Dnevnik 18.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 18. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22961 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VODA IZAZVALA VANREDNO STAWE PO VOJVODINI

Sru{ilo se na desetine ku}a Banat pu{ta ku}i Sentu, Adu i Kawi`u

str. 2

NASLOVI

Foto: M. Mitrovi}

NOVE REGISTARSKE TABLICE JO[ JEDAN KORAK KA NOVIM OKRUZIMA

Me{tani Elemira, sela udaqenog nekoliko kilometara od Zrewanina, posledwih dana nemaju miran san. Usled nabujalih povr{inskih i podzemnih voda, sru{eno je na desetine ku}a, a mnoge su poprili~no o{te}ene i najverovatnije ih o~ekuje ista sudbina. Najkriti~nije je u severnom delu sela, ~iji `iteqi pro`ivqavaju pravu kataklizmu, nemo}ni da se odupru razarawu prirodnih sila.

U delu grada Mala kompetencija u Senti nado{le povr{inske vode zadaju glavoboqe `iteqima jer su poplavile ulice i u{le u ku}e, ~iji se zidovi zbog vlage sle`u i pucaju. str. 11 i 15

Sunce zavolelo januar

Politika 3 Srbiji treba personalni izborni sistem

Ekonomija 4 Cene rastu, a dr`ava samo planira 5 Gas poskupquje kad nas ogreje sunce

Tre}e doba 6 Ceo sistem na ve{ta~kom disawu

Duplirano u~e{}e za kredit str. 4

Novi Sad

KWIZI „ONO [TO ODUVEK @ELI[” PRIPALO PRIZNAWE ZA ROMAN GODINE

8 Sviwski grip ~ekao kraj raspusta?

Foto: R. Hayi}

Vojvodina 11 Ko redovno pla}a komunalije, dobije za sahranu

Crna 12 Srbiji izru~en Bogdan Markovi}

Dru{tvo 15 Neispuwena obe}awa prazne u~ionice

NOVI USLOVI ZA SUBVENCIONISANE STAMBENE ZAJMOVE

Najvi{a temperatura 12 °S

SPORT

str. 16 – 20

NOLE, VIKTOR I JANKO ODLI^NO STARTOVALI U AUSTRALIJI

NAVIJA^I IZABRALI VOJVODININ TIM DECENIJE

VO[A SUTRA PROTIV PRO REKA

SLANOBARCI @ELE U ELITU

PARTIZAN KRENUO U NOVI POHOD NA DUPLU KRUNU

Ninova nagrada Gordani ]irjani}

str. 21

POLITIKA

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

c m y

2

NOVE REGISTARSKE TABLICE JO[ JEDAN KORAK KA NOVIM OKRUZIMA

EVROPSKA UNIJA

EP danas ratifikuje SSP sa Srbijom Evropski parlament danas bi trebalo da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbija – Evropska unija, {to je do sada u~inilo 11 zemaqa ~lanica Unije. Da bi Sporazum stupio na snagu, potrebno je da ga ratifikuje jo{ 16 zemaqa ~lanica.

Me|utim, ratifikacija SSP-a nije preduslov za dobijawe statusa kandidata. Direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi} ranije je ocenila da }e ratifikacija Sporazuma u Evropskom parlamentu biti zna~ajan signal iz te institucije za Srbiju, ali i za ~lanice EU koje ga jo{ nisu ratifikovale.

Od zemaqa koje jo{ nisu ratifikovale sporazum, Beograd o~ekuje da proces ratifikacije u ~etvrtak bude okon~an u Nema~koj, gde je po~eo u decembru, dok se u Francuskoj ratifikacija SSP-a

sa Srbijom o~ekuje u aprilu. Srbija se suo~ava s problemima u procesu ratifikacije u nekoliko zemaqa. U Holandiji, koja, ina~e, uslovqava evropsku integraciju Srbije punom saradwom s Ha{kim tribunalom, Sporazum je prosle|en parlamentu ali za sada ne postoji ve}ina za wegovu ratifikaciju, dok je u Belgiji ta procedura komplikovana i Sporazum mora da pro|e kroz {est parlamenata.

Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije potpisan je 29. aprila 2008. godine. Ministri EU odobrili su ratifikaciju 14. juna 2010. godine. Devet dana nakon toga, 23. juna, {panski parlament prvi je ratifikovao Sporazum sa Srbijom. Osim [panije, Sporazum su do sada ratifikovali i Malta, Bugarska, Italija, Estonija, Slova~ka, Slovenija, Luksemburg, Ma|arska, Austrija i Kipar.

O Upitniku 27. januara Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi} iznela je ju~e o~ekivawe da }e Vlada Srbije 27. januara, na redovnoj sednici, usvojiti odgovore na Upitnik Evropske komisije, koji bi 31. januara trebalo da budu uru~eni evropskom komesaru za pro{irewu [tefanu Fileu. Ona je novinarima u Vladi Srbije rekla da se mo`e o~ekivati da ~etiri do {est nedeqa po uru~ivawu odgovora iz Evropske komisije stignu dodatna pitawa, a potom i verifikacione

komisije. „O~ekujem da bude dosta dodatnih pitawa“, navela je Milica Delevi}, i podsetila na to da je Srbija, od svih zemaqa koje su pro{le ovaj korak u procesu evropskih integracija, dobila najkra}i rok za odgovore na Upitnik. Evropski komesar za pro{irewe [tefan File uru~io je premijeru Srbije Mirku Cvetkovi}u Upitnik Evropske komisije s 2.483 pitawa 24. novembra, a na osnovu odgovora bi}e procewena spremnost Srbije za dobijawe statusa kandidata.

Odbor posle Vlade – Odbor Skup{tine Srbije za evropske integracije razmatra}e u petak, 28. januara, odgovore Srbije na pitawa Evropske komisije – najavio je ju~e predsednik tog odbora Laslo Varga. On je Tanjugu rekao da je na sednicu pozvao potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idara

KPS oduzima nove tablice Kosovska policijska slu`ba (KPS) na severu Kosova nastavila je ju~e da primewuje zabranu kretawa vozila s novim registarskim tablicama Srbije s po~etnim slovima gradova na Kosovu. „Uredba ministra unutra{wih poslova Kosova odnosi se samo na nove registarske tablice koje se izdaju u Srbiji s inicijalima gradova s Kosova“, izjavio je portparol KPS-a u Kosovskoj Mitrovici Besim Hoti „Kontakt plus“ radiju. Na pitawe kakva je procedura za gra|ane posle oduzimawa tablica, Hoti je rekao da se oni zakonski tretiraju kao da su upravqali neregistrovanim vozilom. Po wegovim re~ima, vozilo mora biti propisno registrovano onako kako je propisano u Zakonu o bezbednosti saobra}aja Kosova i, naravno, po naredbi koju je izdala Vlada Kosova za nastavak i odobrewe starih tablica.

Ivanovi} tra`i pomo} Euleksa Dr`avni sekretar Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je da od Euleksa o~ekuje da stavi van snage odluku o zabrani kori{}ewa novih srpskih registarskih tablica, ili da izvr{i pritisak na ministra policije Kosova Bajrama Rexepija da tu odluku povu~e. „Odluka o zabrani novih srpskih tablica je nezakonita i neprimenqiva, osim ako neko ne `eli namerno da isprovocira incidente na severu Kosova”, rekao je Ivanovi} za Radio „Kontakt plus“. Problem je i u realizaciji odluke s obzi-

\eli}a da bi ~lanovima tog tela predstavio odgovore na pitawa iz Upitnika EK-a.

– Ciq je da Skup{tina u okviru Odbora raspravqa i u nekoj formi zakqu~ka izjasni se o odgovorima. O~ekujem jednu normalnu i dobru raspravu i da odgovori budu podr`ani – rekao je Varga. rom na to da, kako je podsetio, srpsko stanovni{tvo sebe do`ivqava kao pripadnike dr`ave Srbije i sasvim je logi~no da u tom kontekstu usvaja dokumenta i registarske tablice Srbije. Po wegovim re~ima, Albanci jednostranim potezima ote`avaju situaciju na Kosovu i politi~ki je optere}uju.

Zabrinutost na severu Na~elnik okruga i predsednici op{tina sa severa Kosova odr`ali su ju~e u Kosovskoj Mitrovici sastanak posle kojeg su novinarima izjavili da }e nedavna odluka MUP-a Kosova o zabrani upotreba novih srpskih tablica destabilizovati sever Pokrajine. Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Krstimir Panti} upozorio je na to da najnoviji potezi Albanaca prete da ozbiqno ugroze situaciju na severu Kosova a da to ~ine da bi skrenuli pa`wu s izve{taja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini qudskim organima na Kosovu. On je rekao da je upu}en apel pripadnicima me|unarodne zajednice, posebno pripadnicima Euleksa, da stave van snage odluku odlaze}eg ministra unutra{wih poslova Vlade Kosova Bajrama Rexepija o oduzimawu tablica. Panti} je naglasio da Srbi od Euleksa o~ekuju da radi svoj posao jer su zadu`eni za vladavinu prava i da }e, ako to ne bude slu~aj, op{tina Kosovska Mitrovica prekinuti komunikaciju s wima. Predsednik op{tine Zve~an Dragi{a Milovi} pozvao je gra|ane u op{tinama na severu da budu mirni, strpqivi i da sami ne preduzimaju nikakve akcije.

Banat pu{ta ku}i Sentu, Adu i Kawi`u Uredba kojom su uvedene nove registarske tablice donela je i neke nove oznake, do sada nepostoje}e u Srbiji.

Op{tine poput Kawi`e, Sente i Ade i nekih drugih, sada imaju svoj saobra}ajni kod, {to }e doprineti i wihovoj boqoj vidqivosti, osim {to }e rasteretiti neke od op{tina pod koje su ove ranije potpadale.

Uz to, uvo|ewe tih lokalnih samouprava u red onih sa sopstvenom saobra}ajnom oznakom korak je i ka ispravqawu granica upravnih okruga u Vojvodini, na {ta ve} dugo apeluje Savez vojvo|anskih Ma|ara.

Po re~ima {efa poslani~ke grupe SVM-a u Skup{tini Srbije Balinta Pastora, veoma je va`no to {to su pravilnikom o registarskim podru~jima Kawi`a i neke druge op{tine dobile svoju oznaku.

– Na sastanku SVM-a i SPS-a u maju dogovoreno je da Ada i Senta dobiju svoju, zajedni~ku oznaku i otarase se kikindskog prefiksa. To je sada ispo{tovano pa `iteqi ove dve op{tine kona~no i vidqivo pripadaju Ba~koj, gde i jesu, a ne Banatu, od kojeg ih deli reka – ka`e Pastor. [to se promene upravnih okruga ti~e, Pastor ka`e da uskoro o~ekuje razgovor s ministrom Milanom Markovi}em, kada bi trebalo da bude postignut dogovor o vra}awu Sente i Ade u ba~ki okrug.

– Postignut je dogovor izme|u predsednika DS-a Borisa Tadi}a i prvog ~oveka SVM-a I{tvana Pastora da se pristupi izmenama uredbe o

upravnim okruzima. Ne samo privrednoj i po geografskoj i zbog Severnobanatskog i Sesvakoj drugoj logici. vernoba~kog okruga ve} i zbog Pastor ka`e da je, nakon nekih drugih u Vojvodini gde {to je 1992. godine tada{wi postoje nelogi~nosti, koje Milo{evi}ev re`im uveo ovasputavaju wikve okruge, dohov razvoj i Boris Tadi} i I{tvan neto mnogo proote`avaju `ipisa, a da su izPastor dogovorili su gra|eni na tavot gra|anima se da promena podele kvoj podeli.

– ka`e Pastor.

– Treba prome– Zakon o na okruge usledi brzo, niti mnogo privrednim koiako je tema veoma propisa da bi morama smo uskomplikovana se do{lo do peli da izmeninormalnog mo i sada firstawa u ova dva okruga. Norme iz Ade, Sente i Kawi`e malno stawe je ono u kojem su pripadaju Regionalnoj komori ba~ke op{tine u Severnoba~u Subotici, a ne u Kikindi. kom okrugu, a banatske u ovom Uspeli smo da izbegnemo i nedrugom. To je ispravno i po logi~nosti do kojih je moglo

do}i da nije usvojen jedan od na{ih amandmana na Zakon o prostornom planu 2010–2020. Taj dokument je veoma va`an, a koncipiran je na sada{woj podeli okruga koji ne vaqaju. Prihva}en je na{ amandman da, ukoliko okruzi uskoro budu revidirani, u roku od jedne godine }e se mewati i prostorni plan – obja{wava Pastor.

Po wegovim re~ima, SVM trenutno pregovara s politi~kim partnerima o ovom pitawu i svesni su toga da je promena okruga tek po~etak.

– Posle toga strpqivo treba mewati sve zakone i druge propise koji u sebi imaju lo{u podelu okruga – najavquje Pastor.

Na{ sagovornik ka`e da su se Tadi} i I{tvan Pastor dogovorili da promena podele na okruge usledi brzo iako je tema veoma komplikovana jer je nelogi~nosti s dosada{wom podelom previ{e.

Promenama granica upravnog okruga na severu zemqe ne protivi se javno nijedna stranka.

Ada, Kawi`a i Senta su vezane za Suboticu istim pozivnim brojem. Osim toga, Vi{i sud i Vi{e tu`ila{tvo u Subotici tako|e pokriva ove tri op{tine. Veliki broj sredwo{kolaca, posebno iz Ade i Kawi`e, {kolovawe nastavqa u Subotici, a i na le~ewe dolaze u suboti~ku regionalnu bolnicu. Odnedavno vezuje ih i Regionalna privredna komora, a pojedina~ne op{tine dobile su i na vidqivosti dobijawem registarskih oznaka, ~ime su se na jo{ jedan na~in „odlepile“ od Kikinde kojoj su dopale podelom okruga iz 1992. godine.

P. Klai}

LDP predlo`io izmene Zakona o akcizama Liberalno-demokratska partija uputila je ju~e u skup{tinsku proceduru predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama, kojim je predvi|eno da se akcize na motorne benzine, dizel-goriva i te~ni naftni gas smawe i vrate na nivo od pre 1. januara, izjavio je predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi}. „Ako bude usvojen predlog zakona LDP-a, ve} tokom nedeqe je mogu}e odr`ati hitnu sednicu parlamenta i usvojiti re{ewe po kojem bi motorni benzini pojeftinili 4,8 dinara po litru, a sva dizel-goriva za 4,5 do 6,5 dinara po litru. Te~ni naftni gas bio bi jeftiniji za 2,7 dinara“, rekao je Jovanovi} u izjavi dostavqenoj medijima.

Jovanovi}, koji je i {ef poslani~ke grupe LDP-a u Skup{tini Srbije, kazao je da je predlo`enim izmenama predvi|eno da se smawe nedavno uve}ane akcize, kao i da se ukine dvojni re`im po kojem su akcize na kvalitetnije uvozne derivate bile znatno vi{e u odnosu na one koje proizvodi NIS „Gaspromweft“. On je dodao da je predlo`eno da zakon stupi na snagu odmah po objavqivawu u „Slu`benom glasniku“. On je dodao da LDP s 12 poslanika ne mo`e sazvati sednicu parlamenta u vanrednom zasedawu, ali da su na potezu druge stranke, pogotovo „one koje sebe predstavqaju kao proevropske“.

VESTI Francuski – jezik Evrope Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}, ambasador Francuske Fransoa-Gzavije Denio i ambasadorka Belgije Deniz de Hauer potpisali su ju~e u Beogradu memorandum na osnovu kojeg }e 400 dr`avnih slu`benika u~iti francuski jezik. Po potpisivawu memoranduma, Jeremi} je naglasio da {to vi{e qudi u Srbiji, a posebno administracija, bude govorilo francuski, Srbija }e pre postati ~lanica Evropske unije, a srpski jedan od wenih zvani~kih jezika.

– Mi imamo jednu izreku – govori srpski da te ceo svet razume. Istina je da mo`emo re}i – govori francuski da te ceo svet razume – rekao je Jeremi}, istu~i}i da je francuski svetski jezik koji se govori na svim kontinentima. – To je jezik kojim

Evropa govori. To je jezik kojim Evropa misli.

„Dveri” postaju stranka?

Organizacija Srpski sabor „Dveri“ planira da se aktivno ukqu~i u politi~ki `ivot i iza|e samostalno, sa svojom listom, na naredne parlamentarne izbore, pi{e novosadski nedeqnik „Akter“. Ciq tog politi~kog projekta, pod nazivom „Srbija dva“, je da postanu prepoznatqivi i privla~ni bira~ima demohri{}anske orijentacije desnog centra. Na poku{aj „Aktera“ da zvani~no dobiju potvrdu wihovog u~e{}a na narednim izborima, u Srpskom saboru „Dveri“ su saop{tili da u ovom trenutku ne `ele da se ogla{avaju o prerastawu u politi~ki pokret i da }e o tome pravovremeno obavestiti javnost.

„Ukoliko Vlada i poslanici vladaju}e koalicije iskreno priznaju gre{ku koju su napravili, onda ve} danas svojim potpisima ili aktom Vlade mogu sazvati sednicu Skup{tine“, rekao je lider LDP, dodaju}i da bi to zna~ilo da zakon mo`e biti usvojen tokom ove sedmice. „Ako takve spremnosti ne bude, to }e biti dokaz da stranke koje su glasale za {tetan energetski sporazum s Rusijom, interese iz tog posla stavqaju iznad potreba gra|ana, razvoja slobodne konkurencije, demonopolizacije tr`i{ta, po{tovawa obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i ulaska Srbije u Evropsku uniju“, rekao je Jovanovi}.

Po~asna konzulka Sri Lanke savetnica Crnogorcima Qiqana Miqani}-Kasim imenovana je za savetnika predsednika Crnogorske partije Nenada Stevovi}a, saop{tila je Pres-slu`ba Crnogorske partije, ~ije je sedi{te Novom Sadu.

Qiqana Miqani}-Kasim je po~asna generalna konzulka Sri Lanke u Beogradu od 1995. godine, a predsednika Crnogorske partije savetova}e u oblasti me|unarodnih odnosa, navodi se u saop{tewu.

Ro|ena je u Nik{i}u, a Pravni fakultet zavr{ila je na Univerzitetu u Beogradu.

S. N.

Nikoli} s arapskim ambasadorima Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} istakao je ju~e u razgovoru s ambasadorima arapskih zemaqa potrebu za unapre|ewem ekonomske i politi~ke saradwe izme|u arapskih dr`ava i Srbije. „Poseban akcenat stavqen je pre svega na ponovno ukqu~ivawe srpskih gra|evinskih preduze}a na arapska tr`i{ta“, navodi se u saop{tewu SNS-a. Ambasadori arapskih dr`ava izrazili su zadovoqstvo susretom s Nikoli}em i, kako su se saglasili svi u~esnici sastanka, potrebom da se dobri odnosi izme|u zemaqa unapre|uju i pro{iruju i u narednom periodu.

POLITIKA

DNEVNIK

PROFESOR FPN-a ZORAN STOJIQKOVI] ZA „DNEVNIK“

Srbiji treba personalni izborni sistem – Niti Srbija treba da se pretvori u dvostrana~ki sistem, niti treba da ostane ovako kako jeste – ocenio je za „Dnevnik“ profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Zoran Stojiqkovi}, komentari{u}i u predizbornoj godini sve ve}e polemike o tome koji }e sistem biti primewen tokom predstoje}eg glasawa gra|ana na parlamentarnim izborima.

SPS je optu`io SNS i DS da `ele da uvedu dvopartijski si-

Jednokru`ni ve}inski izborni sistem sigurno bi vodio ka dvopartijskoj Srbiji, dok bi dvokru`ni doveo do podele na dve velika bloka stem u zemqu, a posebno demokrate da su za povratak izbornog sistema protiv kojeg su se borile u doba Milo{evi}a. Kako obja{wava Stojiqkovi}, jednokru`ni ve}inski izborni sistem bi sigurno vodio ka dvopartijskoj Srbiji, dok bi dvokru`ni doveo do podele na dve velika bloka.

Stojiqkovi} je istakao da je mana postoje}eg izbornog sistema u tome {to gra|ani nemaju kontrolu nad time koji }e kandidat s izborne liste u}i u parlament, a ve}inskog u tome {to stranka mo`e osvojiti i 20 odsto glasova, a da ostane bez poslanika

Recept s lokala jo{ nije pro{ao Zoran Stoiqkovi} ka`e da politi~ari jo{ nisu konsultovali stru~nu javnost o izbornom sistemu, ali podse}a na to da je radna grupa u okviru Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu pre godinu i po napravila nacrt zakona po kojem bi se u lokalnoj samoupravi primenio personalni proporcionalni sistem, kakav on predla`e i na republi~kom nivou.

– Taj zakon jo{ uvek nije do{ao do Skup{tine, a na{a namera je bila da isti sistem, kada pro|e na lokalnom nivou, pro|e i na republi~kom – otkriva na{ sagovornik.

– Srbiji danas najvi{e odgovara personalni proporcionalni sistem, koji }e omogu}iti da sve relevantne politi~ke stranke u|u u parlament, a s druge strane, gra|ani }e mo}i da biraju izme|u pojedinaca s imenom i prezimenom – ka`e Stojiqkovi}.

Mir~i}: Smawewe broja poslanika gu{i parlamentarizam – Ukoliko bi broj poslanika u Skup{tini Srbije bio smawen, to bi zna~ilo gu{ewe parlamentarnog `ivota jer bi se tako poo{trili uslovi za ulazak u parlament – izjavio je ju~e predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke za Ju`noba~ki okrug Milorad Mir~i}, na konferenciji za novinare. – Republi~ka vlast, umesto da se bavi re{avawem te{kih `ivotnih problema gra|ana, zajedno sa Srpskom naprednom strankom namerava da promenom Ustava smawi broj poslanika, {to bi bilo pogubno u prvom redu za partije koje predstavqaju nacionalne mawine.

On je ocenio da se takvom inicijativom poni{tava vi{edecenijska borba za uspostavqawe i razvoj parlamentarnog `ivota u Srbiji. Radikali }e se,

kako je najavio, o{tro suprotstaviti ne samo inicijativi za promenu Ustava nego i najavqenom mewawu Zakona o izborima, koje bi zna~ilo „ubijawe vi{estrana~ja u Srbiji“.

– Uvo|ewe ve}inskog izbornog sistema dovelo bi do toga da partije koje na izborima osvoje vi{e od 20 odsto glasova u celoj Srbiji mogu ostati bez predstavnika u parlamentu zbog odnosa snaga u pojedinim izbornim jedinicama – objasnio je Mir~i}. – To je bio izum re`ima Slobodana Milo{evi}a devedesetih godina pro{log veka, {to je tada{wem SPS-u omogu}ilo da bude neprikosnovena partija u parlamentarnom `ivotu jer je s 20 do 30 procenata glasova osvojenih na izborima imao dvotre}insku skup{tinsku ve}inu.

On ukazuje na to da je nakon primedbi Evropske komisije promena postoje}eg izbornog sistema i otklawawe wegovih nedostataka, pre svega instituta blanko ostavki i kontrole partijskih oligarha nad izborima glasa~a, neophodna.

– Me|utim, nije stvar u tome da se izborni sistem mewa na

osnovu toga {ta odgovara velikim ili malim strankama, nego da se optimalizuje ono {to najvi{e odgovara socijalnom i politi~kom profilu Srbije i wenoj politi~ko-administrativnoj podeli, a to je personalni proporcionalni sistem – smatra na{ sagovornik.

On obja{wava da je su{tina takvog sistema da se svaka izborna jedinica podeli na onoliko mesta koliko se bira odbornika ili poslanika i da se na tom, konkretnom bira~kom mestu, bira po ve}inskom sistemu, odnosno da glasa~i mogu „birati po imenu i prezimenu“, a proporcionalnost }e biti o~uvana tako {to }e se glasovi ra~unati proporcionalno.

– Ako Beograd bira sto odbornika, na primer, napravite sto izbornih jedinica u kojima se oni ve}inski biraju, a onda se ukupni rezultati za Beograd prora~unavaju proporcionalno.

To je prava kombinacija, optimalna za Srbiju – isti~e Stojiqkovi}.

Na pitawe da li u su{tini predla`e isto {to i demokrate kada govore o me{ovitom sistemu, Stoiqkovi} obja{wava da je personalni proporcionalni „~ist i kozistentan“.

– Ovo je ~istija varijanta jer bi se svi birali na isti na~in, za razliku od me{ovitog, pa i kombinovanog koji se primewuje u Vojvodini – da se deo odbornika bira po proporcionalnom sistemu, a drugi po ve}inskom – konstatuje na{ sagovornik.

Dragan Milivojevi}

DSS: Preti buvqa pijaca Demokratska stranka Srbije je protiv promene izbornog sistema, jer postoje}i, proporcionalni izborni sistem najboqe odgovara aktuelnoj politi~koj situaciji, izjavio je danas portparol te stranke Petar Petkovi}. On je na konferenciji za novinare rekao da je Srbija mlada demokratija i da bi promena izbornog sistema mogla prouzrokovati situaciju da i „parlament i dr`ava postanu buvqa pijaca na kojoj bi se trgovalo mandatima“. „Srbija je mlada demokratija, a aktuelna vlast ~ini sve kako bi uru{ila demokratski poredak i zbog toga je za{tita stranaka koja postoji sada{wim izbornim sistemom najboqa, jer bi se u suprotnom i parlament i dr`ava pretvorili u buvqu pijacu“, kazao je Petkovi}.On je naglasio da se u demokratskim zemqama izborni sistem ne mewa u predizbornoj godini. „DSS je protiv promene izbornog sistema, posebno pro-

tiv promene za koju se zala`e predsednik Srbije i ni u jednoj demokratskoj zemqi izborni sistem se ne mewa u predizbornioj godini“, rekao je Petkovi}.

Demokratska stranka Srbije }e u~ini}e sve da odbrani Ustav Srbije nastao nacionalnim konsenzusom i voqom naroda Srbije i uverena je da }e propasti sve inicijative za promenu najvi{eg pravnog akta, rekao je Petkovi}. Prema wegovim re~ima, Ustav je brana daqem raspar~avawu dr`ave Srbije i nema sumwe da je sada{wi Ustav najboqi mogu}i Ustav koji dr`ava Srbija ima. „Umesto da se Ustav mewa bilo bi mnogo boqe da se ulo`e sve snage na odbranu nacionalnih, dr`avnih i ekonomskih interesa dr`ave Srbije upravo kao u vreme od 2004. do 2008. kada je u Srbiji vo|ena dr`avotvorna politika koju je predvodio tada{wi premijer Vojislav Ko{tunica“, kazao je Petkovi}.

REKLI SU

Duli}: Zadovoqni smo koalicijom

Ru`i}: Redovni izbori po~etkom idu}e godine

Pastor: Sme{no i neozbiqno

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} izjavio je da u ovom trenutku ne postoje pregovori izme|u DS-a i SNS-a. „Mi smo apsolutno zadovoqni saradwom s koalicionim partnerima i siguran sam u to da }e prva adresa za razgovor biti me|u na{im koalicionim partnerima“, rekao je Duli}. On je, gostuju}i u emisiji B-92 „Utisak nedeqe“, ukazao da, kada je re~ o va`nim pitawima u zemqi, postoje razgovori sa svim politi~kim partnerima, ali se oni de{avaju u parlamentu i na svakodnevnom nivou. On je pozvao SNS da u kritikama vlasti da konkretne predloge za re{avawe konkretnih problema. „Ova vlada je smawila administraciju deset odsto, neprestano donosi zakone i sprovodi ih”, rekao je on, dodaju}i da se nada da }e novi zakon o politi~kim strankama zadati udarac korupciji u politi~kom sistemu.

[ef poslani~ke grupe Socijalisti~ke partije Srbije – Jedinstvene Srbije Branko Ru`i} izjavio je da o~ekuje da }e po~etkom idu}e godine biti raspisani redovni parlamentarni izbori i da }e nova vlada imati kontinuitet u odnosu na realizaciju proklamovanih ciqeva, bez obzira na to ko }e je ~initi.

Ru`i} je, gostuju}i na Televiziji „Pink“, rekao da je rekonstrukcija Vlade opravdana ukoliko dovodi do ve}e efikasnosti wenog rada i realizacije proklamovanih ciqeva, a da bi koalicioni partneri trebalo da se dogovore o tome {ta je u interesu gra|ana i {ta je potrebno da se promeni da bi zemqa i{la napred. „Va`no je da je politi~ka stabilnost uspostavqena, socijalno-ekonomska, na`alost, nije, ali mislim da Vlada ima osnova da to ostvari pred ulazak u EU“, rekao je Ru`i}.

„Nije realno da DS i SNS posle slede}ih izbora formiraju vladu“, izjavio je lider SVM-a I{tvan Pastor. On je, u intervjuu „Novostima“, rekao da je „ta pri~a o velikoj koaliciji DS-a i SNS-a sme{na i neozbiqna. Na pitawe da li bi, ukoliko DS i SNS slu~ajno naprave tu vladu, u{ao u wu, Pastor je rekao da „ako oni naprave vladu, onda im niko ne}e biti potreban, ali ne verujem“. Pastor je tako|e rekao da ne}e biti vanrednih izbora u 2011. godini i da }e oni biti odr`ani na isteku mandata ove vlade, otprilike u martu 2012. On smatra i da su male {anse da }e u koaliciji do}i do dogovora o smawewu broja ministara, kao i da je nerealno da do|e do promene Ustava. „Ne verujem da se Ustav mo`e „~a~nuti“ u bilo kojem delu jer za to ne postoji ve}insko raspolo`ewe u Skup{tini Srbije“, rekao je Pastor.

utorak18.januar2011.

3

IZBORNI SISTEM

CeSID: Izmene na lokalu Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) saop{tio je ju~e da je jedini dokument s novim re{ewima u izbornom sistemu, i to samo na lokalnom nivou, nacrt zakona o izboru odbornika, koji je pripremqen 2008. godine. On predvi|a ~ist proporcionalni sistem, a u tom predlogu je zadr`ana visoka proporcionalnost izme|u broja osvojenih glasova i mandata stranaka koje su u~estvovale na izborima, s cenzusom od pet odsto, navodi se u saop{tewu. Novina u nacrtu zakona su spiskovi s imenima i strana~kom pripadno{}u kandidata o kojima }e se gra|ani pojedina~no izja{wavati, a takvo re{ewe otkloni}e uticaj partija na izbor odbornika, dodaje se u saop{tewu.

Procenat glasova ra~una se na osnovu odnosa ukupnog broja upisanih bira~a u izbornoj jedinici i broja glasova koje je svaki kandidat osvojio, a strana~ka lista uspe{nosti pravi se na osnovu broja glasova koji su dodeqeni kandidatima, dodaje se u saop{tewu. „Ukoliko je neka lista na lokalu osvojila pet mandata, u lokalni parlament ulaze prvih pet kandidata s najve}im procentom osvojenih glasova. Na taj na~in }e se izbe}i dosada{wi problem zatvorenih kandidatskih lista, kada gra|ani nisu znali ko }e ih kasnije predsta-

vqati u lokalnoj skup{tini“, saop{tio je CeSID. Javna rasprava o nacrtu zakona o izboru odbornika organizovana je u aprilu 2009. godine, podsetio je CeSID, i naveo da je u isto vreme pripremqen i nacrt zakona o Dr`avnoj izbornoj komisiji, koji predvi|a profesionalizaciju izborne administracije. Isti~u}i da je uskla|ivawe izbornog zakonodavstva s evropskim standardima uslov za priklu~ewe Evropskoj uniji, CeSID je upozorio na to da je u

izve{taju o napretku Srbije konstatovano da pitawe transparentnog finansirawa politi~kih stranaka jo{ nije re{eno, kao i da princip blanko ostavki naru{ava demokratski kapacitet Skup{tine Srbije.

EU tako|e zahteva depolitizaciju administracije koja je odgovorna za organizaciju izbora, unapre|ewe wenog funkcionisawa, utvr|ivawe pravila za medijsko pra}ewe kampawa i unapre|ivawe transparentnosti u postupcima prebrojavawa glasova, pi{e u saop{tewu.

Zli ne}e postati plemenitiji Lider Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da nacrtom zakona o izboru odbornika, koji je 2008. godine izradio Centar za slobodne izbore i demokratiju, ne}e biti re{ena nijedna od deformacija politi~kog sistema u Srbiji.

– Navodno zli lideri stranaka ne}e postati plemenitiji ako se do temeqa uni{ti dosada{wi sistem, niti }e gra|ani vi{e uticati na politi~ki `ivot ako se od wih bude tra`ilo da glasaju po sistemu koji nigde ne postoji, koji ne razumeju, i to tako {to }e ~itati kwigu s nekoliko stotina ili hiqada kandidata na samom bira~kom mestu – rekao je Jovanovi} Tanjugu.

Srbiji, po re~ima lidera LDP-a, treba {to jednostavniji zakon, a ne „komplikovana mimikrija koja }e gra|anima dodatno zgaditi demokratske institucije i oterati ih s birali{ta“. LDP, kako je istakao, nema ni{ta protiv toga da se odmah ukinu vlasni{tvo stranaka nad mandatima i blanko ostavke ni protiv profesionalne izborne komisije, ali je protiv toga da se, zbog potreba „nekoliko samozvanih stru~waka i stranaka“, razara i ubija politi~ki `ivot.

– CeSID-ovim predlogom ne}e biti smawen uticaj rukovodstva stranaka na izbor budu}ih odbornika i poslanika, budu}i da }e stranka odlu~ivati o tome ko }e od kandidata s liste biti kandidat u kojoj izbornoj jedinici, a kandidate za koje `eli da budu izabrani delegira}e u one jedinice u kojima ima najve}u podr{ku – objasnio je Jovanovi}.

CeSID-ov nacrt zakona, po wegovim re~ima, nije sprovodiv na lokalnom nivou, a jo{ gore posledice po politi~ki sistem bi bile ako bi se on primenio i na izborima za Skup{tinu Srbije.

– CeSID ne mo`e da odgovori na nekoliko vrlo jednostavnih pitawa i zbog toga iznosi neistine i falsifikate ~iwenica. Naravno da ovaj sistem u sebi ima elemente ve}inskog, jer }e po wemu teritorija op{tine ili Srbije, u zavisnosti od izbora, biti fizi~ki podeqena na izborne jedinice i svaki od kandidata }e biti kandidat u jednoj od wih – naveo je Jovanovi}, i dodao da }e granice i veli~inu tih jedinica odre|ivati trenutna politi~ka ve}ina, a to zna~i da }e sve parametre kreirati po svojim potrebama.

URS za proporcionalni sistem Funkcioner Ujediwenih regiona Srbije Vlajko Seni} izjavio je ju~e da proporcionalni izborni sistem boqe odslikava izbornu voqu gra|ana u politi~ki razu|enoj zemqi kakva je Srbija. Seni} je na konferenciji za novinare rekao da }e vreme mo`da doneti ukrupwavawe politi~ke scene u Srbiji, da URS ne be`i i da se ne pla{i od dvopartijskog sistema, ali da ne vidi mogu}nost da takav sistem bude uveden „partijskim dekretom“.

– URS ne strahuje za svoju budu}nost i ne vidi sebe kao politi~ku stranku ili koaliciju

koja se pla{i dvopartijskog sistema, ali ne vidimo mogu}nost da takav sistem bude uveden nekakvim dekretom zainteresovanih politi~kih stranaka i nezavisnih politi~kih analiti~ara – rekao je Seni}, i dodao da je takav sistem u zemqama u kojima postoji za`iveo kao rezultat procesa i vremena, a ne „nekakvog naloga s politi~kog vrha“. – Za URS je kqu~na stvar u okviru promena izbornog sistema ukidawe blanko ostavki, kao i da se naredni lokalni izbori odr`e po principu direktnog izbora gradona~elnika.

4

EKONOMIJA

utorak18.januar2011.

KOOPERANTI PRIVREMENO ODUSTALI OD BLOKADE „DIJAMANTA”

Do{lo vreme za naplatu dugova?

Vlasnik poqoprivrednog preduze}a “Raca” iz Zrewanina Dragan Raca odustao je od ju~era{weg ponovnog blokirawa prilaza Industriji uqa “Dijamant” jer je, kako je izjavio za “Dnevnik”, menaxmentu najve}e uqare na Balkanu dao novi rok do srede da mu isplati dugovawa. Raca je u petak naredio svojim radnicima da s tri kamiona blokiraju fabri~ke ulaze, a na

sam im dao novi rok. Ako ne pristanu da isplate dug, zahteva}u da mi vrate robu koju sam im isporu~io. Ukoliko i to odbiju, onda }e uslediti prava blokada, ali ne kamionima, ve} }u pred fabriku dovesti 500600 qudi, odnosno kooperanata – poru~io je Raca.

Na tvrdwe iz uqare da mu “Dijamant” ne duguje ni dinara, on odgovara izvo|ewem svoje ra-

DNEVNIK U 2011. INFLACIJA OKO 7,5 POSTO

Cene rastu, a dr`ava samo planira – Analiti~ari Rajfajzen banke o~ekuju umeren ekonomski rast u Srbiji u 2011. od oko 2,5 posto, a procewuje se da bi inflacija na kraju godine mogla biti ne{to iznad gorwe granice ciqa za 2011, oko 7,5 posto – izjavio je zamenik predsednika Izvr{nog odbora te banke Zoran Petrovi}. – Na{e su procene da }e dinar nastaviti da slabi prema evru i tokom 2011. i o~ekuje se da }e procenat slabqe-

wa dinara biti razlika izme|u inflacije u Srbiji i EU. On je naveo da, imaju}i u vidu izazove s kojima }e se Narodna banka Srbije sretati ove godine, o~ekuje restriktivniju monetarnu politiku.

– Centralna banka ima uzak prostor za delovawe jer, s jedne strane, ako bude mnogo restriktivna, to mo`e blagotvorno delovati na smawewe inflacije ali i

nepovoqno na ekonomski rast – rekao je Petrovi}.

Govore}i o ka{wewima u otplati kredita, Petrovi} je naglasio da je dobro {to je usporen trend rasta lo{ih kredita u ukupnim plasmanima, ali je lo{e {to je wihovo u~e{}e u kreditima u Srbiji ve}e od 17 odsto, {to je vrlo visok procenat u odnosu na druge zemqe.

Po wegovim re~ima, posebno zabriwava to {to je gotovo svaki

~etvrti kredit privrede problemati~an sa stanovi{ta naplate, i to }e biti veliki izazov za banke u narednom periodu.

NOVI USLOVI ZA SUBVENCIONISANE ZAJMOVE

Duplirano u~e{}e za stambeni kredit Uqara sve isplatila Direktor sektora marketinga i razvoja u “Dijamantu” Vladimir Milovi} tvrdi da je fabrika jo{ u toku otkupa, odnosno u septembru i oktobru 2010. godine, po osnovu istavqenih predra~una, izmirila sve svoje obaveze prema Raci i robu zaprimila u svoja skladi{ta. Milovi} je izrazio `aqewe zbog posledwih doga|aja. tako radikalan potez odlu~io se po{to mu “Dijamant”, po wegovim tvrdwama, ve} nekoliko meseci duguje oko 50 miliona dinara za suncokret i soju. Jedan od najve}ih kooperanata zrewaninske uqare u petak posle podne je povukao svoje kamione, na ~ije mesto su, odmah zatim, do{la teretna vozila “Dijamanta”. Uqarini kamioni bili su parkirani oko fabri~kog kruga tokom celog vikenda i ju~e ujutro da bi spre~ili Racu da opet prepre~i ulaze i onesposobi ostale kooperante da isporu~e sirovine.

– Re~eno mi je da je generalni direktor “Dijamanta” @eqko Brozovi} bio odsutan i da se u ponedeqak vra}a na posao. Zato

~unice. Kako ka`e, svojevremeno je ovoj fabrici, u vlasni{tvu hrvatskog koncerna “Agrokor”, isporu~io 7.000 tona suncokreta i soje.

– Vrednost te robe je oko 300 miliona dinara, a oni su do sada uplatili 243 miliona. [ta je s razlikom? Uostalom, svu dokumentaciju o tro{kovima i pla}awu predao sam Tu`ila{tvu i policijskom odeqewu za privredni kriminal – naveo je Raca, koji, osim {to se samostalno bavi proizvodwom `itarica, ve} godinama u~estvuje i kao posrednik izme|u “Dijamanta” i sredwobanatskih ratara kojima redovno ispla}uje novac za preuzetu robu. @. Balaban

U SEVERNOBA^KOM OKRUGU LANE 1.850 NOVOZAPOSLENIH

Nekvalifikovanih najvi{e bez posla Na podru~ju Severnoba~kog okruga preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Subotici u pro{loj godini posao je na{lo 1.850 lica. Ve}ina programa zapo{qavawa realizova}e se i u ovoj godini. Novina je da }e se u to ukqu~iti i suboti~ka lokalna samouprava.

Najte`e do posla dolaze marginalizovane grupe – mladi neobrazovani, `ene samohrani roditeqi, interno raseqena lica i Romi. Kada je re~ o stepenu obrazovawa, posao najte`e dobijaju qudi s osnovnom {kolom bez kvalifikacije. Po re~ima direktora NSZa – filijale Subotica Zlatka Pani}a, udeo lica bez kvali-

Srbije i pokrajinskog buxeta, nastavimo uspe{no ove aktivnosti na zapo{qavawu. Raduje i informacija da se prvi put suboti~ka lokalna samouprava

Stari zahtevi po starim pravilima Svi gra|ani koji su podneli zahtev za subvencionisani stambeni kredit tokom pro{le godine, bi}e re{avani po pravilima koja su va`ila na dan podno{ewa zahteva. To, izme|u ostalog, zna~i, da }e u xepu morati imati upola mawe ke{a od onih koji zahtev podnesu ove godine – samo pet odsto vrednosti stana. dobiti iskqu~ivo gra|ani koji su dr`avqani Srbije, stari u trenutku podno{ewa zahteva za kredit izme|u 23 i 45 godina, s tim {to je dr`ava malo pomerila gorwu starosnu granicu do koje kredit mora da se otplati – sada iznosi 70 godina. To zna~i da }e se onim malo starijim gra|anima produ`iti rok vra}awa kredita: ako imaju, na primer, 45 godina, mo}i }e da uzmu zajam na 25 godina, {to zna~i i mawu

mese~nu ratu. Na subvencionisani stambeni kredit mogu ra~unati oni koji imaju do 120.000 dinara mese~no, uz uslov da nemaju nekretninu u vlasni{tvu ili da ve} nisu korisnici nekog stambenog kredita, izuzev za adaptaciju.

Subvencionisani stambeni krediti daju se na maksimalni rok od 30 godina, s tim da se 75 odsto kredita otpla}uje 25 godina poslovnoj banci i na taj iz-

nos se pla}a kamata ({estomese~ni euribor plus 4,9 odsto na godi{wem nivou). I nadaqe su pare koja se dobiju iz buxeta, a koje su predvi|ene za naplatu u posledwih pet godina, po isteku ban~inog kredita, oslobo|ena pla}awa kamate. Princip dobijawa kredita je isti kao do sada: pozajmicu odobrava banka, koja daqe reguli{e sve poslove oko u~e{}a dr`ave i osigurawa stambenog kredita kod Nacionalne korporacije. U Korporaciji tvrde da predmete obra|uju svakodnevno i po pristiglom redosledu.

Iako je za ovu godinu odobreno 900 miliona dinara mawe nego lane, u Korporaciji komentari{u da }e to biti dovoqno para jer je kriza u tolikoj meri pogodila gra|ane da pritisak na kredite jewava i broj zahteva je u padu. S druge, pak, strane, gra|ani bez stana se nadaju izgradwi jeftinijih stanova, pa ~ekaju da taj program za`ivi u svim mestima {irom Srbije jer, koliko god da investitori tvrde da je cena kvadrata pala na dowu granicu, ona je jo{ uvek visoka za plitki podstanarski xep.

R. Dautovi}

14. 01. 2011.

1.325,23559

Stanovi dobijaju paso{e Prvi paso{i energetske efikasnosti, kojima }e biti precizirana potro{wa energije u zgradama, bi}e uvedeni u Srbiji u prvoj polovini ove godine, re~eno je ju~e na okruglom stolu o energetskoj efikasnosti u visokogradwi.

– Uvo|ewe paso{a energetske efikasnosti sprovodi se uskla|ivawem na{ih zakona s di-

rektivom Evropske unije da bi se pomoglo unapre|ewe energetske efikasnosti – rekao je predsednik In`ewerske komore Srbije Dragoslav [umarac.

On je kazao da }e svaka zgrada imati paso{ koji }e govoriti o tome kolika je potro{wa energije za grejawe, hla|ewe i osvetqewe.

– Osim dosada{weg uticaja lokacije na cenu stana, sada }e biti zna~ajno i koliko zgrade tro{e energije – rekao je [umarac.

On je dodao da uvo|ewe paso{a energetske efikasnosti ne}e uticati na pove}awe prodajne cene kvadrata stambenih zgrada ve} da }e do}i do u{tede potro{we energije u Srbiji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Cena

19,86

338

1.473.004

11,35

18.930

13.804.053

Soko Nada [tark, Beograd

11,11

2.000

260.000

6,34

7.996

3,58 Promena %

2.258 Cena

3.909

2.630.560

27.960

3.131.500

4.014.127

Energoprojekt holding, Beograd

0,86

940

5.004.063

386.161 Promet

Agrobanka, Beograd

6,34

7.996

4.014.127

Imlek, Beograd

1,00

1.919

312.850

Soja protein, Be~ej

3,41

910

3.625.570

Univerzal banka, Beograd

Poqoprivr. preduze}e, Bezdan

-11,94

317

15.216

-7,41

2.500

240.000

Meser Tehnogas, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Soja protein, Be~ej Panon, Crvenka Veterinarski zavod, Subotica

-2,04 Promena % 1,25 0,07 3,41

5.845 Cena 485 3.054 910

Promet

5,11

21.686

603

Cena

-0,79

3.098

-2,11

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-11,99

Privredna banka, Beograd

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Zlatica, Lazarevo

Pro - ing, Novi Sad

BELEX 15 (702,83 1,85)

Promet

Bambi Banat, Beograd

DIN fabrika Duvana, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

opredelila za to da iz sopstvenih para finansira programe za zapo{qavawe sa ~etri miliona dinara – ka`e Pani}.

Ova godina trebalo bi da bude i godina zapo{qavawa invalida. Kroz akcije NSZ-a lane je posao na{lo 71 lice, {to je tri puta vi{e nego 2009. godine.

Promena %

Panon, Crvenka

Agrobanka, Beograd

Najte`e do posla dolaze marginalizovane grupe – mladi neobrazovani, `ene samohrani roditeqi, interno raseqeni i Romi fikacija na tr`i{tu radne snage je 42 odsto. Najlak{e do posla dolaze visokobrazovani, mada i wih ima na evidenciji.

I ove godine NSZ je pripremio plan kako da smawi nezaposlenost.

– O~ekujemo da kroz programe zapo{qavawa, uz pomo} dr`ave

Za subvencionisawe stambenih kredita dr`ava je ove godine izdvojila 1,6 milijardu dinara, {to je gotovo milijardu mawe od lawske 2,5 milijarde (najpre su odobrene dve milijarde dinara, pa onda jo{ 500 miliona dinara pride). Vlada je propisala i nove uslove za dobijawe zajmova, pa je sada vlastito u~e{}e dvostruko ve}e – umesto pet, gra|ani koji tra`e subvencionisani stambeni kredit mora}e da za u~e{}e obezbede deset procenata vrednosti stana, a dr`ava }e, umesto dosada{wih 20 procenata, obezbediti u~e{}e od samo 15 odsto.

Nema vi{e ni uobi~ajenog grejs perioda od godinu dana u kojem novi vlasnici stana nisu pla}ali kamatu, zbog ~ega u nekim bankama razmi{qaju o tome da samoinicijativno svojim klijentima ponude tu pogodnost.

Nacionalna korporacija za osigurawe stambenih kredita pro{le godine je imala potpisan ugovor s 19 poslovnih banaka, a, ka`u, ove godine o~ekuju nastavak saradwe.

Novom uredbom je predvi|eno da se, osim novih zavr{enih stanova, kao i onih koji su u posledwoj fazi gradwe sa stepenom izgra|enosti od 80 odsto, mo`e uzeti stambeni kredit uz subvenciju dr`ave i ukoliko se kupuje stan u po~etnoj fazi gradwe, ali samo na onim gradili{tima na kojima je nosilac dozvole Gra|evinska direkcija Srbije.

Stambene kredite sa subvencijom dr`ave i nadaqe }e mo}i

2,13

4.506

36.050

Metalac, Gorwi Milanovac

2,19

2.381

119.025

Privredna banka, Beograd

-2,11

603

549.333

Tigar, Pirot

549.333 303.950 Promet

-0,85

704

134.940

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,07

3.054

6.639.144

Meser Tehnogas, Beograd

-2,04

5.845

303.950

3.625.570

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.216

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

2,67

616

1.100.395

98.459.896 6.639.144

19,86

338

1.473.004

2,67

616

1.100.395

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK IZVE[TAJ DRI-ja O JAVNIM PREDUZE]IMA U FEBRUARU

kao je predsednik Saveta DRIja Radoslav Sretenovi}.

Dr`avni revizori su kontrolu finansijskih izve{taja javnih preduze}a po~eli krajem septembra po{le godine. DRI, po Sretenovi}evom obja{wewu, nije imao kapacitete da obuhvati ve}i broj javnih preduze}a, odnosno velike sisteme poput „Elektroprivrede Srbije“ i „@eleznica Srbije“.

On je najavio da }e ove godine, po{to bude zaposlen ve}i broj dr`avnih revizora, osim revizije dr`avnog buxeta, biti mogu}a i kontrola finansijskih izve{taja ve}ih javnih preduze}a, ali i buxeta lokalnih samouprava i socijalnih fondova.

5

JANUARSKI RA^UNI OSTAJU PO STAROM

Gas poskupquje kad nas ogreje sunce

Revizija skloni{ta

Dr`avna revizorska institucija }e do kraja februara objaviti rezultate revizije finansijskih izve{taja za JP „Skloni{ta Srbije“, „Elektromre`u Srbije“ i „Transnaftu“ u 2009.

– Do kraja januara sva tri kontrolisana javna preduze}a dobi}e nacrte izve{taja o kontroli dr`avnih revizora na koje }e mo}i da dostave primedbe, a kona~ni izve{taji bi}e objavqeni do kraja februara – re-

utorak18.januar2011.

Kako }e prose~na srpska porodica pla}ati komunalne tro{kove, koji su gotovo svakodnevno sve vi{i, ali i prehraniti se s mese~nim primawima koja ili miruju ili su sve mawa, pitawe je na koje odgovor sve vi{e izmi~e. Najava da }e januarski ra~uni za utro{eni gas za individualne potro{a~e gasa, koji }e sti}i u februaru, i bez poskupqewa biti vi{i dodatno je uznemirila one koji se samostalno greju koriste}i ovaj energent.

Naime, u javnosti se moglo ~uti da je Upravni odbor JP „Srbijagas“ doneo odluku da se prirodni gas koji }e biti potro{en ovog meseca obra~una u celini, a ne kao do sada u dve rate – prva u visini od 65 odsto potro{we na februarskom ra~unu, a ostatak nakon grejne sezone. Ipak, kako smo saznali u ovom preduze}u, UO nije doneo takvu odluku i za sada se planira da se i ovomese~na potro{wa obra~una na isti na~in kao i u protekloj grejnoj sezoni. Sli~no ka`u i u DP „Novi Sad – gas“, u kojem isti~u da od JP „Srbijagas“ do sada nije stiglo nikakvo obave{tewe o promeni na~ina naplate, odnosno da }e se januarska potro{wa fakturisati u celini, te da o~ekuju da }e na ku}ne adrese potro{a~a i u febrauru stizati ra~uni obra~unati na isti na~in kao i prethodni.

Da podsetimo, individualnim potro{a~ima gasa je, na osnovu preporuke Vlade Srbije, omogu}eno da potro{wu prirodnog gasa tokom grejne sezone

Prosek 12.000 dinara Treba znati da je prose~na potro{wa doma}instva od oko 300 kubnih metara „te{ka“ oko 12.000 dinara, {to je vi{e od tre}ine prose~ne plate u Srbiji. Iako pla}awe ra~una za gas i van grejne sezone zapravo samo odla`e pra`wewe nov~anika, ipak je imalo efekta i mnogim doma}instvima omogu}ilo lak{e prezimqavawe. Uz eventualnu promenu na~ina obra~una pla}awe ra~una za utro{eni gas }e biti mnogo te`e. pla}aju cele godine, sli~no kao i potro{a~i koji se greju preko toplana. Potro{a~i koji su se izjasnili za takav na~in pla}awa tokom grejne sezone mese~no pla}aju ra~une u visini od 65 odsto utro{enog gasa, a ostatak od 35 odsto pla}aju posle toga, od prole}a do jeseni, odnosno po~etka naredne grejne sezone.

Ovakva preporuka doneta je pre ne{to vi{e od dve godine, kada je prirodoni gas zna~ajno poskupeo i ra~uni potro{a~a na-

MNOGO RAZLOGA ZA REBALANS TEK USVOJENOG BUYETA

rasli oko 60 posto, {to je mnoga doma}instva primoralo na rigoroznu {tedwu (stanovi su jedva malo topli) ili promenu energenta.

Zahvaquju}i ovakvom na~inu pla}awa, mnoga doma}instva su pro{le grejne sezone nekako uspela da se izbore s ra~unima za gas, koji je, u proseku oko 40 dinara po kubnom metru. Iz JP „Srbijagas“ vi{e puta je ukazano na to da odlo`eno pla}awe ra~una za gas optere}uje poslo-

vawe preduze}a jer se uvozni gas mora pla}ati na vreme, po{to od toga zavisi i isporuka.

Da li se na sednici UO JP „Srbijagas“ razgovaralo o mogu}nosti ukidawa ovakvog na~ina pla}awa za individualne potro{a~e, ako ne odmah a onda od naredne grejne sezone, ne mo`e se re}i, ali ne bi bilo ~udno da je deo tih eventualnih razgovora slu~ajno ili namerno stigao do javnosti – da se potro{a~i pripreme i da ne bude da eventualno druga~iji obra~un nije ipak najavqen. Za precizan odgovor, po svemu sude}i, individualni potro{a~i mora}e da sa~ekaju slede}i mesec i ra~une za januarsku potro{wu.

I tako stalna poskupqewa, koja su zapo~ela s godinom koja je pre dvadesetak dana stigla, na`alost, ne}e stati. Naime, ve} sad je najavqeno da }e ove godine poskupeti i struja i gas, a iako se o procentima nerado govori, sigurno je da }e biti dvocifreni. Poskupqewe gasa pro{le godine najavqivano je vi{e puta, ali je odlo`eno (i 30 posto pove}ana cena grejawa preko toplana u gotovo svim gradovima u zemqi), a kako se naslu}uje, to }e se desiti po zavr{etku grejne sezone. Nije te{ko pogoditi razlog – tada }e se efekat poskupqewa mawe osetiti jer zna~ajno opada potro{wa (sti`e lepo vreme, leto, i ko }e misliti na narednu zimu). Ipak, s velikom izvesno{}u mo`e se re}i da }e uskoro kubik biti skupqi i ra~uni, bilo u celini ili u dva dela, vi{i.

D. Mla|enovi}

NARODNA BANKA POVE]ALA REFERNETNU STOPU

Kamata sko~ila na 12 posto

Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije je na ju~era{woj sednici odlu~io da referentnu kamatnu stopu pove}a s 11,5 na 12 posto, razmatraju}i aktuelna ekonomska kretawa. Izvr{ni odbor je imao u vidu da je inflacija iznad gorwe granice ciqa i da je jo{ uvek neophodno pove}awe restriktivnosti monetarne politike da bi se obuzdali inflatorni pritisci podstaknuti rastom regulisanih cena, inflatornih o~ekivawa, rastom cena hrane i svetske cene nafte, saop{tio je NBS. Pri dono{ewu odluke o pove}awu, IO je uzeo u obzir i ~iwenicu da }e niska agregatna tra`wa i daqe imati dezinflatorni uticaj, posebno imaju}i u vidu rast penzija i zarada u javnom sektoru ni`i od najavqenog.

Pove}awem referentne kamatne stope Narodna banka te`i da obezbedi da se inflacija u sredwem roku na|e u granicama utvr|enih ciqeva od 4,5 plus-minus 1,5 odsto za kraj 2011. i ~etiri plusminus 1,5 odsto za kraj 2012. godine. Naredna sednica Izvr{nog odbora na kojoj }e se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi bi}e odr`ana 10. februara. Referentna kamatna stopa ima ulogu signaliziraju}e kamatne stope, kao i ulogu polazne, po{to se visina osnovnih kamatnih stopa na nov~anom tr`i{tu utvr|uje prema visini referentne. To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajni~ke zapise poslovnim bankama uz obavezu da }e ih otkupiti za 14 dana.

KADA ]E I KAKO PRIVREDA I GRA\ANI DOBITI SEDAM MILIJARDI DINARA

Vlada zaboravila U antikriznom paketu dokapitalizaciju krediti, „punto”, Komercijalne banke traktori...

Ako ni zbog ~ega drugog, rebalansa ovogodi{weg buxeta najverovatnije }e biti zbog toga {to Vlada Srbije u dr`avnoj kasi nije predvidela oko 11 milijardi dinara, ili 100 miliona evra, za dokapitalizaciju Komercijalne banke.

U Vladi navode da je rukovodstvu Komercijalne banke iz Nemawine 11 potvr|eno da prilikom projekcija i pravqewa poslovnog plana za ovu godinu mo`e ra~unati na to da }e dr`ava naknadno, ipak, kroz rebalans buxeta obezbediti novac za dokapitalizaciju.

– Mi smo dobili signal dr`ave da bi dokapitalizaciju od 100 miliona evra, koja bi trebalo da bude okon~ana do kraja 2012, trebalo da stavimo u poslovni plan za 2011. To smo i u~inili. Komercijalna banka kalkuli{e s pove}awem kapitala od oko 11 milijardi dinara u ovoj godini, a za nas je mawe bitno da li }e pare za to biti obezbe|ene originalnim buxetom ili wego-

vim rebalansom – potvrdio je za „Ekonomist“ predsednik Izvr{nog odbora Komercijalne banke Ivica Smoli}.

Plan Vlade je da se za tu operaciju upotrebi 100 miliona evra od prodaje Telekoma „Srbija“. Tu

ideju prvi je lansirao potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki}, koji je izjavio da u Vladi postoji saglasnost da oko 100 miliona evra od prodaje Telekoma bude iskori{}eno za dokapitalizaciju Komercijalne banke.

O`ivele i gra|evinske dozvole

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

– U suprotnom, Evropska banka za obnovu i razvoj bi u septembru 2012. mogla postati wen ve}inski vlasnik. To ne smemo dozvoliti – rekao je Dinki}.

Takvo mi{qewe deli ve}ina ministara u kabinetu Mirka Cvetkovi}a, ali u Ministarstvu finansija preciziraju da dr`ava ne mo`e deo para od Telekoma automatski iskoristiti za kupovinu 356.056 preferencijalnih akcija Komercijalne banke.

Prethodno taj novac mora da „pro|e“ kroz buxet, {to zna~i da dokapitalizaciji mora da prethodi rebalans.

Dokapitalizacija je ujedno i jedini na~in da dr`ava zadr`i pojedina~no najve}i udeo u Komercijalnoj banci.

U suprotnom, ve}insko vlasni{tvo ste}i }e EBRD, Me|unarodna finansijska korporacija iz Va{ingtona, Nema~ki investicioni fond DEG i {vedski fond za investicije u zemqe u razvoju „Swedfund International AB“.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,8120

104,9100

107,3230

102,4970

Australija

dolar

1

76,0668

77,6192

79,4044

75,8340

Kanada

dolar

1

77,9646

79,5557

81,3855

77,7259

Danska

kruna

1

13,7963

14,0779

14,4017

13,7541

Norve{ka

kruna

1

13,1765

13,4454

13,7546

13,1362

[vedska

kruna

1

11,5272

11,7624

12,0329

11,4919

[vajcarska

franak

1

79,9035

81,5342

83,4095

79,6589

V. Britanija

funta

1

122,2790

124,7740

127,6440

121,9040

SAD

dolar

1

77,0992

78,6727

80,4822

76,8632

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 1. 2011. godine

U novembru 2010. u Srbiji je izdato 629 gra|evinskih dozvola, 14,4 odsto vi{e nego u istom mesec prethodne godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku.

Prema broju dozvola izdatih u novembru, prijavqena je gradwa 569 stanova, 60,2 odsto mawe nego u novembru 2009.

Prema vrsti gra|evina, u novembru je izdato 73,3 odsto gra|evinskih dozvola za zgrade i 26,7 odsto za ostale gra|evine.

Kad je re~ o zgradama, 70,5 odsto izdatih dozvola odnosi se na stambene i 29,5 odsto na nestambene zgrade.

– Program mera za ubla`avawe negativnih efekata svetske ekonomske krize, koji je Vlada Srbije usvojila na posledwoj sednici, predvideo je izdvajawa za te namene sedam milijardi dinara iz buxeta – kazao je na konferenciji za novinare dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}.

– Osnovna orijentacija Ministarstva ekonomije, kroz usvajawe ovog programa, bila je daqi rast izvoza, podr{ka rastu bruto doma}eg proizvoda i zaposlenosti u Srbiji – rekao je ]iri}, i najavio da }e program za`iveti najkasnije do kraja januara. – O~ekujem najkasnije u narednih sedam do deset da-

„Fijat” po planu – Investicija „Fijata“ u Srbiji }e i}i svojim tokom i na dinamiku tog ulagawa de{avawa u Italiji ne}e imati nikakvog uticaja – rekao je Neboj{a ]iri}. – Za nas u Srbiji je va`no da se investicija nastavqa. „Fijat“je do sada naru~io opremu vrednu oko 400 miliona evra i investicije koje su predvi|ene za Srbiju ni na koji na~in ne}e biti smawivane. Realizacija investicije ide nesmetanom `estinom i o~ekujemo da do kraja godine iza|e probni model, odnosno da puna proizvodwa otpo~ne tokom 2012. godine. Tu nema nikakvih dilema. na nakon potpisivawa ugovora izme|u banaka i Fonda za razvoj da ovaj program po~ne da se realizuje.

On je precizirao da je program predvideo da se 1,4 milijarda dinara opredeli za kredite za likvidnost koje }e banke odobravati i ove godine pod potpuno istim uslovima kao i pro{le, zatim oko 700 miliona dinara za investicione kredite, za potro{a~ke, tako|e, 1,4 milijarda dinara, dok }e za kupovinu „punta“ po sistemu „staro za novo“ biti izdvojeno oko 550 miliona dinara (pro{le godine taj iznos je bio 800 miliona).

Naglasio je da su uslovi za subvencionisane kredite ostali uglavnom isti kao i prethodne godine, dodaju}i da su u nekim segmentima ~ak u~iweni zna~ajni pomaci, kao {to je to slu~aj s pove}awem limita za isnos kredita za likvidnost.

– Primera radi, za sredwa preduze}a limit za iznos kredita je pove}an s 50 miliona dinara na 80 miliona, za velika s 200 na 300, a za mala s pet na deset miliona dinara – naglasio je ]iri}.

Oko dve milijarde dinara predvi|eno je za program vagonograd-

we, kao i stimulisawe drugih industrijskih sektora – proizvodwa traktora, autobusa, kamiona, gra|evinskih ma{ina. ]iri} je precizirao da }e za kupovinu ‘punta’ subvencija biti smawena s 1.000 na 600 evra, isti~u}i da su neke zemqe kupovinu automobila uz subvencije u potpunosti ukinule, dok je Srbija procenila da jo{ uvek postoji potreba za ovim programom. ]iri} je na kraju podsetio na to da je pro{le godine Program mera dao dobre rezultate i da su procene me|unarodnih finansijskih institucija da je polovina rasta BDP-a pro{le godine u Srbiji ostvarena zahvaquju}i ovim merama.

U 2010. godini kroz Program mera Vlade u privredu je „upumpano“ oko 1,9 milijardu evra, od ~ega je najve}i deo oti{ao u kredite za likvidnost, a trend koji se pokazao kao dobar je da sve vi{e firmi uzima investicione kredite, pa je tako pro{le godine oko 1.900 preduze}a uzelo taj kredit.

E. Dn.

6

TRE]E DOBA

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

ONEMO]ALE I PROPALE FIRME BACAJU FOND PIO U SVE VE]U DUBIOZU

KO SU ZASLU@NI, A KO JO[ ZASLU@NIJI DA IM PO[TAR DONOSI NACIONALNU PENZIJU

Ceo sistem na ve{ta~kom disawu

Tast nije dugme

Mada su penzioneri nezadovoqni pove}awem penzija od dva procenta nakon vi{e od dve godine „na ledu“, prava istina je da je penziona kasa u sve dubqem minusu. Naime, poslodavci po osnovu neupla}enih doprinosa za penziono osigurawe dr`avi, odnosno Fondu PIO, duguju oko 170 milijardi dinara. Direktorka Fonda Dragana Kalinovi} ka`e da se boqa naplata i kontrola poslodavaca, koju sad obavqa Poreska uprava, mo`e o~ekivati tek kad potpuno po~ne da funkcioni{e Centralni registar osiguranika kao kompletna baza podataka uplate.

Dug Fondu od 170 milijardi, sude}i po iskustvu iz prethodnih

zdama, a ima i preduze}a kojima je ona gazda a koji ne upla}uju redovno penzione doprinose zaposlenima, danas je u buxetu Fonda ~ak 48 odsto dr`avnih para i zbog toga su penzije tolike kolike su, ali zato penzioneri nisu ni mogli dobiti ve}e pove}awe po~etkom godine jer za to jednostavno nema para.

Na~elnik sektora za finansijske poslove Ivan Mimi} isti~e da Fond PIO danas polovinu svojih prihoda dobija iz dr`avne kase, {to je nedopustivo, i dodaje da bi bilo sasvim razumno da se, umesto od transfera koje mu daje dr`ava, Fond finansira od sopstvenih prihoda. On re{ewe vidi u podizawu

Ni invalidnina nije lo{ izlaz Zbog te{ke ekonomske situacije i sve ve}e besposlice, mnogi spas tra`e u penziji, pa se, ~im ispune bilo koji od zakonskih uslova, ili pak obole te vide mogu}nost za odlazak u invalidsku penziju, qudi prijavquju na {alter Fonda PIO. Tako je samo pr{le godine pristiglo ~ak 630.000 zahteva za penzionisawa a re{eno ih je 561.000. U pore|ewu s 2009. broj podnetih zahteva ve}i je dva procenta, dok je broj re{enih sko~io devet posto. godina, verovatno nikad ne}e biti ni napla}en jer deo preduze}a koji duguje nije u plate`noj mo}i ili odavno ne postoji.

– Po izve{taju Poreske uprave jasno je da su ve}inu duga napravila preduze}a koja su u ste~aju, u procesu privatizacije ili nekom reprogramu, a od wih se, ni po zakonu, ne mo`e uzeti novac. Dakle, procenat naplativosti duga je mali, a nije te{ko zakqu~iti koliki je to gubitak za Fond – istakla je Dragana Kalinovi}.

Ina~e, ovaj negativan bilans je rezultat lo{e naplativosti doprinosa zato {to je godinama – a nije boqa situacija ni danas – poslodavcima tolerisano nepla}awe doprinosa za radnike.

Po{to dr`ava pristaje na to da gleda kroz prste privatnim ga-

stope doprinosa, odnosno u druga~ijoj raspodeli ve} prikupqenog novca.

– Nedopustivo je da se poslodavci ili radnici jo{ vi{e opterete da`binama ali je mogu}a druga~ija raspodela. Mogao bi se smawiti porez na zarade a podi}i stopa doprinosa. Time bi dr`ava mawe para izdvajala iz Fonda koji bi, pak, direktno sakupqao novac u svoju kasu – tvrdi Mimi}.

U Fondu PIO su saglasni da je neophodno na}i na~in da se reformi{u izvori finansirawa, ali dodaju da, mada je penzijska kasa puna minusa, ipak ima dovoqno novca za redovnu isplatu penzija i ostalih izdvajawa, tako da }e ove godine za to biti obezbe|eno 486 milijardi dinara.

Q. M.

Davno je poznato da „dok nekom ne smrkne drugom ne svane“. Tako je bilo i s nacionalnim penzijama koje je pre neki dan svojom odlukom potvrdila Vlada Srbije: da u proteklih nekoliko godina nije umrlo nekoliko nosilaca ovog presti`nog nov~anog dr`avnog priznawa, pet novozaslu`enih ih ne bi dobilo prilikom ovogodi{weg me{awa karata.

Naime, Komisija za dodelu nacionalnih penzija za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi stvaraocima u oblasti kwi`evnosti, muzike, vizuelne i scenske umetnosti i kinematografije, utvrdila je predlog o tome ko }e dobiti nacionalnu penziju od 50.000 mese~no i krajem pro{log meseca uputila ga Vladi. U wemu je bilo 45 zaslu`nih. Vlada je to prihvatila, ali je dodala jo{ pet „novih“ nosilaca penzija pa je tako na kraju, na osnovu konkursa koji je raspisan jo{ aprila 2010, nacionalno priznawe od 50.000 dinara dobilo wih 50.

Na prvi pogled ni{ta neobi~no jer i prethodnih godina je Vlada, usvajaju}i predlog Komisije, dodavala „svoje“ nacionalno zaslu`ne. Jo{ uvek se pomiwu Sla|ana Milo{evi} i neki drugi koji su u vreme Vlade Vojislava Ko{tunice „ugurani“ na spisak i primaju nacionalnu penziju koja je, uzgred budi re~eno, do`ivotna ali neprenosiva, odnosno gasi se smr}u nosioca.

No, ovogodi{we obrazlo`ewe o tome za{to je pove}an broj dobitnika nacionalne penzije li~nostima koje su je dobile sasvim sigurno ne imponuje jer je Ministarstvo kulture navelo da je wih pet naknadno uba~eno na sednici Vlade zbog toga {to se „ukazao prostor za neka pro{irewa jer su primaoci tog priznawa iz ranijih godina preminuli“ – a pri tome je uvredqivo.

Jer, ili su zaista toliko zaslu`ni – mada su ~lanovi Komisije pre Vlade ocenili da jesu, ali

ne dovoqno da bi dobili nacionalnu penziju – ili su „zaslu`niji“ pa su je zato dobili. Naime, naknadno na predlog Komisije uba~eni su Merima Wegomir, Miroslav Ili}, Petra Marjanovi}, Josif Tati} i Dimitrije Jovanovi}.

Kako je na konkursu bilo ~ak 459 umetnika razli~itih profila, od kojih ~ak 120 pisaca, Komisija nije imala nimalo lak zadatak da izabere samo 45, ali im je re~eno da vi{e od toga ne mo`e.

Razmatrali su oni i predloge o ovih petoro naknadno uba~enih u kona~nu odluku, ali su procenili da ima zaslu`nijih koji u ovom krugu treba da dobiju nacionalnu penziju. Znali su i ~lanovi Komisije da su u me|uvremenu neki Familija Ili} pro{irena za zeta ministra od nosilaca nacionalne penzije ministra odbrane Dragana [upreminuli, ali nisu znali da tanovca, dakle ~lan Vlade koja umesto wih mogu dodati druge, je odluku donela. I Merima Weodnosno na}i „zamenu“. Ali, gomir, koja je – jer informacije Vlada Srbije je zato vodila rada je smewena s tog mesta nema –

Vlada je spisak nezaobilaznih za kulturu Srbije pro{irila za pet imena, ali je obrazlo`ewe resora ministra Bradi}a vi{e nego uvredqivo – „ukazao se prostor jer su primaoci tog priznawa iz ranijih godina preminuli“ ~una o tome da nakon gotovo godinu dana – jer prve penzije }e sti}i tek od narednog meseca mada je re~ o konkursu iz 2010. – pove}a broj nosilaca nacionalnih penzija.

Tako je me|u zaslu`nima, mada niko ne spori wihov rad i zna~aj za nacionalnu kulturu, i Miroslav Ili}, peva~, uzgred – tast

od oktobra 2009. odgovorni urednik narodnih redakcija Muzi~ke produkcije i PGP RTS-a. Mogu}e je da taj posao radi bez honorara, ali je te{ko u to poverovati s obzirom na to da je dobitnik Estradne nagrade Srbije, ~ime je stekla statust estradnog, a kasnije i istaknutog umetnika. Kao i Ili}, dobitnica je

brojnih priznawa u svojoj bran{i i prodala je milione albuma.

Nakon ovih 50 „novih“, nacionalnih penzionera je u Srbiji 417. „Obi~ni“ penzioneri ve} nekoliko godina, od kada je uvedena ova i ovolika nacionalna penzija, gun|aju jer smatraju da se doprinos kulturi treba iskazivati druga~ije a ne ne~im {to se svrstava u penziju, i to u godinama kada rudari s punim radnim vekom, dakle 40 godina provedenih pod zemqom, na kraju dobijaju ~ek od oko 25.000 dinara. Dakle, smatraju nepravednim to {to neko pored redovne penzije dobija i dr`avne privilegije koje su dva, ~ak i tri puta ve}e od onih koje obi~ni qudi dobijaju za ceo radni vek. No, i da se to ostavi po strani – jer, bez sumwe, zaslu`nima se to na bilo koji na~in mora priznati i dr`ava ima obavezu da to u~ini – te{ko je ne osetiti gor~inu kada se nakon svake raspodele nacionalnih penzija pojavquju zaslu`ni i zaslu`niji. Oni prvi dobijaju zeleno svetlo Komisije i samim tim ~ista obraza ~ekaju ~ek, a ovi drugi kao „naknadno dodati“ moraju se braniti od svih koji su u~estovali jer su smatrali da im nacionalna penzija pripada a svaka wihova odbrana pada u vodu kad se zna da su do priznawa do{li zato {to su „ne~iji“. Jer, oni „ni~iji“, ma {ta u~inili za kulturu ove dr`ave i ma koliko pod stare dane bili u bedi, ne}e dobiti priznawe samo jer nisu zaslu`niji od zaslu`nih.

Qubinka Male{evi}

MODERNA TEHNOLOGIJA MNOGE SENIORE SVRSTALA ME\U – NEPISMENE

I pametni telefoni umeju da zalude U dana{wem svetu vladavine internet-tehnologija, s brzim promenama i sve ve}im spektrom poslova koji se obavqaju putem pametnih mobilnih telefona, netbuka, laptopa, PDA ili tableta, stariji qudi te{ko se snalaze, ~esto ose}aju skrajnuto i u velikom zaostatku za napretkom.

Problem se pove}ava u razvijenim delovima sveta gde se sve vi{e poslovna komunikacija obavqa mejlovima, a smawuju se podru`nice banaka, osiguravaju}ih ku}a i dr`avnih institucija.

– Mnogi stariji gra|ani `ale se da ne umeju da koriste internet, ili ga koriste s naporom, kao i da ne razumeju sadr`aj pisama koje im upu}uju u poslovnoj komunika-

ciji jer se koriste skra}enice i termini za koje se pogre{no pretpostavqa da su svima poznati – obja{wava ameri~ki advokat za prava ugro`enih socijalnih grupa Bonita Telford.

To otvara mogu}nost brojnih prevara, naro~ito putem interneta, po~ev{i od onih mawe stra{nih kao {to su agresivni marketing, do onih koje “~iste” teku}e ra~une ili u{te|evinu.

Problem je i u tome {to stariji qudi, osim {to kaskaju u gradivu upotrebe savremene tehnologije, imaju problem i da pro~itaju ili razumeju napisano, ~esto zbog banalnog razloga: tekst je napisan suvi{e sitnim slovima, a oni ne umeju da dokument pove}aju na

ekranu. Gube i interesovawa za aktuelnosti u svetu, a imaju i te{ko}e u drugim vidovima komunikacije: ni kol-centar ne mo`e mnogo pomo}i ako je slu{ni aparat zakazao.

Sve ve}i broj starijih od 65 godina razvojne programere i qude zadu`ene za primewenu tehnologiju stavqa pred ozbiqan zadatak.

S jedne strane, treba na}i na~ina da se rastu}a penzionerska populacija zainteresuje za obu~avawe u kori{}ewu moderne tehnologije, a s druge, ponuditi im tehniku prilago|enu wihovim motori~kim sposobnostima.

Neki napori ve} su u~iweni u mobilnoj telefoniji, pa se na tr`i{tu mogu na}i telefoni s

Kompjuteri prilago|eni ograni~enom znawu

KAKO LEKAR KA@E

Rana na `elucu zbog prqavih ruku ^ir `eluca i dvanaestopala~nog creva {iroko je rasprostraweno oboqewe. Ulkus je ranica na sluzoko`i `eluca, a jedan od najva`nijih uzroka je hroni~na infekcija bakterijom helikobakter pilori, koja je odgovorna za nastanak ~ira u oko 60 odsto slu~ajeva. Prenosi se prqavim rukama, preko hrane ili pquva~ke. Najve}i broj inficiranih osoba boluje od nespecifi~nih tegoba hroni~nog gastritisa ili zapaqewa `eluca (nadimawe, pe~ewe, problemi s varewem). Jaka je veza izme|u infekcije ovom bakterijom i nekih tumora `eluca. Ostali uzroci ulkusa su pu{ewe, pojedini lekovi, kao {to su „aspirin“, „brufen“ ili „diklofenak“, te stres i porodi~ne predispozicije.

Simptomi koji ukazuju na ulkus su bolovi u gorwem delu

Vatra u stomaku tokom i posle jela

stomaka, probadawe, pe~ewe i pritisak, tokom jela ili neposredno posle. Mogu se pojaviti mu~nina, nadutost i povra}awe krvi i crna stolica.

Testirawe na prisustvo bakterije neophodno je za sve pacijente koji boluju od pepti~knog ulkusa. To su neinvazivne provere – serologija iz krvi, otkrivawe antigena iz stolice, izdisajni, kao i endoskopski invazivni test tkiva uzetih biopsijom. Seniori bolove u predelu `eluca i probleme s varewem ~esto pripisuju svojim godinama i time {to su pojeli „ne{to {to im ne prija“, ali ako su ovi problemi u~estali, treba da potra`e pomo} doktora. Od bakterija le~ewe medikamentima traje oko pet nedeqa.

J. Barbuzan

krupnim tasterima, jednostavnim ekranima i osnovnim funkcijama (zvawe i pisawe poruka), namewenim starijima. I kompjuteri imaju aplikacije kojima se pode{ava upotreba tastera prilago|ena starijima ili qudima s nekim fizi~kim ograni~ewima, a zaposleni u institucijama koje poslovno komuniciraju s wima u~e da svoju korespondenciju prilagode wihovim mogu}nostima, a u saradwi s lokalnim samoupravama i gerontolo{kim centrima, organizuju prakti~nu obuku za kori{}ewe baze podataka, slawe i primawe elektronske po{te, pla}awe ra~una onlajn, pregled bankarskih izvoda...

I. Vujanov

Obespravqeni vanbra~ni udovice i udovci Izmewenim penzijskim zakonom jo{ ove godine udovice do porodi~ne penzije mogu do}i s 50 godina `ivota, a udovci s 55.

Ve} naredne godine za porodi~ni penzioni ~ek treba}e im pola godine vi{e. U 2013. `ene }e porodi~nu penziju dobijati s 51 godinom `ivota a udovci s 56.

Pola godine vi{e `ivota treba}e im 2014, a naredne u porodi~nu penziju `ene }e odlaziti s 52 godine `ivota a mu{karci s 57. Za pet godina `enama }e trebati 52 i po godina `ivota a mu{karcima 57 i po, da bi se 2017. dostigao maksimum za porodi~nu penziju – za udovice 53 godine `ivota a udovce 58.

Zakonom je, radi spre~avawa zloupotreba koje su se javqale u praksi – da se brak zakqu~uje radi porodi~ne penzije – propisano da je potrebno da bra~ni parovi `ive najmawe dve godine u braku ili imaju zajedno dete.

Ina~e, mada je o tome razgovarano, i daqe vanbra~ni partneri ne mogu naslediti penziju. Uzalud Ustav Srbije potpuno izjedna~ava bra~ne i vanbra~ne zajednice. Stru~waci koji su radili na novom penzijskom propisu ocenili su da bi priznavawe penzija vanbra~nim partnerima donelo nove izdatke i zloupotrebe. Naime, iako vanbra~ni partneri po Porodi~nom zakonu imaju du`nosti i prava supru`nika, wihov status nikad nije bio izjedna~en u porodi~nim penzijama jer je postojawe ovih zajednica te{ko dokazivo.

Dakle, te{ko je u dana{we vreme samo na osnovu iskaza svedoka poverovati da je neko `iveo u vanbra~noj zajednici pa samim tim automatski sti~e pravo na porodi~nu penziju, jer postoji opravdana sumwa da bi se mnogi „koristili“ raznim metodama da bi do{li do ~eka.

Q. M.

ZA ^LANOVE ORGANIZACIJE INVALIDA RADA

NA SLANOJ BARI

Peticijom do obnove Zavetnog krsta

Po~ela prodaja tovnih pili}a Tovni pili}i, te`ine od dva do 2,5 kg, o~i{}eni, prodava}e se za ~lanove Organizacije invalida rada na dve mese~ne rate.

Prijava i uplata prve rate po~ela je 13. januara na blagajni Organizacije, a isporuka je 31. januara. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefeon 021/444-605.

T. L.

Mesni odbor Narodne partije Slana bara pokrenuo je inicijativu za rekonstrukciju Zavetog krsta i tim povodom predao peticiju Zavodu za za{titu spomenika kulture, saop{tila je Narodna partija.

U sklopu rekonstrukcije potrebno je postaviti vidqiv natpis na obele`ju, prostor poplo~ati i

^etvorogodi{wa zavrzlama Stanica je zavr{ena po~etkom 2007. i kao retko koja privatna investicija uskovitlala je strasti i `estoko suprotstavila stavove. I sada, posle ~etiri godine, ~ini se da taj adrenalin i nezadovoqstvo nisu splasli. U komentarima se mo`e pro~itati i da stanicu treba sru{iti, te da odgovornost treba da snose oni koji su ugovor potpisali, a nisu ga sproveli.

Da li }e 17. febrara biti odigrana samo jo{ jedna epizoda u ovom ra{omonu koji traje ~etvrtu godinu, ili }e se tog dana desiti po~etak kraja ovog maratonskog slu~aja?

Z. Deli}

U MZ „BISTRICA”

Otvoreni za predloge gra|ana Komisija za re{avawe gra|anskih inicijativa MZ “Bistrica” de`ura}e ve~eras od 18 do 19 ~asova u Mesnoj zajednici “Bistrica” u Ulici bra}e Drowak 11. Od danas pa ubudu}e Komisija }e ra-

diti svakog utorka, od 18 do 19 ~asova. Iz Mesne zajednice pozivaju gra|ane da do|u i li~no iznesu inicijativu i sugestije radi kvalitetnijeg `ivota u ovom delu Novog Sada.

Z. D.

V REMEPLOV

hronika

I POSLE DVE NEDEQE OD OTVARAWA OBNOVQENI BIOSKOP KAO MAGNET

Arenomanija vlada gradom Prvi vojvo|anski multipleks bisokop “Arena sinepleks”, iako otvoren pre ne{to vi{e od dve nedeqe i mada ne u potpunosti dovr{en, privukao je veliki broj Novosa|ana, ali i posetilaca iz drugih gradova. Ispred ulaza, uz majstore koji {minkaju i popravqaju detaqe, prolaznik mo`e u svako doba dana da uo~i grupice posetilaca koje ~ekaju da u|u na odabranu projekciju, jednu od dvadesetak koliko ih svakog dana u nedeqi nudi najmoderniji bisokop u gradu. Dokaz za to koliko je “Arena sinepleks” bila potrebna Novom Sadu le`i i u ~iwenici da je do karata prili~no te{ko do}i ukoliko se ne kupe ve} u prepodnevnim ~asovima.

- Izuzetno smo zadovoqni interesovawem sugra|ana, iako je otvarawe biskopa pratilo dosta pehova. Radimo punim kapacitetima i sada smo sigurni da smo napravili pravi potez kada smo odlu~ili da investiramo upravo u “Arenu” - ka`e za “Dnevnik” Neboj{a ]etkovi}, direktor marketinga “Art Viste” - preduze}a koje je zaslu`no za to {to su stvari ba{ ovakve kakve jesu.

Kako ka`e, tokom ove nedeqe u potpunosti }e biti ure|ena {esta, posledwa sala, a do kraja meseca }e svi radovi na i u

Do karata prili~no te{ko do}i ukoliko se ne kupe ve} u prepodnevnim ~asovima. Najve}e interesovawe vlada i daqe za film “Montevideo, bog te video”. U planu uvo|ewe onlajn prodaje i rezervacije karata “Areni sinepleks” biti okon~ani. Sale koje su u funkciji uglavnom su popuwene do posledweg sedi{ta a najve}e inte-

resovawe vlada i daqe za film “Montevideo, bog te video”, ~ijom projekcijom je biskop i otvoren 29. decembra pro{le

U KAFI]IMA TOKOM JU^ERA[WEG DANA OPTIMIZMA

Neuspe{na potraga za popustom Od mirotvorca do zlo~inca Pravni zastupnik rimokatoli~ke crkvene op{tine u Novom Sadu Johan Abraham proslavio je 18. januara 1941. ~etvrt veka rada. Zvanice su mu bili najistaknutiji Nemci i Ma|ari u Vojvodini. Tom prilikom dr Leo Deak, advokat iz Sombora, odr`ao je govor u kojem je naglasio ma|arsko - jugoslovensko dr`avno prijateqstvo kao zalogu mira na jugoi-

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

nosti. Ovoga puta zbog sudskog spora koji vodi biv{i vlasnik ovog preduze}a Ilija Devi} protiv Grada i GSP-a.

Povod za spor je {to me|umesni prevoz nije preseqen na novu autobusku, ~iji je investitor upravo bio Devi}. On ve} ~etvrtu godinu poku{ava putem suda da doka`e da je stanicu gradio legalno, na osnovu ugovora, dokumenata i ostalog potrebnog za takvu investiciju. Stanica je sada prazna i ne odr`ava se, a od{teta mo`e da bude astronomska ako Devi} dobije sud.

Besplatnu pravnu pomo} Novosa|ani mogu dobiti 27. januara od 17 do 19 sati u Mesnoj zajednici “Prva vojvo|anska brigada”, Ulica narodnih heroja 5. Ova vrsta pomo}i organizuje se svakog prvog i posledweg ~etvrtka u mesecu, a zakazivawe termina je obavezno na telefon 021 66 14 479.

N. R.

Foto: R. Hayi}

utorak18.januar2011.

Besplatna pravna pomo}

ograditi. Zaveti krst podigli su 1939. godine `iteqi Slane bare u slavu svojih za{titnika Svetih apostola Petra i Pavla.

Od tada je mesto gde je krst podignut postalo je centar de{avawa i okupqawa `iteqa tog dela Novog Sada, gde se 12. jula proslavqa Petrovdan, ka`e se na kraju saop{tewa Narodne partije. Z. D.

Novosadska e|umesna autobuska staM nica ATP “Vojvodina” u ste~aju ponovo je u `i`i jav-

U MZ PRVA VOJVO\ANSKA BRIGADA

stoku Evrope. Lokalni list “Regewqi uj{ag” je wegov govor objavio u celosti, a preneli su ga i srpski listovi u Vojvodini i Beogradu. Ve} koji mesec kasnije, Leo Deak je postao veliki `upan Ba~ke, ta~nije prvi ~ovek ma|arske okupacione uprave. Za sve {to je ~inio za vreme rata, on je novembra 1945. u Novom Sadu osu|en na smrt.

N. C.

Povodom Me|unarodnog dana optimizma, u organizaciji Udru`ewa ugostiteqa grada 1946, u ugostiteqskim objektima ju~e su bili prire|eni posebni popusti za mu{terije. Me|utim, popusti ne va`e u svim objektima, ve} samo u

onim koji su ~lanovi ovog Udru`ewa. Obilaze}i kafi}e i poslasti~arnice, od zaposeih smo dobili odgovor da obekti u kojima rade nisu ~lanovi tog Udru`ewa, te stoga kod wih nema ni posebnih popusta povodm Me|narodnog da-

Vuk Dra{kovi} o „Doktoru Aronu” Promocija naj~itanije kwige na odeqewu “\ura Jak{i}” Gradske biblioteke, ulica Dunavska 1, ~iji je naziv “Doktor Aron”,bi}e organizovana danas u 18 ~asova u ~itaonici ove institucije. O kwizi }e

govoriti autor Vuk Dra{kovi} i kwi`evna kriti~arka Qiqana [op, dok }e odlomka iz ovog dela ~itati profesorica kwi`evnosti Danijela Peji}.

A. J.

na optimizmima. Stoga apelujemo na Udru`ewe ugostiteqa grada 1946 da slede}i put dostavi i spisak ugostiteqskih objekata u kojima va`e popusti, kako bi sugra|ani ta~no znali gde treba da se upute.

T. L.

godine. Cene karata se kre}u u rasponu od 250 do 400 dinara, koliko ko{taju projekcije u 3D sali.

- U planu je uvo|ewe onlajn prodaje i rezervacije karata kako bi se izbegle gu`ve i kako niko ne bi ostao bez `eqene ulaznice. Momentalno ~ekamo da se softver stabilizuje i ~im se to desi onlajn prodaja }e za`iveti - dodaje ]etkovi}.

J. Zdjelarevi}

Suve slavine zbog radova Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas vodu na}e imati Cetiwska ulica i okolne ulice. Vode ne}e biti od 9 do 16 sati.

Maskenbal u „Vajld staru” Old tajm disko geng organizuje maskenbal u subotu, 22. januara, u klubu Vajld star, IveAndri}a 1a. Po~etak dru`ewa je u 21 ~as, a ulaz je besplatan.

A. Va.

U SVE^ANOJ SALI OGRANKA SANU

Ve~e violine

Koncert studenata Akademije umetnosti u klasi docenta Nikole Aleksi}a odr`a}e se ve~eras u 19 sati u Sve~anoj sali SANU, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Studenti violine Ivana Kukoq, Milica Kne`evi}, Mina Nikoli}, Igor Haxi} i Alek-

sandra Majtan izvodi}e dela poznatih svetskih kompozitora me|u kojima su Mocart, Betoven, Hendal, [uman, [imanovski, Sen- Sans. Koncert se realizuje u saradwi sa SANU, a ulaz je slobodan.

N. R.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 11 sati Ulica cara Du{ana od broja 2 do broja 8; od 8.30 do 12 sati [arplaninska od Somborskog bulevara do Ulice ]irila i Metodija, Ulica Feje{ Klare od Petefi [andora do ]irila i Metodija, u Ulici Aleksandra Beli}a i u Ulici ]irila i Metodija od broja 102 do broja 128.

Petrovaradin: od 10 do 13 sati u delu vikend naseqa Alibegovac od vinograda prema Iri{kom vencu.

Koviq: od 8.30 do 13.30 sati Ulica 7. jula i Vojvo|anskih brigada od 7. jula do kraja; Koviq: od 9 do 13 ~asova deo naseqa od Ulice Lale Novoselca prema manastiru do kraja.

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak18.januar2011.

c m y

8

DNEVNIK

POLEMIKE OKO ODLUKE O KU]NIM QUBIMCIMA

ANKETA GRA\ANI O DOMU ZDRAVQA

Kol centar dobar, nedostaju specijalisti U Domu zdravqa “Novi Sad” zaposleno je samo devet specijalista interne medicine koji su raspore|eni u ~etiri ambulante. Zbog malog broja internista Novosa|ani su prinu|eni da ~ekaju na preglede po nekoliko dana. Sugra|ane smo pitali kakva su wihova iskustva sa lekarima.

Strogo}a u skladu sa zakonom Na osnovu Zakona o dobrobiti `ivotiwa, krajem godine usvojena je nova gradska odluka o dr`awu doma}ih `ivotiwa, koja o~ito nije najjasnija sugra|anima. Iz tog razloga mnogi Novosa|ani koji imaju ku}ne qubimce u stanovima, danima {aqu sms poruke u redakciju “Dnevnika” kako bi iskazali svoje nezadovoqstvo zbog donete odluke. Sem odraslih, sms poruke sve ~e{}e {aqu i deca, koja smatraju da je ona krajwe nehumana, a kako navode pla{e se za svoje ku~i}e. Sti~e se utisak da se sada mnogi od wih pla{e kom{ija koji nisu ba{ qubiteqi `ivotiwa.

I Udru`ewe za za{titu `ivotiwa „Vojvodina“ i Udru`ewe za za{titu „Spam“ pokrenuli su peticiju za promenu gradske odluke o dr`awu doma}ih `ivotiwa.

Oni tra`e da se sve odredbe koje nisu u skladu sa Konvencijom o za{titi ku}nih qubimaca, done-

tom u Strazburu 1989. godine i sa Zakonom o dobrobiti `ivotiwa iz 2009. godine, izmene, uz ocenu da se nedavno usvojenom gradskom odlukom kr{e osnovna qudska prava vlasnika ili dr`aoca ku}nih qubimca. Inicijatori peti-

i qubimaca u ku}ama gde `ivi vi{e stanara.

- Odluka je promewena iskuqu~ivo na osnovu Zakona, po kojem sve lokalne usparve treba da se rukovode – re~eno nam je u gradskoj administraciji.

U vi{espratnicama se mogu, bez saglasnosti stanara, dr`ati najvi{e jedan pas i jedna ma~ka, a wihov podmladak najdu`e do ~etiri meseca, s tim da pas ne spada u kategoriju opasnih pasa cije predvi|aju mogu}nost oduzimawa ku}nog qubimca od strane nadle`nih samo i iskqu~ivo u slu~aju zlostavqawa `ivotiwa.

U gradu ka`u da su oni ovu odluku o dr`awu `ivotiwa samo uskladili s republi~kim Zakonom o dobrobiti `ivotiwa. U toj odluci promeweno je kako saznajemo dve stavke, vezane za dr`awe ku}nih qubimaca u stanovima, kao

Podse}amo da se prema novoj gradskoj odluci u stanovima se smeju dr`ati psi, ma~ke, ukrasne ptice, mali glodari, terarijumske i akvarijumske `ivotiwe… U vi{espratnicama se mogu, bez saglasnosti stanara, dr`ati najvi{e jedan pas i jedna ma~ka, a wihov podmladak najdu`e do ~etiri meseca, s tim da pas ne spada u kategoriju opasnih pasa. Po ovoj odluci, pod

uslovom da vlasnik dobije saglasnost svih stanara, u stanovima mogu da se dr`e nema~ki ov~ar, belgijski ov~ar, rotvajler, doberman, nema~ki bokser, veliki {naucer, crni terijer, argentiski pas, bul mastif, napuqski mastif, pirinejski mastif, {arplaninac, kavkaski ov~ar, erdel terijer, ameri~ki safordterijer, bul terijer normalne veli~ine i ostale ukr{tene rase pasa.

Vlasnik doma}e `ivotiwe odgovoran za weno zdravqe, `ivot i dobrobit, pa mora preuzeti sve mere kako se `ivotiwi ne bi nanosio bol, patwa, strah i stres odnosno povreda, kao i da se dr`awem doma}ih `ivotiwa ne ugro`avaju qudi i okolina. Napu{tene, oduzete od vlanika i `ivotiwe koje su u opasnosti, stavqaju se u prihvatili{te. Za nepo{tovawe nove gradske odluke kazne su od 50.000 do milion dinara.

Q. Nato{evi}

OVE GODINE H1N1 BLAG I U GRADU NIJE DO@IVQEN BAUK

Mirjana Atanasov: penzioner - S obzirom da imaju male plate nije ni ~udo {to svi idu u privatnike. Na kol centar se ina~e ne ~eka koliko ka`u, ja sam ba{ zvala pre neki dan i ~ekala svega pet minuta.Uglavnom nije lo{a situacija. [to se ti~e zakazivawa jedini je problem Klini~ki centar, ali ni to ne mogu da tvrdim sa sigurno{}u jer nisam dugo bila.

Marija Ivan~i}: penzioner - Treba da bude vi{e lekara, malo je devet specijalista na ceo Novi Sad. Kad sam zvala da zaka`em pregled jako dugo sam ~ekala da se jave na telefon. Jedina prednost je {to se pregledi obavqaju dosta brzo.

Sviwski grip ~ekao kraj raspusta?

Otkako su pro{le nedeqe zabele`ena prva tri slu~aja obolelih od virusa H1N1, u Novom Sadu u protekla tri dana situacija je mirna i nema novih pacijenata s ovom klini~kom slikom, potvrdio je na~elnik Klini~kog centra Vojvodine Jovan Vukadinov. Virus novog gripa je blagog intenziteta i pandemija kakva je zabele`ena u prethodnoj sezoni se ne o~ekuje, pa samim tim nema razloga ni za paniku.

Da se podsetimo, zbog zahuktavawa epidemije i wenog muwevitog {irewa, ovaj grip je pro{le godine u ovo vreme bio tema broj jedan. Poluprazni vrti}i, u koje

su dolazila samo deca ~iji roditeqi nisu imali drugu opciju za ~uvawe mali{ana, produ`en ras-

Ovako je bilo pro{le godine

pust za osnovce i sredwo{kolce, op{ta pomama za za{titnim maskama, kao i ostalim dezinfekcionim sredstvima, a ~ak se razmatrala primena mere zatvarawa pred{kolskih ustanova, otkazivawe javnih manifestacija i masovnog okupqawa. Nako {to je virus, u narodu poznat kao sviwski grip, obi{ao svet i usmrtio mnoge obolele, nastavio je da cirkuli{e kao deo sezonskog gripa, ali uz zna~ajno lak{e posledice.

U Dom zdravqa „Novi Sad“ javqaju se pacijenti sa simptomima obi~nog gripa, ali ni taj broj nije alarmantan s obzirom na nagle temperaturne oscilacije ko-

je pogoduju {irewu virusa, ka`e na~elnica Op{te medicine dr Svetlana ^voki}.

- ^ak imamo mawe pacijenata nego {to je uobi~ajeno za ovo doba godine - istakla je ^voki}.

U Institutu za javno zdravqe Vojvodine identifikovana je infekcija virusom gripa H1N1 kod ~etiri osobe s podru~ja Pokrajine, a o~ekuje se daqi porast nakon zavr{etka zimskog raspusta. Zbog toga se savetuje stalno pra}ewe svog zdravstvenog stawa, kao i vakcinacija, u kojoj je i komponenta protiv sviwskog gripa.

I. Dragi}

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Re{ewe za brige Mila Bo{kovi}: penzioner - Ja zovem lekare stalno, po{to sam operisana. Ne ~ekam nikad puno da odgovore u kol centru, tri do ~etiri minuta. Pregled za op{tu praksu zaka`u vrlo brzo, a za specijalistu se ~eka desetak dana.

Ali trebalo bi da bude vi{e specijalista, definitivno.

Eva Belan~i}: penzioner - Vi{e bi volela da Novosa|ani budu zdraviji, nego da imamo vi{e lekara. Ako smo zdravi, dosta je i jedan. Zvala sam nekoliko puta kol centar ali nikad ne ~ekam dugo da se jave.

Pregledi se zakazuju u kratkom roku, a imam i sasvim korektnu lekarku.

A. Va. N. R. Foto: S. [u{wevi}

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom“, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige „Kako zaboraviti brige i na}i zadovoqstvo u `ivotu” Dejla Karnegija.

Re~ izdava~a: Prodata u vi{e od {est miliona primeraka,

kwiga “Kako zaboraviti brige i na}i zadovoqstvo u `ivotu” poru~uje da je nepotrebno `iveti s brigom i napeto{}u i pru`a re{ewa pomo}u kojih mo`ete da prevazi|ete ova stawa.

Dejl Karnegi na jednostavan na~in nudi mno{tvo prakti~nih re{ewa koja svakodnevno mo`ete koristiti i skre}e pa`wu na zna~ajne stvari u `ivotu koje }e nam pomo}i da postanemo svesni ne samo sebe, ve} i qudi koji nas okru`uju. Saznajte kako da uklo-

nite 50 odsto poslovnih briga i to odmah, smawite finansijske brige, preokrenite kritiku u svoju korist, kako da izbegavate umor i ose}ate se mladim, dnevno dodate jedan sat u svom `ivotu, ali i prona|ete sebe i budete ono {to jeste.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

SAVETOVALI[TE ZA OBOLELE NA KU]NOM LE^EWU

Psiholo{ka podr{ka telefonom

Pacijenti Slu`be ku}nog le~ewa Doma zdravqa „Novi Sad“, kao i ~lanovi wihovih porodica, od danas imaju priliku da se posavetuju s psihologom preko telfonskog broja 4879-766, svakog radnog dana od 7 do 13 ~asova.

Uzimaju}i u obzir epidemiolo{ke podatke, po kojima se broj no-

voobolelih pacijenata od razli~itih malignih bolesti svake godine pove}ava, bilo je neophodno da se aktivira telefonsko psiholo{ko savetovali{te za podr{ku obolelim i wihovim porodicama.

Psiholo{ka pomo} namewena je i svim ostalim pacijentima Slu`be ku}nog le~ewa.

I. D.

„Zlo~ini protiv Jevreja” Promocija kwige „Zlo~ini protiv Jevreja“ odr`a}e se u sredu u 12 ~asova u Galeriji „Prometej“, Trg Marije Trandafil 11. Kwigu je priredio dr Drago Wegovan, a u~estvuju i dr Ana Frenkel, prof. dr Du{an Beri}, mr Predrag Baji} i Zoran Kolunxija.

T. L.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Pse}em `ivotu no-no pravila @alosno je za vlast u ovom gradu da im gra|ani peticijom skre}u pa`wu da im neka odluka nije u skladu sa Zakonom i me|unarodnom Konvencijom, pasa lutalica koliko ho}e{, a kazne humane koji brinu o `ivotiwama i udomqavaju te iste lutalice.

069/1014... *** Kada }e saobra}ajna policija raditi svoj posao i ka`wavati vo`wu biciklisti~kom stazom i trotoarom u Ulici Rumena~ki put, oko “Univereksporta”?

065/6402... *** Ka`e na{ ministar da je poskupelo sve {to je trebalo. Meni to nije trebalo. A kom{ije mi ka`u, ni wima nije trebalo. Pa kome je onda to trebalo? A debelo sumwam da nekom ne}e trebati jo{ toga.

064/2466... *** U petak ~itam naslov “Dnevnika” – “Srbi najve}i pesimisti na svetu”. Pa normalno! Ne}e vaqda gladan i bolestan ~ovek biti optimista u tunelu, kome se ne vidi kraj i svetlo na kraju! U Alpama je prokopan najdu`i

tunel na svetu. Sada vi{e nije. Na{ srbijanski je najdu`i bez kraja! U Subotici oko Nove godine za nedequ dana regi-

* * * Narode moj gladni i goli, na{oj muci nema kraja. Vidite kako Vlada misli o nama siro-

strovano je 12 poku{aja samoubistava... [ta vam to govori?

Gospodo u vlasti, naslov je, na `alost, onaj pravi! S’po{tovawem!

063/523...

ma{ima. Iz buxeta treba da platimo 26 miliona evra za Davini}ev satelit, a Miroslavu Ili}u, gospo|i Wegomir i jo{ mnogima sa duga~ke liste treba pla}ati nacio-

nalne penzije po 50.000 dinara mese~no. Budite zadovoqni i sre}ni.

063/512... * * * Nedeqni “Dnevnik” u rubrici „Svet“ ukratko je dao informaciju o te{koj situaciji u Tunisu... Naslov je „Siroma{tvo i visoke cene izazvali sukobe“. Zna~ewe naslova je suvi{e blago naspram stvarnosti. Ja pitam: da li je Tunis uvod u doga|aje koji slede od februara u Srbiji?! Voleo bih da znam i odgovor. S’po{tovawem!

063/523... * * * Gospo|i @egarac neko treba da javi da je narcizam psihi~ki poreme}aj i da mo`e da se le~i. Kakav je smisao tog ~lanka?

064/1560... * * * ^uveni stru~waci preporu~uju nama sa malim prihodima i nezaposlenima, da ukoliko nemamo da platimo porez na ku}e, te prodamo i kupimo mawe.

Ponuda }e biti takva, da }e trosoban stan mawe vredeti od garsowere, a ~etvorosobni i ve}i, mo`emo pokloniti dr`avi. Ko `ivi u ku}i, mo}i }e da je sru{i, vaqda }e onda biti miran od poreznika.

065/4094...

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak18.januar2011.

9

PROMENE U RUKOVODSTVU GSP-a

Novi direktor doveo nove Gradski prevoznik je prvog radnog dana nove 2011. godine dobio novog pomo}nika direktora, diplomiranog pravnika Du{ana Teofilovi}a i {efa Slu`be ekonomsko-finansijskih poslova, diplomoranog ekonomistu Qiqanu Popovi}. Novi kadar doveo je novimenovani direktor Branislav Bogaro{ki ~ije je postavqewe, posledwih dana stare godine, verifikovala Skup{tina grada.

Teofilovi} je zapravo seo na biv{e mesto Bogaro{kog koji je u gradskom prevozniku bio pomo}nik vi{egodi{wem direktoru Rajku Peji}u.

Teofilovi} je stigao iz “Puta”, gde je, do dolaska ove gradske vlasti, Bogar{ki bio zaposlen kao diplomirani pravnik. U uprvqawu javnim resursim grada u ovome nema ni{ta neuobi~ajeno.

Me|utim u slu~aju Qiqane Popovi} nije tako jer je bila na spisku za dobrovoqni odlazak kao tehnol{ki vi{ak u SPC “Vojvodina”. Kao rukovode}i kadar u ovoj gradskoj firmi radila je petnaestak godina, od ukupno 28 i to do 31.decembra.

Ovo je za “Dnevnik” potvrdio predsednik sindikata u preduze}u Zoran \or|evi}, dodaju}i da bi i

Pomo}nik direktora postao Du{an Teofilovi}, donedavno zaposlen u „Putu”, a {ef Slu`be ekonomsko finansijskih poslova Qiqana Popovi}, koja je stigla iz SPC „Vojvodina” ona, kao tehnolo{ki vi{ak, novac trebalo da dobije s ostalim vi{kom radne snage.

Popovi} je na na{ poziv rekla da ne daje izjave za novinare, te nam je ostalo nepoznato da li je u me|uvremenu povukla zahtev za dobrovqni odlazak uz otpremni-

nu sa Spensa (po saznawu da su mediji obave{teni o tome) i sklopila ugovor o prelasku na novo radno meto, iz Spensa u GSP. O ovome nije `eleo ni{ta da ka`e ni direktor Spensa @ivko Popov, poru~iv{i da nema odgovor.

SNS O USPEHU U MZ STARI LEDINCI

Pobedni~ki talas promena Na izborima za Savet mesne zajednice Stari Ledinci ~lanovi Srpske napredne stranke osvojili su pet od mogu}ih sedam mesta i tako ostvarili uverqivu pobedu, re~eno je ju~e na konferenciji za medije u prostorijama te stranke.

- Ovo je talas promena i talas pobede na{e stranke koji }e se de{avati u 2011. godini, prva bitka koju smo dobili do kona~ne pobede; slede}a je na gradskom nivou, pa na pokrajinskom, te krajwa pobeda na republi~kom nivou - rekao je koordinator Povereni{tva SNS-a za Novi Sad Milo{ Vu~evi}.

Izbori koji su odr`ani 15. januara imali su izlaznost gotovo 64 posto i po re~ima Vu~evi}a prepoznati su od gra|ana kao veoma bitni za promenu katastrofalnog stawa, ne samo u Starim Ledincima nego i u Novom Sadu.

- Posebno smo zadovoqni {to su gra|ani Starih Ledinaca odbili socijalnu pomo} Demokratske stranke u vidu jeftinih socijalnih paketa. O~igledno je kako vi{e ne mogu ra~unati da }e takvim paketima dobiti podr{ku qudi, a ovo je i poruka {ta gra|ani misle o najnovijem talasu poskupqewa u Novom Sadu - kazao je Vu~evi}.

A. L.

U Gradskom saobra}jnom preduze}u potvrdili su da je firma brojnija za jo{ dva radnika. U slu~aju zapo{qavawa Qiqane Popovi} kao opravdawe su naveli da dosada{wi {ef finansija Mitar Pelemi{ sti~e uslov za penziju, za oko mesec i po dana. Pelemi{a je imenovawe Popovi} na wegovo mesto zateklo na godi{wem odmoru. Pelemi{ je sada raspore|en u Slu`bu za plan i analizu na najni`e radnom mesto, ali mu je ostavqen dosada{wi koeficijent.

-Ne}u jo{ da idem u penziju, jer imam nepovezan radni sta`, nedostaje mi vi{e od dve i po godine sta`a. Neko moje pravo na penziju zlouptrebaqava i uzima sebi za pravo da ga koristi, mimo moje voqe - kazao je ju~e Pelemi{ za “Dnevnik”.

U dopisu “Dnevniku”, iz JGSP a su naveli da Popovi}eva i Teofilovi} imaju kvalifikacije za poslove na koje su imenovani,te da su ugovori o radu sklopqeni u skladu s postupkom koje propisuje Zakon o radu. Jo{ su naveli kako }e radna mesta popuwavati u skladu sa Programom poslovawa za ovu godinu , koji je usvojila Skup{tuna grad.

Z. Deli}

FOTO-KONKURS OMLADINE LSV

„Novi Sad kroz tvoj objektiv”

Gradski odbor omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine organizova}e konkurs za izbor najboqih fotografija Novog Sada, re~eno je ju~e na konferenciju za novinare. Povod je 1. februar, Dan grada.

- Konkurs “Novi Sad kroz tvoj objektiv” trajao je od 15. decembra pro{le godine do 15. januara ove, i veoma smo zadovoqni odzivom sugra|ana. Pristiglo nam je nekoliko stotina fotografija, od kojih je `iri odabrao stotinak, a od wih }e se 40 na}i na izlo`bi 1. februara u kino-sali LSV. Na izlo`bi }e biti izabrane tri najboqe fotografije, a wihovi autori dobi}e simboli~ne nagrade - rekao je predsednik LSVO Novi Sad Marko Lutki}.

B. M.

Sunce zavolelo januar Novosa|ani su ju~e odlu~ili da iskoriste jo{ jedan januarski sun~an dan i provedu ga napoqu. Ulice i parkovi bili su puni qudi, kao da je prole}e, a ~ak su i pojedini kafi}i izbacili ba{te. U lepom vremenu, neuobi~ajenom za ovo doba godine, u`i-

vali su mladi, majke sa bebama i malom decom, penzioneri… Kako se narednih dana o~ekuje zahla|ewe, ne mo`e se zameriti sugra|anima koji su maksimalno iskoristili ovu neobi~nu zimsku sijestu.

D. B.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak18.januar2011.

c m y

10

PROJEKAT „DELIMO OSMEHE” U ^OKANSKOJ OP[TINI

Produ`eni boravak u ~etiri {kole Porodica @ivi}

U OP[TINI PE]INCI PODSTI^U NATALITET

Lane ro|eno 175 beba PE]INCI: U 2011. godinu op{tina Pe}inci je u{la bogatija za 175 beba, koliko je ro|eno tokom 2010. godine, a kao i svake godine Odeqewe za dru{tvene delatnosti je za novoro|ene obezbedilo novogodi{we higijenske pakete. Na sve~anosti, organizovanoj u Op{tinskom uslu`nom centru, ~ulo se da je Op{tina iz buxeta predvidela sredstva za tu namenu.

- U natalitetu predwa~e Pe}inci, a potom slede Kupinovo, [imanovci i Popinci, a zanimqivo je da je ro|eno vi{e de~aka nego devoj~ica. Op{tina Pe}inci ima nisku stopu nataliteta, ali mi se trudimo da motivi{emo majke i porodice u celini da ra|aju decu.

Jedna od mera je, pored higijenskih paketa, dodela jednokratne nov~ane pomo}i porodiqama u iznosu od 4.000 dinara, a tu su i mere regulisane republi~kim i pokrajinskim propisima - isti~e vi{i stru~ni saradnik u Odeqewu za dru{tvene delatnosti Qiqana Jeremi}.

Roditeqi su bili jednistveni u oceni da je svaka pomo} dobrodo{la, ali kako neki od wih isti~u, nije u pitawu samo vrednost paketa, ve} i pa`wa koja im je poklowena i ~iwenica da znaju da neko vodi ra~una o populacionoj politici u op{tini. A da poka`u koliko brinu o sugra|anima, predsednik op{tine Sini{a Vukov i predsednik Skup{tine op{tine @ivko Markovi} su, u okviru proteklih praznika, posetili porodicu Zorana i Milenke @ivi} u Suboti{tu i ovoj jedanaesto~lanoj porodici, sa sedmoro dece, uru~ili poklon od 50.000 dinara, a deci paketi}e u skladu sa uzrastom. Predsednik Skup{tine op{tine Pe}inci tim povodom je rekao da je u pitawu porodica koja svakako zaslu`uje pa`wu, jer u vreme izuzetno niskog nataliteta, odgaja sedmoro dece, `ivi od poqoprivrede, a pri tome nikada ni od koga nije zatra`ila nikakvu pomo}, zbog ~ega mogu da poslu`e za primer mnogima u Sremu.

A. Mali

^OKA: U ~etiri osnovne {kole u ~okanskoj op{tini u Sanadu, Ostoji}evu, Padeju i ^oki u okviru projekta „Delimo osmehe” po~eo je sa radom produ`eni boravak za decu sa problemima u u~ewu i pona{awu, s ciqem da ih prevazi|u u atmosferi podr{ke unutar grupe, odnosno da se deci sa smetwama u razvoju i wihovim porodicama omogu}i kvalitetniji `ivot. Osnovcima koji }e poha|ati produ`eni boravak i wihovim nastavnicima uspe{an rad po`eleli su predsednik ~okanske op{tine dr Predrag Miji} i ~lanovi projektnog tima „Delimo osmehe”.

U produ`eni boravak je ukqu~eno oko 150 osnovaca, a projekat „Delimo osmehe” predvi|a uspostavqawe nove usluge socijalne za{tite i op{tine i otvarawe Centra za dnevni boravak rawivih kategorija dece, koji se realizuje iz programa „Eks~en~ 3” i finansira EU. Wime rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a sprovodi ga Stalna konferencija gradova i op{tina Srbije. Ukupna vrednost projekta je preko 170.000 evra.

Dr Predrag Miji} smatra da }e realizaicja projekta „Delimo osmehe” i formirawe Centra za dnevni boravak rawivih kategorija dece, omogu}iti kvalitetnije

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala 5 - 15.00, 18.00, 21.00; sala 1– 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala 2 – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala 1 – 14.30), „Turista” (sala 2 – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala 3 – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore” (sala 3 – 17.30), „Tron” (sala 3 – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti” (sala 1 – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala 5 – 12.30), “Grin hornet” (17.30) Jadran: “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Kad vodewak pukne” (21.30) Art bioskop “Vojvodina” na Spensu: “Beli, beli svet” (20).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Asma Elkhamasi, Nata{a Hrabovski, Elmaza Tolica, Staka Vu~i~evi}, Fatima Sefedinovi}, Ana Vitomir, Danica Bebi}, Marija Vu~kovi}, Qiqana Radakovi}, Mira @ivkovi} iz Novog Sada, Marija @ivanovi} iz Sremske Kamenice, Vojislava Matkovi} iz Kucure, Violeta Savi} iz Kikinde, Maja Mitrovi} iz Ka}a, Milana Bara{in iz ^uruga, Mirjana Svilenga}in iz Novog Be~eja, Vi{wa Milo{evi} i Milica Milovac iz Futoga, Sne`ana Jovi~i} iz Bukovca, Maja Kolarski iz Rumenke i Sne`ana Vojnovi} iz Gospo|inaca, DE^AKE: Maja Jelisavqevi}, Tatjana Xigurski, Aleksandra Vukovi}, Ana Miliki}, Aleksandra Net, Jelena Br|ovi}, Qubica Papak i Jelena Moji} iz Novog Sada, Dragana Popovi} iz Lipara, Valentina Kajtazi iz Petrovaradina, Miroslava Golub iz Subotice, Qubica ^elebi} iz Rakovca, Danijela Berowa iz [ajka{a, Marica Kalaw iz Veternika, Branislava Tankosi} iz Apatina i Kristina Halai- Re~o iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ilona \er|a Vidovi} (1947) u 9.45 ~asova, Hristina Novaka Ekmenyi} (1922) u 10.30, Quban @ivka Reli} (1951) u 11.15, Milo{ Todora Tasi} (1934) u 12 ~asova, \or|e \or|a Redli (1932) u 12.45, Stanko \oke Kedi} (1942) u 13.30, @ivan Milana Kozarski (1953) u 14.15, Marta Adama Mili} (1920) u 15, Sa{a Marka Subotin (1976) u 15.30 ~asova. Na Starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Emica Mija Lazi} (1935) u 11 ~asova. Na Dowem, novom grobqu u Futogu bi}e sahrawen I{tvan Jano{a Kertes u 13 ~asova.

- U op{tini ^oki trenutno `ivi vi{e od tridesetoro dece sa smetwama u razvoju ili invaliditetom, ona zavise iskqu~ivo od nege koju im pru`a porodica, `ive izolovano od zajednice i nemaju skoro nikakvu pomo} institucija - ukazuje Dujin. - Tako|e, po-

Po~etak rada produ`enog boravka ju~e u Sanadu

Menaxer projekta Cecilija Dujin ka`e da je realizacija projekta „Delimo osmehe” otpo~ela sredinom septembra pro{le godine, ~iju je realizaciju ta op{tina zapo~ela sredinom septembra, kako bi se poboq{ali uslovi za decu iz rawivih kategorija kroz zajedni~ku negu i brigu porodica, ustanova koje se bave socijalnom za{titom i lokalne zajednice.

stoji veliki broj dece iz romskih porodica, siroma{nih ili iz porodica sa nekvalitetnim odnosima, koja imaju te{ko}a u u~ewu i poreme}aje u pona{aju {to rezultira napu{tawem {kole. Sadr`aji u produ`enom boravku doprine}e ve}em ukqu~ivawu dece u zajednicu u op{tinama Severnobanatskog okruga.

M. Mitrovi}

Propali giganti mamac za investitore

Vi{e nezaposlenih [ID: U evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ispostave u [idu stoji zapisano da je krajem 2010. godine posao tra`ilo wih 3.450. Pro{le godine u isto vreme (2009. godina) posao je tra`ilo 2.950 nezasposlenih, ka`u u ovoj slu`bi. Samo za godinu dana nezaposlenih ima za 500 vi{e.

U Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavaweka`u da ima tri razloga {to je to tako. Jedan je taj {to je deo radnika imao {estomese~nu zabranu prijave na evidenciju, pa se nakon toga prijavio. Tu su i mladi qudi koji su tek diplomirali po zavr{etku zanata, sredwe, vi{e ili visoke {kole i prvi put tra`e zaposlewe, a i mnogi radnici su u 2010. godini ostali bez posla.

D. S.

uslove `ivota i integraciju dece sa smetwama u razvoju, dece sa invaliditetom i dece sa poreme}ajima u pona{awu. Partneri ~okanskoj op{tini na ovom projektu su op{tine Kikinda, Novi Kne`evac i Kawi`a, koje }e tako|e biti ukqu~ene u realizaciju.

KULA: Agencija za razvoj op{tine Kula izdaje promotivnu bro{uru za potencijalne investitore u kojoj }e se na}i i ~etiri nekada{wa industrijska giganta iz ovog grada ~iji objekti i lokacije ve} godinama propadaju. Tekstilna fabrika „Kulski {tofovi”, Fabrika ko`e „Eterna”, DP „Josip Kramer” i „Tehnika”AD Kula koje su svojevremeno ~inile okosnicu kulske privrede bi}e predstavqene u promotivnom materijalu kao „braunfild” lokacije za potencijalne investito-

re u op{tini Kula. Ova bro{ura }e, osim u {tampanom obliku, biti dostupna i na sajtu Agencije za razvoj op{tine Kula, a ovu ideju da se promovi{u objekti propalih firmi kao potencijalne lokacije za novu proizvodwu, podr`ao je Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu koji je za realizaciju projekta „Saradwom do lokalnog ekonomskog razvoja“ op{tini Kula odobrio sredstva u iznosu od 250 hiqada dinara.

N. P.

DNEVNIK

Praznik Rusina SUBOTICA: Rusini su za svoj nacionalni praznik izabrali 17.januar, dan kada je 1751. godine, savetnik carice Marije Terezije i administrator kraqevsko-dr`avnog Ba~kog distrikta Franc Jozef de Redl, u Somboru potpisao ugovor o organizovanom naseqavawu prvih 200 rusinskih grkokatoli~kih porodica iz gorwih krajeva tada{we Ugarske, na prostore dana{weg Ruskog Krstura.

Tim povodom, u prostorijama Dru{tva Rusina u Subotici, odr`an je prigodan koktel i sve~anost, ~etvrtu godinu zaredom.

-Rusini su mawina koja mo`e da bude primer svima kako se ~uva kultura jednog naroda - rekla je predsednica dru{tva Rusina u Subotici Ksenija Paltinus.

Srbiju smatraju svojom zemqom i ostvaruju sva prava, kao i druge nacionalne mawine. ^uvaju svoju kulturu kroz igru i pesmu, a Vojvodini ih `ivi oko 15.000.

A. A.

Morovi}ani dali krv MOROVI]: Organizator dobrovoqnog davawa krvi je Crveni krst op{tine [id, dok stru~ni deo posla obavqa ekipa Zavoda za transfuziju krvi iz Sremske Mitrovice. Prva ovogodi{wa akcija davawa krvi provedena je za Jamenu, Morovi} i Vi{wi}evo u Morovi}u.

- Od 57 prijavqenih dobrovoqnih dvalaca, krv nije moglo da da wih {est, iz zdravstvenih razloga.

Iz meseca u mesec se pove}ava broj davalaca krvi, pa je ovoga puta bilo pet novih - ka`e referent Crvenog krsta Du{ica Poletan.

- Do kraja ovog meseca u [idu }e se organizovati druga akcija dobrovoqnog davawa krvi, planirana u na{em godi{wem kalendaru. - ka`e predsednik Komisije za pra}ewe akcija davawa krvi Slobodan Bu}ko.

D. S.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak18.januar2011.

11

JUBILEJ SOMBORSKOG „VODOKANALA”

Gradski vodovod i za sela SOMBOR: Javno komunalno preduze}e „Vodokanal” u Somboru obele`ilo je ravno pola veka od formirawa, sa optimisti~kim planovima za budu}nost. Kako je naveo direktor ovog JKP koje Somborce snabdeva pitkom vodom Strahiwa [quki}, nakon zavr{etka izgradwe nove fabrike vode, ~ija se prva faza privodi kraju, sasvim je izvesno da }e uskoro i `iteqi {est sela u somborskoj okolini dobiti priliku da koriste hemijsko-biolo{ki ispravnu vodu, po{to }e magistralnim cevovodima biti prikqu~eni na glasovite somborske bunare, odnosno moderno postrojewe za preradu pitke vode.

- Zahvaquju}i sredstvima pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa u visini od 100 miliona dinara zavr{avamo gra|evinski

Kredit i donacija za vodovod Pored investicije pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa namewene izgradwi nove fabrike vode, „Vodokanal” zavr{ava i pregovore sa nema~kom investicionom ku}om KfW o ulagawu od ~etiri miliona evra u izgradwu mre`e magistralnih vodovoda kojima bi se na gradsku fabriku vode prikqu~ilo jo{ {est sela, odnosno 24 hiqade stanovnika somborskog atara. Ovaj aran`man bi u delu od 60 odsto bio realizovan kao kreditna linija, dok bi 40 odsto bila donacije KfW somborskom „Vodokanalu”. deo radova na novoj fabrici vode, nakon ~ega }e iz istog izvora finansirawa biti izdvojeno do-

CRNO–BELA PRI^A O SAMODOPRINOSU U BA^KOPALANA^KOJ OP[TINI

Ko redovno pla}a komunalije, dobije za sahranu BA^KA PALANKA: Nedavno je u 10 od 17 mesnih zajednica u Ba~kopalana~koj op{tini odr`an referendum o uvo|ewu novog samodoprinosa u periodu od 1. januara 2011. do 31. decembra 2015. godine. Odziv bira~a bio je katastrofalan i u ve}ini mesta referendum je propao kao i u ~etiri gradske mesne zajednice. Ali, i ovaj referendum otvorio je neka

nova pitawa kada je re~ o samodoprinosu koji je ovde kao vid finansirawa komunalne infrastrukture, posebno u selima, trajao decenijama.

Sada qudi o~ito vi{e ne}e da pla}aju ni tri odsto od plate za samodoprinos, jer paze na svaki dinar, ali izgleda da je Zakon ispravio neke nepravde iz ranijeg perioda. Po wemu samodoprinos je izglasan ako je na referendum iza{lo preko 50 odsto upisanih u bira~ke spiskove u mesnim zajednicama, odnosno ako je za uvo|ewe

datnih 140 miliona za hidro-ma{insko opremawe nove i rekonstrukciju stare fabrike vode, ~ime }e se kapaciteti duplirati

novog izdvajawa glasalo preko 50 odsto bira~a. U ovoj op{tini pred Novu godinu za novo izdvajawe su glasali me{tani Gajdobre, Kara|or|jeva i Vizi}a. Me|utim, ispostavilo se da i ovakva zakonska regulativa nije dovoqno precizna.

Na referendumu su glasali i nezaposleni i penzioneri koji ne moraju da izdvajaju za samodoprinos, pa se moglo desiti da referendum bude izglasan time {to su u jednom malom selu nadglasani zaposleni koji nisu hteli da pla}aju samodoprinos, a sada moraju. U dobrom delu sela penzioneri su u ve}ini, pa ako ne plate, mala vajda {to je referendum uspeo. Tako se u Mesnoj zajednici Kara|or|evo, primera radi, pojavilo obave{tewe po kome }e se od 11. januara ove godine ispla}ivati jednokratna pomo} u visini od 10.000 dinara za sahrawivawe (nosilac penzije i supruga) za sve one koji redovno izmiruju svoju obavezu, odnosno samodoprinos i komunalne usluge!

Ovo li~i na crno-belu pri~u, ali je u su{tini samo malo nezgrapno sro~eno ne{to {to je ve} godinama `ivelo i u ~etiri gradske mesne zajednice u Ba~koj Palanci koje su tako|e, redovnim plati{ama, odnosno wihovim porodicama ispla}ivale po 10.000 dinara u slu~aju smrti.

M. Suyum

- kazao je [quki}, na ju~era{woj konferenciji za medije, uprili~enoj povodom jubileja, isti~u}i

razumevawe gradskih vlasti za sve probleme, ali i investicije ovog JKP. - Budu}im investicijama u sistem vodosnabdevawa `elimo da i stanovnike naseqenih mesta somborskog gradskog podru~ja za{titimo od najve}eg problema u vodosnabdevawu Vojvodine, pove}ane koli~ine arsena u vodi za pi}e obrazlo`io je trenutnu, ali i budu}u podr{ku Grada, predsednik varo{kog parlamenta Sini{a Lazi}, koji je sa somborskim gradona~elnikom Nemawom Deli}em obi{ao gradili{te nove fabrike vode. - Ciq nam je da u godinama koje su pred nama, sva naseqena mesta budu prikqu~ena na fabriku vode, a rezultati koje je

Gradili{te nove fabrike vode

do sada pokazivao „Vodokanal” daju prostora optimizmu da }e i

VODA IZAZVALA VANREDNO STAWE U ELEMIRU

Sru{ilo se na desetine ku}a ELEMIR: Me{tani Elemira, sela udaqenog nekoliko kilometara od Zrewanina, posledwih dana nemaju miran san. Usled nabujalih povr{inskih i podzemnih voda, sru{eno je na desetine ku}a, a mnoge su poprili~no o{te}ene i najverovatnije ih o~ekuje ista sudbina. Najkriti~nije je u severnom delu sela, u ulicama Zdravka ^elara, Ive Lole Ribara i Partizanskoj, ~iji `iteqi pro`ivqavaju pravu kataklizmu, nemo}ni da se odupru razarawu prirodnih sila. Savet Mesne zajednice Elemir je, uz podr{ku Gradske uprave u Zrewaninu, ovih dana organizovao kopawe kanala kako bi se voda {to pre izvela iz sela.

- Ovo je samo privremeno re{ewe, a trajno o~ekujemo do kraja meseca. Naime, konkurisali smo kod Pokrajinskog sekretarijata za po-

Porodi~na ku}a Pou~kog

na Kr~mar, iz ulice Zdravka ^elara 95, hitno je iseqena u no}i izme|u subote i nedeqe, jer su zidovi u prostoriji u kojoj je

Jedva spasao glavu Elemirac Milinko Pou~ki iz svoje stare ku}e, u Ulici Ive Lole Ribara broj 116, jedva je spasao `ivu glavu. On je spavao u sobi kada su zidovi i krov po~eli da padaju. Samo pukom sre}om, pobegao je napoqe i ostao nepovre|en. Pala je i nabija~a u wegovom susedstvu na broju 120, od koje je ostala samo gomila zemqe i tek deo jednog zida. A u „sendvi~u” izme|u te dve ru{evine, u tro{nom domu koji je voda na~ela obru{iv{i jedan zid, `ivi Slavica Petrov sa dvoje male dece, strepe}i svaki dan od mogu}e katastrofe. qoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo i odobreno nam je tri miliona dinara za odvo|ewe atmosferskih voda, prvo u kanal, a zatim i u Tisu – izjavio je sekretar MZ Elemir Dragi{a Cuki}.

Dok to ne bude u~iweno, Elemirci se hvataju za glave. Mile-

spavala po~eli da pucaju. Zapretilo je i ru{ewe tavanice, pa su kom{ije prisko~ile u pomo} i podupira~ima poku{ali da spre~e katastrofu. Milena i wena nepokretna majka zbile su se u deo doma koji se, bar za sada, nekako i dr`i, ali su i tu vi-

dqive pukotine i rasedi po zidovima.

- U strahu sam kako daqe `iveti u ovakvoj ku}i. Ona se jednostavno uru{ava i tu izgleda pomo}i nema – govori o~ajna Milena.

I na uli~nom delu pred wenim domom postavqene su prepreke, da bi se spre~io prolaz pe{acima, jer postoji ozbiqna opasnost od pada zabota na ulicu.

- Ovo je stra{no, gledamo kako se ku}e ru{e, a ni{ta ne mo`emo da u~inimo. Moja stara ku}a je za no} potonula deset santimatara, zidovi su po~eli da pucaju i verovatno }e pasti - pri~a Milenin sused Jovica Lakatu{.

Wemu je nado{la voda „minirala” staru i ugrozila novu ku}u, i uni{tila 300 stabala vo}a u ba{ti. Ka`e da je zvao sve nadle`ne, upozoravaju}i ih da je stawe alarmantno i da se ne{to pod hitno mora preduzeti. @. Balaban

SUFINANSIRAWE PROGRAMA ZAPO[QAVAWA

Uz subvencije 17 radnih mesta Potpisivawe kwige

Omladina priredila ve~e kulture PERLEZ: U organizaciji Omladinskog kluba Perlez, mesne zajednice i kwi`evnika Branka Jankova, minule subote je u ovom selu odr`ano kwi`evno – vizuelno ve~e, na kom je promovisana kwiga „Perleska du{a od znoja i pra{ine”. Pored kwi`evnika i osniva~a Banatskog kulturnog centra Rado-

vana Vlahovi}a, kwi`evnice Verice Petkani}, i vizuelnih umetnika Lajo{a Mesaro{a, Senke Vlahovi} i Dragana Beli}a, ovo ve~e su uveli~ali i mladi talenti Perleza - Marija Loli} koja je publici priredila baletsku ta~ku i Valentina Jankulov koja je otpevala tri izvorne pesme. @. B.

Zimska edukacija BE^EJ: Udru`ewe gra|ana „Agro-servis” uz Be~eja nastavqa sa zimskom edukacijom poqorivrednika. Tokom ovog i slede}eg meseca obuka }e biti organizovana svakog ~etvrtka od 10 sati u prostoriji OZZ Be~ej, Novosadska ulica 2. U programu su aktraktivna predavawa iz oblasti poqopivredne proizvodwe, upoznavawa s primenom hemijskih sredstava, prezentacija semena poqoprivrednih kultura, upoznavawe sa na~inom sprovo|ewa propisa i zakonskih odredbi u oblasti poqoprivrede...

Prvo predavawe odr`ano je 13. januara, a naredno je zakazano za 20. januar i privla~i du`nu pa`wi ovda{wih poqoprivrednika, koji u zimskom periodu imaju ne{to vi{e slobodnog vremena i mogu}nost da se dodatno edukuju.

V. J.

BE^EJ: Prate}i Lokalni aknih radova od interesa za na{u cioni plan zapo{qavawa, koji je lokalnu zajednicu radi zapo{qauskla|en s Nacionalnim, be~ejska vawa te`e zapo{qivih kategorilokalna samouprava je u op{tinja nezaposlenih lica, zatim podskom buxetu za 2011. godinu izdvojila 2,3 miliona dinara za potrebe sufinasirawa programa zapo{qavawa. Reklo bi se skromna sredstva u odnosu na druge sredine, ali ako se sve realizuje bi}e otvoreno 17 novih radnih mesta subvencijom poslodavcima i 13 kroz programa subvencije za samozapo{qavawe.

- Prihva}en nam je zahtev za u~e{}e u sufinansirawu programa zapo{qavawa, {to zna~i da }e Svakodnevna gu`va u be~ejskoj ispostavi Nacionalne slu`be za zapo{qavawe nam se duplirati sredstva namewena ovom programu. Naravsticawe zapo{qavawa Roma i no, nisu ovo jedine aktivnosti komladih kao ciqnih grupa - rekao je sprovodimo u procesu smawewa je predsednik op{tine Be~ej Pebroja nezaposlenih, ali su za one ter Knezi.

Najve}a potiska op{tina je, koji }e na ovaj na~in dobiti posao tek, jedna od devet u Ju`noba~itekako zna~ajne. U okviru mera kom okrugu s ukupno 12 lokalnih aktivne politike zapo{qavawa u samouprava, koja je Nacionalnoj na{oj op{tini Akcionim planom slu`bi zapo{qavawa podnela je predvi|eno i organizovawe jav-

zahtev za sufinansirawe Lokalnih akcionih planova zapo{qavawa u 2011. godini. U tu svrhu su lokalne samouprave Ju`noba~kog okruga izdvojile ne{to preko 73,5 miliona dinara.

- Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe je 121 lokalna samouprava podnela zahtev sa sufinansirawe pomenutih LAP zapo{qavawa u ukupnoj vrednosti od 772 miliona dinara, {to }e dodatnim sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja omogu}iti zapo{qavawe vi{e od 7.000 nezaposlenih lica. Ako se zna da je lane samo deset lokalnih samouprava izdvojilo sredstva u vrednosti od ukupno 75 miliona dinara, onda smo izuzetno zadovoqni ovogodi{wim odzivom i time {to su zahtevi podneti u svim regionima Srbije, saznali smo od direktora novosadske filijale Nacionalne slu`be zapo{qavawa Sini{e Nadbanti}a.

V. Jankov

ovaj zadatak biti izvr{en - kazao je Lazi}.

M. Miqenovi} SUDBINA VRBASKE FABRIKE ZNA]E SE DO KRAJA JANUARA

„Mepol” ~eka sudsku odluku VRBAS: Kona~na sudbina vrbaske Fabrike za preradu plastike „Mepol” koja je u ste~aju, zna}e se za desetak dana, odnosno 27. januara, za kada je zakazano ro~i{te u novosadskom Privrednom sudu. Tada }e biti odlu~eno da li }e „Mepol” krenuti u reorganizaciju, ili }e u ovoj vrbaskoj fabrici biti progla{en bankrot.

Nekada vrlo uspe{na fabrika u probleme je u{la po~etkom prethodne decenije, a privatizacija, koja je izvr{ena 2007. godine, donela je samo nove probleme. Radnici su otpu{tani, proizvodwa je stala, dugovi su se nagomilali, da bi sredinom 2010. godine ova firma oti{la pod ste~aj, koji je pokrenut sredstvima prikupqenim od samih radnika i malih akcionara. Biv{i radnici vrbaskog „Mepola” su me|u ve}im poveriocima preduze}a, ~ija dugovawa, prema podacima koji su prikupqeni u ste~aju, iznose oko 200 miliona dinara i definitivno prevazilaze ukupnu vrednost fabri~ke imovine. Iz tog razloga, reorganizacija preduze}a je sigurno racionalnije re{ewe, jer u slu~aju bankrota i rasprodaje imovine, ve}ina poverilaca, ukqu~uju}i i biv{e radnike, ne bi mogli da naplate najve}i deo duga. Presudan glas na ro~i{tu 27. januara ima}e jedan deo biv{ih radnika, ~ija su potra`ivawa stavqena u prvi red i od wihovog glasawa }e zavisiti budu}nost „Mepola”, koji je u aprilu 2007. godine tek iz ~etvrtog poku{aja prodat Branku Pe{utu, po po~etnoj ceni od oko 18,5 miliona dinara.

N. Perkovi}

Gusanijada u Mokrinu MOKRIN: U svetu jedinstveno takmi~ewe – „Gusanijada” koja je ove godine zapo~ela krajem decembra, polako ulazi u zavr{nu fazu. Na nadmetawu guskova koje je okupilo vi{e od 130 pernatih „gladijatora”, predsednik Udru`ewa gu{~ara „Belo pere” Du{ko Kova~i} ka`e da se posebno istakao, u konkurenciji seniora, gusan Moris grin Milo{a Kova~i}a. On je savladao dva {ampiona bele koride u Mokrinu. Prvo je pobedio guska „Dika”, vlasnika Slobodana Gale{eva, pobednika 2009. godine, a nakon toga i pro{logodi{weg olimpijskog {ampiona guska „Vigeca” Nikole Kri{ana u borbi koja je trajala 13,5 minuta.

U ~etvrtfinalu koje }e biti odr`ano 30. januara posebno }e biti zanimqiv duel guskova Morisa Grina i Bombardera, sedmostrukog olimpijskog {ampiona Svetozara Ladi~orbi}a – Letka.

Finalne borbe bi}e odr`ane, kao i prethodnih godina 27. februara.

A. \.

12

CRNA HRONIKA

utorak18.januar2011.

NA^ELNIK POLICIJSKE UPRAVE U SREMSKOJ MITROVICI ZORAN SMAJI]:

Mawe krivi~nih dela u Sremu – Stawe bezbednosti u Sremu u 2010. godini u odnosu na prethodnu godinu je povoqnije i u tom pogledu na~iwen je veliki iskorak – izjavio je ju~e na~elnik Policijske uprave Sremska Mitrovica Zoran Smaji}.

da nije bilo sukoba na me|unacionalnoj osnovi – naglasio je na~elnik PU Sremska Mitrovica.

Po Smaji}evim re~ima, na putevima Srema u 2010. poboq{ana je bezbednost saobra}aja. Registovano je 1.610

DNEVNIK

SARADWA SRPSKOG I CRNOGORSKOG MINISTARSTVA PRAVDE

Srbiji izru~en Bogdan Markovi} Kancelarija Interpola u Podgorici izru~ila je ju~e Srbiji crnogorskog drzavqanina Bogdana Markovi}a, protiv kojeg }e biti dovr{en sudski postupak pred Okru`nim sudom u Beogradu. Markovi}, rodom iz Pqevaqa, u Srbiji se tereti za

krivi~no delo zlo~ina~kog udru`ivawa i krijum~arewa, a poternicu za wim pro{le jeseni raspisao je Interpol u Beogradu, na osnovu naredbe beogradskog Okru`nog suda. Izru~ewe Markovi}a je prvo koje je realizovano nakon {to su mi-

nistarstva pravde Crne Gore i Srbije nedavno potpisala sporazum o izru~ewu sopstvenih dr`avqana. Re{ewe o ekstradiciji Markovi}a potpisao je u decembru biv{i crnogorski ministar pravde Mira{ Radovi}.

ZBOG RATNOG ZLO^INA NA KOSOVU 1999. UHAP[EN RANKO MOMI]

„[akal” pao u Crnoj Gori Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije saop{tilo je ju~e da je u Crnoj Gori uhap{en Ranko Momi}, pripadnik formacije „[akali“, osumwi~en za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva po~iwen 14. maja 1999. godine u selu ]u{ka, na teritoriji op{tine Pe}, na Kosovu i Metohiji.

Momi}, koji je osumwi~en za ubistvo najmawe 44 albanska civila, uhap{en je po nalogu tu`i-

oca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a u subotu, 15. januara ove godine. O~ekuje se da }e biti izru~en Srbiji na osnovu Sporazuma o izru~ewu izme|u Srbije i Crne Gore potpisanog 29. oktobra 2010. godine.

U optu`nici Tu`ila{tva protiv Toplice Miladinovi}a i jo{ osam pripadnika formacije „[akali“, Teritorijalne odbrane i rezervnog sastava policije, navodi se da je „Ranko Momi}

u~estvovao u ubistvu Hakija i Selima Ga{ija, kao i u grupnom ubistvu jo{ 11 civila“.

Momi} je, kao vo|a grupe, u oru`anom napadu na stanovni{tvo sela ]u{ka, u~estvovao u paqewu i izbacivawu porodica iz wihovih ku}a koje su prethodno pretresane pod pretwom ubistvom, navedeno je u saop{tewu.

On je u~estvovao i u otimawu vrednijih stvari i u oduzimawu gotovog novca, motornih vozila,

zlatnog nakita, satova i drugih dragocenosti, i, potom, u raseqavawu pre`ivelog civilnog stanovni{tva iz sela s ciqem da se presele u Albaniju, saop{tilo je Tu`ila{tvo.

Protiv Miladinovi}a i jo{ osam lica pred Sudskim ve}em Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu u toku je glavni pretres za ratni zlo~in u selu ]u{ka.

(Tanjug)

PROCES U NOVOM SADU ZBOG SMRTI KONOBARA U RESTORANU NA TVR\AVI

U oblasti suzbijawa kriminaliteta registrovana su 3.662 krivi~na dela, ili 440 mawe nego 2009.

– Nismo u pro{loj godini imali pojave masovnog naru{avawa javnog reda i mira.

Posebno `elim da naglasim

saobra}ajnih udesa, {to je 31,6 odsto mawe nego prethodne godine. U wima je stradalo 31 lice, dok ih je 920 povre|eno.

Prethodne godine u saobra}ajnim udesima `ivot je izgubilo 46 lica.

(Tanjug)

ODBRANA BIV[EG PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE TRA@I OD TRIBUNALA

Tromese~no odlagawe su|ewa Karayi}u Odbrana biv{eg predsednika Republike Srpske Radovana Karaxi}a zatra`ila je nov prekid su|ewa u trajawu od tri meseca. Odbrana smatra da je Tu`ila{tvo prekr{ilo pravilo o blagovremenom obelodawivawu osloba|aju}eg materijala, saop{tila je Pres-slu`ba Ha{kog tribunala.

Odbrana je tra`ila odlagawe procesa na tri meseca pre nego {to po~ne izvo|ewe dokaza po delu optu`nice koja se odnosi na op{tine u BiH. Odbrana je navela da je re~ o pismu koje je ~lan predsedni{tva RS Nikola Koqevi} uputio UNHCR-u 25. oktobra 1992. godine, pismu Radovana Karaxi}a UNHCR-u od 8. decembra 1992, memorandumu

oficira UN za civilna pitawa Viktora Andrejeva napisanom 11. maja 1994. godine, memorandumu UNHCR-a od 8. aprila 1993. i jo{ jednom memorandumu UNHCR-a od 12. aprila 1993. godine. Odbrana je navela da se u tim dokumentima pobijaju navodi o uskra}ivawu slobode kretawa u Sarajevu, restrikciji humanitarne pomo}i i sprovo|ewu politike etni~kog ~i{}ewa i da bi, da su blagovremeno bili obelodaweni, oni bili upotrebqeni u unakrsnom ispitivawu zvani~nika UN. Radovan Karaxi} je optu`en za genocid i druge ratne zlo~ine tokom ratnih sukoba u BiH od 1992. do 1995. godine.

(Tanjug)

Na proveri stepen pijanstva nastradalog Na ju~era{wem nastavku dokaznog postupka, odnosno ponovqenog su|ewa povodom tragi~ne smrti konobara Aleksandra – Ace Dragojlovi}a (39) iz Vaqeva u restoranu „Osam tambura{a“ na Petrovaradinskoj tvr|avi u oktobru 2008. godine, ni posle saslu{awa svedoka nije precizno i nedvosmisleno utvr|eno kada je ta~no uzet uzorak krvi za odre|ivawe wegove alkoholisanosti u trenutku kobnog doga|aja.

Re~ je o postupku koji je vra}en na po~etak jer je Vrhovni sud usvojio `albu branilaca na odluku po kojoj je Marko Marku{ (1988) iz Novog Sada, okrivqen za nano{ewe te{kih telesnih povreda i osu|en na {est godina zatvora. Po navodima optu`nice, koju zastupa zamenik vi{eg tu`ioca Aleksandar Amixi}, Marku{ je 21. oktobra 2008. godine oko pono}i, pred fajront, posle sva|e udario Dragojlovi}a koji je nakon pada na pod ostao u besvesnom stawu i dva dana kasnije preminuo u Klini~kom centru Vojvodine.

Dragojlovi} je u trenutku doga|aja, po iskazima svedoka, bio pijan i tom prilikom nije bio na du`nosti. Za sau~esni{tvo, u vidu pomo}i izvr{iocu krivi~nog dela, s po godinu dana, prethodno su ka`weni Novosa|anin Vladimir Zuki} (1981) i Vrba{anin

PROTESTOVALE PORODICE UHAP[ENIH TOKOM „PARADE PONOSA“

Tra`e da se deca brane sa slobode

Porodice uhap{enih tokom odr`avawa „Parade ponosa“ 10. oktobra pro{le godine u Beogradu nisu ju~e postavile kamp-naseqe ispred zgrade Ministarstva pravde u kojem bi, kako su najavili, ostali do ispuwewa zahteva, ve} su samo protestovali tra`e}i da se uhap{eni puste iz pritvora i da im se dozvoli da se brane sa slobode. Oko 50 ~lanova porodica, nose}i transparente na kojima je pisalo „100 dana bez dokaza“, „I na Goli otok su terali decu“, i „Sram vas bilo“, otpo~eli su protest pod nazivom „Protiv nezakonitosti i kr{ewa prava“.

Po re~ima predsednika Inicijativnog odbora roditeqa uhap{enih Sini{e [qani}a, ~lanovi porodica `ele da uka`u na nepravilnosti tokom hap{ewa i odre|ivawa pritvora, a glavni zahtev je da uhap{eni bu-

du pu{teni da se brane sa slobode. Tokom odr`avawa „Parade ponosa“ uhap{eno je vi{e od 150 osoba, protiv nekih su podignute optu`nice, a protiv nekih je istraga u toku. ^lanovi porodica uhap{enih po~eli su da se okupqaju krajem oktobra, a na sastanku s dr`avnim sekretarom Ministarstva pravde Slobodanom Homenom krajem decembra, dva zamenika javnog tu`ioca dala su garancije da }e mla|i punoletnici, koji nisu osu|ivani, biti pu{teni da se brane sa slobode, ali su oni i daqe u pritvoru.

(Tanjug)

Gojko Mileti} (1962), kao i Marijana Sabo (1987) iz Srbobrana, osu|ena u prethodnom postupku na osam meseci, uslovno na dve godine.

ju iz ovog slu~aja objasnila proceduru prijema i postupaka.

– Ja nemam saznawa o rezultatima nivoa alkohola niti ih se mogu setiti. Va|ewe krvi radi utvr|i-

Restoran u kojem se dogodio kobni incident

Prvi svedok, prof. dr Radmila Kolak, upravnica Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, ju~e je izjavila pred ve}em Vi{eg suda, kojim je pradsedavala sudija Zora Jamu{akov, da se ne se}a pacijenta jer ih ima veoma mnogo, ali je posle uvida u dokumentaci-

vawa alkoholisanosti moralo je biti obavqeno pre nego {to je pacijent donet na na{u kliniku, takav je obi~aj. Da li je tamo to ura|eno i kada ja ne znam i nemam saznawa ni o tome kad je uzorak krvi poslat u laboratoriju. Va|ewe krvi pacijentu na mojoj klinici

preduzeto je zbog kontrole stawa i le~ewa, a ne zbog utvr|ivawa alkoholisanosti, a lista predo~enih nalaza odnosi se na hospitalizaciju. Kod svih bolesnika koji su u komi se obavezno i rutinski radi toksikolo{ka analiza i tako je ura|eno i u ovom slu~aju. U listi intenzivne terapije stoji da je poslat uzorak ali se ne vidi kada – kazala je profesorka dr Kolak.

Svedok dr Zoran Dragi}, koji je u vreme kobnog doga|aja bio de`uran na Odeqewu intenzivne terapije, izajvio je ju~e posle pregleda predo~ene dokumentacije da je dat jedan nalog za toksikolo{ku analizu po prijemu pacijenta na Odeqewe inetenzivne terapije, ali da u spisima nije konstatovano da li je i na prijemnoj hirurgiji uzeta krv za analizu.

– Mi na Klinici nismo unosili vreme uzimawe uzorka – kazao je dr Dragi}.

Zbog obaveza advokata Borivoja Borovi}a, branioca prvookrivqenog Marka Marku{a, glavni pretres, planiran za danas, pomeren je za 8. februar. Tada se o~ekuje da izjavu da supruga okrivqenog Marku{a, koja je bila na licu mesta kad je do{lo do spornog kontakta wenog mu`a i sada pokojnog Dragojlovi}a, a izjasni}e se i ve{taci za neuropsihijatariju, psihologiju i sudsku medicinu.

M. V.

PORTPAROL REPUBLI^KOG TU@ILA[TVA KATEGORI^AN

Zori}: Oko optu`enih poga|awa nema Portparol Republi~kog tusiti odluke o tome da li }e `ila{tva Tomo Zori} izjaneko biti u pritvoru ili nevio je ju~e da to tu`ila{tvo }e. To je iskqu~iva nadleradi na osnovu zakona i po`nost suda. Gde god su se ste{tuje zakonsku proceduru, a kli zakonski uslovi za ukidato zna~i da, ako je neko optuwe pritvora, Tu`ila{tvo se `en, poga|awa nema.

– Ako je neko optu`en, odnosno procesuiran, za wega va`i Zakonik o krivi~nom postupku i oko toga ne mo`e biti poga|awa ili pravqewa vaninstitucionalnih kompromisa – rekao je Zori} Tanjugu povodom protesta porodica uhap{enih za vreme odr`avawa ‘’Parada ponosa’’.

– Uostalom, Tu`ila{tvo kao stranka u krivi~nom postupku mo`e samo predlagati, ali ne mo`e dono- Tomo Zori}

u krivi~nom postupku saglasilo s takvim predlogom.

Zori} je ukazao na to da zato bilo koji vid pritiska na sud, kao {to je okupqawe rodbine pritvorenih tokom protesta koji je organizovan istovremeno s „Paradom ponosa“ ispred Ministarstva pravde, ne}e dati rezultat.

– Podse}am na to da je tokom nereda povre|eno 147 policajaca, a Beograd ruiniran i zapaqen – rekao je on.

Zori} je ukazao na to da je Tu`ila{tvo pre izbijawa nereda najavilo da }e napad na policiju biti tretiran kao napad na dr`avu.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak18.januar2011.

13

IZAZOVI SRPSKE KRIMINALISTI^KE POLICIJE

Imperativ spre~avawe prawa novca

Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je ju~e da me|u imperative i izazove srpske kriminalisti~ke policije spada i spre~avawe “prawa novca” i presecawe povezanosti organizovanog kriminala i nelegalnih nov~anih tokova. Na otvara-

Milorad Veqovi}

wu skupa u vezi s istragama o prawu novca, Veqovi} je naglasio da je u toj oblasti neophodno uspostaviti {to boqu regionalnu i me|unarodnu saradwu.

Skup, u formi radionice, podr`ala je australijska federalna policija, a uz pripadnike MUP, BIA, Carine i Tu`ila{tva Srbije, u wegovom radu u~estvuju i predstavnici BiH, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije.

Veqovi}, koji je zajedno s ambasadorkom Australije u Beo-

gradu Helenom Stadert otvorio radionicu, istakao je da je ovo prvi put u istoriji srpske policije da se organizuje ovakav skup. On je ukazao na povezanost organizovanog kriminala i prawa novca, kao i neophodnost spre~avawa finansirawa teroristi~kih aktivnosti novcem koji je ste~en kriminalnim aktivnostima.

Po wegovim re~ima, ovaj skup, koji se zavr{ava 21. januara, zna~ajan je i zbog razmene iskustava i novih saznawa u~esnika iz raznih dr`ava.

Ambasadorka Stadert je istakla da je australijska federalna policija spremna da podr`i napore kolega u vezi s istragama o “prawu novca” u ovom regionu, iako je Australija u toj oblasti vi{e okrenuta azijsko-pacifi~kom podru~ju.

Ona je navela da je program australijske federalne policiji dizajniran tako da pomogne u pove}awu kapaciteta pripadnika drugih policija u tim istragama. Po wenim re~ima, taj program se odnosi i na razne vidove obuke i opremawa, kao i organizovawa kurseva u ciqu razmene iskustava.

Ambsadorka Australije je istakla da je radionica, koja je ju~e po~ela, prva aktivnost u okviru programa federalne policije te dr`ave, i izrazila o~ekivawe da }e ih biti vi{e u budu}nosti.

(Tanjug)

PO^ELO SU\EWE BIV[EM DIREKTORU OFK „BEOGRAD” PO OPTU@BI ZA TRI SPORNA TRANSFERA

Zvezdan Terzi} odbacio sve optu`be Na su|ewu koje je ju~e po~elo pred Vi{im sudom u Beogradu, nekada{wi direktor kluba OFK „Beograd“ Zvezdan Terzi} odbacio je optu`be koje ga terete za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s transferima igra~a OFK-a Vawe Gruba~a 1998. godine u „Hambureger“ u Hamburgu, Sr|ana Stani}a 2003. u moskovski „Spartak“ i Branislava Ivanovi}a 2005. u moskovsku „Lokomotivu“.

S wim saokrivqeni biv{i sportski direktor OFK-a Vladimir Bulatovi} i fudbalski agent Dra`en Podunavac odbacili su optu`be za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s transferima Vawe Gruba~a, te Stevana Sto{i}a 2006. godine u {pansku „Malagu“. Sud je ju~e, zbog bolesti okrivqenog, razdvojio postupak protiv biv{eg generalnog sekretara Zajednice prvoliga{a Milovana Nikodinovi}a.

Zvedan Trezi}, koji je, po sopstvenim re~ima, funkciju generalnog direktora OFK-a napustio u januaru 2005. po izboru za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, u odbrani je naveo da „u klubu dok je on bio

– Nama je Vawa Gruba~ bio kapitalan kao Ronaldo ili Mesi. Da je pla}an, za sezonu bi tra`io najmawe 300.000 ili 400.000 maraka, a za nas je igrao besplatno. Na kraju sezone Gruba~ je bio najboqi igra~, uveo je klub u Prvu ligu. U maju 1998. obavestio me je da preko svog agenta ugovara anga`man za nema~ki „Hamburger“. Ugovor je potpisan 18. maja 1998. godine – kazao je Terzi}. On je objasnio i kako je realizovan ugovor, o ~emu, kako je naveo, postoje relevantne priznanice.

Terzi} je objasnio i kako je 2003. godine do{lo do transfera fudbalera Sr|ana Stani}a u moskovski „Spartak“, {to je, po wegovim re~ima, bilo zasluga jedinog finansijera OFK-a i predsednika UO kluba, sada pokojnog biznismena Mike Bra{wovi}a. Terzi} je precizirao da je potpisan ugovor o Stani}evom transferu vredan 400.000 evra, koji je, kako je naglasio, u finansijskom smislu bio spasonosan za OFK te godine.

– Posle mi je predsednik UO Miko Bra{wovi} doneo ugovor na 1.700.000 evra, i rekao mi da Rusi potpisivawem tog ugovora

Snimateq dopisni{tva RTS-a u Kikindi Drago Jankovi} te`e je povre|en u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u petak, 14. januara, oko 13 ~asova u Kikindi, na benzinskoj pumpi “Eko” u Svetosavskoj ulici.

Snimateq Drago Jankovi}

Policija je ju~e saop{tila da se nezgoda dogodila kada je putni~ko motorno vozilo kojim je upravqao Vladimir S. (1987) iz Kikinde pre{lo preko noge-stopala snimatequ RTS-a koji je bio na zadatku.

Na snimateqa Jankovi}a bezobzirni voza~ naleteo je dok je

na pumpi snimao prilog s novinarom Predragom Miqanovi}em.

– Snimali smo na benzinskoj pumpi izjave u vezi s poskupqewem benzina kada me je neo~ekivano vozilo udarilo otpozadi. Ni{ta nisam video, samo sam jauknuo od bola i u prvi mah nisam bio svestan {ta se desilo, kada mi je to~ak pre{ao preko desne noge – pri~a Jankovi}, kome je pomo} ukazana u kikindskoj bolnici.

Na povre|enu nogu mu je stavqen gips i jo{ je u ~udu {ta ga je sna{lo na radnom zadatku.

Miqanovi} pri~a da je s Jankovi}em bio na rutinskom snimawu priloga, te da je na snimateqa naletelo vozilo marke “audi A-6”.

Od voza~a u automobilu je uzimao izjavu i veli da nije imao vremena da upozori snimateqa, kada je nai{lo vozilo koje ga je zaka~ilo zadwim to~kom i pre{lo mu preko stopala i sko~nog zgloba, a bilo je mesta da nesmetano pro|e.

U ovom udesu, prilikom pada, osim snimateqa o{te}ena je i kamera, ali je uprkos nesvakida{woj nesre}i, prilog emitovan na ve~erwem “Dnevniku” RTS-a.

Iz PU Kikinda najavqeno je da }e protiv voza~a putni~kog motornog vozila Vladimira S. biti podneta odgovaraju}a krivi~na prijava.

M. Mr.

izve{taj o uplati para na wegov bankovni ra~un – rekao je Bulatovi}.

Okrivqeni Dra`en Podunavac, biv{i igra~ OFK-a, koji je 2004, nakon {to je prestao da igra, dobio licencu FIFA-e za obavqawe transfera fudbalera, odbacio je optu`be koje ga terete za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s transferom igra~a Stevana Sto{i}a i Branislava Ivanovi}a.

– Nisam u~estvovao u pregovorima izme|u moskovske “Lokomotive” i OFK-a u vezi s

Jemstvo od 200.000 evra za odbranu sa slobode Narednih dana o~ekuje se odluka sudskog ve}a o predlogu odbrane Zvezdana Terzi}a da mu se pritvorska mera zameni merom jemstva za odbranu sa slobode, koje je ponu|eno u ukupnoj vrednosti od 200.000 evra. Terzi} je u pritvoru od 11. novembra pro{le godine kad se posle vi{egodi{weg skrivawa dobrovoqno predao pravosudnim organima.

Ostali optu`eni se brane sa slobode.

NESVAKIDA[WA NESRE]A NA KIKINDSKOJ PUMPI „EKO”

Kolima preko noge snimateqa RTS-a

Supruga Svetlana (druga s leva) sporodicom u holu suda

da je taj ruski klub zainteresovan za wega.

Terzi} je rekao da ne vidi ni{ta sporno ni u ugovoru izme|u OFK-a i firme „Gardijan“, kojim su toj firmi za 200.000 evra prodata ekonomska prava Ivanovi}a, kao ni u potowem ugovoru o transferu tog fudbalera u moskovsku “Lokomotivu”. Ivanovi} je, ka`e Terzi}, u OFK do{ao za 5.000 evra.

– S obzirom na to da mi se stavqa na teret da je pri~iwena {teta OFK-u, tra`io sam da se klub izjasni o tome i 23. decem-

Su|ewe pratili brojni Terzi}evi saigra~i i prijateqi

direktor nije ra|eno ni{ta nezakonito niti je iko pribavio protivpravnu korist“.

Terzi} je naveo da je za direktora OFK-a „postavqen iz kopa~ki“ u drugoj polovini 1997. godine, u najte`em periodu, kad je klub je bio u Drugoj ligi, bez novaca, u dugovima i s ra~unom u blokadi, pri ~emu su samo izdaci bili izvesni, a od dr`ave nije stigao ni dinar pomo}i.

Po Terzi}evim re~ima, fudbaler Vawa Gruba~ je tada prihvatio da do|e u OFK na godinu dana, kao prijateq, biv{i igra~ kluba, bez naknade i pod uslovima – da u svakom trenutku mo`e napustiti klub bez obe{te}ewa, a ako do|e do transfernog ugovora, da obe{te}ewe pripadne wemu.

uslovqavaju isplatu 400.000 evra za transfer Stani}a. Konsultovao sam se s trojicom pravnika u vezi s potpisivawem tog ugovora i oni su rekli da ne mogu imati nikakve probleme, nakon ~ega sam ga potpisao – kazao je Terzi}.

On je dodao da je „finansijer kluba Bra{wovi} imao razna velika potra`ivawa od OFK-a koja su iznosila znatno vi{e od 1.300.000 evra, i ti dugovi wemu su upisani kroz sve poslovne kwige kluba“.

Terzi} je kazao da 2005. godine uop{te nije u~estvovao u transferu fudbalera Branislava Ivanovi}a u moskovsku “Lokomotivu”, te da mu je samo, s obzirom na to da su bili u dobrim odnosima, preneo ono {to je ~uo od Mike Bra{wovi}a –

RAZBOJNI[TVO U STAROJ MORAVICI

Prijava za provalu u crkvi Suboti~ka policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Alekse I. (19) i petnaestogodi{weg de~aka, obojica iz Stare Moravice, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo te{ke kra|e.

Nakon dobijene prijave o provali u rimokatoli~ku crkvu, pripadnici Policijske uprave u Subotici su efikasnim radom prona{li izvr{ioce za koje se sumwa da su u toku vikenda provalili u crkvu u Staroj Moravici. Oni se terete da su iz crkve odneli ve}u koli~inu namirnica i pi}a.

Osumwi~eni Aleksa I. je u prisustvu branioca saslu{an u Policijskoj stanici u Ba~koj Topoli..

A. A.

bra 2008. Skup{tina kluba je donela odluku da Terzi} nije o{tetio klub, ve} naprotiv, da ga je unapredio – kazao je Terzi}.

Biv{i sportski direktor OFK „Beograd“ Vladimir Bulatovi}, koji je, kako ka`e, po Terzi}evom odlasku izabran na funkciju generalnog, odbacuju}i u potpunosti optu`be, naveo je u obrani da je sve radio po nalozima i po odlukama Upravnog odbora kluba, koje je sprovodio.

Kazao je da je, sprovode}i naloge UO-a kluba, 2006. godine potpisao ugovor s firmom „Gardijan“ o prodaji ekonomskih prava za fudbalera Branislava Ivanovi}a.

– Tako|e sam izvr{io odluku UO-a da se od obe{te}ewa za igra~a Stevana Sto{i}a prilikom wegovog transfera u {pansku “Malagu” isplate zaostali dugovi fudbaleru Marku Ba{i. U istrazi je Ba{a doneo

transferom Ivanovi}a – kazao je Podunavac. – S Banetom sam i{ao na potpisivawe wegovog li~nog ugovora. Kad je re~ o igra~u Stevanu Sto{i}u, on je do{ao iz kru{eva~kog „Napretka“, ali nije opravdao o~ekivawa OFK-a koji ga je, `ele}i da ga skine s plate, posle godinu dana stavio na transfer listu. On mi je tada rekao da pregovara sa [pancima. Dobio sam punomo} kluba od poslovnog sekretara OFK-a da odem na pregovore i da potpi{em ugovor o transferu.

On je tvrdio da u po~etku [panci nisu nudili obe{tewe za Sto{i}a, ali da je on ipak tokom pregovora uspeo da izdejstvuje obe{te}ewe od 80.000 evra, a da su, osim toga, [panci opredelili 20.000 evra za agenta “Kastiqe”.

Nastavak su|ewa je zakazan za 18. mart.

J. Jakovqevi}

U SELU KAMENOVO, KOD PETROVCA NA MLAVI

Ukraden spomenik p~eli

Spomenik p~eli u selu Kamenovo, kod Petrovca na Mlavi, ukraden je tokom protekle no}i. Sumwa se da je u kra|i u~estvovalo vi{e osoba. Spomenik je te`ak oko 300 kilograma, pa policija pretpostavqa da jedna osoba nije mogla sama da ga odnese.

Spomenik p~eli jedinstven je u Evropi, po{to sli~an postoji samo u Japanu. Podigli su ga me{tani u znak zahvalnosti, po{to se veliki broj wih bavi p~elarstvom. Ura|en je u bronzi, a autor je arhitekta Janko Lali}.

E. D.

14

DRU[TVO

utorak18.januar2011.

ZDRAVSTVENI TURIZAM U SRBIJI JO[ UVEK NE DONOSI ZNATNIJU ZARADU

Stranci tra`e bolnicu s pet zvezdica Posledwih desetak godina u svetu je sve popularniji jedan novi vid turizma, popularno nazvan zdravstveni turizam. On podrazumeva da se „o jednom tro{ku“ obi|e neka zemqa, u`iva u wenim lepotama, ali i da se dobije zdravstvena usluga koja bi u sopstvenoj zemqi ko{tala i nekoliko puta vi{e. Zahvaquju}i ovakvom turizmu, sve vi{e je zemaqa koje na ovaj na~in sti~u pozama{ne zarade. „Zdravstveni turizam“ u na{im dr`avnim bolnicama jo{ uvek je slabo poznata kategorija.

Iako su zdravstvene usluge kod nas znatno jeftinije nego u zapadnoevropskim zemqama, a zdravstvene ustanove uglavnom dobro snabdevene savremenim medicinskim aparatima, ne mo`emo se pohvaliti zna~ajnijim zaradama od turista iz inostran-

tika, gotovo redovno imaju pacijente iz inostranstva. Kontakt se ostvari telefonom, zaka`e se vreme dolaska u ordinaciju, {to ukqu~uju i dane vikenda, a s novim zubima pacijent odlazi ve} posle nekoliko dana. Te usluge su kod nas vi{e nego upola jeftinije nego u inostranstvu. U na{im stomatolo{kim ordinacijama plomba staje oko 20 evra, kerami~ka navlaka od 80 do 100 evra po zubu, {to je za strance izuzetno povoqno. Ukoliko je potrebno izraditi celu protezu ili uraditi zube, isplati se platiti put, sme{taj i stomatolo{ke usluge i sve to je opet znatno jeftinije nego na Zapadu.

Na{e mogu}nosti za zaradu le`e i u bawskom turizmu, u kojem Srbija ima tradiciju dugu vi{e od 160 godina. Lekovita voda, blato i ~ist vazduh su u bawe

Oni `ele da za pare koje daju dobiju jednokrevetnu sobu s kupatilom, klimatizovanu, s telefonom i TV-aparatom, kao i medicinsko osobqe koje }e im biti posve}eno 24 ~asa, a ne da u sobi le`e s deset pacijenata stva koji `ele da za vreme boravka u na{oj zemqi urade i neku medicinsku intervenciju. Me|u glavnim razlozima za to su nedovoqni kapaciteti u bolnicama, gde su i na{i pacijenti ~esto na listama ~ekawa, kao i nedovoqno komforne bolnice koje stranim pacijentima ne mogu da pru`e vrhunski sme{taj. Naime, stranci tra`e ne samo stru~an rad lekara ve} i apartmanski sme{taj, {to na{e zdravstvene ustanove uglavnom nemaju. Oni `ele da za pare koje daju dobiju jednokrevetnu sobu s kupatilom, klimatizovanu, s telefonom i TV-aparatom, kao i medicinsko osobqe koje }e im biti posve}eno 24 ~asa, a ne da u sobi le`e s deset pacijenata.

To je jedan od razloga {to privatni sektor bele`i ne{to ve}u pose}enost stranih pacijenata jer su u privatnim bolnicama ovakvi uslovi uglavnom obezbe|eni. Tako se oni ~esto odlu~uju da do|u na laparoskopske operacije `u~i, koje u privatnim bolnicama staju oko 1.000 evra, {to je opet daleko jeftinije nego u bolnicama na Zapadu.

Oporavak posle laparoskopske operacije je brz pa pacijent ve} posle dan-dva mo`e iza}i iz bolnice.

Privatni zdravstveni sektor, posebno stomatologija i prote-

i prirodna le~ili{ta dovodili ne samo doma}e ve} i strane turiste, koji su, osim odmora i razonode, ovde dobijali i zdravstvenu negu. Zato su bawe u Srbiji sve popularnije, ali posete stranih turista ipak ne mogu se porediti s onima koje bele`e poznate bawe u Evropi.

– Na{e bawe imaju stru~ni medicinski kadar neophodan za ovu vrstu turizma, ali u privla~ewu stranih turista potrebno je razviti i velnes-turizam, koji podrazumeva privla~ewe ne samo bolesnih ve} i zdravih turista koji `ele da preduprede razna oboqewa i unaprede zdravqe – ka`e turizmolog Neboj{a [o{ki}. – Potrebno je izgraditi velnes-centre, odnosno sportsko-rekreativne centre, ali i obezbediti ~itav niz drugih sadr`aja koji bi bili prilago|eni uzrastu od 6 do 66 godina. Mawi broj na{ih bawa ima ovakve centre, drugi ih samo tako imenuju a u stvarnosti umesto zabavnih i akva-parkova imaju ve}e kade, a tre}e nemaju ni to. Uz ovo vaqa dodati i ~esto lo{u infrastrukturu, posebno puteve, nedovoqan broj i lo{e sme{tajne kapacitete, {to su samo neki od glavnih razloga za{to zdravstveni turizam, sve popularniji na Zapadu, kod nas ne privla~i ve}i broj turista. J. Barbuzan

DNEVNIK

NAJINTELIGENTNIJI SRBIN URO[ PETROVI] PI[E ZAGONETNE PRI^E ZA DECU

Uspeh zavisi od kvaliteta detiwstva Sve ono u ~emu smo uspe{ni kao odrasli povezano je s ranim detiwstvom jer se mozak najvi{e formira u periodu od sedme do 12. godine `ivota i to doba je najzna~ajnije za stvarawe uslova za kasniju uspe{nu primenu znawa, re~i su najinteligentnijeg Srbina, kwi`evnika za decu i predsednika ogranka „Mense“ u Beogradu Uro{a Petrovi}a. Upravo zahvaquju}i ranoj stimulaciji mozga, deca s Dalekog istoka daju najboqe rezultate na testovima inteligencije jer oni ve} s dve godine u~e slikovno pismo, a samo japansko sadr`i 900 znakova.

Na`alost, Srbija ne mo`e da se pohvali ovakvim rezultatima...

Uro{ je, zajedno s osniva~em „Mense“ u Beogradu dr Rankom Rajovi}em, pokrenuo program za unapre|ewe obrazovawa, koji se sada primewuje i u {est evropskih zemaqa, a fokusiran je na decu pred{kolskog uzrasta i mali{ane ni`ih razreda osnovne {kole jer se tada najvi{e mo`e uticati na mentalnu stimulaciju.

– Kad smo bili na tragu razmi{qawa u vezi s ovim programom, prou~avali smo biografije na{ih ~uvenih qudi, kao {to je na primer Milutin Milankovi}, koji je s pet godina iz zabave ispravqao ra~une svog oca koji je bio trgovac – ka`e Petrovi}, dodaju}i da se sada{wi sistem obrazovawa svodi na reproduktivu i nagra|uje se samo u~ewe napamet, a deci su neophodne kreativne ra-

Tako|e, autor sedam de~jih kwiga, me|u kojima su najbrojnije one sa zagonetkama koje podsti~u razvijawe de~je logike i kreativnog razmi{qawa, ka`e da ga je detiwstvo inspirisalo za pisawe kwiga za decu.

– Inicijativa za pisawe ovih kwiga je nastala upravo iz `eqe da deci napi{em ono {to je meni falilo u detiwstvu, jer me-

Raditi ono {to se voli Uro{ Petrovi} je pre desetak godina oti{ao na testirawe iz ~iste radoznalosti i, iako spada u „top pet“ najinteligentijih qudi sveta, skromno ka`e da sebe ne posmatra tako i da ga to uop{te nije promenilo, ve} jednostavno u`iva u pisawu za decu i re{avawu zagonetki, a uspe{an je i u fotografiji.

– Vrhunac kvaliteta `ivota je ako uspete da `ivite od onoga {to volite da radite. Danas treba tra`iti inteligentne qude i genije me|u onima koji imaju 17 i 18 godina – zakqu~io je na{ sagovornik.

dionice gde se mogu oprobati u raznim oblastima.

Iz tog razloga, Petrovi} i Rajovi} sprovode svoj program po {kolama, a tako|e i obu~avaju vaspita~e da bi {to vi{e s decom radili neke radionice koje omogu}uju razvijawe mo`danih vijuga.

ni su takve pri~e samo prepri~avali dok smo sedeli pokraj vatre i te trenutke nikada ne}u zaboraviti – naglasio je Petrovi}.

Wegove kwige u jednakom procentu ~itaju i odrasli i deca, ali Petrovi} priznaje da deca boqe re{e neke pri~e.

– Mi kroz odrastawe i obrazovawe {irimo vidike, ali ujedno druge drasti~no su`avamo i sa`aqevam qude koji su odrasli, a nisu sa~uvali nimalo onog de~jeg u sebi – ka`e sagovornik.

I. Dragi}

NACIONALNA STRATEGIJA O ODNOSU MATI^NE DR@AVE, DIJASPORE I SRBA U REGIONU

Srbija kao sto`er okupqawa Na ovonedeqnoj sednici Vlade Srbije bi}e usvojena Nacionalna strategija razvoja odnosa mati~ne dr`ave, dijaspore i Srbe u regionu kako bi se zaokru`io institucionalni okvir za politiku prema rasejawu ~ime bi se najzad omogu}ilo da on ne zavisi od interesa partija i sastava izvr{ne vlasti.

Kako obja{wava ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi}, ovaj dokument treba bude ne{to oko ~ega bi se moralo, a upravo to i o~ekuje, posti}i {irok konsenzus zbog dobrobiti Srbije i celokupnog nacionalnog korpusa. On isti~e da Srbije `eli da bude sto`er i ta~ka okupqawa na{ih qudi koji `ive van granica te da je nakon vi{egodi{weg rada sada pravi trenutak da se Nacionalnom strategijom ta problematika re{i na pravi na~in.

- ^ini se da se nikada do sada dr`avni vrh nije ovako ozbiqno bavio problematikom rasejawa {to pokazuje i veliki broj konkretnih projekata i usvjawe zakonodavnog okvira. Ciq dr`ave Srbije je da, uporedo sa evropskim integracijama, objednii sve poten-

liti~ke emigracije posle Drugog svetskog rata - objasnio je Sre}kovi}.

On isti~e da je kqu~na poruka Nacionalne strategije na{im qudima u rasejawu ta da }e dr`ava Srbija sve naredne korake koje bude povla~ila u odnosu prema rasejawu biti ne

Mi `elimo da se vi{e nikada ne de{ava ono {to se de{avalo u proteklih dvadesetak godina, da se neko na bilo kojoj ta~ki zemaqske kugle postidi zbog toga {to je poreklom iz Srbije ili iz srpskog nacionalnog korupusa - poru~io je ministar Sre}kovi} cijale unutra{we i spoqne politike zemqe, posebno za ekonomski razvoj. U isto vreme ciq je i da se ostvari istorijsko pomirewe razli~itih delova jednog istog naroda {to je vrlo zna~ajno zbog po-

samo u dogovoru sa wima ve} i da }e te}i u partnerskom odnosu u kojem }e oni po prvi put biti ravnopravni sa maticom.

Da bi se to postiglo moraju se izbe}i stari modeli rada sa dijasporom koji su dovodili do

nepoverewa i nesuglasica, ~esto i zloupotrebe nacionalnog pitawa i neke vrste paternalisti~kog odnosa.

- Srbija `eli da na adekvatan na~in organizuje dijasporu kako bi na{i qudi u rasejawu bili svojevrsni ambasadori i prenosioci dobrih i pozitivnih poruka i vesti iz zemqe jer time doprinose da se popravi slika Srbije u svetu. Mi `elimo da se vi{e nikada ne de{ava ono {to se de{avalo u proteklih dvadestak godina, da se neko na bilo kojoj ta~ki zemaqske kugle postidi zbog toga {to je poreklom iz Srbije ili iz srpskog nacionalnog korupusa - poru~io je ministar Sre}kovi} dodaju}i da veruje da }e ovo biti dokument od strate{kog i dugoro~nog zna~aja od koga }e korist imati i dr`ava Srbija i svi na{i qudi u rasejawu.

Q. Male{evi}

VE]INA OSIGURANIKA U DOMU ZDRAVQA „KAWI@A“ IZABRALA SVOG LEKARA

Pacijenti u novoj formuli finansirawa Za opskrbqivawe oko 27.500 pacijenata iz 13 naseqa kawi{ke op{tine Domu zdravqa „Kawi`a“ za sanitetski materijal iz kase Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe nameweno je pet miliona dinara, a utro{ak je vi{e nego udvostru~en, a istovremeno, za potro{ene lekove trenutno se veledrogerijama duguje vi{e od 40 miliona dinara, ali sli~na boqka zvana besparica mu~i i druge ustanove primarne zdravstvene za{tite u Vojvodini i Srbiji.

Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe kasni s isplatama potro{enih lekova oko 200 dana, a zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zdravko Kosjerina posetu Domu zdravqa „Kawi`a“ iskoristio je da s direktorom dr Laslom Kermecijem i wegovim saradnicima sagleda probleme s kojima se kawi{ka ustanova susre}e u svakodnevnom radu.

Oko 90 odsto osiguranika iz kawi{ke op{tine je izabralo

svog lekara, po ~emu je Kawi`a u samom vrhu u Srbiji. Nov na~in finansirawa primarne

trebalo da za`ivi. Kosjerina obja{wava da se sistem finansirawa po ovom modelu zapra-

Direktor DZ „Kawi`a” dr Laslo Kermeci i zamenik pokrajinskog sekretara profesor dr Zdravko Kosjerina

zdravstvene za{tite – kapitacija – koji jo{ uvek nije u potpunosti za`iveo, u `i`i je jer bi tokom ove godine svakako

vo sastoji od ~etiri komponente, pri ~emu prva predstavqa broj registrovanih pacijenata kod izabranih lekara,

koji mogu biti lekar op{te prakse, ginekolog, pedijatar za decu do sedam i starije od sedam godina i stomatolog.

Druga komponenta se odnosi na ispisivawe recepata, pri ~emu }e se uzimati u obzir koli~ina recepata i vrednost lekova koji se ispi{u. Dve komponente, broj izabranih pacijenata i realizovanih recepata, nose po 40 procenata u kapitacionoj formuli za finansirawe, na tre}em mestu je efikasnost, pri ~emu nije bitan samo broj pacijenata koje ima lekar nego i koliko ih je zaista pregledao i kakve sve analize i preglede je uradio, a tu su obuhva}eni i preventivni pregledi.

– Od ova ~etiri elementa }e ubudu}e zavisiti prihodi domova zdravqa, ali }e zavisiti i plate lekara i ostalog osobqa u domovima zdravqa. Zato je izuzetno va`no da se ova ~etiri elementa dosledno i u potpunosti sprovedu. U Domu zdravqa „Kawi`a“ vrlo je pohvalno {to je ~ak 90 odsto pa-

Fale lekari Kawi{ka ustanova trenutno nema nekoliko kqu~nih lekara specijalista: ginekologa, pedijatra, oftalmologa, internistu i radiologa. Oni su sada na specijalizaciji i stru~no usavr{avawe u Novom Sadu i Subotici zavr{i}e u narednim godinama i vratiti se u Kawi`u. Za sada DZ „Kawi`a“ ove potrebe pokriva tako {to specijalisti iz okolnih op{tina dolaze i rade po ~etiri sata, pa se nagla{ava potreba da se neguje dobra saradwa sa zdravstvenim ustanovama iz okru`ewa u obezbe|ivawu i kori{}ewu kadrova da bi se obezbedila efikasnija zdravstvena za{tita. cijenata izabralo svog lekara i Kawi`a je na tre}em mestu u Srbiji, odmah iza dva najve}a doma zdravqa u Beogradu – konstatuje Kosjerina.

Nekoliko objekata ambulanti u naseqima kawi{ke op{tine nema zadovoqavaju}e uslove za rad i oni }e u narednom periodu biti rekonstruisani i obnovqeni, za {ta ve} postoje planovi, a adaptacija nekih ve} je zapo~eta. DZ „Kawi`a“ ima prili~no zadovoqavaju}i nivo opremqenosti, ali bi u narednom periodu

trebalo nabaviti rendgen-aparat jer je, po re~ima direktora Kermecija, postoje}i star 35 godina, a nabavka novog iziskuje 15 do 20 miliona dinara.

Potrebe bi bilo i za nabavkom mamografa, centrifuge, sterilizatora i jo{ neke laboratorijske opreme. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo }e u granicama svojih mogu}nosti nastojati da im pomogne, pa je u izgledu da DZ „Kawi`a“ u najskorije vreme dobije novi rendgen-aparat.

M. Mitrovi}

DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

NOVI NACIONALNI SAVET ZA VISOKO OBRAZOVAWE DONE]E STANDARDE ZA PO^ETNU AKREDITACIJU

Dozvolu za rad ~eka vi{e od 20 ustanova u osnivawu Pro{le sedmice neki elektronski i {tampani mediji objavili su prilog o neizvesnoj sudbini Fakulteta za in`ewerski menaxment (FIM) iz Beograda, koji jo{ nije dobio dozvolu za rad iako je zahtev podneo jo{ 10. februara pro{le godine. I na{oj redakciji pro{log utorka stiglo je saop{tewe Pi-Ar slu`be ovog fakulteta s „pozivom da se u medijima pokrene pitawe postupka dobijawa dozvole za rad i akreditacije visoko{kolskih ustanova“. U tom tekstu isti~e se da su me|u 25 osniva~a FIMa i nekoliko profesora s doktoratima presti`nih inostranih fakulteta, poput Kembrixa, da se FIM nalazi u izuzetno opremqenom prostoru, a da mu je sudbina neizvesna „zato {to nekome ne odgovara da oni dobiju dozvolu za rad i registruju fakultet na kojem }e se u~iti po najnovijim evropskim i svetskim standardima obrazovawa“. S obzirom na to da se u tekstu proziva i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta zato {to „do dana{weg dana nije pregledala, ni dala svoje mi{qewe Ministarstvu radi dobijawa dozvole iako je zakonski rok od 90 dana za davawe mi{qewa odavno istekao“, „Dnevnik“ je poku{ao da sazna {ta je razlog tome.

Od ~lana KAPK-a akademika Endrea Papa saznali smo da je Komisija (koja je imala posledwu sednicu u ovom sastavu, u petak, 14. januara) reagovala povodom jednog

Prazna u~ionica u FIM-u

objavqenog napisa o FIM-u, te nam je prosledio taj odgovor Komisije jer je u wemu obja{wena problematika za koju smo se intereso-

ment samo planski dokument i da u ustanovi nije zaposlen nijedan profesor, nisu postojali uslovi da Komisija pristupi akreditaci-

Procedura je sada takva da komisija predla`e Nacionalnom savetu za visoko obrazovawe standarde za po~etnu akreditaciju, pa tek kada ih on usvoji i budu objavqeni u „Slu`benom glasniku Srbije”, „mo`e se pristupiti po~etnoj akreditaciji ustanova u osnivawu” vali. „Zakon o visokom obrazovawu iz 2005. godine nije precizirao postupak akreditacije visoko{kolskih ustanova u osnivawu, tako da su primewivani postoje}i standardi za akreditaciju. S obzirom na to da je prijava za osnivawe Fakulteta za in`ewerski menax-

ji. Izmenama i dopunama Zakona iz juna 2010. godine, precizirana je procedura za osnivawe novih visoko{kolskih ustanova“.

Daqe se obja{wava da je procedura sada takva da Komisija predla`e Nacionalnom savetu za visoko obrazovawe standarde za po~et-

nu akreditaciju, pa tek kada ih on usvoji i budu objavqeni u „Slu`benom glasniku Srbije“, „{to se mo`e o~ekivati tokom februara 2011, mo`e se pristupiti po~etnoj akreditaciji ustanova u osnivawu“. Komisija podse}a i na to da na snazi ostaje neophodan uslov da ustanova u osnivawu ima nastavnike u radnom odnosu s punim radnim vremenom za izvo|ewe najmawe 70 odsto ~asova nastave na studijskim programima za koje se tra`i dozvola za rad, ali i najmawe 20 nastavnika u radnom odnosu s punim radnim vremenom, ~ime je zakonodavac „za{titio generacije budu}ih studenata od upisa na visoko{kolske ustanove koje su dozvolu za rad dobile na osnovu planske dokumentacije i koje prestaju da postoje ubrzo po osnivawu i prikupqawu {kolarina od nekoliko generacija studenata“, isti~e se u dopisu KAPK-a.

Tako|e, Komisija nagla{ava da u ovom trenutku postoji vi{e od 20 prijava za dobijawe dozvole za rad visoko{kolskih ustanova u osnivawu, ukqu~uju}i i Fakultet za in`ewerski menaxment iz Beograda, te da }e, ~im budu usvojeni standardi za po~etnu akreditaciju, sve prijave biti detaqno razmotrene.

Skup{tina Srbije 29. decembra 2010. izabrala je novi Nacionalni savet za visoko obrazovawe, a tek kad se on konstitui{e, obrazova}e i novu Komisiju za akreditaciju.

V. ^eki}

ZBOG NADO[LIH VODA U SENTI

Popu{taju ku}e, a pomo}i niotkuda U delu grada Mala kompetencija u Senti nado{le povr{inske vode zadaju glavoboqe `iteqima jer su poplavile ulice i u{le u ku}e, ~iji se zidovi zbog vlage sle`u i pucaju. Sru{ila se ku}a Piro{ke Aulik, koja je zboga toga morala s decom da potra`i privremeni sme{taj. @iteqi ovog dela Sente ka`u da nikada nije bilo toliko vode kao sada, jer se formiralo jezero, pa qudi od vode i blata ne mogu iz ku}a i prinu|eni su na to da se iseqavaju.

Penzioner Stanislav Jakovqevi} iz Ulice {eva `ali se na to da su zidovi po~eli da tonu i pucaju, a on i wegove kom{ije nagla{avaju da je za trenutno re{ewe problema neophodno bagerima prokopati kanal da se voda odvede iz naseqa, a dugoro~no – izgraditi kanalizaciju.

– Zatra`ili smo pomo} u op{tini, gde nas je primio zamenik predsednice op{tine i rekao da nam ne mo`e pomo}i i da nam mogu samo ponuditi privremeni sme{taj. Vatrogasci iz Sente iza{li

su sa svojim pumpama u nameri da odvedu suvi{nu vodu, ali kada su videli o kakvom jezeru je re~, odustali su, rekav{i da su potrebne pumpe daleko ve}eg kapaciteta – ka`e Jakovqevi}.

Da je problem `iteqa ovog dela naseqa udaqenog od centra grada tri kilometra prisutan vi{e godina i da se wegovo re{avawe odu`ilo govori i Ana-Marija Sarka, koja je ovde `ivela 17,5 godina, pa veli da je bila prinu|ena na to da se odseli. Mirjani Mega|i je op{tina ponudila stan, za koji ka`e da je gori nego wena ku}a u kojoj `ivi s troje dece i gde s gumenim ~izmama idu u krevet, pa ga je odbila. Strepi jer su im `ivoti ugro`eni. Sli~na situacija je i u doma}instvu Zorana Kolompara ~ija se ku}a polako uru{ava, a Piro{ka Aulik je morala da napusti poplavqenu ku}u. Znatan broj `iteqa Male kompenetncije pripada socijalno ugro`enim kategorijama i `ivi od socijalne pomo}i i ne mo`e da razmi{qa o iznajmqivawu stana za privremeni sme-

utorak18.januar2011.

[TRAJK PROSVETARA SVE IZVESNIJI

Neispuwena obe}awa prazne u~ionice Tek po~elo drugo polugodi{te ove {kolske godine, po najavama svih reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika, izgleda ne}e ba{ dugo potrajati. Naime, nezadovoqni zbog neispuwenih obe}awa vlasti o pove}awu plata, zaposleni u {kolama uveliko se pripremaju za {trajk, i to neki ve} od ponedeqka, a neki od 28. januara. I mada prakti~no svaki od ~etiri reprezentativna sindikata ima svoje zahteve, zajedni~ko svima je da }e u potpunu ili delimi~nu obustavu rada krenuti jer su nezadovoqni dinamikom pove}awa plata koju im vlast nudi za ovu godinu, naro~ito zbog toga {to im je u dogovorima o tome u septembru pro{le godine obe}ano mnogo vi{e.

– Predsednik Vlade, ministarka finansija i ministar prosvete su nam u septembru obe}ali da }e januarsko pove}awe biti za rast inflacije u posledwih {est meseci, {to je {est posto, a sada nam nude samo dva posto – ka`e predsednik Pokrajinskog odbora Sindikata obrazovawa Srbije mr Jovo Gavri}. – Osim toga, obe}ali su da }e drugo ovogodi{we pove}awe, od 1. aprila, biti za tromese~ni rast inflacije i polovinu rasta bruto dru{tvenog proizvoda, sada nude samo pove}awe za rast inflacije, dok polovinu rasta bruto dru{tvenog proizvoda, {to bi trebalo da bude ne{to mawe

Prose~na plata Po posledwim statisti~kim podacima, prose~na plata zaposlenih u prosveti Srbije je 35.721 dinar, a ~ine je vojvo|anski prosek od 34.128 i prosek u ostalom delu Republike od 36.389 dinara. Osnovna plata profesora, bez minulog rada i eventualne naknade za razredno stare{instvo, je 38.494 dinara, dok sprema~ica u {koli prima 14.000 dinara.

U Maloj kompetenciji u Senti zidovi se sle`u i pucaju pod naletom vlage

{taj, a `ivot u poplavqenim ku}ama je iz dana u dan sve riskantniji.

– Veliki broj dece u ponedeqak kre}e u {kolu, ali kako }e iza}i iz naseqa i u kavim uslovima }e

morati da u~e, to kao da nikoga ne zanima – ka`e Vesna Fabrik, koja je najavila da }e danas `iteqi Male kompetencije ponovo zatra`iti pomo} u op{tini.

M. M.

15

od jedan posto, ostavqaju za pove}awe u oktobru, kada bismo dobili jo{ i pove}awe u visini {estomese~ne inflacije.

Po re~ima mr Gavri}a, 35.000 ~lanova ovog sindikata tra`i i isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i pro{lu go-

dinu i pove}awe koeficijenata za obra~un plata od aprila jer po sada{wim koeficijentima sprema~ice u {kolama nemaju ni zagarantovani minimalac od 16.720 dinara, a ukoliko ovi zahtevi ne budu ispuweni, od 28. januara ~asovi }e biti skra}eni na pola sata.

– Osim onog {to nam je obe}ano u septembru, tra`imo i da sada dobijamo pove}awe od osam posto koje je bilo protokolom predvi|eno za 2009. godinu, a nije ispla}eno – ka`e predsednik Sindikata „Neza-

visnost“ Tomislav @ivanovi}. – Tra`imo i da raspon zarada u prosveti ponovo bude 2,93 prema jedan, a ne kao {to je sada 2,3 prema jedan, da se uredbom urede odnosi u pred{kolstvu jer je tu veliko {arenilo na {tetu zaposlenih zbog razli~itog odnosa lokalnih samouprava prema vrti}ima i, naravno, da se isplate jubilarne nagrade za prethodne dve godine.

Ovaj sindikat u {trajk s minimumom procesa rada kre}e u slede}i ponedeqak, i to u oko 300 {kola, a ako nedequ dana kasnije u {trajk stupe i ostali sindikati, s wima }e se dogovoriti o daqim vidovima protesta.

Sindikat prosvetnih radnika Srbije i Unija sindikata prosvetnih radnika u 1.000 {kola s oko 50.000 zaposlenih potpuno }e obustaviti rad od 28. januara ukoliko Vlada ne pristane na to da im u narednoj godini pove}a plate za ukupno 24 posto. Po re~ima generalnog sindikata SPRS-a Zdravka Kova~a, oni zahtevaju i da se sa~uva raspon plata u ovoj delatnosti, ali i da najni`a plata bude jednaka dr`avnom minimalcu i, naravno, da se isplate jubilarne nagrade za prethodne dve godine.

D. Deve~erski

ZAU[KE

Kvadratura tople re~i Zvu~i kao protagonistkiwa lo{eg horora, ali nije: gerontodoma}ica je poziv budu}nosti baziran na pro{losti. Ako nemate posao i izglede za wega, a imate sredwu {kolu i voqni ste da pro|ete obuku, starawe o starima je va{a nova {ansa! Rebalansom srpskog buxeta, Ministarstvo za rad i socijalu pla}a}e 22.000 mese~no `enama koje hroni~nim, zrelim bolesnicima mogu pru`iti, kako pi{e, “~ist stan i toplu re~”. Fewerom se traga za izme|u 500 i 600 osoba koje u sebi i daqe imaju lepe re~i. Negovateqice }e anga`ovati lokalna samouprava, da bi podmirila 91 odsto starih koji ne mogu da vode ra~una o sebi. Skroman ostatak u tre}oj dobi uredno `ivi i le~i se, a dominiraju oni s mnogo para i jo{ vi{e bolesti.

Mo`da je to deo nekog ve}eg plana, ili smo bogomdani, ili la-

`emo kao psi, ali kako koja pandemija do|e – Srbija pro|e najboqe.

Dok Hrvati broje stotinu obolelih i jednog umrlog od sviwskog gripa, u nas ih zvani~no ima ~etvoro. Na „berzi smrti“ ovoj su bolesti akcije dramati~no pale, vi{e nije pandemijski no sezonski virus i, navodno, 70 odsto {kolske dece kod nas ve} u sebi ima spasonosna antitela.

Ako ste o`ewen, sredove~an Ma|ar, zemqoradnik po struci i hroni~ni bolesnik po muci, okrenite posledwu stranu “Dnevnika” i pro~itajte vic dana. Po statistici, vi ste potencijalni samoubica sa severa Pokrajine i mi vam lai~ki, ali od srca, savetujemo da ispitate sve mogu}nosti: podzemne vode, ru`e vetrova, arsen u `ivotnoj sredini i polo`aj kreveta.

Promenite ne{to, makar lokalnu vlast ako navike ne mo`ete, i to-

kom praznika dru`ite se s najmilijima. Ne dozvolite da vas “panonska bolest” udaqi iz lepe ravnice, jer u ovom delu sveta trenutno jedino cveta samodestrukcija, jo{ otkako je jogurt dobio krila.

Di}i ruku na sebe nije toliki greh kolika je {teta, a re{iti se ne}e ni{ta. Tu smo ako zatreba.

S tim u vezi, proverite da li va{i potomci i voqeni koriste digitalnu drogu. Nova pomama zvana “binauralni ritam” u formi je zvuka, u`iva se preko interneta i stimuli{e mozak razli~itim frekvencijama. U toku je debata o tome da li se radi o drogi par ekselans ili autosugestivnom, umiruju}em placebo efektu, mada se svi sla`u u jednom: korisniku ne{to nedostaje u `ivotu.

Ako osumwi~eni ipak samo slu{a jeftinu tehno muziku – kupite mu, pardon, downloadujte mu Mocarta,

po{to Bah mo`e nepovoqno uticati na terapiju uznemirenih du{a.

Predzakonska trema je nestala i Srbi ponovo samouvereno i nave`bano ginu na drumu. Treba nam nova kampawa koja bi imala objasniti raji da kazneni poeni i visoka globa nisu jedine posledice

pijane i bahate vo`we. O ovome su neki govorili javno uo~i drakonskog Zakona o saobra}aju, koji je radio koliko i sviwki grip – sad je i on “sezonska bolest”, s naletima influence vikendom od 13 do 16 ~asova. Fatalni mrsni ru~ak, osim krvnih sudova, ubija i ostale u~esnike u saobra}aju, a Zakonoda-

vac nas je ute{io gerontodoma}inski toplim re~ima – da se gine upola mawe nego devedesetih, ne uzimaju}i u obzir qudo`derski trome~ Srba, Hrvata i Muslimana. Ne znamo za{to je utorak najbezbedniji dan na drumu, verovatno je narod srpski jo{ malaksao od prele`ane bolesti ponedeqka.

To je to: ko ho}e u vojsku, boqe da po`uri, od ove godina ima svega 2.000 karata u opticaju za matine o velikim kaubojima i Indijancima. Zanimqivo je da }e oru`ane patriote uredno regulisati radni sta` i uslove prekida vojnog odnosa, u kojem je, vaqda, Vojska i daqe mu`. Verovatno }e im biti tesno, neki bi u armiju da bi se posle bavili bezbednosnim poslovima, a i odziv posledwih regruta bio je odli~an – 98 odsto. Privla~no je biti general nakon oru`anih sukoba.

I. Mihaqevi}

SPORT

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR)

Dana{wi program Grupa A Slobodan dan Grupa B Japan - Ma|arska Norve{ka - Brazil Austrija - Island

(17) (19.10) (21.30)

Grupa C Slobodan dan Grupa D ^ile - Slova~ka (16.15) Koreja - Poqska (18.15) [vedska - Argentina (20.15)

Rezultati i tabele

NA[ STRU^NI [TAB SE OPREDELIO

Bojinovi} umesto Pribaka Stru~ni {tab rukometne reprezentacije Srbije, sa selektorom Veselinom Vukovi}em na ~elu, odlu~io je da u tim za tri najva`nije i odlu~uju}e utakmice (Danska, Hrvatska i Rumunija) na Svetskom prvenstvu uvrsti Mladena Bojinovi}a, koji je zamenio Nemawu Pribaka.

Najiskusniji na{ reprezentativac Bojinovi}, koji ima 34 godine, zbog povrede kolena propustio je ve}i deo pripremama. Pribak je odigrao prve dve utakmice protiv Al`ira i Australije. Mladen Bojinovi} jedini je igra~ iz ove generacije koji je osvojio medaqu na velikom takmi~ewu (SP 2001), a ju~e je proslavio 34. ro|endan.

- Te{ko mi je mnogo, ali sam tu, uz reperezentaciju, dajem im podr{ku i savete. Dao sam sve od sebe ovih mesec dana i ose}am se kao deo ekipe i uz wu sam 100 posto. Selektor se opredelio za to, on zna za{to je to dobro i nadam se da je to ispravna odluka - kazao je Pribak, koji vi{e nema pravo povratka u sastav nacionalJ. G. nog tima.

Borba za opstanak

Pripreme rukometa{a Crvenke za prole}ni deo prvenstva proti~u u znaku velike optere}enosti i mnogih neizvesnosti.

Pre svega re~ je o vrlo lo{em jesewem u~inku, svega 6 bodova i posledwe mesto na tabeli, {to zna~i da }e svaka utakmica biti presudna za opstanak u Superligi. Raspored u prva tri kola ~ini situaciju Crven~ana jo{ te`om, jer gostuju u Smederevu i Po`arevcu, direktnim konkurentima u borbi za goli `ivot, a do~ekuju Partizan koji je kandidat za sam vrh. Ali, primetili su i u klubu, mo`da }e im ba{ ovo „olak{ati“ i skratiti muke i neizvesnost, jer ako ne osvoje vi{e od dva boda sigurno }e se na}i na putu za ni`i rang. Naravno, niko u ovom renomiranom kolektivu i ne pomi{qa da se pomiri sa ovakvim crnim humorom. Zato su u~iweni neki pomaci, a najavquju se i novi kako bi se ekipa oja~ala. Za sada, bar personalno, re{en je problem pivota, najbolnijeg mesta u jesewoj sezoni. Anga`ovan je Milo{ Mili}, Vrba{anin koji je do sada bio ~lan Radni~kog iz Kragujevca. Prema re~ima trenera Radosava Kova~evi}a, radi se o iskusnom igra~u i pozitivnoj li~nosti i veruje da }e ekipa sa wim delovati mnogo boqe.

Mada je golman Mladen Mjerima~ka imao najzapa`eniji u~inak, bila je namera da se za prole}ni deo anga`uje i iskusni Vujovi} iz obli`weg Aleksa [anti}a, dosada{wi ~lan {ampiona Kolubare, ali je on odlu~io da zavr{i karijeru, tako da je taj

plan za poja~anom konkurencijom otpao. Tako|e se iskazuje i potreba za jednim iskusnijim levim bekom, pa je na nekoliko treninga vi|en tako|e Vrba{anin Jovica Stankov, koji je do sada igrao u Portugaliji. Ako ne bude administrativnih problema on bi se na{ao u kadru koji }e poku{ati da izbori opstanak.

Kada je u pitawu rad na terenu u ovih petnaestak dana, utisak je da vlada puna ozbiqnost, disciplina i re{enost da se maksimalno iska`u sve mogu}nosti. Ali, pada u o~i da je trener Radosav Kova~evi}, bez ijednog pomo}nika, posebno u radu sa golmanima, {to svakako ote`ava pra}ewe izvr{avawa zadataka 20-tak kandidata za najboqi sastav. Tako|e su ponovo uo~qivi neredovni dolasci pojedinaca, {to zbog bolesti, {to zbog drugih obaveza, ali se za sada tu ni{ta ne mo`e ozbiqnije preduzeti. Neki eventualni klupski pravilnici se ne mogu primeniti, na primer nov~ano ka`wavawe, jer se zna da igra~i mesecima i ne dobijaju ni{ta.

Ima nagove{taja da }e i na ovom planu uskoro ne{to biti boqe. U tom o~ekivawu vaqa usmeriti sve snage da se na svim relacijama ostvari {to boqa saradwa, u prvom redu na spremnosti ekipe za ~iji najboqi sastav konkuri{u: Mjerima~ka, N. Ra~i}, Holpert, @. Slavuqica, Miri}, Gugleta, Perovi}, Stankovi}, Mili}, Zejak, Nikoli}, Radowi}, Bulatovi}, V. Ra~i}, Slijep~evi}, \urovi}, @egarac i N. Slavuqica.

T. Jovovi}

2 2 2 2 2 2

2 2 2 0 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 2 2 2

68:43 61:41 54:40 40:54 44:58 40:71

4 4 4 0 0 0

Grupa B

Nemawa Pribak

Mladen Bojinovi}

Sa Srbima te`e nego s Dancima

PRIPREME RUKOMETA[A CRVENKE

Prvo kolo: Francuska - Tunis 32:19, [panija - Bahrein 26:17, Nema~ka - Egipat 30:25. Drugo kolo: Bahrein - Nema~ka 18:38, Tunis - [panija 18:21, Egipat Francuska 19:28. Tre}e kolo: [panija Nema~ka, Francuska - Bahrein sino}, Tunis - Egipat sino} 1. Nema~ka 2. Francuska 3. [panija 4. Tunis 5. Egipat 6. Bahrein

VALTER MATO[EVI], LEGENDARNI GOLMAN HRVATSKE

I u 41. godini sjajno brani: Valter Mato{evi}

Grupa A

Hrvatski ~uvar mre`e Valter Mato{evi} i u 41. godini `ivota uspe{no se nosi s izazovima rukometne Bundeslige, u koju se vratio pre mesec dana potpisom za Libek.

Legendarni rije~ki golman bio je u reprezentaciji u oba navrata kad se kovalo olimpijsko zlato, dao je svoj doprinos i u Portugaliji 2003, kad su se Hrvati jedini put okitili naslovom svetskog prvaka, a iako je reprezentativnu karijeru davno zavr{io, pomno prati doga|awa iz [vedske.

Bude li sve po planu i Hrvati dobiju Al`ir i Australiju, u sredu }e na megdan Srbima sa {est bodova.

- Ostavimo ovih 20 godina iza nas, to }e biti na{a najte`a utakmica - rekao je Mato{evi}.

Te`a i od Danske?

- Sigurno, jer osim {to je re~ o dvoboju koji predstavqa puno vi{e od sporta, Srbi su u uzlaznoj putawi, polako se di`u. Imaju dva fenomenalna beka - Vujina iz Foteksa i Ili}a iz Kila, na koje }e-

mo morati posebno da pripazimo.

Srbi su odli~ni, ali na{a obrana funkcioni{e fenomenalno i siguran sam da }e i za wih prona}i re{ewe.

Koga vidite kao glavnog na prvenstvu?

- Hm, niko nema po dva kvalitetna igra~a na svakoj poziciji osim na{ih i Hrvatska je sigurno najkompletnija reprezentacija.

Ipak, ja bih izdvojio Poqake.

Stalno su drugi ili tre}i na posledwim takmi~ewima i mislim da su sada zreli za zlato. Norve`ani su me razo~arali posle poraza od Ma|arske. Wih sam video visoko plasirane, a sada mogu da zaborave polufinale.

I pored izostanaka Narcisa, @ila i Gugua, Francuzi su nekako gurnuti u prvi plan?

- Wima je veliki hendikep taj desni bek, gde opet nemaju pravog levorukog igra~a. Kad na toj poziciji imate de{waka onda je to sasvim druga igra - rekao je Mato{evi}.

Prvo kolo: Island - Ma|arska 32:26, Norve{ka - Japan 35:29, Austrija - Brazil 34:24, Drugo kolo: Ma|arska - Norve{ka 26:23, Japan - Austrija 33:30, Brazil - Island 26:34. Tre}e kolo: Ma|arska - Brazil, Norve{ka - Austrija, Island - Japan sino}.

1. Island 2. Austrija 3. Norve{ka 4. Japan 5. Ma|arska 6. Brazil

2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 1 2

66:52 64:57 58:55 62:55 52:55 50:68

4 2 2 2 2 0

Grupa C Prvo kolo: Hrvatska - Rumunija 27:21, Danska - Austrija 47:12, Srbija - Al`ir 25:24. Drugo kolo: Australija - Srbija 18:35, Rumunija - Danska 30:39, Al`ir Hrvatska 15:26. Tre}e kolo: Rumunija Al`ir, Hrvatska - Australija, Danska Srbija sino}.

1. Danska 2. Srbija 3. Hrvatska 4. Al`ir 5. Rumunija 6. Australija

2 2 2 2 2 2

2 2 2 0 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 2 2 2

86:42 60:42 53:36 39:51 51:66 30:82

4 4 4 0 0 0

Grupa D Prvo kolo: [vedska - ^ile 28:18, Poqska - Slova~ka 35:33, Koreja - Argentina 25:25. Drugo kolo: ^ile - J. Koreja 22:37, Slova~ka - [vedska 22:38, Argentina - Poqska 23:24. Tre}e kolo: Slova~ka - Argentina, Poqska - ^ile, [vedska - Koreja sino}.

1. [vedska 2. Poqska 3. Koreja 4. Argentina 5. Slova~ka 6. ^ile

2 2 2 2 2 2

2 2 1 0 0 0

0 0 1 1 0 0

0 0 0 1 2 2

66:40 59:56 62:47 48:49 55:73 40:65

4 4 3 1 0 0

[VE\ANI OBO@AVAJU RUKOMET, ALI ZA ORGANIZACIJU NISU

Nemci naspram [ve|ana pijani milioneri U gradu gde kebab ko{ta 10 evra i u pres-centru gde napla}uju hranu i pi}e, akreditovane osobe ba{ ne pro`ivqavaju ugodne trenutke. Na{i su pobedili u dve utakmice. Za sada je sve pod kontrolom, izuzmu li

Iskreno, znalo se to i pre polaska u [vedsku s obzirom na to da Skandinavci, a posebno [ve|ani, gostoqubivo{}u smatraju - srda~an osmeh na svakom uglu. Jedino toga ima u izobiqu. Nije kod wih kao npr. u

Ne, u [vedskoj to ide duga~ije.

U pres-centru su na meniju neki dijetetski sendvi~i, vodenasta kafa i mineralna voda. I to je sve, ostalo se napla}uje - i to masno.

Kao u gradu gde je obi~ni kebab te`ak 10-ak evra, pica tako|e, a ma-

Tek je po~elo SP u [vedskoj, a mnogi se ovde raduju slede}im velikim takmi~ewima - EP u Srbiji slede}e godine, a zatim i SP u [paiji 2013. Bi}e opet svega k’o na Bo`i}, a i ne}e biti tako

se sitni problem~i}i. Igra~i se ne `ale na uslove sme{taja, ali - i to je ve} “de`a vu” - hrana u wihovom hotelu “Radison Blu” nije na nivou kakav odgovara vrhunskim sportistima koji su izlo`eni velikim naporima.

Hrvatskoj pre dve godine na SP-u. Tada je za sve akreditovane osobe svega bilo kao na Bo`i}. Sme{taj u najboqim hotelima, kulinarske poslastice iz svih hrvatskih regija, ponajboqi kuvari i izabrani specijaliteti...

li obrok u prose~nom restoranu 30-40 evra. Ipak, napla}ivawe u pres-centru - nezamislivo ~ak i na SP-u u Nema~koj i EP u Austriji lani. Nemci i Austrijanci pona{ali su se naspram [ve|ana kao pijani i rastro{ni milionaeri.

hladno kao u Malmeu. U Malmeu se svi nadaju da }e im pobede na{ih rukometa{a i daqe grejati srce. Na stranu qubav [ve|ana prema rukometu, to im se mora priznati. Ali, treba im zabraniti organizaciju velikih takmi~ewa...

SPORT

DNEVNIK

utorak18.januar2011.

17

PRVA PRINOVA KUQANA

Do{ao Jovo Koji} Nakon odlaska jednog od najboqih igra~a Hajduka Sini{e Radanovi}a u ma|arski Ke~kemet i prestanka igrawa \or|a Mr|anina u Hajduku se pojavio problem u {toperskoj liniji. Klupsko rukovodstvo ~ini napore da taj problem re{i, pa je novi ~lan Kuqana postao Jovo Koji}. Koji} je igrao u Radniku iz Bijeqine, Famosu iz Hrasnice, a u Hajduk je do{ao iz Maksima Modri~e. Ovaj mladi} ro|en je 1988. godine i prema re~ima trenera Dragoquba Bekvalca svakako }e poja~ati konkurenciju na poziciji {topera. Koji} je za sada jedina prinova Hajduka, me|utim vi{e je igra~a na probi. \. B. ZVEZDA SE PRIPREMA U CRNOJ GORI

Sve se vrti oko {topera Fudbaleri Crvene zvezde pripreme za nastavak sezone nastavqaju u Crnoj Gori. Lista igra~a (29) na koje u ovoj fazi ra~una trener Prosine~ki je o~ekivana.

Precrtana su imena sedmorice momaka koji su ve} bili u drugom planu (Bla`i}, Vasiqevi}, B. \or|evi}, Cvetkovi}, Mijovi}, Mugo{a i golman Pavlovi} koji je na probi u Debrecinu).

- Spisak }e biti revidiran po zavr{etku rada u Budvi i to bi trebao da bude pred odlazak u Antaliju (1. februar). U me|evremenu nadam se da }emo anga`ovati i neka poja~awa - rekao je Prosine~ki.

Nema dileme, planove je poremetio Kornel Salata, provereni {toper slova~ke reprezentacije koji je bio na pragu Marakane, ali }e karijeru nastaviti u Rusiji.

- Bitku smo izgubili zbog menaxera igra~a, jer smo postigli dogovor oko visine obe{te}ewa sa Slovanom. Mo`da su preko Zvezde dizali cenu, ali nema qutwe, nisu odgovorili na na{u posledwu ponudu, po svom naho|ewu opredlili su se za varijantu koja im odgovara - objasnio je sportski direktor Ivan Axi}.

Bo`i} aktuelan Transfer Marija Bo`i}a nije propao odlaskom Salate u Rusiju.

- Bo`i} je `eqa na{eg trenera, wegov transfer na Marakanu ne bi trebalo da do|e u pitawe, ali je neophodno da narednih dana zavr{imo neke tehni~ke detaqe – pojasnio je Axi}.

Pozicija {topera ostaje vitalni problem, jer Viloti} u Bolowi i daqe ~eka dozvolu za povratak na teren, Slavoqub \or|evi} je u autu jo{ od kiksa u ve~itom derbiju, uz Li Adija alternativna re{ewa su jo{ Miki} i To{i}.

- Nema `urbe, tra`imo re{ewe, ne sedimo skr{tenih ruku, gledamo i vagamo - poru~io je Axi}.

I trener Prosine~ki u svojoj viziji ekipe insistira da ako bude kupovine defanzivca, to mora biti poja~awe.

- [ta da se radi, osloni}u se na raspolo`iv potencijal. Vide}emo da neko odigra {topera na ovim utakmicama u Crnoj Gori, da zakrpimo rupu. Ra~unam na sve koji su na okupu, imaju {ansu da se doka`u. Isto va`i i za \or|evi}a.

Ali, nadam se da }e ipak neko do}i, `elim kvalitetnog {topera da poja~a konkurenciju i donese pomak napred u odbrambenom bedemu - smatra hrvatski stru~wak.

Zvezda }e u Be~i}ima biti sme{tena u hotelu „Splendid“, trenira}e u Radanovi}ima na terenu Grbqa. Prva kontrolna utakmica zakazana je za 19. januar u Golubovcima protiv Zete, sledi ~etiri dana kasnije okr{aj sa Sutjeskom u Nik{i}u i na kraju rival je Grbaq (26. januar).

- Potreban nam je {to ve}i broj utakmica kako bi na delu video vrline i mane igra~a, odnosno tima u globalu. To daqe daje mogu}nost da gre{ke ispravimo i {to boqe se uigramo - naglasio je Prosine~ki.

Povratak u Beograd predvi|en je za 27. januar, a nakon kra}eg predaha pripreme }e biti nastavqne u Antaliji (1. do 15. februar).

Z. Rangelov

Fudbaleri Partizana pripremaju se za prole}ni deo sezone

PARTIZAN PO^EO PRIPREME

Zalet ka duploj kruni Posle ta~no mesec dana parni vaqak je ponovo upalio motore.

Ma{ina koja je dominatna u doma}em {ampionatu, a snagu pokazala i u Evropi kre}e u frizirawe za prole}ni deo polusezone. Ciq je jasan, odbrana titule i trofej u Kupu.

Prozivci trenera Stanojevi}a u SC Teleoptik odazvali su se pregaoci jesewe titule, osim Boje, koji je napustio klub,i Klea, koji je opravdano kasni zbog problema sa letovima Brazil – Srbija.Izabranike trenera Sa{e Stanojevi}a pozdravio je predsednik kluba Dragan \uri}.

- Kao i utakmica i borba za titulu ima dva poluvremena. U prvom vodimo, ali moramo i na kraju da pobedimo. Sa tim ciqem kre}u i nove pripreme.

Stru~ni {tab ima plan koji }e nas odvesti do trijumfa, a na vama je da ga ispunite. Radite {to vam se ka`e jer je to ve} donelo rezultate. Imate kvalitet, ve} ste ga i potvrdili, i zato hajde

do kraja da ga materijalizujete.

Pomo}i}e vam i klupska uprava u ~ije ime vam `elim puno zdravqa i sre}e – nadahnut je bio \uri}.

I Sa{a Stanojevi} je igra~ima po`eleo isto: - Pre svega neka vas povrede zaobi|u. To je najva`nije za svakog fudbalera. Sve ostalo }emo zajedno. Kako predsednik re~e, odigrali smo odli~nih 45 minuta, ali o~ekuje nas jo{ toliko.

Hajde da ovo poluvreme iskoristimo maksimalno i napravimo pravu taktiku za nastavak. Ne}e biti lako, o~ekuje nas te`ak posao, ali ulog je veliki pa tim lak{e. Radite dobro i vrati}e se i vama i klubu, {to nam je i ciq – rekao je Stanojevi}.

Igra~i su se potom uputili na teren gde su odradili prva istr~avawa, pod komandnom palicom kondicionog trenera Dejana Ili}a.

- Radi}emo po pogramu sa po~etka sezone, bez obzira {to igramo mnogo mawe utakmica – rekao je on. - Jednostavno, takvi

su zahtevi u Evropi . Sre}an sam zbog lepog vremena, nadam se da }e nas i nadaqe pratiti. Radi}emo punom parom.

Najiskusniji, ujedno i kapiten Mladen Krstaji} jedva je ~ekao da po~nu pripreme.

Neo~ekivano, tim je ostao gotovo neizmewen ?

- I to je dobro. Zna~i da Partizan prati evropske standrade i ne prodaje igra~e po{to poto.

Tek kada stignu prave ponude tako ne{to bi}e mogu}e.

Kleo daleko od \enove?

Posledwih dana ~ulo se da je zvani~nu ponudu za Kordovu Klea poslao ~lan italijanske Serije A \enova. To su potvrdili i zvani~nici Partizana i transfer se naslu}ivao. Me|utim, izgleda da od svega ne}e biti ni{ta, pa ~ak ni od solucije da \enova kaparu da odmah a ostatak na leto, pri ~emu bi Brazilac do juna ostao u Humskoj. Jer, kako saznajemo, zapelo je oko bankarskih garancija, na kojima su crno – beli insistirali kod Italijana. Ipak, danas se u Beograd o~ekuje dolazak Kleovog menaxera pa }e stvari biti mnogo jasnije. \enova je, navodno ponudila 4,5 miliona evra za Klea i kaparu u visini milion evra.

- Koliko smo `eqno ~ekali odmor, posle velikih napora, tako sada ulazimo u pripreme.

Jednostavno, fudbal nam je krvi. Li~no, ose}am se dobro, spreman sam za rad, a rekao bih i moji saigra~i. Verujem u kvalitetne pripreme – naglasio je Krstaji}.

O Partizanu se mnogo mawe pri~alo nego o ve~itom rivalu?

- Nas zanima samo teren, a tamo smo trenutno neprikosnoveni – istakao je kapiten parnog vaqka.

Na prozivku se javio i Marko Jovanovi}. Mladi {toper ima ponudu Hapoela, ali `eli da sa~eka i neke boqe.

- Godi interesovawe Izraelaca, koji nisu bez pedigrea, ali vi{e me privla~i Zapadna Evrope. Do kraja prelaznog roka vide}u mogu li tamo da na|em klub – rekao je on. ^lan crno – belih je jo{ uvek i Radosav Petrovi}.

- Ima nas petorica zadwih veznih, ali to ni{ta bitno ne mewa. Konkurencija je ovde uvek bila `estoka i uspevao sam da se izborim. Na meni je da to poku{am i ovog puta – jasan je Petrovi}.

Javnost vas je selila u mnoge klubove, pa i u Man~ester junajted, {to vas je i naqutilo ?

- To tada nije bila istina, a sada vam mogu potvrditi da su me kontaktirali. Ko i kada, nisam ja nadle`an da pri~am – rekao je Petrovi} zate~enim novinarima.

Tragom te izjave pozvali smo menaxera Jovicu Radowi}a.

- Mislim da se Ra}a {alio.

Koliko ja znam kontakta nije bilo – saop{tio je Radowi}.

I. Lazarevi} AZIJSKI KUP

Bez dopinga Nijedan fudbaler, koji je testiran na Azijskom kupu u Kataru, nije bio pozitivan da doping, izjavio je direktor turnria Tokuaki Suzuki.

On je istakao da su fudbaleri nasumi~no testirani na doping tokom Azijskog kupa, a posebni testovi su obavqeni i po zavr{etku utakmica. Svi testovi su pokazali da nijedan igra~ u dosada{wem toku takmi~ewa nije koristio nedozvoqena sredstva.

IN MEMORIAM

Tonko Vuku{i} (1934–2011)

Tim decenije na osnovu glasova navija~a Vojvodine

ZAVR[ENA AKCIJA NAJPOPULARNIJEG SAJTA NAVIJA^A VOJVODINE

Izabran tim decenije Najpopularniji sajt navija~a Vojvodine, prakti~no nezvani~ni klupski sajt www.fkvojvodina.com, zavr{io je nedavno akciju glasawa za Vo{in Tim decenije.

Ukupno je glasalao 830 posetilaca sajta, a na osnovu sabranih glasova najboqi tim novosadskog superliga{a od 2001. do 2010. godine, u formaciji „4-4-2“, izgleda ovako: @eqko Brki} (525 glasova) - Miroslav Vuli}evi} (401), Milan Stepanov (614), Nino Pekari} (344), Xozef Kizito (404) Gojko Ka~ar (761), Milo{ Krasi} (746), Du{an Tadi} (411), Milan Davidov (354) -

Milan Jovanovi} (518), Dragan Mr|a (399 glasova).

Zanimqivo je to da od jedanaest igra~a dvojica i sada brane crveno-bele boje, golman i kapiten @eqko Brki} i Miroslav Vuli}evi}.

U golmanskoj konkurenciji iza Brki}a su ostali Sa{a Todi} (183) i Vlada Avramov (122). Odbrambenoj ~etvorci ozbiqni konkurenti su bili Qubi{a Dun|erski (296), Danijel Mojsov (262), Jovan Tanasijevi} (231) i Igor \uri} (222). U sredwem redu kvartetu vezwaka konkurisali su jo{ Dejan

Govedarica (323), Ivica Franci{kovi} (170), Slobodan Medojevi} (168) i Giorgi Mereba{vili (160). Dvojicu napada~a ugrozili su tako|e omiqeni golgeteri me|u navija~ima Vojvodine Ranko Despotovi} (375) i Milan Beli} (207 glasova).

Najvi{e polemike izazvali su izostanci Dejana Govedarice i Qubi{e Dun|erskog, koji su u dva navrata obla~ili dres Vojvodine, ali je jasno da su po svojim igrama obojica ostala upam}ena tokom 90-ih godina u crveno-belom dresu, dok su u minuloj deceniji prakti~no imali epizodne uloge.

S. S.

U Vinkovcima je u 77. godini preminuo Tonko Vuku{i} dugogodi{wi fudbaler Dinama iz 50-ih i 60-ih godina i poznati trener. Nakon igra~ke karijere Vuku{i} se posvetio trenerskom pozivu, a najve}i uspeh ostvario je 1982. godine kada je uveo vinkova~ki Dinamo, dana{wu Cibaliju, u Prvu jugoslavensku ligu. U bogatoj trenerskoj karijeri vodio je, osim vinkova~kog kluba, i novosadsku Vojvodinu, Osijek, Zadar, Mladost 127 (Suho Poqe) i Kamen Ingrad. Bio je i predsednik udru`ewa prvoliga{kih trenera i ~lan raznih stru~nih komisija pri Hrvatskom nogometnom savezu.

18

SPORT

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

NASTAVAK AGONIJE NOVOG SADA

Detelinara u mraku, pripreme odlo`ene

Fudbaleri Proletera na prvom treningu

STARTOVAO NOVOSADSKI PROLETER

Cerovi} `eli u elitu Preko 30 igra~a i dosta novajlija okupilo se na prvoj prozivci mla|eg novosadskog fudbalskog prvoliga{a Proletera koji posledwih godina zna samo za uspehe. U pauzi prvenstva do{lo je do prestrojavawa na klupi Slanobaraca. Oti{ao je Qubomir Ristovski u Spartak Zlatibor vda, a umesto wega Proleter je anga`ovao Nenada Cerovi}a, koji je pre nekoliko godina ve} sedeo na klupi Proletera. Atmosfera na prozivci bila je odli~na, a posle kra}ih beseda sportskog direktora kluba Gorana Anti}a i trenera Nenada Cerovi}a Slanobarci su odradili prvi trening.

Ve}inu od prvotimaca Nenad Cerovi} zna jo{ iz doba kada je kr~io put sa Proleterom ka tre}eliga{kom i prvoliga{kom dru{tvu.

- Ristovski je radio odli~no, peto mesto je uspeh za Proleter, ali tu ne}emo stati, od vas o~ekujem jo{ vi{e, da napravimo

stepenicu vi{e - poru~io je Nenad Cerovi} igra~ima. - Moj san je da u dogledno vreme igramo sa Vojvodinom i to prvenstveni me~.

Posle laganog treninga za uhodavawe igra~i Proletra }e danas na testirawa, a od slede}e

Nenad Cerovi}

nedeqe po~iwe pravi rad s dva treninga dnevno, radi}e ako vremenski uslovi dozvole u staroj bazi na ^eneju i u teretani. slanobarci }e desetak dana provesti i na Ohridu, gde }e od 16.februara brusiti formua u planu je da se odigra i 11 kontrolnih me~eva.

Treneru Cerovi}u pomo}nicima Matijevi}u, Prodanovi}u i ]urku javilo se 30-tak igra~a me|u kojima su bili starosedeoci, golmani Jeli} i Ivanovi}, Stamenkovi}, Ra{iovan, Sekuli}, Popin, Kova~evi}, Jablan, \ori}, \or|evi}, Lazarevi}, Vislavski, Mojovi}, Zuki}, ^i~ak i Ki{, kao i desetak novajlija predvo|eni Markom Vukasovi}em (Veternik Viskol) koji je stigao kao zamena za Uro{a Glogovca koji }e karijeru nastaviti u Austriji. Pored qega klub je napustio i Dalibor Rodi}, koji prema najvama bi trebao da poja~a vode}i tim prvoliga{kog karavana BASK iz Beograda.

M. Popovi}

PODUNAVAC IZ BELEGI[A JESEWI PRVAK OP[TINSKE LIGE STARA PAZOVA – IN\IJA

Selo ne {tedi za fudbal

Fudbaleri Podunavca iz Belegi{a sjajno su zavr{ili jesewu trku, osvojili su prvo mesto u Op{tinskoj ligi Stara Pazova – In|ija s 21 bodom, uz sedam pobeda ukwi`ili su i jedan poraz(od Sremca iz Vojke).Izabranici trenera Milana Jazi}a postigli su 24 gola, primili devet golova.

Rad trenera Jazi}a je itekako vidqiv u igri Podunavca.Stalo`eni stru~wak, svoje bogato iskustvo preno je na igra~e.

- Jesen je bila dobra i beri}etna – zadovoqno ka`e Milan Jazi}. – Fudbaleri su sve dogovo- Fudbaleri Podunavca iz Belegi{a na prvom treningu re sproveli kako vaqa. Igraiz Vojke nam priznaje da smo Belegi{a, zato selo ne {tedi li smo napada~ki, {to su nanajja~i, da radimo najboqe. za fudbal.

Na prvoj prozivci, u sport{i navija~i uva`avali burnaravno `elimo da se poja~askoj hali, gde }e odvijati prva nim aplauzima, i uvek znali mo, u zimskoj pauzi planiramo faza, fizi~kih priprema, tre{ta ho}emo. Igrali smo koda anga`ujemo tri iskusna neru Jazi}u se javilo 20 igra~a. lektivno, nije bilo soliraigra~a, koji bi trebali da ga-Ne bojim se izazova, klub je wa, {to se i te kako isplatirantuju nastavak uspe{ne sesjajno organizovan, sa dobrim lo. naporno smo radili jesezone. Kroz rad, igru i rezuluslovima i ostalo je samo da nas i to se isplatilo, imali tate, moji puleni }e promovise posvetim radu.Trka za titusmo snage da se sa svima nadisati klub i sebe na jedan dilu se nastavqa, posveti}emo gravamo. Imamo zaista mlad i van na~in.Skromni su, znaju se samo tom ciqu, ambicije su perspektivan tim.Najmla|a odgovarati izazovima, vole takve da od jeseni `elimo da smo ekipa u ligi, onda treba raditi, po{teni su prema seigramo u Sremskoj ligi – istadosta voqe, strpqena, znoja, bi i drugima, imaju kvalitet kao je na kraju Milan Jazi}. da se postavi prava igra.^ak i za rang dva vi{e.Puno je poB. Rokni} na{ prvi konkurent Sremac tencijala u wima. Svi su iz

Pirmajer trener Sloge iz Erdevika Josip Pirmajer biv{i fudbaler Partizana i Vojvodine posle kra}e pauze ponovo se prihvatio trenerskog posla. Iskusni stru~wak }e u prole}nom delu prvenstva sedeti na klupi Sloge iz Erdevika, koja je prvi deo sezone u Vojvo|anskoj ligi - zapad zavr{ila na devetom mestu s 19 bodova.

Erdevi~ani imaju sjajne uslove za rad, dobar tim ,a prevashodni ciq tima je da sa~uva status vojvo|anskog liga{a. interesantno je da je Slogu u jesewem delu prvenstva trenirao tako|e biv{i igra~ Vojvodine Vladimir Savi}.

G. K.

Fudbalski klub Novi Sad ~ini se pro`ivqava najte`e trenutke u novijoj istoriji kluba. Te{ka materijalna situacija kulminirala je uo~i novogodi{wih i bo`i}nih praznika, pa je tako usled velikih dugova, stadion na Detelinari ostao bez struje i vode, osnovnih preduslova za treninge prvog tima ali i omladinskog pogona koji broji preko 150 igra~a.

Start priprema prvog tima Novog Sada prvobitno je bilo planiran za 10. januar, ali je pomeren za 18. januar kako bi rukovodstvo kluba imalo dovoqno vremena da na|e izlaz iz za~aranog kruga. Ali za sada nema re{ewa, pa je prozivka ponovo odlo`ena.

Na Detelinari za sada nema ni struje ni vode.

Sportski direktor Novog Sada Vladimir ]etkovi} je minulih dana poku{ao da porona|e prelazno re{ewe, ali nije uspeo.

- Na`alost morali smo odlo`iti po~etak priprema, trenutno na stadionu nema nikakvih uslova za rad. Predsednik kluba u ostavci Toma Jo{anov je minulih dana poku{avao sve kako bi se prona{ao izlaz iz krize. Dugogodi{wi nemar i nagomilani probeli su ovih dana kulminirali, a ulogu spasioca kluba jo{ uvek niko nije spreman

da prihvati. Ipak optimista sam da }emo proma}i re{ewe u narednim danima, mada je pitawe kako }e se odlagawe po~etka priprema odraziti na fizi~ku spremu i igre prvog tima u prole}nom delu {ampionata – kazao je ]etkovi}.

snagama }e mladi trener Zoran Govedarica i wegov pomo}nik Sa{a Todi}, nastaviti zapo~eti posao na klupi `uto – plavih. Uspe{na polusezona i afirmacija mladih igra~a ~ini se nisu bili dovoqan magnet za prijateqe

Prazan stadion na Detelinari

Nije tajna da }e velikih problema imati stru~ni {tab kanarinaca, jer je ve} nekoliko igra~a oti{lo iz kluba. Milovac, Vesi}, Josimov vi{e nisu ~lanovi Novog Sada, a na putu da uzmu ispisnice su i Bogunovi} i Raki}. Pitawe je sa kakvim }e

kluba, sponzore i ~elne qude u Gradu i Pokrajini da prisko~e u pomo} klubu koji nosi ime grada. U Upravu istru~ni {tab novosadskog prvoliga{a o~ekuju burni dani u kojima se za sada ne nazire izlaz iz Panovog fudbalskog lavirinta.

I. Grubor

JEDINSTVO IZ QUBE JESEWI PRVAK OP[TINSKE LIGE [ID

Sremska liga na vidiku Fudbaleri Jedinstva iz Qube, prvi su pro{li kroz ciq na kraju jesewe trke za bodove u Op{tinskoj ligi – [id. U dosta jakoj konkurenciji slavili su sa pet bodova prednosti, ispred Napretka iz Va{ice, a ~ak dest bodova imali su vi{e od {idske Jednote, glavnog favorita. i tako stigli na pola puta do kvalifikacija u Sremsku ligu.

- Ostvarili smo plan – ka`e trener Mi{ko Pova`an. – Igra je bila ispred rezultata, a mogli smo osvojiti sve bodove.Ispustili smo dve utakmice u ~etvrtom kolu pora`eni smo u Sotu (od Bratstva s 3:2) i u posledwem 13. kolu u [idu, Jednota je slavila s 4:1.Ali, najva`nije je, za sada, ura|eno. U svih jedanaest me~eva, kada smo trijumfovali, prikazali smo kvalitetne partije, a uz poja~awa o~ekujem da }emo na prole}e biti mo}na ma{inerija. I bez ve}ih problema osvojiti prvenstvo, pro}i kvalifikacije i od jeseni se takmi~iti u sremskoliga{kom dru{tvu.

Samko ^uha, predsednik Jedinstva, zadovoqan je u~inkom: - Imamo prvo iskusan ali mlad sastav u ligi, a posle 13 te{kih bitaka stigli smo do trona. Uspeh je veliki, obaveze

pa se pripremamo, ve} uveliko, za nastavak trke. Potrudi}emo se da oja~amo tim da bi iskustom i znawem pomogili mla|ima da se zajedno do~epamo vi{eg ranga. Zavr{ni deo priprema mora se odraditi vrhunski, potom nas o~ekuje mali pakao, ali nadam se da }emo uspe{no pro}i sve prepreke.

- Brzonogi Zoran Rami}, kapiten, je sjajnim partijama, u toku cele sezone, dao pe~at uspehu kluba iz Qube: - Sve {to smo ciqali ostvarili smo.Dobili smo prvu, jesewu, od tri bitke, sledi prole}na i kvalifikacije, u operaciji Sremska liga, pa ja li~no sa velikom dozom optimizma o~ekujem nastavak.Radi}emo marqivo tokom priprema, dobi}emo i poja~awa, pa za nas ne}e biti zime.

Zlatko Cerovski, najstariji igra~, ro|en 1963. godine koji brani boje Jedinstva, nezamewiv je {raf u ma{ineriji: - Najve}im delom sezone smo bririqali, uprkos `estokoj konkurenciji. Ja i moje kolege iz odbrane kao {to su Jovan \uri}, Darko Toman, Danijel [ili i Zoran Bajlov, mnogo smo pomogli drugovima iz napada da prvi stignemo na ciq.O~ekujem i na prole}e po-

bedni~ku pesmu, i na kraju, kvalifikacija, radost.

Mnogo toga se radi u Qubi, igrali{te }e dobiti nove okvire. Stare svla~ionice }e se preurediti, a u planu su da se izgrade i nove, stigla je i voda, pa }e igra}i posle utakmica mo}i da se okupaju. Travnati teren }e boqe odr`avati.

Tomislav Gaj~evi}, potpresednik Jedinstva dao je tako|e svoj doprinos osvajawu prvog mesta: - U sjajnom smo stilu stigli do jeseweg trijumfa. Na jedanaest prvenstvenihutakmica bili smo bez premca. Nesmemo stati na pola puta.Mo`emo, ho}emo i moramo da budemo boqi i na kraju sezone od svojih rivala u ligi, i rivala u kvalifikacijama. Od jesni Jedinstvo }e biti na sremskoliga{koj mapi. Istakao bi strelce Danijela Rumana i Sini{u Katani}a, postigli su po devet golova i bili su pravi nosioci pobeda.

Dres jeseweg prvaka nosilo je samo 21 fudbaler. A to su: Mrkowi}, Mr|anovi}, Danijel [ili, Toman, \uri}, Cerovski, D. Ruman, Rami}, ]ali}, Bajlov, Pani}, Davor [ili, La}arac, Gani}, Tadi}, Kne}ko, Katani}, [afarik, Grfe~, Kati}, A. Ruman.

B. R.

@ELEZNI^AR SA [ESTOG MESTA ^EKA NASTAVAK PRVENSTVA U PODRU^NOJ LIGI

Na pravom koloseku

Povratnik u Podru~nu ligu @elezni~ar, uspe{no je zavr{io polusezonu u kojoj je namera ~elnika kluba na ~elu sa predsednikom Zdravkom Aleksi}em, bila stabilizacija, {to su zajedno sa trenerom Stojanom Radi}em i igra~kim kadrom uspe{no odradili. Prvi deo polusezone ~eta s Industrijske zone visoko se kotirala, bila je pri vrhu, ali i {esto mesto i 23 osvojena boda i te kako veliki uspeh Novosa|ana.

- Ostvarenim rezultatima po povratku u ligu smo prezadovoqni. Najboqe igre pru`ili smo protiv ekipa iz samog vrha u utakmicama koje smo odigrali nere{eno, sa Mlado{}u i Kabelom (0:0) i Omladincem (1:1).

Ostaje `al nakon odli~nih par-

tija, {to barem jedan od tih klubova nismo pobedili, a imali smo i te kako prilika - poja{wava predsednik kluba Zdravko Aleksi}. - Odli~ne igre i kvalitet pojedinaca nije ostao nezapa`en. Jo{ pre prelaznog roka ostali smo bez {estorice odli~nih igra~a. oti{li su najboqi strelac Staki} (8), Strajin, Spaji} i Petkovi} kao i bra}a Dalibor i Dario Bokan.

Prva ~etvorica preselila su se u redove jeseweg prvaka Mladost iz Ba~kog Petrovca, a bra}a Bokan u novosadsku Mladost.

Na svu sre}u ostali su nam verni Ostojin, Aleksi}, Marinkovi}, golmani Pupavac i Bali~evi}. Uz mlade, koji su se jesenas dokazali Alavawa , Grubje{i}, Ninkovi}, Krwaji} i uz opora-

vak vrsnog golgetera Mihajlovi}a bi}e to kostur tima za prole}e. U dogorovu sa trenerom Stojanom Radi~em, ~ijim radom smo zadovoqni na dobrom smo putu da adekvatnih poja~awa nadomestimo odlaske. Ne}e „`eqa“ spavati na lovorikama.

Ovih dana uspeli smo da oja~amo i upravu dvojicom poznatih privrednika, koji }e poboq{ati finansijsku situaciju, pa se nadam da }e i prole}e pro}i u stabilizaciji kluba koji je igrama potvrdio da po kvalitetu izrasta u stabilnog podru~nog liga{a - istakao je na kraju Aleksi}.

Po obi~aju pripreme za nastavak prvenstva @eqezni~ar }e zapo~eti negde krajem januara.

I. G.

SPORT

DNEVNIK

@REB ZA ^ETVRTFINALE KUPA RADIVOJA KORA]A

Hemofarm na FMP

Ko{arka{i Hemofarma i FMP-a igra}e u ~etvrtfinalu Kupa Radivoja Kora}a, odlu~eno je `rebom u Beogradu. Finalni turnir bi}e odr`an od 9. do 12. februara, a doma}in }e biti ekipa iz @eleznika. Hemofarm i FMP }e igrati prvog dana, 9. februara. U drugom ~etvrtfinalu istog dana sasta}e se Crvena zvezda i pobednik me~a Radni~ki basket - Napredak (Kru{evac), koji je na programu danas u Beogradu. U polufinalu }e igrati pobednici ova dva duela ~etvrtfinala.

Preostala dva me~a ~etvrtfinala bi}e odigrana 10. februara, a sasta}e se: Radni~ki (Kragujevac) - OKK Beograd i Partizan - Mega vizura. Pobednici ova dva ~etvrtfinala igra}e u polufinalu Kupa Radivoja Kora}a. Me~evi polufinala nacionalnog kupa bi}e odigrani 11. februara, dok je finale na programu dan kasnije. Trofej u Kupu Radivoja Kora}a brani Partizan.

UZ DOBRU FORMU VOJVODINE NIS

Bitka za superliga{ke bodove Ko{arka{ice Vojvodine NIS uspe{no su zakora~ile u teku}u godinu pobedom na gostovawu u Zagrebu protiv Medve{~aka, a dva dana kasnije u [ibeniku ponovile su dobru partiju, ali su bodove izgubile.

Poletna ekipa Vo{e, jedna od ~etiri srpska kluba koja se ove sezone takmi~e u regionalnoj ligi, poku{a}e da u posledwih

utorak18.januar2011.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Viktor, Janko i Nole sjajno startovali Prvog dana takmi~ewa na Australijen openu u Melburnu na teren su iza{la trojica reprezentativaca Srbije i sva trojica obezbedili su plasman u drugu rudndu. Prvo je Viktor Troicki nadigrao Tursunova s 3:1, potom je Janko Tipsarevi} zbrisao Zvereva (3:0), a onda je isto u~inio i Novak \okovi} u me~u sa Granoqersom (3:0).

Viktor Troicki prvi je iza{ao na teren u Melburn parku

zultatu 5:3 Troicki je propustio tri uzastopne brejk prilike, potom je u 15-ak minuta dugom gemu imao jo{ dve, ali nije ih realizovao i Tursunov je osvojio drugi set.U tre}em setu Tursunov vi{e nije imao uspe{an prvi servis kao u prethodnom, a srpski teniser je u dva navrata uspeo da uzme servis svom rivalu, pa je Troicki posle 43 minuta vodio sa 2:1 u setovima.Tre}i set Troicki je dobio ekspresno, za 26 minuta s maksimalnih 6:0.

regionalne lige o~ekuju nas tri takva susreta na doma}em parketu, {to nam uliva samopouzdawe da mo`emo do ciqa – rekao je Mirkovi}.

Redove Vojvodine napustila je iskusna Neda \uri}, karijeru nastavqa u Bugarskoj.

- Zimski prelazni rok protekao je mirno, samo je \uri}eva oti{la. Neophodna su nam poja-

Viktor Troicki

I Janko Tipsarevi} plasirao se u drugo kolo, pobedom nad Mi{om Zverevim rezultatom 3:0, po setovima 6:3, 6:1, 6:4. Srpski teniser je mesto u narednoj rundi obezbedio posle 132 minuta igre. Tipsarevi}ev naredni protivnik bi}e [panac Fernando Verdasko, koji je postavqen za devetog nosioca.Tipsarevi} je u susretu sa Zverevim napravio ukupno pet brejkova iz {esnaest prilika, dok je svom rivalu dozvolio samo ~etiri puta da

Janko Tipsarevi}

Ko{arka{ice Vojvodine NIS s trenerom Zoranom Mirkovi}em

osam kola ostvari {to boqi plasman. Prema re~ima trenera Zorana Mirkovi}a akcenat }e biti na duelima sa doma}im klubovima, {to je i razumqivo kada se zna da bodovi vrede dvostruko, jer se prenose u zavr{nicu prvenstva Srbije.

- Raduje me dobra forma ekipe. Pobedom protiv Medve{~aka prakti~no smo zavr{ili posao oko opstanka na Jadranu, pa }emo u preostalih osam utakmica poku{ati da popravimo trenutni plasman,kao i da zaradimo bodove protiv na{ih ekipa kako bi u Superligi startovali sa {to boqe pozicije. Do kraja

~awa na spoqnim i na centarskim pozicijama, ali je jako te{ko anga`ovati kvalitetnu ko{arka{icu s obzirom na finasijske mogu}nosti kluba. Ipak, ako se uka`e prilika odmah }emo reagovati – podvukao je Zoran Mirkovi}.

U klubu isti~u da pored afirmacije igra~ica da im je ciq plasman u ~etiri ekipa doma}eg {ampionata kao bi se i naredne godine izborio nastup na Jadranu.Narednu utakmicu IVBL ko{arka{ice Vojvodine NIS igraju u petak (21. januar) u maloj dvorani Spensa s Vo`dovcem.

I. Grubor

19

i plasirao se u drugo kolo po{to je eliminisao Dimitrija Tursunova iz Rusije s 3:1. Po setovima rezultat je bio 6:2, 3:6, 6:2, 6:0, posle 142 minuta igre. Viktor }e u drugoj rundi igrati s Nikolasom Mauom iz Francuske, kvalifikantom koji je s 3:0 u setovima savladao Argentinca Brajana Dabula. Mau ima 28 godina, trenutno je 132. teniser na svetu, a Troicki se s wim do sada nije sastajao.

Prvi brejk Troicki je napravio ve} u tre}em gemu, iskoristiv{i prvu loptu. Na svom servisu bio je siguran, a u fini{u je napravio jo{ jedan brejk i ubedqivo dobio prvi set. Drugi set na{ igra~ je tako|e po~eo brejkom i ~inilo se da bi mogao lako da iza|e na kraj s Tursunovom. Me|utim, Rus se trgao, napravio dva brejka i do{ao u situaciju da izjedna~i u setovima. Pri re-

Novak \okovi}

poku{a da mu oduzme servis.

Tako|e, srpski teniser je odservivao i 13 asova za siguran plasman u drugu rundu. Ovo je bila tre}a pobeda Tipsarevi}a u pet me|usobnih susreta.

Novak \okovi} plasirao se u drugo kolo pobedom nad Marselom Granoqersom u tri seta 6:1, 6:3, 6:1. Najboqi srpski teniser je odli~nom igrom, za samo 90 minuta, stigao do druge runde prvog grend-slema u sezoni. \okovi}ev naredni protivnik bi}e Hrvat Dodig. Tre}em nosiocu na Australijen openu bio je to prvi me~ na ATP turnirima u 2011. godini s obzirom da je u januaru igrao samo na Hopman kupu u Pertu. Ve} u prvom setu moglo se naslutiti da duel Srbina i [panca ne}e dugo trajati. Preciznim forhendima i prepoznatqivim bekhend paralelama \okovi} je dva puta oduzeo servis protivniku i poveo 1:0 . Pri rezultatu 5:0 me~ je prekinula ki{a, ali je pauza trajala svega 15-ak minuta. Samo u drugom setu Granoqers je uspeo da pripreti \okovi}u, pa mu je iz drugog poku{aja oduzeo servis. Ipak, srpski teniser nije dozvolio iznena|ewe, pa je i ovaj deo igre re{io u svoju korist.

Tre}i set protekao je u potpunoj dominaciji Novaka \okovi}a koji je sa 6:1, za samo 28 minuta, stavio ta~ku na prvi me~ drugog kola.

REZULTATI Rezultati - mu{karci, 1. kolo: Hase (Holandija) - Berlok (Argentina) 6:4, 6:3, 7:6, (2) Federer ([vajcarska) - Lacko (Slova~ka) 6:1, 6:1, 6:3, Ni{ikori (Japan) - Fowini (Italija) 6:1, 6:4, 6:7, 6:4, Stakhovski (Ukrajina) - Brands (Nema~ka) 6:2, 6:3, 6:4, (12) Monfis (Francuska) - De Baker (Holandija) 6:7, 2:6, 7:5, 6:2, 6:1, (8) Rodik (SAD) - Hajek (^e{ka) 6:1, 6:2, 6:2, @il (Portugal) - Kuevas (Urugvaj) 6:4, 6:7, 4:6, 6:3, 9:7, Kol{rajber (Nema~ka) Kamke (Nema~ka) 1:6, 4:6, 7:6, 6:4, 6:4, Kubot (Poqska) - (18) Kveri (SAD) 5:7, 6:2, 3:6, 6:1, 8:6, (16) Fi{ (SAD) - Hanesku (Rumunija) 2:6, 4:6, 6:3, 7:5, 6:3, Majer (Nema~ka) - (23) Davidenko (Rusija) 6:3, 4:6, 7:6, 6:4, Manarino (Francuska) - Harison (SAD) 6:4, 6:3, 6:4, (26) Monako (Argentina) - Grojl (Nema~ka) 7:6, 7:6, 6:2, Malis (Belgija) Anduhar ([panija) 6:1, 6:2, 7:6, Dimitrov (Bugarska) - Golubev (Kazahstan) 6:1, 6:4, 6:2, Maui (Francuska) - Dabul (Argentina) 6:3, 6:4, 6:4, Kuwicin (Rusija) - Przisiezni (Poqska) 6:7, 6:4, 6:4, 7:6, (25) Montawes (Rusija) - Braun (Nema~ka) 6:4, 6:2, 3:6, 2:6, 7:5, (6) Berdih (^e{ka) - Kruwola (Italija) 6:4, 6:0, 6:2, Andrejev (Rusija) - Volandri (Italija) 6:3, 7:6, 6:3, (28) Gaske (Francuska) - Dan~evi} (Kana-

da) 6:3, 6:4, 6:4, (3) \okovi} (Srbija) - Granolers ([panija) 6:1, 6:3, 6:1, (17) Qubi~i} (Hrvatska) - Lu~ak (Australija) 6:3, 6:3, 7:6, Paire (Francuska) Cipola (Italija) 6:1, 7:5, 6:1 (9) Verdasko ([panija) - [utler (Nema~ka) 6:1, 6:3, 6:2, (19) Vavrinka ([vajcarska) - Gaba{vili (Rusija) 7:6, 6:4, 6:4, (14)

dig (Hrvatska) - Karlovi} (Hrvatska) 6:4, 3:6, 6:7, 6:4, 6:4 @ene, 1. kolo: (20) Kanepi (Estonija) - Ribarikova (Slova~ka) 2:6, 6:4, 6:3, (14) [arapova (Rusija) - Tanasugarn (Tajland) 6:1, 6:3, (1) Voznijacki (Danska) - Dulko (Argentina) 6:3, 6:4, (6) Skjavone (Italija) Para Santowa ([panija) 6:7,

Marija [arapova pobedila

Almagro ([panija) - Rober (Francuska) 6:4, 6:3, 6:7, 7:5, Simon (Francuska) - Lu (Tajvan) 6:7, 6:2, 6:4, 6:2, Robredo ([panija) - Devarman (Indija) 7:6, 6:3, 6:4, (29) Troicki (Srbija) Tursunov (Rusija) 6:2, 3:6, 6:2, 6:0, Tipsarevi} (Srbija) - Zverev (Nema~ka) 6:3, 6:1, 6:4, Do-

6:2, 6:4, (29) Cibulkova (Slova~ka) - Kerber (Nema~ka) 6:2, 6:7, 6:4, Gerges (Nema~ka) - Galovic (Rumunija) 6:3, 4:6, 6:3, Kulikova (Rusija) - (28) Hantuhova (Slova~ka) 7:6, 3:6, 9:7, (9) Li (Kina) - Arvidson ([vedska) 6:1, 7:5, Rodina (Rusija) - Rogovska (Australija) 6:3, 6:1, Brian-

ti (Italija) - Hradecka (^e{ka) 6:4, 7:5, (30) Petkovi} (Nema~ka) - Krajbas (SAD) 6:1, 6:2, Marino (Kanada) - Namigata (Japan) 6:2, 4:6, 6:3, (15) Bartoli (Francuska) - Garbin (Italija) 6:0, 6:0, Razano (Francuska) Vesnina (Rusija) 4:6, 6:3, 6:3, Zahlavova (^e{ka) - Voracova (^e{ka) 6:3, 6:1, [ipers (SAD) - [prem (Hrvatska) 4:6, 6:4, 6:2, (32) Pironkova (Bugarska) Parmentije (Francuska) 6:4, 3:6, 6:3, Nikulesku (Rumunija) Ba~inski ([vajcarska) 6:0, 6:3, (21) Vikmajer (Belgija) - Grot (Australija) 6:3, 2:6, 6:4, (4) V. Vilijams (SAD) - Erani (Italija) 6:3, 6:2, (11) Enan (Belgija) Mirza (Indija) 5:7, 6:3, 6:1, Baltaha (V. Britanija) - Hempton (SAD) 3:6, 6:4, 7:5, King (SAD) - Pa{ek (Austrija) 6:7, 6:0, 6:3, Doki} (Australija) Ondra{kova (^e{ka) 6:3, 6:2, (8) Azarenka (Belorusija) - Verle (Nema~ka) 6:0, 6:2, (23) Kuzwecova (Rusija) - Riske (SAD) 6:3, 6:2, Keotavong (V. Britanija) - Rodionova (Rusija) 7:5, 6:4, Rus (Holandija) - Matek-Sands (SAD) 6:1, 3:6, 7:5, Sevastova (Letonija) - Hercog (Slovenija) 6:4, 7:5, Zahlavova Stricova (^e{ka) - (17) Rezai (Francuska) 6:0, 3:6, 7:5, Manasijeva (Rusija) - Pous Tio ([panija) 7:5, 6:2, Hlavackova (^e{ka) Majer (Austrija) 7:5, 6:4.

20

SPORT

utorak18.januar2011.

PRVENSTVO SRBIJE ZA IGRA^E DO 18 GODINA

Beograd prvi, Vo{a druga Superfinalni turnir u vaterpolu za igra~e do 18 godina odr`ano je u Novom Sadu na bazenu Slana bara. Prvo mesto osvojili su igra~i Beograda, Vojvodina je bila druga, Bawica tre}a, a Partizan ~etvrti. Beograd je ve} posle dva kola obezbedio titulu pobediv{i Vojvodinu 6:4 i Bawicu 9:8, tako da je u posledwem kolu pora`en od Partizana 5:8. Vojvodina je posle poraza na startu od Begrada u naredna dva kola pobedila Partizan 11:4 i Bawicu 7:6 {to im je bilo dovoqno za drugo mesto.

- Zadovoqni smo rezultaom koji smo ostvarili na superfinalnom turiru. Dodu{e, nadali smo se prvom mestu, ali nas je Beograd iznenadio u prvom kolu. Dobro su se pokazali i zaslu`eno su osvojili titulu. Mi nismo bili kompletni, osim petorice standardnih igra~a (Vasi}, Maksimovi}, Matkovi}, Milutin i Vojislav Mitrovi}) ostali su momci 95. i 96. godi{te. Bawica, koja je zapravo druga ekipa Partizana, je skup svih najboqih igra~a crno - belih za ovo godi{te i sprema se za nastup u B ligi, kao i na{ Dunav (druga ekipa Vojvodine).

Partizan je na prvenstvu nastupio sa dve godine mla|om ekipom (igra~i 95. i 96. godi{te) - rekao je trener Novosa|ana Marko Orlovi}.

Rezultati, prvo kolo: Vojvodina - Beograd 4:6, Partizan - Bawica 4:6. Drugo kolo: Beograd - Bawica 9:8, Vojvodina - Partizan 11:4. Tre}e kolo: vojvodina- Bawica 7:6, Beograd - Partizan 5:8. G. M.

DALEKOVOD EVROLIGA: VOJVODINA SUTRA GOSTUJE KOD PRO REKA

Evropski {ampion veliki favorit Peto kolo Dalekovod Evrolige za vaterpoliste na programu je sutra.

Oba srpska predstavnika, Vojvodina i Partizan, gostuju.

Novosa|ani }e u Reku kraj \enove odmeriti snage sa braniocem titule Pr rekom, a Beogra|ani }e u Barselonu.

Vaterpolisti Vojvodine na put su oti{li znatno oslabqeni. Po~etkom pro{le nedeqe na treningu se povredio Sr|an Vuksanovi}, a centar Nemawa Ubovi} je zbog iskqu~ewa u Volgogradu zaradio suspenziju od jednog me~a. Uz to i ekipa }e protiv Pro Reka nastupiti sa 12 igra~a, {to prakti~no zna~i da }e Vojvodina nastupiti bez centara.Realno, i da igraju u kompletnom sastavu Novosa|ani ne bi mogli da ugroze Pro Reko. U prvoj utakmici odigranoj u Novom Sadu Italijani su pobedili 15:8, a Novosa|ani mogu da budu zadovoqni {to su u prve dve ~etvrtine uspevali donekle da pariraju najboqem timu sveta, u ~ijim redovima nastupaju i na{i reprezentativci Slobodan Niki} i Filip Filipovi}. Tu su jo{ i odli~ni Ma|ari Norbert Madara{, Tama{ Ka{a{ i Tibor Benedek, te Crnogorci Boris Zlokovi} i Aleksandar Ivovi}. Italijani su posle ~etiri kola u B grupi na prvom mestu sa maksimalnim u~inkom, a Vojvodina ima ~etiri boda (pobeda i remi sa Spartakom).

Upravo zbog snage Pro Reka i situacije u kojoj se Vo{a nalazi {ef stru~nog {taba Dejan Stanojevi} spu{ta loptu.

- U javnosti su se u posledwe vreme pojavile pri~e o pore|ewu Vojvodine sa Pro Rekom i Partizanom, a ja mislim daje to lo{e za nas. Moja uloga je da sve tenzije oko ekipe preuzmem na sebe, a sa igra~ima sam i odr`ao satanak povodom takvih pri~a. Na{e je da treniramo, igramo vaterpolo i

Momenat iz novosadskog duela Vojvodina – Pro Reko

napredujemo. Mi ne mo`emo da se poredimo ni sa jednom ekipom u Evroligi, ni po ~emu. Igre koje sada pru`amo su na{ maksimum, pa mo`da ~ak i malo vi{e od toga.

Zbog toga ne `elim da se pred igra~e postavqaju nerealni ciqevi. U Italiju idemo bez ijednog centra, pa }e bekovi uplivavawem na dva metra poku{ati to da nadoknade, a koliko }e u tome uspeti vide}emo. Tu je i ta nezgodna povreda Sr|ana Vuksanovi}a. Ekipa je bila u posebnom stawu zbog te

UGOVOR O SARADWI POKRAJINSKOG ZAVODA ZA SPORT I ^ETIRI GRANSKA SAVEZA

Bez usavr{avawa nema napretka

U prostorijama Sportskog saveza Vojvodine potpisan je ugovor o poslovno - tehni~koj saradwi izme|u ~etiri granska saveza (tensikog, rukometnog, biciklisti~kog i bokserskog) i Pokrajinskog zavoda za sport.

Ugovore su ispred granskih saveza potpisali Du{an Milojkovi} (generalni sekretar Teniskog saveza Vojvodine), Slo-

DNEVNIK

pred Pokrajinskog sekretarijata za sport, koji finansira granske pokrajinske saveze, prisutvovao je i dr Milorad Dokmanac, savetnik za vrhunski sport.

Slobodan Vi{ekruna je istakao da je Rukometni savez veoma zadovoqan {to je dobio mogu}nost da potpi{e ugovor sa Pokrajinskim zavodom za sport.

Du{an Milojkovi} se slo`io da je ugovor samo potvrda dugogodi{we saradwe.

- Mi smo jo{ pre deset godina imali hiqaditog testiranog sportistu u Zavodu. Mi smo ve} usavr{avali stru~wake u Zavodu i nadam se da }e se posle usvajawem Zakona o sportu koji predvi|a da se osposobqavawe mo`e vr{iti samo u Zavodu ili

Foto: F. Baki}

povrede i svega {to ju je pratilo.

Moj zadatak je da ih oporavim za zadatke koji su pred nama, jer nas pored Pro Reka o~ekuju i dueli u prvenstvu, koje po~iwe u subotu, a ve} u prvom kolu igramo sa Partizanom. Podrazumeva se da }emo poku{ati da iskoristiti sve {anse, bori}emo se maksimalno, jer nam pravo da se nadamao niko ne mo`e uskratiti - rekao je Stanojevi}.

Vojvodina ove godine sa izuzetno mladom ekipom posti`e odli~ne rezultate, a gradska vlast No-

vog Sada je to prepoznala i stala iza kluba. Aleksandar Kravi}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport, rekao je da je to rezultat dugogodi{weg rada.

- Vojvodina je sjajan kolektiv i zbog toga smo stali iza kluba.

Ali, mislim da ti odli~ni rezultati nisu na adekvatan na~in ispra}eni kroz beogradske medije.

Kao i Partizan i Vojvodina promovi{e na{u zemqu kroz takmi~ewe u Evroligi i te mlade qude treba na pravi na~in tretirati.

Sada idu u Italiju da igraju sa Pro Rekom. Razlika izme|u ova dva kluba je ogromna i jasna u svakom pogledu, ali zato pozivam Novosa|ane da za utakmicu sa Budvom, u posledwem kolu, do|u u {to ve}em broju i podr`e Vojvodinu, koja ima priliku ~ak i da se na|e me|u osam najboqih ekipa Evrope - istakao je Kravi}.

Utakmicaizme|u Pro Reka i Vojvodine igra se sutra u 20.30 ~asova.

G. Malenovi}

FORMIRAN BOKSERSKI KLUB U BELEGI[U

Bez ringa nema takmi~ewa @ivot u gradu i selu se umnogome razlikuje, posebno kod mlade populacije.U gradu su mogu}nosti ve}e u izboru posla, {kole, sporta Me|utim, i mladima na selu ne mawka entuzijazam I `eqa da se bave sportom.U lepom selu Belegi{u, u staropazova~koj op{tini, pro{log septembra osnovan je Bokserski klub Podunavqe, a idejni tvorac je Aleksa Mirosavqevi}, biv{i reprezentativac.

- ^elnicima Mesne zajednice sam predlo`io da osnujemo bokserski klub, {to je prihva}eno.Nakon nekoliko meseci edukacije okupo sam tridesetak mladi}a koji u~e ovu plemenitu ve{tinu, a me|u wima je i jedna devoj~ica. Interesovawe je veliko i ja verujem da }emo u dogledno vreme biti jo{ masovaniji. Animirali smo mladi}e i iz okolnih sela, Starih Banovca, Surduka, Novih Banovca i Kablara.Ina~e, u op{tini Stara Pazova nije postojao bokserski klub, Belegi{ani su to prvi u~inili.Ciq nam je da se borci obu~e, a tek kasnije da se

Mladi Belegi{ani vole boks

takmi~e – ka`e trener Aleksa Mirosavqevi}.

Mirosavqevi} je bio je juniorski(1987. i 1988.) i seniorski(1999.) prvak Jugoslavije, a branio je boje Crvene zvezde (desetak godina), Partizana, Radni~kog, Pri{tine, Vaqeva i zemunskog Pinkija.

-Svesni smo da je svaki po~etak te`ak, pa je tako i u Podunavqu.Polako nabavqamo opremu, uz pomo} qudi dobre voqe kao {to su predsednik Skup{tine

kluba @ivan Radakovi} i predsednik Izvr{nog odbora \or|e Radinovi}.Sada nam je najbitnije da nabavimo ring, jer tada }e sve biti lak{e – istakao je Mirosavqevi}.

Klubu su neophodni sponzori da bi normalno funkcionisao, a ~im bude obelodawen op{tinski konkurs za finasirawe sportskih kolektiva i Podunavqe }e konkurisati.Jer bez finasija I entuzijazam je uzaludan.

B. Rokni}

ZANIMQIVOST

Ana iskqu~ena iz izbora za najseksepilniju teniserku Detaq sa potpisivawa ugovora

bodan Vi{ekruna (generalni sekretar Rukometnog saveza Vojvodine), Neboj{a Subi} (predsednik Biciklisti~kog saveza Vojvodine) i Darko Anteq (predsednik Bokserskog saveza Vojvodine), a ispred Pokrajinskog zavoda za sport direktor dr Nenad Sudarov. Ovim je, kako je Sudarov, rekao ozvani~en po~etak obostrane saradwe po pitawu permanentnog i stru~nog pra}ewa treniranosti sportista, kao i stru~nog osposobqavawa za rad u sportskim organizacijama i klubovima. Potpisivawu ugovora is-

Foto: R. Hayi}

- Ovim ugovorom smo ozvani~ili saradwu koja je postojalai ranije, a sada }e biti jo{ i boqa. Bez rada i usavr{avawa nema ni rezultata, ni napretka u sportu - rekao je Vi{ekruna.

I Neboj{a Subi} je apostrofirao da saradwa sa Zavodom traje ve} godinama.

- Imao ve} dosta stru~waka koji su pro{li {kolu Zavoda.

Mislim da je kao produkt te saradwe stvorena dobru baza stru~waka i da}emo i u budu}nosti prozvoditi nove biciklisti~ke stru~wake.

visokoj {koli biti re{en problem adekvatnog stru~nog rada sa sportistima.

Darko Anteq se zahvalio Zavodu i istakao da je zavr{en lo{ period za vojvo|anski boks.

- Vojvo|anski bokseri su se pro{le godine pripremali u kampu na Letenci, a kao rezultat dobrih priprema Denis Memetovi} je progla{en za najboqeg mladog boksera na Balkanu.

U narednom periodu do}i }e i do stru~nog osposobqavawa trenera i nadam se da }e saradwa sa Zavodom i daqe biti odli~na.

G. Malenovi}

Ruska teniserka Marija Kirilenko izabrana je za najseksepilniju igra~icu 2010. godine u izboru specijalizovanog portala

„TennisReporters.net“. Kirilenko je osvojila 34,4 odsto glasova ispred zemqakiwe Marije [arapove i Dankiwe Karoline Vo-

Ana Ivanovi} pet puta zaredom bila prva

znijacki. Srpska teniserka Ana Ivanovi} progla{avana je pet puta zaredom za najseksepilniju igra~icu sveta od 2005. do 2009. godine. Me|utim, organizatori su odlu~ili da Ivanovi}evu ne uvrste me|u kandidatkiwe za 2010. godinu.

- Ona je jednostavno nepobediva u toj kategoriji! Bilo je vreme da i drugim teniserkama pru`imo {ansu - rekao je teniski novinar i suvlasnik sajta Met Kronin.

Za najseksepilnijeg tenisera 2010. izabran je [panac Rafael Nadal sa 20,6 odsto glasova, drugo mesto pripalo je wegovom zemqaku Fernandu Verdasku, a tre}e Srbinu Novaku \okovi}u, koji je osvojio 10,4 odsto glasova.

kultura

dnevnik

utorak18.januar2011.

21

КЊИЗИ „ОНО ШТО ОДУВЕК ЖЕЛИШ” ПРИПАЛО ПРИЗНАЊЕ ЗА РОМАН ГОДИНЕ

Нинова награда Гордани Ћирјанић Нинова награда критике за најбољи роман објављен у 2010. години додељена је Гордани Ћирјанић за књигу „Оно што одувек желиш” коју је објавила Издавачка кућа „Народна књига„ из Београда, саопштено је јуче у просторијама тог недељника. „Роман Гордане Ћирјанић одликује се високим стилом и провокативном тематизацијом савременог доба. Главни јунак романа, Слободан, рекапитулира свој животни пут у зрелим годинама, после сложеног егзистенцијалног искуства које подразумева и странствовање у Лондону и Шпанији, где је радио у телевизијским екипама такозваног ријалити шоуа”, рекао је на конференцији за новинаре председник жирија Васа Павковић. Жири, који је одлуку о победнику донео већином од три према два гласа, у образложењу је навео да београдска списатељица у свом четвртом роману портретише савременог интелектуалца као биће распето између жеља и могућности, између инстиката и емоција, стихије и савремености и окова традиције и историје.За роман „Оно што одувек желиш” гласали су Љи-

љана Шоп, Александар Илић и Милета Аћимовић, док је Младен Шукало свој глас дао роману „Ми различити„ Веселина Марковића, а Васа Павковић је гласао за роман Владана Матијевића „Врло мало светлости”. У образложењу жирија се додаје да је роман „Оно што одувек желиш„ ванреднан допринос српском роману на почетку 21. века. Лауреткиња Нинове награде за најбољи роман године, Гордана Ћирјанић рекла је на конференцији за новинаре да је изненађена овим признањем, јер је успела да у последњих 15 дана, од како је објављен ужи избор, дисциплинује себе и мисли о томе како неће добити то признање. „ С обзиром да сам се трећи пут нашла у ужем избору за Нинову награду, имала сам довољно искуства и дисциплине да не размишљам о томе шта би било кад бих признање добила, и због тога сам овде дошла поприлично збуњена и неприпемљена„, рекла је она. Гордана Ћирјанић је истакла да у својим досадашњим романима није патила од порока оптимизма, али да су читаоци у тим књигама при-

НАСТУП НАШЕ ПРВАКИЊЕ ОПЕРЕ У ВАШИНГТОНУ

Драгана дел Монако у Кенеди центру Првакиња Опере Народног позоришта Драгана дел Монако, уз пратњу младог гитаристе Немање Богуновића, одржаће вечерас соло реситал у Кенеди центру у Вашингтону. Оперска дива импозантне уметничке каријере коју је остварила певајући све водеће улоге мецосопранског фаха на националној и светској музичкој сцени, публици у САД представиће се изабраним оперским аријама Жоржа Бизеа, Петра Иљича Чајковског и соло песмама Франца Шуберта Како је уметница изјавила Танјугу, на крају концерта у једној од најчувенијих светских концертних сала, извешће и „понеку српску песму” Првакиња националног театра Драгана Дел Монако, поред домаће публике, стекла је бројне поклонике и у Египту где је током прошле године имала неколико изванредно успешних наступа у Каирској опери.У своју „звездану„ биографију забележила је и наступ под ведрим небом, међу пирамидама где је певала Амнерис из „Аиде„ Ђузепеа Вердија, прво извођење након осам година на отвореном које је пратило 4. 000 посетилаца.

мећивали да постоји нешто „што би се звало светло дно”. „Мислим да тога у овом роману нема, сем у самом чину писања. Можда зато што сам на овај роман и сама гледала другачије него на предходне. Роман „Оно што одувек желиш‘ нисам ни једном прочитала од када је објављен, што није својствено мени, али то указује да он у мом интимном свету има специјалну судбину” рекла је она. Гордана Ћирјанић се захвалила жирију на признању и додала да сваки писац, без обзира на који начин прича о томе, прижељкује да добије Нинову награду. У најужем избору за Нинову награду били су и романи: „Госпођа Олга” Радована Белог Марковића, „Ми различити” Веселина Марковића, „Врло мало светлости” Владана Матијевића, „Испод таванице која се љуспа” Горана Петровића и „Камен близанац„ Зорана Петровића. Покровитељ награде која износи милион динара, је „Телеком Србије” а признање ће бити уручено 26. јануара на свечаности у Скупштини Београда.

У ПОЗОРИШТУ НА ТЕРАЗИЈАМА

Мјузикл „Чикаго”150. пут Мјузикл „Чикаго„ у режији Кокана Младеновића, вечерас ће на Великој сцени Позоришта на Теразијама у Београду, бити изведен 150. пут, саопштено је из тог театра.У саопштењу се наводи да ова представа, која је на прагу пете сезоне играња и даље заокупља пажњу медија и публике, потврђујући да је још међу најпопуларнијим и најпосећенијим представама. Мјузикл „Чикаго„ је премијерно изведен у октобру 2006. године, а глумци који играју у представи, избарани су на великој аудицију, на коју се пријавило преко 100 младих уметника. Представу „Чикаго„ до сада је видело око 75.000 гледалаца у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку. Главне улоге у мјузиклу „Чикаго„ играју Иван Босиљчић (у алтернацији Драган Вујић), Катарина Гојковић (Ивана Кнежевић), Јелена Јовичић (Слобода Мићаловић), Зинаида Дедакин (Хана Јовчић), Милан Антонић (Никола Булатовић), Небојша Бабић (Елизабета Ђоревска), као и Мирољуб Турајлија, а у представи учествује и балет, оркестар и хор Позоришта на Теразијама.

СА СВЕТСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „ДУХ ВРЕМЕНА: КОРАК ДАЉЕ” У НОВОМ САДУ

Спас или утопија Свeтску премијеру дугометражног документарног филма “Цајтгајст: Корак даље” (Zeitgeist: Moving Forward”) одржану у Новом Саду, они који су дошли, у, испоставило се због броја заинтересованих, премали простор Арт биоскоп “Војводина”, (илити конференцијски амфитеатар на Спенсу), упамтиће као јединствен догађај. И не само по томе да је због препуног гледалишта у преврућој сали једва могло да се дише, и да је било мањих техничких пробле-

Питера Џозефа је, изгледа, баш оно што живо интересује углавном младе људе. Рекло би се, за оне са развијеном социјaлном и интелигенцијом, еколошком свесне да се у данашњем свету нешто мора променити. Да допунимо најаву ове филмске премијере од пре неколико дана: пројекције у Новом Саду и, до 25. јануара, у још неколико градова Србије oрганизовао је Цајтгјаст покрет Србија (www.tzmrs.org). Део је овога пута светског пројекта готово

ма (током пројекције се пар пута „закуцао” ДВД). Испоставило се да је и ова случајна режија била добро дошла – у паузи током отклањања квара спонтано се повела и мала полемика неколико гласова из публике, за или против идеја изнесених у филму. Био је то високонапонски скуп живо заинтересованих за алтернативни, време ће показати колико могућ и ефикасан, али по многo чему бољи однос према планети Земљи и људској врсти.

“Zeitgeist: Moving Frоwаrd” или “Дух времена: Корак даље”, као трећи део планетарно популарног серијала америчког редитеља

истовременог приказивања активистичког филма широм планете. У најкраћем, сада, аутор филм Џозеф са својим сарадницима, не инсистира на теоријама завере, него, што је аргументованије могуће у оквиру целовечерњег документарца, поставља дијагнозу и наговештава могућа решења. Чини то кроз низ интервјуа са људима од науке који износе на једном месту, иначе, у јавности, медијима и научним круговима мање или више познате чињенице и идеје. Сабране у филм, који инсистира на разуму и научном приступу решевању нагомиланих плане-

УРУЧЕНЕ ПРЕСТИЖНЕ АМЕРИЧКЕ ФИЛМСКЕ НАГРАДЕ

„Друштвена мрежа” освојила четири Златна глобуса Филмска прича о Фејсбуку, „Друштвена мрежа” Дејвида Финчера, освојила је четири Златна глобуса, међу којима за најбољу драму и најбољу режију.На 68. додели награда Златни глобус, прексиноћ у Лос Анђелесу, филм о животу оснивача Фејсбука, Марка Цукерберга, добила је и признања за најбољи сценарио (Арон Соркин) и оригиналну музику (Трент Резнор и Атикус Рос), преноси АП. За најбољег глумца, проглашен је Колин Фирт за улогу краља Џор-

рац„ Кристијан Бејл и Мелиса Лео понели су награде за споредну мушку, односно женску улогу. Један од највећих прошлогодишњих биоскопских хитова, трећи наставак „Приче о играчкама„, добио је признање за најбољи анимирани филм. Роберт де Ниро примио је престижну награду „Сесил Б. Демил„ за животно дело уз бурне овације холивудских колега. Том приликом, приказан је троминутни прилог са сценама из његових најпознатијих филмова.

Златни глобус као најбољи глумац у минисеријама и ТВ филму за улогу Џека Кеворкијана у „Yоу Don t Know Jack” .Клер Дејнс награђена је као најбоља глумица у мини серији или ТВ филму за улогу у филму „Тemplе Gran din”. Међу онима који су прексиноћ остали празних руку је научнофантастично остварење „Почетак“, који је постигао велики успех на благајнама и дошао са четири номинације” као и Џони Деп, који је имао две номинације.

тарних проблема који ће, сви се слажу, кулминирати у наредним деценијама, делују убедљиво и могуће је подстаћи ће на размишљање, а и акцију. У неку руку и овај Џозефов филм вешто организован у форми готово конвенционалног предавања, али илустрованог документарним снимцима као и стилизованим играним секвенцама, добро одабраном музиком у синергији са сликом, има и извесно хипнотичко дејство. Чини се да је документарни опус Питера Џозефа, слављен али и оспораван, очито мудро пласиран и подржан од мреже непрофитног система дистрибуције, постао својеврсно учило за данашње нараштаје склоније да све мање мисле, а све више троше или пате што то, због сопственог сиромаштва, не могу да чине. Укратко у “Духу времена: корак даље” о владајућем глобалном поретку заснованом на експлоатацији ограничених природних добара, економском систему базираном на бескрајној потрошњи – расипништву, а не штедњи, и последицама провлађујућег первертираног вредносног система, који продукује индивидуалну и друштвену патолгију, говоре стручњаци из области антропологије, економије, енергетике, технологије, друштвених наука, неуробиологије... “Цајтгајст “ филмови, који ударају по темељима капиталистичког система, ће бити упамћени као покретачи нечега што би свет могло учинити бољим, или као још један покушај, који ће ући у историју неостварених утопија. Да ли је ова реална или није, могли бисмо да видимо већ за пар деценија. И то не само на филму. В. Црњански

НАЈСТАРИЈИ ГРАД У ФИНСКОЈ ПРИПРЕМА ОКО 155 МАНИФЕСТАЦИЈА ТОКОМ ОВЕ ГОДИНЕ

Турку – европска престоница културе

Сцена из филма „Друштвена мрежа”

џа VI у британској драми „Краљев говор„, док је то исто признање, али у женској категорији, добила Натали Портман за улогу у балетском трилеру „Црни лабуд”. За најбољег глумца и глумицу у мјузиклу или комедији проглашени су Пол Ђаматиј за ролу џангризавог заводника у филму „Барнијева верзија„ и Анет Бенинг за улогу у филму о лезбијској породици „Деца су у реду” који је освојио награду за најбоље остварење у категорији комедије или мјузикла. Глумци боксерске саге „Бо-

Међу телевизијским остварењима победник вечери била је Фоксова серија „Глее” са три награде: за најбољу хумористичку серију или мјузикл, за најбољу споредну женску улогу (Џејн Линч) и за најбољу споредну мушку улогу (Крис Колфер). Стив Бушеми освојио је награду за најбољег глумца у драмској ТВ серији, за улогу у серији „Bo ard walk Em pi re” док је исту награду, али у женској категорији, понела Кати Сигал за улогу у серији „Sons of Anar chu”. Ал Паћино освојио је

Домаћин свечане доделе Златних глобуса био је британски комичар Рики Жерве који није пропустио прилику да се нашали на рачун многих холивудских звезда попут Чарлија Шина, Шер, Бруса Вилиса, Мел Гибсона и Роберта Даунија џуниора. Међу звездама које су прексиноћ продефиловале црвеним тепихом посебну пажњу привукао опорављени Мајкл Даглас који је недавно објавио да је победио рак грла.

Најстарији град Финске Турку ове године, је поред главног града Естоније Талина, престоница европске културе, а током године ће се усредсредити на везу између добробити, науке и културе.Под мотом „Култура ти чини добро„, тај фински град основан 1229. године на северозападу земље, биће домаћин око 155 културних манифестација. У Турку наводе да желе да истакну колико култура има позитиван утицај на менталну и физичку стабилност људи и додају да ће у оквиру програма бити одржана манифестација током које ће лекари „преписивати„ улазнице за културне догађаје пацијентима током 2011. године. Оживљавањем мјузикла „Коса„ који ће изводити средовечни „глумци„ без претходног глумачког искуства, а који ће током проба бити подвргнути различитим

лекарским прегледима, такође, ће истаћи везу између креативности и доброг здравља. Од 155 културних догађаја, 15 ће бити посвећно вези између науке и културе у складу са традицијом Турка, где су смештена три велика финска универзитета. Поред тога, биће одржано и више традиционалних културних програма, укључујући плесне програме, позоришње представе, изложбе слика и изложбу фотографија „Алиса у земљи чуда„ на којој ће бити приказане фотографије које повезују фантазију са реалношћу. Финска традиција биће заступљена и у манифестацији приповедања „Нордијски гласови”, која је замишљена као начин да се новим генерацијама укаже на важност традиције у окружењу свеприсутних медија и интернета.

Турку је дуго је био важнији од Хелсинкија, званично је двојезичан јер део становника чине Швеђани који град зову Або. Пети по величини град Финске има 175.000 становника, поносан је на своју историју и своја бродоградилишта.У овом, некада великом центру бродоградње надају се да ће ове године мало више скренути пажњу на Скандинавију и да ће оживети привреду.У старој хали бродоградилишта, која се не користи годинама, биће одржан екстравагантни шоу у којем ће учествовати и неки од бивших радника.„Акробате ће лебдети испод два огромна светлећа балона, тако да ће то подсећати на дечји цртеж. Они ће се подићи и полетети као да заиста висе закачени за балоне”, изјавио је за немачки државни радио „Дојче веле” режисер Марк Марфи.

22

SVET

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

PREVIRAWA U TUNISU MOGU DA UTI^U I NA REGION

UKRATKO Lewin (nije) naredio ubistvo cara RUSIJA: Istraga o pogubqewu posledweg ruskog cara Nikolaja II i wegove porodice nije do{la do elemenata koji dokazuju da je otac boq{evi~ke revolucije naredio wihovo ubistvo, pi{e ruski list “Izvestija”, pozivaju}i se na izjave istra`iteqa.

“Istragu su sproveli glavni stru~waci za ovo pitawe, istori~ari, arhivisti. I danas mogu sa sigurno{}u da ka`em da ne postoji nijedan verodostojan dokument koji dokazuje da je to u~iweno na inicijativu Lewina ili (Jakova) Sverdlova”, istaknutog boq{evi~kog vo|e, kazao je Vladimir Solovqov, jedan od {efova istra`nog komiteta ruskog pravosu|a.

Rusko pravosu|e je 14. januara zakqu~ilo istragu o pogubqewu ruskog cara i wegove porodice koja je ponovo otvorena u maju pro{le godine na insistirawe potomaka Romanovih. Istra`iteqi tu`ila{tva smatraju, naime, da je ubistvo carske porodice po~iweno iz kriminalnih, a ne politi~kih razloga. Nikolaja II, wegovu suprugu Aleksandru i wihovo petoro dece zarobila je i pogubila ^eka, politi~ka policija boq{evi~kog re`ima.

(Tanjug)

Odlo`ena kupovina aviona BRAZILIJA: Novi predsednik Brazila Dilma Rusef odlu~ila je da odlo`i odluku o vi{e milijardi vrednog ugovora za nabavku borbenih aviona i zatra`ila da se ponovo procene sve ponude koje su se na{li u naju`em izboru, insistiraju}i na novim garancijama na osetqivim pitawima kao {to su transferi tehnologije, preneo je ju~e Rojters.

Dilma Ruself je odlu~ila da se ponovo krene u proces procene svih pristiglih ponuda i da se posao poveri najboqem ponu|a~u.

Najnovija odluka je primqena sa iznena|ewem budu}i da je prehodni predsednik Brazila Luiz Inacio Lula da Silva u vi{e navrata davao prednost francuskoj kompaniji “Daso” koja bi trebalo da za potrebe brazilskog vojnog vazduhoplovstva izra|uje lovce tipa “rafal”.

Lula je 1. januara oti{ao sa mesta predsednika, a da do tada nije re{io to pitawe, prepu{taju}i ga novom {efu dr`ave Dilmi Rusef koja je pobedila na izborima. Me|u finalistima za dobijawe vrednog posla od najmawe ~etiri milijarde dolara, na{li su se i borbebi avioni tipa “gripen” koga izra|uje {edski “Saab” i F-18, ameri~kog “Boinga.” Rusef je pro{le sedmice pitala ameri~ke senatore koji su se nalazili u posetu Brazilu za dodatne garancije Kongresa za mogu}nosti transfera tehnologije kako bi se poboq{ala “Boingova” ponuda.

(Tanjug)

Strah od dolaska islamista na vlast TUNIS, LONDON, PARIZ, KELN: Tuniske bezbednosne snage ispalile su ju~e suzavac kako bi rasterale demonstrante. Helikopteri su nadletali centralne delove prestonice Tunisa u nastojawu vlasti da stabilzuju zemqu posle dvonedeqnih nasilnih protesta.

Mohamed Ganu{i

Unutar pokreta protiv svrgnutog predsednika Tunisa moglo bi do}i do sukoba izme|u konzervativnih i liberalnih snaga, isti~e „Doj~e vele“ ukazuju}i na opasnost od dolaska islamista na vlast. Radio navodi da bi u budu}nosti sve politi~ke stranke i snage trebalo da u~estvuju u politi~kom oblikovawu zemqe, {to zna~i

i islamisti. Politi~ki posmatra~i polaze od toga da islamisti u delovima stanovni{tva, posebno siroma{nijeg, i te kako u`ivaju podr{ku. Novinar Taufik Aja{i, pristalica socijalisti~ke partije „Obnova“ (Ettajid), veruje da neki islamisti odista te`e stvarawu verske dr`ave. Zaista postoji u partiji „Preporod“ politi~ko krilo koje se zala`e za to da se sada{wi ustav zemqe stavi van snage. Oni ne `ele da priznaju sada{wu privremenu vladu i dr`avne organe i mo`da }e zahtevati oblik dr`ave koji se protivi principima republike“, ka`e Aja{i.

Previrawa u Tunisu mogla bi da imaju o|eka i u drugim arapskim zemqama, ocewuju danas britanski listovi, analiziraju}i {ta bi taj uticaj mogao da donese regionu.”Fajnen{el tajms” navodi da bi naglo politi~ko otvarawe u drugim arapskim zemqama moglo da iznedri neprijatni radikalizam. “Gardijan” upozorava da ako je slom mogao da se dogodi jednom od najboga-

TUNIS DOBIO VLADU NACIONALNOG JEDINSTVA

Amnestija politi~kih zatvorenika TUNIS: U novoj, koalicionoj vladi Tunisa svoja mesta zadr`ali su ministri odbrane, unutra{wih poslova, finansija i spoqnih poslova, a u sastav kabineta u{li su i neki opozocioni lideri, kao {to je Naxib ^ebi, izjavio je danas tuniski premijer Mohamed Ganu{i. Premijer Ganu{i rekao je da }e ^ebi voditi Ministarstvo regionalnog razvoja, a opozicionari Ahmed Ibrahim i Mustafa ben Xafar tako|e }e u}i u sastav nove vlade, prenela je agencija Rojters.

Premijer je izneo o~ekivawe da }e novi kabinet pomo}i u stabilizaciji te severnoafri~ke zemqe s 10 miliona stanovnika, koju nedeqama potresaju nemiri i sukobi.

“Poja~a}emo na{e napore u ponovnom uspostavqawu mira u srcima svih Tuni{ana. Na{ prioritet su bezbednost i politi~ke i ekonomske reforme”, istakao je Ganu{i. Tuniski premijer saop{tio je da je nova vlada spremna da oslobodi sve politi~ke zatvorenike i da }e svaka osoba s ogromnim bogatstvom ili sum-

wom za korupciju biti predmet istrage.

Vi{egodi{wi predsednik Zin al Abidin ben Al pobegao je u petak u Saudijsku Arabiju posle vi{enedeqnih protesta, u kojima je stradalo vi{e desetina qudi. U me|uvremenu, predsednik tuniskog parlamenta Fuad Mebaza polo`io je zakletvu za privremenog predsednika, a ustavom je predvi|eno da novi predsedni~ki izbori budu odr`ani u roku od 60 dana. Demonstranti su ranije tokom dana rekli da ne}e prihvatiti nijednog ~lana Ben Alijeve vlade kao deo nove koalicije.

Porodica biv{eg predsednika Tunisa Zin al Abidina ben Alija iznela je iz zemqe 1,5 tonu zlata, izvestio je ju~e francuski dnevnik “Mond”. Prema pisawu lista, Ben Alijeva supruga Lejla Trabelsi poku{ala je da podigne zlato iz Centralne banke Tunisa, ali je direktor banke odbio wen zahtev. Potom se u banci, navodno, li~no pojavio i sam predsednik, ~iji je zahtev uprava najpre odbacila, a onda ipak prihvatila.

(Tanjug)

tijih, najobrazovanijih i najstabilnijih arapskih re`ima, ko bi, pita se britanski dnevnik, mogao da bude slede}i. Britanskla {tampa podse}a da su u Jordanu izbile demonstracije sa zahtevom da vlada podnese ostavku, izve{tava se o nemirima u Libiji, Egipat je odgodio planirani rast cena, Maroko nervozno prati doga|aje.

Tuniska revolucija preuraweno je nazvana po cvetu jasminu, jer nije pro{la bez prolivawa krvi, a mogla bi da izazove talas represije {irom arapskog sveta, po{to }e diktatori izvu}i odgovaraju}e pouke, navode britanski listovi.

Dugogodi{wi dopisnik “Indipendenta” sa Bliskog istoka Robert Fisk sumwa da krvavi neredi u Tunisu najavquju zoru demokratije u arapskom svetu. Zapadu je, pi{e Fisk, vi{e stalo do reda i stabilnosti, nego do demokratije, a zadatak arapskih mo}nika je da dr`e svoje narode pod kontrolom, da vole Zapad i da mrze Iran.

Fisk isti~e da }e Zapad i daqe odr`avati dobre odnose sa diktatorima, naoru`avati wihove armije i ube|iva}e ih da sklope mir sa Izraelom. I postara}e se da era arapskih diktatora potraje, zakqu~uje novinar “Indipendenta”.

(Tanjug)

Povratak i porodica osobqa ambasade BEOGRAD: Iz Tunisa je sino} ne{to pre 19 ~asova drugim specijalnim vanrednim letom “Jata” na beogradski aerodrom “Nikola Tesla” stiglo 95 dr`avqana Srbije gra|evinski radnici, preostali turisti i ~lanovi porodica zaposlenih u ambasadi Srbije u toj zemqi.Pomo}nik ministra spoqnih poslova Zdravko Pono{ rekao je novinarima da je iz Tunisa doputovalo 39 radnika gra|evinskog preduze}a “Hidrotehnika”, srpski turisti, sportisti, dva ~lana porodica zaposlenih u ambasadi Srbije i nekoliko dr`avqana Makedonije, Ma|arske i Gr~ke.

Pono{ je dodao da je, prema informacijama kojima raspolo`e Ministarstvo, u Tunisu ostalo jo{ 11 dr`avqana Srbije, koji su odlu~ili da se vrate, kako je ranije dogovoreno, po isteku radnog anga`ovawa, redovnim linijama tuniskog avioprevoznika. Pomo}nih {efa srpske diplomatije wihov povratak o~ekuje danas. Pono{ je

kazao da je u Tunisu sada mirno i da je aerodrom u Monastiru, odakle je druga grupa dr`avqana Srbije krenula avionom, bio prazan.

Prva grupa srpskih dr`avqawa vratila se u Beograd iz Tunisa u nedequ uve~e prvim vanrednim letom koji je Ministarstvo spoqnih poslova Srbije organizovalo u saradwi s “Jatom”. Dobovoqna evakuacija srpskih turista iz Tunisa, organizovana je zbog nereda u toj zemqi, neizvesne bezbednosne situacije i smawewa zaliha hrane i vode u hotelima, a gra|anima Srbije upu}en je apel da za sada ne putuju u tu zemqu.

Agencija “Kontiki” je sa terena povukla i svoje vodi~e. Milica @arkovi}, zadu`ena za odnose sa javno{}u u agenciji “Kon Tiki” rekla je da su se gotovo svi turisti, wih 60, koji su “preko” te agencije oti{li u Tunis vratili u Srbiju, a da je samo jedna porodica, na svoju odgovornost ostala u toj zemqi.

(Tanjug)

Poplave u Brazilu i Sri Lanki usmrtile 700 qudi TERESOPOLIS, BATIKALOA: Spasila~ke akcije usporene su u Brazilu, zbog ponovnih ki{a u regionu. Severno od Rio de @eneira broj `rtava poplava porastao je na 633, dok je u klizi{tima na hiqade ostalo bez krova nad glavom.

U poplavama i klizi{tima u Sri Lanki je, tako|e, u posledwih nekoliko dana poginulo 40 qudi, a na stotine hiqada qudi je ostalo bez krova nad glavom. Ki{ovito vreme i smawena vidqivosti u oblasti punoj vrleti, strmih padina u palninskom delu Brazila ote`ali su spasila~ke napore helikoptera, gde je u klizi{tima ostalo zarobqeno na stotine qu-

di, po{to su se zvani~nici fokusirali na pre`ivele do kojih mogu br`e da stignu.

Gradona~elnik Teresopolisa Horhe Mario Sedla~ek, jednog od najte`e pogo|enih brazilskih gradova, izjavio je ju~e da je doneto vi{e od 2.000 {atora u koje mo`e da se zbrine po 10 qudi. Teresopolis ima vi{e od 3.000 qudi koji su ostali bez krova nad glavom usled klizi{ta, prenela je agencija AP. Zdravstvene vlasti su upozorile stanovni{tvo na bolesti kojima mogu da se zaraze, ukoliko piju ili na drugi na~in do|u u kontakt sa kontaminiranom ki{nicom.

Stanovnici isto~nih delova Sri Lanke pogo|enih po- U Brazilu raste broj `rtava plavama optu`uju zvadok policija nije intervenisala. ni~nike da ko~e dotuOni su naveli da se pomo} u hrani rawe hrane i druge poza gotovo 4.000 qudi: pirina~, mo}i namewene licima bra{no, mleko u prahu, {atore i koja su pogo|ena poplape}i jo{ uvek ne distribuira vama. Vi{e od 1.000 zbog lokalnih vlasti.U poplavastanovnika ju~e je u sema i klizi{tima u Sri Lanki je u lu Arijampati, u okruposledwih nekoliko dana poginugu Batikaloa razbilo lo 40 qudi i ostalo na stotine hiprozore i dr`alo zatoqada qudi bez krova nad glavom.

U Sri Lanki kasni distribucija pomo}i ~ene slu`benike, sve (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MARIN LE PEN U najve}oj francuskoj desni~arskoj partiji do{lo je do smene generacija, a k}erka @an-Mari Lepena Marin, koja je do{la na ~elo Nacionalnog fronta, `eli da ova stranka dobije novi, moderniji imix, {to bi trebalo da je u~ini i opasnijom, pogotovo za predsednika Fracuske Nikolu Sarkozija, pi{e nema~ka {tampa. Marin Le Pen je izabrana za lidera Nacionaliog fronta u subotu.

SILVIO BERLUSKONI Premijer Italije Silvio Berluskoni izjavio je da je u “stabilnoj vezi” otkad se rastao od supruge, u trenutku kada se vodi istraga o navodima da je maloletnoj Marokanki platio za seksualne usluge. U video poruci, prikazanoj u nedequ uve~e na italijanskoj televiziji, Berluskoni je optu`io sudije da se pona{aju “nezakonito i neprihvatqivo”, negiraju}i da je ikada pla}ao za seks.

GABRIJEL GIFORDS Zdravstveno stawe ameri~ke kongresmenke Gabrijel Gifords poboq{ava se i ona prvi put samostalno di{e, devet dana od atentata u Arizoni. Lekari su rekli da se weno zdravstveno stawe poboq{ava i da je pre{lo iz kriti~nog u ozbiqno, jer je iskqu~ena sa aparata za disawe. Ona prvi put mo`e da di{e samostalno od kada je preneta u bolnicu.

Bura zbog tepiha s mapom velike Ma|arske BUDIMPE[TA: Predsedavawe Evropskoj uniji Ma|arska je zapo~ela novim skandalom tepihom koji prikazuje Evropu u doba Habsbur{ke monarhije.

Tepih veli~ine 202 kvadratna metara, ma|arske umetnice Livie Papai, koji se od po~etka januara nalazi u predvorju zgrade Evropskog saveta u Briselu, uzburkao je u duhove u ve}ini evropskih zemaqa. Tepih, naime, prikazuje kartu Ma|arske iz 1848. godine, u vreme kada je tom zemqom vladala Habsbur{ka monarhija.

Iako nije re~ o karti iz vremena Austro-Ugarske monarhije, odnosno, takozvane, Velike Ma|arske, (ona je progla{ena tek 1867. godine), u Briselu ovih dana svi kritikuju simboliku odabira tog istorijskog trenutka. Naime, 1848. godine

Ma|arska je krenula u ratni pohod {irewa svojih granica prema Austriji, Rumuniji, Slova~koj pa tako i Hrvatskoj. „Ta karta simbolizuje i odslikava dana{wu politi~ku atmosferu u toj zemqi u kojoj snovi o velikoj Ma|arskoj, o~igledno jo{ uvek `ive“, izjavila je poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu, Austrijanka Ulrike Luna~ek, preneo je nema~ki dr`avni radio “Doj~e vele”. S wom se, izme|u ostalih, slo`io i rumunski poslanik Mir~ea Pasku izjaviv{i da „zemqe EU danas rade na nestajawu svih granica“ i da je „neumesno `aliti za onim (granicama) iz nekih starih vremena”.

Drugi pak u tome vide nepreboqenu traumu Ma|arske kada je nakon Prvog svetskog rata

1920. godine mirovnim ugovorom morala svojim susedima da preda ~ak dve tre}ine „svoje“ teritorije, a sa wom i vi{e od tri miliona nekada{wih stanovnika. Ta nezaceqena rana se prema mnogima vidi i u zakonu koji je 1. januara ove godine stupio na snagu i koji svim Ma|arima koji `ive van granica domovine pru`a mogu}nost dobijawa paso{a i dr`avqanstva. Nakon zakona o dr`avqanstvu, novog zakona o (ne)slobodi medija (~iju ispravnost trenutno ispituje Evropska komisija) i najnovijeg pravila oko pla}awa poreza za strana preduze}a u Ma|arskoj, ta zemqa o~igledno nastavqa svoj, u najmawu ruku, provokativni pohod.

Dok ostatak Evrope vi{e ne veruje svojim u{ima i o~ima

kao, kako, ka`u neki, ni u diplomatske sposobnosti ma|arskih poslanika, oni sami ni ovoga puta, u pogledu spomenutog tepiha, ne razumeju u ~emu je problem, naveo je nema~ki radio. „Tepih prikazuje samo niz slika kulturnih i istorijskih doga|aja“, rekao je portparol ma|arskog predsedni{tva EU Marton Hajdu i dodao da se ne radi o nekim „nostalgi~nim se}awima na veliku Ma|arsku’“.

Tepih izlo`en u atrijumu zgrade Evropskog saveta zaista prikazuje i kompozitora Franca Lista, Svetog Stefana, kraqicu Elizabetu, slikara Viktora Vazarelija kao i Erna Rubika (pronalaza~a slavne kocke za slagawe), ali prikaz karte iz 1848. godine sve wih baca u senku.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK DORIS PAK O POLITI^ARIMA BiH

Pate od sindroma nezrelih PRAG: U Bosni i Hercegovini „Umesto toga, na snazi je nezreo sazivawu nastavka konstitutivsu posle izbora ponovo izneverelo pona{awe politi~ara i govori ne sednice ovog doma, na kojoj bi na o~ekivawa jer nema preko pokakvi su bili odlika dosada{we trebalo da se izabere skup{tintrebne reformske vlasti, ve} je politi~ke krize“, rekla je Pak. sko rukovodstvo. Jo{ jednom je zana snazi nezrelo pona{awe poliPrema wenim re~ima, BiH ima kqu~eno da se u roku od 15 dana sve ti~ara, smatra izvestilac Evropproblema vi{e nego ostali, pre parlamentarne stranke izjasne skog parlamenta Doimaju li potrebnu parris Pak. lamentarnu ve}inu za Politi~ari BiH nisu ostavili U razgovoru za raop{te odlu~ivawe i pro{lost iza sebe i jo{ ne gledaju dio Slobodna Evroentitetsko glasawe. istinski u budu}nost (Doris Pak) pa povodom situacije Privremeni predseu BiH posle op{tih davaju}i Predstavni~izbora, odr`anih jo{ u oktobru, svega zato {to politi~ari nisu kog doma Adnan Ba{i} je rekao da Pak je rekla da svi koji su od BiH ostavili pro{lost iza sebe i jo{ }e od dostavqenog odgovora zavio~ekivali da }e izbori doneti ne gledaju istinski u budu}nost. siti da li }e on biti u prilici da promene do sada su mogli da se razPredsednici i predstavnici sazove nastavak konstitutivne o~araju vi{e nego ina~e jer su politi~kih stranaka zastupqenih sednice, koja je prekinuta 30. noopet izneverena o~ekivawa - izbou Predstavni~kom domu Parlavembra, pro{le godine, kada su veri su pro{li a nema tako potrebmentarne skup{tine BiH ni ju~e rifikovani poslani~ki mandati. ne reformske vlasti. u Sarajevu nisu postigli dogovor (Tanjug)

EU razmatra uvo|ewe nov~anih kazni BAWALUKA: Evropska unija (EU) ponovo ozbiqno razmatra uvo|ewe mehanizama finansijskog ka`wavawa politi~ara ili odre|enih institucija u Bosni i Hercegovini (BiH) ako se poka`e da oni svesno blokiraju ostatak dr`ave u napretku na evropskom putu. U sklopu novog oja~anog pristupa Brisela u BiH, prema sazanawu „Dnevnog avaza“, neke zemqe ~lanice zahtevaju da EU ostavi prostor i za odre|ene sankcije, imaju}i u vidu specifi~nu ustavnu strukturu BiH, u kojoj jedna politi~ka opcija ili nivo vlasti

Albanija zabrawuje fereye TIRANA: Novi zakon o obrazovawu u kome }e biti zabraweno, kako je najavqeno, no{ewe ferexa u dr`avnim {kola izazvao je o{tra reagovawa nevladinih organizacija koje se bore za verske slobode. Albansko udru`ewe imama tra`i da se u novi zakon ne unosi ta zabrana po{to je, kako se isti~e, „ferexa centralno pitawe verskog identiteta“. „Ferexa je za nas vi{e od simbola. To je verska obaveza a ne pitawe izbora“, ka`e Justinijan Topuli iz uduru`ewa imama, prenosi portal „Balkan insajt“. Novi zakon ne sme da ugrozi izra`avawe verskih ose}awa na javnim mestima, isti~e on. U Ministarstvu za obrazovawe Albanije ne prihvataju ove kritike i ka`u da }e u dr`avnim {kolama biti zabraweno no{ewe prekriva~a preko glave. Albanska islamska zajednica, tako|e, ne podr`ava ovu novinu u predlogu zakona. Posle pada komunisti~kog re`ima 1992. godine, koji je progonio vernike, te zabrane su ukinute. Kao i u ve}ini socijalisti~kih zemaqa i u Albaniji je religija sada ponovo“u modi“, {to potvr|uje polemika oko novog zakona. Prema okvirnim podacima od 3,2 miliona stanovnika dve tre}ine su muslimani.

(Tanjug)

mo`e zaustaviti proces prilago|avawa evropskim standardima.

EU bi, tako, imala mogu}nost da brzo i efikasno finansijski sankcioni{e one koji prave opstrukcije, zaustavqawem pomo}i i projekata ili, u krajwoj liniji, zamrzavawem sredstava politi~arima i zabranom putovawa u evropske zemqe. Ve}ina dr`ava ~lanica je tokom intenzivnih konsultacija o tome ovih dana ipak bila mi{qewa da to mora biti „posledwe uto~i{te“ koje bi, na predlog budu}eg ambasadora EU u Sarajevu, kao mehanizam, mo-

gla koristiti Kancelarija visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton.

Ovakve mere do sada nisu bile praksa EU, koja je proces pro{irewa bazirala na politici ~vrstog uslovqavawa, ali bez aktivnih sankcija. Brisel se nada da uop{te ne}e biti u poziciji da bilo kome name}e ovakav odnos, ali imaju}i u vidu ustavni poredak BiH, koji omogu}ava politikantske opstrukcije, EU smatra da bi morao postojati odre|eni mehanizam deblokade.

(Tanjug)

Su|ewe anarhistima u Atini ATINA: Su|ewe devetorici, od ukupno 13 osumwi~enih anarhista iz redova „Vatrenog zavereni~kog jezga“, odgovornih za niz bomba{kih napada krajem pro{le godine, po~elo je ju~e pred speci-

teroristi~kog organizaciji do odgovornosti za tri bomba{ka napada - na prostorije ministra rada Luka Katselija, biv{eg ministara unutra{wih poslova Panagiotisa Hinofotisa i na kancela-

jalnim sudom u Atini, javila je gr~ka novinska agencija Ana.Su|ewe pripadnicima te „urbane teroristi~ke grupe“ po~elo je pod strogim merama bezbednosti i jakim policijskim snagama, u sali dobro ~uvanog zatvora Koridalos u blizini Pireja u zapadnom delu Atine. [estorica optu`enih nalazila su se u pritvoru do po~etka su|ewa, trojica su bila pu{tena na slobodu pod restriktivnim uslovima do po~etka su|ewa, ukqu~uju}i i zabranu napu{tawa zemqe, dok se ~etvorici anarhista sudi u odsustvu.Optu`eni imaju izme|u 19 i 30 godina i suo~avaju se s brojnim optu`bama - od pripadnosti

rije ministarstva Makedonija Trakija, navodi Ana. Iako u bomba{kim napadima nije bilo povre|enih i pri~iwena je ograni~ena materijalna {teta, optu`eni bi mogli da se suo~e sa zatvorskom kaznom od maksimalnih 25 godina robije, navela je agencija AP. Ta „urbana teroristi~ka grupa“ preuzela je odgovornost za niz bomba{kih napada ~ija su meta bili sudije, mediji, dr`avni zvani~nici i ekonomske i politi~ke institucije. Grupa „Vatrena zavereni~ka jezgra“ pojavila se u javnosti po~etkom 2008. godine i privukla pa`wu svojim anarhisti~kim stavovima.

(Tanjug)

Srbi u Be~u dobili novi hram BE^: Rimokatoli~ka nadbiskupija u Be~u i Srpska pravoslavna crkvena op{tina u glavnom gradu Austrije potpisale su ugovor o poklonu rimokatoli~kog hrama u Nojlerhenfeldu, saop{tila je ju~e ta srpska crkvena op{tina. Novi hram, koji je ustupqen srpskoj crkvenoj op{tini u Be~u, kako se navodi, zameni}e dosada{wi hram Uspenija presvete Bogorodice u 17. kvartu, koji po veli~ni nije odgovarao potrebama pravoslavnih vernika. Hram u Nojlerhenfeldu, posve}en presvetoj Bogorodici, izgra|en je izme|u 1733. i 1753. godine, pod rukovodstvom neimara Andreasa Petrolda i Volfganga Hilebranda. U toku Drugog svetskog rata

hram je te{ko o{te}en. Frontalna fasada hrama je, me|utim, sa~uvana u svom prvobitnom obliku.

Srpska pravoslavna crkvena op{tina u Be~u je najstarija crkvena op{tina Eparhije sredwoevropske. Prisustvo Srba u glavnom gradu Austrije zabele`eno je jo{ pre Velike seobe Srba krajem 17.veka. Dana{wa crkvena op{tina registrovana je kod vlasti 1860. godine. Povodom 150 godina od ovog doga|aja, patrijarh srpski Irinej posetio je pro{log septembra Be~ i uveli~ao proslavu jubileja tamo{we crkvene op{tine.

Predsednik Crkvene op{tine Radosav Mitrovi} je istakao da je potpisan sporazum o poklonu hra-

ma, a da }e ugovor o predaji biti potpisan 30. juna.„Tada }e crkva biti predata crkvenoj op{tini.

Mi smo presre}ni zbog ovog gesta rimokatoli~ke crkve. Crkva koju }emo dobiti mnogo je ve}a od one koju imamo sada u 17. okrugu. Naime, ova crkva prima oko 1.000 vernika“, objasnio je on. Prema wegovim re~ima, crkvana op{tina dobi}e crkvu i propratne prostore, koji sadr`e i vi{e stanova.

Rimokatoli~ka crkva u Be~u odlu~ila se na poklon svoje crkve srpskim pravoslavnim vernicima po{to neprestano gubi vernike, pa crkve stoje prazne, dok Srbi na raspolagawu imaju tri hrama, a broj vernika stalno raste.

(Tanjug)

utorak18.januar2011.

23

24

OGLASI z ^ITUQE

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

Draga na{a

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

19411

Posledwi pozdrav mom drugu

Sandi Rot

Sanda velika nam je ~ast {to smo bili tvoji prijateqi.

ro|. [imunovi}

Saletu

Po~ivaj u miru!

Bojan.

Marija, Milica, Dejan i Vesna Bo{kovi}.

Draga Sanda, prerano si nas napustila, nema re~i koja bi umawila na{ bol ali je tu tvoja Hana koju }e ~uvati an|eli od svih zala.

Tvoja nana.

19810

19806

19811

Duboko potre{eni, nikada gorom ve{}u da nas je iznenada napustio dobar i kvalitetan ~ovek, prijateq i muzi~ar,

Posledwi pozdrav dragoj unuki

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

Saletu Sa{i Subotinu

Ne{i Karlo Ini} ovim putem izjavqujemo iskreno sau~e{}e Karlovoj porodici, prijateqima i ~lanovima benda.

Po~ivaj u miru Karlo.

od Laboratorije za ispitivawe semena.

posledwi pozdrav od kom{ija iz Narodnog fronta 57 - 59.

Porodica Konecki.

19803

19807

19788

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav na{oj

Osobqe kluba „Route 66“.

19813

Posledwi pozdrav dragoj

Sandi

Branko Bardak

Saletu

1945 - 2011.

Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na mesnom grobqu, u Ka}u.

O`alo{}ena porodica: supruga Danica, k}eri Maja i Branka i jedina unuka Jelena.

od: uje Lazara i tetke Marine sa decom.

Du{an i Zoran Milojevi} sa porodicama i majkom Sofijom.

19808

19795

19804

Posledwi \oletu.

Sandi

pozdrav

na{em

Dragi na{ \ole

Posledwi pozdrav zetu

Porodice: Radujkovi}, Bani}evi}, Stopar i Male{ev.

DAJEM ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136.

19171

KUPUJEMO automobile novije i starije, mogu i havarisana, dolazak isplata odmah.

Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885.

19172

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19382 PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe.

Telefon 063/521546.

19565

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, izno{ene koke nosiqe, dostava na adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

19371

19816

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. januara 2011. godine preminuo

\or|e [}eki}

\or|e [}eki}

Saletu

Hvala za svu qubav i lepotu koju si nam ostavio u srcima, zauvjek.

Nek ti je ve~na slava.

Zauvjek tvoji tetak i tetka Dejan i Milka bato Vuk i seja Ana.

Suvi{e brzo si oti{ao u zagrqaj svom dedi Vukomiru, a nas ostavio da tugujemo.

19815

19812

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Tvoji deda Vu~ina sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj

od: Ise, Ivane i Milo{a Alaba{ovski.

19796

Posledwi pozdrav Radinom

Petar Mudri 1942 - 2011.

Sahrana je u sredu, 19. 1. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga, sin i }erka sa porodicama.

Saletu

Sandi Rot

Ru`a Ili} Sahrana }e se obaviti 18. 1. 2011. godine, na ^eratskom grobqu, u 15 ~asova, u Sremskim Karlovcima.

Po~ivaj u miru. An|eli neka te ~uvaju, a mi }emo te ~uvati od zaborava. od: tetke Zlate, te~e Veqka, brata Borka sa porodicom \ura{inov.

O`alo{}ena porodica.

19818

19805

19809

Sestre: Ru{ka, Sowa, Nata{a i Boba Milojevi}.

19797

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Tu`nim srcem se opra{tamo od na{eg dragog

utorak18.januar2011.

Dragoj i miloj tetki

Posledwi pozdrav sestri}u

25

Posledwi pozdrav na{em

Nenad Rati} Sa{i

Dragi Ne{o, laka ti zemqa i neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo s ponosom se}ati se tebe i tvojih vrlina.

Ne{e

od kom{ija iz zgrade u Bao{i}ima.

Stric Du{an, strina An|a.

19781 Posledwi pozdrav dragom

Marko i Milka Kne`evi} sa porodicom.

Hristini Ekmexi}

Sa{i Subotinu

Nenadu Rati}u

Posledwi pozdrav.

Ujak Voja Dragi~evi} sa porodicom.

Milena Krivokapi} sa porodicom.

19777

19784

19738

Sa tugom opra{tamo se od na{eg

Posledwi pozdrav kom{iji i drugaru

Puni qubavi i po{tovawa, opra{tamo se od na{e Majke

od: tetke Vukosave, te~e Mile, bra}e Nikole, @ivka, Rajka i sestara Joke, Boje, Perse i Borke.

19752

19750

Posledwi pozdrav sinu na{e koleginice

Posledwi pozdrav

Sa{i Subotinu Ne{e

Sa{i

Nenadu Rati}u

Sele

Postoje lepi tragovi koji se ne bri{u i se}awa koja ne blede. od familije Kuzman.

Brat Sini{a, Gorana, Ilija.

Jure i Pajo.

Tea, Peca, @i}ko, Du{ka i Bata.

19780

19794

19734

19782

Preminula je na{a mama i majka

Posledwi pozdrav drugaru

Opra{tamo se od zeta Saleta.

Ne{i

Hristina Ekmexi}

Sa{a Subotin Deda Vlada, baba Mira, ujak Mi{a, ujna Vesna, Milica, Natalija i Ru`ica Milojevi}.

Trenutak je bio presudan da prerano zaustavi tvoj `ivot i nama ostavi veliku bol.

Sestra Koviqka, @eqko, Tea, Sara.

Nenadu Rati}u

Osobqe iz Markovi}a.

Uvek }emo se se}ati tvog vedrog i nasmejanog lika koje je odisalo dobrotom i blago{}u.

U na{ dom si uvek donosio radost, a sad veliku bol i `alost.

\or|u [}eki}u

Osobqe Vrti}a.

Tvoja tetka Smiqa, bra}a Dragoslav i Radoslav sa porodicama.

19768

19764

Draga

1922 - 2011.

Sanda

Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

tvoju plemenitu du{u podarila si an|elima ali `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Darko, Bojana i Tina.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Tvoji najmiliji.

19793

19783

19785

Posledwi pozdrav drugaru

Posledwi pozdrav

19751

19731

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em drugu

Sa{a Subotin

Qubi Reli}u

Nenadu Rati}u

Ne{i Posledwi pozdrav dragom Sa{i od: tetke Mire, sestre Jovanke i brata Mihajla [vowe sa porodicom.

od kom{ije Savka Male{evi}a sa porodicom.

Veqo, Ruco, Ma~ak, Mare, Jure, Pajo, Slobodan i Veqo.

19786

19778

19798

Opra{tamo se od dragog prijateqa i poslovnog saradnika

Sa{a Subotin

Osta}e{ nam u mislima i nedostaja}e nam tvoj vedar duh.

Drugovi: Rale, ]aga T, \erman Zoran, Kubat, Le{ke i Ronxi.

19773

19756

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sandi

Nenada Rati}a

19787

od porodice Mijatov Milovana, Jelice i Dejana.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em

Saletu

Posledwi pozdrav dragom bratu Sa{i od sestre Gordane Marjanovi} sa porodicom.

Sa{i Subotinu

Qubanu Reli}u

S po{tovawem, Branislav @ivoti} sa porodicom.

od kom{ija iz Vojvo|anske 32, porodice Jan~evski i Gaji}.

od porodice Klanac.

19779

19802

19762

od porodice Baji}.

19776

26

^ITUQE z POMENI

utorak18.januar2011.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo

Nenadu

Nenadu

DNEVNIK

Ponosni {to smo te imali, u tuzi i bolu, posledwi put se opra{tamo od

dr Milo{ Tasi}

Nenada Rati}a Ne{e

1934 - 2011. oftalmolog

od: Stojanke i Jovice Rosi}a sa porodicom.

Mile Petrovi} sa porodicom.

19753

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi bratu

Nenadu Rati}u

[tamparija „Talija graf“.

922/P1

19748

19766

Posledwi pozdrav dragom

Nenadu Rati}u

Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Milanka, sin Igor, {uraci Rade i Milan sa porodicom.

pozdrav

dragom

Nenadu Rati}u

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i saradniku

Ne{i Rati}u Ra~i

od: tetke Soke, te~e Mla|e sa porodicom.

od: strica Bore i strine Bose sa porodicom.

NELE, uvek }e te voleti tvoji: Kele, \ole, Marija i Isidora.

od porodice Vajagi}.

19763

19761

19765

19767

Posledwi pozdrav dragom i voqenom kumu

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Posledwi saradniku

pozdrav

dragom

prijatequ,

kolegi

i

Nenadu Rati}u Ne{i Jovan Dragin~i} sa porodicom.

922/P2

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Nenadu

Nenadu Rati}u Nenadu Rati}u

od: Zorana, Mi}e i wegove familije.

od porodice Vi{ekruna.

19771

19770

19769

dragom

Dana 16. 1. 2011. godine izgubili smo na{eg dragog sina, brata, oca i supruga

Dana 16. 1. 2011. izgubili smo na{eg dragog tatu i supruga

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Nenadu

Nenadu

Posledwi brati}u

Posledwi pozdrav dragom

od kumova Gojkovi}a.

Ne{i

Dragi Ne{o, ne postoje re~i kojima mo`emo opisati na{u tugu i bol. Ponosni smo {to si bio deo na{ih `ivota i nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji: ta{ta Anka, {urak Ra}o i {urwava Maca sa decom.

19749

od: tetke Ilinke, brata Brane, Zorice i Bobana.

od }i}a Vase sa porodicom.

19759

19758

Posledwi pozdrav

Nenadu Rati}u

Nenada Rati}a

Nenada Rati}a

1. 5. 1963 - 16. 1. 2011.

1. 5. 1963 - 16. 1. 2011.

od tetke Brane sa porodicom.

19772

Posledwi pozdrav dragom

@ivot je trenutak, se}awe je ve~nost. Nema tih re~i, tih suza, nema nam utehe. Ostaje samo bolna praznina, nema ti{ina i se}awa, koja nikada ne}e da izblede, kao ni se}awe na tvoju dobrotu i qubav.

Neute{ni otac Ranko, majka Slavica, brat Milo{, }erke Aleksandra i Nikolina, supruga Radmila.

Ne{i

Najdra`i na{, glas koji nas je dozivao, za}utao je. Korak koji smo znale zastao je. Zagrqaj i poqubac koji nas je do~ekivao, nestao je.

Kako }emo `iveti bez tebe, znamo mi koji te volimo.

O~i nam pla~u, srce jadikuje ali na{u qubav prema tebi ni{ta ne mo`e da prekine.

od: tetke Milkice, brata Du{ana i sestre Zorice sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti dana 18. 1. 2011. u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Tvoje: Nina, Sa{ka i Rada.

19754

19760

19755

Nenadu Rati}u Sa nevericom se opra{tamo od na{eg dragog dugogodi{weg saradnika i prijateqa.

Porodici i rodbini pokojnog Nenada Rati}a upu}ujemo svoje najdubqe sau~e{}e.

DIREKTOR INSTITUTA PROF. DR BORISLAV KOBIQSKI I KOLEKTIV INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U NOVOM SADU.

879-P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri i tetki

@ivanu Kozarskom

Karla Ini}a

ro|. Aradski Radnici JKP „STAN“.

Sestra Du{ica Pavlovi} sa porodicom.

Porodice Popovi} i Maleti}.

27

Sa tugom i bolom rastajemo se od na{eg dragog kuma

Posledwi pozdrav na{em radniku

Kseniji Jovanovi}

Sa{i Subotinu

utorak18.januar2011.

Tvoja dobrota ve~no }e ostati u na{em se}awu. \or|e Gajdo{evi} sa porodicom.

1812011-P

19720

19697

19747

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 1. 2011. godine preminula na{a draga tetka

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{ voqeni

Opra{tamo se od na{e drage

Zorice Obradovi} ro|. Miqkovi}

Ksenija Jovanovi}

Sa{a Subotin

ro|. Aradski

1976 - 2011.

Ispra}aj je u sredu, 19. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

preminuo usled bolesti.

Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Leposava, brat Pe|a, supruga Rada i wegova deca Ma{a i Lea.

Saletu Subotinu

Bogdan i Sandra Kuzman sa porodicom.

Duca i Zoran Aradski sa porodicama.

Beskrajno tugujemo za wom.

Porodica pok.

Pavla i Ane Stani}: ujaci Bogdan i Jovan sa porodicama, porodice pok. tetaka Sofije i Qubice i ujaka Milo{a.

19730

19739 19728

Posledwi pozdrav

19703

Mom zetu

Saletu

Posledwi sestri}u

19741

dragom

posledwi pozdrav od Du{ke.

POMEN

Mom voqenom Cici i na{em dragom tati

Milo{ Q. Manojlovi}

Sa{i Subotinu

Sa{i

Sa{i Subotinu

od: Le{keta, Luleta i Ivane.

pozdrav

18. 1. 2006 - 2011.

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima i pamtiti po lepom osmehu i dobroti.

@elimo da ga an|eli ~uvaju, a mi }emo ga ve~no voleti i ~uvati u na{im srcima.

Tvoja tetka \uka, te~a Rade i bra}a Milo{ i Vojislav.

Wegove }erke: Lea i Ma{a i wegova supruga Rada.

19733

Uvek si sa nama u srcu i mislima.

Tvoji: Branka i Qubomir sa porodicom.

19732

19736

19700

Posledwi pozdrav netijaku

Posledwi pozdrav na{em sinu, sinovcu i unuku

Ilona Vidovi} 1947 - 2011.

Saletu Neka ti je ve~na slava. Po~ivaj u miru.

Tvoj ujak Mom~ilo sa porodicom.

19735

Ne `elim da verujem da te nema.

Oti{la si za tren. Svaki minut i sekund bi}e{ u mojim mislima. Volim te bezgrani~no i bezvremenski. S kim }u ja sada pri~ati?

Tvoja }erka Oqa. Vole te Dalibor i Qiqana.

19744

Posledwi pozdrav na{em

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 17. 1. 2011. godine preminula na{a draga mama, supruga i baka

\or|u [}eki}u Napravio si prvi i posledwi korak, ne napuniv{i dve godine.

U na{im srcima }e ve~no `iveti svaki tvoj osmeh, radost i qubav koju si nam darivao. \ole, neka ti je ve~na slava.

U sredu, 19. januara 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obavi}e se sahrana i posledwi opro{taj od \oleta.

Zauvijek tvoji: mama, tata i najmiliji.

19737

\or|u [}eki}u

Ilona Vidovi} 1947 - 2011.

Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no }e je se se}ati: suprug Milan, }erke Olivera i Ivana, unuci Dalibor i Aleksa i unuka Qiqana i zet Milan.

19742

Tu`ni smo i `alosni {to se rastajemo na{ mili i nikad zaboravqeni mali an|ele.

Tvoji: @eqko, Petar i Gordana.

19722

28

^ITUQE z POMENI

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 68. godini preminuo na{

@ivanu Kozarskom @iki

Sandi Rot od svekra Stevanka.

od kolega iz Kwigovodstveno finansijskog sektora: Amalija, Boro, Maja, Goran, Viorel, Lidija, Zorica, Biqa, Jelena, Tawa i Maja Hrwa~ki.

19727

Stanko Kedi} Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Dejan, k}erka Tawa, supruga Ivanka i majka Saveta.

19714

19704

Posledwi pozdrav voqenom ocu i tastu

Sanda Rot

Sanda Qubavi moja, ti si bila ostvarewe mojih snova.

Najlep{e trenutke u `ivotu proveo sam sa tobom i ve~no }e{ mi nedostajati.

Prva na{a radosti, sre}o i ponosu, duboko smo uvereni da }emo se opet jednom negde sresti.

Qubanu Reli}u od Mirjane i Dragana.

Neute{ni: mama, tata i baka Nada.

19729

Posledwi pozdrav pre`aqenoj mami

19706

nikada

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Tvoji Zdene i Hana.

19723

Umrla je na{a draga

Quban Reli}

Sanda Rot

Ilonki Vidovi} 1947 - 2011.

Ve~no }emo pamtiti tvoj osmeh.

Posledwi pozdrav na{oj direktorici od wenih kolega iz ekspoziture 5507.

Hvala ti za svu qubav, dobrotu i velikodu{nost.

Volim te.

1951 - 2011.

Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Verica, }erka Mirjana i sin Miroslav.

19705

Mojoj najdra`oj bebici

Tvoja }erka Ivana.

19725

19743

3

Sandi

Sanda Rot ro|. [imunovi} 1978 - 2011.

Voli te tvoja kuma Renata.

19724

Posledwi pozdrav voqenoj sestri

Karlo Ini} Posledwi ispra}aj je u sredu, 19. 1. 2011. godine, u 15 ~asova iz ku}e `alosti, Bra}e An|eli} 64, Sremski Karlovci.

Karlo, neopisivo nam je `ao {to nismo mogli da budemo na Tvom ispra}aju. Milost i qubav Tvoja }e nam pomo}i da se nikada ne rastavimo i Tobom te{imo.

Znaj, uvek }emo biti mi oni koji Te vole i vole}emo Te vazda.

Tvoj brat Boja, snaja Vera, bratanci Igor i Sa{a, bratanica Tawa sa porodicama.

Sa tugom u srcu tvoji suprug Zdenko i }erka Hana.

19721

Pokoj Ti du{i mili na{ Karlo i zagrqaj Ti Rajski Gospodwi `elimo.

Zbogom mili na{ i moli se za nas slaba~ke, Bo`ije dobro dete i ve~ni brate na{.

Pozdravi nam Laleta i sve ostale. Volimo te svi.

Sre}no Ti pute{estvije bilo.

19701

Sandi od: brata Ivana, snaje Jelene i wihove dece Ane, Nata{e i Luke.

Nosi}emo te uvek u srcu.

19726

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

na{em

utorak18.januar2011.

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj sestri

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

29

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Qubici Kruni} ro|. Petakov iz Mo{orina

Kertes I{tvan

\or|u [}eki}u Te{ka nam je pomisao da se rastajemo. Dugo, dugo }e{ biti u na{im srcima i se}awima.

Tvoji: @arko, Gordana i Luka.

Karlu Ini}u

posle kratke bolesti preminuo u 82. godini.

Sahrana je danas, 18. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na katoli~kom grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: supruga Er`ebet, sin Karoq, snaja Mira i unuka Ivana.

Sestra Dragica.

19713

19719

Posledwi pozdrav

od kolega i saradnika iz „DDOR-a NOVI SAD“.

5919/P

19682

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od cewenog kolege, vrsnog stru~waka i vrednog saradnika

@iko

@ivanu Kozarskom @iki

na trepavicama ti magla, na usni pepeqast trag, oti{ao si bez pozdrava, a bio si nam svima drag.

od kolega iz Tehni~ke pripreme.

Tvoji Beni}i, Zdenko, Qiqa, Maja i Tijana.

dr Milo{a Tasi}a oftalmologa

od Bo{ka Loli}a i kolektiva „Bros“-a.

Delimo tugu i saose}amo sa porodicom.

Zavod za zdravstvenu za{titu radnika Novi Sad. 878/P

19715

19712

Lepoto, posle 3 godine i daqe si snaga koja pokre}e, qubav koja nosi, osmeh koji le~i

Karlu Ini}u

877/P

TU@NO SE]AWE

2

Posledwi pozdrav netijaku i bratu Posledwi pozdrav

Milan Leti} 1948 - 2004.

Sa{i Subotinu

Radmila - Rada Damwanovi}

Navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nisi sa nama.

1976 - 2011.

1950 - 2008.

Kazaqke kucaju u ritmu tvog `urnog i neumornog koraka.

Ti{ina govori glasom tvojim okrepquju}im. Pogled u nebo i opet smo na okupu an|ele.

Tvoj dragi lik, topla du{a i nesebi~na qubav kojom si zra~io bi}e zauvek u na{im srcima. Nikada ne}emo zaboraviti tvoje dolaske kod na{eg Voje, pa`wu i qubav koju si mu posve}ivao i davao. Sada veruju}i u Boga, znam da }e{ to isto ~initi i na nebesima u raju, gde te ~eka na{ i tvoj Voja.

\or|u [}eki}u od tatinih kolega Kolektiv JKP „Put“ Novi Sad.

Ve~no }e te nositi u srcu tvoji: sin Radomir, supruga Jelena i svastika @ivana.

5920/P 170111-2/P

TU@NO SE]AWE 18. 1. 2004 - 18. 1. 2011.

2

U nama si...

Posledwi pozdrav Vole te Mi{a i Iki.

Tvoji: ujak Dragan, sestra Dragana, sestri} Aleksa i ujna Milena.

19717

19702

Milan Predraga Leti}

Posledwi pozdrav

1948 - 2004.

\or|u [}eki}u

Uvek }e{ biti sa nama!

Sin Predrag, snaha Jelena, unuci Jasmina i Jovan.

Sindikat JKP „Put“.

5920-1/P

180111/P

TU@NO SE]AWE 18. 1. 2004 - 18. 1. 2011.

Posledwi pozdrav poslovnom saradniku i prijatequ

Tonku Vuku{i}u

Fudbalski klub VOJVODINA.

Milan Predraga Leti} 1948 - 2004.

18012011/P

U na{im srcima te ~uvamo od zaborava!

Tvoji: Milica, Du{an i Jasmina Vlaovi}.

180111-1/P

Karlu Ini}u od kolektiva Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

875/P

30

TV PROGRAM

utorak18.januar2011.

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00

Aleksandra Popovi}

Signali

U Vojvodini trenutno ima oko 200.000 qudi bez posla, a mnogi koji su zaposleni ne mogu da zarade za goli `ivot.

Da li nas u 2011. godini ~ekaju boqi dani? Ko ima re{ewe za poboq{awe poslovne klime, pove}awe investicija, zapo{qavawe i boqi standard gra|ana? Gosti: Miroslav Vasin, Igor Mirovi}, Milan Kne`evi} i Milorad Mijatovi}.

Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.02 23.30 23.40 01.10 02.05

06.30 07.00 07.30 08.45 09.45 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Jutarwi program Mikijeva kujna Trolovi Slon Benyamin Bajko kviz Vesti @ivopis-Maestro Faca Kuhiwica Desilo se Vesti Imam jednu `equ No}na smena Klasik rok Vesti Dokolica Slon Benyamin Vesti ^ast i po{tovawe, film Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Bombone Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Tu, sasvim blizu Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Izbliza ^emu... Arhitektura Mikijeva kujna Zakopane tajne Muzi~ki program Signali

Kuhiwica (ma|) Cimbora: Jano{ Vitez (ma|) Nevidqivi protivnik PCTV Znawe ^ast i po{tovawe Sudar Vesti (ma|) Izravno emisija (hrv) Mikijeva kujna Jermolovi Folder kultura Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Podsticaj `ivota, film Jermolovi TV Prodaja

12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko U ogledalu Vesti ukratko Qubav na prodaju Mra~na strana digitalnog sveta Vesti ukratko Prostor Bez cezure Vesti ukratko Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Baldini i Simoni Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti An|elo, an|eo ~uvar Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar Glas Amerike No}ni program-reprize

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Objektiv Hrana i vino Korak po korak Objektiv Put za Ejvonli Objektiv Nemi svedok Agro dan Sprint Neon siti Objektiv Izme|u redova Objektiv Evo nas kod vas Objektiv Put za Ejvonli Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Objektiv Istraga Neon siti Novosadsko popodne Neon siti Agro dan Objektiv Hrana i vino [esto pitawe Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Serija

09.30 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00

Sufring Could Vaters - Kanada Ful Tilt poker NBA: LA Klipers – LA Lejkers NHL: Finiks – San Hoze Pregled [ampionata Pregled Premijer liga ATP ^ampion{ip Tour San Paulo Premijer liga Klasik: Totenhem – ^elsi Uskijavawe Svetska Liga – Boks: Milan – Moskva FA kup: Man~ester Siti - Leicester Ful Tilt poker Kopa Italija: Napoli – Bolowa

17.30 18.30 19.00 20.45 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Travel, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Tok {ou

06.05 08.00 09.02 09.44 10.05 10.30 11.05 12.00 12.15 12.42 12.30 13.36 15.10 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 21.50 23.17 00.15 00.35 01.16

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Kvadratura kruga Putopis O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Prevaranti Gastronomad Film: Arkti~ka pri~a Vreme je za bebe Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a 48 sati - svadba Film: ^ista~ Prevaranti Dnevnik Sjaj trulog novca Film: Malo ubistvo u porodici

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20 01.00 01.30 01.45 02.45

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Film: Osam milimetara Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Vajpaut Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Ja volim Srbiju Film: Dosije Pelikan Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

Ja volim Srbiju Ekipu „crvenih“ ~ine voditeqke Marijana Mi}i} i Marija Kilibarda, kao i predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}. „Plavi“ tim, ~ine kompozotor, muzi~ar, ali pre svega legendarni voditeq Miwa Subota, peva~ica Jelena Toma{evi} i glumica Bojana Maqevi}.

Voditeq: Milorad Mandi} Manda (Prva, 21.00)

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00

Eva Ras

Drugi vek Eva Ras spada u sasvim posebne pojave na{eg filma.

Svojom autenti~no{}u, puteno{}u i provokativnom samouvereno{}u obele`ila je na{ crni talas i preko wega u{la u doma}e ali i inostrane antologije i istorije sedme umetnosti.

Urednik i autor: Neboj{a Popovi} (RTS 2, 21.46) 07.09 07.40 08.03 08.23 08.33 09.04 09.28 10.00 11.00 11.30 12.00

Kuvati srcem [umska {kola Spajdermen Aleks u ~arobnom vo}waku Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Vizuelna zaga|enost Nau~ni kafe Trag Gra|anin Francuska kamerna muzika za harfu 12.55 Trezor 13.55 Enciklopedija za radoznale 14.26 Matematika u srcu 14.50 Vizuelna zaga|enost 15.15 Jedna zvezda iz Tesline galaksije 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Uzbuna 17.07 Pri~e iz prirode 17.28 Putokazi vere 18.09 Enciklopedija 18.16 Koktel klub 18.54 Pepa prase 20.03 TV mre`a 20.28 Vreme fresaka 21.00 O~ajne doma}ice 21.46 Drugi vek 22.18 @ivot sa muzikom 22.42 Svetski izazov 23.10 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak (Program zavisi od trajawa snimka) 23.10 Likovna kolonija 23.29 Belef 00.02 Trezor 01.22 Pri~e iz prirode 02.03 @ivot sa muzikom 02.27 Enciklopedija

07.30 07.45 08.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.05 15.30 16.05 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Info Otvoreni studio Vesti Iza vesti Slike `ivota Kopaonik Qubav u zale|u Gor{tak Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Osmi putnik protiv predatora 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Ilejni ^ist ra~un

11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 16.50 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 01.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti za osobe o{te}enog sluha Kviz: Super genije Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija Top {op Film: Bez kontrole Robinzon Kruso Najboqe godine Vesti B92 Sportski pregled Najboqe godine Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Robinzon Kruso Film: Pi{toq 73 Vesti B92 Film: Misterija holivudske majke Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

Pi{toq 73 [arl Subra je okoreli kriminalac kome se nakon dvadeset i pet godina zatvora sme{i uslovna sloboda.

Osu|en je zbog silovawa i ubistva i sada je uspeo da uveri odbor za pomilovawe da se istinski kaje i da `eli da se iskupi.

Uloge: Danijel Otej, Olivija Bonami, Fransis Reno Re`ija: Olivije Mar{al (B92, 21.00)

Hepi stars Tokom 10 ~etvrtfinalnih emisija u kojima }emo ugostiti ukupno 80 izabranih kandidata, odabra}emo 24 najboqih koji }e se 5 meseci boriti za glavnu nagradu - izdavawe maksi singla, promociju i muzi~ki spot.

(Hepi, 20.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.20 17.55 18.25 20.00 21.00 21.55 22.00 23.00 00.30 01.25 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op An|elina balerina Jugio Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op TNT Dangube Telemaster Parovi, u`ivo Hepi stars TNT Vesti Parovi, pregled dana Parovi, u`ivo TNT Parovi, u`ivo Zabavni program Jelena

Olivija Bonami

06.09 06.55 10.09 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.20 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 22.30 01.00 02.45 03.00 04.09

Valentina Dobro jutro Dvor Siti kids Zabrawena qubav Dvor Grand {ou More qubavi Dvor Nacionalni dnevnik Trijumf qubavi Tereza Dvor U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Dvor -pregled dana Loto Dvor - izbor slu{kiwe i nadzornika Amiyi {ou Dvor Film: San Siti Film: Eksplozivni voz Film: San

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak18.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

19

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Kristen Vilson

Razbija~ Posle osmogodi{we slu`be u specijalnoj jedinici ameri~ke vojske, narednik Kris Von se vra}a u rodni grad, tra`e}i posao u lokalnoj fabrici.

Saznaje da je fabrika zatvorena pre {est meseci i da je sad kockarnica, ~iji je vlasnik wegov {kolski drug...

Uloge: Dvejn Yonson, Yoni Noksvil, Nil Mekdonej, Kristen Vilson, E{li Skot Re`ija: Kevin Brej (Nova TV, 22.10) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.00 01.35 02.25 03.15

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Razbija~, film Smrtonosne ma{ine, film Bra~ne vode Heroji Ezo TV

08.00 Veliki nau~nici 08.30 Misterije istorije 09.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 10.00 Mane: ^ovek koji je izmislio modernu umetnost 11.30 Velike britanske vojskovo|e 12.00 Istorija rasizma 13.00 Lovci na naciste 14.00 Posledwi bastion samuraja 15.00 2. sv. rat u boji 16.00 Veliki nau~nici 16.30 Misterije istorije 17.00 Zaboravqene poplave 18.00 U potrazi za Betovenom 19.00 Kako je umetnost stvorila svet 20.00 Crna smrt 21.00 Lovci na naciste 22.00 [kotski kqu~ 23.00 2. sv. rat u boji 00.00 Veliki nau~nici 00.30 Misterije istorije 01.00 Zaboravqene poplave

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

10 bo`ijih zapovesti Zeka sre}ko Sunce i mesec Putuju}e pri~e 23.

Wujor{ka luka ^ino A sad adio Druga `ena Minotaur Magi~na frula Qubav prema velikom crnom 01.00 M.I.L.T.F. 32 02.15 [arada

06.00 Dodela nagrada evropske akademije za film 2010 07.35 Din Spenli 09.15 Kardiofitnes 10.40 Yuli i Yulija 12.40 2012 15.25 Pada}e }ufte 16.55 Spas je u po{ti 1 18.30 Spas je u po{ti 2 20.05 [kola roka 21.55 Moma~ko ve~e 2.

Posledwe isku{ewe 23.35 Carstvo poroka - Kula od slonova~e 00.30 Spartak: Krv i pesak 01.20 Osmi putnik 2 03.35 Me|unarodna zavera 05.30 Holivud na snimawu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 Emisija pod pokroviteqstvom 09.10 @ivot u Africi 10.05 Iz pti~je perspektive, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Debi Trevis preure|uje 11.55 Pastel 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.28 @iveti zdravije 12.32 More qubavi 13.20 Puna ku}a Raftera 14.20 Me|u nama 14.55 Moja porodica 15.25 Proces 16.00 Hrvatska u`ivo 17.25 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.40 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 20.10 Hrvatsko prole}e, dok. serija 21.00 Misija 21.55 Paralele 22.30 Dnevnik 3 23.10 Kraqevi 23.55 Ksena - princeza ratnica 00.35 Dragi Yone 01.00 CSI: Majami 01.45 Moja porodica

00.00 ^iwenice i la`i: Dosijei i paranormalnom 01.00 Dijagnoza: Ubistvo 02.00 Medijum 04.00 Film: Ubistva u Midsameru: Tmurna jesen 06.10 Advokatova kazna 07.10 Meklaudove }erke 09.10 Dobra `ena 11.10 Advokatova kazna 12.10 Ne{ Brixiz 13.10 Film: Slepo verovawe 15.00 Film: Ubistva u Midsameru: Groki plodovi 17.00 Dobra `ena 18.00 Dijagnoza: Ubistvo 19.00 Ne{ Brixiz 20.00 Dobra `ena 21.00 Film: Predsednikov ~ovek 22.50 Bra}a i sestre

08.05 09.05 09.40 10.20 11.20 12.10 13.00 14.35 16.10 16.35 17.00 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 20.45 21.35 23.05 23.20 01.10 02.10

RTL ritam zona Bibin svet Ekskluziv Tabloid Ve~era za 5 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Zaqubqen do u{iju, film RTL Vesti Bratstvo Astro {ou Delta fors, film

Zaqubqen do u{iju Dru Barimor

Sportska groznica Ben Rajtman ima tridesetak godina, radi kao nastavnik, deca ga vole, nema stalnu devojku iako je prili~no zgodan, ose}ajan, duhovit i zabavan. Svo slobodno vreme provodi na utakmicama bostonskog bejzbol tima Red Soks ili bave}i se raznim navija~kim aktivnostima. Sve se mewa kada sretne Lidzi, uspe{nu poslovnu `enu.., Uloge: Dru Barimor, Yimi Falon Re`ija: Bobi i Piter Fareli (HRT 2, 20.40) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.55 11.25 12.10 12.40 14.15 15.30 15.45 17.10 17.25 17.45 18.10 18.55

22.30 23.15 23.25

Mala TV Lagodan `ivot Zeka i Kodija [kolski program Paulino leto Tvoja sam sudbina Globalno selo Prizma Euromagazin Mala TV [kolski program @upanijska panorama Minoes, film Koko Bil Hana Monana Dva i po mu{karca Puna ku}a Raftera Iz pti~je perspektive, dok. serija Hit dana Dobra `ena Ciklus komedija bra}e Fareli: Sportska groznica, film CSI: Majami Dnevnik plavu{e Minos, film

07.30 10.30 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 19.00 21.15 22.00 00.00 01.55

S vetrom u le|a Povratak u izgubqeni svet Hari i Hendersonovi S vetrom u le|a Kompanija Zemqa 2 Hari i Hendersonovi Dodir sre}e Trava Posledwa svetlost Moj ~ovek Godfri Fantom u operi

19.50 20.00 20.40

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Hvata~ pacova Povratak u `ivot Negde daleko Hotel Splendid Svako na svoj plac Pokemon heroji Mo}ne patke 3 Bili Medison Pakleni hotel Pi{~evo uto~i{te

Amanda Pirs je obi~na devojka iz mirnoga gradi}a u Ajovi, koja radi kao restaurator renesansnih slika u wujor{kom muzeju. Upravo je iza{la iz jo{ jedne frustriraju}e qubavne veze, nakon {to je svoga de~ka prona{la u krevetu s drugom...

Uloge: Fredi Princ Yunior, Monika Poter, [alom Harlou, Ivana Mili}evi}, Sara O’Hara, Tomiko Frejser, ^ajna ^u Re`ija: Mark Voters (RTL, 21.35)

Monika Poter

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe ^udovi{ta iz reke Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Kako to rade?

Gra|evinske intervencije Vrhunsko graditeqstvo Ekstremne eksplozije Pograni~na policija SAD Auta po meri: Berlin Prqavi poslovi Gra|evinske intervencije

09.00 14.00 16.15 19.15 19.40 19.45 20.15 21.00 23.00 23.30 00.30 01.00

Tenis Fudbal Tenis Tenis Olimpijske igre Reli Boks Boks Reli Fudbal Tenis Tenis

Sveti Sava, austrijska slava osleratna deca, vaspitavana u komunisti~kraju bismo pod mojom „dirigentskom palicom“ svi kom duhu, nikad ne}e shvatiti koliko su usotpevali Himnu Svetom Savi. Prvo je to bila zabava kra}ena da s roditeqima slave dva najve}a samo na{eg dru{tva, a onda su nam se polako pridruhri{}anska praznika: Bo`i} i Uskrs (ne Vaskrs). `ivali i drugi gosti Gerlicena, i to ne samo JugoSneg ve} od Svetog Nikole, Badwe ve~e, jelka, polasloveni nego i stranci. Program je bio sve raznovr`ajnik, Bo`i}, prskalice i prangije, pa onda Uskrs, sniji (glavna ta~ka su bile Brankove recitacije, tucawe jajima (obi~no je najmla|i ~lan porodice „Sveti Sava“ Vojislava Ili}a i „Plava grobnica“ imao drveno jaje), te sve divne trenutke mi predratna Milutina Boji}a), za vreme te pesme mi smo pevali deca pamti}emo do kraja `ivota. Osim tih porodi~„Tamo daleko“, a posledwih godina nije se moglo u}i nih praznika, pamtimo i Svetog Savu (ne Savindan), u kafanu. O tome se ~ulo i u Beogradu i mnogi su jeslavu svih |aka. Doma}in, tj. finansijer, bio je uvek dva ~ekali da odu na Gerlicen zbog zimovawa, ali i neki bogati ~ovek ~ije je dete bilo |ak {kole. Na velikog slavqa Svetog Save. kraju su deqeni poklon-paketi u kutijama od „pti-ber“ keksa, a unutra su bili neka kwi`ica, kola~i, ~okolada i obavezno jedna pomoranxa ili mandarina. Nekad bi neko od |aka, radi „{tosa“, dolazio da po drugi put uzme paket. Na posledwem predratnom Svetom Savi smo mi |aci 7. razreda Druge mu{ke gimnazije napravili od 17 do 20 sati igranku u sali {kolske sokolane s na{im drugaricama, dve godine mla|im, iz Druge `enske gimnazije. Onda je do{ao rat i sve je prestalo.

Posle rata, za pravo ~udo, prve godine pod komunisti~kom vla{}u, odr`ana je proslava Svetog Save, kao {kolPosle valcera sledi mnogo gradskih kola skog praznika, a zatim zauvek ukinuta. Bar su tako vlasti mislile. Sve ponovne Kad se zemqa raspala 1990, prestali smo da zimujeinicijative da se Sveti Sava slavi kao prosvetiteq, mo u Austriji i nastavili smo da Svetog Savu slavia ne svetac, kao i da se zavr{i zapo~eti Hram svetog mo i u Beogradu. Bilo je isto tako veselo, ali vi{e Save zavr{avale su se uvek bezuspe{no. Pri~a se da nije imalo onaj {arm zime, snega, planine i one kr~je jedanput patrijarh German razgovarao o tome sa mice. Sad je proslavama prisustvovalo i po sto qudi Slobodanom Penezi}em Krcunom, tad vrlo zna~ajnim i mnogi koji nas nisu li~no ni znali, tra`ili su karre`imskim osobom; ali mu je ovaj navodno rekao: te za proslavu. To smo organizovali u ve}im prosto„Dok sam ja `iv, taj hram se ne}e graditi“, na {ta mu rijama: kafanama, domovima, jednom ~ak i pod velije patrijarh odvratio: „[ta je jedan qudski `ivot kim teniskim {atorom. No, paralelno s na{im priprema 2000 godina hri{}anvatnim, po~ela su i zvani~na stva?“ Prolazile su godine slavqa. Milo{evi} je geniIzgubiv{i ~ar tajnovitih i mnoga deca ve} nisu ni znajalno iskoristio ~etrdesela ko je bio sveti Sava i {ta togodi{we uskra}ivawe i zabrawenih, na{a privatna je zna~io Srbima. slavqewa srpskih verskih svetosavska slavqa i balovi Grupa Beogra|ana, doktor praznika, poseta crkvama, po~eli su da jewavaju, {to je Petar Ko{uti}, Dejan Mibdewa pred Uskrs i drugo poparadoksalno, ba{ nakon pada ti}, Rajko Veqovi}, ekonostalo je moda, a on bio spasimisti Slobodan Tanovi} i Milo{evi}evog re`ima. Srbi su lac Srba i pravoslavqa od Joca Jovanovi}, arhitekta Titovih komunista i wihose, kao i uvek, zasitili svega Bane Simonovi}, pravnik vih naslednika. Po~elo je Branko Beli}, Cune Gojkopravo takmi~ewe u organivi} i ja, s porodicama, od kraja sedamdesetih pa do zovawu proslava, akademija i balova i sve je, kao {to raspada Jugoslavije, zimovala je u Austriji, u zimto ume da bude kod nas, po~elo da se profani{e. skom centru Gerlicen kod Filaha. Uvek u drugoj poJedina vredna spomena je bila obnova Svetosavlovini januara, jer su nam deca onda imala raspust, a skog bala. Prvi puta ga je 1990. organizovao Branko u to vreme je i padao Sveti Sava. Dolazili smo u paPe{i}, protomajstor Hrama svetog Save koji je pouzi skijawa u jednu seqa~ku kr~mu koju je dr`ala `e~eo da se obnavqa. Tad su se vratili i gra|anski mana koja se zvala Ana Marija, a mi smo je zvali Draginiri. Dame su na balu imale duge haqine, a gospoda ca. Iz nekog ~udnog srpskog inata, jer niko od nas nismokinge ili tamna odela, slu`ena su samo pi}a, poje bio ne{to mnogo pobo`an, a vaqda i zbog uspomestojao je raspored igara koji su dame imale oko vrata na na vreme kada se to slavilo, po~eli smo svakog 26. i prvi put su igrana gospodska kola. Bal je otvaralo januara da od predve~e pa do pono}i slavimo Svetog „Kraqevo“. Ja sam za tu priliku sklopio orkestar od Savu u toj qupkoj drvenoj kafanici. Prvo je bila vemojih xezista i guda~a iz simfonijskog orkestra i ~era, koju je fenomenalno spremala na{a kr~marica svirali smo [trausove valcere, tanga, engleske val(zaseka, crni vla`ni hleb, ~uvene nema~ke kobasice cere i – mnogo gradskih kola. Sve kao na pravom s kiselim kupusom ili neki gula{) i pi}e po izboru. predratnom balu. Ali na{a su slavqa po~ela da jePo~iwalo se vru}om rakijom, a kad bismo se malo zawavaju, izgubila ~ar tajnovitih i zabrawenih, a bagrejali, a iz godine u godinu sve ja~e i br`e, po~iwao lovi polako prestali, {to je paradoksalno, upravo je program. Branko Beli} bi nam recitovao prigodne promenom Milo{evi}evog re`ima. Srbi su se, kao i pesme (ne znam glumca koji je takav majstor recitaciuvek, zasitili svega ili je dugi komunisti~ki period je kao Branko), a zatim bi polako po~elo pevawe i na ostavio neizbrisiv trag.

P

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak18.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je Marsov dan, a on se bori i boravi u znaku haoti~ne Vodolije, tako da su mogu}e sve vrste iznena|ewa i napetosti. Radite vi{e poslova u isto vreme, bez kontrole nad posledicama.

BIK 20.4-20.5.

Venera u`iva u znaku toplog Strelca, {to vam donosi optimizam i potrebu za napretkom, za putovawima i dalekose`nim ciqevima. Ra~unajte na tu|u podr{ku, ali se prvo i sami morate potruditi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. januar 2011.

Primate pozitivan upliv i uticaj dragih osoba, tako da ulazite u vedriju fazu i boqe raspolo`ewa.

Pru`ate partneru qubav na na~in na koji se to prepoznaje i prihvata.Finansijski tro{kovi.

Mesec danas i sutra plovi kroz va{ znak, {to vas ~ini posebno osetqivima i podlo`nima tu|im uticajima. Brinete se za uku}ane i decu, bez rezerve. Gradite harmoni~ne i stabilne odnose u ku}i.

Partner se aktivirao pa su mogu}i problemi u vezi jer vam otkazuje poslu{nost i saradwu. Na poslovnom planu }e sastanci biti u~estaliji i dinami~niji. O~ekujte sukob mi{qawa i interesa.

Popravqa vam se raspolo`ewe, a samim tim postajete prihvatqiviji za svoje okru`ewe. Racionalni ste i realni u pogledu posla, odnosa prema deci i u qubavi. Pri tome je va`na komunikacija.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Planirana kra}a putovawa s dragom osobom mogu zapo~eti. Aktivni ste na intelektualnom planu, bilo da je u pitawu posao ili edukacija. U ku}i je prili~no dinami~no. Problemi se re{avaju.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

[ta re}i, sem da vam je lepo. Neko vas voli, to i pokazuje, dok i sami sebi umete da ugodite i udovoqite svojim `eqama. Pravo je vreme da se doterujete i ure|ujete prostor u kojem ste.

Tajna qubav ima svojih ~ari, ali ono {to posebno cenite je me|usobno poverewe. Mo`ete se osloniti jedno na drugo. Nemojte otkrivati svoje poslovne planove i namere.

Putujte udvoje.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Da li vam to dolaze gosti ili su se uku}ani oteli kontroli? Jedno ne iskqu~uje drugo. Pazite koga primate u svoj dom jer }e uneti nemire u porodi~ni odnos. Kontroli{ite svoju decu.

Sve je lak{e kad si mlad, ka`e pesma. A to ba{ i nema toliko veze s godinom proizvodwe, koliko s mentalnim stawem. Mars je umar{irao u va{ znak pa vas aktivirao u svemu.

Imate povoqan upliv Meseca pa romantika i spiritualnost dolaze do izra`aja. U qubavi }ete primetiti emotivne slabosti drage osobe. Ko }e tu koga da te{i i raduje?

Najboqe me|usobno.

TRI^-TRA^

Pukao brak V REMENSKA

Nakon braka Eve Longorije, raspao se i onaj „o~ajne doma}ice” Meri Elis, odnosno glumice Brenda Strong koja se razvodi nakon 21 godine braka od Toma Henrija.

Poznata „doma}ica” u seriji je igrala damu koja je qubila dvojicu mu{karaca. Nestalna i nesta{na bila je i u seriji „Evervud”, u kojoj je tako|e glumila suprugu i majku.

Glumica Brenda Strong razvodi se nakon 21 godine braka od Toma Henrija. Razlozi razvoda nisu poznati, a zbog wega }e, izgleda, `aliti samo wihov sin Xon Zakeri Henri.

PROGNOZA

VIC DANA

I

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

9

Sombor

10

Kikinda

10

Vrbas

10

B. Palanka

10

Zrewanin

11

S. Mitrovica

9

Ruma

9

Pan~evo

12

Vr{ac

11

Srbija Beograd

12

Kragujevac

13

K. Mitrovica 12 Ni{

14

Evropa

DAQE TOPLO

NOVI SAD: Temperatura i daqe iznad proseka, uz prete`no sun~ano vreme sa malo oblaka. Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 10 stepeni.

VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine i prete`no sun~ano vreme sa malo oblaka. Ujutru }e ponegde biti sumaglice i magle.

Vetar slab do umeren severozapad. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -2, a maksimalna 12 stepeni.

SRBIJA: I daqe toplo vreme uz puno sun~anih perioda i malo oblaka. Jutro }e biti sve`e, a ponegde }e biti sumaglice i magle.

Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -3, a maksimalna 14 stepeni, ponegde }e se magla zadr`ati tokom dana.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu postepen pad temperature uz naobla~ewe. U ~etvrtak ki{a i pad temperature, pa }e krajem dana na severu ki{a pre}i u susne`icu i sneg. U petak sneg, na jugu susne`ica. U subotu hladno sa snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Relativno povoqna biometeorolo{ka situacija. Oprez se savetuje astmati~arima i kardiovaskularnim bolesnicima u toku jutra i prepodneva. Uobi~ajene meteoropatske reakcije su mogu}e u bla`oj formi.

Madrid

13

Rim

15

London

6

Cirih

8

Berlin

8

Be~

7

Var{ava

4

Kijev

3

Moskva

-9

Oslo

-5

St. Peterburg 2 Atina

15

Pariz

11

Minhen

7

Budimpe{ta

4

Stokholm

2

Baka i deka sede u parku na klupi.

- Je l’ deko, koliko ima{ godina?

- [ta ka`e{?

- Koliko ima{ godina?

- 95.

- Au! Ne bih ti dala!

- Ma, ne boj se, ne bih ja ni mog’o.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

408 (86)

Slankamen

446 (16)

Apatin

440 (70)

Zemun

449 (6)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

444 (10)

Smederevo

554 (10)

Ba~. Palanka 337 (30) Novi Sad

368 (22)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

597 (-4)

S. Mitrovica

355 (-5)

Tendencija opadawa

Senta

586 (-3)

Beograd

395 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

466 (-2)

Tendencija opadawa

Titel

478 (8)

NERA

Hetin

142 (-8)

TISA

124 (-16)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

60 (2)

Re{ewe iz pro{log broja