Dnevnik 17.oktobar 2009. by jovan radosavljevic

MIRKO CVETKOVI]

DEJAN JAN^A

c m y

Srbija na kraju ekonomske krize

Premalo znamo o ombudsmanu str. 3

str. 5

NOVI SAD *

SUBOTA 17. OKTOBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22514 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Prese{}e Tadi}u stadionski {ampawac str. 14

I N T E R V J U : BO[KO RISTI], PREDSEDNIK ODBORA ZA PRAVOSU\E I UPRAVU

NESVAKIDA[WI GEST UDRU@EWA „BMV KLUB”

Treba nam sredwi nivo vlasti – Va`e}i Ustav daje dovoqno prostora za regionalizaciju Srbije. Samim tim, dovoqno je doneti zakon o uslovima i na~inu ostvarivawa prava na autonomnu pokrajinu, koji bi definisao proceduru i na~in utvr|ivawa teritorije koju bi ona zahvatala i nadle`nosti koje bi izvorno imala, kao i na~in ustavne za{tite polo`aja novostvorene pokrajine – tvrdi za „Dnevnik“ predsednik Odbora za pravosu|e i upravu Skup{tine Srbije Bo{ko Risti} (DS).

str. 3

Ekstradicija Gorana Davidovi}a 20. oktobra str. 12

Foto: R. Hayi}

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] POTVRDILA

Motora{i policiji poklonili motor str. 7

NASLOVI

Politika 3 Biv{im hrvatskim logora{ima Srbija nije garantovala bezbednost

Ekonomija 4 Prawe para i peglawe kamata 4 Gra|evina pokre}e ekonomiju

KAKO SE @IVI U SELIMA VOJVODINE

Poqoprivreda 6 Vlada paore ne sme ostaviti na cedilu

Novi Sad 7 Deci u vrti}ima hladno zbog okasnelih radova 8 Bojan Pajti} prvi po~asni Beo~inac

SPORT

Vojvodina 11 Dnevno prospu reku mleka

Crna 12 Mu` i `ena se verovatno obesili

Dru{tvo 14 Iz „Hemofarma” sti`e srpska „vijagra”

str. 16 – 19

FUDBALERI VOJVODINE DOMA]INI ROMANTI^ARIMA

Sunce i oblaci

NOLE I DAVIDENKO ZA FINALE U [ANGAJU

VOJVO\ANSKI RUKOMETNI DERBI U NOVOM SADU

Najvi{a temperatura 12°S

Seoska ku}a na `enskim le|ima

str. 6

INFLACIJA PADA, A STANDARD NE RASTE

Ne jede se statistika

str. 4

POLITIKA

subota17.oktobar2009.

UO^I OBRA]AWA RUSKOG PREDSEDNIKA SRPSKIM POSLANICIMA

KOSOVO

Nema mira bez saradwe U~esnici debate na preksino}noj sesiji Saveta bezbednosti UN pozdravili su rekonfiguraciju Unmika i pozvali Beograd i Pri{tinu da unaprede komunikaciju na dobrobit svih gra|ana Kosova. Tokom rasprave {ef misije Rusije u UN Vitalij ^urkin je pozive Pri{tine za smawewe Unmika ocenio kao neprihvatqive, ambasadorka SAD u UN Rozmari di Karlo podr`ala je {irewe Euleksa, dok je predstavnik Kine u UN Liu @enmin upozorio na to da mir i stabilnost na Kosovu zavise od zajedni~kih napora Vlade u Beogradu i kosovskih vlasti.

Peticijom po Euleksu Delegacija Skup{tine zajednice op{tina KiM predala je ju~e predsedniku Srbije Borisu Tadi}u peticiju sa 48.373 potpisa kojom kosovski Srbi traè odlazak Euleksa i vra}awe kompentencija Unmiku. “Peticijom od predsednika Srbije traìmo da prizna gre{ku i otkaè gostoprimstvo Euleksu, jer misija nije statusno neutralna i radi na ja~awu nezavisnog Kosova”, rekao je predsednik Skup{tine Radovan Ni~i}.

\ufoni i zvani~no Predstavnici EU i zavni~no su ju~e saop{tili da }e svoje “sveobuhvatno i neprekidno” prisustvo na severu Kosova poja~ati otvarawem kancelarije, koju }e voditi italijanski ambasador u Pri{tini Majkl \ufoni. Od \ufonija se o~ekuje, kako je „Dnevnik” ranije pisao, da olak{a i pospe{i dijalog EU s predstavnicima kosovskih Srba severno od Ibra.

„Pamti}u dolazak Medvedeva dok sam ìv” Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} sazvala je za utorak, 20. oktobra, posebnu sednicu parlamenta, na kojoj }e se poslanicima obratiti predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. Posebna sednica bi}e odràna u Domu Narodne skup{tine, s po~etkom u 16 ~asova i 10 minuta. Protokolom posete je predvi|eno da obra}awe Medvedeva traje do 30 minuta, nakon ~ega je planiran koktel u skup{tinskom holu. Za potpredsednika parlamenta iz redova G17 plus Nikolu Novakovi}a poseta Medvedeva je „~ast za Skup{tinu i za sve poslanike, a ujedno i priznawe za dosada{wi rad“. – Kako god da se neko politi~ki opredeqivao, kad vam do|e predsednik jedne tako velike sile i prijateqske dràve, pri ~emu ih ne delim na Istok i Zapad, to je doga|aj koji }e svakako ostati trajno zabeleèn i, {to se mene li~no ti~e, pamti}u ga dok sam

{tinske govornice, iz doma svih gra|ana na{e dr`ave – ka`e Novakovi} u izjavi za „Dnevnik“. Predsednik zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} (DS) smatra da je poseta Dmitrija Medvedeva

ânak: Neprikladna poseta Lider LSV-a Nenad ânak smatra da je poseta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva u ovom trenutku „unekoliko neprikladna“. „Mi imamo niz nesporazuma, od preuzimawa NIS-a od Rusije, do jasne poruke da se prakti~no sve ekstremisti~ke grupe u ovoj zemqi, od ’Obraza’ i ’Pokreta 1389’ pa nadaqe, sakrivaju iza lika Vladimira Putina i Ruske Federacije. Stvoreno je antizapadno javno mwewe u kojem, kada se spomenu bilo koje zapadne vrednosti, to se smatra za izdaju, a kada se osnivaju stranke koje se zalaù za ukidawe Srbije kao dràve i weno pripajawe Rusiji, onda je to patriotski ~in. To nije nikakav partiotizam, to je protivustavno delovawe s kojim se treba hitno obra~unati. Zato mislim da je poseta Medvedeva u ovom trenutku, s jedne strane, visoko neprikladna, a, s druge, da }e ona samo dati krila ekstremistima u Srbiji”, procewuje ânak. ìv. To {to }e do}i u parlament treba da bude na ~ast i diku svim na{im gra|anima. Ne vidim s kojeg mesta bi boqe mogao dopreti do svakog u Srbiji nego sa skup-

izuzetno zna~ajna, kao {to je bila i poseta potpredsednika SAD Xozefa Bajdena. – To {to gospodin Bajden nije bio u zgradi parlamenta i {to se

nije obratio narodnim poslanicima, a Medvedev ho}e, stvar je protokola koji se utvr|uje unapred – obja{wava Ratkovi}. – Sednica }e imati sve~ani karakter, a i nikada nije de{avalo da se, kada je predsednik neke druge dr`ave u parlamentu, vodi rasprava, debata, ili ne{to sli~no. [to se ti~e DS-a, mi posetu pozdravqamo, kao {to smo pozdravili i onu Bajdenovu. U pitawu su dve najve}e svetske sile, pri ~emu ne smemo da smetnemo s uma da na{ evropski put nema alternativu, ali da su nam partneri i EU i Rusija i SAD. Za {efa poslani~kog kluba SRS-a Dragana Todorovi}a dolazak Medvedeva u srpski parlament je izuzetno pozitivan gest, uz napomenu da bi svim prijateqima Srbije trebalo omogu}iti da posete i Skup{tinu i da se obrate poslanicima. – Siguran sam da je Dmitrij Medvedev prijateq Srbije, imao sam priliku da razgovaram li~no s wim. Znam da je dobro upoznat sa situacijom u na{oj zemqi, i politi~kom i ekonomskom, a verujem i da se dobro pripremio za ovu posetu. Poslanici SRS-a }e predsednika Rusije sa~ekati izuzetno prijateqski, otvorenog srca. Saradwu s Rusijom trebalo je zapo~eti mnogo, mnogo ranije. I siguran sam da }e pomo} koju }e nam pru`ati Rusija biti bez politi~kog uslovqavawa, za razliku od ove navodne pomo}i koju primamo od Zapada od 2000. godine – ukazuje Todorovi}.

DNEVNIK

c m y

Predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga (SVM) isti~e da je praksa u mnogim dr`avama da strani zvani~nici do|u u parlament i odr`e predavawe, a ponekad se i sretnu s predsednicima poslani~kih grupa.

Sporazumi... Za vreme posete ruskog predsednika bi}e potpisano vi{e sporazuma, programa i memoranduma. Kako je najavqeno, za potpisivawe je spreman sporazum izme|u vlada Rusije i Srbije o saradwi u oblasti reagovawa u slu~aju humanitarnih katastrofa. O~ekuje se, tako|e, zakqu~ivawe sporazuma izme|u ministarstava unutra{wih poslova dveju zemaqa o saradwi u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i sporazum o saradwi izme|u Dràvne dume i Skup{tine Srbije. Tokom posete ruskog predsednika bi}e potpisan i sporazum izme|u “Gasproma” i “Srbijagasa” o formirawu zajedni~ke kompanije za modernizaciju podzemnog skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru. – Zna~ajno je to {to }e predsednik Rusije govoriti u Skup{tini. Ali nije u redu {to je ovo prva prilika za tako ne{to, iako su mnogi predsednici dràva bili u Beogradu, a nijedan nije do{ao u parlament. Mislim da se malo radi i o tome da Srbija i na ovaj na~in èli da pokaè koliko je za tesnu saradwu s Rusijom. No, ako su na{ prioritet evropske integracije, onda bi bilo dobro da i predstavnici evropskih dràva budu pozvani u Skup{tinu – rekao nam je Varga. S. Stankovi}

VESTI înimo sve da na|emo Mladi}a Obra}aju}i se novinarima nakon susreta sa sa ameri~kim ambasadorom za ratne zlo~ine Stivenom Rapom, predsednik Boris Tadi} je garantovao da }e Srbija u~initi sve kako bi uhapsila dvojicu preostalih optuènika Ratka Maladi}a i Gorana Haxi}a. “U~ini}emo sve napore da dovr{imo saradwu s Ha{kim tribunalom. Mi danas ne moèmo sa sigurno{}u da kaèmo da li se oni nalaze u Srbiji, ali ~inimo sve kao da jesu. âk i kada ne bi postojala obaveza hap{ewa Mladi}a i Haxi}a, Srbija bi to u~inila zbog toga {to èlimo da doprinesemo razja{wavawu svih zlo~ina tokom ratnih zbivawa 1990-ih godina i doprinesemo pomirewu me|u narodima biv{e Jugoslavije”, istakao je Tadi}. On je naveo da, sara|uju}i s Tribunalom, Srbija doprinosi me|unarodnom pravu na koje je su{tinski oslowena kada je u pitawu i odbrana vlastitog integriteta i suvereniteta u vezi s pitawem Kosova. “Na{a politika mora biti konzistentna, i u tom smislu neodvojivo je jedno od drugog kada je u pitawu me|unarodno pravo i pristup Srbije po{tovawu osnovnih principa me|unarodnog prava”, naglasio je Tadi}.

Kandidatura do kraja godine Srbija teì da, u dogovoru sa evropskim partnerima, podnese kandidaturu za ~lanstvo u EU do kraja godine, potvrdio je potpredsednik Vlade Boìdar \eli}. “Podno{ewe kanditature je pitawe za decembar”, kazao je \eli}. On je obrazloìo da }e, ako na evropskom samitu u decembru bude doneta odluka da EU primeni Sporazum o stabilizaciji i pridruèwu sa Srbijom, zahtev za kandidaturu “do}i sam po sebi”. “Do tada nastavqamo saradwu s Ha{kim tribunalom i posve}ujemo se evropskim integracijama”, kazao je \eli}.

POLITIKA

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

AKTUELNI PLAN RADA SKUP[TINE SRBIJE NE IDE NARUKU „VOJVO\ANSKOM PAKETU”

Samo posebna sednica spasava pokrajinski buyet NOVI VOJVO\ANSKI ZA[TITNIK GRA\ANA DR DEJAN JAN^A ZA „DNEVNIK”

Premalo znamo o ombudsmanu Novi pokrajinski ombudsman vr{ewa dràvnih vlasti, od vladr Dejan Jan~a najavio je da }e posti koje postupaju nepravi~no, nepularisati posao za{titnika grapravilno, protivzakonito... Om|ana u Vojvodini i da }e u tom pobudsmanu se moè prijaviti svaki slu imati pet svojih zamenika, gra|anin, ali i institucija koja specijalizovanih za razli~ite smatra da je ugroèna ili o{te}eoblasti. na u svom qudskom pravu – obja– Meni je vrlo va`no da popula{wava dr Jan~a. ri{em taj posao i da qude upoznam Po wegovim re~ima, ombudsman s tim, posebno kod nas u Vojvodizatim posreduje u nalaèwu re{eni. Ima}u zamenike za za{titu wa, a ako takvog re{ewa ne bude, mawina, za za{titu dece, za zamoè na druge na~ine izvr{iti {titu èna; specijalizova}u moje pritisak na ~oveka ili instituzamenike za odre|ene oblasti – cije koje su povredile pravo. kazao je Jan~a u ju~era{wem raz– U stvari, ombudsman se brine govoru za “Dnevnik”. o legalnosti postupaka dràvnih Novi pokrajinski ombudsman, organa, o wihovoj efikasnosti, koga je Skup{tina Vojvodine izazna~i blagovremenosti, i o celisbrala pre dva dana po{to da je dohodnosti. To su tri ta~ke koje on sada{wem, dr Petru Teofilovikontroli{e kod dràvnih organa }u, istekao {estogodi{wi man– napomiwe sagovornik „Dnevnidat, o~ekuje preuzimawe du`nosti ka”. po~etkom slede}e nedeqe. Novog ombudsmana pitali smo i Prof. dr Jan~a, koji je stru~noj o za{titi medijskih sloboda i o javnosti, izme|u ostalog, poznat wegovom stavu o izmenama Zakona kao ekspert za meo informisawu, |unarodno pravo i koje su upravo anOmbudsman {titi me|unarodne odga`manom wegovog gra|ane od vlasti nose, a svojevremekolege, republi~koje postupaju no je bio i ~lan kog za{titnika Komititeta UN gra|ana, zavr{ile nepravi~no, za qudska prava, na Ustavnom sudu nepravilno, podse}a na to da je Srbije. protivzakonito... institucija om– Ja se pojavqubudsmana u svetu jem jedino kad je vrlo stara, jo{ od 1800. godine, kanekom listu, {tampi ili novinada je prvi put osnovana u [vedru, uskra}eno neko pravo koje mu skoj, a da danas ta institucija pose garantuje osnovnim qudskim stoji u vi{e od 130 dràva. To, kapravima. A ne ulazim u politi~ko ko kaè, zna~i da postoji veliko pitawe. Meni je zabraweno da busvetsko iskustvo u radu ombudsmadem ~lan bilo koje partije, da buna. Me|utim, kod nas, dodaje, reladem saradnik u bilo ~emu. Moram tivno mali broj qudi zna o ~emu biti potpuno samostalan, potpuno se radi, a ve} je i sam naziv – omnezavisan, potpuno objektivan da budsman – “malo neprijatan”. bih mogao raditi taj posao po{te– Kod nas, naàlost, ve} je samo no – kazao je Jan~a. ime malo neprijatno. To je {vedKomentari{u}i svoje ~lanstvo ski izraz za poslenika, za predu Spoqnopoliti~kom savetu Mistavnika gra|ana. Me|utim, taj nistarstva spoqnih poslova Srnaziv je prihva}en u veoma mnogo bije, dr Jan~a je rekao da }e im dràva, mada je negde i preveden preneti da je izabran za pokrajinkao za{titnik gra|ana – obrazloskog ombudsmana i da }e o tome zaìo je Jan~a. jedni~ki razmisliti. On nam je potvrdio da }e u Voj– Razgovori koji se vode unutar vodini ostati naziv ombudsman, Saveta ne iznose se van wega. Nikoji je tako prihva}en ranije, dok ko, ~ak, iz tog tela ne sme da preje na republi~kom nivou usvojeno pri~a drugome {ta je neko rekao o ime – za{titnik gra|ana. wemu. Dakle, to je vrlo zatvoreno – Mislim da relativno mali telo, kakvo, razume se, postoji i u broj qudi, zapravo, zna o ~emu se Americi, Engleskoj, Francuskoj... radi, mada je to, za moj ukus, vrlo Ali nisam siguran da bih trebalo va`no jer ombudsman je ~ovek koji da ostanem tamo – zakqu~io je dr {titi gra|ane od neprimerenog Dejan Jan~a. S. Nikoli}

VESTI Bana}ani pristupili VP-u „Veliko banatsko ve}e Banatske stranke odlu~ilo je da kolektivno pristupi Vojvo|anskoj partiji kako bi se u Pokrajini formirala jaka, autonomna stranka koja bi, u pravom smislu te re~i, branila su{tinsku autonomiju Vojvodine u dr`avi Srbiji”, izjavio je portparol BS-a Milovan Nedeqkov. @. B.

Korpa za otpatke Predsednica PO Omladine DSS-a Ma{a Milenkovi} optu`ila je ju~e predsednika PIV-a Bojana Pajti}a i vlast u Pokrajini da su godinu dana obmawivali gra|ane Vojvodine pri~om o novom statutu. Nezadovoqstvo “neodgovornom politikom PIV-a” grupa mladih DSS-a izrazila je protestom pred Banovinom, donev{i korpu za otpatke u koju bi, kako su rekli, predsednik Ve}a trebalo da baci i predlog statuta i sva predizborna obe}awa.

I dok u Banovini iz nedeqe u nedequ i{~ekuju sednicu Vlade na kojoj bi bio utvr|en zakonski predlog o prenosu novih nadle`nosti Pokrajini, sve kako bi se moglo pristupiti „jezi~ko-tehni~kim” korekcijama predlo`enog statuta, te{ko je proceniti kad bi se ova dva akta mogla na}i i na dnevnom redu Skup{tine Srbije. Naime, sve i da kabinet Mirka Cvetkovi}a usvoji famozni “omnibus 2” slede}eg ~etvrtka – {to je ju~e me|u nekim dobro obave{tenim republi~kim poslanicima figuriralo kao „optimalni termin” – malo je verovatno da bi se taj akt u skup{tinskoj proceduru mogao na}i pre novembra. Jer, teku}a sednica Narodne skup{tine bi}e okon~ana tek 26. oktobra, kada }e, kako saznajemo, biti dan za glasawe o setu vojnih zakona. Po izvorima na{eg lista u parlamentu Srbije, naredna sednica planira se za sredinu no-

vembra, ali }e se na woj raspravqati i o nekim drugim “goru}im” temama, me|u kojima su smawewe administracije i produ`ewe va`ewa starih paso{a, uz jo{ niz drugih ta~aka. To bi zna~ilo da bi se, naravno pod uslovom da se u dnevni red iste te sednice uvrsti i “vojvo|anski paket”, rasprava mogla toliko otegnuti da bi to bilo problemati~no za izradu pokrajinskog buxeta za 2010. godinu, s obzirom na to da u administraciji APV ra~unaju s novim nadle`nostima u narednoj fiskalnoj godini. Tek, izgleda da je raniji prolaz statuta i zakona o nadle`nostima najpre do dnevnog reda republi~kog parlamenta, a potom i do „dana za glasawe”, mogu} jedino ukolio bi se primenila neka druga~ija “politi~ka tehnika”, odnosno ukoliko bi u me|uvremenu, odmah nakon zavr{etka aktuelnog zasedawa, bila zakazana posebna sednica Skup{tine Srbije na kojoj bi se

raspravqalo samo o ova dva akta. Za to je, naravno, potrebno iskazati politi~ku voqu, koja se, treba li podse}ati, lomi ve} godinu dana. Ako je za utehu, pokazataq da li ima voqe za takvu “muwevitu” zavr{nicu duge pri~e o statutu bi}e ve} i odluka o tome kada }e se u Nemawinoj 11 kona~no odlu~ivati o “omnibusu 2”. U svakom slu~aju, porast optmizma pokrajinskih ~elnika u tom pogledu je o~igledan. „O~ekujemo da }e narednih dana Republi~ka vlada usvojiti predlog zakona o nadle`nostima i da }emo mi u roku od nekoliko dana usaglasiti statut u pravnom, tehni~kom i terminolo{kom smislu s tim zakonom, tako da se oba akta na|u u proceduri Skup{tine Srbije i da budu usvojena do kraja novembra”, izjavio je na sesiji pokrajinskog parlamenta {ef poslani~kog kluba “Za evropsku Vojvodinu” i funkcioner DS-a prof.dr Dragoslav Petrovi}. B. D. S.

INTERVJU BO[KO RISTI], PREDSEDNIK ODBORA ZA PRAVOSU\E I UPRAVU

Treba nam sredwi nivo vlasti

– Vaè}i Ustav daje dovoqno prostora za regionalizaciju Srbije. Samim tim, dovoqno je doneti zakon o uslovima i na~inu ostvarivawa prava na autonomnu pokrajinu, koji bi definisao proceduru i na~in utvr|ivawa teritorije koju bi ona zahvatala i nadle`nosti koje bi izvorno imala, kao i na~in ustavne za{tite poloàja novostvorene pokrajine – tvrdi za „Dnevnik“ predsednik Odbora za pravosu|e i upravu Skup{tine Srbije Bo{ko Risti} (DS) povodom nedavno izre~enih inicijativa da se regionalizacija Srbije sprovede ustavnim zakonom, zbog mawka ustavnih mogu}nosti. Risti} pri tome ukazuje na to da ~lan 12 Ustava kaè da gra|ani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu i da je dràvna vlast ograni~ena tim pravom gra|ana. – Prema tome, Ustav je definisao dovoqno, odnosno pravo svakog gra|anina je, ma gde u Srbiji ìveo, da uìva „sredwi“ nivo vlasti. Koji bi obim i ovla{}ewa imao taj nivo, to je stvar politi~kog konsenzusa, u skladu s trenutnim politi~kim odnosom snaga u Srbiji, i o tome bi se moglo pri~ati. Ali je izvesno da Srbija mora da se decentralizuje putem regionalizacije, a prvi korak je, po mom shvatawu, potvr|ivawe Evropske deklaracije o regionalizmu u parlamentu. To bi stvorilo obavezu da Srbija u narednih deset godina sprovede ovaj proces u skladu sa svojim istorijskim, ustavnim i drugim okolnostima i da, ujedno, ima mogu}nost da izrazi rezerve na pojedine odredbe te deklaracije, jer je to pravo svake dràve koja pristupa tom doku-

mentu – obja{wava sagovornik „Dnevnika”. z Nasuprot va{em mi{qewu, neki ustavni eksperti smatraju da vaè}i Ustav „poznaje“ samo pokrajine, ali ne i regione. Kako onda to sprovesti bez promene Ustava? – Moèmo mi sredwi nivo vlasti nazivati kako èlimo. Pokrajine u Ustavu imaju teritorijalno odre|ewe, direktno birane predstavnike vlasti i izvr{ne organe odgovorne narodnim predstavnicima u pokrajinskim parlamentima. Trenutno, osim dve pokrajine, i Beograd ima sve administrativne kapacitete da bude samostalna regija, kako je to i predvi|eno nekom budu}om regionalizacijom Srbije. Potrebno je samo da jo{ na osnovu zakona sve institucije grada Beograda dobiju nadle`nosti i automatski bismo imali i tre}u regiju. Problem je sada u „ostatku“ Srbije, koji nema svoje administrativno odre|ewe i gde bi tek trebalo da se izgra|uju administrativni kapaciteti. Za wih je, u stvari, najneophodniji

U POSLEDWEM TRENUTKU OTKAZAN DOLAZAK BIV[IH HRVATSKIH LOGORA[A

Srbija nije garantovala bezbednost

Delegacija biv{ih hrvatskih zarobqenika ipak ne}e danas sti}i u Staji}evo i Begejce, kako su do ju~e najavqivali, a razlog otkazivawa posete je {to im dràva Srbija nije garantovala bezbednost pri dolasku u mesta na kojima su se pre 18 godina nalazili logori za dràvqane Hrvatske. Mada je put bio isplaniran, a za subotu u Staji}evu zakazana i konferencija za novinare, na kojoj bi se javnosti obratili predstavnici Udruèwa pravnika „Vukovar 1991“, nekada{wi logora{i odlu~ili su da posetu odloè na neodre|eno vreme. – Do posledweg trenutka trajali su razgovori o na{em dolasku. Zamenik ambasadora Srbije u Zagrebu posetio je Ministarstvo spoqnih poslova Hrvatske, ali nikakav dogovor nije postignut. Dràva Srbija nam nije direktno zabranila dolazak, ali niko nije èleo da nam garantuje bezbednost. A mi onda nismo èleli da preuzmemo odgovornost ukoliko bi do{lo do incidenata u kojima bi, mo`da, neko od na{ih ~lanova bio i povre|en – kazao je ju~e za „Dnevnik“ predsednik Udruèwa pravnika „Vukovar 1991“ Zoran [angut.

On je, me|utim, istovremeno naglasio da biv{i logora{i ne odustaju od ideje da u Staji}evu i Begejcima, na mestima nekada{wih logora, postave spomen-obele`ja. – Prespava}emo i dobro razmisliti o svemu. Verujemo u demokratsku Srbiju i da }e plo~e kad-tad biti postavqene a odgovorni za zbivawa u tim logorima privedeni pravdi – napomenuo je [angut. Dolazak delegacije iz Hrvatske prvo je podsetimo, bio zakazan za 3. oktobar, ali je onda, iz bezbednosnih razloga, odloèn za dve nedeqe. Do posledweg trenutka ~lanovi Udruèwa „Vukovar 1991“ su najavqivali svoj dana{wi dolazak, isti~u}i da }e s wima biti i gradona~elnik Vukovara @eqko Sabo, a bila je izvesna i poseta prvog ~oveka Zagreba Milana Bandi}a. Me|utim, umesto wih, danas }e se u Staji}evu, kako je najavqeno, zate}i samo ~lanovi Udruèwa ratnih vojnih invalida Srbije, koji se odlu~no protive postavqawu bilo kakvih obele`ja, uz tvrdwu da u zemqi nije bilo logora, ve} da su to bili „sabirni centri za ratne zlo~ince“. @. Balaban

taj zakon koji bi uspostavio proceduru, vremenski tok i na~in ostvarewa prava na autonomiju, ili regiju, zovite to kako ho}ete. U svakom slu~aju, generi~ki pojam je sredwi nivo vlasti, koji je vi{i od lokalne samouprave, a niì od dràvnog nivoa. z Ali u Srbiji jo{ uvek ne postoji jedinstven stav o tome kakva nam regionalizacija treba, simetri~na ili druga~ija, te da li pokrajine treba i daqe da budu druga~iji nivo od regiona? – Ja govorim o uspostavqawu sredweg nivoa vlasti tamo gde ga nema. Pokrajine ve} imaju sredwi nivo vlasti. O wima i ne pri~am, jer to je stvar daqe dogradwe kapaciteta postoje}ih pokrajina i pitawe reformi sistema vlasti u wima. Dakle: zalaèm se za sredwi nivo vlasti, a Ustav daje mogu}nost da se taj sredwi nivo vlasti uspostavi. Mene zanima taj nivo vlasti za grad Beograd, koji ima sve kapacitete, ali i za ostatak Srbije, koji nema taj kapacitet ni u naznakama. Zato je i potreban zakon za stvarawe uslova za formirawe sredweg nivoa vlasti. z Op{tine koje znaju da ne mogu biti novi centri, pla{e se novog centralizma, i to sada „regionalnog”…? – Potrebna je decentralizacija, preko regionalizacije. Ako ste za decentralizaciju, onda nema centara. Naravno da svaka op{tina ne}e mo}i da ima univerzitet ili èlezni~ki ~vor, ukoliko to nije prirodno i ekonomski isplativo. Ali ima}e boqu dostupnost institucijama koje }e se uspostaviti na sredwem nivou vlasti. S. Stankovi}

U NEDEQU VANREDNI IZBORI U VRBASU

Trka za 36 mandata Punoletni stanovnici op{tine Vrbas ponovo }e u nedequ, 18. oktobra, imati priliku da biraju 36 odbornika Skup{tine op{tine. Po podacima Op{tinske izborne komisije, bira~ko pravo ima 37.175 gra|ana op{tine, koji }e u nedequ od 7 do 20 ~asova glasati na 36 bira~kih mesta. Vanredni izbori raspisani su nakon {to je Vlada Srbije raspustila Skup{tinu op{tine Vrbas i uvela privremene organe vlasti zbog toga {to je vladaju}a koalicija SRS, SPS, DSS ostala bez ve}ine u lokalnom parlamentu. Deset koalicija i stranaka, kao i jedna grupa gra|ana, za 36 mesta u Skup{tini op{tine predlo`ile su 320 kandidata, ili gotovo devet kandidata po jednom odborni~kom mestu. Me|u kandidatima je, ina~e, 108 pripadnica lep{eg pola. Na izbornom listi}u prva je Koalicija “Za evropski Vrbas – Boris Tadi}”. Slede “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”, zatim “Srpska napredna stranka – Tomislav Nikoli}”, Koalicija “Liberalno demokratska parija – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Lista za sela”, “Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija – Vojislav Ko{tunica”, “Pokret socijalista – Aleksandar Vulin”, Koalicija “SPS – PUPS – JS – Ivica Da~i}”, “Za Vrbas u plusu – G17 plus”, pa “Savez vojvo|anskih Ma|ara – I{tvan Pastor”, Grupa gra|ana “Ima nade” i “Reformisti Vojvodine – Volimo Vojvodinu”. Izborna ti{ina po~iwe u pono} i traja}e do zatvarawa birali{ta, u nedequ u 20 ~asova. N. Perkovi}

REKLI SU

Vu~i}: Vanredni izbori jedini su lek za dràvu Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} ocenio je da vanredni parlamentarni izbori ne bi ni na koji na~in ugrozili politi~ku stabilnost Srbije, ve} bi je u~vrstili. Po wegovim re~ima, Srbiji su potrebne promene, ozbiqno bavqewe dràvom i problemima u zemqi, kao i razvoj ekonomije. “Ekonomska situacija u Srbiji je sve teà, sve mawe je zaposlenih, dok su buxetska potro{wa i deficit ve}i”, ocenio je Vu~i}, dodaju}i da nema ni perspektive, ni nade za velike investicije.

\or|evi}: Poni`avawe APV hrani separatizam Sociolog Mirko \or|evi} upozorio je na to da je mogu}e da se u Vojvodini razviju separatisti~ke ideje, ukoliko se nastavi sa wenim poni`avawem. „Ako centralne vlasti ne shvate da je Vojvodini neophodno dati ono {to joj pripada, odnosno autonomiju, to }e biti jo{ jedna kobna politi~ka gre{ka Beograda”, rekao je \or|evi} na tribini u Sremskoj Mitrovici i dodao da se nada da ta gre{ka ne}e biti u~iwena, „jer separatizam nije dobar put ni za Vojvodinu ni za Srbiju”. On je pri tome dodao i da Srbija mora da po{tuje ste~ena prava Vojvodine, napomiwu}i da je jedno od tih ste~enih prava i to da Vojvodina ima svoj ustav.

EKONOMIJA

subota17.oktobar2009.

DNEVNIK

INFLACIJA PADA, A STANDARD NE RASTE

Ne jede se statistika Kada }e se u Srbiji ìveti boqe? Onda kada nam inflacija bude jednocifrena. Ovakvo pitawe i odgovor slu{amo godinama. Ove godine }emo, po svoj prilici, zabeleìti jednocifrenu inflaciju, a na pomenuto pitawe ogromna ve}ina gra|ana Srbije }e odre~no odmahnuti glavom. A {ta nam kaù inflatorni podaci za ovu godinu? Na nedavnoj konferenciji za medije u Narodnoj banci Srbije moglo se ~uti da je inflacija u septembru znatno ispod o~ekivawa. Me|ugodi{wi rast inflacije septembar na septembar iznosi 7,1 posto. To je blizu dowe granice ciqanog raspona, koji je predvi|en izme|u 6,5 i 10,5 posto za isti mesec ove i pro{le godine. NBS u oktobru o~ekuje jo{

boqe, odnosno ni`e rezultate, i rast cena od svega 0,4 posto. Sve to zajedno govori da bi se stopa ove godine mogla zaustaviti na svega osam posto. Iz Vlade Srbije stiglo je jo{ optimisti~kije

i ono {to je imao po~etkom godine. O tome otkud sada sve to ekonomski stru~wak dr Danijel Cvjeti~anin ka`e: – Kriza iz devedesetih godina pro{log veka i sve ovo {to sada

nas je jo{ uveka na sceni inflacija. Smatram da se u ovom trenutku ne moè u~initi ni{ta da se tu ne{to promeni. Srbija je sada otvorena privreda, koja ìvi od prodaje resursa. U ovom trenutku tro{imo 20 odsto vi{e nego {to zara|ujemo. [ta kada su inflacija i cene u pitawu moèmo o~ekivati nadaqe? Inflatorna o~ekivawa kod nas se smiruju, i kod privrede i kod stanovni{tva su se smawila, pa bar s te strane ne o~ekujemo neprijatna iznena|ewa. Ali nema ni razloga za optimizam. MMF i Svetska banka o~ekuju spor oporavak privrede u regionu centralne i jugoisto~ne Evrope, pre svega u zemqama u kojima reforme kasne.

Sada ve}ina zemaqa beleì deflaciju, odnosno pad cena, a kod nas je jo{ uvek na sceni inflacija (Dr Danijel Cvjeti~anin) o~ekivawe: ministar Mla|an Dinki} najavio je stopu od svega {est procenata. Prose~an potro{a~ ima utisak da je inflacija nikad nià statisti~ki, cene rastu a standard stagnira. Ogroman sloj stanovni{tva jedva uspeva da odrì

prolazimo znatno se razlikuju: onda smo imali preterano {tampawe novca, sankcije, rat, zatvorenu privredu. Ovo {to nam se sada doga|a je posledica globale krize – navodi Cvjeti~anin. – Sada ve}ina zemaqa bele`i deflaciju, odnosno pad cena. Kod

Prawe para i peglawe kamata

da prijave i mawe sume ako procene da bi se moglo raditi o prawu novca. Kod pomenutih devet banaka prekr{aji su se odnosili na to da kod suma ni`ih od 15.000 evra nisu u potpunosti primenile svoje interne propise, a {to bi im omogu}ilo da prepoznaju sumwive transakcije, koje bi,

eventualno, mogle biti prawe novca. Strogost na{e centralne monetarane institucije kada su u pitawu male sume novca nije slu~ajna. Direktor Uprave za spre~avawe prawa novca u Srbiji Aleksandar Vuji~i} nedavno je rekao da se u vreme krize mewa i model

VESTI Sti`e austrijska „Kika” – Ukupne direktne investicije u sektor trgovine u Srbiji od po~etka promena iznose 1,5 milijardu evra – izjavio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}. Izrazio je zadovoqstvo dosada{wim investicijama u trgovinu i rekao da bi do kraja godine trebalo da se otvori “prvi maloprodajni objekat austrijskog trgova~kog lanca ’Kika’”. Milosavqevi} je istakao da o~ekuje da }e u narednih nekoliko meseci poslovodstvo {vedske kompanije “Ikea” saop{titi odluku da po~iwe izgradwu prvog poslovnog centra u Beogradu. – To }e biti “bingo” za trgovinu Srbije, ali isto tako i za drvnoprera|iva~ku industriju i industriju name{taja – kazao je on. Ministar trgovine o~ekuje da }e zajedno s “Ikeom” jo{ ne-

Gra|evina pokre}e ekonomiju

kod ove delatnosti i da su sume novca koji se iz ilegalnih tokova prebacuje u legalne – mawe. Da i “male” sume mogu biti zna~ajne, govori procena Me|unarodnog monetarnog fonda, po kojoj se izme|u dva i pet procenata ukupnog dru{tvenog prozvoda “opere”. To su sume izme|u 590 miliona i jedne i po milijarde dolara godi{we. U Srbiji je to oko pet odsto, a novac ste~en na legelan na~in naj~e{}e se investira u kupovinu nekretnina, ali i u privatizaciju. Tada grupe koje kupuju preduze}e nastoje da sakriju indetitet kupca i kao “pravi gazda” se pojavquje neko drugi. Sve do po~etka ovog veka kod nas se o ovome govorilo samo u filmovima. A da i na{i qudi u ovom poslu imaju udela potvr|uje nedavna akcija zaplene droge u Urugvaju. Tamo{wa policija do{la je do zna~ajnih podatka prate}i sumu od 250.000 dolara koju je na{ ~ovek koji je ume{an u sve to iskoristio za kupovinu jahte. To se, po tamo{wim standardima, smatra za “sitni{“. O~igledno, kada je ova delatnost u pitawu, i mawe sume mogu dovesti do krupnog ulova! D. Vujo{evi}

Banke su ka`wavane zbog nepravilnog obra~unavawa kamatne stope, neta~nog plana otplate kredita, kao i zbog neprijavqivawa sumwivih gotovinskih i bezgotovinskih transakcija

daci govore i da za `ivot ~etvoro~lane porodice u Srbiji treba 130.000 dinara, a retka su doma}instva koja mogu da se pohvale takvim zbirom zarada. Jasno je da danas svaki dinar vi{e koji mora da se da mnogo boli jer su porodi~ni buxeti jo{ i vi{e u problemu od dr`avnog. D. Vujo{evi}

DR BOJAN PAJTI] OTVORIO U NOVOM SADU FABRIKU „NEKSE BETON”

NBS UHVATIO DEVET BANAKA U PREVARI

Zbog nepravilnosti u poslovawu, Narodna banka Srbije kaznila je ove godine devet banka koje posluju na na{em tr`i{tu. Zavisno od prekr{aja, kazne se kre}u od 780.000 dinara, koliko iznosi najni`a, do ~ak 40 miliona, koliki je bio i maksimum. Banke su ka`wavane zbog nepravilnog obra~unavawa efektivne kamatne stope, neta~nog plana otplate kredita, gre{aka kod isplate depozita, nepravilne klasifikacije bilansne aktive, unutra{we kontrole i revizije, kao i zbog neprijavqivawa sumwivih gotovinskih i bezgotovinskih transakcija pravnih i fizi~kih lica. Kada su u pitawu gre{ke, ve}ina bi rado da sazna o kojih devet banaka se ovde radi. Me|utim, imena }e ovoga puta ostati tajna jer u NBS-u smatraju da bi na taj na~in favorizovali druge banke. O~igledno da nijedna od neznane devetorke nije toliko zgre{ila da bi ostala bez dozvole za rad. Od narednog meseca po~iwe primena novih propisa NBSa, pa }e klijenti biti za{ti}eniji kada se radi o ratama i kamatama za kredite. Ali ka`wavawe zbog nepravilnosti i neprijavqivawa sumwivih gotovinskih transakcija Upravi za spre~avawe prawa novca dovoqna je da razbukta ma{tu. Kakve su du`nosti banaka kada je u pitawu ova transakcija? Banke imaju zakonsku obavezu da Upravu za spre~avawe prawa novca obaveste o svim gotovinskim transakcijama ve}im od 15.000 evra. Du`ne su

Tu mo`emo odmah da se prepoznamo! Ono od ~ega se najvi{e strepi je pove}awe poreza na dodatu vrednost, mada podaci ka`u da pove}awe PDV-a od dva posto inflaciju pove}ava tek za procenat. Malo u odnosu na to {to smo navikli da slu{amo kada je inflacija u pitawu. Me|utim, po-

Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojan Pajti} otvorio je ju~e u Novom Sadu novu fabriku betona “Nexe beton”, vrednu vi{e od 2,5 miliona evra, koja predstavqa grinfild investiciju “Nexe” grupe iz Na{ica, Hrvatska, koja je jedan od

[irewe posla – U procesu je integracija jo{ jedne fabrike betona – kupili smo betowerku u Beogradu – i tako }e fabrika “Nexe” u Novom Sadu stvoriti pretpostavke da u Srbiji {to brè ostvarimo na{e strate{ke ciqeve i pozicioniramo s na trì{tu betona kao vode}i partner za wegovu proizvodwu – rekao je Ivan Ergovi}. – Kupovinom nove betowerke u Beogradu, koja se integri{e u sistem “Nexe betona” Novi Sad, stvaramo pretpostavke za {irewe biznisa u Srbiji. vode}ih proizvo|a~a gra|evinskog materijala u regionu. – U posledwu godinu dana smo kroz razne programe u Vojvodini zaposlili vi{e od 20.000 qudi i svaku novu investiciju doìvqavamo kao podr{ku jednom pregnu}u da se privreda i u uslovima te{ke finansijske krize oja~a, da se otvore radna

15. 10. 2009.

1.112,24135

mesta, a Grupa “Nekse” je, kroz razli~ite oblike saradwe, jedan od zna~ajnih ~inilaca gra|evinske industrije, ne samo u Pokrajini nego i celoj Srbiji – rekao je dr Bojan Pajti}. – I ova prva grinfild investicija “Nekse” grupe jeste ne{to {to zasluùje pa`wu, kako zbog toga {to se zapo{qavaju novi qudi, tako i stoga {to je koncipirana tako da prati najvi{e evropske standarde i da {titi ìvotnu okolinu. Zbog toga je podràvamo. Dr Pajti} je rekao da ne postoje velike i male investicije, va`no je da li su zdrave, a ova jeste. Uz pomo} we razvija se gra|evinska industrija, kod svakog novog poduhvata pokre}e se nekoliko desetina privrednih grana, zapo{qavaju se novi radnici i stvara se zamajac za razvoj ekonomije. U novootvorenoj fabrici trenutno radi 11 radnika, a “Nexe” grupa je u Srbiji od 2003. do danas zaposlila 831 radnika.

Predsednik Uprave “Nexe” grupe Ivan Ergovi} rekao je da ovo moderno postrojewe ispuwava sve ekolo{ke standarde, pa se beton isporu~uje tako da se ne {teti okolini. Ugra|en je i sistem za za{titu od buke, a postrojewe poseduje i kompletnu laboratorijsku opremu. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE ki od vode}ih maloprodajnih lanaca po~eti svoje poslovawe u Srbiji.

„Smederevaca“ 100.000 Smederevska fabrika “Milan Blagojevi}” proizve{}e do kraja godine vi{e od 100.000 {poreta na ~vrsto gorivo, dok se za slede}u godinu planira rast proizvodwe od 20 posto, navodi kompanija. Dobra prodaja „smederevaca“ najvi{e se moè pripisati, kako kaù u kompaniji, akciji „staro za novo“ i sve ve}em izvozu u Nema~ku, Austriju, SAD, Bugarsku, Estoniju, Rusiju i skandinavske zemqe. Po re~ima direktorke fabrike Sofije Stan~i}, na ovda{wem trì{tu „smederevci“ se najvi{e prodaju na jugu Srbije. Fabrika “Milan Blagojevi}”, osnovana 1923, posluje u okviru “Invej” holdinga, u vlasni{tvu Predraga Rankovi}a.

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Termoelektro, Beograd

20,00

108

BAS, Beograd

19,98

1.081

116.748

27. Oktobar, Ruma

19,61

122

6.100

Go{a FOM, Smederevska Palanka

14,60

950

9,92 Promena %

1.319 Cena

Stoteks, Novi Sad

-12,03

Niskogradwa, Pirot Si}evac kompani, Kur{umlija

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

TE - TO, Senta Dijamant, Zrewanin Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (843,74

Promet

Naziv kompanije

1,34%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,98

3.096

17.923.109

Komercijalna banka, Beograd

1,87

36.736

1.322.500

Energoprojekt holding, Beograd

1,92

1.116

6.069.711

1.319 Promet

Agrobanka, Beograd

5,05

11.673

6.371.857

Univerzal banka, Beograd

-0,39

9.353

720.200

680

6.800

Soja protein, Be~ej

-1,63

1.144

3.750.524

-11,94

568

Metalac, Gorwi Milanovac

0,07

2.900

484.300

-11,76

165

4.125

Imlek, Beograd

0,25

1.602

848.844

Metals banka, Novi Sad

-11,11

2.400

12.000

1,20

8.956

3.462.070

-7,15 Promena %

12.999 Cena

506.977 Promet

Privredna banka, Beograd

3,98

967

3.509.813

Tigar, Pirot

-0,31

965

548.398

-1,63

1.144

3.750.524

Meser Tehnogas, Po`arevac

-0,73

8.140

293.051

Metals banka, Novi Sad

1,20

8.956

3.462.070

Alfa plam, Vrawe

0,00

10.300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,46

625

2.999.996

Telefonija, Beograd

-0,77

2.183

270.700

Dijamant, Zrewanin

-7,15

12.999

506.977

Veterinarski zavod, Subotica

1,46

625

2.999.996

1. oktobar, Sombor

0,00

1.109

412.548

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK KORIDOR 10 IDE PO PLANU

subota17.oktobar2009.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] NAJAVQUJE KRAJ KRIZE

Videli svetlo na kraju tunela

Novi Sad – Horgo{ do 29. novembra – Radovi na Koridoru 10 izme|u Horgo{a i Subotice teku po planu – izjavio je ju~e izvr{ni direktor tehni~ke operative “Ba~kaputa”, koji izvodi radove na tom delu Koridora, Slavi{a Komarica. On je rekao Tanjugu da se intenzivno radi na asfaltirawu deonice, na kojoj je do sada ugra|eno vi{e od 25.000 tona asfalta, dopremqenog iz baze u Ledincima kod Novog Sada. – U du`ini od pet kilometara naneta su dva sloja i ostaje da se

nanese tre}i, habaju}i sloj – kazao je Komarica. Nesmetano teku i radovi na izgradwi dela Koridora 10 od 28. do 38. i od 98. do 108. kilometra autoputa Subotica – Novi Sad, gde su izvo|a~i radova preduze}a “Beogradput” i “Putevi U`ice”. Vrednost radova je 1,53 milijarda dinara, a rok za zavr{etak radova je 29. novembar ove godine. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je ju~e da je ove godine u Srbiji izgra|eno 50 kilometara autoputeva. On je istakao da bi izgradwa deonice autoputa Beograd–Qig od 75 kilometara trebalo da po~ne do marta slede}e godine i da se ukupna vrednost radova procewuje izme|u 300 i 350 miliona evra.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da je Srbija na kraju ekonomske krize i da se vide prvi znaci oporavka. On je dodao da je do zakqu~ka o kraju krize do{ao na osnovu svoje metodologije i ~iwenice da svakog jutra na wegov sto stiù izve{taji o fiskalnim prilivima i stawu buxeta. Posledwih dana prihodi buxeta ve}i su od onih iz istog perioda 2008. godine. Oporavak }e biti spor, rekao je Cvetkovi}, i dodao da }e pad bruto doma}eg proizvoda ove godine biti izme|u tri i ~etiri odsto. Premijer je procenio da }e na sredwi rok privreda morati da raste po stopi od pet do {est posto godi{we da bi se taj rast odrazio na standard gra|ana. Dva najva`nija ciqa Vlade Srbije u narednih nekoliko godina bi}e smawewe javne potro{we i promena wene strukture, izjavio je premijer na Tre}em poslovnom okruglom stolu s predstavnicima Vlade Srbije “Pitajte ministre”, koji je organizovala “Ekonomist Medija grupa”. – U ovom trenutku Vlada ima najvi{e problema s javnom potro{wom, jer je ona prevelika mereno u~e{}em u BDPu. Smawewe javne potro{we moè se posti}i zadràvawem wenog nivoa u apsolutnom iznosu, ali uz rast BDP-a. Drugi i bolniji na~in je fakti~ko i apsolutno smawewe, o ~emu }emo morati da razgovaramo, odnosno i to }emo morati da stavimo na sto. U narednom periodu bi}e primewena oba metoda, a o~ekujem i da }emo postepeno, kako budemo izlazili iz

Od Nema~ke 120 miliona evra Nema~ka i Srbija potpisale su ju~e zapisnik pregovora o razvojnoj saradwi, kojom je Srbiji obezbe|ena pomo} Nema~ke za ovu godinu ukupno vredna 155 miliona evra. Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} i ambasador Nema~ke u Srbiji Volfram Mas u ime dve zemqe potpisali su dokument kojim nema~ka vlada poma`e Srbiji sa 121,5 miliona evra, dok je 33 miliona kredita po povoqnim uslovima obezbedila Nema~ka banka za obnovu. Novac je namewen pre svega malim i sredwim op{tinama u Srbiji. – Novac }e biti iskori{}en za unapre|ewe javne infrastrukture, za podsticaj u zapo{qavawu i

unapre|ewe kapaciteta dr`avne administracije – rekla je Diana Dragutinovi} na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. – Kamata na obe}ane kredite kreta}e se od pet do 5,5 posto, zavisno od projekta, s rokom otplate od 15 godina i po~ekom od pet godina – objasnila je pomo}nica ministarke finansija Gordana Lazarevi}, i dodala da su krediti nameweni gradovima i regionima kojima su najpotrebniji, pre svega onima na jugu i istoku Srbije. – S ovih 120 miliona, nema~ka vlada je Srbiji do sada pomogla sa 870 miliona evra, ~ime je, pored SAD-a, postala najve}i bilateralni donator Srbije – rekao je Mas.

UO NIS-a ZASEDAO U SANKT PETERBURGU

Podela akcija mo`e da po~ne

U Sankt Peterburgu je ju~e, u poslovnom centru kompanije ”Gasprom weft”, odr`ana sednica Upravnog odbora Naftne industrije Srbije (NIS). Upravni odbor je izabrao kompaniju “Prajsvoters Kupers” za novog revizora godi{weg izve{taja NIS-a za 2009. godinu. Upravi odbor je odobrio i plan transformacije NIS u otvoreno akcionarsko dru{tvo, ~ime je napravqen prvi korak u predstoje}oj podeli besplatnih akcija kompanije gra|anima Srbije.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

91,3378

93,2018

95,3454

91,0582

Australija

dolar

56,4266

57,5782

58,9025

56,2539

Kanada

dolar

59,2026

60,4108

61,8002

59,0214

Danska

kruna

12,2693

12,5197

12,8077

12,2317

Norve{ka

kruna

10,9929

11,2172

11,4752

10,9592

[vedska

kruna

8,8104

8,9902

9,197

8,7834

[vajcarska

franak

60,2135

61,4423

62,8555

60,0291

V. Britanija

funta

99,9975

102,038

104,385

99,6914

SAD

dolar

61,2142

62,4635

63,9002

61,0268

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 10. 2009. godine

krize, eliminisati deficit buxeta – rekao je premijer. Prvi ministar je naveo da je, osim visine javne potro{we, problem i wena struktu-

druga, po isteku mandata sada{we. Zbog zadovoqavaju}eg rasta poqoprivrede, od dva do tri posto ove godine, imaju}i u vi-

Dinki}: Nema pove}awa poreza Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} izjavio je da o~ekuje da }emo iz recesije iza}i u prvom kvartalu slede}e godine i da }emo u 2010. godini imati blagi rast od 1,5 posto BDP-a. On je naglasio da }e Vlada Srbije naredne godine nastaviti rad na poboq{awu privrdenog ambijenta, i najavio da ne}e biti pove}awa PDV-a, poreza na dobit i poreza na plate. Najavio je i nastavak stimulativnih mera za privredu koje su donele rezultate u ovoj godini. Po wegovim re~ima, Vlada Srbije }e poku{ati da smawi buxetski deficit sa 4,5 odsto BDP-a na ~etiri odsto. – To je realno. Blago smawewe je maksimum koji mo`emo uraditi i sve drugo bi bilo ekonomski {tetno – poru~io je Dinki}. ra, zato {to se najve}i deo usmerava u teku}e potrebe, dok je kapitalni, deo koji se odnosi na investicije, koje podsti~u privredni rast, nedovoqan. Time }e baviti ova vlada u narednim godinama, ali i neka

du wen udeo u BDP-u, ne o~ekuje da }e privredni pad biti ve}i od ~etiri odsto. – Na osnovu sugestija koje smo do sada dobili od MMF-a, smawewe javne potro{we bi}e u domenu rashoda, dok se fi-

skalni instrumenti ne}e pove}avati. Drugim re~ima, ne}e se pove}avati fiskalni prihodi putem ve}ih poreza – kaè Cvetkovi}. Premijer je uveren u to da }e tokom predstoje}e posete MMF-a Srbija sklopiti ugovor s tom institucijom i da }e buxet biti skrojen na osnovu brojeva koji tada budu dogovoreni. Tako|e je rekao da }e u narednom periodu biti izvr{eno i restrukturirawe javnih preduze}a, tako {to }e dràva taj program sprovesti za svako preduze}e ponaosob. “@eleznice Srbije” prvi put su dobile zadatak da druga~ije strukturiraju svoje organizacione jednice. S druge strane, dràva planira da izvr{i promene i u Telekomu “Srbija”, koji je sada 80 odsto u vlasni{tvu Po{te “Srbija”. – Dràva ide ka tome da preuzme tih 80 odsto vlasni{tva Telekoma, jer je Po{te “Srbija” u potpunosti dràvno preduze}e – rekao je premijer. V. H.

DIANA DRAGUTINOVI]

Se~a tro{kova

Ministaraka finasija Diana Dragutinovi} izjavila je da }e slede}i potez posle pregovora s Misijom MMF-a, zbog visoke javne potro{we, biti “se~ewe tro{kova”. – To je prilika da se dràva preoblikuje. Lista èqa mora biti skra}ena, mnogi programi osta}e ili sa zna~ajno smawenim buxetima ili bez wih – istakla je ministarka Dragutinovi}. – U svakom slu~aju, li~no }u dati sve od sebe da iskoristimo krizu da bismo u~inili rezove koji bi bili te{ko izvodqivi u druga~ijim vremenima. Po wenim re~ima, najmawe {tetan na~in da se pove}aju poreski prihodi jeste {irewe poreske osnove – preispitivawem opravdanosti postojawa poreskih izuze}a, specijalnih tretmana, poreskih kredita, ali i rastom poreza na potro{wu. Kako je navela, postoji redosled poteza, od najboqih i dobrih, preko mawe {tetnih, do lo{ih. – Naàlost, nisam imala priliku da u rukama imam najboqi potez. Da je fiskalna politika bila kontracikli~na, da je kriza sa~ekana s ke{om u rukama, mogli smo s lako}om finansirati deficit, ovakav ili ve}i, iz nekreditnih izvora. Ovo je, na primer, radila Norve{ka, ali i île i Brazil – rekla je ministarka. Na pitawe o~ekuje li da MMF prihvati na{ predlog ekonomske politike i nastavi aran`man sa Srbijom, Daina Dragutinovi} je objasnila da se “na{ predlog zasniva na uverewu da }e privredi i u 2010. biti potrebni podsticaji, odnosno podr{ka dràve”.

EKONOMSKA PREDVI\AWA „VOJVODINA CES” I BE^KOG INSTITUTA ZA NAPREDNE STUDIJE

Spor oporavak uz rast nezaposlenosti

Privreda Srbije po~e}e da se oporavqa slede}e godine, ali }e taj proces biti spor i prati}e ga daqi rast nezaposlenosti, navodi se u projekcijama Centra za strate{ko-ekonomska istra`ivawa “Vojvodina CES” i Instituta za napredne studije (IHS) iz Be~a, predstavqenim ju~e u Novom Sadu. Po wihovim predvi|awima, bruto doma}i proizvod Srbije }e ove godine biti umawen za 4,7 procenata, da bi u 2010. usledio rast od 0,7 posto. S druge strane, po{to zaposlenost prati proizvodwu s vremenskim zaostatkom, bi}e smawewa broja radnih mesta: stopa registrovane nezaposlenosti pove}a}e se ove godine na 23,7 odsto u odnosu na lawska 22 procenta, a slede}e godine na 24,1 odsto. Ove prognoze rezultat su makroekonomskog modela za Srbiju

koji su razvili “Vojvodina CES” i austrijski Institut. Dve institucije nastavi}e saradwu i, kako je istakla direktorka “Vojvodina CES” Valentina Ivani}, u skorijoj budu}nosti razvi}e i model za Vojvodinu, {to do sada nije bilo mogu}e u~initi zbog nedostatka validnih statisti~kih podataka. Ova ekonomska predvi|awa ju~e su u Privrednoj komori Vojvodine predstavqena predstavnicima Narodne banke, Instituta za ekonomska istra`ivawa, Izvr{nog ve}a Vojvodine, PKV i Univerziteta u Novom Sadu. Govore}i o ekonomskim perspektivama u ovoj i slede}oj godini, Klaus Vejer{tras i Danijela Grozea iz IHS-a naveli su i da Srbiju o~ekuje smawewe inflacije, {to }e biti uzrokovano, izme|u ostalog, i merama fiskalne po-

litike koje se odnose na smawewe buxetskih prihoda. Relativno visoka stopa inflacije od 12,4 posto u 2008. trebalo bi da se smawi na devet procenata u ovoj godini, dok bi idu}e potro{a~ke cene trebalo da rastu za 6,1 posto. Uprkos rastu nezaposlenosti, ra{}e i realne zarade, zahvaquju-

}i, kako je nagla{eno, rastu u javnom sektoru. Stopa rasta realnog bruto dohotka zaposlenih trebalo bi da bude 3,6 posto ove i 5,4 posto idu}e godine. Kako navode stru~waci be~kog instituta, kao rezultat slabije tra`we, spoqnotrgovinski deficit se naglo smawio. S druge strane, pove}an je deficit u dr`avnom buxetu, ali u IHS i “Vojvodina CES” veruju da }e on biti zadr`an u okvirima zacrtanim dogovorom s Me|unarodnim monetarnim fondom od 4,5 odsto BDP u ovoj i ~etiri odsto u idu}oj godini. – Tako|e, Srbija ne}e imati problema da pokrije svoj spoqni dug, izme|u ostalog, zahvaquju}i i buxetskoj podr{ci MMF – naglasila je Danijela Grozea. V. ^vorkov

OD OSIGURAVAJU]IH KU]A SVI BI MOGLI IMATI KORISTI

@ivotno osigurawe za budu}nost Ono {to je u razvijenom svetu poodavno postala dobra praksa i poslovni manir, ju~e je u Vaqevu zvani~no promovisano i obja{weno. Naime, ~elni qudi 13 kompanija i ku}a za `ivotno osigurawe koje rade na podru~ju Srbije, uz isticawe va`nosti da svaki gra|anih starosti od 14 do 65 godina treba da razmi{qa o dodatnom osigurawu, posebno su se osvrnuli na drugu dimenziju na taj na~in sabranog novca. Re~ je o wihovoj nameri da ga preko dr`avnih obveznica usmere u investicione projekte koji su doma}oj ekonomiji, pa samim tim i gra|anima, preko potrebni. U razvijenim zemqama iz “xaka” tako prikupqenog kapitala u investicione cikluse izdavaja se i do 65 odsto novca. Novac mobilisan na takav na~in, kako je kazao direktor “Unika osigurawa” Zoran

Vi{wi}, usmerila bi se na izgradwu Koridora 10, mostova, puteva, ali i projekte u lokalnim zajednicama. On je dodao da je spremnost i saglasnost me|u kompanijama za `ivotno osigurawe jedinstvena i bez izuzetaka.

nekoliko rundi razgovora s predstavnicima dr`ave, odnosno Ministarstva za finsije, MMF-a i, naravno, sa ~elnicima lokalnih zajednica i gra|anima. Mi iz industrije osigurawa jo{ u junu mesecu smo podneli zahtev za izmenu

Ogroman kapital – To je novac koji je me|u nama i mi nastojimo da ga na najboqi na~in mobili{emo.U pitawu je ogromna koli~ina kapitala koji je u posedu osiguravajau}ih ku}a i ~iji supervizori su Ministartvo za finansije i Narodna banka, koji pomno prate wegov plasman. Prakti~no, ne mo`e se dogoditi da iznosi koji glase na individualne nosioce polisa propadnu – naglasila je direktorka Jezdimirovi}, dodaju}i da bi se svaki ulog od 100 evra plasiran na ovoj na~in godi{we oplodio za 25 evra. – @eleli bismo da realizacija ovog investicionog ara`mana po~ne koliko sutra, ali dijalog je tek otvoren i predstoji nam jo{

Zakona o poreskim podsticajima za navedena sredstva. O tome }e odlu~iti Vlada a potom i Skup{tina Srbije i ako sve bude i{lo

po planu, ve} u januaru 2010. godine mogli bismo iza}i pred javnost sa sumom za po~etna investiciona ulagawa – kazao je Vi{wi}, podse}aju}i pri tom na podatak da trenuto u Srbiji oko 200.000 gra|ana ima polise za `ivotno osigurawe. U nameri da po ovom pitawu bude jo{ plasti~nija, direktorka “Dunav osigurawa” Milenka Jezdimirovi} kazala je da u Srbiji postoje takozvane „bele pare za crne dane”. Namera industrije osigurawa je upravo da izvu~e takav novac iz slamarica i u~ini ga vi{estruko korisnim, kako pojedina~no za svakog gra|anina, tako i u op{tem interesu. Na kraju ju~era{we promocije 15 svr{enih sredwo{kolaca nosilaca Vukove diplome dobilo je polise `ivotnog osigurawa na pet godina i {tedni ulog od 500 evra. O. Gl.

POQOPRIVREDA

subota17.oktobar2009.

DNEVNIK

ASOCIJACIJA POQOPRIVREDNIKA VOJVODINE TRA@I VE]I AGRARNI BUYET

Vlada paore ne sme ostaviti na cedilu „Svesni smo da dràva ne kupuje nijedan poqoprivredni proizvod i samim tim ne moèmo o~ekivati da dràva postane kupac poqoprivrednih proizvoda, ali zato nas ne moè ni pustiti na slobodno trì{te nespremne i neosposobqene i zbog toga o~ekujemo ve}u pomo} Vlade kroz buxetska davawa i ve}u afirmaciju udruìvawa poqoprivrednih proizvo|a~a“, kaè se u obra}awu Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine predsedniku Republike Srbije, Vladi, premijeru, ministru poqoprivrede, Pokrajinskom sekretarijatu kao i predstavnicima lokalnih samouprava. „Smatramo da je najve}i problem mali buxet namewen poqoprivredi iz kojeg je nemogu}e pomo}i poqoprivrednicima“, kaè se u saop{tewu Asocijacije, i dodaje da poqoprivrednici u zemqama u okruèwu ostvaruju subvencije koje iznose 35.000 dinara po hektaru, dok je kod

nas taj iznos 12.000 dinara. Pripadamo istom tr`i{tu i ta ~iwenica nas ~ini neravnopravnim u poslovawu. „Na{i poqoprivrednici imaju male usitwene povr{ine koje onemogu}avaju kori{}ewe savremenih ma{ina, i stoga o~ekujemo da se omogu}i subvencionisa-

Opstanak U Asocijaciji poqoprivrednika Vojvodine ka`u da o~ekuju od svih poqoprivrednika da uzmu aktivno u~e{}e u predstoje}im de{avawima jer buxet koji omogu}uje subvencionisawe direktno uti~e na opstanak poqoprivrednih gazdinstava. „Svi znamo da su cene poqoprivrednih proizvoda minimalne i od wih ne bismo mogli opstati“, tvrde u Asocijaciji.

AGRAR SVETLA TA^KA

Izvoz pre{i{ao uvoz

Za prvih osam meseci Srbija je izvezla robu vrednu oko pet milijardi dolara. U Privrednoj komori Srbije o~ekuju da }e agrar i ove godine biti najuspe{niji izvoznik.Stvori}e suficit od oko 700 miliona dolara. Pro{logodi{wi suficit iznosio je gotovo pola milijarde do-

lara. Najvi{e deviza zara|eno je od prodaje kukuruza, malina i {e}era. Prema podacima Privredne komore Srbije, zbog svetske ekonomske krize u prvom polugo|u smawen je izvoz, ali i uvoz poqoprivrednih prehrambenih proizvoda, ukupno 37 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Poqoprivredno-industrijski kombinat “Be~ej” izvezao je za prvih osam meseci ove godine prera|enog i zamrznutog povr}a za dva miliona evra. – Sredinom leta uspeli smo da potpi{emo nove ugovore s partnerima iz Ruske Federacije za deo konzerviranog programa. Kada je re~ o prodaji smrznutog povr}a, potpisali smo ugovore s partnerima iz Italije i Turske i nadamo se da }emo time uspeti da nadoknadimo pad izvoza u prvom delu godine – ka`e Valentina Pudar iz PIK-a “Be~ej”.

xet, pojedinci u Vladi smatraju da ne treba pove}avati buxet namewen poqoprivredi jer poqoprivreda nije u krizi, {to nije ta~no. Ovih dana govori se da izvozni rezultati u poqoprivredi ukazuju na pozitivan bilans, ali to je postignuto zahvaquju}i ogromnim naporima poqoprivrednika, koji se slobodno mogu nazvati iscrpquju}i i ve} u pred-

stoje}oj setvi vidi se da nema dovoqno para za kupovinu repromaterijala, {to }e dovesti do mawe proizvodwe u idu}oj ètvi. „Zahtevamo od predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, premijera, ministra poqoprivrede, pokrajinskih i op{tinskih vlasti da se maksimalno angaùju na tome da se predvidi buxet za poqoprivredu od najmawe {est odsto nacionalnog buxeta, jer svaki dinar uloèn u poqoprivredu desetostruko }e se vratiti. Mi èlimo da se ovaj problem re{i dijalogom po{to mislimo da to poqoprivrednici zasluùju jer nikome nije u interesu da se prouzrokuje nezadovoqstvo koje moè prerasti u opravdani bunt, a on ovog trenutka nikome nije potreban. U nadi da }emo ovaj problem zajedni~ki prevazi}i, o~ekujemo poziv na dijalog“, kaù u Asocijaciji poqoprivrednika Vojvodine. E. D.

OPORAVAK NA BERZI

KAKO SE @IVI U SELIMA VOJVODINE

Seoska ku}a na ènskim le|ima @ivot i poloàj èna u selima Vojvodine ne razlikuje se mnogo od onog koji ìve pripadnice lep{eg pola u gradovima i varo{icama jer one po obrazovawu, starosti, strukturi porodice, doma}instvima i svemu drugom ne zaostaju ni po ~emu, {to u potpunosti razbija sve dosada{we predrasude o wima, zakqu~ak je istraìvawa o poloàju èna na selu Vojvodine koje je sprovela dr Marina Blagojevi} a na “Izlo`bi stvarala{tva seoskih èna u Vojvodini” prezentovala Ana Pajvan~i}. âk 66,5 odsto èna na selu ima zavr{enu sredwu {kolu, dok ih je s vi{om {kolom ili fakultetom 14,6 odsto, {to je sli~no stawu ukupne ènske populacije u Srbiji. To tako|e razbija sve dosada{we predrasude o tome da su ène na selu nezobrazovane i da zbog toga i rade u poqoprivredi jer za drugo nisu osposobqene. Vojvo|anske ène na selima su, po pravilu, ili ro|ene u istom mestu ili u nekom od susednih. Porodi~ne su i to im je na prvom mestu jer ve}ina ìvi u braku s decom, dok deo ìvi i u pro{irenim porodicama, odnosno sa starijim ~lanovima doma}instava. Samo 5,9 odsto èna na selu ìve same u doma}instvu i tu je najve}i udeo najstarijih ispitanica. Najzastupqenija su doma}instva sa ~etiri i tri ~lana. U najve}em broju prihode poqoprivrednog doma}instva ostvaruju dva ~lana, a ne{to re|e samo jedan. Istraìvawe je pokazalo na ène na selu imaju veliki komfor

[panska pomo} srpskom selu Ministar poqoprivrede dr Sa{a Dragin zajedno s ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mla|anom Dinki}em, stalnim koordinatorom Ujediwenih nacija u Srbiji Vilijamom Infanteom i ambasadorom [panije u Srbiji Iwigom de Palasiom Espawom potpisao je zajedni~ki programski dokument “Odr`ivi turizam u funkciji ruralnog razvoja” u Vladi Republike Srbije. Tom prilikom ministar Dragin je istakao da je projekat “Odr`ivi turizam u funkciji rural-

we ve}ih povr{ina, gde bi se nove tehnologije mogle koristiti. Podr`avamo da buxet bude minimalno {est odsto nacionalnog buxeta, s tim da mnoge socijalne mere moraju biti prenete na buxet Ministarstva za rad i socijalno starawe. Buxet mora biti razvojni, a ne socijalni. Ministarstvo za rad i socijalno starawe mora da planira i predvidi projekte i sredstva za pomo} nekomercijalnim gazdinstvima koja ne}e mo}i da opstanu u tr`i{noj utakmici kao {to je bilo omogu}eno zaposlenima u ostalim privrednim granama jer smatramo da su poqoprivrednici do sada bili prepu{teni sami sebi i da su oni ravnopravni gra|ani ovog dru{tva. Mere koje }e biti donete za 2010. godinu moraju biti poznate do kraja 2009. godine kako bi poqoprivrednici mogli planirati slede}u proizvodnu godinu. Ovih dana kada Vlada Republike Srbije razmatra novi bu-

nog razvoja” vrlo zna~ajan za sva na{a poqoprivredna gazdinstva iz ju`nog Banata, Doweg Podunavqa, centralne i isto~ne Srbije, koji se bave ili nameravaju da se bave ruralnim turizmom, jer }e se kroz taj projekat on unaprediti, kako u tim podru~jima, tako i na nacionalnom nivou. Planirano je da projekat po~ne u ovog meseca i da traje do aprila 2012. godine, s tim {to }e zna~ajan deo para biti usmeren na investirawe u ruralni turizam, kao i na vi{egodi{wi program ruralnog razvoja.

Imovina u tu|im rukama Iako dve tre}ine seoskih èna ravnopravno privre|uju u ku}nom buxetu, kada je re~ o vlasni{tvu, vidi se da im se zajedni~ki rad i uno{ewe novca u ku}u nigde ne priznaju. Naime, ~ak 61 odsto èna na selu nema ni vlasni{tvo ni suvlasni{tvo nad ku}om i imawem, kao ni nad poqoprivrednom mehanizacijom i automobilom. Iako im o~igledno mu{ki ~lanovi doma}instva ne dozvoqavaju da na svom imenu imaju i{ta od imovine, ipak su ène te koje vode porodi~nu ekonomiju, odnosno drè kasu i raspolaù novcima. Me|utim, kada je re~ o ve}im investicijama, odluke donose u saglasnosti s muèvima, koje ipak ve}ina seoskih èna smatra nosiocima poqoprivrednog doma}instva. u ku}i i da je mali procenat onih koji nemaju vodovod, kupatilo pa ni telefon. Poseduju relativno velik stambeni prostor i u isto vreme skroman poqoprivredni. Mla|e ène, izme|u 20 i 29 godina, imaju Internet i potrebno kompjutersko znawe. Pokazalo se da je kori{}ewe Interneta vezano za starosnu granicu te tako procenat onih koje su kompjuter-

ski obrazovane opada s rastom godina ìvota, odnosno one najstarije poqoprivrednice nemaju kompjutere. Tako|e, pokazalo se da mla|e ène na selu imaju mawe poqoprivredne mehanizacije u doma}instvima dok one starije imaju vi{e, {to, prema zakqu~ku istraìva~ica, ukazuje na to da na vojvo|anskim selima postoji postepeno napu{tawe poqoprivred-

ne delatnosti kao i da je ono na prvom mestu povezano sa stepenom obrazovawa. Polovina seoskih èna ima voza~ku dozvolu, {to se ocewuje kao nedovoqno jer je ona bitan preduslov za slobodu kretawa. Ne{to mawe od polovine seoskih èna u Vojvodini je zaposleno kod privatnika, dràvnim slu`bama ili porodi~nim preduze}ima. Rezultati pokazuju da je od 45,9 odsto zaposlenih seoskih èna samo 8,3 odsto dodatno aktivno u poqoprivredi. Drugim re~ima, ène koje su zaposlene u najve}oj meri nisu dodatno angaòvane u poqoprivredi, odnosno kada do|u s posla, ne odlaze na wivu ili u ba{tu ve} “dodatno” radno vreme odra|uju u ku}i. Seoske ène, u zavisnosti od godina starosti i obrazovawa, mogu otvoreno da razgovaraju s muèvima o svim problemima. One mla|e u velikom procentu imaju otvoreniji i slobodniji odnos u braku, dok starije jo{ uvek po{tuju ranije postavqene patrijarhalne okvire seoskog ìvota. Iako seoskim ènama nije postavqeno direktno pitawe da li su same `rtve nasiqa ili da li ga ima u wihovim porodicama, nego da li su ~ule da toga ima u selu, rezultati koji su dobijeni su vi{e nego alarmanti jer kazuju da toga u selu jo{ uvek ima u visokom procentu. Naime, podaci pokazuju da ~ak 37,6 odsto èna na selu isti~e da nasiqa ima i u porodicama, dok 54,9 odsto govori da je ono prisutno, ali u mawoj meri. Q. Male{evi}

Krenula i p{enica Ovonedeqna prva vest s Produktne berze je dobar promet p{enice. U celom septembru promet p{enice je iznosio 475 tona, tako da ovonedeqni, s koli~inom od 600 tona, mo`e da raduje. I cenovno je do{lo do blagog rasta, s obzirom na to da su posledwe kupoprodaje u prethodnoj nedeqi zakqu~ivane po 8,35 dinara kilogram, a svi ovo-

nedeqni ugovori zakqu~eni su po 8,50 dinara. Da li }e ovakav cenovni trend biti nastavqen, ostaje da se vidi u narednom periodu. Ovonedeqni promet kukuruza iznosi svega 600 tona, {to je uzrokovalo pad ukupnog prometa u odnosu na prethodnu nedequ. Slobodno se mo`e konstatovati rast cene, s obzirom na to da su prve ovonedeqne koli~ine po~etkom nedeqe zakqu~ivane po 7,70 dinara kilogram, da bi krajem nedeqe iznosile 8 dinara. Ponderisana nedeqna cena iznosi 7,91 dinara kilogram, {to je rast od 2,33 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Raduje i dobar promet zrna soje, u koli~ini od 245 tona. Cena se kretala od 27,70 do 28 dinara kilogram, {to je svakako rast u odnosu na prethodnu nedequ, kada su svi ugovori zakqu~eni po 27,50 dinara.

UDRU@IVAWE DA SE POBEDI KRIZA

Strate{ko partnerstvo „Kolbisa” i ”Agroìva” Industrija mesa „Kolbis” iz Novog Sada i pan~eva~ki „Agroìv” u{li su u poslovno-strate{ko partnerstvo s namerom da prevazi|u ekonomsku krizu, ali i te{ko}e koje su sna{le ove dve kompanije. Generalni direktor „Kolbisa” Stevan Kobiqski kaè da se na poslovawe ove industrije mesa odrazio ste~aj wihovog ve}inskog vlasnika, slovena~kog MIP-a, ali da krizu polako prevazilaze, te da u novom partnerstvu s „Agroìvom” imaju punu podr{ku Metals banke, koja treba da postane razvojna banka Vojvodine. Na rafovima „Kolbisovih” prodavnica ve} od ju~e mogu se kupiti proizvodi „Agroìva”, i to po cenama povoqnijim nego u drugim trgovinskim lancima, ali ovo nije jedini vid saradwe dveju kompanija. – Posedujemo sve sertifikate za june}e i sviwsko meso, kao i za preradu, {to nam omogu}ava iz-

Izvoz u arapski svet Industrja mesa „Kolbis” uskoro bi trebalo da dobije HALAL sertifikat, {to }e im omogu}iti izvoz u arapske zemqe. Kako ka`e Kobiqski, na taj na~in }e ova industrija mesa biti jedina klanica u Srbiji koja ima saglasnost za izvoz i u zemqe Evropske unije i u arapski svet.

voz. Ve} smo dugo prisutni u Italiji, gde izvozimo junetinu, i u zemqama iz okruèwa, a namera nam je da na{em novom partneru tako|e pomognemo da svoje proizvode plasira u inostranstvo – kaè Kobiqski, i dodaje da „Agroìv” tako|e ima farme sviwa, pa i tu vidi mogu}nost saradwe, a o~ekuje pomo} kada su u pitawu veliki trgovinski lanci, gde, za razliku od „Agroìva”, „Kolbis” nije toliko prisutan. U „Kolbisu” kaù da je jedina stvar koja nije podlo`na kompromisima – kvalitet, pa se tako u ovoj industriji mesa i odnose prema svom proizvodnom programu. Iako zasnovan na tradicionalnim vrednostima, „Kolbis” je i{ao u korak s tehnolo{kim napretkom, uvode}i u svoju proizvodwu najnovije i najpouzdanije sisteme. Kvalitetna hrana, kao osnova zdravqa, ono je ~emu se u ovoj kompaniji pridaje mnogo zna~aja i pa`we. N. K.

Sutra „fi}e” defiluju Automobilski skup „Fi}ijada - Mi{eluk 2009. odr`a}e se sutra u Novom Sadu, a ova manifestacija se organizuje po tre}i put i na woj se okupqaju qubiteqi „zastave 750“, odnosno legendarnog „fi}e“. Skup je na dowoj peqi staze Mi{eluk od 10 do 11.30 ~asova. Brzinski ispit po~iwe u 13 sati, nakon defilea gradom, a pobednici }e biti progla{eni u 17.30 sati u restoranu „Barutana“. B. M.

SEDNICA SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA

Poslodavci bi jeftinije komunalije Unija poslodavaca i predstavnici sindikata Novog Sada saglasili su se na sednici Socijalno ekonomskog saveta grada (SES) da je potrebno izjedna~iti cene komunalnih usluga u privredi grada s onim koje pla}aju doma}instva.Me|utim o ovoj preporuci dve strane, (SES nema mo} odlu~ivawa) mi{qewe nisu mogli da daju predstavnici grada, po{to su na

sastnaku bili u krwem sastavu. Predlog za izjedna~avawe cena u privredi i u doma}instvima potekao je od Unije poslodavaca, ~iji je predstavnik Slavko Novakovi} naglasio da je potrebno da pre svakog pove}awa cena komunalije gradska vlast tra`i mi{eqe SESa. Novakovi} se posebno osvrnuo na cenu grejawa iznose}i mi{qewe da ta stavka bez preke potrebe

subota17.oktobar2009.

Centar u parku vine. I dok je oktobar zatvorio sezonu na platou ispred SNP-a, a prole}e bi trebalo da je otvori u Limanskom parku i to na rampama, half-pajpovima i ostalim omiqenim skejterskim preprekama, tu je i pitawe da li }e ba{ sve biti tako, odnosno, da li }e omladina pohrliti iz centra grada do Mosta slobode. Navika je ~udo, centar je centar - neutralna teritorija, a i mladi ne idu ba{ tamo gde stariji zamisle. Ostaje da se vidi kao }e se situacija razvijati i kako }e se urbani surferi pona{ati. U svakom slu~aju, grad }e biti bogatiji za jo{ jedan urbani sadr`aj. Sre}om. S. Krsti}

OBELE@EN SVETSKI DAN HRANE

Napuni{ korpu i izmeri{ se Povodom obele`avawa 16. oktobra - Svetskog dana hrane, Dom zdravqa “Novi Sad” ju~e je od 9 do 11 sati organizovao bespletno savetovawe i preglede gra|ana u hipermarketima „Univereksporta“ - “021” i “ Alba”. Da su se ove akcije pokazale kao pun pogodak, pokazuje i ~iwenica da je veliki broj gra|ana koji je do{ao da pazari u hipermarket “021” iskontrolisao i svoje zdraqe. Oni su izmerili krvni pritisak, obim struka i telesne mase. U ovom marketu gra|ane je pregedala nutricionista dr Temira Lozani},

hronika

koja radi u Savetovali{tu za mlade. Ona je za “Dnevnik” rekla da je tokom akcije utvr|eno da ve}ina Novosa|ana koji su se pregledali pati od vi{ka kilograma, imaju povi{en pritisak i {e}er u krvi. - Ove moderne bolesti su standardne kod ve}ine na{ih sugra|ana. Nastaju zbog nepravilne ishrane i nedovoqnog kretawa. Po{to radim u Savetovali{tu za mlade, prime}ujem da je sve vi{e dece i adolescenata s vi{kom kilograma – predo~ava Lozani}eva. Q. N.

U DOM ZDRAVQA STIGLO 12.250 DOZA

Vakcinom protiv gripa od ponedeqka Vakcinacija gra|ana protiv sezonskog gripa po~e}e u ponedeqak, 19. oktobra, saop{tavaju iz Doma zdravqa “Novi Sad”. Svi koji imaju potrebu da prime vakcinu treba da se jave izabranom lekaru. U Dom zdravqa “Novi Sad” ju~e je stiglo 12.250 jednodoznih vakcina protiv gripa proizvo|a~a „Sanofi Paster“, koga je na tenderu odabralo Ministarstvo zdravqa Srbije. Najve}i deo, 11.000 doza bi}e

podeqen ambulantama Doma zdravqa, 700 komada je nameweno Gerontolo{kom centru, a 550 Domu za decu ometenu u razvoju u Veterniku. Vakcinaciju protiv gripa lekari Doma zdravqa posebno preporu~uju starijim od 65 godina, obolelim od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, cisti~ne fibroze, hroni~nih respiratornih bolesti i upala bubrega, osobama oslabqenog imuni-

Ukinut jutarwi bus za Kisa~ Gradski prevoznik ukinio je polazak iz Kisa~a za Novi Sad ujutro u 4.10 minuta. Razlog je mali broj putnika. Z. D.

V REMEPLOV

Elita na otvarawu „Odeona”

igrale svetske zvezde nemog filma i brodvejskih pozori{ta, Lilijan N. C. i Doroti Gi{.

teta i onima koji su zbog posla izlo`eni pove}anom riziku od infekcije, kao {to je medicinsko osobqe. Deca od {est do 36 meseci, koja prethodno nisu bila inficirana ili vakcinisana protiv influence - gripa, tako|e mogu da prime vakcinu, ali u dva navrata, po pola doze. Druga doza im se daje 30 dana nakon prve. Deca od tre}e godine i starija primaju dozu za odrasle, od 0,5 ml. Z. Ml.

NESVAKIDA[WI GEST UDRU@EWA „BMV KLUB“

Policiji motora{i poklonili motor Motora{i okupqeni u Udru`ewu gra|ana „BMV Klub“ poklonili su novosadskoj policiji motocikl „BMV 800 GS“ vredan 10 hiqada evra, i na ovaj na~in podr`ali akciju unapre|ewa bezbednosti u saobra}aju koju sprovodi Grad Novi Sad. Efekte teku}e akcije i va`nost dvoto~ka{a u kontroli gustog novosadskog saobra}aja ilustrovao je gradona~elnik Igor Pavli~i}, koji je kazao kako je od jula, kada je saobra}ajna policija od Grada dobila dvadeset motocikala, za dva meseca wihovog prisustva na ulicama protiv nesavesnih voza~a podneto vi{e prijava nego u celoj pro{loj godini.

Preuzimaju}i kqu~eve luksuznog motocikla potpuno opremqenog za obavqawe zadataka saobra}ajne policije na~elnik Policijske uprave Novi Sad Miladin Kostre{evi} rekao je kako ovaj poklon novosadskih motociklista , iako su ~esti „klijenti“ saobra}ajaca, pokazuje da su i oni odgovorni u~esnici u saobra}aju i da je i wima, kao i policiji i gradskim vlastima, u interesu

ZA[TO NEMA GREJAWA U DESETAK VRTI]A

U dvori{tu nekada{weg hotela „Sloboda“, danas zgrade Vojvo|anske banke na Trgu slobode, 17. oktobra 1923. otvoren je bioskop „Odeon“. Vlasnik, veleposednik \oka Dun|erski, izgradio je moderan i luksuzan prostor za kulturne delatnosti. U sali je bilo 600 udobnih sedi{ta, lo`e su bile tapacirane, ure|aji za projekciju filmova su bili posledwa re~ tehnike, a obezbe|eni su i ure|aji za odr`avawe pozori{nih predstava i koncerata. Elita Novog Sada, politi~ari, privrednici, odobrani profesori i visoki oficiri, bili su prvi posetioci. Gledali su ameri~ki film iz francuske revolucije „Dve sirotice“, u kojem su

Radovi na vodovodu na Keju, kako nezvani~no saznajemo, po~iwu u ponedeqak, i ceo posao na wegovoj rekonstrukciji trebalo bi da bude gotov do kraja novembra. Zbog pomenutog posla u ponedeqak }e za saobra}aj biti zatvoren i jedan deo keja. Na deonici od Univerzitetskog parka do Varadinskog mosta i od Varadinskog do Drumsko-`elezni~kog mosta rekonstruisa}e se dovodnik sirove vode, a na potezu od Dunavske ulice do Ulice Marka Miqanova dovodnik ~iste vode. Podse}amo, kej }e biti nadvi{en od Bulevara cara Lazara do uliva kanala DTD u Dunav. Na ovom potezu dugom 2.350 metara podiza}e se {etali{te, a u zoni Luke Novi Sad bi}e postavqena mobilna oprema. B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kej od ponedeqka raste

neopravdano poskupquje, {to je kako je naveo, vi{estruki namet za privrednike. Novakovi} je imao primedbe i na cene koju privrednici pla}aju pri parkirawu vozila u uèm centru grada. Ispred Unije poslodavaca Novog Sada predloìo je da privrednici cenu parkirawa u uèm centru grada pla}aju kao i stanari koji ìve u tom delu Novog Sada. Z. D.

Novosadska o{lo je i to vreme kada }e jedna dugogodi{wa, pa i vi{edecenijska strast, kona~no na}i zadovoqewe, i to u Limanskom parku. U pitawu su skejteri i wihov dugoo~ekivani skejt park, kojeg Zavod za izgradwu grada po~iwe da gradi. Me|utim, postoji jo{ jedna strana koja }e odahnuti, a to su oni gra|ani kojima je skejtbord stran, ali im strano nije Srpsko narodno pozori{te i wegova okolina. Tako|e, odahnu}e i gradski oci, po{to sada ne}e biti potrebno toliko ulagati u granitne plo~e (da li?) na platou na kojem su mladi}i i devojke izvodili akrobacije s daskom na ~etiri to~ka i dve oso-

VELIKI RADOVI NA PRAGU

Deci hladno zbog okasnelih radova Zbog kasno izabranog izvo|a~a radova koji je trebalo da uradi kontrolu gasnih instalacija neki vrti}i ovu zimsku sezonu nisu do~ekali topli. U desetak objekata Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” deca ovih dana idu slojevito obu~ena, jer se sobe greju klima ure|ajima i uqanim radijatorima koji su uglavnom nedovoqni za zagrevawe. Zato }e gasne instalacije biti proveravane i za vikend, a kako je za “Dnevnik” rekao tehni~ki direktor Pred{kolske ustanove Miomir Spalevi} sobe bi u ponedeqak trebalo da budu tople. Ove provere pro{le godine ura|ene su u junu i uglavnom se rade pre nego {to deca krenu vrti}. Ove godine razli~ite procedure koje su prethodile izboru firme koja }e raditi kontrolu, usporile su posao zbog ~ega su deca prethodnih dana sedela u smla~enim prostorijama. Majka ~ije dete ide u vrti} “Bubamara” na Klisi ka`e da je u

objektu hladno i da se deca smrazvaju naro~ito kad odlaze u toalete da se pripreme za jelo. - U tom objektu koriste i uqane radijatore i klima ure|aje zbog ~ega im stalno iska~u osigura~i te su primorani da se greju naizmeni~no. Zbog toga nemaju grejawa tokom celog boravka i hladno im je – opisuje zabrinuta majka situaciju. Iako ka`e da deca ne sede u jaknama tvrdi da im roditeqi obla~e po dva para ~arapa, i xempere kako se ne bi prehladili. Woj su u Radosnom detiwstvu rekli da ~ekaju novac od Grada za popravku kotla. Na drugom kraju grada, u Sremskim Karlovcima, u vrti}u “Kockica” zabrinuti otac tako|e tvrdi da mu se dete smrzava. - Ju~e mi dete po dlasku iz vrti}a reklo: “Tata bilo mi je hladno, smrzao sam se, zima je”. Pitam se {ta su ~ekali do sada – pri~a ovaj otac. L. Nikovi}

da se unapredi bezbednost u gradu. Kostre{evi} je pri tom naglasio da su motociklisti, pored pe{aka, najrawivija kategorija u~esnika u saobra}aju. Predstavnik „BMV Kluba“ Igor Reba je objasnio da ovim poklonom saobra}ajcima motora{i `ele da motivi{u sve voza~e da povedu vi{e ra~una o bezbednosti sebe i drugih i po`eleo policiji da ima {to mawe posla. I. Sabado{ Foto: R. Hayi}

TELEFONI I DAQE ZVONE ZBOG RADIJATORA

Grejawe do nekih jo{ putuje

Pojedina~nih kvarova i te{kologa: ili cure instalacije te je }a s grejawem u pojedinim zgradacela zgrada iskqu~ena u toku poma u Novom Sadu ima i daqe, a broj pravke, ili je u pitawu kvar na poziva Toplani se ne smawuje, te je podstanici, ili je pak do{lo do u ~etvrtak zabeleèno oko 1.500. havarije u okolini zgrade. U sva Iz Toplane poru~uju da gra|ani tri slu~aja gra|ani }e dobiti greimaju strpqewa i da su sve ekipe jawe, kako navode u Toplani, najna terenu i otklawaju kvarove. kasnije u toku vikenda. Najgore }e Me|utim, sude}i po nekim pipro}i stsnari 101 zgrade privremsmima gra|ani no prikqu~ene na ba{ i nisu na~i- Neki Petrovaradinci grejawe, jer ne posto za{to nema kaù da su bez gasa, seduju upotrebnu grejawa, te se nerdozvolu, a investiDP „Novi Sad - Gas“ tor i/ili stanari voza o~ituje u svatvrdi suprotno koj re~i. Tako je nisu izmirili duizvesni ~italac govawa Toplani. poslao pismo u ~etvrtak Toplani, Za sve informacije, reklamacije ali i “Dnevniku” u kojem kaè kai prijave kvarova broj kol centra ko je wegova zgrada ostala bez greToplane koji radi 24 ~asa jeste jawa, jer je saznao u Toplani da na0800-100-021. vodno jedan od stanara duguje predI dok gra|ani koji greje Toplauze}u. Me|utim, iz Toplane navona imaju muka, ju~e su se javili Pede da je istog dana kada je pismo trovaradinci, koji su tvrdili da poslato monter popravio uobi~anemaju gasa. Me|utim, u DP “Novi jeni kvar na pumpi, i da od tada niSad – gasu” kaù da gasa ima i tvrje bilo reklamacija iz te zgrade. de da po izve{tajima s terena u Da podsetimo, gra|ani mogu da Petrovaradinu sve funkcioni{e ostanu bez grejawa iz nekolio razuobi~ajeno. S. K.

c m y

subota17.oktobar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

DODEQENE OKTOBARSKE NAGRADE OP[TINE BEO^IN

Bojan Pajti} po~asni gra|anin ki}, kompanija “La far`”, Udruèwe èna “Ima nade”, Omladinska radna brigada “Ra{a”, u~iteqica iz Suseka Nevenka [odi}, osniva~ Udruèwa vinogradara i vinara “Sveti Trifun” Milan [ija~ki, Karate klub “Cement” i xudista Mitar Milankovi}. U Beo~inu je ju~e, posle deset godina izgradwe, sve~ano otvoren Sportski centar, a majicu sa znakom centra, osim pokrajinskog premijera, dobila je i republi~ka ministarka sporta i omladine Sneàna Samarxi}-Markovi}. Povodom Dana oslobo|ewa Beo~ina, u novoj hali koncert je odrào beogradski pop sastav “OK bend”. D. A.

U Beo~inu su ju~e sve~ano uru~ene Oktobarske nagrade i poveqe zaslu`nim gra|anima, a prvi put u istoriji Beo~in je dobio i po~asnog gra|anina - Bojana Pajti}a. Titulu po~asnog gra|anina predsednik pokrajinske vlade dobio je zahvaquju}i svom doprinosu zavr{etku sportskog centra, izgradwi vodovoda, trafo-stanica, kao i zbog pomo}i prilikom sanacije po`ara u nasequ Kolonija. Oktobarsku nagradu Beo~ina dobili su: prvi ~ovek “Podunavqa” Branko Jeli}, direktor JKP “Beo~in” Vasilije Cogoqevi} i Op{tinska organizacija invalida rada, dok su dobitnici plakete: pokrajinski sekretar za finansije Jovica \u-

SUTRA NA STADIONU FK „INDEKS”

Fudbalom protiv rasizma i diskriminacije Akcija posve}ena tragi~no preminulom Brisu Tatonu i svim `rtvama nasiqa “Sve boje planete - fudbalom protiv rasizma i diskriminacije” odr`a}e se sutra od 9.30 ~asova na stadionu Fudbalskog kluba “Indeks”. Ovom prilikom na poluvremenu utakmice Indeks - Solunac Rastina, mali fudbaleri “Indeksa” odigra}e kratku utakmicu pod sloganom “Igraj za jednakost protiv rasizma”, a u obli`wem kafeu bi}e uprili~ena izlo`ba “Sve boje planete”. Ovaj doga|aj odr`ava se u okviru nedeqe posve}enoj borbi protiv rasizma i diskriminacije u celoj Evropi. Otrganizatori ovog doga|aja su organizacija “Radovi u toku” iz Novog Sada, italijanska organizacija “Ar~i” i FK “Indeks”, a podr{ku su dali Ju`noba~ki upravni okrug i Kancelarija za evropske poslove. B. M.

Saradwa Skup{tine i Univerziteta Saradwa Skup{tine grada Novog Sada i Novosadskog univerziteta treba da se razvija u pravcu unapre|ewa saradwe Univerziteta u Novom Sadu sa univerzitetima u gradovima - pobratimima Novog Sada. To je re~eno na ju~era{wem sastanku predsednika novosadske Skup{tine Aleksandra Jovanovi}a sa novim rektorom Univerziteta Prof. dr Miroslavom Veskovi}em. Pored toga, studente novosadskog Univerziteta treba ukqu~iti u rad ustanova i institucija ~iji je

osniva~ Skup{tina grada, slo`ili su se predsednik Jovanovi} i rektor Veskovi}. Prilikom nedavne posete delegacije kineskog grada ^ang~una koja je posetila i Univerzitet, najavqena je saradwa sa tamo{wom visoko{kolskom institucijom. Sli~na mogu}nost postoji i kada je u pitawu Univerzitet italijanske Ferare, sa kojim gradski Zavod za za{titu spomenika kulture sara|uje na projektu za{tite Petrovaradinske tvr|ave. I. S.

OD PONEDEQKA U „ZELENILU”

Drugi krug prinudnih odmora Od ponedeqka }e drugi krug radnika iz JKP “Gradsko zelenilo “ po~eti da koristi pla}eno odsustvo do 45 dana. Istovremeno bi na posao trebalo da se vrati prva grupa radnika. Koliko }e wih se vratiti na posao kao i koliko }e i}i zaposlenih u drugoj turi na pla}eno odustvo ju~e u “Zelenilu” nismo mogli da dobijemo. Prema re~ima portparola firme Ivana No`ini}a “Zelenilo” je odlu~ilo da koristi prava na odgovor od 15 dana koliko Zakon o dostupnosti informacija dopu{ta. Tako }e ~itaoci “Dnevnika”tek posle 1. novembra saznati informaciju u vezi pla}enih odsutava u JKP “Gradsko zelenilo”. Z. D.

DANAS U „JOVINOJ” GIMNAZIJI

[est decenija mature Nekada{wi u~enici gimnazije “Jovan Jovanovi} Zmaj”, koji su se sa |a~kim klupama oprostili pre {est decenija, danas proslavqaju ovaj veliki jubilej i pozivaju {kolske drugove da ga ne propuste. Proslava po~iwe u 11 ~asova okupqawem u Sabornoj crkvi radi odavawa po{te preminulim pro-

fesorima i drugovima, a potom }e se u nekoj od u~ionica {kole u trajawu jednog ~asa prepri~avati biografije drugova i drugarica. Ru~ak i veseqe nastavi}e se u restoranu “Fontana”. Tro{kove ru~ka uplati}e svako pojedina~no, saop{tio je Organizacioni odbor okupqawa. S. T.

VESTI Zablude o donorstvu Povodom Nedeqe donacije i transplantacije organa, ve~eras od 18 do 20 sati, u Merkatoru }e se odr`ati manifestacija koja ima za ciq da informi{e i otkloni zablude i nejasno}e, vezane za transplantaciju i donaciju organa. Podr{ku }e dati i ~lanica gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo dr Aleksandra Novakov – Miki}, a manifetaciju organizuje Institut za javno zdravqe Vojvodine u saradwi s Klini~kim centrom Vojvodine. Q. Na.

Okr{aj disk yokeja Prva sesija “Bek tu Bek” odr`a}e se ve~eras u klubu “Rut 66”. “Okr{aj” osam disk xokeja prati}e razli~iti muzi~ki `anrovi plesne muzike koje ovi

favoriziju. Od 22.30 do pono}i nastupi}e Old Jut bektubek Superstar, od pono}i do 01.00 Lemon b2b Dizni D, od 01.00 do 02.30 Dabl B b2b Nekone i od 02.30 do 04.00 M Teh b2b Oki. Do pono}i ulaznica staje 200 dinara, a posle 300. Ig. M.

VE^ERAS HUMANITARNI KONCERT „8h8”

Promocija qudskosti i druèwa Osam novosadskih disk xokeja besplatno }e ve~eras vrteti plo~e na ùrci ~iji }e kompletan prihod i}i Dru{tvu za pomo} osobama s autizmom grada Novog Sada. Predvi|eno je ovaj humanitarni koncert “8h8” u hali 1 Novosadskog sajma po~ne u 22 ~asa i da traje do 6 sati ujutro, a kapije “Sajma” se otvaraju se u 20 ~asova. - Skup{tina Vojvodine ohrabrena je zato {to su ovu ideju pokrenuli mladi qudi. Nadam se da }e ona inspirisati i druge akcije koje promovi{u qudskost i wih }e Skup{tina APV podràti - izjavio je ju~e predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i, na pres konferenciji povodom koncerta. Po re~ima Ako{a Gimpela iz nevladine organizacije “Omladina budu}nosti”, koja je organizator koncerta, zarada }e biti iskori{}ena za ure|ewe prostora Dru{tva za pomo} osobama s autizmom. Ruku podr{ke prvi je pruìo “Sajam”, ~iji je direktor Goran Vasi} pozvao Novosa|ane da sli~nim, humanim i kreativnm idejama dopune program “Sajma”. Predsednica Dru{tva za pomo} osobama sa autizmom Olivera Brki} naglasila je da autizam nije bolest, ve} stawe u kom se qudi nalaze i da takva deca mogu u~iti i napredovati u ìvotu ukoliko im se pruì {ansa. “Oni imaju iste potrebe, ali ih zadovo-

Pe{a~ewe, pa pasuq Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” sutra u saradwi s Planinarsko-smu~arskim dru{tvom “Zanatlija” organizuje pe{a~ewe Zanatlijskim planinarskim putem, koji vodi od Sremske Kamenice preko Bukovca, Masne }upe i Viline vodice do Doma Zanatlija, gde }e planinari biti poslu`eni pasuqem iz kazana. Organizatori zbog toga podse}aju u~esnike pe{a~ewa da ponesu porcije. Polazak na trasu je u 8 sati ispred Zmajeve ku}e u Sremskoj Kamenici. I. S.

Skejteri odlaze s platoa SNP-a Nakon {to su sino} direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} i predsednik Kluba ekstremnih sportova “MegdaNS” Milo{

stor za skejtere trebalo da bude zavr{en za tri-~etiri meseca. Potpisivawe projekta je epilog 18 godina duge borbe

qavaju na druga~iji na~in”, podvukla je Brki}. Da se koncept odgovornog poslovawa {iri Srbijom potvrdili su nam predstavnici brojnih firmi,

„Dnevnik” deli karte Kao i tokom prethodnih dana, “Dnevnik” je najvernijim ~itaocima obezbedio karte za ve~era{wi koncert “8h8”. Pet najbr`ih ~italaca koji nas nazovu od 14 do 14.05 ~asova na telefon 528-765 dobi}e po dve ulaznice. Karte se mogu kupiti na Sajmu po ceni od 500 dinara. Foto: B. Lu~i}

koji su ju~e javno i konkretno podr`ali projekat “8h8”. Novinarima su se tim povodom kratko obratili direktor “Elektrovojvodine” Tomislav Papi}, direktorka sektora za odnose s javno{}u “Telekoma Srbija” Milica Amixi}, ~lan Izvr{nog odbora i direktor Sektora za poslove s privredom OTP banke Laura Fodor Ago{ton, direktor JKP “Stan” Dragoslav Gavran~i}, direktorka JKP “Gradsko zelenilo” Sne`ana Repac i izvr{ni producent koncerta, muzi~ar Aleksandar Dujin. Ig. Mihaqevi}

Vukoti} ispred Srpskog narodnog pozori{ta simboli~no potpisali projekat skejtparka, plato SNP-a vi{e ne}e biti popri{te skejterskih akrobacija. One se sele u Limanski park, gde bi pro-

skejtera za svoje mesto pod novosadskim nebom. Izgradwa podloga i pe{a~ke staze skejt-parka i postavqawe rasvete Novosa|ane }e ko{tati oko 12,5 miliona dinara. S. K.

Ve~eras „Ma{tojed” Predstava za decu “Ma{tojed” igra se ve~eras od 17 ~asova u pozori{tu “Vesela korwa~a”. Komad u re`iji Bogdana Jankovi}a izvode glumice Sowa Mladenov i Jovana Jelovac. S. T.

c m y

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

KARLOVA^KI CRVENI KRST

AKCIJA EKUMENSKE HUMANITARNE ORGANIZACIJE

Ru~ak kad je najte`e Ru~kom za decu s posebnim potrebama, u~enicima isturenog odeqewa [kole za osnovno i sredwe obrazovawe ”Milan Pe-

trovi}”, ju~e je u Crvenom krstu u Sremskim Karlovcima zavre{eno obele`avawe Svetskog dana hrane i Me|unarodnog dana borbe pro-

tiv siroma{tva. Uz topli obrok u prostorijama ove organizacije mali{ani su dobili i prigodne poklone. Po re~ima vr{ioca du`nosti sekretara Crvenog krsta Dragane Kqaji}, tokom minule sedmice korisnici narodne kuhiwe imali su poja~an obrok, a podeqene su im i namirnice koje su Karlov~ani donosili odazivaju}i se na poziv da pomognu najugro`enijim sugra|anima. Me|u wima je bila i Blanka Bere{ iz Veternika, koja je poslala sina da donese kola~e i sve ono {to je namenila siroma{nima. Narodna kuhiwa u Karlovcima presta}e da radi od naredne sedmice, zato {to su potro{ene zalihe hrane. Kqaji}eva se nada da }e prekid trajati najdu`e dve sedmice, dok ne stignu namirnice od Crvenog krsta Srbije, a o~ekuje se da i op{tina da novac za kupovinu artikala koji su neophodni za pripremu toplih obroka. Z. Ml.

U Karlovcima kancelarija PIO Mada jo{ nije sve~ano otvorena, u Sremskim Karlovcima je po~ela da radi ispostava novosadske Filijale republi~kog i invalidskog osigurawa. Sedi{te ispostave PIO - a se nalazi u zgradi u Preradovi}evoj 3, gde su sme{teni op{tinski odbori stranaka koje imaju odbornike u karlova~kom parlamentu i Kancelarija za mlade. Prema nezvani~nim saznawima, kancelarija radi sredom i petkom od 7 do 15 sati i u woj je mogu}e, izme|u ostalog, obaviti prijavu i odjavu radnika, promenu prezimena radnika, prijavu i odjavu preduzetnika, dobiti listing potreban za vize… Z. Ml.

O[ „VEQKO PETROVI]“ U BEGE^U

Zasa|eno drvo generacije Akcija „Sadwa drveta generacije“ odr`ana je ju~e u Osnovnoj {koli „Veqko Petrovi}“ u Bege~u, a tom prilikom su prvaci zasadili svoje drvo, dok su u~enici do ~etvrtog razreda izveli program kojim su predstavili svoju sredinu kao ruralnu zajednicu. Ovom

doga|aju su prisustvovali pomo}nik gradona~elnika Vladimir Kopicl, zamenica predsednika Skup{tine grada Marija Cveji}, na~elnica Uprave za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Jovanovi} Galovi} i direktorka „Zelenila“ Sne`ana Repac. B. M.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“, do 21. oktobra: „Ledeno doba, dinosaurusi dolaze“ (16.15, 18 i 19.45), „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Me|unarodna filmska manifestacija „Uhvati sa mnom ovaj dan“ (od 18), „Yi Aj Yo, Uspon kobre“ (19), „Distrikt 9“ (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „Prona|i inspiraciju“, gala koncer horova i orkestara Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“ (20), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Veterani gradu Novom Sadu“, smotra veterana folklora Srbije (19) Pozori{te mladih, mala sala: „Crvenkapa“ (11).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Danijela Marijanovi}, Marina Cvijan, Sofija Julari}, Andrea Pece iz Novog Sada, Qubica Mladenovi} iz Sremske Mitrovice, Anastazija Mati} iz @abqa, Svetlana Bosni} iz Apatina, Miroslava U{jak iz Kulpina, Tatjana Proti} iz Tovari{eva i Biqana Feratovi} iz Zmajeva. DEÂKE: Sandra Milojevi}-Vu~kov, Jelena \or|evi}, Marina Radmanovi} iz Novog Sada, Bosiqka Joki} iz Stapara, Sla|ana Pe{ut iz Mladenova, i Sneàna Jovanovska iz Brazilije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu bi}e polo`ene urne Ilone Jo`efa Va{tag (1919) u 9.45 sati, Milenka Vladimira \urikina (1914) u 10.30, Milorada Stojana Be{lina (1961) u 11.15 i Vladice Vlada Krsti}a (1950) u 12 sati, a bi}e sahraweni Dobrila Borislava In|in (1938) u 12.45, Aleksandar Sava Jawi} (1933) u 13.30, Osman Adema Hrapovi} (1949) u 14.15 i Miloje Bogdana Pavkov (1928) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku sahrawena bi}e Boja Ilije ]oso (1934) u 14 sati, a na Dowem starom grobqu u Futogu sahrawen bi}e Aleksandar gavre Pe{kan u 13 sati.

DNEVNIK

c m y

Za decu ulice topli kutak Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) u saradwi s austrijskim Fondom H. Stepic pokrenula je projekat „Terenski rad s decom“, koji ima za ciq da pomaè deci ulice u Novom Sadu. Koordinator projekta Nikola Crni} kaè za „Dnevnik“ da je zavr{ena prva faza gde je obezbe|eno 43 volontera, koji }e raditi s decom na terenu. - Sa volonterima se sada obavqaju razgovori, a nakon selekcije, oni }e imati obuku na koji na~in da pri|u deci koja ceo svoj ìvot provode na ulici. Osmi{qeno je da volonteri idu u paru - mu{ko i ènsko. Me|utim, javilo nam se samo ~etiri mu{karca, pa }e morati malo druga~iju raspodelu da naprave – obja{wava Crni} i kaè da }e im obuku dràti psiholozi, lekari i pravnik.

S decom }e se postupati druga~ije od Centra za socijalni rad, jer oni na teren idu s policijom, a decu sme{taju u Sigurnu de~ju ku}u, ka`e Crni}. Naime, volonteri }e iz-

laziti na ulicu i razgovarati s decom. Zatim }e ih savetovati, upu}ivati na medicinske i socijalne institucije u kojima mogu dobiti profesionalnu pomo}.

- Decu koja se bave prostitucijom volonteri }e upoznavati s opasnostima vezanim za tu delatnost, ali i o polno prenosivim bolestima, koje mogu da se dobiju ukolko se ne koristi za{tita – isti~e na{ sagovornik. Sem ovog, Ekumenska humanitarna organizacija planira otvarawe dnevnog centra namewenog deci ulice. Ovde }e deca tokom dana mo}i da se okupaju, presvuku, da jedu, popiju ~aj, sok. Ali, naàlost, tu ne}e mo}i da preno}e. - Trenutno traìmo prostor za dnevni centar, a kada ga prona|emo moramo da sa~ekamo da nam grad i gradska uprava za socijalna pitawa daju saglasnost. O~ekujem da }e projekat zaìveti do kraja ove ili po~etkom naredne godine – zakqu~io je Crni}. Q. Nato{evi}

„SUN^ANA JESEN @IVOTA“

Iskusne enigmate ukr{tale re~i Kako se zove stepenasti vodopad? ^iji lik se nalazi na nov~anici od stotinu dinara? Ovako otprilike glase pitawa, koja mogu biti sastavni deo ukr{tenih re~i a na sli~na su odgovarali ~lanovi kluba penzionera „Kosta [okica“, takmi~e}i se za titulu najboqeg enigmate, tradicionalnu takmi~arsku disciplinu koja se organizuje u okviru manifestacije „Sun~ana jesen `ivota“ Ciq je, saznajemo od organizatora, podsticawe na mentalnu aktivnost, kako bi se spre~ili patolo{ki poreme}aji. Za laskavu titulu nadmetalo se wih ~etrnaest. Sti{ani i nadneseni nad svojim ukr{tenicama, takmi~ari su po~eli da umuju a uskoro je Velinka Radulovi} samouvereno zaklopila svoju ukr{tenicu i predala je. Odmah za wom, svoj rad predala je Ema Mojze{. Radovi su bili bez gre{ke i wih dve osvojile su prvo i drugo mesto na ovom takmi~ewu. Ve}ina takmi~ara re~e da su im omiqene ukr{tenice one koje sastavqa „Dnevnikov“ enigmata. B. P. P.

Foto: S. [u{wevi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“servis, tel: 443-679, 443-347, 6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

DOBRI^ANI UTU^ENI NAKON UGINU]A KRAVA

BOJAN PAJTI] U POSETI SAVINOM SELU I KUCURI

Dnevno prospu reku mleka

Novac i za pravoslavnu crkvu

DOBRICA: Tri dana nakon uginu}a 33 krave, u selu Dobrica je zavladao muk, nema svakodnevnog jutarweg isterivawa stoke na pa{u, niti ve~erweg do~ekivawa i razmene dnevnih novosti iz sela. Republi~ki veterinarski stru~waci su uzeli uzorke vode, trave i zemqi{ta i odneli u Beograd na analizu, seqanima je re~eno da do utorka rezultata ne}e biti, mo`da i kasnije. Nare|eno je svima da se kravqe mleko ne koristi za ishranu, niti predaje otupqiva~ima, a radi se o koli~ini od 2.500 litara mleka dnevno. Po re~ima predsednika Saveta MZ Sini{e Drndarskog, ni jedno od 33 uginula grla nije bilo osigurano, seqaci se pla{e da za od-

{tetu ne}e dobiti ni{ta, a prema prvim prora~unima, ona iznosi vi{e od ~etiri miliona dinara. Nesre}a je pogodila porodice Jovana Margana i Dragana Luki}a. Marganu su uginule obe krave koje su prehrawivale wegovo dvoje dece, a Luki} je ostao bez jedne od koje su on i wegov otac ìveli. Veterinarskom tehni~aru @ivanu Ristinu, od {est, uginulo je ~etiri muzare. Kaè da dràva treba da im pomogne. Jovan Petrov je prora~unao da je od ~etiri uginule krave, direktna {teta oko 4.500 evra, a gubitak na mleku nije ni ra~unao. Nenadu Jakovqevi}u uginulo je svih pet krava. Uzrok tragedije se jo{ ne zna, ali se pretpostavqa da je smrt

stoke uzrokovala nagla hladno}a, a mogu}e je i da je neko u okolini koristio totalne herbicide i to je preko vode stiglo na pa{wak. Ministarstvo poqoprivrede je saop{tilo da su na terenu bile veterinarska, fitosanitarna i poqoprivredna inspekcija, uzele su uzorke i to se sada ispituje, a rezultati }e se znati za nekoliko dana. Ceo slu~aj prate organi MUP-a i lokalne samouprave. Obavqena je obdukcija goveda i uzeti su uzorci za analize. Iako su stru~waci skoro sigurni da se ovde ne radi o zaraznoj bolesti, ve} o hemijskom faktoru, sve dok se analazile ne zavr{e i utvrdi ta~an uzrok uginu}a, stoka ostaje u oborima. R. Jovanovi}

VLASNICA KIKINDSKOG RASADNIKA OBE]AVA

Zaostale plate do kraja meseca KIKINDA: Vlasnica kikindske firme „Rasadnik” Marijana Buri} obe}ala je da }e zaostale zarade radnicima, koji su u {trajku ve} sedam dana, biti ispla}ene do kraja meseca. Vlasnica 70 odsto kapitala ka`e da se sa te{kim stawem u firmi upoznala tek nakon kupovine najve}eg dela kapitala. Marijana Buri} isti~e da je propadawe „Rasadnika” zapo~elo mnogo pre privatizacije, pa su zbog zastarele mehanizacije izgubqeni najboqi poslovi, me|u kojima je i ugovor sa lokalnom samoupravom o odr`avawu zelenih povr{ina u gradu. U sedmodnevnom {trajku je 19 radnika. Oni svakodnevno obustavqaju rad na sat vremena, u znak upozorewa, jer im nisu ispla}ene zarade za posledwa ~etiri meseca. Tako|e, za isti period nisu zaposlenima upla}eni ni doprinosi. Marijana Buri} isti~e da za ovakav potez zaposlenih nema razumevawa, ali da }e im plate biti ispla}ene do kraja meseca, a bi}e i novih ulagawa. -Sindikat sada koristi priliku, a vrlo je ru`no sada {trajkovati, jer radimo posao sa fabrikom

„Banini” koji je uredan plati{a. Trenutno u naplati imamo tri miliona dinara, {to prema{uje obeveze prema zaposlenima, a treba sredstva da uloìmo u rasadu, kako bismo obezbedili posao za narednu sezonu – obja{wava Buri}eva. Za nepune dve godine ve}inska vlasnica je u „Rasadnik” uloìla oko 100 hiqada evra i kako kaè, nema nameru da firmu dovede do ste~aja, kako se tvrdi. Uz usvojawa novih zakona, rasadnik kao modernizovana i jedina licencirana firma u op{tini Kikinda, mogao bi puno vi{e i da zara|aje. -To }e obezbediti radnicima ve}e plate od sada{wih 16 hiqada dinara. I zaposleni treba da brinu o opstanku i razvoju firme, a oni to ne ~ine – kaè Marijana Buri}. – Mali akcionari firmi nisu pomogli da dobije vi{e posao ni idejama ni radom. Vlasnica kikindskog „Rasadnika” obe}ala je i repromaterijal za dendrolo{ki rasadnik, re{avawe zagrevawa staklenika i wegovo obnavqawe. Organizacija samostalnog sindikata me|utim, ostaje pri stavu da se nastave obustave rada do ispuwewa zahteva. A. \.

SAVINO SELO: Neku vrstu vi{ednevne turneje po vrbaskoj op{tini, predsednik Izvr{nog ve}a APV dr Bojan Pajti} zavr{io je ju~e posetom Savinom Selu i Kucuri. U Savinom Selu, Bojan Pajti} i predsednik Saveta MZ Savino Selo Miodrag [o{ki} su potpisali Protokol kojim se planira da Fond za kapitalna ulagawa finansira rekonstrukciju Srpske pravoslavne crkve u ovom mestu koja je ve} decenijama neupotrebqiva. - Uprkos krizi ne odustajemo od namere da gra|anima sela stvorimo kvalitetnije uslove za ìvot. Do kraja naredne godine Savino Selo }e kao i sva ostala sela vrbaske op{tine imati zavr{enu kanalizacionu mreù, a danas smo potpisali protokol koji }e omogu}iti i duhovni razvoj me{tanima Savinog Sela - rekao je Pajti}. On je obi{ao radove na izgradwi kanalizacione mreè u Savinom Selu i Kucuri, a zatim je posetio kucurski vrti} u kojem su nedavno zavr{eni radovi na rekonstrukciji i do-

U OP[TINI VRBAS

Gas stiè u tri sela VRBAS: Direktor Srbijagasa Du{an Bajatovi}, u Ba~kom Dobrom Poqu otvorio je radove na gasifikaciciji ovog mesta, a istovremeno gasna mreà }e se graditi i u Zmajevu i Ravnom Selu, ~ime }e sva mesta vrbaske op{tine biti pokrivena gasnom mreòm. Investitor ovih radova je „Srbijagas”, a Ugovor o izgradwi gasovodne mreè u ova tri mesta potpisali su predstavnici Privremenog organa op{tine Vrbas, predstavnici „Srbijagasa”, JP „Vrbasgasa” i izvo|a~a radova

preduze}a „Promont” iz Novog Sada, a vrednost ugovorenih radova iznosi oko tri miliona evra od ~ega }e„Srbijagas” izdvojiti oko 2,6 miliona evra, a ostatak }e obezbediti JP „Vrbasgas”. -Trudi}emo se da radovi koji danas po~iwu budu zavr{eni pre roka i da do15.decembra zavr{imo i mreù sredweg pritiska i distributivnu mreù kako bi ve} oko Nove godine gra|ani mogli da se prikqu~e na mreù. I u tehni~kom i u finansijskom smislu ovo predstavqa izazov jer bi tre-

MUZEJ NAIVNE UMETNOSTI „ILIJANUM” DOBIO KROV NAD GLAVOM

Rame uz rame sa Savom [umanovi}em [ID: Sekretar za kulturu APV Milorad \uri} otvorio je, na tre}oj kona~noj lokaciji - u zgradi Mesne zajednice, novi adaptirani Muzej naivne umetnosti Ilije Ba{i~evi}a - Bosiqa „Ilijanum”. Predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}, nakon pozdravne re~i direktorice Qubinke Panti} obratila se prisutnim qubiteqima Bosiqa, wegovom sinu dr Vojinu Ba{i~evi}u i zahvalila se svima koji su u~estvovali u osposobqavawu prostora za sme{taj 267 slika Ilije Ba{i~evi}a i 50 slika autora iz inostranstva. Posebno je naglasila da su ispunili veliku `equ velikana da se na|e rame uz rame sa Savom [umanovi}em. Predsednica se zahvalila i pokrajinskom sekretaru za kulutu u ~ijoj je pratwi bio i pomo}nik Milan Miki}. -Retke su op{tine koje imaju privilegiju da su u wima `iveli i radili dva velika slikara Sava

[umanovi} i Ilija Ba{i~evi} Bosiq. Pomogli smo [idu da re{i pitawe prostora i smesti Muzej naivne umetnosti. [id je grad likovne umetnosti - rekao \uri}. Samo pre nekoliko meseci Muzej naivne umetnosti nalazio se u crkvenim prostorijama. U skladu sa Zakonom o restituciji muzej je iseqen, a zgrada je predata crkvenoj op{tini. Zahvaquju}i predsednici op{tine [id Nata{i Cvjetkovi} i MZ [id koja je u rekordnom roku se preseqena u Kara|or|evu ulicu, Vinter{tajnova zgrada je ostala prazna, a zna se da je Ilija Ba{i~evi} èleo da wegove slike budu izloène u Vinter{tajnovoj ku}i. Kona~no, nakon toliko godina i dva preseqewa u ovom tre}em preseqewu wegovih slika, kona~no se na{lo re{ewe koje je u potpunosti zadovoqilo èqu umetnika i wegovih sinova, ali i qubiteqa umetnosti. D. Savi~in

LAP za Rome u Be~eju BE^EJ: U skladu s Nacionalnom strategijom za unapre|ewe `ivota Roma, u be~ejskoj op{tini uveliko rade na izradi Nacrta LAP za Rome u oblasti obrazovaawa i zapo{qavawa. Kada dokument bude gotov, a o~ekuje se da }e to biti do kraja ovog meseca, Op{tinsko ve}e }e ga razmatrati i uputiti odbornicima lokalnog parlamenta na usvajawe. - Akcenat u LAP-u dat je na obrazovawe od pred{kolskog do sredwo{kolskog uzrasta i kasnijem zapo{qavawu Roma u mati~noj zajednici. Upoznali smo ih s na-

{im aktivnostima i Kancelariju za inkluziju Roma u Novom Sadu i Pokrajinski sekretarijat za zapo{qavawe, a sve u ciqu da i oni uzmu u~e{}e u javnoj raspravi kako bi kona~na verzija dokumenta bila {to kvalitetnija - istakla je koordinator za romska pitawa u be~ejskoj op{tini Angela Slavni}. Donator za izradu plana u oblasti unapre|ewa obrazovawa Roma je NSHC, a izradu plana u oblasti zapo{qavawa Roma donira CARE Internacional zajedno s Unijom romskih studenata iz Novog Sada. V. J.

gradwi objekta u {ta je Fond za kapitalna ulagawa investirao oko 16 miliona dinara. U kucurskom vrti}u, Pajti} je zajedno za mali{anima sve~ano otvorio i novo igrali{te za decu postavqeno u dvori{tu ovog vrti}a. N. Perkovi}

Otvarawe radova u Ba~kom Dobrom Poqu

balo da se gradi oko 2 kilometra mreè dnevno, ali ako vreme malo posluì i ne bude nekih neo~ekivanih prepreka ovaj posao moè biti ura|en u tom roku - rekao je Bajatovi}. Sa druge strane, ~lan Privremenog organa op{tine Vrbas Branislav Petrovi} tvrdi da za radove na gasifikaciji koji su po~eli u Ba~kom Dobrom Poqu, ne postoji nijedna dozvola i da je sve sprovedeno po kratkom postupku i pod sumwivim okolnostima. -Iz „Vrbasgasa” nisu nikog obavestili da traè strate{kog partnera i da planiraju da zapo~nu radove na gasifikaciji ova tri mesta. Naravno da nemam ni{ta protiv gasifikacije ovih sela, naprotiv, ali to je ozbiqan posao gde je u igri mnogo novca i procedura mora biti ispo{tovana. Smatram da ono {to stoji u Ugovoru nije prihvatqivo za lokalnu samoupravu i JP „Vrbasgas”. Problem je u tome {to se „Vrbasgas” obavezao da }e obezbediti svu tehni~ku dokumentaciju koja }e ko{tati oko 10 miliona dinara i pritom se op{tina odrekla svih prihoda na ime tih radova i nadoknade za postavqawe instalacije i budu}e nadokanade za kori{}ewe mreè - rekao je Branislav Petrovi}. Prema wegovim re~ima, protiv svih odgovornih }e biti podnete prijave i od pravobranioca, ministarstva i JP Direkcije za izgradwu bi}e traèno zvani~no mi{qewe o ovom ugovoru i postupku. Du{an Bajatovi} nije èleo da komentari{e ove navode Branislava Petrovi}a, rekav{i da je gasifikacija ovih mesta mnogo va`nija od toga {to neko èli da prikupi jo{ koji politi~ki poen. N. Perkovi}

DODEQENI SERTIFIKATI PREDSTAVNICIMA PET VOJVO\ANSKIH OP[TINA

Spremni za elementarne nepogode NOVI SAD: Predstavnik USAID-a u Srbiji Danijel Da{i} uru~io je ju~e u Skup{tini AP Vojvodine sertifikate predstavnicima pet vojvo|anskih op{tina: Ada, Bela Crkva, Kova~ica, Plandi{te i Sremski Karlovci, kao posebno priznawe za uspeh u unapre|ewu sposobnosti reagovawa u vanrednim situacijama na lokalnom nivou. Na sve~anoj ceremoniji, direktor Programa za planirawe i reagovawe u vanrednim situacijama i ja~awe ekonomske sigurnosti Majkl Pilsberi potpisao je aneks sporazuma o saradwi sa Sekretarijatom za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku sradwu AP Vojvodine i op{tinom Ba~ki Petrovac. -Saradwa sa svim op{tinama u Vojvodini, kao i u Srbiji bila je sjana i u mnogim aspektima prevazi{la je o~ekivawa samog programa. U okviru ove saradwe, na{

ciq je bio da pomognemo op{tinama da ostvare tri stvari, a to je da lokalne samouprave formiraju svoja stalna tela koja }e biti posebno zaduèna za reagovawe u vanrednim situacijama, da naprave analizu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesre}a i da sa~ine planove za odbranu od poplava - rekao je Pilsberi. On je istakao primer Kova~ice, gde je pro{log leta odràn kamp „Dobrovoqci u za{titi od poàra”, u kojem je u~estvovalo 100 tinejxera. Pokrajinska sekretarka za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Jadranka Beqan Balaban izrazila je zadovoqstvo {to je na vremem prepoznata va`nost ovog programa i istakla da }e Sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu uvek biti otvoren za ovakve programe, te da }e omogu}iti saradwu

me|u predstavnicima lokalnih samouprava. USAID-ov program za planirawe i reagovawe u vanrednim situacijama radi s op{tinama na unapre|ewu sistema planirawa, reagovawa, otklawawa posledica i preventive. Do sada je 33 op{tina i gradova sertifikovano za uspe{no upravqawe u vanrednim situacijma na lokalnom nivou, a trenutno je 71 op{tina ukqu~ena u Program. Potpredsednik Izvr{nog ve}a Boris Barjaktarovi} podsetio je da se stalno pri~a o regionalizaciji i decentralizaciji, ali da je osim decentralizacije prava neophodna i decentralizacija obaveza. Kako je rekao, veoma je va`no, da ukoliko do|e do elemenarnih nepogoda reaguju oni koji su najbli`i, a to su lokalne samouprave. Zahvaquju}i ovom programu to }e mo}i i da se ostvari. N. Kne`i}

VESTI Sezona po~ela havarijama KIKINDA: Grejna sezona za oko tri hiqade korsnika daqinskog grejawa u Kikindi, po~ela je na vreme. Ipak, ve} prvog dana do{lo je do havarije u ulici Bra}e Tati} broj 2, tako da je stanovnicima ovog dela grada i uèg centra bilo hladno. Kvar je tokom dana otklowen, ali je uo~en jo{ jedan kvar na toplovodu koji se vidi zbog gubitaka tople vode i koji zaposleni u „Toplani” jo{ uvek nisu locirali. -Iako imamo gubitke vode od 20 kubika na sat, sve pumpe rade, kako bi gra|ani imali tople stanove – kaè v.d. direktora javnog preduze}a „Toplana” Nikola Terzin. – Gra|ani iz Mikronaseqa àlili su se na hladne radijatore, a sve raspoloìve ekipe su na terenu i proveravaju da li ima vazduha u grejnim telima. „Toplana” je prvog dana po~etka rada imala samo tokom prepodneva blizu 200 poziva gra|ana. Mobilnim ekipama prioritet su havarije, potom re{avaju probleme sa curewem radijatora i na kraju proveravaju nedostatak vazduha u radijatorima. A. \.

