Dnevnik 17.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 17. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22903 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

EVROPSKA KOMISIJA TRA@I DA PRIVATIZACIJU PRIVEDEMO KRAJU

Srbija firme prodaje, ali ih niko ne}e str. 5

NASLOVI

NA GRADILI[TU KOD BE[KE RADE I POD REFLEKTORIMA

Politika 3 Me{awe karata ili srpska sapunica

Ekonomija 4 Ilegalni krediti vode u propast

Poqoprivreda 6 Paorima trebaju wive na lizing

Novi Sad 8 Otpu{tawe samo {to nije po~elo

Vojvodina 10 Od nagrade kupili sanitetsko vozilo

BORIS TADI]

Ne sva|ajte nas! str. 3

Crna

Raste blizanac preko Dunava

str. 5

12 U Srbiji i jo{ tri dr`ave uhap{eno 80 osumwi~enih

Sve`ije s ki{om

Najvi{a temperatura 18 ° S

UDRU@EWA GRA\ANA U BORBI PROTIV KORUPCIJE U ZDRAVSTVU U PETROVARADINU

Napusti{ Gradi}, dobije{ stan str. 9

Pacijenti i beli mantili protiv mita str. 15

SPORT

str. 16 – 21

Foto: Z. Deli}

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

Novembarsko sun~awe uz kafu str. 7

NOVI TIM ORLOVA DANAS U SOFIJI

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

PARTIZAN DO^EKUJE KAHU LABORAL

2

POLITIKA

sreda17.novembar2010.

DNEVNIK

BORISLAV NOVAKOVI], [EF POSLANI^KE GRUPE „ZA EVROPSKU VOJVODINU”

Predlog za skup{tinski buyet u proceduri [ef poslani~ke grupe "Za evropsku Vojvodinu" u Skup{tini Vojvodine Borislav Novakovi} predao je ju~e u skup{tinsku proceduru predlog izmene odluke o vojvo|anskoj skup{tini, kojim se predvi|a formirawe posebnog buxeta Skup{tine.

U izjavi za "Dnevnik" Novakovi} je kazao da je pokra-

jinski parlament nezavisan organ i nosilac normativne vlasti i da deo tog integriteta sadr`ava i mogu}nost raspolagawa sopstvenim buxetom.

– Smisao ovog predloga nije da se uve}avaju sredstva potrebna za rad Skup{tine Vojvodine nego da se uspostavi racionalnije

funkcionisawe – rekao je Novakovi}.

On je dodao da o~ekuje da }e ova odluka biti usvojena na sednici 25. novembra da bi potom, prilikom definisawa buxeta za 2011. godinu, vojvo|anski parlament mogao da se finansira na ovaj novi na~in.

B. D. Savi}

U NOVOM SADU REGIONALNA RADIONICA O PREKOGRANI^NOJ SARADWI

Vojvodina primer u kori{}ewu fondova EU Predstavnici hrvatskih op{tina Pula, Vodwan i Umag, te Bawaluke, Tuzle i Prijedora iz Bosne i Hercegovine i op{tina Bujanovac, Bor i Zrewanin iz Srbije razgovarli su u Novom Sadu o iskustvima u prekograni~noj saradwi i upravqawu u multiteni~kim sredinama. Regionalnu radionicu "Susedstvo – afirmacija multikulturalizma i saradwe na lokalnom nivou u zemqama Zapadnog Balkana" zajedni~ki su realizovali Centar za regionalizam iz Novog Sada, Helsin{ki parlament gra|ana iz

Bawaluke i NVO "Homo" iz Pule, a finansira ga Evropska unija.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kazao je da se ove tri dr`ave razlikuju i po brojnosti i mawinskih zajednica i po zakonskoj regulativi kad je re~ o za{titi mawinskih populacija i po realizaciji zakonske regulative na lokalnom nivou.

– Zato smo hteli da razmenimo iskustva i o informisawu i za{titi jezika i kulture mawinskih zajednica. Mislim da se u Srbiji ipak najdaqe oti-

{lo u tragawu za odr`ivim re{ewima i kad je re~ o nacionalnim savetima i o formirawu institucije lokalnih ombudsmana. A ova radionica }e biti prilika da se do|e do zakqu~ka o tome {ta je optimalna praksa u za{titi mawina u ove tri zemqe – kazao je Popov, dodav{i da }e na osnovu tog zakqu~ka biti sa~iwen i vodi~ za lokalne vlasti o upravqawu multietni~kim zajednicama.

On o~ekuje i da }e ova razmena iskustava izme|u devet op{tina rezultirati ja~awem saradwe i na drugim nivoima, pre

svega u privredi. Naime, i na ju~era{woj konferenciji predstavnci ovih op{tina razgovarali su o svojim iskustvima vezanim za projekat prekograni~ne saradwe.

– To je zna~ajna oblast za ja~awe veza izme|u ovih op{tina, ali i dr`ava. A mogu}nosti Vojvodine su tu veoma zna~ajne, zbog ~ega su Novi Sad i Subotica poslu`ili kao primer dobre prakse kad je re~ o realizovanim projektima, odnosno kori{}ewu novca evropskih fondova – naveo je Popov.

B. D. S.

Vuk~evi}: Tra`imo, tra`imo...

Koordinator Akcionog tima Srbije za hap{ewe ha{kih begunaca Vladimir Vuk~evi} izjavio je ju~e da o~ekuje da }e decembarski izve{taj glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca Savetu bezbednosti UN biti pozitivan.

Vuk~evi} je za B92 rekao da nema dileme da se ozbiqno traga za ha{kim beguncima Ratkom Mladi}em i Goranom Haxi}em i da je Bramerc upoznat sa tim. "Bramerc je apsolutno obave{ten o svim na{im dnevnim aktivnostima", rekao je Vuk~evi}. On je dodao da su predstavnici Ha{kog tribunala ukqu~eni u sve aktivnosti Akcionog tima.

Povodom navoda Bramerca da veruje da je Mladi} u Srbiji, Vuk~evi} je kazao da je Bramerc u prili~noj meri upoznat sa radom srpskih slu`bi i da glavni tu`ilac Ha{kog tribunala "ne ponavqa ni{ta {to je nesuvislo". "Dok Mladi} nije u Hagu, mi mo`emo da ube|ujemo ali nikada ne}emo ubediti wih u to da smo mi zaista spremni na tom na{em putu ka Evropi.

Mladi} u Hagu je apsolutni prioritet i obaveza", kazao je Mladi}.

"Moramo da ga prona|emo, nadam se uskoro. Nadam se da smo mu svakim danom sve bli`i", dodao je Vuk~evi}. On je kazao da

se Bramerc interesovao za optu`be koje je Vuk~evi} izneo na ra~un biv{eg {efa BIA Radeta Bulatovi}a da nije u~inio sve da Mladi} bude uhap{en. "Izneo sam odre|ene o~iwenice i smatram da javnost to treba da zna", kazao je Vuk~evi} i dodao da je po wegovoj oceni Mladi} mogao biti uhap{en da se {ef BIA pona{ao druga~ije. Vladimir Vuk~evi}, koji je tu`ilac za ratne zlo~ine, kazao je da tu`ilastvo sara|uje sa Ha{kim tribunalom u slu~aju Ramu{a Haradinaja.

Dodao je da }e tu`ila{tvo u narednom periodu podi}i optu`nice za ratne zlo~ine na teritoriji biv{e SFRJ, odnosno da se vode istrage na teritoriji BiH, Hrvatske i Kosova.

VESTI Kacin: Vreme je za SSP u EP Ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Evropski parlament }e poslati pozitivan signal od velikog zna~aja i Srbiji i dr`avama ~lanicama Evropske unije, izjavio je izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, pozivaju}i sve dr`ave EU koje do sada nisu ratifikovale Sporazum da to u~ine.Kacin je kazao da je za finalizaciju procesa ratifikacije neophodno da Beograd ispuni sve obaveze prema Me|unarodnom sudu u Hagu, saop{teno je iz wegove kancelarije."Nadam se da }e biti u~iweno sva da se otklone sumwe koje bi mogle da odlo`e ratifikaciju S S P-a u parlamentu Holandije ali i nekim drugim zemqama ~lanicama", rekao je Kacin.Iako je SSP u Narodnoj skup{tini Srbije ratifikovan jo{ u septembru 2008. godine, Kacin je istakao da zbog nedovoqne saradwe Srbije sa Tribunalom ratifikacija Sporazuma u parlamentima dr`ava EU nije po~ela sve do juna ove godine, kada je Savet ministara odobrio po~etak procesa ratifikacije u tim zemqama."Okon~awe saradwe sa Tribunalom u Hagu bi omogu}ilo stvarawe uslova za ubrzano napredovawe Srbije ka EU, i ja se iskreno nadam da }e do toga uskoro do}i", istakao je Kacin.Savet je prosledio EP nacrt preporuke o ratifikaiji SSP-a, o kome }e se prvo glasati na Odboru EP za spoqnu politiku 1. decembra, a zatim i na plenarnoj sednici EP u januaru, navedeno je u saop{tewu.

^ipli}: Tolerantna Srbija Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} izjavio je jutros da je Srbija multietni~ka, multikulturna zajednica i posebna u Evropi, jer ima 20 formiranih nacionalnih saveta, odnosno isto toliko nacionalnih zajednica i nacionalnih mawina, koje su u woj sa~uvale identitet.Povodom 16. novembra - Me|unarodnog dana tolerancije, ^ipli} je istakao da je Srbija tolerantno dru{tvo prema nacionalnim mawinama o ~emu govori i izve{taj Evropske komisije.Ujediwene nacije govore da bi u narednih pet godina svaka dr`ava ~lanica trebalo da se stara o deci, o `enama, o Romima, o osobama sa invaliditetom i LGBT populaciji, rekao je ^ipli} za RTS. U odnosu na pro{lu godinu, kada se dogodilo u`asno ubistvo francuskog navija~a i kada zbog pretwi nije odr`ana parada ponosa, ove godine je odr`ana, podsetio je ^ipli}.Govore}i o aktivnostima dr`ave, ^ipli} je ocenio da je, bez obzira na huligane i one koji nisu spremni da po{tuju druge, tolerancija gra|anima predstavqena u mnogo ve}oj meri. Tolerancija je stawe svesti i spremnost da se drugi, koji je po pravilu druga~iji, prihvati takav kakav jeste, kao i wegove vrednosti, istakao je ^ipli}. On je ukazao i na odgovornost medija i razliku izme|u politi~kih partija 2010. i 2000. godine, jer vi{e nema negativne kampawe, nego postoji govor tole-

rancije. Prema wegovim re~ima, najslabija ta~ka, kada je u pitawu tolerancija, su li~no obrazovawe i kultura da se shvati da se ono {to se ima kao pravo i vrednost mora braniti i za drugog.

SPS u Evropi Zamenik predsednika Socijalisti~ke partije Srbije @arko Obradovi} izjavio je ju~e da je na sastanku Saveta socijalisti~ke internacionale utvr|ena lista stranaka koje }e na slede}oj sednici tog tela dobiti status pridru`enog ~lana. "Za nas socijaliste, ~lanove Socijalisti~ke partije Srbije, ovaj sastanak Saveta je va`an jer je Eti~ka komisija Internacionale utvrdila kratku listu stranaka, koje na slede}oj sednici, za {est meseci, treba da dobiju status pridru`enog ~lana", rekao je Obradovi} Tanjugu. Prema wegovim re~ima, za SPS je va`no to {to je napravqen jo{ jedan korak bli`e punopravnom ~lanstvu u Socijalisti~koj internacionali i {to postaje deo porodice socijalisti~kih i socijaldemokratskih partija.

"Na ju~era{wem sastanku Saveta socijalisti~ke internacionalne u Parizu, kojom je predsedavao Jorgos Papandreu, gr~ki premijer i predsednik Socijalisti~ke internacionale, razmatrano je vi{e pitawa - od stawa ekonomija, dru{tvenih konflikta i klimatskih promena", dodao je Obradovi}.

Izaslanici u 42 dr`ave sveta Srbija mo`e obrazovati izaslanstva odbrane u 32 dr`ave, a

izaslanike odbrane mo`e akreditovati na nerezidencijalnoj osnovi u jo{ deset zemaqa, odlu~ila je Vlada Srbije.Odluka o broju i rasporedu izaslanika odbrane u inostranstvu, kojom se odre|uje broj i raspored izaslanstava na osnovu koga se odlu~uje o wihovom obrazovawu i ukidawu objavqena je u najnovijem "Slu`benom glasniku Srbije".Izaslanstva odbrane mogu se obrazovati u Albaniji, Austriji, Belgiji, BIH, Bugarskoj, Ujediwenom Kraqevstvu Velike Britanije i Severne Irske, Gr~koj, Egiptu, Izraelu, Indiji, Iraku, Iranu, Italiji i Ju`noafri~koj Republici.U Kini, Libiji, Ma|arskoj, Makedoniji, Nema~koj, Norve{koj, Rumuniji, Rusiji, SAD, Turskoj, Ukrajini, Francuskoj, Hrvatskoj, ^e{koj, [paniji, Al`iru, Holandiji i Portugalu, tako|e mogu biti obrazovana izaslanstva odbrane. "U dr`avama u kojima nije obrazovano izaslanstvo odbrane Srbije, izaslanik odbrane mno`e se akreditovati na nerezidencijalnoj osnovi", navodi se u odluci. To su Belorusija, Danska, Kanada, Moldavija, Poqska, Slova~ka, Slovenija, Finska, Crna Gora i [vedska. U odluci se precizira da se izaslanstvo odrbane obrazuje pri stalnoj diplomatskoj misiji Srbije u dr`avi prijema a da se "prava i obaveze Ministarstva odbrane i Ministarstva spoqnih poslova ure|uju posebnim sporazumom", u skladu sa zakonom.

POSLANI^KE TEME

(Ne)razumevawe Predsednik poslani~ke grupe LDP-a ^edomir Jovanovi} pitao je ko }e snositi odgovornost za “haos koji je proizvela reforma pravosu|a” i kako }e dr`ava re{iti taj problem.

– Nemamo nikakvo razumevawe za kalkulisawe vladaju}e koalicije, koja je zbog svoje nesposobnosti i nemo}i, umesto da reformi{e pravosu|e, kompromitovala one koji su unutar pravosu|a bili spremni na to da u~estvuju u tom procesu – upozorio je Jovanovi}, navode}i da je u izve{taju Evropske komisije o napretku Srbije najlo{ije ocewena reforma pravosu|a.

Zato je lider LDP-a zatra`io od predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi} da zaka`e sednicu skup{tinskog Kolegijuma “da bismo vratili red u reformu pravosu|a, koja je presudno va`na za budu}nost ove zemqe”.

Tu inicijativu predsednica Skup{tine je prihvatila, najavquju}i da }e se na Kolegijumu razvovarati na ovu temu.

– To je ono {to mo`emo u skladu s Poslovnikom, no bojim se da su odluke na drugom mestu, kod izvr{nih organa – “priznala” je Slavica \uki}-Dejanovi}.

Jovanovi} je kasnije obavestio novinare o tome da je LDP zatra`io hitnu sednicu parlamenta na kojoj bi se raspravqalo o reformi pravosu|a.

Ku}ni qubimci Poslanici Skup{tine Srbije okon~ali su ju~e raspravu o predlogu prostronog plana Srbije, koji treba da se primewuje u narednih deset godina.

Poslanik SRS-a Aleksandar Martinovi} zahtevao je od resornog ministarstva da zaustavi urbanisti~ki haos i da se u oblasti prostornog planirawa “uvede neki red”. On je podsetio na to da je pre nekoliko meseci u Hrtkovcima postavqen kamen-temeqac za izgradwu fabrike koja }e proizvoditi hranu za ku}ne qubimce, i to usred naseqenog mesta.

– U celoj Italiji postoje dve takve fabrike, ali potpuno izolovane od naseqenih mesta. A ~im evropski proizvo|a~i dolaze u Srbiju da proizvode hranu za

ku}ne qubimce, zna~i da imaju nameru da zaobi|u ekolo{ke standard – sumwa Martinovi}, tvrde}i da za gradwu “ne postoji lokacijska dozvola, niti projekti, odborewe za izgradwu, ni prijava radova”, ve} da se ceo posao radi “zbog promocije jedne politi~ke stranke”. Martinovi} je rekao da je “sramota da gra|ani ste`u kai{, a da neko smota 25 miliona dinara i nikom ni{ta”, navode}i primer ugovora Elektrodistribucije Ruma, "Elektrovojvodine" i JP za gra|evinsko zemqi{te iz Rume o izgradwi elektroenergetskih objekata. Martinovi} iznosi “tr`i{nu ra~unicu tog posla od 32,4 miliona, dok je ugovorena vrednost bez ikakve specifikacije 58 miliona dinara”.

(Ne)uplitawe – [to se ti~e Rume, molim vas, to predajte Tu`ila{tvu – odgovorio je ministar ekologije i prostornog planirawa Oliver Duli}. – Mo`ete to da date i meni, ali koliko ~ujem, ovde se vi{e radi o navodnim problemima koji se de{avaju u javnim nabavkama, a ne s planirawem i izgradwom. Ukoliko je neko u{ao u radove bez izdate odgovaraju}e gra|evinske dozvole, svakako je prekr{io zakon i za to postoji zakonom predvi|e-

na kazna, ali mislim da time treba da se bave nadle`ni dr`avni organi, da se ne bi desilo, kao ve} nekoliko puta, da ovde ne{to ka`em, a da se posle ispostavi da nisu sve informacije bile na stolu.

Ne bih hteo da se u to upli}em.

Najavquju}i da }e Ministarstvo insistirati na dono{ewu planskih urbanisti~kih akata i na jasnoj proceduri, Duli} smatra da u Srbiji “ne}e biti vi{e potrebe za divqom gradwom”.

„Pozdravqam” – Koliko je meni poznato, radi se o francusko-slovena~ko-srpskoj korporaciji, kompaniji koja je odlu~ila da projekat izgradwe svog pogona realizuje na teritoriji op{tine Ruma – replicirao je poslanik DS-a Vlatko Ratkovi}. – Kao narodni poslanik i kao gra|anin koji `ivi na teritoriji op{tine Ruma, pozdravqam ovu investiciju u vreme kada nema direktnih stranih ulagawa, niti mnogo ovakvih projekata. Radi se o proizvodwi hrane za

ku}ne qubimce, o jednoj respektabilnoj evropskoj kompaniji, najpoznatijoj i najja~oj u toj oblasti, koja }e u Hrtkovcima zaposliti nekoliko desetina radnika direktno, a indirektno veliki broj poqoprivrednih proizvo|a~a. [to se ti~e tvrdwi da nisu izdate gra|evinske i lokacijske dozvole, koliko je meni poznato, letos je samo udaren kamen-temeqac, a nadle`ni organi u op{tini Ruma rade na izdavawu planskih dokumenata.

Kqu~ za partnerstvo I iz DSS-a zahtevaju odgovore povodom izve{taja EK-a.

Poslanik @eqko Tomi} pitao je premijera Mirka Cvetkovi}a, potpredsednika Vlade Bo`idara \eli}a i ministarku pravde Sne`anu Malovi} {ta je s reformom pravosu|a i problemom korupcije u Srbiji.

– Po oceni EK-a, mnogi aspekti nedavnih reformi izazivaju ozbiqnu zabrinutost. [ta je to s pravosu|em u Srbiji, {ta je s korupcijom, ako EK daje negativne ocene, a srpski mediji ka`u da je EK dao vetar u jedra Srbiji za daqe evropske integracije. Svaki komentar je suvi{an! – konstatovao je Tomi}.

Za{ti}eni u privatizaciji?

Zamerke na ra~un pravosu|a ima i NS, ~iji je {ef poslani~kog kluba Velimir Ili} pitao da li “pravosu|e obavqa svoju funkciju, ili podsti~e korupciju kada dozvoqava da qudi koji su za{ti}eni svedoci u~estvuju u procesu privatizacije i rade s Vladinim preduze}ima i sklapaju ugovore s Vladom”.

– Da li to ima igde u svetu?

Nema nigde sigurno. Sada otkupquju institute, vr{e nadzor i maltene sastavni su deo ekipe koja izvodi za Vladu Srbije.

Kako to mo`e da se toleri{e i da li pravosu|e to `eli da toleri{e? – pitao je Ili}, ne navode}i na koga je konkreno mislio.

S. Stankovi}

Me{awe karata ili srpska sapunica ili je deo prediziborne kampawe, Dinki} je odgovorio da je ozbiqna i da oni koji nisu radili ozbiqno ne treba da ostanu u Vladi.

G17 plus, po navodima pojedinih medija, predla`e radikalnu rekonstrukciju Vlade i smawivawe ministarstva sa 24 na 15 da bi Srbija dobila najmawu vladu u regionu. Naime, u Dinki}evoj

ponovo okupiti saveznike da bi, godinu pre redovnih izbora, “zajedno podvukli crtu i prome{ali karte”. Navodno, ciq dr`avnog vrha je da se u posledwoj godini mandata pove}a efikasnost

Ru`i}: Ne}emo preko medija [ef poslani~kog kluba SPS-a Branko Ru`i} tvrdi da su socijalisti “zajedno sa svojim koalicionim partnerima JS-om i PUPS-om uvek bili otvoreni za razgovore o svakoj legitimnoj temi pa i o rekonstrukciji Vlade”. Istovremeno, tvrdi da zvani~nih dogovora nije bilo.

– Ta tema je bila inicirana u vi{e navrata u posledwe dve godine, a pre svega u medijima – navodi Ru`i}. – Mislimo da to nije na~in na koji se mo`e sistemski razre{iti taj problem.

Spremni smo za razgovor na tu temu, no nijedan zvani~an predlog nije nam upu}en. stranci predla`u da se rekonstrukcija uradi tako {to bi DS zadr`ao devet od 12 ministarstava koje sada vode wegoi ka-

^olakovi}: Ima prostora Predsednik poslani~ke grupe PUPS-a Momo ^olakovi} smatra da “ova vlada ima prostora za racionalizaciju i smawewe broja ministarstava”.

– Li~no smatram da aktuelni kabinet treba da pripremi predlog zakona o Vladi i ukoliko ne bude rekonstrukcije Vlade u ovom mandate, da to bude spremno za ozbiqniju raspravu u vezi s konstituisawem naredne, od 2012. godine. Prema onome o ~emu smo ranije razgovorali, mislimo da je potrebno da bude izme|u 15 i 18 ministarstava. Na{ stav je jasan. U{li smo u vladaju}u koaliciju, dobili mesto potpredsednika Vlade za princip koji nije postojao ranije u vladi, a to je princip socijalne pravde, socijalne dr`ave. Taj resor na{ predsednik Jovan Krkobabi} uspe{no vodi i mislimo da, bez obzira na sve druge okolnosti, to treba da postoji, posebno u dr`avi u kojoj ima mnogo siroma{nih, nezaposlenih, mnogo penzionera. Stoga Jovan Krkobabi} treba da ostane potpredsednik Vlade zadu`en za ta pitawa – poru~uje ^olakovi}.

Vladu treba radikalno smawiti.

On je kazao da treba uraditi radikalnu rekonstrukciju Vlade ili je ne treba raditi uop{te.

Na pitawe novinara da li je pri~a o rekonstrukciji ozbiqna

nedeqa, o kojoj su se do sada pozitivno izjasnili i drugi ministri. Ovog puta tvrdi se da ideja o rekonstrukciji “ne}e pu}i kao medijski balon” i da }e Tadi}

drovi, a da SPS i G17 plus zadr`e po tri ministarstva od ukupno pet s koliko rukovode ove stranke.

Rekonstrukcija Vlade bila je ~esta tema u javnosti posledwih

izvr{ne vlasti da bi se ispunilo {to vi{e predizbornih obe}awa.

Kolika }e Vlada biti posle rekonstrukcije i ko }e ostati bez funkcije jo{ se naga|a, pa tako i to da su “na tankom ledu” zasad foteqe ministra infrastrukture Milutina Mrkowi}a (SPS), poqoprivrede Sa{e Dragina (DS), trgovine Slobodana Milosavqevi}a (DS).

SPO se u predlogu G17 plus eksplicitno ne pomiwe, a potpredsednik te stranke i ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} izjavio je ju~e da je SPO spreman na to da s ~lanicama vladaju}e koalicije, pre svega s DS-om kao strate{kim partnerom, razgovara o eventualnoj rekonstrukciji Vlade.

– To je pitawe za lidere koalicije ~ijim je politi~kim dogovorom Vlada i formirana.

Oni bi trebalo da sednu i da, daleko od o~iju javnosti, razgovaraju o tome, a ne da se u medijima licitira – smatra Sre}kovi}.

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} (DS) smatra da je sada "sazrelo vreme" da se razgovara o

rekonstrukciji Vlade jer je zemqi potrebna mawa, {tedqivija i efikasnija vlada. Za ministra odbrane Dragana [utanovca (DS) rekonstrukcija Vlade je "kvalitetna ideja" a svi bi, ka`e, `eleli da Vlada bude operativnija.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Qaji} (SDPS) rekao je da zvani~ne razgovore o tome o~ekuje u decembru, nakon izbornih skup{tina DS-a i SPS-a. Po wemu, necelishodno bi bilo da do rekonstrukcije Vlade ne do|e sada kada su, kako je rekao, prakti~no svi koalicioni partneri pokazali spremnost za to.

Ministarka za NIP Verica Kalanovi} (G17) izjavila je da se zala`e za rekonstrukciju Vlade i da se ne pla{i jer se ne bori za svoju funkciju.

– Tek }e se videti da li }e ministarstva koje se bave infrastrukturom biti ukinuta ili pripojena drugim ministarstvima, s obzirom na to da je Vlada svrstala razvoj infrastrukture u pet osnovnih prioriteta – naglasila je ona.

Ministarka, koja je ju~e obilazila gradili{te u ^a~ku, navela je da je najlak{e postavqati kamen-temeqac za infrastrukturne objekte, presecati vrpce i aplaudirati i da ona ne spada u tu grupu ministara, ve} da detaqno prati one projekte gde se javqaju problemi, kao {to je to slu~aj u tom gradu. Naglasila je da u Srbiji ima oko 400 gradili{ta i da u realizaciji projekata postoji neodgovornost na svim nivoima "od pojedinaca do institucija."

Oglasio se i ministar infrastrukture Milutin Mrkowi}, koji je kazao da uva`ava upozorewa predsednika Tadi}a, “ali ostajem pri optimizmu da }emo poslove na severnom kraku Koridora 10 zavr{iti prema planu”.

– Da se ja pitam, ne bih sada 'me{ao karte'. Ovaj tim treba da igra do kraja, qudi su se uhodali, rade svoj posao profesionalno i po{teno. Ne vidim da bi neko ko bi sad do{ao mogao uraditi vi{e. [to se mene li~no ti~e, spreman sam da u svakom trenutku i svom {efu partije i premijeru i predsedniku polo`im ra~une {ta sam i kako radio – naveo je Mrkowi}.

Lider LDP-a ^edomir Jovanovi}, odgovaraju}i na pitawe o eventualnom u~e{}u te stranke u rekonstrukciji Vlade, kazao je da bi to bila nova "razaraju}a energija", ali da mu to jo{ niko nije ponudio.

E. D.

REKLI SU

[utanovac: O~ekujem podr{ku Potpredsednik Demokratske stranke i ministar odbrane Dragan [utanovac izrazio je ju~e o~ekivawe da }e imati dovoqnu podr{ku partijskih odbora dabi se ponovo kandidovao za funkciju u DS-u.

– Trudio sam se da u protekle ~etiri godine zastupam interese gra|ana Srbije i DS-a na poziciji na kojoj sam – rekao je [utanovac novinarima u Ni{u gde je prisustvovao proslavi Dana Kopnene vojska. [utanovac je dodao da ne zna ko su sve kandidati za potpredsednike DS-a. Po wegovim re~ima, predstoje}a izborna skup{tina Demokratske stranke je izuzetno va`na jer je nakon svake takve skup{tine dolazilo i do promena u dru{tvu.

sreda17.novembar2010.

3

TADI] I DINKI] NA ISTOM POSLU

O TOME SE PRI^A: REZ U VLADI DO FEBRUARA

Predsednik Srbije Boris Tadi} najavio je ju~e da }e stranke vladaju}e koalicije posle Nove godine analizirati dosada{wi rad Vlade i razmotriti mogu}nost wene rekonstrukcije. On je time potvrdio sve u~estalije spekulacije u javnosti o (mogu}oj) rekonstrukciji Vlade. Naime, pojedini mediji ju~e su objavili da rekonstrukcija kabineta Mirka Cvetkovi}a sledi odmah posle Nove godine, ali i da }e Vlada imati mawe ministarstava nego ikad i po~eti rad ve} do kraja januara, kao i da G17 plus predla`e radikalno smawewe broja ministarstava s 24 na 15.

Me|utim, Tadi} je ju~e izjavio da o eventualnoj rekonstrukciji Vlade ne treba govoriti u medijima jer na taj na~in do we ne}e ni do}i.

– Kada do|e prilika za rekonstrukciju Vlade, ja }u iza}i u javnost kao predsednik najve}e koalicione stranke, a o tome se ne}e diskutovati u javnosti jer kada bi se takva diskusija de{avala u javnosti, onda do rekonstrukcije nikada ne bi do{lo – rekao je Tadi} prilikom posete fabrici "Bol pekixing".

Po wegovim re~ima, potrebno je u dobrom ambijentu i konstruktivnoj atmosferi razmotriti koliko Vlada treba da ima ~lanova.

– Vlada treba da radi s minimumom tro{kova i maksimumom korisnog dejstva – rekao je Tadi}, odgovaraju}i na pitawe novinara da li }e predlo`iti smawewe broja ministarstava.

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} (G17) koji je ju~e bio u dru{tvu s Tadi}em, izjavio je da

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

Simonovi}: Ni{ u Briselu na prole}e

Martinovi}: Re{ewe je da padnu

Gradona~elnik Ni{a Milo{ Simonovi} izjavio je ju~e da }e kancelarija Ni{a u Briselu biti otvorena tokom narednog prole}a, s idejom da slu`i gradu i jugoisto~noj Srbiji za promociju regiona. Po wegovim re~ima, Kancelarija }e koristiti na{oj privredi i potencijalnim stranim investitorima i nalazi}e se u prostorijama biv{e Me|unarodne asocijacije za lokalnu demokratiju.

– Prostor nam je ustupqen bez naknade, a me|unarodnim donacijama obezbedili smo novac za osobqe za naredne dve godine – kazao je Simonovi}, i dodao da je ovaj projekat realizovan u saradwi s pokrajinskim organima u Vojvodini.

Zamenik {efa poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinovi} ocenio je ju~e da eventualna rekonstrukcija Vlade ne}e re{iti nijedan problem u dr`avi i da je najboqe re{ewe za Srbiju da Vlada padne i da se uspostavi odgovornija i savesnija, koja }e da {titi nacionalne i dr`avne interese. Po wegovim re~ima, kad god nastane neki problem, lideri vladaju}e koalicije ka`u da }e pristupiti rekonstrukciji Vlade. Martinovi} je kazao da je o mawem broju ministarstava trebalo razmi{qati 2008. kada je Vlada formirana, i ocenio da je besmisleno razmi{qati o efikasnosti Vlade u godini koja }e o~igledno biti izborna.

Ne sva|ajte nas!

Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadi} izrazio je negodovawe zbog stalnih nastojawa u javnosti da se stvori lo{a atmosfera za funkcionisawe Vlade.

Tadi} je, obra}aju}i se novinarima zajedno s koalicionim partnerom, liderom G17 plus i ministrom ekonomije Mla|anom Dinki}em, istakao da su povremena neslagawa demokratska tekovina i da mediji ne bi trebalo da "sva|aju" predstavnike vlasti i doprinose stvarawu stalne atmosfere vanrednog stawa.

Tadi} smatra, kako je i ju~e istakao, da najvi{im funkcionerima u dr`avi ne treba pove}avati platu dok god traje te{ka ekonomska situacija. Na insistirawe novinara na razlikama izme|u koalicionih partnera ispoqenim proteklih dana po ovom pitawu, Tadi} je objasnio da je to u demokratskim dru{tvima sasvim uobi~ajeno.

cija da se politi~arima pripisuju lo{e namere i da se wihove izjave tuma~e kao predizborna kampawa.

– Od prvog dana otkada je Vlada stupila na svoje mesto, otkada sam ja postao predsednik Srbije, pitawe je: da li se pripremate za novu izbornu kampawu.

To je raritet koji nisam susreo

Sla`em se – Ukoliko je potrebno da simboli~no ministri ne budu prvi kojima }e biti pove}ana plata, ja se s tim apsolutno sla`em – rekao je Dinki}.

On je dodao da "nema problem" s re{ewem da od januara 2011. godine pove}awe zarada dobiju penzioneri i zaposleni u javnom sektoru, a tek od aprila ministri i wihovi pomo}nici. Dinki} je ocenio da se mora prekinuti praksa da pomo}nici ministara imaju ve}e plate od samih ministara ili da direktori nekih javnih preduze}a imaju dva puta i vi{e ve}e zarade od predsednika Republike.

– Moramo da napravimo dobar ambijent u zemqi i zato je va`no da govorimo {ta jeste istina, a ne da se stalno trudimo da prodajemo neistinite informacije sa `eqom da one imaju lo{e konsekvence – rekao je Tadi}.

Predsednik Srbije i lider DS-a je primetio da je u javnosti tako|e stalno prisutna tenden-

u drugim zemqama – kazao je Tadi}.

– Da li se radi o potrebi da stalno `ivimo u izborima a da ni{ta ne radimo, ili se radi o potrebi da se pravi lo{ ambijent – zapitao je on, i rekao da takva atmosfera stvara i nepoverewe me|u gra|anima, i da niko od toga nema koristi.

VEQA, MILANKA, TOMA I VULIN: Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret socijalista i Pokret "Snaga Srbije" potpisali su ju~e Sporazum o saradwi usmeren ka ~vr{}em opozicionom delovawu u promeni vlasti u Srbiji. Posle potpisivawa sporazuma, lider SNS-a Tomislav Nikoli} je izjavio je da je nova koalicija otvorena i za ostale opozicione stranke i li~nosti koje nisu optere}en3 "li~nim ili uskostrana~kim interesima". S Nikoli}em, taj sporazum potpisali su lider NS-a Velimir Ili}, lider PSS-a Milanka Kari} i predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin.

Priznawe Milivoju Vrebalovu Predsedniku Op{tine Novi Be~ej i funkcioneru LDP-a Milivoju Vrebalovu dodeqena je u Briselu druga nagrada kao liberalnodemokratskom politi~aru koji je postigao visoke rezultate na lokalnom i regionalnom nivou u svojoj sredini.

Nagradu dodequje Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE) u Komitetu regiona evropskog parlamenta – COR. Prvu nagradu osvojio je Pol Skriven iz Velike Britanije, a iza Vrebalova, na tre}em mestu, na{ao se Davor @mega~ iz Hrvatske.

Od velikog broja kandidovanih politi~ara liberalno-demokratskog opredeqewa iz cele

Evrope, u posledwem krugu na{lo se dvanaest finalista iz Estonije, Italije, Letonije, Bugarske, [panije, Holandije, [vedske… Francuska je u finalnom krugu imala dva, a Hrvatska ~ak tri kandidata. ALDE je tre}a najve}a grupa u Evropskom parlamentu.

M. K.-@. B.

4

EKONOMIJA

sreda17.novembar2010.

ZREWANINSKA FABRIKA LEKOVA PONOVO TRAGA ZA VLASNIKOM

Popust na akcije „Jugoremedije” Fabrika lekova “Jugoremedija” iz Zrewanina ponovo }e potra`iti ve}inskog vlasnika, nakon {to je pre nekoliko godina raskinut ugovor o privatizaciji s kontroverznim ni{kim biznismenom Jovicom Stefanovi}em Ninijem.

Dr`ava je, naime, odlu~ila da proda svoj mawinski udeo u ovoj farmaceutskoj industriji, a ujedno je pozvala male akcionare, koji imaju ve}inski deo kapitala od 54,7 odsto, na udru`ivawe, stvarawe ve}inskog paketa akcija i za-

na, spomiwe 15 evra, iako je v. d. generalnog direktora “Jugoremedije” Zdravko Deuri} samo pre nekoliko meseci poru~ivao da bi pristajawe na cenu mawu od 17 evra za akciju predstavqalo izigravawe poverewa malih akcionara. Oni su 2007. godine pristali na odlagawe prodaje akcija i opredelili se za investirawe u proizvodne pogone, odbijaju}i ponudu “Habit farma” koji je `eleo da kupi fabriku i nudio 20 evra za akciju.

DNEVNIK

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ZARADILA 2,7 MILIJARDE DINARA

NIS vi{e nije gubitnik Naftna industrija Srbije ubele`ila je za prvih devet meseci ove godine neto dobit od 2,67 milijarde dinara, dok je u istom periodu 2009. bila u minusu od 6,8 milijardi, objavila je ta kompanija.

U periodu januar/septembar NIS je ostvario prihod od 119,57 milijardi dinara u pore|ewu s 82,34 milijarde u isto vreme lane, pokazuje periodi~ni kondenzovani finansijski izve{taj za devet meseci zakqu~no s 30. septembrom. Neoporezovani dobitak naftne kompanije bio je 2,36 milijarde dinara prema gubitku od 6,74 milijardi u odgovaraju}ih devet meseci 2009. Vlasnik 51 odsto akcijskog kapitala NIS-a, koji se bavi istra`iva-

wem i proizvodwom nafte i gasa, proizvodwom derivata nafte i prometom nafte i derivata, jeste ruski “Gaspromeweft”.

Gotovo 30 odsto akcija NIS-a u vlasni{tvu je Republike Srbije, a ostalo je u rukama gra|ana i biv{ih i sada{wih zaposlenih. Akcijama NIS-a, koje su uvr{}ene na A listing Beogradske berze, trguje se na srpskom tr`i{tu kapitala od 30. avgusta ove godine. Trenutno ta vlasni~ka hartija ko{ta 481 dinar, prema maksimalnih do sada 550 dinara i minimalno 442. Tr`i{na kapitalizacija NIS-a je, po trenutnoj ceni akcija, 78,43 milijarde dinara.

OD NEPRISTOJNIH PONUDA BE@ATI GLAVOM BEZ OBZIRA

Ilegalni krediti vode u propast Posluje s gubicima “Jugoremedija” je danas prezadu`eno preduze}e, optere}eno bankarskim hipotekama. Lane je gubitak iznosio vi{e od 180 miliona dinara, a s nekada{wih osam do deset odsto, danas Zrewanin u srpskoj produkciji lekova u~estvuje jedva s jednim procentom. Oko 4.000 malih akcionara nada se da }e im prodaja ipak doneti nekoliko stotina ili hiqada evra. jedni~ku prodaju “Jugoremedije” putem javnog tendera. Zato se od po~etka ove nedeqe stvaraju gu`ve pred brokerskim ku}ama koje akcionarima otvaraju vlasni~ke ra~une.

Agencija za privatizaciju poru~uje malim akcionarima da je ciq da se postigne vrednost od najmawe 15 evra za akciju. Stru~ni konsultant fabrike Branko Pavlovi}, na skupu odr`anom u Zrewaninu, istakao je da kupac koji nije spreman da izdvoji 55 miliona evra ne treba ni da dolazi na razgovor.

– U ovom trenutku to je realna cena za fabriku. Ali, ako tender ne uspe i do|e do drugog kruga prodaje, bi}e to katastrofa za “Jugoremediju” – upozorio je Pavlovi}.

Ono {to je naro~ito zanimqivo u ovom trenutku jeste vrednost akcija. Sada se, kao minimalna ce-

– Hvala na ponudi. Ulazimo sami u rekonstrukciju fabrike, nakon ~ega }e vrednost “Jugoremedije” vi{estruko biti uve}ana – reagovao je tada Deuri}.

Ina~e, za vreme predistra`nih radwi koje je letos u ovda{woj industriji sprovela policija zbog sumwe da je kr{en zakon, spomiwalo se i da je bilo trgovawa akcijama mimo berze. Navodno su one, putem ugovora o poklonu, prodavane za pet evra. Bilo kako bilo, danas su najve}i mali akcionari dva deoni~arska dru{tva – “Jugoremedija komerc” i “Luksol farmacija”, novoosnovano preduze}e iza kojeg stoji Zdravko Deuri} i jo{ ~etrdesetak malih akcionara “Jugoremedije”. Me|u onima koji imaju najvi{e akcija je i vlasnik zrewaninske RTV “Santos” Mile Besla}. @. Balaban

Kako postati uspe{an preduzetnik Globalna nedeqa preduzetni{tva ove godine u svetu obele`ava se od 15. do 21. novembra, a doma}in manifestacije u Srbiji je kompanija “Budi svoj ~ovek”. Uneskova katedra za studije preduzetni{tva na Novosadskom univerzitetu ukqu~uje se u manifestaciju dana{wim predavawem o tome kako postati uspe{an preduzetnik, o ~emu }e govoriti prof. dr Vojin [enk, u sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka, s po~etkom u 15 sati. Nakon toga odr`a}e se prezentacije ove Uneskove katedre, Evropske preduzetni~ke mre`e, Takmi~ewa za najboqu tehnolo{ku inovaciju, kao i novosadskog Poslovnog inkubatora.

V. ^.

„Fijat” pravi spisak kooperanata Kompanija “Fijat automobili Srbija” bi trebalo da do kraja ove godine dostavi spisak kooperantskih firmi ~ije }e fabrike biti sme{tene u industrijskoj zoni Korman poqe, kazali su ju~e u upravi grada Kragujevca.

Koordinator za realizaciju projekta s “Fijatom” i zamenik gradona~elnika Kragujevca Neboj{a Zdravkovi} je rekao da se u prvoj fazi o~ekuje dolazak sedam ili osam glavnih “Fijatovih” kooperantskih firmi. Zdravkovi} je kazao da bi na 67 hektara Korman poqa trebalo da bude sme{teno ukupno 15 glavnih “Fijatovih” kooperanata u proizvodiwi delova za automobile.

Kako je naglasio, polovina zemqi{ta u Korman poqu je vlasni{tvo “Zastave” i tu ne postoji spor, dok su vlasnici preostalog zemqi{ta nezadovoqni ponu|enom cenom eksproprijacije pokrenuli postupke pred Upravnim sudom.

– O~ekujemo da }e sud doneti odluke u tim postupcima u narednih mesec dana – kazao je Zdravkovi}.

On ocenio da je dolazak “Fijatovih” proizo|a~a delova zna~ajan zbog otvarawa velikog broja radnih mesta jer na svako radni mesto u finalnoj proizvodwu dolazi tri ili ~etiri radna mesta u kooperantskim firmama. Kako je naveo Zdravkovi}, oko 80 odsto delova za automobile “Fijatove” fabrike u Kragujevcu, osim motora, proizvodi}e se u Srbiji.

– Po “Fijatovim” planovima, od izvoza delova za vozila ove kompanije {irom sveta do kraja 2013. godine treblo bi da bude ostvaren prihod od milijardu evra godi{we – rekao je Zdravkovi}.

Po wegovim re~ima, u toku su pripreme zone Korman poqe i do kraja ove godine po~e}e radovi na saobra}ajnici dugoj 2,4 kilometra.

Dugovi stanovni{tva kod nas uglavnom miruju. To jasno govori da su gra|ani oprezni i ~ekaju boqe dane i ni`e kamate. Oni koji su ve} preopter}eni dugovima i imaju problema kod servisirawa obaveza ~esto pomo} tra`e u alternativnim kanalima zadu`ivawa. Tako je Narodna banka Srbije nedavno izdala saop{tewe u kojem je podsetila gra|ane na to da su samo komercijalne banke i fondovi ovla{}eni za to da na na{em tr`i{tu odobravaju zajmove. Svi drugi koji to rade ~ine krivi~no delo u kojem su im klijenti sau~esnici. Tako se korisnicima kredita lako mo`e dogoditi da sebi na le|a natovare ogroman dug pa jo{ i krivi~no odgovaraju.

Po odluci NBS-a, gra|ani Srbije mogu se zadu`iti do 40

je tu mogu}nost zadu`ivawa 50 i 60 odsto.

Kada neko ho}e preko toga, ostaje samo da potra`i alternativnu varijantu. Ponuda ima mnogo – dovoqno je pogledati male oglase. Uslovi su nepovoqni. Razne agnecije ili pojedinci nude na zajam od 1.500 do 2.500 evra, kamate su od ~etiri do {est posto mese~no. Bankarska ra~unica govori da, recimo, za dug od 2.500 evra s kamatom od ~etiri procenta mese~no samo za kamatu klijent treba da izdvoji sto evra mese~no.

Takvi zajmovi odobravaju se na kratak rok – do pola godine. Zato nije zgoreg izra~unati koji prihod treba imati da bi se na dug od 2.500 vra}ala rata od preko 500 evra. Davaoci zajmova ne mogu zahtevati obezbe|ewa kakva imaju banke, zato naj~e{}e u zalog do

I staro i mlado U malim oglasima zajmovi se nude licima starijim od sedmadeset godina. Oni ne mogu dobiti zajam u bankama, a kad novac zatreba, ostaje im samo ova siva zona zadu`ivawa. Zato bi bilo dobro da banke preispitaju svoju poslovnu politiku prema starijim gra|anima.

Interesantna su klijentela imaju uslove za obezbe|ewe zajma a dosta je i onih ~ije su penzije ve}e od prose~nih plata. odsto plate u valuti u kojoj je i primaju – u suprotnom, to je 30 odsto. Preciznije, dinarski zajam mo`e i}i do 40 odsto plate ako se u wima prima plata. Ako je kredit u evrima ili indeksiran a plata dinarska, onda je plafon tre}ina. Isto pravilo va`i i za stambeni kredit, ali

isplate duga uzimaju vredne predmete: automobile, zlatninu, umetni~ka dela i sli~no. Korisnicima zajmova tada ostaje da uz ogromne rate plate i proceniteqa predmeta koji idu u zalog. To ukupni tro{ak podi`e jo{ za 10 do 50 evra. Ako se zajam ne vrati, dragocenosti ostaju kreditoru.

Treba li u ovim uslovima i}i drugim putem i pove}ati limite zadu`ivawa kod nas?

– Apsolutno ne – ka`e ekonomski stru~wak Goran Nikoli}. – Narodna banka je dobro skrojila propis o visini zadu`ivawa.

Smatram da je dobra i odluka koja samo bankama dozvoqava da se bave kreditnim poslovima sa stanovni{tvom. [tedno-kreditne zadruge i sli~ne organizacije kod nas ne bi smawile kamatu ve} samo pove}ale nesigurnost. Zato treba da ostane kako jeste, a moj savet gra|anima je da ne tra`e druge varijante.

Ko su kandidati za ilegalne zajmove? Gra|ani koji sem plate koju su ve} potro{ili za dug do dozvoqenih limita imaju i alternativne prihode, recimo, od rentirawa nekretnina a iz bilo kojeg razloga im treba vi{e novca.

Savet je da {tede kad ve} imaju {ta pa onda ispune svoje `eqe.

Naravno, najte`e je onima koji vi{e ne mogu da servisiraju obaveze za ranije uzete kredite. Za wih je najboqe da se obrate banci kod koje su zajam uzeli – ve}ina daje mogu}nost odlagawa obaveza.

Tu je i {ansa da se kredit refinansira u toj ili drugoj banci.

Alternativni izvori nisu re{ewe, a klijent }e tako, umesto jednog finansijskog problema uskoro imati dva. Na`alost, pojavquje se jo{ jedna kategorija gra|ana koja sem alternative nema drugu {ansu.

D. Vujo{evi}

15. 11. 2010.

1.272,64186

Najboqa televizija uz Telekom Telekom “Srbija” obezbedio je novu HD uslugu s mnogo boqom rezolucijom koja svim korisnicima Open IPTV-a omogu}ava neverovatan u`itak gledawa televizije uz kristalno ~istu, kvalitetnu i o{tru sliku, s vi{e detaqa i `ivqih boja, kao i uz bioskopski kvalitet zvuka.

Za upotrebu HD usluge potrebno je da korisnik poseduje HD TV prijemnik (s HDMI ulazom), a Telekom “Srbija” }e obezbediti na kori{}ewe novi HD STB ure|aj.

Tokom promotivnog perioda, od 15. novembra do 31. decembra, cena uvo|ewa HD usluge je samo 0,85 dinara. Po isteku promotivnog pe-

rioda bi}e 2.033,90 dinara, bez poreza, a ovaj iznos mo`e se platiti u 24 mese~ne rate, koliko i traje ugovorna obaveza.

Mese~na naknada za HD uslugu iznosi}e samo 338,98 dinara, a weno aktivirawe mo`e se obaviti prijavom na 9818 ili u poslovnicama Telekoma “Srbija”.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

FKL, Temerin

20,00

1.260

23.940

FKL, Temerin

20,00

1.260

23.940

DIN fabrika duvana, Ni{

14,82

2.595

1.720.355

DIN fabrika duvana, Ni{

14,82

2.595

1.720.355

12.000

Usluga Novi Sad, Novi Sad

6,38

600

12.000

Srbolek, Beograd

5,80

73

5.256

5,26 Promena %

1.000 Cena

46.000 Promet

-10,00

261

1.305

Inos sinma, Sevojno

-8,33

275

55.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-7,14

39

77.500

Vino `upa, Aleksandrovac

-7,14

6.500

156.400

-6,25 Promena %

750 Cena

2.250 Promet

0,00

481

20.627.334

Usluga Novi Sad, Novi Sad Srbolek, Beograd Stoteks, Kraqevo Pet akcija s najve}im padom Ravnica, Bajmok Inos sinma, Sevojno

6,38

600

5,80

73

5.256

5,26 Promena %

1.000 Cena

46.000 Promet

-10,00

261

1.305

-8,33

275

55.000

Stoteks, Kraqevo Pet akcija s najve}im padom Ravnica, Bajmok

BIP u restrukturirawu, Beograd

-7,14

39

77.500

Vino `upa, Aleksandrovac

-7,14

6.500

156.400

-6,25 Promena %

750 Cena

2.250 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

481

20.627.334

Soja protein, Be~ej

0,12

830

809.897

Soja protein, Be~ej

0,12

830

809.897

Mlekara, Subotica

-3,70

1.300

258.700

Mlekara, Subotica

-3,70

1.300

258.700

@itko, Ba~ka Topola

0,00

10.000

240.000

@itko, Ba~ka Topola

0,00

10.000

240.000

Sacen, Novi Sad

0,00

1.595

239.250

Sacen, Novi Sad

0,00

1.595

239.250

Go{a FSO, Simi}evo Vojvo|anskih top-pet akcija

Go{a FSO, Simi}evo Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Svi iznosi su dati u dinarima

MILUTIN MRKOWI]

Ruski kredit sti`e u martu Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da bi u martu mogla po~eti relizacija projekata u srpskoj `eleznici koji }e biti finansirani iz ruskog kredita.

Kako se navodi u saop{tewu Ministarstva za infrastrukturu, Mrkowi} je o realizaciji izgradwe beogradskog `elezni~kog ~vora, odnosno stanice Prokop i pruge Vaqevo–Loznica razgovarao s delegacijom

Ruske dr`avne `eleznice, koja je doputovala u trodnevnu posetu Srbiji. Ciq posete je da se sagleda stawe tih projekata i usaglase idejni projekti, da bi radovi po~eli{to pre.

Potpredsednik Ruske dr`avne `eleznice Avtandil Gorgiladze je kazao da su projekti na srpskoj `eleznici od velikog zna~aja za Rusiju i da nameravaju da s “bratskom Srbijom” postignu dogovor do kraja ove godine.

Projekti na `eleznici u Srbiji trebalo bi da se finansiraju iz 800 miliona dolara vrednog ruskog kredita za infrastrukturu u Srbiji. Na~elni dogovor o tom kreditu postignut je prilikom posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu, u oktobru 2009. Detaqi o uslovima tog kredita jo{ nisu dogovoreni.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda17.novembar2010.

5

EVROPSKA KOMISIJA TRA@I DA PRIVATIZACIJU PRIVEDEMO KRAJU

Srbija firme prodaje, ali ih niko ne}e Agencija za privatizaciju raskinula je, do sada, oko 500 ugovora s kupcima dru{tvenih firmi u Srbiji. deo ovih preduze}a oti{ao je u me|uvremenu u ste~aj; a neke kompanije prodate su na berzi. U ve}inskom dr`avnom vlasni{tvu ostalo je 230 preduze}a za koja }e, ukoliko se wihova proizvodwa odr`i, Agencija za privatizaciju u dogledno vreme potra`iti nove kupce. Naime, dr`ava je, silom prilika, postala gazda u mnogim firmama i svi zaposlenih, a wih je oko 17.000, o~ekuju da im se nakon raskida lo{ih ugovora re{i problem i da posao krene.

Dr`ava se zbog toga na{la pred izazovom kako da obezbedi da se do dolaska novih kupaca ove firme o~uvaju i, ukoliko je to mogu}e, wihovo poslovawe i unapredi.

Zbog toga je i raspisala konkurs za dr`avne menaxere, na koji se prijavilo vi{e od 1.000 qudi raznih struka, a najvi{e ekonomista, pravnika i preduzetnika. Svi oni su procenili da mogu biti uspe{ni zastupnici dr`avnog kapitala u podr`avqenim firmama, i to za nadoknadu od najvi{e tri prose~ne zarade na nivou Republike. Izrazili su i spremnost da uspe{nost oporavka ovih firmi garantuju svojom imovinom.

Po{to se o~ekuje da }e uskoro biti odabrano 240 od 1.000 prijavqenih kandidata, to bi samo po sebi moglo zna~iti da }e po~eti i posao zavo|ewa reda i spasavawa onoga {to se iza propalih privatizacija spasti mo`e. Evropska komisija je u posledwem izve{taju me|u pet izazova srpske ekonomije svrstala i privatizaciju, uz isticawe da bi je trebalo zavr{iti, ali sasvim je izvesno da EK

Privatizacija javnih preduze}a?

Evropska komisija je na{oj dr`avi preporu~ila i privatizaciju dr`avnih, javnih i komunalnih preduze}a, ali odluka kada }e se u taj posao krenuti zavisi direktno od politi~ke voqe, odnosno od Vlade Srbije.

Privatizacija nekih javnih preduze}a jeste po~ela, a kada }e se krenuti u isti posao s regionalnim javnim komunalnim preduze}ima, sportskim dru{tvima i oni ~ime dr`ava i daqe gospodari, te{ko da bilo ko mo`e sa sigurno{}u re}i. Jer, veliki je ulog u igri i svaka vlast koja odlu~i da primeni bilo koji model privatizacije mora biti svesna toga da od re{ewa ovog strate{kog pitawa zavisi i wena sudbina. nema pravu sliku zbivawa u Srbiji. Naime, zbog krize je u ovom trenutku u Srbiji gotovo nemogu}e prodati i najboqe firme, a kamoli one koje prvo dr`avni menaxeri treba da postave na noge pa tek onda pripreme za prodaju.

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi} obja{wava da je, kao posledica krize, para sve mawe, da je do{lo i do

drasti~nog pada interesovawa investitora za privatizaciju u Srbiji. On ne spori ocenu Evrope da renacionalizacija nije dobra, i dodaje da dr`ava ne `eli i ne mo`e da upravqa stotinama preduze}a u kojima je raskinut ugovor, ali navodi da je to na{a stvarnost, i to takva da se sada poku{ava spasti samo ono {to se spasti mo`e.

– Ne zaboravite da je pre nekoliko godina para bilo u izobiqu. Banke su veoma lako odobravale kredite i dobili smo veliki broj kupaca, naro~ito iz Srbije. Odobreno je mnogo prodaja na rate. Upravo tu i le`i razlog za veliki broj raskida. U problemu su se na{le i najve}e svetske kompanije, a kamoli dru{tvena preduze}a koja su privatizovali pojedinci u Srbiji – isti~e Cvetkovi}.

Prvi ~ovek Agencije za privatizaciju poja{wava da su tokom pro{le i ove godine pokazali znatno ve}u fleksibilnost prilikom kontrole privatizacije, ali da se u velikom broju slu~ajeva pokazalo da ni to nije dovoqno pa je raskid bio neminovnost.

– Na kraju, ukoliko kupac ne ispuwava ugovorne obaveze, niti ima bilo kakvog pomaka u poboq{awu situacije, moramo da raskinemo ugovor. Zakon nam tako nala`e – rekao je Cvetkovi}.

Ina~e, na spisku podr`avqenih firmi su brojne nekada vrlo uspe{ne kompanije, kao {to su “Azotara Pan~evo”, “ Severtrans”, “Magnohrom”, “Vr{a~ki vinogradi”, “@upa”, “Budimka”, “Javor”, MIN, “Betowerka”...

Mada su neke od wih pre`ivele i vi{e od jedne neuspe{ne privatizacije, jo{ uvek imaju imovinu koja bi, da su boqa vremena, morala imati kupca ili barem investitora koji bi bio zainteresovan za ta sada ponovo dru{vena preduze}a.

Od oporavka od ekonomske krize direktno zavisi da li }e Srbija u narednu godinu-dve mo}i ispuniti zahtev Evropske komisije da zavr{i privatizaciju.

Q. Male{evi}

INFLACIJA IDE NA 9,5 POSTO

Cene guraju ~etiri bauka – Srbija }e ovu godinu najverovatnije zavr{iti s inflacijom od 9,5 posto, a moglo bi se re}i da je to ~ak i optimisti~ka procena – izjavio je ju~e urednik biltena “Makroekonomske analize i trendovi” Stojan Stamenkovi}. – Ako se imaju u vidu odnosi na tr`i{tu i ~iwenica da }e samo poskupqewe grejawa uticati na rast cena u novembru za ne{to vi{e od 0,3 posto, procena da }emo ovu godinu zavr{iti s inflacijom od 9,5 posto, mo`e se svrstati ~ak u optimisti~ke.

Stamenkovi} je podsetio na to da je inflacija od po~etka godine ve} u oktobru prema{ila, ne samo centralni ciq za ovu godinu od {est posto ve} i gorwu granicu odstupawa, od osam posto, po{to je bila na nivou od 8,3 procenata. On je, predstavqaju}i novi broj biltena, koji izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije, istakao da je rast inflacije zasnovan na ~etiri faktora – rastu cena hrane i potro{we, postojawu monopola i uzajamnom uticaju kursa i cena.

– Po analizama, ~etvrtina porasta kursa evra prenosi se na rast doma}ih cena, a kako se rast kursa i inflacija ubrzavaju, udeo tog prenosa se pove}ava – precizirao je Stamenkovi}, i izrazio sumwu da }e nedavno pove}awe referentne kamatne stope na 10,5 posto dati rezultate u obuzdavawu inflacije.

VOJVODINA DOBILA GEOTERMALNU MAPU

Bogatstvo koje koristimo 0,04 odsto Vojvodina ima ogromne geotermalne potencijale, ali se trenutno koristi mali deo wih, re~eno je ju~e na skupu u Skup{tini Voj-

vodine na kojem je predstavqen Geotermalni atlas Vojvodine.

Jedan od autora atlasa Mi}a Martinovi} s Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu rekao je da je potencijal geotermalnih voda u Vojvodini ekvivalent 24 miliona tona nafte, ali se trenutno koristi svega 0,04 odsto.

– U Vojvodini ve} postoje i geotermalne bu{otine koje su zapu{tene. Ciq ovog atlasa je da se one aktiviraju, ali i da poslu`i

privrednicima koji `ele da investiraju u ovakve projekte – rekao je Martinovi}.

Vojvo|anski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Strikovi} kazao je da je nakon izrade Atlasa vetrova, Geotermalni atlas jedan od najva`nijih dokumenata za sve potencijalne investitore u

oblasti obnovqivih izvora energije.

– Na`alost, eksploatacija geotermalnih izvora u Vojvodini je mala, a na{a `eqa je bila da svaka lokalna samouprava u Pokrajini zna {ta ima na svom podru~ju i koji su joj geotermalni potencijali – rekao je Strikovi}.

Po wegovim re~ima, u Vojvodini ima 78 geotermalnih bu{otina do 2.000 metara dubine, od ~ega su 72 na zemqi{tu koje koristi Naftna industrija Srbije, pa }e one biti tema posebnih razgovora.

– Na{a zamisao je da ih NIS proda ili da u dugoro~ni zakup, ali pre svega treba ta~no znati ~ime raspola`emo. To }e omogu}iti investitorima da ne ula`u u nove bu{otine, ve} da iskoriste ono {to imamo – rekao je Strikovi}.

Direktor Nau~no-tehni~kog centra NIS-Naftagasa Aleksandar Kulagin rekao je da je najte`e bilo pripremiti bazu podataka o geotermalnim izvorima, a da se nakon izrade mape sada mogu preciznije prognozirati temperatura vode i wen kvalitet.

E. Dn. NA AUTOPUTU KOD SREMSKE MITROVICE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,705

106,842

109,299

Australija

dolar

1

75,6646

77,2088

78,9846

104,384 75,433

Kanada

dolar

1

76,1931

77,7481

79,5363

75,9599

Danska

kruna

1

14,0381

14,3246

14,6541

13,9951

Norve{ka

kruna

1

12,8381

13,1001

13,4014

12,7988

[vedska

kruna

1

11,1751

11,4032

11,6655

11,1409

[vajcarska

franak

1

78,0447

79,6374

81,4691

77,8057

V. Britanija

funta

1

123,429

125,948

128,845

123,051

SAD

dolar

1

76,9039

78,4734

80,2783

76,6685

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 11. 2010. godine

Popravka nadvo`waka Ju~e je po~ela popravka Radina~kog nadvo`waka kod Sremske Mitrovice na autoputu E-70 Beograd–Zagreb i traja}e do 30. decembra, saop{teno je iz Javnog preduze}a “Putevi Srbije”. Dok traju radovi, saobra}aj preko nadvo`waka }e se odvijati naizmeni~no. Zbog toga se svi u~esnici u saobra}aju upozoravaju na to da prilagode brzinu uslovima na putu i po{tuju saobra}ajnu signalizaciju.

R. D.

NA GRADILI[TU KOD BE[KE RADE I POD REFLEKTORIMA

Raste blizanac preko Dunava

Kada iz autobusa ugledate be{~anski most, posebno iz smera Novog Sada, u~ini vam se da je pored wega ve} izgra|en novi jer pred o~ima pucaju dvostruke trake. Kako je za na{ list izjavio zamenik direktora projekta izgradwe novog be{~anskog mosta Slobodan Mitrovi}, to je zato {to je od 33 raspona gorweg stroja po 45 metara na levoj obali Dunava izgra|eno 29, {to iznosi, pomno`eno, 1.204 metra.

Most du`ine 2.205 metara i udaqen samo 4,35 metra od postoje}eg, ima ukupno 42 stuba, od kojih 33 na levoj obali – koji su potpuno zavr{eni, tri u vodi i {est na desnoj obali. I s desne strane izgra|ena su sva ~etiri raspona od po 45 metara, a ostao je da se

gradi takozvani glavni most iznad reke, koji se sastoji od vi{e razli~itih raspona – 60 metara, plus 105 metara, plus 210 metara, plus 105, plus 60.

Gotovi su kompletni temeqi i stubovi u reci i po~ela je konzol-

lu. Kada se postavi konstrukcija iznad vode, gotovo da se mo`e re}i da je most zavr{en. Da bi se ubrzali radovi, sagovornik ka`e da su kapaciteti udvostru~eni pa je ve} izgra|eno po pet segmenata na svakom stubu. Golim okom se

Grade i prilazne puteve Slobodan Mitrovi} ka`e da se grade i prilazni putevi s beogradske i novosadske strane, te most preko kanala Arkaw dug oko 100 metara, koji je va`an za novosadski prilazni put. U planu je i rekonstrukcija postoje}ih prilaznih puteva mostu, {to }e do}i na red slede}e godine, te izgradwa sistema za pre~i{}avawe vode s pet kilometara dugog novog kolovoza. nim postupkom izgradwa glavne konstrukcije na oba stuba u reci, ~iji zavr{etak se o~ekuje u apri-

vidi da ni~e pravi kolos s rasponom kontinualne grede od ~ak 210 metara, {to je jedan od najve}ih u svetu za tu vrstu mostova.

Po~eli su i pripremni radovi za postavqawe hidroizolacije na levoj obali reke, na koju se postavqa asfalt. Na gradili{tu ima oko 150 radnika, a radi se do 22 ~asa da bi se izgradwa mosta, koja je po~ela jo{ 2006. godine {to je mogu}e vi{e ubrzala. Posao je poveren austrijsko-nema~kom konzorcijumu “Alpina-Dilinger”, koji je anga`ovao brojne doma}e i strane podizvo|a~e, a vrednost projekta je oko 40 miliona evra.

Most }e po izgledu biti isti kao postoje}i, ali }e biti betonski.

R. Dautovi}

6

POQOPRIVREDA

sreda17.novembar2010.

[IRI SE MU@QANSKA „CARSKA BA[TA”

Povrtari osnovali svoje preduze}e Preduze}e “Carska ba{ta” iz zrewaninskog prigradskog naseqa Mu`qa jedan je od dobrih primera kako poqoprivredni proizvo|a~i udru`ivawem mogu za{titti svoj posao i biti konkurentni na tr`i{tu.

On o~ekuje da }e ove godine promet biti dupliran u odnosu na lane. O tome koliko se posao brzo razvija svedo~i i podatak da je “Carska ba{ta” startovala s jednim radnikom, a danas je u woj anga`ovano dvanaest osoba.

DNEVNIK

ISPLATA SUBVENCIJA PO HEKTARU ZA 2011.

Va`e fiskalni ra~uni od 1. oktobra Ministarstvo poqoprivrede }e za subvencije po hektaru u 2011. godini prihvatati fiskalne ra~une koji su izdati od 1. oktobra 2010. godine, kao {to je bilo i ove godine. Time }e se omogu}iti po{tovawe proizvodne godine u poqoprivredi i olak{a}e svim paorima sam postupak prikupqawa fiskalnih ra~una, s obzirom na to da se

deo kupovina repromaterijala obavi u jesen.

Drugi uslovi koji }e va`iti za dobijawe subvencija po hektaru u 2011. godini bi}e sli~ni onim koji su va`ili ove godine. Detaqno }e biti razra|eni uredbom koja }e biti doneta po~etkom naredne godine. Najva`niji zadatak za poqoprivredne proizvo|a~e u narednom

periodu je obnova registracije poqoprivrednih gazdinstava, o ~emu }e biti naknadno obave{teni, kada za to do|e vreme. Ve} sada se mo`e re}i da }e se obnova registracije obaviti po pojednostavqenoj proceduri, {to }e biti olak{awe za poqoprivredne proizvo|a~e. Obnova }e se sprovoditi od 1. februara do 31. marta 2011. godine u

Upravi za trezor, gde su poqoprivredna gazdinstva i registrovana.

Samo aktivna poqoprivredna gazdinstva }e imati pravo na subvencije Ministarstva.

MLADI POQOPRIVREDNICI TE[KO MOGU POVE]ATI ZEMQI[NI POSED

Paorima trebaju wive na lizing Ovu firmu, koja se bavi proizvodwom vo}a, povr}a i cve}a, osnovalo je {estoro mu`qanskih povrtara, a ceo projekat finansiraju sopstvenim parama.

Marketing-menaxer “Carske ba{te” \ula Madaras obja{wava da je zadatak preduze}a da organizuje pro-

– U gazdinstvima i kod na{ih kooperanata iskoristili smo svu radno sposobnu snagu. Kad se sve sumira, dolazimo do podatka da preko ovog projekta ve} pedesetak qudi ostvaruje izvesnu zaradu – dodao je Madaras, ne kriju}i budu}e planove “Carske ba{te”.

Pomo} grada Prilikom nedavne posete “Carskoj ba{ti”, zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} je obe}ao da }e grad u~initi sve da pomogne poqoprivrednicima, isti~u}i da ovaj kolektiv na tr`i{tu postoji ve} dve godine i da ima permanentan uspon u prodaji.

– Gradska uprava podr`ava i te`i da pomogne ovakva preduze}a, s obzirom na to da je re~ o udru`enim individualnim proizvo|a~ima i porodi~nim gazdinstvima. Wihovim ja~awem raste i standard na{ih sugra|ana, a posledica svega je i boqa snabdevenost doma}eg tr`i{ta – zakqu~io je Kauri}. izvodwu koja tokom cele godine daje optimalne koli~ine i asortiman.

– @eqa nam je da budemo konkurentni s cenama i da uti~emo na kvalitet na{ih proizvoda. A najzna~ajniji zadatak jeste da prodamo sve proizvode na{ih kooperanata i gazdinstava, da to odmah naplatimo i vratimo novac proizvo|a~ima. Tako se zatvara ciklus, posle ~ega mo`emo sumirati rezultate – objasnio je Madaras.

@eqa mu`qanskih povrtara je, naime, da razviju preduze}e i iskoriste sve potencijale, ne samo u Mu`qi ve} i {ire. Na tom putu sigurno }e se susresti s dosta problema, a jedan od aktuelnih je lokacija na kojoj je firma. Jer, proizvo|a~i povr}a, vo}a i cve}a prerasli su prostor koji im je trenutno na raspolagawu pa o~ekuju pomo} lokalne samouprave u daqem {irewu. @. Balaban

Najve}i veleposednici dr`e mo`da tek jedan odsto obradivih povr{ina u Srbiji, kako tvrdi Miodrag Kosti}, iako podaci o privatizaciji govore duga~ije, ali, bilo kako bilo, prva petorka ima po dvadesetak hiqada hektara oranica. Naravno, vojvo|anskih, jer su se bezmalo sve wive koje su se u Srbiji mogle prodati, nalazile ovde. Velikima je mo`da malo to {to su u privatizaciji u}arili, ali od tih 100.000 hektara i vi{e, koliko imaju samo ~etvorica srpskih gazda, svakom obi~nom poqoprivredniku u Srbiji mo`e se samo zavrteti u glavi jer i oni „najja~i“ svoje hektare broje na prste.

Postoje, me|utim, neke inicijative iz paorskih redova da se barem ubla`i veliki problem nedostatka zemqi{ta kao osnovnog sredstva za rad, {to najvi{e poga|a na{e mlade poqoprivrednike, orne za rad i borbu na tr`i{tu koja ih ~eka kada carine jo{ vi{e padnu ili ih nikako ne bude. Recimo, da dr`ava omogu}i mladima do 40 godina da kupe do 100 hektara zemqe, uz povoqnu kamatu, kakva je ona za kupovinu stanova.

– Mladi paori koji ho}e da se bave poqoprivredom uglavnom imaju gde da `ive, u prodi~nim su ku}ama i ne trebaju im stanovi ve} zemqi{te. Treba im, stoga, omogu}iti da do wega do|u uz kredit na 15 ili 20 godina, s kamatom od oko ~etiri posto. Ako je dr`avi ciq da se stambeno obezbede mladi bra~ni parovi, {to se ne bi pobrinula i za mlade paore? – ka`e za na{ list predsednik udru`ewa Klub 100P plus Vojislav Male{ev.

Pomenimo, i strani investitori su, u svojoj „beloj kwizi“, nedavno preporu~ili Vladi Srbije da dr`ava treba da donese nacrt zakona o lizingu nekretnina.

Otkup od stara~kih doma}instava Direktor Uprave za zemqi{te Zoran Jeli~i} izjavio je da bi Ministarstvo poqoprivrede u januaru naredne godine moglo doneti uredbu o otkupu poqoprivrednog zemqi{ta od stara~kih doma}instava.

To je specifi~na mera koju je Ministarstvo poqoprivrede i ove godine planiralo buxetom u iznosu od milion evra, ali nije realizovana – rekao je on. – Ukoliko bi ta uredba bila usvojena, kasnije bi se mogla ustanoviti i dodatna apana`a qudima koji su zemqi{te prodali dr`avi.

Jeli~i} je kazao da se, uz prose~nu cenu zemqi{ta od 2.500 do 2.600 evra po hektaru, iznosom od milion evra koji nije realizovan buxetom, ove godine moglo kupiti oko 400 hektara.

Isto to bi se, vele poqoprivrednici, moglo uraditi i u agraru, kao jednom od stubova ekonomskog razvoja zemqe. Dakle, mladim paorima dati zemqu na lizing ili po nekom sli~nom modelu.

– Zemqi{te bi, u tom slu~aju, bilo predmet obezbe|ewa. Ako paor ne}e da radi i ne ispuwava obaveze prema dr`avi, neka mu ona oduzme zemqi{te. Me|utim, ti mladi qudi ne bi tra`ili zemqu da je ne misle obra|ivati i otpla}ivati, u to sigurno ne bi ulazili oni koji ne misle da se bave poqoprivredom. A danas je neisplativo baviti se poqoprivredom na

PROBLEMI MESNE INDUSTRIJE U BANATSKOM KARLOVCU

U „Banatu” devet meseci bez plate Oko 230 radnika Industrije mesa i konzervi „Banat“ iz Banatskog Karlovca ve} devet meseci nije imalo redovne zarade.

Nedavno su se odlu~ili na generalni {trajk i o tome obavestili rukovodstvo fabrike i predsednika op{tine, tra`e}i da im se isplate zaostale zarade, kao i doprinosi za penzijsko i zdravstveno osigurawe.

– Ve} devet meseci nismo dobili zarade, neki su preko potvrda mogli pazariti namirnice u prodavnicama „Banata“, ina~e, ~uli smo da je na snazi i odluka o isplati minimalca od oko 15.000 dinara mese~no – pri~a o ovome jedan od {trajka~a Radi{a Tomi}. – Kako nemamo sindikat, nas desetak je odlu~ila da organizujemo generalni {trajk i o tome smo obavestili predsednika op{tine Danijela Ki{martona i upravu „Banata“.

Onda nas je predsednik pozvao na razgovor, nas iz [trajka~kog odbora i ~elne qude u fabrici.

I gle ~uda, dogodilo se ne{to {to nismo ~uli da je ijedan predsednik u zemqi u~inio. Rekao nam je da razume na{e nevoqe {to nemamo ~ime da prehra-

redovno ispla}uju od narednog meseca, a zaostatak plata u vi{e rata.

Naravno, dogovor sa {trajka~ima kod gradona~elnika i

Pomo} op{tine Op{tina je odlu~ila da pomogne „Banatu“ jednokratnom uplatom po 10.000 dinara za svih 237 radnika. Radi se o sumi od blizu dva i po miliona dinara, {to nije malo za mali buxet ove op{tine, a predsednika op{tine Danijel Ki{marton je rekao da wegovi saradnici i op{tinski funkcioneri do kraja godine ne}e dobijati stimulacije, ukinuo je tro{kove reprezentacije, tro{kove za gorivo i dnevnice i time na delu pokazao solidarnost s ugro`enim radnicima. nimo porodice i ovih dana na ku}ne adrese stigle su doznake s po deset hiqada dinara.

A predsednik Ki{marton je zadovoqan {to je uspeo da za isti sto dovede {trajka~e i vlasnika „Banata“, najve}eg preduze}a u op{tini, Zorana Bogdanova. Isti~e da je postignut dogovor da se zarade i doprinosi

wegova solidarnost nai{li su na odbravawe rukovodstva „Banata“, ~ime su stvoreni uslovi za nastavak proizvodwe i re{ene nesuglasice sa zaposlenima.

– Po nalogu Republi~ke veterinarske inspekcije morali smo da obavimo renovirawe svih pogona – ka`e direktor „Bana-

ta“ Qubomir Kne`evi}. – Obavili smo rekonstrukciju elektroinstalacija, vodvodne i kanalizacione mre`e, izmenili podne obloge i one na zidovima i tavanicama, ofarbali sve {to je potrebno i u celosti obnovili fabriku. Tu su na nekim poslovima, osim izvo|a~a, radili i na{i radnici, svi su iskoristili godi{we odmore i u sve to je utro{eno oko 150 miliona dinara. Nadamo se da }emo u decembru krenuti u redovnu proizvodwu, a pomo} predsednika op{tine je zaista vredna hvale, pomogao nam je da re{imo nesporazume s radnicima.

– Ako se rukovodstvo ne bude dr`alo dogovorenog, da nam isplate 22 miliona dinara duga za zarade, ako ne uplate doprinose, eto nas sa {trajkom, ali ovom prilikom osnova}emo sindikat i znati da radimo po zakonu – re~e na kraju predstavnik {trajka~a Radi{a Tomi}.

R. Jovanovi}

desetak hektara. Tra`imo, naime, samo sto hektara jer s toliko zemqe mlad poqoprivrednik mo`e biti konkurentan na tr`i{tu.

Tako|e, takvi su iz paorskog sveta, imaju iskustva, a ne kao bogata{i {to su pokupovali poqoprivredna imawa, a do tada nisu razlikovali kozu od krave – ka`e Male{ev.

Ina~e, ako se osvrnemo nekoliko godina unazad, mo`e se re}i da su wive sada na ceni. Barem one u blizini gradova, saobra}ajnica...

Oko 6.000 ili 7.000 evra ko{ta hektar obradive zemqe oko Ka}a, Be~eja, Zmajeva...

– Oranice su skupqe nego prethodnih godina zbog toga {to su, recimo u okolini Novog Sada, qudi imali priliku da ih prodaju za velike pare, od 15 do 20 evra po kvadratnom metru. Hektar pored puta prodavali su i za 200.000 evra, pa kada su hteli da to nadomeste, nisu pitali po{to je zemqa, i to je podiglo cenu – obja{wava Male{ev. – Ipak, na{e su parcele sitne i nisu grupisane pa nema bojazni da }e se stranci jednog dana otimati za wih. [to ne zna~i da vojvo|anske oranice ne}e biti interesantne novim velikim kupcima. Jer, za{to su se veleposednici otimali o dr`avnu zemqu? Zato {to su mislili da }e je jednog dana dr`ava prodavati i da }e imati prednost da je kupi onaj ko je obra|uje. [to je najgore, nijedan od najve}ih gazda koji je kupio imawa u privatizaciji nije iz poqoprivrede. U{li su u taj posao dobrim delom zbog toga da zemqu preprodaju. Zato je krajwe vreme da dr`ava preduzme sve {to mo`e da omogu}i mladima posao i pristojan `ivot na selu i ne dozvoli da {aka qudi gazduje vojvo|anskim wivama.

Pomenimo i listu najve}ih veleposednika, koji, dodu{e, nemaju svu tu zemqu u vlasni{tvu, ve} je veliki deo uzet u zakup od dr`ave.

Jer, kada su kupovali kombinate, u wima je bio i deo dr`avne zemqe koja je ostala kod wih da je obra|uju. Elem, predwa~i vlasnik „Irva grupe“ \or|ije Nicovi} s blizu 30.000 hektara. Slede Miroslav Mi{kovi} s oko 25.000 i Miodrag Kosti}, koji poseduje u Srbiji 24.000 hektara, a brzo im se primi~e vlasnik Industrije mesa ,,Matijevi}“ Petar Matijevi} s 22.000 hektara. Donedavno su u eliti bili i Mile Jerkovi}, Nenad @ivanov..., koji su imali izme|u 12.000 i 18.000 hektara.

S. Glu{~evi}

DOBRO SE PRIPREMITI ZA NOVCE IZ EU

Nema para na lepe o~i

– Period do sticawa statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji treba iskoristiti za {to boqu pripremu za efikasno kori{}ewe novca iz pretpristupnih fondova, koja }e za srpsku poqoprivredu godi{we iznositi od 50 do 60 miliona evra – izjavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede Milan Petrovi}.

Ukazuju}i na va`nost pravovremene pripreme za „povla~ewe“ para iz pete komponente IPA-fondova, Petrovi} je objasnio da su one pre svega namewene ruralnom razvoju i razvoju poqoprivredne proizvodwe, infrastrukture sela i pru`awa pomo}i srpskim proizvo|a~ima da podignu konkurentnost na vi{i nivo.

– Jedan od najve}ih izazova s kojima su se ostale zemqe suo~avale po sticawu statusa kandidata bilo je upravo efikasno

kori{}ewe para iz pretpristupnih fondova, zbog ~ega je va`no pripremiti administraciju na republi~kom, ali i lokalnom nivou – rekao je novinarima Petrovi}.

U pauzi konferencije o iskustvima Poqske na putu prema ~lanstvu u EU, on je podsetio na to da je ostalo godinu dana ili mawe za te pripreme, da ne bismo do{li u situaciju „da ne povu~emo pare koje mo`emo povu}i“.

DANAS NA VIDOVDANSKOM NASEQU

PREDAVAWE U DOMU ZDRAVQA

Predavawe o dijabetesu

Predavawe "Prevencija dijabetesa i fizi~ka aktivnost" bi}e odr`ano danas u 18 ~asova u Mesnoj zajednici "Vidovdansko naseqe". ^lanica gradskog ve}a za zdravstvo dr Aleksandra Novakov Miki} prisustvova}e predavawu, koje organizuje Dom zdravqa, a u okviru akcije "Boqe spre~iti nego le~iti".

I. D.

Predavawem "Koronarne bolesti" koje }e se odr`ati danas od 17 ~asova u edukativnom centru Doma zdravqa "Novi Sad" u upravnoj zgradi na Bulevaru cara Lazara, nastavqa se projekat "Jedan `ivot jedno srce". Predava~ }e biti Gordana Pa-

ni} iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Sugra|ani koji budu prisustvovali predavawu mo}i }e da proveriti krvni pritisak, izmere indeks telesne mase i urade EKG. B. M.

Novosadska sreda17.novembar2010.

Ostavqawe pu{ewa u modi? ni pu{ewa ukinuto da pale cigarete na radnom mestu. Mnogi su smatrali - i to raspolo`ewe ih dr`i i daqe - da se na ovaj na~in kr{e wihova prava.

S druge strane, predstavnici dr`ave ka`u da zakon nije usmeren protiv pu{a~a i duvanske industrije. Strasti se polako smiruju, a od pu{a~a koji po grupicama stoje ispred ulaza u firme, mo`e se sve ~e{}e ~uti kako su re{eni da ostave cigarete. Ovoga puta, ne zbog zakona i zdravqa, ve} iskqu~ivo zato {to ih mrzi da svakih pola sata do sat izlaze na pu{ pauzu.

Neki opet ka`u da }e duvaniti, sve dok bude lepo vreme, ali kada po~ne da pada sneg, ne}e izlaziti iz tople kancelarije. Zbog ovih, ali i ostalih razloga, Centar za prevenciju Doma zdravqa Novi Sad ovog meseca organizovao je jo{ jednu vanrednu grupu za odvikavawe od ove lo{e navike. Odvikavawe od pu{ewa je po metodu petodnevnog plana, a ukoliko se pro~uje da ova metoda pali, Dom zdravqa }e ozbiqno morati da razisli o novoj ordinaciji, u kojoj bi se zavisnici odvikavali od duvana. Ko zna, mo`da im prostor u Rumena~koj postane tesan.

Q. Nato{evi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 13 Gradska deponija, Kafilerija i preduze}a "Fiting" i "Livac". Od 9 do 13 Stevana Sremca 2, 4, 6, 8 i 24. Od 8 do 10 T. Dimi}a i P. Milosavqevi}a. Od 8 do 13.30 povremeno i po potrebi u ulicama Kozara~ka, Jano{ikova, Rakova~ka, Bra}e Miladinov, Feje{ Klare, Kotorska, Pre{ernova, Mitrova~ka, Bolmanska i Heroja Pinkija. Od 9 do 12 [umska od 1 do 5b, ]irila i Metodija od 107 do 141 i od 164 do 194, Anta Stan~i}a, Jovana Orosa, Kru`na, Milo{a Bebi}a od 11

do kraja, Otona @upan~i}a, Prvomajska, Stanoja Glava{a 11f i od 110 do kraja, Varga \ule. ^ortanovci od 8.30 do 12.30 deo vikend naseqa In|ijski breg. Ledinci od 8 do 13 vikend naseqe Torine, Liparije i Kolonija kamanolom. Ka} od 8 do 13 preduze}a "Brkqa~" i "^voki}". Beo~in od 9 do 12 Kraqa Petra prvog, zgrada B1, ulaz 1, 2 i 3. Beo~in i Rakovac od 8.30 do 11 deo naseqa Nova Planta, Dumbovo, benzinska pumpa na ulazu u Beo~in "Elpro" i "Invent".

V REMEPLOV

c m y

hronika

GU@VA NA DRUMU NA^IN @IVOTA

[pic celog dana Iako nekada nisu bile, saobra}ajne gu`ve su sada, na`alost, svakodnevna pojava na novosadskim ulicama. Ranijih godina voza~i su znali da je, takozvani, "{pic" kriti~an i da je u to vreme ne{to vi{e automobila, dok danas pravila nema. Gotovo svakog radnog dana krkqanac je na sve strane

Lopta udru`ila mladost U~enici ma{inskih {kola ju~e su odigrali Turnir prijateqstva u ko{arci, u O[ "Prva vojvo|anska brigada".

Turnir je deo projekta "Sport udru`uje omladinu". Me|unarodni turnir je otvorio ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}, a osim novosadskih |aka u~estvovali su i u~enici iz Ceqa i Skopqa.

- Posebno mi je drago {to su sa nama danas u~enici iz Makedonije i Slovenije, kao i {to je Novi Sad, odnosno Ma{inska {kola iz na{eg grada doma}in ovom me|unarodnom takmi~ewu.

Lepo je videti da se na jednom mestu prepli}u sport, znawe, dru`ewe i

O kaligrafiji u Novosadskom klubu

Bilijar vekovima me|u Novosa|anima jer je igrawe bilijara u to vreme postalo veoma popularno. Vlasnici svake boqe gostionice su se trudili da u woj imaju i "bilijarsku salu". U prvom novosadskom hotelu evropskog tipa, "Turskom hanu", otvorenom 1749. bilijar je brzo prihva}en kao glavna zabava gostiju.

N. C.

i to ne samo u centru ve}, kao {to se na fotografiji mo`e videti, i na pravcima prema periferiji.

Duga~ka zmijolika kolona testira `ivce voza~a koji se, verovatno, sa setom se}aju vremena kada se ovim potesima prolazilo za tili ~as.

B. M.

\ACI IZ CEQA I SKOPQA STIGLI U GOSTE

VESTI

Novosa|anin Aleksije Su`wevi} izdao je 17. novembra 1783. obligaciju na 100 forinti kojim je ispla}en novosadski drvorezbar Auksentije Markovi} za izradu bilijarskog stola sa pripadaju}om opremom. Samo posle nekoliko godina isti sto je prodat po duploj ceni. Ni{ta neobi~no

Zbog planiranih radova na vodovodu danas od 8 do 16 ~asova vode ne}e biti na Rumena~kom putu, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Avijati~arske sa okolinom, u Ulici Filipa Filipovi}a, Molijerovoj, u delu Ulice Obla~i}a Rada, u delu Starine Novaka, i u Osnovnoj {koli "Dositej Obradovi}". Kod pomenute {kole bi}e postavqena cisterna s pija}om vodom.

B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

nogi sugra|ani pu{a~i, M bili su veoma revoltirani {to im je Zakonom o zabra-

Deo Detelinare bez vode

Sr~ane bolesti na dlanu

U Novosadskom klubu, u Zmaj Jovinoj ulici 3/1, ve~eras u 18 ~asova gost }e biti u~iteqica u Osnovnoj {koli “Jovan Jovanovi} Zmaj” iz Sremske Kamenice i predsednica Udru`ewa vojvo|anskih u~iteqa Vera Stoj{i}. Govori}e o na~inu {kolovawa najmla|ih s posebnim osvrtom na uvo|ewe kaligrafije.

I. D.

Godi{wa izlo`ba na pragu ^lanovi Udru`ewa likovnih stvaralaca Novog Sada otvori}e svoju godi{wu izlo`bu u petak u 19 ~asova, u Klubu kwi`evnika Vojvodine. Klub se nalazi u Ulici Bra}e Ribnikara 5.

I. D.

razmena iskustava me|u vr{wacima iz razli~itih zemaqa, jer kao trofej ostaju sklopqena prijatqstva. Svim gostima `elim lep boravak u na{em gradu, a takmi~arskim ekipama sportsku sre}u– rekao je \uki} proglasiv{i turnir otvorenim.

Turnir prijateqstva trajao je jedan dan, a u ime doma}ina ovog takmi~ewa, direktor Sredwe ma{inske {kole u Novom Sadu Milo{ Mazalica, najavio je da }e to takmi~ewe postati tradicionalno i da }e se saradwa pro{iriti i sa ma{inskim {kolama drugih zemaqa u regionu.

A. V. Foto: S. [u{wevi}

Foto: S. [u{wevi}

SUTRA PREDAVAWE U RUMENKI

Kaciga `ivot ~uva Predavawe o zna~aju no{ewa za{titne kacige u vo`wi motocikla bi}e odr`ano u ~etvrtak, u 11 ~asova u O[ "Sveti Sava" u Rumenki. Organizator je Dom zdravqa "Novi Sad", u okviru projekta "Ne bez mene".

Akcija se sprovodi da bi se mla|i Novosa|ani edukovali o upotrebi za{titne kacige prilikom vo`we bicikla s motorom i motocikla.

Srbija po broju povre|enih u saobra}aju predstavqa crnu ta~ku Evrope. Podatak govori da svake godine u saobra}ajnim nezgodama strada oko 1.000 osoba, da je povre|enih preko 15.000 i da se samo 30 odsto populacije na{e zemqe pridr`ava saobra}ajnih propisa. Od ukupnog broja saobra}ajnih nesre}a, vi{e od 50 odsto izazovu voza~i bicikala i motocikala.

Q. Na.

Novembarsko sun~awe uz kafu Letwe ba{te ju~e su radile punom parom, iako je pro{la polovina novembra.

Lepo vreme dobro je do{lo Novosa|anima da raskomo}eni }askaju uz kaficu na suncu, {to je, ina~e, prava retkost za ovo doba godine.Nije bilo samo gu`ve na glavnoj novosadskoj ulici ve} su i okolne ulice bile prepune gostiju i {eta~a. Ugostiteqima je dobro do{lo da malo napune xep i sete se kako su nekada dobro zara|ivali.

Z. D.

Foto: Z. Deli}

Duhovna muzika u Sinagogi Me{oviti hor “Sveti Roman Slatkopojac” ve~eras u 20 ~asova odr`a}e koncert duhovne i svetovne ruske i srpske muzike u Sinagogi.

Dirigent hora je Egenija Koji} a naziv koncerta “Hvala vam prijateqi”, posve}en je svima onima koji su moralno i materijalno pomogli veliku turneju po Rusiji ovog leta.

A. L.

8

sreda17.novembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Julija” u potrazi za istinom Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj

telefona 528-765, dobiti po primerak kwige “Julija” En Fortije.

Re~ izdava~a: Roman je izazvao ogroman uspeh i privukao veliku pa`wu u svetu. Re~ je o nesvakida{wem hrabrom poku{aju da se o`ivi ~uveni qubavni par iz [ekspirove drame „Romeo i Julija“ kao i pri~a koju je autorka

smestila u Sijenu, a ne u Veronu.

En Fortije je nai{la na podatak da je 1476. godine nepoznati italijanski autor Mazukio Salernitano napisao dramu o Romeu i Juliji koja se odvijala u Sijeni.

Mnogo vremena kasnije [ekspir je istu radwu smestio u Veronu, a nesumwivo je, po mi{qewu autorke, poznavao originalan italijanski tekst.

Radwa romana je veoma uzbudqiva: mlada Amerikanka Xuli i wena sestra bliznakiwa Xenis od najranijeg detiwstva `ivele su sa babatetkom Rouz, jer su im roditeqi poginuli u tajanstvenoj saobra}ajnoj nesre}i u Italiji. Sve okolnosti u vezi sa wihovom smr}u oduvek su bile obavijene velom tajne, ali kada tetka-Rouz umre, klupko zagonetke polako po~iwe da se odmotava. U potrazi za istinom i svojim korenima, Xuli putuje u italijanski gradi} Sijenu, gde otkriva da joj je pravo ime Julija i da mo`da vodi poreklo od qudi koji su nadahnuli originalnu pri~u o Romeu i Juliji, pri~u po kojoj je [ekspir napisao ~uvenu tragediju. Me|utim, saznaje i da je na wenu porodicu ba~ena vi{evekovna kletva koju mo`e da skine samo ako bude prona{la svog Romea...

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Besku}ni~ke novine {etale trgom Uli~ne novine „Lice ulice“ prodaju se i u Novom Sadu. Projekat realizuju Ekumenska humanitarna organizacija i „Smart kolektiv“ iz Beograda a ciq je da se skrene pa`wa na probleme besku}nika i marginalnih grupa.

- Besku}nici prodaju novine i na taj na~in poma`u sebi ali i promovi{u svoje probleme i za-

dobijaju poverewe sugra|ana. Kupuju}i ove novine ~inite dobro delo i omogu}avate ugro`enim grupama da ne{to zarade - rekla je ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci prof. dr Sawa Stojanovi}.

Novine izlaze jednom mese~no, staju sto dinara, pola ide

prodavcima, pola za daqi izlazak magazina. Tekstove pi{u afirmisanih novinari, ali i mla|ih qudi koji `ele da doprinesu poboq{awu `ivota marginalnih grupa. Teme su o~uvawe `ivotne sredine, demarginalizacija grupa i ideja...

- Mediji ne pokazuju interes za ove probleme a mi na afirmativan na~in `elimo da poka`emo {ta ne vaqa, da apelujemo i skrenemo pa`wu na problem - rekla je jedna od novinara „Lica ulice“ Dragana Nikoleti}.

Jedan od prodavaca magazina Kenedi Abazo ka`e da se u projekat ukqu~io prvenstveno zbog upoznavawa javnosti sa problemima s kojim se sre}u qudi sli~ni wemu, ali i da zaradi ne{to. Planovi su da se uz Novi Sad i Beograd ovaj magazin pro{iri na celu Srbiju a za sada se u Novom Sadu mo`e na}i na platou kod @elezni~ke stanice, kod Spensa, u Ulici Modene i na uglu kod Futo{ke pijace.

A. L.

USKORO HUMANITARNI KONCERT U SINAGOGI

Pomo} mladima s invaliditetom

Tradicionalni, {esti po redu, humanitarni koncert verskih zajednica odr`a}e se 25. novembra u 19 ~asova u Sinagogi. Ceo prihod ove godine namewen je “ Forumu mladih s invaliditetom”, a organizatori, kao i svaki put do sada, najavquju zanimqiv i {arolik program.

- Svi u~esnici imaju od 10 do 12 minuta programa, a koncert bez pauze traje preko sat. Repertoar je raznovrsan, od darovitih mladih qudi pa do seoskih horova, svake godine se pojavi i ne{to novo, a ove godine to je jevrejski hor Majan – rekao je organizator koncerta i prijateq Jevrejske op{tine dipl. matemati~ar Teodor Popovi}, te dodao da kao specijalni gost koncerta u~estvuje i solistkiwa Senka Nedeqkovi}.

Ulaz je slobodan, a posetioci mogu u dve kutije ubaciti prilog po svojim mogu}nostima.

- Nikada nismo skupili toliko novca da bi re{ili bilo ~iji problem u potpunosti, iako prikupimo i vi{e nego {to o~ekujemo, oko 50.000 hiqada svake godine. Do sada nam je izostala podr{ka banaka koje u ovih {est godina nisu ni jednom pomogle, jedino nam poneka javna preduze}a u nekoj meri prisko~e u pomo} – nastavqa Popovi}.

Pored Jevrejske op{tine organizatori koncerta su i Srpska pravoslavna crkva na ~elu sa |akonom Goranom Ranisavqevi}em, zatim Slova~ka evangelisti~ka i Rimokatoli~ka crkva, Islamska zajednica i Hri{}anska reformatska crkva.

A. L.

DNEVNIK

SINDIKAT „STANA” ZAKAZAO [TRAJK

Tra`e dijalog i odgovornost Grada Zaposleni u „Stanu“ zakazali su {trajk za ponedeqak, 29. novembar u krugu preduze}a, ukoliko se do tada ne postigne dogovor s gradom, kao osniva~em firme.

Samostalni sindikat koji je zakazao {trajk tra`i isplatu neispla}enih zarada i drugih primawa po kolektivnom ugovoru, zakqu~ivawe kolektivnog ugovora kod poslodavca i utvr|ivawe odgovornosti rukovodstva postavqenog od gradske vlasti za nastalu situaciju u preduze}u i imena odgovornih.

Skup{tina grada nedavno je imenovala za direktora Milenka Peri~ina, iako se vi{e od 310 radnika od 430 zaposlenih pot-

pisalo na peticiju da odbornici ne prihvate predlog Upravnog odbora firme o imenovawu Peri~ina za prvog ~oveka preduze}a. Povod za ovakvo reagovawe zaposlenih bio je {to Peri~in u proteklih pola godine upravqa-

U „Stanu“ je ve} dugo kriti~no, dugovi firme su preko pola milijarde dinara, a ra~un blokiran, ali ne u kontinuitetu. Od petka pro{le sedmice minus na ra~unu je sedam miliona dinara, koliko po-

Vi{e od pola godine zaposleni primaju 65 odsto zarade od cene rada utvr|ene kolektivnim ugovorom wa preduze}em nije ponudio plan izlaska iz krize.

Odluka o stupawu u {trajk prosle|ena je predstavnicima gradske vlasti. Za vreme {trajka radi}e se samo hitne intervencije.

tra`uje Komercijalna banka za dosepeli kredit. Ova firma odr`ava preko 90 odsto stambenog fonda Novog Sada, a ove godine od osniva~a je bio uposlen samo na rekostrukciji javnog toaleta.

Vi{e od pola godine zaposlenih primaju 65 odsto zarade od cene rada utvr|ene kolektivnim ugovorom. Gradska vlast ponudila je preduze}u izlazak iz krize, odnosno otpu{tawe radnika i isplatu otpremnine za 120 zaposlenih, za ~ega je iz buxeta obezbe|eno oko 120 miliona dinara, ali se Sindikat se ne sla`e s otup{tawem.

Prema re~ima Peri~ina smawewem broja radnika smawili bi se tro{kovi za oko {est miliona dinara. Kako veli, od toga novca polako bi se vra}ali dugova, a ulagalo bi se i u nabavku repromaterijala.

Z. Deli}

U „ZELENILU” ^EKAJU SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA

Otpu{tawe samo {to nije po~elo Ove sedmice treba da se zavr{i sistematizacija radnih mesta u „Zelenilu“ kada }e se znati koliko }e radnika biti tehnolo{ki vi{ak. Kolektivni ugovor izme|u poslodavca i sindikata je potpisan, saop{teno je iz ovog gradskog preduze}a i nagla{eno da je u tom dokumentu nazna~eno da je visina otpremnine 75 odsto

republi~kog proseka po godini sta`a.

Portparol preduze}a Ivan No`ini} kazao je da je prekobrojno izme|u 80 i 90 radnika ali da }e se ta~an broj znati kada se vidi koliko }e radnika prihvatiti ponudu za prelazak s jednog radnog mesta na drugo.Vi{ak radne snage, kazao je, oti}i }e iz firme

Posle ke{a odlazak zauvek U „Zelenilu“ podvla~e da su predo~ili radnicima da po dobijawu otpremnine ne mogu da se ponovo zaposle u neko drugo javno preduze}e. Zakon takvu mogu}nost ne zabrawuje, ali vele, nije moralno da po prestanku radnog veka budu ponovo na platnom spisku drugog javnog, u stvari dr`avnog preduze}a. U ~ar{iji se pri~a da je odbornica SPO u Skup{tini grada Branka Be`anov iskoristila tu mogu}nost. Posle vi{e od deset godina rada, ka`u upu}eni, u Telekomu, uzela je otpremninu i zaposlila se u Novosadskoj toplani.

do Nove godine, a „Zelenilo“ }e i bez wih mo}i normalno da fukcioni{e.

Odlazak iz preduze}a, rekao je No`ini}, bi}e „{aren“, jer }e tehnolo{ki vi{ak biti i stariji i radnici s malo godina radnog sta`a.

No`ini} podse}a da }e sistematizacija radnih mesta biti pro-

sle|ena sindikatu u „Zelenilu“, osniva~u odnosno Gradu koji finansira otpremnine i Nacionaloj slu`bi za zapo{qavawe.

Predsednik sindikata Quba Popovi} izjavio je da se za dobrovoqni odlazak prijavilo stotinak zaposlenih, jer je „Zelenilo“stara firma misle}i na starosnu dob radnika.

Z. Deli}

NA SPENSU 27. NOVEMBRA

Koncert za decu s ulice Humanitarni koncert za pomo} “Svrati{tu – za decu s ulice” bi}e odr`an 27. novembra u 21 ~as, u apadnom holu velike dvorane Spensa, najavio je ju~e organizator koncerta Neboj{a Staj~i}.

Na koncertu }e nastupiti mladi i neafirmisani bendovi, kao {to su “Mamurluk”, “Josip A Lisac”,

“Vri{ti pijaca”, “Tetrapank”, “Praj”, “Dredap” i “Azil 5”. Sat pre po~etka koncerta u zapadnom holu Spensa bi}e postavqena kutija, u koju }e svi sugra|ani mo}i da donesu polovnu garderobu, slatki{e ili igra~ke, kako bi na taj na~in pomogli korisnicima Svrati{ta. Ulaznica za koncert

^ITAOCI PI[U SMS

ko{ta 200 dinara, a od danas po~iwe prodaja na blagajni Spensa.

Svrati{te koje se nalazi na Bulevaru oslobo|ewa 28, po~elo je rad u februaru ove godine, s ciqem da se deci ulice omogu}i mesto gde }e mo}i da dobiju savet, obrok i osnovni higijenski tretman. Koordinatorka Svrati{ta

Anita Jak{i} naglasila je da su wihova ciqna grupa deca od ~etiri do 19 godina i da je wihov zadatak da ih osna`e i podstaknu da se ukqu~e u sistem dru{tva.

Usluge Svrati{ta trenutno koristi 100 dece, dok je wih preko 200 u kontaktu s terenskim volonterima.

I. D.

065/47-66-452

Zemqa drhti, svet }uti Mislim da se nije dogodila neka prirodna katastrofa, neda}a ili nesre}a u svetu, a da sa ovih prostora nije bila upu}ena adekvatna humanitarna pomo}, izrazi iskrenog sau~e{}a za nastradale i stavqeni na raspolagawe qudski, stru~ni, sme{tajni... i drugi resursi. Zar nije onda red, da nakon nesre}e koja je zadesila `iteqe Kraqeva i okolnih mesta, bar neko iz tog sveta upita kako je tim qudima, onako iz pristojnosti, kad su ve} {krti na ne~em konkretnijem?!

063/1050... *** Prvo je ne{to na jugu tresnulo sa neba? Potom je na severu nebeski zmaj tresnuo pravo u auto na drumu!? [ta li je slede}e {to }e pasti i {to bi mogla biti centralna tema, a nije dinar? Vladislav 064/4615... *** Stra{ne kataklizme drmaju svet: zemqotresi, vulkani, poplave, orkani... Na`alost i nas je zaka~ila: poplave po Srbiji, zemqotres u Kraqevu... Na{ narod ima veliko srce! Ska~e se na noge i poma`e! Odvajamo zalogaj od usta i {aqemo pomo}! Molimo Boga da se to vi{e ne ponovi! A {ta radi vlast u Srbiji? Ona oporezuje sve te iznose pomo}i i puni sebi xepove! U`as! Da li i ta vlast moli

Boga da nema kataklizme, ili...?!

S’po{tovawem!

063/523... *** - [ta to pada, pada Vlada- pevao je, poluilegalno, Bajaga u „Pro-

ca Skup{tine Vesna Pe{i}, Biqana Srbqanovi}. Na kraju, prof. Miodrag Zec. ^ovek koga svi razumeju, a {to je jo{ va`nije ~ovek koji je pronikao u klicu

fesionalcu“ Du{ana Kova~evi}a.

Ista sudbina zadesi}e i ovu trapavu Vladu kad-tad, ali ko nam se nudi kao alternativa? Ipak, poku{ajmo zamisliti ne{to tre}e i uz malo sre}e, slede}i sastav: premijerka Verica Bara}, predsedni-

ekonomsko-finansijskih problema ovog podnebqa, i to ne od... yesterday & IMAGINE 064/4615... *** Vagoni za Bar koji polaze sa @elezni~ke stanice Novi Sad

nisu oprani bar godinu dana. Nema ko da opere 065/6402... *** Kada }e se presvu}i novim asfaltom oba perona punih rupa i kratera na @elezni~koj stanici Novi Sad? 065/6402... *** Mla|an Dinki}, nije odgovoran ni za {ta, ali su mu usta puna hvalospeva samom sebi u emisiji kod Jugoslava ]osi}a. Takvi misle da su glasa~i ovce.

064/3627... *** Dokle ve} sa poskupqewima auto-gasa?

064/2149... *** Za 062/1296...i ostalima na znawe i podse}awe: Stara“Higijena“je imala jednog direktora, dvojicu poslovo|a, 8 u re`iji i pokriven skoro ceo grad. Danas, a da se nadove`em kako rekoste, ima 10 poslovo|a, 6 direktora 15 u re`iji i jedva pokriva grad. I mi to pla}amo, sramota! Kad sam oti{ao da otka`em usluge iz kancelarije dopire:“Koga ovaj ~eka idi ti vidi {ta ho}e“. Kada su ~uli da je otkaz usluge qubaznost je isplivala na povr{inu.

Ali, sam ja ipak ostao dosledan u nameri zbog koje sam dosao.To je“Higijena“ danas.

064/0863...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda17.novembar2010.

9

PRED[KOLSKA USTANOVA „RADOSNO DETIWSTVO”

Do kraja godine nova vozila Za Pred{kolsku ustanovu “Radosno detiwstvo” iz gradskog buxeta izdvojeno je 26 miliona dinara, a uprava te ustanove planira da od tih para obnovi vozni park, saznaje "Dnevnik". Direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi} rekao je ju~e za na{ list da bi

slu~aj da se kola pokvare nasred puta, a zbog toga ~esto kasne obroci, naj~e{}e ru~ak.

- Imamo preko 65 vrti}a, a hrana iz dve centralne kuhiwe mora da stigne na vreme do mali{ana. Na{a deca, po planu i programu, ru~aju od 13 do 14 sati, a nakon toga roditeqi dola-

sada gradska Uprava za obrazovawe trebalo da raspi{e tender po hitnom postupku, kako bi vozila stigla do kraja godine.

- Planirali smo da kupimo jedno transportno vozilo za prevoz hrane od centralne kuhiwe do vrti}a i ~etiri pik-apa za tehni~ku slu`bu, {to }e pokriti potreba za preko 15.000 mali{ana. Sada imamo tri transportna vozila za prevoz hrane, a vozni park je star preko 25 godina – obja{wava Samarxi}.

Ka`e, da su ova vozila u veoma lo{em stawu, pa nije redak

ze po wih. Me|utim, kada ru~ak kasni pola sata, sve se poremeti, a onda i roditeqi ~ekaju ispred ulaza u vrti} da deca zavr{e s obrokom – predo~ava Samarxi} i dodaje da su pojedina vozila i po tri puta bila na generalnoj popravci.

Svakodnevno se u kuhiwama “Radosnog detiwstva” kuva i distribuira 2.200 litara mleka, 2.000 komada hleba, pravi 2.000 litara variva, isto toliko supe. Pored toga {to snabdevaju svoje vrti}e, opslu`uju i neke osnovne {kole u gradu, kao i privatne vrti}e.

Q. Na.

Foto: R. Hayi}

Direktor ZIG-a Novakovi} i gradona~elnik Pavli~i}

DO KRAJA GODINE, AKO VREME POSLU@I

Bulevar Evrope izlazi na Rumena~ki put Ove nedeqe po~elo je asfaltirawe tre}e deonice Bulevara Evrope od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, a direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} ka`e da ukoliko ne bude ekstremno niskih temperatura do kraja godine bi}e zavr{eno asfaltirawe ove saobra}ajnice. Novakovi} je ju~e obi{ao radove sa gradona~elnikom Igorom Pavli~i}em koji je najavio da }e od sada, gde god je to mogu}e, biti postavqane kru`ne raskrsnice, a prva takva }e biti na ukr{tawu Bulevara Evrope i Rumena~kog puta.

- Ne mo`e prioritet biti brzina protoka saobra}aja, ve} bezbednost qudi i dece. Kod kru`nih raskrsnica bezbed-

nost je na prvom mestu, vozila moraju da uspore. Kru`ne raskrsnice omogu}uju prirodan tok saobra}aja, ne zaustavqaju ga kao semafori. Ovi bulevari omogu}avaju jurcawe no}u i da-

Po~elo asfaltirawe tre}e deonice Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta. Bi}e postavqane kru`ne raskrsnice wu, voza~i prolaze kroz crveno. Takvo pona{awe ho}emo da spre~imo, izme|u ostalog i kru`nim raskrsnicama - izjavio je Pavli~i}, navev{i da se planira izgradwa kru`nih raskrsnica na ukr{tawu Bulevara Evrope i Ulice Kornelija Stankovi}a, Bulevara Evrope

„POSLOVNI PROSTOR” NAPRAVIO PLAN ZA PODGRA\E

Napusti{ Gradi}, dobije{ stan Preduze}e Poslovni prostor napravio je plan vezan za Podgra|e Petrovaradninske tvr|ave. Prema tom planu `iteqima gradi}a bi se ponudili stanovi na ~etiri lokacije u Novom Sadu. Ideja grada je da Podgra|e Petrovaradinske tvr|ave postane kulturno-istorijska celina povezana s \avom.

- Re~ je o poslovnostambenim zgradama u kojima bi stanarima Podgra|a bili ponu|eni stanovi u zamenu za wihove, za po~etak, samo prizemne lokale – ka`e za na{ list direktor tog preduze}a Marko Cvijan.

Prema wegovim re~ima, prva poslovno stamb ena zgrada bi trebalo da se izgradi na uglu ulica Maksima Gorkog i Stra`ilovske, a ostale u Kisa~koj 55, Stra`ilovskoj 1214 i u [afarikovoj 4.

i Ulice cara Du{ana, u Futogu i Veterniku.

Pavli~i} je istakao i zna~aj Bulevara Evrope za Detelinaru i Novi Sad, kao primer uzev{i primer parcelu od sedam hekta-

- Za izgradwu zgrade na uglu Stra`ilovske i Maksima Gorkog ~eka se saglasnost Vlade Srbije, dok }e lokacije u Kisa~koj i [afarikovoj morati da sa~ekaju i sudski epilog, koji je pokrenut protiv korisnika poslovnog prostora koji odande nisu `eleli da iza|u mirnim putem – obja{wava Cvijan.

Q. Na.

ra koja je predvi|ena za sportske namene koja je sada dostupna izgradwom Bulevara, i za koju ve} postoje zainteresovani kupci. [to se ti~e arheolo{kih radova, Pavli~i} je naglasio daje potrebno da arhelozi krenu {to pre sa istra`ivawima s druge strane Rumena~kog puta, kako bi

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE POTPISAO UGOVORE O SUBVENCIONISAWU

U Beo~inu jo{ 183 radna mesta Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} potpisao je ju~e ugovore o subvencionisawu 183 nova radna mesta u firmama "Podunavqe" i "Bra}a Jeli}" u Beo~inu, navodi se u saop{tewu Pokrajinskog sektretarijata za informacije. Ugovori }e biti realizovani u okviru programa pokrajinske Vlade za novo zapo{qavawe i samozapo{qavawe. Potpisivawu je prisustvovao Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Bogdan Cveji}, predsednik op{tine Beo~in i Sava Svir~evi}, poslanik u Skup{tini Vojvodine.

- U proteklih godinu i po dana u Vojvodini je zaposleno vi{e od 18 hiqada qudi preko programa koje realizuje Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost

OKRUGLI STO U GRADSKOM PARLAMENTU

Ravnopravnost najva`nija Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ocenio je ju~e da je od velikog zna~aja da se u raspravu o polo`aju osoba s invaliditetom ukqu~i {to vi{e qudi, kako iz vlasti tako i nevladinog sektora, jer }e se "zajedni~kim u~e{}em i interdisciplinarnim pristupom mnogo vi{e doprineti re{avawu problema u ovoj oblasti." Otvaraju}i diskusiju na okruglom stolu "Invalidnost - kroz sektorsko pitawe" u Skup{tini grada, poru~io da lokalne zajednice u tome imaju veoma va`nu ulogu.

- Napori koji se u na{oj zemqi ula`u kada je re~ o re{avawu problema u ovoj oblasti predstavqaju te`wu da se kroz zvani~ne strukture obezbedi ravnopravan status svim gra|anima, a lokalne zajednice svakako u tome imaju veoma va`nu ulogu - istakao je Jovanovi}.

B. M.

Foto: B. Lu~i}

SREDWO[KOLCI JU^E U GRADSKOM PARLAMENTU

Sa Skup{tinom na „ti”

U~enici Gimnazije "Jovan Jovanovi} Zmaj" ju~e su posetili Skup{tinu grada kako bi se upoznali s radom ove institucije, kao i ostalih ustanova lokalne sampouprave. Oko ~etrdesetak u~enika pozdravio je predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanovi}.

- Poku{avamo sredwo{kolcima da poka`emo kako ono {to u teoriji izgleda dosadno i nezanimqivo, u praksi ipak ima

se izbegla sada{wa situacija u kojoj arheolozi i gra|evinci rade paralelno."Do sada bi ovaj put bio zavr{en, ali takve stvari se ne mogu planirati. Arheolozi su imali samo indicije, ali sad imaju dokaze da ovde postoji nalazi{te", rekao je Pavli~i}.

Tre}a deonica Bulevara Evrope duga je oko 1,8 kilometara, a vrednost radova je oko 602 miliona dinara. Uz saobra}ajnicu bi}e izgra|eni magistralni vodovod, atmosferska kanalizacija i javna rasveta. Izvo|a~i radova su "Europark" iz Jajinaca, "Put-invest" iz Sremske Kamenice i "Graditeq NS" iz Novog Sada.

S. Krsti}

svoju dinamiku i da zatvorene, sive i mra~ne zgrade administracije, bar kako sam ih ja video kad sam bio u wihovim godinama, ipak kriju `ivost u sebi.

Va`no je da im pribli`imo na~in rada i da im poka`emo kako nije sve u tome {to pi{e u uxbenicima i da je najva`nije da oni sami imaju priliku da postave pitawa o temama koje ih najvi{e interesuju - rekao je Jovanovi}.

J. Z

Vasin je istakao da se potpisivawem ugovora zaokru`uje ciklus zapo{qavawa u 2010.

- Zahvalan sam poslodavcima koji su spremni na ovakve aran`mane, da otvore pogone, ulo`e u ma{ine a da mi pomognemo kod zapo{qavawa - re-

Ugovori potpisani s firmama „Podunavqe” i „Bra}a Jeli}”

polova. Danas smo u okviru ovog programa obezbedili zaposlewe za 183 gra|ana op{tine Beo~in, ~ime smo, u jednom danu u op{ti-

ni smawili nezaposlenost za 12 odsto - rekao je Pajti} po obilasku pogona u okviru firme "Bra}a Jeli}".

kao je Vasin i dodao da }e Vlada Vojvodine ovaj program realizovati i u nastupaju}oj godini.

Direktor "Podunavqa" Branko Jeli} naglasio je da je ova firma, od kada je privatizovana pre sedam godina, u proseku svake godine zapo{qavala od 50 do 70 radnika. Novih 183 radnika bi}e raspore|eno u {est nezavisnih preduze}a u okviru kompanije, odnosno u pekari, maloprodaji, veleprodaji, transportu i najve}im delom u proizvodwi.

sreda17.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

GRADSKI ^ELNICI NA KVIZU OSVOJILI 20.000 EVRA

Od nagrade kupili sanitetsko vozilo

Be~ejske „kosmopolite” pre polaska za [vajcarsku

U^ENICI IZ BE^EJA U [VAJCARSKOJ

U~ewe i dru`ewe „Kosmopolita” s vr{wacima BE^EJ: Sredwo{kolska grupa „Kosmopoliti” iz Be~eja, sastavqena od {est u~enika Gimnazije i po ~etvoro u~enika Ekonomske i Tehni~ke {kole, boravila je dve nedeqe u De~ijem selu „Pestaloci” u {vajcarskom mestu Trogenu. Ekspediciju be~ejskih „kosmopolita” predvodile su profesorka Gabrijela Te`er i Na|a Dekani}, koja je bila ~lan osniva~ke grupe „kosmopoliti” u be~ejskoj Gimnaziji, ali je bila spre~ena da poseti [vajcarsku na prvom gostovawu 2007. godine, pa joj je sada ukazana prilika da se na|e u ekspediciji kao vo|a grupe. Kada su, pak, u~enici u pitawu, u ekspediciji su bili Ivana Avramov, Roland Vajda, Predrag Grabe`, Ariela Gregu{, Eme{e Erdeg, Otilija Zedi, \or|e Il~e{in, Kristijana Krstev, Kristina Marjanac, Kristina Petrovi}, Du{an Radi}, Tawa Slavni}, Nikola ]ulum i Dejan Xini}.

Ovo je ~etvrti put kako su be~ejske „kosmopolite” posetile [vajcarsku. Tokom dvonedeqnog boravka u De~ijem selu „Pestaloci” dru{tvo su im pravile vr-

{wa~ke grupe iz Zrewanina i Kule.

- Bilo je predivno u [vajcarskoj. Ve} u autobusu smo se zbli`ili s vr{wacima iz Zrewanina, Vrbasa, Kule i Crvenke, a onda smo dru`ewe nastavili u Trogenu. Prve nedeqe smo radili u pripremnim radionicama za razmenu s vr{wacima iz [vajcarske, a u drugoj sedmici smo obra|ivali teme vezane za toleranciju, predrasude, diskriminaciju, antirasizam... Vikendom su nam bile organizovane posete do Lucerna, Sent Galena, Ciriha, posetili smo Rajnske vodopade, Muzej tehnike „Tehnorama”, ali nismo, kao prethodne generacije, bili gosti fabrike ~okolade...

Vratili smo se prepuni lepih utisaka, rekla nam je po povratku iz [vajcarske ~lan „Kosmopolita” iz Ekonomske {kole Kristina Marjanac.

Povratkom iz [vajcarske, „Kosmopolite” nisu zavr{ile svoju misiju. Sada imaju obavezu da prenesu ste~eno znawe vr{wacima u {koli, {to im, nagla{avaju svi odreda, ne}e biti te{ko.

Naprotiv.

V. Jankov

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Legenda o ~uvarima“ (17), „Slatki{ i ubica“ (18.30), „@ena sa slomqenim nosom“ (20), „Neke druge pri~e“ (21.45) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Pla}enici“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}“: „Timon Atiwanin“ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Testosteron“ (20) Novosadsko pozori{te: „Mnogo vike ni oko ~ega“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Dragana Pala~kovi} Kova~evi}, Jasmina Gladovi} Maslari}, Zorica Zorica Lambeta, Milena Jakovqevi}, @ivana Jankovi} i Ana Harvan Dragi~evi} iz Novog Sada, Jelica Plakalovi} iz Be{ke, Marija Vasiqevi} iz Futoga, Aranka Na| iz Ba~kog Gradi{ta i Aleksandra Veskov iz Be~eja, DE^AKE: Jelena Gu{i}, Jovana ^alo{evi} i Milana Kor~ok iz Novog Sada, Jelena Pavlovi} iz Ba~a i Maja ]iri} iz Beo~ina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Terezija Josipa \uri} (1930) u 12 sati, Gabor Arpada Taka~i (1925) u 12.45, Biserko Stevana Kova~evi} (1930) u 13.30 i Pavle Marije Elor (1931, ispra}aj) u 14.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Jelica Du{ana Nikolajevi} (1919) u 13 sati. Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu bi}e sahrawena Zora Mileta Felker (1928) u 13 ~asova.

KIKINDA: Kikindski Dom zdravqa i Op{ta bolnica dobili su novo sanitetsko vozila marke „sitroen” ~ija je vrednost 18 hiqada evra. Kqu~evi su uru~eni direktorima ovih zdravstvenih ustanova dr Jelici Kalabi i dr Du{anu Kolarevi}u. Vozilo je delom platila ekipa lokalne samouprave koja je u~estvovala na kvizu Televizije Foks pod nazivom „Serbian Open” gde su ~lanovi tima osvojiv{i prvo mesto osvojili i nagradu od 20 hiqada evra.

Oni su za kupovinu vozila koje }e koristiti obe zdravstvene ustanove u Kikindi dali 10 hiqada evra. Na pomenutom kvizu znawa nadmetale su 32 ekipe iz isto toliko op{tina, a tim iz Kikinde: Branko Quboja, Slavko Bovan, Branislav ^olak i Vawa Toma{ev pokazali su najve}e znawe. Tada je i dogovoreno da

se polovina osvojenog novca ulo`i u zdravstvo u op{tini.

Tako je od nagrade u kupovinu saniteta ulo`eno 10 hiqada evra, a osam hiqada evra dala je lokalna samouprava.

- U pro{loj godini izdvojeno je sedam miliona dinara za zdravstvo. Pre nekoliko meseci do{lo je do razdvajawa Zdravstvenog centra na Op{tu bolnicu i Dom zdravqa, ~iji je osniva~ lokalna samouprava. S obzirom na to da obe ustanove rade u slu`bi gra|ana op{tine Kikinda pomogli smo kupovinu sanitetskog vozila koje je im je neophodno - rekao je predsednik Op{tine Ilija Vojinovi}. – Lokalna samouprava pomogla je i kupovinu aparata koji slu`e otkrivawu karcinoma i to mamografa i kriostata. Ova dva aparata kupqena su novcem

iz buxeta za zdravstvo. Osim toga miliona dinara ulo`io je pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, kao i kompanija „Angropromet”, te slobodnih sredstava Filijale Republi~kog Zavoda za zdravstveno osigurawe.

Mamograf i kriostat bili su neophodni kikindskoj Bolnici naglasio je direktor dr Du{an Kolarovi}.

- Mamograf je aparat koji slu`i u le~ewu raka dojke, a kriostat u dijagnostici i ovaj aparat je glavna spona izme|u hirurgije, operativnog le~ewa i dijagnostike. On nam slu`i da odredimo da li je tumor maligni ili benigni u toku operacije.

Kriostat koji je bio u kikindskoj Bolnici bio je star 25 godina i od proletos nije u funkciji.

A. \uran

NA PODRU^JU KAWI[KE OP[TINE

Obnova ambulanti u Oromu i Martono{u KAWI@A: Zapo~ela je obnova ambulante Doma zdravqa Kawi`a u naseqima Orom i Martono{ za {ta je po pet miliona dinara za oba objekta obezbedio Fond aza kapitalna ulagawa Vojvodine, a novi crep i donacije AD „Potisje Kawi`a”. Povodom po~etka radova koji bi trebalo da se zavr{e za dva meseca, ambulante su obi{li op{tinski ~elnici Kawi`e.

Predsednik op{tine Mihaq Wila{ konstatovao je da se dugo ~ekalo da radovi po~nu, jer novac je odobren pre dve godine, a da je dobro {to su u oba slu~aja izvo|a~i radovi sa ovog podru~ja. Wila{ je izrazio zahvalnost donatorima, pre svega AD „Potisje Kawi`a” iz sastava austrijske grupe „Tondah”, koja je imala razumevawa i za oba objekta poklonila novi krovni pokriva~.

- Paralelno sa gra|evinskim radovima iz sredstava op{tinskog buxeta finansira}emo zamenu opreme u ambulantama, koliko

Op{tinski ~elnici Kawi`e u obilasku ambulante u Oromu

to mo`emo, kako bi omogu}ili {to boqe uslove za pru`awe usluga gra|anima - rekao je Wila{.

Direktor Doma zdravqa Kawi`a dr Laslo Kermeci ka`e

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

da }e se u ambulanti u Oromu uporedo sa radovima raditi i sa pacijentima, dok }e se u Martono{u ambulanta privremeno preseliti u zgradu mesne zajed-

nice. Kermeci potse}a da su pre nekoliko godina obnovqeni centralni objekti u Kawi`i, delom i Horgo{u, ura|ena je rekonstrukcija ambulante u Tre{wevcu, a uporedo sa radovima u Oromu i Martono{u poru~eni su planovi za obnovu ambulanti u Malim Pijacama i zdravstvene stanice i apoteke u Horgo{u.

- Prilikom obnove ambulanti iskoristi}emo mogu}nosti za alternativni na~in grejawa geotermalnom i sun~evom energijom, {to je predvi|eno i planovima za rekostrukciju, naknadno }e se takva ulagawa obaviti i u drugim objektima, da bi smawili tro{kove grejawa. Od 13 naseqa u op{tini imamo deset objekata, od ~ega tri u Kawi`i i dva u Horgo{u. Razu|enost op{tine dodatno optere}uje tro{kove funkcionisawa zdravstvene slu`be - ukazuje Kermeci.

M. Mitrovi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK PREVENTIVOM PROTIV TRIHINELOZE

Besplatan pregled sviwskog mesa VRBAS: Svi gra|ani op{tine Vrbas, od danas pa do 31. januara naredne godine, bi}e u prilici da u objektima Veterinarske stanice Vrbas besplatno urade analizu sviwskog mesa na trihinelu.

Ova akcija plod je ugovora, vrednog 250.000 dinara, koji je sa Veterinarskom stanicom potpisala lokalna samouprava. Inicijativu za uvo|ewe besplatnog pregleda sviwskog mesa na trihinelu pokrenula je Agencija za zoohigijenu i poqoprivredu, a ugovor su potpisali pomo}nik predsednika op{tine Vrbas Vuka{in Vuji~i} i direktor Veterinarske stanice Igor Ceki}.

Prema re~ima Ceki}a, lokalna samouprava se odlu~ila na dobar potez jer je prvenstveni ciq ove akcije za{tita zdravqa.

- Trihinela, odnosno trihineloza je vrlo opasna bolest koja je na `alost konstantno prisutna kod nas. Istina je da se u Vrbasu i okolini nije pojavqivala u posledwe vreme, ali to ne zna~i da ne treba kontrolisati meso svi-

wa, pogotovo divqih sviwa kod kojih je trihinela mnogo ~e{}a nego kod doma}ih. Analizu }emo raditi metodom ve{ta~ke digestije i rezultati }e biti gotovi u roku od dva do tri sata - rekao je Ceki}.

Prema re~ima direktora Agencije za zoohigijenu Vladimira Dakovi}a u narednih nekoliko meseci sledi period tradicionalnog sviwokoqa i zbog toga je pokrenuta inicijativa da se u naredna dva i po meseca besplatno analizira sviwsko meso.

- Znamo da je ova analiza bila izdatak za sva doma}instva koja tove sviwe, zato sada nemaju nijedan razlog da ne odnesu uzorke mesa na analizu, pogotovo {to }e to mo}i da urade i u Vrbasu i u svim drugim mestima u op{tini.

Ovom prilikom ponovo apelujemo na gra|ane da budu odgovorni prema sebi i svojim najbli`im jer jedino uz analizu mogu biti potpuno sigurni da je meso ispravno - rekao je Dakovi}.

N. Perkovi}

ZAVR[AVA SE URE\EWE CENTRA GRADA

Fontana na glavnom sokaku SOMBOR: Ovih dana dun|eri, u strahu od skorih snegova, ubrzano zavr{avaju parternu rekonstrukciju somborske glavne Ulice kraqa Petra Prvog, ali i prilaza monumentalnoj zgradi

sru{eno desetak prastarih bo|o{a bujnih kro{wi. U gradu, ~iji stanovnici jako dr`e do urbanog zelenila, smesta se rasplamsala polemika o svrsishodnosti ove se~e gigantskih stabala, koja su se, istine radi, prilikom svakog ja~eg nevremena ru{ila pod bremenom vetra, starosti ali i vi{edecenijskog neadekvatnog odr`avawa pri tome ugro`avaju}i `ivote prolaznika. Ne mawe iznena|ewe je izazvala i ~iwenica da }e po~etak Glavnog sokaka, kada se radovi privedu kraju, krasiti i Na ovom mestu }e uskoro ni}i fontana fontana, sa ~ijim Skup{tine grada, poznatijoj kao izgledom {ira, lai~ka, javnost @upanija, sme{tenoj na Trgu cajo{ uvek nije upoznata. ra Uro{a. Za ove radove iz sredKako bilo, radovi se privode stava pokrajinskog Fonda za kakraju, pogled prema @upaniji iz pitalna ulagawa je izdvojen 31 pravca rekonstruisane promemilion dinara, a kako najavquju nade je „pukao” otkrivaju}i svu iz varo{ke Direkcije za izgradarhitektonsku lepotu adminiwu, o~ekuje se da }e svi radovi strativnog sedi{ta cele nekabiti zavr{eni do Nove godine. da{we Ju`ne Ugarske, dana{weg srpskog Zapadnoba~kog Somborce, koji se ve} tri goupravnog okruga, a na nadle`nidine navikavaju na radove na ma je ostalo da prona|u model svojoj gradskoj `ili-kucavici, po kome }e naterati nekolicinu obradovao je tempo kojim se urenesavesnih vlasnika da najzad |uje preostalih stotinak kvaupristoje zubom vremena ruinidrata Ulice kraqa Petra, ali i rane fasade na, po mi{qewu zateklo pro{irewe radova na stru~waka, jednoj od najlep{ih Trg cara Uro{a, tim pre {to je pe{a~kih zona u ovom delu zarad potreba ure|ewa ovog priEvrope.

M. Miqenovi} laza sedi{tu lokalne vlasti

Spremna zimska slu`ba Zimska slu`ba „Vojvodinaputa” „Ba~kaput”, spremna je za predstoje}u sezonu. Slu`ba je zvani~no po~ela da radi ju~e, po{to su zavr{ene sve pripreme. Do kraja marta naredne godine 85 radnika radi}e u tri smene, kako bi odr`ali puteve prohodnim i bezbednim za saobra}aj. Za ovu zimsku sezonu pripremqeno je 2.375 tona soli, a „Vojvodinaput”- „Ba~kaput” }e puteve ~istiti u op{tinama: Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Srbobran, Kula, Vrbas, Temerin, @abaq, Titel i Novi Sad. L. N.

Otvorena vrata parlamenta BE^EJ: U okviru manifestacije „Dan otvorenih vrata Skup{tine AP Vojvodine – u susret gra|anima” danas }e Be~ej posetiti predsednica Narodne skup{tine Republike Srbije Slavica \uki} – Dejanovi} i predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i. Oni }e se prvo sastati sa ~elnicima lokalne vlasti, predsednikom op{tine Peterom Kneziem i predsednikom parlamenta Du{anom Jovanovi}em, a potom }e u~estvovati u tradicionalnoj manifestaciji.

U drugom delu dana{we posete predsednicima dve skup-

{tine pridru`i}e se poslanici iz be~ejske op{tine Dragan @ivkov Xaja u republi~kom i Laslo Feher u pokrajinskom parlamentu. Razmeni mi{qewa iz razli~itih oblasti `ivota i sfere zakonodavne vlasti prisustvova}e ~lanovi Op{tinskog ve}a, na~elnik Op{tinske uprave s na~elnicima odeqewa, predstavnici mesnih zajednica, direktori {kola, javnih ustanova i preduze}a i gra|anai zaintereosvani za ove teme. Susret }e biti odr`an u sve~anoj sali Gradske ku}e.

V. J.

sreda17.novembar2010.

„@ITOPRODUKT” ZAGA\UJE @IVOTNU SREDINU

Kukuruzna pra{ina prekrila jezero ZREWANIN: Inspektor za za{titu `ivotne sredine pri Gradskoj upravi Zrewanina Ran~e Breu potvrdio je ju~e, u slu`benoj bele{ci, informaciju koju je objavio „Dnevnik” da je, usled neadekvatnog skladi{tewa kukuruza u silosima „@itoprodukta”, povr{ina obli`weg gradskog jezera bila prekrivena pra{inom. Breu je ovo konstatovao po prekju~era{wem izlasku na teren, a nakon telefonske prijave gra|ana da je do{lo do zaga|ewa `ivotne sredine.

- Utvr|eno je da su jezero pored fabrike, kao i krovovi ku}a, prekriveni pra{nom od kukuruza. Na jednom silosu nalazi se utovarno mesto za pra{inu i otpad koji nastaje tokom prijema kukuruza. Proces utovara otpada u kamione je neobezbe|en, tako da se pra{ina {iri po okolini – naveo je inspektor i precizirao da je uzrok posledweg doga|aja subotwa havarija na „@itoproduktovim” pogonima, koja se dogodila u vreme kada je zapo~eo proces su{ewa kukuruza. Da se ova `itarica ne bi pokvarila, su{ewe je nastavqeno sve do ponedeqka do 8 sati, kada su ma{ine zaustavqene. Po re~ima poslovo|e silosa Save Muca, ma{ine ne}e raditi sve dok se kvar ne otkloni.

Inspektor za za{titu `ivotne sredine je najavio da }e od „@itoprodukta” zahtevati merewe emisije suspendovanih materija u vazduhu, ali i buke koja je uo~ena prilikom rada prijemnog elevatora sme{tenog izme|u dva fabri~ka silosa.

Ovo nije prvi put da je firma koja se bavi otkupom `itarica, preradom i proizvodwom bra{na,

Jezero pobelelo od pleve

hleba i peciva izazvala neprijatnosti. Stanovnici ulica Begejski red i [ajka{ke i lane su se `alili ovda{woj inspekciji da fabrika ugro`ava wihovo zdravqe, navode}i da im smetaju pleva i pra{ina u vazduhu. Oni su tvrdili da se zbog toga jedna porodica razbolela i da je zaga|ewe opasno za disajne organe, posebno astmati~ara, i da su naro~ito ugro`ena deca. Inspekcija je i tada nalo`ila „@itoproduktu” da obavi potrebna merewa, ali se firma oglu{ila o te naredbe. Zato }e sada nadle`ni iz preduze}a odgovarati pred sudom.

- Po{to „@itoprodukt” nije postupio po re{ewu inspekcije, Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Zrewaninu podneli smo prijavu za pokretawe postupka za privredni prestup. Javni tu`ilac je tu prijavu prihvatio kao osnovanu – napomenuo je Breu. @. Balaban

O^EKUJE SE PRODAJA NEDOVR[ENOG TR@NOG CENTRA U APATINU

Poverioci izgubili svaku nadu APATIN: Prema saznawima Skup{tine poverilaca gra|evinske firme „Marko Ore{kovi}” u ste~aju, prodajom imovine firme ne mo`e se o~ekivati da }e naplatiti potra`ivawa, jer su ukupna potra`ivawa ve}a od celokupne imovine firme koja je procewena na 117 miliona dinara. O~ekuje se tako i prodaja Tr`nog centra u centru Apatina i to po po~etnoj ceni od 230.000 evra. To je objekat koji je zapo~et 1992. godine, ali do danas nije izgra|en i gde je oko 30 kupaca stanova, odnosno poslovnog prostora, potpisalo ugovore, a deo je i platio kvadrate.

-Re~ je o objektu u kojem je bilo predvi|ena izgradwa oko hiqadu

prostor, platili su 30 dosto odsto od ukupne vrednosti nekretnina koje pre dvadeset godina nisu bile nimalo jaftina. Za kvadratni metar poslovnog prostora pla}eno je 1.250 nema~kih maraka, a za stambeni prostor celih hiqadu evra.

Bez obzira na to koliko su izmirili ugovorne obaveze, oni su svi ostali i bez novca i bez kvadrata, {tavi{e oni koji nisu izmirili sto odsto svoje obaveze po ugovoru, nedavno su dobili i tu`be iz beogradskog, suda iako je poznato da je izgra|en temeq i deo zidova, dok je ceo objekat bez krova svih dvadeset godina. S obzirom na to da verovatno ne mo`emo naplatiti iz ste~ajne mase ono {to nam

Tr`ni centar u glavnoj apatinskoj ulici

kvadratnih metara poslovnog i ne{to vi{e od 2.000 kvadrata stambenog prostora, a ugovoreno je oko 800 kvadratnih metara poslovnog i 250 stambenog prostora.

Tridesetak kupaca koji su `eleli da obezbede stan ili poslovni

„Keltski }up” u Titelu TITEL: Kwiga Tomislava \oki}a, biv{eg „Dnevnikovog” dopisnika, „Keltski }up” predstavqena je tokom pro{log vikenda u Titelu. Re~ je o zbirci koja sadr`i sto jedanaest novinarskih reporta`a objavqenih za 23 godine, u 14 listova {irom Srbije. Ipak, dominiraju reporta`e objavqivane devedesetih godina u „Dnevniku”. \oki} je danas kwi`evnik i profesor u zavi~ajnom Para}inu i novinar lokalnog lista „Bilten”, ali kako ka`e, iz Ba~ke je poneo i u sebi trajno zadr`ao „miris Tise i boje panononskog neba”.

L. N.

„Marko Ore{kovi}” duguje, sastali smo se da se dogovorimo {ta da ~inimo - rekao je predsednik Skup{tine poverilaca Du{an I}itovi}.

Sastanku Skup{tine u velikoj Sali Skup{tine op{tine u Apa-

ANALIZIRAN OPASAN OTPAD IZ SUBOTI^KOG VODOVODA

Muq pun otrova mora na preradu SUBOTICA: Muq koji nastaje prilikom prerade vode za pi}e, prema re~ima Gorana Mijatovi}a iz preduze}a „Vodovod i kanalizacija”, pun je arsena, gvo`|a i amonijaka, koji neprera|eni zaga|uju `ivotnu sredinu. To je bio razlog da se u Subotici pokrene pilot projekat, koji bi trebalo preciznije da poka`e kakvog je kvaliteta muq koji je do sada bio pu{tan u kanalizaciju, {to nije u skladu sa ekolo{kim propisima.

Lokalna samouprava je izdvojila sedam miliona dinara za projekat koji treba da defini{e tehnolo{ki tretman muqa. U Vodovodu ka`u da su u junu ve} zapo~eli razli~ite tehnolo{ke procese obrade muqa.

Realizovan je eksperiment sa tri razli~ite tehnologije i naredne godine }e se odrediti tehnologija kojom }e se prera|ivati muq, koji se tretira kao opasan otpad za koji u Srbiji ne postoji deponija i uglavnom se izvozi u Segedin i Be~ na preradu i uni{tavawe.

A. A.

Dele kese za li{}e KIKINDA: Op{tinski odbor Demokratske stranke ju~e je organizovao akciju podele kesa za li{}e u Ulici kraqa Petra Prvog. Ova akcija je organizovana jer firma A. S. A. nosi li{}e samo u vre}ama sa logom ovog preduze}a, koje se napla}uju.

Danas }e vre}e za odlagawe li{}a biti podeqene i stanovnicima Ulice generala Drap{ina, dok }e u petak poslepodne biti organizovano odno{ewe li{}a.

A. \.

Promocija kwige Du{an I}itovi}

tinu odazvala se samo tre}ina poverilaca koji nisu bili zainteresovani da se upuste u jo{ jednu neizvesnost i donesu odluku o kupovini neizgra|enog Tr`nog centra u Apatinu iako su oni za svoje stanove i poslovni prostor uplatili oko 630.000 evra, a sada je ceo objekat procewen na 230.000 evra.

Objekat treba i dovr{iti jer je ovako neuseqiv, a za to niko nema novaca. Jo{ jednom se ~ulo da je trebalo ranije reagovati kada je pre pokretawa ste~ajnog postupka prodat deo imovine: restoran sa kuglanom za oko 140.000 evra i obe}eno da }e tim novcima biti nastavqana gradwa Tr`nog centra. Sada, svako ko kupi ovaj objekat, nema obaveze prema poveriocima, a oni bi prihvatili i to da im ostane pravo na prostor koji }e sami izgraditi, ukoliko budu}i vlasnik pristane na to. Me|utim, sve je mawe onih koji veruju da }e iz ovog posla bilo {ta izvu}i.

J. Prel~ec

Veb detektivi u {kolama STARA PAZOVA: Sve {kole u staropazova~koj op{tini po~e}e da primewuju projekat prevencije zlostavqawa dece putem intereneta. Ovaj projekat koji se ve} sprovodi u Hrvatskoj, za osnovu ima kontrolisano kori{}ewe interneta, {to zna~i zabranu pose}ivawa stranica s nepodobnim sadr`ajem. U tu svrhu {kole }e biti opremqene posebnim kompjuterom koji kontroli{e izlazak svih korisnika na internet. Prilikom prolaska kontroli{e se sadr`aj stranica i ukoliko sistem primeti nepodobni sadr`aj automatski zabrawuje stranicu ne samo tom kompjuteru nego i svim korisnicima u {koli.

11

Projekat obuhvata edukaciju i uvo|ewe tzv. veb detektiva u svim {kolama na teritoriji op{tine Stara Pazova. Kako vr{waci me|usobno najbr`e i najkvalitetnije prenose informacije u okviru projekta predvi|ena je i obuka za decu volontere o nepodobnom sadr`aju i o opasnostima koje prete na internetu. Izme|u ostalog, simulira}e se doga|aji i metode odbrane od uspostavqawa lo{ih i opasnih kontakata na internetu. Sporazum o primeni projekta potpisali su Op{tina Stara Pazova i Centar za nestalu i zlostavqanu decu iz Osijeka.

A. Mali

NOVI BE^EJ: Narodna biblioteka Novi Be~ej, organizuje u sutra promociju kwige „Ringi{pil” Jelene Ba~i} Alimpi}, kwi`evnice iz Novog Sada.

Promicija }e biti odr`ana u Galeriji „Selo”, Doma kulture Novi Be~ej, a po~e}e u 19 sati.

M. K.

Lovstvo u Vojvodini BE^EJ: Posle Ba~kog Gradi{ta, gde je promocija bila krajem aprila, kwiga „Lovstvo u Vojvodini” u izdawu Kulturno-istorijskog dru{tva „P~esa” bi}e ve~eras predstavqena i u Be~eju. Koautori prof. dr Zoran Risti} i istra~iva~ istorije lovstva iz Ba~kog Gradi{ta Stevan E~i Petrovi} predstavi}e kwigu u sve~anoj sali Narodne biblioteke. Skup je zakazan za 17 sati.

V. J.

Nagrada Mirjani Karanovi} ZREWANIN: Skup{tina zrewaninskog pokreta „Novi optimizam“ jednoglasno je odlu~ila da se ovogodi{wa nagrada „Dobar primer Novog optimizma” dodeli vrsnoj glumici i borcu za qudska prava Mirjani Karanovi}.

Priznawe }e Karanovi}evoj biti uru~eno u Zrewaninu, 10. decembra, na sve~anosti povodom obele`avawa Me|unarodnog dana qudskih prava, a u prisustvu dosada{wih dobitnika ove nagrade. @. B.

CRNA HRONIKA

sreda17.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

U NASTAVKU AKCIJE „BALKANSKI RATNIK“ RAZBIJENA NARKOMRE@A ^IJI SE PRIPADNICI DOVODE U VEZU S ODBEGLIM DARKOM [ARI]EM

U Srbiji i jo{ tri dr`ave uhap{eno 80 osumwi~enih Tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je Tanjugu da je u nastavku akcije „Balkanski ratnik“ ju~e na teritoriji Italije, Crne Gore, Slovenije i Srbije uhap{eno oko 80 osumwi~enih za trgovinu drogom, koji se dovode u vezu s odbeglim Darkom [ari}em.

Radisavqevi} je rekao da je ova me|unarodna akcija sprovedena po molbi Italijanske agencije za borbu protiv mafije, koja je izdala nalog za hap{ewe 108 osumwi~enih za trgovinu drogom na teritoriji Italije, a nisu obuhva}eni postupcima koji se ve} vode protiv delova [ari}eve grupe u Srbiji i Sloveniji.

– Po podacima koje sam dobio od italijanskog kolege Pijetra Grasa, do sada je ukupno uhap{eno oko 80 qudi na teritoriji Italije, Srbije, Crne Gore i Slovenije. ^etiri osumwi~ena uhap{ena su u Srbiji – jedan u Beogradu i tri u Kragujevcu – rekao je Radisavqevi}.

U Srbiji su uhap{eni Zlatko \. iz Beograda i Kragujev~ani Bo`idar K., Goran @. i Gordana M. R..

Radisaqevi} je napomenuo da su pripadnici MUP-a u okviru

ove akcije pretresli vi{e objekata i stanova u Beogradu, Novom Sadu, Bajinoj Ba{ti, Kragujevcu i U`icu.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Lionu da su akciju zajedni~ki izveli MUP-a, Bezbednosno-informativna agencija i Tu`ila{tvo, a na podru~ju Srbije uhap{ene su

~etiri, od ukupno 12 osoba koje italijansko tu`ila{tvo potra`uje zbog trgovine drogom. U akciji, u kojoj je u~estvovalo oko 300 pripadnika @andarmerije i Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, provereno je 12 lokacija, rekao je Da~i}.

Za ostale koji se potra`uju se osnovano sumwa da nisu u

[ari}eva organizacija ({ema italijanske policije)

Srbiji, a po informacijama koje ima na{ nacionalni biro Interpola, dvojica s ove liste uhap{ena su u Crnoj Gori, rekao je Da~i}. On je kazao da ova akcija jo{ jednom pokazuje visoku osposobqenost na{ih organa za sprovo|ewe zakona i potvr|uje jo{ jednom visoku ulogu i mesto koje Srbija ima u me|unarodnoj borbi protiv organizovanog kriminala.

Da~i} je rekao da je ova akcija na suzbijawu {verca narkotika sprovedena u nizu evropskih dr`ava i na osnovu informacija koje poti~u iz na{eg bezbednosnog sistema.

MUP }e, dodao je ministar, nastaviti potragu za svim licima koje potra`uje italijansko tu`ila{tvo, a ukoliko ona nisu u Srbiji, sva saznawa o tome }emo predati nadre`nim nacionalnim biroima Interpola.

Darko [ari}, koji je ve} godinu dana u bekstvu, ozna~en je u srpskoj optu`nici Tu`ila{tva za organizovani kriminal kao organizator grupe koja je poku{ala da pro{vercuje vi{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u Evropu, i za prawe novca koji je stekao kriminalnim delatnostima.

I u Italiji izdat nalog

Kako su funkcionisale }elije

Italijanska policija je ju~e u sklopu akcije razbijawa narko-mre`a na severu Italije izdala nalog za hap{ewe i za Darkom [ari}em, kojeg tereti za „organizovawe i finansirawe“ me|unarodne trgovine narkoticima.

U akciji protiv trgovine drogom uhap{eno je 79 osoba u toj zemqi, dok je u okviru iste istrage 22 osoba uhap{eno u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Ma|arskoj i [vajcarskoj.

U nalogu za hap{ewe Darko [ari} sumwi~i se za „promovisawe, organizaciju i finansirawe aktivnosti u me|unarodnoj trgovini narkoticima“, prenele su italijanske agencije navode policije. Prema tu`iocima odeqewa za borbu protiv mafije i policiji Milana, [ari} stoji iza {vercerskih srpsko-crnogorskih grupa, koje su nekoliko godina poslovale sa milanskim klanovima i pojedinim kriminalnim grupama sa severa Italije, kojima je prodavao drogu u isporukama ne mawim od 200 kilograma.

Istragom je otkriveno da je vi{e narko grupa upravqalo trgovinom drogom u Milanu i okolini tog grada, dok je me|unarodna kriminalna grupa koju su ~inili dr`avqani iz republika biv{e Jugoslavije imala dominantnu ulogu zahvaquju}i kojoj je snadbevala lokalne kriminalne grupe kokainom visokog nivoa ~isto}e, izme|u 78 i 90 odsto, po ceni izme|u 35.000 i 47.000 evra po kilogramu.

Na konferenciji za novinare, zvani~nici policije Milana objasnili su da su pripadnici me|unarodne narko mre`e, razbijene ju~e u akciji italijanske policije, pona{ali kao vojnici i imali sistem gotovo vojnih pravila. „Na{im istragama utvr|eno je da su se kretali kao vojne ili paravojne grupe, imali su veoma stroga pravila i ~vrstvo su ih se pridr`avali“, rekao je ju~e novinarima visoki zvani~nik policije Milana Lui|i Rinela. „Iako nisu govorili italijanski i nisu poznavali teritoriju, ~lanovi tih }elija pokazali su veliku odlu~nost i zna~ajnu operativnu sposobnost, kretali su se uvek bez oru`ja i vodili su ra~una o tome da ne izazovu pa`wu, vode}i izuzetno povu~en `ivot“.

Prema navodima policije, vo|e milanske }elije bili su srpski dr`avqani Nenad Dimitrijevi} (41) uhap{en u Milanu 8. jula 2008, i Dejan Raki} (56). Oni su mogli da ra~unaju na pet „vojnika“ i jo{ pet saradnika, me|u kojima su bile i dve `ene, zadu`eni za logisti~ke potrebe. Precizirano je i da su policije Milana, Srbije, Crne Gore, Slovenije i Argentine zaplenile ogromne kolli~ine droge, koja bi, prodavana na malo, donela dobit od skoro 320 miliona evra. Zapleweno je 2.174 kilograma kokaina u Evropi i 490 kilograma u Buenos Ajresu, namewenih tr`i{tu Milana, koji bi, da nije prodavan na veliko, doneo dobit od 319.680 miliona evra.

NAKON [TO JE U SUBOTU U BEOGRADU UBIJENA ZAJEDNO S OCEM

Sahrawena Milica Dap~evi} Milica Dap~evi} (21), koju je zajedno s ocem Qubomirom ubila osumwi~ena Qiqana Miti} u subotu popodne ispred restorana „Madera”, sahrawena je ju~e na Top~iderskom grobqu.

Sahrana je obavqena uz prisustvo porodice, brojnih drugova i drugarica iz osnovne, sredwe

ne mo`e da veruje da te i daqe nema - rekla je Mili~ina tetka na sahrani.

Svi Mili~ini prijateqi zajedno su sastavili govor, koji je pro~itao wen drug.

- Pro{li smo mnogo toga zajedno, veseqa, radosti, zajedno delili tugu. Svi mislimo da

pokrenut postupak protiv Stanislava Udriha, Dragana Ga}e{e i Milorada Stijepovi}a, koji su uhap{eni s drogom, dok je u Srbiji podignuta optu`nica protiv orgnizatora {verca droge.

Ovaj klan je, kako se nezvani~no saznaje, bio orgnizovan po }elijama, koje me|usobno nisu bile povezane, tako da otkrivawem jedne ne bi bila ugro`ena cela organizacija. ]elije su postojale u Italiji, [paniji, Ju`noj Americi. Bile su organizovane posebne grupe za transport kokaina, wegovo ~uvawe i zatim distribuciju. Sve je bilo ure|eno tako da jedni ne znaju za druge.

Maltretirao Novosa|anku godinu dana?

Kriminalisti~ka policija odredila je zadr`avawe Marku Q. (1978) iz Sremskih Karlovaca pod sumwom da je vi{e od godinu dana fizi~ki maltretirao jednu Novosa|anku i da joj je pretio smr}u te da je poku{ao da je siluje, saop{tila je novosadska Policijska uprava.

Nakon ju~era{weg saslu{awa u novosadskom Vi{em sudu kod de`urnog istra`nog su-

dije Nenada Simovi}a, okrivqenom za nasilni~ko pona{awe, ugro`avawe sigurnosti i poku{aj silovawa je izre~ena mera zabrane pribli`avawa o{te}enoj i svedocima koji se pomiwu u krivi~noj prijavi pod pretwom pritvora. Marko je ve} bio osu|ivan, ali ne za ova dela i nije do sad bio zatvaran, saznaje „Dnevnik“.

E. D.

Zapleweno deset kila marihuane ni{ta od ovog nije istina i da }e{ opet biti me|u nama - jecao je drug dok je ~itao govor.

Qiqana Miti}, koja se tereti da je u subotu ubila Milicu i wenog oca Qubomira i daqe je na odeqewu intenzivne nege i u kriti~nom stawu.

E. D.

Srpsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je optu`nicu protiv Darka [ari}a i jo{ 19 osoba zbog krijum~arewa 2.174 kilograma kokaina iz Ju`ne Amerike oktobra pro{le godine, kao i za {vercovawe 235 kilograma kokaina kroz Italiju januara 2009. godine.

Za zaplenu 235 kilograma kokaina 19. januara 2009. u Tireniji, u blizini Pize, vodi se postupak i u Italiji. Prvo je na autoputu zaustavqen “mercedses“ klase B u kojem je prona|eno 20 kilograma kokaina, a potom je u iznajmqenoj ku}i u Tireniji prona|eno jo{ 215 kilograma droge. U Italiji je

OSUMWI^EN ZA NASIQE I POKU[AJ SILOVAWA

U KQAJI]EVU, KOD SOMBORA

{kole, fakulteta, ali i mno{tva poznatih li~nosti. Vidno skrhana majka jedva je uspela da progovori i zahvali se svima {to su do{li. Suze, o~aj i tugu, niko ko je i{ao iza belog sanduka nije mogao da sakrije.

- Ugasio se jedan `ivot, koji je bio pun qubavi, sre}e. Niko

Du{ko [ari} negira optu`be Policija Crne Gore potvrdila je ju~e da su u toj zemqi uhap{eni Du{ko [ari} iz Pqevaqa, mla|i brat odbeglog Darka [ari}a i dvojica srpskih dr`avqana, Vitomir Baji} i Srpko Klisura iz Priboja, na osnovu poternice Interpola u Rimu, a u sklopu me|unarodne policijske operacije „Loptice“.

Policija je saop{tila da je [ari}, koji je dr`avqanin Crne Gore, zadr`an u pritvoru i da }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden tu`ila{tvu. Navodi se da je, uporedo sa ovim aktivnostima, u potrazi za licima koja potra`uje Interpol, izvr{en pretres vi{e objekata, me|u kojima i diskoteke „Top Hil“ i hotela „Maks presti`“ u Budvi.

Du{ko [ari} je saslu{an ju~e kog dr`avog tu`ioca u Bijelom Poqu, i odbacio sve optu`be koje ga dovode u vezu s trgovinom narkoticima na teritoriji Italije. On je negirao sve navode krivi~ne prijave, koja ga tereti da je ~lan organzovane kriminalne grupe od 53 ~lana s prostora biv{e Jugoslavije i Italije, osumwi~ene za rasturawe kokaina na teritoriji Italije, rekao je Tanjugu wegov branilac Mom~ilo Mini}.

Prema re~ima advokata Mini}a, Du{ko [ari} nije mogao detaqno da se brani jer krivi~nom prijavom nije precizirano koje mu se radwe izvr{ewa stavqaju na teret, ali `eli da iznese svoju odbranu jer tvrdi da nema veze s me|unarodnim {vercom kokaina. Advokat Mini} je kazao da }e wegov brawenik danas biti izveden pred istra`nog sudiju suda u Bijelom Poqu, koji }e odlu~iti da li }e mu odrediti pritvor.

U okviru akcije „Morava“, somborska kriminalisti~ka policija li{ila je slobode i odredila zadr`avawe do 48 sati Bo{ku C. (25) iz Kqaji}eva, sela dvanaestak kilometara udaqenog od Sombora, zbog osnova sumwe da je izvr{io krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i nedozvoqenw proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prome-

ta oru`ja i eksplozivnih materija.

Prilikom pretresa, u stanu osumwi~enog prona|eno je oko deset kilograma marihuane, lova~ka pu{ka i municija.

Osumwi~enom Bo{ku C., koji je uz krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Somboru, odre|en je pritvor u trajawu do mesec dana.

M. M}

JU^E NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA U BEOGRADU

Oteli 11 miliona dinara kuriru na skuteru Dvojica razbojnika u crnom “golfu 3” naletela su ju~e oko 12 sati kolima na Milutina M. (29) na skuteru i oteli mu torbu s 11 miliona dinara. Pqa~ka se dogodila na Bulevaru Mihajla Pupina u Beogradu nepospredno nakon {to je Milutin M. preuzeo novac iz Vojvo|anske banke i krenuo motociklom da ga preveze.

Nakon pqa~ke, razbojnici su se “golfom” prevezli do gara`e na Bulevaru Arsenija ^arnojevi}a 38A gde su automobil zapalili, a zatim otr-

~ali ka pumpi na autoputu i pobegli drugim kolima u pravcu [ida. Policija za wima i daqe traga.

Kako se saznaje, re~ je o organizovanoj akciji jer su pqa~ka{i u “golfu 3” ~ekali Milutina, koji, po nezvani~nim informacijama, radi kao kurir u jednoj od mewa~nica u Beogradu, da iza|e s novcem iz Vojvo|anske banke.

Od siline udara nesre}ni mladi} pao je sa skutera, ali sre}om nije te`e povre|en.

E. D.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda17.novembar2010.

13

SPEKTAKULARAN PROLAZ NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[–RESKE

Belgijski dr`avqanin proleteo kroz dve rampe Spektakularan je ju~e bio prolazak Milana V. (1971), dr`avqanina Belgije, preko drumskog prelaza Horgo{-Reske na srpsko-ma|arskoj dr`avnoj granici.

On je, kako nezvani~no saznajemo iz pouzdanih izvora, oko 12.30 ~asova putni~kim automobilom „ford mondeo“, dolaze}i u Srbiju iz Ma|arske, najpre polomio rampu na ma|arskom delu prelaza Reske i ne zaustavqaju}i se, velikom brzinom, nastavio vo`wu proletev{i i kroz rampu grani~-

Grani~ni prelaz kod Horgo{a

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV OSNIVA^A NOVOSADSKOG PRIVREDNOG DRU[TVA „KVANTUM”

Osumwi~en za utaju 21 milion dinara Poreska policija podnela je Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu krivi~nu prijavu protiv osniva~a i zastupnika privrednog dru{tva „Kvantum“ iz Novog Sada P. B. zbog osnovane sumwe da je utajio porez i o{tetio dr`avni buxet za vi{e od 21 milion dinara, saop{tilo je ju~e Ministarstvo finansija.

Sumwa se da je P. B. je u toku 2004. i 2005. u svojstvu fizi~kog lica podigao kod banke kratkoro~ni kredit od 117.996.000 dinara za neodre|ene namene. Kao obezbe|ewe naplate dospelih obaveza banka je, izme|u ostalih, zakqu~ila i ugovor o jemstvu s wegovim preduze}em „Kvantum“ kao privrednim subjektom od kojeg je u decembru 2005. na-

platila 84.119.266,57 dinara na ime glavnice i dospelih kamata po osnovu odobrenog kredita.

Kako P. B. kao fizi~ko lice nije vratio novac u navedenom iznosu privrednom dru{tvu ~iji je zastupnik i osniva~ bio do decembra 2008. godine, taj iznos predstavqa prihod od kapitala vlasnika ostvaren uzimawem imovine iz privrednog dru{tva koji se oporezuje. On je na taj na~in izbegao obavezu obra~una i pla}awa poreza na prihode od kapitala u iznosu 21.029.816 dinara za koliko je o{tetio i buxet Srbije, navedeno je u saop{tewu.

Krivi~nom prijavom na teret mu se stavqa krivi~no delo utaje poreza.

(Tanjug)

TU@ILA[TVO ZAHTEVA ISTRAGU PROTIV NIKOLE S. IZ ZREWANINA

Krao po ku}ama?

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Zrewaninca Nikole S. (25), osumwi~enog da je po~inio produ`eno krivi~no delo te{ke kra|e, kao i da je zloupotrebio platnu karticu. Tu`ila{tvo navodi da je on 11. oktobra ove godine, oko 15,50 ~asova, u Zrewaninu, u Sarajlijinoj ulici, laktom desne ruke razbio staklo na automobilu „fijat punto“, vlasni{tvo G. D. iz E~ke, iz kojeg je uzeo laptop i USB fle{-memoriju, ukupne vrednosti 80.000 dinara.

nog prelaza Horgo{ na ulazu u Srbiju.

Na drumskom prelazu Horgo{-Reske udaqenost rampi na grani~nim prelazima je oko kilometar i po, a Milan V. je, polomiv{i obe, nastavio autoputem. Kako saznajemo, uspela je da ga zaustavi patrola suboti~ke policije na 19. kilometru od grani~nog prelaza, kada se ve} od petqe za Pali} uputio prema Ba~koj Topoli.

Posle zaustavqawa, suboti~ka policija je belgijskog dr`avqanina vratila na gra-

Sumwa se da je Nikola S., tako|e u oktobru, iz ku}e V. D. iz Zrewanina ukrao zlatan nakit i 7.000 dinara, dok je iz stambenog objekta M. N. odneo digitalnu kameru, dva fotoaparata i nao~are za sunce. Pokrao je i N. Q. iz Zrewanina, iz ~ije ku}e je uzeo `ensku torbu u kojoj je bilo 8.000 dinara, 100 evra, mobilni telefon i platna kartica.

Kasnije je oti{ao do bankomata Vojvo|anske banke u Tr`nom centru „Bagqa{“ i, koriste}i ukradenu platnu karticu, s ra~una N. Q. podigao 5.000 dinara. @. B.

ni~ni prelaz gde je izvr{en pregled vozila. Nismo uspeli da saznamo zbog ~ega se belgijski dr`avqanin odlu~io na nesvakida{wi prelazak kroz dve grani~ne rampe i da li je u automobilu imao neki nedozvoqen tovar, ali nam je u Policijskoj upravi u Kikindi potvr|eno da }e protiv wega biti preduzete zakonske mere, u prvom redu podno{ewe krivi~ne prijave zbog ometawa slu`benih lica u obavqawu du`nosti.

M. Mitrovi}

LASLO D. IZ KAWI@E POTVRDIO DA JE BIO @RTVA LOPOVA I ISTI^E DA JE RE^ O SUMI ZNATNO MAWOJ OD 100.000 EVRA

„Opqa~kan sam, ali nisam loto dobitnik” Pqa~ka u kojoj je iz ku}e Lasla D. u Kawi`i u subotu pre podne pqa~ka{ ili grupa wih odnela ve}u sumu evra prva je tema u ovoj potiskoj varo{i, a samo je podgrejala pri~u o identitetu dobitnika loto premije, najve}e u istoriji srpske lutrije, za koju je dobitna kombinacija upla}ena na kiosku STR „Lutrija“ Tinde Ba~kulin na kawi{koj pijaci.

Iz Policijske uprave Kikinda prekju~e je saop{teno da je iz ku}e Lasla D. opqa~kano 100.000 evra. Me|utim, po tvrdwama opqa~kanog i podacima istra`nih organa, ipak je re~ o znatno mawoj sumi novca.

– Opqa~kan sam, ali je odneta daleko mawa suma novca i nikada nisam dobio premiju na lotou – kategori~an je ju~e bio Laslo D. dok su predstavnici medija opsedali wegovu ku}u u Kawi`i. – Zar bih `iveo u ovakvoj ku}i da sam dobitnik premije?

U kawi{kom kvartu Buxak, skromna ku}a o~ito je skoro renovirana, ali doma}in i wegova supruga ju~e nisu `eleli da daju izjave za medije, niti da se fotografi{u, odbacuju}i mogu}nost da pripadaju grupi igra~a lotoa koja je 23. marta ove godine pogodila dobitnu kombinaciju za rekordnu premiju vrednu 485.247.070 dinara, odnosno oko 4,85 miliona evra u bruto iznosu.

– Konkrenih rezultata u potrazi za po~iniocem ili grupom koja je izvr{ila ovo krivi~no delo za sada nema. Intenzivno se radi na wihovom pronala`ewu –

Kawi{ka ulica u kojoj je ku}a opqa~kanog Lasla D.

izjavio je za na{ list na~elnik PU Kikinda Dragan Jovi}.

Po onome {to je PU Kikinda saop{tila prekju~e, policija u Kawi`i intenzivno traga za pronala`ewem lica koje je u subotu, 13. novembra pre podne, odnelo 100.000 evra. Policija je u saop{tewu navela da je nepoznati izvr{ilac, ili grupa wih, nasilno, kroz prozor, u{ao u ku}u, izvr{io premeta~inu, uzeo novac i udaqio se u nepoznatom pravcu.

Kao {to smo ve} pisali, na osnovu saznawa do kojih je bilo mogu}e do}i iz izvora bliskih policijskoj istrazi, iz ku}e Lasla D. ipak je odneta suma novca mawa nego {to je u prvi mah prijavqeno. Prestupnik je odneo novac koji je prona{ao pod krevetom, ali po

tvrdwama iz policijskih izvora, u pitawu je suma evra upola mawa od one koja je prvobitno nazna~ena.

Pri~a o dobitnicima premije na lotou, koja ne samo za na{e prilike predstavqa veliko bogatsvo, u Kawi`i je aktuelna jo{ od kada je premija izvu~ena, a poznato je da su dobitnici uplatili na tiket „divqak“ broj 4902 od osam kobinacija, za koji su dali 400 dinara. U potrazi za sre}nikom ili vi{e wih, ve} su ispredane mnoge pri~e, a no} posle izvla~ewa premije izvr{ena je provala i pqa~ka „sre}nog“ kioska u kojem je upla}en dobitni listi}. Po nezvani~nim saznawima, i ku}e nekih Kawi`ana koji su pomiwani kao mogu}i dobitnici premije pose}ivali su provalnici.

Po onome {to su mediji objavqivali u vreme kada su se dobitnici premije s tiketom prijavili Dr`avnoj lutriji Srbije, u pitawu je grupa radnika jedne kawi{ke fabrike, ali svi oni koji su u ~ar{ijskim pri~ama ozna~avani kao mogu}i dobitnici, odlu~no su odbacivali mogu}nost da su sre}nici. U mno{tvu (ne)proverenih tvrdwi o dobitnicima premije je i ona da se posre}ilo grupi od pet radnika Fabrike kerami~kih plo~ica „Keramika“. Wih su, navodno, odale kupovine automobila, motocikala, ku}a i raspitivawa za kupovinu ku}a koje se u Kawi`i nude na prodaju. Dodatno je na trag mogu}ih dobitnika premije ukazala i pqa~ka ve}e sume novca iz ku}e Lasla D. jer je zaposlen u fabrici „Keramika“, mada on odlu~no tvrdi da nije dobitnik.

Boqe upu}eni u Kawi`i, pak, navode {ta je ko od dobitnika koji su podelili rekordnu premiju lotoa kupio. Pomiwu nove automobile, motocikle i nekretnine, za {ta oni ne bi imali tolike pare da nisu sre}ni dobitnici premije. Sre}nicima je, navodno, do sada u ke{u ispla}eno po 150.000 evra, a da }e im ostatak premije sukcesivno biti ispla}ivan u narednom periodu uz pripadaju}u kamatu. Da nije bilo {turog policijskog saop{tewa o pqa~ki, verovatno bi i naga|awa o mogu}im dobitnicima premije izvu~ene pre nepunih osam meseci pala u zaborav.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SU\EWE ZBOG UBISTVA U VIKENDICI KOD BA^KOG GRADI[TA

Okrivqeni saznao od supruge da je wegov sagovornik mrtav – Ne priznajem krivi~no delo, nisam ga po~inio, a moja jedina krivica je {to sam tog dana bio na tom mestu – izjavio je ju~e na glavnom pretresu u novosadskom Vi{em sudu optu`eni za ubistvo Rudolfa Ro`e po~iweno 7. aprila ove godine u vikend-nasequ Biserno ostrvo kod Ba~kog Gradi{ta Adam Lu{ni~ki} (1964) s prebivali{tem u ovom mestu, a rodom iz okoline Grada~ca u Bosni i Hercegovini.

Dodao je da je oti{ao oko 17 sati po dogovoru s vlasnikom vikendice do Ro`ine da ise~e drva.

– On mi se pri tom javio, a kad sam krenuo ku}i, pozvao me je da pogledam {ta je radio oko navodwavawa i ponudio me pi}em. Prvo sam odbio, a kasnije sam prihvatio i uzeo dva gutqaja rakije. Pri~ao sam s wim do devet uve~e i kad je postalo hladno, oti{ao sam. Ujutro, kad sam se probudio, `ena mi

rekla da je on nastradao, odnosno da je ubijen, umro, prebijen ili tako ne{to. Bio sam zate~en, nisam znao zbog ~ega se to desilo i kako.

Nisam se prijavio policiji da im ka`em da sam bio kod wega prethodne no}i jer nisam znao da to treba da uradim, nisam smatrao da tako treba da postupim – naveo je optu`ni pred peto~lanim ve}em kojim je presedavala sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}.

– Rudi mi je, ina~e, pre nego {to sam oti{ao te ve~eri, kazao da ne pri~a s kom{inicom koju smo u tom trenutku ugledali i da se tukao tog dana sa svojim sinom s kojim je imao lo{e odnose, kao i da je isprebijao dva mu{karca zbog ~ega ga je, po wegovim re~ima, uskorio ~ekao sud. Ispovedao mi se jo{ o nekim privatnim intimnim stvarima koje ga gu{e, o kojima nije znala ni wegova `ena, iako sam ja kod wega tada bio prvi

Ku}a na Bisernom ostrvu u kojoj je stradao Rudolf Ro`a

put. Znao sam ga dve ili tri godine, ali nismo bili bliski. Bio sam umoran, a krenuo sam nakon {to sam popu{io pet ili {est cigareta, ostala mi je prazna kutija i bilo mi je hladno na teresi gde smo sedeli. Kad me je pratio oko

21 sat, teturao se i kazao da }e malo spremiti pa i}i tu da preno}i a ne kod ku}e. Ina~e, on je bio je sklon pi}u. Za mene ka`u da sam te`ak kad popijem, ali ja ne mislim tako. Ipak, znao sam ponekad da popijem. Tek kasnije sam ~uo da

je neko u vreme nakon mog odlaska te no}i ~uo iz Rudijeve vikendice pesmu i dva gruba glasa, pa potom sva|u i viku kao i zvuke koji su li~ili na to da neko lupa vratima kola – dodao je Lu{ni~ki}.

Prilikom uzimawa tragova nakon zlo~ina u „golfu“ optu`enog zate~eni su tragovi krvi koji bi se mogli povezati s wegovim krvavqewem te ve~eri. On je ju~e u jednom trenutku pokazao predsednici ve}a o`iqak na svojoj ruci i izjavio da se kobne ve~eri prilikom utovara drva ubo na trn divqeg ringlova i da mu je krv potom povremeno pa i u povratku ku}i curila, ali da se nije setio da sebi zavije ranu priborom iz prve pomo}i u svom automobilu, a pogotovo, kako je rekao, zato jer rana nije konstantno curila. Tako|e, optu`eni nije znao da objasni i odgovori na pitawe prvog ~lana ve}a, sudije Miroslava Alimpi}a,

kako to da mu je trebalo oko sat vo`we za deonicu od desetak kilometra, {to bi, po sudijinim re~ima, zna~ilo da se kretao brzinom pe{aka (bez obzira na to {to je vukao prikolicu).

Supruga ubijenog Julijana Ro`a ju~e je posvedo~ila da je wen mu` voleo da pije, ali je naglasila da nije bio agresivan.

– @iveli smo u dobrim odnosima. Kad popije, on je samo brbqao, a vi{e je spavao. Nikad se nije tukao. Pijan je umeo da se `ali na sina. Imao je neka su|ewa, sva|a s kom{ijama, napali su ga zbog me|e. Pre ~etiri godine je hteo da me se otarasi preko suda i da `ivi sam, ali nije. @iveli smo harmoni~no 36 godina – kazala je Julijana, i dodala da okrivqenog ne poznaje.

Su|ewe se nastavqa 21. decembra saslu{awem svedoka i ve{taka.

M. Vuja~i}

DRU[TVO

sreda17.novembar2010.

HRANITEQSTVO UKOREWENO U SELU MILO[EVAC

Novosa|anka koja ne planira povratak u varo{ Devoj~icu iz Novog Sada u dru{tvu vr{wakiwa s kojima odrasta u hraniteqskoj porodici u Milo{evcu, op{tina Velika Plana, sreli smo zadovoqnu i sre}nu na "Festivalu kukuru-

\uli} Crna" u Milo{evcu isti~u da ovo svojevrsno utapawe dece bez roditeqskog starawa u wihovu seosku sredinu i prihva}enost od hraniteqa ~ine da, bez obzira na to u kojem je uzrastu sme{teno dete, wegovu versku i nacionalnu pripadnost, razvojni status, deca se brzo prilago|avaju. [estu godinu u selu se izdaje list "Hraniteqica", a oko 40 hraniteqica Milo{evca u sklopu Centra za porodi~ni sme{taj dece anga`ovano je u delatnosti Kluba hraniteqica kroz rad vi{e sekcija. Predsednica Kluba hraniteqica Dragica Tanaskovi} nagla{ava da je Centar za porodi~ni sme{taj dece u Milo{evDragica Tanaskovi} s unukom i Danijelom Nikoli} cu jedna od najhuza Srbije", sada odlu~nu da }e tu manijih ustanova ne samo u Srbii ostati. Hraniteqstvo je ukoji nego i Evropi. Ona je ponosna reweno u Milo{evcu jer porona to {to su se deca odgajana u dodi~ni sme{taj dece bez rodimovima Milo{ev~ana kao odrateqskog starawa ima tradiciju sli qudi sku}ila, iskazala se gotovo osam decenija, pa je u kao stru~waci u svom poslu, neka ovoj humanoj sredini do sada odstigla i do zna~ajnih polo`aja, a negovano gotovo 5.000 dece. Sada mnoga su svoje porodice zasnovaje u vi{e od 110 hraniteqskih la u Milo{evcu. porodica sme{teno 180 dece, od – Meni je drago {to je hranikojih 80 s posebnim potrebama. teqstvo za`ivelo na teritoriZbog dugog bavqewa hraniji cele Srbije – ka`e Dragica teqstvom Milo{evac se izdvoTanaskovi}. – Nije lako biti jio kao mesto u kojem me{tani ne vi{estruka majka, ali je to poprave razliku izme|u dece ro|esao kojim se mo`e ponositi svane u selu i dece koja su do{la na ka hraniteqica. @ene koje su se sme{taj. U Centru za porodi~ni nekada prihvatale hraniteqsme{taj dece "Rada Mladenovi}stva su uglavnom bile doma}ice,

nisu bile u radnom odnosu, a sada su se okolnosti promenile jer je hraniteqstvo dobilo status koji zaslu`uje. Nije redak slu~aj da su u hraniteqske porodice u Milo{evac prihvatane bebe od nekoliko meseci, a odlazile kao odrasli qudi.

Ona dodaje da su nadoknade koje dr`ava sada obezbe|uje hraniteqicama relativno dobre, pa vi{e nisu ni prinu|ene da tra`e posao nego imaju penzijsko i zdravstveno osigurawe.

– U mojoj porodici na porodi~nom sme{taju su devoj~ica od 14 i de~ak od 16 godina. Do sada sam odnegovala pet devoj~ica, sve su mi drage kao i moja deca, a jedna od miqenica upravo u porodili{tu ~eka drugu bebu.

Imam sina od 35 godina, }erku 28 godina, nikada nisam pravila razliku izme|u wih i dece koju sam prihvatala u porodicu, mo`da sam Maju, koja je sada u porodili{tu, volela najvi{e od sve dece – veli Dragica Tanaskovi}.

Vesela i nasmejana ~etrnaestogodi{wa Danijela Nikoli} napomiwe da je poreklom Ma|arica, da je u Milo{evac do{la iz Novog Sada.

– U Milo{evcu sam od ~etiri i po godine, nove roditeqe na{la sam u domu Zorice i Slavi{e Veli~kovi}a. Moji biolo{ki roditeqi su u Novom Sadu, ali s wima ne odr`avam kontakte, niti planiram da im se vratim. U~enica sam sedmog razreda osnovne {kole, lepo sam prihva}ena. Zavolela sam Milo{evac i tako mislim da }u ostati u ovom kraju. Imam i bra}e i sestara koji su kod majke u Novom Sadu.

Sticajem okolnosti, kao mala sam dospela kod hraniteqa koji su me prihvatili kao svoje dete – zadovoqna je Danijela koju smo na trenutak prikinuli u dru`ewu s vr{wakiwama s kojima igra u folkloru.

M. Mitrovi}

SABOR SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Vladika Artemije pred kona~nim sudom Danas u 9 ~asova u manastiru svetog arhangela Mihaila u Rakovici po~iwe drugo redovno zasedawe Sabora Srpske pravoslavne crkve u ovoj godini. Po najavi patrijarha srpskog Irineja, Sabor SPC }e raspravqati o odnosu umirovqenog episkopa Artemija prema saborskim odlukama i shvatawu crkvenog poretka.

Naime, vladika Artemije je penzionisan odlukom Sabora SPC po~etkom maja, nakon {to su utvr|ene finansijske malverzacije wegovih najbli`ih saradnika, ali je on odbacio sve te optu`be, da bi u septembru vrhu SPC poslao pismo u kojem je naveo da vi{e ne mo`e da po{tuje odluke Sinoda, odnosno crkvene vlade, jer one deluju, kako je istakao, pogubno na stawe u Ra{ko-prizrenskoj eparhiji i celoj SPC. Sinod je nakon toga vladiki Artemiju odredio privremenu zabranu ~inodejstva i ocenio da }e biti odgovoran za raskol ako ne po{tuje odluke crkvenih vlasti.

Nakon {to je Artemiju dva dana pred zasedawe Sabora patrijarh Irinej uputio pismo, on }e ponovo biti pozvan da se izjasni o vernosti Crkvi i odlukama wenih tela. Ukoliko to u~ini, status penzionisanog episkopa bi}e mu potvr|en. Ako, pak, odbije da se povinuje odlukama Sabora i Si-

}e Sabor doneti odluku i o podeli Ra{ko-prizrenske eparhije, to pitawe je ipak odlo`eno za narednu godinu. Me|u najva`nijim temama na}i }e se i budu}nost Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, koja bi mogla biti reorganizovana kroz vi{e novih episkopija.

„Budimo qudi” Sutra }e u Zadu`bini Ilije Kolarca u Beogradu SPC organizovati akademiju "Budimo qudi" kojom }e biti obele`ena godi{wica smrti patrijarha Pavla. Na akademiji }e o pokojnom patrijarhu Pavlu govoriti wegov naslednik patrijarh Irinej, na~elnik VMA general-major Miodrag Jevti} i drugi. noda, Crkva }e prema wemu primeniti rigoroznije mere, poput crkvenog suda.

Najvi{e crkveno telo, osim slu~aja vladike Artemija, moglo bi tokom jeseweg zasedawa raspravqati i o podeli pojedinih eparhija SPC, postavqewu novih episkopa i drugim pitawima iz `ivota Crkve. Mada je bilo najavqeno da

Jesewe zasedawe Sabora SPC bi}e, kao i sva prethodna, zatvoreno za javnost, ali se o~ekuje da }e nadle`na slu`ba na kraju izdati zvani~no saop{tewe, mada se mo`e dogoditi da bude i vanrednih saop{tewa ukoliko to dnevna doga|awa me|u vladikama budu zahtevala.

Q. Male{evi}

UMRLICA

Pozdrav gradskim ruinama „Posle dugih i te{kih dru{tvenih bolesti, nemarnosti, bahatosti, lewosti, nekori{}ewa, propadawa i zaboravqawa – zamro je Most na suvom.

Neka mu je ve~na slava i nauk budu}im generacijama“. Ovo je tekst s jedne od umrlica koje su posledwih dana osvanule u Zrewaninu. Osim mosta, koji se na{ao na zemqi kada je, izgradwom Begejske petqe pregra|en re~ni tok Begeja, na umrlicama su {tampane i fotografije Pinove vile, {piritane, Benceove fabrike name{taja i zgrade preduze}a “Ceba”, sme{tene pokraj gradskog nadvo`waka.

Re~ je o nastavku akcije Panonske aktivisti~ke organizacije “Paor” i drugih udru`ewa ~iji je ciq da se uka`e na neiskori{}enost javnih prostora u gradu na Begeju i potrebu mladih za jednom ili vi{e alternativnih lokacija i objekata. Vi{e od dvadeset objekata u Zrewaninu je napu{teno, neiskori{}eno i ruinirano. Neki od wih, poput {piritane i Pinove vile, iako su u {irem centru grada, predstavqaju idealno skrovi{te za narkomane i manijake raznih fela. @. B.

DNEVNIK

c m y

14

KUDA I KAKO BEZ NARODNE VOJSKE

Rado je Srbin i{ao u vojnike I, eto, desilo se – ostadosmo bez narodne vojske. Oru`ane snage se profesionalizuju i samo }e dobrovoqci mo}i da stanu u stroj, pod slavne ratne zastave predaka. [ta re}i?

Nema spora sa svim matematikama i ra~unicama koje dokazuju da }e novo re{ewe biti jeftinije, a efikasnije. Nema diskusije ni sa argumentima koji tvrde da moderni vojnik mora biti visoko obu~en i istreniran, a to se posti`e samo dugogodi{wim radom. S jedne strane stoji racionalna argumentacija, ali {ta ona vredi narodu koji je nebeski i kome je ludilo odavno dijagnostikovano? Ali (to famozno ali) da li je bilo ko u najvi{im vrhovima vlasti (gde je vazduh prore|en i vrtoglavica redovna pojava) razmi{qao o posledicama takve odluke na {iroki narodni `ivot?

Koliko }e nepostojawe narodne vojske uticati na i onako poquqani nacionalni ponos? [ta je sa svetlim tradicijama? Sa svim pravednim i odbrambenim ratovima koje smo vodili i pobe|ivali (dobro, mo`da se u pro{lih par ratova i nismo proslavili, ali zar je to razlog da se odustaje)? [ta }emo sa svim pripovestima o dedovima i pradedovima koji su na juri{ i bajonet, gladni i bosi, proterivali okupatore?

To su bili na{i preci ~ije slike imamo i mo`emo ponosno pokazivati gostima. Sada }e tu povlasticu imati samo retki a {ta }e ostali da rade, ~ime da se pohvale?

Kona~no, smemo li se odricati predrasuda o samima sebi? Svi mi znamo da su na ovom svetu (i {ire) Srbi (izme|u ostalog) najpametniji, najtalentovaniji, najlep{i, najboqi qubavnici i naj`e{}i vojnici. Pa, ako je tako - a jeste -

smemo li se odricati dela svoj nacionalnog identiteta? U ime ~ega, zar tamo neke ekonomije?

Otkad su to Srbi racionalni (jesu pametni ali to ih ne obavezuje da budu racionalni) pa rade ono {to se isplati ili mawe ko{ta?

Previ{e je "jakih" pitawa, a nimalo zadovoqavaju}ih odgovora.

Setimo se, na primer, one od naroda usvojene da "boj ne bije svijetlo oru`je nego srce u junaka". Da li su na{i stari bili u zabludi?

Ispada da moderni ratnik opremqen svim tehno spravicama i ne mora da ima srca i kura`i. Nada-

qe, koliko }e taj tehnologizovani soldat biti svoj na svome? Narodna vojska ima, govorila je stara vojna doktrina, duboko upori{te u narodu iz koga je potekla, koji je voli i po{tuje kao svoju i poma`e joj kad zagusti. Vojnik profesionalac nije ~ovek iz na{eg sela ili kvarta - kraja ve} neko ko nosi uniformu, a koga niko ne zna.

Ho}e li doma}in hteti da pomogne neznanom vojniku ako i sam nema svojte u vojsci, koja negde u zemqi Srbiji ~u~i u rovu i kome }e tamo{wi patriota da pomogne? Ako se poremeti ta ravnote`a ho}e li vojska i daqe biti "na{a"?

Setimo se, nadaqe, i narodne da "`ene ra|aju decu, a mu{karci idu

u vojsku". Uz wu ide i ona "rado Srbin ide u vojnike - dva ga vuku a trojica tuku", ali da li je to argument za ukidawe vojne obaveze?

Nikako. Otpor je stvar folklora.

Kako bi to izgledalo da se Srbin ne protivi i inati? Taj i ne bi bio pravi narodni ~ovek. On svakako ho}e u vojsku ali ne kada mu narede, nego kad to wemu navrne.

A {ta }e biti sa onom narodno vojni~kom "ma{ino, pusti paru ja~e da ne vidim kako draga pla~e"?

I, kona~no, ali ne posledwe ve} najva`nije - o ~emu }e mu{karci pri~ati izme|u sebe kad zasednu negde? Repertoar mu{kih razgovora, bili oni znanci ili slu~ajni saputnici, ograni~en je: {valeracija, automobili, sport (sve mawe), politika i - vojska. Kakvi su to razgovori bez evocirawa uspomena na sve {to se preturilo preko glave u tamo nekim kasarnama i na manevrima, o sjajnim drugarima i zadrtim oficirima, o zimama, ki{ama i vru}inama koje su ih tukle, o usiqenim mar{evima, o strojevom koraku, o vakcinama posle kojih je svako mogao (bez posledica) da jede kamewe, o velikim i malim zvr~kama i smicalicama, o pijanstvima, redovnim i nagradnim odsustvima itd? Svaki biv{i vojnik mo`e punog srca da ka`e kako su ga u vojsci "bili i mu~ili", ali da je sve izdr`ao. Se}awa na vojsku su dragocenost mu{karca, bio on star ili mlad. I sada je neko re{io da budu}e generacije li{i tog blaga, da ubije sve lepe sate dru`ewa uz se}awa na mladost? Za{to? Zar trebamo da postanemo nacija mlakowa? Mo`da racionalnost ima svoju vrednost, ali uspomene iz vojske su - neprocewive. Mislite o tome.

Ilija Baki}

DRU[TVO

DNEVNIK

RUKOVODSTVO INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE ODBACUJE NOVE NAPADE

Na{i gra|ani ne pla}aju radioterapiju Iako nalazi Inspekcije Ministarstva zdravqa, koja je letos u nekoliko navrata „pro~e{qala“ rad na Klinici za radiologiju Instituta za onkologiju Vojvodine, govore da nije bilo ve}ih nepravilnosti u radu i organizaciji terapije zra~ewem, {to je u julu oceweno i na Odboru za zdravqe i porodicu Skup{tine Srbije, napadi na ovu ustanovu ne prestaju. Ovih dana objavqena je vest da je za{titnik gra|ana Srbije Sa{a Jankovi} utvrdio „propuste u organizovawu dopunskog rada na le~ewu od malignih bolesti“.

U saop{tewu za{titnika gra|ana stoji da je Institut za onkologiju Vojvodine organizovao le~ewe doma}ih osiguranika od malignih bolesti kroz dopunski rad na Klinici za radiologiju iako je to le~ewe obuhva}eno obaveznim zdrav-

stvenim osigurawem i za wega Institut ima obezbe|ene zdravstvene radnike. Navodi se da je Institut po~eo obavqati dopunski rad pre nego

nu saglasnost Institutu za plan dopunskog rada.

– Nijedan gra|anin Srbije nije platio terapiju u dopunskom radu – ka`e za na{ list

Zakon se razli~ito tuma~i – Izve{taj ombudsmana svakako ima svoju te`inu, ali ~ini mi se da se on temeqi na ~lanovima Zakona koji reguli{u dopunski rad, a koji se mogu tuma~iti i ovako i onako – ka`e prokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri. – Za organizaciju dopunskog rada zadu`eno je Ministarstvo zdravqa i Institut je od wega imao saglasnost za dopunski rad. Rukovodstvo Instituta tvrdi da na{i pacijenti nisu platili ni dinara terapiju zra~ewem niti su o{te}eni time {to smo le~ili pacijenti iz Republike Srpske, ~ak ih je zra~eno znatno vi{e nego {to je ugovorom s Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe ugovoreno. Da bismo videli o ~emu se zapravo radi, u ~etvrtak }u u Beogradu razgovarati s ombudsmanom. {to je iz Ministarstva zdravqa dobijena saglasnost za taj rad. Utvr|eno je da je Ministarstvo zdravqa dalo naknad-

direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Pacijenti iz Republike Srpske, koji su pro-

Dugovawa veledrogerija proizvo|a~ima lekova iznose oko pola milijarde evra.

Za obra~un novih cena Vlada je uzela rast kursa evra i pad prose~ne cene lekova u zemqama oku`ewa, Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

J. B.

ustanova socijalne za{tite za sme{taj dece i omladine ~iji je ona osniva~, predstavnici Pokrajinskog zavoda za socijalnu za{titu i {est centara za socijalni rad, koji imaju zna~ajnu ulogu u primeni „Protokola za za{titu dece u ustanovama socijalne za{tite od zlostavqawa i zanemarivawa“.

{le godine zra~eni na Institutu za onkologiju Vojvodine, primali su tu terapiju posle druge redovne smene, tako da se nije remetila lista ~ekawa na{ih pacijenata na radioterapiju. Me|udr`avnim dogovorom o le~ewu pacijenata iz Republike Srpske, koji je potpisan na najvi{em dr`avnom nivou, precizirano je da se u Institutu terapijom zra~ewem le~e i pacijenti iz Republike Srpske, a tro{kove wihovog le~ewa pokrilo je wihovo zdravstveno osigurawe. Za pro{lu godinu imalo smo odobrewe Ministarstva zdravqa za dopunski rad, a za ovu godinu odobrewe nismo ni tra`ili i od 1. januara terapiju zra~ewwm primewujemo samo za na{e pacijente ~ije tro{kove le~ewa pokriva Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe.

J. Barbuzan

VESTI Nove cene lekova?

Ukoliko Vlada Srbije tokom ove nedeqe usvoji uredbu za formirawe cena lekova, za desetak dana moglo bi poskupeti oko 2.500 medikamenata. Me|u wima su lekovi koji su naj~e{}e kupovani u slobodnoj prodaji, kao {to su „brufen“, „kafetin“, „analgin“...

Maksimalno pove}awe cene preparata mo}i }e da iznosi oko {est posto. Ujedno, velika grupa lekova }e pojeftiniti, na primer pojedini preparati nameweni le~ewu sr~anih i reumatskih bolesnika, ~ija cena bi bila ni`a i do 20 dinara.

Uvoznici lekova tra`ili su pove}awe cena lekova jo{ letos jer se promenio kurs evra, pa su, kako ka`u, na gubitku.

Bezbedno odrastawe u domovima za decu Povodom obele`avawa Svetskog dana prevencije zlostavqawa dece, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju priredio je okrugli sto „Stvarawe uslova za bezbedno odrastawe u domovima za decu – od proklamovanog prava do prakse“.

U sedi{tu Vlade Vojvodine su se okupili predstavnici

^estitke za Kurban-bajram Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} ~estitao je svim muslimanskim vernicima u Srbiji praznik Kurbanbajram. ^estitke je uputio i predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i: „@elim da ovaj veliki praznik provedete u miru, veri i quba-

vi. Proslavite ga okru`eni svojim najbli`ima, porodicom i prijateqima, u duhu tolerancije i me|usobnog uva`avawa“.

Uz ro|endan „Dnevniku” Regionalna privredna komora Novog Sada ~estitala je 68. godi{wicu postojawa i uspe{nog rada na{eg lista sa `eqom da i u narednim godinama nastavimo saradwu.

Pokret potro{a~a Vojvodine u ~estitki koju je uputio „Dnevniku“ po`eleo je da {to pre re{imo sve probleme oko statusa, ali i da nastavimo da na pravi na~in {titimo interese potro{a~a i korisnika usluga, dodaju}i da se bez „Dnevnika“ zaista ne mo`e.

Q. M.

sreda17.novembar2010.

15

UDRU@EWA GRA\ANA U BORBI PROTIV KORUPCIJE U ZDRAVSTVU

Pacijenti i beli mantili protiv mita O korupciji u zdravstvu danas se govori vi{e nego ikada. Sve ~e{}e se mo`e ~uti da je neki pacijent optu`io lekara da je od wega tra`io „plavu kovertu“ za neku uslugu, ali sve ~e{}e se govori i o tome da pacijenti i wihova rodbina na sve na~ine daruju lekare i sestre ne bi li le~ewe i nega bolesnika bili uspe{niji. Istina, o korumpiranosti u zdravstvu ponekad se vi{e pri~a nego {to je ima.

Lekari u primarnoj zdravstvenoj za{titi tvrde da korupcija nije vezana za wih koliko za lekare u bolnicama, a medicinari u bolnicama o{tro negoduju {to se pod kapu korumpiranih zbog nekolicine kolega koji su skloni tra`ewu i primawu raznih poklona stavqa cela struka.

Ovih dana udru`ewe gra|ana „Srbija u pokretu“ predstavilo je rezultate kampawe posve}ene borbi protiv korupcije u zdravstvu pod nazivom „Ne primam mito, radim za platu“. Taj projekat je zapo~et oktobra pro{le godine s ciqem otvarawa dijaloga izme|u pacijenata i lekara, promovisawa pozitivnih vrednosti me|u lekarima i wihovim pacijenatima i osna`ivawa gra|ana da se bore protiv korupcije. Finansiraju ga Institut za odr`ive zajednice i USAID, a realizovan je u centrima primarne zdravstvene za{tite u Beogradu kroz suo~avawe s problemom korupcije u zdravstvu. @eqa je da se skrene pa`wa javnosti na pozitivne primere u na{em najbli`em okru`ewu, me|u lekarima u domovima zdravqa, ali i u drugim zdravstvenim ustanovama. Ovakav pristup realizovao se kroz neposredni razgovor s lekarima i lobirawem da potpi{u Deklaraciju – Izjavu voqe kojom bi podr`ali ovu inicijativu i stavili gra|anski orden (bex) na kojem pi{e: „Ne primam mito, radim za platu“. Sekretarijatu za zdravstvo grada Beograda podneta je inicijativa za usvajawe gra|anske antikorupcijske poveqe koja bi definisala eti~ki prihvatqivo pona{awe lekara.

Dobijena je pismena podr{ka od nadle`nih institucija: Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog dru{tva, Komore zdravstvenih ustanova Srbije, Ministarstva zdravqa, Zdravstvenog saveta Srbije, Saveza udru`ewa zdravstvenih radnika Republike Srbije.

Imaju}i u vidu da je jedan od principa funkcionisawa „Srbije u pokretu“ aktivno ukqu~ivawe gra|ana, projekat je baziran na u~e{}u 150 volontera raspore|enih u 22 tima. Oni su pro{li obuku o dru{tvenom organizovawu gra|ana radi borbe protiv korup-

cije, kao i osposobqavawa za razgovor s lekarima da bi se {to ve}i broja wih ukqu~io u kampawu. U okviru ove aktivnosti, koja je trajala osam nedeqa, volonteri su kontaktirali s vi{e od 880 lekara op{te prakse, specijalista i stomatologa. Od ukupnog broja kontaktiranih lekara, wih 639, ili 71,8 odsto, potpisalo je Izjavu voqe, a 623, ili 70 odsto, uzelo je bex.

Iako je ova akcija vezana za zdravstvene ustanove u Beogradu, kako ka`u u Udru`ewu, ona mo`e da da jasniju sliku o raspolo`enosti zdravstvenih radnika u celoj zemqi o re{avawu problema korupcije. O~ekuje se da se sli~na akcija povede i u drugim centrima Srbije.

J. B.

RASTE I JA^A ALIJANSA UNIVERZITETA CENTRALNE I ISTO^NE EVROPE

Ve}a akademska mre`a Osnivawe Alijanse univerziteta Centralne i Isto~ne Evrope (ACEU), ~emu je lane „kumovao“ Univerzitet Edukons u Sremskoj Kamenici, okupiv{i u ovu akademsku mre`u univerzitete ({to privatne, {to dr`avne) iz Ma|arske, Slova~ke, Rumunije, Bugarske, Ukrajine, Crne Gore, Makedonije i Srbije, bilo je pun pogodak – pokazao je ve} Prvi kongres ACEU-a, odr`an od 11. do 13. novembra na Univerzitetu Dowa Gorica (UDG) u Podgorici.

Najboqi dokaz za to je zainteresovanost vi{e univerziteta i institucija iz regiona da u|u u Alijansu, pa su na ovom kongresu u punopravno ~lanstvo primqena tri univerziteta – „Primorska“ iz Kopra (Slovenija), „Lui| Guraku}i“ iz Skadra (Albanija) i „Apeiron“ iz Bawaluke (Republika Srpska), a kao partner pridru`io joj se i WUS Austrija (svetski ugledna nevladina organizacija za promociju i podr{ku razvoja visokog obrazovawa), koji s partnerom iz Saraje-

va (BiH) treba da formira univerzitet u tom gradu.

Posebno je zna~ajno to {to je podgori~ki kongres potvrdio ~vrsto opredeqewe ~lanica Alijanse za daqe ja~awe saradwe u regionu, a dogovoreno je vi{e zajedni~kih aktivnosti – nastupi prema evropskim fondovima kroz zajedni~ke projekte, razmena nastavnika i studenata, sinhronizacija studijskih programa, {to }e omogu}iti istinsku mobilnost studenata i automatsko priznavawe diploma...

Ovakvu strategiju Alijanse svesrdno podr`ava i resorno ministarstvo Crne Gore, {to je, pozdravqaju}i u~esnike skupa, istakla pomo}nica ministra za visoko obrazovawe Mubera Kurpejovi}. Prof. dr Veselin Vukoti}, rektor UDG-a, koji se pokazao kao izuzetan doma}in, ukazao je na zna~aj reformskih promena sistema visokog obrazovawa u Crnoj Gori.

On je naglasio da je UDG, mlada akademska institucija, osnovana 2007, upravo promovisao prvu generaciju svojih diplomaca

Univerzitetske sportske igre ACEU u Novom Sadu Sa `eqom da posebno doprinese razvoju i promociji sporta me|u studentima, te da ih povezuje i kroz sportska okupqawa, Alijansa univerziteta centralne i isto~ne Evrope odlu~ila je da organizuje Univerzitetske sportske igre, a prve }e biti odr`ane od 18. do 21. avgusta 2011. u Novom Sadu, saop{tio je generalni sekretar ACEU Slobodan Raki} na kongresu u Podgorici. On je naglasio da se Igre organizuju uz podr{ku resornih sekretarijata Pokrajine i grada Novog Sada, a studenti univerziteta ~lanica Alijanse nadmeta}e se u malom fudbalu, ko{arci, odbojci na pesku, atletici i tenisu.

i da ova {kola uspe{no gradi sve boqi imix.

– Danas kad u Evropi sve institucije EU i sve zemqe favorizuju regionalnu saradwu, mislim da smo mi alijansa, odnosno skup univerziteta koji je, da tako ka`em, „u{ao u pucaw“ savremenih trendova, prisutnih u svim segmentima dru{tvenog `ivota, a pogotovo u oblasti visokog obrazovawa – rekao je predsednik Alijanse prof. dr Aleksandar Andrejevi}, predsednik Saveta Univerziteta Edukons u Sremskoj Kamenici, koji je predsedavao kongresom u Podgorici. – Teme ovog kongresa, kao {to su saradwa na IPA i projektima prekograni~ne saradwe, povezivawe s Briselom, formirawe na{ih kontakt-grupa i {irewe mre`e izuzetno su va`ne za promovisawe visokog obrazovawa i wegovih dostignu}a, pre svega u regionu koji zahvataju univerzi-

teti iz svih republika biv{e SFR Jugoslavije i okolnih zemaqa. Ovo nije va`no samo za saradwu akademske zajednice ve} najve}i benefit treba da imaju studenti. Jer, saradwa univerziteta kroz nau~noistra`iva~ke projekte jeste {ansa za mlade qude da budu deo projekata, da savladaju tehnologiju kako se prijavquju, realizuju me|unarodni projekti i tako steknu odgovaraju}e reference. Sutra }e ti mladi biti na{i stru~waci i neko na koga }e, pre svega na{i univerziteti mo}i da se oslone u integralnom `ivotu i dru{tvenom `ivotu, pre svega Evropske unije. Neke od zemaqa ~iji su univerziteti u Alijansi punopravne su ~lanice EU, neke, na`alost jo{ nisu, ali }emo u vrlo kratkom roku to postati. Zato mislim da je na{a uloga na neki na~in pionirska jer kroz ovakvu saradwu i mnogo akcija

koje }e uslediti u narednih godinu dana, treba da postanemo prepoznatqiva organizacija univerziteta, koja }e biti izuzetno atraktivna i za ve} postoje}e univerzitete s daleko du`om tradicijom i van prostora koje pokriva Alijansa univerziteta Centralne i Isto~ne Evrope.

Andrejevi} nagla{ava da ovako ujediweni i kroz zajedni~ki rad, gde }e sve energije biti utkane u jedan sinergetski efekat, univerziteti okupqeni u ACEU imaju daleko ve}e {anse da mnogo br`e i efikasnije razviju sopstveni i imix Alijanse i da budu atraktivni partneri za sve one od kojih mogu jo{ da u~e, te da kroz saradwu s institucijama visokog obrazovawa Evrope {to pre dostignu takav nivo i kvalitet da }e biti prepoznatqivi kao neko ko neguje visoke standarde u visokom obrazovawu Evrope.

Prof. dr Prvoslav Marjanovi}, prorektor Edukonsa, predstavio je novi, jedinstveni program dvogodi{wih master MBA studija odr`ivog razvoja The Green MBA – Masters in sustainable development, koji bi zajedni~ki mogla realizovati dvatri univerziteta iz mre`e, a dr Aleksandar Pawek, prorektor za evropske projekte i me|unarodnu saradwu koparskog „Primorska“ univerziteta, posebno je bio zainteresovan za ovaj novitet u ponudi studijskih programa. Potpredsednica Alijanse, prof. dr Manuela Epure, prorektorka Univerziteta „Spiru Haret“ u Bukure{tu, govorila je o elektronskom nau~nom ~asopisu Alijanse „Scientific Journal of ACEU“, podvla~e}i da se mora po{tovati vrlo visok standard publikovawa da bi ~asopis stekao ugled i izborio se za mesto na nekoj od presti`nih lista. Na kongresu su tretirane i neke od goru}ih tema visokog obrazovawa, kao {to je wegovo finansirawe iz perspektive dr`avnog, odnosno privatnog univerziteta, o ~emu su govorili dr Martin La~ni s Univerziteta u Pre{ovu (Slova~ka) i dr Maja Draki} s podgori~kog UDG-a.

Iskustva Univerziteta u Kapo{varu (Ma|arska) s istra`iva~kim projektima prekograni~ne saradwe finansiranim iz evropskog IPA fonda preneo je dr Gabor Lehe~, dok je rektor Univerziteta FON u Skopqu (Makedonija) prof. dr Aleksandar Nikolovski, koji je i potpredsednik Alijanse, govorio o zna~aju i mogu}nostima razmene studenata.

V. ^eki}

SPORT

sreda17.novembar2010.

Stojakovi} prestigao Divca

VE^ERAS U PIONIRU PARTIZAN MTS DO^EKUJE KAHU LABORAL

Ko{arka{ Wu Orleansa Predrag Stojakovi} postao je utorak najefikasniji srpski ko{arka{ u NBA ligi. Stojakovi} je za Hornetse protiv Dalasa ubacio 17 poena, za ukupno 13.405 poena u karijeri, ~ime je prestigao Vlade Divca koji je postigao 13.398. Stojakovi} se nalazi na korak od jo{ jednog sjajnog rezultata po{to mu nedostaje jo{ osam trojki da bi prestigao Dejla Elisa na tre}em mestu ve~ne liste.

Krilni ko{arka{ Hornetsa je na susretu sa Dalasom postigao 17 poena, {to je bilo dovoqno za novi rekord. Stojakovi} je do rekorda stigao za 13 sezona, dok je Divac u najja~oj ligi na svetu igrao ne{to vi{e od 15 sezona.

Tako|e, Stojakovi} je tokom NBA karijere postigao ukupno 1.712 trojki i nalazi se na ~etvrtom mestu ve~ne liste iza tre}eplasiranog Dejla Elisa koji je postigao 1.719 trojki. Na prvom mestu je legendarni Red`i Miler sa 2.560 postigutih trojki, a {ansu da ga stigne ima drugoplasirani Rej Alen koji je postigao 2.444.

Razigrali se Srbi Srbi su se kona~no razigrali u NBA ligi. Najboqi u no}i izme|u ponedeqka i utorka bio je Darko Mili~i}, sa dabl-dabl u~inkom.

Mili~i} je na parketu proveo skoro 38 minuta i za to vreme ubacio 12 poena, kojima je pridodao 13 skokova, pet asistencija i ~etiri blokade. Dodu{e, wegova Minesota, za koju zbog povrede nije igrao Nikola Pekovi}, pora`ena je na gostovawu [arlotu (100:113) iako je u posledwa dva minuta u{la sa osam poena prednosti.

Proradio je i Predrag Stojakovi}. Za 20 minuta pogodio je ~etiri trojke iz {est poku{aja, odnosno, dao je ukupno 17 poena.

Ipak, Wu Orleans je izgubio u Dalasu u neizvesnoj zavr{nici 95:98.

Bilo je i Srba koji su slavili pobede. Nenad Krsti} i Oklahoma bili su boqi od Jute, i to kao go-

DNEVNIK

c m y

16

sti - 115:108. Kapiten reprezentacije Srbije doprineo je prekidu serije Jute od pet uzastopnih pobeda sa po osam poena i uhva}enih lopti.

Starter Voriorsa, Vladimir Radmanovi} je imao po ~etiri poena i asistencije, kao i po dva skoka i ukradene lopte u pobedi Golden Stejta nad Detroitom 101:97. Doma}in umalo od gotovog nije napravio veresiju, jer je u prvom poluvremenu bio na ~ak „plus 34“, a na kraju je strahovao za pobedu. Ipak, nastavio je sa stoprocentnim u~inkom kod ku}e - pet od pet.

Rezultati: LA Klipers - Wu Xersi 96:110, Golden Stejt - Detroit 101:97, Juta - Oklahoma 108:115, Finiks - Denver 100:94, Dalas - Wu Orleans 98:95, Orlando - Memfis 89:72, [arlot - Minesota 113:100.

Sada je, vaqda, red na dobru igru Po{teno je ko{arka{e Partizana MTS prodrmao poraz u NLB ligi od Nimburka.

Iako su, uprkos oscilacijama u igri, imali prednost koju dobre i kvalitetne ekipe ne smeju da prokockaju, crno-belima se ba{ to dogodilo i sada u regionalnom takmi~ewu imaju samo tri pobede i upozoravaju}a ~etiri poraza.

Me|utim, nemaju u~enici trenera Vlada Jovanovi}a prava na odmor, jer sezona je u{la u pun ritam, a to zna~i da igraju na svaka tri-~etiri dana. Poraz iz Pardubica zato se ve} nalazi u arhivi, a ve~eras je na programu novi evroliga{ki duel, u kojem prvak Srbije do~ekuje izuzetno jaku i neugodnu ekipu Kahe Laboral iz {panskog grada Vitorije.

- Na{ tim je pokazao da ne mo`e u istom ritmu da odigra dve ili tri utakmice - objasnio je Vlade Jovanovi}. - Jednostavno, podlo`ni smo oscilacijama i to ne samo u nekom ciklusu duela, ve} i tokom samih me~eva koje igramo. Utakmica u Nimburku je to najboqe pokazala i u hodu moramo da radimo na tome. Na`alost, nemamo puno prostora za treninge, ve} je pred nama jaka Kaha Laboral i igra~i }e se na}i na pred novim izazovom.

I potencijalni reprezentativac Srbije Dragan Milosavqevi} poku{ava da objasni ono {to se wegovim drugovima i wemu samom doga|a: - Odigramo sjajnih pet-{est minuta, a onda u|emo u dubiozu i u slede}ih pet minuta pravimo nebrojene gluposti. U Pardubicama smo ih na~inili puno i platili smo to porazom. Sada nam dolaze u

Danas A GRUPA: Partizan MTS Kaha Laboral (20.45).

B GRUPA: [arlroa - Real (20), Virtus - Olimpijakos (20.30).

C GRUPA: [ole - Fenerbah~e Ulker (20.30), Montepaski Barselona (20.45), Lijetuvos Ritas - Cibona (18.45).

D GRUPA: Union Olimpija Valensija (20.45).

Sutra A GRUPA: @algiris - Himki (18.45), Makabi - Prokom (20).

B GRUPA: Brose Baskets Unikaha (20.30).

D GRUPA: Armani Yins Panatinaikos (20.45), Efes Pilsen - CSKA (20.45).

Dragan Milosavqevi}

goste jaki [panci i mora}emo, kako znamo i umemo, da se {to boqe psihi~ki spremimo za duel s wima, jer Kaha Laboral je tim koji takve i tolike gre{ke ne pra-

SPORTSKI DIREKTOR BEOGRA\ANA DRAGAN TODORI]

Poverewe u Jovanovi}a

PE[I] PREUZEO VALENSIJU: Srpski ko{arka{ki trener i biv{i selektor reprezentacije Jugoslavije Svetislav Pe{ih predvodi}e {pansku Valensiju do kraja sezone. Pe{i} se tim ugovorom posle tri godine vratio u {pansku ACB ligu, u kojoj je u periodu od 2002. do 2004. godine trenirao Barselonu, a u sezoni 2006/07 predvodio \ironu.

Beogradom su, tokom pro{lih dana, po~ele da kolaju glasine kako }e se rukovodstvo Partizana zahvaliti na saradwi treneru Vladu Jovanovi}u i nekim igra~ima. Na to je reagovao sportski direktor crno-belih Dragan Todori} koji je rekao: - ^ar{ija, kao ~ar{ija, ima svoje pri~e i jedna od wih odnosi se na na{ klub. Me|utim, trener Vlade Jovanovi} i igra~i imaju na{u punu podr{ku i poverewe i u to nema nikakve sumwe. Verujem da }e igra~i ve~eras zaigrati mnogo boqe i da }e dobrom partijom najboqe odgovoriti na neosnovane glasine.

{ta. Pre svega, moramo da zbijemo redove i da, uz pomo} na{ih vernih i fantasti~nih navija~a, ostavimo srce na terenu i poku{amo da pobedimo sjajnu ekipu iz Vitorije.

Ulaznice za tribine Pionira su rasprodate i to garantuje da }e atmosfera i ambijent ponovo biti na vrhunskom nivou. Vaqda je sada red, shodno Partizanovim izdawima po principu toplohladno, da crno-beli odigraju dobru utakmicu i suprotstave se ekipi koju vodi trener Du{ko Ivanovi}.

- Svi igra~i bi}e u Beogradu u konkurnciji za ve~era{wi duel, s tim da najverovatnije, zbog povrede sko~nog zgloba, ne}e nastu-

piti Markus Hejslip - rekao je za sajt Evrolige trener [panaca. Bi}e ovo odli~na prilika da proverimo karakter na{e ekipe, jer su navija~i va`an {raf u Partizanovim igrama. Verujem da }emo uspeti da zadr`imo dobru atmosferu i samopouzdawe. Ukoliko nam se desi da nas ambijent poquqa, te{ko je o~ekivati da }emo u Beogradu da pobedimo.

Svi pri~aju kako je Partizan ostao bez zvezda, ali je to ne gledam na taj na~in. Partizan je tim koji uvek ima mlade i talentovane igra~e, koji se `estoko brane i jo{ `e{}e napadaju.

Jedan od aduta Kahe Laboral bi}e reprezentativac Srbije Nemawa Bjelica.

- Bi}e ovo posebna utakmica za mene, jer ponovo igram kod ku}e rekao je sjajni ko{arka{. - Pionir je ekstremno te{ka arena za igrawe, pogotovo tokom prvih minuta utakmice, kada je buka neverovatna. Tada morate da se borite protiv rivala, ali i protiv wegovih navija~a. Mora}emo da poku{amo da zadr`imo koncentraciju od prvog minuta, a pred sobom imamo i imperativ pobede zbog neplaniranog poraza od @algirisa kod ku}e.

Utakmica Partizan MTS - Kaha Laboral po~iwe u 20.45 ~asova, uz TV prenos na RTS-u.

A. Predojevi}

SEBASTIJAN FETEL NAJMLA\I [AMPION U ISTORIJI

Poenta je da se nikada ne predajete I dok su svi tipovali na Fernanda Alonsa, neki davali {anse i Marku Veberu potpuno iz senke zablistao je Sebastijan Fetel i odli~no vo`wom na posledwoj trci sezone u Abu Dabiju do{ao do pobede i titule, postav{i najmla|i {ampion u istoriji Formule jedan (23 godine i 134 dana).

Mladi Nemac iz Hepenhajma duboko je verovao da mo`e do lovora i to je i ostvario. Napravio je Fetel pravi podvig, jer je neutralisao 15 poena, koliko je zaostajao za liderom prvenstva Alonsom.

- Sezona je bila veoma te{ka i fizi~ki i mentalno. Kada smo dolazili u Abu Dabi verovali smo u ekipu, u bolid, a ja sam verovao u sebe. Qudi oko mene su mislili da ja to govorimtek tako, jer sam imao neke {anse, ali ja sam svima govorio da }e videti kada posledwi bolid pro|e ciqnu liniju. Poneta je da se nikada ne predajete, to je govorio i Oliver Kan. To je tako prosta, ali i vrlo ta~na konstatacija - rekao je Fetel i priznao da je imao problema da uspostavi vezu sa svojim timom.

- Nisam imao pojma {ta se de{ava dok nisam uzeo zastavicu.

Moj mehani~ar Roki je poku{avao da mi da savete, a po glasu sam zakqu~io da je nervozan. Pomislio sam da mora da smo u |avolski dobroj poziciji. Kada sam pro{ao kroz ciq samo je tiho rekao da sve izgleda dobro, ali da moramo da sa~ekamo da ostali pro|u. Nisam

znao {ta ho}e da ka`e, a onda je povikao da smo osvojili titulu.

On je jo{ rekao i da celu no} posle trke u Abu Dabiju nije spavao, jer je bio na proslavi titule.

Dotakao se i pla~a kada je saznao da je postao {ampion.

- Plakao sam kao devoj~ica i na ciqu, ali i posle tokom pu{tawa himne i progla{ewa pobednika.

Nije me sramota, jer mnogo je boqe pokazati emocije nego ih potiskivati. Nisam mogao da kontroli{em ono {to je bilo u meni. Posle toga mi je no} protekla kao na filmu. U slavqu su mi se pridru`ili roditeqi, {to mi je bilo veoma drago. Moj tata je bio veoma veseo, a prona{ao je i novi hobi, cepawe ga}a. Prvo je to uradio reporteru RTL - a Kaiju Ebelu, a onda i mom {efu Kristijanu Horneru, a na kraju i meni. Tek posle zabave sam po~eo dasumiram utiske sa staze u Abu dabiju i da razmi{qam o tome {ta bi bilo da se nije desio udes [umahera i Liucija, ada Alonso nije ostao u gu`vi iza Rozberga i Petrova. U {est ujutru sam oti{ao na aerodrom za Minhen, nisam bio mamuran, jer nisam ni pio. Ja se ~ak nikada nisam ni napio - rekao je Fetel, koga mnogi vide kao naslednika Mihaela [umahera.

Sebastijan Fetel je karijeru u Formuli jedan zapo~eo jo{ 2006. kao test voza~ BMV Zaubera. Debi u najbr`em cirkusu imao je na Velikoj nagradi SAD 2007. kada je nastupio umesto Roberta Kubice

titulu. I ove godine Fetel je bio me|u favoritima za naslov i na kraju mu se sre}a osmehnula, iako je sada bila mawa verovatno}a nego pro{le godine da }e se domo}i titule. Zabele`io je pet pobeda i 10 pol pozicija u sezoni. Na kraju

Veberom delio prvo mesto sa 78 bodova. Na slede}oj trci u Turskoj morao je da odustane, a onda je u Kanadi bio ~etvrti. Sve to je doprinelo da padne na peto mesto.

Na slede}e ~etiri trke je izborio pol pozicije, li je pobedio samo

Rekordi Fetela 1. Najmla|i voza~ koji je osvojio gran pri - VN Italije 2008, 21 godina i 73 dana.

2. Najmla|i voza~ koji je osvojio pol poziciju - VN Italije 2008, 21 godina i 72 dana.

3. Najmla|i voza~ koji je u~estvovao u trci F1 - trening na VN Turske 2006, 19 godina i 53 dana.

4. Najmla|i voza~ koji je osvojio poene na trci F1 - VN SAD 2007.

5. Najmla|i voza~ koji je vodio trku F1 - VN Japana 2007.

6. Voza~ koji je najbr`e zaradio kaznu u F1 - u devetoj sekundi karijere zbog brze vo`we kroz boks.

Sebastijan Fetel

koji se povredio na prethodnoj trci. Debi za ekipu Toro Roso imao je na VN Ma|arske, a prve bodove je osvojio ~etvrtim mestom na VN Kine. Slede}e godine postaje stalni ~lan Toro Rosa i na Velikoj nagradi Italije u Monci po ki{i osvaja prvu pol poziciju, a dan kasnije i prvu pobedu u karije-

ri, ujedno prve i za tim Toro Roso.

Slede}e 2009. godine prelazi u Red Bul. Cele sezone vodio je bitku sa Xensonom Batonom za titulu, ali je Britanac na kraju, ipak, slavio. Sve je re{eno u Brazilu, ali je Fetel smogao snage i pobedio u Abu Dabiju, iako je znao da mu to ne mo`e pomo}i da osvoji

je sakupio 256 bodova i za ~etiri nadma{io Alonsa.

Na po~etku je zabele`io dve pol pozicije, ali ih nije materijalizovao i na trkama. U Bahreinu je bio ~etvrti zbog problema sa bolidom, a u Australiji je odustao zbog kvara. Tek u tre}oj trci u Maleziji uspeo je da pobedi, kada je startovao kao tre}i. Zatim nije uspeo da iskoristi jo{ jednu pol poziciju u Kini. Bio je {esti.

Maleri su se nastavili i kada se karavan F1 preselio u Evropu. U [paniji je i pored problema sa ko~nicama bio tre~i. U Monaku se popeo za stepenik vi{e i posle te trke je sa klupskim kolegome

na prvoj VN Evrope u Valensiji.

Zatim, je u Britaniji bio sedmi i dva puta tre}i u Nema~koj i Ma|arskoj, Najgori plasman je imao u Belgiji kada je zavr{io kao 15. posle sudara sa Batonom. U Italiji je bio ~etvrti i pored kvara na ko~nicama, u Singapuru drugi, ~ime je preuzeo ~etvrto mesto u generalnomplasmanu. Prvu od tri pobede u fini{u sezone zabele`io je u Japanu, uz pol poziciju. U Koreji je 45 krugova vodio, aonda je odustao zbog kvara na motoru. I onda je u posledwe dve trke u Brazilu i Abu Dabiju pomrsio konce Alonsu i pobedama uzeo titulu.

G. Malenovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

NEVOQE ZA SRPSKOG INTERNACIONALCA

Ka~ar pauzira ~etiri nedeqe Gojko Ka~ar je po~eo utakmicu u Dortmundu, u kome je Hamburger pora`en 0:2 minulog petka, ali je sa terena odne{en u 34. minutu. Srpski internacionalac se povredio, a kasnijim detaqnim analizama je utvr|eno da su mu stradali ligamenti sko~nog zgloba desne noge.

Prema proceni lekara, Srbin }e pauzirati najmawe ~etiri nedeqe. To zna~i da }e sigurno propustiti prvenstvene me~eve sa Hanoverom, [tutgartom, Frajburgom i Bajerom iz Leverkuzena. Ka~ar je morao da otka`e i dolazak na okupqawe reprezentativaca Srbije, koji }e u sredu igrati prijateqsku utakmicu sa Bugarskom u Sofiji.

- Ne pritiskamo igra~e - rekao je trener Hamburgera, Armin Veh, jasno ukazuju}i da nijedan wegov fudbaler ne}e zaigrati dok se u potpunosti ne oporavi.

Na Vehovu sre}u u tim se, posle oporavka od povrede, vra}a

Gojko Ka~ar

holandski napada~ki tandem, Rud Van Nistelroj i Eqero Elija. Hamburger je u posledwa ~etiri bundesliga{ka kola ostvario samo jednu pobedu, uz jedan remi i dva poraza. Posle 12 rundi zauzima deveto mesto sa 18 bodova.

GOLMAN GENTA O ISPUWEWU SNA

Jorga~evi} odbio Belgiju Golman Genta Bojan Jorga~evi} izjavio je da jedva ~eka da debituje za reprezentaciju Srbije. Selektor Srbije Vladimir Petrovi} odlu~io je da pozove Jorga~evi}a za me~ sa Bugarskom, koji }e biti odigran danas u Sofiji.

Bojan Jorga~evi}

- Ovo je ispuwewe mojih de~a~kih snova. Drago mi je i nadam se da je ovo novi korak u mojoj karijeri koji }e mi pomo}i da krenem daqe i nametnem se selektoru kao standardna opcija na reprezentativnom golu.

Nikada nisam razmi{qao o pozivu selektora Srbije, ve} sam vredno trenirao i pru`ao svoj maksimum kako bih svima dokazao da sam kvalitetan ~uvar mre`e - rekao je Jorga~evi} i dodao: - Imao sam ponude od Fudbalskog saveza Belgije, ~ak je i selektor @or` Lekens, koji je posredovao mom dolasku u Gent, bio jedan od istrajnih u nameri da budem wihova jedinica. Me|utim, javno sam rekao da bih mogao da profesionalno da odradim bilo kakav ugovor za bilo koji klub, ali moje srce je u mojoj zemqi, makar nikada ne dobio poziv selektora Srbije.

Postoji trema, ali samo ona pozitivna, jer je ovo jedan novi ose}aj u mom `ivotu.

Fudbaler Fiorentine Adem Qaji} tako|e bi trebalo danas da debituje za A tim na{e zemqe.

- Nisam o~ekivao poziv selektora Petrovi}a. Pre svega zbog ~iwenice da sam propustio prethodne dve akcije mlade selekcije Srbije - rekao je Qaji} i dodao da je veoma sre}an, jer nastupa za A reprezentaciju Srbije wemu predstavqa veliki pomak u profesionalnoj karijeri.

sreda17.novembar2010.

17

ORLOVI U KOMBINOVANOM SASTAVU PROTIV BUGARA U SOFIJI

Pi`on proba nove snage Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Vladimir Petrovi} sticajem nesre}nih okolnosti morao je da promeni plan i strategiju pred ve~era{wi prijateqski duel sa Bugarskom (18) u Sofiji. Umesto najboqeg sastava i uigravawe ekipe za nastavak kcvalifikacija za EP, u kojima nam ne cvetaju ru`e, ~eti Lotara Mateusa bi}e suprotstavqena kombinovana ekipa, sa nekoliko debitanata.

- Ve}ina otkaza stigla je zbog povreda, lista je duga~ka. Posegli smo za promenama, {to je dobro jer }u na delu videti neke nove igra~e. Moraju biti svesni da jedino pravim odnosom prema dre-

ga moramo da budemo motivisani kao da je re~ o susretu za bodve. ^iwenica da ne postoji ona prava takmi~arska tenzija treba da bude olak{avaju}a okolnost, da ne sputa igra~e, ve} da im omogu}i da se prika`u u pravom svetlu. Bori}emo se pozitivan ishod koji mo`e puno da nam zna~i nakon serije lo{ih rezultata zakqu~io je selektor Vladimir Petrovi}.

Pohvalio je na{ selektor rivala, posebno selektora Mateusa.

- Imaju Bugari istaknute pojedince (Stilijan i Martin Petrov, Popov i Georgijev), dobar tim. Uostalom, talentovani su za fudbal kao i mi. Sjajan potez

\enova bez reprize

Mateus `eli pobedu

Predsednik FSS Tomilsav Karaxi} veruje da su na{i navija~i i dr`ava Srbija, nau~ili lekciju posle prekida utakmice sa Italijom na ''Marasiju''.

- Ne verujem da su qudi toliko ludi da ponovo ru{e svoju reprezentaciju i blamiraju dr`avu. Nadam se da su oni koji su to uradili, shvatili da nemaju ni{ta od toga. Srpski fudbal je pretrpeo veliku {tetu i udaqen je od plasmana na EP istakao je Karaxi}.

Legendarni Nemac Lotar Mateus imao je sjajn start na klupi Bugraske, vezao je dva trijumfa, a nada se punom pogotku i protiv orlova.

- Za mene je ovo specijalna utakmica. Poznajem Srbe kao narod, radio sam tamo i dobro znam ~ime raspola`u, koliko fudbalski vrede.

Bez obzira na sve, `elim da Bugarska po~ne da pobe|uje u kontinuitetu. Na dobrom smo putu - smatra Mateus.

Adem Qaji}

to je Trivunovi} bez obzira {to ima ve} 30 godina mo`e da nam koristi, pa Qaji} koji je napredovao u kal~u, da proverim na kraju koliko to mo`e Radovanovi} iz Bolowe ili Miri} iz Spartaka - objasnio je Petrovi}.

Kako }e izgledati startna postava nije jednostavno ni naslutiti.

su, pona{awem i zalagawem, mogu opstatiti u krugu potencijalnih reprezentativaca. Dakle, {ansa je tu, treba je iskoristiti. Sve zavisi od wih, jer mo`da neko ne}e ni dobiti drugu priliku za dokazivawe - poru~io je selektor.

Eksperimentalni sastav orlova ~ine fudbaleri koje je zapazio poplarni Pi`on, ali uslovno re~eno i nekoliko drugopozivaca...

- @elim da ta~no znam na ~emu sam, da ne lutam pred one bitne takmi~arske utakmice u kojima nemamo vi{e pravo na gre{ku. Moramo da re{imo pitawe golmana, tu je Jorga~evi}, nedostaje nam pravi dodava~, a

- Nemama dilema oko sastava, ali ovoga puta ne}u obelodaniti imena iz prvih 11 - uzvratio je Petrovi}.

Rezultat, obzirom na nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi na{ nacionalni tim mo`da (ni)je bitan.

- Niko ne voli da izgubi utakmicu, a posebnu te`inu ima svaki duel reprezentacije. Zbog to-

O megdanu s Bugarima - Bi}e to prilika da selektor Petrovi} vidi ~ime raspola`e.

Mora da isproba neke kandidate, ali i da odmori istaknute igra~e, koji imaju `estok ritam u svojim ligama. Bugari imaju novog selektora Mateusa i kvalitetnu ekipu. O~ekujem da to bude dobar ''trening'' za na{ tim - zakqu~io je Karax}.

FSS nije organizovano prodavao karte za na{e navija~e (cena 3, 5 i 8 evra) {to ne zna~i da orlovi ne}e imati podr{ku sa tribina, a selektor Petrovi} je poru~io doma}oj javnosti da nemaju razloga za strah od sfrpskih navija~a koji }e do}i u Sofiju.

su napravili anga`ovawem Mateusa o ~ijim igra~kim vrednostima ne treba tro{iti re~i, a vidi se da je uspe{an i kao trener. Uverili smo se u to najboqe dok je radio u Partizanu sa kojim je u{ao u Ligu {ampiona.

Stabilizovao je selekciju Bugarske, koja }e imati dodatni motiv da nam se revan{ira za onaj ubedqiv poraz od pre dve godine u Beogradu (6:1). O~ekujem zanimqivu i dobru utakmicu- zakqu~io je Petrovi}.

Me~ na stadionu "Vasil Levski" po~iwe u 18 ~asova, a pravdu }e deliti sudijska trojka iz Rumunijem koju predvodi Mariju{ Avram.

Z. Rangelov

KVALIFIKACIJE ZA EP

DANAS U GOLUBINCIMA

Malte`ani u Zagrebu

Gostuje Vojvodina Fudbalski klub Jadran iz Golubinaca, ~lan Sremske lige, danas slavi 90. ro|endan. Sve~ani dan uveli~a}e novosadska Vojvodina, s kojom }e doma}in odmeriti snage od 14 ~asova na lokalnom igrali{tu.

S. S.

Danas su na programu dva me~a u kvalifikacijama za Evropsko fudbalsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini. U Zagrebu se sastaju Hrvatska i Malta ( po~etak u 17.30), a u Helsinkiju snage }e odmeriti Finska i San Marino (17.30).

G. K.

ME\UNARODNE PRIJATEQSKE UTAKMICE

Foto: S. [u{wevi}

Francuzi na Vembliju

PROMOVISANA KWIGA O FK INDEKS: Od kapitalnog je zna~aja za sportsku istoriju i istoriografiju jednog grada kada imate znalca i entuzijastu poput Svetislava P. Raspopovi}a.

Wegova qubav i nagla{eni lokal-patriotizam prema novosadskim klubovima potvr|en je i petom kwigom, ovoga puta o plavo-belom limanskom FK Indeks. Raspopovi} je toplo, kako je to ~inio i u prethodnim delima posve}enim Po{taru, Petrovaradinu, Radni~kom, Novom Sadu i studentskoj reprezentaciji, opisao period od samog osnivawa Indeksa, preko godina kada su fudbalski studenti gradili imix, do “zlatne generacije” (Pura}, Orlovi}, Petrika, Stani{i}, Brankov...) koja je plenila jeseni 1986. godine i umela da po ki{i okupi po hiqadu gledalaca na \a~kom igrali{tu, sve do dana{wih dana kada studenti ponovo lepo igraju u Vojvo|anskoj ligi zapad gde zauzimaju 4. mesto. [tivo je sabralo na jednom mestu mnogobrojna imena, od kojih neka, na `alost, vi{e nisu me|u nama ali je uspomena na wih sa~uvana. Promocija kwige “Limanski FK Indeks” okupila je prijateqe i ~lanove kluba u kafeu “Indeksova tribina”, gde su razne generacije evocirale uspomene uz `equ da ih dana{wi tim nadma{i. Kwiga “Limanski FK Indeks” po ceni od 500 dinara mo`e da se naru~i na brojeve telefona: 530-316 i 455-349.

S. S.

Dana{wi dan u kalendaru FIFA ve}ina fudbalskih reperezentacija iskoristi}e za prijateqske me~eve. Najzanimqiviji me~ igra se u Londonu gde se na Vembliju sastaju Engleska i Francuska, a bi}e zanimqivo i u Dohi, gde }e snage odmeriti Argentina i Brazil.

Sastaju se - danas: Burkina Faso - Gvineja (po~etak u 12), Malavi - Ruanda (12), Mozambik - Zimbabve (12), Oman - Belorusija (12), Saudijska Arabija - Gana (12), Uganda - Tobago i Trinidad (12), Kina - Letonija (12.35), Hong Kong - Paragvaj (13), Crna Gora - Azerbejxan (13), Iran Nigerija (14), Kuvajt - Irak (15), Rusija - Belgija (17), Slova~ka - Bosnija i Hercegovina (17), Estonija - Lihten{tajn

Stiven Yerard

(17), Albanija - Makedonija (18), Argentina - Brazil (18), Bugarska - Srbija (18), Ma|arska - Litvanija (18), Senegal - Gabon

(18), Egipat - Australija 818.30), Izrael - Island (18.35), Mali Kongo (19), Danska - ^e{ka (20.15), Luksemburg - Al`ir (20.15), [vajcarska - Ukrajina (20.15), Austrija - Gr~ka (20.15), Holandija - Turska (20.30), Italija - Rumunija (20.30), Poqska Obala Slonova~e (20.30), Ju`na Afrika - SAD (20.30), [vedska Nema~ka (20.30), Severna Irska - Maroko (20.45), Republika Irska - Norve{ka (20.45), Slovenija - Gruzija (20.45), Engleska Francuska (21), Portugalija [panija (22).

Sutra: ^ile - Urugvaj (0.45), Kolumbija - Peru (01.00), Ekvador Venecuela (01.00), Gvajana - Gvatemala (01.30), Kostarika - Jamajka (02.00), Panama - Honduras (2.30), UAE - Indija (14).

G. K.

U SPARTAKU ZLATIBOR VODE BRZO REAGOVALI

Dobri}u, za sad, prvi tim Nakon dva vezana poraza fudbalera Spartak Zlatibor vode, u Kupu protiv Slobode, te u vojvo|anskom derbiju protiv Vojvodine, Dragan Miranovi}, trener suboti~kog superliga{a podneo je ostavku.

U Fudbalskom klubu Spartak Zlatibor voda odr`an je niz sastanaka, izme|u ostalog i sa Miranovi}em, a nakon posledweg, odr`anog u ponedeqak predve~e,

dobili smo informaciji da }e prvi tim Spartak Zlatibor vode preuzeti Ilija Dobri}, dosada{wi Miranovi}ev pomo}nik.

Tokom utorka se u Subotici, pa i u medijima, moglo se ~uti ime Slobodana Kr~marevi}a kao novog trenera golubova. Iz uprave Spartaka poru~uju da su jo{ daleko od imena novog trenera, ali da svakako tra`e najboqu opciju.

U eri Dragana Miranovi}a Spartak je definitivno pokazao dopadqivu igru, moglo se to videti i na terenu, ali su rezultati izostali. Odluci da do|e do prekida saradwe doprinela je u posledwe vreme poja~ana tenzija na relaciji pojedinih igra~a i trenera, ali i tenzija koja se nepotrebno, neko }e re}i i namerno, stvarala.

N. S.

18

SPORT

sreda17.novembar2010.

OP[TINSKA LIGA [ID

Kiks doma}e odbrane Borac (I) – Sin|eli} 2:2 (1:1) ILINCI: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Mirjana Ugqe{i} (Berkasovo).

Strelci: Simeunovi} u 15. i I.Filipovi} u 63. za Borac, a [arac u 1. i Mladen Savi} u 87. minutu za Sin|eli}. @uti kartoni: Binder, Sarap (Borac).

BORAC: D. Simi} 8, [arkanovi} 6, Peji} 7, Sarap 7, M. Savi} 8, Prodanovi} 7 (D. Filipovi} 7), Bogdanovi} 6, Stoj{i} 7(I. Filipovi} 7), Binder 6, R. Savi} 8, Simeunovi} 7.

SIN\ELI]: Jak{i} 8, Geordini 7 (S. Kova~evi} 7), Damjanovi} 7, Drenovac 8, Basrak 6, Vudrak 7, \eki} 6, Stojanovi} 6, [arac 6, Mladen Savi} 7, Mileti} 6 (Mijuci}, Milo{ Savi} ).

Umalo da favorizovani gosti ostanu bez bodova. Spasio ih je gol Mladena Savi}a tri minuta pre kraja, kada je doma}a odbrana morala da izbije loptu iz svog kaznenog prostora, ali je zatajila i ceo tim je ka`wen.

R. Naranyi}

Omladinac - OFK Biki} 2:6 (1:2) MOLOVIN: Stadion Omladinca, gledalaca 50, sudija Grbatini} (Ada{evci). Strelci: Andri} u 43. i Santra~ u 55. za Omladinac, Malivuk u 10. i 19, Vranov u 66. i 70, Ceti} u 77. i Siv~ u 90. za OFK Biki}. @uti kartoni: Andri}, Santra~ (Omladinac), Malivuk (OFK Biki}).

OMLADINAC: Preradovi}, Z. Gruji}, D. Gruji}, Milankovi} , A{ki}, I. Nikoli}, Malivuk (S. Nikoli}), Santra~, Vukovi} (Budimir), V. Malivuk (^obanovi}), Andri}.

OFK BIKI]: Hr~ek, Solakovi}, Ore{~anin (Vu~kovi}), Siv~, Jovanovi}, @ivkovi}, Rado{evi}, Bogdanovi}, Vranov, Ceti}, S. Malivuk.

Kod rezultata 1:2, a potom i kod 2:2, doma}ini su propustili po dve zicer {anse. Posle tih proma{aja gosti su ih u nastavku kaznili sa ~etiri komada, pa su mogli da slave i ubedqivije.

N. Subi}

Sremac – OFK Bingula 2:6 (1:2) BERKASOVO: Stadion Sremca, gledalaca 50, sudija Radin (Ba~inci). Strelci: J. Parenta u 3. i Mira`i} u 57. za Sremac, Rai} u 11. i 50, Pla~kovi} u 38, I. Kramar u 65. i 80. i Halilovi} u 69. minutu za OFK Bingulu. @uti kartoni: Runti}, Kurbalija (Sremac), Rai}, Pla~kovi} (OFK Bingula).

SREMAC: Vranov 7, Balo{ 7, Ore{~anin 7, Novak 7, Lazor 7, Ranki} 7, J. Parenta 7, Mira`i} 7, Bala{}ak 7, Kurbalija 7, Si~ 7 (Runti}, Jan~i}).

OFK BINGULA: Te{i} 8, Ruman 8 (Svir~evi} 7), Milovanovi} 8, ^izmi} 7, Samarxi} 8, Kremi} 8, Rai} 8, ]osi} 7 (I.

Kramar 7), Halilovi} 7 (Babeqa 7), Krsti} 7.

Fizi~ki spremniji gosti zaslu`ili su ubedqivu pobedu uz dobro su|ewe.

M. \urkin

Omladinac – Grani~ar 3:3 (1:1) BATROVCI: Stadion Omladinca, gledalaca 50, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Kladu{i} u 38, Raketi} u 55. i A. Manojlovi} u 90. (iz penala) za Omladinac, D. Joki} u 21, Maru{i} u 54. i Boban Cvijanovi} u 64. (iz penala) za Grani~ar. @uti kartoni: Trivkovi}, [ipka, A. Manojlovi} (Omladinac).

OMLADINAC: Pavlovi} 7, Darko Pani} 7, Bogdanovi} 7, Trivkovi} 7, Dejan Pani} 7, Slavujevi} 7, Ga~i} 7, Krmar 7, Mio~inovi} 7, A. Manojlovi} 7, Kladu{i} 7 (Raketi} 7, P. Male{evi} 7, Radosavqevi} 7).

GRANI^AR: Bogdan Cvijanovi} 7, Stanivukovi} 7, D. Jovi} 7, Z.Jovi} 7, Boban Cvijanovi} 7, Maru{i} 7, Riki} 7, Stevi} 7 (S. Juro{evi} 7), Kova~evi} 7 (Ili} 7), D. Juro{evi} 7, D. Joki} 7 (Star~evi} 7).

U Batrovcima je odigrana zanimqiva utakmica, a gostima su izmakla sva tri boda u posledwim sekundama utakmice, nepotrebno su napravili penal.

P. Male{evi}

Jednota – Jedinstvo (Q) 4:1 (0:0) [ID: Stadion 12.april, gledalaca 100, sudija Durakovi} ([id). Strelci: Bodo u 47. i 83, Dobri} u 80. i Dupaq u 88. za Jednotu, Katani} u 52. za Jedinstvo. @uti kartoni: Rukavina, Vuksanovi} (Jednota), Katani}, Bajlov, \uri}, Mrkowi} (Jedinstvo). Crveni kartoni: Medi} (Jednota), Katani} (Jedinstvo).

JEDNOTA: M. Dobrojevi}, Proboji}, Rukavina, R. Kotarli}, Carevi}, Danilovi} (Dobri}), Dujakovi}, Stepanovi}, Bodo, Dupaq (Medi}), Farka{ (Vuksanovi}).

JEDINSTVO: Mrkowi}, La}arac, Danijel [ili, Toman, \uri}, \ali}, D. Ruman, Cerovski, Katani}, Bajlov, Gani}.

Tek u nastavku razigrali su se Bodo i rezervista Dobri}, {to je bilo dovoqno da se razbije jesewi prvak iz Qube.

O. Stepanovi}

Ba~inci Sloga – Bratstvo 5:0 (1:0) BA^INCI: Stadion „]irin rit“, gledalaca 100, sudija Pendo (Erdevik). Strelci: S. Ili} u 40. i 55, Milinkovi} u 48, Ga~i} u 70. i Kalini} u 85. @uti kartoni: Tur~an, Majher (Bratstvo).

BA^INCI SLOGA: ^avi} -, Junuzovi} 7, Lazarov 8, Maro{i~evi} 8, Kalini} 8, S. Ili} 9, Meni~anin 7, Bla`anovi} 8 (Pa-

MOLOVIN: Omladinac – OFK Biki} 2:6, BERKASOVO: Sremac – OFK Bingula 2:6, ILINCI: Borac – Sin|eli} 2:2, BATROVCI: Omladinac – Grani~ar 3:3, [ID: Jednota – Jedinstvo (Q) 4:1, BA^INCI: Ba~inci Sloga – Bratstvo 5:0, MOROVI]: Jedinstvo – Napredak 0:5.

1. Jedins. (Q) 13 11 0 2 47:16 33 2. Napredak 13 9 1 3 43:19 28 3. Sin|eli} 13 8 1 4 35:11 25 4. OFK Biki} 13 8 1 4 35:26 25 5. Jednota 13 7 2 4 42:20 23 6. Bratstvo 13 7 2 4 37:25 23 7. Grani~ar 13 7 2 4 30:24 23 8. Omlad. (B) 13 7 2 4 25:22 23 9. Ba~inci 13 7 1 5 36:17 22 10. OFK Bing. 13 6 0 7 35:35 18 11. Borac(I) 13 4 2 7 20:27 14 12. Omlad. (M) 13 1 1 11 14:61 4 13. Sremac 13 1 0 12 10:57 3 14. Jedins. (M) 13 0 1 12 10:61 1

Ubudu}e tradicionalno

Na inicijativu nekoliko fudbalera, pre svega Adila Husanovi}a, jedna od uspe{nijih genaracija Vojvodine iz Ba~kog Gradi{ta sastala se posle ta~no ~etvrt veka. Koliko je sve proteklo u prijateqskoj atmosferi, kao nekada kada su ginuli na terenu u dresu kluba koji je nastao 1913. godine, potvr|uje podatak da su se dogovorili da ubudu}e svake godine tokom jeseni ovakvi susreti budu tradicionalni.

Okupi}emo se, kao i sada, odigrati dva poluvremena od po petnaestak minuta, da nas `eqa za fudbalom mine i podseti na nekada lepa vremena, a onda }e-

MOROVI]: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Mar~eti} (Gibarac). Strelci: Grumi} u 32, Krtini} u 33, Novakovi} u 35. i 44. i Gali} u 65. @uti karton: Bekerek (Jedinstvo).

JEDINSTVO: Obradovi}, Jovanovi}, Ivanovi}, B.Spasojevi} (Aramba{i}), Luki}, \uri}, Vucowa, Mitrovi}, Savi} (G. Ivankovi}), Jawatovi}, Bekerek (Simi}).

NAPREDAK: M. Dobrojevi}, D. Dobrojevi}, P. Petrovi}, Sremac (\a~anin), Luji}, Gali} (Hrbok), V. Petrovi}, Krtini}, Stanoj~i}, Novakovi}, Grumi}.

Predetent na prvo mesto, gost iz Va{ice, lako je do{ao do pobede. Doma}in je ostao bez pobede u jesewem prvenstvu, {to je najslabiji rezultat u istoriji kluba.

D. Seni}

Napredak – Vitez 8:0 (4:0) POPINCI: Stadion seoski, gledalaca 100, sudija Horvat (Ruma). Strelci: M. Marjanovi} u 21, 30, 57. i 64, Banova~ki u 33. i 77, Be`anovi} u 40. i M. Jovanovi} u 62. @uti kartoni: M. Jovanovi} (Napredak), Mudrini} (Vitez).

NAPREDAK: S. Marjanovi} -, Q. Jovanovi} 7, Maksimovi} 7 (Madacki), B. Jovanovi} 8 (Opa~i}), Dobrikovi} 8, O. Ugarkovi} 8, Kokanovi} 8, Be`anovi} 8 (Bogojevi} 7), M. Marjanovi} 9, M. Jovanovi} 8.

VITEZ: Staki} 6, Petkovi} 5, Ne{kovi} 6, Mudrini} 5, Crveni} 5, Blagojevi} 5, Obradovi} 5, Pale`evi} 5, Gotovac 5, Babi} 5, Damjanovi} 5.

Q. Opa~i}

SVETSKI BRZOPOTEZNI [AMPIONAT

Karlsen brani titulu 2749) i Peter Svidler (Rusija, 2731), kao i pobednici {est kvalifikacionih turnira: Maksim Va{ije Lagrav (Francuska, 2721), Jan Nepomnia{~i (Rusija, 2706), Ksianksi Bu (Kina, 2695), Boris Gra~ev (Rusija, 2668), Rauf Mamedov (Azerbejxan, 2660) i Boris Sav~enko (Rusija, 2627).

Superliga (M)

Naisus - Vojvodina @.

Vrawe - Planinka Priboj - Metalop.

Dinamo - Kolubara Jugovi} - Crvenka Radni~ki - Smederevo PKB - Partizan C. zvezda - Po`arevac 1. C. zvezda 10 9 0 1 2. Kolubara 10 9 0 1 3. Partizan 9 8 0 1 4. Radni~ki 10 7 1 2 5. Metalopl. 9 7 1 1 6. PKB 10 5 1 4 7. Jugovi} 10 5 0 5 8. Planinka 10 4 2 4 9. Po`arevac10 3 1 6 10. Vrawe 10 3 0 7 11. Vojvodina 10 2 2 6 12. Priboj 10 3 0 7 13. Crvenka 10 3 0 7 14. Dinamo 10 3 0 7 15. Naisus 10 2 1 7 16. Smederevo10 1 1 8

18:18 30:24 21:24 29:40 21:18 30:26 30:32 33:29 323:262 18 287:246 18 281:229 16 276:252 15 249:225 15 279:260 11 243:242 10 258:267 10 252:263 7 250:270 6 254:276 6 269:292 6 239:277 6 268:308 6 242:263 5 237:275 3

Superliga (@)

K. Milo{ - C. zvezda V. Bawa - Cepelin BP Nopal - Medicinar ^a~ak - JP Radni~ki Naisa - Jagodina M. sport - Zaje~ar 1. Zaje~ar 6 6 0 0 2. C. zvezda 7 6 0 1 3. ^a~ak 7 6 0 1 4. Naisa 6 6 0 0 5. Jagodina 6 4 0 2 6. Nopal 7 3 0 4 7. Radni~ki 7 3 0 4 8. K. Milo{ 7 3 0 4 9. M. sport 6 1 0 5 10. Medicinar 7 1 0 6 11. Cepelin 7 1 0 6 12. V Bawa 7 0 0 7

32:35 17:20 36:31 28:22

235:112 12 234:190 12 183:144 12 177:149 12 191:155 8 214:213 6 173:178 6 205:218 6 150:183 2 189:231 2 140:227 2 100:191 0

Prva liga (M)

U~esnici susreta ba~kogradi{tanskih fudbalera posle ~etvrt veka

mo imati o ~emu i gde da pri~amo. Jer, sada{wa generacija fudbalera ne bele`i rezultate kao {to smo mi to ~inili, ali je sada{we rukovodstvo kluba stvorilo optimalne uslove za rad i dru`ewe, pa verujemo da }e do jubilarnog 100. ro|endana sti}i i boqi rezultati, zajedni~ki je stav onih koji su se odazvali prvom pozivu na dru`ewe.

Podse}awa radi, generacija FK Vojvodine iz 1985. godine je prvo izborila plasman u Novosadsku ligu i zatim bila viso-

roslav [anta, Jovan [eguqev, Branislav [ekerovi}... Pozivu su se odazvali i pojedini ~lanovi rukovodstva kluba, @arko Doki}, Du{an Kolarov, Nikola Stefanov, Mitar [ibali}...

Sve je posebno obradovao dolazak penzionisanih domara, Imre Ba~ia i Teri neni Vitmana, koji su im svaki trening bili na usluzi. Posle ulo`enog „napora“ na terenu, usledila je zajedni~ka ve~era na kojoj je bilo i vernih navija~a iz tog vremena.

V. Jankov

KAQARI BEZ TRENERA

Rastanak s Bizolijem ^elnici Kaqarija saop{tili su da su raskinuli saradwu sa trenerom Pjerpaolo Bizolijem, koji je na Sardiniju do{ao ovog leta.

Kaqari je u prvoj tre}ini nove sezone u Seriji A zabele`io samo dve pobede u 12 kola, a Bizoliju je otkaz uru~en posle dva vezana poraza, kod ku}e od Napolija i na gostovawu u \enovi. Bizoli (43) je za Kaqari igrao od 1991. do 1997. godine. On je igra~ku karijeru okon~ao 2003. godine, a potom je trenirao Prato, Foliwo i ]ezenu.

U Kaqariju je zamenio Masimilijana Alegrija, koji je oti{ao u Milan.

- Nekada moramo da pravimo korake koji se kose na{im ose}awima i prijateqstvima - rekao je predsednik Kaqarija, Masimo ]eqino.

Otkaz Vidakovi}u Nekada{wi fudbaler Crvene zvezde i Betisa Risto Vidakovi} dobio je otkaz na klupi {panskog tre}eliga{a Kadiza. Kadiz koji je u sezoni 2005/06 igrao u Primeri trenutno se nalazi na {estom mestu Segunde B grupa 4 {to je tre}i rang takmi~ewa u [paniji.

Posle poraza od Atletika Qorke

Druga ~etiri me~a odigrana su u Ni{u i tamo je sa dve ubedqive pobede dominirala Crvena zvezda. Beogra|ani su pobedili Ni{ki brix klub 25:5 i Jagodinu 24:6. NBG je pobedio Centar 23:7, a Centra je bio boqi od Jagodine 16:14. Nastavak lige je 5. decembra u Beogradu.

Tabela: 1. Crvena zvezda (49,0), 2. NS-1 (47,0), 3.

Da Silva (33,0), 4. NBK (28,0), 5. Centar (23,0), 6.

NSBK (23,0), 7. Jagodina (20,0), 8. V. Bawa (13,0).

G. M.

Gri{~uk (Rusija, 2760), [ahrijar Mame|arov (Azerbejxan, 2756), Boris Geqfand (Izrael, 2751), Sergej Karjakin (Rusija, 2747) i Hikaru Nakamura (USA, 2733). Wima }e se pridru`iti tri pozvana igra~a: Magnus Karlsen (Norve{ka, 2826), ina~e branilac titule, Ruslan Ponomarjov (Ukrajina,

koplasirana druga u prvenstvenoj trci, ali su reorganizacijom sistema takmi~ewa vra}eni u teritorijalnu me|uop{tinsku ligu, gde se i danas klub takmi~i.

Trener tada{we Vojvodine bio je Ugorica Arsenov, koji je i ovoga puta bio uz svoje pulene, a dres su nosili: golmani Dragan Stanojev i Slobodan Backovi}, te igra~i Branislav Jovi}, Stevan Jovi}, Du{an Kiza, Dragan Kosti}-Piro}anac, \or|e Kozarski, Mirko Milovac, Nikola Stevanovi}, Milivoj Stoj{i}, Jo`ef Taka~, Stevan ]ur~i}, pokojni Dragan Uzelac, Jano{ Hanak, Adil Husanovi}, Ja-

Jedinstvo – Napredak 0:5 (0:4)

Ubedqivi NS–1

Svetski brzopotezni {ampionat se odr`ava u Moskvi od 16. do 18. novembra.

Me|u u~esnicima }e biti osam igra~a sa Taqevog memorijala 2010: Levon Arowan (Jermenija, 2783 poena), Vladimir Kramnik (Rusija, 2780), Pavel Eqanov (Ukrajina, 2761), Aleksander

SUSRET BA^KOGRADI[TANSKIH FUDBALERA POSLE ^ETVRT VEKA

puga 7), Milinkovi} 8 (Jankovi} 7), Ga~i} 8 (Zadrepko 7), Cuper 7.

BRATSTVO: Vitman 7, Majher 6, ^alina 6, Cigankov 6, Rajkovi} 5, Tur~an 6, Naranxi} 6, ^ipkar 7, Koh 6 (\a~anin ), Bun~i} 6 (Pova`an), Varga 6.

U dinami~noj utakmici doma}in je pregazio goste i tehni~ki i fizi~ki, mada su gosti iz Sota ~ak najavqivali da putuju u Ba~ince po tri boda. Z. Lazarov

STARTOVALA PRVA BRIY LIGA SRBIJE

Oba novosadska prvoliga{a proteklog vikenda su ugostila dve prvoplasirane ekipe sa pro{logodi{weg {ampionata u prvom kolu ovogodi{we Prve brix lige Srbije. NS-1 je savladao Da Silvu, vice{ampiona iz pro{le godine 22:8, a novi prvoliga{ Novosadski brix klub pro{logodi{weg {ampiona Vrwa~ku Bawu 19:11. U drugom kolu NS-1 je pobedio ekipu Vrwa~ke Bawe sa ubedqivih 25:2, dok je beogradska Da Silva bila boqa od NSBK 25:4.

DNEVNIK

Prva vojvo|anska liga (M)

Putinci - Kikinda 25:30 Obili} - Slavija 30:19 Sivac 69 - Hajduk 39:16 Grafi~ar - Dalmatinac 32:38 Jedinstvo - Radni~ki 37:24 Kqaji}evo - Napredak 32:33 1. Dalmat. 12 11 0 1 398:300 22 2. Napredak 12 9 0 3 370:332 18 3. Sivac 69 13 8 0 5 417:390 16 4. Kqaji}evo 12 7 1 4 352:336 15 5. Grafi~ar 12 6 2 4 305:270 14 6. Obili} 13 7 0 6 346:347 14 7. Omladinac12 6 1 5 371:362 13 8. Jedinstvo 12 6 0 6 401:361 12 9. Kikinda 12 5 1 6 318:295 11 10. Slavija 12 5 0 7 292:352 10 11. Putinci 12 4 1 7 324:356 9 12. Radni~ki 12 4 0 8 330:348 8 13. PIK Prig. 11 2 2 7 241:284 6 14. Hajduk 11 0 0 11 297:429 0

Prva vojvo|anska liga (@)

Risto Vidakovi}

rezultatom 2:1, uprava je dolu~ila da smeni Vidakovi}a.

- Bili smo prinu|eni da raskinemo ugovor jer je ekipi potrebno osve`ewe. Cenimo posao koji je Vidakovi} uradio do sada, ali moramo da nastavimo daqe. Ekipu }e do daqweg voditi dosada{wi trener B tima Anhel Oliva - saop{tilo je rukovodstvo Kadiza.

Vidakovi} je trenersku karijeru zapo~eo u reprezentaciji Srbije gde je bio asistent i prevodilac Havijeru Klementeu, a Kadiz je preuzeo u julu godine.

Obili} - Topola 29:15 Mladost (BC) - Cement 24:21 Mileti} - Rusin 20:26 Spartak - Jedinstvo(E) 24:17 Radni~ki - Dolovo 35:26 Jadran Lider slobodan 1. Radni~ki 10 2. Spartak 10 3. Mladost 9 4. Cement 10 5. Obili} 10 6. Dolovo 10 7. Topola 10 8. Jedinstvo 9 9. Mileti} 8 10. Rusin 10 11. Naftagas 7 12. Jadran 9

8 8 9 6 5 5 4 4 2 2 2 0

2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 0 0

0 2 1 4 4 5 5 5 5 8 5 9

280:210 18 260:209 16 257:187 15 210:200 12 226:201 11 259:256 10 277:279 9 187:197 8 176:174 5 121:272 4 117:151 3 139:273 0

Proleter N. - Vrbas K. 29:30 Napredak - Vojput 19:18 C. zvezda - Nova Pazova 29:25 Zaje~ar - Bask Soko 29:24 N. Pazar - Zlatar 32:24 Rudar - Jagodina 34:27 M. Gora - Mladost TSK 37:30 Dubo~ica - Obili} nije igrano 1. Napredak 9 7 2 0 246:218 16 2. Zaje~ar 9 6 1 2 260:214 13 3. Obili} 8 6 0 2 233:203 12 4. Rudar 9 6 0 3 272:246 12 5. C. zvezda 9 6 0 3 236:217 12 6. Vrbas 8 5 0 3 214:222 10 7. Vojput 8 4 1 3 198:184 9 8. N. Pazar 9 4 1 4 232:224 9 9. Jagodina 8 4 0 4 241:247 8 10. Zlatar 8 3 1 4 236:251 7 11. Proleter 9 3 0 6 262:287 6 12. N. Pazova 8 2 1 5 203:214 5 13. Mladost 8 2 0 6 191:218 4 14. M. Gora 8 1 1 6 220:255 3 15. Bask 8 0 0 8 203:247 0 16. Dubo~ica 0 0 0 0 0:0 0

Prva liga (@)

Naisa 2 - Pirot Napredak - Radni~ki R. H. Jo`ef - Proleter Radni~ki L. - Metalac ORK - @elezni~ar MC Ku~evo - Kikinda 1. @elezn.

8 7 0 1 2. Radni~ki L. 7 7 0 0 3. Proleter 8 6 1 1 4. Napredak 8 3 3 2 5. Radni~ki R. 8 4 0 4 6. Ku~evo 6 3 1 2 7. Metalac 7 3 1 3 8. ORK Beog. 8 3 0 5 9. H. Jo`ef 6 2 1 3 10. Pirot 8 2 1 5 11. Naisa 2 8 1 0 7 12. Kikinda 8 0 0 8

31:28 28:23 25:26 34:30 24:34 38:24 236:174 14 214:156 14 234:212 13 222:213 9 220:211 8 184:167 7 221:213 7 203:224 6 139:141 5 206:235 5 216:271 2 177:255 0

Druga liga (M)

@SK - B. Karlovac Sombor - Jedinstvo Ruma - Hercegovina Apatin - Metalac AV Hajduk - Radni~ki C. Titel XD - Jabuka Potisje P. - @elez.

Radni~ki ([) 1. Apatin 10 8 1 2. @SK 9 7 0 3. Jedinstvo 9 6 2 4. Titel 9 6 1 5. @elezni~ar8 6 1 6. Radni~ki 9 5 1 7. Metalac AV9 4 2 8. Potisje 8 4 0 9. Hajduk 10 4 0 10. Radni~ki 9 3 1 11. Ruma 10 2 2 12. Herceg.

9 2 2 13. Jabuka 9 2 0 14. B. Karlov. 9 2 0 15. Sombor 10 1 1

1 2 1 2 1 3 3 4 6 5 6 5 7 7 8

39:31 31:38 35:28 29:26 34:31 28:20 odgo|eno slobodan 289:249 17 290:248 14 286:277 14 273:239 13 249:219 13 307:274 11 240:227 10 207:218 8 263:297 8 261:276 7 297:312 6 241:274 6 257:274 4 271:292 4 276:330 3

Druga liga (@)

Mladost - Srem Morovi} 29:26 Jabuka 95 - Lehel 23:23 Radni~ki - Apatin 43:27 Vrbas - Temerin 13:20 Pan~evo - Ravangrad 33:25 Kikinda 2 - Spartak 28:29 Vojvodina - Jedinstvo 44:14 1. Vojvodina 8 7 0 1 261:181 14 2. Lehel 8 6 1 1 226:188 13 3. Kikinda 2 7 6 0 1 199:171 12 4. Temerin 8 5 1 2 193:166 11 5. Pan~evo 8 5 0 3 238:207 10 6. Spartak 7 4 1 2 205:184 9 7. Mladost 8 4 1 3 224:212 9 8. Jabuka 95 8 3 2 3 194:195 8 9. Srem M. 8 3 0 5 241:302 6 10. Radni~ki 8 3 0 5 231:202 6 11. Vrbas 7 2 0 5 166:175 4 12. Ravangrad 8 2 0 6 191:226 4 13. Apatin 8 1 0 7 156:272 2 14. Jedinstvo 7 0 0 7 129:270 0

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda17.novembar2010.

19

SPENSOVA LIGA MALIH FUDBALSKIH [AMPIONA

Strelci iz ekipa Profesora Bolesnikova ba{ bili raspolo`eni Da je Spensova liga malih {ampiona pun pogodak potvr|uje se iz nedeqe u nedequ. Pored ~iwenice da su de~aci uhvatili ritam i da iz kola u kolo vidno napreduju, na tribinama je sve vi{e navija~a malih fudbalskih majstora. S obzirom na to da se radi o po~etnicima, kao i mom~i}ima za zavidnim fudbalskim ume}em i iskustvom gledaoci i stru~waci ve}

Godi{te 2001–2002.

[F Junior (Petrovaradin) – [F Lavovi (Novi Sad) 2:1 Strelci: za [F Junior: Vlaisavqevi} i Z. Erceg, a za [F Lavovi Zeki}.

[F Junior: Batini}, Vlaisavqevi} M, Radakovi}, Brki},Popovi} N, [evo, Vlaisavqevi} Z., Popovi} B., Popadi}, Grgurevi}, Lovre, Batini}, Car, Erceg, Popovi} N. [F Lavovi: Jovi~i}, Stoji{i}, Svilankovi}, Radoc, Kova~evi}, Jovi~in,

prepoznaju model igre pojedinih trenera, pa ~ak i da se ne najavi ~ije ekipe u datom trenutku nastupaju redovni svedoci doga|awa u velikoj dvorani Spensa ih bez probelema posle samo nekoliko minuta prepoznaju. Suvi{no je opisivati koliko emocija de~aci unose u svaki minut proveden na parketu, koliko im zna~i gol i pobeda, a koliko tuge i razo~arewa dono-

FK Hattrik: Desnica, ]atovi}, Stojanovi}, Vukovi}, Burka, Kosti}, Arsi} @ivko, Arsi} @eqko, Vrhovac, Dolinaj, Manojlovi}, Petkovi}.

Godi{te 2001–2002.

O[ „Mihajlo Pupin“ (Veternik) – FK Sini{a Mihajlovi} (Novi Sad) 2:5 Strelci za O[ „M. Pupin“: Markovi}, [vowa, a za ekipu FK S. Mihajlovi}: Doro{ki 2, Markovi} D, Kolari}, Krsti}

mek, Zagorac, Stepanovi}, Mati}, ]osovi}, Jasni}, Kmezi}.

OFK Slavija: Maksi}, Eski}, Jak{i} A, Jak{i} D, Vukadinov, Ciku{a, [orowa, Gruji}, Kurti{i, Vujakovi}, Tewi.

Godi{te 1996–1997.

FK S. Mihajlovi} / 97.

– FK S. Mihajlovi} / 96. 4:3 Strelci za FK S. Mihajlovi}/97: Doki} 2, Jerini}, Gojkovi}, a za FK S. Mihajlovi}/96: Radovi}, \or|evi}, Lon~ari}.

FK S. Mihajlovi}/97: Jerini}, Gojkovi}, Pavlovi}, Bjedi}, Doki}, Milosavqevi}, Vujani}, Kolari}, Vukeli}, Izrael, Vrba{ki, Qubi{i}, Berti}.

FK S. Mihajlovi}/96: Pavlovi}, Radovi}, Radakovi}, Kostre{, Kne`evi}, \or|evi}, Hadzijanis, Lon~ari}, Tomin, Jankovi}, Rankovi}, Bunaj.

Godi{te 1998.

FK Veternik – FK Prof.

Bolesnikov (N. Sad) 1:22

Marseni} N, Marseni} L, Zeki}, Prokopi}, \eki}, Bukovica.

Godi{te 2000.

FK Veternik – OFK Slavija (Novi Sad) 1:4 Strelci za FK Veternik : Amanovi}, a za ekipu OFK Slavija: Milo{evi} 2, Gvozdenovi} i Tomov FK Veternik : Samarxi}, Jovanovi}, Amanovi}, Raosavqevi}, Baxa, Iveti}, Popovi}, ^urovi}, Stanojevi}, Suba{i}, Dule, [api}, Vasi}, [a{i}, Dragoqevi}.

OFK Slavija: Markovi}, Eski}, Gvozdenovi}, Aleksi}, Bobinac, Murseli, Milo{evi}, Tomov, Marho{evi}, Draga{, Kra~ak, Panti}, Prodanov, @ivkovi}

Godi{te 2000.

[F Junior (Petrovaradin) – FK Hattrik (Novi Sad) 6:2 Strelci za [F Junior: Erceg 4 gola, P .Grgurovi} 2 gola, a za FK Hattrik: Desnica i Kosti}.

[F Junior: Perduv, Brki}, Kova~evi}, Babi}, Reqi}, Grgurovi}, Erceg, Popovi}, Vlaisavqevi}, Maksimovi}, Qiqak, Car, Hrbanek, Mili}, [evo.

O[ „Mihajlo Pupin“: Xida, Rvaji}, Markovi} S, Ka~avenda, ]ur~in, Trifunovi}, [vowa, Savi}.

FK Sini{a Mihajlovi}: Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Doro{ki, Kolari}, Ilijevi}, Nikoli}, Domazetovi}, Suba{i}, Ili}, ]ur~i}, Krsti}.

Godi{te: 1999.

[F Junior (Petrovaradin) – RFK Novi Sad 1:9 Strelci za [F Junior: Rako~evi}, a za ekipu RFK Novi Sad: Alargi} 5, Valentik 2, Ziri}, Kova~evi}.

[F Junior: Rako~evi}, Gvozden, Xida, Radumilo, [vowa, Reqi}, Markovi}, \u|i}, Zdravkovi}, Radmilovi}, Macura, Bogdanovi}.

RFK Novi Sad: [urlan, Le|anac, Ziri}, ^esti}, Alargi}, Kunovac, Kova~evi}, Pu{ac, Veji}, Valentik, \akovi}, \or|evi}.

Godi{te: 1996-1997.

FK Veternik – OFK Slavija 6:1 Strelci za FK Veternik: Simonovi} 2, [obot 2, Stepanovi}, Mati}, a za ekipu OFK Slavija [orowa.

FK Veternik: Hrwez, [ari}, Deni}, Dujakovi}, Zavarko,Simonovi}, Ada-

si poraz. No, na ovkvim takmi~ewima se u~e sportu, pona{awu, uva`avawu saigra~a i rivala, ovde stasavaju u bude}e fudbalske asove i ~asne qude. Oni koji vole fudbal a nisu bili nedeqom u velikoj dvorani Spensa prili~no toga su prupustili, {to ne zna~i da idu}e nedeqe to ne mogu da nadoknade. Ima {ta da se vidi.

savqevi}, Mandi}, Karanovi}, Toma, Pandurov, Mrdi}.

Godi{te 1998.

[F Junior (Petrovaradin) – FK Vojvodina (Ba{aid) 7:3 Strelci za [F Junior: Ga{parovi} 2, Antoni} 2, Mileti} 2, Rankov, a za ekipu FK Vojvodina: Kova~, Zavi{in, Vrba{ki.

[F Junior: Pu{karevi}, Radakovi} , Ga{parovi}, Antoni}, Lemaji}, Lazi}, Gavri{i}, Mileti}, Koki}, Jefti}, Rankov, Galovi}, [timac.

FK Vojvodina: Miqevi}, Novakovi}, @eravica, Kova~, Zavi{in, Dokman, Dobrilovi}, Vrba{ki, Bi~anin, Wegovan, Belo`anski, Svjetlica, ^orda{, Jagodin, Nikoli}, Gavri}.

Godi{te 2000.

FK Fru{kogorac (Sr. Kamenica) – FK Prof.

Bolesnikov 0:15

Strelci za FK Veternik: Popovi}, a za FK Prof. Bolesnikov: Kisi} 5, Vukosavqev 5, Najrizi 3, Rexepov 3, [}epanovi} 2, Malinovi}, Vukovi}, Vari}ak, Novakovi}.

FK Veternik: Markovi}, Durahi, Mili}, Novak, [ebez, Jevi}, Xever, Popovi}, Jugovi}, [api}, Kondi}.

FK Prof. Bolesnikov: Gligorijevi}, Malinovi}, Vukovi}, Najrizi, [}epanovi}, Vari}ak, Kisi}, Novakovi}, Vukumirovi}, Kulpinski, Vukosavqev, Rexepov, Trajkovi}.

Strelci za FK Prof. Bolesnikov: Risti} 4 gola, Cari} 2 gola, Bobar 3 gola, Kurte{i 2 gola, Malivuk, Nenezi}, Rube`i}.

FK Fru{kogorac: Elez, Ku`et, Prodi}, Varga, Manojlovi}, Subanovi}, Abazovski, Polovina, Papi}, Lali}, Vukovi},Radosavqevi}, Bukvi}, \ilas, Pu{ka{, Jovanovi}, Kne`evi}.

FK Prof. Bolesnikov: @upi}, Mladenovi}, [piri}, Cari}, Malivuk, Risti}, Nenezi}, Kurte{i, Bobar, Rube`i}.

Godi{te 1996–1997.

Godi{te 1998.

FK Vojvodina (N. Sad) – OFK Futog 5:1

FK Vojvodina (Novi Sad) – OFK Slavija 5:1

Strelci za FK Vojvodina/97: Latinovi} 2, Koj~i}, Joveti}, Stankovi}, a za ekipu OFK Futog/97: ^ali}.

FK Vojvodina: Milinkovi}, Radosavqevi}, Latinovi}, Koj~i}, Joveti}, Hrubik, Ratkovi}, Krstevski, \uri{i}, Sankovi}, ^ampar, Kari{ik.

OFK Futog: Mandi}, Kne`evi}, Tasi}, Radovanovi}, Milenkovi}, ^ali}, Andri}, Dragutinovi}, Novakovi}, Mici}, Krsti}, Vlaovi}, Goganovi}.

Strelci za FK Vojvodina: Mati}, Mi}in 2 , Kova~evi}, Gaji}, a za OFK Slavija: Maksimovi}.

Godi{te: 1999.

OFK Slavija – FK Krila Krajine (B. Palanka) 0:3 Strelci za FK Krila Krajine: Mandi}, Pandurov, Mrdi}.

OFK Slavija: Grahovac, Radulovi}, Slavuq, Lazovi}, ]o{kov, Radi}, Barat, Kara}, Radak, Bojani}, Asani, Kne`evi}, Dimitrov, Je{i}, Radulovi}.

FK Krila Krajine: Miki}, Gluvi}, An|elkov, Vje{tica, Ra|enovi}, Budi-

FK Vojvodina: Ili}, Gavrilov, Sekuli}, Trivi}, Jovanov, Mati}, Iveqa, Lon~ar, Lalatovi}, Gaji}, Kova~evi}, Popovi}, Nasti}, Mi}in.

OFK Slavija: O`ivat, Raleti}, Stojanov, [u{akov, Ubovi}, Maksimovi}, Ilijazovi}, Mar~ok, Buri}, Barjaktarovi}, Lazovi}, Latinki}, Grlica, Tre{wi}, Nedi}, Leti}.

Godi{te 1999.

[F Lavovi (Novi Sad) – FK S. Mihajlovi} (Novi Sad) 0:5 Strelci za FK S. Mihajovi}: Suba{i}, Kolari}, Nikoli}, \or|evi}, Solarov.

[F Lavovi: Despotovi}, Labus, Davidovi}, Qubojevi}, Simin, Zeki}, Hajvaz, Golubovi}, Vulevi}, Male{evi}, Ne{kovi}, Keser, [tikovac.

FK Sini{a Mihajlovi}: Vujani}, Nestorovi}, Trifkovi}, Stojkovi}, Suba{i}, Kolari}, Nikoli}, Panteli}, Ili}, \or|evi}, Juri}, Grgi}, \uri~ek, Solarov.

Foto: Neboj{a Brankov

20

SPORT

sreda17.novembar2010.

PRVA SRPSKA LIGA – SEVER

Jara~ani boqi u derbiju Mladost Teletehnika - Meridijana 90:85 (21:15, 23:29, 20:19, 26:22) MLADOST TELETEHNIKA: Jovi{i} 12, Kokanovi} 26, Danilovi}, Lackovi}, Skoko 22, Macan 14, Draga{ 10, Rako~evi}, Pantovi}, Macura 7.

MERIDIJANA: Pisarov, Pisarov-Bulut 13, Zari}, Mitrovi}, ^ovi} 21, Mati} 6, [i{ovi}, Davidovac 30, Ron~evi} 6, Stani} 8.

U jednom od derbija Prve srpske lige grupe sever ko{arka{i Mladosti teletehnike iz Ba~kog Jarka savladalai su novosadsku Meridijanu i ostali jedina nepora`ena ekipa u ligi. U neizvesnoj zavr{nici, doma}ini su imali vi{e `ivaca i precizno{}u Kokanovi}a i Skoka slavili u derbiju.

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga

Radni~ki - Krka 86:82, Igokea - Zadar 78:75, Nimburk - Partizan MTS 73:69, Zagreb - Hemofarm [tada 76:73, Crvena zvezda - Cibona 83:72, Union Olimpija - [iroki 107:70, Cedevita - Budu}nost 70:59.

1. Olimpija 2. Hemofarm 3. Nimburk 4. Krka 5. Budu}nost 6. Cedevita 7. Zagreb 8. Partizan 9. Igokea 10. Radni~ki 11. [iroki 12. Cibona 13. Zadar 14. C. zvezda

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

5 5 5 4 4 4 4 3 3 3 3 3 2 1

2 2 2 3 3 3 3 4 4 4 4 4 5 6

530:490 586:554 527:524 521:485 543:508 525:524 506:518 540:515 489:499 557:593 518:567 559:555 518:517 525:595

12 12 12 11 11 11 10 10 10 10 10 10 9 8

IVBL `enska liga

Partizan - Vojvodina NIS 71:62, Maribor - Jedinstvo 80:72, Ceqe - [ibenik 68:57, Gospi} - Radivoj Kora} 90:57, Lupa - ^elik 75:73, Vo`dovac Medve{~ak 71:57.

1. Partizan 2. Ceqe 3. [ibenik 4. Gospi} 5. R. Kora} 6. Vo`dovac 7. Lupa 8. Vojvodina 9. Jedinstvo 10. Maribor 11. ^elik 12. Medve{~ak

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 6 6 3 3 2 2 2 3 2 1

1 1 1 1 4 4 5 5 5 4 5 6

554:490 501:438 506:451 673:491 517:510 457:468 476:509 424:458 440:488 518:567 488:555 428:557

13 13 13 13 10 10 9 9 9 9 9 8

Prva A mu{ka liga Srbije Novi Sad - Superfund 94:91, Vojvodina Srbijagas - Sloga 65:58, Sloboda - Tami{ Petrohemija 73:68, Borac - Proleter Naftagas 76:71, FMP - OKK Beograd 92:66, Mega Vizura - Napredak Rubin 87:80, Crnokosa Metalac 70:82.

1. FMP 2. Mega V. 3. OKK Beograd 4. Sloboda 5. Tami{ 6. Napredak 7. Borac 8. Novi Sad 9. Vojvodina S. 10. Metalac 11. Sloga 12. Crnokosa 13. Proleter N. 14. Superfund

7 7 7 7 7 7 7 7 7 6 6 7 7 7

7 5 4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 0

0 2 3 3 3 3 3 4 4 3 3 5 5 7

633:460 593:570 546:520 532:507 473:468 545:541 473:496 569:571 446:493 500:499 448:452 564:587 554:594 553:608

14 12 11 11 11 11 11 10 10 9 9 9 9 7

Spartak - Student 74:56, ^elarevo - Crvena zvezda 95:82, Hemofarm [tada Radni~ki 91:60, Proleter Loznica 55:39. Kovin je bio slobodan.

5 6 5 5 4 4 5 6 4

5 4 3 3 3 3 1 0 0

0 2 2 2 1 1 4 6 4

433:264 10 402:387 10 396:389 8 334:345 8 344:307 7 309:288 7 303:348 6 310:435 6 256:324 4

Prva B mu{ka liga BKK Radni~ki - Vojvodina 97:61, Spartak - Radni~ki KG 06 103:67, @elezni~ar - Mladost 104:85, Smederevo Vizura - Sin|eli} 96:78, Jagodina - Radni~ki (O) 75:71, Ni{ - Viva Basket 78:73, Radni~ki Basket - KG Student UK 84:68.

1. BKK Radni~.

2. Spartak 3. Radni~ki (O) 4. Smederevo 5. Radni~ki B. 6. Viva Basket 7. @elezni~ar 8. Mladost 9. KG Student 10. Jagodina 11. Sin|eli} 12. Vojvodina 13. Ni{ 14. Radni~ki KG

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 5 5 5 4 4 4 4 3 3 3 2 1 0

1 2 2 2 3 3 3 3 4 4 4 5 6 7

578:451 605:530 605:543 609:559 507:468 608:579 529:528 535:583 547:543 546:573 550:591 501:550 476:559 526:665

6 6 6 6 4 4 3 3 3 1 2 1 1 0

1 1 1 0 3 3 4 4 3 6 3 5 6 6

573:398 596:414 473:395 481:337 520:436 552:542 461:465 427:513 391:385 390:453 348:393 295:386 320:475 271:506

13 13 13 12 11 11 10 10 9 8 7 7 7 6

Prva srpska mu{ka liga - Sever

Nova Pazova - Radni~ki 81:68, Dunav - Jedinstvo 72:55, Oyaci - Stara Pazova 83:77, Veternik - Vrbas 85:75, Topola - Novi Sad MT 100:87, Mladost Teletehnika - Meridiana 90:85.

1. Dunav 2. Mladost 3. N. Pazova 4. Oyaci 5. Meridiana 6. Vrbas 7. Veternik 8. S. Pazova 9. Jedinstvo 10. Topola 11. N. Sad MT 12. Radni~ki 13. Sport Ki 14. Duga

11 10 1 10 10 0 11 8 3 11 8 3 10 7 3 10 7 3 10 7 3 9 7 2 9 6 3 10 5 5 10 5 5 9 4 5 24 0 24 24 0 24

636:507 628:461 636:513 676:587 554:451 610:507 555:482 463:350 425:366 488:484 528:531 411:411 0:480 0:480

21 20 19 19 17 17 17 16 15 15 15 13 0 0

Zajedni~ka KSV `enska liga

^elarevo - Topol~anka 84:60, Proleter - Hemofarm [tada 50:54, Srbobran Reahem - Vojvodina NIS 69:75, Sivac - Ruma92 0:20 (sr), Gimnazija - Vrabs Wego{ 20:0 (sr).

1. Srbobran 2. Ruma 3. Proleter 4. Vojvodina 5. ^elarevo 6. Gimnazija 7. Topol~.

8. Hemof.

9. Sivac 10. Vrbas

9 8 9 6 6 8 8 6 11 13

7 7 4 5 5 4 3 4 3 0

2 1 5 1 1 4 5 2 8 13

470:341 374:191 319:330 436:317 456:360 233:297 297:377 286:283 175:292 165:423

16 15 13 11 11 11 11 10 6 3

Druga srpska mu{ka liga - Sever

Prva A `enska liga Srbije

1. Hemofarm 2. Spartak 3. Kovin 4. Student 5. C. zvezda 6. ^elarevo 7. Proleter 8. Loznica 9. Radni~ki

Prva B `enska liga

7 7 7 6 7 7 7 7 6 7 5 6 7 6

13 12 12 12 11 11 11 11 10 10 10 9 8 7

Sveti \or|e - Akademik 90:87, Ruma - Apatin 65:87, Ba~ka Palanka - Krajina Grme~ 65:87, Hajduk - Top 83:73, Dinamo - Srem 92:88, Crveka - Partizan 85:57, Mladost - Kikinda 67:103.

1. Akademik 2. Krajina G. 3. Dinamo 4. Sv. \or|e 5. Kikinda 6. Srem 7. Top 8. Hajduk 9. Apatin 10. Crvenka 11. Ruma 12. Partizan 13. Mladost 14. B. Palanka

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 6 6 5 5 3 3 3 3 2 1 0 0

1 1 1 1 2 2 4 4 4 4 5 6 7 7

638:516 624:504 615:522 588:494 640:485 658:515 528:520 505:514 482:502 511:533 563:607 440:582 409:606 373:674

13 13 13 13 12 12 10 10 10 10 9 8 7 7

Jedinstvena juniorska liga Srbije Novi Sad - Morava 123:67, Hemofarm [tada - Crvena zvezda 98:79, Mladost - FMP 68:83, Kwa`evac - Partizan MTS 71:81, Mega Vizura - Beovuk 106:93, Radni~ki - Borac 73:68.

1. FMP 2. Hemofarm 3. Mega Viz. 4. Mladost 5. Novi Sad 6. Partizan 7. Beovuk 8. C. zvezda 9. Radni~ki 10. Kwa`evac 11. Borac 12. Morava

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 3 2 2 2 1 1 1 0 0 0

0 0 0 1 1 1 2 2 2 3 3 3

299:185 261:182 263:228 262:218 285:236 223:203 272:285 253:276 186:253 249:266 179:218 192:374

NOVA PAZOVA: Babi} 6, Velemir 3, Kne`evi} 8, Perin 10, Vu~enov 2, Milanovi} 20, Zor~i} 23, Krneta 1, Turujkalo 8, Bundalo, Medi}, Adam.

RADNI^KI: Milojkovi} 4, Petkov, Jari}, Lakovi} 7, Rni} 2, Grujevi} 5, Stojanovi} 6, Milo{ev 7, Gurjevi} 21, Nestorovi}, Mi{enovi} 10, Kostovi} 6.

Dunav - Jedinstvo 72:55 (15:10, 22:19, 16:18, 19:8)

[abac - Jagodina 84:79, Beo~in - Vrbas Medela 66:75, Plejof - Kolubara Mladost 48:67, Stara Pazova - Moravac 100:54, Bor - Basket Stars 59:63, Sivac - Radivoj Kora} MT sino}. Odlo`en je susret Trep~a - Kraqevo.

1. Vrbas M. 2. S. Pazova 3. [abac 4. R. Kora} MT 5. Beo~in 6. Jagodina 7. Kolubara M. 8. Basket St. 9. Sivac 10. Plej of 11. Kraqevo 12. Trep~a 13. Moravac 14. Bor

Nova Pazova - Radni~ki 81:68 (25:10, 22:17, 22:20, 12:21)

6 6 6 5 5 5 4 4 4 3 3 3

DUNAV: Luki}, Aleksi} 8, Glumac 3, Markovi} 13, Majstorovi} 26, Gojak, Nikoli} 3, Petrovi}, Raj~i}, Vasi} 8, Mileti} 11.

JEDINSTVO: Vukovi}, Brankov 10, Vulovi} 3, Stanko, Bawac 6, Stoisavqevi} 2, Stojkov, Perunovi} 9, Petrkovi} 11, Vasiqevi}, Kirsanov 4, Voki} 10.

Oyaci - Stara Pazova 83:77 (23:16, 12:19, 18:19, 30:23) OXACI: Ga}e{a 20, Gaxi}, Zari}, Virovac 4, Japunxi} 2, Golubovi} 9, Stojanovi} 9, Ostrogonac 10, Zeqkovi} 20, Genal 7.

STARA PAZOVA: ^obanovi}, Vere{, Bojovi} 10, \uri~in 13, Ma`ibrada 4, Mirkovi}, Petrovi} 29, Kne`evi}, Gruji} 16, Ivani} 4, Mirkovi} 1, Puleti}.

Veternik - Vrbas 85:75 (26:9, 14:13, 26:30, 19:23) VETERNIK: Srebro, Lopi~i}, Vlaji} 21, Saji} 6, Vukovi} 2, Petrovski 6, Isakov-Kova~evi} 6, Beqanski 24, Prentovi} 20, Vuji}, Bo`ovi}, Stojanovi}.

VRBAS: Bogdanovi} 12, \urovi} 19, Koprivica 11, Rac 4, Krsti} 2, Kerkez 6, Vuja~i} 15, Jovi~i} 8, Stojanovi}, Glu{ac.

Topola - Novi Sad MT 100:87 (22;35, 27:23, 29:12, 22:17) TOPOLA: Ra{uo, Savi} 2, Vejinovi} 19, Radovi} 22, \ur|evi}, Topalov 16, Martinovi} 2, Prqa 28, Ka}anski 4, Tot 5, Bo{kovi}, [egrt.

NOVI SAD MT: Jovanovi}, Turawanin, Petrovi} 21, Jerini} 3, Vasi} 7, Zekovi} 15, Vuji~i} 27, Mari} 4, Kostre{evi} 10.

DRUGA SRPSKA LIGA – SEVER

Prvi poraz Srbobranaca Sveti \or|e – Akademik 90:87 (24:25, 21:20, 19:24, 26:18) SVETI \OR\E (@ITI[TE): Ple}a{, ^oli} 16, Podkowak 8, Aramba{i}, Lazarevi} 8, Bosni} 7, Uzelac 9, Boqac 18, Martinovi} 20, Marinkovi}, Vigwevi} 4, Lu~i~anin.

AKADEMIK (SRBOBRAN): Jezdi}, [eguqev, Jani}ijevi}, Fatorini 11, @ivanovi}, Andri} 18, Stani} 17, Tutorov, @dero 11, Andri} 8, Vu~i} 22. @iti{tani su naneli prvi poraz dosada{wem lideru iz Srbobrana i zakomplikovali stawe u vrhu tabele i sada prve ~etiri ekipe imaju u~inak 6-1.

Mladost (U) – Kikinda 67:103 (19:23, 19:25, 13:28, 16:27) MLADOST (UQMA): Lukovi}, Risti} 8, Momi} 10, Petrovi}, Vuletin 12, Tanaskovi}, Keri 2, ]irovi} 16, Tuvi} 11, Rankov 2, Vit 6, Milin.

KIKINDA: Mi}unovi} 7, Crnomarkovi} 2, ]asi} 2, Pa{i} 4, Krajinovi} 32, Bogdanovi} 8, Santra~ 4, Bunghart 10, M. Bucalo 9, Mihajlovi}, D. Bucalo 14, Bla`i} 12.

Dinamo (P) – Srem (SM) 92:88 (27:32, 19:18, 14:18, 32:20) DINAMO (PAN^EVO): Cakovi} 13, Doskovi} 12, Jev|eni} 12, Sekuli} 9, Uzon 3, [timac 19, Stankovi}, Babi} 10, Veskovi} 14, Ludo{ki, Radenkovi}.

SREM (SREMSKA MITROVICA): Tomi}, Stojisavqevi} 3, Stracenski, Pejakovi} 5, Joki} 22, \urak 11, Ili} 9, Kne`evi} 13, \or|i} 6, Krwevi} 7, Mir~eta, Axi} 12.

Ruma – Apatin 65:87 (17:18, 15:24, 14:17, 19:28)

DNEVNIK MASTERS TURNIR U LONDONU

Novak s Nadalom, Berdihom i Rodikom Na zavr{nom turniru u Londonu, Novak \okovi} }e igati u A grupi, a protivnici }e mu biti Nadal, Berdih i Rodik, odlu~eno je ju~e `rebom. U B grupi }e igrati [vajcarac Roxer Federer, [ve|anin Robin Soderling, Britanac Endi Marej i [panac David Ferer, odlu~eno je `rebom u Londonu.

Dvojica prvoplasiranih igra~a iz obe grupe plasira}e se u polufinale. Srbija }e naravno, imati svog predstavnika i na turniru dublova. Nenad Zimowi} u paru sa Danijelom Nestorom, igra u Grupi B sa Novak \okovi} Luka{om Kubotom i Oliverom Paes, poqska kombinacija Marahom, Mahe{om Bupatijem i Firstenberg - Matkovski, kao Belorusom Maksom Mirnijem, i Jirgen Melcer i Filip Pe~kao i sa Normanom i Mudijem. ner.

U Grupi A se nalaze se najveTurnir }e biti odr`an u lon}i rivali Zimowi}a i Nestodonskoj O2 areni od 21. do 28. ra, bra}a Brajan, kao i Dluhi i novembra.

NOVOSA\ANKE NISU RAZO^ARALE PROTIV [AMPIONA

Partizan kao putokaz

Sudar srpskih ekipa na Jadranu u okviru sedmog kola Regionalne lige, prema o~ekivawu pripao je {ampionu Srbije, Partizan Galenici. Uprkos porazu u Beogradu 71:62, ko{arka{ice Vojvodine NIS pokazale su da im je forma u usponu i da mogu da pariraju najboqih ekipama na Jadranu.

Bio je ovo jo{ jedan u nizu duela protiv timova koji konkuri{u za plasman na fajnal - for i tutulu ove sezone. Posle Ceqa i Partizana, izabranice trenera Mirkovi}a o~ekuje jo{ jedan te`ak susret, a u Novi Sad dolazi dvostruki osvaja~ lige i branilac pro{logodi{weg naslova ekipa Gospi}a.

Na pitawe kako motivisati ekipu protiv najja~ih rivala u {ampionatu trener Vojvodina NIS, Zoran Mirkovi} ka`e: - Protiv Partizana smo imali kiks da nas doma}in u prvih pet minuta iznenadi i agresivnom igrom do|e do 14 poena prednsoti koje je do

kraja susreta bilo jako te{ko sti}i, potogovo kada je re~ o rivalu kakav je Partizan. Do kraja susreta smo bili ravnopravni, ~ak na momente i boqi, uspeli da pri|emo na pet razlike, ali osim ~asnog poraza nismo mogli vi{e. Raduje me kontinuitet dobrih igara devojaka, kao i zalagawe na treninzima tokom nedeqe. Na redu je duel protiv Gospi}a, ekipe koja je izrazito napada~ka, koja posti`e veliki broj poena ~ak i u Evro ligi.

Uloga favorita je apsolutno na wihovoj strani, a nama ostaje da se spremimo {to boqe i skupo prodamo ko`u.

Svoju {ansu }emo tra`iti u duelima koji slede, gde na so~ekuju ekipe protiv kojih mo`emo i moramo da o~ekujemo nove pobede - kazao je Mirkovi}.

Utakmica 8.kola IVBL lige Vojvodina NIS - Gospi} na programu je u subotu u maloj dvorani Spensa u 17 ~asova. I. Grubor

ZAJEDNI^KA LIGA KSV ZA @ENE

Derbi Novosa|ankama Srbobran Reahem – Vojvodina NIS 69:75 (22:16, 13:20, 18:15, 18:24) SRBOBRAN REAHEM: Dun|erski, Damjanovi} 15, Poju`ina 14, Lakovi} 13, Olui}, Ne`i}, Bokan 11, Petra{ 4, Smiqani} 4, Zori} 8, Milovi}.

VOJVODINA NIS: Vukovi} 7, Ugarak 6, Piper 10, Zekovi} 5, Gvero 15, Marunki}, ^orto 16, [olak, \uki} 16, \ur|evi}.

^elarevo – Topol~anka 84:60 (19:9, 26:19, 21:12, 18:20)

RUMA: [ovi}, Jeli} 19, [andorov 2, Mati} 9, Bo`i} 7, Kraj~inovi} 9, Ze~evi}, Rama~ 13, Isakovi} 3, Mirkajlovi} 3.

APATIN: Dra{ko 9, M. Mirkovi} 6, Marijanovi} 3, R. Mirkovi}, Vujin 13, Rai~evi} 20, Mandi} 2, Matijevi}, @akula 12, Pe}anac, ]opi} 4, Laketa 17.

Crvenka – Partizan ([) 85:57 (31:18, 18:12, 21:17, 14:10) CRVENKA: Semiz 2, Raji} 8, Maravi}, Grn~arski 2, Suboti}, Da. Mikuli} 4, De. Mikuli} 20, Vuki} 4, Golubovi} 25, Popovi} 20.

PARTIZAN ([ID): Tomas 4, Jandri} 23, Mi}i}, Smiqi} 9, Zec 4, Opojevi} 2, Kreko 6, Radoj~i} 9.

Ba~ka Palanka – Krajina Grme~ 56:106 (19:32, 14:21, 10:26, 13:27) BA^KA PALANKA: Rokvi}, Laki}, Kova~evi} 16, Prole, Latinovi} 2, Mati}, Babi} 5, @ivanovi} 2, Rodi}, Tomi} 12, Wego{evi} 6, Brki} 13.

KRAJINA GRME^: Ra{kov 2, Liwa~ki 9, Vukowanski 7, Blanu{a 15, N. Ugr~i} 21, Radulovi} 8, [krbi} 3, \uki} 2, Po~u~a, [evi} 16, M. Ugr~i} 16.

Mlade ko{arka{ice ^elareva

^ELAREVO: Ma. Rado{evi}, Zoloti} 14, Savi} 10, Stankovi} 20, Zori} 2, Mi. Rado{evi} 11, [trbac 8, Milutin, Gici} 11, Grbi} 6.

TOPOL^ANKA: Deli}, Rajak 6, \or|evi} 12, Dozet 7, Kova~ev 3, Niki}, Popov 14, Ki{karoq 12, Vukovi} 2, Vrceq 4, Janu{ko, Radovanovi}.

Pripremio: M. Risti}

SPORT

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

VELEMAJSTOR BOBAN BOGOSAVQEVI]

Naslednik Bore Kosti}a Boban Bogosavqevi}, najmla|i srpski velemajstor, na rejting listi trenutno deveti (2569) “s tendencijom daqeg porasta”. Na posledwa ~etiri {ampionata Srbije visoko se plasirao i skrenuo je pa`wu i {ire javnosti. Osim ovih, od zna~ajnijih dosada{wih uspeha koji su samo nagove{tavali potencijal i veliki talenat, ovog skromnog mladi}a, izdvoji}emo samo neke: vi{estruki je pobednik festivala mladih Vojvodine i Srbije i Crne Gore u svim uzrasnim kategorijama na kojima je u~estvovao, drugoplasirani na posledwem omladinskom prvenstvu Srbije i Crne Gore 2005. godine, dvostruki je omladinski prvak Srbije, za 2006. i 2007. godinu, zatim slede uspe{ni nastupi za ekipe Spartaka i “Bore Kosti}a” u Prvoj ligi za seniore, te nastupi na dvojnoj registraciji za ekipe Rada i Ni{kog {ah kluba, koji su i uz veliki doprinos Bokija uspeli da se plasiraju u Prvu ligu. Od ove godine je ~lan Laste iz Beograda.

poen ve} igra, re{io sam problem, van svih pravila, tako {to sam raspario posledwi par, a novi slobodni igra~ jedva je do~ekao da dobije poen i mogu}nost da se osve`i i okupa na lepom belocrkvanskom jezeru! Od tada je Boki moj favorit na svim turnirima. Jedan od u~esnika {ampionata Srbije (Mataru{ka bawa) na pitawe kakvi su mu utisci o Bobanu, izjavio je: - Bi}e veliki igra~ jer ne respektuje imena i autoritete ve} svaku partiju igra na pobedu! z Od Bele Crkve pro{lo je 15 godina. Sada si Boban Bogosavqevi} velemajstor. Opredelio si se da igra{ profesionalno tula sada je va`an rejting i sve vi{ah. Taj hleb je neizvestan i sa {e rejting. Da bi igra~ dobijao sto kora. Klubovi su u besparipozive za berger turnire mora da ci. Te{ko se dolazi do sponzoima visok rejting, a to je moj nara. Da li si svestan u {ta si se redni ciq. S rejtingom iznad 2600 upustio i kakvo je tvoje iskupoena bi}e mi svakako boqe. Uz jastvo u ovih nekoliko godina? ~e turnire idu i ja~i protivnici - [ah je moja qubav od malena. i to je ono {to mi u ovom trenutPo{to sam ve} 16 godina u {ahu ku nedostaje. Ali, ve} sam rekao, da su pozivi vezani i za ve}i li~ni rejting.

Nema kriterijuma z Mlad si. Sigurno ima prostora za napredovawe. Za to je za izbor reprezentativaca svakako potreban i vrhunski z Na rejting listi Srbije si trenutno deveti. Rejting od trener.

2600 te sigurno ne bi smeo zaobi}i kada je u pitawu repre- Mom dosada{wem uspehu svazentacij. kao su doprineli i treneri, jer - Pro{le godine sam smatrao da sam na {irem spisku reprezenoni su sastavni deo pri~e. Od Katativaca. O~ekivao sam poziv za “B” tim na prvenstvu Evrope. Izpelana, preko Vojinovi}a, Sedlaostavqen sam. Nisu mi jasni kriterijumi za izbor igra~a, odnosno, ka i Maksimenka, svaki je na svoj boqe re}i da ih i i nema. U toj selekciji igrali su i stariji i mlana~in imao uticaja na moje napre|i od mene, igra~i i s vi{im i ni`im rejtingom. Nejasan je lobi u dovawe. Tri godine nemam trenevezi s tim. Kada se moj ciq od 2600 poena ostvari te{ko da }e se ra. Radim na {ahu sam, tu i tamo sa na}i objektivno opravdawe za eventualno izostavqawe. ponekim od prijateqa. z Ti si ve} velemajstor. [ta bi taj trener mogao da ti poBobana sam upoznao jula 1995. prirodna posledica mojih rezulmogne? godine na Openu u Beloj Crkvi katata opredelila me je za {ah kao - Uh, mnogo. Izme|u ostalog, reda je imao sedam godina i igrao na profesiju. Na`alost, op{ta kripertoar otvarawa da se pro{iri i svom prvom rejting turniru. Na za nije mimoi{la ni {ahovske usavr{i… Vrhunski trener je turnir je svakodnevno, u pratwi klubove, pa je, u ovom trenutku, neophodan ali za to nemam sredcele porodice, putovao iz Vr{ca polo`aj na{ih {ahista zaista testava. z Zar ne dobija{ stipendiju po `estokoj vru}ini, a kada je u `ak i samo nekolicina igra~a motre}em kolu zbog neparnog broja `e da `ivi od {aha, uz uslov, i da saveza kao perspektivan {ahiu~esnika bio slobodan i dobio su anga`ovani i igraju i lige u sta? poen bez igre, tu`nim, i pomalo okru`ewu. Samo na{a liga nije - Ne, ne dobijam, a ko dobija, komole}ivim glasom mi je saop{tio dovoqna. Berger turnira nema viliko wih i kriterijumi po kojem da mu ne treba takav poen, ve} bi {e kao nekada {to ih je bilo. Vrse dobijaju nisu mi poznati. z [ta je sa sredinom u kojoj radije, ako mo`e, da igra. Vide}i {a~ki memorijal je izuzetak. Ali de~aka pred sobom kojem nije ciq to su pozivni turniri. Pored ti`ivi{? Koliko mi je poznato, POLUFINALE PRVENSTVA NOVOG SADA

Vodi Pavlovi} U Novom Sadu, u prostorijama N[K-a, u toku je polufinalni turnir za jubilarno 80. prvenstvo grada. U~estvuje 27 igra~a. Posle ~etri odigrana kola u vo|stvu se nalazi, sa maksimalnim u~inkom, mk Nenad Pavlovi} sa 4 poena.

Plasman: 1. Nenad Pavlovi} 4, 2-7. Sini{a Remecki, Zoran Milenkovi}, Nedeqko Utje{anovi}, Darko Ka~ar, Nenad Dimitrijevi}, Ivan Titov 3, 8-9. Sini{a Drowi}, Darko Ukropina 2,5, 1017. Bo`idar Karli~i}, Miodrag Dra`i}, Tomislav [krivanko, Goran Kova~evi}, Savo Gvozdenovi}, Ivan Banovi}, @iva Markov, Qubi{a Terzi} 2, 18-24. Dragoqub Stani{i}, Tihomir Pu{ka{, Tomislav Bu`an~i}, Slavko Stanojevi}, Strahiwa \urni}, Dejan Vu~kovi}, Bojan Lukaji} 1,5, 25-26.

Dragoqub Vojvodi}, Davorin Vrane{ 1, 27. Jovo Petovi} 0,5 poena.

PROBLEM BR. 311

Beli daje mat u dva poteza Kubbel,L Tekhnika i jizn, 1926.

Re{ewe problema br. 310 (S. Loyd, N. Y. Evening Telegram, 1890.) sa pozicijom: beli – Ka4, Da8, Tb5; crni – Ka1, pe{aci: b7, c5, e7; je 1.Ka5! Na sve poteze crnog beli igra 2.Kb6 mat.

TURNIR DECE „JO PAJTA[“

^uru`ani najuspe{niji

Redakcija de~ijeg ~asopisa „Jo Pajta{“ organizovala je po 35. put takmi~ewe za u~enike osnovnih {kola u {ahu koje se za ovu {kolsku godinu odr`alo u Osnovnoj {koli "Petefi [andor" u Kuli. U konkurenciji de~aka u~estvovalo je 159 u~enika iz 48 vojvo|anskih osnovnih {kola, a u grupi devoj~ica 53 u~enice iz 25 {kola.

Dobitnici medaqa su: u grupi starijih de~aka: 1. Filip Kumi} („^aki Lajo{“, Ba~ka Topola) 6,5, 2. Qubo Vlahovi} („20. oktobar“, Sivac) 6,5, 3.

Neboj{a Pavkov („Isa Baji}“, Kula) 6 poena; u grupi mla|ih de~aka: 1. Petar Grubor („\ura Jak{i}“, ^urug) 5, 2. Miqan Radovi} („20. oktobar“, Sivac) 5, 3. Sergej Vla{kali} („20. oktobar“, Sivac) 4,5 poena; u grupi starijih devoj~ica: 1. Kristina Ke~kemeti („Tomorkew I{tvan“, Torwo{) 6,5, 2. Adel Miklo{ („Do`a \er|“, Gunaro{) 6, 3. Tatjana Marticki („\ura Jak{i}“, ^urug) 6 poena; u grupi mla|ih devoj~ica: 1. Maja Kari{ik („Aleksa [anti}“, Aleksa [anti}) 5, 2. Marina Gaj~in („@arko Zrewanin“, Apatin) 4, 3. Adrijana \ermanovi} („@arko Zrewanin“, Zrewanin) 4 poena.

Dobitnici medaqa u ekipnom plasman su (de~aci): 1. „20. oktobar“ (Sivac) 21, 2. „^okonai Vitez Mihaq“ (Gorwi Breg) 19, 3. „\ura Jak{i}“ (^urug) 19 poena; (devoj~ice): 1. „\ura Jak{i}“ (^urug) 11,5, 2. „@arko Zrewanin“ (Apatin) 10, 3. „Do`a \er|“, (Gunaro{) 10 poena. U ukupnom ekipnom plasmanu pobedila je Osnovna {kola „\ura Jak{i}” iz ^uruga sa 30,5 poena.

bilo je nekih obe}awa od strane op{tine da }e ti se pomo}i.

- Bilo je, ali na tome je i ostalo. Obe}ana pomo} od grada je izostala i u vezi s tim prinu|en sam bio da svoje egzistencijalno pitawe re{im u drugoj sredini. @elim da pohvalim rukovodstvo mog sada{weg kluba Laste iz Beograda. Taj klub je jedan na{ih najorganizovanijih klubova, a tako|e je i jedan od najpouzdanijih {to se ti~e odnosa klub – igra~. z [ahovski uzor?

- Pre svih Fi{er kojeg cenim kao najboqeg igra~a svih vremena. Uz to, najvi{e je u~inio za {ah: digitalni sat je wegova ideja a poboq{ani uslovi za igru i vi{i nivo nagrada su posledice wegovih, tada, “nerazumnih” zahteva. Od savremenih igra~a na prvom mestu je Kramnik. Moj stil, ako se tako mo`e re}i, je najpribli`niji Kramnikovom i poku{a}u da mu se u tome {to vi{e {ahovski pribli`im. z ^itav vek i godina dana od ro|ewa Bore Kosti}a bilo je potrebno da se u Vr{cu rodi drugi po redu velemajstor.

Igra{ sada na Kosti}evom memorijalu. [ta zna~i ime Bore Kosti}a u tvojoj {ahovskoj karijeri?

- Bora Kosti} je neprevazi|ena legenda, ne samo Vr{ca. Svakako da sam ponosan {to sam ro|en u gradu kojeg je i on mnogo voleo. Odlazio je, obilazio svet, ali mu se uvek s novom rado{}u vra}ao. U tome smo sli~ni. Ali, wegov `ivotopis je nemogu}i san za savremenog {ahistu iz mnogo razloga. z Ovakav dvokru`ni turnir sa {est u~esnika se prvi put igra kod nas. Kakvo je sad tvoje novo iskustvo kao igra~a?

- Organizator se opredelio za ovakav turnir iz prakti~nog razloga – nedovoqno sredstava za turnir sa desetak u~esnika. Me|utim, ideja nije lo{a, mo`da uz malu korekciju da se igra sa osam igra~a kao u Linaresu.

Bogoqub Dankovi}

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Istinita lova~ka pri~a U jednom od pro{lih priloga imali smo slu~aj trapavog lovca koji je presekao dejstvo vlastitog topa. U me|uvrmenu, neki strastveni qubiteqi lova ve} su stigli da nam zamere {to iznosimo tako netipi~ne, negativne primere.

Zato, pre nego {to bi nam prispeo i zvani~an protest Dru{tva lovaca, hitamo da vas upoznamo sa “lova~kim pogotkom godine”, koji je postignut izvanredno preciznim hicem izdaleka:

1.D:f6+! K:f6 2.Lb2 mat.

Ovakav podvig, me|utim, nije slu~ajan. Jer, beli lovac je imao pred sobom brisani prostor du` otvorene dijagonale ({to je za {ahovske lovce ~ak dragocenije nego za wihove kolege od krvi i mesa), pa je na uzoran na~in pokazao {ta su on i wihove kolege u stawu da u~ine kad im se stvore odgovaraju}i radni uslovi.

Uzgred budi re~eno, prikazani slu~aj nije nikakva izmi{qena “lova~ka pri~a”, jer je do upravo takvog, izne-

nadnog obrta do{lo u turnirskoj partiji Vanka – Skala, igranoj u Pragu 1960.

Sa druge strane, nije ni svaki kow genijalan. U polo`aju na drugom dijagramu, naime – verovali ili ne – beli, sa tim kowem i pe{akom vi{e, nikako ne mo`e dobiti(!) ako je na potezu, pa ma koliko wegov zlosre}ni kow tumarao, skakutao ili trupkao po tabli, u {ta se mo`ete sami uveriti – kao {to }ete i utvrditi da beli lako dobija ako tu ba{ sad crni treba da igra.

Upravo, to vam je i ilustracija za princip da u {ahu ima koliko pravila – toliko izuzetaka. Naravno, znamo da smo vam na to ve} ukazivali, a znamo i to da je novinarsko pravilo da se ne treba ponavqati – ali, mada smo spremni da se toga pravila dr`imo, mislimo da ga mo`emo ponoviti – upravo zato {to ono obuhvata, pa i predvi|a i izuzetke - smatra Dragoslav Andri} u dana{wem prilogu “[kole za male i velike pacere”.

sreda17.novembar2010.

21

ANALIZIRANE PARTIJE

Bioritam i plasman Zavr{en je i memorijalni turnir u pomen Taqu koji se igrao u Moskvi proteklih desetak dana. Pobedili su zajedni~ki Arowan, Karjakin i Mame|arov sa 5,5, poena. Pobednik je mogao biti, sude}i po zgusnutoj tabeli, i bilo koji od ostalih igra~a, {to je zavisilo od toga kakav im je bio bioritam u vreme turnira, u vreme partije, u vreme izvr{ewa poteza… Plasman ostalih igra~a: Gri{~uk, Nakamura i Hao Vang po 5, Kramnik 4,5, Geqfand 3,5, [irov 3 i Eqanov 2,5, poena.

Sti~e se utisak da }e beli izgubiti piona, ali stvari nisu sasvim proste, kao {to izgledaju.

37.b5! Tb2 Na 37...a:b5 ide 38.Tc1 Tb2 39.Lf1 Kg8 40.h4 Kf8 41.Tc7 i crni lovac, ograni~enog kretawa u kombinaciji sa belim topom, je mrtav.

38.b:a6 T:e2 39.a:b7 Tb2 40.Td1 T:b7 41.g3! f:g3 42.h:g3 Kg7 43.Td5 Te7 44.Kf2 Kf6 45.Td6+ Kg7 46.Ke3 Ta7 47.f4 Ta3+ 48.Td3 Ta5 49.Kf3

Mame|arov–Eqanov Slovenska odbrana (D11) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Dc2 d:c4 5.D:c4 Lf5 6.g3 e6 7.Lg2 Sbd7 8.0–0 Le7 9.e3 0–0 10.Td1 e5N 11.Sc3 Dc7 12.h3 Lg6 13.d:e5 S:e5 14.S:e5 D:e5 15.e4 De6 16.D:e6 f:e6 17.Le3 Tfd8 18.T:d8+ L:d8 19.Td1 La5 20.f3 e5 21.Sa4 Lf7 22.Sc5 b6 23.Sa6 c5 24.Lf1 Tc8 25.h4 Le6 26.b3 Lc3 27.Td6 Ld7 28.Lg5 Tc6 29.Lc4+ Kf8 30.T:c6 L:c6 31.Sc7

49.f5! bilo je ja~e.

49...Kf6 Na 49...h5 beli poentira posle 50.Td7+ (50.f5 Ta6 51.Td5 Kf6) 50...Kf6 51.Td6+ Ke7 52.Th6 Ta3+ 53.Kg2 e:f4 54.g:f4 Ta4 55.Kf3 Ta3+ 56.Ke2 Ta4 50.Td6+ Kg7 51.Te6 Ta3+ 52.Kg4 h5+ 53.K:h5 1–0

Arowan–Karjakin Nimcovi}eva indijka (E20)

h6 32.Lc1 Ke7 33.Kg2 Ld4 34.a4! Na prvi pogled izgleda neverovatno ali Mame|arov ovim potezom, prelaze}i u zavr{nicu, svom pritivniku stavqa no` pod grlo. Ovaj ~udesan utisak je zbog toga {to crni ima lo{eg lovca na d4, koji bi ina~e trebalo, obi~no, da bude glavni nosilac odbrane. Ovde je zacementiran u sred table.

34…a5 35.g4 Kd7 36.Se6 Se8 37.h5! Kd6 38.g5 h:g5 Beli je dobijen i posle prostog L:g5, me|utim, Azerbejxanac ne izbegava ni estetski utisak!

39.S:g7! S:g7 40.h6

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Sf3 c5 5.g3 c:d4 6.S:d4 Se4 7.Dd3 S:c3 8.b:c3 Le7 9.Sb5 Na 9.Lg2 0–0 10.0–0 d6 11.Td1 a6 12.Sb3 Dc7 13.Lf4 e5 14.Le3 Sd7 15.Sd2 f5 16.Tab1 Tb8 17.La7 Ta8 18.Le3 Tb8 19.La7 Ta8 0–1 (Nakamura – Karjakin, Vajk an Ze 2010.)

9...Sc6 10.Lg2 0–0 11.Lf4 e5 12.Lc1 b6 Ovim potezom Karjakin se opredelio za ~vrstu igru. [to se ti~e poteza 12…d6, to je bilo lo{ije re{ewe. Na 13.La3 Da5 14.0–0 (14.L:d6?! Td8 15.Lc7 T:d3 16.L:a5 Td7 je povoqno za crnog.) 14...Le6 15.L:d6 Tfd8 16.c5 Td7 s pretwom a6.)

13.0–0 Lb7 14.Td1 Sa5 15.L:b7 S:b7 16.D:d7 Sc5 17.D:d8 Tf:d8 18.Le3 Struktura daminog krila belog je grozna, iako ima vi{ak od jednog piona.

18...Tdc8 19.a4 Lf8 20.Td5 Se6 21.T:e5 T:c4 22.a5 b:a5 23.T:a5 a6 24.Kg2 h6 25.h4 Tcc8 26.Sd4 Sc5 27.Ta2 Sb7 28.Ld2 Sd6 29.Sf5 Sc4 30.Se7+ L:e7 31.T:e7 h5 32.Lc1 a5 33.Td7 a4 34.La3 S:a3 35.T:a3 Tab8 36.T:a4 T:c3 37.Taa7

Kow je bespomo}an protiv lova~kog para i h-piona.

40...Sh5 41.h7 Sf4+ 42.Kg3 Sg6 43.Kg4 Le8 44.L:g5 Sh8 45.Lf6 Sg6 46.Kf5 Le3 47.h8D S:h8 48.L:e5+ Ke7 49.Lf6+ 1–0

Eqanov–Geqfand Poluslovenska odbrana (D48) 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 e6 5.Sf3 Sbd7 6.Ld3 d:c4 7.L:c4 b5 8.Ld3 a6 9.e4 c5 10.d5 Lb7 11.0–0 Dc7 12.d:e6 f:e6 13.Lc2 c4 14.Se2 e5 15.Sg3 Lc5 16.b3 c3 17.a3 b4 18.Sg5 Dc6 19.a:b4 L:b4 20.La3 L:a3 21.T:a3 h6 22.Sf3 0–0 23.b4 Dc7 24.Db1 Tac8 25.Se2 Kh8 26.T:c3 Db6 27.T:c8 T:c8 28.Ld3 Sh5 29.Sd2 Df6 30.Db2 Sf4 31.S:f4 e:f4 32.D:f6 g:f6 33.Sf3 Se5 34.S:e5 f:e5 35.f3 Tc3 36.Le2 Tb3

Oba bela topa vr{e pritisak po sedmom redu, uz vi{ak piona, netaknutom strukturom, {anse za dobitak Jermenca su izuzetno dobre.

37...Tf8 38.e4 Tcc8 39.e5 Tce8 40.f4 Td8 O~igledno da je kqu~ uspeha u zavr{nici.

41.e6 Potez 41.f5 bila je alternativa. 41...T:d7 42.T:d7 Tb8 43.Kf3 Tb3+ 44.Ke4 Kf8 (44...T:g3 bi gubilo: 45.Td8+ Kh7 46.e6 f:e6 47.f:e6 Tg1 48.Ke5 Te1+ 49.Kd6+-) 45.Td3 i premda boqi, beli ne bi uspeo to i da reealizuje. Mogu}e je da je odigranim potezom Arowan imao jo{ prakti~kih {ansi.

41...T:d7 42.e:d7 Td8 43.g4 Ovaj nastavak je razlog {to je Arowan igrao 41.e6, me|utim, izgleda da je wegov mla|i rival predvideo ovakav remi rasplet.

Otvoreno govore}i, Karjakin sada vi{e nema problema.

43...h:g4 44.f5 f6 45.Kg3 Kf7 46.K:g4 Ke7 47.Tc7 Kf7 48.h5 Ke7 49.Kh4 Kf7 50.Tb7 Ke7 51.h6 g:h6 52.Kh5 Kf7 53.Tb6 T:d7 54.K:h6 Te7 55.Tb8 Td7 56.Kh7 remi. [ah-mat lista Prevod: B. Dankovi}

22

KULTURA

sreda17.novembar2010.

DNEVNIK

NA[I PISCI NA SAJMU KWIGA U AUSTRIJI

NOVOSADSKI YEZ FESTIVAL OD SUTRA U SNP

Kwi`evna {etwa Be~om

Tri dana popularne zabave

Na Sajmu kwiga u Be~u, koji }e biti odr`an od danas do 21. novembra, na nacionalnom {tandu Srbije bi}e predstavqeni autori savremene srpske kwi`evnosti, ~ime }e, ujedno, biti najavqen nastup na{e zemqe kao po~asnog gosta na Sajmu u Lajpcigu 2011. godine, saop{tilo je Ministarstvo kulture Srbije.

Na srpskom {tandu bi}e predstavqeno stvarala{tvo Zorana ]iri}a, Dragana Veliki}a, Vojislava Karanovi}a, Sr|ana Vaqarevi}a, Sretena Ugri~i}a, Dragane Mladenovi}, Sr|ana Te{ina i Barbi Markovi}. U susret sajmu, ve} je po~ela realizacija programa „Nedeqe ~itawa u Be~u“, a u sklopu srpskog nastupa, tokom naredne nedeqe bi}e organizovane kwi`evne {etwe Be~om, tokom kojih }e biti pu{tani snimqeni delovi iz proze Barbi Markovi}, Te{ina i Veliki}a, autora koji su se u svojim delima bavili ovim gradom. Studenti slavistike iz Be~a obilazi}e sa zainteresovanim u~esnicima mesta koja su opisana u kwigama pomenutih autora.

Na Institutu za slavistiku Univerziteta u Be~u 20. novembra bi}e odr`ana tribina na kojoj }e biti predstavqeni srpski kwi`evnici, kao i programska podr{ka Ministarstva kulture Srbije prevo|ewu kwiga srpskih pisaca. Tema tribine je „Prevoditi i razumeti srpsku kwi`evnost - izme|u teorije i prakse“.

Fondacija „Traduki“ dan ranije organizova}e radionicu za prevodioce i izdava~e o prevo|ewu srpske kwi`evnosti, gde }e biti predstavqen i konkurs za prevo|ewe na{eg Ministarstva kulture. Tokom Sajma u Be~u, bi}e odr`ana javna ~itawa svih pisaca koji u~estvuju u programu srpskog nacionalnog {tanda.

Srbija }e se u martu slede}e godine predstaviti kao zemqa po~asni gost Sajma kwiga u Lajpcigu, zbog ~ega su tokom ove godine intenzivno prevo|ena dela srpskih pisaca na nema~ki jezik, navedeno je u saop{tewu.

U GALERIJI MATICE SRPSKE OTVOREN 39. NOVOSADSKI SALON

Raznovrsnost umetni~ke scene Tradicionalni Novosadski salon, 39. po redu, otvoren je preksino} u Galeriji Matice srpske (Trg galerija 1). Karakter ove umetni~ke manifestacije ove godine nije u potpuno-

konceptualni umetnik i osniva~ Porodice bistrih potoka Bo`idar Mandi}, filmski rediteq @elimir @ilnik, kao i likovni umetnici mla|e generacije Jelena Jure{a, Tijana

istori~arka umetnosti i autorka teksta kataloga, uz prisustvo umetnika izlaga~a, pribili`i}e nove tokove moderne umetnosti posetiocima, jer je namera organizatora da {to vi{e pu-

Nakon bogatih uvodnih programa koji se zavr{avaju danas, odnosno prerastaju u prate}e, sutra }e po~eti 12. novosadski xez festival Kulturnog centra grada. Ono {to }e i definitivno najaviti omiqenu muzi~ku smotru brojnih Novosa|ana, bi}e ve~era{wa izlo`ba „Xez karikature“ Kristijana Topana iz Rumunije (Galerija „Nova“, SNP, 19 ~asova), odnosno koncertna promocija albuma „The Bridge“ sastava Panonija proxekt (Studio „M“, 20 ~asova). Posle toga, u klubu „Trema“, gde }e se tokom festivala odr`avati i ~uvene „xem se{n“ ve~eri, najavqene su projekcije filmskog xez `urnala festivala Wuport, koje }e tako|e poslu`iti za zagrevawe.

Kada se sutra u 20 ~asova zavesa na velikoj sceni SNP jednom podigne (na otvarawu je najavqen gradona~elnik Igor Pavli~i}), nastupi}e trio vibrafoniste Dejvida Fridmana (David Friedman Tambour Trio), grupa truba~a Ronija Volasa (Wallace Roney Group), kvartet saksofoniste Skota Hamiltona (Scott Hamilton Quartet) i kvartet saksofoniste Abrahama Bartona i bubwara Erika Mekfersona.

Druge ve~eri Novosadskog xez festivala najavqeni su nastupi Pra{kog big benda pod vo|stvom Milana Svobode, peva~ice Matilde Leko, sastava „Jazz Ex Tempore“ gitariste Elvisa Stani}a i saksofoniste Krisa Potera sa

Latino zavr{nica: Edi Palmijeri

svojim bendom „Andergraund“.

Popularnu manifestaciju tre}eg dana zatvori}e duo pijaniste \ovanija Guidija i saksofoniste Dana Kinzelmana, nakon kojih svira perkusionisti~ki kvintet Hauarda Kertisa. Ono {to je ve} u najavi prava poslastica za qubiteqe ju`noameri~kih nota, zatvo-

ri}e festival, a re~ je o Latino xez bendu Edija Palmijerija.

Ulzanice se prodaju po ceni od 800 dinara za dan i 2.000 za sva tri dana, a mogu se kupiti na blagajni Srpskog narodnog pozori{ta ili u ekspoziturama banke OTP. I. B.

RAZGOVOR O POMO]I GRADA IZDAVA^KOJ DELATNOSTI „DNEVNIK“ HOLDINGA

Respektabilna izdawa Postoji mogu}nost da i u narednoj godini Grad Novi Sad pomogne kwi`evnim izdawima „Dnevnika“, zakqu~ak je ju~era{weg razgovora pomo}nika gra-

Deo postavke 39. novosadskog salona

sti likovno-vizuelni, tako da }e posetioci pored slika, fotografija i instalacija u okviru Salona biti i prilici da vide stvarala{tvo autora i iz drugih oblasti umetni~kog delovawa. Jo{ jedna novina obele`ava ovogodi{wi program Salona, umesto konkursa, Selekciona komisija je po pozivu odabrala sedam umetnika koji }e predstaviti svoje stvarala{tvo. U~esnici 39. salona su kwi`evnik,

Lukovi}, Stevan Koji}, Vladimir Ili} i Zoran Bulatovi}.

Organizacija Salona ove godine vra}ena je Novosadskom otvorenom univerzitetu. Na otvarawu Novosadskog salona Bo`idar Mandi} je izveo plesnozvu~ni performans pod nazivom „Ni{ta“.

Ve~eras i sutra od 18 ~asova u Galeriji Matice srpske planirano je vo|ewe kroz izlo`bu.

Kustoskiwa Dragana Gari},

{le godine pomogne izdava~ku delatnost „Dnevnika“. U svakom slu~aju, o tome }e mo}i konkretnije da se govori kada gradski buxet bude donet.

kwige Grozdane Oluji}. Pored ostalog, u planu je i {tampawe rukopisa Davida Albaharija.

Radmila Giki} Petrovi} je podsetila i da je Grad do sada na

Foto: S. [u{wevi}

blike a pogotovo mladi vide aktuelnu umetni~ku scenu.Tokom slede}e nedeqe, 22. novemra odr`a}e se promocija kataloga, autorsko ve~e @elimira @ilnika je 23. i 25. novembra, autorsko ve~e Bo`idara Mandi}a 24. novembra, a 26. novembra bi}e odr`ana tribina o 39. Novosadskom salonu i tome kako organizovati slede}i, 40. salon.

Izlo`ba }e biti otvorena do 29. novembra.

SUBOTI^KO POZORI[TE „KOSTOLAWI DE@E“ SUTRA GOSTUJE U NOVOSADSKOM POZORI[TU / UJVIDEKI SINHAZU

Kamijev stranac na pla`i Predstava „The Beach“ (Pla`a) suboti~kog pozori{ta „Kostolawi De`e“ koju je, po motivima Kamijevog „Stranca“, re`irao Andra{ Urban, gostova}e sutra u Novosad-

skom pozori{tu / Ujvideki sinhazu. Ova predstava je u~estvovala na nekoliko festivala i dobila vredne nagrade. U predstavi igraju: Marta Bere{, Andrea Erdeq, Imre Elek Mike{ i Arpad Mesaro{. Asistent rediteqa, zadu-

`en i za muziku u`ivo je Atila Antal.

Struktura ove predstave, po mi{qewu kriti~arke Ane Tasi}, „nije linearna niti ona pravolinijski predstavqa ro-

man, ve} su u wu ukqu~eni i drugi tekstovi, opservacije izvo|a~a o vlasti, dru{tvenom sistemu, funkciji umetnosti, ali i trivijalnijim stvarima: klima ure|ajima, {opingu itd“. U predstavi nema fiksiranih likova, ve} glumci oblikuju frag-

mente razli~itih likova.“Wihova igra je, kao i uvek, direktna, posve}ena, razoru`avaju}e iskrena i li~na“.

Rediteq ove predstave Andra{ Urban ka`e da se Kamiju predao radi ponovnog odre|ivawa sopstvenosti u egzistencijalisti~kom smislu, koji je za wega filozofija par ekselans.

- Posle skoro veka egzistencijalizma zanimalo me kako se definisati u 21. Kao egzistencijalisti~ki umetnik? Ima li i{ta pametnije od toga? Kritikom dru{tva i samog sebe? - obja{wava Urban i dodaje da je Kamijevo delo preimenovao zbog interesa za pla`u kao mesto sakralnog i profanog o~i{}ewa, kupawa, provoda i razonode.

Sutra }e u Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhaz biti izvedene dve predstave, od 19 i od 21 sat. Predstava od 21 sat je rasprodata, dok karata jo{ ima za onu od 19 sati. Karte staju 400 dinara, odnosno 300 za penzionere i studente, a 200 za organizovane posete (vi{e od 7).

Simultani prevod na srpski jezik je obezbe|en.

N. P-j.

Jasmina Ma{ulovi}, Vladimir Kopicl i Radmila Giki}-Petrovi} na ju~era{wem dogovoru Foto: G. Muli}

dona~elnika Novog Sada Vladimira Kopicla, direktorke „Dnevnik“ holdinga Jasmine Ma{ulovi} i urednice kwi`evnih izdawa „Dnevnik novine i ~asopisi“ Radmile Giki}-Petrovi}.

Po re~ima Kopicla, s obzirom da je re~ o izdawima koja su imala respektabilan odjek u javnosti, postoji mogu}nost da Grad u istom obimu kao i pro-

- Mera uspeha va{ih izdawa je bila dobra, a i podr{ka Grada nije u prethodnom periodu izostala - rekao je Kopicl.

Urednica kwi`evnih izdawa „Dnevnik novine i ~asopisi“ Radmila Giki}-Petrovi} je podsetila da su u skorije vreme izdate kwige Dragana Veliki}a, Svetislava Basare, Teofila Pan~i}a i Radovana Belimarkovi}a, a pri kraju je priprema

osnovu konkursa bio sufinansijer ~asopisa za decu „Neven“ i „Mali Neven“.

Direktorka „Dnevnik Holdinga“ Jasmina Ma{ulovi} je istakla da od Grada o~ekuje da }e i ubudu}e imati sluha za izdava{tvo, kao i saradwu i pomo} Grada u nadolaze}im pitawima u teku}em postupku restruktuirawa ku}e „Dnevnik“.

V. C.

PRIHOD OD ULAZNICA SNP ZA NASTRADALE U ZEMQOTRESU

Pomo} Kraqeva~kom pozori{tu Uprava Srpskog narodnog pozori{ta (SNP) u Novom Sadu i Savez dramskih umetnika Vojvodine (SDUV) odlu~ili su da ukupan prihod od ulaznica za dramsku predstavu „Greta, stranica 89“, koji iznosi 51.000 dinara, uplate za sanaciju Kraqeva~kog pozori{ta, saop{tilo je ju~e SNP. Ta predstava, ra|ena kao koprodukcija SNP i SDUV, odigrana je na Sceni „Pera Dobrinovi}“ u ponedeqak.

SNP }e kao pomo} nastradalima u zemqotresu na podru~ju Kraqeva uplatiti i ~ist prihod

od ulaznica za baletsku predstavu „Dama s kamelijama“, koja }e biti odigrana 24. novembra na sceni „Jovan \or|evi}“. U najstarijem doma}em teatru o~ekuju da }e publika, kupovinom ulaznica, doprineti toj akciji za pomo} u sanirawu posledica zemqotresa.

Udru`ewe dramskih umetnika Srbije obratilo se svim pozori{tima u zemqi s predlogom da prihod jedne predstave uplate za sanaciju Kraqeva~kog pozori{ta, o{te}enog u zemqotresu.

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

sreda17.novembar2010.

23

GURMANI IZ VI[E DR@AVA GOSTI FRANCUZA SINI[E MARI^I]A, GAZDE „PIKECA”, PRVE SRPSKE ^ARDE NA DUNAVU

@enu belu od bra{na na poro|aj odneo ako to ve} u Srba biva, ~udne je, me{ane „fajte“ Sini{a Mari~i}, ugostiteq svedunavski, {to na reci-divu ~ardu „Pikec“ dr`i. Od li~kih korena, preko ro|ewa u Francuskoj i `ivota u {oka~kom Ba~kom Mono{toru, sva{ta kod Sini{e ima, ali dobre hrane ponajvi{e, tu u panonskoj ravnici, tek tri lakta Dunava

K

ni~ka klasa `eqna pecawa i prirode tamo negde ranih sedamdesetih pro{log veka sagradila ovo malo sirotiwe {to se vikendicama te{ko mogu nazvati.

Dr`i Sini{a u ovom topoloviku ~ardu, prvu dunavsku od ulaska u Srbiju iz pravca hunske zemqe. Popodne obla~no, kao da }e zaplakati nebo, a skriveni balvanima sedimo na spratu za-

kako je, „naspram sveca i tropar“, ipak su Mono{torci pre svega lovci, pa tek onda ribolovci. Ovde ti je riba zakon, tek tol’ko da se zna da je pravi paprika{ tek od ispod Baje, od Jela{i}a ~arde, pa niz Dunav do Bogojeva. Ostalo, ozbiqni qudi ne ra~unaju, da se niko ne uvredi – pri~a mi Mari~i}, i poru~uje svoj specijalitet, di-

Na izvol’te i no}ewe posle jake ’rane

ili {est kilometara plovnog puta od Ma|arske. Bara~ka, ve~ito usnulo vikend-naseqe na samom „`ivom“ Dunavu, koje makar tri meseca spava snom praiskona, ako ni zbog ~ega drugog ono zbog toga {to mo}na reka izlije svoje korito po topoloviku u kojem je somborska rad-

grejane ~arde i pri~amo kao da imamo sve vreme ovog sveta.

– Smatram se Mno{torcem, tu `ivim, tu sam familiju s mojom Anom, Barawkom zasnovao i decu Tamaru i Milana stekao. Nije da nije, i u Mono{toru imam restoran, samo tamo prete`no ide divqa~. Zna{

mqenu ribu iz dunsta. – Ma, malo je prejako re}i da je to moj specijalitet. Onomad smo nabavili neke sardine iz Rijeke Crnojevi}a, svidelo nam se, ali kao da im ono „ne{to“ fali, propitamo se kod starih alasa i „uka~imo“ na{u deveriku da su{imo na dimu, pa u te-

glu k’o i Crnogorci sardine.

Sad te{ko da pro|e neki ru~ak a da gosti na polasku ne uzmu i po litrenu teglu dimqene ribe „za poneti“ – ne bez ponosa divani mi Sini{a.

– A {to da patentiram, pa to ti je takore}i narodni recept, gde bi’ od sramote, nije mi tata ostavio to u amanet – pomalo se i quti na primedbu da bi trebalo da zvani~no „brendira“ deveriku, smu|a i {arana koje ovako za svoja „veli~anstva mu{terije“ sprema. Ka`e, ko ga od boqih ugostiteqa pita, daje recept, neka u`iva narod. Vaqda se i sam se}a kako je krenuo u ovu rabotu pre dva’es godina.

– Prvo sam radio tu na Velikoj dunavskoj ~ardi „Bezdan turista“ kao konobar. Imalo se {ta nau~iti i oko kuhiwe i gostiju, jer se onda radilo i dan i no}, im’o narod para. Po~eo onda cirkus od inflacije, vidim ja nema se {ta ~ekati, i uzmem u najam „Pikec“. Ja i Ana sami, ja kuvam paprika{ i poslu`ujem, `ena testo pravi po ceo dan. Od astala i belu od bra{na sam je na poro|aj odneo.

E, napatili smo se. ..Za po~etak smo samo izbacili bilijar, ovo je pre bila obi~na kafana, rasprostremo bele stolwake i ~ekaj prvu mu{teriju. Jesmo se na~ekali, ali kad je krenulo...

Duvalo sa svih strana i krenemo malo-pomalo da popravqamo, dote`emo, redimo. Evo, sad nije lo{e, ima se jo{ {to{ta raditi, zavr{ili smo pansion, da qudi mogu kol’ko ho}e da ostanu u ovoj prirodnoj divoti – pri~a Sini{a.

– Dolaze s raznih strana. Od Beograda potegnu samo na paprika{, a o Novosa|anima, Vrba{anima, pa i Apatincima, da ti ne pri~am. Iz Hrvatske, sko-

KAKO SU SE BANKARI HRVATSKE I SRBIJE BORILI ZA BLAGO IZ SLAMARICA BA^KE PALANKE

Prodaje Sini{a zemqacima mono{torsku {umetinu

ro cela Slavonija i Barawa ti je ovde k’o dobar dan, samo Dunav pre|u. Svako malo i iz Ma|arske dolaze. Bio „Pikec“ na nekoj wihovoj televiziji, pa svratili i iz Pe{te da vide kako je, i da „ko{taju“ paprika{.

I onda to od usta do usta ide, ni ne treba neka velika reklama, samo po{teno da radi{ i gosta ~estito do~eka{ – biznis-“filozofija“ je Mari~i}eva, naravno, uz dodatak one narodne, „ve`i kera, plati porez i ne boj se zakona“.

– Pre godinu-dve krenem i u posao koja veze nema s birta{kim. Dogovorim se s drugarom

i koriste}i francusku vezu startujemo proizvodwu paleta.

Posla preko glave, mogli bi „Boga oca“ da Francuzima prodamo, ali zna{ kako to ve} u Srbiji ide. Te ko sedi kod nas u [umariji od koje kupujemo sirovinu, te ko je gazda u „Vojvodina{umama“... Muka `iva, ali, opet, {teta da Mono{torci ne rade i ‘leba ne zara|uju kad u takvoj {umetini `ive, pa se tako nekako snalazimo za sirovinu i radimo – vajka se Sini{a i ode da re{ava grejawe u novom pansionu. Jo{ malo pa }e i snegovi, a za to vaqa biti spreman.

Mili} Miqenovi}

SLIKAR IZ JU@NE AFRIKE PETAR BALOG SKU]IO SE KOD RUME

Vi{e veruju caru Frawi Sremci kupuju nego kraqu Aci i Slobi nosoroge P U

esimisti Ba~ke Palanaka su izra~unali da se posledwih godina u proseku na svaku propalu firmu otvaraju po dve bankarske filijale: danas ih je desetak, plus petnaestak mewa~nica. A kraj Zelene pijace `ivnuli i dileri koji, kao nesre}nih devedesetih, {i{te „dev’ze, dev’ze“. Nude evre, dolare, {vajcarce, ali i hrvatske kune, jer je Ilok u susednoj dr`avi, od centra grada vazdu{nom linijom udaqen jedva ne{to vi{e od kilometra.

– Kad su Turci proterani, Habzburzi su u ove krajeve kolonizirali Nemce, Ma|are, Slovake i Jevreje, i po~elo se, umesto pukom trampom, trgovati i novcem – pri~a Radovan [uwka, autor voluminozne monografije „Ba~ka Palanka u pet vekova“. – Tad su smawena izdavajawa za vojsku, paori postajali sve produktivniji i na ba~koj strani Dunava pojavio se vi{ak poqoprivrednih i zanatskih proizvoda, a na sremskoj vina, rakije, vo}a, gro`|a, stoke.

Raci, [vabe i ^ivuti, kako su jedni druge zvali, po~e{e da se dru`e i ispoma`u. Bilo je i tada inflacije i ve{ta~kog stvarawa vi{ka i mawka robe i novca, a pouzdan barometar je bilo i ostalo zlato.

Ipak, kasnije po~e{e da se formiraju pri nov~ani zavodi. „Palana~ka {parkasa“, osnovana 1864, pred Prvi svetski rat uzela je velike zajmove, u{la u Filijalu banke „Vojvodina“ i zajedno s wom bankrotirala 1919. Tad je ista sudbina zadesila „Prvo kreditno udru`ewe“, utemeqeno 1869, koje je dobro radilo ta~no pola vela, a onda, umesto proslave jubileja, osniva~i se posva|a{e i ugasi{e radwu. Tokom rata likvidirana je i „Palana~ka sreska {parkasa“, mada je solidno poslovala od 1873.

– Nagli razvoj privrede tra`io je sve vi{e novca, pa je osamdesetih 19. veka osnovan niz novih nov~arskih zavoda – isti~e [uwka, ina~e po obrazovawu diplomirani ekonomista i tehnolog. – Varo{ je tada bila podeqena na Nema~ku / Novu, Ba~ku i Staru Palanku, pa se i klijentela orijentisala po nacionalnoj osnovi. „No-

vopalana~ko kreditno udru`ewe“ osnovali su Nemci, ali u svoje redove nije primalo ni [vabe iz Stare Palanke. „Ba~kopalana~ko poqoprivredno kreditno udru`ewe“ okupqalo je pre svega zanatlije i trgovce, „Prvo palana~ko poqoprivredno udru`ewe“ se trudilo se da privu~e paore kreditirawem i otkupom wihovih proizvoda, a „Prvo staropalana~ko potporno udru`ewe“ forsiralo je sto~are.

Lepote Nema~ke, Ba~ke i Stare Palanke

Po ulasku Vojvodine u sastav Kraqevine SHS, sivi nov~ani putevi iz austrougarskog doba su pukli, a novi finansijski centar postaje Zagreb. „Prva hrvatska {tedionica“ osnovala je filijalu u tri objediwene Palanke 1925, a tri godine kasnije i „Srpska banka“ je shvatila koliko je grad dobro tr`i{te. Doma}ini, na ~iji se „patriotizam“ ra~unalo, kri{om su svoj imetak ipak poveravali zagreba~kim bankama, koje su odobravale ve}e kamate i povoqnije kredite. Ali velika kriza 1929. za vlade kraqa Ace je sve ojadila i mnogi dobrostoje}i Ba~vani postado{e siromasi.

Kraj Dunava se trgovali svim i sva~im, a dolaskom Nemaca i, posebno, Je-

vreja, zlato postaje najunosnija roba.

Imu}ni trgovci imali su i svoje „diskretne“ dilere. Kujunxije, zlatari i ~asovni~ari bili su ne samo prodavci ve} i kontrolori.

Privredna kriza krajem 19. veka zastra{ila je imu}ne paore, zanatlije i trgovce, a zlatnici s likom cara Frawe i carice Terezije su va`ili i me|u Papuancima. Etnolozi bele`e da su u to vreme palana~ke udava~e pri svakom producirawu oko vrata nosile nisku dukata. Bogatiji putnici su ih u{ivali u rubove odela, ali za tu kamufla`u znali su i hajduci, secikese i drumski razbojnici, kakvih je bilo dosta uz granicu i Veliku reku. Posle kriza i ratova, novac je postao bezvredan, naro~ito zbog ve{tih Zlatnik Franca Jozefa falsifikata, koje je i pod lupom bilo te{ko otkriti. Qudi su kupovali la`nu valutu misle}i da je prava, nisu je rado nosili u „{parkase“ jer nisu imali poverewa, ve} smatrali da je sigurnija u slamaricama. Ali kad su se ohrabrili i odneli banci koju su smatrali najboqom, obnarodovane su prave porodi~ne tragedije.

I danas se pri~a: „Zna{, wegov deda, vredan i bogat, a propao 1929. ili 1993“.

Zato je dosta Palan~ana koji vi{e veruju u zlato nego u papirnati novac.

Od predaka tako nau~ili. Na te`i na~in.

M. Suyum

kaju da ne mogu da prodaju svoje slike. selu @arkovcima, uz sam put Petra to ne ~udi jer svi sad slikaju Ruma–In|ija, Petar Balog samo ikone, a za tolike nema kupaca.

(66) je otvorio prodajnu ga– ^udni su na{i qudi, znam i ja leriju slika i ka`e da mu, dok je kakva je kriza, ali imam dovoqno ovako lepog vremena, posao ide dokupaca pa sam kolegama rekao da bro. Ne `ale se on i supruga Afropo~nu da slikaju druge motive, da dita, s kojom se 2008. vratio iz Juslike iznesu na trgove, ukrase ih i `noafri~ke Republike, gde su `itakve ponude kupcima – Balogov je veli vi{e od 40 godina. recept. – Evo, ja prodajem kraj puta.

– Oti{ao sam u Johanesburg 1968.

Za posledwih sedam dana prodao sam kao alatni~ar, {to sam po zanimawu, dvadesetak slika. Nai{ao ~ovek, i radio u mnogim firmama. Slikam birao i odabrao deset. Kad je plaod kad sam se na{ao u dalekom svetu, a onda re{io da se opet “prizmeqim” u Sremu. Ja sam rodom tu iz kom{iluka, iz Hrtkovaca – pri~a Petar.

U Johanesburgu je po~eo da slika i s jednom grupom zaqubqenika u platno i boje obilazio planine i jezera, slikao i u~estvovao na izlo`bama organizovanim u prirodi.

– Znate, tamo su prodajne galerije poNajboqe mu{terije birta{i i vikenda{i kretne, idu za kupcima. Mi smo slike prodavali u izletio, pitam ga da li je kolekcionar, a ti{tima i po parkovima, pa sam reon mi objasni da otvara restoran u {io da poku{am tako raditi i ovde.

Starim Banovcima, pa }e tako ukraI verujte, ide dobro, qudi prolaze, siti zidove. Jedan vikenda{ je pazazastanu, svrate, neko kupi, neko oberio sedam slika, ba{ me potrefilo. }a, ali, mladi qudi najvi{e pazare.

Ima dana kad nema kupaca, ali mi Platna ko{taju od 20 do 100 evra. moramo i}i za qubiteqima umetnoPriroda, cve}a, `ivotiwe i, uopsti, javno pokazivati {to radimo, {te, Ju`na Afrika se odli~no propa se od toga mo`e `iveti. daju, pa kad neki motiv dobro ide, poBalogova galerija bi}e otvorena novo ga u atequ uradim. Moja supruga dok ne po~nu ki{e i severac ne dune ne zna ba{ na{ jezik, ali mi je odliravnicom. Onda }e se grejati kod ku~an kwigovo|a – hvali je maestro. }e do prole}a i prvih lepih dana.

Od kad se vratio, za tri godine – A onda opet pod nebo raskr{}a. imao je dve izlo`be u galeriji „Ku}a To je sudbina biv{eg alatni~ara, koVojinovi}a“ u In|iji, Rumi, Novom ji se odavno opredelio za to da `ivi Sadu i Molu. Upoznao je dosta sremod {tafelaja i opstaje – optimista skih umetnika, koji su mu stalno kuje Balog.

S. Bojevi}

24

SVET

sreda17.novembar2010.

UKRATKO Bu{ovi memoari plagijat?

VA[INGTON: Memoari Xorxa Bu{a „Odlu~uju}i trenutci“, koji su nedavno objavqeni u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, su obi~an plagijat, tvrdi ameri~ki informativni sajt Hafington post. Liberalno orijentisani sajt obja{wava da je izdava~ka ku}a Kraun od biv{eg predsednika dobila „kompilaciju pozajmqenih anegdota preuzetih iz memoara koje su prethodno objavili wegovi saradnici“, poput generala Tomija Frenksa, glavnokomanduju}eg invazionih snaga na Avganistan i Irak.

Bu{ se nije libio da „pozajmquje“ delove iz raznih eseja i novinskih ~lanaka, i da doga|aje koje su drugi opisali, i u kojima nije u~estvovao, predstavi kao deo li~nog iskustva. Autor ~lanka Rajan Grim tvrdi da je Bu{ previ{e lew da bi napisao memoare. „Princip jedne takve kwige je da pru`i autorovu verziju doga|aja, dok je Bu{ov princip da objavi kompilaciju tu|ih verzija“, isti~e Grim. Kao primer Bu{ovih „izmi{qotina“, navodi se odlomak u kojem biv{i ameri~ki predsednik prepri~ava jednu anegdotu sa inauguracije avganistanskog predsednika Hamida Karzaija kojoj nije ~ak ni prisustvovao. Da ironija bude ve}a, isti~e Grim, preuzeti su i delovi kwiga Boba Vudvorda i Roberta Drejpera koje su za vreme Bu{ove administracije bile ocewene kao „neverodostojne“.

Bili oni plagijat ili ne, Bu{ovi memoari bele`e rekordnu prodaju. O~ekuje se da prvi tira` od milion i po primeraka bude uskoro rasprodat, konstatuje se na pomenutom sajtu.

(Tanjug)

Karzai pozvao talibane na pomirewe KABUL: Predsednik Avganistana Hamid Karzai je prvog dana muslimanskog praznika Kurban bajrama, koji se slavi kao dan razumevawa i qubavi, uputio talibanima apel za mir. Karzai je pozvao pobuwenike da napuste nasilnu borbu i prihvate ponude vlade o pomirewu, prenela je agencija AP. „Tra`im i nadam se da sva na{a bra}a i zemqaci koji su nesre}ni ili su iz bilo kog razloga podigli oru`je protiv svog naroda i zemqe, da pozdrave miroqubive napore avganistan-

skog naroda i prihvate sre}an i siguran `ivot preko Visokog mirovnog saveta“, rekao je Karzai.

Avganistanski predsednik je tokom prethodne godine nekoliko puta pozivao talibane na pregovore, predla`u}i brisawe sa crne liste u zamenu za polagawe oru`ja i uspostavqawe mirovng saveta kao posredni~kog tela.

On je ju~era{wi poziv uputio dan po{to je vo|a talibana mula Mohamed Omar poslao svoju prazni~nu poruku, u kojoj ka`e da pobuwenici planiraju poja~awe operacija {irom zemqe, jo{ jed-

nom odbacuju}i bilo kakvu saradwu sa avganistanskom vladom.

(Tanjug)

FINANSIJSKA KRIZA UNUTAR EU

Problemi Irske zabrinuli Portugalce LONDON, BRISEL: Irska du`ni~ka kriza }e biti jedna od glavnih tema na dana{wem hitnom sastanku evropskih ministara finansija.

to{ je rekao da se zaraza {iri kao {umski po`ar i da nijedna ~lanica evrozone nije bezbedna. Irska vlada je priznala da je bila u kontaktu zvani~nicima Evropske unije, ali premijer Brajan Kauen i daqe tvrdi da tom prilikom nije zatra`ena finansijska pomo}: „Irska nije zatra`ila finansirawe dr`ave

Portugala, ~ija kreditna sposobnost naglo slabi zbog sumwi u finansijske sposobnosti Irske. Portugal je sada na ivici da i sam zatra`i me|unarodnu pomo}, prenosi „Gardijan“. „Tajms“ isti~e da se vlada u Dablinu opire uzimawu pomo}i, ne samo zato {to to smatra poni`ewem i ugro`avawem svoje nezavisnosti, ve} i zato {to `eli da zadr`i postoje}u

Evropska unija bi mogla da odobri Irskoj paket finansijske pomo}i od 45–90 milijardi evra

Od{teta za zatvorenike LONDON: Velika Britanija pristala je da isplati visoku od{tetu grupi biv{ih zato~enika zatvora Gvantanama na Kubi koji su tu`ili vladu za sau~esni{tvo u wihovom mu~ewu. Nakon vi{emese~nih pravnih prepirki, britanske obave{tajne agencije su izabrale da „reguli{u“ tu`bu kako bi izbegle veoma skup i dug sudski proces tokom kojeg bi otvorena svedo~ewa tajnih agenata mogla ugroziti nacionalnu bezbednost, rekao je ju~e AP-u zvani~nik britanske vlade pod uslovom da ne bude imenovan.

Najmawe sedam biv{ih zatvorenika dobi}e od{tete . Isplate od{teta otvaraju pitawe da li }e i drugi biv{i zarobqenici Gvantanama, oni van Britanije, tra`iti od{tete iako britanska vlada nije priznala svoju krivicu.

Ovo je prvi slu~aj isplate od{teta biv{im zatvorenicima Gvantanama.

(Tanjug)

DNEVNIK

jer imamo dovoqno sredstava do polovine idu}e godine. Jasno je da u evrozoni vlada velika zabrinutost zbog lo{ih uslova na tr`i{tu koji se pre svega odnose na lo{e uslove kreditirawa i normalno je da sa Fernando Tei{eira do{ Santo{ svojim partnerima razEvropska komisija (EK) ranije govaramo o najboqem na~inu da je u saop{tewu navela da fise u evrozoni odr`i finansijskalni problemi Irske izaziska i bankarska stabilnost“. vaju zabrinutost za stabilnost Londonski „Gardijan“ ju~e ~itave evrozone. Re{avawe pi{e da je sve izolovanija vlafiskalnih problema Irske, da u Dablinu pod sna`nim prikako je to istakla Evropska kotiskom da se u roku od 24 sata misija, va`no je za obezbe|ivaizjasni da li }e prihvatiti mewe finansijske stabilnosti |unarodnu finansijsku pomo}, ~itave evrozone. jer raste panika da bi zaraza Vlasti u Lisabonu su pak koja je potekla iz upropa{teupozorile na vrlo ozbiqne ponog irskog bankarskog sektora sledice ako se ova kriza promogla da se pro{iri na ekonom{iri {irom Evrope. Portuski slabije ~lanice evrozone. galski ministar finansija Najve}i pritisak na vladu u Fernando Tei{eira do{ SanDablinu sti`e iz [panije i

poresku stopu za strane kompanije, koje su od zemqe svojevremeno na~inile „keltskog tigra“.

Evropska unija bi mogla da odobri Irskoj paket finansijske pomo}i „te`ak“ od 45 do 90 milijardi evra, u zavisnosti od toga da li }e vlada u Dablinu taj novac upotrebiti i za podr{ku ugro`enim doma}im bankama, objavqeno je ju~e u Briselu. „Neravnote`i koja vlada me|u zemqama evrozone nije se do sada poklawalo dovoqno pa`we, a sada kada je ona izbila na povr{inu, veliko je pitawe da li {tetne posledice mogu da se ubla`e“, stav je ekonomskog stru~waka Sajmona Tilforda.

Strahuje se da }e Irska i Portugalija biti prisiqene da od Evropske unije zatra`e pomo} kako bi podstakle svoju posrnulu ekonomiju i bankarski sektor.

(Tanjug)

Evropa bez buyeta za 2011.

BRISEL: Posledwi poku{aj Saveta Evropske unije za ekonomska i finansijska pitawa i delegacije Evropskog parlamenta da postignu sporazum o buxetu za 2011. godinu nije uspeo, zbog ~ega }e se Unija u prvim mesecima idu}e godine finansirati na osnovu buxeta za 2010, a Evropska komisija }e morati da pripremi novi predlog buxeta. „Uprkos velikim naporima belgijskog predsedavawa, saglasja oko brojki u buxetu EU za 2011. godinu i saglasja po drugim povezanim stvarima, Savet i Evropski parlament nisu uspeli da postignu sporazum o sveukupnom paketu“, saop{tio je ju~e Savet EU. Savet i parlament su se slo`ili oko ograni~avawa ukupnog iznosa za evropski buxet na 126,527 milijardi evra, {to je za 2,91 odsto vi{e od buxeta za ovu godinu. Po{to je rok od 21 dana, koji Lisabonski sporazum predvi|a za usagla{avawe svih strana oko buxeta, sada istekao, Evropska komisija }e morati da napravi novi predlog buxeta. ^iwenica da }e se EU u 2011. godini, sve dok ne bude usvojen

novi buxet, finansirati na mese~nom nivou u skladu sa buxetom od ove godine ima ozbiqne posledice i utica}e negativno na projekte kao {to su uspostavqawe evropske diplomatske slu`be i novih organa za finansijski nadzor.

Predsednik Evropskog parlamenta i {ef parlamentarne delegacije za pregovore sa Savetom Jir`i Buzek izrazio je `aqewe zbog neuspeha da se postigne dogovor o buxetu i za to okrivio nekoliko dr`ava ~lanica koje nisu htele da se ukqu~e u konstruktivni dijalog.

Prema propisima EU, Komisija sada mora da na~ini novi nacrt buxeta, za {ta nema ograni~en vremenski period, ali se o~ekuje da }e to u~initi {to je pre mogu}e. Kada ovaj predlog bude na~iwen, Savet EU mora da usvoji zajedni~ki stav u roku od 30 dana, a zatim poslanici imaju 42 dana da na wega reaguju. Savet EU stavio je pitawe buxeta na agendu samita koji }e biti odr`an 16. i 17. decembra.

(Tanjug)

Sankcije sva|aju iranski vrh VA[INGTON: Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts rekao je ju~e da bi vojni udar na Iran ujedinio tu zemqu, dok me|unarodne sankcije Teheranu ve} po~iwu da izazivaju rascep u iranskom vrhu.

“Imamo neke dokaze da vrhovni lider ajatolah Ali Hamenei po~iwe da se pita da li ga predsednik Mahmud Ahmadinexad la`e u vezi sa posledicama sankcija po ekonomiju i da li dobija prave informacije o tome u kolikima stvarnim nevoqama je privreda ”, rekao je Gejts na konferenciji za novinare koju je organizvoao “Vol strit xornal”.

On je istakao je da bi eventualni vojni udar na Iran ujedinio tu zemqu i u~inio da Teheran sigurno nastoji da do|e u posed nuklearnog oru`ja. Prema wegovim re~ima, vojna akcija bi predstavqala samo odlagawe, a ne onemogu}avawe Irana u wegovom nastojawu.

Gejts se zato zalo`io za kori{}ewe drugih sredstava da bi se Iran odgovorio od nastavka svog nuklearnog programa.

(Tanjug)

U Wu Delhiju se sru{ila petospratnica WU DELHI: Najmawe 65 `rtava je do sada izvu~eno iz iz ru{evina petospratnice u indijskoj prestonici Wu Delhiju, a kona~ni tragi~ni bilans jo{ nije poznat, dok je u bolnice zasad sme{teno 80 lica, saop{tila je policija.

Nesre}a se dogodila u isto~nom delu grada. Zgrada stara 15 godina se sru{ila u ponedeqak uve~e, a strahuje se da je u ru{evinama zatrpano jo{ oko 30 lica. U zgradi je `ivelo 200 stanara, uglavnom sezonski radnici i ~lanovi wihovih porodica, migranti iz Bihara i Zapadnog Bengala.

Spasavawe zatrpanih ide veoma sporo, jer neophodna mehanizacija te{ko prolazi kroz uzane ulice tog dela grada. ^ak je vatrogasci-

ma i spasiocima trebalo skoro sat vremena da stignu do mesta nesre}e. Spasioci uz pomo} a{ova i bu{ilica, ali i golim rukama pretra`uju ru{evine u potrazi za

pre`ivelima. Poma`u im i specjalno dresirani policijski psi, javqaju agencije. Sumwa se da nisu izdr`ali temeqi zgrade, podlokani vodom posle vi{ednevnih monsunskih ki{a.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI \OR\O NAPOLITANO Italijanski predsednik \or|o Napolitano pozvao je ju~e predsednike oba doma parlamenta na razgovor o politi~koj krizi koja je nastala posle ostavki vi{e vladinih funkcionera i poziva premijeru Silviju Berluskoniju da podnese ostavku. Ostavke jednog ministra, dva zamenika ministra i dva podsekretara ne}e sru{iti vladu Berluskonija.

KARL BILT [ef {vedske diplomatije Karl Bilt kritikovao je ju~e predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja zato {to u vi{e izjava o pro{irewu Evropske unije nije pomenuo Tursku. „Govoriti o politici pro{irewa i pomenuti samo Zapadni Balkan, a zaboraviti Tursku jeste pomalo ~udno i navodi nas da postavimo pitawa. To je nije dobro“, rekao je Bilt za {vedski radio.

YEFRI BOLKIJA Kontroverzni „princ plejboj“ Xefri Bolkija, najmla|i brat sultana Bruneja koji zadaje muku vladaru i porodici i ve} se sudio sa najbli`ima, ponovo je u `i`i svetske javnosti i na sudu. Ovoga puta je Xefri tu`io svoje biv{e pravne savetnike Tomasa i Fejt Zaman Derb{ajer iz Velike Britanije. Tu`i ih da su mu ukrali dve erotske figure i tra`i od{tetu od sedam miliona dolara.

Ekolo{ka katastrofa u Ma|arskoj mogla se izbe}i BUDIMPE[TA: Ekolo{ka katasrofa bez presedana, ne samo u Ma|arskoj, ve} u ~itavom svetu, mogla se spre~iti samo da je neko od nadle`nih obratio pa`wu na postepeno slegawe i pucawe brane rezervoara crvenog, alkalnog muqa kraj fabrike aluminijuma „MAL“, nedaleko od Ajke.

Takav zakqu~ak proisti~e, kako navode ma|arski mediji, iz satelitskih snimaka koje je ovih dana vladi u Budimpe{ti poslala Evropska svemirska agencija (ESA). Na wima se jasno vidi da je zemqani zid jednog od skladi{ta `utkog blata, nastalog nakon izdvajawa rude iz glinice i boksita, tonuo na pojedinim mestima, a pukotine se {irile ne{to vi{e od jednog centimetra godi{we.

Ma|arska, uprkos vi{egodi{wim najavama, jo{ nije postala ~lanica ESA, a snimci sa satelita „Envisat“ su prili~no skupi. U ovom konkretnom slu~aju stajali bi poru~ioca 15 miliona forinti, ili oko 55.000 evra, ali su, s obzirom na situaciju, dostavqeni besplatno.

Neka pojedina~na istra`ivawa sprovela su dvojica geologa, Ma|ar \ula Grenerci i

[vajcarac Urs Vegmiler, ali wihovo upozorewe nije stiglo do onih koji donose odluke. Tim nemarom, ukazuju ovda{wa glasila, utrt je put neminovnoj tragediji, u kojoj je izgubqeno 12 `ivota, vi{e stotina ku}a postalo neupotrebqivo, zaga|eno tlo i vodotokovi na du`i niz godina.

Neshvatqiv odnos prema jednoj „tempiranoj bombi“ bio je povod da opozicioni LMP (Pokret „Politika mo`e da bude ne{to

drugo“) uputi jo{ pre tri nedeqe otvoreno pismo ministru nacionalne privrede \er|u Matol~iju u kojem se tra`e detaqi oko privaticacije „MAL“. Odgovor jo{ nije stigao, a razlozi se samo naslu}uju. Prema mi{qewu poslanika pomenute parlamentarne stranke Benedeka Javora, ugovor o prodaji Akcionarskog dru{tva „Hungalu“, u ~ijem sastavu je bio i „MAL“, nikada nije objavqen zato {to ga je sredinom pro{le decenije potpisao tada{wi zamenik generalnog direktora Dr`avne agencije za privatizaciju I{tvan Ko~i{, koji se i sada smatra „za{ti}enom li~no{}u“.

Zna se samo da je ceo „Hungalu“ prodat za 5,8 milijardi forinti, a fabrika aluminijuma u Ajki za samo 10 miliona, iako je bila najve}i i najvredniji deo akcionarskog dru{tva, istina uz obavezu da novi vlasnici u modernicaciju ulo`e dve milijarde forinti. ^udno je bilo i to {to od pet firmi unutar „Hungalua“ dve, prema ugovorima o kupoprodaji, nisu imale nikakve obaveze vezane za za{titu `ivotne sredine iz ranijeg, nasle|enog perioda.

Sr|an Basi}

BALKAN

DNEVNIK

Balkan u srcu Evrope BRISEL: Evropski parlamentarci i visoki zvani~nici nekoliko dr`ava Zapadnog Balkana saglasili su se ju~e na konferenciji pod nazivom „Balkan u srcu Evrope“ koju je u Evropskom parlamentu organizovala Evropska narodna stranka, da je i u interesu EU i Zapadnog Balkana da ovaj region {to pre postane deo Unije.

Zemqe Zapadnog Balkana moraju pre ulaska u EU u potpunosti da usklade standarde sa onima koji va`e u Uniji, a EU mora u~initi sve kako bi im u ovome pomogla i kako bi do ove integracije do{lo {to je pre mogu}e, rekao je @ozef Dol, predsedavaju}i poslani~ke grupe Evropske narodne partije (EPP). Dol je na konferenciji za novinare tako|e pozvao EU da pru`i jasno definisanu perspektivu, „za sva-

ku zemqu ponaosob, sa preciznim kalendarom“, kad je re~ o integracijama u EU. „Evropa mora biti solidarna sa ovim zemqama i da ih navede da se promene, da oja~aju vladavinu prava, demokratiju, dr`avni aparat i da smawe korupciju. Na Evropi je da uradi ovaj posao.

Istovremeno i ove dr`ave mora}e da urade svoj posao, da se opreme sredstvima i infrastrukturom da bi iskoristile na{u pomo}“, rekao je Dol .

Kako je Dol objasnio, mora postojati me|usobna odgovornost i EU i zemaqa Zapadnog Balkana.

Dol je pozvao sve politi~ke snage, i vlast i opoziciju u ovim zemqama da budu odgovorne i da rade svoj posao, jer je „u igri evropska budu}nost“ i jer je neophodno da „demokratija funkcioni{e.

(Tanjug)

ATINA: Vi{e hiqada muslimana imigranata je ju~e u~estvovalo u molitvama na otvorenom u Atini, povodom Kurbam bajrama, a verske slu`be su, uglavnom, tekle neometano, osim na trgu Atiki, gde je do{lo do sukoba policije i ekstremnih desni~ara, poznatih po antiimigrantskom stavu.

Policija u Atini je saop{tila da su muslimani u~estvovali na osam mesta u molitvama na otvorenom, a da je samo na trgu Atiki bilo incidenata, pa je trg ispra`wen.

Lokalni stanovnici su pu{tali preglasnu muziku, dovikivali podrugqivo i bacali jaja na okupqene muslimanske imigrante koji su `eleli da se mole. U ometawu molitve su predwa~ili pripadnici ekstremno desne grupe „Krisi Avgi“, poznate po nasilnom pristupu imigrantima u Gr~koj, javile su agencije.

predao novom, osmom predsedniku RS na ~uvawe znamewe RS, zastavu, grb, himnu i ustav RS. Posle sve~ane ceremonije preuzimawa du`nosti, Dodik je, u

obra}awu u Palati RS, rekao da }e danas zakazati konsultacije sa parlamentarnim strankama, koje

}e se odr`ati naredne sedmice, kako bi se {to pre bila formirana vlada tog entiteta u BiH. „Moja namera ne}e biti da upravqam vladom, nego da tra`im odgovornost. O~ekujem odgovornu vladu, koja }e se upustiti u re{avawe va`nih pitawa, {to podrazumeva reformu u oblasti penzionog osigurawa, fiskalnu stabilizaciju, ja~awe privrede i da slede}a godina bude godina bavqewa ekonomijom“, rekao je Dodik. On je kazao da }e tra`iti odgovornost dr`avnih slu`benika, koji moraju biti u slu`bi naroda. „Administracija, vladine slu`be, mora da bude u slu`bi naroda, jer je ona tu zbog naroda, a ne narod zbog administracije“, rekao je Dodik.

Sa novim predsednikom RS du`nost su preuzeli i novi potpredsednici Emil Vlajki iz reda hrvatskog i Enes Suqaknovi} kao predstavnik bo{wa~kog naroda.

(Tanjug)

Anton Kasipovi} privremeni premijer BAWALUKA: Potpredsednik Vlade Republike Srpske i ministar obrazovawa i kulture Anton Kasipovi} obavqa}e premijerske du`nosti do formirawa nove Vlade RS. On je ju~e saop{tio novinarima u Bawaluci da ga je dosada{wi premijer Milorad Dodik ovlastio da obavqa tu du`nost, jer vlada mora da nastavi da radi. „Prenos premijerskih ovla{}ewa izvr{en je u skladu sa Zakonom o vladi RS koji propisuje da premijer koji je izabran na novu du`nost ima mogu}nost prenosa ovla{}ewa na jednog od

Policija se ju~e kratko sukobila sa vi{e ~lanova te grupe, prenela je agencija AP. Lider grupe „Krisi Avgi“ Nikos Micaloliakos je izabran za gradski savet Atine na upravo odr`anim lokalnim izborima, a osvojio je neo~ekivanih 5,3 odsto glasova. On se zala`e za antiimigrantske zakone i protivi se vladinim planovima da se o dr`avnom tro{ku izgradi xamija u glavnom gradu Gr~ke.

Micaloliakos je novinarima izjavio da je dana{wi protest usmeren protiv poku{aja da se javni trgovi u Atini pretvore u mesta za muslimanske molitve na otvorenom. „Gr~ka se pretvara u Saudijsku Arabiju, to je ne~uveno“, rekao je on, primetiv{i da se imigranti u Gr~ku doseqavaju ~esto jer u wihovim zemqama vladaju rat ili glad. „Mi nismo krivi za to. Mi ne mo`emo postati siroti{te sveta“, rekao je Micaloliakos.

Ju~era{wi incident na trgu Atiki je kao minoran, ocenila je jedna grupa muslimanskih imigranata, pritom usmeravaju}i pa`wu na molitve koje su bez problema odr`ane naspram Gradske ku}e i Atinskog univerziteta. „Mi, zaista ne `elimo da iko ocrni imix ove zemqe“, rekao je Naim Elgandur, lider nedavno osnovane Asocijacije muslimana Gr~ke. „Mi `elimo da mirno koegzistiramo sa svakim ovde“, naglasio je on u izjavi privatnoj televiziji Skaj, istakav{i da „u~esnici molitve nisu `eleli da vr{e pritisak da se u Atini gradi xamija. To je pitawe civilizacije jer je Atina jedini glavni grad u Evropskoj uniji u kome nema xamije“, rekao je Elgandur. Ameri~ka agencija podse}a da je antiimigrantski glas jak u Gr~koj koja je, smatra se, glavna raskrsnica imigrantskih puteva koji vode prema Evropi.

(Tanjug)

HRVATSKI PREDSEDNIK JOSIPOVI] POSETIO MOSTAR

Dodik preuzeo du`nost predsednika RS

je ciq wegove politike „stabilnost, neuni{tivost i trajnost RS“. Kuzmanovi} je u Palati RS

25

Ekstremisti napali muslimane imigrante u Atini

BOSNA I HERCEGOVINA

BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ju~e je zvani~no preuzeo du`nost u Palati RS od svog prethodnika Rajka Kuzmanovi}a, ponoviv{i da

sreda17.novembar2010.

potpredsednika vlade, kome je uskra}eno samo pravo smewivawa ministara“, rekao je Kasipovi}. On je kazao da u radu vlade ne}e biti zastoja, jer je re~ o „uigranom timu koji je premijer Dodik izvanredno vodio u protekle ~etiri godine“. „Moje kolege znaju posao. Ostaje da koordini{em taj rad i da celi posao dovedemo uspe{no do kraja“, rekao je Kasipovi}.Prema najavama nova izvr{na vlast u RS bi}e izabrana u prvoj polovini decembra.

(Tanjug)

@iva aktivnost ameri~kog i ruskog ambasadora BAWALUKA: Ameri~ki amju}i da }e nove vlasti biti suo~ebasador u BiH Patrik Mun izjane s mnogim izazovima. vio jeju~e novinarima u Bawa Lu„Mi smo ohrabrani ~iwenici da rezultati nedavno odr`acom da oni dele viziju integrisanih izbora pru`aju nove {anse wa BiH prvenstveno u EU i NABiH, ~ija budu}nost le`i u EU. TO. SAD }e pomo}i u tom proceMun je kazao da mu je drago {to je su“, kazao je Mun, dodaju}i da }e prisustvovao konsitutisawu novog saziva Narodne skup{tine RS i inauguraciji predsednika RS Milorada Dodika, navode}i da je bio prisustan i na nedavnoj inauguraciji novog Predsedni{tva BiH, kao i da }e to u~initi i prilikom formirawa vlasti Fede- Patrik Mun i Milorad Dodik (arhivski snimak) integracije u Evropu, BiH obezracije BiH. Komentari{u}i obra}awe nobediti najboqu mogu}u bud}nost. vog predsednika RS, ameri~ki amOn je rekao da o~ekuje formirabasador je rekao da su ohrabruju}e we najve}e mogu}e koalicije na poruke, naro~ito one da se zemqa dr`avnom nivou, jer }e to pomokre}e ka ~lanstvu EU i podr{ke }i da se do|e do promena koje su reformama. potrebne BiH. „Govor je prvi korak, a delova„Me|u gra|anima ekonomska we slede}i“, rekao je Mun, dodapitawa su glavna i oni od svojih

lidera o~ekuju poboq{awe `ivotnog standarda“, rekao je Mun. Predsednik RS Milorad Dodik preneo je ju~e ruskom ambasadoru u BiH Aleksandru BocanHar~enku da }e i daqe nastaviti da insistira na doslednom po{tovawu Dejtonskog mirovnog sporazuma, u kome je RS jasno prepoznata sa nadle`nostima koje su joj pripale tim ugovorom.

Dodik je informisao ruskog ambasadora o nameri da se u {to kra}em roku izabere novi sastav vlade i izrazio o~ekivawe da }e se to dogoditi ve} u prvoj polovini decembra, saop{teno je iz kabineta predsednika RS. On je izrazio i nadu da }e vlast na nivou BiH biti formirana u {to skorije vreme.

Dodik i Bocan-Har~enko su se slo`ili da je saradwa „oko Naftne industrije RS dobar temeq za unapre|ewe privredne saradwe izme|u RS i Ruske Federacije.Oni su razmenili i mi{qewa o ostalim aktuelnim pitawima u RS i BiH, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Ustavna jednakost za sva tri naroda ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je danas u Mostaru da je za Hrvatsku va`no da Hrvati u Bosni i Hercegovini izgrade jednakopravnu poziciju s druga dva naroda u predstoje}im ustavnim promjenama u toj zemqi. „To je zajedni~ki imenilac ve}ine hrvatskih politi~kih zvani~nika s kojima sam razgovarao u Mostaru“, rekao je Josipovi}.

Hrvatski predsednik prvo se u generalnom konzulatu Hrvatske u Mostaru sastao sa zvani~nicima dve stranke: HDZ-a BiH i HDZ-a 1990. koje su nedavno potpisali sporazum o zajedni~kom nastupu u vlasti i ustavnim promenama, a zatim imao radni ru~ak s vi{e hrvatskih politi~kih zvani~nika iz vi{e stranaka, me|u kojima su bili i predstavnici Socijaldemokratske partije BiH. Isti~u}i da je ohrabren stavovima politi~kih zvani~nika, Josipovi} je rekao da Hrvatska i on li~no ne}e arbitrirati u procesu ustavnih promena u BiH. „Bitno je i ispuwava me odre|enim optimizmom da je glavno pita-

we koje je trenutno u glavnom fokusu hrvatske politike u BiH u pogledu jednakopravnosti, nege na vrlo sli~nom imeniocu. Za Hrvatsku je bitno da se uspostavi jednakopravnost“, rekao je Josipovi}.

Zvani~nici dva HDZ-a u BiH naglasili su da imaju podr{ku slu`benog Zagreba u zahtevu za ustavnim promjenama. „Nama je dovoqno od Hrvatske, kao i od drugih prijateqskih zemaqa, da ka`u da BiH treba

ustavna jednakost za sva tri naroda i svakog gra|anina, a kako }e se ona dogoditi, to trebaju da re{e doma}e politi~ke snage“, rekao je {ef HDZ-a BiH Dragan ^ovi}. On je kazao da je Josipovi}a na poseban na~in interesovao zahtev za uspostavqawem ve}inske hrvatske federalne jedinice u BiH, o ~emu su saglasnost postigla dva HDZ-a u BiH u susret budu}im pregovorima o reformi ustava u toj zemqi.

(Tanjug)

U Makedoniji uhva}eni krijum~ari migranata SKOPQE: [est osoba je privedeno i odre|en im je 30-dnevni pritvor zbog toga {to su kao deo me|unarodne organizovane kriminalne grupe krijum~arili migrante iz Bliskog istoka i Afrike, koje su preko Gr~ke, Makedonije i Srbije slali u zemqe EU, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Makedonije.

Javno tu`ila{tvo je podnelo krivi~ne prijave protiv ukupno 10 osoba, od kojih su sedmoro makedonski dr`avqani, po jedan Avganistanc i Palestinac, dok

jednom osumwi~enom jo{ nije utvr|en identitet.

Prema informacijama makedonskog MUP-a, ~lanovi ove grupe za transport migranata kroz Makedoniju i Srbiju napla}ivali su 500 evra po osobe, dok je cena za ilegalni transport iz Gr~ke do Ma|arske iznosila od 2.500 do 3.000 evra. Celokupni ilegalni transport migranata, od po~etne do krajne destinacije, ko{tao je ukupno izme|u 5.000 i 10.000 evra.

(Tanjug)

Bugarski akademici najavquju {trajk SOFIJA: Bugarska planira reorganizaciju Akademije nauka (BAN), kojom bi ve}ina nau~nih instituta bila razme{tena u ministarstva i univerzitete, izjavio je bugarski premijer Bojko Borisov. On je najavio da se priprema zakon o reorganizaciji BAN-a, po kome }e se dr`ava starati samo o institutima koji su od strate{ke va`nosti, kao {to su meteorolo{ki, sei-

Sofija: Akademija nauka

zmolo{ki, okeanolo{ki ili institut za biosferu i nuklerani institut. Ostali istra`iva~i bi}e preme{teni na univerzitete, koji }e, tako|e, postati centri nau~nih istra`ivawa, preneli su bugarski mediji.

Borisov je izrazio nadu da }e resorni ministar prosvete i nauke Sergej Igwatov vrlo brzo iza}i sa predlogom Zakona o reorganizaciji BAN-a, dok neki mediji

javqaju da }e predlog zakona ve} sutra biti usvojen na sednici Vlade. Glavni sekretar BAN-a za nauku Stefan Haxitodorov izjavio je da je model reorganizacije koji je predlo`en za bugarsku Akademiju ve} neuspe{no primewen u Gruziji. Haxitodorov je rekao da je iskustvo kolega u Gruziji pokazalo da promene nisu dovele do napretka u istra`ivawu, nego „upravo suprotno“. ^lanovi akademije nauka tokom proteklih nekoliko meseci protestovali su u vi{e navrata nezadovoqni buxetom koji iznosi 59 miliona leva, odnosno 29,5 miliona evra. „Ukoliko im damo jo{ 25 miliona leva, oni }e biti najpametniji na svetu. Ako im ne damo, zna~i da ih ubijamo“, izjavio je Borisov. Bugarska akademija, koja postoji 141 godinu i u kojoj je anga`ovano oko tri hiqade nau~nika, najavila je seriju protesta.

(Tanjug)

26

sreda17.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

15187

sreda17.novembar2010.

Posledwi pozdrav

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni:066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog supruga, oca, dede i brata.

Vukota (Jovana) \orojevi} Brani Baji}u

1943 - 2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 18. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

15323 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

15324 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 063/77-19142, 061/617-22-19.

15332

27

od porodice ]eran.

O`alo{}eni: supruga Mila, }erke Dragana i Tatjana sa porodicama.

15401

15396

Posledwi pozdrav dragom bratu

Sa bolom i tugom opra{tam se od voqenog brata

Posledwi pozdrav tati i |edu

voqenom

Posledwi pozdrav dragom bratu

Brani Baji}u

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom, za radnika ili studenta, svi tro{kovi 9000 dinara.

Telefon 021/527-993.

15173

od porodice Popovi} - Mi}e i Mare.

Brat Radojica sa porodicom.

od: }erke Tawe i zeta Igora sa unucima Lelom i Milo{em.

15402

15404

15405

Posledwi kom{iji

Dragi prijatequ,

Brani Baji}u

Vukoti

Vukote

pozdrav

dragom

Mom voqenom tati

Mihajlo Delari od: brata Sretka, snaje Dude sa porodicom.

uvek }emo te se se}ati.

Brankica i Pjer.

15400

15355

Vukoti IZDAJEM nov, kompletno opremqen jednoiposoban stan na Grbavici, Tolstojeva.

Telefon 064/1947-483.

15308

PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd.

14126 10 JUTARA ZEMQE u komadu 800metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika.

Telefon 064/401-41-80.

14579

Posledwi pozdrav dragom bratu

Vukoti

15406

15407

FULE, dru`e moj, posledwi put Ti ka`em dovi|ewa.

pozdrav

dragom

od brata \ure sa porodicom.

15398

Stevin S. Bogdan

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15209

1946 - 2010.

Lepe i tu`ne stvari se de{avaju iznenada!

Iznenadio si me, `ivot nisu dani koji su pro{li, ve} oni koji se pamte!

Moja porodica i ja pamti}emo Te dok smo `ivi.

Porodica Kiss.

Gabiki od porodica: Taka~i i Jak{i}.

15394

15392

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

PRIJATEQU Dugo }u pamtiti tvoje re~i „~ujemo se ujutru“ Tvoj Zlajce

Brane Baji} 1940 - 2010.

Sahrana je danas, 17. 11. 2010. godine, u 15 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Brani Baji}u HIT CENE drveta: bukva, bagrem, grab, u metricama.

Vr{imo usluge rezawa i cepawa, 3.800 dinara.

Telefoni: 064/27-69-458, 066/168-749.

15175

Posledwi stricu

Brani Baji}u

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49.

14921

od porodice Igwatov.

posledwi pozdrav od wegovih: Dade, Gorana, Lava i Miline.

Supruga Milka, sin Du{an i }erka Biqana sa porodicama.

15397

Predrag Kabi}

od porodice Kr~mar - Pere i Sne`ane.

Od: Zlatka, Vere, Duwe i Nine \or|evi}.

15403

15391

28 Posledwi kolegi

^ITUQE z POMENI

sreda17.novembar2010.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kumu

DNEVNIK

3

Mom prijatequ iz detiwstva i kumu

Mihajlu Delariju

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 11. 2010. godine preminuo na{ voqeni

posledwi pozdrav.

Pjer.

15353

Predragu - Pe|i Kabi}u

Dragi na{,

Du{anu Brki}u Brki

Biserko Kova~evi}

Slavku Pjevi}u

3. 8. 1930 - 16. 11. 2010.

Kolektiv Klinike za neurologiju Klini~kog centra Vojvodine.

od kumova Maksi}.

1093-P

15379

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Sahrana je danas, 17. 11. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Marija, sinovi Mirko, Branko i Slobodan sa porodicama.

15383

Posledwi pozdrav

Branko Melvinger Pro{le su 3 godine od kada si nas zauvek napustio.

Posle Tebe ostala je velika praznina u na{im srcima i `ivotima. Mnogo nam nedostaje{ da sa tobom podelimo svu sre}u koju nam pru`aju na{a de~ica, Tvoji unuci!

Neka te ~uva dragi Bog!

Slavku Pjevi}u od Dragana i Drage sa porodicom.

Slavku Pjevi}u od kluba, fudbalera i navija~a FK „Mladost“, Ba~ki Jarak.

Vole te: tvoje }erke Ivana, Tanja i Brankica, unuci Filip i Antonija, tvoja supruga Boba, zet Sa{a i ta{ta Vera.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

15370

Velikom prijatequ

Predrag Kabi} Pe|a

od: sestre Jekice, ne}aka Radenka, Bo}e, Drage, Vesele i Biserke sa porodicama.

Za svu qubav nesebi~nu, hvala ti, voqeni na{ brate i uja~e.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

15384

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Obave{tavamo rodbinu i prijatequ da je preminuo na{ dragi otac i deka

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

Milojko Marinkovi}

Taka~i Gabor

1928 - 2010.

1955 - 2010.

1925 - 2010.

preminuo 15. 11. 2010. godine, u 55. godini.

Sahrana }e se obaviti dana, 18. 11. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sahrana je danas, 17. 11. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 17. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na Novomajurskom grobqu u Petrovaradinu.

Tvoji: unuk Igor, }erka Lidija i zet Petar.

O`alo{}eni: sin Mihajlo, unuke Korana i Dubravka sa porodicama.

15351

15387

15382

Sa velikom tugom opra{tam se od mog

Biserku

15389

15381

od Milana Plav{i}a sa porodicom.

Mihajla Delarija Marijana Kri`nar.

Bila je velika ~ast poznavati te, a jo{ ve}a imati te kao prijateqa.

Porodica Drakul.

15364

15352

S po{tovawem, posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom

Zori Felker

O`alo{}ena porodica.

15354

Brani Baji}u

Bodi

od prijateqa Mihajlovi}: \or|a, Mare i Bose.

od Branke i Genxe.

15399

15343

Posledwi pozdrav dragom zetu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni otac

Milojko Marinkovi}

Milojku Marinkovi}u

Dragi deda, zauvek }e{ biti u na{im srcima i puno }e{ nam nedostajati.

Bogdan Stevin

Dragi zete, puno }e{ nam nedostajati.

Dragi Bodo, opra{tamo se od tebe, ponosni na na{e prijateqstvo.

Tvoji najmiliji: Gordana, Sandra, Nikola, Zorica, \or|e i Petar.

Tvoji: ^iga, Nena, \u|a i Deja.

Vawa, Pe|a i Nada Islamovi}.

15356

15357

15350

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi pozdrav dragom sinu

Predrag Kabi} 1956 - 2010.

Milojku Marinkovi}u

Milojku Marinkovi}u od porodice Milosavqevi}.

Pohrana urne je u ~etvrtak, 18. 11. 2010. godine, u 13.30 ~asova, u Vrtu se}awa na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milojku Marinkovi}u

od elektromontera iz „Ju`ne Ba~ke”.

Zauvek }e{ mi ostati u srcu.

O`alo{}eni sinovi: Nikola i Du{an.

Tvoja majka Angelina.

15349 15358

15359

15360

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi i deveru

pozdrav

stricu

DVADESET[ESTOGODI[WI POMEN

POMEN

POMEN

Pet godina je od odlaska na{eg

17. 11. 2005 - 17. 11. 2010.

Slavku Pjevi}u od snaje Nade sa porodicom.

Daliborka Po`gaj Lola 17. 11. 1984 - 17. 11. 2010.

Srculence malo, puno nam nedostaje{. Toliko vremena, a praznina jo{ ve}a...

Tvoji: mama Danica, sestra Daniela i brat Daniel.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Borislava Zubova

Ivanka Jakovqevi} Tvoje srce zauvek }e kucati u nama.

Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Peternel Lidija 1926 - 2010.

Ne postoji vreme ni godine koje mogu da ubla`e bol. S qubavqu ostaje{ zauvek u na{im srcima.

Sahrana je u ~etvrtak, 18. 11.

2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uspomenu na tebe ~uva supruga Adela sa porodicom.

S po{tovawem i zahvalno{}u, porodica Stoj{i}.

15318

15335

15375

29

sreda17.novembar2010.

15243

15337

Mili moji roditeqi

Danas, 17. 11. 2010. godine navr{ava se {est meseci od kako nas je napustila moja voqena supruga i na{a sestra, zaova, tetka i baka

Slavko Pjevi}

17. 11. 2009.

An|elka Jablanov

1950 - 2010.

sudija u penziji

Slavku

preminuo u 60. godini, 16. 11. 2010. godine.

Sahrana je danas, 17. 11. 2010. godine, u 14 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

O`alo{}ena porodica: supruga Veronika, }erke Marija, Mirjana i Vesna, sin @eqko i unuk Tanasije i zetovi Vawa i Srbo.

21. 11. 2006.

Marija i Milan.

15366

Zorka Mandi}

15371

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: suprug Milan, Olgica i \or|e sa decom.

Vasa Jablanov veterinarski inspektor u penziji Dok tiho kora~ate stazama ve~nosti postojite i trajete u najlep{im uspomenama va{e jedine }erke Da{ke.

15260

Posledwi pozdrav na{em radniku

Slavku

Slavku Pjevi}u

15333

Dragi na{ sine, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Branislav i Gordana.

Tvoji roditeqi.

15367

15372

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav

Slavku Pjevi}u

Slavku Pjevi}u

Po dobrom }emo te pamtiti, s qubavqu spomiwati i od zaborava ~uvati.

Sestra Slavica i zet Mi}o sa porodicom.

od sestre Zore i zeta Mile Mari}a.

Slavku Pjevi}u iz Ba~kog Jarka

15369 15374

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav kumu

Direktor i zaposleni „Elektroporcelan�

AD Novi Sad. Slavku Pjevi}u

Slavku Pjevi}u

Slavku Pjevi}u

od kume Borke Pilipovi} sa porodicom.

od kuma Duje Mari}a sa porodicom.

od Nikole Pjevi}a sa porodicom.

15378

15377

15376

1095/P

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.00

TV PROGRAM

sreda17.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Crtani film Bajko kviz Vesti Ples no stres Plej gejms Bilo je to 1990-te, dok. serija Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno Slon Benyamin Vesti Most u Bruklinu Igra 2 @ilijet Bino{, dok. film TV Dnevnik Tajna hrane: Pirina~ Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Akademskih pet minuta Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Gwurac, film Zajedno

06.00 07.30 08.00 08.30 08.50 09.00 09.15 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.25 22.30 23.00 00.00 00.35

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Vesti Barometar U ogledalu Tin in Vesti Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jednom jedna nedeqa Situacije Oko sveta Sajam infonet Beli luk i papri~ica Zdravqe je lek Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Zelena patrola Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Barometar Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program

Plavi krug Ve~era{we izdawe emisije u celosti je posve}eno promociji bestseler kwige Emira Kusturice “Smrt je neprovjerena glasina”. Podse}amo, novosadska promocija odr`ana je u ponedeqak, a tom prilikom o kwizi su, pored autora, govorili Manojlo Vukoti}, Miro Vuksanovi} i Pero Zubac.

Urednica: Miqana Maglovski (RTV 1, 22.35)

06.30 06.55 07.50 08.15 08.40 09.05 09.30 10.15 10.30 10.55 11.35 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Zvrk Pitam se, pitam Kad zazvoni Present Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi Vesti (ma|) Makedonsko sonce Karava|o Forte piano Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) 12.08 Isto~no od Bukure{ta, film 23.00 Karava|o 00.00 TV Prodaja

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

FUDBAL

Bugarska–Srbija (RTS 1, 17.55) 08.00 08.15 09.03 09.55 09.58 10.28 10.55 11.00 12.00 12.15 12.30 12.39 12.55 13.50 15.00 15.11 16.00 16.03 17.00 17.25 17.55 18.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.04

Emir Kusturica

23.45 00.00 00.59 01.05 01.51 09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.50 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Objektiv Ubistva u Midsomeru Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Drum Vitra` Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru

09.00 09.30 10.00 11.00

Pregled NHL Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker Premijer liga: Everton–Arsenal Barsa TV: Barselona–Viqareal Fudbal mondijal magazin Ajaks TV NHL: Montreal–Filadelfija Pregled ATP Masters Pariz Evroliga: Lijetuvos–Cibona Fudbal: Engleska–Francuska Ful Tilt poker.

Fudbal: Holandija–Turska Evroliga: Olimpija–Valensija

13.00 15.00 15.30 16.00 17.45 18.45 21.00 23.00 00.00 02.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

DNEVNIK

c m y

30

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 22.00 23.30 02.30 03.00 03.30

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Trag Rokovnik Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Evronet U zdravom telu Porodica Soprano Na{a Engleskiwa, film Vesti Vi i Mira Adawa-Polak Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Fudbal: Bugarska–Srbija, prenos 1. poluvremena [ta radite, bre Slagalica Dnevnik Bela la|a Svedok Istina o ma~kama i psima, film Dnevnik Porodica Soprano Evronet Poverqivo iz kuhiwe No}ni bioskop: Ajrin i moje drugo ja, film

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Seks i grad Film: A bio je miran ~ovek Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Paklena kuhiwa Survajver Film: Ro|en 4. jula Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure

05.51 06.49 07.03 07.18 07.23 07.33 07.39 07.49 08.02 08.22 08.29 09.00 09.28 09.59 10.06 10.36 11.03 11.33 12.19 12.53 13.01 14.01 14.32 15.00 15.31 16.00 16.36 16.41 16.50 17.18 18.00 19.01 19.58 20.25 22.40 00.00 00.51 01.15 02.14 03.50 05.30

06.00 06.45 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 08.30 09.05 09.50 10.00 10.10 10.25 10.45 11.00 11.02 11.30 11.45 12.00 12.15 13.00 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 18.30 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem: Kreativ bend Datum Verski kalendar [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom Mariborska omladinska filharmonija 2012.

Enciklopedija Trezor Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Eko global Ruske bajke Kapri Fudbal: Burarska - Srbija, prenos 2. poluvremena U svetu Ko{arka: Evroliga, Partizan MT:S - Kaha Laboral, prenos Odbojka - CEV Kup: Crvena zvezda - Lube, snimak Latino pasion Antologija o `ivotiwama Trezor Fudbal: Bugarska - Srbija Ko{arka: Evroliga, Partizan MT:S - Kaha Laboral Odbojka: Cev kup, Crvena zvezda - Lube

VOA Top {op Info Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Las Vegas Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Mentalista Top {op Vesti Milica na kvadrat Otvoreni studio Nostradamusov efekat Doktor Haus Otvoreni studio Las Vegas Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Meksikanac 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Yenifer 8 Dok. serija Las Vegas Film: Yenifer 8

Lorin Haton

Kockar Posle jedne katastrofalne kockarske no}i, Aksel Frid, mladi profesor wujor{kog univerziteta, mora da na|e veliku svotu novca da otplati dug koji je napravio. Ne `eli da pozajmi pare od svoje porodice, a svestan je da sa svojom profesorskom platom ne mo`e da dobije nikakva dodatna sredstva, dok mu se zelena{i polako pribli`avaju...

Uloge: Yejms Kan, Lorin Haton, Pol Sorvino Re`ija: Karel Rajs (B92, 23.35) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Top {op 12.00 Film: ^etiri pera 14.00 Kriti~na situacija 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Protivqewe 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Borba za budu}nost 17.45 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.35 Pingvini s Madagaskara 20.00 Kriti~na situacija 21.00 Film: Zadr`avawe 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Kockar 01.40 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 02.05 Ukqu~ewe u B92 Info

05.30 06.30 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00

Valentina Farma Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Trenutak istine Farma Film: Slepi mi{evi: Qudska `etva 02.45 Siti 03.00 Film: Jesewi vrtovi

08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 03.00 04.00

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Sirene Bakugan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Vojnikova pri~a Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Karaoke Stefan Braun Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 Riko{et I to je `ivot Zvezdana kapija SG-1 Put ka vatrenom ringu

Pati Label

Vojnikova pri~a Ko je ubio narednika Votersa? Oficiri vojne baze u Luizijani za vreme Drugog svetskog rata misle da znaju odgovor. Jedan ~ovek u to nije tako siguran. Iz Va{ingtona su poslali ugla|enog crnog vojnog tu`ioca da istra`i taj slu~aj.

Uloge: Hauard I. Rolins Yunior, Pati Label Re`ija: Norman Yuison (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda17.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer 07.00 09.07 10.10 11.02 11.15 12.00 12.16 12.34 13.19 14.18 15.00 15.35 16.10 17.35 18.15 18.30 19.30 20.10

Eli{a Katbert

]elija straha

21.50 22.30 23.15 00.00 00.50 01.35

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica Tvorci promene, dok. serija Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Praskozorje Re~ i `ivot Luda ku}a Indeks Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Hrvatska kinoteka: Pri~a iz Hrvatske Paralele Dnevnik 3 Drugi format CSI: Las Vegas Praskozorje Zvezdana vrata: Svemir

Mlada manekenka Yenifer Tri naizgled ima sve, popularnost, lepotu i slavu. Posle jedne dobrotvorne zabave wu otme wen qubomorni obo`avateq koji po~ne da je mu~i drogiranu i zatvorenu u podzemni lavirint strave...

Uloge: Eli{a Katbert, Danijel Gilis, Prit Tejlor Vins, Majkl Harni, Laz Alonso Re`ija: Roland Jof (Nova TV, 02.25) 08.00 08.15 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 18.25 19.15 20.05 21.05 22.30 23.30 23.45 01.30 02.00 02.25 03.50

Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija siti Ve~erwe vesti Lova do krova Seks i grad Bra~ne vode ]elija straha, film Ezo TV

06.00 07.00 08.00 08.30 09.00

Piramide smrti Ku}a iz edvardijanskog doba Veliki nau~nici Qubavni problemi Najve}i afri~ki istra`iva~ Isusov tajni `ivot 7.7. 2005. – Napad na London Sudwi dan: Slike raja i pakla 2. svetski rat u boji Piramide smrti Ku}a iz edvardijanskog doba Ovo je civilizacija Ajn{tajnova velika ideja 42 na~ina da se ubije Hitler Atina: Istina o demokratiji Jedan dan u borbi Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Ku}a iz edvardijanskog doba Ovo je civilizacija Ajn{tajnova velika ideja

10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Marion – kraqica lopova 1.

Marion – kraqica lopova 2.

Samo dospite vodu Sve {to `elim Zvezda vodiqa Gra|anska presuda Nole {ou Goli skandal Import eksport

06.00 07.45 09.15 10.45 12.20 13.55 15.45 16.45 18.20 20.05 21.50 23.35 01.05 02.30 04.30

Uvek reci da Jedanaesti ~as De~ak u prugastoj piyami No}i u Rodanteu Muwa Yoova palata Pink: Fanhaus Ona prava Romulus, moj otac Fragmenti Kodeks ^eki} Nogom i rukom Sramota Prevaranti

Nensi Trevis

Izmi{qeni prijateq

De~ak Albert `ivi sa svojom samohranom majkom Lorejn koja radi kao pomo}nica ma|ioni~ara Antoina. I sam zaqubqen u trikove, nesre}ni Albert ostane bez voqene majke kada ona pogine u automobilskoj nesre}i...

Uloge: Vupi Goldberg, @erar Depardje, Hejli Yoel Osment, Andrea Martin, Nensi Trevis, Denis Mersier, Ute Lemper, [eril Li Ralf Re`ija: Norman Yevison (HRT 2, 20.00) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.15 14.00 14.45 16.20 17.00 17.30 19.20 19.50 20.00 21.50 22.38 22.50 23.35 23.55 00.50 01.20 02.05

06.40 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Prenos sednice Hrvatskog sabora Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Kojak e-Hrvatska Fudbal, kvalifikacije za EP: Hrvatska - Malta, emisija Fudbal, kvalifikacije za EP: Hrvatska - Malta, prenos Fudbal, kvalifikacije za EP: Hrvatska - Malta, emisija Hit dana Izmi{qeni prijateq, film CSI: Las Vegas Dnevnik plavu{e Fringe - Na ivici Nove avanture stare Kristine Obave{tajci Bez odu{evqewa, molim Ksena - princeza ratnica Beg sa planeta majmuna

Duga no} @ene fudbalera S vetrom u le|a Ludilo @ene fudbalera S vetrom u le|a Trava [erlok Majstori horora Drveni bar Drugi dolazak Karneval du{a

Savr{en plan Ameri~ki leta~i Carevo novo odelo U odbranu `ivota svog Skejteri Flert Gospo|a Sofel Lova do krova Prevaranti Slu~ajna kurva Zabavqamo se

00.00 Bra}a i sestre 01.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 02.00 Mini samit 04.00 Gospo|ica Marpl 06.00 Sudija Ejmi 07.00 U divqini 08.00 U divqini 09.00 I eto we 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Ne{ Briyis 13.00 Doma}ice iz okruga Orany 14.00 Gospo|ica Marpl 16.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 17.00 Ne{ Briyis 18.00 Panduri novajlije 20.00 Doma}ice iz okruga Orany 21.00 Misterija Hejvena 22.00 Prodaja nevinosti

08.25 09.40 10.50 11.20 12.10 13.05 14.50 15.45 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 22.40 23.30 00.30 00.45 02.20 03.20

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj RTL Vesti Sibil, film Astro {ou Zaboravqeni slu~aj

Sibil Problemati~na studentkiwa Sibil Dorset upu}ena je psihijatru na promatrawe zbog navodno ~estih histeri~nih napada. Kako tretmani odmi~u, tako se Sibil polako otvara i priznaje da ~esto do`ivqava pomra~ewa...

Uloge: Yesika Lang, Temi Blankard, Ron Vajt, Yo Bet Vilims Re`ija: Yozef Saryent (RTL, 00.45)

Yesika Lang

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Pre`ivqavawe Borba sa silama prirode Drvose~e iz mo~vare Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 09.30 11.00 11.45 12.30 13.30 14.30 15.30 20.25 20.40 20.45 22.15 22.20 23.00 00.00

Fudbal Automobilizam Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Najja~i ~ovek Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Fudbal Kuglawe

Gestapo hapsi i zbog vi{eglavih zmajeva G

otovo svakom je poznata slika: zmaj s bezbroj za svoju domovinu i koji `eli da je vidi sre}nu, ~ak i glava i lica leti izme|u nebodera velegrada. ako bi ga to ko{talo i posledwe kapi krvi“. Da li je Iz mra~nih prozorskih otvora na wega nasr}e on, kao i toliki drugi, morao da plati ovu cenu, danas sve vi{e i vi{e pojava, postaju deo wegovog ogromnog niko vi{e ne zna. Mo`da je pro{ao jeftinije. tela, stapaju se u jednu jedinu, divovsku himeru. „GlaVerovatno neposredno pred progla{ewe Republisina“, litografija A. Paula Vebera va`i za najpoke 21. septembra 1792, patriota i prosvetiteq upozoznatiji prikaz ovog fenomena u primewenoj umetnorava na „jedinog i posledweg aristokratu koga jo{ sti. Slika postoji u vi{e sli~nih verzija. Prve skimoramo da ugu{imo“: glasinu. Tokom revolucije, nace nastale su 1943, dakle pretpostavqa se da je tada pedesetogodi{wi Veber `eleo da izrazi kriti~ki komentar na glasine u doba „Tre}eg Rajha“. Ali na koje glasine? Izraz i telo zmaja su suvi{e ru`ni.

Wegove za{iqene u{i, nao~are, ogromna usta iz kojih proviruje jezik, {picast nos, sve to ovoj pojavi daje ne{to prodorno, o{tro, uhodni~ko. U vreme kada je Veber uradio prve skice, glasine su igrale va`nu ulogu u Nema~koj, koja je tada bila u ratu. Otuda su se nacisti~ki stru~waci za propagandu na svaki na~in potrudili da qude u~ine „imunim“ na glasine.

Smatralo se da nekontrolisano govorkawe u „domovini“ i „na frontu“ slabi odbrambenu snagu. Glasinama se, uistinu, moglo izraziti ne{to kao {to je subverzivni potencijal, a moderni sociolozi mesta kojima one kolaju prepoznaju ~ak kao „centre otpora medijskoj manipulaciji“. Je li Veber, koji je jo{ 1932. karikirao Hitlera a 1937. i sam dospeo Gestapovog zatvora, `eleo da izvrgne ruglu ovu stranu glasine? „Veber sa sobom nosi sve`aw novih crte`a metarskog formata“, zabele`io je jedno ~etiri godine po zavr{etku rata neki grafi~arev prijateq u svom dnevniku; jedan crte` je posebno zapazio. On prikazuje „lete}u, nakaznu, bajoslovnu `ivotiwu kako se uvija pred nekom ogromnom ku}om za iznajmqivawe, iz ~ijih prozora izviruju nebrojena, skandala `eqna iscerena lica“; kao naslov lista navodi: „Klevetawe“. Verovatno se kod Veberove sigurno naj~uvenije karikature u osnovi radilo upravo o ovoj dimenziji fenomena, kojoj se posvetio i u drugim radovima: deHitler se bojao samo razgovora „po }o{kovima” nuncijaciji.

Tome u prilog govori i jedna druga litografija, ime, rekla-kazala je, zajedno s pobuwenicima, osvojikoja se vra}a na Veberovu prvu skicu ura|enu na tu la ulice i trgove glavnog grada, kao wegovo medijaltemu. Na woj glasina, sli~na zmiji s rukama i nogama, no pozori{te. Istovremeno se pokazuje da je i revosedi na svom zabatu vrebaju}i, spremna da se strmolucija medijalna: zidovi su puni plakata s porukama; glavi. Me|utim, za razliku od one kona~ne verzije „kwige za narod“, novine i kwige izlaze u ogromnom teme, ovde nemani na krovu nedostaje odlu~uju}i eletira`u, izvikiva~i ~itaju dekrete i proglase. Kao ment. Jer, tajna glasina je u paradoksu mase, biti va`an glas revolucije ve} od jutra se izvikuju novinistovremeno i „mnogo“ i ske vesti. A narod, iako „jedno“, zbir delova i vihiqadu puta prevaren tim Pred progla{ewe Republike {e od toga. ^uvena verzija nepouzdanim objavama, Francuske 1792, jedan prosvetiteq grafike, me|utim, prikaipak slu{a. Kafane i {pei patriota upozorava na „posledweg lunke podrhtavaju pod glazuje relativno jedinstvo preno{ene poruke i istosom kolportera. Oni su aristokratu koga moramo ugu{iti” vremeno mno{tvo wenih glasnici novog vremena.

– glasinu. A tokom revolucije, prenosilaca. Kod glasine Prodaju karikature graviuz pobuwenike, rekla-kazala je mnogo razli~itih qudi rane u bakru, dok wihove osvajala ulice i trgove Pariza govori isto. Izgovaraju}i kolege na selu nude pre je, oni postaju gomila, ~iji svega radove u drvetu. Gladelovi nisu istovremeno prisutni. Upravo na tom sno pevane pesme i jezovite pri~e s poukom, ~iji se odsustvu ostalih po~iva rekla-kazala, medij glasina. tekstovi tako|e nude na prodaju, brinu se o tome da se Kao {to Veberova slika upu}uje na sopstvene razpopularna ikonografija vremena obra}a svojoj puvojne faze (i strane uzore), tako i koncept koji je on blici istovremeno kao segment poluusmene kulture aktualizovao, misaona fugura da su glasine celina kolporta`e. iz vi{e delova, ima sopstvenu istoriju, sopstveni Osim uobi~ajenih autora letaka i „novina“, sada niz istorijskih dokumenata. A u Parizu on ima ~ak i se iznenada pojavquju novi proizvo|a~i takve litesignaturu: onaj ko je sedeo u svetiwi stare Bibliothe- rature, klubovi i dru{tva koji od 1790. nastaju {ique National de France u Ulici Ri{eqe, pod kupolom, rom Francuske. Zajedno sa samoprogla{avanim priza jednim od dugih stolova rezervisanih za korisnivatnim narodnim prosvetiteqima od iste sorte kao ke retkih izdawa, mogao je rekla-kazala da opipa rui sastavqa~ ovog letka, oni se staraju o bumu „male kama: re~ je o ~etvorostranom letku iz vremena literature“. Wu ~ine sudski zapisnici, govori, poeFrancuske revolucije, povezanom u crveni karton, zija, ~ak i “Marseqeza”. Ne bez ironije, leci citirakoji je sastavio obrazovan ~ovek patriotskih uvereju verski `anr poslovice i pesme katehizma da bi wa. Tipi~nom retorikom svoga vremena autor se izjaobi~nim qudima u Parizu i unutra{wosti objasnili {wava kao pristalica revolucije, koji „}e izgoreti nove politi~ke forme, institucije i simbole.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera “Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda17.novembar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nisu vam sve kockice na broju, {to prouzrokuje nervozu zbog neizvesnosti. Ali, i to }e pro}i, ne{to novo i ne{to staro }e do}i. Prilagodite se datim okolnostima i nemojte olako odreagovati.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

17. novembar 2010.

Mesec je upravo uplovio u va{ znak pa ste postali emotivniji i ostra{}eniji na li~nom planu. Reagujete srcem i mo`e se desiti da krenete grlom u jagode. Inostranstvo i putovawa su aktuelni.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

32

Sreda je Merkurov dan, va{ dan, pa se u wemu mo`ete ose}ati kao u svom dvori{tu. Saradwa s istomi{qenicima i ulagawe u zajedni~ki posao }e te}i spontano, lako i uspe{no. Strasti.

U karijeri ne postoje stabilne okolnosti pa ni osobe na koje bi ste se mogli osloniti. Jedna `enska osoba ima nameru, ali ne i dutrajni, dugoro~ni na~in, kako da vam iza|e u susret i pomogne.

Dominantni ste, kao i uvek, jer druga~ije i ne umete. Me|utim, ovih dana va{e Sunce nailazi na iznena|ewa svih vrsta, {to predstavqa povoqne i uspe{ne, ali prolazne okolnost za vas. Susreti.

Potreban vam je odmor jer ste se i suvi{e ozbiqno predali poslu i svemu onome {to vrednujete kao va`no i dugoro~no. Ostvarujete dobru komunikaciju, saradwu i odnose sa {irom rodbinom.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Stabilni ste, posebno onda kada se na|ete u situaciji koja vam ne pada lako. Oslawate se iskqu~ivo na sebe, ili partnera koji je dugo uz vas. Brak dobija na zna~aju. Sazrevawe.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Pojavqivawe i anga`ovawe u javnosti, izlasci i provod, donose vam nove avanture i strasti. Zbog toga se lepo obucite, ogrnite optimizmom i {armom i hrabro krenite u lepu neizvesnost.

Dinamika u poslu iziskuje da budete prisutni u pravo vreme na pravom mestu. Uku}ani bi vam mogli zameriti ako niste dovoqno prisutni u domu. Deci je potrebna va{a podr{ka i pa`wa.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mogu}nost pove}awa prihoda vas motivi{e na vi{e rada i truda. ^ak i kad nije tako, naprosto imate mnogo posla. [ta je, tu je, imate mnogo energije i li~nog uticaja, {to vam ide u prilog.

Prvo isplanirajte, pa tek onda po~nite da radite i obavqate svoje obaveze da biste {to boqe iskoristili raspolo`ivo vreme, ali uz dovoqnu dozu fleksibilnosti. Uostalom, savr{eno se snalazite u svemu.

Danas morate vi{e da radite.

Mo`e do}i do sukoba s kolegama ili nekih drugih problema u poslu, ali su oni re{ive prirode. Novac vam lako klizi iz ruku pa napravite selekciju prioriteta. Qubav?

TRI^-TRA^

Veliki gubitak V REMENSKA

PROGNOZA

SVE`IJE

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

17

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zrewanin

17

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

17

Vr{ac

18

Srbija Beograd

17

Kragujevac

19

K. Mitrovica 19 Ni{

Peva~ica i glumica [er otkrila je da je imala ~etiri spontana poba~aja pre nego {to je rodila }erku ^estiti, koja je nedavno promenila pol i postala ^ez.

- Izgubila sam ~etvoro dece pre ^eza. Bili su to spontani poba~aji. Ne{to bi svaki put nateralo fetus napoqe. To se zove agresivna materica.

Trebalo mi je dugo vremena da mi neko objasni {to je to. Kontrakcije po~nu same od sebe, bez razloga - rekla je [er za ~asopis „Parejd”. Poznata peva~ica i glumica, koju }emo uskoro imati priliku da gledamo u filmu „Burleska”, priznaje da je zbog toga postala jako frustrirana.

- Nakon tre}eg puta sve je postalo no}na mora. Qudi bi mi ~estitali na trudno}i, a onda bi mi po~eli izra`avati `alost. Pomislila sam: Bo`e, ne `elim to vi{e nikada da ~ujem - rekla je [er.

21

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Sve`ije sa ki{om. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 8 ujutru do 17 stepeni Celzijusa po podne.

VOJVODINA: Postepeno zahla|ewe pra}eno ki{om. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. U Sremu jutro sve`e i ponegde sa maglom. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 18 stepeni.

SRBIJA: Postepeno zahla|ewe pra}eno ki{om. Ki{a }e prvo po~eti da pada u severnim i zapadnim, a tokom dana i u ju`nim predelima zemqe. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 21 stepen.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana promenqivo vreme uz povremenu slabu ki{u i temperature u intervalu od 10 do 15 stepeni, na jugu malo iznad 15 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Uticaj fronta }e se nepovoqno odraziti na ve}inu hroni~nih bolesnika. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, reumatski bolovi i nervoza. Izuzetan oprez se preporu~uje u~esnicima u saobra}aju.

Madrid

11

Rim

17

London

8

Cirih

4

Berlin

5

Be~

12

Var{ava

9

Kijev

12

Moskva

5

Oslo

-3

St. Peterburg 2 Atina

21

Pariz

5

Minhen

5

Budimpe{ta

16

Stokholm

3

VIC DANA Do{li mu` i `ena u bra~no savetovali{te, zbog seksualnih problema. Pita ih savetnica: - Kada ste posledwi put imali seksualni odnos?

A mu` }e na to: - Ja ju~e!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

152 (-2)

Slankamen

350 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

224 (-4)

Zemun

405 (19)

Tendencija stagnacije

Senta

349 (21)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

420 (20)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

287 (4)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

220 (2)

Smederevo

554 (22)

Titel

364 (28)

NERA

265 (14)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

Hetin

66 (-6)

-6 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

327 (18) S. Mitrovica 438 (-18)

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

369 (19)

38 (0)

Re{ewe iz pro{log broja