Dnevnik 17.oktobar 2012.

NOVI SAD *

SREDA 17. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23590 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOMA]INSTVA OSTALA BEZ JO[ JEDNE OLAK[ICE ZA GREJNU SEZONU

Nema vi{e pla}awa gasa na rate str. 5

U VLA DI VOJ VO DI NE DO DE QE NI UGO VO RI O OT KU PU KU ]A ZA IZ BE GLI CE

DR@AVNI VRH U DILEMI O EVROPSKOM KURSU ZEMQE

Popov: Odustajawe od EU Srbiju bi odvelo u izolaciju str. 2

SETVA U JEKU, RATARI SLU[AJU STRUKU I NAUKU

Ko sada seje Pomo} vredna p{enicu, 20 miliona dobro dinara }e pro}i

str. 6

str. 11

VELIKA ZAINTERESOVANOST ZA ZAKUP DR@AVNE ZEMQE

ISPO[TOVAN PRVI DEO DOGOVORA BOROVICE I RADNIKA „DUNAV GRUPE AGREGATI”

Arenda za ba~ke wive Poni{tavawe do 83.500 dinara privatizacije slede}i korak str. 6

str. 9

NASLOVI

NOVOSA\ANI, QUBITEQI POEZIJE MIKE ANTI]A

Politika 3 Pajti}: Vojvodina }e pomo}i oko azilanata

Povratak pesnikovih stihova na tvr|avu

Ekonomija 4 Dinki}: Akcize kao u EU, a porez i na parlog

Vojvodina 11 „Zastava – specijalni automobili” ~eka inopartnere

Reporta`a

Poqoprivreda 6 Kompanija JTI pove}ava proizvodwu i izvoz duvana

Novi Sad

str. 9

8 „Radosno detinstvo” ima velikih problema

OTVORENE RENOVIRANE PROSTORIJE PREKR[AJNOG SUDA U ZREWANINU

Pove}ati efikasnost prekr{ajnih sudija

str. 13

20 Sonta: [ta je knez bez brkova

Vi{e sunca Najvi{a temperatura 20 °S PO^ELA GREJNA SEZONA U NOVOM SADU, U TOKU STABILIZACIJA SISTEMA

Sve pod konac za desetak dana

str. 9

SPORT

n NEMO]NI „ORLI]I”, NA KRAJU OP[TA TU^A

str. 14 – 19

n KARAKA[EVI] NA[ ADUT NA EP

n IZVE[TAJI I TABELE n „DNEVNIKOV” S NI@ERAZREDNIH TERENA [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda17.oktobar2012.

Nikoli}: Ako Kosovo bude uslov, odustajemo od EU Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} izjavio je da }e Srbija odustati od evropskog puta ako joj zvani~no bude postavqeno da bira izme|u Evropske unije i Kosova.

– Ako nam zvani~no postave uslov: Evropa ili Kosovo – odusta}emo od evropskog puta.

To sam govorio u kampawi i moj narod ne bi bio iznena|en ako bih to predlo`io – rekao je Nikoli} u intervjuu „Ve~erwim novostima”.

On smatra da je Srbija dostigla stepen ure|ewa koji joj omogu}uje da ra~una na ~lanstvo u EU, ali je dodao da je Evropska unija dr`i na odstojawu zbog Kosova.

– Mo`e nas tako dr`ati jo{ sto godina, mi ne}emo promeniti stav o ju`noj pokrajini. Ako po~nu da nam dopisuju nova pravila koja nisu va`ila za druge dr`ave, mogu nas odbaciti od sebe. U tom slu~aju je boqe da nam ka`u: ne}emo vas – rekao je Nikoli}.

LDP: Neiskreni patriotizam Pred sed nik Sr bi je To m i slav Ni ko li} svojim izjavama po ku {a va traj no da uni {ti perspektivu Srbije i {ansu da po sta ne mir no i mo der no evrop sko dru {tvo, po ru ~u je predsednik LDP-a ^e do mir Jo va no vi}.

Povodom Nikoli}eve izjave da }e Srbija izabrati Kosovo, ako od Evropske unije dobije zvani~an zahtev da se izjasni ili za Kosovo ili za EU, Jovanovi} je optu`io predsednika Srbije da je krenuo opasnim putem uzurpacije vlasti, poku{avaju}i da svakodnevnim antievropskim ispadima i izjavama trajno uni{ti perspektivu zemqe.

„Nikoli}ev patriotizam je zbog toga danas licemeran i neiskren. Zapaqive izjave koje daje s pozicije predsednika Srbije direktna su negacija obe}awa koje je u kampawi dao gra|anima i zna~e politi~ki kraj Srbije”, ocenio je Jovanovi}.

On je naveo da je Nikoli} bio potpredsednik Vlade i deo re`ima koji je Kosovo izgubio i kapitulirao u ratu protiv sveta u koji je prethodno nerazumno gurnuo zemqu i da „od tog trenutka, od tog sumraka Srbije u posledwem u nizu gubitni~kih ratova devedesetih godina pro{log veka, Srbija nema efektivnu kontrolu nad Kosovom”.

To je govorio i u kampawi

ba{ zato su ga gra|ani i izabrali za {efa dr`ave, a retorika ^e do mi ra Jo va no vi }a je {tetna za Srbiju i podriva nacionalne interese na{e zemqe – izjavila je savetnica predsednika Srbije Sta ni sla va Pak. Re gu ju }i na oce nu li de ra LDP-a da predsednik Srbije

Da~i}: Vlada privr`ena evrointegracijama Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je da je Vlada Srbije privr`ena evropskim integracijama i ostaje dosledna ideji Evropske unije jer je svesna zna~aja koji otvarawe pregovora o ~lanstvu u Uniji nosi dru{tvu i ekonomiji Srbije. Da~i} je na prezentaciji „Bele kwige 2012„ Saveta stranih investitora rekao da se Srbija suo~ava s nemalim politi~kim izazovima, kao {to je pitawe Kosova, ali da je Vlada spremna da se suo~i s izazovima koji joj predstoje i wihovom mirnom razre{ewu.

Po premijerovim re~ima, Srbija }e nastaviti proces harmonizacije svog zakonodavstva s evropskim, a Evropska unija ostaje najva`niji trgovinski partner Srbije.

Din ki}: Osta je mo pri vr `e ni Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} izjavio je da pitawe vezano za status Kosova i Metohije ne}e biti postavqeno ne samo aktuelnoj vladi ve} ni narednoj i da je zato bespredmetno o tome govoriti.

– Mi `elimo da {to pre otvorimo pregovore s EU. Plan je da to uradimo pre polovine slede}e godine. To smo dogovorili kada smo potpisivali koalicioni dogovor i od toga ne odustajemo – rekao je ju~e Dinki}.

– Svesni smo toga da se EU suo~ava s ozbiqnim ekonomskim izazovima koji dose`u i do na{ih spoqnotrgovinskih partnera, kao {to su Rusija i Kina – rekao je Da~i}.

Premijer je najavio da }e Vlada Srbije u narednim nedeqama raditi na zaokru`ivawu nove ekonomske politike i pripremi buxeta za narednu godinu i da }e, u svemu tome, biti otvorena za razgovore s Me|unarodnim monetarnim fondom i drugim institucijama koje mogu dati podr{ku.

Da~i} je poru~io da je re{avawe ekonomskih problema prioritet za wegovu vladu i da su strani i doma}i investitori jednaki.

– I strani i doma}i investitori su dobrodo{li. Nisu dobrodo{li samo oni koji ne posluju u skladu sa zakonom – rekao je Da~i}.

DR @AV NI VRH U DI LE MI O EVROP SKOM KUR SU ZE MQE

SA VET NI CA PRED SED NI KA SR BI JE STA NI SLA VA PAK

– Predsednik Srbije To mi slav Ni ko li} ne govori ni{ta {to nije govorio u kampawi za predsednika Srbije i

dnevnik

Tomislav Nikoli} svojim izja va ma po ku {a va traj no da uni{ti perspektivu Srbije i {an su da po sta ne mo der no evrop sko dru {tvo, Stanislava Pak je u izjavi Tanjugu navela da je pri~a „~elnika LDP-a prazna i bazirana na napadima na svaku re~ predsednika Republike”.

– Ona je istovremeno i protivustavna jer promovi{e takozvanu nezavisnost Kosova – ocenila je Nikoli}eva savetnica.

Po wenim re~ima, Srbija ne mo`e izolovano posmatrati delove svoje teritorije, nadaju}i se da }e boqi `ivot do}i priznavawem Kosova i Metohije.

Stanislava Pak isti~e da je „istovremeno, nastavak pregovora znak da postoji `eqa da se situacija normalizuje u interesu svih gra|ana u Pokrajini”.

Popov: Odustajawe od EU Srbiju bi odvelo u izolaciju Posle teze „i Kosovo i Evropa” koja je prethodnih godina plasirana gra|anima Srbije iz dr`avnog vrha, aktuelni zvani~nici ovih dana sve otvorenije nagove{tavaju mogu}nost preispitivawa evropskog kursa zemqe. Naime, nakon poku{aja potpredsednika Valde i {efa resora odbrane i svih bezbednosnih slu`bi Alek san da ra Vu ~i }a da ubla`i retoriku premijera Ivi ce Da ~i }a koji je kritikovao pojedine zemqe EU zbog uslovqavawa Srbije u procesu evropskih integracija, ju~e je usledilo jo{ jedno „upozorewe” Briselu, i to od predsednika dr`ave To mi sla va Ni ko li }a – da bismo mogli i odustaneti od Evrope ako se kao uslov postavi priznavawe Kosova.

presionirati Brisel, ve} bi mogli biti pogubni za gra|ane Srbije. Istakao je i da bi u slu~aju odustajawa Srbije od evropskog puta najve}i gubitnik bila Vojvodina, kao wen najevropskiji deo.

– To {to se trenutno de{ava na politi~koj sceni Srbije nikako nije dobro i mislim da je posledwi trenutak da se na{ politi~ki vrh uozbiqi i da jasno ka`e kakva je na{a pozicija, umesto {to uznemiravaju gra|ane raznoraznim konfuznim porukama.

Ako neko misli da }emo time impresionirati Brisel, taj se jako

Pi ta we auto no mi je osta lo otvo re no i na kon sa stan ka Da ~i }a i Paj ti }a - Pitawe autnomije ostalo je otvoreno i nakon sastanka Da~i}a i Pajti}a. I sti~e se utisak da se u Beogradu i{~ekuje da se na neki na~in oslabi pregovara~ka pozicija Pokrajine, mo`da otvarawem nekih afera, kako je to i najavio ministar Velimir Ili} koji je sru~io silne optu`be na vojvo|asnki Fond za kapitalna ulagawa - smatra Popov, koji upozorava da bi u tom slu~aju „stvari krenule u veoma lo{em pravcu”.

On ne vidi mogu}nost da se Vovjodina takvim tendencijama suprotstavi, kako zbog ~iwneice da za to nema ni nstitucionalne mehanizme, tako i zbog toga {to je oslabqena i na politi~kom planu, a po{to je DS kao kqu~na stranka pokrajinske vlasti zabavqena unutarstarna~kim razdorima. Popov ka`e da bi vojvo|anska vlast mogla da inicira ustavne promene , ali je i sam skepti~an u pogledu uspeha takve inicijative, „s obzirom na to da vladaju}u ve}inu republi~kom paralemntu imaju stranke koje nisu sklone vojvo|anskoj autonomiji”.

Direktor Centra za regionalizam Alek san dar Po pov smatra da takve poruke pokazuju da je na{ dr`avni vrh „u konfuziji i ne zna {ta ho}e”. On je, me|utim, upozorio na to da takvi gafovi ne}e im-

vara – ocenio je Popov za „Dnevnik”.

Po wegovim re~ima, disonantni tonovi unutar vladaju}e koalicije pokazuju da ne postoji jasna strategija ni o evropskim integracijama

niti o na~inu na koji treba voditi dijalog izme|u Beograda i Pri{tine, a koji uskoro treba da bude nastavqen u Briselu. On smatra da su na{i zvani~nici morali da vode „mnogo ozbiqniju i finiju politiku i diplomatiju i da osmisle proces nastavka dijaloga s Pri{tinom, odnosno da defini{u kakva }e tu biti pozicija Srbije”.

Popov ka`e da ovako nije nikome jasno {ta je na{ ciq.

– Da li je to utvr|ivawe pazara tako {to }emo mi postavqati jo{ tvr|e uslove? Pa to se ve} pokazalo pogre{nim tokom devedesetih godina pro{log veka, zbog ~ega smo i tako lo{e pro{li. A, ako je, pak, re~ o stvarnoj nameri vladaju}eg establi{menta da se odustane od evropskih integracija, onda to treba jasno da saop{te gra|anima, te da im ka`u i koja je cena takvog zaokreta, odnosno {ta nas ~eka u tom slu~aju, od ukidawa „belog {engena” do poluizolacije u koju bismo dospeli i tavorili na ivici razvijene Evropske unije – napomiwe Popov.

On je naveo da je i u prethodnim godinama bilo dosta tumarawa na

evropskom putu i cinculirawa parolom „i Kosovo i Evropa”, ali da sad imamo „pokazivawa mi{i}a Briselu” i „juna~ewe nove vlasti”, uz teze o podeli Kosova. A „te karte”, po wegovim re~ima, vi{e nisu u igri, niti mogu oja~ati na{u poziciju na pregovorima u Briselu.

– Zato sve to zvu~i prili~no neozbiqno, a {to u Briselu mogu shvatiti i kao poruku da nama zapravo nije ni stalo do pridru`ivawa EU – ocenio je on.

Popov ukazuje i na to da bi u slu~aju odustajawa Srbije od evropskih integracija Vojvodina, kao wen najevropskiji deo, bila najve}i gubitnik takve politike. On ka`e da je Vojvodina ve} u nezavidnom polo`aju i zbog toga {to „postoje tendencije da joj se ospori deo ionako fasadnih ingerencija„.

– I to je Ustavni sud ve} u~inio.

Apsurdno je da se centralna vlast tako odnosi prema delu zemqe koji jedini ima kapcitete da celu Srbiju vu~e u evropskom pravcu. Umesto da se to pozitivno vrednuje, Vojvodini se osporava kancelarija u Briselu, osporavaju joj se nadle`nosti, finansirawe... – naveo je Popov.

On napomiwe da se to de{ava usprkos najavama premijera Ivice Da~i}a da vojvo|anska autonomija ne}e biti ugro`ena. Dodaje da je i nakon wegovog nedavnog dolaska u Banovinu i sastanka s predsednikom Pokrajinske vlade Bo ja nom Paj ti }em, jasno „da se ipak ni o ~emu nisu dogovorili”.

B. D. Sa vi}

TVIT CRTICA Mojne, EU, brate Debata o tome vodi li ova vlada proevropsku politiku ili ne, ho}e li nam biti uvedene vize, prenela se i na dru{tvenu mre`u „Tviter„. Predsednik „Dveri“ Vla dan Gli {i} procewuje poteze premijera: „Da~i} se izviwava Nemcima i stoji k’o nesta{no |a~e pred nema~kim ambasadorom, toliko o patriotizmu SPS-a – bili su Srbi ~itavih nekoliko dana„.

Demokrata Alek san dar Iva no vi} }e: „Kad razmislim, ima prednosti i u toj pri~i oko uvo|ewa viza... glupom ~oveku ne mo`e{ re~ima da objasni{, mora{ na primeru da mu poka`e{„.

O Evropi i LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi}: „Postoji teorija da ne treba u EU ’u}i na kolenima’. Tamo se ne ulazi ni na kolenima, ni na nogama, ni na glavi, nego kad ispuni{ uslove„.

Savetnik nekada{weg predsednika Srbije Ne boj {a Kr sti} }e kratko, {atrova~ki: „Zna~i, brate, mojne, EU, brate„.

Toma i Da~ek Novinarka Ma ri ja Za ri} se „naqutila“ i ka`e: „Otpratila i predsednika i premijera :)))„ Napredwak Ma rio Ma le ti} „negoduje“: „Za{to Tomu, za{to?!? :)„ „Tvitera{i„ imaju razli~ito mi{qewe o nalozima najvi{ih funkcionera pa jedan od wih ka`e: „Tomin je OK, Da~ekov je la`wak! Ili ja nisam dobro informisan?!„

Marija Zari} odgovara: „Da~ov je la`wak ili je u`asno nepismen :), a Tomin je komercijalni„.

Maleti} precizira: „Komercijalni? :D Pre }e biti oficijalni„.

Ne predaje se ni Marija: „Da je oficijalni je tautologija, podrazumeva se.., a ja znam {ta sam i za{to rekla ;) nek do|e li~no da pri~amo„.

Bez revan{izma, molim Funkcioner SPO-a Mi lan \u ki} poru~uje s lajne: „Predlog zakona o otvarawu dosijea koji su vo|eni o gra|anima od politi~kih tajnih policija sa~inilo je vi{e NVO-a zajedno sa SPOom. Predlog zakona temeqi se na pozitivnim iskustvima iz Evrope, imao sam zadovoqstvo da u~estvujem u pisawu predloga, nema revan{izma...„

Povla~ewe i provla~ewe ^lanica GO SPS-a Na ta {a De ja no vi} prime}uje na lajni: „Gledaju}i Ne boj {u ^o vi }a, ispada da je nevina{ce i da ni{ta nije ’znao’. On se provla~i i povla~i odavno“.

Ste van Je re mi} je podse}a na to da je ^ovi}: „^uveni ~lan SPS-a„, dok Nata{a Dejanovi} odgovara: „Bio davno“.

Jeremi} zakqu~uje: „Prva qubav zaborava nema“.

Mo`e{ misliti Grafi~ki dizajner Go ran Tri van, poznat javnosti kao kreator naloga „pokojna Mileva“, poru~io je funkcionerki PSS-a Gor da ni Ka ri} da je „mawi blam da iza|e{ u pornografskim novinama nego da se bavi{ politikom u Srbiji! Haha“.

Mla|ana odbornica ne misli tako: „U mom slu~aju, ne sla`em se... Ja se iz pravih razloga bavim politikom... meni zarada ne zna~i ni{ta, ali budu}nost naroda sve...„ Trivan se pita: „Je l’ to zna~i da sad ne smem da otkrijem tvoj lukavi plan da se na slede}im izborima kandiduje{ za predsednika?? Haha...„ Gordana Kari} }e veselo: „Haahhahahaahhaahaha ijaoooooo hahahahah mo`e{ misliti... :D„

Ko }e da po~isti Jedan od kandidata za predsednika DS-a Bra ni mir Ku zma no vi} poru~uje s lajne: „Demokratska stranka na Skup{tini mo`e da usvoji dobar Dogovor! Od toga }e zavisiti boqi `ivot u Srbiji, a ne samo od izbora predsednika DS-a”. „Tvitera{i„ poru~uju: „Dok sistematski ne pro~istite svoje redove, bezveze je pomiwati Srbiju...„ Kuzmanovi} debatuje: „Sve stranke u Srbiji treba vi{e da ~iste u svojim redovima od Demokratske. A nema stranke ~iji ~lanovi imaju vi{e znawa od DSa... Da, postoje problemati~ni u DS-u, mnogo vi{e problemati~nih ima u SPS-u, SNS-u, G17...„

Odgovara mu Mar ko La za re vi}: „Ni tamo ne raste cve}e, ako DS ne sagleda svoje gre{ke i ne distancira se od svojih {teto~ina, ne mo`e pomo}i Srbiji... smawiti bahatost, pribli`iti se obi~nom narodu, ohladiti Duli}a, Petrovi}a, Trivanovu, spisak je podu`i, bez reza nema daqe„.

U ~ije ime govori(mo) A nekada{wi ~elnik DS-a Zo ran @iv ko vi} se ~udi izjavama predsednika Srbije To mi sla va Ni ko li }a o Kosovu i EU. „U ~ije ime govori ovaj ~ovek? Ne mogu ti uzeti ono {to nije u tvom posedu...„ „Tvitera{„ koji se potpisuje kao „Ero s onoga svijeta“ ima kontrapitawe: „A u ~ije ime Vi govorite?

U ime DS-a, ili li~no? Ili }e to biti politika DSa ako Vi postanete wen predsednik?“ „To je politika razuma i brige za budu}nost ove nacije i ove dr`ave. KvazipatriJote su nas i doveli na stranputicu i rub provalije„, odgovara @ivkovi} s lajne, i dodaje: „Neophodna je nova politika po pitawu Kosova. Prazno juna~ewe, koje je obele`ilo decenije iza nas, nije re{ilo nijedan problem“.

Mi{ko i ja Napredwak Dra gan [or maz zatekao se u Crnoj Gori ovih dana: „Evo me na Cetiwu s Mi {kom Vu ko vi }em. On govori crnogorski, ali se ipak razumemo. Wego{ odozgo gleda“.

S. St.

politika

dnevnik

Voj vo di na }e po mo }i oko azi la na ta Po we go vim re ~i ma, na opa snost od uki da wa bez vi znog re `i ma uka za li su mu evrop ski zva n i~ n i c i pri l i k om

sto ji vi sok ste pen ne za do voq stva.

– Pri liv kva zi a zi la na ta je iz u z et n o ve l i k i po l i t i~ k i

Po dr `a vam pred log Re pu bli~ ke vla de da fi nan si ra bo ra vak oko 10.000 azi la na ta u EU pro {lo ne deq ne po se te Bri se lu. Paj ti} je do dao da u po je di nim evrop skim ze mqa ma po -

Da li }e uhap si ti ceo DS? De mo krat ska stran ka upi ta la je ju ~e Vla du Sr bi je da li pla ni ra da u na red ne ~e ti ri go di ne uhap si sve ~la no ve DS-a da bi sa kri la svo ju ne spo sob nost i ka ta stro fal ne po te ze ili }e ume sto po li ti~ kog pro go na po ~e ti da se ba vi pro ble mi ma qu di. „U da nu ka da smo sa zna li da }e nam ve ro vat no bi ti po no vo uve de ne vi ze zbog ne u me re nih i opa snih iz ja va Ivi ce Da ~i }a, Vla da Sr bi ja se hit no okre nu la hap {e wu kao me ri za ta {ka va wa isti ne„, sa op {tio je DS. „Ume sto da jav nost sa zna za {to smo se za dva me se ca vra ti li u de ve de se te go di ne s ne sta {i ca ma i za tvo re nim gra ni ca ma, u Boj ni ku se hap si i u pri tvo ru za dr `a va biv {i pred sed nik op {ti ne iz DS-a”, do da je se u sa op {te wu.

Ku zma no vi} pr vi pre da ju kan di da tu ru Pred sed nik op {ti ne Vra ~ar Bra ni mir Ku zma no vi} pre da }e da nas kan di da tu ru za pred sed ni ka De mo krat ske stran ke. Ku zma no vi} je ~la no vi ma DS-a po nu dio „Do go vor za bo qi DS”, ko ji je pred sta vio ~la no vi ma stran ke {i rom Sr bi je. „Do go vor” ~i ne pred lo zi za re for me i pro me ne unu tar DS-a ko je tre ba da po mog nu da stran ka po sta ne bo qa, efi ka sni ja i od go vor ni ja, ali u skla du sa so ci jal de mo krat skim vred no sti ma, sa op {te no je iz Ku zma no vi }e vog {ta ba.

pro blem za po je di ne ze mqe jer su azi lan ti ta mo bez osno va. S ob zi rom na to da smo ze -

3

REKLI SU

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je da je Po kra ji na sprem na da se ukqu ~i u re {a va we pro ble ma ve li kog bro ja azi la na ta u ze mqa ma EU. – Mi ne po se du je mo me ha ni zme za re {a va we tog pro ble ma, ali smo sprem ni da po mog ne mo uko li ko je mo gu }e da se taj pro blem re {i na {to efi ka sni ji na ~in – re kao je Paj ti} za agen ci ju Be ta.

sreda17 . oktobar2012.

mqa kan di dat za ~lan stvo u EU i da za Sr bi ju vi {e ne po sto ji vi zni re `im, oni o~e ku ju da u~i ni mo mak si mum – re kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne.

Paj ti} je ka zao da po dr `a va pred log Re pu bli~ ke vla de da fi nan si ra bo ra vak oko 10.000 azi la na ta iz Sr bi je u ze mqa ma EU jer bi bi la „tra ge di ja” da gra |a ni Sr bi je iz gu be mo gu} nost da pu tu ju bez vi za.

Iz bo ri u LSV 8. de cem bra Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne LSV-a, na po mi wu }i da sva ki ~lan odr `a }e iz bor ni i pro gram ski kon stran ke mo `e da se kan di du je kao i da gres stran ke 8. de cem bra, po tvr |e no do sa da jo{ ni je dan od stra na~ kih od je „Dnev ni ku” u LSV-u. De ve ti kon bo ra ni je u{ao u pro ces kan di da tu re gres, po Sta tu tu stran ke wen naj vi {i sa svo jim pred lo zi ma. or gan ko ji za se da sva ke ~e ti ri go di Za me nik pred sed ni ka LSV-a Bo jan ne, za ka zao je za taj da tum pred sed nik Ko stre{ re kao je na {em li stu da }e LSV-a Ne nad ^a nak. se kan di do va ti za me sto na ko jem je Port pa rol ka LSV-a Alek san dra sa da.

Jer kov ka `e za na{ list da }e kon Na vo de } i da }e se na kon g re s u gres 8. de cem bra bi LSV-a bi ra ti svi or ga ni ti iz b or n i i pro stran ke, od pred sed ni ka gram ski, od no sno da Ve ru jem da }e Ne nad pa do stal n og sa s ta va }e se bi r a ti no vo Glav nog od bo ra, Ko stre{ ^a nak `e le ti da se je re ru ko vod stvo i me wa kao da se kan di da tu re po no vo kan di du je za pre da ju do 2. no vem bra. ti Pro gram i Sta pred sed ni ka stran ke tut stran ke.

Port p a r ol k a LSV-a Ona je na ve la da (Alek san dra Jer kov) Alek san dra Jer kov ka `e }e se bi ra ti pred da }e kon g res do n e ti sed n ik, za me n ik „osve `e wa”, pre sve ga u pred sed ni ka, pot pred sed ni ci, ge ne - sa sta vu Glav nog od bo ra, jer se to te lo ral ni se kre tar, pred sed nik Nad zor bi ra, po we nim re ~i ma, no vim na ~i nog od bo ra i Sta tu tar ne ko mi si je, nom kan di do va wa. ~la no vi Glav nog od bo ra, ko ji }e za LSV je osno van 1990. go di ne, a wen tim iza bra ti no vo Pred sed ni {tvo i pred sed nik od ta da je Ne nad ^a nak.

Iz vr {ni od bor LSV-a.

On je na to me sto bi ran na svim iz – Ve ru jem da }e Ne nad ^a nak `e le - bor nim kon gre si ma stran ke, a po ti da se po no vo kan di du je za pred sed sled wi put 2008. go di ne. ni ka stran ke – re kla je port pa rol ka S. K.

Fa jon: Vra }a we vi za ko rak na zad Iz ve sti teq ka Evrop skog par la men ta za vi znu li be ra li za ci ju i evrop ska par la me na tr ka Ta wa Fa jon iz ja vi la je ju ~e da bi uki da we bez vi znog re `i ma sa Sr bi jom bi lo ko rak una zad. Ona je do da la da broj pod no si la ca zah te va za azil ra ste, ali da to jo{ uvek ni je za stra {u ju }e.

– To bi bio ve li ki ko rak una zad u kon tek stu re in ter ga ci je ze ma qa pri stup ni ca EU, kao i ve li ki uda rac evrop skoj vi zi ji gra |a na Za pad nog Bal ka na. Broj pod no si la ca zah te va za azil je po ve }an, ali si tu a ci ja ni je ta ko za bri wa va ju }a kao {to ne ki tvr de, i si gur no ni je iz ma kla kon tro li – ka za la je ona. – Mo ra mo u~i ni ti sve {to je u na {oj mo }i da vi zna li be ra li za ci ja ne bi bi la uki nu ta. Slo bo da kre ta wa je jed no od naj kon kret ni jih do stig nu }a ze ma qa Bal ka na na pu tu pre ma EU. Bi lo bi mno go opa sni je za tvo ri ti vra ta i osta vi ti re gion u izo la ci ji.

^o vi}: Hap se da nas ili su tra Biv {i pot pred sed nik Vla de i {ef Ko or di na ci o nog te la za Ko so vo i Me to hi ju Ne boj {a ^o vi} iz ja vio je ju ~e da iza pri ~a o we go vom hap {e wu „sto je kru go vi ko ji su kra li pa re na Ko so vu i Me to hi ji”.

Po vo dom pi sa wa jed nog be o grad skog li sta o to me da }e usko ro bi ti uhap {en, ^o vi} je za TV „Pink„ re kao da je ta~ no je da su ne ki kru go vi u po li ci ji pla ni ra li da na pra ve spek takl, sli~ no ono me {to se do go di lo fud ba le ru Dra ga nu Xa ji }u. ^o vi} je re kao da po sto je dve va ri jan te i da je, po jed noj, hap {e we tre ba lo da bu de ju ~e uju tru, a po dru goj – da }e to bi ti even tu al no u sre du.

Na pi ta we da li ga je ne ko zvao ili ima sa zna wa o hap {e wu, ^o vi} je od go vo rio „Me ne ni ko ni je zvao, ali i ja sam se ne ka da ba vio tim po slom”.

– Ka da ste ugro `e ni, a ja sam bio di rekt no ugro `en i mo `da sam jo{, on da vam je ve o ma va `no da iz a na li zi ra te si tu a ci ju – do dao je ^o vi}.

Ni ko li}: Na se lu }e mo }i do bro da se `i vi Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} po ru ~io je ju ~e iz me sta Od vra }e ni ca na Go li ji da }e Sr bi ja ula ga ti u pu te ve, ener ge ti ku i raz voj se la da bi se i u wi ma do bro `i ve lo. „Vi de }e te ka ko mo `e le po od se la da se `i vi, sa mo da vam se da {ta vam tre ba i da vas ni ko vi {e ne kra de”, re kao je pred sed nik Ni ko li}. „Oni ko ji su vas do sa da kra li po la ko }e pre sta ti to da ra de, a no vi ne }e po ~i wa ti jer }e vi de ti sud bi nu onih ko ji su do sa da kra li.

Osta ja }e vi {e na ro du, sve je to, u stva ri, na rod no”.

Pred sed nik Sr bi je je is ta kao da onaj ko ne uspe da vra ti qu de na se lo ni je us peo u po li ti ci i da tre ba da se sklo ni, do da ju }i da po vra tak qu di na se lo ne tre ba da bu de pod sti can „bi ~em i na red bom” ve} ~i we ni com da se na se lu bo qe `i vi.

4

ekonomija

sreda17.oktobar2012.

dnevnik

KU DA IDE DO MA ]A VA LU TA

Pre sta }e tu ma ra we di na ra od sja ja do o~a ja Izgleda da nas je podjednako iznenadilo kada je dinar po~eo da ja~a kao i kada svakodnevno gubi vrednost. Svi koji se sada upu{taju u bilo koji poslovni poduhvat, bilo da su u biznisu ili razmi{qaju o podizawu kredita ili {tedwi, pitaju se kako da ra~unaju – Mislim da }e dinar biti stabilan do kraja ove godine – ka`e stru~wak i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Mi loj ko Ar si}. – Do januara ne treba o~ekivati ve}e potrese. Doma}a valuta ne}e imati ve}e turbulencije jer su u Srbiju po osnovu zadu`ivawa u{le ve}e sume deviza. Do{lo je i do priliva mawih i sredwih investicija u ve}em obimu nego {to je to bilo u prethodnom periodu. Sve to uticalo je na to da dinar oja~a.

Arsi} ka`e da je svima poznato da je kod amplituda koje je zabele`ila doma}a valuta svima te{ko da naprave ra~unicu koja }e biti izvesna. [to se ti~e budu}ih kretawa kursa, prognozu nije lako dati. Realno je o~ekivati da se kre}e u {irokom koridoru od 110 do 120

dinara za evro, ali ne preko toga i ne ispod pa bi i svi koji razmi{qaju o finansijskim transakcijama mogli ra~unati s ovim koridorom bez neprijatnih iznena|ewa.

Slabqewe, ba{ kao i ja~awe, ima dobre i lo{e strane: lak{e se vra}aju indeksirani krediti u

Go re pa do le Ovih dana smo dosta mogli ~uti o uzrocima i pada i uzleta dinara.

Ipak, nije lo{e podsetiti na to da je, osim priliva deviza, ja~awu dinara doprinela i restriktivna monetrana politika NBS-a. [to se ti~e slabqewa, sve je nedavno objasnio viceguverner NBS-a Ve se lin Pje {~i}. Po wegovim re~ima, dinar je slabio zbog visokog buxetskog deficita, pove}anog tro{ewa dr`ave, zamrzavawa aran`mana s MMF-om te maweg priliva stranih investicija u prvoj polovini godine i tokom leta. Naredne godine najvaquje se mawi deficit u dr`avnoj kasi, ponovni aran`man s MMF-om i oprez kod tro{ewa. Ako se to ispuni, i dinar }e biti stabilniji na du`e staze.

evrima, koji su kod nas apsolutno dominantni. Arsi} smatra da je ba{ to dobra strana pri~e jer da je dinar nastavio uzlaznom linijom, mnogo vi{e gra|ana i preduze}a do{lo bi u situaciji da trajno ne mo`e izmiriti kreditne obaveze.

Kod preduze}a to bi zna~ilo bankrot, pove}awe ionako visoke stope nezaposlenosti, {to svakako nije dobro. S druge strane, uvozna roba pojeftini}e zbog pada evra na na{em terenu. Zato }e na{i proizvodi na stranim tr`i{tima ve} u ponudi biti skupqi, {to svakako nije dobro za konkurentost doma}e privrede i visok deficit u razmeni sa svetom.

O~igledno da doma}i privrednici i potro{a~i moraju da se pomire s turbulentnim tranzicionim vremenima. A da li }e banke

prilago|avati svoju ponudu novim uslovima?

– Mislim da }e bankari razmisliti o sni`ewu kamata jer je ponuda novca na srpskom tr`i{tu sasvim dobra – obja{wava bankar Slo bo dan Ra ci}. – Ali, klijenti }e i daqe ostati vrlo oprezni.

Svi se pla{e nekih eventualnih budu}ih promena, gra|ani strepe za radno mesto. S druge strane, imamo krizu u evrozoni pa su i bankari i wihovi klijenti dodatno oprezni zbog toga.

JOR GO VAN KA TA BA KO VI]:

MI NI STAR FI NAN SI JA MLA \AN DIN KI] NA JA VIO NO VE ME RE VLA DE

Ak ci ze nam kao u EU, a po rez i na par log

PRE I SPI TU JE SE OD LU KA O ODR @A VA WU PU TE VA

Op {ti ne te {ko kr pe dru mo ve

– Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave predlo`i}e Ministarstvu finansija da preispita odluku po kojoj je odr`avawe vi{e od 6.000 kilometara puteva preba~eno na lokalne samouprave – najavila je ju~e resorna ministarka Ve ri ca Ka la no vi}.

Ona je na skupu „Finansirawe infrastrukture na lokalnom nivou, mogu}nost i izazovi” rekla da je nakon kategorizacije odr`avawe 6.082 kilometra puteva u Srbiji preba~eno gradovima i op{tinama i da pojedine op{tine od tada imaju veliko buxetsko optere}ewe i pritisak na kapacitete za odr`avawe putne mre`e.

– Posebno je neodr`ivo {to je takvom „papirolo{kom odlukom” gradovima i op{tinama u centralnoj Srbiji u nadle`nost palo gotovo 5.000 kilometara puteva – navela je ministarka.

Verica Kalanovi} je najavila i da }e Ministarstvo finansija predlo`iti kratkoro~ni plan za odr`avawe tih puteva, po kojem }e za zimsko odr`avawe i daqe biti nadle`ni „Putevi Srbije”, za {ta }e biti opredeqeno 900 miliona dinara, dok }e za letwe odr`avawe, koje }e biti u nadle`nosti op{tina, biti nameweno 3,04 milijarde dinara.

Ministar finansija i privrede Mla |an Din ki} najavio je ju~e izmene vi{e zakonskih propisa, me|u kojima i Zakona o akcizama, reformu pau{alnog oporezivawa, poreza na imovinu, oporezivawe transakcija u „poreske rajeve”... On je tako|e ustvrdio da Vlada ne}e „ni za milimetar” odstupiti od deficita buxeta u idu}oj godini, zacrtanog na nivou od 3,5 odsto bruto doma}eg proizvoda.

Me|u najzna~ajnijim elementima poreske reforme izdvaja se najava novog zakona o akcizama, koji }e predvideti wihov petogodi{wi tempo rasta da bi duvanska industrija imala jasan plan poslovawa.

– Ideja je da se minimalna prose~na akciza na cigarete u Srbiji u sredworo~nom periodu uskladi s onom u EU – istakao je Dinki}.

On je najavio i da }e biti uvedeno oporezivawe transakcija u takozvane poreske rajeve. Precizirao je da }e biti uveden porez po odbitku za transfere u poreske rajeve i da }e ta poreska stopa najverovatnije iznositi 30 posto.

– U okviru poreske reforme bi}e uvedeno i oporezivawe nekori{}enog poqoprivrednog i gradskog zemqi{ta. Srbija gubi ogromne prihode zbog velikih povr{ina neobra|ivanog zemqi{ta – istakao je Dinki}, i dodao da }e oni koji poseduju poqoprivredno zemqi{te, a ne obra|uju ga ili ga ne rentiraju, morati da plate porez.

On je kazao i da }e porez na dobit preduze}a biti pove}an s deset na 15 odsto, ali je naglasio da je to i daqe znatno ni`e od poreza u Evropskoj uniji koji je oko 25 odsto.

Po wegovim re~ima, razmi{qa se i o reformi pau{alnog oporezivawa.

– Bi}e razli~ito oporezovani sajxije i advokati. Porez treba da se pla}a srazmerno ekonomskoj snazi – naglasio je Dinki}.

Ministar finansija je kazao i da je ideja pojednostavqivawa pore-

skog sistema da preduzetnici i zanatlije pla}aju samo tri vrste poreze – poreze i doprinose na plate, porez na imovinu i pau{alni porez.

Govore}i o nacrtu buxeta za idu}u godinu, ministar finansija je u razgovoru s novinarima na predstavqawu „Bele kwige” Saveta stra-

[ta `e le in ve sti to ri – Glavna poruka ovogodi{we „Bele kwige” saveta stranih investitora je da kompanije u Srbiji od Vlade o~ekuju nastavak ekonomskih reformi i liberalizacije tr`i{ta, kao i nastavak puta ka Evropskoj uniji – izjavio je predsednik Saveta Ko stin Bork.

Napomiwu}i da Savet ima vi{e od 130 kompanija ~lanica, on je rekao da je wihovo direktno u~e{}e u BDP-u Srbije 16 odsto, imaju oko 88.000 zaposlenih i ulo`ile su 17 milijardi evra u na{u zemqu. Tri oblasti u kojima je Savet stranih investitora dao najvi{e preporuka Vladi Srbije za unapre|ewe jesu nekretnine i gra|evinarstvo, radno pravo i poreska regulativa.

Glavni urednik „Bele kwige„ Mi ha i lo Cr no br wa je naveo da su oblasti u kojima su zabele`eni rezultati reforma bankarskog sektora, pojednostavqewe zapo~iwawa biznisa, modernizacija poreskog sistema, sprovo|ewe giqotine propisa, za{tita intelekltualne svojine i unapre|ewe elektronske trgovine.

Ju~e je za evro trebalo, po sredwem kursu, izdvojiti ne{to vi{e od 111 dinara, ali to nije najpovoqnije ove godine. Doma}a valuta je najja~a bila 11. januara, kada je evro vredeo 103,63 dinara. Najslabiji je bio 9. avgusta – 119,07. NBS je ove godine prodao na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu 347,5 miliona evra da bi spre~io slabqewe dinara. Na samom po~etku ove sedmice NBS je kupio pet miliona evra da bi spre~io preterano ja~awe doma}e valute.

D. V.

nih investitora istakao da ne}e prihvatiti nijedan eventualni pritisak ostalih ministara vezan za planirani nivo rashoda buxeta.

– Taj deficit }e biti zakucan i ne}emo ga promeniti ni za milimetar jer je ovo ozbiqan buxet i ozbiqna vlada – istakao je Dinki}.

Po wegovim re~ima, to potvr|uje i ~iwenica da }e predlog buxeta na vreme biti prosle|en parlamentu i da }e poslanici imati priliku da se nekoliko nedeqa upoznaju s wim. Dinki} je ponovio da su okviru buxeta za 2013. zna~ajno smawene subvencije, buxetski krediti i nepotrebni tro{kovi dr`ave, a racionalizovan je iznos novca za javne nabavke. On je ukazao na to da je poqoprivreda jedina oblast gde nisu smawivane subvencije, najavquju}i da }e biti uvedena bespovratna sredstva za investicije u poqoprivredi da bi se pove}ala efikasnost proizvodwe i izvoz po hektaru.

Dinki} je naveo da }e jedan od najva`nijih zadataka Vlade biti mere za poboq{awe likvidnosti privrede. On je rekao da su u mandatu prethodne vlade nagomilani veliki dugovi dr`avnih organa privatnim kompanijama, {to }e ova vlada regulisati i kreirati sistem, tako da se to u budu}nosti izbegne.

Po wegovim re~ima, va`no je i da privatni sektor me|usobno ne kasni u pla}awima, zbog ~ega Vlada priprema zakon o rokovima pla}awa, koji }e regulisati tu oblast i unutar privatnog sektora i u odnosima s dr`avom, a puna efikasnost te reforme bi}e mogu}a kada se sprovede i reforma pravosu|a.

V. ^v.

In fla ci ja }e bi ti 12 po sto

Guvernerka NBS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} ka`e da }e inflacija u Srbiji do kraja godine biti oko 12 posto, i dodaje da }e vrh dosti}i u prvom tromese~ju 2013, posle ~ega bi sredinom idu}e godine trebalo da se vrati u ciqane okvire.

Ona je istakla da robno me|ukreditirawe preduze}a iznu|eno nepla}awem obaveza, kao i finansijska nedisciplina, predstavqaju va`ne generatore inflacije, na koje NBS ne mo`e da uti~e.

Guvernerka je precizirala da mo}ne monopolske struktu-

re u privredi Srbije name}u duge rokove pla}awa, i izrazila o~ekivawe da }e Vlada u svojim najavqenim zakonima urediti tu oblast. Po wenim re~ima, kada se promet me|u kompanijama obavqa bez novca, smawuje se uticaj monetarne politike, zbog ~ega bi mere Vlade za ograni~ewe rokova pla}awa trebalo da omogu}e da se promet obavqa u novcu, tako da i mere NBS-a budu efiksane.

Jorgovanka Tabakovi} je poru~ila stranim investitorima da ne bi trebalo da precewuju mo} NBS-a jer on ni{ta ne mo`e sam, ali ni da potcewuju wegovu snagu jer je spreman da sara|uje i s investitorima u interesu gra|ana.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

108,9233

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,1462

113,7026

108,5898

Australija

dolar

1

86,2144

87,9739

89,9973

85,9505

Kanada

dolar

1

85,5911

87,3379

89,3467

85,3291

Danska

kruna

1

14,5959

14,8938

15,2364

14,5512

Norve{ka

kruna

1

14,7426

15,0435

15,3895

14,6975

[vedska

kruna

1

12,6389

12,8968

13,1934

12,6002

[vajcarska

franak

1

90,0490

91,8867

94,0001

89,7733

V. Britanija

funta

1

134,9898

137,7447

140,9128

134,5766

SAD

dolar

1

84,0133

85,7279

87,6996

83,7562

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (438,16 0,35)

Globos osigurawe, Beograd

17,57

87

87

Dunav osigurawe, Beograd

3,06

640

3.840

AIK banka, Ni{

0,22

1.390

694.860

Soja protein, Be~ej

2,91

459

588.717

NIS, Novi Sad

0,96

628

4.398.159

Planinka, Kur{umlija

1,66

12.202

744.341

Imlek, Beograd

0,13

3.008

941.161

1,18 Promena %

513 Cena

3.826.134 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

1,18

513

3.826.134

Komercijalna banka, Beograd

Zdravqe, Leskovac

-25,69

2.601

39.015

0,00

900

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Galeb GTE, Beograd

-19,60

160

800

0,00

420

313.740

Soja protein, Be~ej

Kopaonik, Beograd

-18,75

1.040

15.600

2,91

459

588.717

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.120

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.595

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

131.400

Alfa plam, Vrawe

0,21

5.341

160.240

752.000

Tigar, Pirot

0,00

219

4.380

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

411

0,00

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

TE - TO, Senta Stari Tami{, Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,33

5.500

27.500

-7,69 Promena %

1.200 Cena

78.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,96

628

4.398.159

BB Minakva, Novi Sad

0,02

6.501

2.632.900

Agrovr{ac, Vr{ac

0,00

200

Soja protein, Be~ej

2,91

459

588.717

Niva, Novi Sad

0,00

331

83.412

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

IS TRA @I VA WA PO TVR \U JU CR NE PRO CE NE

Sr bi ja sve si ro ma {ni ja U Srbiji dolazi do ubrzanog osiroma{ewa i zna~ajnog pogor{awa uslova `ivota velikog dela stanovni{tva, saop{tila je ju~e „Mre`a protiv siroma{tva – Srbija”. Oni su se pozvali na istra`ivawe Instituta za sociolo{ka istra`ivawa Univerziteta u Beogradu o socio-ekonomskom polo`aju doma}instava. „Mre`a„ je pozvala Vladu Srbije da u borbi protiv siroma{tva i socijalne iskqu~enosti svoje kapacitete {to vi{e usmeri na o`ivqavawe privrednog rasta i pove}awe zaposlenosti, kao i da akademsku zajednicu i gra|anski sektor u potpunosti ukqu~i u kreirawe odr`ive strategije ekonomskog razvoja zemqe.

Slo`ena skala materijalnog polo`aja, koja sadr`i nekoliko pokazateqa prihoda, potro{we i imovinskog stawa, kako navode iz „Mre`e„, ukazuje na trend pogor{awa materijalnog statusa svih slojeva dru{tva, a pogotovo onih koji nemaju visok rukovode}i polo`aj ili preduzetni~ku firmu.

Po rezultatima istra`ivawa, doma}instva u Srbiji su 2012. godine imala mawe prilike da budu ekonomski aktivna i da rade nego {to je to bio slu~aj 2003. godine, za koju postoje uporedni podaci iz ranijeg istra`ivawa Instituta. Ove godine u 30 odsto doma}instava koja imaju ~lanove radnog uzrasta nije registrovana ni formalna ni neformalna za-

poslenost, dok je 2003. godini zabele`eno 25 odsto takvih doma}instava. U odre|enom broju tih doma}instava obavqale su se tek neke aktivnosti proizvodwe hrane za sopstvene potrebe ili sli~ne aktivnosti samopomo}i.

Kako se dodaje u saop{tewu datom uo~i 17. oktobra, Me|unarodnog dana borbe protiv siroma{tva, 2012. godine u 14 odsto doma}instava sa ~lanovima radnog uzrasta nije registrovana

nikakva ekonomska aktivnost, dok je taj procenat 2003. godine iznosio osam odsto.

Navedeni podaci, kako smatraju u „Mre`i„, zna~e veliki gubitak ekonomskog potencijala Srbije, a za doma}instva predstavqaju veliki faktor pove}awa rizika od siroma{tva i socijalne iskqu~enosti. „Iza uop{tenih podataka o stawu privrede i potro{we kriju se desetine hiqada dramati~nih pri~a o poku{aju porodica u Srbiji da odr`e `ivot dostojan evropskih gra|ana u 21. veku„, dodaju u „Mre`i„.

sreda17.oktobar2012.

5

DO MA ]IN STVA OSTA LA BEZ JO[ JED NE OLAK [I CE ZA GREJ NU SE ZO NU

Ne ma vi {e pla }a wa ga sa na ra te Iako se cena prirodnog gasa za individualne potro{a~e ne}e mewati do kraja ove godine, onima koji se greju ovim energentom ra~uni }e od 1. novembra biti vi{i. Ovog puta ne zbog cene kubnog metra gasa nego zbog toga {to se ra~uni ne}e mo}i pla}ati na rate, odnosno distributeri }e od 1. novembra potro{a~ima fakturisati celokupnu potro{wu gasa, a ne kao do sada, oko 60 odsto sada, a ostatak po zavr{etku sezone.

Odluka u prestanku ovakvog pla}awa potro{we doneta je u JP „Srbijagas”, a kako ka`u u Ministarstvu energetike, preporuka nije ukidana, ali se o tome nije ni raspravqalo. Potro{a~i, ~iji su buxeti sve prazniji, ukazuju na to da bi ovakav na~in pla}awa trebalo da ostane na snazi jer su ra~uni visoki i te{ko ih je pla}ati.

Da je odluka o prestanku pla}awa potro{we gasa tokom grejne sezone na rate doneta, potvr|uje i generalni direktor JP „Srbijagas” Du {an Ba ja to vi}. On ukazuje na to da je teret ovakvog na~ina pla}awa u potpunosti pao na kompaniju te da je po{tovawe te preporuke preduze}e do sada mnogo ko{talo.

– Odlo`enu naplatu gasa JP „Srbijagas” je, na osnovu preporuke Vlade Srbije, po~elo da primewuje 2009. godine i nastavilo i naredne dve grejne sezone, a do sada to kompaniju ko{ta 15 miliona evra – ka`e Bajatovi}. – Po{to Agencija za energetiku te tro{kove ne priznaje kao tro{kove poslovawa, prakti~no su svi tro{kovi koji nastaju zbog takvog na~ina pla}awa pali na JP „Srbijagas”, a od nas se, istovremeno, tra`i da poo{trimo naplatu prirodnog gasa.

Povoqnost trajala tri se zo ne Pre tri godine, kada je kubni metar gasa znatno poskupeo, Vlada Srbije je donela preporuku da se individualnim potro{a~ima omogu}i pla}awe ra~una na rate. Preporukom je predvi|eno da se ve}i deo potro{enog gasa, odnosno 62,5 odsto potro{we tokom grejne sezone, pla}a tada, a ostatak, 37,5 odsto, nakon zavr{etka sezone. JP „Srbijagas” je preporuku prihvatio i na taj na~in je potro{wu fakturisao distributerima, a oni potro{a~ima. Time je individualnim potro{a~ima olak{ano pla}awe ra~una za gas i na neki na~in omogu}eno da ra~une za grejawe pla}aju sli~no kao oni koji se greju preko toplana.

On napomiwe da }e, ukoliko nadle`ni donesu druga~iju odluku, JP „Srbijagas” postupiti u skladu s wom.

– Nerealno je o~ekivati da JP „Srbijagas” samo nosi teret i cene gasa, koja je oko 30 odsto ni`a od ekonomske, i odlo`enog pla}awa potro{we, te nam predstoji ozbiqan razgovor s nadle`nima koji treba da odgovori na pitawe {ta je dug i obaveza JP „Srbija-

gas”, a {ta javni dug – ka`e Bajatovi}.

U Udru`ewu za za{titu prava potro{a~a „Prosperitet” ukazuju na to da je odluka JP „Srbijagas” o ukidawu mogu}nosti pla}awa ra~una za gas na rate jednostrana i da se mora staviti van snage jer }e u suprotnom organizovati prosteste.

– Ovim potezom JP „Srbijagas„ na~ini}e {tetu i sebi i gra|anima jer }e naplativost biti mawa, a

time }e i pla}awe obaveza ovog preduze}a poserdniku, „Jugorosgasu”, i „Gaspromu” biti ote`ano – ka`e predsednik Udru`ewa Ra do mir ]i ri lo vi}. – Zato insistiramo na tome da Vlada Srbije i nadle`no ministarstvo tu odluku stave van snage i omogu}e nastavak dosada{we prakse jer }e, u suprotnom, potro{a~i biti u izuzetno te{koj poziciji. Ukoliko do toga ne do|e, organizova}emo prosteste ispred zgrade JP „Srbijagas”, na kojima o~ekujemo priustvo svih nadle`nih.

– Fakturisawe celokupnog iznosa za potro{eni prirodni gas, a ne kao do sada – u ratama, potro{a~i treba da o~ekuju od 1. novembra – ka`e sekretar u DP „Novi Sad – gas” So wa Zr ni}. Ipak, ona ka`e da }e, u slu~aju da bude doneta neka druga odluka, odnosno ako JP „Srbijagas” sada{wu promeni, to biti odmah i sprovedeno.

D. Mla |e no vi}

6

POQOPRivRedA

sreda17.oktobar2012.

SE TVA U JE KU, RA TA RI SLU [A JU STRU KU I NA U KU

OP [TI NE I PO KRA JI NA UDRU @I LE PA RE

Dogodine veliko ~i{}ewe kanala u Vojvodini Potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu, Go ran Je {i} u Subotici je najavio da }e naredne godine biti velika ulagawa u izgradwu i poboq{awe kanalske mre`e. U planu je da se o~i{ti 25 odsto

dnevnik

a jedan od wih ti~e se povezivawa Tise i Pali}a. U pripremi je tenderska dokumentacija i o~ekuje se da }e naredne gra|eviske sezone po~eti radovi na gradwi sistema.

Pored toga, {to }e omogu}iti boqe funkcionisawe jezera Pali}, mo}i }e da se navodwa-

Ko sada poseje p{enicu, dobro }e pro}i – Ukoliko ratari odlu~e da ovih dana poseju p{enicu, mogu se nadati visokim prinosima. To je jedini besplatni uslov za visok rod – rekao je gostuju}i u temi emisije „Poqoprivredno dobro” Radio Novog Sada profesor Poqoprivrednog fakulteta Mi ro slav Ma le {e vi}.

On tvrdi da se na terenu uveliko seje hlebno `ito jer su parcele oslobo|ene preduseva.

– Obilazio sam Banat i mogu da ka`em da sam iznena|en time koliko je parcela ve} zasejano.

Na tim parcelama sve je ura|eno onako kako je i preporu~eno. Obrada je ura|ena tawira~ama ili razriva~ima, dakle, modernim oru|ima koja su dobra za ove su{ne uslove – rekao je Male{evi}.

Po wegovim re~ima, setva je obavqena kvalitetno, bez semena na povr{ini. Parcele su povaqane, nakon setve onako kako je zemqoradnicima bilo preporu~eno.

– Po mojoj slobodnoj proceni, nekih deset odsto povr{ina namewenih `itu do sada je posejano. Problem je u tome {to su to uradili samo oni proizvo|a~i koji raspola`u mo}nom mehanizacijom i koji su u stawu da savladaju ovako nepovoqne vremenske uslove – dodao je Miroslav Male{evi}.

Kako je kazao, mawi proizvo|a~i su do sada uradili mawe nego {to je to uobi~ajeno jer ~ekaju ki{u. Ipak, slaba ki{a, koja trenutno pada, ne

poma`e ratarima da bi mogli i s lak{om mehanizacijom u}i u setvu.

On preporu~uje da se svakako upotrebe |ubriva za takozvano osnovno |ubrewe. Me|utim, na tr`i{tu ne postoji dovoqna ponuda |ubriva s odgovaraju}im formulacijama.

– Najpovoqnije |ubrivo koje se mo`e na}i u prodaji je MAP, koji sadr`i samo azot i fosfor. Problem je {to se uz MAP mora dodati i odre|ena koli~ina uree. Moj savet je, a to je savet struke, da seme p{enice treba posejati u suvo, na ne{to ve}u dubinu, od ~etiri do pet centimetara, gde mo`e da ~eka ozbiqniju ki{u – zakqu~io je profesor Male{evi}.

VE LI KA ZA IN TE RE SO VA NOST ZA ZA KUP DR @AV NE ZE MQE

Arenda za ba~ke wive do 83.500 dinara kanalske mre`e i na taj na~in }e se pove}ati i konkurentnost vojvo|anske poqoprivrede, a samim tim }e se pove}ati profit po hektaru obradive povr{ine.

Kako bi ilustrovao zna~aj posla i planova, Je{i} je rekao da ukupna du`ina kategorisanih puteva u Srbiji je 9.500 kilometara, a du`ina kanalske mre`e u Vojvodini je 22.000 kilometara.

- U posledwih 30 godina nije ulagano u kapitalna investirawa. Naredne godine }e biti nastavqena tri projekata, zapo~eta jo{ 1991. godine,

va i novih 30.000 hektara - istakao je Goran Je{i}.

Na sastansku sa gradona~elnikom Subotice, Mo de stom Du li }em bilo je re~i i o ulagawu 20 miliona evra u poboq{awe `ivota na selu.

- Moram da ka`em da }emo mi buxet za narednu godinu da planiramo u skladu sa projektima pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu. @elimo da postziglemo to da na{a poqoprivredna proizvodwa ne zavisi od prirode – rekao je gradona~elnik Subotice Modest Duli}.

S. I.

„VIK TO RI JA OIL” SPU STIO CE NE

„Iskona” vi{e nego dovoqno Kompanija „Viktorija grup„ donela je, nakon prekju~era{weg sastanka s ministrom trgovine Ra si mom Qa ji }em, odluku da dodatno poja~a plasman uqa „iskon“ na doma}em tr`i{tu, kao i da se fabri~ka cena po kojoj se uqe prodaje trgovcima smawi u proseku 5,5 dinara.

Ta odluka doneta je u ciqu {to hitnije stabilizacije snabdevawa tr`i{ta uqem, a imaju}i u vidu dobrobit krajwih potro{a~a.

Kompanija „Viktorija oil„ je od 15. avgusta na doma}e tr`i{te plasirala u proseku oko 30 posto vi{e uqa nego u istom periodu pro{le godine, poku-

{avaju}i da nadomesti mawak uqa na tr`i{tu. Samo u prve dve nedeqe oktobra na doma}e tr`i{te plasirala je 2.050.000 boca uqa „iskon„, odnosno duplirala je prose~an plasman.

Od ju~e „Viktorija oil” uqe prodaje trgovinama po ceni umawenoj u proseku 5,5 dinara po litru, {to je iznos koji iskqu~ivo pokriva tro{kove proizvodwe, imaju}i u vidu da su otkupne cene suncokreta ove godine dostigle svoj istorijski maksimum. Osim te mere, kompanija }e u narednom periodu preusmeriti dodatne koli~ine uqa u plasman na doma}e tr`i{te.

Ratari su se proteklih dana, izgleda, otimali za dr`avne wive koje se daju u zakup, a bili su spremni i da ih dobro plate. Posebno interesovawe za zakup wiva vladalo je prethodne nedeqe u Be~eju, gde su izlicitirane najskupqe wive. Po hektaru su neke oranice prema{ile i 750 evra.

Da bi mogao u~estvovati u aktuelnoj licitaciji i zakupiti zemqu po osnovu pre~eg zakupa, ta~nije zadr`ati 4.766 hektara koje je i u minulom periodu obra|ivao, PIK „Be~ej„ je prvo morao da izmiri ukupna dugovawa u visini oko 68 miliona dinara. Po{to je to ura|eno, „pikovci“ }e i daqe obra|ivati pomenutu povr{inu dr`avne zemqe.

Tokom trodnevne licitacije „u igri“ su bila nepuna 4.104 hektara, a ostala su neizlicitirana nepuna 143. Jedino je u Ba~kom Petrovom Selu sva ponu|ena zemqa izdata u zakup, u be~ejskom ataru je ostalo najvi{e, ukupno 134,5 hektara, za drugi krug licitacije, u Ba~kom Gradi{tu i Mile{evu je ostalo neizlicitirano ne{to vi{e od tri hektara, a u KO Radi~evi} ni ovoga puta nije izdata u zakup ponu|ena wiva od oko 1,28 hektar.

– Najve}a izlicitirana parcela je ne{to ve}a od 355 hektara u KO Ba~ko Gradi{te i za wu je cena zakupa po hektaru dostigla iznos od 78.250 dinara – rekao nam je predsednik Komisije za sprovo|ewe licitacije u be~ejskoj op{tini Ja ro slav Ro man. – I najve}u cenu po hektaru, 83.500 dinara, postigla je wiva u Ba~kom Gradi{tu. Po{to mi uradimo predlog odluke o dodeli poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini u zakup i dostavimo ga predsedniku op{tine, kao nadle`nom organu za dono{ewe takvih odluka, Ministarstvo poqoprivre-

Od zvo ni lo {pe ku lan ti ma Ratari koji pobede na licitaciji dr`avne wive na podru~ju Zrewanina }e obra|ivati narednu godinu, a taj kra}i period zakupa je, po re~ima predsednika Skup{tine grada Zrewanina Ra do va na Bu la ji }a, odre|en zbog uvo|ewa novih kriterijuma od naredne godine. Naime, Bulaji} je najavio da }e biti smawen sada{wi limit od 50 hektara zakupa na 20-25 da bi se omogu}ilo {to ve}em broju ratara da obra|uju dr`avne oranice.

– Gradskom odlukom }e biti odre|eno da zemqoradni~ke zadruge po jednom zaposlenom dobiju pravo na zakup pet do deset hektara jer znamo da }e je oni sigurno obra|ivati, a ne da zemqu u arendu uzimaju {pekulanti koji nikada i ne vide wive – rekao je Bulaji}. @. B. de }e dati saglasnost i na{a je obaveza da pozovemo sve zakupce da u roku od deset dana isplate preostale iznose zakupnine. Tek posle toga, Ministarstvo poqoprivrede }e sklopiti ugovore o zakupu na tri godine, a zakupci }e mo}i da stupe u posed.

U minuloj licitaciji uglavnom nije izlicitirana zemqa slabijeg kvaliteta, ritska ili pa{waci, a u drugom krugu licitacije pravo u~e{}a imaju i poqoprivrednici koji nisu iz katasterske op{tine ~ija se zemqa izdaje u zakup.

U prvom krugu javne licitacije za davawe u zakup poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini u Apatinu od ponu|enih 4.600 hektara zakupce je dobilo 4.400, a prose~na cena jednog hektara je 10.700 dinara. Najvi{e parcela je u zakup izdato po po~etnoj ceni koja je bila razli~ita i kretala se od 2.000 do 17.000 dinara po hektaru. Po~etna cena je prema{ena na parceli u Kupusini, za koju }e zakupac pla}ati 18.000 dinara po hektaru, a startovalo se s oko 9.500. Re~ je o parceli od blizu 160 hektara. U Prigre-

vici je poqoprivrednik 36 hektara izlicitirao za 30.500 dinara, {to je gotovo tri puta vi{e od po~etne cene koja je bila 10.500 dinara, a to zna~i da }e za zakup tih 36 hektara zemqi{ta u naredne tri godine pla}ati 1.116.000 dinara. Jo{ ve}u cenu postigla je parcela od 15 hektara u Sonti, koja je dostigla 38.570 dinara iako je po~etna cena bila 11.570 dinara. Cenu su podigla dva poqoprivrednika koji su u toku licitacije morali i da doplate depozit da bi se licitacija mogla nastaviti. Kada se obave sve formalnosti oko zakupa i kada stigne saglasnost Ministarstva, poqoprivredno zemqi{te koje nije dato u zakup bi}e ponu|eno u drugom krugu, najverovatnije tek po~etkom naredne godine.

U katastarskoj op{tini Kupusina bilo je ponu|eno 272 hektara, a u zakup je dato 245, {to zna~i da }e 27 do~ekati drugi krug. Za to poqoprivredno zemqi{te na licitaciji su se pojavila dva pravna i jedno fizi~ko lice. U KO Prigrevica sva ponu|ena zemqa, 66 hektara, dobila je zakupce, a za zemqu su licitirala tri poqoprivrednika. U KO Apatin od ponu|enih 2.179 hektara bez zakupca je ostalo 20, a za tu zemqu licitiralo je {est poqoprivrednika i dve firme.

U toku leta u zakup je data i zemqa po principu pre~eg zakupa zbog izgra|ene infrastrukture, odnosno sistema za nadovodwavawe.

Po toj osnovi, „Mladi birac“ u restrukturirawu uzeo je u zakup 616 hektara, „Jedinstvo“ Apatin 462, „Lu~i}“ Prigrevica 183 i ZZ „Svilojevo„ 44 hektara. Po osnovi dr`awa `ivotiwa, „Jedinstvo“ je u zakup uzelo 407, a ~etiri sto~ara iz Prigrevice ukupno sto hektara.

V. Jan kov – J. Prel ~ec

KOM PA NI JA JTI PO VE ]A VA PRO IZ VOD WU I IZ VOZ DU VA NA

@uti list vapi za navodwavawem „Japan tobako interne{enel„ u Srbiji o~ekuje da }e iz ovogodi{we berbe, koja je pri kraju, od uzgajiva~a duvana otkupiti 3.680 tona lista „virxinije„ i „berleja„.

Na sirovinskom podru~ju kompanije JTI duvan je ove sezone uzgajan na 1.803 hektara, {to je pove}awe od oko pet posto, a koli~ina proizvedenog duvana u odnosu na prethodnu godinu pove}ana je 12 procenata. [ef proizvodwe duvana u fabrici JTI a. d. Senta @eq ko Ana ni} izjavio je da se iz ovogodi{we berbe o~ekuje prose~an prinos od 2.050 kilograma, {to je na lawskom nivou, ali je u odnosu na su{nu godinu rod vi{e nego zadovoqavaju}i.

– Proizvodwa duvana u Srbiji treba da ima strate{ku podr{ku dr`ave, s obzirom na to da je duvan proizvod koji ima {ansu za izvoz i smawewe spoqnotrgovinskog deficita – rekao je Anani}. – Pro{le godine, JTI je izvezao duvan vredan 11 miliona dolara. U prvom polugodi{tu u odnosu na isti period prethodne godine izvoz smo pove}ali 46 posto, a najve}i deo du-

peli da se sna|emo. Zadu`io sam se da bih uzeo zalivni sistem, dok mi je fabrika JTI iz Sente, s kojom godinama sara|ujem, pomogla avansima da iskopam bunar. To ipak nije dovoqno. Mislim da bi dr`ava

nijeg lista „berleja”, tako|e smatra da je i za budu}nost proizvodwe duvana ulagawe u navodwavawe jer je posledice su{e ove i pro{le sezone osetio na prinosima. Povr{ine pod „berlejom” se u posledwe

Sa rad wa s 400 du vanyi ja U Kompaniji JTI nagla{avaju da sara|uju s oko 400 uzgajiva~a duvana i da ta saradwa podrazumeva pru`awe podr{ke farmerima u svim fazama proizvodwe duvana.

– Ove godine uvedeni su intenzivni treninzi farmera o kvalitetnoj primeni svih agrotehni~kih mera tokom cele vegetacione sezone.

Od slede}e godine planiramo da uvedemo komercijalnu proizvodwu novih sorti duvana koje su trenutno u fazi registracije kod Ministarstva poqoprivrede – nagla{ava @eqko Anani}.

U posledwih pet godina u fabriku u Senti JTI je investirao vi{e od tri miliona ameri~kih dolara u modernizaciju pogona za obradu duvana. vana koji JTI otkupi u Srbiji, izvozi se na tr`i{te Evropske unije.

On je dodao da bi proizvodwu duvana svakako u~inilo odr`ivom usvajawe bar trogodi{we strategije uzgoja duvana, koja bi, s jedne strane, dala sigurnost proizvo|a~ima, a s druge, obezbedila predvi-

divost poslovnog okru`ewa, {to je od najve}eg zna~aja za investitore.

– Su{a nam pravi velike probleme s obzirom na to da ne mo`emo da navodwavamo sve povr{ine pod duvanom – ka`e uzgajiva~ „virxinije” Ni ko la Kaj ga ni}. – Navodwavamo onoliko za koliko smo us-

trebalo da pomogne tako {to }e subvencionisati nabavku opreme za navodwavawe za ubudu}e da bismo s ve}om izvesno{}u mogli ~ekati slede}u sezonu.

U Tele~koj tre}ina doma}instava `ivi od uzgoja duvana, a De ne{ Ka sa, koji je za pro{lu godinu nagra|en za proizvodwu najkvalitet-

vreme smawuju i zbog nemogu}nosti navodwavawa.

– Na povr{ini od jednog hektara pod duvanom sorte „berlej” pro{le godine imao sam slab rod od 1.800 kilograma, dok sam pretpro{le godine, kada je padavina bilo dovoqno, ubrao 3.600 kilograma – ukazuje Kasa. – U ovogodi{woj berbi rod je

svega 900 kilograma, {to najboqe ilustruje potrebu ulagawa u zalivni sistem. S porodicom sam od detiwstva u proizvodwi duvana. Sada imamo svoju su{aru i ma{inu za nizawe, ali, na`alost, u ataru Tele~ke nema mogu}nost za navodwavawe, mada mi je zemqa odmah uz selo, a poznato je da ovaj tip duvana ne podnosi su{u, posebno ne ovakvu kakva nas je pogodila ove sezone.

Trebalo bi da izbu{imo svoj bunar, ali po{to smo na bregu, na Tele~koj visoravni, to je vrlo komplikovano i za nas te{ko dosti`no.

U porodici Kasa u Tele~koj s duvanom rade svi ~lanovi porodice, po potrebi i prijateqi, jer proizvodwi duvana zahteva dosta vrednih ruku. Da bi se proizveo duvan dobrog kvaliteta, treba na vreme primewivati potrebnu agrotehniku, a u vreme berbe neophodno je obratiti pa`wu na nizawe, su{ewe i na kraju na balirawe. Kasa napomiwe da ne treba `uriti jer je potrebno da list u tom procesu sazri, da dobije na boji i kvalitetu pa ga je najboqe isporu~ivati u januaru.

M. Mi tro vi}

Pro mo ci ja kwi ge Ne boj {e De vet ka

V remeploV

Kon gres ve te ri na ra u No vom Sa du U Novom Sadu je 17. ok to bra 1937. po~eo dvodnevni rad Prvog kongresa veterinarskog udru`ewa Jugoslavije.

U~esnici skupa su prvo prihvatili dogovor predstavnika veterinarske struke iz Poqske, ^ehoslova~ke, Bugarske i Jugoslavije, o nau~nom radu „u znaku slovenske solidarnosti”, da bi potom raspravqali o doma}im prilikama,

pre svega o za{titi zdravqa `ivotiwa, koja je istovremeno i odbrana qudi.

Bilo je uspeha u suzbijawu sakagije kod kowa i tuberkuloze kod goveda, popuwena su i sva otvorena veterinarska radna mesta u zemqi, a upravo je i pored Veterinsrskog fakulteta u Zagrebu, po~eo upis studenata na tek osnovanom fakultetu u Beogradu.

N. C.

Novosadska sreda17.oktobar2012.

Z

a qu bqe ni ka u vo `wu bi ci ka la u No vom Sa du ima sve vi {e i to je za sva ku po hva lu.

Wi ho ve ak ci je se, me |u tim, ne za vr {a va ju sa mo na vo `wi dvo to~ ka {a, ve} i na na sto ja wu da se po boq {a ju uslo vi za vo `wu u gra du. Zbog to ga je ura |e no „Ma pi ra we pro ble ma na bi ci kli sti~ kim sta za ma u gra du”, ka ko bi se utvr di lo u ka kvom su one sta wu. Su de }i pre ma re zul -

ta ti ma, na 70 ki lo me ta ra sta za za bi ci kle u gra du po sto ji pre ko 180 ma wih ili ve }ih ne do sta ta ka. Sa dru ge stra ne, nad le `ni u gra du se ovih da na u sklo pu re kon struk ci je sa o bra }aj ni ca ba ve i sre |i va wem tro to a ra, ali se u sve mu to me, ko li ko smo mo gli da pri me ti mo, bi ci kli sti~ ke sta ze ba{ i ne po mi wu.

B. Markovi}

Is kqu ~e wa stru je Su sek: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Koru{ka od autobuskog stajali{ta prema Suseku. Fu tog: od 9 do 13 ~asova Grme~ka 24-34, 15-21a, Branka ]opi}a 4-32, 11-27. Ru men ka: od 8.30 do 10.30 ~asova Kisa~ki put 2-30, 11, firme „GMRS, „Agromin”, „Metalum”, „Betonska baza”, „Asfaltna baza”, „Intermol 1”, „Intermol 2”, Agroservis „Maksi}”, sala{ Stoji}, „Putevi Srbije” - izlaz Novi Sad sever. Bu di sa va: od 9 do 13 ~asova deo naseqa od centra prema [ajka{u. Pe tro va ra din: od 9 do 11.30 ~asova Karlova~ki drum od br. 3 i od br. 20 do kraja prema Tekijama. ^e nej: od 8 do 10 ~asova deo naseqa oko sala{a Kuzmanovi}i 2 i okolina.

Osni va we i raz voj TVNS Razgovor na temu „Osnivawe i razvoj Televizije Novi Sad” odr`a}e se danas u 18 ~asova u Novosadskom klubu, Ulica Zmaj Jovina 3. Govori}e Slo bo dan Bu da kov.

G. ^.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Pre da va we o ^ar lsu Di ken su Predavawe „Deca i detiwstvo u delima ^arlsa Dikensa”, u okviru projekta „Susreti u Zmaj Jovinoj 26”, odr`a}e se danas u 15.30 ~asova u prostorijama Zmajevih de~ijih igara, Ulica Zmaj Jovina 26. Predava~ je dr Qi qa na Pe {i kan.

G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Za dvoto~ka{e rupe, za pe{ake ravne staze

Kwiga pesama „Kao kad sneg krvari” Ne boj {e De vet ka bi}e predstavqena ve~eras u 19 sati u ~itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. Na promociji }e u~estvovati Ne nad Gru ji ~i}, Bra ni slav Zu bo vi} i autor.

N. P.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

OBELE@EN SVETSKI DAN HRANE

Vo }e i po vr }e oba ve zni na tr pe zi Svetski dan hrane ju~e je obele`en u Merkatoru akcijom koju su organizovali Institut za javno zdravqe Vojvodine i Dom zdravqa „Novi Sad„. Posetioci su imali priliku da besplatno izmere krvni pritisak, kao i nivo {e}era u krvi.

- [e}er i krvni pritisak su dva parametra koja nam govore o nepravilnoj ishrani i gojaznosti kod gra|ana, zato ih savetujemo kako pravilno da se hrane, a preporuka je da se svakodevno u organizam unese 400 grama sve`eg vo}a i povr}a.

Na taj na~in organizam dobije neophodne vitamine, enzime i minerale. Uz pravilnu ishranu treba da ide i kretawe - istakla je Ve sna Im bro wev iz Centra za prevenciju Doma zdravqa.

Lekar Du {an ^an ko vi} s Instituta za javno zdravqe Vojvodine napomenuo je da su kod sugra|ana prisutni svi faktori rizika, kao {to su gojaznost, visok krvni pritisak, ho lesterol i po vi {en {e}er u krvi, a da je to preduslov za hroni~ne nezarazne bolesti.

- Smatra se da upravo na~in ishrane i namirnice koje konzumiramo uti~u na razvoj pojedinih oboqewa, kao i na kvalitet i du`inu na{ih `ivota, zato je ova akcija usmerena na ukazivawe na zna~aj vo}a i povr}a, naro~ito kod dece, jer stvarawem zdravih navika, stvara se preduslov da }e i u starijoj dobi po{tovati te na-

vike u ishrani - kazao je dr ^ankovi}.

Istim povodom u organizaciji Savetovali{ta za mlade Doma zdravqa u Maloj {koli „Du{an Radovi}” prire|ena je mini pijaca sa vo}em i povr}em, javni ~as fizi~kog, a de-

Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata i Pred{kolske ustano ve „Rado sno detiw stvo”. Wih je pozdravio ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Pe tar No va ko vi} istakav{i zna~aj zdrave ishrane za decu, wihovo formirawe, ali i kao

ca su izvela program „Zahvaquju}i hrani, zato smo aktivni”.

Svetski dan hrane obele`en je i u Institutu za javno zdravqe Vojvodine seminarom „Zdravstveno-promotivna kampawa oktobar, mesec pravilne ishrane” kom je prisustvovalo 80 zdravstvenih radnika iz Doma zdravqa, Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine,

jedan vid prevencije {e}erne bolesti, kardiovaskularne i drugih obo qewa. Zavod za zdravstvenu za{titu studenata danas }e od 11 do 13 ~asova ispred zgrade Zavoda obele`iti Svetski dan hrane. Mladi }e imati priliku da degustiraju hranu koju su pripremili wihovi vr{waci iz studentske organizacije „Otvorena kuhiwa”.

I. D.

Fo to: R. Ha yi}

I PORED TOGA [TO SE U [KOLAMA NUDE ZDRAVI OBROCI

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

[ko lar ci ma mi li ja br za hra na O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

I pored toga {to u ve}ini no vo sadskih {ko la po sto je kuhiwe i kantine koje |acima nude zdrave, kuvane obroke, {kolarci i daqe za u`inu uzimaju sendvi~e, burek, pice, ~ips, „koka-kolu“, slatki{e iz obli`wih pekara i prodavnica.

Pedijatri za ovu situaciju krive roditeqe, jer i pored mogu}nosti da zdravu ishranu svoje dece plate za mesec dana, oni im svakodnevno daju novac i omogu}uju kupovinu nezdrave, visoko kalori~ne hrane, koja samo doprinosi sve ve}oj gojaznosti mladih.

Osnovci su u izvesnoj meri pod kontrolom, kada je ishrana u pitawu, jer u nekim osnovnim {kolama za decu koja su na produ`enom boravku kuvarice iz {kolske kuhiwe spremaju kuvane obroke. U O[ “@arko Zrewanin” i deca koja ne idu u produ`eni boravak, mogu da ru~aju, a za taj obrok potrebno je izdvojiti oko 150 dinara.

Sve osnovne {kole koje imaju produ`eni boravak, obavezne su da imaju i {kolsku kuhiwu i da za decu pripremaju doru~ak, u`inu i ru~ak, {to uglavnom koriste u~enici ni`ih razreda. Kako tvrde u {kolama, je-

lovnici se kreiraju u dogovoru sa nutricionistima ili pedijatrima.

Bilo bi veoma dobro kada bi sva deca jela u {koli, jer bi imali kuvane, tople obroke barem jednom dnevno. Na`alost, roditeqi ne vode dovoqno ra~una o tome pa deca odla-

ze u {kolu bez doru~ka ili ru~ka, a parama za u`inu kupuju burek, picu i „koka-kolu“.

Posledica toga je sve ve}i broj gojazne dece. Prema podacima Doma zdravqa, u gradu ima oko 17 odsto gojaznih u osnovnim {kolama.

Ve}ina {kola je svoje kantine iznajmila privatnicima. Me|u takvima je i {kola “Jo`ef Atila”. Druga~ija je situacija u {koli “ Kosta Trifkovi}” u kojoj nema {kolske kantine po{to direktor Mi lan Spa so je vi} smatra da bi tada deca jela ~ips i smoki umesto obroka. U kuhiwi ove {kole kuvari uz stru~wake iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine deci pripremaju zdrave obroke. \aci uglavnom dobijaju hranu sa dozvoqenim brojem kalorija za wihov uzrast. Uprkos tome, u~enici starijih razreda odlaze do obli`wih pekaa i tamo jedu sve ono {to nije zdravo.

Q. Nato{evi}

8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda17.oktobar2012.

„RADOSNO DETIWSTVO” IMA VELIKIH PROBLEMA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Bar-kod mog `i vo ta” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Bar-kod mog `i vo ta“ Ane Sam. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ana ima dva de set osam go di na, di plo mu iz kwi `ev no sti i osmogo di {we is ku stvo ra da na ka si u su per mar ke tu… Na ka si ko ja

raz u me sa mo bar-ko do ve. To za ni ma we ni je ba{ po god no za in ter ak ci ju, ka sir ka je ne vi dqi va, po kre ti su joj auto mat ski... Po {to je stal no slu {a la ti ho pi {ta we, Ana je la ko mo gla da po mi sli ka ko je po sta la ro bot, ali se do se ti la da an ge do te iz svog na iz gled mo no to nog `i vo ta pre to ~i u urne be san ka ta log si tu a ci ja i ka rak te ra. Ona ko ju vi ni ste pri me ti li, i te ka ko je do bro vi de la vas i sad pri ~a o to me sa to li ko du ho vi to sti, lu cid no sti i iskre no sti da }e te se sle de }eg pu ta, ka da bu de te do {li na ka su, qu ba zno osmeh nu ti u znak raz ume va wa i ele men tar ne qud skosti ko ja je da nas po sta la sku pa ro ba.

N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU

„Klovn [a li mar” Sal ma na Ru `di ja Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom.

Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „ Klovn [a li mar” Sal ma na Ru `di ja u iz da wu „Al na ri ja“.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. @i vot Mak sa Oful sa za vr {io se na sil no 1993. go di ne u Los An |e le su, ka da ga je ubio we gov {o fer, mu sli man No man [er No man, po zna ti ji kao

Klovn [a li mar. Iako de lu je da zlo ~in ima po li ti~ ku po za di nu – Ofuls je pret hod no bio am ba sa dor u In di ji, a po tom je dan od nad le `nih u ame ri~ kom ode qe wu za bor bu pro tiv te ro ri zma – is po sta vi }e se da je mo tiv mno go, mno go slo `e ni ji. Ofuls je ~o vek iz u zet nih spo sob no sti. Me |u tim, ono {to }e za pe ~a ti ti we go vu sud bi nu je po sta vqe we za am ba sa do ra u In di ji, za hva qu ju }i jo{ jed noj od we go vih ve li kih mo gu} no sti – ulo zi neo do qi vog qu bav ni ka.

Ka da pre le pu in dij sku igra ~i cu Bu wi uzme za qu bav ni cu i odvo ji je od mu `a, ~i ni se da su se sve we go ve `e qe ostva ri le. Ipak, wi ho va afe ra ne mo `e du go osta ti skri ve na.

A. Va.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 14.15, 16.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45, 20.30), „Led” (20, 22.15), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Kamerna scena „Proba za operu” (21) Pozori{te mladih: velika sala „Estrogen” (20) novosadsko pozori{te: „^arobwak iz Oza” (19)

MUZeJi Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Na ta {a Maj ski - ^on ka{, Bo `i ca Sto ku }a, De ja na Ma ri {an, Bi qa na Lo di, Dra ga na Ja go di} i Qi qa na Ja wu {e vi} iz No vog Sa da, Bo ja na Ili} iz Si ri ga i Ma ri ja Ke `i} iz Ba~ kog No vog Se la, DE ^A KE: Alek san dra Pro da no vi}, Ve sna Mi ju {ko vi}, Gor da na Ga ji nov, Je le na Pav ko vi} i Aran ka Mu `de ka iz No vog Sa da, Mi li ca Vr zi} iz No vog Slan ka me na, Mo ni ka Bi cok iz Ku ma na, Bo ja na Po po vi} iz Pe tro va ra di na, Sta ni sla va Ku qi} iz Ba~ ke Pa lan ke i Su za na @i va no vi} iz Ba~ kog Pe tro vog Se la.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Darinka \ure Stankov - Maletin (1930) u 10.30 ~asova, Stanislav Stanislava Herak (1940) u 11.15 ~asova, Ana Marka Vugrin~i} (1928) u 12 ~asova, Milan Petra Milak (1943) u 12.45 ~asova, Katica Ilije Vukadinov (1937) u 13.30 ~asova, \urica Aleksandra Markov (1926) u 14.15 ~asova i Milkica Radislava Luki~i} (1953) u 15 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Drago \or|a Popovi} (1938) u 13 ~asova. Na starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen \or|e Milana Jovanovi} (1921) u 13 ~asova.

DNEVNIK

Uz du go va wa, te ret i vi {ak za po sle nih Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” je na ru bu pro pa sti, a ka ko }e se ova usta no va, ko ju tre nut no po ha |a 15.200 ma li {a na i u ko joj je 2.200 za po sle nih i{ ~u pa ti iz kri ze, jo{ uvek se ne zna po u zda no. Na pra vqe ne su ana li ze du go va wa, a po zna to je da „Ra do sno de tiw stvo” u ovom mo men tu du gu je {est mi li o na evra. Za me nik gra do na ~el ni ka Bor ko Ili} ka `e za „Dnev nik” da je si tu a ci ja u usta no vi vi {e ne go alar mant na, te da no vi me nax ment pred u ze }a pred u zi ma sve {to je mo gu }e ka ko bi se ova kri za pre va zi {la.

- Pred hod na vlast se ve o ma neo d go vor no op ho di la pre ma usta no vi -ka `e Ili}. – Pre sve ga za ma ja va li su qu de da }e no vi vr ti} u Rad ni~ koj re {i ti sve pro ble me u usta no vi, a ja sno je da u ovom de lu gra da ne ma to li ko de ce kao {to ih je u pri grad skim na se qi ma i

dru gim de lo vi ma gra da. Ume sto da se vr ti }i gra de na Kli si, u Ve ter ni ku ili Pe tro va ra di nu, gde je grad sko gra |e vin sko ze mqi {te jef ti ni je, oni su ga gra di li u naj a trak tiv no jem de lu gra du, gde je ze mqi {te mo glo da se pro da ne kom pri vat ni ku.

Go vo re }i o iz grad wi Cen tral ne ku hi we, Ili} je re kao da se

ZAVR[ENA OBUKA ZA @ENE SA INVALIDITETOM

S di plo mom lak {e do po sla Or ga ni za ci ja za po dr {ku `e na ma sa in va li di te tom u sa rad wi s Grad skom upra vom za pri vre du or ga ni zu je do de lu di plo ma po la zni ca ma obu ka ko je tre ba da im omo gu }e lak {e za po {qa va we. Sve ~a nost se odr `a va su tra u 13 ~a so va na Bu le va ru voj vo de Ste pe 67.

Od 15. ma ja do 30. ju la ove go di ne pro gra me je po ha |a lo 30 u~e sni ca, a or ga ni zo van je osnov ni i na pred ni ni vo obu ke. Pa `wa je po sve }e na i raz me ni in for ma ci ja o mo gu} no sti ma za po sle wa, sre |i va wu rad nih bi o gra fi ja, upu }i va wu u~e sni ca na ak tiv no sti i uslu ge ko je pru `a ju dru ge or ga ni za ci je. Di plo me }e uru ~i ti ~lan Grad skog ve }a za du `en za pri vre du Go ran Se ~uj ski.

Q. Na.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

na da da }e po kra jin ska iz dvo ji ti no vac za za po ~e tu in ve sti ci ju, ali ujed no sma tra i da je lo ka ci ja u In du strij skoj zo ni pot pu no pro ma {e na.

- Lo ka ci ja je ne do go va ra ju }a i pre vi {e uda qe na jer do cen tra ima oko dva ki lo me tra. U bli zi ni ne ma auto bu ske sta ni ce, pa bi za po sle ni ma, ko ji

}e ra di ti u tri sme ne, tre ba lo iz dva ja ti ve li ki no vac za put ne tro {ko ve, a ima i dru gih ne do sta ta ka ko je tre ba uklo ni ti - pre do ~a va Ili}.

Go ru }i pro blem je i vi {ak za po sle nih, jer je, po pro ce ni no vog me nax men ta, tre nut no wih oko 200 pre ko broj nih, ali se za sa da jo{ ne zna na ko ji na ~in }e to bi ti re {e no.

- @a lo sno je {to je pred hod na grad ska vlast zna la s ka kvim se pro ble mi ma su o ~a va usta no va, ali ni {ta ni je u~i we no da se si tu a ci ja po pra vi. Sa da je naj ve }i pro blem {to ni je pro {ao ten der za na bav ku me sa. „Ra do sno de tiw stvo” du gu je svi ma, od do ba vqa ~a mle ka i me sa, a ve li ki su i du g o v i za ko m u n al n e uslu ge - od no {e wa sme }a, vo de i gre ja wa – re kao je Ili}.

Q. Nato{evi}

GRAD NASTAVQA AKCIJU

Po mo} de ci obo le loj od Ba te no ve bo le sti Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} za hva lio se kom pa ni ja ma i gra |a ni ma ko ji su se ukqu ~i li u hu ma ni tar nu ak ci ju Gra da i ro di te qa de ce obo le le od Ba te no ve bo le sti i da li svoj do pri nos pri ku pqa wu nov ca za le ~e we obo le lih ma li {a na u Ki ni.

- Vred nost qud skog `i vo ta ne ma ce nu, a ova kvim ge sto vi ma po ka zu je mo da smo za i sta qu di, da vi di mo one u ne sre }i i ~u je mo wi ho ve po zi ve u po mo}. Za hva qu -

ju }i pri sti glim do na ci ja ma Te o do ra i dru ga obo le la de ca kre }u za Ki nu, na le ~e we ma ti~ nim }e li ja ma ko je za wih zna ~i `i vot is ta kao je gra do na ~el nik.

Po zi vu gra do na ~el ni ka da se ukqu ~e u ak ci ju oda zva li su se „^i sto }a”, „Li sje”, “Grad sko ze le ni lo”, „In for ma ti ka”, „Neo plan ta” AD,”BB Mi na kva”, „Del ta \e ne ra li Osi gu ra we”, Re gi o nal ni cen tar No vi Sad i mno gi dru gi pri vred ni su bjek ti i po je din ci. S ob zi rom na to da do na -

ci je ple me ni tih qu di ni su mo gle da po kri ju sav tro {ak pu ta za Ki nu i le ~e we de ce, ve} su ro di te qi mo ra li da po zaj me ve li ku ko li ~i nu nov ca, gra do na ~el nik Vu ~e vi} po zi va uspe {ne kom pa ni je i gra |a ne da u skla du s mo gu} no sti ma i da qe po ma `u bo le snoj de ci i wi ho vim po ro di ca ma. Gra do na ~el nik je is ta kao da Grad ne }e za bo ra vi ti na ma li {a ne i da }e na sta vi ti sa ak ci ja ma ka ko bi se obez be di li le ko vi ko ji su im sva ko dnev no neo p hod ni.

I. D.

U OSNOVNOJ [KOLI „PRVA VOJVO\ANSKA BRIGADA”

Sre br na pa ra o lim pij ka s |a ci ma Sed ma ci no vo sad ske Os nov ne {ko le „Pr va voj vo |an ska bri ga da” ugo sti li su pro {le ne de qe na {u sre br nu pa ra o lim pij ku u sto nom te ni su s olim pi ja da u Pe kin gu i Lon do nu Bo ri sla vu Pe ri}-Ran ko vi}. Dru `e we pa ra o lim pij ke i |a ka u fi skul tur noj sa li tra ja lo je vi {e od sat vre me na, a u~e ni ci su ima li pri li ku da se upo zna ju sa `i vo tom i sport skim us pe si ma na {e sto no te ni ser ke. Bo ri sla va je pri ~a la o uzro ci ma svo je po vre de, pu tu opo rav ka, pr vim i naj dra `im sport skim us pe si ma i ka ko se na po ~et ku svo je sport ske ka ri je re ba vi la ko {ar kom, da bi se ka sni je pot pu no po sve ti la sto nom te ni su.

- Za vr hun ske re zul ta te u spor tu po treb no mno go od ri ca wa - re kla je Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko -

vi}.- Uspeh ne do la zi sam i sva ko od nas, ~i me god se ba vio u `i vo tu, mo ra se tru di ti mak si mal no, pa re zul ta ti ne mo gu iz o sta ti. Za uspeh po je di na ca po treb na je i po dr {ka iz okru `e wa, a me ni je naj ve }a po dr {ka mo ja po ro di ca. Me da qu iz Lon do na po sve ti la sam }er ki, ko ja je je dva do ~e ka la da se, po sle du gih 19 da na, vra tim ku }i.

Kao uspo me nu na dru `e we u O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da”, Bo ri sla va je po ne la mno {tvo fo togra fi ja sa u~e ni ci ma i na stav ni ci ma {ko le, a po seb no iz ne na |e we i radost pri re di la je u~e ni ci ma ka da je po de li la auto gra me na lop ti ca ma za sto ni te nis.

D. D.

U „RADIO KAFEU” ODR@ANA HUMANITARNA AKCIJA

No vo sa |a ni pe va li za Svra ti {te Hu ma ni tar na ka ra o ke `ur ka “Po mo zi re ci kla `om no vo sad sko Svra ti {te”, ko ja je or ga ni zo va na da bi se sa ku pio no vac za ure |e we Svra ti {ta za de cu sa uli ce, odr `a na je u su bo tu 13. ok to bra u “Ra dio ka feu”. Ve li ki broj mla dih No vo sa |a na oda zvao se po zi vu i do bro voq nim pri lo zi ma po ka zao da bri ga za do bro bit dru gih jo{ uvek

ni je ne sta la. U znak za hval no sti, Udru `e we gra |a na “Kom {i ja” iz Pe tro va ra di na po klo ni lo je “Ra dio ka feu”, kao naj ve }em ko lek ci o na ru sta rih ra dio apa ra ta, re dak pri me rak ra dio apa ra ta, ko ji je pro iz ve den se dam de se tih go di na pro {log ve ka. Tu hu ma ni tar nu ak ci ju or ga ni zo va li su “Ra dio ka fe”, Ra dio “021” i Udru `e we “Kom {i -

U GRADSKOJ UPRAVI I SKUP[TINI GRADA

Do bro voq no da li krv Za po sle ni u Grad skoj upra vi i Skup {ti ni gra da ju ~e su u okvi ru ak ci je Ak ti va do bro voq nih da va la ca kr vi i hu ma ni ta ra ca da li krv. Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi or ga ni zo va na je u ho lu zgra de Skup {ti ne, a oda zva lo se 46 za po sle nih, me |u wi ma i ~e ti ri no va do bro voq na da va o ca. Ak tiv do brov qnih da va la ca kr vi i hu ma ni ta ra ca Grad ske upra ve tre }i put ove go di ne or ga ni zu je ova kvu ak ci ju.

I. D.

ja”, a po dr `a li su ih se po sla sti ~ar ni ca “Mo cart”, bi o skop “Are na” i Srp sko na rod no po zo ri {te.

Udru `e we “Kom {i ja” na sta vi }e sa sa ku pqa wem pri lo ga za Svra ti {te. Su gra |a ni, ko ji ima ju sta re i ne is prav ne elek tri~ ne ili elek tron ske ure |a je mo gu ih po klo ni ti tom udru `e wu na re ci kla `u, a sav pri hod i}i }e Svra ti {tu. N. R.

Glu ma~ ka ra di o ni ca Zi ja ha So ko lo vi }a Glu ma~ ka ra di o ni ca, u ko joj }e Zi jah So ko lo vi} ra di ti sa glum ci ma na te mu „Glu mac da nas, bru to ili ne to” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Stu dent skom kul tur nom cen tru „Fa bri ka”, ko ji se na la zi na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 5. Pu bli ka }e mo }i da pri su stvu je ra di o ni ci i ulaz }e bi ti bes pla tan uz pret hod no pri ja vqi va we na mejl: glu mac da na sbru to i li ne to@g mail.com. Po treb no je u mej lu na pi sa ti ime, pre zi me i kon takt te le fon. Pro pu sni ce }e se pre u zi ma ti na dan do ga |a ja, sat vre me na pred ra di o ni cu.

I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GRADONA^ELNIK POSETIO NAJSTARIJU USTANOVU KULTURE

Sa rad wa Gra da i Ma ti ce srp ske Na sa stan ku ko ji je ju ~e odr `an u Ma ti ci srp skoj, pr va te ma raz go vo ra bi le su kwi ge ko je bi mo g le upot p u n i t i ko l ek c i j u ovog zda wa, kao i ure |e wa sa me zgra de. Sa stan ku su pri su stvo va li pred s ed n ik Ma t i c e srp s ke prof.dr Dra gan Sta ni} i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} ko ji su raz go va ra li o bu du }oj sa rad wi Gra da i ove usta no ve.

-Ma ti ca `i vi od do bre ene ri je ko ja se u wu ugra |u je, pr ven stve no od qu di ko ji stva ra ju kul tur na i ula `u ma te ri jal na do bra u wu, kao i svih ko ji su sprem ni da po mog nu. Sa svim je pri rod no da ova in sti tu ci ja bu de u do brim od no si ma sa grad kim vla sti ma, jer naj ve }i deo svo jih ak tiv no -

sti ona is po qa va u gra du - re kao je Sta ni}.

Gra do na ~el nik je iz ra zio za do voq tsvo zbog ovog sa stan ka jer se ova usta no va na la zi ba{ u No vom Sa du.

-Ovo je in sti tu ci ja od po seb nog zna ~a ja, ne sa mo za No vi Sad, ve} za ce lu dr `a vu jer je po sve }e wa o~u va wu iden ti tea srp skog na ro da i we go ve kul tu re. We no po qe de lo va wa Grad ne mo `e u pot p u n o s ti da pra t i, ali ono {to bu de mo mo gli da po mog ne mo, u~i ni }e mo - na veo je Vu ~e vi} do da ju }i da se na da i sa rad wi na po qu do la ska stra nih de le ga ci ja i wi ho im po se ta ma Ma ti ci srp skoj.

A. J.

ISPO[TOVAN PRVI DEO DOGOVORA BOROVICE I RADNIKA „DUNAV GRUPE AGREGATI”

Po ni {ta va we pri va ti za ci je sle de }i ko rak

Rad ni ci „Du nav gru pe agre ga ti” do bi li su ove ne de qe jo{ jed na dnev ni cu za bo ra vak na bro du, te je ta ko pr vi deo do go vo ra sa vla sni kom ovog pred u ze }a Du {a nom Bo rov com u pot pu no sti is po {to van. Blo ka da Du na va pre pet na est da na okon ~a na je do go vo rom iz me |u {taj ka ~a i vla sni ka, po kom su rad ni ci ma uz ma la pro lon gi ra wa is pla }e ne ~e ti ri mi ni mal ne za ra de i ~e ti ri dnev ni ce za bo -

ra vak na bro du, a do 5. no vem bra tre ba da se is pla te jo{ dve za ra de i dve dnev ni ce. Ti me bi du go va wa ko ja rad ni ci po tra `u ju bi la iz mi re na, ali po na ja va ma wi ho vog pred stav ni ka No vi ce Cvet ko vi }a na to me se ne }e za u sta vi ti.

- Pred u ze }e je ne le gal no ku pqe no i sa ne le gal nim pa ra ma i za to tra `i mo da se ras ki ne ugo vor o pri va ti za ci ji fir me.

Taj zah tev smo pre ko gra do na -

~el n i k a Mi l o { a Vu ~ e v i } a pre da li i pred sed ni ku dr `a ve To mi sla vu Ni ko li }u i pr vom pot p red s ed n i k u vla d e Alek san dru Vu ~i }u. ^e ka mo wi hov od go vor i o~e ku je mo da dr `a va in ter ve ni {e, pre i spi ta pri va ti za ci ju i obez be di no vac, te re k on s tru i { e fir m u - ka ` e Cvet ko vi}.

Po we go vim re ~i ma, raz lo ga ima i vi {e ne go do voq no, na i me, u „Du nav gru pa agre ga ti” od

sreda17.oktobar2012.

9

PO^ELA GREJNA SEZONA, U TOKU STABILIZACIJA SISTEMA

Sve pod ko nac za de se tak da na Grej na se zo na je, na kon za vr {e nih to plih pro ba, po ~e la pre tri da na, a svi to plot ni iz vo ri u No vom Sa du, ka ko ka `u u „No vo sad skoj to pla ni” ra de u skla du sa spoq nim tem pe ra tu ra ma. Zbog slo `e no sti teh ni~ kog si ste ma po treb no je de se tak da na da se si stem sta bi li zu je. Teh ni~ ki je ne mo gu }e, ka ko do da ju, da svi objek ti u isto vre me do bi ju ade kvat no gre ja we, te se mo le su gra |a ni da ima ju str pqe wa i raz u me va wa. Na kon pe ri o da nor ma li za ci je, u svim zgra da ma na da qin skom si ste mu gre ja wa se o~e ku je ujed na ~e na i kva li tet na is po ru ka to plot ne ener gi je.

Naj ~e {}e in ter ven ci je to kom pe ri o da nor ma li za ci je su pra `we wa unu tra {wih in sta la ci ja usled cu re wa i is pu {ta we va zdu ha u in sta la ci ja -

ma. Rad ni ci To pla ne is pu {ta ju va zduh iz si ste ma uko li ko po sto ji ta ko zva na cen tral na od zra ka u to plot noj pod sta ni ci, a u su prot nom to oba vqa pred u ze }e sa ko jim je skup {ti na sta na ra pot pi sa la ugo vor o odr `a va wu ku} nih in sta la ci ja. U To pla ni do da ju da su ju ~e ima li da le ko ma we po zi va su gra |a na u od no su na pret hod ne grej ne se zo ne, a bi lo ih je 490.

Za sve in for ma ci je to kom nor ma li za ci je is po ru ke to plot ne ener gi je na po ~et ku grej ne se zo ne, su gra |a ni mo gu da se obra te Od se ku za od no se s po tro {a ~i ma na bro je ve 0800 100 021 (bes pla tan po ziv), 423712, 420-853, 4881-103, 4881-104 i 4881-106, ili li~ no na pr vom spra tu Spen sa u pro sto ri ja ma Od se ka, sva kog rad nog da na i vi ken dom od 7 do 22 ~a sa.

B. M.

100 bro do va ko li ko ima ju tre nut no ra de sa mo dva. Ka ko da qe ka `e, ove ne de qe u po tra zi za re {e wi ma, odr `an je i sa sta nak svih sin di ka ta Bo ro vi ~i nih fir mi.

- Mi smo naj ve }i du `ni ci od svih we go vih fir mi, ukup no smo du `ni i pre ko mi li ja dru di na ra, a sva pred u ze }a ko ja je ku pio ima ju pro ble ma sa po slo va wem - tvr di Cvet ko vi}.

A. L.

QUBITEQI POEZIJE MIKE ANTI]A POKRE]U INICIJATIVU

Po vra tak pe sni ko vih sti ho va na tvr |a vu Qu bi te qi stva ra la {tva de qe sam sa pri ja te qi ma ko Mi ro sla va An ti }a od lu ~i li men ta ri sao ka ko mno gi na fej su da po kre nu ini ci ja ti vu da sbu ku ci ti ra ju ovog pe sni ka, a se na be dem Pe tro va ra din ske ni ko ne da je zna ~aj sa mom obe tvr |a ve vra te ta ble sa sti ho le` ju we mu u ~ast. Pre ko in vi ma ovog pe sni ka. Ini ci ja ti ter ne ta sam utvr dio da je ov de va je po kre nu ta na Fej sbuk ne kad po sto ja la spo men plo ~a, stra ni ci, jer su dve plo ~e s An ali i da je ne sta la – re kao je ti }e vim sti ho vi ma ne sta le Ba ra nov ski do da ju }i da je za to 2008. go di ne i do da nas ni su na po me nu toj dru {tve noj mre vra }e ne. Ka ko je ob ja snio je dan od po kre ta ~a ove ak ci je Ne nad Ba ra nov ski, bit no je da se osta vi trag i uspo me na na ne kog po ko me je No vi Sad pre po zna tqiv, i ~i ji se sti ho vi i da nas ci ti ra ju i spo mi wu.

- Ve} go di na ma pro la zim kraj me sta gde je ne ka da sta ja la spo men plo ~a Mi ki An ti }u i we go vi sti ho vi.

Pret pro {le ne - Pokreta~ akcije Nenad Baranovski

JO[ NE POSTOJE USLOVI ZA NOVU GRADSKU LINIJU 13

Bez okret ni ce ne ma auto bu sa

Grad ski pre vo znik je pred vi deo uvo |e we no ve grad ske li ni je13 ko ja tre ba da po ve `e No vo na se qe i De te li na ru sa li ma ni ma, ali ka da }e no va grad ska li ni ja kre nu ti no vo sad skim uli ca ma u Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad” ni su zna li da ka `u.

Na vo de, da se tre ba ju stvo ri ti sa o bra }aj ni pred u slo vi, od ko jih je naj va `ni ji ure |e we okret ni ce na Ju `nom Te le pu.

Ka da se ure di okret ni ca, na vo de u Slu `bi za in for mi sa we grad skog pre vo zni ka, usle di }e, i re or ga ni za ci ja grad skih li ni ja 7 ( Li man 4 - Sa te lit - @e le zni~ ka sta ni ca - Fu to {ka pi ja ca - Li man 4 ) i 12 ( Cen tar - Te lep No vo na se qe). Pre ma do sa da {wim pro jek ci ja ma pred u ze }a

pred vi |e no je da se no va grad ska li ni ja kre }e sa okret ni ci li ni je 3 ( na sta roj De te li na ri u Uli ci Obla ~i} Ra da), i da Bu le va rom Evro pe sa o bra }a do kru `ne ras kr sni ce sa Som bor skim bu le va rom, oda kle bi tri na e sti ca na sta vi la Bu le va rom ca ra La za ra do Uni ver zi te ta i Ji ri ~e ko ve uli ce.

Da bi auto bus kre nuo no vom tra som tre ba da se ura di i ana li za oprav da no sti {to tre ba da u~i ni Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad„. Za tim Uprav ni od bor pred u ze }a tre ba da pred lo `i Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve da se li ni ja 13 otvo ri. Ka da Upra va za sa o bra }aj pri hva ti pred log li ni ja mo `e da star tu je.

Z. Deli}

`i po kre nuo in ci ja ti vu za po sta vqa we no ve plo ~e ko joj su se pri dru `i li ~la no vi Klu ba umet ni ka „Bi na”, pe sni ci, iz da va~ ke ku }e i po je din ci.

Ka ko je ob ja snio, na me ra je da svi po {to va o ci ovog pe sni ka po dr `e in ci ja ti vu ko jom bi se nad le `ni na te ra li da obra te pa `wu na o~u va we kul tur nih zna me ni to sti No vog Sa da, da se obez be di no va spo men plo ~a ne sa mo Mi ro sla vu An ti }u ve} i dru gim ve li ka ni ma ko ji su osta li bez obe le` ja.

Na sto je da po kre nu pe ti ci ju i da je po tom pro sle de Sa ve tu za kul tu ru ka ko bi zva ni~ no za tra `i li da se An ti }e vi sti ho vi vra te na be dem. Ini ci ja tor ove ak ci je na veo je da je, za po ~e tak, pla ni ran “kul tur ni pro test bez bu ke” gde }e se re ci to va wem skre nu ti pa `wa na pro blem.

- U pla nu je da se za po ~e tak pe sni ci, pi sci, po {to va o ci we go vog ra da i de la oku pe kraj me sta gde je ne ka da sta ja la spo men plo ~a, da po ne su ne ku we go vu kwi gu, pa da se pro ~i ta ju na ma naj zna ~aj ni je i naj o mi qe -

ni je pe sme Mi ke An ti }a. Mo `da or ga ni zu je mo i svo je vr sno dru `e we i ku va we ~a ja, jer do la zi hlad no vre me- ob ja snio je Ba ra nov ski ko ji je na pi ta we za {to se ovo ~i ni od go vrio jed no stav no, da No vi Sad to du gu je Mi ro sla vu An ti }u.

Isto ri ~ar i je dan od auto ra kwi ge o spo me ni ci ma u No vom Sa du Bo go qub Sa vin ka `e da pro blem sa ob no vom mno gih bi sta i spo men-plo ~a ko je su ukra de ne pro te klih go di na je ste u to me {to grad ni je imao od go va ra ju }u od lu ku o o~u va wu i bri zi o spo me ni ci ma.

-I plo ~e i bi sta bi mo gle re la tiv no la ko da se po no vo ura de, sa mo da to ne ko ho }e da pla ti, jer po sto je fo to gra fi je ka ko su plo ~e i bi sta iz gle da le - ka `e Sa vin.

Na vo di i da bi pro blem sa ob no vom ne sa mo An ti }e vih sti ho va i bi ste ne go i dru gih obe le` ja mo gao da bu de to {to su po sta vqe ne u pri vat noj ini ci ja ti vi. Do da je da ni su ne sta li sa mo An ti }e vi sti ho vi, ve} i we go va bi sta.

A. Jerini}

NA FUTO[KOJ PIJACI

Pa ra dajz dr `i ce nu Na Fu to {koj pi ja ci i ju ~e je bi lo ve o ma pro met no. Po nu da je bo ga ta, a ce ne va ri ra ju. Za ki lo gram pa pri ka tre ba iz dvo ji ti od 45 do 100 di na ra, pa ra dajz ko {ta od 70 do 100, a krom pir 60 di na ra. Be li luk se pro da je za 300 i 350 di na ra, ki lo gram cr nog lu ka je 40 di na ra, dok se ku pus pro da je za 40 i 50 di na ra. Ze le na sa la ta je od 40 do 50 di na ra, a ce na kar fi o la iz no si od 50 do 70 di na ra po ki lo gra mu. Za raz li ku od pro {le ne de qe ka da je ki lo gram bo ra ni je ko {tao od 120 do 150 di na ra, da nas se mo `e na }i i po ce ni od 80 di na ra. Ta ko |e, opa la je i ce na spa na }a, pa je od pro {lo ne deq nih 100 di na ra sa da po treb no 80 di na ra po ki lo gra mu.

U za vi sno sti od sor te, za ki lo gram ja bu ka tre ba iz dvo ji ti od 40 do 100 di na ra, ba na ne su 120, li mun od 180 do 200, a na ran xe 200 di na ra ki lo gram. Gro `|e se na te zga ma

Fo to: R. Ha yi}

[ANSA ZA STUDENTE „FIMEKA”

Stru~ na prak sa po tvr |u je zna we Pred stav ni ci Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ka, Re gi o nal nog cen tra za dru {tve no-eko nom ski raz voj Ba nat i Fa kul te ta za eko no mi ju i in `e wer ski me nax ment „Fimek” pot pi sa li su ju ~e Ugo vor o sta `i ra wu stu de na ta ma ster pro gra ma „Eko nom sko-prav ne stu di je Evrop ske uni je”. Ovaj ma ster pro gram, za po ~et pro {le go di ne na „Fimek”, raz vi jen je u sa rad wi sa Cen trom za evrop ske stu di je Uni ver zi te ta u Se ge di nu, a fi nan si ra ga Evrop ska uni ja.

Sa rad wa re gi o nal nih agen ci ja i „Fimeka„ omo gu }i }e stu den ti ma ko ji za vr {e ma ster pro gram ve zan za eko nom sko-prav ne stu di je, da po red te o rij skog zna wa, stek nu is ku stva u ra du na kon kret nim pro jek ti ma, ali i da ra de na te re nu.

Di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je Ba~ ka Sr |an Ve zmar na veo je da su „Fimek-u” po nu di li ova kav vid sa rad we jer sma tra ju da kod nas mla di qu di, ko ji za vr {e

fa klu tet, ne ma ju do voq no stru~ ne prak se i prak ti~ nih zna wa.

- Ja ko je va `no da u pro ce su pri pre me za pe riod na kon 2014. go di ne, ka da nas o~e ku ju no vi pred pri stup ni fon do vi, po dig ne mo ad mi ni stra tiv ne ka pa ci te te na lo kal nom, re gi o nal nom i po kra jin skom ni vou, ka ko bi uspe {no kon ku ri sa li i is ko ri sti li ve }a sred stva ko ja se nu de - re kao je Ve zmar.

De kan Fa kul te ta za in `e wer ski me nax ment i eko no mi ju prof. dr Dra go mir \or |e vi} iz ja vio je iz ra da pro je ka ta, ko je omo gu }a va ovaj ugo vor, do vo di do to ga da fa kul tet po sta ne pre po zna tqiv po upo treb noj vred no sti wi ho ve di plo me.

- To je je di no me ri lo kva li te ta stu di ja i sve ak tiv no sti su usme re ne na ostva ri va we ovog ci qa. Ovi ugo vo ri nam omo gu }a va ju da po ve `e mo te o ri ju i prak su - re kao je \or |e vi}.

G. ^.

U PROSTORIJAMA UDRU@EWA „NS BLOK”

Iz lo `ba i hu ma ni tar na ak ci ja Iz lo `ba fo to gra fi ja po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv si ro ma {tva odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u pro sto ri ja ma Udru `e wa gra |a na „NS blok”, Bu le var oslo bo |e wa 151. Tom pri li kom gra |a ni mo gu do ne ti osnov ne `i vot ne po trep {ti ne, po {to ovo Udru `e we pri ku pqa od ~e tvrt ka pro {le ne de qe po mo} za so ci jal no naj u gro `e ni je No vo sa |a ne.

G. ^.

VESTI Kwi ga Ri me Ja wu {e vi}

mo `e na }i za 90 i 120 di na ra, a ce na man da ri na je 120 di na ra po ki lo gra mu. Ce na na ra je po jef ti ni la i iz no si 160 di na ra. Ki lo gram kru {a ka se pro da je za 90 i 130 di na ra, dok je ce na du wa 150 di na ra.

Po re ~i ma pi ja~ nih pro da va ca, zbog kri ze qu di uglav nom ku pu ju pro iz vo de na ko mad, a sve ma we pa za re na ki lo gram.

N. P .

V. T.

Pro mo ci ja no vog iz da wa kwi ge Ri me Ja wu {e vi} „Sle de }e ne de qe” bi }e odr `a na su tra u 19 ~a so va u kwi `a ri „Se ren di pi ti”, ko ja se na la zi u pri ze mqu Spen sa. Ta da }e se sve ~a no obe le `i ti i pro {i re we kwi `a re.

I. D.

Pr o mo ci ja stri pa u Ame ri~ kom kut ku Pr o mo ci ja stri pa “Ve li ka kwi ga Ro ber ta Kram ba” bi }e odr `a na su tra u 19 ~a so va u

Ame ri~ kom kut ku, Pe tra Drap {i na 3. Gost }e bi ti ured nik iz da wa Vuk Mar ko vi}, a raz go vor }e vo di ti Du {an Maj ki}. A. Va.

„Be lo bla to” ^ar ne Po po vi} U okvi ru pro gra ma iz ci klu sa „Sa vre me na srp ska po e zi ja” ^ar na Po po vi} }e su tra pred sta vi ti svo ju no vu zbir ku pe sa ma „Be lo bla to”. Pro mo ci ja je za ka za na za 20 sa ti u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5, klub „Tri bi na mla dih”. Na pro mo ci ji, po red autor ke, u~e stvu ju Bo jan Sam son i Ja smi na To pi}.

V. T.

10

sreda17.oktobar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ТОПЛИ РАДИЈАТОРИ У СЕНЦИ ПЕТИЦИЈЕ

Траже стару цену и начин наплате

Концерт хора „Лучинушка”

Значајни јубилеји руске емиграције БЕЛА ЦРКВА: Српско-руско друштво „Бела Црква“, Удружење кадета и њихових потомака из Београда, Друштво сећања на руски језик у Србији и атамани козачког села „Светосавски“, свечано су, низом манифестација, обележили значајне јубилеје, везане за руску емиграцију из доба револуције. Девет деценија је прошло од дана када су руски емигранти, њих око две и по хиљаде, стигло у Белу Цркви са генералом Врангелом, а осам деценија од освештања руске цркве Светог Јована Богослова. Округли сто који је, тим поводом одржан у холу Техничке школе „Сава Мунћан“, једну од тема посветио је и великој Бородинској бици, чија се двестота годишњица обележава у Русији. Свечаност обележавања ових, за Русе у Србији важних датума, почела је архијерејском литургијом, у храму евангелисте Јована Богосло-

ва, коју је служио владика банатски Никанор, са свештенством, настављена је вечерњом службом, коју је служио београдски прота Дејан Дејановић, у присуству бројих гостију, представника кадетских корпуса и Руског дома у Београду. Програм је настављен округлим столом, на тему беле емиграције и веза између српске и руске православне цркве. О руској емиграцији у Белој Цркви и кадетском корпусу, који је опстао до краја Другог светског рата, говорио је председник Друштва српско-руског пријатељства „Бела Црква“ Владимир Кастељанов, у чијој се кући налази јединствен музеј беле емиграције у свету. За крај програма остављен је концерт хора „Лучинушка“ из Београда, који ових дана слави четрдесет година постојања, а под диригентском палицом Андреја Тарасева изводи песме на свим словенским језицима. М. Витомиров

ЈЕСЕЊИ САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА У ЗРЕЊАНИНУ

Занатлије на цени, факултетлије без посла

ЗРЕЊАНИН: Јесењи сајам запошљавања биће одржан данас, од 11 до 14 часова у зрењанинској Хали “Медисон”. Организатор овог сајма је Национална служба за запошљавање, филијала у Зрењанину, у сарадњи са Локалним саветом за запошљавање и локалном самоуправом. До сада је учешће на сајму потврдило 13 послодаваца који траже 130 радника. Тражени су радници у производњи, помоћни радници, електроинсталатери, магационери, шивачи, бравари, продавци, месари, теренски комерцијалисти, агенти продаје, електроинжењери, машински инжењери… У зрењанинској филијали Националне службе за запошљавање тврде да је захваљујући досадашњим сајмовима посао нашло близу 2.000 људи. Иначе, ова служба је недавно саопштила да је на подручју Средњобанатског округа, који уз град Зрењанин, чине и четири општине Житиште, Нова Црња, Нови Бечеј и Сечањ, крајем августа ове годне посао тражило укупно 18.749 лица, што је смањење за 2.033 особе, или за 10 одсто, у односу на крај августа 2011. Статистика је показала да је, осим у Зрењанину, до смањења броја незапослених дошло и у Жити-

шти и Новој Црњи, док у Сечњу и Новом Бечеју незапосленост расте. У протеклих годину дана број незапослених на подручју града Зрењанина, наводно, смањен је за 1.845 лица, или за 15,2 одсто. Али, многи не верују у ове званичне податке. Власник компаније “Керамика Јовановић” Будимир Јовановић оцењује да домаћа статистика зна да представи одређене податке који, како је рекао, баш и нису поуздани. Он не верује да је стопа незапослености мања него што је била у претходном периоду. Забрињавајућа је чињеница да се на евиденцији незапослених у НСЗ, од укупно 18.749 људ без запослења, налази и њих 1.047 са високом школском спремом што, по мишљењу потпредседника Регионалне привредне коморе Зрењанин Момчила Николчића, у значајној мери одражава низак ниво техничко технолошког развоја привреде и немогућност ангажовања овог високостручног кадра. Значајно је, вели Николчић, напоменути и да се на евиденцији незапослених налази 4.658 лица са преко 50 година старости са врло малим, или скоро никаквим могућностима за ново запошљавање. Ж. Балабан

СОМБОР: Сомборска ЈКП “Енергана” од понедељка је почела да греје нешто преко 3.000 станова, колико их је прикључено на систем даљинског грејања, а први дани грејне сезоне, поред мањих проблема у виду мањих кварова, протичу у сенци петиције грађана који од оснивача ЈКП “Енергана”, Града Сомбора, захтевају враћање старог система плаћања и обрачуна утрошене топлотне енергије. Још је увек неизвестан исход петиције чије је потписивање по-

кренуло Удружење грађана “Бољи Сомбор” а чији су основни захтеви повратак на стару цену и начин обрачуна утрошене енергије (по квадрату) и давање могућности појединачним актуелним корисницима услуга ЈКП “Енергана” да се, на властити захтев, искључе са овог даљинског система грејања. Наиме, недавним летошњим одлукама УО ЈКП “Енергане” и оснивача, Града Сомбора, Сомборци чије станове загрева овдашња топлана током целе године морају плаћати фик-

ПОКУШАЈИ ОПОРАВКА „ЗАСТАВЕ - СПЕЦИЈАЛНИХ АУТОМОБИЛА”

Продају делове док не стигне ино-улагач

СОМБОР: Неизвесна судбина сомборске фабрике специјалних аутомобила из Групе „Застава“ и даље заокупља овдашњу јавност, али како се до коначног решења, и поред помоћи државе, мора од нечега живети, недавно су у овој фирми отворили нову продавницу ауто-делова Заставиног програма, не би ли колико-толико ублажили последице замирања било какве привредне активности у овој фабрици. Тако је у овом граду, у Коњовићевој улици, отворена продавница производа свих програма „Заставиних“ фабрика. Продавница ће радити од 08,00 до 19,00 часова, а отварање продавнице је само један од начина упошљавања радника према плану и програму Групе „Застава“. Отварању продавнице присуствовали су представници сомборске локалне самоуправе, представници Групе „Застава“ Крагујевац и „Застава – специјални аутомобили“ Сомбор. Градоначелник Сомбора Немања Делић је истакао да ово није први сусрет са руководством Групе „Застава“, те да су у решавање проблема укључени како Влада Републике Србије, тако и АП Војводина.

- Циљ да се овде покрене производња и можда отварање продавнице није велики корак, али је значајно очување сваког радног места. Ово је наговештај и да се у фабрици могу организовати нови садржаји, а самим тим фабрика

има будућност. Посебно је значајно што је менаџмент препознао квалитет и могућности ове фабрике и што није остао само на речима, већ настоји да у фабрици организује нову производњу – казао је градоначелник Делић, док је Драган Срејовић, генерални директор Групе „Застава“ у Кра-

гујевцу рекао да је у сомборској фабрици запослено 170 радника, те да ће десет радити у продавници делова. - Производни радници биће упослени кроз нови програм, за који је у току набавка нових машина. Намера нам је да фабрику одржимо у радној кондицији, како би људи могли да раде и живе од свог рада – навео је Срејовић.

ради делова. Постоје две опције. Или да заједно учествујемо у производу и као такав га пласирамо на тржиште или да производимо компоненте као кооперанти италијанског партнера – изјавио је Лека и додао да ће ускоро бити познати сви детаљи око нових производних програма у сомборској фабрици „Застава – специјални аутомобили“. М. Миљеновић

Обележен дан Беле Цркве

У суботу четврти „Рогаљ”

На иницијативу жена, које се баве производњом меда, на „Рогљу” ће се одржати и састанак о оснивању женске пчеларске задруге. У сарадњи са Друштвом новинара Војводине, „Рогаљ” организује и сусрет редакција сеоских и регионалних листова и трибину – „Село у новинама – новине у селу”, а биће и проглашени најуспешнији у овом послу. Међу 300 учесника налазе се и десетак тамбурашких и фолклорних састава, као и цитраши из села Мужље. Педесет читалаца „Дневника”, који је медијски спонзор овог догађаја, имаће прилику да добију награде. Њихов задатак је да донесу купон из „Дневника”, који ће бити објављен у петак, да га покажу на штанду „Рогља” и од организатора ће добити обећане награде. „Рогаљ” почиње у суботу у 10,30 часова, а свечано отварање је заказано за 11 часова, на простору Спенса испред Градске кафане. В. Х.

Први човек Заставине фабрике специјалних аутомобила Боро Лека навео је да је фабрика очувана заједничким радом локалне самоуправе, републичких и покрајинских органа.

- Када је реч о новим програмима који се намеравају увести, реч је о комерцијалној сарадњи на из-

Део аутора дрворезбарске изложбе у Бечеју

Деценија бечејског Удружења дрворезбара БЕЧЕЈ: Удружење дрворезбара „Арс ин Лигно“, са седиштем у Бечеју скромно је обележило свој први јубилеј - деценију постојања. У бечејској галерији „Круг“ одржана је традиционална, 8. по реду, изложба „Дух дрвета“. Укупно 27 стваралаца, од чега 20 са животним и дрворезбарским искуством и седморо младих чланова, изложило је осамдесетак радова различите технике, форме, мотива и габарита. На изложби, поводом десетогодишњице, радове су изложили Бечејци Станислав Антонић, Јене Берентаи, Ђерђ Дожа, Милован Мишка Јеленић, Марија Курин-Нађ, Миливој Накић, Ђорђе Сегедински и

ваних, пет одсто пунолетних бирача на подручју Града, што значи да би се о њој и њеним захтевима морали изјашњавати и одборници Скупштине Града, која је формални оснивач ЈКП ”Енергана”. Предају петиције сомборским варошким властима из овог Удружења грађана, које има и своја три одборника у Скупштини Града, најављују за данас, а да ли ће и када о њој расправљати и представници “народне воље “ у овдашњем парламенту, остаје да се види. М. Миљеновић

Базар здравља у Србобрану СРБОБРАН: Дом здравља „Др Ђорђе Бастић“ и општина Србобран организоваће сутра Базар здравља. На једном месту, у Позориштанцету, сви заинтересовани грађани имаће могућност да без упута, здравствених књижица и чекања обаве здравствени преглед и чују низ савета за очување личног здравља. Базар здравља почиње у 10 часова и траје до 13 часова.

- Захваљујући председнику општине и Општинског већу обезбеђена су средства за организацију Базара здравља и учешће свих здравствених радника Дома здравља на овој манифестацији. Базари здравља су одлична прилика да се у убрзаном поступку упознамо са здрављем великог броја пацијената, упутимо их на време на додатне прегледе уколико је то потребно, али и посаветујемо све грађане на који начин могу сами да очувају и унапреде своје здравље - рекао је члан Општинског већа задужен за здравство др Илија Газепов. М. Кк.

Де ле га ци ја Пан че ва у Ита ли ји

СУСРЕТ ГАСТРО, ЕТНО И ТУРИСТИЧКИХ ПРИРЕДABA

НОВИ САД: У суботу, 20. октобра у Новом Саду ће се одржати четврти сусрет војвођанских гастрономских, етно и туристичких приредби, под називом „Рогаљ”. Реч је о догађајима у којима највише учествују људи са села. Поред бројних традиционалних специјалитета, посетиоци ће имати прилику да пробају и најбоља вина из двадесетак подрума и винарија, а најављен је и долазак гостију из Мађарске и Хрватске. Према оценама жирија „Рогља”, који је обишао скоро све манифестације у Војводини, биће проглашен најуспешнији менаџер, а доделиће се и две специјалне награде. Посебну награду додељује лист „Дневник”. До данас је учешће на „Рогљу” потврдило 26 манифестација и десет удружења жена, под називом „Стваралаштво жена Војводине”. Сутра се закључује списак учесника, који су до данас пријавили богат музички и фолклорни програм.

сне трошкове, док током грејне сезоне плаћају оне “варијабилне”, у зависности од испоручене топлотне енергије целој стамбеној згради (односно свакој појединачној подстаници). Исто тако, да би се поједини станови искључили са мреже неопходна је истоветна одлука власника свих станова у згради, што је по иницијаторима петиције крајње недопустиво. Како кажу у УГ “Бољи Сомбор” током скоро двомесечне кампање петицију је потписало више од, законским одредбама квалифико-

Тибор Шипош, Бачкоградиштанци Атила Филеп и Ерне Рагач, Бачкопетровоселац Никола Стајић, Михаљ Шипош из Малог Иђоша, Новобечејка Зита Мичик-Торјаи, Новосађани Синиша Пилиповић, Ђорђе Ћирић и Јелена Шијачић, Иштван Боршош из Сенте, Темеринац Милан Томишић, Иштван Саранди из Фекетића, Ендре Бузогањ из Сегедина, те ученици резбарске школе Армин Будимлић и Вивиен Дожа из Бечеја, Тамаш Кинка, Ева Орош и Тамаш Пустаи из Бачког Петровог Села, Ерика Тот из Малог Иђоша и Мате Конц из Хоргоша. В. Ј.

БЕЛА ЦРКВА: Уз речи добродошлице одборницима Скупштине општине, члановима општинског већа, директорима јавних предузећа и установа и запосленима у општинској управи, председник општине Станко Петровић за оне мање упућене објаснио је зашто се 15. октобар слави као дан града. Како је рекао овај датум је установљен скупштинском одлуком пре десет година, а на основу извештаја комисије која је увидом у историјске документе утврдила да су тог дана 1717. године немачким досељеницима подељене парцеле на којима су саградили куће и тако основали насеље. Град је основао управитељ за овај део Банат гроф Флоримунд де Мерци. И поред природног потенцијала по његовом мишљењу општина је имала значајне успоне и падове у привреди и ономе што се зове егзистенција суграђана. Оно што они који су присуствовали овом пријему морају да ураде, неко мање неко више по мишљењу Станка Петровића је да покушају да врате онај део историје који се сматрао просперитетним. Нажалост, нагласио је, неће бити ни лако ни брзо, али очекује да сви заједно пораде на томе да на неком дугорочном плану врате оно што Белој Цркви недостаје да би млади остали, а привреда, поново оживела. М. В.

ПАН Ч Е В О: Де ле га ци ја Панчева коју чине земеник градоначелника Са ша Па влов и земеник председника Скупштине града Ти гран Киш путује у Италију. Тамо ће се у Привредној комори за занатство сусре сти с италијанским привредницима, који су заинтере совани да улажу у Панчево. Павлов и Киш ће у Италији, тачније Исернији, боравити од 21. до 23. октобра, а понуда коју ће изнети пред италијанске инве ститоре састављена је од некада јаких панчевачких фирми које су у стечају. Неке од понуђених фирми биће „Конструктор“, „Тргопродукт“, „Гај“, „Минел“ и „Гип“, док опремљено инфраструктурно земљиште остаје у власништву града. У ита лијанској Привредној комори, панчевачка делегација ће разговарати и с власником фирме „Тонер Италија„, која се бави рециклажом тонера. Павлов каже да је власник овог предузећа већ нагове стио да жели да прене се производни погон у Панчево, чиме ће бити отворено око 50 нових радних ме ста. З. Дг.

dRU[TvO

dnevnik ZDRAV STVE NIM USTA NO VA MA NE DO STA JU LE KA RI I OPRE MA

Voj vo |an ski bo le sni ci u voj vo |an skim ba wa ma

No va po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju pro fe sor ka dr Ve sna Ko pi to vi} na sa mom po ~et ku man da ta po zva la je di rek to re svih zdrav stve nih usta no va ~i ji je osni va~ Vla da Voj vo di ne da bi do bi la ta~ nu sli ku funk ci o ni sa wa tih zdrav stve nih usta no va, kao i po dat ke o to me {ta i gde ne do sta je da bi zdrav stvo funk ci o ni sa lo na pra vi na ~in.

Ve} na kon pr vog su sre ta sa ~el ni ci ma do mo va zdra vqa i bol ni ca u Voj vo di ni po sta lo je ja sno da mno gim zdrav stve nim usta no va ma ne do sta ju le ka ri i opre ma. Zbog to ga je od di rek to ra zdrav stve nih usta no va tra `e no da Po kra jin skom se kre ta ri ja tu do sta ve po dat ke o ka dro vi ma u usta no vi na ~i jem su ~e lu. Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo do bio je za da tak da sa ~i ni in for ma ci ju u ko joj }e pri ka za ti pro ble me s ko ji ma se zdrav stve na slu `ba su sre }e zbog ne do voq nog bro ja za po sle nih, za tim da tu istu in for ma ci ju pro sle di Vla di Sr bi ji s od go va ra ju }im pred lo zi ma za pre va zi la `e we pro ble ma.

Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo oba ve zao se i na to da Vla di Sr bi je upu ti pred log iz me na Ured be o Pla nu mre `e zdrav stve nih usta no va na te ri to ri ji Voj vo di ne, i to ta ko da

nost wi ho ve re ha bi li ta ci je na te ri to ri ji Voj vo di ne. Do bi li su za da tak i da do sta ve re vi di ra ne zah te ve za no vac neo p ho dan u na red noj go di ni, s tim {to tre ba da utvr de je dan ili naj vi {e dva pri o ri te ta u svo joj usta no vi. Uz to, tre ba da do sta ve i spi sak me di cin ske i dru ge opre me ko ju ne ko ri ste i ko ju bi even tu al no mo gli ustu pi ti ne koj dru goj zdrav stve noj usta no vi na ko ri {}e we.

Ka ko ka `e dr Ve sna Ko pi to vi}, pri o ri tet Vla de Voj vo di ne je na sta vak tren da in ve sti ci o nog ula ga wa u zdrav stvo Voj vo di ne, s po seb nim na gla skom na za vr {e tak za po ~e tih pro je ka ta kao {to su re kon struk ci ja Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo KCV-a, iz grad wa i re kon struk ci ja In sti tu ta “Ka me ni ca 2”, Spe ci jal ne bol ni ce za plu} ne bo le sti “Bu di sav Ba bi}” u Be loj Cr kvi, in ter nog ode qe wa u bol ni ci u Srem skoj Mi tro vi ci, te neo p hod ne re kon struk ci je naj u gro `e ni jih ode qe wa op {tih bol ni ca u Voj vo di ni.

Neo p hod no je, na rav no, na ba vi ti i spe ci fi~ nu opre mu za wih.

– Na bav ka neo p hod ne opre me u osta lim zdrav stve nim usta no va ma u Voj vo di ni od vi ja }e se u skla du s mo gu} no sti ma. Sva ka usta no va i we no ru ko vod stvo su ve} na po ~et ku man da ta

„Ka me ni ca 2” do kra ja 2013.

Uko li ko sve bu de i{lo po pla nu, do kra ja na red ne go di ne, oce wu je dok tor ka Ko pi to vi}, gra |a ni Voj vo di ne, ali i ce le Sr bi je, do bi }e je dan od naj mo der ni jih cen ta ra za le ~e we kar di o va sku lar nih, plu} nih i on ko lo {kih bo le sti jer bi ta da tre ba la da bu de za vr {e na re a li za ci ja pro jek ta “Ka me ni ca 2”. Za to su Vla da Voj vo di ne i Fond za ka pi tal na ula ga wa iz dvo ji li 1,22 mi li jar du di na ra, a pred vi |e na je iz grad wa no vih i na do grad wa po sto je }ih obje ka ta sva tri in sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci. Ve} se ra di i na na bav ci funk ci o nal ne opre me, ali i edu ka ci ji neo p hod nih ka dro va, na ro ~i to kva li tet nog le kar skog, a da bi se do we ga do {lo, pred sto je raz go vo ri s Mi ni star stvom zdra vqa i Re pu bli~ kim fon dom za zdrav stve no osi gu ra we. opre de qu ju }i fak tor u iz ra |i va wu no vog pla na, osim po steq nih ka pa ci te ta, bu de i broj pro ce du ra ko je se spro vo de u ne koj usta no vi. Osim to ga, Po kra jin ski se kre ta ri jat }e za tra `i ti iz ve {taj o upu }i va wu pa ci je na ta od fi li ja le Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we u ba we u Voj vo di ni da bi se sa gle da la rav no mer nost upu }i va wa bo le snih i onih ko ji `e le da se od mo re i re lak si ra ju u voj vo |an skim ba wa ma. Ka da se taj po da tak do bi je, Se kre ta ri jat }e tra `i ti da se pre du zmu me re da bi se po {to vao prin cip rav no mer nog upu }i va wa pa ci je na ta od fi li ja la na te ri to ri ji Voj vo di ne.

Od di rek to ra zdrav stve nih usta no va u Voj vo di ni za tra `e no je i da utvr de broj pa ci je na ta obo le lih od di ja be te sa, kar di o lo {kih i pul mo lo {kih bo le sti da bi se sa gle da la mo gu} -

no ve Vla de Voj vo di ne do sta vi li ovom se kre ta ri ja tu li stu pri o ri te ta neo p hod ne opre me.

Me |u tim, iz nos sa mo osnov nih po tre ba svih usta no va do se `e se dam mi li jar di di na ra, {to je u ovom tre nut ku iz u zet no ve li ka stav ka za Po kra ji nu. U sva kom slu ~a ju, Se kre ta ri jat }e unu tar zdrav stve nih usta no va na te ri to ri ji Voj vo di ne omo gu }i ti pre ra spo de lu po sto je }e opre me i isto vre me no na bav ku no ve, kao {to je ura |e no i s mag net nom re zo nan com i we nim pre ba ci va wem iz In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci u Op {tu bol ni cu u Su bo ti cu. Tom pri li kom je u Srem skoj Ka me ni ci in sta li ra na no va mag net na re zo nan ca, obez be |e na iz du van skog di na ra, a te le ra di o lo gi jom omo gu }e na je uza jam na stru~ na i edu ka tiv na sa rad wa – is ta kla je dr Ve sna Ko pi to vi}.

Q. Ma le {e vi}

Ju bi lej „Ka ri ta sa” u Zre wa ni nu Hu ma ni tar na or ga ni za ci ja “Ka ri tas” ju ~e ra {wim okru glim sto lom odr `a nim u zre wa nin skom ho te lu “Voj vo di na” obe le `i la je de set go di na pro jek ta ku} ne ne ge i po mo }i za osta re le oso be. Ko or di na tor “Bi sku pij skog Ka ri ta sa” u Zre wa ni nu Ti bor Hal mai pod se tio je na to da ta or ga ni za ci ja pru `a po mo} vre me {nim Zre wa nin ci ma, bez pre ki da, od 2003. go di ne.

– Od po ~et ka ra da pa sve do 2007. pro je kat je u sto po stot nom iz no su fi nan si ra la Vla da Ne ma~ ke, pre ko ne ma~ kog “Ka ri ta sa” – re kao je Hal mai. – Od 2008. go di ne Vla da Ne ma~ ke je sma wi va la u~e {}e, ali je re a li za ci ju pro gra ma fi nan sij ski po mo gla lo kal na sa mo u pra va, ko ja je 2012. su fi nan si jer s 35 od sto od ukup nog bu xe ta pro jek ta.

Pru `a wem po mo }i u Zre wa ni nu pre ko “Ka ri ta sa” ba ve se ~e ti ri me di cin ske se stre, {est ge ron to-do ma }i ca i 16 vo lon te ra.

Po iz ve {ta ju za pr vo po lu go di {te ove go di ne, uslu ge “Ka ri ta sa” ko ri sti 375 oso ba sta ri jih od 65 go di na, dok je na li sti ~e ka wa jo{ ~e tvo ro. @. B.

sreda17.oktobar2012.

11

OD 1. NO VEM BRA NO VI TRO [AK ZA VO ZA ^E

Zim ske gu me oba ve zne po sne gu Za 15 da na stu pa na sna gu Pra vil nik o bez bed no sti u sa o bra }a ju po ko jem }e vo za ~i od 1. no vem bra to kom sne `nih da na ili ka da na pu tu ima le da ili po le di ce mo ra ti da na pri vat nim auto mo bi li ma ima ju sve ~e ti ri zim ske ili uni ver zal ne gu me ~i ja {a ra ni je pli }a od ~e ti ri mi li me ta ra.

Stu pa we na sna gu tog pra vi la od la `e se ve} dve go di ne da bi se iz be gao pre ve li ki tro {ak za gra |a ne, ali su stru~ wa ci pro ce ni li da je ipak bez bed nost u sa o bra }a ju mno go va `ni ja, i to po go to vo ka da je sneg i po le di ca. Zbog to ga je ovaj pra vil nik do ne kle i me wan, i to ta ko {to je ovo ga pu ta na zna ~e no da se zim ske gu me od re |e nog pre~ ni ka {a re mo ra ju oba ve zno ko ri sti ti to kom zim skih da na u ko ji ma

je sneg i po le di ca, a da ne mo ra ju da se ko ri ste ako tih ne po go da ne ma. Po mo} nik mi ni sta ra sa o bra }a ja Dra gan Jo va no vi}

tvr di da je ta kvim re {e wem gra |a ni ma osta vqe na mo gu} nost da ne sme ta no ko ri ste let we gu me ako ne ma sne ga, le da ili po le di -

ce, is ti ~u }i da }e za to oni ko ji u ta kvim zim skim uslo vi ma ne bu du ima li mon ti ra ne sve ~e ti ri zim ske ili uni ver zal ne gu me za to bi ti sank ci o ni sa no od sa o bra }aj ne po li ci je. Za ne po {to va we pra vi la o ko ri {}e wu zim skih gu ma za vre me pa da vi na pred vi |e ne su pre kr {aj ne ka zne za vo za ~e od 3.000 di na ra.

Gra |a ni }e od 1. no vem bra do 1. apri la na red ne go di ne za vo `wu u zim skom pe ri o du mo ra ti ima ti ima ti i lan ce na gu ma ma uko li ko vo ze iz van na se qa, dok }e ne ko ko se kre }e sa mo po gra du mo ra ti da ih ima u ge pe ku.

Vo za ~i auto bu sa i te {kih te ret nih vo zi la mo ra ju od 1. no vem bra, do kra ja zi me, ima ti i lo pa tu za ~i {}e we sne ga. Iz u- ze tak su sa mo auto bu si u jav nom grad skom pre vo zu.

Q. M.

U VLA DI VOJ VO DI NE DO DE QE NI UGO VO RI O OT KU PU KU ]A ZA IZ BE GLI CE

Po mo} vred na 20 mi li o na di na ra Voj vo |an ski fond za po mo} iz be glim, prog na nim i ra se qe nim oso ba ma po de lio je ju ~e ugo vo re o ot ku pu ku }a i obez be |i va wu gra |e vin skog ma te ri ja la za zbri w a v a w e iz b e g li~ k ih po r o d i c a u Voj vo di ni. Di rek tor Fon da Ra do mir Ku ko bat ka `e da je po mo} vred na 20 mi li o na di na ra. Iz no se do 6.000 evra do bi lo je 16 po ro di ca ko je }e se use li ti u se -

o ske ku }e, dok je 34 po ro di ce do bi lo po mo} za na bav ku gra |e vin skog ma te ri ja la za opre ma we ku }a.

Pred s ed n ik Vla d e Voj v o d i n e Bo j an Paj ti} re kao je da je Po kra ji na do da nas, iako to ni je we na nad le `nost, sop stve nim nov cem po mo gla oko 3.000 qu di na pod r u~ j u Voj v o d i n e ko j i su stam b e n o zbri nu ti.

– Osim to ga, da je mo po mo} de ci iz iz be gli~ kih po ro di ca ko ja se {ko lu ju, a da je mo im i po mo} i po dr {ku pri otva ra wu pred u ze }a i rad wi. I to }e mo i ubu du }e ~i ni ti – na veo je Paj ti}.

On je iz ja vio da je ciq Vla de Voj vo di ne da bu du uki nu ti ko lek tiv ni iz be gli~ ki cen tri u Po kra ji ni i da je tre nut no u funk ci ji jo{ je di no onaj u Pan ~e vu.

@E NE IMA JU KRA ]E PA U ZE ZA OBROK NA PO SLU

Rad kod ku }e kao dru ga sme na Bez ob zi ra na to da li su za po sle ne ili ne, `e ne dvo stru ko vi {e ra de u ku }i, a upo la ma we vre me na pro vo de na pla }e nim po slo vi ma ne go mu {kar ci, po ka za lo je is tra `i va we Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku o ko ri {}e wu vre me na. Na ku va we, ~i {}e we i spre ma we ku }e, pra we i pe gla we ve {a, `e ne tro {e dva sa ta vi {e ne go mu {kar ci, a po sma tra no na go di {wem ni vou to je 730 sa ti, od no sno vi {e od 90 rad nih da na.

– Is tra `i va we je, na `a lost, po tvr di lo ste re o ti pe ko ji va `e na ovim pro sto ri ma. @e ne mno go vi {e ra de kod ku }e, sta ra ju se o de ci, vo de ra ~u na o is hra ni –

na veo je di rek tor RZS-a Dra gan Vuk mi ro vi}, ko ji je uka zao na ve li ku ne jed na kost iz me |u `e na i mu {ka ra ca ka da je re~ o pla }e nim i ne pla }e nim po slo vi ma – ku va wu, ~i {}e wu, spre ma wu ku }e, pra wu i pe gla wu.

Is tra `i va we je po ka za lo da `e ne ukup no ra de se dam sa ti, a mu {kar ci {est, s tim {to pri pad ni ce lep {eg po la dve tre }i ne vre me na pro vo de na ne pla }e nom ra du, a mu {kar ci na pla }e nim po slo vi ma. @e ne na pla }e nom po slu pro vo de 2,09 sa ta, a mu {kar ci 3,47. Na ku} ne po slo ve `e ne utro {e 4,51 sat, a mu {kar ci 2,16 sa ta.

– Bez ob zi ra na za po sle we, po slo ve u ku }i oba vqa ju uglav -

Vi {e od po la sa ta za ka fe ni sa we Ka da je re~ o de ci – maj ke o wi ma u pro se ku bri nu tri sa ta dnev no, a o~e vi sat. Me |u tim, ka da se u ob zir uzmu i ak tiv no sti ko je se oba vqa ju u pri su stvu de te ta – broj ke se po ve }a va ju na se dam sa ti za `e ne i ~e ti ri za mu {kar ce.

Re zul ta ti is tra `i va wa, ob ja vqe nog u pu bli ka ci ji „Ko ri {}e we vre me na u Re pu bli ci Sr bi ji 2010/2011” go vo re i da sta nov ni ci Sr bi je naj vi {e slo bod nog vre me na pro vo de pred te le vi zo rom – mu {kar ci tri sa ta, a `e ne po la sa ta ma we.

Pro se ~an sta nov nik uglav nom je de kod ku }e i dnev no u pi je wu ka fe pro ve de 36 mi nu ta – `e ne su is traj ni je i ka fe ni {u 40 mi nu ta, a mu {kar ci 32.

nom `e ne pa za one ko je ra de to po sta je dru ga sme na – na vo di je Jo van ka Sto ja no vi} iz Ode qe wa RZS-a za so ci jal ne stan dar de i po ka za te qe.

Ona uka zu je na to da, na pri mer, na pri pre ma we hra ne i zim ni ce `e ne tro {e 1,36 sat, a mu {kar ci 16 mi nu ta, dok se pri pad ni ce lep {eg po la pra wem su do va ba ve 34 mi nu ta, a wi ho ve ja ~e po lo vi ne sa mo tri. @e ne ko je ni su za po sle ne pro vo de go to -

RO BOT „DA VIN ^I”: U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne da nas }e se pr vi put u Sr bi ji odr `a ti pre zen ta ci ja si ste ma za ro bot ski asi sti ra ne mi ni mal no in va ziv ne pro ce du re “Da Vin ~i”. Re~ je o naj sa vre me ni jem si ste mu ko ji omo gu }a va ma wu in va ziv nost, ve }u pre ci znost i si gur nost hi rur ga pri ra du, br `i opo ra vak pa ci jen ta, sma wu je mo gu} no sti po sto pe ra tiv nih kom pli ka ci ja i broj bol ni~ kih da na i no si eko nom ske be ni fi te za dr `av ni bu xet zdrav stva. Taj si stem za ro bot ski asi sti ra ne in va ziv ne pro ce du re omo gu }a va ve lik ope ra ci je u uro lo gi ji, gi ne ko lo gi ji, , kar di o hi rur gi ji, ORL, ab do mi nal noj, grud noj i dru gim gra na ma hi rur gi je. Pr vu pre zen ta ci ju u 13 ~a so va u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne spro ve {}e dr Dan Ma run ~ac iz Ru mu ni je.

Q. M.

vo ceo sat u odr `a va wu do ma }in stva, a one ko je je su sa mo 14 mi nu ta ma we.

Po is tra `i va wu RZS-a, 63 od sto `e na ~im do |e ku }i s po sla „za vr ne ru ka ve”, dok na ku} ne po slo ve pri o ne 27 od sto mu {ka ra ca, sva ki dru gi pr vo se od lu ~i za ru ~ak, kao i sva ka {e sta `e na. U pla }e nim po slo vi ma naj vi {e u~e stvu ju bra~ ni part ne ri s de com sta ri jom od se dam go di na – mu {kar ci {est sa ti, a `e ne go to vo ~e ti ri, dok u po ro di ca ma s de com do {est go di na mu {kar ci ra de go to vo tri sa ta vi {e. Pa u ze za do ru ~ak i ru ~ak to kom pla }e nog po sla mu {kar ci ma tra ju u pro se ku 11 mi nu ta, a `e na ma sa mo pet.

Jo van ka Sto ja no vi} je is ta kla da gra |a ni naj ve }i deo da na po tro {e na spa va we, je lo, pi }e, ku pa we i obla ~e we, ma lo vi {e od 11 sa ti dnev no, na pla }e nom po slu pro ve du tri sa ta, a u ku} nim po slo vi ma po la sa ta du `e.

Odo brene 553 spe ci ja li za ci je Mi ni star ska zdra vqa Sla vi ca \u ki}De ja no vi} odo bri la je 553 spe ci ja li za ci je u zdrav stve nim usta no va ma u Sr bi ji. Od to ga je odo bre no 365 spe ci ja li za ci ja dok to ra me di ci ne, 13 dok to ra sto ma to lo gi je, 15 far ma ce u ta, dva zdrav stve na sa rad ni ka i 158 u`ih spe ci ja li za ci ja.

U okvi ru me di cin skih dis pi pli na u ko ji ma do sa da ni je bi lo do voq no le ka ra i gde se pro ce wu je da neo t po ~i wa we spe ci ja li sti~ kih stu di ja mo `e ima ti po sle di ce na ka drov ski mi ni mum u bu du} no sti, odo bre ne su spe ci ja li za ci je za 28 ra di o lo ga, 32 ane ste zi o lo ga, ~e ti ri pa to lo ga i {est kli ni~ kih bi o he mi ~a ra.

Stra nim dr `a vqa ni ma obo re no je 86 spe ci ja li za ci ja, od ~e ga 57 dr `a vqa ni ma Bo sne i Her ce go vi ne, 26 Cr ne Go re, i po jed na spe ci ja li za ci ja dr `a vqa ni ma Ma ke do ni je, Gr~ ke i Li bi je.

Q. M.

12

sreda17.oktobar2012.

crna hronika

dnevnik

ZBOG ZLO U PO TRE BE SLU @BE NOG PO LO @A JA

Uhap{en biv{i predsednik op{tine Brus

Kru {e va~ ka po li ci ja je, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom, uhap si la biv {eg pred sed ni ka op {ti ne Brus Mi lu ti na J. i jo{ dvo ji cu osum wi ~e nih da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja o{te ti li Mi ni star stvo za ka pi tal ne in ve sti ci je za 223.701 evro, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va.

Osim Mi lu ti na J., uhap {en je i biv {i me na xer op {tin ske upra ve Brus i ko man dant O{tin skog {ta ba ci vil ne za {ti te \or |e S. i gra |e vin ski in spek tor op {tin ske upra ve Brus Mi le ta T. Kri vi~ nom pri ja vom po li ci je su ob u hva }e ni i Sa {a S., Zo ran G., Jo van T. i Ra do qub ]., svi iz Bru sa.

Po li ci ja u sa op {te wu na vo di da su osum wi ~e ni 2006. go di ne,

is ko ri {}a va wem svog slu `be nog po lo `a ja, pri ba vi li imo vin sku ko rist za vi {e po ro di ca u se li ma Zla tar, Bo gi {e i Igro{. To su iz vr {i li ta ko {to su svo jim iz ve {ta ji ma o na vod nim o{te }e wi ma po ro di~ nih ku }a do ve li u za blu du Ko or di na ci o no te lo Vla de Sr bi je da do ne se od lu ke o iz grad wi no vih stam be nih obje ka ta po ro di ca ma u po me nu tim se li ma, kao naj u gro `e ni jim kli zi {ti ma u op {ti ni Brus, iako za to ni je bi lo po tre be, {to je i utvr |e no pro ve rom na te re nu, na ve la je po li ci ja.

Na taj na ~in su o{te ti li Mi ni star stvo za ka pi tal ne in ve sti ci je Re pu bli ke Sr bi je za iz nos od 223.701 evra, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

IN CI DENT U BA [A I DU, KOD KI KIN DE

Pucwava posle tu~e U Ba {a i du kod Ki kin de prek si no} oko 19 sa ti do {lo je do sva |e i fi zi~ kog ob ra ~u na vi {e li ca, zbog ~e ga je ki kind ska po li ci ja na ja vi la pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Da li bo ra P. (1977) iz Bo ~a ra zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti.

Do in ci den ta je do {lo u dvo ri {tu Go ra na M. u Ba {a i du, gde

je, po sa op {te wu PU Ki kin da, do {lo do ver bal nog i fi zi~ kog su ko ba vi {e li ca, na kon ~e ga je osum wi ~e ni Da li bor P. pu cao iz pi {to qa.

Ki kind ska po li ci ja na ja vi la je da }e zbog re me }e wa jav nog re da i mi ra pro tiv osta lih li ca ko ja su u~e stvo va la u tu ~i bi }e pod net zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka.

M. Mr.

ZBOG NA PA DA NA PO LI CI JU U DO BRO SI NU

Euleks uhapsio trojicu terorista Po li ci ja Eulek sa uhap si la je ju ~e tri oso be za ko je se sum wa da su „pri pad ni ci te ro ri sti~ ke or ga ni za ci je ko ja je pre u ze la od go vor nost za na pa de” na srp sku po li ci ju u Do bro si nu, u bli zi ni pre la za 5 Be la Ze mqa, na ve de no je u sa op {te wu Mi si je EU na Ko so vu i Me to hi ji.

Dvo je uhap {e nih su osum wi ~e ni da su u~e stvo va li u ne dav nom na pa du na po li cij ski punkt u se lu Do bro sin, ko ji se do go dio 7. ok to bra, na vo di Euleks.

Euleks je sa op {tio da je ope ra ci ja sa da okon ~a na i da sa slu -

otvo ri li va tru na punkt a u in ci den tu ni je bi lo po vre |e nih.

U na pa du 17. ma ja su, ka ko je ta da re kao mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}, al ban ski te ro ri sti do {li iz se la Stu bli ne i otvo ri li ra fal nu va tru na punkt sa sve ga 100 do 150 me ta ra.

Sle de }i na pad s istog me sta i na isti na ~in, do go dio se 28. ju na, ka da je lak {u po vre du za do bio po li ca jac Bra ni slav Mir ko vi} iz Bu ja nov ca.

Tri da na ka sni je Euleks po li ci ja je „za te ro ri zam i u~e {}e u te ro ri sti~ koj gru pi”,

PO ^E LO SU \E WE NE KA DA [WEM PRED SED NI KU RE PU BLI KE SRP SKE KRA JI NE

Tu`ilac: Hayi} glavni Milo{evi}ev ~ovek u Hrvatskoj

Su |e we Go ra nu Ha xi }u po ~e lo je ju ~e pred Ha {kim tri bu na lom uvod nom re~ ju Tu `i la {tva, u ko joj je biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne ozna ~en kao „glav ni ~o vek Slo bo da na Mi lo {e vi }a na te re nu u Hr vat skoj”.

Ha xi} (54) je po sled wi op tu `e ni ko me je po ~e lo su |e we pred Ha {kim tri bu na lom, a tu `i lac tvr di da je on, za jed no s ta da {wim ru ko vod stvom Sr bi je, u~e stvo vao u udru `e nom zlo ~i na~ kom po du hva tu ~i ji je ciq bio stva ra we na ci o nal no ~i stih te ri to ri ja unu tar Hr vat ske, a sred stvo za ostva re we tog ci qa – „et ni~ ko ~i {}e we”.

– Taj iz raz sa da je tra gi~ no po ve zan s ras pa dom Ju go sla vi je – ka zao je tu `i lac Da glas Strin ger, i do dao da je et ni~ ko ~i {}e we po ~e lo u Hr vat skoj, oda kle se pro {i ri lo na dru ga me sta, ukqu ~u ju }i Sa ra je vo, Pri je dor, Sre bre ni cu i Ko so vo.

Ha xi}, ko ga op tu `ni ca te re ti u 14 ta ~a ka za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u Hr vat skoj od 1991. do 1993. go di ne, bio je u to vre me pred sed nik vla de Srp ske Auto nom ne Obla sti Sla vo ni ja, Ba ra wa i Za pad ni Srem (SAO SBZS), a po tom i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne (RSK).

Po Strin ge ro vim re ~i ma, Ha xi} je ru ko vo dio „ne ve ro vat no bru tal nom” kam pa wom pro go na, ubi sta va, de por ta ci ja, pri sil nog pre me {ta wa hi qa da ne du `nih qu di „~i ji je je di ni zlo ~in bio to {to su ne sr bi, a `i ve u pod ru~ ji ma pod kon tro lom Ha xi }a i we go vih sna ga”. U op tu `ni ci su, kao u~e sni ci udru `e nog zlo ~i na~ kog po du hva ta, osim Ha xi }a, na ve de ni i Slo bo dan Mi lo {e vi}, Jo vi ca Sta ni {i} i we gov za me nik Fran ko Si ma to vi}, Mi haq Ker tes, Mi lan Mar ti}, Mi lan Ba bi}, Vo ji slav [e {eq, Ra do van Sto ji ~i} Ba xa, Veq ko Ka di je vi}, Bla go je Axi}, Rad mi lo Bog da no vi} i @eq ko Ra `na to vi} Ar kan.

Ha xi }a za od go vor nost za te in ci den te po {to, ka ko je re kao, ma da je znao za wih, ni je u~i nio ni {ta da ih spre ~i, a ~ak je i odo brio ne ke zlo ~i ne.

– To su pr vi zlo ~i ni ko ji su pra ti li smrt jed ne kul tur no bo ga te i ra zno vr sne ze mqe ko ja se zva la Ju go sla vi ja – na po me nuo je on.

Tu `i lac je pri ka zao i vi deosni mak na ko jem Ar kan ka `e: „Ne za ro bqa va mo vi {e ni ko ga, ubi }e mo sva kog fa {i sti~ kog voj ni ka ko ga uhva ti mo”. Ta ko |e, po ka zao je ko pi ju Ar ka no vog iz ve {ta ja u ko jem je na ve de no da do bro voq ci u~e da, ka da upad nu u ne ku ku }u, ubi ju sve ko je za tek nu – `e -

Go ran Ha yi}

– Mi lo {e vi} je imao kon tro lu nad svim srp skim sna ga ma i bio je naj mo} ni ja oso ba u biv {oj Ju go sla vi ji od 1990. do 1993. go di ne, a do mi na ci ju je us po sta vio ma ni pu li sa wem srp ske na ci o nal ne po li ti ke – re kao je tu `i lac. – Po {to je SAO SBZS u pot pu no sti za vi si la od po dr {ke Sr bi je, Ha xi} je ~e sto pu to vao u Be o grad, gde se sa sta jao sa srp skim ru ko vod stvom i na ba vqao opre mu, oru` je i no vac, ali i do bi jao uput stva za spro vo |e we srp ske po li ti ke u Hr vat skoj. Ha xi} je bio glav ni ~o vek Slo bo da na Mi lo {e vi }a na te re nu u Hr vat skoj, a spro vo dio je Mi lo {e vi }e vu po li ti ku i na me |u na rod nim sa stan ci ma.

Ha xi} je, po Strin ge ro vim re ~i ma, for mu li sao i spro vo dio po li ti ku dis kri mi na ci je, ko or di ni sao de lo va we lo kal nih ci vil nih vla sti i na o ru `a nih gru pa i voj nih je di ni ca iz Sr bi je i u pot pu no sti u~e stvo vao u pla ni ra wu voj nih ope ra ci ja.

Strin ger je op tu `io Ha xi }a da je i di rekt no u~e stvo vao u zlo ~i ni ma i da je pla ni rao ma sov no pro te ri va we ne sr ba s te ri to ri ja pod we go vom kon tro lom.

– Jav no je go vo rio da Sr bi i Hr va ti ne mo gu `i ve ti za jed no, pot pi ru ju }i at mos fe ru pro go na i pri si le – ka zao je tu `i lac. – U

Bit ka za Vu ko var Opi su ju }i bit ku za Vu ko var, Strin ger je oce nio da je to bio „je dan od naj fa tal ni jih i naj ra zor ni jih” su ko ba to kom ra ta u Hr vat skoj. JNA je, po we go vim re ~i ma, se dam ne de qa op se da la grad i ga |a la ga iz ar ti qe ri je, a bit ka je po tom vo |e na „uli cu po uli cu, ku }u po ku }u”.

– Srp ske sna ge su za u ze le Vu ko var 18. no vem bra 1991. go di ne, a po sle bit ke je ceo grad bio raz o ren – ka zao je Strin ger i pri ka zao sni mak uni {te nog gra da.

Tu `i lac je is pri ~ao ka ko su srp ske sna ge u Vu ko va ru za u ze le bol ni cu, u ko ju su se sklo ni li i ci vi li, ma da je bi la pod me |u na rod nom za {ti tom, i 20. no vem bra raz dvo ji le `e ne i de cu od mu {ka ra ca.

– Oko 200 mu {ka ra ca je ukr ca no u pet auto bu sa i pre ba ~e ni su na po qo pri vred no do bro „Ov ~a ra”, gde su pre mla }e ni i po gu bqe ni, a wi ho vi osta ci su sa hra we ni u ma sov noj grob ni ci na obli `wem po qu – re kao je Strin ger. – Dru gi za ro bqe ni u vu ko var skoj bol ni ci pre ba ~e ni su na dru ge lo ka ci je – po qo pri vred no do bro Lo vas, Daq, u za tvo re u Sr bi ji, i mno gi od wih su po gu bqe ni.

On je do dao da op tu `ni ca sa dr `i ime na oko 350 `r ta va.

Ha xi }e vom RSK-u, sa mo su Sr bi bi li do bro do {li.

On je na po me nuo da su Ha xi }a u apri lu 1991. go di ne uhap si le hr vat ske sna ge, da je bio pre tu ~en i zlo sta vqan pre ne go {to je pu {ten i da je po sle tog in ci den ta po stao eks trem ni ji.

Strin ger je opi sao ne ko li ko in ci de na ta u is to~ noj Hr vat skoj 1991. go di ne, u ko ji ma je ubi je no vi {e de se ti na qu di, i op tu `io

ne, de cu, star ce – otva ra wem va tre zde sna na le vo.

Po {to ni je bi lo uvod ne re ~i od bra ne ni ti iz ja ve op tu `e nog, su |e we je na sta vqe no is pi ti va wem pr vog sve do ka. Ha xi} je uhap {en na Fru {koj go ri 20. ju la 2011. go di ne, a pri li kom pr vog po ja vqi va wa pred su di ja ma Ha {kog tri bu na la, 24. av gu sta iste go di ne, iz ja snio se da ni je kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce.

(Ta njug)

BIV [I PRED SED NIK RE PU BLI KE SRP SKE PO ^EO SVO JU OD BRA NU

Karayi}: Zaslu`io sam nagradu, a ne sud

{a we osum wi ~e nih u pri tvo ru tre ba lo da bu de ju ~e po sle pod ne pred su di jom Eulek sa u Okru `nom su du u Gwi la nu. Kri vi~ no go we we slu ~a ja spro vo di tu `i lac Eulek sa iz Kan ce la ri je Spe ci jal nog tu `i la {tva Ko so va, na vo di se u sa op {te wu.

Punkt srp ske po li ci je u Do bro si nu, na ad mi ni stra tiv noj li ni ji s Ko so vom, za ma we od po la go di ne bio je tri pu ta me ta na pa da, po sled wi put 7. ok to bra, ka da su ne po zna ti na pa da ~i

osum wi ~i la ukup no pet oso ba, od ko jih su dve od mah pri tvo re ne, a tri ma su od u ze ti pa so {i.

Se lo Do bro sin, s oko 150 do ma }in sta va i oko 740 sta nov ni ka, na la zi se 16 ki lo me ta ra za pad no od Bu ja nov ca, na sa moj ad mi ni stra tiv noj li ni ji s Ko so vom. U tom se lu je po ~et kom ja nu a ra 2000. go di ne for mi ra na ta ko zva na Oslo bo di la~ ka voj ska Pre {e va, Me dve |e i Bu ja nov ca (OVPMB).

(Ta njug)

Biv {i li der bo san skih Sr ba Ra do van Ka ra xi} iz ja vio je ju ~e pred Ha {kim tri bu na lom da bi tre ba lo da bu de na gra |en za do bra de la to kom ra ta, ume sto {to je op tu `en za rat ne zlo ~i ne u BiH. Za po ~i wu }i svo ju od bra nu u Ha gu – od op tu `bi da je od go vo ran za ge no cid u Sre bre ni ci, pro gon mu sli ma na i Hr va ta {i rom BiH, te ro ri sa we sta nov ni {tva Sa ra je va i uzi ma we „pla vih {le mo va” za ta o ce to kom ra ta u BiH od 1992. do 1995 – Ka ra xi} je na gla sio da Sr bi ni su za po ~e li rat u BiH ve} su to u~i ni li mu -

sli ma ni na pa di ma na srp sko sta nov ni {tvo gde god je ono bi la ma wi na. Ka ra xi} je do dao da su mu sli man ske sna ge u ne kim slu ~a je vi ma, kao {to su in sce ni ra ni na pa di na sa ra jev sku pi ja cu Mar ka le, an ga `o va le svo je qu de da bi ubi ja li sop stve ni na rod u ci qu an ti srp ske pro pa gan de.

On je re kao da je to kom ra ta u BiH ~e sto vi {e ve ro vao me |u na rod noj za jed ni ci ne go pri pad ni ci ma sop stve nog na ro da {to se, ka ko je do dao, po ka za lo kao po gre {no. Ta ko je, re kao je Ka ra xi}, i po sle ula ska srp skih sna ga u Sre bre ni cu od lu ~io da

Bez na zna ke o zlo ~i nu u Sre bre ni ci Biv {i li der bo san skih Sr ba Ra do van Ka ra xi} iz ja vio je pred Ha {kim tri bu na lom da ni je bi lo ni jed ne na zna ke da je po sle ula ska srp ske voj ske u Sre bre ni cu 1995. u tom gra du ne ko ubi jen.

Na po ~et ku iz no {e wa od bra ne Ka ra xi} je re kao da su mu sli man ske sna ge pod ru ko vod stvom Na se ra Ori }a od lu ~i le da se 1995. po vu ku iz Sre bre ni ce. Na kon to ga, ka zao je, srp ske sna ge u{le su u grad, gde su za te kle ve }i nom mu sli man sko sta nov ni {tvo. Ka ra xi} je vi {e pu ta na gla sio da ni je do bio ni jed nu pi sme nu ili usme nu in for ma ci ju o to me da je po sle ula ska srp skih sna ga za be le `en ije dan in ci dent sa smrt nim po sle di ca ma.

– Po sle do la ska Ma dlen Ol brajt, ko ja je vi de la ne ko te lo na po vr {i ni, ko je je o~i gled no bio ne ko ko je stra dao u voj nim okr {a ji ma, na re dio sam naj te meq ni ju is tra gu sva ke smr ti ve za ne za Sre bre ni cu – do dao je Ka ra xi}.

On je, me |u tim, is ta kao da, na kon {to ga je na me stu pred sed ni ka RS po lo vi nom ma ja 1996. za me ni la Bi qa na Plav {i}, „ni je vi {e mo gao da pra ti si tu a ci ju u ve zi sa Sre bre ni com”.

Ra do van Ka ra yi} ju ~e u sud ni ci Tri bu na la

ne ula zi jo{ jed nom u su kob s ru ko vod stvom voj ske, la `no je op tu `u ju }i za mo gu }e smr ti u Sre bre ni ci.

Biv {i li der bo san skih Sr ba je jo{ re kao da su sna ge pod ru ko vod stvom Na se ra Ori }a iz be ga va le Voj sku RS i da su „uda ra le ta mo gde je me ko”, ~e sto ubi ja ju }i i ma sa kri ra ju }i srp ske ci vi le.

Ka ra xi} je iz ja vio da je rat u BiH 1992. go di ne be sneo mi mo vo qe srp skih vla sti u toj ze mqi, kao i da srp ske voj ne for ma ci je ni su na pa da le mu sli man ske i hr vat ske obla sti ve} su sve vre me {ti ti le de lo ve gde su ve }in sko sta nov ni {tvo bi li Sr bi.

– Po ~e ci ra ta ne ma ju ve ze sa mnom... Svi ko ji me po zna ju zna ju da sam bio to le ran tan i blag i da sam je di no bio strik tan ka da je bi lo re ~i o spro vo |e wu od lu ka do ne tih na de mo krat ski na ~in –

re kao je Ka ra xi}, ko ji je opi sao da je to kom ra ta u Bo sni ~e sto za u sta vqao sna ge bo san skih Sr ba ka da su bi le bli zu po be de i da je pot pi si vao broj ne spo ra zu me s me |u na rod nom za jed ni com ko ji su bi li {tet ni za srp sko sta nov ni {tvo.

Pr vi sve dok od bra ne, biv {i pri pad nik Un pro fo ra u Sa ra je vu ru ski pu kov nik An drej De mu ren ko, re kao je da je i da qe ube |en u to da je iz ve {taj UN u ko jem je utvr |e no da su bo san ski Sr bi gra na ti ra li sa ra jev sku pi ja cu Mar ka le u av gu stu 1995. ne ta ~an.

Ka ra xi} je pi tao De mu ren ka da li i da qe sto ji iza svo je iz ja ve s jed nog vi deo-snim ka u ko jem tvr di da je po gre {no za kqu ~e no da su bo san ski Sr bi gra na ti ra li Mar ka le, na {ta je sve dok od bra ne od go vo rio da „u pot pu no sti sto ji iza tog sta va”.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda17.oktobar2012.

13

FI NA LE SU \E WA BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZRE WA NINA

Odbrana Gorana Kne`evi}a iznosi zavr{nu re~ U Spe ci jal nom su du u Be o gra du da nas se, iz no {e wem za vr {nih re ~i od bra ne, na sta vqa su |e we biv {em gra do na ~el ni ku Zre wa ni na Go ra nu Kne `e vi }u po op tu `ni ci ko jom je za pe riod od 2006. do 2008. go di ne, s jo{ dva de set oso ba, uglav nom iz ta da {we zre wa nin ske ad mi ni stra ci je, osum wi ~en za na vod nu zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, uglav nom u ve zi s po stup ci ma da va wa in ve sti to ri ma u za kup grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta.

Kne `e vi} je pre dva me se ca, na pred log svo je stran ke SNS, iza bran za mi ni stra po qo pri vre de u no voj Vla di Sr bi je, ali se po tom ni je po zvao na imu ni tet po vo dom kri vi~ nog po stup ka ko ji je pr o tiv we ga po kre nut u vre me dok je bio gra do na ~el nik Zre wa ni na.

Bu du }i da je Kne `e vi} pr vo o kri vqe ni u ovom pr o ce su, da -

nas }e se pr vo ~u ti za vr {na iz la ga wa we go vih advo ka ta od bra ne, a po tom, to kom tri da na, i bra ni la ca osta lih okri vqe nih.

Pod se ti mo, Go ran Kne `e vi} i svi okri vqe ni su u od bra na ma u pot pu no sti od ba ci li sve op tu `be.

U vre me iz bi ja wa afe re po ~et k om av g u s ta 2008. go d i n e Kne ` e v i} je bio i vi s o k i funk ci o ner ta da vla da ju }e De mo krat ske stran ke. U od bra ni iz ne toj pred su dom Kne `e vi} je na veo, po red osta log, da su op tu `be pr o tiv we ga „ne i sti ni te i pr o ces mon ti ran, a po za di na po li ti~ ka“.

Tu `i la {tvo je za vr {nu re~ iz ne lo u sep tem bru, pred lo `iv {i su du da iz rek ne osu |u ju }u pre su du svim okri vqe ni ma po svim ta~ ka ma op tu `ni ce.

J. J.

STA RAC JU ^E STRA DAO U TE ME RI NU

Kobno sletawe s puta Ja no{ Ki{ (71) iz Te me ri na po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ju ~e oko de vet sa ti u tom me stu u No vo sad skoj uli ci kod bro ja 603.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, iz jo{ ne u tvr |e nih raz lo ga „su zu ki svift” no vo sad skih re gi star skih ozna ka, ko ji se kre tao od Ba~ kog Jar ka ka Be ~e ju, u ko jem je bio sa mo po me nu ti vo za~, sle teo je s pu ta. Ina ~e, vla snik auto mo bi la je pred sed nik De mo krat ske stran ke voj vo |an skih

Ma |a ra, ro |ak na stra da log, An dra{ Ago {ton, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Pre ma re ~i ma de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Osnov nog su da Dra ga na Mu ti ba ri }a, ko ji je oba vio uvi |aj na kon sa o bra }aj ne ne sre }e sa za me ni kom tu `i o ca Osnov nog jav nog tu `i la {tva Mi ro sla vom Ra ki }em, te lo po koj ni ka je pre ve ze no u In sti tut za sud sku me di ci nu da bi se utvr dio uzrok smr ti.

M. V.

NA deonici MLA DE NO VO–KA RA \OR \E VO

Poginuo suvoza~ u „mercedesu”

U sa o bra }aj noj ne sre }i, ko ja se do go di la u ne de qu oko po no }i na lo kal nom pu tu Mla de no vo - Ka ra |or |e vo, `i vot je iz gu bio La zar Stu par (1953) iz Mla de no va, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Pret po sta vqa se da je do ude sa je do {lo ta ko {to je vo za~ „mer ce de sa” Mar ko N. (1953) iz Mla de no va, usled ne pri la go |e ne br zi ne, iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, sle teo s pu ta i uda rio u dr vo. Od si li ne udar ca su vo -

za~ La zar Stu par je pre mi nuo na li cu me sta, dok je Mar ko N. tom pri li kom za do bio te {ke te le sne po vre de, od no sno pre lo me i po tres mo zga. Ta ko |e, ma te ri jal na {te ta se pro ce wu je na oko 100.000 di na ra.

Pro tiv Mar ka N. sle di kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog sum we da je iz vr {io te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, do da je se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je.

M. V.

NE SRE ]A U IN \I JI

Stradao motociklista Ne nad A. (20) iz In |i je po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u tom me stu.

Ka ko je ju ~e sa op {ti la Po li cij ska upra va Srem ska Mi tro vi ca, prek si no} oko 19.15 ~a so va u uli ci Kra qa Pe tra Pr vog u In |i ji do go di la se sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj su u~e stvo va li Slo bo dan T. (34), vo za~ put ni~ kog auto mo bi la „re no fu e go” i Ne nad A. (20), mo to ci kli sta, obo ji ca iz In |i je. U ovoj ne sre }i od za do bi je nih po vre da na li cu me sta pre mi nuo je vo za~ mo to ci kla.

Zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ka de la pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, Slo bo da nu T. je od re |e no po li cij sko za dr `a va we, na kon ko jeg }e bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, na ve de no je u sa op {te wu.

Uvi |aj na li cu me sta iz vr {io je is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca i po li ci je.

(Ta njug)

Supruga i sin (u sredini) stradalog pe{aka

SU \E WE VO DI TEQ KI RTS-a ZA SA O BRA ]AJ KU U BE O GRA DU U KO JOJ JE NA STRA DAO PE [AK

Cviji}eva: Nesre}a se nije desila na pe{a~kom prelazu Vo di teq ka RTS-a Pe tra Cvi ji}, osum wi ~e na za sa o bra }aj nu ne zgo du 9. ja nu a ra ove go di ne, kob nu po pe {a ka Slo bo da na Ba ji }a (73), ne gi ra la je ju ~e pred Pr vim osno vim su dom u Be o gra du op tu `be ko je je te re te da je na stra da log uda ri la na pe {a~ kom pre la zu.

- To se de si lo de se tak me ta ra pre pe {a~ kog pre la za. Pe {ak se po ja vio iza auto bu sa i ja sam po ku {a la da ga iz beg nem, ali ni ka ko ni sam us pe la. On je tek po sle uda ra pao na pe {a~ ki pre laz. Ni sam vi de la ka ko je on od le teo, ali ka da sam iza {la iz auta vi de la sam da le `i na pe {a~ kom - ka za la je Pe tra Cvi ji}.

Ona je is pri ~a la da je od mah iza {la iz auto mo bi la i po ku {a la da pe {a ku uka `e po mo}, te

da je osta la s wim sve dok ni je do {la hit na po mo}.

- Pe {ak je jo{ bio pri sve sti i od go va rao mi je na pi ta wa - re kla je Cvi ji }e va i do da la da se, bu du }i da je bi la ve o ma po tre se na i u {o ku, ne se }a da li je pr vo sti gla po li ci ja ili hit na po mo}.

O{te }e ni ~la no vi po ro di ce na stra da log, su pru ga Va siq ka i wi hov sin Ra do van Ba ji}, ju ~e su se iz ja sni li da se pri dru `u ju kri vi~ nom go we wu, ali da ne }e is ta }i zah tev za od {te tu.

Va siq ka Ba ji} je u sve do ~e wu tvr di la da je ube |e na da wen su prug “ni ka da ne bi pre {ao uli cu van pe {a~ kog pre la za, jer je bio iz u zet no sa ve stan i od go vo ran”.

- Ina ~e, vid mu je bio do bar i bio je iz u zet no zdrav. Oti {ao je

Po li ci ja u @a bqu pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve u re dov nom po stup ku pro tiv Bra ni sla va N. (1993) iz \ur |e va i we go vog ma lo let nog su gra |a ni na zbog sum we da su iz me |u mar ta i ok to bra ove go di ne s jed ne cr kve, ka pe le i gro bqa u \ur |e vu fi zi~ kom si lom ski nu li olu ke, deo ba kar nog kro -

va i kra li dru ge pred me te ko je su po tom pro da va li kao se kun dar ne si ro va ne.

Wi ma se pri pi su je da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la te {kih kra |a i pri to me pri ~i ni li ma te ri jal nu {te tu od oko 1.100.000 di na ra, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

od ku }e oko 15.45 ~a so va da pro {e ta i pla ti ra ~un za te le fon.

Tog da na mu je bio ro |en dan - na gla si la je Va siq ka Ba ji}.

Pr vi sa slu {a ni sve dok Ra di {a Ne deq ko vi}, ko ji se za de sio na me stu do ga |a ja, re kao je da sam udes ni je vi deo, ve} da je sa m o ~uo {kri p u ko~ n i c a i uda rac, a po tom je ugle dao ~o ve ka ko ji je le `ao na bo ku, ot pri li ke na sre di ni pe {a~ kog pre la za.

– Pri {ao sam ~o ve ku i s wim krat ko raz go va rao i za tim sam te le fo nom oba ve stio we go vu su pru gu da je po vre |en. Bi lo je tu qu di ko ji su se oku pi li i oni su po zva li hit nu po mo} i po li ci ju - po sve do ~io je Ne deq ko vi}. Na po me nuo je da mi sli da su oni do {li po sle oko po la sa ta, a mo `e i ne {to du `e.

Na sta vak su |e wa je za ka zan za 4. de cem bar, sa slu {a wem sve do ka, me |u ko ji ma i dvo je ko ji su kri ti~ nom pri li kom bi li u auto mo bi lu s Cvi ji }e vom.

Op tu `ni ca Pr vog osnov nog tu ` i l a { tva te r e t i Pe t ru Cvi ji} da je vo ze }i svoj auto mo bi le „opel kor su„, u be o grad skoj Vo do vod skoj uli ci na pe {a~ kom pre la zu uda ri la pe {a ka Slo bo da na Ba ji }a. U na la z u ve { ta k a sa o b ra } aj n e stru ke na vo di se da je Cvi ji }e va kri ti~ nom pri li kom “vo zi la br zi nom od 50 do 57 km na sat, te da je wen auto mo bil pred wom le vom stra nom uda rio u de snu pot ko le ni cu pe {a ka, ko ji u tom tre nut ku bio na 3,9 me t a r a is p red pe { a~ k og pre la za”.

J. J.

OTVO RE NE RE NO VI RA NE PRO STO RI JE PRE KR [AJ NOG SU DA U ZRE WA NI NU

Pove}ati efikasnost prekr{ajnih sudija Mi ni star prav de i dr `av ne upra ve Ni ko la Se la ko vi} na ja vio je da }e u na red nom pe ri o du bi ti re {e no pi ta we funk ci o ni sa wa pre kr {aj nih su do va u Sr bi ji, na pr vom me stu u Be o gra du gde su, ka ko je na veo, uslo vi za rad me |u naj te `i ma. Se la ko vi} je ju ~e u Zre wa ni nu, sve ~a no otva ra ju }i re no vi ra ne pro sto ri je Pre kr {aj nog su da u ovom gra du, oce nio da je pre kr {aj no sud stvo jed no od de lo va srp skog pra vo su |a ko je svo jim de lo va wem do pri no si efi ka sno sti i pra ved no sti funk ci o ni sa wa prav ne dr `a ve.

- Na `a lost, od osni va wa pre kr {aj nog sud stva do da nas ni je do voq no ra |e no na we go vom po lo `a ju i zna ~a ju i za to }e mo ulo `i ti sve na po re da oja ~a mo we go vu ulo gu. Ne ka ova kav re no vi ra ni i ospo so bqe ni Pre kr {aj ni sud u Zre wa ni nu po slu `i kao pri mer osta lim su do vi ma ka ko bi tre ba lo da iz gle da ju. U to me

- Mi u Ame ri ci sma tra mo da smo ze mqa u ko joj za i sta vla da ju za ko ni i za to nam je ve o ma bit no da po ma `e mo ova kve pro jek te. @e li mo da se ta vla da vi na pra va i ov de spro vo di, jer smo mi {qe wa da je to osno va jed ne mo der ne dr `a ve. Gra |a ni bi tre ba lo da po vra te po ve re we u pra vo sud ni si stem i da zna ju da }e wi hov slu ~aj bi ti re {en br zo i na po {ten na ~in – is ta kao je Kir bi.

Pred sed ni ca Vr hov nog ka sa ci o nog su da i Vi so kog sa ve ta sud stva Na ta Me sa ro vi} je po ru ~i la da se srp sko pra vo su |e mo ra vi {e tru di ti ka ko se ne bi de si lo da kva li tet ra da pre kr {aj nih su di ja u 2012. bu de lo {i ji ne go u pret hod noj go di ni, i to sko ro za du pli pro ce nat.

- Ne ma raz lo ga za ta ko ne {to.

Sud ska prak sa po sto ji u svim su do vi ma i we nim ujed na ~a va wem ba ve se svi. Ta prak sa mo ra bi ti tran spa rent na i do stup na svim su di ja ma – na gla si la je Me sa ro -

Visoki zvani~nici na sve~anosti

ima ju }i u vi du da su ro ko vi za sta re lo sti kod pre kr {aj nih pred me ta kra }i ne go {to je to u dru gim slu ~a je vi ma.

- Kon sta to va no je da za sta re lo sti pred me ta u naj ve }em de lu

je ne od ka bi ne ta su di ja, {to de li o ci ma prav de omo gu }a va da na mi ru i efi ka sno re {a va ju pred me te. Sred stva za re no vi ra we su da obez be di la je ame ri~ ka vla da pre ko Ame ri~ ke agen ci je za

Po rast ma lo let ni~ kih pre kr {a ja Vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Pre kr {aj nog su da u Zre wa ni nu Je le na Ga ta ri} je is ta kla da upo red ni po da ci za pri mqe nih pred me ta iz 2011. i 2012. go di ne po ka zu ju ten den ci ju po ve }a wa u~i we nih pre kr {a ja iz obla sti jav nog re da i mi ra za 26,5 pro ce na ta, pri vred nih pre kra {a ja za 20,5 od sto i pre kr {a ja ko je ~i ne ma lo let ni ci za 11,1 pro ce nat.

- Ovaj sud i je do sa da po sti zao za pa `e ne re zul ta te, a u no vim uslo vi ma svo jim }e ra dom do pri ne ti ja ~a wu vla da vi ne pra va i prav ne si gur no sti gra |a na – po ru ~i la je Ga ta ri }e va.

OSUM WI ^E NA DVO JI CA \UR \EV ^A NA

Poharali crkvu i grobqe?

Petra Cviji} s advokatom dolazi na su|ewe

Sud se nalazi u PC „Mala varo{”

}e mo }i da ra ~u na ju na ap so lut nu po dr {ku Mi ni star stva prav de, a na dam se i po dr {ku na {ih pri ja te qa i part ne ra, kao {to su USAID i Am ba sa da SAD u Sr bi ji – re kao je Se la ko vi}.

Am ba sa dor SAD u Sr bi ji Majkl Kir bi je na gla sio da su za ve }i nu gra |a na Sr bi je upra vo pre kr {aj ni su do vi me sta na ko ji ma do bi ja ju pr vu pred sta vu o pra vo sud nom si ste mu.

vi }e va, uz na po me nu da je si gur na da }e no vi sme {taj ni uslo vi umno go me do pri ne ti da se skra ti du `i na tra ja wa pre kr {aj nog po stup ka.

Ona je, ana li zi ra ju }i po dat ke iz iz ve {ta ja Pre kr {aj nog su da u Zre wa ni nu, kon sta to va la da po stu pak u ovom su du tra je od {est do dva na est me se ci. Po we nim re ~i ma, mo ra se u~i ni ti sve da taj po stu pak bu de br `e okon ~an,

do pri no si ne po stu pa we ne kih dru gih or ga na i ne do vo |e we li ca ko ja se ne oda zi va ju po zi vi ma u pre kr {aj ne su do ve. Ali, na to me se mo ra in si sti ra ti. Mo ra se in si sti ra ti i na po ve }a wu bro ja pre kr {aj nih su do va ka ko bi se sma wio broj pred me ta ko ji je ja ko ve li ki – ka za la je Me sa ro vi }e va i za kqu ~i la da pre kr {aj ni su do vi i u ovim uslo vi ma mo gu da po ve }a ju po je di na~ ni u~i nak po su di ji jer on za pr vih {est me se ci i ni je bio ba{ do bar.

Zre wa nin ski Pre kr {aj ni sud je di ni je sud te vr ste u ze mqi gde je broj su di ja jed nak bro ju sud ni ca i u ko me su sve sud ni ce odvo -

me |u na rod ni raz voj (USAID).

Re no vi ra no je pri jem no ode qe we i in fo pult ka ko bi za po sle ni mo gli efi ka sno i br zo da pri ma ju i ob ra |u ju zah te ve i oba vqa ju ad mi ni stra tiv ne po slo ve.

Ju ~e ra {wem sve ~a nom otva ra wu re no vi ra nih pro sto ri ja Pre kr {aj nog su da u Zre wa ni nu, ko ji je sme {ten na tre }em spra tu Po slov nog cen tra “Ma la va ro{”, pri su stvo va li su i vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Vi {eg pre kr {aj nog su da Zo ran Pa {a li}, v. f. pred sed ni ka Vi {eg su da u Zre wa ni nu Bi qa na Mar ti no vi} i dru ge zva ni ce. @. Ba la ban

14

sreda17.oktobar2012.

Hic fel du pre seo sred wi prst FI FA po kre }e di sci plin ski po stu pak pro tiv se lek to ra [vaj car ske zbog ne do li~ ne ge sti ku la ci je pre ma glav nom su di ji. Ni je Ot mar Hic feld (od 2008. go di ne se lek tor [vaj car -

Iz vi nio se: Ot mar Hic feld

ske) po znat kao eks ce san tre ner, ali i we go vo str pqe we ima gra ni ce.To kom me ~a tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za pla sman na SP 2014, ka da je we go va [vaj car ska re mi zi ra la sa Nor ve {kom, od lu ke glav nog su di je Da vi da Fer nan de za to li ko su ga iz ner vi ra le da mu je po ka zao sred wi prst!Ka me re su to za be le `i le i eto pro ble ma za is ku snog stru~ wa ka.

FI FA je ob ja vi la da po kre }e di sci plin ski po stu pak pro tiv Ot ma ra Hic fel da zbog ne do li~ nog po na {a wa. Se lek tor [vaj car ske ima de set da na da se `a li na ovu od lu ku.Ipak, ne bi tre ba lo o~e ki va ti da se ne ma~ ki stru~ wak pre te ra no bra ni.

Po za vr {et ku spor nog me ~a prak ti~ no je pri znao {ta je ura dio.

- Bi lo je mno go emo ci ja to kom utak mi ce, ali to ni je oprav da we za moj po tez. Iz vi wa vam se zbog ge sti ku la ci je. Qut sam na se bere kao je ta da Hic feld.

ZBOG NA ME [TA WA RE ZUL TA TA

Ko qa do do `i vot no su spen do van Me |u na rod na fud bal ska uni ja do `i vot no je su spen do va la igra ~a Ni ka ra gve Ar man da Ko qa da zbog na me {ta wa me ~e va. Ko qa du je pret hod no do `i vot nu za bra nu igra wa iz re kla na ci o nal na Fud bal ska fe de ra ci ja Ni ka ra gve.

Dva de set {e sto go di {wi Ko qa do je u~e stvo vao u na me {ta wu re zul ta ta pri ja teq ske utak mi ce sa Gva te ma lom sep tem bra 2010. go di ne, ko ju je taj tim do bio sa 5:0.

Naj po pu lar ni ji: Kri sti ja no Ro nal do

Ni je Me si, Ro nal do je fa ca Za huk ta va se kam pa wa kan di da ta za osva ja we pre sti `ne Zlat ne lop te ~i ja je sve ~a na ce re mo ni ja pred vi |e na za 7. ja nu ar na red ne go di ne u Ci ri hu.

Kon ku re na ta ima vi {e, ali is ti ~u se Bar si na zve zda Li o nel Me si i Re a lo va ve de ta Kri sti ja no Ro nal do. Broj ni kri te ri ju mi }e se uzi ma ti u ob zir pri li kom do de le na gra de, ako bi po pu lar nost bi la je dan od wih, pred nost je u tom slu ~a ju na stra ni sjaj nog Por tu gal ca.

Na i me, Ro nal do je ap so lut ni {am pion po pu lar no sti na dru {tve noj mre `i Fa ce bo ok! Na svo joj zva ni~ noj stra ni ci Kri sti ja no ima re kord nih 50.076.003 fa no va! Me si ja pra ti tek 38.558.294.

- Do sti za we bro ja od 50 mi li o na pra ti la ca je ne {to ne ve ro vat no. @e lim da se za hva lim svi ma ko ji me go di na ma pra te.

Naj bo qe tek do la zi- obe }ao je svo jim fa no vi ma Kri sti ja no Ro nal do.

SPORT

dnevnik

OD LI^ NA AT MOS FE RA NA TRE NIN ZI MA VOJ VO DI NE

Vig we vi} na slat kim mu ka ma U Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” igra ~i Voj vo di ne, pred vo |e ni ~la no vi ma stru~ nog {ta ba na ~e lu s Ne boj {om Vig we vi }em, tre ni ra ju u iz van red nim uslo vi ma.

Sve {to je po treb no pro fe si o nal nom po go nu cr ve no-be lih FC „Vu ja din Bo {kov” omo gu }u je, pa igra ~i ma osta je sa mo da is pu wa va ju zah te ve tre ne ra u po ku {a ju da do seg nu `e qe nu for mu. At mos fe ra na tre nin zi ma je od li~ na, rad je na vi so kom ni vou i zbog to ga Vig we vi} mo `e da bu de i te ka ko za do vo qan.

- U FC „Vu ja din Bo {kov” ima mo op ti mal ne uslo ve za tre nin ge, mir i ti {i nu ko ji su nam neo p hod ni i stvo ri li smo ja ko do bar rad ni am bi jent. Uslo vi su od li~ ni i igra ~i ma i na ma iz stru~ nog {ta ba osta lo je da se po sve ti mo oba ve za ma ko je smo za cr ta li da od ra di mo. Za i sta ni smo ima li po tre be da ode mo na ne ke mi ni-pri pre me van No vog Sa da, jer te {ko je po ve ro va ti da bi smo ne gde u bli `oj oko li ni pro na {li ova kve uslo ve ka kve ima mo u Ve ter ni ku. Uz to, ni smo gu bi li vre me na pu to va we i imam do sta raz lo ga za za do voq stvo.

Po sle po be de nad Osi je kom u pri ja teq skom od me ra va wu sna ga, tre ner Voj vo di ne is ta kao je da se do sta od to ga {to se uve `ba va na tre nin zi ma to kom pa u ze vi de lo i na de lu. Uz to, po seb no je Vig we vi} za do vo qan zbog uvo |e wa mla |ih igra ~a u se ni or ski po gon.

- Na {i mla di }i, po put Cvi ji }a, Pe tri }a, Ili }a i Spre ma pre va zi {li su omla din sku kon ku ren ci ju i za sa da do bro pod no se tre nin ge. Sve sni su i oni sa mi da im je po treb no jo{ pu no ra da ka ko bi, uz ne spo ran ta le nat ko ji ima ju, iz bo ri li me sto u ti mu. Me |u se ni o ri ma dru ga ~i ji je ni vo du e la, igra se ja ~e i `e {}e i svi oni }e do da qeg osta ti da ra de s pr vo tim ci ma.

Is ta kli ste da ste iz u zet no za do voq ni ka ko su tre ni ra li igra ~i iz obe gru pe i da }e u kon ku ren ci ji za sa stav za me~ s Ku qa ni ma bi ti Mo re i ra i Grin, kao i Ka tai i Traj ko vi}.

Da li to zna ~i da ste ve} sa da bli zu od lu ke ko }e za po ~e ti utak mi cu u su bo tu?

- O sa sta vu za duel s Haj du kom raz mi {qam sva ko dnev no, ali jo{ ni sam od lu ~io ko }e bi ti u kom bi na ci ji za tim. ^e kam da nam se naj pre vra te re pre zen ta tiv ci, pa da vi dim u ka kvom }e sta wu oni bi ti. Me |u tim, mo gao bih i sa da da iz dik ti ram ime na

[ku le ti} Pe tar [ku le ti} imao je, po sle po sti za wa dru gog go la iz pe na la u utak mi ci s Osi je kom, in ci dent s gle da o ci ma na za pad noj tri bi ni sta di o na „Ka ra |or |e”. O~e ku je se re ak ci ja {e fa stru~ nog {ta ba Ne bo {e Vig we vi }a, ko ji bi Uprav nom od bo ru klu ba tre bao da pod ne se pri ja vu pro tiv [ku le ti }a.

- Ni sam to jo{ u~i nio, ali ho }u i to pre utak mi ce s Haj du kom - krat ko je re kao Vig we vi}.

Ge or gi je Ili} sve vi {e se na me }e

Ka kva je si tu a ci ja s po vre |e nim igra ~i ma?

- Po le ta no vi} i Ko so vi} do bro ra de i o~e ku jem da }e s lop tom po ~e ti da se dru `e idu }e ne de qe. To zna ~i da ih ne }e bi ti u kon ku ren ci ji za utak mi cu s Haj du kom, go to vo je iz ve sno ni za duel s Ja vo rom, ko ji igra mo po sle to ga. Ne }e mo da `u ri mo i

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

`e li mo da se pot pu no opo ra ve od po vre da i za i gra ju bez stra ha. [to se Jo ki }e ve po vre de zad we lo `e ti ~e, on sva ko dnev no ide na ter pa i je, ali se po boq {a we jo{ uvek ne vi di. Naj ve ro va ni je }e bi ti po treb na do dat na sni ma wa po vre |e nog me sta i on da }e mo mo }i ne {to pre ci zni je da ka `e mo o we go vom po vrat ku u tim.

ko ja }e igra ti i si gur no ne bih po gre {io. Ipak, ima mo jo{ ne ko li ko da na do te utak mi ce i do voq no vre me na da do ne se mo od lu ku. U sva kom slu ~a ju, ima }u slat ke mu ke da od re dim eki pu jer je ve li ki krug igra ~a ko ji se na la ze u kon ku ren ci ji.

Dru ga gru pa vi {e, da kle, ne po sto ji?

- Ta~ no je, ne ma vi {e dru ge gru pe i igra ~i su, ka ko sa da stva ri sto je, shva ti li {ta je bio ciq we nog for mi ra wa.

Me |u tim, to ne zna ~i da je u ne kom tre nut ku u bli skoj bu du} no sti ne }e mo opet us po sta vi ti.

Sve za vi si od sa mih igra ~a - na po me nuo je Ne boj {a Vig we vi}.

A. Pre do je vi}

Fran cu zi `e sto ko uvre di li Ja pan ce Da li je na po mo lu di plo mat ski skan dal?! Svet ski me di ji osu li su paq bu po no vi na ri ma sport ske re dak ci je fran cu ske te le vi zi je Fran ce 2 ko ja je emi to va la pri log u ko jem gol man ja pan ske re pre zen ta ci je ima ~e ti ri ru ke.Ovaj mon ti ra ni ma te ri jal is pra }en je pro ble ma ti~ nim ko men ta rom u ko jem se spo sob no sti ~u va ra mre `e Eija Ka va {i me opi su ju kao po sle di ca nu kle ar ne ka ta stro fe u Fu ku {i mi.Pri log je emi to van na kon pri ja teq ske utak mi ce u ko joj je Ja pan sa vla dao Fran cu sku, a ju nak tri jum fa je bio upra vo gol man sa „~e ti ri ru ke”.

Ja pan ska vla da se od mah ogla si la sa op {te wem u ko me se pri log oce wu je kao ne pri kla dan, a re a go va lo je i pred stav ni {tvo ja pan ske am ba sa de u Pa ri zu.”Ova kvi ko men ta ri vre |a ju ose }a je qu di ko ji su stra da li u ka ta stro fi” sto ji u sa op {te wu.

Ja pan se jo{ uvek opra vqa od po sle di ca ka ta stro fe ko ja je pro {le go di ne po go di la ovu ze mqu pa je {a la Fran cu za ba{ ne u ku sna.

PR VA @EN SKA LI GA Da nas [a bac - Cr ve na zve zda (18) Sr bo bran - [u ma di ja (19) Stu dent - Vr bas Me de la (19.30) Rad ni~ ki (KG) - Be o ~in (20) Sta ra Pa zo va - Ja go di na (20) ^e la re vo je slo bod no 1. C. zve zda 2. [a bac 3. Ja go di na 4. Vr bas 5. Sr bo bran 6. Stu dent 7. Rad ni~ ki 8. ^e la re vo 9. Be o ~in 10. S. Pa zo va 11. [u ma di ja

2 2 2 2 2 2 1 2 2 2 1

2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 0 2 2 2 1

172:122 145:124 151:132 155:152 146:149 120:149 69:66 135:149 109:129 136:161 68:73

4 4 4 3 3 3 2 2 2 2 1

U sle de }em ko lu (20/21. ok to bra) sa sta ju se: [u ma di ja - ^e la re vo, Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (KG), Vr bas Me de la - [a bac, Ja go di na 2001 - Stu dent, Sr bo bran Sta ra Pa zo va.

Be o ~in je slo bo dan.

Zla tan Ibra hi mo vi} ne {te di ni su di je

Ibra hi mo vi} u ele men tu Uo~i go sto va wa [ved ske u Ber li nu u na stav ku kva li fi ka ci ja za Mun di jal 2014, ogla sio se Fre di Be wa min sen, ka pi ten Far skih Ostr va, i pu stio u etar pri ~u da ga je Zla tan Igra hi mo vi} pro vo ci rao to kom ce le utak mi ce.Ra di se o me ~u 3. ko la kva li fi ka ci ja Gru pe C, od i gra nom u ~e tvr tak, u ko joj su Fa ra ni ugo sti li [ve |a ne i na te ra li ih da se po {te no na mu ~e ne bi li osvo ji li bo do ve.Far ska Ostr va su po ve la 1:0 go lom Bal dvin so na u 57. mi nu tu i ta da je Ibra hi mo vi} po ja ~ao svoj te ror, pri ~a Be wa min sen.Na vod no je [ve |a nin u po lu vre me nu, u tu ne lu gur nuo ka pi te na Fa ra na, a na te re nu ga je iz lu |i vao ko men ta ri ma ti pa „ko ste vi, ko ji fud bal vi igra te”.

- Pri ~ao je sve vre me, go vo rio ka ko pre zi re me ne i mo je sa i g ra ~ e, ka k o smo sme { ni.

Pi tao je da li zna mo ko li ko on za ra |u je. Po na {ao se kao pra vo de te - re kao je Be wa min sen.

Ni Ibri ni sa i gra ~i ni su bi li po {te |e ni we go vih iz li va be sa. Na kon pri mqe nog go la, u na me ri da se oprav da za gre {ku, na stra dao je Kri sti jan Vil hel mson ka da je ka pi ten [ved ske za ur lao na we ga i re kao mu da umuk ne!Vil hel mson me |u tim ni {ta ne za me ra sa i gra ~u iz na ci o nal nog ti ma.

- Zla tan bo qe igra ka da je qut- re kao je Vil hel mson za ne po pra vqi vog Ibra hi mo vi }a, ko ji je [ved skoj do neo po be do no sni gol pro tiv Fa ra na.

SPORT

dnevnik SVET SKO PR VEN STVO ZA MLA DE U SO FI JI

su joj dosu|ena ta dva poena verovatno bi se popela na najvi{u stepenicu na postoqu. U me~u za tre}e mesto Jandri}eva je prosto pregazila Litvanku Robertu Kirsinaite savladav{i je sa 12:0 za ne{to mawe od dva minuta i tako potvrdila da weno evropsko srebro nije bilo slu~ajnost.

Milica @abi} je u prvom me~u deklasirala Ukrajinku Amnu Gizai za ne{to vi{e od dva minuta sa 12:0 i kod takve superiornosti

Iva na Jan dri} i Mi li ca @a bi} sa se lek to rom Vlat kom Be lo vu ko vi }em

{kanovi} pora`en na startu, a wegov rival je izgubio u ~etvrtfinalu, pa nije stigao do repasa`a. Dakle, od ~etiri takmi~ara na [ampionatu Srbija je osvojila dve medaqe.

Ivana Jandri} ba{ nije imala sre}e sa `rebom, jer je u prvoj borbi dobila aktuelnu evropsku prvakiwu Ruskiwu Anu @i`nu. Ruskiwa je napravila akciju za dva poena, a potom i jo{ za dva. Me|utim, Ivanu to nije pokolebalo i krenula je `ustrije i uspela da smawi vo|stvo rivalke na 2:4. Poku{avala je da izravna skor i gotovo da je u tome uspela. Bacila je posledwim trenucima me~a za dva poena, ali sudije to nisu priznale i Novosa|anka se morala zadovoqiti borbom za bronzanu medaqu. A da

borba se prekida. U finalu se namerila na evropsku {ampionku i u sambou i xudou Ruskiwu Aleksandru Babin~evu. Uspela je Milica da povede na startu. Poku{ala je tri puta da baci, ali se iskusnija Ruskiwa izvukla, a potom preokrenula na 2:1, pa i na 6:1. Milica je uspela da smawi za jo{ jedan poen, ali vi{e od toga nije mogla, iako se sjajno borila. Odlu~ilo je ve}e iskustvo rivalke, jer Milica je jo{ kadetkiwa i do ovog prvenstva bila je svetska prvakiwa u toj konkurenciji, {to bi verovatno ponovila i u Sofiji, ali je selektor Belovukovi} odlu~io da se ona bori u starijoj konkurenciji.

Dejana Markovi} je prvi me~ izgubile od Italijanke Mirande Gambeli, a potom je imala priliku

15

RE VAN[ UTAK MI CA BA RA @A ZA EP 2013. U IZ RAE LU

Mi li ci sre bro, Iva ni bron za Milica @abi} i Ivana Jandri} nastavile su tradiciju osvajawa medaqa srpskih sambista na velikim takmi~ewima. Na svetskom prvenstvu koje je odr`ano u Sofiji Milica je osvojila srebrnu medaqu u kategoriji preko 80 kilograma za juniorke, dok je Ivana osvojila bronzu do 72 kilograma. Blizu medaqe je bila i Dejana Markovi} (80), ali u odlu~uju}oj borbi je izgubila, dok je Jovan Ni-

sreda17.oktobar2012.

da se u popravnoj borbi s Kazahstankom Asel Kazijevom domogne bronze. Me|utim, radila je slabo, dobila je kazneni poen, {to je na kraju odlu~ilo da medaqa pripadne Kazahstanki. Jovan Ni{kanovi} je na startu dobio jakog rivala, Mongolca ^enda Aju{a i izgubio ubedqivo. Aju{ je potom savlado i ameri~kog predstavnika, da bi za ulazak u finale izgubio od Uzbekistanca Rasulova i Ni{kanovi}, kadetski vice{ampion Evrope nije imao priliku da se u dodatnim borbama bori za bronzu.

Selektor na{e reprezentacije Vlatko Belovukovi} bio je zadovoqan posle {ampionata.

- Ostvarili smo ono {to smo o~ekivali. Dve medaqe, jer Milica i Ivana ih u svakoj konkurenciji mogu osvojiti, a dosada{we dobre rezultate potvrdile su i u Sofiji. Zaslu`uju sve ~estitke za ono {to su pokazale. Uveren sam da one mogu jo{ mnogo da napreduju, i da su ovde ta dva me~a izgubile samo zbog neiskustva, jer im nedostaju jaki me|unarodni me~evi, a imaju ih samo na {ampionatima Evrope i sveta. Dejana je razo~arala pristupom me~evima, dok je neiskusni Jovan naleteo na odli~nog borca na startu, ali on je mlad takmi~ar i mo`e da ide napred, ali i wemu nedostaju jaki me~evi – istakao je Belovukovi}. – Treba imati u vidu da je na [ampionatu u~estvovalo preko 500 takmi~ara iz vi{e od 30 zemaqa. Osvojiti dve medaqe, sa ~etiri takmi~ara u takvoj konkurenciji je veliki uspeh, jer najja~e zemqe u ovom sportu poput Rusije, Belorusije, Ukrajine i doma}ina imali su po 40 boraca.

Doma}in Bugarska odli~no je organizovao prvenstvo u novootvorenoj dvorani Arena armejac, koja mo`e da primi preko 15.000 gledalaca, a prvo takmi~ewe u novoj dvorani odr`ano je u sambou.

S. J.

Or li }i ni su us pe li Sr bi ja – En gle ska 0:1 (0:0) KRU [E VAC: Stadion „Mladost“, gledalaca: 10.000. Sudija: Go~ek (Turska). Strelac: Vikam u 90. minutu. @uti kartoni: Koji}, Gudeq, Medojevi} (Srbija), Rouz, Golker, Smit, Zaha, Delfuneso (Engleska). Crveni karton: Rouz (Engleska).

SR BI JA: Aleksi} 6, Kosanovi} 7, Medojevi} 7, Gudeq 6, Rodi} 7, Mudrinski 6, Lazovi} 6 (Malba{i} 6), ^au{i} 6, Koji} 7 (Despotovi}), Milivojevi} 7, Ninkovi} 7 (Markovi} 6).

EN GLE SKA: Butlend 6, Smit 7, Rouz 7, Lou 7, Kolker 7, Douson 6, Zaha 6 (Sterling), Henderson 6, Sordel 7 (Liz), Ins 7, Delfuneso 7 (Vikam 7).

Mlada reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo u Izraelu naredne godine posle poraza od Engleske u Kru{evcu 0:1 (0:0). Me~ koji je bio potpuno egal pripao je ~eti Stjuarta Pirsa kada su svi na{i igra~i ukqu~uju}i i golmana Aleksi}a krenuli u napad.

Do u son iz me |u Alek si }a i Me do je vi }a

vi} {utirao sa ivice {esnaeterca, ali mlako u Butlenda. Ne{to kasnije izveli smo jo{ jednu akciju, ali bez rezultata. Ninkovi} je pro{ao po levoj strani, poku{ao da asistira na peterac, ali je izblokiran. U 23. minutu velika prilika za orli}e. Kosanovi} je proigrao Ninkovi}a, ovaj {utirao sa desetak metara, ali tik pored gola.

Malo potom prilika za Engleze.

Izveden je slobodan udarac, posle sudara Aleksi}a i nekog od na{ih igra~a Ins je poku{ao glavom, ali pored gola. Ne{to Ru si ja - ^e{ka 2:2 (prvi me~ 2:0) potom jo{ jedna dobra akci[vajcarska - Ne ma~ ka 1:3 (1:1) ja orli}a. Lopta je na kraju [vedska - Ita li ja 2:3 (0:1) do{la do Lazovi}a koji je Srbija - En gle ska 0:1 (0:1) {utirao sa 18 metara, ali Nor ve {ka - Francuska 5:3 (0:1) slabo u Butlenda. NajagilDanska - [pa ni ja 1:3 (0:5) niji u na{oj reprezentaciji Ho lan di ja - Slova~ka 2:0 (2:0) bio je Ninkovi} koji je u 36.

Orli}i su krenuli ofanzivno, ali u 4. minutu prvu {ansu su imali gosti. Sordel se odli~no oslobodio Medojevi}a, {utirao iskosa desno, ali pogodio stativu. To je bila prva opomena orli}ima, na samom po~etku me~a. Englezi su ve{to u~vrstili sredinu terena pa orli}i nisu mogli da se razigraju.

Englezi su dominirali pa su vrlo brzo izveli nekoliko kornera.

Na{i momci nikako nisu uspevali da spuste loptu na zemqu i zagospodare terenom. Prvi put su to uspeli u 16. minutu kada je Ninko-

minutu imao jednu dobru solo akciju, ali je preuranio sa {utem i golman gostiju brani. U drugoj polovini poluvremena orli}i su preuzeli inicijativu i sve ~e{}e bili na engleskom delu terena. U 40. minutu dobra {ansa za Srbiju. Posle kornera, sa 12 metara iskosa {utirao je Milivojevi}, ali zamalo preko gola.

U nastavku nije bilo izmena.

Ve} u 47. minutu orli}i su imali dobru akciju. Napad je tekao po desnoj strani, lopta je do{la na penaltik, gde je Koji} izblokiran.

Izvr{ili su pritisak na odbranu

Engleza na{i momci pa je u 54. minutu Ninkovi} poku{ao sa 20 metara, a paradom odbranio Butlend.

Ne{to kasnije u na{oj reprezentaciji izvr{ene su dve izmene. Rovitog Lazovi}a zamenio je Malba{i}, a Koji}a Despotovi}. I ve} u prvoj akciji Malba{i} je dobro pro{ao po desnoj strani, centrirao u {esnaesterac, ali nikog nije bilo da zaka~i loptu. Orli}i su zagospodarili terenom, dobro probijali po desnoj strani, ali rezultata nije bilo. U 70. minutu sa 35 metara {utirao je Kosanovi}, ali zamalo preko gola.

Ulaskom Sa{e Markovi}a selektor Jankovi} je `eleo da dobije na agresivnosti na sredini terina, uz to verovatno se uzdao i u {ut mladog igra~a s obzirom na nakva{en teren. Pirs je na to odgovorio uvo|ewem brzonogog Sterlinga koji je trebalo da bude glavna uzdanica pri kontranapadima. [to je vreme vi{e prolazilo to je bilo vidqivo da orli}i nemaju snage i da }e te{ko sti}i bar do produ`etaka. To se i potvrdilo, uz to su primili i gol. Na samom kraju me~a kada je u {esnaestercu Engleza bio i na{ golman Aleksi}, sevnula je kontra iz koje je Vikam pogodio mre`u. Me~ su zakqu~ile i ru`ne scene, odnosno fizi~ko sukobqavawe u kojem su u~estvovali kako igra~i tako i stru~ni {tabovi ekipa.

I. La za re vi}

SREM SKA LI GA

La }ar ci sru {i li li de ra LSK - Ja dran 2:0 (0:0) LA ]A RAK: Igrali{te LSKa, gledalaca 200, sudija In|i} (In|ija).Strelci: Raji} u 78. i La|evac u 90. minutu (iz penala). @uti kartoni: Milan Bosan~i} (LSK), Peki}, Bulatovi}, I. Milakovi}, Stankovi} (Jadran). Crveni kartoni: Raji} (LSK), I. Milakovi} (Jadran).

LSK: Mihajlovi}-, Radulovi} 8, Vukoli} 8, Boji} 8, La|evac 8, Papi} 8, Jovani} 8, Milovan Bosan~i} (Polovina), Savi} 8 (Andri}), Milan Bosan~i} 8, Raji} 9.

JA DRAN: Stankovi} 8, Bo{wakovi} 6, Vundak 6, Brankovi} 6, Bulatovi} 6, Kova~evi} 5, I. Milakovi} 5 , P. Milakovi} 5, Samac 5 (Malen~i} 5), Peki} 5, Koj~inovi} 5.

U derbiju kola, La}arci su zaslu`eno pobedili lidera. Ina~e, od gostiju se vi{e o~ekivalo. Doma}ini su svih 90 minuta diktirali tempo, stvarali {anse, ali su prvi gol postigli tek u 78. minutu kada je Raji} iskoristio odli~an centar{ut. U posledwim sekundama igre gosti su sru{ili Milana Bosan~i}a u svom kaznenom prostoru, a La|evac je bio siguran izvo|a~ penala. Gosti su u toku utakmice samo tri puta {utnuli loptu sa distance od 20 metara ka golu Mihajlovi}a.

Sre mac - Slo ven (S) 2:0 (1:0) VOJ KA: Stadion Sremca, gledalaca 150, sudija Ivana Ne{kovi} (Rivica).Strelci: S. Skopqak u 34. i Gruji} u 70. minutu. @uti kartoni: Pejinovi}, Rosi} (Sremac), Bosan~i} (Sloven).

SRE MAC: Uzelac 7, Kova~evi} 7, Perin 8, S. Skopqak 7, D. Skopqak 7, \eki} 7 (Rajak 7),

Gruji} 8, Pejinovi} 7 (Rosi} 7), Radivojevi} 7 (Stefanovi} 7), ^ortanova~ki 7, Babi} 7.

SLOVEN: Nenadov 7, B. ^iki} 6, Alempi} 7, Vukin 6, Markovi} 6, Kari} 6, Ma`i} 6 (Jovanovi}), Mili}evi} 6 (S. B. ^iki}), Bosan~i} 6, Kordolup 6, N. ^iki} 6.

Voj~ani su prvi gol postigli posle kornera. Najboqe se pred golom gostiju sna{ao S. Skopqak i glavom zakucao loptu iza le|a Nenadova. Gruji} je iskoristio centar{ut i tak|e, bio stelac glavom iz blizine.

L. Ko va ~e vi}

Stepanovi}, Jankovi} (Qukovo). Crveni karton: Stepanovi} (Qukovo).

RAD NI^ KI: Vidanovi} 7, Stankovi} 7, \eveqekaj 8, Borojevi} 8, Guzina 9, Gruji} 8, Marjanovi} 8, Ka}anski 8, Marinkovi} 8 ([evi} ), Erkanovi} 8, Mati} 7 (Grubje{i} 7).

QU KO VO: Milo{evi} 8, Luka~ 7, Tomi} 6, Stepanov i} 6, Katari} 6, Nedimovi} 6, Novakovi} 6 (Kajgani} ), Mijatovi} 6, @ivkovi} 8, Miladinovi} 6, Jankovi} 6 (Vukadinovi} 6).

U veoma zanimqivoj i borbenoj igri Iri`ani su mogli sla-

Manojlovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Runti} u 17. i S. Gavrilovi} u 87. minutu. @uti kartoni: D. Raki}, S. Gavrilovi}, Runti} (Hajduk).

HAJ DUK: Toma{evi} 7, D. Raki} 7, Jovanovi} 7, V. Gavrilovi} 7, Bakajli} 8, Runti} 8, Veteha 7 (S. Gavrilovi} 8), Zari} 7, Sakan 7, Vejnovi} 9, [apri} – (Jankovi} 8).

RU DAR: Avramovi} 8, ^ugaq 6, Braci} 5 (Savi} 5), Boji} 6 (Deji} 5), Mrvi~in 6, ^ovi} 5 (Ba~i} 5), Santra~ 6, Petrovi} 7, Popovi} 5, Ga}inovi} 5, Ninkovi} 6.

[u mar - Ku pi no vo 1:0 (0:0)

Gru ji ~i} za vrh

OGAR: Igrali{te [umara, gledalaca 100, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelac: Dragani} u 73. minutu. @uti kartoni: Obradovi}, Vra~evi} ([umar).

[U MAR: Velebit, Vra~evi}, Dragojevi}, Keki} (Ili}), [arec, Teodorovi} (Zuji}), Mili~evi}, Obradovi} (Maleti}), Obrenovi}, Dragani}, \urkovi}.

KU PI NO VO: Travica, Maho, Vuji~i}, Naumov, Nedeqkovi}, \uri~i}, Erceg, Kudra, Mini}, Gruji~i}, Dra`i}.

Sve je uradio iskusni Bo`a \urkovi}. Prodro je i zavrnuo upotrebqivu loptu, ispred gola gostiju, a Dragani} je do~ekao u petercu i poslao neodbrawivo u mre`u.

T. ]ir ko vi}

Haj duk ([) - Gra ni ~ar (A) 0:2 (0:0)

Rad ni~ ki (I) - Qu ko vo 2:0 (1:0) IRIG: Igrali{te Radni~kog, gledalaca 150, sudija Miji} (Prhovo).Strelci: Guzina u 20. i Gruji} u 63. minutu. @uti kartoni: Stankovi} (Radni~ki),

[I MA NOV CI: Igrali{te Hajduka, gledalaca 150, sudija Bogovac (In|ija).Strelac: Gruji~i} u 76. i 89. minutu (iz penala). @uti kartoni: S. Nini} (Hajduk), Stani{i}, Markovi}, Kon~ar (Grani~ar).

HAJ DUK: S. Nini} 6, Milo{evi} 7, Mandi} 6 (Vagi} 6), V. Nini} 7, Kelebuda 6, Svilar 6, Kne`evi} 5, Kitanov 5 (Mari} 6), @ivanovi} 5 (Jovi~i}), Qubinkovi} 5, Sto{i} 7.

GRA NI ^AR: Ili} 7, Skakavac 6, Kon~ar 6 (Kne`evi} 6), Pavi} 6 (Mijatovi}), Markovi} 6, Vukmir 7, Stani{i} 7, Vurdeqa 6, Jovi} 6, Gruji~u} 8, Jawatovi} 6 (Mar~eti}).

Tek u nastavku, doma}ini nisu mogli izdr`ati, stalne napade gostiju, i u samom fini{u Gruji~i} je dva puta matirao mladog Nini}a. Igralo se fer i borbeno.

Z. Mu ji} viti i ubedqivije. [ta su sve proma{ili Erkanovi}, Marinkovi} i [evi}. Guzina je postigao retko lep gol iz daqine s 20 metara. A, Gruji} je postavio kona~an rezultat posle uspelog solo prodora.

M. Jo vi ~i}

Haj duk (V) - Ru dar 2:0 (1:0) VI [WI ]E VO: Stadion Hajduka, gledalaca 300, sudija

Iako, su akteri, bili oslabqeni neigrawem standardnih prvotimaca (po pet u svakoj ekipi), doma}ini su pru`ili najboqu partiju u jesewoj sezoni, a gosti su pru`ili otpor onoliko koliko su mogli. Ustvari, koliko im su dozvolili Hajdukovi igra~i. Du{an Vejnovi} je bio asistent kod oba gola. Prvo je Runti}u ubacio upotrebqivu loptu, koju je ovaj, lako ubacio u mre`u. Slavko Gavrilovi} je

ispratio odli~nu akciju i odbijenu loptu efektno iz blizine sproveo u mre`u.

Z. Ra ki}

Par ti zan - Do wi Pe trov ci 4:0 (0:0)

VI TO JEV CI: Igrali{te Partizana, gledalaca 300, sudija Surla (In|ija).Strelci: Ili} u 52, Tripi} u 58, Markovi} u 66. i Petrovi} u 83. minutu (iz penala). @uti kartoni: Todorovi}, P. Srbinovski (Partizan), Mudri}, \ali}, [a{a (Dowi Petrovci). Crveni karton: ^vorkov (Dowi Petrovci).

PAR TI ZAN: Kuqa 8, Ili} 8 (Lazi} ), P. Srbinovski 7, Todorovi} 9, Petrovi} 9, Jovi} 8, Pejovi} 7 (Samarxi} 7), Mileti} 7, Tripi} 8, Radovi} 8, Markovi} 9.

DO WI PE TROV CI: Deli} 7, Nikoli} 6, \ali} 6 (Ivan~evi}), Ga{parevi} 7, B. Oparu{i} 7, Mudri} 7, Male{evi} 7, R. Peji} 8, Savi} 8, ^vorkov 8, Z. Peji} 7 ([a{a 7).

Derbi je opravdao o~ekivawa.

Prvo poluvreme proteklo je u ravnopravnoj igri. Igralo se brzo, borbeno i gledaoci su videli mnogo izvanrednih i preciznih akcija. A, za ve}e zadovoqstvo nedostajali su samo golovi.

U nastavku, neo~ekivano, gosti su prepustili inicijativu doma}im fudbalerima. Posle vo|stva doma}ih, Vitojev~ani su diktirali tepmo, i na kraju zaslu`eno slavili i tako naneli prvi poraz dobroj ekipi iz Dowih Petrovaca. M. Lat ko vi}

Slo ven (R) - Pod ri we 1:1 (0:0) RU M A: Sta dion Slo ve na, gledalaca 100, sudija Vuk~e-

VI[WI]EVO: Hajduk-Rudar 2:0, RUMA: Sloven-Podriwe 1:1, VOJKA: Sremac-Sloven (S) 2:0, OGAR: [umar-Kupinovo 1:0, [IMANOVCI: Hajduk-Grani~ar 0:2, IRIG: Radni~ki-Qukovo 2:0, VITOJEVCI: Partizan-Dowi Petrovci 4:0, LA]ARAK: LSK-Jadran 2:0.

1. Grani~ar (A) 10 8 1 1 26:7 25 2. Jadran 10 7 2 1 20:1023 3. D. Petrovci 10 6 3 1 30:1121 4. Partizan 10 6 0 4 18:9 18 5. LSK 10 5 3 2 14:7 18 6. Sloven (R) 10 5 3 2 15:9 18 7. Sremac 10 4 2 4 10:1014 8. Podriwe 10 3 4 3 14:2313 9. Rudar 10 3 3 4 14:13 12 10. Radni~ki (I)10 3 3 4 11:14 12 11. [umar 10 4 0 6 8:14 12 12. Hajduk (V) 10 3 2 5 13:17 11 13. Kupinovo 10 2 3 5 6:12 9 14. Qukovo 10 2 2 6 9:17 8 15.Hajduk ([) 10 2 1 7 12:22 7 16. Sloven (S) 10 0 2 8 7:32 2

vi} (No va Pa zo va).Strel ci: An|i} u 90. za Sloven, Maksimovi} u 62. (autogol) za Podriwe. @uti kartoni: Berowa, Milo{evi} (Sloven), Sarajli}, Radovanovi} (Podriwe).

SLO VEN: Ba{i} 7, Mandi} 7, Raki} 6, Gruji} 7 (Peri{i}), Maksimovi} 7, Milo{evi} 7, Sikirica 7, An|i} 8, Gre~ 7, Berowa 8, Pazarski 7 (Milojevi}).

POD RI WE: Staj~i} 8, Dobo 7, Sarajli} 7, Pavlovi} 8 (Simi} 7), Petri} 8, Kuzmanovi} 8, Trivkovi} 7, Radovanovi} 7, \oki} 7 (Todorovi} 6), \uki} 8, Vladisavqevi} 7.

Gosti su imali vi{e prilika.Samo je dve velike prilike propustio Trivkovi}. Golman gostiju Staj~i} intervenisao je u nekoliko navrata braovoruzno. Poveli su gosti autogolom Maksimovi}a. Kuzmanovi} je {utirao, a Maksimovi} skre nuo ne spret no lop tu u sopstvenu mre`u.

I, dok, su gosti, o~ekivali pobedu, koju su zaslu`ili, An|i} je iskoristio smu{enost gostuju}e odbrane i poravnao rezultat.

A. Jo ki}

16

SPORT

sreda17.oktobar2012.

dnevnik

DRU GA SREM SKA LI GA

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (I RAZ RED)

Ma ~ak pro ma {io pe nal

Ga ji} za ra dost

Du nav - @e le zni ~ar 0:1 (0:0) NO VI SLAN KA MEN: Igrali{te @elezni~ara, gledalaca 100, sudija Ota{evi} (In|ija).Strelac: Cvjetinovi} u 70. minutu. @uti kartoni: Sirixansi, Vuka{in (Dunav), Jovanovi} (@elezni~ar).

DU NAV: Jelovac 8, S. Tomi} 8 (Lero 7), Kalezi} 7, Dra~a 7, [kori} 7, Kne`evi} 7, Vuka{in 7, Sirixanski 7, @ivkovi} 7, Miji} 7, @. Tomi} 7. @E LE ZNI ^AR: Vujinovi} 8, Milovanovi} 7 (Bulatovi} 7), Batalo 7, Ra{i} 7, Pa{i} 7, Paji} 7 (Vasi} 7), Jovanovi} 7 (Cvjetinovi} 8), Rakar 7, Kne`evi} 7, Ma~ak 7, Mraovi} 7.

Ma~ak u 37. minutu nije iskoristio penal za In|ijce. [utirao je loptu preko pre~ke.Al, nije bilo fer od sudije, Ota{evi}a koji je „navla~io“, da gosti pobede po svaku cenu.

B. Vu ja kli ja

Je din stvo (R) - Lo vac 2:0 (0:0) RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija: Mati} ([id).Strelci. Sudar u 47. i Cviji} u 85. minutu. @uti kartoni: Grbi} (Jedinstvo), Ostoji} (Lovac).

JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Grbi} 7, Cviji} 7, Ninkovi} 8 (Rako{ 7), Jovi} 7, S. Sabo 7, P. Bo`i} 7 (P. Sabo 7), Basara 7 (Hajnal 7), Sudar 8, S. Bo`i} 7, Vasiqevi} 8.

LO VAC: Samarxi} 9, Opa~i} 6, Vuka{inovi} 6, Z. Devrwa 7, Masal 6, Ostoji} 7, Bejetovi} 6, @ivanovi} 6, Popovi} 6, \.Devrwa 6, ]ali} 6.

Kona~no je proradio i Gojko Sudar. Posle 20 utakmica postao je strelac. A, golman gostiju Samarxi} spasio je svoj tim te`eg poraza.

B. \or |e vi}

Po du na vac - Slo ga 4:1 (2:1) BE LE GI[: Igrali{te Podunavca, gledalaca 200, sudija Ili} (Nova Pazova).Strelci: Gradi} u 25, I. Gojkovi} u 36, Vidakovi} u 60. i Luki} u 63. za Podunavac, a In|i} u 18. minutu za Slogu. @uti kartoni: Krivo{ija (Podunavac), In|i} (Sloga).

PO DU NA VAC: Lakovi} 8, Pe{eq 8, B. Gojkovi} 8 (Rado-

vi} 8), Kotur 8, Lep{anovi} 8, I. Gojkovi} 8 (]irkovi} 8), Gradi} 8 (Babi} 8), Popovi} 8, Krivo{ija 9, Vidakovi} 9, Luki} 9.

SLO GA: \ermanovi} 6, Gagi} 5, Mar~eti} 6, Voki} 6, Jovanovi} 5, Gruji} 5, Bursa} 6, Bogunovi} 6, [kori} 6, In|i} 7, Glamo~ak 6.

Veliki aplauz dobio je Vidakovi}. Gledaoci su pozdavili wegov efektan gol. On je {utnuo loptu sa 20 metara, a ona je zavr{ila u samim ra{qama.

M. Ra da ko vi}

HRT KOV CI: ^i~a 7, Mandi} 6, Me|ed 5, [opalovi} 6 (Todorovi} 6), Mitrovi} 5, Brkqa~a 6, Novakovi} 6 (Gavrilovi} 5), Pjevac 8 (A.Savi} 6), Nikoli} 6, D. Savi} 6, Novak 6.

Doma}i fudbaleri, ovu pobedu, podarili su na se}awe, na iznenada preminulog Branislava Dostani}a Ra{e , dugogodi{weg blagajnika kluba, koji je sahrawen uo~i same utakmice.

M. Si mi}

Na pre dak (V) - Na pre dak (P) 2:2 (0:1)

KU ZMIN. Igrali{te Grani~ara, gledalaca 400, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a).Strelci: Q.Simi} u 28.za Grani~ar, a Latinovi} u 18. i Jovi} u 83. minutu za Borac. @uti kartoni. Veselinovi}, Q. Simi}, Luka~, Stefanovi} (Grani~ar), Kremi}, Talirovi}, [ar~evi}, Male{evi}, @ili} (Borac).

GRA NI ^AR: Milinkovi} 6, M. Simi} 6, Q. Simi} 7, Boogosavqevi} 6 (Drmanovi}), Pe~enica 7, Veselinovi} 6, Luka~ 7, B. Vasili} 6, Vukadinovi} 6 (Stefanovi} 5), V. Vasili} 6, Makivi} 7 (Radulovi} ).

BO RAC: Jandri} 7, Gnatovi} 6, Selakovi} 7, Kremi} 6, @ili} 6, Radosavqevi} 6, Joveli} 7 (Du{ko Jovi} 6), Male{evi} 6, Talirovi} 6, Latinovi} 7 (Dejan Jovi} 6), Mati} 7 ([panovi} ).

U kom{ijskom derbiju, u slaboj igri, Marti~ani su poveli u jeku napada doma}ih. Ipak, Q.Simi} je izjedna~io, posle proigravawa sa V. Vasili}em. U fini{u susreta, gosti su postigli, ponovo gol, kada su doma}ini bili boqi rival.

R. Pa pri}

VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 200, sudija: Samac (Sremska Mitrovica).Strelci: Gali} u 51. i Stanoj~i} u 73. za doma}e, Baki} u 10. i Marjanovi} u 57. minutu za goste. @uti kartoni: Kula~anin, Stanoj~i}, N. Petrovi}, Jastrebi} (doma}i), Juri{i}, Gu`vi}, Pejovi} (gosti).

NA PRE DAK (V): M. Dobrojevi}, Jastrebi}, P. Petrovi}, Kula~anin (N. Petrovi}), ^alina, V. Petrovi} (Novakovi}), \a~anin, Gali}, Bo{wakovi}, Stanoj~i}, Krtini}.

NA PRE DAK (P): Nikoli}, Pejovi}, Vesi}, Savkovi} (Be`anovi}), Gu`vi}, Juri{i} (Balaban), Kokanovi}, Novi}, Marjanovi}, Baki}, Tica.

Su|ewe katastrofalno. Doma}inima nije svirano nekoliko o~iglednih penala, a o gostima sve najboqe. Zaslu`ili su bod u po`rtvovanoj igri.

D. Ja stre bi}

Bu du} nost - Hrt kov ci 4:0 (1:0) SA LA[ NO ]AJ SKI: Stadion Budu}nosti, gledalaca 250, sudija Xombi} (Stara Pazova).Strelci: Tufegxi} u 22. i 54, Lazi} u 69. i Markovi}u 81. minutu. @uti kartoni: Rogo, Markovi}, Jefti} (Budu}nost), Novakovi} (Hrtkovci). Crveni kartoni: Brkqa~a, Me|ed (Hrtkovci).

BU DU] NOST: D.^upi} 8, S. Gruji} 9, Jeserti} 8, Simeunovi} 8 (Mihailovi} 8), Radosavqevi} 8, Jefti} 8, S.^upi} 8, N. Gruji} 8, Lazi} 9., Rogo 9 (Markovi} 8), Tufegxi} 9 (Simi} 8).

Gra ni ~ar (K) - Bo rac 1:2 (1:1)

Gra ni ~ar (G) - Ze ka Bu qu ba {a 2:0 (1:0) GRA BOV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 250, sudija Grbatini} (Ada{evci).Strelac: Petkovi} u 22. i 87. minutu.

GRA NI ^AR: Nov~i} 7, Petkovi} 8, Milovanovi} 7 (Rahar 7), M. \or|i} 7 (Jovi} 7), Jovanovi} 7, S. \or|i} 8, Karda{ 8, Lozi} 7, Samarxi} 7, Taborovi} 6, Ristivojevi} 8.

ZE KA BU QU BA [A: Ivi} 7, Romandi} 5, Vasi} 6, Stankovi} 6, Milo{evi} 6, Vuga 5 (Koma-

GRA BOV CI: Gra ni ~ar-Ze ka Bu qu ba {a 2:0, BE LE GI[: Po du na vac-Slo ga 4:1, RU MA: Je din stvoLo vac 2:0, KU ZMIN: Gra ni ~ar-Bo rac 1:2, [A [IN CI: Slo bo da-Je din stvo (P) 3:0, SA LA[ NO ]AJ SKI: Bu du} nost-Hrt kov ci 4:0, NO VI SLAN KA MEN: Du nav-@e le zni ~ar 0:1, VA [I CA: Na pre dak-Na pre dak (P) 2:2.

1. Ze ka Bu qu b.10 2. Gra ni ~. (G) 10 3. Bu du} nost 10 4. @e le zni ~ar10 5. Hrt kov ci 10 6. Po du na vac 10 7. Slo bo da 10 8. Na pre d. (P) 10 9. Jed. (R) 10 10. Bo rac 10 11. Na pre d. (V) 10 12. Jed. (P) 10 13. Gra ni ~. (K) 10 14. Slo ga 10 15. Lo vac 10 16. Du nav 10

7 7 6 6 6 6 6 5 3 4 3 3 3 2 1 1

1 1 3 3 2 1 1 1 3 0 2 2 1 1 1 1

2 2 1 1 2 3 3 4 4 6 5 5 6 7 8 8

20:7 22 18:11 22 22:10 21 9:5 21 18:9 20 28:11 19 20:14 19 17:11 16 11:8 12 13:23 12 18:18 11 7:12 11 17:20 10 5:22 7 6:23 4 8:32 4

novi} 6), Stani} 6, Simi} 6, Martinovi} 7, Belovukovi} 5, Zabla}anski 6.

Majstorski golovi Petkovi}a s 25 metara, zaustavili su Ravwance, u borbi za tron.

Ustvari Petkovi}, je svojim golovima doprineo, da wegovi drugovi stignu bodovno favorizovane goste.

A. Sa vi no vi}

Slo bo da - Je din stvo (P) 3:0 (0:0) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 200, sudija ^an~ar ( Stara Pazova). Strelci: Milutinovi} u 53. i Zmijanac u 63. i 90. minutu. @uti kartoni. Deni}, Zuber (Jedinstvo).

SLO BO DA: S. Popovi} 8, Petrovi} 8, Stanojevi} 8, Mijatovi} 8 (\ukni} 8), P. ^anaxija 8, M. Popovi} 8, Milutinovi} 9, Z. ^anaxija 8, Kulpinac 8, Dokmanovi} 8 (Zmijanac 9), Nedi} 8 (Damjanovi} 8).

JE DIN STVO: Der 7, Mitrovi} 6 (Simi} 6), Stoji} 7, Despotovi} 7, Trumi} 7, D. Petrovi} 7, G.Petrovi} 6, Deni} 6 (Kuli} 7), Zuber 7, Maxar 6, \ur|evi} 6.

Gosti ravnopravni u prvom delu.Ali, ulazak Zmijanca, razgalio je doma}a srca, Milutinovi} je doveo doma}ine u vo|stvo, da bi Zmijanac sa dva lepa gola doneo radost svom timu.

S. Ne deq ko vi}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Osam efekt nih go lo va Bo rac (S) - Fru {ko go rac 4:4 (2:1) SU R DUK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Sekuli} (Stari Banovci).Strelci: Smu|a u 4. i 40. i Tep{i} u 48. i 56. minutu za Borac, a D. Filipovi} u 10, 59, 61. i 79. minutu (iz penala) za Fru{kogorac. @uti kartoni: Stefanovi}, ^olakovi}, Maslarevi} (Borac), Lili} (Fru{kogorac).

BO RAC: Radoj~i} 8, Maslarevi} 7 (Kne`evi} ), Gruba~ 7, ^olakovi} 9, V. Paunovi} 8, Babi} 9, Stankovi} 7, @. Paunovi} 7, Smu|a 9 (Lep{anovi} 7), Tep{i} 8, Stefanovi} 7.

FRU [KO GO RAC: Vu~i} 8, Livaja 8, ^ovi} 8 (Peji}), S. Petkovi} 8, ^ortan 8, Pejakovi} 7, [u{a 7, D. Filipovi} 9 (D. Petkovi}), Obradovi} 7 (Lili}), Savi} 7, N. Filipovi} 7.

U lepoj utakmici, sa bezbroj {ansi, a vi|eno je i osam efektnih golova, odluka je pala u 79. minutu kada je sudija kod rezultata 4:3 dosudio penal za goste, a D.Filpovi} pretvorio u gol.

N. Me di}

Bo rac (J) - Rad ni~ ki 2 (NP) 1:3 (1:2) JA R KOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 30, sudija Rusmir (Stari Banovci).Strelci: Radulovi} u 6. (iz penala) za Borac, a

Kne`evi} u 2. i 89. i Rai~evi} u 25. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Milinkovi} (Borac), Radulovi} (Radni~ki).

BO RAC: Kne`evi} 7, Naranxi} 7, Petrovi} 7, Do{en 7, Radulovi} 7, Mraovi} 7 (D. Novkovi} ), J. Radulovi} 5, Mandi} 7, Jawanin 7, Milinkovi} 7, Kupre{an 8.

RAD NI^ KI: Milo{evi} 8, Trajkovi} 6 (^eprwa 6), Bjeli} 7, Bakovi} 7, Ili} 8, Ivan~evi} 7 (Rai~evi}), Radulovi} 7, Budimir 7, Kne`evi} 8, \uri} 7, Suboti} 7.

Gosti fizi~ki spremniji, lako, su do{li do pobede, mada su doma}ini pru`ili dostojan otpor.

M. Ob ra do vi}

Slo ga - Po let 1:1 (0:1) MA RA DIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Rosi} (In|ija).Strelci: Kusi} u 83. za Slogu, a Bozoqac u 37. minutu za Polet. @uti kartoni: P. Hajnal, J. Hajnal, [kori} (Sloga), Vukovi}, Kalovqevi}, Popovi} (Polet).

Crveni karton: Popovi} (Polet).

SLO GA: T. Ipa~, L. Ipa~ (R. Ipa~), Veselinovi}, Lendvaj, Milin, J. Hajnal, P. Hajnal, Kusi}, Curkovi} (Radakovi}), Davidovski (Risti}), [kori}.

PO LET: Pa{i}, Baweglav, Bozoqac, \ali}, Kukoq, Vukovi},

Pej~i}, Popovi}, Sirixanski, Todorovi} (Kalovqevi}), Markovi}.

Kona~no i doma}ini znaju {ta je osvojeni bod.Za to se postarao Kusi}.On je iz slobodnog udarca s 20 metara savladao odli~nog Pa{i}a.

S. Pa vlo vi}

^o r ta nov ci - Je din stvo 2 (SP) 6:2 (4:0) ^O R TA NOV CI: Igrali{te ^ortanovaca, gledalaca 100, sudija Kleut (Be{ka).Strelci: Stamenkovi} u 5, Arsi} u 7. i 31, Dragi~evi} u 34. i P. Subotin u 79. i 88. za ^ortanovce, Tutek u 58. i Avramovi} u 72. za Jedinstvo. @uti kartoni: P. Subotin, Cveji}, Dragi~evi} (^ortanovci), Bosanac (Jedinstvo).Crveni karton: Kundak (Jedinstvo). ^O R TA NOV CI: Petrovi} 7, Cveji} 7, Dimi} 7 (Lap~i} 7), Marjanovi} 7 (P. Subotin 9), Pilipovi} 8, Naran~i} 8, Dragi~evi} 8, Stamenkovi} 8, Joki} 9, Arsi} 9, Mir~evski 8 (Bonxi} 6).

JE DIN STVO: Mudrini} 9, Staj~i} 7, Panajotovi} 8 (Bosanac 7), Kundak 7, Z. Popovi} 7, Tutek 9, Avramovi} 8 ([panovi} 8), Mom~ilovi} 7, S. Popovi} 8 ([ovqanski 8), \uri} 7, Jovi~i} 7.

MA RA DIK: Slo ga - Po let 1:1, ^O R TA NOV CI: ^o r ta nov ci-Je din stvo (SP) 2 6:2, SU R DUK: Bo rac Fru {ko go rac 4:4, JA R KOV CI: Bo rac - Rad ni~ ki (NP) 2 1:3.

1. ^o r ta nov ci 5 3 2 0 19:6 11 2. Rad n . (NP) 2 5 3 2 0 13:5 11 3. Fru {ko go r. 6 2 3 1 13:11 9 4. Bo rac (S) 5 2 1 2 19:18 7 5. Po let 5 2 1 2 8:10 7 6. Bo rac (J) 5 1 1 3 5:9 4 7. Je din . (SP) 2 4 1 1 2 9:14 4 8. Slo ga 5 0 1 4 6:19 1

Vredelo je do}i na ovu utakmicu i videti efektan gol, retko vi|en, Petra Subotina u 79. minutu.

Bio je to lob udarac s 30 metara.

A, Dejan Arsi} je prosto razbio iskusne goste iz Stare Pazove.

P. Stan ~ev

OFK Kra qev ci - Slo ga (V) 2:1 (0:0) KRA Q EV C I: Igra li {te OFK Kra qe va ca, gle da la ca 50, su di ja Hor vat (Irig).Strelci: Gaji} u 59. i 71. za OFK Kraqevce, a Krsti} u 55. minutu za Slogu. @uti karton: Alimpi} (OFK Kraqevci).

OFK KRA Q EV C I: Mo {i}, Tutu{ (Lazi}), Dragutino vi}, Alim pi}, Pet ko vi}, Ne na di}, Lon ~ar (Ce ta no vi}), [aganovi}, Spasojevi}, Gaji}, Stepanovi}.

SLO G A: Po po vi}, Tu feg xi} (M. Maleti}), ^ubrilo, Krsti}, @egarac (Mijatovi}), Ba ki}, Ra di vo je vi}, La zi} (Lu{i}), S.Maleti}, Vu~kovi}, Kuzmanovi}.

Akter pobede doma}ih bio je Gaji}. On je dva puta sa 25 metara matirao Popovi}a.

D. Vu ji}

Mla dost (B) - Fru {ko go rac 2:2 (1:1) BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 50, sudija Jo va no vi} (Ru ma).Strel ci: Krivo{i} u 42. i Aleksi} u 51. za Mladost, Star~evi} u 36. i @. Jovanovi} u 48. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Nikoli} (Mladost), Pavi}, Pa vlo vi}, Sto ja ko vi} (Fru{kogorac).

MLA DOST: Veji} 6, Obradov 6, Qubinkovi} 6, Ko{uti} 6, Dudukovi} 6, Kukoq 6 (Nikoli}), Mari} 6, Aleksi} 6, Simi} 6, Stojanovi} 6, Krivo{i} 6.

FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi} 6, Obrenovi} 6, Stojakovi} 6, Pavlovi} 6, Stepanovi} 6 (Pavi} 6), @. Jovanovi} 6, Star~evi} 6, Curkovi} 6, Vein 6, Miokovi} 6, ]iri} 6.

I pored toga {to su doma}ini boqi rival, gosti su zaslu`eno odneli bod. Bili su ovoga puta sre}niji. A, doma}ini mogu samo da `ale za propu{tenim {ansama.

P. Qu bin ko vi}

Sre mac (D) - Bo rac (K) 1:0 (1:0) DO B RIN C I: Igra li {te Sremca, gledalaca 70, sudija Horvat (Irig).Strelac: D.^esti} u 30. minutu (iz penala). @u ti kar to ni: J. A{}e ri} (Sremac), Milan Vasi}, V.Mati}, Milenkovi} (Borac).

SRE MAC: Jankovi} 7, Solarevi} 7, M. Dupor 7, Arsenovi} 7, Gagi} 7, Miri} 8, R. A{}eri} 7, \.^esti} 7, D.^esti} 8, Kleverni} 7 (J. A{}eri}), Viloti} 8.

BO R AC: Mi lan Va si} 7, Damjanovi} 6, Rankovi} 6, Milenkovi} 6, Vujaklija 6, Milo{ Vasi} 6, Jovi} 7, V. Mati} 7, Kula~in 6, M. Mati} 8, Stojanovi} 6.

U 30. minutu golman gostiju Vasi} nepropisno zaustavio u svom kaznenom prostoru Dragana ^esti}a, a ovaj je siguran izvo|a~ sa bele ta~ke.

D. Vuk ma no vi}

KRA QEV CI: OFK Kra qev ci Slo ga (V) 2:1, BU \A NOV CI: Mla dost - Fru {ko go rac 2:2, @AR KO VAC: Na pre dak - PSK Pu tin ci 2:1, RU MA: Fru {ka go ra - Kru {e dol 1:0, DO BRIN CI: Sre mac - Bo rac (K) 1:0.

1. Fru {ka g.

2. PSK Pu tin.

3. Fru {ko go r.

4. Sre mac (D) 5. Na pre dak 6. Bo rac (K) 7. Kru {e dol 8. Slo ga (V) 9. Mla dost (B) 10. OFK Kra q.

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 3 3 3 3 2 2 2 1 2

1 3 3 1 1 2 1 1 3 0

0 27:5 1 7:3 1 11:9 3 8:11 3 7:11 3 7:8 4 7:8 4 9:11 3 6:10 5 4:16

19 12 12 10 10 8 7 7 6 6

Na pre dak - PSK Putin ci 2:1 (2:1) @AR K O V AC: Igrali{te Napretka, gledalaca 150, sudija Sto ja ko vi} (Do brin ci).Strelci: Mario Buza{ u 12. i 44. za Napredak, a Simonovi} u 34. minutu za PSK Putinci. @uti kartoni: Krni}, G. Miqkovi} (Napredak), S. Stankovi}, Mijajlovi} (PSK Putinci).

NA PRE DAK: Krni}, Vu~eti}, A. Ili}, G. Miqkovi}, Sekuli}, Bjeqac (N. Miqkovi}), Mi lan Bu za{, S. Vi {wi} (M. Vi{wi}), N. Bo`i}, M. Bo`i}, Mario Buza{ (Vujovi}).

PSK PU TIN CI: Z. Stankovi}, S. Stankovi}, Muji} (Alimpi}), Simonovi}, Vojno vi}, Gra o vac (Gli go ri}), Mi tro vi}, De vr wa, Ma ti}, Mudri} (Jovi}), Mihajlovi}.

U dinami~noj i kvalitetnoj utakmici pobedio je sre}niji i spretniji tim.A, golman, doma}ih Krni}, je u vi{e navrata te {kom mu kom spa sa vao svoju mre`u, ustvari spasao je svoju ekipu poraza.

T. Sta ni {i}

Fru {ka go ra - Kru {e dol 1:0 (0:0) RU MA: Igrali{te Fru{ke go re, gle da la ca 100, su di ja Graovac (Ruma).Strelac: Radi} u 70. minutu. @uti kartoni: ]irkovi} (Fru{ka gora), Lisovac (Kru{edol). Crveni kartoni: Bome{tar (Fru{ka go ra), Be la no vi}, @i vi} (Kru{edol).

FRU [KA GO RA: Gojkovi}, Bo`i} 6, Gradi} 6 (Bome{tar), ]irkovi} 7, Jovi} 8, Grubje{i} 6, Cveti}anin 6, Trni} 7 (Lazi} 7), An|eli} 6 (Damwanovi} ), Radi} 7, Jawi} 7.

KRU [ E D OL: Par do vic ki 8, Rado{evi} 7, @ivi} 6, Belanovi} 7, \oki} 6, Lisovac 6, Bradi} 6, Vukojevi} 7 (Milo{evi}), Radulovi} 7, Qepoja 6, Krasni}i 7.

Obu}ari su krenuli nervozno i nepovezano, ali su imali vi{e izglednih {ansi. Ipak, otpor gostiju je slomqen u 70. minutu. Pardovicki je {ut sa bele ta~ke Radi}u odbranio, ali je Radi} odbijenu loptu efektno sproveo u mre`u.

D. ^u ~in

MFL BA^ KA TO PO LA – MA LI I\O[

[a ban re {io sve Mi }u no vo - Udar nik 3:1 (1:0) MI ]U NO VO: Stadion Mi}unova, gledalaca 100, sudija: Ilki} (Ba~ka Topola). Strelci: Iv{i} u 15. [aban u 53. i 85. za Mi}unovo, a Ivkovi} u 55. minutu za Udarnik. @uti kartoni: Despotovi} (Mi}unovo), a Oreq (Udarnik).

MI ]U NO VO: Plavqani} 7, Pavlovi} 7, Baweglav 8, Vujanovi} 7, Iv{i} 8, ^evaru{i} 7 (Despotovi} 7), [aban 9, ^oli} 7 (Avdalovi}), Samarxija 8, Jankovi} 7, Stoilovi} 9.

UDAR NIK: Risti} 6, M. Suxukovi} 7, Ogrizovi} 7, Alek-

So ko lac - Po be da 0:3, Mi }u no vo - Udar nik 2012 3:1, Slo bo da - E| {eg 5:0, Olim pi ja - To mi slav ci 3:0. Slo bod na je bi la Mla dost (Ro ga ti ca). si} 7, S. Suxukovi} 7, Uzelac 6, Vidi} 6, Ivkovi} 7, Reli} 7, \ermanovi} 6 (Oreq 7), Malinovi} 6 (Ki{).

Odli~na utakmica i zaslu`ena pobeda doma}ina. Dvostruki strelac [aban bio je najboqi na terenu.

S. St.

SPORT

dnevnik

PO TI SKA LI GA

SOM BO R SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

Ma kra dvo stru ki stre lac

Ras po lo `e ni Ko ma zec

Je din stvo - Hor go{ Hi glo 0:3 (0:2) SRP SKI KR STUR: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 30, Sudija: S. Igwatov (\ala).

Strelci: Makra u 33. i 37. i Hoksa u 89. minutu. @uti kartoni: Petrovi}, J. Se~ei (Jedinstvo), Uri i Bite (Horgo{ Higlo). Crveni karton: Bite (Horgo{ Higlo) u 57.minutu.

JE DIN STVO: Zrim, Majer, Mikluc (R. Se~ei), Dra`i}, J. Se~ei, Kobrehel, Brzak, Pejin, \eri}, Petrovi}, Milanov.

HOR GO[ HI GLO: Mojze{, Uri, [omo|i (Lobozar), Fodor, Bohata, Momirov, Hoksa, Puqai ([arkaw), Makra (Kolompar), Bite, Pi{pek.

Gosti iz Horgo{a su se predstavili u boqem izdawu od ekipe doma}ina koja je u ovoj sezoni u ulozi fewera{a. U prvom delu Horgo{ani su preko Davida Makre stekli dva gola prednosti. Iako su gosti u 57. minutu ostali sa igra~em mawe, Krsturci su bili nemo}ni da ne-

OSTO JI ]E VO: Slo ga - [am pion (Orom) 5:1, SRP SKI KR STUR: Je din stvo - Hor go{ Hi glo (Hor go{) 0:3, PA DEJ: Ti sa - Gra ni ~ar (\a la) 2:0, MAJ DAN: Tro me |a Olim pi ja (To to vo Se lo) 1:6, BA NAT SKO ARAN \E LO VO: Sla vi ja Haj duk (Pod lo kaw) 0:3.

1. Olim pi ja 2. Ti sa 3. Slo ga 4. Haj duk 5. Gra ni ~ar 6. Hor go{ H. 7. Sla vi ja 8. Tro me |a 9. [am pion 10. Je din stvo

7 7 7 7 7 6 7 7 6 7

7 6 4 4 3 2 2 1 1 0

0 0 2 1 1 2 0 1 0 1

0 1 1 2 3 2 5 5 5 6

Me ta lac - [i ka ra 4:1 (1:0) SOM BOR: Igrali{te @AK-a, Gledalaca 50, Sudija: Be~anovi} (Sombor), Strel-

Somborski duel pripao je OFK Metalcu. Doma}in je u svojim redovima imao raspolo`enog Komazeca koji je sa

30:3 21 21:6 18 20:9 14 13:7 13 13:10 10 9:10 8 9:20 6 9:25 4 10:19 3 1:26 1

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

Ko ma zec u me ~u sa [i ka rom po sti gao tri go la

Mla dost – BAK 2:1 (1:0) OMO QI CA: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija: Gujani~i} (Mramorak), strelci: Kruni} u 30, Petrovi} u 80. za Mladost, a Kari} u 90. minutu za BAK. @uti kartoni: Luki}, Sladakovi} (Mladost), Georgijevski (BAK).

MLA DOST: Markovi} 7, \ukanovi} 7, Sladakovi} 7, Guran 8, Maksimovi} 7, Stojanovski 7, Savanovi} 7 Miqkovi} -), Kruni} 7 (@ivkovi} -), Luki} 7, Savkovi} 7 (Petrovi} 7).

BAK: Irovi} 7, Markovi} 6 (Popov 6), Mijuca 6, [upi} 7, Radulov 6, An|eli} 6, Marila 6, Jovi~in 6, Stojanov 6, @ivkovi} 6 (Andreji} -), Georgijevski 6 (Kari} 7).

U 30. minutu posle kontre Kruni} je preciznim {utem sa {esnaest metara doveo u vo|stvo doma}u ekipu. Doma}i tim stvarao je prilike i u 80. minutu rezervista Petrovi} posle proigravawa Luki}a postigao je

Slo ga (Pl) - Bo rac (S) 2:1, Vul tu rul - Rad ni~ ki (B) 0:1, Mla dost (O) - BAK 2:1, Do bri ca - Par ti zan (G) 0:0, Ju go sla vi ja - Po let (Iz) 1:1, Bu du} nost (BB) - Slo ga (BNS) 0:0, Tem po - Sla vi ja 4:2, Vr {ac Ju naj ted - Voj vo di na 1:0.

1. Slo ga (Pl) 2. Po let (Iz) 3. Bo rac (S) 4. Vr {ac 5. Vul tu rul 6. Rad. (B) 7. Voj vo di na 8. Do bri ca 9. Slo ga (BNS) 10. Ju go sla vi ja 11. Mla dost (O) 12. BAK 13. Bu du}. (BB) 14. Sla vi ja 15. Tem po 16. Part. (G)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 5 5 5 5 4 4 3 3 3 3 3 2 3 3 2

0 2 1 1 0 3 2 4 4 2 1 1 3 0 0 2

3 2 3 3 4 2 3 2 2 4 5 5 4 6 6 5

19:11 18 18:8 17 12:8 16 11:8 16 9:10 15 8:10 15 17:12 14 19:14 13 9:7 13 10:17 11 10:11 10 10:14 10 13:15 9 16:23 9 10:18 9 10:16 8

pogodak za tri boda. Gosti iz Bele Crkve uspeli su u posledwem minutu golom Kari}a da ubla`e poraz. B. Stoj kov ski

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LI GA – ZA PAD

Su di ja na pad nut zbog kar to na Mla dost - Je din stvo Ste vi} 0:1 (0:0) (pre ki nu to u 90. mi nu tu) PAN ^E VO: Stadion Mladosti, gledalaca: 150. Sudija: Dubak (Pan~evo). Strelac: N.Okuka u 56. minutu. @uti kartoni: Vuji}, Bo`i}, Mun~an (Mladost), Dimitrijevski, N.Okuka (Jedinstvo Stevi}). Crveni karton: Brezina (Mladost).

MLA DOST: Zubovi} 7, Vuji} 6, \ur|ev 6, P. Markovi} 7, S. Markovi} 7, Milosavqev 6, \uri} 6 (Radanov 6), Brezina 5, Bo`i} 6, Mun}an 6 ( Reqa 6).

JE DIN STVO STE VI]: Sekuli} 7, Mladenovski 7, Mom~ilovi} 7, Vlajin 7, Spaskovski 7, I. Pe{ovski 8, Nestorovski 7, P. Okuka 7, S. Pe{ovski 7, Traj~evski 7, N. Okuka 7 (Dimitrijevski 7).

Gosti iz Ka~areva nastavili su pobedonosni niz ovaj put su slavili minimalnim rezultatom. Gol odluke postigao je Nenad Okuka posle lepe akcije ka da je pre va rio gol ma na i igra~a Mladosti i rutinski postigao pogodak. Gosti su mogli da preko Nestorovskig, S. Pe{ovskog da uve~aju prednost ali su zatajili u zavr{nici. U posledwem minuti me~a doma}i igra~ Brezina je zbog pogibqenog starta na centru igra-

Mla dost (B) - Je din stvo Ste vi} 0:1, Spar tak - @e qe zni ~ar 0:5, Pan ~e vo - Pla vi Du nav 2:2, Uni rea - Omla di nac (D) 6:2, Po let (Id) Pro le ter 5:1, Do lo vo - Glo gow 4:2, Po be da - Sta ri Ta mi{ 2:2, Bo rac (P) - BSK 5:4, Omla di nac (O) Stre la 2:3.

1. @e le zni ~ar 11 10 2. Spar tak 11 10 3. Jed. Ste vi} 11 8 4. Do lo vo 11 8 5. Mla dost (B) 11 7 6. Uni rea 11 5 7. Po let (Id) 11 6 8. Omlad. (D) 11 5 9. Bo rac (P) 11 5 10. Omlad. (O) 11 5 11. Glo gow 11 3 12. Pro le ter 11 3 14. Po be da 11 3 15. BSK 11 3 16. St. Ta mi{ 11 2 17. Pl. Du nav 11 1 18. Pan ~e vo (-1) 11 1

1 0 2 1 1 3 0 1 1 0 3 2 2 0 2 2 0

0 1 1 2 3 3 5 4 5 6 6 6 6 8 7 8 10

38:8 31 26:8 30 44:14 26 30:10 25 25:10 22 31:27 18 22:22 18 32:22 16 23:25 16 29:21 15 26:21 12 26:34 11 9:27 11 26:32 9 18:26 8 14:33 5 6:75 0

li{ta kada je gostuju}i igra~ I.Pe{ovski krenuo sam ka golu doma}ih dobio crveni karton. Istog momenta cela ekipa Mladosti napala sudiju Marka Dubaka koji je prekinuo utakmicu samo desetak sekundi pre kraja me~a.

B. Stoj kov ski

ALEK SA [A NI]: Alek sa [an ti} - Je din stvo (Ri ba re vo) 2:1, LA LI]: Pa no ni ja - Di na mo (Son ta) 4:2, LI PAR: Li par - @AK (Som bor) 1:1, BA^ KI MO NO [TOR: Du nav Ru sin (Ru ski Kr stur) 1:2, SOM BOR: Me ta lac - [i ka ra (Som bor) 4:1, KO LUT: Je din tvo - Ras ti na 1:3, OYA CI: Oxa ci - Te re kve{ (Svi lo je vo) 1:1.

1. Oya ci 2. Ru sin 3. Te re kve{ 4. @AK 5. A. [an ti} 6. Li par 7. Ras ti na 8. Du nav 9. Je din.(K) 10. [i ka ra 11. Pa no ni ja 12. Me ta lac 13. Je din.(R) 14. Di na mo

{to vi{e u~ine, sem jednog gola postignutog iz ofsajda, koji je sudija Sini{a Igwatov opravdano poni{tio. Na drugoj strani @olt Hoksa je u 89.minutu primorao golmana doma}ih Savu Zrima da tre}i put kapitulira.

M. Mi tro vi}

Kon tra ma do bo do va

ci: Komazec u 38, 55, 57, Dragi} u 48. minutu za OFK Metalac, a Milosavqevi} u 84. minutu za OFK [ikaru , @uti kartoni: Kqaji}, Dragi}, Komazec ( OFK Metalac), Vulin, Milosavqevi} (OFK [ikara).

ME TA LAC: Peri}, Horvat, Wegovanovi}, Stojanovi}, Boji}, Kqaji}, Pa~irski, Juki}, Mandi}, (Radakovi}), Dragi}, Komazec.

[I KA RA: Curnovi}, Fridrih, Dudakovi}, Vulin, Topalov, ( [anto ), Karali}, Devrwa, Milosavqevi}, Ba~i}, Miqi}, Joka

Fo to: V. Jan ko vi}

tri pogodka sam re{io utakmicu.

M. Jo vi }e vi}

Oyaci - Te re kve{ 1:1 (0:0) OYACI: Igrali{te OFK Oxaci, gledalaca 300, sudija Vuji} (Kula), strelci: N: Zec u 82. za Oxaci, a Gol u 89. minutu za Terekve{, `uti kartoni: Iva no vi}, Ar si}, Ni ko li}, Mar ja no vi} (OFK Oxa ci), Egi} i Kaurin (Terekve{), crve ni kar ton: Ar si} (OFK Oxaci).

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 6 5 4 4 3 2 2 2 2 1 0 0

1 2 1 3 3 2 2 2 2 1 0 1 2 2

0 0 1 0 1 2 3 4 4 5 6 6 6 6

27:3 22 24:6 20 28:8 19 28:8 18 13:9 15 13:11 14 14:13 11 13:17 8 12:21 8 13:19 7 14:31 6 8:22 4 6:22 2 6:29 2

OFK OXA CI: Ivanovi} -, Marjanovi} 6, Spasi} 7, Jovanovi} 6, Nikoli} 7, Arsi} 5, [o{ki} 6 (Stevanovi} 6), Bu. Stojanovi} 6 (]iri}), Bo. Stojanovi} 6 (M. Zec ), Mogu{ 6, N. Zec 7.

TE RE KVE[: Bo`i} 8, Rak 6, Egi} 6 (Qubojevi}), Kaurin 7, Vojvodi} 6, Reqi} 6, Radujko 7, G. Grmu{a 6, Jelisavac 6, V. Grmu{a 6, Rapaji} – (Gol 7).

U derbiju kola nakon veoma nervozne igre rezultat je ostao nere{en. Doma}i igra~i su diktirali tempo imali terensku incijativu. U 40. minutu iskusni Arsi} nije iskoristio jedanaesterac. Golman Bo`i} je odli~nom intervencijom spasao svoju mre`u. U 82. minutu je N. Zec je pobegao svojim ~uvarima i uspeo da zatrese mre`u Bo`i}a, a kada su svi pomislili da }e sdoma}i slaviti u jednoj gu`vi pred golom Ivanovi}a koji je ispustio loptu, najboqe se sna{ao omaleni Gol i uspeo da ugura loptu u mre`u.

S. Mi ler

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA, PR VI RAZ RED

Kom {ij ski der bi Di vo {a ni ma

Mi tros - Bo rac (VR) 1:0 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 100, sudija ]iri} (Be{enovo).Strelac: Lazi} u 58. minutu. @uti kartoni: Tubi}, Mladenovi} (Mitros), Tomi}, Dejanovi} (Borac).Crveni kartoni: Markovi} (Mitros), Tomi} (Borac).

MI TROS: Vukovi} 7, Cvetkovi} 7, Mataruga 7, Markovi} 7, Babi} 7, Pani} 7, Ivkovi} 7 (Bene`an 7), Stanki} 7 (Luki} 7), Petkovi} 7 (Lazi} 7), Tubi} 7, Mladenovi} 7.

BO RAC: Radosavqevi} 7, Dejanovi} 6, Kozomara 6 (Eri} 6), Ostoji} 7, Suboti} 7, Nedi} 6, Cerovac 7, Kova~evi} 6, \uri~i} 6 (Nikoli} 6), Plemi} 7, Tomi} 7.

Na centar{ut Bene`ana, Lazi} je prihvatio loptu, {utnuo

je a ona se od stative odbila u mre`u.

R. Pet ko vi}

Slo ga (Z) - Fru {ko go rac 2:1 (1:1)

SREM SKA RA ^A: Srem - No }aj 3:2, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros - Bo rac (VR) 1:0, DI VO[:Haj duk - Slo ga (^) 2:0, BO SUT: Bo sut Sre mac 0:3 (do ma }i ni ni su ima li le kar ske pre gle de), ZA SA VI CA: Slo ga-Fru {ko go rac 2:1. Bo rac iz Ra den ko vi }a je bio slo bo dan.

ZA SA VI CA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Filipovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Mira`i} u 38. i 69. (iz penala) za Slogu, a Dragoqub Grabi} u 27. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Jefti}, Z. Ili} (Sloga), Trni}, Dragoqub Grabi}, Bojani} (Fru{kogorac).

SLO GA: Andonovi}, Petri}, Mira`i}, Dobo, Kne`evi} (M. Ili}), Jefti}, Ani~i}, Z. Ili}, Belamarkovi}, Peji}, Karakli}.

FRU [KO GO RAC: Veselinovi}, Kusi} (Trivunovi}), Leki}, Vukmir, Vukojevi}, Du{an Grabi} (Savinovi}), \ori}, Bojani}, Rosi}, Dragoqub Grabi}, Trni}.

Doma}in je bio boqi rival u toku cele utakmice. Mogao je slaviti i ubedqivije da su doma}i strelci bili malo prisebniji.

S. Ili}

[ivoqicki 8, Bogdanovi} 7, Raji} 9.

NO ]AJ: Ugqe{i} 7, Bo`jakovi} 7, Marko Vu~enovi} 7, Gospovi} 7, Simi} 7, Zaskalicki 7, Mihajlo Vu~enovi} 8, Savi} 7, Stepanovi} 7, Ivi} 7 (\uki} 7), Ogwenovi} 7 (Toji} ).

Da su [ivoqicki i Raji} bili malo prisebniji mogli su mre`u Ugqe{i}a napuniti bar jo{ tri, ~etiri gola.

R. Go lu bo vi}

Srem - No }aj 3:2 (1:0)

@I TI [TE – NO VA CR WA

SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Vukmir (^alma).Strelci: [ivoqicki u 11. i Raji} u 81. i 84. za Srem, Mihajlo Vu~enovi} u 48. i Simi} u 62. minutu (iz penala) za No}aj. @uti kartoni: Jovi}, Branislav Milovanovi} (Srem).

SREM: Mitrovi} 8, Jovi} 9 (Borko Milovanovi} 7), [upuri} 7, Ostoji} 7, \. Milovanovi} 8, Branislav Milovanovi} 8, Trivuni} 9, Marijanovi} 8,

1. Haj duk 7 2. No }aj 7 3. Srem 8 4. Mi tros 7 5. Sre mac 8 6. Bo rac (R) 7 7. Bo rac (VR) 7 8. Bo sut 7 9. Slo ga (Z) 7 10. Fru {ko go rac 8 11. Slo ga (^) 7

6 5 4 3 2 2 2 2 2 2 0

0 0 2 3 3 3 2 2 1 1 3

1 2 2 1 3 2 3 3 4 5 4

18:7 18 29:12 15 13:13 14 9:4 12 15:16 9 9:12 9 9:11 8 5:8 8 4:8 7 9:18 7 3:14 3

Be ga - Bu du} nost 3:0, Olim pi ja Pro le ter 0:0, Omla di nac - Pro gre sul 5:1, Po let - Ro ham 0:3, Te re kve{ - 1. ok to bar 1:2.

1. Omla di nac 2. Be ga 3. Bu du} nost 4. Ro ham 5. Olim pi ja 6. Pro le ter 7. Te re kve{ 8. 1. ok to bar 9. Pro gre sul 10. Po let

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 5 4 4 3 3 3 3 1 0

0 0 1 0 2 1 0 0 0 0

POD RU^ NA FUD BAL SKA LI GA NO VI SAD Pi o ni ri Slo ga - Mla dost (BJ), Vr bas - Ba~ ka 3:0, Sla vi ja - Bu du} nost 6:1, Mla dost (T) - Sr bo bran 1:3, Ce ment - Pro le ter (NS) 1:1, Ju go vi} Mla dost (BP).

1. Ba~ ka 7 2. Vr bas 5 3. Sla vi ja 7 4. Sr bo bran 7 5. Ju go vi} 7 6. Mla dost (BJ) 6 7. Slo ga 6 8. Ce ment 6 9. Mla dost (T) 7 10. Pro le ter (NS)7 11. Mla dost (BP) 7 12. Bu du} nost 6

6 5 5 5 4 3 2 1 1 1 1 1

0 0 0 0 1 1 1 2 1 1 1 0

1 0 2 2 2 2 3 3 5 5 5 5

42:3 18 20:3 15 18:7 15 18:11 15 21:9 13 9:12 10 4:17 7 7:14 5 3:12 4 6:21 4 6:31 4 3:17 3

Ka de ti Slo ga - Mla dost (BJ), Vr bas - Ba~ ka 2:2, Sla vi ja - Bu du} nost 9:3, Mla dost (T) - Sr bo bran 1:5, Ce ment - Pro le ter (NS) 4:6, Ju go vi} Mla dost (BP) 1:3.

1. Mla dost (BJ) 6 2. Pro le ter (NS)7 3. Vr bas 5 4. Ba~ ka 7 5. Slo ga 6 6. Mla dost (BP) 7 7. Ce ment 6 8. Sr bo bran 7 9. Sla vi ja 7 10. Ju go vi} 7 11. Mla dost (T) 7 12. Bu du} nost 6

6 6 4 4 4 3 2 2 1 1 1 0

0 0 1 1 0 0 1 1 3 1 1 1

0 1 0 2 2 4 3 4 3 5 5 5

26:7 18 29:13 18 15:4 13 18:9 13 10:9 12 15:13 9 12:19 7 13:21 7 14:14 6 8:18 4 8:18 4 13:31 1

Omla din ci Omla di nac - Je din stvo 1:0, Ka bel Ve ter nik 2:1, Su tje ska - Tvr |a va 4:2, Vr bas - Obi li} 13:0, TSK - Voj vo di na 4:0, Bo rac ([) - Ba~ ka 1923 5:1, Sta ri grad - Me ta lac Fu tog 0:3, Her ce go vac - Pe tro va ra din.

1. TSK 9 2. Omla di nac 9 3. Ka bel 9 4. Bo rac ([) 9 5. Me ta lac Fu tog9 6. Ve ter nik 9 7. Voj vo di na 9 8. Ba~ ka 1923 9 9. Vr bas 9 10. Pe tro va ra din8 11. Su tje ska 9 12. Tvr |a va 9 13. Sta ri grad 9 14. Je din stvo 9 15. Her ce go vac 8 16. Obi li} 9

8 7 7 6 6 5 5 4 4 3 3 2 2 1 1 1

1 1 0 1 1 1 0 1 0 1 1 1 0 1 1 1

0 1 2 2 2 3 4 4 5 4 5 6 7 7 6 7

33:5 25 30:6 22 20:9 21 27:8 19 26:11 19 23:11 16 27:18 15 21:21 13 25:28 12 19:13 10 22:33 10 7:23 7 8:31 6 10:23 4 6:25 4 11:50 4

SU BO TI^ KA LI GA

Haj duk - Slo ga (^) 2:0 (0:0) DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 200, sudija Kresojevi} (Be{enovo).Strelci: Lazarevi} u 57. i Manev u 88. minutu. @uti kartoni: Galeti}, Lazarevi}, Babi} (Hajduk), Igwati}, Antoni}, Keki}, Sekuli} (Sloga).Crveni karton: Bogosavqevi} (Sloga).

HAJ DUK: Vukoli}, Galeti}, Plav{i}, Babi}, Vasiqevi}, Vidovi} (Rade Mari~i}), Lazarevi}, Rajko Mari~i} (Zeqkovi}), Manev, Nenadovi}, Cvjeti}.

SLO GA: Pan|en, Igwati}, Topi} (Samarxi}), Vetmi}, Bojani} (Mocowa), Zec, Vukmir, Sekuli} (Ko{uti}), Keki}, Antoni}, Bogosavqevi}.

U kom{ijskom okr{aju Divo{ani su mogli slaviti i dvocifrenim rezultatom.

V. Rat ko vi}

17

sreda17.oktobar2012.

0 2 2 3 2 3 4 4 6 7

20:4 21 21:12 15 15:12 13 12:6 12 20:11 11 14:12 10 11:9 9 12:12 9 8:27 3 3:31 0

Zriw ski 1932 - Brat stvo 0:1, So lid - Haj duk 1:0, Lo ko mo ti va @ed nik 2:5, Su bo ti ca - \ur |in 1:0, Elek tro voj vo di na - Udar nik 0:1, Ba~ ka 1901 B - Po qo pri vred nik 3:2, Ma la Bo sna - Du {an Sil ni 2:3.

1. Su bo ti ca 2. D. Sil ni 3. Ba~ ka B 4. Haj duk 5. M. Bo sna 6. Udar nik (-3) 7. So lid 8. @ed nik 9. Brat stvo 10. Po qo pri vr.

11. Zriw ski 12. Lo ko mo ti va 13. Elek trov.

14. \ur |in

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

6 6 6 5 5 6 5 3 3 2 1 1 1 1

1 1 0 1 0 0 0 0 0 1 2 2 1 1

1 1 2 2 3 2 3 5 5 5 5 5 6 6

13:6 19 17:11 19 18:9 18 23:8 16 17:9 15 17:12 15 8:7 15 13:12 9 15:15 9 8:15 7 5:16 5 10:25 5 8:14 4 11:27 4

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LI GA – IS TOK Je din stvo - Haj duk 1:2, Du nav Bu du} nost (A) 4:3, Ka ra{ (K) - Ra tar 3:1, Haj du ~i ca - [e vac 0:0, Bo rac (VS) - Cr ve na zve zda 1:1, Vi no gra dar - Vi to rul 2:0, Par ti zan (U) - Bo rac (VG) 3:2, Pot po raw - Ka ra{ (J) 2:3.

1. Bu du} nost (A)9 2. C. zve zda 9 3. Haj du ~i ca 9 4. Bo rac (VS) 9 5. Vi no gra dar 9 6. Je din stvo 9 7. Ra tar 9 8. Bo rac (VG) 9 9. [e vac 9 10. Par ti zan (U) 9 11. Haj duk 9 12. Ka ra{ (J) 9 13. Vi to rul 9 14. Du nav 9 15. Ka ra{ (K) 9 16. Pot po raw 9

7 6 6 4 5 5 4 3 3 3 3 3 2 2 1 0

1 2 1 4 1 1 1 3 3 2 1 1 2 2 3 2

1 1 2 1 3 3 4 3 3 4 5 5 5 5 5 7

33:9 22 22:4 10 22:11 19 16:10 16 16:10 16 9:6 16 18:17 13 15:15 12 14:16 12 21:25 11 12:24 10 12:26 10 12:17 8 21:31 8 11:19 6 10:24 2

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda17.oktobar2012.

POJEDINA^NO PRVENSTVO SVETA ZA GLUVE I NAGLUVE

Vla di mir Kla san pr vak sve ta Ivan Ivani{evi}

RAPID [AMPIONAT PODUNAVSKIH ZEMAQA

Iva ni {e vi} naj bo qi Po du na vac U Ko zlo du ju u Bu gar skoj odr `an je {am pi o nat po du nav skih ze ma qa u ubr za nom {a hu. U~e stvo va li su pred stav ni ci de set dr `a va, sve sa mi ve le maj sto ri, a naj u spe {ni ji je bio na{ ve le maj stor Ivan Iva ni {e vi} i osvo jio po bed ni~ ki pe har.

Pla sman: 1. Ivan Iva ni {e vi} (Sr bi ja) 6, 2. Mar ku{ Ra xer (Austri ja) 5,5, 3. Vi o rel Jor da ke sku (Ru mu ni ja) 5,5, 4. Ri ~ard Ra port (Ma |ar ska) 5, 6. An to a ne ta Ste fa no va (Bu gar ska) 4,5, 7. Ju ri Vovk (Ukra ji na) 4, 8. To mas Lu ter (Ne ma~ ka) 4, 9. Pe ter Mi ha lik (Slo va~ ka) 3, 10. Mla den Pa lac (Hr vat ska) 2,5 po e na.

U Al ma ti ju, u Ka zah sta nu, je od 27. sep tem bra do 6. ok to bra od i gra no 15. po je di na~ no pr ven stvo sve ta za glu ve i na glu ve {a hi ste na ko jem je tri jum fo vao na{ Vla di mir Kla san iz In |i je sa 8,5 po e na iz 11 par ti ja. Pre ~e ti ri go di ne Kla san je bio bron za ni u [vaj car skoj, a sa da je po red ti tu le svet skog pr va ka Vla di mir osvo jio i ti tu lu in ter na ci o nal nog maj sto ra (sa po sled we Olim pi ja de glu vih 2010. g. u Por tu ga lu, imao je bal za IM).

Mu ko tr pan tre ning i sva ko dnev ni vi {e ~a sov ni rad na usa vr {a va wu {a hov ske te o ri je, u po sled wih par go di na, ko na~ no je re zul ti ra lo ti tu lom pr va ka sve ta, za 29-to go di {weg Vla di mi ra Kla sa na. Tre ba pod vu }i i da je Kla san sti pen di sta Mi ni star stva spor ta i omla di ne. Ovo je ve li ki uspeh za na{ {ah, na{ sport, a pre sve ga za glu vu i na glu vu po pu la ci ju i sve in va li de u na {oj ze mqi. Na daj mo se da }e ovo bi ti i pod strek i oba ve za da se vi {e pa `we, na svim po qi ma, po sve ti glu vi ma, i uop {te in va li di ma, a {ah mo `e bi ti pu to kaz ka ko da se in va li di, ba rem na po qu spor ta, so ci ja li zu ju u na {em dru {tvu.

Pla sman: 1. Vla di mir Kla san (Sr bi ja) 8,5, 2-4.

Ali {er Anar ku lov (Uz be ki stan), im Ve se lin Gor gi jev (Bu gar ska), vm Zlat ko Kla ri} (Hr vat -

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

EKIPNO PRVENSTVO VOJVODINE ZA @ENE

Kra qi ca na pr vo li ga {kom ba lu U Ka }u je od 11-14. ok to bra od i gra no Ekip no pr ven tvo Voj vo di ne za `e ne na ko me je u~e stvo va lo 16 eki pa. Ap so lut ni fa vo rit za pr vo me sto i pla sman za Pr vu li gu Sr bi je za `e ne na red ne go di ne bi la je eki pa Aqe hi na iz Pan ~e va.

Me |u tim, ve} u pr vom ko lu do `i ve le su ne pri jat no iz ne na |e we ka da su od i gra le ne re {e no sa eki pom Kra qi ce.

Kra tak tur nir od 5 ko la ni je im vi {e do zvo qa vao ta kav luk suz ali ta~ ku na neo stva re ne am bi ci je o osva ja wu pr vog me sta sta vi le su im su gra |an ke iz “Iva na Kur ja~ kog” ko je su ih po ra zi le u ~e tvr tom ko lu. Na su prot wi ma, skrom na eki pa Kra qi ce iz Pe tro va ra di na na ~i ni la je pri jat no iz ne na |e we osva ja wem pr vog me sta i pla sma nom u Pr vu li gu Ekipa Kraqice Sr bi je. Po za vr {et ku tak mi ~e wa Mi ro slav Ko pa wa, pred sed nik [S Voj vo di ne, po de lio je zlat ne me da qe eki pi Kra qi ce (Sve tla na Sto ja di nov, Isi do ra Ga ko vi} i Jo va na Max gaq) sre br ne eki pi Aqe hi na (Jo va na Eri}, Ana Ber ke i Kse ni ja To min) i bron za ne eki pi Sre ma PROBLEM BR. 411

Be li da je mat u dva po te za An dre She ron L’il lu stra tion, 1936.

Re {e we pro ble ma br.410 (O.H. Chatillon, La Presse, 1900.) sa po zi ci jom: be li – Kh8, Dd8, Lc1, Sf6; cr ni – Kf7, pe {a ci f5, h6; je 1.Lb2!

(Mi li ca Bje lo glav, Ol gi ca \u ri} i Sa wa Voj vo di}). Pla sman: 1. Kra qi ca (Pe tro va ra din) 13 (11), 2. Aqe hin (Pan ~e vo) 10 (11,5), 3. Srem (Srem ska Mi tro vi ca) 10 (8,5), 4-5. “Ivan Kur ja~ ki” (Pan ~e vo), Po ti sje (Ka wi `a) 9 (10), 6. O[K Vr {ac 9 (8,5), 7-8.

Som bor ski {k, Haj duk (^u rug) 9

ska) 8, 5-6. Je hu da Grin feld (Iz rael), fm Fe renc Frink (Ma |ar ska) 7, 7. Mi lan Or sag (^e {ka) 6,5, itd. U~e stvo va lo je 28 igra ~a.

D. @ivi}

PRVENSTVO NOVOG SADA

Ko ke za po dru gi put pr vak U pro sto ri ja ma N[K-a za vr {e no je 81. pr ven stvo No vog Sa da. Iako ni ovog pu ta (po obi ~a ju?) ni su u~e stvo va li no vo sad ski ve le maj sto ri tur nir je bio za ni mqiv i bor ben pa su gle da o ci sva ko dnev no u`i va li u vra to lo mi ja ma dr ve nih fi gu ra. No vi pr vak gra da, Fi de maj stor Mir ko Ko ke za, pri ka zao je si gur nu igru i za slu `e no je osvo jio ti tu lu {am pi o na is pred fa vo ri ta in ter na ci o nal nog maj sto ra De ja na Le sku ra. Wih dvo ji ca od star ta su vo di la mr tvu tr ku i tek po sled wim ot ku ca ji ma ~a sov ni ka pro mo vi san je no vi pr vak.

Pr ven stvo sa naj du `om tra di ci jom na Bal ka nu ima i svo je re kor de re: dr Ra du {ko Ilij} naj vi {e je pu ta u~e stvo vao na {am pi o na ti ma gra da (46) a ko rak iza we ga je u~e snik ovog {am pi o na ta, vi {e stru ki pr vak gra da, maj stor Kra so je No ta -

ro{ ko jem ne do sta je jo{ sa mo jed no u~e {}e pa da do stig ne le gen dar nog dok to ra. Me |u tim, dok to rov sin, Mi lan Ilij}, ko ji ni je ni bli zu o~e vog re kor da zbog du `eg od su stvo va wa iz No vog Sa da, mo `e se po hva li ti da je od pri sut nih pr vi put na stu pio na pr ven stvu gra da jo{ da le ke 1958. go di ne!

Ko na ~an pla sman: 1. Mir ko Ko ke za 7,5, 2. De jan Le skur 7, 36. Vuk Sa va no vi}, Ne nad Pa vlo vi}, Si ni {a Dro wi}, Si ni {a Re mec ki 5,5, 7-8. Mi lan Ilij}, Mi o drag Jev ti} 5, 9-16. Go ran Ko va ~e vi}, Ivan Uj ha zi, Ra mo Mu ja gi}, @i va Mar kov, Mi ro slav Mi haq, Ste van Jo vi}, Bo jan Lu ka ji}, Ne nad Di mi tri je vi} 4,5, 17-20. Mi lan Po po vi}, Kra so je No ta ro{, Ivan Ba no vi}, Vla di mir Ka wuh 4, 21-22.

Mi o drag Dra `i}, Stra hi wa \ur ni} 3,5, 23. Mi ro slav Pan ti} 2,5 po e na.

MASTERS FINALE

Po bed nik Mag nus Kar lsen Za vr {e no je ovo go di {we Ma sters fi na le. Po sle od i gra va wa tur ni ra na dva kon ti nen ta (Ju `na Ame ri ka i Evro pa), u dve dr `a ve (Bra zil i [pa ni ja) i dva gra da (Sao Pa u lo i Bil bao) na kra ju su tri jum fo va la dvo ji ca su per ve le maj sto ra: Fa bi a no Ka ru a na i Mag nus Kar lsen sa po 17 po e na pa se igra lo do i gra va we u br zo po te znim par ti ja ma. Kar lsen je po be dio obe par ti je do i gra va wa i ta ko osvo jio {am pi on sku ti tu lu. Pr vu par ti ju do i gra va wa Kar lsen je cr nim fi gu ra ma po be dio u 41. po te zu a dru gu par ti ju be lim fi gu ra ma u 17 po te zu.

Ko na~ no sta we po sle po sle 10 ko la: 1-2. Kar lsen, Ka ru a na 17, 3.

Aro wa 11, 4. Kar ja kin 10, 5. Anand 9, Va qe ho 6 po e na.

(8), 9-10. Da me (No vi Sad), R[K De te li na ra (No vi Sad) 7 (7,5), 11.

Rad ni~ ki (Zre wa nin) 7 (7), 12.

Ba~ ka (Pa ~ir) 6 (6,5), 13. Naf ta gas (Ele mir) 6 (5,5), 14. Spar tak (Su bo ti ca) 3 (2,5), 15. Mla dost (No va Pa zo va) 1 (4,5), 16. Slo ven (Ru ma) 1 (2,5).

NOVOSADSKA LIGA

Titula Borcu Re z ul t a t i 11. ko l a: Pen z i o n er - @e l e z ni ~ ar 2:6, Kra q i c a-PTT - E| {eg 6:2, Pro m o c i j a – ^e ne j ac 1,5:6,5, Pru ` e n a ru ka – Dnev n ik 4,5:2,5, Bu b a ma r a (2) – Bo r ac 3,5:4,5, Je d in s tvo slo b od n o.

Ko n a ~ an pla s man: 1. Bo rac 22 (52), 2. Dnev n ik 18 (45,5), 3. Je d in s tvo 18 (39), 4. @e l e z ni ~ ar 16 (44), 5.

Kra q i c a-PTT 16 (42,5), 6. Pro m o c i j a 14 (39), 7.

Bu b a m a r a (2) 13 (43), 8.

Pru ` e n a ru k a 13 (37,5), 9.

Pen z i o n er 12 (32), 10. E| {eg 11 (38), 11. ^e n e j ac 4 (27).

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Ne u ta ba nim sta za ma Pr vak 81. pr ven stva No vog Sa da je Fi de maj stor Mir ko Ko ke za. Kao omla di nac osam de se tih go di na imao je za pa `en uspeh osva ja wem tre }eg me sta na omla din skom {am pi o na tu Ju go sla vi je is pred Zden ka Ko `u la i Iva na So ko lo va, bu du }ih ve le maj sto ra. Iz rod nog Mr ko wi} Gra da sud bi na ga je do ve la u No vi Sad i tu se po ~eo ozbiq ni je ba vi ti {a hom.

Iako se {a hom ne ba vi pro fe si o nal no imao je u svo joj ka ri je ri le pih uspe ha: 1990. na ja kom me |u na rod nom pre do lim pij skom tur ni ru u No vom Sa du sa pre ko 200 u~e sni ka bio je u pr vih de set, de o ba tre }eg me sta na me |u na rod nom ope nu u No vom Be ~e ju (1996), pr vak No vog Sa da 1998. go di ne, po bed nik me |u na rod nog tur ni ra u No vom Sa du (2002.). Bio je i rad ni~ ki pr vak Voj vo di ne a igra ju }i na rad ni~ kim tak mi ~e wi ma sa re pre zen ta ci jom NIS-a po stao je vi ce {am pion na svet skim rad ni~ kim igra ma u Al be ni (Bu gar ska) 2007. go di ne, a u po je di na~ noj kon ku ren ci ji osvo jio je bron za nu me da qu. Kao pr vak NIS-a 2011. go di ne pred sta vqao je Sr bi ju na Spar ta ki ja di u Mo skvi gde je osvo jio {e sto me sto. Za da na {wi pri log iz dvo ji li smo par ti ju sa upra vo za vr {e nog pr ven stva No vog Sa da gde je Ko ke za za slu `e no osvo jio pr vo me sto.

Kokeza–Pavlovi} Nim co vi }e va in dij ka (E32) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Dc2 0–0 5.e4 Re |e igran po tez. @e leo sam da skre nem sa uta ba nih sta za, zbog mla do sti svog pro tiv ni ka, ko ji je ve ro vat no kom pju ter ski pot ko van, o~e ku ju }i da do iz ra `a ja do |e mo je ve }e igra~ ko is ku stvo.

5…d6 6.a3 L:c3+ 7.b:c3 e5 8.Ld3 Te8 Re |e igran po tez, ve ro vat no u `e qi da iz vr {i ra ni pri ti sak po e-li ni ji. Isto vre me no, ra no na pu {ta we f-li ni je ni je do bro.

9.Se2 b6 10.0–0 Sc6 U `e qi da iz vr {i pri ti sak na udvo je ne pe {a ke po c-li ni ji. Bo qa je bi la kon cep ci ja sa c5 uz Sd7 i Sf8. Ta da bi ra no Te8 ima lo smi sla.

11.f4 Sd7 Pre ti lo je otva ra we f-li ni je sa Lg5.

12.Le3 La6 13.Tad1 Sa5 Od i gra ni po svim {a hov skim prin ci pi ma “kwi {ki” da se iz vr {i pri ti sak na udvo je ne pe {a ke. U ovom slu ~a ju to ni je bi lo do bro, bo qe je bi lo 13…f6.

14.f:e5 d:e5 Bo qe je 14…L:c4 15.e:d c:d 16.Sg3 g6 17.Df2 iako,

ta ko |e, za dr `a vam pred nost.

15.c5! U to me je stvar! ^im se po kre nu pe {a ci vi {e ni su sla bi. Za to ih je tre ba lo fik si ra ti sa c5 u bi lo kom mo men tu.

15…L:d3 Kom pju ter pred la `e kao bo qe: 15…Lc4 16.Sg3 Lb3 17.Df2 Sf6 18.Td2 Sg4 19.Df3 Dh4 20.h3 S:e3 21.D:e3 Sc4 22.L:c4 L:c4 23.Sf5 16.D:d3 De7 17.Sg3 g6 18.Db5!

Pa ra li za ~i ta ve po zi ci je.

18…c6 19.Da4 Tec8 Tre ba lo jet u do ve sti dru gog to pa a ovo ga osta vi ti da ~u va kra qa.

20.Td2! Sb7 21.Db3 Sd8 22.Tdf2 b:c5 23.d:c5 Sf8? Pre du go je ovo pre ba ci va we.

24.Dd1 Sfe6 25.Dg4 Kh8

26.Sf5! Du go pri pre ma na `r tva.

26…g:f5 27.e:f5 Sf4 Po zi ci ja cr nog je te {ka. Evo sa mo jed ne od va ri jan ti gde za to pa imam na pad i ~e ti ri pe {a ka: 27…Sc7 28.f6 Df8 29.Tf5 Sd5 30.Te5 Se6 31.Te6 f:e 32.Ld4 e5 33.L:e5 Te8 34.Ld4 Df7 35.Dd7 Kg8 36.Dc6 sa do voq nom kom pen za ci jom.

28.T:f4 e:f4 Ako ka `e{ “A” mo ra{ re }i i “B”.

29.Ld4+ f6 30.Dh4 Dg5 gu bi zbog De3+ 30…Kg8 I sad tre ba na sta vi ti par ti ju sa to pom ma we, a mat se jo{ ne na zi re.

31.Te1 Df7 Ne ma gde.

32.L:f6 Tc7 Po ~i wu da se be ru pr vi plo do vi – kow mo ra pa sti.

33.Dg5+ Kf8 34.L:d8 Dg7 35.Dh4 Tf7 35…f3 36.Lg5 Te8 37.T:e8 K:e8 38.Df4 Dc3 39.De4 Kf8 40.Lh6+ ili si gur no 36.g4.

36.f6 Dg6 37.Le7+ Kg8 38.D:f4 Kh8 39.Df3 Te8 Po sled wi trik – ni je do bro Dc6 zbog Tfe7!

40.h3 h6 41.Te4 Kh7 42.Tg4 Ma lo opu {ta we. Tre ba lo je igra ti Tf4 i par ti ja je go to va.

No, bio sam u bla gom cajt no tu.

42…Db1+ 43.Kh2 Db8+ Bo qe je 43…Te:e7 44.f:e i on da 44...Db8+ 45.Tf4 T:f4 46.e8D D:e8 47.D:f4 i ta za vr {ni ca bi bi la do bi je na, ali ne ba{ la ko.

44.Ld6 Dd8 45.Df5+ Kh8 46.Tg6 1:0 Ko men tar: M. Kokeza Pri pre mio: B. Dankovi}

TITEQANI OBELE@ILI VELIKI JUBILEJ

Uspe {na tak mi ~ar ska go di na Tak mi ~ar sku 2012. go di nu [K „Ti tel“je za vr {io ona ko ka ko je i po ~eo, po be dom nad eki pom „Mi haq Taq“ iz Ve ter ni ka 5,5:2,5. U go di ni ka da obe le `a va 65 go di na po sto ja wa, a ro |en dan su pro sla vi li 21. ju la do la skom sport skih le gen di ju go slo ven skog i srp skog spor ta kao {to su: igra ~i nN[K-a Pe tar Po po vi}, Ro bert Mar ku{, Mi ro qub La zi}... Ne nad Pa go nis – kik boks, Dra gan Ke co je vi}, Du {an Da ~i} -ka ra te, De san ka Pe tro vi} – Pe {ut- stre qa {tvo i mno gi dru gi. Po za vr {et ku se zo ne raz go va ra li smo sa agil nim pred sed ni kom [K „Ti tel“ pro fe so rom Zdrav kom Ga go vi }em o tek za vr {e nom pr ven stvu i da qim ci qe vi ma: - Ovu tak mi ~ar sku se zo nu za vr {i li smo na naj lep {i mo gu }i na ~in vi so kim 4. me stom sa osvo je nih 18. bo do va od 12 eki pa ko je se tak mi ~e u Ju `noba~ koj li gi. Po seb no nam je dra go {to se ne ko li ko na {ih mla | ih ~la n o v a afir m i s a l o, ta ko je Mi ro slav Ma le{ u to ku ove tak mi ~ar ske se zo ne bio me |u naj u spe {ni ji ma i od na -

red ne se zo ne ima }e zva we pr v o k a t e g or n i k a.

Po be dom nad eki pom iz Ve t er n i k a kru n i s a l i smo re zul ta te to kom ove tak m i ~ ar s ke go d i n e.

Ovo je sa mo na sta vak ju bi l ar n ih do g a | a j a na {eg klu ba ko ji je pro sla v io 65 go d i n a od osni va wa. Zna ~aj ne re zul ta te za na {u eki pu ostva r i l i su Pre d rag Pe t ro v i} i Vo j i s lav Gli {i} ko ji su nam bi li „udar ne ta ble“ . Vuk Aram ba {i} je na omla din s koj ta b li po k a z ao zna ~ a j an {a h ov s ki na pre dak i u bu du} no sti o~e ku j e mo od we g a od li~ ne re zul ta te. Eki pu [ahisti Titela na {eg klu ba su ~i ni li: Vo ji - U te {koj ma te ri jal noj si tu slav Gli {i}, Pre drag Pe tro - a ci ji u ko joj se na {ao ti tel ski vi}, Zdrav ko Ga go vi}, Dra gan sport i na{ klub je imao iste Za ki}, Vla do So ro, Mi ro slav pro ble me.Ipak, qu di do bre vo Ma le{, Sta ni {a Mi len ko vi}, qe ko ji su bi li po {to va o ci {a dr Ra do van Vu ka di no vi}, Dra - hov ske igre su nam iza {li su u gan Aram ba {i}, Du {ko Va si - su sret. Uje di we ni re gi o ni Sr li}, Mla den Da bi}... bi je u Ti te lu su nam ustu pi li Oda kle je sti za la po mo} za ve le lep ne pro sto ri je u ko ji ma tak mi ~e we? od i gra va mo svo je su sre te. „Res

trejd“ iz Ti te la nam je omo gu }io or ga ni za ci ju pu to va wa ka da smo go sti, Op {ti na Ti tel nam je ta ko |e po mo gla na spram svo jih mo gu} no sti... Ciq nam je da sa ~u va mo eki pu i da se odr `i mo u ran gu tak mi ~e wa u ko jem se sa da tre nut no na la zi mo, za kqu ~io je pred sed nik klu ba pro fe sor Zdrav ko Ga go vi}. @. M.

SPORT

dnevnik

SAOP[TEWE STRU^NOG SAVETA VSS

Uspe {ni ne `mu re na te {ko }e

Alek san dar Ka ra ka {e vi}

PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U DANSKOJ

Ka ra ka {e vi} na{ naj ve }i adut U Dan skoj da nas po ~i we Evrop sko pr ven stvo u sto nom te ni su, ko je se pr vi put igra u no vom for ma tu. Na i me, u~e sni ci }e se tak mi ~i ti sa mo u sin glu i du blu, a do 21. ok to bra, ka da se tak mi ~e we za vr {a va, u rin gu }e se na }i 147 sto no te ni se ra i 112 sto no te ni ser ki.

Bo je Sr bi je bra ni sed mo ro tak mi ~a ra, tro je u mu {koj i ~e tvo ro u `en skoj kon ku ren ci ji.U Dan sku su ot pu to va li: Alek san dar Ka ra ka {e vi}, Mar ko Jev to vi} i @olt Pe te. Od de vo ja ka bo je Sr bi je bra ni }e Ana Ma ri ja Er de qi, Ga bri e la Fe her, Mo ni ka Mol nar (o tro {ku STSS) i An drea To do ro vi} ko ja je sa ma fi nan si ra la put, jer se Sa vez zbog sku pih ko ti za ci ja opre de lio za mi ni ma lan broj tak mi ~a ra.

Na{ naj ve }i adut je is ku sni Alek san dar Ka ra ka {e vi}, ko ji je pro {le se zo ne osvo jio tri me da qe (u sиnglu, du blu i mik su), a po seb no je bi la zna ~aj na ona u sin glu, pr va i isto rij ska za Sr bi ju.

- Ovo ga pu ta bi }e mi mno go te `e u po je di na~ noj kon ku ren ci ji. Nem ci Ov ~a rov i Bol i Da nac Mejz su fa vo ri ti, ali ne gu bim na du. Ipak, re al ni je je da sa Slo ven com Bo ja nom To ki } em u du b lu po k u { am da osvo jim od li~ je. Naj ve }i fa vo ri ti su po me ni [ve |a ni Ge rel i Lund kvist – po ru ~io je uo~i pu ta Ka ra ka {e vi}, ko ji je 46. na Светској rang li sti, a u Dan skoj }e bi ti svr stan kao 18. no si lac u po je di na~ noj kon ku ren ci ji.

S. S.

Je le na Jan ko vi} za vr {i la je me~ pr vog ko la na tur ni ru u Luk sem bur gu i pre ne go {to se za gre ja la. [u ai Peng iz Ki ne pre da la joj je duel po sle sa mo tri od i gra na ge ma i 17 mi nu ta igre zbog po vre de.

Jan ko vi }e va je po sta vqe na za tre }eg no si o ca na tur ni ru u Luk sem bur gu, ko ji se igra za na grad ni fond od 220.000 do la ra.

Srp ska te ni ser ka Ve sna Do lonc pla si ra la se u dru go ko lo Ku pa Kre mqa u Mo skvi, po be dom nad Ka zah stan kom Ga li nom Vos ko bo je vom.Do lonc je do tri jum fa do {la sa 1:6, 6:1, 6:4, po sle jed nog sa ta i 58 mi nu ta igre. Po sle la ko iz gu bqe nog pr vog se ta, Do lonc je ka zah stan skoj te ni ser ki uz vra ti la istom me rom, da bi u tre }em se tu bi la vi |e na ve li ka bor ba. Srp ska

Ra slo ja va we

va) 3,5:2,5, Som bor ski {k - Kra qi ca (Pe tro va ra din) 3:3, Par ti zan (To ma {e vac) - Naf ta gas (Ele mir) 1,5:4,5, Ivan Kur ja~ ki (Pan ~e vo) - Rad ni~ ki (Zre wa nin) 4,5:1,5.

Pla sman: 1. Slo ven 7 (13), 2.

Ivan Kur ja~ ki 7 (11), 3. Naf ta gas 6 (10), 4-5. Srem,. Som bor ski {k 5 (10), 6. Ba~ ka 4 (9), 7. Kra qi ca 3 (9), 8. Sta ra Pa zo va 3 (7), 9. Mla dost 2 (8,5), 10. Rad ni~ ki 2 (7,5), 11. 1 (6,5), 12. R[K De te li na ra 1 (6).

B. D.

PRVENSTVO INVALIDA VOJVODINE

In |i ja ube dqi vo pr va U Zre wa ni nu je od i gra no ekip no pr ven stvo in va li da ra da Voj vo di ne. Uz u~e {}e 11 eki pa, igra lo se na ~e ti ri ta ble, 5 ko la po [vaj car skom si ste mu, 15 mi nu ta po igra ~u. Naj u spe {ni ji su bi li in va li di iz In |i je, pred vo |e ni Vla di mi rom Kla sa nom, no vim svet skim pr va kom za glu ve i na glu ve. Po red we ga, za eki pu su na stu pa li jo{ \or |e Ma ric ki, Dra gan Cu ra ko vi} i Mi lan Pi qa. Ku la, za ko ju su igra li Dra gi Gru bor, Mu ha rem Ome ra gi}, Mi lo rad \u ri ca i Mi le ta Ta di}, tra di ci o nal no za u zi ma vi so ko me sto na ovim tak mi ~e wi ma. Pri jat no je iz ne na di la eki pa No vog Sa da (Mi li sav Mi ki}, Bo go qub Dan ko vi}, Da vo rin Vra ne{ i Qu bi {a Ku zma no vi}) ko ja je, iako hen di ke pi ra na ne u ~e stvo va wem dva Fi de maj sto ra, osvo ji la tre }e

Na {i na vi ja ~i, pri ja te qi i spon zo ri ne mo ra ju da bri nu oko sud bi ne srp skog va ter po la. Ve li ~i na uspe {nih i je ste da ne `mu re ka da se po ja ve te {ko }e, ve} da se od mah na wih uka `e i po tom kre ne u re {a va we. Zbog to ga mo li mo ali i tra `i mo str pqe we jav no sti, jer `e li mo da na red nih da na u mi ru sa gle da mo ~i ta vu si tu a ci ju i po ~e tak no vog olim pij skog ci klu sa do ~e ka mo sa ja snom sli kom o ak tu el nom tre nut ku tro fej nog spor ta.

Ve sna se pri dru `i la Ani

DRUGA LIGA SRBIJE – GRUPA VOJVODINA

U Ka }u su od i gra na tri ko la ekip nog pr ven stva dru ge li ge Sr bi je – gru pa Voj vo di na.

I po red ne ko li ko iz ne na |u ju }ih re zul ta ta, fa vo ri ti su se iz dvo ji li, dok se u do wem do mu ne ko li ko eki pa bo ri za op sta nak (tri ti ma is pa da ju).

Re zul ta ti 3. ko la: R[K De te li na ra (No vi Sad) – Slo ven (Ru ma) 0,5:5,5, Srem (Sr. Mi tro vi ca) - Sta ra Pa zo va 4:2, Ba~ ka (Pa ~ir) - Mla dost (No va Pa zo -

nu i tet uspe ha, oja ~a si stem ra da, a sa mim tim i po zi ci ja stru~ nog sa ve ta kao te la ko je vo di i od go vor no je za stru~ nu po li ti ku VSS.Na rav no, osnov ni ciq je o~u va we ko he zi je na {e re pre zen ta tiv ne se lek ci je.

Stru~ ni sa vet je do neo od lu ku da se od na ci o nal nog se lek to ra za tra `i do dat ni iz ve {taj o ra du u pe ri o du pre i za vre me Iga ra u Lon do nu, kao oba ve zu da se u naj kra }em ro ku pre va zi |u pro ble mi ko ji su pri sut ni u VSS, a de lom su iz ne ti u pi smu igra ~a.

KUP KREMQA U MOSKVI

TURNIR U LUKSEMBURGU

Je le na u dru gom ko lu

U go di ni ve li kih uspe ha, osvo je ne bron ze na Olim pij skim igra ma u Lon do nu i zla ta na Evrop skom pr ven stvu u Aj ndho ve nu, ve li ~i na Va ter po lo sa ve za Sr bi je se ogle da i u sna zi re {a va wa pro ble ma i tra `e wu na ~i na da rad u bu du} no sti bu de jo{ bo qi.

Upra vo ta ko se i po sma tra pi smo upu }e no od stra ne de la re pre zen ta ti va ca ko je za ciq o~i gled no ima `e qu da se po boq {a ju od no si ka ko na re la ci ji iz me |u igra ~a i stru~ nog ti ma na ~e lu sa se lek to rom ta ko i od no sa igra ~a i sa mog sa ve za. Wi ho vi sta vo vi ne dvo smi sle no uka zu ju na `e qu da or ga ni za ci ja i re pre zen ta ci ja na sta ve sa us pe si ma i u na red nom pe ri o du.

Da se u jav no sti ne bi stvo ri la po gre {na sli ka mo ra mo da is tak ne mo da ni jed nog tre nut ka me |u igra ~i ma ne ma go vo ra o boj ko tu igra wa u re pre zen ta ci ji, ni ti bi lo ka kvih ul ti ma tiv nih zah te va za ini ci ra wem od re |e nih re {e wa. Ovo ni je pr vi put da Va ter po lo sa vez Sr bi je unu tar svo je ku }e tra `i na ~i ne ko ji }e naj tro fej ni ji srp ski sport osta vi ti na sta za ma uspe ha. Go di ni ma ~i ni mo sve {to je u na {im mo gu} no sti ma da bu de mo jo{ bo qi a ostva re ni re zul ta ti to i do ka zu ju.Ci qe vi no vo for mi ra nog Stru~ nog sa ve ta su `e qa da se na sta vi kon ti -

me sto za po la po e na ma we od dru go pla si ra ne Ku le. Eki pa Pan ~e va je u svo jim re do vi ma ima la naj u spe {ni jeg tak mi ~a ra Bran ka Mi ha i lo vi }a, ko ji je po be dio sve svo je pr o tiv ni ke, ali to ni je bi lo do voq no za osva ja we me da qe. Po za vr {et ku tak mi ~e wa pred sed nik Sa ve za in va li da ra da Voj vo di ne Mi lo rad Ki li bar da po de lio je pe ha re i me da qe za tri pr vo pla si ra ne eki pe. Su dij ski po sao, uz po mo} kom pju te ra, uspe {no su od ra di li bra }a Ra ci}, Dra go qub i Pe ra.

Pla sman: 1. In |i ja 13 (15), 2.

Ku la 10 (13,5), 3. No vi Sad 10 (13), 4. Pan ~e vo 10 (12), 5. Su bo ti ca 8 (10,5), 6. Ba~ ka Pa lan ka 8 (9,5), 7. Sta ra Pa zo va 6 (8,5), 8.

Zre wa nin 6 (7,5), 9. Ki kin da 6 (7,5), 10. Sr bo bran 6 (7), 11. Be la Cr kva 3 (6).

B. D.

te ni ser ka je od li~ no kre nu la, pre ne go {to joj je Vos ko bo je va vra ti la brejk, ali je agre siv nom i kon tro li sa nom igrom Do lonc za slu `e no pro {la u dru gom ko lu. Do lonc se na taj na ~in u dru gom ko lu pri dru `i la Ani Iva no vi}, ko ja je bi la slo bod na u pr voj run di. Bo ja na Jo va nov ski svo je u~e {}e na Ku pu Kre mqa za vr {i la je u pr vom ko lu, po ra zom od So fi je Ar vid son iz [ved ske sa 6:2, 6:4.

Ve sna Do lonc

TURNIR U BA^KOJ PALANCI

Gaj do bra ni naj bo qi [ah klub Ba~ ka Pa lan ka bio je do ma }in i orga ni za tor {a hov skog tr o me ~a na ko me su po red Ba~ ko pa lan ~a na u~e stvo va li Her ce go vac-Geo pri zma iz Gaj do bre, Mla de no vo iz Mla de no va i do ma }in.

Pr vo me sto osvo ji la je eki pa Her ce go vac-Geo pri zma, dru ga je bi la Ba~ ka Pa lan ka 1, tre }a Ba~ ka Pa lan ka 2, a ~e tvr to Mla de no vo. Za po bed ni~ ku eki pu su igra li: Bra ji}, Zo wi}, Pe ceq i Po po vi}, za Ba~ ku Pa lan ku 1 Jo va no vi}, Ig wa to vi}, Lu go wa, Der mi {ek, za Ba~ ku Pa lan ku 2 Dra gan Ra {o vi}, To ma {i}, Men ~ik, An |a Agi}, a za Mla de no vo Tri fu no vi}, Ko va ~e vi}, Du bov ski i [o la ja.

Re zul ta ti: Ba~ ka Pa lan ka 1 – Mla de no vo 3:1, Ba~ ka Pa lan ka 2 – Her ce go vac Geo pri zma 0:4, Ba~ ka Pa lan ka 1 – Her ce go vac Geo

pri zma 1:3, Mla de no vo – Ba~ ka Pa lan ka 2 1:2.

- Tr o me~, a na kon we ga i br zo po te zni tur nir smo orga ni zo va li ra di po pu la ri za ci je {a ha, dru `e wa kao i ja ~a wa do brih od no sa iz me |u ova tri klu ba. Na dam se da }e i u bu du }e bi ti pri li ke i sred sta va da }e mo se oku pi mo u Ba~ koj Pa lan ci – re kao je pred sed nik [K Ba~ ka Pa lan ka Ne boj {a Kraq.

Na br zo po te znom tur ni ru od i gra no je 13 ko la a po be dio je Mi lo je Bra ji} sa 11 po e na, dru gi je bio Pe tar Jo va no vi} sa 10, tre }i Ne deq ko Haj der sa 8, a ~e tvr ti Vla da Ko va ~e vi} sa 8 po e na. Po red ~e tvo ri ce pr vo pla si ra nih, na gra |e na je i An |a Agi} kao je di na je di na da ma u~e snik cu ge ra ko ji je oku pio 20 {a hi sta iz Ba~ ke Pa lan ke, Mla de no va, Gaj do bre i ^e la re va.

M. \. K.

LICENCIRAWE SUDIJA

Pla ti pa su di Na Kon gre su FI DE u Is tan bu lu do ne ta je od lu ka, po pred lo gu ko mi si je, da od 1. ja nu a ra 2013. go di ne tur ni re za rej tin go va we i me |u na rod ne ti tu le ko je su de su di je bez li cen ce FI DE ne }e pri zna va ti. Su di je svih ni voa, od me |u na rod nih do na ci o nal nih, sa da }e mo ra ti da ima ju li cen cu. Od sta tu sa i ni voa su di je za vi si i ce na li cen ce. Za su di je A kla se – to je 300 evra, a za na ci o nal nog je ni `e. Li cen ca va `i dve go di ne.

Ako je su di ja ak ti van, tj. stal no su di na tur ni ri ma, we mu se li cen ca bes plat no pro du `a va. Ako u ro ku od dve go di ne taj su di ja ni {ta ne su di, ta da }e li cen ca mo ra ti po no vo da se do bi je i pla ti ista su ma.

E moj Gij se ne! Ta li cen ca je is pla ti va sa mo su di ja ma ko ji su de eks tra tur ni re gde su i eks tra ho no ra ri. U Sr bi ji bra le, ako i do |e{ na red u te dve go di ne da ne {to su di{ do bi }e{ 100-150 evra. I ko ja je tu lo gi ka, pla ti{ li cen cu, Sa vez te ne de le gi ra ni na je dan tur nir, od no sno su dij ska ko mi si ja, i pla }aj po no vo.

B. D.

sreda17.oktobar2012.

19

JUGOVI] UNIMET DOMA]IN CRVENOJ ZVEZDI

Ka }a ni ma go ri pod no ga ma

Ka} ki ru ko met ni su per li ga{ s jed nim bo dom iz ~e ti ri utak mi ce na la zi se u ne za vid noj si tu a ci ji, pa ni je ni ~ud no to {to se di gla i ku ka i mo ti ka pred da na {we go sto va we Cr ve ne zve zde u za o sta lom me ~u pr vog ko la. U do sa da {wem to ku {am pi o na ta evi dent no da je iz o sta la he mi ja ko ja ih je kra si la pret hod nih go di na. O ~e mu se tu ra di pi ta li smo sjaj nog pi vo ta ne be sko pla vih Bran ka Kan ka ra {a.

- S no vim tre ne rom do {lo je i do pro me ne igre ko ju smo do bro pri hva ti li to kom pri prem nog pe ri o da, ostva re ni su i za do vo qa va ju }i re zul ta ti i po be |i va li smo ozbiq ne ri va le.

Po ~e tak se zo ne i od go |e no pr vo ko lo sa Zve zdom, a ka sni je i dru go s Vr ba som je mno go uti ca lo na eki pu, jer su pri pre me pro du `e ne za pet na est da na.

Jed no stav no, po sle to ga eki pa ne mo `e da se pre po zna. Ima li smo i ma lo te `i ras po red na po ~et ku, pa je stvo ren do dat ni pri ti sak da me ~e ve sa Cr ven kom i Zve zdom igra mo pod im pe ra ti vom po be de. Pro tiv Cr ven ~a na ni smo us pe li, na dam se da ho }e mo pro tiv Be o gra |a na - ve ru je Kan ka ra{.

Sta me ni pi vot sma tra da je naj lo {i ji po ~e tak li ge u po sled woj de ce ni ji ima psi ho lo {ku po za di nu.

- Od ove eki pe se o~e ku je mno go, a ni ko ne po sma tra dru gu stra nu me da qe, da smo mi, ipak, osta li bez pe to ri ce vr lo va `nih igra ~a, a pre sve ga mi slim na Jo {i }a i Ku ko ba ta. Uve ren sam da }e jed na po be da da nas „ot ka ~i” i gur ne u or bi tu u ko joj se na la ze eki pe iz gor weg de la ta be le. Iako nam psi ho lo {ka sna ga u ovom tre nut ku ni je ja ~a stra na, ve ru jem da je sa da ide al na pri li ka da vra ti mo po qu qa no sa mo po u zda we i da po ka `e mo da ima mo po bed ni~ ki men ta li tet.

Me~ sa Cr ve nom zve zdom je pra va pri li ka za to.

- Za raz li ku od po ~et ka se zo ne, Zve zda je sa da u bo qoj for mi, pu na sa mo pu zda wa i do la zi da nam se re van {i ra za pro {lo go di {wa dva po ra za. Eki pa ko ja je sa sta vqe na od mla dih re pre zen ta ti va ca i ne ko li ko is ku sni jih igra ~a si gur no }e pred sta vqa ti te {kog ri va la, ta ko da }e me~ bi ti ne iz ve stan i te `ak do po sled weg su dij skog zvi `du ka. Ako od i gra mo mak si mal no an ga `o va no u od bra ni i ap so lut no kon cen tri sa no u na pa du mo `e mo da ostva ri mo po vo qan re zul tat. Dra go mi je {to nas na {i ver ni na vi ja ~i po dr `a va ju i ve ru ju u na {u bo qu igru u bu du} no sti - is ti ~e Kan ka ra{.

Utak mi ca Ju go vi} Uni met Cr ve na zve zda igra se ve ~e ras u 19 ~a so va u Hra mu.

J. Gali}

VOJVODINA GOSTUJE U KOSTOLCU

Po be da je di na op ci ja Ru ko me ta {i Voj vo di ne da nas igra ju pr ven stve nu utak mi cu s Ru da rem u Ko stol cu. No vo sa |a ni su u su bo tu igra li pr vu utak mi cu u Ku pu EHF s ma |ar skim Ba la ton fi re di jem i sla vi li s ~e ti ri go la raz li ke. Igra ~i cr ve no - be lih is ti ~u da su ma lo umor ni od tog su sre ta, ali da to ne }e uti ca ti da ostva re ciq i u Ko stol cu, gde je po be da je di na op ci ja.

- Mo gu re }i da je naj te `e igra ti u do ma }em pr ven stvu po sle du e la u Evro pi. Ne ki igra ~i su umor ni, a da li }e tre ner \or |e ]ir ko vi} ne ko ga od ma ra ti, ne znam. Mi slim da ne }e, jer eki pi je po treb no {to vi {e utak mi ca, po {to ve} u su bo tu ide mo na re van{ u Ba la ton - re kao je de sno kri lo No vo sa |a na Vla di mir ^up ko vi}.

Ina ~e, Ru dar je do sa da osvo jio sa mo dva bo da, {to ne za va ra va

Dana{wi program KA]: Jugovi} - Crvena zvezda (19), KOSTOLAC: Rudar Vojvodina (18), NI[: @elezni~ar - Partizan (19.30) tre nut no vo de }u eki pu u Su per li gi.

- Na{ ri val imao je ve o ma te `ak ras po red na star tu pr ven stva.

Ima ju ne ko li ko is ku snih i do brih igra ~a, ta ko da u utak mi cu ni ka ko ne sme mo da u|e mo opu {te no. U sva koj utak mi ci ide mo na po be du. Ako se kod ne kih na {ih ru ko me ta {a pri me ti umor, ne }e bi ti pro ble ma, jer ima mo du `u klu pu i na sva koj po zi ci ji u ti mu po dvo ji cu igra ~a pri bli `nih kva li te ta - na gla sio je ^up ko vi}.

M. Pavlovi}

KUP VOJVODINE

Pan ~ev ci u Vr {cu Me ~e vi ma {e sna e sti ne fi na la da nas se na sta vqa nad me ta we u ru ko met nom Ku pu Voj vo di ne.

Kod mu {ka ra ca sa sta }e se: Si vac 69 - Cr ven ka Ja fa (17), Sta ni {i} - Som bo re lek tro (16.30), Apa tin - Dal ma ti nac (Ri |i ca) (20), Kqa ji }e vo - Voj put (Su bo ti ca) (16.45), La vo vi (Ba~ ka Pa lan ka) - Me ta lac (Fu tog) (19), @SK (@a baq) - Ti tel Xon Dir (19), Ru ma - No va Pa zo va (19.30), Je din stvo (No vi Be ~ej) - Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin) (20), Voj vo da Ste pa - \.

J. Grad nu li ca (Zre wa nin) (19), Ki kin da - Cr ve na zve zda (Mo krin) (18.30), Obi li} (No vi Kne `e vac) - Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) (19), Do lo vo - Glo gow (20), Rad ni~ ki ([id) - @e le zni ~ar (In |i ja) (su tra u 21), Mla dost (Vr {ac) - Di na mo (Pan ~e vo) si no}, Omla di nac (De li bla to) Rad ni~ ki (Ko vin) 0:10, Je din -

stvo (Ka ~a re vo) - Ja bu ka (23. ok to bra u 20).

U kon ku ren ci ji da ma igra ju: La ki (Cr ven ka) - Ra van grad (Som bor) (19.30), Son ta - To po la (Ba~ ka To po la) (18.30), Apa tin Ja dran (Fe ke ti}) (18), Ma gli} Voj vo di na (No vi Sad) (17.30), Vr bas - Te me rin (18), Haj duk (Be {ka) - Slo ven (Ru ma) (19), Alek san dro vo - Mla dost (Srp ska Cr wa) (16), Ki kin da - Obi li} (No vi Kne `e vac) (20), Do lo vo - Spar tak (De be qa ~a) (18), Uni rea (Uzdin) - Rad ni~ ki (Ko vin) (16), Le hel (Mu `qa) - Pro le ter Su per pro tein (Zre wa nin) (su tra u 15.30), Pe tro va ra din - Srem (Srem ska Mi tro vi ca) (si no}), Ha las Jo `ef (Ada) Naf ta gas (Ele mir) (si no}), Spar tak (Su bo ti ca) - Rad ni~ ki (Baj mok) 0:10, Mla dost (Opo vo) Pan ~e vo 0:10, Je din stvo (Ka ~a re vo) - Ja bu ka 95 (Ja bu ka) (24. ok to bar u 19).

J. G.

ZA EP RUKOMETA[ICA U SRBIJI

Pro da to 19.000 kom ple ta ka ra ta Za pr ven stvo Evro pe za ru ko me ta {i ce, ko je se u Sr bi ji odr `a va od 4. do 16. de cem bra, pro da to je 19.000 kom ple ta ula zni ca, sa op {tio je Ru ko met ni sa vez Sr bi je. U gru pi A, po red do ma }ih na vi ja ~a, naj vi {e ka ra ta ku pi li su Nor ve `a ni, ko ji pri pre ma ju spe ci jal nu ko re o gra fi ju za svoj tim.U gru pi B naj br `i u ku po vi ni bi li su Ma ke don ci, Dan ci i Fran cu zi, dok su u okvi ru gru pe C naj vi {e ka ra ta obez be di li na vi ja ~i Ma |ar ske.

Pr ven stvo Evro pe bi }e odr `a no u Be o gra du, No vom Sa du, Vr {cu i Ni {u.

20

RePORTA@e

sreda17.oktobar2012.

dnevnik

POTVRDU GEOGRAFSKOG POREKLA VINA TELE^KE VISORAVNI DOBIO POTOMAK KOLONISTA KOJI SU TU UKINULI ^OKOTE

Ko sme da sum wa u Bro zov ukus ul ska vi na ri ja „Mi li sa vqe vi}“ do bi la je ne dav no po tvr du ge o graf skog po re kla za vi na s Te le~ ke vi sor va ni. Ta je re gi ja, ina ~e, ne ka da bi la na da le ko po zna ta po svo jim po dru mi ma, ali je taj po sao ba ta qen i go to vo za bo ra vqen jo{ u

K

– Da kle, ni sam ja ni ma lo slu ~aj no iza brao ba{ Te le~ ku jer sam znao da od vaj ka da da je pr vo kla sna vi na – ka `e Mi li sa vqe vi}. – Ka da ima te ze mqu ta ko bo gom da tu, i ne mo ra te bi ti ne ki eks pert za vi no. Mo `da }e po tvr da o ge o graf skom po re klu bi ti pod sti caj vred nim pa o ri ma da se shva te da ov de ni je od u vek se jan sa mo ku ku ruz i p{e ni ca.

– Sva ka bu teq ka vi na s Te le~ ke vi so rav ni mo `e kva li te tom nad ma {i ti ve }i nu dru go ra -

zred nih vi na iz ^i lea, Ar gen ti ne i Por tu ga la. Za to sam se od va `io da za po~ nem ovu sku pu i na por nu avan tu ru. Na dam se da }u vre me nom bi ti sa mo je dan od broj nih vi zi o na ra i pi o ni ra. Ka da svu da gde po gle dam oko se be vi dim vi no gra de, zna }u da su do {la bo qa vre me na – op ti mi sta je Mi li sa vqe vi}.

Osim po tvr de o ge o graf skom po re klu, vi na ri ja „Mi li sa vqe vi}“ je re la tiv no br zo do bi la po tvr du i za kva li tet svo jih vi na. [ar do ne iz ovog po dru ma je u kon ku ren ci ji oko 70 uzo ra ka osvo jio ~ak 96 bo do va na ne d av n o odr ` a n im Pa l i} k im vin skim sve ~a no sti ma.

I {ardoneu je najlep{e u hrastovim buradima

do ba ca ri ce Ha br zbur {ke mo nar hi je Ma ri je Te re zi je. Pro sve }e ne i uspe {ne, ~ak i ka da ni je ra to va la s kom {i lu kom. Ste van Mi li sa vqe vi} je pre ~e ti ri go di ne u li par skom ata ru po sa dio svo jih pr vih 50.000 ~o ko ta i kao po seb nu za ni mqi vost is ti ~e da je on di rekt ni po to mak ko lo ni sta ko ji su, „ne zna ju }i {ta ~i ne”, ras kr ~i li sto ti ne hek ta ra lo ze ga je ne po vi sorav ni.

Ko vojska postrojeno 50.000 ~okota

KRV JE PADALA DOK SUKOBQENE KLANOVE MOMAKA IZ SONTE NISU POMIRILA – VEN^AWA

PRE^ANSKA LEKSIKA

A

ko su ju tros za jed no fru {tu ko va la dva oca i dva si na, te jo{ je dan unuk i de da, za ko li ko qu di je re du {a po sta vi la ta wi ra – sta ra je pi ta li ca za de cu {to u~e da bro je. Sa mo tri, jer su tu bi li sa mo de da, we gov sin i sin istog si na. Za jed no su oni ~e qad, ma da tek deo ~e qa di ko je ima nor mal na fa mi li ja. Ne mo ra ~ak ni da bu de zdra vo ve li ka. Do sta je da su u ku }i osta la da `i ve dva si na tog de de, da je we mu jo{ `i va `e na, te da su si no vi o`e we ni i ima ju ne {to de ce. On da, je l’ da, ima mo sve kra i sve kr vu, sna je, ko je su isto vre me no i je tr ve, te sva sti ke, a ako je tu jo{ i

}er ka, ne u da ta, ili ~ak wih dve, one su u sva to vi ma pod vi ki va le: „Ja za o va, pa ne ka!“ A oba dva si na su po je da red bi li i de ve ri. A kad im u go ste do |u ro di te qi sna ji ni, pri ka i pri ja, on da zet go {}u zo ve na nom a we ga – sta rac, re |e tast.

Iz gle da mno go, ali kad ~e qad ni je be sna ni ku }a ni je te sna. Isti na, ne mo ra ju svi da `i ve pod istim kro vom.

Ma wa ku }a, ne kad tek ku }e rak, na zi da na ma lo ni `e u avli ji, zo ve se ba{ ~e qad ska ku }a. U woj su pre se de li mla |i ~la no vi do ma }in stva, re ci mo tek ven ~an par (pre ne go {to ih ote ra ju na sa la{), ma da je sad u mo di da se ta mo na me ste ba{ star ci, a da se mla |i tal fa mi li je raz ba {ka ri po ve li kim so ba ma.

No, ~eq dska ku }a je bi la na me we na i ~e qa di ko ja ni je u krv noj ve zi s fa mi li jom. Kod ja kih po ro di ca s mno go ze mqe, sto ke ili za na tli ja s raz vi je nim po slom, u ~e qad su se ubra ja li i rad ni ci. ^ak i bi ro {i, {to su ceo svoj vek pro vo di li na sa la {i ma ili u ve }im ku }a ma, ra di li da no no} no sa mo za hra nu, ode }u i ne ku cr ka vi cu, pa

– To zna ~i da je go to vo sa vr {en. Sa mo nam ne do sta ju ~e ti ri po e na do mak si mal n ih 100 – na gla{a v a Mi l i s a v qe vi}.

Stru~ na eki pa vi na ri je „Mi li sa vqe vi}“ je na pred sta vqa wu na Pa li }u i u Hor g o { u iz n e n a d i la `i ri ne sa mo kva li t e t om po z na t ih sor ti ve} i ori gi nal nim vi ni ma.

– „Mi ste ri ja“ je me {a vi na ~e ti ri cr ne sor te, dok je pe ti ele ment za pra vo taj na u od me ru sna ga pri me {a wu. To vi no je Stevan Milisavqevi} na gra |e no zlat nom me da qom za kva li tet, dok za „cvaj - be. Zna ~i, u na {im bu teq ka ma za vr gelt„ do slov no ni smo ni ima li ozbi - {a va ju sa mo naj bo qa pu ca – is ti ~e qu kon ku ren ci ju. To je za pra vo po - Mi li sa vqe vi}. boq {a na „fran kov ka„, ko ja je za bo ra On sa svo jih 50.000 ~o ko ta na de set vqe na na na {im pro sto ri ma, ali po - hek ta ra, za sa da, ne ma na me ru da se zna va o ci zna ju da ga je na ro ~i to ce nio {i ri. i sva ko dnev no pio Jo sip Broz. Pa ko ji – Do vo qan mi je ovo li ki vi no grad, bi he do ni sta on da smeo da sum wa u ali se na dam da }e mi se ne ko pri dru kva li tet! – ka `e Mi li sa vqe vi}. `i ti i na ovim pro sto ri ma osno va ti Taj nu uspe ha vi na iz svo je vi na ri je svoj. Mo ja vi na ri ja je si gur no me sto on vi di u sta rom do brom re cep tu po da pre da ju ber bu, ali i mo gu} nost za ko jem je dan ~o kot da je je dan li tar vi - one ko ji }e u vi no gra du po tra `i ti na i ni kap vi {e. eg zi sten ci ju. Upra vo ta vr sta udru – Na {a ide ja od po ~et ka je bi la ce - `i va wa, tzv. kla ste ra, uobi ~a je na je |e we sa mo vr hun skih vi na. U od re |e - u sve tu za sve one ko ji ne `e le in du no vre me ski da mo ne {to lo {i je gro - strij sku pro iz vod wu, ako ta kva ne ga zdo ve da bi smo onim do brim obez be - ran tu je kva li tet. di li od go va ra ju }u osun ~a nost do ber Milica Kekovi}

^eqad ili ko li ko nas je u ku }i {e gr ti, ne kad i kal fe, na kra ju i se zon ski rad ni ci ako su po go |e ni da ra de du `e vre me – dok je ber ba ku ku ru za, va |e we re pe ili ne ki dru gi va `an po sao. Sa mo nad ni ~a ri ni su ubra ja ni u ~e qad. Wih su unajm qi va li sa mo na dan, is pla }i va li isto ve ~e, jer bo su mno gi `u ri li da ku pe bar po li} ra ki je (ode po la nad ni ce!) pre ne go leg nu u kr pe i po ra ne na red nog ju tra za isti po sao kod istog ili dru gog ga zde. ^e qad je, da kle, deo do m a } in s tva {to pri pa da qud skom ro du. Sva de ca, od be ba pre ko {ko la ra ca i stu de na ta kad do |u iz va ro {i gde su oti {li da iz u ~ e ne { to zdra v o va ` no, pa do onih ko ji su stal no tu. Za to su se ne ke maj ke ja da le da im se }er ka uda la u ku }u pu nu ~e qa di, rin ta po ceo dan, spa da s no gu, ni kad na ja mi ti do sta ’ra ne, na me si ti hle ba, na pra ti se {a re nog i ve li kog ve {a. Mno go ~e qa di, mno go usta, pa mno go i po sla. „^e sti to je to ~e qa de“, il’ „Ka kvo je to bi lo ~e qa de, le po pa zdra vo, a ka ko je sad sko mol’o, sve ~e rez ne sre} ne qu ba vi”. Da kle, re~ ~e qa de se ba{ i ko ri sti da osli ka iz u ze tan pri me rak qud skog ro da. ^i ka Ivi ca Hajtl de ce ni ja ma je bio `i va ma sko ta Voj vo di ne, a sva ku svo ju se an su u be loj ko {u qi, cr nom pru slu ku i ga }a ma od {est po la po ~i wao je s: „E, ~e qa di mo ja, ~uj te sad ovo!”

U pre o sta li deo do ma }in stva, osim ~e qa di, spa da la je ser mi ja, sto ka, ko ja se, opet, de li la na ko we, kra ve, svi we, ov ce, gu ske, pat ke, }ur ke i ko ko {ke, mor ke i go lu bo ve, pa ma~ ke i ke ro ve. A tek ta mo {to je bi lo po sla! Bo qe ne pi taj te!

Pavle Male{ev (Kwige ovog autora iz serije „Divani o re~ima” mogu da se kupe u novosadskim kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwi`ara”)

[ta je knez bez br ko va P

o ~et kom sva ke je se ni za se lo Son tu je naj va `ni ji do ga |aj gro `|e bal, ove go di ne 81. put, pa je to naj sta ri ja ma ni fe sta ci ja u ata ru apa tin ske op {ti ne. U ~ast no vog vi na po no vo se oku pio ve li ki broj sa da {wih i biv {ih me {ta na, do sta go sti ju, dok je KUD-ovi ma do ma }in bio me sni „Ivo Lo la Ri bar“, po kro vi teq ve se li ce od 1969. ume sto lo kal ne omla din ske or ga ni za ci je. Bi lo je sve ga: iz lo `bi ru~ nih ra do va, fo to gra fi ja s ra ni jih ba lo va, na stu pa fo klo ra {a, de fi lea oki }e nih fi ja ke ra, ali je naj va `ni je sim bo li~ no ven ~a we kne za i kwe gi we i ma sov na mi sa za hval ni ca u cr kvi sve tog Lo vre.

Da ne ko bu de knez ili kwe gi wa na gro `|e ba lu tre ba za slu `i ti, a ove go di ne tu ~ast ima li su Alek san dra Mi ha qev, u~e sni ca dru gog raz re da Sred we gra |e vin ske {ko le u Apa ti nu, i Ste fan Fa bi ja nov, osmak lo kal ne O[ „Ivan Go ran Ko va ~i}“. Osim wih, po no sne su i wi ho ve po ro di ce.

Aleksandra i Stefan, kne`evski par za jednokratnu upotrebu

~a la svo joj de ci da je to i me ni do pa lo – ve li Alek san dra.

– No {wu ko je no si kwe gi wa {i ju `e ne Son te jo{ od 1969. – pri ~a Gor da na Ko zba {i}, dok we na maj ka Eva tvr di da joj }e ka ni kad ni je bi la kwe gi wa sa mo zbog svo je sra me `qi vo sti. ^im je kne za i kwe gi wu „ven ~a la” me sna ma ti ~ar ka i po sle po qu ba ca „mla de na ca“, na sta lo je op {te ve se qe. Igra lo se na sve stra ne.

– Ne ka da je bi lo lep {e, Samo su najle{i fijakeri dovoqno dobri za najlep{e mno go vi {e qu di i svi su u na rod nim no {wa ma. Mom ci – Od li ~an sam |ak, vo lim pri rod ne su na ko wu i{li do svo jih de vo ja ka i on da na u ke i ~lan sam na {eg KUD-a „Ivo Lo - po mla den ce. Ali, on da je bi lo vi {e vi no la Ri bar“ – re fe ri {e Ste fan, a maj ka gra da i vi na, u sva koj ku }i su se spre ma li mu Je li sa ve ta do da je da se po to mak, sem i ko la ~i – no stal gi~ na je Ana [e grt (70).

Gro `|e bal je stal no me wao svoj lik, za fol klor, za ni ma za lov, ri bo lov i ali je uvek pri ka zi vao bo gat stva obi ~a mno ge spor to ve.

Na rav no, da mu se do da na mu `ev - ja ov da {wih [o ka ca, te za hval nost za no sti, do bi li su go lo bra di vr {wa - plo do ve je se ni. Ov da {we Po du nav ske ci iz we go ve prat we i ve {ta~ ke [va be su, pak, odr `a va li svo je vin ske br ko ve jer, {ta je mu {ka rac, pa sve ~a no sti. jo{ i ari sto kra ta, bez mu sta {a!

– Po jed noj pri ~i, Son }a ni su ne kad – Ma, svu da ga ima, a naj ve }a mu je bi li qu to po de qe ni po kra ju gde su `i `e qa da stu di ra ve te ri nu. Vi de }e - ve li, na Val pov ~a ne i Kraw ce – ob ja mo da li }e to hte ti i kad od ra ste – {wa va di rek tor {ko le Zvon ko Ta di jan. hva li ga ma ter Fa bi ja nov.

– Ne tr pe qi vost mo ma ka iz tih kvar to va Po no sna je i ba ka Alek san dre za vr {a va la se tu ~a ma, ne ret ko i s te Mi ha qev, po go to vo {to je pre 22 `im po vre da ma. Da to spre ~i, se o ski go di ne na gro `|e ba lu kwe gi wa u~i teq Jan ko Kne `e vi}, ko ji je do {ao bi la Gor da na, Alek san dri na maj - iz Hr vat ske 1928. (tad je osno vao i Mu ka. {ko pi va~ ko dru {tvo), pred lo `io je da – Go di na ma ple {em i pe vam u se po kre ne ma ni fe sta ci ja sa sim bo li~ KUD-u pa sam se po taj no na da la nim ven ~a wem kne za i kwe gi we, ali ta da }u jed nom bi ti iza bra na za ko da jed no bu de iz Val po va a dru go iz kwe gi wu da bih jed nog da na pri - Kra wa ca.

J. Prel~ec

BA NAT SKE UDI CE OD ^I STOG ZLA TA: Agilna udru`ewa pecaro{a „Babu{ka“ i „[aran” iz banatskih sela Jano{ik i Jermenovaci na Kanalu DTD ve} 28 godina organizuju „Dane ribara“. Do{le ekipe iz brojnih gradova Srbije, kao i rumunskih Or{ave i Pite{tija, s mnogo kibicera – bar dve hiqade du{a. Pokroviteqi, op{tine Alibunar i Plandi{te, za najboqe takmi~are obezbedile su udice od ~istog zlata.

Ve} je uobi~ajeno da me{tani okolnih mesta odustaju od doma}e hrane dok traje fe{ta jer su tu prava sitnica cene ribqe ~orbe ili girica. Ina~e, tim iz Jermenovaca toliko je dobro zapr`io pobedni~ku ~orbu da su prodali dva puta sve iza kazan od 300 litara. Oni koji od re~ne faune vi{e vole suvozemnu, u bagremaru su se dimili oko ra`weva i ro{tiqa.

R. Jovanovi}

kultura

dnevnik

sreda17.oktobar2012.

21

ДА НАС У ИРИ ГУ УРУ ЧЕ ЊЕ НА ГРА ДЕ „БО РИ СЛАВ МИ ХАЈ ЛО ВИЋ МИ ХИЗ”

При зна ње у ру ка ма Оли ве ра Фр љи ћа

Из во ђе ње опе ре „Ми ле ва” у Се ге ди ну

Фо то: Фе сти вал „Ар мел”

ОПЕ РА „МИ ЛЕ ВА” СНП-а УСПЕ ШНО ИЗ ВЕ ДЕ НА НА ФЕ СТИ ВА ЛУ „АР МЕЛ” У СЕ ГЕ ДИ НУ

Моћ но и по тре сно Ансамбл Опере Српског народног позоришта је 12. октобра добио овације публике после извођења опере „Милева“ на престижном међународном фестивалу „Армел“ чија се завршница одвијала у Сегедину од 6. до 15. октобра. Ради се о фестивалу јединственом по својој концепцији осмишљеној тако да с једне стране трага за новим театарским путевима извођења музичко-сценских дела, а с друге открива и подржава талентоване оперске извођаче способне да у свим аспектима одговоре захтевима нашег доба. Опера „Милева“ Александре Вребалов, у режији Озрена Прохића, нашла се у овогодишњој селекцији заједно са продукцијама из града домаћина, Центра за савремену оперу из Њујорка , театра „Јожеф Кајетан Тил“ из Плзена и Словачког народног позоришта и била је изведена четврта по реду. Међу делима која су одабрана „Милева“ се издвојила по сложености музичко-сценског израза и реализацији у коју је укључен велики ансамбл са 16 солиста, комплетним оркестром и хором на челу са диригентом Александром Којићем. Нешто мања сцена сегединског позоришта од наше било је искушење у техничком смислу „премештања“ сценографије и режије, али су одлични акустички услови допринели да извођење у музичком домену буде компактније, а однос гласова и оркестра бољи.

Утисак који је представа оставила у новој средини могао би се најкраће описати са две речи: моћно и потресно. Занимљива оркестрација потенцирана прегнантном ритмичком потком као и оригинално пре-

које је ово био финални део такмичења оперских солиста. Њихово извођење било је дикцијски беспрекорно припремљено на српском а свако је на свој начин, у складу са захтевима и обимом улоге покушао

На гра ђе на Вик то ри ја Мар кар јан На Оперском такмичењу „Армел“у Сегедину солисткиња Викторија Маркарјан, сопран из Грузије, добила је награду за најбољег женског извођача за улогу Милеве јуниор у опери „Милева“. Продукција Српског народног позоришта била је највећа: сегединској фестивалској публици представило се 180 учесника у опери „Милева“ – 16 солиста, Оркестар и Хор Опере СНП-а, који су добили овације након извођења. Викторија Маркарјан је дипломирала и завршила мастер студије на Државном конзерваторијуму у Тбилисију. Након тога, радила је у Оперском центру Галине Вишњевске у Москви. Добила је највише признање („tres bien“) на аудицији у УПФМЦ, Највеће признање 2010. и Почасно признање 2011. На репертоару има улоге у операма: „Чаробна фрула“ (Прва дама), „Риголето“ (Ђилда), „Севиљски берберин“ (Розина), „Тајни брак“ (Каролина), „Фигарова женидба“ (Барборина), и „Јоланта“ (Бригита) и др. плитање фолклорних и модерних музичких елемената у партитури Александре Вребалов деловали су снажно, а сконцентрисани и надахнути солисти као и ефектне хорске сцене на потресан начин су приказали музичко сценску причу о судбини Новосађанке Милеве Марић, жене растргнуте између личних емоција и очекивања породице и друштва. Две улоге су тумачили млади гостујући уметници - Викторија Маркарјан (као Милева јуниор) и Дан Попеску (Јакоб Ерат) за

да достигне јединство вокалног и сценског утиска. Од домаћих солиста посебно признање публике добила је Јелена Кончар (Зорка), а одличне креације остварили су и остали носиоци већих улога: Виолета Срећковић, Владимир Андрић, Миљенко Ђуран, Саша Штулић, Бранислав Јатић, Марина Павловић Бараћ, који су заједно са свим протагонистима скандирањем и ритмичним аплаузима публике више пута позивани на сцену. Оле на Пу шкаш

У РУ МУН СКОЈ АКА ДЕ МИ ЈИ НА УК А У БУ КУ РЕ ШТУ

Ко ло кви јум о Дој на шу и Кр дуу У румунској Академији науке и уметности у Букурешту одржан је колоквијум посвећен књижевном пријатељству два велика песника, Штефана Ауг. Дојнаша (добитник Европске награде за поезију КОВ, 1990 год.) и Петру Крдуа. О књижевном пријатељству два песника које је трајало више од 30 година говорили су књижевник и велики културни посланик Вирџил Немојану, један од најпознатијих румунских дисидената који живи и ради у Америци, председник румунске Академије Еуђен Симион, књижевница Кармен Мушат, главни уредник културног недељника „Observatorul cultural„, Алина Ледеану, главни уредник престижног часописа за културу „Secolul XXИ„, који је Дојнаш уређивао више од двадесет година, као и други румунски књижевници. Испред Књижевне Општине Вршац говорили су Ана Крду, председник управног одбора КОВ-а, супруга Пе-

тру Крдуа, која је евоцирала успомене на то јединствено пријатељство, као и Габријел Бабуц, уредник едиције Атлас ветрова у КОВ-у као и један од уредника часописа „Ковине”. Он је говорио о двојности у песништву Штефана Ауг. Дојнаша и Петру Крдуа, такође и прочитао есеј др Драшка Ређепа, главног и одговорног уредника КОВ-а, под називом „Претпоставка паралеле: Дојнаш и Крду„, саопштено је из КОВ- а. Вирџил Немојану, један од најзначајнијих румунских интелектуалаца, подвукао је значај тог пријатељства у ширем контексту тадашње политичке диктатуре у Румунији. Спона коју је Петру Крду одржавао између румунских интелектуалаца без могуће сарадње са светом и румунских дисидената на Западу, показаће се као врло значајна за румунску књижевност тога доба, рекао је Немојану.

СУ ТРА У БЕ О ГРА ДУ ПО ЧИ ЊЕ 7. ФЕ СТИ ВАЛ СРП СКОГ ФИЛ МА ФАН ТА СТИ КЕ

У кон ку рен ци ји и оства ре ња из ре ги о на

Фестивал српског филма фантастике, седми по реду, биће одржан од 18. до. 21. октобра на две локације: у Дому омладине Београд и у Музеју југословенске кинотеке, најавио је директор Фестивала Јован Ристић. Ристић је Танјугу рекао да је на конкурс било пријављено око 25 филмова, а да је селектор фестивала Мирослав Лакобрија изабрао 15-ак филмова који су ушли у званични пограм фестивала. Он је додао да је од ове године уведена новина, а то је посебна категорија за филмове са простора бивше Југославије. ‘’Са простора бивше Југославије на наш конкурс се пријавило

укупно седам филмова - из Босне и Херцеговине, Словеније, а највише из Хрватске‘’, испричао је Ристић. Он је истакао да Фестивал додељује награду Коскар (костурска верзија Оскара) која се додељује за филмове у домаћој селекцији. ‘’Ова награда се додељује у категоријама за најбољи филм, награда публике, за најбољу филмску причу, за најбољи визуелни изглед филма, за најбоље достигнуће‘’, рекао је Ристић. Према његовим речима, Ко скар за најбољи филм биће додељен и у категорији филмова са простора бивше Југославије, без Србије.

Директор Фестивала је рекао да ће као и сваке године бити организован домаћи и инострани пратећи програм. ‘’Ове године представићемо шпанску и италијанску кинематографију са новим филмовима. Они имају јаку фантастичку кинематографију‘’, објаснио је Ристић, додавши да ће ове године гост Фестивала српског филма фантастике бити мајстор за филмске ефекте Серђо Стивалети из Италије. Такође, према речима Ристића, биће организоване изложбе у ДОБ-у, а једна од значајнијих биће поставка стрип табли из стрипа ‘’Капетан Нитрат‘’ сценаристе Бо(Тан југ) рислава Станојевића.

У Српској читаоници у Иригу, родном месту Борислава Михајловића Михиза, вечерас ће, на његов рођендан, бити уручено признање за драмско стваралаштво које носи његово име, а које је ове године припало редитељу Оливеру Фрљићу из Загреба. Ово признање Фрљићу је додељено за драматичарска и драматуршка достигнућа у пројектима представа „Проклет био издајица своје домовине“, „Кукавичлук“, „Зоран Ђинђић“ и „Мрзим истину“. Михизову награду од 2005. додељују Фонд „Борислав Михајловић Михиз” и Српска читаоница Ириг, под покровитељством Владе АП Војводине и Министарства културе Србије. Стога ће награду уручити покрајински скеретар за културу и јавно информио сање Славиша Грујић, у 19 часова у Српској читаоници у Иригу, у којој је постављена и изложба посвећена Михизу, поводом 90 – годишњице његовог рођења. Уз ову годишњицу, Српска читаоница у Иригу такође ове године обележава и 170 – годишњицу постојања и 50 – годишњицу од одржавања Сабора библиотекара Срема. Након уручења Михизове награде, у сали Дома културе у 20 часова биће изведена представа „Кукавичлук“, аутора и редитеља Оливера Фрљића, у извођењу Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз из Суботице. Одлуку да се ове године додели награда Оливеру Фрљићу једногласно је донео жири у саставу Даринка Николић, позоришна критичарка, Кокан Младеновић, редитељ и Светислав Јованов, театролог (председник жирија). Како је наведено у образложењу жирија, Оливер Фрљић је у протеклих неколико сезона израстао у најпровокативнијег позоришног

ствараоца на екс ју просторима првенствено зато, што у низу својих пројеката, чији је врхунац представа „Мрзим истину“, на самосвојан драматуршки начин успо ставља вишезначне и експлозивне релације између парадоксалног бића по-

не параноје и демона надстварног), или памфлетског поља псеудотекстова у „Зорану Ђинђићу“ (провокатор који чини да нам сам убијени идеал криком баца у лице (само)оптужбу) – све до судара сценске илузије и стварног живота

зоришне илузије и још парадоксалније природе актуелне (или тек минуле) стварности. Премда при уобличавању тих релација нису увек у првом плану, текстуални слојеви и димензије Фрљићевих представа представљају суштински елеменат поменуте вишезначности и експлозивности. Отуда се указује и убедљива развојна линија: од црно-хуморног метатекста политичког кабареа званог „Проклет био издајица своје домовине“ („писац“ као монтажер псеудо-интимних исповести ), преко есејистичке дрскости паратекста у „Кукавичлуку“ („истеривач“ колектив-

у „Мрзим истину“, представи чији је текст/партитура и нова врста породичне драме, и сценски апокриф – али, коначно, и самоупитна критика тог апокрифа. Суочавајући унутар променљивог и самоде структивног сценско-животног текстуалног простора Јунака, Писца и Глумца, спајајући борхесовску и брехтовску тенденцију, Оливер Фрљић успева да у „Мрзим истину“ по стави неотклоњиви етички императив као темељно естетичко питање и тако на нов начин обнови дрски, непоткупљиви жар михизовског прото-текста- наН. П-ј. води жири.

22

svet

sreda17.oktobar2012.

PRI ZNA WE DR @AV NE SE KRE TAR KE SJEDIWENIH DR@AVA

Hilari Klin ton od go vor na za Ben ga zi LI MA: Dr`avna sekretarka SAD Hilari Klinton izjavila da je ona, a ne Bela ku}a, odgovorna za posledice napada na ameri~ki konzulat u Bengaziju, u Libiji. U intervjuima datim preksino} iz Lime ameri~kim TV mre`ama Si-EnEn i Foks, ona je rekla da je pre svega `elela da za{titi predsednika Baraka Obamu i potpredsednika Xoa Bajdena od napada iz kruga republikanskog predsedni~kog kandidata Mita Romnija u vezi s bezbedno{}u konzulata u Bengaziju pre napada. „Ja preuzimam odgovornost” za sve oko napada 11. septembra ove godine, u kome je `ivot izgubio

Hilari Klinton

ameri~ki ambasador u Libiji Kristofer Stivens i jo{ troje Amerikanaca, rekla je Klintonova.

Ona je dodala da je ona zadu`ena za oko 60.000 qudi koje Stejt department ima {irom sveta u 275 diplo-

UKRATKO

matskih misija. Sa izborima koji se odr`avaju za tri nedeqe bura se digla u SAD oko tvrdwe potpredsednika Bajdena u pro{lonedeqnoj debati s republikanskim kandidatom za potpredsednika Polom Rajanom da „nama nije re~eno” za zahteve da se poja~a bezbednost u konzulatu u Bengaziju. Na saslu{awima u Kongresu otkriveno je da je Stejt department znao za nekoliko zahteva da se poja~a bezbednost u Bengaziju, ali ih je odbacio. Portparoli Stejt departmenta i Bele ku}e u petak su se trudili da razjasne li je Bajden kada je rekao „nama” mislio na Belu ku}u, kojoj se takvi zahtevi ina~e ni ne upu}uju.

dnevnik NE MA^ KA KAN CE LAR KA UMOR NA OD OSTRV SKIH GUN \A WA

Mer ke lo va: Bri tan ci kao Ma pe tov ci BER LIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel uporedila je britanskog premijera Dejvida Kamerona i Britance sa „gun|alima sa balkona” iz Mapet {oua, Statlerom i Valdorfom Nema~ka kancelarka smatra da su Kameron i Britanci Statler i Valdorf Evrope, koji neprekidno ne{to gun|aju sa strane, rekli su izvori u Berlinu, a preneo je ju~e nema~ki list „[pigel”.

Magazin je izneo da je Merkelova ve} umorna od britanskih pritu`bi zbog pravca u kome ide Evropska unija. Merkelova je u privatnim razgovorima uka-

Hilari Klinton

zala da niko ne sme da Britancima pru`i ose}aj da nisu vi{e deo Evrope i da vrata moraju da

NEMA^KA

NA SVET SKI DAN HRA NE GLAD U PO RA STU

Pla ne ta sa ~etiri sun ca Me|unarodni tim amaterskih i profesionalnih astronoma otkrio je jedinstvenu pojavu - planetu ~ije nebo obasjavaju ~ak ~etiri sunca. Ova planeta je oko 5.000 svetlosnih godina udaqena od Zemqe, a nazvana je PH1, kako bi se odalo priznawe volonterima u okviru programa Univerziteta Jejl „Lovci na planete” (Pla net Hun ters), koji su je prvi uo~ili.

PH1 kru`i oko dva sunca, dok istovremeno oko we kru`e jo{ dve udaqene zvezde, javila je agencija Frans pres. Stru~waci su do sada otkrili samo {est planeta koje kru`e oko dve, umesto oko jedne zvezde, ali ni oko jedne od wih ne kru`e druge zvezde. PH1 je tzv. gasni gigant, ~iji je polupre~nik 6,2 puta ve}i od Zemqinog, {to je ~ini ne{to ve}om od Neptuna. Ova neobi~na planeta orbitira oko para zvezda ne{to ve}ih od Sunca svakih 138 dana, dok je wena udaqenost od para zvezda koje oko we kru`e oko 1.000 puta ve}a od udaqenosti izme|u Zemqe i Sunca.

Raz bi je na nar koban da PA RIZ, BER LIN: U ju~era{woj raciji u isto~noj Francuskoj i Nema~koj uhap{ena su 42 osumwi~ena pripadnika albanske narko mre`e, saop{tio je francuski tu`ilac. U francuskoj grani~noj regiji Miluz ju~e ujutro je uhap{eno 39 qudi, dok je jo{ troje uhap{eno u Nema~koj, prenela je agencija AFP. Oko 50 kilograma hemikalija za pove}awe obima i smawewe ~isto}e droge je tom prilikom zapleweno. „Istra`iteqi su utvrdili da postoji velika albansko-kosovska mre`a za krijum~arewe heroina u oblasti Miluz, kao i u [vajcarskoj i Nema~koj, a re~ je o stotinama kilograma narkotika”, rekao je francuski tu`ilac.

Glad no 870 mi li o na qu di u sve tu WU JORK: Svetski dan hrane obele`ava se u vreme kada u svetu gladuje 870 miliona qudi.

Pored borbe protiv gladi, danas je najve}i izazov da hrana bude i zdrava Od osnovne stvari za `ivot hrana je postala luksuz, a tek porast cena hrane doveo je do toga da je bitno zadovoqiti glad, bez razmi{qawa da li je to {to jedete zdravo.

Povodom Svetskog dana hrane Ujediwene nacije u Rimu odr`avaju skup na kom u~estvuje vi{e od 40 zemaqa, odakle poru~uju da Vlade ne ~ine dovoqno kako bi se izborile sa gla|u u svetu. „Glad je u porastu u Africi i na bliskom istoku. Samo u ta dva regiona imamo 73 miliona gladnih qudi vi{e nego u odnosu na 1990. godinu. I moramo da se skoncentri{emo upravo na ta podru~ja”, poru}io je Hoze Gracijano da Silva, direktor Organizacije UN za hranu i poqoprivredu.

Na glad u svetu tako|e uti~u i ratovi, ali i mawa ulagawa u

Vlade ne ~ine dovoqno da se izbore sa gla|u

poqoprovredu. Pa je tako pre 20 godina u poqoprivredu investirano 20 odsto ukupnih ulagawa, a danas se ula`e samo ~etiri odsto. Vlade ne ~ine dovoqno kako bi se izborile sa gla|u u svetu, a „impuls koji je bio prisu-

tan jedno vreme na tom planu je sada posustao”, izjavio je specijalni izaslanik Ujediwenih nacija za pravo na hranu, Olivije De [ater, u intervjuu francuskoj novinskoj agenciji AFP. De [ater je na marginama sa-

stanka Komiteta za svetsku bezbednost prehrambenih proizvoda u sklopu FAO, a uo~i Svetskog dana hrane, rekao: „Ne kre}emo se napred, osim kada do|e do krize„. „Svaki put kad do|e do krize, mi ponovo pokre}emo napore, ali posle ne primewujemo te mere. Te{ko je pokrenuti qude onda kada nema krize”, istakao je De [ater.

Grupa 20 vode}ih svetskih privreda (G20) je pro{le godine obe}ala da }e primeniti mere za kontrolu rasta cene hrane u svetu, ali je od tada ostvaren ograni~eni napredak. Mislim da je impuls posustao”, upozorio je izaslanik UN-a.

Po de [ateru, „u sklopu G20 ima nekoliko velikih poqoprivrednih sila koje smatraju da je tr`i{na reakcija dovoqna da neutrali{e posledice bilo kakve krize i ne vide smisao u borbi protiv naglih promena cene hrane. Priznajem da ba{ nisam siguran da je to tako,” zakqu~io je zvani~nik FAO.

Pa pa Jo van Pa vle I ni je otro van VA TI KAN: Papa Jovan Pavle I, koji je na mestu katoli~kog poglavara proveo samo 33 dana pre nego {to je umro od sr~anog udara 1978. godine, definitivno nije otrovan, izjavio je monsiwor Enriko dal Kovolo koji se zala`e za to da pokojni papa bude progla{en svecem.

Dal Kovolo je u intervjuu za italijanski kanal TGCOM rekao da dokumenta i 167 svedo~ewa koja je prikupio za izve{taj koji }e biti predat Vatikanu u sre-

du, otklawaju „svaku sumwu u ubistvo” pape ~ime se, kako je naveo, „definitivno” demantuju teorije zavere, preneo je AFP. Izve{taj poznat kao „pozicija” kqu~ni je preduslov za prvu beatifikaciju kandidata, a zatim i kanonizaciju u katoli~koj crkvi.

U sredu se navr{ava stota godina od ro|ewa Jovana Pavla I, koji je poznat kao „papa koji se sme{io” i na koga u Kuriji nisu gledali blagonaklono jer je odbio

ostanu otvorena za London, pi{e „[pigel”. Me|utim, Kameronova administracija nespremna na kompromis ostavqa nema~ku vladu bez izbora, daqe navodi nema~ki list.

Kameron i Merkelova prekju~e su razgovarali telefonom uo~i sastanka u ~etvrtak u Briselu. O~ekuje se da }e se wih dvoje sukobiti oko planova u vezi Evropske bankarske unije, koja prema mi{qewu Dauning strita umawiti zna~aj Londona.

sve privilegije. Prikupqena svedo~ewa govore da je u trenutku kada je izabran za papu ve} bio naru{enog zdravqa. Na sajtu Vatikan insajdera navodi se da se proces beatifikacije pape Pavla VI koji je bio u slu`bi od 1963. do 1978. godine odvija tako|e brzo te da bi on mogao biti beatifikovan zajedno sa Jovanom Pavlom I tokom „Godine vere” koja je po~ela 11. oktobra, a zavr{i}e se u novembru 2013. godine.

Za vr {e na dra ma u fa bri ci „Mil ke” BER LIN: U fabrici „Kraft”, gde se pravi „Milka ~okolada”, u jedan fabri~ki kontejner s rastvorom sode bikarbone neko je slu~ajno bacio kiselinu. Evakuisano 1.800 qudi, ali je drama okon~ana ju~e popodne. Nema~ki „Bild” javqa da je nakon tog nesre}nog slu~aja u fabrici koja je, osim po „Milka” ~okoladi poznata i po proizvodwi Jakobs kafe i Filadelfija sira, na severu Nema~ke progla{eno stawe pripravnosti zbog mogu}e katastrofe, prenosi portal 24 sata.hr.

Evakuisano 1.800 qudi

Incident se desio ju~e, kada su zaposleni slu~ajno sipali kiselinu u rezervoar sa rastvorom natrijum-hidroksida, poznatog i pod imenom kausti~na soda, ~ime je izazvana hemijska reakcija i ju~e se otrovni oblak dima {irio. Tako|e, do{lo je i do pregrevawa rezervoara, koji je poku{avalo da ohladi oko 700 vatrogasaca. Lokalne vlasti uvele su vanredne mere, ukqu~uju}i i zatvarawe lokalnih {kola i obdani{ta, kao i delova autoputa koji prolazi u blizini, jer udisawe otrovne hemikalije mo`e izazvati ozbiqna o{te}ewa plu}a, a opasan je i dodir otrovne pare s ko`om. Situacija je zvani~no stavqena pod punu kontrolu ju~e u 15 i 45, kada je povu~ena uzbuna i kada su qudi evakuisani iz okolnih ku}a po~eli da se vra}aju svojim domovima. Nije bilo povre|enih, niti {tete.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RAUL KA STRO Kuba je svojim gra|anima olak{ala proceduru za izlazak iz zemqe, po{to im od idu}e godine vi{e ne}e biti potrebne komplikovane dozvole za izlazak iz zemqe. Bi}e dovoqan samo paso{. Odluka stupa na snagu 14. januara idu}e godine i taj korak je posledwi u nizu reformi predsednika Raula Kastra.

Kubancima sa stalnim boravkom na Kubi bi}e dozvoqeno da ostanu u inostranstvu do 24 meseca.

GVI DO VE STER VE LE Nema~ka je „u na~elu” spremna da primi sirijske izbeglice koje su napustile zemqu zbog gra|anskog rata, ka`e nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele. Vestervele je dodao da to mora biti u~iweno u me|unarodnim okvirima i predlo`io usvajawe koordinacionog plana sa UN, Evropskom unijom i organizacijama za pomo} izbeglicama.

DMI TRIJ ME DVE DEV Ruski premijer Dmitrij Medvedev najavio je da }e vlada do kraja meseca razmotriti nacrt zakona protiv pu{ewa i zalo`io se za zabranu pu{ewa na javnim mestima.” Rusija je zemqa u kojoj se najvi{e pu{i - 44 miliona gra|ana ili tre}ina stanovnika ukqu~uju}i decu zavisi od dnevne doze nikotina”. Potpuna zabrane na javnim mestima usledila bi od j2015.

Su |e we za te ro ri sti~ ki na pad na SAD 11. sep tem bra VA [ING TON: Dugo o~ekivano su|ewe osumwi~enima za napade na SAD 11. septembra 2001. godine po~elo je pripremnim ro~i{tem.

Na ro~i{tima su se pred sudijama pojavili „mozak” teroristi~ke operacije Kalid [eik Mohamed i ~etvorica saoptu`enih pripadnika Al Kaide. Posle 11 godina od teroristi~kih napada i devet i po godina od wegovog hap{ewa u Pakistanu, glavnoosumwi~eni se u ponedeqak pojavio pred sudijama u ameri~koj bazi Gvantanamo na Kubi. [eik Mohamed je optu`en da je or ga ni zo vao na pa de u ko ji ma je 2.976 qudi poginulo, dok su Ramzi Bi nal {ib, Mu sta fa Ah mad Al- Kalid [eik Mohamed „Ne verujem da ima pravde na ovom sudu’’, reHavsavi, Ali Abd al-Aziz i Valed bin kao je 47. godi{wi [eik Mohamed kad ga je suAta{ optu`eni da su obezbedili finandija Xejms Pol upitao da li razume koja su wesijska sredstva i drugu vrstu pomo}i za gova prava. Tokom petodnevnog pripremnog roekstremiste koji su upravqali avionima.

~i{ta bi}e razmatrana poverqiva pitawa od nacionalnog zna~aja zbog ~ega su medijske organizacije i grupe za qudska prava zatra`ile transparentnost procesa budu}i da }e odre|eni deo sudskih sesija biti zatvoren za javnost.

Novinari su, tako|e, protestovali zbog odluke suda da mediji i javnost sa zaka{wewem od 40 sekundi mogu da ~uju izlagawa tokom su|ewa iza stakla koje spre~ava da publika bilo {ta ~uje iz sudnice.

Prema wima, odlagawe, koje vojsci omogu}uje da cenzuri{e izjave koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost, predstavqa kr{ewe slobode govora i medija, garantovane Prvim amandmanom ameri~kog Ustava. Petorica optu`enih se suo~avaju sa smrtnom kaznom ukoliko budu progla{ena krivim, ali se o~ekuje da su|ewe pred vojnim sudom u Gvantanamu ne}e po~eti jo{ godinu dana, prenele su agencije.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda17.oktobar2012.

23

Dok `ivimo pamti}emo {to prerano ode. Ve~no }emo te voleti, bio si retko dobar ~ovek, na sebe si najmawe mislio.

Ostoja Babi} 25. 10. 1947 - 14. 10. 2012.

Po~ivaj u miru.

Tvoje sestre i brat sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 17. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, u Ka}u.

62420

Posledwi pozdrav bratu i stricu

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7.

Telefoni: 063/765-3632, 064/169-0948, 060/044-2711, 060/044-2714.

62119 IZDAJEM name{tenu garsoweru, {iri centar, prvi sprat, CG, mo`e na du`e vreme.

Telefon 064/ 1557510.

62250 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan od 60m2, na Bulevaru Oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine�.

Telefon: 062/572-351.

62285

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit, 37 hiqada.

Telefon: 063/239-411.

60940

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe, prasi}e, jagwad, polovne kaveze za koke-nosiqe.

Dostava na adresu, povoqno!

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

61816

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

61698 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

61837

S tugom u srcu opra{tamo se od na{e

dragom

Stanislavu Heraku Porodice Herak i Bandulaja.

62425

Posledwi i bratu

pozdrav

sestri}u

Milanu Milaku od: \or|a i Bosiqke Zari} sa sinovima Zoranom i Goranom i wihovim porodicama.

62426

Posledwi pozdrav na{em babi

GRA\EVINSKA parcela, 20 ari, u Petrovaradinu za stovari{te, skladi{te, proizvodni pogon, zgradu ili porodi~nu ku}u. Bukova~ki put 3c. Telefon: 063/547-782.

62109

IZDAJE se lokal, 100m2, magacin 110m2. Spreman za useqewe. Telefon: 063/540510.

62318

Mike Milanu Milaku Prijateqice iz Rotari kluba, Novi Sad. od porodice Cvetkovi}.

62428

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

62353

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, sa iskustvom preko 12 godina, eliminisani za 7 dana, ispitan u narodnoj slu`bi u Beogradu, Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 032/490797.

62348

62427

Posledwi pozdrav

Milanu Milaku od: tetka Mire, brata Mi{e i porodica Jak{i} i ]ur~i}.

62424

24

^iTUQe l POMeni

sreda17.oktobar2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mom dragom kumu

Dragi Popovi}u

Mla|i

Saose}amo sa velikom tugom i bolom porodice Popovi}. od porodice Zari} i drugara iz „Gumatika”.

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Katici Vukadinov

Katica Vukadinov

Zoran Veselinovi} 1961 - 2010.

Vreme ne bri{e se}awe, niti mo`e ubla`iti tugu za tobom.

62414

62403

na{em

Caffe „The Pub”, mali „Pub” i restoran „Jastog” iskreno sau~estvuju u bolu porodice povodom smrti

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav dragoj majci

Danas se navr{avaju dve godine od kako nas je napustio na{

Kum Vladan sa suprugom Milicom i malim kumi}ima Reqom i Qubicom.

62419

Posledwi kom{iji

TU@NO SE]AWE

dnevnik

Tvoje }erke Ivana i Tamara i supruga Nada.

Posledwi pozdrav na{oj baki, na{em Miki}u

1937 - 2012. od: sina Vujice, snaje Dragice, unuka Stevana i unuke Katice sa porodicama.

Sahrana je danas, 17. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

62409

62408

Posledwi pozdrav dragoj baki

Katici Vukadinov

O`alo{}eni: }erka Ru`ica i zet Cvijan Mu`deka.

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki Vladimir i Nina.

62405

Katici Vukadinov

Markov \or|u

POMEN

Katici Vukadinov

Milo{a Petrovi}a Dragi Popovi}u

Milena, Vukica, Miki, Qiqa i Mile Majstorovi}.

Posledwi pozdrav od Nadinih kolega i @aretovih drugara.

62415

Sa po{tovawem i qubavqu.

od porodica Grbin i Mu`deka.

od }erke Zorice sa porodicom.

62407

62406

62401

Draga na{a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

od stanara zgrade Milana Simovi}a 10.

Ranka Daji} 2011 - 2012.

Navr{ava se godinu dana od kada smo ostali bez na{e Ranke.

Mnogo nam nedostaje.

62423

Milkica Luki~i} Mika

Posledwi pozdrav dragom

Dipl. in`.

Stanislav Herak

Drago Popovi} 1938 - 2012.

Sahrana je danas, 17. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala ti na prijateqstvu.

Porodica Vamo{er.

O`alo{}eni: sin Zoran, snaja Vera i unuke Bojana i Zorana.

62404

62410

Posledwi pozdrav

Dragi Popovi}u

Koleginice i kolege iz Odelewa za ekologiju ZZZR Novi Sad.

62388

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenoj mami, svekrvi i baki Porodica Firi}.

od: brata Ivana i Mare, \or|a i Maje i sestre Seke sa porodicom.

62418

62417

Hvala ti za sve {to si nas nau~io i otvorio nam vidike da gledamo svet oko sebe druga~ijim o~ima.

Milkici Luki~i} Miki Porodica Stefanovi}.

Ani Vugrin~i}

Milo{u Petrovi}u

penzioner Bako, hvala Ti za sve.

Ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 17. 10. 2012. godine, u 12 ~asova.

Uvek Tvoji: sin Vladimir, snaja Branka, unuci Nikola i Duwa i }erka Mirjana.

62413

62411

Po~ivaj u miru draga na{a

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ Jaro umro posle te{ke i duge bolesti.

Acad. MMA Herak Stanislav dipl. in`.

od: konobara Mileta, @eqka i Buce.

62397

Kad u grlu stane re~, a bol te gu{i.

Ispra}aj je 17. 10. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11.15 ~asova.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Miko Supruga Katica, }erka Marijana sa suprugom Aleksandrom, sin Ivan sa suprugom Aleksandrom, sin Boris sa suprugom Marijom, unuci Ratomir, Bojan, Aleksandar, An|ela, Konstantin, Petar, Leon i Anastasija.

62416

Jaroslav Hrubik Tvoje kafe drugarice: Mira, Qubica, Mira, Marija, Nena, Marija.

62412

Mladenu

Uvek }emo te voleti.

Milu{ka, Sne`ana i Heather, Ru`a i Slobodan, Nata{a, Darko, Luka, Marko i Jaca.

62402

od Cileta sa porodicom.

62387

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

Posledwi pozdrav

25

sreda17.oktobar2012.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ, dobrom ~oveku

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog prijateqa

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Miroslavu Baji}u

Svetozara - Toze Sekuli}a

Milo{u Petrovi}u

Miroslavu Baji}u dragom stricu i deveru od: Tatjane, Biqane, Igora i Viktorije Sve}wak.

koji }e ve~no ostati u na{em se}awu. od @aretovih drugara sa rekreacije.

Milanu Milaku

Porodice: Stoj{i}, Simovi} i Balo{.

Rade Rodi} i Branko Rodi} sa porodicom.

Neka mu je laka zemqa.

62361 62400

62367

Napustila nas je mila i dobra prijateqica

SE]AWE od sestre Svetlane Kova~evi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj

Draga

62368

Posledwi pozdrav dragoj

17. 10. 1997 - 17. 10. 2012.

62381

Milkica Luki~i} i ostavila nas da za wom tugujemo tiho, kakva je i sama bila.

3 Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Mika

Ki{ Bela dragom

Porodica Drezgi}.

Tata, bol tvojih }erki Danijele i Kristine i supruge Biqane nikada ne}e prestati.

62390

62355

Posledwi pozdrav dragom te~i

Miki

Milkici

neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te ~uvati u se}awima.

Tvoji kumovi: Staka, Zdenka, Luka i Ma{a.

62359

PE TNAE S TOG OD I[ W I POM E N

Porodica Nikoli}.

Porodice Me|edovi} i Popov.

62365

62364

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Ju~e smo se oprostili od na{eg druga

17. 10. 1997 - 17. 10. 2012.

Milanu Milaku Antun Pani}

Markov \or|u 1926 - 2012. od: sestre Dare, Goge i Gorana sa porodicama.

O`alo{}eni: Bora, Du{ka, Marina, Sowa i Jeja.

Posledwi pozdrav dragoj

62320

Svetozara Sekuli}a

od wenih drugarica.

62386

62384

Nismo dozvolili vremenu da nas pobedi! Rado te se se}amo i ~uvamo uspomenu na tebe!

62310

Zaposleni III Klinike za Urgentnu pulmologiju Instituta za Plu}ne bolesti Vojvodine iskreno sau~estvuje u bolu koleginice Dude povodom smrti wenog oca

od: Qiqe i Bore sa decom.

Milo{u Petrovi}u

Tvoji: Jelena, Jasna, Mila i Sale.

kumi Milkici

Mladenu ^anadanovi}u

Mirko Savi}

O`alo{}ena porodica.

62380

62389

Posledwi pozdrav Jovaninom tati

Pro{le su dve tu`ne godine od kako nisi vi{e sa nama, ali tuga ostaje i daqe u nama.

Uvek }emo te se rado se}ati.

Posledwu po{tu velikom ~oveku ~iji je `ivot bio ~astan, dostojanstven i qubavqu ispuwen odaju Dudine kolege i saradnici.

Posledwi kom{iji

pozdrav

Osta}e ve~no u na{em pam}ewu.

62363

Milanu Milaku

Milan Milak preminuo 15. 10. 2012, u 69. godini.

od: kom{ija Maletin i Pani}.

Sahrana je danas, 17. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji.

62371

62372

Posledwi pozdrav bratu

Milanu Milaku

PRIVREDNA KOMORA VOJVODINE.

625-P

62362

dragom

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav cewenom kolegi i saradniku

Svetozaru Sekuli}u

Wegov IV/4 sa razrednim stare{inom, Gimnazija „Jovan Jovanovi} Zmaj�, generacija 1972/76.

od porodice Dragojevi}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

62370

Posledwi pozdrav bratu

Mladena ^anadanovi}a ^anada

Milanu Milaku

Milanu Milaku

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Milanu Milaku

od brata \or|a Tokina sa porodicom.

od: sestre Milice, Le{e i Vere sa porodicama.

od porodica Pa~i} i Simi}.

od porodice Popovi}.

62376

62378

62373

62374

26

06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 12.25 12.40 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.25

tv program

sreda17.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Документ Све странци Вести Документарни програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Нова занимања Како ?....Дигитална штампа Здраво живо Андрић град или бајка о бесмртности Сви странци Вести Ток шок Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Преваранти Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Људи из сенке: Атентат Комшилук Грување уживо у студију „М“

Па нон ско ју тро (Па но ни ја, 08.00) 06.00 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Наш гост Агропарламент Лице с насловнице Панонска патрола Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.10 10.15 10.43 11.10 11.13 12.00 12.15 12.31 13.15 13.21 14.33 14.58 15.15 16.00 16.54

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Леваци Гастрономад Вести Траг Задња кућа Србија Вести Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус-пред судом историје: Тајна Лазе Лазаревића, филм Задња кућа, Србија Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Мој лични печат

СЕ РИ ЈА

Љу ди из сен ке

Ро ван Ет кин сон

Фран цу ска је у шо ку: Пред сед ник је уби јен. Из сце не, по ли ти ча ри већ за по чи њу кам па ње за спе ци јал не из бо ре ко ји ће се од и гра ти за 35 да на. Пред сед ни ков са вет ник Си мон Ка пи та удру жу је се са Ен Ви заж, не пре ви ше зна чај ном ми ни стар ком. Уло ге: На та ли Ба је, Бру но Во кло вич, Фи лип Ма њан Ре жи ја: Дан Франк (РТВ 1, 23.00)

На та ли Ба је

06.40 07.05 08.25 09.01 09.20 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Кристен Мишел Вебстер 55. Змајеве дечије игре ФЛУОШ 2012. Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено, волим те, зелено Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид Кирстен Мишел Вебстер ТВ баштине Добро вече, Војводино (ром) Ева магазин-Портрет жене (мађ) Музички програм (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Линија раздвајања Биографије Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

Бин

06.30 Новосадско јутро 08.30 Зозонци 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Спринт 11.35 Истрага 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Документарни програм 14.30 Личности и догађаји 15.00 Вести 15.05 Серијски програм 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.45 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ево нас код вас 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филм

09.30 Фудбал мондијал магазин 10.00 Квалифиакције за СП: Русија – Азербејџан 12.00 ВТА Луксембург 19.45 Евролига: Проком – Уникаха 21.30 Премијер лига 22.30 Специјал – Ел Класико 23.00 ТВС 00.00 Фудбал мондијал магазин 01.10 Квалификације за СП: Албанија – Словенија 03.00 Квалификације за СП: Шпанија – Француска

Бин ра ди као до мар у бри тан ској Кра љев ској на ци о нал ној га ле ри ји и ње гов шеф же ли да га от пу сти јер спа ва на по слу, али му то не успе ва, за то што не спрет ног Би на шти ти пред сед ник управ ног од бо ра га ле ри је. Ша љу га у Аме ри ку, где тре ба да отво ри из ло жбу и пред ста ви сли ку од не про це њи ве вред но сти у му зе ју у Лос Ан ђе ле су. Уло ге: Ро ван Ет кин сон, Пи тер Мек ни кол, Џон Милс Ре жи ја: Мел Смит (РТС 1, 21.03) 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.37 22.40 23.25 23.40 23.48 00.33

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.00 00.30 01.00 02.00

Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Сва та равница Бин, филм Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Срце змаја, филм

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине, ожени се Филм: Конан Уништитељ Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести

Су за на Ор жак

Тај на Џин гис-Ка на При ча о мон гол ском осва ја чу чи је име зна чи тав свет. Ве ли чан стве на при ча о јед ном од нај ве ћих осва ја ча и уте ме љи те ља нај ве ћег коп не ног цар ства у исто ри ји. Сја јан стра тег, али и вешт по ли ти чар ода брао је да пр во ство ри но ву на ци ју, ши ре ћи сво ју власт ван гра ни ца ди вљих рав ни ца и пла ни на Мон го ли је. Уло ге: Сер геј Је го ров, Сте пан ди ја Бо ри со ва, Ор гил Мак хан, Су за на Ор жак Ре жи ја: Ан дреј Бо ри сов (РТС 2, 21.55) 06.02 06.48 07.06 07.10 07.22 07.44 07.54 07.59 08.39 08.07 08.31 08.50 09.12 09.38 09.42 09.53 10.23 10.53 11.23 12.16 12.41 13.10 14.09 14.34 14.53 15.15 15.41 16.11 16.15 16.27 16.58 17.22 18.12 18.42 19.04 19.14 19.19 19.27 20.06 20.33 21.00 21.55 00.05 00.54 01.51 02.19 02.43

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Попај Томас и другари Ози бу 3 Црвено, жуто, зелено - крени Школски програм Плава птица Романсирана ботаника Антологија кућа Сексперти Датум Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Други век Балкански ратови Чело Фест Либела Трезор Плава птица Романсирана ботаника Антологија кућа Сексперти Вита сутентис Датум Верски календар Ексклузивно Линк Пацифик Цигани љубит коње Попај Томас и другари Ози бу Црвено, жуто, зелено - крени Свет здравља У свету Беокулт Пацифик Тајна Џингис-Кана, филм Мађарски национални балет: Шехерезада Трезор Ексклузивно Линк Цигани љубит коње

06.30 Сваштарица 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Љубав у залеђу 10.00 Филм: Личне ствари 12.00 Топ шоп 12.30 Мирослав Лазански 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Одељење за специјалне јединице 15.00 Филм: Тешки дани подземља 17.00 Обични људи 18.00 Улови трофеј 18.30 Удовице 19.30 Филм: Стићи пре свитања 21.00 Филм: Шта се управо догодило 23.00 Удовице 00.00 Филм: Јашући метак 02.00 Одељење за специјалне јединице

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.55 Инфо К9, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Лајв шот, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 00.00 00.35 00.55

Људи с Менхетна Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Кажипрст Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Дневни магазин Вести Спортски преглед Пријатељи Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Троја Вести Спортски преглед Људи с Менхетна

Тро ја У ан тич кој Грч кој, страст љу бав ни ка Па ри са, прин ца Тро је и Је ле не, кра љи це Спар те, до ве ла је до чу ве ног Тро јан ског ра та. Уло ге: Бред Пит, Ерик Ба на, Ор лан до Блум, Шон Бин, Да ја на Кру гер Ре жи ја: Вол фганг Пе тер сен (Б92, 21.00)

Ерик Ба на

07.00 Добро јутро 11.00 Гранд шоу 13.00 Први национални дневник 13.20 Недељно поподне 14.00 Тачно у подне 15.00 Српска посла 16.00 Национални дневник 16.30 Симар 17.00 Прељубници 17.45 Север Југ 18.30 Национални дневник 19.10 Мала невеста 20.00 Први кувар Србије 21.00 Моја велика свадба 22.00 Брачни судија 23.30 Прељубници 00.30 Црна хроника

Су за на Ман чић

Љу бав на док тор ка Ве чи ту ди ле му да ли је мо гу ће ускла ди ти љу бав и по сао, у раз го во ру са Су за ном Ман чић, по ку ша ће гле да о ци ма да от кри је Иси до ра Бје ли ца. Су за на Ман чић ће от кри ти ко је ње на нај бо ља дру га ри ца Зо ра на Шулц, ина че, пси хо лог, од ко је не пре ста но тра жи са ве те и ко ја ју је и на го во ри ла да пи ше књи гу. (Хе пи, 23.10) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 21.55 22.05 23.10 00.00 00.10 00.50 02.20

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Моћна чигра Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Долина вукова Заклети на ћутање, документарна серија Телемастер Црни Груја Рат хеликоптера, док. серија Насловна страна – квиз Једна жеља, једна песма Вести Долина вукова Љубавна докторка Гламур Беверли Хилс Једна жеља једна песма Долина вукова

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda17.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Велике ромске свадбе 11.20 Венчаница из снова 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Велике ромске свадбе Америка 20.55 Невесте са Беверли Хилса 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Велике ромске свадбе Америка

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Капјонг 11.00 Наполеон 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Барок!

14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Теорије завере 20.00 Вакцина која је одјекнула светом 21.30 Сведок. са балкона собе 306.

22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим 01.00 Паоло Коељо. мој живот

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.43 Пркосна љубав 13.38 Др Оз 2, ток шоу 14.30 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Реч и живот 15.35 Индекс 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.50 Либар Миљенка Смоје 21.50 Хоризонти 22.45 Дневник 3 23.25 Други формат 00.15 Секс и град 00.45 Регионални дневник 01.05 Мекбрајд: Убиство после поноћи, филм

16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Срећни клинци Гангстерска прича Како се припремити за првог унука 200 цигарета Мр 73 Смрт Алда Мора Мис Потер Еротски филм Еротски филм

Мис Потер Беатрикс Потер је одушевљавала генерације деце својим књигама, али је њен приватни живот остао обавијен велом тајне... Улога: Ре не Зел ве гер, Еми ли Вот сон, Ју ан Мек гре гор Режија: Крис Ну нан (Си не ма ни ја, 22.00)

СЕРИЈА

Постарији богаташ Хариман нађен је у свом кревету без свести. Смештен је у болницу и налази се у коми. Истрагом је утврђено да је у чаши млека коју је добио пред спавање била велика доза фенобарбитурата. Собарица верује да је видела како му млеко носи његова млада супруга Клер... Улоге: Џон Ла ро кет, По ла Три ки, Мар та Ду бо ис, Ви ли јам Мек на ма ра, Мет Луц Режија: Ке вин Ко нор (ХРТ 1, 01.05)

07.05 07.35 07.59 08.24 08.46 10.00

15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.30 17.55 18.40 19.05 19.30 20.00 22.10 23.08 23.35 00.22 00.57 01.37

06.00 Дадиља Мекфи и велики прасак 07.50 Кликни да се упознамо 08.45 Бег из дивљине 10.55 Друга жена 12.40 Дизање 14.25 Супер 8 16.15 Епизоде 16.45 Уједињене животиње 18.20 Права љубав 20.05 Ратни коњ 22.30 Права крв 23.15 Посредници 01.05 Страшило

РТЛ 17.10.2012. Ева

Менталист

По ла Три ки

13.45

Ре не Зел ве гер

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Парадокс Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Ефекат Делфи Монк Све по закону Филм: Мегапиране Филм: Јутарњи клуб Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

РТЛ 07.50 Галилео 09.00 Мекгвајер 11.20 Ексклузив Таблоид 11.40 Крв није вода 12.50 Ружа ветрова 13.50 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгвајер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 19.58 РТЛ Време 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.05 РТЛ вести 22.20 Менталист 00.10 Сломљена крила, филм 01.50 Астро шоу 02.50 Лажна игра, филм

Мекбрајд: Убиство после поноћи 08.00 09.30 10.00 11.00 13.15

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора Мекбрајд: Убиство после поноћи, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Синови Туксона Нови клинци с Веверли Хилса Еко зона Телетабиси Кришке сира, док. серија Брзина 2, филм Топ гир, док. серија Залагаоница, док. серија Синови анархије Битанге и принцезе 24 Злочинци у оделима

17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Момци с Медисона Потера Шашави робијаши Момци с Медисона Луди пандури Крађа вредног уметничког дела Момци с Медисона Ноћ храбрости Момци с Медисона Немогуће бекство Чудна фреквенција 2

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Алиса Само када се смејем Празници са Ејприл Велика језа Месечина и Валентино Журба Тежак избор Неконтролисана моћ Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Џејн и ЦБИ тим истражују убиство жене чије тело је море избацило на острву уз обалу Калифорније. Док међу острвљанима траже убицу, срећу читав низ чудака и особењака.... Улоге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти (РТЛ, 22.20)

Аман да Ри ге ти

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Препродавци аутомобила Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Преживљавање Пут око света са 80 превозних средстава Чари путовања Преваранти на делу Преживљавање удвоје Преживљавање

08.30 08.45 09.00 09.30 14.45 17.00 18.00 20.00 20.05 21.10 22.45 22.50 23.25 23.30 00.30

Мотоспортови Фудбал Аутомобилизам Тенис 2014 ФИФА 2014 Светски куп Тенис Сви спортови Коњички спорт Голф Сви спортови Једрење Сви спортови 2014 Светски куп Тенис

З

Тр о ва чи здра вих еко но ми ја

а што ели те иг но ри шу зна ко ве упо зо ре ња и че ка да је ко ри сто љу бље орга ни за ци ја, а на ро чи то ба на ка и ју пре ду го? За то што при па да ју тре ћој или че твр оста лих, та кво да су оне нај спо соб ни је да за шти те тој ге не ра ци ји ко ја је на вла сти у ери иде о ло ги је вла сти те де о ни ча ре и њи хов ка пи тал у ком па ни ја ма“. ко ју за сту па ју. Ни шта им у њи хо вом обра зо ва њу ни је На че му се та прет по став ка за сни ва ла (осим, мо мо гло ука за ти на по сто ја ње дру гих мо гућ но сти, ни ти жда, на ка квом осред њем ро ма ну ње го ве оми ље не се се ћа ју дру гих мо гу ћих из бо ра. Они ве ру ју да су и спи са те љи це Ајн Ранд)? У 3000 го ди на еко ном ске са ми пр о из вод не из бе жно сти. Док се зва нич ни дис исто ри је не по сто ји ни шта што би по др жа ло та кво курс вођ ства по след њих го ди на гло ба ли за ци је вр тео уве ре ње. Ни кон зер ва тив не, ни ли бе рал не, а по го то ву око ри зи ка и ин ди ви ду а ли зма, у ствар но сти смо има марк си стич ке или кор по ра тив не те о ри је из три де се тих ли па сив но, сла ба шно ру ко вод ство, без ис ку ства с по го ди на 20. ве ка не би на ве ле чак ни уме ре но опре зног ди вља лим све том. Со ци јал на ана ли за то че сто опи су је ми сли о ца на та кав за кљу чак. Али Грин спен је био као де ге не ра ци ју. „шо ки ран“. По пут ка квог де те та за лу та лог у свет ко ји По гре шно је кри зу из 2008. ту ма чи ти као по сле ди цу не мо же ни да за ми сли, он „ни је са свим раз у мео шта фи нан сиј ске кри зе. Пу ца ње чи ра је симп том, а не се до го ди ло“. Но, био је пла ћен да од и гра зах тев ну узрок; ре жи мо га бр зо и на ста ви мо да тра га мо за пра вим пр о бле ми ма. Ако се освр не мо уна зад, ви де ће мо да цар ства, рај хо ви, им пе ри јал не вој ске, еко ном ске те о ри је, иде о ло ги је, па ра ди ра ју ве ли чан стве ни и са мо по у зда ни че тврт сто ле ћа, по ла ве ка, чи тав век, рет ко два. Оно што се при хва та ло као вр ло озбиљ но на јед ном из гле да да је од у век би ло по вр шно и не по у зда но. Ка ко они на ру ко во де ћим по ло жа ји ма ни су то ви де ли? Ни су же ле ли. За тва ра ти очи пред ствар но шћу зна чи би ти ло ја лан сво јој кла си. А код слу га иде о ло ги је ло јал ност је увек пре ча од ствар но сти. Кад је до шао тре ну так исти не, крив ци су по че ли ме ђу соб но да се оп ту жу ју. За гло ба ли за ци ју нео спо ран зли ко вац ни је чак био ни не ка кон крет на осо ба већ ста ро По суо се пе пе лом: Алан Грин спен, бив ши чел ник ре зер ви САД мод ни грех по хле пе. А ако се и да ље ин си сти ра на крив цу од кр ви и ме са, очи гле дан из уло гу оца свет ских фи нан си ја те ни је би ло ни ког ко би бор је – бан кар. Али по хле па и бан ка ри ти пич ни су мо гао ње га по у чи ти или му уда ри ти пац ку. зли ков ци сва ке еко ном ске кри зе још од ан тич ких вре Сва ку иде о ло ги ју у нај ве ћој ме ри уте ме љу је ин те ме на. Тај мо дел окри вљи ва ња ве ко ви ма је пот хра њи лек ту ал на кла са. Ње ни при пад ни ци пре у зи ма ју уло гу вао ан ти се ми ти зам и ксе но фо би ју. Али не про зир ни дво ра на или све ште ни ка и жи ве од мр ви ца што спа хеџ фон до ви, ле га ли зо ва на да ју са сто ла глав них ужи пре ва ра ме на џе ра ко ји су ва ла ца исти не ко ја та да пре За гло ба ли за ци ју нео спо ран пу ни ли сво је џе по ве, раз ме о вла ђу је. На пр ви по глед се зликовац није нека конкретна тљи во пре пре де на при ро да чи ни да су они тек не што особа већ старомодни грех аме рич ких хи по те ка, спа ја ви ше од пу ких слу га иде о ња и бо га ће ња на осно ву ло ги је. Али уло га тих чу ва похлепе. Али, похлепа и банкари фи нан сиј ског оне спо со бља ра пра во вер но сти од пре типични су зликовци сваке ва ња пре у зе тих ком па ни ја – суд ног је зна ча ја. Јер, њи хо економске кризе још од ни шта се ни је од ви ја ло у по ва до бро бит за ви си од до ка античких времена та ји. Го ди на ма су се фи нан зи ва ња да је но ва иде о ло ги сиј ски ли де ри мо та ли на о ја ва жно от кро ве ње исти не ко ло и отво ре но тр о ва ли пр о из во де јед не здра ве еко ко ју са мо они мо гу од бра ни ти. Иде о ло ги ја оправ да ва но ми је. Све је то на ши ро ко кри ти ко ва но још од ра них њи хо во по сто ја ње. Као дру го, сви ап со лу ти стич ки де ве де се тих, али вла де, све јед но да ли де сне или ле ве ре жи ми, ствар ни или те о риј ски, има ју сво је си ле џи ори јен та ци је, ни су пред у зе ле ни шта да се то пр о ме ни. је, ви те зо ве у окло пи ма и дис крет не са ве то дав це. Фи нан сиј ски сек тор мо жда и је сте крив, али бан ка - Али моћ тих си сте ма је нео др жи ва ако не ма оп ште ри ни су би ра ли вла де или де ре гу ли са не над зор не си - сво је вољ но уки да ње не ве ри це. Сви ма њи ма по треб на сте ме, ни за тва ра ли очи пред пре ва ром ко ја је ле по је не ка вер зи ја Све те кон гре га ци је за ши ре ње ве ре, функ ци о ни са ла из ван на ци о нал них ре гу ла ци ја. Бан ка - ко ја под сти че то уки да ње не ве ри це. За да так све ште ри су се упу сти ли у то пред очи ма јав но сти, док су их ни ка и дво ра на је да нас уве ре у то да је тре нут но они на вла сти са мо за до вољ но по сма тра ли. пре о вла ђу ју ћа исти на од у век исти ни та те ће та ква А ка ко то да се кри за ко ја нас је сна шла мо же сма тра - оста ти и у бу дућ но сти. ти фи нан сиј ском? Оно што се до го ди ло с нов цем тек А он да јед ног да на до ла зи до су о ча ва ња са ствар је симп том, као што до нафт не кри зе се дам де се тих ни - но шћу. На сту па кри за, и њи хо ва иде о ло ги ја се са мо је до шло због наф те већ због чи та вог ни за еко ном ских у ру ша ва и по ста је пр о шлост. Ка ко она не ста је, ми гре ша ка. У овим тре ну ци ма кра ха на јед ном се ис по - по чи ње мо да за бо ра вља мо уло гу тих ин кви зи то ра, је ста вља да су усто ли че ни му дра ци, за пра во, глу па ви, зу и та, двор ских аги та то ра, по пу стљи вих ин те лек ту а пре зи ра вред ни, за чу ђу ју ће на ив ни. Алан Грин спен, ла ца и дру ге двор ске ка ма ри ле. Али власт сва ког ва бив ши чел ник аме рич ких фе де рал них ре зер ви, јав но жног дво ра ле жи ко ли ко у дво ра ни ма, то ли ко и у кра се по суо пе пе лом по гла ви у је сен 2008. Оно што фа - ље ви ма и ба ро ни ма. За што? Јер, упра во они из о па чу сци ни ра ни је при зна ва ње гре шке, што је, са мо по се - ју го вор да би пред у пре ди ли сум њу и ко ри сну рас би, но ви на, већ де ти ња ста при ро да ње го вих и уве ре ња пра ву. Они су би ли и оста ли глав ни крив ци за оно и раз о ча ра ња: „По гре шио сам што сам прет по ста вљао што нам се да нас де ша ва. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda17.oktobar2012.

dnevnik

17. oktobar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Ако сте рас по ло же ни за љу бав и не жност, не за бо ра ви те да бу де те по себ но осе тљи ви на парт не ро ве по тре бе и сва ка ко пру жи те мно го љу ба ви за уз врат. Не за бо ра ви те да ста ри три ко ви са шам пањ цем и чо ко ла дом и да ље функ ци о ни шу.

BIK 20.4-20.5.

Осо ба жен ског по ла, мо жда ва ша мај ка, мо гла би вам да нас до ћи у по се ту. Мо гу ће је да не ће би ти баш сјај ног рас по ло же ња, за то би мо жда нај бо ље би ло да иза ђе те у јав ност да би мо ра ла да одр жи са мо кон тро лу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Са о бра ћај у ва шем ком ши лу ку мо же да нас би ти за гу шен пре ко сва ке ме ре. Мо гу ће је да не сре ћа или из град ња пу та бло ки ра ва шу ули цу. Мо жда је го то во не мо гу ће про ћи ко ли ма чак и до про дав ни це. Ви сте ро ман тич на со ба по при ро ди, али да нас сте ве ро ват но ви ше за ин те ре со ва ни за сен зу ал ност не го за ру же и шам па њац. Чак и са ма иде ја о за во ђе њу бу ди у ва ма муч ни ну. Спрем ни сте за „пра ву ак ци ју”. Скло ни сте да нас то ме да се осе ћа те при лич но на пе то, а за то ће те окри ви ти до са ду и не за до вољ ство тре нут ним жи во том. Мо гу ће је да ће те ве ћи део да на про ве сти у са ња ре њу ка ко да од јед ном по бег не те од ру ти не и ко ло те чи не. Да ли осе ћа те као да ће те екс пло ди ра ти? Тен зи ја се ства ра ла не де ља ма и са да мо ра не где да се ис по љи. Ако не бу де те па жљи ви, мо жда ће те је из ба ци ти на нај бли жи ма. Рад и ак тив но сти ће вам скре ну ти ми сли.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

То ком про те клих не ко ли ко го ди на би ли сте све сни то га да се ви и ваш иза бра ни жи вот ни пут ме ња те. То ни је увек би ло ла ко за вас јер је то по не кад зна чи ло опро штај од ве ли ког де ла ва ше лич но сти.

Да ли пла ни ра те да чу је те про по вед, пре да ва ње или го вор не ке вр сте да нас? Не мој те се из не на ди ти ако се ис по ста ви да је оно што го вор ник из не се са мо бес ко ри сна ин фор ма ци ја.

Су мор ни сно ви мо гли би вам оме та ти спа ва ње и про у зро ко ва ти да се про бу ди те усред но ћи. Сно ви ве ро ват но не пред ста вља ју ни шта ви ше од не све сног ума ко ји се осло ба ђа од за бри ну то сти и стра хо ва.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да ли по сто ји за да так ко ји сте хте ли да за вр ши те, али је од ло жен због раз ло га ко ји је из ван ва ше кон тро ле? Опу сти те се, не бу ди те оп сед ну ти ти ме. То ни је ва ша кри ви ца и не мо же те по во дом то га ни шта ура ди ти.

Ваш парт нер мо жда је за бри нут због бо ле сти јед ног чла на по ро ди це. То би му мо гло до не ти од ре ђе ну до зу уз не ми ре но сти. Уко ли ко је то ваш љу бав ни парт нер, бу ди те са о се ћај ни, али не оче куј те би ло ка кву за хвал ност. Да ли сте ре ши ли да те мељ но по спре ми те ку ћу да нас? Мо жда сте већ по се ти ли про дав ни цу и ку пи ли све вр сте сред ста ва за чи шће ње. Од луч ни сте да не пре ста је те са чи шће њем све док ку ћа не бу де бли ста ва.

TRI^-TRA^

Бред Пит о проблему с дрогом V REMENSKA

PROGNOZA

Више

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

20

Kikinda

19

Vrbas

20

B. Palanka

20

Zreњanin

20

S. Mitrovica 20 Ruma

20

Panчevo

20

Vrшac

19

Srbija Beograd

20

Kragujevac

20

K. Mitrovica 22 Niш

22

Evropa

Сунца

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но с ма ло обла ка, при јат но вре ме. Ду ва ће Rim слаб ју го за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9 сте пе ни, а мак си мал на 20.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Облач ност од ла зи на се ве ро и сток, па ће би ти Cirih сун ча ни је, уз при јат не тем пе ра ту ре. Ду ва ће слаб за пад ни и ју го за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8 Berlin сте пе ни, а мак си мал на 20.

Beч СР БИ ЈА: Облач ност од ла зи на се ве ро и сток, па ће би ти сун ча ни је, уз при јат не тем пе ра ту ре, ма ло ни же на ју гу не го ју че. Ду ва ће Varшava слаб за пад ни и ју го за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни Kijev мал на тем пе ра ту ра 7 сте пе ни, а мак си мал на 23 сте пе на. Прогноза за Србију у наредним данима: До кра ја сед ми це Moskva пре те жно сун ча но и вр ло то пло вре ме за ово до ба го ди не, уз мак Oslo си мал ну тем пе ра ту ру око 25 сте пе ни, а по не где и не знат но то пли је. Од не де ље ма ло ни же тем пе ра ту ре, али и да ље из над про се ка. St. Peterburg БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Побољшање биометеоролошких прилика допринеће смањењу тегоба код свих хроничних болесника. Извесна пажња се саветује особама са осетљивим нервним системом, нарочито у преподневним сатима. Могући су нерасположење и поремећај сна. У саобраћају је неопходан посебан опрез.

21 23 17 12 15 16 15

Бред Пит продуцент је филма „Кућа у којој живим”, документарца о правом стању америчког рата против дроге, за који глумац каже да по срће.

- Моји дани дрогирања су давно иза мене, али ситуација у земљи је таква да бих вероватно могао да дођем у било који град, у било којој америчкој држави, и набавим вам шта год хоћете од опијата. Дајте ми само 24 сата и гарантовано проналазим дилера. Невероватна до ступност дроге један је од највећих проблема у Америци - рекао је Пит. Борба против опијата траје више од 40 година. Потрошили смо милијарде долара, и гомила људи изгубила је живот због дроге. Власти тврде да је њихов рат успешан, али то вам је доказ да није.

VIC DANA Пи та јед на пла ву ша дру гу: - Чи ме се ти ба виш?

- Ре жи јом - од го во ри она. На то ће пр ва: - Је ли то оно: стру ја, во да...?

19 14 8 12

Atina

31

Pariz

14

Minhen

14

Budimpeшta

18

Stokholm

11

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

166 (20)

Slankamen

188 (19)

Jaшa Tomiћ

Apatin

227 (25)

Zemun

240 (9)

Bogojevo

195 (25)

Panчevo

269 (11)

Smederevo

446 (0)

Baч. Palanka 193 (26) Novi Sad

159 (23)

Tendencija stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

157 (-7)

S. Mitrovica

53 (-11)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (-9)

Beograd

186 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (-10)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

176 (18)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-84 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

36 (8)

Reшeњe:

DUNAV