Scenografije Save Bara~kova NOVI BEÊJ: U okviru pozori{ne manifestacije „Dani Laze Tele~kog”, kojom Kuman~ani neguju se}awe na svog nekada{wegsugra|anina, legendarnog rediteqa i glumca, u Galeriji „Selo” Doma kulture op{tine Novi Be~ej, otvorena je izlo`ba crteà, skica i slika pod nazivom „Oma` Savi Bara~kovu”. Sava Bara~kov, je ~ovek pozori{ta, scenograf, ro|en je u Kumanu 1929. godine.înu otvarawa izlo`be u Novom Be~eju prisustvovali su slikar iz Kragujevca Milivoje [tulovi}, dugogodi{wi direktor kragujeva~kog pozori{ Du{an Mandi} ta, pomo}nik predsednika op{tine Novi Be~ej Tomislav Ratkovi}, ~lanovi porodice i po{tovaoci, kao i predstavnici mesne zajednice Kumane. Postavka u Galeriji „Selo” traja}e do 30 oktobra. M. K.

Pasuqijada na va{aru OSTOJI]EVO: Mesna zajednica Ostoji}evo sutra, kada se odràva posledwi ovogodi{wi robno-sto~ni va{ar, na seoskom va{ari{tu organizuje takmi~ewe u kuvawu pasuqa u kotli}ima. Za pasuqijadu ve} je prijavqeno dvadesetak kulinara, ali se prijave primaju do po~etka takmi~ewa. Okupqawa u~esnika je zakazano za za sutra od 9,30 ~asova, a po~etak kuvawa od 10 ~asova. Kotizacija za ekipe je 1.000 dinara, za {ta doma}ini obezbe|uju pasuq, meso, hleb i ogrev, a o~ekuje se dobro raspoloèwe i druèwe. M. Mr.

CRNA HRONIKA

subota17.oktobar2009.

DNEVNIK

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] POTVRDILA

Ekstradicija Gorana Davidovi}a 20. oktobra – Ekstradicija vo|e organizacije „Nacionalni stroj“ Gorana Davidovi}a (34) iz Italije u Srbiju bi}e sprovedena 20. oktobra – izjavila je ju~e Tanjugu ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi}. – Postupak izru~ewa obavi}e pripadnici Interpola. Odmah po izru~ewu, Davidovi} }e biti upu}en u Kazneno-popravni zavod u Somboru na izvr{ewe kazne od godinu dana zatvora, na koju je osu|en zbog izazivawa nacionalne, rasne, verske mr`we i netrpeqivosti.

Goran Davidovi}

PRESUDA OKRU@NOG SUDA U SUBOTICI

Za ubistvo starca 12 godina Josip Vojni} Hajduk (29) ogla{en je krivim za ubistvo Josipa Milunovi}a (76). Sudija Okru`nog suda u Subotici izrekao mu je kaznu od 12 godina zatvora, a izre~ena mu je i bezbednosna mera le~ewa od alkoholizma. Okru`ni javni tuìlac Miroslav Krkeqi} kaè da }e se àliti na presudu. – Presuda je nepravosna`na, za sada. Mera bezbednosti je izre~ena jer je tokom postupka dokazano da je wegova zavisnost od alkohola i dovela do krivi~nog dela. Prvo smo delo kvalifikovali kao te{ko ubistvo, ali kasnije smo ga teretili za ubistvo. U takvim slu~ajevima maksimalna kazna je 15 godina zatvora, a sud je dosudio 12 i ne mogu re}i da nismo zadovoqni, ali }emo se

`aliti na presudu – obja{wava Krkeqi}. Da podsetimo, ubistvo se dogodilo na sala{u u Gorwem Tavankutu 13. februara, a 30. aprila suboti~ka policija je uhapsila Josipa Vojni}a Hajduka pod sumwom da je ubio Josipa Milunovi}a. U saop{tewu koje je suboti~ka policija uputila medijima 30. aprila pisalo je da je 13. februara u poslepodnevnim ~asovima, na poziv Milunovi}a, okrivqeni do{ao u wegovu porodi~nu ku}u. Uz konzumirawe ve}e koli~ine alkohola, Milunovi} je ponudio Josipu 50 evra za polni odnos, te je do{lo do kra}e prepirke, nakon koje ga je Josip udario i udavio {alom. A. A.

REPUBLI^KI TU@ILAC ZATRA@IO OD USTAVNOG SUDA

Zabraniti 14 ekstremnih grupa Republi~ki javni tuìlac Slobodan Radovanovi} podneo je ju~e Ustavnom sudu Srbije predlog za zabranu rada 14 ekstremnih podgrupa koje deluju u okviru i van odre|enih udruèwa gra|ana. Re~ o grupama „Ultra bojs“, „Belgrejd bojs“, „Ultra“, „Alkatraz“, „Ludaci – Padinska skela“, „Anti Romi“, „[aut femili“, „Hid hanters“, „[edouz“, „Ekstrim bojs“, „ûvari ~asti“, „Brejn demix“ i „Junajted fors“. Radovanovi} je predloìo wihovu zabranu zbog delovawa koje je usmereno na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajam~enih mawinskih i qudskih prava, kao i izazivawa rasne, verske i nacionalne mr`we. (Beta)

Mu` i èna se verovatno obesili Supru`nici Stoj{a D. (69) i Jovanka D. (67) prona|eni su mrtvi ju~e ujutro u svojoj vili na novosadskom Telepu, u [arplaninskoj ulici. Najverovanije je re~ o samoubistvu ve{awem, saznajemo nezvani~no. Tela su upu}ena na Institut za sudsku medicinu radi potvrde identiteta i utvr|ivawa uzroka smrti. Kako smo ~uli od kom{ija, ovaj bra~ni par je posledwih godina ~e{}e bio kod svoje dece u Americi nego {to je boravio ovde. – Bili su imu}na gospoda i intelektualci. ]erka im je u Americi lekarka, a sin je, koliko znam, kao i otac – bankar. U wihovoj ku}i nisam vi|ala nikog, ali su imali obi~aj da navra}aju naizmeni~no po tri meseca ovamo. A i kad bi bili u Novom Sadu, odlazili su u svoju vikendicu, koja je tu veoma blizu, mo`da na podru~ju grada. Nismo se druìli, samo smo se javqali, pa ne znam da vam kaèm mnogo. Ipak, mogu re}i da ih nikad nisama videla ni ~ula da se sva|aju – kaè za „Dnevnik“ kom{inica I. A. Jedan kom{ija nam je kazao da je Stoj{a svojevremeno bio direktor banke u Novom Sadu, a da je krajem osmadesetih iznenada oti{ao s porodicom u Gr~ku, pa se vratio po~etkom naredne decenije. – Ku}u je ovde napravio pre vi{e od deset godina. Neki ~o-

Ukrao strinu, pa izbo noèm strica mi je {to se to dogodilo. Mi smo u srodstvu i ranije smo se dobro slagali i pose}ivali, sve dok ja nisam odveo wegovu ènu da ìvimo zajedno. Ona je pristala na to, stavio sam je u taksi i odvezao u Zrewanin. @iveli smo tako oko mesec i po – kazao je optuèni Farka{.

Svi se slaù da su se Tibor i Jene, koji je sin wegovog ro|enog brata, vrlo dobro slagali sve do iznenadnog „transfera“ strine koja je odlu~ila da ìvi s ne}akom S druge strane, o{te}eni Hatalak, kao i neposredni o~evici Ferenc Hatalak i Jolan Balog, tvrdili su da je on napadnut dok je sedao na svoje prevozno sredstvo i da nikakvog fizi~kog sukoba nije bilo sve do spornog ubadawa koje se desilo u prepodnevnim satima. Svi se slaù da su se Tibor i Jene, koji je sin

Davidovi} je osu|en na godinu dana zatvora zbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti, po{to je sud utvrdio da je, krajem 2005. godine, s grupom neonacista, upao na antifa{isti~ku tribinu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su verbalno i fizi~ki napali u~esnike. On se nije odazvao pozivu za izdr`avawe kazne u Kazneno-popravni zavod Sombor, pa je Op{tinski sud u Novom Sadu, u martu ove godine, izdao poternicu za wim.

BRA^NI PAR PRONA\EN MRTAV U VILI NA NOVOSADSKOM TELEPU

U UTORAK PRESUDA ZA POKU[AJ UBISTVA U NASEQU BANGLADE[ KOD NOVOG SADA

U okru`nom sudu u Novom Sadu ju~e je po~elo su|ewe Jeneu Farka{u (37), optuènom da je 26. juna u nasequ Banglade{ u blizini Novog Sada poku{ao da ubije svog strica Tibora Hatalaka, kojem je prethodno „ukrao“ suprugu. Izricawe presude krivi~nog ve}a, kojem predsedava sudija Svetimir Popovi}, zakazano je za utorak 20. oktobar. Po navodima optu`nice, Farka{ je u nelegalnom nasequ Banglade{ naneo stricu tri ubodne rane noèm na rasklapawe, o{trice duge deset centimetara. On je vrebao i ~ekao da stric iza|e iz svoje ku}e i dok je ovaj sedao na svoj tricikl na motorni pogon, odgurnuo ga je s obe ruke, kolenom se oslonio o wegov grudni ko{ i ubo ga u stomak i nogu. Farka{ je priznao ubode noèm, ali je tvrdio da je u stvari Hatalak napao wega. – Udario me je vodovodnom cevi duga~kom dva metra. Poku{ao sam da se odbranim i slomio mi je prst na ruci. Bio sam upla{en za svoj ìvot, nisam èleo da ubodem Tibora i ào

Apelacioni sud u Trstu usvojio je sredinom septembra zahtev srpskog Ministarstva pravde za ekstradiciju i doneo odluku da se Davidovi} izru~i Srbiji. Davidovi} je sredinom aprila uhap{en u Trstu po poternici srpskog Interpola. On je, me|utim, po~etkom juna bio pu{ten da se brani sa slobode do kona~ne odluke Apelacionog suda o zahtevu za izru~ewe radi odslu`ewa kazne od godinu dana zatvora kao i zbog vi{e krivi~nih postupaka koji su protiv wega u toku.

wegovog ro|enog brata, vrlo dobro slagali sve do iznenadnog „transfera“ strine koja je odlu~ila da ìvi s ne}akom. Wu je, po Tiborovoj pri~i, Jene kidnapovao prete}i bajonetom. – Tog dana kada sam uboden, samo sam ga video kako tr~i, nisam ni pomislio da tr~i prema meni dok me nije gurnuo – ispri~ao je Hatalak. – Sedao sam na svoj tricikl, s wime radim, to je moj hleb. On me je udario, oborio me na le|a, stavio koleno na mene i ubo me noèm. Poku{ao sam da ga se otarasim i ponove me ubo. Tada sam po~eo da beìm, mnogo sam krvario, ose}ao sam se kao da sam pijan i na kraju sam pao u nesvest. Do{li su policija i Hitna pomo} i ja se vi{e ni~ega ne se}am. Sutradan sam ustao u bolovima. Pred izno{ewe presude, Tuìla{tvo smatra da su navodi optu`nice u potpunosti dokazani, a potkrepquju ih i izjave svedoka kao i nalazi i mi{qewa ve{taka. S druge strane, stav odbrane je da se radi od nu`noj odbrani. D. Apro

Ku}a u kojoj su prona|ena be`ivotna tela supru`nika

vek ju je obilazio i pazio na wu, kaù da je to wegov biv{i slu`benik iz banke. Nije mi poznato da su se druìli s nekim iz kraja. U toj vili je svojevremeno stanovala neka porodica dok su oni bili u îkagu, ali su se ti qudi odselili. Pri~alo se da je vlasnik vile bio mo}an bankar i privrednik, te da je svojevremeno, u ono “haoti~no vreme“, poslovao i s Fikretom Abdi}em iz „GRADSKE PIJACE” BEOGRADA

Uhap{ena biv{a direktorka Policija u Beogradu privela je ju~e biv{u direktorku „Gradskih pijaca“ Gordanu Matija{evi} i biv{eg i sada{weg direktora komunalnog preduze}a „Zvezdara“ Vladimira Zori}a i Dobrog Asi}a zbog osnovne sumwe da su zloupotrebili slu`beni poloàj i o{tetili “Pijace” za 108.745.842 dinara. Navode}i da je re~ o nastavku akcije na suzbijawu korupcije, Ministarstvo unutra{wih polova Srbije saop{tilo je da je svim privedenim odre|eno policijsko zadràvawe od 48 sati. Po navodima MUP-a, Gordana Matija{evi}, ina~e funkcionerka Demokratske stranke Srbije, sumwi~i se da je od 2006. do 2008. godine, na podstrekivawe Zori}a i Asi}a, „ugovarala i pla}ala poslove komunalnog odràvawa svih pijaca na teritoriji Beograda s KP ’Zvezdara’ po cenama koje su znatno vi{e od realnih – trì{nih“. Za te poslove nije sprovo|en postupak javne nabavke, kako nalaù zakoni o javnim nabavkama i o komunalnim delatnostima, a i odluka Upravnog odbora „Gradskih pijaca“. (Beta)

„Agrokomerca“ u Velikoj Kladu{i, u Bosni – kaè ovaj sagovornik. Nekoliko kom{ija iz ulice nam je reklo da ne znaju ni{ta o supru`nicima koji je tragi~no zavr{ili ìvot u svojoj vili, sem da su povremeno stanovali u Americi. Kako kaù na{i upu}eni izvori u istrazi, koliko god bilo ~udno i neubi~ajeno, sve ukazuje na to da je re~ o samou-

bistvu. Navodno, bra~ni par je i nagovestio ovaj ~in pa se stoga porodi~ni prijateq i na{ao u wihovoj ku}i. Naime, za sada ni{ta ne ukazuje na nasiqe u ovom slu~aju. Po svoj prilici, smrt je nastupila u ranim jutarwim ~asovima, a svakako u toku no}i, saznajemo nezvani~no. Uskoro se o~ekuju zvani~ni rezultati istrage povodom ove dve misteriozne smrti. E. D.

KONTROVERZNI BIZNISMEN U SPECIJALNOM TU@ILA[TVU U BEOGRADU

Ratko Kneèvi} o „duvanskoj mafiji” Specijalno tuìla{tvo u Beogradu razgovoralo je s Ratkom Kneèvi}em povodom wegovih tvrdwi objavqenih u medijima o krijum~arewu cigareta u zemqama Zapadnog Balkana i Italiji krajem pro{le decenije, saop{tilo je ju~e to tuìla{tvo. Prikupqeni podaci bi}e „posebno razmatrani s aspekta mogu}nosti kori{}ewa u pokrenutim krivi~nim postupcima, wihovog pro{irewa ili eventualnog pokretawa novih krivi~nih postupaka“, navedeno je u saop{tewu. Tuìla{tvo je podsetilo na to da vodi vi{e krivi~nih postupaka o nelegalnom prometa cigareta u Srbiji od 1995. do 1997. protiv Stanka Suboti}a, Sini{e Stoj~i}a, Bojane Bajru{evi} i drugih. Biv{i savetnik crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a i wegov kum, Kneèvi} je letos u vi{e medija u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori optuìo Suboti}a, \ukanovi}a i biv{eg {efa DB-a Srbije Jovicu Stani{i}a da su predvodili kriminalnu organizaci-

Ratko Kne`evi}

ju koja se bavila {vercom duvana i organizovala ubistva. Specijalni tuìlac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} sredinom avgusta je najavio da }e Tuìla{tvo ispitati Kneèvi}a. Razgovor s Kneèvi}em obavqen je prekju~e, navelo je Tuìla{tvo. (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

OPSE@NA AKCIJA VI[E SVETSKIH POLICIJA, U KOJOJ JE, UZ AMERI^KU DEA, U^ESTVOVALA I NA[A BIA

„Balkanski ratnik” razbio {vercere kokaina u Urugvaju U me|unarodnoj policijskoj akciji „Balkanski ratnik“, u kojoj je u~estvovala i srpska Bezbednosno-informativna agencija, zapleweno je vi{e od dve tone kokaina, a traga se za jo{ 20 kesa s tom drogom, prenosi ju~e Radio-televizija Srbije pisawe inostranih medija. Kokain je zaplewen na jahti „Maui“ koja je plovila pod engleskom zastavom. Akcija urugvajske policije izvedena je u luci Santjago Vaskez na u{}u reke Santa Lusija, 25 kilometara zapadno od Montevidea. Uhap{ene su dve osobe, Urugvajac i Srbin, koji su poku{ali da kokain s jahte prebace na prekookeanski brod, ~ija je krajwa destinacija bila Zapadna Evropa. Urugvajski „Kanal 10“ navodi i da je uhap{eni Srbin imao poqski paso{. Zajedni~ka operacija nekoliko policijskih slu`bi nazvana je „Ratnik s Balkana“ i vo|ena je istovremeno na tri kontinenta, pi{e „El observador“ iz Montevidea. Vrednost zaplewenog kokaina procewena je na 108 miliona dolara. Srbin i wegov urugvajski ra~unovo|a, koji su tokom akcije uhap{eni, jahtu su kupili pod prili~no ~udnim okolnostima, pi{e tamo{wi „El pais“, navode}i da su je pre|a{wi vlasnici nasledili, ali nisu mogli da pla}aju odr`avawe. Kupqena je za 265.000 dolara u ke{u, nakon ~ega su u wu

Tadi} ~estitao BIA na uspe{noj akciji Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je ju~e Bezbednosnoinformativnoj agenciji na uspe{no realizovanoj akciji koja je rezultirala razbijawem me|unarodnog lanca krijum~arewa droge i zaplenom gotovo tri tone kokaina. Predsednik Tadi} je istakao da bezbednosne institucije u~e{}em u akcijama koje doprinose me|unarodnoj bezbednosti podiù i spoqnopoliti~ki kredibilitet Srbije. – Pripadnici na{ih bezbednosnih institucija daju kqu~ni doprinos da se slika Srbije u svetu izmeni – rekao je Tadi}. Predsednik Tadi} je izrazio zadovoqstvo zbog toga {to se, upravo na dan Bezbednosno-informativne agencije, pokazalo u kolikoj meri Srbija moè doprineti evropskoj i svetskoj bezbednosti. – Ovo je konkretan primer kako Srbija su{tinski doprinosi me|unarodnoj bezbednosti, i Srbija je jedina u okruèwu koja ima kapacitet da u~estvuje u ovakvim akcijama – rekao je Tadi}. Predsednik Srbije nije mogao da govori o detaqima akcije, budu}i da je u vi{e dràva trenutno u toku hap{ewe osoba ukqu~enih u me|unarodni kriminalni lanac odgovoran za poku{aj krijum~arewa kokaina ka Evropi. utovarene plasti~ne, nepromo~ive torbe pune kokaina. – Pre dva meseca dobili smo informacije o operaciji prawa novca... Ispitali smo i ustanovili da je {verc droge glavna aktivnost – rekao je na konferenciji za novinare u Montevideu kapetan Eduardo Ledesma, koji je komandovao urugvajskim delom operacije. Iza wega su tom prilikom stajali tamo{wi ministar unutra{wih poslova Horhe Bruni, ministar odbrane Gonzalo Fernandez i {ef Agen-

cije za borbu protiv droge Horhe Vaskez. – Ju~e smo bili sigurni da se na brodu nalazi kokain i delovali smo. Na u{}u reke Santa Lusija jahta se na{la u klopci – rekao je Ledesma. – Prolaz jahti „Maui“ na otvoreno more blokirao je patrolni brod „ROU 10 Koloni“. Specijalni sudija za organizovani kriminal iz Montevidea Grasijela Gati je, posle merewa, saop{tila da je zapleweno ta~no 2.174 kilograma kokaina, dok je vrednost jahte s to-

Luksuzna jahta „Maui” u kojoj je bilo utovareno 2.174 kile kokaina

U Srbiji uhap{ena trojica Specijalni tuìlac Miqko Radisavqevi} potvrdio da je u izjavi za „Dnevnik“ da je u me|unarodnim vodama zaplewena velika koli~ina opojne droge kokain, koja je bila namewena ilegalnom narkotrì{tu Zapadne Evrope. Dodao je da je u toku utvr|ivawe ta~ne koli~ine zaplewenog kokaina, a izvesno je da se radi o vi{e od dve tone. – Kokain je krijum~arila me|unarodna organizovana kriminalna grupa, ~iji su ~lanovi bili i dràvqani Republike Srbije. U popodnevnim i ve~erwim satima 15. oktobra 2009. godine, povodom pomenute zaplene kokaina, u

Srbiji su li{ena slobode tri lica. Radi se o @eqku Vujanovi}u iz Kragujevca i Marku Vortovi}u i Nikoli Pavlovi}u iz Beograda. Oni su saslu{ani u policiji, nakon ~ega im je odre|ena mera zadr`avawa do 48 ~asova – rekao je Radisavqevi}. Prekju~e su, po naredbi istra`nog sudije Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu, pretresene prostorije koje su koristila ova lica. – Prona|eni su i oduzeti predmeti za koje smatram da }e biti od zna~aja za daqi tok postupka – istakao je Radisavqevi}.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV ^ELNICE NOVOSADSKOG PREDUZE]A „EGZIT VEST”

Direktorka osumwi~ena za utaju 47 miliona Poreska policija podnela je krivi~nu prijavu protiv direktorke novosadaskog preduze}a „Egzit vest“ D. R. zbog sumwe da je izvr{ila krivi~no delo poreske utaje i o{tetila dr`avni buxet za 47,6 miliona dinara, saop{tila je ju~e Poreska uprava. Osumwi~ena je, „u nameri da izbegne pla}awe poreza“, od februara do juna 2008, za 190.549.859 dinara kupila devize, a potom je, na osnovu la`nih

predra~una o izvr{enim uslugama posredovawa u trgovini, dala nalog banci da ih transferi{e osobama u inostranstvu. Raspolagawem i uzimawem deviznih sredstava, odnosno imovine preduze}a bez pravnog osnova, osumwi~ena je ostvarila prihod od kapitala na koji nije obra~unala i uplatila porez na dohodak gra|ana na prihod od kapitala, obja{wava se u saop{tewu. (Tanjug)

varom droge, prema zapadnoevropskim cenama, procewena na neverovatnih 250 miliona dolara. Droga je do Urugvaja stigla preko Kolumbije i Argentine. Cena kilograma ~istog kokaina u Urugvaju iznosi oko 7.000 dolara, dok u Zapadnoj Evropi dosti`e i 50.000 dolara. U Kolumbiji, odakle je droga i stigla, cena kilograma kokaina iznosi jedva 1.000 dolara. U operaciji, koja je trajala dva meseca, u~estvovale su policijske slu`be Srbije, Urugvaja, Argentine i SAD, odnosno BIA i ameri~ka agencija za suzbijawe narkotika, DEA. Urugvajski mediji navode da su u ovoj operaciji u~estvovale i policije Holandije, [panije, Italije i Belgije. Paralelno sa zaplenom droge u Urugvaju, policija je sprovela akcije u Buenos Ajresu i Beogradu. Srbin uhap{en u Urugvaju u{ao je u Argentinu 14. avgusta, nakon ~ega je tamo{wa policija po~ela da prati wegovo kretawe i susrete s tamo{wim Srbima, Crnogorcima i Hrvatima, pod sumwom da spremaju veliku po{iqku kokaina, javqaju argentinski mediji. Navodi se i da je iznajmio luksuzne stanove u Nuwezu, Puerto Maderi i Belgranu, presti`nom delu Buenos Ajresa, kao i nekoliko „fordovih“ kamioneta, kojima je droga, navodno, prevo`ena. Argentinska policija je, uprkos ~iwenici da je pratila kretawe ove osobe, zakasnila da ga uhapsi, ali je prona{la ~itavu gomilu materijala u koje je kokain spakovan. Kako navode mediji u Argentini, grupa trgovaca kokainom komunicirala je mobilnim i satelitskim telefonima. U presretnutim razgovorima pomenuta su dva imena „Maui“ i „Bond“, pa tamo{wa policija smatra da se radi o drugom brodu. U {vercerskoj akciji u~estvovalo je vi{e osoba, koje su stalno mewale mesto boravka. Tako|e, argentinski mediji navode da je droga trebalo da bude preba~ena na ve}i, trgova~ki brod koji je, preko Johanesbur-

ga u Ju`noj Africi, prevozio ìto u Evropu. Posada broda se, navodno, sloìla s takvim planom. Bez obzira na to {to su me|u uhap{enima koji su osumwi~eni za poku{aj {verca ovako velike koli~ine droge i Srbi, eksperti su jedinstveni u oceni da taj kokain nije bio namewen trì{tu u Srbiji. „Narkotik za bogate“ dosad je u na{u zemqu ulazio uglavnom vazdu{nim putem, i to preko Aerodroma „Nikola Tesla“, ali i kroz luku u Baru. Srbija nije interesantna krijum~arima kao zemqa potro{a~, ve} samo kao dràva tranzita. To se obja{wava ~iwenicom da Srbi nisu dovoqno bogati za najsku-

organizacije za borbu protiv droge i nekada{wi {ef beogradske kriminalisti~ke policije Marko Nicovi} ka`e za „Dnevnik“ da je ova akcija rezultat dobre saradwe srpske i ameri~ke tajne policije. – To pokazuje da se samo me|usobnom uzajamnom saradwom mogu prese}i krijum~arski kanali. Ova zaplena je velika koli~ina za bilo koju policiju u svetu, i to je veliki podvig za na{u policiju. Tako|e je i izuzetno priznawe na{oj policiji da ju je DEA ukqu~ila u deo operacije presecawa krijum~arskog kanala. To je dobar signal za doma}u policiju i za budu}u saradwu – istakao je Nicovi}.

Patrolni brod „Koloni” blokirao prilaz jahti

pqu drogu. Iako je cena kokaina posledwih godina drasti~no pala, u Srbiji ga i daqe koriste samo oni iz xet-seta. Kokain se u Evropu naj~e{}e transportuje brodovima do velikih luka, navode u policiji. U posledwe vreme, da bi zavarali tragove, mar{ruta ide preko pristani{ta u Africi, a odatle ka Italiji, Albaniji, Gr~koj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Rumuniji. Veoma mali deo kokainskih po{iqki ostane u tim zemqama, dok ostalo zavr{i na bogatom zapadnoevropskom tr`i{tu. Potpredsednik Borda direktora Me|unarodne policijske

Ne ~udi ga {to su o ovoj zapleni saop{teni samo {turi podaci, iz opreza. – Kod velikih operacija vezanih za drogu, s uba~enim agentima provokatorima, dobro je da se na neki na~in sa~eka s objavqivawem tih operativnih podataka da se ne bi provalio sistem, da se ne provale te veze – ka`e Nicovi}. Na{a policija zasad uspeva da stane na kraj narkodilerima, {to pokazuje i podatak da je u Srbiji u 2008. zapleweno 15 kilograma ove droge. Najve}e zaplene, ukupno 12 kilograma, bile su u Sremskoj Mitrovici i Beogradu. E. D.

DR@AVQANIN SRBIJE U MOSKVI OSU\EN ZBOG ODAVAWA TAJNIH PODATAKA PENTAGONU

[pijunu presele ruske „Hrizanteme” Moskovski oblasni sud osudio je ju~e dràvqanina Srbije Aleksandra \or|evi}a na osam godina zatvora zbog {pijunaè za SAD. Kako prenosi Interfaks, \or|evi} je poku{ao da proda informaciju o ruskom vojnom kompleksu „Arena“. Agencija navodi, pozivaju}i se na presslu`bu ruske Federalne slu`be bezbednosti, da je sud proglasio \or|evi}a krivim za „izdaju dràve“. Istraga je utvrdila da je od prole}a do zime 1998. godine \or|evi} sakupqao informacije o ruskim vojnim kompleksima „Arena“, „Blokada“, „Hrizantema-S“, „Is-

kander“ i raketi „R-500“, koje predstavqaju dr`avnu tajnu. Navodi se da je to ~inio po zadatku dr`avqanina SAD Farida Rafije, koji je rukovodio stranim trgova~kim firmama koje su radile u interesu obave{tajne slu`be Ministarstva odbrane SAD. Podatke o „Areni“ osu|eni je predao Rafiju, za {ta je dobio nov~anu nadoknadu preko poznanika. „Tokom preliminarne istrage, \or|evi} je delimi~no priznao krivicu, priznaju}i da je sakupqao, ~uvao i predao informacije o kompeksu ’Arena’ i da je saku-

pqao ostale podatke namewene predaji dràvqaninu SAD“, naveli su u FSB-u. Saop{teno je i da se \or|evi} skrivao do novembra 2007. godine, kada je uhap{en na moskovskom aerodromu „[eremetjevo-2“, na osnovu federalne poternice zbog {pijunaè. „Zahvaqu}i sloènoj akciji ruske vojne kontraobave{tajne slu`be, \or|evi} je namamqen u Rusiju gde je uhap{en i izveden pred sud“, re~eno je RIA “Novosti” u sudu. \or|evi} je tada doleteo avionom iz Beograda, dodaje ruska agencija. (Beta)

DRU[TVO

subota17.oktobar2009.

DNEVNIK

NOVI ZAKON PREDVI\A @ESTOKE KAZNE ZA NASILNI^KU VO@WU

Prese{}e Tadi}u stadionski {ampawac Beogradska policija podnela je ju~e gradskom sudiji zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv predsednika Srbije Borisa Tadi}a zbog nedoli~nog pona{awa na sportskoj priredbi. Prijava je podneta i protiv predsednika Fudbalskog saveza Srbije Tomislava Karaxi}a, ministarke omladine i sporta Sne`ane Samarxi}-Markovi}, predsednika Skup{tine Beograda Aleksandra Anti}a i protiv Fudbalskog saveza Srbije kao pravnog lica. Tadi} i Sne`ana Samarxi}-Markovi} rekli su ranije da }e platiti kaznu ako su prekr-

{ili zakon, dok Karaxi} nije bio dostupan za komentar. Wih ~etvoro su posle utakmice Srbija–Rumunija (5 : 0), koja je odigrana pro{le subote u Beogradu, ceromonijalno nazdravili {ampawcem na stadionu „Marakana“, kako bi proslavili plasman reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Po odredbama Zakona o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama, to~ewe i konzumirawe alkohola su zabraweni na stadionima, kao i u krugu od jednog kilometra oko wih.

Srpska „vijagra” iz „Hemofarma” Vr{a~ki farmaceutski koncert „Hemofarm“ promovisao je ju~e nove dijetske preparate „kalcijum“, „magnezijum“ i „koenzim 10“, iz linije „Mislim“, ~ija je svrha da odr`i organizam zdravim. Predstavqena su i tri nova preparat za za{titu srca, o~iju i urinarnog trakta – „kardiovitaliti“, „oftavitaliti“ i „urinovitaliti“ – ali i „srpska vijagra“ pod imenom „sildenafil“, koja treba da pomogne mu{karcima s problemati~nom erekcijom.

Motorizovane sileyije ~eka i psihijatar Broj saobra}ajnih nesre}a u Srbiji tokom prvih devet meseci smawen je za 960, odnosno dva odsto u odnosu na isti lawski period. Po podacima Komiteta za kontrolu i bezbednost saobra}aja, broj poginulih mawi je za sedam procenata, a povre|enih za {est. Me|utim, daleko od toga da je bezbednost saobra}aja zadovoqavaju}a. Novi nadle`ni zakon, ~ija }e primena po~eti u decembru, tretira nasilni~ku vo`wu kao prekr{aj, zbog opasnosti koju predstavqa za ostale u~esnike u saobra}aju, a i bezobzirnosti prema „kolegama na drumu“. Osim 15 kaznenih poena i gubitka doBezobzirni prolili previ{e krvi na cesti zvole na devet meseci, {oferima sledi i zatvor do dva meseca. linije. Sleduje mu zatvor koji Damir Okanovi} iz KomiteVladimir Rebi} iz MUP-a }e veoma te{ko mo}i da izbegta za bezbednost saobra}aja poSrbije ka`e da propis predvine ukoliko je prilikom nasilru~uje da }e odmah po evidenti|a jo{ dve situacije kao nasilni~ke vo`we izazvao saobrarawu ovakvog saobra}ajnog preni~ku vo`wu: ako voza~ u roku }ajnu nezgodu. Takva vo`wa }e kr{aja voza~ biti iskqu~en iz od deset minuta dva puta pro|e se, po novom propisu, ka`wasaobra}aja na 24 sata i dodelikroz crveno svetlo ili pretivati s najmawe 30, a izazvana }e mu se 15 do 17 kaznenih poe~e kolonu vozila preko pune saobra}ajka sa 45 dana zatvora. na. Kazna za nasilni~ku vo`wu

MOBILNI OPASNIJI PO ZDRAVQE OD MIKROTALASNE RERNE?

Razgovori koji o{te}uju mozak Da li su, i koliko, mobilni telefoni {tetni za zdravqe, ipak nije utvr|eno i pored brojnih istraìvawa. Naime, wihovi rezultati su ~esto potpuno opre~ni, pa jedni alarmantno zakqu~uju da mobilni moè izazvati rak, a drugi da su te pretwe skroz neutemeqene. Svi se jedino slaù da elektromagnetnog zra~ewe ima svuda oko nas i niko sa sigurno{}u ne moè pore}i da je potpuno bezopasno po zdravqe. Tehnolo{ki razvoj je pove}ao rizik, uz ve} postoje}e prirodno zra~ewe. Elektromagnetni talasi razli~itih frekvencija zra~e iz vodova visokog napona, aparata u doma}instvu, radio i TV prijemnika, kompjutera, mikrotalasnih pe}nica, naravno, mobilnih... Britanski i japanski

Vru}ina ve} posle tri minuta

nau~nici su ustanovili da trominutni razgovor mobilnim pove}ava temperaturu mozga za

Govor mr`we predugo se ~uje U debati „Govor mr`we i kreirawe atmosfere nasiqa“, koju je organizovala Inicijativa mladih za qudska prava, republi~ki ombudsman Sa{a Jankovi} je rekao da se u Srbiji decenijama gajio govor mr`we, pa treba isto toliko vremena i da se suzbiju wegove posledice. Naveo je da evropski standardi jasno odre|uju {ta je govor mr`we, pa oni sve vi{e po~iwu da se reflektuju na pravne propise u Srbiji. – Taj govor ne mora da podsti~e nasiqe, ali je nasiqe veoma ~est rezultat govora mr`we, i ako ~ekamo da nastane nasiqe, u velikom smo zaostatku – rekao je Jankovi}. No, potpredsednica NUNSa Jelka Jovanovi} smatra da govor mr`we jeste nasiqe, jer on namerno povre|uje i nanosi bol. Srpsko dru{tvo nije

spremno da prihvati one koji su druga~iji, ne samo nacionalno, {to je, i razlog otkazivawe „Povorke ponosa“. Pomo}nica ministra kulture Nata{a Vu~kovi}-Lesendri} kazala je da je govor mr`we obuhva}en razli~itim zakonima, pa medijski zabrawuje distribuciju informacija koja podsti~e diskriminaciju i nasiqe, ali je zabrinuta {to nema razvijenog sistema samoregulacije kod novinarskih udru`ewa. Predsednica JUKOM-a Biqana Kova~evi}-Vu~o smatra da se govor mr`we nije mnogo promenio od devedesetih godina pro{log veka, isti je model, samo se neprijateqi mewaju. Naglasila je da on mora biti predmet krivi~nog zakonodavstva, i dodala da u hrvatskom postoji i zlo~in iz mr`we.

jedan stepen Celzijusa, a zbog neposredne blizine mozga, ako se svakodnevno satima telefo-

nira, moè do}i do smetwi i o{te}ewa mozga. Na nedavnoj tribini uprili~enoj na Sajmu ekologije u Novom Sadu i stru~waci su priznali da se nedovoqno zna o uticaju elektromagnentog zra~ewe na qude i wihov ìvotni okoli{. Me|u verzirane i kompetentne ubraja se beogradski neurolog dr Jovan Kosti}. – Ti se talasi ne vide, ne osete niti ~uju, pa ih nismo ni svesni – kazao je on. – Ali, ako je ~itava wihova mreà svaki dan i svakog trenutka oko nas, onda je i laiku jasno da neki uticaj na ~oveka moraju imati, samo {to ni nau~nici nisu jedinstveni u proceni – koliki. Ipak, dosta istraìvawa pokazuje da su za razna o{te}ewa zdravqa krivi upravo elektro-

„DAN BELOG [TAPA“ U ZREWANINSKOM UDRU@EWU SLEPIH, NAJSTARIJEM U VOJVODINI

A gde su pare od lutrije i drugih „lakih” igara “Dan belog {tapa” obele`en je u Me|uop{tinskoj organizaciji slepih i slabovidih u Zrewaninu, najstarijem udru`ewu ove vrste u Vojvodini, osnovanom 1948. Ova organizacija trenutno okupqa 244 ~lana, {to je najvi{e otkako je formirana.

vawa na{ih ~lanova, kao i razli~itih prepreka i barijera u gradu koje nam onemogu}avaju normalno i bezbedno kretawe – istakao je predsednik organizacije Vladimir Panin. Uprkos mnogim neda}ama s kojima se suo~ava wegovo

Izbor studenta prorektora UNS-a Studentski parlament novosadskog Univerziteta, ~iji je novi saziv konstituisan nedavno, a za predsednika opet izabran Goran Radi} (FTN), raspisao je konkurse za izbor studenta prorektora i studentskih predstavnika u Senatu. Zainteresovani akademci mogu se kandidovati do 20. oktobra, pod uslovom da su upisani u {kolsku godinu u kojoj se izbor

vr{i (2009/10) i nisu disciplinski ka`wavani na Univerzitetu i fakultetu. Treba da predaju u Rektoratu uverewe o studirawu, biografiju i fotografiju, motivaciono pismo, plan rada i izjavu o prihvatawu kandidature. Istovetne papire, samo (naravno) bez plana rada i fotosa, prila`u i oni koji `ele da budu studentski senatori. V. ^.

magnetni talasi. Najve}a buka digla se zbog zloupotrebe mobilnih, kako samih aparata tako i antena. Nije ni ~udo, jer sve ~e{}e vi|amo poslovne qude koji imaju po nekoliko mobilnih, nose ih stalno uz telo, pa i no}u, a i sate provode telefoniraju}i. Kosti} isti~e da posebno mogu biti ugro`ena deca i adolescenti, jer ve} godinama mobilni tretiraju maltene kao nezaobilazan deo “ode}e”. On i starijima preporu~uje da ne vode duge razgovori, da aparat nose u torbi a ne u xepu, a tokom no}i ga ne dr`e ba{ uz uzglavqe. Pored svih nezaobilaznih ku}nih aparata, koji su izvor elektromagnetnog zra~ewa, ne mora ba{ mobilni “ukra{avati” spava}u sobu. J. Barbuzan

Diskriminacije su najte`e barijere

– Me|u na{im ~lanovima je, na`alost, i 27 dece i mladih do 26 godina. Lokalna samouprava nam dosta izlazi u susret, ali ostaju veliki problemi zbog nere{enog vlasni~kog statusa prostorija u kojima se okupqamo, zapo{qa-

~lanstvo, Panin nagla{ava da je Zrewanin me|u vode}im gradovima Srbiji po zapo{qavawu slepih lica, kao i postavqawu zvu~nih semafora na glavnim raskrsnicama. Ipak, aktuelizovao je pitawe novca namewenog invalidima

koji poti~e od prihoda Dràvne lutrije i igara na sre}u, jer je Organizacija slepih i slabovidih u sve teòj materijalnoj situaciji. Gradona~elnik Mileta Mihajlov je prilikom posete Udruèwu slepih obe}ao je da }e gradska uprava i daqe podràvati wegov rad, i podsetio na to da je ove godine nagra|en slepi sportista Slavoqub Epifani}, kome je dat stan na kori{}ewe. Ina~e, ameri~ki kongres je 1964. usvojio rezoluciju kojom se 15. oktobra obeleàva „Dan belog {tapa“. Tim aktom ustoli~en je zna~aj „belog {tapa“ za unapre|ewe samostalnosti slepih i po{tovawe wihovih mnogobrojnih dostignu}a. (Ovaj datum su Ujediwene nacije 1992. proglasile Svetskim danom slepih osoba, pa je on danas prihva}en {irom planete). A sam beli {tap je jedno od najpouzdanijih pomagala slepima i slabovidim osobama. On im omogu}ava ve}u mobilnost i olak{ava ukqu~ivawe u sve aspekte dru{tvenog ìvota. Uz to, i podse}a na to da su diskriminatorski stavovi i praksa dru{tva i pojedinaca naj~e{}e jedine prepreke koje stoje na putu osobama s invaliditetom. @. Balaban

uve}ava se za jo{ dva poena ukoliko je u vozilu dete mla|e od 12 godina. Ako voza~ ponovi ovakav prekr{aj, bi}e upu}en na psihijatrijsko posmatrawe. Zbog ovakvih prekr{aja i wihove kategorizacije, od 1,3 miliona prekr{aja godi{we u Srbiji vi{e od pet odsto po~inilaca moè biti tretirano kao – silexije. Dakle, mnogi voza~i }e morati da promene dosada{we navike, ili vi{e ne}e mo}i da sednu za volan. Predloèno je i da se petkom, nedeqom i dràvnim praznicima od 14 do 22 sata ograni~i kretawe teretnih vozila, a predsednik Potkomiteta za drumski saobra}aj Dragan Jovanovi} kaè da je poja~ana kontrola brzine kretawa u saobra}aju, te da treba {to pre sanirati mnogobrojne crne ta~ke na doma}im xadama. R. Dautovi}

VESTI „Singidunum” ne}e ûmeta za gazdu Nakon najava iz „dobro obave{tenih izvora“ da je Qubi{a Buha ûme, za{ti}eni dràvni svedok i kontoverzni biznismen, nameran da kupi privatni beogradski Univerzitet „Singidinum“, wegova uprava je zvani~no saop{tila da „firma“ nije na prodaju. – âk i kad bismo razmi{qali o tome da prodamo deo, prvi kandidati za otkup bili bi samo profesori, a ne lica koja nastoje da nas diskredituju – kaè rektor „Singidunuma“ Milovan Stani{i}, i nagla{ava da je posle zavr{enog procesa akreditacije, od svih privatnih univerziteta u Srbiji samo „Singidunum“ zadovoqio uslove za akreditaciju 12 studijskih programa: po ~etiri na osnovnim, diplomskim master i doktorskim studijama. „Singidunum“ demantuje i da iznajmquje prostor od Republi~ke direkcije za imovinu, ve} su wegovi „stanodavci pet privatnih firmi i gradski ’Poslovni prostor’“.

Slova~ka obnavqa palana~ku gimnaziju Slova~ka Vlada }e preko svoje Fondacija „Slova~ka pomo}“ donirati 200.000 evra za rekonstrukciju Gimnazije „20. oktobar“ u Ba~koj Palanci. Ugovor su potpisali direktor Gimnazije Nikola Vukovqak i projekt menaxer organizacije „Pre razvoj“ Zuzana [matqikova. – U planu je i da se uklane pregrade u koje je ugra|ena staklena vuna, ~ime se odstrawuje wen {tetan uticaj na zdravqe u~enika i nastavnika – isti~e Vukovqak. – Tako }e se obezbediti i propisna {irina hodnika, a i stvoriti prostor za nove u~ionice. Uz jo{ neke investicije, presta}e potreba za radom Gimnazije i Sredwe stru~ne ekonomske {kole u dve smene. U ovoj investiciji palana~ka op{tina treba da u~estvuje s oko 17.000 evra. Rekonstruisa}e se i sanitarni ~vor, a adaptacijom stare kotlarnice, koja se ve} dugo ne koristi, u prizemqu zgrade dobi}e se dve nove u~ionice. Po~etak radova predvi|en je za 1. novembar ove godine, a zavr{etak 30. novembar 2011. Ina~e, Palanka je, zahvaquju}i i slova~kom ambasadorom u Beogradu Igoru Fur|iku dobila najve}u donaciju u okviru konkursa za evropske pretpristupne fondove. M. Sy.

c m y

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

SPORT

subota17.oktobar2009.

ENDI MAREJ, JEDAN OD NAJBOQIH IGRA^A NA SVETU

Imitirao Agasija

Dugo, dugo, decenijama zapravo, Velika Britanija nije imala tenisera u svetskom vrhu. Paradoksalno zvu~i, tek postojbina belog sporta mogla je u majstorijama najboqih da u`iva gledaju}i, na svom Vimbldonu, majstore iz [vedske, SAD, Rusije, Australije... Sve do ulaska [kotlan|anina Endija Mareja u Top 10. Istina, nije bila re~ o Englezu, ali je i ova konzervativna zemqa prihvatila fakat da susedna [kotska ima teniskog majstora i stala je uz wega.

u plavo da bih mogao da ve`em rep koji viri ispod te kape. Kada sam napunio 14 godina, shvatio sam da `elim da postanem teniser i izabrao sam opciju da napustim [kotsku i svoju bazu stvorio sam u [paniji. Tada sam zapravo postavio sebi za ciq da poku{am da postanem najboqi na svetu i usredsredio sam na to. z Koje osobine su potrebne kod mladog igra~a da bi postao {ampion u tenisu? - Pre svega, mlad igra~ mora da bude fizi~ki i psihi~ki veo-

Endi Marej

z Endi, kada ste po~iwali, ko vam je bio uzor i ko vas je motivisao da prona|ete put ka Top 10? - Kada sam bio veoma mlad, uìvao sam u igrawu tenisa, a moja inspiracija bio je Andre Agasi - odgovorio je Marej. Uìvao sam gledaju}i ga kako igra i imao sam opremu poput wega - Nosio sam kratke pantalone od istog materijala kao i Andre, sa sve {orcom ispod wih i to od pink likre. âk sam nosio i “Najkijev” ka~ket i farbao kosu

ma jak. Stra{no je te{ko prona}i put do vrha, a jo{ je te`e, verujte mi na re~, opstati u wemu. Osim toga, morate da budete odli~an takti~ar, da razmi{qate o slede}im potezima i da se hrabro suo~avate s brojnim problemima. Zapravo, svaki naredni poen u nekom me~u problem je koji se mora re{avati. z Vi ste se, eto, na{li me|u najboqima. [ta je bilo kqu~no za va{ uspeh? - Bio sam dovoqno sre}an, ali i takti~ki jak, uz ~iwenicu da u

svojoj igri imam dosta razli~itih mogu}nosti. Volim da prou~avam rivale i da pronalazim wihove slabosti, a onda ta saznawa da koristim u duelima sa svakim od wih. Uostalom, vaqda i zbog toga, veliki sam qubiteq boksa u kojem oni najboqi koriste istu taktiku kao i ja. z Koliko je na putu ka uspehu vaàn stari, dobri, naporni rad? - Na putu ka vrhu ne moète da se oslonite samo na talenat. Morate da radite i vi{e nego naporno i da sate i sate provodite na terenu ili u dvorani. Od kada sam napunio 15 godina po~eo sam da treniram i po pet sati dnevno i to je donelo rezultat. Sada uobi~ajavam da ve`bam dva sata na terenu i jo{ sat vremena u sali ili teretani. z Gde se nalaze sportska inteligencija i vera u sopstvene mogu}nosti, kao jedan od va`nih ~inilaca uspeha u tenisu? - Morate da imate veru u sopstvene mogu}nosti i to je jedan od kqu~nih elemanata uspeha. Kada stignete do vrhunskog nivoa, va`no je da umete da uo~avate probleme i da ih analizirate u toku igre, odnosno da svoju igru prilago|avate na~inu na koji protivnik igra i da ste sposobni da je mewate i prionalazite puteve koji su za rivala neprohodni. z Kako biste definisali pojam “pobedni~ki mentalitet”? - Jednostavno... To je pronalaèwe puta ka pobedi u svakom me~u i bez obzira na okolnosti. z Koliko je uticaj trenera na putu ka svetskom vrhu? - Uticaj je veliki jer oni najvi{e pomaù mladom igra~u na poqu tehnike i taktike. Kasnije je trenerov doprinos najve}i na poqu fizi~ke pripreme iz koje proisti~e mentalna snaga neophodna da se uspe u tenisu. z Za kraj, {ta je za vas pobe|ivawe? - Pobe|ivawe je pronalaèwe na~ina kako da se suo~ite s izazovom i da ga nadvladate - rekao je Endi Marej, ~etvrti teniser na svetskoj ATP listi. Pripremio: A. Predojevi}

NA DUNAVU KOD NOVOG SADA

Daqinska regata U organizaciji Vesla~kog kluba Danubijus 1885, danas }e se na Dunavu odr`ati daqinska regata za mla|e kategorije. Kadeti i juniori }e se takmi~iti u osmercima, ~etvercima i skifovima na distanci od 6.000 DANAS U BE^EJU

Prvenstvo dràve za mla|e seniore U organizaciji Xudo saveza Srbije i Xudo kluba Mladost iz Be~eja, dràvno prvenstvo u mla|oj seniorskoj konkurenciji odrà}e se danas u gradu kraj Tise. S obzirom da je iz ~etiri regionalna saveza po tri takmi~ara u svakoj od sedam teìnskih kategorija (u obe konkurencije) izvadilo vizu za zavr{nicu, na tatamiu u sportskoj dvorani OSC Mladost danas bi za naslov prvaka Srbije trebalo da se bori ukupno 168 xudista. - Do sada smo organizovali prvenstva dràve za mla|e kategorije, pionire, kadete i juniore, a prvi put smo dobili organizaciju u seniorskoj konkurenciji. To je znak da smo prethodne zavr{nice dràvnih prvenstava dobro organizovali, pa verujem da }emo se i danas predstaviti u istom svetlu- rekao je trener be~ejskih xudista Milorad Lon~arevi}. Sve~ano otvarawa je u 10,45 , a od 11 ~asova po~iwu borbe. V. J.

metara, dok }e pioniri, pionirke i kadetkiwe veslati 4.000 metara. Takmi~ewe po~iwe u 10.30 ~asova, a ciq je ispred VK Danubijus. Od ove godine novosadska daqinska regata je u{la u zvani~an kalendar takmi~ewa VS Srbije,

kao ~etvrto kolo omladinske lige, ujedno i zavr{na regata sezone. Upravo iz tog razloga u najstarijem i jednom od najtrofejnijih gradskih klubova o~ekuju da }e pro{logodi{wi broj 80 u~esnika biti uveliko prema{en. J. G.

DNEVNIK

c m y

TURNIR U [ANGAJU

\okovi}a u polufinalu ~eka Davidenko Srpski teniser Novak \okovi} plasirao se u polufinale turnira masters serije u [angaju, po{to je u ~etvrtfinalu savladao Francuza @ila Simona sa 2:1 u setovima (6:3, 2:6, 6:2). Srpski teniser dobro je po~eo prvi set i nakon brejka do{ao do vo|stva od 3:1. Simon je odmah uzvratio, ali je \okovi} ponovo oduzeo servis protivniku i poveo sa 4:2. Do kraja prvog seta \okovi} je osvojio jo{ dva gema na svoj servis i napravio prvi korak ka pobedi. U drugom setu francuski teniser je bio boqi rival, a nakon brejka u ~etvrtom gemu, do{ao je do vo|stva od 3:1. Simon je u nastavku seta osvojio jo{ dva gema na svoj servis, a potom novim brejkom izborio izjedna~ewe. Odlu~uju}i, tre}i set osta}e upam}en po ~ak {est brejkova, {to se izuzetno retko vi|a u me~evima ovako kvalitetnih tenisera. U prvih pet gemova nijedan od protivnika nije uspeo da sa~uva svoj servis, a na na{u sre}u, tri od tih pet brejkova napravio je \okovi}. Na{ as je tada kona~no prekinuo tu seriju i u {estom gemu odservirao je odli~no i poveo 4:2. Simon vi{e nije mogao da izdr`i pritisak, pa je u sedmog gemu izgubio i svoj ~etvrti servis u tre}em

Rezultati ~etvrtfinala Nikolaj Davidenko (Rusija) - Radek [tepanek (^e{ka) 6:1, 4:6, 6:1, Felisijano Lopes ([panija) - Robin Soderling ([vedska) 7:6, 6:3, Novak \okovi} (Srbija) - @il Simon (Francuska) 6:3, 2:6, 6:2, Rafael Nadal ([panija) - Ivan Qubi~i} (Hrvatska), Qubi~i} predao.

\okovi} opravdao ulogu favorita u me~u sa Simonom

gemu, ~ime je me~ prakti~no bio zavr{en. Otalo je da \okovi} na svoj servis i formalno okon~a taj maratonski duel. Lako je poveo 40:0 i kasnije iskoristio tre}u me~ loptu, koja mu je donela ~etvrtu pobedu protiv Simona u petom me|usobnom susretu. \okovi}, koji je postavqen za drugog nosioca na turniru, u polufinalu }e igrati protiv {estog nosioca, Rusa Nikolaja Da-

videnka. Davidenko je u ~etvrtfinalu savladao ^eha Radeka [tepaneka sa 6:1, 4:6, 6:1. Pored Davidenka, plasman me|u ~etiri najboqa na turniru u [angaju obezbedio je i [panac Felisijano Lopes, koji je u drugom ~etvrtfinalu eliminisao [ve|anina Robina Soderlinga sa 2:0, po setovima 7:6, 6:3. Turnir masters serije u [angaju igra se za ukupni nagradni fond od 5.250.000 dolara.

SPORT

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

VOJVODINA DOMA]IN OFK BEOGRADU

JELEN SUPERLIGA – 8. KOLO

Napada~ka igra najboqa pozivnica Napada~ki fudbal koji neguju Vojvodina i OFK Beograd najboqa je pozivnica za dana{wi prvenstveni duel 8. kola Jelen superlige koji se igra na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu. Novi trener Vojvodine Branko Babi} vodio je nekada romanti~are i upravo je posle poraza u Novom Sadu podneo

ostavku na kormilo plavo-belih. - Ponosan sam {to sam vodio OFK Beograd, kao {to mi je izuzetna ~ast to {to sam sada trener Vojvodine. ^eka nas neugodan rival, poletan, s mladim i potkovanim trenerom, okrenutom napada~koj igri. Danas u tom timu igra samo jedan fudbaler iz vremena kada sam sedeo na

klupi tima s Karaburme. Lazarevi} je nekada nosio dres Vojvodine, a sada je pokreta~ akcija na{eg rivala, koji ima izuzetno opasne bokove i o tome posebno moramo da povedemo ra~una – veli Babi}. Na pitawe ho}e li ne{to mewati u formaciji, jer je poznato da naj~e{}e forsira igru 4-4-2, Babi} oprezno ka`e:

Subota NOVI SAD: Vojvodina - OFK Beograd BEOGRAD: BSK Bor~a - Spartak Zlatibor voda PO@AREVAC: Mladi radnik - Crvena zvezda ÂÂK: Borac - Smederevo IVAWICA: Habitfarm Javor - Metalac Nedeqa KULA: Hajduk - Napredak BEOGRAD: ûkari~ki Stankom – Rad BEOGRAD: Partizan - Jagodina

- Prekratko sam vremena ovde da bih neke odluke donosio na pre~ac. Verujem mojim saradnicima, mnogo sam informacija od wih dobio i sve ono {to za sada planiram da promenim je ve}a odgovornost u igri. Ostalo }e na red do}i s vremenom, kroz treninge i kada pojedince boqe upoznam u takmi~arskim me~evima – veli Babi}, ne kriju}i da je uvek

1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Napredak 6. Jagodina 7. Mladi radnik 8. Spartak ZV 9. Javor Hafit. 10. Smederevo 11. Rad 12. Hajduk 13. BSK Bor~a 14. Borac 15. Metalac 16. ^ukari~ki

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 4 4 4 2 3 2 2 2 2 1 1 2 2 2 0

1 3 1 1 4 1 4 3 3 2 4 4 1 1 0 1

0 0 2 2 1 3 1 2 2 3 2 2 4 4 5 6

14.30 14.30 14.30 14.30 14.30 14.30 14.30 17 14:2 12:4 12:4 8:5 6:4 8:7 5:5 7:5 6:7 6:8 6:8 5:8 6:11 4:9 3:10 3:14

19 15 13 13 10 10 10 9 9 8 7 7 7 7 6 1

U slede}em kolu (24/25.oktobra) sastaju se – SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Vojvodina, JAGODINA: Jagodina – BSK, BEOGRAD: Rad – Partizan, Crvena zvezda- Borac, OFK Beograd – Mladi radnik, KRU[EVAC: Napredak - ^ukari~ki, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Hajduk, SMEDEREVO: Smederevo – Javor.

Najboqi uz najboqe Marketin{ki tim FK Vojvodina pokrenuo je akciju “Najboqi uz najboqe”. Crveno-beli su posetili 34 osnovne {kole u Novom Sadu i okolini i postigli sporazum o poslovno-tehni~koj saradwi. Prema dogovoru s direktorima {kola, najboqi u~enici, u me~evima kada je Vojvodina doma}in, ima}e mesto na takozvanom malom jugu stadiona “Kara|or|e”.

Karan, Pekovi} i Mr|a najavquju ofanzivnu igru

SUBOTI^ANI GOSTUJU U BOR^I

Golubovi optimisti

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode spremni su za nastavak takmi~ewa u Superligi Srbije, danas im sledi neugodno gostovawe u Bor~i, ekipi BSK-a. - Gostujemo veoma nezgodnoj ekipi Bor~e, {to zna~i da nam ne}e biti ni malo lako. Dobro poznajem ekipu BSK-a, po{to sam joj bio trener, ali trenutno jo{ boqe znam visoke kvalitete fudbalera Spartak Zlatibor vode. Uspeli smo da ve`emo nekoliko dobrih rezultata, igra je sve boqa, a sve to donosi optimizam pred ovo te{ko gostovawe - istakao je trener Suboti~ana Zoran Milinkovi}. Milinkovi} ne}e imati na raspolagawu kompletan igra~ki kadar, Slobodana Simo-

vi}a sigurno ne}e biti u ekipi, a pod znakom pitawa su nastupi Vladimira Torbice i Milorada Jawu{a. Wihove povrede nisu toliko opasne, a da li }e igrati ili ne}e trener }e odlu~iti na dan utakmice. Golubovi se nalaze u seriji dobrih rezultata na vi{e frontova. U kontinuitetu osvajaju bodove u Superligi, uspe{no su po~eli takmi~ewe u Kupu Srbije, a pauzu u takmi~ewu su iskoristili da odigraju i dve prijateqske utakmice, savladali su Crvenku 1.0 a kulski Hajduk sa 4:2. Osim bodova, zna~ajno se popravila i situacija na poqu realizacije, {to sve to daje dovoqno osnova da Suboti~ani veruju u pozitivan rezultat u Bor~i. N. S.

ZVEZDA U PO@AREVCU @ELI NASTAVAK USPE[NE SERIJE

Brzi gol ru{i rivala Dvonedeqnu pauzu u prvenstvu crveno- beli su iskoristili na adekvatan na~in kako bi {to spremniji u{li u fini{ sezone. - Igra~i su malo najpre predahnuil, imali smo i dve kontrolne utakmice (Polet i Levski)i u kompletnom sastavu kre}emo u naredna isku{ewa, sa ciqem da nastavimo u ritmu u kojem smo bili pre prekida {ampionata- poru~io je trener Vladimir Petrovi}. Sledi gostovawe u Po`arevcu. - Jasno je da sve ekipe imaju motiv da nas savladaju, poku{a}e to i Mladi radnik.Po`arevqani su uglavnom opredeqeni na zatvoreniju varijantu, te{ko primaju i u

isto vreme te{ko i daju golove. Verujem da }e utakmica biti tvrda i veoma borbena, a daqi tok zavis}e od ~iwenice ko i kada uspe da zatrese mreù- smatra Petrovi}. O sastavu tima nije èleo da se izja{wava u~iteq Beogra|ana. - Nastavqamo po starom pravilu, da ekipu koja dobija ne treba mewati. Imam na raspolagawu sve igra~e, a to zna~i da su se oporavili kapiten Lazeti} i Ninkov. Crveno- beli }e u Poàrevcu imati podr{ku od oko 1000 navija~a,kojima je klub omogu}io da kupe karte za ovo gostavwe. Z. R.

Foto: F. Baki}

davao {ansu mladim igra~ima, ali i da je mnogo toga lepog ~uo o Brazilcu Ple~u, koji }e izostati jer se zbog privatnih obaveza zadr`ao u svojoj zemqi. Napada~ Vojvodine Dragan Mr|a izuzetno uva`ava OFK Beograd, ali i nagla{ava: - Sve osim na{e pobede za Vojvodinu je neuspeh. Ovim ne umawujem veli~inu na{eg rivala, ve} je svakome jasno {ta je na{a obaveza kada pogleda tabe-

lu i na{ dosada{wi u~inak. Protiv BSK-a smo delovali prili~no dobro, pa se nadam novoj dobroj predstavi na{eg tima. Nema razloga da bude druga~ije – uverava Mr|a. O~ekuje se da dana{wi me~ s OFK Beogradom Vojvodina po~ne u sastavu: Brki}, Vuli}evi}, Karan, Lovri}, Kizito, Tumbasevi}, Medojevi}, Stjepanovi}, \urovski, Tadi}, Mr|a. S. Savi}

FSS ZATRPAN ^ESTITKAMA ZA PLASMANA NA SVETSKO PRVENSTVO

Anti}u stiglo pismo i iz Reala Na adresu FSS i predsednika Tomislava Karaxi}a prethodnih dana stiglo je mnogo ~estitki na izborenom direktnom plasmanu na SP 2010. godine u Ju`nu Afriku. U nizu pojedinaca i organizacija izdvaja se ~estitka iz svetske ku}e fudbala, u kojoj se izme|u ostalog ka`e: “Posle vi{e od godine te{kog i uzbudqivog nadmetawa na evropskom kontinentu orlovi su zaslu`eno osvojili prvo mesto u Grupi 7 i izborili plasman na Svetsko prvenstvo. U ime kompletnog rukovodstva i administracije FIFA upu}ujemo vam iskrene ~estitke na brilijantnom plasmanu i sre}u na zavr{nici Mondijala”. Tako|e, dosta ~estitiki je primio Radomir Anti}, a jedna od wih je stigla i iz madridskog Reala, gde je na{ selektor svojevremeno radio kao trener. Emilio Butragewo, nekada{wi as Reala a danas jedan od direktora

u madridskom klubu, napisao je slede}e: “ U ime svih nas zaposlenih u Realu iz Madrida, a posebno u ime predsednika Florentina Pereza i direktora Horhea Valdana, upu}ujem Vama i kompletnoj ekipi na{e iskrene ~estitke na ostvarenom plasmanu na Svetsko prvenstvo u Ju`nu Afriku i sve najboqe u narednom periodu.” U obiqu telegrama sli~nih sadr`ina koji sti`u sa svih strana sveta mnogi dolaze i od strane gra|ana Srbije, navija~a na{e reprezentacije. Jedno pismo se izdvaja, a uputile su ga dve sestre - Lepa Jaukovi} stara 95 i Radmila Tirnani} stara 86 godina. Izme|u ostalog, gospo|e Jaukovi} i Tirnani} su poru~ile: “Oduvek smo iskreno navijale za na{u reprezentaciju iz patriotskih razloga. Otkako ste postali selektor sve je po{lo

naboqe. Samo nastavite tako. Vi se zala`ete, raditi i svemu dajete li~ni primer. Primite na{e iskrene ~estitke, uz `eqe da i daqe ostvarujete uspehe i

LISTA FIFA

Srbija pala za sedam mesta

Reprezentacija Srbije

Fudbalska reprezentacija Srbije pala je za sedam mesta na rang-listi FIFA i sada se nalazi na 20. poziciji.Remi protiv Francuske (1:1), ubedqiva pobeda nad Rumunima (5:0) i poraz u Litvaniji (1:2) doprineli su da najboqa fudbalska reprezentacija Srbije izgubi 24 boda i padne za ~ak sedam mesta na novoj FIFA ranglist.U ovom trenutku, kada je po zavr{etku kvalifikacija izboren direktan plasman na Svetsko prvenstvo, Srbija se nalazi na 20. mestu sa osvojenih 892 boda. Brazil je i daqe najboqe plasirana selekcija sveta, a prate ga [panija i Holandija. U prvih deset reprezentacija nalaze se redom i Italija, Nema~ka, Argentina, Engleska, Hrvatska, Francuska i Portugal.

da {to du`e ostanete na tom mestu.” Nema dileme, u fudbalu ni{ta ne uspeva tako dobro kao uspeh. Z. R.

Pele sre}an zbog Argentine Biv{i brazilski reprezentativac Pele izjavio je da je sre}an zbog plasmana Argentine na Svetsko prvenstvo, koje }e naredne godine biti odr`ano u Ju`noj Africi. - Nisam bio protiv Argentine. Oni su moji prijateqi. Pri~ao sam i pre me~a sa Urugvajem da SP bez Argentine ne bi bilo isto. Drago mi je i zbog Maradone. Mislim da je za sve, koji vole fudbal, dobro da SP ne}e da bude li{eno u~e{}a Argentine - rekao je Pele. Argentina je izborila plasman na SP u Ju`noj Africi, po{to je u posledwa dva me~a kvalifikacija savladala Peru (2:1) i Urugvaj (1:0).

SPORT

subota17.oktobar2009.

VOJVODINA @ELEZNI^AR DOMA]IN PAN^EVCIMA

Doma}inu uloga favorita Ve~eras u okviru 5. kola mu{ke Superlige rukometa{i Vojvodine @elezni~ara do~ekuju pan~eva~ki Dinamo. Novosa|ani se, sa jo{ tri tima, trenutno nalaze na deobi prvog mesta, a u naredni me~ ulaze sa èqom i da ostanu u odabranom dru{tvu. Nakon va`ne pobede ostvarene pre sedam dana u Beogradu protiv PKB-a, do tada ekipe sa maksimalnom u~inkom, crveno-beli ulaze u dana{wi duel sa ulogom favorita. Sredwi bek Vojvodine Nikola Radakovi} respektuje ekipu Dinama. - Pan~evo je pravi rukometni grad, a ekipa Dinama je na{ stari rival s kojim smo beleìli i pobede i poraze. Svaki na{ duel je donosio kvalitetan rukomet, pa o~ekujem da }e i sada biti tako - rekao je Radakovi}. Strelac pobedonosnog gola za Vo{u dve sekunde pre kraja na me~u s PKB- om o~ekuje nastavak uspe{ne serije. - Na krilima pobeda u prethodna dva kola, nadamo se jo{ jednoj dobroj partiji. Nastoja}emo da nas za publiku dopadqiva igra krasi do kraja prvenstva. Znamo da do bodova u me~u sa Pan~evcima moèmo da do|emo samo maksimalnom

DNEVNIK JUGOVI] UNIMET UGO[]UJE PLANINKU

Ka}ani u Hramu ne gre{e Rukometa{ Jugovi} Unimeta Milan Pavlov u toku cele nedeqe izgovori svega ~etiri–pet re~i i na utakmici postigne otprilike toliko golova. ]utqivi momak polako se uklapa u fizionomiju igre trenera Vladana Jordovi}a, a na utakmicama sa Dinamom i Smederevom pokazao je da su Ka}ani u wemu dobili veliko poja~awe. z Te{ko je u srcima Ka}ana zameniti Dobrivoja Markovi}a, ali vi ste na dobrom putu da to uradite. - Nikada nisam razmi{qao u tom pravcu da nadomestim Markovi}a, ali uvek sam se trudio da imam {to boqi u~inak, da moj procenat {uta bude {to ve}i i da {to po`rtvovanije odigram u odbrani - rekao je Pavlov. - Za sada mi je uspevalo da igram dobro, nadam se da }e tako da bude i ubudu}e.

ne dovoqno borbeno i te~no kao u Ka}u. îm primimo vi{e od 25 golova to vi{e nije na{a igra i ne snalazimo se. Ve~eras protiv Planinke i slede}e kolo protiv Partizana bi}emo doma}ini, a potom idemo u Novi Sad, pa se nadam da }emo s Vojvodinom da prekinemo sa slabim izdawima na gostovawima i izbri{emo epitet doma}e ekipe, da ne kaèm „teù“ re~. z Planinka je nezgodan rival na svom terenu i u gostima? - Slaèm se sa konstatacijom da su nezgodan rival, nisu naivna ekipa. Predvo|eni sjajnim Du{anom Ili}em pobedili su Priboj na svom terenu, a tvrd su orah bili i za Smederevce, od kojih smo mi izgubili. Samo ako budemo igrali maksimalno borbeno, sto odsto angaòvano i s

Nikola Radakovi}, sredwi bek Novosa|ana (na parketu)

borbeno{}u i po{tovawem dogovorenog pre po~etka me~a. Smatram da ima mesta na{em optimizmu i nadam se trijumfu - istakao je Radakovi}.

Gosti iz Pan~eva bili su slobodni u prethodnom kolu (zbog obaveza Partizana u kupu EHF) i imali su dovoqno vremena za pripremu utakmice u Novom Sadu. Logi~no je da u

Spens ne}e do}i s belom zastavom, pa se o~ekuje lepa i kvalitetna rukometna predstava. Me~ se igra u 17 ~asova u maloj sali Spensa. D. Suboti}

U SUSRET DUELU SRBIJA – FRANCUSKA

Hasanefendi} izabrao Ostalo je jo{ desetak dana do prijateqskog revijalnog susreta najboqih reprezentacija Srbije i Francuske povodom {est decenija Rukometnog saveza. Me~ }e se odigrati, u okviru EHF nedeqe, u Ni{u, 28. oktobra (20 ~asova), a potom }e izabranici selektora Seada Hasanefendi}a u~estvovati na turniru u Ma|arskoj, gde }e im rivali, uz doma}ina, biti jo{ Rumunija i Tunis. Tim povodom selektor Hasanefendi} za 26. oktobar zakazao je okupqawe, a na spisku se nalaze - golmani: Dejan Peri} (ujedno i pomo}ni trener), Dimitrije Pejanovi} i Darko Stani}, krila: Nikola Koji}, Rajko Prodanovi}, Ivan Nik~evi} i Dobrivoje Markovi}, bekovi: Momir Ili}, @arko [e{um, Mladen Bojinovi}, Momir Rni}, Vladica Stojanovi}, Uro{ Mitrovi}, Marko Vujin, Aleksandar Stojanovi} i Ivan Lap~evi}, pivoti: Ratko Nikoli}, Alem Toski} i Uro{ Vilovski. U rezervi su jo{: Dragan Po~u~a, Dragan Tubi}, Marko ]uruvija, Rastko Stojkovi}, Petar Nenadi}, Nenad Vu~kovi} i Ivan Stankovi}. Dvodnevne pripreme na{i rukometa{i obavi}e u Ni{u, a na turniru u Ma|arskoj najpre }e igrati s Rumunima (29. oktobra) u 20 ~asova u gradu Papi, zatim dan kasnije u Balatonfiredu s doma}inom Ma|arskom od 18 ~asova i na kraju 31. oktobra u Vespremu s Tunisom (10). J. G.

Momir Ili}

Milan Pavlov (4), levo krilo Jugovi}a

z Mnogi ka`u da je sada{wi sastav Jugovi} Unimeta prava doma}a ekipa, koja svoj talenat i ume}e demonstrira samo u Hramu. - Na`alost, prema dosada{wim rezultatima, ispada tako, {to mi jako smeta. Moramo da radimo na tome, mo`da je to ~ak i psiholo{ke prirode, ne znam. Odbranu igramo slabije,

ozbiqnim pristupom mo`emo da se nadamo uspehu. Planinka je kvalitetan sastav, ali ja smatram da mi trebamo da gledamo na{u igru ako ho}emo bodove smatra vihorno krilo Ka}ana Milan Pavlov. Me~ po~iwe u 19 ~asova u Hramu. J. Gali}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - IN\IJA: In|ija - Mladost (A), SOMBOR: Radni~ki - Radni~ki (N), ÊLAREVO: ^SK Pivara - Sloga (K), NOVI PAZAR: Novi Pazar Mladost (L), ZEMUN: Zemun Teleoptik, BEOGRAD: Beànija - Banat, SEVOJNO Point - Dinamo. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - OXACI: Tekstilac Ites - Mladost (BJ), BA^KA PALANKA: Ba~ka - Veternik Viskol, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Pali}, KIKINDA: OFK Kikinda - Dolina, TEMERIN: Sloga - Vr{ac, BAÎNCI: Big bul - Metalac AV. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Vojvo|anska liga, istok - NOVI KOZARCI: Sloboda - BAK, SRPSKA CRWA: Budu}nost Ba~ka Topola, PANÊVO: Dinamo - Ba~ka 1901, BAJMOK: Radni~ki - Kozara, ZREWANIN: Radni~ki - Budu}nost (A), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Crvena zvezda. Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad KA]: Jugovi} - Omladinac, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Borac, NOVI SAD: Crvena zvezda - Radni~ki (I), RUMA: 1.maj - Hajduk, BEOÎN: Cement - Polet (K). Utakmice po~iwu u 15 ~asova. Podru~na liga Novog Sada VRBAS: OFK Vrbas - Fru{ko-

gorac, ZMAJEVO: Obili} - Srbobran. Utakmice po~iwu u 15 ~asova.

Ko{arka NLB liga (m) - BEOGRAD: Crvena zvezda - Zagreb (19), ZADAR: Zadar - Cedevita (19), DOM@ALE: Helios - Partizan (19), ZAGREB: Zagreb FMP (17). NLB liga (` ) - [IBENIK: [ibenik - Jedinstvo (19), MARIBOR: Maribor - Gospi} (18.30). Prva liga (m) - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Ma{inac (19.30), KRAQEVO: Sloga - Borac (19.30). Prva liga (`) - ZREWANIN: Proleter - Vo`dovac (20), ÊLAREVO: êlarevo Spartak (19), BEOGRAD: Partizan - Radni~ki (14.30). Prva B liga (m) - NOVI SAD: Vojvodina - Superfund (12.30), VRAWE: Jug - Mladost (â) (19), JAGODINA: Jagodina - Partizan 2 (18), SMEDEREVO: Vizura Smederevo - @elezni~ar (I) (17), LESKOVAC: Zdravqe - Vrbas Karneks (18), Beovuk 72 - Crnokosa (15). Prva B liga (`) Prva srpska liga, sever (m) SUBOTICA: Spartak - Srem (15), OXACI: Oxaci - Mladost Teletehnika (20), STARI BANOVCI: Dunav - Duga (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova -

Sveti \or|e (17), KIKINDA: Jedinstvo - Kikinda (20), NOVI SAD: Sport Ki - Novi Sad (17), VETERNIK: Veternik Topola (17). Druga srpska liga, sever (m) ZREWANIN: Proleter Naftagas - Hajduk (K) (14), RUMA: Ruma - Top (15), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Apatin (19), CRVENKA: Crvenka Dinamo (20).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - QIG: Spartak - Ribnica (19), PO@AREVAC: Mladi radnik - Crvena zvezda (19). Prva mu{ka liga: KLEK: GIK Banat - NS As (19), BEOGRAD: @elezni~ar - jedinstvo (SP) (17), PAN^EVO: Borac Bavani{te (17). Prva `enska liga: NOVI SAD: Vojvodina - Novi Sad Pionir petrol (18), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Vizura Super nova (19), ARAN\ELOVAC: [umadija - Lazarevac (20), BEOGRAD: Radni~ki NIS petrol - Putevi Trandeks (20), LAZAREVAC: Kolubara Radni~ki (K) (17). Druga mu{ka liga, sever: FUTOG: FOK - Petrovaradin (20), IN\IJA: In|ija - Spartak (19), Mladost Ekspans RFU (20), SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 - Apatin (20).

Druga ènska liga, sever: ZREWANIN: Zrewanin 023 Spartak 2 (19), FUTOG: Futog Varadin BMG gradwa (17), SREMSKA MITROVICA: Srem - VST (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga, sever: MAGLI]: Magli} Vrbas (17), BA^KA TOPOLA: Topola - Spartak 2 (18), BA^: Partizan megal - Mladost (T) (18). Prva vojvo|anska ènska liga, sever: BA^KA PALANKA: Merkur - CVS (16), ZMAJEVO: Ba~ki zmaj - Volejstars (13), NOVI SAD: Novi Sad 2 - Vojvodina 2 (18). Prva vojvo|anska mu{ka liga, jug: RUMA: Sloven - Gorwi grad (17), STARÊVO: Borac 2 - Hercegovina (15), VELIKA GREDA: Plandi{te - Radni~ki (14). Prva vojvo|anska ènska liga, jug: SREMSKA MITROVICA: Sloga - Prvi tempo (14), KRAJI[NIK: Kraji{nik Banat Klek 2 (18), NOVI SAD: NS Volej tim - Dinamo 2 (12.30), [ID: Maks - NS tim (19), @ITI[TE: @iti{te Vr{ac (17.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga, centar: NOVI SAD: Petrovaradin 2 - Mladost (BP) (15), Vo{a - [id (14.30), SREMSKI KARLOVCI: Straìlovo - Dubl (18), PETROVARADIN: Dunav volej NS As 2 (12).

Rukomet Superliga za mu{karce - NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar Dinamo (17), KA]: Jugovi} - Planinka Prolom voda (19), ZREWANIN: Proleter Naftagas - Metalopastika (18), PRIBOJ: Priboj - Kolubara (18), NI[: Naisus - Crvenka (18.30), BEOGRAD: Partizan - Smederevo (19.30). Prva mu{ka liga - TEMERIN: Mladost TSK - Poàrevac (18), VRBAS: Vrbas Vital - BASK (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Zaje~ar (19), KOSTOLAC: Rudar - Zlatar (19). Prva ènska liga - GORWI MILANOVAC: Metalac AD @elezni~ar (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Proleter Superprotein (19), PIROT: Pirot - Napredak (18). Druga mu{ka liga, sever APATIN: Apatin - Jedinstvo (BPS) (18), RUMA: Ruma - Metalac AV (19.30), @ABAQ: Hajduk @SK (19), JABUKA: Jabuka - Vojput (19). Druga ènska liga, sever - FUTOG: Vojvodina - Lehel (14.30), ADA: Halas Joèf - Vrbas (18), APATIN: Apatin - Jedinstvo (16). Prva vojvo|anska mu{ka liga OMOQICA: Mladost (O) - Tarket junior (17), NOVI BEÊJ: Jedinstvo - Obili} (16). Prva vojvo|anska ènska liga KOVIN: Radni~ki - Rusin (18), KIKINDA: Kikinda - Crvenka (11), MO[ORIN: Mileti} - Jedinstvo (E) (19)DOLOVO: Dolo-

vo - Naftagas (17), FEKETI]: Jadran Lider - Topola (17).

Kuglawe Superliga Srbije (m) - BEOGRAD: Beograd - Kawi`a (11), GORWI MILANOVAC: Metalac - Crvena zvezda (12), SENTA: Senta - E|{eg (14). Superliga Srbije (`) - NOVI SAD: Ada Kompjuters - Putar (15), SUBOTICA: Pionir - Jedinstvo (16), SENTA: Venus SPC Vojvodina (17). Prva liga, grupa Vojvodina (m) - NOVI SAD: 13. maj - Toza Markovi} (16), APATIN: Apatin Hajduk (16). Prva liga, grupa Vojvodina (`) - KIKINDA: Toza Markovi} Banat (16), RUMA: Srem - Vojvodina (16). Druga vojvo|anska liga, sever (m) - BA^KA PALANKA: Dunav - Kordun (16), VRBAS: Vrbas - Jadran (16). Druga vojvo|anska liga, jug (m) - RUMA: Horoskop - Sloven (11).

Stoni tenis Mu{ka superliga – SUBOTICA: Spartak – Crvena zvezda (17), VR[AC: Vr{ac – Banat (16), BEOGRAD: Stak – Stenes (10), KIKINDA: Kikinda – Smederevo (18). @enska superliga – NI[: Josip Kolumbo - ^oka (16), VR[AC: Vr{ac – Banat (14).

SPORT

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

VOJVODINA SRBIJAGAS DO^EKUJE MA[INAC

KUP SRBIJE

Na pobedu

Vo{a favorit u Beogradu

Posle uvodne pobede u ligi Srbije, pred ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas ve~eras je jo{ jedna utakmica u kojoj su doma}ini. U goste im dolazi ekipa Ma{inca i, ako je suditi po najavama, crveno-beli su favoriti. - Iako smo bili oslabqeni neigrawem kapitena Martini}a i Radaka, u prvom kolu smo bili dosta uspe{ni i pobedom smo u{li u sezonu - ka`e trener Novosa|ana Radenko Varagi}. - Pred nama je ve-

Pro{le godine vaterpolisti Vojvodine igrali su u finalu Kupa Srbije, a i ove sezone imaju velike ambicije u doma}im i u inostranim takmi~ewima. Vojvodina }e se na prvom turniru kupa danas i

Raspored Kikinda A grupa, danas: Partizan @AK (10), TENT - Ni{ (12), Parizan - TENT (19), @AK - Ni{ (21).

PRVA B LIGA

Vo{a doma}in lideru

Beograd

U tre}em kolu Prve B mu{ke lige ko{arka{i Vojvodine do~ekuju beogradski Superfund. Izabranici trenera Dragosavca posle dva kola imaju polovi~an u~inak, pobedu i poraz. Gosti iz Beograda startovali su sa dve ubedqive pobede i trenutno se nalaze na prvom mestu na tabeli. Utakmica Vojvodina-Superfund igra se danas u maloj sali Spensa u 12.30 ~asova. I. G. ~eras va`na utakmica s Ma{incem i nadam se da }emo u wu u}i u kompletnom sastavu. Kraqev~ani su ozbiqan klub, s jasno uspostavqenim sistemom. Igraju veoma brzo, verovatno najbr`e od svih ekipa u ligi, pa }emo poku{ati da im nametnemo pozicionu igru. Imamo kvalitetnije igra~e i verujem da }emo ostvariti i drugi trijumf. U ve~era{wem me~u u ulozi kapitena debitova}e Goran Martini}. Vrlo dobri plejmejker s nestrpqewem i{~ekuje utakmicu. - Nikada nisam bio kapiten nekog tima i ose}am posebnu odgo-

B grupa, danas: Student Beograd (9), Vojvodina - Zemun (10), Student - Zemun (18), Beograd - Vojvodina (19). Sutra: Zemun - Beograd (9), Vojvodina - Student (10). sutra takmi~iti sa Zemunom, Beogradom i doma}inom Studentom na beogradskoj Bawici. - Zbog reprezentativnih obaveza sakupili smo se tek pred po~etak sezone. Me|utim, to ne sme da nam bude opravdawe, ve} motiv da jo{ vi{e radimo i napredujemo. Atmosfera u ekipi je odli~na, mislim da mo`emo ove sezone da ura-

Boris Vapenski

Foto: F. Baki}

dimo i vi{e nego {to smo uradili pro{le. Mo`da to zvu~i prepotentno, ali ja verujem u sebe i svoje drugove. Trenutno nam je najva`nije takmi~ewe u Kupu. Igramo sa ekipama koje dobro poznajemo, kvalitetniji smo od wih i ne bi trebalo da imamo ve}ih problema u tim duelima - rekao je prvotimac Vo{e Boris Vapenski i dodao:Ve} narednog vikenda ~eka nas kvalifikacioni turnir za Evroligu. San svakog igra~a, bez obzira o kojem se sportu radi, je da igra Evroligu. To je velika {ansa za sve nas. Direktor Vojvodine Danilo Ikodinovi} ka`e da veruje u novu ekipu Vojvodine.

- Verujem da nova ekipa mo`e da ponovi pro{logodi{we uspehe. Momci su perspektivni i imaju vrhunskog trenera. Vojvodina ima sjajnu bazu, a ne smemo zaboraviti da je dosta igra~a iz na{e A reprezentacije poniklo u Novom Sadu rekao je Ikodinovi} i dodao da je pomalo razo~aran {to u dr`avi nema vi{e sluha za sport i pohvalio Grad Novi Sad {to je prepoznao kvalitetan rad u VK Vojvodina i odlu~io da pomogne. - Izbori}emo se mi sa svim neda}ama, na}i}emo sponzora i pokazati svima koliko vredimo - istakao je Ikodinovi}. G. Malenovi}

@ENSKA SUPERLIGA

Goran Martini}

vornost u novoj ulozi - rekao je Martini}. - Kraqev~ani su veoma brzi i posebno dobro igraju kontranapade, a na{ osnovni zadatak bi}e da im to onemogu}imo. Slabiji su u pozicionoj igri i verujem da }emo ostvariti i drugu prvenstvenu pobedu. Mawih problema s povredama imali su Jev|i} i

Foto: F. Baki}

Kova~evi}, ali verujem da }emo zaigrati u kompletnom sastavu i pozivam navija~e da do|u i pomognu nam da trijumfujemo. Duel Vojvodina Srbijagas - Ma{inac igra se u maloj sali Spensa u 19.30 ~asova, a ulaz se napla}uje 100 dinara. A. P.

Lak{e od o~ekivanog Vojvodina – Senta 6:1 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 50. Sudije: Vla{kali} i Mitri} (Novi Sad). Rezultati: Barna - \ur~ik 3:1 (2, -8, 11, 7), Todorovi} – Maksuti 3:0 (2, 6, 7), Plav{i} – Tot 2:3 (5, -8, 9, -9, -7), Todorovi} - \ur~ik 3:1 (-9, 8, 7, 8), Barna – Tot 3:2 (-4, 8, -6, 10, 3), Plav{i} – Maksuti 3:0 (5, 9, 10), Todorovi} – Tot 3:0 (9, 6, 9).

Stonoteniserke Vojvodine pobedile su u derbiju 4. kola Superlige rivalke iz Sente ubedqivije nego {to se moglo pretpostaviti – 6:1. - Ovakvom trijumfu svakako je doprinelo neigrawe Eve Tapai za go{}e, a Andrea Todorovi}, iako povre|ena, dobila je sve tri partije – rekao je posle me~a trener {ampionki Branko \uki}. S. S.

KULTURA

subota17.oktobar2009.

DNEVNIK

U GALERIJI OGRANKA SANU PREDSTAVQENI MONOGRAFIJA I RADOVI ISTAKNUTOG MAKEDONSKOG VAJARA

Stvarala{tvo Tometa Serafimovskog

U Galeriji Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu sino} je predstavqeno bogato stvarala{tvo akademika Tometa Serafimovskog (1935) istaknutog makedonskog vajara. Monografiju „Spomenici i spomen obele`ja“ posve}enu tom segmentu umetnosti vajara Serafimovskog predstavili su akademik ^edomir Popov i profesor dr Stanislav @ivkovi}, istori~ar umetnosti. Izlo`bu radova Tometa Serafimovskog, skulptura i postera otvorio je akademik Georgi Stardelov, predsednik Make-

donske akademije nauka i umetnosti. Serafimovski je diplomirao na Akademiji za likovne umjetnosti u Zagrebu 1963, u klasi profesora Antuna Augustin~i}a i jednu godinu radio kao saradnik u majstorskoj radionici svog profesora. Kao stipendista francuske vlade boravio je u Parizu {to je ostavilo vidqive tragove na wegovo stvarala{tvo.^lan je Dru{tva likovnih umetnika Makedonije od 1962, a od 1977. do 1978. i wegov predsednik. Do sada je ostvario, u trajnom ma-

terijalu - bronzi, mermeru i drvetu, preko 400 skulptura, skica, figura, portreta, spomen-obele`ja, kao i 13 spomenika (na vi{e tema), koji su rasuti {irom pre|a{we Jugoslavije Imao je vi{e od 30 samostalnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. Wegova vajarska dela nalaze se u vi{e privatnih zbirki {irom sveta, kao i u mnogim galerijama i muzejima. Akademik Tome Serafimovski je dobitnik brojnih nagrada i priznawa. Za ~lana Makedonske akademije nauka i umetnosti izabran je 1988. godine.

NOVA DRAMSKA PREDSTAVA USKORO NA REPERTOARU SNP-a

Nasrtaji na wen ìvot, ali i na{ U Srpskom narodnom pozori{tu u toku su probe dramske predstave “Nasrtaji na wen ìvot” Martina Krimpa, u reìji An|elke Nikoli}, koja }e premijerno biti izvedena krajem novembra na sceni “Pera Dobrinovi}”. Martin Krimp je jedan od najuticajnijih savremenih britanskih autora, koji je od osamdesetih godina pro{log veka prisutan na

An|elka Nikoli}

tamo{woj dramskoj sceni. Komad “Nasrtaji na wen `ivot”, koji se smatra remek-delom nove britanske drame, Krimp je napisao 1997, a ovo }e prakti~no biti wegova prva postavka u nekom na{em profesionalnom pozori{tu. Zanimqiva je ve} i prva re~enica – instrukcija u ovom komadu, koja glasi da je komad pisan za pozori{nu trupu ~iji sastav treba da odrazi sastav sveta izvan pozori{ta. - U nekoj na{oj zamisli ta indikacija je shva}ena kao poziv da se bavimo nekom temom komada, a po nama to jeste problem gubitka

identiteta, krize, stalnog nalaèwa i gubqewa onog {to je ~ovekova slika o sebi i o svetu u kojem ìvi. Deset na{ih glumaca pozvano je da u ovom radu u~estvuju ne samo kao glumci umetnici, nego i kao qudi koji imaju neka sopstvena iskustva vezana za tu temu, tako da iskustvo svakog od wih moè da predstavi iskustvo jednog {ireg broja qudi. Nismo ba{ toliko razli~iti – obja{wava An|elka Nikoli} za na{ list. U predstavi igraju: Dragiwa Vogawac, Igor Pavlovi}, Jovana Mi{kovi}, Marija Medenica, Marko Savi}, Milan Kova~evi}, Milica Gruji~i}, Miroslav Fabri, Nenad Pe}inar i Tijana Maksimovi}. Komad je prevela i adaptirala An|elka Nikoli}, a tako|e je sa kostimografkiwom Marinom Sremac i autor scenografije. Dramaturg je Svetislav Jovanov, kompozitor je \or|e Brankovi}, a za scenski pokret je zaduèna Olivera Kova~evi}–Crwanski. Foto: B. Lu~i} Utisak da Krimp daje veliku slobodu reditequ, ali da je upravo to s druge strane veliki teret, potvr|uje An|elka Nikoli} i dodaje da je jako lako upasti u zamku poku{aja da se iz svake od pojedina~nih scena pravi jedna koherentna pri~a. - Ono {to mi sada poku{avamo na probama, nadam se da }e to ostati u predstavi, jeste da zadrìmo to vi{eglasje, taj niz pojedina~nih, malih ili velikih pri~a, koji moè da se sadrì u svakom segementu. Ne bih rekla da je to ra{omon, nego pre razra|ivawe jednog problema na razli~itim ravnima: od vrlo intimnog

koji se ti~e psiholo{kog problema, traèwa sebe i neke istine u svetu, preko me|uqudskog, porodi~nog, kolektivnog. Dakle, na raznim nivoima. Na nivou jedne profesije, ili mawe zajednice, jednog grada, dràve, kontinenta, ili nekog zapadnoevropskog kruga. Ono {to je vrlo duhovito kod Martina Krimpa jeste da on dohvati negde i svemir, odnosno interplanetarni problem, kao ne{to {to izvan zemqinog kruga uti~e na nas. Mi bismo rekli da je to pre problem u na{im glavama: ko nas to sa strane napada? Taj naziv samog komada mi nekako stalno obr}emo u prakti~nom pozori{nom smislu, te to u nekim momentima uglavnom jesu nasrtaji na moj ìvot, na na{ ìvot, na{i nasrtaji na ìvot, ili nasrtaji ìvota na nas, s tim {to su nasrtaji mo`da re~ koja podrazumeva ne{to nasilno. Recimo da se bavimo celom skalom: od predose}awa, opipavawa, do nekog hvatawa u sukob sa ìvotnim ~iwenicama i okolnostima – navodi An|elka Nikoli}. U ~itavom spektru tema radi se o klackalici izme|u nekih krajnosti, dodaje An|elka Nikoli} i napomiwe da je fenomenalna strana teksta upravo to {to s jedne strane stalno {ibaju neke predivne lepote sveta i mogu}nosti koju ~ovek nudi, a s druge postoji wegova stra{na malenkost i destruktivna strana. - Ali, sada moram da priznam da sam izabrala da ne stavim taj komad izme|u sebe i glumaca. On nam je zaista posluìo kao neki poligon na kojem ispitujemo mogu}nosti pozori{ne igre, tako da je sad glavni “problem” s kojim se borimo neograni~ena sloboda {ta se sve u pozori{tu moè, i {ta sve moè deset sjajnih glumaca koje imam u podeli. Moram re}i da je SNP iza{lo u susret mojoj ideji da se ova predstava radi istraìva~ki onoliko koliko je to mogu}e u institucionalnim uslovima – ukazuje An|elka Nikoli}. N. Pej~i}

Foto: R. Hayi}

U ZREWANINU OBELE@ENO 170 GODINA POZORI[TA „TO[A JOVANOVI]“

„Pokojnik” za jubilej

@ilnikovi filmovi u svetu

U Narodnom pozori{tu „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu preksino} je proslavqen Dan pozori{ta i ujedno obeleèn jubilej najstarije pozori{ne zgrade u Srbiji - 170 godina postojawa. Zrewaninci su svoj veliki pozori{ni dan obeleìli premijerom „Pokojnika“ Branislava Nu{i}a, u reìji Predraga [trbca, i ùrkom u Pozori{nom klubu „Zeleno zvono“, u reìji Branislava Gute Gruba~kog. Direktor Narodnog pozori{ta u Zrewaninu, Goran Ibrajter, pozdravio je goste prve ovosezonske premijere na Dramskoj sceni kratkim podse}awem na istorijat zgrade i okolnosti u kojima se trenutno radi. Kao {to je i red, progla{en je i dobitnik godi{we nagrade zrewaninskog pozori{ta, a laureat u godini velikog jubileja zgrade je An|a Jankov-Malba{ki (1919), prva upravnica otkako „To{a Jovanovi}“ uìva profesionalni status - od 15. oktobra 1946. An|a Jankov-Malba{ki je studirala biologiju, a 1946. je pored upravqawa pozori{tem imala i zadatak okru`nog kulturno-prosvetnog inspektora. Penzionisana je kao profesor vi{e tehni~ke {kole u Zrewaninu, a trenutno ìvi u Novom Sadu. I. B.

Na 7. internacionalnom festivalu dokumentarnog filma u Lisabonu u Portugaliji (Doclisboa od 17. do 25. oktobra) u okviru specijalnog programa bi}e prikazana trilogija o Kenediju Hasaniju (Kenedi se vra}a ku}i, Gde je Kenedi bio dve godine i Kenedi se èni) poznatog novosadskog rediteqa @elimira @ilnika. Na pomenutom festivalu, @ilnik je ~lan me|unarodnog ìrija, a na ovaj na~in organizatori predstavqaju uglednog filmskog autora iz Srbije. Tako|e, ovih dana, na „Rolling film festivalu“koji se odràva od 19. do 21. oktobra u Pri{ti@elimir @ilnik ni, bi}e prikazani dokumentarni filmovi o HasaniNajnoviji igrano dokumentarju. Re~ je o me|unarodnom feni film @elimira @ilnika stivalu romskih i filmova ko„Stara {kola kapitalizma“ naji govore o Romima. rednih meseci, prema dosadaDa postoji interesovawe i za {wim pozivima, bi}e prikazistarija @ilnikova ostvarewa van u Qubqani , u novembru, u Zagovori i podatak da je wegov grebu (Festival filmova o qud„Crni film“, dokumentarac iz skim pravima - u fokusu ima borsedamdesetih godina, uvr{ten u bu za socijalnu pravdu ), po~etprogram izlo`be „Agents and kom decembra, slede zatim: „CrosProvocateurs“(traje do 20. novemsing Europe“ festival u Lincu bra) Instituta za modernu (Austrija), „Int film festival“ u Roumetnost u gradu Dunaujvaro{ u terdamu (Holandija) i BradforMa|arskoj. du (Velika Britanija). V. C.

U SUSRET GOSTOVAWU ENGLESKOG BENDA „VIBRATORS“ U NOVOM SADU

^ista pank-rok manija

Jedna od prvih pank-rok LP plo~a koja se pojavila u na{im prodavnicama krajem 70-ih godina pro{log veka je “Pure mania” engleskog benda „Vibrators”. ^ista manija brzo je osvojila poklonike novog zvuka koji su u tada{wem “Muzi~kom magazinu” i “Jugotonu” u novosadskoj

GOSTOVAWA PREDSTAVA SNP-a

Drama u Sloveniji, Balet u Rumuniji Dva ansambla Srpskog narodnog pozori{ta ovog vikenda kre}u na put: u Sloveniju, gde }e gostovati dramska predstava “Brod za lutke”, i u Rumuniju, gde odlazi baletski ansambl “Boànstvene komedije”. Predstava “Brod za lutke” Milene Markovi}, u reìji Ane Tomovi}, odlazi na festival “Bor{tnikovo sre~awe” u Maribor, gde }e biti izvedena 19. oktobra. U ovoj predstavi koja je trijumfovala na proteklom Sterijinom pozorju osvojiv{i {est nagrada, a s uspehom je izvedena i nedavno na Bitefu, igraju Jasna \uri~i}, Dragiwa Vogawac, Milica Gruji~i}, Radoje ûpi}, Nenad Pe-

}inar i Radovan Vujovi}. Scenograf je Qerka Hribar, kostimograf Momirka Bailovi}, a kompozitor je Darko Rundek. Predstava je do sada gostovala u Puli, Zagrebu, Rijeci, Podgorici i Hebu (ê{ka), Bratislavi (Slova~ka), kao i u vi{e na{ih gradova i gotovo na svim doma}im festivalima. Balet SNP-a }e 20. oktobra gostovati u gradu Sibiu u Rumuniji s predstavom ”Boànstvena komedija” u koreografiji i reìji Sta{e Zurovca. Predstava je premijerno izvedena 15. marta 2006. i ovo je weno prvo gostovawe u inostranstvu. U ovom savremenom baletu, inspirisanom

istoimenim delom Dantea Aligijerija, igraju: Maja Grwa, Andrej Josif Kol~eriju, Frosina Dimovska, Andreja Kule{evi}, Danijela Vojnovski, Bojana Mati}, Brankica Vu~i}evi}, Ranko Lazi}, Flavijus Sasu, Liviju Har, Sa{a Krga i drugi. Kako isti~e baletska kriti~arka Sne`ana Subi}, „koreograf je iz potencijala novosadskih igra~a uspeo da izvu~e neslu}enu energiju, da im oslobodi tela, koja u ovoj zahtevnoj predstavi postaju besprekorni instrumenti kojima je, jezikom ekspresivnosti i ~iste poezije, mogu}e iskazati unutra{wa stawa qudske du{e.“ N. P-j.

OD LISABONA DO BRADFORDA

Plakat „Vibratorsa”

Dunavskoj ulici, pre svega, povremeno mogli da nabasaju na plo~e bendova Clash, Stranglers, XTC, Stiff Little Fingers...Pomenuti album „Vibratorsa“ satkan je od istinskih hitova i utisak je da nijedan potowi nije pomutio slavu prvenca. Na takav tok svakako su uticale i ~este promene u postavi benda, ali i du`e ili kra}e pauze u radu. Posle ta~no 33 godine postojawa, „Vibrators“ }e imati priliku da vidi i publika u Srbiji, jer }e ovaj bend svirati 20. oktobra u Beogradu, a dan kasnije i u Novom Sadu (klub “Trema” SNP ). Sve je po~elo singlom “We Wibrate” 1976. godine, posle koga je usledio “Pogo Dancing”, a onda je snimqena “^ista manija” jedan od najboqih pank-rok albuma svih vremena. Slede: “V2”, “Alaska 127”, “Meltdown”, “Unpunked”, “French Lessons With Corection”, 21. vek zapo~iwe albumom “Energize”. Pre tri

godine album “Punk: The Early Years” obradio je neke od najve}ih hitova pankerskih legendarnih bendova, a ove godine objavili su “Garage Punk”, kompilaciju prearanìranih gara`nih pesama iz 60-ih godina. Bend je nedavno zavr{io i snimawe novog albuma s originalnim basistom Pet Kolierom, ~iji je radni naslov “Under The Radar”, snimqen u Studiju Perija Vejla u Ju`nom Londonu. Album sadrì 14 numera, a bi}e objavqen za “Captain Oi! Records”. „Vibrators“ nekada nastupa kao trio, a u Engleskoj naj~e{}e ponovo svira s povratnikom Noksom (gitara i vokal), originalnim ~lanom prve postave. Tu su jo{ Edi na bubwevima i gitarista Pit. Ono {to }e svakako obradovati ovda{we qubiteqe benda „Vibrators“ je najava set liste koja sadrì dobar deo pesama s albuma prvenca poput: “Yeah, Yeah, Yeah”, “Baby, Baby”, “Petrol”, Wrecked On You”, “Londons Girls”.... Karte za novosadski koncert u klubu “Trema” u pretprodaji ( i to prvih 100) ko{taju 800 dinara (Mamut store, Zmaj Jovina 15), a na sam dan koncerta 1000 dinara. Predgrupa bendu „Vibrators“ bi}e kvartet devojaka iz Pan~eva simboli~nog naziva “Vibrator u rikverc”. S. S.

SVET

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

NEMA^KA 9. NOVEMBRA OBELE@AVA DVE DECENIJE OD PADA BERLINSKOG ZIDA

IRSKA

Obama ne dolazi na proslavu BERLIN: Ameri~ki predsednik Barak Obama ne}e prisustvovati proslavi dve decenije pada Berlinskog zida, javqaju ju~e nema~ki mediji, navode}i da }e umesto wega, kako se o~ekuje, sve~anosti prisustvovati ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton. Obamina poseta Aziji, za koju se ka`e da je ve} odavno planirana, razlog je za{to ameri~ki predsednik, koga je, kako se podse}a, kancelar Angela Merkel pozvala na proslavu, ne dolazi u Berlin. U nema~koj vladi, kako saznaju mediji, postoji razumevawe za ovu odluku ameri~kog predsednika i o~ekivawe da }e Obama

slede}e godine posetiti Berlin. Mediji podse}aju da je Obama od svog imenovawa dva puta bio u Nema~koj, ali jo{ nikada u prestonici. Obama i Merkel }e se, kako se o~ekuje, najverovatnije sastati 3. novembra, kada }e ona, kako je planirano, govoriti pred ameri~kim kongresom. Nema~ka }e 9. novembra proslaviti dve decenije od pada Berlinskog zida, a uve~e se o~ekuje velika zabava ispred Brandenbur{ke kapije, pod nazivom „Praznik slobode“, uz veliku domino-akciju, u kojoj }e, simboli~no, domine od stiropora, visoke oko 2,5 metra, podsetiti na ru{ewe zida 1989. godine. (Beta)

SAVET UN PODR@AO GOLDSTONOV IZVE[TAJ O GAZI

Izrael i Hamas odbacili optu`be TEL AVIV, @ENEVA: Savet UN za qudska prava podrào je ju~e izve{taj o izraelskoj ofanzivi na pojas Gaze pro{le zime, u kome se i Izrael i ekstremisti islamisti~kog Hamasa optuùju za ratne zlo~ine. Na specijalnoj sednici u @enevi 25 ~lanica Saveta je glasalo za rezoluciju u kojoj se kritikuje Izrael {to nije sara|ivao sa komisijom UN koju je predvodio biv{i tuìlac Ha{kog tribunala, ju`noafri~ki sudija Ri~ard Goldston. [est ~lanica je bilo protiv, a 11 se uzdràlo. I Izrael i Hamas koji vlada pojasom Gaze odbacili su optu-

`be u Goldstonovom izve{taju, koji ukqu~uje i mogu}e zlo~ine protiv ~ove~nosti i kriti~niji je u odnosu na jevrejsku dràvu. U dokumentu na 575 strana se poziva Savet bezbednosti UN da slu~aj uputi Me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu, ako dve strane vaqano ne istraè same navodne zlo~ine.I Izrael i SAD usprotivili su se izve{taju, ozna~iv{i ga neobjektivnim i upozoriv{i da naru{ava mirovni proces, u trenutku kada Va{ington poku{va da vrati Izraelce i Palestince za pregovar~ki sto. Palestinska uprava se pre dve nedeqe sloìla da se glasawe o izve-

{taju odloì na {est meseci, pod pritiskom SAD, ali je promenila odluku nakon neo~ekivano o{trih osuda mnogih Palestinaca i arapskog sveta. Uprkos odbijawu izve{taja, SAD se zajedno sa Velikom Britanijom zalaù za nezavisne istrage optu`bi. Izrael tvrdi da je istragu ve} sproveo.Izraelski premijer Bewamin Netanijahu nastojao je, o~ito bez uspeha, da ubedi posebno evropske kolege da wihovi predstavnici u Savetu glasaju protiv izve{taja. Organizacija za qudska prava ozna~ile su ga jo{ ranije uravnoteènim i ozbiqnim. U ofanzivi

koji ja po~ela 27. decembra 2008 i trajala do jednostranih prekida vatre 18. januara poginulo je vi{e od 1.400 Palestinaca, najvi{e civila, kako tvrde palestinske organizacije za qudska prava.Izrael me|utim navodi da je `rtava bilo mawe 1.166 i me|u wima mawe od 300 civila. Na izraelskoj strani poginulo je 13 qudi, ukqu~ujuhi 10 vojnika. Izrael se u izve{taju optu`uje za prekomernu upotrebu sile i namerno povre|ivawe palestinskih civila, a Hamas za nasumi~no raketirawe izraelskih civilnih ciqeva {to je i dovelo do ofanzive. (Tanjug)

UPRKOS OSPORAVAWIMA, ITALIJANSKI PREMIJER OSTAJE NA VLASTI

Berluskoni sve nepopularniji

RIM: Podr{ka gra|ana italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju pala na najniì nivo. Po rezultatima javnog mwewa, podr{ka gra|ana italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju pala je pro{log meseca na najniì nivo od wegove pobede na izborima 2008. godine. Po najnovijoj anketi, objavqenoj u levi~arskom listu „Republika“, 45 odsto Italijana podràva Berluskonija, {to je za dva odsto mawe u odnosu na septembar. Ta podr{ka je pro{le godine iznosila 62 odsto. Anketa je obavqena nekoliko dana nakon {to je Ustavni sud Italije doneo odluku da je zakon o imunitetu, zahvaquju}i kome je

Berluskoni do sada izbegao tri su|ena, protivan ustavu, preneo je Rojters. „Republika“, koju je Berluskoni tuìo zbog pisawa o skandalima u wegovom privatnom ìvotu, ocenila je da je reakcija premijera Italije na odluku Ustavnog suda uticala na wegovu popularnost. Opala je i popularnost Berluskonijeve konzervativne vlade, sa 44 na 42 odsto. Berluskoni je izjavio da se ose}a „osnaènim“ nakon odluke Ustavnog suda, i istakao da }e se „braniti i pokazati od ~ega je sa~iwen“. Kontraverzni zakon, po kome oni koji obavqaju ~etiri najvi{e dràvne funkcije, ukqu~uju}i i premijersku, imaju imunitet od krivi~nog gowewa,

jedan je od prvih zakona koje je usvojila Berluskonijeva vlada pro{le godine po osvajawu tre}eg mandata. Ovakva odluka Ustavnog suda bi mogla da dovede do novog otvarawa slu~ajeva protiv italijanskog premijera i ugrozi wegovu konzervativnu vladu desnog centra. Berluskoni, koji sve optu`be pori~e, u okviru jednog procesa bio je optu`en za davawe mita, u okviru drugog zbog utaje poreza i tre}eg zbog poku{aja podmi}ivawa opozicionih senatora. Opozicija u Italiji je zatra`ila od Berluskonija da podnese ostavku, dok ga je glavni koalicioni partner, ultradesni-

Potpisan Lisabonski sporazum DABLIN: Irska predsednica Meri Mekalisi potpisala je Lisabonski sporazum, dve nedeqe po{to su Irci iz prihvatili dokument o reformi evropskih institucija. Lisabonski sporazum do sada je ratifikovalo 26 zemaqa, odnosno sve ~lanice

Evropske unije osim ^e{ke. Irci su sa 67,13 odsto glasova po~etkom oktobra prihvatili Lisabonski sporazum. Na prvom referendumu 12. juna 2008. Irci su odbacili sporazum. Tada se 53,4 odsto gra|ana izjasnilo protiv. (Beta)

FRANCUSKA

Gorelo seno na [anzelizeu PARIZ: Oko 150 poqoprivrednika iz ruralnih oblasti Francuske razbacali su seno i nagomilali gume po [anzelizeu i zatim ih zapalili. Vatrogasci su brzo ugasili plamen. Poqoprivrednici su ju~e protestovali {irom Francuske kako bi skrenuli pa`wu na svoje te{ko}e i stawe koje se pogor{alo zbog pada cena hrane. Demonstranti su blokirali

saobra}aj na autoputevima od Tuluza na jugu do Mozela na severoistoku. Vo|a sindikata poqoprivrednika FNSEA @an-Mi{el Lemetaje pozvao je vlasti da pripreme „veliki plan za hitno delovawe“, koji bi predvi|ao i smawewe poreza, kako bi se pomoglo francuskim poqoprivrednicima da budu konkurentni kolegama u drugim evropskim zemqama.

IRAK

Od bombe stradalo 11 qudi MOSUL: Najmawe 11 qudi je poginulo, a 69 raweno u dana{wem napadu bomba{a samoubice na sunitsku dzamiju u severnoj ira~koj provinciji Ninivi, ~iji imam je kritikovao Al Kaidu, saop{tila je policija.Meta bomba{kog napada u Talaferu, koji se nalazi 420 kilometara severozapadno od Bagdada, bila je sunitska xamija, mada bomba{i ce{}e ga|aju {iitske xamije, pa se pretpostavqa da je razlog to {to je wen imam govorio protiv Al Kaide, prenela je agencija Rojters. Niniva se sma-

tra posledwim velikim upori{tem pobuwenika koje su vo|e sunitskih plemena, koji su saveznici ameri~kih snaga, uglavnom proterali iz Bagdada i zapadne ira~ke provincije Anbar. Talafer, u kome prete`no `ive mawinski turkmenski {iiti, bio je popri{te mnogih bomba{kih napada, od kojih se jedan dogodio 9. jula kada je poginulo 34 qudi.Tamo se u martu 2007. godine dogodio i jedan od najve}ih napada na teritoriji Iraka, u kome je stradalo 152 lica, podse}a Rojters. (Tanjug)

SAD

Mejdof nokautirao zatvorenika

Silvio Berluskoni

~arska Severna liga, podr`ala. Berluskoni je, me|utim, izjavio da }e, uprkos odluci Ustavnog suda, ostati na vlasti.

WUJORK: Ameri~ki biznismen Bernard Mejdof, koji je osu|en na kaznu zatvora zbog jedne od najve}ih finansijskih prevara u istoriji ameri~ke berze, nokautirao je jednog zatvorenika s kojim se posva|ao oko finansijskih pitawa.Ovaj bokserski zahvat iza re{etaka dogodio se u dvori{tu zatvora u Severnoj Karolini gde biv{i 71-godi{wi finansijski magnat slu`i do`ivotnu kaznu. Mejdof i jedan stariji zatvorenik raspravqali su o berzi. Diskusija se pretvorila

u sva|u koja je ubrzo prerasla u tu~u. Debqi kraj izvukao je Mejdofov sagovornik koji se na{ao na zemqi.“Berni je bio van sebe. Postao je zaista agresivan“, kazao je „Wujork postu“ jedan od o~evidaca. Ostali zatvorenici su izjavili da su se Berni i wegov protivnik sutradan pomirili i ponovo postali najboqi prijateqi.Mejdof u zatvoru Batner slu`i kaznu od 150 godina zbog pronevere 65 miliona dolara. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi kritikovao je ~e{kog predsednika Vaclava Klausa {to jo{ nije potpisao Lisabonski sporazum. Sarkozi ga je upozorio na posledice ukoliko to uskoro ne u~ini. „Do{lo je vreme da ~e{ki predsednik donese odluku i to ne}e biti bez posledica. U svakom slu~aju, to pitawe }e biti re{eno do kraja godine“, rekao je Sarkozi.

PAPA BENEDIKT XVI Svet mora da preduzme „odlu~nu i efikasnu“ akciju protiv gladi, po{to je svetska ekonomska kriza broj neuhrawenih pove}ala na rekordnih milijardu qudi, poru~io je ju~e poglavar Rimokatoli~ke crkve, papa Benedikt XVI povodom Svetskog dana hrane. Da bi obezbedile dovoqno hrane za svoje stanovni{tvo, zemqama u razvoju potrebno je vi{e investicija, posebno u poqoprivredu.

@AK [IRAK Svaki ~etvrti lek u zemqama u razvoju je falsifikovan, istakao je biv{i francuski predsednik @ak [irak. On je naveo da je vi{e stotina hiqada smrtnih slu~ajeva moglo da se izbegne da su prepisivani lekovi mogli stvarno da le~e. [irak je naveo da godi{we u svetu od falsifikovanih lekova protiv malarije umre oko 200.000 qudi, me|u kojima vi{e od 100.000 u Africi.

DE^AK PRESTRAVIO PORODICU I ^ITAV SVET

Velika drama ni oko ~ega DENVER: [estogodi{wi Falkon Hin iz ameri~ke dr`ave Kolorado dobrano je prestravio porodicu, ali i ~itav svet, po{to se satima mislilo da se nalazi u ru~no napravqenom helijumskom balonu, koji je nekontrolisano leteo nad tom dr`avom. Balon je posle nekoliko sati i prave vazdu{ne potere nekako prizemqen, ali u wemu nije bilo de~aka, s razlogom, jer se sve vreme krio u kartonskoj kutiji na tavanu porodi~ne ku}e. Panika je nastala po{to su lokalni mediji javili da je de~ak u{ao u srebrni balon, nalik lete}em tawiru, ispred ku}e u mestu Fort Kolins. Pretpostavqalo se da je konopac kojim je letelica bila pri~vr{}ena za

Mali Falkon (u sredini) s porodicom

zemqu pukao, ili da ga je de~ak sam otka~io. Tenzije su podrgevali brojni stru~waci, ali i lokalna policija, pa je Margi Martinez iz okru`ne kancelarije {erifa izjavila je da postoji mogu}nost da je de~ak ispao iz balona, s obzirom na to da su vrata na improvizovanoj letelici bila otvorena. Balon, duga~ak oko {est metara, napravili su de~akovi roditeqi. Televizijske stanice objavile su snimke na kojima se vidi kako balon leti na visini i do 2.100 metara. Eksperti koji se bave avijacijom navodili su da je de~ak mogao da pre`ivi let, ali i napomenuli da je na toj visini hladno i da je mali{an mogao da postane dezorjentisan.

BALKAN

subota17.oktobar2009.

MAKEDONIJA

PRIPREME ZA NOVI SASTANAK U BUTMIRU

Ingli{: Nije vreme za ukidawe entitetskog glasawa SARAJEVO, BAWALUKA: Ameri~ki ambasador u Bosni i Hercegovini ârls Ingli{ izjavio je da nije vreme za ukidawe entitetskog glasawa, jer u ovom trenutku nije mogu}e posti}i dogovor o tome u BiH. Ingli{, me|utim, nije potvrdio da se entitetsko glasawe ne}e na}i na dnevnom redu novog sastanka u Butmiru, 20. oktobra, jer, nije bio spreman da komentari{e sadràj paketa ustavnih promena. SAD se slaù sa Evropskom i Venecijanskom komisijom da entitetsko glasawe blokira rad institucija, ali ga trenutno nije mogu}e ukinuti, rekao je Ingli{ u intervjuu bawalu~koj Alternativnoj televiziji. „Kada je Vencijanska komisija pre ~etiri godine iznela

svoj zakqu~ak da entitetsko glasawe predstavqa smetwu, re~eno je i da politi~ka situacija nije takva da bi se to promenilo“, ukazao je Ingli{. Na sastanku 20. oktobra }e se razgovarati o pitawima koja je pokrenula Evropska komisija o qudskim pravima, kao i o onima koja treba da osiguraju dràvi legitimet za vo|ewe pregovora s Unijom i kompetencije u procesu odlu~ivaârls Ingli{ Milorad Dodik wa. Izme|u EU i SAD, koje su Ambasador SAD je rekao da Srpske Milorad Dodik, s kozajedno pripremile paket mu lider premijer Republike jim je {rekju~e razgovarao u ustavnih promena za naredni Bawaluci, nije pomenuo da }e sastanak u Butmiru, nema razwegova stranka SNSD, u sluKurkulas: Nismo predloìli ukidawe like u stavovima kada je u pi~aju ustavnih promena traìBAWALUKA: Evropska komisija u izve{taju o napretku BiH tawu BiH, naglasio je Inti da se u Ustav BiH ugradi i ka Evropskoj uniji nije predloìla ukidawe entitetskog glasawa gli{. pravo entiteta na referenve} je upozorila da wegova ~esta upotreba odga|a usvajawe zakona. Predsednik Vlade RS je amdum. Ovo je ju~e u Bawaluci izjavio {ef delegacije Evropske komibasadoru SAD, potvrdio svoje Ambasador Ingli{ je naveo sije u BiH Dimitris Kurkulas, dodaju}i da se o~ekivao ve}i napreu~e{}e na drugom sastanku u da bi na eventualni takav zahdak BiH ka evropskim integracijama u posledwih godinu dana.“NiButmiru. Dodik je tokom raztev preneo osnovne principe smo predloìli u tom izve{taju ukidawe entitetskog glasawa, sagovora istakao va`nost postiSAD po pitawu BiH, da Vamo smo naveli ~iwenicu da, izme|u ostalog, ~esta upotreba entizawa konsenzusa doma}ih lide{ington priznaje BiH „kao sutetskog glasawa odga|a dono{ewe zakona“, kazao je Kurkulas pora, kako bi se ubrzao proces verenu dràvu, ~iji se teritosle sastanka s premijerom RS Miloradom Dodikom. evroatlantskih integracija rijalni integritet ne moè BiH. dovesti u pitawe“.

OBRT U SLU^AJU „[IROKI BRIJEG”

Policajac ubio navija~a? SARAJEVO: Policajac iz Qubu{kog D.V. (27) uhap{en je zbog sumwe da je ume{an u ubistvo navija~a „FK Sarajevo“ Vedrana Puqi}a u [irokom Brijegu, u sukobu navija~a istoimenog fudbalskog kluba i „Hordi zla“,

priznao da je u toku nereda pucao iz kala{wikova, a obdukcijom je ustanovqeno da je Puqi} ubijen hicem iz pi{toqa u uvo. Forenzi~ari su utvrdili da je metak kalibra 9 milimetara ispaqen iz pi{toqa „glok“, slu-

Neredi i ubistvo u [irokom Brijegu

navija~a „FK Sarajevo“. Oliver Knezovi}, navija~ „Sarajeva“, koji je uhap{en zbog sumwe da je ubio Puqi}a, i daqe je u bekstvu. Knezovi} je, pre no {to je uspeo da pobegne iz pritvora,

`benog oru`ja bosanskohercegova~ke policije. Policajac D. V, kojem je odre|en pritvor od 30 dana, brani se tvrdwom da u toku nereda uop{te nije pucao, nego da mu je

Knezovi} oteo pi{toq, a potom da mu ga je i vratio. Me|utim, forenzi~kom istragom je ustanovqeno da D. V. na rukama ima tragova baruta, na {ta je wegov advokat reagovao tvrdwom da su ti tragovi nastali kada se policajac branio od navija~kih napada bakqama. Portal „ve~erwi.hr“ tvrdi da postoje videozapisi koji idu u prilog tvrdwi da je policija koristila ru~no vatreno oru`je u neredima i da su pojedini pripadnici „Hordi zla“ naveli u istrazi da je policija pucala u wih. Ministar unutra{wih poslova Zapadnohercegova~ek `upanije Ivica Ga{par, pi{e „net.hr“, izjavio je da se jo{ ne zna da li je smrt Puqi}a posledica ubistva, ili nesretnog slu~aja. Ve}ina bosanoskohercegova~kih medija poziva se i na postoje}i zakon prema kojem policajac mo`e da odlu~i o upotrebi vatrenog oru`ja, ~ime se dovodi u pitawe „nu`nost wegove odbrane, s obzirom da mu to zakon dopu{ta“, pi{e portal „dnevnik.hr“. Portal „24sata.hr“ pi{e da neslu`beno saznaje kako je Kne-

zovi} policajcu oteo pi{toq, po{to je video da mu „Horde zla“ tuku ro|aka. Iz pi{toqa je, zatim, ispalio 14 metaka, koliko je i bilo u oviru. Hici su, tvdi portal, pogodili preminulog Puqi}a i jo{ {estoricu navija~a. Prema toj verziji, nastavqa portal, pi{toq je vratio policajcu, koji je za to vreme drào {titnik i palicu u rukama. Portal „bitno.ba“ pi{e kako se uhap{eni policajac tereti za izazivawe op{te opasnosti, jer je dozvolio da mu Knezovi} otme pi{toq. Mediji navode da je zbog bekstva Knezovi}a iz pritvora uhap{eno osam sudskih policajaca, a da je vi{e wih bilo na informativnom razgovoru. Vesna ]avar iz Tuìla{tva Zapadnohercegova~ke ùpanije kaè da su od Federalne uprave policije do sada stigle krivi~ne prijave protiv jo{ ~etiri osobe iz Sarajeva, koje su u~estvovale u neredima, a portparol Federalne policije Robert Cvrtak izjavio je da je do sada saslu{ano pedesetak osoba i da je Kantonalnom tuìocu u [irokom Brijegu podneto 11 krivi~nih prijava.

Tirk: Arbitra`ni sporazum dobar QUBQANA: Predsednik Slovenije Danilo Tirk rekao je ju~e da je predlog arbitra`nog sporazuma o re{avawu pograni~nog spora sa Hrvatskom dobar i izrazio uverewe da }e biti potpisan za nekoliko nedeqa.Tirk je istakao da se radi

o dokumentu koji pru`a mogu}nost da dugotrajni spor bude re{en na zadovoqstvo obe zemqe i naglasio da ne prihvata mi{qewa u kojima se ukazuje da je sporazum {tetan za Sloveniju, prenela je agencija STA. U ovom delu Evrope imamo do-

voqno mudrosti da znamo da me|usobne odnose re{avamo na miran na~in“, naglasio je Tirk, dodaju}i da u obe zemqe traju pripreme u vezi sa realizacijom ovog sporazuma. Ranije je bilo najava da bi sporazum mogao biti potpisan

idu}e sedmice, prilikom susreta premijera Boruta Pahora i Jadranke Kosor u Zagrebu, ali „Delo“ ju~e pi{e da do tog susreta, najverovatnije, ne}e do}i, zbog procena Qubqane da Hrvatska odugovla~i s potpisivawem tog dokumenta. (Tanjug)

HRVATSKI MEDIJI

[trajk u „Ve~erwem listu” 30. oktobra ZAGREB: Zaposleni u zagreba~kom „Ve~erwem listu” organizova}e {trajk 30. oktobra ako do tada uprava firme ne odustane od otkaza za troje fotoreportera i dvoje zaposlenih u marketingu, kao i od ukidawa fotorubrike. Predsednica Sindikata novinara Hrvatske (SNH) Gabrijela Gali} rekla je ju~e na konferenciji za novinare da su zbivawa u „Ve~erwem listu“ odraz stawa medija u Hrvatskoj u kojoj postoje slobodni mediji i neslobodni novinari.

Ukazano je na mogu}nost da se otpu{tawa mogu dogoditi i u drugim medijima, pa su SNH i Hrvatsko novinarsko dru{tvo pozvali na {trajk solidarnosti i sve ostale zaposlene u medijima. Po re~ima predsednice Radni~kog saveta „Ve~erweg lista“ Mladenke [ari}, zaposleni u tom listu ne znaju ho}e li list izlaziti ukoliko po~ne {trajk. Upozorila je, me|utim, da }e, ukoliko uprava odlu~i da {tampa list, {trajka~i javnosti staviti do znawa da je list napravqen na silu. Dodala je da je tira`

DNEVNIK

lista u posledwih osam godina od dolaska austrijske firme „[tirija“ pao sa 160.000 na 80.000, {to je, kako je kazala, posledica lo{ih projekata i poslovnih odluka.“Ako se po~nu deliti otkazi u „Ve~erwaku” bojim se da }e pola novinara ostati bez posla“, ocenio je ~lan SNH Anton Fili}. Uprava „Ve~erweg lista“ navela je ranije da nema razloga za {trajk, isti~u}i kako taj list prolazi kroz restrukturirawe, koje je zbog socijalne osetqivosti bilo predugo odlagano. (Beta)

Grb bez petokrake SKOPQE: Makedonski parlament, Sobrawe podrào je predlog zakona o izmeni grba te dràve, kojim se uklawa petokraka. Kriti~ari promene nazvali kozmeti~kim, makedonski nacionalisti èle zlatnog lava. Time je okon~ana prva faza u parlamenatnoj proceduri, koja }e, na kraju, dovesti do promene grba Makedonije, ali }e na grbu ostati sva ostala obele`ja definisana jo{ pre ~etvrt veka, odnosno poqe okruèno klasjem ìta, listovi duvana, planina, reka i sunce u pozadini. Ovo re{ewe, kako navode makedonski mediji, bilo je jedino oko koga su tamo{we politi~ke stranke mogle da postignu konsenzus. Vladaju}u koaliciju u toj dràvi ~ini VMRODPMNE i Demokratska unija za integracije, koju ~ine nekada{wi albanski gerilci. „Predloènim zakonom se utvr|uje grb Makedonije, kao simbol dràvnosti Makedonije, i koji }e, zajedno sa zastavom i himnom, biti prepoznatqiv u svetu kao dràvni simboli jedne dràve“, rekao je makedonski ministar pravde Mihajlo Manevski.

Kada ovaj zakon bude stupio na snagu, gra|ani Makedonije }e imati tri godine za zamene dokumente. Poslanici u Sobrawu su istakli da je petokraka imala ideolo{ko zna~ewe, kao i da weno brisawe predstavqa raskid sa pro{lim sistemom, ali i „moralnu satisfakciju `trvama komunizma“. Istovremeno sa procedurom u parlamentu, VMRO-DP nekada{weg premijera Qub~a Georgijevskog po~ela je da skupqa potpise podr{ke za svoj predlog grba, odnosno zlatnog lava na crvenoj pozadini.

CRNA GORA

\ukanovi}: Opozicija nespremna PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} ocenio je da je opozicija u toj dr`avi nespremna da se suo~i sa gubitkom poverewa gra|ana i da zato izmi{qa probleme. On navodi da opozicionari izmi{qaju probleme organizovanog kriminala i optu`nice u Italiji, kako bi opravdali bojkot lokalnih izbora u Kotoru. Optu`be lidera Pokreta za promene da to rade zbog navodne optu`nice protiv wega u sudu u Bariju, \ukanovi} je rekao da je sve to ordinarna la`. „Prva la` je da protiv mene postoji neka optu`nica. Druga la`, koja je pratila tu, je da sam se ja za{titio od te nepostoje}e optu`nice svojim imunitetom. Ja sam u~inio upravo suprotno, u~inio sam ono {to nisam morao - a to je da odem u Italiju i da poku{am da pomognem da se, neke enigme koje postoje oko posla tranzita kroz Crnu Goru, razre{e. Najzad, najve}a la` u ~itavoj pri~i je to razlog za bojkot izbora“, naglasio je crnogorski

premijer. \ukanovi} je podsetio da je Pokret za promjene na izborima u Kotoru, krajem 2006., imao 1500 glasova a dve godine kasnije - upola mawe. Na Cetiwu su u istom intervalu izgubili ~ak dve tre}ine glasa~a, podseto je on. U izjavi TV CRna Gora \ukanovi} je ocenio da opozicija izmi{qawem optu`bi na wegov ra~un poku{ava da pobegne od suo~avawa sa „svojim likom u ogledalu“, odnosno sa bira~ima. (Tanjug)

[trajk u „Duvankomercu” PODGORICA: Unija slobodnih sindikata Crne Gore (USSCG), pozvala je ju~e sve sindikalne organizacije da podr`e radnike „Duvankomerca“, koji }e od ponedeqka {trajkovati ispred zgrade Vlade zbog uvo|ewa ste~aja i neispla}ivawa duga. „USS }e uraditi sve {to je u wenoj mo}i da pomogne radnicima Duvankomerca, ali se moraju aktivirati i ostale sindikalne organizacije kako bi, ako bude potrebno, zajedno sa wima {trajkovali ispred zgrade Vlade“, kazao je generalni sekretar U[-a Sr|a Kekovi} na konferenciji za novinare. On je kazao da je USS zabrinut uvo|ewem ste~aja u „Duvankomerc“, isti~u}i da je kompanija namerno dovedena na prosja~ki {tap, kako bi se na najjeftiniji na~in uzelo dru{tveno bogatstvo. „USS ne mo`e da spre~i uvo|ewe ste~aja, ali }e poku{ati da prona|e model reorganizacije u ste~aju i sa~uva radna mesta, odnosno propagira socijalni program koji Vlada zagovara za one koji budu progla{eni tehnolo{kim vi{kom“, rekao je Kekovi}. Po re~ima predsednika {trajka~kog odbora „Duvankomerca“

Dejana Bojovi}a, zavr{ni ra~un je za pro{lu godinu pokazao 1,9 miliona evra neto profita koji je ostao neraspore|en. „Kruè pri~e da je to bio fingirani izve{taj i sundikat „Duvankomerca“ je podneo krivi~ne prijave protiv uprave i revizora, ali to jo{ nije procesuirano“, kazao je Bojovi}. Istakao je da je odbor direktora najavio otpremnine od 1.900 evra za zaposlene nakon uvo|ewa ste~aja, isti~u}i da oni to ne}e prihvatiti. „Poku{a}emo da pregovaramo sa ministrom ekonomije, Brankom Vujovi}em, kako bismo dobili ve}e otpremnine“, objasnio je Bojovi}. Nakon {to je srpska kompanija „Futura plus“, pobednica na tenderu za privatizaciju „Duvankomerca“, pro{le godine u oktobru objavila da odustaje od kupovine crnogorske kompanije, zaposleni su u {trajku, traè}i da im se isplati pet zarada, dva regresa i 11 naknada za topli obrok i prevoz. „Duvankomkerc“ je maloprodajna mreà Duvanskog kombinata Podgorica, koja je izdvojena u posebnu kompaniju radi lak{e privatizacije. (Beta)

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

Re}i „ne, hvala” Nobelovoj nagradi Al Xazira ni su odbili najpresti`nije nagrade na planeti, rezervisane za one koji predstavqaju sam vrh u oblastima u kojima su stru~waci. Ne ~udi zato {to je broj onih koji su odbili Nobelovu nagradu veoma mali. Ali to je upravo ono {to neki kriti~ari kaù da Barak Obama treba da uradi, po{to je saznao da je dobio Nobelovu nagradu za mir pro{le nedeqe. Posle samo osam meseci predsednikovawa Obama ima odli~an razlog da odbije nagradu, jer nije imao vremena da je zaradi. Time bi poslao mo}nu poruku svetu. Tim odbijawem pridruìo bi se ekskluzivnom klubu dobitnika koji su odbili Nobelovu nagradu koja se dodequje na godi{wem nivou za izuzetne uspehe u oblasti hemije, fizike, medicine, kwièvnosti, ekonomije i mira. Od 821 Nobelovaca koji su dobili nagradu od ustanovqewa 1901, samo {est qudi ju je odbilo. Me|u wima nisu Tomas Edison i Nikola Tesla, jer nisu odbili da je prime, ve} samo nisu hteli da idu na dodelu, kako ne bi doìveli da onaj drugi primi nagradu pre wih, pa se uredno vode kao dobitnici Nobelove nagrade. êtvorica od wih bili

su pod pritiskom svojih vlada da je odbiju - trojica Nemaca kojima je Hitler zabranio prihvatawe Nobelove nagrade za vreme Drugog svetskog rata, a ~etvrti je ruski pisac Boris Pasternak,

koji je odbio nagradu za kwi`evnost 1958. iz straha od odmazde sovjetske vlade. Wegov sin primio je medaqu u wegovo ime 1989. Samo dve osobe su odbile priznawa sopstvenom voqom, svaki iz svog razloga. Godine 1973, severnovijetnamski pregovara~ Lu Dik To podelio je Nobelovu nagradu za mir sa Henrijem Kisinxerom za pregovore o kraju nasiqa u jugoisto~noj Aziji. On je nagradu odmah odbio, isti~u}i da mir jo{ nije bio uspostavqen u Vijetnamu, pa je nagrada

preurawena. Wegova reakcija posramila je Kisinxera, koji je u po~etku prihvatio nagradu, a onda bezuspe{no poku{ao da je vrati kada se vest o Toovom odbijawu pojavila.

S ameri~kom vojskom koja je jo{ uvek u Iraku i izgledima za pove}awe trupa u Avganistanu, neki tvrde da je dodeqivawe nagrade za mir Obami ~ija je zemqa u ratu kontradiktorno. Ali, Alfred Nobel nije precizirao da je mir preduslov za dobijawe nagrade. On je rekao da nagrada ide „licu koje je najvi{e uradilo za bratstvo me|u narodima, za ukidawe ili smawewe vojske, kao i za odr`avawe i unapre|ewe mirovnih kongresa“. I @an Pol Sartr je odbio Nobelovu nagradu za kwi`ev-

nost 1964. On je verovao da }e prihvatawe nagrade ugroziti wegov status pisca. „Nije ista stvar ako obajvim ne{to pod imenom @an Pol Sartr, ili pod imenom @an Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade”, objasnio je on u to vreme. „Pisac mora odbiti da dozvoli sebi da bude pretvoren u instituciju, ~ak i ako je to uglavnom ~asna forma.“ Kao autor dva bestselera koji su pomogli da pokrene svoju politi~ku karijeru, Obama je ve} napravio skok koji Sartr odbio, transformi{u}i Obamu pisca u instituciju. Za Obamu, Sartrov “dodatak” je “predsednik SAD” a wegov potpis predstavqa svojevrstan pritisak na one na koje èli da uti~e. I sam Obama prihvatawe Nobelove nagrade vidi kao ugroàvawe integriteta wegovog rada. Bez obzira na ose}awa dobitnika Nobelove nagrade, komisija ga beleì kao pobednika. „îwenica da je neko odbio nagradu ni najmawe ne uti~e na wenu va`nost”, rekao je svojevremeno Sartr. Na kraju, iako nikada nagradu ne primio, Sartr se vodi kao Nobelovac. Zasluèno ili ne, Obamino prihvatawe nagrade je gotovo neizbe`no. Obarawe Nobelove nagrade je jo{ teè od jedne pobede - samo pitajte Sartra. Endrju Vonder

Sredwovekovni ratnici u Pensilvaniji Glas Amerike okom dve nedeqe svakog leta, jedan kamping u Pensilvaniji se pretvori u sredwovekovno selo, u kojem se qudi odevaju i pona{aju kao da `ive u Sredwem veku. Odr`avaju se turniri, muzi~ke predstave i, mo`da najva`nije, bitke za ~ast i slavu na obli`woj poqani. Izgleda sasvim stvarno. Vitezi pod komandom kraqa bore se za li~nu ~ast i slavu svojih kraqevina. Iako je oru`je drveno i „mrtvi“ napu{taju bojno poqe na nogama, strasti ratnika su stvarne. Pokre}e ih uzbu|ewe. Oni se uve`bavaju kod ku}e tokom cele godine da bi se pripremili za turnir i nastupaju pod imenima koja biraju sami. Mnogi se vra}aju iz godine u godinu. Komandant rimske legije, koji je odabrao ime Dominus, veteran je 14 takvih ratova.

„Ovo meni i mojim prijateqima omogu}uje divne pri~e, iskustva i divne avanture. Pri~amo o wima i se}a}emo ih se i u budu}nosti.“ Propisi o ~asti odre|uju pona{awe. Ratnici sami odre|uju ozbiqnost svojih rana. Mar{ali odgovorni za bezbednost i red objavquju prekide za pregrupisawe. Udruèwe za kreativne anahronizme organizuje ove manifestacije. „Veoma se trudimo da o~uvamo bezbednost. êtrdeset godina otkako udruèwe postoji, nismo izgubili nijednu bitku“, kaè gospodar Padreg Dub Mesenrig, drugi mar{al pensi~kog rata. Potpuno veran komplet ode}e i oru`ja moè da ko{ta i do deset hiqada dolara. Ustupak modernom dobu jeste to {to ratne igre nisu samo za mu{karce. „Suo~ite se sa pravim izazovom kada iza|ete na ratno poqe, jer kada imate kacigu, ve}ina qudi ne shvata da ste ènsko. Borba je po{tena i to je dobro“,

navodi ratnica rimske legije Sesilija Dekurion. Ali ve}ina od 12 hiqada qudi koliko ih se okupi, ne u~estvuje u borbama. Oni biraju mawe nasilna zadovoqstva. Idu na tr`nicu i kupuju robu koja bi bila dostupna qudima u {estom ili sedmom veku. Tako|e u~e zanate koji su bili popularni u sporijoj i mawe komplikovanoj eri. „Pensik u celini jeste doìvqaj zahvaquju}i kojem mogu da pobegnem od trke svakodnevnog ìvota i upoznam smisao zajedni{tva sa prijateqima“, kaè sta-

novnik Pensika Ajzak Rotstajn. Izdaju se i dnevne novine koje donose vesti o svakodnevnom seoskom ìvotu, me|u kojima su i rezultati turnira, koji se odràvaju u ~ast èna. „Na{a dana{wa tema je definitivno na zadovoqstvo dama. U stvari, dame su naredile ovoj gospodi, koja trenutno u~estvuju u bici, da se bore za wihovu ~ast“, navodi stanovnica Pensika, gospodarica Marsel de Montsegur. Pobednik ovogodi{weg rata je Isto~no kraqevstvo, koje ~ine ratnici iz isto~nih delova Kanade i Sjediwenih Dràva. A {ta je nagrada? Nagrada je pravo na grad Pitsburg, {to je zahtev koji - ratnici to svakako znaju – niko od dana{wih gradskih politi~ara ne}e da prihvati. A {to se ti~e gubitnika, wihov ponos je mo`da povre|en, ali im je lak{e kada znaju da mogu da se vrate i slede}e godine. Zorislav Baj|uk

Gej politi~ari u Nema~koj Doj~e vele ef Liberala Gido Vestervele najverovatnije }e biti novi ministar spoqnih poslova Nema~ke. On ne krije da je homoseksualac. Gradona~elnik Berlina Klaus Voverajt je svoje seksualno ube|ewe u~inio jo{ transparentnijim. Najpopularniji politi~ar – homoseksualac u Nema~koj je berlinski gradona~elnik Klaus Voverajt, koji je na ~elu glavnog grada ve} osam godina. O svom seksualnom opredeqewu Voverajt se javno izjasnio na kongresu socijaldemokrata u leto 2001. godine: „Kako ne bi bilo nikakvih nesporazuma, dragi drugovi i drugarice, `elim da vam saop{tim, ako to ve} niste znali – ja sam homoseksualac i smatram da je to u redu“. Voverajtovo priznawe smatra se prekretnicom u Nema~koj. Naravno, i daqe ima netrpeqivosti, ali ve}ina gra|ana nema problema sa javnim li~nostima koje su homoseksualne. Ukoliko {ef liberala Gido Vestervele u novoj koalicionoj vladi sa Unijom bude ministar spoqnih poslova, onda }e Nema~ka imati i homoseksualca kao {efa diplomatije. Vester-

[

vele nije ni{ta javno priznavao kao Voverajt, ali je wegovo opredeqewe dobro poznato. Svog partnera predstavio je javnosti 2004. godine kada je sa wim do{ao na proslavu pedesetog ro|endana budu}e {efice Angele Merkel. Tada je Vestervele izjavio: “Nikada nisam krio svoj ìvot, nego sam ga ìveo“. Ina~e, u jednom intervjuu nedavno je izjavio da namerava da smawi pomo} za razvoj zemqama koje postupaju prema ènama kao gra|anima

drugog reda ili “u kojima ène i mu{karce o~ekuje smrtna kazna samo zato {to su homoseksualni“. Poslanik Zelenih Folker Bek ve} godinama se zalaè za prava homoseksualaca – ne samo u Nema~koj. Jednom je bio pretu~en na Paradi ponosa u Moskvi, drugi put su ga uhapsili – u ciqu za{tite, kako je saop{teno. Zahvaquju}i wegovom angaòvawu, homoseksualci u Nema~koj nisu vi{e pravno diskriminisani i 2008. podignut je spomenik homoseksualcima koje su pobili nacisti. Me|utim, prema Bekovom mi{qewu u Nema~koj ipak ima jo{ da se u~ini: „Prime}ujemo da je u posledwe vreme ponovo poja~ana disriminacija homoseksualaca. Protiv homoseksualaca vodi se kampawa iz verskih krugova i konzervativne islamske zajednice. Iz verskih razloga u delovima dru{tva nastavqa se izolacija (homoseksualaca)“, rekao je Bek. Uprkos tome, seksualno opredeqewe vi{e nije prepreka u pravqewu karijere u Nema~koj, i to vaì u {ou-biznisu kao i u politici. Marsel Fir{tenau Nenad Briski

Kanada izbegli~ki raj Toronto star o listi Ujediwenih nacija, objavqenoj ove nedeqe, Kanada se i daqe nalazi u samom vrhu najprivla~nijih zemaqa za ìvot od ukupno 182 zemqe, ona se na{la na ~etvrtom mestu. U odnosu na pro{lu godinu Kanada je pala za jedno mesto, a treba re}i i da je prethodnih godina, ta~nije do 2000. godine, osam puta bila na ~elnoj poziciji. Ove godine, ispred Kanade na{le su se samo Norve{ka, a prate je Australija i Island. êtvrta je Kanada, a slede je Irska, Holandija, [vedska, Francuska, [vajcarska i Japan. SAD su na 13. poziciji, a Sijera Leone, Avganistan i Nigerija zauzimaju posledwa tri mesta. Kad je Avganistan u pitawu, wegova pozicija za~u|uje stru~wake, budu}i da milijarde dolara ulaze u tu ratom razorenu zemqu. Lista je sa~iwena po indeksu humanog razvoja, gde su za merila kvaliteta ìvota uzeti o~ekivani ìvotni vek, pismenost, obuhva}enost obrazovawem, ravnopravna zastupqenost polova i bruto nacionalni dohodak. Kako se isti~e u samom izve{taju, humani razvoj stavqa qude u centar razvoja, ~ine}i da upoznaju svoje potencijale, uve}aju svoje izbore i iskoriste slobodu da vode ìvot kakav èle. Ove godine akcenat je stavqen na migraciju, unutar i van granica, jer to je ono pro{iruje mogu}nosti koje se nalaze pred qudima, ali i pred dràvama. Po duìni o~ekivanog ìvotnog veka, Kanada se na{la na 11. mestu sa 80,6 godina. U ovoj kategoriji prvi je Japan, u

kome je o~ekivana starost stanovnika 82,7 godina. Pore|ewa radi, ìvotni vek u Avganistanu je tek 43,6 godina, {to je dovoqno za 172. mesto u svetu. Po bruto nacionalnom dohotku, Kanada je sa 38.812 ameri~kih dolara na 18. mestu, daleko od Lihten{tajna i wegovih 85.382 dolara. U odnosu na podatke iz osamdesetih godina pro{log veka, zemqe su napredovale u proseku za po 15 odsto. Najve}i skok zabeleìli su Kina, Iran i Nepal, ali jo{ uvek on nije primetan na svim poqima. U obrazovawu i zdravstvu u~iwen je napredak, ali je u oblasti dohotka jo{ uvek nedovoqan. Nagla{ava se i da }e efekti privredne krize postati drasti~no primetniji idu}e godine, kada se za izra~unavawe indeksa humanog razvoja uzmu relevantni podaci za 2008. godinu. U drugom istraìvawu, koje je obavio “Anholt GfK Roper” indeks nacionalnih brendova, Kanada je rangirana za nijansu slabije. Na osnovu odgovora 21 hiqade qudi iz ~itavog sveta, Kanada se na{la na sedmom mestu, {to je pad sa pro{logodi{we ~etvrte pozicije. U tri kategorije, imigracija, upravqawe i qudi, osvojeno je prvo mesto, ali je zato za turizam i izvoz dobijeno sedmo mesto, a dvanaesto za kategoriju kultura. U prvih deset su, posle SAD, kao prve dràve na listi ponajvi{e zahvaquju}i boqem imixu koji je doneo izbor Baraka Obame za predsednika, Francuska, Nema~ka, Velika Britanija, Japan, Italija, Kanada, [vajcarska, Australija i [panija.

Braun vra}a pare Bi-Bi-Si ritanski premijer Gordon Braun saop{tio je da }e vratiti blizu 12.500 funti (oko 13.000 evra) koje je naplatio na ime li~nih tro{kova kao poslanik u britanskom Parlamentu. Braun je rekao da }e postupiti u skladu sa zahtevom nekada{weg visokog dràvnog ~inovina ser Tomasa Lega, koji je zaduèn da preispita tro{kove koji su poslanicima bili pokriveni iz buxeta u posedwih nekoliko godina. Ser Tomasu je taj posao poverio upravo Gordon Braun, pre nekoliko meseci, kada je u Britaniji izbio veliki skandal oko poslani~kih tro{kova. Tomas Leg je od tada za svakog poslanika proverio koliko je novca na ime tro{kova traìo iz dràvne kase i da li su traène sume bile opravdane. Na osnovu tih provera on }e od nekih poslanika traìti da vrate deo novca koji su dobili iz buxeta, dok }e od drugih traìti da dostave dodatnu dokumentaciju kojom }e pravdati pokrivene tro{kove. Svakom poslaniku od koga se traì da vrati novac ili da dostavi dodatnu dokumentaciju ser Tomas Leg }e poslati pismo.

Neki od ~lanova britanskog parlamenta u ponedeqak su novinarima rekli da se ose}aju kao sredwo{kolci koji ~ekaju koverat sa rezultatima zavr{nih ispita. Gordon Braun je bio me|u prvima koji su dobili takvo pismo i rekao je da }e vratiti novac u skladu sa preporukom. Ser Tomas je, ina~e, zakqu~io da je Braun od 2004. godine do sada prijavio

neopravdano visoke tro{kove na ime pla}awa ~ista~ice i ba{tovana. Biv{i visoki dr`avni slu`benik je, naime, zauzeo stav da poslanicima godi{we na ime ~i{}ewa ne treba priznati tro{kove ve}e od dve hiqade funti, dok je za sre|ivawe ba{te odredio maksimum od hiqadu funti. Ser Tomas zato od poslanika ko-

ji su na ime tih tro{kova prijavili ve}e sume traì da razliku vrate u dràvnu kasu, bez obzira na to {to ograni~ewa koja je sada odredio nisu bila na snazi kada su poslanici prijavili te tro{kove. Nik Kleg, lider druge po veli~ini opozicione stranke — Liberalnih demokrata, tako|e je za sre|ivawe ba{te prijavio vi{e od hiqadu funti godi{we i rekao je da }e u skladu sa zahtevom ser Tomasa Lega vratiti razliku. Od lidera konzervativaca, Dejvida Kamerona, koji bi slede}e godine mogao da postane premijer, ser Tomas, makar za sada, nije traìo da u dràvnu kasu vrati bilo kakve pare, ali je traìo dokumenta kojima }e opravdati neke tro{kove. I Braun i Kameron i Leg su od poslanika svojih stranaka traìli da postupe u skladu s onim {to bude pisalo u pismu koje }e dobiti od Ser Tomasa Lega. Deo poslanika, me|utim, protestuje {to se izmewena pravila o wihovim tro{kovima sada primewuju retroaktivno na posledwih pet godina. Oni ukazuju na to da su u vreme kada su prijavili tro{kove i kada su im oni nadokna|eni, postupali u skladu sa pravilima koja su tada bila na snazi.

subota17.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 86601 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija. Non-stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 86806

Posledwi pozdrav kom{inici

Boji ]oso KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186

od kom{ija: Zorke [vowa, Lepe Jovan~evi} i \oke Veselinovi}a sa porodicama.

86921

Oti{ao je na{ veliki prijateq VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

POTREBNI radnici parketari u stalni radni odnos. Telefon 064/356-0186. 86747

Aleksandar - Aca Manojlovi} tenor

ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika. U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367482, 063/471-644. 86357 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 86599

U BLIZINI Medicinskog fakulteta izdajem dvokrevetnu sobu sa kupatilom i kuhiwom, poseban ulaz, ima gasno grejawe, KTV, klimu i telefon, studentkiwama. Telefoni: 021/547264, 063/756-98-19. 86832

MEWAM stan, 85m2, Novosadskog sajma 10, kod Aleksandar centra, za dva mawa. Telefon 064/26-16-475. 86641

IZDAJEM troiposoban stan na Bistrici - naseqe Savina kod crkve 250E mese~no. Telefon: 064/83-72-144 i 023/732-123. 86220 IZDAJEM stan za dve devojke, studentkiwe, bez gazdarice, na Grbavici. Telefoni: 459-511, 064/131-21-61. 86509 IZDAJEM poluname{ten ve}i stan za porodicu 50m2, kod Satelitske pijace, CG, KTV, telefon, cena 160E. Tel. 021/511-793, 064/43-603-42. 86543 IZDAJEM prazan stan, 73m2, dva ulaza, telefon, CG, dvori{te, gara`a. Ul. Mileve Simi} br. 8. Telefoni: 4780380 i 064/1360012. 85807

IZDAJEM dva stana, sprat sa kuhiwom, nusprostorija name{tena, grejawe, plinske pe}i, odvojena struja, gas, telefon. Veternik, Mihajla Pupina 19. Telefon 821-288. 86506 IZDAJEM stan, 45m2 u Petrovaradinu (Sadovi), cena: 100e. Telefon 021/6500407. 84097 IZDAJEM novu, poluname{tenu garsoweru, sa mogu}no{}u iznajmqivawa i gara`e u istoj zgradi, Suboti~ki bulevar. Tel. 064/476-43-25. 86532 IZDAJEM nov jednosoban stan 36m2, sa novim name{tajem, odli~na lokacija, Cara Du{ana 8A. Telefon 063/531-121. 86424 IZDAJEM jednoiposoban stan, 38m2, Liman 2, preko puta Merkatora, tre}i sprat, lift, CG, telefon, kablovska, klima, terasa, 200E. Telefon: 062/5474-54. 86560 IZDAJE SE dvoiposoban, name{ten stan, izme|u Betanije i Sajma. Telefoni: 064/150-6814, 064/266-41-07. 86554 IZDAJEM trosobnu ku}u, komplet name{tenu blizu hotela Park, telefon, KTV, klima, eta`no grejawe na gas. Telefoni: 021/548-231 i 063/549-105. 86613

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 86353 PLAC, parcela br. 6643, 13, 3 ari, {irine 14 m, izme|u I i II rampe K.O. ^urug, izlaz na Mrtvu Tisu, 15.000e. Telefon 021/520-366. 86145

IZDAJEM lokal 64m2 po~etak Bulevara Novosadsakog sajma preko puta nove zgrade „Aleksandar grup“. Telefon 063/593-372. 86460

OTKUPQUJEM sva vozila na na{im tablicama, mogu i havarisana, realna procena. Dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70. 84289 MERCEDES 190D, 92. god, registrovan do jula 2010, cena 3.500E. Telefon 063/84-26-844. 86524

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 86456 ^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618646, 6614-274 85775 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 85494 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76-768. 86819 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655194, 062/8110041. 86820 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 86821

„Sad zbogom dani pro{li, zbogom snovi moji davni...“ (]. Verdi „Travijata“) Sanela, Slobodan i Olivera Mitrovi}. 86924

Posledwi pozdrav

deda Aci od: Igora, Sr|ana, Goge i @eqka.

86933

Posledwi pozdrav kumu

3 Aci Pe{kanu Porodica Dragi}.

86934

ZLATIBOR, stanovi od 46 do 52 kvm, u zgradi PR + I, sa parkingom i delom placa, EG, prikqu~ak za gas, zavr{etak kraj decembra, 1350 evra neto. 063/687-037. 1015000259D

FRI@IDER, zamrziva~, sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065443-9310. 86762

PRODAJEM dvosoban stan, 55m2, preko puta @elezni~ke stanice, ukwi`eno, bez posrednika, ekstra lokacija. Telefon 062/1518-781. 86400

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85169 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefon 6612-570, od 9-12 i 1519. 86529

PRODAJEMO dvoiposoban stan, 58m2, Bulevar kraqa Petra 1, visoki parter, odmah useqiv. Telefoni: 064/150-6814, 064/266-41-07. 86556

POMEN

Aleksandar Pe{kan

Dana, 20. 10. 2009. godine, navr{ava se 9 godina od kako nije sa nama na{a

Te~o, `iveo si tiho i skromno, a isto tako si i oti{ao.

Uvek }e te pamtiti tvoji: snaja Dragica, Igwat, Sla|ana, Stevan i Rastko.

Olga Su{ac Ve~no }emo `aliti za wom. Porodice: Su{ac i Jovi~i}.

86926

86927

^ITUQE z POMENI

subota17.oktobar2009.

Dana 16. 10. 2009. godine prestalo je da kuca srce mog voqenog supruga

Posledwi pozdrav dragom dedi

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ocu, dedi, pradedi i ~ukundedi

POMEN Ovih dana se navr{ava 40 dana od kako je umro na{ dragi prijateq i kum

Miodrag Jovanovi} sudija

Tomislav V. Mili} advokat 19. 10. 1930 - 15. 8. 2005.

Aleksandra Pe{kana

Osmanu Hrapovi}u

Ispra}aj je danas, 17. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, iz ku}e `alosti, a opelo u crkvi, u Futogu, u 12.30 ~asova. Aco moj, iskrao si mi se.

Dragi deda, mnogo, mnogo sam te voleo i nikada te ne}u zaboraviti.

Ve~no o`alo{}ena tvoja Mara.

Tvoj unuk Bane.

od: }erki Slobodanke i Milanke sa porodicama.

86915

86916

Qubomiru M. Jela~i}u 9. 3. 1924 - 12. 10. 2009.

Toma je na svoje pripravnike ostavio dubok trag i kao principal i kao prijateq i kao roditeq. Toma nije samo u nama, u lepoj re~i, u komplimentu, nego u svemu onome ~emu nas je u~io, a u~io nas je nesebi~no.

Sahrawen je u Para}inu pokraj wegove Zore. Oboje }e nam ostati u lepom i trajnom se}awu. Porodica Vojnovi}.

86925

Obave{tavamo prijateqe i poznanike 15. 10. 2009. godine, u 82. godini preminuo

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom te~i

86905

POMEN

Dragan Komosar

Miloje (Bogdana) Pavkov

Osmanu Hrapovi}u

ro|. 16. 8. 1928. god. Sahrana je danas, 17. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Osmanu Hrapovi}u

od: baba Lele, Steve i Goce.

Dejan i Nata{a.

Wegovi najmiliji. 86929

Aleksandar Pe{kan Posledwi pozdrav dragom i voqenom Deki - Aci od unuka Aleksandra i Du{ice.

Osmanu Hrapovi}u

od kolega iz â&#x20AC;&#x17E;Futureâ&#x20AC;? doo.

Danas, 17. 10. 2009. godine, navr{ava se 40 tu`nih dana od kako smo izgubili jednog velikog druga i prijateqa koji }e uvek `iveti u na{im srcima.

Du{ana Popovi}a iz Vrbasa Bio je oli~ewe ~estitosti i dobrote i takav }e zauvek trajati kroz na{a se}awa.

O`alo{}eni: Slavica i Simo sa porodicom.

Sestra Bosiqka Gajodi i bra}a Novak i Radovan Radovi} sa porodicama.

86908

86911

86918

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. oktobra preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Aleksandar Pe{kan

POMEN Danas, 17. 10. 2009. godine, u 10.30 sati na mesnom grobqu u [ajka{u obele`i}emo {estomese~ni pomen

Osman Hrapovi} 1949 - 2009.

Vidosavi Miti}

Aco, bra}ala, tvoj vedri lik i osmeh pamti}emo zauvek.

Sahrana je danas, 17. 10. 2009. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kom{ije: Ra|ani, Ani~i}i i Kalawi.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Nada, }erka Azra, sin Nexad i unuk Bane.

O`alo{}eni: majka Nade`da i porodica Miti}.

86913

86912

86928

86930

Posledwi pozdrav Nexadovom ocu

86914

86919

Nakon 40 dana sa tugom se se}amo na{eg dragog brata

1953 - 2009.

Posledwi pozdrav majci

Sa neizmernim bolom i qubavqu opra{tamo se od moje sestre Goge

Obave{tavamo ro|ake, prijateqe i kom{ije da }e se u ~etvrtak, 22. 10. 2009. godine u 11 sati, na Alma{kom grobqu odr`ati parastos i osve}ewe spomenika na{em voqenom suprugu, ocu, dedi, svekru i tastu

Olge Habjanovi}

Boji

ro|. Jege{ 1941 - 2009.

od sina Rajka sa porodicom.

Slavku \or|evi}u Bati

O`alo{}eni: brat Ivan, snaja Mila, bratanica Bojana, bratanac Goran i zet Dalibor.

U na{im srcima si.

Vole te i po{tuju tvoji: Dragana, Nenad i Duwa sa porodicama.

86906

86895

3028-P

POMEN

86893

Posledwi pozdrav majci

Preminula je na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

Boji

od sina Bo{ka sa porodicom.

od sina Milana i unuka Miroslava.

Boja ]oso

Simi Beri}u

Sahrana je danas, 17. 10. 2009. godine, u 14 ~asova, na Veterni~kom grobqu, a polazak iz ku}e `alosti je u 13 ~asova.

obele`i}emo danas, 17. 10. 2009. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoj lik i dobrota ve~no }e `iveti u srcima onih koji te vole. Tvoji: supruga Ilinka, k}erka Zorica i sin @eqko.

Sinovi: Rajko, Bo{ko i Milan sa porodicama. 86898

86897

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom suprugu i ocu

86894

86910

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Dragom stricu

Dragom bratu

subota17.oktobar2009.

Dragom deveru

SEDMODNEVNI POMEN

IN MEMORIAM

na{oj dragoj

Nenadu

Danilu Pua~i od porodice Nikola{ev.

posledwi pozdrav od sinovice Du{anke Desnice sa porodicom.

86850

86844

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi stricu

pozdrav

Rudolf Gruber

Nenadu

2005 - 2009.

posledwi pozdrav od brata Bogdana ]ulibrka sa porodicom.

posledwi pozdrav od: snaje Vidosave, sinovica Sne`ane i Qiqane sa porodicom.

86849

86848

dragom

Stojanki Dejanovi} Porodica Latkovi}.

Tvoja supruga, sinovi, snaha i unu~ad. 86837

86838

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi

S qubavqu te ~uvamo u na{im mislima i srcima.

pozdrav

dragom

[ESTOMESE^NI POMEN

17. 10. 2009.

Nenadu ]ulibrku

Zvonku Jovi}u

Nenadu

Osta}e{ zauvek u se}awu: Mire, Tonka, Darka, Gordane i Nikice Malenica.

od Nikole ]ulibrka sa porodicom.

86869

86851

Posledwi pozdrav

Lenka Lukovi}

8. 11. 1940 - 15. 10. 2009.

Baji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 17. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku. O`alo{}ena porodica ]ulibrk.

Iako nisi sa nama ve~no }e{ biti u na{im srcima. od porodice Luki} iz Ledinaca.

86846

VE^NO SE]AWE

86843

86887

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 10. 2009. godine posle te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac, tast i deda

Slobodan N. Vukovi}

Ve~no o`alo{}ene porodice Krni} i Bodiro`a.

17. 10. 2009.

1949 - 1949. (po`. 9 meseci)

Spasoju Mijatovu 1929 - 2009. svom jedinom nezamerenom bratu od wegove sestre An|elije. Porodica Lalo{evi}.

Sahrana je danas, 17. 10. 2009. godine, u 14 ~asova, na seoskom grobqu u Rakovcu.

Nikola M. Vukovi} 1912 - 1953.

Lenki Lukovi}

Duletu

Du{an Jeli} Baja

od: brata Voje, Mime, Danila, Jovane i Darka.

O`alo{}eni: supruga Milica, k}erka Radoslava, unuk Nikola, unuka Milica i zet Du{an. 86877

86449

86842

POLUGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav bratu

bez tebe voqeni na{

Ve~no o`alo{}ena tvoja sestra Milenka Radovi}.

86885

Posledwi pozdrav zetu

DVANAEST GODINA

Sa tugom u srcu ~uvam uspomenu na tebe.

Danas, 17. 10. 2009. godine navr{ava se {est meseci od kako nas je zauvek napustila na{a mama, svekrva i baka

Rade N. Vukovi} 1953 - 1979.

Mirko Savi} U srcu ~uvamo svu lepotu onih dana kada si bio s nama.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne lije~i, `ivite ve~no u na{im srcima.

Tvoji: Jelena, Jasna, Mila, Sale i Ana. 86901

Porodica Vukovi}.

Duletu

Duletu Lenka Lukovi}

od: brata Zdravka, snaje Du{anke, sinovaca Vase, Veqka i Vuka{ina.

86879

86891

Posledwi pozdrav bratu

Ve} je 40 dana kako nam nedostaje

Bio si dobar prijateq, puno si brinuo i razmi{qao i odjednom oti{ao.

86884

86840

\uja [i{arica

od: brata Branka, snaje Jadranke, sinovca Pere, sinovice Sowe i zeta Mace.

Dragana, Vladana i Tina Novakovi}. 86899

Ma gde bili, gde nas `ivot bude vodio zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima. Tvoji: sinovi Dragan i Goran, snaja Verica i unu~ad.

POMEN Dve godine nije sa nama na{a draga supruga, majka i baka

Duletu

Dule Popovi}

od porodice Gavrilov iz Silba{a.

86882

Beskrajno nam nedostaje{... Ostala nam je praznina, nezaboravqena qubav kojom si nas obasipala i nada da si na lepom mestu sa an|elima odakle nas i daqe voli{ i ~uva{. Tvoji najvoqeniji: Rajko, Nikola, Radoslav, Radmila i Milanka. 86841

POMENI

subota17.oktobar2009.

SE]AWE Navr{ila se godina dana od kada nije vi{e sa nama na{ prijateq i kum

SE]AWE

Milan [evi} I posle 25 godina. Uspomenu na wega ~uva porodica Debeqa~ki.

Porodica Simi}.

86777

Prolazi tu`na godina od odlaska u ve~nost na{eg prijateqa

DVOGODI[WI POMEN

Spasoje Lu~i} Bata

Tijomiru Kremenovi}u

Uvek }e ostati u na{im srcima i u na{em se}awu. Kumovi, Nada i Stanko An|elkovi}.

16. 10. 1986 - 16. 10. 2009. Uvek si u srcima najmilijih.

Du{anu Brzaku S qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

od brata Borislava Kremenovi}a sa porodicom.

Supruga sa decom.

Tvoji: supruga, k}erka i sin sa porodicom.

86866

86871

86881

86865

JEDNOGODI[WI POMEN

Dana, 20. 10. 2009. godine navr{ava se godina od kako nas je zauvek napustio na{ dragi

bratu

in`. Petar Kne`evi}

86845

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

Navr{ava se godina dana od kako nije sa nama na{ voqeni i po{tovan kum

Svetislav V. Simi}

DNEVNIK

SE]AWE

2006 - 2009. Pro{le su tri tu`ne godine od kada nije sa nama na{ dragi tata i suprug

Dana, 18. oktobra 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, obele`i}emo {estomese~ni pomen

Pavlu @ivanovu \or|e Carevi}

S tugom, qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost.

1954 - 2006.

Petar Jankov 1929 - 2008.

Milana [evi}a

S qubavqu Te ~uvamo u srcu i mislima.

Sa po{tovawem i ve~nim se}awem, Slavica i Radovan.

Za wim tuguju: Mirko, Marina i Nada.

Tvoji najmiliji: supruga Anica, }erke Milena i Biqana sa porodicama.

86860

86863

POLUGODI[WI POMEN Vreme prolazi, a qubav i tuga i daqe `ive u srcima na{im.

GODI[WI POMEN

20. 10. 2008 - 20. 10. 2009. Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{

Tvoji: }erka i zet.

86774

86320

JEDNOGODI[WI POMEN

Ana Kerac

Dana, 21. oktobra navr{ava se godina dana od smrti na{eg

ro|ena Dra`i}

Nikola Purti}

Danas, 17. 10. 2009. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu, obi}i }emo wen grob i jo{ jednom odati po{tu. Tvoji najmiliji: Gavra, Maja sa porodicom i Milana.

Vreme neumitno prolazi, a na{a se}awa i qubav ostaju isti. Tvoji: supruga Jovanka, sin Dragan, snaja Nada i unuka Jovana.

86858

86868

DESETOGODI[WI POMEN

POMEN

na brata i snahu

Dana, 20. 10. 2009. godine navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{ suprug, tata, i deda, na{ Nixa.

Milana [evi}a dipl. in`. tehnologije 9. 7. 1955 - 21. 10. 2008.

Godi{wi pomen bi}e obele`en danas, 17. oktobra, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

Porodice [evi} i Zo}evi}.

Stevana i Radmilu Jelovac

Bata

16. 8. 1945 - 20. 4. 2009.

Uvek }ete biti u na{im srcima.

Sa ponosom i tugom u na{im srcima.

Sofija i Angelina sa porodicama.

Zauvek wegovi: Vesna, Sawa i Vawa sa porodicama.

86864

86870

86772

Pro{le su dve tu`ne godine bez vas

Prof. dr Nikola J. Marjanovi}

DESETOGODI[WI POMEN na na{e roditeqe

Mica

POMEN Na{i dragi i voqeni

Radmilu i Stevana Jelovac

Volimo vas mnogo: Rada, Smiqa, Igor, Lana i Lazar.

Zauvek ste sa nama.

Jovan Forkapi}

2007 - 2009.

1984 - 2009.

S qubavqu i se}awem ~uvamo Vas od zaborava. Va{e }erke, Ru`ica i Qiqana sa porodicom.

86859

Marija Forkapi}

86862

Va{a deca: Branka, Sava i Zorica sa porodicama. 86886

POMENI

DNEVNIK

POMEN

Dana, 18. 10. 2009. godine navr{ava se godina od smrti

GODI[WI POMEN

subota17.oktobar2009.

Se}awe na plemenitu du{u i dobrog ~oveka

POMEN

POMEN Danas, 17. oktobra 2009. godine navr{ava se {est godina od kako nije sa nama

dragoj sestri, tetki i baki

Anka Oble{~uk 1927 - 2008.

Vasilije Miloradov Zvezdo mamina, najsjajnija prerano se ugasila i ostavila veliku prazninu i tugu. @ive}e{ u nama ve~no.

Qubice Ludo{ki Porodica Vu~eti}.

Tvoja mama Anica sa porodicom.

86660

86668

1925 - 2001.

Godinu dana nije sa nama na{a voqena sestra, tetka, svastika i baba tetka

Verici Torbica

Nikada zaboravqen od svojih najmilijih: supruge An|elke, sestre Seke, sina Vladimira, snaje Mirjane, unuke Milice i unuka Milana.

Stevan Drobac

ro|. Perku~in 18. 10. 2004 - 18. 10. 2009. Sestra Mileva Matejin i porodica Perku~in.

86453

86608

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom, voqenom i jedinom sinu, suprugu i ocu

GODI[WI POMEN dragom suprugu, ocu, dedi, svekru i tastu

86537

POMEN

SE]AWE

Dana, 20. oktobra 2009. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ otac, suprug i deda

Jovana Lalo{evi}a

Vreme prolazi ali moja qubav ostaje! Volim te majko! Danas, 17. oktobra, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, (parcela 8) obele`i}emo pomen mojoj voqenoj majci. ]erka Slavica Lalo{evi} sa porodicom.

Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava. ]erka Mirjana sa porodicom. 86638

GODI[WI POMEN zetu i te~i

Gordana Keki} ro|. Arsovi} S qubavqu se se}amo i ~uvamo je od zaborava. Sestra Selena i zet Momir, sestri~ina Ivana i zet Nikola, sestri~ina Lola i zet Toma, unuci Awa, Milica, Marko, Katarina i Tijana.

Pero Kne`evi}

Tugujemo i ~uvamo uspomenu na tebe.

Radivoj Beqin Rajko Jedini brate, neka ti ne budu te{ke na{e suze, na{a tuga, ni na{a bol. Mnogo nam nedostaje{. Tvoje sestre Danica i Jelica sa porodicama.

obeleì}emo danas, 17. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji ve~no zahvalni i doìvotno neute{ni: majka Ruà, supruga Nada i deca Ruìca i Radovan sa porodicama.

Tijomiru Kremenovi}u obele`i}emo danas, 17. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku. Malo je re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe. Tvoji najmiliji.

86422

86423

86727

Protekla je jo{ jedna tu`na godina otkako su zauvek sklopili svoje umorne o~i na{i dragi i voqeni

Tvoji: supruga Marija, sin Ilija i }erka Dragana sa porodicom.

Radivoju Beqinu Rajku

Uspomenu na tebe ~uvaju: Ile i Miqa Mihajlovi} sa decom.

86505

86504

[ESTOMESE^NI POMEN

Tijomiru Kremenovi}u

^ETRDESETODNEVNI POMEN mojoj tetki

86624

Katarina Josimov

1941 - 2009.

POMEN

Mara Staji}

\ur|inki \uki}

1915 - 2006. i

Wena Radmila Luci} sa porodicom. 86574

Mili na{

Navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{a voqena majka, svekrva i baka.

Navr{ava se pola godine od kada nije tu na{a draga ujna. Uvek }emo je pamtiti.

S qubavqu je se se}aju weni najmiliji.

Weni Plav{i}i.

86485

86484

DVADESETOGODI[WI POMEN

20. 10. 1989 - 20. 10. 2009.

\or|u Svir~evi}u \uri Bulki

dipl. in`. Antun Puqizevi}

1984 - 2009.

1928 - 2005.

Slava ti i hvala.

Sa tugom ~uvamo uspomenu na Va{u qubav, plemenitost i dobrotu, kojom ste nas celog svog `ivota nesebi~no obasipali. Osta}ete voqeni, po{tovani i nikad zaboravqeni, dok mi `ivimo.

Parastos je u nedequ, 18. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, u Alma{koj crkvi.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Dragoje Luki}

Qubica Anoj~i}

Pet godina u srcu te nosimo. U du{i te ~uvamo i neizmerno volimo.

Va{i najmiliji.

ro|. Stankovi} Tvoji najmiliji.

Uspomenu na na{u suprugu, majku i baku ~uvaju: suprug Radivoj, k}erka Jasminka i unuka Anastasia.

86535

86488

86698

86680

POMEN

Godinu dana se}amo se i ~uvamo uspomenu na

SE]AWE Navr{ilo se {est meseci od kada nas je napustio na{

Novaku 1910 - 1979.

Milevi

\uki}

prim. dr Stanoja Risti}a na{eg Caneta

1912 - 1996.

iz Gospo|inaca

Vasilije [ili}

radiologa

Navr{ilo se trideset godina od smrti na{eg plemenitog oca, na{eg Lale i petnaest od smrti na{e predobre mame. Uvek u mislima i srcima va{ih: k}eri Vide i Kaje sa svojima.

Wegovi: An|a, Katarina i Slobodan sa porodicama.

86645

86480

U srcu }emo te ~uvati od zaborava. Porodice [ili} i Debeqa~ki. 86539

TV PROGRAM

subota17.oktobar2009.

Kuhiwica Vesti Majstor i Margarita Crtani film Zvrk Pustolovine Marka i Maje Hajde sa mnom u obdani{te @ivot u divqini Vesti Bez uputa 5kazawe Put za Teksas, film Vesti Zeleni sat, dok. prog. Rej~el Rej Tajne hrane TV Dnevnik Kuk i Peri-Trka do severnog pola, film 19.00 Tarzan 19.30 TV Dnevnik

06.05 09.05 10.30 12.10 13.10 13.23 13.25 13.45 14.15 15.00 15.06 15.10

07.00 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 09.55 10.10 11.00 11.05 12.00 13.05 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20

Modni magazin (Panonija, 22.40) 08.00 08.35 11.30 12.30 15.30 17.00 17.35 18.30 19.00 20.00 20.30 21.50 22.00 22.40 23.15

Jutarwi program Glas Amerike Sve {to mi pripada Bez cenzure Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Beli luk i papri~ica Pop korn Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Beli luk i papri~ica

20.15 Prona|i inspiraciju - Gala koncert horova i orkestara M. [. „Isidor Baji}“, prenos 21.30 Orkestar „Gro{„, Ni{, muzi~ki program 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Kult plus 23.00 Rokovnik 23.30 Muzi~ki program 00.00 Rej~el Rej 00.45 Put za Teksas, film

06.25 07.15 08.45 09.30 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 22.00 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Frej`er Dotiki (slov) Iz strane produkcije (slov) Vesti (ma|) Muzi~ke biografije Iz na{eg sokaka Gozba za boga, strani dok. film Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Transplantacije, obrazovni program TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Ma|arska istorijska galerija Zaqubqena, film Trio Antonia [aiwa, muzi~ki program

04.40 05.08

Marta Uzelac i Branislav Trifunovi}

Bez uputa U novoj emisiji sazna}ete ko se i kada odlu~uje na plasti~nu operaciju i kada je ona opravdana, a kada hir. Gosti u studiju su dr med. Dimitrije E. Panfilov, specijalista estetske hirurgije i prim. dr Dragan Jevdi}, neuropsihijatar. Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 11.05)

16.03 16.47 16.50 18.30 18.57 19.00 19.30 20.07 20.14 21.10 22.05 00.20 00.25 02.08 03.03 03.48

Jutarwi program @ikina {arenica Tenis - [angaj, polufinale 1 Dizni na RTS Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak Vesti Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Pozori{te u ku}i Na{ auto na{im gledaocima Poaro, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Jesen sti`e, Duwo moja TV bingo Dan posle sutra, film Vesti Porkis 3, film Jesen sti`e duwo moja Vi i Mira Adawa polak TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Slagalica

SERIJA

Jesen sti`e, Duwo moja

10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.20 16.30 17.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Katapultura Vitra` De~iji program Lenija Evo nas kod vas Crta U potrazi za poslom Neon siti Niko kao Film Anem-M?lada Evropa Objektiv Najboqi lek Katapultura U potrazi za poslom Objektiv Istraga Razgoli}eni

07.30 08.00 10.30 13.00 14.00 16.00

Francuska liga – Najava NHL: Detroit – LA Kings ATP Masters [angaj 1/2 finala NHL Pregled ATP Masters [angaj 1/2 finala Moto GP Australija – Kvalifikacije GP ACB Liga: Unikaha – Real Madrid Belgijska liga: Anderleht – Karleroj ATP Masters [angaj 1/2 finala NHL: Detroit – Kolorado

18.00 20.00 22.00 01.00

Ovo je pri~a o Savi La|arskom, sme{tena u fotogeni~ne 20. godine, neposredno pred Prvi svetski rat. Sava La|arski je momak iz siroma{ne paorske porodice, skladnih suprotnosti iz podnebqa gde su ulice ravne, a u birtijama stolovi ra{trkani. Uloge: Branislav Trifunovi}, Marta Uzelac, Marija Karan, Kalina Kova~evi}, Qubi{a Samaryi} Re`ija: Qubi{a Samaryi} (RTS 1, 20.14)

06.30 07.15 08.00 09.10 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 00.30 01.00 02.00

Sme{na strana `ivota e-TV Doma}in Puka Fajront republika Film: Smoki i bandit 3 Srbija open Top spid Film: Bilo jednom u Kini 1 Kviz: Ke{ taksi Emisija o Formuli 1 Formula 1 - trening Survajver - nulta epizoda Film: Virtuelna opsesija Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Pogled sa Ajfelovog torwa 04.00 Ameri~ko rvawe - bez milosti

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kad porastem bi}u..., 20.00 Sajam info net, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program. 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

Zdravstveni vodi~: Maligna oboqewa Budu}i da kancer nije jedna bolest, nego skupina od dvesta razli~itih oboqewa i isto toliko uzroka za wihov nastanak, u ovoj epizodi najboqi poznavaoci ovih oblasti govore o uzro~nicima nastanka bolesti. Urednik: Borislava Nikoli} (RTS 2, 21.08) 06.17 Brazde 07.15 TV lica: \ur|ija Cveti} 08.10 Rudijeve prase}e avanture, film 09.45 Verski mozaik Srbije 10.30 Klinika Vet 11.01 Kwiga utisaka 11.40 Agroinfo 12.00 Profil i profit 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Tenis: [angaj, polufinale 2 15.32 Leti, leti pesmo moja mila 16.00 Vrele gume 16.30 Total tenis 16.45 Reli 17.00 Fudbal - Premijer liga: Man~ester J. - Bolton, prenos 2. poluvreme 17.52 Rukomet - Kup EHF: C. zvezda - Be{ikta{, prenos 19.30 TV feqton: Milo{ Mitrovi} 20.00 Putovawe kroz arhitekturu 20.52 Verski kalendar 21.08 Zdravstveni vodi~: Maligna oboqewa 21.40 Svet sporta 22.00 Fudbal - Jelen superliga 22.25 200 godina od ro|ewa ^arlsa Darvina 22.56 Horizont 23.46 Hronika oktobarskog salona 00.10 Velikani muzi~ke scene: 00.35 Vrele gume 01.05 Fudbal - Premijer liga: Man~ester J. - Bolton 01.50 Fudbal - Premijer liga: Aston Vila - ^elzi 03.20 Tenis: [angaj

06.00 06.30 08.00 10.00 13.00 14.00 14.15 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 00.30 01.00 03.00

DNEVNIK

07.00Dora istraùje 08.15Trnav~evi}i u divqini 08.40 Vodi~ za roditeqe 09.05 Film: Druìna sa Slatkog potoka – Legenda o ribi velikoj kao ~amac 11.00 Veliki brat, uìvo 12.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 12.05 Popodne 13.30 TV Travel magazin 14.00 Film: Longinovo kopqe 16.00 Vesti B92 16.35 Bu|elar 17.20 Dvougao 17.25 Potraga 18.00 Patrola 18.30 Vesti B92 19.05Jelen top 10 20.00 Veliki brat - Veliki mozak 22.00 Film: Jesen u Wujorku 22.55 Qudi sa Menhetna 00.50 Nadrealiti {ou 01.20 Jelen Top 10

Ali Mukadam

Idemo u`ivo (Hepi, 10.00 i 15.00) 07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.50 01.00 02.45

Jutro sa Ne{om Risti}em Farma (uìvo) Vikend vizija Siti îtaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Farma (uìvo) Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Kongo Siti Film: Re~ni pacov Film

Lora Lini

Kongo

06.30 06.55 07.15 07.40 08.05 08.30 08.50 09.15 09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.40 14.00 14.30 15.00 15.45 16.00 17.20

Skipijeve avanture Bili superheroj Rori Meda Rupert Kliford Mala princeza Skipijeve avanture Papirmanija Lizi Mekgvajer Idemo u`ivo Viva piwata Spajder rajderi Papirmanija Film Skipijeve avanture Taina Idemo u`ivo Lizi Mekgvajer [aman king Film

18.35 18.55 19.20 19.30 21.20 22.10 23.00 23.25 23.55 00.20 00.30 01.20 01.50 02.30 04.00 05.30

[oping mania Telemaster Rekord Film Mija Kuli} {ou Gavran Operi me! Fritajm Telemaster Fe{n selek{n - hronika Budi faca, rijaliti {ou [oping mania Fritajm Film Muzi~ki miks Gavran

Bogata{ {aqe sina u opasni afri~ki Kongo u potragu za dijamantom koji je dovoqno veliki i dovoqno ~ist da mo`e da funkcioni{e kao lasersko oru`je. Kad gubi kontakt sa sinom, on {aqe wegovu biv{u devojku da ga prona|e... Uloge: Lora Lini, Dilan Vol{, Erni Hadson, Yoe Don Bejker, Tim Kari Re`ija: Frenk Mar{al (Pink, 23.00)

Glas Amerike Slavni Svi vole Rejmond-omnibus Za dobar dan Dok. serija nedeqe Vesti Film: Miss Slike `ivota Slatka moja Vesti Present Genius domus Beli svet Ju`ni Bruklin Qubav za sva vremena Zaustavno vreme Ju`ni Bruklin Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

12.00 Paor, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Dok. program, 15.00 Film, 16.30 Rusinski magazin, 17.00 Yuboks, 17.30 Druga strana medaqe, 18.00 Ko te {i{a, 19.00 Veze, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Fle{, 22.00 Put vina, 22.30 Ko te {i{a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota17.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Kejt Blan{et

Elizabeta Posle smrti 1553. godine kraq Henri Osmi svoj presto nije ostavio u sigurnim rukama. Wegov bole{qivi sin Edvard [esti kratko je vladao, a posle wega na tron je do{la wegova najstarija k}erka Meri. Ona je bila katolikiwa, a za vreme wene vladavine protestanti su bili prozivani jereticima i progawani. Wu }e na prestolu naslediti sestra Elizabeta sa kojom }e uslediti niz promena… Uloge: Kejt Blan{et, Yefri Ra{, Kristofer Ekleston, Yozef Fajns, Ri~ard Atenboro, Keti Berk Re`ija: [ekar Kapur (Nova TV, 00.25) 08.15 Bumba, crtani 08.05 Pauer Rangers 08.30 Superheroj Spajdermen, crtani 08.55 Graditeq Bob, crtani 09.10 Vinks, crtani 09.35 Dora istra`uje, crtani 10.00 Lude sedamdesete 10.55 U sedmom nebu 11.55 Smalvil 12.50 Tajanstveni ostrvo 1, film 14.30 Lova do krova, film 16.35 Vesti 16.45 Kod Ane 17.35 Bra~ne vode 18.10 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 XYX 2, film 21.55 Apolo 13, film 00.25 Elizabeta, film 02.40 Tamna strana braka, film 04.15 Mafija{i iz kom{iluka

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.50 09.20 10.35 12.00 13.15 15.05 16.40 18.15 20.05 21.45 23.25

Krvava Omaha Viktorijanska farma Legenda o Merlinu Ohbergovi siro~i}i @iveo Pakistan Ku}a iz edvardijanskog doba Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet Mo} `ita: Istorija hrane za pre`ivqavawe Lete}i nosa~ aviona Misterija neurednih ratnika Tajna tibetanske mumije Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington Abrahomova deca Ponovo izmi{qeno Elvis Prisli: Posledwa 24 ~asa Tetris: Iz Rusije sa qubavqu Lete}i nosa~ aviona Misterija neurednih ratnika

Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Kwiga o yungli Belvil randevu Vajlder Sa{a Velika avantura Nezakonit ulazak Otvori o~i Seksi sestre

Mu}kalica Ko{mar u ku}i snova Za sve je kriv potr~ko Tinejyerski duh Neko drugi Spasilac Doru~ak sa Skotom Posledwa Mimzi Mu}kalica Lova Broj 23 ^ini mi se da volim svoju `enu 00.55 Zodijak 03.30 Smrti Ijana Stouna

07.50 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Jesen ^ejena, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.33 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Jelovnici izgubqenog vremena 14.55 Reporteri 16.10 Evromagazin 16.55 Kulturna ba{tina 17.10 Dok. film 17.45 Svirci moji 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.15 Dok si spavao, film 22.00 Filmski vikend Nikolasa Kejya: Opasan let, film 00.20 Filmski maraton: Pravi koraci, film 01.50 Filmski maraton: Bakin de~ak, film

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 14.00 16.00 17.00 18.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Grejsin izbor Gardijan Pomorska patrola Da, ne Selin Klara [eler Biti Erika Gardijan Zakon i red Flertovawe sa opasno{}u Zakon i red Grejsin izbor Dodir an|ela

08.25 09.10 09.30 09.55 10.35 11.30 12.00 13.40

Astroboj, crtani Ulica Sezam Keni, morski pas, crtani Ben 10, crtani Tajna ~okolade Jedna od momaka Smoking, film Premijer liga: Aston Vila ^elsi, prenos Poruka u boci, film Zvezde ekstra: Prirodno lepe Diskaveri: Opasna sezona, dok. serija Lara Kroft: Kolevka `ivota, film Nepobjedivi 2: U posledwoj rundi, film Na smrtonosnoj zemqi, film Egzorcist: Po~etak, film

15.45 18.00 19.05 20.00 22.00 23.40 Monika Poter

Opasan let Posle povratka iz Zalivskog rata tokom kog se istakao u jedinici ameri~kih renyera, Kameron Po se vra}a ku}i u Alabamu gde ga nestrpqivo i{~ekuje trudna supruga Trisija. ^im je stigao, u lokalnom baru se sukobio s trojicom nasilnika pri ~emu je u tu~i nehotice usmrtio jednog od wih. Zavr{i u zatvoru i nepunih sedam godina posle napokon se vra}a supruzi i }erki Kejsi… Uloge: Nikolas Kejy, Yon Kjuzak, Yon Malkovi~, Stiv Bu{emi, Ving Rejms, Monika Poter Re`ija: Sajmon Ves (HRT 1, 22.00)

07.10 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.35 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 07.55 Na kraju ulice 08.30 Ninin kutak 08.35 Danica i hobotnica 08.40 Leo 09.05 Kokice 09.30 Brlog 09.55 Ekstremne `ivotiwe: Najboqe ekipe, dok. serija 10.25 Kotor: Misa u povodu 1200. godi{wice prenosa mo}i sv. Tripuna iz Carigrada u Kotor, prenos 12.35 Parlaonica 13.30 Briqantin 14.20 KS automagazin 14.50 4 zida 15.25 Gara`a 15.55 Put oko sveta kroz 80 vrtova, dok. serija 16.55 Ko{arka, NLB liga: Cibona - FMP, prenos 18.55 Sao Paulo: Kvalifikaciona trka F1 za Veliku nagradu Brazila, prenos 20.10 Volim fudbal 23.20 Dobre namere 00.10 No} u pozori{tu

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Dragstor kauboj [akal Mesec nad Paradorom Producenti Simpatiko Maska Slikati Vile Samoubistva devica U potrazi za Ri~ardom Dragstor kauboj Operacija pustiwska po`uda 2 02.00 Tropsko ostrvo

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

@ene fudbalera Misterije Upravo pred no} Angus Zbogom deco Luda ambasada Izigravaju}i Boga Vazdu{na struja

01.20

Lara Kroft: Kolevka ìvota Neustra{ivi britanski arheolog Lara Kroft upravo je prona{la mo`da i najva`nije arheolo{ko otkri}e u istoriji, ~arobno svetle}e nebesko telo koje sluì kao mapa koja vodi do mitske Pandorine kutije. Na nesre}u, mapa pada u ruke zlog nau~nika Yonatana Rejsa, koji se bavi stvarawem smrtonosnih virusa… Uloge: An|elina Yoli, @erar Batler, Kjaran Hinds, Kristofer Beri, Noa Tejlor Reìja: @an de Bont (RTL, 20.00)

An|elina Yoli

10.00 Srce ma{ine 10.55 Diskaveri projekat Zemqa 11.50 ^uda Azije koja je ~ovek napravio 12.45 Napravi prototip 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Pametwakovi} 15.30 Budu}i svet 16.25 Kako to radi 16.55 Kako se pravi? 17.20 Diskaveri projekat Zemqa 18.15 Srce ma{ine 19.10 Megagraditeqi 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Limarska radionica 21.55 Trgovci automobilima 22.50 Crno zlato 23.45 Izgubqeni raj 00.40 Najzlobniji 01.40 Uni{tavawe!

08.30 10.00 10.15 11.15 12.15 13.00 15.00 17.30 19.00 23.00 23.15 23.45

Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Bilijar Biciklizam Stoni tenis Bilijar Fudbal Formula 1 Borila~ki sport

Savr{enom anarhisti otkazala jetra ari je anemi~an, jetra mu otkazuje, puls vqa tu „burlesknu tragediju, jedno od remek-dela je vrlo slab, ali se ni na {ta ne àli i francuskog genija“. Jo{ dugo posle @arijeve 1. novembra 1907. umire od tuberkulosmrti aplaudiralo se toj karikaturi Robespjera, znog meningitisa. Bolovao je i od hroni~nog Lewina i boq{evizma... Time }e zasmejavati trovawa aloholom, ali to nije bio uzrok smrti. bra}u Moren koji se nisu bunili. Dodu{e, uvek Da{~aru je zave{tao sestri, a revolver Pikasu. ih je dovodilo do besa {to je @ari prigrabio Ne zna se kud je nestao bicikl „Clement lux 96“, ulogu jedinog pisca tog zajedni~kog dela, ali tajkoji nije popisan posle vlasnikove smrti. nu nisu odali. Imali su svoje razloge: silno ih je Po{to je umro s 34 gozabavqalo izrugivawe dine, nije imao vremena tada{wem svetu, naroda na sceni odigra ulogu ~ito ble{tavilu kwikoja mu pripada. Wegovi èvnih krugova. Vezani ispadi, dreka i svakojaza svoga donedavnog ka zastrawivawa su vid {kolskog druga i znajuizraàvawa koji su ta}i koliko mu je Ibi poda{wi wegovi prijatemogao na po~etku kariqi svakako razumeli. jere, oni su se radovali Me|u prvima Apoliner. {to mu je ta farsa doA @ari je ~ovek od pera nela ugled. Najzad, oni kakvih je malo. Wegovi su ovlastili @arija da i najbezna~ajniji pos “Poqacima” ~ini {to stupci i detiwarije – mu je voqa, pod dvostrusve je to literatura. kim uslovom: da promeA Andre Breton je pini naziv i imena li~nosao: Po~ev od @arija sti tako da komad niko osporava se, a na kraju i ne moè dovesti u vezu s potire razlikovawe Eberom i licejom Ren... (odavno smatrano kao No, Ibi je u o~ima dvoneophodno) izme|u jice tvoraca ostao zaumetnosti i ìvota. bava i glupirawe. Zar je @ari, koji je toMada je napisao liko hteo da bude Ibi i “Okovanog Ibija” ili u ìvotu se pona{ao “Ibija rogowu”, i taj se ba{ kao ta li~nost koju lik Ibija pojavquje u je sam definisao kao drugim wegovim delima, „savr{enog anarhistu“ “Kraq Ibi” ipak ne mogao dobiti laskaviju Burleskna tragedija za sva vremena i sve prostore pripada @ariju. To zna po~ast? i wegov prijateq AmMe|utim, @arijeva drama je u tome {to wegov broaz Volar, ina~e trgovac slikama, kada tokom ugled po~iva na podvali: on nije tvorac Ibija. Prvog svetskog rata preuzima {tafetnu palicu i Pozori{ni komad koji ga je proslavio {irom pi{e nastavak sage “Ponovo ro|ewe ~i~a Ibija”. sveta, nije wegovo delo. On je pisao svoje kwige To preuzimawe tu|e tvorevine umnogome je i zahvaquju}i wima svakako bio veliki pisac: opteretilo @arijevu kwièvnu sudbinu. I priali “Kraq Ibi” je kolektivno ostvarewe u kotisnulo wegova ple}a. Nije poznato da se previjem takore}i nije ni {e izja{wavao povou~estvovao. On je tvoredom komada “Poqaci”. vina sredwo{kolaca s Ipak, jednom prilikom Osim nekih antimilitaristi~kih liceja Ren, koji su hteli je priznao: Naprosto scena, ni{ta u „Kraqu Ibiju” nije da se narugaju svome prome uni{tavaju s tim fesoru fizike, ~i~a Ibijem. To su samo trinapisao @ari, u komadu koji ga je Eberu, ~oveku bez iole ce i ku~ine gimnazijaproslavio, ali su bra}a Moren, autoriteta, kome su se laca, to ~ak nije ni mopravi autori ove farse, wegovi u~enici drsko je. Ja sam stvarao i smejali u brk i dizali stvaram ne{to drugo. ~uvali tajnu svog {kolskog druga dreku u razredu. Kad je Ali svi mi svakodnevno @ari sa 16 godina dozakr~uju put tim {ao tamo na ~as retorike, komad je u izvesnom vra`jim Ibijem. Ho}e da ga govorim, opona{am, smislu ve} postojao. Zvao se “Poqaci”, a sastaìvim. Ho}e samo to i ni{ta vi{e! vili su ga bra}a Moren. @ari je smislio naslov Ra{ildina k}i potvr|uje da nikad nije ~ula i ime li~nosti. Ono nesumwivo nastaje saìmada @arija zovu druk~ije nego Ibi: “Kao da je to wem imena Eber, kog su gimnazijalci zvali Ebe bilo ne{to poput maske. On je wu ponekad skiili Eb. dao kod nas, u porodi~nom krugu. A ponekad smo @ari je prvobitnoj tvorevini dopisao i one ~ak i mi govorili kao ~i~a Ibi”. antimilitaristi~ke scene. Ali ni “Zelena sveTa uloga potpuno zaokupqa @arija. Me|utim, }a” ni “Stomumukac” nisu wegovi. Jo{ je mawe on ju je igrao i prihvatao sve pozive. Ona se poonaj ~uveni „Govnarko“ na po~etku prve scene. javquje na sceni wegovog ìvota kao kopija li~[arl Moren se ispoveda: Jo{ smo bili de~urlinosti koja ustaje protiv pozori{ta egzistencija; na{i roditeqi, naravno, nisu èleli da upoje, izvikuju}i pokli~: „Govnarko jedan!“ koja trebqavamo ru`ne re~i onakve kakve zaista jemondenske salone sabla`wava svojim provokasu; tada smo smislili da u wih ume}emo jedno r. cijama, drsko{}u i postupcima. Kojoj je vi{e I to je sve! stalo da odapiwe anarhisti~ke i slobodwa~ke Ipak, @arijeva je zasluga {to je Ibi obigrao strele nego ugnezdi blagosloveno dupe u somotsvet, jer ga je postavio na scenu. Najpre u liceju sku fotequ akademija. Kojoj ~itav ìvot izgleRen, gde su glumili samo u~enici. Zatim na druda kao tragikomedija u jednom ~inu. gim mestima, katkada i s lutkama. Ibi nema razuma, a 20. vek jo{ mawe. Jo{ nije Kritika je odu{evqena. Poredi ga sa [ekspistigao ni do punoletstva, a ve} je izbio veliki rom i Rableom. âsopis „Stih i proza“ pozdrasvetski rat.

Kwigu Dana Franka „BOEMI” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, mo`ete naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota17.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Po~etak vikenda }ete posvetiti svom partneru, po zasluzi i va{oj potrebi za dru{tvom. Draga osoba sija punim sjajem, naklowena vama, samo za vas, pa se dodatno potrudite da odgovorite na pravi na~in.

BIK 20.4-20.5.

Mnogi bi da se dru`e s vama, ali vi naprosto nemate toliko vremena. Ovog vikenda ste mnogo toga planirali, pa ako ispunite samo deo, mo`ete biti zadovoqni. Kreativni ste, pa ure|ujte enterijer, eksterijerâ&#x20AC;Ś Doterivawe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

17. oktobar 2009.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Vage, pa ste dru{tveni, u dru{tvu dragih osoba. Bilo da igrate karte ili iza|ete u restoran, rezultat je isti: vi dobijate sve igre! Mnogo posla. Mesec prolazi kroz lepi i pametni znak Vage, {to zna~i da su misli i rezonovawe va`niji od ose}awa. Vikend }ete provesti u dru{tvu, bilo da vam dolaze gosti ili vi negde putujete, idete u posetu. [etate se, putujete, ~itate, pi{ete, dru`ite se s prijateqima ili obilazite rodbinu? Bilo {ta da ~inite, bi}e zanimqivo. Vi{e se odmarajte, ~uvajte svoje zdravqe i imajte lak{e obroke. Kolektivni planovi. Ovog vikenda biste mogli i trebalo bi da se odmorite, na pasivan na~in. Najidealnije bi bilo kada ne bi ustali iz kreveti}a, ve} samo grickali i gledali filmove na TV-u. Neka se partner brine o vama, za promenu.

VAGA 23.9- 23.10.

Sre}an vama ro|endan, proslavqajte ga iz vi{e puta, s razli~itim dru{tvom i uvek na drugom mestu. Okru`eni ste osobama mladala~kog duha, {to vas podmla|uje u svakom pogledu. Li~ni planovi.

[KORPION 24.10- 23.11.

Neke stvari mogu izgledati poput navike, pomalo dosadne u svom ponavqawu, ali morate izdr`ati i dati svoj doprinos uku}anima i deci kojoj ste potrebni. Dobri odnosi s inostranstvom.

STRELAC 24.11- 21.12.

Dolaskom lo{ijeg vremena gubite voqu za putovawa, pa postajete nestrpqivi. To ba{ i nije dobra vest, ali kako svima, tako i vama! Uzmite nekoliko slobodnih dana u produ`etku vikenda i odmorite se.

JARAC 22.12-20.1.

U karijeri imate odli~nu saradwu s pretpostavqenima, pa ako danas radite, nije ni ~udo, jer nema granica poslovnom entuzijazmu i mogu}nostima. Ukoliko biste radije da zaboravite na taj segment, mirujte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Dru`equbivi ste, pa }e vas gosti veseliti i oraspolo`iti. S partnerom imate jasan i korektan odnos, iako va{a druga polovina nije toga sasvim svesna. Smawite apetit, ugoji}ete se brzo i drasti~no.

RIBE 20.2-20.3.

Nemojte se iscrpqivati u obavezama i svemu onome {to mislite da se od vas o~ekuje. Planirajte putovawe, do~ek Nove godine samo {to nije stigao! U qubavi vladaju strasti, ali i zdrav razum. U`ivajte!

TRI^-TRA^

Pijana i glasna V REMENSKA

Glumica Xenifer Aniston, koja ve~ito igra slatke devojke na ekranu, ume da bude veoma quta u privatnom `ivota, a posebno je ogor~ena nakon {to ju je Bred Pit napustio zbog An|eline Xoli, pa stalno pravi qubomorne ispade. Glumica je u svojoj vili na Beverli Hilsu popila skoro dve boce vina i postala je jako, jako sentimentalna. Opijena i izgubqena, okrenula je broj biv{eg supruga Breda Pita kako bi razgovarala s wim. Ali, umesto Breda, javila se An|elina koja je bila prili~no besna. Xen se gotovo rasplakala i viknula je An|elini da je mrzi, a ona je uzvratila istom merom i prekinula vezu. Otkako je vest procurila u medije, ~eka se komentar zara}enih strana.

PROGNOZA

VIC DANA

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 11 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Ni{

Evropa

I OBLACI

Madrid

NOVI SAD: Slab mraz, a tokom dana sun~ani intervali uz promenqivu obla~nost. Vetar slab jugoisto~ni, a po podne severoRim isto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 0 do 11 London stepeni po podne. VOJVODINA: Ujutru slab mraz ponegde. Tokom dana sun~ani Cirih intervali uz promenqivu obla~nost. Ne{to vi{e oblaka bi}e na Berlin severu. Vetar slab jugoisto~ni, a po podne isto~ni i severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura -2, a makBe~ simalna 12 stepeni. Var{ava SRBIJA: Ujutru slab mraz. Tokom dana sun~ani intervali uz promenqivu obla~nost. Na jugozapadu Srbije je krajem dana moguKijev }a slaba ki{a. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak Moskva malo iznad normale. Jutarwa temperatura -3, a maksimalna 14 stepeni. Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeSt. Peterburg qak hladnije uz ki{u, a na planinama sneg. U utorak prestanak padavina, a u sredu i ~etvrtak sun~ano uz br`i porast temperature. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Smawewe tegoba kod svih hroni~nih bolesnika. Meteoropatske reakcije se ne o~ekuju. Postoje uslovi za dobro raspolo`ewe i zdravih i obolelih.

22 14 13 6 6

Pita u~iteqica Pericu: - Re~enica glasi: â&#x20AC;&#x17E;Ne bi na{a lepa zemqa ovako sjala da nije druga Tita.â&#x20AC;? [ta je drug Tito u re~enici? Perica odgovori: - Pa, Tito je - agregat.

6 5 5

SUDOKU

11 8 5 22

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

7 4

6 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

48 (23)

Slankamen

138 (18)

Ja{a Tomi}

Apatin

107 (25)

Zemun

215 (17)

Bogojevo

93 (17)

Pan~evo

246 (8)

Ba~. Palanka

95 (11)

Smederevo

446 (10)

Novi Sad

83 (10)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kne`evac

167 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

129 (15)

NERA

Hetin

102 (28)

TISA

-69 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 111 (29) Beograd

Kusi}

169 (14)

9 1

9 7

9 4

52 (-14)

5 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja