednica DS na kojoj }e do}i (ili ne}e) do prevrata u vrhu. Vremena je sve mawe, mi{qewa je Zoran @ivkovi} koji je na Tvitru oka~io sliku svojih strana~kih kolega i poru~io: „Ako znate ove s vrha DS javite im da je zadwi ~as da obelodane propozicije kandindovawa i izbora za skup{tinu stranke.„ P. Klai}

politika

dnevnik

U PO KRA JI NI SPRE MA JU PRED LOG IZ ME NE ZA KO NA O JAV NOJ SVO JI NI

Voj vo di na tra `i da joj se imo vi na vra ti po auto ma ti zmu U Ba no vi ni }e ove ne de qe bi ti pri pre mqen pre dog iz me na i do pu na Za ko na o jav noj svo ji ni, ko ji ma }e se tra `i ti da se AP Voj vo di ni po auto ma ti zmu vra ti imo vi na ko ja joj je od u ze ta 1996. go di ne ta da {wim Za ko nom o sred stvi ma u svo ji ni Re pu bli ke. Do ta kve in ci ja ti ve do la zi zbog, ka ko na vo de u po kar jin skoj ad mi ni stra ci ji, pro ble ma u re a li za ci ji ovog pra va APV, ko ja se do sad ukwi `i la kao vla snik tek 22 od 220 evi den ti ra nih obje ka ta, a na ukwi `bu u ka ta stru ne po kret no sti ve} me se ci ma ~e ka ju i zgra da Ba no vi ne i dru gi objek ti po kra jin skih or ga na u No vom Sa du.

Zbog pro ble ma u upi su imo vi ne ko ja Voj vo di ni tre ba da bu de vra }e na na osno vu Za ko na o jav noj svo ji ni usvo je nog pre go di nu da na, Po kra jin ska vla da je pre ne ko li ko da na na ja vi la ini ci ja ti vu za za kon ske iz me ne, ko je }e ve} to kom na red ne ne de qe pri pre mi tie Se kre ta ri jat za upra vu i pro pi se i Upra va za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na, po tvr dio je „Dnev ni ku” di rek tor te Upra ve Mar ko Ra do sa vqe vi}.

On je ka zao da se kqu~ na za kon ska iz me na na ko joj in si sti ra ju u Po kra ji ni od no si na ~lan 88. Za ko na o jav noj svo ji ni ko jim se re gu li {e po stu pak upi sa jav ne svo ji ne, od no sno ne po kret no sti u ze mqi {ne kwi ge.

- Ta od red ba ka `e da se po slu `be noj du `no sti u ze mqi {ne kwi ge upi su je sa mo re pu bli~ ka imo vi na, a mi sma tra mo da to tre ba da se od no si i na po kra jin sku i na imo vi nu lo kal nih sa mo u pra va.

Ti me bi se obez be di la i pra vi~ -

Vaq da }e Din ki} raz u me ti Mar ko Ra do sa vqe vi} ka `e da }e po kra jin ski or ga ni o svo jim zah te vi ma oba ve sti ti i Re pu bli~ ku vla du od no sno Mi ni star stvo fi nan si ja, ka ko bi se ovaj pro ces ubr zao, od no sno ka ko bi se imo vi na APV i lo kal nih sa mo u pra va mo gla sta vi ti u funk ci ju.

- Ve ru jem da je svi ma na ma u in te re su da se to re {i, pa zbog to ga je vaq da i do net Za kon jav noj svo ji ni. Za to ve ru jem da }e mo na i }i na raz u me va we i u Vla di Sr bi je, gde }e mo ovih da na za tra `i ti sa sta nak sa mi ni strom Mla |a nom Din ki }em, s ob zrom da je za to re sor no nad le `an. A ve ru jem da }e mi ni star Din ki}, kao ne ko ko se po seb no za la `e za de cen tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju, to pri hvat ti, te da }e mo `da i sam in ci ra ti ove za kon ske iz me ne - ka zao je Ra do sa vqe vi}. nost u re a li za ci ju ovog pro ce sa, s ob zi rom da je lo kal nim sa mo u pra va ma i APV imo vi na od u ze ta 1996. go di ne i ukwi `e na kao vla sni {tvo Re pu bli ke. Za to }e mo za tra `i ti iz me nu Za ko na ko ja bi omo gu }i la da se i Voj vo di ni i lo kal nim sa mo pu pra va ma po slu `be noj du `no sti upi {e imo vi na ko ja im

je ta da od u ze ta - is ta kao je Ra do sa vqe vi}. Do dao je da bi se ti me obez be di la ne sa mo pra vi~ nost u re {a va wu imo vin skih pi ta wa na svim ni vo i ma vla sti, ve} i efi ka sni ja pri me na za ko na.

On je na veo da po po sto je }im za kon skim re {e wi ma APV i lo kal ne sa mo u pra ve tre ba da pri ba -

ve broj nu do ku men ta ci ju ka ko bi do ka za li vla sni {tvo nad imo vi nom ko ja im je pret hod no od u ze ta i nad onom ko ja je stvo re na ka sni je, te da za sva ki po je di ni pred met tre ba da do bi ju sa gla snost re pu bli~ ke Di rek ci je za imo vi nu i po tom pod ne su zah tev za ukwi `bu. Me |u tim, ka ko je uka zao, re pu bli~ ki or ga ni ko ji spro vo de ukwi `bu ne po kret no sti ni su a`ur ni u re {a va wu tih pred me ta ta ko da ni je iz ve sno ko li ko bi taj pro ces mo gao po tra ja ti. A zbog to ga, is ta kao je, po sto ji opa snost da Po kra ji ni i lo ka li ma imo vi na u ce lo sti i ne bu de vra }e na, jer je Za kon za ukwi `bu wi ho vog vla sni {tva osta vio rok od tri go di ne, a sve {to se ne re gu li {e do tog ro ka auto mat ski po sta je vla sni {tvo Re pu bli ke.

- Mi smo u Po kra ji ni do sad evi den ti ra li 220 pred me ta, do ko jih je za 210 pri ku pqe na do ku men ta ci ja i upu }e na Di rek ci ji za imo vi nu. Od Di rek ci je smo do bi li sa gla snost za 78 pred me ta, od ko jih je do sad sa mo 22 objek ta upi sa no u ze mqi {ne kwi ge. Ako se na sta vi tim tem pom, mi ne }e mo mo }i da ukwi `i mo imo vi nu APV za na red nih sto go di na - oce nio je Ra do sa vqe vi}. On je na veo da zgra da Ba no vi ne i dru gi objek ti ko je ko ri sti po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ve} me se ci ma ~e ka ju na ukwi `bu, te da se mo `e de si ti da se ti objek ti ne upi {u kao vla sni {tvo Re pu bli ke, uko li ko u tom ~e ka wu is tek ne tro go di {wi za kon ski rok za wi hov upis u ka ta star ne po kret no sti po zah te vu po kra jin skih or ga na.

B. D. Sa vi}

ponedeqak17 . septembar2012.

3

REKLI SU Vu ~e vi}: Cu na mi u No vom Sa du No vi gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} iz ja vio je ju ~e da ma sov na za po {qa va wa u no vo sad skim jav no-ko mu nal nim pred u ze }i ma, iz vr {e na u po sled wih de se tak da na, pred sta vqa ju pra vi „cu na mi” ko ji pre ti da pot pu no sru {i jav no-ko mu nal ni si stem gra da. Vu ~e vi} ne is kqu ~u je mo gu} nost da }e deo sred sta va iz bu xe ta gra da bi ti utro {en na re {a va we tog pro ble ma, od no sno, na pla }a we ot prem ni na.

Sa po kra jin skom ad mi ni stra ci jom no va grad ska vlast ima }e ko rekt nu sa rad wu, sma tra Vu ~e vi} ne o~e ku ju }i bi lo ka kve op struk ci je od we. „Na dam se da }e mo ima ti ko rek tan od nos. Na {a ru ka sa rad we je pru `e na ka po kra jin skoj vla di i bi lo bi ne nor mal no da po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ne `e li da sa ra |u je sa naj ve }im gra dom u Voj vo di ni, u ko me je se di {te te iste ad mi ni stra ci je”, re kao je Vu ~e vi}.

Jo va nov: Po kra ji na ig no ri {e USS Port pa rol Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi len ko Jo va nov iz ja vio je ju ~e da po kra jin ske vla sti ig no ri {u od lu ku Ustav nog su da Sr bi je o ne u stav no sti Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne. Jo va nov je re kao Ta nju gu da tu we go vu tvrd wu po tvr |u je i dnev ni red pred lo `en za sed ni cu po kra jin skog par la men ta za ka za nu za ~e tvr tak 20. sep tem bra u ko jem ne ma re ~i o uskla |i va wu po kra jin skog Sta tu ta i dru gih aka ta sa Od lu kom Ustav nog su da Sr bi je.

Po re ~i ma port pa ro la voj vo |an skog DS S-a, raz log za ta kvo po na {a we po kra jin ske vla sti tre ba tra `i ti u si ste mu ko ji je stvo ren usva ja wem ne u stav nog Sta tu ta, po ko me je Voj vo di na, ka ko je ka zao, „dr `a va u dr `a vi, a po kra jin ska vlast pot pu no neo gra ni ~e na, ne kon tro li sa na i ni ko me od go vor na“.

Jo va no vi}: Da ~i} je neo d go vo ran Pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} kri ti ko vao je ju ~e pre mi je ra Ivi cu Da ~i }a ko ji se, ka ko je re kao, po na {a isto pre i po sle iz bo ra, {to ni je slu ~aj sa pred sed ni kom To mi sla vom Ni ko li }em, Alek san drom Vu ~i }em i Mla |a nom Din ki }em. Jo va no vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je Da ~i }e vo po na {a we „neo d go vor no i neo zbiq no”.Pe vao je „Mi qac ku” i pre i po sle iz bo ra je di no se pro me ni lo me sto na ko me pe va”, re kao je Jo va no vi} i do dao da je ne pri me re no we go vo „puj da we na Evro pu i pa te ti~ ni na ci o na li zam”. Je dan dan de li Ko so vo sa Al ba ni jom, dru gi dan se pra vi lud, re kao je Jo va no vi}.

Da ~i} je u Vra wu, na pi ta we o odr `a va wu „Pa ra de po no sa” u Be o gra du 6. ok to bra, re kao da to ni je kqu~ no pi ta we za Sr bi ju. A ako je to ula zni ca za za Evrop sku uni ju on da „ize{ tu Evro pu”, re kao je pre mi jer.

4

ekonomija

ponedeqak17.septembar2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

In dek si se ko pr ca ju po dnu

Glavni indeksi na Beogradskoj berzi nastavili su trend iz u zet no ni skih osci la ci ja {to je ka rak te ri sti ka ko ja traje ve} nekoliko meseci, navode analiti~ari Sinteza invest grupe u svom osvrtu na aktu el na kre ta wa na do ma }em finansijskom tr`i{tu. Proteklu trgova~ku sedmicu indeks naj li kvid ni jih ak ci ja, Beleks 15, okon~ao je na gotovo nepromewenoj vrednosti od 438,2 poena, ali je potkraj sedmice zabele`ena ne{to ve}a aktivnost ulaga~a motivisana sna`nim rastom glavnih svetskih berzi. Uprkos tome, ukupan promet u trgovawu bio je neveliki i iznosio je neznatno preko dva miliona evra.

Naj pro met ni ja har ti ja na tr`i{tu bila je beogradska Jubmes banka sa realizacijom od 58,2 miliona dinara, i to pre svega kao posledica jedne transakcije dva u~esnika na tr`i{tu. Ukupno je isprome tovano oko 2,2 odsto akcija ove banke na nivoima neznatno ispod 9.900 di na ra po ak ci ji.

Jubmes banka predstavqa jednu

prodavac akcija Komercijalne banke koje i daqe tavore na nivou od 1.100 dinara {to je istorijski minimum ove hartije. Ukupan nedeqi promet u trgovawu akcijama Komercijalne banke iznosio je 12,1 milion dinara.

Od akcija iz realnog sektora naj pro met ni ja je bi la Naftna industrija Srbije koja je zabele`ila promet od 18,6 miliona dinara uz rast na nedeqnom nivou od 1,1 odsto. Nakon kolebqivog i prili~no slabog trgovawa u prvom delu sedmice, potkraj nedeqe je intezivirana tra`wa za akcijama NIS-a pre svega kao posledi ca ra sta glo bal nih ber zi na kon no vih me ra ame ri~ ke

centralne banke za pospe{ivawe ove najve}e svetske ekono mi je. So li dan pro met od 17,7 miliona dinara zabele`io je be~ejski „Sojaprotein„, ali uz pad vrednosti na najni`i nivo jo{ od decembra protekle godine. Najve}i deo prometa akcijama ove kompanije ostvaren je posledweg trgova~kog dana na nivou od 455 di-

Ot po ~eo je ot kup sop stve nih ak ci ja {e }e ra na u Cr ven ki i @a bqu od ne sa gla snih ak ci o na ra, po pro ce we noj vred no sti ovih har ti ja, {to je je dan od ret kih pri me ra po {to va wa pra va ma win skih ak ci o na ra od sitnijih banaka na doma}em tr`i{tu sa udelom od 0,35 odsto, ali za razliku od drugih mawih banaka pod kontrolom dr`ave i daqe posluje pozitivno.

Solidan promet od 24,6 miliona dinara zabele`ila je ni{ka AIK banka koja je nedequ okon~ala na nivou od 1.388 dinara uz lagani rast vrednosti. Ova ni{ka banka je tokom protekla dva meseca bele`ila velike promete, a na strani prodaje su se mahom nalazili inostrani investicioni fondovi koji su bili glavni portfeqni ulaga~i na Beogradskoj berzi u periodu pre globalne finansijske krize. Jedan od wih, ameri~ki investicioni fond Ar tio, bio je glav ni

na ra po ak ci ji. Be o grad ski Aerodrom „Nikola Tesla„ zadr`ao se na ceni od 410 dinara uz prili~no skroman promet, dok je najve}i doma}i gra|evinar „Energoprojekt„ ostvario promet od 2,4 miliona dinara u uskom cenovnom rasponu od 460 do 470 dinara.

Protekle nedeqe otpo~eo je i otkup sopstvenih akcija {e}erana u vlasni{tvu gr~kog „Helenik [ugara„ (Crvenke i [ajka{ke) od nesaglasnih akcionara po procewenoj vrednosti ovih hartija {to je jedan od retkih primera po{tovawa prava mawinskih akcionara na Beogradskoj berzi u posledwe vre me, na vo de ana li ti ~a ri Sinteza invest grupe.

E. D.

Mawi spoq ni dug Spoqni dug Srbije na kraju juna iznosio je oko 24,09 milijardi evra, {to je smawewe za 102,9 miliona evra u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog spoqnog duga 23,83 milijarde evra predstavqa dug po glavnici, a 254,8 miliona redovnu kamatu, navedeno je u novom broju ~asopisa „Kowukturni trendovi”, koji izdaje Privredna komora Srbije. Dr`avni deo ukupnog spoqnog duga je 11,03 milijarde evra, a privatni deo 13,05 milijardi.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

114,8361

117,1797

119,8748

114,4846

Australija

dolar

1

93,2717

95,1752

97,3642

92,9862

Kanada

dolar

1

91,2992

93,1624

95,3051

91,0197

Danska

kruna

1

15,4031

15,7174

16,0789

15,3559

Norve{ka

kruna

1

15,4676

15,7833

16,1463

15,4203

[vedska

kruna

1

13,4219

13,6958

14,0108

13,3808

[vajcarska

franak

1

94,3755

96,3015

98,5164

94,0866

V. Britanija

funta

1

142,7777

145,6915

149,0424

142,3406

SAD

dolar

1

88,1456

89,9445

92,0132

87,8758

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 9. 2012. godine

dnevnik

[TA DO NO SI PRED LOG ZA KO NA O UTVR \I VA WU MAK SI MAL NE ZA RA DE U JAV NOM SEK TO RU

Pla te skre sa ne di rek to ri ma i ka fe ku va ri ca ma Najve}e plate zaposlenih u javnom sektoru ubudu}e }e biti ograni~ene na maksimalnih 163 hiqade dinara neto, bez minu log rada. To ograni~ewe trebalo bi da va`i za sve javne usta nove, agencije i fondove, ali se ne}e odnositi na pojedine nezavisne dr`avne institucije, kao ni na odre|ena visoko stru~na zanimawa. Veliko je pitawe, za pravo, koliko }e zarada ovim biti ograni~eno i kakav }e biti realan efekat ove mere u smi slu {tedwe u javnom sektoru.

Vlada je usvojila predlog zakona o utvr|ivawu maksimalnih zarada u javnom sektoru kojim bi trebalo da se smawe prekomerne zarade u javnim agencijama, fon dovima i preduze}ima i to na nivo najvi{e plate u javnoj administraciji. Sada je to plata republi~kog sekretara za zakonodavstvo koji bez poreza, doprinosa i minulog rada prima 162.740 dinara.

Izvan ovog okvira osta}e stru~waci u nezavisnim institucijama, poput Narodne banke, Agencije za borbu protiv korupcije, Dr`avne revizorske institucije i Fiskalnog saveta, kao i Kontrole letewa Srbije i Crne Gore koja se finansira iz sopstvenih prihoda i gde su plate u skladu sa me|unarodnim propisima u toj oblasti. Ograni~ewe plata ne va`i ni za odre|ene bran{e, gde se verovatno pretpostavqa da bi moglo da do|e do odliva najkvalitetnijeg

Iz van okvi ra mak si mal nih za ra da osta }e stru~ wa ci u ne za vi snim in sti tu ci ja ma, po put Na rod ne ban ke, Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, Dr `av ne re vi zor ske in sti tu ci je i Fi skal nog sa ve ta kadra. Tu je re~ o IT stru~wacima, pilotima, a odredba se ne}e odnositi ni na, zasad nedefinisana, javna preduze}a koja imaju konkurenciju na doma}em tr`i{tu.

Kada se sve svede, verovatno je da }e ovim biti ograni~eno najvi{e nekoliko stotina plata direktora u javnim preduze}ima, fondovima i agencijama, te wihovih pomo}nika i zamenika.

Ova mera je najavqena kao jedna od mera {tedwe dr`ave, ali je

INTERVJU

sva prilika da velike u{tede za dr`avu ne}e biti. Otvoreno je pitawe i da li }e se najboqi kadrovi javqati na najavqene konkurse za izbor direktora javnih preduze}a kada ih i ako ih kona~no bude, ako se zna da u privatnom sektoru kvalitetni profesionalci mogu da zarade osetno vi{e.

Kada se ranije govorilo o potrebi za uskla|ivawem plata u javnom sektoru, ~esto je ukazivano na veliku nesrazmernost

kad su u pitawu ista radna mesta u razli~itim dr`avnim institucijama. Vlada se ovim predlogom okrenula i re{avawu tog pitawa ali samo parcijalno.

Naime, odre|eno je da zaposleni koji obavqaju prate}e i pomo}no tehni~ke poslove (voza~i, kafe kuvarice i sli~no) ne mogu da imaju neto zaradu ve}u od 27.000 dinara.

Verovatno je uo~eno da u pojedinim agencijama i javnim preduze}ima zaposleni na ovim mestima imaju neprimerno visoke prinadle`nosti. Ipak, na tome se stalo, pa }e se i daqe de{avati da, na primer, pravnik u dr`avnoj upravi ima zaradu od ~etrdesetak hiqada, a wegov kole ga sa sre}om da se zaposli u dr`avnoj agenciji, barem duplo vi{e. To }e, dakle, i daqe ostati jedna od najbolnijih ta~aka sistema pla}awa u dr`avnom aparatu: da radnik sa sredwom stru~nom spremom i boqom politi~kom vezom, stoga zaposlen u agenciji ili fondu, ima ve}u platu od visokostru~nog radnika u dr`avnoj upravi.

Prema predlogu zakona, sva javna preduze}a, agencije i fondovi du`ni su da u roku od deset dana po isplati zarada Ministarstvu finansija mese~no dostavqaju izve{taj koji sadr`i spisak zaposlenih sa ispla}enim zaradama. Tako }e svi oni koji primaju zaradu od dr`ave biti evidentirani u sistemu trezora.

V. ^vor kov

KO STIN BORK, DI REK TOR „LA FAR @A SR BI JA”

Pro me ne ko je smo do ne li vi dqi ve i go lim okom Fran cu ska kom pa ni ja „La far`„ obe le `i la je ovih da na de ce ni ju od do la ska u Sr bi ju, od no sno u Be o ~in sku fa bri ku ce men ta. Tim po vo dom di rek tor „La far `a Sr bi ja„ Ko stin Bork iz ja vio je za „Dnev nik„ da su to kom pro te klih 10 go di na kon stant no ula ga li u raz voj po slo va wa, osla wa ju }i se na du gu tra di ci ju fa bri ke, uno se }i ino va ci je i uspe {no pre va zi la ze }i sve iza zo ve. Bork is ti ~e da da nas kao vo de }i snab de va~ gra |e vin ske in du stri je Sr bi je sa bli zu mi lion to na ce men ta is po ru ~e nog tr `i {tu go di {we, s do dat nim in ve sti ci ja ma i raz vo jem i u obla sti be to na, ima ju mno go raz lo ga da sla ve i bu du po no sni. Ostva re ni re zul ta ti ih svr sta va ju me |u uspe {ni je srp ske kom pa ni je, a ta kav sta tus ima ju i u okvi ru Gru pe „La far`„. l Koliko ste od dolaska u cementaru ulo`ili u wenu modernizaciju i kako se to odrazilo na proizvodwu i `ivotnu sredinu?

- U modernizaciju fabrike cementa u Beo~inu do danas smo ulo`ili preko sto miliona evra, {to se u najve}oj meri odrazilo na unapre|ewe proizvodnog procesa, efikasnost rada fabrike i na zna~ajno poboq{awe stawa `ivotne sredine.

Sva na{a postrojewa su pokri vena filterima. Rekonstruisana je linija za proizvodwu klinkera, kao i linija za proizvodwu sirovinskog materijala, izgra|en je novi filter pe}i, nova linija za paletizovan cement, novi silos klinkera, postrojewe za skladi{tewe i dozirawe suvog pepela i nova linija za pripremu i dozirawe komunalnog i industrijskog otpada, putevi i saobra}ajnice, sprovedeno ozelewavawe i po{umqavawe velikih povr{ina.

Sve to dovelo je do smawewa emisije ugqen-dioksida za 25 procenata po toni cementa u po-

sledwih pet godina, a promene su vidqive golim okom. l [ta po va{oj oceni najvi{e uti~e na tr`i{te gra|evinskog materijala u Srbiji?

koje smo preduzeli uspeli smo da zadr`imo o~ekivani nivo poslovawa, u prilog tome govori i ~iwenica da smo u prethodnoj godini bili me|u 10 najprofitabilnijih kompanija u Srbiji. O rezultatima poslovawa u 2012. godini mo`emo konkretnije govoriti tek nakon zavr{etka gra|evinske sezone. l Beo~in je uvek bio u vrhu srpske privrede po zaradama zaposlenih. Koliko danas ima zaposlenih i kolika je pros~na zarada?

- [to se ti~e zarada, i daqe smo u vrhu srpske privrede, a prose~na zarada u „Lafar`u„ u Srbiji je vi{estruko ve}a nego prose~na zarada ispla}ena u Republici Srbiji. Me|utim nisu samo zarade ono {to treba da motivi{e na{e zaposlene da pru`e svoj puni doprinos. Bezbedno i zdravo radno okru`ewe u kom su wihova

No vih 230 rad nih me sta l Ve} nekoliko godina se govori o izgradwi Biznis par ka u Beo~inu, kako bi se pove}ala ulagawa i zaposlenost.

Kakvi su postignuti rezultati i {ta je bio preduslov da se postignu?

- Biznis park je za`iveo. Po~etkom ove godine prvi investitor je po~eo s radom, kompanija MARS, koja zapo{qava 150 rad nika. Tokom 2012. potpisali smo ugovor s jo{ dva investitora koji }e do kraja ove godine obezbediti 230 novih radnih mesta.

U pitawu je pravi primer dru{tveno odgovornog poslovawa, jer na ovaj na~in dajemo va`an doprinos re{avawu trenutno najva`nijih pitawa - zapo{qavawa i stvarawa novih radnih mesta.

Preduslov je bio stvarawe adekvatne infrastrukure i uslova za dolazak drugih kompanija, a kroz partnersku saradwu s lokalnom zajednicom stvorili smo sve potrebne preduslove.

- Ekonomska kriza je pogodila celokupno poslovno okru`ewe u ~itavom svetu, pa i u Srbiji.

Na{ sektor je jedan od onih koji su me|u prvima, ali i u najja~oj meri osetili efekte globalnih nestabilnosti, {to je uslovilo nedostatak krupnih investicija kao i smawenu izgradwu. Pravovremenom reakcijom i merama

prava i standardi rada zagarantovani, kao i stimulativna radna sredina koja podsti~e na u~ewe i razvoj tako|e su va`an deo. Za po{tovawe prava zaposlenih i postignute standarde u oblasti bezbednosti na radu u gra|evinskoj industriji u Srbiji dodeqena nam je Osmoavgustovska nagrada koju tradicionalno dodequje Sindi-

kat radnika gra|evinarstva i industrije gra|evinskog materijala, {to govori o tome koliko smo uradili na ovom planu. l Imate dobru saradwu s lokalnom zajednicom. Krajem pro{le godine potpisali ste novi sporazum o ulagawu oko dva miliona evra. Na ~emu insistirate?

- Saradwa s lokalnom zajednicom je za nas izuzetno va`na, i drago mi je {to smo prepozna tqivi kao kompanija koja brine o svojoj zajednici i doprinosi wenom ekonomskom razvoju. Imamo dobru saradwu, realizovali smo brojne partnerske projekte koji su doprineli poboq{awu kvaliteta `ivota svih gra|ana.

Sporazum koji smo potpisali krajem pro{le godine podrazumeva da }emo nastaviti s realizacijom projekata koji }e doprinositi daqem razvoju lokalne zajednice, poboq{awu uslova `ivota gra|ana, odr`avawu dostignutog nivoa sportskog i kulturnog `ivota, kao i stvarawe povoqnije klime za privla~ewe investitora u beo~inskoj op{tini. l Krajem pro{le godine izabrani ste za predsednika Saveta stranih investitora.

Kakvi su danas uslovi poslovawa i kako podi}i konkurentnost srpskog tr`i{ta ?

- O~ekivawa ~lanica Saveta stranih investitora su da se nova vlada izbori sa ekonomskim i socijalnim izazovima i da nastavi orijentaciju ka ulasku Srbije u EU. Uslovi poslovawa nisu jednostavni, pitawa ima mnogo, a odgovor na wih tako|e nije jednostavan. Neophodno je nastaviti sa reformama, {to zahteva odgovaraju}e mere, viziju i odlu~nost. Ukoliko energija Vlade bude usmerena u tom pravcu, nema razloga da sumwamo da }e 2013. godina biti pozitivna godina za sve.

R. Da u to vi}

ekOnOMiJA

dnevnik NA KON NA JA VE MI NI STRA OD BRA NE O PO VE ]A WU PRO IZ VOD WE U PAN ^E VA^ KOJ FA BRI CI AVI O NA

Sin di kat „Utve”: Ne ma mo ni za vo du i stru ju

Ne dav no je mi ni star Alek san dar Vu ~i} iz ja vio da }e fa bri ka avi o na „Utva„ u Pan ~e vu za po sli ti jo{ rad ni ka i po ve }a ti pro iz vod wu, {to je za po sle ne u „Utvi„ iz ne na di lo. U Sa mo stal nom sin di ka tu tvr de da je to ap surd jer je mno go ve }a mo gu} nost da kra jem go di ne osta nu bez po sla.

Pred sed nik Sa mo sta nog sin di ka ta „Utve” Slo bo dan Ko sti} ka `e da ne zna oda kle ide ja Vu ~i }u da iz ja vi ta ko ne {to po sle Aero mi tin ga u Ba taj ni ci. Pod se }a wa ra di

Vu ~i} je re kao je da do ma }a avioin du stri ja tre ba da pro iz vo di {to vi {e le te li ca i da po ve }a broj za po sle nih. Si tu a ci ja u „Utvi„ je ta kva da se broj za po sle nih stal no sma wu je, po lo vi na ih ra di na od re |e no vre me, a po sla ne ma ni za onih 300 ko ji su u stal nom rad nom od no su.

Zbog to ga je Ko sti} po zvao Vu ~i }a da po se ti fa bri ku i vi di pra vo „Utvi no„ sta we. On tvr di da se u fa bri ci za vr {a va ju avi o ni za voj sku i da „Utva„ za da qi pe riod ne ma ni je dan ~vrst ugo vor.

- Bla go re ~e no iz ne na |e ni smo Vu ~i }e vom iz ja vom. O~i gled no da mi ni star ni je do bro oba ve {e ten ili je to bi la po li ti~ ka pro pa gan da. Mi tre nut no ne ra di mo, ima mo po sla do No ve go di ne, a po sle to ga ni {ta kon kret no, ni ka kav ugo vor.

Ovih 300 rad ni ka {to je osta lo ra di u ka ta stro fal nim uslo vi ma. ^e sto nam is kqu ~u ju vo du ili stru ju, ni ko od jav nih pred u ze }a ne ma raz u me va wa za nas, a mi smo jed na od ret kih fir mi u Sr bi ji ko ja je is pla ti la sva svo ja du go va wa.

Sve do pri no se dr `a vi smo is pla ti li. Tru di mo se da pre ma rad ni ci ma ko ji su u fir mi bu de mo ko rekt ni, a za no ve ka dro ve ne ma mo

ni po sla ni nov ca. Sin di kat po ku {a va da za dr `i {to ve }i broj rad ni ka, sa da smo na pra vi li ne ki do go vor sa po slo dav ci ma, da se taj broj rad ni ka obr }e. Na pra vi li smo ~e ti ri gru pe ko je idu na dva me se ca na bi ro, on da ide dru ga, a pr va se vra }a…to sa mo da bi odr `a li rad ni ke i wi ho ve pro fi le ko ji vi {e ne po sto je na na {em tr `i {tu - iz ja vio je Ko sti}.

Ve li ki pro blem „Utvi„ je i to {to ka dar ko ji ob u ~e i ko ji ne mo gu vi {e na }i na tr `i {tu ra da od la zi. Mla di ne mo gu da osta nu na 30.000 di na ra pla te, na ro ~i to ne u zim skom pe ri o du ka da im i gre ja we is kqu ~u ju.

- Mi u naj hlad ni jem zim skom pe ri o du ne ra di mo naj ma we me sec da na.

Mla di qu di ko ji su na{ ka dar, ko je smo mi ob u ~i li od la ze, a no ve ne mo `e mo da ob u ~a va mo. Ne mo `e mo u ta kvim uslo vim da iz za dr `i mo, ka da nam ne da ju ni ka kve sub ven ci je. Ni je mi ja sno ka ko dru ge fir me ma lo-ma lo pa do bi ju. Bio sam i kod po kra jin skog se kre ta ra za pri vre du Mi ro sla va Va si na i tra `io da nam do ma ja me se ca da ju po dva mi li o na ko li ko nam je po treb no da za dr `i mo qu de uz naj ma we pri ho de - po `a lio se Ko sti}.

Ono {to mu jo{ uvek ni je ja sno je ka ko mi ni star od bra ne ne shva ta ko li ko su du go traj ni i mu~ ni pre go vo ri za iz ra du avi o na.

- To je pro ces ko ji tra je go di na ma, ne mo `e avion da se na pra vi tek ta ko, da nas smo re kli i ve} sklo pi li ugo vor. Mi pre go va ra mo po ~e ti ri-pet go di na o to me. Ono {to tre nut no mo `e mo da ra di mo je mo der ni za ci ja po sto je }ih, ili po prav ka, u stva ri re mont na {ih za ko je ima mo ne ke ugo vo re sa voj skom - ob ja snio je Ko sti}. Za sa da u „Utvi„ po sto je sa mo na go ve {ta ji o re mon tu 15 ru skih voj nih he li kop te ra, mo der ni za ci ju jed nog bro ja avi o na Ga leb G4 ko ji su u sa sta vu voj nog va zdu ho plov stva Bur me, i {kol skih avi o na ko je su pro {le go di ne pro da li Ira ku, {to bi bi lo do bro ka da bi se re a li zo va lo.

Z. Dg.

Ru ske pa re idu u `e le zni cu Mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} ka `e da za sa da ni je pro me we na na me na ru skog kre di ta od 800 mi li o na do la ra za raz voj srp ske `e le zni ce. „Mi smo pro jek te za tih 800 mi li o na do la ra na me we nih `e le zni ci pri pre mi li, pre ci zni do go vo ri i di na mi ka po sto je. Jo{ ni ko ni je re kao da }e deo tih sred sta va oti }i za do pu nu na {eg bu xe ta”, re kao je Mr ko wi}. On je ka zao da }e uko li ko se to bu de de si lo oba -

ve sti ti jav nost, kao i da bi po ~et kom mar ta tre ba lo da po~ nu pr vi ra do vi na iz grad wi dru gog ko lo se ka pru ge Be o grad-Pan ~e vo, ko ji }e se fi nan si ra ti ru ski kre di tom.

Ne ki be o grad ski me di ji su pre ne li in for ma ci ju da }e Ru si ja odo bri ti Sr bi ji kre dit od mi li jar du do la ra za bu xet sku po dr {ku ume sto ra ni je do go vo re nog zaj ma u vred no sti 800 mi li o na do la ra za `e le zni~ ku in fra struk tu ru.

ponedeqak17.septembar2012.

5

Po tro {i mo upola ma we ne go {to nam tre ba Stan dard sta nov ni {tva u Sr bi ji dra sti~ no opao, a sva ko dnev na po sku pqe we }e po tro {a ~e do ve sti na rub eg zi sten ci je.

Re al na po tro {a~ ka kor pa za pro se~ nu po ro di cu u Sr bi ji iz no si 110.000 di na ra, sma tra ju do ma }i stru~ wa ci.

Sa 50.000 di na ra, ko li ko su po sta ti sti ci me se~ na ras po lo `i va sred stva za do ma }in stvo mo `e da `i vi po je di nac uko li ko ni je pod sta nar, ka za li su upu }e ni. Eks pert u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi} je re kao da u po tro {wi do ma }in stva u Sr bi ji 43,7 pro ce na ta me se~ nog pri ma wa od la zi na hra nu, ali se ku pu je sa mo naj o snov ni je - hleb, mle ko, jo gurt i ne ke jef ti ni je me sne pre ra |e vi ne dok je po stro {wa me sa oset no pa la.

Stan ko vi} je na gla sio ka ko pro se~ no do ma }in stvo sa me se~ nim pri ma wi ma je dva mo `e da za do vo qi naj nu `ni je po tre be, a dnev ni ra ~un u tr go vi na ma iz no si 270 di na ra. So ci jal na sli ka je jo{ te `a uko li ko se uzmu u ob zir vi so ka sto pa ne za po sle no sti ko ja je pre ma {i la 25 pro ce na ta, ni ske pen zi je, ali i ka {we we pla ta za po sle nih, pri me tio je Stan ko vi}.

Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, pro se~ na me se~ na ras po lo `i va sred stva po do ma }in stvu u dru gom tro me se~ ju u Sr bi ji iz no si la su 50.061 di na ra. Iz da ci za li~ nu po tro {wu do ma }in sta va iz no se 47.186 di na ra, od ~e ga je naj ve }i udeo iz da -

ta ka za hra nu i bez al ko hol na pi }a 43,7 od sto.

MNO GI GRA \E VIN SKI RAD NI CI UME STO PLA TE DO BI JA JU PRET WE OT KA ZOM

Ga zde ne da ju za po sle ni ma u sin di kat Osim ne do stat ka po sla, lo {ih uslo va na gra di li {ti ma, ne do voq ne bez bed no sti na ra du i ne re dov nih za ra da, ve li ki broj gra |e vin skih rad ni ka Sr bi je ne zna ko me da se obra ti za po mo}, jer ni su u~la we ni ni u jed nu sin di kal nu or ga ni za ci ju, ne za to {to ne bi `e le li, ne go {to se bo je ot ka za.

Zbog to ga se mno ge ne sre }e na ra du za ta {ka va ju, ot ka zi se pri hva ta ju po gnu te gla ve, a po slo dav ci osta ju rad ni ci ma du `ni i po ne ko li ko za ra da.

Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta gra |e vi na ra Sr bi je Du {ko Vu ko vi} iz ja vio je za na{ list da sva ki rad nik mo `e da ra ~u na na stru kov ni sin di kat i ne mo ra da bu de ~lan pre ko svo je osnov ne or ga ni za ci je, ve} mo `e da do |e di rekt no i u~la ni se, {to po slo da vac ne }e zna ti.

- Obi la ze }i gra di li {ta {i rom Sr bi je imao sam pri li ku da se uve rim ko li ko su rad ni ci upla {e ni - ka `e Vu ko vi}. - ^ak se ni su usu di li ni uze ti na{ pla kat ko ji se od no sio na ak ci ju ve }e si gur no sti na ra du, a ka mo li da se or ga ni zu ju ili u~la ne u Sin di kat.

Me |u tim, gra |e vin ski rad nik u Sr bi ji ni ka da ni je ni sam, ni osta vqen. Ka da god ose ti za to po tre bu, ka da mu se ~i ni da gu bi tlo pod no ga ma, ka da mu pre te ot ka zom ili ga pla {e ste ~a jem, ka da mu du gu ju za ra du, tre ba da do |e k na ma, mi }e mo pre go va ra ti u we go vo ime o we go vom po lo `a ju, o za ra di, o

pra vi ma iz rad nog od no sa, za stu pa }e mo ga na su du, oba ve {ta va ti jav nost o sta wu u fir mi...

Sa go vor nik ka `e da je od 4.000 gra |e vin skih fir mi u sa mo stal ni

d u ze }a s ma we od 10 za po sle nih, a ~ak 1.000 wih vo di se da ne ma ni jed nog za po sle nog!

Ne ki su u~la we ni u dru ge sin di ka te, a ne ki nig de, kao rad ni ci

Ogra ni ~e no rad no vre me Vu ko vi} ka `e da ni je dan rad nik ne bi smeo go di {we da ra di vi {e od 2.080 rad nih sa ti, plus 416 sa ti pre ko vre me no, da kle, ukup no oko 2.500 ~a so va, s tim da u to ku ce le ne de qe mo `e da bu de naj vi {e osam pre ko vre me nih sa ti. Po slo da vac mo `e da u to ku go di ne ura di pre ra spo de lu rad nog vre me na i rad nik mo `e u to ku jed nog da na da ra di vi {e od osam ~a so va, ali ne vi {e od 60 sa ti ne deq no, s tim da u to ku sed mi ce mo ra ima ti naj ma we je dan slo bo dan dan. To auto mat ski zna ~i da u ne kim dru gim me se ci ma mo ra da ra di ma we, ka ko ne bi pre {ao mak si mal no do zvo qe ni fond sa ti. si di kat u~la we no oko 350 pred u ze }a s oko 25.000 rad ni ka. Fir mi je mno go vi {e, na evi den ci ji ih ima oko 7.000, me |u tim, to su pre-

{a ba~ kog „In ter ko pa” ko ji bro ji ~ak 1.000 za po sle nih, za tim be o grad skog „Nov ko la”, fir me „Miq ko vi} MBA” i dru gih. Rad -

ni ci „In ter ko pa”, na pri mer, me se ci ma ne do bi ja ju za ra du, ka ko ka `u, me se~ no do bi ju si }u tek da se zo ve da su ne {to pri mi li, gra di li {ta se za tva ra ju, u blo ka di su zbog du ga od 25 mi li o na evra, a mi ni star gra |e vi ne Ve li mir Ili} je na ja vio i ste ~aj.

Rad ni ci ne zna ju ni ku da }e, ni ka ko }e, me |u tim, Du {ko Vu ko vi} ka `e da Sr bi ja ima pro pi se ko ji {ti te sva kog za po sle nog, a Sin di kat ko ri sti sve do ma }e pro pi se da za {ti ti obes pra vqe ne rad ni ke, kao i kon ven ci je i pre po ru ke Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da. Za to svi ko ji ima ju pro ble ma i ko ji se ose }a ju obes pra vqe ni ma tre ba da do |u u Sin di kat.

Po vo dom naj no vi je ne sre }e ka da je pao gra |e vin ski rad nik sa neo gra |e ne ske le sa tre }eg spra ta u Za je ~a ru i po gi nuo, Vu ko vi} pod se }a da sva ka fir ma mo ra da ima pra vil nik o pro ce ni ri zi ka sva kog rad nog me sta i rad ne oko li ne. Ka ko je po seb no ri zi ~an rad na vi si ni, po slo da vac mo ra da obez be di svu neo p hod nu opre mu za ta kav rad, od za {tit nih opa sa ~a, u`a di ko je se pri ~vr {}u ju za ske lu (ako rad nik skli zne, da ne pad ne, ve} osta ne da vi si), {lem...

Uko li ko po slo da vac ni je obez be dio za {tit nu opre mu, li ce za bez bed nost na ra du mo ra da ga opo me ne, pod se ti na za kon sku oba ve zu i mo gu }e po sle di ce i po ce nu su ko ba s wim.

R. Da u to vi}

Glav ni pro blem si va eko no mi ja Iz go di ne u go di nu broj pred u zet ni~ kih rad wi, se sma wu je, upo zo rio je da nas pred sed nik skup {ti ne Za jed ni ce pred u zet ni ka u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Mi ro slav Mi la di no vi}, oce niv {i da je si va eko no mi ja wi hov naj ve }i ne pri ja teq. „U po sled wih go di nu i po da na o|a vqe no je 4.000 pred u zet ni~ kih rad wi i to je za bri wa va ju }i po da tak„, na veo je Mi la di no vi}, uka zav {i da je me |u 58.786 pred u ze }a ko ja su

u pred ste ~aj nom po stup ku, i 17.000 pred u zet ni~ kih rad wi. Pre ma Mi la di no vi }u u Sr bi ji sa da ima 220.000 pred u zet ni~ kih rad wi.

Mi la di no vi} je oce nio da bi su zbi ja wem si ve eko no mi je bio po boq {an po slov ni am bi jent i uti ca lo na po ve }a we bro ja ma lih i sred wih pred u ze }a. Na taj na ~in, sma tra Mi la di no vi}, broj no vo o tvo re nih rad wi i za po sle nih mo gao bi bi ti ve }i za 50 od sto.

„Si va eko no mi ja je na{ naj ve }i ne pri ja teq. Oni ne pla }a ju ni ko me ni {ta, zbog to ga su jef ti ni ji na tr `i {tu, a si tu a ci ja u ze mqi je te {ka i wi ho ve uslu ge i pro iz vo di su on da iz u zet no tra `e ni kod gra |a na„, do dao je Mi la di no vi}. On je is ta kao da si vu eko no mi ju ni je mo gu }e u pot pu no sti su zbi ti, bu du }i da ona po sto ji u svim ze mqa ma – u dr `a va ma u Evro pi je na ni vou iz me |u 10 i 20 od sto, a u Sr bi ji 60 od sto.

6

ponedeqak17.septembar2012.

MO GU ]E UKI DA WE OBA VE ZE UPA QE NIH SVE TA LA DA WU

Bez bed nost ili tro {ak – od lu ka usko ro Ministarstvo saobra}aja razmatra da li }e ukinuti obaveznu upotrebu svetala na vozilima dawu, a u Agenciji za bezbednost saobra}aja ka`u da upaqeni farovi, ipak, doprinose ve}oj bezbednosti na putevima. Direktor Agencije Sto ja din Jo va no vi} je rekao da je Ministarstvo formiralo radnu grupu koja razmatra i druge inicijative za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima.

Stav Agencije za bezbednost saobra}aja je, prema direktoru

je direktor Agencije za bezbed nost saobra}aja.

Sa druge strane, sve je vi{e zagovornika za ukidawe zakonske obaveze stalno upaqenih svetala u Srbiji, koji navode kao glavne argumente da je vidqivost poboq{ana drugim merama i re{ewima. Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobra}aja, kako je ranije najavqeno, mogle bi da se na|u u Skup{tini Srbije u narednih neko liko meseci. Svi nadle`ni organi treba da daju svoje predlo-

dRU[TvO

dnevnik

Mi rovw a ci iz Sr bi je oti {li u Li ban U vojnoj bazi Jug kod Bujanov ca organizovan je ispra}aj pripadnika dva kontingenta Vojske Srbije u mirovne misije UN-a na Kipar i u Liban, ~ime se prema re~ima na~elnika general{taba Qu bi {e Di ko vi }a dodat no potvr|uje pozitivna slika Srbije u svetu. Srbija se posle dugogodi{we pauze vratila u red zemaqa koje u~estvuju u mirovnim operacijama UN {irom sveta i time potvrdila pozitivnu sliku o svojoj vojsci u svetu, kazao je Dikovi}.

Ove godine je u mirovnim operacijama anga`ovano 68 pripadnika VS. Oni se danas nalaze u Liberiji, Obali Slonova~e,

Kongu, Libanu, Kipru i Somaliji i na Bliskom Istoku.

U Liban }e krenuti 41 vojnik i to je prvo u~e{}e pripadnika VS u toj zemqi. Na Kipar odlazi tre}a grupa, sastavqena od 46 vojnika, koja }e smeniti prethodnu. Ona }e biti deo {panskog kontingenta, pre odlaska u tu podeqenu ostrvsku zemqu pripadnici VS }e provesti nekoliko meseci na obuci u [paniji.

Kontingenti su sastavqeni od pripadnika vojske iz Zaje~ara i Ra{ke a me|u wima su i `ene. Ispra}aju su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane, ~elnici Zaje~ara, Ra{ke, Vrawa, Bujanovca i Pre{eva.

PO KRET VE TE RA NA NE PO DR @A VA SKU P VE TE RA NA 6. OK TO BRA

Do re {e wa uz raz go vor s Vla dom Jovanovi}u, da su na~elno protiv ukidawa dnevne upotrebe tzv. „kratkih” svetala na vozilima tokom vo`we, jer smatraju da je takva zakonska odredba korisna. Istra`ivawa mnogih svetskih organizacija potvrdila da upotreba svetala dawu smawuje broj saobra}ajnih nezgoda za pet do 10 odsto, rekao je Jovanovi}.

Jovanovi} je naveo da su analize pokazale da dnevna svetla posebno dolaze do izra`aja kod vozila koja se kre}u u istom smeru, kao i kod bezbednosti motociklista, biciklista i pe{aka.

- Vidi se da je, ipak, boqe koristiti svetla dawu, u odnosu na {tetu koja se ~ini usled prego revawa sijalica, uticaja na tehni~ku ispravnost vozila ili na globalno zagrevawe - zakqu~io

ge i mi{qewa, na osnovu ~ega }e biti doneta kona~na odluka.

Jedna od opcija je da upaqena svetla na vozilu budu obavezna dawu samo u uslovima smawene vidqivosti, kako je regulisano u velikom broju evropskih dr `ava.

Obavezno je da se upale fa rovi dawu u Bosni i Hercegovini (BiH), ^e{koj, Crnoj Gori, Danskoj, Estoniji, Islandu, Letoniji, Makedoniji, Norve{koj, Poqskoj, Rumuniji, Slova~koj, Sloveniji i [vedskoj.

Na autoputevima i putevima iz van na se qa, dnev na sve tla obavezna su u Finskoj, Italiji, Ma|arskoj, Portugalu i Rusiji, preporu~uje se wihova upotreba u Nema~koj i [vajcarskoj, dok su u Gr~koj zabrawena tokom dana, a u Francuskoj obavezna za motocikle.

TRE ]I NA [KO LA U SR BI JI U V.D. STA WU

Na di rek to ri ma pre ve li ka od go vor nost Jedna tre}ina {kola u Srbiji je u takozvanom v.d. stawu, jer privremeno imenovani direktori, zbog velike odgovornosti, ne `ele da budu na ovim funkcijama. Me|utim, na~elnik Republi~ke prosvetne inspekcije Ve li mir Tmu {i} sumwa da je ovaj podatak, saop{ten na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), ta~an.

- Postavqawe vr{ioca du`nosti direktora je normalna, predvi|ena procedura - rekao je Tmu{i} Tanjugu i naveo da di rektori naj~e{}e i prelaze iz „v.d.stawa”.

Na sednici Saveta, pre neko liko dana, razmatran je Predlog standarda kompetencija direk tora, tekst koji }e prema mi {qewu pojedinih ~lanova do datno smawiti interesovawe za ovo radno mesto. Predlo`eni standardi su previsoko posta vqeni pa }e na direktore biti „svaqena” prevelika odgovor nost, ve}a od, kako je re~eno, za konom dodeqenih obaveza, oce nili su pojedini ~lanovi NPS. Predlog je uradio Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, kome je taj tekst, nakon primedbi ~lanova saveta, vra}en na doradu. Predsednik Zajednice gimnazija Srbije Ra di vo je Stoj ko vi} ocenio je da standardi ne prave razliku iz me|u direktora kao odgovornog

i ovla{}enog lica, tvrde}i da }e direktori na ovaj na~in biti odgovorni za sve {to se de{ava u {koli.

Ako direktor odgovara za finansijske, administrativne poslove, ako „stvara bezbednost ustanove”, ako treba da radi samoevaluaciju, odgovara za posao {efa ra~unovodstva, sekretara, otvara se prostor za tu`be protiv direktora, jer treba da odgovara za ono {to je povereno drugima, naveo je Stojkovi} na sednici.

Me|utim, pojedini ~lanovi NPS ocenili su da su standardi neophodni i da su dobra osnova za boqi rad direktora, jer }e ih, kako je re~eno, „naterati” da bu du uspe{niji rukovodioci i me naxeri. Polazna osnova u pra vqenu standarda bila je ideja da omogu}e ono {to je primarno kvalitetnu {kolu, kvalitetne nastavnike, obrazovane |ake, a to zna~i i pomerawe sa sada{weg ne tako dobrog stawa u na{im {kolama.

Standardi treba da omogu}e boqu atmosferu u {koli, zado voqavaju}a postignu}a |aka i da osiguraju kvalitet rukovo|ewa u ustanovama obrazovawa i vas pitawa. Pravila, nakon usvaja wa u NPS, treba da budu pola zna osnova za dono{ewe programa obuke i ispita (licence) za direktore.

Pokret veterana ne mo`e da podr`i skup ratnih veterana ~ije je odr`avawe zakazano za 6. oktobar u Beogradu, istog dana kada i odr`avawe Parada ponosa, zbog velike mogu}nosti eskalacije sukoba, saop{tio je ju~e taj pokret. „Nekoliko stotina politi~ki instruisanih individua ne mogu predstavqati blizu 400.000 ratnih veterana, koji se za svoj status i svoja prava moraju izboriti kroz institucije kao i ozbiqan dijalog sa Vla dom Srbije. Do tog dijaloga ne dolazi na ovaj na~in, ve} ozbiqnim razgovorom i konkretnim zahtevima o kojima }e se u narednom periodu ozbiqno razgovarati”, navodi se u saop{tewu Pokreta veterana.

Pokret veterana ne mo`e da podr`i skup veterana koji treba da se odr`i istog dana kada i skup aktivista LGBT, „zbog simbolike datuma i velike mogu}nosti eskalacije sukoba u Beogradu, {to nikome ne ide u prilog, a najmawe ratnim veterani ma koji su svojim delom dokazali da Srbiju vole iznad svega”.

na{ao na dnevnom redu Skup{tine Srbije.

Predsednik Pokreta veterana i narodni poslanik Sa {a Du -

Po kret ve te ra na ne mo `e da po dr `i skup ve te ra na ko ji tre ba da se odr `i istog da na ka da i skup ak ti vi sta LGBT, „zbog sim bo li ke da tu ma i ve li ke mo gu} no sti eska la ci je su ko ba u Be o gra du” Pokret veterana je, kako se navodi, predao Predlog zakona o bora~ko-invalidskoj za{titi i od Vlade Srbije zahteva da institucije ubrzaju proces dobijawa mi{qewa nadle`nih resora kako bi se taj predlog {to pre

jo vi}, kao jedini legitimno izabrani predstavnik veterana Srbije, }e od predsednika Skup{tine Srbije Ne boj {e Ste fa no vi }a zatra`iti da se po hitnom ostupku stavi na dnevni red predlog zakona koji je dao Po-

kret veterana uz podr{ku 30.000 gra|ana. Istovremeno, Pokret veterana najo{trije osu|uje poku{aje polarizacije gra|ana Srbije po osnovu seksualne opredeqenosti i zatra`io je od organizatora Parade ponosa da odustanu od {etwe 6. oktobra. „Zahtevamo od organizatora ‘prajda’ da shodno izra`avawima o borbi za qudska prava odustanu od svojih namera da 6. oktobra {etaju gradom. Na taj na~in }e pokazati da su im evropski put Srbije i qudska prava na prvom mestu,” isti~e se u sa op{tewu.

Predsednik Saveza ratnih veterana Srbije Mi le Mi lo {e -

vi} rekao je Tanjug u da }e vi{e od 500 ratnih vojnih veterana sa podru~ja Topli~kog okruga organizovano do}i 6. oktobra u Beograd, gde }e se prikqu~iti Savezu ratnih veterana Srbije u odr`avawu „Parade srama”, na kojoj }e skrenuti pa`wu javnosti na svoj polo`aj. Oni }e, prema Milo{evi}evim re~ima, tra`iti od Vlade Srbije i ostalih nadle`nih institucija da se usvoji zakon o borcima.

Milo{evi} je rekao da ne podr`ava „Paradu ponosa”, koja }e biti odr`ana istog dana u Beogradu, ali da je „ratni veterani, ratni vojni invalidi i rodbina palih boraca ne}e ru{iti”.

DO MA ]I ZA DA CI TE [KI I NE RAZ UMQI VI, PO MO] RO DI TE QA

Pret we i strah ne da ju re zul ta te Doma}i zadaci na{ih {kolaraca zbog prete{kih lekcija, nerazumqivih predavawa, nezrelosti za polazak u {kolu, sve ~e{}e postaju obavezni i za roditeqe, me|utim, stru~waci podse}aju da odrasli ne treba da rade zadatke umesto dece, ve} zajedno sa wima i da pretwa i kazna ne poma`u.

Roditeq nikad ne treba da uradi zadatak zato {to je na primer procenio da je lekcija prete{ka za dete, niti da ispravqa gre{ke u svesci, ve} mora da skrene pa`wu detetu da samo proveri ura|eno, rekla je Tanjugu predsednica Pedago{kog dru{tva Srbije Bi qa na Ra do sa vqe vi}.

Poma`u}i deci da savladaju gradivo, odrasli treba da daju obja{wewa pojedinih izraza, ako to nisu jasno rastuma~ii u~iteqi, da provere ta~nost zadataka, da zajedno uve`baju nau~eno, savetuje Radosavqevi}. Kako ka`e, jo{ dok je dete u ni`im razredima,

roditeq treba pravilno da rasporedi period za wegov rad i u~ewe i za odmor, ali i da ga stalno podse}a na obaveze (posebno u pr-

vom razredu, ponekad i kasnije) i da ga kontroli{e.

- Nemojte ga terati da sedi u sobi, dok sve ne zavr{i. Boravak u {koli je trajao tri, ~etiri sata, pa i du`e i dosta vremena je proveo sede}i. Prirodna potreba

deteta je igra, potreba za kreta wem i uloga roditeqa je da o tome vodi ra~una. Boqe je da dete pola sata ~ita, nego da dva sata sedi u sobi i da ni{ta ne zapamti - savetuje Radosavqevi}.

Deca se ~esto `ale {to uop{te imaju doma }e zadatke, ali oni su vi{estruko korisni stvaraju radne navike, razvijaju pozitivne osobine, samostalnost, odgovornost, upornost. Tokom re{avawa doma}ih zadataka, roditeqi tre ba da bodre, hvale, podsti~u decu, i upravo je u tome wihova najva`nija pomo}, savetuje ona i ukazuje da pretwa i kazna imaju negativno dejstvo i izazivaju strah. Strah parali {e mi{qewe, pam}ewe, izaziva ose}aj nesigurnosti, podse}a ona i isti~e da deca na po~etku {ko-

lovawa uglavnom vole da idu u {kolu.

- Ako ne posti`e rezultate kakve o~ekuje roditeq, ~esto treba tra`iti uzrok u roditequ - istakla je predsednica PDS. Da li smo preambiciozni, {ta smo propustili, kako se odnosimo prema detetovim usponima i padovima, sve su to “doma}i zadaci” za roditeqe.

Naredbe, pretwe, zastra{ivawe, ismevawe, pore|ewe deteta sa bratom, sestrom, drugom, ne}e poboq{ati wegov uspeh, i ovakvim postupcima roditeq ru{i detetovu sigurnost, samopo{tovawe, veru u uspeh, stvara napetost, nervozu, strah, ka`u stru~waci. Umesto pretwi, neophodni su strpqewe, podsticawe, razgovor, stavqawe deteta u situacije da postavqa pitawa u vezi sa gradivom, pomo} da izvu~e su{tinu, da na|e smisao, odvoji bitno od nebitnog.

Odno{ewe ba {ten skog i krup nog ot pada Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Ki sa ~u, Sa te li tu i Ba na ti }u po po zi vu, a su tra u Ka }u.

Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 sa ti.

Do su tra krup ni ot pad mo `e se od lo `i ti i u MZ „Rad ni~ ki” na uglo vi ma uli ca Sta ri ne No va ka i Fi li pa Fi li po vi }a, Avi ja ti ~ar ske i Mi ha la Ba bin ke, Pan ~e va~ ke i Obla ~i }a Ra da i u Uli ci Bra }e Mo grin 20.

A. L.

„Bran ko Ra di ~e vi}” Bab ke nu Si mo wa ni nu Sve ~a no za tva ra we 41. Bran ko vog ko la po ~i we da nas u 11 ~a so va u Kar lo va~ koj gim na zi ji, do de lom me |u na rod ne na gra de „Bran ko Ra di ~e vi}” Bab ke nu Si mo wa ni nu iz Jer me ni je.

U pro gra mu po sled weg da na ovog fe sti va la u~e stvu ju Sla vo mir Gvo zde no vi}, Ve sna ^ip ~i}, Sne `a na ^ko ji} i u~e ni ci Kar lo va~ ke gim na zi je.

A. L.

Novosadska ponedeqak17.septembar2012.

„Kva drat slo bo de” u par ko vi ma

BRAN KO VO KO LO

Per for mans „Kva drat slo bo de” autor ke Bran ke Mi li ~i} kao deo pro jek ta „Pra zan pro stor” Ogle da la - Cen tra za ini ci ja ti ve u kul tu ri, bi }e iz ve den kroz se ri ju tri per for man sa. Pr vi se odr `a va u Fu to {kom par ku u uto rak 18. sep tem bra, u Li man skom u sre du 19., a u Du nav kom 29. sep tem bra u 19 sa ti. Autor ka i per for me ri su to kom pro ce sa pre i spi ti va li pro blem pra znog pro sto ra kroz pi ta we slo bo de. „Kva drat slo bo de” je umet ni~ ki rad ko ji pred sta vqa plod ra di o ni ca i sa rad we dvo je mla dih per for me ra Du we Ra ki} i Du {ka Sta me ni }a sa ve} afir mi sa nom umet ni com na ne za vi snoj umet ni~ koj sce ni Bran kom Mi li ~i}.

A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Oki da~” Li ^ajlda Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Oki da~” Li ^ajl da.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qaAlek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ko pa ju }i ba ze ne na Ki Ve stu, na Flo ri di, Xek Ri ~er je pre pla nuo

i u kon di ci ji je kao ni ka da pre.

Jed na lo kal na de voj ka ka `e da iz gle da kao kon dom pun ora ha. Ipak, po sta la mu je na vi ka da bu de ne vi dqiv. Ne `e li da ga na |u.

I za to, kad se po ja vi pri vat ni de tek tiv da wu {ka i po sta vqa pi ta wa, Ri ~er je ne za do vo qan. Na ro ~i to ka sni je, kad tog ~o ve ka pro na |e mr tvog. I s od se ~e nim ja go di ca ma pr sti ju. Za {to je bio to li ko re {en da ga na |e? Ka kve ve ze s tim ima Vik tor Ho bi, opa ki me na xer s Vol stri ta? I po nov no po ja vqi va we jed ne `e ne iz Ri ~e ro ve N. R. bur ne pro {lo sti?

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad : 8.00 - 11.00 Stre li {te kod ka na la DTD, 11.00 - 13.00 Gun du li }e va 8-12: Le din ci 8.30 - 13.30 Vi kend na se qe Ko va ~e vac, 10.00 - 11.30 Ra~ kog 98-196, Gor wi Mi {e luk 2-4, 1-3; Mi {e luk 3-11, 8.00 - 09.30 No va 3 2-18, 1-13; No va 6 2-14, 1-29; No va 7 2-20, 1-23; No va 8 2-14, 1-17; No va 10 6-12;v Du {an Ra do vi} 2-22, 1; B.Miq ko vi }a 2-38, 1-27; Me {e Se li mo vi} 2-32, 1-21 Te {a na Po dru go vi }a 2-64, 1-55; Vla di mi ra Pe tro vi }a Di sa 2-32,1-13; Mi le ne Pa vlo vi} 2-52, 1-31: Su sek 8.00 - 10.30 Deo vi kend na se qa Ko ru {ka oko ^ar de i Du nav:, Ki sa~ 8.00 - 10.30 Deo na se qa od ul. Slo va~ ka do ul. Jan ka Je sen skog pre ma no vom Ki sa ~u: 11.00 - 13.30 Deo na se qa od ul. Be ne {o va pre ma no vom Ki sa ~u.

KURS ZA QU BI TE QE BRA ZIL SKIH UDA RAQ KI

No vo sa |a ne op ~i ni li rit mo vi i ener gi ja Bra zil ska mu zi ka, ko ja ve} ne ko vre me za o ku pqa pa `wu su gra |a na, po seb no je po pu la ri zo va na u No vom Sa du kroz ma ni fe sta ci ju “Da ni Bra zi la”. Po pu la ri za ci ji su do pri ne li i ~la no vi [ko le sam be “Sam ban sa”, ko ji su re dov ni u~e sni ci tog fe sti va la, ali i gru pa ko je kroz svo je na stu pe, rad i tre nin ge odr `a va ju ri tam Bra zi la `i vim sva ko dnev no. Ta ko su zvu ci bra zil skih uda raq ki is pu ni li prek si no} je dan deo Pe tro va ra din ske tvr |a ve, u kom su po ten ci jal ni ~la no vi ima li pri li ke da pri su stvu ju pro mo ~a su po me nu te {ko le. Mno ge od wih pri vu kla je

put od la zi na ve `be i na stu pe i od lu ~i la se da se i ja opro bam u to me. De lu je za ni mqi vo, ener gi ja ko ju ovi qu di ima ju je iz u zet na i rit mo vi su pre div ni - re kla je jed na od bu du }ih po la zni ca kur sa An drea Spre mo iz Ma gli }a, na vo de }i da }e joj ovo bi ti pr vi put da se “do hva ti la ne kog in stru men ta”.

Po red bu du }ih, bi lo je tu i sta ri jih ~la no va ko ji su do {li da pre zen tu ju ka ko in stru men te, ta ko i rad sa wi ma, na ~in na ko ji se ko ri ste i ka ko se, za pra vo, ra |a zvuk. To je bio kra }i pri kaz teh ni ka svi ra wa bra zil skih uda raq ki od ko jih je sa ~i we na ta ko -

V remeploV

Kr va va opo me na Po {to je na sa mom po ~et ku Pr vog svet skog ra ta, av gu sta, 1914. Austo-Ugar ska voj ska pre -

tr pe la te `ak po raz na Ce ru, vla sti u Be ~u i Bu dim pe {ti su o~e ki va le usta nak Sr ba u svo joj dr `a vi. Za to su „wi ma za opo me nu” stre qa li vi {e od sto ti nu ugle dih Sr ba iz Sre ma, Ba~ ke i Ba na ta. Pr vo je pred stre qa~ ki stroj pod zi di na ma Pe tro va ra din ske tvr |a ve iz ve de no {e sto ro Be{ ~a na, me |u wi ma i aka dem ska sli kar ka Da ni ca Jo va no vi}. A 17. sep tem bra 1914. stre qa no je 12 me {ta na Ba taj ni ce. Za sva ko stre qa we iz me sta u ko ji ma su `i ve li po gu bqe ni qu di, pod stra `om je do vo |e no i vra }e no svo jim ku }a ma, do sto ti nu qu di, da bi na ro du pri N. C. ~a li {ta su vi de li.

upra vo ~i we ni ca da je “to ne {to dru ga ~i je”.

Moj brat je ~lan “Sam ban se” ve} dve go di ne i uvek mi je sa en tu zi ja zmom pri ~ao o wi ma. Gle da la sam ga us hi }e nog ka ko sva ki

zva na ba te ri ja. Po la zni ci su ima li pri li ke da vi de i ~u ju zvu ke, naj pre, bas li ni je ko ja ~i ni te mlej ba te ri je, a po tom i re pi ni ka, tam bo ri ma, sur da, ago ga i dru gih in stru me na ta`.

Je dan od sta ri jih ~la no va Igor Po pov spo me nuo je da je deo ove gru pe go to vo ~e ti ri go di ne i da ga uvek fa sci ni ra ko li ko se mla dih in te re su je za ~a so ve.

-Za gru pu sam sa znao sam od dru ga ko ji je ta da bio ~lan po la go di ne. Vo lim mu zi ku i od u vek me je pri vla ~i lo da svi ram bub we ve ili ne ke dru ge uda ra~ ke in stru men te, a po seb na po ve za nost ko ja vla da me |u qu di ma ov de, u~i ni li su da im se pri kqu ~im, iako ni sam ba{ ne ki fan bra zil ske mu zi ke. Dru ga ~i je je, za bav no je, mo `e mno go da se kom bi nu je sa rit mo vi ma, a i ple {e se- ka zao je kroz osmeh ovaj „sam ban sa nac“.

Pre zen ta ci ju je vo dio in struk tor i osni va~ „Sam ban se“ Sa {a Ig wa tov, ko ji se, is pr va, osvr nuo na krat ku isto ri ju sam be, tak mi ~e wa, a po tom pred sta vio i pro gram [ko le.

-Kao {to je i “Ba te ria Sam ban sa” pr va gru pa na Bal ka nu ko ja se ba vi ovom vr stom mu zi ke, ta ko je i ovo pr va {ko la sam be. Ciq {ko le je da omo gu }i i dru gim qu di ma da na u ~e da svi ra ju bra zil ske uda raq ke, kva li tet no utro {e svo je slo bod no vre me i u`i va ju u le pr {a vo sti bra zil skih rit mo va. U ne kim ze mqa ma, kao {to su Ja pan, Fin ska, Fran cu ska, Ve li ka Bri ta ni ja, sam ba se to li ko raz vi la da se odr `a va ju i sam ba kar ne va li. Na da mo se da }e “Sam ban sa” {ko la pri vu }i {to vi {e qu di i ta ko {i ri ti ve se qe {i rom Bal ka na- ka zao je Ig wa tov. [ko lu mo gu da po ha |a ju svi uz rast. Ka da ba te ri ja do stig ne od re |e ni ni vo svi ra wa, [ko la }e obez be di ti niz jav nih na stu pa i pre zen ta ci ja. ^a so vi }e se odr `a va ti tri pu ta ne deq no u tra ja wu od po dva sa ta,a ce na kur sa je 20 A. Je ri ni} evra me se~ no.

KRI ZA UDA RI LA I NA VRA TA OMLA DIN SKIH ZA DRU GA

Od po sla ni tra ga

Sta ri ji sred wo {kol ci i mla |i stu den ti ko ji ne `e le da za vi se fi nan sij ski od ro di te qa, ~e sto tra `e po slo ve ko ji im ne od u zi ma ju mno go vre me na, a ipak ma lo po de bqa va ju nov ~a nik.

Iako su ra ni je za ovaj uz rast na ras po la ga wu bi lu ra zni po slo vi, ka ko ka `u u omla din skim za dru ga ma, ve} dve go di ne si tu a ci ja je ve o ma lo {a.

- Od kad je po ~e la kri za, ne ma ni ka kvog po sla u po nu di– ka `e ad mi ni stra tiv ni rad nik u omla din skoj za dru zi “Slo ga” Je li ca Alek si}. -Do la zi do sta stu de na ta i sred wo {ko la ca kod nas pre ko le ta da tra `i po sao, ali mi ne ma mo {ta da im po nu di mo. Ne ko li ci na se, u na di da }e is kr snu ti ne ki po sao, u~la ni u za dru gu. Ra ni je su bi li ~e sto tra `e ni omla din ci da ra de fi zi~ ke po slo ve na po qo pri vred nom do bru, gra |e vi ni, da is to va ru ju bra {no, ce ment, ko pa ju ka na le ili po ma `u pri se lid ba ma, a bi la je to li ka po nu da da su mo gli da bi ra ju gde }e da ra de. Bi li su tra `e ni i mla di qu di da le pe pla ka te i de le let ke, ali u po sled we vre me ne ma ni to ga.

Na rav no, po sto je i po slo vi ko ji ne idu pre ko za dru ga, pla }a ju se ma lo vi {e, ali su za wih neo p hod ne ve ze.

- Ho ste se i pro mo ter ke su do sta do bro pla }e ne, za vi sno od po -

sla, ka fi }a ili agen ci je. Za krat ko vre me se za ra di do sta, u gra du si i ne gu bi{ ni {ta od vi kend pro vo da. Ali u ovaj po sao se ve o ma ret ko ula zi pre ko ogla sa u no vi na ma ili na in ter ne tu. Za we ga su neo p hod ne ve ze. Mo ja dru ga ri ca je ra di la go di na ma kao pro mo ter ka i na we nu pre po ru ku sam i ja do bi la po sao. Ako ne po zna je{ ni ko ga ko je u tom kru gu, mo `e{ da se opro sti{ sa po slom - ka `e dva de se tjed no go di {wa Mir na Jo vi ~i}.

Za one ko ji ima ju ma lo vi {e vre me na, ko no ba ri sa we je ~e sto nu |en po sao.

- Dnev ni ce za vi se od ka fi }a do ka fi }a, a kre }u se od 700 do 1000 di na ra, bez bak {i {a. Pred nost je {to uglav nom sva ko mo `e da se za po sli, jer uvek po sto je ma wi ka fi }i ko ji ne tra `e is ku stvo, ve} vo qu za ra dom. Po je di ni da ju ogla se ili is tak nu znak da je po treb na rad ni ca na sa mom lo ka lu, dok oni ma lo eks klu ziv ni ji tra `e rad ni ke sa mo pre ko pre po ru ka. Po zi tiv na stra na ko no ba ri sa wa je {to se upo zna je mno go qu di, a mo gu da se stek nu i kon tak ti ko ji }e bi ti od ko ri sti za ne ko dru go za po sle we. Ipak, tre ba ima ti do sta `i va ca za na por ne ili pi ja ne go ste ko ji ume ju da pra ve pro ble me- ka `e stu dent ki wa Dar ja Krek.

A. Var ga

U ^AST BO [KA IV KO VA, ZA VR [E NO „LE TO NA KA ME WA RU”

No vi na ri ukr sti li var ja ~e

Ve ~e ri po sve }e noj pre mi nu lom kwi `ev ni ku Bo {ku Iv ko vu, prek si no} je na Ka me wa ru za vr {e na ovo go di {wa let wa kul tur no-tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja u tom pri o bal nom du nav skom na se qu.

Se }a we na Bo {ka Iv ko va, ro dom iz Sta pa ra, kod Som bo ra, ko ji je obe le `io no vo sad sku kwi `ev nu sce nu, u su bo tu uve ~e na pre pu noj te ra si ~ar de „Ka me wa” evo ci ra li su \or |e Ran deq, Mi o drag Pe tro vi} i Dra go qub Pa vlov.

U okvi ru za vr {ne ma ni fe sta ci je „Le to na Ka me wa ru” no vi nar ske eki pe no vo sad skih re dak -

ci ja nad me ta le su se u ku va wu ri bqe ~or be i pa pri ka {a. Po be dio je Ra do van Ba la} iz ra di No vog Sa da i kao na gra du do bio de se to dnev no le to va we u Gr~ koj.

Sli ka ri Vi li Har mo{, Qi qa na Vor gi} i Mu jo Ala gi} ri bqu ~or bu ku va li su van kon ku ren ci je, „za svo ju du {u i svo je pri ja te qe”.

Pre ma re ~i ma, do ma }i na ~ar de Ka me war” Mi }e Zlo ju tra, u pro te kla dva me se ca ov de bi li broj ni po sle ni ci kul tu re, no vo sad skih me di ja, qu bi te qi Du na va i go sti iz mno gih kra je va Sr bi je i iz ino stran stva.

M. B.

8

ponedeqak17.septembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Mi li ca i Lu ka naj po pu lar ni ja ime na Blizanci Le na i Fi lip - Da ni je le Kra si} i Dra ga na Mi la no vi }a, Sla |a na i Su za na - Na ta {e Ha nu qe i Mi ro sla va Iv ko vi }a

Devoj~ice An ge li na - Aqe i Ne ma we Ra do va no vi}, Mi la na - Ane Ob ra do vi} i Mi ha e la Hel me kea, Alek san dra - Ane Ra doj ~i} i \or |a Bu ba we, Awa - Bi qa ne i Mi lo {a Stan ~e vi }a, Ka ta ri na - Bi qa ne i Ni ko le Mi le ti }a, Ja na - Bo ja ne i Qu bi {e [a ri }a, Na |a Bo ja ne i Mar ka Ra mi }a, Le na - Bo ja ne i Sr |a na [trb ca, Na sta sja - Bo ja ne Ko sti} i Mi li vo ja Ko ji }a, Ma ja - Va le ri je i Zo ra na Stoj ko vi }a, Tea - Va we i De ja na Ke ki }a, An |e la - Vi o le te To pa lov i Sr |a na To mi ~i }a, Ma ri ja - Gor da ne i Vla da na Te ki }a, Sa ra - Gor da ne i Mi la na Vla i sa vqe vi }a, Mi li ca Da ni je le Vuj no vi}, An drea - Da ni je le i Bo ja na @iv ko vi }a, Iva na - Da ni je le i Sa {e Ko va ~a, Lu na - Da ni je le Kr mar-Ma ri} i Bra ni sla va Ma ri }a, Ka ta ri na - Da nil ke i Jo vi ce Ku pu sa re vi}, Je le na - Da re i Ili je Vi la, Ja na - Di a ne i ^a be ^er nak, Len ka Dra ga ne i Ili je Mi lo {e vi}, Dra ga na - Ele o no re Sa bo-Vu ko je vi} i Bo ja na Vu ko je vi }a, Ma {a - Iva ne i Mar ka Lu ki }a, Fi o na - Iza be le i Ta ma {a Bar ne, Ta ma ra - Ja dran ke Za kaw i Bran ka Ar si na, Na |a Ja smi ne i Mi ro sla va Mi ke re vi }a, Mi li ca - Je le ne i Jo va na Er de qa na, Isi do ra - Je le ne i Ste va na Obre no va, Mi la - Jo va ne i Mi lo va na Ra du lo vi }a,

Na ta li ja - Jo va ne i Mi ro sla va Ba bi na, Ve ra - Kri sti ne i La ze Bu gar ski, Jo va na - Qu bi ce i Mi o dra ga Ran |e lo vi }a, Ni ko li na - Ma je i Vla di mi ra Vla ji }a, Awa - Ma je i Mi la na Ada mo vi }a, Mi li ca - Ma je i Sr |a na Vi ga, An |e la - Ma je Ko ke ze i Vla di mi ra Ka {i ko vi }a, Ne da - Ma ri je i Bo {ka Mu {i ki }a, Ni ko li na - Ma ri je i Mar ka Bi ber xi }a, Ta ma ra Ma ri je i Mi la na Br ki }a, Na |a - Ma ri ja ne i Vla di mi ra Ga ji }a, Gor da na - Ma ri ne i Ni ko le Dr qa ~e, Ni ko li na - Ma ri ne Ki ta no vi} i Du {a na Opa ~i }a, Mi li ca - Mi la ne i Jo va na Ob ra do va, Iva na - Mi le ne i Bra ni sla va Sre }o, Da lia - Mi le ne i Sa {e Mli na ra, Ne da - Mi li ce i Iva na Ma ri }a, Alek san dra - Mi li ce i Sla |a na Sto jil ko vi }a, Iva na - Mi li ce Ste va no vi} i Ne deq ka Sa mar xi }a, Le na - Na ta {e i Slo bo da na Pro da no vi }a, Awa - Sa we i Sa {e Gli go ri }a, Mia - Sa we i Ste va na Po po va, Le na - Sve tla ne i Alek san dra Per du va, Da ni je la - Sve tla ne Mi ka~-Jo va no vi} i Pa vla Jo va no vi }a, Mi li ca - Sla |a ne Vu ka di no vi} i Zol ta na Ko va ~a, Jo van ka - Sla |a ne Dra go je vi} i Raj ka Ba kra ~a, Mi li ca Sla |a ne i Go ra na Ka u ri na, Mi li ca - Ta tja ne i Dar ka Ke ~e, Ka ri na - ^i le i Ro ber ta Bor ba {a

Ven~ani Iva na ^a ki} i Sr |an [e vo, Ali na Oten ko i Bo jan Mi ri}, Alek san dra An |el ko vi} i De jan Gli go ri}, Maj da Ku koq i Ni ko la Ku zma no vi}, Mi li ja na Ma ni} i Da vor Der di}, Dra gi ca Ne deq ko vi} i Ne ma wa Ra di vo je vi}, Kse ni ja Jer ko vi} i Pe tar @iv ko vi}, Kri sti na Bo dor i Cvi je tin La za re vi}, Na ta {a Sav ko vi} i Mar ko Jev ti}, Ma ri ja Ni ko li} i Bek ta{ Jo va no vi}, Sa wa A}i mo vi} i Da vor Bo rov ni ca, Ma ja Pa pi} i Vla di mir Bo ja ni}, Jo va na Ma ~ak i Igor Ra dat, Jo va na Po po vi} i Si ni {a Pro ti}, Qi qa na Ra da ko vi} i Ne ma wa Er de qan, Mi rel [tran ga ri}-[te ta i Bran ko Dal ~e ko vi}, Ta ma ra Vi {ni} i Dra gan Mar ko vi}, Ti ja na [ma wa i De jan Ka la bi}, De ja na Ze rem ski i Qu bi {a Ra do sa vqe vi}, Jo va na Sa laj i Alek san dar Stoj kov, Ma ria-Da ni e la Ko la rov i Ni ko la Gru bor, Iva na Mu je zi no vi} i Mi lo{ [o bi}, Je le na Ele zo vi} i Gli gor Va si qe vi}, Iva na Ve ber i Mar ko \u ro vi}, Bo ja na Mu mo vi} i Pre drag Pe ru {ko, Mag dol na Apro i Sa bol~ Pal, Ana Ala din i Bo ri slav Do la mi}, Mir ja na Ma can i Raj ko An dri}, Iva na Jan ko vi} i Ran ko Pu {ka ri}, Ti ja na Pa jo vi} i Alek san dar Ku tu zov, Mir ja na Ni ko li} i Alek san dar Vu ja kli ja, Ne ve na Ni ko li} i Mo mir Mi qe vi}, Bo ja na Raj {i} i Mi lu tin Du ki}, Ani ca ]i ri} i Pre drag Bran kov, Mir ja na Haj du ko vi} i \or |e Da vi do vi}, Mir ja na Glo go vac i Vla di mir Yom be ta, Je le na \u ri} i Du {an Ro ga no vi}, Eri ka \i ri {i i Zo ran Pe tro vi}, Du wa Ko va ~e vi} i Sta ni slav Ur ban, Ta ma ra Sen ~uk i Mi lan Be qan ski, Ire na Su bo ti} i \u ra ^an ko vi}, Iva na Som bo rac i Ne boj {a To ma{, Ti ja na La zi} i Vla di mir Ze le no vi}, Qu bi ca \u ro vi} i Da ni jel Sto ja no vi}, Ma ja Zec i Zo ran Pa ro vi}, Dra ga na Sme de re vac i @eq ko Vuk mi ro vi}, Iva na Mar ~e ta i Slav ko Mi }a no vi}

Qu bi ca, I{tvan i ma la Ja na [i ket

De~aci Di mi tri je - Alek san dre i Dra ga na Po we vi }a, Ga vri lo - Ane Iva no vi}, Ser gej - An |el ke Ili} i Bo ri sa Greb we va, Du {an - Ani ce i Pre dra ga Ma le {e vi }a, Zo ran - Bi qa ne Gre ko liIg wa to vi} i Mi ki ce Gre ko li-Ig wa to vi }a, La zar - Bi qa ne i Veq ka Mar ko vi }a, Du {an - Bi qa ne i Ra den ka Pro li }a, Mi qan - Bi qa ne Po po vi} i Ve ro qu ba Stan ko vi }a, Mi lo{ - Bo ja ne i Zdrav ka Bo {wa ka, Mar ko - Bo ja ne i Mi ro sla va Qu bo vi }a, Te o dor - Va len ti ne i De ja na Pu ri }a, Aqo {a - Va we i Mi la na [kr bi }a, In go Va we Te o fi lo vi} i Pa trik Erih Sa u e ra, Mi lo{ - Vla den ke i Mi tra Bo gov ca, Alek san dar Vla di mi re i Goj ka Zo ra je, Mar ko - Gor da ne i De ja na Bo ji }a, Ivan - Gor da ne i Zo ra na Sto ja no vi }a, Ma ka ri je - Gor da ne [vo we-Pa re za no vi} i Vla di mi ra Pa re za no vi }a, Veq ko - Da ja ne i Ra do sla va Du go wi }a, Dra gan - Da ni je le i Vla di mi ra Mi haj lo va, Lu ka - Da ni je le i Dra go mi ra Oma qe va, Alek san dar - Da ni je le La zi} i Vi do ja Di mi tri je vi }a, Mi haj lo - Dra ga ne i Bra ni sla va Ni ko li }a, Da ne - Dra ga ne i Mi la na Ple }a {a, Da vid - Du {an ke i Dra ga na Ko ji }a, Aqo {a - Du {i ce Plav {i}, Mi haj lo - Ele o no re i Ni ko le Jo ko vi }a, An drej - Zo ra ne Ni ko li}Mak si mo vi} i Ne boj {e Mak si mo vi }a, No vak Zo ri ce i \or |a Mar ja no vi }a, Lu ka - Zo ri ce i Mi qa na Be lo i ce, Mi len ko - Zo ri ce i Pe tra Ra di {i }a, Jo van - Iva ne i Mi le ta Ili ji na, Ivan - Jar mi le i Iva na La ba ta, Lu ka - Ja smi ne

Va ja gi} i Zo ra na Mi li }a, Vo jin - Je le ne i Goj ka Sta ni }a, Lu ka - Je le ne i Dra ga na Pa vlo vi }a, Ta di ja - Je li ce Si me u no vi}, Ste fan - Jo van ke ^u tu ri lov i Zdrav ka Pe ja ko vi }a, Mi haj lo Jul ke i Mi li vo ja Mi qa no vi }a, Aleks - Ka ro li ne Ba la `o ve i Ja na Ba la `a, Mar ko - Kse ni je i \or |a Glo `an skog, Mar ko - Le po sa ve i Da li bo ra Tr ku qe, Ma ri jan - Li di ja ne i Sa mu e la Mrk {i }a, Mak sim - Ma ri je i Vla di mi ra Go lu {i na, Le o nel - Ma ri ne Ga le ti}-[eq mq{i i Imrea [eq mq{ia, Lu ka - Ma ri ne i Go ra na Ge ri }a, Alek san dar - Ma ri ne i Dra ga na Po po va, Ni ko la - Mir ja ne i Slav ka Vu ~e no vi }a, Pe ter Pa vel - Mi ro sla ve i Sa {e Koc ke, Alek sa - Na de `de i Ve li bo ra Ka ta ni }a, Bo ris - Na ta {e i Vla di mi ra Ku qe, Bog dan - Na ta {e i Du {a na Vu ni }a, Ivan - Na ta {e i Sta ni {e Kru {~i }a, Ga vri lo - Ni ko li ne i Gra di mi ra To {i }a, Zlat ko - Ran ke Ne di mo vi} i Zo ra na Goj ko va, Mir ko - Ru `i ce i Go ra na Vu ko vi }a, Ni ko la - Sa we i Dra ga na Sa vi }a, Dra gan - Sa we i En drea Oka wia, Mar ko - Sa we i Mi la na He ken ber ge ra, Stra hi wa - Sla vi ce Mr {o i Da li bo ra Jo va no vi }a, Sr |an - So we @i vi}-Si mi} i Sta ni sla va Si mi }a, La zar - So we i Go ra na Oro, Ma te ja So we i Slo bo da na @e gar ca, Ste fan - Su za ne i Si ni {e Igi }a, Alek sa - Ta ma re i Sa {e Va si qe vi }a, Ma ti ja - Ta ma re Kr ne te i Zo ra na Pe ri }a, Lu ka - Ta we i Mar ka To poa, Fi lip - Ti ja ne i De ni ja la Ze ma ni }a

Umrli

Ma ri ja Mi ji} i Igor Pe ji}

Nov ka \u ri ca ro|. \o ki} (1952), Zor ka Jan ko vi} ro|. Sa vi} (1939), De sa Je la ~a (1940), Bo `i dar ]i ri} (1942), Sta na ]o si} ro|. Bran ko vi} (1932), Mi lo{ ]ur ~i} (1940), Vla di mir Xu xar (1957), Rat ko Alek si} (1951), Ko viq ka Be o ko vi} ro|. Cvi ja no vi} (1921), Ili ja Bo be ri} (1957), Qe po sa va Bog dan ro|. [er bi} (1937), Ju li ja na Bo hoc ki ro|. Ger geq (1948), Ani ca Vi naj ro|. \u ri} (1931), Stan ka Vi {wi ~ar ro|. Ma rin kov (1924), Da ni lo Vu ke li} (1927), Evi ca Gi la wi ro|. Ko va~ (1970), Sne `a na De ja no vi} ro|.

Pi li po vi} (1953), Je li sa ve ta Dr `a i} ro|. \or |e vi} (1934), Na de `da @i va no vi} ro|. Mi haj lo vi} (1942), Si ni {a Zve ki} (1947), Ste va Zo ra no vi} (1952), Ve ri ca Ka ra no vi} ro|. Po pov (1950), La jo{ Ko va~ (1933), Dra ga Ko sti} ro|. Mar ko vi} (1927), Qi qa na Ko ta ra nin ro|. Su vaj xi} (1943), Baj ram Kra sni }i (1950), Ste van Man da ri} (1935), Ol ga Mar ko vi} (1929), Do ro te ja Mar ~i} ro|. Fe ren ci (1934), Mi la din Ma ~ar (1950), Mil ka Mi len ko vi} ro|. Dra go vi} (1948), \u ra Mi li ~e vi} (1928), Alek san dar Mla de no vi} (1989), An tun Opa ~ak (1942), Ti bor Pal (1963), Sa va Pe trov (1939), Mi haj lo Pi li po vi} (1947), Mi qa Ple {a ro|. Ju ri {i} (1940), Mir ja na Ra da no vi} ro|. Po po vi} (1924), Mi lan ka Rac -

ko vi} ro|. @iv ko vi} (1936), Alek san dar Se ku li} (1936), Sre ten Sto ja no vi} (1936), [an dor Ta ka~ (1929), Sa wa To dev ski ro|. Cu cak (1962), Gro zda To do ro vi} ro|. Mi tro vi} (1916), Raj ko Tr ni ni} (1930), Ol ga Ugri ca ro|. Non ko vi} (1928), Alek san dra Hor wak ro|. Osto jin (1967), Iv ka Hor vat ro|. Ma ri} (1935), Fe renc Hor vat (1951), Ra do slav [i ja ~i} (1932), Je li ca Re go di} ro|. Mar ~e ta (1935), Ne ven ko Do bri je vi} (1949), Te re zi ja Na| ro|. @e li (1937), @i van Jan ki} (1962), Mi lu tin Jan ko vi} (1939), Bo ri slav A}i mov (1943), Ra di voj Alar gi} (1950), Je li ca Alek si} ro|. Mi tro vi} (1947), Pal Ba lint (1948), Dra go van Bo to {ki (1947), Per sa Ve mi} ro|. Kan di} (1926), Dra gi ca Zbu} no vi} ro|.

Mir ko vi} (1950), Mi ro slav Ki zi} (1962), Ni ko la Kli pa (1945), Ka ti ca Laj ko ro|. Vi zner (1949), ^ar na Ma le tin ro|. Mi la di nov (1930), Fi mi ja Me dan ro|. Ra ~i} (1926), Pe tar Mi haj lo vi} (1942), Go ran Nec kov (1963), Ga bri je la No sko vi} ro|. [i mi} (1935), Da ni ca Pa ji} ro|.

Vu ko vi} (1950), Sti pan Pe tro vi} (1943), Ma ra San tra~ ro|. Plav {i} (1940), Ja kov Ti hi (1933), Ru `a Tri fu no vi} ro|. Vra nov (1953), Bo siq ka Ula no vi} ro|. Jo va no vi} (1936), Ru `i ca Cvet ko vi} ro|. Vu ja ni} (1947)

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

TE[KE KRA\E, RAZBOJNI[TVA I UNI[TAVAWE IMOVINE

Ma lo let ni ci u za ~a ra nom kru gu kri mi na la Uprkos podatku iz Policijske uprave (PU) Novi Sad da je broj krivi~nih dela koji su po~inili maloletnici smawen u odnosu na prethodnu godinu, sve vi{e je prisutan broj vi{estrukih izgrednika, odnosno onih koji delo ~ine vi{e puta. Kako je navedeno u grupi za suzbijawe maloletni~ke delikvencije PU Novi Sad, od po~etka godine do septembra, 326 maloletnika u~inilo je 523 kri vi~na dela, dok je 2011. izgrednika bilo 542, a wihovih izvr{iteqa 406. [ef ove grupe Ne nad Er de qan predo~io je da je najvi{e bilo krivi~nih dela protiv imo vine, ~ak 73 odsto, odnosno da su te{ke kra|e, razbojni{tva i uni{tavawe tu|e imovine naj~e{}e protivzakonske ativnosti kojima se maloletnici bave.

- I pro{le godine ova dela bila su najzastupqenija, registrovano ih je 437, dok ih je ove godine 382. To zna~i da je zabele`eno smawewe krivi~nih dela kra|e, razbojni{tva, neovla{}enog kori{}ewa tu|ih vozila i iznuda, ali da se pove}ao broj te{kih kra|a, razbojni~kih kra|a, utaje i

prevare i uni{tavawe i otu|ewe tu|e stvari - kazao je Erdeqan.

Te{ke kra|e su ono {to je maloletnicima najvi{e „privuklo pa`wu”, i ove godine bilo ih je 238, a lane 218. Oni koji se bave kra|ama, naj~e{}e kradu ono {to se lako mo`e poneti i brzo unov~iti, poput mobilnih telefona, satova, nakita, torbi, ali izgrednici ne prezaju ni od toga

- To zna~i da je maloletnik, na primer, oteo torbu od bake koja je {etala ulicom. On nije povredio baku, ali je „povredio” wenu imovinu. Bilo je i onih dela kada su osobe koristile oru`je ili ne{to {to je li~ilo na oru`je i tako ostavilo strah kod `rtve.

Me|u ovakvim kriminalcima nije retko da, takozvano, uli~no `icarewe preraste u razbojni~-

Naj ~e {}e se kra de ono {to se la ko mo `e po ne ti i br zo unov ~i ti, po put mo bil nih te le fo na, sa to va, na ki ta, tor bi, ali iz gred ni ci ne pre za ju ni od to ga da raz bi ju sta klo na auto mo bi lu i ukra du na vi ga ci ju, laptop, ra dio, pr vu po mo} da razbiju staklo na automobilu i ukradu navigaciju, laptop, radio, prvu pomo}. Sagovornik je objasnio da su te{ke kra|e dela kada osoba do|e do imovine tako {to, na primer, provali u ne~iji stan ili savlada neku prepreku, poput preskakawa zida ili obijawa brave. Tako|e, u takva dela spadaju i ona ura|ena od strane grupe ili na opasan, odnosno drzak na~in.

ku kra|u, a ~esto se i preti uz kori{}ewe sile ili replike pi{toqa - objasnio je Nenad Erdeqan.

On je upozorio da se po~etkom {kolske godine mladi vole doka zivati kao vo|e u dru{tvu i sklo ni su vr{wa~kom nasiqu, bilo da su u pitawu sredwe ili osnovne {kole. Ipak, kako navodi, policija nema ingerencije nad u~enicima mla|im od 14 godina, a za

pona{awe u~enika do 18 godine odgovorni su roditeqi. Smatra da je stepen kriminaliteta u {kolama uglavnom pod kontrolom, da su bili retki slu~ajevi da je neko doneo vatreno oru`je u {kolu, ali da ima dosta no`eva i ostalog hladnog oru`ja. Me|utim, uprkos naporima policije i konstantnim edukativnim akci jama koje se sprovode po {kolama, poput kampawe „[kola bez nasi qa”, zabriwavaju}a je ~iwenica da da neki maloletnici ne uspevaju da iza|u iz za~aranog kruga kriminala i postaju vi{estruki izgrednici, a oni vrlo ve{to koriste podatak da im kaznena politika ide na ruku. Maloletnicima, onima do 14 godina, za u~iwena krivi~na dela mogu se izre}i vaspitne mere, kazna maloletni~kog zatvora ili pla}awe tro {kova krivi~nog postupka. Mla|im maloletnicima, od 14 do 16 godina, mogu se izre}i samo vaspitne mere, a starijim, od 16 do 18 godina, pored vaspitnih mera, mogu se izre}i i kazne maloletni~kog zatvora.

A. Jerini}

ponedeqak17.septembar2012.

9

ANKETA VREME TEGLI NE]E PRO]I UZALUD

Zim ni ca ipak ja ~a od ce na Vreme spremawa zimnice je tu, carstvo papripa u xakovima i kesama podse}a nas svakog dana na to. Pitali smo Novosa|anke da li ove godine spremaju zimnicu, koliko im se to isplati, imaju li para za taj jesewi riutal, ili }e im mo`da “{pajz” biti u nekom od hipermarketa. Ili im zimnica zbog besparice ne}e padati na pamet ni kad krenu da liju ki{e i padaju snegovi.

Len ka Gli go ri}, penzioner: - Spremam zimnicu, ali koristim iskqu~ivo povr}e iz svoje ba{te, jer su pijace ove godine preskupe, a i volim da znam da je sve sigurno prirodno.

Vi o le ta Lu ki}, trgovac: - Da, ne{to sam ve} spremila.

Mislim da se isplati ako ima{ svoju ba{tu i svoje povr}e, pijace su ove godine jako skupe kao i marketi.

San dra Vu kaj lo vi}, trgovac: - Spremam zimnicu, slabije nego ranijih godina, ali ipak spremam. Isplati se, iako su pijace skupe. Sigurno }u praviti pe~ene paprike i {arenu salatu, a za ostalo }u videti.

Bi qa na Xom be ta, kuvarica: - Ne, ne spremam vi{e. Ne isplati se. Nije jeftinije, a oduzima puno vremena. Kupova}u u marketima po potrebi.

M. K. K. K.

NA MUZI^KIM FESTIVALIMA U SRBIJI I OKRU@EWU

An drej Do ri} ni `e uspe he Mladi Novosa|anin An drej Do ri} osvojio tre}e mesto na “Ohrid festu” sa pesmom najpo znatijeg makedonskog kompozitora Gri go ra Ko pro va “Ladna bezobrazna” pro{log meseca.

- Bio sam jedini koji se pojavio iz Srbije u Ohridu, ali numeru sam izveo na makedonskom ka`e Andrej. - Pre ovog nastupao sam i u Vrwa~koj Bawi na festivalu “Bawa 2012” gde sam se kvalifikovao u finale. I tu sam nastupio sa Koprovom pesmom “Osta}e{ moj san”.

Ovaj osamnaestogodi{wak zavr{ava sredwu muzi~ku {kolu “Isidor Baji}”, odsek za violinu i solo pevawe. Do sada je nastupao na vi{e koncerata i festivala me|u kojima je i me-

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Imate li znawe za drugo stawe?”

(22.25), „Bornovo nasle|e” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (20.20), „Totalni opoziv” (22.35), „Pritajeno zlo” (18.30, 20.30, 22.30), „Ted” (18, 20, 22.10)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te, scena „Jovan \or|evi}” balet „Pipi duga ~arapa”

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Pe trovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ilonka ^ernaka Feher (1932) u 10.30 sati, Vebija Isqamija Mali}i (1975) u 11.15, Katalin Jo`efa Varga (1923) u 12, Mara \ura Lu ki} (1930) u 12.45 i Qubica Sime Tojagi} (1938) u 13.30 sati, Predrag Stamena Taskovi} (1964) u 14.15, Mladen Todora Ili} (1934) u 15 i Smiqa Krste Grbovi} (1925) u 14.45 sati.

Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen An drija \ure Ditrih (1928) u 13 sati.

|unarodni “Tin”, koji se odr`ava u Dowem Milanovcu i na kom je Andrej osvojio nagradu za najboqeg peva~a 2009. godine. Posledwe tri godine u~estvovao je na dobrotvornim koncertima u Subotici u ~ast To{eta Proeskog u organizaciji fondacije za unapre|ewe i o~uvawe makedonske kulture “Makedonsko sunce”.

Osim {to ide u {kolu, svira sa svoja dva benda “Artistik saund” i “Od 12 do 4”, a pored wih ima i tre}i koji jo{ uvek nema ime.

- Slede}e godine planiram da idem na budvanski festival “Sun~ane skale” i “Makfest” u Makedoniji – rekao je Andrej.

A. Va.

NOVOSADSKI VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

10

dnevnik

ponedeqak17.septembar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

S

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, “Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Dositej Obradovi}”, Novi Sad

I1

I2

I3

I4

Osnovna {kola „Vuk Karayi}”, Novi Sad

I1 Sutra: O[ „Prva vojvo|anska brigada”, Novi Sad

I2

vOJvOdinA

dnevnik БЕЗ ПРОМЕНА У САСТАВУ ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ

Већина ипак стабилна

БЕЛА ЦРКВА: Иако је било спекулација око измена у саставу локалне власти у Белој Цркви, друго ванредна седница новог састава показала је да је већина ипак стабилна. Седница је одржана у року од 30 дана, а у складу са Пословником о раду општинске Скупштине. На дневном реду су били ребаланси буџета за Јавно предузеће за грађевинско земљиште, комуналну делатност ну привреду и ЈКП „Белоцркванска језера“, предлог измене Статута, који се односи на повећање броја чланова већа и као посебно битни доношење одлуке о усвајању Програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног

земљишта општине Бела Црква за 2012. годину. Програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта општине Бела Црква за 2012. годину, који су одборници усвојили већином гласова, предвиђена су радови на одржавању 17 километара система канала за одводњавање, изградња, уређивање и одржавање 11 километара пољских путева, побољшање квалитета пашњака и ливада на 200 хектара и комасација земљишта у вредности од 500 хиљада динара. Укупна вредност предвиђених радова је око 50 милиона динара, а извор прихода су закупи државног пољопривредног земљишта. М. В.

Учесници гађања ваздушном пушком

У ИЛАНЏИ ОБЕЛЕЖЕН 15. СЕПТЕМБАР – ДАН РВС

Резервисти могу да помогну и у миру

ИЛАНЏА: Пре 93 године, годину дана после пробоја Солунског фронта, основана је организација резервних официра и подофицира, чији је први предсеник био прослављени војвода Степа Степановић. Од тада, та сталешка организација била је у функцији одбране земље и најорганизованија формација у кризним приликама и елементарним непогодама. Данас је сведена на невладину организацију, која може, а и не мора да постоји. Летос, када су Србијом харали пожари, Организација резервних старешина могла је, са својим струшним и организацијом способним члановима, да буде главна снага за помоћ угроженима. Ово је, на 12. Сусрету резервних војних старешина општине Алибунар у Иланџи, рекао председник Векослав Цветковић, а у поводу 15. септембра – Дана РВС.

- Имамо најспособније кадрове у Земљи за деловање у било каквим непогодама, на волонтерској осно-

ви, без динара улагања То би допринело брзој интервенцији у криизним ситуацијама и спречило бројне несреће и велике штете. Органи власти, пре свега Војска Србије, требало би да предузму организационе мере и овој организацији омогуће деловање – рекао је Цветковић. - Локална власт у Алибунару једна је од ретких која финансира рад РВС и у свих 10 места постоје секције РВС, са око стотинак чланова. У такмичењима, која су уследила, победник у стрељаштву био је Срђан Стојковић из Иланџе, у шаху је први Милан Повић из Банатског Карловца, у бацању бомбе Иланџанин Зоран Путник, а у испуцавању пенала Бранко Радојевић из Банатског Карловца. За учеснике, иланџански гулаш припремио је Радован Прванов, а са бећарцима, уз хармонику учеснике је увесељавао Горан Ракић. Р. Јовановић

ponedeqak17.septembar2012.

СТРУЧ НИ СКУП БИ БЛИ О ТЕ КА РА У КА ЊИ ЖИ

По тен ци ја ли кул тур ног ту ри зма

КА ЊИ ЖА: Стручни скуп „Улога библиотека у развоју културног туризма„ минулог викенда одржан је у Кањижи у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић„ из Кикинде и Библиотеке „Јожеф Атила„ из Кањиже, уз подршку Народне библиотеке Србије. Учеснике су на отварању поздравили, у име домаћина, члан Општинског ве ћа Кањиже за образовање и културу др Зол тан Кат кич, испред Народне библиотеке Србије Вла ди мир Ше ку ла рац, Туристичке организаицје општине Кањижа Љу бин ка Мак си мо вић Та љаи и Фе ренц Ду каи, Библиотеке „Јожеф Атила„ Ја нош Буш, а представница америчке амбасаде Ја сна Ку кић је библиотека ма које су узеле учешћа на скупу

Са струч ног ску па би бли о те ка ра у Ка њи жи

уручила вредне књиге. О појму и потенцијалима културног туризма говорио је Жељ ко Вуч ко вић, док

су се остали учесници бавили местом и значајем јавних библиотека у културном туризму, библиотека у

МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА ПО СВЕ ЋА НА ВИ НУ И ГРО ЖЂУ

„Бер бан ски да ни” 23. пут

ПА ЛИЋ: Током викенда на Палићу је одржана је 23. традиционал на манифестација, посвећена вину, грожђу и воћу, под називом „Бербан ски дани“. Манифестација се орга низује поводом завршетка радова у воћњацима и виноградима. По тра дицији, на подручју Велике терасе уприличена је изложба вина и воћа, а посетиоцима је омогућено дегу стирање вина. У редове витезова ви на „Арена Забаткиенсис” примљен је Те фик Иса ко вић, а за пудара го дине изабран је Ча ба Ши мон.

- Шест година негујем винограде винарије „Тонковић“. Ово признање је за мене веома значајно. Подстиче ме да се још више залажем да вино буде боље - објашњава овогодишњи пудар године Чаба Шимон.

- За виноградарство ова година је била веома тешка. Мразеви и суша

нису погодовали лози. Без обзира на то, поједине врсте као „кевединка“, „кавадарке“ и „черсегија“, имале су добар род, па ће бити и доброг вина - рекао је велики мајстор винског ре да „Арена Забанткиензис„ Дра ган Миљ ко вић. По традицији, воз „Романтика“ је и на ове „Бербанске дане“ довезао љубитеље вина из Новог Сада и Бе ограда. Посетиоци су, поред дегу стације вина, могли да погледају изложбе воћа и поврћа, ситних животиња, производа од меда и старих заната, а могли су и да уживају у за нимљивом програму. Ротари клуб Суботица је по 15. пут организовао хуманитарну акцију, под називом „Плодови хуманости”, чији је циљ прикупљање новца за децу и омла дину. С. И.

бањама и туристичким местима у Србији, такође и о конкретном доприносу библиотека Срема у културном туризму, учешће библиотеке у Врањачкој Бањи у „Врњачким културним свечаностима„ и заступљености културних програма у Београду. Констатовано је да се изузетни културни потенцијали којим располажемо недовољно искоришћени и валоризовани у туристичкој понуди Србије, а да у бољој валоризацији поред туристичких посленика свој допринос место имају библиотеке и дурге културне установе. Учесници стручног скупа библиотекара су поред знаменитости Кањиже посетили насеља Велебит и Тотово Село. М. Мр.

СА РАД ЊА ОП ШТИ НЕ И ПРИ ВРЕ ДЕ КЉУЧ УСПЕ ХА

Ума њен дуг оп шти не

ПЕ ЋИН ЦИ: На састанку, са готово 150 предузетника и представника компанија,те директорима јавних предузећа који послују на територији општине Пећинци, први човек општине Пећинци Са ва Чој чић и председник локалног парламента Ни ко ла Ра до са вље вић представили су стање у општинском буџету и прве резултате рада новоизабране општинске власти, нагласивши да је финансијска ситуација и даље веома тешка, упркос томе што је за само месец дана укупан затечени дуг ове општине умањен за готово 25 милиона дина ра.

- Најважније је да пронађемо заједнички интерес општине и при-

вредника, како би се досадашња сарадња оснажила и подигла на виши ниво. Опредељење локалне самоуправе је да створи што бољи радни амбијент и изађе у сусрет потребама привреде. Привреда и општина морају тесно да сарађују и да буду отворени једни према другима. У томе је кључ успеха – нагласио је председник Чој чић. Привредници су говорили о сво јим потребама и проблемима са којима се они сусрећу у пословању, као и о могућностима учешћа привреде у креирању и спровођењу општинских мера и програма намењених подстицању економског развоја, те показали највеће интересовање за политику новог оп-

Пр ви чо век оп шти не Пе ћин ци го во ри на са стан ку

штинског руководства, када су у питању таксе и порези, као и за

НА ОТВАРАЊУ ДАНА БЕРБЕ ГРОЖЂА У ВРШЦУ

Северина „запалила” препун трг ВРШАЦ: Пред препуним тргом, у Вршцу, родном граду свог вереника Милана Попивића, Северина је одржала концерт на отварању 55. Дана бербе грожђа. Незапамћена гужва почела је још у поподневним сатима, а пред почетак концерта, ни игла није могла да падне. Прелепа Севе је почела са стиховима „Ово ће бити добра ноћ..“. Брзо је успоставила добру везу са публиком и већ са песмама „Лола“, „Мили мој“, „Италиана“, публика је са њом у хору певала рефрене лепих стихова њених старих и нових хитова. Очарана пријемом, Севе је узвикнула: „Нисам ни знала да знате моје песме, немојте, расплакаћу се, покварићу шминку и нећу вам бити лепа...“ Громогласно су увикивали „Севе хоћемо још... а она видно узбуђена понесено узвраћа „Јаче, јаче хоћу да се чује до Београда“ И чуло се, од трга Светог Теодора Вршачког до хотела „Србија“, од почетка до краја ориле су се њене песме. У завршници, уз песму „Италиана“ наступиле су девојке вршачког плесног

Председник општине Чедомир Живковић поздравља Северину

студија „Ивана“, које учествовале у снимању спота на базену хотела „Вила брег“. Био је то први Северинин концерт у Србији ове године. Туристички радници кажу да је на концерту било неколико хиљада гостију из суседне

Румуније и региона. Наравно, наступом популарне Северине био је одушевљен и председник општине Чедомир Живковић, који ју је срдачно поздравио на отвореној сцени велике бине у центру града. Р. Ј.

У ХРТКОВЦИМА ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ „РИМСКИ ДАНИ”

Бер бан ски ви те зо ви

11

Археолошко богатство привукло и странце ХРТКОВЦИ: Трећи пут заредом у Хртковцима одржан је фестивал „Римски дани“. Као и прошла два фестивала, и ове године организатори „Римских дана“ су покушали да наставе традицију староримског фестивала „Луди Романи“, који је за циљ имао прославу завршетка родне године.

Хртковачке весталке испред изложених рукотворина

- Фестивал велича археолошко богатство, односно најпознатије неолитско налазиште Гомолава, које се налази на левој обали Саве баш у нашем селу - објаснио је председник удружења „Римски дани“ Живко Рајаковић. Фестивал је свечано отворио председник румске општине Горан Вуковић, обучен у римску тогу. Нагласио је значај развоја туризма руме и села румске општине. Многобројни излагачи и посетиоци из асоцијације „Војвођанска трпеза“ изложили су и служили посетиоцима сремске ђаконије, па се уживало у одличним кобасицама, чварцима и другој специфичној храни за овај регион, а професионални кувар Балаш Михаљ кувао је паприкаш у котлићу. На бини су се смењивали фолклорни ансамбли из целе Србије и тамбурашки оркестри, а посетиоци су имали прилику да се провозају аутентичном римском двоколицом до новоизграђеног археолошког парка Гомолава и виде верне реплике кућа и огњишта из неолитског периода. Највише интересовања за ово преисторијско наслеђе показали су гости из Ирске и Словачке. М. Марушић

планове за инфраструктурно уређење радних зона. М. Ма ру шић

Век од град ње се це сиј ских обје ка та СУ БО ТИ ЦА: Суботица је обележила 100 година од пуштања у употребу најзначајних сецесијским објеката. Међу њима су симбол Суботице Градска кућа, која је, према речима градоначелника Мо де ста Ду ли ћа, душа Суботичана. Свечаност поводом 100 година од изградње Градске куће обелеЖена је у Великој Већници. Глумци Народног позоришта су присутнима дочарали живот Градске куће у протеклих 100 година. Објекат је у стилу сецесије изграђен по пројекту архитеката Марцела Комора и Деже Јакаба, који су оставили свој печат у Суботици, јер су давне 1912. године створили многе симболе Суботице, међу којима је и Женски штранд. Поред Суботице и Палић је пре 100 година почео да се развија. Пројектовани су објекти по пут Велике терасе, Мушки штранд, Водоторањ и други објекти које се сматрају симболима Палића. Иако Женски штранд још увек није до краја завршен, 15. септембра, 100 годи на од градње објекта, свечано је обележен крај радова на кули. Испред главног улаза Градске куће у Суботици откривена је информативна табла, која означава најзначајније сецесијске објекте. С. И.

Потребне храна, обућа и одећа ПАНЧЕВО: Ове године акција „Недеља солидарности” у организацији Црвеног крста Панчева биће продужена на цео септембар. Грађанима Панчева упућен је апел да донесу конзервирану храну, обућу и гардеробу. Сакупљање помоћи биће настављено и у октобру. Средства за личну хигијену, ћебад, обућу, одећу и храну, сви они који су солидарни и желе да помогну, могу донети у просторије Црвеног крста у улици Жарка Зрењанина 15. сваког радног дана од 8 до 13 часова. З. Дг.

12

reporta@e

ponedeqak17.septembar2012.

dnevnik

U PRAGU JE SKUPO, ALI GA SVAKOG DANA OBI\E OKO TRIDESET HIQADA TURISTA

Za stare radenike nema jeftinog piva rag ne spa da slu ~aj no u naj ~u ve ni je evrop ske gra do ve, ~i je pro stra no isto rij sko je zgro je pod za {ti tom Uneskoa, a zbog svog bo gat stva zo vu ga i Zlat ni Prag. Kroz ve ko ve i mi le ni ju me je sta sa vao

P

pi, osno vao je i Kar lov uni ver zi tet je dan od pr vih se ver no od Al pa, a 1347. go di ne pot pi sao je de kret o naj ve }em ur ba ni sti~ kom po du hva tu u Evro pi, ko ji je pro me nio de mo graf sku sli ku Pra ga.

{te cr kve nih vla sti pra {ke bi sku pi je.

Do ba ve li kog na pret ka zam ka je za vla da vi ne Kar la ~e tvr tog, ~e {kog kra qa i po tom ca ra Sve tog rim skog car stva. Za vre me we go ve vla da vi ne, pra {ki za mak je bio

U sta rom pra {kom zam ku na Ma loj stra ni na la zi se i Zlat na uli ca, bio sam u dva na vra ta, jed nom no }u, dru gom pri li kom u pred ve ~er je. Zla ta ni sam na {ao, ali sam iz be gao pla }a we ula zni ce. U to ku da na do 18 sa ti da bi se vi deo ovaj ku tak, po tr be no je pla ti ti ula zni cu oko {est evra. Zlat na uli ca je niz ku }a iz 16.ve ka, sa gra |e nih iz me |u utvr |e wa u got skom sti lu.

Pre ma jed noj ver zi ji ku }i ce je iz gra dio kraq Ru dolf dru gi za svo ja 24 ~u va ra, a pre ma dru goj, tu su `i ve le za na tli je, tr gov ci, umet ni ci i kra qe ve slu ge.

Uli ca je ne ka da bi la {i ro ka sa mo je dan me tar, za to {to su ku }i ce bi le sa obe stra ne. Da nas, okre ~e ne ra zno boj nim jar kim bo ja ma, de lu ju kao da su iz baj ke, a u wi ma su su ve nir ni ce.

Na ziv „Zlat na uli~ ka”, do bi la je zbog to ga {to su u ku }i ca ma `i ve li al he mi ~a ri, ko ji su za ca ra i we go vo car stvo tra `i li re cept za pro iz vod wu zla ta, elik si ra i ka me na mu dro sti. U ku }i ci broj 22, od 1912. do 1914.

Fi ja ker u cen tru Pra ga, kraj dvor ca i astro nom skog sa ta

ka je po nu da i su ve ni ra, svi ra ju mu zi ~a ri ra znih fe la. Por tret na mo stu, osli kan za 20 mi nu ta, umet ni ci na pla }u ju 900 kru na ili 35 evra. Oni ko ji pri `eq ku ju sre }u za sta ju i ru ke pri sla wa ju na skulp tu ru Sve tog Jo va na Ne po mu ka. Kraq Kar lo most je iz gra dio po pro jek tu maj sto ra Otoa od 1357. do 1402..

Pre ne go {to je na zvan Kar lo vim, zvao se Pra {ki most ili ka me ni most. Dug je 516 me ta ra, {i rok sko ro de set me ta ra,

Astronomski sat na kuli @i vo i di na mi~ no na Kar lo vom mo stu

na ni zu od de vet br da, ma da ve }i deo le `i u do li ni Vlta ve, u ko ju se ov de sli va de vet po to ka.

Osno van jo{ kra jem de ve tog ve ka, ta~ ni je 880. go di ne, Prag je u svo joj isto ri ji bio i pre sto ni ca Sve tog rim skog car stva, a vr hu nac je do sti gao u vre me vla da vi ne Kar la ~e tvr tog, ko ji je iz gra dio ve le lep na zda wa: Kar lov most na Vlta vi, Ka te dra lu sve tog Vi da ko ja je pr va go ti~ ka ka te dra la u Cen tral noj Evro -

Pre ko pet mi li o na tu ri sta „pro tut wi” go di {we kroz Prag. Gu `ve su neo pi si ve, ali u ras ko {i zlat ne va ro {i sva ko na |e svoj ku tak. Sme wu ju se sta ra zda wa na sva kom ko ra ku i sva ko dnev no ti ska pre ko 30.000 po se ti la ca. Pra {ki za mak, ko je ko ji je po di zan od de ve tog ve ka, mo nu men tal na je gra |e vi na, ko ja je od 10.ve ka ne sa mo se di {te dr `av nih vla sti, prin ~e va i ka sni je kra qe va. ne go i se di -

se di {te car stva, ta da su iz gra |e ne Ka te dra la Sve tog Vi da i Kra qev ska pa la ta. Kra jem 15. ve ka po dig nu ta je i po zna ta Vla di sla vqe va pa la ta u got skom sti lu, naj ve }a sve tov na pa la ta to ga do ba, ko ja je pred sta vqa la za ~et ke re ne san se u ~e {koj umet no sti. U Ka te dra li Sve tog Vi da, du goj 124, {i ro koj 61 me tar i tor wa ko ji se uz di `e 34 me tra, ~i ja je grad wa tra ja la ~ak {est ve ko va na la ze se gro bo vi ~e {kih kra qe va.

KAD AMERIKANKE PO@ELE DA SPOZNAJU SVOJE KORENE

Iz ^ikaga, Lika se u Ba~koj vidi

e ra Mor, Ame ri kan ka srp skog po re kla ko ja sa po ro di com `i vi u oko l i n i ^i k a g a, u prat w i svo je dve k}e ri i ro |a ka iz No vog Sa da i Vr ba sa, po se ti la je Ba~ ki Gra ~ac i tom pri li kom po `e le la da vi di pri kaz obi ~a ja iz Li ke, za ko je su joj re kli da bi to naj bo qe vi de li ba{ u Ba~ kom Gra ~a cu.

V

po ve la k}e ri Kri stin (31) i Erin (27) ko je su po `e le le da do |u i upo zna ju obi ~a je na ro da ~i jeg su po re kla.U raz go vo ri ma sa do ma }i ni ma bi le su ve o m a za i n t e r e s o v a n e za pred me te ko ji su iz lo `e ni na et n o p o s tav c i, kao i pri l i kom na s tu p a ~la n o v a fol klor ne sek ci je u pri ka zu de la na rod nih obi ~a ja iz Li ke, po

Raz i gra ni do ma }i ni Li ku pri ka za li

Go spo |a Mor je po re klom iz Li ke, iz fa mi li je Po kra jac, ko ja se dav no oti snu la u pe ~al b u pre k o oke a n a. Li~ k o po re klo je pri vla ~i lo da po se ti po stoj bi nu pre da ka, {to je u~i ni la pr vi put pre tri de se tak go di na, a sa da je do {la i u Ba~ ki Gra ~ac, da bi objek ti vom za be le `i la i ove ko v e ~ i l a bar deo na r od n ih obi ~a ja pre da ka. Ovog pu ta je

~e mu je KUD „Mar ko Ore {ko vi}”iz Ba~ k og Gra ~ a c a po znat u ce loj Sr bi ji.

Do ma }i ni su sr da~ no pri mi li go ste iz da le ka, po slu `i li ih je li ma iz na ci o nal ne ku hi we i pri re di li im dru `e we ka kvo }e du go pam ti ti.

Pro gram ko ji je tra jao go to va dva sa ta, go {}e iz ^i ka ga su ne tre mi ce po sma tra le i upu }i va le bez broj pi ta wa ko jim

su tra `i le ob ja {we we za sve ono {to su vi de le na sce ni, {to im je de taq no opi si va no od stra ne do ma }i na, a naj vi {e od Bran ka Po kraj ca, du go go di {weg pred sed ni ka KUD-a i oso be ko ja se ba vi pri ku pqa wem za pi sa iz dav ni na, kao i pred me ta iz po stoj bi ne.

- Ve o ma smo za do voq ni {to smo ne ko li ci ni qu di u~i ni li za d o v oq s tvo u pri k a z u kul t ur n e ba {ti ne ko ju go di na m a ne g u j e m o.

Ima li smo dva sa ta pre d iv n og dru ` e wa, a pri pre mi li smo pro g ram ko j i je osta v io ve o m a upe ~ a t qiv uti s ak na go ste, po {to je sve bi lo od sr ca.U pu b li c i je bi l o sve g a pet n a e s tak oso ba, ali mi smo na stu pa li kao da je sa l a pre p u n a, jer smo ima l i ta k av ose }aj– re kla nam je Mi r a Man d i}, umet ni~ ki ru ko vo di lac KUD-a.

Go {}e iz ^i ka ga, po red im pre si ja zbog pri ka za na rod nih obi ~a ja iz Li k e, bi l e su za d o v oq n e i odu { e v qe n e u upo z na v a w u rod bi ne ko ja `i vi u Ba~ kom Gra ~a cu. Ras ta lai su se sa `e qom i obe }a wem da }e se opet vi d e t i, a i te k u } i ra ~ un KUD-a je po stao bo ga ti ji za 50. 000 di na ra ko je su im upla ti li go sti, kao skro man dar i po dr {ka wi ho vom pre da nom ra du na o~u va wu tra di ci je i obi ~a ja Li ke.

S. Miler

Ku la sa astro nom skim sa tom da ti ra s po ~et ka 15.ve ka. Iz nad sa ta se na la ze fi gu re 12 apo sto la ko ji se u unu tra {wo sti ku le okre }u na sva ki sat, a na iz me ni~ no po dvo ji ca se na pun sat po ja vqu ju u otvo ri ma iz nad sa ta. Je din stven astro nom ski sat po ka zu je go di ne, me se ce, da ne i sa te, ta ko |e iz la zak i za la zak sun ca, iz la zak i za la zak me se ca i ne be ske zna ko ve. Ali da se sve to ras tu ma ~i, po tr be no je i vre me na i zna wa. go di ne `i veo je i pi sao ~u ve ni Franc Kaf ka.

Na pre la sku iz zam ka iz de la gra da Ma la Stra na, pre ma Sta rom Gra du, na Kar lo vom mo stu kao u ko {ni ci. Umet ni ci osli ka va ju por tre te, nu de svo je sli ke sa pra {kim mo ti vi ma, ve li -

obez be |en sa tri tor wa, od ko jih su dva na Ma loj Stra ni, a tre }i u Sta rom Gra du. Ukra {en je sa 30 sta tua po dig nu tih oko 1700. go di ne, od ko jih je ve }i na u ba rok nom sti lu.

Ni smo ba{ sa ~e ka li mr kli mrak, ali ~u li smo da je na

Kar lo vom mo stu no }u mir no.

Ipak, za raz li ku od dnev nog pro la ska po vre lom sun cu, vra }a ju }i se u pred ve ~er je uo~i li smo do sta pro sja ka. Oni su u kle ~e }em sta vu, po gnu te gla ve ili skri ve ni ka pu qa ~a ma pre ma plo~ ni ku, o~e ki va li da im se uba ci ko ja kru na. Ne ki uz se be ima ju krup ni je ra sne pse, a pri met no je kad ne {to ka ne od pro la zni ka, da ovi pro sja ci, dis kret no pri bli `a va ju gla vu da vi de ko li ka je cr ka vi ca u pi ta wu.

Uli ca ma dav no po plo ~a nih ka me wem, vra }a ju }i se uz br do pre ma „Pi ra mi di”, za sta ne mo na pi vo u po zna tom Re sto ra nu „Za sta re ra de ni ke”. Ni je bi lo „sta ro pra me na”, pa se slo `i mo sa po nu |e nim kri gla ma „pils ne ra” od po po la li tre. Kri gla je bi la do bro ozno je na, ali nas je pre se klo ka da je ko no ba ri ca do ne la fi skal ni ra ~un sa ce nom od 141 kru nu po kri gli, od no sno ne {to vi {e od {est evra. Ni je nam ni {ta dru go pre o sta lo ne go da is pi je mo i kon sta tu je mo, da ne ma jef ti nog pi va za sta re ra de ni ke ni u Pra gu!

Milorad Mitrovi}

NEVEROVATAN TALENAT BISTROG VRBASKOG DE^AKA

Za{to pri~ati normalno kad mo`e unatra{ke D

e s e t o g o d i {wi Rast ko V a l i h o r a iz Vr ba sa je na iz gled sa s vim obi ~an de ~ak ko ji ide u {ko lu, dru `i se sa vo jim vr {wa ci ma i na pr vi po gled se ne raz li ku je mno go od osta le de ce. Me |u tim, ka da Rast ko po~ ne da pri ~ a na ne k om „svom“ ~ud nom je zi ku mno gi osta ju iz ne na |e ni dok ne shva t e da de ~ ak kri j e ve o m a neo bi~ ni ta le nat, jer sva ku re~ mo `e da iz g o v a r a una t ra {ke. To su pr ve pre ~e ti ri go di ne pri me ti le we go va Rast ko sa `en skim de lom po ro di ce maj k a Vi o l e t a i ba ka Sta nu {a. gre {ke, ovaj ne ve ro vat ni de - Bio je ne {to qut, pa je ~ak je po ka zao i u te le vi zij ona ko u be su iz go vo rio ne {to skom {ou-pro gra mu „Ja imam {to mi ni smo raz u me le. Na te ta le nat“. Ipak, iako je `i ri ra le smo ga da po no vi, ali i imao pot pu no po zi tiv ne re ak da qe je bi lo ne ra zu mqi vo sve ci je na we gov na stup, on ni je dok ni je na pi sao na pa pir to na sta vio tak mi ~e we zbog te `e {to je re kao. Ta da smo vi de li ma te ri jal ne si tu a ci je u ko joj da je on re kao ne ku psov ku, ali se na la zi we go va po ro di ca. una tra {ke da ga mi ne bi smo - Mi slim da je ovaj we gov raz u me le i gr di le – ka `e ma - ta le nat dar od Bo ga i za i sta ma Vi o le ta. je {te ta {to Rast ko ni je imao Za Rast kov ta le nat sa da ve} {an su da za we ga ~u ju i qu di mno gi Vr ba {a ni zna ju pa ga van Vr ba sa. Mo `da }e ipak ~e sto za u sta vqa ju da im ka `e bi ti pri li ke – na da se ba ka ne {to na tom „~ud nom je zi ku“.

Sta nu {a.

- Dru ga ri u {ko li mi pr vo Rast ko je do bar |ak i skrom ni su ve ro va li. Sa da svi zna ju no de te, u {ko li re |a sa mo pe i stal no mi tra `e da pri ~am ti ce i ima ra zna in te re so va na o pa~ ke, a me ni to uop {te ne wa. Sta ri ja se stra Ro sa ga je sme ta – pri ~a Rast ko. na u ~i la da ~i ta jo{ pre po la Spo sob nost da sva ku re~ iz ska u {ko lu i od ta da mu je ne go va ri una tra {ke br zo i bez ka kwi ga stal no u ru ka ma.

- Omi qe ni pred met mi je en gle ski je zik, ali vo lim i osta le i ni je mi pro blem da u~im. I van {ko le vo lim da ~i tam. In te re so vao me je Ber mud ski tro u gao i sa znao sam mno go o we mu – is ta kao je Rast ko.

U ku }i Va li ho ra ka `u da ne zna ju od ko ga je ovaj neo bi~ ni de ~ak na sle dio ta le nat. Rast ko do da je da sa da pi {e i pe sme, a po to me je, ka `e, na ba ku Sta nu {u ko ja isto pi {e pe sme od de tiw stva.

- Za to sam i pr vu pe smu ko ju sam na pi sao po sve tio upra vo mo joj ba ki. Sa da naj vi {e vo lim da pi {em pe sme po ugle du na en gle ski so net gde pr va slo va sti ho va da ju re ~i – ka zao je Rast ko.

M. Kekovi}

crna hronika

dnevnik NASTAVQEN PROCES BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA

Ministar Kne`evi} u sudnici Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du da nas se na sta vqa su |e we mi ni stru po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de Goranu Kne`evi}u zbog op tu `bi da je u vre me, dok je bio pred sed nik op {ti ne Zre wa nin, sa sa rad ni ci ma o{te tio op {tin ski bu xet za naj ma we 150 mi li o na di na ra.

Je dan od Kne `e vi }e vih advo ka ta Vi}entije Darijevi} re kao je da }e se mi ni star oda zva ti po zi vu su da i da se ne }e po zva ti na imu ni tet.

Goran Kne`evi}

- Kne `e vi }u ap so lut no ne pa da na pa met da se po zi va na imu ni tet. We mu je u in te re su da se na su |e wu utvr di ma te ri jal na isti na i da do ka `e da su sve op tu `be pro tiv we ga neo sno va ne i po li ti~ ki mon ti ra ne - re kao je Da ri je vi}.

Na su |e wu je pla ni ra no sa slu {a we sve do ka i ve {ta ka.

To }e bi ti pr vo su |e we na ko je }e Kne `e vi} do }i ot ka ko je

le tos po stao mi ni star u Vla di Sr bi je kao ka dar Srp ske na pred ne stran ke.

Kne `e vi} je uhap {en 1. ok to bra 2008. pod sum wom da je „or ga ni za tor gra |e vin ske ma fi je”, u pri tvo ru je pro veo 13 me se ci, po sle ~e ga je pu {ten da se bra ni sa slo bo de, a u ja nu a ru 2010. se pri dru `io na pred wa ci ma po {to je pret hod no bio ~lan De mo krat ske stran ke.

Kne `e vi }u i we go vim sa rad ni ci ma su di se zbog op tu `bi da su mal ver za ci ja ma s gra |e vin skim ze mqi {tem u Zre wa ni nu od 2006-2008. o{te ti li bu xet op {ti ne za naj ma we 150 mi li o na di na ra. U op tu `ni ci je ozna ~en kao or ga ni za tor gru pe od 22 okri vqe na, u jav no sti po zna toj kao „gra |e vin ska ma fi ja”. Na te ret im se sta vqa ju kri vi~ na de la zlo ~i na~ ko udru `i va we, zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, pri ma we mi ta i da va we mi ta.

Kne `e vi} je, po red osta log, op tu `en i zbog da va wa gra |e vin skog ze mqi {ta u za kup po ce na ma ni `im od tr `i {nih.

On je na po ~et ku su |e wa od ba cio sve na vo de op tu `ni ce, tvr de }i da je pro ces pro tiv we ga po li ti~ ki i mon ti ran i da mu je hap {e we na me stio pred sed nik vla de Voj vo di ne Bojan Pajti}.

Pri pad ni ci gru pe su kri vi~ na de la iz vr {i li na po lo `a ji ma gra do na ~el ni ka, na ~el ni ka ode qe wa, di rek to ra jav nih pred u ze }e, ta ko {to su na ne za ko nit na ~in da va li u za kup ne zi gra |e no gra |e vin sko ze mqi {te u Zre wa ni nu ~i ji je vla snik Re pu bli ka Sr bi ja, a ko ri snik op {ti na Zre wa nin, na vo di se u op tu `ni ci.

(Tanjug)

NASTAVAK SU\EWA BIV[EM DIREKTORU RTS-a DRAGOQUBU MILANOVI]U

Kako su deqeni stanovi

Su |e we ne ka da {wem di rek to ru Ra di o- te le vi zi je Sr bi je Dragoqubu Milanovi}u zbog op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja pri li kom do de le sta no va rad ni ci ma RTS, na sta vqa se da nas pred Vi {im su dom u Be o gra du.

Mi la no vi} }e u sud do }i sa slo bo de po {to je 31. av gu sta iza {ao iz po `a re va~ kog za tvo ra „Za be la” u ko jem je od slu `io de se to go di {wu za tvor sku ka znu na ko ju je osu |en zbog po gi bi je16 rad ni ka te me dij ske ku }e pri li kom NA TO bom bar do va wa 23. apri la 1999. go di ne.

Su di ja Vera Vukoti} na ja vi la je na pret hod nom su |e wu, da }e u sep tem bru bi ti sa slu {an ve {tak i dva sve do ka, a po tom za ka za ne za vr {ne re ~i, po sle ~e ga }e usle di ti pr vo ste pe na pre su da.

Mi la no vi} je na po ~et ku su |e wa za sta no ve ne gi rao na vo de op tu `ni ce ko ja ga te re ti da ih je ne le gal no do de lio za po sle ni ma u toj me dij skoj ku }i is ti ~u }i da je pro ces pro tiv we ga po li ti~ ki mon ti ran i da se ne ose }a kao osu |e nik ve} „kao rat ni za ro bqe nik NA TO pak ta i wi ho vih sa rad ni ka u Sr bi ji”.

(Tanjug)

POLICIJA BEZ NOVIH SAZNAWA O UBICI MEKSIKANKE U SPLITU

Istraga u }orsokaku Sa zna we da ubi ca Se le ne Mar ga rit Gra ci a no Ma ce do ni je No vo sa |a nin D. G., do ve la je u }or so kak po li cij sku is tra gu, u ko joj je is pi ta no vi {e od 200 oso ba i jo{ ni je ot kri ven mo tiv ubi ce, pi {e split ska „Slo bod na Dal ma ci ja”.

Hr vat ska po li ci ja sa da ~e ka od go vo re po li ci ja ze ma qa u ko je su po sla li uzor ke DNK ko ji su na |e ni na ha qi ni ubi je ne de voj ke i za ko je su is tra `i te qi uve re ni da pri pa da ju ubi ci. Pod se }a se da je di rek tor hr vat ske po li ci je Vlado Domini} po tvr dio da su uzor ci DNK ubi ce, po sla ti na ana li zu u Mek si ko, SAD, Ka na du, ali i {i rom Evro pe. A da bi se oni ob ra di li i upo re di li s ba za ma po da ta ka tih ze ma qa po treb no je ma lo du `e vre me na, na vo di list.

Po li ci ja na sta vqa is tra gu i do sa da je sa slu {a la vi {e od 200 oso ba za ko je se sum wa lo da ima ju bi lo ka kve sa zna wa o mon stru oc nom zlo ~i nu na split skom Mar ja nu.

Se le ne Ma ce do je ubi je na 22. av gu sta, a we no te lo je pro na |e no 25. av gu sta. Pri vo |e ni su is pi ti va ni do naj sit ni jih de ta qa i uzi ma ne su im ana li ze kr vi i DNK, a sve ras plo `i ve sna ge upo tre bqi va ne su za de taq no „~e {qa we” lo kal nih tr go vi na

i tr go va~ kih la na ca ka ko bi se even tu al no ot kri lo gde je i ka da ubi ca ku pio rad ne ru ka vi ce ko je su, iz me |u osta log, pro na |e ne u kr va vom ruk sa ku ne da le ko od za ko pa nog te la.

Na isti na ~in se po ku {a va lo od go net nu ti gde je ku pqe na i sa mo qe pi va cr na tra ka ko jom su de voj ci bi le spu ta ne ru ke i za le pqe na usta.

U raz go vo ru s qu di ma bli skim is tra zi, list pi {e da je sve vi {e uve re nih da je ubi ca ne ko iz van Spli ta. Oni sma tra ju, do da je se, da bi se da je, ko jim slu ~a jem ubi ca iz Spli ta, to do sa da ve} sa zna lo.

Isto ta ko, is tra `i te qi ma jo{ uvek ni je ja san mo tiv uboj stva. De voj ka ni je si lo va na, a ni {ta od we nih stva ri ni je ukra de no. Iako se {pe ku li sa lo da su ne sta li we na po zla }e na na ru kvi ca na ko joj je bi lo ugra vi ra no Se le ni no ime i da tum ro |e wa i be li ru~ ni sat ko je je ima la na fo to gra fi ji, ka sni je se sa zna lo da su oni, ipak, pro na |e ni kraj te la.

U ce loj pri ~i, kon sta tu je list, naj ~ud ni ja stvar je, ipak, spor ni dres, od no sno ma ji ca za ko ju se pret po sta vqa da je ubi ca no sio. Re~ je o cr no-cr ve noj ma ji ci fud bal skog klu ba „Mi lan” na ~i joj po za di ni je is pi sa no Reks.

(Tanjug)

ponedeqak17.septembar2012.

13

„DNEV N IK” SA Z NA J E: U PRIPREMI NACRT ZAKONA O AMNESTIJI

Zatvorske kazne mawe i za ~etvrtinu Stru~ na rad na gru pa pri Mi ni star stvu prav de Sr bi je fi na li zu je pi sa we tek sta Na cr ta za ko na o am ne sti ji, po ko jem bi pra vo sna `no osu |e ni ma, iz u zi ma ju }i one za naj te `a i gnu sna kri vi~ na de la, za tvor ske ka zne mo gle bi ti sma we ne za 25 i 15 po sto od pra vo sna `no iz re ~e nih, za vi sno od vr ste kri vi~ nog de la, sa zna je „Dnev nik“.

Na crt bi usko ro mo gao da se na |e pred Vla dom Sr bi je, ko ja }e od lu ~i ti da li }e ga usvo ji ti kao za kon ski pred log.

Po in for ma ci ja ma „Dnev ni ka“, ak tu el nim na cr tom za ko na je de fi ni sa no da se od am ne sti je iz u zmu osu |e ni na naj stro `e ka zne za tvo ra, za raz li ~i ta kri vi~ na de la or ga ni zo va nog kri mi na la,tr go vi nu qu di ma, dro gom, za te {ko ubi stvo, rat ne zlo ~i ne, gnu sne zlo ~i ne pre ma ne mo} ni ma ili de ci i pro tiv jav nog mo ra la, li ca osu |i va na vi {e od tri pu ta, kao i osu |e ni ci za ko ji ma je zbog ne ja vqa wa na iz dr `a va we ka zne iz da ta po ter ni ca.

Uma we we za 25 po sto od pra vo sna `no iz re ~e ne ka zne ob u hva ti lo bi kri vi~ na de la ma weg

ste pe na dru {tve ne opa sno sti, ka ko pra vo sna `no osu |e ne, ko ji su u za tvo ri ma, ta ko i one ko ji ~e ka ju da bu du upu }e ni na iz vr {e we pre su da.

Znat no ma we, 15 po sto sma we we pra vo sna `no iz re ~e ne ka zne, ob u hva ti lo bi ve }i broj kri vi~ nih de la, me |u ko ji ma su: raz boj ni~ ka kra |a, raz boj ni {tvo, ubi stvo, ot mi ca, iz nu da, i dru ga, a isti pro ce nat uma we wa bi se od no sio i na li ca ko ja su tri pu ta kri vi~ no osu |i va na.

Uko li ko do bi je for mu pred lo ga te stig ne do skup {tin ske pro ce du re i par la ment ga even tu al no usvo ji , bi }e to pr vi ta kav za kon od 2001. go di ne, kad su, po sle pe to ok to bar skih pro me na, vla sti DOS-a na re pu bli~ kom ni vou da le op {tu am ne sti ju osu |e ni ci ma, sma we wem ka zni, ta ko |e, za 25 i 15 po sto i iz u zi ma ju }i od am ne sti je od re |e na naj te `a de la.

Ne ko li ko me se ci ka sni je, 2002.go di ne, na ni vou ta da {we

Ju go sla vi je, su sa ve znim za ko nom am ne sti ra ni od iz dr `a va wa ka zni i od kri vi~ nog go we wa, al ban ski eks tre mi sti ko ji su za pe riod od 1. ja nu a ra 1999. do 31. ma ja 2001. bi li osu |e ni zbog te ro ri zma i udru `i va wa ra di ne pri ja teq ske de lat no sti na pod ru~ ju op {ti na Pre {e vo, Me dve |a i Bu ja no vac, od no sno, osu mi ~e ni za ta kri vi~ na de la.

To kom 2006. go di ne je ta da {wa vla da pre mi je ra Vojislava Ko{tunice usvo ji la pred log op {te am ne sti je, ko ji je bio sli ~an re pu bli~ kom za ko nu iz 2001, ali pred log ni je do bio

ze le no sve tlo u Na rod noj skup {ti ni. [i ra jav nost, kod nas, kao i svim ze mqa ma uglav nom ve o ma ne ga tiv no re a gu je na ova kvu vr stu is ka zi va wa mi lo sti vla sti i ne uquq ku je se mno go ob ja {we wi ma, da se da va wem am ne sti je osu |e ni ma ne di ra u pra va o{te }e nih ko ja se za sni va ju na osu |u ju }oj pre su di. S dru ge stra ne, vla sti za do no {e we za ko na o op {toj ame ne sti ji, po red osta lih, obi~ no is ti ~u i prag ma ti~ ne raz lo ge-po tre bu sma we wa pre na tr pa no sti u za tvo ri ma.

Ina ~e, Ko mi tet Sa ve ta Evro pe za spre ~a va we mu ~e wa i ne ~o ve~ nog ili po ni `a va ju }eg po stu pa wa ili ka `wa va wa, u iz ve {ta ju ob ja vqe nom pre tri me se ca kon sta tu je da je „pre na tr pa nost pro blem u svim za tvo ri ma u Sr bi ji“. U tom iz ve {ta ju se na vla sti u Sr bi ji ape lu je „da udvo stru ~e svo je na po re ka ko bi ovaj pro blem bio pre va zi |en“.

J. J.

„DNEVNIKOVA” TEMA: DA LI ]E SE NEZAKONITO BOGA]EWE KRIVI^NO GONITI

Na vlast biciklom, s vlasti luksuznim kolima Svi mi ni stri iz Da ~i }e vog ka bi ne ta i ve }i na funk ci o ne ra u Sr bi ji pri ja vi li su imo vin sko sta we Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. No va vla da ka `e da je to oba vqe no ne sa mo zbog po li ti~ kog rej tin ga funk ci o ne ra, ve} i zbog jav no sti ko ja je ose tqi va na to pi ta we. S raz lo gom, jer su mno gi do la zi li na vlast bi ci klom, a od la zi li luk su znim ko li ma i s po de be lom po kret nom i ne po kret nom imo vi nom.

Funk ci o ne ri, ume {a ni u ve li ke afe re, ume sto na su du na sta vqa li su da se ba ve po li ti kom ili no vim bi zni som. Dok se o~e ku je pro ve ra Agen ci je da li se stvar no imo vin sko sta we po du da ra s onim u pri ja va ma no vih i sta rih funk ci o ne ra, po sta vqa se i pi ta we ka kve su mo gu} no sti kri vi~ nog pra va na su zbi ja wu ko rup ci je i da li bi uvo |e we ne kih no vih in kri mi na ci ja po mo glo u we nom su zbi ja wu.

Ra di se, pre sve ga, o oprav da no sti uvo |e wa no vog kri vi~ nog de la ne za ko ni tog bo ga |e wa funk ci o ne ra ko ji su za vre me oba vqa wa jav ne funk ci je ste kli imo vi nu za ko ju ne mo gu da do ka `u da je ste ~e na na za ko nit na ~in.

svog prav nog si ste ma. Me |u tim, spor no je da li po sto ji oba ve za uvo |e wa, ako to ni je su prot no Usta vu i osnov nim na ~e li ma prav nog si ste ma od re |e ne ze mqe, od no sno ako se po sle raz ma tra wa te mo gu} no sti kon sta tu je da ne ma ta kvih pre pre ka, da ipak ne po sto ji kri mi nal no-po li ti~ ko oprav da we za we no in kri mi ni sa we - ka `e pro fe sor Sto ja no vi}.

Od 140 ze ma qa, ko je su ra ti fi ko va le Kon ven ci ju, 44 , pre te `no ze mqe u raz vo ju, uve le su ovo kri vi~ no de lo. Od evrop skih dr `a va to je u~i ni la sa mo Ma ke do ni ja.

Sr bi ja jo{ ni je u~i ni la ni pr ve ko ra ke da is pu ni oba ve zu iz ~la na 20. Kon ven ci je, a to je da raz mo tri mo gu} nost uvo |e wa kri vi~ nog de la ne za ko ni tog bo ga }e wa, pa bi se i ova te ma mo gla ozbiq ni je raz mo tri ti na re dov nom go di {wem sa ve to va wu kri vi ~a ra od 20. do 22. sep tem bra na Zla ti bo ru, ko je je po sve }e no „Ak tu el nim pi ta wi ma kri vi~ nog za ko no dav stva, nor ma tiv nim i prak ti~ nim aspek ti ma”.

Ko ji bi raz lo zi i{li u pri log oprav da no sti uvo |e wa ovog kri vi~ nog de la u do ma }e kri vi~ no za ko no dav stvo?

Dr Zoran Stojanovi}

Broj ni su i raz lo zi pro tiv uvo |e wa ne za ko ni tog bo ga }e wa kao kriv~ nog de la. Ova kva in kri mi na ci ja, ma kar se to od no si lo na ogra ni ~en krug po li ti~ kih funk ci o ne ra, une la bi ne si gur nost u pra vo svo ji ne. To bi mo glo ima ti i ne ga tiv ne re per ku si je i u po gle du sprem no sti da se pri hva ti po li ti~ ka ili dru ga funk ci ja, jer bi onaj ko je pri hva ti bio pod vrg nut kon tro li i pre i spi ti va wu imo vi ne i ri zi ku da bu de la ko osu |en,

to va ni in sti tut is pi ti va wa po re kla imo vi ne iz vre me na so ci ja li sti~ kog sa mo u pra vqa wa .

-Naj zad, mo glo bi se pri go vo ri ti da se ka `wa va za sta we, od no sno po sle di cu a ne i za sa mu rad wu, {to bi u kri vi~ nom pra vu bi lo ne pri hva tqi vo. Rad wa se pret po sta vqa, od no sno ra di se o obo ri voj pret po stav ci da je okri vqe ni vr {e wem (ko rup tiv nih) kri vi~ nih de la do {ao do imo vi ne uko li ko ne do ka `e su prot no. Mo glo bi se tvr di ti da se ov de ka `wa va zbog to ga {to se po se du je imo vi na ~i je se le gal no po re klo ne mo `e utvr di ti.

Ali, da li je to oprav da no? U kri vi~ nom pra vu do ne kle su sli~ na ovom kri vi~ nom de lu kri vi~ na de la po se do va wa. Me |u tim, po sto ji bit na raz li ka iz me |u dr `a wa oru` ja, opa snih otro va ili dr `a wa pred me ta ko ji slu `e sa mo vr {e wu od re |e nih kri vi~ nih de la, i po se do va wa nov ca ili dru ge imo vi ne ko ja sa ma po se bi ni {ta ne go vo ri o svom po re klu ili na me ni.

Jed no je ka da se ka `wa va za po se do va we ne ~e ga {to gra |a ni nor mal no i re dov no ne po se du je, a dru go je ka da se ka `wa va za po se do va we ne -

Za la`ne podatke nema osu|enih Pro fe sor Zo ran Sto ja no vi} tvr di da je u Sr bi ji ne pri ja vqi va we imo vi ne ili da va we la `nih po da ta ka o imo vi ni od stra ne funk ci o ne ra pro gla {e no kri vi~ nim de lom. Me |u tim, ~i we ni ca je, da za to na ve de no kri vi~ no de lo do sa da ni je bi lo pra vo sna `nih osu da, iako ga je la ko do ka za ti.

Na i me, Za kon o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je pro pi su je u ~la nu 72. kri vi~ no de lo ne pri ja vqi va wa imo vi ne ili da va wa la `nih po da ta ka o imo vi ni. Funk ci o ner ko ji ne pri ja vi imo vi nu Agen ci ji ili da je la `ne po dat ke o imo vi ni, u na me ri da pri kri je po dat ke o imo vi ni, ka zni }e se za tvo rom od {est me se ci do pet go di na.

Pro fe sor kri vi~ nog pra va na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du dr Zoran Stojanovi} ka `e za „Dnev nik” da su ele men ti in kri mi na ci je ne za ko ni tog bo ga }e wa pred vi |e ni ~la nom 20 Kon ven ci je UN pro tiv ko rup ci je (UN CAC), ali da ne po sto je do voq no ube dqi vi raz lo zi da se to i u~i ni.

- Kon ven ci ja pre po ru ~u je dr `a va ma pot pi si ni ca ma da raz mo tre mo gu} nost uvo |e wa kri vi~ nog de la, ali ne i da ga uve du. Na do sta ne pre ci zan na ~in od re |u je i ele men te ovog kri vi~ nog de la. Ono se sa sto ji u ne za ko ni tom bo ga }e wu od no sno u zna ~aj nom uve }a wu imo vi ne jav nog funk ci o ne ra ko ju ne mo `e ra zum no da ob ja sni, s ob zi rom na svo je za ko ni te pri ho de. U ~la nu 20. se is ti ~e da }e dr `a ve raz mo tri ti mo gu} nost uvo |e wa ovog kri vi~ nog de la, po la ze }i od svo jih ustav nih i osnov nih na ~e la

- Pret po stav ka je da bi ova ko po sta vqe na in kri mi na ci ja mo gla bi ti ko ri sna u su zbi ja wu ko rup ci je u~i we ne od stra ne pred stav ni ka po li ti~ kog esta bli {men ta. Me |u tim, si gu ran za kqu ~ak se u tom po gle du ne bi mo gao iz ve sti, jer ni is ku stva ze ma qa ko je su uve le ovo kri vi~ no de lo ne mo gu da po tvr de da li je zbog to ga do {lo do sma we wa ko rup ci je u wi ho voj sre di ni ka `e pro fe sor Sto ja no vi}.

Znat no bi se olak {a lo do ka zi va we, od no sno, br `e do la zi lo do osu de {to bi vo di lo efi ka sni joj pri me ni kri vi~ nog pra va. Bi lo bi do voq no da se utvr di zna ~aj na raz li ka iz me |u vred no sti imo vi ne ko ju je jav ni funk ci o ner imao u mo men tu stu pa wa na funk ci ju, u to ku ili po sle pre stan ka funk ci je, pod uslo vom da ne mo `e da do ka `e da je imo vi nu ste kao na za ko nit na ~in.

~ak i on da ka da ni je vr {io ko rup tiv na kri vi~ na de la.

S dru ge stra ne, pro tiv ar gu me nat je da se ra di o jav nim funk ci o ne ri ma, a ne o svim gra |a ni ma, i da se od wih o~e ku je da mo gu da ob ja sne po re klo svo je imo vi ne, - Kri vi~ no pra vo je ul ti ma ra tio, od no sno tre ba ga ko ri sti ti sa mo on da ka da su is cr pqe ni svi dru gi me ha ni zmi i sred stva ko je dru {tvu sto je na ras po la ga wu. U Sr bi ji bi to, iz me |u osta log, zna ~i lo i pred u zi ma we ozbiq nih ko ra ka da se pri me ne po sto je }e in kri mi na ci je i u od no su na jav ne funk ci o ne re. U si tu a ci ji ka da se ni po sto je }e in kri mi na ci je ne pri me wu ju, pro pi si va we no vih te {ko da mo `e da ima svo je oprav da we - iz no si pro fe sor Sto ja no vi}.

Ne vo qa je i u to me {to ova in kri mi na ci ja pod se }a na kom pro mi -

~e ga {to sva ki gra |a nin, u na ~e lu po se du je i ima pra vo na to - ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Pro fe sor Sto ja no vi} sma tra da bi bi lo ne re al no o~e ki va we da bi ova in kri mi na ci ja u Sr bi ji da la ozbiq ni ji do pri nos su zbi ja wu ko rup ci je, ali da i po red ozbiq nih sum wi u po gle du oprav da no sti we nog uvo |e wa, tu mo gu} nost ne bi tre ba lo ola ko od ba ci ti, ve} je po treb no jo{ de taq ni je sa gle da ti sve raz lo ge pro i kon tra.

Uosta lom, u Sr bi ji je u po gle du od re |e nih re {e wa u kri vi~ nom za ko no dav stvu (ma te ri jal nom i pro ce snom) ve} do {lo do od re |e nih od stu pa wa od ne kih uobi ~a je nih stan dar da i na ~e la, pa bi se mo glo po sta vi ti pi ta we za {to bi u tom po gle du tre ba lo ima ti po seb ne ob zi re ka da su u pi ta wu pred stav ni ci vla sti.

Vesna Savi}

14

SPORT

ponedeqak17.septembar2012.

PARTIZAN SAVLADAO I HAJDUK

Us pe la pro ve ra Fud ba le ri Par ti za na ve za li su tre }u uza s top n u po b e d u u do ma }em {am pi o na tu i po ka za li da je po raz od Do weg Sre ma bi la pro la zna sla bost. Kao do ma }i ni cr no – be -

Pre o kret Nef ~i ja Pr vi ri val Par ti za na u Li gi Evro pe, azer bej xan ski Nef ~i sla vio je u tre }em ko lu na ci o nal noh {am pi o na ta. Tim iz Ba kua je na svom te re nu sa vla dao Ha zar Len ko ran sa 2:1, ali tek po sle pre o kre ta. Go sti su po ve li ve} u osmom mi nu tu, da bi Ne ft~i iz jed na ~io de set mi nu ta ka sni je go lom ^i le an ca Ni ko la sa Ka ne le sa ko ji je gla vom is ko ri stio cen tar {ut sa le ve stra ne i lo {u pro ce nu gol man go sti ju. Ne ft~i je do po be de sti gao po got kom Bra zil ca Fla vi wa u 73. mi nu tu me ~a, udar cem sa oko 25 me ta ra.

Ha zar je do bar deo me ~a bio bo qi od Ne ft~i ja, ~i ji su igra ~i u fi ni {u me ~a us pe li da pro ma {e ne ko li ko sjaj nih gol {an si.

Nef ~i: Sta men ko vi}, Mi tre ski, [u ru kov, Bru no Ber tu ~i, Ja nu za da, Sa di kov (Se ji dov 56’), Ra mos, Imam ver di jev, Vo bej, Ka na les, Fla vi wo (Ab du la je 82’).

Nef ~i u tri ko la ima dve po be de i po raz, pa za o sta je dva bo da za li de ri ma Ka ra ba hom i Si mur ku om ko ji ima ju po me~ vi {e. Po ra `en dru gi ri val Par ti za na u LE, Rubin je pora`en od Lokomotive u Moskvi.

Stefan [}epovi} nije uspeo da zaustavi {ut Veselinovi}a s bele ta~ke

li su po no vo bi li ube dqi vi jer su po sle po be de od 7:0 pro tiv BSK-a sa da sa vla da li i Haj duk sa 5:2. Par ti zan je na pra vio le pu uver ti ru pred pr vi me~ Li ge Evro pe, pro tiv Nef ~i ja u Hum skoj 1.

Va qak je imao pro ble ma sa Haj du kom u pr vih 25 mi nu ta ka da ni je za be le `io ni je dan uda rac ga go lu Pe ri }a dok je gost, vre b a j u } i iz kon t re stvo rio dve po lu pri li ke. I kao {to to obi~ no bi va u na {em {am pi o na tu ka da su Ku qa n i mo r a l i da se otvo r e Par ti zan je ve {to ko ri stio uka za ni pro stor i mno go lak {e od i grao utak mi cu.

Svoj de bi u cr no – be lom dre su na pra vio je Mi lo{ Jo ji} i od m ah po s ti g ao gol.

Mla di ve zi sta po ka zao je da mo `e bi ti u sko ri joj bu du} no sti ve li ka na da cr no – be lih.

Pred stav nik ge ne ra ci je 1994.

go di {ta Alek san dar Mi tro vi} ta ko |e je od i grao do bru par ti ju i za ~i nio je sa po stig nu tim go lom. Cr no – be li su o~i gled no do bi li po ja ~a wa u igra ~i ma iz svo je omla din ske {ko le. Vaq da su shva ti li da ne mo ra ju tro {i ti pa re na ne pro ve re ne igra ~e.

Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} bio je za do vo qan igrom svog ti ma pro tiv Haj du ka.

- Ve za li smo tre }u uza stop nu po be du i to nas vra }a na ko lo sek ko jem stre mi mo, a to je ti tu la {am pi o na. Od i gra li smo do bru utak mi cu, iz ga ra li na te re nu i to nam se na kra ju is pla ti lo. Ima li smo ma lo pro ble ma u pr vom po lu vre me nu, pre sve ga {to smo od ma ra li ne ke igra ~e, ali i ovi {to su igra li po ka za li su da ima mo vr lo kva li tet ne za me ne – za kqu ~io je Ver me zo vi}.

I. Lazarevi}

Re zu ltat re a lan mi ce, ne re {en is hod je sva ka ko re zul tat ko jim mo ra mo bi ti za do voq ni. Ono sa ~i me smo ta ko |e za do voq ni je ste pri stup

Petar Kur}ubi}

ko ji mo `e da bu de za do vo qa va ju }i.

– Ja sno je da smo `e le li po be du u No vom Pa za ru, ali, ka da re al no po gle da mo po sle utak -

igri pr vo ti ma ca Spar ta ka ko ji su igra li sa na gla {e nom `e qom za po be du – go vo ri Pe tar Kur } u b i}, tre n er Spar t ak Zla ti bor vo de, ko me je ovo bio

pr vi me~ na klu pi su bo ti~ kog Su per li ga {a.

Kao i u pret hod nim me ~e vi ma, fud ba le ri Spar ta ka mo gu da `a le da pro pu {te nim pri li ka ma.

– U pr vom po lu vre me nu smo ima li ini cja ti vu, ima li ne ko li ko do brih pri li ka, ali je eki pa No vog Pa za ra bi la ta ko ja je vo di la na kon pe na la. Ni smo naj bo qe star to va li u dru gom po lu vre me nu, bi lo je gra {a ka u igri, a do ma }in je to mo gao da is ko ri sti i da re {i utak mi ce. Sre }om, Alek si} je bio si gu ran, a osle smo se br zo vra ti li u igru i po no vo pre u ze li ini ci ja ti vu. Bi lo je do sta {an si, ni smo is ko ri sti li jed nu ko lo sal nu, ali je sve do {lo na me sto po got kom De spo to vi }a – do da je Kur }u bi}, a po tom za kqu ~u je: – Bod je va `an, i kao pr vi bod na ta be li, ali i kao ne {to {to }e da po dig ne sa mo po u zda we kod igra ~a. Vi de li smo i u ovoj utak mi ci da jo{ svi za jed no mo `e mo mno go da na pre du je mo.

N. S.

Pu jol po no vo po vre |en Ma le ro zni ka pi ten Bar se lo ne, zbog ozle de ko le na, van te re na ~e ti ri do {est ne de qa. Tek {to se vra tio na te ren i opo ra vio od po vre de ja go di~ ne ko sti, Kar les Pu jol, ka pi ten Bar se lo ne, po no vo }e na uslov ni od mor.

Is ku sni de fan zi vac po vre dio je ko le no le ve no ge u 56. mi nu tu utak mi ce protiv Hetafea.

Sumwa se na problem sa ligamentima ali tek detaqnije analize pokaza}e pravu te`inu povrede. Prve prognoze su da }e Pujol pauzirati ~etiri do {est nedeqa.

Sre}a u nesre}i je da kapiten Barse nije ozledio desno koleno, koje je morao da operi{e proletos a zbog ~eka je propustio EP u Poqskoj i Ukrajini.

Zbog nove povrede Pujol }e presko~iti debi sa Real Madridom (7. oktobra), a verovatno i prve me~eve u Ligi {ampiona.

Mi la no vi} pre u zeo Haj duk Kul ski Haj duk do bio je tre ne ra, to je Mi lan Mi la no vi} ko ji je pre me sec da na vo dio [e rif iz Ti ra spo qa. Mi la no vi} je do bio ot kaz u Mol da vi ji na kon eli mi na ci je od za gre ba~ kog Di na ma u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na.

Ra ni je to kom ka ri je re ra dio je u Ra du, Ze mu nu i Pa li lup cu, te kao po mo} ni tre ner i tre ner mla |ih ka te go ri ja OFK Be o gra da. Mi la no vi} je pro {le se zo ne na sta vio do mi na ci ju sa [e ri fom u Mol da vi ji osvo jiv {i ti tu lu, ali mu upra va klu ba ni je opro sti la eli mi na ci ju od Di na ma po ra zi ma od 1:0 (Ti ra spoq) i 4:0 (Za greb).

Pro mo ci ja Mi la no vi }a u tre ne ra Haj du ka na ja vqe na je

Milan Milanovi}

za da nas. Mi la no vi} }e ima ti te `ak za da tak na de bi ju jer u 6.

ko lu u Ku lu sti `e Cr ve na zve zda.

KUQANI PORA@ENI U BEOGRADU

SUBOTI^ANI OSVOJILI BOD U NOVOM PAZARU

Iako su se svi u Spar tak Zla ti bor vo di na da li pr voj po be du u Su perli gi Sr bi je, i pr vi bod ove je se ni sva ka ko je re zul tat

dnevnik

DO ^EK ZA DEL PJE RA: Le gen dar ni ita li jan ski fud ba ler Ale san dro Del Pje ro sti gao je u Sid nej gde ga je na aero dro mu do ~e ka lo oko 500 na vi ja ~a. Pin tu ri kio je od lu ~io da ka ri je ru za vr {i u Austra li ji gde je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor sa Sid ne jom, po sle 19 se zo na u Ju ven tu su.

- Ni sam do {ao da bih se pen zi o ni sao, ve} da bih za po ~eo no vu ka ri je ru, po be |i vao i osva jao tro fe je. Vr lo sam sre }an, po go to vo kad vi dim ko li ko me qu di do ~e ka lo. Sa ra dom po ~i wem ve} su tra - re kao je Ita li jan.

U Austra li ji je fud bal (so ker) u dru gom pla nu iza austra lij skog rag bi ja i rag bi ja, a pro fe si o nal na A li ga igra }e se tek osmi put. Del Pje ro bi de bi tre ba lo da ima 6. ok to bra pro tiv no vo ze land skog Ve ling sto na u go sti ma.

Mo `e mno go bo qe Fud ba le ri Haj du ka su na go sto va wu u Be o gra du, od ak tu el nog pr va ka Par ti za na iz gu bi li sa 5:2. Na ja vqi va li su Ku qa ni da u Be o grad idu da po ka `u da zna ju da igra ju fud bal, za i gra li su otvo re no, bez bun ke ra i odo le va li tri de se tak mi nu ta. On da, bro do lom...

- I gle da o ci kraj ma lih ekra na su mo gli da vi de da smo po la sa ta bi li rav no prav ni fa vo ri tu Par ti za nu, ima li u tom pe ri o du i 2-3 po lu kon tre ko je ni smo kva li tet no za vr {i li i on da je usle dio ne sre} no pri mqen pr vi gol, po tom sjaj no iz ve den slo bod wak To mi }a, {to je na {u mla du eki pu pot pu no pre se klo i ona ni je us pe la da se sa be re u

dru gom de lu pa smo ka `we ni sa jo{ tri go la. Tek pred kraj utak mi ce, sa dva go la na {a eki pa je ma lo po pra vi la uti sak.

Ap so lut no za slu `e na po be da Par ti za na, a {to se nas ti ~e uve re ni smo da eki pa mo `e mno go bo qe i na da mo se da }e u na stav ku pr ven stva to i po tvr di ti – ka `e Ran ko De li} ko ji je u Be o gra du vo dio tim Haj du ka.

Ono po ~e mu }e su sret Haj du ka sa Par ti za nom bi ti upam }en je i de bi u start noj po sta vi mla dog cen tar fo ra Mi la na Mi ro sa vqe va. Bi lo je jo{ pro me na u sa sta vu Ku qa na, jer u eki pi ni je bi lo Bra }a, Mi lu ti no vi }a, Bu la to vi }a, ]u lu ma, Ada mo vi }a, Po po vi }a.

- I pre go sto va wa Par ti za nu na ja vqi va li smo pro me ne u sa s ta v u iz pro s tog raz l o g a {to nas o~e ku je se ri ja te {kih utak mi ca pa smo ras po lo `i ve sna ge mo ra li kva li tet no da ras po re di mo, da ro vi te igra ~e sa ~u va mo za pred sto je }e su sre te u ko ji ma nam tre ba ju zdra vi igra ~i, te smo sve one ko ji su ima li pro ble ma sa po vre da ma ili su pre mo re ni sa ~u va li.

Ve ru jem da }e svi oni bi ti pot pu no fit za na red ne okr {a je – ka `e tre ner Haj du ka Ran ko De li}.

A pr vi na red ni okr {aj je su dar sa Cr ve nom zve zdom u Ku li. \. Bojani}

PE]IN^ANI SLAVILI U IVAWICI

Bo do vi za mir ni ju je sen Pe }in ~a ni i da qe igra ju bez bi lo ka kvog kom plek sa. Po op {tim oce na ma, ju na ci po be de Do weg Sre ma nad Ja vo rom bi li su gol man Be li} i stre lac je di nog go la Dam wa no vi}.

- Do go vor je bio da u pr vih pet na e stak mi nu ta pr vog i dru gog po lu vre me na za tvo ri mo sve pri la ze go lu - ra por ti ra Ne ma wa Be li}. - To je bio pred u slov za po zi ti van re zul tat. Dra go mi je {to sam na de bi ju, na pr voj su per li ga {koj utak mi cu, za be le `io po be du. Bi lo je po zi tiv ne tre me pred utak mi cu. Me |u tim, ka da je su di ja dao znak za po ~e tak utak mi ce, sva pa `wa je bi la usme re na na lop tu. Pred na ma su no va is ku {e wa. Bi }e nam

vre lo te {ko, ali uz po mo} na vi ja ~a, ko je ovom pri li kom po zi vam, mo `e mo do }i do no vih bo do va.

Og wan Dam wa no vi} je i u Iva wi ci do ka zao da mu za gol tre ba ma lo vre me na i ma lo pre o sto ra.

- Zna li smo da je pred na ma bi lo jed no od naj te `ih go sto va wa u Su per li gi - ka `e Dam wa no vi}. - Ja vor je od li~ no star to vao. Naj ve }a opa snost pre ti la je iz pre ki da, ba{ zbog ma log te re na. Na {a od bra na je bi la na vi si ni za dat ka i od li~ no je ne u t ra l i s a l a sve na p a d e.

Gol man Be li} je u ne ko li ko na vra t a sjaj n o in t er v e n i s ao, a ima li smo sre }e na kra ju: Pu -

tin ~a nin je u po sled wim tre nu ci ma po tu rio gla vu prak ti~ no na gol li ni ji i spre ~io da lop ta u|e u mre `u. Mo `da je na {a po b e d a bi l a iz n e n a | e w e na star tu, ali po sle pe te ni ka ko.

Svo jim ra dom i mak si mal nom mo ti vi sa no {}u za sva ku utak mi cu za slu `i li ovaj pla sman.

Do voq no smo is ku sni da ne pa da mo u eufo ri ju, a ne do zvo qa va mo da nas po raz spu ta va. Tri bo da osvo je na pro tiv Ja vo ra su nam vr lo bit ni, jer, ula zi mo u se ri ju te {kih utak mi ca. Naj pre do ~e ku je mo Rad, a po tom sle di utak mi ca pro tiv Voj vo di ne u okvi ru Ku pa i go sto va we u No vi Pa zar. @. Radivojevi}

REAL DO@IVEO I DRUGI PORAZ U PRVENSTVU

Mu ri wo: Tre nut no ne mam eki pu Na kon no vog po ra za Real Ma dri da u Pri me ri, dru gog u pr va ~e ti ri ko la, tre ner @o ze Mu ri wo je is ta kao da tre nut no ne ma eki pu. Ma dri |a ni su u su bo tu ve ~e po ra `e ni na San ~es Pis hu a nu od Se vi qe 1:0, pa ve} po sle ~e ti ri ko la za o sta ju osam bo do va za naj ve }im ri va lom Bar se lo nom.

- U ovom tre nut ku ne mam eki pu. Moj tim ne igra. To je pro blem, to me vi {e bri ne od za o stat ka za Bar se lo nom - re kao je Mu ri wo po sle po ra za u Se vi qi.

Doma}in je do pobede stigao golom Pjotra Trohovskog ve} u drugom minutu me~a. Real je dominirao u nastavku, ali umesto da igra boqe, kako je vreme proticalo bio je sve nemo}niji, posebno u drugom poluvremenu kada je Muriwo na teren umesto Anhela di Marije i Mesuta Ozila poslao Karima Benzemu i veliko leto{we poja~awe Luku Modri}a.

- U prvom kao i u drugom poluvremenu izgledali smo katastrofalno. Bila je ovo totalno zaslu`ena pobeda Seviqe i totalno zaslu`en poraz Reala.

Boqe od ovog nismo zaslu`ili. ^estitam Seviqinim fudbalerima jer su u~inili sve {to je trebalo da bi nas pobedili - rekao je Muriwo koji je posledwih 20-ak minuta u Andaluziji nemo posma-

@oze Muriwo

trao {ta se doga|a na terenu. Ova utakmica nije se ni~im razlikovala od na{eg poraza kod Hetafea pre tri sedmice. Nije se naro~ito razlikovala ni od na{e igre protiv Granade, osim {to smo tada pobedili. Ne mislim da na{a forma ima veze s bilo kakvim glasinama koje izlaze u javnost u posledwe vreme. Po meni je re~ o stawu na{ega kolektivnog duha.

Trener Seviqe i nekada{awa Realova legenda, Mi~el, novinarima je skrenuo pa`wu na izvanrednu igru svoje ekipe koju je istakao ispred lo{e Realove forme, dok je jedan od Realovih direktora, nekada{wi Mi~elov saigra~ Emilio Butragewo, izjavio da nije problem u pristupu, jer da su igra~i `eleli, samo nisu uspevali.

SPORT

dnevnik

ponedeqak17.septembar2012.

15

JE LEN SU PER LI GA - 5. KO LO NOVI SAD: Vojvodina - Jagodina KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda U@ICE: Sloboda Point - OFK Beograd IVAWICA: Javor - Dowi Srem BEOGRAD: Rad - BSK Bor~a NOVI PAZAR: Novi Pazar - Spartak ZV NI[: Radni~ki - Smederevo BEOGRAD: Partizan - Hajduk 1. Partizan 2. Rad 3. Vojvodina 4. Crvena zvezda 5. Jagodina 6. Dowi Srem 7. Sloboda Point 8. Radni~ki (N) 9. Javor 10. Novi Pazar 11. BSK 12. Radni~ki (K) 13. Smederevo 14. Hajduk 15. OFK Beograd 16. Spartak ZV

5 5 5 4 5 5 5 5 4 5 5 5 5 5 5 5

4 3 3 3 3 3 2 2 2 1 2 0 0 0 0 0

0 2 2 1 1 1 1 1 0 3 0 3 3 2 1 1

1:1(1:1) 0:3(0:1) 4:3 (2:2) 0:1 (0:0) 3:0 (0:0) 1:1 (1:0) 1:0 (0:0) (sino}) 1 0 0 0 1 1 2 2 2 1 3 2 2 3 4 4

17:5 10:4 4:1 10:5 5:2 6:4 8:8 6:8 7:2 6:4 2:11 2:7 0:6 3:8 4:9 3:9

12 11 11 10 10 10 7 7 6 6 6 3 3 2 1 1

U slede}em kolu (22/23. septembra) sastaju se - NOVI SAD: Dowi Srem - Rad, KULA: Hajduk - Crvena zvezda, SUBOTICA: Spartak ZV - Radni~ki (N), SMEDEREVO: Smederevo - Radni~ki 1923, BOR^A: BSK Bor~a - Novi Pazar, JAGODINA: Jagodina Javor, BEOGRAD: OFK Beograd - Vojvodina, Partizan - Sloboda Point.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Ko na~ no po be da pe va ca To ten hem je po sle vi {e od me sec i po da na upi sao tri jumf pr vi u no voj se zo ni Pre mi jer li ge. Eki pa An dre Vi qa {a Bo a {a sla vi la je u go sti ma pro tiv Re din ga - 3:1 (1:0). Pev ci su po sled wu po be du pre utak mi ce na Ma dej ski sta di o nu za be le `i li 1. av gu sta na tur ne ji po Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma, ka da su u pri ja teq skom me ~u po be di li Wu jork Red Bul (2:1).

Po sle to ga usle di la su dva po ra za i isto to li ko re mi ja.

Po sle 4. ko la na Vajt Hart Lej nu ko na~ no ima ju raz lo ga da bu du za do voq ni. Ne sa mo {to je To ten hem bio ube dqiv re zul ta tom, ve} je i igrom do mi ni rao pro tiv eki pe skorm nih mo g u} n o s ti. Dvo s tru k i stre lac bio je Xer mejn De fo (u 18. i 74. mi nu tu), a je dan po go dak po sti gao je i Ga ret Bejl (71. mi nut). Re ding je u su dij skoj na do kan di us peo da po stig ne po ~a sni po go dak pre ko Ha la Rob son-Ka nua. Do ma }in

Ja go di ni sla |i bod u No vom Sa du Voj vo di na - Ja go di na 1:1 (1:1) NO VI SAD: Sta dion Ka ra |or |e, gle da la ca 3.000, su di ja Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: \u ri} u 20. za Voj vo di nu, a @i va no vi} u 29. mi nu tu za Ja go di nu. @u ti kar to ni: Vu li ~e vi} (Voj vo di na), Va len ti}, Cvet ko vi}, Mi len ko vi} (Ja go di na).

VOJVODINA: Su pi} 6, Grin 6, Bo jo vi} 6 (Bil bi ja 6), Mo re i ra 6, Abu ba kar 6, Na sti} 6, Ste va no vi} 6 (Jao -), Po le ta no vi} - (Mi to {e vi} 6), Vu li ~e vi} 6, \u ri} 6, Jo ki} 6.

JAGODINA: Bon xu li} 6, Va len ti} 6, Pro ji} 6, To mi} 6, @i va no vi} 6, Go gi} 6, Le po vi} 6 (Mi len ko vi} -), Cvet ko vi} 6 (Stoj kov -), \e ni} 6 (El Mu nir -), \u ri} 6, Sto ja no vi} 6.

Od li~ nom pri pre mqe nom te re nu i vre me nu ide al nom za igru, gle da o ci na sta di o nu Ka ra |or |e ma lo to ga su ima li pri li ke da vi de. U ve o ma sla boj utak mi ci mno go sla |i bod pri pao je go sti ma iz Ja go di ne ko ji su se jo{ jed nom po ka za li kao ne pri ja tan ri val no vo sad skom su per li ga {u.

Sve ono {to je bi lo fud bal sko vi de li smo u pr vih 45. mi nu ta, ka da su po stig nu ta i oba go la. Voj vo di na je, tre ba to na gla si ti, ima la peh jer se ve} u 5. mi nu tu po vre dio Mar ko Po le ta no vi} pa je no vi tre ner Ne ma wa Vig we vi} ume sto we ga na te ren po slao mla dog re pre zen ta tiv ca Vu ka Mi to {e vi }a. ^i ni lo se da }e is pi ti va we sna ga bi ti za vr {e no u 20. mi nu tu ka da je Voj vo di na po ve la.

Kor ner je iz veo Mo re i ra, na dru gu sta ti vu. Naj vi {i u sko ku bio je vi so ki Igor \u ri} ko ji je lop tu pro sle dio u mre `u po red Bon xu li }a.

Ini ci ja ti vu su u tim tre nu ci ma pre u ze li go sti i bi lo je za ni mqi vo vi de ti da li }e se ob i sti ni ti pred vi |a wa tre ne ra Vig we -

\u ri} po sti `e je di ni gol za Voj vo di nu

vi }a da }e ta kva igra po go do va ti cr ve no-be li ma. U 27. mi nu tu od li~ nu pri li ku za Ja go di nu pro pu stio je To mi} ~i ji {ut gla vom je oti {ao po red go la, a od bra na Voj vo di ne po ka za la je ne si gur nost i ne shva tqi vu sta ti~ nost.

Sa mo dva mi nu ta ka sni je Ja go din ci su iz jed na ~i li. Ak ci ja je bi la sli~ na, Ja go din ci su iz ve li kor ner. \u ri} je lop tom ga |ao pr vu sta ti vu. De fan ziv ci No vo sa |a na su sa mo po gle dom pra ti li, {ta se do ga |a u pe ter cu, usle di la je od li~ na re ak ci ja Alek san dra @i va no vi }a i gol man Su pi} je bio sa vla dan.

Do kra ja po lu vre me na ima li smo pri li ku da pra ti mo uspa va nu igru Voj vo di ne, u ko joj je ve li ki pro blem pred sta vqa la br zi na iz me |u od bram be ne li ni je

No vo sa |a na i na pa da ~a. Ve zni igra ~i do ma }i na uglav nom su lop tu sla li una zad, da bi je on da de fan ziv ci is pu ca va li na pred bez ja sne vi zi je igre. I ka da se ~i ni lo da }e pr vih 45. mi nu ta bi ti za vr {e no bez uz bu |e wa usle di la je sto po stot na pri li ka za Ja go di nu, po no vo po sle pre ki da. \u ri} je cen tri rao po no vo u pe te rac do ma }i na, de fan ziv ci Voj vo di ne su opet bi li ne mi po sma tra ~i, a De jan \e ni} je gla vom upu tio {ut sa ne kih pet me ta ra me |u tim, Su pi} je ovo ga pu ta od li~ no re a go vao.

Ni {ta se ni u dru gom de lu ni je pro me nu lo. Sve do 75. mi nu ta ama ba{ ni {ta vred no po me na ni je se de {a va lo na trav wa ku sta di o na Ka ra |or |e, a pr vi {ut ka go lu go sti ju ta da je upu tio Mi to {e vi},

Foto: F. Baki}

{to je iza zva lo apla u ze na tri bi na ma. U 81. mi nu tu du go je Abu ba kar pe tqao sa lop tom, a on da iz ne na da upu tio od li ~an pas ka Ne ma wi Bil bi ji. Ume sto {u ta, pla vo ko si mla di re pre zen ta ti vac BiH sa mo je tra qa vo ~u {nuo lop tu u gol- aut.

Vre me je neo mit no is ti ca lo, Ja go di na je igra la iz u zet no di sci pli no va no. Po sled wu pri li ku da ne {to pro me ni imao je Mo re i ra u 87. mi nu tu ka da je po sle le pe kom bi na ci je s Bil bi jom, do du {e is ko sa sa de sne stra ne upu tio {ut ka go lu go sti ju. Bon xu li} je bio opre zan, a ka ko je Voj vo di na na pa da la, naj bo qe sve do ~i po da tak da je to bi la pr va i je di na in ter ven ci ja gol ma na Ja go di ne u dru gom de lu.

A. Pre do je vi}

Zve zda na pla ti la dug Rad ni~ ki 1923 - Cr ve na zve zda 0:3 (0:1)

An dre Vi qa{ Bo a{

Pri pre me su za vr {i li ne u spe hom u du e lu sa Va len si jom (0:2), dok je se zo na za po ~e ta po ra zom u go sti ma od Wu ka sla (1:2) i sa dva ve za na re mi ja kod ku }e, pro tiv Vest Brom vi ~a i No ri ~a, oba me ~a za vr {e na su re zul ta tom 1:1.

za 90 mi nu ta upu tio je dan {ut u okvir go la.

Pev ce o~e ku je te `ak ras po red do kra ja sep tem bra, a naj te `e is pi te ima }e u Lon do nu pro tiv La ci ja u Li gi Evro pe i u Man ~e ste ru, gde kra jem me se ca go stu ju Ju naj te du.

An ri po go dio iz kor ne ra Sa da ve} le gen dar ni fran cu ski fud ba ler Ti je ri An ri na sta vqa da odu {e vqa va Ame ri kan ce svo jom fud bal skom ve {ti nom.

Do sa da je u dre su Wu jork Red Bul sa po sti gao ne ko li ko pre le pih go lo va, ali je sve {o ki rao ka da je gol Ko lum bu -

sa po go dio di rekt no iz kor ne ra. Dok su ve }i na igra ~a, pa i gol man go sti ju kre nu li na pr vu sta ti vu, An ri je po slao „ki flu” ko ja se od bi la od dru ge u gol. Red Bul si su sla vi li sa 3:1, a An ri je bio dvo stru ki stre lac po {to je po go dio i za iz jed na ~e we.

KRA GU JE VAC: Sta dion: ^i ka Da ~a. Gle da la ca: 10.000.

Su di ja:Gru ji} (Ni{). Strel ci: Mi li ja{ u 43.Ka sa li ca u 82. i Mi li vo je vi} u 94. mi nu tu. @u ti kar to ni: ^an ~a re vi}, Mu tav xi}, Spa le vi} i Tin tor (Rad ni~ ki 1923) Pan ti}, Baj ko vi} i Mi lu no vi} (Cr ve na zve zda).

Cr ve ni kar ton: Ne do vi} i Mu tav xi} (Rad ni~ ki 1923).

RADNI^KI 1923: ^an ~a re vi} 6, Pa vlo vi} 6 (Ko so ri}), Ra do sa vqe vi} 6,Tin tor 6, Ota {e vi} 6, Mu tav xi} 6, Ne do vi} 6, Pej ~i} 6 (Si ki mi}), Mi lo {ko vi} 6, Si mo vi} 6 (Pe tro ni je vi}), Spa le vi} 6.

CRVENA ZVEZDA: Baj ko vi} 6, Pan ti} 7, Jo va no vi} 7, Mi ki} 6, Mla de no vi} 6, Mi ja i lo vi} 6 (Mi li vo je vi} 7), Mi li ja{ 7 (Asa moa), La zo vi} 6, Mi lu no vi} 7, Ka sa li ca 7, Mu drin ski 6 (Ve {o vi}).

U sr cu [u ma di je, der bi 5. ko la, tre ba lo je da pred sta vqa pra znik fud ba la. Na sta di o nu „^i ka Da ~a“ oku pi lo se oko 10.000 qu di, {to je za na {e pri li ke im pre siv na po se ta. Ipak, na po vr {i nu su is pli va le i sve ano ma li je ko ji ma je bre me nit na{ naj po plu ar ni ji sport.

Zve zda je do bi la me~, jer je kva li tet bio na we noj stra ni.

Be o gra |a ni su se ta ko re van {i ra li Kra gu jev ~a ni ma za dva re mi ja iz pro te kle se zo ne, na sta vi li tri jum fal nu se ri ju, ali ~i ne se da im for ma ni je ba{ na za vid nom ni vou.

Tvr da, bor be na i ve o ma ner vo zna utak mi ca u pr vom po lu vre me nu. Do ma }in sil no mo ti vi san ni je pre pu stio fa vo ri tu sre di nu te re na. Po ku {a vao je Rad ni~ ki agre siv nim pri stu pom da pa ri ra fa vo ri tu i u to me je pot -

pu no us peo. Zve zda, ble da, bez pra ve or ga ni za ci je igre. Pri li ka za go lo ve go to vo da i ni je bi lo. Spa le vi} je bez u spe {no po ku {ao na kon dva- tri cen tar {u ta gla vom da ugro zi Baj ko vi }a.

Za pre ti li su i go sti u 33. mi nu tu, ka da je na kon udar ca Mi lu no vi }a na od bi je nu lop tu na tr ~ao Mu drin ski, ali je ^an ~a re vi} hra brom in ter ven ci jom sa ~u vao mre `u.

Be o gra |a ni do la ze do vo| stva u 43. mi nu tu, go lom ka pi te na Mi li ja {a iz slo bod nog udar ca sa oko dva de se tak me ta ra. Lep po go dak, ko me je pret ho di la spor na si tu a ci ja. ^i ni se da u du e lu Tin to ra i Mu drisnkog ni je bi lo kon tak ta za pre kr {aj, {to je pro pi sno raz qu ti lo Kra -

gu jev ~a ne. Ten zi ja je ra sla, pa je u 45. mi nu tu ne si gur ni su di ja Gru ji} na ~i nio no vu gre {ku.

O{tar duel na sre di ni te re na Ne do vi }a i Ka sa li ce oka rak te ri sao je kao ne spor stki i po ka zao igra ~u Rad ni~ kog cr ve ni kar ton. Sa mo 15 mi nu ta pre to ga u iden ti~ noj si tu a ci ji bi li su Mla de no vi} i Spa le vi}, ali ta da ka zne ni je bi lo. Sta di o nom se za o ri lo :“Lo po vi, lo po vi...“.

Sil nu `e qu imao je do ma }in da u na stav ku stig ne do re mi ja, ali igra~ ma we u~i nio je svo je.

Zve zda je bez pro ble ma kon tro li sa la igru i re zul tat. No vi peh za de sio je Kra gu jev ~a ne u 75. mi nu tu ka da je u svla ~i o ni cu mo rao i Mu tav xi}, oprav da no jer je u ka zne nom pro sto ru lak -

PR VA LI GA SR BI JE Proleter - In|ija Banat - Vo`dovac ^ukari~ki - Novi Sad Radni~ki (NP) - Mladost Teleoptik - Jedinstvo Putevi Kolubara - Borac Napredak - Timok Metalac - Be`anija Sloga - Mladenovac

0:0 0:4 1:2 1:1 0:0 1:1 2:0 1:1 1:0

1. Napredak 2. Vo`dovac 3. ^ukari~ki 4. Jedinstvo 5. Borac 6. Teleoptik 7. Proleter 8. In|ija 9. Mladenovac 10. Timok 11. Banat 12. Sloga 13. Radn. (NP)6 14. Be`anija 15. Metalac 16. Mladost (L) 17. Kolubara 18. Novi Sad

18 14 13 12 11 11 10 8 7 7 7 6

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 1 6 6 6 6 6

6 4 4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 0 1

0 0 16:6 2 0 12:1 1 1 6:3 3 0 9:6 2 1 9:4 2 1 5:4 4 0 8:5 2 2 3:4 1 3 7:8 1 3 6:8 1 3 4:9 3 2 2:6 33:8 5 1 4 7:9 1 4 6:9 1 4 6:11 3 3 3:6 0 5 6:11

4 4 4 3 3

U slede}em kolu (22. septembra) sastaju se: In|ija - Banat, Novi Sad - Metalac, Mladost (L) - Proleter, Borac - Teleoptik, Vo`dovac - Kolubara, Mladenovac - Radni~ki (NP), Be`anija - Sloga, Timok - ^ukari~ki, Jedinstvo Putevi - Napredak.

RU @NA UVER TI RA: Uvertira ru`na, oble`ena `estokom sukobom pristalica dva kluba koji se preneo i na zapadnu tribinu. Letele su kamenice i fla{e, a incident je zaustvaqen energi~nom intervencijom policije. Nije izostao ni pirotehni~ki {ou u re`iji simpatizera crveno-belih. Uz malo fudbalskog sadr`aja, vi|ena je i nesigurna arbitra`a Gruji}a {to je doprinelo da sve vreme na terenu vlada velika nervoza.

tom uda rio Mi li vo je vi }a. Cr ve no- be li su to zna la~ ki ka zni li u 82. mi nu tu po sle pro do ra „re zer vi ste“ Ve {o vi }a i asi sten ci je ko ju je u po go dak pre tvo rio Ka sa li ca. Efi ka san je bio i Mi li vo je vi} u ~e tvr toj mi nu ti su dij ske na dok na de, pa je Zve zda sla vi la na kra ju ube dqi vu po be du. Ta ko je sta vqe na ta~ ka na ovu bor be nu, ner vo znu i ne pre vi {e kva li tet nu pred sta vu u Kra gu jev cu.

Z. Ran ge lov

16

sport

ponedeqak17.septembar2012.

dnevnik ITA LI JAN SKA SE RI JA A

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Gol od lu ke sa pre ko 30 me ta ra Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki ([) 1:0 (0:0) SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija [utulovi} (Novi Sad), strelac Vukovi} u 62. minutu. @uti kartoni: Vukovi}, Major (doma}i), Mrkaji} (gosti).

RAD NI^ KI (S): [ari} 7, Desnica 7, Major 8, Vidovi} 8, Bani} 7, Faber 7, Vukovi} 8, Ho scieslavki 7, Makan 7 (I. Stan kovi} -), Paunovi} 7, Bujak 7 (Ismaili -).

RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 7, Savinovi} 7, Petrovi} 7, Bjelar 6, Babi} 6, Simiki} 7, [ubert 6

(Nova Pazova), strelci: O`ego vi} u 76. za Dinamo, a Mili} u 87.

Rajkova~a u 93. minutu za Pali}. @uti kartoni: Jankovi}, Savanovi}, Kra~unov (Dinamo), Tomi{i}, Rajkova~a, Jondi} (Pali}).

Crveni kartoni: O`egovi} (Dinamo), Slijep~evi} (Pali}).

DI NA MO: Trbojevi} 6, Radovi} 6, Smederevac 6 (Pe{terac -), Kra~unov 7, Raki} 7, Peri} 7, Jankovi} 6, O`egovi} 7, Petrovi} 6, Savanovi} 7, N. Savanovi} 6 (Andonovski 6).

PA LI]: Bogdanovi} 7, Bogdan 6 (Po`ar -), Mezei 7, Slijep~evi}

Duel Ho sci e slav skog i Sa vi no vi }a

(Krajinovi} 6), Nedi} 7 (Zec 6), Mrkaji} 7, Baqak 6, \oki} 6.

U sudaru imewaka doma}i Radni~ki je u drugom poluvremenu pokazao boqu igru i slavio pobedu koja nije adekvatno izra`ena u golovima. Prvo poluvreme protekao je u ne{to nadmo}nijoj igri doma}ina, ozbiqnih pretwi na gol je bilo samo jednom i to neposredno pred odlazak na odmor kada je Vukovi} sna`no {utirao ali golman je otklonio opasnot.

Lepu priliku u drugom delu imao je Hoscieslavki, ali je mlako {utirao u golmana, a Paunovi} je pogodio pre~ku. Led je probijen u 62. minutu Vukovi} je sa preko 30 metara postigao lep gol i poneo pobedu svom timu.

J. Du kat

Sen ta - Slo ga 0:0 SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 200, sudija B. Pandurov (Pali}). @u ti kartoni: \eri, Kaka{, Sarapa (Senta), Suvajxi}, Tutwevi}, Baji} (Sloga).

SEN TA: @ivkov 7, \eri 6, Kaka{ 6, Sarapa 6 (Vasin 6), Jankovi} 6 (Besla} -), Boki} 7, Kunti} 6 (Geci} 6), Popov 6, Spahi} 6, Mara{ 6, Malinovi} 6.

SLO GA: Jorgi} 7, Suvajxi} 6, Tutwevi} 6, Stanojev 6, Kova~evi} 6, Joci} 6, Sila|i 6 (\uki} -), Samarxi} 6, Baji} 7, Zuki} 6 (Guberini} -), Ze~evi} 6 (Bajat 6).

Gosti iz Temerina su se kao i prethodnih sezona pokazali neugodnim protivnikom sa Sen}ane i na wihovom terenu u ujedna~enoj igri bilo je vi{e prilika pred oba gola od kojih su gosti propustili izglednu {ansu u 50. minutu kada se Baji} na{ao o~i u o~i sa golmanom @ivkovim, ali je ~uvar mre`e Sen}ana od li~no intervenisao.

Sen}ani su u 62. minutu postigli pogodak. Mre`u je iz jed ne sumwive pozicije zatresao Malinovi} ali je pogodak poni {ten zbog ofsajda na interven ciju pomo}nog sudije.

U fini{u utakmice bilo je po nekoliko prilika na obe strane ali su golmani bili na visini zadatka. Kada se ve} o~ekivao posledwi zvi`duk sudije Pandurova doma}inima se uka zala prilika ali je Vasin sa desetak metara {utirao visoko preko gola.

M. Mi tro vi}

Di na mo - Pa li} 1:2 (0:0) PAN ^E VO: Stadion Dinama, gledalaca 300, sudija N. Paprica

Foto: V. Jankovi}

6, Joci} 7, Qubenovi} 6 (Jondi} 6), Mili} 7, Markovi} 6, Antoni} 6 (Matija{evi} 6), Rajkova~a 7, Tomi{i} 7.

Doma}i fudbaleri nisu uspeli ni u petom poku{aju ostvare pobedu. Fudbaleri brzog voza imali su inicijativu u prvih 45 minuta ali bez pravih prilika za pogodak. Gosti su iz brzih kontranapada nekoliko puta pripretili Trbijevi}u a u 75. minutu sudija je opravdano iskqu~io Slijep~evi}a zbog opravdanog drugog `utog kartona.

Samo tri minuta kasnije Peri} je centrirao, a O`egovi} je glavom savladao nemo}nog Bogdanovi}a. U istoj minutu zbog radovawa sudija je pokazao drugi `uti karton O`egovi}u, pa su oba tima ostala sa igra~em mawe na terenu.

Gosti sa Pali}a uspeli su da izjedna~e golom Mili}a kada je najboqe reagovao u {esnaestercu doma}ih i glavom savladao Trbojevi}a. Kada se o~ekivao kraj utakmice sudija je u nadoknadi vremena svirao slobodan udarac za goste a Rajkova}a je sa nekih 17 meta ra pogodio desni dowi ugao Trbojevi}a i svom timu doneo vrednu pobedu.

B. Stoj kov ski

Mla dost (BJ) - Srem 2:0 (1:0) BA^ KI JA RAK: Stadion „Livadica”, gledalaca 400, sudi ja Pa{tar (Subotica), strelci: Popin u 4. Mudrini} u 73. minutu. @uti kartoni: Stevanovi}, Petru{i} (Srem).

MLA DOST: Raji} 7, Ivani} 7, S. Rati} 7, Baji} 7, Kantar 8, M. Tomi} 7, Maksi} 7 (Vi{ekruna -), Markovi} 8, Popin 8 (Mudrini} 8), Vukanac 8 (Erak ), D. Tomi} 7.

SREM: Grkovi} 6, Trifkovi} 6, Ili} 7, Petru{i} 6, Jeremi} 6, Milo{evi} 7, Stanimirovi} 6 (Vidi} -), Stevanovi} 6, Vasi} 6, Vu~kovi} 6, Dimitrijevi} 6.

Septembarsko sunce kona~no je ogrejalo Jara~ane pa su posle tri minimalna poraza napisali pobedni~ki scenario. Slavqe se podudarilo sa golgeterskim bu|ewem centarfora Nikole Popina ~iji je topovski udarac bio kruna na asistenciju Damira Vukanca. Deset minuta kasni je Vukanac je zatresao mre`u, ali pomo}ni sudije Jerilovi} je signalizirao ofsajd poziciju.

Doma}inu je i u 57. minutu poni{ten pogodak, jer je sudija Pa{tar smatrao da je Popin faulirao golmana Srema.

U slede}em napadu Popin je primorao Petru{i}a da ga ne propisno zaustavi u kaznenom prostoru a sa bele ta~ke {uti -

rao je iznad pre~ke. Pet minuta bilo je dovoqno rezervisti Milo{u Mudrini}u da se upi{e u listu strelaca po{to ga je uposlio raspolo`eni Milovan Markovi}. U posledwih 60 se kundi poni{ten je pogodak Goragana Tomi}a, pre~ku je uzdrmao Markovi} a stativu nani {anio Marko Tomi}.

M. Me ni }a ni

Je din stvo - Ce ment 0:1 (0:0) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija Pantovi} (Ruma), strelac Mili}evi} u 15. minutu. @uti kartoni: G. Luki} (Jedinstvo), Bursa}, Kalinov, Ki{ (Cement).

JE DIN STVO: L. Jovi{i} 5, G. Luki} 6, \. Luki} 7, Stegwaji} - (Stankovi} -, Dragin -), [u{a 7, Vuji~i} 7, Fabok 6 (Igra~ -), Ogrizovi} 6, @akula 5, Pej~inovi} 5, Stefanovi} 6.

CE MENT: Suba{i} -, Ga{parevi} 7, Bursa} 6, ^ovi} 7, Milovi} 7, Raki} 7, Haxi} 6 (Ki{ 7), Desnica 6, Kalinov 7 (Vukoja -), Mili}evi} 7, Vukovi} 7 (^ankovi} -).

Beo~inci su boqe otvorili me~, anga`ovanom ali ne i poseb no kvalitetnom igrom ~esto prelazili na polovinu doma}ina. Nakon dva slobodna udarca sa ivice {esnaesterca gosti su posle ~etvrt sata poveli. Na dubinsku loptu najboqe je reagovao Mili}evi} koji iskoristio gre{ku golmana Lazara Jovi{i}a i glavom pogodio neza{ti}enu mre`u.

Gosti su u 27. minutu mogli da uve}avaju prednost ali na sre}u smu{enih doma}ina Raki} je pogodio stativu. Jedinu priliku doma}i su imali u 31. minutu ali je [u{a glavom izbliza zamalo proma{io gol. U smiraj poluvremena Kalinov je imao stopostotnu {ansu, ali je brzo pleto reagovao.

U drugom delu doma}i su nastavali kako su i po~eli, u odbrani jo{ nekako u napadu nikako pa nisu sastavili ni jednu ozbiqniju akciju i bez pravog {uta na gol uz sve neanga`ovana i bezvoqna igra koja sem poraza ni{ta drugo nije mogla doneti.

M. Bzov ski

Rad ni~ ki (SM) -Ba~ ka To po la 2:0 (2:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 350, sudija Sarka (Vr{ac).

Strelci: Skorupan u 7. i Kova~evi} u 9. minutu. @uti kartoni: Miji}, Radovanovi}, Nagli} (Radni~ki), Cvetkovi}, Taka~, Kekezovi} (Ba~ka Topola). Crveni karton: Kova~evi} (Rad ni~kki).

RAD NI^ KI: Reli} 7, Miji} 8, Milosavqevi} 6, Ninkovi} 6, Simjanovski 6, Stani} 6 (Trebovac 6), Kova~evi} 6, Skorupan 7 (Radovanovi}), Nagli} 6, Soviq 7, Stevi} 6.

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 5, Dragi} 5, Veselinovi} 5, Vvetkovi} 6, Todorovi} 6, Topxagi} (Kekezovi} 7), \ukanovi} 5, Kosovi} 6 (Milovanovi}), Cicovi} 5, Mezei 6 (Martovi} 6), Taka~ 7.

Mitrov~ani su do{li u vo|stvo majstorskim golom Skorupana. On je lob udarcem sa vi{e od 25 metara matirao Kroni}a.

Dva minuta kasnije Soviq je idealno centrirao, a odbijenu loptu je do~ekao Kova~evi} i sa peterca poslao loptu pod samu pre~ku. U 30. Nagli} je pogodio pre~ku. U nadoknadi prvog poluvremena Kova~evi} je zbog ko{kawa zaradio drugi `uti kar ton, a potom i crveni.

Ikako, su doma}ini u nastavku igrali sa deset igra~a, gosti su jalovo napadali i osim dva puta nisu opasnije ugorzili gol Reli}a.

U 62. Taka~ je s 18 metara pogodio pre~ku. I jo{ jednom je Taka~ bio u prilici da postigne gol, ali je wegov {ut sa nekoliko metara Reli} odbranio.

B. Rok ni}

Jedinstvo (SP) - Cement 0:1 Tekstilac - ^SK Pivara 0:1 Mladost (BJ) - Srem 2:0 Radni~ki (S) - Radni~ki ([) 1:0 Dinamo - Pali} 1:2 Senta - Sloga (T) 0:0 Radni~ki (SM) - B. Topola 2:0 Dolina - Dunav 3:0 1. Pali} 5 4 0 1 5:4 12 2. Dolina 5 3 2 0 7:2 11 3. Sloga 5 3 1 1 5:3 10 4. Radni~. (S) 5 3 0 2 7:3 9 5. Radni~. ([) 5 3 0 2 8:5 9 6. B. Topola 5 2 2 1 3:2 8 7. ^SK Pivara 5 2 2 1 7:2 8 8. Radni~. (SM) 5 2 1 2 6:4 7 9. Tekstilac 5 2 1 2 3:3 7 10. Dunav 5 2 1 2 5:8 7 11. Senta 5 1 3 1 1:1 6 12. Srem 5 1 3 1 2:3 6 13. Mladost 5 1 1 3 4:5 4 14. Cement 5 1 0 4 4:12 3 15. Jedinst. (SP) 5 0 2 3 2:7 2 16. Dinamo 5 0 1 4 4:9 1 U slede}em kolu (23. septebra) sastaju se: Cement - Dunav, Ba~ka Topola - Dolina, Sloga - Radni~ki (SM), Pali} - Senta, Radni~ki ([) - Dinamo, Srem - Radni~ki (S), ^SK Pivara Mladost, Jedinstvo (SP) - Tekstilac.

Tek sti lac - ^SK Pi va ra 0:1 (0:0) OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca 300, sudija Bo{kovi} (Sombor), strelac Mari} u 70. minutu. @uti kartoni: Kaurin (Tekstilac), Tankosi}, [vowa, Ivkovi}, Mari} (^SK Pivara).

TEK STI LAC: Andrija{vi} 7, Kr{i} 7, Risti} 7, Krznar 7, Dokni} 7, Ili} 6, Kaurin 7, Crwanski 6 (Stepan~ev 7), Peruni}i} 6, \orovi} 7, Danojevi} 6 (Nedeqkovi} 6). ^SK PI VA RA: Tankosi} 8, Dangubi} 7, [vowa 7, Vu~kovi} 8, Avakumovi} 7, N. Ili} 7, Iv kovi} 7, P. Ili} 7 (Vukaqevi} 8), Jevi} 8, Tepi} 7 (Simi} 7), Krstanovi} 7 (Mari} 8).

Gosti iz ^elareva trijumfom u Oxacima sru{ili su tradiciju. Tokom ~itavog me~a vi|ena je otvorena borba u kojoj se gostuju}i tim boqe sna{ao i pogotkom Filipa Mari}a u 70. minuta stigao do dragocene pobede.

Gol odluke je postignut sa uda qenosti od 20 metara, kada je Mari} neprijatno iznenadio vrlo dobrog golmana Qubomira Andrija{evi}a. Doma}i su imali svoje prilike koje nije iskoristio, u dva navrata arbitar Bo{kovi} poni{tio dva pogotka doma}eg napada~a Nikole Peuni}i}a zbog ofsajd pozicije. Gostuju}i tim je znao {ta `e li i zahvaquju}i dobrim zamenama trenera Dragana Ivanovi}a do{ao do trijumfa.

S. Jo.

Do li na - Du nav 3:0 (1:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 450, sudija B. Gali} (Sremska Mitrovica), strelci: Staj~i} u 12. Kova~evi} u 47. i \okovi} u 88. minutu. @uti kar to ni: Ne du ~i}, Iva ni {e vi}, Gigovi}, Memovi} (Dolina), Jerkovi}, Ka~ar (Dunav).

DO LI NA: Jevti} 7, ^i`ik 7, Nedu~i} 7, Ivani{evi} 7, Staj~i} 7 (\okovi} 7), Gigovi} 7, Tripkovi} 7, Stevanovski 6 ([alipurovi} 7), Memovi} 7, Bo gu no vi} 7 (Ko va ~e vi} 8), Ninkov 7.

DU NAV: Vujakovi} 7, Javo rac 6 (^osovi} 6), Jerkovi} 6, Luki~ 6, Zogovi} 6, Ka~ar 7, Drqa~a 7, Kokir 6 (Petrovi} 6), Iliki} 6, ]enaj 6 (Antunov 6), Haska 6.

Ve} u 12. minutu Staj~i} je otvorio put ka pobudi kada je sa {esnaest metara {utirao i sa vla dao Vu ja ko vi }a. Po sle vo|stva doma}i igra~i su na stavili u visokom ritmu ali su pogoci postignuti u drugom poluvremenu. U 48. minutu ^i`ik je izveo korner, a Kova~evi} bio na pravom mestu i glavom pove}ao rezultat. Gosti su u 66. minutu imali pre~ku, a u samoj zavr{nici me~a Kova~evi} je sna`no {utirao a rezervista \okovi} bio na pravom mestu i po tre}i put savladao gostuju}eg golmana.

B. St.

Pre o kret Ju ven tu sa Fudbaleri Juventusa, Lacija, Napolija i Sampdorije zadr`ali su stopostotan u~inak u novom {ampionatu Italije, po {to su u tre}em kolu Serije A zabele`ili nove pobede. Juventus je nakon 0:1 na poluvremenu uspeo u nastavku da preokrene rezultat na gostovawu \enovi i slavi sa 3:1, Lacio i Napoli su istim rezultatom, ali sa mawe problema do{li do bodova na gostovawu Kjevu, odnosno na svom terenu protiv Parme. Sampdorija je pobedila u Peskari sa 3:2, ali na tabeli ima osam bodova jer je uo~i {ampionata ka`wena sa bodom minusa. Uro{ ]osi} debitovao je za Peskaru i od- Du {an Ba sta igrao svih 90 minuta, dok je u \enovu protiv Juventusa, Adem ekipi iz \enove Nenad KrstiQaji} bio je starter u Fioren~i} dobio {ansu od 52. minuta. tini protiv Katanije i igrao je Preoket dana napravila je Bodo 63. minuta kada je umesto welowa koja je do 72. minuta gubiga u{ao povratnik Luka Toni i la na Olimpiku od Rome sa 2:0, a posle samo dva minuta postigao na kraju slavila sa 3:2. gol. Ceo me~ za „qubi~aste” odOd srpskih fudbalera u listu igrao je Nenad Tomovi}. strelaca upisao se Du{an BaRezultati: \enova - Juventus sta, ~iji je Udineze vodio 2:0 u 1:3, Napoli - Parma 3:1, Kjevo Sijeni, ali na kraju osvojio saLacio 1:3, Fiorentina - Katamo bod, dok @eqko Brki} nije nija 2:0, Roma - Bolowa 2:3, Pebio na golu ekipe iz Udina zbog skara - Sampdorija 2:3, Sijena suspenzije. Bo{ko Jankovi} je Udineze 2:2, Palermo - Kaqari odigrao veoma dobro ceo me~ za 1:1, Milan - Atalanta 0:1.

OMLA DIN SKA LI GA SR BI JE

Ko so vi} sru {io va qak Par ti zan - Voj vo di na 0:1 (0:1)

BE O GRAD: Stadion Vojne gimnazije. Gledalaca: 300. Sudija: Krsti} (Beograd). Strelac: Kosovi} (iz jedanaesterca).

PAR TI ZAN: Jovi~i}, Stanimirovi}, Milo{evi}, Mijailovi}, Joki~, Lili}, ]a|enovi}, Haliti, Stojanovi}, Golubovi}, Grbovi}. Igrali su jo{: Mini}, Dra`i}, Krivoku}a, Le kovi} i Markovi} VOJ VO DI NA: Kordi}, Nikoli}, Cviji} (Jorgi}), Pankov, Petri}, Sekuli}, Makari} (Milinkovi}-Savi}), Ga}inovi} (Meleg), Kosovi} (Ba{kalo), Ili} (Jawu{evi}), Spremo (Ferati). [ampioni Srbije, postigli su i ~etvrtu uzastopnu pobedu i time se u~vrstili na vrhu tabele Omladinske lige Srbije. Od

toga, dva puta su gostovali u Beogradu protiv direktnih konkurenata za titulu (Crvene zvezde i Partizana) i ukwi`ili 6 bodova.

Nosa|ani su bili boqi u svim elementima igre i samo zahvaquju}i nespretnosti svojih napada~a (i lo{em terenu) postigli su tek jedan gol koji im je bio dovoqan za tri nova boda.

Milan Spremo bio je akter dve lepe {anse ,a me~ je odlu~en posle slobodnog udarca za Vojvodinu na nekih 20 metra po sredini gola Partizana. Neboj{a Kosovi} je {utirao, a jedan od igra~a iz `ivog zida loptu je zaustavio rukom. Jedanaesterac je izveo Kosovi}, golman oti{ao u desnu stranu, lopta u levi gorwi ugao.

KA DET SKA LI GA SR BI JE

Sjaj ni Pe tri} Par ti zan - Voj vo di na 1:1 (0:1) BE O GRAD: Stadion Vojne gimnazije, gledalaca: 200, sudi ja: Popovi} (Beograd). Strelci: ^aki (autogol) za Partizan, a Jankovi} za Vojvodinu.

PAR TI ZAN: Vasi}, Tepavac, Bogosavac, Luki}, Mladenovi}, Stevanovi}, Arsenijevi}, Luki}, Vuk~evi}, Panti}, @ivkovi}.

VOJ VO DI NA: Petri}, Vukaqevi}, Jankovi}, Desan~i}, ^a ki, Mili}, Petrovi}, Zli~i}, Vujo{evi}, Stameni}, ]urko ([}eki}).

Kao i wihove godinu dana starije kolege, kadetske ekipe Partizana i Vojvodine prikazale su sjajan fudbal koji mo`e da zadovoqi i najprobirqivije ukuse. Doma}ini su imali vi{e od igre, stvorili dosta {ansi ali nisu uspeli da zatresu mre-

`u odli~nog golmana Petri}a.

Na sre}u „crno-belih“ wihovu neefikasnost donekle je „ispravio“ {toper Novosa|ana Robert ^aki koji im je auto golom pomogao da izbegnu poraz.

Vojvodina je u vo|stvo do{la sredinom prvog poluvremena i to golom kakav se retko vi|a.

Levi bek „crveno-belih“ Ilija Jankovi} topovski je {utirao sa preko 30 metara. Lopta je prvo pogodila pre~ku i od we se odbila iza le|a golmana Vasi}a u mre`u. Partizan je nakon tog gola krenuo agresivnije, re|ali su se opasni napadi. Novosa|ani su mogli da re{e pitawe pobednika ali su u presudnim momentima uvek pravili potez vi{e pa im je kao kazna stigalo izjedna~ewe u vidu autogola.

D. ^.

Voj vo |an ska li ga Is tok AFK - Radni~ki (B) 2:8, Budu}nost - Kozara 2:1, Kikinda - Vr {ac 1:1, Radni~ki (K) - Borac 1:1, Bile}anin - Kolonija 1:0, Proleter (BK) - Jedinstvo (BK) 4:0, Sloboda - Jedinstvo (NB) 0:1, Zadrugar - Ba~ka 1:1 .

Voj vo |an ska li ga Za pad Jugovi} - Polet (S) 2:0, Ba~ka - Sloga 1:1, Crvena zvezda - Srbobran 1:0, Crvenka - Prvi maj 4:2, Stani{i} - Budu}nost 3:0, Hajduk - Indeks 2:1, Mladost (T) - Borac (NS) 5:2, Mladost(BP) - Omladinac 5:2.

SPORT

dnevnik

ponedeqak17.septembar2012.

17

EVROP SKO PR VEN STVO U VA RE ZEU

Sre bro za Ivu i tri bron ze Po s led w eg da n a Evrop skog pr ven stva u ita li jan skom gra du Va r e z eu srp s ka ve sla~ ka re pre zen ta ci je se oki ti la s ~e ti ri evrop ska od li~ ja, jed nim sre br nim i tri bron za na. Naj vi {e uspe ha ima la je Iva Ob ra do vi} ko ja je po sta la evrop ska vi ce pr va ki wa u ski fu, dok su bron ze osvo ji li te {ki ~e tve rac Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi},

re zeu. Na na bo qi na ~in smo za vr {i li na stup na me |u an rod noj sce ni ove se zo ne, a ~e ti ri me da qe su da le ko vi {e od ono ga {to smo o~e ki va li pred od la zak u Ita li ju. Svi re pre zen ta tiv ci su ra di li na por no ove se zo ne i ovo je kru na sve ga. Po seb nu za hval nost du gu jem i ce lom stru~ nom {ta bu na pre da nom, po `r tvo va nom i stu di o znom ra du to kom ~i ta ve go di ne. De jan Gu slov, Olek san dr

Iva Ob ra do vi} i pred sed nik VSS Dan ko \u ni}

Go ran Ja gar, la ki ~e tve rac Ni ko la Se la ko vi}, Mi lo{ Sta no je vi}, Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ To mi} i dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik. Mar k o Mar j a n o v i} i Alek san dar Fi li po vi} su pe ti na Sta rom kon ki nen tu u dubl sku lu.

Se lek tor ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili} bio je pre za do vo qan na stu pom u Va re zeu. Pri znao je da su pet fi na la i ~e ti ri me da qe pre va zi {li we go va o~e ki va wa: – Ne ma {ta. Sve na {e po sa de su bi le na vi si ni za dat ka u Va -

Fe do tov, Alek san dar Iv ko vi} i Du {an Ko va ~e vi} i ja smo bi li od li ~an tim i re zul tat ta kvog skla da unu tar stur~ nog {ta ba ni je iz o stao. Uspe {no smo pod mla di li re pre zen ta ci ju. U pret hod nom olim pij skom ci klu su smo u va tru uba ci li mno go ju ni o ra ko ji su se pot pu no afir mi sa li i po sta li for mi r a n i ve s la ~ i uz Ni k o l u Sto ji }a i Go ra na Ja ga ra ko ju su to bi li i 2008, ka da smo u{li u no vi olim pij ski ci klus. Re zul ta ti u pret hod ne ~e ti ri go di ne s vr hun cem ko ji je usle dio u Va re zeu naj bo qi su po ka za -

VE LI KI USPEH SR BA NA JU NI OR SKOM PR VEN STVU SVE TA

U ri zni ci no vih 20 me da qa Srp ski kik boks se ve} go di na ma do bro ko ti ra u sve tu. O~i gled no je da }e ta ko da bu de jo{ du go, jer ve li ke aso ve ovog bo ri la~ kog spor ta od li~ no za me wu ju mno go mla |i.

Na Svet skom pr ven stvu za ju ni o re, ko je je odr `a no u Bra ti sla vi, na {i re pre zen ta tiv ci su, u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji, osvo ji li ~ak dva d es d et m e d a q a .

Od ~e ga d e v e t z l a t n i h , tri sre br ne i osam b r o n z a nih. Ako se zna da je na ovom pr ven stvu bi lo 1.600 bo ra ca iz 60 ze ma qa, on da ova kav uspeh jo{ vi {e do bi ja na zna ~a ju.

Zlat ne me da qe osvo ji li su Sr |an Alek si}, Alek san dar Ko no va lov, Lu ka Spre mo, Sa i da Bu kvi}, Dra ga na Sre te no vi}, Ste fan An |el ko vi}, Du {an

Sav ko vi}, Mi le na [vo wa i Aj la Lu ka~. Ne ma wa Gli {i}, Mi haj lo Ke co je vi} i Ob rad Cvi ja no vi} do mo gli su se sre br nog od li~ ja. Na tre }u ste pe ni cu po bed ni~ kog post pqa po pe li su se Mi lo{ Ke qa no vi}, Ste fan Ga vri lo vi}, Jo van An |e li}, No vak Ra du lo vi}, Ste van Du ki}, Ra do mir Ne deq ko vi}, Mla den ^e sti} i Mar ko Cve ta no vi}.

U stru~ nom {ta bu na {e re pre zen ta ci je su pre za do voq ni, a se lek tor Ne boj {a Mi lo {e vi} is ta kao je da je pred od la zak u Slo va~ ku na go ve stio `e tvu me da qa i da mu je dra go {to se to ostva ri lo.

M. P.

teq da je sta sa la jed na no va ge ne ra ci ja ve sla ~a ~i jim }e mo se us pe si ma tek ra do va ti u bu du} no sti. U no vi olim pij ski ci klus ko ji se za vr {a va Igra ma u Ri ju 2016. ula zi mo sa mo u ve re ni i sa re spek ta bil nom re pre zen ta ci jom pa je re al no je da se tek o~e ku ju ve li ki re zul ta ti srp s kog ve s la w a – ka z ao je Ili} i do dao – Sre} ni smo {to smo u Va r e z eu po r ed sport skog ostva ri li i di plo mat ski uspeh bu du }i da smo do bi li or ga ni za ci ju Evrop skog pr ven stva 2014, ko ji }e bi ti pr vi {am pi o nat Sta rog kon ti nen ta po sle 82 go di ne u Be o gra du. Po lo `i li smo ve} sve or g a n i z a c i o n e iza z o v e na Svet skom ku pu ove go di ne i si gur ni smo da }e mo bi ti od li~ ni do ma }i ni. Ta ko |e, po ve re we ko je smo do bi li od de le ga te na Skup {ti ni naj bo qi je do kaz da u`i v a m o ve l i k i ugled u svet skom i evrop skom ve sla ju.

Iva Ob ra do vi} je u fi na lu ski fa s vre me nom 7:39.87 osvo ji la dru go me sto. Bo qa u okr {a ju za me da qa od na {e naj bo qe ve sla ~i ce bi la je je di no Li tvan ka ko ja je osvo ji la zla to (7:36.26). Bron zu je osvo jio ~a mac Esto ni je (7:41.81). Iako je po sle pr vih 500 me ta ra bi la na po sled wem me stu Iva ni je ustuk nu la po go to vo ako se zna da je de o n i c a od 500-tog do 1.500-tog me tra we na udar na.

Ve} do pr ve po lo vi ne tr ke Iva se pro bi la na tre }e me sto, a sa istim pla sma nom je u{la i u po sled wu ~e tvrt nu tr ke. Ipak, tu se ni je za u sta vi la. Sma wi va la je pred nost ko ju je ima la dru go pla si ra na Eston ka ko ju je 100 me ta ra pred ciq sti gla i pre sti gla osvo jiv {i srerb nu me da qu.

Se ri ju me da qa otvo rio je ~e tve rac bez kor mi la ra Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi}, Go ran Ja gar ko ji je s vre me nom 5:58.72 za u zeo tre }e me sto u fi nal noj tr ci i ta ko do { ao do bron z a n e me d a q e.

Pr vak Evro pe po sta la je po sa da Gr {ke (5:56.03), a vi ce {am pion ~a mac Ru mu ni je (5:57.37).

Na{ te {ki ~e tve rac, naj mla |i na {am pi o na tu bu du }i da su, iz u zev Ja ga ra, svi u po sad po go di na ma i da qe mla |i se ni o ri, od po ~et ka je iz bio na tre }e me sto.

Sa mo 15-tak mi nu ta ka sni je iz li ve na je dru ga me da qa u Va re zeu, opet bron za na, ko ju je osvo jio dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik.

^e tve rac bez kor mi la ra i dvo jac bez kor mi la ra

Te {ki ~e tve rac: Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi}, Go ran Ja gar

Iako su po sle pr vih 1.000 me ta ra na {i ve sla ~i bi li na pe tom me stu sjaj nim ve sla wem u dru goj po lo vi ni tr ke pro bi li do tre } eg me s ta osvo j iv { i bron za no od li~ je s vre me nom 6:31.50. Pre na {eg ~am ca kroz ciq su pro {li fi na li sti Iga ra u Lon d o n u Ho l an | a n i (6:28.00), ko ji su ta ko po tvr di li da se na l a z e u iz u z et n oj for mi, i [pan ci (6:29.17).

Tre }u bron zu u Va re zeu do neo nam je ~e tve rac bez kor mi -

la ra za la ke ve sla ~e Ni ko la Se l a k o v i}, Mi l o{ Sta n o j e vi}, Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ To mi}.

U fi n a l u ove di s ci p li n e na{ la ki ~e tve rac je s vre me nom 6:05.46 osvo jio tre }e me sto pro {av {i kroz ciq iza po sa da Ita l i j e (6:00.92) i Ve l i k e Bri ta ni je (6:01.74). Na {i mom ci su od po ~et ka tr ke bi li na ~e tvr tom me stu. S tim pla sma nom su u{li i u po sled wih 500 me ta ra ka da su sjaj nim ve sla -

NA [A RE PRE ZEN TA CI JA NA KVA LI FI KA CI O NOM TUR NI RU ZA ZOI

Iz rael pr vi pro tiv nik

Se ni or ska re pre ze na ci ja Sr bi je u ho ke ju na le du na stu pi }e od da nas do sre de u Za gre bu na kva li fi ka ci o nom tur ni ru za od la zak na ZOI u So ~i ju 2014. go di ne. Po red se lek ci je Sr bi je, na ovom tak mi ~e wu u~e stvo va }e i re pre zen ta ci je Mek si ka, Izra e la i do ma }a se lek ci ja Hr vat ske.

Pr vi me~ na {a se lek ci ja igra da nas pro tiv Izra e la. Dan ka sni je pro tiv nik or lo va je Mek si ko, dok se u po sled wem me ~u tur ni ra Sr bi ja sa sta je sa do ma }i nom Hr vat skom. Svi me ~e vi na pro gra mu su u le de noj dvo ra ni Do ma spor to va.

Na c i o n al n u se l ek c i j u na ovom tur ni ru sa klu pe }e vo di ti tre ner ski tan dem Ni ko la Be ra i Ra {id [em se di no vi}, a na spi sku re pre zen ta ti va ca na la zi se 20 igra ~a i tri gol ma na: Mi l an Lu k o v i} (Par t i z an), Pe tar Ste pa no vi} (Be o star) i Jo van Fe her (MAC, Ma |ar ska).

Be ko vi: Alek sa Lu ko vi}, Ivan Tum bas, Dra gan Ko ma zec (svi Par ti zan), Ni ko la Dun da (Vi tez), Ro bert Sa ba do{ (Du na uj va ro{, Ma |ar ska) i Vuk Traj -

DEJ VIS KUP

[pa ni ja i ^e{ka u fi na lu R e p r e z e n t a t i v c i [pa ni je u te ni su pla si ra li su se u fi na le Dej vis ku pa po be dom na Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma.

U od lu ~u ju }em me ~u Da vid Fe rer je sa vla dao Xo na Iz ne ra sa 3:1 u se to vi ma, po se to vi ma 6:7, 6:3, 6:4, 6:2.

To je [pa ni ji bi la tre }a po be da za ukup nih 3:1. U pret hod nim me ~e vi ma ovog po lu fi nal nog pa ra Da vid Fe rer je po be dio Se ma Kve ri ja sa 3:1, da bi pred nost od 2:0 do neo Ni ko las Al ma gro po be dom od 3:2 na Iz ne rom.

Na 2:1 su sma wi la bra }a Bra jan po be dom od 3:1 nad Gra no qer som i Lo pe som. Pe ti me~ iz me |u Al ma gra i Kve ri ja, ta ko ni je mo rao ni da se od i gra. [pa ni ja }e u fi na lu igrati protiv ^e {ke, koja je pobedila Argentinu sa 3:1.

Ru si is pa li

Ho ke ja {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je

ko vi} (Be o star). Na pa da ~i: Sr |an Ri sti}, Ne ma wa Vu ~u re vi}, Mar ko Sre to vi}, Ne nad Ra k o v i}, Fi l ip Trim ~ e v i}, Di mi tri je Fi li po vi}, Vik tor ^en ge ri, (svi Par ti zan), Alek sa De spo to vi}, Mar ko Pro ki}, Fi l ip Ra k o v i} (svi Vi t ez), Ni k o l a Ke r e z o v i}, Pe t ar

wem us pe li da stig nu i pre stig nu Po qa ke i da se do mog nu bron ze.

Dubl skul Mar ko Mar ja no vi}, Alek s an d ar Fi l i p o v i}, ko ji je pla sma nom u fi na le u kon ku ren ci ji 18 ~a ma ca u Va re z eu na p ra v io svo j e v r s tan pod vig, u okr {a ju za od li~ je s vre me nom 6:19.26 za u zeo je pe to me sto. Pr va je bi la Hr vat ska (6:14.25), dru g a Ita l i j a (6:15.17), tre } a No r ev { ka (6:17.78).

Ogri zo vi} (obo ji ca Be o star), Mar ko Br ku {a nin (Cr ve na zve zda) i Ne ma wa Jan ko vi} (Fin lan dia Uni ver zi tet, SAD).

Po bed nik kva li fi ka ci o nog tur ni ra u Za gre bu pla si ra }e se u dru gu run du kva li fi ka ci ja ko je se od 8-11. no vem bra 2012. go di ne igra ju u Ma |ar skoj.

Dej vis kup re pre zen ta ci ja Ru si je is pa la je iz Svet ske gru pe po sle 20 go di ne, na kon po ra za od Bra zi la u me ~u za op sta nak. Do ma }in je u Sao @o zeu po veo sa ne do sti `nih 3:0, za hva qu ju }i po be da ma Ro `e ri ja Dur ti ja Sil ve i To ma `a Be lu ~i jau sin glu, te Mar se la Me la i Bru na So a re {a u du blu.

18

SPORT

ponedeqak17.septembar2012.

dnevnik

BAL KA NI JA DA U PLA NIN SKOM BI CI KLI ZMU U IS TAN BU LU

Tri zla ta, Sr bi ja dru ga u Sal ka no ku pu Srp ski bi ci kli sti osva ji li su {est od li~ ja - tri zlat na, dva sre br na i bron za no na [am pi o na tu Bal ka na u pla nin skom bi ci kli zmu u Is tan bu lu, dok je Sr bi ja za u ze la ukup no dru go me sto u pre sti `nom Sal ka no ku pu: [am pi on skim ti tu la ma oki ti li su se re pre zen ta tiv ka BK No vi Sad Jo va na Cr no go rac u ka te go ri ji eli ta za `e ne, we na dru ga ri ca iz klu ba Mi li ca Ra ki} u ju ni or skoj kon ku ren ci ji i Alek san dar Mi ja to vi} (BK No vi Sad) u ka te go ri ji mla |ih ka de ta (do 15 go di na).

Sre bro u eli ti je pri pa lo naj bo qem srp skom tak mi ~a ru na pla nin skom bi ci klu re pre zen ta ti va cu kra gu je va~ kog Rad ni~ kog Bo ja nu \ur |i }u, ko ga je pre te kao Grk Ili jas Pe ri klis: Mla da su per ta len to va na kra qe va~ ka bi ci klist ki wa Jo va na Eri} osvo ji la je sre br nu me da qua u kon ku ren ci ji ka det ki wa.

Bron zom se oki tio Mar ko Ka sa po vi} (BK No vi Sad) u ka te go ri ji mla |ih ka de ta (do 15 go di na). ^e tvr to me sto pri pa lo je Alek sa na dru Ro ma nu iz Jed no te ([id) u tr ci ka de ta, dok je Mar ko Po po vi} iz Ris saj klin ga u tr ci do 23 go di ne sti gao oko {e ste, Alek sa Ma ri} iz Cr ve ne zve zde oko osme po zi ci je. Ju ni or sku tr ku Slo bo dan Stan ko vi} iz BK No vi Sad je za vr {io na de se tom me stu, Mar ko Bog da no vi} iz Ris saj klin ga je bio 13, a Vla di mir Po li} iz Cr ve ne zve zde 14.

\ur |i}, Cr no go rac, Ma ri} i Vajs

Bal ka ni ja da je odr `a na kao deo fi na la Sal ka no ku pa u plan skom bi ciklzmu, re gi o nal nog tak mi ~e wa ko je je ove go di ne ima lo 13 tr ka u ~e ti ri ze mqe Sr bi ji, BiH, Cr noj Go ri i Tur skoj. Sr bi ja je u bo do va wu na ci ja ukup no dru ga, sa sa mo bo dom

{to je on od lo `en zbog pro ble ma ko je je imao vo za~ Kar dion AB Du ka ti ja Ka rel Abra ham.

Usle dio je pro blem za Da ni ja Pe dro su na Rep sol Hon di, ko ji se is ta kao kao je di ni Lo ren cov kon ku rent u bor bi za ti tu lu.

Pe dro sa je sa pol po zi ci je po me ren na po sled we me sto, ali je we go va tr ka za vr {e na ve} po -

Hor he Lo ren co

za o stat ka u od no su na Tur sku a ube qi vo ip sred Gr~ ke.

- Ve o ma sam za do vo qan uspe hom na Bal ka ni ja di, ali ma lo `a li mo zbog is pu {te ne pr ve po zi ci je u Sal ka no ku pu. Kon ku ren ci ja je bi la od li~ na - ka `e se lek tor za plan skim bi ci kli zam Ne -

sle ne ko li ko kri vi na, po {to ga je sa sta ze iz ba cio Hek tor Bar be ra. Bor ba za po be du ta da je za vr {e na, a Lo ren co je od pr vog do po sled weg tre nut ka bio u vo| stvu, i ta ko svo ju pred nost u ge ne ral nom pla sma nu po ve }ao na 38 bo do va u od no su na Pe dro su. Od mah iza we ga sle dio je Ro si, ko ji je de fi ni tiv no u Mi za nu iz vo zao svo ju naj bo qu tr ku

za dve go di ne na Du ka ti ju. Sve to se de si lo sim bo li~ no na sta zi ko ja no si ime po we go vom ve li kom pri ja te qu, a isto se mo `e re }i i za tre }e me sto Ba u ti ste, ko ji je tra gi~ no pre mi nu log Mar ka Si mon ~e li ja za me nio u eki pi San Kar lo Hon da Gre si ni. Hor he Lor nco je po sle ove tr ke uve }ao vo| stvo u ge ne ral nom pla sma nu u od no su na dru go pa si ra nog Da ni ja Pe dro su. Lo ren co ima 270 bo do va, Pe dro sa 232, dok je na tre }em me stu Austra li ja nac Kej si Sto ner sa 186.

U Mo to 2 kla si po be dio je [pa nac Mark Mar kez (23:11,278) is pred su na rod ni ka Po la Espar ga ra ko ji je za o stao 0,359 se kun de i Ita li ja na An dree Ja no nea sa za o stat kom od 1,634 se kun da. U ge ne ral nom pla sma nu vo di Mar kes sa 238 bo do va. Sle di Espar ga ro sa 185, dok Ja no ne na tre }em ima 165. U Mo to 3 kla si sla vio je Ne mac San dro Ko re se (40:22,100), dru go me sto pri pa lo je [pan cu Lu i su Sa lo mu sa za o stat kom od 0,467 se kun da, a tre }e Ita li ja nu Ro ma nu Fe na ti ju ko ji je za o stao 0,937 se kun da. Kor te se je ovom po be dom uve }ao pred nost u ge ne ral nom pla sma nu u od no su na [pan ca Ma ve ri ka Vi wa le sa, ko ji je u ovoj tr ci bio pe ti.

Kor te se ima 225 bo do va, Ma ve rik 179, dok je tre }i Lu is Sa lom sa 169.

Ovo go di {wi Mo to GP {am pi o nat na sta vqa se Ve li kom na gra dom Ara go na 30. sep tem bra.

ma wa Vajs. - U fi nal noj tr ci Sal ka no ku pa u C 1 ka te go ri ji za bo do ve za rang - li stu UCI, Jo va na Cr no go rac je bi la dru ga u eli ti, a Bo jan \ur |i} ~e tvr ti u eli ti ta ko da smo i u za vr {noj tr ci osvo ji li bo do ve, na `a lost, ne do voq no za ukup nu po be du. @EN SKA SU PER LI GA

Pr va ra dost @e le zni ~ar - Rad ni~ ki (S) 28:27 (14:12) IN \I JA: Sport ska ha la. gle da la ca: 300. Su di je Zla tan Sa vi} i Ni ko la Ra du lo vi} (obo ji ca iz Be o gra da). Sed mer ci: @e le zni ~ar 5 (5), Rad ni~ ki 7 (5). Is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 14, Rad ni~ ki 8 mi nu ta. @E LE ZNI ^AR: Pa plac ko (14 od bra na, 1 sed me rac), \or |e vi} 4, Po po vi} 4, Pre do je vi} 1, \u ro vi}, ^am pa 4, Pe tro vi} 8 (3), Je zdi mi ro vi} 1, Ru pi} 2, Jan ko vi}, Cve ti}, Je zdi}, Or lo vi}, Ko sti}, Sta ni} 4 (2).

RAD NI^ KI (S): Ge or gi jev (8 od bra na), Pa qo{, Fi li po vi} 7, Ra do je vi} 2, J. Pet ko vi}, Cvet ko vi}, B. Pet ko vi}, Alek si} 1, Si mi} 2, Jev ti}, Gli {o vi} 3, Ko stre {e vi} 1, Sto jiq ko vi} , ]u be la 11 (5).

Pre mi jer ni su sret no vog pr ven stva Su per li ge ru ko me ta {i ce @e le zni ~a ra su, da le ko te `e ne go {to se o~e ki va lo osvo ji le bo do ve i na kra ju, za jed no sa na vi ja ~i ma pro sla vi le ve li ki su peh. Ta ko |e oset no po ja ~a ne sa ne ko li ko zvu~ nih ime na pr vo tim ke no vaj li je u elit nom dru {tvu su za i gra le ve o ma ~vr to u od bra ni ali i efi ka sno u na pa du pa su ze le no-cr ne sa mo za hva qu ju }i iz van red noj Zla ti Pa plac ko ipak ostva ri le ciq.

Isti na, ima le su In |ij ke pred nost u ve }em de lu su sre ta ali se Svi laj ~an ke ni jed nog tre nut ka ni su pre da va le. Uspe va le su go {}e u pr vom po lu vre me nu da pre o kre nu re zul tat u svo ju ko rist, ima le su 5:7 i 6:8 ali su upor ne do ma }e ru ko me ta {i ce pr vih tri de set mi nu ta na kra ju re {i le u svo ju ko rist.

D. Vi }en ti} PR VO LI GA[ IZ NO VE PA ZO VE SPRE MAN

Bor ba za op sta nak

Svet ski re kord ja pan skog ti nej ye ra Ja pan ski pli va~ Aki hi ro Ja ma gu ~i ni je iz bo rio pla sman na ne dav no za vr {e ne Olim pij ske igre, ali mu to ni je sme ta lo da obo rio svet ski re kord u di sci pli ni 200 me ta ra pr sno. On je na tak mi ~e wu u Gi fuu tr ku na 200 me -

Xu di sti no vo sad ske Sla vi je, ~i ni se, po la ko ali si gur no vra }a ju se na sta re sta ze uspe ha, kad su wi ho vi bor ci osva ja li od li~ ja na naj ve }im svet skim tak mi ~e wi ma. Na se ni or skom Bal kan skom pr ven stvu, ko je je odr `a no u Tre bi wu, re pre zen ta tiv ci ovog klu ba osvo ji li su tri zlat ne me da qe. Na pr vu ste pe ni cu po bed ni~ kog po sto qa po pe li su se su per te {ka{ Vla di mir Ga ji}, Lu ka Gart ner (90) i Qu bi {a Ko va ~e vi} (73).

Na tak mi ~e wu su u~e stvo va li xu di sti iz na {e ze mqe, Al ba ni je, do ma }i na BiH, Tur ske, Ru mu ni je, Ma ke do ni je i Cr ne Go re.

- Za do vo qan sam ostva re nim re zul ta ti ma mo jih u~e ni ka - is ta kao je tre ner Sla vi je Ne nad Mi haj lo vi}. - Bi }e jo{ me da qa s ve li kih tak mi ~e wa. Me |u tim, ovo je bio opro {taj ni me~ Lu ki Gart ne ru. On od la zi na post di plom ske stu di je fi zi ke u ne ma~ -

Vla di mir Ga ji}

ki grad Bon. Pod se tio bih da je on bio tre }i na sve tu u tak mi ~e wu u fi zi ci. Me |u tim, obe }ao je da }e od ra di ti li ga {ko tak mi ~e we za na{ klub.

M. P.

No vi adu ti Pa vlov i Dru go vi}

Tri jumf Lo ren ca, Ro si na po di ju mu

ko Si mon ~e li” u Mi za nu. Dru go me sto za u zeo je mi qe nik do ma }e pu bli ke Va len ti no Ro si, sa 4,398 se kun de za o stat ka, dok je kao tre }i kroz ciq pro {ao vo za~ San Kar lo Hon de Gre si ni Al va ro Ba u ti sta sa za o stat kom od 6,055 se kun di.

Uz bu |e we na sta zi “Mar ko Si m on ~ e li” jo{ pre sa m og star ta je do sti glo vr hu nac, po -

Sla vi ji tri zlat ne me da qe

TE ME RIN KE SPREM NE ZA PR VO LI GA [KE IZA ZO VE

VE LI KA NA GRA DA SAN MA RI NA

Vo za~ Ja ma he Hor he Lo ren co tri jum fo vao je na 13. tr ci se zo ne u kra qev skoj kla si Mo to GP {am pi o na ta, Ve li koj na gra di San Ma ri na. [pa nac je do {e stog tri jum fa u ovo go di {wem {am pi o na tu, a 44. u ka ri je ri, do {ao u vre me nu od 42:49.836 mi nu ta na sta zi “Mar -

NA SE NI OR SKOM PR VEN STVU BAL KA NA U TRE BI WU

ta ra pr sno za vr {io za dva mi nu ta i 7,01 se kun du. Ja ma gu ~i je za 27 sto tin ki obo rio pret hod ni re kord Da ni je la \ur te, ko ji je Ma |ar po sta vio na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

Ovaj 18-go d i { wi Ja p a n ac ni je u~e stvo vao na Igra ma u Lon do nu, po {to je u na ci o nal -

nim kva l i f i k a c i j a m a imao lo {i je vre me od ~e tvo ro stru kog osva ja ~a zlat ne olim pij ske me da qe Ko su kea Ki ta |i me. Ki ta |i ma u Lon do nu ni je us peo da osvo ji ni jed no in di vi du al no od li~ je, ali je uzeo sre bro u {ta fe ti 4h100 me ta ra me {o vi to.

Ru ko met ni pr vo li ga{ iz No ve Pa zo ve po ~e tak je se weg de la pr ven stva do ~e ku je sa ne ko li ko vred nih po ja ~a wa. Do {li su-Ko va ~e vi} (Par ti zan), Lu ka Ku ki} (Cr ve na zve zda), Ne nad Ne deq ko vi} (Po `a re vac), Lu ka Osto ji} (PKB na dvoj nu) i vra tio se Bo {ko Ma rin ko vi}. Tre ner Vla di slav Ro si} na oku pu ima pre ko 20 igra ~a.

Pred go sto va we u Te me rin po ja ~an je tem po ra da.

J. V.

Pa le se re flek to ri na pr vo li ga {koj ru ko met noj po zor ni ci, a u kon ku ren ci ji da ma, me sto je re zer vi sa no i za ru ko me ta {i ce Te me ri na. Pro gram ra da tre ne ra Mi la na Vje {ti ce, to kom dvo me se~ nih pri pre ma, spro ve den je u de lo, pa Te me rin ke sprem no do ~e ku ju pr vo li ga {ku pre mi je ru. Po sle po vrat ka u sta ro dru {tvo, ni je bi lo ka drov skih po tre sa, oko sni ca je osta la na oku pu, sa `e qom da na sta vi vo `wu po bed ni~ kim ko lo se kom.

- Za do vo qan sam od no som igra ~i ca pre ma oba ve za ma, sve sne su da ih o~e ku je mno go vi {e na po ra i ja ~ih me ~e va, u od no su na pro {lu se zo nu, pa su ozbiq no od ra di le pri pre me. Tr ka }e da bu de za ni mqi va, ne ma la kih pro tiv ni ka, a ve ru jem da mo `e mo bi ti tvrd orah i igra ti za pa `e nu ulo gu, uz na sta vak afir ma ci je mla dih sna ga – ka `e tre ner Mi lan Vje {ti ca.

Naj ve }e po ja ~a we pred sta vqa po vra tak le vog kri la Mi ro sla ve Pa vlov iz Cr ve ne zve zde. Ra fa lom go lo va u pri ja teq skim me ~e vi ma po tvr di la je da }e bi ti udar na igla i vo |a mla dog ti ma. Kon ku ren ci ju u be kov skoj

li ni ji, za o {tri la je Ire na Dru go vi} iz Bo san skog Bro da i br zo se akli ma ti zo va la u no voj sre di ni.

- Od i gra li smo osam pri ja teq skih utak mi ca, ri va li su bi li raz li ~i tog ka li bra, od su per li ga {a, pre ko is pi sni ka po ran gu tak mi ~e wa, do ma |ar ske Oro{ ha ze. Ni ko ni je imao kre dit, sve igra ~i ce su do bi le {an su i wi hov u~i nak je ve li ko ohra bre we pred bu du }e iza zo ve – is ti ~e Vje {ti ca.

Ve} na star tu, ne ka da {wi su per li ga{ po la `e te `ak is pit, po {to u go ste do la zi Ki kin da, je dan od kan di da ta za pla sman u vi {i rang.

- Po {tu je mo go {}e, sta re sport ske pri ja te qe i ve li kog ri va la, ali o~e ku jem da }e mo pro tiv wih po tvr di ti da smo ozbiq na eki pa. Ne }e bi ti iz ne na |e we ako u ovoj se zo ni na pra vi mo re zul tat vre dan pa `we, a po zvao bih na vi ja ~e da u {to ve }em bro ju po dr `e ovu mla du eki pu. Uve ren sam da de voj ke ne }e osta ti du `ne i da }e uz vra ti ti do brim re zul ta ti ma – re kao je Mi lan Vje {ti ca, tre ner te me rin skog pr vo li ga {a.

M. Me ni }a nin

Po bed ni~ ka eki pa ka de ta No ve Pa zo va

TUR NIR U NO VO J PA ZO VI

Pe har do ma }i nu [e sti po re du ru ko met ni tur nir naj mla |ih, igran u No voj Pa zo vi za vr {en je po be dom ka de ta No ve Pa zo ve i naj mla |ih igra ~a be o grad skog Par ti za na u mi ni ru ko me tu. U fi na lu ka de ti No ve Pa zo ve po be di li su eki pu RK Ra sti mo (No vi Sad) sa 39:34 (21:14), a u mi ni ru ko me tu Par ti zan je bio bo qi od eki pe Ra sti mo 12:6 (8:2).

Kod ka de ta naj bo qi su - gol man: Mla den Jan ko vi} (No va Pa zo va), stre lac: Ni ko la Ko ki} (Ra sti mo), igra~: Ni ko la Na ran ~i} (No va Pa zo va).

Pe ha re u mi ni ru ko me tu do bi li su - gol man:Mar ko Mi li vo je vi} (Par ti zan), stre lac: Ma te ja Jan ko vi} (No va Pa zo va), igra~: De jan Jak {i} (Ra sti mo).

J. Vu ko vi}

de^Ji dnevnik

dnevnik

Le po po na {a we u {ko li

19

Pu to va we jed ne se men ke

i ve la jed nom jed na se men ka Sa {a. Sa {a je pro la zio li va dom, kad, od jed nom, ve tar je kre nuo da raz no si na @ sve stra ne.

Sa {a je bio upla {en jer je mi slio da se ni kad vi {e ne }e vra ti ti ku }i.

Kad je sle teo u jed nu ba {tu, ta mo je iz ra stao i na {ao no ve dru ga re i ba{ se le po za ba vqao.

Do ma }in je pri me tio jed no le po dr vo ja bu ke i na zvao ga Sa {a.

- Na ~a su svi se di mo na svo jim me sti ma.

- Re~ tra `i mo po di za wem dva pr sta.

- Na ~a su ne sme da se `va }e `va ka i pri ~a.

- U~i te qi ci i od ra slim oso ba ma se obra }a mo sa Vi i mo lim Vas. - Na od mo ru ne ba ca mo sme }e po {ko li i dvo ri {tu.

- ^u va mo sve {kol ske stva ri - klu pe, sto li ce...

- Uvek do la zi mo ured ni, ~i sti i ne ka sni mo u {ko lu.

Sa {a Za hor jan ski, I-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

Qu bav

Ru `no po na {a we u {ko li

Sva ko ima qu bav ne ku, ne ko vo li ba ku, ne ko de ku.

Qu bav je va `na stvar u `i vo tu, ona {i ri to le ran ci ju i le po tu.

Kad qu ba vi ne bi bi lo, sve bi sta lo, qu ba vi se mo ra ima ti bar ma lo.

Raz li ~i te vr ste qu ba vi po sto je, qu di vo le ro di te qe i pri ja te qe svo je.

- Tr ~a we, ba ca we sme }a i u`i ne po hod ni ku.

- Oti ma we u`i ne i tu ~e na od mo ru.

- @va ka we `va ke i du va we ba lo na na ~a su.

- Lo mqe we i pi sa we po {kol skim stva ri ma (sto, sto li ce...)

- Iz go va ra we ru `nih re ~i i vre |a we.

Dra go qub Ste fa no vi}, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

ponedeqak17.septembar2012.

Qu ba vi na sve tu mo ra da ima, vo li te se qu di, po ru ~u jem svi ma.

De ni Gu qa{, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq Ti ja na Ma le {e vi}, IV-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Bo ja na Jer gi}, IV-2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

Mo ja naj bo qa dru ga ri ca

o ja naj bo qa dru ga ri ca se zo ve, kao i ja, Te o do ra. Ona ima braon ko su sa {i {ka ma i sme |e, bi stre o~i. Ona je do voq M no vi so ka za svo je go di ne. Vo li da se mo der no obla ~i. Nas dve,

ka da smo za jed no, naj vi {e slo bod nog vre me na pro vo di mo igra ju }i se. Po ne kad se sva |a mo, ali se uvek po mi ri mo jer ne mo `e mo jed na bez dru ge. I ona me ne sma tra naj bo qom dru ga ri com.

Ima mo mno go za jed ni~ kih oso bi na i ma {to vi te smo. Ona mi je dru ga ri ca od we ne pr ve go di ne. Sta ri ja sam, ali to ne me wa na{ od nos. Pro {log le ta smo bi le ne raz dvoj ne. Ta da smo na {le jed no ku ~e i pro gla si le ga za jed ni~ kim. Ona ima to li ko vr li na, da ne bi sta lo ni u dve sve ske. To je mo ja naj bo qa dru ga ri ca, ko ju pu no ce nim i vo lim. Ona mi je je di na dru ga ri ca ko ja me istin ski vo li i ce nii po {tu je, ba{ kao i ja wu.

Lu ka Gr gi}, I-3, O[ „\u ra Da ni ~i}”, No vi Sad

Za pi sa no u dnev nik od ra sta wa Dra gi dnev ni ~e, 12. av gust

bi nom na vr hu. Eto, ~e mu slu `e xe po vi...

Na da na {wi dan pre tri na est go di na mo ja ma ma je me ne do ne la na svet, a ta ta, ta da jo{ uvek mlad, ko ra ~ao je hod ni kom po ro di li {ta, s ru ka ma u xe po vi ma, ner vo zno sti ska ju }i pr ste u {a ke.

Zna{, pri ~a la mi je ma ma o tom su sre tu ka da sam pr vi put ugle da la sve tlost da na.

Pri ~a la mi je o to me ka ko je ta ta, mi sle }i da to ni ko ne pri me }u je, bri sao ru ke, zno ja ve od uz bu |e wa i sre }e, htev {i ta ko da pri kri je tre mu, kao da se on na la zio na ma mi nom me stu. U stva ri, mi slim da ma ma ni je to do bro pro ce ni la, ali se u to uve ri la tek ka da je ta ta, iz tog istog xe pa, iz va dio div nu pli {a nu ku ti ji cu, u ko joj je bio pr sten s ve li kim ru -

Dra gi dnev ni ~e, 13. av gust Da nas smo pro {e ta li ke jom, sta zom ko jom su ~e sto {e ta li mo ji ro di te qi. Dr `a li su se za ru ke i pri se }a li se po ~et ka svo je ve ze i pla ni ra wa za jed ni~ kog `i vo ta. A ja sam, po {to me ni su ba{ za ni ma le wi ho ve pri ~e, i{la iza wih i ne `no dr `a la u {a ci pi sam ce ko je sam do bi la na ve li kom od mo ru i br zo sta vi la u xep i ~u va la ga kao ve li ku taj nu, iako sam ve} ta da po `e le la da ga od mah pro ~i tam i pred svi ma po ka `em ko li ko sam sre} na.

Tu, u xe pu, me |u osta ci ma kon ca, ko jim su {i ve ne mo je omi qe ne pan ta lo ne, kri jem ono {to `e lim da osta ne sa -

Ta ma ra Kqa i}, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} - To za” No vi Sad

mo mo je, u mom sr cu. Bi lo bi to ne {to ne `no, ne {to {to se, mo `da, zo ve qu bav, ne znam...

Dra gi dnev ni ~e, 14. av gust Ju ~e sam osta vi la na pa pi ru mi sli ne do re ~e ne. Hte la sam da ti ka `em da sam svo ju taj nu vra ti la u skri ve ni xep omi qe nih pan ta lo na.

Vi di{ i ni je slu ~aj no da sam ih ba{ da nas ima la na se bi i u wih sa kri la svo ju sre }u.

Zna{, za me ne je ovo pi smo iz ne na |e we, ~i ni mi se, isto ono li ko ko li ko je i za mo ju ma mu bi lo onog tre nut ka ka da joj je ta ta po klo nio pr sten.

Eto, ~e mu slu `e ye po vi.

Je le na Di mi tri je vi}, VII-1 O[ „Va sa ^a ra pi}” Be li Po tok

La ra To u a ti, I raz red, O[ „Tu lip”, Tu nis

20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak17.septembar2012.

dnevnik У СЛОВАЧКОЈ И РУМУНИЈИ

Манифестација „Филмско бдење душе”

Из фил ма „Смрт чо ве ка на Бал ка ну”

ЛОНДОНСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

„Смрт човека на Балкану” и „Клип” Фил мо ви „Смрт чо ве ка на Бал ка ну“ и „Клип“ увр ште ни су у се лек ци ју ово го ди шњег Лон дон ског филм ског фе сти ва ла, ко ји се одр жа ва од 10. до 21. ок то бра. Се лек то ри фе сти ва ла об ја ви ли су спи сак фил мо ва ко ји су ушли у ко нач ни про грам, а ме ђу њи ма су се на шли и „Смрт чо ве ка на Бал ка ну“ Ми ро сла ва Мом чи ло ви ћа и „Клип“ Ма је Ми лош. Мом чи ло ви -

ћев филм иза брао је се лек тор Пи тер Хејмс ко ји на во ди да је реч о оштрој и ино ва тив ној цр ној ко ме ди ји ко ја ис пи ту је ре ак ци је су се да и по ли ци је на из не над ну смрт јед ног бе о град ског ком по зи то ра. Се лек тор фе сти ва ла Мајкл Хајдн на ја вљу је „Клип“ као по тре сан али не и без на де жан пор трет мла дих љу ди. „При ро дан, бру тал но искрен и сек су ал но екс пли ци тан, де би -

тант ски филм Ма је Ми лош са др жи хра бру ви тал ност и без осу ђи ва ња уда ра у срж“. Док су за „Смрт чо ве ка на Бал ка ну“ пред ви ђе не три про јек ци је, „Клип“ ће би ти при ка зан чак пет пу та. Ка да је у пи та њу ре ги о нал на про дук ци ја, на фе сти ва лу ће би ти при ка зан са мо још је дан филм из зе ма ља бив ше СФРЈ. Реч је о оства ре њу „Дје ца“ Аиде Бе гић.

НА НЕМАЧКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

„Шишање” у 3Д издању Филм „Ши ша ње„ ре ди те ља Сте ва на Фи ли по ви ћа, би ће об ја вљен у 3Д из да њу, на не мач ком и ен гле ском је зи ку, на те ри то ри ји на ко јој је за ди стри бу ци ју фил ма за ду же на не мач ка про дук циј ско-ди стри бу тер ска ку ћа „KSM„, са оп штио је „Так„. Аутор ска еки па фил ма је, ка ко је на ве де но, по но сна што „по но во ис пи су ју стра ни це исто ри је срп ске ки не ма то гра фи је, за хва љу ју ћи чи ње ни ци да је то пр ви срп ски игра ни филм ко ји је до жи вео 3Д из да ње„, а кон вер зи ја фил ма у 3Д је у пост про дук ци ји. „Ши ша ње„ је био нај гле да ни ји филм у Ср би ји 2010. го ди не. При ка зан је и чла но ви ма срп ског, по кра јин ског и бри тан ског пар ла мен та, на по себ ним про јек ци ја ма, као и на Уни вер зи те ту Окс форд. „По себ но смо за до вољ ни што смо на овај на чин уве ли и срп ску ки не ма то гра фи ју у ред зе ма ља чи ји су фил мо ви за сту пље ни у из да њи ма у 3Д тех но ло ги ји, ко ја ће и на овим про сто ри ма у бли ској бу дућ но сти по ста ти стан дард„, ис та кла је еки па фил ма. „Ти ме смо на не ки на чин за о кру жи ли сво ју ми си ју

да се сва ким сво јим фил мом пре све га бо ри мо за пле ме ни ти је, то ле рант ни је и ху ма ни је дру штво, али и да, ма кар на ло кал ном ни воу, увек сво јим фил мо ви ма до но си мо не што но во и све же на по љу тех но ло ги је„, до да је се у са оп ште њу.

ФЕСТИВА Л У ЛЕСКОВЦУ

Скуп редитеља екс-Ју земаља Пе ти Ле ско вач ки ин тер на ци о нал ни фе сти вал филм ске ре жи је (ЛИФ ФЕ) би ће одр жан од 21. до 25. сеп тем бра, на ја вио је пред сед ник ор га ни за ци о ног од бо ра фе сти ва ла, уред ник филм ског про гра ма Кул тур ног цен тра Ле сков ца Дра ган Јо вић на кон фе рен ци ји за но ви на ре у Му зе ју ки но те ке. Фе сти вал је фо ку си ран на екс-ју ре ги он, а на про гра му је 15 фил мо ва у се лек ци ји Ми ла на Шпи че ка. На отва ра њу ће би ти при ка зан „Ше шир про фе со ра Ко сте Ву ји ћа„, у ре жи ји Здрав ка Шо тре, а на за тва ра њу, ван кон ку рен ци је, „Кад сва не дан„ Го ра на Па ска ље ви ћа. Пу бли ка ће ви де ти и но ва оства ре ња из Сло ве ни је „Ста ње шо ка„, Ма ке до ни је „Же на ко ја је обри са ла су зе„, Бо сне и Хер це го ви не - „Дје ца„, Хр ват ске - „Пи смо ћа ћи„, Цр не Го ре „Ло кал ни вам пир„... Жи ри у ко јем су по зна ти ауто ри Пјер Жа ли ца (БиХ), Лор дан За фра но вић (Хр ват ска) и Ла зар Ри стов ски (Ср би ја) до де ли ће Гран при „Жи во јин Па вло вић„ нај бо љем ре ди те љу, за тим дру гу и тре ћу на гра ду за ре жи ју, као и на гра де за нај бо љег глум ца и глу ми цу. Умет нич ки ди рек тор филм сле ма ни фе ста ци је у Ле сков цу Дар ко Ба јић скре нуо је па жњу на по ле ми ке у ко ји ма се твр ди да има мо пре ви ше фе сти ва ла.

„Сма трам да су у вре ме ни ма га ше ња би о ско па и гу бит ка гле да ла ца фе сти ва ли дра го це ни јер при вла че пу бли ку„, ре као је он, оце њу ју ћи да је фе сти вал у Ле сков цу за жи вео и ши ри се, а при том до при но си де цен тра ли за ци ји кул ту ре. Ба јић је на ја вио да ће ово га пу та би ти одр жан и зва нич ни скуп ре -

ди те ља из екс-Ју зе ма ља, 24. сеп тем бра, а циљ је раз ме на ис ку ста ва ре ди те ља из Ср би је и ре ги о на. Пред сед ник Асо ци ја ци је филм ских ре ди те ља Ср би је Бо бан Скер лић је су ор га ни за тор, са пред сед ни ци ма срод них асо ци ја ци ја из Сло ве ни је Ми хом Хо че ва ром и Хр ват ске Ан то ни јем Ну и ћем. Скер лић је ис та као да је „по треб но да са ра ђу ју ства ра о ци ко ји де ле исти кул тур ни про стор и ци ви ли за циј ско на сле ђе, а ко ји има ју и слич ну са да шњу суд би ну у дру штви ма у тран зи ци ји„. Глав не те ме ску па би ће ста тус есна фа, аутор ска пра ва и њи хо ва

за шти та, аутор ска сло бо да или ком про мис са афи ни те ти ма на ци о нал них фон до ва, ус по ста вља ње ста бил не са рад ње у ре ги о ну, а раз го ва ра ће се и о филм ској есте ти ци, жан ро ви ма и дру гим умет нич ким пи та њи ма, на ја вио је Скер лић. Уче шће су по твр ди ли Вин ко Бре шан, Хр во је Хри бар, Бран ко Ба ле тић, Ме тод Пе вец, Ан дреј Ко шак, Те о на Ми тев ска, Ан то нио Ми три чев ски, Аде мир Ке но вић, Аида Бе гић и дру ги ре ди те љи са екс-ју про сто ра, а из Ср би је ће до ћи Сло бо дан Ши јан, Ми ро слав Мом чи ло вић, Бо јан Ву ле тић... ЛИФ ФЕ је ма ни фе ста ци ја ме ђу на род ног ка рак те ра, осно ва на 2008. го ди не са ци љем да про мо ви ше филм ска оства ре ња и ства ра о це из Ср би је и еџ-ју го сло вен ске ре ги је. Сво јим са др жа јем до при но си афир ма ци ји филм ске умет но сти и би о скоп ске кул ту ре. У про те кле че ти ри го ди не на фе сти ва лу је при ка за но ви ше од 120 филм ских оства ре ња из зе мље и ре ги о на. Фил мо ве, као и пра те ћи про грам ви де ло је ви ше од 10.000 по се ти ла ца. Ор га ни за тор је Ле ско вач ки кул тур ни цен тар, а по др жа ва ју га Ми ни стар ство кул ту ре Ср би је, Град Ле ско вац, као и ве ли ки број при вред них и медиј с ких спон зо р а из це л е Срби је. (Тан југ)

Ма ни фе ста ци ја „Филм ско бде - рек то ри „Филм ског бде ња ду ше„ ње ду ше„, ко ја се одр жа ва сва ког Ср ђан Илић и Пе тро вић. У Кон стан ци, ру мун ском гра ду ок то бра у Срем ским Кар лов ци ма, а то ком на ред не го ди не ре - на Цр ном мо ру, 22. и 23. сеп тем при зи ра у зе мљи и ино стран ству, бра „Филм ско бде ње ду ше„ го го сто ва ће овог ме с е ца у Сло вач кој и Ру му ни ји, на ја вио је Тан ју гу је дан од чел ни ка те ма ни фе ста ци је Ми ро слав-Ба та Пе тро вић. У окви ру „Ме се ца срп ске кул ту ре„ у Тр на ви (Сло вач ка), 13. и 14. сеп тем бра би ће при ка за но пет фил мо ва са до с а да шњих „Бде ња„. То су „Ла ста„ Ми ла на Бе ле ги ша ни на из Но вог Са да, „Чу ва ри ти ши не„ Дра га на Ел чи ћа из Бе о гра да, „Пе смом и му зи ком пи са но„ Сне жа не Ми ли во је вић и Из фил ма „Ла ста” Ми ла на Бе ле ги ша ни на Ђор ђа Ши ба ли на из Бу дим пе ште, „Стр пље ње„ Ду ша на Тор - сто ва ће у ор га ни за ци ји Удру же би це из Но вог Са да и „Про ше тај - ња ру мун ско-срп ског при ја тељ мо до Ко со ва и Ме то хи је„ Иго ра ства „Кон стан ца„. По жга ја из Ба ња лу ке. Уз „Чу ва ре ти ши не„ и „Стр Про јек ци ја ма ће при су ство ва - пље ње„, као и По жга је ву „Шко ти умет нич ки и опе ра тив ни ди - лу жи во т а„, би ће при ка з а н и

фил мо ви „Дах„ Де ја на Пе тро ви ћаиз По же ге, „Гра ђа ње„ Све тла не Па ро шки и „Ко се зад њи сме је...” Ми ро сла ва Јо ви ћа из Но вог Са да и „Ле па Ти с а и оста ло„ Ива на Ати ле из Ка њи же. Тим про јек ци ја ма та ко ђе ће при су ство ва ти пред став ни ци ор га ни за то ра „Филм ског бде ња„, Удру же ња филм ских и те ле ви зиј ских рад ни ка Вој во ди не и бе о град ског про ду цент ског пред у зе ћа „Фикс Фо кус„. Ова два го сто ва ња по мо гли су По кра јин ски се кре та ри јат за кул ту ру и За вод за кул ту ру Вој во ди не. Ше сто из да ње „Филм ског бде ња ду ше„ у Срем ским Кар лов ци ма би ће одр жа но од 12. до 14. ок то бра. Ова ма ни фе ста ци ја оку пља пре све га до ку мен тар не и крат ко ме тра жне фил мо ве ко ји тре ти ра ју нај ши ре под руч је исто ри је, кул ту ре и ду хов но сти Ср би је.

У ТОКУ ПРИЈАВА ФИЛМОВА С ЕКОЛОШКИМ ТЕМАМА

Још месец дана за „Грин фест” Ме ђу на род ни фе сти вал зе ле не кул ту ре „Грин фест„ (Green Fest) одр жа ва се од 14. до 16. но вем бра у До му омла ди не Бе о град, а сви за ин те ре со ва ни ауто ри има ју још ме сец да на да при ја ве сво је фил мо ве за при ка зи ва ње на ма ни фе ста ци ји. Сви при ја вље ни ра до ви кон ку ри шу за при ка зи ва ње у окви ру про гра ма еко ло шког фил ма ко ји но си на зив “Green Screen Fest”, а нај бо љи би ће на гра ђе ни по кло ни ма ко је је обез бе дио „Сам сунг“, са оп штио је ор га ни за тор Цен тар за уна пре ђе ње жи вот не сре ди не (ЦУЗС). По след њи дан за при ја ву ра до ва је 10. ок то бар, док ће ли ста иза бра них фил мо ва за при ка зи ва ње на фе сти ва лу би ти ис так ну та 5. но вем бра, на зва нич ној стра ни ци

„Грин Феста www.greenfest.rs, где се мо гу на ћи и све по треб не ин фор ма ци је о при ја ви на кон курс. „Ур ба на еко ло ги ја и одр жи ви раз вој“ пред ста вља ју глав ну те му рас пи са ног кон кур са на ко ји мо гу да се при ја ве фил мо ви сни мље ни мо бил ним те ле фо ном, фо то-апа ра том или ама тер ском ви део ка ме ром. Би ће до де ље не на гра де у три ка те го ри је: за уче сни ке до 18 го ди на, од 18 до 27 го ди на и за ауто ре ста ри је од 27 го ди на. Је дан аутор мо же да при ја ви нај ви ше пет фил мо ва, док је мак си мал но тра ја ње по је ди нач ног оства ре ња 15 ми ну та. Про грам крат ког фил ма је отво рен за све про фе си о нал це из обла сти ки не ма то гра фи је ко ји се ба ве те мом при ро де и еко ло ги је, а у

окви ру ове ка те го ри је би ће до де ље не пр ва и дру га на гра да. По је ди нац мо же да при ја ви нај ви ше три фил ма, ко ји не сме ју да тра ју ду же од 30 ми ну та сва ки. Ме ђу на род ни фе сти вал зе ле не кул ту ре “Грин фест” пр ви пут се одр жа ва под овим име ном и пред ста вља на ста вак Ме ђу на род ног фе сти ва ла еко ло шког фил ма „Грин скрин фест“ ко ји је пу бли ка у Бе о гра ду има ла при ли ке да ви ди то ком 2010. и 2011. го ди не. У прет ход не две го ди не при ка за но је ви ше од 130 фил мо ва из 25 зе ма ља, одр жа но 39 ра ди о ни ца и пре да ва ња и пред ста вље но пре ко 20 из ла га ча и умет ни ка. Фе сти вал се одр жа ва уз по др шку Се кре та ри ја та за за шти ту жи вот не сре ди не Бе о гра да.

Успешан редитељски деби Дастина Хофмана Глумац Дастин Хофман (75) коначно је направио скок из глуме у режију са филмом „Qu ar tet„ (Квартет), комедијом која је очарала критичаре и публику на Филмском фестивалу у Торонту, преносе светске агенције. Сниман у британском селу, филм се фокусира на три пензионисана оперска певача који срећно живе у идиличном старачком дому. Њихов мир нарушава долазак нове станарке која је некада била њихова певачка партнерка и бивша супруга једног од главних ликова у филму, а која жели да је у дому сви третирају као диву. Хофмана је да стане иза камера први пут након скоро пет деценија бављења глумом усмерио сценарио филма „Квартет” и убедио га да је право време да почне да режира. ‘’Када сам прочитао сценарио у авиону, почео сам да плачем, а ја обично не реагујем тако на сценарија‘’, рекао је Хофман. ‘’Једна од ствари којом се привучен је оно што је невидљиво у нашем друштву‘’, објаснио је он

додајући да како године пролазе, бар у САД, људи стављају своје родитеље у старачке домове како би их се отарасили. „Квартет” је добио много позитивних критика и упоређиван је са фимом из 2011. године „The Best Edžotic Marigold Hotel‘’, који је доживео неочекивани успех на благајнама широм света. (Танјуг)

Чехову из „Зведаних стаза” звезда у Холивуду Амерички глумац Волтер Кенинг, најпознатији по улози Чехова у научнофантастичној ТВ серији „Звездане стазе”, добио је звезду на Булевару славних у Холивуду.

Како преноси АФП, Кенингу су се на свечаности откривања звезде придружиле колеге из серије Џорџ Такеи (Сулу) и Ленард Нимој (Спок). „Ово је нешто чему се надаш и о чему сањаш, али никад не очекујеш да ће се заиста десити„, казао је Кенинг прошле године када је сазнао да ће добити звезду на чувеном плочнику. Само пре два дана, серија је обележила 46 година од свог првог емитовања (8. септембра 1966.). Због слабе гледаности, ТВ мрежа НБЦ је прекинула серију 1969, након свега три сезоне. Прича о свемирском броду Ентрепрајз и његовој мултирасној посади која посећује друге светова је неколико година касније, захваљујући репризи, добила на популарности и постигла култни статус. Серија је касније изродила пет додатних телевизијских серија и десет биоскопских филмова. Кенинг, који има диплому из психологије и првобитно је планирао да се бави психијатријом, такође је играо Чехова и у првих седам филмова франшизе „Звездане стазе„.

kultura

dnevnik

ponedeqak17.septembar2012.

21

НИЗ ПРОГРАМА У МАЂАРСКОЈ ДО 13. ОКТОБРА

Месец српске културе

Амерички трио Чарлса Гејла на кањишкој сцени

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ „ЏЕЗ, ИМПРОВИЗОВАНА МУЗИКА”

Прегрмели пунолетство Међународни фестивал „Џез, импровизована музика”, који је пред љубитељима џез музике у Кањижи прославио пунолетство, јер је организован 18.пут, завршен је пред пуном салом Дома уметности. Мада је трајао краће, него претходни, тек нешто више од два дана, на кањишки фестивал је и овог пута вредело доћи. Бројну публику ударне вечери разгалили су естонски састав „Хортус музикус” и амерички трио џезера Чарлса Гејла. На пунолетству фетсивала „Џез, импровизована музика”, десеточлана дуржина из Естоније је

прослављала четири деценије музицирања. Екстатична музика средњевековних дворова, хумор и узвишена лакоћа и лепота музицирања, ретко се чује у толикој мери оживљене старе музике, као што су то дочарали уметнички руководилац састава виолиниста Андрес Мустонен и његови сарадници на бројним инструментима. Фестивал је на кањишкој бини заокружио један од најцењенијих стваралаца данашње црначке музике, амерички трио Чарлса Гејла. Гејли је у њему својственом стилу демонстрирао умеће на саксофону, за клавиром је и

запевао, а ритам су из оригиналног америчког састава пратили контрабасиста Хилард Грин и бубњар Клаус Кугел. Гостовање трија Чарлса Гејла остварено је уз подршку амбасаде САД у Београду. Представник америчке амбасаде Тејлон Кук је рекао да ће се наставити сарадња са организатором фестивала Уметничком радионицом „Кањишки круг”, која је започета пре много година. Кук је најавио да ће се том сарадњом наставити довођења познатих имена америчке и светске џез сцене у Кањижу.

Tекст и фото: М. Митровић

НОВА КЊИГА СВЕТИСЛАВА БАСАРЕ „ДУГОВЕЧНОСТ” У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

Оргије апсурдистичког хумора Нови роман Светислава Басаре „Дуговечност„, који је објавила издавачка кућа „Лагуна„, представљен је у кафе клубу „Кућица” у Београду. Басара је објаснио да књига представља његову „тужну личну исповест„ и да је посветио својој тетки Јелени Милијевић, која је живела 98 година,

и покојном пријатељу, сликару Ненаду Жилићу. „Мени је та интимна линија романа најбитнија, а све остало је ту само да зачини то. Пишући роман схватио сам шта се све догодило за живота моје тетке, која је рођена 1912. и умрла 2010. Толико се тога издешавало и олупило о главу моје тетке, која је све то преживела са једним сјајним оптимизмом и одсуством горчине„, испричао је Басара. Он је казао да би било крајње мучно писати о таквим стварима, а не зачинити то добрим хумором. „То ми помаже да пишем, а читаоцима вероватно да читају„, казао је

писац, окарактерисавши роман не као „комедију дел арте„, већ као „комендију дел арте”. Басара је приметио и да је лаж у Србији постала независтан ентитет. „Имам утисак, наравно то је претеривање и мени се то може као аутору фикције, да је лаж постала за-

иста материјални феномен. У овој књизи је она као плазма, као слине које се цеде из чељусти свемирских чудовишта, један заправо феномен који гуши све, мада неки уживају у њему„, рекао је писац. Новинар Теофил Панчић указао је на дуговечност Басарине опсесије да „гура прст у око онима чије око није здраво дирати, јер умеју жестоко да узврате”. „Занимљиво је да Басарина проза, а ја не могу да се сетим неке друге прозе писане ових година на српском језику, неке људе љути. Ми смо изгубили ту врсту прозе која је до те мере провокативна да се неко

на њу љути. Углавном све пролази уз неку пристојну равнодушност, а са Басаром није тако„, казао је Панчић. Он сматра да је то зато што „суштински табуи којима се он (Басара) бави нису ова или она личност и његов лик и дело, него заправо оно што је код нас успостављено као нека тобожња хијерархија вредности са много разних ‘изама‘ - од комунизма до национализма”. „Те ‘изме‘ Басара стално деконструише, односно показује шупљину приче која иза њих стоји, нискост, просташтво, покварењаштво које се иза тога сакрива, да се иза те патетичне велике речи заправо крије некакав мутавлук, мали бедни интерес, некакве паланачке међусобице„, истакао је Панчић. Он је додао да је по свом духу „Дуговечност„ наставак Басариног претходног романа „Mein Kampf„, те линије Басариног изразито сатиричног бављења српском стварношћу. Панчић је нагласио да ту врсту Басариног књижевног опуса чини тако јаком „то што његови романи, колико год имали политички набој, нису мало проширене колумне, замаскиране у некакаву нарацију, већ заправо аутентична дела човека који има способност да од такозване стварности као градивног материјала, ствара оргије апсурдистичког хумора„. Директор „Лагуне„ Дејан Папић оценио је да је Басара „аутентична појава какве у светској књижевности нема„ и да су теме у његовом новом роману обрађене „можда на једини могући начин адекватан ситуацији и времену у коме живимо, са довољно хумора да разбије њихову тежину„. (Танјуг)

У просторијама Културног и документационог центра Срба у Мађарској у Будимпешти отворена је трећа по реду манифестација „Месец српске културе„. На отварању манифестације су говорили председник Владе Војводине Бојан Пајтић, председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић, представним мађарског Министарства за људске ресурсе Чаба Латорцаи и председник Самоуправе Срба у Мађарској Љубомир Алексов, наводи у саопштењу Чотрић. У уводном програму наступили су глумци Српског позоришта у Мађарској, српски књижевници из Мађарске и музички дует сестара Вујановић. Председник Културног и документационог центра Срба у Мађарској Милан Ђурић отворио у

Слике Михаила Петковића У Ликовном салону Културног центра Новог Сада вечерас у 2о часова отвара се изложба слика познатог београдског ликовног уметника Михаила Петковића. По речима Лазара Марковића, Михаило Петковић, већ дуго времена не „излази“ из енформела, манипулише са два ликовна елемента: текстуром и бојом, у које уграђује словни знак који има само своју ликовност, али не и лингвистичко значење.

- Слика има архетип иконе, али не као израз свесне манипулације, већ као излазак из нутрине виђеног, а потом заборављеног. Иако на први поглед, или погрешним тумачењем, почнемо да тражимо симболику или асоцијацију на нешто, јер колорит који је у распону од дебелог наноса до лазура, као и чврста, рустична текстура са јасним словним „знаковима“, наводе нас на то. Али то је само привид, јер уметник, играјући се са свим поменутим, није желео да прикаже нешто, нити да асоцира на нешто, он гради слику која за циљ има да презентује једино чисту ликовност - наводи поводом Петковићеве изложбе Лазар Марковић.- Петковић својим сликарством ништа не негира, нити указује, он слика кроз игру сталног покушаја довршеног и недовршеног. Знак/слово акцентира, али и повезује све слојеве на слици. Он је овде, за

разлику од игре боје и текстуре које су спонтано и апстрактно просуте по површини платна или папира, стављен промишљено. Знак, иако је видљив, јер је његов геометризован облик у супротности са бојеном текстуром на

2007. године. Излагао је на већем броју колективних изложби (Октобарски салон, Јесењи салон, Пролећни салон, Изложбе по избору ликовних критичара и кустоса музеја) и самосталних изложби у земљи и иностранству

позадини слике, изгледа као да је на површини ових аморфних форми, али није „ушивен“ у слику, него је истобитан. Да ли Петковић тежи да одговори времену? Не, то је његов лични одговор на његову личну ликовну провокацију. Михаило Петковић је рођен 1958. у Београду. Факултет ликовних уметности уписао 1979. године у класи професора Живојина Туринског. Магистарске студије завршио 1986. године код истог професора. Излаже од 1982. године. Члан је УЛУС-а од 1985. године. Директор је Продајне галерије „Београд“, од

(Немачка, Холандија, Француска). Добитник је награда „Петар Лубарда“ - Факултет ликовних уметности, Откупна награда Министарства културе са изложбе перспективе XI-XII, Откупна награда Министарства културе са изложбе Самосталног сликарског синдиката. Слике му се налазе у колекцијама Народног музеја у Београду (српско сликарство XX века - стална поставка, Музеја савремене уметности у Београду (колекција Апстрактног сликарства деведесетих), у галеријским и приватним колекцијама Изложба траје до 28. септембра.

НОВА СЕЗОНА У БАЛЕТУ СНП

На почетку „Пипи Дуга Чарапа” Данас на сцени “Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта с почетком у 18 сати, биће изведена прва балетска представа у сезони 2012/2013 - балет „Пипи Дуга Чарапа“ у кореографији и резији Ике Отрина. У представи играју: Дуња Лепуша у главној улози, као и Олтеан Тудор, Сања Павић, Давид Груосо, Бојана Матић, Влад Молдован, Такуја Сумитомо и солисти и ансамбл Балета Српског народног позоришта. Аутор сценографије је Марија Калабић, костиме је осмислила Марина Сремац Представа је премијерно изведена 21. априла 2005. и од тада је непрекидно на репертоару СНП-а.

Вида Огњеновић изабрана за потпредседницу Ралстон Соул. Иначе, како се наводи на сајту Међународног ПЕН-а, први пут у историји Међународни ПЕН донео је резолуцију о слободи мишљења и дигиталној технологији и позвали су владе, компаније и појединце да укину цензуру и контролу дигиталних медија и поштују људска права и слободу мишљења. Вида Огњеновић иначе је председник Српског ПЕН-а који је прошле године био домаћин конгреса Међународног ПЕН центра.

Покровитељ смотре је Самоуправа Срба у Мађарској, уз подршку Министарства културе и информисања Србије, Владе Војводине и Министарства за људске ресурсе Мађарске. Манифестација ће трајати до 13. октобра и одвијаће се у свим местима у којима живи српска заједница у Мађарској - у Будимпешти, Сегедину, Печују, Сент Андреји, Батањи, Ловри, Дески и Калазу. У оквиру планираних програма биће одржане позоришне представе, књижевне вечери, изложбе, филмске пројекције, програми за децу, предавања и концерти. Поред осталих културних догађаја, биће приказани филмови „Монтевидео„ и „Шешир професора Вујића„, одиграна представа Београдског драмског позоришта „Харолд и Мод„... (Танјуг)

У ЛИКОВНОМ САЛОНУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВОГ САДА

МЕЂУНАРОДНИ ПЕН ЦЕНТАР

Књижевница Вида Огњеновић изабрана је за почасну потпредседницу Међународног ПЕН конгреса ове организације у академском и културном центру Јужне Кореје, граду Гјеонџу, саопштено је из Међународног ПЕН-а. На 78. светском конгресу ПЕН-а, који је јуче завршен, учествовало је више од 300 делегата из 80 земаља. Осим потпредседника, на конгресу су изабрана и два члана међународног борда. Председник Међународног ПЕН-а остаје канадски писац Џон

наставку програма заједничку изложбу Јаноша Акнаија, председника Удружења ликовних уметника Мађарске и Слободана Кнежевнића, професора Aкадемије уметности у Новом Саду. Пајтић истакао је значај ове манифестације која доприноси очувању идентитета српске мањине у Мађарској, јачању веза са матичном државом и изградњи још бољих односа између Србије и Мађарске. Чотрић је на отварању рекао да „најмалобројнија српска заједница у дијаспори организује културну манифестацију која најдуже траје, на којој учествују бројни уметници и ствараоци из Мађарске, Србије, Румуније, Хрватске, Немачке, Француске, Италије, што сведочи о космополитском духу нашег народа”.

Дуња Лепуша у главној улози

22

svet

ponedeqak17.septembar2012.

NA STA VQE NI PRO TE STI U MU SLI MAN SKOM SVE TU ZBOG FIL MA

Pa ne ta: Voj ska SAD spre mna da za {ti ti oso bqe i imo vi nu BRI SEL, AN KA RA, TO KIO: Film „Nevinost muslimana” i daqe izaziva gnev muslimanskog sveta i pokre}e demonstracije {irom planete. Belgijska policija privela je oko 120 qudi u Antverpenu, posle incidenata na protestu zbog ovog ameri~kog filma uvredqivog za islam.

Demonstranti su uzvikivali antiameri~ke slogane i veli~ali proroka Muhameda, a snimci televizije RTBF pokazuju i da su okupqeni zapalili ameri~ku zastavu.

Protest, organizovan putem tekstualnih poruka, pretvorio se u sukob sa policijom, kada su policajci spre~ili demonstrante da iza|u na glavni autoput.

„Upotrebili smo biber-sprej i palice, ali nikog nismo povredili”, rekao je portparol policije u Antverpenu, preneo je Frans pres.

li oko 100 metara od ameri~ke ambasde izvikuju}i „Alah je veliki” i „Smrt Americi” ali im je potom policija blokirala put.

U Libiji uhap{eno 50 osoba VA[INGTON: Libijske vlasti uhapsile su oko 50 osoba posle napada na ameri~ku ambasadu u Bengaziju, kada je ubijen ambasador SAD Kristofer Stivens. To je potvrdio predsednik libijskog parlamenta Mohamed el-Megarjef u intervjuu za televiziju CBS News. On je kazao da me|u napada~ima ima stranaca koji su u Libiju u{li iz razli~itih zemaqa, i da je utvr|eno da su neki iz Malija i Al`ira.

Grupa od oko 50 demonstranata okupila se blizu ameri~ke ambasade u Ankari u znak protesta zbog filma . Demonstranti su se okupi-

AFP javqa da su demonstranti zatim zapalili ameri~ku zastavu posle ~ega su se mirno razi{li.

Ministar odbrane SAD Leon

Paneta izjavio je da veruje da }e previrawa u muslimanskom svetu izazvana filmom „Nevinost muslimana” trajati jo{ nekoliko dana, ali i da se ~ini da nasiqe polako po~ine da opada. On je uo~i dolaska u slu`benu posetu Japanu, gde }e se sastati sa zvani~nicima te zemqe i posetiti ameri~ke trupe, kazao da se vojska SAD sprema da za{titi osobqe i imovinu SAD, izlo`ene opasnosti, zbog protesta koji posledwih dana traju u nekoliko zemaqa.

Desetine hiqada qudi protestovalo je u petak i subotu, a u sukobima demonstranata i snaga bezbednosti poginulo je {est qudi u Tunisu, Sudanu, Libanu i Egiptu.

RU SKO-AME RI^ KI OD NO SI PO SLE PRED SED NI^ KIH IZ BO RA

Dvor ko vi~: Rom ni je va po be da po kre }e tr ku u na o ru `a wu MO SKVA, JAL TA: Ruski vicepremijer Arkadij Dvorkovi~ ka`e da bi pobeda republikanskog kandidata Mita Romnija na predsedni~kim izborima u SAD mogla dovesti do obnove trke u naoru`avawu. „Ako predsedni~ke izbore dobije gospodin Romni, SAD }e se vratiti u period kada }e se ponovo veliki deo prihoda raspodeqivati u korist mawe grupe qudi, posve}iva}e se ve}a pa`wa vojnim programima”, istakao je Dvorkovi~ na forumu u Jalti posve}enom situaciji u Rusiji.

Na`alost, dodao je Dvorkovi~, ako se to desi i kod nas }e vojni programi igrati sve ve}u i ve}u ulogu, preneli su ruski mediji.

Dvorkovi~ je istovremeno napomenuo da }e Rusija sara|ivati sa svakim predsednikom SAD. Romni je izazvao burna reagovawa u Moskvi izjavom da je Rusija glavni protivnik SAD, koju je kritikovao i aktuelni ameri~ki predsednik i demokratski kandidat Barak Obama. U martu je republikanski predsedni~ki kandidat kritikovao Obamu zbog blagog odnosa prema Rusiji.

Ta izjava nije bila jedina po{to je Romni u julu, dok je boravio

dnevnik TE HE RAN ZVA NI^ NO PO TVR DIO

Iran ska gar da na tlu Si ri je TE HE RAN: Komandant kopnenih snaga iranske Revolucionarne garde general majaor Muhamed Ali Xafari rekao je da se pripadnici elitnih iranskih trupa nalaze se u Siriji pru`aju}i pomo} koja nije vojnog karaktera. Po wegovim re~ima, uprkos tome {to prisustvo pripadnika Garde u Siriji nije vojnog karaktera, Iran bi mogao da se ukqu~i vojno ukoliko Sirija bude napadnuta spoqa.

Izjava iranskog komandanta je

UKRATKO Te {ka ne sre }a, 10 mr tvih

Po se ti o ci kod Olanda

MO SKVA: U te{koj saobra}ajnoj nesre}i u Stavropoqskom kraju na jugu Rusije 10 osoba je poginulo, saop{tile su vlasti. Nesre}a se dogodila kada je kombi sa putnicima koji su i{li iz Dagestana na svadbu pre{ao u suprotnu traku i direktno se sudario sa kamionom, a jedino je pre`iveo voza~ kamiona.

Kako je rekao {ef lokalne policije Aleksej Safarov, kao uzroci nesre}e razmatraju se zdravstveno stawe voza~a ili mogu}nost da je zaspao za volanom, preneli su ruski mediji.

PA RIZ: Francuski predsednik Fransoa Oland i wegova partnerka Valeri Trirveler do~ekivali su ju~e posetioce u svom zvani~nom domu, rasko{noj Jelisejskoj palati. Predsednik i prva dama su se rukovali i potpisivali autograme mnogobrojnim znati`eqnicima koji su ~ekali u dugim redovima da bi videli unutra{wost palate iz 18. veka koja je specijalno otvorena za javnost povodom godi{weg festivala „Dani ba{tine” kada istorijske i vladine zgrade {irom Francuske otvaraju vrata za javnost. „Ja sam ovde samo podstanar.

Pravi vlasnik je narod”, kazao je Oland u izjavi za francusku televiziju. Festival je prilika da Francuzi i turisti pro{etaju delovima javnih ustanova koji su obi~no zatvoreni za javnost.

An ti je vrej ski film

Barak Obama

u poseti Poqskoj, Rusiju stavio u isti kontekst sa Hugom ^avesom, autoritarnim re`imima u Africi i radikalnim xihadom. „U Latinskoj Americi Hugo ^aves predvodi pokret koji karakteri{e autoritarizam i represija. Nacije u Africi se bore protiv radikalnog xihada i autoritarizma. A u Rusiji, nekada obe}avaju}i napredak prema slobodnom i otvorenom dru{tvu potpuno je prestao”, rekao je Romni u Poqskoj.

Prilikom svog govora kada je prihvatao nominaciju za pred-

Mit Romni

Vladimir Putin

sedni~kog kandidata Barak Obama opisao je Romnija kao novajliju u spoqnopoliti~koj areni. „Na kraju krajeva, ne mo`ete nazivati Rusiju neprijateqem broj jedan. Ne Al Kaidu, nego Rusiju. To ne mo`ete da ka`ete sem ako i daqe ne gajite hladnoratovski pogled na svet”, istakao je Obama.

U intervjuu za „Ra{a tudej„ ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da Romnijeva retorika ima i neke prednosti, po{to su Romnijeve izjave, kako je rekao,

potvrdile ispravnost ruskog stava prema planovima Zapada o formirawu raketnog {tita.

Po Putinovim re~ima izjave re pu bli kan skog kan di da ta za pred sed ni ka SAD ube di le su ruske evropske partnere i oja~ale poziciju Moskve u pregovorima. „[ta }e se desiti ako Romni, koji veruje da je Rusija ameri~ki neprijateq broj jedan, bude izabran. U tom slu~aju raketni {tit }e definitivno biti upotrebqen protiv Rusije”, istakao je Putin.

Fra ti ni na ~e lu NA TO-a?

RIM: Biv{i ministar spoqnih poslova Italije Franko Fratini kandidat je za slede}eg generalnog sekretara NATO, potvrdio je {ef italijanske diplomatije \ulio Terci.

Fratini „ima sve osobine da bude najboqi mogu}i generalni sekretar Alijanse, u godinama koje }e, kako se o~ekuje, biti te{ke i pune izazova”, ocenio je Terci.

Terci je italijanskim novinarima rekao i da }e Fratinijeva kandidatura zvani~no biti objavqena na sastanku ambasadora NATO koji }e u sredu biti odr`an u Briselu. Fratini je trenutno jedini kandidat za naslednika Danca Andersa Foga Rasmusena, a u Savetu NATO nije se ~ula nijedna re~ protiv wegove kandidature, objavio je italijanski dnevnik „Repu-

blika”. Ukoliko bi Fratini uspeo da postane generalni sekretar NATO, bio bi prvi Italijan na tom mestu posle 41 godine.

Mandat Andersa Foga Rasmusena, koji je na mesto generalnog sekretara NATO stupio 2009. godine, isti~e 31. jula 2013, iako je biv{i danski premijer tra`io produ`ewe od godinu dana, navodi italijanski list.

prvo zvani~no priznawe nekog visokog zvani~nika da je Iran vojno prisutan na terenu u Siriji, gde ve} godinu i po dana besni gra|anski rat.

Zapadne zemqe i sirijske opozicione grupe optu`ile su Iran da pru`a pomo} u oru`ju i drugim uslugama sirijskim oru`anim snagama. Tako|e se sumwalo da su iranske vojne snage na tlu Sirije.

Teheran je to, do sada, zvani~no demantovao

JE RU SA LIM: Iranska televizija emitovala je pre mesec dana film „Subotwi lovac” u kojem su Jevreji predstavqeni kao „ubice Arapa gladne novca”, pi{e izraelski portal Ovaj iranski film je pro{log meseca emitovan na prvom programu iranske televizije a opisuje Jevreje kao ubice gladne novca koji kradu tu|e domove i zemqu i za sobom ostavqaju le{eve i o~aj, prenosi portal „Tajms ov Izrael”.

Glavni lik u filmu je de~ak Benxamin koji dolazi u Izrael gde ga odgaja deda Hanan, vo|a grupe Jevreja koji ubijaju Arape, koji dane provodi sa naoru`anim vojnicima i religioznim Jevrejima, prenosi daqe portal.

U filmu je prikazan stereotip pohlepnog Jevrejina, a prikazano je i kako Jevreji u`ivaju u ubijawu Arapa.

U jednoj od scena, prema pisawu portala, jedan Arapin ka`e Hananu „nikada ne}emo napustiti na{u zemqu” a ovaj mu odgovara „imate tri minuta da odete”.

Dok se udaqavaju unuk se okre}e, a deda mu govori da se „nikada ne okre}e”. Potom se vide Hananovi naoru`ani vojnici koji divqaju u xipovima i ubijaju nenaoru`ane civile, objavio je izraelski portal.

Ubi je no 14 oso ba PE [A VAR: ^etrnaest qudi je poginulo, a deset je raweno u bomba{kom napadu na jedan mini bus u jednoj plemenskoj oblasti na severo-zapadu Pakistana, blizu Avganista Eksplozija se dogodila u gradu Xandol u okrugu Bas Dir, blizu doline Svat, gde je pakistanska vojska pre dve godine po~ela ofanzivu protiv talibana. „^etrnaest osoba, me|u kojima tri `ene, ubijeno je, a jo{ deset qudi je raweno kada je eksplodirala bomba aktivirana iz daqine”, rekao je agenciji Frans pres zvani~nik lokalne policije Farman Kan. Za sada niko nije preuzeo odgovornost, ali kako navodi Frans pres, u regionu u kojem je izvr{en napad nalazi se veliki broj avganistanskih i pakistanskih talibana povezanih sa Al Kaidom.

Farman Kan je kazao da je sigu ran da su napad izvr{ili talibani, po{to je automobil koji je bio meta napada prevozio qude za koje se znalo da podr`avaju pakistansku vladu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BE WA MIN NE TA NI JA HU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu ocenio je da je iranska vlada vo|ena „neverovatnim fanatizmom”. On je „fanatizam” Irana izjedna~io sa nasiqem koje je u muslimanskom svetu na stalo po{to je na internet postavqen film ko jim se vre|a islam. „Ne bih se uzdao u wihovu racionalnost”, naglasio je Netanijahu za ameri~ki televiziju En-Bi-Si.

[I MON PE RES Predsednik Izraela [imon Peres ~estitao je Jevrejima u Izraelu i dijaspori jevrejsku 5773.

Novu godinu. On im je tom prilikom po`eleo da to bude „godina mira i bezbednosti, godina pro speriteta”. „Mi stojimo danas pred te{kim bezbednosnim izazovima koji se ne mogu olako shvatiti ali oni nam ne smeju usaditi strah”, istakao je Peres.

MOR GAN ^EN GE RAJ Premijer Zimbabvea Morgan ^engeraj (60) o`enio se Elizebetom Ma~ekom (35) uprkos za brani suda zato {to, po „obi~janom pravu”, ve} ima `enu. Mladenci su razmenili burme u Harareu u skladu sa alternativnim, „obi~ajnim pra vom” koji dozvoqava poligamiju. Wegova biv{a qubav sada tra`i 15.000 dolara mese~no za izdr `avawe.

Pri kri ve ni isled ni ci osu je ti li te ro ri sti~ ki na pad ^I KA GO: Jedan osamnaestogodi{wak iz Ilinoja uhap{en je zbog poku{aja teroristi~kog napada na bar u centru ^ikagu, koji je spre~io FBI koriste}i prikrivene islednike Adel Daud (18), ameri~ki dr`avqanin, nalazio se pod prismotrom FBI od maja, kada su dva prikrivena islednika stupila u kontakt sa wim po{to je na internetu postavio materijal o na silnom xihadu i ubistvima Amerikanaca.

Od kraja maja do sredine juna, tajni agenti su komunicirali sa Daudom, tokom ~ega je on izrazio zainteresovanost da u~estvuje u xihadu protiv SAD. Agenti su u junu Dauda upoznali Na listi teroriste bilo 29 potencijalnih meta sa navodnim ro|akom jednog od wih, rekav{i mu da je to terorista koji `iPo navodima tu`ila{tva, Daud je od juna vi u Wujorku. do septembra napravio listu od 29 potenci-

jalnih meta, ukqu~uju}i vojne regrutne centre, barove i mesta koja su turisti~ke atrakcije u ^ikagu.

Daud se pre tri ve~eri sastao sa prikrivenim islednikom za koga je mislio da je wegov sau~esnik, odvezav{i se kolima do bara u centru grada.

Tokom dolaska u centar, Daud se u kolima pomolio da napad uspe i da mnogo qudi bude ubijeno, navelo je tu`ila{tvo.

On je nakon toga uzeo xip u kome se nalazio la`ni eksploziv koji je podmetnuo FBI i odvezao ga do ulaza bara.

Daud se potom, zajedno sa prikrivenim islednikom, udaqio jedan blok zgrada daqe, kada je poku{ao da aktivira eksploziv putem daqinskog upravqa~a, ali je zatim uhap{en.

odmor

dnevnik

ponedeqak17.septembar2012.

23

„ДНЕВНИК” И „КОМПАС” ВАС ВОДЕ

У

Тајне двораца Војводине

периоду од средине 18 до почетка 29. века на територији Војводине настали су неки од најлепших архитектионских споменика - Дворци и летњиковци који данас имају статус споменика културе. Лист Дневник и туристичка агенција „Компас to u rism & tra vel„ из Новог Сада за октобар месец припремили су једнодневни излет током ког ћете имати прилуку да се упознате са грађенвинама из доба аустријске и аустроугарске администрације, обиласком ергеле и дворца Фантаст код Новог Бечеја, посетом Зобнатици и дворцу Терлеи са ергелом, дворцу Каштел, док је после ручка планирана шетњу уређеним парком те посета Кулпину, где се налазе дворци породица Стратимировић и Дунђерески, те обилазак изложбе стилског намештаја, етно поставке и Музеја пољопривреде. Тридесетак двораца и летњиковаца на територији Војводине били су намењени за луксузно становање, одмор, надзора над имањима, за забаву некадашњих велепоседничких, трговачких и

занатских породица. Прича о дворцима је прича о усамљеним и бајковитим местима, сваки дворац са својом легендом. Дворац Фантаст свакако је најпознатији на овим просторима. Налази се петнаестак километара од Бечеја, на путу према Бачкој Тополи. Саграђен је двадесетих година 20. века за велепоседника

Богдана Дунђерског. Име је добио по коњу Фантасту, најбољем коњу коју је ергела Богдана Дунђерског одгајила. Својевремено, ова ергела је бројала 1400 расних коња. Комплекс се простире на око 65 хектара и ту су дворац, мали каштел, капела, ергела коња и парк. Дворац је саграђен у стилу неостилских форми, нетипичних за

„Фантаст” велепоседника Богдана Дунђерског

ФЕСТИВАЛИ ХРАНЕ ШИРОМ СРБИЈЕ

О

Од меда до бурека

д средине септембра широм Србије почињу разне манифестације посвећене храни. Од Купусијаде у Мрчајевцима до чувене нишке Бурегџијаде: ваше је само да одаберете омиљени укус. Већ од суботе 15. до недеље 16. септембра у Мрчајевцима је јубиларна 10. „Купусијада” која на основу своје атрактивне програмске поставке сваке године окупља хиљаде стваралаца, учесника у програму, такмичара и десетине хиљада посетилаца, за које је утисак о свадбарском купусу, звуку древних српских инструмената, песми и игри незабораван. У суботу, традиционално се одржава такмичење у кувању купуса „Цело село кува”, као и програми кул-

кошарци, пецању, седећој одбојци и брзом испијању пива. За гурмане ће бити организовано и надметање у кувању рибљег и ловачког котлића које ће посетиоци моћи да дегустирају. Удружење проналазача и иноватора представиће се изложбом старих и уметничких заната и домаће радиности. Организатори су мислили и на најмлађе, па ће на бини у центру насеља глумци изводити нумере из Дизнијевих цртаних филмова. За љубитеље здраве хране, одржава се Фестивал меда, 18. по реду који ће такође трајати од 15. до 16. септембра у Новом Саду. Фестивал ће бити одржан у центру града, у Змај Јовиној улици, а организатори

Д

ове просторе. Торањ сачетири угаоне куле је у стилу неоготике, остало у стилу неокласицизма. Унутрашњост капеле Светог Ђорђа, поред дворца, фреске и мозаике дело су знаног сликара Уроша Предића, личног пријатеља Богдана Дунђерског. Тајновитост дворца можда потиче и из приче да је Богдан Дунђерски један од ретких у породици који је умро природном смрћу, сахрањен је 1943. године у маузолеју у капели. Поред прелелпог амбијента двораца и ергела у Двору Терлеи који се налази на пољопривредно-туристичком комплексу Зобнатица имаћете прилику да чујете причу о спахији Ђули Терлеи који је ту саградио дворац 1882. године, у стилу позног класицизма. Са задње стране, педесетак метара од дворца, на обали језера налази се некада тајни излаз из дворца. Ђула Терлеи се бавио узгајањем коња и пољопривредом, као и већина спахија у Војводини. На имање је изграђен низ пратећих објеката, бирошке куће, економске зграде, ергела са шталама. Данас је имање породице

Дворац у Кулпину

Терлеи познато као Ергела Зобнатица. Дворац Каштел на Пољопривредном добру „Панонија”, југозападно од Зобнатице и Бачке Тополе, на Телечкој висоравни, на за овдашњи рељеф високих 130 метара прати прича о грофу Закоу страственом коцкару. Изграђен је 1846. године за велепоседничку породицу Фалционе. Објекат је скромна приземна грађевина, саграђен у стилу зрелог класицизма, са свим одликама које овај стил чине примереним архитектури дворца. У ентеријеру су сачуване аутентичне ствари из дворца, централни хол је украшен складним и декоративним украсима боје злата, чијој лепоти доприноси декоратив-

на каљева пећ и украсна столарија. У дворцу су је Зелена банкет сала са стилским намештајем, велика Црвена сала и сала у домаћем амбијенту Војводине. Велелепан и уређен парк дворца Каштел завршен је 1870. године. Дворци Стратимировић и Дунђерски налазе се у Кулпину, недалеко од Бачког Петровца. Оба дворца, у изузетном парковском окружењу, саграђена су у класицистичком стилу, за племићку породицу Стратимировић а приче о Ленки Дунђерски те другим посетиоцима ових здања додаже посебан мистичан зачин вашем путовању. Више информација о програму путовања можете добити на телефоне 021 52 25 28 и 021 52 35 78.

Заборављене егзотичне лепотице

иљем света постоје места која се налазе у често заборављеним дестинацијама, па тиме незаслужено остају многим љубитељима путовања далеко од радара. На страници lo nelypla net.com саставили су листу неких заборављених дестинација које љубитељи путовања не би требало да игноришу.

Того Того је држава у западној Африци. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу с Ганом, на северу с Буркином Фасо и на истоку с Бенином. Главни град Ломе красе плаже и палме у низу, али даље према унутрашњости земље, изненадиће вас дубоке долине и високе планине. Како наводе, у Тогу се може наћи понешто за свакога.

Африци, налази се острвска држава Комори. Састоје се од три већа вулканска острва: Њазидја (Гранде Цоморе, 1.148 км²), Нзвани (Ањоуан, 425 км²) и Мвали (Мохели, 290 км²) и неколико мањих. Традиционално стајалиште за бродове, Комори, некада је врвело од посетилаца, данас има само 25.000 посетилаца годишње. Ова тропска идила с једном од највећих светских лагуна незаслужено је заборављена дестинација.

Науру Некад давно мали оток Науру у облику кромпира био је међу

најбогатијим земљама на свету по глави становника. Богатство је људима овог острва донео фосфат. Данас фосфата више нема, остали су напуштени рудници. Науру краси крајолик који евоцира на меланхоличну поезију стеновите и зелене површине, ветровити океан и јата морских птица... Предивно! Република Науру је отстрвска држава у Тихом океану недалеко од екватора. Ова земља је најмања ваневропска држава и најмања светска република те једина држава на свету без главног града.

Ниуе Острвска држава у јужном Пацифику, у близини Тонге и 2.400 км североисточно од Новог Зеланда носи назив Ниуе. Има површину од 260 км² и 13 насеља. Острво је највећи уздигнути корални атол на свету. Ниуе види тако мало посетилаца да постоје само два лета недељно по један из Оукленда (Нови Зеланд) и Апие (Самоа). Ниуе није класични рај на Пацифику, има тек неколико плажа, али исплати се завирити у неке фантастичне пећине.

Комори Између Мозамбичког канала и острва Мадагаскар, у југоисточној

Сао Томе и Принципе Мало је људи чуло за ова два „успавана„ острва која уједно чине и државу Демократска Република Сао Томе и Принципе. Налазе се у Гвинејском заливу. Острва су један од другога удаљени 140 км и налазе се око 250 километара од северозападне обале Габона. Подаци о природним лепотама ових острва „цуре„, али путници се некако оглушују на то. Миље пустих плажа, кристално плаво море идеално за истраживање роњењем, назубљене стене, бујне прашуме, укусно свеже воће, права кафа и плодови мора - треба ли вам још нешто?

турно-уметничких друштава док је недеље резервисана за финално такмичење за избор Златног, Сребрног и Бронзаног лонца „Купусијада 2012.” Средина септембра резервисана је и за љубителеј пива у Челареву а „Челарев фест” траје од 14 до недеље 16. септембра. Најављен је богат програм, од књижевне вечери са академиком Матијом Бећковићем, до наступа националног ансамбла „Коло”, Културно уметничког друштва „Петар Кочић” и група „Ван Гог”, „Неверне бебе”, „Котон пикерси”, „Скок 77” и „Пакет аранжман”. Током три дана биће одржана и бројна такмичења - у обарању руку, стоном тенису, фудбалу,

су Друштво пчелара „Јован Живановић” и Фолклорно удружење „Велико коло”. Можда и највећа септембарска манифестација тог типа је свакако нишка Бурегџијада, а ове године почела је 14. септембра. На прослави посвећеној најбољем нишком доручку, на коме осим највећих пекара у граду, учествују гости из Грчке, очекују се и пекари из Македоније. На Бурегџијади може да се проба белмуж, специјалитет из сврљишког краја, а Нишлијама ће се представити и Славиша Љубомировић, првак у справљању специјалитета од белих бубрега. Последњег дана Бурегџијаде пекари ће направити највећи и најмањи бурек.

Суринам Бивша Холандска Гвајана, је земља на северу Јужне Америке. На југу има границу с Бразилом, а на северу излаз на Атлантски океан. Бивша холандска колонија обилује спојем разних културних утицаја: британских, холандских, кинеских, индијских и индонезијских. Суринам посетиоцима нуди пуно тога што би им се могло свидети. Главни град Парамарибо задржао је фину холандску архитектуру, али прави драгуљи су природни резервати ове земље.

24

ponedeqak17.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Po sled wi po zdrav

Mi la nu I}i to vi }u

od Mi {i nih dru ga ra, Ste ve, Ba je i Pr pe.

60653

Po sled wi po zdrav

Mi la nu I}i to vi }u

od po ro di ce [im {i}.

60654

Opra {ta mo se od na {eg vo qe nog de de i pra de de

An dri je Di tri ha

Tvo ji: Di tri ho vi i Va len to vi.

60628

Po sled wi po zdrav dra gom ocu

PRO DA JEM gra |e vin sku par ce lu 20 ari, u Pe tro va ra di nu, Bu ko va~ ki put iz me |u br. 3 i 3C, po go dan za sve vr ste grad we.Te le fon 063/547-782.

60263

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

60181

An dri ji Di tri hu od si na Vla di mi ra sa po ro di com.

Sa hra na }e se oba vi ti 17. 9. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Ka me ni~ kom gro bqu.

60627

VO D O I N S TA L A T ER pru ` a sve uslu g e u de l at n o s ti: od g u {e w a od m ah, vr { i m o emaj l i ra w e ka d a, lajs n e oko ka d e. I van gra d a.

Te l e f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

60613 FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: iz no {e ne ko ke no si qe, mla de ko ke no si qe, jag wad, do sta va na adre su, po voq no! Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

60341 IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru. Te le fo ni: 063/408-902, 021/6365-807.

60523 IZ DA JEM le po na me {ten jed no so ban stan u uli ci No vo sad skog saj ma 7. Te le fon 064/0442714.

60443

KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla t o, na k it, du k a t e, zub n o zla t o. Od vla s ni k a. Naj b o q a ce na u gra du. Te le fon 064/9945002.

60248

T U @ N O S E ] A W E 17. 9. 1991 - 2012. 28. 6. 2009.

Hro mi{ Hro mi{ Jo a kim Vla di mir Ki ma Vla da Bol ni je u re ~i ma i su za ma, ve} u sr ci ma ko ja vas vo le.

Va {i naj mi li ji.

60619

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

P O M E N

ponedeqak17.septembar2012.

Tu `na sr ca se opra {ta mo od na {eg su pru ga i oca

25

Po sled wi po zdrav dra gom Ta si

U ve~ nu ku }u is pra }a mo svi ma nam dra gog i ple me ni tog ~o ve ka

Predragu Taskovi}u

Predraga Taskovi}a Tasu

17. 9. 1991 - 17. 9. 2012.

Branko Jandri} 28. 1. 1960 - 17. 9. 1991.

Du{an Trivun~i}

Vre me pro la zi, a qu bav i se }a we ni ka da ne }e.

Da nas je pu na (21) dva de se tjed na go di na od ka da ni si me |u na ma.

Za u vek si u na {im sr ci ma.

Po ro di ca Jandri}.

Tvo ji najmiliji.

60324

60660

Sa wi, Ta ma ri, Jo va ni, pri ja Zo ri i pri ja te qu Stan ku iskre no sa u ~e {}e

Predraga Taskovi}a An |e li te sre ta li u sno ve ti do le ta li, u snu su te od ve li, na ma tu gu do ne li.

Hva la ti na ve li koj qu ba vi ko jom si ulep {ao na {e `i vo te.

od tet ka Radinke Vlaov.

Po ro di ci iskre no sa u ~e {}e.

Po sled we zbo gom na {em Ta si od: tet ka Mime te ~e Dragana, Bobana, Ru`ice i Milice Kuzmanovi}.

60643

60644

Po sled wi po zdrav naj bo qem ze tu

Po sled wi po zdrav si nu

Sa hra na }e se oba vi ti na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u po ne de qak, 17. 9. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va.

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo da je na{ mi li

Tu gu ju za to bom: su pru ga Sawa, }er ke Tamara i Jovana.

60647

@ivojin Trnini}

Po sled wi po zdrav

pre mi nuo 16. 9. 2012. u 68. go di ni.

Sa hra na je da nas, 17. 9. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, u No voj Gaj do bri.

O`a lo {}e ni: su pru ga Milka, }er ka Lenka, brat Rajko, se stre Rada i Quba i sna ja Katarina sa porodicama.

Po sled wi po zdrav

Predragu Taskovi}u

Ako je tvo je vre me mo ra lo da sta ne, sre} ni smo {to smo te ima li i ne iz mer no tu `ni {to te ne ma.

Te {ko je pri hva ti ti da vi {e ni si sa na ma.

Za u vek osta ju le pa se }a wa, bes kraj na qu bav i du `no po {to va we za sve {to si u~i nio za nas.

Vo qe ni ni kad ne umi ru.

60666

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

Predragu Taskovi}u Dra gi na{ Ta si ce,

Smiqi Grbovi} 1925 - 2012. od }er ki: Verice, Bogdanke, @ivke i Ru`ice sa porodicama.

Predrag Taskovi}

Ne u te {ni: maj ka Zorka, otac Stamen.

Po ro di ca Prokin.

60648

60650

Bo gu je po ne sta lo An |e la pa je te be uzeo

bo rio si se kao lav. Iz dr `ao ni si.

Uvek }e mo te vo le ti.

Ujak Dobrivoje i se stra Goca Popadi}.

60651

Po sled wi po zdrav se stri }u, bra tu i uja ku

Ile Ubiparip

Smiqi Grbovi}

17. 9. 2002 - 17. 9. 2012.

De set go di na bo li i tu ge od ka ko nas je na pu stio su prug i otac.

Sa hra na }e se oba vi ti 17. 9. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 15.40 ~a so va.

dragi Taso Vo li mo te, sa wa mo, no si mo u sr cu i mi sli ma.

Tvo ji: Goran, Jelena, Milana i Sara.

od se stre Stanke Ke~i} sa porodicom.

Tvo ji najmiliji.

60551

60646

60645

De ve to go di {wi po men obe le `i }e mo na gro bqu u Ma gli }u, 17. 9. 2012. go di ne.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj Ma ji

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

60649

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Dra gi na{ Ta so,

Predragu Taskovi}u

Mariji Gavrilovi} Srema~ki

Radmila - Beba Peri} 17. 9. 2003 - 17. 9. 2012.

Uvek si sa na ma.

Tvo ji: Rajko, Milanka i Jadranka.

Predragu Taskovi}u Tasi Svet bez te be vi {e ni je isti!

od: maj ke @ivke Gavrilovi} i tet ke Jovanke Milo{evi}.

60618

Po sled wi pri ja te qu

Dra gom ze tu i te ~i Ta si

Predragu Taskovi}u

Marija Gavrilovi} Srema~ki

O`a lo {}e ni: su prug Petar i }er ka Isidora.

60656

60662

60667

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na maj ka i su pru ga

po sled wi po zdrav od po ro di ce Banovi}: Qiqe, Isidore, Gorana i Strahiwe.

60661

Predrag Taskovi}

Tasi Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Po ro di ce: Popovi} i Stojsavqevi}.

Ku mo vi Slavujev: Stevica, Qiqa, Marijana i Nemawa.

60657

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 18. 9. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

od: uj ne Ane, bra ta Zlatka i se sta ra Mirjane i Biqane sa porodicama.

po zdrav

dra gom

Tasi

sret ni smo {to smo te ima li, a ne iz mer no tu `ni {to smo te iz gu bi li.

Se stra Ceca, se stri ~i na Daca i zet Mile Ma~ki}.

60655

60652

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Po sled wi po zdrav

Predragu Taskovi}u Tasi

Tasi

od: Milisava, Dragane i Sa{ke Glinti}.

od: ku ma Ne{e, ku me Cece, ku mi }a Jovana, ku mi ce Jovane i ku me ba ke Mile.

od zaposlenih iz „ELEKTRO BI TIM�-a i porodice An|eli}.

60663

60658

60659

26

Вреди знати Друга емисија говори о томе како снимити филм: где га пласирати, која су основна правила која морају да се знају ако желите да снимите филм и шта је све потребно имати за снимање. Разговарали су са сниматељима, монтажерима, били на снимању дугометражног филма „Апофанија”, редитеља Марина Малешевића... Аутори: Немања Грујин и Марко Каћански (РТВ 1, 19.00) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.10 00.45 01.35 01.50

07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.35 13.45 15.15 16.15 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05

tv program

ponedeqak17.septembar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Живопис Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Додати живот годинама: Свадбе Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Вреди знати ТВ Дневник Преваранти Једна жена, један век, док. филм 1. део Војвођански дневник Један на један Оперативци Хроника Бранковог кола Комшилук Јазик 2011.-Хамлето Стамато Банд Вреди знати Све(т) око нас

Нови таблоид НС Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Дуриндо, мађарска народна музика Урбана џунгла (мађ) ВИВЕ 2011. (мађ) Из наше архиве (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Хроника Бранковог кола Дотики (слов) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Подсећање, филм ТВ баштине

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Амреерике Панонско јутро Лола Филмски програм Буди родитељ Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника Глас Америке Барометар

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм Зозонци 09.00 Вести 09.10 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести

Истрага Аутор: Иван Јолић (Новосадска ТВ, 20.30) 11.08 Ево нас код вас 12.00 Личности и догађаји 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Ленија 15.00 Вести 15.05 Африка од врха до дна 15.30 Азбука родитељства 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Новосадско поподне 18.30 Сремски Карловци,од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Истрага 21.00 Спринт 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филмски програм

09.30 Шпански рукомет: Ла Риоха – Рајас Ваљадолид 11.00 Шпанска лига: Осасуна – Мајорка 13.00 Дејвис куп 1/2 Финале: Шпанија – УСА 16.00 Мото ГП Сан Марино – Трка Мото 3 18.00 КХЛ: Динамо Минск – Лев 21.00 Премијер лига: Евертон – Њукасл 23.00 Преглед Премијер лига 00.00 Преглед шпанске лиге 01.00 Шпанска лига: Ваљадолид – Бетис

06.05 08.00 09.04 10.09 10.39 11.15 12.00 12.15 12.31 13.19 14.45 15.00 15.56 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.09 23.11 00.00 00.24 01.06 02.36 03.41 04.15 04.46 05.48

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.15 01.00 01.05 01.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Лов и риболов Еко караван Виа милитарис-Коридор 10 Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Џејн Доу Сад га видиш,сад га не видиш, филм Гастрономад Ово је Србија Врућ ветар Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Врућ ветар РТС караван Место злочина-Лас Вегас Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп Цео живот за годину дана Око Лов и риболов Врућ ветар Верски календар

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Убрзање Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Убрзање Чев Челиос је врхунски плаћени убица који ради за мафију, а планира да напусти свој посао и буде с девојком која и не зна за његову праву каријеру. Али, у тело му је убризган „пекиншки коктел”, смртоносни отров који може да неутралише само стално струјање адреналина... Улоге: Џејсон Стетам, Ејми Смарт, Хозе Пабло Кантиљо, Ефрен Рамирез Режија: Марк Невелдин, Брајан Тејлор (Прва, 22.00)

Џејсон Стетам

Сандра Перовић и Винона Рајдер

Венеција 2012. Фестивал је ове године обележио 80. годишњицу од оснивања. Највеће звезде 69. Мостре: Пирс Броснан, Винона Рајдер, Кејт Хадсон, Виљем Дефо, Такеши Китано, Сузан Бир, Дени Хјустон, Мира Наир, ексклузивно за РТС говоре о својим новим филмовима премијерно приказаним на фестивалу у Венецији. (РТС 2, 21.07) 06.54 07.29 07.35 07.57 08.10 08.15 08.21 08.33 09.02 09.32 09.50 10.20 11.00 11.30 12.01 12.30 13.00 14.00 14.12 14.41 15.17 15.26 15.55 16.47 17.19 18.02 18.40 19.10 20.00 20.35 21.07 21.50 22.36 00.20 00.46 01.27 02.25 03.15 03.45 04.15 05.00 05.30

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу 3 Дени и Деди У сенци облака Електронско учење и образовање Београд у музичким збивањима 20.века Датум Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Александар Сердар свира Шопена Еко глобал Трезор У сенци облака Електронско учење и образовање на даљину Београд у музичким збивањима 20.века Верски календар ТВ фељтон Сат Све боје живота Очајне домаћице Музички програм Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго О родној равноправности Венеција 2012. Очајне домаћице Сећање на Ану Франк, филм Хроника 46. битефа Добра стара времена Трезор Сат О родној равноправности Све боје живота Верски мозаик Србије Мера за музику Добра стара времена

06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Улови трофеј 09.45 Топ шоп 10.00 Љубав у залеђу 11.00 Топ шоп 11.35 Биљана за вас 12.30 Здравље и Ви 13.00 Србија у ритму Европе 13.30 Слике живота 14.00 Монк 15.00 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Домаћи Освајање слободе 20.00 Ало, ало 21.00 Зулендер 23.00 Удовице 00.00 Ало, ало 01.00 Царство вукова 03.00 Домаћа музика 04.30 Зулендер

dnevnik

07.25 Шљака 07.35 Цртани филм 08.00 Топшоп 08.20 Увод у анатомију 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.20 Нинџа ратници 14.20 Филм: Борба с ветрењачама 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.00 Филм: Аљаска у пламену 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Амерички топ-модел 01.35 Саут Парк

07.00 10.15 11.00 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.10 21.00 22.00 23.30 02.00 04.00

Добро јутро Мала невеста Смешно ћоше код Ђоше Тренутак истине Први национални дневник Мала невеста Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Симар Ток шоу Др Оз Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Папарацо лог Пинк таргет Север Југ Филм: Суперагенти Филм: Тиквоглави 4: Крвави сукоб 05.30 Госпођица 06.15 Моје срце куца за Лолу

Дипика Самсон

СЕРИЈА

Миломир Марић

Лепи и мртви Документарно-играна серија Миломира Марића, ексклузивно открива тајне другачијег џет-сета. У 15 епизода смештени су догађаји који су претходили смрти Стевице Марковића и Мишка Милошевића, Београђана, који су кренули да освоје Запад, а завршили су трагично. По први пут сви њихови пријатељи говоре шта им се догодило и ко их је ликвидирао... (Хепи, 22.00) 05.00 08.00 08.30 08.55 09.15 09.45 10.00 10.50 11.15 11.45 12.00 12.30 12.50 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.10 16.10 16.30 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 23.50 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Мали меда Чарли Мегаминималс Повратак малог тигра Залив шкољки Телешоп Винкс Генератор Рекс Моћна чигра Телешоп Хепи квизић Дино ратник Мали мајстор Гоа Беверли Хилс Генератор Рекс Дино ратник Телешоп Вести Тихи убица, документарац Гламур Полицајац са Петловог брда, филм Телемастер Црни Груја Заклети на ћутање, док. серија Насловна страна – квиз Ћирилица Лепи и мртви, док. серија Беверли Хилс Звездана капија Гламур Ултимо 1, 1. део, филм Ћирилица Лепи и мртви, док. серија Насловна страна – квиз

Симар Сасурал Симар Ка је прича о животном путу обичне градске девојке Симар, одраслој у скромној породици под строгим надзором оца и васпитаној да у будућности настави живот у сенци свога мужа. Отац и ћерка се узајамно веома поштују и воле. Улоге: Дипика Самсон, Шоаиб Ибрахим Режија: Паван Кумар (Пинк, 16.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak17.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

24

27

УспОн И пАд сРп сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 нисам знала да сам трудна 11.20 све жене мог мужа 12.15 Л.А. Инк 13.10 стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 стручњак за торте 20.00 Затрпани 20.55 Карсонов свет 21.50 пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Затрпани

17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Ловци на нацисте Геније дизајна средњи век Заборављени начини исхране Лондонска болница вучице Тајм тим година X експерименти на сопственој кожи путовања и открића Заборављени начини исхране Уметност Русије Барок! Тајне партенона Ловци на нацисте путовања и открића египат добродошли у осамдесете

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

сем и Макс Ози Бу намештаљка два играча са клупе Чудније од фикције доланов кадилак Торањ смрти византијско плаво еротски филм еротски филм

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00

на ме штаљ ка У овом на пе том ак ци о ном три ле ру, глав ни лик има про блем са за ко ном. не мо же ни ко ме да ве ру је и по ку ша ва да се из ву че из ком пли ко ва не си ту а ци је... Уло ге: Роб Лоу, Сем Нил, Али ша Ко по ла Ре жи ја: Де ни јел Пе три Џу ни ор (Си не ма ни ја, 11.00)

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Ска ут Теј лор Комп тон

Љу бав ни сан Бе лин да Тај лер је усво је на кћер ка Ми си Ла хај, дру га чи ја је од сво јих вр шња ки ња. Иако жи ви на фар ми, вр ло је обра зо ва на и по себ но је за ни ма ме ди ци на. Мо ли ме сног док то ра да је при ми за по моћ ни цу, а он при ста је. У ме сто уско ро сти же бо га та же на ко ја је на пу ту до жи вел мо жда ни удар... Уло ге: Ска ут Теј лор Комп тон, Па трик Лу ис, Ерин Ко трел, Дејл Мид киф, Ро берт Пајн Ре жи ја: Хар ви Фрост (ХРТ 1, 00.35) 07.00 10.25 11.22 12.00 12.15 12.40 13.32 14.30 14.55 15.28 16.00 16.58 18.27 19.10 19.30 19.59 20.35 21.10 22.30 23.10 00.05 00.35 02.00 02.40

добро јутро, Хрватска поглед на Земљу, док. серија Азијски сакрални споменици дневник спорт Моћ судбине др Оз 2, ток шоу Мањински мозаик Треће доба Глас домовине Тата мата, док. серија Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Тема дана дневник спорт потрошачки код нулта тачка дневник 3 на рубу науке секс и град Љубавни сан, филм др Оз 2, ток шоу 8. спрат, ток-шоу

07.07 07.37 08.00 08.25 08.46 09.10 09.58 11.25

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Џен тражи дечка, филм Идемо на пут с Гораном Милићем појанске бодулице плодови земље Љубавни снови, филм Фотографија у Хрватској Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм док. филм еџмонт дарма и Грег нови клинци с Беверли Хилса слатко лудило 1, док. серија Мумија, филм Лажи ми Момци с Медисона Мућке Битанге и принцезе ноћни музички програм

12.10 12.39 13.30 14.55 15.12 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 18.00 18.25 18.50 19.31 20.00 22.05 22.53 23.43 00.33 01.08

Али ша Ко по ла

06.00 07.30 09.10 10.25 12.15 14.20 14.45 16.40 18.15 20.05 21.00 22.35 00.10 02.05 04.00

Марс тражи маме друга жена Храмови тела Луди камен Хари потер и реликвије смрти 2 Филмови и звезде промена игре 10 ствари које мрзим код тебе Артур Царство порока Упознајте Монику велур Брже водени живот са стивом Зисуом вукодлак Зелени стршљен

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

породица Брејди у Белој кући Биографија - принц Хари Блејд у Хонгконгу Завера Мастергејт Биографија - Кејт Мидлтон ед Тв Заљубљена у таласе Биографија - дејвид Коперфилд Крађа Момци с Медисона Лице с ожиљком Море љубави

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.25

песничка правда Корак испред пеги су се удаје Мистична пица Џеронимо: Америчка легенда Ламбада смртоносне мисли Жена под уценом еротски филм еротски филм еротски филм

добра жена Браћа и сестре Филм: Ледени снови вокер, тексашки ренџер Монк дијагноза убиство вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк све по закону Филм: Амерички одметници Филм: ноћ дама вокер, тексашки ренџер

08.05 езел 09.10 Мекгyвер 11.30 ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 13.00 Ружа ветрова 13.55 сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 сулејман величанствени 21.15 Ружа ветрова 22.10 поглед у будућност, филм 00.00 РТЛ вести 00.15 ЦсИ 01.55 Астро шоу 02.55 ЦсИ Мајами

по глед у бу дућ ност Крис Џон сон је ма ђи о ни чар ко ји мо же да ви ди до га ђа је из бли ске бу дућ но сти. Као де те био је под врг нут ни зу окрут них екс пе ри ме на та, али је про ме ном иден ти те та ус пео да за мет не траг бес кру пу ло зним др жав ним слу жбе ни ци ма и на уч ни ци ма... Уло ге: Ни ко лас Кејџ, Џу ли јен Мур, Џе си ка Би ел, То мас Креч ман, То ри Ки тлес Ре жи ја: Ли Та ма хо ри (РТЛ, 22.10)

Џу ли јен Мур

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Како се прави? Човек, жена, дивљина преживљавање Обрачун суперљуди Људско тело дрвосече из мочваре

08.30 08.45 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.30 17.30 18.00 20.45 21.00 21.30 22.30 23.00 00.00 01.15

Мотоспортови Коњички спорт Бициклизам Бициклизам веслање Бициклизам Бициклизам Бициклизам Фудбал Билијар сви спортови Рвање Рвање Фудбал Бициклизам Бициклизам Мотоспортови

Na u~ no obra zo van na kri mi }i ma

- Ali ga je ana li za na ve la da pri hva ti plu ra AR KO PU HOV SKI: Uzrok ra ta u Ju go li zam dru {tve nih su bje ka ta. Kar deq u „Prav ci sla vi ji ni ka ko ni je bio eko nom ski, {to ma raz vo ja” ko ke ti ra s ne kim ele men ti ma, ka ko na za pa du vo le go vo ri ti a i ne ki qu di je on to zvao, plu ra li zma u okvi ru so ci ja li sti~ kod nas, ne go je bio rat zbog sim bo la. Ni tko ni je kog sa mo u pra vqa wa. `i vio bo qe, ni mi slio da }e `i vje ti bo qe na kon Takozvani bespartijski pluralizam. ra ta, ali su qu di `e qe li `i vje ti u svo jim dr `a - To je on da pri hva tio So ci ja li sti~ ki sa vez va ma. Ostao je stav da je Ju go sla vi ja umjet na za kao ne ka kvu svo ju kon cep ci ju. To je vri je me kad jed ni ca a Hr vat ska, Sr bi ja, Slo ve ni ja i dru ge se na pro sto vi dje lo da par ti ja de mi si o ni ra, ne pri rod ne ko ji ma se tre ba okre nu ti, jer je to bio za to {to ne `e li vlast ko ju ima u ru ka ma, ve} i svjet ski trend na kon 1989. Do kaz je isto vre me {to je vi {e ni je u sta wu kon tro li ra ti. Kod nas ni An tin eko nom ski uspjeh i po li ti~ ki ne u spjeh. je li b e r a l i z am na s tao do Ali, problem je {to je Srslov ce kao ru pa u si ste mu. bija, pre gotovo pola veka, sa Bi lo je sve vi {e ru pa i mi tim kakvim-takvim liberasmo se pro vla ~i li kroz wih. lima, u sastavu Jugoslavije, [ver c a l i smo ka z a l i { te, bila u vrhu socijalisti~kog no vi ne, te le vi zi ju, fil mo ve, pa i sveta uop{te, a danas je kroz te ru pe, ko je su po ~i va zadwa rupa na svirali, iako le po red osta log na to mu da ima tr`i{te i vi{epartijste mo g li po re p u b li k a m a ski sistem. imat raz li ~i te prak se i po - Ju go sla vi ja je bi la ne {to bje }i iz jed ne re pu bli ke u u svi je tu i zbog Ti ta, ne svr dru gu. sta va wa i zbog sa mo u pra vqa S obzirom da ste filozof wa. Sa mo u We ma~ koj je bi lo po obra zo va wu i vo ka ci ji, pre ko 60 dok to ra ta i ma gi kako ste Vi uop{te do{li u ste ri ja na te mu ju go sla ven kon takt sa „Eko nom skom skog mo de la. On je de ve de se politikom”? tih raz ne sen u pa ram par ~ad.

- Pre ko Vla de Gli go ro va.

U Hr vat skoj i Slo ve ni ji, gdje Ja sam bio ~o v jek ko j i je je po bi je di la de sni ca na iz osci li rao iz me |u po li to lo bo ri ma, to je lo gi~ no - prem gi je i fi lo zo fi je, a Vla do da je u Slo ve ni ji taj ob ra ~un iz me |u eko no mi je i fi lo zo bio bit no bla `i. Ali u Sr fi je. Ka ko sam imao po vje re bi ji for mal no po bi je di qe wa u we go vo po zna va we stva vi ca, pa je opet uni {te no sa ri, sa mo iz ~i we ni ce da on mo u pra vqa we. To je o~i to bi me ni, ne na tu ra to, ne go na lo ne {to {to se sma tra lo Na rod bio ra di je da bu de pro sto po mi we „Eko nom sku” pre vi {e ve za nim uz sta ri mo - svoj na svo me ne go bo gat kao pod ra zu mqi vo {ti vo. Me ni su se svi eko no del da bi smo mi, kao no vi, to pri hva ti li. On da, mi sti ko je sam znao po ja vqi va li kao tre }e ra ka ko je go vo rio drug Sta qin, s pr qa vom vo dom zred ni mark si sti~ ki fi lo zo fi. Za to sam ~e sto iz ba ~e no je i di je te iz ko ri ta. Sad se po ma lo ci ti rao jed nu ja ko mi dra gu aneg do tu. Mla di Lu {ver ca ju ele men ti sa mo u pra vqa wa, ko ji su dru ka~ je i{ao sa mla dim Man haj mom, svo jim pri ja gdje ve} pri hva }e ni u vi du in du strij ske de mo te qem, na ne ka kvu ka za li {nu kra ci je. Jer to je ra zum ni je pred sta vu i kad su iz la zi li ko ri {te we qud skog ma te ri Uzrok rata u Jugoslaviji Lu ka~ ka `e: „Lo {a pred sta ja l a ne g o cen t ra l i z i r a n o va“. Man hajm pi ta „Za {to?“ a upra vqa we. Ta ko je i u svim nikako nije bio ekonomski, Lu ka~ }e: „Jer bih ja mo gao post ko mu ni sti~ kim dr `a va {to vole govoriti na na pi sa ti taj tekst a ako ga ja ma. U ime od bi ja wa mno go ~e Zapadu. Niko nije `ivio mo gu a ni sam pi sac, on da to mu lo {e u pro {lo sti, od bi je boqe, ni mislio da }e ni je do bar tekst“. Ja sam go no je sve iz te pro {lo sti, pa vo rio: ovo {to pi {u eko no se do go dio ne kri ti~ ki val `iveti boqe nakon rata, no stal gi je. Sad se go vo ri da ali su qudi `eleli `iveti mi sti, to mo gu i ja a ako ja to gu, to ne mo `e bi ti do bra smo mi `i v je l i slo b od n o, u svojim dr`avama. Svetski mo eko no mi ja. Ono {to sam od sret no i bo ga to, ma da ni to trend nakon 1989. wih znao bi li su dog mat ski ni je isti na. ux be ni ci, pri ~e o po lu tr `i Dakle imate po zi ti van {tu ili lo {a in ter pre ta ci ja Mark sa. Do sad no. odnos prema samoupravqawu, o kome se danas u Vo lio sam tu i ta mo, ka ko imam lo{ ka rak ter, Srbiji govori iskqu~ivo pe`orativno, kao o {to bi re kla mo ja maj ka, pi ti krv eko no mi sti nekoj komunisti~koj ujdurmi.. ma, ko ji ni su zna li stva ri ko je pi {u u „Eko nom - Imam po zi ti van stav spram ne po sred ne rad skoj„. To me je ja ko ve se li lo. Kao {to sam prav ni~ ke de mo kra ci je. U Ju go sla vi ji je na dje lu bi la ni ci ma pio krv, jer sam iz kri mi }a znao ne ke bit no ide o lo gi zi ra na ver zi ja, pod re |e na par ti stva ri o an glo sak son skom pra vu, o ~e mu kod nas ji a tr `i {te je tek ru di men tar no dje lo va lo. ni ko ni {ta ni je znao. Oni bi se ~u di li ka ko to Bran ko Hor vat je bio je dan od na {ih naj o bra zo znam, a ja bih re kao iz kri mi }a, ko je vi ne ~i ta va ni jih eko no mi sta, ve o ma tvr do so ci ja li sti~ ki te a ka mo li stru~ nu li te ra tu ru. Ve li ki dio ori jen ti ran, ali ko jeg je we go vo ba vqe we eko no uni ver zi tet ske „kre me“ bio je in te lek tu al no mi jom i te o ri jom sa mo u pra vqa wa na tje ra lo da sku ~en, ~ak sku ~e ni ji od ne kih po li ti ~a ra. Dvi bu de je dan od pi o ni ra po li ti~ kog plu ra li zma u je-tri ge ne ra ci je pro fe so ra ~i ta le su na „na Ju go sla vi ji. On je na pro sto iz pro fe si o nal nih {em je zi ku“, ne {to fran cu ski ili we ma~ ki, a raz lo ga, iako osob no ni kad ni je bio li be ral, da ja ko ma lo ih je zna lo en gle ski. Oni ko ji je su, ni pa ~e, do {ao do to ga. su se na ro ~i to za ma ra li ino zem nom li te ra tu Bio je, u stvari, veoma antitr`i{no orijenrom. tisan.

@

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис пРед вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak17.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je prvi radni dan, ukoliko niste na kra}em ili du`em odmoru. Bilo kako bilo, upu}eni ste na partnera, na druge, na koje imate sna`nog uticaja.Lomovi.

BIK 20.4-20.5.

Umete i mo`ete da sa~uvate svoju poslovnu filozofiju, da donesete prave odluke, sagflasno datim okolnostima, i da idete napred, mewaju}i trake na putu. Uspesi.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

17. septembar 2012.

Zapo~iwete neke nove kontakte i poslove, {to }e imati pozitivnu tendenciju rasta i razvoja.Partner ili partneri, su upu}eni na vas.Qubav cveta u svim nijansama.

Mesec je u vazdu{nom znaku Vage, pa ste skloni da saslu{ate tu|e savete, da iza|ete drugima u susret i da sara|ujete. Va`no je da svi budu zadovoqni. Kompromisi.

Neuravnote`ena i konfuzna komunikacija vam ne}e doneti pozitivne rezultate u poslovawu.

Prvo sagledajte koji su ~iji, pa dobro razmislite {ta vam je ~initi.

Vredni ste i `elite da radite najboqe {to umete i mo`ete.

Ali, neke stresne okolnosti }e vas dodatno opteretiti u narednim danima, sve vi{e. Sagledajte svoje limite.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

Nikom nije sasvim lako, pa ni vama, pogotovo ove radne sedmice, kada }ete veoma te{ko uspeti da komunicirate i dogovarate se sa bilo kim. Izbegavajte sukobe.

Qubavni problemi i poja~ane strasti imaju svojih ~ari. Ko se sva|a, taj se voli, ka`u. A mo`da i sami sukobi dorinose pove}anom intenzitetu qubavi?!

STRE LAC Sve {to radite bi trebali i da 24.11- 21.12. naplatite. Ina~e, ~emu trud? Naravno, puno toga na zavisi samo od vas, pae morate uskladiti i uklopiti sa drugima, vama bitnima.

JA RAC 22.12-20.1.

Jo{ uvek ste stabilni u karijeri, bez obzira na op{te promewivo stawe u dru{tvu. Na vama je {ta }ete i kako ~initi od oktobra meseca. Razmislite unapred.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Novi dan vam pru`a nove mogu} nosti. Osmislite ih i krenite sa puno vere u sebe i samopuzdawa, jer, to je osnovni preduslov za uspeh. Novac vam donosi slobodu.

Borite se sa okolnostima, i snalazite najboqe {to umete i mo`ete, kako onim na radnom mestu, tako i finasijskim. Sa~uvajte `ivce i entuzijazam, uprkos svemu.

TRI^-TRA^

Же не су га ту кле V REMENSKA

PROGNOZA

Јутро

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zreњanin

25

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Panчevo

25

Vrшac

23

Srbija Beograd

25

Kragujevac

24

K. Mitrovica 26 Niш

27

свеЖе , сунчан дан

Evropa

NOVI SAD: Sun~ani intervali i malo toplije nego ju~e, uz dnevni razvoj oblaka. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 9 stepeni, a maksimalna 24 stepena.

VOJVODINA: Jutro sve`e. U toku dana sun~ani intervali, uz razvoj oblaka. Vetar umeren jugoisto~ni, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 8 do 10 stepeni, a maksimalna od 23 do 25.

SRBIJA: Jutro sve`e. U toku dana sun~ani intervali, uz razvoj oblaka i mogu}u re|u pojavu ki{e i lokalnih pquskova u jugozapadnim, ju`nim i isto~ nim predelima. Vetar umeren jugoisto~ ni u Pomoravqu i Podunavqu, a u ostalim predelima slab isto~ ni i severoisto~ ni.

Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 6 do 14 stepeni, a maksimalna od 22 do 26 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu jo{ malo toplije, ali nestabilno. U zapadnim, jugozapadnim i centralnim predelima mogu}a je pojava lokalnih pquskova popodne, a u sredu krajem dana u ve}ini krajeva. U ~etvrtak zahla|ewe s ki{om. Za naredni vikend sun~ano i postepeno toplije tokom dana, uz hladna jutra.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija }e, zbog optimalnih termi~kih uslova, povoqnije uticati na sve hroni~ne bolesnike, ali osobe sa sr~anim problemima mogu osetiti izvesne tegobe.

Mogu}i su nesanica i promenqivo raspolo`ewe.

Madrid

33

Rim

26

London

21

Cirih

23

Berlin

24

Beч

24

Varшava

22

Kijev

21

Moskva

19

Oslo

17

St. Peterburg 17 Atina

29

Pariz

25

Minhen

25

Budimpeшta

26

Stokholm

16

Мо жда је глу мио сна жног и до ви тљи вог аген та 007, али у ствар ном жи во ту Ро џер Мур (81) ни је др жао баш све ства ри под кон тро лом. Ле ген дра ни глу мац је у јед ном ин тер вјуу за стра ни ма га зин от крио да су га пр ве две же не ви ше пу та пре ту кле. Пр ви брак је скло пио са 19 го ди на, 1946. го ди не са Дурн ван Стејн. Са овом про фе си о нал ном кли за чи цом имао је ве о ма бу ран брак.

- Тог да на сам се сун чао по ред ба зе на и та ман сам ски нуо пан та ло не, кад сам ука пи рао да чај ник ле ти ка ме ни. Та да сам схва тио да је крај и да не мо гу ви ше, па сам ре шио да је на пу стим - ре као је Мур и до дао да су му та да ства ри за вр ши ле у ка ди пу ној во де. На жа лост по пу лар ни агент ни је имао сре ће ни са сле де ћом су пру гом, До ро ти Сква јерс, ко ја га је на па ла ка да је са зна ла да је Ро џер ва ра.

- Ги та ру сам сви рао да бих се опу стио и из бе гао сва ђе. И већ у сле де ћем тре нут ку ми је ис тр гла ин стру мент из ру ку, па сам до био по гла ви - при се ћа се Мур. До ро ти га је по но во на па ла ка да је са зна ла да је ва ра са ита ли јан ском глу ми цом Луј зом Ма ти о ли, с ко јом се ка сни је и оже нио.

- Та да је До ро ти ба ци ла ци глу кроз про зор, а за тим ме је ухва ти ла за ко шу љу. По ли цај ци су сти гли у пра вом тре нут ку и ре кли су јој да јој ру ка кр ва ри, а она је од го во ри ла да јој у ства ри кр ва ри ср це - ре као је Ро џер. На кон два бра ка са љу тим же на ма и оног са ита ли јан ском глу ми цом, Ро џер Мур се ко нач но скра сио у че твр том бра ку са Кри сти ном Тол струп.

VIC DANA Ста ри ја пла ву ша при ли ком при ма ња пен зи је ре дов но је ста вља ла ик сић уме сто пот пи са. Јед ног да на ста ви ла је кру жић уме сто ик си ћа, што је за ин те ре со ва ло по шта ра па ју је упи тао: - Го спо ђо, за што сте овог пута ста ви ли кру жић уме сто ик си ћа? А она је спрем но од го во ри ла: - Зна те, уда ла сам се, па сам про ме ни ла пре зи ме.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

71 (15)

Slankamen

158 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

143 (8)

Zemun

226 (-7)

Bogojevo

134 (0)

Panчevo

248 (-8)

Smederevo

444 (2)

Baч. Palanka 152 (-8) Novi Sad

122 (-9)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

160 (4)

S. Mitrovica

25 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (5)

Beograd

182 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija porasta

Titel

146 (-10)

NERA

Hetin

70 (0)

TISA

-101 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja