Dnevnik 17.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 17. DECEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23291 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

HA KE RI PRE PA LI BAN KA RE, A ONI BLO KI RA LI „PLA STI^ NI NO VAC”

Po ku {aj ve li ke pqa~ ke pre ko kar ti ca „vi za”? NASLOVI

INTERVJU [AN DOR EGE RE [I, PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Voj vo di na do ka za la evrop ski kurs, na po te zu dr `av a str. 3

Politika 2 U Novom Sadu najpopularniji DS i SNS 3 Demokrate bi Mihajlova, liga{i Kostre{a

Ekonomija 4 Dr`avna kasa napuwena minusom od jedne i po milijarde evra 5 Grcima za Telekom 330 miliona evra

Poqoprivreda

Foto: R. Hayi}

str. 5

NA TRGU SLOBODE PO^ELO KI]EWE DESET METARA VISOKOG DRVETA

Jelk a ~ek a i ukras e Nov os a| an a

6 Seqa~ka kasa punija deset milijardi

Novi Sad 8 [trajk u policiji umalo da poremeti javni prevoz 9 Bulevar Evrope krenuo ka autoputu

Vojvodina

BOJAN PAJTI] OTVORIO TERMINAL GRANI^NOG PRELAZA SRPSKA CRWA

Lak{a razmena s Rumunijom

str. 12

11 Zbrka u Skup{tini op{tine Kula 12 Kamen temeqac za vrti} u Zrewaninu

Dru{tvo 13 Odeqewa otvaraju zainteresovanost i stru~nost

Crna 15 Uhap{en ko{arka{ Nikola Bulatovi}

SA MO STAL NI SIN DI KAT GRA \E VI NA RA USVO JIO DE KLA RA CI JU ZA 2012.

Zi da ju se ot ka zi za 100.000 zi da ra?

str. 4

SPORT

str. 16 – 21

Zahla|ewe s ki{om

Najvi{a temperatura 9 °S n MILAN I ARSENAL DELE MEGDAN

n SUTRA RUKOMETNI DERBI VOJVODINA – PARTIZAN

n ZA „DNEVNIKOV” TURNIR DO SADA 60 PRIJAVA

str. 7

subota17.decembar2011.

TADI] U MAKEDONIJI

Stvoriti Evropu u dr`avi Uslovi koje je Evropska unija postavila Srbiji i Makedoniji za sticawe statusa kandidata ne bi trebalo da obeshrabre dve zemqe, ve} da budu podstrek i prilika za nastavak reformi, poru~ili su u Skopqu {efovi dve dr`ave, Bo ris Ta di} i \or |e Iva nov. Tadi}, koji je susretom s makedonskim kolegom zapo~eo dvodnevnu posetu susednoj zemqi, istakao je da i Srbija i Makedonija, kao i ceo region Zapadnog Balkana, imaju budu}nost u Uniji koja je, kako je rekao, „najsigurnija zona za gra|ane Zapadnog Balkana, iako se ovaj region suo~ava s raznim izazovima”.

– Mene ti dodatni uslovi ne obeshrabruju, iako je Makedonija pre tri godine dobila status kandidata, ali ne i datum za po~etak pregovora. To ne treba da nas obeshrabri, ve} treba da nastavimo sprovo|ewe reformi. Ciq je da stvorimo Evropu u dr`avi, a onda }e nam biti lak{e da ubedimo EU da smo spremni za ~lanstvo – rekao je Ivanov na zajedni~koj konferenciji za novinare posle razgovora s predsednikom Srbije. – Zahvalan sam predsedniku Ivanovu na ovoj poruci jer wu treba da ~uju i u Srbiji, gde su se neki obeshrabrili {to Srbija nije u prvom poku{aju dobila status – primetio je predsednik Tadi}.

Pomo} stigla u Zve~an Humanitarna pomo}, koja je na odluku predsednika Ruske Federacije Dmi tri ja Me dve de va upu}ena Srbima na Kosovu i Metohiji, predata je ju~e Crvenom krstu Srbije u Zve~anu. Konvoj s oko 300 tona humanitarne pomo}i predat

je u prisustvu ambasadora Rusije u Srbiji Alek san dra Ko nu zi na i predsednika op{tina Zve~an Dra gi {e Mi lo vi }a i Zubin Potok Sla vi {e Ri sti }a. – Osnovni razlog za ka{wewe isporuke humanitarne pomo}i iz Rusije za Srbe na Kosovu bio je nesporazum oko toga koji pe~at staviti na carinskim papirima – kosovski ili neki drugi – izjavio je ju~e profesor na Pri{tinskom univerzitetu Mi lan Ba ~e vi}. Na konferenciji za novinare u zgradi op{tine Kosovska Mitrovica, Ba~evi} je optu`io predsed-

nika Srbije Bo ri sa Ta di }a da vr{i pritisak na predsednike op{tina sa severa Kosova da bi „ostvario ne{to {to je obe}ao on ili neko od wegovih najbli`ih saradnika”. Po wegovim re~ima, sve to radilo se zarad sticawa statusa kandidata za Srbiju koji na kraju nije ostvaren. – Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin je direktni u~esnik humanitarne pomo}i i pretpostavqam da su carinski papiri kod wega – rekao je Ba~evi}, i najavio da }e uskoro javnost znati {ta u wima stoji. Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Kr sti mir Pan ti} rekao je na istoj konferenciji za novinare da je s ambasadorom Konuzinom dogovoreno da posle primopredaje pomo}i carinske papire preda nekome od stru~waka iz oblasti finansija i carine da bi se uverili da su predstavnici Euleksa po{tovali dogovor koji su postigli Ruska Federacija i Evropska unija. – Mi o~ekujemo da }emo u toku dana imati informacije o tome da li je EU ispunila obe}awe da }e carinske formalnosti biti statusno neutralne – rekao je Panti}.

ODR@ANA DRUGA ZAJEDNI^KA SEDNICA VLADA SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE

Oja~ati specijalne veze

Srbija i Republika Srpska dogovorile su ju~e, na drugoj zajedni~koj sednici dveju vlada u Beogradu, sprovo|ewe zna~ajnih projekata i izradu studije komplementarnosti dve privrede, kojima }e dodatno intenzivirati saradwu, na osnovu Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama. – Postoji velika saglasnost o svim va`nim pitawima, bilateralni odnosi su na visokom nivou i oni }e se razvijati daqe. Potvr|ena je bliskost Srbije i Republike Srpske – rekao je premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} na zajedni~koj konferenciji za novinare s premijerom RS Alek san drom Xom bi }em. Cvetkovi} je precizirao da je dogovoreno da Srbija preuzme obavezu da s 850.000 evra finansira {kolu „Srbija” na Palama, {to bi predstavqalo realizaciju ranijeg dogovora, kao i da sa 4,5 miliona evra kreditira nabavku ra~unara za {kole u RS, od kojih }e tri miliona evra biti obezbe|eno do kraja ove godine, a ostatak slede}e. Premijer je naveo da }e Srbija obezbediti Republici Srpskoj pozajmicu od 20.000 tona p{enice iz Robnih rezervi i da je dogovoreno da „Jat ervejz„ za Be~ leti preko Bawaluke, {to bi gra|anima RS omogu}ilo direktnu vezu s glavnim gradom Austrije.

Ostaju dogovori na tehni~kom nivou, a RS }e, po Cvetkovi}evim re~ima, nadokna|ivati vi{ak tro{kova za sletawe na bawalu~ki aerodrom. – Razgovarali smo i o izradi studija o komplementarnosti privreda koje }e biti osnov za pro{irewe privredne saradwe, kao i o finansirawu Memorijalnog centra „Dowa Gradina„, jednog od najve}ih strati{ta iz Drugog svetskog rata. Razmotrili smo i pitawe energetike, vojne industrije i odnosa u zdravstvu, kao i o saradwi u oblasti {kolstva, tako da svi u~enici iz RS upisani u {kole u Srbiji imaju ista prava kao i u~enici iz Srbije, od {kolovawa do sme{taja i ishrane – kazao je Cvetkovi}. Xombi} je najavio i pomo} Srbije u osnivawu instituta „Ivo Andri}” u Vi{egradu, koji bi delovao u sklopu „Andri} grada”, projekta filmskog re`isera Emi ra Ku stu ri ce, ~iji zavr{etak se o~ekuje za tri godine. Posle sednice dve vlade, potpisani su memorandumi o razumevawu dva ministarstva unutra{wih poslova, za prostorno planirawe i ekologiju, kao i sporazum o primeni ugovora o kreditu Srbije RS za kupovinu vagona i informacione tehnologije. D. Milivojevi}

POLiTikA

dnevnik

SKUP[TINA O BUYETU 26. DECEMBRA

Vlast (za sada) bez potresa – Rasprava o buxetu za narednu godinu po~e}e 26. decembra – najavila je ju~e predsednica Skup{tine Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, i izrazila o~ekivawe da }e predloèni propis biti usvojen tri dana kasnije. Prva dama Skup{tine veruje da }e taj najva`niji finansijski akt dràve podràti sve stranke vladaju}e koalicije. – Ne verujem da }e biti onih iz ve}ine koji }e imati dileme o tome da li }e glasati za buxet. Sigurno }e biti zahteva da se neke stavke preraspodele. Izglasavawe tog akta o~ekujem 29. decembra i ono }e biti parameter da vladaju}a ve}ina jo{ uvek funkcioni{e – poru~ila je Slavica \uki}Dejanovi}. Na dilemu o tome da li }e biti potrebe da vlast traì podr{ku opozicije za dono{ewe buxeta, ona je navela da su “iznena|ewa uvek mogu}a”, da se “moè i to dogoditi”, ali da je “vladaju}a ve}ina ~vrsta i da nema straha da parlament ne}e usvojiti buxet”. Ona ne vidi nikakav problem u tome {to buxet kasni, uprkos zakonom utvr|enom kalendaru za wegovo dono{ewe u kojem stoji datum 15. decembar. – To se de{ava godinama. Ali ove godine to je opravdano zbog konsultacija s Me|unarodnim monetarnim fondom i dono{ewa drugih zakona – objasnila je predsednica. Po wenom uverewu, buxet ne}e biti posledwi akt koji }e doneti parlamentarci u ovom mandatu. Predsednica je podsetila na to da }e od Nove godine parlament biti u periodu vanrednog zasedawa i da se sednice sazivaju na zahtev Vlade Srbije ili najmawe 84 poslanika. Buxet }e do}i do svih parlamentaraca tek u ponedeqak, po{to je re~ o aktu od vi{e stotina

stranica i treba vremena da bi se umno`io zajedno s prate}im zakonima. Ako je suditi po ju~era{wim izjavama, za sada nema stranke vlasti koja najavquje da }e “ru{iti” buxet. Rezerve su se ovih dana u javnosti iznosile vezano za SVM i

dinu utvr|ene najvi{im pravnim aktom. Funkcioner SVM-a Ba lint Pa stor ocenio je kao dobar signal to {to je ove godine prvi put SVM-u omogu}eno da razgovara o nacrtu buxeta pre nego {to ga je Vlada usvojila. To se desilo na incijativu premijera Mir ka

Podr{ka SPO-a “Opasnosti” nema od SPO-a, po{to je potpredsednik te stranke Alek san dar Ju go vi} najavio da }e wihova ~etiri poslanika podràti buxet za 2012. godinu da ne bi bilo ugroèno funkcionisawe dràve. – SPO ne}e destabilizovati Vladu Srbije i ne}e ugroziti funkcionisawe dràve. Neusvajawe buxeta i privremeno finansirawe ne bi bilo dobro, posebno u situaciji kada do marta moramo sve uloìti da Srbija dobije status kandidata – rekao je Jugovi} novinarima u parlamentu. On je dodao da je SPO za ~etiri godine pokazao da se ne bavi ucenama ni politikanstvom. – SPO nema razloga da destabilizuje dràvu i gra|ane dovede u situaciju privremenog finansirawa, u kojoj bi oni teè ostvarivali svoje potrebe – kaè Jugovi}. SPO, koji imaju po ~etiri poslanika. SVM, iako deo vladaju}e koalicije, nije glasao za buxet za 2010. godinu proceniv{i da je protivustavan jer, kako su izra~unali, ne obezbe|uje cifre za Vojvo-

Cvet ko vi }a i predstavnici SVMa sreli su se s dr`avnim sekretarom Du {a nom Ni ke zi }em, koji im je tuma~io buxetske stavke. SVM }e glasati za predlog buxeta ukoliko on bude sadr`ao pretpostav-

ke za ekonomski i privredni razvoj Vojvodine u 2012. godini. Pastor je rekao da }e SVM narednih dana prou~avati predlog buxeta i da }e do po~etka rasprave doneti kona~nu odluku o tome kako }e glasati. Poslanik URS-a Vlaj ko Se ni} navodi da }e glasawe o buxetu biti “test Vladi, s jedne strane, a s druge, odgovor na politi~ko pitawe da li }e izbori biti u redovnom roku ili }emo ih imati ranije„. On ipak veruje da }e buxet dobiti potrebnu podr{ku i da }e izbori biti odràni u redovnom roku, pri ~emu procewuje da se “aktuelni saziv Skup{tine verovatno vi{e ne}e sastajati nakon toga”. Seni} je zamerio Vladi {to parlament o buxetu raspravqa u posledwim danima godine i {to }e poslanici imati samo nekoliko dana da se upoznaju sa stotinu strana materijala. LDP je ve} dve godine meta spekulacija o tome da li }e potpomo}i vlastima kojim glasom, ako usfali za buxet. Me|utim, kao {to je i do sada bio slu~aj, iz te stranke najavquju da }e se dosledno dràti opozicionog delovawa i da ne}e glasati za buxet ~ije “cifre su katastrofalne”. Poslanik LDP-a Bo jan \u ri} o~ekuje da }e biti velikih problema u vladaju}oj koaliciji prilikom rasprave o buxetu, ~ak i ne iskqu~uje mogu}nost da Srbija u narednu godinu u|e bez tog zakona. \uri} isti~e da Vlada i daqe vodi demago{ku ekonomsku i socijalnu politiku, posebno sada kad ide izborna godina. – Jasno je kakve }e probleme ovakav buxet napraviti u slede}oj izbornoj godini. Nema odgovora ni na pitawe {ta je s 880 miliona evra obveznica preko kojih je Vlada Srbije zaduìla gra|ane na deset godina – negodovao je \uri}. S. Stankovi}

Jovanovi}: Neiskrena politika Predsednik Liberalno-demokratske partije ^e do mir Jo va no vi} izjavio je ju~e da je odlagawe odluke Evropskog saveta o kandidaturi Srbije za prijem u EU izraz „najdirektnijeg nepoverewa” u predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a. On je istakao da LDP osu|uje to {to je Tadi}, kako je kazao, naknadno „kao jeftin alibi” za odluku Evropskog saveta „servirao uslove koje niko nikad nije postavio”.

– Od Srbije se nije tra`ilo da odustane od Rezolucije 1244. Danas se vi{e ne zna ni ko vi{e brani tu rezoluciju, Ta~i ili Tadi} – rekao je Jovanovi}. Lider LDP-a je istakao da Kosovo niti je bilo, niti je sada, a ne}e ni biti prepreka na putu modernizacije Srbije. – Pitawe Kosova je posledica neiskrene politike koja se vodi u ovoj zemqi. Ono je naj-

direktnija posledica ~itavog niza gre{aka napravqenih u Srbiji – naveo je Jovanovi}. Po wegovim re~ima, Srbi imaju poreme}ene odnose sa svim narodima u regionu, a i me|usobno. – Nama treba novi Bor ko Ste fa no vi} za odnose izme|u Beograda i Kosovske Mitrovice, a ne Beograda i Pri{tine – ocenio je lider LDP-a.

PO ANKETI CENTRA ZA RAZVOJ I DEMOKRATIJU, VE]INA NOVOSA\ANA ZA EU, ALI PROTIV NATO

U Novom Sadu najpopularniji DS i SNS Po istraìvawu javnog mwewa koje je sproveo Centar za razvoj i demokratiju iz Novog Sada, Novosa|ani bi na narednim izborima najve}u podr{ku dali Demokratskoj stranci i Srpskoj naprednoj stranci, a cenzus bi jo{ pre{li Srpska radikalna stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine. U anketi sprovedenoj od 28. novembra do 7. decembra u kojoj je upitnik popunilo 850 ispitanika, za DS se opredelilo 26,7 odsto, dok je SNS podràlo 24,2 odsto ispitanika. Na tre}em mestu je SRS s 11,6 odsto, a sledi LSV koji podràva 9,3 odsto anketiranih. Ispod crte ostali su Socijalisti~ka partija Srbije (4,7 odsto), Srpski pokret obnove (4,1 od sto), De mo krat ska stranka Srbije (3,6 odsto), Libe ral no-de mo krat ska par ti ja (2,2 odsto) i Ujediweni regioni Srbije (1,9 odsto). Svega 40 odsto isitanika najavilo je siguran izlazak na izbore, dok je oko 44 odsto onih koji se kolebaju. Po ovom istraìvawu, 66,3 od sto No vo sa |a na po dr à va

proces evropskih integracija Srbije, dok je ve}i procenat onih koji se pro ti ve ula sku ze mqe u NATO. Me|utim, kako su ukazali i sami istraìva~i, ova anketa ura|ena je ipak netom pre odluke o odlagawu kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Zbog ve li kog bro ja neodlu~nih bira~a, politi~ki analiti~ar De jan Vuk Stan ko vi} smatra da nas o~e ku je o{tra i veoma intenzivna izborna kampawa. On je ukazao i na to da je, iako se i kroz politi~ke poruke i istraìvawa javnog mwewa procesi evropskih i NATO-integracija posmatraju odvojeno, praksa u ostalim zemqama pokazala da su to dva paralelna procesa. – Mislim da je ovo jedna od ta~aka o kojima }e morati da se otvori rasprava i u Srbiji u narednom periodu – rekao je on. I politikolog Du {ko Ra do sa vqe vi} kaè da je politi~ki naivna poruka da se u evrop-

skim integracijama mo`e zaobi}i NATO. On smatra i da }e upravo odziv bit kqu~an za kona~ni izborni rezultat. – Ukoliko izlaznost na izbore bude iznad 50 procenata, aktuelna koalicija osta}e na vlasti, ali ako bude ispod 50 procenata, do}i }e do promene vlasti – ocenio je on. Radosavqevi} veruje da ni kampawa „belih listi}a”, ko-

jom se gra|ani pozivaju da poni{te glasa~ki listi}, ne}e biti zanemrqiva, a smatra da bi ona mogla biti po seb no iz ra `e na u Vojvodini, gde bi bira~i mogli da na taj na ~in iz ra ze „ti hi prezir” prema aktuelnim politi~kim partijama. On je ocenio i da, uprkos velikom nezado voq stvu gra |a na Voj vo di ne ste pe nom autonomije, vojvo|anska opcija ipak ne}e biti prepoznata u narednoj izbornoj kampawi, ali smatra da }e ova tema morati da se otvori u narednom izbornom ciklusu. Sociolog Bo jan Pa na o to vi} kazao je da je Srbija od proklamovane politike „i Kosovo i EU” stigla do opcije „ni Kosovo ni EU„, uz opasku da „u ovoj zemqi ima toliko problema za koje je odgovorna politi~ka elita da nam je potreban ne preokret nego zemqotres„. B. D. S.

c m y

politika

dnevnik

[AN DOR EGE RE [I, PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Voj vo di na do ka za la evrop ski kurs, na po te zu na{ dr `av ni vrh Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [andor Egere{i oce nio je da su svi u Sr bi ji gu bit ni ci zbog od la ga wa kan di da tu re za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. On je u in ter vjuu za „Dnev nik” ka zao da je Voj vo di na ti me po seb no po go |e na jer je we na po li ti ka za sno va na is kqu ~i vo na evrop skim vred no sti ma i pro ce su evro in te gra ci ja. – Mi ima mo sve po ten ci ja le i ve o ma do bre od no se s broj nim evrop skim re gi ja ma, ali i naj i skre ni je na me re da upra vo zbog ugle da ko ji Voj vo di na ima u evrop skim in sti tu ci ja ma po mog ne mo ce loj ze mqi da se taj pro ces ubr za. Voj vo di na je pre po zna ta u Evro pi kao ve o ma ozbiq na re gi ja ko ja ima ozbiq nu evrop sku plat for mu. To, me |u tim, mo ra ju da pre po zna ju i u Be o gra du. Ni smo mi se pa ra ti sti, ka ko nam to pri pi su ju, ve} sve {to ra di mo – ~i ni mo u in te re su ce le Sr bi je – ka zao je Ege re {i. On je do dao da ne iz ve nost oko evrop skih in te gra ci ja ni -

– Mo ra mo ima ti ja snu i is kre nu po li ti ku. Imam uti sak de se po ne kad u ce lom ovom pro ce su po na {a mo kao rak: na pra vi mo je dan ko rak na pred i kad bi tre ba lo da na osno vu we ga ostva ri mo ne ki re zul tat, mi se vra ti mo

dva ko ra ka na zad. To vo di sa mo u }or so kak – upo zo rio je on. l Treba li vojvo|anske institucije da uti~u na promenu dr`avne politike koja ne daje o~ekivane rezultate, ka-

Mo gli smo bi ti od lu~ ni ji l Koji su konkretni benefiti od Statuta APV dve godine nakon wegovog dono{ewa? – Mi smo Sta tu tom po li ti~ ki pre u ze li nad le `no sti, ali su {tin ski ima jo{ mno go po sla da se te nad le `no sti u pu noj me ri i re a li zu ju. Pre sve ga za to {to jo{ ni je re {e no pi ta we fi nan si ra wa Voj vo di ne. Na à lost, ni na{ Ustav, ko ji jo{ ni smo u pu noj me ri pri me ni li kad je re~ o po kra jin skoj auto no mi ji, ni je evro kom pa ti bi lan i mo ra se me wa ti da bi se omo gu }i la da qa de cen tra li za ci ja, re gi o na li za ci ja i de mo kra ti za ci ja ze mqe. Voj vo di na è li sa mo auto no mi ju, ni {ta dru go. Ali tu na {u auto no mi ju tre ba uva à va ti, kao i dru ge re gi je u Sr bi ji. Je di no ta ko mo è mo bi ti uspe {ni, a ti me i kon ku rent ni u Evrop skoj uni ji. l Za{to je vojvo|anska administracija danas pasivnija nego na po~etku mandata ovog saziva kad je ipak imala politi~ku inicijativu vezanu za dono{ewe Statuta i Zakona o nadle`nostima? – Mi slim da svi ima mo ve li ko is ku stvo zbog tog pro ce sa, u ko jem smo ima li i uspe {nih mo me na ta ali i vr lo mno go ne ga tiv nih epi zo da i pri ti sa ka pre ma Voj vo di ni. Zbog to ga po sto ji i do za raz o ~a re wa. Ali, mi slim da smo mo `da mo gli po sti }i vi {e da smo unu tar ko a li ci je vla da ju }e u Po kra ji ni bi li ma lo od lu~ ni ji. kom ne od go va ra, po seb no zbog to ga {to }e u na red nom pe ri o- du evro s kep t i c i z am ja ~ a t i, {to, ka ko je na veo, ni je u in te re su ni Voj vo di ne, ali ni ce le Sr bi je.

ko to smatraju u nekim opozicionim strankama? – Voj vo di na ima ja snu evrop sku po li ti ku od 2000. go di ne, a na{ dr `av ni vrh mo ra ne {to da me wa u tom po gle du. Mo ra mo bi -

ti ja sni, kon kret ni i is kre ni i raz voj Po kra ji ne, {to bi se sva pre ma na {im gra |a ni ma i pre ma ka ko od ra zi lo i na ce lu ze mqu. Evrop skoj uni ji. I mo ra mo u~i - Zbog ne do no {e wa tog za ko na ni ti sve da se vra ti mo pro ce su Voj vo di na ni je ni bi la u pri li evro in te gra ci ja, od no sno da do - ci da an ga ù je sve svo je ka pa ci bi je mo kan di da tu ru. Voj vo di na te te. Voj vo di na zbog to ga do sad ne tre ba da do ka zu je da je opre - ni je ima la ni ozbi qan raz voj ni de qe na za evrop ske in te gra ci je. bu xet. I mo gu da ka èm da smo u Mi evrop sku po li ti ku vo di mo okvi ri ma u ko ji ma smo de lo va li po sled wih 11 go di na. u ne kim tre nu ci ma na pra vi li pra vo ~u do. Me |u tim, du go ro~ no l Da li je proces evrointegracija ipak doveden u pigle da no, mi ne ma mo raz voj ne me tawe, po{to na{i zvani~niha ni zme. Dok se to ne pro me ni, i ci poru~uju da ne}e mewati da qe }e mo se tak mi ~i ti u si ro politiku, a skepti~ni su i u ma {tvu. A to ne za vi si od nas pogledu odluke vezane za ve} od cen tral ne vla sti, jer mi kandidaturu, koju o~ekujemo u ima mo in ge ren ci je na pa pi ru martu? ali ne mao pri ho de da bi smo te – Mi s lim da in ge ren ci je mo ne ma mo pra vo da gli u pu noj me ri Voj v o d i n a è l i sa m o bu de mo skep ti~ re a li zo va ti. Uz auto no mi ju, ni {ta ni ve} da tre ba to, fa mo zni dru go. Ali, tu na {u ustav ni mi nu mum da is p u n i m o uslo ve ko ji su do od se dam od sto auto no mi ju tre ba bro po z na t i. A ni kad ni je u pot uva à va ti, kao i to ni ka ko ne zna pu no sti is po ~i da se mo r a dru ge re gi je u Sr bi ji {to van. âk smo pri zna ti ne za vi do {li do vr lo snost Ko so va, ali zna ~i da se ne pri jat nih si tu a ci ja da se ne mo ra us po sta vi ti di ja log i sa - mo gu za vr {i ti ne ke pla ni ra ne rad wa s Pri {ti nom. Ne znam ili za po ~e te in ve sti ci je, ili {ta bi bi la al ter na ti va. Mi da se is pla te oni ko ji su na tim smo deo Evro pe. in ve sti ci ja ma ana ga ò va ni. l Mislite li da bi odlal Kakva su va{a o~ekivagawe evrointegracija moglo wa u tom pogledu u narednoj uticati na raspoloèwe gragodini – za nekoliko dana |ana, odnosno na narednu izSkup{tina Vojvodine izjabornu kampawu u smislu ja~a{wava}e se o novom buxetu? wa ekstremisti~kih snaga? – Ako bi Voj vo di na ima la – Na à lost, sve je mo gu }e. stvar no raz voj ni bu xet, to bi Ali, dok god ne bu de mo ima li ja - sva ka ko po mo glo i ostat ku Sr snu po li ti ku, mi }e mo se unu tar bi je. Bi lo bi do bro da nam to bu Sr bi je tak mi ~i ti je di no po si - de omo gu }e no u 2012. go di ni da ro ma {tvu – tu mi slim i na Voj - bi smo mo gli na sta vi ti za po ~e te vo di nu i na [u ma di ju, is to~ nu pro jek te i in ve sti ci je. Me |u Sr bi ju..., ume sto u na pret ku. Voj - tim, mi slim da je pred na ma go vo di na je ne kad bi la u vr hu po di na ve li kih is ku {e wa i u eko raz vi je no sti, a da nas je ne raz vi - nom skom po gle du, ali u po li ti~ je ni re gion s ve o ma mno go ne za - kom, pre sve ga zbog ne iz ve sno sti po sle nih i so ci jal no ugro è nih. od lu ke o kan di da tu ri ko ja se do Sli~ na je si tu a ci ja i u dru gim no si u mar tu. Mi slim da ipak de lo vi ma ze mqe. Zbog to ga sam i svi, bez ob zi ra na ko jim smo pred sed ni ka Sr bi je po zvao da funk ci ja ma, mo ra mo da u~i ni mo oku pi eko nom ski tim ko ji }e iz - sve {to mo è mo da do bi je mo po ra di ti stra te gi ju bor be pro tiv zi ti van od go vor iz Bri se la da si ro ma {tva i eko nom skog opo - bi smo iza {li iz }or so ka ka. rav ka. Ako è li mo do bro Voj vo l A zbog ~ega pokrajinska di ni, to è li mo i ce loj Sr bi ji. vlast sama ne pokrene iniA cen tral na vlast u Be o gra du cijativu za re{avawe pitawa tra ba da is ko ri sti eko nom ske finansirawa? po ten ci ja le Voj vo di ne, ali i po – Ima li smo mno go za ko no li ti~ ke, po seb no u po gle du pro - dav nih ini ci ja ti va u ra ni jem ce sa evro in te gra ci ja. pe ri o du, ali ni jed na ni je pri l Kako je to mogu}e ako pet hva }e na u re pu bli~ kom par la godina nakon dono{ewa men tu. Ni sam ja pro tiv to ga ni Ustava jo{ uvek nije re{eno da sad po kre ne mo ovu in ci ja ti pitawe finansirawa APV? vu, ali o to me mo ra da se po – Do no {e we za ko na o fi nan - stig ne kon sen zus. si ra wu Voj vo di ne kqu~ no je za B. D. Sa vi}

Jo si po vi} po hva lio Sr bi ju Pred sed nik Hr vat ske Ivo Josipovi} po hva lio je na pre dak ko ji je po stig nut u Sr bi ji u od no su na po lo `aj hr vat ske na ci o nal ne ma wi ne. Na otva ra wu 17. Fo ru ma hr vat skih ma wi na u Za gre bu, Jo si po vi} je oce nio da su u Sr bi ji u~i we ni ve -

li ki ko ra ci na pred ka da je re~ o hr vat skoj na ci o nal noj ma wi ni. „Na `a lost, rat je stra ho ta u ko joj su i pri pad ni ci hr vat ske ma wi ne u Sr bi ji te {ko stra da li a o to me se ne go vo ri i ne zna do voq no” , re kao je Jo si po vi}.

„Po zi tiv ni po ma ci su na pra vqe ni i u po lo `a ju hr vat ske ma wi ne u Cr noj Go ri”, is ta kao je predsednik Hrvatske Ivo Jo si po vi} i do dao da je Hr vat ska na uzo ran na ~in ure di la po lo `aj na ci o nal nih ma wi na u Hr vat skoj.

REKLI SU Din ki}: Po no san sam

Mi haj lo vi}: Na iz bo re

Cvet ko vi}: Ni su mi ni stri kri vi

Biv {i mi ni star eko no mi je Mla|an Dinki} ne kri je da je po no san zbog to ga {to je is pu we no ve li ko obe }a we ko je je dao gra |a ni ma Kra gu jev ca i Sr bi je. Din ki} u autor skom tek stu ob ja vqe nom na saj tu Uje di we nih re gi o na Sr bi je ka `e: „Upr kos svi ma ko ji u to ni su ve ro va li, sa da ko na~ no mo gu da ka `em – po no san sam jer je is pu we no ve li ko obe }a we ko je sam pre ne ko li ko go di na dao gra |a ni ma Kra gu jev ca i Sr bi je!” Din ki} je na veo da u Sr bi ji da nas ra di ili za po ~i we iz grad wu svo jih fa bri ka oko 120 auto-kom po nen ta {a, ko ji, po pra vi lu, za po {qa va ju mno go vi {e rad ni ka od sa mog pro iz vo |a ~a auto mo bi la i ga ran tu ju ozbiq ne iz vo zne pri ho de, i na po me nuo da su se mno gi od wih od lu ~i li da pra ve no ve fa bri ke u Sr bi ji ka da su ~u li da je pre wih to ura dio i „Fi jat„.

Funk ci o ner ka Srp ske na pred ne stran ke Zorana Mihajlovi} za tra ì la je ju ~e ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra, i na gla si la da }e SNS to tra ì ti na sva koj kon fe ren ci ji za no vi na re sve dok oni ne bu du ras pi sa ni. – Sr bi ja je glad na – re kla je Zo ra na Mi haj lo vi}. – Mi u SNS-u sma tra mo da je De m o k rat s ka stran k a od g o v or n a za to {to je Sr bi ja u pro te kle ~e ti ri go di ne iz gu bi la 400.000 rad nih me sta, za du ì la se {est mi li jar di evra i na ivi ci je ban kro ta. Ona je iz ja vi la da SNS zah te va od Dr àv ne re vi zor ske in sti tu ci je da pre gle da po slo va we gra da Be o gra da, jav ne na bav ke, fi nan si ra we iz grad we mo sta i pri stup nih sa o bra }aj ni ca i na ~in skla pa wa ugo vo ra o iz grad wi me troa.

Pre mi jer Sr bi je Mirko Cvetkovi} iz ja vio je da ni je dan mi ni star iz we go vog ka bi ne ta ni je kriv za to {to Sr bi ja 9. de cem bra ni je do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Cvet ko vi} je za „No vo sti”, na pi ta we da li i on, kao gra do na ~el nik Be o gra da Dragan \ilas, sma tra da su vi {e od Bo`idara \eli}a za ne do bi ja we sta tu sa kan di da ta od go vor ni mi ni stri Vuk Jeremi} i Goran Bogdanovi}, re kao da u mi {qe wu Evrop ske ko mi si je ne po sto ji ni jed na za mer ka na re for me ve} da se tra `i na pre dak po pi ta wu Ko so va. Pre mi jer je ka zao i da je to pi ta we „na sle |e ni pro blem” i da „ni je stvar sa mo ove vla de, ni ti {e fa di plo ma ti je i mi ni stra za Ko so vo”. – \e li} je neo pre zno iz ja vio da }e, ako u de cem bru ne na ~i ni mo na red ni ko rak ka EU, da ti ostav ku. I on je to u~i nio, kao mo ral ni ~in, a ne za to {to je ova vla da pro me ni la kurs, ili bi la ne u spe {na u tom pro ce su – na veo je Cvet ko vi}.

subota17.decembar2011.

STRAN KE U ZRE WA NI NU UVE LI KO PRED STA VQA JU KAN DI DA TE ZA GRA DO NA ^EL NI KA

De mo kra te bi Mi haj lo va, li ga {i Ko stre {a Ma da je do iz bo ra osta lo jo{ ne ko li ko me se ci, stran ke u Zre wa ni nu ve} uve li ko se bo re za na klo nost bi ra ~a, a ne ke ~ak pred sta vqa ju i svo je kan di da te za gra do na ~el ni ka ba nat ske pre sto ni ce. Jo{ pre ne ko li ko me se ci pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Predrag Gr-

Bojan Kostre{

bo qi pro gram i vi {e gla so va, do bi }e mo gra do na ~el ni~ ko me sto, i o~e ku je mo da }e nas DS u to me po dr à ti, a isto va ì i u obr nu tom slu ~a ju – po ru ~io je Ko stre{. Na pi ta we da li to zna ~i da LSV ima re zer ve pre ma sa da {wem gra do na ~el ni ku Mi le ti Mi haj lo vu, Ko stre{ je od go vo rio da Li ga sma tra da je do voq no ja ka i spo sob na da pre u zme upra vqa we gra dom Zre wa ni nom, ali da to ne zna ~i da Mi haj lov u ovom tre nut ku ni je do voq no do bar. – Jer, da je su prot no, ne bi smo ga ni po dr à va li. Mi kao stran ka sva ka ko ima mo pra vo da pred lo ì mo svog kan di da ta na pred sto je }im iz bo ri ma – na gla sio je Ko stre{. Deo ti ma i pro gram s ko jim }e iza }i pred gra |a ne u iz bor noj tr ci pred sta vio je i zre wa nin ski ogra nak Srp ske na pred ne stran ke. Na sve ~a noj sed ni ci, pr vi ~o vek zre wa nin skih na pred wa ka Go ran Kne è vi} je po ru ~io da }e grad ska vlast ko ju bu de vo dio SNS is kqu ~i vo bri nu ti o in te re si ma Zre wa ni na i da }e vra ti ti do sto jan stvo svom gra du, „da Zre wa nin ci ne bi bi li ma ri o ne te po li ti~ kih cen ta ra mo }i iz No vog Sa da i Be o gra da“. – Na {i pro tiv ni ci na iz bo ri ma po ku {a }e da skre nu pa `wu jav no sti s te ma ko je se od no se na Zre wa nin, sa svo jih gre {a ka, ne po sto je }ih re zul ta ta i svog osi o- nog na ~i na vla da wa, na ne ke dru ge, po li ti kant ske, ira ci o nal ne te me – na gla sio je Kne è vi}, i na ja vio da }e SNS kan di da te na

gi} iz ja vio je da su zre wa nin ske de mo kra te, kon sen zu som, ve} od re di le da wi hov kan di dat za lord me ra bu de Mileta Mihajlov, ak tu el ni gra do na ~el nik i ne ka da {wi di rek tor Op {te bol ni ce „Dr \or |e Jo a no vi}“. Gr gi} je ka zao da }e se DS, ta ko |e, oslo ni ti na ve }i nu od bor ni ka ko je je i do sa da ima la na li sti „Za evrop ski Zre wa nin“ u Skup {ti ni gra da. – Za do voq ni smo wi ho vim ra dom, ali }e mo li stu de lom do pu ni ti no vim qu di ma, vo de }i ra ~u na o to me da bu du za stu pqe ne sve me sne za jed ni ce i sva se la. Me ni je kao funk ci o ne ru DS-a, bit no {to smo u Zre wa ni nu, po sle onih de {a va wa u ok to bru 2008. go di ne, u pot pu no sti kon so li do va li re do ve, da se stran ka, po sle svih tih tur bu le ni ci ja, vi {e ne ba vi sa ma so bom, ne go mo `e da se po sve ti po li ti~ kom ra du, i da smo u ovom tre nut ku pot pu no sprem ni za iz bo re, i lo kal ne, i po kra jin ske, i re pu bli~ ke, Goran Kne`evi}

Ko sve po dr à va na pred wa ke Na sve ~a noj sed ni ci SNS-a u Zre wa ni nu Go ran Kne è vi} je po zdra vio ne ko li ko oso ba ko je, ka ko je re kao, ni su ~la no vi ova par ti je, „ali je su na na {oj stra ni, na stra ni bu du} no sti svog gra da“. – To su qu di ko ji su se do ka za li u svom po slu, ko ji ne ula ze u po li ti ku za to {to se na da ju ne koj pri vi le gi ji, ~i ja po dr {ka me ni li~ no mno go zna ~i, a si gu ran sam da zna ~i i dru gim Zre wa nin ci ma – na gla sio je Kne è vi}, i pred sta vio or ga ni za tor ku fe sti va la ho ro va „Kan te mus“ Dubravku Bengin, di rek to ra Na rod nog mu ze ja Boìdara Vorgi}a, dr Du{ana Slankamenca, pri vred ni ka i biv {eg ko {ar ka {a \or|a Budimira, sto ma to lo ga Predraga Popovi}a, dr Milana Miqu{a i advo ka ta Vi}entija Darijevi}a. sve jed no kad bu du ras pi sa ni – po ru ~io je Gr gi}, mi sle }i na hap {e we biv {eg gra do na ~el ni ka i funk ci o ne ra DS-a Gorana Kneèvi}a, ko ji je, u me |u vre me nu, po stao pr vi ~o vek zre wa nin skih na pred wa ka. Ovih da na ogla si la se i Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, a wen pot pred sed nik i pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Aleksandar Marton ot krio je da }e li ga {i za me sto gra do na ~el ni ka kan di do va ti po sla ni ka u re pu bli~ kom par la men tu Bojana Kostre{a jer, ka ko je na gla sio, ima dva de se to go di {we is ku stvo u po li ti ci i re zul ta te ko ji ga pre po ru ~u ju. Ko stre{ je iz ra zio na du da }e do bi ti po dr {ku Grad ske or ga ni za ci je LSV-a jer, do dao je, ona o to me od lu ~u je. – Ako do bi jem po dr {ku, spre man sam da se vra tim u Zre wa nin i gra |a ni ma po nu dim ono {to mo gu, da bi se u ovom gra du ì ve lo jo{ bo qe i kva li tet ni je ne go do sa da. Na rav no, Li ga je u ko a li ci ji s DS-om, i ne pla ni ra da tu i{ta kva ri. Ako bu de mo ima li

iz bo ri ma pro mo vi sa ti to kom iz bor ne kam pa we. Za pot pred sed ni ka Grad skog od bo ra SNS-a dr Predraga Matejina, u u gra du se pri ~a da mi mo gao bi ti kan di dat na pred wa ka za gra do na ~el ni ka Zre wa ni na. Ovaj pla sti~ ni hi rurg, od go va ra ju }i na pi ta we za {to se po li ti~ ki an ga ò vao, is ta kao je da je oko we ga sve vi {e qu di ko ji ne mo gu da pla te le ~e we u pri vat nim bol ni ca ma u ko ji ma ra di. – Oko me ne je sve vi {e qu di ko ji su za pa li u iz u zet no te {ku ma te ri jal nu si tu a ci ju i zbog to ga su ank si o zni ili de pre siv ni. Va ra se sva ko ko mi sli da po je di nac, sa mo za to {to je po slov no ostva ren i ma te ri jal no si tu i ran, mo è du go ro~ no bi ti sre }an u gra du ko ji pro la zi kroz ozbiq nu kri zu. Uspe {ni qu di u Zre wa ni nu ve} du è be è od po li ti ke i za to da nas ima mo ve li ki broj di le ta na ta na od go vor nim me sti ma. Oni od lu ~u ju u ime svih nas, a to ni je do bro – ob ja snio je Ma te jin. @. Ba la ban

ekonomija

subota17.decembar2011.

dnevnik

VLA DA USVO JI LA PRED LOG BUYETA ZA NA RED NU GO DI NU

Dràvna kasa napuwena minusom od jedne i po milijarde evra Dràva Srbija }e u narednoj godini potro{iti 152 milijarde dinara vi{e nego {to }e prikupiti od poreza, pokazuje predlog buxeta za 2012. godinu koji je usvojila Vlada. Kako je saop{teno, republi~ki buxet predvi|a prihode od 750 milijardi dinara i rashode od oko 890 milijardi, {to ~ini deficit od 140 milijardi dinara. Kada se tome dodaju rashodi na konsolidovnom nivou – kojeg ~ine svi nivoi dràvne vlasti, ukupan minus javne kase bi}e pomenute 152 milijarde dinara, odnosno 4,25 odsto bruto doma}eg proizvoda. Deficit je, procentualno, ne{to mawi nego {to je bio u ovogodi{wem buxetu i nego {to predvi|a Zakon o buxetskom sistemu, a premijer Mir ko Cvet ko vi} kaè da je minus u dràvnoj kasi zapravo „podsticajna i antirecesiona mera”. –Ubacuje se u sistem vi{e para nego {to smo kroz poreze izvukli i podsticajno delujemo na tra`wu – kaè Cvetkovi}.

Dràvni sekretar u Ministarstvu finansija Du {an Ni ke zi} je istakao da }e buxetski deficit primarno biti finansiran zaduìvawem dràve, kao i u 2011, i dodao da „iznos za zaduìvawe ne

Jav ni dug na gra ni ci? Iako je pre samo nekoliko dana Narodna banka objavila da je javni dug pre{ao zakonsku granicu od 45 odsto BDP-a i pozvala Vladu da predloì mere za smawewe zaduèwa dràve, Ministarstvo finansija sada saop{tava da je dug i daqe ispod tog limita. U saop{tewu Ministarstva se navodi da je javni dug Srbije na kraju novembra bio je oko 14,48 milijardi evra, {to je 44,8 odsto BDP-a. Mirko Cvetkovi} kaè da Vlada ne}e predloìti da se promene zakonske odredbe o zakonski utvr|enoj granici mogu}eg zaduèwa. – Ina~e, do kraja godine }e se javni dug pribliìti tom zakonskom limitu od 45 odsto BDP-a. Me|utim, ulaskom u 2012. godinu na{ BDP }e porasti, a i otplati}emo deo zaduèwa pa }e javni dug, u procentima, automatski pasti – objasnio je Cvetkovi}. ide na isplatu zakonom utvr|enih prava nego iskqu~ivo za razvojne projekte”. On je ocenio da je Vlada usvojila realan, racionalan i {tedqiv

MU KE U SRE MU

ne, na evidenciji NZS-a bilo je 6.514 lica, dok ih je sada 400 vi{e. Stopa nezaposlenosti je u stalnom porastu. U oktobru 2009. iznosila je 26,1 odsto, da bi idu}e godine porasla na 28. Po najnovijim podacima, stopa nezaposlenosti na gradskom podru~ju Sremske Mitrovice sada iznosi 29,41 odsto. Iz firmi koje su oti{le u ste~aj, kao {to su „Matroz„, [e}erana, ili Mitrova~ka industrija ventila, umesto najavqene obnove proizvodwe, izvla~e se ma{ine, ili se ~itavi pogoni seku i prodaju kao sekundarna sirovina. Strane investicije, ako se izuzme „Iton„, nisu dovoqne da bi se ubla`ila nezaposlenost. Pro{le godine jedina ozbiqnija investicija bila je livnica „Sirmijum stil„, izgra|ena italijanskim kapitalom, u kojoj je posao dobilo vi{e od 200 radnika.

kraja ove godine. Buxetom za narednu godinu predvi|eno je uskla|ivawe dr`avnih plata i penzija, kako je zakonom predvi|eno, i to pove}awe u aprilu od

~etiri posto, a u oktobru od 0,9. Po Nikezi}u, buxetom za 2012. predvi|en je nastavak podr{ke privredi i poqoprivredi radi pospe{ewa rasta izvoza, privla~ewa stranih investicija, obezbe|ivawa stvarawa radnih mesta i o~uvawa standarda gra|ana. Po wegovim re~ima, {tedqivost buxeta se najboqe ogleda u wegovoj strukturi, po{to su tro{kovi

administracije s 3,7 odsto svedeni na tri odsto. Najve}e smawewe buxetskih izdataka u 2012. godini, u odnosu na rebalansirani ovogodi{wi buxet, od 19,4 milijardi dinara, planirano je za nabavku finansijske imovine. Prihodna strana buxeta za 2012. godinu planirana je na oko 750,1 milijardi dinara, {to je 42,8 milijarde vi{e u odnosu na ovogo-

Dva koloseka od Beograda do Pan~eva

Zidaju se otkazi za 100.000 zidara? Gra|evinarstvo u Srbiji nikada nije bilo u teòj situaciji, a ukoliko se dràva ne odazove vapajima neimara, uskoro bi blizu 100.000 gra|evinara moglo ostati bez posla, upozoravaju sindikati. Predsednik Republi~kog odbora samostalnog sindikata gra|evinara Du {ko Vu ko vi} isti~e da je ove godine bez posla ostalo oko 6.000 gra|evinskih radnika i strahuje da bi se trend pada gra|evinske aktivnosti mogao nastaviti i naredne godine. Vukovi} kaè da se gotovo svake godine broj gra|evinara u zemqi smawi pet procenata. Iako je dràvni program s 245 projekata dao odre|ene rezultate, po wegovim re~ima, te mere nisu bile dovoqne da izvuku gra|evinski sektor iz krize. U gra|evinskom sektoru je trenutno zaposleno oko 110.000 radnika, od kojih je 35.000 u gra|evinskoj industriji, me|utim, kako isti~e Vukovi}, sve vi{e ih je zaposleno na crno. Po nekim procenama, neprijavqeno je ~ak 30.000 radnika, a mnogi koji su na listama zaposlenih ne primaju platu, ili je primaju s velikim zaka{wewem, tako da ve}ina neimara nema nikakvu socijalnu sigurnost. Da bi koliko-toliko za{titio radnike od propasti, Savez samostalnih sindikata Srbije je upravo usvojio Deklara-

ciju za 2012, kojom se zahteva primena Posebnog kolektivnog ugovora, ve}a zaposlenost i stimulativne mere za daqu podr{ku i pomo} gra|evinskim preduze}ima – povoqniji krediti za kupovinu

stanova i stvarawe uslova za nastup gra|evinara u inostranstvu. Tra`i se i produ`etak primene Zakona o pomo}i gra|evinskoj industriji Srbije u uslovima svetske ekonomske krize i u slede-

Mi ni star na ja vqu je pa re – Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa }e u idu}oj godini nastaviti sve zapo~ete projekte, iako }e, po predlogu buxeta za 2012. godinu, raspolagati s oko 150 miliona dinara mawe nego u ovoj godini, odnosno s oko pet milijardi dinara – izjavio je ju~e ministar Oli ver Du li}. – Buxet nije sjajan i nije idealan, napravqen je u skladu s okolnostima i stawem u kojem su na{a privreda i dru{tvo. Oko 245 projekata za pomo} gra|evinarstvu u uslovima ekonomske krize bi}e nastavqeno, rekao je on, navode}i da je do sada na wih utro{eno oko osam milijardi dinara i da }e u 2012. za wih na raspolagawu biti jo{ deset milijardi.

di{wi rebalansirani buxet, a rashodna strana je uve}ana 25,2 milijardi dinara – na oko 890 milijardi. Na prihodnoj strani buxeta predvi|eno je smawewe prihoda od poreza na dobit preduze}a od 28,8 milijardi dinara i od carine od 5,8 milijardi, a najve}i rast priliva planiran je od akciza (29,4 milijardi) i poreza na dodatu vrednost (21,4 milijarda) i neporeskih prihoda (22,4 milijarde). Na rashodnoj strani buxeta teku}i izdaci su pove}ani 47,8 milijardi, rashodi po osnovu otplate kamata 17,1 milijardi, transferi Fondu PIO 16,7 milijardi, rashodi za zaposlene 15,2 milijardi, dok su transferi organizacijama za obavezno socijalno osigurawe uve}ani 14,4 milijardi dinara. Umaweni su i transferi za socijalnu za{titu iz buxeta, 4,7 milijarde dinara, kapitalni izdaci 3,2 milijarde, ostali teku}i rashodi 2,7 milijarde i transferi Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe 2,3 milijarde dinara. V. ^vor kov

STI @E RU SKI KRE DIT

SA MO STAL NI SIN DI KAT GRA \E VI NA RA USVO JIO DE KLA RA CI JU ZA 2012.

Sve mawe zaposlenih u Mitrovici Po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe – Filijala Sremska Mitrovica, na gradskom podru~ju Sremske Mitrovice stalno se smawuje broj zaposlenih, a raste broj onih koji tra`e posao. Krajem oktobra 2004. ovde je bilo 18.186 zaposlenih, dok ih je sada 3.000 mawe. Na kraju pro{le godi-

buxet s elementima antikrizne politike. Predlog buxeta je trenutno na pravno-tehni~koj redakciji i bi}e prosle|en parlamentu, a Nikezi} o~ekuje da }e parlament usvojiti taj dokument do

}oj godini. Vukovi} je mi{qewa da bi u 2012. poslove preko javnih nabavki trebalo davati onim poslodavcima koji primewuju kolektivni ugovor, da dràva treba da donese mere za eliminisawe rada na crno i formira posebno ministarstvo za gra|evinarstvo. Vukovi} kaè da brojni zagovornici takozvane fleksibilne radne snage spo~itavaju radnicima i sindikatima da èle velika prava, me|utim, surova stvarnost pokazuje da nisu problemi u zakonskim prevelikim pravima, ve} u tome {to se i to malo prava ne po{tuje. Zato je veliki doprinos Posebni kolektivni ugovor, koji se primewuje od 12. marta ove godine, jer on obavezuje na socijalno i dru{tveno odgovorno pona{awe i uspostavqawe partnerstva izme|u radnika i poslodavaca, sve s ciqem trajnijeg socijalnog mira i stabilnosti. Vukovi} isti~e da je za sve gra|evinske radnike i dru{tveno odgovorne poslodavce u Srbiji najva`nije da imaju zakqu~en Poseban kolektivni ugovor, koji im garantuje minimalnu cenu rada, visinu regresa, toplog obroka i terenskog dodatka. On pruà stabilan okvir za obezbe|ivawe rasta gra|evinske proizvodwe, suzbijawe nelojalne konkurencije i pove}awe zaposlenosti. R. Da u to vi}

– Tehni~ki timovi Srbije i Rusije za realizaciju ruskog kredita od 800 miliona dolara namewenog modernizaciji srpske èleznice postigli su dogovor za prvi projekat izgradwe drugog koloseka pruge Beograd–Pan~evo – izjavio je ju~e pomo}nik ministra za infrastrukturu De jan La si ca za Tanjug. – Dogovor s Rusima smo postigli ju~e i sada ministarstva finansija dve zemqe treba da ugovore finansijske uslove kredita, zatim da ugovor usvoji Vlada Srbije i da ga na kraju ratifikuje parlament. Pripremni radovi za izgradwu drugog koloseka od Beograda do Pan~eva, kao i rekonstrukcija pruge u duìni od 15 kilometara i elektrifikacija od Pan~eva~kog mosta do stanice Pan~evo glavna, ve} su po~eli, a pravi radovi se o~ekuju u februaru ili martu. Lasica je ranije rekao Tanjugu da je vrednost prvog projekta za prugu Beograd–Pan~evo oko 50 miliona evra. On je naveo da i Srbija i Rusija èle da doma}e firme u~estvuju u {to ve}oj meri, isti~u}i da }e stepen angaòvawa na{ih preduze}a biti zadovoqavaju}i. Osim pomenutog projekta za prugu Beograd–Pan~evo, planirano je da 800 miliona dolara bude uloèno i u projekte za izgradwu 68 kilometara duge pruge Vaqevo–Loznica...

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

99,1560

101,1796

103,5067

98,8525

Australija

dolar

75,8363

77,3840

79,1638

75,6042

Kanada

dolar

73,6782

75,1818

76,9110

73,4526

Danska

kruna

13,3369

13,6091

13,9221

13,2961

Norve{ka

kruna

12,7080

13,9673

13,2655

12,6691

[vedska

kruna

10,9243

11,1472

11,4036

10,8908

[vajcarska V. Britanija SAD

franak funta dolar

1 1 1

81,0164 118,1554 76,0865

82,6698 120,5667 77,6393

84,5712 123,3397 79,4250

Promena %

Cena

Promet

Imtel RTV, Beograd

20,00

912

1.788.432

Stari grad, ^a~ak

20,00

144

720

Neoplanta, Novi Sad

5,88

270

21.870

AIK banka PB, Ni{

2,43

800

1.758.200

2,29 Promena %

1.340 Cena

6.700 Promet

Napred Razvoj, Beograd

-12,00

3.872

Progres, Beograd

-10,00

Jugoelektro, Beograd Pekabeta, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pet akcija s najve}im padom

75,8536

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 12. 2011. godine

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,08

1.597

47.049.386

NIS, Novi Sad

0,33

605

9.469.840

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.695

0,00

Imlek, Beograd

-4,06

2.172

139.008

Soja protein, Be~ej

2,13

480

870.730

77.440

Energoprojekt holding, Beograd

-3,23

360

4.848.620

13.500

Agrobanka, Beograd

-2,25

3.700

18.500

-9,88

721

171.598

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,63

499

2.889.569

-5,88

8.000

320.000

Jubmes banka, Beograd

0,02

12.990

103.920

-4,06 Promena %

2.172 Cena

139.008 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.100

4.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

3.200

NIS, Novi Sad

0,33

605

9.469.840

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,42

5.007

300.402

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,00

2.388

1.466.232

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.201

36.005

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.500

1.375.000

Tigar, Pirot

0,00

423

84.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

0,00

Imlek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

80,7684 117,7937

BELEX 15 (487,82 -0,18)

Soja protein, Be~ej

2,13

480

870.730

Ratar, Ja{a Tomi}

0,00

409

861.354

Svi iznosi su dati u dinarima

PO RE ZNI CI A@U RI RA JU EVI DEN CI JU

Skra }e no ner vi ra we na {al te ru

Re do va is pred {al te ra Po ser ske upra ve ne ma vi {e kao pre ne ko li ko ne de qa. Po re zni ci su u Voj vo di ni pro {log me se ca po sla li 260.000 oba ve {te wa, a ve }i na kli je na ta do sa da je s wi ma ra{ ~i vi ja la ko li ko du gu je ili pod ne la zah tev za za sta re -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota17.decembar2011.

HA KE RI PRE PA LI BAN KA RE, A ONI BLO KI RA LI „PLA STI^ NI NO VAC”

Po ku {aj ve li ke pqa~ ke pre ko kar ti ca „vi za”?

Kli jen ti ba na ka ko ji ko ri ste kre dit ne ili de bit ne kar ti ce iz pro gra ma kom pa ni je „Vi za„ osta li su ovih da na pri vre me no bez wih. Ne ko li ko ve li kih ba na ka u Sr bi ji bi lo je pri nu |e no na to da ih blo ki ra. Ko li ko smo mo gli da sa zna mo, re~ je o 14.000 ko ma da. Ban ke su ih po vu kle jer ih je sa ma ko map ni ja „Vi za„ oba ve sti la da to u~i ne iz bez bed no snih raz lo ga, od no sno jer po sto ji opa snost da su po da ci iz kar ti ca kom pro mi to va ni. To zna ~i da su do stup ni li ci ma ko ja ih mo gu zlo u po tre bi ti na ra ~un kli jen ta i ba na ka za po di za we go to vi ne i ku po vi nu. Kar ti ce iz pro gra ma „di na„, „daj ners„ i „ame ri ken eks pres„ ni su ugro è ne i kli jen ti ih mo gu ne sme ta no ko ri sti ti. No ve bez bed ne kar ti ce gra |a ni }e do bi ti na lost ako su u pi ta wu oba ve ze od red ne sed mi ce a u me |u vre me nu pre pet ili de set go di na. Du gih no vac mo gu po di za ti na {al te re do va vi {e ne ma, a po ob ja ri ma ba na ka. Uz kar ti ce „vi za„ {we we sa da do la ze oni ko ji ni pro gra ma, kod nas su naj po pu lar su mo gli da ~e ka ju pr vih da na. ni je one ko je iz da je kom pa ni ja Iz ve sno je da }e oba ve {te wa „Ma stre kard„, a ban ka In te za u sli~ nim ak ci ja ma ubu du }e bi oba ve {te na je da po sto ji opa ti aùr ni ja. Re gi o nal ni Cen snost da bi se ne {to sli~ no mo tar „No vi Sad” Po re ske upra ve glo do go di ti i s wi ma. Sr bi je, ko ji po kri va ce lu Voj Po dat ke o blo ka di kli jen ti vo di nu, do go vo rio je da ima su do bi ja li od ba na ka pu tem stal nu elek tron sku ve zu za po SMS-po ru ka ako su im osta vi li dat ke u ka ta star skim upra va ma. bro je ve mo bil nih te le fo na. U Ta ko }e i sva wi ho va ak ta mo }i su prot nom, mno gi su bi li ne pri da se iz da ju s naj sve ì jim po da jan to iz ne na |e ni ~i we ni com da ci ma. Naj vi {e spor nih po re za i im je kar ti ca blo ki ra na ka da su po da ta ka bi lo je ve za no ba{ za po ku {a li da je ko ri ste. Ban ka ri ne kret ni ne. Dru ga oblast gde je su bi li aùr ni zbog kli je na ta, bi lo naj vi {e pri med bi od no si ali i zbog se be sa mih. Od 5. de se na oru` je, a i MUP }e po dat cem bra, na i me, pri me wu je se Za ke iz svo je evi den ci je aùr ni je kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan do sta vqa ti po re zni ci ma. Osta sij skih uslu ga, a on je pred vi deo lo }e mo ra ti da ura de sa mi ob da u slu ~a ju neo vla {}e nog ko ri ve zni ci, a to zna ~i da se do bro {}e wa kar ti ce od dru gog li ca in for mi {u o svo jim oba ve za ma. kli jent sno si gu bi tak od naj vi Ta ko }e u{te de ti za te zne ka ma {e 15.000 di na ra. Zlo u po tre bu je te, a i ner vi ra we. D. V. oba ve zan da pri ja vi od mah, a naj -

ka sni je u ro ku od 45 da na od za du `e wa. Ne }e uop {te sno si ti tro {ko ve zlo u po tre be ako mu ban ka ni je omo gu }i la da u sva kom tre nut ku pri ja vi gu bi tak ili zlo u po tre be. Zna ~i, nad le `ne slu `be tre ba da ra de 24 ~a sa. Ka ko su re a go va le ban ke? Raj faj zen je blo ki ra la ugro `e ne kar ti ce. U Voj vo |an skoj ban ci –

sti ma pra vo vre me nog re a go va wa u slu ~a je vi ma kao {to je ovaj. Dru gim re ~i ma, ban ka ni je sti hij ski blo ki ra la kar ti ce i ih kli jen ti mo gu ne sme ta no ko ri sti ti, ali su pred u ze te sve po treb ne me re da bi se ko ri sni ci ko ji bi mo gli bi ti iz lo `e ni ri zi ku za {ti ti tli od ne pri jat no sti i zlo u po tre ba.

Nad le `ni oba ve {te ni iz me di ja Po vo dom ce log slu ~a ja ogla sio se i tu `i lac za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal Bran ko Sta men ko vi}. On je ka zao da u Sr bi ji ni su pri mi li ni jed nu pri ja vu za ova kav slu ~aj, od no sno, ni je im se obra ti la ni jed na ban ka ili dru go prav no li ce. Za po ten ci jal ni pro blem su sa zna li iz me di ja pa ve} pre ko ode qe wa MUP-a pro ve ra va ju ~i we ni ce. Pr vi re zul ta ti se o~e ku ju usko ro.

NBG ve} ra de na za {ti ti kli je na ta. U sa op {te wu ko je je da la In te za ka `e se da su sve ban ke ko je su ~la ni ce „vi za„, ali i „ma ster kard„ si ste ma, oba ve {te ne da po sto ji mo gu} nost da je od re |e ni broj po da ta ka o plat nim kar ti ca ma kom pro mi to van. Ova ku }a ima ima naj sa vre me ni ju teh no lo gi ju za {ti te i uz to spe ci jal nu slu `bu ko ja ra di na pre ven ci ji zlo u po tre ba i mo gu} no -

U Er ste ban ci ka ù da ve} ne ko li ko sed mi ca po ja ~a no nad zi ru ko ri {}e we kar ti ca. Zlo u po tre be zbog mo gu }eg pro ble ma ni su za be le è ne. Ali ra di pre ven ci je, sve kar ti ce ko je bi mo gle bi ti ugro è ne }e bi ti za me we ne u na red nih ne ko li ko da na, a to je dva od sto od ukup nog bro ja iz da tih. Uni kre dit ban ka je blo ki ra la iz ve stan broj kar ti ca da bi spre ~i la even tu al ne zlo u po tre -

be. Po ~et kom sle de }e ne de qe sve kar ti ce }e bi ti za me we ne no vim o tro {ku ban ke, a do tle kli jen ti ma osta je da po di ù no vac u eks po zi tu ra ma. Ova ku }a pre po ru ~u je „SMS alarm kard” za spre ~a va we svih vr sta zlo po tre ba. U Ko mer ci jal noj ban ci je i bez ove te {ko }e u to ku za me na svih mag net nih kar ti ca ~i po va nim, ta ko da }e bi ti za me we ne i ove po ten ci jal no opa sne – kod wih je ta kvih tek je dan od sto, to jest oko 2.000. Hi po ban ka je blo ki ra la kar ti ce za ko je po sto ji sum wa da bi mo gle bi ti zlo u po tre bqe ne. Ko ri sni ci ne }e sno si ti tro {ko ve iz da va wa no vih, a do stup na im je i uslu ga bes plat nog SMS-a. Zva ni~ no bi ko ri sni ci ma kar ti ca tre ba lo ovih da na da se obra ti i sa ma „Vi za„. Za sa da se sum wa da su po da ci iz vla ~e ni pre ko Lon do na i u SAD. Ov de, u Is to~ noj Evro pi, kao sum wiv po mi we se i je dan la nac ben zin skih pum pi, ali zva ni~ nih po tvr da jo{ ne ma. Pro blem na Bal ka nu pr vo po ja vio u Ru mu ni ji, i to kod CEC ban ke. Ona je bi la pri nu |e na na to da blo ki ra 17.000 kar ti ca. U sa op {te wu ko je je ta ku }a upu ti la me di ji ma ka è se da pro pust ni je wi hov ve} da se ra di o ugro à va wu si gur no sti me |u na rod ne ba ze po da ta ka. Svim ko ri sni ci ma kar ti ca „vi za„ pro gra ma, bi le one blo ki ra ne ili ne, osta je da pra te sta we na ra ~u ni ma i oba ve ste uko li ko pri me te pro me ne ko je ni su po sle di ca wi ho vih ak tiv no sti. Sa vet ko ri sni ci ma kar ti ca ne mo gu }e je da ti, one se fal si fi ku ju ve} de ce ni ja ma, a go tov no vac ve ko vi ma. D. Vu jo {e vi}

DO GO VO REN OT KUP 20 OD STO KA PI TA LA TE LE KO MU NI KA CI O NE KOM PA NI JE

Gr ci ma za Te le kom 330 mi li o na evra Vla da Sr bi je do go vo ri la je ot kup 20 od sto ak ci ja Te le ko ma Sr bi je od gr~ ke kom pa ni je OTE, iz ja vio je ju ~e pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}. Na vo de }i da raz go vo ri o prav nim for mu la ci ja ma jo{ uvek ni su za vr {e ni, Cvet ko vi} ni je na veo ta ~an iz nos nov ca ko ji }e dr àv da ti za pe ti nu akij skog ka pi ta la Te le ko ma. - Ta ce na je za 40 od sto ni à od tra è ne za na {ih 51 od sto ude la u Te le ko mu. Mo gu da ka èm da je ovo do bar po sao. Jav nost je sma tra la da smo tra ì li pre ni sku ce nu, a mi smo us pe li da do bi je mo jo{ 40 od sto ni è na gla sio je Cvet ko vi}. Na pro pa lom ten de ru za Te le kom pre sko ro go di nu da na, dr à va je za 51 vla sni~ kog ude la tra ì la mi ni mal nu ce nu od 1,4 mi li jar de evra. Iako su opo zi ci ja, sin di ka ti i deo stru~ ne jav no sti Vla du kri ti ko va li sma tra ju }i da je to pre ni ska svo ta, ni jed na kom pa nij ni je è le la da pla ti tu ce nu. U spe ku la ci ja ma u jav no sti pret hod nih ne de qa su se po ja vqi va le ci fre od 300 i 380 mi li o na evra, kao ce na po ko joj }e dr à va od Gr ka ot ku pi ti pe ti nu ak cij skog ka pi ta la Te le ko ma. Iz gle da da to ni je bi lo da le ko od isti ne, su de }i pre ma ono me {to je pre mi jer na veo - dr à va }e za ovo iz dvo ji ti 330 mi li o na evra. V. ^v.

subota17.decembar2011.

POQOPRivRedA

dnevnik

AGRAR NI BUYET TE @I OD LAW SKOG 50 PO STO

Se qa~ ka ka sa de set mi li jar di pu ni ja – Pred lo gom bu xe ta za na red nu go di nu pla ni ra no je da Mi ni star stvo po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de ras po la `e s go to vo 50 po sto vi {e nov ca ne go ove go di ne – re kao je ju ~e po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de Mi lo{ Mi lo va no vi} otva ra ju }i na No vo sad skom saj mu Ber zu sad nog ma te ri ja la. – Pri o ri tet agrar nog bu xe ta je da qi raz voj sto ~ar stva, a pla ni ra no je i po ve }a we po vr {i na pod si ste mi ma za na vod wa va we. Pod se ti mo, agrar ni bu xet za ovu go di nu iz no sio je oko 22 mi li jar de di na ra, to jest 2,4 od sto ukup nog. Po qo pri vred ni ci, wi ho va udru `e wa, pri vred ne ko mo re, bi zni sme ni i oni ko ji vo de agrar nu po li ti ku ove ze mqe za la ga li su se za to da se qa~ ka

ka sa za na red nu go di nu iz nos ba rem pet od sto ukup nog bu xe ta, a ka sni je i do 20 od sto. Ako pred log bu xe ta za 2012. go di nu do bi je ze le no sve tlo u Re pu bli~ koj

P{e ni ca do gu ra la do 20,5 di na ra, ali }e te {ko da qe U ukup n om ovo n e d eq n om pro m e t u pre k o Pro d ukt n e ber ze, ku ku ruz je u~e stvo vao s vi {e od 80 od sto, a ce na mu je ni ska i po zi ci o ni ra la se u uskom ra s po n u iz m e | u 15 i 15,30 din/kg, bez PDV-a. Pro se~ na ce na tr go va wa u ne de qi za na m a je iz n o s i l a 16,39 din/kg (15,18 bez PDV-a). To je za ne znat nih 0,48 po sto vi {e

od pro se~ ne iz pret hod ne ne de qe, na vo di Pro dukt na ber za, do d a j u } i da je re a l n a mogu} nost da se ovo tr `i {te ce nov no opo ra vi u na red nom pe ri o du. Pod pri ti skom ve li kih glo bal nih za li ha, ce na p{e ni ce na go to vo svim svet skim ber za ma je u kon stant nom pa du. Taj ce nov ni pad na ne deq nom ni vou je ve o ma ma li, ali du go tra je. Ve li ke za li he otvo ri le

su è sto ku tr ì {nu utak mi cu naj zna ~aj ni jih svet skih iz vo zni ka pa pad ce ne kao po sle di ca te ve li ke bor be ni je iz ne na |e we. Na {e tr ì {te u pro te klih me sec da na po na {a se sa s vim su p rot n o od na p red opi sa ne si tu a ci je. Od za vr {et ka è tve i ~i ta vih 100 da na iz ra è ne ce nov ne stag na ci je ce na p{e ni ce je po ~e la da ra ste, ka ù na Ber zi. Mno go ma wi iz v o z ni po ten ci jal p{e ni ce od ku ku r u z a, uz po d a tak da su iz vo zne de s ti n a c i j e ove ro b e ze m qe iz CEF T A pod r u~ ja, da kle naj bli èg okru ` e w a, otvo ri le su pro stor iz v o z noj kal k u l a c i j i da na {a p{e ni ca bu de ne {to sku pqa ne go kod osta lih ze m a q a iz v o z ni ca, ~i ja ce na mo ra da pod ne se mno go ve }e tran sport ne tro {ko ve. Me |u tim, ce na ko ja je pro te kle ne de qe do sti gla ni vo od 20,52 din/kg (19 bez PDV-a), bu kval no je od bi la tra `wu pa je i pro met bio sim bo li ~an. Re al no je zbog to ga o~e ki va ti da }e na red ni pe riod do ne ti u naj ma wu ru ku stag na ci ju ce ne, ako ne i wen pad. Ina ~e, ove ne de qe pro met na Ber zi iz no sio je 1.246 to na ro be, {to je za 49,8 od sto ma we od pret hod ne.

skup {ti ni, agrar na ka sa bi }e oko de set mi li jar di te `a od ovo go di {we. Go vo re }i o pro iz vod wa sad ni ca i se me na, ko ja je ma la u

ci jal nim far ma ma i da po sto ji po tre ba da se u bli skoj bu du} no sti sta do ne ra sto va pro {i r i uvo z om no v ih gr l a. Sper mu na {ih ne ra sto va uspe {no ko ri ste far me vo de }ih me snih in du stri ja u Voj vo di ni, kao i dru ge ko mer ci jal ne

far me i in di vi du al ni pro iz vo |a ~i – ka `e Sa u ter, na po mi wu }i da je SZV u Ne ma~ koj pri zna ta or ga ni za ci ja u pro iz vod wi pri plod nog ma te ri ja la i je di no je udru `e we ko je po s e du j e svoj hi brid ni pro -

za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du, In sti tu ta za ku ku ruz u Ze mu nu i In sti tu ta za po vr tar stvo u Sme de rev skoj Pa lan ci, pred sta vi li su se i pro iz vo |a ~i sad ni ca, den dro lo {kog ma te ri ja -

znog sad nog ma te ri ja la. Na Ber zi svi za in te re so va ni mo gu do bi ti in for ma ci je o do bi ja wu pod sti caj nih sred sta va iz fon do va Mi ni star stva po qo pri vre de ra di za sni va wa no vih za sa da, a ju ~e je

Za sub ven ci je zna ~aj na ci fra Eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Ju rij Ba jec re kao za sub ven ci je pri vre di u re pu bli~ kom bu xe tu osta je zna ~aj na ci fra. Re~ je o 42 mi li jar de, ko je }e ko ri sti ti pri vre da i po qo pri vre da, kao i jav na pred u ze }a kao {to su „@e le zni ce”, ka zao je on. la, se men ske ro be, re pro duk ci o nog biq nog ma te ri ja la, pre pa ra ta za za {ti tu bi qa... Ber za je pri re |e na u ha li „Ma ster”, a u po nu di do mi ni ra ju sad ni ce vi {we, tre {we, ja go de, ali i bo rov ni ce, bru sni ce, aro ni je i lo -

odr `a no i stru~ no pre da va we „Pro iz vod wa sad nog ma te ri ja la – sta we i pred log me ra”. Ber za sad nog ma te ri ja la otvo re na je od 10 do 18 ~a so va, a ula zni ca ko {ta 100 di na ra . D. Mla |e no vi}

TRE BA LI SE QA CI MA PO QO PRI VRED NA KO MO RA

Da svi pa o ri bu du pod istom ka pom Po qo pri vred nih udru è wa ne fa li – u to smo se uve ri li ne dav no, ka da su ra ta ri i ma li na ri di za li bu ne. Pi ta we je ipak, ko li ko su ona za i sta ka dra da se iz bo re za in te re se po qo pri vred ni ka; da li se, re ci mo, wi ho va re~ uva à va la ovih da na ka da se pra vio agrar ni bu xet; da li mo gu da za {ti te se qa ka od kom pa ni ja, tr go va ca, ve li kih igra ~a na tr ì {tu?... Pi ta we je i da li, ume sto wih, do voq no va `nu ulo gu mo gu od i gra ti od bo ri za po qo pri vre du pri pri vred nim ko mo ra ma, da li po qo pri vred ni ci mo gu o~e ki va ti ko rist od tih i in sti tu ci ja ka kve su, na pri mer, po slov ne za jed ni ce, za dru `ni sa ve zi?... I jo{ jed no pi ta we – tre ba li on da se qa ci ma po qo pri vred na ko mo ra, kao krov na or ga ni za ci ja ko ja bi sva ta udru è wa, aso ci ja ci je, od bo re... oku pi la na jed nom me stu? – Po sto je dva kon cep ta – ob ja {wa va za „Dnev nik” pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi}. – Je dan je kon cept pri vred ne ko mo re, gde su svi pri vred ni su bjek ti u we nom okvi ru, a po sto ji i kon cept odvo je no sti, gde je po seb no tr go va~ ka, po seb no in du strij ska ili po qo pri vred na ko mo ra. Ali, va qa zna ti da, ka da se for mi ra po qo pri vred na ko mo ra, ona se fi nan si ra iz bu xe ta. To, da kle, zna ~i da wo me upra vqa onaj ko

Naj bo qa je Fran cu ska – Je dan od naj bit ni jih za da ta ka nam je lo bi ra we za va `ni ju ulo gu po qo pri vred ne ko mo re u bu du }em kre i ra wu po jed nih za ko na. Sve sni smo to ga da za sve to tre ba i vre me na i str pqe wa – ka `e Do ma goj Dro pu li}. – Sli ~an su put, na i me, pro {le i po qo pri vred ne ko mo re ze ma qa EU pa ta ko i jed na od naj u re |e ni jih ko mo ra – fran cu ska, osno va na jo{ dva de se tih go di na pro {log ve ka. Fran cu ska po qo pri vred na ko mo ra naj bo qi je pri mer ko mo re ~i ji se zah te vi i pred lo zi uvek uzi ma ju u ob zir pri li kom iz ra de za ko na ve za nih za po qo pri vre du.

Vr ba ski cen tar za ose me wa va we – pun po go dak Cen tar za re pro duk ci ju i ve {ta~ ko ose me wa va we svi wa u Vr ba su, in ve sti ci ja Udru `e wa pro i z v o | a ~ a pri p lod n ih gr la po kra ji ne Ba den-Vir tem berg (SZV), u funk ci ji je od ju na 2010. go di ne i pr vi je ta kav u Voj vo di ni. Za do voq ni su svo j im po s lo v a wem u Sr bi ji i naj ka sni je za me sec da n a uvo d e jo{ de s et ne r a sto v a, ra s a „ne ma~ k i lan d ras„, „ve l i k i jork {ir„ i „du rok”. Cen tar u Vr ba su tre nut no po se du je 24 ne ra sta i osmi {qen je kao re gi o nal ni cen tar ko ji tre ba da pod m i r i ve } i n u po tre ba svi war skih far mi u Voj vo di ni za ve {ta~ kim ose me wa va wem. Po re ~i ma di rek to ra SZV-a Jor ga Sa u te ra, po tra `wa za se me nom sva ko dnev no ra ste. – Rast po tra `we po ka zu je da se kva li tet do ka zao na ko mer -

okvi ru ukup ne po qo pri vred ne pro iz vod we, Mi lo va no vi} je ka zao da je ona va `na jer su re zul ta ti ko ji se ostvar ju iz u zet no do bri. – Re zul ta ti su sve bo qi i de fi cit u ovoj obla sti po sta je isto ri ja, ali je ula ga we u ovu oblast i te ka ko va `no da bi oni bi li jo{ bo qi i da bi se Sr bi ja vra ti la na me sto gde je ra ni je bi la – po ru ~io je on, is ta kav {i da }e Mi ni star stvo po qo pri vre de na sta vi ti da da je po dr {ku raz vo ju ove obla sti po qo pri vred ne pro iz vod we, kao i sub ven ci ja ma ko je }e se odo bra va ti za upo tre bu kva li tet nog sad nog ma te ri ja la pri za sni va wu za sa da. Ber za sad nog ma te ri ja la na No vo sad skom saj mu tra je do ne de qe, a uz pred stav ni ke In sti tu ta

gram. Po se du je i tri sta ni ce za ne ra sto ve s oko 600 ne ra sto va, pa je u Ne ma~ koj na dru gom me stu kao sta ni ca za ose me wa va we. – To {to uvo di mo jo{ de set ne ra sto va po tvr da je da do bro po slu je mo i da ima mo ozbiq ne na me re na ovom tr ì {tu. Ova in ve sti ci ja je ostva re na u sa rad wi s Uni ver zi te tom Ho hen hajm i uz stru~ nu po dr {ku VIP fon da i mo ram da ka èm da je upra vo sa rad wa s VIP-om bi la jed na od kqu~ nih stva ri zbog ko jih je Udru è we pro iz vo |a ~a pri plod nih gr la po kra ji ne Ba denVir tem berg od lu ~i lo da u|u na na {e tr ì {te, a i da nas, ka da nam je u Ge ne ti~ kom cen tru u Vr ba su po treb na ne ka po mo}, uvek mo è mo ra ~u na ti na wih – ka zao je pred sed nik UO Ge ne ti~ kog cen tra za svi war stvo u Vr ba su Sa {a Sto jiq ko vi}.

od lu ~u je o bu xe tu pa je to on da za pra vo dr àv na ko mo ra. Sto ga je po qo pri vre da u okvi ru Pri vred ne ko mo re mno go bo qe re {e we jer je ona u tom slu ~a ju ne za vi sna u svom de lo va wu i is po qa va wu svo jih za ko na u od no su na dr à vu. Mno go je is kre ni je ka da ne za vi si{ od ono ga ko me po sta vqa{ za ko ne. Na{ sa go vor nik uka zu je na to da je u sva kom slu ~a ju neo p hod no da se ostva ri do bar kon takt i pra vi lan di ja log iz me |u or ga ni zo va nih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a i Mi ni star stva po qo pri vre de, {to sa da ni je na za do vo qa va ju }em ni vou. – Pri vred na ko mo ra je od li~ no me sto za troj ni raz go vor Mi ni star stva, agra ra i pre hramb ne in du stri je, ali taj raz go vor vr lo ~e sto iz be ga va ju ne ki od ta tri u~e sni ka – ka è Fi li po vi}. Biv {a mi ni star ka po qo pri vre de, kon sul tant SE E DEV-a Iva na Du li}-Mar ko vi}, go vo re }i o sve iz ra è ni joj po de li po qo pri vred ni ka na ra ta re i sto ~a re, voj vo |an ske i one iz cen tral ne Sr bi je..., ko ja za pra vo ima po li ti~ ku po za di nu, uka zu je, pak, da bi po qo pri vred na ko mo ra bi la re {e we. – Po de le su na pra vqe ne po li ti~ ki, da bi se po qo pri vred ni ci ma ma ni pu li sa lo – ka è Iva na Du li}-Mar ko vi}. – Jer, kad su po de qe ni, la ko ih je okre nu ti jed ne na dru ge, kad jed ni pro te stu ju, sli ka ti se s dru gi ma. Po sle di ca to ga je ne po sto ja we po dr {ke i okvi ra, od nov -

ca do in sti tu ci ja, ce loj po qo pri vre di i na za do va we svih. Za ovu si tu a ci ju kri vi su naj ve }im de lom sa mi po qo pri vred ni ci jer pri hva ta ju tu ko sku bez me sa ko ju po li ti ka ba ca me |u wih i sre} ni su na kon to ga i za do voq ni mr vi ca ma i sli ka wem s go spo da rom. Ve ru jem da je po qo pri vred na ko mo ra re {e we za ovu si tu a ci ju, ali po qo pri vred na ko mo ra ko ja }e pro i za }i na ja snoj or ga ni za ci ji, di rekt nim {i ro kim iz bo ri ma za sve we ne ~la no ve… Po qo pri vred ne ko mo re su, po me ni mo, vi {e de ce nij ske te ko vi ne evrop skih ze ma qa. Slo ve ni ja, na pri mer, ima ko mo ru od 1999. go di ne, a ta ko su se pre dve go di ne or ga ni zo va li i se qa ci u Hr vat skoj. – Po qo pri vred ni ci sve vi {e pre po zna ju va `nost Hr vat ske po qo pri vred ne ko mo re – tvr di Do ma goj Dro pu li}, pred sed nik @u pa nij ske re gi o nal ne po qo pri vred ne ko mo re Osje~ ko-ba raw ske ù pa ni je, te do da je da se isto o~e ku je i od no ve hr vat ske vla de. La ne je, ka ko ka è Dro pu li}, HPK ra dio bez nov ca, a tek od ove go di ne, ka da je uve den ko mor ski do pri nos, po ~eo je ozbiq ni ji rad. Osno va ni su sek tor ski od bo ri ko ji pred la ù re {e wa za pro ble me i po qo pri vre di i upu }u ju ih nad le `nim mi ni star stvi ma i in sti tu ci ja ma. Me |u tim, pro blem je, is ti ~e Dro pu li}, {to te in sti tu ci je do sa da ni su ba{ uzi ma le u ob zir re {e wa ko ja je nu dio HPK. S. Glu {~e vi}

TRA JE [TRAJK U MLI NU „KA WI @A”

Mli na ri ne me qu bez pla te Za po sle ni u Mli nu „Ka wi à” DOO u Ka wi ì, ko ji {traj ku ju od utor ka, 13. de cem bra, do bi li su do pis di rek to ra i vla sni ka Jo va na Ne deq ko vi }a s obe }a wi ma da }e im za o sta la pri ma wa bi ti is pla }e na u ro ku od pet do se dam da na, ali su od lu ~i li da na sta ve ob u sta vu ra da dok ne do bi ju no vac. U Mli nu „Ka wi à” od 30 za po sle nih po sao je ob u sta vio 21 pro iz vod ni rad nik, ne za do voq ni {to nisu is pu we na obe }a wa da im se za o sta le za ra de iz mi re do 7. de cem bra. U do pi su upu }e nom rad ni ci ma di rek tor se iz vi wa va za pret hod no ne is pu we na obe }a wa i na vo di da ra di na to me da se oba ve ze iz mi re. – Ne }e mo pre ki nu ti {trajk i po ~e ti da ra di mo dok nam se ne is pla te za o sta le pla te – ka te go ri~ ni su rad ni ci. – Mi smo do sa da ured no is pu wa va li svo je rad ne oba ve ze, pa to o~e ku je mo od po slo dav ca jer nam je

„Nek tar” zva ni~ no pre u zeo „Fruk tal”

Kom pa ni ja „Nek tar” iz Ba~ ke Ba lan ke sa op {ti la je da je ju ~e za vr {i la pre u zi ma we slo ve na~ kog „Fruk ta la”. Ka ko je pre ci zi ra no, „Nek tar” je zva ni~ no pre u zeo 93,73 od sto ak ci ja „Fruk ta la” ko je je ku pio od „Pi vo var ne Union” i za ak ci je je pla tio 35,3 mi li o na evra, ko li ko je i bi lo pred vi |e no. Pre u ze te ak ci je su ukwi è ne i po sta le su di rekt no vla sni {tvo „Nek ta ra”, na ve de no je u sa op {te wu te kom pa ni je. Zva ni~ nom pre u zi ma wu „Fruk zbog du go va wa za pla te, ko je su ta la”, pret ho di lo je do bi ja we u za o stat ku {est me se ci, ugro svih neo p hod nih sa gla sno sti ko è na eg zi sten ci ja. mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je Za o stat ka u is pla ti za ra da tr ì {ta na ko ji ma na stu pa ju obe rad ni ci ma bi lo je i u vre me kom pa ni je - Slo ve ni je, Sr bi je, pret hod nog vla sni ka Ru dol fa BiH, Ma ke do ni je i Cr ne Go re. S Do mon ko {a iz Sen te, ko ji je ob zi rom na to da se bli ì kraj go ka wi {ku fir mu ku pio u po di ne, kon so li do va ni pri hod kom stup ku pri va ti za ci je 2005. go pa ni je „Nek tar” i „Fruk tal” na di ne. U Mli nu „Ka wi à” je u kra ju 2011. go di ne je pre ma pla ni me |u vre me nu vo |en i ste ~aj, ko ra nom i o~e ki va nom pri ho du oko ji je ob u sta vqen 26. ma ja 2009. 140 mi li o na evra. Ti me je kom pa go di ne, a pre ne {to vi {e od se ni ja po sta la ube dqi vo naj ve }i dam me se ci, po {to ga je pre u ze pro iz vo |a~ so ko va, nek ta ra i na la no vo sad ska firma „Who le pi ta ka u ce lom re gi o nu. Sa zva mark„ Jo va na Ne deq ko vi }a, ni~ nim pre u zi ma wem „Fruk ta la”, rad ni ci ma je obe }a va no da }e „Nek tar” pla ni ra da ulo ì u da is pla ta za o sta lih pla ta bi ti qi rast i raz voj „Fruk ta la” i we na dok na |e na, ali to jo{ ni je u~i we no. M. Mi tro vi} go vo {i re we u re gi o nu i {i re.

U HALI „MASTER” NA SAJMU

PRAZNI^NI PROGRAM

Ber za sad nog ma te ri ja la No vo sad ski sa jam }e do ne de qe bi ti do ma }in ~e tvr te Ber ze sad nog ma te ri ja la na ko joj }e oko 40 ra sad ni ka i ne ko li ko na u~ nih usta no va pred sta vi ti pro iz vo de vr hun skog kva li te ta. Ber za se odr `a va u Ha li „Ma ster” od 10 do 18 ~a so va, a or ga ni zu je u sa rad wi sa Mi ni star stvom po qo pri vre de, tr go vi ne,

{u mar stva i vo do pri vre de, u `e qi da do pri ne se re a fir ma ci ji ra sad ni ~ar stva i pro iz vod we ser ti fi ko va nog sad nog i lo znog ma te ri ja la. Na me ra je da se iza |e u su sret po se ti o ci ma ko ji se sad wom, se tvom ili ure |e wem eks te ri je ra ba ve pro fe si o nal no ili iz ho bi ja, ka ko bi na jed nom me stu mo -

gli da ku pe sad ni ma te ri jal vr hun skog kva li te ta. Na ja vqe no je u~e {}e 40 ra sad ni ka kao i Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du - De part ma na za vo }ar stvo, vi no gra dar stvo i pej za `nu ar hi tek tu ru, In sti tu ta za ku ku ruz Ze mun Po qe i In sti tu ta za po vr tar stvo u Sme de rev skoj Pa lan ci. A. Va.

„Or to doks Kelts” na Tr gu slobode

No vo go di {wi pra zni~ ni pro gram „No vi Sad sr cem” na sta vqa se da nas od 18 do 20 sa ti u Kul tur nom cen tru, u Ka to li~ koj por ti 5, gde }e ma li {a ni pra vi ti ve li ku kar ne val sku lut ku. Od 19 do 20 sa ti No vo sa |a ni }e mo }i da pri su stvu ju per for man su akro ba ta, ko ji }e bi ti iz ve den na Tr gu slo bo de, Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci, Ka to li~ koj por ti i uli ca ma Mo de ne i Kra qa Alek san dra. Na bi ni na Tr gu slo bo de u 20 sa ti na stu pi }e po zna ta gru pa „Or to doks Kelts”. N. R.

Novosadska subota17.decembar2011.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: R. Ha yi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Bez kukwave nema re{ewa

i te qi Avi ja ti ~ar skog @ na se qa ne zna ju {ta da ra de ni, ka ko ka `u, ko me da

se obra te za po mo} ka ko bi u kraj sta li u~e sta lim pqa~ ka ma u wi ho vom kom {i lu ku. Auto mo bi le im re dov no obi ja ju, kra du se aku mu la to ri i alat i to jed nom sed mi~ no. Iako kom {i luk tvr di da zna ju o ko me se ra di po ~i ni o ci ni ka ko da do li ja ju, jer ni su uhva }e ni na de lu, ili {te ta ni je do voq no ve li ka za kri vi~ nu pri ja vu. Gra |a ni se `a le da ih svi ig no ri {u, i po li ci ja i grad i ko mu nal na po li ci ja, pa lo po vi, za vi sni ci, slo bod no or di ni ra ju i ope ri {u po kra ju. Ako je si tu ac i ja ta kva, po sta vqa se pi ta we {ta ura di -

ti da qu di za {ti te svo ju imo vi nu. Da li je re {e we or ga ni zo va ti „gra |an ske pa tro le”, jer po li ci ja ima ma wak qu di, ili pro sto kon stant no pri ~a ti o ovom pro ble mu na da ju }i se da }e ne ko na kra ju ~u ti kuk wa vu i pri sko ~i ti u po mo}. Je dan od na ~i na je i or ga ni zo va we kom {i lu ka i po kre ta we pi sme ne ini ci ja ti ve pre ko Me sne za jed ni ce, ali ~i ni se da za to tre ba do sta vre me na. Do iz na la `e wa re {e wa za ovu ne zgod nu si tu a ci ju `i te qi ma „Avi ja ci je” osta je sa mo da bu du na opre zu i da se na da ju da }e lo po vi ko na~ no pre sta ti da se {u wa ju po wi ho vom kra ju. B. Markovi}

DANAS I SUTRA U FTN-u

Mla di ma po ka zu ju put do po sla Dvo dnev ni edu ka tiv ni do ga |aj „Ka ko do po sla” u or ga ni za ci ji EESTEC LC, bi }e odr `an da nas od 11 do 15 sa ti i su tra od 10 do 15 sa ti u u~i o ni ca ma 101 i 106, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Pro je kat pod ra zu me va obu ku mla dih za pla ni ra we ka ri je re, pi sa we rad ne bi o gra fi je, sa sta vqa we mo ti va ci o nog pi sma, po na {a we na raz go vo ru o za po sle wu, kao i stu pa wa u kon takt sa

po slo dav ci ma. Do ga |aj }e bi ti re a li zo van u sa rad wi sa Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we ko ja }e kroz raz li ~i te ob li ke tri bi na i ra di o ni ca u di rekt nom do di ru sa mla di ma od go vo ri ti na sva wi ho va pi ta wa. Cen tar za is tra `i va we i edu ka ci ju TIM }e ta ko |e bi ti za du `en za ra di o ni ce. U~e {}e je bes plat no, ali broj me sta je ogra ni ~en. A. L.

V remeploV

NA TRGU SLOBODE PO^ELO KI]EWE DESET METARA VISOKOG DRVETA

Jel ka ~e ka i ukra se No vo sa |a na Na no v o g o d i { wu jel k u na Tr gu slo bo de ju ~e su sta vqe ni pr vi ukra si, a ~ast da ku gli ce oka ~e o gra ne de set me ta ra vi so ke jel ke ima li su ma li {a ni iz Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo„. Oni su, na ne u bi ~a je no to plom vre me nu, ska ku ta li uz mu zi ku i dru `i li se sa De da Mra zo vi ma. Po mo}

ci, jel ku }e mo za sa di ti ne gde u na {em gra du ta ko da ovom pri li kom po zi va mo su gra |a ne da nam se obra te i pred lo `e lo ka ci ju za sad wu jel ke. Ciq nam je da pro mo vi {e mo jel ke sa bu se nom, s ob zi rom na to da u gra du ima ma lo dr ve }a, te mo ra mo vo di ti ra ~u na o oze le wa va wu - re kao je Pa vli ~i}.

Po sle pra zni ka jel ka }e bi ti za sa |e na a me sto se mo è pred lo ì ti pre ko mejl adre se pr @no vi sad.rs pri ki }e wu pru ìo im je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}. - Jel ku sa bu se nom do bi li smo od Na c i o n al n og par k a Fru {ka go ra i po zva li naj mla |e su gra |a ne da je za jed no oki ti mo. Ka da pro |u pra zni -

Za ni mqi va je ~i we ni ca da }e od utor ka, 20. de cem bra, sva kog da na od 12 do 13 ~a so va su gra | a n i uz po m o} rad n i k a „Grad skog ze le ni la” mo }i da po sta ve svoj ukras na no vo go di {wu jel ku. Pred lo ge o me -

U OKVIRU „NOVOSADSKIH DE^JIH ZIMZARIJA”

Za ba va za 4.000 ma li {a na

„Sla vi ja” u bor bi za slo bo du Omla din sko sport sko dru {tvo „Sla vi ja” osno va no je 1926. i oku pqa lo `i te qe Pod ba re, Sa laj ke, Kli se i Vi dov dan skog na se qa. Upo re do sa spor tom, ~lan stvu je od ru ke i{la i po li ti ka pa je „Sla vi ja”

c m y

po sta la jed no od sre di {ta an ti fa {i sti~ ke bor be. Na rav no, po iz bi ja wu ra ta 1941. „Sla vi ja” je bi la zva ni~ no ras pu {te na da bi od mah po oslo bo |e wu 17. de cem bra 1944. na skup {ti ni bio ob no vqen wen rad. N. C.

Ma ni fe sta ci ja „No vo sad ske de ~i je zim za ri je”, ko ja ob u hva ta 90 kre a tiv no-edu ka tiv nih i sport sko-re kre a tiv nih pro gra ma za de cu od ~e ti ri do 14 go di na, bi }e odr `a na od 23. de cem bra do 13. ja nu a ra na vi {e me sta u gra du, re ~e no je ju ~e na kon fe r en c i j i za no vi n a r e. Ovo svo j e vr s no zim s ko dru ` e w e otvo ri }e 23. de cem bra u 11 ~a so va u ho lu Po zo ri {ta mla dih ~lan Grad skog ve }a za du `en za kul tu ru An drej Bur sa}. Pro gram „No vo sad skih de ~i jih zim za ri ja” po de qen je u dva de la. Pr vi po ~i we 26. de cem bra i od vi ja }e se u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Mu ze ju gra da No vog Sa da, De ~i jem kul tur nom cen tru, Spo men-zbir ci Pa -

vla Be qan skog, „Are ni” si ne pleks, za bav nom par ku ’’Star li’’, Ka pu e ra aka de mi ji No vi Sad, Grad s koj bi b li o te c i i Edu ca tion As so ci a tion. Dru gi deo tra je od 3. do 13. ja nu a ra. O~e ku je se da }e u „No vo sad skim de ~i jim zim za ri ja ma” u~e stvo va ti vi {e od 4.000 no vo sad skih ma li {a na. Go to vo za sve pro gra me po treb n o je pri j a vi ti u~e {}e, jer je broj de ce-u~e sni ka ra di o ni ca ogra ni ~en. Od re |e ni pro gra mi su bes plat ni, dok se po je di ni pla }a ju do 150 di n a r a.Ge n e r al n i po k ro vi te qi su kom pa ni ja „Mle ko pro dukt Zre wa nin„ sa svo jim bren dom „Bi ser” i grad ska Upra va za kul tu ru. A. Va.

stu na ko je }e jel ka bi ti po sa |e wa No vo sa |a ni mo gu sla ti na mejl adre su pr @no vi sad.rs, a

rok za pred lo ge is ti ~e 28. de cem bra u 15 ~a so va. J. Zdjelarevi}

NA SPENSU, UZ NEISKORI[]ENE POKLON ULAZNICE

Bes plat no pli va we i kli za we do 10. ja nu a ra No vo sad ska to pla na za vr {i la je ak ci ju na gra |i va wa re dov nih pla ti {a bes plat nim ula zni ca ma za ba zen i kli za li {te na Spen su , ~i me je iz vr {en deo spo ra zu ma o re pro gra mu du ga iz me |u ova dva pred u ze }a. Shod no ve li kom bro ju po de qe nih ka ra ta, od no sno bu xe ta pred vi |e nog za ovu na me nu i ka pa ci te ta ba ze na i kli za li {ta

Spen sa po de la po klon ula zni ca se za vr {a va da nas. To kom ak ci je ko ja tra je 45 da na No vo sa |a ni su is ko ri sti li 46.000 ka ra ta za ba zen i kli za li {te, a ne is ko ri {}e ne ula zni ce gra |a ni }e mo }i da is ko ri ste do 10. ja nu a ra sle de }e go di ne, ka da se o~e ku je da }e pred vi |en no vac za ovu na me nu bi ti po tro {en. B. M.

Ku} nim qu bim ci ma pa ke ti }i Do de la no vo go di {wih pa ke ti }a za ku} ne qu bim ce, ko ju dru gi put za re dom or ga ni zu je emi si ja “Kli ni ka vet”, odr `a }e se da nas u 13 i 16 sa ti u „Euro pet cen tru”, Bu le var kra qa Pe tra 28. Or ga ni za to ri po zi va ju No vo sa |a ne da svo jim qu bim ci ma po klo ne ne {to po seb no. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota17.decembar2011.

dnevnik

NASTAVQA SE [TRAJK POLICIJE

I da qe sa mo hit ni do ku men ti Zbog {trajka policije gra|ani do dokumenata mogu da do|u samo u hitnim slu~ajevima, a kada }e se situacija promeniti, nije poznato. Sugra|anin, taksista po zanimawu, javio se redakciji sa pitawem {ta da ~ini s obzirom na to da mu registracija uskoro isti~e, a vozilo mu je potrebno za posao. Ovaj ~italac, koji je zamolio da ostane anoniman, smatra da policija na taj na~in kr{i zakon, jer mu uskra}uje pravo na rad. Kako saznajemo u Nezavisnom sindikatu policije (NSP), doku-

menta }e se i daqe obra|ivati samo kad su u pitawu prioriteti - osobe s invaliditetom, trudnice, oni kojima je neophodno le~ewe ili kada je re~ o smrtnim slu~ajevima. Predstavnik {trajka~kog odbora NSP-a De jan \u ki} kazao je da {trajka~i ne}e odustati dok se ne ispune svi zahtevi. Dodao je da su svi sindikati u {trajku, da im se prikqu~ilo oko 90 odsto zaposlenih, te da se o~ekuje da }e uskoro i preostalih 10 odsto {trajkovati. Naveo je da gra|ani mogu

ili ne moraju da podrè {trajk, ali da policajci moraju da se izbore za ono {to im pripada. [trajk je zapo~et sa zahtevom da se pripadnicima MUP-a poboq{a materijalni poloàj, isplate zaostala potraìvawa, poput putnih tro{kova i dnevnica, da se poo{tri kaznena politika prema napada~ima na ovla{}ena slu`bena lica, te da se striktno primewuju odredbe posebnog kolektivnog ugovora. A. J.

[TRAJK UMALO DA POREMETI JAVNI PREVOZ

Bu se vi ma GSP-a ipak re gi stra ci ja ODBOJKA[I POSETILI O[ „\OR\E NATO[EVI]”

Kar te za utak mi cu na po klon Stru~ni {tab i prvotimci Odbojka{kog kluba „Vojvodina NS seme” posetili su ju~e O[ „\or|e Nato{evi}” promovi{u}i akciju „Navijaj bezbedno” u slopu projekta „[kola bez nasiqa”. - Pored kluba, ovde smo da promovi{emo sport, prave vrednosti i da se dru`imo sa decom - rekao je direktor tog odbojka{kog kluba Va sa Mi ji}. Deca treba da se bave sportom, da li rekreativno ili profesionalno, zavisi kako vole i `ele, ali uvek na prvom mestu treba da bude {kola.

Sa osnovcima su se dru`ili i prvotimci Ili ja Mr dak i Mi lan Ka ti}, koji je kazao da navija~i posebno zna~e u kqu~nim momentima utakmice, da svojom podr{kom podignu duh igra~a i razbiju im tremu. Akciji je prisustvovao i trener Ni ko la Sa la ti}, a nakon razgovora sa |acima, gosti iz sveta odbojke podelili su im karte za utakmicu, koja }e se odigrati u utorak, 20. decembra, u Maloj sali Spensa, kao i promotivni materijal- oznake kluba. A. J.

Bes plat ni pre gle di u Pe tro va ra di nu Akcija „Otvorena vrata Doma zdravqa”, u kojoj gra|ani mogu besplatno da provere zdravstveno stawe, odr`a}e se danas u holu Osnovne {kole „Jovan Du~i}” u Petrovaradinu, Preradovi}eva ulica 6. Od 9 do 13 ~asova posetioci }e imati prilike da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izme-

re krvni pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju i posavetuju se s medicinskim timom. ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq prisustvova}e akciji, koja je ujedno posledwa u ovoj godini, a do sada je pregledano 14.378 qudi. I. D.

VESTI Raz me na zimske opreme Razmena zimske opreme odr`e}e se danas od 9 do 13 ~asova na platou ispred „Gradske kafane” na Spensu. Prodajno mesto ko{ta 100 dinara, a ulaz je besplatan. B. M.

Kon cert u Si na go gi Koncert „Klape i mandoline”, na kojem u~estvuju klape „Opatija„ i „Kampanel”, odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi, Ulica Jevrejska 11. Gosti koncerta su

grupa „Putokazi” iz Rijeke i klapa „Panon” iz Novog Sada, a ulaz je besplatan. G. ^.

Ra di o ni ca o ko la ~i }u Kreativna radionica za decu „Omiqeni prazni~ni kola~i}” bi}e odr`ana danas od 11 do 12.30 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Mali{ani }e razgovarati o praznicima, koje proslavqaju sa porodicom i kroz kreativne igre upozna}e se sa obi~ajima i zanimqivostima koji se vezuju za odre|ene praznike. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

Alek san dar Ga vri lo vi} iz Sindikata policije „Nezavisnost” kazao je ju~e da je [trajka~ki odbor odlu~io da tokom {trajka javna preduze}a budu u prioritetu policijskih slu`benika. Zato }e gradski prevoznik mo}i da registruje autobuse, jer administracija u Policijskoj upravi ima smenski rad, a radi i subotom, kazao je Gavrilovi}.

Naime, Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad„ ju~e je u saop{tewu za medije apelovalo na radnike Policijske uprave koji {trajkuju da im registruju 11 autobusa, jer registracija tih vozila isti~e danas. - Gradski prevoznik je tokom ove sedmice tri puta poku{ao da autobuse registruje, ali nije uspeo zbog {trajka – rekla je portparolka preduze}a Sne `a na

Ja ko vi} i dodala da ukoliko se autobusi ne registruju moraju biti povu~eni iz saobra}aja, a to bi moglo da dovede do izmene u redu vo`we. Jakovi} je rekla da u ~etvrtak 22. decembra isti~e registracija za jo{ 11 vozila. Kako je navela, praksa preduze}a je da registraciju rade ~etiri dana pre isteka roka dokumenta o registraciji. Z. D.

U AMBULANTI DOMA ZDRAVQA NA LIMANU

In fota ble vo de sle pe i sla bo vi de Slepe i slabovide osobe }e se cije bile pristupa~nije. Ovo je lak{e kretati i orijentisati u tek po~etak i nadam se da }emo i u ambulanti novosadskog Doma ostalim zdravstvenim ustanovama zdravqa na Limanu, zahvaquju}i uspeti da obezbedimo ne samo ta„Lions klub Neoplanti”, koji je ble, ve} i prilaze kako bi osobe donirao ovoj zdravstvenoj ustano- sa invaliditetom mogle lak{e da vi informativne table za slepe i pristupe tim zdravstvenim ustaslabovide. U objektu su ju~e po- novama - ukazao je ~lan Gradskog stavqene ~etiri table, na glav- ve}a za zdravstvo prof. dr Alek nom ulazu i na svakom spratu, kod san dar Ki raq.Omogu}ili smo lifta. prilaz za sve osobe sa invaliditetom, Predsednik ove Ova k ve ta b le bi } e kao i neometano humanitarne orgapo sta vqe ne na kretawe kroz objenizacije Ran ko An kat, napomenuo je dito ni} istakao je da Uni ver zi te tu, u }e ovakve table u na- {ko la ma, ban ka ma, rektor Doma zdravqa „Novi Sad“ dr rednom periodu bina @e le zni~ koj @i vo ta La za re vi}. ti postavqene u sta ni ci Ne za \ur ki} iz svim ustanovama i Saveza slepih Vojna svim javnim mestima u gradu, na Univerzitetu, u vodine je demonstrirala upotrebu {kolama, bankama, na @elezni~- ovih informativnih tabli i na osnovu uputstava s table obi{la koj stanici... - Poku{a}emo da stavimo slepe prvi sprat objekta na Limanu. i slabovide osobe u ravnopravniji - Ove table su samo jedan korak, polo`aj, kako bi im javne instituali nam je to velika pomo}, pogo-

Fo to: S. [u {we vi}

tovo ako znamo da je sve starija populacija me|u slepim i slabovidim osobama – navela je ona. Dom zdravqa „Novi Sad“ posebnu pa`wu posve}uje pristupu objektima i opremawu ordinacija za osobe s invaliditetom. Osim

akcija koje su organizovane za osobe sa invaliditetom, popravqaju se i grade pristupne rampe, otklawaju barijere u kretawu kroz objekte i ambulante, a nabavqen je i ginekolo{ki sto za `ene s invaliditetom. I. D.

Kon tej ne ri {e ta ju po po tre bi Nakon ~estih kra|a poklopaca s podzemnih kontejnera zabrinuti Novosa|anin javio se na{oj redakciji da uka`e na nedostatak kontejnera na Limanu 2. Naime, na tri mesta u Ulici Bo{ka Buhe kontejnera je dvostruko mawe, pa se ovaj gra|anin, zapitao da li je u pitawu kra|a, ili je „^isto}a”

uklonila neke smatraju}i ih vi{kom. Bilo je slu~ajeva da gra|ani s premeste kontejnere da bi bili bli`i ulazu u wihovu stambenu zgradu ili ih odguraju da tu parkiraju kola, ali takve kra|e za sada nije bilo, rekla nam je portparolka „^isto}e” Mi li ca Vla i sa vqe vi}. Na osnovu polupraznih kontej-

nera oceni se da ih na nejkom mestu mo`e biti i mawe, pa se vi{ak kontejnera premesti u druge delove grada. - Na{a slu`ba koja na terenu radi na proceni stawa, pa se u skladu s tim kontejneri raspore|uju - kazala je Vlaisavqevi}. Prema re~ima na{e sagovornice u gradu ima ukupno 7.000

kontejnera i 70.000 kanti, a novi se postavqaju u sladu s potrebama i {i rewem uli ca. Podse}amo, za sve reklamacije, pritu`be i pitawa gra|ani mogu da se obrate Kol centru „^isto }e” na broj telefo na 021/6333 - 884, svakog radnog dana od 6 do 20.30 ~asova i subotom od 6 do 14. I. D.

065/47-66-452

Ra ~un sti `e, a te le vi zo ra nig de Bezobrazluku i tiraniji RTS-a gospodina Tijani}a nema kraja. U tri navrata mi {aqu upozorewe da }e mi napla}ivati TV pretplatu u radwi od 20 metara kvadratnih, koja se bavi prodajom peciva na {alteru, i tri puta {aqem odgovor da ne posedujem TV prijemnik, da bi mi pre tri dana poslali uplatnicu na iznos od 500 din?!? [ta re}i, a ne zaplakati! Dokle! Kako da se mi mali za{titimo od sli~nih izmi{qenih nameta? Da mo`da zatvorimo svoje radwe, otpustimo radnike i sami se prijavimo na NSZ? 063/1190... *** Pocepa}e se veliki i to je sigurno, kao i prethodno wihovi veliki protivnici i to na one koji su se ovajdili i one koji to nisu, tre}i to i ~eka, a to sigurno nisu glasa~i. 060/6394... *** Ju~e je policija iza{la na uvi|aj, jer su se dva u~enika potukla u {koli. Dan ranije voza~ VIP taksija je kolima jurio dve devojke da ih zgazi. U nameri da

za{titim devojke dobio sam batine od taksiste. Na poziv policije dobio sam odgovor da ~ekam na mestu doga|aja, a zatim poziv iz SUP-a i napomenu da su u {trajku!!!? 060/0904... *** Za{to je KDS bez ikakve najave izmewao kanale i izbacio TV Novu, RTL 2 i TINI POP koji spadaju me|u najboqe televizije! Vratite nam ih!!! 063/8877... *** „Parking servis” je uspe{no poslovao ove godine naplatom parkirawa na{ih vozila ispred na{ih ku}a, pri tome bez garancije da }emo tu i parkirati. Bravo! Predla`em da se uvede putarina ispred zgrada, {to bi bio prihod ku}nih saveta za odr`avawe. Jo{ bismo i zaposlili dva stanara. 064/2466... *** Tre}i put pi{em o trotoarima u Ulici Haxi Ruvimovoj, koji su gra|eni pre dve godine. Pozovite ZIG i „Put”, obi|ite, ima}ete {ta da vidite... Deformisani 30 odsto, qudi zapi-

wu, a naro~ito stariji qudi... Sramota! 063/5050... *** Stalno se govori o maratonskim sudskim procesima, evo i sada gledam na RTS 1, isto je sa

*** Da li sam vidovit ako ka`em da }e Vuk Jeremi} biti budu}i istaknuti ~lan SNS? 063/5451... ***

prevarantima kod vi{estruke prodaje stanova, stotine oja|enih ~eka godinama presude, a ono }orak! 063/5050...

Mali sa palube broda, ~iji je kapetan bio ha{ki zarobqenik Slobodan Milo{evi}, dobija nagradu Sportskog saveza Srbi-

je bez ikakvog obrazloèwa. Nagradu je verovatno dobio na predlog ekstremnih navija~kih grupa, ~iji je on veliki za{titnik. 063/5243... *** Nije da sam iznena|en sa ka{wewem @eèqevog mosta, ali sa onim drugim da. Iznenadio me gradona~elnik Pavli~i} sa najavom da }e izgraditi {est mostova. To zna~i, ako @eèq kasni tri godine, puta {est mostova, da je potrebno 18 godina. Ja bih rekao da gradona~elnik èli da nas vodi jo{ 18 godina. A {to nas je zaduìo za pokoqewa, ima da ga pamte k’o Jerinu. 064/2491... *** Premijer Vojvodine uporno isti~e samo deo istine, da je u Vojvodini „mawe nezaposlenih”. Za{to ne kaè da je u Vojvodini mawe zaposlenih nego u vreme kada je on po~iwao mandat. Broj nezaposlenih se smawuje i brisawem iz evidencije, napu{tawem zemqe i na druge na~ine. 063/5689... ***

Promena mesta uprave za javne prihode (nabavke?) i preseqewe u Ministarstvo finansija. O~igledna prednost za nekoga. Ve}a mogu}nost za muqaù, sistem deri dok ima (dvojnih sudova, prelivawe itd). Sve uzde Cvetkovi}u, pa i bi~. Nije {ija, nego vrat, ta~no Da~i}u. Ali ~ija. Ako se ovako nastavi dobi}emo ocenu jedan i do}i }emo na posledwe po~asno mesto po tranparetnosti, tu ne pomaè ni SE ni SIGMA. 064/2491... *** Da li mo`da znate za koju stranku treba da glasam da bi Sentandrejski put na bregu dobio kanalizaciju? 064/4123... *** Kaè komentar da onom Julovcu sa xipom sledi ku}ni pritvor kao Ceci. A druga verzija kaè da se ~uva nastavnica i |aci ako taj povu~e veze. A ja kaèm da ste vi slu{ali i uradili lustraciju, sada bi isti bio na kowu, a ovako mogu samo da molim da ne bude ni po babi ni po stri~evima, ve} po pravdi....... 064/2491...

nOvOSAdSkA HROnikA

subota17.decembar2011.

9 Fo to: B. Lu ~i}

dnevnik

PO ^E LI IZ GRAD WA PO SLED WE ETA PE NO VE KI^ ME GRA DA

Bu le var Evro pe kre nuo ka auto pu tu Iz grad wa po sled we eta pe Bu le va ra Evro pe, od Ru me na~ kog pu ta do auto-pu ta E-75 po ~e la je ju ~e, po tvr di la je za „Dnev nik” vr {i lac du `no sti di rek to ra Za vo da za iz grad wu gra da Mir ja na De ja no vi}. Pre ma we nim re -

Bu le var Evro pe bi }e kom ple ti ran u sep tem bru na red ne go di ne. Po sled wa de o ni ca bu le va ra ima }e oko 3.100 me ta ra, dok }e most bi ti dug 176 me ta ra ~i ma tre nut no se ra de pri la zi du `i ne 210 me ta ra bu du }em mo stu pre ko ka na la DTD, na kon ~e ga }e po ~e ti i iz grad wa mo sta. - Uve li smo iz vo |a ~a ra do va od ovog de la de o ni ca jer je naj zah tev ni ja zbog mo sta. Rok za za vr -

{e tak mo sta i ce le tra se je 270 da na, {to zna ~i da }e Bu le var Evro pe bi ti kom ple ti ran u sep tem bru na red ne go di ne. Iz grad wa mo sta, pri la za i deo od mo sta do auto-pu ta po ve ren je fir mi „Bo ro vi ca tran sport” dok }e de o ni cu od Ru me na~ kog pu ta do Ra ni ja fa za grad we bu le va ra pri la za mo stu gra di ti JKP „Put”. Grad sko pre- kroz dve jav ne na bav ke osta tak. - No vac je obez be |en emi to va d u ze }e }e u na red nih me sec da na, ta ko |e po ~e ti sa ra do vi ma - re - wem ob ve zni ca gra da, ura ~u nat je u ovo go di {wi bu xet gra da i in kla je De ja no vi}. Ukup na vred nost ugo vo re nih ve sti ci ja ni je ugro `e na. Pri ra do va je ne pu ne 2,5 mi li jar de di pre me su po ~e le jo{ pre dve go na ra, s tim {to su ra |e ne tri jav di ne, a i{lo se ovim tem pom jer ne na bav ke, jer su gra |e vin ske do se ~e ka lo da se obez be di no vac zvo le do bi ja ne i od Po kra ji ne i od ob ve zni ca. Pri tom se ~e ka la Re pu bli ke. Ta ko je „Put” do bio sa gla snost „Vo da Voj vo di ne”, 995 mi li o na di na ra, a „Bo ro vi ca” „@e le zni ca Sr bi ja”, Ve te ri nar -

skog in sti tu ta kao i re {a va we prav no - imo vin skih od no sa. Ujed no ova ~e tvr ta de o ni ca je naj zah tev ni ja, u sva kom smi slu, od pri ba vqa wa do ku men ta ci je do iz vo |e wa ra do va - ob ja sni la je De ja no vi}. Du `i na po sled we de o ni ce Bu le va ra Evro pe bi }e oko 3.100 me ta ra, dok }e most bi ti du ga ~ak 176 me ta ra. Bi }e iz gra |en i nad vo `wak pre ko pru ge i Pri vred ni ko ve uli ce du `i ne 450 me ta ra. Gra di }e se i dve kru `ne ras kr sni ce, pr va pre ka na la DTD kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru ga po sle ka na la pre ma auto pu tu kao ve za sa Pri mor skom uli com. Po sled wa de o ni ca bu le va ra ima }e dve ko lo vo zne tra ke sa po dve sa o bra }aj ne tra ke, pe {a~ ke sta ze {i ro ke tri me tra i bi ci kli sti~ ke sta ze {i ri ne dva me tra. Iz gra di }e se i jav no osve tqe we. D. Ig wi}

Jo va no vi} pre kre ~io gra fi te mr `we Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i ~la no vi Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne pre kre ~i li su ju ~e gra fi te mr `we na ku }i u Uli ci Jan ka Ve se li no vi }a na De te li na ri. Jo va no vi} je re kao da je pre par ne de qa po kre nuo ak ci ju „Pre kre ~i mo mr `wu” ~i ji je ciq da uklo ni sve gra fi te ko ji po zi va ju na lin~ qu di dru ge ve ro i spo ve sti, ra se ili raz li ~i tog po li ti~ kog ube |e wa.

- Mi slim da ova kve ak ci je da ju efe kat, jer {a qu ja snu po li ti~ ku po ru ku da ta kve stva ri ne mo gu da se ra de. Svi zna mo da se pr vo kre }e sa gra fi ti ma, da bi ka sni je po sta lo mno go ozbiq ni je. Pri mer to ga je i Omla din ski cen tar „CK13”, ko ji su pr vo {a ra li auto la ko vi ma da bi ka sni je unu tra uba ci va li ci gle i mo lo to vqe ve kok te le - ka `e Jo va no vi}. Po zvao je sve gra |a ne No vog Sa da da pre far ba ju po ru ke mr `we na svo jim ku }a ma. G. ^.

KON ZOR CI JUM IZ GR^ KE, SLO VA^ KE I RU SI JE PO SLAO PO NU DU

Stra ni trio bi u TE-TO Kon zor ci jum po nu |a ~a iz Gr~ ke, Slo va~ ke i Ru ske Fe de ra ci je do sta vio je u pred vi |e nom ro ku po nu du za iz bor stra te {kog part ne ra za mo der ni za ci ju i pro {i re we Ter mo e lek tra URS TRA @I OD „VO DO VO DA”

U^E NI CI ^E TI RI SRED WE [KO LE PO KA ZA LI ZNA WE

Kviz ot krio taj ne sa ob ra }a ja

Za vr {ni ca pro jek ta “Se ma fo ri za ci ja”, od no sno kviz o po zna va wu sa o bra }aj nih pro pi sa, na ko jem su u~e stvo va li u~e ni ci ~e ti ri sred we {ko le odr `an je u sve ~a noj sa li Teh ni~ ke {ko le “Mi le va Ma ri} - Ajn {tajn”. Ciq ovog pro je ka ta, ko ji re a li zu je Cen tar za pro mo ci ju bez bed no sti sa o bra }a ja, je po ve }a we bez bed no sti mla dih u sa o- bra }a ju.

U ovim ak tiv no sti ma, po red Teh ni~ ke {ko le, u~e stvo va le su i Eko nom ska {ko la “Sve to zar Mi le ti}” i Gim na zi je “La za Ko sti}” i „Sve to zar Mar ko vi}”. Ta ko |e po red u~e ni ka, u kvi zu su u~e stvo va li ~lan Grad skog ve }a za sa o bra }aj Si ni {a Bub we vi} i ~lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dar Kra vi}. G. ^.

SPO: Ob ma nu ti po tro {a ~i ga sa Grad ski od bor Srp skog po kre ta ob no ve o{tro se pro ti vi ob ma wi va wu in di vi du al nih po tro {a ~a ga sa u na {em gra du ali i u ce loj ze mqi, na vo di se u sa op {te wu te stran ke. Na i me Vla da Sr bi je je od lu kom ko ja je stu pi la na sna gu 1. no vem bra po ve }a la ce nu ga sa za in di vi du al ne po tro {a ~e za 10 po sto, no za vi sno od di stri bu te ra, po ve }a we ga sa kre }e se od 10, 70 u Be o gra du do ~ak 44,42 po sto u Po `e gi. Pred u ze }e „No vi Sad gas” je ta ko po di glo ce nu za ~ak 21,1 po sto, da bi na red nog me se ca ci ni~ no svim kup ci ma ko ji u ce lo sti pla te ra ~un odo bri lo po pust od 5 po sto,. Po mi {qe wu GO SPO pro blem pred sta vqa i ~i we ni ca da je gas ko ji is po ru ~u je „No vi Sad gas” ni `e ka lo ri~ ne vred no sti, a ob ra ~u na va se po mno go vi {oj ta ri fi. A. L.

SNS: Ate qei zre li za kon kurs Pro blem ko ji ti wa ve} du gi niz go di na, na kon mno gih po gre {nih po te za grad ske vla sti na kul tur nom po qu, je pro pa da we eks klu ziv nog pro sto ra u ko jem su sme {te ni ate qei na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, na vo di se u sa op {te wu Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke. Sa vet za kul tu ru na pred wa ka sma tra da je je di no lo gi~ no re { e w e pro b le m a po n ov n o for mi ra we ozbiq ne i stru~ ne ko mi si je, ~i ji }e za da tak bi ti da hit no ras pi {e jav ni kon kurs za do de lu ras po lo `i vih ate q ea, umet n i c i m a ko j i to ap so lut no za slu `u ju. Do vo de }i kul tu ru u pot pu nu de va sta ci ju, po mi {qe wu SNS-a, ova vlast taj ko rak ne }e u~i ni ti. Je di no {to osta je gra |a ni ma i za po sle ni ma u kul tu ri je da se str pe dok na pred wa ci osvo je vlast i vra te kul tu ru na ove pro sto re, za kqu ~u je se u sa op {te wu. A. L.

Sve o part ner stvu pred jav nost Pred sed ni ca Na rod ne par ti je i od bor ni ca u Skup {ti ni gra da Ma ja Goj ko vi} upu ti la je ju ~e zah tev Jav nom ko mu nal nom pred u ze }u „Vo do vod i ka na li za ci ja“ da joj do sta ve ko pi je do dat nih do ku me na ta u po stup ku iz ra de me |u na rod nog ten de ra za iz bor stra te {kog part ne ra u obla sti vo do snab de va wa, sa op {ta va ju Uje di we ni re gi o ni Sr bi je. Na kon pro ~i ta nog ugo vo ra, ko je je to jav no pred u ze }e za kqu ~i lo sa kon sul tant skom ku }om „CSP“ iz Ber li na, Goj ko vi }e va zah te va na uvid do ku ment pred lo `e nog mo de la jav no pri vat nog part ner stva u obla sti pro iz vod we, pre ra de i di stri bu ci je pit ke vo de. Tra `i se i uvid u pred lo ge od lu ka na ni vou gra da u ci qu re a li za ci je ugo vo ra o jav nom pri vat nom part ner stvu u obla sti vo do snab de va wa, ko je su u skla du sa ugo vo rom du `ni da pri pre me u „CSP-u”. Zah te va se i ko pi ja do ku men ta pred lo ga tek sta mo de la ugo vo ra o jav nom pri vat nom part ne stvu ko ji }e grad za kqu ~i ti sa iza bra nim pri vat nim part ne rom. A. L.

ne-to pla ne „No vi Sad”, sa op {ti la je ju ~e Elek tro pri vre da Sr bi je (EPS). Od lu ka o part ner stvu o~e ku je se po lo vi nom fe bru a ra 2012. go di ne, po {to stru~ ni

ti mo vi EPS-a, gra da No vog Sa da, od no sno za jed ni~ kog pred u ze }a „Ener gi ja No vi Sad” (ENS) i ti ma sa vet ni ka pro ve re is prav nost do sta vqe ne po nu de.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota17.decembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: galerija NS Nova izlo`ba „Lica Mire Bawac” (19), scena „Pera Dobrinovi}” drama „]elava peva~ica” (20) Po zo ri {te mla dih: mala sala „Mala sirena” (11) No vo sad sko po zo ri {te: „Sedam i po” (19)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (12.50), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (10.50), „Sumrak saga: praskozorje” (17.45, 20.05), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12, 12.45, 13.50, 15.40, 16, 16.30, 18.20), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Ku}a snova” (22.20), „Nemogu}a misija: protokol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (11.15, 12.50, 14.40, 16.20, 18.10)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istorijuA Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ja [kr bi} iz Novog Sada, Je le na Po po vic ki iz Despotova, Kri sti na Ke ven ska iz Ba~kog Petrovca, Sa wa Ma mu to vi} iz ûruga, Ji Yiying iz Ba~a, Ja smi na Oma qev iz Zrewanina, Sa wa [tr bac iz Futoga, Alek san dra Zor wan iz Lali}a i Ol gi ca Pa vlo vi} iz ârevi}a, DEÂKE: Iva na Zlat ko vi} iz Novog Sada, Sne à na Ma lu {i} iz Mladenova, Eva [i li iz Kikinde, Vi o le ta Ste fa no vi} iz Veternika i Ve ra Ke vre {an iz Zrewanina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Mara Marka [krbi} (1923) u 9.45 sati, Vladimir @arka Brankov (1919) u 10.30, Zorka Bo{ka Bukvi} (1935) u 11.15, Radmila Ilije Dudukovi} (1939) u 12, Nada Mihaila Nikoli} (1933) u 12.45, Milan Stanka Mladenovi} (1944) u 13.30, Stevan To{e Neci} (1936) u 14.15 i Bosiqka Jovana Velebit (1931) u 15 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Vesna Borislava Padrov (1947) u 11 sati.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota17.decembar2011.

ЗБРКА У СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ КУЛА

Ни мера, ни заседања КУЛА: На јучерашњој седници Скупштине општине Кула, која скоро пола године нема кворум за рад, није се појавио ни председник локалног парламента Жељко Ковач како би обавио прозивку. Он је свој изостанак са јучерашњег заседања правдао тиме да је имао обавеза и да, како је рекао, због тога није успео да дође. У скупштинској сали била су присутна два одборника од укупно 37 колико броји кулски парламент. Информацију да су у општини Кула уведене привремене мере јуче нисмо успели да потврдимо. - Информација о увођењу привремене управе је још увек незванична. Чуо сам приче о томе, али на сајту Владе Србије још нема ника-

квог обавештења - рекао је кратко Ковач. Одборник Уједињених региона Србије Велибор Милојичић је изо-

Привремени орган – незванично Привремене мере се уводе на предлог Министарства за државну управу и локалну самоуправу ако се седница скупштине општине не одржи дуже од три месеца, а одборници кулског парламента већ скоро пола године блокирају рад скупштине, с обзиром на то да су последњи пут заседали 23. јуна. Владајућу коалицију у општини Кула су, до сада, чинили ДС – ДСС – СВМ. Према незваничним информацијама, Привременим органом ће председавати Жељко Ковач (ДС), а чланови би били Славојка Перић (ДС), Дамјан Миљанић (ДСС), Тихомир Ђуричић (СРС) и Зоран Војиновић (СПС). Иначе, ово су треће привремене мере у кулској општини у последњих седам година.

ПОСЛЕДЊА ОВОГОДИШЊА СЕДНИЦА ПАЛАНАЧКЕ СКУПШТИНЕ

(Не)реалан план за идућу годину

БАЧКА ПАЛАНКА: Одборници локалног парламента окончали су овогодишњи рад, а главна тачка дневног реда било је усвајање буџета општине за идућу године. Предвиђено је да се идуће године у општинску касу слије око 1,68 милијарди динара, од чега су изворни приходи око 1,8 милијарди. То је нешто више од овогодишњег плана, док је од прихода индиректних корисника предвиђено 506 милиона динара. На самој седници није било озбиљнијих примедби на буџет, али су се потом на конференцији за медије огласили социјалисти, иначе са ДС опозиција владајућој коалицији СРС –ДСС, и констатовали да буџет није реалан. Бојан Радман, председник овдашњег СПС сматра да су у буџет ушла средства које неће ни прећи преко општинског рачуна, јер

станак председника СО Кула са јучерашње седнице назвао скандалозним и изнео претпоставку да је Ковач изостао због наводног увођења

је реч о новцу из покрајинских и републичких фондова који је планиран за капиталне инвестиције по месним заједницама. Социјалисти сматрају да ће се проблеми јавити већ после првог квартала идуће године, а посебно ће бити тешко онима који после наредних избора буду формирали власт у Бачкој Паланци. Последња овогодишња седница, ипак није прошла без ексцеса. Одборници ДС су при крају заседања напустили салу, јер је председавајући одузео реч шефу ове одборничке групе због, наводног држања политичких говора. Истина је да су у једном моменту и представници локалне власти и опозиције са општинске говорнице причали мимо дневног реда, али је одлазак из сале већег дела опозициних одборника покварио утисак овогодишњег рада локалног парламента. М. Суџум

привремене управе, али да га то не оправдава. - Ни званичним почетком рада привеменог органа у овој општини се ништа неће променити, јер се није променила гарнитура људи, а чак су пре десетак дана запослили и два помоћника председника општине и то из редова Демократске странке - истакао је Милојичић, док је одборник Јединствене Србије Срећко Топић изразио очекивања да ће се распуштањем локалног парламента побољшати стање у општини Кула. - Ми смо се залагали за привемену управу. Надам се да ће они спровести у дело што је власт обећавала будући да су исти људи и странке

Два одборника дошла на заседање

остали да упављају општином, првенствено мислим на отварање 400 нових радних места до краја године што су обећавали. Ако то не остваре,

САРАДЊА СОМБОРА И НАЦИОНАЛНЕ СЛУЖБЕ ЗАПОШЉАВАЊА

Нових 15 радних места

СОМБОР: На јучерашњој скромној свечаности у здању Скупштине града Сомбора, градоначелник Немања Делић и директорка овдашње филијале Националне службе за запошљавање Јасна Миљеновић уручили су уговоре о додели субвенција за самозапошљавање и отварање нових радних места. По овом јавном позиву на који су конкурисали послодавци и незапослена лица, Град је обезбедио 1,5 милиона динара, са колико је учествовала и НСЗ. Овим конкурсом за самозапошљавање пет незапослених, млађих од 30 година обезбеђено је по 160.000 динара, док је шест послодаваца за отварање нових 10 радних места добило по 200.000 динара. - Овогодишњи приоритети у раду локалне самоуправе су била отварања нових радних места, па смо тако поред ових 15 суграђана, кроз сарадњу са Националном службом за запошљавање по систему „динар на динар” обезбедили и средства за заопошљавање четири млада лекара и шест асистената у предшколској установи - рекао је градоначелник Делић честитајући новозапосленима на закључењу уговора. - Оно што можемо да обећамо је да ће у градском буџету за следећу годину бити опредељена знатно већа средства

управо за отварање нових радних места. Заменик председника Скупштине града и уједно председник локалног Савета за запошљавање Зоран Милер појаснио је да у 2012. години очекује двоструки износ буџетских средстава намењених управо овом виду новог запошљавања у коме ће

моуправе Западнобачког округа - казала је Јасна Миљеновић, директорка сомборске филијале Националне службе за запошљавање. - Кроз овај јавни позив заједно са локалним самоуправама у ЗБО смо уложили 26 милиона динара, што су средства захваљујући којима је посао добило 116 незапослених лица - рекла је

Сеоским школама књиге и лопте

КРАЉЕВЦИ: У основну школу у Краљевцима стигло је 110 књига и пет кошаркашких лопти на поклон. Ова школа је одељење румске Основне школе „Иво Лола Рибар“ и похађа је 34 ђака, старости од првог до четвртог разреда. - Циљ нам је да ђаци и сеоских средина читају књиге које њихови вршњаци у Руми читају и зато смо се одлучили да школској библиотеци поклонимо 91 најчитанији наслов. У наредном периоду ће све школе у сеоским срединама добити исти поклон, чиме ће квалитет живота малишана на селу бити,

бар донекле, уједначен са животом њихових вршњака у Руми – казала је Драгана Ракита из румске градске билиотеке „Атанасије Стојковић“. Начелник румског Одељења друштвених делатности Светислав Дамјанчук истакао је да је ово одељење у сарадњи са румском градском библиотеком „Атанасије Стојковић“ и Савезом спортова Рума реализовало овај пројекат, те да ће у наредном периоду исте поклоне добити и све остале школе у сеоским срединама. Ј. А.

Основци глумили за предшколце

ИРИГ: У сусрет божићним и новогодишњим празницима, ученици иришке Основне школе „Милица Стојадиновић Српкиња“ припремили су и премијерно при-

казали својим другарима из врдничког вртића представу „Ако је веровати мојој баки“ Десанке Максимовић. Представу је режирала учитељица Сузана Луковњак и резултат је рада у оквиру пројекта Министарства просвете и науке под називом „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу-ДИЛС“. Најмлађи Врдничани, узраста од три до шест година, су са великом пажњом пратила и уживала у динамичној представи, у којој су костими били веселих боја, а глума њихових старијих другара готово професионална. Ј. А.

VESTI Никољданска ракијада СЕНТА: Резултати традиционалног међународног „Никољданског фестивала ракије”, који приређује Удружење пољопривредника Сенте, биће проглашени данас. Жири је оцењивао 358 узорака природне домаће ракије произвођача из Србије, Мађарске, Словачке и Румуније, што је рекордан број на сенћанској ракијади. Свечано отварање „Никољданског фестивала ракије” и изложбе пољопривредних производа, ручних радова и занатских производа је у Дому културе у 10 сати, потом је у свечаној сали Градске куће проглашање резултата и додела признања најбољим произвођачима, а приређује се и дегустација ракије. Изложба у Дому културе отворена је данас и сутра од 9 до 19 сати. М. Мр.

Изложба раку керамике

С јучерашње свечаности у Скупштини града Сомбора

посебна брига бити вођена о тзв. рањивим друштвеним групама. - Овим активним мерама запошљавања у покрајини се на јавни позив НСЗ одазвало 39 локалних самоуправа, а нас радује да су успешно аплицирале и све четири локалне са-

Миљеновићева позивајући локалне самоуправе да, након опредељивања средстава за буџете 2012. године искористе прилику и до 31. јануара конкуришу за њихово удруживање са средствима НСЗ , односно репуличког буџета. М. Мћ

ДЕЦИ СЕ ВРАТИО ТЕАТАР

Начелник Дамјанчук са ђацима у Краљевцима

испоставиће се да су они успели да запосле помоћнике председника и да себи обезбеде паре за изборе - рекао је Топић. М. Кековић

„Чаробњак из Оза” за отварање СУБОТИЦА: Малишани у Суботици су коначно дочекали да буде завршена сала Дечјег позоришта. Радови на адаптацији сале су започети 2006. године и због недостатка новца, уместо две, трајали су скоро шест година. Једна генерација деце је гледала дечје представе у заменским просторима. Завршени су радови на инсталацијама, гипсарски и молерски радови, опрема је постављена, сценско светло и све друго, што ће овај објекат да окарактерише као позориште са најбољом сценом за децу у региону. Свечаном отварању, које је заказано за данас у 18 часова, поред многобројних гостијум присуствоваће представник покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, као и градоначелник Саша Вучинић. Да подсетимо, радови су започети 2006. године када их је финансирао НИП са 32 милиона динара, а касније је ту обавезу преузео Фонд за капитална улагања Војводине и издвојио 26 милиона динара. Први пројекат је ревидиран и уместо 200 биће ‚187 седишта, а да би се завршили и последњи радови локална самоуправа у Суботици је из буџета издвојила два милиона динара. Савремена опрема за Дечје позориште је била купљена новцем добијеним из НИП-а, али да би се монтирала било је неопходно променити инсталације за које је Фонд за капитална улагања издвојило 20 милиона динара. Тетар се налази у некадашњем Соколском дому и постоји од 1934.године. Тада није урађен елаборат о противпожарној заштити тако да сада сва седишта имају атест да су отпорна на високе температуре. За све посетиоце поред свечаног програма биће изведена и представа за децу „Чаробњак из Оза“ С. И.

Кићење јелке у Кањижи до врха уз помоћ мердевина

Почео празнични вашар

КАЊИЖА: Божићно-новогодишњи вашар почео је јуче у парку испред Градске куће у центру Кањиже кићењем празничне јелке, манифестацију је отворио председник кањишке општине Михаљ Њилаш, а за најмлађе је уприличена представа Луткарског позоришта. Празнични вашар у Кањижи приређен је трећи пут и траје до 24. децембра. Посетиоци могу од 10 до 18 сати пазарити празничне поклоне и украсе, а биће и пригодних програма и радионица за најмлађе. Гастрономски клуб „Кереш” данас, у суботу за 13 сати припрема разноврсни мени за ручак по популарним ценама. Пољопривредно-технички средњошколски центар „Беседеш Јожеф” за 23. децембар припремиће изложбу икебана, а идуће суботе 24. децембра кулинари Гастрономског

удружења Војводине куваће 500 порција рибље чорбе у великом котлићу. За конзумирање на лицу места или за понети у претпродаји порција се може обезбедити за 200 динара, а на дан припреме за 250 динара. Текст и фото: М. Митровић

СЕНТА: Изложба остварења овогодишње међународне уметничке радионице одржане у Сенти приређује се у Дому стваралаштва Сенте, а отварање је сутра у 19 сати. Изложбу ће отворити руководилац радионице Ержебет Мезеи. Излагачи су учесници друге сенћанске колоније уметничке раку керамике Драгутин Циглар, Дуња Демартини, Силвија Гајда, Кристина Ливанчић, Ержебет Мезеи, Надица Еихорн, Чаба Орчик, Петер Ожвар, Валерија Салај и Зинка Брекало, као и учесници ликовне радионице Атила Бајко, Дуња Брановачки, Ева Феди, Марта Киш Бутерер, Ержебет Мезеи и Лаура Сагмеистер. На отварању изложбе концерт приређује квартет реномираног сенћанског музичара и композитора Силарда Мезеија. М. Мр.

Божићна рецитација

БЕЧЕЈ: Друштво дефектолога општине Бечеј и Волонтерски сервис овдашње Канцеларије за младе организују данас, сада већ традиционално четврто по реду, такмичење „Божићна рецитација”. Деца с посебним потребама бечејске ШОСО „Братство”, али и њихови вршњаци из Аде, Новог Бечеја, Сомбора и Суботице, такмичиће се данас у Градском позоришту од 10 сати у рецитовању божићних песмица. - Од 10 до 11 сати планирано је такмичење у рецитовању, потом следи полусатни одмор с окрепљењем и освежењем, онда ће деца с волонтерима Канцеларије за младе општине Бечеј имати једносатну радионицу, а у 12.30 објавиће се пласман и уручити награде најуспешнијима - најавила је Елвира Рајшли - Токош, председница Друштва дефектолога општине Бечеј. В. Ј.

subota17.decembar2011.

c m y

vojvodina

dnevnik

ОТВОРЕН ТЕРМИНАЛ ГРАНИЧНОГ ПРЕЛАЗА СРПСКА ЦРЊА

Олакшан проток робе с Румунијом

Здравко Деурић образлаже разлоге за тешко стање у фабрици лекова

ДИРЕКТОР „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ” ПРЕД ОДБОРНИЦИМА

Траже формирање Анкетног одбора

ЗРЕЊАНИН: Одборници Скупштине града Зрењанина једногласно су јуче прихватили информацију о тренутном стању у Фабрици лекова “Југоремедија” коју им је, за скупштинском говорницом, предочио в.д. директора ове фармацеутске куће Здравко Деурић. Расправи о “Југоремедији”, чији су већински власници мали акционари, присуствовало је и педесетак радника ове фирме. За тешко стање у фабрици, у којој плате запосленима касне три месеца, Деурић је највише кривио републичку власт, за коју је рекао да, иако сувласник фирме са 42 посто акција, нема слуха за њене проблеме. Као сукривце навео је и јак увознички лоби и Републички фонд за здравствено осигурање, који касни са плаћањем лекова. - Ако власти не промене став, “Југоремедију” чека тешка судбина

и колапс, који је доживела зрењанинска привреда. Отварањем простора за паковање лекова у Србији, који се јефтино увозе у ринфузу из Кине и Индије и пакују у погонима са по петнаестак радника, домаћа фармацеутска индустрија директно се гуши. Осим тога, ми производимо лекове са позитивне листе са негативном калкулацијом и до двадесет посто, док страни произвођачи неће да праве ни један лек са позитивне листе без зараде од 30 одсто. А Републички завод за здравствено осигурање касни са плаћањем – побројао је Деурић кључне разлоге који су, по њему, довели фирму у тешко стање, а раднике оставили без плата од августа месеца. Деурић је затражио формирање анкетног одбора у градској скупштини, који би се бавио проблемом “Југоремедије”, али одборници нису прихватули тај предлог. Ж. Б.

Капе да задиве Деда Мраза

ИРИГ: У трпезарији установе „Дечија радост” у Иригу врвело је као у кошници када су најмлађи Ирижани заједно са својим родитељима, поводом предстојећих празника, правили новогодишње капе. Било је ту свакојаких материјала. И картона, и шарених трака, и украса, а лепили су се прстићи малених Ирижана од лепка и шаренили од фломастера. Било је весело, али није изостао ни такмичарски дух, јер капе ће се носити када Деда Мраз стигне у ову установу, а најлеша капа ће освојити и награду. Ј. А.

СРПСКА ЦРЊА: Председник Владе Војводине Бојан Пајтић, директор Управе царина Предраг Петронијевић и државни секретар у Министарству финансија Миодраг Ђидић свечано су јуче отворили терминал граничног прелаза између Србије и Румуније, код Српске Црње у општини Нова Црња. У изградњу овог савременог терминала, започету пре годину дана, утрошено је близу 70 милиона динара. На површини од једног хектара направљено је девет паркинг места за камионе, постављена је камионска вага, изграђен је магацински простор од преко 300 квадрата и смештена канцеларија за запослене. - Овај објекат има велики значај, и на локалном, и на националном ни-

воу, јер даје подстицај за развој Нове Црње и других општина. Национални значај огледа се у томе што сваке године бележимо повећање спољнотрговинског промета између Србије и Румуније. У том смислу одговарамо на тренутне потребе и дајемо подстицај за још већи промет робе. Истовремено желимо да привучемо и онај део инвеститора, италијанских, али и других, који сада раде у румунском делу Баната. Жеља нам је да им пружимо ону врсту услова коју имају и у Румунији, како би запошљавали људе из средњег Баната поручио је Пајтић, и подсетио да је

Нови државни прелаз „Ђердап 2” Државни секретар у Министарству финансија Миодраг Ђидић најавио је јуче, да ће у уторак, 20. децембра, бити отворен нови гранични прелаз према Републици Румунији – „Ђердап 2”. Према најавама, очекује се да ће тај прелаз отворити председници Србије и Румуније Борис Тадић и Трајан Басеску. - И овај гранични прелаз је плод изузетно добре сарадње између две државе. Надам се да ће у скорије време бити још нових прелаза - рекао је Ђидић.

новоцрњанска општина једна од неразвијенијих и да је, баш због тога, Влада Војводине у протеклих пет година у њу инвестирала милијарду и двеста милиона динара. Предраг Петронијевић је истакао да изградњу терминала у Управи царина доживљавају као предуслов за испуњење основне царинске мисије, а то је брз и безбедан проток робе и путника. Петронијевић је додао да обим трговинске размене између Србије и Румуније из године у годину расте, те да ће савремени терминал значајно растеретити царинску испоставу Српска Црња, кроз коју дневно

прође око стотину камиона са обе стране. Терминал ће, нагласио је он, такође скратити време царињења робе и унапредити рад свих граничних служби, у складу са интегрисаним управљањем границом и највишим међународним стандардима. - Тренд развоја и модернизације један је од најважнијих задатака Управе царина у будућности да би резултати, како на пољу спровођења царинских процедура, тако и на пољу борбе против свих видова криминала, били још бољи, проток робе и путника несметан и брз, а царинска контрола ефикасна - поручио је Петронијевић. Председник општине Нова Црња Пера Миланков нагласио је да су овако малој и неразвијеној комуни значајне и много мање инвестиције, изражавајући очекивање да ће на граничном прелазу Српска Црња ускоро бити уведена и фитосанитарна инспекција. Јер, како је казао, тренутно постоји проблем око преласка пољопривредне робе, иако у Новој Црњи ради уљара, а и мештани се баве пољопривредом. Ж. Балабан

ПОЛОЖЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА ИЗГРАДЊУ ВРТИЋА

Oбданиште за 150 малишана ЗРЕЊАНИН: Председник Владе Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов положили су јуче камен темељац будућег дечјег вртића „Алиса у земљи чуда“, у зрењанинском насељу Граднулица, које има 10.000 становника. - Након нове спортске хале, медицинске школе, водоводне, канализационе и путне мреже, у Зрењанину ћемо изградити и једну предшколску установу. Ово је 27 предшкоска установа коју гради Фонд за капитална улагања. Јесмо примарно инвестирали у оне пројекте који доносе нова радна места и доприносе развоју економније, али све то нема

смисла, уколико немамо коме то да оставимо – рекао је Пајтић и додао да је Влада Војводине у ово обданиште уложила 60 милиона динара. Градоначелник Михајлов је прецизирао да је, осим Фонда за капитална улагања, градњу вртића са 19 милиона динара финансирала локална самоуправа, док је око три милиона динара обезбедила месна заједница Граднулица. - Ово забавиште ће, у првој фази, имати капацитета за 150 деце, док друга фаза предвиђа проширење за још око стотину деце - рекао је Михајлов. Ж. Б.

dRU[TvO

dnevnik

Ka da je u Osnov nu {ko lu „Vladislav Ribnikar” u Beogradu pre sedam godina uvedena bilingvana srpsko-francuska nastava, bila je to jedina {kola u Srbiji u kojoj su |aci na ne kom stra nom je zi ku u~i li ma te ma ti ku, fi zi ku, ge o gra fiju... Danas se u na{oj zemqi neki oblik bilingvalne nastave odr `a va u dva na est, {to osnovnih, {to sredwih {kola u Beogradu, Novom Sadu, Staroj Pazovi, Subotici, Pirotu, Gor wem Mla nov cu, a Mi ni -

nice, a zatim je potrebno i da {ko la is pu wa va od re |e ne uslove. – Prvi uslov koji {kola mora da ispuni da bismo odobrili uvo|ewe bilingvalne nastave je da ima odgovaraju}i nastavni kadar, a to zna~i nastavnike koji imaju najmawe nivo B-2 po evropskom okviru – ka `e po mo} ni ca mi ni stra pro sve te i na u ke za raz voj obra zo va wa i me |u na rod nu pro svet nu i na u~ nu sa rad wu Ve sna Fi la. – Drugi uslov je

TRADICIONALNI VERNICI NISU PROTIV EVROPSKE UNIJE

U [KOLAMA SVE VI[E BILINGVALNE NASTAVE

Ode qe wa otva ra ju za in te re so va nost i stru~ nost

subota17.decembar2011.

O~u va we ver skog i na ci o nal nog iden ti te ta Hri{}anski kulturni centar, uz podr{ku Fondacije „Konrad Adenauer” i Centra za evropske studije, sproveo je istraìvawe o religioznosti u Srbiji i procesu evropskih integracija, koje je pokazalo da 54 odsto gra|ana Srbije podràva ulazak u Evropsku uniju mada se ~ak wih 89 odsto izja{avaju kao tradicionalni vernici. Me|utim, poverewe u Evropsku uniju iskazalo je tek 19 odsto ispitanih, dok je procenat onih koji veruju NATO jo{ mawi. U isto vreme, 65 odsto anketiranih gra|ana Srbije ne pla{i se da }e ulaskom u Evropsku uniju izgubiti verski i nacionalni identitet. Profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu protojerejstavrofor Ra do van Bi go vi} obja{wava da evropske integracije nisu strane SPC jer, kako kaè, „sva deca Bo`ja imaju univerzalno i globalno zna~ewe”.

On nagla{ava da pod krov crkve mogu stati svi narodi, sva plamena, dodaju}i da su jo{ 1992. godine poglavari pravoslavnih pomesnih crkava poru~ili da pozdravqaju hod Evrope ka jedinstvu, ali i podsetili na to da je i hri{}anstvo u~estovava-

`eniji. Od toga 90 odsto praktikuje verske obrede koji su prete`no stvar tradicije, a vi{e od polovine verski opredeqenih u bogomoqe odlaze samo nekoliko puta godi{we. Gotovo 60 odsto ispitanih smatra da crkva treba da u~estvuje u javnom

Po ve re we u Evrop sku uni ju is ka za lo je tek 19 od sto is pi ta nih, dok je pro ce nat onih ko ji ve ru ju NA TO jo{ ma wi. U isto vre me, 65 od sto an ke ti ra nih gra |a na Sr bi je ne pla {i se da }e ula skom u Evrop sku uni ju iz gu bi ti ver ski i na ci o nal ni iden ti tet lo u formirawu tog jedinstva. Crkva je, kako isti~e, jedino protiv integracija koja zna~e asimilaciju i monopolizam. Po istom istra`ivawu, 93 odsto gra|ana se izja{wava kao vernici, s tim da je kod mawinskih zajednica taj broj jo{ izra-

`ivotu. Natpolovi~na ve}ina gra|ana koji se izra`avaju kao pravoslavni vernici prihvata moderne sekularne vrednosti, demokratiju, liberalizam, kapitalizam, ravnopravnost polova, gra|ansko dru{tvo, dok je taj broj kod pripadnika Katoli~ne

crkve 66 odsto a Islamske zajednice 57,1 odsto. I ovo istra`ivawe pokazalo je, ocenio je profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Pre drag Si mi}, da u Srbiji postoji sna`na bojazan od gubqewa nacionalnih i verskih obele`ja ulaskom u EU, ali i saznawe da je to put kojim se mora i}i. – Posle Hrvatske, koja }e postati ~lan EU sredinom naredne godine, ostale zemqe Zapadnog Balkana su ve}inski pravoslavne – Srbija, Crna Gora i Makedonija, muslimanske – Albanija ili multikonfesionalne – BiH. S druge strane, u zapadnoevropskim zemqama postoje vidne rezerve u pogledu kompatibilnosti ovih zemaqa s preovladuju}im religijskim, kulturnim, socijalnim, ekonomskim i politi~kim obele`jima EU – objasnio je profesor Simi}. Q. Male{evi}

SANACIJA JEDNE OD NAJVA@NIJIH BE^KERE^KIH GRA\EVINA

star stvu pro sve te sti gli su zahtevi za odobravawe uvo|ewa bi lin gval ne na sta ve i u {kole u Be~eju i Zrewaninu. Trenutno u na{im {kolama po sto ji srp sko-fran cu ska, srpsko-italijanska, srpsko-nema~ka, srpsko-engleska i srpsko-ru ska va ri jan ta bi lin gvalne nastave, kao i ma|arsko-nema~ka varijanta. Zavisno od modela za koji se {kola opredelila, izme|u 25 i 40 odsto nastave organizuje se na stranom jeziku, a prednost se uvek daje prirodnim naukama i fizi~kom, zbog jednostavnije ter mi no lo gi je. U osnov nim {kolama ova nastava organizovana je uglavnom u sedmom i osmom razredu i u bilingvalna ode qe wa u~e ni ci ula ze na osnovu rezultata testa iz stranog jezika. U sredwim {kolama ovakva nastava organizovana je od prvog razreda, a da bi se u{lo u ova odeqewa, potrebno je polo`iti prijemni iz stranog jezika na kojem }e biti deo ~asova. Inicijativa za uvo|ewe bilingvalne nastave u {kolu mora da potekne od lokalne zajed-

za in te re so va nost u~e ni ka i wihovih roditeqa, a tre}i podr{ka stranog partnera, a zavisno od jezika, to su Institut za francuski jezik, Britanski savet, Gete institut, Italijan ski in sti tut za kul tu ru, In sti tut „Ser van tes„. Osim ove strane, potrebna je i podr{ka odgovaraju}ih katedri na{ih fakulteta. Po re~ima Vesne File, uvo|e we dvo je zi~ ne na sta ve u {kole nije skupo jer se ne anga`uju dodatni kadrovi, a i nastavnici su za ovaj vid nastave motivisani jer zbog dodatnog anga`mana na pripremi i prevo |e wu ~a so va ima ju ma wi fond od kolega koji predaju samo na srpskom, odnosno nekom od jezika nacionalnih zajednica. Za ove nastavnike organizuju se i posebna stru~na usavr{avawa. Osim {to }e izuzetno dobro nau~iti strani jezik, prednost poha|awa ovih odeqewa za |ake je i to {to u wima ima mawe u~enika nego u jednojezi~nim, a radi se po istim planovima i programima kao i u redovnim odeqewima. D. Deve~erski

ZA [EST MESECI ISPLA]ENA 1,1 MILIJARDA DINARA ZA TRUDNI^KA BOLOVAWA

No vo li ce Bu kov ~e ve pa la te Jedna od zna~ajnijih gra|evina u Zrewaninu, ku}a Stevana Bukovca, sagra|ena davne 1905. godine, koja je svojim poloàjem i fasadama naglasila ~elo bloka i staru regulaciju na isti ca wu naj sta ri jih grad skih saobra}ajnica, uskoro }e kona~no biti renovirana. Obra|enu u neorenesansnom duhu, s naro~ito zapaènim fasadama usmerenim ka Trgu Slobode i glav noj va ro {koj xa di, ovu zgradu, poznatu i po nazivu Bukov~eva palata, dugo vremena je “krasilo” staro, pohabano “lice”. Iako je zgrada pod za{titom dràve i jedno je od najreprezentativnijih arhitektonskih zdawa u Zrewaninu, posledwi radovi na za{titi fa-

sada obavqeni su jo{ 1985. godine. Sagra|ena za potrebe ve li ko be~ ke re~ kog tr govca Stevana Bukovca, kao imitacija palate u minijaturi, Bukov~eva ku}a bila je, ina~e, jedna od prvih dvospratnica u starom jezgru grada. Obnova i sanacija objekta zapo~eta je zahvaquju}i saradwi grada Zrewanina i Javnog preduze}a “Gradska stambena agencija”. Direktor ovog pred u ze }a De j an ^a po izjavio je da je pripre mqe na teh ni~ ka do ku mentacija, da je ura|en projekat, da su dobijeni uslovi od Zavoda za za{titu spomenika, odnosno mere teh-

NOVOGODI[WI KONCERT I IZLO@BA STUDENATA NOVOSADSKE AKADEMIJE UMETNOSTI NA INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI U SREMSKOJ KAMENICI

Bez bo la u no vi `i vot

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Mi lo rad \u ri} otvorio je ju~e na In-

stitutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici izlo`bu radova studenata novosadske

Sva ka tre }a trud ni ca u Sr bi ji na bo lo va wu Po podacima Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, svaka tre}a zaposlena trudnica u Srbiji do poro|aja u proseku provede tri meseca na bolovawu. Naime, od 67.500 èna koje su se lane porodile trudni~ko bolovawe, koje se uzima pre poro|ajnog i nege deteta, ko ri sti lo je 22.479. Za wihovo bolovawe iz kase Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe samo u prvoj polovini ove godine izdvojena je 1,1 milijarda dinara. Tri put vi {e trudni~ kih bolovawa u odnosu na pro{lu godinu dovelo je do toga da su trudnice u Srbije bolovale ukup no 643.679 da na, ili u proseku 50,4 dana svaka. Za svaku trudnicu izdvojeno je bruto po 84.182 dinara. Ina~e, naknade za bolovawe trudnicama do 30 dana ispla}uje poslodavac, a za ona duè od jednog meseca – i to mora odobriti posebna lekarska komisija – Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe. Treba podsetiti na to da se tokom trudni~kog bolovawa ispla}uje naknada u visini 65 odsto plate i da se samim tim trudnicama ne moè prebaciti da

im se isplati to {to odlaze ~e{}e na bolovawe po{to dobijaju 35 odsto mawu zaradu. Pre }e biti da je razlog medicinski i da se danas trudno}a odràva teè nego prethodnih godina. Neki gradovi su sami odlu~ili da dotiraju razliku izme|u nadoknade za trudni~ko bolovawe i punog iznosa plate. Re pu bli~ ki mi ni star zdravqa Zo ran Stan ko vi} pokrenuo je inicijativu da se to pitawe reguli{e zakonom i da svim trudnicama u Srbiji za vreme bolovawa bude ispla}ivana puna plata. No, kako to zahteva pove}awe izdvajawa za trudni~ka bolovawa od oko milijardu dinara godi{we, ostaje da se vidi da li }e ministrova inicijativa dobiti pozitivan epilog ili }e samo ostati lepa èqa. Koliko je va`no da se, bez obzira na novac, kona~no zakonski reguli{e pitawe trudni~kog bolovawa svedo~i i ~iwenica da danas ène sve kasnije ra|aju i da je verovatno}a da imaju komplikacija u trudno}i iz godine u godinu sve ve}a i da }e se takav trend verovatno nastaviti. Q. M.

ni~ ke za {ti te, kao i da je sprovedena javna nabavka. – Najboqa ponuda do{la je od grupe ponu|a~a iz Beograda – „Nikovid kompanije“ i „Ornament invest in`eweringa“, a iznosila je 7.993.000 dinara. Sanacija i adaptacija obuhvati}e radove na krovu: zamenu letvi, crepa i limenog dela kro va, za tim fa sa der sko-zi darske, odnosno radove na malterisawu, gipsanim ornamentima i elementima koji krase zgradu, nakon ~ega }e uslediti molersko-farbarski poslovi – objasnio je ^apo, i dodao da }e, ukoliko vremenski uslovi dozvole, radovi potrajati slede}a dva meseca. @. Balaban

Akademije umetnosti pod nazivom „Bez bola u novi ìvot”. – Verujem da umetnost na nekim nivoima moè uticati na psihofizi~ka stawa i pacijentima boravak u bolnici u~initi lak{im – rekao je \uri}, zahvaliv{i se umetnicima, profesorima, muzi~arima, te zaposlenima u Institutu {to u~estvuju u realizaciji ovog plemenitog projekta. I ovogodi{wa izlo`ba „Bez bola u novi ìvot” deo je {ireg projekta „Humanizacija instituta”, ~iji je ciq da se, osim osnovne brige o pacijentima, organizuju razli~ite aktivnosti za wihov {to prijatniji boravak i brè ozdravqewe. – Neminovno sterilan bolni~ki prostor ne mo-

ra biti i duhovno siroma{an, zbog ~ega je ciq da se prelazak bolesnika iz ku}nih u bolni~ke uslove u~ini {to mawe stresnim, a dugi bolni~ki dani {to kra}im – rekla je direktorka Instituta za kardiovaskularne bolesti Na da ^e mer li}-A|i}. – U okviru ovog projekta, do sada je na Institutu, izme|u ostalog, osnovana pokretna biblioteka s vi{e od 5.000 kwiga, pomo}u koje je omogu}eno onima koji ~itaju da {to bezbolnije ~itaju}i provedu bolni~ke dane, a drugima je ostavqena mogu}nost da steknu ovu lepu naviku. Autorima najuspelijih radova u okviru konkursa „Bez bola u novi `ivot” uru~ene su i prigodne nagrade, a sve~anost je ulep{ala i vokalna solistkiwa Sve tla na Pa la da u pratwi orkestra Alek san dra Du ji na.

VESTI Uru ~e ne Sa ku ra sti pen di je Pet Sakura stipendija, koje dodequje JT International Marketing and Sales, ~lan JTI grupe, u saradwi s ambasadom Japana u Republici Srbiji, uru~eno je studentima osnovnih, postdiplomskih i doktorskih studija akreditovanih Univerziteta u Srbiji, za izradu istraìva~kog rada na temu u vezi s Japanom. Da bi dobili stipendiju, studenti i istraìva~i slali su predloge istraìva~kog rada na temu u vezi s Japanom, a iz oblasti ekonomije, prava, politi~kih nauka, filozofije, japanskog jezika i kwièvnosti, kulture i umetnosti i Kaizen menaxmenta.

Sakura stipendije su uru~ene Alek san dri Ibraj ter i De ja nu Mir ~e ti }u iz Novog Sada, kao i \or |u Ka lu |e ro vi }u, Vla di mi ru Ste va no vi }u i Ra {ku Miq ko vi }u (Beograd).

Bor ci ne }e da pla }a ju TV pret pla tu? Prepiska izme|u SUBNOR-a i generalnog direktora RTS-a se nastavqa. Najpre su borci uputili pismo generalnom direktoru RTS-a Alek san dru Ti ja ni }u u kojem ga upozoravaju na to da }e ta organizacija bojkovati pretplatu „ukoliko se pojave sadr`aji koji prqaju anti-

fa{isti~ku borbu”. Tijani} je odgovorio da wihovo pismo nije napisano partizanskom, patriotskom rukom, ve} predstavqa prvoklasan komunisti~ki pamflet napisan u najboqoj tradiciji poratne ideolo{ke azbuke, dodaju}i da se u wemu nalaze nedokazane optu`be, stroge presude, pretwa masovnom odmazdom potkrepqena grdnim neta~nostima. Ju~e su borci odgovorili Tijani}u na wegov odgovor, napomiwuju}i da su, kako je navedeno u pismu koje je potpisao predsednik SUBNORa Mi o drag Ze ~e vi}, od wega o~ekivali prikladnije re~i, re~nik i stil, a umesto toga dobili „otrcanu retoriku na koju su odavno navikli”. Q. M.

subota17.decembar2011.

crna hronika

dnevnik

c m y

HA [KI SUD SA OP [TIO DA TUM PO ^ET KA PRO CE SA BIV [EM PRED SED NI KU RSK

Hayi}u su |e we po ~i we 16. ok to bra 2012.

JU ^E U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Po vre |en pri pa du sa ske le Dra gan Mak si} (1958) iz Doboja te{ko je povre|en prilikom pada sa skele ju~e oko 14.20 sati u krugu Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, gde je radio na obnovi fasade. Maksi} ima vi{estruke prelome i zbrinut je u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu,

gde su nam rekli da nije `ivotno ugro`en. Kako nezvani~no saznajemo, Maksi} je pao na stomak s drugog reda skela, s visine od oko pet metara. Ovo je drugi slu~aj pada sa skele tokom obnove fasade Bogoslovije. Prvi se dogodio pre nekoliko godina. Z. Ml.

KRU [E VQA NIN OSUM WI ^EN ZA PRO IZ VOD WU I PRO DA JU ORU@ JA

Pu {ke i bom be u ku }i

Policijski slu`benici Policijske uprave u Kru{evcu odredili su zadr`avawe Sre te nu M. (56) iz Makre{ana, kod Kru{evca, zbog sumwe da je proizvo-

dio i prodavao oru`je i ekspolozivne materije, saop{tila je ju~e kru{eva~ka policija. Prilikom pretresa porodi~ne ku}e, kod osumwi~enog je prona|ena i oduzeta jedna polu-

automatska pu{ka s opti~kim ni{anom, kao i dve automatske pu{ke, tri pi{toqa, 595 komada municije razli~itog kalibra i {est ru~nih bombi.

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kru{evcu, navedeno je u saop{tewu. (Ta njug)

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU HOR GO[

Spre ~en {verc mar ki ra ne gar de ro be Carinici su ju~e na grani~nom prelazu Horgo{ spre~ili poku{aj krijum~arewa garderobe poznatih svetskih marki, ~ija se vrednost procewuje na 70.000 evra, sa op {ti la je Uprava carina. Garderoba je otkrivena prilikom redovne carinske kontrole na ulazu u Srbiju, u autobu su ne ma~ kih re gi star skih oznaka, gde je jedna puna putna

torba na|ena u prostoru namewenom za odmor voza~a, a druga na zadwem sedi{tu autobusa. Me |u ot kri ve nom ro bom pre o vla da va ju `en ske ko `ne jakne, kaputi i mu{ka odela. Protiv voza~a autobusa D. M. iz Aleksandrovca pokrenut je pre kr {aj ni po stu pak, dok je ro ba za dr `a na do okon ~a wa postupka. (Ta njug)

Su|ewe biv{em predsedniku nekada{we Republike Srpske Krajine Go ra nu Ha xi }u, optuènom za zlo~ine u Hrvatskoj izme|u 1991. i 1993. godine, po~e}e 16. oktobra 2012, saop{teno je ju~e u Hagu. Pretpretresni sudija Gaj Del vo a je doneo je odluku da su|ewe Haxi}u po~ne 16. oktobra slede}e godine po{to je o datumu po~etka sudskog procesa 30. novembra obavestio Tuìla{tvo i odbranu. U saop{tewu iz Haga je navedeno da }e posledwa statusna konferencija u ovoj fazi postupka biti odràna dan pred po~etak su|ewa, 15. oktobra 2012. godine. Predsednik Ha{kog tribunala Te o dor Me ron rekao je, prilikom podno{ewa redovnog izve{taja o radu Tribunala Savetu bezbednosti UN po~etkom meseca, da je nemogu}e

predvideti kada }e biti izre~ene presude Haxi}u i Rat ku Mla di }u, posledwoj dvojici uhap{enih ha{kih optuènika. Haxi} se tereti da je, kako je navedeno, bio u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata s tada{wim predsednikom Srbije Slobodanom Milo{evi}em na ~elu, ~iji je ciq bio da se nasilno i trajno uklone Hrvati i drugo nesrpsko stanovni{tvo s tre}ine hrvatske teritorije. On se, u 14 ta~aka optu`nice, tereti za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa, po~iwenih u Hrvatskoj od juna 1991. do kraja decembra 1993. godine. Uhap{en je 20. jula ove godine u Srbiji, nakon sedam godina, kao posledwi begunac kog je traìo Ha{ki tribunal. (Ta njug)

Go ran Hayi}

MI NI STAR DA ^I] UKA ZU JE NA PO TRE BU BOR BE ZA SMA WE WE BRO JA @R TA VA U SA O BRA ]A JU

Za dve de ce ni je u ne sre }a ma iz gu bqen sred wi grad Agencija za bezbednost saobra}aja obele`ila je ju~e u Palati „Srbija„ dve godine od osnivawa, podsetila na postignu}a u tom periodu i dodelila plakete ministru unutra{wih poslova Ivi ci Da ~i }u i herojima po`rtvovanosti. Resorni ministar je u prisustvu direktora Agencije Sto ja di na Jo va no vi }a i predsednika Upravnog odbora Mi lo {a Ja ni }a, nakon promotivog filma o dvogodi{wim rezultatima Agencije, istakao da je bezbednost u saobra}aju jedna od tema kojima se posve}uje najvi{e pa`we i u svetskim okvirima. – Saobra}ajne nezgode su jedan od naj~e{}ih uzroka stradawa u mirnodopskim uslovima i shodno tome se prevenciji i posve}uje ovoliki zna~aj – naveo je Da~i}, i dodao da je za dve decenije u udesima u Srbiji izgubqen „jedan sredwi grad”, a da ne postoji bolest koja u svetu godi{we odnese milione qudskih `ivota.

Ministar Da~i} je poru~io da u narednom periodu sledi jo{ sloèniji posao u ostvarewu ciqeva, odnosno smawenu broja stradalih i povre|enih, kao i materijalne {tete. – Na isti na~in na koji se borimo protiv kriminala, nasiqa i terorizma i drugih pojava koje nepovoqno uti~u na dru{tvo u celini, moramo se posvetiti i borbi za smawewe broja saobra}ajnih `rtava – jasan je Da~i}. Jovanovi} je podsetio da za dve godine od dono{ewa Zakona o bezbednosti saobra}aja broj poginulih u saobra}ajkama smawen 20 odsto, odnosno spaseno je 340 ìvota. – U protekloj godini uspostavqen je i odgovaraju}i pravni okvir za bezbednost u saobra}aju, kao i postupak za obuku nesavesnih voza~a – precizirao je direktor Agencije, dok je Jani} poru~io da je „za{tita ìvota i zdravqa qudi najvi{i ciq„. Kako je naglasio, civilizacijski skok se meri i po uspe-

Ivi ca Da ~i} pla ke tu pri mio od Sto ja di na Jo va no vi }a

{nosti u za{titi qudskih `ivota. – Agencija predstavqa segment op{teg sistema bezbednosti u ovoj oblasti. Usvojili smo program rada za 2012. i finansijski plan. Program je ambiciozan, a za wegovu ralizaciju imamo 12 odsto novca.

Uprkos svemu, Agencija je na pravom putu – ocenio je Jani}. Plakete za hrabrost i po`rtvovanost prilikom saobra}ajnih nezgoda pripale su, kako su ih nazvali ~elnici Agencije, herojima Dar ku Ti ja ni }u, Mi lo {u Ra do va no vi }u i Dra ga nu Ze ja ku. (Ta njug)

U BE O GRA DU OSU \E NI PRI PAD NI CI DO BRO VO QA^ KE JE DI NI CE „PI VAR SKI”

Za zlo ~i ne u Zvor ni ku 16,5 go di na za tvo ra

Odeqewe za ratne zlo~ine u Beogradu izreklo je ju~e prvostepenu presudu u predmetu „Zvornik 3” i Dar ka Jan ko vi }a Puf tu osudilo na 15 godina zatvora, a Go ra na Sa vi }a na godinu i po, zbog ubistva najmawe 14 muslimanskih civila od maja do jula 1992. godine na teritoriji op{tine Zvornik. Optu`eni Sa {a ]i ler xi} oslobo|en je optu`bi. Sud je utvrdio da su Jankovi} i Savi} krivi {to su kao pripadnici dobrovoqa~ke jedinice „Pivarski”, u okviru Teritorijalne odbrane Zvornika, od 5. maja do jula 1992. godine, ubili najmawe 14 civila. Oni su ih prethodno psihi~ki i fizi~ki mu~ili, telesno povre|ivali, zlostavqali i ne~ove~no prema wima postupali u Domu kulture „^elopek”, na poqoprivrednom dobru „Ekonomija” i u fabrici „Ciglana”, navela je predsednica sud-

skog ve}a Ta tja na Vu ko vi}, obrazla`u}i presudu. – Niko, pa ni optu`eni, ne spori da su se ovi doga|aji zbili, a sud je cenio samo pouzdane iskaze svedoka, dok je ostale odbacio kao

neprihvatqive – napomenula je sudija Vukovi}. Osu|eni i Tuìla{tvo za ratne zlo~ine imaju pravo da uloè àlbu na presudu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana

od prijema pisanog otpravka presude. Za isto krivi~o delo i iste doga|aje, od novembra 2005. godine vo|en je poseban krivi~ni postupak pred Ve}em za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu, protiv sedam osoba po optu`nicama „Zvornik 1” i „Zvornik 2”. Za zlo~ine u predmetu „Zvornik 1” Dra gan Slav ko vi}, Ivan Ko ra} i Si ni {a Fi li po vi} pravnosna`no su osu|eni na ukupno 24 godine zatvora, dok je Dra gu tin Dra gi }e vi} oslobo|en optu`bi. Krivi~ni postupak protiv dvojice optu`enih u predmetu „Zvornik 2” presu|en je 22. novembra 2010. godine, kada je Bran ko Gru ji} osu|en na {est godina zatvora, a Bran ko Po po vi} na 15 i o~ekuje se odluka Apelacionog suda. U toku je su|ewe jo{ {estorici optu`enih za zlo~ine na teritoriji op{tine Zvornik. (Ta njug)

KRA GU JE VA^ KA PO LI CI JA UHAP SI LA DVO JI CU, PO TRA GA ZA TRE ]IM

Li si ce za tr go vi nu dro gom Dar ku M. (32) iz Zubinog Potoka i Go ra nu \. (37) iz Kragujevca odre|ena je mera policijskog zadr`avawa u trajawu do 48 sati zbog sumwe da su trgovali drogom, a ista mera odre|ena je i protiv Iva V. (27) iz Zubinog Potoka, koji nije trenutno dostupan, saop{tila je ju~e policija. Kako je navedeno u saaop{tewu, Darko M. je u avgustu ove godine posredovao u kupo-

prodaji 1.300 grama droge „skank” izme|u Gorana \. i Iva V. Za tu drogu Goran \. je dao 1.200 evra Ivu V., navedeno je u saop{tewu u kojem se dodaje da je ve}i deo kupqene droge, odnosno 1.250 grama, pre nego {to je stigla do u`ivalaca u Kragujevcu, prona|eno u ku}i Gorana \. Droga je bila upakovan u 12 kesa, a osim we prona|ena je i digitalna vagica koja je

slu`ila za razmeravawe, dok su kesica sa „skankom„ i mawi iznos novca, za koji se sumwa da poti~e od prodaje droge, prona|eni kod Darka M. Darko M. i Goran \. }e, po isteku mere policijskog zadr`avawa, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu, dodaje se u saop{tewu. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

subota17.decembar2011.

POSLE SAOBRA]AJKE KOD STEPANOVI]EVA

De ~a ci iz ukra de nog „ope la” i da qe kriti~no [e sne sto go di {wi S. K. iz Ste pa no vi }e va je u vr lo te {kom sta wu dok je we gov vr {wak @. T. iz Vr ba sa ma lo bo qe, ali je i da qe vr lo te {ko, na kon sa o bra }aj ne ne sre }e u ukra de nom auto mo bi lu na pu tu iz me |u Ste pa no vi }e va i Zma je va u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka. Dvo ji ci ti nej xe ra se pri pi su je da su u Vr ba su ukra li „opel

ka det”. Ubr zo na kon {to je kra |a pri ja vqe na, po li ci ja je pro na {la slu pa ni auto mo bil. Ko la su sle te la s pu ta, a u wi ma su dvo ji ca de ~a ka za te ~e na bez sve sti, i od mah pre ve ze na u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne. Pri li kom pre gle da vo zi la pri pad ni ci MUP-a pro na {li su ka pe „fan tom ke” i no`. E. D.

MLADI] IZ NOVOG PAZARA UHVA]EN U NOVOM SADU

Osum wi ~en za kra |u u zla ta ri

Po li ci ja je, ju ~e, ne po sred no na kon iz vr {e nog kri vi~ nog de la kra |e u jed noj no vo sad skoj zla ta ri, uhva ti la osum wi ~e nog Edi sa R. (1984), iz No vog Pa za ra, kod ko ga je pro na |en ukra de ni na kit, kao i ku hiw ski no`, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Edis R. se te re ti za jo{ dve kra |e, u zla ta ra ma u @e le zni~ koj uli ci, a pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, do da je se u sa op {te wu. M. V.

BORBA PROTIV TRAFIKINGA U SRBIJI

Ot kri ve ne 83 `r tve tr go vi ne qu di ma Na ~el nik Ode qe wa za su zbi ja we pre ko gra ni~ nog kri mi n a l a i kri m i n a l i s ti~ k ooba ve {taj ne po slo ve Mi tar \u ra {ko vi} iz ja vio je ju ~e da su u Sr bi ji od po ~et ka go di ne ot kri ve na 83 slu ~a ja tr go vi ne qu di ma, a 90 od sto `r ta va su dr à vqa ni Sr bi je. \u ra {ko vi} je no vi na ri ma na okru glom sto lu o re zul ta ti ma i ini ci ja ti va ma za su zbi ja we tr go vi ne qu di ma re kao da su zbog raz l i ~ i t ih okol no sti od 2004. do ma }i dr à v qa n i u naj v e } em bro j u slu ~a je va `r tve tr go vi ne qu di ma. – To zna ~i da su `r tve naj ~e {}e vr bo va ne i eks plo a ti sa ne u Sr bi ji, ali u ne ko li ko slu ~a je va su de voj ke od ve de ne u ino stran stvo, a ima i slu ~a je va rad ne eks plo a ta ci je gra |e vin skih rad ni ka – re kao je \u ra {ko vi}. Po we go vim re ~i ma, naj ra wi vi je `r tve su mla di i de ca ko ju tr gov ci qu di ma sek su al no is ko ri {}a va ju, ili pri si qa va ju na pro sja ~e we, kra |e i dru ga ne de la. Pred sed nik Udru è wa tu ì la ca Sr bi je Go ran Ili} re kao je da }e ta aso ci ja ci ja, za jed no s Dru {tvom su di ja Sr bi je, usko ro nad le `nim dr àv nim or ga ni ma pred lo ì ti osni va we fon da za kom pen za ci ju `r ta va tr go vi ne qu di ma kao i dru gih kri vi~ nih de la s ele men ti ma na si qa. – @r tva ni je sa mo iz vor sa zna wa o po ~i ni o cu kri vi~ nog de la, ne go qud sko bi }e ko je je po v re | e n o i ima pra v o na

kom pen za ci ju – re kao je Ili}, i do dao da bi kom pen za ci ja za `r tve tre ba lo da bu de obez be |e na od imo vi ne od u ze te od okri vqe nih za or ga ni zo va ni kri mi nal. Po we go vim re ~i ma, osni va we fon da ne zna ~i da bi po ~i ni o ci kri vi~ nih de la bi li oslo b o | e n i na k na d e {te t e ko ju du gu ju `r tva ma, ve} da bi ta kom pen za ci ja bi la efi ka sni ja, kao i da bi do pri ne la da `r tve ne u|u po no vo u la nac tr go vi ne qu di ma. Ka ko je re ~e no na sku pu, neo p hod no je da se ka zne ni mi n i m um za osnov n i ob l ik tr go vi ne qu di ma po ve }a s tri go di ne za tvo ra na pet i, uop {te, da se po o {tre ka zne, ko je u po je di nim ze mqa ma re gi o na do sti ù 15 pa i vi {e go di na za tvo ra. U Sr bi ji je ve} do sta u~i we no na su zbi ja wu tr go vi ne qu di ma, ali je o{tri ja ka zne na po li ti ka neo p hod na jer se ti me ne {ti ti sa mo jed na oso ba ve} osnov ne qud ske vred no sti, pra va i slo bo de, oce ni l i su u~e s ni c i okru g log sto la. Okru gli sto “Tr go vi na qu di ma – re zul ta ti, ini ci ja ti ve i bu du }i ko ra ci” or ga ni zo va li su Dru {tvo su di ja Sr bi je i Udru è we tu ì la ca Sr bi je. Tim sku pom za vr {en je pe to go di {wi pro je kat “Ini ci ja ti va u bor bi pro tiv tr go vi ne è na ma i de voj ka ma u Ju go i- sto~ noj Evro pi”, ko ji je spro ve den u sa rad wi s Mi si jom OEBS-a u Sr bi ji i Austrij skom raz voj nom agen ci jom.

HAVARIJA U DOQEVCU, KOD NI[A

Eks plo zi ja u su {a ri, tro ji ca po vre |e na Rad n i c i pred u z e } a „Fo rest” u Pu k ov c u Dra g an S. (38) iz Bre stov ca, kao i Dra gan K. (39) i Sr |an S. (47), obo ji ca iz Pu kov ca, kod Do qev ca, po vre |e ni su ju ~e uju tro u eks p lo z i j i u su { a r i pred u ze }a, na vo di u sa op {te wu ni {ka po li ci ja. Je dan rad nik je za dr àn na le ~e wu u ni { kom Kli n i~ k om cen t ru zbog po vre de {a ke, a dvo ji ca su, po sle uka za ne po mo }i, pu {te ni na ku} no le ~e we, re ~e no je Ta n ju g u u upra v i te zdrav stve ne usta no ve. Po li ci ja je do ja vu o eks plo zi ji pri mi la oko se dam ~a so va. Iz po li ci je na vo de da su uvi |aj na li cu me sta oba vi li is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Ni {u, tu ì o ci ni {kog Osnov nog jav nog tu ì la {tva i po li cij ski slu `be ni ci. Eks plo zi ja u ko tlar ni ci u bli zi ni Do qev ca sa mo je jed -

na u ni zu ne zgo da u skla di {ti ma naf te i ga sa ili pri li kom pre vo za za pa qi vih ma te ri ja ove go di ne. Ta ko je u skla di {tu te~ nog naft nog ga sa u Div ci ma kod Va qe va 9. mar ta jed na oso ba po gi nu la a jed na po vre |e na. U skla di {tu ma zu ta u ci gla ni „Mla dost” kod Pro ku pqa 7. no vem bra je iz bio po àr. Po vre |e nih ni je bi lo, va tro ga sci su br zo re a go va li, a skla di {te ima do bar si stem pro tiv po àr ne za {ti te ta ko da ni je bi lo cu re wa ma zu ta, ni ti po sle di ca po ì vot nu sre di nu. U eks plo zi ji ga snih de ri va ta u fir mi „BN-Bos„ na Ba taj ni~ kom pu tu u Be o gra du 15. no vem bra, pri li kom ~i {}e wa ci ster ne i ra do va na we nom za va ri va wu, po vre |e ne su tri oso be. Jed na od wih za do bi la je ope ko ti ne po li cu i no ga ma.

BIV[I REPREZENTATIVAC, OSU\EN U BEOGRADU ZA SILOVAWE, LI[EN SLOBODE U DOMINIKANSKOJ REPUBLICI

Uhap {en ko {ar ka{ Ni ko la Bu la to vi} Biv {i ko {ar ka {ki re pre zen ta ti vac Sr bi je i Cr ne Go re Ni ko la V. Bu la to vi} (40) uhap {en je u Do mi ni kan skoj Re pu bli ci po me |u na rod noj po ter ni ci Na ci o nal nog cen tral nog bi roa Pod go ri ca.

Iz Upra ve po li ci je je sa op {te no da je Bu la to vi} 1998. go di ne u Be o gra du pri nu dio na ob qu bu ta da ma lo let nu N.S, ko ja je do {la u we gov stan ka ko bi do vr {i la ra ni je za po ~e ti in ter vju za

gim na zij ski {kol ski list. Na ci o nal ni cen tral ni bi ro In ter po la Pod go ri ca ras pi sao je me |u na rod nu po ter ni cu za wim na osno vu sa gla sno sti Mi ni star stva prav de Cr ne Go re.

Nikolu Bu la to vi }a ~e ka pe to go di {wa za tvor ska ka zna, na ko ju je osu |en pre su dom Okru `nog su da u Be o gra du zbog po ~i we nog kri vi~ nog de la si lo va we. E. D.

PROCES PRIPADNIKU „ZEMUNSKOG KLANA”

Mi lo{ Si mo vi}: Ka li ni} ubio Cvet ka Si mi }a Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, na su |e wu u „pred me tu Lu ke Bo jo vi }a“, op tu `e ni pri pad nik „ze mun skog kla na“ Mi lo{ Si mo vi} je u ju ~e iz ne toj od bra ni is pri ~ao da je dok je bio u bek stvu u ino stran stvu, u ju lu 2004. go di ne sa sa op tu `e nim „ze mun ci ma“ Sret kom Ka li ni }em i Vla di mi rom Mi li sa vqe vi }em s ko ji ma se krio, us peo da do |e u Be o grad te da im je bio vo za~ ko la u puc wa vi na Zo ra na Ne do vi }a-[o ka, jed nom od tri kri vi~ na de la ob u hva }e na op tu `ni com.

po red osta log, tvr dio da je Sret ko Ka li ni} la gao u svom is ka zu o broj nim okol no sti ma i po je di nim oso ba ma ko je su se, ka ko je tvr dio, zbog „we go vog is ka za na {le u op tu `ni ci“, na vo de }i ime na svog bra ta Alek san dra Si mo vi }a, kao i Lu ke Bo jo vi }a. Mi lo{ Si mo vi} u svo joj od bra ni uop {te ni jed nog tre nut ka u ve zi s bi lo ko jim na vo dom op tu `be ni je po me nuo pr vo op tu `e nog od be glog Lu ku Bo jo vi }a. Op tu `e ni Si mo vi} je tvr dio da ga je we gov „do bar pri ja teq

nu, kao i sa Sret kom Ka li ni }em i Vla di mi rom Mi li sa vqe vi }em od ko jih sam stal no na sto jao da se izo lu jem, jer ni sam mo gao da pod ne sem ba ha na li je, nar ko man ske pri ~e, ta ko da su kra jem 2004. go di ne i oni oti {li na svo ju stra nu. I wi ma je ma te ri jal no po ma gao Ili ja No vo vi}. Sre di nom 2004. go di ne do {ao je Ili ja No vo vi} sa Sret kom Ka li ni }em i Vla di mi rom Mi li sa vqe vi }em, s na me rom da se or ga ni zu je mo da iz vr {i mo kri vi~ no de lo u Be o gra du, da na pad ne mo An dri ju Dra {ko vi }a i Zo ra na

Sret ko Ka li ni}, Cvet ko Si mi}, Mi lo{ Si mo vi}

Mi lo{ Si mo vi} je tvr dio da mu se 2009. go di ne, dok su se skri va li u Za gre bu, Sret ko Ka li ni} po ve rio da je na vod no iz qu bo mo re ubio Cvet ka Si mi }a , ~i ji su de lo vi te la pro na |e ni kod je ze ra Ja run na za gre ba~ koj pe ri fe ri ji. - Lu ka Bo jo vi} je na op tu `ni cu do speo zbog Ka li ni }e ve fik sa ci je da je kre nuo da se mu va oko Si mi }e ve è ne, po sle we go vog ne stan ka - tvr dio je Si mo vi}. Na kra ju pre tre sa je Sret ko Ka li ni} tra ìo re~ i iz vi nio se po ro di ci Si mi} na vo de }i da je Si mo vi} lud i da mno go la è. Okri vqe ni Mi lo{ Si mo vi} je,

Ili ja No vo vi} upo znao slu ~aj no s Bo jo vi }em kod ne ke pe ka re Be o gra du 2001, ili 2002. go di ne, te da su se na kon upo zna va wa sre li sve ga jed no dva pu ta “. Op tu `e ni Si mo vi} je tvr dio da je to kom ne pre kid nog skri va wa od 12. mar ta 2003. us peo da iz Sr bi je po beg ne sre di nom iste go di ne, te da je „po sle skri va wa u EU, po ~e kom 2004. pre be gao taj no u Hr vat sku“. - To kom bek stva, do 2009. go di ne mi je po ma gao moj pri ja teq Ili ja No vo vi}. U Za gre bu sam se do kra ja 2004. go di ne skri vao s mo jim bra tom Alek san drom Sim vo i }em, ko ji je po tom oti {ao na svo ju stra -

Ne do vi }a -[o ka. Tad mi je No vo vi} re kao da se u Be o gra du An dri ja Dra {ko vi} i Zo ran Ne do vi}[ok ras pi tu ju gde se mi kri je mo da bi nas na me sti li, mi slim da je, ko li ko se se }am re kao, za ubi stvo is pri ~ao je Mi lo{ Si mo vi}. Tvr dio je da su ubr zo po sle to ga po ~e li da se do go va ra ju oko pre ba ci va wa u Sr bi ju ra di na pa da na Ne do vi }a. - Ili ja No vo vi} nas je do ve zao u Sr bi ju, on nam je pret hod no iz naj mio stan, ga ra `u, na ba vio nam auto za iz vr {e we kri vi~ nog de la u kom je bi lo i oru` je - tvr dio je Mi lo{ Si mo vi}.

Opi su ju }i de taq no do ga |aj i da su od mah po sle we ga us pe li da se po no vo pre ba ce u Hr vat sku, Si mo vi} je tvr dio da je on vo zio „audi” iz kog su Vla di mir Mi li sa vqe vi} i Sret ko Ka li ni} pu ca li na Ne do vi }a u No vom Be o gra du, kao i da su tek uve ~e sa zna li da ni je na stra dao on, ve} je dan od we go vih te lo hra ni te qa.. Go vo re }i o raz la zu s Ka li ni }em i Mi li sa vqe vi }em, op tu è ni Si mo vi} je opi sao sti caj okol no sti ko ji ih je go di nu-dve ka sni je po vre me no do vo dio u kon takt. - Ili ja No vo vi} me je to kom 2006. go di ne u Za gre bu upo znao s Cvet kom Si mi }em, da bi kad on ne bu de mo gao, do neo no vac i {ta tre ba. Cvet ko Si mi} je bio od li ~an mo mak - ka zao je Si mo vi}. Is ti ~u }i ka ko od kra ja 2004. go di ne ni je imao kon takt s Ka li ni }em sve do po ~et ka 2008. to kom ko je ga je vi deo de se tak pu ta, tvr dio je da ga je po tom sreo tek u mar tu 2009. go di ne, na kon ~e ga se po vre me no sre ta li. Op tu `ni ca te re ti Lu ku Bo jo vi }a da je na kon {to je raz bi jen i ve li kim de lom po hap {en „ze mun ski klan“, or ga ni zvao kri mi nal nu gru pu i pre u zeo ru ko vo |e we od be glim „ze mun ci ma“. Op tu `ba te re ti Ka li ni }a, Si mo vi }a i Bo jo vi }a za u~e {}e u puc wa vi na Zo ra na Ne do vi }a [o ka i we go vo obez be |e we 27. ju la 2004 go di ne, kad je na stra dao Mi lu tin Jo vi ~i}. Za puc wa vu 24. ok to bra 2004. u Be o gra du na An dri ju Dra {ko vi }a u ko joj je po gi nuo we gov te lo hra ni teq De jan @i van ~e vi}, op tu è ni su Ka li ni}, te od be gli Bo jo vi} i Mi li sa vqe vi}. Za u~e {}e u do ga |a ju od 30. ok to bra 2004, kad je u Be o bra du ubi jen Bran ko Jev to vi} Jo ga, ta ko |e su op tu è ni Ka li ni} i Bo jo vi}. Za od be glim Bo jo vi }em i Mi li sa vqe vi }em je ras pi sa na In ter po lo va po ter ni ca i su di im se u odu stvu. E. D.

FOLK PEVA^ICA IZMIRILA DRUGU RATU NOV^ANE KAZNE

Ce ca upla ti la 500.000 evra Eks pred sed ni ca FK “Obi li}” folk pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} Ce ca, ko ja shod no spo ra zu mu o kri vi ci za kqu ~e nim s Tu `i la {tvom, a po pre su di Vi {eg su da u Be o gra du iz dr `a va jed no go di {wu ka znu ku} nog za tvo ra, na ko ju je, uz nov ~a nu od mi lion i po evra, osu |e na po op tu `bi za zlo u po tre be u ve zi s tran sfe rom po je di nih fud ba le ra „Obi li }a”, upla ti la je i dru gu ra tu od 500.000 evra. Ka ko je po tvr |e no iz be o grad skog Vi {eg su da, Ra `na to vi }e va, ko ja nov ~a nu ka znu pla }a u tri jed na ke ra te, upla ti la je u ro ku do spe }a iz nos dru ge ra te, ta ko da je s pr vom ra tom, ko ju je upla ti la u ju lu, iz mi ri la dve tre }i ne ukup nog iz no sa nov ~a ne ka zne. Tre }a ra ta joj na na pla tu do spe va u na red nu go di nu da na. Ka zna ku} nog za tvo ra Ra `na to vi }e voj is ti ~e 22. fe bru a ra, kad

}e joj bi ti ski nu ta elek tron ska na ru kvi ca ko ju osu |e ni na tu ka znu no se oko zglo ba no ge. Me |u tim, hi po te ka ko ja je na po ro di~ nu ku }u Ra `na to vi }a upi sa na po pra vo sna `no sti pre su de kao ga ran ci ja da }e pla ti ti nov ~a nu ka znu, bi }e bri sa na tek po upla ti tre }e ra te. Ce ci na se stra Li di ja Oco ko qi}, istom op tu `ni com okri vqe na za po ma ga we se stri u zlo u po tre bi slu `be nog po lo `a ja u ve zi s tran sfe ri ma, ta ko |e je za kqu ~i la spo ra zum o kri vi ci, a ka znu, ko ja je i pre su dom iz re ~e na – ku} ni za tvor u tra ja wu {est me se ci, od slu `i la je sre di nom pro {log me se ca. Sve tla ni Ra `na to vi} su u ka znu „ku} nog za tvo ra“, shod no za ko nu, pre su dom ura ~u na ta ~e ti ri me se ca ko ja je pro ve la u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra na kon hap {e wa u mar -

tu 2003. go di ne, a Oco ko qi }e voj su ura ~u na ta dva me se ca ko ja je to kom is tra ge pro ve la u pri tvo ru. Istom op tu `ni com, po dig nu tom 28. mar ta ove go di ne, ob u hva }en je i biv {i di rek tor FK „Obi li}“ Dra gi {a Bi ni}, ko ji je ulo `io pri go vor na op tu `ni cu ko ja ga sa mo u ve zi s tran sfe rom jed nog fud ba le ra 2001. go di ne, za jed no sa Sve tla nom Ra `na to vi}, sum wi ~i za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja, te da je pri tom woj omo gu }io pri ba vqa we imo vin ske ko ri sti. Me |u tim, ka ko je „Dnev ni ku“ ju ~e re kao Bi ni }ev bra ni lac advo kat Do bri vo je Gla vo ni}, „jo{ ni su do bi li od lu ku Vi {eg su da o pri go vo ru“. – Po na ma, Bi ni} ni je po ~i nio ni jed no kri vi~ no de lo – iz ja vio je za na{ list advo kat Gla vo ni}. J. Jakovqevi}

subota17.decembar2011.

SPORT

c m y

UZ 55. IZBOR ZA NAJBOQEG SPORTISTU AP VOJVODINE

„Dnev ni ku” na po nos Pre le po ve ~e u ko jem je „Dnev nik”, 55. put zare dom, pro gla sio naj bo qeg spor ti stu AP Voj vo di ne, oku pi lo je sam krem po kra jin skog, srp skog, evrop skog i svet skog spor ta. U pre le pom am bi jen tu ho te la „Park”, uz im pre siv nu le de nu re pli ku tro fe ja ko jim na gra |u je mo naj bo qe, na jed nom me stu na {le su se sport ske le gen de po put voj vo |an skog spor ti ste ve ka bok se ra Slo bo da na Ka ~a ra, rva ~a Bra ni sla va Si mi }a, ve sla ~a Zo ra na Pan ~i }a, strel ca Bra ni sla va Lon ~a ra i mno gih dru gih ve li ~i na ko ji ma smo se di ~i li i ko je su svo ja ime na po seb nim, zlat nim slo vi ma upi sa le na „Dnev ni ko vu” listu i na mno ge dru ge li ste na ko ji ma se vred nu ju sport ski pod vi zi i naj ve }a do stig nu }a. Bi li smo, kao i sva ke go di ne, po no sni {to su uve li ~a li na {e sla vqe, ali i {to su do {li da po dr è na sled ni ke po put ovo go di {wih la u re a ta Ive Ob ra do vi}, Iva ne Fi li po vi}, An to ni je Na| i Slo bo da na Bi te vi }a i po è le im sre }u u da qim ka ri je ra ma. - Ra du jem se sva ke go di ne iz bo ru „Dnev ni ka”, jer to je i moj list, a va{ iz bor je iz ra stao u le pu tra di ci ju ko ja tra je - re kao je le gen dar ni fud bal ski gol man Ili ja Pan te li}. - Dra go mi je {to ne za bo ra vqa te sta re aso ve i ve ru jem da }e ma ni fe sta ci ja po put ove ve ~e ra {we bi ti jo{ pu no, pu no. U sli~ nom to nu zbo rio je i osva ja~ sre br ne me da qe na Olim pi ja di u Mo skvi 1980. go di ne i bron ze s OI u Los An |e le su 1984. go di ne Zo ran Pan ~i}: - Tek na za la sku ka ri je re osvo jio sam la ska vu „Dnev ni ko vu” ti tu lu i to mi je jed no od naj dra ìh i naj ve }ih pri zna wa . Dra go mi je {to su ve sla ~i i da qe u sa mom vr hu iz bo ra i na dam se da }e osta ti me |u naj u spe {ni ji ma na pre sti `noj li sti „Dnev ni ka”. „Dnev ni kov” iz bor za 2011. go di nu u 21 di sci pli ni i pri ~e sa naj bo qi ma tra di ci o nal no }e mo ob ja vi ti u no vo go di {wem bro ju na {eg li sta. „Dnevnikova” foto-ekipa

dnevnik

PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Pri ja vi lo se vi {e od 60 eki pa Svake godine pri~a se pona- Ekipe se mogu prijaviti i uplavqa, ve}ina ekipa se u posled- tom na ìro ra~unu broj 340 – wi ~as prijavqe za u~e{}e na 2511 -60 [ahovskog kluba tradicionalni Dnevnikov tur- “Dnevnik”, a kotizacija je slenir u malom fudbalu. Ju~e je u de}a – seniori: 15.000 dinara, na{oj redakciji vi{e od 20 veterani 11.000, kadeti: 10.000, ekipa obezbedilo u~e{}e na pioniri: 9.000 i mla|i pioninajve}oj smotri mini fudbala u ri: 8.000 dinara. Informacije Srbiji, a jo{ toliko wih je te- se mogu dobiti i na telefonski lefonom potvrdilo u~e{}e na broj: 021/480 - 6827. nadmetawu u Spensu. Do ju~e se prijavilo vi{e od 60 ekipa, ali taj broj nije kona~an, jer }emo prijave primati sve do srede, kada }emo i obaviti `reb u Kafeu Indeksova tribina na \a~kom igrali{tu u 12 sati. Prvi me~evi }e se igrati 25. decembra (nedeqa). Prijave su Momenat s pro{logodi{weg turnira ju~e stizale Fo to: F. Ba ki} rafalno, izme|u ostalih u~e{}e na turniZa kadete mogu nastupati ru potvrdili su: Auto ku}a Seigra~i ro|eni 1995. i mla|i, za kuli}, Kanamera Do, Univerzipionire 1997. i mla|i, a za tetski sportski savez, Studio mla|e pionire ro|eni posle Berar, Aleksandar gradwa, Beprvog januara 1999. godine. Kod li dvori (dve ekipe), Kafe bar veterana ostaje po starom - na Maca, Kafe Dva kraqa (dve turniru mogu nastupiti igraekipe), Podunavqe (Beo~in), ~i koji na dan utakmice imaju Mladost (Ba~ki Jarak), Todor 35 godina. kolor DOO, Kafe Apolon MB Ve} nekoliko godina nagrada (dve ekipe), Alf, Juniori (Koza prvo mesto na na{em turniru viq), Milano ... Prijavila se i iznosi 400.000 dinara, jedini ekipa iz Bor~e - Studio Berar. uslov da i ove godine bude tako Bor~anci su pre nekolkiiko je da se prijavi oko stotinak godina s velikim uspehom igraekipa, a na dobrom smo putu da li u konkurenciji pionira, sase to ispuni. Nov~ana nagrada da èle da se oprobaju i u stapripa{}e i najboqem u konkurijem uzrastu. renciji veterana. Najmla|i }e - Radi se o prvotimcima sudobiti robne nagrade, a nagraperliga{a BSK -a - kaè Nenad di}emo i najboqe pojedince u Cerovi}, koji je ove godine bio svim kategorijama. prvi asistent Sa{i MilanoviTurnir }e se igrati po istim }u na klupi ekipe iz Bor~e. pravilima kao i ranijih godina Mnogo lepoga su ~uli Bor~anci - pet igra~a u poqu i golman, a o Dnevnikovom turniru, pa èjednu ekipu sa~iwavaju deset le da se oprobaju u èstokoj fudbalera. Ekipe za svaku utakkonkurenciji. micu mogu prijaviti novih deDakle, prijave za na{ turset igra~a, s tim {to jedan fudnir primamo i daqe, danas od 15 baler ne moè da igra za dve do 20 sati,a u ponedeqak i utoekipe. Igra}e se u pet kategorak od 10 do 14 u sportskoj rurija: seniori, veterani, kadeti, brici Dnevnika (Bulevar oslopioniori i mla|i pioniri. bo|ewa 81, prvi sprat, soba 14). G. K.

ZVEZDA PO^ELA SA REKONSTRUKCIJU TIMA

Po vra tak Mar ka Pe ro vi }a Na Marakani rade ubrzanim tempom na rekonstrukciji tima koji se tokom jeseni nije proslavio. Posle obajvqene transfer liste od strane trenera Prosine~kog povu~en je prvi potez da se ekipa osve`i. Aktivirana su Zvezdina deca iz sopstvene {kole,

Marko Perovi} i Vladan Luki}

\uri}kovi}, O`egovi} i Krneta, koji si potpisali ~etvrogodi{we profesionalne ugovre. Ju~e je promovisano i premijerno poja~awe Marko Perovi} (27), povratnik u redove crveno- belih, koji je potpisao ugovor na godinu i po dana. - Zvezda je moj drugi dom, a se}am se nekih lep{ih vremena. @elim da pomognem da se ti dani vrate. Trenirao sam sa ekipom, upoznat sam sa na~inom rada trenera Prosine~kog, ne}e biti problema

SPORT

c m y

dnevnik

sa adaptacijom - istakao je Perovi}. Prole}e bi trebalo da bude beri}etnije od jeseni za Zvezdu. - Minus deset bodova u prvenstvu prili~an je zaostatak. Moramo dobro da se spremimo, ni{ta jo{ nije gotovo, a tu je i takmi~ewe u Kupu. O~ekujem da osvojimo neki trofej ove sezone- poru~io je Perovi}, koji je imao uspe{nih sezona u Bazelu i Americi, a nakon sanirane povrede spreman je da poka`e svoje ume}e. Po{to u Zvezdi trenutno nema sportskog direktora, nakon Axi}eve ostavke, na promocijama se pojavquje predsednik Vladan Luki}. - Ima}e Marko daleko te`i zadatak nego kada je prvi put bio u klubu. O~ekivawa su mnogo ve}a, pogotovo {to smo imali nekoliko povratnika koji nisu opravdali o~ekivawa. Ipak, Perovi} poseduje qudske i sportske kvalitete i siguran sam da }e umeti da se nosi sa odgovorno{}u- istakao je Luki}, uz najavu novih akvizicija. Z. Rangelov

subota17.decembar2011.

@REB ZA LIGU [AMPIONA

Mi lan i Ar se nal de le meg dan Odràn je `reb parova za osminu finala Lige {ampiona, a najzanimqiviji par sigurno ~ine Milan i Arsenal. Zanimqiv }e biti i duel Bajera iz Leverkuzena i Barselone, kao i drugi susret italijanskog i engleskog kluba, izme|u Napolija i êlsija. U ostalim duelima sastaju se Lion i Apoel, Bazel i Bajern, moskovski CSKA i Real Madrid, Zenit i Benfika, i Olimpik Marsej i Inter. Ali, vratimo se Milanu i Arsenalu. Na prvi mah, kao pobednicima grupe, ~ini se da tobxijama nije ba{ pravo {to su izvukli sedmostrukog prvaka Evrope. Ali, novija istorija kaè da bi vi{e razloga za zebwu trebalo da imaju upravo rosoneri. Oni su u posledwa tri u~e{}a u Ligi {ampiona sva tri puta ispadali u osmini finala, sva tri puta od engleskih klubova i sva tri puta gubili su utakmicu na svom San Siru!? Na~eo ih je upravo Arsenal u sezoni 2007/08, kada je posle 0:0 u Londonu bilo 0:2 u Milanu. U sezoni 2008/09. Milan nije u~estvovao u Ligi {ampiona, a naredne sezone doìveo je pravi debakl u osmini finala. Man~ester junajted pobedio je u Milanu 3:2, a u revan{u na svom terenu 4:0. Ni{ta boqe nije pro{ao Milan ni pro{le sezone, kada je posle 0:1 protiv Totenhema na svom terenu u revan{u u Londonu bilo 0:0. Generalni sekretar Arsenala Dejvid Majls, bar u izjavi, raduje se novom dvome~u sa slavnim Italijanima Silvija Berluskonija. - Ovo je svakako hit runde. Bi}e to dve fantasti~ne utakmi-

Pa ro vi osmi ne fi na la Olim pik Lion – APOEL Na po li – ^el si Mi lan – Ar se nal Ba zel – Ba jern Ba jer – Bar se lo na CSKA Mo skva – Real Ma drid Ze nit – Ben fi ka Olim pik Mar sej – In ter ce. Da budem iskren, bilo je drugih timova koje smo pri`eqkivali. Posledwi put kad smo igrali s wima pro{li smo daqe i bilo je 2:0 za nas na San Siru, tako da nam novija istorija daje

dine dogodio nam se i Totenhem. Sada smo odlu~ni da pro|emo daqe. Nadam se samo da }e, kada do|e vreme za ovaj me~, Milan biti kompletan, jer smo pro{le godine u to vreme imali mnogo povreda. Mnogo toga dogodi}e se za dva meseca, ali }e dve stvari i daqe va`iti, da Arsenal ima Arsena Vengera i Robina van Persija - rekao je direktor Milana Umberto Gandini. Hipoteti~ki, Milan je i kao tim iz drugog {e{ira mogao da bude, uslovno re~eno, favorit u osmini finala da je iz prvog {e{ira dobio APOEL, na{eg trenera Ivana Jovanovi}a. Ipak, hrabri Kiprani }e svoj san sawa-

Detaq s jednog od prethodnih duela Milana i Arsenala

pravo da budemo optimisti - rekao je Majls. - Utakmica runde! Ovaj duel je fantasti~an i iz ugla kvaliteta i veli~ine dva kluba. Pro{li put izgubili smo 2:0 od Arsenala na San Siru, pro{le go-

ti u dva me~a sa Olimpikom iz Liona, jedinim timom koji je uz Arsenal, ^elsi i Real Madrid, u~estvovao u svakoj osmini finala Lige {ampiona od kada je za sezonu 2003/04. izba~ena druga faza po grupama, odnosno vra}en

stari sistem takmi~ewa. O nekakvoj istoriji APOEL u ovoj fazi takmi~ewa ne mo`emo da pi{emo, kao ni u slu~aju Napolija, Bazela i Zenita, jer ovi timovi nikada ranije nisu stigli ovako daleko. A, do kraja jesu i Olimpik Marsej i Inter iz Milana. Wihov dvome~ bi}e jedini u kojem se sastaju dva biv{a prvaka Evrope, jednostruki i trostruki. Rusi su prvi put u istoriji imali dva tima na `rebu za osminu finala ovog takmi~ewa, {to samo potvr|uje da se enormna ulagawa u nacionalni {ampionat, klubove i infrastrukturu vi{estruko ispla}uje. Mawe sre}e imao je moskovski CSKA, koji je dobio Real iz Madrida, najtrofejniji tim u istoriji, sa devet titula prvaka Evrope. Kad ve} pri~amo o sre}i, najmawe su je imali fudbaleri Bajera iz Leverkuzena, koji su izvukli zvani~nog {ampiona Evrope Barselonu. Da bi na{li tra~ak nade, Nemci su se setili sezone 1987/88. kada su u ~etvtrfinalu Kupa UEFA jedini put izbacili Barsu i kasnije osvojili takmi~ewe. Za kraj i nagove{taj podizawa italijanske Serije A ogledanog u tome da je prvi put od sezone 2004/05. vi{e italijanskih (3) nego {panskih klubova (2) u ovoj fazi takmi~ewa. Prvi me~evi igraju se 14. i 15, odnosno 21. i 22. februara, dok su revan{i na programu 6. i 7, i 13. i 14. marta. @reb za naredne faze bi}e obavqen 16. marta, a finale zakazano za 19. maj na Alijanc areni u Minhenu.

@REB ZA LIGU EVROPE

Por to–Si ti, Ajaks–Ju naj ted Pro{logodi{wi osvaja~ Lige Evrope Porto igra}e sa Man~ester sitijem. Ajaks }e igrati sa Man~ester junajtedom, a Stouk sa Valensijom. Zanimqivo }e biti i na me~evima izme|u Lacija i Atletiko Madrida, kao i Brage i Be{ikta{a, a sastaju se jo{ i Lokomotiva – Atletik Bilbao, Salcburg – Metalist. Na programu je i duel izme|u dva crno - bela kluba, sastaju se Udineze i PAOK. Tek posle dve odigrane runde ({esnaestina finala 16. - 23. februar, osmina finala 8. - 15. mart), preostali u~esnici Lige Evrope ponovo }e slati svoje

Ser Aleks Ferguson

delegacije u sedi{te UEFA u [vajcarskoj na novi `reb, za ~etvrtinu finala, koji }e biti odr`an 16. marta. Finale je zakazano za 9. mart na Nacionalnom stadionu u Bukure{tu, domu Steaue. Kao {to je poznato, u {esnaestinu finala Lige Evrope preusmereno je osam timova Lige {ampiona, koji su posle prve faze za-

Pa ro vi {e sna e sti ne fi na la Por to – Man ~e ster si ti Ajaks – Man ~e ster ju naj ted Lo ko mo ti va – Atle tik Bil bao Salc burg – Me ta list Sto uk – Va len si ja Ru bin – Olim pi ja kos AZ Alk mar – An der leht La cio – Atle ti ko Ma drid Ste a ua – Tven te Vik to ri ja Plzen – [al ke Vi sla – Stan dard Bra ga – Be {ik ta{ Udi ne ze – PA OK Trab zon spor – PSV Ha no ver – Bri` Le gi ja - Spor ting uzeli tre}e mesto u svojim grupama, a pravilo je takvo da su boqa ~etiri tima iz L[ oti{la u grupu nosioca sa pobednicima grupa LE, a lo{ija ~etiri u drugi {e{ir, sa timovima iz Lige Evrope koji su do {esnaestine finala do{li sa druge pozicije u grupi. To razdvajawe eks u~esnika Lige {ampiona u dva {e{ira samo je bio uvod u wihove ponovne susrete, jer su i Siti i Junajted i Ajaks i Porto u Ligu Evrope do{li iz elite. Nakon {to je u ve~eri posle eliminacije u Ligi {ampiona, odnosno poraza od Bazela, ponizio Ligu Evrope isti~u}i da je to takmi~ewe koje }e opteretiti wegov tim u Premijer ligi, menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson ovog puta rekao je:

Pa ro vi osmi ne fi na la Le gi ja – Spor ting / Por to – Man ~e ster si ti Ajaks – Man ~e ster ju naj ted / Lo ko mo ti va – Atle tik Bil bao Salc burg – Me ta list / Ru bin – Olim pi ja kos Sto uk – Va len si ja / Trab zon spor – PSV AZ Alk mar – An der leht / Udi ne ze – PA OK La cio – Atle ti ko Ma drid / Bra ga – Be {ik ta{ Ste a ua – Tven te / Vik to ri ja Plzen – [al ke Vi sla – Stan dard / Ha no ver – Bri` - Ajaks je dobra ekipa, nikad nisam imao priliku da igram sa wima u evropskim takmi~ewima. Zaista se radujem tom izazovu. Defanzivac Junajteda Kris Smoling raduje se tom susretu, s tim da }e najverovatnije ~uvati na{eg ofanzivca Miralema Sulejmanija. - Eliminacija iz Lige {ampina je bila veliko razo~arewe, ali i u ovom takmi~ewu ima dosta evropskih velikana. Ajaks ima bogatu tradiciju, bi}e nam te{ko u tom dvome~u - rekao je Smoling. Jedini put do sada Ajaks i Man~ester junajted igrali su u sezoni 1976/1977. u prvom kolu Kupa UEFA. Ajaks je pobedio 1:0, ali je Junajted pro{ao daqe nakon pobede od 2:0 u revan{u. - Za na{e navija~e ovo }e biti fantasti~an me~. Svi }e u Amsterdamu biti veoma motivisani da protiv Junajteda poka`u svetu da mogu da osvoje Ligu Evrope. To su dva slavna kluba koji se me|usobno po{tuju - rekao je poslovni direktor Ajaksa Henri van der Art. - Neverovatno... Igrali smo u najte`oj grupi u Ligi {ampiona, a sada smo dobili branioca trofeja

u Ligi Evrope. Radujemo se ovom susretu, Porto je veliki klub. Mo`da }emo mi mo}i da ponudimo ^elsiju informacije o Napoliju, kao i oni nama o Portu - setio se prvi operativac Sitija Brajan Marvud da je menaxer ^elsija Andre Viqa{-Boa{ pro{le sezone trenirao Porto. Ni Stouk nije imao sre}e na `rebu, jer je dobio Valensiju. Ipak, u Stouk sitiju uzdaju se u tradiciju, jer Valenisija nikada u osam navrata nije pobedila na Ostrvu.

IZ FK VOJVODINA

Ugo vo ri i sti pen di je Nije pro{lo puno vremena od obe}awa ~elnika novosadskog superliga{a da }e najtalentovaniji omladinci i kadeti biti prekomandovani me|u profesionalce, a prvi koraci u tom pravcu ve} su u~iweni. Prve trogodi{we profesionalne ugovore s Vojvodinom potpisali su: Stefan Ni-

koli} (desni bek, ro|en 1994. godine), Georgije Ili} (napada~, 1995) i Mijat Ga}inovi} (napada~, 1995). Stipendijske ugovore potpisali su: Lazar Zli~i} (ofanzivni vezni, 1997), Aleksandar Glum~evi} ({toper, 1994), Mirko Ivani} (ofanzivni vezni, 1993), Nemawa Sekuli} (zadwi vezni,

1994), Emil Rockov (golman, 1995) i Milan Makari} (ofanzivni vezni, 1995). Sve~anom ~inu potpisivawa ugovora, pored ponosnih roditeqa, prisustvovali su generalni sekretar i sekretar Fudbalskog saveza Novog Sada Branko Baglava i Sa{a @ivkovi}. A. P.

sport

subota17.decembar2011.

Kra si} na pu {ta Ju ven tus? Je dan od me na xe ra srp skog fud ba le ra Mi lo {a Kra si }a Vla do Bo ro zan iz ja vio je da je ovaj igra~ bli `i od la sku iz Ju ven tu sa, ne go ostan ku u tom klu bu. Kra si} ove

Bli `i od la sku ne go ostan ku: Mi lo{ Kra si}

se zo ne kod no vog tre ne ra An to ni ja Kon tea ni je us peo da se iz bo ri za me sto u start noj po sta vi.

Po ~eo je sa mo ~e ti ri pr ven stve ne utak mi ce, a na osta li ma je uglav nom ula zio sa klu pe. - Mi slim da }e, ipak, na pu sti ti klub u zim skom pre la znom ro ku. Do sa da je do sta klu bo va po ka za lo in te re so va we za Kra si }a, iako jo{ ne ma kon kret nih pre go vo ra. U po sled we vre me bi lo je vi {e sig na la ko ji su uka zi va li da }e Kra si} pro me ni ti sre di nu. Igra~ we go vog ka li bra ne bi tre ba lo da se di na klu pi za re zer ve - re kao je Bo ro zan ita li jan skim me di ji ma. Pret hod nih ne de qa, za Kra si }a su se in te re so va li ^el si, Man ~e ster si ti i Ju naj ted, Se vi q a i Bo r u s i j a Dort mund. Srp ski fud ba ler u Ju ven tus je do {ao u le to pro {le go di ne iz mo skov skog CSKA, ko ji je na ime obe {te }e wa za ra dio 15 mi li o na evra. Kra si} je, ra ~u na ju }i i pro {lu se zo nu, za to rin ski klub od i grao 48 utak mi ca i po sti gao 10 go lo va.

Ba lo te li po no vo u ak ci ji Fud ba le ri Man ~e ster si ti ja Ma rio Ba lo te li i Mi ka Ri ~ards po tu kli su se za vre me tre nin ga, po {to su se pret hod no po sva |a li. Ba lo te li je, na vod no, uvre dio Ri ~ard sa ko ji je na to od go vo rio pe sni ca ma. „Sa da je sve iz gla |e no iz me |u Ma ri ja i me ne. To se de {a va na tre nin zi ma. Na kra ju smo je dan dru gom da li ru ku”, na pi sao ja Ri ~ards na svom Tvi ter pro fi lu. Tu ~a iz me |u dva sa i gra ~a krat ko je tra ja la, jer su ih raz dvo ji li Tu re i Kom pa ni.

dnevnik

HAJDUK OKOM STATISTIKE

Stan dard na troj ka U je se wem de lu pr ven stva Je len su per li gi bo je Haj du ka iz Ku le bra ni la su 23 igra ~a. Od te broj ke sa mo tri fud ba le ra su igra la u svih 15 pr ven stve nih su sre ta. Stan dard nu troj ku ~i ne Sead Ha xi bu li}, Sr |an No va ko vi} i Bran ko Pa i qe vi}. ê tr na est na stu pa za be le ì li su ka pi ten Bo jan Bra} i Mi ro slav ô vi lo, po tri na est Alek san dar ]o vin i Ah med Muj dra gi}, dva na est Slo bo dan La li}, a po je da na est Mi lan Bu ba lo, No vi ca Mak si mo vi} i Ke nan Ra gi po vi}. De vet na stu pa ube le ìo je Alek san dar Avri}, a po osam Dar ko Fej sa, Mi lo{ Ko va ~e vi}, Ro do qub Pa u no vi} i Kvin si Osei. Po se dam na stu pa ima ju Alek san dar Jo va no vi} i Sr |an Vu ja kli ja, tri Ne nad Pa ni}, po dva Jo van Ni ko li}, De jan Ke ke zo vi} i Ne maw Bo {ko vi}, a je dan na stup ube le ìo je i mla di gol man Ni ko la Pe ri}. Ce ne }i

Sead Hayi bu li}

broj na stu pa stan dard na po sta va Haj du ka iz gle da ova ko: Bra}, Pa uq vi}, Fej sa (Ko va ~e vi}), Muj dra gi}, La li}, Mak si mo vi} (Ra gi po vi}), ^o vi lo, Bu ba lo, No va ko vi}, ]o vin i Ha xi bu li}.

Ku qa ni se u je se wem de lu pr ven stva ne mo gu ba{ po hva li ti efi ka sno {}u. „Haj du ci” ima ju ne ga tiv nu gol raz li ku: po sti gli su 13, a pri mi li 21 gol. Naj e fi ka sni ji je Bu ba lo sa tri po stig nu ta go la, po dva pu ta u strel ce su se upi sa li Ha xi bu li}, ]o vin i Pa u no vi}, po je dan gol po sti gli su No va ko vi}, Muj dra gi} i Vu ja kli ja, a tri na e sti gol na kon to Haj du ka je auto gol. Ka da su kar to ni u pi ta wu va qa re }i da su fud ba le ri Haj du ka u je se wem de lu pr ven stva „za ra di li” 40 ù tih i dva cr ve na kar to na. Cr ve ne kar to ne do bi li su Dar ko Fej sa i Ke nan Ra gi po vi}. Naj ~e {}e opo me nu ti igra~ Haj du ka su Alek san dar ]o vin sa {est ù tih kar to na, a ~e ti ri pu ta su opo me nu ti Ah med Muj dra gi}, Ke nan Ra gi po vi}, Mi lo{ Ko va ~e vi} i Mi ro slav ô vi lo. \. Bojani}

F u d b a l - ski klub P a r t i z a n na la zi se na 94. me stu naj u spe {ni jih eki pa na Sta rom kon ti nen tu, po po sled woj li sti Udru `e wa evrop skih fud bal skih sta ti sti ~a ra. Cr ve na zve zda je 131, dok se no vo sad ska Voj vo di na na la zi na 229. po zi ci ji. In te re sant no, na pr vom me stu naj bo qih evrop skih klu bo va je ru ski {am pion Ze nit iz Sankt Pe ter bur ga, a od mah iza we ga na la ze se {pan ski ve li ka ni Bar se lo na i ma drid ski Real. U pr vih pet na la ze se jo{ min hen ski Ba jern i ru ski Ru bin iz Ka za wa.

Ra do slav Va sin pred sed nik Be ~ej bi usko ro tre ba lo da iz ra ste u baw ski grad. Odav no je ge o ter mal noj vo di, na ko joj naj ve }i po ti ski grad le `i, utvr |e no mi ne ral no, a on da i le ko vi to svoj stvo. Za muq jo{ ni su vr {e ne ana li ze. Ali, va qa lo bi se ozbiq no po za ba vi ti i ovim re sur som. Ide ja o to me po te kla je od fud bal skih na vi ja ~a u gra du

do ti skog mu qa. Naj ni `i tak mi ~ar ski ste pen za klub ko ji je pre pet na e stak go di na igrao na evro sce ni vi {e je ne go po ra `a va ju }a ~i we ni ca. [to je naj go re, ni je se vi deo iz la zak iz kri ze. - Mo ra li smo da, uslov no re ~e no, pre se ~e mo. Mo `da bi da le ko svr sis hod ni je bi lo da smo to ura di li jo{ le tos, ali ni kad

pe ti u na {oj na me ri. ^e ka nas mu ko tr pan po sao, ali ve ru jem da }e mo ga uspe {no od ra di ti - op ti mi sta je no vi pred sed nik klu ba Ra do slav Va sin. Uz pred sed ni ka, u Uprav nom od bo ru su: Sla vi {a Da bi `qe vi}, To mi slav Drap {in, Du {an Jo va no vi}, Mir sad Kri `e vac, Bo jan Pet ko vi} i Mi lo rad ]u -

Ma rio Ba lo te li

Fojc po bed nik }e se odr `a ti tak mi ~e wa u ve le sla lo mu i sla lo mu. Re zul ta ti: 1. Be at Fojc ([vaj car ska) 1:21,51 mi nu ta, 2. Bo de Mi ler (SAD) +0.30, 3. Kje til Jan srud (Nor ve {ka) +0.44, 4. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) +0.79, 5. Maks Franc (Austri ja) +0.81... Po re dak u su per ve le sla lo mu: 1. Svin dal 230 bo do va, 2. Fojc 171, 3. Di di je Ku{ 121, 4. Bo de Mi ler 119, 5. San dro Vi le ta 118... Ge ne ral ni pla sman: 1. Svin dal 384 bo da, 2. Fojc 360, 3. Ted Li ge ti 309, 4. Mi ler 283, 5. Ku{ 280...

Par ti zan 94. klub Evrope

IZBORNA SKUP[TINA FK BE^EJ OLD GOLD

SUPERVELESLALOM U VAL GARDENI

[vaj car ski ski ja{ Be at Fojc po bed nik je su per ve le sla lo ma u okvi ru Svet skog ku pa u ita li jan skom zim skom cen tru Val Gar de ni. Fojc je bio naj br `i na iz u zet no zah tev noj sta zi u vre me nu 1:21,51 mi nu ta, is pred Ame ri kan ca Bo de Mi le ra ko ji je za o stao 30 sto tin ki. Tre }e me sto za u zeo je Nor ve `a nin Kje til Jan srud sa za ka {we wem za po bed ni kom od 44 sto tin ki. Da nas je na pro gra mu spust u kon ku ren ci ji ski ja {a, a u ne de qu i po ne de qak u Al ta Ba di ji

EVROPSKA LISTA

Ra do sla va Va si na ~la no vi Skup {ti ne iz ab ra li su za pred sed ni ka FK Be ~ej Old gold

kraj Ti se. Jer, tek ka da se be ~ej ski fud bal za gli bio u ti skom mu qu pri stu pi lo se te ra pi ji ozdra vqe wa po pu lar nog i ne ka da uspe {nog spor ta u Be ~e ju. Gru pa en tu zi ja sta odr `a la je ovih da na van red nu iz bor nu Skup {ti nu FK Be ~ej Old gold, ko ji je ovo ime na vol {e ban na ~in do bio 2008. go di ne. I ume sto da sve kre ne u skla du s pre fik som „sta ro zla to“, sti glo se

ni je ka sno. Va `no je da sa da sve do bro iz a na li zi ra mo, stva ri po sta vi mo na pra vo me sto i po la ko u man dat nom pe ri o du od ~e ti ri go di ne vra ti mo be ~ej ski fud bal u voj vo |an sku li gu. Skep ti ci si gur no vr te gla vom, ali uz mak si la no an ga `o va we no vo i za bra nog ru ko vod stva, za tim po mo} lo kal ne sa mo u pra ve, pri vred nih su bje ka ta i qu bi te qa fud ba la mi slim da }e mo us -

lum, dok su u Nad zor ni od bor iza bra ni La slo Ba ta, Mi lo rad Va si} i Bra ni slav [e ke ro vi}. Na naj vi {em klup skom sku pu je usvo jen no vi Sta tut, ko ji je uskla |en sa Za ko nom o spor tu, a po kre nu ta je i ini ci ja ti va o pro me ni na zi va klu ba u OFK Be ~ej 1918. Ti me }e se, naj zad, is pra vi ti vi {e de ce nij sko ne po {to va we isto rij ske ~i we ni ce da je pr vi fud bal ski klub u

Be ~e ju osno van i od i grao pr ve utak mi ce 1918. go di ne, a ne dve go di ne ka sni je ka ko je pi sa lo u klup skom gr bu. Po mo} nik pred sed ni ka op {ti ne za omla di nu i sport Go ran Straj ni} ukqu ~u ju }i se u ras pra vu na gla sio je da do le ta ima vre me na da se klub pre re gi stru je i raz re {e jo{ ne ka or ga ni za ci o na pi ta wa ve za na za fud bal u gra du. S ob zi rom da je u naj u è ru ko vod stvo iza bran i pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Be ~ej Du {an Jo va no vi}, to je do bar znak da }e, po sle du èg vre me na, i lo kal na sa mo u pra va po dr à ti naj sta ri ji lop ta {ki sport u gra du. - Fud bal je po sled wih go di na bio pa stor ~e be ~ej skog spor ta, jer su osta li spor to vi ima li op ti mal ne uslo ve za rad u okvi ru OSC Mla dost, a Grad ski sta dion je bio pre pu {ten ru i ni ra wu. Mo ra }e mo fud bal da sta vi mo u rav no pra van sta tus s osta li ma iz broj ne sport ske po ro di ce u gra du. Sve va qa do bro iz va ga ti, po sta vi ti re al ne za dat ke i re a li zo va ti za cr ta ne ci qe ve. Ima ju }i u vi du da nam pred sto ji iz grad wa ba we, ko ja je u ne po sred noj bli zi ni sta di o na, eto pri li ke da se u okvi ru tih ak tiv no sti sve pri pre mi da Be ~ej iz ra ste i u cen tar za pri pre me klu bo va iz ze mqe i ino stran stva - vi zi o nar ski gle da na bu du} nost be ~ej skog fud ba la Du {an Jo va no vi}. V. Jankov

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka ABA mu{ka liga - ZA GREB: Ce de vi ta - Par ti zan MTS (19, TV Are na sport), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Kr ka (18, TV Are na sport), POD GO RI CA: Bu du} nost - Zla to rog, TEL AVIV: Ma ka bi - He li os (18). M@RKL `enska liga - BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} - ^e lik (19.30), POD GO RI CA: Bud}nost PG - Ce qe (20).

Agroìv mu{ka liga - IN \I JA: @e le zni ~ar - Me ta lac (17), KRU [E VAC: Na pre dak Ru bin - Pro le ter Naf ta gas (20), BE O GRAD: OKK Be o grad - Slo bo da (18), Rad ni~ ki FMP - Bo rac Mo cart sport (18). Prva A ènska liga - Ê LA RE VO: ê la re vo - Cr ve na zve zda (19), STA RA PA ZO VA: Sta ra Pa zo va - Lo zni ca (18),

SU BO TI CA: Spar tak - Be o ~in (19.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Vr bas Me de la (15). Prva B mu{ka liga - SU BO TI CA: Spar tak - Cr no ko sa (17.30), NI[: Kon stan tin - Be o vuk (20), Â ÂK: Mla dost Vi va Ba sket (19), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Na pre dak Mak si (15.30). Prva B ènska liga - U@I CE: Plej of - @e le zni ~ar (18), PA RA ]IN: Pa ra }in Si vac (16), KRA GU JE VAC: Ba sket Stars - Sr bo bran Re a hem (17). Prva srspka mu{ka liga Sever - TE ME RIN: Mla dost Te le teh ni ka - Rad ni~ ki (16.30), FU TOG: Me ri di ja na To po la (18.30), BE LE GI[: Du nav - Ve li ka Ki kin da (19), OXA CI: Oxa ci - Ve ter nik (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Vr bas (17), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem Sta ra Pa zo va (20). Druga srpska mu{ka liga Sever - KU LA: Haj duk - Kra ji na Gr me~ (19), Ô KA: ô ka Cr ven ka (19).

Odbojka Viner {tedi{e `enska superliga - BE O GRAD: Vi zu ra Va ra din BMG grad wa (18), Rad ni~ ki - Di na mo Azo ta ra (20),

OBRE NO VAC: TENT - Cr ve na zve zda (20). Viner {tedi{e mu{ka superliga - BE O GRAD: @e le zni ~ar - Voj vo di na NS se me (17.30), KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Mla di rad nik (19), STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Cr ve na zve zda (20), QIG: Spar tak - Par ti zan (19). Prva `enska liga - STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Sme~ 5 (17), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - @e le zni ~ar (L) (18). Prva mu{ka liga - KLA DO VO: \er dap - Sme de re vo (18), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar ju ni or - Obi li} (16), JA GO DI NA: Ja go di na - Ni{ (19).

Rukomet Superliga za mu{karce KO STO LAC: Ru dar - Obi li} (19), CR VEN KA: Cr ven ka Ja fa - PKB (18), SME DE RE VO: Sme de re vo DU In te gral - Di na mo (19), KRU [E VAC: Na pre dak - Ko lu ba ra (17). Prva mu{ka liga - KI KIN DA: Cr ve na zve zda - Voj put (19), ZU BIN PO TOK: Mo kra Go ra - Pro le ter Agro `iv (19), ZA JE ^AR: Za je ~ar - Pri boj (18), NO VA VA RO[: Zla tar No vi Be o grad (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - No vi Pa zar (19).

EVROP SKO PR VEN STVO ZA OD BOJ KA [I CE MAR KE TIN [KI DO GA \AJ 2011. GO DI NE: U organizaciji magazina „Tabu„ odr`ana je peta manifestacija „Marketin{ki doga|aj godine“. Odbojka{ki savez Srbije i Crvena zvezda marketing, zvani~na marketing agencija OSS, dobitnici su presti`ne nagrade za projekat Evropskog prvenstva 2011. za odbojka{ica – Odbojka spaja. Aleksandra Drecun, direktor Centra za promociju nauke Vlade Republike Srbije i @ozef–Ivan Lon~ar, osniva~ i vlasnik magazina „Tabu„ predali su nagrade Aleksandaru Bori~i}u, predsedniku OSS i Zoranu Avramovi}u, direktoru marketinga OSS, direktoru Crvena zvezda marketinga i idejnom tvorcu projekta Odbojka spaja.

SPORT

c m y

dnevnik

Hvatawe posledweg voza

Trener Crvenke Svetozar Jovovi}

ci ja ma. Ja li~ no to me mno go ne ro bu jem, pru àm mak si mum, ali eki pa u ce li ni sve vi {e to ne ka è gol man Jo vi ca Vi tas. Iako je pro pu stio ne ko li ko tre nin ga zbog po vre de ko le na, ve te ran Go ran \u ro vi} je spre man za utak mi cu i i za go net no na gla {a va: - To sva ka ko ni je do voq no i ne mo gu sa pu nim op ti mi zmom prog no zi ra ti is hod ovog su sre ta! Po sle sve ga, ~i ni se da }e, bez ob zi ra ka ko se ovaj je se wi opro {taj od na vi ja ~a za vr {i, mo ra ti ne {to iz te me qa da se me wa, pre sve ga klup ska or ga ni za ci ja ko ja je is pod ni voa ~ak i ni è ra zred nih ru ko met nih sre di na.Utak mi ca u Cr ven ki po ~i we u 18 ~a so va. T. Jovovi}

Derbi jeseni za spektakl U der bi ju po sled weg, 13.ko la Mer kur Su per li ge ru ko me ta {a, osva ja~ Ku pa Sr bi je Voj vo di na ugo sti }e bra ni o ca ti tu le i li de ra {am pi o na ta, eki pu be o grad skog Par ti za na.Ru ko met ni spek takl, su dar dve ne po ra è ne eki pe odr à }e se su tra u ve li koj dvo ra ni Spen sa, {to }e bi ti svo je vr sna ge ne ral na pro ba za Evrop sko pr ven stvo, gde je i No vi Sad je dan od do ma }i na. Tra di ci ja u pr ven stve nim du e- li ma Vo {e i Par ti za na je uz Be o gra |a ne, ko ji ni su po ra è ni u po sled wih pet go di na, ali je za to wi hov po sled wi me |u sob ni me~ u po lu fi na lu na ci o nal nog Ku pa pri pao ti mu iz Srp ske Ati ne (28:23). Di rek tor Voj vo di ne Dar ko Jev ti} o~e ku je pra znik ru ko me ta u No vom Sa du. - O~e ku jem da na do ma }em par ke tu da mo sve od se be i vi di mo ko li ki su nam do me ti u ovom tre nut ku. Na da mo se ve li koj po dr {ci sa tri bi na, jer na vi ja ~i bi mo gli da bu du na{ osmi igra~. Na der bi ju ugo sti }e mo sve klu bo ve no vo for mi ra nog Sport skog dru {tva Voj vo di na. Eki pa se na la zi u sja ja noj for mi i mi {qe wa sam da te {ko mo è mo da iz gu bi mo ovu utak mi cu. Ve li ki sam op ti mi sta, ma da ako bih prog no zi rao {an se su 50 - 50. O~e ku jem vi te {ku utak mi cu, a ako Par ti zan na kra ju i sla vi sport ski }e mo mu ~e sti ta ti - ka zao je Jev ti}.

ku, {to se odav no ni je de si lo u srp skom ru ko me tu. O~e ki va no je da Par ti zan sa ku pi 24 bo da, ali je ma lo ko mo gao da pret po sta vi da }e mo mi da osvo ji mo 22 bo da. Ima mo pri li ku da se bo ri mo za je se wu ti tu lu, kao i dru go me sto na kra ju se zo ne, s ob zi rom da nas ~e ka ju na pro le }e te {ka go sto va wa u Ka }u, Kra gu jev cu, [ap cu, dok su cr no - be li to pre gr me li - na po me nuo je ]ir ko vi} i do dao:- Ova na {a eki pa ima sr ce i du {u, vi sok ni vo sa mo po u zda wa, ko je zna da bu de i ma~ sa dve o{tri ce. Sve {to Nenad Radosavqevi} (3) veruje da smo ura di li pro te Vojvodina mo`e da savlada Partizan klih pet me se ci [ef stru~ nog {ta ba mr \or |e po ku {a }e mo da kru ni {e mo u der ]ir ko vi} ve ru je da }e ru ko met ni bi ju. Ako i ne uspe mo u to me, der bi oprav da ti o~e ki va we no vo sport ski }e mo ~e sti ta ti ri va lu. sad ske i srp ske ru ko met ne jav no sti. [to se ti ~e zdrav stve nog bil te - Sa sta ju se dve pr vo pla si ra ne i na, ima mo pro ble ma sa po vre da ma ne po ra `e ne eki pe ko je u po sled be ko va, Ba ri {i }a i Mi lo {e vi }a, wem ko lu od lu ~u ju o je se wem pr va ali su po vre de sit ne pri ro de i

KUP VOJVODINE ZA DAME

Trofej Novosa|ankama Kikinda - Vojvodina 24:26 (13:14) KIKINDA: Ha la Je ze ro, gle da la ca: 600, su di je: Mi skin (Som bor), Ada mo vi} (Cr ven ka), sed mer ci: Ki kin da 1 (1), Voj vo di na 3 (2), is kqu ~e wa: Ki kin da 4, Voj vo di na 8 mi nu ta. KI KIN DA: Vin ci}, Rad no vi}, So le {a, Be lo{ 2, @iv kov 1, Mi tro vi} 7, Mi haj lov, M. Ag ba ba 4 (1), Go lu {in, J. Ag ba ba, Vu ~e ti}, Ar de la 5, Pa vlo vi} 3, Axi}, Ko mle ni} 2, Alek si}. VOJ VO DI NA: Gu te {a, To ma so vi}, Pu dar 1, Ahac 7 (1), Jo va no vi}, Bo ja ni} 1, Stu pa, Bla `i}, Iva no vi}, An dri ja {e vi} 8 (1), Be rak 1, Ze ~e vi} 4, Be qi} 4, Kan ka ra{. Go di na 2011. za ru ko me ta {i ce Voj vo di ne je ba{ be ri }et na. Iza bra ni ce Dra ga na Ku ki }a naj pre su us pe le da iz bo re sta tus pr vo li ga {a, a po tom osvo je i Kup Voj vo di ne, ~i me su iz bo ri le pla sman me |u {e sna est eki pa ko je }e se bo ri ti za tro fej na me wen po bed -

SUPERLIGA: SUTRA IGRAJU VOJVODINA I PARTIZAN

CRVENKA DO^EKUJE PKB

Pred ru ko me ta {i ma Cr ven ke ve ~e ras je te àk is pit, a od to ga ka ko }e ga po lo ì ti u ve li koj me ri mo è da za vi si i ko jim }e pu tem kre nu ti u pa u zi ko ja pred sto ji. Uko li ko po be de ve o ma do bru eki pu PKB, to bi jo{ uvek mo glo da zna ~i da pro le} ni na sta vak mo gu o~e ki va ti bar i sa mi ni mal nim op ti mi zmom. U tom slu ~a ju ima lo bi do ne kle smi sla da se u pa u zi pre du zmu mak si mal ni na po ri ka ko bi se iz be glo is pa da we. U pro tiv nim, tre ba lo bi otvo re no isti ni po gle da ti u o~i, po mi ri ti se sa naj go rim, ali i od mah kre nu ti u ko re ni te pro me ne u svim klup skim struk tu ra ma, ako ih uop {te ima. Ali, su de }i po ono me {to se de {a va lo i {to se de {a va mno go je to ga uru {e no i u tre nut noj si tu a ci ji ne ma me ha ni zma ko ji to mo è da po pra vi. U pri log to me ide i oce na tre ne ra Sve to za ra Jo vo vi }a da je po raz od Obi li }a u pro {lom ko lu pre sve ga re zul tat od no sa igra ~a pre ma klu bu, ne za la ga we i rav no du {nost ko ju on ni ~im ne mo è da sank ci o ni {e. Pred sed nik klu ba pro fe sor Mi li sav Ko va ~e vi} ka è da on na zi re raz lo ge sve ga ne ga tiv nog {to se de {a va, ali da je ne mo }an ~ak i da sa zo ve Skup {ti nu, za ko ju se ta~ no i ne zna da li joj je is te kao rok, pa da se bar ta ko obe le ì po ku {aj spa sa va wa cr ve na~ ke sport ske re li kvi je. - O~i gled no je da su ne ki po te zi do ve li do raz o ~a re wa i po re me }e nih od no sa na mno gim re la -

subota17.decembar2011.

ni ku Ku pa Sr bi je. No vo sa |an ke su u fi na lu bi le bo qe od ru ko me ta {i ca Ki kin da (24:26, 13:14). Po ~e tak utak mi ce bio je u zna ku Ki kin |an ki, ko je su pred vo |e ne od li~ nom Iva nom Mi tro vi} ste kle pred nost 3:1. Me |u tim, igra ~i ce Voj vo di ne vr lo br zo su us po sta vi le rav no te `u i kon cen tri sa nom i di sci pli no va nom igrom, na ro ~i to u od bra ni. U dru gom po lu vre me nu No vo sa |an ke su iso ri sti le gre {ke do ma }i na i sa ne ko li ko la kih go lo va ste kle pred nost od ~e ti ri go la. I po red to ga, Ki kin |an ke ni su gu bi le na du, ~ak su us pe le u ne ko li ko na vra ta da pri |u na gol za o stat ka. Ipak, ve }a mo ti vi sa nost, pr vo li ga {ko is ku stvo i ko lek ti van duh pre vla da li su da No vo sa |an ke, pred vo |e ne od li~ nim Di a nom Ahac i Mar tom Bqe i}, me~ re {e u svo ju ko rist i osvo je pe har. J. G.

JO[ 30 DANA DO EURA 2012: U ~etiri srpska grada, Novom Sadu, Vr{cu, Beogradu i Ni{u, ju~e je obele`eno 30 dana do po~etka Evropskog prvenstva za rukometa{e (15-29. januar). U teatronu novosadskog Spensa navija~i su se potpisivali i ostavqali poruke na lopti namewene reprezentativcima Srbije, ~ime su pru`ili podr{ku za predstoje}i {ampionat. J. G.

Ulazak besplatan Upra va Voj vo di ne od lu ~i la je da sve qu bi te qe ru ko me ta po ~a sti bes plat nim ula zom na der bi. Za pad na tri bi na na me we na je na vi ja~ koj gru pi â&#x20AC;&#x17E;Fir miâ&#x20AC;?. Der bi je se ni pre no si }e RTS 2 od 18 ~a so va.

o~e ku jem da }e sti snu ti zu be i pru `i ti svoj mak si mum. Je dan od naj i sku sni jih ru ko me ta {a Voj vo di ne Ne nad Ra do sa vqe vi} na stu pao je i za Par ti zan, a sa da je u cr ve no -be lom ja tu: - Je di no {to sam obe }ao ka da sam do {ao u Voj vo di nu je da }e mo na sva koj utak mi ci igra ti tvr do i bor be no sa 100 od sto svo jih mo gu} no sti. Par ti zan ako mi sli da je bo qi mo ra }e to da po tvr di na par ke tu. Po zo vem na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i po mog nu nam kao i mno go pu ta do sa da. O~e ku jem da }e i Sa vez oba vi ti svoj deo po sla, da }e der bi su di ti za i sta naj bo qe su di je i da }e pu bli ka u`i va ti u ru ko met nom spek ta klu - is ta kao je Ne nad Ra do sa vqe vi}. Su tra {wa utak mi ca Voj vo di na Par ti zan, u ve li koj sa li Spen sa, po ~i we u 18 ~a so va. I. Grubor

sport

subota17.decembar2011.

dnevnik

EVROLIGA-9. KOLO

Nenad Krsti} najboqi Ko {ar ka{ CSKA iz Mo skve i ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je Ne nad Kr sti} pro gla {en je za naj ko ri sni jeg igra ~a 9. ko la Evro li ge. MVP no vem bra je pred vo dio svo ju eki pu u po be di nad Pa na ti na i ko som (91:75), sa 17 po e na, 12 sko ko va i blo ka -

iz dva po ku {a ja) i 8 sko ko va, uz in deks ko ri sno sti 30. Ma drid ski tim je po be dio Par ti zan 101:83 i ti me obe ze be dio pr vo me sto na ta be li. Ko {ar ka{ Bar se lo ne Era zem Lor bek upi sao je 29 in dek snih po e na u pr vom po ra zu svog ti ma u Evro li gi i to od Mon te pa ski ja 77:74.

Ste fan Sto ja no vi}

PRVENSTVO CENTRALNE EVROPE

Srebro za Stojanovi}a

Pr ven stvo Cen tral ne Evro pe za ka de te u pli va wu odr `a no je u ma |ar skom gra du Mi {kol cu. Je di nu me da qu za srp sku re pre zen ta ci ju osvo jio je Ste fan Sto ja no vi} u di sci pli ni 200 me ta ra del fin sti lom u vre me nu 2:09.57, gde je za u zeo dru go me sto iza po qa ka Tva rov ski Jer `i ja 2:05.56, a is pred tre }e pla si ra nog ma |a ra Se re{ Edvi na. U ukup nom pla sma nu Sr bi ja je za u ze la po sed we me sto od se dam re pre zen ta ci ja u~e sni ca.

U sjaj noj for mi: Ne nad Kr sti}

dom, nad wim je na ~i we no osam li~ nih gre {a ka, pa je utak mi cu za vr {io sa 31 in dek snim po e nom. CSKA je ovom po be dom ostao je di ni ne po ra `e ni tim u Evro li gi. Na dru gom me stu je pro {lo ne deq ni MVP Ni ko la Mi ro ti}. Ko {ar ka{ Re a la je za be le `io 21 poen (10 od 10 sa li ni je pe na la, 4 od 5 za dva i jed nom troj kom

On je ub ca io 22 po e na, imao 5 sko ko va, asi sten ci ju i blo ka du. Od srp skih ko {ar ka {a is ta kao se i Mi lo{ Te o do si}, ko ji je sa 10 asi sten ci ja pro gla {en za naj bo qeg asi sten ta 9. ko la. Naj bo qi ska ka~ ko la je Pa u li us Jan ku nas iz @al gi ri sa sa 14 uhva }e nih lop ti, a naj vi {e po e na uba cio je igra~ Re a la Xej si Ke rol (22).

PRIJEM ZA KULSKE [AMPIONE U KARATEU: Pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve u op {ti ni Ku la (pred sed nik op {ti ne u ostav ci Sve to zar Bu kvi}, pred sed nik SO Ku la @eq ko Ko va~, na ~el ni ca za dru {tve ne de lat no sti Sne `a na [a {a i po mo} ni ci pred sed ni ka op {ti ne I{tvan Kar do{ i Mi lo{ Ka ti}) pri re di li su pri jem za ru ko vod stvo, stru~ ni {tab i tak mi ~a re Ka ra te klu ba Haj duk, {am pi o ne Pre mi jer li ge Sr bi je. ^e sti ta ju }i na ve li kom uspe hu kul skim ka ra ti sti ma, Sve to zar Bu kvi} je re kao: - Od sr ca vam ~e sti tam na osva ja wu ti tu le {am pi o na u Pre mi jer li gi. To je ve ro vat no naj bo qi re zul tat u isto ri ji ko jeg je ne ki od kul skih spor to va do sa da na pra vio. Za vr {ni ca Pre mi jer li ge je bi la spek ta ku la ran do ga |aj za Ku lu i u~i ni }e mo sve da i ubu du }e bu de mo do ma -

}i ni ta ko zna ~aj nih do ga |a ja. Vi va {im re zul ta ti ma to za vre |u je te - is ta kao je Bu kvi}. Za hva qu ju }i na ~e stit ka ma, {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka La zar Gre ber je ka zao: - O na {em uspe hu je ve} sve re ~e no i svi smo sre} ni zbog to ga. Ja bih is ko ri stio ovu pri li ku da vas za mo lim da ko li ko je u va {oj mo }i po mog ne te da na |e mo spon zo ra ko ji bi stao uz nas, te da ta ko olak {a mo i se bi i lo kal noj sa mo u pra vi. Zbog maw ka sred sta va smo pri nu |e ni da re du ku je mo ne ke na {e ak tiv no sti, a re zul ta ti ko je ostva ru je na {ih 130 ~la no va oprav da va ju sva ki ulo `e ni di nar. Ka ra ti sti su do bi li skrom ne po klo ne, a klu bu }e bi ti upla }en i od go va ra ju }i nov ~a ni iz nos. \. Bojani}

TRE]E KOLO KUPA SRBIJE

Svi najuspe{niji na Spensu Tre }e ko lo Ku pa Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je u ga |a wu va zdu {nim oru` jem odr `a }e se da nas u No vom Sa du na Spen su. Or ga ni za tor je Stre qa~ ka dru `i na No vi Sad 1790.

Mi lo rad ^a vi}

âvi} i Najdanovska u Italiji Srp ski pli va ~i Mi lo rad â vi} i Mi ro sla va Naj da nov ski na stu pi }e ovog vi ken da na Otvo re nom pr ven stvu Ita li je u Ri }o neu, u ve li kom ba ze nu. â vi} }e pli va ti u tr ka ma na 50 i 100 me ta ra del fin. Naj da nov ska }e na stu pi ti u tr ka ma na 50 i 100 me ta ra slo bod no. - Ne }e se pli va ti fi na la, tak mi ~a ri su po de qe ni u ~e ti ri gru pe ta ko da }e od lu ka pa sti sa mo u jed noj tr ci. Po sle Ita li je pra vim ma lu pa u zu od se dam da na, a on da na sta vqam pu nim tem pom pri pre me za Olim pij ske igre u Lon do nu re kao je â vi}.

Na tak mi ~e wu }e na stu pi ti svi na {i naj bo qi strel ci stan dard nom va zdu {nom pu {kom i stan dard nim va zdu {nim pi {to qem. Na stu pi }e u svim ka te go ri ja ma, jer je ovo po sled wa pro ve ra pred na stu pe na ve li kim m e | u n a r o d n i m tak mi ~e wi ma, ko ja strel ce o~e ku ju ve} u ja nu a ru sle de }e go di ne. Ina ~e, na ovom tak mi ~e wu na va ter nu li ni ju se vra }a i jed na od na {ih naj bo qih tak mi ~ar ki Li di ja Mi haj lo vi}. Po red we za bo do ve bo ri }e se i Ja sna [e ka ri}, Zo ra na Aru no vi}, An dri ja Zla ti}, Da mir Mi kec, Ne ma wa Mi ro sa vqev, Ste van Ple ti ko si}, Dra gan Mar ko vi}, Iva na Mak si mo vi}, An drea Ar so vi} i dru gi. Tak mi ~e we po ~i we u 8, a za vr {a va se u 20,15 ~a so va. Ne ma wa Mi ro sa vqev i Dra gan Mar ko vi} G. M.

KUP SRBIJE ZA SEDAMNAESTOGODI[WAKE

Debi Bawalu~ana Za tvo re ni ba zen kraj Ti se je ovog vi ken da po pri {te po lu fi nal nog tur ni ra ku pa Sr bi je u va ter po lu za se dam na e sto go di {wa ke. Po red do ma }eg Be ~ej ca, u~e stvu ju no vo sad ski Du nav, som bor ski Po let, Sen ta, su bo ti~ ki Spar tak i de bi tant Ba wa Lu ka iz Re pu bli ke Srp ske. Upra vo okr {a jem do ma }i na i Ba wa lu ~a na si no} je tro dnev ni tur nir star to vao, a za vri }e se, po mno gi ma i naj za ni mqi vi jom utak mi com, u ne de qu od 19 sa ti, iz me |u naj ve }eg fa vo ri ta za osva ja we pr vog me sta Du na va i do ma }i na. Si no} je od i gra no pr vo ko lo, da nas i su tra igra ju se no va dva. Sa mo po bed nik va di vi zu za fi nal ni tur nir. Da na {wi pro gram po ~i we u 9 sa ti utak mi ca ma dru gog ko la Ba wa Lu ka – Po let, Du nav – Spar tak (10), Be ~e jac – Sen ta (11), a uve ~e se igra tre }e ko lo: Sen ta – Ba wa Lu ka (17), Spar tak – Be ~e jac (18) i Po let – Du nav (19). Po red Be ~e ja, do ma }i ni po lu fi nal nih tur ni ra za va ter po li ste ro |e ne 1995. go di ne i ka sni je su Be o grad, Le sko vac i Obre no vac. V. J.

ODR@ANA SKUP[TINA VSS

Stefanovi} sekretar Re dov na sed ni ca Skup {ti ne va ter po lo sa ve za Sr bi je odr `a na je u Be o gra du. Po sle osvr ta pred sed ni ka Ve li bo ra So vro vi }a na iz u zet no uspe {nu go di nu ra da Sa ve za, sjaj nih re zul ta ta, ka ko se ni or skih i mla |ih ka te go ri ja, ta ko i ve li kih uspe ha u klup skoj kon ku ren ci ji, do ne te su i od lu ke. Pr vo je jed no gla sno usvo jen iz ve {taj o po slo va wu VSS iz me |u dve skup {ti ne, za tim je ve }i nom gla so va usvo jen pred log no vog Sta tu ta usa gla {e nog sa no vim Za ko nom o spor tu, a on da je jed no gla sno na pe riod od ~e tri go di ne iza bran ge ne ral ni se kre tar Mar ko Ste fa no vi}. Ob je di we na je funk ci ja Pred sed ni ka uprav nog od bo ra i pred sed ni ka Skup {ti ne VSS, ko ja }e se ubu du }e zva ti Pred sed nik Sa ve za, a oba vqa }e je Ve li bor So vro vi}.

Ni {li je }e gle da ti na {e naj bo qe te ni se re u du e lu sa [ve |a ni ma

DEJVIS KUP

Srbija–[vedska u Ni{u Pred stav ni ci Me |u n a r od n e te n i s ke fe d e r a c i j e (ITF) da li su ze le no sve tlo da se u ha li ^a ir od i gra me~ pr vog ko la Svet ske gru pe Dej vis ku pa. Naj bo qi te ni se ri Sr bi je do ~e ka }e u fer bu a ru se lek ci ju [ved ske u re no vi ra noj ha li ^a ir u Ni {u. Ka ro li na Pre zih, pred stav nik ITF po sle obi la ska Ni -

{a po tvr di la je tu in for ma ci ju. - Ha la ^a ir je pro {la teh ni~ ku kon tro lu i po se du je sve teh ni~ ke uslo ve za od i gra va we me ~a Dej vis ku pa iz me |u Sr bi je i [ved ske - re kla je Pre zih. Gra do na ~el nik Ni {a Mi lo{ Si mo no vi} ni je krio za do voq stvo po sle po tvr de da }e taj grad bi ti do ma }in ve li kog sport skog do ga |a ja.

- Upor nost qu di u gra du se is pla ti la. Bi }e to spek takl za ju `nu Sr bi ju, jer }e se pr vi put u ovom de lu ze mqe odr `a ti re pre zen ta tiv ni me~. Ovo je jo{ je dan od na ~i na da po boq {a mo po pu la ri za ci ju te ni sa u Sr bi ji, ali i ve li ki zna ~aj za sport u re gi o nu i za mla de igra ~e u Ni {u. Na da mo se i da qe sa rad wi sa TSS za or ga ni za ci ju bu du }ih ve li kih tak mi ~e wa - is ta kao je Si mo no vi}.

GREND SLEM TURNIRI

Sjajni Nole i Royer Pr vi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} i [vaj ca rac Ro xer Fe de rer od i gra li su dva naj bo qa me ~a na grend slem tur ni ri ma u 2011. go di ni, ob ja vi lo je Udru -

`e we te ni skih pro fe si o na la ca (ATP). Za naj bo qi grend slem me~ mi nu le se zo ne pro gla {en je duel iz me |u \o ko vi }a i Fe de re ra u po lu fi na lu US Ope na. [vaj ca rac je na tom me ~u imao vo| stvo od 2:0 u se to vi ma i dve me~ lop te na svoj ser vis u pe tom se tu, ali je srp ski as, na kon ve li kog pre o kre ta, us peo da tri jum fu je re zul ta tom 6:7 (4:7), Ve li ki ri va li: No vak \o ko vi} i Ro yer Fe de rer 4:6, 6:3, 6:2, 7:5.

\o ko vi} je ka sni je u fi na lu sa v la d ao Ra f a e l a Na d a l a i pr vi put u ka ri je ri osvo jio tur nir u Wu jor ku. Epi tet dru gog naj bo qeg me ~a na grend slem tur ni ri ma u 2011. pri pao je du e lu iz me |u \o ko vi }a i Fe de re ra u po lu fi na lu Ro lan Ga ro sa. Fe de rer je sla vio re zul ta tom 7:6 (7:5), 6:3, 3:6, 7:6 (7:5), na n ev { i No l e t u pr v i po raz na kon 41 uza stop ne po be de. Pre ma iz bo ru ATP, na tre }em me stu je po be da Ra fa e- la Na da la nad Ame ri kan cem Xo nom Iz ne rom u pr vom ko lu Ro lan Ga ro sa.

c m y

dnevnik

SPORT

subota17.decembar2011.

MU [KA SU PER LI GA: VOJ VO DI NA NS SE ME GO STU JE @E LE ZNI ^A RU

Pri pre ma za Evro pu Utak mi ca sa @e le zni ~a rom u Be o gra du do bro }e do }i od boj ka {i ma Voj vo di ne NS se me zbog evrop skog me ~a ko ji im ka sni je sle di, po {to lak {eg pro tiv ni ka u do ma }em pr ven -

{a ju na tre nut ke pru `a li do sto jan ot por. - Iako smo u se ri ji od dva po ra za, po ka za li smo do bre pe ri o de u me ~e vi ma s Par ti za nom i Am {te te nom. Na `a lost, pa do vi u igri su pri sut ni i ve o ma te -

- Igra }e mo tri pu ta sa @e le zni ~a rom, jed nom u pr ven stvu i dva pu ta u Ku pu, pa je ve o ma bit no da da nas po be di mo i da im po ka `e mo da smo ja ~i. Iz ba ci li su u Ku pu Spar tak iz Qi ga, {to je bi lo ma lo iz ne na |e we, ali

Ka pi ten No vo sa |a na An dri ja Ge ri} u ak ci ji

stvu ne ma od tre nut nog fe we ra {a. Igra we utak mi ca na tri fron ta ve li ki su pro blem No vo sa |a ni ma i po ten ci jal no lak {i po sao sa @e qom je pri li ka da se uslov no od mo re i do bro pri pre me za re van{ 2. ko la ^e lenx ku pa sa austij skim A{te te nom. Sla vi li su cr ve no-be li po be du u pr vom ovo se zon skom su sre tu sa @e le zni ~a rom sa 3:0, me |u tim Be o gra |a ni su u tom okr NA RED NE NE DE QE IGRA JU SE ^E TVRT FI NA LA KU PA

Su bo ti ~an ke u Pan ~e vu Na red ne ne de qe od i gra }e se pr ve utak mi ce ~e tvrt fi na la 47. Ku pa Sr bi je u kon ku ren ci ji od boj ka {a i od boj ka {i ca. Je din stvo }e u Sta roj Pa zo vi do ~e ka ti Par ti zan (22. de cem bar, 18 ~a so va, tv), a istog da na sa sta ju se i @e le zni ~ar - Voj vo di na NS se me (19). Utak mi ca Mla di rad nik - Cr ve na zve zda igra se u pe tak (23. de cem bar) od 19 ~a so va, dok }e Rib ni ca i Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca pr vu utak mi cu ~e tvrt fi na la od i gra ti u su bo tu (24. de cem bar) od 19 ~a so va. Kod da ma sa sta ju se: Di na mo (P) - NIS Spar tak (20. de cem bar, 18 ~a so va), Je din stvo (U) Vi zu ra (21. de cem bar, 18.30), Ko lu ba ra - TENT (22. de cem bar, 18) i Po {tar - Cr ve na zve zda (23. de cem bar, 20). Re van{ me ~e vi kod mu {ka ra ca od i gra }e se od 24. do 26. de cem bra, a kod da ma od 23. do 26. de cem bra. U ~e tvrt fi na lu Ku pa Sr bi je igra }e se po dve utak mi ce, a po bed ni ci }e iz bo ri ti pla sman na fi nal ni tur nir. U slu ~a ju da obe eki pe ostva re po jed nu po be du, pla sman u po lu fi na le iz bo ri }e tim ko ji ima bo qi set ko li~ nik.

{ko iz la zi mo iz tih si tu a ci ja. @e le zni ~ar je fe we ra{ u li gi, ali ne }e mo to ola ko shva ti ti i pru `i }e mo mak si mum, jer mo ra mo da oprav da mo ulo gu fa vo ri ta. Ozbiq nost i po `r tvo va we je oba ve zno, a ako to bu de na po treb nom ni vou, po be da ne }e iz o sta ti - re kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}. No vo sa |a ni }e sa @e le zi ~a rom od i gra tio tri utak mi ce u sve ga ne de qu da na.

mi slim da smo fa vo ri ti i da je sve u na {im ru ka ma. Ni sam za do vo qan ni svo jom, ni igrom ce le eki pe u Austri ji i mo ra mo pa do ve, ko ji su nor mal ni, da sve de mo na mi ni mum i on da }e sve bi ti ka ko `e li mo - is ta kao je ka pi ten No vo sa |a na An dri ja Ge ri}. Utak mi ca @e le zni ~ar - Voj vo di na NS se me po ~i we u 17.30 ~a so va. M. R.

kultura

subota17.decembar2011.

dnevnik

СИНОЋ У НОВОСАДСКОМ СТУДИЈУ „М”

Отворен фестивал видео уметности „Видеомедеја” Ме ђу на род ни фе сти вал са вре ме не ви део умет но сти „Ви де о ме де ја“отво рен је си ноћ у Сту ди ју „М“ РТВ Вој во ди на. Овај тро днев ни фе сти вал ко ји се су тра за вр ша ва, отво рио је по кра јин ски се кре тар за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње Ми ло рад Ђу рић. Око 500 ра до ва при сти глих из це лог све т а, би ће пред ста ље но кроз че ти ри те мат ске це ли не (Visible Cities, From Dawn to Dusk, A Perfect World, Between two worlds), у из бо ру уред ни ка про гра ма Ива не Срем че вић, Дра га на Жи ван че ви ћа и Алек сан дра Да ви ћа. „Умет ни ци пот пу но рас те ре ће ни од ко мер ци јал них ци ље ва и осло бо ђе ни од ути ца ја по ли тич ког еста бли шмен та, ка ко ка жу ор га ни за то ри Ви де о ме де је, при ка за ће шта је за пра во но ва ме диј ска умет ност да нас кроз јед но ка нал не и ви ше ка нал не ви део ин ста ла ци је, ге не ра тив не и нет

про јек те, ин тер ак тив не и хи брид не фор ме“. Фе сти вал Ви де о ме де ја фо ку си ран је на умет нич ке про јек те ко ји ком би ну ју сли ку и звук, на пред ну ко му ни ка ци ју и објек те од ви део-ра до ва, до ку мен т ар них и крат ких филм ских фор ми, ди ги тал них ани ма ци ја, ме диј ских ин ста ла ци ја, ин тер вен ци ја у про сто ру, ин тер ак тив них и ро бо ти зо ва них обје ка та, урл про је ка та, open source апли ка ци ја, жи вих ауди о ви зу ел них на сту па, елек трон ске му зи ке. Пу бли ка је си ноћ ви де ла пр ве две так ми чар ске се лек ци је, а ве че рас у 19 са ти сле ди пре зен та ци ја „Екс пе ри мен ти и њи хо ва де ца“ (Ле и ла То пић), а за тим и дру ге две так ми чар ске се лек ци је: A perfect world у 20 са ти и Beetween two worlds у 21.40 ча со ва. У 23 са та је за ка зан лајв на ступ Chasing waves live (Paul O’Donoghue) у ве ли кој са ли Сту ди ја „М“..

Су тра по сле пре зен та ци је АВИ Фе ста-фе сти ва ла крат ког ал тер на тив ног фил ма (Зо ран Бо јо вић) у 18 ча со ва, сле ди се лек ци ја Made in Serbia у 19.30 са ти. У 21.30 ча со ва тро чла ни жи ри ко ји чи не Ле и ла То пић (За греб), Зо ран Бо јо вић (Под го ри ца) и Чед Па ку шев скиј ( Ми ла но), од 40 ода бра них ви део ра до ва и 13 ме диј ских ин ста ла ци ја про гла с и ћ е до б ит н и ка на г ра д е “Сфин га” у обла сти ли не ар не ви део про јек ци је, и до бит ни ка на гра де “Бог дан ка По зна но вић” у обла сти ме диј ских ин ста ла ци ја. „Ви д е о м е д е ј у“ по д р ж а ва ј у Скуп шти на гра да Но вог Са да, По кра јин ски се кре та ри јат за кул ту ру и Ми ни стар ство кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва Ср би је. Улаз на све про гра ме je сло бо дан. Н. Пејчић Фото: Н. Стојановић

ЗА НАГРАДЕ ЗЛАТНИ ГЛОБУС

ВЕЧЕРАС У СНП-у ПОВОДОМ ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА УМЕТНИЧКОГ РАДА

Немом филму „The Artist” Монографија и изложба о Мири Бањац шест номинација Oбјављивањем номинација за Златни глобус почела је традиционална „сезона лова„ на холивудске награде. Неми филм „The Ar tist„ води у трци за Златни глобус са шест номинација. То је црнобели омаж ери немог филма у Холивуду француског редитеља Мишела Азанависијуса који је понео између осталих, номинације у категорији за најбољу комедију/мјузикл, глумца у комедији/мјузиклу, споредну женску улогу и редитеља. Овај филм је ушао у трку за награду Њујоршких филмских критичара у категорији за најбољи филм и најбољег редитеља, а добио je три номинације за награду Америчког удружења глумаца (САГ). Следе га у стопу драма „The Help„о црним слушкињама 60-их година у Мисисипију, и породични филм „The De scen dants„ са Џорџом Клунијем у главној улози, који су добили по пет номинација. Клунијев политички трилер „Мартовске иде„ добио је номинације у четири категорије, као и филмо-

ви „Поноћ у Паризу„ Вудија Алена и „Mo neyball„, прича о бејзболу са Бредом Питом. Међу глумицама у трци за Златни глобус суи Мерил Стрип (Челична лејди), Глен Клоуз (Алберт Нобс), Вајола Дејвис

(The Help), Руни Мара (Девојка са тетоважом змаја) и Тилда Свинтон (Морамо да разговарамо о Кевину), а код глумаца Џорџ Клуни (The De scen dants), Леонардо Дикаприо (Ј. Едгар), Мајкл Фасбендер (Sha me), Бред Пит (Mo neyball) и Рајан Гослинг (Мартовске иде).

У категорији за најбољи филм на страном језику номиновани су редитељски првенац Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“, као и кинески филм „Цветови рата”, белгијски „Дечак са бициклом”, ирански „Развод” и шпански „Кожа у којој живим”. Анђелина Џоли је филм снимила на енглеском и босанскосрпско-хрватском и на њен захтев, филм је у САД пуштен на БХС са енглеским титловима, преноси „Холивуд рипортер”. Она је и написала сценарио за филм у коме играју глумци из региона. Зана Марјановић глуми муслиманку која се пре рата у Босни 199295. забављала са српским полицајцем, кога игра Горан Костић. По избијању рата, она завршава у кампу са другим жртвама силовања које чувају полицајци. Када је реч о малом екрану, највише номинација добиле су ХБО драма „Bo ard walk Em pi re„, NBC серија „30 Rock„ и Фоксова музичка серија „Glee”. Свечана 69. додела Златних глобуса одржаће се 15. јануара у Лос Анђелесу, а домаћин ће бити британски комичар Рики Жерве.

НА ФЕСТИВАЛУ ЕВРОПСКОГ И НЕЗАВИСНОГ ФИЛМА У КЦНС

„Пут ветра” Саше Матијевића У оквиру 15. „Еуро – ин“ фестивала европског и независног филма, сутра у 20 часова у биоскопу Културног центра Новог Сада биће приказан филм „Пут ветра“ аутора Саше Матијевића, настао у холандско-српској копродукцији, студија „MS Vi su als“ и новосадске „Playgro und“ продукције. Ово остварење Матијевића је после премијере на фестивалу „Синема сити“ у јуну ове године у Новом Саду, имало пројекције и у такмичарским програмима међународних филмских фестивала у Карловим Варима (Чешка) и Ла Хоји (САД). „Пут ветра“ је драма са елементима фантастике. Прича говори о тридесетогодишњем ТВ репортеру који пролази кроз тежак животни период: одласком на задатак, у њему се буде интензивна сећања на недавну прошлост, растанак са девојком, коју не може да преболи. У таквом стању сусреће необичног назнанца у парку и почиње да открива ствари, њему важне а невидљиве и недоступне обичном човеку. Убрзо долази до сазнања и мудрости која не дозвољавају да се живот сагледава и живи као јед-

Из филма „Пут ветра”

носмерна улица без излаза. Нашавши се у граничној ситуацији, не без муке, почиње да преузима контролу над својим сновима и својим животом... Саша Матијевић је студије камере завршио у Холандији, где ради као камерман. Снимао је и продуцирао документарне филмове, ТВ емисије и репортаже, а „Пут ветра” је његов дебитантски играни филм. Ова прича би,

према најавама аутора, требало да буде заокружена као трилогија. За наставак филмске приче „о потрази за животном мудрошћу“ управо настаје сценарио који пишу Матијевић и Драган Станковић, сценариста и косценариста у филмовима редитеља Марина Малешевића и Саболча Толнаија, снимљеним и онима који су у процесу настанка. В. Ц.

Промоција књиге о нашој познатој драмској уметници Мири Бањац, објављена поводом шездесет година њеног уметничког рада, као и отварање изложбе под називом „Лица Мире Бањац“, биће приређени вечерас у 19 часова у Српском народном позоришту. Монографију о Мири Бањац, као и изложбу, приредио је Зоран Максимовић, а у представљању књиге учествују: проф. др Весна Крчмар, мр Мирослав Радоњић, Душко Богдановић, Мира Бањац и приређивач.Изложбу, конципирану тако да презентује „многоликост” у глумачком умећу Мире Бањац, као и њену „многоликост” у другим животним преокупацијама, отвориће драмске уметнице Милена Дравић и Гордана Ђурђевић Димић. Монографија је својеврсни омаж Мири Бањац поводом шездесет година уметничког рада, и

састављена је из дванаест целина, а садржи и документацију и именски регистар, као и њену биографију на српском и енглеском језику. Ова књига тврдог повеза на 496 страница, осим текстова

ПРИПРЕМА СЕ НОВА ДРАМСКА ПРЕДСТАВА У СНП-у

ПРОТЕСТ ЈЕВРЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ПОВОДОМ ГОСТОВАЊА СНП У БУДИМПЕШТАНСКОМ ПОЗОРИШТУ

O феномену фрустрације У Српском народном позоришту припрема се нова драмска представа под називом „Фруст“, у режији и по концепту Предрага Штрпца. Ова представа говори о фрустрацији и упућује на научно-театарски приступ овом феномену. Представа настаје кроз процес радионица, а текст кроз рад на импровизацијама. Аутори простора, сценографије и костима су глумци. - Различити облици фрустрације прате сваког човека на овој планети, од почетка света и века. То је неизбежно. Ми не нудимо решење нити одговор како да се човек реши фрустрације јер је то немогуће, али покушавамо да сагледамо са свих страна шта је у основи сваке фрустрације и како она, колико год да је тешка, може бити искоришћена за даљи развој човека, појединца, друштва - каже редитељ ове представе Предраг Штрбац. Представа указује на разне аспекте овог феномена: Фрустрација као стални пратилац сваког појединца; као извор неправде; као начин прочишћења; као инспирација за промену; као унутрашњи затвор; и као модус вивенди. Премијера представе „Фруст“ планирана је крајем јануара или почетком фебруара на Камерној сцени Српског народног позоришта. Н. П-ј.

Мире Бањац и приређивача, садржи и још oкo две стотине написa глумичиних колега, пријатеља, сарадника, публике... Сарадници на припреми монографије су: Весна Крчмар (библиографија и изводи из позоришних критика и интервјуа), Данијела Ковач (попис позоришних, радијских и ТВ улога, режија и награда), Љиљана Динић и Бојан Јовановић (избор и обрада фотографија), Оливера Цибула (лекторка) и Биљана Нишкановић (именски регистар), Ненад Богдановић (графички и технички уредник), Јелена Стојадиновић, Саша Шутиловић и Зоран Јелић (технички сарадници). Мира Бањац је, као наводи Зоран Максимовић, „име које се пише златним словима у нашем глумишту. Због огромног доприноса глумачкој уметности – развоју српског позоришта, филма, радија и телевизије, а тиме и доприноса српској култури и традицији, али и због њених хуманистичких особина, Мира Бањац је ‘уписана’ међу малобројна, велика имена нашег глумишта“. Н. П-ј.

Подршка садашњој управи Уј синхаза Поводом најављеног гостовања Српског народног позоришта из Новог Сада, средином идуће недеље, у будимпештанском позоришту Уј синхаз новосадска Јеврејска општина је јуче упутила протест у коме се наводи да је су директор и уметнички-директор овог будимпештанског театра познати екстремни шовинисти, антисемити, заговорници идеја одавно поражених у Другом светском рату. Горан Леви, председник Јеврејске општине указује да су аутори драмских дела одбијају да дају дозволе за извођење својих комада на бинама тог позоришта, наследници преминулих аутора учинили су исто то, неки реномирани уметници из света одбили су да дођу у земљу где се слободно може исказивати став који имају руководиоци тог позоришта, а и градоначелник Будимпеште изразио је своје дубоко незадовољство таквим ставом. Јеврејска општина у Новом Саду због тога изражава своје дубоко неслагање с овим гостовањем СНП указујући да се тиме скрнави успомена на те жртве и успоставља сарадња са тако назадним, екстремним шовинистима и антисемитима као што су руководиоци позоришта „Уј синхаз“. Информације садржане у писму – Протесту Јеврејске општине демантовао је у саопштењу

управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић. - Ултра десничарски управник који ће самовољном одлуком градоначелника Будимпеште руководити Уј синхазом, ступиће на дужност 1. фебруара следеће године.Ово гостовање СНП-а је и организовано у знак подршке садашњој управи „Уј синхаза“ с којом смо планирали сарадњу, а од које ћемо, међутим, одустати када нова управа буде ступила на дужност- указује Милосављевић.- Ми се, ипак, надамо да управа Уј синхаза неће бити промењена 1. фебруара, због огромног притиска европске позоришне јавности, чији је циљ да до ове промене не дође.Зато смо и потписали петицију против постављења ултрадесничарског управника.Поред тога, о нашем енергичном одбијању да компромитујемо име СНП-а, сведочи и податак да смо прекинули сарадњу са позориштем из Егера у Мађарској када је тамо дужност преузео десничар. Уј синхаз ће гостовати у СНП 31. јануара 2012, последњег дана старе управе, а пре евентуалног доласка управника – десничара.И то ће по речима Милосављевића бити још један вид подршке досадашњој управи Уј синхаза у Будимпешти.

SveT

c m y

dnevnik

REJ TING AME RI^ KOG PRED SED NI KA

UKRATKO

Poginulo 25 po bu we ni ka ISLA MA BAD: Jedan vojnik i 25 pobuwenika poginuli su u okr{aju talibana i vojske u pograni~noj regiji Mamuzai na za pa du Pa ki sta na, sa op {tili su vojni zvani~nici. Oko 50 lokalnih ekstremista koji su ~ekali u zasedi kraj puta, otvorili su vatru na dobrovoqce Grani~nog korpusa. „Jedan na{ vojnik je poginuo a oko 20 je raweno”, izjavio je predstavnik grani~ara, a prenosi AFP. Na pad nu tim gra ni ~a ri ma pristigle su u pomo} i helihopterske jedinice. Sukob je okon~an za 25 minuta. Oblasti Mamuzai pod kontrolom dr `i jed na od ta li ban skih frakcija koju predvodi Hakimula Me{ud. Tokom ove godine u Pakistanu je poginulo vi{e od 3.000 vojnika u okr{ajima sa pobuwenim talibanima u ple men ski or ga ni zo va nim regijama na granici sa Avganistanom.

Ubi jen opo zi ci o ni ured nik DA GE STAN: Osniva~ vode}eg nezavisnog dagestanskog nedeqnika, u kom su objavqivani kriti~ki osvrti na vlasti te severne pokrajine, ubijen is pred re dak ci je, ja vqa AP Ma ski ra ni na pa da~ je Khadz hi mu ra da Ka ma lo va ubio je preksino} oko pono}i po lokalnom vremenu, hicima iz pi{toqa, ispaliv{i u wega devet metaka. @rtva je preminula nakon dolaska u bolnicu. Ne deq nih „^er no vik”, na ~ijem ~elu je bio Kamalov pokrenut je 2003. Izve{tavao je o policijskom zlostavqawu u borbi protiv islamisti~kog pobuweni{tva koje je krenulo u susednoj ^e~eniji da bi se ka sni je pro {i ri lo du` ru skog Kavkaza. Zbog svog subjektivnog izve{tavawa o brutalnim takti ka ma si gur no snih sna ga, uredni{tvo nedeqnika bilo je pod stalnim pritiskom vlasti.

Po dr {ka ve }a, ali ne do voq na za dru gi man dat VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama mogao bi da izgubi ako se ponovo kandiduje na izborima u novembru 2012. godine, pokazuju najnovija istra`ivawa. Ulaskom u 2012. godine, Obamini izgledi za ponovni izbor su u su{tini pola-pola, prema anketi koju su sproveli ameri~ka novinska agencija AP i Pres XFK. Utvr|eno je da ve}ina Amerikanaca smatra da predsednik zaslu`uje da bude smewen, iako su zabrinuti zbog republikanske alternative. Anketa je prvi put pokazala da ve}ina odraslih Amerikanaca - 52

odsto smatra da bi Obama trebalo da bude smewen, dok je 43 odsto izjavilo da zasluùje jo{ jedan mandat. U maju je 53 odsto Amerikanaca izjavilo da bi Obama trebalo da bude ponovo izabran, dok je 43 odsto reklo da ne zasluùje jo{ ~etiri godine. Uprkos neznatno ve}oj podr{ci, mnogi nisu sigurni da li bi republikanski predsednik bio boqi izbor. Na pitawe koga }e podràti slede}eg novembra, 47 odsto odraslih izjasnilo se za Obamu, a 46 odsto za Mita Romnija, biv{eg republikanskog guvernera Masa~usetsa. Prvi put od prole}a, vi{e

qudi misli da se ekonomska situacija poboq{ala. Rejting predsednika kad je u pitawu nezaposlenost pove}an je na 45 odsto u odnosu na 40 odsto u oktobru, po{to je stopa nezaposlenosti pro{log meseca pala na 8,6 odsto, {to je najni`i nivo od marta 2009. godine. Me|utim, Obamin rejting u pogledu vo|ewa privrede i daqe stagnira. Naime, 39 odsto ispitanika ga odobrava, a 60 posto ne. Telefonska anketa me|u populacijom od 1.000 odraslih Amerikanaca {irom zemqe sprovedena je u periodu od 8. do 12 decembra.

RU SI JA UPU TI LA RE ZO LU CI JU O SI RI JI

Bez sank ci ja re ì mu u Da ma sku WU JORK: Rusija je uputila Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije o Siriji kojom se osu|uje nasiqe, ali ne predlaù nikakve sankcije protiv reìma u Damasku. Ruskim nacrtom se istovremeno osu|uje nasiqe vlade sirijskog predsednika Ba{ara al Asada i opozicionih grupa, ali se ne predlaù nikakve sankcije, {to, kako prenose agen- Protesti u Siriji cije, verovatno ne}e biti dovoqno sirijske vlasti pribegle „disproza Zapad koji èli sna`niju akci- porcionalnoj upotrebi sile” preju protiv reìma. U dokumentu se ma demonstrantima. Rusija je izratraì od svih strana u Siriji da zila i zabrinutost zbog ilegalnog momentalno obustave svaku vrstu snabdevawa oru`jem naoruànih nasiqa, pri tom priznaju}i da su grupa u Siriji o kome zapadne di-

Nu kle ar ni ma te ri jal u Mo skvi MO SKVA: Ruski carinici zaplenili su radioaktivni materijal na aerodromu „[eremetjevo„ u Moskvi, koji je bio na putu za Teheran. Carina u saop{tewu navodi da je „spre~ila krijum~arewe„ radioaktivnog materijal prona|enog kod putnika koji je trebalo da se ukrca na avion za Iran. Nuklearni materijal je prona|en kada se aktivirao sistem za detektovawe radijacije koji je pokazao da je u holu aerodroma „[eremetjevo„ ona 20 puta ve}a od dozvoqene. Carinici su prilikom pretresa u torbama jednog putnika prona{li 18 metalnih delova koji su bili spakovani u ~eli~ne kanistre i pristupili su ispitivawu prona|enih predmeta. Re~ je o radioaktivnom izotopu natrijum 22 koji najverovatnije poti~e iz nuklearnog reaktora, a mo`e da se koristi i u medicinske svrhe.

plomate, kako tvrde, nemaju nikakva saznawa. Ruska rezolucija iznenadila je zapadne sile s obzirom na to da se Moskva protivila predlozima kojima bi se osudilo pona{awe sirijskih vlasti, ali pitawe je da li }e se i oko ovog nacrta dogovoriti s obzirom na to da su stigli komentari predstavnika velikih sila da je predlog rezolucije preslab, ali da su spremni na dijalog. Ameri~ka dràvna sekretarka Hilari Klinton zamerila je {to predlog „naizgled izjedna~ava postupke vlade s pona{awem mirnih demonstranata”, isti~u}i da su SAD spremne da rade s Rusijom na nacrtu rezolucije, po{to ga pa`qivo prou~e. Ambasador Rusije u UN Vitalij ûrkin izjavio je da je predlog rezolucije nai{ao na „konstruktivnu reakciju” u SB UN. Rusija i Kina su u oktobru uloìle veto u SB na predlog rezolucije Evropske unije kojom se osu|uje nemilosrdno gu{ewe antireìmskih protesta, u kojima je, prema podacima UN, ubijeno vi{e od 5.000 qudi. Zapad èli da se uvede potpuni embargo na oru`je i pruì podr{ka, ranije uvedenim, sankcijama Arapske lige vlastima u Damasku.

subota17.decembar2011.

IndIJA

Od otrov ne ra ki je umr lo 162 KAL KU TA: Od konzumirawa rakije proizvedene u ilegalnim destilerijama umrle su 162 osobe u selima oko grada Kalkute u zapadnom Bengalu, saop{tili su zvani~nici. Tako|e, veliki broj qudi je hospitalizovan. Policija je uhapsila 12 osoba zbog sumwe da su u~estvovale u proizvodwi i distribuciji rakije oboga}ene metanolom kako bi bila jo{ ja~a. Aso{ijeted pres javqa da su qudi sa simptomima trovawa registrovani u zdravstvenim ustanovama u utorak kod sela Sangrampur, a vi{e desetina otrovanih je i daqe u bolnicama. Bolnice u siroma{noj oblasti, 30 kilometara udaqenoj od Kalkute, prepune su `rtava, uglavnom, radnika i voza~a rik{i, koji su suvi{e siroma{ni da kupe kvalitetno alkoholno pi}e, navodi Agencija Frans pres. Pola litre {vercovane rakije ko{ta oko 10 rupija (20 centi), {to je mawe od tre}ine cene za alkohol u legalnoj prodaji. Ameri~ka agencija navodi da je 2009. najmawe 112 osoba izgubilo `ivot zbog upotrebe otrovnog alkoholnog pi}a na zapadu Indije.

ITALIJA

Pret we Mon ti ju i Ber lu sko ni ju RIM: Italijanska policija presrela je dva pisma u kojima se nalazio po jedan metak i prete}a poruka, upu}eni premijeru Mariju Montiju i Silviju Berluskoniju. „U svakom pismu nalazio se po metak i preteca poruka. U poruci pi{e: ‘razmislite o merama {tedwe ili }ete platiti’”, rekao je portparol policije, navode}i da je pismo presretnuto u po{ti u Ka-

labriji, prenela je agencija Frans pres. Osim biv{em i sada{wem premijeru, prete}a pisma stigla su i na adrese levi~arske Demokratske partije, Unije centra, kao i italijanskom ministru za socijalna pitawa. Sli~no prete}e pismo stiglo je u ponedeqak i gradona~elniku Rima, koji je u pismu dobio dva metka, a poruku su potpisale Crvene brigade.

Di plo mat ski gaf [var cen ber ga o Pu ti nu PRAG: [ef ~e{ke diplomatije Karel [varcenberg {okirao je opozicionu levicu kada je u parlamentu nosio bex „Do|i, Putine! Mar{ na mesto, Putine„.Opozicione socijaldemokrate su optu`ile ministra za diplomatski gaf. Bex s komandama kakve se daju psu, najpre je osvanuo na stranicama ~e{kog dnevnika „Mlada fronta Dnes”, a [varcenberg je

rekao da ga je nosio jer je to - samo {ala i da je stavio bex da ne bi razo~arao devojku koja mu ga je poklonila. „Bio bih razo~aran ako bi se zbog toga ruski premijer uvredio. Ja to do`ivqavam kao {alu. Ali ako bi bio povre|en posle svega {to sada izvodi u Rusiji, savest bi me grizla mawe”, rekao je [varcenberg.

Potpredsednik Poslani~kog doma Skup{tine i ministar spoqnih poslova u socijaldemokratskoj vladi u senci, Lubomir Zaoralek takvu {alu osudio je kao neukusnu i rekao da nije mogao da veruje o~ima {ta pi{e na bexu. „To je nesre}no i jako me je iznenadilo. Ministar spoqnih poslova ima druga~ije na~ine da se izjasni”, rekao je Zaoralek.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YU LI JAN ASAN@ Britanski Vrhovni sud odobrio je Xulijanu Asanù da uloì àlbu na odluku o izru~ewu [vedskoj, gde je optuèn za silovawe i seksualno uznemiravawe Saslu{awe je zakazano za 1. februar slede}e godine. [vedske vlasti èle da ispitaju 40-godi{weg Asanà, kojeg su dve nekada{we volonterke u „Vikiliksu”, u avgustu 2010. optuìle za silovawe i seksualno uznemiravawe.

FI DEL KA STRO Vo|a kubanske revolucije Fidel Kastro (85) u{ao je u Ginisovu kwigu rekorda kao meta 683 poku{aja ubistva, objavqeno je na Kubi. Kastro je osoba koju su poku{ali najve}i broj puta da ubiju, prema onome {to se navodi u Ginisovoj kwizi rekorda i u arhivama ameri~ke Centralne obave{tajne agencije (CIA), glavnog naru~ioca tih poku{aja ubistva”, preneo je sajt „Cu ba de ba te”.

MO A MER GA DA FI Glavni tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda Luis Moreno Okampo kaè da postoje „ozbiqne sumwe” da je smrt libijskog lidera Moamera Gadafija bila ratni zlo~in. Okampo je izjavio novinarima da je poslao pismo lideru libijskog Nacionalnog prelaznog saveta u kome se raspituje za vladine planove da istraì navodne ratne zlo~ine. Gadafijeva }erka Aj{a zatraìla od MKS istragu u vezi s ubistvom.

UHAP [E NO 112 PE DO FI LA U 22 EVROP SKE ZE MQE

Na fo to gra fi ja ma sek su al no zlo sta vqa we be ba HAG: U 22 evropske zemqe uhap{eno je 112 osoba tokom policijske operacije u borbi protiv de~ije pornografije na internetu. Na snimcima zlostavqane i bebe. Europol je odbio da pru`i detaqe o konkretnim zemqama, uhap{enim osobama i `rtvama, navode}i samo da su osumwi~eni stari izme|u 20 i 50 godina.

Na meti „Operacije Ikar” bili su oni koji razmewuju najekstremnije video materijale, najgore mogu}e fotografije seksualnog zlostavqawa beba i mla|e dece”, objasnio je Vejnrajt. Oko 9.000 sati video materijala visokog kvaliteta zapleweno je tokom istrage, rekao je danski inspektor Jens Henrik Hejbjerg koji je pre-

Euro pol je od bio da pru `i de ta qe o kon kret nim ze mqa ma, uhap {e nim oso ba ma i `r tva ma, na vo de }i sa mo da su osum wi ~e ni sta ri iz me |u 20 i 50 go di na „U 22 zemqe do sada smo identifikovali 269 osumwi~enih i uhapsili 112 osoba”, izjavio je direktor Europola Rob Vejnrajt na konferenciji za novinare u Hagu gde je sedi{te te agencije.

cizirao da su osumwi~eni razmewivali materijal direktno sa jednog na drugi kompjuter. Europol je saop{tio da je istraga vo|ena sa danskom policijom zbog wene velike stru~nosti u toj oblasti.

Danska policija je brzo prikupila informacije o osumwi~enima zahvaquju}i novoj logisti~koj tehnici razvijenoj u Danskoj i prosledila ih policijama vi{e zemaqa. „Posao je obavqen u septembru, a hap{ewa su usledila u oktobru i novembru”, istakao je Hejbjerg i dodao da je policija iz-

vr{ila 189 pretresa. U Danskoj je uhap{eno 19 mu{karaca izme|u 24 i 55 godina zbog „posedovawa i distribucije de~ije pornografije”, saop{tila je danska policija koja je zaplenila i „59 kompjutera i 2430 primeraka eksternih medija”. Belgijska policija je saop{tila da je identifikovano 19 osumwi~enih, a da je uhap{ena jedna osoba. Direktor Europola Vejnrajt je precizirao da je „vi{e od 120 primeraka prona|eno samo kod jednog osumwi~enog {to predstavqa vi{e od 600 sati filma”. U prethodnoj operaciji Europola u martu uhap{eno je gotovo 200 osoba koje su bile me|u 70.000 ~lanova jednog foruma.

subota17.decembar2011.

oglasi

dnevnik

oglasi

subota17.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

Posledwi pozdrav

Petru Mati}u

Mikici

Parastos }e se odr`ati danas, 17. 12. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 10 ~asova. Peco na{, tvoj odlazak ostavio je veliku tugu u na{im srcima ali tvoje vedro lice, tople o~i, qudskost i dobrota ostaju zauvek u na{em se}awu. Tvoji najmiliji: }erke \ur|ica i Zorica i supruga Marija.

od kolega iz JGSP Novi Sad Sindikalna organizacija Samostalni sindikat.

223/P

43663

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav

na{em dragom sinu, bratu, stricu i ujaku

Mikici Milanu Tomi}u

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici i zimski odmor. Sobe i apartmani . U`i centar povoqno. Telefon 063/81-54-200, 018/880100. 43227

^ASOVE iz osnova elektrotehnike daje profesor sa velikim iskustvom u nastavi. Telefon 401-293. 43413

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, u centru grada, od 1. januara. Telefon: 060/100-61-63. 43580

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 43476

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 41220

od tatinih kolega iz Remonta JGSP Novi Sad.

obele`i}emo danas, 17. 12. 2011. godine u 11 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

222/P1

Wegovi najmiliji. â&#x20AC;&#x17E;Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, i u wemu o~i neke, nebo ne~ije, neko lice, ne znam kakvo, mo`da de~ije, staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.â&#x20AC;? V. P. Dis

Posledwi pozdrav

43675

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 76. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav dragom

Mikici od kolega iz Udru`ewa voza~a i automehani~ara JGSP Novi Sad.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 43517

222/P

Svom voqenom suprugu, ocu, dedi i svekru dajemo godi{wi pomen u nedequ, 18. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

kumu Mirku Sima Rocanov

VEOMA POVOQNO useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 43619

PARAGOVO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun. Telefon 063/86-26-504. 43559

VEOMA POVOQNO prodajem lokale 16 i 19m2 komletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 43620

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 42771

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren. Eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 43655

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/1612-358. 43375

Sahrana je u nedequ, 18. 12. 2011. godine, na Pravoslavnom grobqu, u Srbobranu.

Radomir Svorcan O`alo{}eni: supruga Zorka i sin Milan sa porodicom.

Kum Miroslav sa porodicom.

1939 - 2010. Rajko moj, bezbri`no po~ivaj u miru. Sre}ni smo bili sa tobom. Supruga Ratka sa porodicom. 43664

43669

Posledwi pozdrav

KUPUJEM: kwige, predratne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 43405 PRODAJEM bukova drva, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 43428 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841. 43503

S tugom i po{tovawem ostaje se}awe na Vas.

43671

Posledwi pozdrav dragom kumu, prijatequ

Simi Rocanovu

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

@eqku Dragosavcu

@eqku

od porodice Hertl.

od Veselina Popovi}a sa porodicom.

Porodica Svejkovski.

43670

43672

43666

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kolegi

subota17.decembar2011.

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i deka preminuo 16. 12. 2011. godine u 70. godini.

Sa tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 30. godini preminuo na{ dragi sin, brat, suprug i otac

Miroslav Veliov

Miroslavu Veliovu Kolektiv JGSP Novi Sad.

Sahrana je danas, 17. 12. 2011. godine, u Ka}u, u 14 ~asova. O`alo{}eni: mama, tata, brat, supruga i deca.

59730/P

43639

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav dragom kolegi

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 17. 12. 2011. godine, u 11 ~asova dajemo pomen voqenoj majci, supruzi i baki

Mirko Bosni} Mikici Stani Radi}

Nadi Nikoli} S tugom i po{tovawem ostaje se}awe na Tebe. Kolektiv Grand TT-a i Grand Tours-a.

Sahrana je u ponedeqak, 19. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

od stanara zgrade Podgori~ka 2 - 8.

378/P

Neizreciva je bol koju si ostavila svojim odlaskom. S qubavqu koju smrt ne prekida `ivi{ u na{im srcima. Tvoji: suprug Triva i }erke Gordana i Vesna, unuci Nemawa, Natalija i Tijana.

43649

O`alo{}ena rodbina: sinovi Bo`idar i Dejan sa porodicama.

Posledwi pozdrav na{em

43650

Posledwi pozdrav pokoj dragom bratu

ve~ni

SE]AWE na mog tatu

43652

Vida Jovanovi} Navr{ila se duga i tu`na godina od kako si nas napustila, a nedostaje{ nam sve vi{e. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Tvoji: unuk Boba, unuka Nata{a i praunuke Milica i Miwa.

Mikiju

Lazara Le|anca 16. 12. 2002 - 16. 12. 2011. od porodica: Ratkov, Crnkovi} i Sele{i.

43658

Posledwi pozdrav dragom

Radi Mr|enu

Posledwi pozdrav dragom

Sin Vladimir sa Vesnom i Borkom.

43657

43643

Posledwi pozdrav na{em bratu

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Mikiju

Bra}a Gojko i Bogdan, sestre Sava, Mara i Stana sa porodicama.

Tetka Magda, te~a Dragan, brat Juga i sestra Maja.

Mikici

43604

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo godi{wi pomen odr`ati danas, u 11 ~asova, na grobqu.

Kostevski Ivanu Ilija Pauni}

od kuma Raceta sa porodicom.

od: Vlade, Nene i Bore.

43662

43660

od porodice Adamovi}.

43646

POMEN Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama na{a draga mama, baka i ta{ta

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{a draga mama

Marija Zlokolica

ro|. ]ulibrk

Danas, 17. 12. 2011. godine, na Alma{kom grobqu, u 10 ~asova odrà}emo pomen. Zahvalni za sve {to je u~inila i pruìla nam u ìvotu: porodice Milovanov i Zari}. 43641

U ~etvrtak, 22. decembra 2011. navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a draga i voqena mama, baba, ta{ta i prababa.

43602

43630

3 POMEN

Radojka Lazi} Krajinovi} 1955 - 2010.

Jovanka Majski ro|. Suvajxi} 1921 - 2010.

I daqe ti se nadamo.

Sa qubavqu ~uvamo uspomenu na wega. O`alo{}ena porodica.

Tvoje Katica i Radoslava.

O`alo{}ena porodica.

43642

43614

Godina pro|e, zaborava nema, a tuga i bol ve~no ostaju za na{om dragom Radom. Tuguju: suprug Veselin, sestra Zorica, svekrva Jasminka i mezimac Lale. Porodice Krajinovi} i Lazi}. 43629

^iTUQe l POMeni

subota17.decembar2011.

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

20. 12. 2008 - 2011.

Marjan Vati}

Daniel Katalin

Gavra Gruji}

Osam godina hodamo stazom se}awa. Volimo te.

17. 12. 2010 - 17. 12. 2011.

Mnogo nam nedostaje{, nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava.

Tvoji Vati}i i Pantovi}i.

dnevnik

Tvoji najmiliji.

Sa tugom i sa qubavqu ~uvamo uspomenu na tvoj mio lik i dobrotu. Arpad, Endre i Jelena.

43581

43386

43578

POMEN Navr{ava se {est meseci od kada nas je zauvek napustio na{ tata, deda i tast

Danas, 17. 12. 2011. godine, u 10 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu obele`i}emo pomen. Tvoji najmiliji: }erke Slavica i Radmila, unuci Lena, Anita, Nikola, Veqko i Aleksandar, zetovi Zoran i Nenad.

POMEN

Milo{ Bo{wak Mi{a

Branko Bardak

Qubav i bol nikad ne}e prestati. Neka te an|eli ~uvaju na nebu, mi }emo u srcima od zaborava.

17. 1. 2011. - 17. 12. 2011. Zauvek tuguju za tobom: supruga Danica, }erke Maja i Branka i unuka Jelena.

Vole te tvoji najmiliji kojima nedostaje{. 43449

Navr{ava se 40 dana od kada nije sa nama na{ voqeni deda, otac i suprug

Pomen }e se odr`ati 18. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Dragi na{, po dobrom }emo te pamtiti, od zaborava ~uvati i sa ponosom spomiwati. Tvoji: unuka Du{ka, }erka Gordana i supruga Stana.

43575

43411

DEVETOGODI[WI POMEN

17. 12. 2002 - 17. 12. 2011.

Branko Bardak

Du{an Vu~urevi}

Obrad Miqevi}

^ E TR NAE S TOG OD I[W I POM E N

Vesna Pavkov Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

iz Bege~a Sa ponosom i tugom nosimo te u svojim srcima i mislima ~uvaju}i te od zaborava.

Sestra Nada, sa }erkom Qiqanom i unukom Tijanom.

Tvoji najmiliji.

43627 43513

Dragi @eqo, putuj mirno

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka, baka i ta{ta

Posledwi pozdrav dragoj mami

Od na{eg dragog prijateqa

17. 12. 2006 - 17. 12. 2011.

Nadi Nikoli}

@eqko Cica i Sloba sa decom.

43618

^ETRDESETODNEVNI POMEN svom voqenom bratu

Nada Nikoli}

Ratko Kozi}

Vlade Zori}a sa tugom i u lepom se}awu, rastaje se porodica Vu~i}.

od }erke Dane Mati} sa porodicom.

Sahrana je danas, 17. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

17. 12. 2007 - 17. 12. 2011.

43412

PETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj mami

Svaki trenutak je u na{im srcima, jer je plemenitost bila smisao wegovog `ivota.

Posledwi pozdrav dragoj mami

iz Futoga S qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

Wegovi najmiliji.

Tvoja supruga Jelica i sin \or|e.

43540

43634

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN Pro{lo je 40 dana punih tuge i bola otkad nas je napustio na{ voqeni tata

43616

43626

Gustow Jano{

O`alo{}eni: }erke Mira, Negosava i Dana sa porodicama.

@ivanu Mi}inu @ici

43622

TU@AN POMEN

Mi}i Jovi{i}u

iz Loka

Nadi Nikoli}

iz Ka}a od: sestre Slavice, zeta Stevana Popjovanov. Porodice Danijele i Dragane.

od }erke Mire Barac sa porodicom.

43617

43624

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Aleksandru Dra`i}u

Dragan ^etojevi}

Voqeni na{, `ivot bez tebe je prazan i pust, a tuga ve~na. Ti si bio sva na{a radost i sre}a koju smo iznenada izgubili, ali uvek dok `ivimo ~uva}emo uspomenu na tebe, tvoju mladost i lepotu. Po~ivaj u miru sa an|elima. Uvek si bio i bi}e{ sa nama.

17. 6. 2011 - 17. 12. 2011. U se}awu i mislima uvek si sa nama.

Roditeqi i brat sa porodicom.

Tvoji najmiliji. 43628

43477

na moju

od }erke Negosave Vukovi} i zeta Jove Vukovi}a.

Navr{ilo se ~etrdeset dana od preranog gubitka na{eg voqenog supruga, oca i dede. Hvala za svu qubav i dobrotu. Ve~no }emo te nositi u srcu i pamtiti tvoje toplo, nasmejano lice. O`alo{}eni tvoji najmiliji: supruga Du{anka i }erke Julija i Jelena sa porodicama.

43625

Canu Nekada, na po~etku na{e qubavi pisao sam ti: Se}aj se mene kada nisam pored tebe. Sada, kada vi{e nisi pored mene, svakog trena u mislima si mojim. Ostala su samo se}awa. Ostale su samo uspomene. Uspomene na Tebe, na tvoju, na na{u veliku Qubav. Ostala je samo tuga. Nikada te ne}u pre`aliti. Nikada, nikada te ne}u zaboraviti. Tvoj @u}ko. 43637

Ve~no o`alo{}eni sinovi Aleksandar i Miroslav. 43633

43635

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

SE]AWE

^apo Ile{ Bata Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 17. 12. 2011. u 11 ~asova odr`ati ~etrdesetodnevni pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milan Mladenovi}

GODI[WI POMEN

Savi Gavari}u

1944 - 2011. Sahrana je danas, 17. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 43632

Danas, 17. 12. 2011. godine poseti}emo wegovu ve~nu ku}u. Uvek }e{ biti sa nama. Wegovi najmiliji. 43576

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota17.decembar2011.

SE]AWE

TU@NO SE]AWE 1997 - 2011.

POMEN

Svetislav - Bata Beli}

\ur|inka Mi{kov 17. 12. 2010 - 17. 12. 2011.

Pro{la je jo{ jedna godina... Sa po{tovawem te spomiwemo a sa qubavqu ~uvamo u srcu. Parastos }e se odr`ati u 9 sati, u crkvi, u Ratkovu. Tvoji najmiliji: supruga Mira, sinovi Slobodan i Miodrag sa porodicama.

Danas, 17. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova okupi}emo se u Bege~u na grobqu povodom godi{wice smrti na{e voqene sestre i tetke.

Danas, 17. 12. 2011. godine navr{ava se 6 godina od kako nije sa nama na{a draga baka, mama i supruga

Aleksandar Ve}kalov Mi}a

Vida Krivokapi} Qubav i pa`wa koju si nam podarila `ivi u na{im srcima.

Sestra Miladinka, Borko, Bogdana i Nada.

43420

43488

Pro{la je tu`na godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, svekra, dede i pradede

POMEN 2006 - 2011.

Dvadeset godina ve}, samo je senka tvoja sa nama. ^uvamo tvoje re~i i osmeh tvoj koji iznenada bqesne u se}awu. Ali praznina ostaje. I tuga.

S qubavqu i po{tovawem, Tatjana, Igor, Vera i Danilo. 43568

SE]AWE

Porodica.

43430

Milo{ Popov Bracika

Todora Atanackova iz Ka}a Pomen }emo obele`iti danas, 17. decembra 2011. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

POMEN

Ve~no o`alo{}ena porodica.

Dragi tata, godine koje su pro{le ne umawuju bol i se}awe na tebe. Sve vi{e nam nedostaje{. Tvoji: \or|e, @ivan i Rajka.

43524

43491

Pro{la je tu`na godina od kako nema na{eg strica i dede

POMEN voqenom bratu

Svetislavu Beli}u Brati

Todora Atanackova To{e

iz Ratkova 1997 - 2011.

iz Ka}a S tugom u srcu, u se}awu svojih sinovaca \oke i Tome s porodicama.

Katica

Sestra Verica Raki}. 43515

Lazar

Branko Varenika

ro|. ^i~ovac

14. 5. 2010 - 17. 12. 2011.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo Vas u srcima i mislima. S po{tovawem, po~ivajte u miru. \or|e, @ivan i Rajka.

TU@NO SE]AWE

1987 - 2011.

1994 - 2011.

^ETVOROGODI[WI POMEN

SE]AWE

15. 12. 1952 - 15. 12. 1982.

Svetlana Varenika

Porodice: Varenika, Bani}, Qubojevi} i Ne{in. 43499

Cvetin Gligori}

Se}awa su bolna, nedostaje{ onima koji te vole.

Tvoja supruga sa decom.

Tvoja deca, mati i sestra s porodicom. 43520

43521

Ti si deo nas, u na{im srcima `ive}e{ ve~no. Tvoja porodica: sin Vlajko, supruga Dragica i }erke Vesna i Vera sa porodicama.

Od uvek smo bili porodica

Milenko Mi{kov U~a iz Sremskih Karlovaca Nikada te ne}emo zaboraviti dragi na{ Mile. Dok smo `ivi i ti }e{ biti `iv u na{im srcima.

1925 - 1996.

ro|. Petri} 1928 - 2011.

Tako }e zauvek i ostati.

koji je preminuo 15. 12. 2011. godine, u 67. godini, u Minhenu, gde }e se obaviti i sahrana. Po~ivaj u miru!

Aleksandra i Milan.

43456

43651

43556

Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti na{eg supruga i oca

POMEN Pro{lo je tu`nih 5 godina od kako nisi sa nama.

Jugoslava Milenkovi}a

Papadopulos Kostas

GODI[WI POMEN

19. 12. 2010 - 19. 12. 2011.

vodoinstalateru iz ^uruga

Milanu Kova~evi}u

Boro{ I{tvanu

An|a i Pera sa porodicom.

Du{anu Sre}kovu

Stevan Jerkov Ilinka Jerkov

Posledwi pozdrav zetu

Dragoquba Jevtovi}a Vladu Jevtovi}a Zagu Le{nik Danicu Jevtovi} \or|a Uli}a Vojkana Jevtovi}a Du{anku Uli} Bosu Jevtovi} - Stojanovi} Emila [tiglera

Porodica.

43457

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 17. decembra 2011. godine, u 10 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku dati {estomese~ni pomen na{em voqenom

@al za tobom bla`i nam sve ja~e uverewe da si deo jednog boqeg i lep{eg sveta.

43563

Po~ivajte u miru.

Ostavio si me s velikim brigama, te{kom tugom, bez tvoje podr{ke.

Du{ica Stokin

Porodica Stokin.

ro|. Malin 4. 7. 2010 - 17. 12. 2011.

Pera Kova~evi} ^ebac

Trinaest godina pro|e, zaborav ne do|e.

SE]AWE NA NA[E

17. 12. 2007 - 17. 12. 2011.

Mirjana Maksimovi} - Kova~evi}

43569

43492

43545

TU@NO SE]AWE

Tvoji: Paja, Milu{ka, Zolika i Sa{a.

17. 12. 1996 - 17. 12. 2011.

Popov

Godine prolaze, istina je te{ka i bolna. Nikad te ne}u pre`aliti, dobri moj brate.

Pro{la je najtu`nija godina, uvek si u na{im srcima.

Dragiwa Varenika Gaga

POMEN 1991 - 2011.

Mudroh Marija - Marena

Godina bez tebe ali qubav ostaje.

2006 - 2011.

^etrdesetodnevni pomen dajemo u subotu, 17. 12. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

Zahvalna deca. Dobrila, Nata{a, Vojin, Luka, Ogwen i Nikica.

O`alo{}ena supruga Stana.

Tvoji najmiliji.

Ve~no o`alo{}eni Wegovi najmiliji.

43514

43512

43475

43659

Ne postoje re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te pomiwemo i ~uvamo se}awe na Tvoj vedri duh i veliko srce za sve koje si voleo. S qubavqu tvoji: supruga Konstantina, }erke Eleni i Frosina, unuci i zetovi. 43501

07.05 08.00 08.05 08.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 21.40 22.00 22.30 00.00 02.00

tv program

subota17.decembar2011.

Кухињица Вести Стање на путевима ФЛУОШ 2011. - Последња вештица Цртани филмови (слов) Вуков видео буквар-слово В Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Џез денс студио Путеви наде Агро мозаик Вести Зелени сат Знамените жене Новог Сада Преконошка пећина Без упута Фаца Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Полако, па сигурно, квиз о прописима у саобраћају ТВ Дневник Европа за почетнике Спортска Војводина Све(т) око нас ТВ Дневник Без доброг алибија, филм Музички програм Војвођански дневник Непознато, филм Концерт: Горан Каран Без доброг алибија, филм

06.30 Из нашег сокака 07.30 ТВ Баштина 08.30 Пословни успех, емисија на мађ.са титл.на српском 09.00 Кухињица (мађ) 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Предање о средњовековној њитри, филм (слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Ток шок 13.35 Музички програм 14.15 Легенда о Луси Киз, филм 15.50 ФЛУОШ 2011. - Последња вештица 16.10 Вуков видео буквар-слово В 16.30 Питам се,питам се 17.00 Кад кућа није тесна 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Урбан џунгла (мађ) 22.00 Мађарска галерија историјских ликова (мађ) 22.30 Сећање на Маријана Дел Монака 00.00 ТВ Продаја

Зрно по зрно У најновијем издању емисије, поред сталних рубрика, гледаоци ће видети и прилог о томе шта компанија Агрожив планира да учини на плану нових производних инвестиција. У Зрењанину је представљен и пројекат коришћења обновљивих извора енергије у пољопривреди, о чему је на научном скупу говорио др Тимофеј Фурман с Пољопривредног факултета у Новом Саду. (КТВ, 12.00)

07.30 08.00 08.30 10.50 13.00 14.00 15.00

Глас Америке ТВ продаја Све о животињама Зелена патрола Хало, председниче Простор Лице с насловнице

Више од откоса Тема емисије је воћарство Србије и болести житарица. Гости емисије: проф. др Зоран Кесетовић, проф. др Мирослав Малешевић и др Радивоје Јевтић. Аутор и водитељ: Славиша Дабижљевић (Панонија, 18.00) 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 21.45 22.00 23.00 00.00

Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам Инфонет Војвођанске вести Филм: Исконски страх Глас Америке

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Серијски програм Сокаче Документарни програм Витраж Цртани филм Године пролазе Ленија Цртани филм Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Спорт нетворк Седам НС дана Серијски програм Објектив Документарни програм Најбољи лек Седам НС дана Серијски програм Објектив Лична грешка Седам НС дана Инспектор Морс

10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30

Евролига, магазин Преглед Евролиге Фудбал мондијал магазин Премијер лига, магазин Најава Премијер лиге Шкотска лига: Абердин – Хибернианс Премијер лига: Њукасл – Свансеа Премијер лига: Виган – Челзи Премијер лига, голови Евролига, магазин Португалска лига: Порто – Маритимо Премијер лига: Блекбурн – ВБА Премијер лига: Фулам – Болтон

16.00 18.30 20.30 21.00 21.30 23.30 01.30

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Водич кроз уметност и науку, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек , 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.03 12.19 12.48 13.00 13.26 14.04 14.49 14.56 15.46 16.47 18.28 18.57 19.30 20.05 21.09 23.07 23.11 01.04 02.00 02.03 02.51 03.19 03.53 04.27 04.48 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Плава птица Гастрономад Дневник Увиђај Би и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Аљоша Вучковић... као сав нормалан свет Непобедиво срце Поаро: Састанак са смрћу, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Непобедиво срце Плаћеници, филм Вести Скоро савршен човек, филм Ви и Мира Адања Полак Вести (03.00,04.00,05.00) ТВ лица: Аљоша Вучковић... као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Лети, лети песмо моја мила Непобедиво срце Верски календар

Марија Каран

СЕРИЈА

Непобедиво срце После сукоба са Милениним вереником Владом, Мирослав одлучује да напусти кућу Новаковића, посао у банци и да се врати у Београд. Милена се враћа кући и затиче брата и родитеље нерасположене и љуте због начина на који је раскинула веридбу. Одлучује да им каже истину о свом веренику. Улоге: Слобода Мићаловић-Ћетковић, Иван Босиљчић, Марија Каран, Нела Михаиловић, Предраг Ејдус, Ненад Јездић, Наташа Нинковић, Вања Милачић Режија: Здравко Шотра (РТС 1, 20.05)

06.00 07.30 09.40 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.30 01.45 03.00 04.30

Кобра Домаћин Филм: Библијски код Паклена кухиња Радна акција Жене Жене са Дедиња Први глас Србије - загревање Галилео Вести Забрањено воће Кад лишће пада Први глас Србије Филм: Колатерална штета Први глас Србије Топ спид Жене

07.55 08.20 09.20 10.50 11.00 11.35 12.35 14.00 16.00 16.35 18.30 19.00

Клиника вет С обзиром на то да је у току сезона лова, у новој епизоди емисије причамо о ловачким псима, а у рубрици „50 разлога за посету ветеринару” видећете шта се крије иза одбијања вашег љубимца да крене у шетњу - који разлог је посреди и зашто је одлазак код ветеринара неопходан. (РТС 2, 10.28) 06.18 Бразде 07.13 ТВ лица: Милош Биковић... као сав нормалан свет 08.01 Ајрон мен 08.23 Бернард 08.27 Мали медвед Миша 08.52 Зујалице 09.16 Блеја 09.23 Најлепше бајке света на српском знаковном језику 09.33 Верски календар 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.12 Свет здравља 12.41 Време одлуке 12.56 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.31 Икона 15.02 Бреме телевизије 16.00 Ми и наша земља 16.51 Верски календар 17.00 Вреле гуме 17.32 Тотал тенис 17.44 Рукометна фантазија 17.59 Духовно лице Белорусије-прво београдско певачко друштво 18.32 Концерт Раше Павловића 19.29 Поруке долине векова 20.28 Тајне говора тела 21.15 Свет спорта 21.40 Хоризонт 22.37 Српска симфонијска џез џвита 00.03 Вреле гуме 00.35 Рукометна фантазија 00.50 Ми и наша земља 01.45 Концерт Раше Павловића 02.32 Тајне говора тела

06.00 06.30 06.45 07.00 08.30 09.00 09.15 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Здравље и Ви Милица² Фуснота Филм: Синбад – легенда о седам мора Топ шоп Сваштарица Здравље и Ви Улови трофеј Мајсторски Слике живота Вести Шарено Филм: Најбољи Вести Двоугао Офис Универзум Филм: Велики удар Филм: Ђавољи рибњак Фринџ Филм: Најбољи Шарено Филм: Велики удар

dnevnik

c m y

20.50 22.30 00.25 02.25 03.20 04.45 06.05

Топшоп Знање на поклон Филм: Легенда о Гусарском рту По мери природе Вести Б92 Пријатељи Штребери Брзи и мртви Вести Б92 Филм: Клементина Вести Кошарка, АБА Лига: Цедевита - Партизан МТ.С Филм: Полицијска академија 2 Шпанска лига: Севиља - Реал Доушници Саут Парк Филм: Прекршене заклетве Филм: Белвил рандеву Укључење у Б92 инфо

Добро јутро Викендвизија Викенд, породични обрачун Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда Плејбој Филм: Опасна веза Филм: Каскадер пред дилемом 04.15 Филм 07.00 10.00 11.45 12.30 13.30 14.30 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.30

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Барби и Магични пегаз Југио Винкс Авантуре малог Пере Пресовање

Живадин Јовановић

Голи живот Бивши министар спољних послова Живадин Јовановић први пут закључује да је Србија увек била трн у оку великих сила и да су исте притиске преживљавали и Слободан Милошевић, као и садашња власт. Практично, захтеви великих никад се нису ни мењали. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 22.00) 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Граница, филм Телемастер Ауто У жижи Срећна звезда – Први српски таленат Голи живот Ауто У жижи Сузе Босфора Голи живот

Кери Вашингтон

Опасна веза Белац Кри Метсон и његова афроамеричка жена Лиса управо су купили нову кућу у четврти која је на гласу као изузетно сигурно место за живот. Али, њихова срећа је кратког века. Абел Тарнер, полицајац ветеран, прикривени расиста и њихов први сусед, одлучује да искористи моћ коју му даје значка како би се решио нежељених придошлица. Улоге: Семјуел Л. Џексон, Кери Вашингтон, Џеј Хернандез Режија: Нил Лабјут (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota17.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка Све жене мога мужа специјал Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење

08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна: Коњаници, филм 10.10 Кућни љубимци 10.45 То је Европа 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.29 Ветерани мира 13.15 Призма 13.58 Духовни изазови 14.26 Еко зона 14.52 Природни свет, док. серија 15.43 Културна баштина 16.03 Евромагазин 16.30 Потрошачки код 17.24 Репортери 18.29 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.05 Плес са звездама 22.46 Че: Герила, филм 01.07 Филмски маратон - ноћ Предатора: Предатор, филм 02.51 Филмски маратон - ноћ Предатора: Предатор 2, филм

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Човекова историја 10.00 Героуов закон 11.00 Почетак рата 12.00 Келтско наслеђе 13.00 Колонија 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Прави Хамлет 17.00 Грађевинска чудеса: заборављени кинески град 18.00 Господари рата 19.00 Царство мора 20.00 Германска племена 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Видео је убио радио 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Прави Хамлет 01.00 Грађевинска чудеса: заборављени кинески град

05.10 06.00 08.00 13.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.30

Домаћице из округа Оранџ Мрежа лажи Ургентни центар Филм: Војникова љубавна прича Фим: За љубав треба ризиковати Добра жена Плаве крви Вокер, тексашки ренџер Мистерије хејвена Филм: Ја у љубав верујем Филм: Проговори

07.45 Поп Пикси 08.20 Училица, квиз за децу 08.55 Ружа ветрова 10.55 На високој нози 12.45 Голи пиштољ, филм 14.25 ТВ ивент: Ступови земље 16.35 Такси, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Краљ лавова, филм 21.45 Ерагон, филм 23.40 Црна удовица, филм 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас 03.15 Осветник, филм

Ера гон Кра љев ством Ала ге си је вла да зли краљ Гал ба то рикс бив ши ја хач зма ја ко ји је из дао сво је дру го ве у же љи да се до мог не вла сти и мо ћи. Ка да де чак Ера гон про на ђе зма је во ја је ко је је по сла ла прин це за Ариа, од лу чи да се бри не о ње му... Уло ге: Џон Малковч, Ед Спелерс, Сијена Гилрој, Рејчел Вајс, Џереми Ајронс (РТЛ, 21.45) Ерика Еленијак

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Медитеранео Октоберфест Повратак Мејби беби Стикс Кинси Пустињски Месец Ф.С.И.

Меј би бе би Сем и Лу си ода ју ути сак иде ал ног па ра - мла ди, сек си, успе шни, у срећ ном бра ку, и ве о ма за љу бље ни. Од лу чу ју да је до шло вре ме за бе бу у њи хо вој по ро ди ци... Уло ге: Хју Лори, Раон Еткинсон, Ема Томпсон Ре жи ја: Бен Елтон (Синеманија, 18.00)

Бр ђа ни са Бе вер ли Хил са От крив ши на свом има њу наф ту, скром ни фар мер Џед пре ко но ћи по ста је ми ли јар дер и за јед но са кћер к ом Ели, не ћа ком Џе тром, ба ком и псом, на пу шта Ар кан сас и се ли се на Бе вер ли Хилс... Уло ге: Џим Варни, Дидрих Бадер, Ерика Еленијак, Клорис Личман, Лили Томлин, Леа Томпсон, Доли Партон Ре жи ја: Пенелопе Сперис (ХРТ 2, 18.01) 07.50 08.23 08.50 09.49 12.10 13.27 14.42 14.55 17.26 18.01 19.35 20.00 20.49 22.46 00.27 01.29

06.15 07.45 09.10 10.45 12.20 14.00 15.30

Ема Томпсон

06.00 Мале тајне 07.35 Као пас и мачка. Освета Кити Галор 08.55 Случајност 10.25 Управо венчани 12.00 Алвин и веверице 2 13.25 Амелија 15.15 Посебна веза 16.45 Приватни животи Пипе Ли 18.20 Замена 20.05 Дабар у породици 21.40 ТВ Онион 23.10 Мамут 01.10 Девојка која је шутнула осиње гнездо 03.35 Нулти осумњичени 05.15 Породица је породица

17.30 19.05 20.40 23.10 00.35 02.35 04.00 05.40

Мала ТВ Тролови Ни да ни не Краљица, филм Вал Гардена: Светски скијашки куп - Супер (М), пренос Храбро и на резултат, док. филм Метеор и велики котач Хокеј, егзибициона утакмица: Медвешчак - Москва, пренос КС аутомагазин Брђани с Веверли Хилса, филм Музика, музика... рок Покер у Јалти 1945, док. филм Велики хаклери, филм Фринге - на ивици Адвент у Дрездену Ноћни музички програм

Одбрана домовине Чудна фреквенција ии Ненајављени гост из таме Мекгајвер: Пут до судњег дана Крађа Зојин тајни живот Пери Мејсон: Смртоносан начин живота Тајна давања Кора без стида Трамвај звани жеља Светилиште Изван сумње Чудна фреквенција ии Ненајављени гост из таме Мекгајвер: Пут до судњег дана

04.00 Тихи пад 06.00 Заклетва 08.00 Чист и трезан 10.00 Луд за мамбом 12.00 Украдена срца 14.00 Мркли мрак 16.00 Момци 18.00 Останите с нама 20.00 Мумија 22.00 Тихи пад 00.00 Неваљале даме 02.00 Слава

Сијена Гилрој

10.00 Људских руку дело – Азије 10.55 Невероватна брзина 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Потрага за природним гасом 13.40 Грађевинске интервенције 14.35 Мегаградитељи 15.30 У потрази за забавом 16.25 Како се прави? 16.55 Како се то прави 17.20 Људских руку дело – Азије 18.15 Америчка лука 19.10 Велике селидбе 20.05 Како се прави? 21.00 Човек, жена, дивљина 21.55 Преживљавање 22.50 Позадина авионских несрећа 23.45 Лет изнад Аљаске 00.40 Велике селидбе 01.40 Човек, жена, дивљина

08.30 09.30 10.15 11.00 12.00 12.45 14.00 15.30 16.30 17.15 22.00 23.30 00.30 01.00

Биатлон Скијашки скокови Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Крос-кантри скијање Скијашки скокови Нордијско скијање Биатлон Билијар Коњички спортови Санкање Санкање Санкање

Са мо је ћу та ње на це ни

о кра јин ско ру ко вод ство је спрем но до че ка ло из так тич ких раз ло га, још сти ша ва та пи та ња, па ка же: де ли мич ну про ме ну по ли тич ке кли ме у ФНРЈ, „Чу ли сте раз не из ја ве о при вред ном по ло жа ју Вој во а До роњ ски о ге не зи о свом днев ни ку бе ле жи: ди не. То је са свим ло ги чан ре зул тат на шег до са да „Раз ли ке из ме ђу по кра јин ског и ре пу блич ког ру ко - шњег раз во ја. Не тре ба ту тра жи ти не ке по ли тич ке вод ства по че ле су кад смо по че ли да по ста вља мо пи та - гре шке, ни ти сум њи ве фак то ре. Наш раз ви так по сле ње еко ном ског и по ли тич ког по ло жа ја Вој во ди не. Док ра та био је та кав да је мо рао усло ви ти за о ста ја ње не се ћут ке пре ла зи ло пре ко гру бих пре ли ва ња, од но ше ња ких при вред них гра на као што су по љо при вре да и са ин ду стри је, из вр ша ва ли мак си мал но и ди сци пли но ва - о бра ћај. Кад би смо опет до шли у си ту а ци ју 1945, ве ро но пла но ве от ку па, од но си су би ли до бри. Сад су се од - ват но би смо из бе гли не ке гре шке, али си гур но је да ни јед ном по ква ри ли! До ду ше, тра ја ло је то ду же јер ми шта бит но у тој на шој по ли ти ци не би смо мо гли про смо би ли опре зни у по ли тич ким рас пра ва ма. На сто ја ли ме ни ти.“ смо да не уно си мо нер во зу. Или, ми смо се до го во ри ли По сле су шне 1954, на ред не го ди не су до ста по ра сле да пре ма Ре пу бли ци ис по љи мо што је мо гу ће ви ше це не по љо при вред них про из во да, што је кон со ли до ва ини ци ја ти ве у пред ло зи ма за из град њу обје ка та ко ји су пред ви ђе ни са ве зним или ре пу блич ким пла ном, а има усло ва да се гра де у Вој во ди ни. Око по је ди них је би ло то ли ко сми ца ли ца ре пу блич ких ор га на да се чо ве ку про сто ди за ла ко са на гла ви. Чак су за ку ли сно по гор ша ва ни усло ви кон кур са, са мо да не ка фа бри ка не оде у Вој во ди ну (нпр. це лу ло зе и па пи ра у Срем ску Ми тро ви цу). Ту смо ре ши ли да не по пу шта мо, па шта ис па ло.” До роњ ски је, мо гу ће, већ по сле устав них про ме на 1953, осе тио у ко јем прав цу ће ићи про ме на си сте ма вла сти у ФНРЈ. Пре шло се на „по де ље ну су ве ре - Шеф партије председава и војвођанским парламентом ност” Фе де ра ци је и ре пу бли ка (исти на, то је при кри ве но фор му ла ци јом да су но си о- ло по ло жај ин ди ви ду ал них по љо при вред ни ка (за јед но ци су ве ре ни те та „рад ни љу ди”) и кре ну ло се пу тем ка - с ме ра ма за по сте пе но на пу шта ње при нуд не ко лек ти кве-та кве де цен тра ли за ци је. Твр ди за го вор ник цен тра - ви за ци је), али иза зва ло ве ли ке про бле ме у гра до ви ма и ли зма Бла го је Не шко вић је баш због та квих сво јих ста - ши ре ње не за до вољ ства због ни ског стан дар да. У та во ва уско ро од стра њен из ру ко вод ства. квој си ту а ци ји, ЦК СКЈ-а је оце нио да је до бро што је Вој во ди на је устав ним про ме на ма, на из глед, до би ла у прет ход ном раз до бљу све ула га но у те шку ин ду стри са мо „ко зме тич ко по бољ ша ње”, али „па ра ле ли зам” ре - ју, али тре ба по сте пе но раз ви ја ти и стан дард гра ђан пу блич ких и по кра јин ских ин сти ту ци ја по ли тич ки је ства. био ве о ма зна ча јан за одр жа ње ауто но ми је Вој во ди не и На про ши ре ном пле ну му ПК СК-а за Вој во ди ну ни је слу чај но што је он био ме та же сто ких кри ти ка по - 1955, До роњ ски ка же по во дом за о ста ја ња Вој во ди не: ли тич ког цен тра Ср би је. Да се “Ми има мо углав ном ста ру ин цен тра ли зам не ће пре да ти ла ду стри ју, у ко ју се по сле ра та „Због по је ди них, сми ца ли ца ко, ви де ло се и по то ме што та ни је ни шта ула га ло. До бро је да, у тим устав ним про ме на ма, што су са чи ње ни ела бо ра ти за ре пу блич ких ор га на чо ве ку се Вој во ди на и Ко со во ни су до би ње ну ре кон струк ци ју, али ми про сто ди за ла ко са на гла ви. ле уста вом га ран то ва но ме сто не ве ру је мо да ће се та сред Чак су за ку ли сно у Са ве зној вла ди, као што су то ства до би ти. На и ме, то су ве о по гор ша ва ни усло ви кон кур са, ма ве ли ке су ме, а на ше ма те ри до би ле ре пу бли ке – што је, са мо да не ка фа бри ка не оде ина че, био је дан вид фе де ра ли јал не мо гућ но сти ни су та кве за ци је и из вр шне вла сти на ни да се мо же мо упу сти ти у та кве у Вој во ди ну, ре ци мо це лу ло зе воу Ју го сла ви је. У скла ду с ин ве сти ци је јер би то би ло као и па пи ра у Ми тро ви ци” устав ним про ме на ма из 1953. и до сад, са мо што се не би ула али и „оби ча јем” у свим ре пу га ло у те шку ин ду стри ју. Тре бли ка ма – о спа ја њу функ ци ја ше фа пар ти је и пред сед - ба на ћи ко је су нај рен та бил ни је и нај јеф ти ни је ин ве ни ка скуп шти не, Сте ван До роњ ски је 1954. јед но гла сно сти ци је ко је бр зо по ве ћа ва ју на ци о нал ни до хо дак.“ иза бран и за пред сед ни ка Скуп шти не АПВ. До роњ ски из но си не ко ли ко за ни мљи вих иде ја о За хва љу ју ћи се на из бо ру, До роњ ски је из ме ђу оста - „про це су ве зи ва ња“ ин те ре са се ља ка „ин ди ви ду ал них лог, ре као: про из во ђа ча“ с ин те ре си ма за дру га: „Да ва ње пр вен „Ми ни кад не сме мо из гу би ти из ви да да је Вој во ди - ства за дру га ма не зна чи да ће оне по љо при вред не на део НР Ср би је и с њом за јед но део ФНРЈ. За то се ми про из во де от ку пљи ва ти по утвр ђе ним ста бил ним це у на шем ра ду мо ра мо по ла зи ти са ста но ви шта ин те ре - на ма, већ тр жи шним. Не тре ба оче ки ва ти да на тр жи са це ли не, ићи за тим да ја ча мо де ло ве и це ли ну.“ шту не ће би ти осци ла ци ја, али си гур но не та ко ве ли Ова по след ња ре че ни ца, на увр нут на чин, за пра во, ких као до сад. Јер, ако би смо ишли на то да фик си ра ну ди ути сак да је До роњ ском већ тад по че ло да се за - мо це не по љо при вред них про из во да, он да то не би би ме ра да су ви ше иде за ин те ре си ма Вој во ди не па је он ло ни шта дру го не го вра ћа ње на от куп и има ли би смо био при ну ђен на то да јав но ис так не „ло јал ност це ли - не раз ви ја ње со ци ја ли стич ких од но са не го уну тра ни”. шње тру ље ње и да ље опа да ње за ин те ре со ва но сти за Ипак, кра јем 1954. у по ли тич ком ру ко вод ству Вој во - про из вод њу.“ ди не по чи ње се отво ре ни је раз го ва ра ти о при вред ном По та да шњој пар тиј ској прак си, про блем еко ном за о ста ја њу и су же ним ула га њи ма у по кра јин ску при - ског за о ста ја ња Вој во ди не још се не из но си ни пред вре ду – и то ис кљу чи во у по љо при вре ду. До роњ ски, ши ру пар тиј ску, а ка мо ли це лу јав ност.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota17.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Колебљиви сте у љубавном односу и очекујете иницијативу драге особе. Можете да изађете негде у јавност, очекујући провод бољи но што ће бити и уследити. Амбициозност и упорност у каријери су пожељне.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 17. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Напети сте, вредни и активни. Помало ломљиви и преосетљиви. Будите умерени у свему, поготово у приватном бизнису, уколико ипак радите. Викенд ће протећи бурно и динамично. Партнер делује сталожено.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Нисте сами ни трена. А и зашто бисте били? Позитивни сте у односу на партнера и на све друге с којима долазите у контакт. На тај начин заједнички идете истим путем и напредујете. Гости?

Аналитични сте и комуникативни, тражећи најбоље објашњење и решење за све што се дешава и што вам падне на памет. Партнер је заузео достојанствен и стабилни став, и ту нема неких великих промена.

Овог викенда можете бити вредни, радити свој посао, а затим се проводити с друштвом. Финансијски трошкови су готово неминовни, али се немојте нервирати због тога. Не одлажите сусрете и састанке.

Емотивно сте осетљиви, посебно када су у питању фамилија и деца. Лако се може десити да и сувише оштро одреагујете па да вам касније буде жао због тога. Смирите се, бројећи до100 и назад.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација је све боља и боља, али зато емотивна варира. Данас бисте могли повредити драгу особу, пријатеље или себе због неконтролисане страсти и пренагљене реакције. Планирајте пут.

Све је добро када је по вашој мери и опредељењу. Изгледа да партнер управо то има у виду јер вам некако иде низ длаку, одобравајући и прихватајући ваше жеље и ставове. Могли бисте заједно изаћи.

Љубавни однос је стабилан, испуњен поверењем и будућим плановима, што доприноси смиреној емотивној равнотежи. Проблеме можете очекивати у финансијском домену. Али, викендом уживајте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Скривене страсти ће оставити трага на вас па водите рачуна о томе шта се дешава иза затворених врата. Уколико имате здравствених проблема, неопходно је да одмах реагујете и потражите помоћ. Више одмора.

Обогатите свој живот интензивнијим активностима и разноликим садржајима. Није време да будете паметни колико да будете задовољни и ангажовани. Ако може и реални, ако не, како може.

Повлачите се у своју оазу мира, у којој само партнер може унети већу дозу страсти и адреналина. С друштвом одржавате уредне и готово утаначене контакте, све по истој шеми. Опустите се!

TRI^-TRA^

При зна ње V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Niш

Evropa

С кишом

Madrid

НО ВИ САД: Захлађење са кишом пре подне, а поподне делиRim мично разведравање. Ветар умерен до појачан западни и северозападни. Притисак испод нормале. Јутарња температура 8, што ће биLondon ти и максимална, а вечерња око 3 степена, што ће бити минимална. Cirih ВОЈ ВО ДИ НА: Захлађење са кишом. Од средине дана на северу Војводине разведравање, а поподне и на југу. Јутро ће бити тоBerlin плије од поподнева и вечери услед наглог пада температуре. Ветар Beч умерен до појачан западни и северозападни. Притисак испод нормале. Температура од 9 ујутру до 3 степена увече. Varшava СР БИ ЈА: Захлађење са кишом, а на планинама са снегом. Јутро Kijev ће бити топлије од поподнева и вечери. Ветар умерен до појачан северозападни. Притисак испод нормале. Температура од 5 до 6 стеMoskva пени. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу хладно са сунчаним интервалима. Почетком идуће седмице још хладније и St. Peterburg облачно, а могућа је суснежица и први снег у нижим пределима изAtina међу понедељка и уторка. У среду престанак падавина. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Настављају се неповољне временске прилике које изазивају тегоба код већине хроничних болесника, а нарочито код реуматичара и астматичара. Опрезно у саобраћају.

10 15 5 3 5 8 5

Го сту ју ћи у ток шоу Елен Дегенерес, по во дом из ла ска ауто би о гра фи је „Then Again”, глу ми ца Дајен Китон при зна ла је да је мо гла да се за ба вља са ком пју тер ским ге ни јем Сти вом Џоб сом, али је ми сли ла да је луд. На и ме, 65-го ди шња глу ми ца је по кој ног Сти ва упо зна ла се дам де се тих го ди на јер су би ли ком ши је у Њу јор ку. Стив је био упо ран у же љи да упо зна Да јен, ко ја му се сви де ла у фил му „Ени Хол”, ко ји ју је и про сла вио. Али, њи хов су срет ни је про шао она ко ка ко су се обо је на да ли. - Оти шла сам код ње га и ту су ства ри кре ну ле низ бр до. Он је стал но при чао о ком пју те ри ма, ка ко ће пре у зе ти свет. Ја сам се де ла та мо и ми сли ла: ОК, у ре ду. Он је на ста вио о то ме ка ко ће сва ко има ти ком пју тер у ку ћи, а ја сам ми сли ла: „ма ка ко да не” - при се ти ла се глу ми ца, на по ме нув ши да Сти ва ни кад по сле ни је сре ла. - Та да још ни сам би ла спрем на на то. Пи та ла сам се да ли је луд. Мо же те ли то да за ми сли те? Ка ква сам глу па ча би ла за кљу чу је искре но Ки то но ва.

VIC DANA - А, ово је портрет мог јадног мужа. - Ах... А кад је умро? - Није умро, само је јадан.

8 3 1 4 20

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

26 (14)

Slankamen

146 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

70 (10)

Zemun

219 (-1)

Bogojevo

59 (6)

Panчevo

256 (8)

Baч. Palanka

77 (2)

Smederevo

444 (-6)

Novi Sad

70 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

176 (8)

S. Mitrovica

96 (22)

Tendencija stagnacije

Senta

239 (1)

Beograd

175 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

136 (2)

NERA

Hetin

82 (2)

TISA

53 (1)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja