Dnevnik 17.novembar 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 17. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23621 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Obarawe Statuta izbu{i}e vojvo|ansku autonomiju str. 3

@AL BE NO VE ]E HA [KOG SU DA OD LU ^I LO DRA STI^ NO SU PROT NO O PR VO BIT NO OSU \E NIM HR VAT SKIM GE NE RA LI MA

Gotovina i Marka~ Kad para nema, oslobo|eni svih optu`bi PRED SED NIK PK VOJ VO DI NE RAT KO FI LI PO VI] O EKO NOM SKIM SPO RE WI MA PO KRA JI NE I RE PU BLI KE

uvek je sva|a u ku}i

U SR BI JI OP [TE NE ZA DO VOQ STVO

Ko je onda kriv za „Oluju”?

str. 5

NA PO MO LU PRO ME NE NA ^E LU NOVOSADSKOG SAJMA

Luka~ smewuje Vasi}a?

str. 4

Vlada Srbije: S Hagom samo tehni~ki str. 2

BO JAN PAJ TI] I DRA GO SLAV PE TRO VI] U ^O KAN SKOM DOO „AUTO FLEKS LIV NI CA”

Nove tehnologije razvijaju Banat

str. 4

DOK GAZDA LE@I U PRITVORU, RADNICI NAJAVQUJU [TRAJK

„Vojvodinaput” na lo{em putu str. 10

NASLOVI

Politika

Vojvodina

3 Stefanovi}: Razgovori o predlozima iz Vojvodine

Ekonomija 4 Od tezgi `ivi 800.000 qudi

Poqoprivreda 6 Sto hektara je granica za premije

Novi Sad

10 Grade bazen, a ho}e bawu

Dru{tvo 11 Za prvo dete pomo} jednokratna 11 Preparandija kao srpska u~iteqica

Crna 12 Profesoru zbog mita godinu zatvora

8 Megamarket sti`e Kultura na Spens?

8 Pumpne stanice i ogromna 20 Darodavac vredne kolekcije srpske umetnosti potro{wa usporile vodu

SPORT

n ZVEZDA I PARTIZAN IGRAJU n PLIVA^I NA MITINGU DERBI, VO[A U NI[U U SPENSU

str. 14 – 18

n RNI] OPET DIRIGUJE U NOVOM SADU

Jutro obla~no, dan sun~an

Najvi{a temperatura 14 °S

NE KA DA [WI PRED SED NIK FK „CR VE NA ZVE ZDA” OSLO BO \EN KRI VI^ NOG GO WE WA

Nikoli} abolirao Dragana Yaji}a

str. 13

2

POLiTikA

subota17.novembar2012.

dnevnik

@AL BE NO VE ]E HA [KOG SU DA OD LU ^I LO DRA STI^ NO SU PROT NO O PR VO BIT NO OSU \E NIM HR VAT SKIM GE NE RA LI MA

Go to vi na i Mar ka~ oslo bo |e ni svih op tu `bi Ha {ki tri bu nal iz re kao je ju ~e pra vo sna `nu pre su du ko jom je hr vat ske ge ne ra le An tu Go to vi nu i Mla de na Mar ka ~a oslo bo dio op tu `bi za „udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat„ i zlo ~i ne po ~i we ne nad Sr bi ma u ope r a c i j i „Olu j a” av g u s ta 1995. go d i n e. @al b e n o ve } e Ha {kog tri bu na la je isto vre me no na lo `i lo da Go to vi na i

Mar ka~ od mah bu du pu {te ni na slo bo du.

Pr vo ste pe nom pre su dom od 15. apri la 2011. Go to vi na je bio osu |en na 24 go di ne za tvo ra, Mar ka~ na 18, dok je ge ne ral Ivan ^er mak oslo bo |en kri vi ce, a ha {ko Tu `i la {tvo se ni je `a li lo na ta kvu pre su du.

Pr vo ste pe nom pre su dom Ha {kog tri bu na la ope ra ci ja

Pred se da va ju }i Ve }a su di ja Te o dor Me ron re kao je ta ko |e da @al be no ve }e de li mi~ no pri hva ta `al bu Go to vi ne i Mar ka ~a i od ba cu je za kqu ~ak da su na pa di na ~e ti ri gra da – Knin, Ob ro vac, Gra ~ac i Ben ko vac, bi li pro tiv prav ni.

Sti gli u Za greb vla di nim avi o nom

„Olu ja” od ne la 2.000 Sr ba, pro te ra la 220.000 U voj noj ope ra ci ji „Olu ja” hr vat skih oru `a nih sna ga na pro sto ru biv {e Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne po gi nu lo je i ne sta lo bli zu 2.000 Sr ba i pro te ra no oko 220.000. „Olu ja” pred sta vqa jed no od naj su ro vi jih et ni~ kih ~i {}e wa ko ja su iz vr {e na u ra to vi ma na pro sto ri ma biv {e SFRJ, u ko jem su oko 62 od sto `r ta va bi li ci vi li.

Po po da ci ma Cen tra „Ve ri tas”, od 1.922 `r tve na pod ru~ ju Kra ji ne, 546, ili 28 od sto su `e ne, od to ga dve tre }i ne sta ri je od 60 go di na. Ubi je no je i 19 oso ba do 18 go di na sta ro sti, od to ga de ve to ro de ce uz ra sta do 14 go di na, dok je bez ro di te qa osta lo 1.772 de ce.

I da nas jo{ ni je ra sve tqe na sud bi na 975 oso ba, od to ga 674 ci vi la, me |u ko ji ma je 331 `e na, dok Hr vat ska i da qe iz be ga va eks hu ma ci je i po zna tih grob nih me sta s naj ma we 413 po smrt nih osta ta ka.

Avion hr vat ske vla de s ge ne ra li ma An tom Go to vi nom i Mla de nom Mar ka ~em sti gao je ju ~e po pod ne na aero drom Ple so u Za gre bu. Do ~e ka li su ih pre mi jer Zo ran Mi la no vi} i {ef Sa bo ra Jo sip Le ko. „Olu ja” je bi la okva li fi ko va na kao „udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat” s ta da {wim pred sed ni kom Hr vat ske Fra wom Tu| ma nom na ~e lu, ~i ji je ciq bio „pri sil no i traj no ukla wa we srp skog sta nov ni {tva i na se qa va we tog pod ru~ ja Hr va ti ma.”

Sa da je, me |u tim, @al be no ve }e Ha {kog tri bu na la u pra vo sna `noj pre su di na ve lo da ne ma do ka za o tme da je po sto jao udru `e ni zlo ~i na~ ki po du hvat s ci qem ukla wa wa srp skog ci vil nog sta nov ni {tva iz Kra ji ne si lom ili pret wom si lom.

@al be no ve }e je i beg srp skog sta nov ni {tva iz tih gra do va pred na pa di ma hr vat skih sna ga oka rak te ri sa lo kao „od la zak ci vi la to kom ar ti qe rij skih na pa da” ko ji „ se ne mo `e oka rak te ri sa ti kao de por ta ci ja.”

U SR BI JI OP [TE NE ZA DO VOQ STVO

Ko je on da kriv za „Olu ju”?

Oslo ba |a we dvo ji ce hr vat skih ge ne ra la An te Go to vi ne i Mla de na Mar ka ~a od go vor no sti za zlo ~i ne po ~i we ne to kom ak ci je „Olu ja” 1995. go di ne uje di ni la je u osu di srp sku po li ti~ ku i stru~ nu jav nost i ne vla di ne or ga ni za ci je. Op {ti uti sak u Sr bi ji je da ta pre su da @al be nog ve }a Ha {kog tri bu na la ne do pri no si po mi re wu u re gi o nu i da se wo me `r tve – Sr bi ko ji su pro te ra ni iz Hr vat ske – sta vqa ju u po zi ci ju kriv ca.

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} oce nio je da je Ha {ki tri bu nal do neo po li ti~ ku, a ne prav nu od lu ku, ko ja ne }e do pri ne ti sta bi li za ci ji si tu a ci je u re gi o nu, a Sr be u Hr vat skoj sta vqa u po zi ci ju kriv ca, iako je upra vo u Knin skoj kra ji ni bio `r tva naj ve }eg po gro ma po sle Dru gog svet skog ra ta.

– To kom ope ra ci je „Olu ja„ pro te ra no je vi {e od 220.000 Sr ba i ubi je no na hi qa de ne na o ru `a nih mu {ka ra ca, `e na i de ce – na veo je pred sed nik Ni ko li}. – Ko je za to kriv? Da na {wom od lu kom Ha {kog tri bu na la Hr vat ska mo `e le gi tim no da sla vi naj ve }i po grom u sve tu po sle Dru gog svet skog ra ta. Dr `a va ko ja ne do zvo qa va ni po ro di ca ma ne sta lih Sr ba da utvr de gde su te la wi ho vih naj mi li jih.

Ako je do sa da bi lo raz lo ga da ve ru je mo oni ma ko ji su tvr di li da je Ha {ki tri bu nal ne u tra lan, pra vi ~an i ne {to vi {e od su da, Sr bi ji i srp skom na ro du,

naj no vi jom od lu kom o oslo ba |a wu rat nih zlo ~i na ca je to de man to va no.

Pred sed nik je po ru ~io da je srp ski na rod u no vi joj isto ri ji bio `r tva ge no ci da, naj su ro vi jih zlo ~i na, pro go na i mu ~e wa, a

[ef Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom i pot pred sed nik Vla de Sr bi je Ra sim Qa ji} ta ko |e je osu dio pre su du, ali do dao da se, upr kos woj, mo ra osta ti hlad ne gla ve zbog evrop skog pu ta Sr bi je.

na sta vi mo sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom i da mo do pri nos pro ce su po mi re wa i su o ~i mo s onim {to se de {a va lo na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je i sa zlo ~i ni ma ko ji su po ~i we ni? – za pi tao je Qa ji}. – To me da ni je sve bi lo ta ko ~i sto ide u pri log ~i we ni ca da smo ima li pre gla sa va we, tri pre ma dva, da su i

prin cip ka `wi vo sti rat nih zlo ~i na, i do dao da je ta kva od lu ka Ha {kog tri bu na la skan da lo zna.

– Ra di se o jed nom od naj ve }ih rat nih zlo ~i na na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je, o ubi stvi ma, pro te ri va wi ma i ugro `e no sti vi {e sto ti na hi qa da qu di, a da za to ni ko ni je od go -

Po li ti~ ka od lu ka i mo tiv

da su Sr bi `i go sa ni kao zlo ~in ci ko ji tre ba da se sti de i }u te, {to je pa ra doks ko ji vi {e ne sme da se po no vi.

Pre mi jer Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da oslo ba |a ju }a pre su da hr vat skim ge ne ra li ma po tvr |u je sta no vi {te da Ha {ki tri bu nal ni je sud ve} da is pu wa va una pred za da te po li ti~ ke za dat ke.

Mi ni star prav de Ni ko la Se la ko vi} po ru ~io je da je ova pre su da „svo je vr sna ru ga li ca prav di, `r tva ma zlo ~i na, ~i ta vom srp skom na ro du i me |u na rod nom kri vi~ nom pra vu”.

Jo si po vi} ra do stan, a Me si} za do vo qan Gra |a ni oku pqe ni na glav nom za gre ba~ kom tr gu, ali i u dru gim gra do vi ma Hr vat ske, pro pra ti li su bur nim apla u zi ma ju ~e ra {wu od l u k u `al b e n og ve } a Ha { kog tri bu na la.

Hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} re kao je da je ra do stan zbog to ga {to su na slo bo di An te Go to vi na i Mla den Mar ka~ – qu di za ko je je, ka ko je re kao, bio uve ren da su ne vi ni.

– Dra go mi je da je pre su da ova kva ka kva je ste jer mi smo zna li da „Olu ja„ ni je bi la zlo ~i na~ ki po du hvat. Zlo ~i na je bi lo, ali za wih ge ne ra li ni su kri vi – ka zao je Jo si po vi}.

Biv { i pred s ed n ik Hr v at s ke Stje pan Me si} iz ra zio je za do voq stvo od lu kom u slu ~a ju Go to vi ne i Mar ka ~a.

– Ne mo `e mo ni {ta kon kret no pred u ze ti jer je ovo ko na~ na pre su da, ali mo `e mo ka za ti svoj stav o to me – ka zao je Qa ji}, i na gla sio da is pa da da za „Olu ju” ni ko ni je od go vo ran, a da svi pri zna ju da je bi lo zlo ~i na.

Oce nio je da smo sa da da le ko od pro ce sa po mi re wa, a da ne ma ni prav de za `r tve i wi ho ve po ro di ce, kao i da ju ~e ra {wi do ga |aj „pred sta vqa sa mo do kaz se lek tiv ne prav de, a ona je ~e sto go ra i od sva ke ne prav de”.

– Ka ko mi sa da qu di ma u Sr bi ji da ob ja sni mo da je va `no da

Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} iz ja vio je da je oslo ba |a ju }a pre su da Ha {kog tri bu na la hr vat skim ge ne ra li ma iz ne na |u ju }a i vi {e po li ti~ ka ne go prav na, te da pred sta vqa „po ni `a va we `r ta va zlo ~i na ko ji je iz vr {en nad srp skim na ro dom i naj ve }eg ge no ci da na kon Dru gog svet skog ra ta, ka da je vi {e sto ti na hi qa da qu di pro te ra no sa svo jih og wi {ta”.

– Raz o ~a ran sam ta kvim od no som Ha {kog tri bu na la, ali to ipak ne mo `e iz bri sa ti isti nu o et ni~ kom ~i {}e wu Sr ba s tih pro sto ra. A Ha {ki tri bu nal je na pra vio ozbi qan pro pust po ku {a va ju }i da po ni zi srp ske `r tve – is ta kao je Ste fa no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du.

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor oce nio je da je od lu ka Tri bu na la po li ti~ ki mo ti vi sa na.

– Pam tim vre me u od no su na ko je je po kre nut taj sud ski po stu pak i mo gu da ka `em da ni ka ko ni je do bro ako u sli~ nim spo ro vi ma po sto je raz li ~i te sud ske pre su de – re kao je Pa stor. B. D. S. dvo ji ca su di ja iz dvo ji la mi {qe we, i si gu ran sam u to da nas ova od lu ka `al be nog ve }a vra }a tri ko ra ka una zad i da }e per cep ci ja na {eg na ro da o Tri bu na lu po sle ove od lu ke bi ti jo{ go ra.

Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} re kao je da pre su da Go to vi ni i Mar ka ~u po ka zu je da je ozbiq no ugro `en

va rao – re kao je Vuk ~e vi} Ta nju gu.

Po we go vim re ~i ma, prav no je ne shva tqi vo da je pri jed na ko utvr |e nom ~i we ni~ nom sta wu pr vo ste pe no sud sko ve }e op tu `e ni ma iz re klo vi so ke ka zne, a da je dru go ste pe no ve }e do ne lo di ja me tral no su prot nu od lu ku.

E. D.

Do dik: Ne ve ro vat na i sram na pre su da

Je re mi}: Prst na ~e lo

Kan di}: Bez prav de za `r tve

Oslo ba |a ju }a pre su da Ha {kog tu bu na la hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u do ne ta je pod po li ti~ kim uti ca jem, ne ve ro vat na je i sram na, sma tra pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik.

– Ne ve ro vat no je da na kon pr vo ste pe ne pre su de hr vat skim ge ne ra li ma sa da bu de do ne ta oslo ba da ju }a pre su da. Mo glo se o~e ki va ti, mo `da, sma we we ka zne, ali ne i ovo – po de lio je Do dik svo je mi {qe we s no vi na ri ma u Ba wa lu ci.

Pred sed nik RS-a mi sli da je „po li ti ka ima la od lu ~u ju }i uti caj” i da Hr vat ska, ko ja tre ba da po sta ne ~lan Evrop ske uni je, s pre su dom o udru `e nom zlo ~i na~ kom po du hva tu „si gur no ne bi ima la do bre re fe ren ce”.

– To je po ni `a va ju }e od lu ka za sve `r tve, za sve Sr be... Svi ko ji su ve ro va li da po sto ji me |u na rod na prav da sa da mo gu bi ti si gur ni u to da je ona i se lek tiv na, i po li ti~ ka, i da se sa mo na taj na ~in i upra `a wa va – do dao je on.

Oslo ba |a ju }a pre su da za hr vat ske ge ne ra le, ko ju je ju ~e do neo Ha {ki tri bu nal, bi la je cen tral na te ma na „Tvi te ru”, gde je pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN-a Vuk Je re mi} ju ~e sa op {tio: „Sve {to sam od u vek mi slio o ha {koj prav di, na kon da na {weg da na ne ma vi {e raz lo ga da se for mu li {e po li ti~ ki ko rekt nim je zi kom. Ne ka prst na ~e lo sta ve oni ko ji su pri sta li da Euleks is tra `u je tr go vi nu or ga ni ma na Ko so vu. Za kqu ~i }e go spo da da smo ih sa mi se bi va di li”.

Na pred log tvi te ra {a da sa da pod ne se ostav ku, Je re mi} ka `e: „Ne, ne }u pod ne ti ostav ku, ve} }u ovim me |u na rod nim kri mi nal ci ma na ne ti {te tu ko ju ni su o~e ki va li da }e im se de si ti”, po ru ~u je Je re mi} s laj ne i do da je: „A sa da tre ba bi ti pa me tan i po ti snu ti gor ~i nu. I za to vi {e ne }u re }i ni jed nu re~ jer ih pa `qi vo pra te. Ne }u da im dam pri li ku da se spre me...”

S. St.

I ne vla di ne or ga ni za ci je, me |u wi ma i one ko je su tra di ci o nal no naj ve }i za go vor ni ci sa rad we s Ha {kim tri bu na lom, iz ra zi le su ne go do va we, pa je ta ko di rek tor ka Fon da za hu ma ni tar no pra vo Na ta {a Kan di} iz ja vi la da pre su da ni je do ne la prav du `r tva ma, a da su te {ki zlo ~i ni pot pu no mi ni mi zi ra ni i sve de ni na izo lo va ne in ci den te.

Di rek tor Do ku men ta ci o no-in for ma ci o- nog cen tra „Ve ri tas” Sa vo [tr bac iz ja vo je da je pre su da Go to vi ni i Mar ka ~u sra mot na i da su Kra ji {ni ci wo me vi {e ne go {o ki ra ni. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re na veo da pre su da Ha {kog tri bu na la vi {e li ~i na po li ti~ ki pam flet ili de kla ra ci ju ne ke po li ti~ ke or ga ni za ci je, ne go na pre su du su da UN. – Re zul tat je to li ko po ra zan za nas da nas ovo sve sku pa po ga |a kao da je sti gla jo{ jed na „Olu ja” jer ne prav da je jo{ te `a od sa me „Olu je” ko ja nam se de si la – ka zao je pred sed nik Aso ci ja ci je iz be gli~ kih i dru gih udru `e wa Sr ba iz Hr vat ske Mi loj ko Bu di mir na kon fe ren ci ji „Ve ri ta sa”.

Qa ji}: S Ha gom sa mo teh ni~ ki – Vla da Sr bi je ski nu la je s dnev nog re da sve ta~ ke ko je se od no se na do sta vu do ku men ta ci je Ha {kom tri bu na lu, {to ne zna ~i da ob u sta vqa sa rad wu s tim su dom, ali je svo di na teh ni~ ki ni vo – iz ja vio je ju ~e {ef Na ci o- nal nog ti ma za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Ra sim Qa ji}.

On je re kao da je Vla da Sr bi je iz ra zi la ogor ~e nost zbog pre su de ko jom se hr vat ski ge ne ra li An te Go to vi na i Mla dan Mar ka~ oslo ba |a ju po svim ta~ ka ma op tu `ni ce, is ta kav {i da ta kva pre su da na no si bol `r ta va ma i wi ho vim po ro di ca ma.

Qa ji} je na veo da je Vla da od lu ~i la da ni ko od dr `av nih or ga na ne u~e stvu je na kon fe ren ci ji ko ju Ha {ki tri bu nal or ga ni zu je 22. no vem bra u Be o gra du. On je is ta kao da je ta kvu od lu ku do neo i biv {i {ef Tri bu na la Fa u sto Po kar, ko ji je iz dvo jio svo je mi {qe we u pre su di hr vat skim ge ne ra li ma.

Re a go va we stra na ka Na pre su du Ha {kog tri bu na la re a go va le su i po li ti~ ke stran ke u Sr bi ji. One su ma we-vi {e je din stve ne u kri ti ci ta kvog is ho da pro ce sa.

SNS sma tra da su ovom od lu kom le ga li zo va ni stra {ni zlo ~i ni nad srp skim na ro dom u ak ci ji „Olu ja”. „Ova od lu ka po ka za la je da se u Ha {kom tri bu na lu, ipak, ~e {}e do no se po li ti~ ke, a ne prav ne od lu ke. Raz o ~a ra ni smo zbog ta kvog od no sa me |u na rod nih in sti tu ci ja pre ma srp skom na ro du, za ne ma ri va wa ~i we ni ca i ne po {to va wa `r ta va ‘Olu je’, naj ve }eg zlo ~i na u sa vre me noj Evro pi po sle Dru gog svet skog ra ta”, pi {e u sa op {te wu SNS-a.

Biv {i pred sed nik Sr bi je i pred sed nik DS-a Bo ris Ta di} oce nio je da je pre su da su da u Ha gu Go to vi ni i Mar ka ~u te `ak dan za me |u na rod nu prav du i po ru ~io da Sr bi ja ne sme da od u sta ne od po li ti ke po mi re wa.

Ta di} je Ta nju gu ka zao da }e ta kva pre su da ima ti uti ca ja na bu du }e pra vo sud ne in sti tu ci je me |u na rod ne za jed ni ce, ima ju }i u vi du, ka ko je is ta kao, raz log za {to su one for mi ra ne i „isto vre me no wi ho vu mi si ju ko ja ovom pre su dom bi va do ve de na u pi ta we”. [ef po sla ni~ kog klu ba DS-a Dra go qub Mi }u no vi} iz ja vio je da po sto ji bo ja zan od pro vo ci ra wa na ci o na li sti~ ke eufo ri je ko ja bi mo gla do ve sti do po gor {a wa po lo `a ja Sr ba u Hr vat skoj. „Ovu od lu ku po sma tra mo kao ve li ki ko rak una zad na tom te {kom pu tu ko ji pro la zi mo”, na veo je LDP. Po oce ni te stran ke, zlo ~i ni ko ji su po ~i we ni nad Sr bi ma u Hr vat skoj ne sme ju osta ti ne ka `we ni, a prav da za sve `r tve, one ko ji su pro te ra ni, mo ra bi ti za do vo qe na, ka ko u Hr vat skoj, ta ko i u Bo sni, Sr bi ji i na Ko so vu.

SRS je oce nio da je pre su da do kaz da je Tri bu nal for mi ran sa mo da bi osu |i vao Sr be. „Pre su da je jo{ je dan u ni zu do ka za da je taj tzv. sud an ti srp ska tvo re vi na i da je ne le gal no for mi ran sa mo da bi osu |i vao Sr be.„ – Pre su da je svo je vr sna le gi ti mi za ci ja et ni~ kog ~i {}e wa ko ja je tim ~i nom uve de na u nor mu – ka zao je {ef po sla ni~ kog klu ba SPS-a Bran ko Ru `i}, i do dao da je pre su da i jo{ je dan do kaz da ne po sto ji kre di bi li tet Ha {kog su da i da vla da pra vo po li ti~ ke si le, a ne si la pra va.

– Od lu ka Ha {kog tri bu na la je sram na i pred sta vqa pot pu ni mo ral ni i prav ni slom tog su da – iz ja vio je port pa rol DSS-a Pe tar Pet ko vi}, is ta kav {i da je po sle ovo ga oba ve za Sr bi je da u Sa ve tu bez bed no sti UN-a naj o dlu~ ni je po kre ne pi ta we ra da Ha {kog tri bu na la i da ja sno sta vi do zna wa da to ni je sud ne go ka za mat na me wen za ka `wa va we Sr ba.

politika

dnevnik

INTERVJU

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Oba ra we Sta tu ta iz bu {i }e voj vo |an sku auto no mi ju Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor upo zo rio je na to da u od no si ma iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je po sto je ozbiq ne na pe to sti ko je bi mo gle kul mi ni ra ti na kon od lu ke Ustav nog su da o ustav no sti Sta tu ta Voj vo di ne. On je u in ter vjuu za „Dnev nik” is ta kao da do sa da ni je is ka za na po li ti~ ka vo qa da se pro ble mi oko od lu ka Ustav nog su da o uki da wu de la nad le `no sti APV i fi nan si ra wa Po kra ji -

Ima mno go raz lo ga da se Ustav upo do bi s re al no {}u, ali mi slim da tre nut no ta kva po li ti~ ka vo qa ne po sto ji ne re {a va ju di ja lo gom i u okvi ru in sti tu ci ja, te da bi, uko li ko do kom pro mi sa ne do |e, po sle di ce mo gle bi ti ozbiq ne. Po tvr dio je i da je o tim pro ble mi ma ne dav no raz go va rao i s evrop skim zva ni~ ni ci ma [te fa nom Fi le om i Jel kom Ka ci nom te od ba cio kri ti ke po je di nih po li ti~ kih ak te ra da je ti me po ku {ao da in ter na ci o na li zu je voj vo |an sko pi ta we.

– Me ni je sta vqe no na te ret ovih da na da sam i{ao po be lom sve tu da se zbog to ga tu `a kam. Ni sam se tu `a kao, ali je sam uka zao na taj pro blem. Ne ko se mo `e pra vi ti da ga ne vi di, ali ga ja vi dim i du `an sam da na we ga uka zu jem jer sma tram da se to mo ra re {a va ti. Uosta lom, to ni je sa mo unu tra {wi po li ti~ ko pi ta we ne go, ako

se po sma tra s aspek ta vla da vi ne pra va i ustav nih ga ran ci ja i ste ~e nog pra va – to je i vred no sno i evrop sko pi ta we. Za me ne je ne za mi sli vo {to se ti ne spo ra zu mi ne re {a va ju jer oni iz nu tra stva ra ju pri ti sak. l A ka kva o~e ki va wa ima te u od no su na po te ze Bri se la u tom po gle du?

– O~e ku jem da }e mo u na red nom pe ri o- du ima ti pri li ku za ne po sred nu ko mu ni ka ci ju o tim pro ble mi ma, a s dru ge stra ne, ima mo i uve ra va wa da }e u bu du }im iz ve {ta ji ma Evrop ske ko mi si je i dru gih te la EU o na pret ku Sr bi je po seb no da se po ve de ra ~u na o tim pi ta wi ma. A po mom uve re wu, pi ta we po lo `a ja Voj vo di ne po svom zna ~a ju pre va zi la zi mno ga dru ga ko ja su ve} pred met in te re so va wa Uni je. l Ima ju li ve ze s tim o~e ki va wi ma i raz go vo ri ma u Bri se lu i ak tu el ne po se te ne ko li ko am ba sa do ra po kra jin skim in sti tu ci ja ma?

– Am ba sa do ri SAD, Ne ma~ ke i Austri je ko ji su nas ovih da na po se ti li no vi su na tim po zi ci ji ma i `e le li su da se upo zna ju s ov da {wim pri li ka ma. S dru ge stra ne, u svim tim raz go vo ri ma s am ba sa -

U eks trem nim si tu a ci ja ma eks tre mi ma se te {ko upra vqa l Ka ko vi di te ini ci ja ti ve za uki da we voj vo |an ske auto no mi je, i {ta one go vo re o po li ti~ koj at mos fe ri?

– Ta kve ini ci ja ti ve go vo re o {tet no sti to ga {to se pro ble mi ne re {a va ju. Stva ra se uti sak da se ov de ra di o ne kom stra {nom zlu ko je pre ti svi ma, a to on da pred sta vqa pod lo gu za na sta ja we eks tre mi sti~ kih ide ja, ko je idu ~ak i kon tra ustav nim re {e wi ma usta no vqe nim u in te re su od bra ne te ri to ri jal nog in te gri te ta Sr bi je. Pot pu na tra gi ko me di ja! Ali, to ni ka ko ni je do bro jer ta kvi eks tre mi ra |a ju dru ge eks tre me. A u eks trem nim uslo vi ma eks trem nim igra ~i ma je mno go te {ko upra vqa ti.

do ri ma pi ta wa ve za na za po lo `aj Voj vo di ne bi la su po seb no tre ti ra na jer su se oni za to in te re so va li. To je za me ne bi lo po tvr da da se ti pro ble mi pra te i u tim di plo mat skim kru go vi ma u Be o gra du. l A za {to ne ma di ja lo ga iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti ne go se ~i ni da se ne spo ra zu mi pro du bqu ju, bar kad je re~ o fi nan si ra wu APV? – ^i ni mi se da tre nut no po sto ji si tu a ci ja da jed ni idu {u mom, a dru gi dru mom. Iz go va ra ju su po ru ke ko je se ~e sto su da ra ju.

To je ste „teh ni ka” ko ja se u po li ti ci mo `e pri me wi va ti, ali do jed nog mo men ta. Bo jim se da nam se taj mo me nat pri bli `a va, a tu mi slim na od lu ku Ustav nog su da o Sta tu tu APV, na kon ko je }e svi mo ra ti da se vra te su {ti ni pro ble ma. I ta da }e mo ra ti da do |e do raz ja {wa va wa od re |e nih pi ta wa i na la `e wa re {e wa da se na do me ste one od red be Sta tu ta ko je od lu kom Ustav nog su da is pad nu iz pri ~e. l [ta }e se de si ti ka da Ustav ni sud do ne se do lu ku o ustav no sti Sta tu ta APV, ko ja }e, po sve mu su de }i, bi ti ne ga tiv na?

– Ima }e mo u prav nom smi slu si tu ci ju re {e ta, ili ce diq ke, jer }e prav ni okvir de lo va wa po kra jin ske ad mi ni stra ci je bi ti pro bu {en na mi lion me sta i pot pu no ru pi ~ast. A to }e do ve sti do to ga da ne }e bi ti prav nog upo ri {ta za niz ak tiv no sti i niz `i vot nih po tre ba ko je se mo ra ju re {a va ti. Taj mo me nat zna ~i }e, za pra vo, da je vrag od neo {a lu i da se ko na~ no mo ra na }i re {e we. I vi {e ne }e bi ti mo gu }e da se iz go va ra ju po hval ne i ci vi li zo va ne po ru ke, a da se za o bi la zi su {ti na pi ta wa o ko jem tre ba da se raz go va ra. Na i me, Sta tut je, zbog pro ce du re we go vog do no {e wa ko ja zah te va sa gla snost re pu bli~ kog par la men ta, akt o ko jem se mo ra po sti }i sa gla snost. To smo ra di li i pre tri go di ne, kad smo se me se ci ma ube |i va li, iako je i na po kra jin skom i na re pu bli~ kom ni vou vla sti bi la ista po li ti~ ka struk tu ra. I ta da se ve o ma te {ko do la zi lo do kom pro mi snih re {e wa. I u tom smi slu oba ra we tog ak ta pred Ustav nim su dom na pra vi }e jed nu no vu i vr lo pro ble ma ti~ nu si tu a ci ju. Pro ble ma ti~ nu, jer }e ti me bi ti za o- kru `en ve} po pri li~ no na ra stao pro blem, od no sno na pe tost iz me |u Be o gra da i No vog Sa da za ko ju se ka `e da ne po sto ji. Me |u tim, onaj ko je iole re a li sti ~an i ho }e da gle da, taj vi di da tu ima pro ble ma. l Ko ja je, po va ma, re al na op ci ja: da se na kon od lu ke USS-a me wa Sta tut ili, pak, da se ini ci ra ju ustav ne pro me ne, s ob zi rom na to da se i ta kvi zah te vi po ja vqu ju?

– Mi slim da te dve mo gu} no sti ni su al ter na ti va jed na dru goj. Jer, i da se da nas kre ne u ustav ne pro me ne, to zah te va do sta vre me na i vr lo kom pli ko va nu pro ce du ru.

Ta ko da se u sva kom slu ~a ju otva ra pi ta we pro me ne Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma APV. U pro tiv nom, ne }e bi ti upo ri {ta za rad po kra jin ske ad mi ni stra ci je. Ima mno go raz lo ga da se Ustav upo do bi s re al no {}u, ali mi slim da tre nut no ta kva po li ti~ ka vo qa ne po sto ji.

B. D. Sa vi}

Vru }e po sla ni~ ke klu pe Iako je {ef Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Skup {ti ne Sr bi j e iz re d o v a na p red w a k a o~e ki vao da }e no vi ras po red se de wa pri hva ti ti i po sla ni ci DS-a, iz De m o k rat s ke stran ke sti gao je ne ga ti van od go vor.

Po le mi ka iz me |u po sla ni ka DS-a Du {a na Mi ko vi }a i pred -

sed ni ka Od bo ra Zo ra na Ba bi }a po ~e la je neo ba ve zno, da bi se pre se li la i pred me di je.

Ba bi} je po no vio da su no vi ras po red se de wa, po ko jem le vu stra nu sa le dr `i DS, de snu SNS, a cen tar osta le stran ke, pri hva ti li svi osim de mo kra ta. Po we go vom mi {qe wu, od bi ja we je pro i za {lo iz li~ nih

raz lo ga, “da je ne ko na vi kao da se di tu, a mo je pi ta we je {ta bi se de {a va lo da su mi ni stri iz pret hod ne vla de re kli – pa mi smo na vi kli da se di mo u mi ni star skim fo te qa ma”.

Po sla ni~ ka gru pa SPS-a je pre ne ko li ko da na po sla la do pis AO-u ko jim tra `i da po sla ni ci stra na ka vla da ju }e

ko a li ci je se de jed ni do dru gih.

– Ne ma {ta ko me da se do pa da no vi na ~in se de wa ili ne – na veo je po sla nik SPS-a De jan Ra den ko vi}, is ti ~u }i da je lo gi~ no da na kon kon sti tu i sa wa Skup {ti ne AO utvr di na ~in se de wa u par la men tu sra zmer no bro ju po sla ni ka.

S. Stan ko vi}

REKLI SU [pa no vi}: Pen zi o ne ri odr `a va ju so ci jal ni mir

Ob ra do vi}: Lo kal na ma te ma ti ka

Jo va no vi}: Sr bi ja u onom ya ku

Pred sed nik Po kra jin skog od b o r a PUPS-a Mi r o s lav [pa n o v i} uka zao je na to da 1,8 mi lion pen z i o n e r a iz d r `a va tri mi li o na gra |a na Sr b i j e, od n o s no da pen z i o n e r i odr ` a v a j u so ci jal ni mir. [pa no vi} je na sed ni ci Pred sed ni {tva po kra jin skog PUPS-a u Su bo ti ci iz ja vio da vi {e od 90 od sto pen zi o ne ra u Sr bi ji iz dr `a va bar jed no svo je de te, kao i unu ke.

Sed ni ci Pred sed ni {tva po kra jin skog PUPS-a pri su stvo va li su pred stav ni ci te po li ti~ ke or ga ni za ci je iz ce le Voj vo di ne, a raz ma tra na su ak tu el na po li ti~ ka pi ta wa, ali i su mi ra ni re zul ta ti do sa da {weg de lo va wa na svim ni vo i ma vla sti.

U Se ver no ba~ kom okru gu, po seb no u Su bo ti ci, po stig nut je „bri qan tan re zul tat”, re kao je [pa no vi}, na vo de }i da stran ka pre dve go di ne u tom gra du ni je ni po sto ja la, a sa da ve} par ti ci pi ra u vla sti.

Za me nik pred sed ni ka SPS-a i mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da afe ru pri slu {ki va wa tre ba ra sve tli ti do kra ja. On je za „Ku rir” na veo da je i sam bio pred met neo vla {}e nog pri slu {ki va wa pre ~e ti ri go di ne.

– Za ni mqi vo je da dr `a va ni je re ra go va la – ni da nas mi ni je ja sno za {to – re kao je Ob ra do vi}.On je oce nio da su od no si u ko a li ci ji SPS-a, SNS-a i URS-a od li~ ni i da se ra di tim ski.

Na pi ta we da li ima su ko ba u Vla di i ri va li te ta iz me |u Alek san dra Vu ~i }a i Ivi ce Da ~i }a, mi ni star je ka zao da svi ra de u skla du sa za ko nom i svo jim nad le `no sti ma. Upi tan da li }e bi ti pro me ne vla sti u Be o gra du, on je od go vo rio da }e se li de ri stra na ka ko a li ci je do go vo ri ti o kon kret nim po te zi ma ve za nim za lo kal nu vlast u Be o gra du, kao i da je lo gi~ no da se vlast na lo ka lu na pra vi po ugle du na Re pu bli ku ako za to po sto ji ma te ma ti~ ka mo gu} nost.

Pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi} oce nio je u Ni {u da je ak tu el na vlast u Sr b i j i “naj l a `qi vi ja vlast do sa da” ko j a “afe r a m a {min k a stvar nost”. Jo va no vi} je re kao da se u Evro pi pro te stu je zbog eko nom skih pro ble ma dok u Sr bi ji se ne po sta vqa pi ta we eko nom ske bu du} no sti.

– Za du `i li su se ju ~e 750 mi li o na do la ra sa {est po sto ka ma te. To zna ~i da u na red nih pet go di na rast bru to dru {tve nog pro iz vo da mo ra da bu de to li ko ve }i da bi smo mo gli to vra }a ti. Pa gde je taj po sao, ko }e to da nas vo di.

On je oce nio da je ko rup ci ja “u`a san pro blem na {eg dru {tva”, i to ne sa mo eko nom ska ne go i mo ral na.

– Sr bi ja je da nas u onom xa ku ko jim su ma ha li Ni ko li} i Vu ~i} iz me |u dva kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra u ma ju – re kao je Jo va no vi}.

subota17 . novembar2012.

3

PRED SED NIK RE PU BLI^ KOG PAR LA MEN TA PO SE TIO PO KRA JIN SKU SKUP[TINU

Ste fa no vi}: Razgovori o pred lo zi ma iz Voj vo di ne Pred sed nik Skup {ti ne Sr - skih za jed ni ca, usvo je nim pre bi je Ne boj {a Ste fa no vi} iz - tri go di ne, Sr bi ja na pra vi la ja vio je da }e naj ve ro vat ni je u is ko rak na tom pla nu i do pri po ne de qak odr `a ti sa sta nak ne l a obo g a } e w u evrop s ke sa {e f o v i m a po s la n i~ k ih prak se. On je ka zao da to le gru pa u re pu bli~ kom par la - ran c i j a pod r a z u m e v a do b ro men t u po v o d om za k o n o d av n e vas pi ta we, ko je ne sme bi ti je ini ci ja ti ve Skup {ti ne Voj - dan dan u go di ni ne go mo ra da vo di ne ko jom se tra `i iz me na pred sta vqa per ma nent nu vred Za ko na o bu xet skom si ste mu. nost ko ja se ne gu je u po ro di ci On je ju ~e na kon fe ren ci ji za i u dru {tvu. no v i n a r e u Skup {ti n i Voj v o d i n e ka zao da }e na kon tog sa stan ka mo }i da sa op {ti da li }e taj pred l og bi t i sta vqen na dnev ni red Na rod ne skup {ti ne.

– Ni ko ne mo `e ospo r i t i pra v o Skup {ti ni APV da pred l a ` e za k o n e, bez ob zi ra na to da li }e ta kvi pred lo zi do bi ti ve }in sku po dr {ku – po ru ~io je Ste fa no vi}.

On je ka zao da iz me |u po kra jin skog i re pu bli~ kog par la men ta po sto ji do bra sa rad wa i kva li tet na ko mu ni ka ci ja. Is ta – To le ran ci ja je pri hva ta kao je i da AP Voj vo di na, u ~i - we ~i w e n i c e da ni s mo svi jim in sti tu ci ja ma je u zva ni~ - isti i da to ne sme da bu de pre noj upo tre bi {est je zi ka, po - pre ka za iz grad wu nor mal nih ka zu je da „Sr bi ja ima ne ~im da od no sa i za me |u sob no pri hva se po di ~i”. ta we ne go okol nost ko ja je deo – Taj stan dard tre ba da bu de re al no sti i ko ja ni ko ga ne pod sti caj da se oslu {ku je mo, odva ja ni ti raz dva ja – ka zao je raz u me mo i po {tu je mo jed ni Pa stor dru ge – ka zao je Ste fa no vi}.

Ne boj {a Ste fa no vi} je po Pred s ed n ik po k ra j in s kog ru ~io da gra |a ni Sr bi je mo ra p a r l a m e n t a ju sva k o d nev n o I{tvan Pa stor da bu du po sve }e Ni ko ne mo `e iz ra zio je uve re ni po { to v a w u ospo r i t i pra v o we da }e za ko no ma win skih pra Skup {ti ni APV da dav na ini ci ja ti va da bi smo u toj pred la `e za ko ne, bez obla sti jed nog va Skup { ti n e APV bi ti po dr ob zi ra na to da li }e da na bi li istin `a n a u Skup - ta kvi pred lo zi do bi ti ski rav no pra van {ti ni Sr bi je. ~lan Evrop s ke ve }in sku po dr {ku – To je je di ni uni je. put za re {a va we – Po sma tra ju otvo re nih pi ta wa. I sva ka ko }i Sr bi ju, pa i Voj vo di nu, u bi bi lo mno go bo qe da se o to - pret hod nom pe ri o du, ne mo `e me go vo ri u par la men tu ne go mo ka za ti da ni je bi lo do sta pu tem me di ja – re kao je Pa - na pret ka i da smo ne za do voq stor. ni sta tu som ko ji smo po sti gli On je na ja vio da }e u na red - za pra va ma wi na – re kao je nom pe ri o du bi ti jo{ za ko no - Ste fa no vi}, do dav {i da, iako dav nih ini ci ja ti va iz Voj vo - Sr bi ja ima prav ne i in sti tu di ne, me |u ko ji ma i aman da ma - ci o nal ne okvi re pro tiv dis ni na pred log bu xe ta, do dav {i kri mi na ci je, mo ra stal no da da o~e ku je da }e se pre ki nu ti una pre |u je to le rant nost dru prak sa iz pret hod nih go di na {tva u ko jem se po {tu ju raz li da se za k on s ki pred l o z i iz ~i to sti.

Voj vo di ne ne sta vqa ju na dnev Uz pred sed ni ke Re pu bli~ ke ni red re pu bli~ kog par la men - i voj vo |an ske skup {ti ne, na ta. kon fe ren ci ji su u~e stvo va li U Skup {ti ni Voj vo di ne ju - i za me nik {e fa De le ga ci je ~e je odr ` a n a me | u n a r od n a EU u Sr bi ji Adri a no Mar kon fren ci ja „Evro pa ma wi na: tins, {ef Ode qe wa za de mo ma win ska pra va kao qud ska kra ti za ci ju Mi si je OEBS-a u pra va” po vo dom Me |u na rod nog Sr bi ji Jan Li ne burg, kao i da na to le ran ci je. I{tvan Pa - po sla ni ci u Evrop skom par la stor je oce nio da je za kon skim men tu ^a ba Ta baj di i Kin ga re {e wi ma o po lo `a ju ma win - Gal. B. D. S.

Din ki}: Na crt za ko na o JP se usa gla {a va Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da je Na crt za ko na o jav nim pred u ze }i ma za vr {en {to se ti ~e tog mi ni star stva, ali da dva ~la na jo{ ni su usa gla {e na me |u ko a li ci o nim part ne ri ma u vla di.

Din ki} je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao da po sto je dve mo gu} no sti - ili da vla da utvr di pred log tog za ko na u uto rak, ta ko da se o we mu ras pra vqa u pa ke tu sa osta lim eko nom skim za ko ni ma i bu xe tom za 2013. go di nu, ili da bu de na sed ni ci ko ja }e usle di ti po sle raz ma tra wa bu xe ta.

Ka ko je Din ki} ra ni je ob ja snio, na osno vu tog za ko na bi -

}e uve de na pro fe si o na li za ci j a upra v qa w a u jav n im pred u ze }i ma. „Pro fe si o na li za ci ja upra v qa wa pod ra zu me va da se di rek to ri bi ra ju na jav nim kon kur si ma i da di rek to ri re pu bli~ kih jav nih pred u ze }a ne mo gu bi ti funk ci o ne ri po li ti~ kih stra na ka”, re kao je mi ni star.

On je ka zao da, pre ma tom za ko nu, uprav ni od bo ri vi {e ne po sto je, a ume sto wih se for mi ra ju nad zor ni od bo ri.

U re pu bli~ kim jav nim pred u- ze }i ma je dan ~lan nad zor nog od bo ra mo ra bi ti ne za vi stan i ne sme bi ti ~ak ni ~lan po li ti~ ke stran ke.

4

ekonomija

subota17.novembar2012.

dnevnik

VE LI MIR ILI] O IMO VIN SKOJ KAR TI GRA \A NA SR BI JE

BO JAN PAJ TI] I DRA GO SLAV PE TRO VI] U ^O KAN SKOM DOO „AUTO FLEKS LIV NI CA”

Oko 2,5 mi li o na qu di ne ma nig de ni {ta Ministar gra|evinarstva Ve li mir Ili} ka`e da je u Srbiji 1.300.000 nelegalnih objekata, a 2.500.000 qudi bez ikakva imovine jer im objekti nisu ukwi`eni u Katastar nepokretnosti.

Novi zakon o legalizaciji je na javnoj raspravi i „o~ekujem

da bude ve} na prvoj sednici Vlade, da dobije podr{ku Vlade i da u|e u skup{tinsku proceduru, a su{tina je da legalizacija bude besplatna”, istakao je Ili}.

On je dodao da su na zakonu radili najboqi pravnici Srbije, konsultanti, do Vrhovnog suda.

– Gra|ani da besplatno ukwi`e svoje objekte u Katastar nepokretnosti, da u|emo u red normalnih zemaqa – rekao je Ili}.

– Za upis gra|ani }e pla}ati samo taksu, koja }e iznosti oko 100 evra, i to u nekoliko rata.

Ili} je istakao i da }e se gra|evinske dozvole izdavati

„znatno lak{e i br`e i bez ikakvih pla}awa unapred, pla}a}e se na kraju, kada objekti budu zavr{eni„.

– Pla}awem unapred favorizujemo samo tajkune i narkodilere, one koji imaju ke{ da mogu unapred izmiriti sve obaveze – rekao je Ili}.

NA PO MO LU PRO ME NE NA ^E LU UGLED NE NO VO SAD SKE KOM PA NI JE

Lu ka~ sme wu je Va si }a u di rek tor skoj fo te qi No vo sad skog saj ma?

Predsednik Regionalne privredne komore Novi Sad Dra gan Lu ka~ mogao bi biti novi direktor Novosadskog sajama, saznaje „Dnevnik„ u vrhu novosadske gradske vlasti. Luka~, koji je na ~elu novosadske Komore 12 godina, trebalo bi da sedne u fotequ sada{weg direktora Novosadskog sajma Go ra na Va si }a.

Povod za smenu, koju, po svemu sude}i, guraju mali akcionari a mo`da

sadskim sajmom. Uz predstavnike dru{tveno-dr`avnog kapitala od 42 odsto, to je i Novi Sad, koji poseduje oko 22 odsto kapitala u Novosadskom sajmu.

Po onome {to ka`u iz Udru`ewa malih akcionara, da bi se smena direktora sprovela, treba da se zaka`e vanredna sednica Skup{tine akcionara preduze}a „Novosadski sajam„, i ako ve}ina akcionara bude za

Dru {tve ni ka pi tal ne ma pra vo gla sa Dra gan Lu ka~

i neko malo ve}i je, navodno to {to je Vasi}u ~etvorogodi{wi mandat istekao u aprilu ove godine, te mu je, opet navodno, Skup{tina Akcionarskog dru{tva „Novosadski sajam„ produ`ila mandat na godinu dana.

Luka~ ju~e nije hteo ni da demantuje ni da potvrdi saznawe do kojeg je do{ao „Dnevnik„, rekav{i da „nije ovla{}en da pri~a o tome, ali da }e obavestiti ako promeni polo`aj”.

Me|utim, Goran Vasi} ka`e da je na mestu direktora Novosadskog sajma od novembra 2008. godine i da u vreme wegovog izbora mandat direk-

Po podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, 42,3 odsto akcijskog kapitala Novosadskog sajma je u vlasni{tvu dru{tvenog kapitala, a slede}i po veli~ini vlasnik je grad Novi Sad s 22,5 odsto. Sledi veliki broj malih akcionara, me|u kojim su najve}i „MK-grupa„, s dva odsto akcija, „BDD MV-investment„, „Bambi–Banat”, „Delta |enerali„ osigurawe, Privredna komora Vojvodine... Me|utim, kako se navodi na internet-sajtu Centralnog registra, najve}i broj glasova za Skup{tinu akcionara ima grad Novi Sad, pa slede mali akcionari, po ~emu ispada da dru{tveni kapital nema pravo glasa. tora nije bio vremenski ograni~en, kao ni potrebe da se on produ`ava, te da za sada nema informaciju o eventualnoj smeni s te funkcije.

– Na~in i procedura izbora direktora Novosadskog sajma je uobi~ajen postupak koji se sprovodi na

Skup{tini akcionara, a za sada nije pokrenut i nemam nikakvih zvani~nih informacija o tome – ka`e Vasi}. – Su{tinski, izbor predvi|a, pre svega, postizawe dogovora ime|u predstavnika akcionara koji imaju najve}i udeo u vlasni{tvu nad Novo-

Od te zgi `i vi 80.000 qu di tra`ili dono{ewe posebnog zakonskog akta – rekao je on za Tanjug.

Bodrogi je napomenuo da se usvajawem novog Zakona o trgovini, u ~lanovima od 21 do 28 “napokon pojavquje i pija~na delatnost, ali da ve} dve godine nedostaje wihovo poja{wewe kroz podzakonske akte”.

– Ne ~ekaju}i dono{ewe podzakonskih akata, radna grupa „Pijaca Srbije” ve} je izradila predlog podzakonskih akata koji se odnose na pija~nu delatnost, a do kraja novembra }emo ponu-

Novoinstalisanu topioni~arsku pe} u DOO „Autofleks livnica” u ^oki pustio je u pogon predsednik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti}, u prisustvu potpredsednika Vlade Vojvodine i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnolo{ki razvoj profesora dr Dra go sla va Pe tro vi }a, predsednika ~okanske op{tine Fe ren ca Ba la `a i suvlasnika firme Dra ga na Kne `e va.

automatizovani pogon koji omogu}ava dostizawe kapaciteta od 6.000 tona godi{we proizvodwe do kraja naredne godine.

Dragoslav Petrovi} je izjavio da je ovo 18. pogon u oblasti elektro i ma{inske industrije, koje je Pokrajinska vlada finansirala s ukupno 470 miliona dinara, ~ime je obezbe|en zna~ajan izvoz, s obzirom na to da je od tih pogona ~ak 16 u ovim te{kim

Bojan Pajti} je naglasio da je posle otvarawa nove fabrike u Alibunaru, realizovan ovaj projekat u ^oki jer je `eqa da se Banat kao nerazvijeniji deo Vojvodine razvije do nivoa razvijenosti Srema i nekih delova Ba~ke.

– Ovo je 99. pogon novih tehnologija i novih materijala koji je iz pokrajinskih sredstava podr`an s gotovo 25 miliona dinara da bi proradio – istakao je Pajti}. – Na-

vremenima odr`alo svoju proizvodwu i 75 odsto proizvoda plasira na inostrano tr`i{te. On je dodao da je Pokrajinska vlada za tri projekta u ^oki izdvojila 87 miliona dinara, {to je zna~ajno jer je ta op{tina po svim kriterijumima u kategoriji nerazvijenih. Petrovi} je najavio da }e se do kraja marta idu}e godine realizovati ulagawa u mlekaru u ^oki, da je najnovijim rebalansom izvdojeno jo{

Go ran Va si}

to, mo`e do}i do promene u vrhu rukovo|ewa Sajmom.

Mali akcionari imaju 11 odsto kapitala Sajma, grad poseduje 22,3, pravna lica – preduze}a 24 odsto udela , a ostalo je dru{tveni – dr`avni kapital. Predstavnik dr`avnog kapitala je Zo ran Man di}, a gradskog Bo `i dar Ba ta Pro ti}.

Obojica su ~elnici biv{e gradske vlasti, Mandi} zamenik biv{eg gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a, a Proti} {ef odborni~ke grupe DS-a u Skup{tini grada Novog Sada.

Z. De li} – D. Mla |e no vi}

NA PI JA CA MA SE OBA VI TRE ]I NA ROB NOG PRO ME TA U SR BI JI

Oko 80.000 qudi u Srbiji `ivi od pija~ne delatnosti, a oko tre}ine ukupnog robnog prometa u zemqi se obavqa preko pijaca.

Predsednik Upravnog odbora Poslovnog udru`ewa „Pijace Srbije” Be la Bo dro gi isti~e da je to razlog da se ta delatnost uredi kroz poseban zakonski akt.

– Ti podaci proisti~u iz posledweg elaborata o strate{kom razvoju pija~ne delatnosti u Srbiji, na osnovu kojeg su predstavnici Privredne komore, ~iji su „Pijace Srbije” ~lan, za-

No ve teh no lo gi je raz vi ja ju Ba nat

diti ministarstvu i predloge koji se odnose na dopunu Zakona o pija~nim delatnostima – rekao je Bodrogi. Po wegovim re~ima, od zakonodavca se tra`i da se decidiranije reguli{u pomenuti ~lanovi zakona, odnosno izradi uputstvo {ta se ta~no odnosi na pija~nu delatnost.

– Ne smemo da zaboravimo da je jedna od su{tina pijaca u tome da je to mesto na kojem se prodaje bilo koji poqoprivredni proizvod koji nastaje kao vi{ak u ba{tama bilo kog na{eg gra|anina – rekao je Bodrogi.

Po sao za 120 rad ni ka Po re~ima suvlasnika ~okanske livnice Dragana Kne`eva, mati~na firma iz Nema~ke je devetu godinu prisutna u Vojvodini i posle ulagawa u Be~eju, gde je uposleno 200 radnika, investicija u ^oki je zapo~eta pro{le godine i do sada je stalni posao dobilo 120 radnika, a na odre|eno vreme 30.

– Na{a metalska proizvodwa su delovi za auto-prikolice i okrenuta je izvozu jer vi{e od 90 odsto delova iz na{eg pogona zavr{ava na tr`i{tu EU i {ire – naveo je Kne`ev. {i partneri imaju obavezu da direktno i indirektno, kroz razli~ite vidove kooperacije, otvore 51 radno mesto, {to je veoma zna~ajno za male i nerazvijene sredine. Mala i sredwa preduze}a jesu na{a budu}nost, posebno ovakva preduze}a koja 93 odsto svojih proizvoda izvoze.

U ~okansku livnicu, koja posluje u okviru me|unarodne grupacije KNOTT koja se bavi proizvodwom odlivaka od sivog liva, uvedena je nova tehnologija za livewe delova od nodularnog liva, a ulagawe vredno 62,73 miliona dinara usmereno je na inovinarani

110 miliona dinara, te da }e se do kraja ove godine u Vojvodini otvoriti jo{ ~etiri pogona koja su usmerena na kori{}ewa biomase kao izvora energije, a s druge strane, prednost }e imati op{tine koje spadaju u nerazvijene.

– U kreirawu buxeta za idu}u godinu Pokrajinska vlada se orijentisala na to da zadr`i finansirawe kroz ove fondove i koristim priliku da ve} u ovom trenutku pozovem investitore da pripreme svoje projekte i po~etkom idu}e godine krenemo u daqu realizaciju – rekao je Petrovi}.

M. Mi tro vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za za za Va`i za za devize devize efektivu efektivu 1

109,9491

112,1930

114,7734

109,6126

Australija

dolar

1

88,8119

90,6244

92,7088

88,5400

Kanada

dolar

1

85,9717

87,7262

89,7439

85,7085

Danska

kruna

1

14,7387

15,0395

15,3854

14,6936

Norve{ka

kruna

1

14,9313

15,2360

15,5864

14,8856

[vedska

kruna

1

12,7160

12,9755

13,2739

12,6771

[vajcarska

franak

1

91,2593

93,1217

95,2635

90,9799

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

136,5789 86,1063

139,3356 87,8636

142,5403 89,8845

136,1309 85,8427

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 11. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (453,86 0,09)

Inos sinma, Sevojno

34,62

700

1.400

Banat fabrika uqa, Nova Crwa

30,67

4.900

18.370.100

AIK banka, Ni{

-1,13

1.481

211.540

Crveni signal, Leskovac

20,00

132

27.324

NIS, Novi Sad

-0,45

670

4.940.718

7,14

45

61.087

Imlek, Beograd

0,00

3.100

0,00

3,65 Promena

995 Cena

1.492.500 Promet

Komercijalna banka, Beograd

3,65

995

1.492.500

Energoprojekt holding, Beograd

-12,50

21

6.300

1,31

540

17.591.080

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Termomont, Novi Sad

-8,70

420

181.860

0,47

424

1.486.571

Pobeda holding, Petrovaradin

-1,90

206

166.362

Soja protein, Be~ej

0,44

454

102.664

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.648

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,06

1.601

1.601

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.080

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.393

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.303

0,00

520.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

409

0,00

Tigar, Pirot

0,00

190

0,00

BIP u restrukturirawu, Beograd Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Progres, Beograd

Privredna banka, Beograd AIK banka, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,15 -1,13 Promena

86 1.481 Cena

8.600 211.540 Promet

Banat fabrika uqa, Nova Crwa

30,67

4.900

18.370.100

NIS, Novi Sad

-0,45

670

4.940.718

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.300

TE - TO, Senta

0,00

6.000

300.001

Termomont, Novi Sad

-8,70

420

181.860

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

PRED SED NIK PK VOJ VO DI NE RAT KO FI LI PO VI] O EKO NOM SKIM SPO RE WI MA PO KRA JI NE I RE PU BLI KE

Kad pa ra ne ma, uvek je sva |a u ku }i – Vojvodina se izbegava iz razgovora o buxetu, finansijama, poqoprivredi i drugim temama, i to je, jednostavno, vra}awe na pozicije potpune centralizacije, odnosno prava na iskqu~ivo odlu~ivawe u centru mo}i – ukazuje u razgovoru za

Govore}i o situaciji u privredi Vojvodine i razornim posledicama svetske ekonomske i finansijske krize, on isti~e da je upravo Evropska unija jedini lek za nas.

– Jedino je upodobqavawe celog na{eg dru{tva, ekonomije i

„Dnevnik” predsednik Privredne komore Vojvodine Rat ko Fi li po vi}. – Dana{wa ukupna politi~ka zrelost je vrlo daleko od potrebe za decentralizacijom i odlu~ivawem i prihvatawem odgovornosti na ni`em nivou vlasti, {to svakako ne vodi ja~awu dru{tva, a pogubno je za privredu ove zemqe.

Osvr}u}i se na nesuglasice izme|u Pokrajine i Republike vezane za buxet, kao i na zamerke predstavnika pokrajinske vlasti i vojvo|anskih poqoprivrednih udru`ewa na predlo`eni zakon o podsticajima u poqoprivredi, na{ sagovornik ka`e da je u su{tini nerazumevawe na toj relaciji veliko.

– Kada novaca nema, uvek je sva|a u ku}i. S odre|nim re{ewima koja nudi Vlada Srbije mi se ne mo`emo slo`iti, i tu prvenstveno mislim na finansirawe ukupnih potreba dr`ave pa automatski i Pokrajine.

Ali, nije ni{ta novo da se centralizam poja~ava kada je nema{tina, a pre svega se poja~ava u oblasti finansija jer niko ne}e rado preuzeti obaveze ali }e vrlo rado zadr`ati novac. Na`alost, odsustvo zajedni~kog rada dve vlade nije na dobro privredi i ekonomiji, nije na dobro u na{em procesu pridru`ivawa EU – nagla{ava Filipovi}.

politike s EU i otpo~iwawe pregovora za ~lanstvo kqu~ za re{ewe problema jer samo u Evropskoj uniji postoji realan kapital koji mo`e pomo}i na{oj ekonomiji – podvla~i Filipovi}. – To nisu kreditna sredstva, ili nisu samo kreditna

kali {ansu misle}i da mo`emo sami, nakon bezmalo dve i po decenije vidimo da ne mo`emo bez ukqu~ivawa u {iru evropsku zajednicu. Me|utim, to je pitawe dr`avne, politi~ke odluke jer, tvrdim, na{i su privrednici spremni i me|u wima nema dileme o tome da li je to pravi put. Jednostaano, ako je 60 odsto ukupnog na{eg izvoza u EU, to zna~i da na tom tr`i{tu na{i privrednici znaju da rade. Ali kapitala nema i neophodno je prikqu~ivawe.

Filipovi} dodaje da je uvek politika problem.

Na{ sagovorniik nije optimista kada je re~ o socio-ekonomnskim pokazateqima za Vojvodinu u narednoj godini.

– Izvoz stagnira, a slede}e godine ima}emo i pad. Na`alost, to je naznaka ozbiqne i duboke krize koja nosi mnogo toga negativnog. Zna~ajno }e se naru{iti platna sposobnost dr`ave, usporavawem rasta privredne aktivnosti pada}e i broj zaposlenih, plate }e biti mawe... Nikako ne mo`emo u slede}u godinu u}i radosni. Vaqa imati na umu i da objektivna mo} dr`ave, Republi~ke i Pokrajinske vlade ni-

Ne za po sle nost pa la za 23 za po sle na U Vojvodini je krajem juna ove godine bilo 452.731 zaposlenih, od toga 97.912 privatnih preduzetnika i zaposlenih kod wih. U odnosu na prethodni mesec, zaposlenih je 370 vi{e. Nezaposlenih je u Vojvodini krajem septembra bilo 198.288, od toga 101.036 `ena (ili 50,95 odsto). Nezaposlenih je u odnosu na prethodni mesec bilo mawe – 23. Vojvo|ani su u septembru u proseku zara|ivali 39.613 dinara, bez poreza i doprinosa, {to je u odnosu na septembar prethodne godine nominalan rast od 7,3 posto, a realan pad od 2,7 odsto.

Ukupna spoqnotrgovinska razmena privrede Vojvodine u prvih devet meseci iznosi 7.024,4 miliona dolara, {to je 66,9 odsto ukupne razmene iz 2011. godine i mawa je osam odsto u odnosu na isti period 2011. godine. Potro{a~ke cene su u septembru 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, u proseku 2,3 posto vi{e, a u pore|ewu sa septembrom pro{le godine, u proseku 10,3 posto. sredstva, ve} strukturni, ozbiqni fondovi... Na`alost, nismo spremni za wih. Zapravo, kasnimo od 1989. godine, samo je pitawe da li u nekom periodu zaostajemo vi{e ili mawe. Kao {to smo 1989. godine, kao Jugoslavija, bili nadomak pregovora za prikqu~ivawe i prokoc-

je takva da mo`e ovu razornu krizu i razornu su{u lako i brzo neutralisati – ka`e Filipovi}, uz ocenu da je uticaj svetske ekonomske i finansijske krize na Vojvodininu mnogo sna`niji nego {to su i pesimisti procewivali, a me|u wima je bio i PKV. S. Glu {~e vi}

„FORB SO VA” LI STA DR @A VA NAJ PO GOD NI JIH ZA BI ZNIS

Sr bi ja na 90. me stu po po slo va wu Ameri~ki poslovni ~aLista je sastavqena na sopis „Forbs” je objavio osnovu 11 razli~itih kanajnoviju listu zemaqa tegorija: vlasni~kih pranajpogodnijih za poslovava, inovacija, poreza, tehwe, na kojem je Srbija zaunologije, korupcije, slozela 90. od ukupno 141 mebode (li~ne, trgovinske i sta. monetarne), birokratije, Na prvom mestu, kao zeza{tite investitora i pomqa najpogodnija za poslovawa berze. slovawe, na{ao se Novi Novi Zeland je najmawa Zeland, koji je napredovao privreda od prvih deset s pro{logodi{weg drugog zemaqa na listi, ali je mesta prvenstveno zahvaostvario najboqe rezultaquju}i transparentnoj i te u ~etiri od 11 kategostabilnoj poslovnoj klirija koje su uzete u obzir mi koja podsti~e preduprilikom rangirawa drzetni{tvo, istakao je `ava, navodi se u tekstu.

Slo ve ni ja je na 23. me stu, a sle de „Forbs”. „Forbs” se u sastavqaNa drugom mestu je Danwu liste oslonio na isMa ke do ni ja (37), Cr na Go ra (45), ska, a slede redom Hongtra`ivawa i izve{taje Hr vat ska (47) i Bo sna kong, Singapur, Kanada, slede}ih organizacija: i Her ce go vi na (85. me sto) Irska, [vedska, NorveCIA, „Fridom haus”, {ka, Finska i Velika „Heritix faundej{n”, Britanija. mestu, a slede Makedonija (37), „Properti rajts alajans”, Kad je re~ o biv{im jugoslo- Crna Gora (45), Hrvatska (47) i „Transparensi interne{enel”, venskim republikama, najboqe Bosna i Hercegovina (85. me- Svetske banke i Svetskog ekoje rangirana Slovenija, na 23. sto). nomskog foruma.

subota17.novembar2012.

5

6

poqoprivreda

subota17.novembar2012.

Na berzi padaju kukuruz, sa~ma...

Aktuelna de{avawa na Produktnoj berzi su odraz u ogledalu trenutne tr`i{ne pasivnosti u agraru. U pat-poziciji ponude i tra`we, u kojoj prodavci ~ekaju neko boqe sutra kada su u pitawu cene primarnih poqoprivrednih proizvoda a izvozna tra`wa ne nalazi

kalkulaciju za nove izvozne aran`mane i ove, kao i prethodnih nedeqa, prodavao je samo onaj ko mora, a kao kupci javqali su se iskqu~ivo prera|iva~i.

Ostvareni ovonedeqni promet prepolovqen je u odnosu na ionako skromnu prethodnu nedequ i iznosio je koli~inski

ZAVR[ENA JESEWA SETVA HLEBNOG @ITA

P{enice za ~etvrtinu vi{e nego lane

233,5 tone robe, odnosno vrednosno osam miliona dinara.

Kukuruz se, nakon blagog pada cene po~etkom nedeqe, vratio na svoju pro{lonedeqnu ce nov nu po zi ci ju od 24,90 din/kg, bez PDV-a. Ipak, nedeq na pon de ri sa na ce na od 26,68 din/kg, s PDV-om (24,70 din/kg bez PDV-a), blizu jedan odsto je ni`a nego prethodne nedeqe.

Na tr `i {tu p{e ni ce pro me to vano je svega 25 tona ro be, po 29,38 din/kg, s PDV-om (27,20 din/kg bez PDV-a) pa se time i konstatacija o rastu cene tog artikla u od no su na prethodnu nedequ, mora uzeti s rezervom i biti tretirana samo kao statisti~ ki po da tak, a nikako kao cenovni trend.

Cena suncokretove sa~me je nepromewena i kre}e se na nivou od 28,20 din/kg, bez PDV-a, dok je cena sojine sa~me u daqem padu i iznosi 64 din/kg, bez PDV-a. Od ostalih artikala ove nedeqe trgovano je jo{ sa mo re pi nim re zan cem, po 31,44 din/kg, s PDV-om (26,20 din/kg bez PDV-a).

DRU GI SE TVE NI SA JAM

Temerin ve} ~eka izlaga~e Prvi setveni sajam bio je u Be~eju, a drugi, u organizaciji ba~ ko gra di {tan ske fir me „Farming“, odr`a}e se od 11. do 13. januara naredne godine u Temerinu.

– Be~ej je zaboravqena epizoda i sada se okre}emo Temerinu, koji nam je obezbedio optimalne uslove, ne samo za januarski Setveni sajam nego i za martovski Sajam poqomehanizacije i Jesewi poqoprivredni sajam u septembru – zapo~iwe pri~u u ime organizatora Da vor Bo {ko vi}. – Setveni sajam okupqa proizvo|a~e i distributere semenima, ve {ta~ kim |u bri vi ma, sredstvima za za{titu biqa, kao i prate}e opreme, gde }e se poqoprivrednici informisati o predstoje}oj setvi, obradi zemqi{ta, prihrawivawu i svim ostalim pojedinostima vezanim za setvu. Da bi sve funkcionisalo kako je za-

dnevnik

mi{qeno, pozivamo u~esnike da se prijave i na taj na~in obezbede izlaga~ko mesto i termin za predavawa u improvizovanoj u~ionici centralnog dela sportske hale u Temerinu.

Prate}e manifestacije Setvenog sajma bi}e Sajam turizma i Sajam gastronomije pa }e sve dobiti na atraktivnosti kod posetilaca. Zainteresovani izlaga~i treba da znaju da je zakup kvadratnog metra opremqenog prostora u hali 3.500 dinara, za elektri~ni prikqu~ak je potrebno uplatiti 3.000, a iznajmqivawe stola je 800, stolice 400 dinara... Vi{e informacija vezanih za prijavqivawe u~e{}a na Setvenom sajmu mo`e se dobiti telefonom na broj: 063/664–776, a formu lar za pri ja vu na saj tu: www.poljoprivrednisajam.rs /temerinski sajmovi.

V. Jankov

Jesewa setva p{enice u Srbiji je zavr{ena, a obavqena je na oko 600.000 hektara, odnosno na oko 25 posto vi{e povr{ina nego pro{le godine.

Kako je izjavio savetnik za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Vo ji slav Stan ko vi}, setva p{enice obavqena prema planu, a procewuje se da }e rod biti oko ~etiri tone po hektaru, odnosno oko 2,2 do 2,4 miliona tona.

Po wegovim re~ima, oko 1,3 milion tona p{enice koristi}e se za ishranu stanovni{tva, dok }e ostatak od oko milion tona ostati za izvoz i delimi~no, ali ne{to vi{e nego pret-

hodnih godina, za sto~nu ishranu. On je naglasio da je ove godine najvi{e povr{ina pod p{enicom zasejano u optimalnom agrotehni~kom roku, za razliku od prethodnog perioda, i da zbog toga, ali i vremenskih uslova koji su povoqni, ta ratarska kultura spremno do~ekuje prvi sneg i o~ekuje se dobar prinos.

– Nadam se da se }e se setva hlebnog `ita stabilizovati na ovim povr{inama – kazao je Stankovi}.

Pro{le godine jesewa setva p{enice obavqena je na 482.000 hektara, a prose~an prinos po hektaru bio je 3,4 tone. Stankovi} je kazao da je po planu jesewa setva

ozimih useva trebalo da se obavi na oko milion hektara, odnosno da p{enica bude posejana na oko 600.000 hektara, ra`, je~am i ovas na oko 100.000, krmno biqe na oko 200.000, povrtarske kulture na

oko 100.000, a uqana repica na oko 20.000 hektara. On je dodao i da je motiv poqoprivrednika za setvu p{enice na ve}im povr{inama bio strah od su{e i nepovoqna situacija na tr`i{tu sto~ne hrane.

ZA KON O POD STI CA JI MA OD NO VE GO DI NE

Sto hektara je granica za premije Ju~e je u Beogradu odr`ana zavr{na prezentacija nacrta zakona o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju, koji bi, kako je kazao ministar Go ran Kne `e vi}, trebalo u naredne dve do tri nedeqe da se na|e u skup{tinskoj proceduri i da bude usvojen po hitnom postupku da bi primena po~ela od Nove godine.

Vojvo|anski poqoprivrednici imali su priliku da na ju~era{wem skupu iznesu primedbe na taj dokument, ina~e jedan od najva`nijih u agrarnoj politici Srbije, a dobili su obe}awe da }e sve wihove zamerke i predlozi biti razmotreni u narednom periodu.

– Ponovili smo da tra`imo da agrarni buxet bude najmawe pet odsto nacionalnog, da subvencije za nekomercijalna gazdinstva budu najmawe u iznosu minimalne godi{we poqoprivredne penzije, da podsticaji za biqnu proizvodwu „idu” po povr{ini, i to u iznosu od 17.000 dinara po hektaru... Tako|e, da pravna i fizi~ka lica imaju pravo na subvencije do maksimalno 100 hektara, a taj }e predlog, potvrdili su nam predstavnici Ministarstva, biti usvojen – kazao je za „Dnevnik” predsednik Upravnog odbora Asocijacije poqoprivrdnika Mi ro slav Ki{, dodaju}i da se to udru`ewe ne protivi tome da subvencije dobijaju i pravna lica, ali pod istim uslovima kao poqoprivredna gazdinstva.

Primedbe na predlo`eni zakon izneli su i predstavnici Udru`ewa Klub 100P plus, uz

Se qa~ ka ka sa 45 mi li jar di – Agrarni buxet u 2013. godini iznosi}e 45 milijardi dinara, {to predstavqa 4,5 odsto ukupnog buxeta – najavio je Goran Kne`evi}.

On je precizirao da je predvi|eno da u narednoj godini za subvencije bude izdvojeno 32,8 milijarde dinara, a za investicije ~etiri milijarde.

– Treba uzeti u obzir i deset milijardi dinara od refakcije za dizel-gorivo, koje su predvi|ene za Ministarstvo finansija – objasnio je Kne`evi}, i podvukao da Ministarstvo poqoprivrede insistira na tome da su agrarni buxet samo direktna pla}awa u poqoprivredi i investicije. ocenu da ne garantuje predvidivost i da je nedore~en i neprecizan.

Zakon veoma detaqno reguli{e podsticaje za sto~arstvo a ministru prepu{ta odluke o podsticajima za biqnu proizvodwu. Pla}awa po jedinici povr{ine moraju biti odvojena

od proizvodwe. Nijedan ministar ne treba da odlu~uje umesto nosioca gazdinstva o vrsti poizvodwe, neke su od zamerki Kluba 100P plus. Do sada se agrarna politika definisala uredbama, koje je donosila Vlada na predlog Ministarstva. S novim predlogom zakona sve te

odluke se donose na nivou Ministarstva, tako da nema potrebe da ih Vlada donosi. To je veliki korak nazad u definisawu i sprovo|ewu agrarne politike, dodaju oni.

U tom udru`ewu imaju zamerke i na deo zakona koji se odnosi na ruralni razvoj.

Ministar Goran Kne`evi} je, pak, istakao da }e taj va`an do ku ment obez be di ti po qo pri vred ni ci ma si gur nost i predvidqivost. Kne`evi} je naglasio da }e poqoprivredni proizvo|a~i, zahvaquju}i tom zakonskom aktu, znati kako }e se dr`ava ubudu}e pona{ati prema wima i mo}i da planiraju svoje aktivnosti.

– Strate{ki ciq ovog ministarstva i administracije u narednom periodu je i pove}awe u~e{}a agrarnog buxeta u ukupnom buxetu na pet odsto u 2014. godini – rekao je Kne`evi} novinarima, isti~u}i da su ciq in ve sti ci je, za ko je se o~ekuje da }e u naredne ~etiri godine dosti}i milijardu evra i bi}e namewene razli~itim projektima u oblasti poqoprivrede.

Kne`evi} je podsetio na to da je Srbija u posledwih osam godina promenila pet ministara poqoprivrede, pri ~emu su donete na desetine i stotine uredbi koje su dovele do „pravnog haosa”, i dodao da su samo u toku ove godine s ra~una Ministarstva skinute dve milijarde dinara zbog nepa`we i nemara nekih prethodnih ministara.

S. Glu {~e vi}

PO PIS POD LU POM MA GA ZI NA „MO JE GA ZDIN STVO”

Doma}ini se pla{e poreza, kazni za neuzorane wive...

Redakcija lista „Moje gazdinstvo” iz Novog Sada obavila je anketu o popisu poqoprivrede me|u proizvo|a~ima na podru~ju Srbije.

Od 205 slu~ajno izabranih poqoprivrednika, popisiva~i su do 10. novembra bili kod 180.

Wih 145 je dalo podatke, a 22 je to odbilo. Kod ostalih popisiva~i nisu bili, a neki od wih su izjavili da i ne `ele da daju podatke. Na pitawe zbog ~ega ne `ele da prime popisiva~e i odgovore na pitawa, navedeni su odgovori: „Nije nam imawe pravno ~isto”, „Popisuju nas pa }e sti}i porez”, „Bojimo se kazni za neuzoranu zemqu”...

Na razgovor o detaqima popisa za list „Moje gazdinstvo” pristalo je svega 35 poqoprivrednika i wihovi odgovori su kratki. Ceo popis ocewuju kao lak i jednostavan i da traje svega dvadesetak minuta.

Na pitawe {ta je razlog {to pojedinci ne `ele da u~estvuju u popisu, dati su razli~iti odgo-

ra|iva~ima, kao i da se sazna od koga dobijaju savete za proizvodwu ili posluju bez takve usluge.

Dr`avna administracija i analiti~ari posle ovog popisa osta}e bez mnogo podataka o

ekonomi~nosti agrarnog poseda, nivoa proizvodwe i broja zaposlenih u poqoprivredi – direktno i posredno.

Ipak, najve}i propust je, po oceni redakcije, to {to odazivawe na popis poqoprivrede ni-

Ko tri put za kqu ~a ka pi ju, do bi }e pri ja vu

vori – od toga „da se boje nameta dr`ave” pa do izjave da mnogi „obra|uju zemqu svojih pradedova” i da „nisu upisani kao vlasnici”.

Svi anketirani su se pohvalno izrazili o popisiva~ima, koji u svojim radnim sveskama imaju imena pojedinaca koji su du`ni da posete sva registrovana gazdinstva iz sela. Ta norma popisiva~ima se kre}e razli~ito

po regionima – od 50 do 300 gazdinstava. Nakon analize ove blic-ankete i uvida u strukturu pitawa, u redakciji lista „Moje gazdinstvo” su zakqu~ili da je propu{tena prilika da se ovim putem detaqnije do|e do ekonomske slike o selu jer se sva pitawa odnose na imovinu i vrstu proizvodwe, a ne i na poslovnu povezanost poqoprivrednika sa zadrugama ili pre-

– Popisiva~i su do sada posetili tri ~etvrtine poqoprivrednih doma}instava, a najve}i problem s kojim se suo~avaju je popis zemqi{ta koje je dato u zakup – izjavio je ju~e direktor Republi~kog zavoda za statistiku Dra gan Vuk mi ro vi}.

On je precizirao da je pose}eno 687.609 doma}instava, a popisano 470.892, navode}i da su dosada{wi rezultati popisa u skladu s o~ekivawima. Naveo je da je najve}i problem popis zemqi{ta koje je dato u zakup, pre svega dr`avnog, a zatim privatnog, istakav{i da }e i te povr{ine, bez obzira na to da li se prikupe svi planirani podaci, biti obuhva}ene pod posebnom {ifrom.

Direktor RZS-a je dodao da }e se za gra|ane koji i nakon tre}e posete popisiva~a ne budu dali ta~ne podatke o zemqi{tu datom u zakup, smatrati da su odbili da u~estvuju u popisu i protiv wih }e biti podneta prijava. Popis poqoprivrede po~eo 1. oktobra i predvi|eno je da trajati do 15. decembra.

je uslovqeno kori{}ewem dr`avnih subvencija. Drugim re~ima, gazdinstvo s 10 ili 100 hektara mo}i }e da konkuri{e za dr`avne podsticaje iako nije prijavilo svoju imovinu popisiva~ima. U Srbiji je pro{le godine oko 1.300 gazdinstava obra|ivalo od 90 do 100 hektara i za to su primili iz dr`avne kase 1,6 milijardu dinara. Zbog toga redakcija predla`e da se u u ~lan 7 Zakona o podsticajima i ruralnom razvoju unese obaveza upisa imovine u Zavod za statistiku, a posredstvom popisiva~a koji }e jo{ mesec dana obilaziti doma}instva.

Anketu o popisu poqoprivrednika list je sproveo u op{tinama Sombor, Subotica, ^oka, Ba~ka Palanka, Ruma, Beo~in, Zrewanin, Kovin, Alibunar, [abac, Bogati}, Koceqeva, Kula, Zaje~ar, Leskovac, Po`arevac, Pirot, Kragujevac, Jagodina, Qubovija, U`ice, Topola, Po`ega, Kraqevo, Novi Pazar, Tutin i grad Beograd.

Sa jam le pih stva ri Mali sajam lepih stvari, 24. po redu, odr`a}e se u nedequ, 18. novembra, od 13 do 20 ~asova u „Studiju M”, Ulica Igwata Pavlasa 3.

V remeploV

Na sajmu }e biti izlo`eni nakit, ode}a, kozmetika, igra~ke za decu...

Ulaz je besplatan.

R. B.

Iz bo ri u Ste pa no vi }e vu Izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora Mesne zajednice „Stepanovi}evo” odr`a}e se u nedequ, 18. novembra, u prostorijama MZ, Ulica Vojvode Stepe Stepanovi}a 112. Stanovnici ovog mesta mo}i }e da glasaju od 7 do 20 ~asova.

G. ^.

Novosadska subota17.novembar2012.

S

Slav ski ko la~ u Grad skoj ku }i

sadr`e glasovne i pisane instrukcije za spasioca prilikom reanimacije, nalaze na sedam mesta, na Limanskoj pijaci, @elezni~koj stanici, u Apelacionom sudu, na [trandu, u Gradskoj ku}a, na Spensu i na Fakultet tehni~kih nauka. Da se zna...

I. Dragi}

Grad je ju~e obele`io svoju slavu \ur|ic. Slavski kola~ rezan je u Gradskoj ku}i. Kum je bio v. d. dirketara Elektrovojvodine Sr |an Kri `e vi}. U prisutvu ~lanova Gradskog ve}a, predstavnika politi~kih partija i svih konfesija slavski kola~ je prerezao episkop ba~ki Iri nej uz saslu`ewe sve{tenstva. Pre toga ~elnici grada prisustvovali su svetoj liturgiji u Sabornoj crkvi.

Gradona~elnik Mi lo{ Vu ~e ve} kazao je da }e Novi Sad ubudu}e slaviti krsnu slavu,jer nema razloga da se stidimo tradicije i pro{losti. Episkop ba~ki Irinej govorio je o \ur|icu i svetom Georgiju rekav{i da ovog sveca po{tuju svi narodi, bez obzira na to kojoj konfesiji pripadaju, t da je zato izabran da bude gradska slava.

NOVOSADSKI VODI^

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

hronika NOVI SAD OBELE@IO \UR\IC

Spas oko vas

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

da su ga ma|arski topovi sa Tvr|ave skoro celog uni{tili, oni su poslu{ali nare|ewe pe{tanske vlasti da budza{to prodaju koliko-toliko o~uvane stvari iz poru{enih ku}a. Tu`ioci su ostali kratkih rukava. Bilo je to ratno vreme.

N. C.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE obzirom da su bolesti srca i krvnih sudova vode}i uzrok smrtnosti me|u Novosa|anima vaqalo bi da se sugra|ani zainteresuju i upute da postoje aparati koji mogu da spasu od infarkta i to na najfrekventnijim mestima u gradu. Defibrilatori, koji

Rat na pra vi la Mihail Hristi}, Dimitrij Vi du lo vi}, Ivan Mi o dra go vi} i jo{ ~etvorica gra|ana Novog Sada, tu`ili su 17. no vem bra 1849. senatora Pavela Hergera i Juru Par~ei}a, poli cij skog po ru~ ni ka za na knadu {tete koja im je naneta.

U stvari, posle bombardovawa grada 12. juna te godine, ka-

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Fo to: R. Ha yi}

Ve~eras je koncert duhovne muzike, na kojem u~estvuju predstavnici svih konfesija, a novac je namewen Fondu za prerano ro|enu decu. Koncert po~i-

we u 19 ~asova u Studiju M. Eparhija ba~ka {tampala je plakat povodom krsne slave Novog Sada - \ur|ica „Raduj se Georgije Grade”.

Z. Deli}

8

NOVOSADSKA HrONIKA

subota17.novembar2012.

DNEVNIK

VR[ILAC DU@NOSTI DIREKTORA SPC „VOJVODINA” BOGDAN RAJKOV O PLANOVIMA

U ORGANIZACIJI REGIONALNOG CENTRA ZA TALENTE

Kursevi francuskog za Karlov~ane U Eko lo {kom cen tru „Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma u to ku je kurs fran cu skog je zi ka, ko ji or ga ni zu je kar lo va~ ki Re gi o nal ni cen tar za ta len te. Na sta va je po ~e la 22. sep tem bra i od vi ja }e se do kra ja ju na. For mi ra ne su dve gru pe za de cu, od {est do osam go di na i od de vet do 12 go di na i jed na za od ra sle. ^a so vi se odr `a va ju u Eko lo {kom cen tru su bo tom, po sat vre me na za de cu i sat i po za od ra sle. Ce na kur sa je 800 di na ra.

- @e qa nam je da de ci jo{ od pred {kol skog uz ra sta i po ~et nih raz re da osnov ne {ko le omo gu }i mo u~e we fran cu skog je zi ka, s ob zi rom na to da su na u~ na is tra `i va wa po ka za la da de ca do 12 go di ne tre ba da ot po~ nu u~e we {to vi {e stra nih je zi ka i da ih u tom slu ~a ju, usva ja ju na naj bo qi na ~in - ka `e di rek tor ka Re gi o nal nog za ta len te Je le na Rat kov Kvo~ ka. - Ovim

pro jek tom `e li mo i da po ve }a mo kon ku rent nost kar lo va~ kih osno va ca pri li kom upi sa u Kar lo va~ ku gim na zi ju. Po red to ga, usta no vi li smo da je dan broj od ra slih na {ih su gra |a na ima `e qu za u~e wem ovog stra nog je zi ka. Do `i vot no u~e we je trend na {eg vre me na.

Ima ju }i sve to na umu, osmi sli li smo tri po ~et na kur sa.

Za no vo pri ja vqe ne po la zni ke, ka `e Je le na Rat kov Kvo~ ka, bi }e for mi ra ne no ve gru pe, ali }e kur se vi bi ti ne {to sku pqi. Ko {ta }e 1.200 di na ra me se~ no po po la zni ku, a na sta va }e bi ti or ga ni zo va na ne de qom.

- Pla ni ra mo da po kre ne mo i kur se ve en gle skog i ru skog je zi ka, pod jed na kim uslo vi ma kao i kurs fran cu skog - ka `e Je le na Rat kov Kvo~ ka. - U pla nu su i kre a tiv ne kwi `ev ne i po zo ri {ne ra di o ni ce sa de com i za de cu...

Z. Ml.

Pliva~ki miting pomera smene

Izlo`ba u Muzeju Vojvodine

Zbog Me |u na rod nog pli va~ kog mi tin ga „Vo {a 2012” ko ji se da nas i su tra odr `a va na za tvo re nom ba ze nu Spen sa, do }i }e do iz me na gra |an skih sme na. Da nas }e se sme ne odr `a va ti od 9 do 11, od 12 do 14 i od 21 do 23 ~a sa, a su tra od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sa ti. B. M.

Sve ~a no otva ra we iz lo `be sli ka „Pad - san o qud sko sti ili tra ga we za mo ral nim” odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 37. Iz lo `ba }e se odr `a ti u okvi ru ma ni fe sta ci je „Da ni Is tre u Voj vo di ni”.

G. ^.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no11.45, 13.45), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10), „Ne do dir qi vi” (16.05), „Hra bra Me ri da” (12.20, 14.20), „Me da” (16.15), „96 sa ti: Is tan bul” (22.30), „Ho tel Tran sil va ni ja” (14.05), „Led” (18.30, 20.25), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (12.05, 14.10), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 4” (20.20, 22.10), „Ar ti qe ro” (18.20, 20.15) „Skaj fol” (14.15, 17, 20, 22.45), „Raz bi ja~ Ralf” (12, 12.15, 14, 16.10, 16.15), „Ar go” (22.15), „Aleks Kros” (16), „Ne mo gu }e” (18.05), „Vir” (18.10, 20.10, 22.20), „Atlas obla ka” (18, 21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Sce na „Jo van \or |e vi}” No vo sad ski yez fe sti val (20); Sce na „Pe ra Do bri no vi}” „Ga leb” (17) Pozori{te mladih: ve li ka sa la „Ma la si re na” (11)

MUZeJi Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le ol i ta do sre di ne 20. ve ka”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Ja smi na Ra do sa vqe vi}, Je le na Me di}, Ta tja na Ko pri vi ca, Ga na Idri za i Je le na Ze mu no vi} iz No vog Sa da, Dra ga na Sto ja no vi} iz Sr bo bra na, Zo ri ca Kar da {e vi} iz Fu to ga, An ki ca Sto ja nov iz Ko vi qa, Dra ga na Stan ~e vi} iz ^u ru ga, Ma ri na Ko sti} - Eror iz Ob rov ca, DE ^A KE: Ana Pri ca, El vi ra Vi rag, Na ta {a Sa vi}, Sa wa @e ga rac, Ta wa Ba bi}, Di ja na Ga }a no vi}, Dra gi ca Go sto vi} - Som bo rac, \ur |i ca Ma noj lo vi}, Mi li ca Kli ko vac iz No vog Sa da, Je le na Le vrek iz In |i je, Mir ja na Gru ji} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ani ta Tot iz Ma log I|o {a, Na ta {a Ko sti} iz Ve ter ni ka, Al `be ta Il ~ik iz Se len ~e.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Ka ti ca Va se Bri tvec (1925) u 10.30 ~a so va, Gor da na Di mi tri ja Di vqak-Arok (1934) u 11.15, Ve ra Bog da na Bje li} (1951) u 12, Lu ka @eq ka Oprin (2005) u 12.45, Na de `da Bla `e \er ko vi} (1938) u 13.30, Mi lan Mi la na Ma noj lo vi} (1943) u 14.15 i Ka ti ca Jo va na Ra den ko vi} (1945) u 15 ~a so va. Na ka to li~ kom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra wen Ran ko Zdrav ka Ka {i ko vi} (1957) u 13 ~a so va. Na no vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Rad mi lo Mi haj la [e {um (1974) u 13 ~a so va.

Pre u zi ma ju }i du `nost v. d. di rek to ra Spen sa Bog dan Raj kov za te kao je, ka `e, si tu a ci ju, ko ja ni je bi la ni {ta bo qa ni go ra u od no su na ceo grad ski jav ni sek tor. Sta we je, naj bla `e re ~e no, bi lo ja ko te {ko, re kao je u raz go vo ru za „Dnev nik”. Do dao je da je Spens bio u blo ka di zbog po tra `i va wa Raz voj ne ban ke Voj vo di ne od 75 mi li o na di na ra, da je rad ni ci ma pla ta ka sni la tri i po me se ca…

- Moj pri stup po slu je me na xer ski, tr `i {no ori jen ti san. Na po ~et ku man da ta su o ~io sam se i sa vi {kom za po sle nih. U Cen tru ima 300 rad ni ka i Spens sa tim bro jem ne mo `e da eg zi sti ra jer je me se~ ni bu xet za pla te do sta ve li ki.

Re al no je da na Spen su bu de za po sle no od 150 do 200 qu di, i da Cen tar sa tim bro jem du go ro~ no funk ci o ni {e na pra vi na ~in - re kao je Raj kov.

Vi {ak za po sle nih tra `i i re cept za re {a va we pr ble ma.

-U usme n im raz g o v o r i m a sa gra d o n a ~ el n i k om Vu ~ e v i } em pri ~a li smo o ne kim pla no vi ma,

ali jo{ ni {ta ni smo kon k re t i z o v a l i. Po sao }e mo sva ka ko ura di t i po od r e | e n im kri te ri ju mi ma. Je dan broj qu d i is p u w a v a za kon ski osnov za od la zak u pen zi ju, ima i qu di ko ji bi do bro voq n o oti { li iz fir m e. Sve to }e m o uze ti u ob zir. Re al no je da se ova si tu a ci ja po~ ne re {a va ti od ja nu a ra.

Bi lo je pri ~a da }e se na Spens use li ti je dan me ga mar ket, pa se na met nu lo pi ta we ko ja bi to po zna ta fir ma mo gla do }i.

- Na raz go vo ru nam je bio ge ne ral ni me na xer jed nog ve li kog lan ca me ga mar ke ta. Da li smo im po nu du iz u zet no do bru za obe stra ne. Oni sa da tre ba na svom uprav nom od bo ru da do ne su od lu ku i mi slim da }e od go vor bi ti po zi ti van. Ako sve bu de ka ko tre ba, tru di }e mo se da mar ket po~ ne da se gra di u {to sko ri je

Fo to: R. Ha yi}

Mega market sti`e na Spens?

vre me, ali di na mi ka tog po sla za vi si i od dru ge stra ne – po ja snio je pri ~u o do la sku lan ca me ga mar ke ta v. d. di rek to ra Raj kov.

Na vo de }i {ta je do sa da u~i we no na Spen su, Raj kov je re ka da je ra ~un od blo ki ran za pr vih pet da na od pre u zi ma wa du `no sti, po ve }an je pro ce nat iz da tih po slov nih pro sto ra sa 64 na 87, pro ce nat na pla te od za ku pa ca, du go -

va wa se sma wu ju, ura |en je re pro gam, pla te sad ka sne dva de set da na, a pre su tri i po me se ca, po ve }an je pro ce nat na pla te od sport skih klu bo va.

Grad ska ka fa na je za {tit ni znak Spen sa, pa nas je za ni ma lo i ka kva }e bi ti we na sud bi na.

- Ovih da na se fi ni {i ra ugo vor s no vim za kup cem. U do gled no vre me ona }e bi ti otvo re na i ra di }e kao i ra ni je. Bi }e i re sto ran i ka fe te ri ja. U pla nu je je da se u woj vi ken dom or ga ni zu ju pro sla ve, {to zna ~i da }e mo }i i da se za ku pqu je za ta kve stva ri - ka `e Raj kov.

Sa za kup ci ma je raz go va ra no po je di na~ no da bi se re {i li za te ~e ni pro ble mi ko ji tra ju go di na ma, ali bio je i je dan ko lek tiv ni sa sta nak. Ce na za ku pa sa da je pri me re na tr `i {nim uslo vi ma jer se zna da je Spen ra ni je imao vi so ku ce nu po kva dra tu. Da kle, ce ne za ku pa su sma we ne od 20 do 40 pro ce na ta od za vi sno sti od kva dra tu re, lo ka ci je, na ~i na pla }a wa...

B. Markovi}

U NEKIM DELOVIMA GRADA BILE SUVE SLAVINE

Pumpne stanice i ogromna potro{wa usporile vodu Sta bi li zo va we snab de va wa vo dom za pi }e ju ~e ni je pro te klo bez pro ble ma, na kon {to je zbog ra do va u ~e tvr tak ceo grad sa oko li nom zbog ra do va bio bez vo de. Ba~ ka stra na No vog Sa da i pri grad ska na se qa po ~e la su da do bi ja ju vo du u ~e tvr tak oko 22 sa ta a sa srem ske stra ne gra da po la sa ta ka sni je. Me |u tim, to kom ju ~e ra {weg pre po dne va ne ki na Li ma ni ma `a li li su se na mlaz ne do voq ne ja ~i ne, ili da ne ma ju to plu vo du. Ju ~e pre pod ne u po je di nim de lo vi ma No vog na se qa vo de ta ko |e ni je bi lo, a `a li li

su se i ne ki `i te qi cen tra i kvar ta u bli zi ni @e le zni~ ke sta ni ce da su im su ve sla vi ne.

U Vo do vo du ka `u da je do ka {we wa u pla ni ra noj di na mi ci do {lo zbog pro ble ma u za vr {noj fa zi ra do va sa ra dom pump nih sta ni ca, a sta bi li za ci ju je do dat no ote `a la enorm no vi so ka po tro {wa vo de ko ja je u mo men tu ka da je po ~e la di stri bu ci ja bi la na ni vou pro se ka za trop ske da ne.

Na ve li su da su ju ~e ve li kim na po rom svo jih slu `bi do ve li ni vo pri ti sa ka u vo do vod noj

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

mre `i na re dov ni ni vo od pre ko dva ba ra i si stem je sta bi li zo van.

Grad i pri grad ska na se qa u ~e tvr tak su bi li bez vo de za pi }e zbog obim nih ra do va Vo do vo da i ka na li za ci je to kom ~i ta vog da na ra di po boq {a wa si ste ma snab de va wa.Iz Vo do vo da su tog da na iz ja vi li da je vra }a we pit ke vo de u si stem kre nu lo ma lo ka sni je ne go {to je bi lo pla ni ra no zbog ne pred vi |e nih pro ble ma ko ji su na sta li u za vr {noj fa zi ra do va.

Q. Na.

065/47-66-452

Prozivka uz dovikivawe, ali i muziku Raz glas u Po li kli ni ci KCV emi tu je mu zi ku. Pa ci jen te pro zi va ju do vi ki va wem iz or di na ci je ili s pra ga. On da sta ri sto je ne u ~e ka o ni ca ma, ve} u uza nom hod ni ku pred vra ti ma. Te {ko i po ni `a va ju }e. Po zo vi te ne kog da ro dav ca da fi nan si ra

no! Gde su tu in spek ci je, po li ci ja, mi ni stri...?

062/2630... * * * Za vr {i te Rad ni~ ku uli cu, ali sa kal dr mom, ka kva je i bi la i ka ko je obe }a no.

063/5451...

oprav ku raz gla sa i za hva li te jav no do bro tvo ru.

064/2859... * * * Ne ka se sa ~u va duh Rad ni~ ke uli ce. Sve je ma we stva ri ko je nas pod se }a ju na pro {lost, a sve vi {e be to na i otu |e no sti. Po zdra vqam na po re grad skih ~el ni ka da sa ~u va ju na {u Rad ni~ ku.

065/4747... * * * U mno gim fir ma ma u No vom Sa du ra di se ~ak 29 da na me se~ -

* * * Sva ka ~ast rad ni ci ma fir me „Gra di teq“, ko ji su ra di li u Pe tro va ra di nu u Pre ra do vi }e voj uli ci, na sa na ci ji vo do vo da.

Ra di li su stru~ no, br zo i do ma }in ski.

062/8176... * * * Le po pi {e o da di qa ma. Utvr |e no da dr `a va tim sub ven ci ja ma {te di, tj. ne gra di vr ti }e.

Ali da ima ju li cen cu, da su kon tro li sa ne od dr `av nih or ga na ...

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Da ka `em, na {i pri vat ni vr ti }i - pred {kol ske usta no ve, ve} ima ju do zvo le, re gi stro va ne su i kon tro li sa ne od stra ne dr `av nih or ga na, pa ni ti rav no prav ne, ni ti ima ju sub ven ci ju, pa ~ak i di ja spo ra gra di ne ma po vla sti ce. To je pro blem bez pro ble ma?

060/0491... * * * Ka `e mi ni star Ili} da je ova Vla da gra |a ni ma vra ti la ve ru u dr `a vu i do sto jan stvo qu di ma.

Od ka da su mo ji na vla sti (SNS), ja sam i da qe bez po sla i gla dan! Pa, ako se to zo ve do sto jan stvo i ve ra? Hva la le po! Mi slim da mo gu i bez tog „do sto jan stva”.

063/5230... * * * Pi ta we za tr gov ce? Za {to po sku pqu je smr znu ta mor ska ri ba, ve ro vat no zbog su {e.

063/3276... * * * Pe tak 7.30 sa ti. Vi {e od 24 sa ta ne ma vo de na 4. spra tu u Bra }e Rib ni ka ra! Ka kve la `i “ Vo do vo da“ 064/4368... * * * Di vim se no vom Do mu zdra vqa, ko ji bi sva ko po `e leo u svom me stu. Dra go mi je da je no va vlast pri zna la bar ne {to pret hod noj vla sti, ne ki wi hov uspeh, jer oni su je iz gra di li. A `ao mi je {to ni ko od wih ni je bio na otva ra wu.

063/7130... * * * Vo lim i pra tim sport, ali „Cr ve na zve zda“ ne sme bi ti po kri ve na iz bu xe ta. Do sta je bu ra di bez dna, ne ka „Zve zda“ ode u ni ` e ran g o v e. Sva k a vlast je ista, bu xet je wi ho va por ci ja i oni ga tro {e ka ko oni ho }e.

063/8272...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZAMENIKU GRADONA^ELNIKA ILI]U I V.D. DIREKTORA GSP-a BALA]U PREDATA PETICIJA

Mi ni bus do Puc ka ro {a, Ve zir ca i [i ri na

Ne ko li ko de se ti na gra |a na Puc ka ro {a, Ve zir ca i [i ri na pre da li su ju ~e pe ti ci ju za pro la zak grad skog auto bu sa kroz ova pri grad ska me sta v.d. di rek to ra Jav nog grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a Mi la nu Ba la }u i za me ni ku gra do na ~el ni ka Bor ku Ili }u. Na po ~et ku Uli ce bre ze u Puc ka ro {u je dan od po kre ta ~a ove ini ci ja ti ve Du {an [i jan re kao je da s ob zi rom na broj sta nov ni ka i to da je naj bli `a sta ni ca uda qe na pre ko dva ki lo me tra, ova na se qa mo ra ju do bi ti pre voz u {to sko ri jem ro ku.

- Mo ra mo da ide mo do Kar lo va~ kog pu ta na li ni je 61 i 62 i pre la zi mo put gde ne ma pe {a~ kog pre la za, pa je ne ko li ko gra |a na ta ko i stra da lo - re kao je [i jan.

Fo to: S. [u {we vi}

Realno o~ekivati da }e prvi busevi JGSP-a pro}i za dva-tri meseca

Ba la} je oku pqe ni ma na ja vio ka ko je re al no za o~e ki va ti da }e pr vi bu se vi JGSP-a pro }i za dva, tri me se ca. Pro blem su uski pu te vi, pa }e ovu da sa o bra }a ti sa mo mi ni bu se vi.

Pre to ga, ka ko ka `e Ba la}, po treb no je re gu li sa ti sa o bra }aj jed no smer nim uli ca ma i ulo `i ti ne {to sred sta va u po prav ku as fal ta.

- Auto bu si }e i}i ka da ima naj vi {e put ni ka, ka da de ca idu i vra }a ju se iz {ko le - na ja vio je Ba la}. Gra |a ne ovih na se qa mu ~e jo{ i pro ble mi sa lo {om vo do vod nom mre `om i ne po sto ja we ka na li za ci je.

Za me nik gra do na ~el ni ka na ja vio je ve }a ula ga wa u srem sku stra nu gra da. Sred stva za ob no vu O[ “Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu su obez be |e na, a usko ro }e mo na do gra di ti i vr ti} ^i gra, iz ja vio je Ili}. A. L.

KOLA NAJVI[E STRADAJU U STAROM GRADU, NA LIMANIMA, DETELINARI

Obi ja ~i se na vr zli na ju gi }e No} iz me |u sre de i ~e tvrt ka do ne la je ne pri jat na iz ne na |e wa po je di nim su gra |a ni ma ko ji su svo je auto mo bi le par ki ra li na Bu le va ru kne za Mi lo {a, ali i oni ma u oko li ni @it nog tr ga – obi je na vo zi la, od ne to sve {to se mo glo od ne ti, pa i aku mu la to ri.

Mo `da to ni su je di ni slu ~a je vi te ve ~e ri, ali za ove su nam ja vi li ~i ta o ci.

No vo sa |an ka A. V. (ime po zna to re dak ci ji, prim. aut) po sla la nam je pi smo u ko jem sto ji da je prek si no} we obi ja we we nih ko la kod @it nog tr ga bi lo pe to u go di nu da na. Sva ki put je, ka ko ka `e, pri ja vqi va la slu ~aj po li ci ji u Sta rom gra du. ^e ti ri pret hod na pu ta ukra li su joj kom ple tan sa dr `aj ge pe ka, ali po sled wi put ni su ima li ni {ta da uzmu, jer ne osta vqa vi {e ni {ta u auto mo bi lu.

Po we nim re ~i ma, po li ci ja je sva ki put iz la zi la na te ren i uqud no joj ob ja sni la da se „ju go“ la ko obi ja, da su oni ne mo} ni, te da sve ga dvo ji ca po li ca ja ca ra de na te -

re nu i ne po sti `u da obi |u sva me sta. Sli~ na je i pri ~a s No vog na se qa, gde je iste no }i obi je no ne ko li ko vo zi la, dok po li ci ja ka `e da im je pri ja vqen sve ga je dan slu ~aj. Po li ci ja je iza {la na te ren i sa ~i ni la za pi snik. Opet su na me ti bi li aku mu la to ri, „ju gi }i“ i sa dr `aj ge pe ka. Kom {i luk ka `e da ta kve stva ri ni su ne u o bi ~a je ne, te da su ne dav no stra da la vo zi la u obli `woj uli ci Mi le ve Ma ri}.

Na meti najvi{e stariji „Zastavini“ modeli, „punto“ i „golfovi“ i kasetofoni, akumulatori Ova kva kri vi~ na de la, ko ja za kon de fi ni {e kao kra |u, uta ju i pre va ru, spa da ju u „sit ni ja“, jer {te ta ne pre la zi 15.000 di na ra, i sva ko dnev na su po ja va, ka `e za „Dnev nik“ ofi cir ode qe wa po li ci je Po li cij ske upra ve No vi Sad \or |e So ki}.

- Dnev no pro se~ no bu de obi je no od pet do se dam put ni~ kih vo zi la, a me se~ no iz me |u 200 i 250. U No -

Ber za stri po va }e da nas u pod ne bi ti odr `a na u kwi `a ri Bu le var buks, Bu le var oslo bo |e wa 60. To je pri li ka za sve ~i ta o ce da po pr vi put vi de iz da wa ko ja su svo ju pre mi je ru ima la na ovo go di {wem Saj mu wi ga u Be o gra du.

I. K.

Pe {a ~e we od Bu kov ca Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Bu kov ca, pre ko Vi li ne vo di ce, Asta la, ^e ra ta do Bu kov ca. Po la zak je u 8.30 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 64 za Bu ko vac, a vo di~ }e bi ti Bra ni slav Vjerg.

A. L.

me stu osta vi ne ki pred met od ika kve vred no sti. Na me ti su naj vi {e sta ri ji „Za sta vi ni“ mo de li, „pun to“ i „gol fo vi“.

Ape lu je na gra |a ne da sva ki slu ~aj obi ja wa pri ja ve po li ci ji, ka ko bi ona ima la po dat ke {ta se de {a va na te re nu, ali i da bi bi lo mo gu }e da ukra de ne stva ri bu du vra }e ne vla sni ci ma, u slu ~a ju da po ~i ni o ci bu du pro na |e ni.

- Ne dav no smo uhva ti li gru pu po ~i ni la ca sa 15 pa ri rat kap ni, ali smo ima li pri ja ve za sa mo ~e ti ri. Po za ko nu, uko li ko za 90 da na ne na |e mo vla sni ke, ukra de ne stva ri mo ra mo da vra ti mo po ~i ni o ci ma, iako su pri zna li da su ih ukra li – ob ja {wa va So ki}.Is ti ~e i da je naj bo qa stvar ko ju gra |a nin mo `e da ura di, uko li ko vi di pro va lu, da po zo ve po li ci ju ko ja sti `e za mi nut, mi nut i po, uglav nom za ti ~e kri mi nal ce na de lu, i uvek {ti ti iden ti tet oso be ko ja ih je po zva la. Po tvr dio je na vo de gra |a na da su na me ti pro val ni ka naj vi {e ka se to fo ni, aku mu la to ri i opre ma, ali da se do la skom zi me pa `wa kri mi na la ca usme ra va na zim ske gu me.

- Ove go di ne pro ce nat re {e nih svih kri vi~ nih de la iz no si 53 od sto. Ne hva ta mo po ~i ni oc e sa mo ka da kra du, ve} i ta mo gde pro da ju ukra de nu ro bu. Mo ram da pri me tim i da su no vo sad ski tak si sti ~e sti kup ci ukra de ne ro be – za kqu ~io je So ki}.

S. Krsti}

Sti `e „Dens fest”

VESTI Ber za stri po va

vom Sa du ima pre ko 100.000 re gi stro va nih auto mo bi la, od ko jih su mno gi neo be zbe |e ni, a ne ki i ne za kqu ~a ni, dok su na par kin zi ma la ko do stup ni kri mi nal ci ma – ka `e So ki}.

Naj vi {e obi ja wa de {a va se na ve li kim ili sla bo osve tqe nim par kin zi ma u Sta rom gra du, Li ma ni ma, De te li na ri. No }u se ko la obi ja ju, a da wu raz bi ja ju u slu ~a ju da vla snik u wi ma na vid nom

Ote `an sa o bra }aj u Su bo ti~ koj Zbog iz grad we no vog te le ko mu ni ka ci o nog objek ta u Su bo ti~ koj uli ci od da nas do utor ka 20. no vem bra mo `e do }i do ote `a nog sa o bra }a ja, jer }e ra do vi ob u hva ti ti i ko lo vo znu tra ku. Iz Te le ko ma za hva qu ju se na raz u me va wu.

N. R.

Svir ka ben da „Tenk ju Bu dler” Be o grad ski bend „Tenk ju Bu dler” svi ra }e ve ~e ras u klu bu „Kvar ter”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5, za jed no sa di-xej ko lek ti vom „Ki {o bran”.

Svir ka po ~i we u 22 ~a sa. Ce na kar te je 200 di na ra.

M. B.

Ma ni fe sta ci ja „Dens fest”, ~e tvr ta po re du, odr `a }e se od 23. do 25. no vem bra na Spen su.

Fe sti val sla vi kva li tet i ra zno li kost ple snih sti lo va kroz `i ve na stu pe i ra di o ni ce. Ciq je stva ra we uslo va za pro mo ci ju mla dih ta le na ta, auto ra, raz me nu ide ja i po dr {ku umet ni ci ma u ple snoj umet no sti, re kla je di rek tor ka fe sti va la Na da Dra `e ta Po po vi}. Za hva li la se „Be rar” stu di ju ko ji im go di na ma pru `a po dr {ku u mul ti me di jal nom smi slu, {to ~i ni da sce na iz gle da po put svet ske.

Ove go di ne se o~e ku je 2.000 ple sa ~i ca i ple sa ~a iz osam ze ma qa iz re gi o na, ko ji }e pred pu bli kom od i gra ti 450 ple so va iz 15 ple snih di sci pli na. Pr vi tak mi ~ar ski dan 24. no vem bra tra ja }e od 9 do 21 ~as, u ne de qu 25. no vem bra do 16 ~a so va a po tom sle di do de la na gra da. Ga la ve ~e je u 19.30 ~a so va. Dnev ne kar te za su bo tu i ne de qu ko {ta ju 350 di na ra, a za ga la ve ~e 1.000 di na ra i mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa, na pr vom spra tu, kod Grad ske ka fa ne.

I. D.

ZASEDALI SAVETI SKUP[TINE

Iz buyeta vi {e za Spens ^la no vi Sa ve ta za sport i obra zo va we pri hva ti li su Pred log od lu ke o iz me na ma Pro gra ma ko ri {}e wa nov ca iz bu xe ta Gra da na me we nih Jav nom pred u ze }u Sport ski i po slov ni cen tar „Voj vo di na” za 2012. go di nu. Raz log za iz me nu je po ve }a we iz no sa ko ji je iz bu xe ta Gra da iz dvo jen za te ku }e sub ven ci je ovog pred u ze }a u ukup nom iz no su od 64 mi li o na di na ra, a po ve }a we je na me we no za fi nan si ra we do dat nih 324 sa ta tak mi ~ar skog pro ce sa u ve li koj i ma loj dvo ra ni za po tre be odr `a va wa Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu za `e ne, ko je }e se odr `a ti sle de }eg me se ca u No vom Sa du.

Pret hod no pla ni ran iz nos od 80 mi li o na di na ra za te ku }e sub ven ci je, na me wen za za do vo qe we po tre ba gra |a na No vog Sa da i sport skih or ga ni za ci ja ko je svo ju tre na `nu i tak mi ~ar sku ak tiv nost re a li zu ju na te ri to ri ji gra da No vog Sa da, ne }e bi ti do vo qan za fi nan si ra we odr `a va wa EP u ru ko me tu za `e ne, pa je ovo po ve }a we od 64 mi li o na di na ra neo p hod no, ka ko bi se ova sport ska ma ni fe sta ci ja, od ve li kog zna ~a ja za na{ grad, re a li zo va la bez po te {ko }a, obra zlo `io je ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport Pre drag Svi lar.

B. M.

Spo men-plo ~e Alek san dru Ti {mi i Mi li ci To mi} Sa vet za kul tu ru ju ~e je na sed ni ci pri hva tio iz me nu Sta tu ta Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re ko jom su pro {i re ni uslo vi za ime no va we di rek to ra sa jo{ jed nim - ste ~e no vi so ko obra zo va we dru gog ste pe na iz obla sti me nax men ta i bi zni sa. Ta ko |e, do sa da {wi uslov od naj ma we pet go di na rad nog is ku stva u stru ci, za me wen je uslo -

vom od naj ma we ~e ti ri go di ne rad nog is ku stva.

Sa vet je za du `io Grad sku upra vu za kul tu ru da mu do sta vi in for ma ci ju o spro vo |e wu od lu ka Skup {ti ne gra da o po sta vqa wu spo men-plo ~e po vo dom sto go di {wi ce ko ri {}e wa elek tri~ ne ener gi je, kao i spo men plo ~a Alek san dru Ti {mi i Mi li ci To mi}.

A. Va.

subota17.novembar2012.

9

NOVOST U HOLU FTN-a

Sed mi de fi bri la tor u gra du Ra di hit nog re a go va wa i sma we wa bro ja akut nih sr ~a nih za sto ja po sta vqen je jo{ je dan de fi bri la tor, sed mi u gra du, i to u ho lu Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Auto mat ski de fi bri la to ri, ure |a ji za nor ma li za ci ju ra da sr ca u slu ~a ju in fark ta, po sta vqa ju se u sklo pu pro jek ta „Nov Sad - grad ko ji mi sli na vas” ko ji re a li zu ju Grad i Za vod za hit nu me di cin sku po mo}.

- Po sta vi li smo jo{ je dan apa rat ko ji je bi tan u pre ven ci ji sr ~a nog za sto ja i pri uka zi va wu efi ka sne me di cin ske po mo }i - is ta kao je di rek tor Hit ne slu `be Bog dan @i va no vi} na ja viv {i da }e i ubu du }e, uz po dr {ku Grad ske upra ve za zdrav stvo, da po sta vqa ju ove apa ra te na svim fre kvent nim

Fo to: S. [u {we vi}

me sti ma, gde dnev no pro |e vi {e od 1.500 qu di.

Ovi apa ra ti ve} se na la ze na slu `be nom ula zu Spen sa, u {al ter sa li Grad ske ku }e, u ho lu @e le zni~ ke sta ni ce, na glav nom ula zu [tran da, u zgra di Ape la ci o nog su da i na Li man skoj pi ja ci, a u pla nu je da se do kra ja go di ne po sta ve jo{ na Me di cin skom fa kul te tu i na Fu to {koj pi ja ci.

I. D.

KOD KA]A

Pre ko nad vo `wa ka u oba prav ca Sa o bra }aj na pro du `e nom nad vo `wa ku kod Ka }a, na dr `av nom pu tu 1b re da, broj 20, od ju ~e se od vi ja u oba prav ca, ka `u u „Mo sto grad wi”. Na kon ra ni je

iz me ne re `i ma sa o bra }aj, vo zlia se pre ko nad vo `wa ka kre }u u oba prav ca, uz ogra ni ~e we br zi ne od 60 ki lo me ta ra na ~as.

G. ^.

„Eg zit” no mi no van za naj bo qi fe sti val Evrop ska pu bli ka jo{ jed nom je „Eg zit” svr sta la u naj bo qe fe sti va le na Sta rom kon ti nen tu, pa }e ta ko fe sti val iz na {eg gra da po no vo kon ku ri sa ti za na gra du „Euro pean fe sti val awards„. „Eg zit” je no mi no vam u ka te go ri ji „Best ma jor fe sti val”, ko ja ob u hva ta naj ve }e evrop ske fe sti va le kao {to su „Ro skil de”, „Tu mo ro u lend”, „Si get” i dru gi. Po -

red „Eg zi ta”, u ka te go ri ji „Best wu fe sti val” no mi no van je „Vo ri ors dens fe sti val Sr bi ja”, pa }e na {a ze mqa bi ti je di na iz re gi o na sa dva no mi no va na fe sti va la.

Ime ko na~ nog po bed ni ka bi }e po zna to 9. ja nu a ra 2013. go di ne. „Eg zit” je na gra du pu bli ke za naj bo qi evrop ski fe sti val osvo jio 2007. go di ne.

A. L.

10

subota17.novembar2012.

ОТВОРЕН ОСМИ КУП ТОЛЕРАНЦИЈЕ У СОМБОРУ

Уважавање богатства различитости

СОМБОР: Преко 400 деце, основаца и средњошколаца из готово свих војвођанских општина и градова, распоређених у 40-так екипа од сутра ће се у оквиру осмог по реду Купа толеранције, надметати у низу спортских такмичења, тиме најочитије демонстрирајући богатство различитости у Војводини. Свечано отварање као и пратећи културно-уметнички програм ове спортске манифестације је уприличено у овдашњем Народном позоришту, након чега су се млади учесници и учеснице запутили на борилишта.

- Толеранција, која се дефинише као уважавање културних, језичких, националних и верских разлика, нежна је биљка коју треба брижљиво неговати, јер у случају поремећаја тог финог баланса различитости, ствара се непријатан осећај код свих нас упозорио је Андор Дели, пот-

председник Владе АП Војводине и уједно покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице, званично отварајући 8. Куп толеранције, манифестације која се одвија у оквиру пројекта војвођанске Владе „Афирмација мултикултурализма и толеранције у Војводини“.- Вашим наступом и понашањем на овом Купу толеранције докажите да имате спортске, али пре свега и људске квалитете. Поштујте супарнике без обзира на боју дреса који носе, језика којим говоре и начином на који се крсте – позвао је младе учеснике Купа толеранције покрајински секретар Дели, којем се у овом апелу на учеснике тродневних спортских надметања омладине Војводине придружио и представник домаћина, председник Скупштине Града Сомбора Синиша Лазић. М. Мћ.

НИШТА ОД НАЈАВА О ПРЕКОМПОНОВАЊУ ВЛАСТИ У ОЏАЦИМА

Чврста досадашња коалиција

ОЏАЦИ: Бројне најаве у општини Оџаци да ће доћи до прекомпоновања скупштинске већине, након јавног наступа представника владајуће коалиције, остале су нереализоване.Учестали састанци опозиционих странака и тврдње да ће успети да промене већину, узбуркали су политичку јавност и довели до прерачунавања броја одборника који би требали да сачињавају евентуалну нову већину. Странке на челу са СНС и дојучерашњим партнером ДС-а, Социјалистичком партијом Србије, покушавају да са представницима готово свих осталих политичких чинилаца у

оџачкој општини сачине већину у локалном парламенту и преузму одговорност за вођење општине Оџаци. У одговору владајуће скупштинске већине на челу са Демократском странком, одржана је конференција за новинаре на којој су представници Српске радикалне странке, УРС, ПУПС, СПО, СВМ и Демократском партијом Рома, јасно рекли да коалиција окупљена око ДС, остаје стабилна и да неће доћи до промена у локалном парламенту. Овим чином је отклоњена свака сумња у функционисање коалиције око Демократске странке. С. Мл.

Нови прекогранични пројекти за Суботицу СУБОТИЦА: Суботици су одобрена два нова прекогранична пројеката. Реч је о асфалтирању пута ка граничном прелазу Бајмок са српске стране и реконструкцији фасаде зграде Синагоге.

- У оба пројекта Град Суботица је партнер, док је главни партнер из Мађарске. Један пројекат је рехабилитација пограничног пута између Бајмока и Бацсалмаса. Водећи партнер је НИФ Зрт из Будимпеште. Овај пројекат подразумева реконструкцију асфалта у дужини шест километара. Укупан вредност пројеката је 1.421.909,75 евра. Од овога износа за Град је одобрено 738.271,75 евра, а град учествује са сопственим средствима у висини од130.283,25 еура. У оквиру ИПА прекограничне сарадње ово овај пројекат је највећи, који нам је до сада одобрен. Започећемо реализацију 1. фебруара, а пројекат ће трајати 18 месеци, што значи, да ће

бити завршен до 31. јула 2014 године. Други пројекат носи назив Драгуљи на прекретници столећа-тематско лутање у чудесном свету сецесије који је добио скраћени назив DIAMOND, што подразумева реконструкцију једне од фасада Синагоге. У овом пројекту водећи партнер је Град Сегедин, укупна вредност је 293.068,95 евра. За град Суботицу су обезбеђена средства од 146.446,50 евра, а град са сопственим средствима учествује са 25.843,50 евр. Планирано је да почне 1. јануара 2013 године и да се заврши 30. април 2014. У оквиру овог пројеката биће издата једна монографија, биће организована радионица, изложба и пратећа конференција рекла је Марта Добо члан Градског већа задужена за међународну и регионалну сарадњу у Суботици. Пројект менаџер оба пројеката је Нађ Кишерош Мелиндас. С. И.

Стипендије и студентима прве године

РУМА: На седмој седници скупштине општине Рума донета је одлука о изменама одлуке о стипендирању студената. Према усвојеном предлогу Одељења за друштвене делатности, уместо ранијих 15 стипендија сада ће бити додељено 30 студентима прве године студија првог степена. За студенте другог степена, дипломске академске студије (мастер), биће додељено 15 стипендија, а студентима од друге до последње године студија првог степена биће додељено 55 стипендија. За стипендије могу конкурисати сви студенти на територији општине Рума, без обзира на висину просечне оцене. Промена је извршена и код висине стипендије, изједначена је са висином републичке стипендије и износиће 6.100 динара, а не 7.050 динара као до сад. Приликом рангирања кандидата коми-

сија примењује и додатни критеријум, за уписане студије медицине, стоматологије, фармације, грађевине, електротехнике, архитектуре, машинства и заштите биља додељује се један бод. Општинске стипендије се додељују за десет месеци без обавезе враћања. На седници је усвојен извештај о буџету за период јануарсептембар 2012. године. По речима председника парламента Ненада Боровића, за ових девет месеци је изузетно добро пуњење буџета, без динара кредитног задужења општине. Одборници су на овој седници донели одлуку о измени и допуни Статута општине Рума, његово усклађење са Законом о јавној својини, и тиме створили услове за одлуке које се односе на област управљања имовином општине Рума. М. Марушић

vOJvOdinA

dnevnik

У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ, КРАЈ ОБАЛЕ ДУНАВА

Граде базен, а хоће бању БАЧКА ПАЛАНКА: Када је рекао је медијима председник пре две године у Бачкој Паланци општине Бојан Радман. – Радикренула прича о изградњи отво- мо на истраживањима, а имамо реног олимпијског базена у бра- стручних анализа да поред Дуњеној зони Дунава, а поред за- нава, у близини базена, има воливног језера „Тиквара“ доста је било оних који су сумљичаво вртели главом. У Парку природе „Тиквара“, у Спортском центру „Тиквара“, поред обале и насипа, из језера су вукли песак и насипали градлиште. На- После базена – бања сипали, насипали, па насули ве- де температуре од 40 степени. лики проблем и то отворен. Ко- Рударско–гелошки факултет из начно је нови председник општи- Београда треба да уради пројене Бојан Радман пресекао своје- кат да се буши од 400 до 1.000 врсни Гордијев чвор. метара, па би могли, поред за- Базен ће бити завршен, али твореног базена, почети пројемислимо да ће бити покривен - кат бање.

Бачка Паланка је варош на води, а где има воде има и термалне воде, па ако поред Дунава Апатин и Кањижа поред Тисе могу имати бању, зашто не би могла и Бачка Паланка.

Близина Новог Сада, али и Хрватске, која је скоро у ЕУ, а Паланка је преко моста удаљена само километар, има шансе. Ако је Европа скупа, Паланка је јефтина, а има незапослених лекара, медицинских сестара, физијатара.... М. С.

„Војводинапут” на лошем путу

- Нађен је компромис и настављамо са радом. Једино ако испунимо све своје обавезе према инвеститорима, завршимо послове и наплатимо их, постоји реална могућност за исплату зарада. Суочени смо са хипотеком прошлости коју покушавамо да превазиђемо само радом и пуном мобилношћу – рекао је директор “Војводинапута” Ненад Миљевић, који је на чело фирме стао пре двадесетак дана, уместо ухапшеног претходног директора Здравка Илића. Миљевић је нагласио да инвеститори за које “Војводинапут” обавља послове не треба да брину и да ће све обавезе бити испоштоване.

- Настављамо радове у Кумановској улици у Кикинди, затим на путу Башаид - Кикинда, на бициклистичкој стази за Клек и неким саобраћајницама у Зрењанину – нагласио је Миљевић и додао да је фирма потпуно спремна и за зимску службу. Помоћник градоначелника Зрењанина Дарко Каран је упозорио челнике предузећа да ће “Војводинапут” у случају да не добије посао зимског одржавања и послове на обилазници и другим локацијама, тешко опстати. Ж. Балабан

МЕЂУНАРОДНА СТРУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА У КАЊИЖИ

Децентрализација покреће развој КАЊИЖА: Децентрализација и развој Србије са акциентом на општину Кањижа и Војводину, тема је дводневне међународне стручне конференције која је јуче почела у Кањижи, уз учешће више академика, универзитетских професора и стручњака из Србије и гостију из Русије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Скуп су организовали локална смаоуправа општине Кањижа и Центар за истраживање националне безбедности из Београда. Конференцију је отворио председник кањишке општине Михаљ Њилаш, а присуствовао је заменик покрајинског секретара за међурегионалну сарадњу АП Војводине Душко Радаковић. Њилаш је истакао да су децентрализаицја и развој изузетно повезани и не могу се замислити једно без другог.

- То уочавамо ми у локалним самоуправама и Покрајини, па се залажемо да процес децентрилазације узме замаха и да га остваримо. Није у питању тражење наког поклона од централних власти, него враћање онога што нам је одузето, јер смо некада служили као пример децентрализоване државе. Надлежности се враћају веома споро, а надамо се да ће се уз враћање надлежности извршити и финансијска децентрализација.

ЗРЕ ЊА НИН: Манифе стација “Дани Истре у Војводини” биће одржана данас у Зрењанину. У оквиру манифестације, у 11 часова, у Музичкој школи “Јосиф Маринковић”, биће уприличен клавирски концерт кантаутора Бру на Крај ца ра, док ће сат времена касније, у Позоришном клубу “Зелено звоно” бити одржан подневни концерт на коме ће наступити гитаристи Елис Ло врић и Дра жен Ту ри на Ша је та. После тога следи етно - гастро презентација “Окуси Истре”, односно дегустација истарских вина, тартуфа, сирева... Ж. Б.

Спа си мо вр шач ке ор гу ље

ДОК ГАЗДА ЛЕЖИ У ПРИТВОРУ, РАДНИЦИ НАЈАВЉУЈУ ШТРАЈК

ЗРЕЊАНИН: Док газда и јер би то значило крај за предудиректор “Војводинапута” леже зеће. Међу радницима много је неу притвору, јер се против њих води истрага због сумње да су задовољних који нису били починили кривично дело злоу- спремни да наставе рад без хитпотребе службеног положаја у не исплате августовске зараде.

- Доста је било. Два месеца саизвршилаштву, дотле радници овог зрењанинског предузе- нисмо добили ни динар, а сада ћа, њих више од 200, траже ис- треба да верујемо да ће нам идуплату заосталих зарада. Они су ће недеље бити исплаћен рад за ове недеље планирали да, по ко август. Нека руководиоци пробазна који пут, ступе у штрајк, ка- ју гладни да раде, да видимо да ко би изразили незадовољство лошом пословном ситуацијом у фирми, али су привремено одустали од тог плана. Најавили су, међутим, да ће зависно од тога да ли ће бити испуњени њихови захтеви, у наредним данима одлучити да ли ће у генерални штрајк.

- Видећемо да Механизација још увек на терену ли ће руководство испунити свој део обећања. Уко- ли би хтели – огорчен је један од лико се то не деси, наредне неде- радника. С обзиром на то да је “Војвоље потпуно ћемо обуставити послове. Примања добијамо на ка- динапут” од стратешког значаја шичицу и све до сада што су за одржавање путева у средњем обећали и један и други дирек- и северном Банату, са тренуттор биле су само обмане. Добиће ним стањем у фирми хтели су да још једну шансу, па ћемо видети се упознају и градоначелник да ли ће фирма опстати или неће Зрењанина Иван Бошњак и ње- рекао је председник Штрајкач- гов помоћник Дарко Каран. ког одбора Драгољуб Штрбац, Они су добили гаранције менаџизражавајући бојазан да ће фир- мента да је “Војводинапут” у ми бити одузета зимска служба, потпуности спреман за зимску што се не сме никако дозволити, службу.

Да ни Ис тре

Директор Центра за истраживање националне безбедности професор др Слободан Нешковић, члан Српске краљевске академије, рекао је да је ово 49 стручна конференција коју је Центар до сада организовао у сарадњи са локалним самоуправама, градовима и регионима у ширем окружењу, на којима је учешће узело 467 истакнутих научних и јавних радника из свих области живота, при чему је у првом плану промовисање процреса децентрализације и развоја Србије, анализирајући из са разних аспеката.

- Желимо да се одређене надлежности пренесу са централног на локални и буду средњи ниво власти, што треба да буду региони. Сматрамо да ће на овај начин моћи да се подстакне развој неразвијених општина и региона, у односу на садашњу диспропорцију. Коректно урађеном суштинском децентрализацијом у оквиру устава Србије, потрбено је обезбедити уједначен регионални и локални развој, при чему ти процеси не могу да угрозе целовитост државе Србије, већ да се да шанса локалним заједницама и регионима да убрзају развој - рекао је Нешковић М. Митровић

ВР ШАЦ: Удружење пријатељи вршачких оргуља већ другу годину организују акцију „Спасимо вршачке оргуље“ , а вечерас, у овиру ње, у 19 сати је концерт младог и афирмисаног оргуљаша Јан ка Си ро ме. Он ће се бројним љубитељима озбиљне музике на ово стогодишњем инструменту у катедрали Свети Герхард представити делима познатих композитора са романтичним темама. Председник удружења професор Зо ран Мак си мо вић истиче да ће овим као и другим садржајима радити на јачању свести о прикупљану помоћи за ревитализацију вршачких оргуља у овој цркви које су уграђене пре више од сто година и по њима се познавао идентитет вршачке културе између два рата. Р. Ј.

Ра до ви ма лог фор ма та

ЗРЕ ЊА НИН: У Малом салону Народног музеја Зрењанин данас, у 18 сати, биће отворена изложба Сликарско - графичке секци је Удружења ли ков них уметника примењених уметно сти и дизајнера Србије под називом “Радови малог формата чланова УЛУПУДС-а”. Изложба која ће трајати до 10. децембра обухвата радове 74 аутора, а сваки од њих заступљен је са по једним радом. По ставку чине радови малог формата и заступљене су слике, мозаици, графике, иконе, ка ли графи ја, кари катура, илустрација итд. Кустос изложбе је Ди ја на Ми ло ше вић Ма рић, а надлежни кустос у зрењанинском музеју је Ми лан Гра хо вац. Ж. Б.

Тер мал на бу шо ти на у На род ној ба шти

СЕН Т А: Но во сад ска „Хи дро сонда„ обављају припреме за радове на бушотини термалне воде у Народној башти у Сенти. Средства за ове радове обезбеђена су из Фонда за капитална улагања АП Војводине у изно су од 50 милиона динара. Пред сед ник сен ћан ске оп штине Ру долф Це гле ди саопштио је да би радови требало да почну за недељу дана, колико је потребно да екипа „Хидро сонда„ монтира торањ за бушење, а треба да се заврше за 60 радних дана. Према речима Цегледија извор термалне воде требао би да буде на око 1.000 метара, а очекује се топла вода температуре 70 до 80 степенини Целзијуса. М. Мр.

dru[tvo

dnevnik

IN MEMORIAM

Gordana Divqak-Arok (1934–2012) U No vom Sa du je po sle te {ke bo le sti ju ~e pre mi nu la du g o g o di {wa no vi n ar k a „Dnev ni ka“ Gor da na Di vqakArok, jo{ jed na iz ple ja de po zna tih i ra do ~i ta nih no vi na ra na {eg li sta i jed na od pr vih no vi nar ki ko je je „Dnev nik“ imao.

Na kon {to je di plo mi ra la na Gru p i za ju g o s lo ven s ku kwi `ev nost i je zik na Be o- grad skom uni ver zi te tu, Gor da na Di vqak-Arok, ro |e na 18. apri la 1934. u Sta roj Pa zo vi, od mah se 1958. go di ne za po sli la u li stu “Dnev nik”. U po ~et ku kao sa rad nik No vo sad ske hro ni ke, da bi svo je pra ve no vi nar ske kva li te te is po qi la po pre la sku u Kul tur nu ru bri ku, jer su umet nost i kul tu ra bi le we na osnov na vo ka ci ja. Bi la je po kre ta~, a za tim i du go go di {wi ured nik Kul tur nog do dat ka na {eg li sta, ko ji je ne ka da za u zi mao po seb no me sto u ju go slo ven skoj kul tu ri za hva qu ju }i sa rad wi s naj ve }im umet ni ci ma i stva ra o ci ma onog vre me na.

Vi {e od dve de ce ni je „Dnev nik“ je bio bo ga ti ji za broj ne pri ka ze, ~lan ke, re por ta `e, in ter vjue ko ji su iz la zi li s pot p i s om Gor da n e Di vqakArok... Bi la je je di ni no vi nar s pro sto ra ta da {we Ju go sla vi je ko ja je 1963. na pra vi la in ter vju s Va l en ti n om Ter je {ko vom, pr vom `e nom ko ja je le te la u sve mir.

U `e qi da bu de sa su pru gom Fe ren com Aro kom, fud bal skim tre ne rom, 1981. od la zi u Austra l i j u. Iz ve s no vre me svom ma ti~ nom li stu sla la je re por ta `e s da le kog kon ti nen ta, ve ru ju }i da }e se za dve go di ne vra ti ti i na sta vi ti no vi nar sku ka ri je ru. Ume sto dve, osta la je u Austra li ji dva de set i dve go di ne. Ta mo je na p i s a l a iz van r ed n u kwi g u “Mo `da Austra li ja”, ko ja je ima l a ne k o l i k o iz da w a, s obi qem in for ma ci ja i za ni mqi vo sti o toj ze mqi. Po po vrat ku u No vi Sad na sta vqa spi sa teq sku ka ri je ru. No vo sad ska iz da va~ ka ku }a “Ma la ve li ka kwi ga” ob ja vi la joj je zbir ku “Di vqe baj ke i pi to me pri ~ e”, po tom je usle di l a „Go spo |a na lo pa ti”, a za tim, u iz da wu Grad ske bi bli o te ke, „Pri lo zi za auto bi o gra fi ju“. Tra ga ju }i po na sla ga ma sop stve nih uti sa ka, emo ci ja, in tim nih se }a wa, i sme {ta ju }i ih ka ko u pe riod de tiw stva i od ra sta wa, ta ko i u zre l o do b a sa za n i mqi vim aneg do ta ma iz `i vo ta, stvo ri la je pri ~e ko je su ra do ~i ta ne. U jed nom in ter vjuu za „Dnev nik“ po vo dom iz la ska kwi ge go vo ri la je da pi {e s do zom sa mo i ro ni je, ko ja ima i hu mor nih ele me na ta, ali tru de }i se da to ne bu de na teg nu to, ta ko da su joj pri ja te qi

obi~ no go vo ri li da su se, ~i ta ju }i, sme ja li od sr ca.

Iako se do ka za la u kwi `ev nom sve tu, bi la je i osta la no vi nar, i na to je po seb no bi la po no sna i uvek is ti ca la da joj je upra vo no vi nar stvo po mo glo da po sta ne pi sac. U kwi zi o Austra li ji, pred sta vqa ju }i se, na ve la je da ne ma eks tra va gant nih ho bi ja i da joj je glav na pa si ja `i vot, a to se mo `e naj bo qe sa gle da ti upra vo kroz te auto bi o graf ske pri ~e.

– Mi slim da sam pre sve ga ro |e ni op ti mi sta; ne znam da li to ima ne ke ve ze sa Sre mom. Ka da sam, po sle vi {e od dva de set go di na pro ve de nih u no vi n ar s tvu, oti {la u Austra li ju da ta mo u ne kom Har stvi lu bu dem do ma }i ca, ni sam do zvo li la da pa tim, ni ti da se be sa `a qe vam. Uvek se tru dim da od `i vo ta, u tre -

11

UKINUT VOJVO\ANSKI RODITEQSKI DODATAK, ALI OSTAJE REPUBLI^KI

Za prvo dete pomo} jednokratna Ma da je Vla da Voj vo di ne, zbog od lu ke Ustav nog su da Sr bi je o ne u- stav no sti po je di nih ~la no va Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne, pre sta la da is pla }u je ro di teq ski do da tak za bli zan ce, troj ke i ~e tvor ke ro |e ne u Voj vo di ni, ro di te qi }e do bi ja ti re do van ro di teq ski do da tak iz bu xe ta Sr bi je.

Na i me, Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke sva ke go di ne iz dva ja i no vac za ro di teq ske do dat ke. U pro {loj go di ni je on po de qen na vi {e od 63.000 adre sa, za {ta je iz bu xe ta iz dvo je no 5,5 mi li jar di di na ra. Pro {log me se ca ro di teq ski do da tak je do bi lo 63.356 no vo ro |en ~a di. Iz dvo je no je 530.962 di na ra, od no sno 8.380 po de te tu.

Pro {log me se ca Mi ni star stvo ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke utvr di lo je iz nos ro di teq skog do dat ka za pr vo, dru go, tre }e i ~e tvr to de te. Za pr vo de te ro di te qi do bi ja ju ro di teq ski do da tak jed no krat no, i to u iz no su od 35.045 di na ra. Za dru go de te ro di teq ski do da tak is pla }u je se u 24 ra te ta ko da ro di te qi ma me se~ no sle du je po 5.710 di na ra. Za tre }e de te do de qu je se 246.661 di na ra ko ji se de li na 24 me se ca ta ko da me se~ no ro di te qi do bi ja ju po 10.277 di na ra. Za ~e tvr to de te do bi ja se 328.878 di na ra pa ta ko to kom dve go di ne ro di te qi ma sti `e po 13.703 di na ra me se~ no.

Mewa}e se Zakon o zdravstvenom osigurawu?

Mi ni star stvo zdra vqa Vla de Sr bi je po dr `a va pred log PUPS-a da se u bu xe tu Sr bi je za na red nu go di nu obez be de do dat ne pa re da bi se `e na ma ko je su pri vre me no spre ~e ne za rad zbog bo le sti ili kom pli ka ci ja u ve zi s odr `a va wem trud no }e obez be di la na kna da za ra de u pu nom iz no su. Da bi se taj pred log pri hva tio, Mi ni star stvo zdra vqa pred lo `i }e iz me ne i do pu ne Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu, i to u de lu gde je sa da utvr |e no da `e ni ko ja je na bo lo va wu zbog odr `a va wa trud no }e pri pa da kao na kna da 65 od sto pla te.

Pra vo na ro di teq ski do da tak ostva ru je maj ka ko ja je dr `a vqa nin Sr bi je, ima tu pre bi va li {te, ostva ru je pra vo na zdrav stve nu za {ti tu pre ko Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we. Zah tev za ostva ri va we pra va na ro di teq ski do da tak mo `e se pod ne ti naj ka sni je do na vr {e nih {est me se ci sta ro sti de te ta. Uz zah tev se pod no si i ori -

gi nal iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za svu de cu, or gi nal uve re wa o dr `a vqan stvu za maj ku, fo to ko pi ja li~ ne kar te, fo to ko pi ja ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce maj ke, kao i fo to ko pi ja kar ti ce te ku }eg ra ~u na kod Po {tan ske {te di o ni ce.

Iako pra vo na ro di teq ski do da tak za pr vo, dru go, tre }e i ~e tvr to de te dr `a va is pla }u je ve} ne ko li -

ko go di na, u Vla di Voj vo di ne je od lu ~e no da se ro di te qi ma bli zan ca, troj ki i ~e tvor ki do de li 400.000 di na ra, od no sno 600.000. Taj iz nos se od ju la vi {e ne is pla }u je ta ko da ro di te qi ko ji ma su se po sle to ga ro di li bli zan ci, troj ke i ~e tvor ke to pra vo tre nut no ne mo gu da ostva re. Ima na ja va da }e Vla da Voj vo di ne kroz ne ke dru ge me re do go di ne na sta vi ti da po ma `e ro di te qi ma ko ji ima ju vi {e de ce, a ka ko i ka da – jo{ uvek ni je po zna to.

Ta ko |e, jo{ uvek ni je po zna to ni da li }e od No ve go di ne sve bu du }e maj ke-trud ni ce do bi ja ti pu nu za ra du jer to za vi si od mo gu} no sti bu xe ta. Na i me, da bi se ostva ri li zah te vi Mi ni star stva ra da, za po {qa va wa, so ci jal ne po li ti ke i Mi ni star stva zdra vqa o is pla ti pu nog iz no sa pla te za sve trud ni ce u Sr bi ji – jer sa da se to pri me wu je sa mo u Be o gra du i No vom Sa du – u bu xe tu se mo ra obez be di ti 3,5 mi li jar de di na ra. PUPS je pred lo `io amad man na za kon o bu xe tu ko ji je u skup {tin skoj pro ce du ri, a ka kva }e we go va sud bi na bi ti za vi si od mi ni stra fi nan si ja ko ji ve ro vat no je di no zna da li u bu xe tu ima do voq no nov ca da se svim trud ni ca ma obez be di pu na pla ta za vre me odr `a va wa trud no }e. Ako nov ca bu de, naj ve }i we gov deo, od 3,5 mi li jar de ukup no, oti }e upra vo u Voj vo di ni jer je tre nut no ov de naj vi {e trud ni ca.

Q. Male{evi}

DVOVEKOVNI JUBILEJ OBRAZOVAWA U^ITEQA U SOMBORU nut ku ko ji mi je za dat, uzmem naj bo qe {to mo gu. To je mo ja oso bi na – re kla je u in ter vjuu.

Svi oni ko ji su po zna va li i vo le li Gor da nu Di vqak-Arok zna ju da je bi la upra vo ona kva ka ko je se be {ar mant no i sa mo i ro ni~ no opi sa la u uvo du zbir ke “Di vqe pri ~e i pi to me baj ke”.

– Uza lud me na go va ra ju da osta rim do sto jan stve no: ne }u ni da ~u jem. Na me ra vam da oba vim `i vot sta ro mod no, s ko sto bo qom i ho le ste ro lom, u`i vam u po znim eskcen tri~ no sti ma i ne va `nim dnev nim ri tu a li ma. Da se uklo pim u imix sta ra maj ke no vog mi le ni ju ma, mo ra la bih hi rur {ki da is pe glam bo re i ofar bam ko su; ta man po sla, na sve tu ina ~e ima mno go vi {e pla vu {a no {to je pri ro da pred vi de la. Ne znam vi {e ne po gre {i vo gde mi je struk, ni ti po seb no ma rim, pre pu {tam za bo ra vu vit ke mi sle ne ime ni ce i Be ver li hils vo} ne di je te; sta rim kao {to je od vaj ka da bio red. Za ovo do ba obo `a va wa mla do sti, ve} i sa da sam, u se dam de se toj, ne do pu sti vo sta ra, {to je odav no de mo de i sma tra se go to vo ne pri stoj nim...

Gor da na Di vqak-Arok bi }e is pra }e na u kru gu po ro di ce.

Previ{e antibiotika zdravstveni hazard Su tra je Evrop ski dan po sve }en ra ci o nal noj upo tre bi an ti bi o ti ka da bi se gra |a ni ma skre nu la pa `wa na opa snost ko ja pre ti jav nom zdra vqu zbog re zi sten ci je bak te ri ja na an ti mi krob ne le ko ve i po ve }a la svest o po tre bi ra ci o nal ne pri me ne tih le ko va.

Naj no vi ji po da ci po ka zu ju da se {i rom Evro pe broj bo le sni ka za ra `e nih re zi stent nim bak te ri ja ma po ve }a va i da je re zi sten ci ja bak te ri ja na an ti bi o ti ke zna ~aj na pret wa jav nom zdra vqu. S dru ge stra ne, do ka za no je da ra ci o nal na upo tre ba an ti bi o ti ka mo `e do pri ne ti pre stan ku raz vo ja i {i re wa re zi stent nih bak te ri ja i po mo }i da oni sa ~u va ju svo ju efi ka snost i za bu du }e ge ne ra ci je. Le ka ri skre }u pa `wu na to da an ti bi o ti ci ne de lu ju u slu ~a je vi ma vi ru snih in fek ci ja kao {to

subota17.novembar2012.

je grip: efi ka sni su sa mo kod bak te rij skih in fek ci ja, ne spre ~a va ju pre no {e we vi ru sa na dru ge oso be.

Po gre {na ili ne pra vil na upo tre ba an ti bi o ti ka mo `e iza zva ti raz voj re zi sten ci je bak te ri ja, a to je zdrav stve ni ha zard ne sa mo za ono ga ko an ti bi o ti ke na taj na ~in ko ri sti ne go i za sva kog dru gog ko }e ih uzi ma ti u bu du} no sti. Stru~ wa ci is ti ~u da zbog ne kon tro li sa ne i pre ko mer ne upo tre be an ti bi o ti ci gu be efi ka snost br zi nom ko ja se ni je mo gla pred vi de ti jo{ do pre sa mo pet go di na.

Ako se ko ri {}e we an ti bi o ti ka na sta vi u sa da {wim ko li ~i na ma, Evro pa se mo `e su o ~i ti s po vrat kom u pre an ti bi ot sku eru, u ko joj i obi~ na bak te rij ska in fek ci ja kao {to je pne u mo ni ja mo `e zna ~i ti smrt nu pre su du.

Q. M.

Preparandija kao srpska u~iteqica Som bor je u ~e tvr tak uve ~e obe le `io, na skro man ali do sto jan na ~in, 200 go di na od osni va wa Pre pa ran di je, pret hod ni ce i uzo ra da na {weg Pe da go {kog fa kul te ta, ~la na Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Pr vo je, u pri su su tvu rek to ra UNS-a prof. dr Mi ro sla va Ve sko vi }a, u zda wu Pre pa ran di je, za du `bi ne srp skog pa tri jar ha Ge or gi ja Bran ko vi }a, otvo re na iz lo `ba po sve }e na dvo ve kov noj ne pre ki nu toj tra di ci ji obra zo va wa srp kih u~i te qa u Som bo ru, ko ja je za po ~e la znat no se ver ni je, u ta da {wem kul tur nom cen tru Sr ba u Ugar skoj, Sen tan dre ji. Na i me, otvo re na na tra gu Mra zo vi }e ve som bor ske Nor me dav ne 1812. go di ne, srp ska Pre pa ran di ja je kao pr va vi so ko {kol ska usta no va sve ga ~e ti ri go di ne `i ve la i ra di la u Sen tan dre ji, da bi ve} 1816. pre {la, is po sta vi lo se za u -

vek, u Som bor, ta da naj mno go qud ni ju srp sku va ro{ ce le Hab zbur {ke mo nar hi je. Osim isto ri o graf skog sa `et ka tra ja wa naj sta ri je vi so ko o bra zov ne usta no ve u Sr ba, po se ti o ci su bi li u pri li ci da u zda wu Pre pa ran di je pri su stvu ju i uru ~e wu na gra da naj bo qim stu den ti ma Pe da go {kog fa kul te ta u Som bo ru, ko ji je na sta vqa~ tra di ci ja Pre pa ran di je, kao i ne se bi~ noj do na ci ji ~e tvo ri ce pro sla vqe nih som bor skih sli ka ra, Sa ve i Mi la na Stoj ko va, Pa vla Ble si }a i Zo ra na Sto {i }a Vraw skog, na ~e mu im se za hva lio pred sed nik Sa ve ta PFS-a prof. dr Ne nad Pe tro vi}.

Cen tral na pro sla va, obe le `a va we 200 go di na od osni va wa srp ske Pre pa ran di je, odr `a na je u pre pu noj Ve li koj sa li Na rod nog po zo ri {ta u Som bo ru, a o zna ~a ju te in sti tu ci je za obra zo va we Sr ba, ali

i osta lih ju `no slo ven skih na ro da, uz umet ni~ ki pro gram ho ra i sim fo nij skog or ke stra no vo sad skog “Or fe li na” kao i glu ma ca NPS-a, svo je po hval ne re ~i Pre pa ran di ji

Srp skog in sti tu ta u Bu dim pe {ti), pred sed nik Skup {ti ne gra da Som bo ra Si ni {a La zi}, pred sed nik Ma ti ce srp ske prof. dr Dra gan Sta ni}, se kre tar SA NU i aka de -

Uvertira proslave u Sentandreji Svo je vr sna uver ti ra u pro sla vu 200 go di na od for mi ra wa srp ske Pre pa ran di je odr `a na je pret hod nog vi ken da u sa moj Sen tan dre ji, gde je pred sta vqe na kwi ga po sve }e na gla so vi toj „Be se di o do bro voq nim pri lo zi ma“ som bor skog pa ro ha Va si li ja Ko va ~i }a iz 1811. go di ne, ko ja je od lu ~u ju }e uti ca la na obez be |i va we ma te ri jal ne po mo }i ce lo kup nog srp skog na ci o nal nog kor pu sa u Hab zbur {koj mo nar hi ji osni va wu Pre pa ran di je, pr ve vi so ko {kol ske usta no ve u Sr ba.

~i je tra di ci je sle di da na {wi Pe da go {ki fa kul tet u Som bo ru iz go vo ri li su pred stav nik Sen tan dre je Pe tar La sti} (ujed no di rek tor

mik Di mi tri je Ste fa no vi}, kao i (na srp skom je zi ku) am ba sa dor Austri je u Be o gra du dr Jo ha nes Ajg ner.

M. Miqenovi}

STUDENTI VI[IH GODINA S PRAVOM NA SME[TAJ U DOMOVIMA SC „NOVI SAD” PREUZIMAJU UGOVORE

Useqewe od ponedeqka

Za sme {taj u stu dent skim do mo vi ma u in ge ren ci ji Stu dent skog cen tra „No vi Sad” (osam u No vom Sa du i po jed nom u Zre wa ni nu i Som bo ru) u {kol skoj 2012/13, po sle bru co {a, ko ji su ve} uve li ko i use qe ni, kon ku ri sa li su i bu xet ski stu den ti vi {ih go di na i ni voa stu di ja. S po tre bom da sta nu je u No vom Sa du kon ku ri sa lo je ukup no 3.036 (dvo je nij is pu wa va lo uslo ve), a pra vo na sme {taj ostva ri lo je 66 od sto naj bo qe ran gi ra nih sa sva kog fa kul te ta ili vi so ke {ko le. U dom „Mi haj lo Pre di} dr Mi {a” u Zre wa ni nu hte lo je ukup no 195 stu de na ta i 82 od sto }e to i mo }i, dok je za sme {taj u do mu „Dr Zo ran \in |i}” u Som bo ru kon ku ri sa lo 149 bu xet skih aka de ma ca, a 77 od sto }e mo }i i da se use li.

Ka ko za „Dnev nik” ka `e ru ko vo di lac Slu `be sme {ta ja Ma ri ja na Mi lin ko vi}, za kqu ~i va we ugo vo ra s bu du }im sta na ri ma o iz ra di po treb ne do ku men ta ci je – ugo vor o sta no va wu, ugo vor o jem stvu, le kar sko uve re we, stu dent ska kar ti ca i upla ta za tro {ko ve use qe wa – po ~e lo je pre kju ~e i tra ja }e do 23. no vem bra. Use qe we u do mo ve

po ~e }e od po ne deq ka, 19. no vem bra, i tra ja }e do 1. de cem bra. Kon kurs za stu den te pri pad ni ke ose tqi vih dru {tve nih gru pa je u to ku i tra ja }e do 21. no vem bra. Za wih je u no vo sad skim do mo vi ma pla ni ra no 217-219 me sta, u Zre wa ni nu oko 15 i u Som bo ru de se tak.

Sme {taj ni ka pa ci te ti u stu dent skim do mo vi ma ni su do voq ni da bi dr `av ni krov nad gla vom do bi li svi stu den ti ko ji na to ima ju pra vo I za ovu go di nu ka rak te ri sti~ no je da sme {taj ni ka pa ci te ti u stu dent skim do mo vi ma ni su do voq ni da bi taj dr `av ni krov nad gla vom (fi nan sij ski vr lo pri tu pa ~an zbog sim bo li~ ne sta na ri ne ko ju pla }a ju stu den ti) do bi li svi stu den ti ko ji na to ima ju pra vo. Ovo go di {wu ras po de lu kre ve ta za stu den te vi {ih go di na pra ti -

la je i pe ti ci ja ne za do voq nih stu de na ta kra jem pro {le sed mi ce, na kon ob ja vqi va wa pre li mi nar ne rang-li ste, ko ji sma tra ju da su o{te }e ni pri li kom ran gi ra wa i da su za to osta li is pod cr te na li sti. Oni su pri mqe ni i u Mi ni star stvu pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, me |u tim, is po sta vi lo se da, na vik nu ti na bo do va we kan di da ta ka kvo je bi lo pret hod nih go di na, ni su obra ti li pa `wu na to da je u Kon kur su za 2012/13. (ob ja vqe nom jo{ u ju nu) ta for mu la pro me we na i da vi {e ne ma po seb nog ran gi ra wa po go di ni stu di ja ve} da svi stu den ti vi {ih go di na idu za jed no, te da je broj ostva re nih ESP-bo do va (o~i {}e na go di na) va `ni ji od pro se~ ne oce ne.

Sma tra ju, ta ko |e, da su o{te }e ni tzv. ap sol ven ti, ko ji ma je iz me na ma i do pu na ma Za ko na o vi so kom obra zo va wu ap sol vent ski sta` pro du `en i da }e te {ko do bi ti me sto u do mu. Zbog to ga je ob ja vqi va we ko na~ ne rang-li ste za SC „No vi Sad” ma lo pro du `e no, ali je ona sa da de fi ni tiv na i po woj kre }e use qa va we u do mo ve.

V. ^eki}

Dvostruko vi{e novca iz EU za fakultete Pred stav ni ci Tem pus kan ce la ri je u Sr bi ji po zva li su sve vi so ko {kol ske usta no ve da kon ku ri {u pro jek ti ma za Tem pus pro gram EU jer }e bu xet za na red nu go di nu bi ti du plo ve }i ne go pret hod nih

go di na. Upra vi teq ka Tem pus kan ce la ri je u Be o gra du Ma ri ja Fi li po vi}-O`e go vi} je re kla da je do sa da u Tem pu su 4, bu xet za Sr bi ju na go di {wem ni vou iz no sio oko {est mi li o na evra, ali da }e za no -

vi kon kurs ni rok bi ti udvo stru ~en i iz no si }e iz me |u 12 i 13 mi li o na evra: – Sve vi so ko {kol ske in sti tu ci je ima }e do voq no vre me na za kon ku ri sa we, bu di }i da }e rok za

pri ja vu pro je ka ta Evrop skoj ko mi si ji bi ti kra jem mar ta 2013. go di ne – re kla je ona. – Va `no je da {to vi {e fa kul te ta apli ci ra pro jek ti ma i da se po vu ~e sav pred vi |e ni no vac.

12

subota17.novembar2012.

JU ^E U ATA RU RA DI ^E VI ]A, NA PU TU KA SR BO BRA NU, UNI [TEN PRO TIV A VI ON SKI PRO JEK TIL

„Kub” od le teo u va zduh

Tim Odeqewa za neeksplodirana ubojna sredstva Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije, s na~elnikom potpukovnikom Sre} kom Ga vri lo vi }em na ~elu, zavr{io je ju~e u 15.14 sati trodnevnu akciju uni{tavawa neeksplodiranog protivavionskog projektila „kub„, koji je u ataru Radi~evi}a, lociranog na pola puta izme|u Be~e-

sta vqao po ten ci jal nu opa snost za okolinu, uni{ten je.

Parcela u ataru Radi~evi}a, u kojoj je bio zariven raketni projektil, bila u zakupu Jo va na Jo ci }a iz Turije, koji ju je obra|ivao uz odre|eni rizik tako {to su radne ma{ine u {irokom luku obilazile opasno mesto. Na`alost, situacija je sli~na na jo{ oko 200 poznatih lokali-

crna hronika

dnevnik

KO NA^ NA PRE SU DA PRE DA VA ^U U NO VO SAD SKOJ ELEK TRO TEH NI^ KOJ [KO LI „MI HAJ LO PU PIN”

Pro fe so ru zbog mi ta go di na za tvo ra

– Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu novosadskog Vi{eg suda profesoru Sredwe elektrotehni~ke {kole „Mihajlo Pupin” u Novom Sadu Vla sti Ve se li no vi }u (49), kojom je taj prosvetni radnik pravosna`no osu|en na godinu dana zatvora zbog primawa mita – sao{tila je ju~e portparolka Vi{eg suda sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Kako se navodi u presudi, Veselinovi} je 22. avgusta 2007. godine u Futo{koj ulici, u kojoj se nalazi {kola u kojoj predaje, zahtevao i primio 400 evra od o{te}ene Su za ne B. da bi wen sin polo`io

popravni ispit iz predmeta Osnove elektrotehnike.

Veselinovi}a je prvobitno Okru`ni sud u Novom Sadu 6. septembra 2010. osudio na godinu dana zatvora i godinu dana zabrane predavawa, ali je tu odluku ukinuo Apelacioni sud, da bi kasnije slu~aj bio prosle|en Vi{em sudu.

Sud je okrivqenom izrekao i jednogodi{wu zabranu profesorskog rada, koja stupa na snagu od dana pravnosna`nosti presude.

Vreme provedeno u zatvoru ne}e se ura~unati u vreme trajawa te mere, saop{tio je sud.

M. B.

ET[ „Mi haj lo Pu pin” u No vom Sa du

ZA OSAM ME SE CI ZA PLE WE NA 1,5 TO NA DRO GE

Sre} ko Ga vri lo vi} kraj ra ke te

ja i Srbobrana, jo{ iz vremena NATO-ove agresije s po~etka maja 1999. godine.

– Sve je moralo da bude i ranije ura|eno, ali tim koji je preuzeo odgovornost na sebe nije mogao raditi br`e – rekao nam je na~elnik Op{tinskog {taba za vanredne situacije u Be~eju ^e do mir Alek si}. – Jer, u ovakvim poslovima rutina je iskqu~ena, opreznost mora biti maksimalna, uz strogo pridr`avawe pravila. Kada je zavr{eno otkopavawe i projektil bio oslobo|en od zemqe, izmerena je du`ina od 5,8 metra. Po{to su ura|ene sve predradwe u vezi s bezbedno{}u, odlu~eno je da se uni{tewe protivavionskog projektila obavi na licu mesta. Sve je proteklo u najboqem redu i projektil, koji je punih 13 godina pred-

teta s ostacima neeksplodiranih naprava u Srbiji.

Na ~el nik Upra ve za van redne situacije u Novom Sadu Bo {ko Pi li po vi} ka`e da je postojala na~elna podela da ti mo vi Upra ve za van red ne situacije u Novom Sadu uni{tavaju mawa ubojna sredstva kao {to su granate i bombe, a da ovako velika ubojna sredstva de ak ti vi ra Cen tar za raz mi ni ra we, ali po {to je iz o sta la o~e ki va na stra na donacija, vi{e nisu mogli ~ekati.

Pripadnicima Odeqewa za neeksplodirana ubojna sredstva lo gi sti~ ku po dr {ku u akciji dali su op{tine Be~ej, zatim Op{tinska vatrogasna jedinica, ekipe Doma zdravqa i pripadnici Policijske stanice u Be~eju.

V. Jan kov

OD LU KA MI NI STRA UNU TRA [WIH PO SLO VA AUSTRA LI JE

Ka pe tan Dra gan bi }e iz ru ~en Hr vat skoj Dra ga na Va siq ko vi}, poznatiji kao kapetan Dragan, bi}e izru~en Hrvatskoj koja ga tereti za ratne zlo~ine, odlu~io je ministar unutra{wih poslova Australije Xej son Kler, a hrvat sko mi ni star stvo prav de potvrdilo je da su o tome slu`beno obave{teni u ~etvrtak.

Odluka ministra Klera da da „zeleno svetlo” za izru~ewe Vasiqkovi}a Hrvatskoj doneta

obzir sve Vasiqkovi}eve argumente.

Iz hrvatskog ministarstva pravde oglasili su se potvrdom da su slu`beno obave{teni o odluci zvani~nika Australije.

Kapetan Dragan ima pravo da zatra`i reviziju ove odluke, kao i pravo na `albu koju mo`e podneti federalnim i visokim sudskim instancama.

Prema saznawima „Australije na”, Va siq ko vi} to i namerava da u~ini i `albu mu, navodno, pripre ma advo kat Dan Mo ri.

Va siq ko vi} je kao ko man dant srpskih dobrovoqa~ kih je di ni ca u Hrvatskoj osumwi ~en za rat ne zlo~ine nad civilima, a od 2006. po ku {a va prav nim sred stvi ma spre~iti svoje izru~ewe.

Kapetan Dragan australski je drDra gan Va siq ko vi} ima pra vo na `al bu `a vqa nin. Uhap {en je u januaru 2006. na temeje dve godine nakon {to je Viqu zahteva za izru~ewe koji je soki sud „otvorio put ka propodnela Hrvatska. U to je vrecesu izru~ewu”, prenosi agenme `i veo u Austra li ji pod cija Hina navode australijskog imenom Da niel Sne den. Vasiqlista „Australijen”. kovi} je optu`en u Hrvatskoj Izru~ewe kapetana Dragana, za ratne zlo~ine po~iwene nad biv{eg komandanta srpskih dozarobqenim pripadnicima Hrbrovoqa~kih snaga u Krajini, vatske vojske i Hrvatske poliodobreno je po{to nije uspeo cije u Kninu i selu Bru{ka kod da uveri vladu da mu dozvoli Benkovca u februaru 1993. goostanak u Australiji, odnosno dine. nakon {to je Kler prou~io Za(Ta njug) kon o ekstradiciji uzev{i u

U po li cij skim ak ci ja ma naj vi {e „ubra no” ma ri hu a ne Srpska policija, koja je u prvih osam meseci ove godine zaplenila vi{e od 1,5 tone raznih vrsta droge, me|u kojima najvi{e marihuane, nastavila je i u septembru, oktobru i novembru uspe{ne akcije oduzimawa narkotika i privo|ewa dilera.

Me|u ve}im akcijama je hap{ewe ~etiri osobe iz Aran|elovca, od kojih je oduzeto, kako je saop{tila kragujeva~ka policija, oko 11 kilograma marihuane „skank” i 200 grama heroina.

Zaplewena droga bila je namewena tr`i{tu u zemqama Zapadne Evrope i za prodaju u [umadiji, navodi se u saop{tewu.

Policija je u Vrbasu, posle pretresa stana M. J. (34), prona{la laboratoriju za proizvodwu opojne droge, saop{tila je 10. novembra Policijska uprava u Novom Sadu. U pomo}noj prostoriji ku}e prona|ene su stabqike biqke za koju se osnovano sumwa da je indijska konopqa, s aparaturom za weno gajewe u ve{ta~kim uslovima, kao i digitalna vaga za precizno merewe.

Suboti~ka policija odredila je 9. novembra meru zadr`avawa od 48 sati T. B. (31) iz Ba~ke Topole, u ~ijoj ku}i je prona|eno vi{e od kilograma marihuane.

Osnovano se sumwa, kako je navedeno u saop{tewu, da je ona u proteklu godinu su{ila marihuanu u svojoj ku}i, pakovala je i prodavala.

Beo gradska po li ci ja saop {tila je 7. novembra da je zaplenila oko 1,1 kiloram sinteti~ke droge – 3.000 tableta „ekstazi„ i oko 400 grama amfetamina „spid” i uhapsila M. D. (33) zbog sumwe da je preprodavao te narkotike. Uli~na vrednost zaplewenw droge je oko 400.000 dinara.

MUP je saop{tio 30. oktobra da je uhap{en De ja na N. (30) iz Beograda koji se sumwi~i da je, s

jo{ nekoliko osoba, u~estvovao u proizvodwi marihuane u ku}noj laboratoriji, gde je oduzeto 172 kilograma te droge. Prilikom pretresa ku}e u kojoj je osumwi~eni zate~en 28. oktobra prona|ena je kompletna laboratorija za uzgajawe indijske konopqe, 491 stabqika te biqke ukupne neto mase 172 kilograma, vi{e vagica za precizno merewe i automatska pu{ka s municijom, naveo je MUP.

oktobra, posle vi{emese~nog rada, u dve odvojene akcije, li{ili slobode tri osobe i zaplenili devet kilograma marihuane.

Pripadnici lozni~ke policije, kako je saop{teno 17. oktobra, li{ili su slobode ~etiri lica zbog sumwe da su u prethodna tri meseca preprodavala oko pola kilograma heroina.

Policija je u Mokrinu zaplenila 60 kilograma marihuane i

Jed na od la bo ra to ri ja za nar ko ti ke

Beogradska policija, kako je saop{teno, 30. oktobra, posle vi{e od tri sedmice tragawa, uhapsila je Mar ka [. (26) zbog sumwe da je po~etkom oktobra poku{ao da preproda tri kilograma marihuane koja je tada zaplewena.

Kraqeva~ka policija saop{tila je 27. oktobra da su uhapsili ~etvoro~lanu grupu s podru~ja Kraqeva i Kragujevca kod koje je prona|eno 3,6 kilograma marihuane.

Pripadnici beogradske policije su, kako je saop{teno 17.

uhapsila tri osobe zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tio je MUP 28. septembra.

Na grani~nom prelazu Horgo{ 27. septembra, oko 20.10 sati pripadnici Grani~ne policije su, u saradwi s carinicima, na izlazu iz zemqe prona{li oko 16 kilograma „skanka” u automobilu kojim je upravqao poqski dr`avqanin.

Pan~eva~ka policija je 22. septembra uhapsila dve osobe koje su bile u automobilu u ko-

jem je prona|eno oko tri kilograma marihuane.

Grani~na policija je na prelazu s BiH Mali Zvornik, u {upqinama automobila beogradske registracije, prona{la oko 12 kilograma marihuane upakovane u 25 paketa, saop{tio je 14. septembra MUP. Prijepoqska policija saop{tila je 12. septembra da je na grani~nom prelazu Gostun izme|u Srbije i Crne Gore zapleweno 10,5 kilograma marihuane, koja je prona|ena u torbi N. D. (23) iz Beograda.

U zajedni~koj akciji srpske policije i carinika na administrativnom punktu Merdare kod Kur{umlije 8. septembra je spre~en poku{aj krijum~arewa 2,5 kilograma marihuane, a ta droga je otkrivena u vozilu „golf 3”, slovena~ke registracije, koje je dolazilo iz pravca Kosova.

Smederevska policija je saop{tila 6. septembra da je zaplenila oko 6,5 kilograma indijske konopqe u sirovom i polusu{enom stawu i uhapsila B. M. zbog sumwe da ju je uzgajao u dvori{tu ku}e.

U mestu Bogutovac, kraqeva~ka policija zaplenila je oko pet kilograma marihuane, u rezervnom to~ku sme{tenom u gepeku automobila kojim je upravqao M. V. (26) iz Kosovske Mitrovice, saop{tio je 1. septembra MUP. „Od 1. januara do 31. avgusta, u ukupno 3.128 zaplena oduzeta je 1.520,81 kilogram raznih vrsta droge, me|u kojima najvi{e marihuane – 1.382,22 kilograma”, na vo di se u po da ci ma MUP-a.

(Ta njug)

HR VAT SKA FIR MA SE TE RE TI DA JE PRE VA RI LA SU BO TI ^A NE

Pro vi zi ja uze ta, od po sla ni {ta Hrvatska firma “M.K. Kujunxi}” prevarila je oko 300 gra|ana iz cele Srbije, me|u kojima ima i dosta Suboti~ana, nude}i im, uz napla}enu proviziju, posao u inostranstvu nakon ~ega su nestali, izjavio je ju~e za{titnik gra|ana Subotice Zlat ko Ma ro si uk.

Prema wegovim re~ima, kancelariji lokalnog ombudsmana ju~e se javilo izme|u 60 i 70 qudi iz Subotice, a procewuje se da je ova firma, nude}i poslove na brodogradili{tu u \enovi i hotelima u Italiji, o{tetila oko 300 gra|ana iz cele Srbije,

uzimaju}i proviziju za posao koji nisu realizovali.

- U pitawu je stara prevara za koju smo mnogo puta ~uli, a gde qudi iz o~aja tra`e}i posao ispadaju i pomalo naivni.

Obe}a se posao u inostranstvu, uzme se novac za posredovawe, nakon ~ega posrednik nestaje obja{wava Marosiuk.

Kan ce la ri ja za {tit ni ka gra |a na ne ma nad le `no sti u ovom slu~aju, ali je pru`ila svu pravnu i tehni~ku pomo} gra|anima koji su ceo slu~aj pri ja vi li nad le `nim dr `av nim organima. Marosiuk ka`e

da su oni ve} po~eli da vr{e radwe, a s obzirom da je vlasnik pomenutog preduze}a iz Rijeke, on o~ekuje da }e se tra`iti i pravna pomo} nadle`nih organa u Hrvatskoj.

- Gra |a ni su pot pi si va li ugo vo re i do bi ja li pri zna ni ce za pla }e no po sre do va we pri za po sle wu u iz no su od 100 do 150 evra. Pre va re ni su na put u ino stran stvo na rad tre ba li da kre nu pre kju ~e, a u po no} je is te kao rok za iz vr {e we ugo vo ra, ka da je i do {lo do sa me pre va re - re kao je Ma ro si uk.

Kako pi{u “Suboti~ke novine” u ju~era{wem izdawu, o{te}eni su u sredu trebali krenuti za Italiju, kako bi se ju~e javili na svoja radna mesta. Me|utim, od petka popodne, u prostorijama firme „M. K. Kujunxi}„ u Ulici \ure \akovi}a, vi{e nema nikoga, na fiksne telefone se niko ne javqa, dok su mobilni nedostupni.

Prema podacima Agencije za privredne registre, firma „M. K. Kujunxi}” je osnovana 25. jula ove godine, uz osniva~ki kapital od 1.000 dinara. .

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik OBI JE NI AUTO MO BI LI U NO VOM SA DU

Plen pr va po mo} i ben zin Policija je, neposredno nakon {to je obio bravu „juga“ i „golfa“ na Bulevaru cara Lazara i iz wih ukrao prvu pomo}, zatekla Novosa|anina Q. K. (1950), saop{teno je ju~e iz PU Novi Sad. Protiv Q. K. policija je u redovnom postupku podnela krivi~nu prijavu za te{ku kra|u.

Novosadska policija je, neposredno nakon izvr{ene kra|e, zatekla F. [. (1983) i J. K. (1992) iz

okoline Novog Sada, saop{teno je ju~e iz policije.

Kako se navodi, osnovano se sumwa da su wih dvojica ukrali benzin iz jednog „opela“ u Fru{kogorskoj ulici, a da su to poku{ali da urade u jo{ {est automobila, ali su ih policajci spre~ili u tome. Protiv osumwi~enih su u redovnom postupku podnete krivi~ne prijave za kra|u, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

U BA^ KOJ PA LAN CI

Po sle ba ti na ostao bez mo bil nog Policija u Ba~koj Palanci uhapsila je me{tane S. K. (1987) i S. P. (1984) pod sumwom da su pro{le nedeqe napali jednog tridesettrogodi{weg sugra|anina, tukli ga i naneli mu lake telesne povrede te mu ukrali mobilni telefon, novac i li~ne stvari.

Obojici osumwi~enih za krivi~no delo razbojni~ke kra|e odre|eno je zadr`avawe, nakon ~ega su privedeni istra`nom sudiji koji im je odredio pritvor do 30 dana, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

DVO JI CA RU MQA NA TE RE TE SE ZA KRA \E U [AP CU

Ba kar na me ti Pripadnici policije li{ili su slobode i odredili meru zadr`avawa do 48 sati Nikoli B. i \or|u M. iz Rume zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e, saop{tila je ju~e Policijska uprava u [apcu.

Osumwi~eni su u maju ove godine nasilno otvorili trafostanicu visokog napona, vlasni{tvo preduze}a „Kapital invest” Beograd – poslovnica u [apcu i u{li u wu, odakle nisu ni{ta otu|ili, ali su iz

prostorija preduze}a uzeli aparat za su~eqno zavarivawe, vredan oko 80.000 dinara, navodi policija.

Tako|e, u prethodnih nekoliko meseci na podru~ju grada [apca izvr{ili su vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e na {tetu preduze}a RTV [abac – predajnik u Kormanu, „Ingo [abac„ i „Zanat„ a. d. [abac.

Tom prilikom su otu|ivali predmete od plemenitih metala, naj~e{}e bakra, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

ZBOG KO RUP CI JE U MI NI STAR STVU SA O BRA ]A JA I TE LE KO MU NI KA CI JA KO SO VA

Eulek so va op tu `ni ca pro tiv Qi ma ja Euleksov specijalni tu`ilac podigao je optu`nicu protiv Fatmira Qimaja i jo{ {estorice osumwi~enih za organizovani kriminal i druga krivi~na dela korupcije u Ministarstvu saobra}aja i telekomunikacija (MSPT).

Iz Euleksa je ju~e saop{teno da su se krivi~na dela dogodila u razli~itim vremenskim periodima izme|u 2008. i 2010, kao i u vezi s prawem novca izme|u 2009. i 2012 godine. Fatmir Qimaj se tereti i za neprijavqivawe novca za kampawu kada se kandidovao za

gradona~elnika Pri{tine na izborima 2007, kao i za druge krivi~ne prekr{aje.

Osumwi~eni Fatmir Qimaj, Fqorim Qima, Demir Qima, Endrit [aqa, Nexat Krasni}i, Fqorim Zuka i Gani Zogaj optu`eni su, izme|u ostalog, za manipulaciju tenderskom procedurom, davawe i primawe mita i opstruirawe dokaza u vezi s tri tendera u MSPT-u. Navodna {teta naneta buxetu MSPT-a iznosi oko dva miliona evra, precizira se u saop{tewu Euleksa.

(Ta njug)

REAGOVAWA

Od ~e ga je pre mi nuo Zo ran Pe tro vi} List „Dnevnik” je, u broju od 9. novembra 2012. godine, na 13. strani objavio napis N. Perkovi}a, pod naslovom „I Nikoli} odbio pomilovawe Maria{a”.

Gospodin Perkovi} je u navedenom tekstu, izme|u ostalog, napisao da je pokojni Zoran Petrovi} „2009. godine preminuo delom i zbog posledica brutalnog prebijawa i mu~ewa”.

Iz ~lanka nedvosmisleno proisti~e da je autor teksta pri tome mislio na petoricu Temerinaca, koji su 2005. godine, zbog krivi~nog dela poku{aja ubistva Zorana Petrovi}a, osu|eni od (tada) Okru`nog suda u Novom Sadu, na neprimereno visoku kaznu zatvora u trajawu od 61 godine.

Pa`qivijim ~itawem ovog teksta lako se mo`e uo~iti da se predmetni doga|aj desio u Temerinu (u no}i izme|u 25. i 26. juna 2004. godine – prim A. B.), a da je Zoran Petrovi} preminuo (28. aprila) 2009. godine. Dakle, gotovo pet godina nakon tog tragi~nog doga|aja.

Autor napisa propustio je, me|utim, da proveri ~iwenice u vezi s Petrovi}evom smr}u pa je na-

pisao samo svoje subjektivno mi{qewe, koje je u suprotnosti sa stvarnim ~iwenicama. Time je prekr{eno i pravilo novinarske delatnosti o objektivnom i nepristrasnom informisawu, {to je moglo imati za posledicu i razli~ite komentare u javnosti.

U prilogu vam {aqem dokument Instituta za sudsku medicinu iz Novog Sada, koji je sa~iwen 30. aprila 2009. godine, prilikom obdukcije pokojnog Zorana Petrovi}a.

U obdukcionom nalazu su ve{taci, specijalisti sudske medicine, naveli da je „precizno utvr|ivawe uzroka smrti bilo ote`ano” (zbog proteka vremena – prim. A. B.), i da je „nasilan, pak, smrt imenovanog (tj. Zorana Petrovi}a – prim. A. B.), nastala kao posledica uno{ewa opojne droge – heroina i leka anksiolitika – ’diazepama’ u organizam, sasvim je mogu}a”.

Na osnovu mi{qewa dvojice specijaliste sudske medicine proisti~e da ne postoji nikakva uzro~no-posledi~na veza izme|u doga|aja u Temerinu 2004. godine i smrti Zorana Petrovi}a.

Mr An tal Bo zo ki, advo kat

subota17.novembar2012.

13

NA KON SVI RE POG UBI STVA NO VO SAD SKE MA NE KEN KE

Okri vqe ni pre ba ~en u bol ni cu CZ-a Okrivqeni za te{ko ubistvo Vladislave ]. (25), po~iweno u ponedeqak u Fru{kogorskoj ulici 6 u Novom Sadu Darijan M. (25) prekju~e je iz pritvora u novosadskom Okru`nom zatvoru preba~en u Specijalnu zatvorsku bolnicu Okru`nog zatvora u Beogradu zbog lo{eg psihi~kog stawa, saop{tio je ju~e za „Dnevnik” wegov branilac Vladimir \uri~i}.

Re{ewe o sprovo|ewu istrage doneto je tako|e nakon {to je pred de`urni istra`nim sudijom Darijan izjavio da nije psihi~ki spreman da iznese odbranu.

On zvani~no nije dao izjavu ni u policiji nakon odre|ene mere zadr`avawa.

Darijan nije u bolnicu CZ-a odvezen zbog ispitivawa, ve} zbog izrazito lo{eg stawa, dodao je ju~e wegov advokat.

Pri vo |e we okri vqe nog Da ri ja na M. na sa slu {a we kod su di je

Kako smo pisali, be`ivotno telo manekenke, prebijene na smrt, prona|eno je u stanu okrivqenog na 12. spratu solitera na Limanu 2. Osumwi~eni je uhap{en dan nakon zlo~ina, oko dva sata ujutro, na putu Novi Pazar - Kosovska Mitrovica. Nije iskqu~eno da je on nameravao da pre|e u inostranstvo.

Podsetimo, osumwi~eni je, navodno, pre li{ewa slobode putem dru{tvene mre`e „Fejsbuk” s podru~ja Ra{ke priznao delo, vre|ao policiju s ube|ewem da ga ne}e uhvatiti i ~ak najavio samoubistvo.

Vla di sla va ^, ko ja od ma le na zna okrivqenog, a s wim je bila u vezi godinama pre tragi~nog doga|aja, sahrawena je prekju~e na Novom grobqu u Novom Sadu.

M. V.

NE KA DA [WI PRED SED NIK FK „CR VE NA ZVE ZDA” OSLO BO \EN KRI VI^ NOG GO WE WA

Pred sed nik Ni ko li} abo li rao Dra ga na Yaji }a Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} ju~e je doneo odluku o aboliciji od krivi~nog gowewa nekada{weg predsednika FK „Crvena zvezda“ Dragana Xaji}a, optu`enog s jo{ dvojicom biv{ih funkcionera tog kluba za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim transferima igra~a u inostrane klubove.

Odluka o obustavqawu krivi~nog gowewa protiv Xaji}a, koja }e se ve} danas na}i u „Slu`benom glasniku”, odmah }e i stupiti na snagu.

Jedan od Xaji}evih branilaca u procesu pred Vi{im sudom u Beogradu Dragan Savi} izjavio je da je to za odbranu „izvanredna vest“, isti~u}i da „tokom postupka niko od 19 tu`io~evih svedoka nije teretio Xaji}a, niko nije rekao ni{ta negativno za wega ni kao ~oveka, niti za wegov rad u ’Zvezdi’, ve} su govorili sve najboqe“.

– Napokon se, posle pet godina, okon~ao postupak koji nije ni trebalo da se zapo~iwe. Dugujemo zahvalnost predsedniku Nikoli}u {to je ovim ~inom potvrdio ono {to su svi svedoci tvrdili, da Xaji} nije u~inio krivi~no delo – naveo je Savi}.

Advokat Milan Vujin iz tima odbrane ka`e za „Dnevnik“ da je “odlukom o aboliciji predsednik dr`ave procenio da treba staviti ta~ku na krivi~ni postupak prema jednoj legendi srpskog i jugoslovenskog fudbala koji nije bio otpo~et ni sproveden do kraja u skladu sa zakonom“.

– Smatram da ta odluka nije neo~ekivana za nas u stru~nim krugovima. Ali, odlukom je predsednik dr`ave vi{e abolirao Tu`ila{tvo koje je pokrenulo taj nezakoniti postupak i onemogu}io je Xaji}a i wegove bra-

nioce da do|u do pune istine i osloba|aju}e presude, {to bi bilo vi{e u interesu Dragana Xaji}a. Ovako se u lai~koj {iroj javnosti mo`e tuma~iti da je do abolicije do{lo zbog toga {to je Dragan Xaji} legenda srpskog fudbala, a ne zbog toga {to nije kriv. U svakom slu~aju, po predsednikovoj odluci o aboliciji Xaji} vi{e ne mo`e biti krivi~no gowen i na velika vrata se vra}a u srpski fudbal i u „Crvenu zvezdu”, gde je ve} na ~elu radne grupe, a nadam se da }e nakon toga biti na ~elu kluba – naglasio je Milan Vujin. ^in abolicije je, kako napomiwe Vujin, pojedina~an pravni akt i ne odnosi se na druge okrivqene u~esnike u istom postupku, osim ukoliko i oni nisu obuhva}eni odlukom o aboliciji.

Predsednik Republike po Ustavu i zakonu ima pravo da abolira odre|enu li~nost iz raznoraznih razloga za koje proceni da su ispuweni i da nema raz-

Dra gan Ya ji} na „Ma ra ka ni”

Pre ~etiri i po godine trojica biv{ih funkcionera FK „Crvena zvezda“ Dragan Xaji}, Vladimir Cvetkovi} i Milo{ Marinkovi} na{li su se na optu`eni~koj klupi Vi{eg suda u Beogradu po optu`nici koja ih sumwi~i za „zloupo-

Le gen dar ni fud ba ler: Ni kad ni {ta pro tiv za ko ni to ni sam ura dio Dragan Xaji} je ju~e izjavio da nikad ni{ta protivzakonito nije uradio, preneo je sajt kluba „Crvena zvezda“ – Kao {to je poznato iz postupka koji je vo|en, mene nikada niko nije teretio, niti od mene bilo {ta potra`ivao, pa tako nisam o{tetio ni pojedinca, ni dr`avu, ni „Zvezdu„ – izjavio je Xaji}. – Ni{ta protivzakonito nisam uradio ni prema kome.

Dokazi za te moje tvrdwe su u predmetu. Zahvalan sam predsedniku Nikoli}u {to je ovim ~inom pokazao razumevawe da sam gurnut u neosnovani krivi~ni postupak. Sada se u potpunosti okre}em porodici i „Crvenoj zvezdi„. loga zbog toga daqe voditi krivi~ni postupak.

Posle odluke o amnestiji, obustavi}e se i postupak koji je protiv Xaji}a vo|en za privremeno oduzimawe imovine.

trebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim transferima fudbalera ’Crvene zvezde’“.

Svi su u odbrani energi~no odbacili optu`be, tvrde}i da nisu krivi.

Pre destak dana, nakon {to je na su|ewu saslu{an i posledwi svedok, Xaji}evi advokati su predlo`ili Vi{em tu`ila{tvu da odustane od krivi~nog gowewa, navode}i svoje ocene da „nijedan od saslu{anih svedoka nije teretio Xaji}a, a da nema ni pisanih dokaza u predmetu koji bi teretili“.

Procesom su obuhva}eni transferi Gorana Druli}a u {panski „Real Sargaosa“ 2001. godine, Perice Ogwenovi}a u madridski „Real“ 1999, Zorana Wegu{a u madridski „Atletiko” 1998–1999. i Ivana Dudi}a u lisabonsku „Benfiku„ 2000. godine. Optu`nicom se biv{im ~elnicima „ Zvezde„ na teret stavqa da su od pojedinih transfera protivpravno prisvojili velik novac.

Ta~kom optu`nice u vezi s Dudi}evim transferom za zloupotrebu slu`benog polo`aja se sumwi~i i fubalski menaxer Ranko Stoji}.

Postupak }e se nastaviti protiv Cvetkovi}a, Marinkovi}a i Stoji}a.

J. Ja ko vqe vi}

[E ZDE SE TO GO DI [WAK IZ BA [A I DA, KOD KI KIN DE, ZA DR @AN U PO LI CI JI

Kom {i ja osum wi ~en za si lo va we de voj ~i ce Radovan M. (61) iz Ba{aida, kod Kikinde, zadra`an je u Policijskoj upravi u Kikindi zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela silovawa, nedozvoqenih polnih radwi i prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju. Radovan je osumwi~en da je od novembra pro{le godine do oktobra ove iskoristio prijateqstvo i u vi{e navrata u svojoj ku}i, kada su ostajali sami, trinaestogodi{woj devoj~ici prikazivao pornografske filmove, dodirivao je po telu i obqubio je.

Maloletna devoj~ica je poznavala je Radovana M. s obzi-

Ba {aid

rom na to da `ivi u kom{iliku i da je pomagao woj wenoj majci, koja ima jo{ dve starije }erke koje su udate i odselile su se iz Ba{aida.

Devoj~icina majka I. J. je nezaposlena i skromno `ivi od

penzije koju je nasledila od mu`a.

– Od po li ci je sam ~u la {ta je kom{ija, koji nam je pomagao, uradio mom detetu – pri~a I. J. – U {oku sam jer dokazi govore da ju je primoravao na to da za jed no gledaju pornografske filmove, da ju je dodirivao. Odvela sam je kod ginekologa na pregled. Na moje pitawe za{to mi nije ni{ta rekla, ka`e da se bojala moje reakcije. Nisam primetila ni{ta ~udno u wenom pona{awu, niti mi se poverila o strahoti

koju je trpela. Brinem se po{to mi je }erka bolesna, kako }e se sve ovo odraziti na weno zdravqe.

Roditeqi devoj~ice su pre 25 godina u Ba{aid do{li iz Tuzle. Nakon smrti supruga, I. J. je te{ko `ivela uz malu penziju, ali kom{ija Radovan, kom je supruga umrla, nudio im je pomo}, iako ima dve }erke.

– Radovan je ~ak hteo da nam prepi{e ku}u i zemqu, a }erka je od wega dobila mobilni telefon pri~a I. J. U Ba{aidu vlada neverica kada se ~ulo za doga|aj jer, kako saznajemo od me{tana, niko nije posumwao da bi tako ne{to Radovan mogao uraditi.

A. \.

14

SPORT

subota17.novembar2012.

dnevnik

CRVENA ZVEZDA I PARTIZAN IGRAJU 143. VE^ITI DERBI (19)

Crveno-beli orni za borbu U pred ve ~er je 143. ve ~i tog der bi ja na Ma ra ka ni su po ti snu li ha o ti~ no sta we u dru gi plan. Ula `u se mak si mal ni na po ri da eki pa sprem no do ~e ka okr {aj sa kom {i ja ma, a tri jumf bi sva ka ko imao spe ci fi~ nu te `i nu i dao do dat ni po let me ra ma dr `a ve da naj tro fej ni ji klub iz beg ne put u pro va li ju.

- Iza nas je te `ak pe riod, jer smo do `i ve li dva ve za na po ra za u pr ven stvu. Tu su i de {a va wa u klu bu na ko ja ni smo mo gli da uti ~e mo.

Der bi sti `e u pra vi ~as, da po pra -

Ta ko |e, bez ob zi ra na ka rak ter utak mi ce ni ka da tu ne ma kal ku la ci ja, jer se uvek ide pu nim sr cem na po be du - po ru ~io je Jan ko vi}.

Pri ti sak da se utak mi ca mo ra do bi ti pri su tan je na sva kom ko ra ku u Qu ti ce Bog da na.

ima na ras po la ga wu. Zdrav stve ni bil ten je do bar, igra ~i su se re ge ne ri sa li. Tre ba nam hlad na gla va i pu no ener gi je da spor ve dom u de lo plan ko ji smo pri pre mi li. Bit no je da osvo ji mo bo do ve, od no sno da ih Par ti zan iz gu -

Vaqak spreman za sve izazove Fud ba le ri Par ti za na uo~i 143. ve ~i tog der bi ja ima ju osam bo do va pred no sti nad kom {i ja ma i sil no `e le da pred nost po ve }a ju. Ak tu el ni {am pi o ni tra `i }e po be du nad ve ~i tim ri va lom ka ko bi se od le pio na jo{ tri ko ra ka,

kvih utak mi ca u pr ven stvu, ne bi smo on da ima li pu ne am bu lan te igra ~a.

Ono {to po seb no ra du je na vi ja ~e, ali i stru~ ni {tab {am pi o na je to da se Sa {a Ili} opo ra vio i da }e po ~e ti utak mi cu.

Oba kluba bila bez struje Zbog ne iz mi re nih du go va wa za elek tri~ nu ener gi ju rad ni ci Elek tro di stri bu ci je is kqu ~i li su stru ju pr vo Par ti zan, a za tim i Cr ve noj zve zdi. Dug Par ti za na iz no si 19 mi li o na di na ra, dok je Zve zdin mno go ve }i i iz no si 50 mi li o na. Na Ma ra ka ni ukqu ~e na je stru ja po la sa ta po {to je is kqu ~e na, po {to su cr ve no-be li oba ve sti li EPS da su pot pi sa li spo ra zum o iz mi re wu du go va na ra te. Par ti zan ima sli ~an spo ra zum sa tom kom pa ni jom, pa je i cr no-be li ma sti gla stru ja.

Kroz igru do gola Pre kid bi mo gao da bu de naj o pa sni je Zve zdi no oru` je, a Ne nad Mi li ja{ ni je mo gao da obe }a po go dak.

- Ako bu de pri li ke opro ba }u {ut, vo leo bih da po go dim mre `u. Po ku {a }e mo da kroz igru do |e mo do {an si i go lo va. Da kle, ni je pre kid je di ni ele ment ko ji nam mo `e do ne ti po be du - na gla sio je ka pi ten. vi mo uti sak, po dig ne mo se psi ho lo {ki, sma wi mo bo dov nu raz li ku.

Pro na {li smo mir u ka ran ti nu u Ko vi lo vu, svi smo mak si mal~ no po zi tiv ni i or ni za bor bu - is ta kao je tre ner Alek san dar Jan ko vi}.

Eki pu je po se tio i le gen dra ni Dra gan Xa ji}, ko ji se na la zi na ~e lu Rad ne gru pe ko ja ru ko vo di klu bom po sle ostav ke Vla da na Lu ki }a.

- Po dr {ka nam zna ~i, uosta lom ra di li smo pret hod nih da na na po di za wu mo ra la i sa mo po u zda wa.

Ni ka da u isto ri ji der bi ja mo ti va ci ja za tre ne re ni je bi la pro blem.

}i ni, pri ti snu ti fi nan sij skim pro ble mi ma, ima ju do dat ni te ret nad gla vom, dok cr no - be li `e le da ostva re i 11 uza stop nu po be du u pr ven stvu.

- Ne za va ra va nas tre nut na si tu ci ja ri va la. Gle da mo sa mo se be

Mo me nat s pret hod nog der bi ja iz me |u Zve zde i Par ti za na

- Im pe ra tiv po be de po sto ji uvek u Zve zdi, da ne pri ~a mo o der bi ju.

Zna se ko li ko je to bi tan duel na vi ja ~i ma i na ma. Sve sni smo to ga, ali mi slim da svi i `e le da igra ju u Cr ve noj zve zdi ba{ zbog tog „slat kog� pri ti ska. Pri zna jem, ovo je ste je dan od naj zna ~aj ni jih su sre ta ko ji }u od i gra ti u vi {e go di {wem sta `u na Ma ra ka ni - sma tra ka pi ten Ne nad Mi li ja{.

Tak ti~ ka iz ne na |e wa su is kqu ~e na.

- Od li~ no se po zna je mo, ne ma tu taj ni, zna mo ko i ka kve op ci je

bi, jer u u ovom de lu se zo ne ni su ima li kik se ve. Ta ko bi se si tu a- ci ja okre nu la u na {u ko rist, jer pr ven stvo se ne mo `e od lu ~i ti ve} u no vem bru - kon sta to vao je Jan ko vi}.

Ni je `e leo stra teg cr ve no- be lih da ot kri va de ta qe oko sa sta va ti ma, ma da se ne ke ra di kal ne pro me ne ne o~e ku ju :Baj ko vi}, Mi ki}, Mla de no vi}, Mak si mo vi}, Jo va no vi}, Mi li vo je vi}, Mi li ja{, Di mi tri je vi} (Mi ja i lo vi}), La zo vi}, Ka sa li ca i Mu drin ski.

Z. Rangelov

{to }e, ka `e tre ner Ver me zo vi}, bi ti do voq no sa mo da se obez be di je se wa ti tu la.

- Ne mi slim da ovaj der bi mo `e da od lu ~i o no vom {am pi o nu.

Ima jo{ do sta da se igra, do sta go sto va wa na ko ji ma do ma }i ni pla ni ra ju da osvo je ne ki bod ta ko da }e bi ti sve otvo re no. Ide mo od utak mi ce do utak mi ce, ta ko je naj bo qe - re kao je {ef stru ke vaq ka Vla di mir Ver me zo vi}.

Par ti zan i Cr ve na zve zda u pot pu no raz li ~i tom ras po lo `e wu da nas iz la ze na te ren. Do ma -

i ka ko }e mo mi da od i gra mo. Ovo je der bi, utak mi ca na ko joj se do ka zu je{, ta ko da sam si gu ran da }e kom {i je ima ti ogro man mo tiv.

Sa svo jim igra ~i ma pri ~ao sam o to me ta ko da je even tu al no opu {ta we kod nas is kqu ~e no.

S ob zi rom na te `ak ras po red cr no - be lih u po sled wih me sec da na, po sta vqa se pi ta we ho }e li oni bi ti za do voq ni i re mi jem.

Ti me bi sa ~u va li ve li ku pred nost pred na sta vak {am pi o na ta.

- Mi ne zna mo da igra mo na re mi. Op {te je po zna to da Par ti zan for si ra na pa da~ ki stil igre pa }e ta ko bi ti i sa da. Der bi je naj ve }a utak mi ca na {eg pr ven stva i kal ku la ci je su is kqu ~e ne. Svi ho }e da se po ka `u, da ima ju der bi po be du u bi o gra fi ji, ne {to {to }e na red nim po ko le wi ma da pri ~a ju. Ako ne ma{ po be du u der bi ju to je kao da ga ni si ni igrao.

Par ti zan ne ma ka drov skih pro ble ma.

- Svi igra ~i su zdra vi i sprem ni za sve iza zo ve ko je no si der bi.

Ka mo sre }e da ima mo vi {e ova -

- On je od ra dio sve tre nin ge u po sled wih pet da na i spre man je, ma da zna ju }i ga to bi re kao i da ni je.

Ver me zo vi} zna i ko si gur no ne }e za po ~e ti der bi.

- Ka ma ra i Za bi ja ni su ni u pro to ko lu. Pro koc ka li su svo ju {an su pa }e ma lo da od mo re. A, za ka sni je, vi de }e mo.

Tre ner ve} zna start nu po sta vu.

- Znam, ali mi slim da to zna ju i u Zve zdi. Ne ma tu pre ve li kih taj ni, jed ni o dru gi ma zna mo sve.

Ver me zo vi} je na kra ju po `e leo sle de }e.

- Zna mo svi da ovo ne }e bi ti der bi naj bo qih klu bo va u Evro pi, ali ima re pu ta ci ju i od re |e ni kva li tet da za in tre su je na vi ja ~e. Se }am se vre me na ka da sam ja bio igra~ ka ko su se na vi ja ~i oku pqa li is pred na {eg ka ran ti na i da va li nam sna gu. @e lim do bru igru u der bi ju, fa na ti~ no na vi ja we, ali bez in ci de na ta i sli~ nih stva ri - is ta kao je tre ner Par ti za na.

I. Lazarevi}

SPORT

dnevnik VOJVODINA GOSTUJE U NI[U

Op ti mi zam s po kri }em Po sle pu nih 10 go di na, da nas }e sna ge u pr ven stve nom su sre tu od me ri ti fud ba le ri Rad ni~ kog iz Ni {a i Voj vo di ne.

Utak mi ca je ve o ma va `na za oba ti ma, pa ne ma sum we da }e i jed ni i dru gi ve o ma mo ti vi sa ni iza }i na trav na ti te pih re no vi ra nog ^a i ra. Ni {li je, sa `e qom da pre ki nu niz lo {ih re zul ta ta i, even tu al nom po be dom, po beg nu iz zo ne ti mo va ko ji se bo re za op sta nak, a No vo sa |a ni, uko li ko tri jum fu ju, s am bi ci jom da na pra ve ve li ki ko rak ka vr hu ta be le.

Voj vo di na je ju ~e ot pu to va la u Ni{, {to do voq no go vo ri o va `no sti ko ju utak mi ci pri da je stru~ ni {tab.

- Osnov na `e qa nam je da na sta vi mo niz do brih re zul ta ta – re kao je tre ner Ne boj {a Vig we vi}. – Rad ni~ ki }e si gur no ima ti ve li ku `e qu da se, po sle lo {e pr ven stve ne se ri je, va di ba{ u du e lu s na ma. To mo `e da bu de do bro za Voj vo di nu, jer uko li ko do ma }in kre ne agre siv ni je i otvo re ni je ka na {em go lu, osta vi }e nam do sta pro sto ra ko ji bi mi mo ra li da is ko ri sti mo i po boq {a mo re a li za ci ju.

Ima mo pra vo na op ti mi zam i po kri }e za to, jer sam i sam sve dok do bre at mos fe re unu tar ti ma i pri met nog sa mo po u zda wa kod na {ih igra ~a. Ve ru jem da mo `e mo da osvo ji mo sva tri bo da na ^a i ru.

Ima Vig w e v i} od r e | e n ih pro bel ma oko sa sta va, jer ne }e mo }i da ra ~u na na po vre |e nog ka p i t e n a Mi r o s la v a Vu l i -

Vla dan Pa vlo vi} ve ru je da }e Vo {a tri jum fo va ti na ^a i ru

}evi }a, a, ka ko stva ri sa da sto je, ni na Mi ro sla va Ste va no vi }a, ko ji se „do sta po tro {io igra j u } i za re p re z en t a c i j u BiH u pri ja teq skoj utak mi ci u Al `i ru“.

- Po sle du e la u Ni {u, o~e ku je nas Kup utak mi ca sa Spar tak ZV u Su bo ti ci i ne `e lim da Ste va no vi }a, uko li ko da nas bu de igrao, iz gu bi mo za taj ta ko |e ve -

o ma va `an duel – ob ja snio je Vig we vi}. – Za to je otvo re no me sto na de snom be ku, na ko jem sam u pri prem noj utak mi ci s Du na vom is pro bao Ho lan |a ni na Ser `i wa Gri na. On je i ra ni je igrao i na toj, kao i na po zi ci ji {to pe ra, a dru ga op ci ja nam je da Ne ma wu Ra do ju pre ba cim na be ka. Me |u tim, bi la bi {te ta da to u~i nim jer u po sled we vre -

SPARTAK ZLATIBOR VODA DO^EKUJE JAGODINU

Vra }a we du go va Na kon se ri je do brih re zul tat i osam na est ve za nih bo do va, fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de ne `e le da sta nu, ve} se na -

Tre ner Spar ta ka ZV Pe tar Kur }u bi}

da ju da }e niz do brih iga ra, pa i re zul ta ta, bi ti na sta vqen u me ~u s Ja go di nom. Su bo ti ~a ni iamju do da ni mo tiv u ovom su sre tu po {to su pro {le se zo ne dva pu ta gu bi li od Ja go di ne i ima li ne ga tiv nu gol raz li ku od 0:7.

– Ja sno je da nas o~e ku je te {ka utak mi ca iz vi {e raz lo ga. Ja go di na je vr lo do bra eki pa ko ja ve} ne ko li ko go di na una zad kon ku ri {e za iz la zak na me |u an rod nu sce nu.

Ima ju Ja go din ci do bre re zul ta te i ove se zo ne, tre }i su na ta be li, sa vla da li su Zve zdu na Ma rak ni, a kod nas do la ze po ma lo ra we ni po sle po ra za od Sme de re va. Iza nas je se ri ja do brih re zul ta ta i do bra for ma. Ne pri la go |a va mo se ni jed nom pro tiv ni ku, tru di }e mo se da igra mo na{ si stem, na pa da~ ki, a na dam se da }e nam to do ne ti re zul tat. Do bro smo igra li u pro te klom pe ri o du, bi lo je do brih re zul ta ta, a po be da pro tiv Ja go di ne bi sa mo mo gla da bu de {lag na tor tu – re kao je tre ner su bo ti~ kih go lu bo va Pe tar Kur }u bi}.

Kur }u bi} ne ma mno go pro ble ma oko sa sta va, zbog kar to na u ti mu ne }e bi ti je di no Alek san dra Ko va ~e vi }a, dok se od bo gi wa jo{ uvek ni je opo ra vio \or |e vi}. Iako su svi osta li sprem ni, za o~e ki va ti je da, sa iz u zet kom Ko va ~e vi }a, Kur }u bi} ne pro me ni tim ko ji do bi ja.

N. S.

me Ra do ja igra ve o ma do bro u ma ne vru.

Is ku sni le vi bek Vla dan Pa vlo vi} se vra tio u start nu po sta vu i igra ve o ma do bro, a pred da na {wu utak mi cu je re kao: - U du e lu s Rad ni~ kim ~e ka nas te `ak po sao. Ni {li je ne u po re di vo agre siv ni je i bo qe igra ju ka da su do ma }i ni i na to }e mo mo ra ti da obra ti mo po seb nu pa `wu. S dru ge stra ne, ve ru jem da ima mo kva li tet da po be di mo na ^a i ru i na dam se da }e mo to i da po tvr di mo, op ti mi sta sam.

Upi tan zbog ~e ga mla di re pre zen ta ti vac Vuk Mi to {e vi} ne do bi ja ve }u mi nu ta `u, Vig we vi} je od go vo rio: - To je pi ta we ne sa mo za me ne, ne go i za ra ni je tre ne re Voj vo di ne. Naj za do voq ni ji bih bio da Vuk svo jim do brim igra ma i ra dom na tre nin zi ma iz ba ci iz ti ma Ra do ju ili A|u rua, od no sno da se svi oni bo re za me sto eki pi. To je zdra va kon ku ren ci ja i ta ko se, uosta lom, do la zi i do re zul ta ta. Me |u tim, kod nas igra ~i ~e ka ju na sla bi ju par ti ju di rekt nih kon ku re na ta za me sto u eki pi, ne po ku {a va ju }i da sa mi na pre du ju i to je, ge ne ral no gle da no, pro blem mla dih igra ~a u Sr bi ji. Mi to {e vi} tre ba da po pra vi do sta stva ri u igri a to ne ~i ni, za raz li ku od Ra do je i A|u rua ko ji ima ju u~i nak u ti mu. Kao tre ner, naj za do voq ni ji bih bio ka da bih mo gao da bi ram iz me |u dve od li~ ne op ci je. Pre ma to me, je di ni kri te ri jum za ula zak u tim je u~i nak, a mi nu li rad u fud ba lu ne po sto ji.

A. Predojevi}

HAJDUK NA BAWICI

Na u ~i li lek ci ju

Fud ba le ri Haj du ka su od mi nu log ko la na po sled woj po zi ci ji i si gur no je da }e u~i ni ti sve da se {to pre re {e fe we ra. Da nas go stu ju Ra du na Ba wi ci, {to je ve o ma ozbi qan is pit.

- Na ma su bo do vi pre ko po treb ni, ne bit no nam je ime ri va la, do ma }in stvo ili go sto va we, uvek ide mo na po be du. Ve ru jem da }e se igra ~i za la ga ti mak si mal no, kao i do sa da, i da }e od i gra ti do bru utak mi cu, a za raz li ku od pret hod nih na dam se da ne }e mo pra vi ti po ~et ni~ ke gre {ke. Ve ru jem da smo na u ~i li lek ci ju – ka `e {ef stru~ nog {ta ba Mi lan Mi la no vi}.

Iz ve sno je da i gra |e vi na ri `e le bo do ve, jer se ni oni u po sled we vre me ne mo gu po hva li ti do brim re zul ta ti ma.

- To zna ~i da }e bi ti do bra utak mi ca.

Ka kvo je ras po lo `e we u eki pi s ob zi rom da je na za ~e qu ta be le?

- At mos fe ra je sa svim po voq na, na tre nin zi ma mak si mal no rad na a igra ~i ima ju `e qu da se do ka `u i da do kra ja je se ni osvo je {to vi {e bo do va. Si gu ran sam da ako bu de mo igra li kao u po sled wih ne ko li ko su sre ta i ako se bu de mo za la ga li kao u po sled we vre me da }e i bo do vi do }i– na da se Mi la no vi}.

Vi so ki {to per Bu la to vi} ima pro ble ma sa le |i ma, dok su svi osta li zdra vi i or ni za su sret na Ba wi ci, pa va qa o~e ki va ti sle de }i sa stav: Bra}, Mi lu ti no vi}, M. Ve se li no vi}, Bu la to vi}, La li}, ]u lum, Ada mo vi}, Se ku li}, Vse li no vi}, Ob ro vac i Cvet ko vi}. \. Bojani}

subota17.novembar2012.

15

JELEN SUPERLIGA – 13. KOLO DANAS SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja go di na NI[: Rad ni~ ki - Voj vo di na BE O GRAD: BSK Bor ~a - Do wi Srem BE O GRAD: Rad - Haj duk NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int

(13) (13) (13) (13) (13) (13) (Pr va TV, 19) (sutra 13)

1. Par ti zan 12 11 0 1 37:7 33 2. Cr ve na zve zda 12 8 1 3 26:16 25 3. Ja go di na 12 7 2 3 12:7 23 4. Voj vo di na 12 5 6 1 9:7 21 5. Spar tak ZV 12 5 3 4 16:12 18 6. Rad 12 5 3 4 14:10 18 7. Slo bo da Po int 12 4 5 3 15:18 17 8. Ja vor 12 5 1 6 16:11 16 9. Do wi Srem 12 4 3 5 10:13 15 10. No vi Pa zar 12 3 5 4 15:14 14 11. Rad ni~ ki (N) 12 3 4 5 13:23 13 12. OFK Be o grad 12 3 3 6 14:16 12 13. Rad ni~ ki 1923 12 2 5 5 11:18 11 14. BSK 12 3 2 7 12:29 11 15. Sme de re vo 12 1 5 6 6:17 8 16. Haj duk 12 1 4 7 9:17 7 U sle de }em ko lu (24/25. no vem bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - Rad ni~ ki 1923, KU LA: Haj duk - Do wi Srem, JA GO DI NA: Ja go di na - BSK Bor ~a, BE O GRAD: OFK Be o grad - Spar tak ZV, IVA WI CA: Ja vor - Rad ni~ ki (N), BE O GRAD: Par ti zan - Sme de re vo, U@I CE: Slo bo da Po int - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: Rad No vi Pa zar.

DOWI SREM SPREMAN ZA DUEL U BOR^I

\u ki} naj ve }a opa snost Bod osvo jen pro tiv Spar tak Zla ti bor vo de do dat no je mo ti vi sao fud ba le re Do weg Sre ma pred utak mi cu u Bor ~i. Ras po lo `e we je na vi si ni i op {te je uve re we da je kraj se ri ji sla bi jih re zul ta ta, a tre nu tan po lo `aj BSK-a na ta be li ne za va ra va iza bra ni ke Bo gi }a Bo gi }e vi }a.

- Str~ ni {tab je do bro sni mio ri va la i to kom ne de qe smo naj vi {e ra di li na tak ti ci - is ti ~e \or j|e Vu ko brat, ko ji pro tiv Su bo ti ~a na ni je igrao zbog kar to na Zna mo da je BSK pri mio mno go go lo va od Par ti za na i Cr ve ne zve zde, {to ne tre ba da nas za va ra.

Iako igra ju pri li~ no pro men qi vo, po me ni su ve o ma do bra eki pa, sa do sta do brih po je di na ca. Do bro su igra li u pro {lom ko lu u Ku li, {to je raz log vi {e za opre znost.

Da }e mo sve od se be da iz vu ~e mo {to bo qi re zul tat.

Po sle dva ko la su spen zi je (cr ve ni kar ton) u eki pu se vra }a La zar ^or da {i}.

- Naj te `e je gle da ti svoj tim sa tri bi na – pri zna je ^or da {i} - Pro tiv BSK-a se vra }a ju Dam wa no vi} i Vu ko brat, {to }e do ne ti do dat nu si gur nost eki pi. Na `a lost, ve li kih pro ble ma s po vre da ma ima ju Bu ko rac i Mi lo sa vqe vi}. Me |u tim, ko god bu de na te re nu pru `i }e 100 od sto svo jih mo gu} no sti, pa ve ru jem da re zul tat ne }e iz o sta ti. Do bro po zna jem \u ki }a i op {te je uve re we da nam od we ga pre ti naj ve }a opa snost.

Na upre znost upo zo ra va i je dan od bo qih stre la ca li ge Og wan Dam wa no vi}.

- BSK je vr lo ~vr sta eki pa, po go to vo na do ma }em te re nu - ka `e Dam wa no vi} - Do ma }in, pred vo |en is ku snim Nu hi jem, tru di }e se da se po ka `e u naj bo qem sve tlu, ali i mi ima mo svo je adu te. @. Radivojevi}

IN\IJA DESETKOVANA NA DETELINARI

Prog no ze ne za hval ne In |i ja }e ne kom plet na igra ti i na De te li na ri, po vre |e nim Ko la ro vu, Ste van ~e vi }u i Avri }u pri kqu ~io se Ze li}, Di mi trov i Du ka nac su po `u te li na utak mi ci sa Be `a ni jom, pa je tre ner Zo ran Go ve dri ca opet u pro ble mi ma ka ko da sa sta vi ti tim. Ipak, ko ga ne ma bez we ga se mo ra. Ne ko od re zer vi sta do bi }e pri li ku da se na met ne i mo `da obez be di me sto me |u star te ri ma za fi ni{ je se we se zo ne. Ne ko li ci na wih je upra vo mi nu log vi ken da oprav da la uka za no po ve re we, pa se i pro tiv ka na ri na ca o~e ku je do bra par ti ja. A, ko me }e pri pa sti sla |i deo ko la ~a osta je da se vi di.

- Broj ne utak mi ce od i gra li su In |i ja i No vi Sad, iz ne na |e wa je bi lo na pre tek pa je i sa da, bez ob zi ra {to do ma }i na ma ne cve ta ju ru `e, te {ko i ne za hval no prog no zi ra ti po bed ni ka. Ka na rin ci su zna li da po be de na na {em sta di o nu, mi da sla vi mo pred wi ho vim sim pa ti ze ri ma pa }u ti po va ti na po de lu bo do va - prog no za je be ka Vla di mir Li va ja.

D. Vi}enti}

NOVI SAD UGO[]UJE IN\IJU

Ka na rin ci ma bo do vi neo p hod ni Fud b a l e r i No v og Sa d a na l a z e se na za ~e q u pr v o l i g a { kog ka r a v a n a sa sve g a 11 osvo j e n ih bo d o v a. Pred iza b ra n i c i m a tre n e r a Bog d a n a Ko r a k a je te ` ak put do op s tan k a. Gru p a ti m o v a iz si g ur n e zo n e uma k la je No v o s a | a n i m a za pet bo d o v a i ako da n as ne tri j um f u j u u du e l u sa In | i jom na } i }e se u iz u z et n o te { koj si t u c a i j i.

- Tre ner In |i je Zo ran Go ve da ri ca do bro po zna je ve }i nu na {ih igra ~a, {to ni je be zna ~aj no. Mi u me~ ula zi mo sa im pe ra ti vom po be de ka ko bi smo sma wi li za o- sta tak za ti mo vi ma iz si gur ne zo ne, dok go sti sti `u na De te li na ru ras te re }e ni, ima ju10 bo do va vi {e od nas. Ube |en sam da }e mo ji igra ~i da ti mak si mum, od i gra ti zre lo i agre siv no i osvo ji ti bo do ve, u pro tiv nom nam se ne pi {e do bro. O~e ku -

jem ve li ku po dr {ku na vi ja ~a - re kao je tre ner ka na ri na ca Bog dan Ko rak.

Po seb nu pa `wu do ma }i fud ba le ri mo ra }e da obra te na tan dem gol ge te ra Di mi trov - Du ba ji}, tim pre {to je No vi Sad do sa da pri mio naj vi {e go lo va u li gi, a ne mo `e da se po hva li sa efi ka sno {}u.

- Ce le ne de qe smo ra di li na po pra vqa wu kon ce tra ci je i agre siv no sti iz me |u ve znog red i na va le. Ta ko |e, tri du li smo se da ot klo ni mo i ne ke ele men te u fa zi na pa da, ta~ ni je re a li za ci je. U eki pu se vra }a ju Ba la ba no vi} i Sko pqak, Ba ji} zbog kar to na ne ma pra vo igra wa, dok je ne iz ve stan na stup Rok se. Po na vqam, na dam se do broj par ti ji i na {oj po be di - is ta kao je Ko rak.

Utak mi ca na De te li na ri po ~i we u 13 ~a so va.

I. Grubor

Po no vo star te ri: Ne boj {a Sko pqak i Mi lo rad Ba la ba no vi} (plavi dre so vi)

Fo to: S. [u {we vi}

16

subota17.novembar2012.

DA NI AL VE[, PR VO TI MAC BAR SE

Gvar di o la oti {ao zbog igra ~a Od bram be ni fud ba ler Bar se lo ne Da ni Al ve{ re kao je da su igra ~i od go vor ni za od la zak Pe pa Gvar di o le iz klu ba.

- Pep je re kao da }e oti }i iz klu ba tek ka da ga vi {e ne bu de mo slu {a li. Na te re nu ni smo do bro re a go va li na we go ve za mi sli, ni smo ra di li stva ri ka ko je tre ba lo i za to se ose }a mo od go vor nim za we gov od la zak ka zao je Al ve{.

Gvar di o la je iz klu ba oti {ao le tos, a pret hod no je sa Bar se lo nom za ~e ti ri se zo ne po stao naj tro fej ni ji tre ner u isto ri ji ka ta lon skog gi gan ta. Al ve{ je u Bar se lo nu do {ao pre ~e ti ri go di ne iz Se vi qe, a do sa da je za tro fej ni klub od i grao 221 utak mi cu i po sti gao 15 go lo va. Ovaj

Dani Alve{

fud ba ler je za se lek ci ju Bra zi la od i grao 59 utak mi ca i dao pet go lo va.

Ven ger `e leo Ibra hi mo vi }a Me na xer fud ba le ra lon don skog Ar se na la Ar sen Ven ger re kao je da je `e leo da do ve de Zla ta na Ibra hi mo vi }a ka da je {ved ski igra~ bio ti nej xer.

- Bio je ov de na tre ning kam pu, ali ni je `e leo da do |e na pro bu, jer je imao 16 go di na i vra tio se ku }i. @e leo sam da ga

jav no sti skre nuo je po go dak u fi ni {u me ~a, ka da je sa oko 20 me ta ra ma ka zi ca ma po ~e tvr ti put sa vla dao is tr ~a log gol ma na Har ta.

- Ka da ne ko po stig ne ta kav gol, mi sli te da je to ne mo gu }e za obi~ nog spor ti stu. Ka `u da je Ibra hi mo vi} maj stor kung-fua, mo ra te bi ti po seb no raz gi ba ni,

SPORT

dnevnik

DA NAS I SU TRA ME \U NA ROD NI MI TING U NO VOM SA DU

Za me da qe i na gra de Tra di ci o nal ni pli va~ ki mi ting, 33. po re du,Vo {a 2012, odr `a }e se da nas i su tra na ba ze nu Spen sa. Or ga ni za tor je PK Voj vo di na, a o~e ku je se oko 380 tak mi ~a ra iz Bo sne i Her ce go vi ne, Bu gar ske, Ma |ar ske, Ma ke do ni je, Slo ve ni je, Slo va~ ke i Sr bi je. Tak mi ~i se u ~e ti ri uz ra sne ka te go ri je: mla |i pi o ni ri, pi o ni ri, ka de ti i ap so lut na. Pli va ju se sle de }e di sci pli ne: 100 slo bod no, le| no, del fin i pr sno, 200 me {o vi to i slo bod no. Na kra ju tak mi ~e wa, su tra, bi }e ot pli va na i ~u ve na {ta fe ta 8h50 (~e ti ri mu {kar ca i ~e ti ri de voj ke). Po red me da qa naj bo qi ma, bi }e na gra |e ni i naj vred ni ji re zul ta ti.

- Bi }e na gra |e ni i naj bo qi pli va ~i na {eg klu ba za se zo nu 2011/2012: pi o ni ri Ni ko la Go be qi} i Va wa Mur tin, ka de ti Ni ko la Lo vre i An |el ka Cvet ko vi}, ju ni o ri Igor Ter zi} i Ta ma ra Vu ko brat i se ni o ri Ra do van Si qev ski i Ti ja na Vu ka -

no vi}. Mi ting }e otvo ri ti Pre drag Svi lar, ~lan grad skog ve }a za du `en za sport, a pri zna wa }e mo uru ~i ti i spon zo ri ma i me di ji ma - re kao je {ef stru~ nog {ta ba PK Voj vo di na Mir ko Sr |a nov.

Ovo tak mi ~e we bi }e po sled wa pro ve ra za na {e pli va ~e pred Evro po sko pr ven stvo u 25 me tar skim ba ze ni ma u Fran cu skoj (od 22. do 25. no vem bra).

- Na {a tri pli va ~a, Ra do van Si qev ski, Ste fan [o rak i Igor Ter zi} u~e stvo va }e na pred sto je }em Evrop skom pr ven stvu, ta ko da }e oni na ovom mi tin gu na stu pi ti sa mo u {ta fe ti. @e le li smo da im pru `i mo pri li ku da se od mo re pred ovo va `no nad me ta we, ali i da se po ja ve u na {oj tra di ci o nal noj {ta fet noj tr ci i vra te pe har u klub, ko ji smo pro {le go di ne iz gu bi li re kao je tre ner Igor Be re ti}.

Tak mi ~e wa po ~i wu da nas od 17, a fi na la su su tra od 10 sa ti.

G. Ma le no vi}

Igor Bereti} i Mirko Sr|anov

VRA TIO SE OP TI MI ZAM BE ^E JA CA PRED NO VU SE ZO NU

Eli ta kao im pe ra tiv Ako je su di ti po ono me {to se ~u lo na pres kon fe ren ci ji Va ter po lo klu ba Be ~e jac pred no vu se zo nu, okre }e se no vi list u {est i po de ce ni ja du goj isto ri ji ovog spor ta naj ve }eg po ti skog gra da i qu bi te qi va ter po la mo gu o~e ki va ti le pe ve sti iz le gen dar nog za tvo re nog ba ze na OSC Mla dost.

- Ima mo ose }aj da smo do bi li ne {to bo qi tret man u gra du i na {oj dru goj ku }i OSC Mla dost, {to nam je bio do dat ni sti mu lans da se re or ga ni zu je mo, vra ti mo ne ke re no mi ra ne igra ~e u ma ti~ ni klub i po ku {a mo da se igra ma i re zul ta ti ma iz bo ri mo za po vra tak u eli tu - za -

ko va `an za da tak }e nam bi ti da oma so vi mo rad s de com, ka ko bi sva ka uz ra sna ge ne ra ci ja ima la po ten ci jal ko ji mo `e rav no prav no da se no si sa osta lim vr {wa ci ma na tak mi ~e wi ma. Ima ju }i u vi du sa stav ko ji smo for mi ra li, sve sem osva ja wa jed nog

rom funk ci o ni {e na za do voq stvo svih.

- Pri pre me smo od ra di li na za do vo qa va ju }i na ~in, pro ve re su po ka za le da se op ti mi zam s pra vom vra tio u klub. Sa stav je spoj mla do sti i is ku stva i ve ru jem da je to do bit na kom bi na ci ja za be ~ej ski va ter po lo u ovom tre nut ku. Ima mo od re |e nih pro ble ma zbog to ga {to nam ne ki igra ~i stu di ra ju u No vom Sa du i Su bo ti ci, pa ne tre ni ra ju sva ko dnev no sa na ma, ali ve ru jem da }e mo taj pro blem u ho du pre va zi }i. Ube |en sam da }e mo u kon ku ren ci ji osam klu bo va us pe ti da se iz bo ri mo za ba ra`, a on da se i vra ti mo u eli tu - op ti mi sta je tre ner Ma ri}.

od pr va dva me sta u li ga {kom tak mi ~e wu bio bi ne u speh - ka te go ri ~an je Go ran Kr sto no {i}.

No vi tre ner Bor ko Ma ri} po zna je si tu a ci ju u klu bu, jer je u mi nu loj se zo ni ra dio s mla |im uz ra stom. Ni je krio za do voq stvo {to je klub imao po ve re we i pru `io mu {an su da pred vo di tim sa ivi ce ba ze na i is ti ~e da sa rad wa s sport skim di rek to -

Be ~ej ski va ter po li sti ve ~e ras do ~e ku ju Par ti zan 2, ko ji se van kon ku ren ci je tak mi ~i u pr vo li ga {kom B ka ra va nu. Za qu bi te qe va ter po la u Be ~e ju je va `na i in for ma ci ja da }e wi ho vi qu bim ci svo je pr ven stve ne utak mi ce uvek igra ti su bo tom od 18 sa ti i da je ulaz na tri bi ne slo bo dan.

V. Jan kov

Sa stav Va ter po lo klub Be ~e jac je za no vu se zo nu li cen ci rao 18 igra ~a, to su :Zo ran Jer ko vi} i Mi lo{ To ma {e vi} (gol ma ni), Mi lo{ Br kqa~, Go ran Kr sto no {i}, Ne boj {a Ri sti}, Ste van Stra i nov, Zo ran Pe ri}, Ste fan Na }uk, Vla di mir Ko ro vqev, Ste fan To mi }e vi}, Bo `i dar Pe len gi}, Mi lo{ Po po vi}, Sve to zar Mar ko vi}, Vla di mir Kre~ ko vi}, Vla di mir Da vi dov, Pe |a Pr ko so va~ ki, Vla di mir Cve ti} i Vla di mir ^a vi}. vom de bi tu je kao sport ski di rek tor, a u vo di }e na sta vi ti ta mo gde je stao kao ~lan tro fej ne ge ne ra ci je i bi ti sto `er ti ma ko ji ima am bi ci je da za u zme jed nu od pr ve dve po zi ci je na ta be li, ka ko bi kroz ba ra` po ku {a li da se po sle de ce ni je vra te u eli tu.

Arsen Venger

vi dim na tre nin zi ma, ali od lu ~io je da ode u Ajaks i to ga ni je spre ~i lo da na pra vi ve li ku ka ri je ru. De {a va ju se ta kve stva ri, on ni je je di ni slu ~aj - re kao je Ven ger za en gle ske me di je.

Ibra hi mo vi} je po sti gao ~e ti ri go la na pri ja teq skoj utak mi ci pro tiv En gle ske u Stok hol mu (4:2), a pa `wu svet ske sport ske

fi zi~ ki ja ki, ali i in te li gent ni da bi iz ve li ta kav uda rac do dao je Ven ger.

Ibra hi mo vi} je ka ri je ru po ~eo u {ved skom Mal meu, a na stu pao je za Ajaks, Ju ven tus, In ter, Bar se lo nu i Mi lan. Ove se zo ne po sti gao je 12 go lo va za Pa ri Sen @er men, od ~e ga de set u fran cu skom {am pi o na tu.

PO SLE UBISTVA DVA ZVA NI^ NI KA AJA ^I JA

Pred sed nik se pla {i za svoj `i vot Pred sed nik fran cu skog fud bal skog pr vo li ga {a Aja ~i ja Alen Or so ni na ja vio je ostav ku, po {to su dva zva ni~ ni ka klu ba ubi je na u po sled wih me sec da na.

- Ne sa mo da se pla {im, ne go sam o~a jan. Raz mi {qam da na pu stim Aja ~io.

Pre dva da na ubi jen je ge ne ral ni se kre tar klu ba i pred -

Goran Krstono{i}, Borko Mari} i Milan Brkqa~

po ~eo je no vu va ter po lo pri ~u pred sed nik klu ba Mi lan Br kqa~.- Da sve bu de ja sno, igra ~i }e i da qe ima ti ama ta re ski sta tus, ali }e, ube |e ni smo, pro fe si o nal no iz vr {a va ti svo je klup ske oba ve ze.

Glav ni adut Be ~e ja ca u se zo ni Pr ve B li ge, ko ja po ~i we da nas, bi }e Go ran Kr sto no {i}, jer }e se na }i u dvo stru koj ulo zi. Na su -

- Mo ra mo da is ko ri sti mo en tu zi ja zam pred sed ni ka Br kqa ~a, ko ji je naj za slu `ni ji {to je va ter po lo u Be ~e ju ovih go di na op stao. Ali, si tu a ci ja u klu bu je ne za vid na. Ni je ka ta stro fal na, ali je ste alar mant na, jer ima sa mo ~e tr de se tak de ce u mla |im uz ra snim ka te go ri ja ma. Ko li ko god da nam je bi tan tak mi ~ar ski deo se ni or skog ti ma, isto to li -

DA NAS U BE ^E JU OTVO RE NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE ZA SVE UZ RA STE

Fil ter za dr `av no pr ven stvo Alen Orsoni

- Mi slim da sam sa da ja na me ti - re kao je Or so ni za „Pa ri zi jen„ i do dao da pla ni ra da na pu sti ze mqu uko li ko i da qe bu de `iv.

On je na gla sio da se pla {i jer ima po ro di cu i 78. go di {wu maj ku ko ja sva ki dan drh ti dok ~i ta no vi ne.

sed nik Tr go vin ske ko mo re Ju `ne Kor zi ke @ak Na ser, dok je iz la zio iz svo je pro dav ni ce u cen tru gra da. Na ser je za me nio An t o a n a Ni v a | o n i j a ko j i je ubi jen u ok to bru 2010. Pre me sec da n a smrt n o je stra d ao klup ski advo kat An toan So la ka ro.

JKA [o to kan ka ra te fe de ra ci je Sr bi je or ga ni zu je da nas u Be ~e ju Otvo re no po je di na~ no pr ven stvo Voj vo di ne za sve uz ra sne ka te go ri je u bor ba ma, do go vo re nom spa rin gu i ka ta ma. Ima ju }i u vi du da u gra du kraj Ti se iz ve sno vre me ni je odr `a no ka ra te tak mi ~e we, na tri bi na ma OSC Mla dost se o~e ku je za vi dan broj qu bi te qa ovog bo ri la~ kog spor ta.

- Ovo je, ujed no, je dan od tri kva li fi ka ci o na tur ni ra za pr ven stvo Sr bi je, ko je }e se odr `a ti 2. de cem bra u Be o gra du. O~e ku je mo do la zak oko 150 tak mi ~a ra, a po osam pr vo pla si ra nih u svim ka te go ri ja ma u tri di sci pli ne sti ~u pra vo u~e {}a na dr -

`av nom pr ven stvu. Pod se ti }u da je ovo, uslov no re ~e no, pr vi fil ter ka mo gu} no sti da se u|e na {i ri re pre zen ta tiv ni spi sak za pred sto je }a Evrop ska pr ven stva 2013. go di ne i to za uz rast od 9 do 18 go di na u Kru {ev cu, a za ju ni o re i se ni o re u Ne ma~ koj. Ujed no, na{ klub se or ga ni zo va wem ovog tak mi ~e wa or ga ni za ci o no pri pre ma za na red nu go di nu ka da tre ba obe le `i ti ~e ti ri de ce ni je ra da klu ba- re kao je tre ner u KK Be ~ej Dra gan Bu wa va~ ki.

Tak mi ~e wa po ~i we od 10 sa ti a ulaz je slo bo dan.

V. Jan kov

SPORT

dnevnik

subota17.novembar2012.

MU[KA SUPERLIGA

Zve zda sre} ni ja na lu tri ji Crvena zvezda - Vojvodina NS seme 3:2 (18:25, 25:23, 23:25, 25:22, 15:11) BE O GRAD: Ha la „[u mi ce�, gle da la ca 100, su di je: Si mo no vi}, Ba la xi} (Be o grad).

CR VE NA ZVE ZDA: Oko li} 1, Pe ri}, Sto i lo vi} 13, Gmi tro vi}, Mi lu ti no vi} 3, Ja ko vqe vi} 15, Mi ti} 2, Pet ko vi} 26, Br ko vi}, ]e li} 11, Bu cu qe vi}, Vu ji} (l).

VOJ VO DI NA NS SE ME: ^u bri lo 10, Mar ti no vi}, Stru gar, Ro qi} 17, Ve se li no vi} 15, Vr ban 6, @i va no vi} 2, Bo {ko ~e vi}, Mr dak 25, Lu bu ri}, Stan ko vi}, Ka pur (l).

Ima li su ogrom nu pri li ku od boj ka {i Voj vo di ne NS se me da pre ki nu niz od {est uza stop nih po be da Cr ve ne zve zde u cr ve no-be lim der bi ji ma ali su naj vi {e zbog svo jih gre {a ka po ra `e ni na pu sti li par ket dvo ra ne [u mi ce. Vo di li su No vo sa |a ni 1:0 i 2:1 u se to vi ma, bi li ozbiq ni ji i kon kret ni ji ri val. Ma lo je fa li lo, pre sve ga, is ku stva go sti ma, ko ji su la ko mo gli do mak si mal ne po be de ali su pre tr pe li i ~e tvr ti ovo se zon ski po raz re zul ta tom 3:2.

Ka ko je kre nu la Voj vo di na mo glo je da se na slu ti da `e li ko na~ no po be du i da mo `e do bo do va.

Blok No vo sa |a na funk ci o ni sao

gra |a ni su bi li u sen ci pro tiv ni ka.

Po ve li su go sti 16:10 na dru gom teh ni~ kom tajm autu i pred nost la ga no za dr `a li za vo| stvo. Mr dak je na ni zao se dam po e na a Voj vo di na je ima la ~ak {est po e na iz blo ka.

Ne iz ve sno je po ~e lo u dru gom se tu, igra lo se poen za poen, ali su do ma }i pr vi us pe li da se od le pe po sle ne ko li ko gre {a ka go sti ju u na pa du. Kod re zul ta ta 20:16, Voj vo di na je na pra vi la se ri ju 4:0 uz va ti la pri kqu ~ak i obez be di la ne iz ve snu za vr {ni cu. Ipak, kod 23:23 usle di le su dve ve za ne gre {ke Mr da ka za iz jed na ~e we. Ro qi} i Ve se li Uma lo iz ne na |e we: Bran ko Ro qi} no vi}, pri ma~ ki par je od po ~et ka utak mi ce, iz u zet no Voj vo di ne, od li ~an je bio u tre ras pu can je bio ko rek tor Mi li ja }em se tu. Pre sve ga za hva qu ju }i Mr dak (od i grao po sled wi ovo se od li~ nom pri je mu, Voj vo di na je zon ski me~ za No vo sa |a ne), a Be o kon tro li sa la igru, bi la so lid na u

na pa du i vo di la do za vr {ni ce se ta. Ima li su go sti vo| stvo 23:19 i ~i ni lo se da }e la ga no za kqu ~i ti set ali su igra ~i Cr ve ne zve zde is ko ri sti li ne ko li ko ne smo tre no sti go sti ju i iz jed na ~i li (23:23). Ipak, ma lo opu {ta we ni je se go sti ma obi lo o gla vu i po ve li su 2:1 u se to vi ma po sle gre {ke Pet ko vi }a na set lop ti. ^e tvr ti set po ~eo je vo| stvom do ma }i na (11:6). Pro me na teh ni ~a ra kod go sti ju do ne la je re zul tat (Stru gar za me nio @i va no vi }a) i Voj vo di na je uhva ti la pri kqu ~ak. Po sle ne ko li ko le pih po e na, do brih od bra na i ko ri {}e nih kon tri Vo {a je uhva ti la pri kqu ~ak (21:21) ali ni je ima la sna ge i sre }e u za vr {ni ci pa je po bed ni ka mo rao da od lu ~i taj brejk.

U lu tri ji pe tog se ta, pr vi su po ve li go sti (6:4) do brim blo ko vi ma, ali je na pro me ni stra na Zve zda ima la pred nost 8:6, jer je po ja ~a a la ser vis i ko ri sti la kon tra na pa de. Igra lo se poen za poen do 11:11 a on da je Zve zda, do po be de i dva bo da, do {la se ri jom 4:0 po sle do brih ser vi sa Oko li }a a Pet ko vi} je iz blo ki rao Mr da ka na me~ lop ti.

M. Risti}

17

ADRIJATIK @ENSKA LIGA: VOJVODINA

Go {}a ma ulo ga fa vo ri ta Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne, ve ~e ras u 9. ko lu Adri ja tik li ge, do ma }i nu ju Vo `dov cu.

Cr ve no - be le su do sa da ostva ri le tri po be de (sve na do ma }em par ke tu) i ~e ti ri po ra za. Na dru goj stra ni, eki pa Vo `dov ca, ko ju pred vo di is ku sni tre ner ski vuk Zo ran Tir, ima skor 5 3. Vo `dov ~an ke su ve za le pet po be da i u No vi Sad sti `u sa ulo gom fa vo ri ta.

je no ve igra ~i ce dok pa re ne vra ti.

Tre ner Vo {e Mi lo rad Se li mo vi} o~e ku je ne iz ve snu utak mi cu, ve li ku bor bu i po zi ti van is hod.

- Su spen zi ja nas je iz ne na di la i one mo gu }i la da kom ple ti ra no re do ve. Sa \u ri }e vom i Ma to vi }e vom bi li bi smo ja ~i ve ~e ras, ali {ta je tu je. Vo `do vac for si ra spe ci fi ~an stil ko {ar ke, na ko ji smo mi spre mi li

MERIDIJANA DOMA]IN PARTIZANU

Ozbiq no s ju ni o ri ma

Po sle van red no od i gra ne utak mi ce s Be o vu kom i no ve po be de, eki pu Me ri di ja ne o~e ku je okr {aj pro tiv mla dog ti ma Par ti za na, {to je pri li ka da u~vr sti pr vo me sto na ta be li. Eki pa Par ti za na, ko ju ~i ne ju ni o ri, ga ji pre po zna tqi vu ko {ar ku za ovaj klub, sa mno go tr ~a wa i {u ti ra wa. Da bi se utak mi ca do bi la mo ra se u}i u su sret sa mak si mal nom ozbiq no {}u. Me ri di ja na i po red ~e le ne po zi ci je u ovom du e lu ni je fa vo rit, me |u tim, ako Da vi do vac, Sa vi}, Sta no je vi} i osta li ko {ar ka {i no vo sad skog ti ma od i gra ju kao u pret hod nim me ~e vi ma uspeh ne }e iz o sta ti.

Utak mi ca Me ri di ja na - Par ti zan MT igra se da nas u ha li u Fu to gu, od 18.30 ~a so va.

M. Sa.

Jo va na Po po vi} (Voj vo di na)

Voj vo di na kom ple ti ra eki pe u ho du, sti gle su bek Ra da Vi do vi} i kri lo Ire na Ma to vi}, ina ~e obe po vrat ni ce u re do ve no vo sad skog su per li ga {a. Wih dve ne }e de bi to va ti pro tiv Vo `dov ca, jer je @KK Voj vo di na pod su spen zi jom zbog du ga iz 2006. go di ne ka da su za ra di le ka znu igra ju }i FI BA kup. Dug od 2600 eura na mi rio je Sa vez, a Voj vo di na ne mo `e da re gi stru -

ade kva tan od go vor. Na {a pred nost je u br `oj igri i na cen tar skim po zi ci ja ma.Po be da bi nas de fi ni tiv no od ve la u gor wi deo ta be le i da la nam za pra vo da se po taj no na da mo da mo `e mo iz dru gog pla na me |u ~e ti ri vo de }e eki pe na kra ju li ga {kog de la - ka zao je Se li mo vi}.

Utak mi ca se igra u ma loj dvo ra ni Spen sa od 18 ~a so va..

I. Grubor

VOJVODINA SRBIJAGAS DOMA]IN METALCU

Ni je vre me za tu go va we Neo ~e ki va no po raz od Slo bo de jo{ je te ma raz go vo ra u re do vi ma Voj vo di ne Sr bi ja gas. Ali, vre me na za tu go va we ne ma, sle di utak mi ca sa Me tal cem.

- Va qev ci su eki pa sa ~i we na za Su per i gu. Do ve li su is ku snog Bo ja na Ba ki }a, igra ~a ko ji ih je spa sio se lid be u ni -

`i rang tak mi ~e wa. For ma im je u uspo nu ta ko da nas o~e ku je do bra utak mi ca, sa pu no kon tri i {u te va. I na ovom me ~u ne }e igra ti Osmo kro vi} i ^o ma gi}. Do brom igrom i si gur nim {u tem po be di }e mo - prog no zi ra tre ner Si ni {a Ma ti}.

Mla di Vu ka {in Pet ko vi} sve

vi { e po s ta j e bi t an {raf u igri No vo sa |a na.

- Go sti su do bra eki pa, uz nas glav ni kan di da ti za Su per li gu po sle na {eg po ra za od Slo bo de. Bi la je to slu ~aj nost, mo ra mo kva li tet nom igrom do no vih bo do va i o~u va wa pr vog me sta na ta be li - is ta kao je Pet ko vi}.

M. Savi}i}

O PORAZU U U@ICU

Do ma }i nu ~e stit ke, su |e we skan da lo zno Po raz u U`i cu od Slo bo de uneo je do sta ogor ~e wa u re do ve Voj vo di na Sr bi ja gas. Po raz kao po raz ne bo li to li ko ko li ko je na ~in do `i vqe.

- Na {e go sto va we u U`i cu ne ma ve ze sa spor tom.

Uz sva de {a va wa na utak mi ci, do ma }in se ko rekt no po na {ao i igrao, na kra ju smo mu ~e sti ta li. Ali, za to je su dij ska troj ka bi la skal nda lo zna. Ako je ova su dij ska troj ka bi la ka zne na eks pe di ci ja, ako se te sti ra sna ga na {eg ti ma, do ka za }e mo da smo iz nad svih ne da }a i da smo zre li za Ja dran sku li gu i da grad No vi Sad za slu `u je da gle da vr hun sku ko {ar ku. Mi smo eki pa ko ja na utak mi ca ma pra vi iz me |u 22 i 25 li~ nih gre {a ka, na ovoj nam je svi ra no 36.

Naj bo qi na{ igra~, po na ma i ce le li ge, Dra gan Ze -

ko vi} je do bio tre }u, ~e tvr tu i pe tu li~ nu gre {ku u na pa du, i to sve od jed nog su di je. Na ~e ti ri se kun de pre kra ja, na pro tiv ni~ koj po lo vi ni te re na svi ra na nam je li~ na gre {ka pri ne re {e nom re zul ta tu, ko ja je i naj ve ro vat ni je od lu ~i la po bed ni ka. Da ne spo me we mo dru ge u~i we ne nam ne prav de. Pri hva ta mo da su di ja mo `e da ima slab dan, ali ne ba{ pre ko na {ih le |a. ^e ka mo od lu ku ko me sa ra za su |e we, a na kon to ga }e mo se ogla si ti. Ako na do ve `e mo na ovo za bra nu igra wa Osmo kro vi }a i ^o ma gi }a od stra ne FI BE bez kri vi ce sa mih igra ~a, sma tra mo da KSS mo rao re a go va ti. U ne za ko ni tim rad wa ma ne u~e stvu je mo, in te re su je nas sa mo ko {ar ka i par ket - is ta kao je ~lan klup ske upra ve Go ran Ele zo vi}.

NBA LIGA

Nik si ma der bi, sjaj ni Yejms Wu jork Nik si (6-0) su gu bi li 12 po e na raz li ke se dam mi nu ta pre kra ja, ali su sa se ri jom 22:11 us pe li da osta nu je di ni tim bez po ra za i sa 104:100 nad i gra ju naj bo qi tim sa Za pa da San An to nio Spar se (7-2). Bri qi rao je Rej mond Fel ton sa 25 po e na i 7 asi sten ci ja, 14 po e na do dao je Xej son Kid, dok je Taj son ^en dler uba cio 13 uz 11 sko ko va. Pot pu no je pod ba cio Kar me lo En to ni sa sa mo 9 po e na, uz tek tri ko {a iz igre (3/12), ali je imao 12 sko ko va.

Naj bo qi u Spar si ma bio je To -

ni Par ker sa 19 po e na, 12 asi sten ci ja i 6 sko ko va, Ka vi Le o- nard je uba cio 16 po e na uz 9 sko ko va, dok je Tim Dan kan imao po 14 po e na i uhva }e nih lop ti.

10 po e na i 11 sko ko va imao je Sti ven Xek son. [am pion Ma ja mi (7-3) us peo je da okon ~a te {ku se ri ju od ~e ti ri me ~a u pet da na i bez dva star te ra, Dvej na Vej da i Ma ri ja ^al mer sa, sa vla dan je Den ver Na get se (4-5) sa 98:93. Po no vo je naj bo qi bio Le bron Xejms sa 27 po e na, 12 asi sten ci ja i 7 sko ko va, dok je 18 po e na uba cio [ejn

Ba tij. An dre Mi ler je sa 19 po e na i 7 asi sten ci ja bio naj bo qi u Den ve ru. Bru klin Net si (5-4) ostva ri li su ~e tvr tu uza stop nu po be du. Is ko ri sti li su ne i gra we Ra {o na Ron da i sa 102:97 pre ki nu li se ri ju Bo ston Sel tik sa (5-2) od tri ve za ne po be de. Bli stao je De ron Vi li jams sa 24 po e na i 8 asi sten ci ja, dok je sja jan bio i Bruk Lo pes sa ta ko |e 24 po e na i 6 sko ko va uz 4 blo ka de. Kris Hem friz do dao je 10 po e na uz 13 uhva }e nih lop ti, a 19 po e na i 8 sko ko va imao je Xo Xon son.

18

SPORT

subota17.novembar2012.

VOJ VO DI NA DO ^E KU JE NO VAJ LI JU ZA JE ^AR

JU GO VI] UNI MET DO ^E KU JE NA PRE DAK (19)

Rni} opet di ri gu je Rukometa{i Vojvodine nakon {est vezanih pobeda do`iveli su dva poraza,prvo u Vrbasu a zatim u derbiju od Partizana. Do{lo je zatim do promene na mestu {efa stru~-

nog {taba, \or|e ]irkovi} je podneo ostavku, a na wegovo mesto stigao je legendardni Momir Rni}. Legendarni ^ape opet dirguje rukometa{ima Vo{e ( ve} je bio trener), a rival im je u ve~era{ewem duelu je

Ponovo na klu pi Voj vo di ne: Mo mir Rni}

novajlija me|u superliga{ima Zaje~ar.

- O~ekuje nas te{ka utakmica, Zaje~ar je do sada{wim igrama i trenutnim plasmanom u sredini tabele pokazao da nikako nije rival za potcewivawe. Partizan i Vojvodina su favo ri ti u pr ven stvu i sve ostale eki pe igraju po seb no motivisano protiv wih. Takav je slu~aj i sa Zaje~arcima, iskusna su ekipa, koju predvode sjajni golman Koci}a i golgeter Petko vi}. Ni sam imao puno vremena da upoznam igra~e, odradili smo dva lak{a treninga, gde je fokus bio na podizawu adrenalina pred ovaj susret.

O~ekujem da odigramo u visokom ritmu, bez potcewivawa rivala - rekao je Rni}.

Logi~no je da }e do}i do odre|enih promena u na~inu igre.

- Ekipa je i do sada prikazivala dobre partije. Akcenat }e i u narednom periodu biti na jo{ ja~oj odbrani, po kojoj je Vojvodina prepoznatqiva. Momci su u me~u s Partizanom pokazali da mogu odli~no da igraju i duboku zonsku odbranu 3 - 2 - 1, pored ve} prepoznativawe igre u formaciji 6 - 0 i 5 - 1. Potrudi}emo se da vremenom popravimo transformaciju iz odbrane u napad i ubrzamo igru kako bismo stvorili situacije da posti`emo lake golove.Za to }e biti potrebno vreme, jer imamo rukometa{e koji igraju samo u jednom smeru. Podvukao bih da ovaj tim ima dobre napada~e, koji jo{ uvek nisu dostigli svoj maksimum. Ni{ta radikalno ne}emo mewati preko no}i, za planirane promene neophodni su vreme i strpqewe - istakao je Rni}.

Utakmica Vojvodina - Zaje~ar igra se od 18 ~asova na Slanoj bari.

I. Gru bor

SU TRA U BE O GRA DU

Da me na oku pu Jo{ 18 dana ostalo je do po~etka Evropskog prvenstva za rukometa{ice, koje }e se odr`ati u ~etiri grada (Novi Sad, Vr{ac, Ni{ i Beograd).

Selektor Srbije Sa{a Bo{kovi} objavio je spisak od 19 igra~ica za zavr{ne pripreme.

Na spisku su - golmani: Katarina Toma{evi}, Jovana Risovi} i Kristina Georgijev, leva krila: Svetlana Ogwenovi}, Jovana Barto{i} i Jelena Ni{avi}, desna krila: Katarina Krpe` i Ivana Milo{evi}, pivoti: Sla|ana Pop-Lazi}, Marija Lojpur i Sawa Rajovi}, bekovi: Andrea Leki}, Kristina Li{~evi}, Jelena Eri}, Sawa Damwa-

novi}, Biqana Filipovi}, Jovana Stoiqkovi}, Jelena Popovi} i Marina Dmitrovi}.

Okupqawa je sutra u Beogradu, potom }e devojke prvu fazu priprema odraditi u Aran|elovcu.

- Ose}am se odli~no, jedva ~ekam da sve krene.

Od ponedeqka smo u Aran|elovcu, iskoristi}emo priliku da se {to boqe uigramo, jer je ovo stvarno veliko isku{ewe za nas. Ciq je pro}i grupu.

Dugo nismo osvojile ni bod na prvenstvima, tako da je ovo pravo vreme da poka`emo da vredimo - rekla je levo krilo Jelena Ni{avi} za sajt RSS. J. G.

dnevnik

Ove ra ni {kih bo do va Ka}ki rukometa{i pobedom u Ni{u, ~ini se, vratili su se na pravi put, a sada ostaje da u narednim me~evima to potvrde. Za to }e ve~eras (19 ~asova) imati priliku u susretu s Napretkom iz Kru{evca.

- Svesni smo toga da pobeda protiv @elezni~ara tek }e dobiti na te`ini ako savladamo i Kru{evqane. Trijumf u Ni{u mnogo nam je zna~io na psiholo{kom i na rezultatskom planu, kao i na podizawu samopouzdawa. Eventualno slavqe nad Napretkom donelo bi nam dobrih stvari pred duele sa PKB-om u Beogradu, Partizanom i Metaloplastikom. Smatram da je kriza pro{lost i da }emo u posledwih pet kola ostvariti dobre rezultate i sakupiti dovoqno bodova - uverava desetostruki strelac u duelu s Ni{lijama i jedan od najboqih igra~a u redovima nebeskoplavih Marko Vasi}.

Prema Vasi}evim re~ima, u tom pravcu tekle su i pripreme protekle sedmice.

- Analizirali smo Mar ko Va si}, vi hor no Ju go vi }e vo kri lo igru rivala, uo~ili wegove do- {to smo spremali poka`emo na bre i lo{e strane. Samo ~vr- terenu. Ovo je prilika da se na stom i agresivnom odbranom i tribinama Hrama okupe na{i postizawem lakih golova mo`e- simpatizeri i qubiteqi rukomo do uspeha. Sada ostaje da ono meta, da nam daju podr{ku, kao

LI GA [AM PI O NA (M)

Par ti zan ve ru je u ~u da Partizan i Monpeqe sasta}e se sutra u petom kolu grupe A Lige {ampiona.

- Atmosfera u ekipi je dobra. Svi smo raspolo`eni i zdravi i orni ~ekamo duel.

Verujemo u ~uda i dobar rezultat protiv Monpeqea - rekao je trener Partizana Brkovi}.

Partizan do sada ima jednu pobedu i ~etiri poraza, a na tabeli je ispred Francuza koji imaju isti u~inak.

- Pozicija Monpeqea na tebeli ne daje realnu sliku o ja~ini

te ekipe. Dovoqno je re}i da im igra Nikola Karabati} i time prestaje svaka pri~a o slabom Monpeqeu. Oni su vrlo jaka ekipa i igra~i su im nosioci u svojim reprezentacijama - ka`e Brkovi}.

Trener je ocenio da crno-beli imaju {anse da ostvare dobar rezultata.

- Nadam se da }emo posle ove utakmice ostati ispred wih.

Imamo {ansu za dobar rezultata, a i oni ne}e igrati pod pritiskom jer su to igra~i koji su osvajali olimpijske medaqe.

Ko {ar ka

Pr va li ga Sr bi je - NOVI SAD: Novi Sad - In|ija, GORWI MILANOVAC: Metalac - Proleter, KRAQEVO: Sloga - Radni~ki (NP), BEOGRAD: ^ukari~ki - Banat, BEOGRAD: Mladenovac - Teleoptik, Be`anija Mladost (L), ZAJE^AR: Timok - Vo`dovac, U@ICE: Jedinstvo Putevi Borac, KRU[EVAC: Napredak - Kolubara.

Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Voj v o | an s ka li g a Is t ok - BAJ MOK: Rad ni~ ki - Bo rac (S), VR [AC: Vr{ac - Kolonija, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Ba~ka 1901, ADA: AFK - Jedinstvo (BK), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Jedinstvo (NB), KIKINDA: Kikinda Sloboda (NK), KOVIN: Radni~ki Proleter, SE^AW: Bile}anin - Zadrugar.

Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - SIVAC: Polet - Prvi maj, SRBOBRAN: Srbobran - Indeks, ERDEVIK: Sloga Budu}nost (M), KA]: Jugovi} - Borac (NS), BA^KA PALANKA: Ba~ka - Omladinac, NOVI SAD: Crvena zvezda - Mladost (BP), CRVENKA: Crvenka - Mladost (T).

Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - BA^: Tvr|ava - Hercegovac, VETERNIK: Veternik - Stari grad.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da - NOVI SAD: @elezni~ar - Mladost.

Utakmica po~iwe u 13 sati.

Aba li ga (m) - PODGORICA: Budu}nost - Zadar (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - [iroki (17), SPLIT: Split - Cibona (16.30), ALEKSANDROVAC: Igokea MZT Skopqe (20.15).

Adri ja tik li ga (`) - NOVI SAD: Vojvodina - Vo`dovac (18), PE^UJ: Pe~uj ^elik (18), BEOGRAD: Partizan - Mladi Kraji{nik (20), NOVI GRAD: Sloboda Subrina Ilirija (19).

Pr va li ga (m) - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Metalac (20.15), ^A^AK: Borac - Radni~ki FMP (19), BEOGRAD: Mega Vizura - Sloboda (17), NI[: Konstantin - Radni~ki FMP (20), SMEDEREVO: Smederevo - Jagodina (17).

Pr va li ga (m) - Dru ga li ga (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Radni~ki (O) (20), KOSJERI]: Crnokosa - Beovuk 72 (18), FUTOG: Meridijana - Partizan MTS (18.30), IN\IJA: @elezni~ar - Plana (19).

Dru ga li ga Se ver (m) - KIKINDA: Velika Kikinda - Crvenka (16), APATIN: Apatin - Futog, SOMBOR: SO Ko{ Mladost Veternik (19.30), KULA: Hajduk - Kadet (19).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga U@ICE: Jedinstvo - Vizura (19).

Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BEOGRAD: Partizan - Radni~ki (K) (15), PO@AREVAC: Mladi radnik - @elezni~ar (19), QIG: Spartak - \erdap (19).

Pr va `en ska li ga - BEOGRAD: Obili} - Crnokosa (19), GORWI MILANOVAC: Takovo - Futog (20), LAZARE-

VAC: Lazarevac - Po{tar (19.30), KRAGUJEVAC: Kraguj - Radni~ki (B) (19).

Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Dunav volej - Jedinstvo (SP) (20), KLEK: Klek - Ko sov ska Mi tor vi ca (20), PAN ^E VO: Bo rac - Ja go di na (16), MLADENOVAC: Mladenovac - Smederevo (19), PROKUPQE: Topli~anin Sloven (16).

Dru ga `en ska li ga - se ver - VRBAS: Vrbas - Dunav (16.30).

Dru ga mu {ka li ga - se ver - NOVA PAZOVA: Mladost - Proleter (20), SREMSKA MITROVICA: Srem Iton - Vojvodina NS seme 2 (17.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar TEMERIN: Vojvodina 2 - Grbi} (16), SREMSKI KARLOVCI: VST - Futog vest (20), Partizan - Varadin 2 (18), NOVI SAD: NS tim - FOK (11.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver BA^KA PALANKA: MERKUR - Mladost (BP) (15.30), BA^: Partizan - NIS Spartak 2 (15.30), KULA: Hajduk - Apatin (16).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Srem [ID: Maks - Prvi tempo (20), SREMSKA MITROVICA: Sloga - Mitrovica (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Ba nat ZREWANIN: MD Zrewanin 2 - Banat (19), KRAJI[NIK: Kraji{nik - Klek 2 (18), VR[AC: Koral - Hercegovina (14.45).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - [ID: [id - Vo{a (16), NOVI SAD: Botafogo - Stra`ilovo (14.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver BA^: Partizan - Mladost (T) (18), BE^EJ: Be~ej - Magli} 1953 (18).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - jug RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina Radni~ki (16), RUMA: Slovan 2 - Srem Iton 2 (12).

Odigra}emo borbeno i ~vrsto rekao je Brkovi}.

Rukometa{ Savo Me{ter istakao je da on i wegovi saigra~i znaju kakva im ekipa dolazi u goste.

- Svi znamo kakva je to ekipa, ali bez obzira na sve, verujemo da }emo prikazati dobru igru i ostvariti pozitivan rezultat.

Imamo malo vi{e iskustva i vi{e nismo imepresionirani {to igramo protiv vrhunskih igra~a - rekao je Me{ter.

Partizan }e do~ekati Monpeqe sutra od 17 u hali ^air u Ni{u. ^E LENY KUP ZA DA ME

DA NA S NA SPORT SKIM TERENIMA Fud bal

{to su to ~inili i do sada kada nam nije sve i{lo po `eqama naglasilo je levoruko krilo Ka}ana.

J. Ga li}

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - KA]: Jugovi} Unimet - Napredak (19), [ABAC: Metaloplastika - @elezni~ar 1949 (18.30), KOSTOLAC: Rudar - Radni~ki (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - Kolubara (18, RTS 2), NOVI SAD: Vojvodina - Zaje~ar (18).

Pr va mu {ka li ga, se ver - SUBOTICA: Vojput - Lavovi (17.30), @ABAQ: @SK - Somborelektro (19), ZREWANIN: Proleter Agro`iv - @elezni~ar (17.30).

Pr va `en ska li ga, se ver - DEBEQA^A: Spartak - Jabuka 95 (19).

Dru g a mu { ka li g a, se v er - ^E STE REG: Na pre dak - Je din stvo (NB) (18), RI \I CA: Dal ma ti nac - Haj duk (20), KA ^A RE VO: Je din stvo - Ja bu ka (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver - KAWI@A: Obili} - Unirea (19), SUBOTICA: Spartak - Vrbas (19.30), CRVENKA: Laki - @eqa (19.30).

Fut sal Dru ga li ga Voj vo di ne - VRBAS: Lete}i Holan|anin - Kraqevi}evo (16.30), SREMSKA MITROVICA: Deus Futsal - Hajduk (20).

Voj vo |an ska li ga - FUTOG: Kruna Sombor (20.20).

Va ter po lo Pr va B li ga - OBRENOVAC: TENT Proleter (20.45), BE^EJ: Be~ejac Partizan 2 (18), BEOGRAD: Zemun - Nais (18).

Dvo me~ u Novoj Pa zo vi U tre}em kolu ^elenx kupa rukometa{ice Maks sporta danas u Novoj Pazovi ugo{}uju {vajcarsku ekipu Cug(17).

Evrope u Novoj Pazovi 17. novembra ekipa Maks sporta do~ekuje {vajcarski Cug. Revan{ je trebalo da se igra u [vajcarskoj, ali su se klubovi dogovorili da se sutradan (18. novembar), u istoj dvorani (10.30) odigra druga utakmica.

- Verujemo da }emo se plasirati u ~etvrto kolo ^elenx kupa – optimista je predsednik kluba Bo{ko Pilipovi}. J. V. KUP VOJ VO DI NE

Iz ne na |e we u Ka ~a re vu Odigrane su utakmice ~etvrtine finala rukometnog Kupa Vojvodine u obe konkurencije.

Kod mu{karaca postignuti su slede}i rezultati: Somborelektro (Sombor) - Spartak Vojput (Subotica) 26:40, @SK (@abaq) - Nova Pazova 29:32, Proleter Agro`iv (Zrewanin) - Crvena zvezda (Mokrin) 32:27, Jedinstvo (Ka~arevo) Dinamo (Pan~evo) 32:31 (26:26). U konkurenciji dama: Laki (Crvenka) - Radni~ki (Bajmok) 16:34, Petrovaradin - Vojvodina (Novi Sad) 18:37, Proleter Superprotein (Zrewanin) - Kikinda 18:30, Radni~ki (Kovin) - Pan~evo 27:32.

Me~evi polufinala igra}e se 28. novembra.

J. G.

SveT

dnevnik

subota17.novembar2012.

RAS PU [TEN JA PAN SKI PAR LA MENT

Stra da li ve te ra ni MI DLEND: Voz je udario u kamion s veteranima za vreme parade u Midlendu, u Teksasu, i tom prilikom je poginulo ~etvoro, a povre|eno vi{e od 10 qudi. Kamion, koji je u~estvovao u paradi „Lov na heroje”, prevozio je veterane i wihove `ene kada je voz ju~e udario u wega.

Policija je saop{tila da se pet osoba nalaze u bolnici i da je jedna u kriti~nom stawu, prenosi AFP. Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta, koji se nalazi u zvani~noj poseti Jugoisto~noj Aziji, izjavio je da je „duboko potresen ve{}u o tragi~nom incidentu u kome su u~estvovali veterani, heroji i wihove `ene u Midlendu, u Teksasu”, poru~io je Pentagon u saop{tewu.

Pre vre me ni par la men tar ni iz bo ri u de cem bru TO KIO: Japanski premijer Jo{ihiko Noda raspustio je Dowi dom Parlamenta i na taj na~in omogu}io odr`avawe prevremenih parlamentarnih izbora u decembru Predlog da se raspusti Dowi dom Parlamenta desetak meseci pre isteka mandata odobrio je car Akihito. Noda je ispunio obe}awe koje je dao Liberalno-demokratskoj partiji, po{to je ta opoziciona stranka podr`ala neke kqu~ne zakone, ukqu~uju}i zakon o finansirawu buxeta i zakon o izbornim reformama.

O~ekuje se da }e vlada ubrzo raspisati izbore za 16. decembar. Popularnost vladaju}e Demokratske partije je opala, a LDP bi mogao da dobije veliki broj mesta u Dowem domu Parlamenta, ali ne i ve}inu. Desnica, na ~elu s biv{im premijerom [inzom Abeom, nada se povratku na vlast posle tri godine.

Noda je tre}i premijer iz Demokratske partije Japana, stranke levog centra formirane sredinom devedesetih, a na vlasti je od polovine 2009. godine, posle skoro pola veka vladavine desnice.

Jo {i hi ko No da

HA MAS ZA NO] IZ VEO 130 VA ZDU [NIH NA PA DA NA TE RI TO RI JU IZ RAE LA

Ga za u pla me nu, si re ne u Tel Avi vu TEL AVIV: Izrael je prekinuo ofanzivu na pojas Gaze tokom tro~asovne posete egipatskog premijera Hi{ama Kandila toj teritoriji, izjavio je visoki zvani~nik izraelske vlade. „Premijer Bewamin Netawahu je prihvatio egipatski zahtev za prekid vatre tokom posete egipatskog premijera ovog jutra, koja bi trebalo da traje oko tri sata”, rekao je zvani~nik. „U odgovoru dostavqenom Egip}anima, Izrael je naveo da }e izraelska vojska prekinuti vatru pod uslovom da u tom periodu ne bude neprijateqske paqbe na Izrael sa teritorije Gaze”, dodao je on.

Izraelski bombarderi izveli su ju~e ujutro nekoliko novih vazdu{nih napada na pojas Gaze, a nekoliko bombi je ba~eno i na Gaza Siti, javqaju reporteri AFP-a i bezbednosni izvori Hamasa.

Ovo je tre}i dan intenzivne operacije protiv ekstremista u Gazi, a ciq napada su bili i podzemni skloni{ta, iz kojih hama-

Dve ra ke te pa le bli zu Tel Avi va

sovci lansiraju rakete. „Tokom no}i je izvedeno 130 vazdu{nih napada”, izjavio je porptarol Hamasovog ministarstva unutra{wih poslova Islam [ahvan, a dopisnici AFP-a u Gaza Sitiju su izvestili o vi{estrukim napadima.

Pe{adija, tenkovi i oklopni transporteri ju~e ujutro su, istovremeno, po~eli da se grupi{u u

blizini palestinske teritorije, a po~ela je i mobilizacija 16.000 rezervista, {to bi mogao biti znak da se bli`i kopnena invazija, navode agencije.

Iako je ofanziva pethodna dva dana bila uglavnom vazdu{na, zvani~nici ka`u da }e kopnena invazija mo`da biti neophodna, kako bi se zaustavila raketna paqba na jug Izraela.

Za svaki dugotrajniji rat izraelska vojska }e morati da se osloni na rezerviste i ve} je dobila zeleno svetlo da mobili{e i do 30.000 pripadnika rezervnog sastava, prenosi Rojters.

Portparol Hamasovih hitnih sli`bi Adam Abu Selmija kazao je da je broj poginulih Palestinaca dostigao 19, od kojih su sedam bili ekstremisti, a 12 civili, me|u kojima i {estoro dece i jedna trudnica, dok je 235 qudi raweno.

Izraelska armija je saop{tila da je sprovela 466 vazdu{nih napada od po~etka operacije „Stub odbrane” u sredu posle podne, po{to je komandant Hamasa Ahmed Xabari ubijen u vazdu{nom napadu.

Vojska je potvrdila da se napadi nastavqaju, dodaju}i da je tokom no}i 11 palestinskih raketa ispaqeno sa teriorije Gaze na Izrael.

Armija je navela da je od srede posle podne na Izrael iz Gaze ispaqeno 280 raketa, od kojih su dve pale blizu Tel Aviva, a izraelski vazduhoplovni odbrambeni sistem presreo je 131 raketu.

Mur si: Izra el ski na pa di agre si ja pro tiv ~o ve~ no sti KA I RO: Egipatski predsednik Muhamed Mursi ozna~io je ju~e izraelske napade na pojas Gaze, u kojima je ubijeno 23 Palestinaca, kao „flangrantu agresiju protiv ~ove~nosti”. „Egipat ne}e prepustiti Gazu samu sebi... Ono {to se de{ava je agresija protiv ~ove~nosti”, rekao je on nakon kratke posete egipatskog premijera Hi{ama Kandila pojasu Gaze, u nastojawu da izrazi solidarnost sa Palestincima i poku{a da posreduje prekidu vatre i okon~awu krvoproli}a.

„Ka`em im u ime svog egipatskog naroda da Egipat danas nije Egipat od ju~e i da su Arapi danas druga~iji od Arapa od ju~e”, rekao je Mursi posle redovnih molitvi petkom u podne u xamiji u Kairu, prenela je zvani~na egipatska agencija MENA. On je pohvalio „svoju” Muslimansku bra}u {to je uticala na „ro|ewe Hamasa”, islamisti~ke organizacije koja vlada pojasom Gaze od sredine 2007. godine. Mursi je, tako|e, upozorio da Egipat ne}e prihvatiti

agresiju Izraela na pojas Gaze. Odmah nakon ubistva komandira vojnog krila Hamasa Ahmeda Xabarija, u sredu u izraelskom vazdu{nom udaru, Egipat je opozvao svog ambasadora iz Tel Aviva.

Mursi je naredio da Ministarstvo spoqnih poslova u Kairu pozove izraelskog ambasadora u Egiptu na razgovor kako bi se izrazio protest i pozvao na sastanak {efova diplomatije Arapske lige, koji bi trebalo da bude odr`an danas u egipatskoj prestonici.

19

VELIKA BRITANIJA

„Bri ti{ pe tro le um” pla }a 4,5 mi li jar de do la ra WU OR LE ANS: Britanski ener get ski gi gant „Bri ti{ petroleum” (BP) je saop{tio kako je pristao da plati kaznu od 4,5 mi li jar de do la ra u sklopu nagodbe sa ameri~kim Ministarstvom pravde u sudskom sporu pokrenutom zbog ekolo{ke katastrofe isticawa nafte u Meksi~kom zalivu 2010. godine.

U saop{tewu u ~etvrtak se navodi da je ta kompanija sa sedi{tem u Londonu tako|e pristala da se izjasni krivom za prekr{aje koji su doveli do smrti 11 osoba prilikom eksplozije na naftnoj bu{otini „Dip vo ter ho raj zon”, po sle ~ega su se u more izlili milioni barela nafte, prenela je francuska novinska agencija AFP. „Ukupna vrednost nagod be iz no si oko 4,5 mi -

lijardi dolara, a isplata }e se odvijati u periodu od {est godi na”, sto ji u sa op {te wu BP. Izvr{ni direktor kompanije, Bob Dadli, izjavio je: „Svi mi u BP-u duboko `alimo zbog tragi~nog gubitka `ivota uzrokovanog eksplozijom na bu{otini ’Dipvoter horajzon’, kao i posledica izlivawa nafte na podru~ju Meksi~kog zaliva.”

Posle te nesre}e pre dve i po godine reputacija britanske kom pa ni je je uni {te na, primetio je AFP. Po~etkom ove godine, BP je postigao sporazum o isplati od{tete ribarima i drugima pogo|enim ovom katastrofom u iznosu od 7,8 milijardi dolara, ali taj sporazum jo{ ~eka na odobrewe federalnog suda.

FRANCUSKA

Ubi je ni maj ka i de ca PA RIZ: Tela dvoje dece prona|ena su u ~etvrtak ujutro u fri`ideru u wihovom domu u jugoisto~nom francuskom gradu Viene, zajedno s telom wihove majke koja je ubijena. Kako prenosi novosadski portal 021, policija je prona{la tela tromese~ne bebe i petogodi{we devoj~ice u fri`ideru. Telo wihove 26-godi{we majke prona|eno je u dnevnoj sobi.

Autopsija je trebalo da bude obavqena ju~e , nakon ~ega se o~ekuje vi{e detaqa o ovim ubistvima.

Na ubi cu iz Tu lu za uti ca la po ro di ca PA RIZ: Francuz Muhamed zam, pa je na neki na~in bio Merah, „ubica iz Tuluza” koji je „programiran”, jo{ od malih nou ime Al Kaide ubio sedmoro gu, da postane izgrednik, prenoqudi, a potom i sam bio ubijen, si francuska {tampa. Abdelgaproizvod je kobnog uticaja svoje ni je naro~ito osudio ulogu svog porodice. To tvrdi wegov stari- drugog brata, Abdelkadera, koga ji brat u kwizi koju je objavio naziva „tumorom” i smatra pod naslovom „Moj umnogome krivim brat terorista”. za krvoproli}e „Moj mla|i koje je Muhamed brat je svakako po~inio, a koji je bio salafista, trenutno u pritvoali je, pre nego ru zbog sumwi da je {to je to postao, pomagao Muhamedu odrastao u atmosu tim ubistvima. feri punoj mr`we Francuski TV i antisemitizma”, kanal M6 kri{om obja{wava Muhaje snimio, za dokumedov brat Abdelmentarni film Mu ha med Me rah gani, dodaju}i da koji je emitovao u su ih roditeqi, koji su prihva- nedequ, Muhamedovu sestru tili retrogradne islamisti~ke Suad, koja je izjavila da je „poideje, odgajali u haoti~nim nosna” na svog brata Muhameda uslovima, uz batine i zaposta- „koji se borio do kraja”, mislevqawe. }i na ubistvo ~etvoro Jevreja u Abdelgani ka`e da je wegov Tuluzu i na opsadu zgrade u kojoj brat, pre nego {to je zapao u fa- je on `iveo. natizam, `iveo u porodi~nom Posle objavqivawa wene izokru`ewu koje ga je, u najboqem jave, francuske vlasti su proslu~aju, predodredilo za deli- tiv we pokrenule istragu zbog kvenciju, a u najgorem za terori- „odbrane terorizma”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Rusija podr`ava napore Egipta u zaustavqawu eskalacije nasiqa u Gazi, rekao je ju~e ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa egipatskim predsednikom Muhamedom Morsijem. Putin je naglasio da je neophodno zaustaviti oru`ane sukobe i pozvao strane u sukobu „na uzdr`anost i obustavu vojnih akcija koje za rezultat imaju civilne `rtve”.

JENS VAJDMAN Kreditori Gr~ke }e ipak morati dodatno da otpi{u deo duga te zemqe, ali tek nakon {to zvani~na Atina obavi te`ak posao dovo|ewa u red svog buxeta i reformisawa privrede, izjavio je ju~e guverner nema~ke centralne banke (Bundesbank), Jens Vajdman. Izjava Vajdmana, data je samo nekoliko dana uo~i sastanka na kojem se o~ekuje da }e ~lanice evrozone Gr~koj odobriti isplatu pomo}i.

ANTONIS SAMARAS Gr~ki premijer Antonis Samaras }e krajem ovog meseca otputovati u Katar, posle ~ega je planirana wegova poseta Kini i Rusiji, u okviru poku{aja te zemqe da prona|e nove investitore. Gr~ka ve} du`e vreme poku{ava da privu~e katarske investitore i sa wima postigne sporazume o razvoju nekretnina radi pokretawa posrnule industrije gra|evinarstva.

Is tra ga CIA o po na {a wu ge ne ra la Dejvida Pe tre u sa VA [ING TON: CIA je pokrenula istragu o pona{awu wenog biv{eg direktora Dejvida Petreusa koji je pro{le nedeqe podneo ostavku zbog afere sa autorkom wegove biografije Polom Brodvel.

Portparol CIA izjavio je da }e istraga, koju sprovodi generalni inspektor CIA, pokazati da li ima pouka koje treba izvu}i iz ove afere, navodi Bi-Bi-Si. Kod Brodvelove (40) su prona|ene poverqive informacije, ali i ona i general Petreus, koji je ju~e na Kapitol Hilu svedo~io o napadu na ameri~ki konzulat u septembru u Libiji, tvrde da nisu potekle od wega. „Mi u CIA stalno preispitujemo svoj rad. Ako se iz ovog slu~aja mogu izvu}e pouke mi }emo ih iskoristiti za unapre|ewe. Ali, ne}emo brzati.

Istraga je u toku i ne prejudiciramo nijedan ishod”, poru~ila je CIA ju-

Dej vi d Pe tre u s

~e u saop{tewu. U prvom intrevjuu od kada je podneo ostavku, general Petreus je ju~e na televiziji Si-EnEn rekao da nije odao nikakve poverqive informacije biv{oj qubavnici i da je ostavku podeno zbog afere, a ne zbog napada na konzulat u Bengaziju u kome je poginulo ~etvoro Amerikanaca.

Skandal je otkriven kada su zvani~ ni ci Ef-Bi-Aja pre gle da li elektronsku po{tu uznemiravaju}e sadr`ine, koju je, navodno, poslala Bro dve lo va po zna toj li~ no sti na Floridi koja je prijateq porodice Petreus.

Istragom je obuhva}en i komandant ameri~kih i NATO snaga u Avganistanu, general D`on Alen, zbog toga {to je mejlovima flertovao sa hostesom iz Tampe Xil Keli. Prequba je zabrawena vojnim zakonom, ali general Alen negira krivicu.

20

kultura

subota17.novembar2012.

dnevnik

НА 36. КЊИ ЖЕВ НИМ СУ СРЕ ТИ МА „МИ ЛИ ЦИ У ПО ХО ДЕ”

Ста ри и но ви пе снич ки гла со ви Од пам ти ве ка па до да нас, не ве се ла је суд би на пе сни ки ња, а је дан од нај бо љих при ме ра из исто ри је књи жев но сти за ту тврд њу, је сте Ми ли ца Сто ја ди но вић Срп ки ња (Бу ко вац, 1828 - Бе о град, 1878), же на из у зет не фи зич ке, ум не и мо рал не ле по те. То је ју че у За во ду за кул ту ру Вој во ди не ре кла Ем су ра Хам зић, ово го ди шња до бит ни ца на гра де ко ја но си ње но име. При зна њеброн за ни ре љеф са Ми ли чи ним ли ком, рад Мла де на Ма рин ко ва и нов ча ни из нос, за иза бра не и но ве пе сме „Злат на гра на“, Хам зи ће вој је уру чио Зо ран Ђе рић, пред сед ник Од бо ра књи жев них су сре та. О по ет е си ко јој је по све ће на ова ма ни фе ста ци ја бе се ди ла је Ма ри ја Кле ут, на те му „Ми ли ца Сто ја ди но вић- ствар ност и мит“.Ње но књи жев но сва ра ла штво- две збир ке пе са ма и днев ник „У Фру шкој го ри“, углав ном је по зна то, али пре пи ска са са вре ме ни ци ма углав ном је оста ла не по зна та. Ми ли ца се до пи си ва ла са Ву ком и Ми ном Ка ра џић, са

Ње го шем, Бран ком Ра ди че ви ћем, кне зом Ми ха и лом. Ипак, умр ла је у си ро ти њи и са ма. Иако је Вук Ми ли цу звао „мо ја кћер из Фру шке“, ни је јој ода вао при зна ње, као ни дру гим са ку пља чи ма

усме но-књи же вих тво ре ви на. Ми то ви увек го во ре о ле по ти и тра ги ци жи вље ња, а код „Врд нич ке ви ле“, тра ге ди ја је би ло на пре тек. О на гра ђе ној књи зи и о ства ра ла штву Ем су ре Хам зић го во ри ла је Дра га на Бе ле сли јин, под се тив ши да се ње но по ет ско пи смо фор ми ра ло у спе ци фич ним ге о по е тич ким окол но сти ма- оно је у исти мах ве за но ка ко за Бо сну и ње не ур ба не про сто ре (пре све га

Са ра је во), та ко и за исто риј ске, ет но ло шке, те о ло шке и дру ге чи ни о це ти пич не за ре ги он Вој во ди не, Ср би је и Бал ка на. Рас ко шан по ет ски вез Ем су ре Хам зић, за пра во је исто ри ја су жи во та на ро да ко ји жи ве на тим про сто ри ма. У умет нич ком про гра му ју че је у ЗКВ на сту пи ла је пи ја нист ки ња Та ња Гер дец. То ком ју че ра шњег по по дне ва у ЗКВ су пред ста вље не на гра ђе не пе снич ке збир ке ово го ди шње и про шло го ди шње до бит ни це при зна ња „Ми ли ца Сто ја ди но вић Срп ки ња“: „Злат на гра на“ Ем су ре Хам зић и „Дру ге ства ри“ Гор да не Ђи лас. О књи га ма и аутор ка ма го во ри ли су Дра га на Бе ле сли јин, Зо ран Ђе рић и Фра ња Пе три но вић. Да нас се у Бу ков цу, род ном ме сту Ми ли це Сто ја ди но вић Срп ки ње за вр ша ва ју 36. књи жев ни су сре ти „Мил ци у по хо де“. У ме сној би бли о те ци, са по чет ком у 10 ча со ва одр жа ће се пе снич ки ма ти не, на ко ме ће уче ство ва ти де се так мла ђих пе сни ки ња, а ме ђу њи ма и две ла у ре ат ки ње- Ем су ра Хам зић и Гор да на Ђи лас. Ми ли чин дан одр жа ће се и у По жа рев цу, 19. мар та на ред не го ди не. Р. Лотина Фо то: Б. Лучић

ОД 20. ДЕЦЕМБРА ДО 15. ЈАНУАРА У НОВОМ САДУ

Божићно-новогодишњи концерти У припреми је циклус „Божићно-новогодишњи концерти“ Музичке омладине Новог Сада, који ће се одвијати од 20. децембра до 15. јануара, под покровитељством Града Новог Сада.

- Музичка омладина Новог Сада ће се трудити да и ове године квалитетним, разноврсним и атрактивним програмским садржајима улепша празнични период својим суграђанима, да окупи сталне и верне посетиоце, али привуче и нове, и наравно да обогати културну понуду у Новом Саду - поручују у МОНС–у. Ову манифестацију Музичка омладина континуирано организује још од 1999. па се може рећи да су божићно-новогодишњи концерти увелико постали део музичког живота нашег града. Циклус отвара концерт „Краљевских гудача светог Ђорђа“ 22. децембра у Синагоги. Солиста ће бити Михаел Кофлер, флаута, као и уметнички руководилац овог ансамбла Сретен Крстић, виолиниста. На програму вог концерта су дела Вивалдија, Скар-

латија, Големовића, Милојевића и Трајковића. Ансамбл „Ренесанс“ наступа 27. децембра у Синагоги, с музиком барока (Бах, Хендл, Телеман, Персл, Лили...). Божићни концерт 8. јануара у Синагоги приређује Хор Саборне цркве „Свети Георгије“. За 11. јануар у Српском народном позоришту најављен је шоу „Big Night ma re Mu sic“, необичног дуа Игудесман & Џу које су Новосађани имали прилике да виде прошлог децембра. Овог пута ће наступити са Београдском филхармонијом. Неколико дана касније, 15. јануара ће у Синагоги уследити концерт браће Теофиловић & Мирослава Тадића, с програмом под називом „Видарица“. Информације за све концерте и продаја улазница за све програме изузев оног у СНП–у, могу се добити у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел.021/452 344, радним данима од 8 до 14 часова). За „Big Night ma re Mu sic“ улазнице ће бити у продаји од 20. новембра на благајни СНП. Н. П-ј.

ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП ПОСВЕЋЕН ПАВЛУ БЕЉАНСКОМ

Дародавац вредне колекције српске уметности Спомен-збирка Павла Бељанског и Департман за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, организовали су јуче научни скуп посвећен Павлу Бељанском (18921965), дипломати, колекционару и дародавцу који је своју вредну колекцију 1957. завештао народу. Скуп, на којем је учешће пријавило 18 учесника из земље и региона, одржан је у Спомен-збирци Павла Бељанског под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање и Града Новог Сада. Након уводне речи др Јасне Јованов, управнице Спомен збирке Павла Бељанског, учеснике је поздравио подсекретар покрајинског секретара за културу и јавно информисање Радослав Петковић, који је подсетио да су збирке настајале од ренесанског доба, и да су неке из ранијих времена постале нуклеуси модерних колекција.

- Видимо, како су се кроз историју мењала схватања збирки, и како свака припада свом времену, што се види и из начина њиховог сакупљања. Свака збирка је прича и о сакупљању и о времену у којем је настала – напоменуо је Радослав Петковић. - Збирка је низ, укрштање врло комплексних прича. Овај скуп ће осветлити део те комплексности, као што ће

постати и део историје, и једног дана показивати како смо ми све то некада схватали и разумели. Повод за овај скуп је и то што се ове године навршава 120 година од рођења Павла Бељанског, захваљујући коме Спомен-збирка баштини једну од најцеловитијих колекција српске уметности прве половине XX века, како наводе у овој збирци. Научни скуп о Павлу Бељанском, осмишљен као једна од манифестација којом ће бити обележен овај значајан јубилеј, указује на богату историју Спомен-збирке и важност завештања Павла Бељанског, на значај колекционарства и популаризације музеја, одрживост легата у ширем друштвеном контексту, као и на едукацију публике. Тиме, као и самом личношћу Павла Бељанског и његовим делом, из различитих углова баве се радови учесника овог скупа, еминентних стручњака и познаваоца различитих области, међу којима су научни и музејски радници (историчари, историчари уметности, конзерватори), професори, књижевници, ликовни уметници, стручњаци историје дипломатије, туризмологије и др. Учесници овог скупа су: Тамара Огњевић (Артис Центар, Београд), Ангелина Стојановић (МА, Музеј града Београда), др Саша Марковић (Педагошки факултет, Сомбор), др Миланка Тодић (Факултет примењених уметности у Београду), др Ненад Радић (Фи-

лозофски факултет у Београду), др Љубодраг Димић (Филозофски факултет у Београду), мр Чедомир Васић (Факултет ликовних уметности у Београду), Милица Орловић Чобанов (Спомен-збирка Павла Бељанског), Ана Костић (МА, Филозофски факултет у Београду), мр Игор Борозан (Филозофски факултет у Београду), Весна Тодоровић (Београд), Ана Новаков (PhD., Sa int Mary’s Col le ge of Ca li for nia, Mo ra ga, САД), Александра Стаменковић (МА, Филозофски факултет у Београду), др Сарита Вујковић ( Музеј савремене умјетности Републике Српске, Бања Лука), др Јелена Стојановић (Академија лепих уметности, Београд), др Снежана Бесермењи (Природно-математички факултет, Нови Сад), др Јасна Јованов (Спомен-збирка Павла Бељанског) и Бојана Костић Крчадинац (Музеј Војводине, Нови Сад). Истраживања, која се тичу његовог дипломатског ангажмана, културолошких и политичких оквира у којима је деловао као колекционар, преко разматрања појединих уметничких дела, нових сагледавања Колекције и њених ликовних целина, до музеолошких аспеката Спомен-збирке Павла Бељанског, наћи ће се у Зборнику радова, који ће бити објављен након завршетка овог научног скупа. Н. Пејчић Фото: Б. Лучић

ОДУШЕВЉЕЊЕ НА ОТВАРАЊУ НОВОСАДСКОГ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛА

Сав тај... свет Послужило је све својој сврси на прексиноћном отварању Новосадског џез фестивала Културног центра града, у Српском народном позоришту. Уводно загревање Биг бенда џез омладине Војводине, за

Под вођством Александра Јаћимовића, Биг бенд џез омладине Војводине је показао чврст звук, стасао и у ритам и у дувачким секцијама оркестра, аранжерски одважан, са једва тек нешто времена да

Теренс Бланшар

публику непогрешива разрада у Дечјем биг бенду из Ростова на Дону, па преко инстимистичког дуета Александра Дујина и Светлане Паладе, до громовите завршнице са Омар Соса квартетом и Tеренс Бланшар квинтетом. Треба ићи редом, јер је драматургија била непогрешива.

се провере њихови солистички потенцијали. Свакако, они ће још много да свирају (у фестивалском уводу извели су свега две композиције) и о њима ће још да се пише. Дечји биг бенд из Русије диригента Андреја Мачнева је стварно феномен, помало екстравагантан, јер у њему стварно свирају деца

(која су остала до краја вечери дубоко у ноћ). Од неких су већи њихови инструменти, а какве су тек теме и емоције које се њима свирају? То питање је било врло лако отклоњено, јер су у „Олд Мекдоналд хед а фарм“, коју је невероватно љупко, са лепршавим, а месечевом светлошћу обојеним гласом певала млада дама Александра Болдарева, изгледали и звучали страшно маторо. Зато су се у сасвим зрелој пијанистичкој композицији младе Антисије Мачнев, са својим непрегледним хармонијама, ветровитим налетима дувача, представили као прави спој Азије и Европе, што њихово место, односно река Дон и јесте. И у најави се могло видети да ће прави контрапункт и угодан

Омар Соса, полако, ритуално, са „кандилом и миром“ у рукама, субјективни утисак би био и да више није могло да се дише. Музика је постала свеобухватна. За музику коју импресивно убедљиво, запаљиво и заразно изводе Соса, Марк Гилмор (бубњеви), Чилдо (Chil do) Томас (бас и вокал), Леандро Сејнт-Хил (саксофон, флаута) треба одмах нагластити да не долази из само наведених инструмената, него и Омар Соса квартет са семплера, бит боксова и слич- композиције прате честе промене них синтисајзера. Али, импресив- ритма, стила и жанра уопште. Моно је осетити да она само доприно- же се рећи да им је џез најпредвиси на духовности, као да су у тим дивији. Али, утопљен у све друго, мелодијски и ритмички афричко, аранжерски звучи тако перфектно, Бени Голсон на затварању као да је сво богатство овог света Вечерас је последње вече Новосадског џез фестивала. Као и најна једном месту. чешће, пробран програм отвориће бенд аустријског гитаристе ромЧак ни после такве луднице од ског порекла Харија Стојке у којем пева и наша Јелена Крстић. Сленаступа, ништа дужан није остао ди наступ састава „Ралф петерсон фо’тет“, а за крај – Бени Голсон квинтет Теренса Бланшара, још квартет у ком ће великом тенор саксофонисти подршка бити Алан једне велике фаце у свету савремеЖан-Мари (клавир), Жил Натурел (бас), Даглас Сајдс (бубњеви). ног џеза који се и даље држи уз многе полуге популарне музичке индустрије. Бланшар се, човек, одпрелаз ка јако озбиљној свирци, кутијицама, свима нама, закључа- макао у сенку своје младе ритам бити наступ дуа Палада – Дујин. не легије свих наших предака, тај- секције Фабијан Алмазан (клавир) Неколико композиција за клавир не постојања.

– Кендрик Скот (бубњеви) - Џошуа и глас, и послужен је још један Још једна необична карактери- Крамбли (бас) и, како се сам нашаукусан облик џеза. стика заиста светски јединствених лио, у забити Тусона, у Аризони, Откако је на сцену изашао афро музичара (и биографије су им цео самониклог џезера, саксофонисте оријентисани кубански пијаниста сјајан текст), јесте то да њихове Брајса Винстона. Момци из бенда

су посао одрадили толико добро, да је било довољно свега два, три пута (можда се који преспавао, било је касно, и сласно) да из те сенке златом бљесне његова хај-тек дизајнирана труба, изнутра дефинисана тако да звучи као да је пронађена у заветном ковчегу америчког југа. На моменте фуриозно брзо и гласно, на моменте до бола споро и тихо, показали су сву моћ оног „Нека буде...“ Џез! И би џез. Ниједном без десет минута, више пута показујући какве све меандре може да открије у присној атмосфери све мање испуњене сале, поготово у стандарду „Autumn le a ves“, чисто, лепо, као да су задовољни код куће или у студију, и Бланшар квинтет одлази уз овације. Игор Бурић Фото: С. Шушњевић

dnevnik

OGLASi

subota17.novembar2012.

21

22

subota17.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KU ]A u Novom Sadu, korisne povr{ine 235m2, terasa 30m2, gra|evinska parcela 510m2, Ul. Stevana Sin|eli}a 11, cena 176.000evra. Telefon 063/547-782.

64334 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

64353 PRO DA JA u Futogu petosobna spratna ku}a (dvojna) 130m2, stambenog + 25m2, gara`nog prostora u suterenu ul. G. Principa 75/a. Telefon 063/8822950.

64388 GRA \E VIN SKA PAR CE LA 20 ari, Petrovaradin, za stovari{te, skladi{te, stambenu zgradu, poslovni prostor, market, individualni objekat, Bukova~ki put 3C. Telefon 063/547-782.

64333 PRO DA JEM gra|evinsku parcelu 6000m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqena.

Telefon 069/4776100.

64373

IZ DA JE se gara`a na Limanu II. Pogodna je za mawe eventualno sredwe vozilo.

Telefon 454-934.

64369

NAJ PO VOQ NI JE radimo demit fasade sa skelom molerske radove, adaptacije.

Iskusni majstotri, odmah slobodni, svi na~ini pla}awa. Telefon 063/518-346, 021/882-133.

64389

IZ DA JEM neme{ten dvosoban stan od 60m2 na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona Vojvodine. Telefon 062/572351.

64246 IZ DA JE SE zaposlenoj `eni komforan jednoiposoban stan na Keju, sa pogledom na Dunav, Telefon 520-271 posle 22 ~asa.

64285 IZ DA JEM trosoban stan u u`em centru grada Novog Sada. Telefoni: 021/4723100, 064/5935027.

64371

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

63799

SA JAM dvoiposoban (ukwi`en kao dvosoban stan) 63m2, lep raspored, velika kuhiwa, sun~an, lift, terasa, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/1217-460 stan kod saj ma@g mail.com 64346

PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV izuzetno dobra lokacija. Telefon 021/6369-008.

64255

3 Sa tugom i bolom javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je u 68. godini preminula na{a baka i mama

Ka ti ca Ra den ko vi} Sahrana je danas, 17. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Sr |an i Mi o drag sa po ro di ca ma.

64499

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Ka ti Ra den ko vi}

Da ni ca i Mi lo rad Tr ku qa.

64500

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

58595

Ka ti Ra den ko vi} PRO DA JEM izno{ene koke nosiqe te{ke 2 kg i 18 nedeqne koke. Mogu}nost dostave. Telefon 069/5119322.

64375

Ju li ja i Dra gan Tr ku qa.

64501

Posledwi pozdrav malom an|elu

PO TREB NI radnici: komercijalista, voza~, magacioner i radnica za pakovawe.

Sredwa stru~na sprema, do 35 godina, po`eqno iskustvo.

Razgovor 17. 11. 2012. od 9-12, Svetozara Markovi}a 11, @abaq.

64204

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

64010 PRO DA JEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar.

Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

64218 PRO IZ VOD WA i prodaja svih vrsta vo}nih sadnica ukrasnih ~etinara i li{}ara.

Telefoni: 021/6614-380, 021/6619-236, 063/8-351-900, 063/8946-619 64288

Oprin Lu ki

Porodica Ko so vac.

64495

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu i ku mu

Po sled wi po zdrav dra gom

Mi {i [e {u mu Po ~i vaj u mi ru.

Rad mi lu [e {u mu

subota17.novembar2012.

Pro {lo je se dam da na od ka ko ni je sa na ma na {a

Po sled wi po zdrav Ve sni noj ma mi

Je le na Vuj no vi} Ci ca Ka ri}

Na de `di \er ko vi}

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je pre mi nuo na{ dra gi otac

Bla `e To dor ~e vi}

1951 - 2012.

Uj na Ve lin ka, bra }a Do bri vo je, Mi li jan i Zlat ko An to ni} sa po ro di ca ma.

23

Bes kraj no smo te vo le li, bes kraj no }e{ nam ne do sta ja ti.

od Ve sne i Vla di mi ra Ma ~u kat.

Tvo ji naj mi li ji.

1926 - 2012.

Sa hra na je u su bo tu, 17. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

Po la zak je is pred ku }e `a lo sti u Uli ci B. Ku zma no vi }a 47 u 12.30 sa ti.

O`a lo {}e ni:}er ka Zor ka i si no vi Sve to zar, Osto ja i Va so sa po ro di ca ma.

64473

G O D I [ W I P O M E N Zo ran Gre ku lo vi} sa po ro di com.

64451

64422

64483

Po sled wi po zdrav kom {i ji i pri ja te qu

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Po sled wi po zdrav ro |a ku

Po sled wi po zdrav vo qe nom de di

Da nas, 17. 11. 2012. go di ne odr `a }e se pa ra stos u Mo {o ri nu, na {em dra gom i ni kad pre `a qe nom

64496

Po {to va nom pri ja te qu

Je li ca Pe j no vi} - Ni ni} Ran ku Ka {i ko vi }u

S po {to va wem ~u va mo se }a we na tvo ju ple me ni tost i do bro tu.

od Sla vi ce i Bo go qu ba Mi li }a.

Tvo ji naj mi li ji: }er ka Ma ja, zet Mi lo{ i unu ~ad Sve tla na i Mi lan.

od po ro di ce \u re \a ko vi }a.

od: unu ka Bla `e i Mi la na, Dra ge, Zo ri ce, Mir ja ne, Bran ke, Dar ka, Sa {e i Va we sa svo jim po ro di ca ma.

64428

64409

64472

64474

Mi la nu Vra ni }u pro to je re ju 1960 - 2011.

Po sled wi po zdrav kom {i ji

@iv ku Ubi pa ri pu po sled wi po zdrav.

Pri ja teq Pre drag Pe jo vi} sa po ro di com.

Ni kad te ne }e za bo ra vi ti Tvo ji: ma ma Ma ra, su pru ga An ki ca, se stra So fi ja i brat Ve sa sa po ro di ca ma.

64497

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj i vo qe noj maj ci i su pru zi obe le `i }e mo da nas, 17. 11. 2012. go di ne na Grad skom gro bqu.

Bla `i

Bla `i To dor ~e vi }u

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

P O M E N Da nas, 17. no vem bra 2012. go di ne na vr {a va ju se tri go di ne od ka ko nas je na pu sti la na {a dra ga

64459

P O M E N

Vu ki ca Je` Ran ku Ka {i ko vi }u

i

Bi la nam je ~ast {to smo te po zna va li i dru `i li se s to bom.

Ilin ka Ga ji} Sin Go ran sa po ro di com.

64488

Po sled wi po zdrav dra goj Ku mi

Mi le na Jo li}

Vu ji ca Pan te li}

Osta vi la si tra go ve ko ji se ne bri {u, uspo me ne ko je ne ble de i do bro tu ko ja se pam ti.

1948 - 2012.

Tvo ji naj mi li ji.

64494

Tvo je kom {i je iz Srem ske Ka me ni ce: Da ni lo vi }i, Go lu bo vi }i, Mi }e vi }i, Me tli }i, Vu ja to vi }i, Ra di voj {e, ]e to je vi }i, Ko ra si }i, Ta si }i, Se ku li }i, Star o vlah, Gra be`, Pu ca ri, Te {i }i, Te pi }i i Xom be ta.

I po sle {est me se ci bol i tu ga su na {a isti na.

Ve~ no }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tri vo Je` Na v r { a v a se po l a go d i n e od ra s tan k a.

Vre me pro la zi ali se }a wa osta ju za u vek sa na ma.

Uspo me nu s po {to va wem ~u va ju Va {i [i mo vi }i i Ba {i }i.

64420

64443

Na pu sti la nas je iz ne na da na {a

Mi li mo ji ro di te qi

17. 11. 2009.

Na de `di \er ko vi} Na di Tvo ji naj mi li ji.

od ku mo va, po ro di ca Mi }a no vi}.

64491

64454

Da na, 19. no vem bra na vr {a va ju se ~e ti ri go di ne od bol nog ra stan ka sa na {im vo qe nim su pru gom, ocem i de dom.

An |el ka Ja bla nov Po sled wi po zdrav

Dra ga Bran ka, ne do sta ju nam tvoj osmeh, to pli na i ve dar duh...

I na kon go di nu da na, ne ve ri ca i tu ga ne pre sta ju, sa mo se }a we osta je.

21. 11. 2006.

Ve ra Bje li}

O`a lo {}e ne dru ga ri ce i ko le gi ni ce sa po sla: Sve tla na, Bo `ur ka, Qu bi ca, Mi ca, Go ca, Mi ma, Na da, So fi ja, Qi qa, Zo ri ca, Go spa va i Go ca prav ni ca.

64486

Ste van Nov kov

Na de `di

1939 - 2008.

Vo qe ni ni ka da ne umi ru, jer `i ve u sr ci ma svo jih naj mi li jih.

Su pru ga Mi ra, }er ka An ki ca, sin Bra ne, unuk Go ran i unu ka Je le na.

64484

Bran ka Ga ji}

su di ja u pen zi ji

Va sa Ja bla nov ve te ri nar ski in spek tor u pen zi ji

od \u re Po po vi }a sa po ro di com, kao i od: La ze, Dra ga ne, Dra gi ce, Da vo ra, Mir ja ne i Mom ~i la.

64490

Tvo je ko le gi ni ce iz fi nan si ja: Bra na, Dra gi ca, Raj ka, @eq ka, Ve sna, Jo van ka, Dra ga na, Ma ja S, Iva na i Ma ja L.

Dok ti ho ko ra ~a te sta za ma ve~ no sti po sto ji te i tra je te u naj lep {im uspo me na ma va {e je di ne }er ke Da {ke.

64444

64432

24

^iTUQe l POMeni

subota17.novembar2012.

POMEN Dana, 17. 11. 2012. godine navr{ava se 40 dana od kako nas je napustio na{ dragi i nikad pre`aqeni

dnevnik

Posledwi Mi{i

Dragom Luki, sinu i bratu, posledwi pozdrav.

Luka Oprin Milivoj Budim~i}

Sahrana dragog nam Luke obavi}e se 17. 11. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Danas, 17. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

Neka te an|eli ~uvaju. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

]erka Tatjana i sin Svetozar sa porodicama.

Tvoji: mama Bojana, tata @eqko i sestra Andreja.

64445

64471

Po¬sled¬wi po¬zdrav

pozdrav

Radmilu [e{umu Molimo se dragom Bogu da te primi u ve~iti Raj.

Tuguju za tobom: tetka Slavica i sestra Sa{ka.

Posledwi Mi{i

Sa dubokim `aqewem obave{tavamo porodicu i prijateqe da je

Ve¬ri Bje¬li}

voqenom

pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Radmilo [e{um Mi{a 1974 - 2012.

Sahrana }e se obaviti, 17. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: majka Mirjana, brat Sa{a sa snajkom i decom.

64458

64452

dragom

Posledwi pozdrav sinovcu i bratu

Radmilu [e{umu

Mi{i

S tu¬gom i po¬{to¬va¬wem, \u¬ra| Oqa¬~a.

Tetka Dobrila Slankamenac sa porodicom.

od porodica: [e{um i Ba{i}.

64480

64460

64453

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dragom Mi{i

Posledwi pozdrav Mi{i

Jelena Siri{ki preminula 15. novembra 2012. godine.

Sahrana }e se obaviti u naju`em porodi~nom krugu.

Milena Nikoli} O`alo{}ene }erke Tatjana i Sofija, unuci Matej i Gregor i zet Stevan.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 17. 11. 2012. godine, odr`ati ~etrdesetodnevni pomen u 10.30 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Radmilu [e{umu

posledwi pozdrav od porodice Jovanovi}.

Radmilu [e{umu

od ujaka Antoni} Mi}e i Pere sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

64475 64481

64457

Posledwi pozdrav

Mel vin ger Bran ko Karlo Grizeq Mislimo na dragog brata i strica.

Brat Stipan sa porodicom.

Jeleni

Ve} pet go di na smo bez te be.

Ne do sta je{ nam sil no sa sva kim no vim da nom, a naj vi {e u ra do sti ma na {e ma le de ce.

Tvo ji: su pru ga Bo ba, k}e ri Iva na, Ta nji ca i Bran ki ca i unu ci An to ni ja, Fi lip, Vik tor i Bran ko.

64477

Mili Mi{o, posledwi pozdrav od porodice Krtini}: tetka Borka, Boro, Darko i Vesna sa porodicom.

Kovinki Dedi} O`alo{}eni: sin Petar, snaha Branislava i unuci Mihajlo i Nemawa.

64265

64456

Pro{lo je sedam godina od kada nije sa nama na{

Dragom bratu

Karlo Grizeq Mislimo na dragog supruga i oca.

Supruga Ilinka i deca Maja i Mario.

64476

Radmilo [e{um

64479

Posledwi pozdrav dragom

od: Mileve, Zorice i Slavka Jovanovi}a.

64461

Dana, 17. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu dava}emo {estomese~ni pomen na{oj voqenoj mami i baki

Vo lje ni na{

64478

Radmilu [e{umu Mi{i od porodica Slankamenac i Major.

64462

Radmilu [e{umu

Marko Lon~ar Sa qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

posledwi pozdrav od Bo`ane Abutovi} sa porodicom.

64455

Tvoji: supruga Milena, sin Milo{, k}i Nata{a i unuci Ivana i Strahiwa.

64382

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S E ] A W E Pre tri de set go di na umr la je mo ja tet ka, mo ja na na

S E ] A W E

subota17.novembar2012.

P O M E N Na vr {a va se go di na od ka da ni je sa na ma na{ vo qe ni su prug, otac i de da

25

P O M E N

17. 11. 2009 - 17. 11. 2012.

Alek san dra - [a na Ru `i} 1982 - 2012.

\or |e Fi {er

U mom sr cu `i vi ve~ ni `i vot za u vek.

19. 11. 1992 - 19. 11. 2012.

Ne gde, ne ko, ne ka ko se sret ne s ne kim, Ne ka kav se na |e i da le ko, Ne kad, ne kud, i pu teq kom ne kim pre kim, Al’ kad tre ba ne kad ne kom, ne ma Ne ko.

We na Bu ba.

Sne `a na.

64379

Mi lan Mar ka Bo to {ki

Goj ko Tu ~i}

iz Ka }a 6. 10. 1924. go di ne

1946 - 2011.

Po men obe le `a va mo 17. 11. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Ve ter ni~ kom gro bqu.

Ni sa mo ga za bo ra vi li. Osta je za u vek u na {im sr ci ma.

Tvo ji: su pru ga Bran ka, }er ka Sne `a na i sin Mla |en sa po ro di ca ma.

Tri go di ne sa tu gom i po no som ~u va mo uspo me nu na na {eg dra gog su pru ga, oca, de du i pra de du.

We go vi naj mi li ji: su pru ga @iv ka, }er ka Qu bi ca, sin Jo ca sa po ro di ca ma.

64348

64372

64234

P O M E N

P O M E N

P O M E N Da nas, 17. 11. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, odr `a }e mo ~e tr de se to dnev ni po men na {em vo qe nom

S E ] A W E 2002 - 2012.

17. 11. 2005 - 17. 11. 2012.

Pe tar Si min

Ivan ka Ja ko vqe vi}

Ol gi ca Kr sti} ro|. Ar se nov

@eq ku Vu ja ko vi }u Mno go do bro te i qu ba vi je oti {lo sa to bom. Osta }e{ uvek vo qen, po {to van i ni kad za bo ra vqen.

Za u vek u mi sli ma s to bom.

Tvo ji naj mi li ji.

Dra ga na {a ma ma, ne ma su za ko je te mo gu opla ka ti i po ka za ti na {u bol i tu gu {to smo osta le bez te be.

Ti si uvek tu u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Tvo je }er ke Du {i ca i Qu bi ca sa po ro di ca ma.

64406

pe kar iz Ka }a Go di ne pro la ze, sa qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo uspo me ne.

We go vi: Na da, Dra ga na, Sla |a na, Ozren ko, Pe tar i Mi li ca.

Tvo ja ma ma.

64337

64236

P O M E N

3

Da ni pro la ze, tu ga je sve ve }a bez te be.

Na vr {a va se {est me se ci od ka ko ni su sa na ma na {i dra gi ro di te qi

64219

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N dra goj na {oj

P O M E N za 40 da na

Ol gi ca Kr sti} ro|. Ar se nov Go di na pro la zi, vo qe na na {a, a ne ma tih re ~i ko ji ma mo `e mo da opi {e mo na {u `a lost i ne ma tog vre me na ko je te mo `e za bo ra vi ti. Bes kraj no nam ne do sta je{ i `i vi{ u na ma.

Veq ko Vuj o vi} Dra gi na{ Veq ko, ka da bi se ce la ku gla ze maq ska sru {i la u na {a sr ca ne bi is pu ni la pra zni nu ko ja osta je ve~ no za to bom.

Vu ki ca Je` Tri vo Je`

Da nil ki Za gor ~i}

1923 - 2012. 1923 - 2012.

ro|. Bog da nov 1935 - 2006.

O`a lo {}e ni: sin Dra gan, k}er ka Ol gi ca i sna ja Mi ra sa de com i unu ci ma.

Tvoj su prug Ste van i }er ke.

O`a lo {}e ni: sin Mi ro slav, sna ja Ana i unu ci Mar ko i Bo jan.

64295

64235

64352

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

G O D I [ W I P O M E N [ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Tvo ji naj mi li ji: Bo sa, \or |e, Bo jan, Ma ri na i Veq ko.

64393

Ol ga Kr sti} D E V E T O G O D I [ W I P O M E N su pru gu, ocu, ta stu i de di

Ran ko Iv ko vi}

ro|. Ar se nov

Sre do ji Pa ji }u

Oti {la si ti ho i mir no. U na {im sr ci ma osta vi la si ne iz bri si vu pra zni nu, tu gu i bol.

obe le `i }e mo da nas, 17. 11. 2012. go di ne u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa.

Se stra Qu ba, {o gor \or |e, Ma ja i San dra.

S ve~ nom tu gom su pru ga Ro za li ja.

64248

64339

@ar ko Gra be`

Do bri vo ju Sto ji }u

1944 - 2008.

[est go di na je pro {lo od ra stan ka sa dra gom nam ma mom, ta {tom, ba bom i pra ba bom.

Vre me je te {ko me ri ti se }a wem i qu ba vqu na

Ima li smo naj ve }u sre }u {to smo te ima li, a sa da naj ve }u tu gu {to smo te iz gu bi li. Vre me ko je pro la zi ne }e iz bri sa ti se }a wa na te be i za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga An ka, k}er ke Mir ja na i Mi le na, unuk Ili ja i zet Pa vle.

64368

P O M E N

D V O G O D I [ W I P O M E N

Na vr {a va se {est go di na od ka da ni je sa na ma na {a dra ga ba ka, maj ka i su pru ga

vo qe nom i ne pre `a qe nom si nu.

iz Ko vi qa

Da nas se na vr {a va ju 4 go di ne tu ge, pra zni ne i bo la. Za u vek te no si mo u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Ka da je tvo je sr ce sta lo, mno go je su za pa lo. Ne ka ti je ve~ na sla va i la ka ze mqa.

Su pru ga Ma ri ja si no vi Pre drag i Ne nad sa po ro di ca ma.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Mi le vka, }er ke Ma ri ca i Slav ka, ze to vi Mla |a i Du {an, unu ci De jan, Slo bo dan, Mi li ca i Sr |an.

Lek su Ka pe ta nov

Vla dan Bra ~e vi}

ro|. ^on ki} iz @a bqa

Ne ma re ~i ko je mo gu opi sa ti tvoj od la zak. Sa tu gom u sr ci ma `i vi mo bez te be.

]er ke Qu bi ca i Zo ra sa po ro di ca ma.

64350

64320

64359

Jel ka Sr da nov

Ro di te qi.

64363

21. 11. 2006 - 21. 11. 2012.

Tu gu ju si no vi sa po ro di ca ma i su prug.

64381

26

07.00 08.00 08.05 09.00 09.50 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.25 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 00.05 00.55 01.55

Кухињица Вести Зелено, волим те, зелено Програм за децу и младе Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде за избеглице Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Премијерка Све странци Прсте да полижеш Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Зло под сунцем Прсте да полижеш Државни посао ТВ Дневник Елитна јединица Гламоур тоујоур Војвођански дневник Филмска премијера: Чико, филм Поаро: Зло под сунцем Елитна јединица Политбиро

07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00

Чико Суморна, али врло добро режирана драма, која кроз солидну причу о пријатељству изврсно осликава хамбуршки нарко миље и све што уз њега иде. Напети призори, врло добри дијалози и одлична глума велики су адути овога филма. Улоге: Денис Мискито, Мориц Блајбтрој, Волкан Узђан, Фахри Огин Јардим, Рејан Саин, Филип Балтус, Лилај Хусер Режија: Узгур Јилдрим (РТВ 1, 22.35)

13.10 14.00 14.55 15.40 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Палета Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Палета Вести (мађ) Емисија на мађар..са титл.на српском Палета ЈУ група андерграунд Зелено, волим те зелено-квиз Програм за децу и младе Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Урбана џунгла (мађ) Ој пауне, пауне (мађ) НОМУС 2012.

06.02 06.07 06.19 07.09 07.55 08.23 08.26 08.45 09.24 09.29 09.40 10.27 11.00 11.30 12.11 12.40 12.45 13.00 13.31 14.00 14.34 15.18 16.04 16.55 17.00 17.32 17.54

Талиса Сото

15.30

Мориц Блајбтрој

Глас Америке Документарни програм Е-ТВ Меридијанима Перископ/Осаа Без цензуре Здравље је лек Документарни програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Документарни програм Војвођанске вести Филм Глас Америке

Дозвола за убијање

07.00 07.30 10.20 10.30 11.00 12.00 13.05 14.00 14.05

06.30 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40

tv program

subota17.novembar2012.

16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 18.30 19.00 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00

Цртани филм Серијски програм Како се каже Азбука родитељства Серијски програм Ленија Ево нас код вас Вести Филм: Пут у прашњаву смрт 2. део Путовања сербез задовољства и уживанције Вести Серијски програм Вести Сигуран квадрат Бели мантил Конак 7 НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Неон сити Сећања 7 НС дана Серија Објектив Лична грешка Филм: Инспектор 1.

09.30 Евролига: Партизан – Бешикташ 11.00 СК студио 13.45 Премијер лига: Арсенал – Тотенхем 16.00 Премијер лига: ВБА –Челси 18.30 Премијер лига: Норвич – Манчестер јунајтед 20.00 Белгијска лига: Серкл Бриж : Генк 22.00 Преглед Евролиге 22.45 Дејвис куш- финале: Чешка - Шпанија 00.00 Шпанска лига: Барселона – Сарагоса

Бонд овога пута на своју одговорност спроводи истрагу не би ли се осветио због убиства Феликса Лејтера, његовог пријатеља из Америке. Он је наиме, на дан свог венчања ухапсио опасног нарко-дилера Франца Санчеза који је успео да побегне, подмитивши агента Килифера. Улоге: Тимоти Далтон, Кери Ловел, Роберт Дави, Талиса Сото Режија: Џон Глен (РТС 1, 21.02) 08.00 08.15 09.00 09.06 10.58 12.31 13.00 13.15 13.28 14.05 14.50 15.01 15.50 15.54 16.51 18.30 18.57 19.30 20.05 21.02 23.25 23.30 01.35

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Мустафа Надаревић... као сав нормалан свет Вести Војна академија Крзнена освета, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Војна академија Пола века Бонда: Дозвола за убијање, филм Вести Елитни одред, филм Срам, филм

ФУДБАЛ

(Прва, 18.45)

У наредном издању емисије сазнаћете све о одржаним „Пастирским данима“ у Мужљи, а видећете и прилог о томе с којим проблемима се сусрећу сточари у Зрењанину. (КТВ, 12.00)

01.53 02.44 03.29 04.25 05.06 05.29

06.00 08.15 09.45 10.15 13.00 14.00 15.00 16.10 18.30 18.45

Серија Домаћин Евро пулс Филм: Опасне везе Радна акција Домаћине,ожени се Жене Филм: Разбијач Вести Фудбалска утакмица: Црвена звезда–Партизан 21.00 Први глас Србије 23.15 Филм: Убице вампира

07.50 08.45 09.10 09.40 10.50 11.00 11.35 14.05 16.00 16.35 18.30 19.15 21.15 23.15 23.50 00.10

Ленс Хенриксен

Добра земља Цртани филм Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Филм: Прљави плес Вести Филм: Гас до даске Вести Филм: Роки 2 Филм: Лудости у кампу Вести Б92 Спортски преглед Филм: Њени родитељи

Пуковниковица

Мери-Луиз Паркер

Клијент Прича о бистром дечаку Марку и његовом одрастању у камп приколици недалеко од Мемфиса мења свој ток када Марк и његов млађи брат сведоче самобиству. Марк ће чути искрену исповест који нико није требао да сазна... Улоге: Сузан Сарандон, Томи Ли Џонс, Бред Ренфро, Мери-Луиз Паркер Режија: Џоел Шумахер (Пинк 2, 22.00) 08.00 10.00 11.30 12.00

Онесвешћен

Црвена звезда – Партизан

Зрно по зрно

19.30 20.30 21.20 21.45 22.10 22.47 23.12 00.26 00.56

Датум Верски календар Бразде ТВ лица: Јадранка Стојаковић...као сав нормалан свет Велики је свет Бернард Вејбалу Словосвет Датум Верски календар Верски мозаик Србије Клиника Вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Датум Верски календар Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Као мехур од сапунице Београд - вечити град Биљана Крстић и Бистрик Датум Вреле гуме Медаље заувек Рукомет: ПС, Црвена звезда Колубара, пренос Витези слободе Изгубљени светови Потрошачки саветник Свет спорта Балкански ратови Антисемитизам Концерт Кемала Монтена Вреле гуме Рукомет: ПС, Црвена звезда Колубара Биљана Крстић и Бистрик Изгубљени светови Витези слободе Београд - вечити град Потрошачки саветник Клиника вет

dnevnik

14.00 14.30 15.00 15.45 16.15 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00 03.30

Цртани филм Филм: Под опсадом Сити вести Филм: Национална безбедност Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Симар Маријана и Скарлет Туркан Собарица са Менхетна Сити вести Дистрекшн Филм: Под опсадом 2 Филм: Клијент Опасна игра Тријумф љубави Сити вести Филм: Неустрашиви Филм: Под опсадом 2

Пред крај I светског рата, аустроугарском пуковнику десеткованог пука смештеног на напуштеном салашу, који узалудно покушава да успостави везу са претпостављенима, стиже неочекивана вест да му у посету долази супруга... Улоге: Љерка Драженовић, Слободан Перовић, Душан Јанићијевић, Слободан Алигрудић Режија: Ђорђе Кадијевић (Хепи, 19.30) 05.30 Јутарњи програм 07.30 Знање на поклон 09.00 Зоки на веселој фарми 09.20 Тајни свет меде Бенџамина 09.45 Телешоп 10.00 Барби Палчица, анимирани филм 11.20 Моћни ренџери 11.40 Нинџа корњаче 12.05 Легенда о Неши 12.30 Бакуган 3 12.50 Бен 10 13.15 Изненеђење! То је невероватно јестиво 13.40 Телешоп 14.00 Викенд поподне - Брвнара 15.55 Једна жеља једна песма 17.30 Скандалозно 18.30 Моја Србија 18.55 Телемастер 19.30 Пуковниковица, филм 21.05 Голи живот 22.30 Позајми ми ауто 23.30 Гламур 00.00 Луда кућа 01.30 Голи живот 02.50 Позајми ми ауто 03.45 Пуковниковица, филм

Мет је некада био врхунски полицајац. После отпуштања са посла, одаје се алкохолу и коцкању. Опасан сусрет са тајанственим убицом доноси му могућност да започне нови живот и врати све дугове... Улоге: Стивен Сигал, Ленс Хенриксен, Рене Голдсбери, Пол Калдерон Режија: Роел Рејније (Пинк, 00.30) 07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.15 04.00

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Бој на Косову Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде Гранда У рингу Филм: Онесвешћен Филм: Краткодневица Филм: Човек из Ларамија

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota17.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

27

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 Богата млада, сиромашна млада 08.35 Венчаница из снова 09.00 Мајами инк 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Најбоље из породилишта 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Четири венчања - Америка 15.25 Богата млада, сиромашна млада 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Уштедети купујући - обрачун најбољих 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 20.00 Стручњак за торте 20.55 Моја тајна 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Дневници девица 23.40 Мајами инк 00.40 Стручњак за торте 01.40 Моја тајна

08.00 Човекова историја 11.00 Хитлерова потопљена тајна 12.00 Мистерије олупина на дну океана 13.00 778 – Песма о Роланду 14.00 Најгори послови у историји 15.00 Рим није изграђен за један дан 16.00 Уметност Русије 17.00 Русија кроз векове 18.00 Инуитска одисеја. освајање Новог света 19.00 Разбијачи шифара 20.00 Ратнички краљеви из Сибира 21.00 Оци, археолошка детективска прича 22.00 Нинџе – ратници из сенке 23.00 Човекова историја 00.00 Лућано Павароти 01.00 Нинџе – ратници из сенке

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Снешко Белић Црвенкапа Филм: Ми Ши Водени Див Филм: Сестре Магдалене Филм: Вуковар једна прича Филм: Прљави плес 2. Ноћи Хаване Филм: Код судбине Филм: Грофица Еротски филм Еротски филм:

Гро фи ца Ма ђар ска гро фи ца Ер же бет Ба то ри из 17. ве ка, оп сед ну та сво јом ле по том, по чи ни ла сто ти не уби ста ва из уве ре ња да ће ку па ње у кр ви де ви ца са чу ва ти ње ну мла дост. Она се сма тра јед ним од нај стра шни јих се риј ских уби ца у исто ри ји... Уло ге: Џу ли Дел пи, Ра да Ми чел, Итан Хо ук, Вин сент Га ло Ре жи ја: Џу ли Дел пи (Си не ма ни ја, 22.00)

08.00 Филм: Проговори 10.00 Дијагноза убиство 15.00 Филм: Смртоносна опчињеност 17.00 Филм: Близанци 19.00 Краљевски болесници 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Филм: У име правде 23.00 Плаве крви 00.00 Филм: Суперциклон

Џе ни фер Ани стон

Пред мет обо жа ва ња Со ци јал на рад ни ца Ни на Бо ров ски у без у спје шној је по тра зи за срод ном ду шом и тре нут но у не срећ ној ве зи с на пор ним адво ка том Вин сом. Џорџ Хан сон је мла ди учи тељ, хо мо сек су а лац, ко јег је упра во оста вио нар ци со ид ни деч ко. Ни на и он се упо зна ју на ве че ри код ње не по лу се стре и Ни на га по зо ве да се усе ли у њен стан... Уло ге: Џе ни фер Ани стон, Пол Руд, Алан Ал да, Џон Пан ков, Тим Деј ли Ре жи ја: Ни ко лас Хит нер (ХРТ 1, 00.25) 07.23 Кинотека - циклус класичног вестерна; Хомбре,филм 10.16 Кућни љубимци 10.49 70 му је година тек Тамбурашки оркестар ХРТ-а 11.20 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.38 Ветерани мира 13.24 Духовни изазови 13.57 Призма 14.46 Меркатска династија 1, док. серија 15.17 Репортери 16.14 Еко зона 17.26 Одмори се, заслужио си 18.05 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Плес са звездама 22.05 Дневник 3 22.47 Инспекторика Ирена Хус 00.25 Филмски маратон: Предмет обожавања, филм 02.12 Филмски маратон: Трагач и силе таме, филм 03.47 Филмски маратон: Правац Гоби, филм

07.06 07.22 07.36 07.57 08.08 08.22 08.51 09.36 10.08 10.51 12.24 13.30 14.01 14.33 14.36 15.11 15.16 16.55 17.26 17.55 19.31 20.05 21.34 23.55 00.57 01.52 02.17 03.00 03.48

Џу ли Дел пи

06.00 07.00 08.40 10.15 11.45 13.15 14.40 16.20 17.50 20.05 21.50 23.40 01.30 02.35 04.00

Вини Пу Гангстерска петорка Париз експрес Мистер Бин - Филм Марс тражи маме Завера ћутања Загробни живот је леп Кунг Фу Панда 2 X-Мен: Прва класа Мало раја Колумбијана Љубав и друге дроге Прича о Пјеру Вудмену Јацкасс 3.5 Плениоци

Поштар Пат Аладинове пустоловине Хамтаро Мала принцеза Ружица Шаренић Гладијаторска академија Мерлин Мала ТВ Нови клинци с Беверли Хилса Супербрат, филм Чувари здравља КС аутомагазин 4 зида Наврх језика Бриљантин Наврх језика У аутобусу с мојом сестром,филм Позитивно О, боже, зашто ја - док. филм Рукомет, Сеха лига; Нексе Татран, пренос Дует, док. серија Највећи филмови икад продати, док. филм Гласници ветра, филм Пети дан, ток шоу Репортери Музички специјал ЦСИ: Лас Вегас Којак Дарма и Грег

06.00 Бенг бенг мртав си 07.30 Момци с Мадисона 09.00 Тајне на планини 10.30 Четврти спрат 12.00 Рат 14.00 Промена плана 15.30 Цревна напаст 17.00 Повратни удар 19.00 Окршај холивудских звезда 20.00 Момци с Мадисона 21.45 Поље снова 23.45 Промена плана

06.00 08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00 01.20 02.40

Лажов Соколови Јентл Дани славе Без злих намера Злочин и казна Стела О, брате где си? Браћа Блуз 2000 Сју воли да шврља Секси журке Беверли Хилса Срећне сисе

08.05 Училица 09.00 Галилео 10.10 Бибин свет 11.45 Најбољи пријатељи, филм 13.50 Бетовен 2, филм 15.30 Будва на пени од мора 16.40 РТЛ Хотспот 17.15 Смртоносних 60, док. серија) 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 96 сати, филм 22.00 Гад, филм 23.50 Катастрофа, филм 01.35 РТЛ Данас

96 са ти Бив ши агент ЦИА Бра јан Милс пре се лио се Ка ли фор ни ју ка ко би био бли зу сво је 17-го ди шње кћер ке Ким ко ја му је све на све ту. Ким жи ви с мај ком Ле нор и бо га тим очу хом Стју ар том, али би ло је пре суд но да је Бра јан, као отац, пу сти на пу то ва ње у Па риз... Уло ге: Ли јам Ни сон, Ме ги Грејс, Фам ке Јан сен, Ле ланд Ор сер, Џон Грајс Ре жи ја: Пјер Мо рел (РТЛ, 20.00)

Ли јам Ни сон

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.30 20.30 22.30 23.30 01.15 01.45

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Упозорени сте! Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом X-машине Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци Дајнамо, чудесни мађионичар Бер Грилс

Билијар Борилачки спорт Сви спортови Билијар Аутомобилизам Сви спортови

М

При ми тив ци у на шим ре до ви ма

илошевић ми је причао да између Караџи- сци босанских Срба да заузме Бихаћ. Чим је то саћа и Младића постоји велики сукоб. Кад је знао, ступио је у контакт с Младићем да му каже да последњи пут видео Младића, Милоше- не изврши то наређење и он је обећао да неће ући у вић му је рекао да је на путу да постане последњи град. Милошевић је веровао да ће га одржати и да нацистички генерал 20. века, који подржава фаши- му је војска босанских Срба дубоко одана. Због вестички режим. Парадоксално, и даље је тврдио да лике популарност генерала, Караџић је вребао призверства никад нису чинили Младић и његова вој- лику да га уклони и истовремено окриви за сва поска већ паравојне формације које су организовали чињена зверства. За разлику од Караџића, Милошепримитивни елементи у Караџићевом СДС-у. Рекао вић је сматрао да је Младић поштен човек, с њим ће сам Милошевићу да није реално очекивати даље се тајно састати те ноћи у Београду и учиниће све уступке међународне заједнице без даљег попушта- да убеди Младића у то да одржи обећање. ња Београда. Но, он је инсистирао на томе да све Милошевић је додао да, док ми разговарамо, грумора да се усмери на то да се Караџић присили да па посланика с Пала чека да разговара с њим. Вероприхвати план Контакт-групе. Затим је отворио питање присталица Фикрета Абдића у Цазинској крајини, које су расељене због борби у Бихаћу. Он их је повео против сарајевске владе и прогласио регију независном. Не изненађује то што је Милошевић сматрао Абдића „дивним муслиманом“ чије присталице нису добијале помоћ од УНХЦР-а због страха од Изетбеговића. Милошевић је сматрао да ће се после рата бизнисмени попут Абдића вратити и скинути националисте с власти. Чак је и Изетбеговић, тврди Милошевић, то једном Про па ло Аб ди ће во от це пље ње од Изет бе го ви ће ве Бо сне рекао Караџићу: „После рата, оба ћемо бити готови“. Милошевић се с тиме није вао је у своју двојну стратегију, поткопавајући Капоистоветио. раџића преко Младића, с једне стране, и посредМржња између муслимана и Хрвата у централној ством дисидентских чланова Скупштине, с друге. Босни и Херцеговини, тврдио је Милошевић, није Затим је поновио свој ритуални говор о потреби ништа мања. Помињање Хрвата навело ме је на то укидања санкција против СРЈ ради убрзавања цеда се осврнем на актуелну претњу Хрватске да ће лог процеса. Подсетио сам га на инструкције које напасти крајишке Србе а да ми и САД покушавамо сам добио и приметио да он може да утиче на Пада спречимо ту опасну ескалацију. Он је, пак, сма- ле. Тврдио је да он тамо нема никаквог утицаја. Катрао да ће Хрвати направити велику грешку ако по- раџић је много пута тражио да буде примљен, али кушају да нападну Крајину. Не само да ће то одло- га је он стално одбијао. Рекао сам му да ако може жити могућност мирног решења него Хрвати неће да обузда понашање војске босанских Срба уз поимати никаквих шанси на војни успех. Крајишки моћ Младића, уместо Караџића, ми ћемо бити заСрби су одлични борци и довољни. Милошевић је очигледврло су мотивисани да браМи ло ше вић је сма трао да ће но уживао у маневрисању, не своју територију. Питао мешетарењу и манипулисам га да ли би у случају по сле ра та би зни сме ни по пут сању, и било је јасно да хрватског напада на КрајиФи кре та Аб ди ћа ски ну ти жели да ме импре сионира ну интервенисала Војска на ц и о н

а л и с те с вла с ти. спо собношћу да контроЈугославије – рекао је да не И Изет бе го вић је јед ном ре као лише догађаје преко Млаби јер се Крајина може саКа ра џи ћу: „По сле ра та, дића. С друге стране, био ма одбранити. Чудно да је Милошевић у то толико ве- оба ће мо би ти го то ви”. Ми ло ше вић је видљиво нервозан што је у позицији да преузме ровао пошто су крајишки се с њи ма ни је по и сто ве тио од го вор ност за све по Срби за девет месеци изгуступ ке бо сан ских Ср ба. били готово целу територију и њих више од 175.000 протерано је из крајева Део његове игре био је да дискредитује Караџића Хрватске где су живели вековима. Ричард Холбрук у корист Младића и себе. Да би ојачао своју позије само неки месец касније подстицао Хрвате не са- цију међу Србима, морао је да буде виђен као јемо на то да преузму контролу над територијама Хр- дини делотворан политички саговорник међунаватске које су држали Срби него и да заузму што ви- родне заједнице. Милошевићево омиљено опредељење да се форше у Босни. Осећао сам да је с Милошевићем могуће успоста- сира прихватање мапе Контакт-групе, постаће лајтвити однос који ће се окренути у корист британске мотив током следећих неколико недеља. Он није жевладе, свестан и да ће Милошевић учинити све да лео да буде одвраћен од тог циља оним што је потај однос искористи, с обзиром на вештину манипу- стало познато као План Б, тј. узајамно признавање лисања и међународним и домаћим актерима. Ни- између СРЈ, Босне и, на крају, Хрватске. Очекивање да ће Пале брзо попустити пред двосам имао илузија; био је то опасан посао, али Форин офис је био више него спреман да преузме ри- струким притиском међународне заједнице и Милозик ради унапређења мировног процеса. Десет дана шевића тањило се крајем 1994. Блокада на Дрини касније замолио сам Милошевића да употреби сав деловала је чврсто, а то су потврдили Овен и Столсвој утицај на Палама и спречи напад на заштићену тенберг. Наравно, увек нешто мора да процури, али зону Бихаћа. Он је, позивајући се на балканско „ме- привреда Републике Српске већ дуго је била на руђу нама речено“, рекао да из својих обавештајних бу опстанка. Стезање каиша могло је да иде још саизвора зна да је Караџић издао писмене наредбе вој- мо мало.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re dak ci ja@dnev nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Borila~ki sportovi (Eurosport, 20.30)

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota17.novembar2012.

dnevnik

17. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Ва ша му шка и жен ска стра на да нас мо жда го во ре пот пу но дру га чи је ства ри, али та си ту а ци ја не мо ра да бу де ло ша. У мо гућ но сти сте да на у чи те мно го од обе стра не ва ше лич но сти.

BIK 20.4-20.5.

Усме ри те део про јек та на не ког за ко га ми сли те да је ква ли фи ко ва ни ји да се ти ме по за ба ви. Не ма сми сла да по ку ша ва те да ура ди те све са ми ка да зна те да по сто ји не ко ко је по го дан за тај за да так.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо гу ће је да се да нас осе ћа те емо тив но ста бил но, али што се ви ше бу де те отво ри ли, оста ли ће ви ше кри ти ко ва ти ва шу осе тљи вост. На жа лост, ве ро ват но ће те се по ву ћи у се бе у та квим окол но сти ма.

По све ти те се сво јим ин тер ним ре сур си ма. По слу шај те сво ја нај ду бља, нај сна жни ја осе ћа ња и не жу ри те. Ис пла ни рај те сво је ак ци је и узми те у об зир емо ци је дру гих љу ди пре не го што на пра ви те пр ви ко рак. Све би тре ба ло да иде по пла ну док год сте си гур ни да сте ура ди ли нео п ход не при пре ме за рад бо ље ефи ка сно сти. Све је спрем но и са да се са мо че ка да на пра ви те за вр шни ко рак.

Ва ша ду хо ви тост и дру штве ност да нас мо жда не ће би ти по себ но це ње не с об зи ром на емо тив но и тре зве но рас по ло же ње да на. По де си те свој из глед у од но су на тре нут не окол но сти.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо жда осе ћа те да сте да нас из ба че ни из ко ло се ка. До бре ве сти су, за хва љу ју ћи ва шој флек си бил ној и при ла го дљи вој при ро ди, да сте у мо гућ но сти да све сре ди те ако пре ду зме те од ре ђе не ко ра ке. Од јед ном би мо гло до ћи до ра фа ла емо тив не енер ги је ко ја ће по ква ри ти све ва ше пла но ве. Не мој те се из не на ди ти ако из не на да бри зне те у плач због не че га што вас у нор мал ним окол но сти ма не би ни до та кло. Се ди те и са че кај те уме сто да по ку ша ва те да за вр ши те не ке ства ри та ко што ће те на ме та ти сво ју во љу. Раз ми сли те о на чи ни ма на ко је мо же те усме ри ти сво ју енер ги ју ка уну тра и по сма трај те ка ко то при вла чи љу де.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ва ше емо ци је би да нас мо гле би ти су ро ве и мо жда ће те де ло ва ти не про ми шље но због на чи на на ко ји се осе ћа те. Схва ти те да не ки љу ди мо жда не ће раз у ме ти та кво по на ша ње.

По сто ји је дин стве на ком би на ци ја енер ги је у ва зду ху ко ја по зи ва да ис ком би ну је те сво је мен тал не мо ћи са спо соб но шћу да се ор га ни зу је те. По слов ност вам је из ра же на. Ис ко ри ти те то.

Мно ги око вас раз го ва ра ју о ини ци ја ти ви за по кре та ње не чег но вог та ко да ће те осе ти ти же љу да се при дру жи те. Ипак, бу ди те опре зни да се не упле те те у не што са мо за то што оста ли то же ле.

TRI^-TRA^

Би бер осво јио ма не кен ку?

V REMENSKA

PROGNOZA

Јутро

Vojvodina Novi Sad

13

Subotica

10

Sombor

10

Kikinda

13

Vrbas

12

B. Palanka

13

Zreњanin

12

S. Mitrovica 12 Ruma

10

Panчevo

14

Vrшac

13

Srbija Beograd

14

Kragujevac

13

K. Mitrovica 13 Niш

14

Џа стин Би бер наступио је окружен најлепшим женама света на годишњој ревији једне познате модне куће, а дан касније објављено је да је раскинуо двогодишњу везу с глумицом и певачицом Се ле ном Го мез. Бибер је наводно флертовао с манекенком Бар ба ром Пал вин. Млада мађарска манекенка Барбара (19) је из Будимпеште. Откривена је као 16-годишњакиња, а лице је „Л’Ореала”. Радила је кампање и ревије за модне куће: Армани, Х&М, Версаће, Прада, Шанел… Гласине о новој вези подстакла је и сама Гомезова, пошто је на свој Фејсбук профил поставила слику из бекстејџа ревије на којој су Џастин и Барбара. Млади певач се није огласио поводом раскида, а био у вези с манекенком или не, Барбара тренутно ужива у бесплатној реклами.

оБлачно , дан Сунчан

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру облач но, а то ком да на сун ча ни пе ри о ди и ма ло то пли је. Ве тар слаб до уме рен ју го ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5 сте пе ни, а мак си мал на 13. ВОЈ ВО ДИ НА: На за па ду ју тро ма гло ви то, ни ски обла ци то ком да на, ма ло све жи је. У оста лим пре де ли ма сун ча но и ма ло то пли је. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2 сте пе на, а мак си мал на 14 сте пе ни. СР БИ ЈА: Jутро по не где ма гло ви то или са ни ским обла ци ма. То ком да на про мен љи во облач но. Ве тар слаб, у По мо ра вљу и По ду на вљу, уме рен ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0 сте пе ни, а мак си мал на 14. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и по чет ком на ред не сед ми це сун ча ни пе ри о ди уз про мен љи ву облач ност и ма њи по раст днев не тем пе ра ту ре, у ве ћи ни кра је ва би ће око 15 сте пе ни. У По мо ра вљу и По ду на вљу ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ ни. Мо гу ћа ју тар ња ма гла на за па ду и ју гу Ср би је.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Повољно за хроничне болеснике. Пре подне опрез се саветује астматичарима. Могући су несаница и променљиво расположење. Неопходна је додатна пажња у саобраћају.

Madrid

12

Rim

18

London

13

Cirih

11

Berlin

6

Beч

7

Varшava

5

Kijev

4

Moskva

4

Oslo

5

St. Peterburg 6 Atina

20

Pariz

11

Minhen

11

Budimpeшta

10

Stokholm

6

VIC DANA Ка же муж же ни: - Дра га, фир ма је бан кро ти ра ла, отац ме je из ба цио из на след ства, слу пао сам ауто. Хо ћеш ли ме и да ље во ле ти?

- Хо ћу, али ћеш ми мно го не до ста ја ти.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

205 (-13)

Slankamen

326 (-6)

Jaшa Tomiћ

Apatin

305 (-14)

Zemun

379 (-1)

Bogojevo

301 (-14)

Panчevo

384 (0)

Smederevo

524 (4)

Baч. Palanka 303 (-13) Novi Sad

294 (-10)

Tendencija stagnacije i opadawa

SAVA

N. Kneжevac

172 (-6)

S. Mitrovica

326 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

239 (-3)

Beograd

324 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

318 (-6)

NERA

Hetin

62 (-2)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusiћ

30 (-4)

Reшeњe:

DUNAV