Dnevnik 18.januar 2010.

m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 18. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22604 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU

NAJAVA KOREKCIJE ZARADA U EPS-u POKRENULA LAVINU ISTIH ZAHTEVA

Ve}e plate svima ili nikom

str. 5

ZBOG NAJAVE DA ]E IM BITI SKRESANE PLATE, ZAPOSLENI U GRADSKIM JAVNIM KOMUNALNIM PREDUZE]IMA PO^IWU [TRAJK

Minimumom rada po funkcionisawu Novog Sada

NENAD ^ANAK

Ne}emo jo{ dugo ~ekati novi ustav

str. 3

str. 7

NASLOVI

Politika 3 DS ne popu{ta, odluka na SVM-u

Ekonomija 4 Najava jeftinih stanova rasterala kupce 4 Srbija }e morati da uvozi struju

OD KRIMINALACA ODUZETA IMOVINA VREDNA VI[E DESETINA MILIONA EVRA

Dileri droge vole besna kola Od 1. marta pro{le godine, otkako se primewuje Zakon o oduzimawu imovine proistekele iz krivi~nog dela, privremeno je oduzeta ili finansijskim istragama obuhva}ena imovina ~ija se ukupna vrednost procewuje na vi{e desetina miliona evra, saop{tili su ju~e ministarka pravde Sne`ana Malovi} i specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi}. Tim povodom ju~e je ispred zgrade Specijalnog suda bilo izlo`eno trideset oduzetih luksuznih vozila, me|u kojima i beli yip marke „audi“, koji, kako je navedeno, vredi vi{e od 100.000 evra. Ina~e, oduzeto je i sedam porodi~nih ku}a, 17 stanova ukupne povr{ine oko 1.100 kvadrata, i gotov novac u iznosu oko 550.000 evra. Po re~ima Miqka Radisavqevi}a, najve}i deo imovine privremeno je oduzet od okrivqenih za promet narkotika. str. 14

Novi Sad 7 Komunalna policija podruku s inspektorima

Vojvodina 11 Ni{ta ne gubimo jer ni{ta i nemamo

Dru{tvo 12 Epidemija sa`ima i gradivo 13 Mesara ubila kom{ijska zavist

Crna 14 Golubovi}eva grupa uhap{ena zbog trgovine narkoticima

Hladno sa slabim snegom

S P O R T

str. 15–19

Najvi{a temperatura 2 °S

RUKOMETA[I OTPUTOVALI NA EP U AUSTRIJU

LEGENDARNI MOMIR RNI] [IRI OPTIMIZAM

YOZEF KIZITO NEZADOVOQAN STATUSOM

HOKEJA[I SPARTAKA TRIJUMFOVALI U SUBOTICI

SVETOZAR ^IPLI]

Na svaku novost vaqa se navi}i str. 2

MILE DRAGI]

Tra`im partnera da me za{titi

str. 5

ponedeqak18.januar2010.

POLITIKA

PREDSEDNIK TADI] NAJAVIO DA ]E SRBIJA SKORIM USVAJAWEM REZOLUCIJE O SREBRENICI POKAZATI JASAN ODNOS PREMA TOM ZLO^INU

KOSOVO

Signali upozorewa Srbija iz vi{e izvora dobija signale koji ukazuju na to da se u me|unarodnim krugovima smatra da nezavisnost Kosova treba dovesti do kraja pre odluke MSP u Hagu, ocenio je biv{i ambasador u Francuskoj prof. dr Predrag Simi}. On je rekao da to potvr|uje i odluka crnogorske vlade da uspostavi diplomatske odnose s Kosovom, kao i izjava generalnog sekretara UN Ban Ki-muna da Srbija i Kosovo treba da ostave po strani razmatrawe statusa i posvete se regionalnoj saradwi.

Izbe}i sukob Rukovodstvo op{tine [trpce, koje podr`ava Vlada Srbije, poku{a}e danas da vrati kontrolu nad prostorijama koje je u petak preuzelo rukovodstvo formirano na kosovskim izborima. “Ne}emo davati povod za bilo kakav srpskosrpski sukob, ve} }emo argumentovano poku{ati da ih ubedimo u to da im radni prostor obezbedi Pri{tina, na ~ijim su izborima i izabrani”, rekao je predsednik op{tine Zvonko Mihajlovi}.

Boqka Balkana je {to niko ne `eli da pri~a o tu|im `rtvama

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je u intervjuu sarajevskoj televiziji OBN da se ratni zlo~ini ne mogu zaboraviti, kao i da narodi, dr`ave i pojedinci u regionu mogu ste}i moralni kredibilitet ako budu pokazivali saose}awe prema `rtvama druge nacionalnosti. „Boqka Balkana jeste {to su qudi spremni da govore samo o svojim `rtvama, a ne `ele da pri~aju o tu|im“, rekao je Tadi}, i dodao da to treba da se promeni.

Predsednik Srbije je kazao da je wegov odlazak u Srebrenicu na godi{wicu zlo~ina u tom gradu bio jedan od najte`ih dana za wega, kao i da je tada, kako je naveo, „do`iveo spoznaju koja ga je osna`ila u vo|ewu politike za poboq{awe odnosa naroda i dr`ava na Balkanu”. „Postoji trenutak kada, brane}i interes na{ih nacija i bira~a, moramo da donosimo odluke koje nisu uvek u skladu sa `eqama onih koji su nas bira-

li. Kada sam odlazio u Srebrenicu, nisam imao podr{ku {ire javnosti u Srbiji, ali ni u delu moje porodice. Ipak, doneo sam odluku i preuzeo odgovornost“, rekao je Tadi}.

|ewa” po kojima Srbi drugu sudbinu, osim sudbine `rtve, nemaju. Tadi} je izrazio nadu da }e Skup{tina Srbije uskoro usvojiti rezoluciju o Srebrenici, kao i da }e time biti iskazan ja-

Srbija ne}e podr`ati cepawe BiH [ef srpske dr`ave poru~io je da zvani~ni Beograd nikada ne bi podr`ao referendum koji bi vodio cepawu Bosne i Hercegovine. „Srbija ne}e podr`ati bilo kakav akt ili referendum koji bi vodio ka cepawu BiH, jer je Srbija garant Dejtonskog sporazuma“, poru~io je Tadi}, dodav{i da bi Srbija u suprotnom izgubila me|unarodni kredibilitet. On je naglasio i da nikada ne bi doneo ni odluku koja bi dovela u pitawe polo`aj Republike Srpske, kao entiteta u okviru BiH, napomiwu}i da }e Srbija po{tovati Dejtonski sporazum.

Boris Tadi} je kazao da u BiH svi `ele da budu u ulozi `rtve, te da ne pristaje na to da Srbija stalno bude u ulozi zemqe koja se izviwava, napomiwu}i da su i Srbi imali `rtve. On je, me|utim, istovremeno ukazao na to da ne pristaje ni na „duboka ube-

san odnos srpskog dru{tva prema tom zlo~inu. [ef srpske dr`ave je na kraju istakao da ne zna gde se kriju optu`eni za ratne zlo~ine Ratko Mladi} i Goran Haxi}, pri ~emu je optu`be da ih Srbija {titi nazvao – neosnovanim.

SPECIJALNI POSREDNIK EU ZA SEVER KOSOVA MAJKL \IFONI KA@E ZA „DNEVNIK“ DA BRISEL U POTPUNOSTI STOJI IZA EULEKSOVE OSUDE IMENOVAWA SUDIJA ZA KOSOVO

Beograd blokirao uspostavqawe funkcionalnog sudskog sistema Specijalni posrednik EU za za KiM Gorana Bogdanovi}a severni deo Kosova, italijanski [trpcu. ambasador u Pri{tini Majkl S druge strane, ambasador upo\ifoni, ka`e za „Dnevnik“ da zorava na to da je Srbija imenovastrategija za sever Kosova, o kowem sudija i tu`ilaca za Kosovo joj je pri~ao visoki me|unarodni prekinula proces koji je trebalo predstavnik Piter Fejt, nije kona~no da uspostavi funkciostrategija Unije. On dodaje da wenalni sudski sistem na severu Kogovi ciqevi ostaju poboq{avawe sova, te stoga Brisel u potpunosti komunikacije EU s predstavnicistoji iza onoga {to je rekao {ef ma Srba na severu Kosova, stvaraEuleksa Iv de Kermabo. we uslova za prevazila`ewe spo– Imenovawe tu`ilaca i sudija rova i preventivno delovawe da od Beograda je negativan i {tetan do sporova uop{te ni ne do|e, sve razvoj doga|aja, tim pre {to smo uz ja~awe aktivnosti i vidqivobili na putu da ostvarimo jedan od sti EU na tom deprimarnih cilu teritorije qeva – uspostaKosova. Ina~e, Ministar Bogdanovi} vqawe nadlepo mi{qewu sa`nosti Suda u dobro zna proceduru govornika Mitrovici, u za posetu Kosovu „Dnevnika”, pokojem bi radili sledwi doga|aji tu`ioci i sudije na Kosovu ne}e kako srpske, tadramati~no uticati na stawe seko i albanske nacionalnosti. Poverno od Ibra, niti ugroziti tez Beograda je blokirao taj proplanove Brisela da pribli`i EU ces, koji bi, pre svega, dao ve}u siSrbima sa severa Kosova. gurnost Srbima na Kosovu, jer je – Ministar Goran Bogdanovi} on jedini mogao popuniti postojevrlo dobro zna proceduru za po}u pravnu prazninu. Zbog vakuuma liti~ke posete funkcionera Srkoji traje ve} du`e nagomilao se bije Kosovu. Dakle, da je ta probroj slu~ajeva koji treba da budu cedura ispo{tovana, ne bi bilo procesuirani. O{te}eni ne znaju nikakvih problema. To ministar kome da se obrate, a oni koji su Bogdanovi} zna i zato mislim da osumwi~eni ili optu`eni za krine}e biti podizawa temperature vi~na dela nemaju mogu}nost da se – osvrnuo se \ifoni na nedavni brane. Zbog toga Evropska unija u incident, kada je kosovska polipotpunosti podr`ava stav Eulekcija prekinula posetu ministra sa – isti~e \ufoni.

Komentari{u}i navode iz strategije za sever Kosova, \ifoni je precizirao da je re~ o papiru na kojem se jo{ uvek radi i da su wegovi autori kancelarija Pitera Fejta i kosovska vlada, te isti~e da to nije strategija EU. – Evropska unija svoje strategija usvaja u Briselu i, koliko je meni poznato, o tome se nije pri~alo. Ciqevi EU na severu su i daqe isti oni koji su bili kada sam u oktobru preuzeo du`nost. Naravno, u interesu EU je da Srbi na severu Kosova imaju jaku lokalnu samoupravu i da se administrativno anga`uju na re{avawu svakodnevnih problema i pitawa s kojima se suo~ava stanovni{tvo a ne ti~u se direktno statusa Kosova. U tom smislu je va`no da se formira op-

{tina Severna Mitrovica i da se odr`e lokalni izbori – smatra \ifoni.

Isti~u}i da je zadovoqan po~etnim rezultatima postignutim u pribli`avawu EU Srbima sa severa Kosova, \ifoni je naveo da je uspostavio kontakte sa svim relevantnim dru{tvenopoliti~kim akterima severno od Ibra i da }e u severnom delu Mitrovice, najverovatnije ve} do kraja januara, biti otvorena „Ku}a EU“. U woj }e biti i wegova kancelarija, ali i drugi sadr`aji koji }e slu`iti za upoznavawe lokalnog stanovni{tva s incijativama koje je EU preduzimala ili preduzima u wihovu korist.

– Imao sam priliku da razgovarama s predstavnicima civilnog dru{tva, svih zainteresovanih strana, govorio sam i na Univerzitetu. Tokom svih tih susreta poku{ao sam da evidentiram koji su to svakodnevni problemi koji se ne ti~u statusa a koji, uz pomo} EU, mogu biti re{eni. Ideja je da EU budu vi|ena od qudi kao neko ko donosi ili poma`e u dono{ewu re{ewa, kao {to je bio slu~aj u Br|anima ili kod pitawa vlasni{tva. Re~ju, `elimo da direktno poka`emo da EU brine za i o Srbima sa severa Kosova – ka`e \ifoni. @. Panteli}

DNEVNIK

c m y

2

INTERVJU

SVETOZAR ^IPLI]

Na svaku novost vaqa se navi}i Postupak formirawa posebnog bira~kog spiska nacionalnih mawina po~eo je 9. novembra pro{le godine, ali odziv je jo{ uvek relativno slab, izuzev kada je re~ o ma|arskoj nacionalnoj zajednici. Ta ~iwenica, me|utim, nije ni zabrinula ni pokolebala Ministarstvo za qudska i mawinska prava.

– Posebni bira~ki spiskovi su novina. I u ovom slu~aju potrebno je da se na takvu novinu qudi naviknu, sa`ive s wom. Imaju}i upravo ovo u vidu, na samom po~etku upisa konstatovali smo da je sasvim realno da se sve nacionalne mawine upi{u u posebne bira~ke spiskove tek nakon dva izborna ciklusa. Napokon, procena je da }e zapravo najve}i talas upisa uslediti u posledweg meseca roka, dakle od polovine februara do polovine marta – ka`e za „Dnevnik” ministar za qudska i mawinska prava mr Svetozar ^ipli}.

On istovemeno podse}a da upis u poseban bira~ki spisak nije nikakva obaveza, nego je re~ o ustavnoj slobodi, kojom se svaki ~ovek mo`e, ali i ne mora koristiti.

– Svaka nacionalna mawina, bila upisana u poseban bira~ki spisak ili ne, ima isti korpus prava u okvirima Ustavom garantovane mawinske samouprave. Ili, da budem jo{ jasniji, upisom u bira~ki spisak neka nacionalna mawina se samo opredequje izme|u dva na~ina izbora svog nacionalnog saveta, na neposrednim izborima ili po elektorskom modelu. Ali, nezavisno od toga kako su izabrani, nacionalni saveti imaju isti opus nadle`nosti – ukazuje ministar.  Da li je dr`ava dovoqno uradila da uveri pripadnike nacionalnih zajednica u to da nema bojazni od upisa u posebne bira~ke spiskove?

– U politi~ki delikatnom procesu upisa u posebne bira~ke spiskove uloge su podeqene. Dr`ava promovi{e mogu}nost upisa, a nacionalni saveti i nacionalni li-

deri treba da vode kampawu za upis. Uostalom, od samog po~etka smo znali da neke nacionalne zajednice nisu za upis u posebne bira~ke spiskove, dok su one brojnije to `elele. Pretpostavqamo da }e na kraju i rezultati biti upravo takvi.  Kakve aktivnosti Ministarstvo planira da bi se podstakao upis u posebne bira~ke spiskove?

– Do kraja roka predvi|enog za upisivawe obi}i }emo sve nacionalne savete, uz poja~anu kampawu po elektronskim medijima.  Zakon o nacionalnim savetima dobio je sve pohvale, naro~ito susednih dr`ava. Me|utim, da li }e same nacionalne zajednice biti u stawu da iskoriste sve mogu}nosti koje pru`a taj propis – Svaka nacionalna zajednica sama }e odlu~iti o tome kako }e koristiti jednu ustavnu slobodu koja se zbirno naziva mawinska samouprava. Samo formirawe nacionalnih saveta nije obaveza nego pravo, koje mo`e a i ne mora biti iskori{}eno. Osnovni zadatak dr`ave Srbije sastoji se u tome da obezbedi potpunu dostupnost svim pravima iz mawinske samouprave, a stvar slobode svake nacionalne mawine je da se opredeli kako }e M. S. tu slobodu koristiti.

REKLI SU

Vukovi}: Vodimo ra~una o svojim interesima Povodom uspostavqawe diplomatskih odnosa zvani~ne Podgorice s Pri{tinom, Vlada Crne Gore zatra`ila je od Beograda da razume da weni koraci ne mogu promeniti status Kosova, ali zato mogu ugroziti crnogorske evrointegracije. “Ovim potezom Crna Gora nije htela da provocira, ve} vodi ra~una o svojim nacionalnim interesima i u tom kontekstu ima pravo na svoje odluke”, izjavio funkcioner DPS-a Miodrag Vukovi}.

Nikoli}: Zahla|ewe ne}e dugo trajati Odgovor Beograda na uspostavqawe diplomatskih odnosa Vlade Crne Gore s Pri{tinom, to jest povla~ewe ambasadora Srbije u Podgorici na konsultacije, predstavqa, po oceni politi~kog analiti~ara Milana Nikoli}a, „legitimni diplomatski gest”. “Treba da ka`ete u me|unarodnim odnosima {ta vas boli i {ta vas `uqa.

Dobro je da znaju {ta vam smeta. Me|utim, uveren sam u to da ovo zahla|ewe ne}e dugo trajati”, navodi Nikoli}.

POLITIKA

DNEVNIK

SAVEZ VOJVO\ANSKIH MA\ARA DANAS PRESU\UJE HO]E LI NAKON DVE DECENIJE POSTATI OPOZICIJA U SUBOTICI

DS ne popu{ta, odluka na SVM-u Ako rukovodstvo Saveza vojvo|anskih Ma|ara na dana{woj sednici Skup{tine Subotice ne ustukne pred zahtevima Koalicije „Za evropsku Suboticu“, SVM }e se od uvo|ewa vi{estrana~ja, a tome je ciglih dve decenije, prvi put u ovom gradu – gde ma|arsko stanovni{tvo s oko 40 odsto ~ini relativnu ve}inu – na}i u ulozi opozicije. U izjavi za „Dnevnik“ suboti~ki gradona~elnik Sa{a Vu~ini} jasno je stavio do znawa da Koalicija „Za evropsku Suboticu“ na dana{woj sednici Skup{tine grada ne}e ni za slovo odstupiti od materijala koji }e se na}i pred odbornicima. Drugim re~ima, to zna~i da }e sastav Gradskog ve}a, a to je ono {to Savez vojvo|anskih Ma|ara najvi{e boli, biti smawen za dva ~lana.

Gradona~elnik nije, me|utim, hteo da potvrdi ono {to se uveliko pri~a i po kabinetima unutar same lokalne samouprave i me|u novinarima: da }e uskoro kadrovi SVM-a, dosada{wa ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za kulturu Ildiko Lova{, kao i dr \ula Ladocki, kojem je (bio) poveren resor me|unarodne i regionalne saradwe, morati da potra`e novo radno mesto izvan Gradske ku}e.

Na pitawe zna li da je predsednik Skup{tine grada Jene Maglai najavio izlazak SVM-a iz vlasti kao mogu}nost ukoliko Koalicija „Za evropsku Suboticu“ bude istrajna u svojim dana{wim namerama, Sa{a Vu~ini} je odgovorio: „Meni ni{ta nije najavio“, a na pitawe {ta }e se dogoditi ukoliko se to i ostvari, rekao: „Ni{ta, vide}emo onda kada iza|u“!

Vu~ini} ka`e da tokom posledweg odlaska u Beograd, krajem pro{le nedeqe, nije dobio nikakve instrukcije od rukovodstva DS-a, jer je adresa wegovog boravka tom prilikom bila Ministarstvo odbrane (s kojim je grad sklopio posao otkupa vojne imovine).

Umesto toga, gradona~elnik i lider suboti~kih demokrata svoj iskaz o autonomnosti u odnosu na centralu stranke kojoj pripada poja~ao je stavom da je „krajwe

Sa{a Vu~ini}

vreme da Subotica ne pla}a ceh dogovora na vi{im nivoima“.

Novi moment u odnosu na „posledwu krizu“ odnosa DS-a i SVM-a u Subotici, ako je ona uop{te prestajala – jer „bra~ne” razmirice izme|u suboti~kog DS-a i SVM-a traju jo{ od trenutka kada su se demokrate pokazale dovoqno jakima da ugroze do tada nepriko-

sve ovo vreme nevoqko je vlast morala deliti s Ma|arskom koalicijom, koju ~ini 17 odbornika SVM-a i ~etiri DSVM-a. Ipak, iskoristiv{i ve} podu`u neslogu unutar opozicione „Srpske liste za Suboticu“ (koju je u vreme formirawa novog saziva lokalnog parlamenta ~inilo 13 odbornika), saveznika su na{li u kadru Socijalisti~ke partije Srbije Tomislavu Veqkovi}u, koji je i bio „~ovek koji nedostaje“ za ultimativni potpis 34 odbornika Jeneu Maglaiju za sazivawe dana{we sednice Skup{tine grada.

Kako }e se SVM danas pona{ati? Recimo, nije te{ko zamisliti da ponove postupak koji su ve} primenili 24. juna pro{le godine, tj. da nakon nekoliko protokolarnih primedbi jednostavno napuste sednicu i objave ono {to ve} du`e najavquju. Mnogo je te`e zamisliti da se u istoj situaciji izlo`e (samo)poni`avawu i primene radikalski recept iz Skup{tine Srbije tako {to }e opstrukcijom

Ugro`en {iri koalicioni okvir?

U slu~aju da SVM danas odlu~i da napustiti koaliciju u Subotici, otvaraju se brojna pitawa. Taj potez bi, verovatno, posledi~no proizveo padawe ili samopovla~ewe wihovih kadrova, ne samo iz lokalne samouprave nego i iz javnih komunalnih preduze}a, gradskih institucija, ukqu~uju}i i obrazovawe i informisawe, na {ta je ova stranka posebno osetqiva. Takav gubitak – {to je Jene Maglai posredno i najavio u izjavi na{em listu – doveo bi i do „preispitivawa odnosa“ s DS-om na {iroj ravni, a tu se onda otvara i tema ko je dobitnik a ko gubitnik zbog Subotice, koja, kako god se uzme, va`i za reprezenta odnosa izme|u SVM-a i DS-a. Uostalom, u gradu se ve} spekuli{e i o atmosferi koju bi mogao zate}i predsednik Ma|arske Laslo [oqom kada u martu do|e u trodnevnu posetu na{oj zemqi, kao i o tome {ta }e Boris Tadi} kao odgovor ponuditi svom kolegi iz Budimpe{te na konkretno pitawe o uzrocima krize u odnosima s legitimnim politi~kim predstavnicima najve}eg broja vojvo|anskih Ma|ara. snovene pozicije najja~e stranke vojvo|anskih Ma|ara – svakako je taj {to je Koalicija „Za evropsku Suboticu“ za dana{wu sednicu uspela da na|e jo{ jednog odbornika kako bi imala tanku, ali apsolutnu ve}inu. S 32 svoja odbornika i Brankom Franci{kovi}em iz Buweva~ke stranke Vojvodine, Koalicija „Za evropsku Suboticu“

maltretirati i druge i sebe, pri ~emu }e jo{ dodatno poraditi na gubqewu svog politi~kog imixa u kojem su maniri kod ozbiqnih qudi jo{ uvek na ceni. I tre}e, {to je jo{ te`e zamisliti pa je mo`da ba{ zbog toga i najostvarivije – da se partneri u postupku „razvoda” u posledwi tren ipak pomire.

Z. Romi}

Mrkowi} nastavqa da brani Milo{evi}a Na izbornoj sesiji Udru`ewa „Sloboda“, nevladine organizacija koja se „bavi afirmisawem istine o politici biv{eg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milo{evi}a”, za predsednika Skup{tine udru`ewa izabran je Uro{ [uvakovi}, a u novi saziv tog tela, koji broji 90 ~lanova, izabrani su i nekada{wi predsednik Crne Gore i premijer SRJ Momir Bulatovi},

funkcioner SPS-a Milutin Mrkowi}, i ~lanovi SANU Mihailo Markovi} i ^edomir Popov.

U Skup{tini „Slobode“ su tako|e i profesori Beogradskog univerziteta Oskar Kova~, Vladimir [tambuk, nekada{wi generalni sekretar SPS-a Gorica Gajevi}, biv{i direktor „Politike“ Dragan Haxi Anti}, kao i Mira Markovi}, udovica Slobodana Milo{evi}a.

ponedeqak18.januar2010.

INTERVJU

Koalicija SPS–PUPS–JS-a odr`ala je ju~e svoju zavr{nu konvenciju pred izbore u Oxacima, zakazane za 24. januar. „SPS sa svojom politikom u celini pokazuje spremnost da se vrati na velike staze. Moramo u svojim nastupima imati jo{ vi{e odlu~nosti i spremno se uhvatiti u ko{tac s ozbiqnim problemima koji su prisutni u Srbiji. Tu moramo pokazati svoju odgovornost. Oxa~ka op{tina je upori{ta SPS-a. Radi}emo u perspektivi na pronalasku odgovaraju}ih kadrova i mogu}nostima za ulagawa u ovu sredinu koja je nekad bila privredni gigant”, rekao je Da~i}. Osim wega, zavr{noj konvenciji prisustvovali su i Jovan Krkobabi} i Momo ^olakovi} iz PUPS-a, lider JS-a Dragan Markovi}, funkcioneri SPS-a @arko Obradovi} i @ivorad Smiqani}, prvi ~ovek oxa~kih socijalista dr \or|e Bogdanovi}...

DSS ka`e da ima re{ewe Oxa~ane je pre dva dana poseto lider DSS-a dr Vojislav Ko{tunica sa saradnicima. „Ove godine mo`emo posti}i dobar rezultat na lokalnim izborima. Za razliku

NENAD ^ANAK, LIDER LSV

Ne}emo jo{ dugo ~ekati promenu Ustava Lider Socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak potvrdio je u intervjuu „Dnevniku” da }e se u narednih nekoliko nedeqa videti s premijerom Srbije da bi razgovarali o tome dokle se stiglo u utvr|ivawu zakona o vra}awu imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini. Naime, nakon dogovora, koji je lider LSV-a postigao s premijerom o prihvatawu amandmana te stranke na Zakon o nadle`nostima APV u decembru pro{le godine, najavqeno je i da }e uskoro biti definisano pitawa imovine i izvornih prihoda Vojvodine.

– Nemam razloga da ne verujem da }e to obe}awe, koje sam dobio od premijera, biti realizovano u doglednom roku – rekao nam je ^anak. z LSV insistira na tome da se zakonom o sredstvima u javnoj svojini Vojvodini vrati imovina, koja ukqu~uje i javna dobra kao {to su putevi, `eleznica i drugo. Mislite li da su ostali partneri u koaliciji spremni da podr`e takav zahtev?

– Zaista ne znam {ta druge stranke misle, ali znam da je apsolutno protivno zdravom razumu da imovina koja se nalazi u Vojvodini – ne pripada Pokrajini. I zato }emo napraviti jasan predlog {ta u taj popis pokrajinske imovine treba da u|e, a mislim da }e taj predlog na najboqi na~in razotkriti i koje su stranke zaista provojvo|anske, a koje samo poku{avaju da se takvima prika`u. z Iz SVM-a su, me|utim, upravo LSV kritikovali da je odustao od vojvo|anskih interesa, po{to niste podr`ali wihov amandman na republi~ki buixet kojim se tra`ilo vi{e novca za pokrajinsku kasu?

– Mogu samo da podsetim na to da je LSV u Skup{tini Vojvodine 13 puta tra`io da se na dnevni red stavi pitawe privatizacije Naftne industrije Srbije, odnosno obe{te}ewe Vojvodine u tom procesu. Niti jednom nismo dobili podr{ku SVM-a, a po tom na{em predlogu trebalo je da se Vojvodini obezbedi 50 procenata procewene vrednosti NIS-a, {to zna~i oko 1,1 milijardu evra. S druge strane, SVM je svojim amandmanom tra`io 40 procenata od iznosa napla}enog za privatizaciju NIS-a, {to iznosi oko 300 miliona evra. Pa vidite ko je tu u pravu, a ko nije! A da se tu koristi argument

VESTI SPS spreman na povratak

3

da mi, eto, nismo iskoristili priliku da ucewujemo Vladu Srbije u trenutku dono{ewa buxeta, to je vrlo neozbiqno. Naime, kad poku{ate da oborite buxet, bez ikakvih prethodnih dogovora i najava, mo`e se postaviti pitawe u ~iju korist se takav buxet obara. I mene je to zaista zabrinulo. Jer, Srbija je jedva napravila nekoliko drhtavih polukoraka prema evropskim

Ostaviti zemqu usred ekonomske krize u vakuumu vlasti pogoduje samo ekstremistima i demagozima. Za ekstremiste smatram klerofa{iste, a za demagoge – napredwake i radikale integracijama, a mi odjednom dolazimo u situaciju da se obara buxet te i takve Vlade. A ta Vlada, koliko god joj {ta ko zamerao, poslala je Radovana Karaxi}a u Hag, te obezbedila viznu liberalizaicju gra|anima svoje zemqe. Bar se ne{to uradilo od onog {to se obe}alo, za razliku od Ko{tuni~inih vlada koje su Srbiju muwevito gurale u ponor. z Da li ta odluka SVM-a mo`e ostaviti ozbiqne posledice po odnose u vladaju}em bloku, ili po odnose te stranke i LSV-a?

– Ovo nije pitawe na{ih odnosa, jer su oni stvarani u najte`im vremenima kroz koja je ova zemqa prolazila. To da li se mi sla`emo o nekom zakonu ili ne, tu mo`emo tragati za dogovori-

ma i ~ak imati razli~ite stavove. Ali, kad se postavi pitawe rata ili mira, prava gra|ana...

LSV i SVM nikad nisu bili na razli~itim stranama. I to je ono {to karakteri{e na{e odnose. Ovo je bilo prvi put da se o nekom krupnom pitawu nismo slo`ili. Ali, {ta bi bilo da je LSV podr`ao amandman SVM-a i da je Cvetkovi}eva vlada oborena? I{li bismo na izbore i time bi slede}ih godinu dana svi procesi u zemqi bili paralisani. Ostaviti zemqu usred ekonomske krize u vakuumu vlasti pogoduje samo ekstremistima i demagozima. Za ekstremiste smatram klerofa{iste, a za demagoge – napredwake i radikale. z Kako komentari{ete probleme u realizaciji novog Statuta i novih nadle`nosti APV, a pre svega zbog nedefinisanih izvora finansirawa Pokrajine?

– Iskustvo iz istorije pokazuje da je mnogo lak{e sprovesti nacionalizaciju, a mnogo te`e denacionalizaciju. Sli~no je i s Vojvodinom. Najlak{e je bilo 1988. godine opqa~kati svu imovinu Pokrajine i to zacementirati Ustavom iz 1990. godine.

Ali je vrlo te{ko danas vratiti ono {to Vojvodini pripada i zbog toga {to je to u me|uvremenu u velikoj meri devastirano, uni{teno, a delom i privatizovano. Treba da vidimo kako iza}i iz toga. Proces nije lak, ali va`no je {to je po~eo. z Kad se mogu o~ekivati konkretniji rezultati rada Saveta za decentralizaciju, na ~ijem ste ~elu?

– Posle vi{e sastanaka stru~nog tela ovog saveta, ovih dana odr`a}e se dvodnevni skup na kojem }e se definisati prvi okviri strategije koju treba da utvrdimo, a nakon ~ega }e biti sazvana i sednica kompletnog Saveta da bi se s dosada{wim radom upoznali svi politi~ki predstavnici u tom telu, te da bismo mogli daqe da radimo na pripremi ove startegije. z Da li je proces decentralizacije mogu} bez ustavnih promena?

– Ne{to mo`e i u okviru ovog Ustava, ali vrlo malo. A do istinske decentralizacije mo}i }e da do|e tek nakon ustavnih promena. Mislim da se na wih ne}e ba{ predugo ~ekati, jer ne treba zaboraviti da bez novog ustava nema ni pridru`ivawa Evropskoj uniji.

B. Dragovi}-Savi}

VLADAJU]A KOALICIJA U ZREWANINU REAGOVALA NA ZAHTEV LDP-a od nekih na{ih politi~kih protivnika, mi imamo jasne ciqeve i planove”, rekao je funkcioner lokalnog DSS-a Dragan Pavi}evi}.

Pri~ajte kad pre|ete cenzus

SRS veruje u pobedu Bez obzira na ~iwenicu da lideru radikala Vojislavu [e{equ nije omogu}eno da odr`i slovo pred izbore u Oxacima, predsednik OO SRS-a Milan ]uk veruje u pobedu svoje partije, o ~emu je govorio u Ba~kom Brestovcu. „Proteklih godina smo bele`ili konstatan rast na politi~koj sceni u op{tini. @elimo pobedu 24. januara i da svim du{ebri`nicima poka`emo na{u snagu i kvalitet”, rekao je ]uk.

SPC u znaku kampawe Prostor u Sportsko-poslovnom centru u Oxacima bi}e do predizborne ti{ine, koja po~iwe u pono} u ~etvrtak, 21. januara, prebukiran politi~kim parolama. Za ve~eras u 18 sati planirana je zavr{na konvencija G17 plus, na kojoj se o~ekuju lider stranke i potpredsednik Vlade Mla|an Dinki}. Sutra uve~e SPC }e biti u znaku radikala, a posledwi dan kampawe, 21. januar, rezervisan je za pristalice SNS. S. Jovin

Pajti}: Oyacima treba preduzimqiva lokalna samouprava Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} posetio je Karavukovo, gde je s predsednikom Privremenog organa SO Oxaci Veroqubom Markovi}em potpisao ugovor o izgradwi dve eko-~esme u ovom selu koje nema kvalitetnu vodu za pi}e. Ta investicija, vredna pet miliona dinara, bi}e realizovana novcem Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa. „Tokom posledwe tri godine u op{tinu Oxaci ulo`ili smo 400 miliona dinara i putem projekata zapo-

slili 350 qudi. Osnovna {kola, obnovqena i opremqena novim sportskim terenima, u koju je ulo`eno 20 miliona dinara, lep je primer na{e uspe{ne saradwe.

Me|utim, moramo da u~inimo jo{ vi{e. A za to treba odgovorna i preduzimqiva lokalna samouprava, koja }e, u saradwi s Pokrajinom i Republikom, uspeti da iskoristi sve mogu}nosti i znati da privu~e investicije, koja }e znati {ta su prioriteti i umeti da ih sprovede”, poru~io je Pajti}.

ku ni{ta ne pitaju – poru~io Stranke vladaju}e koalicije je Grgi}, i podsetio na to da u Zrewaninu na shvataju ozbiqtrenutno stranka ^edomira no najave Gradskog odbora LiJovanovi}a u gradu na Begeju beralno-demokratske partije da }e insistirati na tome da ima upori{te me|u 3,5 odsto ove godine budu raspisani vanglasa~a.

Predsednik Skup{tine graredni lokalni izbori u gradu. da i visoki funkcioner Lige Menaxer zrewaninskog ogranka socijaldemokrata Vojvodine LDP-a Ninoslav Komlu{ki je Aleksandar Marton naglasio je objasnio da je to najboqe re{eda je do sada, u we za nagomilane ovom sazivu, odrprobleme, napoSituacija u gradu `ano 19 sednica miwu}i da je ova nije ni pribli`no lokalnog parlastranka mnogo alarmantna menta i da on puta ukazivala funkcioni{e na lo{ rad gradonako kako bi trebalo, uz proske uprave, javnih preduze}a i bleme koji su vidqivi u svim ostalih institucija u nadleop{tinama i gradovima. `nosti grada, zahtevaju}i da se – Skup{tinsku ve}inu ~ini on poboq{a jer su posledice 41, od ukupno 67 odbornika, i pogubne po gra|ane. prakti~no nije bilo situacije Predsednik Gradskog odbora da se neka odluka izglasa uskom Demokratske stranke Predrag ve}inom. Situacija u ZrewaniGrgi}, komentari{u}i za nu nije ni pribli`no toliko „Dnevnik“ ovaj zahtev, kazao je alarmantna da bi se raspisivada se o wemu mo`e razgovarati li vanredni lokalni izbori. tek kada LDP bude pre{ao cenMi }emo pred bira~e iza}i zus na izborima u Zrewaninu.

– Svakako da uva`avam mi2012. godine, sem ukoliko dr`a{qewe LDP-a, ali na wihovu va ne odlu~i druga~ije – naveo `alost, oni se u ovom trenutje Marton. @. B.

4

EKONOMIJA

ponedeqak18.januar2010.

MINISTARSTVO @IVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRAWA OPOMIWE

Legalizacija nije igra~ka

Za podno{ewe zahteva za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata ostalo je mawe od dva meseca – posledwi dan je 11. mart. Po{to su se u posledwe vreme o legalizaciji pojavili

ponovo. U Ministarstvu finansija je pokrenuta inicijativa da vlasnici objekata koji do odre|enog roka ne u|u u proces legalizacije pla}aju vi{estruko ve}i porez na imovinu, a i propi-

DNEVNIK OPET PREVIRAWA U PAN^EVU

[trajk u „Petroremontu” – Radnici pan~eva~kog preduze}a "Petroremont" po~e}e danas generalni {trajk zbog neispla}enih zarada, naknada za prevoz i zdravstvenog osigurawa – najavio je ju~e predsednik Samostalnog sindikata u tom preduze}u Miodrag Milunkovi}. – Oko 90 radnika "Petroremonta" tra-

`i od poslodavaca da im isplati zarade od jula do decembra pro{le godine, naknade za prevoz od maja i doprinose za zadravstveno osigurawe za 2009. – rekao je Milunkovi} agenciji Beta.

Generalni {trajk po~e}e u ponedeqak u sedam sati, a {trajka~i }e se okupiti u strugarskoj

radionici u "Petroremontu". – Nisu upla}eni doprinosi, nemamo overene zdravstvene kwi`ice. Potpuno }emo obustaviti rad dok se ne ispune na{i zahtevi – istakao je Milunkovi}.

On je podsetio na to da su od privatizacije "Petroremonta" 2006. zaposleni u tom preduze}u

{trajkovali nekoliko puta, ali da im nikada nisu ispuweni svi zahtevi. Septembra 2006. na aukciji u Beogradu 70 odsto kapitala "Petroremonta" prodato je vlasniku firme d.o.o. "Etoks" za proizvodwu, spoqnu i unutra{wu trgovinu Beograd po po~etnoj ceni od 22.924.000 dinara.

PONOVO ZASTOJ NA TR@I[TU NEKRETNINA

Najava jeftinih stanova rasterala kupce sajtovi pojedinih privatnih som je predvi|ena mogu}nost firmi, sli~ni onom Ministaruklawawa objekata koji ne budu stva `ivotne sredine i prolegalizovani. stornog planirawa, koje nude Cenu legalizacije odre|uje razne usluge, iz tog ministarjedinica lokalne samouprave, s stva obavetim {to je za {tavaju da legalizaciju stoje jedino Pokrenuta inicijativa da p o r o d i ~ n i h iza sajta vlasnici objekata koji do s t a m b e n i h www.legalizujobjekata ili odre|enog roka ne u|u u te.rs. stanova u proces legalizacije pla- zgradama do Gra|ani na sajtu Mini100 kvadrata }aju vi{estruko ve}i starstva mogu omogu}en poporez na imovinu saznati sve pust od 60 od{to ih intesto, ali samo resuje o legalizaciji stanova i do kraja ove godine. Jo{ nije poku}a izgra|enih do 11. septemznat broj "nelegalnih" op{tina bra 2009, kada je na snagu stupio u Srbiji, jer sve lokalne samounovi zakon o planirawu i izprave nisu dostavile podatke gradwi. Oni koji su zahtev za resornom ministarstvu, iako je legalizaciju podneli po starom rok za to bio 11. decembar. propisu ne ga moraju podnositi R. Dautovi}

DO SADA REALIZOVANO 57.556 SUBVENCIONISANIH KREDITA

Za „punto” 100 miliona evra Po posledwim podacima Ministarstva ekonomije, do sada je privredi i gra|anima plasirano oko 1,113 milijarda evra subvencionisanih kredita, a wihov broj dostigao je 57.556.

Do 13. januara primqeno je 73.742 zahteva za 1,5 milijardu evra subvencionisanih kredita. Preduze}ima je plasirano 10.889 kredita za likvidnost, ukupno oko 863 miliona evra, a primqeno je 13.285 zahteva. Slede}i po vrednosti su subvencionisani krediti za kupovinu automobila, za koje je primqeno 18.232 zahteva, a realizovano je 13.999 vrednih 96,3 miliona evra.

Preduze}a su za investicione kredite podnela 54 zahteva, a realizovano je 12 takvih kredita u iznosu od 2,4 miliona evra. Od 2.088 primqenih zahteva za kredite za kupovinu traktora realizovano je 1.620, vrednih 13,1 miliona evra, dok je od 26 zahteva za turisti~ke kredite realizovano 24 vrednih 13.530 evra.

Luksuzirawe luksuzom Verica Rakovi} ka`e da imaju u ponudi stan u blizini Futo{ke pijace od 430 kvadrata, koji se nalazi na vrhu zgrade i u okviru kojeg su bazen, sauna, roletne na daqinski... Cena kvadrata trenutno iznosi 1.600 evra (prodavac je ranije tra`io 1.400, ali je promenio mi{qewe), {to zna~i da za ovaj luksuz treba izdvojiti 688.000 evra.

U ponudi je i stan u blizini Spensa i Suda od 170 kvadrata, za koji se tra`i 438.000 evra, {to zna~i da je kvadrat blizu 2.500 evra. Me|utim, interesovawe za ovakve stanove je malo.

Direktor Prodaje u Agenciji za promet nekretnina "Solis" Dragan Rabati} ka`e da je kraj decembra i po~etak januara ina~e period smawene potra`we za stanovima. Me|utim, najava o izgradwi jeftinih stanova dodatno je uko~ila potencijalne kupce, koji se nadaju da bi mogli jeftinije pro}i u re{avawu pitawa krova nad glavom, pa se odlu~uju na ~ekawe.

[tete od {trajka Dragan Rabati} ka`e da nerazumevawe izme|u dr`ave i Katastra poga|a obi~ne gar|ane koji treba da re{avaju egzistencijalna pitawa kao {to je krov nad glavom, pa {trajk u Geodetskom zavodu uzrokuje velike probleme u brzini realizacije posla, jer agencija proverava da li je stan ukwi`en i ko je wegov vlasnik, s obzirom na to da banke prilikom odobravawa kredita insistiraju na tome.

– Me|u kupcima vi{e nema nakupaca, koji su kupovali stanove u predugovarawu i kasnije ih preprodavali, zara|uju}i tako – ka`e Rabati}. – Oko 90 odsto kupaca su gra|ani koji

kupuju za sebe, pa tra`e zavr{en stan ili onaj pri kraju izgradwe da bi mogli dobiti povoqniji stambeni kredit.

Sagovornik ka`e da su prodavci realni prilikom for-

mirawa cene kvadrata, ukoliko `ele da stan prodaju. Kvadrat se naj~e{}e nudi po 800 do 1.200 evra, iako ima i onih lakomih koji u po~etku zacene i vi{e, ali na kraju spuste cenu.

Najve}a postignuta cena posledwih dana u ovoj agenciji je 1.350 evra za kvadrat, a najvi{e se tra`e garsowere, jednoiposobni i ve}i trosobni stanovi do 80 kvadratnih metara.

Menaxer prodaje u Agenciji za nekretnine "Siti" Verica Rakovi} ka`e da su zabele`ili blagi rast potra`we u odnosu na kraj pro{le godine. I cene su malo ve}e, jer garsowera na Grbavici od 24-25 kvadrata dosti`e cenu od 35.000 do 40.000 evra, a ranije se pla}alo najvi{e do 34.000. I Nova Detelinara se boqe prodaje: za 23 kvadrata sada se tra`i 33.000 evra, vi{e nego pre. Sagovornica isti~e da su kupci sada sumwi~avi u najavqenu izgradwu jeftinih stanova – ka`u, ve} su jednom u to poverovali, ali sve je ostalo na obe}awima, jeftinih stanova nigde, a oni i daqe pla}aju skupu kiriju. Ne mogu da se pouzdaju ni u subvencionisane stambene kredite, ~ije odobravawe je veoma komplikovano, s obzirom na nezavr{ene stanove, pa naj~e{}e koriste komercijalne kredite.

– Najvi{e se tra`e garsowere, jednoiposobni i veliki luksuzniji stanovi – ka`e Verica Rakovi}. – ^etvorosoban stan na Grbavici od 109 kvadrata prodat je za 135.000 evra (kombinacija kredita i gotovine), za ve}e stanove na Keju i u Ulici Maksima Gorkog tra`i se izme|u 1.500 i 1.600 evra, ali se retko toliko i nudi, a na Trgu mladenaca za 90 kvadrata 130.000 evra.

R. Dautovi}

NE]E NAM PUNO POMO]I NI AMBICIOZNI RAZVOJNI PLANOVI EPS-a

Srbija }e morati da uvozi struju

Crna kupovina bele tehnike U Beogradu su pro{le godine potro{a~i podneli 3.600 prijava, najvi{e se `ale}i na kvalitet bele tehnike i aparata za doma}instvo, saop{tila je Tr`i{na inspekcija Beograda.

– Potro{a~i naj~e{}e reklamiraju fri`idere, {porete, ve{-ma{ine, televizore i kompjutere – izjavila je agenciji Beta {efica odeqewa za za-

Taman kada je po~elo blago da se budi posle novogodi{wih i bo`i}nih praznika, tr`i{te nekretnina uzburkala je najava iz Ministarstva za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe da }e u martu po~eti izgradwa jeftinih stanova.

Ve} se kalkuli{e da }e kvadrat u jeftinijoj varijanti stanogradwe ko{tati u Novom Sadu izme|u 750 i 950 evra, {to je "ohladilo" kupce, ali i prodavce stanova.

{titu potro{a~a Nada \or|evi}.

Po wenim re~ima, u najve}em broju slu~ajeva `alba se re{ava poravnawem i prodavci se trude da zadovoqe potro{a~a kada je prigovor osnovan. Ona je navela da, ukoliko je prigovor opravdan, kupac ima pravo da za kupqenu robu tra`i novac nazad ili da je zameni za neku drugu robu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

95,1536

97,0955

99,3287

Australija

dolar

1

61,1763

62,4248

63,8606

60,989

Kanada

dolar

1

64,2452

65,5563

67,0641

64,0485

94,8623

Danska

kruna

1

12,7847

13,0456

13,3456

12,7456

Norve{ka

kruna

1

11,6702

11,9084

12,1823

11,6345

[vedska

kruna

1

9,3496

9,5404

9,7598

9,321

[vajcarska

franak

1

64,4279

65,7428

67,2549

64,2307

V. Britanija

funta

1

107,664

109,861

112,388

107,335

SAD

dolar

1

65,9461

67,2919

68,8396

65,7442

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 1. 2010. godine

Potro{wa elektri~ne energije iz godine u godinu raste, {to ne treba da ~udi s obzirom na wenu vi{e nego pristupa~nu cenu. Posledwih desetak godina Elektroprivreda Srbije uspeva da pokrije ovaj uzlazni trend, ali uz ugovoren uvoz struje. Procewuje se da Srbija godi{we iz inostranstva obezbedi, u zavisnosti od hidrologije, od 600 miliona do 1,5 milijardu kilovat-sati, dok stru~waci predvi|aju da }e taj "mawak" u narednom periodu prema{iti dve milijarde kilovat-sati.

Poznato je da u Srbiji 20 godina nije izgra|en nijedan veliki elektroenergetski objekat i da je, kona~no, po~ela realizacija projekata novih kapaciteta. Naime, o~e-

kuje se zavr{etak izgradwe "Kolubare B", s dva bloka po 350 megavata, i izgradwa tre}eg bloka u Termoelektrani "Nikola Tesla B", snage 700 megavata, kao i izgadwa novog bloka od 450 megavata u Termoelektrani-toplani "Novi Sad". Me|utim, prema procenama EPS-a, prvi blok novoizgra|ene "Kolubare B" o~ekuje se na mre`i 2014. godine, drugi 2015, a jo{ jedan blok u TENT-u B najranije 2016. godine. U TE-TO "Novi Sad" od raspisivawa tendera do zavr{etka gradwe potrebno je dve i po do tri godine, odnosno sedam do osam meseci za tender i godinu i po do dve za gradwu.

Ovaj objekat bi tako mogao biti go-

Plate i poskupqewe Da u EPS-u mnogo ne haju za nove investicije ve} da ~ekaju da im ih izgradi neko drugu pokazuje i posledwa tarapana oko plata. Poskupqewe struje od deset posto ne}e oti}i na nove elektrane ve} }e biti potro{ene na plate.

Elem, povi{ica plata u dr`avnom preduze}u Elektroprivreda Srbije, koju je Vlada Srbije odobrila, bi}e ispla}ena iz dobiti od poskupqewa struje, ocenila je ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Ona je objasnila da je Vlada Srbije EPS-u odobrila povi{icu plata od 7.000 dinara, i dodala da pretpostavqa da se govori o dobiti koja }e biti rezultat najavqenog pove}awa cene straje. Dakle, struja mora poskupeti da bi zaposleni u EPS-u uz platu dobili dodatak od 7.000 dinara mese~no.

tov po~etkom 2012. godine, a uz posebne napore, ka`u, mo`da i za zimsku sezonu 2011/2012.

Po re~ima generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovi}a, tenderska procedura za TENT B-3 je u zavr{noj fazi, a u trci su ostale tri kompanije – ~e{ki ^EZ, italijanski "Edison" i nema~ki RWE. Za "Kolubaru B" preostale su, pak, dve kompanije, "Edison" i ^EZ. On ka`e da je u toku i postupak za izbor strate{kog partnera za izgradwu TE-TO "Novi Sad" i da je trenutno u fazi prijavqivawa kompanija. Markovi} isti~e da je rok istekao 1. decembra, ali i da je interesovawe bilo veliko: stiglo je petnaest prijava iz ve}eg broja evropskih zemaqa.

– U okviru prva dva tendera, potencijalni partneri sada pripremaju svoje ponude – ka`e Markovi}.

– Prema uslovima tendera, treba-

lo je da ih daju do kraja januara, ali su svi tra`ili produ`etak roka. Taj zahtev se mo`e razumeti jer je re~ o tehni~ki izuzetno slo`enim projektima, o termoelektranama na ugaq, a sem toga, re~ je i o veoma velikim kompanijama s preciznim procedurama u poslovawu, koje, recimo, predvi|aju da pre svih takvih ponuda moraju odr`ati i zasedawa svojih upravnih odbora, pa i to iziskuje neko vreme. Zbog toga i o~ekujem da }e im rok biti produ`en do, recimo, aprila ili maja 2010. godine. Nakon tih ponuda slede daqe faze – kvalifikacije, evaluacija i izbor samog strate{kog partnera, ali se nadam da }e taj proces i}i daleko br`e i da }e partneri biti izabrani najkasnije do juna idu}e godine, nakon ~ega sledi proces ugovarawa. [to se ti~e TE-TO "Novi Sad", o~ekujemo brzo dono{ewe odluke o strate{kom partneru. Mo`da ~ak do juna ili jula 2010. godine.

O~igledno je da sve dok se ovi veliki strate{ki projekti Elektroprivrede Srbije ne realizuju i novi kapaciteti ne budu u funkciji, uredno snabdevawe, a kako stvari stoje – i sve ve}u potro{wu – le~i}e uvoz struje.

A. Brzak

EKONOMIJA

DNEVNIK ME\UNARODNI BANKARI NE DELE OPTIMIZAM SRPSKIH POLITI^ARA

Pa{}e ipak BDP Srbije?

Uprkos optimizmu srpskih politi~ara, analiti~ari me|unarodne bankarske grupacije Unikredit u januarskom izve{taju procenili su da }e bruto doma}i proizvod (BDP) Srbije u 2010. imati pad od 0,5 odsto.

“Iako Vlada Srbije namerava da pove}a investicije da bi podstakla rast u 2010, postoji veliki broj izazova, tako da je zadr`ana prognoza za nastavak pada BDPa”, navodi se u kvartalnom istra`ivawu Unikredita o ekonomiji u Centralnoj i Isto~noj Evropi.

Nova procena pada BDP-a Srbije u 2010. godini bla`a je nego u prethodnom kvartalnom izve{taju, kada je o~ekivan pad od 0,7 odsto, ali je prognoza rasta za 2011. godinu zadr`ana na istom nivou od 1,3 odsto.

BANKARSKI KLIJENTI TRPE ZBOG KURSA

Dugovi rastu zbog pada dinara Kurs }e danas pasti ispod 97 dinara za evro, pa }e po zvani~nom sredwem kursu vredeti 96 dinara i 89 para. Ja~awe dinara dolazi bez intervencije Narodne banke na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu. Promene kursa najte`e padaju zadu`enim gra|anima i privrednicima, a po podacima Udru`ewa banaka, tokom decembra pravna lica su svoju zadu`enost kod banaka pove}ala 6,8 posto, a stanovni{tvo tri procenta.

Ukupna zadu`enost gra|ana Srbije kod banaka na osnovu kredita, minusa po teku}im ra~unima i kreditnih kartica iznosila je pro{le godine, po podacima Kreditnog biroa, prose~no 650 evra po stanovniku. Me|utim, sekretar Udru`ewa banaka Srbije Veroqub Dugali} ka`e da se bele`i i porast ka{wewa u otplati kredita, i to od 0,1 posto mese~no.

– Ka{wewe gra|ana pove}ava se za 0,1 posto. Ako bismo to pogledali kao godi{wu promenu, ka{wewe je na kraju pro{le godine bilo ~etiri odsto, a ona izuzetna urednost gra|ana – kasnilo ih je svega 1,5 odsto – sada je dostigla 3,2 odsto. Dakle, sada je vi{e nego dvostruka, i to je lo{ pokazateq.

Ipak, s obzirom na raniju izuzetnu urednost, to jo{ nije alarmantno – rekao je Dugali}.

ponedeqak18.januar2010.

VLADA OBEZBE\UJE PLAC SVETSKOJ KOMPANIJI

„Ikea” ipak sti`e u Srbiju Svetski lider u proizvodwi name{taja “Ikea”, posle devet godina pregovora, uskoro }e posti}i dogovor o izgradwi objekta na lokaciji Soko sala{ u blizini autoputa Beograd–Zagreb, potvr|eno je u Vladi Srbije.

To zemqi{te trenutno koristi Institut za sto~arstvo, a najavqenom uredbom o konverziji zemqi{ta, ono}e postati vlasni{tvo dr`ave.

Zahvaquju}i toj uredbi, ~ije se usvajawe o~ekuje do kraja meseca, i druge dru{tvene firme koje do sada nisu privatizovane, a raspola`u zemqi{tem od strate{kog interesa za Srbiju, mo}i }e da pre|u u dr`avne ruke. To zemqi{te dr`ava bi po-

tom mogla ponuditi velikim investitorima poput “Ikee” po cenama ni`im od tr`i{nih i tako privu}i strani kapital.

Svi veliki trgovinski lanci uglavnom su kod nas dolazili preko posrednika, to jest firme koja im je zavr{avala kompletnu dokumentaciju, od lokacije, preko svih dozvola, do kqu~a u ruke. Ovakvo posredovawe pove}avalo im je tro{kove, pa su taj gubitak obi~no kasnije poku{avali da pokriju vi{om cenom proizvoda.

Me|utim, svetski lider u proizvodwi i prodaji name{taja “Ikea” sve vreme poku{ava da izbegne posrednike.

– Oni su tra`ili lokaciju, i to ve}u, s magacinima, parking

mestima. Verovatno ni tada nije bilo zemqi{ta u dr`avnoj svojini tako velikih razmera, a pogotovu ga je sada mawe jer znamo da su mnogi privatnici pokupo-

vali zemqi{te ba{ na lokacijama gde su obilaznice i pored autoputa – rekao je ministar gra|evine od 2001/2003. godine Dragoslav [umarac.

NAJAVA KOREKCIJE ZARADA U EPS-u POKRENULA LAVINU ISTIH ZAHTEVA

Ve}e plate svima ili nikom Srpska vlada se sama upletqala kao pile u ku~ine. Dugo je merila i krojila buxet za ovu godinu da bi se uklopila u zahteve Me|unarodnog monetarnog fonda. U tom uzimawu mere svima je bilo jasno da plate i penzije i ove godine moraju ostati zamrznute da bi se dr`ava sa~uvala od bankrota, ali i obezbedila preko potrebna me|unarodna pomo}. No, ~im je po~ela godina za koju je buxet usvojen, Vlada Srbije popustila je pri prvom naletu zahteva za pove}awe plata u EPS-u i time {irom otvorila vrata svim javnim preduze}ima i javnom sektoru da, po ve} isprobanom receptu pritiska i pretwe {trajkom, i oni tra`e pove}awe plate. Dodatni stimulans zaposleni i javnom sektoru dobili su i optimisti~kim najavama srpskog premijera Mirka Cvetkovi}a i ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a da bi ve} na prole}e moglo do}i do odmrzavawa plata i penzija jer nam kre}e naboqe.

Niko ne mo`e zameriti zaposlenima {to tra`e ve}e plate. To je wihovo legitimno pravo. Ono je jo{ ja~e ako se zna da je prose~na plata u Srbiji trenutno najni`a u regionu. Srbija je protekle godine, kada su plate tako|e bile zamrznute, kada je vi{e od 150.000 qudi ostalo bez posla, kada je gotovo milion zaposlenih primao samo minimalnu zaradu, ali zbog rasta evra na po~etku ove godine imala prose~nu platu mawu ~ak i od radnika u Makedoniji i Alba-

INTERVJU

Kojim putem?

Sve u svemu, ove nedeqe }e Vlada Srbije morati da se opredeli za to na koju stranu ide. Pa }e ili pod hitno suspendovati sporazum ministra energetike Petra [kundri}a s EPS-om, pa samim tim odbiti i zahteve svih ostalih sindikata dr`avnih firmi koje tra`e pove}awe zarada, ili }e ga samo delimi~no promeniti, ali ostaviti na snazi, ili }e, na kraju, prihvatiti ono {to je ve} dogovoreno ali i isto pravo na podelu dobiti dati i drugim javnim preduze}ima. niji. U takvoj situaciji zameriti zaposlenom {to tra`i vi{e za svoj rad bilo bi nepo{teno.

Me|utim, problem je u tome {to su u red za ve}u platu prvi stali oni koji ina~e imaju mnogo vi{e od prose~nog srpskog radnika. Naime, prvi su pravo da pove}aju mese~na primawa – jer, kako tvrde u EPS-u, nije re~ o ve}oj

plati ve} o podeli dobiti od 9.000 dinara mese~no – stali oni koji imaju zarade duplo ve}e od prose~ne. Tik uz wih sa zahtevima za pove}awe plata staju i drugi koji za ovda{we prilike imaju poprili~ne plate.

Ministarka Diana Dragutinovi} tvrdi da pove}awa plata i penzija ne}e biti i da }e Vlada

ostatiti pri onome {to je zacrtano buxetom – da one ostaju do kraja godine zamrznute – ali ne nudi odgovor na pitawe da li }e pod naletom {trajkova u javnom sektoru i javnim preudze}ima dr`ava popustiti ako to bude cena opstanka ove vlasti.

Sti~e se utisak da su na kraju pro{le nedeqe i svi ministri u Vladi Srbije postali svesni toga da je zbog “popusta” koji je u~iwen EPS-u i Termoelektrani “Nikola Tesla” situacija postala vi{e nego ozbiqna i da im vaqa ili odmah sve {to je na pre~ac dozvoqeno poni{titi ili odre{iti kesu pa dati svima koji tra`e. Upravo zbog toga ve} za ovu nedequ su najavqene analize svih mogu}ih scenarija, a stru~ne slu`be dobile su zadatak da pripreme informaciju o tome {ta bi se dogodilo ukoliko bi se prihvatio zahtev da se svim dr`avnim firmama, koje ne posluju uz subvencije iz buxeta, odoborilo pove}awe mase zarada za procenat rasta inflacije u pro{loj godini. S druge strane, spremaju se i “kontraargumenti”, odnosno dokazi da se nikom ni za dinar ne sme pove}ati zarada jer bi to pove}alo iovako veliku “rupu” u buxetu. Na tre}oj strani je potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}, ~ijih pet poslanika ~uva skup{tinsku ve}inu a time i ovu vlast, koji ne}e dati pristanak na to da se podignu samo plate u delu javnog sektora a da pri tom penzije ostanu zamrznute.

Q. Male{evi}

5

VESTI Prva pumpa NIS-a i „Gasproma” Naftna industrija Srbije ju~e je u Kru{evcu otvorila prvu novoizgra|enu benzinsku stanicu u Srbiji od kada je ruski “Gaspromweft” preuzeo ve}insko vlasni{tvo u toj kompaniji.

Zamenik izvr{nog direktora NIS “Petrola” za promet Oleg [alimov je na otvarawu novog objekta rekao da NIS otvarawem novih i obnavqawem postoje}ih benzinskih stanica `eli da podigne svoje usluge na najvi{i mogu}i nivo.

Nova benzinska pumpa u Kru{evcu izgra|ena je u skladu s ekolo{kim propisima, a omogu}eno je i elektronsko pla}awe. NIS je u tu benzinsku pumpu ulo`io oko 1,5 milion evra, a iz kompanije je najavqeno da }e ove godine u razvoj maloprodajne mre`e i eksploataciju biti ulo-eno ukupno 118 miliona dolara.

BEK kre}e u martu – Proizvodwa u zrewaninskoj industriji mesa Bek, koja je obustavqena 2006. godine, po~e}e ponovo po~etkom marta – rekao je agenciji Beta direktor te fabrike @arko Milidragovi}.

On je kazao da je raspisan konkurs za prijem 155 radnika, dodav{i da je u planu da se idu}e godine zaposle jo{ toliko.

Po wegovim re~ima, u toku je adaptacija pogona da bi sve bilo prilago|eno uslovima koje zahtevaju zakonski propisi.

Bek je 2006. godine kupila beogradska firma “Probekon”, a dr`ava je novom vlasniku otpisala 485 miliona dinara potra`ivawa da bi se pokrenula proizvodwa, dok su radnici potpisali ugovor kojim su se odrekli dela plata.

Oporavak na severu Ba~ke Industrijska proizvodwa u {est op{tina na severu Ba~ke i Potisja u prvih 11 meseci 2009. godine mawa je 12 odsto nego u istom periodu 2008, pokazuju najnoviji statisti~ki podaci.

Pri tome je pokrivenost uvoza izvozom ~ak 82 odsto, {to je dva procentna poena boqe nego krajem tre}eg kvartala pro{le godine, {to ukazuje na to da se privreda severne Ba~ke i Potisja ipak oporavqa.

Vrednost izvoza privrede u {est op{tina, po podacima Regionalne privredne komore u Subotici, iznosila je 413, a uvoza 503 miliona evra.

MILE DRAGI], PROIZVO\A^ VOJNE I POLICIJSKE OPREME

Tra`im stranog partnera da me za{titi od dr`ave – Intenzivno tra`im strate{kog partnera iz inostranstva koji bi me za{titio od doma}ih politi~ara i omogu}io da ubudu}e na vreme dobijam izvozne dozvole – otkrio je u razgovoru za „Dnevnik“ poznati srpski biznismen Mile Dragi}, vlasnik istoimene zrewaninske kompanije za izradu vojne i policijske opreme. „Proizvodwa Mile Dragi}“ posluje ve} ~etvrt veka, a izme|u 2001. i 2005. wen vlasnik je svake godine progla{avan za privrednika godine dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora.

Preduze}e je u to vreme bilo ~etvrti najve}i izvoznik, posle „Elektroprivrede“, NIS-a i „Sartida“. Me|utim, 2005. Dragi} i wegova kompanija na{li su se u sredi{tu afere, poznate pod nazivom „Pancir“, kada ga je Tu`ila{tvo osumwi~ilo da je dao mito od 10.800 dinara jednom pukovniku Vojske. Samo Tu`ila{tvo je posle odustalo od te optu`nice, mada je Dragi} zbog toga proveo u

pritvoru 30 dana. Dragi} i danas tvrdi da je bio `rtva politi~kih mo}nika, predvo|enih ministrom Mla|anom Dinki}em. z Na kojem nivou se danas odvija saradwa izme|u „Proizvodwe Mile Dragi}“ i Vojske Srbije?

tendere i dobija poslove, misle}i na na{u firmu, ali to nije istina! Vojska je imala ustaqen sistem nabavke, svako je mogao da radi za wu ukoliko bi pro{ao strogu kontrolu kvaliteta koja je tada postojala. Posle su do{li nestru~ni qudi, koji su `eleli brzo

Posao oti{ao Kinezima – Izazvali su politi~ku aferu koja je ostavila dubokog traga na na{e poslovawe, pa smo s 1.200 stalno zaposlenih, koliko smo imali 2005, poslovawe sveli na oko 200 radnika. Primera radi, u poslu s Irakom, vrednim 235 miliona dolara, za koji je i predsednik Srbije rekao da }e ga raditi preduze}a srpske vojne industrije, oko 150 miliona se odnosilo na proizvodni program na{e firme. Voqom mo}nika Ministarstva odbrane i SDPR-a, taj posao je dat kineskoj i ameri~koj firmi, a na tom poslu je moglo biti anga`ovano 30.000 doma}ih radnika i taj novac bi ostao u Srbiji. Dr`ava je ostala bez ogromnih para, merenih desetinama miliona dolara, koje je ubirala od na{eg preduze}a – ka`e Dragi}.

– Ministar odbrane Dragan [utanovac je izjavio da svako ima pravo da radi ali da se ne}e tolerisati da neko unapred priprema

da se obogate, i oni su taj sistem ukinuli. Nikada nisam ni{ta name{tao, samo sam po{tovao proceduru koja je postojala u Vojsci.

Primera radi, zajedno s Vojskom smo ~etiri godine testirali novi {lem, pre nego {to je zvani~no u{ao u naoru`awe. z Zna~i, vrata Ministarstva odbrane, odnosno Vojske, i daqe su vam zatvorena?

– Aposlutno! Vrlo te{ko se probijamo da radimo ne{to za Vojsku Srbije. ^elni qudi Ministarstva sada poku{avaju da izbegnu tendere da bi poslove namestili sebi bliskim firmama. Evo primera: Vojska je pro{le godine podnela zahtev za nabavku pancira i balisti~kih plo~a. Na tom tenderu u~estvovalo je nekoliko firmi, a jedino je „Proizvodwa Mile Dragi}“ zadovoqila sve kriterijume kvaliteta. Umesto da prihvati na{u ponudu, Ministarstvo je raspisalo novi tender, s ni`im nivoom balisti~ke za{tite! Za{to neko svesno rizikuje `ivote vojnika?

Ne sla`em se s tim da se spuste

kriterijumi ako postoji preduze}e koje ih mo`e ispuniti. Svi u svetu se bore za {to ve}u za{titu vojnika, a ovde je obrnuto. I to je primer kako Ministarstvo odbrane onemogu}ava poslovawe s „Proizvodwom Mile Dragi}“ i po cenu qudskih `ivota. z Da li posle „afere pancir“ sli~nih problema imate i sa srpskom policijom?

– S MUP-om Srbije situacija je donekle druga~ija. Ali, i MUP

posluje u ovakvom dr`avnom sistemu i po na{em mi{qewu, ni u tom pogledu saradwa nije u obimu u kojem bi trebalo da bude. z Pretpostavqam da ste se zbog toga posledwih nekoliko godina morali vi{e okrenuti inostranstvu i saradwi s drugim kupcima?

– Poslovi izvoza se u na{oj firmi razlikuju iz godine u godinu, ali nikada ne padaju ispod 70 odsto ukupne proizvodwe. Radimo za brojne kupce, od Japana i bliskoisto~nih zemaqa, preko Izreala, do skandinavskih dr`ava. Na{u opremu nose vojske u me|unarodnim misijama. To su najobu~eniji i najopremqeniji profesionalci iz svake dr`ave, i u vojnoj misiji u Avganistanu jednoglasno se sla`u da je na{a oprema najboqa. A pogledajte na {ta li~i na{ vojnik! Samo zbog Ministarstva koje ne `eli da ga oprema doma}a firma. @. Balaban

6

BERZA

ponedeqak18.januar2010.

DOBAR POSAO ^EHA

[koda ide kao alva Vode}i ~e{ki proizvo|a~ automobila "[koda auto" pove}ao je lane prodaju za 1,4 odsto u odnosu na 2008. godinu, na 684.226 vozila, zahvaquju}i tr`i{tima Kine i zapadne Evrope.

Prodaja na doma}em terenu, kako prenose ~e{ki mediji, opala je 2,6 odsto, na 56.504 vozila. Na prvo mesto po prodaji izbila je "oktavija", tesno is-

pred "fabije", saop{tio je portparol "[kode" Jaroslav ^erni.

Prodato je 273.590 "oktavija", {to je rast od 2,4 procenta na godi{wem nivou. "Fabija" je prodato 264.173, za 7,1 odsto vi{e nego 2008. godine. Najvi{e je porasla potra`wa modela "{koda superb", za ~itavih 73,7 odsto, a prodato je 44.548 vozila. "[koda" je lane predstavila i dva nova modela - terenac "Jeti" , koji je od jula, kada je pu{ten u prodaju, na{ao 11.018 kupaca i "superb kombi", koji se na tr`i{tu pojavio tek u decembru, kada je i prodato 735 komada. U Kini je "[koda" lane prodala 122.556 automobila, 107 odsto vi{e nego godinu dana ranije. S druge strane, izraziti pad prodaje, firma je pretrpela u isto~noj Evropi.

Najja~e tr`i{te zapadne Evrope, bila je ponovo Nema~ka, gde je registrovano 190.717 novih "{koda", {to predstavqa godi{wi rast za 57,3 procenta. Upravo u Nema~koj "[kodi" je izrazito pomogla prodaja po principu zamene "staro za novo".

DNEVNIK

„Puma” zatvara tre}inu prodavnica Nema~ki proizvo|a~ sportske opreme "Puma" planira da zatvori tre}inu svojih prodavnica u svetu, kako bi zaustavio pad profita, objavio je francuski dnevnik "Figaro".

U Francuskoj }e, navodi taj list, neke "Pumine" prodavnice preuzeti ameri~ki prodavac farmerica "Gas" . Sedi{te "Pume" je u nema~kom mestu Hercogenaurah, ali 69,4 odsto

te kompanije pripada francuskom koncernu PPR, u kome glavnu re~ ima porodica Pino."Puma" je 2008. godine ostvarila rekordan promet u iznosu od 2,54 milijarde evra, ali je la-

ne prodaja pala za pet procenata, dok je profit sveden na nulu, pi{e "Figaro". Jedan od razloga takvog stawa je, kako se ukazuje, pad prodaje na ruskom tr`i{tu.

NEMA^KA SPREMA ZAKON

Kresawe bankarskih bonusa

PRVA OVOGODI[WA NEDEQA NA BERZI

Mr{avo trgovawe i sitan rast Prva trgova~ka nedeqa u 2010. godini na Beogradskoj berzi protekla je u znaku ni`e vrednosti prometa i skromnog rasta berzanskih indeksa.

Ukupan promet vredeo je 403 miliona dinara i ponovo se najvi{e trgovalo akcijama ni{ke AIK banke, za 92 miliona dinara, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}.

Indeks najlikvidnijih akcija Beleks15 zabele`io je u protekloj nedeqi rast od 3,7 odsto dok je op{ti indeks Belekaline pove}an u istom periodu 2,25 odsto.

Najve}i nedeqni dobitnik bio je Progres sa plusom od 22 procenta a slede AIK banka i Vino Dobitnici

cena na zatvarawu promena cene(%)

vred. prometa

Progres a.d. , Beograd

122

+22,00%

803.508

AIK banka a.d. Ni{

2.752

+11,33%

92.075.146

Vino `upa a.d.

8.000

+11,11%

580.095

Agrobanka a.d. Beograd

9.004

+10,57%

15.818.750

^a~anska banka a.d.

18.950

+9,20%

18.950

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa 161.795

Velefarm a.d.

1.859

-23,94%

Voda Vrwci a.d.

4.365

-11,82%

4.365

Univerzal banka a.d.

7.000

-10,28%

3.730.558

Metals banka a.d.

6.637

-9,58%

1.124.075

Kompanija Fidelinka a.d.

270

-9,40%

524.348

@upa sa po ne{to vi{e od 11 odsto. Me|u gubitnike su se svrstali Velefarm sa minusom od bezmalo 14 odsto, Voda Vrwci sa gotovo 12 i Univerzal banka sa ne{to vi{e od deset procenata.

U~e{}e stranih investitora u prometu u prethodnoj nedeqi kretalo se u proseku oko 40 odsto sa, kako je istakla Cvetkovi}, ve}im prisustvom na strani prodaje.

Obveznice stare devizne {tedwe ~inile su 16 odsto nedeqnog prometa a serijom A2016 se najvi{e trgovalo, za ne{to vi{e od 28 miliona dinara.

S druge strane , na Produktnoj berzi u Novom Sadu prosle sedmice je ostvaren trostruko ve}i promet nego prethodne - prodato je 2.005 tona robe, ukupne vrednosti 26.509.030 dinara. Kako je saop{tila ta berza, od po~etka prodaje regresiranog mineralnog |ubriva, posledweg dana pro{le godine, zakqu~no sa 14. januarom, prodato je 100.760 tona.

Glavni pokreta~ oporavka Berze bilo je znatno pove}awe prometa kukuruza, a porasla je i cena. Ugovorena je prodaja ukupno 1.608 tona te `itarice, po ceni od 11,56 do 11,88 dinara po kilogramu, sa ura~unatim porezom na dodatu vrednost.

Sklopqen je, me|utim, samo jedan kupoprodajni ugovor za p{enicu, u koli~ini 50 tona, po ceni od 12,20 dinara, {to je upola mawa koli~ina nego protekle sedmice, ali je cena pove}ana, sa pro{lonedeqnih 11,88 dinara.

Nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble `eli da zakonom ograni~i prekomerne bonuse zaposlenih u bankama i osigurawima, objavio je dnevnik "Frankfurter Algemajne Cajtung".

Taj nema~ki list, koji je imao uvid u nacrt zakona iz resora ministarstva finansija, tvrdi da }e nema~ka dr`avna agencija za finansijsku superviziju "BaFin" u potpunosti mo}i da zabrani isplatu bonusa, ili }e ih ograni~iti na odgovaraju}i udeo od godi{weg profita odre|ene banke.

Zakon ra~una sa intervencijom BaFin-a u slu~ajevima kada finansijske institucije ne ispuwavaju zahteve koji se odnose na kapitalne rezerve i likvidnost.

Ciq novog zakona je da spre~i raspodelu visokih nagrada bankarima, ukoliko to nije u saglasnosti sa ekonomskom situacijom odre|ene finansijske institucije.

Tradicionalne strukture nagra|ivawa u finansijskom sektoru smatraju se jednim od uzroka finansijske krize. Bonusi, naime, mogu da stimuli{u prili~no rizi~an apetit, ukazuju agencije. U ministarstvu finansija Nema~ke potvrdili su postojawe tog zakona, istovremeno dodaju}i da nema~ka vlada ne planira uvo|ewe specijalnih nadoknada za banke prema ameri~kom uzoru.

U ministarstvu finansija Nema~ke potvrdili su postojawe tog zakona, istovremeno dodaju}i da nema~ka vlada ne planira uvo|ewe specijalnih nadoknada za banke prema ameri~kom uzoru.

RASTE NEPOVEREWE U EVROPSKOJ UNIJI

Gr~koj i Portugalu preti „lagana smrt” Nervozu na tr`i{tima, pre svega, evropskim, izazivaju bojazni zbog te{ke finansijske situacije u kojoj se na{la Gr~ka, a situaciju sigurno ne}e olak{ati ni prognoza agencije za rejting "Mudis" koja, istina, ne ra~una sa kolapsom te dr`ave, ali upozorava da mo`e "polagano da iskrvari".

Sli~an scenario "lagane smrti" prognozira "Mudis" i za Portugaliju, objavio je ovog vikenda nema~ki list "Fajnen{el tajms Doj~land" .

spremni da kupe dugoro~ne hartije od vrednosti tih zemaqa.

"Mudis" tvrdi da obe dr`ave jo{

Slede sankcije "Ukoliko ne odgovori na preporuke, daqi korak }e biti sankcije. Niko se za Grke ne}e zauzeti", dodao je "Rojtersov" izvor, ukazuju}i da sankcije mogu da do|u sa vi{e strana i da postoji i mogu}nost da se Gr~ka "odse~e" od fondova Unije.

"Mudis" je upozorio na to da i Gr~ka i Portugalija moraju veliki deo svojih sredstava da izdvoje za otplatu dugova, pri ~emu investitori zahtevaju visoke doplate za rizik, kako bi bili

mogu da izbegnu katastrofu, ali da moraju veoma brzo da delaju, a pre svega, Gr~ka kojoj "isti~e vreme".Bojazni od platne nesposobnosti te zemqe ve} nekoliko sedmica stvaraju nervozu na fi-

nansijskim tr`i{tima, ukazuje ta agencija, navode}i da je Gr~ka lane zabele`ila buxetski deficit na nivou od 12,7 procenta, a da ukupni javni dug te zemqe predstavqa ~ak 125 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP).

Ministri finansija zemaqa Evrozone su gotovo izgubili strpqewe i poverewe u Gr~ku, koja EU stalno dezinformi{e o veli~ini svojih buxetskih deficita, prenosi agencija "Rojters" izjavu neimenovanog izvora iz EU. Ministri su, navodno, spremni da, ako zatreba, protiv Gr~ke primene i sankcije zbog buxetske raspu{tenosti.

Izve{taj Evropske komisije je ranije pokazao da je Gr~ka niz godina namerno smawivala podatke o buxetskim deficitima i obmawivala u svojim statistikama ~ak i pred stupawem u Evrozonu.

Zbog toga u EU postoji mala spremnost da se za Gr~ku bilo {ta u~ini u momentu kada zemqa prolazi kroz veliku krizu.

KUPCI TRA@E DRUGA^IJE AUTOMOBILE

Limuzine na hibridni pogon U narednih pet godina u svetu }e najvi{e porasti prodaja automobila na hibridni pogon, zatim vozila na alternativna goriva, kao i kola sa malom potro{wom goriva, prognoziraju menaxeri velikih svetskih automobilskih ku}a u studiji me|unarodne istra`iva~ke kompanije KPMG. Ukupno 94 procenta od 200 anketiranih rukovode}ih menaxera svetske automobilske indu-

strije smatra da }e potro{a~i prilikom kupovine novog vozila najvi{e uzimati u obzir {tedwu goriva, navodi se u studiji objavqenoj u Pragu.

Zna~ajno iza ovog glavnog faktora, koji }e uticati na kupovinu novih automobila, ispitanici navode {tedqivost vezanu za za{titu `ivotne sredine, inovacije u bezbednost vozila, kao i izgled automobila.

TAKSISTI I AUTOPREVOZNICI ODLU^NI

Socijalni dijalog ili protest Autobuski i taksi prevoznici za danas su najavili protestnu vo`wu glavnim novosadskim saobra}ajnicama, ukoliko ih predstavnici Pokrajinske vlasti ne prime do podneva i ne po~ne socijalni dijalog. Ovaj esnaf tra`i da se suzbije siva ekonomija u saobra}aju, jer autobuska preduze}a ne mogu da posluju zbog divqih taksista, koji im preotimaju putnike i po ceni karte prevoze putnike u gotovo sva

mesta u Pokrajini. Prema najavama prevoznika u protestnoj vo`wi koja je planirana u podne u~estvova}e oko 80 autobusa i od 400 do 500 taksi vozila.

Vozi}e se glavnim novosadskim saobra}ajnicama, {to mo`e da izazove blokadu saobra}aja. Odgovrnost za zastoj na putevima, kazao je predsednik sindikata saobra}aja i veza Milanko Grbi}, ne}e snositi prevoznici, koji protest organizuju

Novosadska ponedeqak18.januar2010.

K

Neisplativost po{tewa skupqe. U Novom Sadu tada je osnovano Nezavisno udru`ewe novinara, odbojka{i “Vojvodine” pobedli su CSKA s 3:0 i otvorili vrata evropskog finala koje se odigravalo u Holandiji. Po gradu su harali psi lutalice, Nadle`na Lica objasnila su gra|anima da je tokom decembra 1989. uhva}eno 85 pasa, znaju da nije dovoqno, ali nema se opreme, vozila, rade goloruki...

Gluposti nedeqe ovog puta i{le su pod ruku s bezobrazno{}u. Prvo je na{a novinarka izba~ena sa sastanka Koordinacionog odbora sindikata prosvetnih radnika, po{to su je ovi optu`ili da je svojim neistinitim pisawem “namerno zavadila prosvetare i radnike u privredi”. Tekstovi su se, poga|ate, bavili neprestanim zahtevima u~iteqa da im se pove}aju plate, a zbog ovog izbacivawa ~itaoci nisu bili u prilici da pro~itaju zakqu~ke pomenutog sastanka.

Primer drugi dogodio se u Novosadskoj banci, gde je izvesna Novosa|anka promenila devize s ra~una u dinare, nakon ~ega joj je slu`benica isplatila dve hiqade dinara vi{e. Gospo|a je kod ku}e primetila gre{ku i po{la u banku da vrati tu| novac, nakon ~ega je od we tra`eno da vrati jo{ tri hiqade, budu}i da je banka tog dana bila kratka za pet hiqadarki. Pr{tale su te{ke re~i, pretwe, pomiwao se SUP, a po{teni klijent se na kraju obratio “Dnevniku”. Ko prizna, pola mu se dodaje.

Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

Od moleraja do akademije Pavle Simi}, jedan od najboqih srpskih slikara 19. veka, umro je u Novom Sadu 18. januara 1876. Tu je

i ugledao svet, ostav{i rano bez oca, pa ga je podizao deda po majci, paroh u Staroj Kawi`i. Po{to je zapazio da se Pavle, jo{ de~a~i},

Zaposleni u Slu`bi za katastar nepokretnosti u @elezni~koj ulici i daqe {trajkuju, pa }e se kao i pro{le sedmice raditi samo hitni poslovi. Jedinstvena sindikalna organizacija Republi~kog geodetskog zavoda protivi se otpu{tawu 800 radnika, te }e zbog toga sutra ispred Vlade Srbije biti organizovan protest.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

ako to ~esto biva u Novom Sadu i pre 20 godina grad je osvanuo okovan ledom i maglom dok su se na ulicama prodavale prve mimoze.

Kontrast prole}a i zime nije se dao osetiti na pijaci, gde “Hronika” bele`i da su se nudili iskqu~ivo luk, krompir, {argarepa i bundeve. Ka`u qudi, nisu ih nervirale visoke cene koliko prazne tezge.

A u prodavnicama uvozne robe paralelno s konvertibilnim dinarom obradovala nas je prodaja robe na kredit. Tehnika jeste bila skupa, ali to nije obeshrabrilo Novosa|ane da navale. Tako je “Litnos” za tri dana izdao 25.000 formulara za kreditnu kupovinu, dok u robnoj ku}i “Uzor” nije bilo dovoqno formulara za osokoqene kupce. Radnici “Nine”, wih oko 500, nisu kupovali robu na kredit budu}i da su tada zapo~eli ~etvrti dan generalnog {trajka, nezadovoqni mawe vi{e svim mogu}im.

Drama nedeqe odigravala se u bloku u Rumena~koj 103, gde je po~elo raseqavawe stanovnika.

Javnost je bila slo`na da se radi o politi~kom, socijalnom, pravnom i ekonomskom problemu, me|utim niko i ni{ta se nije na{lo pametnim da to i re{i.

Naslov “svi saglasni, a pomo}i niotkud” najboqe govori. Na{i su novinari tada uo~ili da je fotografisawe za dokumenta opasna rabota te da se prvo vaqa dobro raspitati, jer su cene drasti~no varirale od studija do studija, negde be{e duplo

pod okriqem sidnikata, ve} vlast koja ne}e da pomogne da se siva ekonomija suzbije. Zbog toga trpe i taksisti koji uredno izmiruju obaveze prema dr`avi. Predsednik taksi udru`ewa „Vojvo|ani“ Radosav Krsti} ka`e da je prema podacima Agencije za privredne register i Poreske uprave evidentiran 1.481 prevoznik, dok je na ulicama grada bar trostruko ve}i broj taksi prevoznika.

Z. Deli}

U katastru i daqe {trajk

vi{e zanimao crtawem i bojadisawem nego bilo ~im drugim, dao ga je da „u~i moleraj“ u radionici jednog Italijana, koji se doselio u Novi Sad. Radio je Pavle Simi} i kod drugih majstora slikara, da bi zavr{io likovnu akademiju u Be~u.

Uradio je mnoge ikonostase i crkvene zidne slike, naslikao mnoge istorijske kompozicije, od kojih je najpoznatija „Progla{ewe Vojvodine 1848“.

Ipak, umetni~ki najzrelije su mu, prema ocenama i dana{we stru~ne kritike, mnogobrojni portreti izra|eni u bidermajer stilu.

N. C.

ZBOG NAJAVE DA ]E BITI SKRESANE PLATE

Komunalne firme od danas u {trajku Zaposleni u svim javnim komunalnim preduze}ima danas u 8 ~asova po~iwu {trajk zbog odluke Skup{tine grada da smawi zarade za 10 odsto. U svim JKP odr`a}e se zborovi radnika, a u 9 ~asova }e se zaposleni uputiti pred Gradsku ku}u, gde u 10 sati treba da po~ne protestni miting. Po zavr{et-

ku radnici }e se vratiti u firme i nastaviti {trajk.

Radi}e se prema utvr|enom minimumu, koji su odredili direktori, a to se ne}e nepovoqno odraziti na funkcionisawe u gradu. [trajk radnika u JKP zakazan je pre mesec dana i za to vreme sindikat zaposlenih u stmbeno - komunalnoj delatno-

sti i Grad kao osniva~ komunalnih preduze}a, nisu uspeli da se dogovore. Predesednik Gradskog odbora sindikata u stambeno - komunalnog delatnosti Zoran Radosavqevi} ka`e da su li~ni dohodci u komunalnim preduze}ima lane ve} smaweni od 15 do 30 odsto. Prema sindikalnim podacima, od

dolaska Igora Pavli~i}a na ~elo grada u gradskim komunalnim preduze}ima posao je dobilo vi{e od 200 radnika. Da bi i ta novouposlena radna snaga dobila platu, ka`e Radosavqevi}, direktori su od ostalih radnika otkidali od zarada iako je u svim firmama utvr|ena cena rada.

Z. D.

ZA[TO GRA\ANE I TOPLANU ^ESTO MU^E HAVARIJE

Skupo podmla|ivawe vrelovoda Niz havarija koje su se dogodile protekle sedmice samo su potvrdile tvrdwe rukovodstva Toplane da je vrelovodna mre`a stara i da dva kilometra, koliko se godi{we rekonstrui{e, nije dovoqno ~ak ni da se zadr`i prose~na starost vodova od 25 godina. Naime, u preduze}u procewuju da je potrebno godi{we mewati bar {est kilometara od ukupno dvestotinak, kako bi starosni prosek ostao na sada{wem nivou, ne ra~unaju}i delove mre`e koji su gra|eni pre 40 godina.

Od 13. oktobra, kada je po~ela grejna sezona, dogodile su se 42

havarije, a tokom ove sedmice samo u jednom danu tri kvara na mre`i ostavila su privremno bez grejawa stanovnike delova Limana i Novog naseqa. Samo otklawawe havarije u Fru{kogorskoj ulici trejao je od utorka u podne do srede ujutro, a radnici Toplane radili su tokom ~itave no}i.

Kako se navodi iz preduze}a, wihovi radnici po prijavi havarije ili uo~enom gubitku vode na mre`i odmah lociraju kvar i popravqaju ga bez obzira na doba dana.

Delovi mre`e najpodlo`niji havarijama nalaze se u slede}im ulicama: Fru{kogorska, Balza-

Ju~e jo{ jedan kvar Zbog havarije na vrelovodnoj mre`i ju~e oko 6 sati bez grejawa i tople vode ostali su potro{a~i na podru~ju koje pokriva Toplana „Zapad“, a to su Detelinara, Avijati~arsko naseqe, Satelit, Bistrica, Sajam i Klini~ki centar. Nakon nekoliko sati radnici Novosadske toplane otklonili su kvar, tako da su u ranim poslepodnevnim ~asovima potro{a~i iz tih delova grada dobili toplu vodu. Grejawe je, po re~ima portparolke Novosadske toplane Jelen Vujin, trebalo da bude normalizovano kasno poslepodne.

Z. Ml.

kova, Do`a \er|a, Kosovska, Sowe Marinkovi}, Radni~ka, Vladike ]iri}a, Bulevar kneza Milo{a, Stevana Branova~kog i Bulevar Slobodana Jovanovi}a.

Ove godine, jedan od vrelovoda na kojem je bilo najvi{e havarija, onaj na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a, bi}e rekonstruisan, a bi}e izgra|en i {aht sa zatvara~ima na levoj strani ulice.

Procewena vrednost radova iznosi ne{to mawe od 127 miliona dinara. Ne{to vi{e od ~etiri

miliona dinara bi}e utro{eno u rekonstrukciju vrelovoda u Ulici vladike ]iri}a.

U Toplani navode da zbog nedostatka novca nisu u mogu}nosti da zamene ve}e delove vrelovoda, i da takva situacija traje ve} nekoliko godina. Gra|ani koji nisu imali grejawe, ipak ne}e dobiti umawene ra~une za grejawe, po{to, po gradskoj odluci, za tako ne{to bi morali da budu bez grejawa du`e od 24 sata.

S. Krsti}

BI]E VI[E REDA NA ULICAMA

Komunalna policija podruku s inspektorima Zakon o komunalnoj policiji startova}e 23. januara, a nakon toga ministar za lokalu samoupravu Milan Markovi} du`an je da propi{e na~in obuke budu}ih komunalnih policajaca. U Srbiji }e biti 300 komunalnih policajaca od ~ega 60 u Novom Sadu.

Pre nego {to krene obuka, gradska uprava }e 30 dana ranije da predlo`i svoje kandidate. Ovo nije tako jednostavna procedura kao {to se misli, obuka budu}ih

komunalnih policajaca traja}e 14 nedeqa, a oni }e morati da poka`u dobri psiho-fizi~ku spremnost.

Osim toga polaga}e pismeni i usmeni ispit. Na obuci }e dobiti uputstva na koji na~in }e komunicirati sa strankama – poja{wava za „Dnevnik“ na~elnik gradske uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi} i dodaje da bi obuka trebalo da po~ne u martu, dok bi se policajci na ulicama

pojavili u septembru. Tako|e one koji ve} rade u gradskoj upravi, a `ele da budu komunalni policajci mora}e da imaju, ili polo`e dr`avni stru~ni ispit. Ina~e, Radulovi} smatra da }e osnivawem ove policije, komunalnim inspektorima biti olak{an posao, ali }e na neke zadatke i}i sa wima zajedno.

- Za sada se jo{ ne zna na koji na~in }e biti podeqeni poslovi, jer }e komunalna policija imati

mnogo vi{e ovla{}ena. Oni }e imati skoro sva ovla{}ena kao i policija samo {to ne}e nositi oru`ije – isti~e Radulovi}.

Saznajemo da za ovaj posao vlada veliko interesovawe, qudi zovu, interesuju se i pitaju kada }e biti raspisan konkurs. Klasi~nog konkursa ne}e biti, a uprava za inspekcijske poslove }e blagovremeno objaviti mejl adresu na koji }e se slati prijave.

Q. Na.

Poezija u CK 13

Koncert Sowe Nov~i}

Omladinski centar CK 13 priredi}e 23. januara u subotu u 20 ~asova, u Ulici vojvode Bojovi}a 13, Festival poezije „Poezija u ku}i“.

Svi pesnici i pesnikiwe koji su objavili kwige ili koji kri{om zapisuju stihove mogu da se prijave na office@ck13.org do 19. januara.

Ulaz je besplatan.

I. D.

Koncert studenta tre}e godine violine Sowe Nov~i} u klasi docenta Marka Josifovskog i uz klavirsku pratwu Hilde [van, bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova, u multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a 7. u „Merkatoru“ Na programu su dela Vitalija, Bramsa, Sarasatea i Ravela a, ulaz je besplatan.

B. P. P.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak18.januar2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Andrej u pet porodica Blizanci: Nikolina i Vuka{in - Daniele i Sr|ana Stjepanovi}a.

Devoj~ice: Vanesa - Karoline Mi{kovi} i @eqka Kova~a, Ivana - Sawe i Aleksandra Moldovana, Lena - Ru`ice i Mihaila Zlati}a, Jovana - Dragane i Slobodana Vuji}a, Lana - Dragane i Jovana Tanasijevi}a, Noemi - Karine i Julia [imandija, Dorotea - Qubice i Marka Popovi}a, Sla|ana - Biqane Bokan i Milana Segedija, Bobana - Milane Mandi} i Slobodana Kantara, Milana - Dragane i Milana Trifunovi}a, Teodora - Marije i Roberta Marona, Nada - Slobodanke i Lajo{a Len|ela, Jovana - Milice i Jovana Radukina, Andrea - Aleksandre i Obrena Manojlovi}a, Angelina - Zvezdane i Gorana Jovanovi}a, Vawa – Sawe i Gorana Bu}ana, Sawa - Sne`ane i Laze Kosti}a, Emilija - Maje i Vase Dobri}a, Sara - Vaske i Zorana Tomi}a, Aleksandra - Mirjane i Igora Vojvodi}a, Nina - Teodore i Ivana ^uri}a, Nikolina - @eqke Za}ko i Sa{e Solara, Jovana - Biqane i Miroslava Rakina, Katarina - Isidore i Zorana Proti}a, Tijana - Gordane i Branislav Stupar, Lena Hange i Lazara @ivanca, Jana - Qiqane i Vidoja Mijatovi}a, Mirjana - Tawe i Milana Lali}a, Adrijana - Lee i Stevana Mi{~evi}a, Bjanka - Jelene i Aleksandra Panti}a, Una -

Milke Stoisavqevi} i Milana Marin~i}a, Ana - Milke i Dejana Gligori}a, Anastasija Sla|ane i \ure Vujkovi}a, Mia - Danice i Milo{a Koprivice, Miona - Jelene i Branka Panovi}a, Na|a - Sne`ane Samarxi} i @arka \uri~i}a, Ma{a - Marije Veqkovi} i Milo{a Maslovari}a, Teodora - Marije i Roberta Marona, Sara - Monike i Zvonka Krstina, Melita - Jelene [ogorov Vu~kovi} i Vuka Vu~kovi}a, Jana - Tatjane i Bobana Stoji}a, Simona - Bojane i Damjana Miqani}a, Marina - Vesne i Miroslava [ili}a, Lora - Dragane i Danijela Bulika, Nevena - Sawe i Milo{a Stojanovi}a, Nikolina - Vinke i @eqka Majki}a, Lara Mirjane i Darka Pozni}a, An|ela - Karoline i Tomislava Krivoku}e, Helena - Gordane i Branislava Mi~i}a, Marija - Vesne i Spomenka Kova~evi}a, Ana - Jovane i Nikole Popovi}a, Elena - Betine i Jo`efa Banskija, Katarina Dragane i Dragana Prodanovi}a, Diana - Katarine i ^edomira Suboti}a, Leana - Danijele i Igora Spasi}a, Ena - Zorice i Du{ana Zeqkovi}a, Ana - Gordane Vojimirovi} i Nenada Miladinovi}a, Jana - Mirjane i Milana [arga~a, Sara Grejs - An|elke i Milenka Ivanovi}a.

Jovana, Vladimir i beba Matija Biga

De~aci: Ven~ani: Sla|ana Gogi} i Goran Skalicki, Du{ica Stojanovi} i Milan Vigwevi}, Veselinka Radivojevi} i Ratko Lu~i}, Mirjana Ka{anin i Sreten Stamenkovi}, Jelena [evo i Mirko Vasi}, Jelena Erakovi} i Milo{ Jaukovi}, Sne`ana Nikoli} i Miroslav Pavlovi}, Aleksandra Kesi} i Sa{a Milovi}, Maja Te{i} i Du{an Selak, Eli Dragomirova i Zoran Baji}, Valentina Bawac@drwa i Dejan Nemet, Danijela Marinkovi} i @ikica @ivi}, Sawa Maksimovi} i Marijo Adle{i}, Ana [ukurma i Milan Roganovi}, Jadranka Kantaryi} i Du{ko Stupar.

Pavle - Sawe Petrovi} i Stojana Dimi}a, Srboqub - Sla|ane Vrawe{evi} i Slavka Radovanovi}a, Albijan - Vjolce Biti}i i Kujtima Martinaja, Nemawa - Svetlane Kozar~i} i Adama Kova~a, Zoran - Sla|ane Raj~awi i Stevana [aina, Slobodan - Zdravke i Miroslava Isakova, Lazar - Sna i Miomira Dra`i}a, Nemawa - Ane i Save Babi}a, Milan - Dobrile Mun}an i Mihajla Markova, Aleksa - Sne`ane Stjepanovi}-Klincov i Milinka Klincova, Nikola - Aleksandre Re{wak Pe{i} i Vladimira Pe{i}a, Marko - Sne`ane i Petra Joci}a, Jan - Miline i Mirka Tota, Nikola - Ane i Nikole Nenadovi}a, Ogwen - Josipe Po~u~ i Ogwena Grubora, Sergej - Gordane i Sa{e Nov~i}a, Luka - @eqke i Miodraga Kova~evi}a, Veqko - Dragane i Branislava Krsti}a, Aleksa - Irene @emberi-Gulan i Marka Gulana, Du{an - Jelene i Uro{a Marovi}a, Nikola- Tatjane i Dejana Pejina, Uro{ - Tawe i Branislava Markovi}a, Andrej - Jasne i Stevana Lomjanskija, Andrej - Tatjane i Nestora Api}a, Kristijan - Violete i Sla|ana Stojan~evi}a, Ilija - Dragane i Pante Basare, Lazar - Nata{e i @eqka Kalkana, Milan - Jelene i Nikole Berowe, Marko - Nata{e Ili}-Potkowak i Milana Potkowaka, Nikola - Jelene i Du{ana Jankova, Luka - Angeline i Ferenca Ladika, \or|e - Natalije i Marka Raki}a, Petar - Biqane i Svetozara Isakovi}a, Milo{ - Jasmine i Josipa Po`ege, Maksim - Simane Samarxi} i Vladimira Panteli}a, Aleksandar - Nikolete Horwak-Papuga i Vladimira Papuge, Mateo Galine i Atile Rajde, Lazar - Jelene i Zorana Romandi}a, Aleksa – Jelene Pavi}-^anak i Nikole ^anka, Vuka{in - Biqane i Branislava Bla`evi}a, Matej - Petre Mitrovi} i Brani-

slava Jefti}a, Andrej - Kristine i Komlena Komlenovi}a, Sr|an - Mirjane Peki} i Nenada Mini}a, Ogwen - Vedrane Dereti}-Dimirijevi} i Slobodana Dimitrijevi}a, Danilo - Helene i Zorana Dudvarskog, Fjodor - Sla|ane i Vladimira Milovi}a, Nikola - Sne`ane i Mileta Andonova, Jovan - Julijane Mu~aji i Milana Trifunovi}a, Strahiwa - Swe`ane i Igora Lazi}a, Aleksandar - Jelene [umqanac-Milo{evi} i @eqka Milo{evi}a, Rade - Nikoline i Milana Ivi}a, Matej - Mire i Ivana Hrgovi}a, Nemawa - Renate Radin Mi{kovi} i Silvestera Mi{kovi}a, Dragan - Maje i Dragana Medi}a, Goran - Marine i Ratka Dragojevi}a, Andrej - Danijele Sajdl i Dejana Obradova, Daniel - Tatjane i Zoltana Kihuta, Danilo - Jelice i Bojana Dobri}a, Dalibor - Milke i Dragana Ivanovi}a, Damir - Irhane i E|evita Dervi{evi}a, Vuk - Marijane i Milana Rom~evi}a, Novak - Nata{e i @eqka Nikola{eva, Mladen - Branislave Vilovski-Veqkovi} i Predraga Veqkovi}a, Luka - Ivane i Neboj{e Kati}a, Aleksa - Duwe i Slobodana Proli}a, Aleks Jasne i Sa{e Struhara, Stefan - Dragane i Vladimira Risti}a, Marko - Milene i Ratka Gruji}a, Andrej - Ksenije i Sini{e Soro, Dejan - Vawe i Zorana Andri}a, Stefan - Sne`ane i Predraga Petri}a, Neboj{a - Biqane i \or|a Radulovi}a, \or|e - Sadike i Bojana Leskovca, Milun - Sla|ane i Aleksandra Radulovi}a, Andrej - Vesne i Aleksandra Lazarevi}a, Luka Dragane i Qup~a Ivanova, Ivan - Jelene i Bojana Erjaveca, Uro{ - Jasmine i Dejana Gluva~evi}a, Lazar - Marije Harhaji i Neboj{e Trivunovi}a, Luka - Manuele i Du{ka Miklovica, Pavle - Biqane i Nikole Kopilovi}a, Darko Ranke i Gorana Keranovi}a.

Umrli: Stevan Bogdanovi} (1932), Nada Terecki ro|.

Ile{ (1949), Olga Grubor ro|. Be`anov (1951), Qubica Zdjelari} ro|. Nadrqanski (1933), Milojko Drin~i} (1935), Branko ]uruvija (1947), Aleksandar [qivi} (1921), Sava Travar ro|. [piri} (1947), Mirjana Gaji}-Anoj~i} ro|. Gaji} (1957), Mirjana Sankovi} ro|. Petri} (1944), Nedeqko Vrawe{ (1948), Svetozar Nedu~i} (1936), Pavel Ga{par (1951), Pavle Bosan~i} (1933), Ilija Davidovi} (1947), Krstan Powevi} (1951), Marko Gavri} (1943), Katalin Berec ro|. ^orda{ (1928), Petra Radulovi} ro|.

Kraguq (1929), Milica Avakumovi} ro|. @uni} (1937), \er| Radek (1923), Milan Pala~kovi} (1944), Ana U{jak ro|. Zorjan (1930), Milinka Todi} ro|. Popov (1938), Josif Mrkaji} (1932), Zora Matijevi} ro|. Dobrilovi} (1934), Anica Gajta-\ori} ro|. Litner (1932), Drenka ]ur~in (1946), Imre Ma{i} (1919), Zdravko Santovac (1934), Anita Jovanovi} ro|. Trajkovski (1933), Milica Stani~kov ro|. Radi{i} (1937), Bo`ana Mandi} ro|. Komarov (1934), Mara Tomi} ro|. [arovi} (1948), Milivoj Cveti} (1955), Branislav Todorovi} (1919), Stevan Mali} (1942), Slavko [upica (1943), Zuzana Makan ro|. Na| (1930), Julija Tel|e{i (1922), Laslo [agi (1932), Radojka Jovanovi} ro|. Bla`in (1925), Vidosava [u{~evi} ro|. Mitrakovi} (1921), Mile Kaji{ (1922), Stevo ^oli} (1943), Aleksandar Vicko (1951), Er`ebet Moku{ ro|.

Fodor (1924), Marina Miqkovi} (1969), Katica Kelemen ro|. Virag (1954), Petar Vukmanovi} (1935), Darinka Sekuli} ro|. Jela~a (1937), SoDalibor Pribi} i Sla|ana Sakan

fija Prodanov ro|. Stanojev (1933), Velinka Tanaskovi} ro|. Terzi} (1930), Steva Dukaji (1953), Barbara \uki} ro|. Vereb (1918), Izabela Sabo (1983), Mirko Vje{tica (1946), Lenka Maleti} ro|. Popov-@ikeli} (1949), Slavko Lep{i} (1938), Aleksandar Vuji} (1983), Dragica Kendri{i} ro|. Begovi} (1949), Dene{ Kozma (1952), Stanko Lazi} (1928), Milan Bosanac (1953), Slobodan Vukobratov (1941), Hermina Mor ro|. Kozma (1919), Gordana Atanackovi} ro|. Seizovi} (1926), Milivoje Laketi} (1934), Jano{ Pece (1955), Ivan Milanov (1943), Muhamed ]osi} (1936), Milisavka Miti} ro|. @ivkovi} (1930), Stoja Stambolija ro|. Suzi} (1927), Svetislav Ajxanovi} (1950), Greta Kiehl ro|. Glajh (1944), \uro Vujinovi} (1945), Kosta Leti} (1915), Branko Borkovi} (1961), Koviqka Belimarkovi} ro|. Mi{~evi} (1924), Miodrag Jevremovi} (1949), Zora [u{war ro|.

Mi{kovi} (1939), \uro Zori} (1937), Mirjana Mogin ro|. Mogin (1952), Lazar La}arac (1949), Dragan [krbi} (1940), Dragi} Stojanovi} (1934), Dragoslava Stevanov ro|. Jovanovi} (1934), Mileva Grahovac ro|. Rodi} (1926), Branislava Dobi} ro|. Popovi} (1960), Ana Mi{kovi} (1937), Qubomir Ivkov (1971), Qiqana Spasi} (1953), Mi{a Dijak (1924), Sava Milo{evi} (1945), Jovanka Nikoli} (1958), Lajo{ Papi{ta (1948), Stevan Kolarevi} (1928), Pavle [imunovi} (1938), Jo`ef Fice (1933), Isajlo Jovanovi} (1935), Violeta Me|edovi} (1978), Jovan Popovi} (1929), Jovica Jankov (1950), Marija Pleli ro|. Telpinger (1933).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

9

[EST MESECI POSLE „EGZITA”

Ideja o dugo najavqivanoj izgradwi “Eko-parka“ na Petrovaradinskoj adi kona~no bi trebalo da s bilborda, {est meseci po zavr{etku posledweg festivala „Egzit“, pre|e u realizaciju. Dodu{e, bageri koji su se s Ade povukli pro{le godine u trenutku preseqewa „Egzitovog“ kampa s Oficirske pla`e u dvori{te kasarne na Tranxamentu, u 2010. godini ne}e {partati pe{~ano tlo ade jer je u planu tek priprema papirologije. Godi{wim programom Zavoda za izgradwu grada, kada je „Ekopark“ u pitawu, planirano je raspisivawe urbanisti~ko-arhitektonskog konkursa i izrada projketne dokumentacije posle ~ega }e biti poznato i koliko bi izgradwa parka trebalo da ko{ta.

Iako se konkurs tek raspisuje, pro{le godine za radove na Oficircu ve} je potro{eno 30 miliona dinara. Navodno, taj novac iskori{}en je za krupne radove koji su se tada izvodili.

Nasuta su dva pe{~ana platoa, posut je tucanik, pose~eno je drve}e i sklowena divqa deponija koja je uveliko po~ela da se iznova stvara. Me|utim, i daqe je nepoznato da li se sve to radilo zbog parka ili kam-

Foto: S [u{wevi}

Eko-park tek u fazi konkursa

Mali grad „Eko park“ je najavqen kao lokacija za sportska i kulturna de{avawa koja }e „zna~ajno doprineti razvoju ekolo{kih standarda u Novom Sadu“. Tu bi se, navodno, na{ao najve}i park u gradu koji bi sadr`ao botani~ku ba{tu, trim stazu, mobilne barove, kupali{te, marinu... Predvi|eni su i umetni~ki paviqoni, galerija na otvorenom, mobilni barovi, kao i odr`avawe izlo`bi i performansa. pa! O tome se u proteklih {est meseci nije oglasio niko iz „Egzita“, Gradske ku}e ili „ZIG“-a.

Tako|e, od po~etka je nejasno koja je u celoj pri~i uloga Udru`ewa gra|ana „Egzit“ koji je zajedno s Gradom bio potpi-

PRESKUP ZAKUP PRAZNI TEZGE U ROBNOM DELU FUTO[KE PIJACE

Kurs evra kroji sudbu pija~arsku

Preko 30 praznih tezgi u robnom delu najprometnije gradske tr`nice - Futo{ke pijace, trgovci su ju~e usagla{eno za “Dnevnik” obja{wavali visokom cenom zakupa i sve slabijim prometom. Svakog meseca, zakupci sa ove pijace uplate za tezgu 25.000 dinara na ra~un JKP “Tr`nica”,

ruke, a zapravo prodavci posluju u minusu. Mnogi su ve} otkazali zakup. Te tezge ostaju zatvorene mesecima, jer nema ni novih zainteresovanih. Nemogu}e je zaraditi 25.000 dinara mese~no na pijaci. Da bismo uspeli, morali bismo podi}i cene robe, a onda je niko ne}e kupiti

Sve vi{e zakatan~enih tezgi na Futo{koj pijaci

a uz to sledi jo{ otprilike isti iznos za tro{kove kwigovo|e, platu radniku, doprinose... Zbog te{ke situacije, koju zakupci opisuju kao neizdr`ivu, oni udru`eno predla`u pojeftiwewe zakupa tezge. U suprotnom najavquju prestanak rada.

- Zarada je prividna jer nam novac konstantno prolazi kroz

riju ako mu posao ne ide. Situaciji doprinosi to {to je, po dr`avnim procenama, kupovna mo} stanovni{tva u posledwih deset godina sedmostruko opala. Uz to i dr`ava “uvodi reda”, pa promet seli u lokale.

Ni kupaca nema. Drasti~no je poskupela i roba u Pan~evu, gde su se trgovci sa novosadskih pijaca godinama snabdevali, a jo{ je i prekoputa otvoren Kineski tr`ni centar.

Uz to je jo{ i relativno visoka cena zakupa tezge, iako ona nije rasla u posledwa dva planirana podizawa cena za robni deo. Zaista je te{ko – rekao je Baji}.

Iako je u godi{wem Programu poslovawa “Tr`nice”

Cena zakupa tezge je zaista relativno visoka, iako nije rasla u posledwa dva planirana podizawa cena, (direktor „Tr`nice” Du{an Baji}) – kazao nam je prodavac za tezgom sa alatom i ku}nim potrep{tinama, koji je `eleo da ostane anoniman.

Isti stav deli i wegova koleginica iz reda pored, u kojem je ve} pet tezgi otkazano. Mese~ni zakup, tvrdi ona, ne mo`e da plati i dodaje da bi ga trebalo najmawe prepoloviti, kako bi trgovci u robnom delu opstali na pijaci.

Zbog oko 30 raskinutih od ukupno 150 ugovora, direktor “Tr`nice” Du{an Baji} je kazao da za trenutno nepovoqnu situaciju postoji najmawe ~etiri razloga.

- Prihvatamo svaki otkaz ugovora, jer bi bilo jako nepo{teno tra`iti od nekoga ki-

planirano poskupqewe cena zakupa tezgi od {est odsto, direktor tog preduze}a o~ekuje da ga ne}e biti.

- Pro{le godine je tako|e u Planu pisalo poskupqewe od osam odsto. Za to je potrebna saglasnost Gradskog ve}a, ali mi za to ~ak ni zahtev nismo podnosili. Gotovo sa 95 odsto verovatno}e }emo se truditi da nijednu cenu, osim eventualno potpuno nove usluge, ne pove}amo.

To zna~i da }e, ako se zadr`e dr`avni parametri politike kroz evro, cene ostati nepromewene.

Ako znatno sko~i kurs evra, onda }emo morati ili da zatvorimo pijace ili i mi da poskupimo – objasnio je Baji}.

S. Tanuryi}

san kao jedan od nosilaca pompezno najavqivanog projekta oko koga je kasnije stvoren (pre}utni?) zavet }utawa. Kako sada stoje stvari, „Ekopark“ }e praviti grad, od gradskog novca i na gradskom zemqi{tu i izbor idejnog re{ewa tek predstoji. Ipak, na zvani~noj internet prezentaciji „Egzita“ jo{ 17. juna pro{le godine objavqena je vest s detaqnim opisom kako bi Petrovaradinska ada u budu}nosti trebalo da izgleda.

Prilikom predstavqawa projekta kada je ideja o kampu na Oficirskoj pla`i jo{ bila u igri, u „Egzitu“ su tvrdili da je to idealna lokacija jer taj prostor nema nikakvu prakti~nu i korisnu namenu i izgradwom parka „ne bi bio ugro`en nijedan segmenat tog prostora“.

Zami{qeno je i ukidawe divqe pla`e, deponije i nelegalnih ugostiteqskih objekata, a nagla{eno je da je lokacija u neposrednoj blizini centra grada i da ovo zemqi{te ne prate nikakva nere{ena imovinska pitawa. Ipak, konkurs i projektna dokumentacija se tek o~ekuju i tek onda }e biti poznato da li su ova „predvi|awa“ bila ta~na i {ta }e se stvarno graditi na prostoru Petrovaradinske ade.

D. Apro

PO^ELA IZRADA GODI[WIH KARATA ZA GRADSKI I PRIGRADSKI PREVOZ

Besplatne karte samo najsiroma{nijim Gradski prevoznik od danas po~iwe da prima i izdaje godi{we mese~ne karte za gradski i prigradski prevoz na {alterima MAS-a. [alteri }e raditi od 7 do 14.45 ~asova, osim vikendom. Godi{we karte iz 2009. godine va`i}e do 28. februara.

Pravo na besplatan prevoz ove godine imaju penzioneri stariji od 65 godina pod uslovom da imaju penziju ni`u od gradskog proseka, {to je novina u odnosu na ranije godine. Prose~na penzija u Novom Sadu u decrembru bila je 25.192 dinara.

Prilikom predaje zahteva ova

kategorija putnika treba da ponese fotokopiju li~ne karte, posledwi originalni ~ek od penzije i fotografiju novijeg datuma. Cena izrade godi{we karte je 750 dinara.

Osim penzionera pravo na besplatan prevoz imaju i invalidna lica, dobrovoqni davaoci krvi, odbornici u Skup{tini grada i gradski inspektori.

Oni }e besplatne karte dobiti u svojim udru`ewima, a gradski prevoznik }e karte za wih izdati na osnovu spisaka koje dobije od udru`ewa kojima te kategorije putnika pripadaju.

Z. D.

IZ KLUBA LE^ENIH ALKOHOLI^ARA „GRBAVICA“

Mu`evi ne haju za `ene alkoholi~arke Predsednik Kluba le~enih alkoholi~ara „Grbavica“ Zoran Manojlovi} ka`e za „Dnevnik“ da je alkoholizam nepravedno zapostavqen u pore|ewu s narkomanijom, jer se stvaran broj alkoholi~ara u na{oj sredini ne zna, niti postoji registar o alkoholi~arima ili le~enim alkoholi~arima. Pokre}u novi vid terapije „Anonimni alkoholi~ar“.

Prema wegovim re~ima, osnovni principi terapije, kako weno ime i govori, jesu anonimnost, jaka `eqa wenih ~lanova da se re{e alkoholizma.

Program se sastoji od 12 ta~aka ~iji je ciq da te qude najpre navede da prestanu da piju, a zatim da se nikad ne vrate pi}u.

U okviru kluba „Grbavica“ osnovan je i „Halo alko SOS”, a za dve godine postojawa, ka`e Manojlovi}, nekoliko stotina Novosa|ana zatra`ilo je wihovu pomo}. Re|e to rade sami alkoholi~ari, ve}i-

nom se javqaju wuhove supruge, sestre, deca, prijateqi ili roditeqi.

- Na “Halo alko-SOS” telefon javqaju se osobe koje imaju

tra`e deca, ro|aci ili prijateqice. Retki su slu~ajevi da ih pozove neki alkoholi~ar, ali i kada to u~ini obi~no se la`no predstavi, uz izgovor da

Utorak i ~etvrtak rezervisani za SOS Osobe koje imaju problema s uku}anima zavisnim od alkohola ili su same zavisne mogu da se jave na broj telefona 469-145 i to utorkom i ~etvrtkom od 16 do 20 sati. ozbiqan problem. Do sada, prema na{im saznawima, nijedan mu` se nije interesovao, niti je od nas zatra`io direktnu pomo} za suprugu alkoholi~arku. Mu`evi se u tom slu~ajevima, uglavnom razvode od `ena koje su se odale ovom poroku – isti~e na{ sagovornik.

Ka`e da je svojevremeno bio ve}i broj mu{karaca zavisnih od alkohola, ali su vremenom polovi postali ravnopravni na tom poqu. Pomo} za `ene zavisne od alkohola naj~e{}e

se interesuje za neku wemu blisku osobu.

Manojlovi} procewuje da samo polovina osoba koja ih pozove, do|e u klub.

- Supruge uglavnom pitaju kako da pomognu mu`u zavisnom od alkohola i na koji na~in da porazgovaraju s wim i motivi{u ga da se kloni pi}a.

Dosta je i onih koji se odlu~e na razvod, ali ipak pomognu biv{em mu`u da se re{e poroka – navodi Manojlovi}.

Q. Na.

NOVA ^ETVORONO@NA MODA [ETA BULEVARIMA

Model dezen ne bira Kolekcije modnih detaqa namewenih ugo|aju ili lep{em izgledu ku}nih qubimaca, po uzoru na one iz svetskih metropola, sve ~e{}e dobijaju podr{ku me|u novosadskim vlasnicima pasa. Bez obzira na pol i rasu, `ivotiwe u kariranim, pletenim i “kaputi}ima” sa {arenim printom, rutinsku {etwu gradom, veselo tabaju sa svojim najboqim qudskim prijateqem. Za mnoge nepoznanica- moda za `ivotiwe postala je i na{a svakodnevica, ali name}e se pitawe da li je svim psima neophodno obla~ewe za izlazak napoqe.

Male i trenutno veoma “trendi” rase pasa utopqavawe }e zaista veoma ceniti tokom zime, dok bi ve}im i dlakavijim vrstama moglo biti pretoplo pod dlakom i ode`dom, objasnila je za “Dnevnik” diplomirani veterinar Bojana Petrovi}.

- Neke vrste zaista moraju da nose kaputi}e. ^ivave, pin~evi, maltezeri, bolowezeri… Te stvarno male, sobne kuce koje su

naviknute na visoke temperature u stanovima. Kod pin~a i ~ivave je go stoma~i}, slabo obrasta dlakom, pa im je hladno. Za wih je vrlo stresno kada iza|u u {etwu, jer je sada primetno ni`a temperatura napoqu nego

unutra. Kada ona padne na 20 pa na 15 stepeni, te rase treba obu}i. Jakna mora da pokriva grudni deo, ki~mu i stoma~i}. [apice su slobodne – objasnila je ona, i dodala da }e ispod kaputi}a i ma~kama i psima biti toplo, a ~arapice i kapice za wih su samo modni detaqi. Uz to, dugodlakim psima ki{a zapravo ne smeta, jer oni imaju nepropusnu poddlaku koja se nakvasi samo ako se `ivotiwa ba{ natapa.

Zato, kako ka`e Petrovi}, dugodlakim psima kabanica pa ni kaputi} uop{te nisu potrebni.

Modni trendovi na ku}nim qubimcima vidqivi su sve ~e{}e, po{to je i ve}i broj vlasnika malih pasa i ma~aka. Garderoba sa otvorima za ~etiri noge mo`e se kupiti u specijalizovanim radwama za qubimce, a mo`e biti satkana i po ukusu vlasnika. Sve varijacije su dozvoqene, a model se sigurno ne}e mnogo buniti.

S. T.

ponedeqak18.januar2010.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

OPET TOPLO U STANOVIMA, PREDSEDNIK OP[TINE POZIVA NA ODGOVORNOST

ZBOG STARE MRE@E I AZBESTNIH CEVI

Lo{ mazut Vodovod zapo~iwe zaustavio grejawe obimne projekte

Smotra stvarala{tva ~etiri sela SVILOJEVO: Tradicionalni „^etvorospreg”, manifestacija ~etiri sela: Svilojeva, Bogojeva, Kupusine i Doroslova zapo~ela je tro~asovnim programom u Domu kulture u Svilojevu proteklog vikenda. Na ovogodi{woj manifestaciji koja se odr`ava po 42. put, u~estvuje oko 150 ~lanova kulturno umetni~kih dru{tava iz pomenutih sela, a svi oni nastoje da poka`u {ta su sve tokom protekle godine radili i pripremili.

Osim folkornih sekcija u programu su u~estvovali i ~lanovi dramskih, recitatorskih i drugih sekcija koje su posetioci u

prepunoj Sali Doma kulture u Svilojevu pozdravili burnim aplauzima.

Svilojeva~ka folklorna sekcija KUD „Jo`ef Atila” predstavila se sa tri nove koreografije ~ime su dokazali da su sve uspe{niji u negovawu starih plesova i pesama. Burno je pozdravqena i ritmi~ka sekcija KUD „Petefi [andor” iz Kupusine ~ije ~lanice su izvidole „vratolomije” izvode}i moderne plesove. Zapa`en je bio i nastup ostalih u~esnika kao tradicionalnog orkestra iz Ke~kemeta u Ma|arskoj.

J. P.

VRBAS: Stanari bloka Save Kova~evi}a u Vrbasu nakon nekoliko nestanaka gradskog grejawa sada mogu da odahnu jer kako je saop{tio predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi} vi{e ne}e biti problema sa grejawem.

Naime, u ovom vrbaskom kvartu grejawe je nestajalo u nekoliko navrata. I pored toga {to je na ulazima zgrada bilo istaknuto obave{tewe da kotlana ne}e raditi zbog nestanka mazuta, Vidovi} tvrdi da to nije bio razlog zaustavqawa grejawa u ovom delu Vrbasa.

«- Razlog za zaustavqawe kotlane je lo{ mazut koji je neko primio u cisternu bez potvr|enog atesta, a u kojem je prema procenama bilo oko 60 odsto vode. Nije mogao da sagori i do{lo je do problema sa kotlarnicom koji su sada re{eni tako {to je stigla i cisterna mazuta normalnog kvaliteta – objasnio je Vidovi}. Prema wegovim re~ima na sumwivoj nabavci mazuta niko nije mogao da zaradi neke velike pare, ali se radi o tome da nije po{tovana propisana procedura.

Dodaju}i da nije veliki novac u pitawu, on je zatra`io da se ispita ko je odgovoran za to {to je

u cisternu primqen mazut bez odgovaraju}e dokumentacije.

-Takav mazut ne sme da dospe u kotlarnice JKP „Standarda”», rekao je Vidovi}. On je dodao da je lokalna samouprava izmirila svoja dugovawa prema ovom preduze}u, kao i da je pomogla u nabavci mazuta za ovu grejnu sezonu, ali da JKP „Standard” mora na}i na~ina da prevazi|e te{ku situaciju u kojoj se nalazi. Ovo preduze}e ima potra`ivawa od 68 miliona dinara od fizi~kih lica i oko 38 miliona od pravnih lica koja ne uspeva da naplati.

-P « rinu|eni smo da nastavimo sa tom politikom do kraja grejne sezone. Potom }emo morati da na|emo re{ewe da JKP „Standard” prestane da bude najve}i gubita{ me|u javnim preduze}ima - rekao je Vidovi}.

Ta firma upravqa sa ~etiri kotlovnice u Vrbasu i grejnim uslugama snabdeva oko 1.000 doma}instava. Sa druge strane u JKP „Standardu” tvrde da nesta{ica mazuta ipak jeste bila krivac za prestanak grejawa u ovom bloku.

Prema re~ima direktora ovog javnog preduze}a Dragana Toma{evi}a mazuta u ovoj kotlani u tom trenutku vi{e nije bilo i morao je da se nabavi.

N. Perkovi}

STARA PAZOVA: Ve} posle praznika, u Novoj Pazovi, u Bloku 9-A, zapo~eto je postavqawe novih cevi na vodovodnoj mre`i, profila „fi” 160 mm du`ine od 550 metara, a u petak i kopawe jo{ jednog novog bunara u Novoj Pazovi.

Ovi radovi su samo deo planiranih za 2010. godinu, koje je predstavio direktor JKP „Vodovod i kanalizacija” Jaroslav Hrebik. Po{to ovo, kao i ostala javna preduze}a, zavisi dobrim delom od subvencija Op{tine, od realizacije buxeta zna}e se i dinamika realizacije plana i programa Vodovoda. Za 2010. godinu ovoj firmi nameweno je 54 miliona dinara, dok ostatak treba da obezbedi sama.

U takvoj situaciji, planira se i poskupqewe vode, jer je ona u Staroj Pazovi daleko najjeftinija u Sremu (24,2 din/m3). Ote`avaju}a okolnost je, po re~ima Hrebika ~iwenica da je vodovodna mre`a u op{tini stara preko 30 godina, u pojedinim delovima sa {tetnim po zdravqe azbestnim cevima, i sa bunarima starijim od 20 godina.

POZNATA SLIKARKA JELENA VASIQEV OBI[LA RODNI GRAD

Zrewaninka se proslavila u Italiji Julijana Antoni} dobija jedno od brojnih priznawa

KWIGE IZLE^ILE ALIBUNAR^ANKU

^itawem povratila glas ALIBUNAR: Julijanu Antoni} iz Alibunara krajem minulog leta zadesila je te{ka nesre}a, {logirala se i nije mogla da hoda, niti da koristi ruke, a {to joj, bilo nate`e izgubila je mo} govora. Bila sam se skoro oprostila od `ivota i mislila odoh ja kod mog supruga Stoleta ~iji sam grob, dok sam mogla svakod dana obilazila. A onda mi se u ovoj te{koj nevoqi na{ao moj prijateq i lekar dr Milenko Bata Ratkovi}. Tr`io je savete specijalista, donosio lekove i iwekcije, pazio me i hrabrio. I posle tri meseca po~ela sam da hodam, prvo korak po korak, potom br`e – ka`e vreme{na Julijana, kojoj su se na{le i kom{ije Jonice Murgu, Vera Kra~un, Miqana Gruju, Cveta Ili} i kuma Olga Todorovi} sa porodicom.

Oni su je svakodnevno obilazili, dru`ili se sa wom i delili sve muke kroz koje je prolazila, ali i radost zbog napretka u le~ewu.

-Sve me to radovalo i vratilo voqu za `ivotom, ali glasa nije

bilo. Dru{tvo su mi pravile kwige, koje mi je, po obi~aju, ~esto donosila moja draga prijateqica direktorka biblioteke Qiqana Rankovi}. Doktor Bata me je terao da sa velikim naporom sri~em slovo po slovo. I gle ~uda, prvo sam mrmqala, a potom nau~ila da izgovaram po neku re~, sve vi{e i vi{e i evo, krajem godine po~ela sam normalno da govorim. Izle~io me uporni doktor ali i kwige koje, kad sam sama, ~itam na sav glas – pri~a o izle~ewu Julijana Antoni}.

A Julijana je do`ivotni ~lan biblioteke ~iji je dobrotvor, u vi{e navrata poklawala im je kwige iz ku}ne biblioteke, svoje i svog rano preminulo supruga Stoleta. Davala je i nov~ane priloge za nabavku novih kwiga i svakodnevno pose}ivala ovu ustanovu. Direktorica biblioteke Qiqana Rankovi} ka`e da im je ve} mnogo godina najredovniji ~italac, zaradila je sva priznawa kao ~italac i donator biblioteke.

R. Jovanovi}

DANAS U NOVOM SADU

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena "Nesporazum" (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju.

Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara.

ZREWANIN: Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton i wegov zamenik Predrag Jeremi} priredili su prijem za akademsku slikarku Jelenu Vasiqev (33), ro|enu Zrewaninku i trenutno jednu od vode}ih umetnica mla|e generacije u Italiji. Studirala je anti~ku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, da bi se 1999. godine preselila u Milano, u kom i danas `ivi i radi. U ovom gradu stekla je diplomu akademskog vajara, na ~uvenoj Akademiji umetnosti Brera, gde je i magistrirala 2008. godine. Izlagala je na brojnim sa-

ninki i saznaju ne{to o wenom dosada{wem radu, uspesima i planovima.

- Svoj rodni grad volim, po{tujem i rado mu se vra}am, kad god sam u prilici. Gde god se nalazili i radili, uvek vas prati ta odrednica, ime mesta u kom ste ro|eni. Samim tim, u prilici ste i da promovi{ete to mesto i o wemu govorite, jer qudi `ele da znaju odakle ste potekli. Ponosna sam i na vojvo|anski akcenat koji nosim - rekla je Jelena Vasiqev i dodala da je wen umetni~ki put i{ao konstantnom uzlaznom linijom, izme|u ostalog i zbog toga {to je uvek

„Gde god se nalazili i radili, uvek vas prati ta odrednica, ime mesta u kojem ste ro|eni. Samim tim, u prilici ste i da promovi{ete to mesto i o wemu govorite, jer qudi `ele da znaju odakle ste potekli” (Jelena Vasiqev) mostalnim i grupnim izlo`bama u najve}im italijanskim gradovima i {irom sveta i trenutno je slobodna umetnica, kojoj su dosada{wi uspesi i karijera omogu}ili da bira gde }e `iveti, za koga }e raditi i gde }e predstavqati umetni~ka dela. Kra}i boravak u rodnom gradu bio je prilika da predstavnici lokalne samouprave uka`u priznawe ovoj uspe{noj Zrewa-

verovala u to {to radi i `elela da napreduje.

Prvi rad koji joj je doneo zna~ajnije priznawe na internacionalnoj sceni bio je multimedijalni projekat ra|en punih pet godina, inspirisan pesmom Matije Be}kovi}a „Bode`”.

- Umetnost je, u su{tini jedini znak koji ostaje iza nekog naroda i vremenskog perioda. Baviti se

VESTI Preduzetni~ko ve~e NOVI BE^EJ: Hotel „Tiski cvet” u Novom Be~eju i Radio „Novi Be~ej”, u subotu, umesto nekada{we Zanatske ve~eri, organizuju Preduzetni~ko ve~e.

Cena ulaznica je 1.000 dinara po osobi, a u cenu je ura~unata ve~era, pi}e i tombola. Sve informacije i rezervacije organizatori o~ekuju na trelefone: 023/ 771-741 ili 063/ 382- 479, ili u prostorijama Radio NB (Ulica Mar{ala Tita 8) i na recepciji Hotela „Tiski cvet”.

M.K.

Kamione proteruju iz grada

Jelena Vasiqev

kulturom nije lako ni u jednoj dr`avi, ali je Italija specifi~na, jer je ona, ustvari, dr`ava umetnosti, sedi{te evropske kulture i civilizacije, i ta „te`ina” istorije prisutna je i u savremenom stvarala{tvu. U Italiji, i uop{te, u zapadnoj Evropi, razvijeno je tr`i{te umetnosti, koje funkcioni{e sa svih aspekata, pa uspe{ni umetnici mogu u wemu lako prona}i mesto - kazala je Jelena.

Jeremi} je napomenuo da nije dobro kada grad izgubi kontakt sa svojim nekada{wim `iteqima, koji, potom postignu uspehe u inostranstvu, o ~emu se saznaje, uglavnom iz medija. @. B.

ADAPTIRAN DE^JI VRTI] U SANADU

„Mala sirena” u novom ruhu SANAD: Posle zimskog raspusta 32 mali{ana u Sanadu poha|a de~ji vrti} „Mala sirena” iz sastava Pred{kolske ustanove „Radost” u obnovqenim i adaptiranim prostorijama, koje omogu}avaju da deca pred{kolskog uzrasta iz ovog mesta ~okanske op{tine borave u wemu, u jednoj smeni.

Otvarawu adaptirane zgrade de~ijeg vrti}a u Sanadu prisustvovao je i predsednik ~okanske op{tine dr Predrag Miji} koji je rekao da su sada u svim selima ove op{tine stvoreni uslovi da sva deca u borave u prepodnevnoj smeni, {to ima zna~aja u vaspitno obrazovnom radu, ali i ekonomskim u{tedama za grejawe i ostale tro{kove, koji se najve}im delom finansiraju iz op{tinske kase.

Direktorka PU „Radost” Gaqina Bugarski istakla je da je pored ustanove u obezbe|ivawu novca za adaptaciju i opremawe vrti}a pomogla Mesna zajednica

Iz tog razloga je u ovogodi{wi plan moralo u}i projektovawe i bu{ewe novih bunara u naseqima Stara i Nova Pazova i Banovci - Dunav, kao i izrada projektne dokumentacije, a potom i izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe vode, a etapno i projektovawe i rekonstrukcija kompletne vodovodne mre`e.

Kako bi se spre~ile situacije poput one 2. januara, kada je cela Stara Pazova ostala bez vode, prioritetno }e se i}i na izgradwu pomo}nog (havarijskog) voda. U nasequ Nova Pazova je, zbog konstantnih problema u vodosnabdevawu, po re~ima Hrebika, nu`na izrada potisnog voda u bloku 9-A, a zbog svih tih parcijalnih problema pristupilo se izradi generalnog projekta vodosnabdevawa, {to se privodi kraju, za koji je anga`ovan institut „Jaroslav ^erni”. Novina je i uvo|ewe pilot projekta sistema daqinskog o~itavanja vodomera, ~ime }e se posti}i racionalizacija, redukovati tro{kovi i obezbediti kvalitetnija naplata, ka`e direktor.

A. N.

„Sanad”, tako da sada deca i vaspita~i imaju sve uslove za vaspitno obrazovni rad, a obnavqawe vrti}a obradovalo je i roditeqe, decu i vaspita~ice.

- Gotovo dve decenije vrti} radi u dve smene, jer do sada nismo imali mogu}nosti da decu mla|eg i pred{kolskog uzrasta istovremeno primimo u ustanovu obja{wava vaspita~ica Vukica Jovanov, koja u grupi ima 21 dete mla|eg uzrasta. - Po{to smo imali samo jednu u~ionicu to nam je pri~iwavalo velike probleme, posebno roditeqima koji su zaposleni i ~ija deca odlazila u vrti} u drugu smenu koja je po~iwala od 11 sati, kada oni nisu bili kod ku}e.

Za grupu pred{kolskog uzrasta od jedanaestoro dece koju vodi vaspita~ica Danijela Savi} nova prostorija opremqena je didakti~kim sredstvima u kojoj mo`e da se realizuje kompletan program pripreme dece za polazak u {kolu.

M. Mitrovi}

SUBOTICA: U Javnom komunalnom preduze}u „Parking” u Subotici planiraju da izgrade Terminal za ostavqawe teretnih vozila. Terminal bi se nalazio na Somborskom putu pored fabrike „Loher”, u blizini obilaznice oko Subotice, poznatije kao Y krak. Direktor JKP „Parking” Ako{ Ujheqi ka`e da pravi projekat za izgradwu Terminala i da je pored toga, planirana je i izgradwa „Fast gara`e” na sprat, preko puta Doma JNA, gde bi bilo obezbe|eno 100 parking mesta.

- Ove godine imamo nekoliko investicija u planu. Za izgradwu „Fast gara`e” trebalo bi izdvojiti 40 miliona dinara.

Gara`a bi se nalazila u {irem centru grada i obezbedila bi 100 novih parking mesta. Ovo bi nam bilo prelazno re{ewe dok ne izgradimo centralnu gara`u, o kojoj se pri~a unazad nekoliko godina. Za centralnu gara`u treba da se usvoji Plan detaqne regulacije i onda bi trebalo vremena za pribavqawe svih potrebnih dozvola i dokumenata za izgradwu. Pored „Fast gara`e”, ove godine planiramo da ulo`imo i pet miliona dinara za izgradwu novih parking mesta i dva miliona za nabavku nove kompjuterske opreme, vozila i sli~no. MUP nam je prosledio Odluku o odre|ivawu naknade za uklawawe vozila. Mi ne}emo pove}ati usluge „Pauka”, ali }emo nepropisno parkirana vozila odnositi i wihova naknada }e zavisi od te`ine prekr{aja. Recimo da li je neko parkirao na mestu za invalide ili zelenoj povr{ini – obja{wava direktor JKP „Parking” Ako{ Ujheqi.

A. A.

VOJVODINA

DNEVNIK

ZBOG VISOKOG VODOSTAJA MRTVAJU PRELIVAJU U TISU

Pumpe danono}no prebacuju vi{ak vode BE^EJ: Zahvaquju}i dobro ura|enom poslu po~etkom osamdesetih, kada je nasip uz Tisu od Ba~kog Petrovog Sela do ^uruga u du`ini od 31,5 kilometar rekonstruisan s krunom od 1.000 santimetara, u be~ejskom regio-

nu mirno prate visok vodostaj Tise. Istina, u DTD „Sredwa Ba~ka” sa sedi{tem u Be~eju svakodnevno budno prate hidrolo{ka de{avawa u slivu reke, jer im vi{edecenijsko iskustvo kazuje da oprez nije na odmet.

Tisa do{la do oku}nica vikendica u be~ejskom izleti{tu

Spomenik ~apqi APATIN: Na obali Dunava, kod pristana, postavqena je velika skulptura „Siva ~apqa”, rad akademskog vajara Nikole Simi-

janovi}a. Skulptura je izra|ena od prohroma, visoka vi{e od {est metara, osvetqena je pa se vidi i no}u sa Dunava. Ovo je druga skulptura koja je postavqena na obali Dunava kod Apatina. Pre {est meseci postavqen je tako|e vi{e od {est metara visok kip Bogiwe Nike i to na ulazu u apatinsku marinu.

J. P.

- U ovom trenutku imamo ve}ih pote{ko}a sa Starom Tisom kod Bisernog ostrva nego sa Tisom.

Jer, samo tokom decembra padavine su dostigle vi{e od 80 litara po kvadratnom metru, a Stara Tisa je slivno podru~je za ~ak 6.500 hektara koji je okru`uju rekao je v.d. direktor DTD „Sredwa Ba~ka“ Svetozar Midi}. - Prilikom visokog vodostaja, dobar deo vode odlazi podzemnim kanalima du` nekada{weg toka reke u recipijent sada{we mrtvaje. Svakodnevno danono}no prebacivawe vi{ka vode iz Stare Tise u reku Tisu crpnim pumpama kod Velikog Oxaka ote`an je, jer je prilikom rekonstrukcije brane kod Novog Be~eja jo{ jesenas prekinut visokonaponski kabel kojim se crpne pumpe napajaju elektri~nom energijom- ka`e Midi} i dodaje da do sada taj kvar nije otklowen pa pumpe rade uz pomo} agregata.

Time je wihov kapacitet umawen

za pet puta, a ima i dodatnih tro{kova za naftu koja pokre}e agregat - rekao je v.d. direktor DTD „Sredwa Ba~ka“ Svetozar Midi}.

O~ekuju u DTD da }e nedavna ~etvrta intervencija kod investitora rekonstrukcije brane uroditi plodom i da }e se otkloniti kvar oko visokonaponskog kabla, ~ime }e dve crpne pumpe kod Velikog Oxaka opet prebacivati pet kubika vode u sekundi, umesto sada{weg jednog kubika.

Za svaki slu~aj, svakodnevno se kontroli{e nasip uz Tisu, jer velike padavine mogu raskvasiti nasip i dovesti do ne`eqenih posledica. Podse}awa radi, pre ~etiri godine, ta~nije 16. aprila 2006. godine, vodostaj Tise kod Be~eja dostigao je „kotu 791“, ~ime je ranije postavqeni rekord od 1. juna 1970. godine prema{en za {est santimatra.

V. Jankov

Bazen ipak u priobaqu Dunava

BA^KA PALANKA: Pri~a o izgradwu bazena u Ba~koj Palanci traje ve} nekoliko godina, ali ako je suditi po najnovijim planovima Direkcije za izgradwu Op{tine, novi bazen bi trebalo da se izgradi ove godine. Ako projektna dokumentacija bude gotova do februara, moglo bi da po~ne ra{~i{}avawe terena u priobaqu Dunava. Ba~ka Palanka }e 2011. godine biti doma}in Sportske olimpijade radnika Vojvodine, a pored postoje}ih sportskih dvorana i otvorenih sportskih terena, u okviru Sportsko rekreacinog centra „Tikvara”, potreban je i bazen.

- Bazen bi trebalo da bude izgra|en u blizini Sporske dvorane, a re~ je o povr{ini od 1,62 hektara – ka`e direktor SRC „Tikvara” Qubomir Milojevi}.

– Po informacijama koje su nam dostupne, re~ je o otvorenom bazenu bez ve}ih dodatnih sadr`aja, a cena investicije, navodno

„Ni{ta ne gubimo jer ni{ta i nemamo” IN\IJA: [ezdeset pet radnika preduze}a za proizvodwu xakova „Unisak” iz In|ije stupilo je u {trajk, jer im ve} {esnaest meseci kupac ove firme beogradski „Univerzal” ne ispla}uje zarade, ne pla}a doprinose na wihove zarade, pa su radnici bez radnog sta`a i socijalnog osigurawa. Poku{aj zaposlenih da po receptu gra|evinara iz Lapova blokiraju prugu Novi Sad – Beograd, jer im koloseci prolaze pored fabrike, nije uspeo. Kordon policije sa {titovima, blagovremeno je napravila `ivi zid izme|u {trajka~a i koloseka.

U kolektivu je zaposleno najvi{e bra~nih parova, {to zna~i da su cele porodice izgubile pravo da overe zdravstvene kwi`ice za sebe i decu, a mnoge su ostale bez ikakvih sredstava za `ivot.

Direktor beogradskog „Univerzal holdinga” Du{an Stupar se i pored {trajka, ne pojavquje u In|iji. Direktor „Unisaka” Veqko Radovi} obja{wava da ovaj pogon u In|iji radi i proizvodi xakove, koje je prodavao „Univerzal holding“, on je vr{io i naplatu, a na ra~un „Unisaka” upla}ivao je samo tro{kove za struju, vodu...

- Na{e je da radimo, a prodaju je obavqala slu`ba „Univerzala“, ~iji smo mi samo jedan deo, dok novcem od prodaje raspola`e direkcija „Univerzala”. Radili smo dobro dok smo snabde-

vali pan~eva~ku „Azotaru“ xakovima, a sada tog posla nema.

Ovde je bilo 80 radnika, petnaest wih je napustilo preduze}e, jer ve} 16 meseci nema plata, a i posla je sve mawe, mada su svi kupci bili zadovoqni isporu~enom robom – ka`e Radovi}.

Ispred fabri~kog kruga {trajka~i lo`e vatru na otvorenom i greju se. Preko puta wih uz koloseke pruge Beograd – Novi Sad petnaestak policajaca sa {titovima {titi prugu da radnici ne bi blokadom zaustavili saobra}aj.

- Mi razumemo policiju, civilizovani smo qudi i ne `elimo da se sa wima sukobqavamo.

Ta~no je da smo imali nameru da blokiramo prugu, ali ima i drugih na~ina da radikalizujuemo na{e proteste. Znate, kad su supru`nici zajedno ovde u fabrici i 16 meseci ne donesu u ku}u dinara, kako takva porodica da pre`ivi. Mi tra`imo isplatu plata, podmirewe obaveza kako bi povezali sta` i mogli da svojoj deci i sebi overimo zdravstvene kwi`ice i da radimo.

Po{to niko iz „Univerzala“, ~iji smo mi pogon, i ne ~uje na{e muke, dolazi vreme da radikalizujemo proteste, da tra`imo da se preispita ta nesre}na privatizacija. Mi smo spremni i na druge, te`e oblike {trajka, jer vi{e nemamo {ta da izgubimo - ka`e predsednik [trajka~kog odbora Mile Matijevi}.

^aba [omorai, Viktor Lu~i} i Aleksandar Svilar

preme vi{e nije bilo prostora za odustajawe. Svo troje }emo se smawivati u vo`wi, u kombiju imamo i dva kreveta za odmor, pa verujem da }emo izdr`ati narednih 16 dana, koliko traje reli - uveren je elektrotehni~ar Aleksandar Svilar, kome je ovo prva ovakva avantura.

treba da iznosi oko 1,5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Nadle`ni }e verovatno potra`iti pomo} fondovskih sredstava.

Izgradwa bazena ne}e biti jedina investicija u priobaqu Dunava, jer su odobrena 48 miliona dinara Pokrajinskog fonda za razvoj namewena su rekonstrukciji sportske hale, ali i otvorenih sportskih terena u okviru SRC „Tikvara”. Pored rekonstrukcije projektima su predvi|eni i neki novi objekti, jer se ovde sve glasnije pri~a o izme{tawu fudbalskog stadiona iz centra Ba~ke Palanke.

Postoje}i stadion u priobaqu Dunava trebalo bi da bude rekonstruisan, a to zna~i da bi dobio i neke nove objekte koji su neophodni za trenirawe i odigravawe utakmica fudbalskih klubova iz ovog grada, a spomiwe se i izgradwa pomo}nog terena.

M. Suyum

VESTI Izlo`ba afri~ke umetnosti NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej i Muzej afri~ke umetnosti u Beogradu organizuju u petak, izlo`bu afri~ke umetnosti pod nazivom „Ju`no od Sahare”.

Izlo`ba }e biti otvorena u 19 ~asova u Galeriji „Selo”.

M. K.

Progla{eni najvredniji ~itaoci

Policija ~uva prugu

Zbog neispla}enih zarada pro{le godine 50 radnika je tu`ilo firmu, me|utim, jo{ uvek nema nikakvog re{ewa, pa vi{e ne veruju ni u pravosu|e. Po wihovim re~ima odstupawa od {trajka nema, jer nikoga o~igledno nije briga za wihove muke. Obra}ali su se i Ministarstvu za rad i socijalna pitawa, ali ni odatle nema nikakvog odgovora.

- Mi nemamo kuda. Ku}i ne mo`emo, porodice su nam gladne, deca bosa, nemamo para ni za hleb, a kamoli da platimo struju i ostale obaveze. Sve }emo u~initi da blokiramo prugu, jer }e samo tako na{i problemi sti}i na dnevni red.

Organizova}emo se i {trajkovati i gla|u. Ni{ta ne gubimo,

Humana misija do Afrike kada bili, gde je druga civilizaicja i kultura, ali smo se dobro pripremili, prikupili dosta ifnormacija, tako da se nadamo da }e nam ovo biti velika avantura, `ivotno iskustvo i uspomena - ka`e Viktor Lu~i}. - Kombi je doteran i uvereni smo da }e izdr`ati put do krajweg odredi{ta u Africi. kroz Evropu nas o~ekuje tri hiqade kilometara i na tlu Afrike oko {est hiqada kilometara. Put je dug, ali spremni smo za izazove koji nas o~ekuju.

Lu~i} ka`e da je jo{ davno dok je bio mla|i kdo momak za dva meseca krstario Amerikom, Maksikom i drugim predelima, a da su svo troje koji su se odlu~ili da krenu u veliku avanturu porodi~ni qudi.

- U drugarskom ispijawu piva ra|aju se najboqe ideje, pa je tako pala odluka da se prikqu~im ekipi. U po~etku nismo ni razmi{qali koliko je sve to ogroman posao, ali kada smo zapo~eli pri-

11

INVESTICIJA O KOJOJ SE DUGO PRI^A U PALANCI

POSLE GODINU I PO BEZ PLATE, RADNICI „UNISAK-a” PRED PRUGOM

SEN]ANI ISPRATILI EKIPU NA RELI BUDIMPE[TA-BAMAKO

SENTA: Tro~lanu ekipu Sente koju predvodi vlasnik „Mokso kluba” i nekada{wi stonoteniski reprezentativac Viktor Lu~i}, u kojoj su automati~ari u sen}anskoj Fabrici {e}era TE-TO ^aba [omorai i Aleksandar Svilar, ispratio je ve}i broj Sen}ana i ovda{wih bajkera iz Moto-kluba „Zintarev”, koja se uputila na me|unarodni dobrotvorni reli Budimpe{ta-Bamako.

Reli startuje u Budimpe{ti i do Bamaka u Africi ekipa Sente }e biti me|u 214 prijavqenih posada sa oko 500 u~esnika, koja treba da prevali mar{utu dugu 9.000 kilometara. Trojica Sen}ana su se na put u Afriku uputila obnovqenim otpisanim kolima hitne pomo}i koje je dao Zdravstveni centar „Dr Gere I{tvan”, a vozilo }e na zavr{etku relija pripasti nekoj siroma{noj zdravstvenoj ustanovi u Africi.

- Za nas je ovo veliki izazov jer smo se uputili tamo gde nismo ni-

ponedeqak18.januar2010.

Svilar i ^aba [omorai, uz pomo} drugara majstora su odradili najve}i deo posla na obnavqawu vozila za reli. [omorai dodaje da su o programu relija obave{teni na televiziji, pa su odlu~ili da se prijave krajem januara pro{le godine.

- Glavna motivacija nam je bila humanitarna strana ovog relija - ka`e [omorai. - Do sada najve}a avantura bila je letovawe u Tunisu, gde su nas dva dana vozikali xipom po pustiwi.

Po{to smo sve pripreme za polazak obavili, mislimo da je najte`e pro{lo, ali vide}emo kada se na terenu suo~imo sa novim predelima. Pored dva le`aja u kombiju, za spavawe nosimo i {ator, najneophodnije namirice, na sve smo mislili, pa i gas za kuvawe kafe.

M. Mitrovi}

jer ni{ta i nemamo – ka`e Mile Dra`i}.

In|ijski proizvo|a~i xakova su za sada od svih zaboravqeni i prepu{teni sami sebi. Dokle }e to trajati ostaje da se vidi, a oni nastavqaju miran {trajk, nadaju}i se da do dogovora sa generalnim direktorom „Univerzal hodinga“ Du{anom Stuparom treba da do|e {to pre, kako ne bi primenili radikalnije metode {trajka.

Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} primi}e danas na razgovor [trajka~ki odbor Preduze}a za proizvodwu xakova „Unisak“. Odbor }e ga tom prilikom upoznati sa problemima i zamoliti da im pomogne.

S. Bojevi}

NOVI BE^EJ: U Narodnoj biblioteci u Novom Be~eju, prvi put je prire|ena sve~anost za najrevnosnije ~itaoce u pro{loj godini. Priznawe je dobilo sedmoro dece i isto toliko odraslih ~lanova biblioteke. Me|u decom, priznawe su dobili Teodora Xigurski, Ivana Radakovi}, Livia Bito, Radovan Bugarski, Olga Momirov, Jovana Po`uni}, kao i mala Monika Kupecki, koja jo{ ne zna slova, ali je zato „pro~itala” zavidan broj slikovnica iz de~jeg odeqewa biblioteke.

Me|u odraslima predwa~i Sawa Ne{i} sa 132 pozajmqene kwige, slede Aleksandar Bo`i} (111), Qiqana Josimovi} (102), Vera Josimovi}, kao i Ilona Le`ai}, Eva Pecarski i Ilona Ili~i}, koje ~itaju kwige na srpskom i ma|arskom jeziku.

Direktor Narodne biblioteke u Novom Be~eju Agne{ \uki~in i kwi`ni~ar Monika Jovanov najvredenijim ~itaocima uru~ili su plakete i kwige, kao i ~lanske karte Biblioteke sa pla}enom ~lanarinom za 2010. godinu. M. K.

NAGRA\ENI NAJBOQI SPORTISTI SRBOBRANA

„Akademik” uzeo dve titule

SRBOBRAN: Na sve~anosti u sali Skup{tine op{tine Srbobran dodeqene su nagrade najboqim sportistima i klubovima u 2009. godini. Sportski savez op{tine Srbobran odlu~io je da za najboqe mlade sportiskiwe proglasi ~lanicu Xudo kluba „Turija” Slobodanku Grozdani}, i ~lanicu Karate kluba „Srbobran” Jovanu Pejakov. Najboqi sportista u 2009. godini u op{tini Srbobran, prema mi{qewu Sportskog saveza je igra~ Ko{arka{kog kluba „Akademik” Milo{ Stani}, a najboqi sportski kolektiv je wegov. ?osebnu nagradu za doprinos razvoju sporta u ?p{tini Srbobran dobio je Milan Pura}.

Slobodanka Grozdani} osvojila je u 2009. godini pet zlatnih, dve srebrne i jednu bronzanu medaaqu, a bila je druga na prvenstvu Vojvodine i prva na prvenstvu Srbije.

Jovana Pejakov osvojila je pet zlatnih, pet srebrnih i dve bronzane medaqe. Milo{ Stani} bio je najboqi igra~ letwe lige.

Milan Pura} bavi se sportom vi{e od pola veka. Nosilac je vi{e desetina medaqa i nagrada na raznim sportskim takmi~ewima.

N. Perkovi}

12

DRU[TVO

ponedeqak18.januar2010.

MALOG ZREWANINCA ^ABU DOHARA NAPUSTILA MAJKA, A POTOM I ZDRAVQE

Prvo }e da leti, a posle i hoda – Idem u Nema~ku, a kad se vratim, ja }u da hodam – s vrata skromnog stana u Streli{noj ulici, u Zrewaninu, do~ekuje nas jedanaestogodi{wi ^aba Dohar, pokazuju}i nam tek izra|eni crveni paso{.

Mladost ovog vedrog de~aka, uvek `eqnog ne`nosti, vezana je za invalidska kolica. Od ro|ewa je nepokretan. Nije samo ta neda}a sna{la dete puno optimizma koje nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. More ga i drugi ozbiqni zdravstveni problemi.

Vid mu je u znatnoj meri o{te}en. Wegovoj nesre}i od najranijih dana doprinela je i majka, koja ga je napustila kad je imao svega dve godine. Htela je da ga ostavi u nekoj ustanovi, posle ga se i sudski odrekla.

Mali{an danas `ivi s ocem Jo`efom i bakom Marijom Dohar.

Jo`ef je doskora bio zaposlen u ovda{woj bolnici, ali je radio pola radnog vremena, ^aba s po{to je sr~ani bolesnik s dva bajpasa. Sad je u penziji. Familija se, uprkos malim primawima, ne `ali na uslove stanovawa. Najbitnije im je, vele, da ^aba ozdravi i prohoda. Za operaciju de~akovih nogu trebalo je skupiti 50.000 evra. Uz pomo} humanih

qudi ta misija kona~no je zavr{ena.

– Novac smo prikupqali gotovo dve godine i oko 80 odsto dobili smo od na{ih qudi iz Nema~ke – kazuje Jo`ef Dohar

liko bude dovoqno novca, trebalo bi da mu lekari u drugoj klinici poprave vid.

Grad Zrewanin do sada nije izdvojio ni dinara za de~akovo le~ewe. Ova tro~lana familija

ocem Jo`efom i bakom Marijom

za „Dnevnik“. – Sada nam fale pare za put: povratna avionska karta za dve osobe ko{ta oko 50.000 dinara. Nadamo se da }emo ih obezbediti do 27. januara, kada baka i ^aba treba da po|u za Ofenbah. Ina~e, tamo }e mom sinu operisati obe noge, a uko-

pomo} od lokalne samouprave dobila je jedino dok je na wenom ~elu bio Goran Kne`evi}, kada im je kompletno renoviran stan.

Olak{awe za Doharove usledilo je posle nedavnog otvarawa Dnevnog centra za decu i mlade s invaliditetom „Alternati-

NAKON TURNEJE PO JUGU SRBIJE, MOBILNI MAMOGRAF STI@E U SOMBOR

Snimawe dojke traje kra}e od {minkawa Nakon juga Srbije, mobilni mamograf sti`e i u Vojvodinu. Tako }e projekat Ministarstva zdravqa i B-92 sredinom februara po~eti severni deo svoje sturneje od zapada Ba~ke, ta~nije Sombora.

– Godi{we u Srbiji od raka dojke oboli oko 4.000 `ena, a naro~ito je zastra{uju}a ~iwenica da je mortalitet oko 30 odsto, dakle svaka tre}a obolela `ena i

li~no zahtevnih tehni~kih preduslova ovako komplikovan aparat ne}e mo}i da potpuno opravda pridev „mobilni“ pa poseti i naseqe oko Sombora i obli`wih op{tina. – Na`alost, `ene }e morati dolaziti dva puta, jednom da ih pregleda tim onkologa i hirurga, nakon ~ega }e im se zakazivati termin za samo snimawe. Sam pregled, koji je besplatan kao i sni-

Na proveri je prvo zapadna Ba~ka

umre od kancera – ka`e direktor somborskog Zavoda za javno zdravqe dr Sr|an Merei, nagla{avaju}i da se evropski prosek bli`i nuli pre svega zbog ranog otkrivawa bolesti, {to je ujedno i najboqi preduslov izle~ewa. – Odli~ni rezultati u prevenciji u razvijenim zemqama Evrope posti`u se i kroz ovakve kampawe, koje se u tim zemqama organizuju svake ili svake druge godine. Velika je odogovornost na primarnoj zdravstvenoj za{titi, ali i celom dru{tvu, da se poradi na edukaciji `ena.

Mamograf sti`e u Sombor 15. februara, i osta}e tu bar tri nedeqe, ali ve} od danas po~iwu klini~ki pregledi `ena i zakazivawe snimawa.

– Mamograf }e biti stacioniran u krugu bolnice, jer tu ima uslove za rad – ka`e direktor somborske Op{te bolnice „Dr Radivoj Simonovi}“ dr Branislav Boji}, ne kriju}i `aqewe {to zbog neophodnosti postojawa pri-

40 biti upu}ivane na snimawe samo ako se utvrdi potreba tokom pregleda – precizira sistem rada ovog mamografa direktor somborske bolnice, koji o~ekuje da, zahvaquju}i tehnologiji mobilnog mamografa, ali i obu~enosti wegovog medicinskog osobqa, za jedan sat bude snimqeno pet `ena, odnosno oko 80 dnevno.

To }e, osim direktne koristi za pacijentkiwe, drasti~no smawiti listu ~ekawa za snimawe na stacionarnom mamografu u somborskoj bolnici, ali }e dodatna korist biti i obuka kako somborskih radiologa, tako i wihovih kolega iz domova zdravqa u Apatinu, Oxacima i Kuli.

– Lane je na na{em mamografu snimqeno 1.040 pacijentkiwa iz zapadne Ba~ke i trenutno se na snimawe ~eka do mesec i po. Prosta ra~unica ka`e da }e samo tronedeqnim radom mobilnog mamografa u Somboru lista ~ekawa biti „izbrisana“, a korist preventivnog pregleda }e biti doslovno nemerqiva – ne krije zadovoqstvo dr Boji}.

Zadovoqni doktori Boji} i Merei

mawe, obavqa se na Onkolo{kom odeqewu op{te bolnice. @ene mogu do}i bez bilo kakvog uputa lekara, dovoqna im je samo zdravstvena kwi`ica.

– Po{to u rizi~nu grupu ulaze sve `ene starije od 40 godina, wima }e bez izuzetka biti zakazivano snimawe, dok }e mla|e od

Na rezultate snimawa pacijentkiwe }e morati da sa~ekaju nekoliko nedeqa, a u „~itawe“ snimaka }e, radi dodatne edukacije, biti ukqu~eni i somborski radiolozi. Nakon tronedeqnog (po potrebi i du`eg) rada u Somboru, mamograf }e „posetiti“ i Apatin, Kulu i Oxake.

va“, gde mali ^aba provodi prepodnevne sate, u dru{tvu prijateqa koji tako|e imaju neki hendikep.

– [teta je za dru{tvo da dete ostane u ovakvom stawu – isti~e ^edo Karanovi}, stariji kom{ija s kojim ^aba provodi dosta vremena.

Wih dvojica su, maltene, postali nerazdvojni drugari. ^edo se pre sedam godina doselio u Streli{nu ulicu i od tada ~esto provodi vreme s nepokretnim mali{anom.

– Mali napreduje.

Voli da se igra, da se mazi, da mu se posve}uje pa`wa. Inteligentan je, brzo nau~i neku pesmu. Voli i da peva – pri~a ^edo.

Na dan Svetog Save ^aba }e krenuti put Nema~ke. Od tada }e biti u rukama tamo{wih lekara. Ho}e li se ostvariti de~akove nade da nas po povratku do~eka stoje}i, pokaza}e sudbina koja mu do sada nije bila naklowena. Vreme je da se to ispravi. Svi koji mogu da pomognu porodici Dohar novac za putovawe u Nema~ku mogu uplatiti na namenski ra~un u Kontinental banci (3102510100103465-35), otvoren na ^abino ime. @. Balaban

DNEVNIK SVI U^ENICI SE NAJZAD DANAS VRA]AJU U KLUPE

Epidemija sa`ima i gradivo U svim {kolama danas je po~elo drugo polugodi{te, ali dok su u ve}inu |aci u{li direktno iz prvog, iz kojeg su cele pro{le sedmice nadokna|ivali ~asove izgubqene zbog vanrednog raspusta zbog epidemije novog gripa, u nekim {kolama u Vojvodini ova nadoknada trajala je samo dva dana pro{le sedmice, u petak i subotu, a u nekima je nije ni bilo, jer su svi ~asovi nadokna|eni pre raspusta.

nadu ~asova }e mo}i da koriste dve subote, ali razmi{qa se i o sa`imawu gradiva.

Od {kolskog kalendara osnovne i sredwe {kole u Vojvodini odstupi}e i zbog toga {to u toku {kolske godine mora zbog odre|enog broja ~asova iz svakog predmeta biti isti broj dana s rasporedom ~asova svih dana u nedeqi.

Zbog toga }e se od ustaqenog rasporeda ~asova odstupiti u sredu, 17. februara, i u petak, 30. aprila,

Posledwe zbirke za kvalifikacije – Prodaja zbirki za polagawe kvalifikacionih ispita za upis u sredwe {kole po~iwe danas, a cene su kao lane – 130 dinara za matematiku i 210 za srpski jezik – najavio je ministar prosvete @arko Obradovi}. – Od{ampane su i na pet jezika nacionalnih mawina, prvi put i na hrvatskom.

Na~in polagawa kvalifikacionih ispita je isti kao i ranije. Redosled ponu|enih odgovora na oko 40 odsto zadataka iz srpskog jezika druga~iji je nego u zbirkama za pripremu ispita. Od 17 zadataka iz matematike, u pet su broj~ane vrednosti druga~ije. Obradovi} smatra da je jo{ rano govoriti da li }e zbog “gripoznih”, neradnih dana biti pomerene kvalifikacije. Ina~e, ova {kolska godina je posledwa kad se one pola`u, jer }e se od naredne sredwa {kola upisivati po rezultatima zavr{nog ispita na kraju osnovne i „male mature“.

U ovom polugodi{tu |aci }e imati jo{ jedan planiran raspust, i to prole}ni od 2. do 11. aprila, ali nastave ne}e biti ni 27. januara, kad je {kolska slava Sveti Sava, zatim 15. februara, na Sretewe – Dan dr`avnosti, pa 3. maja, kad se ne radi zbog trodnevne proslave Praznika rada i 9. maja na Dan pobede. Kako epidemiolozi za kraj januara i po~etak februara predvi|aju jo{ jedan talas virusa H1N1, mo`da se i u ovom polugodi{tu neke ili sve {kole raspuste neplanirano. Za nadok-

kada }e se ~asovi odr`avati po rasporedu za ponedeqak, zatim u ~etvrtak, 1. aprila, kada }e na snazi biti raspored ~asova od petka, i u utorak, 2. maja, kad }e se odr`ati ~asovi od srede. Ovu {kolsku sezonu prvi }e zavr{iti maturanti gimnazija, 21. maja, zatim }e se sedmicu kasnije raspustiti osmaci i maturanti trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola. Osnovci koji nisu u zavr{nom razredu na ferije idu 11. juna, a sredwo{kolci 18.

D. Deve~erski

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA SMI[QA KAKO DA U SAOBRA]AJKAMA SPASE I PE[AKE

Deca nemaju {anse da pre`ive

Udesi ko{tali EU 160 milijardi evra

U posledwih deset godina u udesima na drumovima Evropske unije dva miliona qudi je poginulo ili zadobilo povrede koje su im promenile `ivote. Tro{kovi saobra}ajki su dosegli ~ak 160 milijardi evra (dva odsto evropskog bruto nacionalnog proizvoda), pa EU pokre}e kampawe za bezbednije puteve.

S obzirom na to da su pe{aci posebno ugro`ena kategorija – svake godine ih u Evropi smrtno strada vi{e od 8.000 – brojna istra`ivawa u automobilskoj industriji tra`e nova re{ewa za boqu za{titu svih u~esnika u saobra}aju. Pomiwe se i montirawe vazdu{nog jastuka ispod haube, pa ako do|e do nesre}e, on }e se naduvati, podi}i haubu i tako udaqiti pe{aka od motora vozila.

Tako se izbegava direktan kontakt pe{aka sa {ofer{ajbnom i ubla`ava udarac. Uskoro }e se u sva vozila u EU u predwi deo automobila ugra|ivati specijalni materijali koji boqe apsorbuju udarce. Kad do|e do sudara, ovaj metalni deo,

postavqen u samo staklo, automatski }e pu}i i apsorbovati energiju nastalu udarcem.

Unutar haube postavqa se materijal koji se pri udarcu deformi{e. Prilikom udesa tabla puca na predvi|enim mestima i ta deformacija smawuje optere}ewe na pe{aka. Ina~e, prilikom sudara automobila i pe{aka najve}e su `rtve deca pe{aci: zbog mawe te`ine zavr{e na haubi, silina udarca ih odbaci na asfalt, pa ve}ina fatalno strada.

Za tri godine }e i svi proizvo|a~i kamiona po~eti da u svoje modele ugra|uju retrovizore bez tzv. mrtvog ugla. Naime, zbog veli~ine kamiona i visine kabine voza~ima je te{ko da u retrovizoru blagovremeno uo~e pe{ake ili druga vozila sa strane ili ispred kamiona.

To izaziva ve}inu udesa u kojima u~estvuju i kamioni. Zato je predlo`en novi model retrovizora koji potpuno otklawa nedostatke klasi~nog.

A da bi kamioni postali vidqiviji za druge u~esnike u saobra}aju, posebno no}u, EU je

propisala obavezne fluorescentne oznake koje }e biti ubudu}e na svakom kamionu. Od februara 2012. novi automobili i kamioni izlazi}e iz fabrika s novim svetlima i za vo`wu po danu. Wima je namewen poseban dizajn, da ih {oferi ne bi me{ali sa svetlima motocikala, a pravi}e se od specijalnih fotosenzibilnih dioda koje }e se same puniti.

U setu inovacija koje je EU predlo`ila u novom akcionom planu za ve}u bezbednost na putevima, posebnu kariku ~ine gume. Po{to su one jedini kontakt voza~a s putevima, do 2012. bi}e propisani o{triji standardi minimalnih performansi guma koje }e svako vozilo morati da ispuwava.

Nesumwivo je da }e uz sve predlo`ene mere budu}a vozila biti bezbednija za pe{ake, uo~qivija za druge u~esnike u saobra}aju i sigurnija na putevima. A to }e doprineti ostvarewu postavqenog ciqu EU: prepoloviti broj smrtnih ishoda u saobra}ajnim nesre}ama do 2020.

R. Dautovi}

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

13

SUDSKI REHABILITOVAN LAJO[ FORO IZ MARTONO[A, 1944. STREQAN S JO[ 24 ME[TANA

Foto: D. Goji}

Mesara ubila kom{ijska zavist

NAGRADE NDNV-a BRANKI DRAGOVI]-SAVI] I @U@ANI SEREN^E[: U sklopu obele`avawa dve decenije od osnivawa Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine na prijemu u Sve~anom salonu SPC „Vojvodina” uru~ena su i `urnalisti~ka priznawa. Nagradu za celokupan novinarski doprinos demokratizaciji dru{tva dobila je @u`ana Seren~e{, novinarka Radija „Slobodna Evropa”, dok je laureat Godi{we nagrade NDNV-a novinarka „Dnevnika” Branka Dragovi}-Savi}.

E. D.

Dr`ava se s medijima dru`i na sudu Na osnovu svog novembarskog izve{taja, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija zakqu~uje da nema kvalitetnog pomaka u re{avawu sistemskih problema medijske scene Srbije. ^ak ja~aju pretwe i pritisak pojedinih mo}nih grupa i pojedinaca na medije, ~ime nastoje da spre~e {irewe informacija o pojavama koje interesuju javnost.

Postale su jo{ vidqivije po-

sledice nedono{ewa regulatornih akata, naro~ito dozvola za kablovsko emitovawe, a raste i broj postupaka protiv odgovornih u preduze}ima, osniva~ima medija. ANEM smatra da "ka{wewe u sprovo|ewu strategije digitalizacije i nedostatak bilo kakve za privatizaciju, pokazuju koliko je vlast malo zainteresovana za to da stvori boqe uslove za rad emitera".

Re{ewem Ve}a Okru`nog suda u Subotici, kojim je predsedavao Novak Terzija, rehabilitovan je Lajo{ Foro (1907) iz Martono{a, koji je streqan s jo{ 24 me{tana ovog sela u no}i izme|u 21. i 22. novembra 1944. On je prvi Ma|ar s podru~ja kawi{ke op{tine rehabilitovan kao `rtva odmazde na kraju Drugog svetskog rata, predo~ili su Lajo{ev unuk i imewak i kawi{ki advokat @arko Pavlov. Re{ewem postupka koji je 5. marta 2008. pokrenuo wegov unuk iz Kawi`e, konstatovano da je Foro bio `rtva progona i nasiqa iz politi~kih i ideolo{kih razloga.

Unuk Lajo{ Foro i advokat @arko Pavlov Streqan je kao narodni neprijateq, iako tokom zavist, a ne navodni zlo~ini okupacije nije bio kolaboraili saradwa s okupatorom. U cionista. obrazlo`ewu re{ewa se navoForo je s porodicom `iveo u di da su u postupku kori{}eni Martono{u, gde je ro|en i bio i delovi kwige dr Aleksandra vlasnik mesarske radwe. NaKasa{a "Ma|ari u Vojvodini kon zatvarawa u podrumu mesne 1944–1946" i izve{taj Komande Gradske ku}e, s jo{ 24 me{tana narodne stra`e u Martono{u streqan je kraj Tise, gde su zakomandantu NOV-a za srez Senkopani u jednom od bunkera. tu. A zakqu~ak se name}e ako Wegov unuk je na glavnoj rasse sagledaju sve okolnosti pripravi tvrdio da je, po wegovim vo|ewa i streqawa Foroa, koji saznawima, nekima od vinovnitada, kao ni za vreme rata, nije ka egzekucije kasnije su|eno, bio pripadnik kvislin{kih ali u arhivima nije uspeo da vojnih formacija. na|e presudu. On smatra da su "Ni u dr`avnim arhivima ne sudbinu wegovog dede odlu~ili postoji nikakva odluka, sudska li~ni motivi i konkurentska ili administrativna, o pro-

gla{ewu Foroa ratnim zlo~incem i narodnim neprijateqem, niti kazni koja mu je za to izre~ena. Svakako da odluka po tako te{kim optu`bama ne mo`e biti doneta za samo jedan dan i bez ikakvog pisanog traga, a sude}i po izve{taju sa stranica 13 spisa, nikakav postupak kojim bi se utvrdila eventualna odgovornost Foroa i drugih lica nije vo|en, ve} su naprosto likvidirani po kratkom postupku, bez suda i prava na odbranu, pod neproverenim i proizvoqnim optu`bama. Dakle, izvesno je da je on li{en `ivota i sahrawen, bez su|ewa,

iz ideolo{ko-politi~kih razloga", navedi u obrazlo`ewu suboti~ki Okru`ni sud.

Foro je, ina~e, me|u prvim ma|arskim `rtvama rehabilitovanim u Vojvodini.

– Jo{ za deset osoba koje su tada streqane podneti su zahtevi za rehabilitaciju i meni je drago {to se u re{ewu ne govori samo o mom dedi – ka`e unuk, ina~e `iteq Kawi`e, a predava~ na Univerzitetu u Segedinu. – Ovim je Srbija napravila prvi korak ka Evropi, ali treba i da rehabilituje sve nevine `rtve rata, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Od podno{ewa zahteva do dostavqawa re{ewa proteklo je vi{e od 20 meseci, no advokat Pavlov, ina~e rodom Martono{anin, smatra da je za sprovo|ewe postupka objektivno trebalo toliko vremena da se donese kvalitetna odluka. Dodaje i da su pokrenuti ili se vode jo{ neki postupci za streqane osobe iz Adorjana i Kawi`e.

– Vode se i postupci ne samo zbog ubistava ve} i torture na Golom otoku, a na moje veliko zadovoqstvo, okon~an je i jedan, gde su qudi dugo bili u zatvoru jer nisu u ono vreme udovoqavali obavezama koje je nametao re`im.

M. Mitrovi}

SAMO PO OTU\ENOSTI SRPSKI GRADOVI PO^IWU DA LI^E NA VELIKE SVETSKE

Suseda primete tek kad mrtav po~ne zaudarati Protekle sedmice dvoje starih ih ne poznaju. Mnogi Novosa|ana prona|eno je mrtvo u `ive u zapu{tenim svojim stanovima tek danima kastanovima i jadnim snije. Umrli su prirodnom smruslovima. Oni, kako za }u, a kom{iluk je pozvao policina{ list obja{wava ju tek kad im je zasmetao neprijapsiholog Neboj{a Jotan miris. Pretpro{le godine u vanovi}, nisu briga na{em gradu je za mesec i po otkom{ija ve} celog drukriveno troje mrtvih samaca. {tva i nepo{teno je Kad je obelodaweno da le{ statra`iti od onih koji rice Verone ^eki} na Limanu 3 danas `ive pored wih ~ak tri godine le`ao u wenom da se vi{e staraju o stanu, ~inilo se da }e se svi trgwima nego svi drugi nuti i kom{ijama biti va`no ko koji po svojoj prirodi, i kako `ivi tik uz wih. No, `ipa i nameni, imaju obavot u svakom velikom gradu ima i vezu da spre~e upravo neku svoju veliku cenu, pa da i da to da mrtvi nedeqama su qudi otu|eni i nema istinle`e u stanovima. skog interesovawa za kom{ije, – Tako ne{to se, na~ak ni one koji su sami, stari i `alost, doga|a u velibolesni. Uvek se misli da su oni kim gradovima ne samo ne~ija tu|a briga i to {to ih mekod nas nego u celom secima nema treba da brine nesvetu. Oni nude lep `ikog drugog a ne one koji `ive kraj vot, ali imaju i onu crwih. ^esto doslovno. Zid do zida. nu i ru`nu stranu koja Po posledwem popisu iz 2002, se sada pokazuje: otu|e- Uvek se misli da su oni tu|a briga u Vojvodini `ivi oko 300.000 qunost me|u qudima drasti~nija je poznaje i prati ko se doselio ili di starijih od 65 godina. Nema nego {to je bila pre nego {to odselio. Tu se, kako isti~e, ~ak ta~nih podataka o tome koliko je smo krenuli s ubrzanim tempom svakom kom{iji ni dobar dan ne starih i napu{tenih. Procewuje `ivota. Te{ko da se na selu moka`e jer ve}ina ~ak i ne zna ko je se da samo u Novom Sadu ima vi`e dogoditi da kom{ije nedeqazaista kom{ija a ko prolaznik. {e od 3.000 starih o kojima nema ma ili mesecima ne znaju {ta se – Danas se poznaje nekoliko ko da brine. O tim de{ava s onima kom{ija i to je sve. Po{to nema usamqenim i otukoji `ive sami kontakata, tih obi~nih, qudskih, |enim qudima Te{ko da se na selu ili da se ve} na- onda se i mo`e dogoditi da oni kom{ije ponekad kon nekoliko dakoji su `iveli sami umru i da to mo`e dogoditi da saznaju tek kada se na ne}e zabrinuti nedeqama niko ne zna. Odmah se kom{ija nedeqama desi ono najgore. {to ga nisu videtu mo`e postaviti pitawe da li ne zna {ta je s Da li zbog prezauli pa }e, samim bi qudi trebalo da znaju da pored zetosti na poslu onima koji `ive sami tim, i wihovo wih stanuje starija osoba pa da se ili mo`da bespastradawe biti povremeno raspitaju za weno rice koja optereili br`e otkrizdravqe. U principu bi trebalo, }uje ve}inu porodica, u dru{tvu veno ili }e im se na vreme pomoali ko to mo`e danas tra`iti od je, na`alost, sve izra`enija otu}i da ne skon~aju sami. Dakle, ne qudi koji jurcaju za zaradom, |enost. S druge strane, bilo bi mo`e se govoriti o op{toj slici imaju svoje brige i breme koje monepravedno upirati prst samo u otu|enosti svih qudi ve} vi{e o raju da nose? Qudi do|u s posla, kom{ije kada se zna da mnogi od pojavi koja prati velike gradove malo se odmore, spremaju se za suostavqenih i napu{tenih starau kojima se qudi ne poznaju pa tra{wi dan pa i nemaju predstaca imaju decu ili bli`u rodbinu ~ak i ne mare za to ko sve `ivi u vu {ta se de{ava u wihovoj nepokoja bi trebalo da se stara o wisoliteru u koji se doseqavaju – srednoj blizini. Ako odu ujutro u ma a to ne ~ini. obja{wava Jovanovi}. osam a do|u s posla popodne u pet, U najgorem su polo`aju oni koOn ukazuje na to da je `ivot u oni ne mogu pratiti da li je neko ji su bolesni i nepokretni. Wiblokovima i velikim zgradama izlazio iz svog stana ili nije. ma niko mesecima pa ni godinama sam po sebi specifi~an i te{ko Nije re~ o neosetqivosti i da je ne pokuca na vrata. Ni kom{ije je o~ekivati da tu svako svakog qude ba{ briga za sve ve} vi{e o

tome da se nema vremena i da se `ivi u takvim uslovima da nema prostora da se “viri” u tu|e dvori{te – ka`e Jovanovi}.

Po wegovom mi{qewu, nije ni do dobro da dru{tvo po~iva na stavu da }e se kom{ije starati i brinuti o starima i zaboravqenima ve} to treba da ~ine posebne institucije, ~iji je jedini zadatak da barem jednom nedeqno zakucaju na vrata starih ili da ih pozovu telefonom i brzo saznaju da li su `ivi ili da im ne{to treba.

– Ako znamo da se ve} du`e doga|a ta velika otu|enost me|u qudima, a znamo, bilo bi sasvim normalno da u velikim gradovima centri za socijalni rad imaju podatke o svim starima kojima treba svaka vrsta pomo}i pa i takva da neko proverava da li su dobro, odnosno da li su `ivi. Za to je potrebno napraviti evidenciju svih takvih osoba koje nemaju nikog da se o wima stara. Kod nas bi mnogo toga trebalo, ali uvek se kao glavno opravdawe prona|e da nema para. Me|utim, kada bi se to postavilo kao prioritet, onda bi bilo jasno da para ima, kao i da to ne iziskuje toliko velike napore a da, s druge strane, poma`e da oni koji su ostareli i napu{teni dostojanstveno i humanije `ive, ali i skon~aju kao qudi. Po{to se samo u medijima zabele`i kada nala`ewe mrtvih u~esta, {to nije aktuelna politi~ka tema, wome se dru{tvo mnogo i ne bavi niti joj pridaje posebnu pa`wu. No, mo`da }e i ta tema do}i na dnevni red jer drasti~na otu|enost me|u qudima u velikim gradovima nije prolazna.

Ona }e se pokazivati i u jo{ gorem obliku jer ne samo da se danas nema vremena za stare ve} mnogi roditeqi nemaju vremena ni za ro|enu decu. @ivot meqe – zakqu~uje Jovanovi}.

Q. Male{evi}

Sumwiv kvalitet na rafovima prodavnica

I PROBLEMATI^NE NAMIRNICE KRIVE ZA EPIDEMIJE U VOJVODINI

Uvozna roba boqe pro{la na kontroli

Poznata je izreka: ka`i {ta jede{, pa }u ti re}i kakvo ti je zdravqe. Preporuke nutricionista o tome kako se pravilno hraniti, koje namirnice i koliko ih jesti samo su jedna strana medaqe. Druga je ispravnost namirnica koje se nude u prodavnicama. A da je ona, blago re~eno, problemati~na potvr|uje veliki broj epidemija u Vojvodini izazvanih ba{ hranom, zaga|enom negde na putu od wive do trpeze.

U publikaciji "Zdravstveno stawe stanovni{tva Vojvodine 2008", koju je izdao Pokrajinski institut za javno zdravqe, sabrani su rezultati sistemskog nadzora ispravnosti namirnica.

Mikrobiolo{ka ispitivawa onih iz doma}e proizvodwe i prometa pokazuju da je 10,7 odsto uzetih uzoraka bilo neispravno.

Analiza onih iz uvoza dale je mnogo boqe rezultate – svega 0,6 odsto bilo je mikrobiolo{ki neispravno. Kontrola fizi~kohemijske ispravnosti doma}ih namirnica je pokazalo da je u proseku 7,8 odsto uzoraka neispravno, a uvoznih 2,9.

Tokom 2008. u Vojvodini je kontrolisana ispravnost gotovo 35.000 uzoraka namirnica. Ukupan broj uzet radi provere je 15,55 na 1.000 stanovnika, {to je u skladu sa zakonom propisanim minimumom od 15 uzoraka na 1.000 stanovnika. Iz doma}e proizvodwe i prometa broj kontrolisanih uzoraka kretao se u rasponu od 4,12 na 1.000 stanovnika u Severnobanatskom okrugu do 32,56 u Severnoba~kom.

Provera uzoraka u Ju`noba~kom okrugu je naj~e{}e ustanovqavala mikrobiolo{ku kontaminaciju i neispravnost sastava proizvoda, uglavnom mesa, mle~nih proizvoda, kola~a i sladoleda. Naime, od 5.532 kontrolisanih uzoraka, mikrobiolo{ka neispravnost je utvr|ena u 653, ili 11,8 odsto. Hemijska ispravnost kontrolisana je na 1.241 uzorku, a {est odsto bilo je neispravno.

Naj~e{}e zbog neodgovaraju}eg sastava i primene neodgovaraju}eg aditiva ili wihovog prisustva u koli~inama ve}im od propisanih.

J. Barbuzan

14

CRNA HRONIKA

ponedeqak18.januar2010.

DNEVNIK

MUP SRBIJE O PRIVO\EWU OSUMWI^ENE [ESTORKE

Golubovi}eva grupa uhap{ena zbog trgovine drogom Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je ju~e da je Aleksandar Golubovi}, zvani Kristijan, s jo{ {est pripadnika wegove grupe, uhap{en zbog neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija.

Policija je Golubovi}a, kao i Uro{a Vukovi}a (20), Mirsada Fujaqki}a (28), Safeta Ibrovi}a (38), Milanku Golubovi} (60) i maloletnu A. K. uhapsila prekju~e, u saradwi s Bezbednosno-informativnom agencijom i Vi{im tu`ila{tvom.

Aleksandar Golubovi}

Golubovi} je, kako pi{e u saop{tewu MUP-a, organizovao

U BEOGRADU UHAP[EN DVOJAC KOJI SE TERETI ZA DILOVAWE DROGE

Marihuana ispod sedi{ta kola Pripadnici Policijske uprave za grad Beograd – Uprave kriminalisti~ke policije uhapsili su Radeta S. (40) i Tafiqa M. (46) zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tio je ju~e MUP. Prilikom pregleda putni~kog vozila, kojim je upravqao

osumwi~eni Rade S., ispod oba sedi{ta u {upqinama je prona|eno 16 paketa marihuane. Svaki paket je bio te`ine oko 500 grama.

Osumwi~enima je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 ~asova i oni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni Vi{em sudu u Beogradu, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

SUTRA NASTAVAK SU\EWA [E[EQU

Na redu iskazi svedoka Ve}a Su|ewe lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom bi}e nastavqeno u utorak, 19. januara, svedo~ewem svedoka sudskog ve}a, najavqeno je ju~e.

Na konferenciji za novinare u Beogradu {ef pravnog tima za odbranu lidera SRS-a Zoran Krasi} podsetio je na to da je pro{le nedeqe saslu{an i posledwi svedok Tu`ila{tva, a da je sada ostalo da svoj iskaz daju {estorica svedoka sudskog ve}a. On je izrazio zadovoqstvo zbog iskaza posledweg svedoka Tu`ila{tva jer je [e{eq, kako je ocenio, uspeo da doka`e da sporni miting SRS-a nije odr`an u maju 1992. godine, kako navodi Tu`ila{tvo, ve} u avgustu 1990. godine, {to je pe-

riod koji nije obuhva}en optu`nicom.

Po Krasi}evim re~ima, posledwi svedok optu`be tako|e nije nekom svojom tvrdwom ni na koji na~in optu`io [e{eqa za u~e{}e u zlo~inima niti je ijedan zlo~in doveo u vezu s dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. Krasi} je ocenio da je wegovim svedo~ewem dokazano da su svi zlo~ini u Bijeqini i Zvorniku, koji su stavqeni na teret [e{equ, zapravo delo dobrovoqaca okupqenih oko @eqka Ra`natovi}a Arkana, Srpske garde koju je organizovao Srpski pokret obnove, odnosno Qubi{e Savi}a Mauzera, a s kojima je [e{eq bio u veoma lo{im odnosima.

(Beta)

kriminalnu grupu koja je, na relaciji Novi Pazar – Beograd,

raznosila drogu. Ibrovi} je preko Fujaqki}a jednom nedeqno slao heroin i paracetamol, koji bi u Beogradu preuzimali Vukovi} i A. K., a drogu bi prepakivali u mawe paketi}e u stanu Golubovi}eve majke, da bi ih Golubovi} predavao Feratu Skenderovskom radi daqe prodaje.

Skenderovski je uhap{en 13. januara, kada je kod wega prona|eno oko osam grama heroina, posle ~ega mu je odre|en pritvor do 30 dana.

Precizirano je da su Golubovi}, Vukovi} i Fujaqki}, kod koga je prona|eno 25 grama heroina, uhap{eni nakon primopredaje droge ispred crkve svetog Marka u Beogradu, a da je

Ibrovi} uhap{en u Novom Pazaru.

Osumwi~ene Milanka Golubovi} i A. K. uhap{ene su u iznajmqenom stanu, koji je koristila Golubovi}eva majka, gde je pilikom pretresa prona|eno 100 grama heroina, 100 grama paracetamola, jedna vagica za precizno merewe, ve}i broj mobilnih telefona i jedan pi{toq marke „bereta“.

Osumwi~enima je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 ~asova, nakon ~ega }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni Vi{em sudu u Beogradu, navedeno je u saop{tewu policije.

Specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Ra-

disavqevi} izjavio je ju~e da }e to tu`ila{tvo, po{to budu prikupqeni svi relevantni podaci, doneti odluku o tome da li }e od Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu preuzeti slu~aj Aleksandra Golubovi}a.

Tu`ilac Radisavqevi} je novinarima u Specijalnom sudu rekao da je koli~ina droge koja je zaplewena kod Golubovi}a i pripadnika wegove organizovane kriminalne grupe mala, zbog ~ega je mi{qewa da }e taj slu~aj biti u nadle`nosti Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu.

Po Radisavqevi}u, Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal prati taj slu~aj.

(Tanjug)

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] I SPECIJALNI TU@ILAC MIQKO RADISAVQEVI]

Od kriminalaca oduzeta imovina vredna vi{e desetina miliona evra Od 1. marta pro{le godine, otkako se primewuje Zakon o oduzimawu imovine proistekele iz krivi~nog dela, od brojnih okrivqenih je privremeno oduzeta ili je finansijskim istragama obuhva}ena imovina ~ija se ukupna vrednost procewuje na vi{e desetina miliona evra, saop{tili su

li xip marke „audi“, koji, kako je navedeno, vredi vi{e od 100.00 evra.

Tu`ilac Radisavqevi} je rekao da je Specijalno tu`ila{tvo pokrenulo 21 finansijsku istragu, kojom je obuhva}eno ukupno 208 osoba, a podnelo je osam zahteva za privremeno oduzimawe imovine

Miqko Radisavqevi} i Sne`ana Malovi}

ju~e ministarka pravde Sne`ana Malovi} i specijalni tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} na konferenciji za novinare.

evra gotovog novca. Mawi deo oduzete imovine su dvadesetak luksuznih vozila visoke klase, a vrednost pojedinih je ve}a od 50.000 evra, a upadqivo je da su oduzeta od osoba koja nemaju nijedan dan radnog sta`a, niti su ikad imala legalan posao u ovoj zemqi – naveo je tu`ilac Radisavqevi}.

U vezi s vozilima, koja su ju~e pokazana, ministarka Malovi} je navela da su oduzeta uglavnom od lica koja su procesuirana pred Specijalnim tu`ila{tvom, ali i redovnim tu`ila{tvima.

– Ovo je nebitan deli} onoga {to }emo tek uraditi. Ono {to je oteto od gra|ana vrati}emo gra|anima. Od ovog i ovakvog novca otvara}emo vrti}e, {kole, sigurne ku}e, pomagati institucije koje }e se boriti protiv kriminala.

Niko nije ja~i od dr`ave – kazala je ministarka Malovi}.

Tu`ilac Radisavqevi} je naveo da je u postupcima pokrenutim po zahtevima Specijalnog tu`ila{tva najve}i deo imovine zasad

On je naglasio da je „oko 90 odsto krivi~nih postupaka koji su pro{le godine pokrenuti protiv ve}eg broja kriminalnih grupa osumwi~enih za ilegalni promet narkotika uspe{no procesuiran, zahvaquju}i prvenstveno intenzivnoj saradwi doma}ih istra`nih organa s kolegama iz evropskih zemaqa“. Tu`ilac je naveo da je pokrenut ve}i broj krivi~nih postupaka u kojima je radwa izvr{ewa ne samo podru~je Srbije ve} i zemqe Zapadne Evrope.

– Bez obzira na to {to narkotici u principu ne dolaze na podru~je Srbije ili dolaze u malim koli~inama, ne mogu da ka`em da je Srbija u tom pogledu po{te|ena s aspekta neke mogu}e ugro`enosti. Ona, pre svega, dolazi od prqavog novca koji proisti~e, da tako ka`em, od nelegalnog biznisa koji se u Srbiju plasira kroz razli~ite vrste investicija, po~ev od privatizacije, pa do ulagawa u stanogradwu i neke druge poslove

proistekle iz krivi~nog dela i jedan zahtev za trajno.

– Podneli smo zahteve za privremeno oduzimawe jednog poslovnog objekta povr{ine oko 900 kva-

U pritvoru jo{ jedan osumwi~eni u akciji „Balkanski ratnik” Kad je re~ o akciji „Balkanski ratnik“, tu`ilac Radisavqevi} je kazao da je pre nekoliko dana na{im organima izru~en jedan osumwi~eni koji se nalazio u ekstradicionom pritvoru u BiH, te da je trenutno u pritvoru u Srbiji devet od ukupno 17 okrivqenih protiv kojih je pokrenuta istraga, dok osam nije dostupno doma}im pravosudnim organima. Tu`ilac je dodao da Tu`ila{tvo u saradawi s kolegama iz inostranstva radi na locirawu preostalih okrivqenih. Zaplena oko 2,2 tone kokaina, koja je u Urugvaju ura|ena uz pomo} na{ih dr`avnih organa i institucija, najve}a je zaplena kokaina ikada u istoriji te zemqe.

– Ostale koli~ine u predmetima koje je procesuiralo Specijalno tu`ila{tvo su na nivou 50 kilograma i mawe – naveo je spcijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi}.

Kiosk-prodavnica u centru Banatskog Aran|elova

U BANATSKOM ARAN\ELOVU NUDE NAGRADU ZA INFORMACIJU O LOPOVU

Tra`i se obija~ kioska Kad ve} policija ne mo`e da u|e u trag lopovu koji u Banatskom Aran|elovu obija kioskprodavnicu „Nikolin“ ispred Doma kulture u centru sela, odlu~ila je da ne{to preduzme gazdarica. U izlogu kioska-prodavnice istaknut je natpis da „za ta~nu informaciju o lopovu sledi nov~ana nagrada“.

Za sada jo{ nema rezultata ovog apela, ali se zna da je u pro{loj godini kiosk ~ak ~etiri puta bio na meti provalnika. Posledwi put poharan je u vreme do~eka Nove godine, u no}i izme|u 31. decembra i 1. januara, a kako smo saznali, lopov uglavnom odnosi cigarete, pi}e i kafu.

M. Mr.

Tim povodom ju~e je ispred zgrade Specijalnog suda bilo izlo`eno trideset oduzetih luksuznih vozila, me|u kojima i be-

dratnih metara, sedam porodi~nih ku}a, tri pomo}ne zgrade, 17 stanova ukupne povr{ine oko 1.100 kvadrata, 20 vozila i oko 550.000

Ministarka Malovi} pored oduzetih luksuznih automobila

privremeno oduzet od okrivqenih za promet narkotika.

– Karakteristi~an je u tom pogledu primer novca koji je oduzet prilikom pretresa jednog stana u Beogradu, a prona|en je u apoenima od deset i 20 evra, {to upadqivo govori o tome da je re~ o novcu koji je do{ao direktno s ulice i da poti~e od prodaje narkotika – ocenio je tu`ilac.

– kazao je specijalni tu`ilac Radisavqevi}.

Po wegovim re~ima, analiza prvih efekata primene Zakona o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela u pro{loj godini govori da su oni iznad o~ekivawa, te da je to ocena i brojnih me|unarodnih eksperata.

J. Jakovqevi}

UTVR\EN UZROK SMRTI PETNAESTOGODI[WAKA U BORU

De~ak preminuo od unutra{weg krvarewa Petnaestogodi{wi Milan Qubisavqevi} iz Bora, koji je podlegao povredama po{to je u subotu ujutro pretu~en ispred no}nog kluba „Monca“ u tom gradu, preminuo je od udaraca koji je izazvao unutra{we krvarewe, navodi se u obdukcionom izve{taju. U dokumentu, ~ije su detaqe saznali novinari u tom gradu, Qubisavqevi} je preminuo usled gu{ewa izazvanog unutra{wim krvarewem.

Na~elnik hiru{kog odeqewa Zdravstenog centra u Boru Goran Joksimovi} izjavio je ju~e da je de~ak primqen u bolnicu bez vitalnih znakova `ivota, bez pritiska i pulsa, kao i da nije disao.

– Svi poku{aji reanimacije nisu dali rezultat – kazao je Joksimovi} novinarima.

Borska policija uhapsila je prekju~e T. M. (19) i B. M. (16) iz Bora, zbog sumwe da su odgovorni

za smrt Qubisavqevi}a. Vr{ilac du`nosti na~elnika Odeqewa kriminalisti~ke policije u Boru Zoran Miliji} izjavio je da su uhap{eni uz krivi~nu prijavu predati isra`nom sudiji Vi{eg suda u Zaje~aru. Po Miliji}evim re~ima, osumwi~eni su uhap{eni na osnovu uvi|aja i obdukcije tela nastradalog mladi}a, kao i obave{tewa istra`nog sudije i tu`ioca. Wima se stavqa na te-

ret krivi~no delo nano{ewa te{kih telesnih povreda sa smrtnom posledicom.

Po dosada{wim saznawima, Qubisavqevi} je pretu~en po{to je poku{ao da spre~i tu~u izme|u wegovog prijateqa i mladi}a koji je bio u dru{tvu desetorice prijateqa. Nakon {to je pao u ba{ti kluba „Monca“ i ostao nepomi~an, wega je vi{e lica {utiralo nogama.

(Beta)

SA PRIPREMA REPREZENTATIVACA U BIJELOJ

Izvanredni uslovi Velika grupa srpskih biciklista po~ela je pripreme za novu sezonu u Bijeloj, a od 1. februara prikqu~i}e im se jo{ 20 - tak voza~a i slektor Radi{a ^urbi}.

U Bijelu prvi sustigli biciklisti srpske profi ekipe Partizan Srbija tim Ivan Stevi}, @olt Der, Esad Hasanovi}, Nikola Kozomara, Nikola Stefanovi}, Filip Pavlovi}, Marko Kova~evi}, Du{an Stoj~i}...Pridru`ili su im se i reprezentativci ni{kog @elezni~ara Aleksandar Duki}, Dragan Spasi} kao i Predrag Proki}, koji }e u novoj sezoni nositi majicu kragujeva~kog Radni~kog! Na pripremama je i mladi as Crvene zvezde Aleksa Mari}.

- Uslovi su izvanredni, vlasnik hotela („Vila Mirela“) Radi{a maksimalno je iza{ao u susret srpskim reprezentaticima – ka`e direktor Partizana Branko Banovi}.- Jedan broj takmi~ara, onih mla|ih, u~estvova}e i na [ampionatu Srbije u ciklo krosu u Kraqevu 24. januara.

Zbog priprema ovog takmi~ewa selektor Radi{a ^ubri} ostao je u Kraqevu, jer je wegovo klub Metalac doma}in i orga-

Srpski biciklisti u Bijeloj

nizator, ali je pripremio program rada i podelio ga biciklistima.

- Ova sezona }e po mnogo ~emu biti veoma uzbudqiva jer smo posle du`e vremena na doma}oj sceni dobili nekoliko jakih seniorskih ekipa - smatra Radi{a ^ubri}. – Prelazni rok je bio

HOKEJA[I SPARTAKA TRIJUMFOVALI NA TURNIRU U SUBOTICI: Tokom vikenda u Subotici je igran tradicionalni, deveti po redu, memorijalni turnir u hokeju na ledu „Jo`ef Sadabo{“. Takmi~ili su se dvanaestogi{waci, a nastupile su ~etiri ekipe. U zavr{noj utakmici turnira Spartak (na slici) je sa 4:1 savladao Beostar i zauzeo prvo mesto , dok je u borbi za tre}e mesto Crvena zvezda bila boqa od kombinovane ekipe Al Stars.

Rezultati prvog dana: Spartak - Crvena zvezda 4:1, Al Star - Beostar 0:8, Beostar - Spartak 4:0, Al Star - Crvena zvezda 4:2, Spar-

interesantan i na kraju, {to je dobro, imamo klubove u Apatinu, Ni{u, Beogradu, Kraqevu, ^a~ku...sa dobrim voza~ima i ako bude reda, rada i dicpline, na trkama za Ligu Srbije u {picu sezone mo}emo da o~ekujemo i do 50 seniora i voza~a do 23 godine.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

15

NOVOGODI[WI CIKLOKROS U NOVOM SADU

Zoran @ivkovi} pobednik Iskusni biciklista kragujeva~kog Radni~kog, nekada{wi {ampion u ciklokrosu Zoran @ivkovi} pobedio je u posledwoj trci Novogodi{weg kupa u ciklokrosu koji je u Novom Sadu organizovao BS Novog Sada. @ivkovi} je bio drugi u drugoj trci, pa je tako osvojio i prvo mesto u generalnom plasmanu ovog takmi~ewa. U tre}oj trci u~estvovalo je 59 takmi~ara, me|u wima i pet dama koje su se hrabro nosile s jakom ko{avom na te{koj stazi pored Dunava.

- Zahvaqujem se u~esnicima, klubovima i, posebno, medijima koji su na najlep{i na~in ispratili ovo takmi~ewe i pomogli da odziv u~esnika bude sjajan – ka`e direktor Novogodi{weg kupa Neboj{a Subi}.

Na trci s brojem 40 startovao je Aleksandar Mi{kovi} iz Fanatika i proslavio 40. ro|endan. Na kraju trke, takmi~ari su razgrabili ~aj, a organizatori i gosti su se po~astili i kuvanim vinom.

Naredno okupqawe biciklista je 24. januara u Kraqevu, na [ampionatu Srbije u ciklokrosu.

tak - Al Star 3:1, Crvena zvezda - Beostar 0:3. Tabela: Beostar 6, Spartak 4, Al Stars 2, Crvena zvezda 0.

Rezultati drugog dana, polufinale: Beostar - Crvena zvezda 4:1, Spartak - Al Stars 4:1, za tre}e mesto: Crvena zvezda - Al Stars 3:1, za prvo mesto: Spartak - Beostar 4:1.

Spartak: Miti}, Biro, Kastel, D. Brcan, Kruni}, \ur|ev, D. Grkovi}, Popovi}, Berewi, G. Tanco{, Pavlovi}, T. Tanco{, Lo{omc, Uglik, Q. Brcan, Suboti}, Vodni}, J. Grkovi}.

Crvena zvezda: Avramovi}, Pej~i}, Baker, S. Stojadinovi}, P. Stojadinovi}, Ivkovi}, Vru}ini}, Isakovi}, [pawkevi}, Vuko-

Trojica prvoplasiranih u Novom Sadu

Rezultati, tre}a trka u ciklokrosu, staza 15 km, prosek 24,2 km na ~as: 1. Zoran @ivkovi} (Radni~ki, Kragujevac) 36,50 minuta. 2.

Marko ]ur~i} (Progresiv, Beograd)37,05, 3. Sr|an Omakovi} (As, Apatin) 37,40 minuta itd.

Generalni plasman, posle tri trke: 1. Zoran @ivkovi} 60 bodova (pobeda i drugo mesto), 2. Steva Klisuri} (As, Apatin) 45 bodova, 3. Branislava Mati} (Fanatik) 41 bod (pobeda i deseto mesto)...

vi}, Jovovi}, Popovi}, Grujovi}, Petkovi}, Dragovi}, Vidovi}, Gesevski, Vujovi}, An|elkovi}.

Beostar: Markovi}, \umi}, Vukoti}, Tati}, @ivi}, Filipovi}, Vukoti}, Xorx, \uri}, Gaji}, ^apatonov, Wegovanovi}, Jani}ijevi}.

Al Stars: \umi}, Petkovi}, Popovi}, Markovi}, Vukoti}, Gajinovi}, Peo~i}, Gelevski, Jovovi}, Hreqac, Kova~, Kruni}, Vujovi}, Tasevski.

Trofeje kapitenima ekipa dodelio je Zoran Stipi}, ~lan uprave Hokej kluba Spartak.

N. S.

SVETSKI KUP - SLALOM (M)

Trijumf Kosteli}a u Vengenu Ivica Kosteli} pokoji je kompletirao prvu desetobednik je petog slaloma ricu.

Pobednik superkosezone koji je u okviru mbinacije, koja je u petak odr`ana Svetskog kupa odr`an u u Vengenu, Amerikanac Bode {vajcarskom Vengenu. Hrvatski Miler nije uspeo da zavr{i prvu skija{ je do prvog trijumfa u ovotrku, dok se [vajcarac Karlo godi{wem Svetskom kupu do{ao u Janka, koji je u subotu trijumfovremenu od 1:40.34 minuta, ispred [ve|anina Andrea Mirera, koji je imao za 29 stotinki slabije vreme.

Tre}e vreme imao je Rajnfrid Herbst iz Austrije, dok wegovom sunarodniku Bewaminu Rajhu ~etvrto mesto nije bilo dovoqno da bi se vratio na ~elo generalnog plasmana.

Kosteli} je bio vode}i u Ivica Kosteli} prvoj rundi, ispred Francuza @ivao u spustu, nije takmi~io u lijena Lizerua, koji je na kraju zaslalomu. uzeo peto mesto. Iza wega na{li Iako ju~e nije iza{ao na stazu, su se miqenik doma}e publike Janka je zadr`ao prednost u generSilvan Curbrigen, Marsel Hiralnom plasmanu sa 757 bodova, 18 {er iz Austrije, Amerikanac Ted vi{e od Rajha. U poretku slaloma Ligeti, jo{ jedan Austrijanac prvi je Herbst sa 305 bodova, dok Manfred Pranger i Majkl Janik, Lizeru na drugom mestu ima 286.

Svetski kup u konkurenciji mu{karaca se nastavqa u austrijskom Kicbilu, gde }e od petka, 22. januara, do nedeqe redom biti odr`ano takmi~ewe u superveleslalomu, spustu, slalomu i superkombinaciji.

Rezultati slaloma u Vengenu: 1.

Kosteli} (Hrvatska) 1:40.34, 2. Mirer ([vedska) + 0.29, 3. Herbst (Austrija) + 0.51, 4. Rajh (Austrija) + 0.70, 5. Lizeru (Francuska) + 0.71, 6.

Curbrigen ([vajcarska) + 0.73, 7. Hir{er (Austrija) + 0.92, 8. Ligeti (SAD) + 1.06, 9. Pranger (Austrija) + 1.29, 10. Janik (Kanada) + 1.32 minuta itd.

Generalni plasman slaloma: 1.

Herbst (Austrija) 305, 2. Lizeru (Francuska) 286, 3. Kosteli} (Hrvatska) 240, 4. Curbrigen ([vajcarska) 190, 5.

Rajh (Austrija) 164, 6. Racoli (Italija) 148 bodova itd.

SPORT

ponedeqak18.januar2010.

c m y

16

GRAN-PRI TURNIR U PLEVENU (BUGARSKA)

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Vu~kovi} prvak Balkana

Nole na{ najve}i adut U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka po~elo je Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu, prvi grend-slem turnir u sezoni. Od srpskih predstavnika u premijernom danu `reb je odredio da zaigraju Viktor Troicki i Jelena Jankovi}.

Program je po~eo u 1 sat ujutru po sredweevropskom vremenu, a Troicki s Ekvadorcem Nikolasom Lapentijem igrao je prvi na terenu broj 19. Jankovi}eva me~ s Monikom Nikulesku igra ~etvrta po redu (o~ekuje se da }e na teren iza}i oko 7 ~asova ujutro po na{em vremenu) na Margaret Kort areni, posle okr{aja Vikmajer – Dulgeru, Rufin – Tomi} i Dementijeva – Du{evina. Prvog dana nastupaju i [arapova, Klajsters, Mari, Nadal...

Monika Nikulesku, rivalka Jelene Jankovi} u prvoj rundi,

ima 22 godine i trenutno je 102. na VTA listi. Gaji atipi~an stil igre jer dosta pola`e na slajs, a pogotovo na drop-{ot udarce. Upravo je druga~ijom taktikom od ve}ine drugih igra~ica namu~ila Jelenu u prvom kolu Rolan Garosa 2008. godine, kada je srpska teniserka slavila sa 7:6, 6:2. U drugom me|usobnom okr{aju, u Dubaiju pro{le sezone, Jelena je lak{e do{la do trijumfa – 6:3, 6:2. Ukoliko savlada Rumunku, Jankovi}eva }e u drugoj rundi igrati sa boqom iz dvoboja Patrisija Majr – Kejti O’Brajen.

Branilac titule Rafael Nadal igra u ve~erwem programu s Piterom Lu~{akom, a posle wih je na programu jedan od derbija prvog kola u `enskoj konkurenciji izme|u Jelene Doki} i Alise Klejbanove. Pre wih na Rod Lejveru igraju [arapova – Kiriqenko, Klajsters – Tetro i

Zvezde igrale za Haiti Najboqi teniseri sveta odigrali su egzibicioni me~ u Melburnu, a sav prihod sa te manifestacije namewen je `rtvama zemqotresa na Haitiju.

Pred prepunom Rod Lejver arenom, igrali su Roxer Federer, Rafael Nadal, Novak \okovi}, Endi Rodik, Serena Vilijams i Kim Klajsters, a sakupqeno je vi{e od 200.000 australijskih dolara.

- Bilo mi je drago {to mogu da doprinesem ovoj humanitranoj akciji. Ceo doga|aj je organizovan veoma brzo, ali uprkos tome tribine su bile pune - izjavio je \okovi}.

Mari – Anderson. Na Hisens areni Rodik igra s perspektivnim Holan|aninom Timom de Bakerom, a Huan Martin del Potro za rivala ima Majkla Rasela.

Od igra~a iz Srbije, naravno, najvi{e se o~ekuje od tre}eg tenisera sveta Novaka \okovi}a, koji je pre dve godine trijumfovao u Melburn Parku. U prvom kolu na{ as igra}e sutra protiv [panca Danijela Himena-Travera, trenutno 74. igra~a na ATP listi, a re~ je o igra~u ro|enom 1985. godine, visokom 185 cm i te{kom 77 kg.

Protivnik Janka Tipsarevi}a bi}e Amerikanac Rajan Harison, momak koji zauzima 341. mesto na svetskoj listi. Re~ je o tinejxeru od 17 godina (ro|en je 1992. godine) i sigurno je da je Janko u ovom susretu veliki favorit, ali isto tako oprez kod na{eg igra~a trebao bi da bude izra`en jer mladi igra~i, poput Harisona, `eqni slave, umeju da odigraju iznad vlastitih mogu}nosti.

Posle trijumfa na turniru u Sidneju, dubl Nenad Zimowi} – Danijel Nestor i u Melburnu va`i za jednog od najve}ih favorita za pobedni~ki pehar.

Kod dama, na{a Ana Ivanovi}, ina~e 20. nosilac, poku{a}e da se vrati u nekada{wu formu i krene u prodor ka 10 najboqih teniserki sveta. Nekada je Ana,

DNEVNIK

Novak \okovi}

treba li podse}ati, bila kraqica belog sporta, ali su potom usledili znatno lo{iji rezultati, brojni porazi i ona je sada

tek na 20. mestu na VTA listi. U prvom kolu wena protivnica bi}e tamnoputa Amerikanka [enaj Peri.

A. Predojevi}

Srpski reprezentativac Bojan Vu~kovi} pobednik je prvog gran-pri turnira za prvenstvo Balkana u {ahu, koji je zavr{en u bugarskom Plevenu. On je u derbiju posledweg kola remizirao s rumunskim velemajstorom Konstantinom Lupuleskuom, pa su se u deobu od drugog do ~etvrtog mesta ukqu~ili jo{ Mom~il Nikolov iz Bugarske i Nikola Sedlak iz Srbije.

Vu~kovi} je prvi bez poraza, sa tri pobede i {est remija, dok je Sedlak bio najo{triji igra~ sa ~etiri pobede, tri remija, ali i dva poraza.

U posledwem kolu Sedlak je pobedio Jotova iz Bugarske, dok je Nikolov bio boqi od Saboa iz Rumunije.

Pobedu je zabele`io i Milan Dra{ko, koji je u crnogorskom derbiju savladao Marka Krivokapi}a. Dalibor Stojanovi} (BiH) remizirao je sa Borisom ^atalba{evim (Bugarska).

Gran-pri turniru u Plevenu prethodilo je nekoliko turnira u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Rumuniji na kojima je plasman na finalni turnir izborilo pet {ahista, dok su petoricu odredile federacije zemaqa u~esnica. Ukupni nagradni fond turnira iznosio je 7.000 evra, a pobednik je nagra|en sa 1.500 evra.

Kona~na tabela: 1. Vu~kovi} 6 poena, 2.4. Lupulesku 5,5 Nikolov 5,5, Sedlak 5,5, 5. ^atalba{ev 5, 6. Stojanovi} 4, 7.

Jotov 4, 7. Dra{ko 3,5, 8. Krivokapi} 3, 9.Sabo 3.

TURNIR U RU[AMA

Devet medaqa za Srbiju Srpski strelci osvojili su ukupno devet medaqa prvog dana turnira u slovena~kom grudu Ru{e (po tri zlatna, srebrna i bronzana odli~ja) i pobedili su u ukupnom plasmanu u trome~u Srbija Slovenija - Hrvatska za koji su se ra~unali rezultati sa turnira u Zagrebu, Beogradu i Ru{ama.

Srbija je na sva tri turnira osvojila prva mesta u ukupnom plasmanu (pu{ka i pi{toq, seniorske i juniorske ekipe od po tri ~lana) – Trofej Mladosti u Zagrebu: Sr-

qu i dvojicu finalista (srebro i bronza).

Rezultati na turniru u Ru{ama, pu{ka, mu{karci: 1. Nemawa Mirosavqev 700, 1 (596), 2. Dejan Pe{i} 697,6 (594), 3. Stevan Pletikosi} (svi Srbija) 695,4 (596)...6. Milenko Sebi} 693,2 (592)...12. Milutin Stefanovi} 591, 15. Dragan Markovi} 590, 24. Igor ^otra 584, 30. Marko @ivi} 581, 31. @eqko Trifuwagi} 580, 47. Marko Milo{evi} (svi Srbija) 572 kruga itd. @ene: 1. Ivana Maksimovi} (Srbija) 500,4 (399 – izjedna~en dr-

Nemawa Mirosavqev

bija 11.501, Hrvatska 11.473, Slovenija 11.362 kruga, Internacionalno prvenstvo Beograda: Srbija 11.542, Hrvatska 11.432, Slovenija 11.319, i Ru{e: 1 Srbija 11.508, Hrvatska 11.432, Slovenija 11.406 krugova. Ukupno, Srbija je na tri turnira regionalne lige imala 34.551 krug, Hrvatska 34.337 i Slovenija 34.051 krug.

U Ru{ama su slavili Nemawa Mirosavqev u konkurenciji seniora vazdu{nom pu{kom sa odli~nom finalnom serijom do 104,6 krugova, Ivana Maksimovi} u konkurenciji `ena vazdu{nom pu{kom,izjedna~iv{i u osnovnom delu sa 399 krugova dr`avni juniorski rekord, i Zorana Arunovi} u konkurenciji `ena pi{toqem.

Srpski stelci su u mu{kom finalu pu{kom imali ~etvoricu finalista i osvojili sve tri medaqe, u konkurenciji dama ~ak sedam srpskih takmi~arki ga|alo je za medaqe i osvojile su zlato i bronzu.

Pi{toqem, imali smo tri finalistkiwe i zlatnu i srebrnu meda-

`avni junirski rekord), 2. Time (Austrija) 500 (398), 3. Katarina Biser~i} (Srbija) 497,5 (395), 4.

Dragana Todorovi} 497,5 (394), 5.

Lidija Mihajlovi} 497,1 (394), 7.

Andrea Arsovi} 495,0 (394), 8. Jelena @ivkovi} 493,9 (395), 13.

Arabnka Binder 393, 15. Ta{ana Bogatinovski 391, 18. Milena Kosti} 390, 34. Milena @ivakovi} 385, 43. Marija Mamli} 378.

Pi{toq, mu{karci: 1. Kop (Slova~ka) 677,1 (578), 2. Damir Mikec (Srbija) 676,9 (579), 3. Andrija Zlati} (Srbija) 676,4 (575)...9. Du{ko Petrov 572, 12. Dimitrije Grigi} 568, 16. Nikola Kosti} 564, 18. Milo{ Milanovi} 563, 39. Boris Kotogan 353. @ene: 1. Zorana Arunovi} 483,1 (387), 3. Jelena Arunovi} (obe Srbija) 481,9 (383), 3. Marovi} (Hrvatska) 479,5 (384), 4. Bobana Veli~kovi} (Srbija) 473,6 (373),...9.

Aleksandra Ristovi} 370, 11. Jasmina Grgi} 370, 13. Brankica Zari} 369, 16. Jovana Petrovi} 365, 28. Ana Simi} (sve Srbija) 353

SPORT

DNEVNIK PELE FAVORIZUJE CRVENU FURIJU

Yozef Kizito: Poni`en sam!

Pele

GU@VA NA PRVOM TRENINGU TEMERINSKE SLOGE

Uz starosedeoce i petorica novajlija Zavr{en je zimski raspust za fudbalere Sloge iz Temerina, idila je kratko trajala, a ispuwavawe zadataka Miodraga Cviji}a, {efa stru~nog {taba, ponovo je postalo svakodnevica. Prvi trening je odradio 21 igra~, posle nekoliko istr~anih krugova, usledila je igra na dva gola. Odli~an potez, rukovodstvo je povuklo anga`ovawem {topera Gorana Kova~evi}a (Dinamo, Vrawe), golmana Vujice Peji}a (Omladinac, Stepanovi}evo) i povratnika Gorana \uli}a, Konstantina Spaji}a i Mileta Zamaklara (^SK Pivara).

- Nismo stavili ta~ku na spisak novajlija, blizu smo dogovora sa dvojicom igra~a iz prvoliga{kih klubova, a treba da preciziramo detaqe saradwe i sa jednim napada~om. Wihovim anga`ovawem, uz postoje}i igra~ki kadar, plasman me|u {est najboqih ekipa je realnost. Igra~ima nismo pri~ali bajke, preuzeli smo finansijske obaveze u skladu sa trenutnim mogu}nostima. Ak-

17

U VO[I NIJE BA[ SVE TAKO IDEALNO

[panija }e biti prvak sveta Legenda fudbala Brazilac Pele izjavio je da misli da }e reprezentacija [panije osvojiti Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi.

- [panija je najboqi tim na svetu i to je pokazala pro{le godine. Oni imaju veoma jak tim i po mom mi{qewu su veliki favoriti - rekao je Pele.

Ipak, legendarni fudbaler dodao je da ne pobe|uje uvek najboqi tim.

- U [paniji 1982. godine Brazil je imao najboqu ekipu, ali je izgubio od Italije. Ista stvar se dogodila i Holandiji koja je izgubila dva finala od Nema~ke, kao i Argentini koja je imala najboqi sastav.

Pele smatra da Brazil trenutno ima odli~nu ekipu.

- Dunga je stekao veliko iskustvo, a u isto vreme je imao i dobre rezultate. Brazil je u dobroj formi i ima}e jednu od glavnih uloga na {ampionatu sveta – zakqu~io je Pele.

ponedeqak18.januar2010.

cenat smo stavili na mlade snage, ozbiqno ra~unamo na Dragana Tomi}a, Nikolu Sviti}a i Petra Bubwevi}a – ka`e predsednik Milorad Tomi}.

Nekada{wi igra~i dobili su va`ne uloge u organizacionoj strukturi. Neboj{a Tomi} je novi sportski direktor, Zoran Tintor je preuzeo ulogu potpredsednika, a re{eno je i pitawe sekretara.

- Odlaskom Ozrena Duki}a u novosadski Proleter, mesto je ostalo upra`weno, ali brzo smo prona{li zamenu i poverewe ukazali Miloradu Vu~enovi}u.

Biv{i prvotimci polako dobijaju priliku da upoznaju problematiku rukovo|ewa klubom i zadovoqni smo prvim koracima.

Upravni odbor je brojniji za Milenka Buva~a i Milenka Miqanovi}a, {to potvr|uje da smo paralelno sa brigom o poja~awima vodili ra~una i o organizacionim pitawima – rekao je Tomi}.

Novo lice u stru~nom {tabu je Nikola Pjevi}, preuzeo je brigu

o golmanima i bi}e desna ruka Miodraga Cviji}a.

- Programom rada su predvi|ena 33 treninga i 11 kontrolnih utakmica. Prva provera je 27. januara protiv prvoliga{a Banata, dok }emo imena ~etiri protivnika naknadno utvrditi. Rivali }e sigurno biti novosadska Slavija, Veternik Viskol, Jugovi}, Proleter, Cement i Omladinac iz Stepanovi}eva. Mnogo ekipa }e da strepi za srpskoliga{ki status, prole}ne bitke imaju aromu isku{ewa, ali verujem da mo`emo sa sedme pozicije napraviti prodor u vrh – istakao je Miodrag Cviji}, {ef stru~nog {taba.

Prozivci su se odazvali: Romi}, Kne`evi}, Peji} (golmani), Tintor, V. Bubwevi}, Ekme~i}, Muqaji}, Sviti}, D. Powevi}, Vukani}, \uli}, Miqanovi}, P. Bubwevi}, Zamaklar, Horvat, M. Powevi}, Spaji}, Milovi}, Jak{i}, Kova~evi} i Tomi}, dok su izostanak opravdali: kapiten Tati}, Vukoje, Samarxi} i Mandi}.

M. Meni}anin

Neko pre, a neko kasnije, tek, nema {tampanog medija u Srbiji koji ovih dana nije objavio fudbalski transfer Danijela Aleksi}a iz novosadske Vojvodine u italijansku \enovu. Barata se sumom od dva do tri miliona evra za obe{te}ewe i dok predsednik kluba Ratko Butorovi} ne obelodani cifru, ba{ onako kako je to u~inio kada je Gojko Ka~ar prelazio u Hertu (tri miliona evra), javnost }e se ga|ati visinom transfera. I dok se ~eka povratak Aleksi}a, a pripremaju selidbe Dragana Mr|e i Du{ana Tadi}a, posledwi doga|aji pokazuju da u Vojvodini nije ba{ sve tako idealno...

Ugan|anin Xozef Kizito (28 godina), koji je petu godinu ~lan Vojvodine, do`iveo je, prema sopstvenoj tvrdwi, poni`ewe. Evo wegove ispovesti:

Nema interesovawa Nezvani~no, jedna menaxerska agencija ~iji je vlasnik Albanac ponudila je za otkup Kizitovog ugovora 150.000 evra?

- Zvani~na ponuda koja stigne za nekog igra~a je ona od kluba, samostalnog agenta UEFA i FIFA ili od registrovane menaxerske agencije koja ima svoj pe~at i adresu. Niko s takvim karakteristikama nije do sada poslao zvani~nu ponudu za Kizita. To {to za wega u proteklih pet godina nismo dobili ni jednu ponudu verovatno i najvi{e poga|a Kizita. S druge strane, razni mejlovi sti`u nam svakog dana, ali to ne smatramo ozbiqnim ponudama. Kizito ima odre{ene ruke da potra`i novi klub i ako se takav interesent zvani~no javi predo~i}emo mu koliko iznosi obe{te}ewe – ka`e Rabrenovi}.

Gomans u Fortuni Umesto u Vojvodini, Holan|anin Hari Gomans karijeru nastavqa u Fortuni Sitard.

- Za kratko vreme boravka u Novom Sadu bio sam lepo primqen. Odu{evqen sam onim {to sam video u FC “Vujadin Bo{kov”, ali me je bolest ~lana porodice primorala da se vratim u Holandiju i u svojoj zemqi nastavim karijeru – izjavio je za jedan holandski list Gomans.

- Za ovih pet godina koliko sam u klubu nisam osetio od poslodavaca po{tovawe. Za razliku od wih, navija~i su me izuzetno prihvatili. To je verovatno zbog toga {to sam oduvek davao celog sebe na terenu. Posledwim danom maja isti~e mi ugovor, a rukovodstvo mi je nedavno predlo`ilo da potpi{em novi. Nisam prihvatio upravo zbog toga {to do sada nisam po bilo ~emu video da me po{tuju i kada sam to saop{tio krenule su moje muke – isti~e Kizito.

Prema wegovim re~ima, on vi{e nije tretiran kao ravnopravni ~lan ekipe.

- Poni`en sam. Treniram sam i jedem sam. Zbog ~ega? Kada su letos u istoj situaciji bili Popovi}, Bua~ i Sto{i}, kada nisu

Yozef Kizito sa }erkicom Vesnom

Babi} kao glavnog krivca apostrofirao Kizita. I tada je internacionalac iz Ugande poku{ao pri~u da skrene na rasnu osnovu. Zato smo poku{ali da mu objasnimo da nije u pravu, jer u Vojvodini nije jedini igra~ iz Afrike. Tu su i

trenira i sa kojom grupom da jede ne mo`e on da odlu~uje. Na okupu imamo preko 40 igra~a koji jedu u dve grupe, a Vojvodina se opredelila da na tom mestu na prole}e forsira drugog igra~a koji je i anga`ovan u ovom prelaznom roku, a kao zamenu pripremi jed-

Stojka se ne vra}a Ako je suditi prema pojedinim napisima iz belgijske {tampe koji prenose izjave rumunskog internacionalca Alina Stojke, on nema nameru da se vrati u Vojvodinu.

- Vojvodina mi dugo ne ispla}uje novac predvi|en ugovorom, pa sam stoga anga`ovao advokata. Dolazak u Novi Sad bila je moja velika gre{ka. Svoju budu}nost vidim u Belgiji – poru~io je, navodno, Stojka.

Radisav Rabrenovi} je ovo kratko prokomentarisao: - Stojka nije odavno u Novom Sadu i ne znam kako da bude ispla}en, a taj navodni advokat jo{ se nije javio klubu.

`eleli da produ`e ugovore, omogu}eno im je da treniraju i ru~aju s ostalim delom takmi~raskog pogona. Meni to nije dozvoqeno.

Tretiran sam kao `ivotiwa i pomisli}u da je to samo zbog toga {to sam crn – poru~io je Kizito, ~iju je ispovest objavio i jedan navija~ki sajt.

Varnice na ovu temu sevnule su posle jeseweg duela na Bawici, kada je trener Branko

Nigerijac Naemeka A|uru i Sadik Adams iz Gane.

Pozvali smo i generalnog sekretara FK Vojvodina Radisava Rabrenovi}a da proverimo navode Xozefa Kizita. Rabrenovi} tvrdi da nema govora o mobingu.

- Klub prema Kizitu ispuwava sve ono {to mu je ugovorom predvi|eno. Redovno prima platu, trenira i ima ima ishranu u FC “Vujadin Bo{kov”. To kada }e da

Grozdanoski pod suspenzijom Makedonski internacionalac Vlatko Grozdanoski, prema re~ima Radisava Rabrenovi}a, nameravao je da se posledwih {est meseci ugovora s Vojvodinom priprema za budu}i klub.

- Nije izvr{avao svoje obaveze i suspendovan je. Suspenzija mu isti~e u aprilu i do tada ne}e mo}i da potpi{e ugovor ni sa jednim klubom – ka`e Rabrenovi}.

nog mla|eg. Na Kizitu je da svoje obaveze ispuwava, {to on to za sada i ~ini, a na{e je pravo da odlu~imo o tome ko }e biti u takmi~arskoj ekipi. Kizito nije u planu da igra ovog prole}a, ali je kao ugovorni igra~ obavezan da izvr{ava sve obaveze. Ne znam kakve su wegove namere, ali ako bude davao sli~ne izjave po medijima bi}e ka`wen, jer to {to saop{tava nije ta~no – odgovara Rabrenovi}.

Kizito je, izgleda, prelomio: - Do~eka}u i kraj maja kada mi ugovor isti~e i onda }u oti}i. @eleo sam to da u~inim i pro{le godine, ali sam na insistirawe navija~a, koje mnogo volim, a vidim da i oni vole mene, popustio i produ`io ugovor. Sada to, mada te{ka srca zbog wih, ne}u u~initi, a zahvalan sam im na tome {to su me izabrali za najboqeg fudbalera Vojvodine u pro{lom prvenstvu – naglasio je Kizito.

S. Savi}

18

SPORT

ponedeqak18.januar2010.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

PRVA A @ENSKA LIGA

[ut poslu`io go{}e

Erupcija odu{evqewa u Zrewaninu

Spartak – ^elarevo 79:84 (24:24, 18:18, 20:19, 17:23)

Proleter Naftagas - Napredak 80:77 (16:16, 13:24, 27:12, 24:25) ZREWANIN: Hala sportova, gledalaca 1.700, sudije: Vojnovi}, Seuli} i Stanoj~i} (Novi Sad).

PROLETER NAFTAGAS: Nikoli}, Bordo{ 2, Vulin 6, Simi} 6, Mi}i}, Stanojevi} 15, Rajkovi} 10, Glavini}, @arkovi} 11, Bara}, Vukosavqevi} 23, Top~ov 7.

NAPREDAK: Stojanovski 13, Pejovi} 4, Savi} 13, Puzi}, Stevovi}, Popovi} 7, \ur|evi}, Markovi} 19, Krsti}, \urovi} 4, Kalaw, Mi}i} 17.

Pogotkom u posledwoj sekundi za tri poena Stanojevi}a Nafta{i su stigli do izuzetno va`ne pobede u duelu sa Kru{evqanima i tako ponovo istakli kandidaturu za Superligu. U posledwoj ~etvrtini ton igri Zrewaninaca dali su iskusni Sa{a Top~ov i Dragan Simi} koji su bili i kqu~ni igra~i u preokretu rezultata,

Vid @arkovi} (Proleter)

jer su Kru{evqani pred posledwu ~etvrtinu imali rezultatsku prednost.

Po~etak utakmice nagovestio je da doma}em timu ne}e biti lako da do|e do pobede, pa je taj prvi deo me~a i zavr{en nere{enim rezultatom -16:16.

Drugu ~etvrtinu Napredak je, predvo|en fenomenalnim kapitenom Markovi}em,je re{io u svoju korist rezultatom 24:13 i stigne do prednosti 40:29. U tre}oj ~etvrtini iskusni Vid @arkovi} preuzima konce igre u svoje ruke i koristi raspolo`enog centra Vukosavqevi}a, da bi na isteku ovog dela utakmice doma}ini imali prednost od ~etiri poena - 56:52. Jasno je bilo da }e se pobednik odlu~iti u posledwoj deonici ovog zanimqivog me~a. Top~ov je u odbrani igrao fantasti~no i sa nekoliko odbrawenih napada Nafta{i iz kontre dolaze do prednosti 62:56. U posledwih deset sekundi ulazi se egal rezultatom - 77:77, a onda na scenu stupa Stanojevi}a i pogotkom

@REB U NEMA^KOJ ZA EVROPSKA PRVENSTVA

Poznati rivali svih selekcija Rivali `enske ko{arka{ke reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, koje se igra u Poqskoj 2011. godine, bi}e Letonija, Izrael i Rumunija. @rebom, koji je odr`an u Nema~koj, odre|eno je da reprezentacija Srbije prvi me~ kvalifikacija igra 14. avgusta u Izraelu, dok su termini ostalih utakmica 17., 20., 23., 26. i 29. avgust. Tom prilikom izvu~eni su i sastavi grupa za Evropska prvenstva mla|ih kategorija koja }e se igrati narednog leta.

Mlada `enska selekcija Srbije igra}e u C grupi u gradu Liepaja, od 15. do 25. jula, s reprezentacija-

ma Italije, Nema~ke i [panije. Juniorke }e u Ko{icama, od 29. jula do 8. avgusta, biti u A grupi s [panijom, Slova~kom i Ma|arskom, a kadetkiwe Srbije }e na Kritu, od 12. do 22. avgusta, igrati u B grupi sa Italijom, Hrvatskom i Francuskom.

Mladi ko{arka{i Srbije }e u Zadru od 8. do 18. jula igrati u B grupi sa selekcijama Turske, Crne Gore i Litvanije. Juniori }e se takmi~iti u Viqnusu, od 22. jula do 1. avgusta, u D grupi s reprezentacijama Nema~ke, Gr~ke i Hrvatske, dok }e kadeti u Baru, od 5. do 15. avgusta, igrati u A grupi protiv Nema~ke, Hrvatske i Italije.

PRVA LIGA (M) Mega V. – Ma{inac Vojvodina – Metalac Proleter – Napredak Sloga - Novi Sad Radni~ki KG - Borac Beograd – Ergonom Tami{ - Radn. B. 1. Beograd 16 2. Borac 16 3. Proleter 16 4. Vojvodina 16 5. Metalac 16 6. Tami{ 16 7. Napredak 16 8. Novi Sad 16 9. Sloga 16 10. Mega V. 16 11. Ma{inac 16 12. Ergonom 16 13. Radni~ki B. 16 14. Radni~ki 16

12 12 11 11 11 10 9 7 7 7 7 4 3 1

4 4 5 5 5 6 7 9 9 9 9 12 13 15

81:86 107:101 80:77 71:69 69:94 88:72 75:61 1398:1272 1339:1221 1374:1266 1305:1203 1270:1312 1226:1187 1237:1221 1209:1198 1225:1256 1258:1314 1143:1278 1165:1235 1183:1274 1193:1388

28 28 27 27 27 26 25 23 23 23 23 20 19 17

sa tri poena donosi pobedu i erupciju odu{evqewa kod brojne publike.

N. Jowev

SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca oko 200, sudije: Borovina, Kresta (Novi Sad), Arsi} (Oxaci).

SPARTAK: Kova~i} 14, Suturovi}, Orozovi} 31, Vida 5, Celi}, Veselinovi} 7, Kekezovi}, [krbi}, \or|evi}, Kova~evi}, Pijevac 8, Ajdukovi} 14. ^ELAREVO: Stankovi} 3, Mi. Rado{evi} 15, Grbi} 1, Jugovi} 2, [kori} 4, Miti}, Ciganovi} 5, Vasi}, Mora~a 19, Ma. Rado{evi}, Domazet 10, Mari} 21.

Odli~an procenat {uta i ~ak jedanaest postignutih trojki bili su presudan element u pobedi ^elareva nad Spartakom u Subotici u nastavku Prve A lige Srbije za ko{arka{ice. Ne mo`e se re}i da su golubice posustajale pred protivnikom sa du`om klupom, ali im je u fini{u ponestalo snage, kao i sportske sre}e.

Ve} je prve ~etvrtina nagovestila kako }e se odvijati

stvari na utakmici. Igra~ice ^elareva su, predvo|ene Mora~om i Domazetovom, lagano postizale poene. Bukvlano sve {to je upu}eno ka ko{u Spartaka prolazilo je kroz mre`icu. Golubice su se znatno vi{e mu~ile, poga|ale su iz dosta te{kih situacija, ~esto iz drugog napada.

U takvoj igari Spartak je stekao nadmo} pod obru~ima, zabele`io ~ak deset skokova vi{e od protivnika (33/23), ali borbenost nije bila presudna u ovom me~u. Rezultat je bio izjedna~en sve do posledwa dva-tri minuta. Dok su ko{arka{ice Spartaka propustile nekoliko napada i potom po`urile da gre{ke isprave gre{kama, go{}e su sigurno poga|ale. Odli~na je bila Sowa Mari} koja je utakmicu zavr{ila sa 21 poenom i ~ak pet trojki. Iako je ponovo najboqa pojedinka bila Sawa Orozovi} sa 31 poenom i devet skokova, bila je usamqena u N. S. borbi za pobedu.

SOLIDNO VE^E NA[IH U NBA

[ou Lebrona Yejmsa Predrag Stojakovi} je za 30 minuta u igri postigao {est poena, imao pet skokova i dve asistencije u pobedi Wu Orleansa na gostovawu Indijani - 101:96. Nenad Krsti} je u uspehu Oklahome protiv Majamija (98:80) u~estvovao sa osam poena, pet skokova i dve asistencije za 24 minuta. Naravno, najboqi kod doma}ina bio je Kevin Durant sa 36 poena.

Lebron Xejms je ponovo imao {ou. Klivlend je u Los An|elesu pobedio Kliperse, li{ene pomo}i povre|enog centra Krisa Kamana, a Xejms je 13 od ukupno 32 poena ubacio u posledwoj deonici i bio najzaslu`niji {to su Kavsi nadoknadili minus od 13 poena - 102:101. Ekipu iz Klivlen-

da je pogledala sre}a, jer joj se nije dogodilo isto {to i nekoliko dana ranije kada su gostovali Juti i kada su primili ko{ sa zvukom sirene za poraz. Ovaj put, Beron Dejvis je proma{io.

Ipak, najvi{e ko{eva ubacio je Rasual Batler iz Klipersa - 33. Memfis je pobedio ~etvrti put u posledwih pet utakmica savladav{i San Antonio, kome je to bio drugi poraz u dva dana - 92:86.

Rezultati: Indijana - Wu Orleans 96:101, Oklahoma - Majami 98:80, [arlot - Finiks 125:99, Detroit - Wujork 94:90, Memfis - San Antonio 92:86, Juta - Milvoki 112:95, Va{ington Sakramento 96:86, LA Klipers - Klivlend 101:102.

PRVA B LIGA

Videc i Keri junaci pobede Spartak – Proleter 10:9 (3:2, 1:0, 4:2, 2:5) SUBOTICA: Bazen u Dudovoj {umi, gledalaca oko 150. Sudije: [najder (Obrenovac) i Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Spartak 4/9 , Proleter 5/13, peterci: Spartak 1/1.

SPARTAK: Keri, ^abrilo, Labadi, Ki{ 1, Kowevi}, Videc 3, Kuti 2, ^ampragov, Miliki} 2, Te{i} 1, Leti}, ^ovi}, Andri}, Janci}.

PROLETER: Risti}, ^ikara, Mavrenski, Maksimovi} 3, Gli{i} 1, Vang 2, Kampawoli, Drezgi}, Bako{, Ogwenovi} 1, Brako~evi}, Kantar, Borovi} 2.

Dra`en Videc i @olt Keri bili su igra~i odluke u me~u {estog kola Prve B lige vaterpolista izme|u Spartaka i Proletera. U dramati~noj zavr{nici pobeda je pripala doma}inu.

Prve ~etvrtina pripala je Suboti~anima - 3:2, a za publiku je najnezanimqivija bila druga u kojoj je vi|en samo jedan gol. Uprkos po nekoliko prilika sa igra~em vi{e na obe strane odbrane Spartaka i Proletera su odolevale. Ipak, jednu {ansu sa igra~em vi{e Miliki} je pretvorio u prednost Spartaka od 4:2.

Najboqi period igre za Suboti~ane bila je tre}a ~etvrtina.

Iako su se igra~i Proletera borili da smawe razliku na mawe od dva gola, to im nikako nije polazilo za rukom. ^inilo se da je Videc sa dva gola presudio utakmicu, jer je Spartak pred posledwi period vodio sa ~etiri gola razlike (8:4).Nestalo je tada koncetracije u redovima doma}in, prerano su se porado-

SOMBORCI IZABRALI NAJBOQE

Jelena Kuni} bez premca

Za najboqeg sportistu Sombora progla{ena je svetska prvakiwa u savateu Jelana Kuni}. Na drugo mesto plasirala se kajaka{ica Antonija Panda (Dunav Bezdan, a na tre}e wena klupska koleginica Marta Tibor.Slede xudista Nikola Lemi}, fudbaler Radni~kog Damir Vukovi}, karatistkiwa Duwa @eravi}, diza~i tegova Igor Tomi} i Danijel Seren~e{, {ahistkiwa i fudbalreka Simana Matkovi} i autorelista Zoran Pavkov .

Kod juniora najuspe{niji je kajaka{ David Hasanovi}, a kod pionira pliva~ Du{an Tepavac. Fudbalski klub Radni~ki je progla{en za najboqu ekipu.

Posebno priznawe pripalo je Milanu Grahovcu koji je na svetskom prvenstvu za male qude osvojio je pregr{t medaqa u razli~itim sportovima.

M. J.

vali pobedi, a gosti su to ka`wavali. Maksimovi} i Gli{i} su bili sigurno u situaciji sa igra~em vi{e i smawili na 8:6. Uskoro je rezultat bio i nere{en, jer je Borovi} iskoristio konfuziju u odbrani Spartaka.

Sada se vra}amo na na{e junake sa po~etka pri~e. Prvo je 43 sekunde pre kraja Videc uz dosta sre}e i sa ve}e udaqenosti pogodio za 10:9. @eleli su doma}i da sa vi{e kratkih prekr{aja zadr`e igra~e Proletera daleko od svog gola, ali u tome nisu uspeli. ^ak su gosti imali i igra~a vi{e i dve sjajne prilike za gol. Prvi {ut je zaustavila pre~ka, a drugi sjajnom odbranom golman Keri.

N. S.

PRED TAKMI^EWE NA POHORJU

Slovenci pome{ali srpsku i hrvatsku zastavu Na predstavqawu zastava svih u~esnika veleslaloma na mariborskom Pohorju, Slovenci su pome{ali srpsku i hrvatsku zastavu. Tokom predstavqawa zastava u~esnika 46. „Zlatne lisice“, organizatori su na srpsku trobojku smestili hrvatsku {ahovnicu. Posle protesta hrvatske delegacije, glavni sekretar organizacionog odbora Sre~ko Vilar se izvinio.

- Dogodila se nezgodna gre{ka, ba{ kod hrvatske zastave. Te{ko nam je zbog toga. Svima nam je veoma `ao i izviwavamo se svima u Hrvatskoj, ni{ta nije bilo namerno.

Portparol hrvatskog skija{kog saveza Nenad Eror rekao je kako sa Slovencima postoje dobri sportski odnosi.

- Imamo vrlo dobre sportske odnose sa Slovena~kim skija{kim savezom. Napomiwem, sportske odnose. To je propust organizatora i wima je jako `ao - rekao je Eror.

Na takmi~ewu u Mariboru, Austrijanka Katrin Cetel je trijumfovala i u subotu i u nedequ.

SPORT

DNEVNIK SPORTSKI DIREKTOR RK PROLETER NAFTAGASA MOMIR RNI]

Klub se ne}e ugasiti!

Malo ko mo`e da se pohvali takvom igra~kom i trenerskom karijerom kao Momir Rni}, legenda jugoslovenskog, srpskog i zrewaninskog rukometa. Osvaja~ mediteranskih zlatnih medaqa u Splitu 1979. i Kazablanki 1981, srebrne medaqe na

moramo da konsolidujemo klub i da sve postavimo na svoje mesto.

Finasijski problem jo{ nije re{en, ostalo je duga igra~ima koji su nas napustili, ali i to }e biti regulisano. Proleter nikome nije ostao du`an, a posebno se zahvaqujem biv{im

ponedeqak18.januar2010.

19

REPREZENTACIJA SRBIJE OTPUTOVALA NA EVROPSKO PRVENSTVO U AUSTRIJU

Kvalitetan rad obe}ava visok let Rukometna reprezentacija Srbije ju~e je otputovala u Austriju, gde }e se od 19. do 31. januara odr`ati Evropsko prvenstvo, a rivali u grupi B (igra se u Lincu) bi}e im Island, Danska i Austrija.

Izabranici Seada Hasanefendi}a pobedom u posledwem kontrolnom me~u nad Egiptom osokoqeni su oti{li na {ampionat Starog kontinenta, tri pobede (Slovenija, Francuska i Egipat) i poraz (Francuska) rezultat su koji uliva dodatno samopouzdawe, ali su i pored toga ~vrsto na zemqi.

Svi u taboru na{e selekcije veruju da je mogu}e do}i ~ak i do polufinala, ali prvo upiru prstom u drugi krug. Kapiten i naj-

utakmice. Kona~no je do{lo vreme da savladamo Dansku i Island, {to bi nam dalo veliki podstrek za utakmice u drugom krugu gde nas mo`da na papiru ~ekaju ne{to lak{i rivali, ali na ovakvim takmi~ewima nema slabih protivnika. Zato punim sircem idemo na rivale i imamo formulu da napravimo mnogo vi{e nego na prethodnim susretima - rekao je Peri}.

Ivan Lap~evi} }e biti veliki adut na{eg dr`avnog tima u odbrani.

- Ovo je dosta podmla|ena reprezentacija, ali verujem da }emo napraviti dobar rezultat na prvenstvu. O~ekujem da u drugu fazu odemo sa ~etiri boda, {to bi nam dalo realne izglede da se borimo za polufinale. Protiv-

stva, ne pla{imo se Islanda i Danske po{to smo na velikim takmi~ewima osvajali medaqe, bez obzira na wihov kvalitet mi posedujemo dovoqno energije da budemo boqi od wih. U utakmicama u drugoj fazi ne `elim da pri~am kao ni o rivalima, ali mislim da mo`emo ravnopravno da se borimo sa wima istakao je Nenadi}.

Ivan Nik~evi} bi}e glavni adut na{e selekcije na krilnim pozicijama.

- Provere koje smo imali dovoqno govore koliko smo spremni. Sada idemo sa `eqom da kona~no probijemo barijeru i budemo plasirano boqi od osmog mesta. Verujem da smo kadri za to jer smo izuzetno dobro pripremqeni. Svi rivali na ovom {am-

- Poznato je da na ovakvim takmi~ewima nema autsajdera ni favorita. Na{a grupa je dosta te{ka, igramo sa doma}inim i sa uvek neugodnim Skandinavcima. Moramo biti skoncentrisane na te prve me~eve, jer je veoma bitno koliko }emo bodova preneti u drugu fazu. Pokazali smo u pripremnom periodu da mo`emo da se nosimo sa najboqima, imamo varijantu za svakog protivnika i siguran sam da }emo napraviti vi{e nego dobar rezultat. Do sada ne razmi{qam na ono {to nas ~eka u Be~u, jer prvo moramo biti skoncentrisani na prolaz prve faze - oprezan je Pejanovi}.

Alem Toski} }e voditi veliku borbu na crti sa stamenim Dancima i Islan|anima.

nici su izuzetno te{ki, tradicionalno neugodni, ali mislim da je do{ao trenutak da im se revan{iramo za prethodne poraze - nada se Ivan.

Petar Nenadi} }e na Evropskom {ampionatu biti jedan od na{ih najmla|ih reprezentativaca.

- Bitno je da pro|emo prvu fazu, posle toga je sve mnogo lak{e. Dobro smo radili na pripremama tako da to sada trebamo da prezentujemu u grupi najpre u Lincu i potom i kada pre|emo u Be~. Iako je ekipa dosta mlada imamo dovoqno isku-

pionatu su podjednakih kvaliteta, osim mo`da iska~u Francuzi, tako da mo`emo da se nadamo lepim uspesima. Od prve utakmice mnogo zavisi i nadam se da }emo se kona~no revan{irati Islandu, kao i Danskoj za prethodne neuspehe. U drugoj fazi }e nas verovatno ~ekati Rusi, Hrvati i Norve`ani. Hrvati sada nisu ono {to su nekad bili, sa Dancima i Rusima smo uvek dobro prolazili pa verujem da }emo obradovati naciju - optimista je Nik~evi}.

Dimitrije Pejanovi} tako|e o~ekuje dobre igre orlova na {ampionatu.

- Za nas je najva`nije da igramo dobro u odbrani, to smo radili na pripremama. Ne treba potceniti ni Austrijance, ali o~ekujem da do|e trenutak i za nas, a me~ sa Francuzima pokazalo je da imamo kvalitet, `equ i voqu da budemo egal na najboqim svetskim selekcijama - smatra Toski}.

Selektor Srbije Hasanefendi} na {ampionat je poveo sve igra~e koji su pro{li pripreme, a kona~an tim od 16 rukometa{a saop{ti}e pred prvu utakmicu sa Islandom.

J. G. - S. A.

Sportski direktor Proletera Momir Rni}

Svetskom {ampionatu u Nema~koj 1982, zlatne olimpijske medaqe u Los An|elesu 1984, zlatne medaqe na Svetskom {ampionatu u [vajcarskoj 1986.godine i bronzane medaqe na Olimpijadi u Seulu. Za reprezentaciju Jugoslavije popularni ^ape je odigrao 235 utakmica, kao trener sa Proleterom osvojio je titulu 1992.godine, ali nikad nije kao igra~ osvojio naslov prvaka sa klubom, a ~etiri puta je bio vice{ampion i to smatra kao svojim jedinim li~nim neuspehom.

- U pro{loj sezoni Proleter je napravio sjajan rezultat, bili smo jedini srpski predstavnik koji je prezimio u evro takmi~ewu, a zaustavqeni smo od ekipe Re{ice koja je dvostruki osvaja~ ovog trofeja. Sezonu smo zavr{ili na {estom mestu i za samo jedan bod smo ispustili ponovo u~e{}e u Evropi – po~eo je pri~u Rni}, sportski direktor nafta{a. - A treba naglasiti da smo sve to ostvarili bez pomo}i generalnog sponzora „Naftagasa“ koji nas je napustio posle 25 godina finasirawa, pa je po meni taj uspeh jo{ ve}i.  Imali ste dosta problema pred po~etak ovog prvenstva, oti{li su gotovo svi igra~i iz prve postave?

- Prakti~no napustio nas je ~itav tim, probleme koje smo imali nismo mogli da re{imo i da zadr`imo sastav koji bi sigurno da je ostao na okupu konkurisao za visok plasman. Uni{tio nas je stambeni dug koji je iznosio 50.000 evra, koji smo morali da isplatimo i totalno nam je poremetio planove. Da te pare sada imamo u klupskoj kasi i da mo`emo da igramo rastere}eni, verujem, ~ak sam siguran da bi i ova ekipa igrala mnogo va`niju ulogu u {ampionatu, ovako...  Uspeli ste u svojim namerama, Proleter se takmi~i, iako su du`ebri`nici po`eleli da se ugasi?

- Problema je bilo mnogo, ali smo zahvaquju}i pre svega razumevawu novog predsednika Gorana Kauri}a i upravnog odbora uspeli da o~uvamo klub. Pred nama je te`ak period, jer prvo

igra~ima koji imaju razumevawa za trenutnu situaciju, pa nas nisu tu`ili. Dajem im re~, evo javno da }e biti ispla}eni do posledweg dinara.  Po~ele su pripreme niko nije do{ao, ali niko nije ni napustio superliga{a iz grada na Begeju?

- Nadam se da }emo uspeti da zadr`imo postoje}i igra~ki kadar i odajem posebno priznawe igra~ima koji uprkos besparici igraju. Samo }u vam re}i da su u prethodnih {est meseci primili jednu platu i da su po prvi put u istoriji Proletera oti{li na novogodi{we praznike bez ijednog upla}enog dinara.

Upravo iz tih razloga `elimo da obnovimo pri~u sa na{im biv{im sponzorom „Naftnom industrijom Srbije“ i prona|emo model kako bi mogli da nas pomognu. Uveliko pregovaramo sa zaiteresovanim firmama i verujem da }emo prona}i prihvatqivo re{ewe i trajnijeg sponzora.  Posle dugo godina Proleter se oslonio na sopstvene snage?

- Imamo plejadu mladih i perspektivnih igra~a, u koje ubrajem Ogwena Joki}a, Stanka i Slavka Dimitri}a, @ivojina Ili}a, Ivicu Beqi}a, Bojana Nikoli}a i Mateju Bjelicu.

Oni su biseri na{e rukometne {kole i o~ekujem da u drugom delu prvenstva poka`u da se na wih mo`e ozbiqno ra~unati.  Prvi deo {ampionat nije mo`da zavr{en onako kako ste hteli. Koji vam je krajwi ciq u ovoj sezoni?

- [to se ti~e prvog dela {ampionata moram da budem zadovoqan, jer smo sa izmewenim i podmla|enim sastavom uspeli da osvojimo devet bodova koji }e nam mnogo zna~iti u borbi za opstanak. Na prole}e imamo povoqniji raspored, ve} na startu igramo protiv Planinke i Radni~kog, sa dve vezane pobede kod ku}e mo`emo da re{imo pitawe na{eg statusa. Ciq nam je da stabilizujemo klub. Proleter Naftagas ima problema, ali se klub ne}e ugasiti, re~ daje Momir Rni} - {iri optimizam legendarni ^ape Nenad Jowev

Ivan Nik~evi}, levo krilo Srbije

iskusniji igra~ Dejan Peri} spu{ta loptu na zemqu i ka`e da je najbitniji igrati dobro i razmi{qati od utakmice do utakmice.

- Dobar rad na pripremama trebalo bi da da rezultat. Dobro je {to smo pobe|ivali na{e rivale, ali to ne mora ni{ta da zna~i. O~ekuje nas te`ak posao u grupi, svi znamo da nam Skandinavci ne le`e, a od duela sa Islandom i Danskom mnogo }e toga zavisiti. Posle ovih dobrih igara ne smemo da letimo visoko, ve} da pripremimo formu i da idemo od utakmice do

SUPERTURNIR U SEGEDINU (MA\ARSKA)

Zavarko pobednik, ]ali} tre}i!

Dvojica srpskih kugla{a na{li su se na pobedni~kom postoqu superturnira za svetsku rang listu odigranom u Segedinu - Vilmo{ Zavarko je pobedio, dok je Jovan ]ali} zauzeo tre}e mesto.

Zavarko, koji zajedno s ]ali}em igra u {ampionu Slova~ke Sportu iz Podbrezove, slavio je u finalu protiv Slovaka Milana Tomke sa 2:0 u setovima (163:162 i 164:156).

Pre toga je eliminisao u polufinalu ]ali}a. Tomka, koji igra za Segedin, izbacio je Ma|ara Bothazija. Tre}a mesta pripala su ]ali}u i Botkahaziju. ^ak {estrica srpskih kugla{a plasirali su se u finale 16 najboqih, a tri vode}a rezultata u kvalifikacijama postigli su srpski predstavnici: Tibor Sel 636, Vilmo{ Zavarko 634 i Jovan ]ali} 617. Na {esto mesto plasirao se Arpad Antal sa 609 ~uweva,

Vilmo{ Zavarko

jedanaesti je bio Zdenko Pavlic sa 597 i ~etrnaesti Nikola Popovi} sa 593 ~uwa.

U ~etvrtfinalu Zavarko je eliminisao Pavlica posle 1:1 u setovima (160:136 i 143:147), tek posle dva doigravawa. U prvom je bilo 21:21, u drugom 14:13 za Zavarka, koji je, tako, pro{ao daqe. ]ali} je u ~etvrtfinalu pobedio Ma|ara Neme{a sa 23:18 u „zlatnim kuglama“, jer je bilo 1:1 u setovima (148:174 i 156:137).

U osmini finala ]ali} je savladao, posle „zlatnih kugli“, Popovi}a. U setovima je bilo 1:1 (161:140 i 156:157), ali je ]ali} bio uspe{niji u doigravawu 17:15. Zavarko je pobedio Ma|ara Vere{a sa 2:0 (178:151 i 152:137). Tibor Sel je izgubio od Ma|ara Bothazija, po{to je posle 1:1 u setovima (139:168 i 162:133) u dodatnim „zlatnim kuglma“ bilo 20:21 za Bothazija. Antal je sa 2:0 izgubio od Pavlica (136:146 i 140:148).

20

FILMSKA PLANETA

ponedeqak18.januar2010.

Nova avantura Indija?

Harison Ford je spreman da ponovo uzme bi~ i stavi {e{ir i snima peti film u serijalu o neustra{viom arheologu i avanturisti Indijani Xonsu. „Xorx (Lukas) razra|uje ideju i ako stigne do plodnog stadijuma, svi smo zainteresovani da snimimo jo{ jedan film“, izjavio je glumac za Em-Ti-Vi wuz.

Godine 2008, posle 19-godi{we pauze, Ford je ponovo zaigrao Xonsa, u saradwi sa Stivenom Spilbergom i Lukasom, po{to je potrebno da se sva trojica saglase o bilo kom scenariju za serijal. „Indijana Xons i kraqevstvo kristalne lobawe“ bio je finansijski uspe{an film, ali po skoro svim ocenama najslabiji od sva ~etiri.

Ford, me|utim, smatra da ima jo{ zanimqivog materijala koji bi mogao da se razradi u slede}em filmu. „Mislim da bi bilo zanimqivo produbiti wegov odnos sa sinom (kojeg je igrao [aja Labaf) i zaigrati na tu kartu... Ima tu mnogo mogu}nosti“, naveo je glumac.

Novi film Harisona Forda, „Extraordinary Measures“, u kojem mu je partnerka Karen Alen u ameri~ke bioskope sti`e 22. januara.

„Glasnik” u bioskopima Ameri~ki igrani film „Glasnik“ rediteqa i scenariste Orena Movermana, koji je prvi put prikazan u Beogradu jesenas na Festivalu autorskog filma, bi}e od 14. januara na redovnom repertoaru multipleksa „Kolosej“ (na U{}u), najavio je doma}i distributer „Megakom“.

Moverman je za ovaj film u `anru drame dobio „Srebrnog medveda“ za scenario pro{le godne na festivalu u Berlinu.

Prema sinopsisu, ratni heroj Vil Montgomeri se vratio iz aktivne vojne slu`be sa te{kim povredama o~iju i nogu. Umesto rehabilitacije, dodeqen mu je delikatan zadatak - obave{tavawe porodica poginulih vojnika, pre nego {to o tragi~nom doga|aju saznaju preko televizije ili interneta. Glavnu ulogu igra Ben Foster, a u gluma~kom ansamblu su Vudi Harelson, Samanta Morton, Jena Malone i Stiv Bu{emi.

Spejsi u Kini Dvostruki oskarovac Kevin Spejsi igra}e Amerikanca prognanog iz domovine u kineskoj drami „Inseparable“. Spejsi }e u filmu Dajana Enga tuma~iti lik ~oveka koji se sprijatequje sa mladi}em koji ima problemati~an poslovni i privatni `ivotom, saop{tila je kompanija „Sinhua sports end entertejnment“.

Snimawe filma po~e}e ovog meseca na jugu Kine, a predstavnica za {tampu kineske kompanije odbila je da otkrije preciznu lokaciju.

U filmu }e igrati kineskoameri~ki glumac Danijel Vu i kineska glumica Beibi Gong.

Buxet filma nije poznat.

Kevin Spejsi najpoznatiji je iz filmova „De`urni krivci“, „Poverqivo iz El-Eja“, „Ameri~ka lepota“ i „@ivot Dejvida Gejla“.

DNEVNIK

KRITI^ARI O FILMU „@IVOT I SMRT PORNO BANDE”

Naj{okantniji i me|u najboqima Mi~ Dejvis, direktor “Fantazija festivala” u Montrealu i kriti~ar ~asopisa “Rue Morgue” napravio je listu deset najboqih filmova u prethodnoj godini, me|u koje je svrstao doma}i film “@ivot i smrt porno bande”. Posledwe ostvarewe rediteqa Mladena \or|evi}a na{lo se na petom mestu liste.

Mi~ Dejvis je film predstavio kao naj{okantniji film 2009. godine, a rediteqa Mladena \or|evi}a kao jednog od najhrabrijih i najprovokativnijih rediteqa dana{wice: “Za srpsku kulturu on predstavqa ono {to je film “Paklena pomoranxa” bio za Englesku.”

Doma}i kriti~ar Miroqub Stojanovi} je u posledwem broju ~asopisa NIN, film „@ivot i smrt porno bande“ stavio na 4. mesto najboqih svetskih ostvarewa u prethodnoj godini. Svoj izbor prokomentarisao je re~ima: „Najzna~ajniji, inovativni, formalni i stilski pomak srp-

skog filma. Fascinantan `anrovski hibrid koji mladi srpski film prevodi u prostore evropskog filmskog vrha. Minuciozna studija posttraumatske Srbije koja nedvosmisleno ka`e da je epika srpskih rana, satkana od svih onih partikularnih poraza, globalno upori{te srpske etike, ali i dramaturgije... Oniri~no putovawe koje srpski film nije imao, ili nije prepoznavao kao smernice svog untarweg nadahnu}a...

“Na prvom mestu ove liste na{ao se ju`nokorejski film „Traga~“.

Ina~e, film „@ivot i smrt porno bande“ dobi}e krajem marta DVD izdawe, a objavi}e ga ku}a „Tak“ koja je i bioskopski distributer ovog ostvarewa koje je u srpskoj javnosti podiglo pra{inu zbog ekstremnih scena nasiqa.

Podse}amo, film je dobio brojne pozitivne kritike u zemqi i svetu, tri nagrade na doma-

Iz filma „@ivot i smrt porno bande“

}im festivalima, i jedno me|unarodno - na festivalu u Raveni. „@ivot i smrt porno bande“ govori o posledicama revolta mladog re`isera Marka koji suo~en s nemogu}no{}u da snimi svoj prvi igrani film, iz protesta snima porni}e, a posle sukoba s producentom i wegovim bratom policajcem kre}e na turneju po Srbiji sa svojom kabaretskom

porno-trupom ~ije su predstave dru{tveno-politi~ki anga`ovane. Kada wegova „Porno banda“ do`ivi poni`ewe od stanovnika jednog sela, Marko odlu~uje da prihvati unosnu ponudu jednog nema~kog novinara - da za wega snima „snaf“ filmove ~iji }e akteri biti dobrovoqci koji ionako `ele da umru, ali i da obezbede porodice...

YONI DEP ODU[EVQEN KUSTENDORFOM

Mesto susreta s dolaze}im autorima Slavni ameri~ki glumac Xoni Dep, gost 3. me|unarodnog festivala Kustendorf, koji je kod nas u svim medijima obele`io proteklu nedequ, izjavio je da su ga apsolutno odu{evili pejsa` i naseqe Drvengrad koje je na brdu Me}avnik izgradio rediteq i osniva~ ovog festivala Emir Kusturica. „Ne mogu da zamislim lep{e i magi~nije mesto za jedan festival“, rekao je Dep na festivalskoj konferenciji za novinare. Svojom neposredno{}u i skromnim nastupom ovaj svetski super star osvojio je mnogobrojne novinare iz Srbije i regiona i oraspolo`io ih nakon {to su prethodno bukvalno celog dana ~ekali na konferenciju koju su organizatori pomerali iz sata u sat. Dep je izjavio da mu se veoma svi|a koncept Kustendorfa, koji spaja afirmisane autore i studente filmskih akademija iz sveta. „Za mene je zna~ajna ova mogu}nost susreta sa dolaze}im autorima“, rekao je Dep. On je tokom svog boravka u Drvengradu odr`ao i radionicu zatvorenog tipa, samo za mlade rediteqe, u~esnike takmi~arskog programa ovog festivala.

U razgovor se ukqu~io i Kusturica najavquju}i da }e budu}a saradwa sa Depom biti na filmu - ekranizaciji kwige „Sedam prijateqa Pan~a Viqe“, koji }e se sastojati iz sedam delova. „Nisam zainteresovan za istorijski aspekt, ve} za li~nost tog meksi~kog borca. On je bio najve}i heroj i idol u mom `ivotu“, izjavio je Kusturica i dodao da }e u stilskom smislu poku{ati da ovaj film li~i na dela Ser|a Leonea, koje je zavoleo u mladosti i „koji su nosili humanost, emociju i snagu umesto praznine blokbastera koji nam danas truju du{u“. Kusturica je istakao da je sre}an {to }e ponovo raditi sa Depom, koji je vrhunski umetnik a istovremeno pristojan i dobar ~ovek, neko ko se

Yoni Dep u Drvengradu

bori da bude autonoman kao li~nost. “Wegov koncept `ivota, to {to ~uva svoju personalnost, to je ono zbog ~ega ga vole milioni“, rekao je Kusturica.

Dep je uzvratio da se wihova saradwa bazira na poverewu i da je to najbitnije. „Kada smo snimali ’Arizonu drim’ (1993.) ose}ao sam se udobno i

Pe{ak koji se trudi da hoda daqe Xoni Dep je prvi put u Srbiji bio jo{ 1992. godine, kao gost Beograda tokom Festa. „Momentalno sam zavoleo ovda{wi narod i kulturu, osetio sam neku povezanost i bliskost“, rekao je on. Na pitawe {ta je za wega sre}a, kratko je odgovorio, „ moja porodica“. Zamoqen da prokomentari{e antiglobalisti~ke stavove svog doma}ina i prijateqa Kusturice, rekao je da se ne bavi politikom. „Ja sam pe{ak i samo se trudim da hodam daqe.

Ose}am nepoverewe u odnosu na stvari koje su u vezi sa politikom. Me|utim, kao Amerikanac mogu iskreno da ka`em da sam osetio mogu}nost velike nove {anse kada je Xorx Bu{ napustio ofis“, izjavio je Dep. „Novi predsednik Barak Obama je doneo nadu i ja sam optimista u vezi sa tim. On je pristojan ~ovek i on je sna`an. Istina je da je mnogo toga isto kao i pre godinu dana, ali su{tinske promene se ne mogu napraviti u tako kratkom roku, naro~ito ne nakon ogromne {tete koju je proizveo wegov prethodnik“, ukazao je Dep. Na pitawe o narednim filmskim projektima istakao je da ih ima nekoliko, a da je me|u wima sada sasvim izvestan film „Pan~o Viqa“ koji }e re`irati Kusturica, kao me|unarodnu koprodukciju. „Po~a{}en sam {to }u igrati naslovni lik“, rekao je Dep.

Kristina Ri~i u filmu „Bel ami” Ameri~ka glumica Kristina Ri~i pridru`i}e se Robertu Patinsonu i Umi Turman u filmu „Bel ami“, objavqeno je na sajtu Em-Ti-Vi wuza.

Film „Bel ami“, ~ije snimawe po~iwe narednog meseca u Parizu, adaptacija je romana Gija de Mopasana iz 1885.

Patinson }e igrati mladog novinara @or`a Diroa, koji sti~e slavu i bogatstvo zavo|ewem uticajnih `ena u pariskom dru{tvu. Kristina Ri~i igra}e Klotildu de Marel, `enu `elezni~kog

sigurno. Emir mi je dao potpunu umetni~ku slobodu da probam bilo {ta, da istra`ujem, pa i da pogre{im i to je za mene bila velika inspiracija“.

Dep je dodao da }e ponovo raditi sa Timom Bartonom, koji je pored Kusturice i Xima Xarmu{a, me|u wegovim najdra`im rediteqima. „Wihovi su

inspektora koja stupa u vezu sa novinarom. Uma Turman bi}e wena prijateqica Madlen Forestije koja tako|e postaje wegova qubavnica. „Bel ami“ bi}e prvi film 23-godi{weg Patinsona posle filmova o vampirima „Sumrak“ i „Mlad mesec“.

Pored filma „Bel ami“, Kristina Ri~i }e ove godine snimiti vi{e ostvarewa, ukqu~uju}i animirani film „The Hero of Color City“ i dramu „Long Time Gone“.

(Beta)

pristupi razli~iti, ali ono {to ih povezuje jeste to {to kao umetnici nikada ne pristaju na kompromise“, istakao je on. Na pitawe kako je kreirao ~itavu galeriju specifi~nih likova „ od nevinog Aksela iz filma Arizona drim ili Edvarda Makazorukog, preko ^arlija iz Fabrike ~okolade, paklenog Svinija Toda, do {armantnog pirata Xeka Speroua i istorijske li~nosti, gangstera Xona Dilinxera, Dep je odgovorio da mu se dok ~ita scenario spontano javqaju slike. „Mo`da vidim osobu koju sam poznavao ili psa iz detiwstva i onda od te slike gradim daqe. [to te`e, to boqe, s tim da uvek imam intenciju ka humornoj strani lika“, primetio je on. „Va`no je imati ~vrstu osnovu, na}i bazu od koje }e se graditi karakter, istra`iti sve detaqe o tom liku, ali i biti spreman da to sve baci{, da se na snimawu prepusti{ intuicji i onda se desi magija. Nekada to uspe, nekada ne, ali bitno je nastojati“, rekao je Dep. Povodom ocena da u pravom `ivotu podse}a na lik Petra Pana rekao je da ose}a kako je deo wega stalno „zakqu~an“ u 17. godini. „To je doba kada ste ve} odrasli, ali je sve u `ivotu jo{ ispred vas. Tada mo`ete upasti i u neku nevoqu, ali jo{ niste u opasnosti od zatvora“.

Upitan kako se ose}a kao popularni seks simbola primetio je da ga to zbuwuje i da i daqe misli da je to neko {ala.

Na pitawe o omiqenim piscima, naveo je Bodlera, Poa, Bukovskog, Keruaka, Barouza... „Ja sam ovisnik o kwigama. ^itam i po dve tri istovremeno i nikada ne mogu da se zasitim“, dodao je on. Dep, koji sutra zavr{ava posetu Kustendorfu, izjavio je da je u`ivao i u muzi~kom delu festivala (do~ekali su ga truba~i iz Gu~e) i da radi na tome da nau~i da igra srpsko kolo.

Nominacije za nagrade „Goja” Zatvorska drama „Cell 211“ Danijela Monsona dobila je 16 nominacija za {panske filmske nagrade „Goja”, objavila je ameri~ka filmska {tampa.

Film Alehandra Amenabara o drevnom Egiptu „Agora“ nominovan je u 13 kategorija za nagrade koje }e biti dodeqene 14. februara u Madridu.

Ta dva filma nadmeta}e se za priznawe za najboqi film sa ostvarewima „The Dancer and the Thief“ Fernanda Truebe, nominovanim u devet kategorija, i „The Secret in Their Eyes“ Huana Hosea Kampanele, koji je dobio osam nominacija.

Film „Gordos“ Danijela San~esa Arevala dobio je osam nominacija, a „The Consul of Sodoma“ Singfrida Monleona {est nominacija. „Prekinuti zagrqaji“ Pedra Almodovara nominovani su u pet kategorija.

Za nagradu za najboqu glumicu nadmeta}e se Penelopa Kruz, za „Prekinute zagrqaje“, Maribel Verdu, za „Tetro“ Fransisa Forda Kopole, Rej~el Vajs za „Agoru“ i Lola Duenas za film „Me Too“.

Nominacije za najboqeg glumca dobili su Argentinac Rikardo Darin, za film „Dancer and the Thief“, Luis Tosar, za „Cell 211“, Hordi Mola, za „Consul of Sodoma“ i Antonio de la Tore, za „Gordos“.

Rimejk „@ute podmornice” Keri Elvs, Din Lenoks Keli, Piter Serafinovi~ i Adam Kembel igra}e „Bitlse“ u rimejku filma „@uta podmornica“ koji }e snimiti Robert Zemekis. Originalni animirani film iz 1968. zasnovan je na muzici „Bitlsa“.

Junak filma je vojnik koji se sre}e sa ~lanovima grupe i u u `utoj podmornici putuje u Peperlend.

Kao i Zemekisova „Bo`i}na pri~a“, i „@uta podmornica“ bi}e snimqen u 3- D tehnologiji. Zemekis je i scenarista rimejka, koji snima studio „Dizni“, pi{e „Holivud riporter“. Tribjut bend „Bitlsa“, „Fab For“ pojavi}e se u muzi~kom delu filma, ali ne}e izvoditi muziku, po{to }e Zemekis koristiti originalne snimke liverpulskog benda.

^etvorica glumaca pozajmi}e glasove ~lanovima „Bitlsa“. Keli, britanski glumac koji trenutno igra u Bi-BiSijevoj seriji „Robin Hud“, bi}e Xon Lenon, dok }e glas Polu Makartniju pozajmiti Serafinovi~, poznat iz filmova „A kad brak ne uspe“ i „Shaun of the Dead“.

Elvs, koji je sa Zemekisom sara|ivao na „Bo`i}noj pri~i“ i filmu „Tintinove avanture: Tajna jednoroga“, bi}e Xorx Harison u novom filmu. Ringu Staru glas }e pozajmiti Kembel, poznat iz filmova „Epic Movie“ i „Date Movie“.

(Beta)

Nau~no-fantasti~ni triler „Kutija” [ta }e se dogoditi ako ti neko ponudi kutiju sa dugmetnom, koje kada pristisne{, donosi ti million dolara…ali istovremeno odnosi `ivot nekog koga ne poznaje{...? Nau~nofantasti~ni triler “Kutija” (The Box) sa Kameron Dijaz, Xejmsom Marsdenom i Frenkom Langelom u glavnim ulogama je na redovnom bioskopskom repertoaru na{ih bioskopa.

Film je zasnovan na kratkoj pri~i “Button, Button“ Ri~arda Matisona, a scenario i re`iju potpisuje Ri~ard Keli ~iji je kultni film “Donnie Darko” iz 2001. godine osvojio veliki broj priznawa i nominacija za presti`ne filmske nagrade.

Godina je 1976. Norma Luis (Kameron Dijas) je nastavnica u privatnoj {koli, wen suprug Artur (Xejms Marsden) je in`ewer koji radi za kompaniju NASA. Oni su obi~an par koji vodi miran `ivot u predgra|u, odgajaju}i sina, sve dok se na wihovim vratima ne pojavi misteriozni ~ovek, stra{no deformisanog lica, (Frank Langela) i ponudi im ne{to {to bi moglo da im promeni `ivot – naizgled obi~nu kutiju. Za samo 24 sata Norma i Artur moraju doneti odluku suo~avaju}i se moralnom dilemom. Uskoro }e otkriti da su posledice wihove odluke izvan wihove kontrole...

KULTURA

DNEVNIK BORKI PAVI]EVI] I STEFANU KAEGIJU NAGRADA „RUTS“ EVROPSKE KULTURNE FONDACIJE

Aktivno o razli~itostima

Dobitnici nagrade „Ruts“ (Routes) Evropske kulturne fondacije (ECF) za 2009. godinu su dramaturg i kulturna aktivistkiwa iz Beograda Borka Pavi}evi} i pozori{ni autor iz [vajcarske Stefan Kaegi. Sve~anost povodom dodele nagrada, vrednih po 25.000 evra, bi}e odr`ana 26. januara u Fla-

Borka Pavi}evi}

manskom kraqevskom pozori{tu u Briselu, preneo je Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda.

Nagradu „Ruts“ ustanovila je 2008. godine Evropska kulturna fondacija s idejom da podr`i umetnike, teoreti~are i kulturne aktiviste ~iji rad podsti~e prevazila`ewe pasivnog shvatawa pojma razli~itosti i inspiri{e na razmi{qawe i razgovor o kompleksnostima interakcije ~oveka i kulture.

Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavi}evi} dobila je priznawe zbog rada na o~uvawu kulturne razli~itosti u regionu prepunom pitawa

i problema, navedeno je u obrazlo`ewu. Od trenutka kada je osnovan 1994. u Beogradu, Centar za kulturnu dekontaminaciju postao je kqu~no mesto na kojem su se okupqali nezavisni intelektualci i avangardni umetnici.

Stefan Kaegi, koosniva~ pozori{nog ansambla „Rimini Protokol“ nagra|en je za rad savremenog pozori{nog stvaraoca koji publici oktriva mesta i qude koji su naj~e{}e nepristupa~ni.

Wegove inovativne produkcije - ~esto definisane kao „trend realnosti u pozori{tu“ (Theatre de Zeit) - istra`uju globalna pitawa iz qudskog ugla.

ECF posebno `eli da nagradi wegovo delo „Kargo Sofija“ (koje je beogradska publika videla na Bitefu), pri~u o voza~ima kamiona koji rade u svetu u kojem se granice neprestano mewaju.

Nagrada „Routes Princess Margariet“ ustanovqena je u ~ast holandske princeze Marhrit, koja je predsedavala ECF-om 24 godine.

Prineceza Lorentijn je sada{wa predsednica ECF-a. Nagrada je nastala na osnovu inicijative Evropske kulturne fondacje (ECF) u saradwi s Holandskim ministarstvom obrazovawa, a podr`avaju je Asocijacija humanitarnih lutrija u Evropskoj Uniji (ACLEU) i Rabobank fondacije.

(Beta)

IZ „SLU@BENOG GLASNIKA”

Kafkine „Plave sveske” Kwige „Ateqe Alberta \akometija“ @ana @enea, „Plave sveske“ Franca Kafke i „Ogist Roden“ Rajnera Marija Rilkea, objavqene su u izdawu „Slu`benog glasnika“ u okviru edicije „1001 kwiga“.

U saop{tewu „Slu`benog glasnika“ se navodi da kwiga „Ateqe Alberta \akometija“ govori o {vajcarskom vajaru i slikaru italijanskog porekla kome je autor roma @an @ene pozirao 1955. godine. „Albert \akometi je tada napravio ~etiri crte`a i tri slike, a za veliki portret @enea, radna seansa trajala je ~ak 40 dana.

Istovremeno i pisac je radio, pisao je kwigu ‘Ateqe Alberta \akometija’, koja predstavqa u isti mah esej o umetnosti i o susretu dve samo}e, govora i razgovora“.

Kwiga „Plave sveske“ Franca Kafke predstavqa deo ostav{tine tog kwi`evnika, koje su bile ispuwene kwi`evnim idejama, odlomcima i aforizmima. „Smatraju}i da ti zapisi, iz razdobqa od kraja 1917. do juna 1919. godine, nisu dnevni~ki komponovani, i s retkim su datirawima, Maks Brod ih nije uvrstio u svoje izdawe ‘Kafkinih dnevnika’, a u kwizi koju je objavio ‘Slu`beni glasnik’ se prvi put na srpskom jeziku te sve{~ice pojavquju u izvornom kontekstu, onakve kako ih je pisac ispisivao“, pi{e u saop{tewu.

Kwiga „Ogist Roden“ Rajnera Marija Rilkea je poetska studija o delu poznatog skulptora, koja ~itaoce vodi u dubine wihovih kreativnih bujica.

(Beta)

ponedeqak18.januar2010.

ALEKSANDAR MILOSAVQEVI], V.D.UPRAVNIKA SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Spasavawe lo{e zapo~ete sezone Doskora{wi umetni~ki direktor Srpskog narodnog pozori{ta Aleksandar Milosavqevi}, nakon odlaska Milivoja Mla|enovi}a, postavqen je za vr{ioca du`nosti upravnika pre oko mesec i po dana, pri kraju prvog dela ove sezone, za koju se sla`e u oceni da je katastrofalna.

- Na`alost, moram da konstatujem da je ova sezona bila vrlo bri`qivo planirana jo{ pre nekoliko godina i da je u woj Drama trebalo da ima ~ak deset premijera.

Pre sedam godina, kada sam do{ao u ovu ku}u kao umetni~ki direktor, napravio sam plan koncepcije i profilisawa repertoara, kao i dinamike koja bi nas dovela do toga da upravo u sezoni 2009/2010 napravimo bum. Onda se desila ekonomska kriza, i od te sezone smo morali da odustanemo - podse}a Milosavqevi}, dodaju}i da je ovo sezona u kojoj spasavaju ono {to se spasti mo`e.

Mo`e se spasti, po re~ima Milosavqevi}a, predstava „Nasrtaji na wen `ivot“ Martina Krimpa, u re`iji An|elke Nikoli}, koja, istini za voqu, nije bila planirana da otvori sezonu, ve} da odra`ava eksperimentalni repertoarski tok. Spas je i u trudu da bude uposleno {to vi{e qudi i da im se omogu}i da igraju, kao i u tome da, uprkos svemu, bude izveden {to ve}i broj premijera.

Na primedbu da i repriza ima malo, te da, primera radi, u decembarskom repertoaru na velikoj sceni ima mawe termina za wih, a vi{e za iznajmqivawe sale, Milosavqevi} odgovara da SNP od marta meseca pro{le godine funkcioni{e po sistemu koliko zarade - toliko ne{to mogu da plate.

- Mi ne mo`emo da igramo predstave kao „Nahod Simeon“ i „Je li bilo kne`eve ve~ere“ jer je cena tolika da, kad se plate honorari, ne mo`emo da je pokrijemo zaradom. Indikativan je repertoar Drame za oktobar. To je tek bi-

Aleksandar Milosavqevi}

imate imperativ da probate da zaradite pare izdavawem prostora. Da bismo u martu i aprilu odigrali „Nahoda Simeona“ dva, tri puta kako planiramo, mora}emo ~etiri puta da izdamo salu.

Ako mislite da je prijatno raditi u pozori{tu koje izdaje sale ~e{}e nego {to igra predstave, onda je to stra{no. To je prosto pravilo na koje smo morali da pristanemo. Mi smo preko no}i naterani da funkcioni{emo kao komercijalno pozori{te i tog trenutka je deo repertoara, koji nikad nije bilo planiran za ko-

Prihod skoro 30 miliona dinara - Uz 75 do 85 odsto popuwenosti sala, a treba znati da su na{e ulaznice vrlo jeftine, jer ne mo`emo da ra~unamo ekonomsku cenu, na{ prihod je u pro{loj godini bio skoro 30 miliona dinara - navodi Aleksandar Milosavqevi} - U ovom prvom delu sezone, uprkos gripu, mi smo postigli nominalno za dva odsto pove}awe zarade, ali kada uporedite broj igrawa predstava u istom periodu pro{le godine i smawenom broju izvo|ewa predstava na po~etku ove sezone, mi smo za 19 odsto podigli prodaju, {to nije malo. Sa 20 - 30 miliona zarade mi smo morali da „krpimo rupe“ nastale zbog nedovoqnog finansirawa SNP -a u prethodnom periodu. Ako budemo imali stabilnu situaciju {to se finansirawa ti~e, onda ra~unam da }emo upravo te pare mo}i da koristimo za stimulisawe qudi i za kupovinu tehni~ke opreme koja nam je neophodna, a verujte, zapawuju}e je koliko je nemamo. la katastrofa. „Brod za lutke“ ne mo`emo da stavimo na repertoar zato {to su tro{kovi ve}i od zarade. Kad imate tu situaciju, onda

mercijalno pozori{te, nego za nacionalnu teatarsku instituciju, pao u vodu - obja{wava Milosavqevi}.

Foto: B. Lu~i}

Imenovan izvr{ni direktor SNP-a

U ovom trenutku jo{ nije sigurno koliko novca }e biti na raspolagawu za ovu sezonu, no Pokrajina je najavila da }e duplirati sredstva namewena SNP -u, kako napomiwe Milosavqevi} a, posle jako dugog perioda (negde po~etkom 80-ih je ta praksa ukinuta), Grad Novi Sad se priprema ponovo da finansijski participira u realizaciji programa. Ali, tek treba da uslede precizniji dogovori o tome.

Ipak, u ovom trenutku se prili~no toga zna {ta }e biti realizovano u teku}oj sezoni, pomiwe Milosavqevi}, dodaju}i da nastoje da broj premijera pove}aju kroz koprodukcije. Naravno, bi}e to male, a ne ansambl predstave kojih u ovoj situaciji ne mo`e biti.

- Donekle }e ansambl predstava biti „Uje`“ Branislava Nu{i}a, koju planira da re`ira Radoslav Milenkovi}. Nisam siguran da

Program je uobli~io vrsni mladi etnomuzikolog Sr|an Asanovi}, obuhvataju}i atraktivan izbor narodnih pesama i folklornih melodija, prikazuju}i pritom `ivopisno bogatstvo i raznovrsnost srpskih muzi~kih

razgr}u}i duboke slojeve arhai~nog i zaboravqenog, ovako sa~iwen izbor je pritom slu{aocima pribli`io i zajedni~ku, drevnu povezanost narodne pesme sa ciklusom godi{wih obi~aja i sa verskim praznicima. Uz koledar-

Foto: A. Erski

tradicija iz razli~itih krajeva, od Vojvodine, Homoqa, centralne Srbije, Kosova i Metohije do Bosne i Dalmacije. Povezuju}i tako me|usobno udaqene oblasti i

sku pesmu „Tekla voda Srbica“ koja se u homoqskom kraju pevala posle Bo`i}a, „za zdravqe sela i celog naroda“ i „Ja posadi vitu jelu“ u tananim izvo|ewima Svetlane Stevi} Vukosavqevi}, naro~itu pa`wu publike privukla je pesma „Vitlejeme, slavni grade od Boga“, zapisana u Mo{orinu, qupke, jednostavne melodike, koju je nadahnuto otpevao Sr|an Asanovi}. Nastupi dvaju `enskih peva~kih grupa, „Mobe“ i peva~ke grupe Muzi~ke {kole „Mokrawac“ obuhvatili su zanosna i iskri~ava tuma~ewa pregr{ti razli~itih tradicionalnih pesama, od qubavne pesme „na bas“ sa naslovom „Rasti bore vi{e ku}e“, `etela~kih „Postajxijo, sjajno ogledalo“ i „Devoj~e, devojko“ do {umadijske „Ja u ba{ti a Mile mi veli“ i {aqive bosanske „Pitaju me odakle si plavka“, a pone{to druga~iji foklorni kolorit predstavila su ~etvorica ~lanova mu{ke peva~ke grupe „Arhaika“, koji su sa odgovaraju}om merom le`ernosti i energi~nosti, na autenti~an na~in otpevali „Oj je l` slobodno care, gospodare“, gotovo epske tematike, kao i

ni, ta~ni, ja u wih ne sumwam, a neki, bojim se, ukazuju na nepoznavawe na~ina na koji pozori{te funkcioni{e. Ono {to je posebno interesantno je {to se nalazi te dve inspekcije ne podudaraju, tako da u na{oj primedbi na wih, izme|u ostalog, stoji molba da se ta dva nalaza usaglase, da znamo koji treba da primewujemo, a koji ne - navodi Milosavqevi}. [to se me|uqudskih odnosa u SNP -u, koji su u proteklom periodu oceweni kao lo{i, Milosavqevi} veruje da oni mogu da budu re{eni i popravqeni u ovoj ku}i, i dovedeni na zavidan nivo onog trenutka kada se bude znalo koja su pravila igre u kojoj se u~estvuje, koji je model nacionalne institucije koji se primewuje i po kojem }e ku}a da funkcioni{e, odnosno ako se sistemski re{e stvari, jer }e tada mnogo toga postati jasnije.

N. Pej~i}

U ZAGREBU

Iskonsko izvori{te pesme hunskih solista i ansambala, koji svojim delovawem pru`aju izuzetan doprinos o~uvawu dragocene ba{tine srpske tradicionalne muzike.

mo`emo da izvedemo Brehtovu „Operu za tru gro{a“ koja je bila planirana, tako da sada sa rediteqem Predragom [trpcem tra`imo drugi tekst. Za februar pripremamo premijeru predstave „Tajni dnevnik Virxinije Vulf“ po motivima romana „Sati“ Majkla Kaningema, u re`iji Milene Pavlovi}.

U operskom repertoaru „Karmina burana“ bi trebalo da se na|e od aprila ali, kako napomiwe Milosavqevi}, predstava ne}e biti tako spektakularna kako je prvobitno bilo zami{qeno. Odustalo se i od premijere opere „Don Paskvale“ i sad se tra`i novi naslov koji }e biti izveden tokom ove sezone. U Baletu se odustalo od saradwe sa parom Gaj Vajzman / Roni Haver koji su radili koreografiju predstave „Jezik zidova“ Foruma za novi ples.

Verovatno }e za jednu predstavu biti anga`ovan Leo Muji}, koji je radio koreografiju za „Karminu buranu“, kao i slovena~ki koreografski par za jo{ jednu predstavu.

Dosada{wi rad SNP -a od letos su intenzivno kontrolisale inspekcije, i epiloga toga jo{ nema, osim ~iwenice da, po re~ima Milosavqevi}a, postoje dva nalaza: jedan republi~ke a drugi pokrajinske inspekcije.

- Sva{ta je tu prona|eno kao problem. Neki nalazi su objektiv-

Du`nost direktora Drame preuzeo je upravnik Milosavqevi}, smatraju}i da u situaciji u kojoj postoji projekcija repertoara za narednih nekoliko godina koju je on uradio kao direktor Drame, treba sam da preuzme odgovornost za to. U ovom trenutku, po Milosavqevi}u, nema potrebe ni za uvo|ewem institucije umetni~kog direktora, ~iju }e ulogu prakti~no preuzeti upravnik, tim pre {to je uvedena institucija izvr{nog direktora pozori{ta, i na to mesto je imenovan Nenad Jovanovi}, dosada{wi direktor Marketinga SNP -a.

KONCERT SRPSKE TRADICIONALNE MUZIKE U SINAGOGI

Zahuktali tok koncertne sezone u Novom Sadu iz sedmice u sedmicu donosi publici mno{tvo raznovrsnih muzi~kih doga|aja, od kojih je, svaki na svoj na~in nesumwivo dostojan pa`we. U ovom {arolikom zvu~nim bogatstvu, me|utim, po svojoj zanimqivosti i jedinstvenoj vrednosti posebno se izdvaja nedavni koncert srpske tracionalne muzike prire|en pod motom „Pesma starostavna – dar Neba pokoqewima“, koji je odr`an u ~etvrtak uve~e u novosadskoj Sinagogi.

Muzi~ki folklor kao prapo~etak i upori{na ta~ka sveukupnog potoweg razvitka tonske umetnosti odavno su predmet razli~itih nau~nih istra`ivawa, kao i plodno tlo i inspiracija brojnih poku{aja ukr{taja tradicijskog nasle|a i savremenog umetni~kog stvarala{tva. Uprkos svim nastojawima da se ponovo dosegne i o`ivi izvorna lepota i dra` narodne melodije, kod nas su me|utim jo{ uvek veoma retki poku{aji autenti~nog predstavqawa foklora, kao {to je to bio pomenuti koncert u Novom Sadu, gde su se na sceni okupili neki od na{ih vr-

21

{aqivu moma~ku „Ovih na{ih bukova~kih sela“.

Koncert je obuhvatio i nastupe svira~a na duva~kim narodnim instrumentima Stojana Stevanovi}a iz okoline Bujanovca, kao i gajda{a Maksima Mudrini}a iz Sivca, koji su svojim instrumentalnim i povremeno, vokalnim ume}em, upotpunili ovaj svedeni, ali i autenti~ni presek srpske muzi~ke tradicije, od pastirskih improvizacija i melodija na duduku, okarini i dvojnicama i gajda{kih pesama i be}araca. Sam kraj koncerta doneo je nastup Sr|ana Asanovi}a, koji je izveo starodrevnu, poznatu kosovsku qubavnu „Karanfil se na put sprema“, potresne, dirqive lepote, kao i nastup Svetlane Stevi} Vukosavqevi} koja je na nenadma{an na~in otpevala homoqsku „[to `va gora na bo`ur miri{e“, dve melodije sli~nog zvu~awa i ~udesne, tanane melodike, koje ukazuju na zajedni~ko poreklo i mitsko, iskonsko izvori{te pesme i wenu povezanost sa narodnim ose}awem prirode i slutwom tajanstvenog bruja univerzuma.

Borislav Hlo`an

Preminuo re`iser Babaja Poznati hrvatski re`iser i scenarista Ante Babaja sahrawen je, u Zagrebu, u subotu, po li~noj `eqi u krugu naju`e porodice i prijateqa. Babaja je preminuo 14. januara, u 83. godini, javila je agencija Hina.

Ro|en je u Imotskom 1927. [kolovao se u Beogradu i Zagrebu gde je upisao ekonomiju i pravo. U filmske vode ulazi krajem 1949. godine, kao asistent Kre{e Golika na wegovom prvom igranom filmu „Plavi 9“. Bio je dugogodi{wi profesor na Akademiji za dramsku umetnost u Zagrebu. Godine 1988. nagra|en je nagradom Vladimir Nazor za `ivotno delo.

Re`irao je brojne kratke igrane, dokumentarne i eksperimentalne filmove me|u kojima se isti~u filmovi „Jedan dan u Rijeci“, „Pravda“, „Tijelo“, „^uje{ li me?“. Najpoznatiji Babajini igrani filmovi su „Carevo novo ruho“(1961), „Breza“ (1967), „Mirisi, zlato i tamjan“(1971), „Izgubqeni zavi~aj“ (1980).

(Beta)

22

ponedeqak18.januar2010.

SVET

BARAK OBAMA OBELE@IO PRVU GODI[WICU KAO STANOVNIK BELE KU]E

Suo~avawe s nezaposleno{}u i dr`avnim deficitom WUJORK: Kada je pre 12 meseci ameri~ki predsednik Barak Obama stupio u Belu ku}u ekonomija SAD je bila suo~ena sa najve}im te{ko}ama od kraja drugog svetskog rata, a danas je privreda te zemqe u boqoj kondiciji, ali je pritiska velika nezaposlenost.Za taj problem, me|utim, Obama, bar za sada, nema odgovaraju}i recept, a u budu}nosti za ameri~kog predsednika izazov predstavqa i prete}i deficit dr`avnog buxeta, objavila je ju~e agencija Rojters u svojoj analizi.

Stopa nezaposlenosti u SAD je ve} nekoliko meseci oko deset procenata, {to je najgori rezultat za posledwih 26 godina.

Obama je, istina, ve} nekoliko puta ponovio da }e do obnove tr`i{ta rada do}i sa zaka{wewem, posle o`ivqavawa privrede, ukazuje Rojters.

Amerikanci, me|utim, prema jednom istra`ivawu javnog mnewa, to ne ~uju, a posledwa anketa "Kvinpik univerziteta" je, na primer, pokazala, da politiku predsednika, u vezi sa nezaposleno{}u, dobro ocewuje samo 34 odsto ispitanika. [ef Bele ku}e zbog toga, stvarawe novih radnih

Barak Obama

mesta smatra za svoj glavni prioritet. U decembru je naveo da nova radna mesta `eli da stvara uz pomo} poreskih olak{ica i boqeg pristupa kreditima za male firme, kao i javnim investicijama i podr{kom takozvanih "zelenih" ulagawa, na primer, u pove}awe energetske efikasnosti ku}a. KonzervativnĂ­ komentatori su, me|utim, wegov plan odbacili kao jo{ jedan nepotrebni tro{ak koji ba{ ne}e puno pomo}i

tr`i{tu rada. Sa kritikom se suo~io i prvi Obamin spasonosni finansijski paket za podr{ku ameri~ke privrede, lane u februaru, koji je usvojen kratko posle wegovog stupawa na ~elo dr`ave.

Taj stimulans za ameri~ku ekonomiju, vredan 787 milijardi dolara, prema preovla|uju}em mi{qewu analiti~ara, spre~io je propadawe ameri~ke ekonomije u recesiju i ima svog udela i u o`ivqavawu privrede SAD koja ve} od tre}eg tromese~ja 2009., ponovo raste, prenose agencije.

Profesor Dejvid Bredi sa univerziteta Stanford, podse}a da je Obama prilikom usvajawa tog spasonosnog paketa tvrdio da zahvaquju}i tom novcu nezaposlenost ne}e pre}i 8,6 procenata, ali je stvarnost gora. Te stimulacije su, tako|e, razbesnele ~itav niz konzervativnih bira~a, koji u tome samo vide neodgovorno tro{ewe federalne vlade, koje jo{ vi{e produbquje zadu`enost SAD. [ef Bele ku}e je tako u te{ko re{ivoj situaciji, ocewuje Rojters.Na jednoj strani je, naime, suo~en sa pritiscima da privredu podstakne daqim fe-

deralnim izdacima, dok ga sa druge strane pritiskaju da smawi buxetske deficite.

Po mi{qewu pojedinih stru~waka, me|utim, visok buxetski deficit predstavqa tempiranu bombu koja bi u budu}nosti mogla da prouzrokuje zna~ajne probleme pri isplati pozajmica, kojima ga SAD finansiraju.

Nacionalni dug sada predstavqa 12 biliona dolara (12 hiqada milijardi dolara). Prema prognozi Bele ku}e, 2019. godine bi ameri~ka vlada, samo na otplatu rata platila 700 milijardi dolara godi{we, prema 202 milijarde dolara ove godine.Buxetski deficit za finansijsku 2009. dostigao je rekordnih 1,42 biliona dolara. Daqu pretwu za javne finansije, prema mi{qewu republikanaca, predstavqa Obamina reforma zdravstva, ~iji }e tro{kovi, u slu~aju da bude usvojena, iznositi oko bilion dolara tokom deset godina. Da li vlada SAD priprema jo{ neke mere bi}e jasno ve} iz predloga buxeta za idu}u fiskalnu godinu, koji }e biti predstavqen u februaru, prenele su novinske agencije.

PET DANA NAKON JEDNOG OD NAJSMRTONOSNIJIH ZEMQOTRESA

Me|u stanovnicima Haitija tuga, strah i glad PORT-O-PRENS: Zbog novog zemqotresa slabijeg intenziteta - 4,5 stepeni po Rihteru, ote`ana je potraga za nastradalima na Haitiju.

Novi potres pogodio je sino} Haiti nedaleko od Port-oPrensa, primorav{i `iteqe prestonice da iza|u na ulice.

Kako je saop{tio Ameri~ki geolo{ki zavod, potres takve ja~ine ne mora da izazove ve}u {tetu, ali su zgrade oslabqene nedavnim zemqotresom i podlo`ne ru{ewu. Spasila~ke ekipe morale su privremeno da obustave potragu za pre`ivelima do prestanka podrhtavawa tla. Me|u stanovnicima Haitija rastu tenzije dok ~ekaju me|unarodnu pomo}, ~etiri dana posle ra- Zbog novog potresa ote`ana potraga za nastradalima zornog zemqotresa u kome je, preogodio jo{ jedan potres. Iako sati provedenih ispod ru{evina ma procenama hai}anskih zvanimaweg intenziteta stanovnici su `ivot joj je spasio brazilski v~nika, `ivot izgubilo izme|u morali da napuste ku}e i zgrade ojnik. Nakon trosatnog spasavawa 100 000 i 200 000 qudi. jer su gra|evine oslabqene tokom preba~ena je u bolnicu zbog dehiMe|unarodne spasila~ke ekipe zemqotresa u utorak, pa je postojdriransoti i povreda. Ne{to su tokom pretpro{log dana ala mogu}nost da do|e do novih ranije spasila~ke ekipe izvukle vi{e od 50 osoba iz ruru{evina. prona{le su 16-mese~nu bebu koja {evina {irom Port-o-Prensa.

U subotu je me|u spasenima bije tri dana le`ala zarobqena Me|utim, privremeno su morale la i jedna 43-godi{wa trudnica ispod betona. "Ona je na{ heroj, da prekinu potragu za pre`iv{to daje nadu da ispod ru{evina i borila se puna tri dana. Pelima, jer je Haiti tokom dana pdaqe ima `ivih. Posle vi{e od 70 re`ivela je. Neverovatan je

ose}aj spasiti nekoga, moramo da nastavimo", ka`e spasilac Dejvid Selestino.

Kako je javila agencija Rojters, pozivaju}i se na izjave o~evidaca, pqa~ke koje su bile sporadi~ne u prvim danima nakon zemqotresa, ju~e su eskalirale kada se grupa od oko 1 000 qudi naoru`ana kamenicama i no`evima sukobila oko namirnica i robe u centralnoj gradskoj ulici. "Tamo je sada anarhija, totalni haos, policija je oti{la. Oni se bore, udaraju, ga|aju kamenicama", izvestio je sa lica mesta fotograf Rojtersa Karlos Baria.

Vi{e britanskih listova pi{e da su problemi na Haitiju pogor{ani ru{ewem glavnog zatvora, u kojem je pre`ivelo oko ~etiri hiqade zatvorenika koji su pobegli i sada se nalaze na slobodi. Razorni zemqotres, ja~ine sedam stepeni po Rihteru, pogodio je Haiti u utorak, oko pet sati posle podne po lokalnom vremenu. To je najja~i zemqotres u toj zemqi u posledwih 200 godina.

(Tanjug, Rojters)

DNEVNIK

Ukrajina birala predsednika KIJEV:Gra|ani Ukrajine ju~e su birali predsednika, prvog od takozvane Naranxaste revolucije, koja se dogodila pre pet godina. Blizu 37 miliona bira~a trebalo je da odlu~i izme|u 18 kandidata, ali i o sudbini zemqe pogo|ene ekonomskom krizom i unutra{wim protivre~nostima.

Glavni rivali na izborima su bili sada{wi predsednik Viktor Ju{~enko, premijerka Julija Timo{enko i lider najve}e opozicione Partije regiona Viktor Janukovi~. Ina~e, posledwe predsedni~ke izbore u toj zemqi obele`ile su brojne neregularnosti zbog ~ega je glasawe ponovqeno.

Viktor Ju{~enko

PAKISTAN

U napadu SAD poginulo 12 qudi ISLAMABAD: U ju~era{wem napadu ameri~ke bespilotne letelice na jednu ku}u u pakistanskom regionu Ju`ni Vaziristan ubijeno je najmawe 12 qudi, saop{tili su zvani~nici pakistanske obave{tajne slu`be.

Zvani~nici su dodali da se jo{ uvek ne zna identitet poginulih u napadu, deveti od po~etka godine, u okviru kampawe protiv talibanskih upori{ta koju je ameri~ka Centralna obave{tajna agencija (CIA) zapo-

~ela pre dve godine. U sli~nom napadu u ~etvrtak, bespilotne letelice su ga|ale ku}u u kojoj su komandanti ekstremista imali sastanak i pritom, tako|e, ubili 12 qudi. Namera im je bila da ubiju pakistanskog {efa talibana Hakimulaha Mehsuda, ali po svoj prilici nisu u tome uspeli. Ju`ni Vaziristan je pakistanska pokrajina na severozapadu zemqe, na granici sa Avganistanom, upori{te je talibana i Al Kaide.

(Beta-AP)

U^ESTALI POTRESI TLA

Uznemirenost u Japanu TOKIO: U severnom delu Japana registrovan je zemqotres 5,5 stepeni Rihtera, saop{tila je seizmolo{ka slu`ba te zemqe, ne navode}i da li je bilo materijalne {tete. Epicentar potresa nalazio se na dubini od deset kilometara, a najja~e se osetio u prefekturi Ivate, ali i na ~itavom severnom delu ostrva Hon{u, gde je izazvao uznemirenost stanovni{tva. Zemqotres se osetio i u glavnom gradu Tokiju, ali za sada nema vesti o eventualnoj materijalnoj {teti ili `rtvama.

Uzbuna za opasnost od cunamija nije objavqena.

(Tanjug)

U Argentini 6,3 Rihtera VA[INGTON: Zemqotres ja~ine 6,3 stepena Rihterove skale pogodio je ju`nu obalu Argentine, a jo{ nema izve{taja o eventualnim `rtvama ili uzrokovanoj {teti. Epicentar zeqotresa bio je na 354 kilome-

tra jugoisto~no od U{uaje, na dubini od 21 kilometar, saop{tio je Ameri~ki geolo{ki centar. Do zemqotresa je do{lo u 8 sati po lokalnom vremenu, odnosno u 12 po Grini~u (GMT), prenela je agencija Rojters.

O{te}eno 150 ku}a u Iranu TEHERAN: Oko 150 ku}a je o{te}eno u dva zemqotresa koja su tokom no}i pogodila jugozapad Irana, saop{tili su iranski zvani~nici. Zemqotresi ja~ine 4,9 i 5,1 stepen po Rihteru dogodili su se u blizini grada Andimesk, u provinciji Kuzestan, javila je agencija IRNA. Ameri~ki geolo{ki zavod je izvorno javio o zemqotresu ja~ine 5 stepeni po Rihteru u toj oblasti malo pre pono}i po lokalnom vremenu. Na jugozapadu Irana nalaze se mnoga naftna poqa, ali nema izve{taja o eventualnoj {teti, preneo je Rojters.

Iran, peti najve}i izvoznik nafte na svetu, ispresecan je rasedima, pa su zemqotresi u toj dr`avi ~esta pojava.

(Tanjug )

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ABDULAJE VADE Predsednik Senegala Abdulaje Vade izjavio je da `eli da ponudi jednu oblast Hai}anima koji `ele da se vrate u Afriku. Predsednik Vade je rekao da je Afrika "rodna zemqa" stanovnika Haitija - zemqe koju su osnovali biv{i robovi crnci, od kojih mnogi poti~u iz Senegala, naveo je portparol predsednika.To nikako ne}e biti deo senegalske pustiwe, ve} plodne zemqe.

KIM YONG IL Predsednik Severne Koreje Kim Xong Il obi{ao je kopnene, mornari~ke i vazduhoplovne snage svoje zemqe koje sprovode zajedni~ke ve`be. "Vrhovni komandat se upoznao sa du`nostima jedinica i gledao je ve`be sa platforme za posmatrawe.

Ciq vojnih ve`bi je obuka za odbranu na{e socijalisti~ke dr`ave od osvaja~a", navodi se u saop{tewu koje je objavila severnokorejska agencija.

YEF BRIYIZ

Glumac Xef Brixiz koji u filmu "Crazy Heart" tuma~i propalog kantri muzi~ara alkoholi~ara, ispri~ao je da je za potrebe uloge jeo velike koli~ine nezdrave hrane. "Obi~no pazim {ta jedem. Boqe se ose}am kada sam u dobroj formi i kada nisam gojazan, ali uvek razmi{qam o fizi~kom izgledu junaka kojeg glumim i o vrsti hrane koja mi je neophodna za postizawe odre|enog izgleda."

Ruska ofanziva na alkohol MOSKVA: Pijanstvo u Rusiji bi}e, korak po korak, pobe|eno do 2020. godine, predvi|eno je Koncepcijom za borbu protiv alkoholizma ruske vlade, prema kojoj }e u prvoj fazi koli~ina ispijenog alkohola biti smawena za 15, a u drugoj za ~itavih 55 odsto, u skladu sa normama Svetske zdravstvene organizacije. Vlada je novu koncepciju objavila 14. januara, a po~etak odlu~ne borbe protiv ovog problema datira iz avgusta pro{le godine, kada je predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da je alkoholizam u Rusiji poprimio karakter nacionalne tragedije i nalo`io vladi da organizuje borbu protiv we.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Rusiji se godi{we ispije 18 litara ~istog alkohola po stanovniku, {to je oko 90 boca votke ili 200 boca vina. To je dvostruko vi{e od prihva}enih normi u svetu.

Prvi korak na putu ozdravqewa nacije bi}e ograni~avawe minimalnih cena alkohola, tako da od 1. januara boca od pola litra votke ne sme biti jevtinija od 89 rubaqa, {to je dvostruko, a nekad i vi{estruko vi{e od dosada{wih cena u nekim prodavnicama. U drugoj etapi realizacije ove koncepcije, od 2013. do 2020. godine,

vlada planira da likvidira ilegalno tr`i{te alkohola. Za naru{avawe zakona o proizvodwi i prodaji alkohola bi}e odre|ena krivi~na odgovornost, a cena alkoholnih pi}a zavisi}e od koli~ine ~istog alkohola u wima. Na udaru vladinih mera na}i }e se i reklame-one }e biti ograni~ene, a u nekim slu~ajevima i zabrawe-

ne. Predvi|eno je, izme{u ostalog, otvarawe rehabilitacionih centara u celoj zemqi, gde }e se ne samo le~iti bolesti nastale kao posledica alkoholizma, ve} }e se gra|ani u~iti zdravom `ivotu.

Prema najnovijim statisti~kim podacima, u Rusiji danas od posledica prekomernog konzumirawa alkohola umire oko 75.000 qudi godi{we, a vi{e od 23.000 od slu~ajnog trovawa alkoholnim napicima.

Prema raspolo`ivim podacima, prvu kampawu protiv alkoholizma u Rusiji organizovao je car Nikolaj Drugi 1914. godine, zabraniv{i trgovinu alkoholom. Bilo je poku{aja i kasnije, ali povremena ograni~ewa, kao {to je zatvarawe prodavnica u vreme odr`avawa velikih manifestacija, nisu re{avale problem.

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

SRPSKO-CRNOGORSKE DIPLOMATSKE VEZE

Za „Crnogorku” faktura od 1,5 milion evra BEOGRAD, PODGORICA: Samo nekoliko trenutaka nakon {to je obelodaweno da je {ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en poslao diplomatsku notu u Pri{tinu, iz MSP Srbije kontaktirali su crnogorsku ambasadu u Beogradu sa namerom da na sastanak pozovu ambasadora Igora Jovovi}a, saznaju podgori~ke “Vijesti” od diplomatskih izvora u Beogradu.

U zdawe MSP Srbije, umesto Jovovi}a koji je bio u Podgorici, oti{ao je otpravnik poslova Igor Gra|evi}, koga je do~ekao dr`avni sekretar Mirko Stefanovi}, pi{u “Vijesti”.

Stefanovi} je preneo Gra|evi}u usmeni demar{ i uru~io mu ra~un od 1,5 milona eura za rentirawe vile “Crnogorka” u posledwe tri i po godine, {to zna~i da cena mese~nog zakupa iznosi oko 35 hiqada, rekao je izvor “Vijesti”.

Taj, za diplomatiju neuobi~a-

Vila “Crnogorka” u Beogradu

jan potez, o~igledno predstavqa odmazdu Crnoj Gori za uspostavqawe diplomatskih odnosa sa Kosovom, tuma~i podgori~ki dnevnik.

U vili “Crnogorka” u elitnom nasequ Dediwe, nalazi se ambasada i rezidencija ambasa-

Princeza Jelisaveta tra`i maj~in miraz Vila “Crnogorka” je bila crnogorski rezidencijalni objekat, koju su za susrete sa stranim zvani~nicima u Beogradu u vreme postojawa zajedni~ke dr`ave koristili crnogorski predsednik i premijer Filip Vujanovi} i Milo \ukanovi}. Shodno dogovorenoj teritorijalnoj podeli imovine Srbije i Crne Gore, vila je pripala Srbiji i sada je u vlasni{tvu Vlade u Beogradu.

Princeza Jelisaveta Kara|or|evi} pokrenula je pred Me|unarodnim sudom u Strazburu postupak u kome od Crne Gore i Srbije tra`i povra}aj imovine koja je nekada pripadala kraqevskoj porodici.

Od Srbije tra`i da joj vrati vilu “Crnogorka”, a od Crne Gore vilu “Milo~er”, koju je wena majka Olga donela u miraz kada je do{la u porodicu Kara|or|evi}, kao i letwikovac u Rijeci Crnojevi}a i ku}u na Cetiwu. Vila “Milo~er” je prvobitno, zajedno sa hotelima Sveti Stefan i Kraqi~ina pla`a, izdata singapurskoj kompaniji ‘’Aman rizort’’ na 99 godina, ali je nakon dve godine zakup preuzela gr~ka kompanija “Restis”. Prema planovima stranih zakupaca, ona je trebalo da bude poru{ena i da se na tom mestu gradi novi hotel.

dora. U Beogradu sve biv{e jugoslovenske republike imale su sli~na rezidencijalna zdawa, ali crnogorske vlasti nisu ukwi`ile “Crnogorku” kao svoju imovinu. MSP Srbije u zvani~nom saop{tewu nije pomenuo ra~un za stanarinu, ali je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} potvrdio da je Crnoj Gori zvani~no predat ra~un za nepla}ene da`bine.

“Ono {to mogu da potvrdim je da je ra~un za nepla}ene da`bine Vlade Crne Gore u Srbiji od referenduma naovamo zvani~no predat Crnoj Gori, ali `elim da podvu~em da to nikako ne treba dovoditi u vezu sa diplomatskim merama koje je Srbija bila prinu|ena da u~ini zbog odluke Vlade Crne Gore da uspostavi diplomatske veze sa Pri{tinom”, rekao je Jeremi} na konferenciji za novinare.

Jeremi} je jo{ rekao da nema potrebe da postoji bilo kakva razlika u odnosu na to kako je Crna Gora tretirana u odnosu na bilo koga drugog u Srbiji.

“Ako je neko du`an onda mora i da plati”, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije.

MIHAEL [PINDELEGER O PRIKQU^IVAWU EU

Inicijativa za Zapadni Balkan BE^: Ministar inostranih poslova Austrije Mihael [pindeleger najavio je da }e sa gr~kim zvani~nicima naredne nedeqe zapo~eti u EU „inicijativu za zapadni Balkan”. Ministar [pindeleger je u emisiji austrijske dr`avne televizije izneo da je ciq je da zemqe regiona, sna`nije nego do sada, u~estvuju u EU, odnosno se pribli`e Uniji. [pindeleger je izrazio nadu da }e pregovori sa Hrvatskom o pristupawu EU mo}i da budu zakqu~eni tokom ove godine. [ef austrijske diplomatije je ocenio da je krajem 2009. do{lo do deblokade u dugogodi{wem sporu Hrvatske i Slovenije oko zajedni~ke granice, i da taj trenutak sada treba iskoristiti. [pindeleger je izrazio nadu da }e jo{ ove godine u saradni EU sa Makedonijom „biti konkretnih ~iwenica”. Austrija `eli da se ponudi kao medijator u re{avawu spora oko imena izme|u Makedonije i Gr~ke, rekao je ministar i izrazio verovawe da }e jo{ u toku prole}a biti na|eno re{ewe za ovaj problem. [pindeleger je izrazio uverewe da }e sredwero~no, do 2020, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Albanija biti ~lanice EU. U vezi Kosova i Metohije je, me|utim, [pindeleger bio zna~ajno oprezniji.

Mihael [pindeleger

„Tu je potrebno da se jo{ dosta toga dogodi”, poru~io je [pindeleger obwa{wavaju}i da je potrebno da sve zemqe ~lanice EU priznaju jednostrano prigla{enu nezavisnost Kosmeta, {to jo{ nije slu~aj. Pribli`avawe Kosova EU je, me|utim, deo planirane austrijske inicijative za zapadni Balkan, istakao je on. [pindeleger je, u vezi razgovora EU sa Turskom, naglasio da je trenutno osam poglavqa „na ledu” i da }e tako i ostati, jer Ankara mora najpre u~initi korak napred po pitawu Kipra.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ambasador u Beogradu verovatno Srbin?

SARAJEVO: Srpski ~lan u Predsedni{tvu Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi} izjavio je da polovinom godine isti~e rok za imenovawe ambasadora u Srbiji, koji treba da bude iz reda bo{wa~kog naroda i nagovestio da bi, u slu~aju odbijawa kandidata, novi ambasador BiH u Beogradu mogao biti Srbin. Radmanovi} je

xi} ne ponudi novog kandidata, onda bi ambasador trebalo da bude iz reda srpskog naroda.

Silajxi} je za ambasadora predlo`io Seada Avdi}a koji je bio predsednik Izvr{nog odbora Tuzle u vreme masakra vojnika u tzv. tuzlanskoj koloni, kada je u maju 1992. godine stradalo 212 pripadnika JNA.

HRVATSKA

Iz SDP-a iskqu~eno 14 ~lanova ZAGREB: Odbor Socijaldemokratske partije je odlu~io da iz ~lanstva iskqu~i 14 ~lanova koji su u kampawi za predsedni-

Zagreb

ka Hrvatske podr`ali Milana Bandi}a. Zbog podr{ke Bandi}u, koji je na nedavnim predsed-

ni~kim izborima bio protivkandidat kandidatu SDP-a, Ivi Josipovi}u, raspu{tene su i tri zagreba~ke mesne organizacije SDP-a. Osim vi{e ~lanova Izvr{nog odbora zagreba~kog SDP-a, iz stranke su izbrisane i ~lanice Glavnog odbora, Jelena Pavi~i}Vuki~evi}, zamenica gradona~elnika Zagreba, i Greta Augustinovi} Pavi~i}.

Neki od vode}ih qudi SDP-a koji su u kampawi bili uz Bandi}a, sami su tra`ili ispisivawe. Me|u wima su direktor Bandi}eve kampawe, Du{ko Qu{tina, kao i ~lanovi stranke iz za-

greba~ke gradske uprave Zvonimir [ostar, Ladislav Pre`igalo, Miro Laco i Jasmina Havranek.

SDP su napustili i gradona~elnik Vira Kristijan Kapovi}, {ef slavonskog SDP-a Mato Gavran, kao i saborski poslanik Ivica Pan~i}.Predsednik SDP-a Zoran Milanovi} rekao je da su se iskqu~eni ~lanovi stranke ogre{ili o Statut SDP-a, jer ne samo da nisu radili za stranku, nego su otvoreno radili protiv stranke.

Na pitawe za{to nije ka`wen i ugledni ekonomista Qubo Jur~i}, koji je tokom kampawe rekao da bi bio savetnik Bandi}u ukoliko pobedi na izborima, Milanovi} je odgovorio da takvi verbalni istupi nisu na{tetili SDP-u.

(Beta)

Odlazi urednica HRT-a ZAGREB: Portparol HRT-a Danko Dru`ijani} potvrdio je da je Hloverka Novak-Srzi} dala mandat na raspolagawe v.d. direktoru HTV-a Mislavu Stipi}u, prenosi “Indeks”.Dru`ijani} je u petak rekao medijima da je Hloverka Novak-Srzi} dala mandat na raspolagawe direktoru Stipi}u, da bi ona kasnije opovrgla tu informaciju. “Ja od v.d. direktora HTV-a Mislava Stipi}a znam da mu je Hloverka Novak-Srzi} dala mandat na raspolagawe, a on }e ga proslediti programskom ve}u HRT-a koje treba da se sastane u utorak”, rekao je Dru`ijani}.

Hloverka Novak-Srzi}

“Ona je tu informaciju demantovala pa nam ne preostaje ni{ta drugo nego da pri~ekamo {ta }e se dogoditi na programskom ve}u”, kazao je on za portal “Indeks”.

Ranije, uprava HRT-a odbila je razloge za smenu aktuelne urednice informativnog programa HTV-a, koje je u svom predlogu izneo biv{i upravnik Blago Markota, napisav{i da “uprkos vidqivim objektivnim i subjektivnim problemima u rukovo|ewu i upravqawu informativnim programom HTV-a, nisu ostvareni uslovi za Hloverkino razre{ewe”, prenosi “Indeks”.

23

Neboj{a Radmanovi}

izjavio za Federalnu televiziju da jo{ nema novog predloga za ambasadora BiH u Srbiji, navode}i da Beograd ima pravo da odbije predlo`ene kandidate, bez obzira {ta se o tome mislilo u BiH. “Jo{ uvek te~e rok po sporazumu, koji je usvojio protekli saziv Predsedni{tva BiH, a prema kome se ambasador u Beogradu bira iz reda bo{wa~kog naroda”, rekao je Radmanovi}.

On je rekao da, ukoliko ~lan Predsedni{tva BiH Haris Silaj-

Srbija prethodno nije dala agreman za jo{ jednog kandidata za ambasadora BiH, Damira Arnauta, tako|e zbog wegove uloge u ratu u BiH. Arnaut, koji je Silajxi}ev savetnik, predlo`en je za ambasadora u Australiji ali i tamo{we vlasti oklevaju da mu izdaju agreman.

Sarajevska {tampa, tako|e, pi{e da bi slede}i ambasador u Beogradu ipak mogao biti iz redova srpskog naroda i kao najverovatnijeg kandidata navodi \or|a La-

tinovi}a, koji je trenutno savetnik u kabinetu Radmanovi}a.

Radmanovi} je, komentari{u}i odnose u regionu, rekao da o~ekuje da }e izborom Iva Josipovi}a za novog predsednika Hrvatske odnosi suseda na zapadnom Balkanu postati boqi.

“Nadam se da je u Hrvatskoj pro{ao period onih koji ne `ele da naprave dobre odnose sa BiH. ^estitao bih Josipovi}u i nadam se da je ~ovek koji shvata put Hrvatske i potrebu dobrih odnosa sa susedima”, rekao je Radmanovi}. [to se ti~e ulaska BiH u NATO, Radmanovi} je rekao da za to u ovom trenutku nije potreban referendum, kako to neki zagovaraju. On je naglasio da su o tom pitawu institucije BiH ranije donele odluku i da je Zakon o odbrani BiH obavezao Predsedni{tvo, Savet ministara i Parlamentarnu skup{tinu da ispuwavaju obaveze na tom putu.

“To je obaveza i za mene, kao {to je obaveza i ono {to je Narodna skup{tina RS jo{ 2007. godine utvrdila da }emo se zalagati za put prema NATO”, rekao je Radmanovi}, dodaju}i da je u sklopu tih odluka donesena i jednoglasna odluka u Predsedni{tvu da BiH aplicira za Akcioni plan za ~lanstvo (MAP).

Radmanovi} ka`e da jo{ uvek nije poznato da li NATO `eli da BiH u svom ~lanstvu, pa je pri~a o refrendumu u ovom trenutku nepotrebna.

UKRATKO Smena u {tabu NATO-a u Sarajevu SARAJEVO: Novi komandant NATO-a u BiH je ameri~ki brigadni general Xon Balard. On je u Sarajevu preuzeo du`nost od italijanskog brigadnog generala Erika Sabata. Novoimenovani komandat NATO-a u BiH je rekao da }e {tab te organizacije nastaviti da podr`ava Ministarstvo odbrane i Oru`ane snage BiH na putu ka ~lanstvu u NATO-u. Dosada{wi komandant Sabato je rekao da je BiH ostvarila napredak u reformi odbrambenog i sigurnosnog sektora. Tako|e je pozdravio u~e{}e BiH u operaciji Isafa u Afganistanu i jednoglasnu odluku Predsedni{tva BiH da podnese aplikaciju za Akcijski plan za ~lanstvo u NATO-u.

A`urirawe spiskova BAWALUKA: Ministarstvo pravde BiH dostavi}e Evropskoj uniji spisak lica za koje smatra da ne treba vi{e da budu na listi pomaga~a ha{kim beguncima. Zamenik ministra pravde BiH Sr|an Arnaut, izjavio da vlasti ne

mogu insistirati na brisawu dr`avqana BiH s crne liste u EU, pi{u “Nezavisne novine”.

“BiH mo`e da dostavi EU informacije o licima koja su pod odre|enim re`imima zabrane, jer se sumwi~e za pomagawe u skrivawu ha{kih bjegunaca, a za koje utvrdimo da ne postoje opravdani razlozi da ostanu na toj listi”, rekao je Arnaut.

Arnaut je podsetio da je nekada{wi predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} uhap{en, dok se na listi i daqe nalaze lica koja se sumwi~e za pomagawe u wegovom skrivawu. “Treba da uradimo potrebne provere, prikupimo informacije o na{im dr`avqanima i dostavimo ih EU, jer sve zemqe EU, ali i kandidati i potencijalni kandidati za ~lanstvo preuzimaju ovu listu i primewuju je na svojoj teritoriji”, naglasio je Arnaut.

\ukanovi} u Slova~koj PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanovi} boravi}e danas u zvani~noj poseti Slova~koj gde }e se sastati sa premijerom i predsednikom te zemqe

Robertom Ficom i Ivanom Ga{parovi~em. \ukanovi} }e sa zvani~nicima u Bratislavi razgovarati o unapre|ewu ekonomske saradwe dve zmeqe, o podr{ci Slova~ke Crnoj Gori u procesu integracije u EU i NATO, kao i o aktuelnim kretawima u regionu, najavqeno je iz vlade. Sa \ukanovi}em u Slova~ku putuje i ministar inostranih poslova Milan Ro}en.

(Beta)

Voz usmrtio `enu SARAJEVO: Hrvatski putni~ki voz koji je saobra}ao na liniji Zagreb-Sarajevo sino} je u sarajevskom nasequ Bu}a Potok usmrtio H. B. (53) iz Sarajeva. Telo nastradale `ene prona|eno je pod to~kovima tre}eg vagona. @ena je poginula na mestu gde je pruga ogra|ena i pe{acima zabraweno kretawe. Uvi|aj su obavili pripadnici policije Kantona Sarajevo, a zvani~ni rezultati istrage nisu saop{teni.U toku je utvr|ivawe okolnosti koje su dovele do pogibije pe{akiwe. Kroz naseqe Bu}a Potok u Sarajevu prolazi `elezni~ka pruga, ali prilaz pruzi nije u potpunosti zagra|en.

24

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

DNEVNIK

Boje na pijaci

ada sam i{la na pijacu KVidela videla sam razne boje. sam zeleni kupus,

a pored wega i crveni. Pored kupusa, videla sam jo{ mnogo drugog {arenog vo}a i povr}a: plavi patliyan, zeleni krastavac, papriku `utu, crvenu i zelenu. Suvo cve}e raznih boja {areni se

na varqivom oktobarskom suncu. Qudi koji polako prolaze kroz pija~ne redove doprinose {arenilu pijace.

Bilo je pravo u`ivawe posmatrati sve te `ive oktobarske boje.

Duwa Vasi}, II-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

Poklon

Qubi~ica

a moj sedmi ro|endan sam od moje drugarice Z Maje Stajkovski dobio jednu lepu jaknu.

Bila je tamno siva s puno re~i na engleskom jeziku. Bila je predivna. Bio sam toliko sre}an da sam skakao od sre}e. Jakna mi je jako lepo stajala i imala je malo plave boje a slova su bila bela. Kada sam dobio jaknu rekao sam Maji: „Puno ti hvala, ba{ si me obradovala“.

U sebi sam mislio da }u se kad woj bude ro|endan, potruditi da joj poklonim ne{to lepo.

Vladana Jovi~evi}, II-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Zelena devoj~ica posle zime obla~i haqinu lila.

Qubi~ica je weno ime, a ima krila kao vila. ^arolijom doziva prole}e, p~ele i toplo sunce, pesmu ptica, mirisno cve}e i livadu punu sre}e.

Tina Toma{i}, II-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Marko Balog, II-5, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

J

Izlet na ^enej

ednog jutra s u~iteqicom smo i{li na sala{. Krenuli smo svako sa svojim drugarom.

Kada smo stigli, ostavili smo torbe u zapo~ela je prava `urka. Sva{ta smo radili: i{li u {umicu, igrali se raznih igara, prskali se vodom, i{li u komoru-staklenik i pekli se unutra... Bio nam je super. Zatim smo se igrali indijanaca! Mina, Jelena J., Miqana, Milica, Sawa, Miwa i ja Mia bile smo }erke po-

Imam pravo...

glavice Veqka, i unuke starog poglavice Save.

Pravili smo ku}ice od slame, imali smo slu`avke i vojnike. Zatim smo sa~ekali ko~iju s kowima i vozili se svuda.

Kada se to zavr{ilo, spakovali smo se i oti{li ku}i. Bilo nam je super, idemo i slede}e godine.

Imam pravo na porodicu, lep `ivot, miran san kao i na trenutak nezaboravan.

Gde god da otputujem, `elim da znam da }u biti siguran svaki dan.

Mogu da pevam, igram, sviram, ali ne smem druge da diram.

Mia Turudija, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Smem da se smejem i radujem, ali nikog ne smem mr`wom da trujem.

Sneg

Imam pravo da qubim, imam pravo da izgubim.

Svako lep `ivot zaslu`uje da ima i niko ne sme drugom da ga oduzima.

Beli kaput prekrio je svet, I nema ni jedan jedini cvet.

Leptirice lete, Nek’ sa neba slete.

Da budem druga~iji, imam pravo, kao i da qubim, volim zapravo!

Deca ih gledaju, I veselo pevaju.

Dragana Doroslova~ki, II-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Bojana Siri{ki, VII razred O[ „@arko Zrewanin - U~a” Nadaq

Zorica Marunki}, III-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

U razredu

D

U razredu drugari smo svi, pomalo nemirni, al’ miroqubivi.

Mi smo tim najboqi.

A sad nek ~uju svi ko {ta voli: Ina gitaru svira.

Pe|a olovke re|a.

Taske voli da pravi maske.

Ivana ima brata Milana.

Ta{a ima puno ma{ni.

Lea kwige sprema.

Nikola je velika titula, u razredu red pravi i niko ne sme da se `ali.

U~iteqa svi hvale, a on se nama ponosi i petice nam donosi.

A da v as upoznam: ja sam Luka i volim da jedem luka.

Luka Brkovi}, II-B O[ „Vuk Karaxi}” Vr{ac

Zoran Vidovi}, II-e, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

@ivot oko nas

a li razmi{qaju kao i ja? Kako to ga se jo{ nisu pobunili? [ta ~ekaju? Kako su se dogovorili? Svi oni po{tuju neka pravila. Otkud znaju da su dobra?

Qudi su uspeli da se organizuju. Ne vaqa kad su glupi - svako i wima upravqa.

Pametni ste, nerviraju Vas mole stvari. Najgore je kad se prave pametni. Tada rade lo{e stvari. Glupi ih slu{aju, a pametni se nerviraju. ^emu onda to vodi? Treba da na|u uzor u `ivotiwama.

Wihovi `ivoti su tako mali, isti svakog dana, a ipak uzbudqivi.

Qudi te`e da budu savr{eni i tako veliki, a to je nemogu}e. Kad ve} ne mogu da budu savr{eni, ~emu onda ta wihova te`wa? Ta te`wa }e ih odvu}i u propast.

Kad su ve} nesavr{eni neka

budu nesavr{eni do kraja.

Boqa je i prava (prirodom data) nesavr{enost od ve{ta~ke savr{enosti. Pitam se za{to postojimo, `ivimo. Mo`da je svet stvoren za stvarawe koja }e ga razumeti. Da li smo mi ta stvorewa? Mo`da smo mi samo neki prelazni stadijum ka wima.

To su velika pitawa. Ne treba mnogo razmi{wati o wima. Treba se posvetiti svojim malim `ivotima iako ne znamo {ta }e nam.

Mo`da }emo znati, kad otkrijemo wihovu svrhu. Onaj koji je na|e, ispo{tovao je svoj `ivot. @ivot treba ceniti, ne treba se bojati umreti, jer ako je `ivot bio ispuwen i smrt }e biti laka.

Bojan Baro{, VIII-1 O[ „Petar Ko~i}” In|ija

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

25

AKADEMCI PROMOVI[U TURIZAM NA [EST TEMATSKIH VE^ERI POSVE]ENIH RAZLI^ITIM ZEMQAMA

Od slova~kih ~arolija do mistike Japana Studenti tre}e godine menaxerskih smerova turizma, hotelijerstva, lovnog turizma i gastronomije na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog Prirodnomatemati~kog fakulteta i ove godine organizuju humanitarnu manifestaciju “Animacija u turizmu grada Novog Sada“.

Program ~ini {est tematskih ve~eri, kroz koje }e studenti gostima poku{ati da do~araju lepotu muzike, obi~aja, hrane i tradicije {est razli~itih zemaqa. Sve ve~eri odr`a}e se u „Master centru“ Novosadskog sajma, uvek s po~etkom u 20 sati.

Manifestacija po~iwe 22. januara u duhu Italije, kada se, po zamisli prve grupe studenata, odigrava “Lepa italijanska no}”, a ~etiri dana kasnije usledi}e ve~e “Slova~ke ~arolije”.

Pretposledweg dana januara na redu je ve~e “ Iz Rusije s qubavqu”, pa 2. februara, “Ve~e u Faraon baru” – u egipatskom stilu. Japansko ve~e “Misti~ni dodir Istoka” studenti }e uprili~iti 10. februara, a za prezentovawe Nema~ke, pod nazivom “Bavarska – srce i du{a Nema~ke”, potrudi}e se 16. februara.

Izradom i realizacijom ovakvih projekata studentima je

omogu}eno i da prika`u neke od naroda koji `ive u Vojvodini – Slovake i Podunavske [vabe.

Na taj na~in, kako ka`u na PMF-u, doprinosi se {irewu me|unacionalne i me|ureligijske tolerancije, a poboq{ava se i kvalitet `ivota svih gra|ana Novog Sada. Tako|e, tvrde da se oboga}uje ponuda kulturnog i manifestacionog turizma u gradu, a ujedno se Novosa|ani podsti~u na to da eventualno posete neku od prezentovanih zemaqa.

– Ulaz na sve ve~eri je 1.000 dinara, a zara|en novac }e biti doniran razli~itim organizacijama po `eqi studenata. Po trenutnim prognozama, ove go-

PORTUGALAC TIJAGO KARVAQO ^ETVRTU GODINU BIOHEMIJE ^ISTI U NOVOM SADU

Otkri}e }irilice i sne`no kr{tewe

Tijago Karvaqo iz Portugala boravak u Srbiji i Novom Sadu, osim jedne uspe{ne godine provedene na studijama na Prirodno-matemati~kom fakultetu Novosadskog univerziteta, upamti}e i po prvom susretu sa snegom. Kako ka`e, prvi put je video sneg i prijalo mu je, a osim mnogobrojnih novih prijateqstava, za wega su novi i }irili~no pismo, }evap~i}i i jo{ niz pozitivnih stvari koje je ovde iskusio otkako je pro{log oktobra, u okviru programa mobilnosti sudenata Kampus Evrope do{ao da odslu{a predavawa i pola`e ispite na ~etvrtoj godini biohemije.

– Imao sam plan da se prijavim za Kampus Evrope, a moj prijateq predlo`io mi je Novi Sad jer se odavde vratio odu{evqen. To je bilo dovoqno da se otisnem na malo du`e i daqe odsustvo od ku}e, ali nisam se pokajao. Svi|a mi se ovde – pri~a Tijago, koji je gradi} Leiriju, sme{ten izme|u Porta i Lisabona na atlantskoj obali, za-

Tijago Karvaqo

da smo za ovih nekoliko meseci dosta obi{li. Planiramo da mo`da na leto odemo i u Poqsku jer je tamo na razmeni jo{ jedan moj prijateq – ka`e Tijago.

„Svakome bih preporu~io da ode u neku novu sredinu, gde ga o~ekuju novi prijateqi i nova iskustva” menio na godinu dana Novim Sadom.

Osim ve} tradicionalne qubaznosti doma}ina, koju student iz Portugala veoma isti~e, vreme koje ovde provodi iskoristio je da sa svojim prijateqima i zemqacima obi|e i Beograd i Sremske Karlovce, kao i Bosnu i Hrvatsku, a sprema se da na prole}e poseti jo{ neke dr`ave u regionu, poput Gr~ke, Crne Gore, Turske.

– Interesantno je upoznavati nove qude i nova podnebqa tako

Mladi Portugalac nastavu prati na srpskom jeziku, u~i ga, ali ispite pola`e na engleskom. Ka`e da mu je srpski pomalo te`ak zbog pade`a, ali da je i uspeo da nau~i }irili~no pismo iako ga, priznaje, ne koristi.

– Prvi put sam se susreo s }irili~nim pismom, nau~io sam slova, ali je dosta te{ko. Profesori mi veoma poma`u jer mi obja{wavaju na engleskom, a i ispite pola`em tako, {to mi znatno olak{ava – isti~e stu-

dent iz Portugala.

Na pitawe kakve su sli~nosti i razlike izme|u studentskog i uop{te `ivota ovde i u Portugalu, Tijago odgovara: – Pre nego {to sam do{ao ~uo sam dosta o Srbiji od mog prijateqa, a sada sam se uverio da su wegove pri~e ta~ne. Qudi su ovde veoma qubazni, predusretqivi i `ele da pomognu. [to se `ivota ti~e, ima nekih stvari koje su kao i u mojoj domovini, ali i razli~itosti, na primer, u hrani. Svi|a mi se Foto: R. Hayi} va{a kuhiwa, }evap~i}i posebno, ali priznajem da mi ~esto nedostaje sve`a morska riba. ^uo sam za sarmu, koja je ovde specijalitet, ali nisam stigao da je probam. Imam jo{ dovoqno vremena da isprobam i taj i druge specijalitete – rekao je Tijago.

Osim kuhiwe, dopada mu se i to {to ovde qudi na|u vremena za izlaske, pa tako sa svojim novim prijateqima iz doma gotovo svako ve~e izlazi na drugo mesto, a posebno mu se svi|aju ona sa `ivom muzikom. Ka`e da }e iz Srbije i Novog Sada poneti lepe uspomene i svakom preporu~iti da barem jednu godinu tokom studija provede u inostranstvu.

– Ovo je novo iskustvo za mene i utisci su veoma pozitivni.

Svakome bih preporu~io da ode u neku novu sredinu, gde ga o~ekuju novi prijateqi i nova iskustva – poru~uje Tijago.

V. Vukojev

dine }e biti sakupqeno vi{e novca nego ranije – ka`e za “Dnevnik” mr Igor Stamenkovi} s PMF-a. – Studenti su ve} prikupili donacije od oko milion dinara, i deo tog novca }e biti ulo`en u organizaciju a deo u humanitarnu pomo}. Uz „Master centar“ i Novosadski sajam, koji su obezbedili prostor za projekat, veliku pomo} pru`ilo nam je i Srpsko narodno pozori{te, koje obezbe|uje sve kostime neophodne za tematske ve~eri. Bitno je {to su i ambasade tih {est zemaqa podr`ale manifestaciju. Ve} je potvr|en dolazak ambasadora Slova~ke, Nema~ke i Egipta na skupove

S pro{logodi{we francuske ve~eri

posve}ene wihovim zemqama, a verujem da }e se i neko iz ambasade Japana odazvati pozivu.

Projektom je predvi|ena pomo} za Svrati{te za decu s ulice, Udru`ewe roditeqa osoba s posebnim potrebama MI, Nacionalno udru`ewe roditeqa de-

ce obolele od raka – Odeqewe u Novom Sadu, Udru`ewe “Ko{nica“, Udru`ewe za inkluziju osoba s invaliditetom, De~ju sigurnu ku}u i Mitra Joji}a iz Siriga, a pomo}i }e se i Azil za pse u Budisavi.

S. Tanuryi}

Stipendisti UNS-a potpisuju ugovore Vrhunski studenti Univerziteta u Novom Sadu koji su dobili stipendiju Fonda za stipendirawe i podsticawe darovitih studenata i mladih nau~nih radnika i umetnika ovog univerziteta u 2009/10, danas }e potpisati ugovore o stipendirawu, u 11 sati u sve~anoj sali Rektorata.

Dodeqeno je ukupno 42 stipendije – 11 studentima tehni~kih nauka, po {est u prirodno-matemati~kim naukama i pravu, pet u ekonomiji, ~etiri u humanisti~kim naukama, po dve u poqoprivredi, tehnologiji, medicini i umetnosti i po jedna studentu sporta i interdisciplinarnih studija.

Akademci koji su, osim ove univerzitetske, dobitnici i drugih, republi~kih, stipendija (Ministarstva prosvete, Republi~ke fondacije za razvoj nau~nog i umetni~kog podmlatka ili Fonda za mlade talente) moraju se opredeliti za jednu koju }e primati. Ako zbog toga neko od dobitnika stipendije UNSovog Fonda odustane, ona }e biti dodeqena slede}em kandidatu na kona~noj listi. Mese~ni iznos stipendije UNS-ovog Fonda je 12.000 dinara.

V. ^.

PRIJAVE ZA KONFERENCIJU „BEOGRADSKI ME\UNARODNI MODEL UJEDIWENIH NACIJA“

Akademci treniraju diplomatiju

U organizaciji Udru`ewa za Ujediwene nacije Srbije, u Beogradu }e se od 18. do 21. marta odr`ati sedma me|unarodna studentska konferencija „Beogradski me|unarodni model Ujediwenih nacija – BIMUN 2010“, na kojoj }e u~estvovati studenti dru{tvenih nauka iz celog sveta. Ovaj skup studentima }e omogu}iti da u praksi boqe upoznaju aktuelna me|unarodna pitawa i na~ine wihovog re{avawa u okviru UN, kao i da primewuju osnovna diplomatska na~ela. Tako|e }e doprineti razvijawu ve{tina ovih mladih qudi – od javnog nastupa, pregovarawa, vo|ewa debate, do postizawa kompromisa...

Studenti u~esnici BIMUN-a preuze}e uloge diplomata UN, predstavqa}e razli~ite zemqe i raspravqati o temama koje budu na dnevnom redu, a radni jezik konferencije je engleski. Tako }e se na ovogodi{wem BIMUN-u odr-

`ati slede}e simulacije zasedawa organa UN: Savet bezbednosti raspravqa}e o situaciji u Avganistanu; Generalna skup{tina – II komitet – bavi}e se globalnim sporazumom o klimatskim promenama; na dnevnom redu Saveta za qudska prava bi}e polo`aj Roma u jugoisto~noj Evropi; Komitet za svetsku ba{tinu Uneska diskutova}e o temi „Svetska ba{tina u jugoisto~noj Evropi – faktor zbli`avawa kultura“, dok }e tema BIMUN plenuma biti: „UN i NATO – partnerstvo u o~uvawu mira“.

Za u~e{}e na BIMUN-u 2010. mogu se prijaviti studenti i poslediplomci fakulteta dru{tvenih nauka koji imaju do 29 godina i dobro znaju engleski. Prijavqivawe je do 30. januara, a informacije o konferenciji i proceduri prijave nalaze se na sajtu: www.bimun-unserbia.org .

V. ^.

Sa FTN-a na pla}enu praksu u Lozani Presti`na Politehni~ka {kola u Lozani, EPFL – Ecole Politechnique Federale de Lausanne, nudi program pla}enih {estomese~nih praksi za studente novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka. EPFL je jedan od najboqih univerzitetu u svetu, nedavno pozicioniran me|u 20 u vrhu [angajske liste. Vi{e podataka o ovoj praksi nalazi se na sajtu FTN-a.

Kako „Dnevnik“ saznaje od dekana FTN-a prof. dr Ilije ]osi}a, saradwa ovog fakulteta i EPFL-a uskoro }e biti utemeqena i ugovorom.

V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

26

MOJA KU]A

ponedeqak18.januar2010.

DNEVNIK

Odviknite psa od uni{tavawa stvari vakawe name{taja jedan je od problema koji mu~i mnoge vlasnike pasa. @vakawe je normalna i zdrava aktivnost za svakog psa. Postoji vi{e razloga zbog kojih `va}u predmete: - mladi pas poku{ava da ubla`i bol koja se javqa zbog izbijawa zuba - psu je dosadno i `va}e predmete kako bi potro{io energiju - poku{ava da se oslobodi napetosti i nervoze - tra`i va{u pa`wu Cipele mogu `vakati ako ste ga nogama podsticali na igru ili ste mu dali staru cipelu da se igra s wom. Psa morate da nau~ite {ta sme, a {ta ne sme da grize. A dok ne nau~i, prvo {to bi trebalo da u~inite kako biste spre~ili uni{tavawe name{taja jeste da, kao {to osiguravate ku}u kad je beba u woj, sklonite sve predmete koje ne `elite da uni{ti.

Imajte na umu da ono {to ne vidi, ne}e ni dirati. Nabavite ormari} u koji }ete stavqati cipele.

Name{taj i kablove mo`ete za{titi sprejem protiv uni{tavawa name{taja koji mo`ete nabaviti kod veterinara.

Nadaqe, psa mo`ete spre~iti da vam uni{tava stvari tako da mu ponudite ne{to {to sme da `va}e, a

@

Idealan dnevni boravak ku}ama i ve}im stanovima se prostor dnevnog boravaka obi~no ra{~lawuje na zasebne celine za odmor, rad, hobi, prostor za jelo i zabavu, a prostor se deli pregradama ili elementima name{taja. Vrlo ~esto su sve ove funkcionalne celine sediwene u jednom prostoru.

Polo`aj dnevnog boravka u

U

stanu ili ku}i bi trebalo da bude takav da osigurava kratku i preglednu vezu na ulaz stana, vezu s komunikacionim prostorom i preko wega s ostalim prostorima, kratku vezu s kuhiwom, koja mo`e biti ostvarena preko pulta ili pretprostora, komunikaciju sa spoqnim i otvorenim povr{inama kao {to su lo|e, balkoni, terase i ba{te, i da osigura dobru za{titu od hladno}e, buke i pogleda.

Najboqa orijentacija dnevnog boravaka je ju`na ili jugozapadna, dok je jugoisto~na ne{to lo{ija, ali jo{ uvek preporu~qiva. Prostor mo`e biti osvetqen jednostrano ili dvostrano, ~ime se pove}ava wegov kvalitet. Raspred i veli~ina prozora zavise od same organizacije i oblikovawa objekta, stranama sveta, okolini itd. U svakom slu~aju, povr{ina ostakqenog dela ne bi trebalo da bude mawa od 25% podne povr{ine dnevnog boravka.

Ve{ta~ka rasveta bi trebalo da bude re{ena centralnom i direktnom rasvetom, koja omogu}ava osvetqewe ta~no odre|enih delova prostora ili ravni. Za postizawe prijatne atmosfere idealno

je postaviti i indirektnu rasvetu. Bitno je organizovati razli~ite vrste rasvete u prostoru, jer wihovom me|usobnom kombinacijom mo`ete mewati ambijente u zavisnosti od potreba i rapolo`ewa, i prostoru dati vi{e razli~itih karaktera. Tako }ete na jednostavan na~in ulep{ati i pove}ati kvalitet dnevnog boravka.

Pre ure|ewa dnevnog boravka treba odlu~iti koje funkcionalne grupe treba da budu zastupqene. To zavisi od navika i `ivot-

nih potreba svakog pojedinca, odnosno porodice.

Grupa za aktivni odmor je predvi|ena za okupqawe porodice i gostiju, ali i za odmarawe. U ovaj deo se obavezno sme{taju garniture za sedewe (dvosed, trosed, foteqe, ugaona garnitura) i klub sto~i}. Dodatni elementi kao {to je ormari} za lampe, stalak za cve}e

ili drugi ukrasni predmeti i komode, vitrine i razni oblici ormana ili regala tako|e su deo opreme ovog prostora.

Potrebno je paziti da prostor ne bude preoptere}en name{tajem i stvara ose}aj zagu{enosti. Na tr`i{tu se mogu prona}i razli~ite dimenzije svakog pojedina~nog komada name{taja, pa ga je potrebno prilagoditi dimenzijama prostora. Pravilnim odabirom name{taja i mali prostori }e se ~initi dovoqno prostranim, a boravak u wima }e time biti prijatniji.

Jedan od bitnih ~inilaca za pove}awe kvaliteta prostora jeste uvo|ewe zelenila u prostor. To mo`e biti re{eno na vi{e na~ina: postavqewem biqaka u dnevni boravak. Polo`aj TV prijemnika treba da bude takav da se omogu}i neometano gledawe iz svih delova dnevnog boravka, a pogotovo iz grupe za aktivni odmor. Udaqenost od TV-a do gledalaca treba da bude minimalno 6-7 puta ve}a od veli~ine dijagonale ekrana.

Trpezarijska grupa se sastoji od stola, odre|enog broja stolica i popratnih elemenata kao {to su komode, vitrine i sli~no.

Sto i stolice mogu biti sme{teni u ni{i ili samostalno u prostoru. Ukoliko postoji potreba za trpezarijom s velikom brojem mesta, po`eqno je da je smestiti u posebnu prostoriju koja je vratima povezana s kuhiwom i dnevnim boravkom.

Grupa za rad se postavqa u zavisnosti od potreba. Naj~e{}e se sme{ta u ni{e ili delove prostora koji su dovoqno veliki da se u wih postavi npr. radni sto, kompjuter i police za kwige. Glavni zahtevi za pravilno postavqawe ove grupe su osigurawe dobre osvetqenosti i mogu}nost izolacije.

Minimalna preporu~qiva veli~ina dnevnog boravka je 16m2.

Ve}a povr{ina omogu}i}e funkcionalniju i atraktivniju organizaciju prostora uz sme{tawe ve}eg broja funkcionalnih grupa.

Podne obloge dnevnog boravka mogu biti razli~ite. Najboqi su drveni podovi koji se mogu kombinovati s ukrasnim tepisima ili ko`nim prekriva~ima. Obrada zidova treba da bude jednostavna za odr`avawe, ali wen na~in bitno uti~e na estetiku i do`ivqaj prostora. Igra s razli~itim materijalima ili bojama u~ini}e prostor dinami~nijim. Osim toga, pravilnim izborom boja se prostor mo`e opti~ki pove}ati, produ`iti ili povisiti. Razli~iti detaqi – zavese, slike, skulpture i drugi predmeti upotpuni}e atmosferu dnevnog boravka u kome }ete se prijatno ose}ati vi i va{i gosti.

O

lustera ne zna~i nu`no i jaku rasvetu.

Pre odabira lustera defini{ite potrebnu ja~inu rasvete u prostoriji, kako ne biste odabrali pogre{an luster.

Dnevni boravci i trpezarije su idealni prostori za primenu istaknutih lustera. Sloboda u me{awu stilova dozvoqava rasko{ne kristalne lustere postavqene u minimalisti~ka enterijerska re{ewa, {to im daje dodatni {arm. Lusteri modernih, jednostavnih oblika i pove}anih dimenzija odli~an su izbor za one koji se ne usu|uju da se upuste u trendovske igre s rasvetnim telima.

Istaknuta rasveta postaje sastavni deo i u opremawu spava}ih soba. Ovi prostori, prema modernim koncepcijama, ne slu`e vi{e samo za spavawe ve} boravak i dru`ewe s partnerom, te zahtevaju nagla{enu rasvetu. Moderni, veliki lusteri postaju imperativ i u spava}oj sobi jer deluje rasko{nije.

U~estalo kori{}ewe re~i “ne” da}e psu do znawa da se tako ne sme pona{ati. Psi vole da udovoqe svome gazdi, pa }e zato i prestati s nepo`eqnim pona{awem kad mu vi to ka`ete.

AGRUMI KAO KU]NE BIQKE

Uzgajajte limun u stanu grumi se najjednostavnije sade, a wihov uzgoj ne iziskuje veliko znawe. Me|u agrume ubrajamo grejpfrut (Citrus grandis), limun (Citrus limonum), pomoranxu (Citrus sinensis ili Citrus aurantium dulcis) i mandarinu (Citrus deliciosa). Oni se u ku}i mogu lako uzgajati, a vrlo lepo izgledaju. Ako biqci pru`ite potrebne usloce, zahvali}e vam bujnim zelenilom, cvetovima, pa ~ak i plodovima.

Citrusno vo}e vu~e poreklo iz Azije, ali se odavno uzgaja i u sredozemnom podru~ju na otvorenom, a u saksijama i severnije. Nekima }e i cvetati i donositi rod, ali ~ak i ako to ne uspe, zeleno zimzeleno li{}e divan je ukras.

Od aprila do oktobra u ve}ini kontinentalnih krajeva agrumi mogu da uspevaju napoqu — na balkonu ili u ba{ti. Najvi{e im odgovara ju`na strana i mnogo svetlosti. Ali, za vreme zimskih hladno}a najboqe ih je uneti u {to svetliju prostoriju (najboqe na ostakqeni balkon), gde je temperatura od deset do petnaest Celzijusovih stepeni. Ako je hladnije, po~e}e da opada li{}e, a biqka }e u}i u fazu mirovawa.

Zemqa neka bude umereno vla`na, a budu}i da je ve}ina unutra{wih prostora prili~no suva, ~esto prskajte biqku. Povremeno je

A

Povratak lustera ni koji zaista `ele da prate najnove smernice za ure|ewe enterijera, potra`i}e re{ewa sa smelim lusterima u stilskim, modernim, elegantnim, minimalisti~kim ili otka~enim oblicima, s jednom zajedni~kom karakteristikom – istaknutom dimenzijom. Ovakav luster u prostoru mo`e biti popra}en stonim ili stoje}im lampama u istom ili razli~itom dizajnerskom re{ewu. Trendovi name}u istaknute dimenzije lustera, ali ne i stil, tako da pobornici razli~itih tipova ure|ewa mogu ispuniti trendovske zahteve i poigrati se ovakvim interesantnim na~inom osvetqavawa i dekorisawa prostora.

Veliki trendovski lusteri se izra|uju od razli~itih materijala: stakla i kristala, metala, drva, plastificiranih elemenata, kovanog gvo`|a, papira, tkanina, `ice, itd. Velika dimenzija

~ime ne}e prouzrokovati nikakvu {tetu. To mogu biti puwene ili gumene igra~ke, ili pse}i {tapi}i.

Pohvalite psa kad prestane da `va}e.

Dr`ite psa na oku, a ako primetite da se pribli`ava predmetu koji ne bi smeo da dira, odmah mu recite “ne”! Dajte mu igra~ku. [to vi{e provodite vreme s wim, vi{e }ete razumeti wegovo pona{awe.

Posebno interesantna re{ewa posti`u se u moderno dizajniranim kuhiwama u kojima napa postaje nagla{eni funkcionalni, ali i svetlosni element. Svojim oblikom podse}a na stilski pojednostavqene lustere.

Igra trendovskim imperativima mo`e biti vrlo zanimqiva i u krajwem rezultatu atraktivna, a pogotovo kada trend shvatite kao izvor ideja, koji interpretirate na vlastiti na~in.

mo`ete i istu{irati. Kad biqka raste u zatvorenom prostoru, bube ne mogu da je opra{uju pa }ete, ako `elite plodove, to morati da obavite sami uz pomo} ~etkice ili metlice za pra{inu.

Osim ovih uop{tenih uputstava, ni ona o sadwi nisu slo`ena: imajte samo na umu da semenke treba dobro oprati mlakom vodom i obrisati, a tek onda posejati u zemqu. Naravno, ne}e svako seme izni}i, zato se preporu~uje plitko posejati desetak semenki, a od onih koji isklijaju odbaciti sve osim najja~e i najnaprednije. Posejte ih u saksiju promera 15cm. Uzmite me{avinu zemqe i peska. Pre sejawa zemqu dobro navla`ite. Zatim skinite gorwi sloj, rasporedite ko{tice i pokrijte ih slojem zemqe debelim 2cm. Dobro zalijte. Ponovo zalijte tek kad se gorwi sloj osu{i. Dr`ite saksiju na svetlom i vrlo toplom mestu. Kad biqka naraste desetak centimetara, mo`ete saksiju da prenesete na mawe toplo mesto, ali tako|e s mnogo svetla.

Grejpfrut }e verovatno ve} prve godine procvetati, a drugi agrumi re|e, osim ako su leti na vazduhu i ako je leto vrlo toplo, a zimu provode u toploj zimskoj ba{ti. Za vreme vrlo toplih leta i uz pravilnu negu dobi}ete i poneki plod.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

27

Island mewa svoj lik Bi-Bi-Si Dok je put zemaqa zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji dug i pun prepreka, jedna zemqa mogla bi u dru{tvo evropske „dvadesetsedmorice“ da u|e pre~icom. Radi se o Islandu, koji je pre ne{to vi{e od godinu dana bankrotirao. U me|uvremenu je vred-

nost islandske krune prepolovqena, a stopa nezaposlenosti zna~ajno uve}ana.

Ekonomske nevoqe primorale su `iteqe ovog ostrva da sede kod ku}e, neguju prijateqstva i tragaju za kreativnim re{ewima svojih problema. Jeftina kruna, me|utim,

ima i svoje dobre strane - globalna recesija nimalo nije umawila interesovawe turista za Island. U luci u islandskoj prestonici Rejkjaviku ribarski brodovi svakog jutra istovaruju ulov koji u plasti~nim xakovima pohrawuju u fri`idere.

Dok neki Islan|ani veruju da je okretawe prirodnim bogatstvima jedini izlaz iz kri-

ze za tu zemqu, s obzirom na to da udeo ribarstva u ukupnom izvozu prema{uje 70 odsto, drugi se trude da promene imix dr`ave. „@iveo sam u Londonu 12 godina, a kad je recesija po~ela, vratio sam se na Island“, ka`e Karl Benson, koji radi kao

stilista u buticima na Islandu. Zanat je nau~io u Londonu, gde je pomagao svojim sunarodnicama u {opingu. Me|utim, od kada je po~ela finansijska kriza Islan|anke su se vratile doma}oj modi, a lokalni dizajneri su sve popularniji i me|u mnogobrojnim turistima.

U proteklih godinu dana broj butika islandskih modnih kreatora u Rejkjaviku udvostru~en je, sa 20 na 40, a isto toliko je uve}an i promet. Cene su naime, zahvaquju}i velikoj ponudi lokala i niskim zakupninama, vrlo prihvatqive, ali je najve}i problem i daqe nespremnost banaka da modnim kreatorima daju kredite. „Jedan od na{ih zadataka je da pove`emo dizajnere i finansijere. U normalnim okolnostima oni se ne sre}u, ne razgovaraju, ali sada je to neophodno“, ka`e Gunar Hilmarson, jedan od vlasnika modne ku}e Andersen and Lout, i direktor Modnog saveta Rejkjavika. „Mi to zovemo spid dejting - brzo muvawe. Obi~no vikendom u istoj prostoriji okupimo dizajnere i finansijere i dajemo im deset minuta za prvi kontakt - i tako redom, dok se svako sa svakim ne ispri~a. Danas je uobi~ajenim putevima te{ko na}i finansijsku podr{ku za

pokretawe bilo kakvog biznisa“, ka`e on.

Propast banaka na Islandu poklopila se sa po~etkom globalne ekonomske krize. Ta zemqa vi{e ne `eli da obnavqa sopstveni bankarski sektor odlu~ila je da se mewa iz temeqa. „Po mom mi{qewu, nema sumwe da su turizam, kultura i kreativne industrije budu}nost Islanda“, ka`e direktor gradskog zavoda za kulturu i turizam u Rejkjaviku Svanhildur Konrasdotir. „@elimo da ubudu}e Island bude poznat po re{ewima - da bude fabrika ideja. Nadamo se da }emo prvi iza}i iz ove krize i da }e na{a briqantna re{ewa pomo}i i drugima koji se suo~avaju sa sli~nim problemima“, ka`e on.

Na ulicama Rejkjavika ~uju se jo{ radikalniji predlozi. „Island mora smesta da iza|e iz NATO-a i iz [engena; me|unarodna korupcija i pohlepa doveli su nas dovde. Zato su po~eli rat u Iraku, a ko zna ko je sada na redu?“, ka`e jedan Islan|anin sa kojim je razgovarao dopisnik BBC-ja.

Uprkos avionima punim turista koji svakodnevno sle}u na Island, ta zemqa se i daqe ose}a rawivom i izolovanom.

Obnavqawe privrede na potpuno novim temeqima ne}e biti lako, ali Islan|ani o~igledno misle da je vredno truda.

Falsifikatori pre{li na sitnije apoene Doj~e vele U Nema~koj se u pro{loj godini vi{e falsifikovalo, ali je {teta bila mawa jer su falsifikatori pravili nov~anice mawe vrednosti - ~ak i kovani novac! Stru~waci tvrde da to nema veze sa krizom nego sa radom policije.

Tokom pro{le godine u Nema~koj su otkrivene falsifikovane nov~anice u vrednosti od tri miliona i 100 hiqada evra. [teta je mawa nego 2008. godine, kada je iznosila tri i po miliona evra – onaj ko primi falsifikovanu nov~anicu mo`e da je ~uva za uspomenu, jer niko ne nadokna|uje {tetu.

Ina~e, pro{le godine je {teta bila mawa, ali je pove}an broj falsifikovanih nov~anica za 28 procenata. Rajner Elm iz Savezne banke obja{wava kako je mogu}e da ima vi{e falsifikovanih nov~anica, a {teta je mawa: „Stvar je u tome {to su falsifikatori odustali od nov-

~anica ve}e vrednosti i falsifikuju se uglavnom one od 50 i 20 evra. Dakle, potrebno je vi{e komada da bi se ostvarila dobit koja se ostvaruje sa mawim brojem nov~anica od sto i vi{e evra“. ^ak 49 odsto falsifikovanih nov~anica je od 50 evra, 28 procenata od 20. Falsifikuje se ~ak i kovani novac – naj~e{}e od dva evra. Falsifikati sti`u iz Srbije, Bugarske, Italije…

Elm ka`e da nije ta~no da se u vremenima krize vi{e falsifikuje, u vremenima privrednog uspona mawe. Uspeh falsifikatora zavisi pre svega od efikasnosti policije:

„Proteklih godina, pre svega 2004, imali smo veoma aktivnu grupu falsifikatora sa Baltika koja je novac prebacivala u Nema~ku. Policiji je 2005. us-

pelo da otkrije ~etiri mre`e za rasturawe novca, a policija u inostranstvu otkrila je radionice za izradu la`nog novca. Posle toga prepolovqen je broj falsifikovanih nov~anica, mada u posledwe vreme koli~ina ponovo raste“, ka`e Elm. I sada se la`ni novac {tampa pre svega u inostranstvu, dok se u Nema~koj rastura. Pro{le godine la`ni evri stizali su pre svega iz Italije, [panije, Srbije i Bugarske – tamo su otkrivene prese, boje i specijalni papir. Ina~e, Nema~ka u EU nije centar distribucije la`nog novca – ovde se na 10 hiqada stanovnika otkriva {est falsifikata, evropski prosek je 27.

Martin Braun / Nenad Briski

Svim Amerikancima pristup brzom internetu Glas Amerike Ameri~ka vlada namerava da ulo`i vi{e od sedam milijardi dolara kako bi svi Amerikanci imali pristup internetu sa jo{ ve}om brzinom prenosa podataka nego do sada. Re~ je o ogromonom infrastrukturnom projektu ~iji je ciq da se svim gra|anima SAD, posebno onima koji `ive u siroma{nim urbanim i ruralnim sredinama, omogu}i kori{}ewe interneta.

Va{ingtonska neprofitna organizacija „Bajt bek“ organizuje ~asove upotrebe kompjutera i kori{}ewa interneta.

Mnogi polaznici tog kursa nikada nisu upotrebili kompjuter niti imali iskustva sa internetom. [ila Melvin ka`e da je tek sada otkrila kori-

snost interneta, „pre sedam godina sam se mo`da pitala ~emu uop{te slu`i internet? Ali sada se vi{e ni{ta ne mo`e bez interneta. Ba{ ni{ta. Ne mogu da zamislim `ivot bez wega“.

Rezultati nekih istra`ivawa pokazuju da oko 25 odsto Amerikanaca jo{ nema pristup internetu. To zna~i da milioni qudi ne mogu da po{aqu imejl svom lekaru, da podnesu prijavu za posao ili se upi{u na neki od univerziteta koji nude kurseve preko interneta.

Ameri~ki Kongres nalo`io je Federalnoj komisiji za komunikacije da do 17. februara ove godine izradi plan prema kome bi svi Amerikanci imali pristup takozvanom {irokopojasnom internetu, sa jo{ br`im prenosom podataka nego do sada.

Predsedavaju}i pomenute komi-

sije, Xulijus Xinakovski, ovako obja{wava va`nost tog plana. „Sve vi{e Amerikanaca zavisi od interneta na poslu, u {koli, kod ku}e i kada putuju.

Internet nas povezuje sa prijateqima i porodicom, ogromnim izvorima znawa, i doprinosi funkcionisawu na{e demokratije. Kao nacija, sada se suo~avamo sa ogromnim te{ko}ama u pogledu zdravstvenog osigurawa, obrazovawa, energije, javne bezbednosti. Iako {irokopojasni internet ne mo`e da re{i sve, on mo`e i mora da odigra kqu~nu ulogu u re{avawu svakog od tih problema“, ka`e Xinakovski.

Mnogi polaznici {kole „Bajt bek“, `ive u siroma{nom delu Va{ingtona. „Stanovnicima ove zemqe potreban je brzi internet i

on mora da bude pristupa~an svima. Ta usluga ne sme da bude toliko skupa da qudi ne mogu da je plate, jer bi to zna~ilo da bi jedan sektor dru{tva ostao bez komunikacije sa svetom“, ka`e generalna direktorka „Bajt beka“, Keli Elsvort.

Neprofitna organizacija „Bajt bek“ pru`a besplatne kurseve, besplatno kori{}ewe kompjutera i besplatno ukqu~ewe na internet. Polaznici, kao {to je [ila Marvin, izra`avaju nadu da }e im novoste~eno znawe pomo}i da na|u posao preko interneta.

U me|uvremenu, ameri~ka vlada trebalo bi da donese plan o tome kako da jo{ ve}em broju qudi osigura pristup brzom internetu.

Prisila Haf

Gugl se povla~i iz Kine?

Radio „Slobodna Evropa” “Gugl” je objavio da ne}e vi{e tolerisati cenzuru u Kini i najavio mogu}nost povla~ewa iz ove zemqe. Vi{egodi{wi problemi kulminirali su “visokosofisticiranim i ciqanim” napadima kineskih hakera na elektronsku po{tu aktivista za qudska prava.

Problemi koje ima “Gugl” ne ti~u se samo wih, ve} ukqu~uju i druge kompanije koje tra`e svoje mesto na ogromnom internet tr`i{tu.

“Gugl” svoju “pri~u” sa Kinom po~iwe 2000. Godine, kada na kineskom jeziku razvija svoje stranice. Ve} 2002. po~iwu problemi kada google.com ima privremenu nedostupnost kod kineskih korisnika, zbog ometawa doma}ih konkurentnih kompanija.

Anga`man biv{eg “Majkrosoftovog” rukovodioca Lija Kai Fua, izaziva sukob dva rivala, no on zavr{ava u septembru 2009. kada Li pokre}e svoju kompaniju.

“Gugl” daje mogu}nost korisnicima da besplatno presnimavaju muziku, koriste digitalnu biblioteku, da bi 2009. grupa kineskih autora zapretila tu`bom zbog kr{ewa autorskih prava. Pro{le nedeqe usledilo je izviwewe kompanije kineskim piscima.

U leto 2009. Kina blokira “Guglov” “Jutjub”, uz obrazlo`ewe da se emituju “nepristojni” video klipovi. “Gugl”

se oglasio da poseduje podatke koji ukazuju na to da je posledwim hakerskim napadima “primarni ciq bila elektronska po{ta ne samo aktivista za qudska prava, ve} i jo{ najmawe 20-tak velikih kompanija, ukqu~uju}i medije, finansijske i hemijske firme”.

Hakeri su usmerili napad na kompanije putem {est internetskih adresa, povezanih sa serverom na Tajvanu, sa kojeg su slane komande za ciqane grupe.

Direktor za pravne poslove “Gugla” Dejvid Dramond isti~e da ne}e vi{e tolerisati cenzurisawe svojih pretra`iva~a na kineskom jeziku (google.cn), kao i da }e narednih dana razgovarati s kineskim vlastima o mogu}nostima rada bez filtrirawa.

Otkriveni su i “rutinski” neovla{}eni upadi u elektronsku po{tu pojedinih ameri~kih, u Evropi baziranih aktivista za qudska prava.

“Odlu~ili smo se na neuobi~ajeni korak objavqivawa informacija o tim napadima u javnosti, ne samo zbog sigurnosnih razloga i posledica po qudska prava koja smo otkrili, ve} i zbog toga {to se radi o mnogo {irem, globalnom naru{avawu prava na slobodu govora”, saop{tio je “Gugl”.

Dinka Jurkovi}

28

ponedeqak18.januar2010.

OGLASI z ^ITUQE Posledwi pozdrav majci i baki

DNEVNIK

voqenoj

Evi Dardi}

Iznenada u 71. godini napustio nas je na{ dragi mu`, otac i deda

Dobrivoje Danilovi}

1931 - 2010.

Dala si poseban smisao na{em `ivotu i tvoj odlazak ostavqa ogromnu prazninu u nama.

Sahrana je danas, 18. 1. 2010. godine, u 13 sati, u Sremskoj Kamenici.

Uvek }emo te voleti i nikada te ne}emo zaboraviti.

Od: k}erke Branke, zeta Save i unuka Emine i Diane i od Dejana.

O`alo{}eni: supruga Katarina, sinovi @eqko i Zlatko sa porodicama.

95974

95904

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84159.

95621

Posledwi pozdrav

Verki

Veri

Veri Goji}

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e karoserije, automobile stare.

Telefon:6618-846 i 063/84-85495.

95637 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara meterice, 2900 - izrezana po `eqi kupca, sa prevozom.

Telefon: 064/2769-458.

95641

Posledwi pozdrav dragoj mojoj sestri

od tetka Nade i ^ede Milo{evi} sa porodicom.

od Evice i Miroslava.

Porodica Petru{evski.

95993

95967

95970

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Na{a draga

Verica Goji}

Posledwi pozdrav

Verici Goji} IZDAJEM stan, 39m2, tre}i sprat, na Bulevaru oslobo|ewa, poslovna zgrada Olimp. Telefon 063/551-971.

95864

preminula je 16. 1. 2010. godine.

od porodice Novakovi}.

Ispra}aj je u ponedeqak, 18. 1. 2010. godine, u 15 sati, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Mi}a, sin Darko i snaja Biqa.

KUPUJEM jednoiposoban stan ili mawi dvosoban bez lokacije: Klisa, Telep, Petrovaradin.

Telefon: 063/507-975.

95938

95969

95989

Posledwi kom{inici

Evi Dardi}

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav

1931 - 2010.

PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2, ukwi`ena, cena po dogovoru. telefon 063/543-263.

95286

od porodice Vu~eti}.

95905

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

95699

Posledwi pozdrav dragoj

Veri Porodica Kr~mar i tetka Dobrila.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu.

Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

95508

EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom.

Telefon: 064/144-2533.

95750 RENT A CAR opel astra, astra klasik. Telefoni: 021/6618-529 i 065/205-22-33.

95413 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575.

95420 DRVA stovari{te, bagrem, bukva, hrast, cer, meterice 2.700 i rezano 2.900 sa prevozom i ugaq. Telefon 064/95-82-103.

95613

Veri Goji} od porodice Putnik.

95985

95971

Dragoj tetki

Posledwi pozdrav na{oj upravnici

Veri Goji}

od dru{tva iz kafe-bara: Slavice, Jelice, Sne`e, Biqe, Cileta, @eqka, Bate, Zorana, Fake, Nata{e, Saleta i Popa.

Veri

Veri Goji}

posledwi pozdrav od Qiqe i Tawe sa porodicama.

95986

95968

od koleginica i kolega iz po{te u Petrovaradinu.

95984

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

ponedeqak18.januar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

29

DVOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Dragan Roganovi} Tvoja qubav je bila i bi}e uvek prisutna. Znam da si oti{ao na boqe i mirnije mesto odakle }e{ me ~uvati i voleti kao da si pored mene.

Nije va`no gde si, va`no je da te volim i da me voli{.

Evi Dardi} 1931 - 2010.

Lozinka Tubi}

od: \oke, Gordane, Dine i Bojane.

95906

18. 1. 2008 - 18. 1. 2010.

Draganu od tetke Senke sa porodicom.

Budi mi u miru.

Sin Danilo.

Sahrana je 18. 1. 2010. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Supruga Koviqka, k}erka Sowa sa Nemawom.

95440

95981

Posledwi pozdrav dragoj nam i plemenitoj kom{inici

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Dragan Roganovi}

O`alo{}eni: }erke Beba i Nada, unu~ad Sena, Nadica, Marko i zetovi.

Budi u miru, nemoj nas nikad zaboraviti, ne sme{...to neka bude tvoja borba.

Sandra.

95973

Sa neizmernim bolom opra{tamo se od tebe dragi moj

U mislima si uvek sa nama. Dok `ivimo ~uva}emo te u srcu.

95990

Posledwi pozdrav

Draganu

Janko Mi{~evi}

95991

Posledwi pozdrav

Draganu

Ivki

Ivki Stanisavqevi}

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Ve~no }e{ biti u na{im srcima.

od strica Radojice sa porodicom.

od strica Rajka sa porodicom.

od stanara iz Ul. Milana Glumca, ulazi 3, 5, i 7.

95977

95982

95987

95955

Posle 26 godina dru`ewa zaspala je ve~nim snom na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Ika

Pavle Vince

Neka te an|eli ~uvaju pored tvog Milana.

Sahrana je 19. 1. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Draganu

Gagi

Tvoja tetka Anka Simeonov sa porodicom.

Draganu od tetke An|elije sa porodicom.

95978

Porodice: Prlina, Tojagi} i Stanisavqevi}.

od: strica Moma i sestara Sne`ane i Marine sa porodicama.

Draganu

od porodice ]uk.

95983

95992

Posledwi pozdrav od kom{ija iz Milana Glumca 1.

O`alo{}ena porodica.

95994

95972

95976

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{

Draganu

Du{anu Gostoji}u Porodice: Uli}, [tigler i Le{nik.

od porodice Vukovi}.

95854

95979

Posledwi pozdrav

Dragan Roganovi}

Jedina moja,

preminuo 16. 1. 2010. godine u 39. godini.

Sahrana je u utorak, 19. 1. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Draganu od tetke Dare sa porodicom.

S qubavqu, brat Dejan i snaja Ivana sa }erkom Lucijom i sinom Jovanom.

Tijana Lu`aji} 18. 7. 2009 - 18. 1. 2010.

Ka`u da vreme le~i sve rane. Nije ta~no.

Voli te tata.

95975 95980

95662

30

Qubica \or|evi}

Potro{a~ki reporter Za{to testirawe proizvoda mora biti anonimno gledaocima otkrivaju najboqi evropski stru~waci za uporedno testirawe kvaliteta roba i usluga. Isto tako, bi}e re~i i o sistemu brzog alarmirawa za hranu u Evropi...

Urednica i voditeqka: Qubica \or|evi} (RTV 1, 20.10) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 12.05 13.00 13.05 14.05 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

Jutarwi program Izlog strasti Na{i stranci Bajko kviz Stil i grad Brade Kuhiwica Dodati `ivot godinama Vesti Iz studija M Preokret Vesti Zemqa indiga, film TV Dnevnik Tajna hrane: Beli luk Izlog strasti Razglednice Plej gejms Hop hop, kviz TV Dnevnik Potro{a~ki reporter ^arde na Dunavu Kolumbo Tre}e lice Rusije Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena Zemqa indiga, film

07.00 07.25 08.35 09.05 10.00 10.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) „Tini“ festival 2009. (ma|) Vojvo|anski arhitekti (ma|) Sinbad iza maglene zavese, film za decu Zajedno Vesti (ma|) Tajna hrane: Mak Ru~ak na lepe o~i Svetkovine, dok. film Dotoki (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Bunda{ i Ro`da{ (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano ^ine~ita

12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.50

TV PROGRAM

ponedeqak18.januar2010.

08.00 08.35 09.00 11.00 12.20 12.30 15.20 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 21.00

Prepodnevni program Tin in U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure @elite li da postanete milioner?

22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Hedonist

@elite li da postanete milioner?

Prve 4 emisije “Milioner VIP” humanitarnog su karaktera, a u vru}oj stolici na}i}e se Ivan “Ke{ taksi” Ivanovi}, zatim Nenad Okanovi}, poznatiji kao sin Dragan iz popularne serije “Selo gori, a baba se ~e{qa”, voditeqka Jelena Ba~i} Alimpi}, peva~ica Goca Tr`an, glumac Sr|an Mileti}, dramaturg Sr|an ]e{i}, zvezda “Granda” Silvija Nedeqkovi} i golman Crvene zvezde Sa{a Stamenkovi}.

Voditeq: Ivan Zeqkovi} (Panonija, 21.00)

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Hrana i vino Nodi Objektiv Luna-sirena sa Kariba Lenija Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Radionica Istraga Buntovnici Objektiv Karmelita Rebus

08.00 08.15 09.06 09.21 09.35 10.05 10.35 11.05 11.10 12.00 12.13 12.15 12.31 12.46 13.29 14.55 15.03 15.05 16.02 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.58 18.59 19.30 20.06 21.08 21.15 22.15 23.14 00.00 00.15 00.23 01.05 02.38

Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Jelena Mihailovi} Slagalica, kviz Lov i ribolov Eko karavan Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Jelena Mihailovi} Mesto zlo~ina Zimski bioskop: Povratak ku}i, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima Visok napon, kviz Greh wene majke Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Jedinica No}ni bioskop: Mo}nici, film Jedna pesma, jedna `eqa

SERIJA

Moj ro|ak sa sela Duwa do~ekuje oca, generala [ar~evi}a, koji dovodi stru~waka za projekat u vezi sa {kolom; sve{tenik Milutin uspeva da se pribli`i svojoj `eni Sowi, ali iznenada mu dolazi u posetu jo{ uvek zaqubqena glumica...

Uloge: Vojin ]etkovi}, Dragan Jovanovi}, Dubravka Mijatovi}, Tanasije Uzunovi}, Neboj{a Glogovac, Du{anka Stojanovi}, Qubinka Klari} Re`ija: Marko Marinkovi} (RTS 1, 20.06)

Dubravka Mijatovi} 08.00 ACB Liga: Fuenlabrada – Unikaha 10.00 Profi boks: Proksa – Bukanan 12.00 Evroliga Magazin 12.30 Italija – Serija A: Kaqari – Livorno 14.30 NBA: Toronto – Dalas 16.15 ATP Sidnej, finale 18.30 Pravi NBA 19.00 NHL: Boston – Otava 22.00 Holandska liga 23.00 Serija A 00.00 ] TV: ^elsi – Sanderland

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.00 00.30 00.35 01.20 01.21 01.45

Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Bronko Bili Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Devojka broj jedan Film: Blejd 2 Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Put u Santijago 3

Metju Peri

Otupelost Hadson je scenarista koji nije imao naro~itog uspeha u Holivudu i jednoga dana neo~ekivano upada u neobi~no stawe: ose}a se distanciranim od sveta, kao da mu je iskliznula stvarnost i on ne mo`e ni psihi~ki ni emotivno da se poistoveti sa okolinom.

Uloge: Metju Peri, Kevin Polak, Meri Stinburgen, Lin Kolins Re`ija: Haris Goldberg (RTS 2, 22.17) 06.16 Koncert za dobro jutro 06.51 Agroinfo 07.07 Kuvati srcem: Jelena Mihailovi} 07.36 Ru`no pa~e 08.00 Majmunoqupci 08.06 Verujte ali ne preterujte 08.50 Pri~e iz divqine 09.18 U senci oblaka 09.39 Liturgija, dok. program 10.10 Enciklopedija 10.17 Vrele gume 10.47 Total tenis 11.00 Reli 11.08 Elektronsko u~ewe 11.36 Preci i potomci 12.05 Mladio violinista Ilija Marinkovi} 12.35 Metropolis 13.01 Trezor 13.59 Nu{i} na TV: Narodni poslanik, komedija 15.19 Cerebralna paraliza, 1. deo 15.47 Verski kalendar 16.00 Ovo je Srbija 16.38 Tranzionik 17.03 Eko recept 17.30 Ensiklopedija 17.38 Razglednica 18.10 Podijum 18.38 Ru`no pa~e 19.04 Majmunoqupci 19.10 ^itawe pozori{ta 20.00 Pregled Premijer lige 21.00 Bostonski advokati 21.45 Liturgija, dok. pogram 22.17 Otupelost, film 23.57 Pono}ni bluz 00.44 Nu{i} na TV: Narodni poslanik, komedija

07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.20 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.25 16.55 17.30 17.55 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Slatka moja Slavni Dok. serija Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Na tragu prirode Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Zdravqe i vi Na tragu prirode Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Pre nego {to ode{ Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Pre nego {to ode{

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus.

08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

DNEVNIK

07.00 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 14.20 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 01.10 01.35

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.40 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Top{op Na{a mala klinika Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Utisak nedeqe Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Film: Atentat u Pragu Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Na{a mala klinia

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Mladi musketari Magi~na privla~nost Film: Hajka Mobto Siti kids Seqaci Film: Prva meta Mobto Balkan parti Gre{ne du{e

Yem (Hepi, 10.00) 05.00 07.00 07.22 07.29 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 10.30 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.40 15.00 16.24 16.15 17.00 17.55

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Kliford Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king ^eli~ni alhemi~ar Mra~no proro~anstvo Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.55 00.05 00.10 01.10 02.00 03.00 03.40 04.45

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e ]irilica Telemaster Zagrevawe i gol Telemaster Vremenska prognoza Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Sponzoru{e Dok. program Vremenska prognoza

Aleksandra Pol

Osam miliona smrti [ader je detektiv koji radi u {erifovoj kancelariji.

On ubija jednog nasilnog osumwi~enog posle racije u potrazi za narkoticima.

Ovo ubistvo pogor{ava wegovo ina~e labilno stawe...

Uloge: Yef Briyiz, Rozana Arket, Aleksandra Pol, Endi Garsija Re`ija: Hol E{bi (Pink, 00.00) 16.55 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.05 21.00 22.00 00.00 02.00

Mobto Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Mobto Kuku Vasa Mewam `enu Film: Varqivo leto ’68 Film: Osam miliona smrti Film: Brutalna istina

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak18.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 15

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Erika Durans

O`eni me Izabel Dejvis je privla~na, uspe{na 30-godi{wakiwa koja ima sjajnu karijeru, mno{tvo prijateqa i strast prema preure|ewu ku}a. Izabel ne mo`e biti sretnija nego {to jeste, ali wena majka i prijateqi misle da }e zauvek ostati usedelica ukoliko ubrzo ne na|e mu`a…

Uloge: Erika Durans, Pol Popovi}, Kara Pifko, Yenet-Lejn Grin, Tom Alison Re`ija: Kreg Prajs (Nova TV, 21.00) 07.30Pokojo 07.50 Tomica i prijateqi 08.05 Ezo TV 10.40 Tata i zetovi 11.10 Na{i najboqi dani 12.10 Zakon brojeva 12.55 IN magazin 13.40 Na{a mala klinika 14.40 Najboqe godine 15.40 Bez vesla, film 17.00 Vesti Nove TV 17.25 Na{a mala klinika 18.25 IN magazin 19.15 Dnevnik Nove TV 20.00 Najboqe godine 21.00 O`eni me..., film 22.45 Vesti 23.00 Zakon brojeva 00.00 Sajnfild 00.30 Ubistvena Yejn 01.15 Ezo TV 02.15 Da si barem ovde, film 04.15 Striptiz, film 04.30 Zakon brojeva 05.15 Sajnfild 05.40 Lude 70-e 06.25 IN magazin

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Impresionisti Kraqevski dnevnici Drevni plasti~ni hirurzi Jovanka Orleanka Hiro{ima Rasipni sram, Misterija [ekspirovih soneta Svet novca: Svet po Guglu Ko si zapravo ti?

Drugi svetski rat u boji Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa Telo…

Mladi Jovan Pavle Drugi: Svedok zla Protestantska revolucija Atina: Istina o demokratiji Staqingrad Ko si zapravo ti?

Drugi svetski rat u boji Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa Telo…

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Sa{a 13.30 Prvi gra|anin male varo{i 16.00 Dok |avo ne sazna da si mrtav 18.00 Apa~ki ratnik 20.00 Pani~na potera 22.00 Obra~un 00.00 Preboli me

07.35 09.10 11.10 12.25 12.50 14.20 15.55 17.40 20.05 21.35 22.40 00.30

London, moja qubav Vrhunska igra Pratwa Filmovi i zvezde Gas do daske 3 Nensi Dru Bez rezervacije Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Starateqstvo Generacija ubica: Novajlija Izdajnik Seks i grad

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.20 Nauka animacije, dok. film 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.38 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Predsedni~ke la`i, film 21.50 Potro{a~ki kod 22.25 Otvoreno 23.55 Na rubu nauke 00.50 Zvezdane staze 01.35 Ksena - princeza ratnica 02.20 Dr Haus 03.04 U tu|oj ko`i

08.05 08.30 08.55 09.20 09.55 10.35 12.50 13.35 13.55 14.15 14.55 15.10 15.25 15.40 16.00 16.20 17.05 18.20 18.45 19.20 21.05 22.00 22.50 00.35

Deksterova laboratorija Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Evergrin Tajna Branka Gavelle, dok. film Prijateqi Sre}ni sat Ksena - princeza ratnica Kod Ane U zdravom telu zdrav duh Boli glava TV vrti} ^arobna plo~a Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Bitange i princeze Dr Haus Po`uda, film U tu|oj ko`i

@ilijet Bino{

Po`uda

Dr Stiven Fleming je ministar u britanskoj vladi. O`ewen je s Ingrid Lojd koja poti~e iz vrlo stare i ugledne porodice. S wom ima odraslog sina novinara Martina i }erku tinejyerku Seli. Na jednom prijemu javi mu se Ana Barton i predstavi kao Martinova devojka. I Stiven i Ana odmah osete da strahovito privla~e jedno drugo…

Uloge: Yeremi Ajrons, @ilijet Bino{, Miranda Ri~ardson, Rupert Grejvs, Gema Clark Re`ija: Luis Mel (HRT 2, 22.50)

06.40 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Troje se vratilo ku}i Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Gospodari horora - Krstarewe iz snova Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Izigravaju}i Boga Dr Finli Pompeja @ene fudbalera Iznad pravde

06.00 [ta da radi{ u Denveru kad si mrtav 08.00 Drugi vid 10.00 Najve}a igra ikad odigrana 12.00 Pqa~ka{ banaka 13.50 Yez peva~ 15.40 Dan {akala 18.00 Opasna {ifra 20.00 Bitange iz tr`nog centra 22.00 Mr`wa 00.00 Qubavnici 02.00 Devoja~ko ve~e

06.00Dodir an|ela 07.00 Meklodove }erke 08.00 Ubistva u Midsameru 10.00 Plavu{a 12.00 Meklodove }erke 14.00 Ubistva u Midsameru 16.00 Vo`wa ka uspehu 18.00 Pomorska patrola 19.00 Yordan 20.00 Medijum 21.00 Fojlov rat 23.00 Kobno poverewe 01.00 Zlo~ini iz strasti

Heder Daun

Prisilno sletawe Vojnik Yon Masters dobija ponudu koja se ne mo`e odbiti: osigurati let milionera Bakstera Dejvisa do Australije. Popis putnika ovoga prekookeanskog leta je podu`i, a sastoji se od posade aviona, Dejvisove }erke i wenih atraktivnih prijateqica te nekoliko osoba koje odmah postaju sumwive Mastersu…

Uloge: Kevin Dobson, Heder Daun, Yon Bek Re`ija: Yim Vinorski (RTL, 20.00) 06.55 07.10 07.25 07.55 08.40 10.45 11.15 11.40 12.10 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.30 18.55 19.05 20.00 21.30 23.15 23.25 00.50

Pink Panter Mifi Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Prinudno sletawe, film Reka smrti, film Vesti Prinudno sletawe, film Astro {ou

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.20 23.45 00.40 01.40

Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Srce ma{ine Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Srce ma{ine Generalka Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Ameri~ke drvose~e Pre`ivqavawe U deli}u sekunde O~evidac Generalka Limarska radionica Ameri~ke drvose~e

03.00 14.00 16.30 16.45 19.00 19.15 19.45 20.15 20.45 20.50 22.15 22.25 22.30 00.30 00.35

Tenis Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Tenis Fudbal Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Svi sportovi Fudbal Tenis Tenis

Radikali oklevetali dobrotvora ada je na mitropolitski tron stigao kao kruna, dok je Odboru za podizawe novih prilovladin kandidat, be~ki dvor nije previ`io 10.000. Kada je tim {kolama zapretila opa{e verovao patrijarhu srpskom Geogrisnost da budu zatvorene, preosve}eni Lukijan se, ju Brankovi}u jer se permanentno suprotstakao ~lan Gorweg (Magnatskog) doma ugarskog vqao wegovim reformama, parlamenta, pobunio u ime me|u kojima su bili i uvo|emitropilije zbog suzbijawa we gra|anskog braka i drautonomnih prava srpskog `avnih mati~nih kwiga. naroda i glasao protiv Sumwalo se i da odr`ava predlo`enog zakona. tajne veze sa Srbijom i RusiObnovio je svojim novcem jom. hram u ^obancu, pomagao da Naro~ito `estoki bili se izgrade i poprave mnoge su sukobi s radikalima Ja{e crkve i wihovi parohijski Tomi}a, koji se pre~esto nadomovi, tokom wegovog manmetao kao vrhovni arbitar u data podignut je novi vladisvim srpskim pre~anskim ~anski dvor u Sent Andreji raspravama, pa je hteo da i donekle unapre|en matekontroli{e i upravqawe rijalni polo`aj mesnih pamanastirskim dobrima. Naroha. ro~ito je “Zastava” ~esto Posle smrti vladike teprozivala patrijarha za razmi{varskog Nikanora, adne zloupotrebe, koje nikada ministrirao je neko vreme nisu sudski dokazane. Na Tuwegovom eparhijom, a onda cindanskom saboru 1906. racarskim aktom i Karlova~dikali su ga oklevetali zbog kom mitropolijom kada je navodnih pronevera jo{ dok preminuo wen arhijerej Geje bio na vladi~anskom troorgije. Narodno-crkveni sanu u Temi{varu. Tek nakon bor je 1908. za novog patripatrijarhove smrti gra|anjarha srpskog izaglasao vlaska parnica je okon~ana, a diku vr{a~kog Gavrila on oslobo|en svih optu`bi.

Zmejanovi}a, me|utim, on Jedan od najve}ih dobronije bio voqi Be~a, episkop tvora u novijoj istoriji srpba~ki Mitrofan [evi} niske crkve preminuo je 1907. i je `eleo da prihvati titulu, sahrawen u karlova~kom a vlast se saglasila tek kada Svetovavedenskom hramu. je izabran Bogdanovi}. InaNasledio ga je blizak ro- Lukijan postao patrijarh u 41. godini gurisao ga je li~no mini|ak po wegovoj majci Milistar pravde dr Antonije ci, iz familije Leti}, dok mu je otac bio trgoGinter u karlova~koj crkvi apostola Petra i vac Aleksandar Bogdanovi}. Na kr{tewu u rodPavla, po{to je Saborni hram u to vreme restaunoj Baji 1867. dobio je svetovno ime Lazar. Zavrriran. Prvi put u istoriji mitropolije taj sve{io je osnovnu {kolu i gizmnaziju u rodnom gra~ani ~in je pro{ao bez uobi~ajene liturgije. du, na karlova~koj Bogosloviji diplomirao je Svestan politi~ki te{kog konteksta, jer su 1889, a potom studirao prava na Mitropolitugarske vlasti neskriveno poku{avale da ma|askom liceju u Jegri, gde je oba osnova ispita porizuju celokupan dru{tveni `ivot dr`ave, tek lo`io “sa odlikom”. postavqeni arhiepiKao Lukijana ga je skop je rekao: “Na ~aNaro~ito `estoko se patrijarh 1891. zamona{io nastosovniku na{em narodjateq manastir Beo~in, no-crkvenom otkucnuo Georgije Brankovi} sukobqavao potowi episkop temije ve} i dvanaesti ~as! s radikalskim prvakom Ja{om {varski Nikanor PopoPrenimo se, osvestimo Tomi}em, koji se i denuncijacijama vi}, a izvesno je da je rose, da i wega ne proputrudio da se nametne kao vrhovni |a~ka bliskost s arhipastimo”. Nevi~an finestirom srpske crkve sama obimnih pragmaarbitar u svim poslovima imala uticaja na potowu ti~nih poslova, za svopre~anskih Srba brzu, ali uspe{nu karije savetnike odabrao je jeru – iste godine je ruarhimandrita Ilariokopolo`en za jero|akona u Rakovcu i na osve}ena Zeremskog i protojereja Jovana Vu~kovi}a, wu crkve u Sremskoj Mitrovici odmah proizverektora Bogoslovije, za koga je dr Radoslav Gruden u proto|akona. Li~no je od patrijarha Georji} pisao da je punih “~etvrt veka znatno uticao gija u Daqu 1894. dobio ~in arhi|akona, a sledena ceo unutra{wi `ivot mitropolije”. }e godine prezvitera sin|ela u karlova~kom SaOd kada je izglasana Mirovinska uredba za bornom hramu i protosin|ela, pa imenovan i za srpske pravoslavne sve{tenike, prilagao je pearhimandrita beo~inskog. tinu svojih prihoda Sve{teni~koudovi~kom Od kada je postao kalu|er, bio je konzistorifondu. Ustanovio je 1909. i Sinodski fond, kojalni podbele`nik Eparhije ba~ke i istovremejem je godi{we davao 50.000 kruna za crkvenono predavao veronauku u novosadskoj Gimnaziji, prosvetne poslove. Dve godine kasnije predloVi{oj gra|anskoj, Trgova~koj i Devoja~koj {ko`io je i novo Ustrojstvo Sv. arhijerskog sinoli. Izvesno vreme bio je katiheta u Sremskim da svoje mitropolije, koji je odobrio i car FraKarlovcima, predavao crkveno pojawe u Bogowa Josif. Posebnom uredbom je regulisao i da sloviji, a nakon toga postavqen za konzistorise u status pridvornih monaha primaju samo jalnog bele`nika arhidijecezalne uprave i akakademski obrazovani mladi}i, dok je Blagodetuara karlova~kog gimnazijskog patronata. janije mitropolita Stratimirovi}a preuredio Posle smrti vladike budimskog Jeremije Mau savremen internat, gde je oko 40 u~enika bes|arevi}a 1896, imenovan je za mandatara i admiplatno bilo na stanu i hrani. nistratora wegove eparhije, a imao svega 30 goHrvatsko-slavonsko-dalmatinska vlada je podina kada je hirotonisan. Nasledio je siromaku{ala da ukine Srpsku klirikalnu {kolu u {nu eparhiju s malobrojnim pravoslavnim `iPakracu jer je primala i pitomce iz Srbije i vqem i narednih godina samo za izdr`avawe srpCrne Gore, ali je `ustrom Bogdanovi}evom inskih veroispovednih {kola utro{io je 100.000 tervencijom ta odluka ukinuta.

M

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak18.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Relativno smiren dan za vas, za razliku od onog koji vas o~ekuje sutra. Zbog toga danas poradite vi{e i ne odla`ite obaveze. U karijeri ste dobro pozicionirani, pretpostavqeni imaju poverewe u vas.

BIK 20.4-20.5.

Samo opu{teno, jer druga~ije i ne mo`e da bude. Zavr{avate jednu fazu i na vidiku je veselija, haoti~nija i zanimqivija. Odmarate se, sakupqate utiske i pripremate energiju za predstoje}e doga|aje.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

18. januar 2010.

Va{ Merkur se pomera polako, ide usporeno, pa ste i vi generalno oprezni. Navike vas dr`e u fazi ispuwavawa obaveza. Niste preterano dru{tveni, ve} imate potrebu da shvatite i radite sami.

Mesec danas plovi kroz znak Riba, {to doprinosi va{oj intuitivnosti i emotivnosti. Qubavni odnos je krajwe romanti~an. Suvi{e lepo da bi bilo istinito, ili mo`da stvarno jeste idealno?! Vino i muzika.

Daleko ste aktivniji od partnera, pa mo`ete imati utisak da sve radite i preduzimate sami dok draga osoba, va{a druga polovina, ne u~estvuje dovoqno u zajedni{tvu. U pravu ste. Nezadovoqstvo.

Partner je na izmaku snaga, pa je potrebna va{a podr{ka i izdr`qivost da stupi na scenu. U osnovi mo`ete biti zadovoqni jer pru`ate i omogu}avate daleko vi{e nego {to ste svesni.

VAGA 23.9- 23.10.

Opu{teni ste i ~ekate da se ne{to desi, samo po sebi. Pa i desi}e se, de{ava}e se, koliko ve} od sutra pa nadaqe. Venera polako izlazi iz znaka ozbiqnog Jarca, pa i va{em miru dolazi kraj.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Prili~no neaktivan i neproduktivan dan za vas. Mo`ete se otisnuti na neko kra}e putovawa i dru`iti s ve} dobro poznatim dru{tvom, za koje ve} polako gubite interes.

Posao vas optere}uje.

U komunikaciji ste skloni da poka`ete ose}awa i da odreagujete na osnovu wih. To ba{ nije preporu~qivo, pa se ne dajte zbuniti, pogotovo na poslovnim sastancima. Kra}i put je pod povoqnim okolnostima.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ciklusi se cikli~no ponavqaju, a vi ste za sada u slepoj ulici. Sve {to ~inite je neki vid odra|ivawa zaostalih poslova. Ni{ta ne brinite, i to }e pro}i, kao i sve ostalo {to prolazi.

Umete s qudima kada to ho}ete. A kada ne, boqe da nisu u va{oj blizini. Danas ste blagi i velikodu{ni, ali uvi|ate da suvi{e dajete u odnosu na ono {to vam se vra}a. Okre}ete list.

Va{a sre}na zvezda samo {to nije uplovila u va{e sazve`|e, pa se ve} intuitivno mo`ete radovati.

Mesec u va{em znaku uti~e na promene raspolo`ewa i okru`ewa.

Podlo`ni ste tu|im uticajima.

TRI^-TRA^

Telo vizit-karta Iako smo glumicu Megan Foks razgoli}enu videli ve} hiqadu puta, wene nove fotografije za Armani su pravi melem za o~i.

I dok obo`avaoci mogu samo da gledaju slike, glumac Brajan Ostin Grin ovu rasnu lepoticu gleda u ku}i svaki dan, a wihovoj burnoj, dugoj i temperamentnoj vezi ne nazire se kraj.

Megan, koja je nekoliko puta progla{ena najseksepilnijom `enom sveta, svesna je svog seksepila i ka`e: „Sa svojim telom mogu da postignem {ta god po`elim�.

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

1

Sombor

0

Kikinda

1

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zrewanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

2

Vr{ac

1

Srbija Beograd

2

Kragujevac

1

K. Mitrovica

3

Ni{

2

VIC DANA

Evropa

SA SLABIM SNEGOM

Madrid

NOVI SAD: Ponedeqak hladno i obla~no vreme uz povremeni slab sneg. Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura Rim od -1 ujutru do 1 stepen popodne.

London VOJVODINA: Hladno i obla~no vreme uz povremeni slab sneg. Vetar u skretawu na severni i severozapadni, slab. Pritisak iznad normale.

Cirih Minimalna temperatura od -2 do 0, a maksimalna od 0 do 2 stepena.

Berlin SRBIJA: Hladno i obla~no vreme uz povremeni slab sneg. Koli~ina padavina mala pa je samo ponegde mogu}e da padne par cm snega. Vetar ujuBe~ tro jugoisto~ni, a zatim slab severni i severozapadni. Pritisak iznad Var{ava normale. Minimalna temperatura od -3 do 0, a maksimalna od -1 u Timo~Kijev koj Krajini do 3 stepena na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Tokom cele sedmice hladno i Moskva prete`no obla~no uz povremen slab sneg u utorak i sredu i vrlo malu koOslo li~inu padavina. Samo ponegde mo`e pasti par cm snega. Hladnije }e biti u drugoj polovini sedmice uz temperaturu malo ispod nule tokom ce- St. Peterburg log dana u mnogim predelima.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Ve}ina hroPariz

ni~nih bolesnika mo`e ose}ati tegobe zbog vremena, pa je korisno da se pridr`avaju saveta lekara. Mogu}e su meteoropatske reakcije u formi glavoboqe i reumatskih bolova. Dodatni oprez se preporu~uje u saobra}aju.

Minhen

12 12 7 3 2 5 -3

Nakon lude no}i pita momak devojku: - Ajde reci mi koliko si ih imala do sad?

Ona }uti namrgo|ena.

Nakon 2 sata }utawa on ka`e: - Oprosti, nije trebalo da postavim to pitawe, sram me bilo, jesi jo{ quta na mene?

- ]uti, budalo, brojim.

-10

SUDOKU

-15 -6 -12 12 7

3

5

8

2

6

3

Budimpe{ta

1

Stokholm

-4

7 8

5

4

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

158 (-12)

Slankamen

474 (-4)

Apatin

226 (-13)

Zemun

546 (-6)

Bogojevo

216 (-9)

Pan~evo

544 (-3)

Smederevo

622 (0)

Ba~. Palanka 261 (-9) Novi Sad

340 (-8)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

4 2 7 5 9 1 8 3 6 TISA

5

SAVA

N. Kne`evac

609 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

603 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

492 (0)

Tendencija opadawa

Titel

509 (-3)

NERA

Hetin

360 (-30)

226 (-8)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 660 (-12) Beograd

8

Kusi}

6

9

8 5 1 3 6 7 4 9 2

1

3 9 6 8 2 4 1 5 7 5 7 2 6 1 9 3 4 8

505 (-6)

6

Tendencija stagnacije

7

5

1

8

5

1 6 8 4 7 3 9 2 5

6

4

9 3 4 2 8 5 6 7 1 6 1 9 7 4 2 5 8 3

110 (-20)

9 7

8 3

1

2

2 8 5 9 3 6 7 1 4

5

7 4 3 1 5 8 2 6 9 Re{ewe iz pro{log broja