Dnevnik 17.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 17. NOVEMBAR 2011. GODINE

ZBOG IZUZETNO NISKOG VODOSTAJA

U SREMU UZNEMIRENO ^EKAJU ODLUKU VLADE SRBIJE

Ne `ele azilante u rumskoj kasarni str. 11

Ugro`ena plovidba Dunavom str. 11

„SRBIJAGAS” O^EKUJE DUGORO^NI UGOVOR I POJEFTIWEWE UVOZA

Jeftiniji gas, jo{ samo Rusi da pristanu

str. 4

NASLOVI

Politika

Grejawe ska~e do 10 odsto

5 Pu{teni smo da (po)tonemo u dugove

Dru{tvo 6 Na ulicama mahom desetogodi{waci

str. 7

Novi Sad

Ekologija 13 Ekolo{ka oaza umesto smetli{ta

Kultura 20 Ukraden crte` Mirka Ili}a

IMA LI KAZNI ZA STRANKE KOJE U IZBORE KRE]U PRE VREMENA? Foto: F. Baki}

Vojvodina

Novi Sad gradi poslovnu oazu U NOVOM SADU

Ekonomija

10 Mladi kontroli{u op{tinski buyet

NA RIMSKIM [AN^EVIMA NI^E KOMPLEKS ZA MALA I SREDWA PREDUZE]A

str. 9

3 Lustracija „~isti” i vlast i opoziciju

7 Do~ek nove godine bez mega zvezda 8 „Informatika” sprema 11.000 tu`bi

GODINA LXIX BROJ 23261 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

У РИТМУ МУЗИКЕ: У Српском народном позоришту синоћ је отворен Новосадски џез фестивал, који организује Културни центар Новог Сада. Фестивал је отворио градоначелник Игор Павличић, а на самом отварању наступила је и флаутисткиња Лаура Леваи-Аксин. Затим је протокол уступио место квартету „Њујорк” Владимира Костадиновића, а до краја вечери свирали су још „Торстен Гудс енд бенд” и „Хит брадерс”. Новосадски џез фестивал траје и наредне три вечери, у оквиру којих ће кулминација бити наступи састава Душка Гојковића, Рона Картера и Гонзала Рубалкабе. Новосадску публику радују и џем сешн свирке у некадашњем клубу „Трема”.

str. 20

Na 25.000 stanovnika jedan „uteriva~ dugova” SPORT

n PARTIZAN NA ISPITU U ITALIJI

str. 4

str. 16 – 19

n ODBOJKA[ICE ZBOG NEOZBIQNOSTI IZGUBILE

n QUBINKOVI] SVE BOQI U DRESU VOJVODINE

Politi~ari bombarduju narod kroz labava ograni~ewa

str. 2

Prohladno

Najvi{a temperatura 9 °S

POLiTikA

~etvrtak17.novembar2011.

dnevnik

IMA LI KA ZNI ZA STRAN KE KO JE U IZ BO RE KRE ]U PRE VRE ME NA

Po li ti ~a ri bom bar du ju na rod kroz la ba va ogra ni ~e wa

TA DI] S KA ME RO NOM: Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} uve ren je da }e Ve li ka Bri ta ni ja po dr `a ti Sr bi ju 9. de cem bra ka da se u Bri se lu bu de od lu ~i va lo o do de qi va wu sta tu sa kan di da ta. – Za to su po treb ni ne ki pred u slo vi – na sta vak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, a pre to ga pro na la `e we re {e wa za ad mi ni stra tiv ne pre la ze na se ve ru Ko so va – iz ja vio je Ta di} Ta nju gu po sle sa stan ka s bri tan skim pre mi je rom Dej vi dom Ka me ro nom. Ta di} je do dao da do bi ja we sta tu sa kan di da ta ni je jed no stav no ostva ri ti, ali da se na da da }e Sr bi ja to us pe ti da po stig ne u de cem bru.

Uje di we ni re gi o ni Sr bi je pred sta vi li su kan di da te za iz bo re ~i je ras pi si va we je jo{ na kra ju du ga~ kog {ta pa. Ova po li ti~ ka or ga ni za ci ja oku pi la se u No vom Sa du i jav no sti ob zna ni la ime na qu di ko ji }e se u we no ime bo ri ti za me sta u Skup {ti ni Voj vo di ne, {to bi Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je mo gla is ko ri sti ti za od re |i va we pa pre ne ka zne, ima ju }i u vi du da iz bo ri jo{ ni su za ka za ni. Isto su pre wih u~i ni li i na pred wa ci, LDP i dru ge stran ke. Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} na ja vi la je, na i me, ka zne za par ti je ko je su do sa da odr à le po li ti~ ke pred iz bor ne sku po ve. Ona ka è da je za da tak te ne za vi sne in sti tu ci je da dr ì par ti je

Ta ko }e se na uda ru Agen ci je, osim URS-a, na }i i SNS, ali i dru ge stran ke ko je ne po {tu ju za kon. Par ti je, ina ~e, ima ju sva za ko nom obez be |e na pra va da pro mo vi {u svoj rad, ali je pred sta vqa we kan di da ta za iz bo re i agi to va we za iz bor ne pro gra me za bra we no. Ta od red ba, s dru ge stra ne, ne va `i za pla ka te i bil bor de ko ji ma su stran ke pr vo ule pi le Be o grad, da bi se po {ast usko ro pro {i ri la i na dru ge gra do ve. Za ova kvo sta we od go vo ran je no vi za kon ko ji je do sta po pu stqi vi ji od sta rog. Za ko no da vac (~i taj: par ti je) sma trao je da tre ba da po sto ji mo gu} nost da stran ke pro mo vi {u svoj pro gram i van iz bor nog ci klu sa, uko li ko na pla ka ti ma ne ma pred iz bor nih po ru ka.

na oku, bez ob zi ra na to da li je kam pa wa zva ni~ no ras pi sa na ili ni je. Pro ve ra va we ko li ko su nov ca, i ~i jeg, stran ke po tro {i le na kam pa wu usle di }e tek po za vr {et ku iz bor nog ci klu sa.

Da je pred iz bor na tr ka odav no po ~e la, sve do ~e i dru ge ak tiv no sti stra na ka u Sr bi ji. De mo kra te ve} iz ve sno vre me obi la ze gra |a ne u okvi ru kam pa we „od vra ta do vra ta”, po ku {a va ju }i da za be le -

PO SLA NIK ZES-a U SKUP [TI NI SR BI JE ZA KiM DRA GI [A \O KO VI]

„Su di ja” mno go do pu {ta Pri {ti ni – Ne bih da una pred li ci ti ka è mo {ta je za nas pri hva ram ti me {ta je za mi sao pred tqi vo a {ta ne i vi de }e mo ka ko sed ni ka Od bo ra ko ji je sa zvao }e mo se u sve uklo pi ti. ûo sam sed ni cu, ali slu {a ju }i pred sed i za ras pra vu u ame ri~ kom Kon ni cu Skup {ti ne Sr bi je i {e gre su, ali to je pre vi {e da le ko fo ve po sla ni~ kih gru pa, iz ve od nas, a ono {to è li ovaj na {taj Vla de ne mo è po Po slov rod na Ko so vu je sa mo to da bu de ni ku bi ti na dnev nom re du ple ono {to je bio, ne ugro à va ju }i nar nog za se da wa i da par la ment ti me ni ko ga i ni ~i je pra vo. Re o we mu ras pra vqa. Me ni je re {e we je ne gde iz me |u to ga, da ~e no da se o iz ve {ta ju Vla de ne ako ne ka et ni~ ka gru pa, ma ko mo è ras pra vqa ti, ma da su pr vo li ko broj na, ima pra vo na svo je, iz ja ve bi le da mo è, pa on da ne – i dru gi ima ju pra vo na sop stve iz ja vio je za „Dnev nik“ ~lan Od ne po seb no sti – is ti ~e \o ko bo ra za KiM, po sla nik DS-a vi}. Dra gi {a \o ko Na na ja vu {e vi} na pi ta we da fa pre go va ra~ Tu smo gde smo li bi Od bor na i ne}emo dozvoliti kog ti ma Be o gra kon za kqu~ ka da da Bo ri sla va da nas i{ta je po tre ban Vla Ste fa no vi }a da isprovocira din oba ve zu ju }i }e Vla da vr lo br akt o Ko so vu, od zo spro ve sti do no sno pred log de kla ra ci je, sa da go vo re no u Bri se lu, \o ko vi} mo gao za kqu ~i ti da je za za ka zi ka è da gra |a ni sa se ve ra Po va we sed ni ce o KiM do vo qan i kra ji ne na to gle da ju ne ga tiv no iz ve {taj. i ne odo bra va ju. \o ko vi} ka è da je do bro je – Ni je to ta ko jed no stav no i {to }e sed ni ca Od bo ra za Ko so ima tu mno go stva ri ko je nam na vo i Me to hi ju u pe tak bi ti odr pr vo ~i ta we ne od go va ra ju i ni à na u {i rem sa sta vu, i {to }e su ja sne, o ~e mu }u go vo ri ti na joj pri su stvo va ti pred sed ni ci sed ni ci Od bo ra za KiM. S dru ge ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Po stra ne, ima mo is ku stva s te re na kra ji ne, kao i na ~el nik Okru ga. da Pri {ti na, ako ma lo po pu sti Ko men ta ri {u }i mo gu} nost da te, to ma ki smal no zlo u po tre pred sto je }e ne de qe do ne su re bqa va. U sva koj utak mi ci ima te {e wa za se ver s ob zi rom na sve i su di ju ko ji ne vi di ni pe nal, di plo mat ske po te ze ko ji se vo ni of sajd i mno go to ga do zvo qa de, pa i ras pra vu ko ja se vo di la va dru goj stra ni i za to su Sr bi s u Spoq no po li ti~ kom od bo ru pra vom za bri nu ti – ob ja {wa va ame ri~ kog Kon gre sa, \o ko vi} \o ko vi} ko ji je po sla nik DS-a ka è da sma tra da se „mno go to u Skup {ti ni Sr bi je s KiM, a ga mo è re {a va ti na red nih da raz go va ra li smo s wim na kon za na, ne de qa, me se ci“: vr {e nog pro test nog mi tin ga – Pi ta we je sa da na ko ji }e se Sr ba u Se ver noj Mi tro vi ci na na ~in i ko jim tem pom to do go di ko jem je u~e stvo vao. ti, {to umno go me za vi si od dru On ka è da su Sr bi sa sku pa gih, a po naj ma we od nas. Mi, kao po ru ~i li „Tu smo gde smo i ne ne ko ko je uslov no re ~e no ma li }e mo do zvo li ti da nas ni {ta is i ne pre vi {e mo }an, mo è mo da pro vo ci ra“. D. Mi li vo je vi}

è ta ko zva ne si gur ne gla so ve. SRS or ga ni zu je po li ti~ ke tri bi ne po me snim za jed ni ca ma, us put se à le }i da su na to pri nu |e ni jer su im vra ta me di ja na vod no za tvo re na. Po ~e tak kam pa we obe le ì li su i no vim pla ka ti ma s (a {ta dru go?) li kom Vo ji sla va [e {e qa i sim bo lom „Ne }e mo u EU”. Na pred wa ci su odr à li ve} dva ve li ka stra na~ ka sku pa na ko ji ma su ot kri li lajt mo ti ve pred iz bor ne kam pa we, a Alek san dar Vu ~i} je pred sta vqen kao kan di dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da. Sku po ve, i pla ka te na ko ji ma su pro mo vi sa li svo je pred iz bor ne pro gra me, ima li su i LDP, SPO, PUPS... Stran ke ko je se ne dr è Za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti ~e ka ju ka zne od 200.000 do mi lion di na ra. Taj prav ni akt ka è da pre zva ni~ nog po ~et ka iz bor ne kam pa we ne mo gu, iz me |u osta log, da se le pe pla ka ti s po li ti~ kim po ru ka ma. U Za ko nu sto ji da se „sred stva za fi nan si ra we re dov nog ra da po li ti~ kih su bje -

Gru bje {i}: URS ni je pre kr {io Za kon o fi nan si ra wu stra na ka ^la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i} iz ja vi la je ju ~e da ta stran ka odr `a va wem pro gram ske kon ven ci je pro te klog vi ken da ni je pre kr {i la Za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka, bu du }i da je taj skup spa dao u re dov ne stra na~ ke ak tiv no sti, a ne u pred iz bor ne. – Taj skup je bio pro gram ska kon ven ci ja, tek }e te vi de ti {ta je na {a iz bor na plat for ma i {ta }e mo pro mo vi sa ti – re kla je Su za na Gru bje -

Da li je mogu}e da se promocijom bavi samo URS? {i} Ta nju gu, od go va ra ju }i na na ja vu Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je da }e is pi ta ti da li su ne ke stran ke na sku po vi ma pro {log vi ken da pre kr {i le Za kon o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti. Ona je ob ja sni la da je stra na~ ki skup, ko ji je odr `an u ne de qu u „Be o grad skoj are ni„, fi nan si ra la stran ka G17 plus, sto `er URS-a, iz re dov nih iz vo ra, od no sno nov ca ko ji do bi ja iz bu xe ta. Ona je na ve la da je URS ko a li ci ja stra na ka i da uvek ne ka od tih stra na ka fi nan si ra sku po ve {i rom Sr bi je na ko ji ma se pro mo vi {e pro gram URS-a, i da je stvar do go vo ra u toj ko a li ci ji ko }e fi nan si ra ti ko ji skup. – Mi smo ima li pro gram sku kon ven ci ju i ve li ~an stven skup ko jem je pri su stvo va lo vi {e od

22.000 qu di. I ta ak tiv nost, kao i dru ge ak tiv no sti URS-a, ap so lut no su u skla du sa za ko nom. Po zi vam Agen ci ju da ra di svoj po sao i is pi ta da li je tu bi lo ne ~e ga {to se wi ma u~i ni lo sum wi vo – re kla je Su za na Gru bje {i}. Ona je na po me nu la da je svim stran ka ma u opi su po sla da pro mo vi {u pro gram i qu de, na vo de }i da “ova kvo se lek tiv no iz dva ja we” URS-a kao pred me ta in te re so va wa Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je vi di kao “ne ~i ju ner vo zu” po sle sku pa u „Be o grad skoj are ni„. – Da li je mo gu }e da se pro mo ci jom ba vi sa mo URS? Ni je, na rav no – ka za la je Su za na Gru bje {i}, do da ju }i da }e se URS za na red ne iz bo re re gi stro va ti kao ko a li ci ja.

ka ta ko ri ste za funk ci o ni sa we i pro pa gi ra we ide je po li ti~ kog su bjek ta i pod ra zu me va ju: rad s bi ra ~i ma i ~lan stvom, tro {ko ve pro mo ci je, re klam nog ma te ri ja la i pu bli ka ci ja, tro {ko ve is tra ì va wa jav nog mwe wa, obu ke, me |u na rod nu sa rad wu, tro {ko ve za ra da i na kna da za po sle nih, ko mu nal ne tro {ko ve kao i tro {ko ve za dru ge sli~ ne ak tiv no sti“. On ta ko |e ja sno pra vi raz li ku iz me |u re dov nog i pred iz bor nog ra da. No, pod pred iz bor nim ak tiv no sti ma, u ko je spa da i pla ka ti ra we, pod ra zu me va se za bra na za pla ka te na ko ji ma sto je iz bor ne li ste sa za o kru è nim bro jem ili obe }a wa ti pa {ta }e stran ka ra di ti i za {to tre ba gla sa ti za wu. Pro pa gi ra we li ka li de ra, ne ke ide je ili par tij ske smer ni ce ni je ka `wi vo, {to stran ke uve li ko is ko ri {}a va ju da nas okru è pla ka ti ma i bil bor di ma na sva kom ko ra ku. \or |e Vu ko vi} iz Ce SID-a po tvr |u je da se sa da ne mo gu le pi ti pla ka ti s tek stom „gla saj te za li stu broj se dam„ ili „za na {eg kan di da ta„. – S dru ge stra ne, pro glas i po ru ka „Pre o kret„ je re do van rad LDP-a – ob ja {wa va Vu ko vi}. Ono {to va ì za fi zi~ ki i svet me di ja oko nas, ne va ì za vir tu el ni. Za kon ni jed nom re~ ju ne tre ti ra in ter net-por ta le ko ji su ce le go di ne otvo re ni za po li ti~ ku pro pa gan du, bez ob zi ra na to bli è li se iz bo ri ili ne. Sva ka stran ka ima sajt, ko ji je do stu pan ~ak i u pred iz bor noj ti {i ni. S dru ge stra ne, do zvo qe no im je i da za ku pqu ju pro stor na dru gim, da le ko po se }e ni jim, saj to vi ma. A kam pa wu ko ja }e se vo di ti pre ko dru {tve nih mre à „Fej sbuk” i „Tvi ter” tek tre ba da upo zna mo. U toj sfe ri bu kval no ni ka kvih ogra ni ~e wa ne }e bi ti. âk i ova ko la ba va za kon ska ogra ni ~e wa osmi {qe na su da gra |a ni ne bi mo ra li da tr pe kon stant no stra na~ ko „bom bar do va we”, no me se ci ma pre bi lo ka kvih iz bo ra sve do ci smo da ~ak ni ona ne funk ci o ni {u. Ho }e li Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je za i sta po zva ti na od go vor nost stran ke ko je se, za sa da, na wi ho va upo zo re wa i ne oba zi ru, vi de }e mo. Tek, mno go ve }i, te ì i va `ni ji po sao, pred sto ji im u kon tro li tro {e wa nov ca u pred iz bor noj kam pa wi. Tu su pra vi la tek ne {to strikt ni ja. P. Kla i}

Ko so vo po de li lo i kon gre sme ne Kri za na Ko so vu i Me to hi ji bi la je te ma ras pra ve ame ri~ kih kon gre sme na na Od bo ru za spoq ne po slo ve. Kon gre sme ni su iz ne li raz li ~i ta mi {qe wa, od sta va da je Sr bi ja je di no od go vor na za po sled wa de {a va wa na KiM, do ide je o po de li Ko so va kao naj bo qem re {e wu. Svi su slo `ni u to me da je di ja log je di ni put do ko na~ nog re {e wa. Pred se da va ju }i Od bo ra Den Bar ton, ko ji je ne dav no bo ra vio u po se ti re gi o nu Za pad nog Bal ka na, oce nio je da mir i sta bil nost na tom pod ru~ ju mo gu do ne ti sa mo qu di ko ji tu `i ve, i do dao da je ne mo gu }e da to ostva ri ne ko sa stra ne.

– Mi (SAD) smo do ne li od lu ku da jed no stra no pri zna mo Ko so vo i pre ne go {to smo do pu sti li da se Sr bi i Al ban ci do go vo re, i to je sa mo uve }a lo pro ble me – oce nio je Bar ton. On je, kao i kon gre smen Ted Po iz Tek sa sa, za tra `io da ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja ozbiq no po dr `i is tra gu o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu, za {ta se te re te pri pad ni ci OVK. Kon gre smen Po je po seb no uka zao na po na {a we ame ri~ kog am ba sa do ra Kri sto fe ra De la u Pri {ti ni. – Uz ne mi ra va ju }e je {to na{ am ba sa dor Del go vo ri da se to ni je do -

go di lo, da ni je mo gu }e da su po ~i we ni ta kvi zlo ~i ni, a is tra ga jo{ ni je ni go to va – na gla sio je Po. Po mo} nik dr àv nog se kre ta ra za Evro pu i Evro a zi ju u Stejt di part men tu Fil Gor don na to je od go vo rio da }e is tra ga si gur no bi ti spro ve de na i da SAD ozbiq no shva ta iz ve {taj Di ka Mar ti ja. Go vo re }i o re {a va wu ko sov skog pro ble ma, kon gre smen Dej na Ro ra ba her iz Ka li for ni je, ne ka da je dan od naj ve }ih za go vor ni ka ne za vi sno sti Ko so va, sad je pred lo ìo po de lu. – Za {to – ako smo re kli da Ko so vo mo è da bu de ne za vi sno jer qu -

di ko ji ta mo ì ve ne è le vi {e da ì ve u Sr bi ji – sa da Sr bi sa se ve ra Ko so va ne mo gu da se odvo je, po {to je o~i gled no da oni ne è le da bu du deo Ko so va? – za pi tao je Ro ra ba her. On je re kao da bi tre ba lo do zvo li ti da Sr bi sa se ve ra Ko so va po sta nu deo Sr bi je, a Al ban ci iz Pre {ev ske do li ne deo Ko so va. U jed nom tre nut ku, Ro ra ba her je di rekt no za pi tao zva ni~ ni ka Stejt di part men ta Fi la Gor do na ka kav bi bio stav ad mi ni stra ci je u Va {ing to nu ako bi se o to me do go vo ri li zva ni~ ni ci u Be o gra du i Pri {ti ni.

Gor don je od go vo rio da ne è li da spe ku li {e. Pi ta we gra ni ca po kre nuo je i kon gre smen Po, oce niv {i da je unu tra {we gra ni ce u biv {oj Ju go sla vi ji na pra vio Jo sip Broz Ti to i da je „~ud no da su SAD to pri hva ti le”. Po je ta k o | e po s ta v io pi t a w e {ta ako Sr bi sa se ve ra Ko so va ka ù da vi {e ne è le da ì ve na Ko so vu. – Na{ stav je da ne ma me wa wa gra ni ca. On da bi Sr bi u BiH mo gli za tra ì ti isto, Al ban ci s ju ga da se pri p o j e Ko s o v u, to bi otvo r i l o Pan do ri nu ku ti ju – od go vo rio je Gor don.

c m y

politika

dnevnik

FUNK CI O NER SPS-a BRAN KO RU @I] ZA „DNEV NIK”

Lu stra ci ja ~i sti i vlast i opo zi ci ju [ef po sla ni~ kog klu ba SPS-a u Skup {ti ni Sr bi je Bran ko Ru ì} oce nio je ju ~e u iz ja vi za “Dnev nik” da je po nov no po te za we pi ta wa lu stra ci je u jav no sti od LSV-a i SPO-a de pla si ra no i ne ma ni ka kav dru gi ciq osim po li ti~ kog mar ke tin ga. – Mi iz SPS-a ne ma mo ni ka kav pro blem s tim, a mo ram da pod se tim na to da je 2002. go di ne do {la pred par la ment jed na ver zi ja za ko na o lu stra ci ji, za ko ju ba{ ta da {wi DOS ni je gla sao. Vr hov ni ar ti ba tar u sva koj dr à vi i no si lac su ve re ni te ta su gra |a ni, ko ji su naj bo qi lu stra to ri za sve de la i ne de la, ~i we wa i ne ~i na we wa jav nih funk ci o ne ra u sva kom isto rij skom pe ri o du, pa i onom u ko jem je na vla sti bio Slo bo dan Mi lo {e vi} – ob ja {wa va Bran ko Ru ì}.

Ujed no, na gla {a va da je “in te re sant no pi ta ti qu de iz te dve ma le stran ke da li su sve sni ~i we ni -

ce da bi pod udar lu stra ci je ko ju tra è, pot pa li i ne ki od qu di ko ji su na vi so kim po zi ci ja ma u tim po li ti~ kim par ti ja ma”. Na mol bu da po ja sni mi sli li tu na pe riod pre ili po sle 5. ok to bra 2000. go di ne, Ru ì} pod vla ~i da “se na osno vu sa dr à ja ovog pro ce sa, lu stra ci ja od no si na bi lo ko ji vre men ski pe riod”. – Uko li ko bi lu stra ci ja bi la objek tiv na i ute me qe na, pod wen udar mo gli bi do }i i pri pad ni ci ta da {we opo zi ci je – pro ce wu je Ru ì}. [ef klu ba so ci ja li sta ne o~e ku je da }e ak tu el na pri ~a o lu stra ci ji ima ti bi lo ka kav efekt. Po {to se De mo krat ska stran ka ni je ukqu ~i la u kam pa wu

LSV-a i SPO-a, to je za Ru ì }a do kaz da se ove dve ~la ni ce klu ba ZES-a ni su kon sul to va le sa stu bom ko a li ci je. – Od DS-a ni smo ~u li ni {ta po pi ta wu lu stra ci je. Na {i za ko ni i de mo krat ske in sti tu ci je u dr à vi obez be |u ju da sva ko ko je po ~i nio kri vi~ no de lo u okvi ru jav ne funk ci je, mo è bi ti pro ce su i ran i sank ci o ni san – pod vla ~i Ru ì}. Po vo dom di le me o to me da li }e se SPS us pro ti vi ti uko li ko u par la ment stig ne zah tev za pro du è we ro ka va `no sti lu stra ci je, ko ja je po va è }em za ko nu oro ~e na na 2013. go di nu, Ru ì} pod se }a na to da su so ci ja li sti “stra te {ki part ner s DS-om”. – Kad se even tu al no s tom ve li kom stran kom po stig ne kon sen zus, ta da smo sprem ni na raz go vor – iz ri ~it je Ru ì}. S. Stan ko vi}

LI DER LSV SMA TRA DA VLA DA MO RA OSTA TI DO SLED NA

^a nak: Po li ti ku pre ma Ko so vu ne tre ba me wa ti Li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak sma tra da Vla da Sr bi ja ne tre ba da me wa po li ti ku pre ma Ko so vu i Me to hi ji i oce wu je da je sa da po tom pi ta wu na po te zu me |u na rod na za jed ni ca, a ne Vla da. – Ovog tre nut ka Vla da mo ra da osta ne do sled na svo joj po li ti ci pre ma Ko so vu jer, ako bi je sa da me wa la, to bi zna ~i lo da je bi la po gre {na. Ako je bi la po gre {na, on da se to mo ra lo vi de ti i ra ni je.

Dru gim re ~i ma, me |u na rod na za jed ni ca je na po te zu, a ne Vla da Sr bi je – re kao je â nak u in ter vjuu Ta nju gu. Po we mu, su {ti na te po li ti ke je po {to va we qud skih pra va, Re zo lu ci je 1244 SB UN, po {to va we do ne tih od lu ka me |u na rod ne za jed ni ce. Obra zla ù }i ta kav stav, â nak tvr di da je „ka pi tu la ci ju na Ko so vu pot pi sao Slo bo dan Mi lo {e vi}, a ne za vi snost Ko so va je }ut ke pri hva tio Vo ji slav Ko {tu ni ca„. Po we mu, sa da ti isti „ko ji su na Ko so vu pr vo ka pi tu li ra li, pa on da }ut ke pri hva ti li ne za vi snost”, kri ti ku ju Vla du Mir ka Cvet ko vi }a. – To je vr hu nac li ce mer ja jer tre ba sa mo stva ri po sta vi ti na wi ho vo me sto i po sta vi ti pra va pi ta wa pra vim qu di ma – sma tra â nak. – Ova vla da to ni je. Vla da Mir ka Cvet ko vi }a je za vr {i la sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom is po ru ~iv {i tra è ne rat ne

Pam }e we Li der LSV-a je re kao da sve ono na {ta je we go va stran ka uka zi va la po sled wih 20 go di na po sta je isti na, i do dao da gra |a ni ima ju do bro pam }e we i do bro zna ju ko je bio s ko je stra ne i {ta je ko go vo rio. Na pi ta we ka kav iz bor ni re zul tat o~e ku je, ^a nak je od go vo rio u po zna tom ma ni ru: „Ve ru jem da }e mo pro }i bez qud skih `r ta va i ve }e ma te ri jal ne {te te”.

zlo ~in ce, po sla la je Skup {ti ni, a funk ci o ni {u sa mo na de lu te ri ova usvo ji la, 177 evrop skih za ko - to ri je Sr bi je ne ma ju {an se da na, obez be di la je „be li {en gen„..., pre |u cen zus pred vi |en za po pu li i sa da ne ko tra ì da ta i ta kva sti~ ke, cen tra li sti~ ke stran ke i vla da tre ba da se od re |u je pre ma one ko je su vi {e u for mi po kre ta Ko so vu. ne go ure |e nog stra na~ kog me ha ni Li der LSV-a je mi {qe wa da po - zma – re kao je â nak. li ti ka pre ma Ko so vu, ko ju vo di On je na gla sio da ta kav iz bor ni Cvet ko vi }e va vla da, ni je iz dvo je - si stem ne od go va ra stran ci ko ju na od ukup ne stvar no sti i da se mo - vo di i da }e to bi ti raz log zbog ra sa gle da ti u sve tlu pri bli à va - ko jeg ne }e me wa ti part ne re s pro wa Evrop skoj uni ji, oto pqa va wa {lih iz bo ra, a to je na pr vom me od no sa sa su se di ma, ko ji su, ka ko je stu DS. na gla sio, tro va ni vi {e od jed ne Ka da je re~ o pro gra mu ko ji }e de ce ni je, ali i in ten ziv nih na po - po nu di ti Voj vo |a ni ma, â nak je ra Ru ske Fe de ra re kao da Li ga ne ci je da po ja ~a svoj mo è da nu di ni LSV ne }e me wa ti uti caj u Sr bi ji. {ta no vo, iz pro partnere s pro{lih stog raz lo ga {to – Ovo je vr lo izbora, a to je na kom plek san tre nu ima pro gram ko ji tak i po li ti ku je star 21 go di nu. prvom mestu DS pre ma Ko so vu tre – Taj pro gram se ba ta ko gle da ti – ni je me wao ni kroz uve ren je â nak. sve dr à ve kroz ko je smo pro la zi O ko a li ci ja ma i re zul ta ti ma li – re kao je â nak, i pod se tio na na pred sto je }oj iz bor noj utak mi - to da su za ko no dav na, sud ska, iz vr ci â nak ni je è leo po drob ni je {na vlast, pra vo na imo vi nu i iz da go vo ri. Pod se tio je na to da o vor ne pri ho de ga ran to va ni Usta eve nu tal nim ko a li ci ja ma od lu ~u - vom, kao i fi zi~ ka, imo vin ska i je Glav ni od bor stran ke i sa mo, prav na si gur nost sva kog ~o ve ka, ka ko je na gla sio, pre li mi nar no bez ob zi ra na we go vu na ci o nal nu, re kao da je ve }in ski stav da LSV, ver sku, po li ti~ ku ili za vi ~aj nu za sa da, ide sa mo stal no na lo kal ne pri pad nost. i po kra jin ske iz bo re. Pri li ku da – To su i osno ve pro gra ma Li ge, kri ti ku je iz bor ni za kon ni je pro ko je se ni su me wa le ni ti }e se me pu stio ni ovo ga pu ta. wa ti ubu du }e – de ci di ra no je na – Zbog iz bor nog si ste ma, ko ji je gla sio â nak, i ob ja snio da ni je pra vio [e {eq za vre me Mi lo {e po treb no raz go va ra ti o pro me ni vi }e vog re ì ma, a ko ji je, na à pro gra ma, ve} o na ~i nu na ko ji }e lost, jo{ uvek na sna zi u Sr bi ji, se on efi ka sni je spro vo di ti u re gi o nal ne stran ke i stran ke ko je ì vot.

REKLI SU Ju go vi}: „Cr na ru ka” pre ti Vu ku

Yu ye vi}: Po vla ~i mo Bo {wa ke

No ve pret we smr }u li de ru SPO-a Vu ku Dra {ko vi }u. We mu zbog po li ti ke ko j u vo d i pre m a Ko s o v u pre ti or ga ni za ci ja iz di ja spo re „Cr na ru ka”. Osim zbog po li ti ke pre ma Ko so vu, „Cr na ru ka” pre ti li de ru SPO-a i zbog iz no {e wa in for ma ci ja sa za tvo re ne sed ni ce Od bo ra za bez bed nost o do ga |a ji ma na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak. Pi smo s pret wa ma li de ru SPO-a pre da to je po li ci ji i pot pred sed nik stran ke Alek san dar Ju go vi} o~e ku je brz od go vor po li ci je. – Upu }u ju se pret we da }e, uko li ko ne bu de po stu pio po na re |e wi ma tog udru `e wa iz di ja spo re ’Cr na ru ka’, bi ti li kvi dran, da ima tri me se ca da pro me ni svo ju po li ti ku – ka zao je Ju go vi}. – To je ne pri hva tqi vo, to je po ka za teq na {ta su sve sprem ne an ti e vrop ske sna ge. Ako ni su us pe le to da u~i ne u zlo ~i nu na Ibar skoj ma gi stra li i aten ta tu u Bu dvi, sprem ne su sa da, 11 go di na na kon de mo krat skih pro me na. @a lo sno je {to `i vi mo u ta kvoj ze mqi gde je jo{ uvek ta ko ne {to mo gu }e.

Pred sed nik BNV-a u teh ni~ kom man da tu Esad Xu xe vi} za pre tio je da }e Ve }e po zva ti Bo {wa ke da se po vu ku iz dr àv nih or ga na ako se ne po boq {a po lo àj te za jed ni ce. On je za to osta vio rok od dva me se ca. Ka ko se na vo di, le gi tim no iza bra ni pred stav ni ci Bo {wa ka u Vla di i Skup {ti ni Sr bi je su po ka za li vi so ku po li ti~ ku svest, da ju }i kon stant nu po dr {ku usva ja wu pro e vrop skih za ko na. „Naj ve }i broj pro e vrop skih za ko na usvo jen je sa 126 ili 127 gla so va ‘za’, od no sno uz dva pre sud na bo {wa~ ka gla sa, {to je ja sna ~i we ni ca da su Bo {wa ci kao ma wi na da li svoj pu ni do pri nos evrop skom pu tu Sr bi je”, na vo di se u sa op {te wu. Bo {wa~ ko na ci o- nal no ve }e je isto vre me no iz ra zi lo i „ve li ko ne za do voq stvo” zbog ne po sto ja wa po dr {ke da Bo {wa ci u Sr bi ji ostva re pra va u obla sti slu `be ne upo tre be je zi ka i pi sma, kul tu re, obra zo va wa i in for mi sa wa na bo san skom je zi ku. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Xu xe vi} je od pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, pred sed ni ce Skup {ti ne Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} i pred sed ni ka Vla de Mir ka Cvet ko vi }a za tra ìo da ini ci ra ju de blo ka du ostva ri va wa Usta vom i za ko nom ga ran to va nih pra va san xa~ kih Bo {wa ka u Sr bi ji.

Ro go zin: Do la zak Sr ba kao bla go Pred s tav n ik Ru s i j e u NA TO-u Dmi trij Ro go zin oce nio je da ma sov no obra }a we ko sov skih Sr ba Ru si ji da im da dr à vqan stvo sve do ~i o to me da su se, o~aj ni {to ne mo gu do bi t i po m o} od svo j ih, obra ti li Ru si ji kao po sled woj na di. – U ta kvoj si tu a ci ji, neo p hod no je shva ti ti da li su ti qu di sprem ni da se pre se le u na {u ze mqu – re kao je Ro go zin agen ci ji In ter faks, do dav {i da je mo gu }e da ko sov ski Sr bi za tra è i pre se qe we u Ru si ju ako „po sto ji re al na fi zi~ ka pret wa wi ho vim ì vo ti ma, po ro di ca ma”. On je do dao da bi za Ru si ju, ko ja ose }a ve li ke de mo graf ske pro ble me, po seb no ta mo gde je sta nov ni {tvo slo ven sko – is to~ no od Ura la, do la zak Sr ba pred sta vqao „bla go”. Ro go zin je oce nio da se oni mo gu la ko adap ti ra ti u toj sre di ni i da ne bi tre ba lo da bu de pro ble ma sa za po {qa va wem. – Ko sov ski Sr bi tre ba da bu du upi sa ni u pro gram re pa tri ja ci je Ru sa. Sr bi za nas ni su stran ci. To je na rod ko ji u Ru si ji mo è do bi ti dru gu do mo vi nu i za to upra vo pro gram re pa tri ja ci je tre ba da bu de pri me wen – re kao je Ro go zin.

~etvrtak17.novembar2011.

UPRAV NI SUD OBE ]AO KRAT KE RO KO VE ZA NO VE PRE SU DE O OD BOR NI^ KIM MAN DA TI MA

SNS se vra }a u no vo sad sku skup {ti nu? Po sle du èg vre me na, no vo sad ski od bor ni ci ko ji tra è da im se vra te man da ti, svo je vre me no od u ze ti zbog blan ko ostav ki ko je su u me |u vre me nu pro gla {e ne ne u stav nim, o~e ku ju sud sko re {e we o to me do pet ka, ne zva ni~ no sa zna je „Dnev nik”. U nad le `nom Uprav nom su du, gde je pre kju ~e po vo dom tih pred me ta {i rom Sr bi je odr àn sa sta nak svih su di ja, na vo de da }e stav ovog su da bi ti iz net u (po je di na~ nim) pre su da ma ko je }e bi ti do ne te „u {to kra }em ro ku”. „Uprav ni sud je, kao {to je i oba ve stio jav nost, 15. no vem bra 2011. go di ne odr ào sed ni cu svih su di ja i za u zeo stav u po gle du po stu pa wa po re {e wi ma Ustav nog su da Sr bi je ko ji ma je od re |e no da Uprav ni sud po no vo od lu ~i o zah te vi ma za iz me nu po je di na~ nog ak ta o pre stan ku man da ta. Stav ovog su da bi }e iz net u pre su da ma ko je }e bi ti do ne te u {to kra }em ro ku”, na veo je Uprav ni sud u in for ma ci ji za „Dnev nik”. Pro {le ne de qe je, po vo dom kri ti ka ~la na Pred sed ni {tva SNS-a Igo ra Mi ro vi }a iz No vog Sa da na ra ~un Uprav nog su da, taj sud sa op {tio da po {tu je sve sud ske od lu ke, na ro ~i to Ustav nog su da, ali da „zbog broj no sti pred me ta i po tre be da se spi si do sta ve od ra ni je po sto je }ih okru `nih su do va i skup {ti na op {ti na {i rom ce le Sr bi je ni je bio u mo gu} no sti da efi ka sno spro ve de od lu ku Ustav nog su da u od re |e nom ro ku„.

Vra }a we man da ta o~e ku je 11 no vo sad skih od bor ni ka, od ko jih je sed mo ro iz SNS-a. – To ne me wa od nos sna ga vla sti i opo zi ci je u Skup {ti ni gra da No vog Sa da. Usko ro }e i iz bo ri, ali man da te tra `i mo na zad zbog prin ci pa – re kao je za „Dnev nik” Mi ro vi}, ko ji je me |u sed mo ro na pred wa ka ko ji o~e ku ju po vra tak u

Foto: R. Hayi}

skup {tin sku klu pu na me sto sed mo ro opo zi ci o nih ra di ka la. Sa da su u no vo sad skoj skup {ti ni sa 78 man da ta od bor ni~ ke gru pe: „Za evrop ski No vi Sad – Bo ris Ta di}” (28), Uje di we ni re gi o ni Sr bi je (de vet), Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (se dam), Srp ski po kret ob no ve (tri). U gru pi Srp ske ra di kal ne stran ka ih je 26, dok De mo krat ska stran ka Sr bi je ima dva od bor ni ka. U Skup {ti ni No vog Sa da je jo{ tro je od bor ni ka. S. N.

LI DER LDP-a TRA @I PRI HVA TA WE AH TI SA RI JE VOG PLA NA

Ga zi me stan i ured be Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} sma tra da Vla da Sr bi je tre ba od mah da za ka `e sed ni cu par la men ta na ko joj bi se ras pra vqa lo o pri hva ta wu Ah ti sa ri je vog pla na. U su prot nom }e, ka ko tvr di Jo va no vi}, „za hva qu ju }i ne is kre noj po li ti ci Vla de Sr bi je u re a li za ci ji bri sel skih do go vo ra”, Sr bi na Ko so vu osta ti bez ika kvih pra va. Li der LDP-a je mi {qe wa da Ah ti sa ri jev plan mo ra bi ti osno va za da qe raz go vo re i put da se si tu a ci ja na Ko so vu ure di na nor ma lan na ~in, a ne „uz akro ba ci je ured ba ma Vla de ko je Pri {ti ni da ju i vi {e od ono ga {to bi ima la po Ah ti sa ri je vom pla nu, ali bez ga ran ci ja pra va Sr ba na ko je bi ih on oba ve zi vao”. „Ko sov ska po li ti ka ve li kih re ~i i za kle tvi, stvo re na dav no na Ga zi me sta nu, sa da za vr {a va {i fri ra nim ured ba ma o Ko so vu

i ma ti~ nim kwi ga ma, usvo je nim na te le fon skim sed ni ci ma Vla de uz pro stu ve }i nu gla so va. @e li mo skup {tin sku ras pra vu, jer je to na ~in da vra ti mo ra zum i od go vor nost u po na {a we dr à ve i Vla de ko ja ovih da na iz laz tra ì do no {e wem ured bi o Ko so vu ko je pred la è dr àv ni se kre tar jer mi ni stri to ne è le da ura de”, re kao je Jo va no vi} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. Pri hva ta we Ah ti sa ri je vog pla na, ka ko je is ta kao, je di na je od lu ka ko ja Sr bi ji i Sr bi ma na Ko so vu da je pri li ku da op sta nu i nor mal no ì ve. Jo va no vi} je na po me nuo da bi ta kva „ra ci o nal na” od lu ka isto vre me no otvo ri la vra ta za do bi ja we kan di da tu re za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji na nor ma lan na ~in i bez opa sno sti da se ze mqa, i pre i na kon 9. de cem bra, stal no su o ~a va s ne iz ve sno {}u i no vim pre pre ka ma na pu tu evro pe i za ci je.

„Gugl” pra vi zbr ku u pred iz bor noj tr ci Ko ri sni ci ma in ter ne ta }e na pre tra ì va ~u „Gugl„ u na red nih ne ko li ko da na, za hva qu ju }i saj tu „E-iz bo ri”, bi ti po nu |e na neo ~e ki va na op ci ja s ci qem, ka ko ka ù we go vi ured ni ci, po di za wa sve sti o zna ~a ju in ter ne ta kao sred stva po li ti~ ke bor be. Ka da uku ca te SNS, „Gugl„ }e vas pi ta ti – da li ste mi sli li DS, ili, re ci mo, ka da tra ì te SRS, pre tra ì va~ }e vas upu ti ti na LDP. Ured nik saj ta Ni ko la Pre do je vi} iz ja vio je Ta nju gu da je ide ja na sta la s na me rom da se po pu la ri zu je na stup stra na ka na mre ì pa }e sto ga na „Gu glu„ u na red nim da ni ma „bi ti upa re ne” kon ku rent ske stran ke, da

bi se, do dao je, „ma lo uz bur ka le stra sti pred iz bo re”. – Ovo je je dan od do ka za da }e se glav na pred iz bor na bor ba vo di ti na in ter ne tu, ~e mu u pri log go vo ri i ~i we ni ca da iz da na u dan ima sve vi {e po li ti ~a ra ko ji su ak tiv ni i ko ji otva ra ju na lo ge na dru {tve nim mre `a ma „Tvi ter„ i „Fej sbuk” – re kao je Pre do je vi}. On je do dao i da ciq ak ci je ni je da se gra |a ni pod stak nu da ne iza |u na bi ra li {ta, kao i da se, sva ka ko, ne ra di o pa ro di ji na tu te mu. Osim „po ve zi va wa” na pred wa ka i de mo kra ta, „Gugl„ je ovih da na „spo jio” Srp sku ra di kal nu stan ku i LDP, SPS i LSV ili so ci ja li ste i G17 plus...

ekonomija

~etvrtak17.novembar2011.

„SR BI JA GAS” O^E KU JE DU GO RO^ NI UGO VOR I PO JEF TI WE WE UVO ZA

SA VET NI K U VLA DI SR BI JE NI KO LA PA VI ^I]

Preti nam finansijski slom – Sr bi ji ozbiq no pre ti fi nan sij ski slom uko li ko ne bu du pri pre mqe ne i spro ve de ne re for me ko je }e oja ~a ti na {u pri vre du i omo gu }i ti znat no po ve }a we na {eg iz vo za – iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du je dan od eko nom skih sa vet ni ka u Vla di Sr bi je Ni ko la Pa vi ~i}.

– Mo ra mo da sre di mo svo je re do ve, da se uje di ni mo i ozbiq no pri pre mi mo za re for me bez ko jih rad ni deo Sr bi je ne ma {an se da op sta ne – re kao je Pa vi ~i} na sed ni ci Pred sed ni {tva Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne, i do dao da, ako u ovom vre me nu kri ze na {a pri vre da ne bu de ima la {an si, on da je ni na {a ze mqa ne }e ima ti. Is ti ~u }i da je dr `a va do {la do gra ni ce kad vi {e ne mo `e da se

za du `u je jer se kre di ti vra }a ju no vim kre di ti ma, on je za pi tao ka ko }e mo is pu wa va ti na {e fi nan sij ske oba ve ze uko li ko ne pre du zme mo me re da bi smo stal ni de fi cit u spoq no tr go vin skoj raz me ni pre o kre nu li u su fi cit. – Kqu~ no pi ta we je po dr {ka iz vo zu, a na ro ~i to onih pro iz vo da s vi {im ste pe nom do ra de – na gla sio je Pa vi ~i}, pod se tiv {i na to da oko po lo vi nu svog ukup nog iz vo za Sr bi ja ostva ru je sa ~la ni ca ma EU i CEF TA-e, uglav nom pla si ra ju }i pri mar ne po qo pri vred ne pro iz vo de. Pa vi ~i}, ko ji je i po ~a sni pred sed nik kom pa ni je „Tar ket” i ~lan Uprav nog od bo ra PKV-a, is ta kao je da je Sr bi ji po treb na no va agrar na po li ti ka u ko joj bi agrar ni bu xet bio ba rem dvo stru ko ve }i ne go sa da {wi kao i da je nu `no do ve sti jav nu po tro {wu u sklad s ostva re nim bru to do ma }im pro iz vo dom. Uko li ko `e li mo ja ~a we pri vre de, pred u ze }a bi tre ba lo oslo bo di ti pri ti sa ka vi so kih ban kar skih ka ma ta i po re skih sto pa i mo ra se ko na~ no uve sti red u me |u sob nim pla }a wi ma...

dnevnik

Gas jeftiniji, samo jo{ Rusi da pristanu Da li }e na bav ka pri rod nog ga sa, ko ji Sr bi ja uvo zi iz Ru si je, bi ti jef ti ni ja ne go do sa da mo glo bi se zna ti na red ne ne de qe, ka da se o~e ku ju raz go vo ri ru ko vod stva JP „Sr bi ja gas„ i pot pred sed nik „Ga spro ma„ Alek se ja Mi le ra. Na i me, ta da }e se raz go va ra ti i o mo gu} no sti skla pa wa du go ro~ nog ugo vo ra o snab de va wu Sr bi je ru skim ga som, {to bi mo glo do ve sti

Pre skup tran sport kroz Ma |ar sku Ma lo ba bi} je na gla sio da bi do bro do {la i po mo} ru skog part ne ra „Ga spro ma” da bi se pro blem pre sku pog tran spor ta ga sa kroz Ma |ar sku uspe {no re {io, kao i da JP „Sr bi ja gas”, uko li ko do go vor s ma |ar skim tran spor te rom ga sa ne uspe, pla ni ra da po kre ne ar bi tra `ni po stu pak u evrop skim su do vi ma. Uz to, Ma lo ba bi} je na gla sio i da je ak tu el ni ugo vor o tran zi tu ga sa kroz Ma |ar sku pot pi san 1998. go di ne, da je we gov rok va `e wa 20 go di na, od no sno da bi re dov no tre ba lo da is tek ne tek 2018. go di ne. do sni `e wa ce na ga sa od oko de set od sto, re kao je iz vr {ni di rek tor za raz voj u JP „Sr bi ja gas„ Mi ro slav Ma lo ba bi}. Da je ne {to ta ko mo gu }e, re kao je ne dav no i ge ne ral ni di rek tor ove kom pa ni je Du {an Ba ja to vi}, uka zu ju }i na to da }e se s Mi le rom raz go va ra ti o to -

me da se ce na ga sa ubu du }e od re |u je ne {to dru ga ~i je ne go do sa da. To ne bi do ve lo do dra sti~ nog sni `e wa, ali bi ce na mo gla bi ti po voq ni ja. Ina ~e, Ma lo ba bi} je re kao da bi pla ni ra ni du go ro~ ni ugo vor mo gao bi ti sklo pqen na de set go -

di na, a Sr bi ja bi mo gla do bi ti gas po ce na ma ni `im od sa da {wih oko de set od sto, ali da }e se o to me ipak vi {e zna ti po sle raz go vo ra na red ne ne de qe. Osim raz go vo ra o even tu al nom sni `e wu ce ne na bav ke ga sa, s Mi le rom }e se raz go va ra ti i o iz grad wi ga so vo da „Ju `ni tok„ kroz Sr bi ju, mo der ni za ci ji pod zem nog skla di {ta ga sa u Ba nat skom Dvo ru, kao i iz grad wi ga snih elek tra na u na {oj ze mqi. To kom po se te Mi ler bi tre ba lo da obi |e i Naft nu in du stri ju Sr bi je, ko ja je u ve }in skom vla sni {tvu „Ga sprom wef ta„, pod zem no skla di {te ga sa u Ba nat skom Dvo ru, a o~e ku je se i su sret s ~la no vi ma Vla de Sr bi je i raz go vo ri o raz li ~i tim ob li ci ma sa rad we u obla sti ener ge ti ke.

Osim even tu al nog sni è wa ce ne na bav ke ga sa, po tro {a ~e u Sr bi ji ob ra do va la je i na ja va mo gu }eg sma we wa tro {ko va tran spor ta ga sa kroz Ma |ar sku, {to bi do dat no uti ca lo na ce nu ovog ener gen ta u na {oj ze mqi. Ka ko je Ba ja to vi} re kao, o ovo me se s ma |ar skim part ne rom raz go va ra ve} ne ko vre me i o~e ku je se po sti za we do go vo ra na obo stra nu ko rist. Za do ma }e po tro {a ~e, re kao je on, u slu ~a ju po zi tiv nog do go vo ra, ce na ga sa bi bi la ni à, a i JP „Sr bi ja gas” bi jef ti ni je pla }ao ovaj ener gent. Sli~ no je re kao i Ma lo ba bi}, uka zav {i na to da su u to ku pre go vo ri s ma |ar skim tran spor te rom da bi se sma wi li tran zit ni tro {ko vi za gas ko ji iz Ru si je kroz Ma |ar sku sti è u Sr bi ju. Po we go vim re ~i ma, pre go vo ri }e se na sta vi ti, a do sa da {wi uka zu ju na to da }e se po sti }i po zi ti van re zul tat. On je is ta kao da je ugo vor o tran spor tu ga sa za Sr bi ju kroz Ma |ar sku ne po vo qan u od no su na dru ge sli~ ne ko ji po sto je u Evrop skoj uni ji te da u we mu ima ele me na ta ko ji ni su odr ì vi na du ì rok unu tar pra vi la evrop ske za jed ni ce. D. Ml.

PRI VAT NI SUD SKI IZ VR [I TE QI PO ^I WU DA RA DE OD MA JA

OLI VER DU LI]

Dràva }e pomo}i gra|evini Mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} na ja vio je ju ~e iz me ne i do pu ne Za ko na o po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji u uslo vi ma kri ze, da bi se gra |e vin skom sek to ru po mo glo i u 2012. go di ni, i na veo da je wi hov pred log ve} u pro ce du ri. – Pred lo ì li smo iz me ne i do pu ne Za ko na o po mo }i gra |e vin skoj idu stri ji. Na da mo se da }e pro jek ti bi ti pro du è ni i na sle de }u go di nu, za to {to ak tu el ni za kon is ti ~e 31. de cem bra ove – re kao je Du li} u Tr ste ni ku. Po we go vim re ~i ma, s pre mi je rom i mi ni strom fi nan si ja Mir kom Cvet ko vi }em se raz go va ra o mo gu} no sti ma da se pro na |e no vac za taj pro gram i za na red nu go di nu. – U raz go vo ri ma smo s Mi ni star stvom fi nan si ja da se pro na |u do dat ne pa re za taj pro gram ka da se bu de pra vio bu xet – re kao je Du li} u Kru {ev cu, na otva ra wu re kon stru i sa nog tr ga na pla tou is pred zgra de Do ma sin di ka ta, ko ji se fi nan si ra iz Pro gra ma po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji u uslo vi ma svet ske eko nom ske kri ze, za ko ji je Vla da Sr bi je iz dvo ji la 18 mi li jar di di na ra.

Na 25.000 stanovnika jedan „uteriva~ dugova” Di plo mi ra ni prav ni ci u Sr bi ji s bar tri go di ne rad nog is ku stva od ma ja idu }e go di ne mo gli bi do bi ti po sao pri vat nog sud skog iz vr {i te qa. Za gra |a ne ko ji ~e ka ju na iz vr {e we sud skih pre su da i od lu ka to bi zna ~i lo da }e do prav de sti }i mno go br è ne go do sa da. Is ku stva dru gih ze ma qa s pri va ti za ci jom u ovoj obla sti su do bra. Uvo |e we pri vat nih sud skih iz vr {i te qa u na{ prav ni si stem na ja vqe no je jo{ kra jem pro {le go di ne, a iz me nom od go va ra ju }ih za ko na stvo re ni su uslo vi da oni po~ nu rad. Pre svih, u pi ta wu je Za kon o iz vr {e wu i obez be |e wu, ko ji re gu li {e ovu oblast na dru ga ~i ji na ~in ne go ra ni je, a pri me wu je se od sep tem bra. Ovog me se ca je ras pi san i kon kurs a di plo mi ra ni prav ni ci ko ji ima ju dve go di ne sta à na po slo vi ma ve za nim za iz vr {e we ili tri go di ne u stru ci mo gu po sta ti kan di da ti. Za in te re so va ni }e stru~ ni is pit po la ga ti 23. de cem bra, pi sme no. Za tim }e bi ti ras pi san kon kurs za pri ja vu kan di da ta za ime no va we. Sa mo ime no va ni ko ji su po lo ì li }e u ma ju mo }i da po~ nu po sao. Po mo} nik mi ni stra prav de Voj kan Si mi} ka è da }e na sva -

Pri vat ni iz vr {i te qi ne }e bi ti na bu ye tu, a na kna da za wi hov rad utvr di }e se po seb nim pra vil ni ci ma kih 25.000 sta nov ni ka ime no va ti po jed nog pri vat nog iz vr {i te qa. Oni ko ji se na |u u tom zva wu mo }i }e da spro vo de iz vr {e wa po osno vu ko mu nal nih uslu ga. U nad le `no sti su do va osta }e spro vo |e we od lu ka ve za nih za po ro di~ ne od no se i vra }a we za po sle nih na rad. Za da tak pri vat nih iz vr {i te qa bi }e da u {to kra }em ro ku iz -

vr {e sud sku pre su du, a to }e znat no ras te re ti ti rad su do va ve zan za po stup ke pri nud nog iz vr {e wa. Pri vat ni iz vr {i te qi ne }e bi ti na bu xe tu, a na kna da za wi hov rad utvr di }e se po seb nim pra vil ni ci ma. O to me ko li ko su pri vat ni iz vr {i te qi po treb ni go vo ri i to {to se su do vi ve} in te re su ju. Ta -

ko je v. d. pred sed ni ka Pri vred nog su da u Be o gra du Zlat ko Dmi tri} na ja vio da }e na te ri to ri ji tog su da od lu ke spro vo di ti sto pri vatnh iz vr {i te qa. U No vom Sa du ni su jo{ iz ra ~u na li po tre be to li ko pre ci zno. A se kre tar ka Osnov nog su da u No vom Sa du Ta wa Pa kle di nac ka è da }e po sle 18. ma ja i su do vi ma i stan ka ma tre ba ti ma lo vre me na da se pri la go de no vom na ~i nu ra da, te da }e od to ga ka ko pri vi ka va we bu de te klo za vi si ti i broj onih ko ji }e to ra di ti. Is ku stva dru gih ze ma qa su do bra. Ta ko kon sul tant ki wa iz Bu gar ske Ka ta lin Po pov ka è da se kod wih po ka za lo da su pri vat ni iz vr {i o ci po u zda ni ji i aùr ni ji od dr àv nih. Wi ma su za do voq ni ji i po ve ri o ci, i du `ni ci, i su do vi. Oni u toj ze mqi ra de tri pu ta br è od dr àv nih iz vr {i te qa. To ne sa mo da do pri no si aùr no sti ve} oslo ba |a i znat ne pa re, {to je za pri vred ni ke dra go ce no. Do bra is ku stva ima ju i u Ma |ar skoj, Ma ke do ni ji, Ru mu ni ji, ê {koj. Ne za do voq ni su u Gru zi ji – sa mo ta mo dr àv ni iz vr {i te qi ra de aùr ni je od pri vat nih. Do bro bi bi lo po gle da ti {ta se ta mo do ga |a da ne po gre {i mo na isti na ~in. D. Vu jo {e vi}

IZ BO RI U PRI VRED NOJ KO MO RI VOJ VO DI NE

Filipovi} kandidat za predsednika PKV-a Uprav ni od bor Pri vred ne ko m o r e Voj v o d i n e jed n o g la sno je ju ~e od lu ~io da za pred sed ni ka PKV-a pred lo `i do sa da {weg vr {i o ca du `no sti te funk ci je Rat ka Fi li po vi }a. O tom pred lo gu tre ba lo bi da se iz ja sne ~la no vi Skup {ti ne PKV na sle de }oj sed ni ci. Go s tu j u } i na sed n i c i UO PKV-a, po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav n ost po l o v a Mi r o s lav Va sin je is ta kao da ko mor ski si stem tre ba da bu de efi ka san i „per so nal no jak“, i do dao da je Vla da Voj vo di ne za do voq na sa rad wom s Fi li po vi }em u pro te klom pe ri o du. Fi l i p o v i} je pret h od n o de set go di na bio pot pred sed nik PKV-a, a od ovog le ta je vr {i lac du `no sti pred sed ni ka, po s le od l a s ka Ni k o l e Stoj {i }a u pen zi ju.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Va`i za

1 1

Kupovni za devize

100,8133 75,4760

Karneks, Vrbas

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 102,8707 77,0163

105,2367 78,7877

100,5047 75,2449

Kanada

dolar

72,9157

74,4038

76,1151

72,6925

Danska

kruna

13,5389

13,8152

14,1329

13,4975

Norve{ka [vedska [vajcarska

kruna kruna franak

1 1 1

12,9421 11,0383 81,4258

13,2062 11,2636 83,0876

13,5099 11,5227 84,9986

12,9025 11,0045

SAD

funta dolar

1 1

118,2145 75,0378

120,6270 76,5692

123,4014 78,3303

Cena

14,29

1.920

23.748.480

7,98

379

1.350.896

Univerzal banka, Beograd

7,57

2.700

Galenika Fitofarmacija, Zemun

7,17

1.972

0,59 Promena %

Ni{ ekspres, Ni{

74,8081

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 11. 2011. godine

Naziv kompanije

0,08)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,22

1.800

90.000

NIS, Novi Sad

0,00

643

81.497.715

1.595.040

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.853

0,00

508 Cena

1.584.531 Promet

Imlek, Beograd

0,45

2.215

14.767.405

-18,64

1.750

Energoprojekt industrija, BG

-12,01

Industrijske nekretnine, Beograd Go{a monta`a, Velika Plana

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Vo}ar, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Soja protein, Be~ej

0,00

560

638.500

15.750

Energoprojekt holding, Beograd

-2,33

420

148.258

1.450

47.850

Agrobanka, Beograd

-0,50

3.996

367.650

-11,94

413

3.304

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,59

508

1.584.531

-11,61

2.033

1.408.869

Jubmes banka, Beograd

-0,36

14.299

142.990

-10,00 Promena %

270 Cena

72.630 Promet

Univerzal banka, Beograd

7,57

2.700

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.710

0,00

643

81.497.715

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.200

0,00

Alfa plam, Vrawe

81,1766 117,8526

BELEX 15 (532,83

Promet

Privredna banka, Beograd

NIS, Novi Sad V. Britanija

Promena %

14,29

1.920

23.748.480

0,00

7.500

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

560

638.500

Tigar, Pirot

0,00

495

27.225

Poqoprivreda Novo Selo, Orom

0,00

500

356.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

356

0,00

Radijator, Zrewanin

0,00

445

280.350

Karneks, Vrbas

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak17.novembar2011.

MMF I SRBIJA DOGOVORILI DEFICIT BUYETA OD 4,25 ODSTO UZ RAST BDP-a OD 1,5 PROCENAT

Pu {te ni smo da (po)to ne mo u du go ve U NBS-u O^EKUJU PAD KAMATA NA KREDITE

„De lez” i „Fi jat” spa sa va ju di nar – Sni è we re fe rent ne ka mat ne sto pe na de set po sto od ra zi }e se i na ce nu kre di ta u Sr bi ji, od no sno na sma we we ka mat ne sto pe – iz ja vio je ju ~e vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Bojan Markovi}. On je na pre zen ta ci ji iz ve {ta ja o in fla ci ji za ok to bar ka zao da je NBS u po sled wih {est me se ci sni zio re fe rent nu ka mat nu sto pu u Sr bi ji za ukup no 2,5 pro cent na po e na – na de set po sto. – Sni è we re fe rent ne ka mat ne sto pe ne zna ~i i da }e sva ki po je di nac ima ti ni ù ka mat nu sto pu jer na ce nu kre di ta uti ~u jo{ dva fak to ra: ri zik ze mqe i ri zik sva kog po je din ca – ka zao je Mar ko vi}. Na gla sio je i da Iz vr {ni od bor NBS-a pro ce wu je da }e se na sta vi ti „opre znim sni à va we re fe rent ne ka mat ne sto pe”. On je ka zao i da je di nar sta bi lan naj vi {e zbog di rekt nih stra nih in ve sti ci ja, pre sve ga bel gij skog „De le za„ i ita li jan skog „Fi ja ta„. Di rekt ne stra ne in ve sti ci je u pr vih de set me se ci, ka ko je re ~e no u NBS-u, pro ce we ne su na 1,5 mi li jar du evra.

Mar ko vi} je na veo da je u~e {}e pro ble ma ti~ nih kre di ta u ukup nim zaj mo vi ma 18,8 od sto, ali je na gla sio da ne tre ba gle da ti sa mo wi hov broj ve} i struk tu ru jer ih ima mno go od pre de set go di na. Po we go vim re ~i ma, od 2008. do ju na ove go di ne, u Sr bi ji je u rast pro ble ma ti~ nih kre di ta bio 7,4 po sto {to je ma we ne go u ze mqa ma re gi o na. Po po da ci ma NBS-a, rast pro ble ma ti~ nih kre di ta od 2008. do ju na 2011. go di ne u Bu gar skoj je bio 11 po sto, Ru mu ni ji 10,6, a u Slo ve ni ji 9,9 po sto. U ok to bru su po tro {a~ ke ce ne po ra sle 0,4 po sto u od no su na sep tem bar, od no sno na 8,7 po sto u od no su na ok to bar 2010. go di ne, „~i me se na sta vi la si la zna ten den ci ja in fla ci je”, na gla sio je Mar ko vi}. Po we go vim re ~i ma, in fla ci ja }e na sta vi ti da opa da, a u gra ni ce do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa vra ti }e se u pr vom tro me se~ ju 2012. go di ne. Do pa da in fla ci je, na gla sio je vi ce gu ver ner, do ve {}e sma we we ce na hra ne, a o~e ku je se i da }e rast re gu li sa nih ce na u 2012. go di ni bi ti spo ri ji ne go ove go di ne.

De fi cit bu xe ta u 2012. go di ni bi }e 4,25 od sto BDP-a, do g o v o r i l i su pred s tav n i c i Vla de Sr bi je i mi si je Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Du{an Nikezi} ka zao je ju ~e da ni vo de fi ci ta bu xe ta u 2011, ko ji je is p od do z vo q e n e gra n i c e, pred sta vqa pr vu zna ~aj nu me ru {ted we pred na do la ze }e iza zo ve „ko ji nas o~e ku ju u na red nom pe ri o du”. Ni ke zi} je re kao da je u do go vo ru s MMF-om o re vi zi ji aran `ma na „iz pre do stro `no sti„, po tvr |e no da }e de fi cit bu xe ta ove go di ne bi ti 4,5 od sto BDP-a. – Po tvr |e no je da }e Sr bi ja u 2011. go di ni ostva ri ti pla ni ra nu sto pu eko nom skog ra sta od dva po sto, ali }e u 2012. rast uspo ri ti na 1,5 po sto zbog kri ze u Evro pi – ka zao je Ni ke zi}. Re g i o n al n i pred s tav n ik MMF-a za Cen tral nu i Is to~ nu Evro pu Mark Alen ka zao je da je va `no da Sr bi ja u~vr sti kre di bi li tet no vog fi skal nog okvi ra, da po {tu je pra vi la o fi skal nom de fi ci tu. On je re kao da je de fi cit bu xe ta za 2012. od 4,25 od sto BDP-a do go vo ren is pod mak si mal nog ni voa jer se mo ra uze ti u ob zir i pra vi lo da ni vo jav nog du ga bu de is pod 45 od sto BDP-a. Re gi o nal ni pred stav nik MMF-a je na veo da je MMF uve ren u to da }e in fla ci ja u Sr bi ji na sta vi ti da pa da i da }e do kra ja pr vog kvar ta la 2012. bi ti u gra ni ca ma ci qa nog okvi ra Na rod ne ban ke Sr bi je. On je ka zao da ne vi di pro -

I dogodine pove}awe plata i penzija Dr `av ni sek tre tar Du {an Ni ke zi} je na veo i da }e u sle de }oj go di ni bi ti re a li zo va no do go vo re no po ve }a we pla ta i pen zi ja u jav nom sek to ru, u apri lu i ok to bru. On je re kao i da }e se na sta vi ti ula ga we u in fra struk tu ru i da va we pod sti ca ja za pri vre du. ble me u fi nan si ra wu de fi ci ta te ku }eg pla }a wa, da je fi nan sij ski si stem u Sr bi ji sta bi lan i da su ban ke do bro ka pi ta li zo va ne, da su li kvid ne i da je ni vo ra zer vi sa wa do bar. Eko no mi sta Miroslav Prokopijevi} iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” da ono {to je do go vo re no s MMF-om ne zna ~i ni {ta dru go ne go da }e jav ni dug sle de }e go di ne si gur no pre }i za kon sku gra ni cu od 45 od sto jer je ov de u pi ta wu ~i sta ma te ma ti ka. Ako je zva ni~ no jav ni dug Sr bi je sa da 44,4 od sto, a za sle de }u go di nu se do zvo qa va

de fi cit od 4,25 od sto i o~e ku je rast BDP-a od sa mo 1,5 pro ce na ta, ja sno je da }e gra ni ci bi ti pro bi je na. Je di no {to bi mo glo to spre ~i ti je znat no ja ~a we di na ra, ali je to ma lo ve ro vat no, re kao je Pro ko pi je vi}. Na pi ta we da li }e se mo ra ti me wa ti Za kon ko ji ogra ni ~a va ni vo za du `e no sti, Pro ko pi je vi} je od go vo ri da kod nas za ko ni obi~ no ni ~e mu ne slu `e i da }e pro blem na {eg du ga re gu li sa ti kre di to ri ko ji }e pre sta ti da nam da ju zaj mo ve jer }e pro ce ni ti da ne }e -

mo bi ti spo sob ni da ih vra }a mo. Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Sr bi je Pavle Petrovi} iz ja vio je ju ~e da vlast u Sr bi ji ne }e mo }i u pred iz bor nom pe ri o du da tro {i vi {e ne go {to je pred vi |e no bu xe tom i da do go vor s mi si jom MMF-a mo è bi ti ugro èn ako pri vred ni rast u 2012. go di ni bu de ma wi od pred vi |e nog. – Aran `man „iz pre do stro `no s ti„ Sr b i j e i MMF-a pred vi |a da pred stav ni ci te in sti tu ci je sva ka tri me se ca kon tro li {u da li se spro vo di ono {to je do go vo re no. To zna ~i da bi bu xet skim de fi ci tom ve }im od utvr |e nog za pr vi kvar t al 2012. go d i n e Vla d a ugro zi la kre dit ni aran `man s MMF-om i po sla la lo {u po ru ku in ve sti to ri ma – upo zo rio je Pe tro vi}. On je uka zao na to da su no ve pro ce ne da pri vred ni rast u Sr bi ji u 2012. go di ni ne }e bi ti tri ve} 1,5 po sto, ali da po sto ji ri zik i za tu prog no zu ako se po gor {a sta we na tr ì {ti ma u okru è wu. U~e {}e jav nog du ga u BDP-u, ko je je sko ro do sti glo gra ni cu od 45 od sto BDP-a, po Pe tro vi }e vim re ~i ma, do go di ne }e ima ti jo{ ve }i udeo, zbog ma weg pri vred nog ra sta. – Po rast u~e {}a jav nog du ga u BDP-u u 2012. ne } e bi t i smet wa za spro vo |e we aran `ma na s MMF-om jer je po sle di c a spoq n ih ne p o v oq n ih oko lo no sti, ali Vla da Sr bi je mo ra da ima plan ka ko da u ro ku od dve do tri go di ne dug vra ti u za kon ske okvi re – na gla sio je Pe tro vi}.

dru[tvo

~etvrtak17.novembar2011.

DE^ JE PRO SJA ^E WE U VOJ VO DI NI

PRES ME DI JA SA MIT U BE O GRA DU

Vre me {tam pe do la zi [tam pa ni me di ji ne umi ru, wi ho vo vre me tek do la zi, zbog to ga {to }e u su ì vo tu s no vim me di ji ma, bi ti u sta wu da mo der ne teh no lo gi je upo tre be u svo ju ko rist, oce we no je ju ~e na otva ra wu Dru gog pres me di ja sa mi ta u Be o gra du. Do ma }in Sa mi ta, pred sed nik Aso ci ja ci je me di ja Sr bi je Ve se lin Si mo no vi}, otva ra ju }i Sa mit, ko ji se ove go di ne odr à va pod mo tom „Re in ven ting Print„, oce nio je da su se me di ji u Sr bi ji u vre me kri ze po ka za li kao vi tal ni ji deo dru {tva i svi su pre ì ve li. On je oce nio da je me dij sko tr ì {te Sr bi je ha o ti~ no i pot pu no uru {e no, i pre do ~io da su u~e sta li na pa di na me di je, ali ovog pu ta iz ci vil nog sek to ra: me di ji i ne vla di ne or ga ni za ci je u Sr bi ji vi {e ni su part ne ri ve} ne pri ja te qi, iako bez me di ja NVO-i ne bi ni po sto ja li.

skih iz da va ~a (EN PA) Fran sin Ka ning ham je po ru ~i la da u Evro pi ima mno go raz lo ga za op ti mi zam u po gle du bu du} no sti {tam pa nih me di ja. Ona je na ve la da je dan od tri gra |a ni na EU sva ki dan ~i ta no vi ne. Ta ko |e, po po da ci ma EN -

[tam pa ni me di ji tu ma ~e svet Glav ni ured nik ne deq ni ka “Vre me” Dra go qub @ar ko vi} je oce nio da }e tra di ci o nal ni, {tam pa ni me di ji us pe ti da „upreg nu no ve teh no lo gi je u svo ja ko la”. – Dru ge me dij ske in du stri je }e in for mi sa ti o sve tu, a {tam pa ni me di ji }e osta ti tu da tu ma ~e svet, {tam pa ni }e bi ti ot klon od ba nal no sti, a ku pqe ni pri me rak “mo jih no vi na” bi }e uvek znak iden ti fi ka ci je, {to je qud ska po tre ba – re kao je @ar ko vi}. U taj trend, po we go voj oce ni, u}i }e i ogla {i va ~i, jer oni ve} sad, po sle pr vog ta la sa is ti ca wa na no vim no sa ~i ma in for ma ci ja, pre po zna ju da pro du bqen oglas do no si ozbiq nu ko rist. Ta ko je i s iz bor nom ro bom i uslu ga ma – vr lo br zo }e po li ti~ ke stran ke shva ti ti da ni ti u dru {tvu ima re al ne de mo kra ti je, ni ti one mo gu us pe ti uko li ko oslo nac is kqu ~i vo po tra è na te le vi zi ja ma ili dru {tve nim mre à ma, {to je va `no, ali ne }e bi ti pre sud no, oce nio je @ar ko vi}. – Bi li smo sa ve zni ci u de mo kra ti za ci ji dru {tva, u bor bi pro tiv ko rup ci je, ni jed ni ni dru gi ni smo us pe li u gra |e wu prav ne dr à ve Sr bi je, a sad su me di ji kri vi. Ni smo svi isti – po ru ~io je Si mo no vi}.

PA, ko ja oku pqa oko 5.200 iz da va ~a no vi na sa 150 mi li o na pri me ra ka no vi na dnev no, ~e ti ri od pet vi so ko o bra zo va nih gra |a na EU ~i ta no vi ne. Po we nim re ~i ma, {tam pa ni me di ji u EU su sve in ven tiv -

dnevnik

Na uli ca ma ma hom de se to go di {wa ci De ca ko ja pro sja ~e po voj vo |an skim uli ca ma ne vi dqi va su u si ste mu za {ti te Sr bi je jer ta po ja va, ka ko je ju ~e oce ni la za me ni ca po kra jin skog om bud sma na za za {ti tu pra va de te ta Ma ri ja Kor di}, ni je de fi ni sa na u po sto je }im prav nim pro pi si ma, a nad le `ni cen tri za so ci jal ni rad i po li ci ja ih u svo joj evi den ci ji ne pri zna ju kao po seb nu ka te go ri ju. – To ne zna ~i da se po ja va de~ jeg pro sja ~e wa ne evi den ti ra si ste mat ski. Ona se naj ~e {}e tre ti ra kao po re me }aj u po na {a wu ili kao pre kr {aj, po ne kad i s ele men ti ma kri vi~ nog de la – ob ja sni la je Ma ri ja Kor di}. – Zbog to ga je vr lo te {ko utvr di ti ma kar i pri bli `an broj de ce ko ja se u Voj vo di ni ba ve pro sja -

~e wem. Osim {to nad le `ne in sti tu ci je od slu ~a ja do slu ~a ja sa ra |u ju po ovom pi ta wu, po da ci ko je je pri ku pio po kra jin ski om bud sman uka zu ju i na to da cen tri za so ci jal ni rad i po li ci ja po okon ~a wu po stup ka ne pra te da qu sud bi nu te de ce. Ona je na ve la da pri ku pqe ni po da ci o de ci ko ja se u Voj vo di ni ba ve pro sja ~e wem po ka zu ju da su to naj ~e {}e de ~a ci uz ra sta od {est do de set go di na, da ih je naj vi {e u gra do vi ma i da uglav nom do la ze iz ne funk ci o nal nih, si ro ma {nih i so ci jal no ugro `e nih po ro di ca, a me |u wi ma zna ~a jan broj ~i ne rom ska de ca. Ova de ca naj ~e {}e ne ma ju li~ na do ku men ta pa ta ko osta ju van si ste ma obra zo va wa i in sti -

tu ci o nal ne za {ti te, ka ko so ci jal ne, ta ko i zdrav stve ne. In sti tu ci je se wi ma, ma da ih svi

vi de na uli ca ma, po~ nu ba vi ti tek ka da po sta nu pro ble ma ti~ na u svom okru `e wu. Q. M.

IZ VE [TAJ EVROP SKE KO MI SI JE PRO TIV RA SI ZMA I NE TO LE RAN CI JE

Dis kri mi na ci ja pri za po {qa va wu ma wi na U Sr bi ji je od 2007. go di ne u~i wen na no ra se qe nih Ro ma, A{ka li ja i Egip }a na pra vo su |a o pi ta wi ma ra si zma i ra sne pre dak u bor bi pro tiv broj nih obla sti i da qe ne iz ve stan. dis kri mi na ci je da bi bi la i bo qa prak sa dis kri mi na ci je, me |u tim, upr kos po stig – EKRI je pre po ru ~io srp skim vla sti - iz ri ca wa ka zni zbog ra si sti~ kih kri vi~ nu tom na pret ku, ne ka pi ta wa, po put za po ma da oja ~a ja ju in sti tu ci ju po ve re ni ka za nih de la. Po we go vim re ~i ma, vla sti u Sr {qa va wa ma wi na, i da qe stva ra ju za bri za {ti tu rav no prav no sti ta ko {to }e bi ji tre ba lo bi da obez be de da su do vi nu tost, ka è se u iz ve {ta ju ener gi~ ni je pri me wu ju Kri Evrop ske ko mi si je pro tiv ra vi~ ni za ko na pro tiv ra si sti~ Pe tru {i}: @a le se na si zma i ne to le ran ci je (EKRI). kih zlo ~i na. ^lan EKRI-ja Gun Kut re kao Gun Kut je po zvao vla sti da dis kri mi na ci ju od vla sti je na sku pu „Bor ba pro tiv dis pre du zmu hit ne me re da se Ro Po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} re kla kri mi na ci je u Sr bi ji”, u okvi mi ma, A{ka li ja ma i Egip }a ni je da joj je do sa da pri sti glo vi {e od 400 pri tu `bi i da za bri wa va to ru ko jeg je pred sta vqen iz ve ma ko ji ne ma ju li~ na do ku men ta {to je me |u wi ma i ve li ki broj onih ko je se od no se na lo kal nu i dr {taj, da je do bro {to je Sr bi ja ona obez be de i omo gu }i pri àv nu vlast. do ne la Za kon o za bra ni dis stup sta no va wu, obra zo va wu i – Od or ga na dr àv ne vla sti ne o~e ku je mo da bu du oni ko ji dis kri kri mi na ci je i {to je iza bra na za po {qa va wu, i na veo da su Ro mi ni {u ve} da bu du pr vi ko ji }e pro mo vi sa ti jed na kost svih gra |a po ve re ni ca za za {ti tu i rav no mi i da qe u lo {em po lo à ju i na, bez ob zi ra na wi ho va li~ na svoj stva – re kla je Ne ve na Pe tru {i}. da je neo p hod no da se iz dvo ji prav nost. On je is ta kao i da je do bro {to je Kan ce ra li ja za do voq no qud skih i fi nan sij qud ska i ma win ska pra va po skih re sur sa za raz li ~i te pro dig nu ta na ni vo Mi ni star stva, ali je upo - obez be di ti da ima qud ske i fi nan sij ske gra me osmi {qe ne da po boq {a ju wi ho vo zo rio na to da po sto je pro ble mi kad je u re sur se za efi ka sno funk ci o ni sa we – re - za po {qa va we. Po iz ve {ta ju, srp ske vla pi ta wu za po {qa va we u re gi o ni ma Pre - kao je Kut. sti tre ba lo bi da iz me ne Za kon o cr kva ma {e va, Bu ja nov ca i Me dve |e, gde ì vi ve On je do dao da EKRI pre po ru ~u je srp - i ver skim za jed ni ca ma da bi uklo ni li sva }i na Al ba na ca, kao i da je po lo àj in ter - skim vla sti ma da obez be de po ja ~a nu obu ku ku raz li ku iz me |u wih.

AL CHAJ ME RO VA BO LEST NA PA DA SVA KOG DE SE TOG GRA \A NI NA SR BI JE STA RI JEG OD 65 GO DI NA

Dr `av na se kre tar ka Mi ni star stva kul tu re, in for mi sa wa i in f or m a c i o n a o g dru {tva za me di je Dra ga na Mi li }e vi}-Mi lu ti no vi} je uka za la na to da je Vla da Sr bi je ovog sep tem bra usvo ji la Me dij sku

ni ji i kre a tiv ni ji da bi obez be di li svo je po sto ja we u bu du} n o s ti. Ni s mo in d u s tri j a pro { lo s ti, ve} bu d u} n o s ti, po ru ~i la je ona. Po is tra `i va wu ko je je na ru ~ i l a Aso c i j a c i j a me d i j a

Ni je se ostva rio cr ni sce na rio [ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven san De èr sma tra da je po lo àj {tam pa nih me di ja u Sr bi ji da le ko od ide al nog zbog eko nom ske kri ze, ali da oni po ka zu ju vi tal nost i spo sob nost da se pri la go de tr ì {tu i no vim teh no lo gi ja ma. On ka è da mu je dra go {to se ni je ostva rio cr ni sce na rio ko ji je pred vi |ao da }e in ter net za me ni ti {tam pa ne me di je, i do dao da oni “ni su bli zu svoj kra ja”. De èr je re kao da {tam pa ni me di ji na tr ì {tu be le è pad pri ho da, ali da se ti ra ì ne sma wu ju. stra te gi ju, ko ja }e bi ti kva li te tan te meq za kva li tet ne za ko ne u me dij skoj sfe ri. – Stra te gi ja je po tvr di la naj va `ni je, a to je opre de qe we dr à ve da iza |e iz vla sni~ ke struk tu re me di ja. Ak ci o nim pla nom utvr |e ni su ja sni i ve o ma krat ki ro ko vi da se sve pred v i | e n o Stra t e g i j om i spro ve de – re kla je Dra ga na Mi li }e vi}-Mi lu ti no vi}. Iz v r { na di r ek t or k a Evrop ske aso ci ja ci je no vin -

Sr bi je, ~e tvr ti na sta nov ni ka Sr bi je sva ko dnev no ~i ta no vi ne. Oni na ~i ta we dnev nih no vi na po tro {e 49 mi nu ta, a na ~i ta we ma ga zi na 73 mi nu ta. Vi {e od 50 od sto is pi ta ni ka sma tra da in ter net ni ka da ne }e mo }i u pot pu no sti da za me ni no vi ne, dok isti pro ce nat is pi ta ni ka obra }a pa `wu na re kla me u {tam pa nim me di ji ma ko je “ozbiq no uti ~u na wi ho vo od lu ~i va we pri ku po vi ni”.

Uru ~e ne na gra de za to le ran ci ju Pred sed ni ci Skup {ti ne i Vla de Voj vo di ne [an dor Ege re {i i Bo jan Paj ti} na sve ~a no sti u Ba~ koj To po li po vo dom Me |u na rod nog da na to le ran ci je uru ~i li su go di {we na gra de za to le ran ci ju. Na gra de su do bi li glu mi ca Mir ja na Ka ra no vi}, no vi nar i pu bli ci sta Mir ko \or |e vi}, a u ime Sr |a na Alek si }a ko me je na gra da post hum no do de qe na, pri zna we je pri mio we gov otac Ra de Alek si}. Go di {wu na gra du za to le ran ci ju do bi la je i op {ti na Ba~ ki Pe tro vac, a spe ci jal na na gra da ko ju su pred lo `i li u~e sni ci kam pa to le ran ci je mla dih po du nav skih re gi ja pri pa la je ~la nu ti ma Ti bo ru Ko zmi.

Za bo ra vqa we ni je uvek deo sta re wa One po ro di ce ko je su se su o ~i le s Al chaj me ro vom bo le {}u ne kog svog ~la na naj bo qe zna ju s ka kvim pro ble mi ma se sva ko dnev no su o ~a va ju. Ra di se o de ge ne ra tiv nom mo `da nom po re me }a ju sred weg ili po znog `i vot nog do ba ko ji uni {ta va ne u ron ske ve ze u mo `da noj ko ri {to do vo di do zna ~aj nog gu bit ka mo `da ne ma se. Al chaj me ro va bo lest uzro ku je po ste pe no i ne po vrat no gu bqe we pam }e wa, spo sob no sti govora, svesti o vremenu i prostoru i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Procewuje se da svaki deseti gra|anin Srbije stariji od 65 godina oboleva od Alchajmerove bolesti, a mawe od ~etiri odsto

bolesnika uzima potrebnu terapiju. Precizne statistike jo{ uvek nemamo, kao ni sistemsko ulagawe u oblast medicine koja bi zna~ajno poboq{ala zdravstveno stawe obolelih. – Problem je u tome {to se u Srbiji ova bolest uglavnom dijagnostikuje u kasnoj fazi, a za maksimalno dejstvo terapije veoma je va`no weno rano otkrivawe – ka`e na~elnica Odeqewa neurologije KBC “Dragi{a Mi{ovi}” u Begradu dr Dragana Kuqi}-Obradovi}. – Prvi simptomi, koje bi odmah trebalo proveriti kod lekara specijaliste, su zaboravqawe doga|aja koji su se nedavno desili, razgovo-

ra s osobama u posledwih nekoliko sati, te{ko}e u nala`ewu re~i i u pam}ewu novih informacija. Veliki je problem to {to porodice ne shvataju dovoqno ozbiqno simptome bolesti, veruju}i da su one normalno stawe starijih osoba, a zaboravqawe nije uvek uobi~ajen deo starewa. Tako se pacijenti kasno obra}aju lekaru, a lekari op{te prakse kasno upu}uju pacijente na daqa specijalisti~ka ispitivawa. Uvo|ewe terapije tako|e kasni jer se jo{ uvek ~esto veruje da dijagnoza nije hitna. Iako postoje}i lekovi ne mogu dovesti do potpunog izle~ewa, mogu zna~ajno

uticati na usporavawe toka Alchajmerove bolesti i tako produèti kvalitetan ìvot pacijenta. U Srbiji postoji samo jedan dom sa specijalizovanim sme{tajem za lica obolela od Alchajmerove bolesti koji je u junu 2011. godine otvoren u Futogu kod Novog Sada. U celoj zemqi postoji samo jedan dnevni boravak za obolele od demencije, u Novom Sadu, i on funkcioni{e zahvaquju}i volonterskom radu ~lanova Udruèwa gra|ana „Alchajmer”. Postoje dva centra za poreme}aje pam}ewa i demencije pri klini~kim centrima u Beogradu i Novom Sadu. J. Barbuzan

VESTI Transplantacija srca u Kamenici? Po vo dom obe le à va wa 34 go di ne ra da In sti tu ta za KVB Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci ju ~e je u ovoj usta no vi or ga ni zo van kon cert dua „Im pul sion„ i iz lo `ba stu de na ta no vo sad ske Aka de mi je umet no sti. Osim pa ci je na ta i za po sle nih, kon cer tu je pri su stvo va la i po kra jin ska pod se kre tar ka za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Nov ka Mo ji}. – Da nas }e mo tre ti ra ti pr ve pa ci jen te na no vom CT-apa ra tu, a u pe tak }e mo jav nost oba ve sti ti {ta smo sve ura di li ove, kao i svih pro te klih go di na – ka za la je di rek tor ka In sti tu ta prof. dr Na da ê mer li}-A|i}. – Kao i u ce loj ze mqi, i mi kao bu xet ska usta no va ose ti mo kri zu, ali ne ma mo pro ble ma sa snad be va wem ni ugrad nog me di cin skog ma te ri ja la ni le ko va, ta ko da ne mo è mo da se po à li mo. Za vr {e ni su gra |e vin ski ra do vi na „Ka me ni ci

2„, sle di for mi ra we opre me i na dam se da }e mo u 2012. go di ni mo }i da otvo ri mo dva spra ta ko ja pri pa da ju na {em In sti tu tu. Tu }e bi ti no vo fi zi o lo {ko ode qe we i kar di o hi rur {ka in ten ziv na je di ni ca. Ona je na po me nu la i da }e po otva ra wu „Ka me ni ce 2”, po sto ja ti teh ni~ ki uslo vi za tran splan ta ci ju sr ca, ali da je o to me jo{ ra no go vo ri ti jer, po red osta log, ni su obez be |e ni or ga ni iz me |u na rod ne mre `e za tran splan ta ci ju. J. B.

za ci je u Be o gra du. Dr `av ni se kre tar ka Mi ni star stva zdra vqa Eli za bet Pa u no vi} re kla je da u Sr bi ji ne po sto ji do voq no sa zna wa i sve sti o to me ka ko se ne ke bo le sti dr `e pod kon tro lom, na po me nuv {i da je za ovu se zo nu vak ci na ci je, ko ja je po ~e la pre ne ko li ko ne de qa, na ba vqe no 351.720 do za se zon ske vak ci ne pro iz vo |a ~a “Sa no fi–Pa ste ra”.

Sla bi ji od ziv za vak ci na ci ju

Naj u gro `e ni jem sta nov ni {tvu u Voj vo di ni }e, pre ko po kra jin ske Di rek ci je za rob ne re zer ve, bi ti is po ru ~e ni pre hram be ni i hi gi jen ski ar ti kli vred ni ukup no 54,5 mi li o na di na ra, sa op {te no je na ju ~e ra {woj sed ni ci Vla de Voj vo di ne. Ta po mo} bi }e obez be |e na ostva ri va wem pro gra ma su fi nan si ra wa pro iz vod nih po go na za pri me nu no vih teh no lo gi ja na te ri to ri ji po kra ji ne.

Broj gra |a na ko ji se vak ci ni {u pro tiv se zon skog gri pa iz go di ne u go di nu opa da, a va `no je da se vak ci ni {u sve ri zi~ ne gru pe jer to ima po zi tiv ne efek te i mo `e spre ~i ti mno ge bo le sti, re ~e no je na kon fe ren ci ji za no vi na re pred stav ni ka Svet ske zdrav stve ne or ga ni -

Po mo} ugro `e ni ma u Voj vo di ni

DA NAS OD 9 DO 14 ^A SO VA

Vr ti }i od po ne de qka to pli

Gra |a ni ko ji `i ve u @i~ koj uli ci }e da nas od 9 do 14 ~a so va bi ti bez vo de. Ka ko sa op {ta va ju iz „Vo do vo da” vo de ne }e bi ti zbog ra do va na sa na ci ji ha va ri je. U na se qu Ste pa no vi }e vo su tra }e od 8 do 14 ~a so va bi ti sma wen pri ti sak, zbog ra do va na vo do vod noj mre `i. I. D.

Vr ti }i Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo“ u [an ga ju i na Kli si, ko je po ha |a oko 500 de ce, jo{ uvek ne ma ju gre ja we za to {to je pro tiv po `ar na in spek ci ja za bra ni la ukqu ~i va we ko tlo va. Di rek tor ove usta no ve Borislav Samarxi} ka `e za “Dnev nik” da }e oba vr ti }a ve} u po ne de qak ima ti gre ja we, jer kre }u ra do vi na ot kla wa wu ne do sta ta ka u ko -

tlov ni ca ma. Sa go vor nik ka `e da de ci ni je hlad no, jer su u svim pro sto ri ja ma ukqu ~e ne kli me i uq ni ra di ja to ri. - Po {to su ga sni ko tlo vi sme {te ni u zgra de u ko ji ma su i vr ti }i, pro tiv po `ar na in spek ci ja je za bra ni la wi ho vo ukqu ~i va we. Pre ma na lo gu in spek to ra, ko tlo vi mo ra ju da bu du u za seb noj pro sto ri ji. Cen tral no gre ja we po no vo }e

Novosadska ~etvrtak17.novembar2011.

Je dan „klik” me wa sve ti ~ar, ili ~i we ni ca da sve no vo sad ske me sne za jed ni ce ima ju svo je me sto na tom saj ber pro sto ru. Sve me sne za jed ni ce ima ju svo je saj to ve. Ta ko qu di iz svo je fo te qe ele gant no pre ska ~u }i re do ve mo gu sa zna ti od re |e ne in for ma ci je ili iz va di ti uve re we o dr `a vqan stvu. Bi lo bi do bro da ovim pu tem na sta ve i grad ska upra va, pa bi kru `ok qu tih „{al te ru {a” i qu tih su gra |a na mo `da bio i raz bi jen. A. Latas

GRA DO NA ÊL NIK PA VLI Î] O DO Ê KU 2012.

U no vu godinu bez me gazve zda Pro sla va No ve go di ne u or ga ni za ci ji Gra da tra ja }e vi {e da na, do Bo `i }a, ka zao je ju ~e gra d o n a ~ el n ik Igor Pa vli ~i}. On je do dao da do ~ek 2012. go di ne ne }e bi ti skup i da ne ma raz me ta wa. - Ne }e bi ti me gazve zda, a za ne ko li ko da na oba ve sti }e mo su gra |a ne ko }e u~e stvo va ti u no vo go di {woj pro sla vi - re kao je Pa vli ~i}. Ilu stru ju }i ka kav do ~ek No vo sa |a ni mo gu da o~e ku ju, na veo je, ka ko }e je dan dan `e ne iz Ki sa ~a ku va ti

bi ti u funk ci ji u po ne de qak - na veo je Sa mar xi} Ko tlar ni ce }e bi ti do gra |e ne uz vrti} i ima }e sve ga ~e ti ri do pet kvadrat nih me ta ra, po {to u wih tre ba da se sme ste sa mo ko tlo vi i si stem za pu {ta we pli na. Vr ti} na Kli si ima oko 300, a vr ti} u [an ga ju oko 200 ma li {a na. Q. Na.

Su gra |a ni, ko ji ì ve iz me |u uli ca ]i ri la i Me to di ja, Jo è fa Ati le, Mi lu ti na Bo jo vi }a i Ca ra Du {a na, da nas mo gu da o~e ku ju du ì pre kid te le fon skih li ni ja. Te le fon skih ve za ne }e bi ti zbog ra do va na una pre |e wu te l e k o m u n i k a c i o n e mre ` e i pre ba ci va wa pret plat ni ka na no vi kabl. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ad ne ko da nas u na le tu krat kih ì va ca na pra vi ka kvu glu post, sve ~e {}e qu di ka ù - ma pu sti ga, po lu deo od re do va. Gra |a ni gu be bit ku sa glo ma znom bi ro kra ti jom i na kon svih go di na ne da }a, po ne kad je naj te è sna }i se u bes ko na~ nim la vi rin ti ma ad mi ni stra ci je. Je di ni iz laz i po mo} za sa da se na zi re u kom pju te ri ma i funk ci o ni sa wu nad le `nih or ga na na in ter ne tu, kao {to je to na pri mer vir tu el ni ma -

Na de lu Te le pa glu vi te le fo ni

NA KLI SI I U [AN GA JU

Su ve sla vi ne u @i~ koj

sar mu, dru gi dan do }i }e go sti iz Fu to ga sa svo jim spe ci ja li te tom, kup som, da }e dan ima ti vi na ri, te kul tur no- umet ni~ ka dru {tva. Da kle, re zmi rao je gra do na ~el nik, u~e stvo va }e oni ko ji, ina ~e, do bi ju no vac iz bu xe ta No vog Sa da. La ne je iz grad skog bu |e la ra iz bro ja no 20 mi li o na di na ra za no vo go di {we lu do va we ali je po l o v i n u su m e Grad opre de lio u hu man tar ne svr he. Z. De li}

V remeploV

„Tur ski han” pr vi mo de ran ho tel No vo sa |a ni su sve srd no pri hva ti li osam de se tih go di na 18. ve ka bi li jar, ko ji je bio po sta vqen na pra vom me stu: u ka fa ni „Tur ski han”, pr vog mo der nog evrop skog ho te la u gra du. Ma gi strat je, sta ra ju }i se o ured nom `i vo tu u gra du, po seb no pa zio da bi li jar ski sto lo vi bu du is prav ni, i da ~e sti ne spo ra zu mi me |u igra ~i ma ne do ve du i do tu ~e me |u wi ma. Bi li jar sku opre mu su pra vi li ili po pra vqa li no vo sad ski dr vo re zba ri Ar sen ti je i Auk sen ti je Mar ko vi}. To po tvr |u je i pri zna ni ca na 100 fo rin ti, iz da ta 17. novembra 1783. za po prav ku bi li ja ra. Bra }a su, ina ~e, iz ra di la vi {e ol ta ra i ve li kih ra mo va za iko ne u mno gim pra vo slav nim cr kva ma. N. C.

TO PLA NA SE U SE DAM DA NA PRE DO MI SLI LA PO PI TA WU PO SKU PQE WA

Gre ja we ska ~e do 10 od sto U To p la n i je “Dnev n i k u” pro {le sed mi ce re ~e no da ne }e tra ì ti po sku pqe we gre ja wa bez ob zi ra {to je „Sr bi ja gas” po di gao ce nu ga sa za 15 od sto, ali je ju ~e iz pred u ze }a sti glo sa op {te we da }e gre ja we ipak po sku pe ti. Po sku pqe we prav da ju sta vom da }e se ako ne dig nu ce nu gre ja wa pred u ze }e ugu {i ti u ve} po sto je }im du go vi ma ka Sr bi ja ga su i da }e do }i do pre ki da is po ru ke ga sa, pa }e sa mim tim pre sta ti gre ja we No vo sa |a na na da qin skom si ste mu”. Pret hod no ob ja {we we To pla ne bi lo je dru ga ~i je, ta da su na ve li da po sku pqe we ne }e tra ì ti jer bi ti me opao i pro ce nat na pla te, a pri li vi bi osta li isti. Kon sta to va li su i da ce na gre ja wa ni sa da ni je ma la u od no su na ì vot ni stan dard gra |a na i na ja vi li da }e pro na }i dru ga re {e wa. Pro {le sed mi ce su se u To pla ni na da li da }e gra do na ~el nik odo bri ti no vac iz bu xe ta gra da ka ko bi po kri li gu bit ke pred u ze }a, ko ji }e na sta ti usled po sled weg po sku pqe wa ga sa.

pla na i Agen ci ja za ener ge ti ku. - Svi gra do vi u Sr bi ji su ko ri go va li ce nu gre ja wa zbog po sku pqe wa ga sa. U Be o grad je gre ja we sku pqe za se dam i po od sto, {to po ra ~u nu iz no si oko tri sto ti ne di na ra.

Uko li ko gre ja we po sku pi 7,5 od sto do {lo bi se do ce ne od 92,07 di na ra {to je ot pri li ke eko nom ska ce na, ali u To pla ni ni su po ja sni li da li bi on da pred u ze }e po slo va lo bez gu bi ta ka. Ina ~e, plan ski gu bi tak pred u ze }a za ovu go di nu iz no si 597 mi li o na di na ra. Dnev ne po tre be „To pla ne” za ener gen ti ma za vi se od spoq ne tem pe ra tu re, pa se ta ko po tro {wa ga sa okvir no kre }e od

No vu ce nu tre ba da iz ve du To pla na i Agen ci ja za ener ge ti ku

Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} je od ba cio po mo} „To pla ni” iz bu xe ta gra da, jer je to na ja vio jo{ pro {le zi me kad je gre ja we po sled wi put po sku pe lo i kad su sub ven ci je pred u ze }u uki nu te. Pa vli ~i} je ju ~e na ja vio po sku pqe we gre ja wa do 10 od sto, a da no vu ce nu tre ba da iz ve du To -

Ce na gre ja wa do sa da u No vom Sa du ni je bi la eko nom ska, od no sno ni je pra ti la ce nu dru gih ener ge na ta. Ove grej ne se zo ne To pla na je do bro star to va la u od no su na pret hod ne ka da je bi lo mno go pri tu `bi gra |a na na hlad ne ra di ja to re. Taj bo qi tak u gre ja wu po ve zan je sa re kon struk ci ja ma i ra do vi ma ko je je To pla na oba vi la u me |u vre me nu - ob ja snio je gra do na ~el nik.

200.000 do 1.050.000 me ta ra kub nih od no sno me se~ no ide od 300 do 700 mi li o na di na ra. La ne je to kom grej ne se zo ne utro {e no 78,5 mi li o na ku bi ka ga sa, a „To pla na” tre nut no „Sr bi ja ga su” du gu je 1,5 mi li jar di di na ra. Po sled wi put gre ja we je po sku pe lo pre go di nu da na, ka da je ce na ko ri go va na za 30 od sto. Tre nut na ce na gre ja wa je 86,42, a to ple po tro {ne vo de 266,49 di na ra dok ste pen na pla te iz no si bli zu 80 od sto. D. Ig wi} /Z. De li}

BES PLAT NA DE GU STA CI JA U OR GA NI ZA CI JI „MA^ KO VOG PO DRU MA” I TONS-a

Da nas u cen tru to ~e mla do vi no Je din stve na ma ni fe sta ci ja, Dan mla dog por tu gi ze ra bi }e odr `a na da nas od 16 do 21 sat u Zmaj Jo vi noj uli ci, na pla tou iz me |u pro sto ri ja Tu ri sti~ ke or ga ni za ci ja No vog Sa da i ri mo ka to li~ ke cr kve Ime na Ma ri ji na. Po pu la ri {u }i mla do vi no, Vi na ri ja „Ma~ kov po drum” iz Iri ga u sa rad -

wi sa no vo sad skom Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom pe tu go di nu za re dom u cen tru gra da, tre }eg ~e tvrt ka u no vem bru, nu di No vo sa |a ni ma da de gu sti ra ju ovo go di {wi por tu gi zer. Svet ko vi na sva tov ca, ka ko se ne ka da mla do vi no na zi va lo u na ro du, bi }e upot pu we na pro gra mom u kom }e na stu pi ti tam -

bu ra {i, fol klo ra {i, vin ski vi te zo vi i dru gi. De gu sta ci ja vi na je bes plat na, a ko `e li mo }i }e i da ku pi bu teq ku tog pi }a. Ma ni fe sta ci ja je na sta la po ugle du na sli~ ne svet ko vi ne mla dog vi na, ko je se u isto vre me odr `a va ju {i rom sve ta. Z. Ml.

NO VI DIS PE ^ER SKI CEN TAR HIT NE PO MO ]I

Uz soft ver br è do pa ci jen ta No vi dis pe ~er ski cen tar Za vo da za hit nu me di cin sku po mo}, ko ji je ju ~e pred sta vqen u Vr {a~ koj uli ci 28, omo gu }i }e br ì pri jem po zi va, a sa mim tim i br ì iz la zak eki pa na te ren. Di gi ta li zo va na opre ma skra }u je vre me od zi va Hit ne slu `be, tri ja è pa ci je na ta, omo gu }a va auto mat sko ob ra |i va we re le vant nih po da ta ka, sma wu je po treb no vre me lo ci ra wa slo bod nog vo zi la i vre me od la ska vo zi la Hit ne po mo }i do pa ci je na ta.

- Slu `ba za hit nu me di cin sku po mo} pred sta vqa je dan od kqu~ nih de lo va zdrav stve ne po mo }i. Od to ga ko li ko }e bi ti efi ka sna, po u zda na i br za, za vi si ono naj va `ni je, a to je qud ski `i vot - ka zao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi}. On je pod se tio da je pro {le go di ne iz bu xe ta gra da iz dvo je no 11 mi li o na di na ra za ovaj cen tar, a ove jo{ 17 mi li o na di na ra u tu svr hu. Za zdrav stve nu de lat nost Grad je za ovu go di nu

obez be dio oko 160 mi li o na di na ra, pre ci zi rao je Jo va no vi}. ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Aleksandar Kiraq is ta kao je da zdra vqe ne ma ce nu i da }e Grad na sta vi ti da ula `e u ovu oblast. Ob j a { wa v a j u } i ka r ak t e r i sti ke no vog dis pe ~er skog cen tra di rek tor Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} dr Nenad Aracki is ta kao je da je re~ o „naj sa vre me ni jem or ga ni za ci o- nom i ko mu ni ka ci o nom cen tru”, ko ji ima za ciq da una -

pre di rad Hit ne me di cin ske slu `be. - To je soft ver ski si stem ko ji po ma `e da do bi ja mo pre ci znu sta ti sti ku o svim kom po nen ta ma, a ti me i da vi di mo gde tre ba da po boq {a mo rad - re kao je Arac ki. Pre ma we go vim re ~i ma Slu `ba hit ne po mo }i dnev no pri mi oko 640 po zi va, dok je dnev ni pro sek oko 130 in ter ven ci ja, a sva ki pa ci jent ~e ka do de set se kun di za do bi ja we ve ze. I. Dra gi} Fo to: R. Ha yi}

c m y

~etvrtak17.novembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Si bir” Vla di mi ra Kec ma no vi }a Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce

na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na br oj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Si bir” Vla di mi ra Kec ma no vi }a u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u- zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. U „Si bi ru” glav na ju na ki wa je mla da de voj ka ko ja se na {la za te ~e na iz me |u kri mi na la, srp sko - hr vat skog ra ta i po li ci je. Dok se ras pli }e pi ta we ko joj je otac i ka ko se ona za te kla u sve mu to me, u po za di ni je we na ame ri~ ka ro man sa. Ro man se od tri le ra pre tva ra u kwi `ev nost, a krat ki pa su si od jed ne re ~e ni ce i sleng, gra de brz i neo do qiv ri tam. A. Va.

FESTIVAL ZLATNIH ANSAMBALA VOJVODINE

Tra di ci jom ve zu ju mu zi ku i ples

Fe sti val zlat nih an sam ba la Voj vo di ne odr `a }e se pe tak i su bo tu. Pr ve ve ~e ri pred sta vi }e se in stru men ta li sti Kon cer tom zlat nih or ke sta ra u Si na go gi, dok }e u su bo tu u Ve li koj dvo ra ni Spen sa na stu pi ti igra~ ki an sam bli. Oba do ga |a ja po ~i wu u 20 ~a so va. Na fe sti va lu }e u~e stvo va ti ~e ti ri tam bu ra {ka or ke stra i 12 kul tur no umet ni~ kih dru {ta va. Po red mu zi~ kog de la, dru gog da na fe sti va la or ga ni zo va }e se i okru gli sto na te mu „Kul tur no umet ni~ ka dru {tva u tu ri zmu Voj vo di ne„, sa po ~et kom u 17 ~a so va u am fi te a tru

Spen sa. Ta ko |e, ovaj do ga |aj }e ob u hva ti ti i iz lo `be na iv nog sli kar stva, na rod nih in stru me na ta i ru ko tvo ri na. Umet ni~ ki di rek tor fe sti va la Mi lo rad Lo ni} re kao je da }e, kao spe ci jal ni go sti, bes plat ne kar te do bi ti Ge ron to lo {ki cen tar, De~ je se lo u Ka me ni ci, Spe ci jal ni za vod za de cu i omla di nu iz Ve ter ni ka i Po li cij ska upa ra va No vog Sa da. Ova ma ni fe sta ci ja se or ga ni zu je tre }i put za re dom u ci qu odr `a va wa na rod nih obi ~a ja i tra di ci je, kao i pro mo ci je mul ti kul tu ral no sti ovih pro sto ra. J. S. D. R.

U „NOVITETU” [TRAJKOM TRA@E DRUGI DEO SEPTEMBARSKE PLATE

In spek ci ju ra da zva li u po mo}

Sin di kat “No vi te ta” se po dru gi put to kom ne pu ne sed mi ce obra tio po kra jin skom Se kre ta ri ja tu za rad i za po {qa va we, In spek ci ji ra da i Grad skom ve }u, tra `e }i po mo} u {traj ku zbog ne is pla }e nog dru gog de la za ra de za sep tem bar i ne u pla }e nih do pri no sa za 18 me se ci od sre di ne 2010. go di ne. [trajk „No vi te to vih” oko 180 rad ni ka po ~eo je pro {le sed mi ce, u pe tak. Pre ma re ~i ma pot pred sed ni ce sin di ka ta u pred u ze }u Alek san dre Ig wa to vi} do sa da im ni ko ni je od go vo rio na do pi se. - Pri sta li smo da bu de uve den mi ni ma lac, jer ve} du `e

vre me li~ ni do ho ci su da le ko is pod mi ni mal ne ce ne ra da. U av gu stu , sep tem bru i ok to bru smo ra di l i pre k o r e me n o, pa opet ni smo do sti gli mi ni ma lac, s 24 rad na da na pla ta nam ni je pre {la ni 18.000 di na ra is ta kla je pot pred sed ni ca sin di ka ta. Ona ka `e ve} dve go di ne ~e ka ju da se pot pi {e ko lek tiv ni ugo vor, a zah tev da se to u~i ni vi {e pu ta je upu }i van Uprav nom od bo ru. „No vi tet” pri p a da ze mun skum pred u ze }u „Zek stra”, ~i ji se vla snik Dra gan \u ri}, jo{ ni je ogla sio po vo dom {traj ka. Z. Deli}

VESTI

ZBOG NEPLA]ENIH KOMUNALNIH RA^UNA

„In for ma ti ka” spre ma 11.000 tu `bi Su gra |a ni ko ji ni su pla }a li ra ~u ne ob je di we ne na pla te pred u ze }u „In for ma ti ka„ mo gu da o~e ku ju tu `bu zbog ne iz mi ri va wa du go va, jer je rok za pla }a we is te kao ju ~e, a opo me ne su sti za le uz sep tem bar ski ra ~un za ko mu nal ne uslu ge. Pr vo bit ni rok za iz mi re we oba ve za bio je kraj ok to bra me |u tim pro du `en je do ju ~e. - Tu `be }e bi ti pod ne se ne pro tiv onih ko ji od ja nu a ra ove go di ne do ju na, ukqu -

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 13.30 ~a so va po vre me no i u po je di nim uli ca ma na se qa Te lep, od 8 do 11 Uli ca K. Vu ka si na i Uli ca J. Hal ko zo vi }a, od 11 do 13 Bu le var Jo va na Du ~i }a 41, od 10 do 13 Par ti zan ska uli ca ne par ni bro je vi 21-27a, Ra do ja Do ma no vi }a 36 i 47, \or |a Zli ~i }a 32 i 39, od 8.30 do 12 Mi la na Xa ni }a 7 - 22, vr ti} i Me sna za jed ni ca u ^e nej skoj uli ci, od 9.30 do 11 na se qe Ban gla de{ i TS „Ter mo mon ta `a”; Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je od TC pre ma Le din ci ma, od 8 do 10.30 deo na se qa Dum bo vo od po to ka pre ma {u mi, od 11 do 13.30 Uli ca Mi te Be li }a i deo Uli ce ca ra La za ra; Ki sa~: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa; Bu di sa va: od 8 do 13 ~a so va deo na se qa Bu di sa va od cen tra pre ma Ka }u i pred u ze }a „Vo lan”, „Ar go na ta li”, „@i vi nar stvo”, „te le so nik”, „Vra ni} far ma” i „Kok -

Ko mi si ja pri ma `al be u MZ „Bi stri ca” Ko mi si ja za bez bed nost MZ „Bi stri ca” ra di }e da nas od 18 do 19 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Gra |a ni svo je `al be, pred lo ge i su ge sti je mo gu da do sta ve ko mi si ji ra di za jed ni~ kog ot kla wa wa pro ble ma u obla sti bez bed no sti i si gur no sti na te ri to ri ji ove me sne za jed ni ce. A. Va.

Film i kon cert u CK13 Do ku men ta ni film „The Gits„ o pank rok ben du iz Si je tla bi }e pri ka zan ve ~e ras u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13, a ulaz je slo bo dan. Su tra po se ti o ci mo gu da vi de kon cert ben da „Vir vel” u 22 ~a sa. Ula zni ce ko {ta ju 250 di na ra. A. Va.

~u ju }i i jun, ni su pla }a li ra ~u ne ob je di we ne na pla te. Uglav nom je usta qen broj ne pla ti {a i obi~ no ima mo oko 11 hi qa da tu `bi i to, na rav no, ni su uvek isti ko ri sni ci. De si se i re dov nim pla ti {a ma da za bo ra ve ili pre vi de pla }a we ra ~u na za je dan me sec, a on da ih mi zo ve mo i oba ve sti mo o to me ka ko ne bi bi li tu `e ni - ka `e port pa rol ka ovog pred u ze }a, Gor da na Ga le {ev.

Ka ko do da je, opo me ne o du go vi ma re dov no se {a qu, ta ko da oni za ko je po sto ji osnov za tu `bu ima ju mo gu} nost da pla te ra ~un pre no {to se slu ~aj pro sle di su du. Sa dru ge stra ne, ok to bar ski ra ~un za ko mu na li je ne }e mo ra ti da pla ti 951 do ma }in stvo. U ak ci ji „Pla va ku} na ra ~u naq ka„ tu po vla sti cu su ostva ri li oni ko ji su uz zlat nu ku gli cu ima li mi ni mum 651 bod. J. Zd

NE PRISTAJU SVE FIRME NA POSEBAN NA^IN PLA]AWA VELIKIH KOMUNALNIH DUGOVA

Za jed ni~ ka stru ja ne mo `e na ra te? Od bor ni ci su na po sled woj sed ni ci Skup {i ni gra da do ne li od lu ku da se gra |a ni ma ko ji de set go di na du gu ju za ko mu nal ne uslu ge na ob je di we noj na pla ti ot pi {e ka ma ta, a da se dug ot pla ti u {est jed na kih ra ta, pre ko ra ~u na “In for ma ti ke”. Na kon te od lu ke di rek tor “In for ma ti ke” Zo ran De li} upu tio je cir ku lar na pi sma pred u ze }i ma ko ja ni su pod okri qem

Pred u ze }a „Zla ti bor in vest – Ha us maj stor i hi gi je na” i „Ci klo ni za ci ja” pri hva ti la pre po ru ku gra da da se de se to go di {wi dug ot pla ti u {est ra ta, uz ot pis ka ma te gra da, sa pre po ru kom da se i oni pri kqu ~e ovoj ak ci ji. U pi smu sto ji da gra |a ni ima ju sve ma wu pla te `nu mo}, te da bi, ra di sti mu li sa wa na pla te i olak {a wa fi nan sij skog op te re }e wa, bi lo do bro da i te fir me po dr è ovu ini ci ja ti vu. Cir ku lar no pi smo pro sle |e no je i “Elek tro voj vo di ni” , od no sno Elek tro di sti bu cu ji ”No vi Sad” za stav ku za jed ni~ ka stru ja, ko ja se pla }a pre ko ra ~u na “In for ma ti ke”. Me |u tim, De li} je po tvr dio za na{ list da “Elek tro voj vo di na” ne mo è da po dr ì ovu ini ci ja ti vu. - Ka ko su u “Elek tro voj vo di ni” ob ja sni li, oni ne mo gu na svo ju ru ku da ot pi su ju ka ma te, ni ti da da ju ne ke po god no sti, bez da tra è odo bre we od Elek tro pri vre de Sr bi je, u ~i jem sa sta vu po slu ju.

Me |u tim, to je ve o ma dug pro ces – ob ja snio je De li}. U pred u ze }u “Zla ti bor in vest – Ha us maj stor i hi gi je na” ka ù da }e omo gu }i ti svim No vo sa |a ni ma ko ji du gu ju za iz vr {e ne uslu ge teh ni~ kog odr à va wa i uslu ge odr à va wa hi gi je ne u stam be nim zgra da ma da svoj dug pla te u {est jed na kih me se~ nih ra ta. Ta ko |e }e sve ko ri sni ke uslu ga, ko ji ni su bi li u mo gu} no sti da re dov no iz mi ru ju svo je ra ~u ne, oslo bo di ti pla }a wa ka ma ta. - Kao od go vor na kom pa ni ja sma tra mo da svim su gra |a ni ma tre ba omo gu }i ti da se na {to bez bol ni ji na ~in iz bo re sa po sle di ca ma eko nom ske kri ze – re kla je di rek -

tor ka “Ha us maj sto ra i hi gi je ne” Sa wa [}e pa no vi}. PR me na xer u “Ci klo ni za ci ji” Da rio A}i mo vi} is ta kao je za na{ list da je i ovo pred u ze }e pri hva ti lo pre po ru ku gra da. - Iako nam Grad ni je osni va~, mi }e mo se pri dru `i ti ak ci ji, a to se od no si is kqu ~i vo na onaj deo ko ji se na la zi na ra ~u ni ma ob je di we ne na pla te i ko ji iz no si 15 do 20 di na ra – re kao je A}i mo vi}. Pre ma re ~i ma PR me na xe ra u “In for ma ti ci” Gor da ne Ga la {ev u No vom Sa du ima 11.000 do ma }in sta va ko ji za ob je di we nu na pla tu du gu ju de set go di na. Q. Nato{evi}

DANAS U BUKOVCU PREDAVAWE I BESPLATNI PREGLEDI

Zdra vo sr ce – moj iz bor! „Zdra vo sr ce - moj iz bor!” na ziv je pre da va wa ko je }e se odr `a ti da nas u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bu ko vac”, Ka ra |or |e va uli ca 76. Pre da v a~ je prof. dr Ti j a n a Mom ~i lov Po pin iz In sti tu t a za kar d i o v a s ku l ar n e

bo l e s ti Voj v o d i n e. Na k on pre da va wa gra |a ni }e ima ti mo gu} nost da oba ve bes plat ne pre gle de - EKG mo ni to ring i me re we krv nog pri ti ska. Or ga ni za to ri pre da va wa su Dom zdra vqa „No vi Sad”, In sti tut za kar di o va -

^ITAOCI PI[U SMS ta”; Be o ~in: od 9 do 13 ~a so va Pla nin ska uli ca.

dnevnik

sku lar ne bo le sti Voj vo di ne i MZ „Bu ko vac”. U na red nom pe ri o du, uvek ~e tvrt kom u 18 ~a so va, pre da va wa }e bi ti or ga ni zo va na u Ko vi qu, na No vom na se qu, u Fu to gu i Saj lo vu. I. D.

Je se we ne bo u Pla ne ta ri ju mu Pro jek ci ja „Upo znaj te mi to lo {ku stra nu je se weg ne ba” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u Pla ne ta ri ju mu Astro nom skog Dru {tva AD NOS, ko ji se na la zi na gor wem pla tou Pe tro va ra din ske tvr |a ve kod Mu ze ja gra da. Pre da va }e Rat ko Miq ko vac, a ulaz je bes pla tan. A. Va.

065/47-66-452

Kroz bla to do no vog par ka Pe tro va ra din ci bi bi li sre} ni ji da su do bi li pe {a~ ku i bi ci kli sti~ ku sta zu. Ova ko }e do no vog par ka i}i po bla tu. 064/6431... * * * Ne ka ko mu nal na po li ci ja pre |e sa no vo sad skih pi ja ca u grad ske auto bu se, da za {ti te gra |a ne od xe pa ro {a. 062/8570... * * * Ka d a }e “In f or m a t i k a” pre sta ti da pqa~ ka gra |a ne sa sil n im ka m a t a m a i sud s kim tro {ko vi ma? Po sle taj no vac, ko ji je ote la od si ro ti we, de li dru gi ma kao ne ki do bro tvor. 065/6117... * * * Da li atest za “imu ni teu” da ju oni {to su ne ko ve ~e go sto va li u „In saj de ru”? Me ni je `a lo sno, jer po sle vak ci ne pro t iv pan d e m ij s kog gri p a ne mo gu da se iz vu ~em go di nu da na iz vr zi nog ko la (upa la plu }a, u{i ju i si nu sa). Ne ka

nam je svi ma ovo go di {wa vak ci na na zdra vqe! 063/4625.. * * * Da bi ste ope ri sa li mi o me u Be ta ni ji, na kon zer va tiv nom, pr vo je po treb no da se ura di ul tra zvuk! A on ne ra di ve} ne de qa ma i ne zna se kad }e pro ra di ti?! U me di ji ma nas za tr pa va ju po ru ka ma ka ko tre ba re dov no od la zi ti kod gi ne ko lo ga! One ko je zna ju da ima ju pro blem ne mo gu ade kvat no da se le ~e! Ko je od go vo ran? 064/2369... * * * „Dnev ni ku” sre }an 69. ro |en dan i da tra je te jo{ 2011 go di na, 11 me se ci i 15 da na, a po sle ka ko Vam Bog da! 066/9405... * * * Da li je uhva }en zlo tvor ko ji je osa ka tio psa u Bu kov cu? Na rod ima pra vo da zna. 062/8570...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak17.novembar2011.

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE JU^E SAOP[TIO

Ru me na~ ka uli ca naj bu~ ni ja

NA RIMSKIM [AN^EVIMA NI^E KOMPLEKS ZA MALA I SREDWA PREDUZE]A

No vi Sad gra di po slov nu oazu Grad je otvo rio gra di li {te na Rim s kim {an ~ e v i m a, na svo joj par ce li na Sen tan drej skom pu tu, (po sle kli san skog nad v o ` wa k a dru g o skre t a w e le vo). Tu Grad gra di kom pleks za ma la i sred wa pred u ze }a, po di `e no vu pri vred nu zo nu, po slov ni in ku ba tor. Me s to je ide a l n o za po slova we zbog bli zi ne gra da i in f ra s truk t u r e i ve l i ~ i n e pla ca, jer mo `e da se iz gra di bez m a l o 50.000 kva d rat n ih meta ra obje ka ta za raz ne na mene.

Na po vr {i ni od ~e ti ri hek ta ra kre nu la je pra va fa za iz grad we obje ka ta ukup ne po vr -

ske ~e tvr ti i iz Uli ce Mar ka Mi qa no va. Iz bu xe ta gra da za to je iz dvo je no 27 mi li o na di -

Mo `e da se iz gra di bez ma lo 50.000 kva drat nih me ta ra. Na ~e ti ri hek ta ra po~ela pra va fa za iz grad we obje ka ta ukup ne po vr {i ne 1.250 kva dra ta, gde bi tre ba lo da bu du pre se qe ni pri vred ni ci iz „Ki ne ske ~e tvr ti” i iz Uli ce Mar ka Mi qa no va {i ne 1.250 kva drat nih me ta ra, gde bi po sle za vr {et ka po sla tre ba lo da bu de pre se qe no po slo va we pri vred ni ka iz Ki ne -

na r a. Gra d o n a ~ el n ik Igor Pavli~i} ob i {ao je ju ~e gra di li {te i no vi na ri ma uka zao da Grad ima znat no ve }i ko mad

ze mqi {ta od pla ca na ko jem se sa da zi da. - Grad sko ze mqi {te je sko ro do ka me nog pu ta, da kle i is pred otvo re nog gra di li {ta je na {e, a i pre ko pu ta na spram gra di li {ta, Grad je po sed nik ze mqe. Za po ~e ti ra do vi pred sta vqa ju po ~e tak bu du }e iz grad we - is ta kao je gra do na ~el nik. Do dao je da }e Grad da ti JP „Po slov ni pro stor” da ga zdu je no vo sa gra |e nim pro sto rom i iz da je ga za kup ci ma. Z. Deli} Fo to: S. [u{wevi}

KARLOV^ANINU GORANU [O[KANU POTREBNO 35.000 EVRA DA PONOVO PROHODA

Tim kom {i ja zo ve sve hu ma ne Skok u Du nav na kon na por nog rad nog da na 28. av gu sta pro {le go di ne za tri de se to go di {weg Gorana [o{kana iz Srem skih Kar lo va ca bio je ko ban. Po vre da vrat nog de la ki~ me (C4/5) ko ju je tom pri li kom do `i veo

do ma }i ca i otac Radomir sto lar, ne ma ju. Ono {to ovaj slu ~aj ~i ni dur ga ~i jim od osta lih je ste sprem nost kom {i ja, pri ja te qa i po zna ni ka na ~e lu sa Dragicom Stopin{ek i Milom Milunovi-

U INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE

Prilozi iskqu~ivo preko ra~una

Kon cert i iz lo `ba za ozdra vqe we

Nov ~a ni pri log za le ~e we go ra na [o {ka na mo è se upla ti t i na di n ar s ki ra ~ un otvo r en u Er s te ban c i:3403211345271 (po ziv na broj: 40060000 0309960805055) i de vi zni: IBAN RS 35340764310261199932. Za po dr {ku Go ra nu otvo re na je i stra ni ca na Fej sbu ku pod na zi vom „Po mo zi mo Go ra nu da po no vo ho da„, a mo è se sla ti i SMS, s tim {to tre ba pr vo uku ca ti po ru ku BN, na pra vi ti raz mak, za tim uku ca ti GO RAN, on da is pi sa ti ne ki tekst i po sla ti na 1551. Ce na po ru ke sa PDV -om je 92 di na ra. Vi {e in for ma ci ja mo è se na }i na in ter net saj tu:www.goransoskan.in.rs. pri ko va la ga je za po ste qu. Go ra nu je ta da di jag no sti ko va na kva dri ple gi ja, od no sno pot pu na od u ze tost no gu i ru ku, ali na du da }e mo }i ipak da sta ne na no ge pru ì la mu je kli ni ka „Ne u- ro vi ta” iz Ru si je. Za le ~e we mu je po treb no 35.000 evra, ko je we go va maj ka Slavica, ko ja je

Dan de te ta na Spen su Cen tar za omla din ski rad }e u ne de qu, 20.no vem bra, pro gra mom „[e fe, ko ji ti je vrag” obe le `i ti Dan de te ta. Ak tiv no sti po ~i wu u 11 ~a so va u cen tral nom ho lu Spen sa i tra ja }e do 16 ~a so va, a ob u hva ta ju „Ma le igre za ve li ke pro me ne” i kre a tiv ne ra di o ni ce. Ovom ak ci jom CZOR `e li da pro mo vi {e ide ju to le ran ci je i in klu zi je, kao i kre a ti van rad sa de com. A. Va. NA 40. NOVOSADSKOM SALONU

Po me re ne pro jek ci je Pro jek ci je fil mo va, ko je se or ga ni zu ju u okvi ru 40. No vo sad skog sa lo na, ume sto su tra odr à }e se u sre du 23. no vem bra u 19 sa ti u pro jek ci o noj sa li Mu ze ja Sa vre me ne umet no sti, Du nav ska 37. Po se ti o ci }e mo }i da po gle da ju Iz bor ani mi ra nih fil mo va re ì se ra Miroslava Jovi}a, krat ki igra ni film „At hom” re ì se ra Nenada Mikala~kog i krat ki film „Lajf” Szi lard An tal u tra ja wu od 13 mi nu ta. Da tum pro jek ci je je po me ren iz teh ni~ kih raz lo ga. N. R.

}em da po mog nu u pri ku pqa wu pa ra za Go ra no vo le ~e we. - Pret hod no je pri ja viv {i po li ci ji, ak ci ju sa ku pqa wa nov ca smo za po ~e li 10. no vem bra - ob ja {wa va Mi le Mi lu no vi}. - Na 26 me sta u Kar lov ci ma po sta vi li smo ku ti je sa pla ka ti ma, obi la zi mo sve kar lo va~ ke usta no ve

In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne u Srem skoj Ka me ni ci pri re dio je ju ~e kon cert i iz lo `bu za br `i opo ra vak pa ci je na ta, a na ja vqe na je i zva ni~ na pro sla va 34. ro |en da na ove usta no ve, ko ja }e se odr `a ti u pe tak. Bo le po zi va ju }i ih da se u skla du sa svo jim mo gu} no sti ma ukqu ~e u ovu hu ma nu ak ci ju. Za ma we od ne de qu da na sa ku pqe na je iz ve sna su ma, a po seb no bih is ta kao do pri nos ka fea „Kru na”, ko ji je or ga ni zo vao hu ma ni tar ni kon cert pri ku piv {i 19.000 di na ra za Go ra no vo le ~e we.

Mi lu no vi} na po mi we da }e se tim ko ji se spon ta no for mi rao s ci qem da po mog ne mla dom su gra |a ni nu obra ti ti i re pu bli~ kim mi ni star stvi ma za po mo}, ali i da ih oba ve ste s ka kvim pro ble mi ma se su sre }u po ku {a va ju }i da bu du hu ma ni. Z. Milosavqevi}

Grad obe le `io \ur |ic Grad ska sla va \ur |ic ju ~e je u Grad skoj ku }i obe le `e na pre pod ne pri su stvom ~la no va Grad skog ve }a i di rek to ra jav -

nih ko mu nal nih pred u ze }a, ka zao je gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, do da ju }i da su sve ~a ri obe le `e ni kao i u kru gu po ro -

SNS KRITIKUJE VLAST

Za {to ne stru~ ni po pra vqa ju dru mo ve Od lu kom o ras ko pa va wu jav nih po vr {i na od apri la ove go di ne, grad ska vlast je stvo ri la uslo ve za zlo u po tre be u de lat no sti ko ju je do ta da is kqu ~i vo oba vqa lo JKP „Put” ka `u u sa op {te wu Sa ve ta za pri vre du Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke (GO SNS). Tom od lu kom ra do vi na sa ni ra wu ras ko pa nih po vr {i na mo gu bi ti po ve re ni svim pred u ze }i ma ko ja „is pu wa va ju uslo ve u po gle du ka dro va i opre me neo p hod nih za stru~ no i kva li tet no iz vo |e we tih ra do va“ {to u prak si zna ~i da }e „Put” osta ti bez zna ~aj nog po sla, pred vi |a ju Na pred wa ci. Pre ma in for ma ci ja ma do ko jih je do {ao GO SNS u No vom Sa du, ti po slo vi se da ju fir ma ma ko je ne ma -

Pre ma me re wi ma In sti tu ta hran qi ve vred no sti 122 uzor ka za jav no zdra vqe Voj vo di ne naj - obro ka or ga ni zo va ne dru {tve bu~ ni ja uli ca u gra du je Ru me - ne is hra ne po ka za li su vi sok na~ ka uli ca, u ko joj je ni vo pro ce nat hran qi vo sti ovih na dnev ne, ve ~er we i no} ne bu ke mir ni ca. U okvi ru si ste mat ske uve li ko pre ma {io vred no sti kon tro le di je tet ske hra ne u do zvo qe ne na ci o nal nim nor ma - pro me tu, stru~ wa ci In sti tu ta ti vom, sa op {te no je ju ~e u na utvr di li su da vi {e od po lo vi kon fe ren ci ji u ovom In sti tu - ne pro iz vo da ni je ima lo is prav tu. Po da ci ove usta no ve po ka zu - nu de kla ra ci ju. Naj ve }i broj ju da je naj vi {a vred nost dnev ne pred me ta iz op {te upo tre be bu ke iz no si la 70, 8 de ci be la, zdrav stve no je is pra van. {to je za 5,8 vi {e od do zvo qe ne vred no sti. Ve ~er wa bu ka pre ma {i la je do zvo qe ni ni vo za 3,8 de ci be la, dok je no} na bu ka u ovoj uli ci, kao i na Bu le va ru oslo bo |e wa, bi la vi {a za 9 de ci be la od stan dard ne. In sti tut je to kom pret hod nog me se ca kon tro li sao i is prav nost vo de iz vo do vod ne Na te ri to ri ji Voj vo di ne re mre è i utvr dio da je vo da u 86 gi stro va no je po ve }a we za ra od sto uzo ra ka bi la zdrav stve no znih bo le sti za 53 od sto. Vo de is prav na, od ~e ga je 97 od sto }e su bi le re spi ra tor ne in pri me ra ka bi lo mi kro bi o lo - fek ci je od ko jih je obo le lo {ki, a 86 od sto fi zi~ ko-he mij - 6.103 oso be, a obo le lih od ov ski is prav no. Vo da sa jav nih bu - ~i jih bo gi wa bi lo je ~e ti ri na ra i da qe se ne pre po ru ~u je za pu ta vi {e ne go u sep tem bru. pi }e, jer je u svim Naj ~e {}a crev uzor ci ma sa osam na za ra zna bo Vo da sa jav nih jav nih bu na ra lest bi la je bu na ra u gra du i utvr |e na fi zi~ crev ni pro liv da qe se ne ko-he mij ska ne od ko jeg je bo lo pre po ru ~u je za pi }e va lo 295 qu di, is prav nost. To kom kon dok je tro va we tro le kva li te ta va zdu ha u 12 od hra nom re gi stro va no kod 60 31 da na me re wa bi la je pre ko - oso ba. Pre ma po da ci ma ovog ra ~e na gra ni~ na vred nost kon - In sti tu ta, u gru pi obo le lih cen tra ci je azot di ok si da u od he pa ti ti sa B i C naj vi {e je Uli ci na rod nog fron ta, Bu le - bi klo in tra ven skih ko ri sni ka va ru oslo bo |e wa, Ke ju `r ta va dro ga, a za be le è no je i sed mo ra ci je i u [an ga ju kod me sne ro za ra è nih HIV in fek ci za jed ni ce. Ve }a ko li ~i na pra - jom. Lajm ska bo lest je to kom je {i ne u va zdu hu utvr |e na je to - se ni i zi me u tren du opa da wa, kom 11 od 19 da na me re wa, a re - pa je pret hod nog me se ca od ovog spi ra bil ne pra {i ne bi lo je obo le wa le ~e no 16 qu di. vi {e to kom de set da na. In sti tut je u pret hod nom pe Zdrav stve na is prav nost na - ri o du po de lio i 30.000 do za vak mir ni ca is pi ti va na je kod 294 ci na pro tiv se zon skog gri pa, a uzor ka od ko jih je 98 od sto bi lo 14.500 do bio je Dom zdra vqa No is prav no. Re zul ta ti kon tro le vi Sad. N. R.

ju ni stru~ nu ni teh ni~ ku lo gi sti ku. Ta ko |e, u ustu pa wu po slo va ne do voq no stru~ nim pro iz vo |a ~i ma u~e stvu je i po slo vod stvo JKP “Put”, jer se na jav ne ogla se za u~e stvo va we na ten de ri ma da je ne re al no vi so ke ce ne, za ko je se una pred zna da ne }e bi ti pri hva }e ne, na vo di se u sa op {te wu SNS Ta ko se do vo di se u pi ta we oprav da nost po sto ja wa “Pu ta” kao jav nog pred u ze }a. SNS upo zo ra va jav nost na ~i we ni cu da je ciq ova kvog po stu pa wa vla da ju }e no men kla tu re ili uni {te we JKP „Put„ ili pri pre ma we za pri va ti za ci ju u ko joj }e ce na fir me bi ti is pod re al ne a po sle di ce bi ti lo {e odr `a va ni pu te vi, udar ne ru pe i ras ko pa ni tro to a ri. A. L.

di ce. Bio je slav ski ko la~ i ko qi vo, ali ver skog de la ob re da ni je bi lo. Ko la~ je no {en u cr kvu ra di osve }e wa.

Kwi `ev no ve ~e „Je dan na je dan” No v i ci k lus kwi ` ev nih ve ~ e r i „Je d an na jedan” po ~i we su tra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. U~e stvo va }e pe snik Patrik Kovalski i mo de ra tor Bojan Samson. I. D.

sni ci In sti tu ta pri su stvo va li su otva ra wu iz lo `be umet ni~ kih fo to gra fi ja stu de na ta no vo sad ske Aka de mi je umet no sti i kon cer tu dua „Im pul sio”, ko ji su u hol i hod ni ke In sti tu ta une li zvu ke Mo car ta, [o pe na i Bram sa. I. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak17.novembar2011.

c m y

ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА УДРУЖЕЊА ЗА БОРБУ ПРОТИВ РАКА

Заједнички пројекти превенције

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ

За ма ње на си ља и не тр пе љи во сти

КИ КИН ДА: Кикиндски Црвени крст, у оквиру обележавања 16. новембра, Међународног дана толеранције, представио је програм чији је циљ смањење насиља и нетрпељивости према свима који су другачији или се једноставно не допадају неком, а назив је „Промоција хуманих вредности – за доброту сваки дан је добар дан”. Циљне групе су деца од 14 до 18 година и маргинализоване групе. - Организовали смо обуку за просветне раднике и наше волонтере који ће у наредном периоду спроводити овај програм по школама. Радиће се кроз радионице и вршњачке едукације, како би деца што боље научила да буду толерантнија и да поштују различитости. На тај начин полако утичемо да млади промене

начин понашања који није друштвено прихватљив, а тиме и смањимо насиље по школама - каже стручна сарадница за подмладак и омладину Црвеног крста у Кикинди Да ни је ла Бје љац. Програм има седам тема које ће бити обрађене, а све ће се реализовати у оквиру радионица: -То су толеранција, културни идентитет и поштовање разлика, ненасилно решавање конфликата, дискриминација и стигматизација, родна равноправност, дечја права и превенција „cyber bullying“ – објашњава Данијела Бјељац. Програм ће бити реализован у оквиру грађанског васпитања. Са децом ће радити просветни радници који су прошли обуку, као и волонтери Црвеног крста. А. Ђ.

Млади контролишу општински буџет

БЕЧЕЈ: Пошто су један од оснивача Омладинске мреже за афирмацију законитости АКРИМА и чланови међународне мреже ФЛАРЕ21, чији су заједнички циљеви борба против корупције и организованог криминала, Бечејско удружење младих БУМ је ових дана постало и члан Коалиције за надзор јавних финансија. - Од самог оснивања нашег удружења занима нас тематика корупције, па смо се одмах укључили у превенцију корупције кроз организовање различитих кампања, истраживања и акција. Претходно смо се едуковали на разним семинарима и обукама које орга-

низује Коалиција за надзор јавних финансија. То је прерасло у партнерски однос на пројекту „Грађани у локалном буџетском процесу: за више транспарентности и одговорности“, коју реализује члан Коалиције Топлички центар за демократију и људска права. Ми смо један од шест партнера који анализирају локалне буџете у својим општинама и то: извршење буџета за протекле три године. По завршетку извршених анализа, биће објављена публикација „Грађани у локалном буџетском процесу“ - каже председник Бечејског удружења младих БУМ Александар Ђекић. В. Ј.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” No vo sad ski yez fe sti val (20.00)

BIOSKOPI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15, 18.15), „Po no} u Pa ri zu” (18, 20.10), „Be smrt ni ci” (16, 18.10, 20.15, 22.35), „Rat nik” (17.10, 22.10), „Slu `av ke” (19.45), „Kung fu pan da 2 3D” (11.15), „Auto mo bi li „ (11, 13), „Xo ni In gli{: po no vo ro |en” (15.05), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (13.15, 14.15, 15.15), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.05), „Ano ni mus” (22.15), „Pqa~ ka s vr ha” (20.20, 22.25).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ani ta Ko sti} (de~aka i devoj~icu) i Zo ri ca Gru ji} (de~aka i devoj~icu) iz Novog Sada, DEVOJÎCE: Ma ja Ju ri}, Bo ja na Pre le vi}, Je le na Va si}, Mak fi re Sel ma ni, Na ta {a Pet ko vi}, Ti ja na â vi} i Dra ga na La sko vi}-Bre sto vac iz Novog Sada, Mir ja na Ko mar iz Ratkova, Ame la Gru ji} iz Nadaqa, Eni ke Tot-Ba gi iz Ba~kog Petrovog Sela, Ta tja na Mi lan ko iz Veternika, Ve ra Qu bi ~i} iz Sombora i Ivo na Gwa ti} iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: El vi ra Ra ti}, Kri sti na Ti te lac, Er na Li ma no vi} i Ta tja na Gu te {a iz Novog Sada, An ki ca An |el ko vi} iz \ur|eva, Ta ma ra Bje li vuk iz Savinog Sela, Gor da na Ni ko li} iz Bukovca, Su za na Ma le ~i} i Da ni je la Zi na i} iz In|ije i Di ja na Ra da ko vi} iz Bo~ara.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Srbislav Timotija Rabijac (1944) u 10.30 sati, Radovan Daneta Kosanovi} (1937) u 11.15, Milenko Petra [qivi} (1958) u 12.45, Qubica Daneta Petrova~ki (1934) u 13.30, Biqana Du{ana Atanackovi} (1961) u 14.15 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Stanka Stanka Jeli~i} (1941) u 13 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Pavle Svetislava Milo{evi} (1929) u 13 sati. Na Grobqu u Veterniku danas }e biti sahrawena Sofija Radeta Kosanovi} (1931) u 15 sati.

АПАТИН: Ради искуства у пре- интереси у тој сарадњи- рекао је ништва обе регије, у Хрватској и Срвенцији малигних болести, реализа- Звонко Ерак, председник Градске бији, и да се заједница укључи, како ције заједничких пројеката и апли- лиге против рака која ове године бе- здравствени тако и привредни суцирања за финансирање ових проје- лежи 45 година постојања о може се бјекти и локалне самоуправе и владе ката код европских фондова пред- похвалити изузетним резултатима. државе - рекао је Здравко Еблинг ставници Друштва за борбу против Ово удружење успело је да се избо- из осијечког удружења. рака и градске Лиге против рака ри за опремање здраствених устаноТежиште активности, како је реОсијек потписали су меморандум о ва у Осијечко-барањској жупанији чено, треба да буде на томе да стапрекограничној сановништво престане да радњи. На скупу кокористи цигарете, да се ји је одржан у Бањи здраво храни и не кон„Јунаковић”, пре зумира алкохол. Осим потписивања мемотога, код наших суседа рандума, размењена у Хрватској, редовно се су искуства удружеконтролише храна, поња у превенцији, љопривредно земљидијагностици и раште, ваздух и вода и ном окривању ове грађани у сваком треопаке болести, на нутку могу бити сигуроснову чега је и ни да ће одмах сазнати утврђена сарадња уколико нека храна или ових удружења. вода и ваздух нису ис- Изненађени смо правни. активностима које - Сигурни смо да ће има Друштво за Потписивање меморандума почетак заједничких пројеката међусобна сарадња ова борбу против рака Сомбор које оку- за дијагностику као и акцијама које два удружења донети добре резултапља и асоцијације у општинама спроводи у раном откривању малиг- те за обе стране, посебно за грађане округа и верујем да ће сарадња ова них оболења, али и у помоћи онима у заштити и раном откривању мадва удружења заиста дати добре ре- који су оболели од ове опаке боле- лигних оболења, а један од разлога зултате. Имамо доста додирних та- сти да се поново укључе у нормалан сарадње је и то да овако можемо зачака али имамо и активности које живот. једнички конкурисати за ИПА фонможемо кроз размену искустава - Препознали смо да би са Дру- дове у циљу побољшања услова жипримењивати у једној и другој сре- штвом за борбу против рака Сомбор вота и у раном откривању малигних дини као и радити на заједничким могли заједнички да направимо про- оболења код становништва - рекла је пројектима. На бази ових разговора јекат који ће бити препознатљив у Весела Савин из Друштва за борбу видећемо шта је могуће и где су нам Европи и шире на едукацији станов- против рака Сомбор. Ј. Прелчец

DNEVNIK

Повећан број крађа КИКИНДА: Чланови општинског Савета за безбедност организовали су у Кикинди трибину на тему:Заштита имовине односно спречавање крађа и откривање њихових починилаца. Предавање је организовано у оквиру пројекта који општина Кикинда реализује у сарадњи са мисијом ОЕБС-а у Србији. Лоша економска ситуација узрочник је све већег броја крађа. -Највише се краде кукуруз, сунцокрет, бакар, лим, акумолатори, разни апарати, нафта. Све што може да се прода на црном тржишту је на мети лопова - каже главни инспектор Полицијске управе у Кикинди и члан општинског Савета за безбедност Павле Рајков. Трибина је одржана због тога што је број кривичних дела у октобру ове године драстично повећан у односу на исти месец прошле године. Највећи број кривичних дела чине крађе. Порука која је упућена са трибине јесте да сви морамо боље обезбедити своју имовину, али и припазити на комшијску, да би и комшија припазио на нашу имовину и све што је сумњиво одмах пријавити полицији. А. Ђ.

На такмичења боље припремљени

НОВИ БЕЧЕЈ: Сваки трећи, одоко 300 риболоваца новобечејског Удружење спотских риболоваца „Тиса“, који забацују удице се обала Тисе, Канала ДТД и Старе Тисе, је пионир или омладинац, па смо највише њима подредили наш план рада за ову одину - каже познати такмичар у спортском риболову и председник Такмичарске комисије ново-

бечејског УСР „Тиса“ Шандор Тапаи. -Уз помоћ старијих чланова удржења сваке године оранизујемо рад Школе риболова, за тридесетак младих, који су стичу основна знања о риболову и еколошком понашању на води.По завршетку школе и ова године смо организовили неколко интерних такмичења у спортском риболову за младе, а укључили смо их у

Шандор Тапаи

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

такмичења које оранизује Рибиловачки савез Војводине. Већ идуће сезоне, за разлику од ове, одабрани млади риболовци из Новог Бечеја ће учествовати не већем броју такмичења, боље припремљени и боље опремљни риболовачким прибором, што неће бити лако, с обзиром на скромне материјалне прилике удружења. М. К.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ИЗ У ЗЕТ НО НИ ЗАК ВО ДО СТАЈ ДУ НА ВА

Угро же на пло вид ба

АПА Т ИН: Пловидба Дунавом код Апатина је озбиљно угрожена због изузетно ниског нивоа реке, који је јуче био 39 сантиметра. Због газа, већег од дозвољеног при овако ниском водостају, принудно се зауставило око 15 баржи, гурача, самохотки и других пловила. -При водостају од 42 сантиметра, колико је износио кад сам издао саопштење, могу пловити само они бродови који имају газ до 170 сантиметара. Како се смањује водостај, смањује се и газ - наводи Урош Стој ко вић из апатинске Капетаније и додаје да сви са већим газом, морају да обуставе пловидбу.

Једино што могу да предузму јесте да се растерете терета и пребаце га у друге барже, чиме ће смањити газ и моћи наставити пловидбу. - Прекјуче је стало шест баржи које превозе гвоздену руду. Остали су на 1.398 километара. Пошто су се у међувремену растеретили, пребацивши део терета на празне барже, наставили су пловидбу ка Аустрији. Преосталих 15-ак објеката и даље стоје, јер немају услова да обаве претовар каже Стојковић. По прогнозама Дунав ће наставити да опада наредних дана и овако низак ниво реке могао би да потраје дуже време. Ј. П.

СВЕТ СКИ ДАН ПРО ТИВ ДИ ЈА БЕ ТЕ СА

Бес плат но ме ре ње ше ће ра у кр ви

КИ КИН ДА: У кикиндској општини обележен је Светски дан борбе против дијабетеса, под слоганом „Бори се против дијабетеса. Сада!” Др Марија Вукобрат, шеф Превентивног центра Дома здравља у Кикинди, где је организовано бесплатно мерење шећера у крви, истиче да је заинтересованих било више него што је очекивано. - Фактори ризика за настанак типа два дијабетеса су: прекомерна гојазност, недовољна физичка активност, претходно утврђена смањена толеранција на глукозу, неправилна исхрана, повишени крвни притисак, наслеђе, односно да је неко у породици оболео од ове болести и дијабетес који се јавио у трудноћи. Знаци који упозоравају на шећерну болест су: учестало и обилно мокрење,

појачана жеђ и стална сувоћа уста, изражена глад, губитак телесне тежине, чест осећај умора, губитак концентрације, незаинтересованост, повраћање, бол у трбуху, утрнулост или боцкање у стопалима и шакама, замућеност вида, честе инфекције и споро зарастање рана – објашњава др Вукобрат. Око 150 милиона људи у свету болује од ове болести. Према подацима ИДФ-а, Института „Батут” и Регистра за дијабетес, процењује се да 600.000 особа или 8,2 одсто становника Србије има дијабетес. Од типа један дијабетеса годишње оболи приближно 157 девојчица и дечака узраста до 14 година. Према истраживачкој пројекцији, у наредних 25 година број оболелих ће се удвостручити. А. Ђ.

Са ве ти о здра вом жи во ту

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Под покровитељством Спортског удужења „Отворена забавна школа фудбала“ из Београда и америчке амбасаде, локална самоуправа Новог Бечеја организовала је акцију „Игром против дијабете са“. У дворишту Основне школе „Милоје Чиплић“ у Новом Бечеју, окупило се стотинак милишана, који су прво саслушали стручно предавање др лекара опште праксе у дечјем Диспанзеру Дома здравља Нови Бечеј На та ше Ста ну лов о дијабете су и превентивним мерама. -Тренери и образовне утанове настоје да анимирају што више деце да се баве спортом и физичким сктивно стима рекао је коодинатор пројекта Иван Бла жин. - Током ове године у оквиру „Отворене забавне шко-

ле фудбала“ рекреирало се и забављло око 200 деце. Овог пута деци су подељени скромни поклони, освежевјући напици и сендвичи. Локлна самоуправа је још и првој фази помогла пројекат, јер је обезбедила новац за семинаре за обуку тренера који раде са децом. У оквиру акције предвиђено је да сва деца која имају дијабетес добију апарате на мерње нивоа шећера у крви - дар амерчке амбасаде. Лекари Превентивног цента Дома здрвља у Новом Бечеју организовали су у Дому културе Базар здравља, не којем су мерили крви притисак, теле сну висину, тежину и индекс теласне масе суграђанима, саветевали их о исхрани и здравом начину живота. М. К.

Ју го сло вен ски цр ни та лас

СЕН ТА: У Завичајној фондацији „Стеван Сремац„ у Сенти данас у 19 сати одржаће се промција књиге Гре га де Кју ра „Југословенски црни талас - Полемички филм од 1963-1972 у СФРЈ„. О књизи ће поред аутора говорити и Ми ро љуб Сто ја но вић из Филмског центра Србије, а домаћин вечери је професор Сенћанске гимназије Јо ван Га шо вић. М. Мр.

~etvrtak17.novembar2011.

ЧЕ ТР ДЕ СЕТ ГО ДИ НА ГРА НИЧ НОГ ПРЕ ЛА ЗА КА ЛУ ЂЕ РО ВО

Гра ни ца ко ја спа ја

БЕ ЛА ЦР КВА: На граничном прелазу Калуђерово свечано је обележена 40. годишњица отварања. Пре четрдесет година код Најдашког потока на граници између тадашње СФРЈ и суседне Румуније постојала је једна мала дашчара са рампом која је представљала малогранични прелаз за становнике обе земље. Договором између две државе стекли су се услови да се на обе стране отворе нови прелаз, а онај на југословенској страни саграђен је по узору на прелаз у Копру и како рекоше био је најмодернији у то време. Врпцу на свечаном отварању, пре четрдесет година, пресекао је млади цариник Здрав ко Ђа јић, који је присуствовао светковини одржаној поводом јубилеја.

О значају ове испоставе која представља важан мост између Србије и Румуније говорио је директор Управе царина Републике Србије Пре драг Пе тро ни је вић, наглашавајући повећање обима трговинске размене између две земље. Сарадња служби је на врло високом нивоу, а информације се дневно размењују. Управник царинарнице Вршац Дра ган Ко ста ди нов ски рекао је да овај прелаз није раздвојио већ спојио две пријатељске државе. Председник општине Бела Црква Жељ ко Цр но го рац говорио је изузетном значају граничног прелаза Калуђерово за ову општину и њен даљи економски развој. Свечаном обележавању 40. годишњице рада граничног прелаза Калуђерово присуство-

Са све ча но сти на Ка лу ђе ро ву

вали су чланови дипломатског кора Србије и Румуније, високи званичници царине и полиције две државе, као представници и локалних самоуправа општина Бела Црква и Вршац. М. В.

ФИР МА „ДИМ НИ ЧАР” ПРЕД СТЕ ЧА ЈЕМ

Дру ги ма та лич ни, по се бе фа тал ни

ЗРЕ ЊА НИН: Мада се сматра да другима доносе срећу, зрењанински оџачари изгледа себи не могу помоћи. Већ дуже време траје агонија у овдашњем предузећу “Димничар”, а ових дана Привредни суд у Зрењанину је у тој фирми, по сили закона, покренуо такозвани претходни стечајни поступак. Јер, констатовано је да фирма за пружање оџачарских услуга уназад две године не може да плаћа обавезе и да је рачун у блокади 9,7 милиона динара. Зато је суд позвао повериоце да до 6. децембра уплате 600.000 динара на име предујма трошкова стечајног поступка и да касније, кроз реорганизацију или банкрот, покушају да наплате своја потраживања. Други сценарио јесте да, ако нико не покаже интересовање за покретање стечаја, “Димничар” буде избрисан из привредног регистра, а његова имовина буде пренета у власништво државе. “Дневник” је још средином прошле године упозоравао да се ово предузеће нашло на рубу пропасти, након одлуке Скупштине града Зрењанина да дим-

чарско предузеће у Зрењанину које су преузели пошто је са Поповићем раскинут купопродајни уговор, због непоштовања утврђених обавеза и социјалног програма. Поповић је, иначе, постао већински власник “Димничара” крајем 2007. године, куповином 70 одсто капитала предузећа на

Не ре гу ли са но чи шће ње оџа ка После суноврата зрењанинског “Димничара”, област одржавања и чишћења димњака у граду на Бегеју уопште није регулисана. Ова делатност сада је у “сивој зони”, а грађани се сналазе како знају и умеју. А, посао неретко обављају приучени појединци, који цену услуге утврђују од случаја до случаја. Оџа ча ри на ру бу про па сти

ничарске услуге више не буду обавезна комунална делатност од општег локалног интереса, али и потеза Агенције за приватизацију Србије која је раскинула уговор са приватником Јо ва ном По по ви ћем о продаји „Димничара“. По сле овога, држава, одно сно Агенција за приватизацију и Акцијски фонд нису показивали никакво интере совање за димни-

УЗ НЕ МИ РЕ ЊЕ У ИШ ЧЕ КИ ВА ЊУ ОД ЛУ КЕ ВЛА ДЕ СР БИ ЈЕ

Не же ле ази лан те у рум ској ка сар ни РУ МА: Последњих дана, након изјаве министра рада и социјалне политике Ра си ма Ља ји ћа да ће велики проблем са азиланатима у Бањи Ковиљачи бити решен у кратком року одабиром једне од пет напуштених касарни за њихов смештај, Румљани су постали видно узнемирени. Наиме, једна од помињаних напуштених касарни, које су ушле у „ужи избор” је у Руми и то у ширем центру града. Додатни

- До сада никаквих званичних разговора на тему смештаја азиланата у румској касарни није било. Са министром одбране Дра га ном Шу та нов цем смо разговарали о томе да се касарна стави у функцију развоја града, па смо већ почели израду детаљног урбанистичког плана. Овај простор заузима чак 18 хектара на веома атрактивној је локацији, тако да је у интересу свих да овде никне најмодернији ком-

Рум ска ка сар на у ужем из бо ру за сме штај ази ла на та

разлог да верују да ће смештај азиланата бити у Руми је и тај што се на граничном прелазу Батровци, удаљеном неких педесетак километара од Руме, управо и ухвати највећи број илегалних азиланата. - Само још фали да нам и азиланти дођу. Поред свих зала која нам се дешавају, ово би била кап која ће прелити чашу, коментари су који се могу чути на румским улицама ових дана. Тим поводом се огласио и први човек Руме, председник општине Го ран Ву ко вић:

полски посао одржавања преко 40.000 оџака на територији града. Димничарину је морао да плаћа свако, чак и становници вишеспратаница где нема димњака, односно где се станови загревају уз помоћ даљинског грејања. Уследило је оштро противљење грађана, а понашање “Димничара” превршило је сваку меру када

плекс стамбених, по словних и спортско-рекреативних садржаја. Како ће се ова прича завршити знаће се у петак, када Координационо тело и Влада Републике Србије, након обиласка касарни, саопште ко ће бити нови „домаћин” азилантима. Румљани тврде да ће се потрудити, уколико та одлука буде Рума, да се свим средствима изборе да азиланти до Руме не стигну, односно да одлука буде промењена. Ј. Ан тић

аукцији у Новом Саду. Платио га је 7,2 милиона динара, готово 20 пута више од почетне цене. Није крио да има велике планове са фирмом која је у то време запошљавала 24 радника. На зацртаном путу значајно му је помогла локална самоуправа, на челу са тадашњим градоначелником Го ра ном Кне же ви ћем, која је омогућила да Поповић добије моно-

је почео да шаље упозорења пред тужбу онима који нису платили димничарске услуге. Па, чак и Зрењанинцима којима димњак никада није ни очишћен! Није било другог него да локална самоуправа, овог пута без Горана Кнежевића, опозове одлуку о томе да димничарске услуге буду обавезна комунална делатност. Ж. Ба ла бан

Опле ме њен про стор и по сма тра чи

БЕ ЧЕЈ: Живописна мачванска општина Богатић организовала је крајем јуна и почетком јула Прву летњу ликовну сцену, чије ће домете Бечејци моћи да виде до краја месеца на атрактивној изложби у галерији „Круг”. Свечано отварање заказано је за вечерас у 19 сати. Пет младих и изузетно талентованих уметника материјализовало је на отвореном простору бојама и фотографијом, односно у дрвету и камену свој унутрашњи свет и тако Ми лан Пан те лић и Ста ни слав Ан то нић непосредно оплеме- по ста ви ли из ло жбу у Бе че ју нило и простор и посматраче. Резултат вишедневног Ста ни слав Ан то нић, који је рарада су уметничке фотографије, дио у дрвету, као и његов колега слике и скулптуре у дрвету и ка- Лу ка Ра до је вић, који ствара у мену, од којих две красе парк ма- камену. Бојама је све оплеменио чванске вароши, сазнали смо од сликар-конзерватор Ми лан Пан историчара уметности галерије те лић, а фотографијама су амби„Круг” Га бри е ле Сел. јент и посматраче овековечили Међу ствараоцима у Богатићу Мар ко За му ро вић и Ма ри ја био је и млади бечејски вајар Ни ко лић. В. Ј.

Про мо ци ја књи ге КУ ЛА: У концертној сали Школе за основно музичко образовање у Кули вечерас у 19 часова биће одржана промоција књиге прошлогодишње добитнице НИН – ове награде за књижевност Гор да не Ћир ја нић „Оно што одувек желиш“. Покровитељ вечерашње промоције је општина Кула. М. Кк.

odmor

~etvrtak17.novembar2011.

c m y

dnevnik

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗЛЕТ: БЕЧ

Изазовна мешавина којој се враћете

олико год се добро организовали, не можете сажети обилазак Беча у три, четири или недељу дана. За некадашњу престоницу једног од најмоћнијих царстава Европе, треба времена да се разгледа онако како јој и доликује - полако, господски. Пешице, из аутобуса, фијакером... Престоница

ка просечно три дана, колико углавном нуде домаће агенције, или колико ваш новчаник може да издржи ако сами организујете посету. На вашем списку треба да се нађу палате Хофбург, Шенбрун и Белведере, забавни парк Пратер, шетња старим језгром града, уз незаобилазно фотографисање на Штефан плацу уз то-

Имајте у виду да вам само за разгледање Шенбруна треба цело преподне, и око 20 евра за улазницу. Освојиће вас својом велелепношћу и елеганцијом, како царских одаја и збирки намештаја и дргоцености тако и прелепим парком, а поготово видиковцем Глоријета, где је Марија Терезија проводила дане гледајући панораму Беча и одмарајући се од државничких обавеза, али и мајчинских. Возићем који кошта нешто мање од десет евра и вози око пола сата уживаћете у знаметнитостима шенбрунског парка, док ћете за зоолошки врт који је први у Европи имао слона морати да добијете посебну улазницу. Посебно атрактвно је

Бечка опера мами да је фотографишете

Једносатна вожња фијакером и приче о Бечу

Аустрије није саздана само од сувопарне историје уклесане у зидове велелепних здања. Беч је у исто време и жив и тих, брз и спор, урбан и стар, строг и опуштен, са свим својим шареним становницима, међу којима се осећате веома пријатно. Кроз Беч се можете прошетати руку подруку са историјским личностима, можете га упознати кроз храну, колаче и кафу, дозволити себи да се изгубите међу уметничким

рањ катедрале и парче оригинал захер торте у истоименом хотелу, ту одмах иза зграде Бечке опере. У самом центру су и Природњачки музеј, Музеј историје уметности, као и Музејски кварт, а тик до њега рај за шопингхоличаре - Маријахилфер улица. Парламент Аустрије са бистом богиње Уколико сте се одлучили Атине плени лепотом и величином да заобиђете шопинг, вероватно ћете имати времена да се осмишљен и део за децу посетиупознате и са модерним оце, која буквално могу да опиделом Беча, те да панорапају и да се играју са историјом. му овог лепог града видиКроз лепоту и велелепност те са Дунавског торња. Хофбурга дозволите да вас пове-

де животна прича царице Елизабете, познатије као Сиси, супруге Франца Јозефа, која је у 19. веку била оно што је у 20. веку била Леди Ди. Кроз њену причу уронићете у позадину живота царске раскоши, лепих манира, али и строгих норми понашања. За десетак евра можете да завирите у свет једне од нејлепших жена Европе, као и у остале царске одаје, и да видите збирку сребрног посуђа која одузима дах. За оне који су спремни да издвоје нешто више новца могућа је и онлајн куповина уланице, а то вам омогућава да направите комбинацију поставки које желите да видите, од ризнице царског блага где су изложене круне Хабзбурга, капеле Капуцнерског манастира, где су сахрањени чланови царске породице, до Куће лептира.

Излог хотела „Захер”, где можете уживати у истоименој торти

Штефан плац

делима Климта, Реноара, Монеа, Бројгела... Маштати у његовим парковима од бајковитог Шембруна до забавног Пратера. Дивити се раскоши, богатству, чистоћи, смелости, углађености... За први контакт са овим градом од немерљиве важности је да време које имате на располагању организујете што је боље могуће. За почетак одаберите шта желите да видите и немојте се заваравати да можете да стигнете све. Најбоље је узети од свега помало у не-

кати споменик Светом тројству, познатији као Споменик куги, раскошни улаз у Хофбург, римске ископине, Грабен улица препуна радњи и сувенирница, одакле вас меркају помало кичасти Моцарт и реплика слике „Пољубац„ Густава Климта, која се нашла баш свуда - од упаљача и свилених марама до календара и табакера. Беч можете да упознате и кроз укус. У зависности од тога са колико новца и времена располажете, можете да уживате у брзој

Парк дворца Шенбрун омамиће вас лепотом

ПАЛИЋ

Европски дан младог вина

Од једне до друге знаменитости, ако не идете у организованој тури, можете се брзо, јефтино и ефикасно превести метроом. Потребна вам је карта града ради боље оријентације, али у првом прстену Беча, старом језгру града, налази се све оно што треба да видите и можете га обићи и пешице. Шетњу започните од Марија Терезија плаца, који се налази имеђу два музеја, Природњачког и Историје уметности. Одатле крените у шетњу према згради аустријског Парламента, наставите ка Градској кући или Ратхаусу, а онда се парком и Јеврејском четврти спустите до централног трга Штефан плаца. Ту ће вас на само пар метара че-

ише од 30 произвођача вина и ракије из севернобачког региона окупиће се у суботу, 19. новембра, на Палићу, како би обележили Европски дан младог вина, најавила је Туристичка организација Србије. Поред дегустације вина и ракије, посетиоци на Великoj тераси моћи ће да уживају и у различитим гурманским специјалитетима. Европски дан младог вина отвориће витезови винског реда „Арена Забаткијенсис„ поздравном речју и церемонијалом, након чега ће посетиоци моћи да уживају уз музику тамбураша и младо вино са севера Бачке. У оквиру манифестације ће бити организована изложба дизајна и промотивног материјала произвођача ви-

на и ракије Србије, као и изложба промотивних материјала у туризму Србије, и биће додељена признања за најбоље у тим областима. Предвиђен је и пратећи стручни програм за излагаче, као и презентација нове туристичке мапе вина и дестилерија Војводине. Произвођачи ће, такође, моћи да се упознају са начинима конкурисања за добијање бесповратних средстава од покрајинске и републичке владе и међународних фондова и критеријумима за формирање туристичких путева до подрума. На крају манифестације биће проглашени најбољи промотивни материјали, дизајн амбалаже и етикета винарија и дестилерија Србије у оквиру дела Фестивала тржишних комуникација „Промофест - тревел„.

или раскошној храни. Мирис печеног кестења и кромпира отвориће вам апетит па лако можете да поклекнете гурманском изазову у виду печених кобасица које се продају на киосцима. Ако, пак, желите нешто конкретно у центру града, можете за десетак евра да уживате у надалеко познатом фијакер гулашу или у бечкој шницли. И не помишљајте да из Беча одете а да претходно нисте окусили захер торту и уживали у бечкој кафи. И ово набројано само је почетак бајке о Бечу. Па, иако би неки замерили да је површно дотакнуто и све и ништа, и више је него довољно да заголица радозналост и машту. За други пут

Један од заштитних знакова Беча: зграда Хундертвасер

оставите посету шареном Хундертвасеру и причу о његовом творцу, гужву на суботњој пијаци уз један од дунавских канала или грају у улици Маријхилфер штрасе, бечким шумама, Албертини, Шпанској коњичкој школи, заплешите квадрил, идите на оперу, вратите се оном што вас је импресионирало и посетите оно што прошли пут нисте. Ако не стигнете, нема везе, остеће за неку следећу посету Бечу. Текст и фото: Весна Вукојев

ТРЕЋИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА И СЕОСКОГ ТУРИЗМА У КРАГУЈЕВЦУ

Традиција и нови изазови

рећи међународни сајам туризма и сеоског туризма „Шумадија сајам“ одржаће се од наредног четвртка до суботе, 24-26. новембра у Крагујевцу. У циљу представљања туристичких потенцијала Србије и земаља региона, предстојећа манифе-

стација окупиће бројне излагаче: туристичке центре, бањска и климатска места, здравствено-рекреативне и спа капацитете, националне, регионалне и градске туристичке организације, привредне коморе, посленике сеоског, речног и ловног туризма, туристичке агенције са обједињеном понудом за зиму 2011/2012, новогодишње, божићне и ускршње празнике. Манифестацију прате квалитетни изложбено-едукативни и промотивни садржаји. Окосница овог сајма, који се одржава у срцу Шумадије, јесте сеоски туризам, велика шанса и бренд Србије, туристичка сфера у успону. Сајам ће представити како се сеоским туризмом баве земље у окружењу, уз богату понуду наших домаћинстава која су укључена у активности сеоског туризма. Трећег сајамског дана, сада већ традиционално, биће организована „Шумадијска чајанка“, такмичење у припремању куване ракије.

ekologija

dnevnik AK CI JA „KA KO RA STE DR VO”

Za ze le ni je i lep {e {ko le Ak c i j a oze l e w a v a w a {kol skih dvo ri {ta pod na zi vom „Ka ko ra ste dr vo” ove je se ni or ga ni zu je se sed mu se zo nu i do sa da je po sa |e no pre ko 3.500 sad n i c a u vi { e od 70 obra z ov n ih usta n o v a. Ciq ove ka ma we je stva ra we kva li tet ni jih uslo va za ì vot gra |a na i una pre |e we za {ti te ì vot ne sre di ne, kao i po di za we ni voa sve sti o ulo zi pri ro de i we nog o~u va wa. No si lac pro jek ta je or ga ni za ci ja „Ze le ni krug” i re d ak c i j a ~a s o p i s a „Eko list”, uz po kro vi teq s tvo re p u b li~ k og Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne i in sti tu ci o nal nu po dr {ku Ju `no ba~ kog okru ga, kao i mno go broj nih spon zo ra, kao i stru~ n u po d r { ku JP „Grad sko ze le ni lo” No vi Sad. U ak ci ji u~e stvu ju

|a ci osnov nih {ko la i de ca pred {kol skih usta no va ko ji i ove je se ni, uz po m o} na s tav n i k a, sa d e mla di ce ko je }e ne go va ti, ~u va ti i ta ko po sma tra ti ka ko ra stu. Na m e r a or g a n i z a t o r a je da se po dig nu no vi za sa di i stvo ri no vi pej za `ni am b i j ent u obra z ov n im usta n o v a m a. Ak t iv n im ra dom u~e ni ka – sad wom sad ni ca uti ~e se na po di za w e eko l o { ke sve s ti kod de ce. Bri gom i sta ra wem o sad ni ca ma, u~e ni ci }e u svo jim {ko la ma po sma tra ti „Ka ko ra ste dr vo” {to po zi tiv no uti ~e na stva ra we sve sti o zna ~a ju pri ro de ko ja nas okru ` u j e. Ta k o | e, je d an od ci qe va ak ci je je i ja ~a w e du h a za j ed n i { tva me |u de com {kol skog uz ra sta. Sad wa se na stva qa i sle de }eg pro le }a. A. B.

UPO ZO RE WA SVET SKIH STRU^ WA KA

In va ziv ne vr ste pre te bi o di ver zi te tu ^el ni qu di ne ko li ko vo de }ih me |u na rod nih or ga ni za ci ja za za {ti tu pri ro de Me |u na rod ne uni je za za {ti tu pri ro de, Ko mi si ja za op sta nak vr sta i gru pe stru~ wa ka za in va ziv ne vr ste upu ti li su pi smo ~a so pi su „Sajns“ po vo dom ni za tek sto va ko ji su se u sko ri je vre me po ja vqi va li u uti caj nim na u~ nim ~a so pi si ma, a u ko ji ma se po le mi sa lo o uti ca ju in va ziv nih vr sta na bi o di ver zi tet. Pi smo je u ob ja vqe no na saj tu Me |u na rod ne uni je za za {ti tu pri ro de – IUCN, a na sta lo je iz po tre be da se kri ti~ k im pri s tu p om ob j a s ne raz li ~i ti sta vo vi iz ne ti o ovom pro ble mu, kao i zbog sa svim po gre {nih in ter pre ta ci ja ove kom plek sne te me. Na i me, stru~ wa ci i ak ti vi sti u za {ti ti pri ro de po tvr |u ju da su eko si ste mi di na mi~ nog ka rak te ra, te da i oni ko ji su iz me we ni (~ak i de gra di ra ni) pri su stvom stra nih (aloh to nih) vr sta, ima ju svo ju vred nost sa sta no vi {ta za {ti te pri ro de. To su pri me ri krom pi ra ili pa ra daj za, stra nih vr sta ko je su do ne le do bro bit mi l i o n i m a qu d i. Me | u t im, ka k o is t i ~ u pred s tav n i c i ovih or ga ni za ci ja, neo p hod no je od re di ti zna ~aj nu raz li ku iz me |u stra nih vr sta ge ne ral no, ko je su qu di iz ne li van wi ho vog pri rod nog are a la i ko je u ve }i ni slu ~a je va ni su {tet n e, i in v a z iv n ih vr s ta ko je, ne sa mo da su iz ne te van

svog are a l a, ve} uzro k u j u ozbiq nu {te tu bi o di ver zi te tu i svet skoj pri vre di. In va ziv ne vr ste, a ne aloh to ne vr ste, za i sta su je dan od naj zna ~aj ni jih uzro ka gu bit ka bi o di ver zi te ta, od no sno ne stan ka ve li kog bro ja vr sta, {to zah te va od lu~ nu ak ci ju. Auto ri pi sma ob ja vqe nog u ~a so pi su „Sajns“ is ti ~u da se pret wa in va ziv nih vr sta mo è sma wi ti, a bi o di ver zi tet za {ti ti ti od lu~ nim me ra ma i kon k ret n im in t er v en c i j a m a za o~u va we pri ro de. - Re {a va we pro ble ma in va ziv nih vr sta od no si se i na eko nom sku {te tu ko ju ove vr ste uzro ku ju, kao i na ozbiq nu pret wu ko ju pred sta vqa ju po zdra vqe qu di i wi ho va sred stva za ì vot - uka zu je u pi smu ge ne ral na di rek tor ka IUCN-a Xu li ja Mar ton-Le fe vr. -Ak tiv no sti na ukla wa wu naj {tet ni jih in va ziv nih vr sta sve su uspe {ni je, ta ko da je do da nas is ko re we no vi {e od 1.000 in va ziv nih vr sta {i rom sve ta. U za kqu~ ku ovog pi sma is ti ~e se da su na sa stan ku Kon ven c i j e o bi o d i v er z i t e t u u Na g o j i ok t o b ra 2010. go d i ne,193 ze mqe, kao ne dvo smi slen ciq u okvi r u Stra t e {kog pla na za bi o di ver zi tet u pe ri o du 2011-2020, utvr di le spre ~a va we, kon tro lu i is ko re wi va we naj {tet ni jih in va ziv n ih vr s ta. U tom ci q u, auto ri pi sma po zi va ju i aka dem ske kru go ve da ih po dr è i pri dru è se ovoj ak ci ji.

raz vi je ni si stem za pri ku pqa we ot pa da i re ci kla `u i ile gal ne de po ni je sa mo su deo pro ble ma ko ji se is ti ~e u ana li ti~ kom iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je. Po -

Sa ~u va ti oko li nu i zdra vqe qu di Sr bi ja }e do 2020. go di ne do ne ti sve pro pi se ko ji }e sma wi ti ne ga tiv ne uti ca je he mi ka li ja na zdra vqe qu di i ì vot nu sre di nu, po ru ~io je na sa stan ku Rad ne gru pe o pra vil nom upra vqa wu he mi ka li ja ko ja se ovih da na sa sta la u Be o- gra du u okvi ru pr vog sa stan ka SA ICM-a, re pu bli~ ki mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}. - Re~ je o una pre |e we he mij ske bez bed no sti {i rom sve ta. Pra vil no upra vqa we he mi ka li ja ma je va `no za po sti za we mi le ni jum skih ci qe va raz vo ja, ukqu ~u ju }i i sma we we si ro ma {tva. Upra vqa we he mi ka li ja ma to kom wi ho vog ì vot nog ci klu sa je od su {tin skog zna ~a ja, pr ven stve no da bi smo iz be gli zna ~aj ne ri zi ke po qud -

sko zdra vqe i eko si ste me - ob ja snio je mi ni star Du li}. Sr bi ja je, do dao je Du li}, pre po zna la uti caj upra vqa wa he mi ka li ja ma i ta je oblast uvr {te na u Na ci o nal nu stra te gi ju i osta la plan ska do ku men ta. Po red to ga na {a ze mqa je ra ti fi ko va la sve me |u na rod ne kon ven ci je i ra di na to me da se he mi ka li ja ma upra vqa ta ko da ne pred sta vqa ju pro blem za `i vot nu sre di nu. U Be o gra du se se uku pi le de le ga ci je iz 103 ze mqe ~la ni ce UN, pred stav ni ci 37 ne vla di nih or ga ni za ci ja i vi {e me |u vla di nih or ga ni za ci ja ka ko bi se u okvi ru SA ICM-a raz mo tri le sve ini ci ja ti ve ko je mo gu do pri ne ti uma we wu {tet nih efe ka ta he mi ka li ja na zdra vqe i eko si stem. Q. M.

mi ne ral nih si ro vi na ve li ka U na red nih de set go di na u sek pa `wa bi }e po sve }e na in ve tor ru dar stva mo glo bi bi ti in sti ci ja ma kao {to su iz grad wa ve sti ra no tri mi li jar de evra i ugqe no ko pa u Ra dqe vu, ko ji je otva ra we no vih rud ni ka, re vi ta po tre ban za rad no vih ter mo e- li za ci ju sta rih, raz voj pra te }e lek tra na u Ko lu ba ri i Ob rov in fra struk tu re i obez be |e we cu. Ta ko |e, ra di }e se na pro po sla za ve li ki broj rad ni ka. {i r e w u ko p a Uslov za to je da Drm no u Ko stol se usko ro usvo ji U narednih deset cu, iz grad wi rud no vi za kon o ru godina u rudarstvo ni ka [ta vaq za dar stvu i stra te bi moglo biti no vu ter mo e lek gi ja raz vo ja mi ne tra n u [ta v aq, ral nih si ro vi na. ulo`eno Ka ko je ob ja tri milijarde evra re vi ta li za ci ji i po v e } a w u ka p a snio mi ni star ci t e t a alek s i `i vot ne sre di ne, na~ kih i bor skih rud ni ka, iz ru dar stva i pro stor nog pla ni grad wi rud ni ka mag ne zi ta u ra wa Oli ver Du li}, da bi se ono Kra qe vu, Bo si le gra du, rud ni {to ima mo na pa pi ru spro ve lo u

No vi sek tor Na red nih da na po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je tre ba lo bi da usvo je no vi za kon o ru dar stvu, a do kra ja go di ne bi }e usvo je na i stra te gi ja upra vqa wa mi ne ral nim si ro vi na ma. Ka ko bi bi li sprem ni ka da ovi va `ni ak ti stu pe na sna gu u Mi ni star stvu `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa ve} je oform qen no vi sek tor za in ve sti ci je u ru dar stvu ko ji tre ba da po mog ne za in te re so va nim in ve sti to ri ma da ula `u u Sr bi ju. de lo va `no je po di }i svest jav no sti o va `no sti si ro vi na, ura di ti mo der ni za ci ju sek to ra ugqa, eko lo {kih i za kon skih pro pi sa u ru dar stvu Sr bi je. - U okvi ru no vog za ko na o ru dar stvu i stra te gi ji raz vo ja

ka olo va i cin ka Le }e u Me dve |i i dru gim pro jek ti ma - re kao je Du li}. Re a li za ci ja tih pro je ka ta do pri ne }e raz vo ju ne raz vi je nih de lo va Sr bi je, upo {qa va wu ve }eg bro ja qu di u tim kra je vi ma i

se ban seg ment je Elek to pri vre da Sr bi je ko ja je, da bi se ener get ska po stro je wa mo der ni zo va la, mo ra la da obez be di oko 1,2 mi li jar de evra. U EPS-u ve} uve li ko ra de na is pu wa va wu evrop skih uslo va, ali je eko nom ska kri za us po ri la sve ono {to je tre ba lo bi ti ura -

ro va wa ko ji ima za ciq sma we we emi si je ugqen-di ok si da i pred sta vqa naj sku pqi za hvat ko ji }e ko {ta ti vi {e od po la mi li jar de evra. Raz mi {qa se i is ko ri {}a va wu pe pe la kao si ro vi ne. Na i me, sa go re va wem ugqa na sta je le te }i pe peo ko ji bi mo gao da se is -

EPS do sada ulo`io 138 miliona evra u zamenu elektrofiltera u termoelektranama i obnovu sistema za transport i odlagawe pepela i {qake

evrop skih stan dar da. Pri me na stan dar da EU u obla sti `i vot ne sre di ne pred sta vqa iza zov za srp sku ener ge ti ku zbog obim no sti evrop ske prav ne te ko vi ne,

STRA TE [KI PRI STUP U UPRA VQA WU HE MI KA LI JA MA

Stra te {ki part ner za uq ne {kriq ce

Pe peo kao si ro vi na kra }eg vre men skog pe ri o da za pri la go |a va we i ve li ka ula ga wa ko ja }e bi ti neo p hod na. Lo{ kva li tet vo de za pi }e u po je di nim de lo vi ma Sr bi je, ne -

VE LI KE IN VE STI CI JE U SEK TO RU RU DAR STVA

SR BI JU ^E KA JU VE LI KI PRO JEK TI U OBLA STI @I VOT NE SRE DI NE

Evrop ska ko mi si ja u Sr bi ji oce ni la je da je za {tit ne ì vot ne sre di ne oblast u ko joj na {a dr à va mo ra da ulo ì naj vi {e na po ra za pot pu no po sti za we

~etvrtak17.novembar2011.

|e no. Na i me, EPS je do sa da ulo `io 138 mi lo na evra u pro jek te ko ji su se od no si li na za me nu elek tro fil te ra u ter mo e lek tra na ma i ob no vu si ste ma za tran sport i od la ga we pe pe la i {qa ke. Od 2004. do 2011. ulo `e no je oko 53 mi li o na evra u re kon struk ci ju ili za me nu elek tro fil te ra. U na red nih {est go di na, do 2017. tre ba da se re a li zu je vi {e pro je ka ta ukqu ~u ju }i i uvo |e we si ste ma od sum po -

ko ri sti. Le te }i pe peo, ko ji se sa da tre ti ra kao ot pad i od la è na de po ni je, mo gao bi da se is ko ri sti pre sve ga u ce ment noj in du stri ji i iz grad wi pu te va. On se mo è ko ri sti ti u ce ment noj in du stri ji kao ve ziv no sred stvo ume sto la por ca {to bi do pri ne lu i sma we wu emi si je ugqen -di ok si da. âk po sto ji i mo gu} nost iz vo za pe pe la iz Sr bi je, a Hr vat ska je ve} is ka za la in te re so va we za to. Q. M.

Na la zi {te uq nih {kri qa ca u alek si na~ kom ba se nu

de cen tra li za ci ji ze mqe, oce nio je Du li}. - Po sto ji ogrom no in te re so va we in ve sti to ra da sa Sr bi jom u|u u part ner stvo za eks plo a ta ci ju uq nih {kri qa ca u alek si na~ kom ba se nu, iz ko jih je mo gu }e pro iz vo di ti naf tu, gas, ali i stru ju. Do kra ja go di ne bi }e ras pi san me |u na rod ni po ziv za iz bor stra te {kog

part ne ra ko ji bi za jed no sa na {om dr à vom ra dio na eks plo a ta ci ji uq nih {kri qa ca u Alek sin cu. Ne è li mo da tu in ve sti ci ju ve zu je mo za bi lo ka kav me |u dr àv ni spo ra zum ve} je ciq da se ostva ri naj bo qi mo gu }i in te res za Sr bi ju i da in ve sti tor do ne se naj mo der ni ju teh no lo gi ju - is ta kao je Du li}. Q. M.

U NO VIM KO ZAR CI MA, KOD KI KIN DE

Eko lo {ka oaza ume sto sme tli {ta U No vim Ko zar ci ma, na do mak Ki kin de, usko ro }e, po sle ne ko li ko de ce ni ja, bi ti za vr {e ni ra do vi na ure |e wu dva ma la je ze ra - jed nom na me we nom ku pa ~i ma, a dru gom pe ca ro {i ma. Ta ko }e `i te qi ovog ba nat skog se la na me stu di vqe de po ni je i sme tli {ta do bi ti pra vu ze le nu oazu na ri ve ru „Stre li {te” ukup ne po vr {i ne 1,5 hek ta ra. Ova dva je ze ra ure |i va li su Vo d o p ri v red n o dru { tve n o pred u ze }e „Gor wi Ba nat” iz Ki kin de u sa rad wi sa me snom za jed ni com i Jav nim vo do pri vred n im pred u z e } em „Vo d e Voj vo di ne”. Od 2006. go di ne do da nas u ove ra do ve ulo `e no je vi {e od 11 mi li o na di na ra, a sred stva su obez be |e na pre ko po kra jin skih in sti tu ci ja i fon do va. Ra do vi su se iz vo di li fa zno u skla du sa obez be |e nim nov cem, pa je ta ko pr vo ra |e no na je ze ru na me we nom pe ca ro {i ma, ko je je iz mu qe no i po ri bqe no, dok se u na s tav k u pla n i r a iz g rad w a

pre liv ne usta ve, ure |e we pla è, po sta vqa we ogra de, sad wa dr ve }a... Ina ~e, kroz pro je kat „ Vo da za ì vot”, ko ji se od 2009. go di ne spro vo di na te ri to ri ji ce le Voj vo di ne, JVP „ Vo de Voj vo di ne” u opre ma we ovog pro s to r a ulo ` i l o je oko 700.000 di na ra, dok su ukup no za sve po kra jin ske pro jek te ulo ì le vi {e od 400 mi li o na di na ra. U do go vo ru sa pred stav ni ci ma MZ No vi Ko zar ci ure |e na su ri bo lov na me sta na me we na oso ba ma sa po seb nim po tre ba ma, po sta vqe na je sa le tla, dr ve ni mo bi li jar - sto lo vi, klu pe i sun co bra ni, kan te za ot p at k e. Ova k o ure | e n i pro s tor i eko l o { ka ze l e n a oaza u ovom se lu pre da ti su na ~u va we ta mo {wim pe ca ro {i ma i lov ci ma, a pre ma o~e ki va wi ma „Stre li {te” }e po sta ti omi qe no ste ci {te re kre t i v a c a i svih qu b i t e q a pri ro de. Q. M.

~etvrtak17.novembar2011.

ZBOG RAZBOJNI[TVA PO^IWENOG SREDINOM APRILA OVE GODINE

Tro ji ci Me len ~a na 13 go di na za tvo ra Vi {i sud u Zre wa ni nu iz re kao je tro ji ci ì te qa Me le na ca ukup no 13 go di na za tvo ra zbog raz boj ni {tva i ne do zvo qe nih pol nih rad wi nad wi ho vom su gra |an kom N. R. Ka ko je “Dnev ni ku” ju ~e po tvr |e no u su du, Mi lin ko Pet ka ni} (53) osu |en je na je din stve nu ka znu za tvo ra od {est go di na, @i va Ada mov (26) na pet go di na, a Dra go mir Ada mov (26) na dvo go di {wu ro bi ju. Po na vo di ma pre su de ko ju je do ne lo Ve }e Vi {eg su da, sa su di jom Ile {om Ba ko {em na ~e lu, wih tro ji ca su u no }i iz me |u 11. i 12. apri la ove go di ne u Me len ci ma do {li do ku }e u ko joj ì vi o{te }e na N. R. Pet ka ni} je za tim na sil no otvo rio dvo ri {nu ka pi ju, po sle ~e ga su ne zva ni go sti u{li u avli ju. Da bi kri vi~ no de lo po ~i ni li pod okri qem mra ka, Pet ka ni} je is kqu ~io stru ju a @i va Ada mov je raz va lio ula zna vra ta ku }e. Unu tra su za te kli `r tvu i od we su tra ì li da im pre da no vac i

zla to. Pet ka ni} i @i va Ada mov vi {e pu ta su ne sre} nu è nu uda ri li pe sni com po gla vi i sto ma ku, ali na to me se iì vqa va we ni je za vr {i lo. Ka ko sto ji u pr vo ste pe noj ne pra vo sna `noj pre su di, @i va je dva pu ta dr {kom no à uda rio N. R. u ~e lo a pum pom od {pe di te ra po no ga ma i re bri ma. Tom pri li kom o{te }e na je za do bi la te {ke te le sne po vre de. Dok je Dra go mir Ada mov ostao po red na pad nu te Me len ~an ke i ~u vao je da ne bi po be gla i do zva la po mo}, Pet ka ni} i @i va Ada mov su iz vr {i li pre me ta ~i nu ku }e, te u jed noj od so ba ~ak i de li mi~ no po ru {i li zid. Na kon to ga, iz ku }e su uze li mo bil ni te le fon, {est ~ar {a va, dva pe {ki ra, li me no ko ri to i nov ~a nik s 2.000 di na ra. Osim zbog raz boj ni {tva, Pet ka ni} i @i va Ada mov pro gla {e ni su kri vim i zbog kri vi~ nog de la ne do zvo qe ne pol ne rad we. @. B.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

POKRAJINSKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE O SPORNIM DEVIZAMA

Fi li ja la za Ju `no ba~ ki okrug ~u va sef s 10.000 evra In kri mi ni sa ni sef u ko jem je 10.000 evra ne na la zi se u pro sto ri ja ma Po kra jin skog fon da za zdrav stve no osi gu ra we ve} se taj de vi zni iz nos ~u va u fi li ja li za Ju `no ba~ ki okrug sa se di {tem u No vom Sa du, i to u ka bi ne tu di rek to ra fi li ja le, ka `e se u sa op {te wu ko je je „Dnev ni ku” upu tio Po kra jin ski fond za zdrav stve no osi gu ra we. Re a gu ju }i na pre kju ~e ra {wi na pis u na {em li stu o mi ste ri ji 10.000 evra iz se fa, di rek tor Po kra jin skog fon da prim. dr Dra go mir Ci me {a oce wu je da je ti me „na ~i we na gru ba gre {ka i skre nu ta pa `wa s pra vog pro ble ma, bu du }i da je no vac pro na |en u se fu na kon {to je biv {a di rek tor ka na kon sme ne, od bi la da pre da kqu ~e ve od se fa u pri mo pre da ji du `no sti ime no va nom vr {i o cu du `no sti te je sef otvo ren, a ne na sil no

obi jen, u pri su stvu ko mi si je i na kon pro na la `e wa nov ca oba ve {te ni su in spek to ri za pri vred ni kri mi nal ko ji su ura di li is tra `ne rad we„. „No vac se i da qe na la zi u se fu s no vom bra vom, a kqu ~e vi su kod sa da {weg di rek to ra ko ji ih je u pri mo pre da ji du `no sti do bio. Po kra jin ski fon da za zdrav stve no osi gu ra we je o sve mu zva ni~ no oba ve {ten na kon ot kri }a da se u se fu na la zi spo me nu ti no vac, o ~e mu po sto ji va lid na do ku men ta ci ja. Po kra jin ski fond je or ga ni za ci o na je di ni ca Re pu bli~ kog fon da s in ge ren ci ja ma ko je pro iz la ze iz Sta tu ta Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we„, is ti ~e u sa op {te wu di rek tor Po kra jin skog fon da dr Dra go mir Ci me {a. M. B.

BIV[I DIREKTOR KIKINDSKE DIREKCIJE ZA IZGRADWU GRADA OSLOBO\EN KRIVICE

Op tu `ni ca pa la na de po ni ji Biv {i di rek tor Di rek ci je za iz grad wu gra da iz Ki kin de Mi ro slav Kre so ja (40) oslo bo |en je u pr vo ste pe nom pro ce su op tu `bi da je po ~i nio tri kri vi~ na de la ne sa ve snog ra da u slu `bi, po tvr |e no je ju ~e “Dnev ni ku” u zre wa nin skom Vi {em su du, gde je i vo |en po stu pak pro tiv ~el ni ka ovog jav nog pred u ze }a. Ka ko nam je re ~e no, ve }e Vi {eg su da, ko jim je pred se da vao su di ja Zo ran Pa ri po vi}, utvr di lo je da ne ma do ka za da je okri vqe ni Kre so ja iz vr {io bi lo ko je od tri kri vi~ na de la ko -

za iz grad wu gra da, za kqu ~io ugo vor s pred u ze }em “Eur ko” iz Sta re Pa zo ve o iz vo |e wu ra do va na pr voj fa zi re gi o nal ne sa ni tar ne de po ni je ~vr stog ko mu nal nog ot pa da za se ver no ba nat ski re gion. Na osno vu tog ugo vo ra, ka ko se sum wa lo, Kre so ja je od 20. ju na do 28. de cem bra odo brio is pla tu 94.986.228 di na ra sta ro pa zo va~ koj fir mi, iako je ona, po tvrd wa ma Tu `i la {tva, fak tu ri sa la ra do ve u ukup nom iz no su od 84.873.323 di na ra. Usled to ga je, sma tra Tu `i la {tvo, na stu pi la imo vin ska

Mi ro slav Kre so ja

Re sto ran iz go reo za dva de se tak mi nu ta

PO@AR NA BE^EJSKOM RIBWAKU

Izgoreo re sto ran Ume sto da se u pre div nom okru è wu re sto ra na be ~ej skog Rib wa ka u su bo tu odr ì Dru gi kup u to pqe wu ~va ra ka, „is to pio“ se u po à ru re sto ran. Na rav no, pred vi |e na ma ni fe sta ci ja, ko jom je tre ba lo da se za vr {i ov go di {wi ku li nar ski se ri jal u or ga ni za ci ji PIK-a „Be ~ej”, je ot ka za na. Ka ko se ne zva ni~ no sa zna je, po àr je pri me }en u no }i iz me |u utor ka i sre de, oko 2.30 sa ta iza po no }i, i sve je iz go re lo u ro ku dva de se tak mi nu ta. Ma da }e stru~ ne ana li ze to kom is tra ge da ti ta ~an uzrok po à ra, ve} sa da se na ga |a mo gu} no sti da je var ni ca elek tri~ ne in sta la ci je uzrok buk ti we, ko ja se, ima ju }i u vi du da su zid i pla fon re sto ra na bi li ob lo è ni dr ve nom lam pe ri jom, br zo i la ko {i ri la.

Osim re sto ra na, ko ji je ne stao s kom plet nim in ven ta rom i pi }em, iz go re li su elek to in sta la ci ja i krov na kon struk ci ja ~i ta vog objek ta u ko jem su jo{ bi li ku hi wa, ma ga cin i ri bar ni ca. U ovom tre nut ku se ne zna ko li ka je vred nost {te te, ali ma la, sva ka ko, ni je. Po me nu ti re sto ran je zbog kva li tet ne uslu ge i po nu de ri bqih spe ci ja li te ta bio vr lo fre kven tan. Po {to je lo ci ran kraj re gi o nal nog pu ta Hor go{ – No vi Sa da, na po la pu ta iz me |u Be ~e ja i Ba~ kog Gra di {ta, bio je omi qe no svra ti {te ne sa mo put ni ci ma, pa je, sa mim tim, ostva ri vao i zna ~a jan pri hod Rib wa ku. Upra vo iz tog raz lo ga in di rekt na {te ta }e iz da na u dan bi va ti sve ve }a. Ta~ ni je, dok se sve pot pu no ne re no vi ra. V. Jankov

ZBOG KRIJUM^AREWA QUDI UHAP[EN I TRE]I MOKRIN^ANIN

ja su mu sta vqa na na te ret op tu `nim pred lo gom Vi {eg jav nog tu ì la {tva. Ali, Tu ì la {tvo je iz ja vi lo àl bu na oslo ba |a ju }u pre su du pa se o~e ku je dru go ste pe ni po stu pak. Po na vo di ma op tu `nog pred lo ga, Kre so ja je 12. ju na 2006. go di ne, kao pr vi ~o vek Di rek ci je

{te ta za Di rek ci ju od 10.112.905 di na ra, u vi du vi {e pla }e nih ra do va ne go {to je fak tu ri sa no. Dru gom ta~ kom op tu `nog pred lo ga Kre so ja se te re tio da je pro pu stio du `nost nad zo ra i ne sa ve sno po stu pao u vr {e wu slu `be. Jer, 7. no vem bra 2006. go di ne je za in ve sti to ra, od no sno

tvor u tra ja wu do 30 da na i do neo re {e we o spro vo |e wu is tra ge zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kru jum ~a re wa qu di. U pri tvo ru su od pre ne de qu da na ve} Ra do van A. i Bo ri vo je B., ko je su u za jed ni~ koj ak ci ji u ne do zvo qe noj ra bo ti uhva ti li pri pad ni ci Po li cij ske upra ve Ki kin da i Re gi o nal nog cen tra gra ni~ ne po li ci je pre ma Ma |ar skoj. M. Mr.

dao sa gla snost da od ne se ze mqu s gra di li {ta, iako to ni je bio pred met, ni ti ten de ra, ni ti ugo vo ra pot pi sa nog iz me |u iz vo |a ~a ra do va i Di rek ci je. Taj po sao bio je vre dan 14.218.340 di na ra, a oba vi li su ga rad ni ci fir me “Rad nik” iz Ki kin de po ras pi sa nom ten de ru JKP-a “6. ok to bar”. Ipak, ka ko je Tu `i la {tvo na ve lo, “Eur ku” je pla }e no 14.218.340 di na ra i za to li ko je Kre so ja, na vod no, o{te tio Di rek ci ju. Ne ka da {wi pr vi ~o vek ki kind ske Di rek ci je za iz grad wu gra da na su |e wu je po re kao iz vr {e we svih kri vi~ nih de la opi sa nih u op tu `nom ak tu, a sud je pro ce nio da ni je do ka za no da ih je po ~i nio. @. Balaban

NA PRELAZU KELEBIJA OTKRIVEN DEVIZNI PREKR[AJ

Spre ~eno iz no {e we 61.000 evra Ca ri ni ci su ju ~e na gra ni~ nom pre la zu Ke le bi ja na iz la zu iz Re pu bli ke Sr bi je, kon tro lom auto mo bi la mar ke „pa sat” ot kri li de vi zni pre kr {aj vre dan 61.000 evra, sa op {ti la je Upra va ca ri na.

ze mqe. De taq nim pre gle dom vo zi la i li~ nim pre tre som, ca ri ni ci su u unu tra {wim xe po vi ma jak ni put ni ka ot kri li jo{ 61.000 evra, za ko je su ka sni je iz raz go vo ra s wi ma sa zna li da je to bi la su ma na me -

OD DANAS PRVI OSU\ENICI U TEK IZGRA\ENOJ ROBIJA[NICI

Osum wi ~en za {verc Av ga ni sta na ca u Ma |ar sku Ki kind ska po li ci ja li {i la je slo bo de Slo bo da na P. (1986) iz Mo kri na, ko ji se te re ti da je za jed no s Ra do va nom A. (1985) i Bo ri vo jem B. (1971) iz Mo kri na 9. no vem bra ove go di ne uz od re |e nu nov ~a nu na kna du po ku {ao da pr o kri jum ~a ri vi {e stra nih dr `a vqa na Av ga ni sta na pre ko dr `av ne gra ni ce u Re pu bli ku Ma |ar sku. Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Ki kin di Slo bo da nu P. je po sle sa slu {a wa od re dio pri -

Di rek ci ju, ove rio “tre }u pri vre me nu si tu a ci ju”, a da se pre ko stru~ nih slu `bi ki kind skog jav nog pred u ze }a pret hod no ni je uve rio u to da li su svi ra do vi ko ji su bi li ob u hva }e ni tim de lom po sla za i sta i oba vqe ni. “Na kon to ga je odo brio pla }a we pre ma fir mi ’Eur ko’, iz me |u osta log i za ra do ve ko ji ni su iz vr {e ni od tog pred u ze }a, od no sno za mon ta `u po li e ti len ske fo li je, ~i ja je vred nost 7.301.988 di na ra, usled ~e ga je u tom iz no su na neo {te tu Di rek ci ji”, pi {e u op tu `nom pred lo gu ko ji je Vi {i sud od ba cio kao neo sno van. Na po slet ku, tre }im kri vi~ nim de lom ne sa ve snog ra da u slu `bi Kre so ji je sta vqa no na te ret da je pred u ze }u “Eur ko”

No vi „Pa di wak” stro go za tvo re nog ti pa

Na pi ta wa ca ri ni ka ko li ko de vi za ima ju da pri ja ve, M. P. i S. P., obo ji ca iz Su bo ti ce, re kli su da ima ju po 10.000 evra, {to je i do zvo qe ni iz nos de vi za ko je put ni ci mo gu iz ne ti iz

we na za ku po vi nu auto mo bi la u Ne ma~ koj. Pro tiv put ni ka je po kre nut de vi zni pre kr {aj, a ot kri ve ni no vac je pri vre me no za dr `an, do da je se u sa op {te wu. M. B.

No vi obje kat Ka zne no-po prav nog za vo da u na se qu Pa din ska Ske la u Be o gra du, ko ji }e mo }i da pri mi oko 450 osu |e nih za naj te `a kri vi~ na de la, da nas }e pri mi ti pr ve ka `we ni ke. Ka ko je agen ci ji Be ta re ~e no u Upra vi Mi ni star stva prav de za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja, to je usta no va stro go za tvo re nog ti pa za oko 450 za tvo re ni ka. U taj za vod, tre nut no naj mo der ni ji u Sr bi ji, upu }i va }e se osu |e ni za naj te `a kri vi~ na de la i osu |e ni -

ci iz dru gih ka zne no-po prav nih za vo da ~i je po na {a we je de struk tiv no i ne pri la go |e no. Iz grad wa no vog ka zne no-po prav nog za vo da u Pa din skoj Ske li po ~e la je sre di nom 2009. go di ne, a vred nost je iz no si la de set mi li o na evra. Otva ra wem te usta no ve u zna ~aj noj me ri }e se ras te re ti ti za tvo ri u Sr bi ji. U Pa din skoj Ske li je od ra ni je Ka zne no-po prav ni za vod otvo re nog ti pa, ka pa ci te ta 150 osu |e ni ka.

crna hronika

dnevnik U SME DE RE VU OSU \EN ^O VEK KO JI JE NA HU [KAO PSA NA PRI JA TE QA, KO JI JE NA KON TO GA UMRO

Vla sni ku ro tvaj le ra 18 go di na robije Vi {i sud u Sme de re vu osu dio je Jovicu Nedeqkovi}a (37) na 18 go di na za tvo ra jer je apri la 2008. na hu {kao psa na pri ja te qa Dra ga na Ar si }a ko ji je na kon na pa da pre mi nuo. Ro tvaj ler je Ar si }u na neo 67 ra na od ko jih je po vre |e ni ~o vek is kr va rio i umro. Ju ~e ra {wa pre su da je do ne ta po {to je Ape la ci o ni sud po ni {tio pret hod nu ka znu od 14 go di na. Vi {i jav ni tu ì lac Aleksandar Kuzmanovi} je ka zao da }e ulo ì ti àl bu jer je, ka ko je oce nio, ka zna bla ga. @al bu }e Ape la ci o nom su du ulo ` i t i i Ne d eq k o v i } ev bra ni lac advo kat Petar Petrov. On je agen ci ji Be ta ka zao da „ne ma do voq no do ka za da je de lo iz vr {e no”, a i ako je po ~i we no, „ne ma do ka za da je ubi stvo iz vr {e no na svi rep na ~in”.

U to ku is tra ge pro tiv Jo vi ce Ne deq ko vi }a we gov otac i su pru ga, ko ji su kri ti~ ne no }i bi li u ku }i, is ko ri sti li su za kon sko pra vo da ne sve do ~e. Ta da se Ne deq ko vi} bra nio tvrd wom da se pas otr gao s lan ca i na pao Ar si }a. Su pru ga Violeta Radojkovi} se ka sni je pre do mi sli la i u svom is ka zu te re ti la su pru ga da je psu 15 mi nu ta iz da vao na re |e wa da na pa da. Obra zla ù }i pre su du, su di ja Goran Mladenovi} je ka zao da je Ne deq ko vi} su pru zi na re dio da od ve è ro tvaj le ra i do ve de u so bu „iako je znao da je pas opa san i da mo è do }i do smrt ne po sle di ce”. Po {to je Ar si} is kr va rio i umro, Ne deq k o vi} je spa l io `r tvi nu ode }u i le{ ba cio u wiv ski bu nar svog uja ka, de se tak ki lo me ta ra da qe od ku }e u ko joj je ubi jen.

NO VO SA \A NIN OKRI VQEN ZBOG OME TA WA DO KA ZI VA WA

Pre tio tu `i te qu i sve do ci ma? Po li ci ja je uhap si la Aleksandra B. (1990) iz No vog Sa da pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo spre ~a va wa i ome ta wa do ka zi va wa. We mu se pri pi su je da je pre tio jed nom No vo sa |a ni nu na si qem uko li ko ne po vu ~e kri vi~ nu pri ja vu ko jom ga te re ti za na no {e we la kih te le -

snih po vre da, kao i da je pre tio sve do ci ma u tom po stup ku. Alek san dar je za dr `an u slu `be nim pro sto ri ja ma do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je i bi }e pri ve den na sa slu {we de `ur nom is tra `nom su di ji, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

U NO VO SAD SKOM CEN TRU ZA RE CI KLA @U

Osum wi ~e ni za kra |u ot pa da

Pro tiv ~e tvo ri ce No vo sa |a na po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo te {ke kra |e jer su za te ~e ni u kru gu Cen tra za re ci kla `u ka ko pre ko za {tit ne ogra de pre ba cu ju gvo `|e i dru ge si ro vi ne, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska po li ci ja. Sum wa se da su iz gred ni ci ot pad kra li zbog pre pro da je, ali su ih u to me spre ~i li pri pad ni ci MUP-a. Pro tiv Refika K. (1988), Qubi{e N. (1984), Fetona B. (1986) i Raima B. (1986) sle di kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku. M. V.

ZBOG PRO SJA ^E WA U NO VOM SA DU

Od ~e tvo ro, dvo je u za tvo ru Osum wi ~e ni za pro sja ~e we Du{an P. (1973) iz Kul pi na osu |en je u Pre kr {aj nom su du na pet da na za tvo ra, a Ragib [. (1985) iz No vog Sa da na 15. Zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka zbog na ru {a va -

wa jav nog re da i mi ra pro sja ~e wem pod net je i pro tiv Sawe S. (1988) iz ^e la re va i No vo sa |an ke Makvire H. (1991), do da je se u sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

KON TRO LA PE [A KA U NO VOM SA DU

Pre kr {a ji opa sni i sku pi Po li cij ski slu `be ni ci u ci vil nim ode li ma na sta vi }e ovih da na ak ci ju po ja ~a ne kon tro le i ka `wa va wa pre kr {a ja pe {a ka u No vom Sa du ko ji pre la ze ko lo voz van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za, za vre me tra ja wa cr ve nog sve tla za wih na se ma fo ru ili dok u sli~ nim pri li ka ma ko ri ste mo bil ne te le fo ne, upo zo ri la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Ana li za sa a bra }aj nih ne sre }a na pod ru~ ju ove upra ve po ka za la je da pe {a ci spa da ju u ka te go ri ju ugro `e nih u~e sni ka u sa o bra }a ju te da ~i ne 27 od sto ukup nog bro ja po gi nu lih, kao i da ~e sto bi va ju te {ko po vre |e ni, pa su sa o bra }aj ci od lu ~i li da na sta ve ak ci ju ko ja se do ku men tu je fo to gra fi ja ma i vi deo-za pi som, sa op {ta va po li ci ja u No vom Sa du. Ina ~e, ovi pre kr {a ji ka `wa va ju se nov ~a nim ka zna ma ko je se kre }u iz me |u 3.000 i 5.000 di na ra. M. V.

DI REK TOR SRP SKE PO LI CI JE MI LO RAD VE QO VI]:

Uhap {e na jo{ jed na oso ba u ak ci ji „Ar ma ge don”

Po li ci ja je u ak ci ji „Ar ma ge don”, ko ja je usme re na ka su zbi ja wu de~ je por no gra fi je, uhap si la jo{ jed nu oso bu, iz j a v io je si n o} di r ek t or srp ske po li ci je Milorad Veqovi}. On je re kao Ta nju gu da je ta oso ba uhap {e na u Be o- gra du u na stav ku naj no vi je ak ci je ko ja je po ~e la pre kju ~e u vi {e gra do va Sr bi je. Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} iz ja vio je pre kju ~e da je u okvi ru op se `ne

po li cij ske ak ci je „Ar ma ge don” uhap {e no 18 oso ba. Da ~i} je re kao Ta nju gu da su oni uhap {e ni na {i rem pod ru~ ju Sr bi je s ci qem su zbi ja wa di stri bu ci je de~ je por no gra fi je. Po li cij ska ak ci ja „Ar ma ge don” ima me |u na rod ni ka rak ter, po ~e la je u pro le }e pro { le go d i n e, a u we n om spro vo |e wu srp ska po li ci ja sa ra |u je s ko le ga ma iz vi {e dr ` a v a, a po s eb n o Ve l i k e Bri ta ni je i SAD.

~etvrtak17.novembar2011.

JO[ JEDNA PRE SU DA AN \EL KU BI TE VI ]U IZ STA JI ]E VA

Iza re {e ta ka do ~e kao no vu za tvor sku ka znu Kon tro verz ni bi zni smen An|elko Bitevi} (56) iz Sta ji }e va, vla snik i osni va~ fir me “Vik to ri”, osu |en je u zre wa nin skom Vi {em su du na je din stve nu ka znu za tvo ra u tra ja wu od dve go di ne i osam me se ci zbog kri vi~ nog de la iz be ga va wa pla }a wa po re za, dok je ne ka da {wem kwi go vo |i u tom pred u ze }u Mariji Bodvai (51) iz re ~e na {e sto me se~ na za tvor ska ka zna. Bi te vi} je osu |en i na nov ~a nu glo bu od 100.000 di na ra, a kao me ra bez bed no sti iz re ~e na mu je dvo go di {wa za bra na vr {e wa du `no sti u pred u ze }u. Ma ri ja Bo dvai je, osim ro bi je, do bi la i jed no go di {wu za bra nu oba vqa wa kwi go vod stve nih po slo va i nov ~a nu ka znu od 30.000 di na ra. Op tu `ni ca pro tiv wih po dig nu ta je jo{ av gu sta 2004. go di ne i, po na vo di ma Vi {eg jav nog tu `i la {tva, oni su od fe bru a ra 2003. do mar ta 2004. go di ne sa ~i ni li la `nu do ku men ta ci ju da bi de li mi~ no iz be gli pla }a we po re za. Or ga ni zo va li su re gi stra ci ju ne ko li ko sa mo stal nih rad wi i agen ci ja u Me len ci ma, @a bqu, Ku ma nu, Alek -

An |el ko Bi te vi}

san dro vu, Ka }u, Ele mi ru, No vom Sa du i Fu to gu, na ime na tre }ih li ca, a po tom, da bi pri kri li deo pro me ta ko ji je iz vr {en pre ko DOO „Vik to ri“, sa ~i ni li la `nu do ku men ta ci ju o na vod nim po slov nim od no si ma tih rad wi i Bi te vi }e vog pred u ze }a. Ta ko la `i ra nim po slo vi ma iz be gli su da pla te po rez od oko 27 mi li o na di na ra.

Bi te vi} je no vu pre su du do ~e kao iza re {e ta ka po `a re va~ kog za tvo ra gde iz dr `a va ka znu zbog pro iz vod we i pro da je otrov ne ra ki je, na kon ~i je kon zu ma ci je je umr lo vi {e od 40 oso ba iz ra znih kra je va Sr bi je. Bi te vi} je ja nu a ra 1998. Miroslavu @ivadinovi}u, ko ji se u Ni {u ba vio pro iz vod wom ra ki je “zo zo va ~a”, pro dao 46 bu ra di s 2.300 li ta ra

otrov nog i ne is prav nog me tilal ko ho la, ko jeg je pret hod no, na ime du ga, do bio od po slov nog part ne ra Miladina Radi}a iz Sr bo bra na. Od do bi je nog me tilal ko ho la @i va di no vi} je u svo joj de sti le ri ji pro iz veo 7.400 li ta ra ra ki je, ko ja je sa dr à la iz me |u 40 i 75 od sto otrov nog me ta no la. Okru `ni sud u Ni {u, pred ko jim je vo |en ovaj pro ces, Bi te vi }u je 2005. go di ne iz re kao ka znu za tvo ra u tra ja wu od de vet go di na. Glav ni ak ter afe re Mi ro slav @i va di no vi} osu |en je na pet na e sto go di {wu ro bi ju, a Ra di} na go di nu i po da na. Zbog do no {e wa no vog Kri vi~ nog za ko ni ka, pre su dom Vr hov nog su da iz 2007. go di ne, @i va di no vi }u je ka zna sma we na na 12, Bi te vi }u na {est go di na, a Ra di }u na {est me se ci. Sre di nom 2008. Vr hov ni sud je od bio zah te ve sve tro ji ce za is pi ti va we za ko ni to sti pra vo sna `nih pre su da. Bi te vi} je od ta da na iz dr à va wu ka zne, pr vo u srem sko mi tro va~ kom a sa da u po à re va~ kom za tvo ru. @. Ba la ban

PO LI CI JA JU ^E PRI VE LA 14 OSO BA ZBOG SPOR NIH DE [A VA WA U VE ZI SA ZE MUN SKIM PRO IZ VO \A ^EM VI NA I RA KI JE

O{te }e ni buyet i „Na vip” Pri pad ni ci be o grad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je, u sa rad wi s Vi {im tu ì la {tvom u Be o gra du, ju ~e su po vo dom po je di nih de {a va wa u ve zi s po stup ci ma iz mi re wa po re skih oba ve za ze mun ske fir me „Na vip“, uhap si li 14 oso ba, sum wi ~e }i ih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja. Po in for ma ci ja ma ko je je „Dnev nik“ do bio u MUP-u Sr bi je, od mah ju ~e je po ~e lo sa slu {a we pri ve de nih, ko ji }e po tom u za kon skom ro ku bi ti iz ve de ni pred is tra `nog su di ju nad le `nog su da. U be o grad skoj Pa la ti prav de na{ list sa zna je da se o~e ku je da }e osum wi ~e ni pred is tra `nog su di ju bi ti do ve de ni su tra, te da }e u ovom pred me tu po stu pa ti re dov ni Vi {i sud. Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je je sa op {ti lo da su ju ~e pri ve de ni: Be o gra |a ni Slobodan L. (51) iz pri vred nog dru {tva „Na vip” A.D. Ze mun, kao i rad ni ci ze mun ske fi li ja le Re gi o nal nog cen tra Po re ske upra ve Sr bi je Verica V. (57), Dobrinka G. (60), Miodrag M. (51), Vojislav M. (44) i Ivan A. (48). Ta ko |e, ka ko na vo di MUP, pri ve de ni su i Branislav V. (55) iz pri vred nih dru {ta va „Sta ri Be gej“ Zre wa nin i TVADV D.O.O. Be o grad, te rad ni ci ze mun ske fi li ja le Re gi o nal nog cen tra Po re ske upra ve Sr bi je Du{ko N. (45) iz Lu ~a na, êdomir B. (61), Kasju O. (52) i Mom~ilo

G. (60), Bratislav V. (53) iz Grad skog za vo da za ve {ta ~e we Be o grad, kao i dvo ji ca osum wi ~e nih iz fir me „Mi ne ko plus“ Dragan T. (44) i Bogdan K. (39), svi iz Be o gra da. MUP je ta ko |e obe lo da nio da su „pri ja vom ob u hva }e ni i Bogdan N. (55) iz Be o gra da iz pri vred nog dru {tva TVADV D.O.O. sa se di {tem u Be o gra -

na osno vu si mu lo va nog prav nog po sla iz me |u pred u ze }a ’Na vip’ AD Ze mun i TVADV Be o grad iz be gli pla }a we po re skih oba ve za pred u ze }a ’Na vip’ AD“. „Sum wa se da se to de {a va lo na taj na ~in {to je za kqu ~e wem ugo vo ra o po di za wu no vih za jed ni~ kih za sa da ’Na vi pa’ i TVADV-a pred u ze }e TVADV

du, ko ji je na iz dr `a va wu za tvor ske ka zne u Srem skoj Mi tro vi ci, kao i Be o gra |a nin Aleksandar A. (45) iz kom pa ni je ’Mi ne ko li mi tid’ Lon don, za ko jim po li ci ja tra ga“. MUP je u sa op {te wu na veo da se „oni sum wi ~e da su po una pred po stig nu tom do go vo ru, u na me ri pri ba vqa wa pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti za se be ili svo ja pred u ze }a, od po ~et ka 2007. go di ne do ma ja 2010,

pre u ze lo oba ve zu da u ime ’Na vi pa’ iz mi ri do spe le po re ske oba ve ze u iz no su od 429 mi li o na di na ra. Usled ne pla }a wa pre u ze tih oba ve za po stig nut je do go vor iz me |u od go vor nih li ca Po re ske upra ve i TVADV-a da se dug iz mi ri u opre mi i ro bi ko ja je bi la vla sni {tvo TVADV-a. Po sto ji sum wa da su pri li kom po pi sa i utvr |i va wa stvar ne vred no sti ro be i ko li ~i ne pri ja vqe ne oso be vred -

nost ove ro be vi {e stru ko uve }a le – i do 15 pu ta – ne ula ze }i u we nu na bav nu i tr `i {nu vred nost. Sum wa se da je na taj na ~in bu xet Re pu bli ke Sr bi je o{te }en za 405.735.058 di na ra, od no sno za vi {e od ~e ti ri mi li o na evra„, na vo di MUP Sr bi je. MUP do da je da se sum wa da je „ciq pri ja vqe nih oso ba bio i da se ski ne za bra na ras po la ga wa imo vi nom po re skog du `ni ka ’Na vip’ AD, ka ko bi se ta imo vi na otu |i la„. „Sum wa se da je na osno vu to ga 24. apri la 2008. go di ne Slo bo dan L. sklo pio ugo vor s Alek san drom A. o pro da ji po slov nog pro sto ra u Be o gra du po vr {i ne 2.548 kva drat nih me ta ra za 233 mi li o na di na ra, {to je 24.585.567 di na ra ma we od ko mi sij ske pro ce ne Po re ske upra ve – Fi li ja le ’Sav ski ve nac’. Ku po pro daj na ce na na ve de nog po slov nog pro sto ra pla }e na je ta ko {to je ’Mi ne ko li mi tid’ ot ku pio me ni ce ’Na vi pa’ ko je su bi le u po se du TVADV-a za 69.900.000 di na ra, od no sno za 30 od sto wi ho ve no mi nal ne vred no sti. Na ovaj na ~in ’Na vip’ je o{te }en za 187.658.566 di na ra„, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Pod se ti mo, pri va ti za ci ja fir me “Na vip”, ko ja je i van gra ni ca ne ka da {we SFRJ sti ca la pri zna wa za svo ja vi na, oba vqe na je pre ~e ti ri go di ne pro da jom ak ci ja na ber zi. E. D.

ZBOG TO GA [TO BIV [A PORT PA ROL KA NI JE PLA TI LA KA ZNU OD 7.000 EVRA

Tri bu nal na lo ìo hap {e we Art ma no ve Me | u n a r od n i sud za rat ne zlo ~i ne po ~i we ne u biv {oj Ju go sla vi ji iz dao je ju ~e na log za hap {e w e ne k a da {we port p a r ol k e glav n og tu ì o ca Florans Artman jer ni je pla ti la ka znu od 7.000 evra iz re ~e nu zbog ne p o {to va w a Tri bu na la. Fran c u s ka, ~i j a je Art ma n o va dr ` a vqan ka, po zva na je i ovla {}e na da tra ì, uhap si, za tvo ri i hit no je pre da

Flo rans Art man

Tri b u n a l u, pre n eo je AFP. Biv {oj port pa rol ki Ha { kog tri b u n a l a nov ~a na ka zna je pre i- na ~e na u za tvor sku ka znu u tra ja wu od se dam da na, na ve de no je u od lu c i sud s kog ve } a. Agen ci ja pod se }a na to da je Art ma no va bi la pro g la { e n a kri v om zbog ob ja vqi va wa po ver qi vih de ta qa sa su |e w a ne k a d a { wem pred sed ni ku SR Ju go -

sla vi je i Sr bi je Slo bo da nu Mi lo {e vi }u. Sud je 2009. utvr dio da je ona na mer no i voq no ome ta la spro v o | e w e prav d e, {to je oka rak te ri sa no kao ne po {to va we su da. AFP pod se }a na to da je Art ma no va po kri va la bal kan ske ra to ve de ve de se tih go di na pro {log ve ka kao no vi nar ka fran cu skog dnev ni ka „Mond„ i da je od 2000. do 2006. bi la port pa rol ka glav ne tu `i teq ke Karle del Ponte. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak17.novembar2011.

PARTIZAN MTS VE^ERAS GOSTUJE U MILANU (20.45, RTS 2)

Mo} ni Ar ma ni ve li ki iza zov

Ni su stru~ wa ci ba da va is ti ca li da je C gru pa ovo go di {we Evro li ge naj ja ~a i ni su je tek ta ko na zva li â&#x20AC;&#x17E;gru pom smr tiâ&#x20AC;?. U kon ku ren ci ji {est od li~ nih ti mo va, ~i we ni ca je da sva ko sva kog mo `e da po be di, pa su od naj ve }e va `no sti po be de na sop stve nom te re nu. Pr vak Sr bi je, eki pa Par ti za na MTS, ve ~e ras go stu je u Mi la nu, gde }e mu, u dvo ra ni Me di o la num fo rum, do ma }in bi ti sa stav Em po rio Ar ma ni ja i iz ve sno je da su Mi la ne zi fa vo ri ti za osva ja we ~i ta vog ple na. Me |u tim, oso ko qen po be dom nad ta ko |e mo} nim Re a lom pro {log ~e tvrt ka u Pi o ni ru, na{ {am pion po ku {a }e da iz ne na di i even tu al nim tri jum fom na pra vi ve li ki ko rak ka pla sma nu u Top 16 fa zu naj ja ~eg klup skog

ca - Ma lik Her stuon, do bro nam zna ni biv {i igra~ Cr ve ne zve zde Omar Kuk i ne ka da {wi igra~ Pa na ti na i ko sa Dru Ni ko las. Opa snost po ko{ Be o gra |a na na la zi }e se i u od li~ nom gr~ kom re pre zen ta tiv nom dvoj cu An to nis Fo cis - Jo a nis Bu ru sis. Od stra na ca Ska ri o lo ra ~u na i na hr vat skog cen tra Le o na Ra do {e vi }a, a pu no se o~e ku je i od ~la na ita li jan skog dr àv nog ti ma Ste fa na Man }i ne li ja. Re~ je o mo} nom ti mu ko ji ima iz u zet no vi so ke am bi ci je ka da je evro li ga {ko tak mi ~e we u pi ta wu i ko ji }e po ku {a ti da ve ~e ras po be di i pri bli ì se pla sma nu me |u 16 nja bo qih eki pa u Evro pi. Ko li ko je Ar ma ni jak naj bo qe su na svo joj ko ì ose ti li ko {ar ka {i Ma ka bi ja,

dnevnik

c m y

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Neo zbiq nost od ve la u po raz Srbija - Dominikanska Republika 2:3 (25:14, 25:19, 23:25, 22:25, 12:15) TO KIO: Ha la Me tro po li tan gim na zi je, gle da la ca: 700, su di je: Liu (Ki na), Sa ka i de (Ja pan). SR BI JA: Bra ko ~e vi} 19, @iv ko vi}, Ma le {e vi} 10, Mol nar 6, An to ni je vi} 5, Ve so vi}, Bje li ca, Nin ko vi} 1, Ra {i} 21, Veq ko vi} 14, ]e bi} (l2), Po po vi} (l1). DO MI NI KAN SKA RE PU BLI KA: Bur gos, Me hi ja 9, Ka sti qo (l), Mar te 6, Ari as, Ka bral 26, E~e ni ke, Ron don 5, Ri ve ra 12, De la Kruz 18, Bi net, Mar ti nez. Od boj ka {i ce Sr bi je po ra `e ne su od Do mi ni kan ske Re pu bli ke u pr vom me ~u po sled we run de Svet skog ku pa i osta le u tr ci da za dr `e sed mu po zi ci ju i osvo je sve ga 30 bo do va za svet -

PROGRAM A grupa Ki na - Ke ni ja Ita li ja - SAD Ja pan - Ne ma~ ka 3. kolo (sutra) Ita li ja - Ke ni ja Ki na - Ne ma~ ka Ja pan - SAD

(3) (7) (10.20) (3) (7) (10.20)

B grupa Do mi ni kan. R. - Ko re ja (3) Al `ir - Bra zil (7) Ar gen ti na - Sr bi ja (10.20) 3. kolo (sutra) Al `ir - Sr bi ja (3) Do mi ni kan . R. - Bra zil (6) Ar gen ti na - Ko re ja (9)

Mi le na Ra {i} bi la je je di na sve tla ta~ ka u na {oj re pre zen ta ci ji

sku rang li stu. Ve li ka neo zbiq nost, u po je di nim tren ci ma i ne mo}, je od ve la u po raz od ri va la ko ji re al no spa da u dru gu svet sku od boj ka {ku ka te go ri ju. Su de }i po do mi na ci ji u pr va dva se ta i la ga nom vo| stvu, mo glo je da se na slu ti da }e Srp ki -

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Ter zi }e va lek ci ja Mi lan Ma ~van, je dan od adu ta cr no-be lih

tak mi ~e wa na Sta rom kon ti nen tu. - Pro {le ne de qe u Evro li gi Ar ma ni je, na go sto va wu u Be li gi ji, je dva us peo da slo mi ot por Spi rua i to tek u za vr {na dva mi nu ta su sre ta - pod se tio je je dan od naj i sku sni jih igra ~a cr no-be lih Du {an Kec man. - Me |u tim, ve} to kom vi ken da, u der bi ju ita li jan skog pr ven stva, ovaj tim sa vla dao je Mon te pa ski, {to naj bo qe sve do ~i o mo }i eki pe iz Mi la na. Taj uspeh do bi ja na vred no sti ako se zna da tim iz Si je ne ve} go di na ma do mi ni ra u Pa la ka ne stru. Ar ma ni ima sjaj nu eki pu ko ja je od li~ no iz ba lan si ra na na svim po zi ci ja ma. Zna mo s ka kvim ri va lom ve ~e ras igra mo i ube |en sam da }e mo bi ti sprem ni za ovaj iza zov. Ser |o Ska ri o lo s tre ner ske po zi ci je pred vo di sa stav Aram ni ja, a u eki pi ima ne ko li ci nu van se rij skih igra ~a. Pre svih, to se od no si na NBA igra ~a Da ni la Ga li na ri ja ko ji se vra tio u Ita li ju zbog lok-auta u naj bo qoj li gi na sve tu. Uz 208 cm vi so kog kril nog cen tra, udar ne igle ~i ne i tro ji ca Ame ri ka na -

ko ji su u pr vom ko lu C gru pe po ra è ni u Mi la nu sa 82:89. Sve to ja ko do bro zna ju i u Par ti za nu, ko ji }e kroz gra nit nu od bra nu po ku {a ti da stvo re pred u slo ve za iz ne na |e we. Kao i obi~ no, cr no-be li }e {an su tra ì ti u unu tra {woj igri, od no sno for si ra ju }i cen tre Ni ko lu Pe ko vi }a i Mi ro sla va Ra du qi cu, a on da i kril nog cen tra Mi la na Ma ~va na. Tre ner Vla de Jo va no vi}, me |u tim, si gur no je sve stan da bez igre spoq ne li ni je, pre svih Ame ri kan ca Ej si ja Loa, a on da i Mi lo sa vqe vi }a, â ka re vi }a, Kec ma na i osta lih, te {ko mo è da ra ~u na na uspeh. - Na{ za da tak ve ~e ras bi }e iz u zet no kom plek san - pri znao je Jo va no vi}. - Igra mo pro tiv eki pe ko ja ima eks trem no vi sok ni vo kva li te ta i ciq nam je da, de lu ju }i pu nom sna gom to kom svih 40 mi nu ta, u~i ni mo za vr {ni cu ne iz ve snom. Si gu ran sam da }e tim iz Mi la na po ku {a ti da spre ~i bi lo ka kvo iz ne na |e we na svom te re nu, pa }e to ne mi nov no stvo ri ti od re |e nu do zu pri ti ska na we go ve ko {ar ka {e. A. Predojevi}

Pa vi }e vi} pre u zeo Roan Se lek tor uni ver zi tet ske ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Lu ka Pa vi }e vi} no vi je

Lu ka Pa vi }e vi}

tre ner fran cu skog Ro a na. Pa vi }e vi} je sa Ro a nom, ko ji tre nut -

no za u zi ma sed mo me sto na ta be li pr ven stva Fran cu ske sa po tri po be de i po ra za, pot pi sao ugo vor do kra ja se zo ne. Srp ski stru~ wak }e na klu pi fran cu skog ti ma za me ni ti @an-De ni ja [u lea, ko ji se na me stu tre ne ra ti ma na la zio ~ak 11 go di na. Pa vi }e vi} je sko ro ~e ti ri se zo ne bio tre ner Al be, a pre to ga je vo dio i ti mo ve OKK Be o gra da, Atla sa, He mo far ma i Pa ni o no i sa. U po sled we vre me bio je ozna ~en kao glav ni kan di dat za se lek to ra Cr ne Go re.

^e sti tao je na{ se lek tor Zo ran Ter zi} Do mi kan ka ma na po be di, a za tim i ob ja snio svo je po stup ke to kom utak mi ce.

- Naj pre, ~e stit ke ri va lu na po be di. Ako tim `e li da tri jum fu je mo ra da po {tu je sva ku lop tu i su par ni ka. U pr va dva se ta od ra di li smo do bar po sao, a od tre }eg su de -

voj ke pre sta le da po {tu ju do go vor i sve na te re nu, a ta ko je ne mo gu }e igra ti s ti mom ka kav nam je bio s dru ge stra ne mre `e - re kao je Ter zi} Upi tan za {to ni je me wao Mol na ro vu u pe ri o du we ne sla be igre, ter zi} je od go vo rio: - Utak mi cu smo svi za jed no pri pre mi li i uvek po k u {a va mo da bu de mo tim, ukqu ~u ju }i i de voj ke s klu pe. Ako eki pa ne po {tu je ra ni ji do go vor, to zna ~i da im mo ja po mo} ne tre ba, kao ni po mo} de vo ja ka s klu pe. Tim mo ra da na u ~i da ce ni sve {to se ra di i sve {to je pre i pre mqe no i na dam se da su na ovom me ~u ne {to na u ~i le. Za to ni sam me wao Mol na ro vu, ni dru ge ugra ~i ce, ni ti sam tra `io tajm-aute.

we br zo za vr {i ti po sao s Do mi ni kan ka ma. So li dan pri jem, uz do bar ser vis i vid na raz li ka u kva li te tu do ne li su vi so ko vo| stvo i le pu igru. Sred wi blo ke ri Veq ko vi} i Ra {i} bi li su u cen tru pa `we, a ase vi ma i po e- ni ma iz blo ka ni su na {e de voj ke da le pri li ku pro tiv ni ca ma da se raz i gra ju. Do bra je bi la i Bra ki o ~e vi }e va, ko ja je po sle po vre de po ~e la tek dru gu utak mi cu na Svet skom ku pu, {to ni je bi lo do voq no za uspeh. Uquq ka lo je vi so ko i lag no vi| stvo na {e de voj ke, {to su Do mi ni kan ke ume le da ka zne. Po ve le su u tre }em se tui 7:1 i na go ve sti le po vra tak u me~, ali su na {e la vi ce us pe le da iz jed na ~e (9:9). Ras pu ca la se Ka bral i po sle na {ih mno go broj nih gre {a ka po ve le u za vr {ni ci se ta 20:18. Okre nu le su Srp ki we re zul tat po e ni ma iz blo ka (21:20), ali je usle di la se ri ja 5:0 i Di mi ni kan ke su sma wi le za o sta tak u se to vi ma na 1:2. Na{ naj i sku sni ji pri ma~ Bri `it ka Mol nar od i gra la je mo `da i naj lo {i ji me~ u ka ri je ri u na ci o nal nom dre su. Pri jem ser vi sa bio joj je ve o ma lo{, na pad slab i ne pre ci zan, a po {to su je pro tiv ni ce mak si mal no op te re ti le ser vi som, ni je se pi sa lo ni {ta le po na {oj se lek ci ji u ~e tvr tom se tu. Po sle jo{ jed ne ne iz ve sne za vr {ni ce, us pe le su Do mi ni kan ke da se do mog nu iz jed na ~e wa i bo da, a do po be de su sti gle po sle bo qe igre u taj-brej ku.

A grupa (Tokio) Ki na - SAD Ita li ja - Ne ma~ ka Ja pan - Ke ni ja

2:3 3:2 3:0

B gru pa (To kio) Do mi ni kan ska R. - Sr bi ja Al `ir - Ko re ja Ar gen ti na - Bra zil

3:2 0:3 0:3

1. Ita li ja 2. SAD 3. Ki na 4. Ne ma~ ka 5. Ja pan 6. Bra zil 7. Sr bi ja 8. Do mi ni kan . 9. Ar gen ti na 10. Ko re ja 11. Al `ir 12. Ke ni ja

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

9 8 6 6 6 6 3 4 3 2 1 0

0 27:5 25 1 24:6 23 3 24:13 20 3 23:11 19 3 21:9 19 3 19:16 15 6 16:19 12 5 14:120 10 6 9:20 9 7 8:21 7 8 4:25 3 9 3:27 0

Iako su na {e de voj ke gu bi le 9:4 u pe tom se tu, us pe le su da se vra te do 10:10, ali ih je lo{ pri jem od veo u po raz. Do mi ni kan ke su ~e ka le svo ju {an su, is ko ri sti le je i ta ko, po sle vi ce {ma pi o na, po ra zi le i {am pi o na Sta rog kon ti nen ta. Se lek tor Zo ran Ter zi} ni je tra `io ni je dan tre ner ski tajmaut na utak mi ci, a je di nu iz me nu na pra vio je kod vo| stva Do mi ni kan ske Re pu bli ke u pe tom se tu (9:4) ka da je pro me nio sred we blo ke re. ^i ni lo se kao da je Ter zi} na mer no pu stio de voj ke, pre sve ga Mol na ro vu, da go to vo u su za ma do ~e ka ju kraj me ~a u ne mo }i pro tiv objek tiv no mno go sla bi jeg pro tiv ni ka od se be. M. Risti}

VOJVODINA SRBIJAGAS DOBILA POJA^AWE

Mi lo {e vi} opet u No vom Sa du Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas osa mi li su se na ~e lu Pr ve A sa ve zne li ge, re zul ta ti ma naj bo qe po ka zu ju }i da i te ka ko ~vr stu osno vu ima ju na ja ve ko je su iz ovog klu ba sti za le. One se, na rav no, od no se na pla sman u Su per li gu Sr bi je i `e qu da No vo sa |a ni opet gle da ju na {e naj bo qe klu bo ve u Spen su. Klup ski ~el ni ci su ovih da na pot pi sa li ugo vor sa Stra hi wom Mi lo {e vi }em, igra ~em ko ji je u ne kom pro {lom vre me nu igrao za Voj vo di nu Sr bi ja gas i iz we oti {ao u Par ti zan, ka sni je i Cr ve nu zve zdu. Po pu lar ni Bra ca, na i me, ni je imao klub jo{ od raz la za sa Zve zdom i tre ni rao je u No vom Sa du, pa su se po klo pi li za jed ni~ ki in te re si i ve} su tra bi, ka ko se o~e ku je, tre ba lo da za i gra za no vo sad ski tim u der bi utak mi ci 8. ko la s BKK Rad ni~ kim u Be o gra du. - Do go vo rio sam se s vo de }im qu di ma Voj vo di ne Sr bi ja gas i pot pi sa li smo pri vre me ni ugo vor do 25. de cem bra - ob ja snio je Mi lo {e vi}. - [ta }e bi ti po sle to ga u ovom tre nut ku za i sta ne znam, ma da ne is kqu ~u jem mo gu} nost da tu sa rad wu ka sni je i pro du `i -

Stra hi wa Mi lo {e vi}

mo. O tom - po tom, sa da sam skon cen tri san na to da se {to pre uklo pim u eki pu i do pri ne sem we nim do brim re zul ta ti ma i u na stav ku li ge. S ka kvim o~e ki va wi ma ste se vra ti li u Voj vo di nu Sr bi ja gas? - Ni sam imao klub, ali sam re dov no tre ni rao s Dar kom Mi li ~i }em i gru pom ko {ar ka {a ko ji ne ma ju an ga `man - re kao je vr sni ko {ar ka{. - Po ni kao sam u No vom Sa du, pu no to ga se u Voj vo di ni Sr bi ja gas pro me ni lo, ali ima u klu bu i qu di iz do ba ka da sam ov de igrao. Oni s me do ~e ka li kao svog, a isto va `i i za igra ~e ko ji da nas no se dres ovog ti ma. Ose }am se ve o ma do bro, eki pa tre ni ra od li~ no i o~e ku jem da }e mo ima ti obo stra nu ko rist. Ja - da tre ni ram i igram me ~e ve, a klub, na dam se, od mo jih do brih par ti ja. Pu ne ~e ti ri se zo ne igrao sam van rod nog gra da, bio sam tri go di ne u Par ti za nu i jed no vre me u Cr ve noj zve zdi, a sa da sam opet u ma ti~ nom klu bu i na dam se da }e mo po sta vqe ne ci qe ve is pu ni ti i pri vu }i mno go ve }i broj na vi ja ~a u ma lu sa lu Spen sa - na da se Mi lo {e vi}. A. P.

SPORT

c m y

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO U UKRA JI NI I POQ SKOJ

Po zna ti svi u~e sni ci Za vr {et kom re van{ utak mi ca ba ra `a po zna to je svih 16 u~e sni ka Evrop skog fud bal skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq skoj 2012. go di ne. Osim do ma }i na Ukra ji ne i Poq ske, na kon ti nen tal noj smo tri fud ba la tak mi ~i }e se: Ne ma~ ka, Ru si ja, Ita li ja, Ho lan di ja, [ved ska, Gr~ ka, Dan ska, En gle ska, Fran cu ska, [pa ni ja, Hr vat ska, ^e {ka, Re pu bli ka Ir ska i Por tu gal. Na EP bi }e ~e ti ri gru pe sa po ~e ti ri se lek ci je, a ve} sa da je po zna to da }e do ma }i ni Poq ska i Ukra ji na bi ti no si o ci u gru pa ma A i D. @reb gru pa bi }e oba vqen u Ki je vu 2. de cem bra, a eki pe }e bi ti ras po re |e ne u sle de }e {e {i re: Pr vi {e {ir: Ukra ji na, Poq ska, [pa ni ja, Ho lan di ja Dru gi {e {ir: Ne ma~ ka, Ita li ja, En gle ska, Ru si ja Tre }i {e {ir: Hr vat ska, Gr~ ka, [ved ska, Dan ska

^e tvr ti {e {ir: Por tu gal, Fran cu ska, Re pu bli ka Ir ska, ^e {ka. Evrop sko pr ven stvo, 14. u isto ri ji, igra }e se od 8. ju na

do 1. ju la 2012. go di ne u osam gra do va: Var {a vi, Po zna wu, Gdaw s ku, Vroc l a v u, Ki j e v u, Har ko vu, Do wec ku i Qvo vu. G. K.

CR NO GOR CI UTU ^E NI ZBOG PO RA ZA OD ^E HA

SE LEK TOR HR VAT SKE SLA VEN BI LI] PO SLE PLA SMA NA NA EP

Cr no gor ska na ci o nal na se lek ci ja ne }e u~e stvo va ti na fud bal skom EP idu }e go di ne u Ukra ji ni i Poq skoj. U pr vom me ~u ba ra à, od i- gra nim u Pra gu, po ra è ni su od ê {ke 0:2 , a u Pod go ri ci 0:1. - @a li mo za po be dom, a za svo ju par ti ju mo gu da ka èm - da sam maj stor po sti gao bih gol, a me ni to ni je us pe lo. Po ~e li smo utak mi cu ma lo u gr ~u jer smo bi li sve sni da ako pri mi mo gol, mo ra li bi smo da po stig ne mo ~e ti ri da bi smi pro {li da qe. Da smo ga da li u 80. mi nu tu ima li bi smo {an se. Po ka za li smo, me |u tim, to kom kva li fi ka ci ja da mo è mo da igra mo sa ve li kim eki pa ma - re kao je ka pi ten Mir ko Vu ~i ni}. I osta li cr no gor s ki re p re z en ta t iv c i bi l i su utu ~e ni po sle po ra za u re van {u sa ê {kom. - Iz gu bi li smo {an se u pr voj utak mi ci. Ta mo ni smo od i gra li ona ko ka Ka pi ten Cr ne Go re ko tre ba. Ovo je Mir ko Vu ~i ni} naj tu `ni ji dan u mom ì vo tu, pro pu sti li smo za i sta ve li ku {an su. Li~ no, ja i jo{ ne ko li ko sa i gra ~a smo pro pu sti li {an su da ode mo na ve li ko tak mi ~e we, te {ko da }u bi ti u pri li ci da sa klu bom ostva rim ne ki ve li ki re zul tat - re kao je Ni ko la Drin ~i}. Ne ka da {wi na pa da~ Bu du} no sti Fa tos Be }i raj bio je u sli~ nom ras po lo è wu. - Raz o ~a ra ni smo svi, ima li smo tri pri li ke. Bi lo je te {ko, ê si su bi li do bro or ga ni zo va ni, ni je bi lo pre vi {e pro sto ra za igru, a u na stav ku smo igra li na sve ili ni {ta - re kao je Be }i raj.

Se lek tor Hr vat ske Sla ven Bi li} re kao je da we go va re pre zen ta ci ja mo è ve} u gru pi da za vr {i Evrop sko pr ven stvo, ali da ta mo ide po ti tu lu. Hr va ti su do pla sma na u Poq sku i Ukra ji nu do {li pre ko ba ra à u ko jem su ukup nom po be dom od 3:0 eli mi ni sa li se lek ci ju Tur ske. - ê sti tao bih igra ~i ma, znao sam da }e bi ti te {ko. Pao mi je ka men sa sr ca, znao sam da mo è u Za gre bu po }i i po zlu, ali smo hte li da pa ri ra mo Tur ci ma i ka `wa va mo ih ka da do |e mo do lop te. Ni smo, na la à lost, us pe li da po stig ne mo gol - re kao je Bi li}. Po sle tri jum fa sa 3:0 u Tur skoj, re - Sla ven Bi li} za do vo qan van{ me~ na Mak si mi ru je za vr {en bez go lo va, a Bi li} je imao po tre bu da ob ja sni na vi ja ~i ma za {to je ta ko bi lo. - Ni smo bo qi od Tur ske za tri go la, ve} smo fe no me nal no od i gra li pr vu utak mi cu. Igra ~i ma smo re kli da tre ba u}i u me~ na pra vi na ~in, a sve stan sam da je te {ko mo ti vi sa ti ih u ova kvim su i tu a ci ja ma. Ali, pla si ra li smo se ta mo gde nam je me sto, ovo mi je naj sla |a po be da - is ta kao je Bi li}. Bi li} se osvr nuo i na am bi ci je na [am pi o na tu Sta rog kon ti nen ta u Ukra ji ni i Poq skoj. - Ide mo na Evrop sko pr ven stvo sve sni i da mo è mo da is pad ne mo u gru pi. Ali, ide mo ta mo sa na me rom da osvo ji mo ti tu lu, kao {to ide i ve }i na re pre zen ta ci ja. Ski nu li smo im pe ra tiv kva li fi ka ci ja, {to je na {a oba ve za. Go vo rio sam da su utak mi ce sa rit mom one ko je nam od go va ra ju, na pr ven stvu ne }e bi ti aero drom, ali vr lo ma lo }e utak mi ca bi ti kao pro tiv Gru zi je ili Gr~ ke - na gla sio je Bi li}.

Pro pu {te na ve li ka pri li ka

Ide mo na ti tu lu

Su {i} ~e sti tao Por tu gal ci ma Pr vi ba ra` me~ iz me |u se lek ci ja Bih i Por tu ga la, od i gran u Ze ni ci, za vr {en je bez go lo va, dok su u re van {u Por tu gal ci po tvr di li ulo gu fa vo ri ta tri jum fom sa 6:2. - Pre sve ga ~e sti tam Por tu ga lu na po be du i iz u zet noj igri. Bi li su mno go bo qi od nas, nad i gra li su nas. Ni smo us pe li da im pa ri ra mo teh ni~ ki, bi li su mno go br `i i okret ni ji. Vi de lo se da smo pa li od jed nog da le ko ja ~eg pro tiv ni ka. Da ni je bi lo is kqu ~e wa bi lo bi mo `da 3:1 ili 4:2 - re kao je se lek tor Bih Sa fet Su {i}.

Sa fet Su {i}

Su {i} se osvr nuo i na svo ju bu du} nost na klu pi Bo sne i Her ce go vi ne. - Ni je mi se ~e sto de {a va lo u ka ri je ri, ni igra~ koj, ni tre ner skoj, da pre tr pim ova kav po raz. [to se ti ~e mog ostan ka na klu pi, jo{ ne znam ni {ta. Na red ne kva li fi ka ci je po ~i wu tek u sep tem bru sle de }e go di ne i ima vre me na. Me ni je dra go {to mi je ka pi ten dao po dr {ku, we mu su ovo ~e tvr te kva li fi ka ci je i spre man je da ide i u pe te. I to je za sva ku po hva lu. [to se ti ~e me ne, za i sta jo{ ne znam. Vi de }e mo - is ta kao je Su {i}.

Ka si qas re kor der Gol man Re a la i {pan ske re pre zen ta ci je Iker Ka si qas je u pri ja teq skom me ~u iz me |u se lek ci ja Ko sta ri ke i cr ve ne fu ri je za be le ìo127. na stup u na ci o nal nom dre su ~i me je po stao igra~ sa naj vi {e na stu pa za re pre zen ta ci ju svo je ze mqe. Ka si qas je ta ko pre te kao le gen dar nog gol ma na An do ni ja Zu bi za re tu, ko ji je za na ci o nal ni tim na stu pio 126 pu ta. U pri ja teq skom me ~u sa En gle skom, 13. no vem bra, Ka si qas je iz jed na ~io re kord An do ni ja Zu bi za re te, a sa mo ne ko li ko da na ka sni je ga je i obo rio. Ti me je ostao na vr hu ve~ ne li ste, a s ob zi rom na to da ima tek 30 go di na sva ka ko }e po sta ti ne do sti àn u ne koj bli òj bu du} no sti. Ka si qas je do bio sa [pan ci ma ~ak 92 me ~a u po sled wih 11 go di na, a de bi to vao je 2000. pro tiv [ve |a na. S re pre zen ta ci jom je osvo jio ti tu lu evrop skog i svet skog {am pi o na.

~etvrtak17.novembar2011.

TO MI SLAV KA RAYI], PRED SED NIK FSS

Neo p hod ne hit ne pro me ne Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Sr bi Pr vi ~o vek srp skog fud ba la je re kao i da je To mi slav Ka ra xi} re kao je da je sta we ne bi bi lo ure du da on pri ~a o ne kim stra u na {em fud ba lu alar mant no i da ne vri ma ko je su u do me nu stru ke. {to mo ra hit no da se pro me ni. Ka ra xi - Mo gao bih da pri ~am, ali za i sta bi neo }ev ko men tar do la zi po sle lo {eg iz da wa re pre - zbiq no bi lo da sa da ja pri ~am o ne kim stva zen ta ci je u Cen tral noj Ame ri ci i po ra za od ri ma ko je su ve za ne za stru ku. Zbog to ga è Mek si ka i Hon du ra sa. lim sve re le vant ne ~i o ni o ce na jed nom me - Stvar je ur gent na, a stu, ko je }e nam da ti to zna ~i da mo ra pod od go vor na mno ga pi hit no da se ura di ana li ta w a ko j a se ti ~ u za igra ~a, igre, po na {a igra ~a, re pre zen ta ci wa, pri stu pa. Da se ka ù je i na {e bu du} no sti. pra vi raz lo zi za {to ve} Pred ~el nim qu di du go u kon ti nu i te tu, ma Fud bal skog sa ve za prak ti~ no od me ~e va sa na la zi se mno go pi ta Austri jom i Ru mu ni jom wa, a ras p let sve g a u pret hod nim kva li fi {to op t e r e } u j e srp ka ci ja ma, ne ma mo ono ski fud b al po ~ i w e {to svi è li mo da vi di kra jem no vem bra. mo - re kao je Ka ra xi} za - Po s led w eg da n a Da ra pr evr {i la me ru: To mi slav Ka ra yi} „Sport”. no vem bra bi }e odr àn On je do dao da je evi dent no da pro blem sa srp - Iz vr {ni od bor Fud bal skog sa ve za Sr bi je. skim fud ba lom ni je ma li, ali da mo ra da se de lu - Mno go po sla je pred na ma, mno go pi ta wa ko ja je vr lo br zo da ne bi bi lo jo{ ve }ih po sle di ca. tra è od go vor. O sve mu }e mo ka da do |e vre - Stru~ ni od bor, tre ne ri i wi ho va or ga ni za ci - me - is ta kao je Ka ra xi}. ja, na rav no i stru~ ni {tab, oni ko ji su ra di li sa Upra vo na tom Iz vr {nom od bo ru tre ba lo re pre zen ta ci jom, mo ra ju da da ju ja snu sli ku sve ga bi da bu du ras pi sa ni iz bo ri za pred sed ni ka {to se ra di lo i vi de lo. Sve tre ba ske ni ra ti i su - FSS, a po tom da se raz ma tri i ko bi mo gao da o ~i ti se sa isti nom. bu de se lek tor or lo va.

VOJ VO DI NA NA GO VE STI LA EFI KA SAN FI NI[ JE SE NI

Qu bin ko vi} se na me }e De se tak da na fud ba le ri Voj vo di ne ni su igra li utak mi ce, ve} im je u cen tru pa `we bio tre na `ni pro ces u Ve ter ni ku. Tre ner De jan Vu ki }e vi}, na pi ta we da li }e pa u za u {am pi o na tu do bro do }i we go vom ti mu, ne dav no je re kao da }e se to vi de ti tek u pr ven stve nom du e lu sa Sme de re vom. Ako je, me |u tim, su di ti na osno vu pri ja teq ske utak mi ce s Be à ni jom (6:2), iz ve sno je da je pre dah cr ve no-be li ma ko ri stio i da }e u po sled wa ~e ti ri ko la u}i osve è ni, mo ti vi sa ni i gol ge ter ski ras po lo è ni. Iako u du e lu s Be o gra |a ni ma u sa sta vu Voj vo di ne ni je bi lo pe to ri ce re pre zen ta ti va ca (Me do je vi}, Mi to {e vi}, Moj sov, Ste va no vi} i Bil bi ja) i bo le snog Mi la na Bo jo vi }a, gle da o ci su mo gli da vi de ras pu ac nu, an ga ò va nu i mo ti vi sa nu igru no vo sad ske eki pe. - Ob ra do vao nas je ta kav pri stup igri, po seb no za la ga we svih pr vo ti ma ca - pri znao je i sport ski di rek tor cr ve no-be lih Mi o drag Pan te li}. - [ef Vu ki }e vi} }e, to je o~i gled no, bi ti na slat kim mu ka ma ka da je sa stav eki pe za fi ni{ pr ven stva u pi ta wu. Ipak, ve o ma su ge stiv na bi la je igra Mar ka Qu bin ko vi }a. Ovaj pla vo ko si fud ba ler na ja vqi van je kao po ja ~a we, a do sa da je od i grao sa mo jed no po lu vre me i to u me ~u sa Slo bo dom Po int u Uì cu. U du e lu s Be à ni jom bio je glav ni kre a tor igre i po kre ta~ ak ci ja Voj vo di ne, po sti gao je je dan efek tan gol, asi sti rao Abu ba ka ru pri li kom po sti za wa po got ka i pro veo je na te re nu svih 90 mi nu ta. - Pr vi put od ka da je do {ao u na {e re do ve Qu bin ko vi} je u pot pu no sti za do vo qio - ob ja snio je Pan te li}. - U ovoj pri ja -

Na ja vio do bru for mu: Mar ko Qu bin ko vi}

teq skoj utak mi ci je pri ka zao sve ono {to se od we ga i o~e ki va lo, a vi dqi vi je i da je naj zad fi zi~ ki pot pu no spre man. Si gur no je da kon ku ri {e za start nih je da na est u su bo tu, a na Vu ki }e vi }u je, na rav no, da od lu ~i ho }e li bi ti u ti mu. Re ko smo, Voj vo di na je stva ra la {an se i po ga |a la mre `u Be `a ni je. Igra ~i su se svoj ski tru di li da osta ve po vo qan uti sak na {e fa stru~ nog {ta ba, a za ni mqi vo je da su {est go lo va po sti gli raz li ~i ti igra ~i. - Ni je la ko da ti {est go lo va na jed noj utak mi ci ni ko me, po seb no ne ka da je u pi ta wu do bra

eki pa Be `a ni je - re kao je Pan te li}. - Uz to, tre ba na gla si ti da je bi lo jo{ pri li ka pred go stu ju }im gol ma nom, {to sve do ~i o na {oj sa svim do broj par ti ji. To nas ra du je pred su bot wu utak mi cu sa Sme de rev ci ma na sta di o nu „Ka ra |or |e”, jer na go ve {ta va na {u do bru igru i po be du. Na rav no i pred utak mi cu ~e tvrt fi na la Ku pa Sr bi je s Ja vo rom u uto rak, 23. no vem bra? - Za sa da raz mi {qa mo sa mo o me ~u sa Sme de re vom - ka te go ri ~an je bio sport ski di rek tor Voj vo di ne. - O osta lom }e mo pri ~a ti ka da to do |e na red. A. Pre do je vi}

KVA LI FI KA CI JE ZA SVETSKO PRVENSTVO

Ar gen ti na sa vla da la Ko lum bi ju

Pre te kao Zu bi za re tu: Ikar Ka si qas

Re pre zen ta ci ja Ar gen ti ne po be di la je na go sto va wu Ko lum bi ju sa 2:1 u okvi ru kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra zi lu. Ga u ~o si su do vred nih bo do va do {li po sle pre o kre ta za ko ji je naj za slu `ni ji bio naj bo qi fud ba ler sve ta Li o nel Me si. Ko lum bi ja je po ve la u 45. mi nu tu pre ko Pa bo na, pa iako se ~i ni lo da }e do ma }i ni ostva ri ti fan ta sti~ nu po be du u iz u zet no te {kim uslo vi ma za igru, zbog vi so ke tem pe ra tu re i ve li ke vla ge u

Ba ran ki qi, Ar gen tin ci su spre ~i li iz ne na |e we. Me si je bio stre lac iz jed na ~u ju }eg go la u 61. mi nu tu, da bi ko na ~an re zul tat po sta vio Arer u 84. Za hva qu ju }i tom tri jum fu Ar gen tin ci sa da ima ju se dam bo do va iz ~e ti ri me ~a, dok su Ko lum bij ci sa ku pi li ~e ti ri bo da, ali ima ju utak mi cu ma we. U dru gom me ~u u okvi ru ju `no a me ri~ kih kva li fi ka ci ja za pla ne tar ni {am pi o nat, Ekva dor je pred 40.000 gle da la ca po be dio Pe ru sa 2:0, go lo vi ma Men de sa i Be ni tes.

sport

~etvrtak17.novembar2011.

ME\UNARODNI TURNIR U KIKINDI

POSLE ELIMINACIJE OD HRVATSKE

Tur ci se za hva li li Hi din ku Fudbalski savez Turske saop{tio je da je sporazumno raskinuo ugovor sa selektorom reprezentacije te zemqe, Holan|aninom Gusom Hidinkom (65). Razlog za razlaz bila je eliminacija Turaka u bara` me~evima za odlazak na Evropsko prvenstvo 2012. godine u Ukrajini i Poqskoj. Boqi od wih bili su Hrvati. Turska je na taj na~in propustila i drugo veliko takmi~ewe, posle Svetskog prvenstva 2010. godine u Ju`noj Africi i

ra|ivao osam miliona evra godi{we. Pre dolaska na klupu Turske, holandski stru~wak je predvodio Rusiju (2006-2010) i u to vreme obavqao posao v. d. menaxera ^elsija tokom {est meseci 2009. godine, Australiju (2005-2006), PSV Ajndhoven (2002-2006), Ju`nu Koreju (2000-2002), Real Betis (2000), Real Madrid (19981999), Holandiju (1994-1998), Valensiju (1991-1994), Fenerbah~e (1990-1991), PSV Ajndhoven (1987-1990) i De Graf{ap (19821984). U karijeri je zabele`io 390 pobeda na 690 utakmica.

Gus Hi dink

izgubila priliku da narednog leta ponovi veliki uspeh iz [vajcarske i Austrije 2008. godine, kada su pod vo|stvom Fatiha Terima Turci stigli do polufinala i tamo izgubili od Nema~ke rezultatom 3:2, primiv{i gol od Filipa Lama u 90. minutu. Terim je posle toga nastavio da vodi Tursku kroz kvalifikacije za Mundijal 2010. godine, ali je u grupi sa [panijom i Bosnom i Hercegovinom zauzeo tre}e mesto, pa je dao otkaz 14. oktobra 2009. godine. Turci su doveli zvu~no ime, Hidinka i sa wim potpisali multimilionski ugovor na dve plus dve godine.Prvobitno je zami{qeno da Hidink predvodi Tursku na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. godine, ali su se dve strane razi{le na pola puta, gde je klauzula i predvi|ala re vi zi ju. Po sle Mak si mi ra, do{lo je do (kao {to to uglavnom biva) sporazumnog raskida ugovora, po kojem je Hidink za-

Najve}i uspesi su mu polufinale Evropskog prvenstva 2008. godine sa reprezentacijom Rusije (poraz od [panije), polufinale Svetskog prvenstva 2000. godine sa reprezentacijom Ju`ne Koreje (poraz od Nema~ke), polufinale Svetskog prvenstva 1998. godine sa reprezentacijom Holandije (poraz od Brazila). Budu}i da su pri~e o wegovom odlasku sa kormila Turske pojavile uo~i revan{a baraà sa Hrvatskom, odmah su po~ele i spekulacije gde }e nastaviti trenersku karijeru. Navodno mu iz Ajaksa nudili mesto sportskog direktora, za koje je on rekao da nije zainteresovan.@ele ga u Pari Sen @ermenu za trenera, kao i u Anìju u Rusiji, a on je nedavno izjavio da bi voleo da bude menaxer êlsija, jer je pro{li put tamo boravio samo da se premostio period izme|u odlaska Luisa Felipea Skolarija i ve} dogovorenog dolaska Karla An}elotija na kraju sezone 2008/2009.

ZBOG FINANSIJSKIH PROBLEMA

Ka ta ni ja od u sta la od SP Italijanska pliva~ka federacija objavila je da je Katanija zbog finansijskih problema odustala od organizacije Svetskog prvenstva u malim bazenima 2014. - Sicilijanska regija nije mogla da obezbedi neophodne finansijske garancije - ka`e se u saop{tewu Italijanske pliva~ke federacije. Za sada nije poznato ko bi mogao da zameni Kataniju kao doma}ina planetarnog {ampionata, dok je gotovo izvesno da taj grad ne bi, i da se situacija sa finansijama popravi, mogao da tra`i da mu se vrati organizacija prvenstva.

Na ta ta mi ju kao u ko {ni ci U organizaciji Partizana, a pod pokroviteqstvom SO Kikinda, odr`an je dvodnevni me|unarodni xudo turnir. Na ovom presti`nom takmi~ewu u~estvovalo je ~ak 550 takmi~ara, 150 ih je do{lo iz inostranih klubova, iz Rumunije, BiH, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Holandije i Ma|arske.Na tatamiju je bilo kao u ko{nici,a takmi~ewe je proteklo kao i svih 27. prethodnih turnira na najvi{em nivou. U kategoriji mla|i poletarci zlatne medaqe osvojili su: K. @arko (Dragon), Na| (Domasek), Bende (Domasek), Zubovi} (Sloven), Milanov (Novi Beograd), Raki} (Sloven), Skubari} (Stepanovi}evo). Najboqa ekipa po broju osvojenih medaqama je Sloven iz Rume. Kod mla|ih poletarki najboqe su: [i{ovi} (C. Zvezda), Mitrovi} (13. maj), Stojanovi} (Lokomotiva), Tripkovi} (Sloven), Radojkovi} (Radni~ki). Najboqa ekipa je Lokomotiva iz Vr{ca. Kod starijih poletaraca (takmi~ili su se u 10 te`inskih kategorija) najboqi su: K. @arko (Dragon), Jan~i} (Radni~ki), Sto{i} (Beograd), Divqak (Famos), M. @arko (Dragon), Kosi} (Dinamo), Ardem (Dragon), Jozei} (BiH), Kalabi} (Cement), Baki} (Partizan, Kikinda). U kategoriji starije poletarke najboqe su: Jovi}i} (Dragon), S. Adam (Dragon), D. Adam (Dragon), Zari} (Radni~ki), Svir~ev (Cement), Radojkovi} (Radni~ki), Simi} (Vo`dovac), Mileti} (Proleter). Najuspe{niji tim je Dragon iz \ur|eva. Kod mla|ih pionirki pobednice su: Mili} (Partizan), Atanasov

(Levski), Kurijela (Ruma), Dosti} (Dinamo), Simi}i} (BiH), Mili} (C. zvezda), @upari} (Stepanovi}evo), Vukmirica (Partizan, Kikinda), Rankovi} (C. zvezda), Milovanovi} (Subotica). Najuspe{nija je ekipa doma}i Partizan. Pobednici kod mla|ih pionira su: Mili} (Partizan), Petrovi} (Slavija, Novi Sad), Tasi} (Slavija), A. Obradovi} (Beograd), Radmilovi} (Radni~ki), J. Obradovi} (Beograd), Para`anin (Beograd), Katona (Ma|arska). Najboqi tim je Xudo klub Beograd. Kod starijih pionira plasman po kategorijama je slede}i: Ata-

Zre wa nin ci ma pet me da qa Zrewaninski karatisti imali su zapaèn nastup na Kupu Srbije za poletarce, pionire i nade, odrànom u Para}inu, u organizaciji Karate federacije Srbije. U konkurenciji preko 500 takmi~ara iz vi{e od 70 klubova, takmi~ari Zrewanina ku}i su se vratili sa osvojenih pet medaqa - dve zlatne i tri bronzane, {to ih je u generalnom plasmanu svrstalo me|u deset najuspe{nijih klubova na ovom takmi~ewu. Od vojvo|anskih ekipa bili su najuspe{niji u borbama. Zlatnim medaqama, u pojedina~noj konkurenciji, okitili su se Nikola Nai} i \or|e Salapura, a bronzano odli~je osvojila je Aleksandra Vujasinovi}. @enska ekipa nada (Aleksandra Vujasinovi}, Sara Olah i Ana Kova~evi}) izborila je tre}e mesto, dok su aktuelni {ampioni dràve u ekipnoj konkurenciji u uzrastu nada (Marko Mihajlovi}, Nikola Nai}, Vuka{in Stoj{in i \or|e Salapura) radili ispod svojih mogu}nosti i osvojili samo bronzanu medaqu. Iz lazareva~kog Zadrugara Marina Radi~evi} osvojila je srebrnu medaqu u uzrastu nada. @. B.

NBA: Igra ~i tu è, [tern po no vo od la è se zo nu Kao {to su najavili u ponedeqak, kada su odbili posledwu ponudu lige i vlasnika klubova, predstavnici igra~a su „presavili tabak” i podneli dve antimonopolske tu`be protiv NBA. Iza jedne su stali i Kevin Durant i Karmelo Entoni. - Postoji samo jedan jedini razlog zbog kojeg je sezona dovedena u opasnost. To se doga|a zato {to su vlasnici timova „zakqu~ali„ igra~e i zadràli takvo stawe nekoliko meseci. Igra~i su spremni da sutra zaigraju, ako vlasnici zavr{e bojkot - rekao je predstavnik ko{arka{a Dejvid Bojes u sedi{tu nekada{weg sindikata igra~a, a sada wihove trgovinske asocijacije. Ne{to pre javnog podno{ewa tu`bi, zvani~nici NBA lige ozvani~ili su ono {to je bilo jasno ve} u ponedeqak uve~e - da nova sezona najboqe lige na svetu ne}e po~eti pre 15. decembra.

dnevnik

nasov (Levski), Rankovi} (Dinamo), Ivanov (Levski), D. Sari} (Dinamo), Peev (Levski), Damjanov (Levski), Stojadinov (Levski), M. Sari} (Proleter), Rama~anin (Beograd), Solomun (BiH). Najuspe{niji klub je Levski iz Sofije. Najboqi plasman u kategoriji starijih pionirki su: Ivkovi} (Cement), Stojadinov (Dinamo), Obradovi} (Beograd), Selimovi} (Beograd), Mom~ilov (Ni{), Petrovi} (Ni{), Slavkovi} (Dinamo), ^iki} (Holandija). U kateogirji kod kadeta do 50 kg pobednik je Jovanovi} (OXK Beograd), do 55 kg M. Bun~i} (Crve-

KUP SRBIJE

Zre wa nin ski ka ra ti sti re dov no po sti `u do bre re zul ta te

KUP VOJVODINE ZA MU[KARCE

Su bo ti ~a ni idu da qe Crvenka 2 - Vojput 24:28 (11:13)

[tern je nekoliko puta ponovio da je od kraja lokauta do po~etka sezone potrebno da pro|e najmawe 30 dana, tako da su se zvani~na otkazivawa sezone svela na nepotrebnu formu.

- Niko nije ni pomislio da bi pre tog datuma uop{te i moglo da se igra, kao {to niko nije ni pogledao raspored ovih dana da bi razmatrao „{ta bi bilo kad bi bilo” - rekao je [tern.

na zvezda), 60 kg Jurasi} (Partizan), 66 kg S. Bun~i} (Crvena zvezda), 73 kg Ivkovi} (Rakovica), 81 kg Elezovi} (Partizan), 90 kg Kulsabo (Rumunija), +90 kg Buqak (Dinamo). Najuspe{nija ekipa je kikindski Partizan. Kadetkiwe: do 40 kg Filipovi} (13. maj), do 48 kg Sakal (Proleter), 52 kg Petra{ (Liberti), 57 kg [}urko (LSK La}arak), 63 kg Pani} (LSK), 70 kg Kiki} (Holandija). Najuspenije su bile kadetkiwe LSK iz La}arka. U ekipnom takmi~ewu me{ovitih timova pobedio je Dinamo iz Pan~eva. M. S.

CR VEN KA: Dvorana „Slobodan Mi{kovi} île”, gledalaca oko 200, sudije: Bogdanovi} (Novi Sad) i Savi} (Ka}). Sedmerci Crvenka 7 (2), Vojput 3 (2), iskqu~ewa: Crvenka 6, a Vojput 14 minuta. Diskvalifikacija Vru}ini} u 52. mintu. CR VEN KA: Jovanovi}, Slavuqica 6, Bo{kovi}, [abaji 1, Radowi} 8, Pu{ica, Perovi} 8, Dragojevi}, An|eli}, Bata, Manojlovi}, Nikoli} 1, Juhas, Sunajko, Egi}, Ivi}. VOJ PUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru}ini} 2, Ratkovi} 3, Rojevi} 4, ôvi}, Todorovi} 3, Ristovski, Abazovi}, Kuki}, Distol 3, Pato~kai 3, Papi} 5, Ra|enovi}, Veselinovi} 5, \ukanovi}. Pruìli su mladi Crven~ani veoma snaàn otpor, igrali sa velikom èqom i nadahnu}em, ali su daqe u~e{}e u Kupu Vojvodine morali da prepuste iskusnijoj, prvoliga{koj ekipi Vojputa. Suboti~ani, sa trojicom Crven~ana u sastavu (Veselinovi}, Ristovski i Kosovi}) i predvo|eni iskusnim trenerom Roganovi}em, nekada{wem igra~em i strategom doma}ina, tokom celog susreta bili su u vo|stvu, sa najve}om predno{}u do {est golova (40. minut) i utakmicu u svoju korist rutinski priveli do kraja, mada se mora ista}i da Crven~ani nisu realizovali ~ak pet sedmeraca. T. Jovovi}

JO[ JE DAN T R I J U M F M A R I J A N E Ê GAR LU KI]: Na tradicionalnom Savskom polumaratonu, na kojem je u~estvovalo 135 takmi~ara, Apatinka Marijana êgar - Luki} osvojila je osmi put ove godine prvo mesto. Ova ~lanica AK Apatin i pripadnica Ministarstva odbrane Republike Srbije, nakon pauze zbog poro|aja, u ovoj polovini godine osvojila je prvo mesto na takmi~ewu u Ba~koj Palanci (14,5 kilometara), u Kawiì (14 km), Ba~koj Topoli (13,5), na Cerskom polumaratonu, na maratonu u Koceqevi i na Regionalnom vojnom i Dunavskom polumaratonu u Apatinu. J. P.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak17.novembar2011.

STREQA^KA DRU@INA NOVI SAD 1790 USPE[NO KRENULA U NOVU SEZONU

Ci qe vi uvek vi so ki \o ko vi} odu {e vio i Ita li ja ne Najboqi teniser sveta Novak \okovi} bio je u Rimu samo iz jednog razloga, da bi gostovao u veoma popularnoj emisiji „Fiorelo {ou„. \okovi} je tokom celog gostovawa u emisiji govorio na italijanskom, na odu{evqewe publike, a za doma}ina Rosarija Fiorela spremio je posebne poklone u vidu reketa kojim je igrao na US Openu i dve majice. Tako je {ou i po~eo, a tokom wega prvi reket sveta je plesao sa zvezdom televizije Rai i pokazao da mo`e da igra tenis i tigawem.

UO^I MASTERS KUPA U LONDONU

Fi{ jo{ uvek ne od u sta je Ameri~ki teniser Mardi Fi{ jo{ uvek ne odustaje od zavr{nog Masters kupa u Londonu iako je pro{le nedeqe morao da se povu~e sa turnira u Parizu zbog povrede. Fi{ se raduje u~e{}u na zavr{nom turniru osmorice najboqih tenisera. Prvi reket Sje-

Dvadesetdevetogodi{wi teniser je mesto na zavr{nom turniru obezbedio najboqom sezonom u karijeri. Osvojio je titulu na turniru u Atlanti, igrao u finalima Montreala i Los An|elesa. Fi{ov prvi protivnik bi}e Rafael Nadal.

Pla ni ra po lu fi na le: Mar di Fi{

diwenih Ameri~kih Dr`ava nalazi se u grupi Sa Roxerom Federerom, Rafaelom Nadalom i @oVilfridom Congom. - Uzbu|en sam {to }u biti deo takvog turnira. O~igledno je da ne}e biti lako. Roxer je osvajao ovaj turnir pet puta, trijumfovao je ovde vi{e nego {to sam ja u~estvovao. Ali ne ose}am pritisak. Neki od ovih momaka igraju boqe nego drugi, a ja imam dobre rezultate sa igra~ima iz Top 10 tako da nije nerealno da se na|em u polufinalu - rekao je Fi{.

- îni mi se da se boqe snalazim protiv Rafe nego protiv Novaka. Pobedio sam Rafu u Sinsinatiju i igrao sam odli~no protiv wega u Tokiju. Roxer moè svakog da po~isti sa terena kad god ho}e i on trenutno igra najboqi tenis. Radujem se me~u sa @oom jer smo se do sada samo jednom sastali na US Openu i tada smo odigrali dobar me~ u pet setova - izjavio je Amerikanac. Zavr{nog Masters kup odràva se od 20. do 27. novembra u Londonu.

FORMULA JEDAN

Start bez Ku bi ce Poqak Robert Kubica gotovo izvesno ne}e biti spreman jo{ nekoliko meseci za povratak u Formulu 1, {to zna~i da }e Lotus Reno po~eti slede}u sezonu bez wega. Kubica je po~etkom februara do`iveo te-

Ro bert Ku bi ca

{ke povrede noge, ruke i {ake u udesu tokom relija u Italiji i iako wegov povratak te~e u dobrom smeru, sigurno ga meseci dele od povratak u bolid. Prvi ~ovel Lotus Renoa Erik Bulije priznao je da je zabrinut

jer dugo nije u kontaktu sa Kubicom, kao i da se pla{i da to zna~i da nije spreman. - Strpqiv sam jer sam u moralnoj obavezi prema wemu, a on je veoma vaàn celom timu. Ako se na|emo u situaciji da on moè da se vrati, ~ak i sredinom sezone, poku{a}u da to u~inim, ali ne mogu ni{ta vi{e da uradim. Ako se on nikome ne javqa, {ta mogu ja da kaèm? Dali smo mu rok do oktobra, to je bio vaàn trenutak, ali, naàlost, mislim da jo{ uvek nije spreman za povratak - rekao je Bulije. Kubi~in ugovor sa Lotus Renoom, ekipom koja }e se u Formuli 1 takmi~iti samo pod imenom Lotus, isti~e krajem godine. âk i ako se ne vrati kao voza~ te ekipe, prema posledwim informacijama, bar jo{ dva tima su zainteresovana za wega, kad god on bude spreman, a jedan od wih je najverovatnije Ferari, gde bi mogao da zameni Felipea Masu.

Streqa~ka druìna Novi Sad 1790 ima dugu i bogatu tradiciju. Pro{le godine proslavila je 220 godina rada i u toj sezoni dobila poja~awe u vidu pi{toqa{a Uro{a Ka~avende, koji je ovu sezonu po~eo sa odli~nim rezultatima. Ove godine Druìna je bogatija za troje strelaca. Do{li su, Milo{ Milanovi} iz uì~kog „Alekse Dejovi}a”, Sveto Mamli} iz Druìne Zuc iz Sremske Mitrovice i Tamara \or|evi} iz ]uprije. Milanovi} je jedan od najperspektivnijih mladih strelaca pi{toqem i dva puta je bio tre}i ove godine na dràvnom prvenstvu (vazdu{nim i MK pi{toqem). Mamli} je ove sezone bio {esti u finalu Kupa Srbije vazdu{nim oru`jem i osmi na dràvnom prvenstvu u trostavu. - Ostvarili smo dobre rezultate u prvom kolu Kupa Srbije i na me|unarodnim turnirima u Solinu i naro~ito u Belom Manastiru. Na turniru u B. Manastiru u ekipnoj konkurenciji za

Dra gan Mar ko vi} i Ne ma wa Mi ro sa vqev

U Ka}u novi klub - Lepa posledica odràvawa dràvnog prvenstva vazdu{nim oru`jem u Ka}u je ta da }e se u ovom mestu osnovati streqa~ki klub. Tako }e ka}ki osnovci, kao i svi drugi zainteresovani mo}i da se oprobaju u ovom trofejnom sportu. Streqa~ka druìna Novi Sad 1790 }e pomo}i Ka}anima u edukaciji, komunikaciji sa SSS, te dobavqa~ima municije i opreme - rekao je [abanovi}. seniore i seniorke pu{kom bili smo ekipni pobednici i opet u Novi Sad doneli prelazni pehar. U pojedina~nj konkurenciji Dragan Markovi} je uzeo jedno prvo mesto, a Nemawa Mirosavqev i Uro{ Ka~avenda bili su drugoplasirani. Iz Belog Manastira, sa ~ijom Streqa~kom udrugom Mars imamo lepu saradwu, nosimo odli~ne utiske. Do kraja godine nas o~ekuju jo{ brojna takmi~ewa. Ciq Druìne je uvek da bude najboqa u dràvi. No, to je te{ko uvek ost-

variti, pogotovo kada se zna da su prestale da pucaju Aranka Binder, Sawa Ivo{ev, Marijana Fri~, Jelena [akota. Imamo nove, mlade snage, ~iji rezultati idu uzlaznom putawom i nadamo se da }emo uskoro dobiti naslednice ovih velikih {ampionki. Uz takmi~arski program, mogu da kaèm da {kola streqa{tva dobro radi, a organizujemo i rekreaciju za gra|anstvo - kaè direktor Streqa~ke druìne Novi Sad 1790 Zvonko [abanovi}.

Trener i reprezentativac Srbije u ga|awu pu{kom Dragan Markovi} zadovoqan je nastupima na po~etku takmi~arske sezone. - Pored troje juniora koji su do{li, obnovili smo takmi~arski pogon sa jo{ ~etiri, pet strelaca, koji su pro{li {kolu i polako se ukqu~uju u takmi~arski program. Me|u wima imamo tri izuzetna talenta u ga|awu pu{kom, Jovanu Mila{inovi}, Luku Lekovi}a i Tijanu Bawac i od wih o~ekujem da }e u narednom periodu biti kandidati za reprezentaciju. [to se ti~e ostvarenih rezultata u Belom Manastiru mogu da ka`em da sam zadovoqan i kao takmi~ar i kao trener - rekao je Markovi}. On je jo{ podsetio da wega i Nemawu Mirosavqeva u februaru o~ekuje Evropsko prvenstvo.

- Za Nemawu }e to biti dobra provera za Olmpijske igre u Londonu, a za mene posledwa {ansa da uzmem olimpijsku kvotu. Tu je i @arko Trifuwagi}, koji kao junior trba da se opet izbori za mesto u reprezentaciji. To i mene ~eka, jer i Milenko Sebi} pretenduje na mesto u seniorskoj ekipi, a dosta ozbiqno radi i puca. Do kraja godine reprezentacija }e i}i na pripreme u Osijek, a kako i {ta }e se daqe raditi jo{ uvek ne znamo, jer je dosada{wi selektor Zoran Stojiqkovi} smewen, a na wegovo mesto kao v.d. do{ao je Goran Maksimovi}, kji je predsednik Stru~ne komisije SSS. Do Olimpijskih igara ostalo je jo{ 10 meseci i mora se ozbiqno raditi ako se `eli odli~je u Londonu - rekao je Markovi}, ina~e i trener Nemawi Mirosavqevu. G. Malenovi}

Yon son ne ve ru je u Bol ta Biv{i olimpijski {ampion na 400 metara Majkl Xonson rekao je da nije siguran da Jusein Bolt mo`e da osvoji ~etiri zlata na Olimpijskim igrama 2012. godine. Bolt je tre}i put progla{en za atleti~ara godine, a ranije je rekao da namerava da u svoj spisak disciplina ukqu~i i {tafetu 4h400 metara. Jamaj~anin je na Igrama u Pekingu osvojio zlatne medaqe na 100 i 200 metara, kao i u {tafeti 4h100.

Vla de Di vac, prin ce za Sa ra al Fe i sal i Sne `a na Sa mar yi}-Mar ko vi}

PRINCEZA JORDANA DIRNUTA TOPLIM PRIJEMOM U SRBIJI

Sport u slu `bi mi ra i to le ran ci je Tre }i put naj bo qi na pla ne ti: Ju sein Bolt

- Bolt ne mo`e da trenira i za 400 metara. To bi ga potpuno omelo i trening ne bi radio. Mislim da bi mogao da postavi svetski rekord na 400, ali je ranije rekao da ga ne zanima da trenira za wu, {to razumem, te{ko je trenirati za tu trku - rekao je Xonson. Bolt je istakao da `eli da tr~i u toj {tafeti, iako nikada ranije nije u~estvovao u trkama na 400 metara, a posledwi atleti~ar koji je na jednim Olimpijskim igrama osvojio ~etiri zlatne medaqe bio je Karl Luis u Los An|elesu 1984. godine.

Ministar omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} sastala se u Palati Srbija sa WKV princezom Jordana Sarom al Feisal, koja je u Beograd do{la kako bi, u ime organizacije „Ge ne ra ti ons for Pe a ce” potpisala Memorandum o saradwi sa Olimpijskim komitetom Srbije. Samarxi}-Markovi} se u ime Vlade Srbije, Ministarstva omladine i sporta i u svoje li~no ime zahvalila princezi Jordana na poseti, istakav{i da organizacija „Ge ne ra ti ons for Pe a ce“, ~iji je ona predstavnik, isti~e posebnu ulogu sporta. - Sport ne predstavqa samo rezultate, nego ima i izuzetnu vaspitnu ulogu, {to je organizacija „Ge ne ra ti ons for Pe a ce„, koja promovi{e toleranciju i mir u sportu prepoznala - kazala je ministarka. WKV princeza Jordana Sara al Feisal istakla je da je dirnuta toplim prijemom koji je do~ekao u Srbiji, ~iji je narod, kako je navela, zaintrigirao i koji `eli {to boqe da upozna. Prema wenim re~ima, organizacija „Ge ne ra ti ons for Pe a ce“ bavi se promocijom mira kroz sport, aktivna je u 48 zemaqa, na tri kontinenta, a sa Srbijom je zapo~ela saradwu pre godinu i po dana kroz rad sa mladim volonterima.

- Radimo sa mladim volonterima koji svojom energijom i entuzijazmom implementiraju na{e programe u Beogradu i Srbiji. Posebno nam je zadovoqstvo {to imamo priliku da sara|ujemo sa OKS, bez kojeg ne bismo mogli da realizujemo na{e programe na pravi na~in - rekla je princeza. Princeza Sara al Feisal je Sneàni Samarxi}Markovi} uputila ~estitke zbog zalagawa u oblasti sporta, istakav{i da je posve}ena implementaciji sli~nih stavova, kao i da se zajedni~kom saradwom moè napraviti razlika. Sastanku je prisustvovao i predsednik OKS Vlade Divac, koji je izrazio svoje zadovoqstvo {to }e potpisati Memorandum o saradwi sa organizacijiom koja se zalaè za uspostavqawe mira i prijateqstva u svetu kroz sport. Osim princeze i predsednika OKS, sastanku su prisustvovali i izvr{ni direktor organizacije „Ge ne ra ti ons for Pe a ce„ Jadranka Klark, izvr{ni menaxer OKS Damir Stajner i direktor Fonda sporta i olimpizma Nata{a Jankovi}. „Ge ne ra ti ons for Pe a ce“ je organizacija koja deluje na globalnom nivou, prepoznata je od strane Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK), a wen osniva~ WKV princ Jordana Feisal al Husein je i ~lan MOK.

kULTURA

~etvrtak17.novembar2011.

dnevnik

ДРУГО ВЕЧЕ И НОЋ НОВОСАДСКОГ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛА

ИЗЛОЖБА СВЕТСКИ ПОЗНАТОГ СТРИП ЦРТАЧА И ИЛУСТРАТОРА

Звезда Душко Гојковић

„Паковање музике” Зорана Јањетова

Новосадски џез фестивал, који је главни програм отпочео синоћ, вечерас, поново од 20 часова, у Српском народном позоришту угостиће нова три састава. Један од њих и није тако нов, лидер му има пуних 80 година, а да ли је Душко Гојковић, јер о њему се ради, као вино, остаје да се види у вечерашњем финалу, вероватно негде око поноћи. Светски чувено тру-

бачко умеће Душка Гојковића вечерас у Новом Саду пратиће четворочлана екипа музичара: Пол Хелер (тенор саксофон), Мартин Сасе (клавир), Жан Луис Расинфос (контрабас), Марио Гонци (бубњеви). Европски џез оркестар (Јуропиан џез ансамбл) наступиће пре Душка Гојковића, што ће рећи – у средини концертног програма дру-

Душко Гојковић

ге од четири вечери Новосадског џез фестивала у СНП. Једну од најстаријих сличних постава Старог континента краси модерна свирка, ко и мноштво дувачких инструмената, тако да од њих треба очекивати снажан звук. На крају, а заправо на самом отварању вечери, у 20 часова, наступиће „Фри спирит“ квартет Клеменса Марктла. Марктл важи за талентованог и често награђиваног аустријског музичара млађе генерације, који се осим својим примарним инструментом – бубњевима, бави компоновањем и аранжирањем, и то на нивоу који ретко постижу ритмичари. Марктл на Новосадски џез фестивал долази са својим квартетом „Фри спирит“ у којем поред њега наступају: Михаел Ериан (саксофони), Роб Баргад (клавир), Марк Ејбрамс (контрабас). Након званичног дела програма, у некадашњем клубу „Трема“ свој нови музички пројекат представиће новосадски контрабасиста Федор Рушкуц, а на истом месту, организатори из Културног центра Новог Сада највили су и џем сешн свирку до касно у ноћ. И. Бурић

Као ликовна увертира у Новосадски џез фестивал, прексиноћ је у Галерији „Нова“ Српског народног позоришта отворена изложба „Паковање музике“ Зорана Јањетова, Новосађанина и светски познатог стрип цртача и илустратора. Реч је о радовима које је популарни Јања радио за омоте албума, а на изложби се осим финалног резлутата, понегде види и сам процес рада. На самом отварању, Јањетов је рекао како су његови омоти за албуме сада први пут обједињени и изложени, а као посебан куриозитет, поменуо је свог пријатеља и колегу, чувеног, трагично настрадалог композитора Митра Суботића Субу, који је својим захтевом за илустровање једног издања заправо и започео Јањину авантуру „паковања музике“. Зоран Јањетов је крајем протекле недеље био у центру пажње као централна звезда Новосадског стрип викенда који је у „Фабрици“ организовао Студентски културни центар Нови Сад. Такође, најновији број часописа „Нова мисао“ посвећен је делу чувеног новосадског стрип цртача и илустратора. И. Б.

Омот за албум Митра Суботића Субе

НОВА ДИСКОГРАФСКА ИЗДАЊА: ЦД ПИЈАНИСТКИЊЕ ТАТЈАНЕ ГЕРДЕЦ-МРЂE

У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Носталгична лепота фолклора

Украден цртеж Мирка Илића

За разлику од других земаља са развијенијим музичким животом, чија уметничка актуелност није неизбежно прекидала везе са фолклорним традицијама, токови нашег савременог музичког стваралаштва најчешће остају далеки и непомирљиво одељени од наслеђа музичког фолклора. Ни појава тренда такозване „светске музике” који повезују локалне традиције и глобалне стилске токове, као ни покушаји осавремењавања старих напева у извођењу савремених заговорника „етно звука” заправо нису знатније променили стање на овом плану: већина наших данашњих композитора и интерпрета, сем ретких изузетака, своје стваралаштво најчешће базирају на музичком изразу и репертоару који је удаљен од овдашњих музичких традиција. Један занимљив и самосвојан покушај новог обраћања наслеђу војвођанског музичког фоклора доноси нови, недавно објављени компакт диск вршачке пијанисткиње Татјане Гердец-Мрђе, са насловом „Дуни ветре са банатске стране“, који слушаоцима представља децентне клавирске обраде тема познатих песама и игара из Баната и са ширих панонских простора. Одабрани репертоар обухвата тако прегршт мелодија различитих по карактеру, старости и пореклу, од елегичних староградских тема „Бледи месец“ и „Кад се сетим ...“, до типичних народних песама попут „Целе ноћи ладовина”, „Широко је лишће орово“ или разиграног „Банаћанског кола“. Међу нумерама снимљеним на овом компакт-диску налази се и позната песма Марка Нешића „Пролазе ноћи, мучим се ја“, као и обрада веома старе, а данашњим слушаоцима мање познате песме, „Вино пије Дојчин Петар“, чији је текст забележен још у осамнаестом веку. Полазећи од поменутих, публици мање-више добро познатих фол-

клорних мелодија племените, носталгичне лепоте, Татјана ГредецМрђа је ове теме надградила елегантним и маштовитим мотивским варирањем и орнаментационом разрадом, остварујући тако непретенциозне и складне клавирске минијатуре лежерне и присне музичке амосфере. Овај јединствени сусрет

музичког тока, поново са благим, шармантним призвуком џеза. Полазећи од фоклорне баштине јужног Баната и ширих војвођанских простора, пијанисткиња Татјана Гердец-Мрђа је својим ауторским компакт диском указала на један могући нови и инспиративан приступ наслеђу наше народне му-

метра чија је основна вредност процењена на око 600 евра. О нестанку овог рада одмах је обавештена Полицијска управа Новог Сада које је обавила увиђај и предузима мере. Илићева изложба отворена је 25. октобра уз велико интересовање публике и до затварања 14. новембра посетило ју је више од хиљаду заинтересованих Новосађана и гостију из других градова.

РЕТРОСПЕКТИВНА ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

„Живела слобода” Нунета Поповића

традиције и данашњице обележили су притом и очигледни, мада дискретни, акценти савременог музичког израза, попут нешто сложеније хармонизације и одсечног, синкопираног ритма обраде песме „Чизме моје шкрипућу”, која је тако зазвучала као својеврсна мала џез балада, као и насловне нумере „Дуни ветре са банатске стране”, чија је меланхолична и распевана мелодија била полазиште за градњу опсежне, рапсодичне нумере стабилног

зике. Премда се овај албум донекле ослања на ранију значајну традицију српске клавирске музике, дискографски првенац вршачке пијанисткиње никако није просто враћање у прошлост, нити је реч о површном, у данашње доба честом, брзоплетом „модернизовању фоклора”, већ он представља оригинално, самородно и вредно ауторско остварење, чија ће музика, без икакве дилеме, наићи на добар одјек код публике. Б. Хложан

ОД ВЕЧЕРАС У ПАНЧЕВУ

Четврти реге фестивал Четврти реге фестивал (Reg gae Ser bia fest) почиње вечерас у Панчеву, а до 20. новембра наступиће двадесетак извођача из земља и иностранства. Фестивал ће отворити Дел Арно Бенд, зачетник српске реге сцене, који ове године прославља 25 година рада, а публици ће се представити и бенд „Нажавајбс”, основан у Женеви 1997. који у свој звук инкорпорира различите стилове попут фанка, даба и хип-хопа, као и

Из Галерије „Меандар“ Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду 11. новембра нестао је рад „Обучавање терориста“ Мирка Илића, изложен у склопу његове ретроспективне изложбе „Мирнодопски радови“ - Мирко Илић / Ретроспектива 1975 –2011: стрип, илустрација, дизајн, мултимедија. У питању је цртеж на папиру, димензија 32 са 22 санти-

млади швајцарски реге уметник Ралдо. Највеће звезде четвртог по реду панчевачког фестивала су Типа Ајри, који је на челу британске реге сцене последњих 25 година, и Ирл 16, најактивнији Јамајчанин, чије су песме веома слушане последњих деценија. Ту је и изузетно активан млади реге музичар Зиги Рекадо (Холандија). Објавио је три албума, а његови синглови су на врху свих топ ли-

ста. Најављени су и „саундсистеми„ из Македоније - „Ac ti ve Ra sta Se lec tors„ и Мађарске - „Lo ve Al li an ce„, као и учесници из Горњег Милановца, Лесковца, Панчева и Београда. Пратећи програм обухватиће поставку фотографија Горана Николића са претходног фестивала, затим продајну изложбу различитих модних детаља и интерактивну радионицу „МЦ Фабрика„.

Ретроспективна изложба „Живела слобода!” књижевне школе „Традиција авангарде„, коју је Нунета Поповића и групе Магнет биће отворена покренуо и водио покојни књижевник Вујица Ресутра у 19 часова у Музеју савремене уметности шин Туцић од 1993. до 1995. године. Језгро груВојводине, саопштено је из тог музеја. Изложба пе Магнет су чинили Нуне Поповић, Иван Правће се састојати из принтова великог формата, фо- дић и Јелена Марјанов. Група је деловала до тографија, видео за1998. године. писа, факсимила меНуне Поповић (Бедијских извештаја. оград, 1974) живео је Биће изложени радои радио у Љубљани ви „ФалуСербиа„, од 2000. до 2010, када „Последња Тајна весе преселио у Нови чера”, „Откровење„, Сад. У Словенији је „Истеривање ђавокреирао визуелни ла„, „Златна полуга„, идентитет и водио „Реквијем за Србипродукцију заштитју„, „88 јаја за нову ника људских права опозициону власт„, од 2001. до 2006. го„Заклани сте. Наше дине. Изложбу прате саучешће„, „Српска истоимена монограноћна мора”. фија и интернет сајт Нуне Поповић и w w w . m a g n e t . n u група Магнет су ne.biz.Монографија је уметност и креативса мноштвом фотоност претварали у графија о стрит-арт ефектан модел ненапројектима групе силне борбе против „Магнет” и другим тоталитарног режима сведочанставима о у Србији деведесетих реакцијама јавности година прошлог века, и анализама њиховог наводи се у материјаделовања. Вебсајт је лу уз изложбу. Магурађен по најновијим нет и Нуне Поповић продукцијским станорганизовали су дардима и на њему се уличне перформансе налазе велике фототоком масовних стуграфије „Магнетодентских и грађанвих” акција, видео заских протеста 1996. и писи, као и делови 1997. године, који су садржаја из монограорганизовани против фије. изборне крађе, а сам Због ан га жма на са Поповић био је и гру пом „Маг нет”, од С једне од акција Нунета Поповића, 1997. хапшен због свог та1997. го ди не је во ђен дашњег ангажмана.Начин и стратегија Магнето- мон ти ра ни суд ски про це са про тив Ну не та По по вог рада могли су се препознати и у деловању по- ви ћа, ко ји је на ста вљен и по сле де мо крат ских крета Отпор, који је прерастао у масовни покрет про ме на у Ср би ји, све до за ста ре ва ња оп ту жни за свргавање Милошевића. це кра јем 2003, а рад гру пе „Маг нет” до да нас је Ретроспективна изложба о групи Магнет биће остао пре ћут ки ван, не ис тра жен, мар ги на ли зо ван одржана поводом 15 година од оснивања те гру- и без аде кват не ве ри фи ка ци је, навeдено је у на пе. Основали су је 1996. године стипендисти ја ви из ло жбе.

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak17.novembar2011.

УСКОРО ПРЕМИЈЕРА „СЕОБА” НА СЦЕНИ СНП-a

Разочарани Аустријом, окренути илузији о Русији У Српском народном позоришту у току су пробе нове драмске представе - „Сеобе“ Милоша Црњанског, у драматизацији и режији Виде Огњеновић, која ће пре-

Лечић (Вук Исакович), Предраг Момчиловић (Трифун Исакович), Ненад Пећинар (Ђурђе Исакович), Југослав Крајнов (Петар Исакович), затим Сања Ристић-

Иван Ђурић, Јована Стипић, Небојша Савић, Ервин Хаџимуртезић, Драгомир Пешић, Гордана Каменаровић, Милан Шмит, Марија Меденица, Љубица Ракић,

Крајнов, Александра Плескоњић, Исидора Минић, Радоје Чупић, Гордана Ђурђевић-Димић, Александар Гајин, Јована Балашевић, Јована Мишковић, Миодраг Петровић, Игор Павловић, Драган Којић, Миодраг Петроње, Марко Савић, Милован Филиповић,

Александар Ђурица, Зоран Богданов, Ратко Радивојевић, Сања Микитишин, Вишња Обрадовић, Милорад Капор и Мирослав Фабри. Ово није први сусрет Виде Огњеновић са „Сеобама“ Црњанског на позоришној сцени. По

С једне од проба „Сеоба”

мијерно бити изведена 24. новембра. Огроман глумачки ансамбл ангажован је за ову представу у којој играју практично сви глумци СНП–а, а уз њих и неке њихове београдске колеге. У улогама су: Небојша Дугалић (Павле Исакович), Бранислав

НА РЕПЕРТОАРУ БИОСКОПА „АРЕНА СИНЕПЛЕКС“

Три нова филма На репертоару новосадског биоскопа „Арена синеплекс“ од данас су три нова филма.Након приказивања на овогодишњој Синеманији стиже филм “Служавке“ Смештен у Мисисипи ’60-тих година, филм говори о Скитер, јужњакињи која се враћа с колеџа одлучна у томе да поста-

ство виси о концу, она и Ејбилин ће наставити сарадњу и ускоро ће и друге жене доћи да испричају своје приче, а испоставиће се да итекако имају шта да кажу. Дирљив, прожет хумором, надом и срцем, „Служавке“ је непролазна и универзална прича о способности да се створи промена. Улоге

Из филма „Служавке“

не писац, али ће окренути животе својих пријатеља наглавачке, као и мали град у Мисисипију, када одлучи да интервјуише црнкиње које су цео живот провеле чувајући децу цењених јужњачких породица. Номинована за Оскара, Виола Дејвис игра Ејбилин, кућну помоћницу Скитерине најбоље другарице, која ће прва да проговори – на запрепашћење њених пријатеља из црначке заједнице. Упркос томе што Скитерино дугогодишње пријатељ-

тумаче Виола Дејвис, Ема Стоун, Октавија Спенсер. На репертоару је и анимирани филм “Мисија: Спасити Божић 3Д“ који открива невероватан, никада раније добијен одговор на питање сваког детета: “Како Деда Мраз испоручи све поклоне у само једној ноћи?” Одговор је: Деда Мраз има телепортер ултра високе технологије, сакривен испод Северног пола. У суштини ово је весела прича о помало чудној породици и необичном хероју

Артуру, са задатком који мора хитно завршити, пре него што осване божићно јутро.Гласове ликовима су дали Џејмс Мекавој, Хју Лори, Џим Бродбент, Ешли Џенсен. У трећем филму “Ратник“ редитеља Гевина О’Конора, младе звезде у успонуТом Харди и Џоел Еџертон, бриљирају као два отуђена брата, који ће се суочити један с другим у борби њихових живота. Прогоњен трагичном прошлошћу, маринац Томи Конлон (Харди) се враћа кући после 14 година и уз помоћ оца почиње да тренира за Спарту, највећи борилачки турнир. Томи, бивша рвачка звезда, крчи себи пут према финалу, док се његов брат, Брендан, бивши борац који је постао тренер, враћа у ринг у очајничком покушају да спаси породицу од финансијске пропасти. Али када аутсајдер Брендан, серијом добрих борби доспе до финала, тамо га чека окршај са неузаустављивим Томијем. Два брата ће коначно морати да се боре један против другога, а силе које су их раздвојиле, сукобиће се у драматичном , потресном и незабравном климаксу. Дирљива ода о искупљењу, помирењу и снази људског духа, „Ратник“ је такође и потресно сведочење о трајним и нераскидивим везама унутар породице.Улоге тумаче узХардија и Еџертона, Џенифер Морисон и Ник Нолти.

КОНКУРС ЗА НАГРАДЕ

Признања Завода за културу Војводине Од прошле године Завод за културу Војводине додељује четири годишње награде за стваралаштво у култури, уметности и за унапређивање културног живота. Ових дана поново је, за текућу годину, упућен јавни позив да се конкурише или да се предлажу кандидати за признања ЗКВ. „Искре културе“ додељују се за савремено стваралаштво, младом аутору до 35. године. Медаље културе

се додељују у три категорије: за мултикултуралност и интеркултуралност, за очување културног наслеђа и за укупно стваралаштво/рад. Признања се састоје из уметничког предмета и новчаног износа. Образложене и документоване предлоге у три примерка, треба слати на адресу -Завод за културу Војводине, ВојводеПутника 2, Нови Сад, до 15. децембра 2011. Р. Л.

овом чувеном роману нашег познатог писца она је пре двадесетпет година режирала представу у Југословенском драмском позоришту у Београду. Сада се поново у позоришту суочава с овим нашим ремек - делом, а овог пута су у фокусу њене пажње јунаци „Сеоба II“, пре свих Павле Исакович, растрзан између жеље да у Русији нађе смисао свог војничког живота и позива и верности покојној супрузи, која је стављена на пробу на путу за Русију, када упознаје Евдокију. На питање зашто су сеобе наша судбина, наша константа, односно зашто овај народ не промени угао гледања, и прво не размисли добро и суочи се са својим илузијама и погрешним размишљањима и корацима, пре него што се запути без повратка, Вида Огњеновић каже за наш лист: - Људи су склони утопијском размишљању, учитавању, маштарењу, надама неоснованим, и ми нисмо јединствени у томе. Сетите се само сеобе у Америку, у потпуно дивљу земљу која је припадала другом народу, другим племенима. И то су биле миграције које су обележиле цео свет. Наше масовне сеобе су делимично бекства, некада из Турске, некада из других делова од неких опасности. Овде је била у питању такорећи војна сеоба. Војска је напуштала Аустрију, јер није била задовољна како су према њој поступали. Сматрали су да гину у најам, да их она најми, а после, када више не треба да јуришају на ровове, да их не копају и да не гину, онда их растуре по земљи да раде пољопривредне послове,

чему они нису били вични. Зато - Сада сам се приближила љусу и замишљали да Русија, као дима. У крупном плану су људи, велика сила, и тада велико цар- носиоци, јунаци ове драме, а ство, има потребу за војском, за спектакла, односно масовних сцевојницима какви су они, и да ће на је мање, и оне су некако персотамо наћи спас од аустријског ни- нализоване. То су људи које знамо подаштавања и да ће своје неза- као појединце. Ово није један омадовољство тамо излечити. Ова представа прати трећу генерацију Исаковича, и у њима сигурно има разлике у односу на њихове претке, потврђује Вида Огњеновић и додаје да су они модернији на известан начин. -Уосталом, они и више знају о Русији, земљи у коју одлазе, зато што се у међувремену једна група одселила и од повратника су чули како тамо изгледа. Друго, ови већ одлично знају немачки, за разлику од својих предака који никад до краја нису научили језик земље у којој су живели, служили и умрли. Ови су већ Фото: Б. Лучић знали добро немачки, Вида Огњеновић били су вичнији Аустрији, а нису совљени спектакл, мада има све знали руски. У ствари, они почи- заједно на сцени шездесет људи, њу из почетка. Као што су њихо- али ово није спектакл оног типа ви преци почињали у Аустрији, како што смо навикли, као што су тако ће они сад почети у Русији – оперски спектакли, када се појеобјашњава Вида Огњеновић. диначни гласови не издвајају – наОна подсећа да је ову предста- помиње Вида Огњеновић. ву радила у Југословенском Сценограф ове представе је драмском позоришту 1986, као Миодраг Табачки, костиме креиспектакл и као, по њеним речима, ра Љиљана Драговић, а музику врсту историјског коментара на компонује Зоран Ерић. Драматуристоријске догађаје, односно као зи су Светислав Јованов и Бранко један вид евокације. Димитријевић. Н.Пејчић

ПОЗОРИШТЕ

Пут у препознато Поводом Галеба, инспирисано Галебом А. П. Чехова, режија и обликовање документарног материјала Борис Лијешевић, Позориште младих По во дом пред ста ве у По зо ри шту мла дих, мо гло би се го во ри ти о мно штву те ма. О то ме да је ово за њих го то во екс це сно умет нич ка пред ста ва, о то ме да је ре ди тељ Бо рис Ли је ше вић ус пео да раз ви је пре по зна тљи во спе ци фи чан рад на об ли ко ва њу оно га што се да нас зо ве сцен ским тек стом, мо же се го во ри ти о кри ти ци ака де ми је и по зо ри шта као си сте ма про из вод ње ја ло ве глу ме, о од но су исти не и по зо ри шта, ствар но сном од го во ру по зо ри шта на иза зо ве ко је му по ста вља ри е ли ти, о уло зи умет но сти у очу ва њу све та и ин ти ме као це ли не, о са вре ме ном

та ко да текст дра ме и сце не на ста ле по ње му са мо илу стру ју ствар ни са др жај пред ста ве „По во дом Га ле ба“ у По зо ри шту мла дих. А он се од но си на ствар не жи во те глу ма ца у пред ста ви. Они углав ном игра ју са мо за де цу. Као и сви дру ги (глум ци), има ју сна жну же љу и по тре бу да од и гра ју ве ли ке уло ге, да ствар но ра де, да иду на пред, да зна че не што се би и дру ги ма... Гле, ка ко од јед ном њи хо ва тлап ња зву чи упра во као она Ар ка ди не, Тре пље ва, Со ри на, Ма ше, Три го ри на. И у „Га ле бу“, сви су на не ки на чин оку пље ни око по зо ри шта, око умет но сти.

лел но раз ви ја ње сцен ске рад ње... Упра во за то сце не оста вља ју ути сак чак и кад су на у че не, кад се из во де на па мет. За хва ља ју ћи чуд но ва том ефек ту сце не као дру ге ре ал но сти, та кве су и бо ље од оних од и гра них пе р фект но јер упра во ми ми кри ја, по дра жа ва ње, игра ју дво стру ку уло гу. На кра ју су то глум ци од лич но схва ти ли и све игре и ме ђу и гре из во де при лич но убе дљи во. Раз от кри ва ње ка кво је при сут но у ра ду Бо ри са Ли је ше ви ћа ви ше стру ко је зна чај но за ак ту ел ни тре ну так по зо ри шта као ин сти ту ци је, глу ми шта као цен тра мо ћи, те а тра

Фото: Б. Лучић

по зо ри шту ко је се упор но пре и спи ту је у од ра зу кри зе и та ко до би ја но ви ква ли тет... Све је то успе шно, ми ну ци о зно ре жи ра но и од и гра но у пред ста ви „По во дом Га ле ба“ у ко јој уче ству је го то во цео ан самбл: Де јан Ша р ко вић, Дра ган Зо рић, Ер вин Ха џи мур те зић, Иван Ђу рић, Је ли ца Гли го рин, Ма ри ја Ми тро вић, Не да Да ни ло вић, Са ша Ла ти но вић, Са ша Стој ко вић, Сла ви ца Ву че тић, Сло бо дан Нин ко вић, Ве ра Хр ћан-Осто јић, Зо ран Ан дре јин. Ка кве то има ве зе са Че хо вље вим „Га ле бом“? Сва ка кве; и ни ка кве! Нај јед но став ни је ре че но, уоста лом, и име то ка же, ре ди тељ је од лу чио да се ба ви ка рак те ри стич ним мо ти ви ма Че хо вље вог „Га ле ба“, али

На гла ше но ко мич ка игра, ка ба рет ски на ступ, та ко ђе је Че хо вљев ског опре де ље ња. Је ди но та ко, нај ин тим ни је раз от кри ва ње до би ја те ра пе ут ски жа нр, а док тор Че хов, ка жу да је нај ви ше во лео то та ко – да ње го ви ли ко ви, по пут нас са мих, и по ред су штин ске тра ги ке (смрт ност, уса мље ност), пр вен стве но де лу ју сме шно, људ ски, не хе рој ски. Да, у дра ма тур ги ји пред ста ве, до де љу ју ћи мач и тац ну сви ма у број ној по де ли до ла зи до из ве сног по на вља ња, али упра во ту се ви ди сво мај стор ство го то во му зич ки ко ре о гра фи са не ор ке стра ци је ан сам бла. Ри там ула за ка – из ла за ка, спу шта ње и ди за ње за ве се, по на вља ње сце на че ка ња у ре ду за тзв. ка стинг, па ра -

као ре ди тељ ског про сто ра ди ја ло га, апо ло ге ти ке ко мер ци јал ног ре пер то а ра... На ту те му, ис пре пле те ност уви да ко ји из ви ру из пред ста ве „По во дом Га ле ба“ ни је са мо умет нич ког ка рак те ра, али без ње га, без „то не љу ба ви“, за и ста ни је дан људ ски про је кат не мо же да успе. Ето, пред ста ва је и о то ме, о љу ба ви. Ако га леб као и сва ки Че хо вљев ода бир за на слов но си не ку ду бљу по ру ку, он да не ка се зна да је га леб у пред ста ви у По зо ри шту мла дих пред ста вљен као кон стант на тран сфор ма ци ја – кр па, огр тач, ма ра ма... Хај де гер би ре као – не што за пут, оми ље ну ме та фо ру спо зна је, уви да, из ми ре ња. Игор Бурић

svet

~etvrtak17.novembar2011.

dnevnik

Ma rio Mon ti sa sta vio no vu vla du Ita li je

UKRATKO

Pro te sti pro tiv Ki ne WU DEL H I: Ne ko li ko sto ti na Ti be ta na ca mar {i ralo je ju~e u Wu Delhiju uzvikuju}i parole protiv Kine, dok je jedan demonstrant odsekao sebi prst i ispisao krvqu „Slobodan Tibet”. Vo |a pro te sta Kon ~ok Jangpel zatra`io je od kineskih vlasti da pravedno postupaju sa Tibetancima. Protest u Wu Delhiju prvi je u seriji protesta koji }e svake srede biti organizovani protiv zvani~nog Pekinga, prenela je agencija AP. Najmawe 11 qudi na Tibetu se samospalilo od marta na pro te sti ma pro tiv ki ne ske uprave nad tom teritorijom. Ti be tan ski du hov ni vo |a dalaj-lama optu`io je Kinu da je wena nemilosrdna politika odgovorna {to su ti qudi od lu ~i li da se `r tvu ju, dok je iz Pekinga poru~eno da je upravo on podstrekivao na nemire. Kina smatra da je Tibet deo wene teritorije, dok sta nov ni ci tog hi ma laj skog regiona tvrde da je on prakti~no nezavisan vekovima. (Tanjug)

RIM: Novi premijer Italije Mario Monti saop{tio je ju~e da je sastavio svoj kabinet i zvani~no prihvatio mesto predsednika vlade i ministra ekonomije. Monti i ~lanovi nove italijanske vlade, o ~ijem je sastavu novi premijer obavestio predsednika \or|a Napolitana, }e kasnije danas polo`iti zakletvu. U kratkom obra}awu, Monti je rekao da namerava ponovo da pokrene ekonomski rast u Italiji i izrazio po{tovawe prema svom prethodniku Silviju Berluskoniju, koji je u subotu podneo ostavku, prenele su agencije. Novi predsednik vlade rekao je novinarima u predsedni~koj palati da je mesto ministra ekonomije, pored premijerskog, prihvatio u nastojawu da sprovede mere, kako je rekao „`rtvovawa” Italije, da bi oja~ao finansije i podstakao ekonomski rast. Monti (68), biv{i evropski komesar za konkurentnost rekao je i da }e ve} u ~etvrtak predstaviti Senatu, uo~i glasawa o poverewu vladi, svoju hitnu antikriznu politiku. Drugo glasawe o povere-

Obja{wavaju}i zbog ~ega je izabrao ministre van glavnih politi~kih partija, Monti je rekao da su ga konsultacije sa liderima stranaka dovele do zakqu~ka da }e vlada biti boqa ako u woj ne bude politi~ara. Monti je za ministra ekonomskog razvoja, infrastrukture i saobra}aja imenovao generalnog direktora italijanske banke Inteza Sanpaolo Korada Pasera, a za novog {efa diplomatije biv{eg ambasadora \ulija Tercija di Sant’Agatu. Ministar odbrane bi}e admiral \ampaolo di Paola, a za evropska pitawa Enco Moavero Milanezi. U Montijevom kabinetu na{le su se i tri ène - ministarka unutra{wih poslova Ana Maria Kan~elieri, pravde Paola Severino i za me|unarodnu saradwu Andrea Rikardi. wu, u dowem domu parlamenta bi}e odràno najverovatnije u petak. Obja{wavaju}i zbog ~ega je izabrao ministre van glavnih politi~kih partija, Monti je rekao da su ga konsultacije sa liderima stranaka dovele do zakqu~ka da }e vlada biti boqa ako u woj ne bude politi~ara. Monti je tako|e rekao da se kriza moè pobediti ukoliko se duboko podeqeno gra|anstvo, ponovo ujedini. On se sastao i sa liderima sindikata i predstavnicima

KAN BE RA: Predsednik SAD Barak Obama izjavio je ju~e da je duboko zabrinut da bi kriza u evrozoni i previrawa na finansijskom tr`istu mogli da potraju sve dok zona evra ne donese konkretan plan za suzbijawe du`ni~ke krize. „Sve dok ne bude donet neki konkretan plan koji {aqe jasan signal tr`i{tima da Evropska unija stoji iza evra i da }e u~initi sve {to je potrebno i

daqe }e biti prisutna takva vrsta tr`i{nog previrawa, kakvu smo imali”, rekao je Obama na konferenciji za novinare u glavnom gradu Australije, Kanberi. Azijske akcije i evro su ju~e oslabili pod pritiskom nastavqawa neizversnosti oko du`ni~ke krize u zoni evra i nejasnih izgleda za primenu strogih mera {tedwe u Italiji i Gr~koj, neophodnih radi povratka tr`i{nog poverewa. (Tanjug)

Vi {e ame ri~ kih voj ni ka u Austra li ji

bi poslala nove astronaute u svemir, p renela je age nc ija AP. Sa odlasko m i skusni h astronauta, NASA strahuje da ne}e ima ti dovoqno as tr onauta i pokrenula je akciju isp red o snovnih {k ola {irom SAD kako bi privukla nove kandidate. Astronauti }e, kako je saop{tila NASA, ruskim Sojuz letelicama biti prebacivani na Me |unarod nu svemir sk u stanicu. Vr em en om }e ih prevoziti ameri~ke rakete privatnih kompanija, a kasnije i kapsula NASA. (Tanjug)

radnika. „Nadam se da dobrim rukovo|ewem mo`emo da doprinesemo umirewu i povezanosti politi~kih snaga”, rekao je Monti. Prenos vlasti na tehnokratsku vladu izazvao je sukob sa Berluskonijevom konzervativnom partijom Narod slobode koja bi eventualno podr`ala Montija, ali je Berluskonijev glavni koalicioni partner Severna liga, objavio da }e ostati u opoziciji tokom Montijeve vlade. (Tanjug)

Oba ma stra hu je od kri ze u evro zo ni

NA S A tra `i a stronaut e V A [INGT O N: Ameri~k a svemi rska ag en cija NASA otvorila je konkurs za astronaute, a zainteresovani se mogu prijaviti preko wihovog vebsajta. Jedin i p roblem sa konkur som je { to je NASA prekinula svoj {atl program tako da nema letelicu kojom

Kabinet bez politi~ara

KAN BE RA: SAD }e poslati dodatne trupe na sever Australije, u skladu sa novim bilateralnim vojnim sporazumom koji predvi|a da u Australiji na kraju bude raspore|eno 2.500 ameri~kih vojnika, saop{tila je ju~e australijska premijerka Xulija Gilard posle razgovora s ameri~kim predsednikom Barakom Obamom. Kina je ju~e hladno reagovala na plan SAD da pro{ire vojnu saradwu sa Australijom, rekav{i da je otvorena za razgovore o tome da li je ja~awe vojnih saveza korisno za me|unarodnu zajednicu. SAD ne}e imati stalnu vojnu bazu u Australiji, ali }e pove}ati broj vojnika koji prelaze preko wene teritorije, po{to im Australija omogu}ava boqi pristup Ju`nom kineskom moru nego ameri~ke baze u Japanu i Ju`noj Koreji. Australija je ameri~ki

saveznik, a poseta ameri~kog predsednika je planirana i da bi se obeleìlo 60 godina ANSUSa, vojnog saveza SAD, Australije i Novog Zelanda, koji je okosnica australijske vojne strategije, prenosi Rojters. Jewavawe ratova u Avganistanu i Iraku pruà Va{ingtonu mogu}nost da posveti ve}u pa`wu tenzijama u Ju`nom kineskom moru, va`noj trgovinskoj transportnoj plovnoj ruti koju SAD èle da zadrè otvrenom. Ameri~ki predsednik }e svoju viziju {ire ameri~ke uloge u regionu izneti u obra}awu australijskom parlamentu u ~etvrtak u Kanberi, javio je Rojters. Posle posete Austraqi, Obama }e otputovati na Bali kao prvi ameri~ki predsednik koji }e prisustovai Isto~no-azijskom samitu, kome su SAD i Rusija pristupile ove godine. (Tanjug)

Po mo} Amerike Fi li pi ni ma MA NI LA: Filipinski demonstranti su se sukobili ju~e sa obezbe|ewem ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton u blizini predsedni~ke palate i primorali kolonu da promeni pravac, rekao je fotograf AFP koji je bio na licu mesta. Pripadnici filipinskog obezbe|ewa i najmawe jedan Amerikanac isko~ili su iz automobila sa automatskim pu{kama, nakon {to je oko 50 demonstranata po~elo da {utira vozilo i baca crvenu farbu na automobil, ali nije bilo pucwave, rekao je fotograf. Predstavnik ameri~ke ambasade u Manili Betina Malone i zvani~nici policije odbili su da komentari{u taj incident, koji se po reporteru dogodio nakon {to je Klintonova razgovarala s filipinskim predsednikom Beniwo Akinom u palati Malakanang. Ameri~ka dr`avna sekretarka

TURSKA O[TRO KRITIKUJE SIRIJU

Sa vet za ru {e we Asadovog re ì ma DA MASK, RA BAT: Pobuweni~ka Slobodna sirijska vojska saop{tila je ju~e da }e osnovati privremeni vojni savet ~iji ciq }e biti ru{ewe sa vlasti predsednika Ba{ara al-Asada i za{tita civila od napada vladinih snaga bezbednosti. „Slobodna sirijska vojska }e, na osnovu potreba u ovoj fazi i zahteva sirijske revolucije, oformiti privremeni vojni savet”, navedeno je u saop{tewu vojnih dezertera. Ciq saveta je da „sru{i sada{wi reìm, za{titi sirijske civile od ugwetavawa, kao i privatnu i javnu imovinu i spre~i haos i osvetni~ke akcije kada do|e do pada reìma”, prenela je agencija AFP. Pukovnik Rijad al-Asad, koji je u julu prebegao iz regularne vojske u Slobodnu sirijsku vojsku, predsedava}e Savetom. Vojni dezerteri, borci Slobodne sirijske vojske, izvr{i-

li su ju~e vi{e napada na vojne ispostave u okolini Damaska, me|u kojima i na bazu vojne obave{tajne slu`be.U saop{tewu Slobodne sirijske vojske navodi se da je glavna meta napada bio objekat vazduhoplovne tajne slu`be u predgra|u Harasta. Ostali napadi su bili na vojne punktove u predgra|ima Duma, Kabun i Arabin i Sakba, prenela je agencija AP. Ministar spoqnih poslova Turske Ahmet Davutoglu o{tro je ju~e kritikovao reìm u Siriji zbog obra~una sa gra|anima i pored obe}awa da }e prekinuti nasiqe. „Sirijski reìm }e platiti visoku cenu za takvo pona{awe”, izjavio je Davutoglu na konferenciji {efova diplomatija zemaqa ~lanica Arapske lige u Rabatu. Ankara, je do izbijawa nemira u Siriji imala prijateqske odnose sa reìmom u Damasku. (Tanjug)

Hilari Klinton obe}ala je ju~e Filipinima da mogu da ra~unaju na ekonomsku i vojnu saradwu u trenutku kad se odnosi izme|u Manile i Pekinga zao{travaju zbog teritorijalnog spora u Ju`nom kineskom moru. „Moramo da osiguramo da ovo savezni{tvo ostane sna`no”, rekla je Klintonova. Ona i filipinski ministar spoqnih poslova Alberto Del Rosario na palubi ameri~kog razara~a „Ficxerald” u Manilskom zalivu potpisali su deklaraciju kojom se obeleàva 60. godi{wica ameri~ko-filipinskog sporazuma o uzajamnoj odbrani. Ameri~ka dràvna sekretarka je obe}ala Manili ekonomsku i vojnu saradwu, ali ni u jednom trenutku nije otvoreno pomenula Kinu, koju Filipini i Vijetnam optuùju za sve agresivniju politiku u Ju`nom kineskom moru. (Tanjug)

Spre ~i ti kr vo pro li }e u Si ri ji RA BAT: Arapska liga mora da zaustavi krvoproli}e u Siriji, rekao je generalni sekretar te organizacije Nabil al-Arabi na sastanku {efova diplomatija u Rabatu. Generalni sekretar Arabi je najavio da }e Arapska liga uputiti u Siriju jednu delegaciju kako bi se obustavili obra~uni vladinih snaga i opozicije. On je naglasio da o tome mora da se postigne dogovor. Arapska liga je pro{le nedeqe suspendovala Siriju iz ove organizacije koja oklupqa 22 arapske zemqe. Dogovoreno je da se u Siriju uputi delegacija u kojoj bi bili borci za qudska prava, predstavnici medija i drugi posmatra~a. U Damasku su u nedequ izrazili spremnost da prime”arapsku delegaciju” koja bi se na licu mesta uverila u razvoj situacije u toj zemqi. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HA MID KAR ZAI Avganistanski predsednik Hamid Karzai pozvao je ju~e na skup{tini stare{ina da se odr`i nacionalna konferencija kako bi se stvorili uslovi za daqe odnose sa SAD. Pedsednik Karzaj je zatra`io od skoro 2.000 delegata da razmotre potrebu za stranom pomo}i „@elimo da imamo sna`no partnerstvo sa SAD i NATO, ali pod odre|enim uslovima”, rekao je Karzai.

STROS-KAN Advokat biv{eg direktora MMF-a Dominika Stros-Kana Anri Leklerk optu`io je pojedine francuske medije da „osu|uju na smrt ~oveka koji je ve} pao”, posle wihovih pisawa da bi Stros Kan mogao da bude povezan sa istragom o prostituciji. Leklerk je rekao da se sprema da tu`i dnevnik „Figaro” i jo{ nekoliko listova zbog kr{ewa prava na privatnost.

MI HAIL HO DOR KOV SKI Sud u Moskvi odbacio je `albu na presudu biv{em ruskom naftnom magnatu Mihailu Hodorkovskom i wegovom saradniku Platonu Lebedevu, koji su osu|eni na ukupno 13 godina zatvora.”Sud potvr|uje presudu Hodorkovskom kao legitimnu, pravednu i po{tenu i odbacuje `albu advokata”, navedeno je u odluci sudije I{muratove, koja je postavqena na sajtu suda.

[IROM SVETA PROBLEMI S OLUJNIM KI[AMA

Ban Ki Mun posetio poplavqeni Tajland BANGKOK, KATMANDU: Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki Mun ponovio je ju~e spremnost svetske organizacije da pru`i pomo} poplavama pogo|enom Tajlandu. Ban je na zajedni~koj konferenciji za {tampu sa premijerkom Tajlanda Jingluk [inavatrom rekao da }e UN nastaviti da blisko sara|uju sa tajlandskom vladom posebno u krizama izazvanim prirodnim katastrofama. U poplavama su od po~etka jula poginule 564 osobe, a pogo|eno je vi{e od pet miliona qudi.Nakon obilaska poplavqenih podru~ja Bangkoka, Ban je izrazio uverewe da je tajlandska vlada sposobna da prevazi|e krizu uz pomo} me|unarodne zajednice. Generalni sekretar UN je posetio i jedan centar u kojem se nalaze qudi koji su evakuisani iz potopqenih podru~ja grada. Voda se u me|uvremenu povukla

iz nekih delova tajlandske prestonice, ~ime je smawena zabrinutost da bi se poplavni talas mogao pro{iriti i na poslovni centar grada.Tajlandska vlada je ranije saop{tila da }e se posle najgorih poplava u posledwih pola veka situacija u Bangkoku vratiti u normalu do kraja godine. Ban }e iz Tajlanda otputovati u Indoneziju gde }e prisustvovati regionalnom samitu.

Lo{e vreme vratilo je u podno`je Mont Everesta na stotine svetskih putnika i planinara i wihove vodi~e i „otkazalo” sve letove sa lokalnog aerodroma u Lukli, saop{tili su ju~e nepalski zvani~nici. Zvani~nik aerodroma Laksmi Devkota rekao je da se magla spustila i da je paralisala aerodrom u gradu Lukla na istoku Nepala i blokirala sve letove u protekla ~etiri

dana, kao i 800 planinara u wihovom pohodu na Mont Everest i okolne planinske vrhove, prenela je agencija AP. Mali aerodrom Tenzing-Hilari postao je popularan od kada planinari iz Lukle zapo~iwu svoje pohode ka najvi{em vrhu na svetu. Postoje dnevni letovi izme|u Lukle i Katmandua po dobrim vremenskim uslovima. (Tanjug)

BALkAn

c m y

dnevnik

IZ BOR NE AK TIV NO STI U HR VAT SKOJ

Po ziv za gla sa we Sr bi ma u iz be gli {tvu ZA GREB: Predsednici Srpmoè podneti pisanim putem, ìve u Srbiji, da se prijave za skog narodnog ve}a i Samostaltelefonom ili li~no i to u glasawe na parlamentarnim izne demokratske srpske stranke konzularnom odelewu ambasaborima 4. decembra tako {to Milorad Pupovac i Vojislav de u Be o gra du i ge ne ral nom }e se zakqu~no sa 18. novemStanimirovi} u pismu medijikonzulatu u Subotici, a u BiH, brom, registrovati za izlazak ma pozvali su Srbe koji ìve u odnosno u Republici Srpskoj, na iz bore za sabor Hrvatske. izbegli{tvu u Srbiji i BiH da u generalnom konzulatu u BaPupovac je precizirao da svi se registruju za glasawe na izwaluci. koji imaju dràvqanstvo i preborima za sabor 4. debi va li {te u Hr cembra. vatskoj mogu pisaPo z i v a m o sve vas ko j i ima t e hr v at s ko „Pozivamo sve vas nim putem, telefodr à vqan stvo i pre bi va li {te koji imate hrvatsko nom ili li~no dou Hr vat skoj da se re gi stru je te za gla sa we dràvqanstvo i prelaskom u hrvatski bivali{te u Hrvatkonzulat u Beograna iz bo ri ma. Pri ja va je va `na ka ko bi ste skoj, vas koji èlite mo gli da gla sa te ta mo oda kle ste po te kli du ili Subotici i da uti~ete na svoj poBawaluci obaviti (Mi lo rad Pu po vac) vratak, ostvarivawe prehodnu prijavu. svojihprava i za{ti„Prijava je vatu svoje imovine, i koji èlite Pupovac je tim povodom re`na kako biste mogli da glasapoliti~ko ja~awe na{e zajednikao Tanjugu da je to u interesu te tamo odakle ste potekli, tace da se registrujete za glasawe o~uvawa prava Srba koji su izmo gde su va{i najbliì i tamo na izborima za poslanike u Hrbe gli, o~u va wa wi ho vog ze - gde je va{a imovina”, rekao je vatski Sabor u konzularnim mqi{ta i imovine, kao i u inPupovac. On je napomenuo da je odelewima hrvatske ambasade”, teresu podr{ke onima koji se prijava potrebna za one koji naglasili su Pupovac i Stanibore za srpsku zajednicu u Hr- misle da glasaju u Srbiji, odnomirovi}. vatskoj. On je pozvao Srbe koji sno Republici Srpskoj, ali ne i Zah tev za pret hod nu re gi imaju hrvatsko dràvqanstvo i za one koji planiraju da do|u u straciju bira~a u Srbiji se prebivali{te u Hrvatskoj, a Hrvatsku i glasaju. (Ta njug)

Pret wa hake ra ZA GREB: Hakerske grupe “Anonimus” i “Tesla sekjuriti” za subotu su najavile niz napada na veb stranicu HDZ-a. Prema informacijama objavqenim na stranici te sla sec.blog spot.com, napadi bi trebalo da po~nu u subotu, 19. novembra. „HDZ je odabrana kao meta zbog korupcije, laì, prodaje dràvne imovine i izdaje hrvatskog gra|anstva i nacionalnih interesa”, navode hakeri. „Podignite glas protiv nepravde i priu{tite im dan koji nikad ne}e zaboraviti. Mi smo glas naroda, mi smo svetlo u mraku, mi smo oni koji se usude da misle slobodno, ustaju protiv ovog trulog sustava i kaù da je dosta”, navodi se u objavi koja kruì dru{tvenim mreàma. Pretpostavqa se da }e veb stranica HDZ-a biti izloèna nekom obliku napada kojim }e hakeri poku{ati da je u~ine nedostupnom {iroj javnosti, pi{e tpor tal.hr. (Ta njug)

HR VAT SKA PO SMA TRA^ NA SA MI TU EU U DE CEM BRU

No va gr~ ka vla da do bi la po ve re we par la men ta

ATI N A: Gr~ki parlament izglasao je ju~e, velikom ve}inom, poverewe novoj koalicionoj vladi i podr`ao nameru premijera Lukasa Papademosa da ubrza dugoro~ne reforme i osigura novi paket me|unarodne pomo}i. Od ukupno 300 poslanika u parlamentu, wih 255 glasalo je u korist nove vlade formirane pro{le nedeqe, samo 38 izjasnilo se protiv we, dok je ostalih sedam bilo uzdr`ano. Papademosova koalicija osvojila je poverewe ve}ine poslanika dve vode}e partije - socijalista i konzervativaca kao i jedan deo nezavisnih, dok su svi poslanici levi~arskih i komunisti~kih stranaka glasali protiv. Gr~ka se nalazi usred du`ni~ke krize koja je dovela na ivicu bankrota. Prethodna vlada je u zamenu za me|unarodnu pomo} za spasavawe morala da sprovede program stroge {tedwe, ukqu~uju}i kresawe plata i penzija i pove}awe poreza. Papademos je u govoru neposredno pred glasawe pozvao na jedinstvo, kako bi se osigurao ostanak Gr~ke u evrozoni i

Lukas Papademos

naglasio da je zadatak wegove vlade disproporcionalan u odnosu na wen mandat, s obzirom da su izbori zakazani za 19. februar. „Nema magi~nih re{ewa”, rekao je Papademos.”Zahvaqujem se svim poslanicima koji su podr`ali vladu i dali joj glas poverewa. Verujem da svaki od tih glasova predstavqa odgovornu odluku da se ~lanstvo na{e zemqe u evrozoni ne bi ugrozilo”,

dodao je Papademos. Posle glasawa, Papademos bi trebalo da se sastane sa izvr{nim direktorom Me|unarodnog instituta za finansije (IIF), globalnog bankarskog lobija koji vodi pregovore o smawewu gr~kog duga, ^arlsom Dalarom, koji se nalazi u poseti Atini. O~ekuje se da }e se Dalara sastati i sa gr~kim ministrom finansija Evangelosom Venizelosom. (Ta njug)

SPOR TUR SKE I KI PRA ZBOG POD MOR SKE NAF TE

Po sle ugo vo ra An ka ra pot pi su je spo ra zum sa „[e lom” sle di re fe ren dum

BRI S EL: Hrvatska }e kao posmatra~ u~estvovati na samitu evropskih lidera 9. decembra u Briselu nakon {to potpi{e ugovor o pristupawu EU, rekao je ju~e jedan diplomatski izvor. Taj ugovor }e biti potpisan nekoliko sati pre po~etka samita EU u prisustvu predsednika i premijerke Hrvatske Ive Josipovi}a i Jadranke Kosor. Potpisivawem ugovora bi}e otvoren put za ulazak Hrvatske u EU kao 28. ~lanice, 2013. godine nakon {to ga ratifikuje svih 27 ~lanica Unije i prihvate ga gra|ani Hrvatske na referendumu. „U~e{}e Hrvatske na samitu bi}e u su{tini simboli~no”, rekao je neimenovani evropski di-

plomata i dodao da ta zemqa „ne}e mo}i da uti~e na rasprave ukqu~uju}i i raspravu o pro{irewu” EU. Evropska komisija je preporu ~i la po ~e tak pre go vo ra sa Crnom Gorom i davawe statusa kandidata Srbiji ~im u~ini napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Vi{e zemaqa ukqu~u ju }i Ita li ju, Bu gar sku i Austriju, zalo`ilo se da EU uputi „pozitivnu poruku” Balkanu i sledi preporuke Komisije, dodao je jedan diplomata. Pariz i Berlin se, me|utim, zala`u da odluka o po~etku pregovora sa Crnom Gorom bude pomerena na jun 2012. godine kako bi se pro ce ni lo spro vo |e we usvojenih reformi.

Boq ko vac pod neo tu `bu Ustav nom su du ZA GREB: Advokat Josipa Boqkovca, osumwi~enog za ratne zlo~ine nad civilima u maju 1945. na karlova~kom podru~ju, zatra`io je od Ustavnog suda ukidawe odluka o pokretawu istrage i odre|ivawu pritvora tvrde}i da su ih donela nenadle`na tela, javila je ju~e agencija Hina. Boqkov~ev advokat Anto Nobilo smatra da slu~aj biv{eg {efa karlova~ke Ozne i prvog hrvatskog ministra unutra{wih poslova treba da bude vo|en po odredbama novog umesto starog Zakona o krivi~nom postupku (ZKP). U obrazlo`ewu tu`be se navodi da pre stupawa na snagu novog ZKP-protiv Boqkovca nije pokrenut nikakav krivi~ni postupak ve} su vo|ene istra`ne radwe protiv „nepoznatog po~inioca”. „Nasilnim {irewem krivi~nog postupka i na fazu pre pokretawa

~etvrtak17.novembar2011.

Josip Boqkovac

istrage, na istra`ne radwe protiv nepoznatog, dolazimo u situaciju da }emo jo{ godinama na osnovu brojnih ekshumacija i drugih istra`nih radwi protiv nepoznatog, pokretati istrage po starom ZKP-u i imati dva pa-

ralelna sistema ZKP u upotrebi”, pi{e u toj tu`bi. Nobilo smatra i da bi u slu~aju primene novog zakona Boqkovac i daqe bio na slobodi, jer su nove zakonske odredbe po pitawu pritvora daleko restriktivnije od starih. Primenom starog zakona, kako navodi Nobilo, Boqkovac je stavqen u neravnopravan polo`aj u odnosu na ostale gra|ane, a re{ewima o pokretawu istrage i odre|ivawu pritvora povre|eno mu je ustavno na~elo vladavine prava. Boqkovac je uhap{en 2. novembra zbog sumwe da je kao {ef karlova~ke Ozne komandno odgovoran za ubistvo 21 civila u maju 1945. na lokaciji Vidanka]urak. On je odbacio sve optu`be. Boqkovac kome je odre|en pritvor, nalazi se u zatvorskoj bolnici, a ne u zatvoru u Remetincu zbog starosti i zdravstvenog stawa.

Lan ~a ni su dar kod Za gre ba ZA GREB: Vi{e osoba je povre|eno u ju~era{wem lan~anom sudaru kod Zagreba, u kome su na obilaznici na mostu kod ~vora Ivawa Reka u~estvovali oko 20 automobila, tri kombija i {leper. Dve osobe su te`e povre|ene, a na saobra~ajnici je zastoj zbog zakr~ewa i uvi|aja koji obavqa policija. Prema prvim informacijama, uzrok sudara su gusta magla i prevelika brzina u~esnika u saobra}aju. U izjavama svedoka datim portalu Indeks.hr, ka`e se da mesto nesre}e podse}a na filmove katastrofe, a kritikuje se i {to je 20 minuta nakon nesre}e na licu mesta bio samo jedan policajac, dok je do{lo {est kola hitne pomo}i. (Ta njug)

AN KA RA: Turska }e sa holandskom naftnom i gasnom kompanijom „[el” potpisati sporazum o podmorskom istraìvawu nafte i prirodnog gasa, izjavio je ju~e turski ministar energetike Taner Jildiz. On, me|utim, nije precizirao gde }e se obavqati zajedni~ka istraìvawa,prenela je agencija AFP. Do ovog sporazuma dolazi nakon {to je vlada Kipra, koju Ankara nije priznala, sklopila sporazum sa ameri~kom kompanijom „Nobl enerxi” o istraìvawu gasa u vodama ju`no od podeqenog Kipra. Turska smatra da vlada Kipra nema pravo da

obavqa podvodna istra`ivawa nafte i gasa sve dok se nastavqaju pregovori o ponovnom ujediwewu tog ostrva u Sredozemnom moru, koji se vode u okviru

Ujediwenih nacija. Kipar je podeqen du` etni~ke linije 1974, kada su turske trupe okupirale severni deo ostrva. Vlada gr~kog dela Kipra, koja ukazuje da su wena istrìvawa nafte i gasa na korist svim Kipranima, jo{ vi{e je razqitila Tursku kada je pro{irila saradwu sa Izraelom u istraìvawu i izvozu prirodnog gasa. Kipar i Izrael su u decembru 2010. potpisali sporazum kojim se utvr|uje wihova pomorska granica i omogu}uje tim susednim zemqama da ubrzaju istraìvawa energetskih resursa u isto~nom Mediteranu. (Ta njug)

ALBANIJA

Ko na~ no di ja log par ti ja TI RA NA: Posle dve godine bojkota rada parlamenta dve najve}e albanske partije dogovorile su se da po~nu dijalog o demokratskim reformama kako bi se ispunili preduslovi za dobijawe statusa kandidata za ulazak u EU. „Politi~ki dijalog o institucionalnim reformama je glavna obaveza i izazov za albanske politi~are u naporima da postignemo me|unarodne standarde za ~lanstvo u EU”, rekao je predsednik dr`ave Bamir Topi. On je to izjavio povodom dogovora o otpo~iwawu dijaloga izme|u vladaju}e konzervativne Demokratske partije premijera Saqija Beri{e i vode}e opozicione Socijalisti~ke partije Edija Rame. U posledwem izve{taju Evropske komisije, koji je podnet 12. oktobra, nije preporu~eno Evropskom savetu da Tirana dobije status kandidata zbog zastoja u sprovo|ewu demokratskih reformi. To je drugi put u posledwe dve godine da EK odbija molbu Albanije za kandidaturu. Dve najve}e partije imaju totalno poreme}ene odnose i ve} vi{e od dve godine weni lide-

Edi Rama

ri, nisu mogli da se na|u za istim stolom. Socijalisti optu`uju premijera Beri{u da je do{ao na vlast posle izbora sredinom 2009. godine zahvaquju}i kra|i glasova. U vladi to uporno odbijaju ali nisu pristali da se ponovo prebroje sporni listi}i. Pod pritiskom EU i Evropskog parlamenta dve partije su sada odlu~ile da kona~no po~nu dijalog kako bi se prevazi{ao zastoj u evrointegracijama. Socijalisti~ka pratija, koja ima 64 od ukupno 140 poslanika,

Sali Beri{a

zbog toga je gotovo dve godine bojkotovala rad parlamenta pa mnogi sistemski zakoni nisu mogli biti usvojeni po{to je za to potrebna dvotre}inska ve}ina glasova . Evropska komisija je u posledwem izve{taju istakla da Tirana mora da sprovede su{tinske reforme u oblasti pravosu|a, organizacije javne administracije, qudskih prava i sloboda, kao i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala koji je u toj zemqi poprimio {iroke razmere. (Ta njug)

Gla va{ u za tvo ru pri mio op tu `ni cu Sr bi je MO STAR: Ministarstvo pravde Federacije BiH i @upanijski sud u Mostaru uru~ili su Branimiru Glava{u, u mostarskom zatvoru, optu`nicu koju je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije podiglo 1992. godine. Re~ je o optu`nici za zlo~ine po~iwene 1990. godine o kojima je istragu vodilo Vojno tu`iteqstvo biv{e JNA, a koja je poslata na 44 adrese u Hrvatskoj. Mediji u BiH podse}aju da se na istoj op-

tu`nici nalaze i hrvatski generali Vladimir [eks, Ivan Veki}, Tomislav Mer~ep. Dodaje se da je na osnovu te optu`nice [eks isposlovao dono{ewe Zakona o ni{tavnosti akata biv{e SFRJ, JNA i Srbije, odnosno propisa kojim se ukida saradwa srpskih i hrvatskih pravosudnih tela na slu~ajevima ratnih zlo~ina. Glava{ je, kako se navodi, potpisao dostavnicu i preuzeo

optu`nici. @upansijki sud je Glava{a proglasio krivim u dva slucaja - za ubistvo najmawe 10 srpskih civila tokom 1991. godine i 1992. godine i za zatvarawe petoro i ubistvo dvojice srpskih civila u sedi{tu Sekretarijata za narodnu odbranu. Za prvi slu~aj je dobio pet, a za drugi osam godina zatvora, iz ~ega mu je izvedena jedinstva kazna od 10 godina zatvora. (Ta njug)

porodica

~etvrtak17.novembar2011.

dnevnik

Ка ко на у чи ти бе бу да спа ва ноћу

а родитеље је дечије ноћно спавање прави изазов, а често се оба родитеља налазе на рубу. Но, без бриге, посве је нормално да ваше дете не може да преспава целу ноћ. Оно, наиме, мора да научи како да спава. Стручњаци објашњавају како бебе, за разлику од одраслих особа, још немају изражен биоритам за дан и ноћ. Док је организам одраслих особа активан током дана, а током вечери постаје уморан и тражи сан, бебе могу практично спавати све време, без обзира на сат. Ноћно спавање мора да се научи, као и пузање, ходање и причање. Редован и довољан сан је веома важан за развој беба. Бебе, које добро спавају, по правилу су мирније, а уз то сан потиче развој и позитивно делује на здравље. Стручњаци наглашавају како сан потиче способност учења и когнитивни развој. Уз то наглашавају како бебе које лоше спавају имају и слабији имунитет. Дубоко удахните. Свако дете временом прилагоди свој биоритам. Но, како би тај прелаз био што безболнији и мање напоран за вас и за ваше дете, постоје трикови с којима ћете вашу бебу брже научити како да спава током ноћи.

Исправна температура Веома важну улогу игра исправна температура просторије у којој беба спава. Истраживања су показала да бебе најбоље спавају у просторији у којој превладава 16 до 18 ступњева. Ако је претопло, беба спава немирно и чешће се буди. Такође је важна и температура унутар кревета, тј. испод покривача. Влажна клима утиче негативно на сан јер на тај начин кожа није у могућности да регулише телесну температуру. Покривајте своју бебу квалитетним декицама које су примерене годишњем добу. Такође користите квалитетне пелене.

Водите децу на забаву?

Властити креветић Након одређеног периода ваша беба треба да научи да спава у свом властитом кревету и у својој властитој соби. Када ће доћи тај тренутак, зависи о поједином детету, но стручњаци наглашавају да родитељи и сами осете тај тренутак. Важно је да сте упорни, но ипак пазите и на дететове жеље те у неким ситуацијама му допустите да преспава код вас.

Плакање Проблем представљају малишани који током ноћи плачу и вичу. Стручњаци наглашавају како је важно направити разлику. Никако не смете допустити да ваша беба сатима плаче и вришти. Мало дете још не зна да ако вас и не види, да сте ипак у близини. Оно плаче из очаја. Но, исто тако се не смете дати манипулиса-

ти. Деца веома брзо уче коју типку требају притиснути како би потакли реакцију код родитеља. Слушајте свој унутрашњи осећај и немојте се дизати на сваки мали врисак или плач.

Исто време одласка у кревет Држите се чврстих и по могућности увек једнаких термина одласка у кревет. Много родитеља верује како ће беба сама показати како јој се спава. Управо супротно! Беби је потребна рутина на коју може да се навикне.

Вечерњи ритуали Држите се ритуала пре спавања које ће вашем детету сигнализирати да је време за спавање. Можете га мазити, певати или читати му приче. Важно је при томе да увек радите исту ствар јер на тај начин помажете детету да развије навику редовног ноћног спавања.

ет савета како избећи невоље. На меил сте добили позивницу за забаву и пише: „Поведите децу!” Сада, ако сте блиски с домаћинима, веројатно сте упознати да имају осигуран надзор над децом, тако да сви присутни родитељи могу да уживају у забави. Али, сви смо били на једном или чак више забава на којима су била позвана и деца, но није било ничег за малене, осим да висе по мами и тати. Пет савета који ће вам помоћи да се деца забављају, остану изван невоља, те допусте мами и/или тати да уживају у празнику: 1. Када потврдите свој долазак, проверите јесу ли деца добродошла. Једноставним питањем „ јесте ли сигурни да можемо довести децу” навести ћете домаћина на одговор „наравно, имамо неколико дечјих игара и пустићемо им филм”. Још боље? „Имамо дадиљу при руци која ће помоћи родитељима.” 2. Понесите врећицу игрица и малих грицкалица за своје дете. Никада немојте претпоставити да ће ваш домаћин имати све

припадајуће игре које су примерене доби вашег детета. Спакујте врећу с неколико књига, малих играчака које ће заокупити дијете. Такође, не заборавите да понесете пакетиће грицкалица. Јесте ли икадад били на забави на којој ваше дете није желело ни да помирише храну? Будите спремни. Нема ничег горег од гладног детета. 3. Разговарајте с децом о бонтону. Ако је ваше дете предшколске доби, нека зна како ви очекујете да се понаша. Ох, знамо. Ваше дете зна да се понаша у јавности. Но, мали подсетници никада не шкоде. 4. Будите реални. Ако је ваше дете имало напоран дан и уморно је, знајте да нећете моћи остати до краја забаве. Припремите се на одређено време које можете скратити ако ствари крену лоше, или пак продужити, ако ствари иду добром путањом. 5. Набавите дадиљу и оставите децу код куће. Озбиљно. Понављајте за нама: нема ничег лоше у томе да оставим децу код куће с дадиљом иако су позвана на забаву.

Труд нич ке ли за ли це за убла жа ва ње те го ба

латкиши против једног од најомраженијих трудничких симптома – мучнине? Да, и то постоји! Једна бабица је осмислила лизалице с етеричним уљима које спречавају мучнину код трудница. А уз то су укусне! Већина трудница пати од мучнине, а уз то су изразито осетљиве на бројне спољне подражаје, попут мириса. Но, домишљати Немци имају решење. Јединствени лизалице спречавају и отклањају мучнину у само пар секунди. И све то уз лепе укусе. Трудничке лизалице направљене су на бази етеричних уља и необрађеног шећера. Нуде се у седам различитих укуса, попут малине, менте, лимуна и слично. Осим што су практичне током трудноће, произвођачи наглашавају како су идеалне и током порођаја кад трудницама недостаје енергије.

„Напокон жене имају могућност да се реше мучнине и имају изврстан извор енергије. Из властитог искуства знам како ове лизалице помажу мојим пацијентицама“, објаснила је Стефани Хајтцелер, бабица и креаторка ових необичних лизалица. Нажалост, лизалице могу да се набаве за сада само у Немачкој, но ако им порасте популарност, верујемо да ће тржиште наћи и у другим државама.

Кућни љубимац од два метра

Се р в ир а ј те о бр о к са стилом

вакодневица 21. века неретко нас натера да у потпуности заборавимо на оброке, а самим тиме и на посуђе. Храна с ногу, достава у пластичним и алуминијским посудама те кафа за понети, замениле су фино порцеланско посуђе и сребрни прибор за јело. Лекари ипак саветују да таква врста оброка ипак буде изузетак, а не правило, а на кување вас могу потакнути и занимљиво дизајниране чаше, тањири и зделе које ће сваки ручак претворити у прави доживљај. Живот на брзину нас тера да прескочимо најважнији оброк у дану – доручак. Доручак, осим што нам даје енергију за почетак напорног радног дана, може да нас и разбуди атрактивним посуђем. Боје попут наранџасте, жуте и црвене мотивишу, разбуђују и подстичу на рад, а узорци попут точкица и цвијећа могу вам додатно да улепшају јутро. Ручак данас већина људи једе изван топлине властитог дома, али зато барем викендом можете себи дати одушка и променити навике. Организацијом тематског ручка (јапански, мексички и сл.) приредит ћете свима за столом оброк за сећање, који неће бити само гастрономски, него и визуелни доживљај. При постављању

стола, пазите да прибор за јело и тањири буду из истог комплета, док при одабиру додатних посуда можете пустити машти на вољу. Тако монотонију белих тањира можете разбити помоћу шарених здела или занимљивих хватаљки за салату у флуоресцентној боји или облику птица. Симпатични функционални детаљи кухињи дају шарм. Прилагодите дизајн посуда за зачине, бочице за детерџент и подметача за лонце дизајну кухиње како би све било у складу. Уместо класичних белих столњака, можете користити оне у боји или пак комбиноваи неколико различитих врста столњака и надстолњака. Најбоље изгледају комбинације различитих јарких боја или једне боје и неког узорка, док је комбинације различитих узорака боље оставити за неке друге сфере попут моде. Вечера се неретко претвори у журку стога увек имајте при руци најразличитије чаше како бисте својим гостима могли понудити пиће у правој чаши. Изненадите их и коцкицама леда у облику срца, звезде или цвета, а за коктел забаве набавите додатне декорације у облику палмица или елегантних штапића за коктеле.

ородица Њуби из Саутенда у Есексу има необичног кућног љубимца по имену Бики, који заједно са њима гледа телевизију и воли да се купа у кади.

љубимац, који је сада одрасла птица висока преко 180 цм и тешка 76 кг. Упркос овим помало застрашујућим димензијама, Бики је потпуно питома птица.

Бики је заправо двогодишња птица ему, коју је Ијан Њуби (44) добио као необичан новогодишњи поклон од своје супруге Лизе (46). Заправо, добио је јаје из којег се ускоро излегао њихов нови

Њубијеви, иначе, имају шесторо деце, од којих најмлађе има само десет месеци, а иако воли да кљуца свашта и ломи по кући, птица никада није кљуцнула нити на било који начин угрозила децу. Власници,

који иначе имају и ‘обичне’ кућне љубимце попут паса, мачака и папагаја, кажу да их Бики доживљава као родитеље. Хране је кукурузом, воћем и поврћем, а омиљени су јој броколи и карфиол. ‘Она је као канта за ђубре и једе буквално све што јој деца баце’ каже Ијан, који је одушевљен карактером своје љубимице. ‘Бики воли да трчи около са децом и игра се играчкама. Она је стварно део породице’ каже Њуби, који је направио велики простор око куће где птица може да трчи и истроши енергију. Додаје да није сваки ему тако добре нарави као Бики, која ће по свему судећи са породицом Њуби бити још дуго, јер ова птица може да поживи и 60 година. (Србијанет)

mre@a

dnevnik

~etvrtak17.novembar2011.

Андроид премашио АјОС

Стиже нови „Vil le”

ислили сте да Zynga не може смислити још један Ville? Преварили сте се, поред FarmVillea, CityVillea i FrontierVillea, сада стиже i CastleVille. Игра у којој се комбинују елементи друштвених игара и ММОРПГ елементи (massive multiplayer online role playing game) представљена је, а корисницима Фејсбука ће постајати доступна у наредних неколико недеља. Играчи ће у њој креирати своја краљевства, са замковима, мостовима, кулама и зиди-

нама, а својим комшијама из других краљевстава могу помагати да саграде своја уточишта. Осим класичних Vil le елемената, скупљања поена, играчи ће ускоро моћи и да тргују стварима. - Можете трговати свим стварима у игри. Када посетите град видећете шта је у понуди и направити понуду или ћете видети чега има продавницама - кажу из Zynge. У односу на остале Ville наслове анимације су богатије као и могућности при прављењу свог лика и грађењу његове

углов оперативни систем „андроид„ се у другом тромесечју ове године нашао испред „Епловог„ система „AјОС„ по тржишном уделу у преузимању мобилних апликација. У другом тромесечју ове године, тржишни удео „андроида„ достигао је 44 одсто, а система „АјОС„ 31 одсто, пренели су француски електронски медији. Аналитичари претпостављају да би то могло да буде због отвореног кода „андроида„ који олакшава проширење базе корисника и приступ веб порталима за преузимање апликација алтернативним „андроид маркету„, што омогуцхава бољи приступ апликацијама и бржи проток.

Укида се Џимејл апликација за Блекбери Џ

имејл (Gmail) апликација за Блекбери (BlackBerry) престаће да има званичну подршку Гугла од 22. новембра. Они који је до тада буду преузели моћи ће да наставе да је користе, сви остали више неће бити у прилици да користе ову апликацију на свом БлекБери уређају. Разлог томе који стиже из Гугла је померање фокуса са нативних апликација за различите платформе на мобилну верзију Џимејла. Иначе, што се других платформи тиче, стратегија није иста. За иОС је недавно објављена нова Џимејл апликација, али је због бага убрзо повучена. Извор: www.b92.net/tehnopolis

ТРЕЋИНА СВЕТСКОГ СТАНОВНИШТВА КОРИСТИ ИНТЕРНЕТ

Растурен један од највећих ботнетова

Србија опет при дну листе

БИ је објавио да је растурио један од највећих ботнетова (мрежа заражених рачунара на интернету) на свету. Ради се о акцији „Гоуст клик„ која је успешно обављена, пренели су француски електронски медији. Током акције је у Естонији ухапшено шест особа за које ће, како је објавио ФБИ, бити тражена екстрадиција. Власти су саопштиле да је мрежа садржала четири милиона персоналних компјутера (ПЦ) заражених злонамерним програмом „тројанским коњем„, што омогућава информатичким криминалцима да преузму контролу на даљину, пре свега како би се упустили у илегалне активности као што је слање „спамова„ (нежељена електронска пошта) или „фишинг„. Мрежа је за четири године своје активности остварила приход од, како се процењује, 14 милиона долара. У САД-у је заражено више од 500.000 ПЦ, укључујући и неке НАСА. Веб корисници су пре свега уносили информатички вирус у своје рачунаре мислећи да врше инсталацију потребну за читање видео садржаја на порнографским Интернет сајтовима.

репутације. CastleVille ће бити доступан на 17 језика, и то енглеском, француском, италијанском, немачком, шпанском, португалском, индонежанском, турском, кинеском, корејском, малајском, норвешком, шведском, данском, холандском, тајландском и јапанском. Да је игра у плану први пут смо сазнали пре око месец дана, а поред ње ускоро нас очекују и Hidden Chronicles, Farmville Express, Words with Friends, Mafia Wars 2 и Zynga Casino.

ајновији подаци Међународне уније за телекомуникације (ИТУ) чак трећина светског становништва користи интернет, а 45 одсто корисника је млађе од 25 година, показују најновији подаци. Према подацима, који су објављени на сајту, током последњих пет година, земље у развоју су повећале удео у броју корисника интернета са 44 одсто, колико је било 2006. године, на 62 одсто ове године. Интернет корисници у Кини чине скоро четвртину, док корисници из земаља у развоју чине 37 одсто укупног броја. Србија је само на једној листи ИТУ, која се бави брзином протока интернета, па се наша земља налази на 26. месту од 34 земље, са најмањим процентом корисника који имају фиксни интернет брзине веће од 10 Мбит/с, свега око један одсто, нешто више од 20 одсто користи интернет чија се брзина креће од два до 10 Мбит/с, док сви остали користе интернет брзине од 256кбит/с до два Мбит/с.

Када је реч о мобилним телефонима, са цифром од 5,9 милијарди корисника, глобална пенетрација је достигла 87 одсто, док у земљама у развоју она износи 79 одсто, а број корисника мобилног интернета се удвостручио у односу на број корисника фиксног.

Од 1,8 милијарди домаћинстава, 0,7 милијарди има рачунар, а трећина има приступ интернету, док је пре пет година та бројка износила једну петину. У земљама у развоју, четвртина домаћинстава има рачунар, а петина има приступ интернету.

У области мобилног интернета, 159 земаља је прессло на 3Г сервисе и број активних корисника је повећан на скоро 1,2 милијарде. Док се у развијеним земљама, мобилни интернет углавном користи као додатак фиксној конекцији, у земљама у развоју мобилни интернет је једини приступ мрежи. Такође, проценат светске популације која је покривена 2Г мрежом износи око 90 одсто и дупло је већи него проценат покривености 3Г мрежом. Европа је и најбоља када је реч о широкопојасној конекцији, па тако она бележи 26 одсто пенетрације у фиксној и 54 одсто у мобилној. Пенетрација мобилног, широкопојасног интернета у Републици Кореји превазилази 90 одсто, на другом месту је Јапан са 87,8 одсто, потом Шведска са 84 одсто и Финска са 78,1 одсто. У домену фиксне, широкопојасне интернет конекције, на првом месту је Холандија са 38,1 одсто корисника, потом Швајцарска и Данска које имају око 37, следе Република Кореја и Норвешка са 35 одсто и Исланд 34,1 одсто.

Удруживање Фејсбука и Спортифаја даје резултате

ејсбук је објавио да је музичка мрежа „Спортифај„ придобила четири милиона корисника од када се за њега чврсто везала, што је мање од два месеца, пренели су француски електронски медији. „Фејсбук„ и „Спортифај„ склопили су споразум који омогућава корисницима „Спортифаја„ да поделе аутоматски и у реалном времену оно што слушају на друштвеној мрежи „Фејсбук„. Споразум је омогућио и да чланови „Спортифаја„ за месец и по дана поделе више од 1,5 милијарди музичких садржаја, што су у просеку две поделе по члану. То удруживање је веома профитабилно и за „Фејсбук„, јер нови чланови „Спортифаја„ морају да имају профил на „Фејсбуку„ да би били регистровани. „Спортифај„ је, међутим, увео и додатак за свој софтвер намењен „Виндоузу„ и „Меку„ који омогуцхава приватно слушање музичких садржаја, чиме је обезбеђена приватност незадовољним корисницима који желе могућност да сами слушају музику.

Милион евра у „рачунарство у облаку”

Србији је у развој технологије „клауд компјутинг„ (Cloud Com pu ting - „ra ču nar stvo u oblaku”) до сада уложено око милион евра, проценили су стручњаци компаније ИДЦ. На стручном скупу „Клауд компјутинг роудшоу„ 2011. (Cloud Computing Roadshow) , који је ИДЦ организовао у Београду, неколико експерата које је компанија ангажовала је, на основу својих искустава, представило основне трендове у примени „рачунарства у облаку„, односно покретања апликација преко веб навигатора, а не њиховим инсталирањем на индивидуалним чврстим дисковима. Директор

ИДЦ-а за Србију Атила Мадаи је, говорећи о будућности „клауда„, навео процене да ће, током 2011. и 2012. године наступити благи пад информатичког (ИТ) тржишта у Србији, а од 2013. његов поновни раст. ИДЦ очекује да ће се у наредних пет година у свету успорити ИТ улагања, рекао је Мадаи и додао да, када се бруто домаћи производ смањује, онда брже опада и ИТ тржиште. Јасмина Стојановић из „Телекома Србија„ је рекла да „Телеком„, у сарадњи са фирмом „Цоминг„, нуди „клауд компјутинг„ услуге. Она је подсетила да „Телеком„ има „телехаусинг„ у Београду и Крагујев-

цу и да је око 40 одсто капацитета је у резерви. Мирослав Кржић из „Cominga” је нагласио да без виртуелизације нема „клауд компјутинга„. Апликације морају да еволурају и не могу се само мигрирати на „клауд компјутинг„, рекао је Кржић и објаснио да су мањи трошкови и већа флексибилност главни корисни ефекти. Немања Милутиновић из „Хјулит Пакарда„ је представио ЦСМ (Cloud System Matrix), док

је Саша Милашиновић из компаније „Yутро.цом„ говорио о проактивном приступу сигурносним проблемима. Сваког дана преко Интернета се пренесе око 210 милијарди електронских порука, од чега је око 80 одсто „спам„ (нежељена електронска пошта), изјавио је Милашиновић. Он је упозорио да је дошло до промена и да се вируси сада мање преносе преко „мејла„, а много више у садржају поруке, истичући да претње сада долазе из „клауда„ и друштвених мрежа.

SveT POZnATiH

~etvrtak17.novembar2011.

Мајкл Да глас у фил му о 12 ба ња луч ких бе ба?

о ли вуд ска зве зда Мајкл Да глас нај о збиљ ни ји је кан ди дат за глав ну уло гу у фил му „Тај на ср ца” о тра гич ној смр ти 12 ба ња луч ких бе ба. Сни ма ње фил ма о тра гич ној смр ти 12 ба ња луч ких бе ба то ком 1992. го ди не због не до стат ка ки се о ни ка „Тај на ср ца”, по че ће у фе бру а ру на ред не го ди не у Ре пу бли ци Срп ској. Сце на ри ста и ре ди тељ фил ма из Лос Ан ђе ле са Ми о драг Џа ку ла ка же да ће филм да се ба ви ве о ма де ли кат ном те мом и са др жи суп тил ну дра ма тур ги ју на на чин да за ин три ги ра љу де ко ји не зна ју ни шта о стра да њу 12 бе ба у по ро ди ли шту ка ко би са ми тра га ли за исти ном о том до га ђа ју. Џа ку ла је ре као да су за глав ну уло гу у овом оства ре њу за ин те ре со ва ни Мајкл Да глас и Го ран Ви шњић, али још увек не мо же да по твр ди ко ће и игра ти у фил му ко ји ће у пот пу но сти би ти на ен гле ском је зи ку и би ће на ме њен је аме рич ком тр жи шту. Де ве де сет од сто фил ма би ће сни мље но у Ре пу бли ци Ср ској, а оста так у Ка ли фор ни ји. Кроз при чу о стра да њу 12 бе ба, ко је су пре ми ну ле у ба ња луч кој бол ни ци због не до стат ка ки се о ни ка чи је је до пре ма ње из Бе ог ра да спре чио НА ТО, глав ни ли ко ви овог фил ма тре ба ло би да се су о -

че са про це сом пра шта ња ка ко би њи хо ве тра ум е и ра не за це ли ле. Филм ће се де лом ба ви ти и из во ђе њем нај ве ће вој не опе ра ци је Вој ске РС из 1992. на зва не „Ко ри дор”, ко ја је усле ди ла по сле тра ге ди је у КЦ „Ба ња лу ка”, ка да су по но во спо је ни за пад ни ис точ ни део РС и ус по ста вље на коп не на ве за са Ср би јом. У фил му три глав на ју на ка про ла зе кроз про цес су о ча ва ња са пра шта њем. Пр ви је же на пси хи ја тар и она има про блем са оцем ал ко хо ли ча рем, ко јем тре ба да опро сти.

Дру ги је рат ни ве те ран ко ји је из гу био но гу у про бо ју ко ри до ра. Он је та да пао у ко му и док је био у том ста њу, 12 бе ба је умр ло. Ка да се про бу дио из ко ме, схва тио је шта се де си ло. А, док је био у ко ми ука зао му се злат ни ан ђео ко ји му је из ме рио ср це и ре као му да мо ра да опро сти. Тај ан ђео му је ре као да мо ра да за са ди 12 ло за и на пра ви ви но пра шта ња. Тре ћи је Аме ри ка нац, ди пло ма та, ко ји је дио им пе ри ја ли стич ке ма ши не ри је, а он је тај ко ји је гу рао при чу да се Ср би изо лу ју, да по клек ну, да се сру ше...

dnevnik

c m y

Пре ма Џа к у ли ним ре чи ма, филм се ба ви ве о ма де ли кат ном те мом и са др жи суп тил ну дра ма тур ги ју на на чин да за ин три ги ра љу де ко ји не зна ју ни шта о стра да њу 12 бе ба у ба ња луч ком по ро ди ли шту ка ко би са ми тра га ли за исти ном о том до га ђа ју. Он је ис та као нео п ход ност да се за пад ним зе мља ма ис при ча јед на уни вер зал на при ча о стра да њу бе ба, због че га ће филм и би ти ра ђен на ен гле ском је зи ку. „Да би се то на пра ви ло на по зи ти ван на чи на, без то га да ико ме ишта ка чи мо на нос, вр ло је бит но је да се ис при ча при ча ко ја је уни вер зал на, не што што мо же чи тав свет да по гле да.” Тра жио сам ду го сим бо ли ку ко ју би мо гао да укло пим у кон цепт фил ма, и на шао не што из ‘Еги пат ске књи ге мр твих’. Ту по сто ји јед на сце на где чо век кад умре уђе у ко мо ру у ко јој су еги пат ски бо го ви. У тој ко мо ри по сто ји јед на ва га на ко ју се ста вља ср це пре ми ну лог. На јед ној стра ни ва ге је ср це, а на др гој пе ро. Из ко мо ре во де два из ла за је дан иде у не бо, а дру ги иде на траг у ре ин кар на ци ју. Ако је ср це те же од пе ра, тај чо век мо ра да се ре ин кар ни ра, ако је пе ро те же - тај чо век мо же да иде у не бо.

PAPARACO

Ева Лонгорија: пољубац за Едуарда Круза

У2 нај бо љи бенд у по след њих 25 го ди на

Про д а је се Бред Пит, це н а по в ољ н а П

о пу лар ни глу мац по ну дио се бе не про да ју на сај ту ибеј ка ко би при ку пио но вац у ху ма ни тар не свр хе. Уко ли ко на сај ту ибеј ар ти кли ма на про да ју по ред па пу ча и од ра за Ису са Хри ста на то сту угле да те име Бре да Пи та, знај те да ни је пре ва ра у пи та њу. Ја ча по ло ви на Ан ђе ли не Џо ли је по ну ди ла је са му се бе на про да ју ка ко би при ку пи ла но вац за по моћ љу ди ма у Њу Ор ле ан су ко ји су оста ли без ку ћа у на ле ти ма ура га на Ка три на 2005. го ди не. Ку пац ће мо ћи да се упозна са Питом, проведе неко време у разговору са њим, и тако помогне некој породици из Њу Орлеанса. Сусрет са Бредом Питом ће бити организован у Луизијани, где је будућем купцу већ резервисана хотелска соба на два дана. Почетна цена за „куповину Бреда Пита” је десет хиљада долара.

вих да на мо же те да се кла ди те на го то во све, од тр ке бу ба до...раз во да хо ли вуд ских па ро ва. Јед на ова ква оп кла да тре нут но је пра ви хит у Аме ри ци. Кла ди о ни ца Падy Пауер организовала је клађење на р азвод Деми Мур и Ешто на Кучера. Да л и ће Де ми и Ешто н у спети да преброде брач ну кризу или н е, за сада н ико не зна, ал и људи с у већ увелико поче ли да ста вљају опк ла де. Ако је судити по пр ог но зама он их који су се до с ада клад ил и - брак им а ‘климаве’ ш анс е да пре жи в и је р је више од 80 процената поло же них о пкл ада у к орист развода. И не сам о то . Сви за гр ижени клади он ичари могу да типују и на број го дина на ре дног дечка Деми Мур, њеног евентуалног „враћања Брусу Вилису”, али и на то ко ће бити следећа Ештонова „цица„.

OUT

Сузан Сарандон

жен ског из во ђа ча и нај бо љу пе сму („Рол линг ин дип”). Но ел Га ла гер је име но ван за ико ну „Q” ма га зи на, али је на уру че њу при зна ња ипак при знао да му на гра да „ни је до не ла ни при бли жно то ли ко ра до сти ко ли ко по бе да Ман че стер си ти ја над Ман че стер ју нај те дом”. Ме ђу до бит ни ци ма су још Фат боy Слим (нај бо ља ин спи ра ци ја), бенд Ка и сер Чифс (ино ва ци ја зву ка), Ти ни Темп (нај бо љи му шки из во ђач) и дру ги.

Оже нио се Ро бин Ви ли јамс Г

лу мац Ро бин Ви ли јамс (60) оже нио се тре ћи пут. Ње го ва иза бра ни ца је Су зан Шнај дер са ко јом је у ве зи две го ди не. Пар се вен чао на рас ко шној це ре мо ни ји у Ми двуд од ма ра ли шту у Ка ли фор ни ји. Вен ча њу су при су ство ва ле по ро ди це Ро би на Ви ли јам са и Су зан Шнај дер, и не ко ли ко „ВИП при ја те ља” ме ђу ко ји ма Сти вен Спил берг, Џорџ Лу кас и Би ли Кри стал. Ро бин и „же на број три” су по че ли да се за ба вља ју 2009. го ди не. Глум цу је ово тре ћи брак.

Кла ди те се на Де ми и Ешто на

Ђиа Каридес

р ска гру па У2 је пре ма из бо ру чи та о ца ма га зи на „Ку„ нај бо љи бенд у по след њих 25 го ди на. У по не де љак уве е че у Лон до ну одр жа на је го ди шња до де ла на гра да нај по зна ти јег бри тан ског му зич ког ма га зи на, ко ји је бенд Бо на Вок са про гла сио за нај бо љи бенд у по след њих че тврт ве ка. Гру па Цол дплаy је про гла ше на за нај бо љи бенд да на шњи це, док је пе ва чи ца Адел од не ла два при зна ња - за нај бо љег

По што ва ни гле да о ци, Ла ри са Ри кел ме

а ра гвај к а Лариса Рикелме на сту пи ла у „Пле су са зве зда ма” и за вр ши ла у днев ни ку По зна то је да је она јед на од нај сек се пил ни јих на ви ја чи ца на све ту и да већ не ко вре ме уче ству је у ар ген тин ској вер зи ји шоу про гра ма „Плес са зве зда ма”. Оно што је но во је чи ње ни ца да је је дан њен на ступ за вр шио у ве чер њем днев ни ку. Ла ри са је у по след њој еми си ји са парт не ром из ве ла „во де ну тач к у”, ком би на ци ју пле са и пли ва ња. На би ни се на ла зи ло не ко ли ко ба зе на у ко ји ма је Ла ри са (за јед но са „не бит ним” парт не -

ром) пле са ла као ни јед на дру га так ми чар ка те ве че ри, због че га

је, на кра ју и за вр ши ла у „пре гле ду да на”.

dnevnik

oglasi

~etvrtak17.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000. Telefon: 063/112-5689. 41373

PRODAJEM dvosoban kompletno renoviran stan na Detelinari 53m2. Telefon 064/819-5065. 41374

KUPUJEMO poqoprivredno zemqi{te 50ha garsoweru, jed25.000E, dvosoban nosoban 45.000E, trosoban 55.000E, ku}u za 18.000E, vikendicu do 6000E. Telefoni: 021/6621-797, 063/59841561 463. KLISA 2 spojena placa, Rumenka, ku}a 2 stana, sala{, ^enej sa 3,5 jutra zemqe i 8000 malina. Telefon 021/6621-797, 063/598-463. 41559 VRDNIK, ravan plac od 1.200m2 6.000m2 u komadu, posle 19 ~asova, telefon 061/654-5-668, 021/310-5746. 41156

SITUIRANA zaposlena gospo|a, 54 godine, èlela bi da upozna, moè i penzionera, do 66 godina slobodnog, situiranog. Telefon 41542 061/62-19-501. GOSPODIN 52 godine, radi u inostranstvu upoznao bi gospo|u do 60 godina koja bi ìvela s wim u inostranstvu. Telefon 061/6219501. 41543 GOSPODIN 50 godina, iz inostranstva upoznao bi gospo|u do 45 godina iskqu~ivo radi braka. 41702 Telefon 061/6219-501. PENZIONERKA, 62 godine lepog izgleda upoznala bi penzionera situiranog do 70 godina, Novi Sad i blià okolina. 41703 Telefon 061/6219-501.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, Dolazim ku}i. odraslima. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 41564 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 41565

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 41566

GOSPO\A 55 godina kulturna, dru{tvena, simpati~na, upoznala bih kulturnog, iskrenog gospodina, do 66 godina, po mogu}stvu inostranog penzio nera. Telefon 061/62-19-501. 41537 GOSPO\A situirana, 55 godina, sa firmom u Novom Sadu `eli upoznati slobodnog gospodina do 65 godina koji je spreman na prijateqstvo, ne`nost i zajedni~ki posao. Telefon 061/62-19-501. 41538

MU[KARAC 63 godine èli upoznati ènu do 65 godina slobodnu, ne mora biti situirana radi druèwa i mogu}eg braka.Telefon 061/6219-501. 41539 GOSPO\A 54 god. situirana, korektnog stava prema ìvotu, èli upoznati slobodnog gospodina {armantnog, pedantnog moè i iz inostranstva. Telefon 061-6219-501. 41540 MU[KARAC 49 godina situiran, èli poznanstvo slobodne ène do 58 godina, èqnu pa`we, ne`nosti, milovawa i razumevawa. Telefon 061/62-19501. 41541

IZDAJEM dvosoban komplet name{ten stan od 100m2 i terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 150 eura, Ul. Mitrova~ka 33. Telefoni: 504-118, 062/8337-987. 41597 IZDAJEM prazan stan u Pasterovoj 45m2, 130E, II sprat. Telefoni: 064/8195-048, 6311-150. 41634 IZDAJEM garsoweru u Novom Sadu, Ul. Ilije Bir~anina, drugi sprat, lift, cena dogovor. Telefon: 064/4111634, 065/6088846. 41535 BULEVAR oslobo|ewa, kod Dnevnika, nov, dvosoban, kompletno opremqen stan, 56m2. Telefon 064/11-47-741. 41578 POVOQNO izdajem jednosobni, dvori{ni, name{ten stan u blizini centra. Telefoni: 021/466-367, 064/3047-832, 064/1217-214. 41648

POTREBAN jednoiposoban, lep stan, do 200E, kod Medicinskog fakulteta. Potra`wa stanova za izdavawe, stanodavcima besplatno. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463. 41560

GARA@A 20m2, Grbavica, Alekse [anti}a, ukwi`ena. Telefon 060/0898-406. 41550 PRODAJEM suterensku gara`u sa daqinskim otvarawem u @elezni~koj ulici. Telefon 41569 066/957-59-37.

KUPUJEM soni, samsung i ostale ispravne, neispravne televizore, ve{ ma{ine, el. {poret i ostalu tehniku, dobro pla}am. Telefon: 063/774-6129. 41646 TELEVIZOR sa daqinskim „Filips” 30E, el. {poret 35E, ve{ ma{ina 45E, fri`ider 30E. Prevoz do ku}e besplatan. Telefon: 063/774-6129. 41645

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312135. 40770 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41437 DIHTOVAWE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode. Telefoni: 062/367376, 064/261-3610. 41107

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 40691 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 40692

dnevnik ogrevno drvo PRODAJEM bukva sa uslugom rezawa i prevozom. Ta~na mera, isporuka odmah. Telefon: 069/691-722, 064/28-54-782. 41468 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karo serije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefoni: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 41490 BESPLATNO odnosimo va{ nepotrebni name{taj. Pozovite i odmah dolazimo. Telefon 41491 063/779-5150. KUPUJEM kwige, dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile. 41568

Biqana Atanackovi} Bi}e{ uvek na{a i voqena. Kume: Cuca i Jelena, Mira i Sowa sa porodicama. 41704

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Kolektiv „Naturale” iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

Biqani

Stanke Jeli~i}

Predrag i Evica.

Posledwi pozdrav od svih zaposlenih.

41706

41689

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Milan Perovi}

Bikici

Radovao si se `ivotu i dru`ewu, a morao si da ode{. Posledwi pozdrav. od: Mirjane i Gorana Peri}a sa decom.

Tvoja razredna Nada i prof. latinskog Tawa.

41707

41675

Posledwi pozdrav dragom

Milanu Perovi}u Ostavio si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima. Novak Koprivica sa porodicom.

PRODAJEM vo}ne sadnice, kajsija, tre{awa, vi{we, {qiva i ostalih vo}nih vrsta. Telefoni: 021/6619-236, 063/8351-900. 41368

41687

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe da je preminula na{a

PRODAJEM lova~ku pu{ku 12 rusku. Informacije na telefon: 021/372-358. 41514

POTREBNI promoteri i prodavci za stalni ili honorarni posao. Telefon 063/736-9152. 41570

RASPRODAJA kwiga sa 50% popusta zbog zatavarawa kwi`are, Gimnazijska 2 kod Ribqe pijace. 41363

Biqana Atanackovi} Zbogom na{a lepotice. Sahrana je danas, 17. 11. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Weni najmiliji: \or|e, Bojan i Aleksandar. 41688

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom

Mili moji roditeqi

17. 11. 1981 - 17. 11. 2011.

~etvrtak17.novembar2011.

POMEN

17. 11. 2009.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Branko A. Popovi}

Jovo Darmanovi}

An|elka Jablanov

Milanu

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u se}aju ga se: supruga Gordana, k}i Ksenija i sin ^aslav sa porodicama.

Tuga je velika, saose}aju sa tvojim najmilijim \ur|a i Budimka.

41602

41647

sudija u penziji

Qubici Petrova~ki

21. 11. 2006.

ro|. Letica ro|. 1934.

17. 11. 1990 - 17. 11. 2011. Hvala za sve {to si u~inio.

od: Mrki} Nikole i Mirjane sa porodicom. Sahrana je 17. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek te se rado se}aju: Tomica, Svetlana, Nemawa i Isidora.

41649

DESETOGODI[WI POMEN

41678

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, svastiki, tetki i baki

Vasa Jablanov

Posledwi pozdrav dragom zetu

na{em

veterinarski inspektor u penziji Dok tiho kora~ate stazama ve~nosti postojite i trajete u najlep{im uspomenama va{e jedine }erke Da{ke. 41653

Sava Toki} Mile

Milan Perovi}

2001 - 2011.

Po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju.

Porodice Toki} i [ari}.

Porodice Sto{i} i Vulevi}.

41636

41650

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Qubi Petrova~ki ro|. Letica 1934 - 2011.

Nikoli Stankovi}u

Dok `ivimo bi}e{ u na{im mislima i srcima. O`alo{}eni: Mira, Du{an, Vesna, Biqana, Doris i Aleksandar.

od ta{te Stanke i tasta Bo`a Vuki}.

41657

DVADESETSEDMOGODI[WI POMEN

41682

POMEN

Posledwi pozdrav na{em maturantu iz generacije 2010.

17. 11. 2005 - 17. 11. 2011.

Posledwi pozdrav dragom zetu

Qubi Petrova~ki

Daliborka Po`gaj Lola 26. 3. 1980 - 17. 11. 1984.

Ivanka Jakovqevi}

Porodice Male{ev i Ka`i}.

An|ele na{ mali, za nas su godine stale onog dana kada si nas napustila.

Se}awe na tebe nikada ne bledi. Zauvek }e{ ostati u na{im mislima i srcu.

Tvoji: mama Danica, sestra Daniela i Daniel.

Tvoji najmiliji.

41652

41519

POMEN Danas, 17. novembra 2011. godine navr{avaju se tu`ne tri godine.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage kom{inice

Posledwi pozdrav dragoj tetki

@arku Grabe`u

Stanke Jeli~i}

Qubici Petrova~ki

Tvoji drugovi i profesori iz Gimnazije „Svetozar Markovi}” Novi Sad.

od: Ratke Kukuli~i} i Tawe Miloradov sa porodicom.

1538/P 41670

1944 - 2008. Nema suze koja te mo`e oplakati, niti vremena koje te mo`e zaboraviti. Supruga Marija, sinovi Predrag i Nenad sa porodicama.

Nikoli Stankovi}u

Milanu Perovi}u

Vikenda{i Ribolova~kog naseqa „Bege~ka jama”.

od: Veqka i Branka Prodanovi}a sa porodicama.

41685

41655

41681

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini preminuo na{ voqeni otac i suprug

Nikola Stankovi} Sahrana je u petak, 18. 11. 2011. godine, iz kapele, na ^eratskom grobqu, u 14 ~asova, u Sremskim Karlovcima. Ve~no o`alo{}ene: }erka Jelena i supruga Vesna.

Posledwi pozdrav voqenom tati

mom

Nikoli Stankovi}u

od }erke Jelene i Dejana.

41679

41584

Na{em voqenom

Tomislavu Antoni}u 1938 - 2011.

Kolege i koleginice iz „Dnevnik Vojvodina presa”.

1611011-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav na{em dragom kumu

Posledwi pozdrav na{oj koleginici

Stanki Jeli~i}

41683

Sa qubavqu, k}er Tawa, unuke Una i Ada, zet Goran i zauvek wegova Svetlana - Ceca. 41662

Stanka Jeli~i} Cale

Nikoli Stankovi}u od kuma Milenka Filipovi}a sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti dana, 17. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

41680

41684

Петар Краљ

Фолдер култура Ново издање емисије испратиће гостовање Војвођанског мешовитог хора у Загребу и Ријеци, приказаће књигу посвећену Јожефу Нађу, одвешће вас на традиционални јубиларни 40. Новосадски салон, сведочиће о великој изложби Галерије Дома војске Србије у простору задужбине Павла Бељанског и сећаће се доајена позоришне сцене Петра Краља. (РТВ 1, 22.30) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.07 11.15 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.40 16.15 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.15

06.30 07.00 07.30 07.45 08.00 09.00 09.50 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.15 14.45 15.00 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15

tv program

~etvrtak17.novembar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Стање на путевима Здраво живо Заувек млад Кратак час професора Аркадија Име мог сокака Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран-емисија МТВ-а на српском Осећајте се као код куће, емисија (мађ) са титл.на српском Вести за особе са оштећеним слухом НАТО у региону Здравље за 21. век: Превенција рака дојке Име мог сокака Кратак час професора Аркадија Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Изблиза Биоскоп: Љубомир Бандовић Документ Дунавски стражар Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Пажња бандити, филм Један на један

Кухињица (мађ) Знање – Мозаик Чизма Светогорски запис Концерт године Грување Музички програм Ноћна смена Центар света Све(т) око нас Емисија (мађ) Вести (мађ) Дечији фестивал „Дуга”, емисија на украјинском ТВ Баштина Знање – Мозаик Чизма Светогоски запис Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Руски рулет (Жмурке), филм ТВ Баштина

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Вреле гуме Зелена патрола на делу Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Барометар

08.00 09.05 09.51 10.26 11.00 12.00 12.15 12.37 13.22 14.48 15.00 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.02 23.05 23.55 00.18 01.12

06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 15.45 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Интерна истрага Вести Спринт Док. програм Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Ево нас код вас Вести Крајња сила Агро дан Објектив (слов) Објектив (мађ) Сокаче Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Интерна истрага Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

Јутарњи дневник Отворена врата Сасвим природно Моја лепа Србија Атлас света Дневник Спорт плус Злочиначки умови Одбојка (ж): Светски куп, Србија - Аргентина, снимак Гастрономад Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Велики изазов, квиз Да, можда, не Злочиначки умови Дневник Моје другарице Одбојка (ж): Светски куп, Србија - Аргентина

Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив

Машан Лекић

Досије Десет људи предаје краљу по 10 златних полуга. На свакој гомили мора бити 10 килограма. Краљ има право да измери полуге само једном и утврди који га поданик поткрада и даје полуге са мање злата. Све полуге су истих димензија! Ово је кључна загонетка чије је разрешење једини начин да полиција уђе у траг великој суми новца несталој из банке у Крагујевцу. Аутор: Машан Лекић (Прва, 22.10)

10.00 ТВС 11.00 Евролига: ЦСКА – Уникаха 12.45 КХЛ: Динамо Рига – Ст Петерсбург 14.30 Евролига: Фенербахче – Канту 16.10 Евролига 17.00 Евролига: Уникс – Олимпија 19.00 Евролига: Галатасарај – Барселона 20.45 Евролига: Армани Милан – Партизан 22.30 Евролига 23.30 Премијер лига, магазин 00.00 Евролига: Макаби - Спироу

14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.10 23.05 00.00 01.00 01.30 02.00

Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Радна акција Досије Кобра Вмпирски дневници Ексклузив Еклузив Радна акција

Ток шоу У овој емисији своје анегдоте испричаће Бранка Соврлић, а савет како треба живети даће вам Миљан Миљанић. Сазнаћете и шта Марта Савић мисли о превари, а својим добрим гласом забавиће вас Куки. (КТВ, 22.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 08.11 Грчка митологија 08.32 Томас и другари 08.42 Радијација и радиоактивност на земљи и у васиони 09.10 Једна звезда из Теслине галаксије 09.28 Прво да знам 09.50 Великани 10.00 Играј фудбал,буди срећан 10.30 Српске спортске легенде 11.00 У свету 11.30 Траг у простору 12.01 Снови 12.30 Беокулт 13.00 Трезор 14.01 Радијација и радиоактивност на земљи и у васиони 14.29 Једна звезда из теслине галаксије 14.47 Право да знам 15.09 Великани: Милоје Васић 15.19 Ликовна колонија РТС 15.42 ТВ лица... као сав нормалан свет 16.27 Социјалне вештине 16.50 Заједнички програм за инклузију 16.55 Породица Сопрано 17.55 Одбојка - ПС: Спартак (Љиг) Железничар, пренос 19.22 Грчка митологија 19.51 Место за нас 20.24 Метрополис 20.54 Заједнички програм за инклузију 21.00 Никола Хајдин : интервју 21.45 Породица Сопрано 23.07 Контекст 23.35 ТВ фељтон: Соња 00.10 Бардови театра

08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Улови трофеј 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Краљ салсе 14.00 Вести 14.30 Иза вести

Ума Турман

Живот пред очима Свакоме ко посматра са стране, Дајана и Морин су суште супротности. Дајана се увек супротстављала ауторитетима, док је Морин послушно излазила у сусрет свим очекивањима својих религиозних родитеља. Улоге: Ума Турман, Еван Рејчел Вуд, Ева Амури, Брет Кален Режија: Вадим Перелман (Авала, 20.45) 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00

Породица Серано Ред и закон Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм: Живот пред очима НЦИС

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

06.15 Долина сунца 07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.15 Топшоп 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести Б92 10.40 Топшоп 11.05 Битка за бебе „Дан победе”, пренос 13.00 Наша мала клиника 13.50 Истражитељи из Мајамија 14.45 Топшоп 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.35 Штребери 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Џет-сет 21.30 Велика Србија 22.00 Само вечерас 23.00 Вести Б92 23.35 Између две ватре 00.05 Шта да обучем? 00.10 Доушници 01.15 Саут Парк

Џет-сет Главна тема серије је пародија на улазак Србије у Европску унију, а главни заплет настаје кад ванземаљци прекину седницу Парламента Европе и светским лидерима поставе ултиматум. Наравно, то се дешава тачно у тренутку када је Србија коначно испунила све услове о прикључењу и треба још само да стави свој потпис на папир. (Б92, 21.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Брачни судија 12.00 Тајна љубав 12.50 Сити 13.00 Двоструки живот 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.50 Чаролија 16.00 Ноћ у јуну 16.50 Национални дневник 17.15 Сити 17.30 Мала невеста 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Луде године 21.00 Све за љубав 22.30 48 сати свадба 23.30 Немогућа мисија 00.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Смртоносна зона 2 04.30 Филм: Загризи метак

Сузана Манчић

Граница Гости вечерашње емисије: водитељка Сузана Манчић, сексолог Сава Бојовића, Душан Трифуновић – оснивач Сигурне куће за мушкарце, текстописац Милутин Поповић Захар, Ивана Никић и антрополог Јовица Стојановић ће дискутовати о теми ,,Брак: светиња или не?” Водитељка: Јелена Хелц (Хепи, 20.00) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Телешоп Вести Једна жеља једна песма Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Граница Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 7 живота Граница Насловна страна, квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak17.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Велики пројекти 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима, мачкама, љубимцима 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи амерички кувар 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас

08.00 Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића 09.00 Живо оружје 10.00 Све Кенедијеве жене 11.00 Пољска битка за Британију 12.00 Завођење у граду: како је настао шопинг 13.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 14.00 Тајм тим година X 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Мрачна страна Микеланђела 17.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака 18.00 Ратници 19.00 Азијске монархије 20.00 Стоунхенџ 21.00 Александрова највећа битка 22.00 Тајм тим година X 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Мрачна страна Микеланђела 01.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Митраљезац Нортфорк Штићеник Потрага за Једнооким Џимијем Тренер Малена Пустињски Месец Ф.С.И. Голе лепотице

Малена У успаваном селу, у срцу Сицилије, Малена, симбол недостижне лепоте, након погибије мужа у рату остаје сама и незаштићена. Једну потпуру пружиће јој тринаестогодишњи дечак... Улоге: Мо ни ка Бе лу чи, Ђу зе пе Сул фа ро, Лу чи ја но Фе де ри ко Режија: Ђу зе пе Тор на то ре (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.52 Краљ винограда 10.11 Земље-људи-пустоловине, док. серија 11.08 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.18 Све ће бити добро 14.20 Тренутак спознаје 14.53 Алиса, слушај своје срце 15.37 Ружа Вуковарска, док. емисија 16.07 Фотографија у Хрватској 16.25 Хрватска уживо 17.38 8. спрат, ток шоу 18.29 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.14 Све у 7!, квиз 21.13 Битка за Вуковар. Логори, док. серија 22.03 Пола сата културе 22.35 Отворено 23.00 Дневник 3 23.45 Спорт 00.00 Од Тарара до Маора, док. филм 00.30 Осам миља, филм 02.16 Жица 03.11 Скица за портрет 03.25 Битка за Вуковар

06.00 Дволичност 08.10 Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње 10.05 Гвоздени човек 2 12.10 Холивуд на снимању 12.40 Чаробњаков шегрт 14.30 Борба Титана 16.15 Посебна веза 17.45 Обдарен 18.20 Писма Јулији 20.05 Вампири смарају 21.25 Кери Фишер: Без длаке на језику 22.45 Волим те, Филипе Морисе 00.20 Досадно на смрт 00.50 Последња кућа са леве стране 02.40 Изгубљени дечаци: Жеђ

07.50 10.00 10.30 11.25 13.15 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.35 02.35

Кобра 11 Ексклузив таблоид Вечера за 5 Емпретриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Кости Домаћице РТЛ Вести ЦСИ Њујорк Астро шоу Кости

СЕРИЈА

Очајне домаћице

Ким Бе син џер

Осам миља Осам миља назив је пута која дели Детроит настањен претежито црнцима од богатијих белачких предграђа. Ту у приколици живи мајка, којој се син враћа у стан, јер му је девојка затрудњела и оставила га... Улоге: Еми нем, Ким Бе син џер, Бри та ни Мар фи, Ме ки Фај фер, Еуген Бирд Режија: Кер тис Хан сон (ХРТ 1, 00.30)

08.22 08.45 09.30 10.00 10.45 12.17 12.44 13.17 13.31 14.00 14.32 14.57 15.20 15.50 16.06 16.17 16.47 17.03 18.00 18.20 18.33 19.06 19.44 20.10 21.00 22.35 23.30 00.26 01.08 01.38

Мо ни ка Бе лу чи

06.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Књижевни клуб 08.20 Неш Бриџис 09.20 Закон и ред 10.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Закаснела порука 12.20 Неш Бриџис 13.20 Вокер, тексашки ренџер 14.20 Закон и ред 15.20 Филм: Убиства у Мидсамеру: Убиства у стиховима 17.20 Ургентни центар 18.20 Вокер, тексашки ренџер 19.20 Неш Бриџис 20.20 Ургентни центар 21.20 Филм: Синбад и Минотаур 23.10 Филм: Седам Синбадових авантура

07.50 09.30 11.15 13.00 14.30 16.10 17.45 19.30 21.10 22.45 00.30 02.20

06.00 08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Конор на тајном задатку Школски програм Четворо против З Алиса, слушај своје срце Мали Бигфут, филм Индекс Научна петица Фотографија у Хрватској Око глобуса КС аутомагазин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски програм Кокице Руперт Мала ТВ Цртана серија Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Трауматологија Патак Фрка Музика, музика... џез Залагаоница, док. серија Филмови наших суседа: Под њеним прозором, филм ЦСИ: Лас Вегас Жица Закон и ред Откад си отишла Монк

У сенци моје сестре Девлин Прва забрањена љубав Засебан мир У име народа Господин Шав Деца судбине Узбуна: Рубиконова завера Кад прошлост сустигне Долина светлости Протуве са трибина У сенци моје сестре

Дилери Паметњаковићи Гуниси Амерички одметници Пирати из Пензанса Милагро Лак за косу Тајанствени странац Грејсленд Нимфоманске дроље (Хетеро1.) 02.00 Младе, влажне и напаљене

Док полиција тражи особу која га је ранила пиштољем током демонстрација испред куће, Пол сазнаје да у Вистерија Лејну има много више непријатеља него што је мислио... Улоге: Мар си ја Крос, Фе ли си ти Хуф ман, Ева Лон го ри ја, Те ри Хе чер (РТЛ, 21.50)

Ева Лон го ри ја

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Какав алат! Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде Лов на сабљарке

08.30 08.45 11.30 12.30 14.00 15.15 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00 01.00 01.15

Сви спортови Фудбал Уметничко клизање Билијар Дизање тегова Фудбал Уметничко клизање Уметничко клизање Борилачки спорт Покер Борилачки спорт Сви спортови Фудбал

Од бра на Зма ја до кра ја Д

о де та ља се то ком ле та 1899. пи сми ма Ко стић до го ва рао с упра вом Ма ти це срп ске о „све ча ном го во ру„ ко ји тре ба да одр жи по во дом 50. го ди на Зма је вог књи жев ног ра да. Али за ту при год ну сед ни цу ни је се по себ но спре мао већ до шао с две Зма је ве књи ге и не ко ли ко пе са ма, о ко ји ма је хтео го во ри ти. То ком им про ви за ци је је осе тио да му по не ста је да ха, гу би ве зу с „пред ме том„, али и пу бли ком, па је, на ве ли ко из не на ђе ње при сут них, бр зо за вр шио на ступ. И сам је осе тио да не што ни је у ре ду, а фи ја ско је ова ко опи сао: „Смет нуо сам био с ума да ско ро 20 го ди на ни сам ста јао на све ча ној го вор ни ци. А смо трио сам и од јек не са мо мо јих ре чи не го и по кре та мо јих слу ша ла ца. Та ко ста дох пре вр та ти ’Пје ва ни је’ да на ђем за бе ле же не по твр де свом мње њу – тек, ни сам све мо гао на у чи ти на и зуст – опа зим ка ко се ска заљ ка не ких но се ва спу шта на ни же. Ни је вај де, по ми слим, ва ља ми скра ти ти.” Но ви нар но во сад ске „За ста ве„ био је кра так и хи ру шки пре ци зан: „Цео го вор др Ко сти ћа тра јао је 26 ми ну та. Око ло 10 тре ба ло је за чи та ње пе са ма. У кри вље њу, аче њу, ма же њу и пре ли ста ва њу про шло је бар 6, те је оста ло за оце ну Зма је вог жи во та и ра да тек 10 ми ну та.” Из ве штај про те Јо ва на Вуч ко ви ћа, про фе со ра кар ло вач ке Бо го сло ви је, у „Бран ко вом ко лу„ је де таљ ни ји, али слич но ин то ни ран. „Та кав је, ето, био ’све ча ни’ го вор пе сни ка Ко сти ћа у ’све ча ној’ сед ни ци Ма ти це, а у сла ву пе сни ку Јо ва ну Јо ва но ви ћу, пред ли цем ње го ве род би не (при су ство ва ла су и бра ћа Зма је ва, док је сам сла Ар ми ју же сто ких обо жа ва ла ца имао Ј. Ј. Змај вље ник, због бо ле сти, био од су тан), ’ода бра не’ пу кле ри кал не стран ке. У сво јој књи зи Ко стић вр ло де бли ке, чи стим бе за зле ним оду ше вље њем и пу ним оче ки ва њем за дах ну те омла ди не, пред ли цем дру го - таљ но при ча о тој Зма је вој за је дљи вој ша ли, али из ри чи то ве ли ка ко му ни на крај па ме ти ни је би ло да ва сво јих у књи жев ном оде ле њу. Да сли ка бу де вјер ни ја, мо рам до да ти да је г. го - се љу ти на Зма ја.” Дру ги су у све му ви де ли још по не што, па и „хе вор ник то ном и др жа њем сво јим ме сти мич но иза зи вао у пу бли ке сми јех. Али се тај сми јех на кра ју жа - ро страт ски на гон„, ко ји је Ла за ис по ља вао и ра ни ло сних два де се так ми ну та – јер то ли ко је, за јед но са је. Аван гар ди ста Ву ји ца Ре шин Ту цић је у „Ле то пи пре вр та њем, тра же њем и чи та њем пје са ма тра јао су„ об ја вио 1991. ин спи ра ти ван есеј у ко јем при ме тај го вор – сле дио на усна ма сви ју при сут них, ко ји ћу је: „Ла зин гест био је гест пе сни ка, та ко ре ћи је дан се на ђо ше раз о ча ра ни, пре ва ре ни, уври је ђе ни и, пра во да ре че мо – осра мо ће ни. Предјсед ник је за - пре по топ ски хе пе нинг. Ни по е зи ја, ни ти јед но де ло људ ско, ни су ве чи ти, и то је Ко стић по ка зао. Зар ни хва лио го вор ни ку на им про ви за ци ји.” је исти пе сник ро ман ти зма Ла за се по ку шао оправ да ти уз др мао и трон на ко јем се бар об ја вљи ва њем го во ра у Ма ти чи ном „Ле то пи су„, што Костићеви опоненти су тврдили во зди гао на род ном љу ба вљу не срећ ни Бран ко Ра ди че вић? да је из освете држао нимало је би ла и оста ла уста ље на Све ти њу срп ског пе сни шта прак с а. Ме ђу тим, би ло је пригодничарски говор о Змају, ’Ђач ки ра ста нак’, над ко јим очи то да се не што про ме ни ло киван због његове сатиричне пла чу већ ге не ра ци је, Ла за је у од но су пре ма ње му, и то песме посвећене Костићевој про пра тио здра вим под сме дра стич но, јер и по ред при ја хом, не тој ве ли кој пе сми, већ кандидатури за посланика тељ ства са чел ни штвом Ма ти це, ни шта ни је по ма га ло. Карловачког сабора а на листи на ма ко ји над њом ту ли мо, па ју ћи че ли ма о тле. Ко Од та да је по стао пер со на омражене клерикалне странке лу стић бе ше чо век за сва вре ме нон гра та и сви ње го ви по ку на, па се та ко и по ка зи вао.„ ша ји, па и ру ко пи си, за вр ша А да је Ла зи на књи га уте ме ље ни ја не го што се ва ју у ко шу. Про ши ре на вер зи ја бе се де од 100 стра ни ца ни је об ја вље на, али је Ко стић он да ре шио да ми сли ло, све до че и две ра ни је ње го ве сту ди је све то до пу ни и об ја вио по за ма шну књи гу „О Јо ва - „Основ но на че ло„ и „Осно ви ле по те у све ту„ по ну Јо ва но ви ћу Зма ју„ на 450 стра на ве ли ког фор ма - све ће не фи ло зо фи ји и есте ти ци ства ра ла штва. (За та. Из да вач је, раз у ме се, мо гао би ти са мо сам аутор ову дру гу је до био и на гра ду Ма ти це.) Пе снич ко јер се књи жев на и дру га јав ност при кло ни ла Зма ју, де ло тво ре две си ле, мо зак и ср це, а пе сни ка не ма док су за Ла зу би ли ре зер ви са ни са мо пре зир, осу да без ми сли о ца и обрат но. Ка ко је по е зи ја од ли ка и рет ко раз у ме ва ње. Уза луд је ње гов при ја тељ и се - мла до сти, Ла за је го то во сву по е зи ју на пи сао у из кре тар Ма ти це др Ми лан Са вић пи сао и упо зо ра - ме ђу 17. и 27. го ди не, ин ту и тив но се осла ња ју ћи на це ло куп ну европ ску ми сао о пре пле ту фи ло зо вао: „Те зу да је Ко стић из осве те и па ко сти одр жао фи је и пе сни штва. Да све то ни је би ло без до брог она кав го вор о Зма ју ка кав је одр жао за сту па ли су по кри ћа и уви да у ори ги на ле, а не пре во де, по твр не са мо са вре ме ни ци не го и не ки ка сни ји ис пи ти ва - ђу је и „Књи га о Зма ју„, ко ја је пра ва есте ти ка на чи од но са Змај–Ла за. За пра во, они ни су уме ли да де лу, де мон стра ци ја пе сни ко вог за вид ног зна ња и чи та ју Ко сти ће ву књи гу о Зма ју, или је ни су чи та ли по и ма ња умет но сти. Пи са на у фор ми ан тич ких ди па жљи во, што је исто. Они на во де, ре ци мо, ка ко је ја ло га, с иро ни зи ра ју ћим то ном, та књи га је и по Ко стић био ки ван на Змај што је овај 1897. об ја вио хва ла и по ку да, па и пра ва ан то ло ги ја по е зи је, ко ја у за гре бач ког ’Вра ча-по га ђа ча’ јед ну са ти рич ну пе - је би ла у пот пу ном рас ко ра ку с вла да ју ћим уку сом сми цу по во дом Ко сти ће вог кан ди до ва ња за по сла - он да шњих књи жев них кри ти ча ра и не до дир љи ни ка Кар ло вач ког са бо ра у вр шач ком сре зу за ли сти вих, чу ве них про фе со ра.

Књигу Милана Живановића „ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910”, у издању “Прометеја” и „Тиског цвета” можете уз попуст од 20 одсто купити за 640 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 529–899). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak17.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Има те ве о ма до бре мо гућ но сти да оства ри те сво је иде а ле и по сло ве, по го то во оне ко ји су ве за ни за ино стран ство. За то се усме ри те у том прав цу. Сре ђу је те сво је окру же ње, гар де ро бу. Иде те у шо пинг.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 17. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

До шло је вре ме ка да тре ба да из ла зи те у јав ност, да се про во ди те у иза бра ном дру штву. Ре сто ра ни, ка фи ћи, по зо ри ште... Кре а тив ни сте да нас па по ка жи те дру ги ма и ту сво ју стра ну. Ан га жо ва ни сте.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

По ла ко али си гур но за ста је те у ме сту, нео д луч ни да на ста ви те у истом сме ру. Мер кур ће на пу сти ти Ве не ру и оса мо ста ли ти се. А то зна чи да ће те се и ви вра ти ти не ком свом ра ни јем жи во ту.

Ме сец је у кра љев ском зна ку Ла ва па ни је ни чу до што сте до сто јан стве ни, од ва жни, сен зи тив ни и жељ ни љу ба ви. При ја тељ ство и по у зда не емо ци је с дра гом осо бом до при но се за до вољ ству.

Овог ви кен да ће те би ти дру штве но ан га жо ва ни, што с парт не ром, де цом, што и с при ја те љи ма. Ле по вре ме вам омо гу ћа ва да иде те на из лет на са лаш, би ло где у при ро ду, са мо да ни сте код ку ће.

Ан га жо ва ни сте и ак тив ни на лич ном пла ну, од ини ци ја ти ве па ре ша ва те по сло ве и про бле ме у ко ра ку, од мах и са да. Де лу је те не у мо љи во и фа на тич но, спрем ни да га зи те све пред со бом. Ис трај ност.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да нас и су тра је ак ту ел на си ту а ци ја у ка ри је ри, где су при сут не од ре ђе не жен ске осо бе и про мен љи ве окол но сти. Не мој те за по ста ви ти парт не ра и ис пу ни те вре ме ле пим ства ри ма. Сла ви те!

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка па је све кул, опу ште но, гла му ро зно. За вр ша ва те јед но по гла вље, ка ко на емо тив ном, уну тра шњем и спо ља шњем ни воу, та ко и по слов но.

На рад ном ме сту су при сут не не де фи ни са не и не си гур не окол но сти. Фи нан сиј ска не из ве сност. Ипак, зна те шта ра ди те и на че му сте. До бра ат мос фе ра у љу ба ви, ста бил ни од нос ис пу њен по ве ре њем.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ву ци те се у свој про стор и окру же ње, да ле ко од очи ју јав но сти, и ра ди те сво је по сло ве без мно го пу бли ци те та. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и по себ но оним хро нич ним бо ле сти ма. Стра сти у тај но сти.

Вре ме вам из ми че. А ка ко ви са ми иде те и функ ци о ни ше те ис пред вре ме на, та ко већ мо же те би ти у но во го ди шњој гро зни ци. Оби ла зи те рад ње, пла ни ра те по кло не, уре ђу је те свој дом.

Ни је са свим по во љан дан за све оно што сте на ме ра ва ли да ура ди те. Сма њи те тем по и оче ки ва ња, ви ше се од ма рај те. Нов ча ни тро шко ви су хро нич ни. Не мој те се нер ви ра ти због то га. Опу ште но!

TRI^-TRA^

На кон ве рид бе рас кид V REMENSKA

Пам ти мо их по не кад по пу лар ном се ри ја лу „Мел ро уз плејс” где су би ли брач ни пар, али чи ни се да у при ват ном жи во ту Хе дер Ло клир и Џек Ваг нер не ће про ше та ти до ол та ра. У ав гу сту су об ја ви ли да су се ве ри ли, а пре не ко ли ко да на су са оп шти ли да су рас ки ну ли. Ло кли ро ва је у мла до сти шест го ди на би ла у бра ку с То ми јем Ли јем и два на е ст са Ри чи јем Сам бо ром ко ји се не дав но вра тио сво јој ста рој љу ба ви глу ми ци Де низ Ри чард сон због ко је је и оста вио Хе дер. Да ствар бу де го ра, Ло кли ро ва и Ри чард со но ва су би ле нај бо ље при ја те љи це, а Хе дер са Ри чи јем има ћер ку Аву.

PROGNOZA

VIC DANA

ПрохладНо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз и су ма гли ца. У то ку да на про хлад Rim но и сун ча но. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 8 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Вре ме без про ме не. Ују тру мраз и по не где ма Cirih гла, а то ком да на сун ча но и про хлад но. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а Berlin мак си мал на 9 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Вре ме без про ме не. Ују тру мраз и по не где ма гла и су ма гли ца, а то ком да на сун ча но и про хлад но. Ве тар слаб ис точ ни и Varшava ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, Kijev а мак си мал на 10 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд Moskva без бит ни је про ме не. Би ће су во уз сун ча не пе ри о де са по ја вом ју Oslo тар њих мра зе ва и ма гле. Усле ди ће ма њи по раст тем пе ра ту ре, али ће би ти и обла сти са це ло днев ном ма глом и хлад ни јим вре ме ном. St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке мо гу има ти ути ца ја на ср ча не и це ре бро ва ску лар не бо ле сни ке, као и аст ма ти ча ре. По треб но је ускла ди ти фи зич ке ак тив но сти са оче ки ва ним днев ним тем пе ра ту ра ма и при др жа ва ти се са ве та ле ка ра. Пре по ру чу је се и аде кват но оде ва ње, на ро чи то у ју тар њим са ти ма.

15 17 15 7 4 5 3

Пи та син црв та ту цр ва: - Та та, је л’ исти на да цр ви жи ве и у та квим фи ним сре ди на ма као што су шун ка и сир? - Је сте, си не, исти на је. Жи ве цр ви чак и у еба но ви ни и сло но ва чи - од го во ри отац. - Та та, а за што он да ми жи ви мо у ка на ли за ци ји? - За то, си не, што је то на ша отаџ би на.

2 1 2 4

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-18 (-4)

Slankamen

100 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

35 (-4)

Zemun

185 (0)

Bogojevo

40 (-4)

Panчevo

216 (-6)

Baч. Palanka

64 (1)

Smederevo

416 (-2)

Novi Sad

48 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (0)

S. Mitrovica

24(-3)

Tendencija stagnacije

Senta

225 (-1)

Beograd

138 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

89 (3)

NERA

Hetin

76 (0)

TISA

28 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja