Dnevnik 18.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 18. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22993 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BORIS TADI]

Srbija nije zemqa {ovinizma

Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da }e dr`ava stati na put svakom ko preti i poku{ava da ugro`ava bezbednost gra|ana Srbije i istakao da Srbija nikada nije bila i nikada ne}e biti zemqa {ovinizma, nacionalne netrpeqivosti i govora mr`we. Zbog

POSLE SKANDALOZNOG IZBACIVAWA NOVINARA

Krivi~ne prijave protiv predsednika Skup{tine Kule

toga su za svaku osudu i verbalni napadi na Aidu ]orovi}, kao i napadi i pretwe upu}ene autorima emisije Insajder TV B92, istakao je Tadi} u izjavi koju prenosi Pres slu`ba predsednika Srbije. Tadi} je osudio i skrnavqewe spomenika [abanu Bajramovi}u u Ni{u

i ispisivawe antiromskih poruka.

– Svi gra|ani Srbije, bez obzira da li su Romi, Jevreji, Bo{waci ili pripadnici ma kog drugog naroda, i bez obzira na to kojim se poslom bave, moraju u`ivati za{titu nadle`nih dr`avnih organa – rekao je Tadi}.

PO ME NI PO VO DOM TRO GO DI [WI CE STRA DA WA OSMO RO MLA DIH U KA FI ]U „LA UNY” U NOVOM SADU

str. 2

DR@AVA ]E INTERVENISATI NA TR@I[TU

Bi}e {e}era iz robnih Tragedija urezana rezervi u se}awe grada

Foto: N. Stojanovi}

str. 7

str. 4

NASLOVI

NASTAVQENO SU\EWE ZA PREVARE SMS LICITACIJAMA

Be}iri}: Sre}a ne postoji, sve sam dobio strategijom

str. 12

Politika 3 LSV ne}e mesto u republi~kom kabinetu

Ekonomija 4 Srpska ekonomija u partijskom ropstvu

Novi Sad 9 Grad zelen pet odsto

SPORT

str. 16 – 20

Slabi ko{ava Najvi{a temperatura 9 °S

Vojvodina 11 Posekli 266 stabala bagrema

Crna 13 Pretu~en u~enik u dresu „Zvezde”

NAREDNOG MESECA NOVI ZAKON O SOCIJALNOJ ZA[TITI

Dr`avna pomo} sirotiwi

n IZ BALKAN TIMA NA AKONKAGVU

str. 6

LOV AKTUELNE MUKE VRBASKIH LOVACA

n ODLASKOM DUDE NAJVI[E POGO\EN SENIORSKI TIM

n EGZIBICIJA PARTIZANA ZA KRAJ

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Problem sa divqa~i, ali i sa novim zakonomstr. 15

petak18.februar2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA LO KAL NU SA MO U PRA VU TO MI SLAV STAN TI]

Ne ma oprav da wa za iz ba ci va we no vi na ra Pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Tomislav Stanti} najavio je da }e ovaj sekretarijat ispitati sve detaqe o izbacivawu novinara sa sednice Skup{tine op{tine Kula. On je ju~e u izjavi za „Dnevnik” ocenio i da ne postoji logi~no obja{wewe za to da se rad lokalnih organa vlasti ne u~ini dostupnim javnosti.

– Za doga|aje u Skup{tini op{tine Kula saznao sam iz medija, ali na{ sekretarijat

ve} prikuqa sve informacije o tome – rekao je Stanti}. – Proveri}emo i postoji li taj akt koji propisuje da su novinari du`ni da se posebno akredituju za pra}ewe Skup{tine te lokalne samouprave. Ipak, mislim da rad jedinica lokalne samouprave nema nikavog smisla ukoliko ne bude maksimalno otvoren i dostupan javnosti. A svaka restrikcija u tom pogledu nema logi~no obja{wewe, niti mo`e imati opravdawe.

On je dodao je da }e se wegov sekretarijat, ~im ispita detaqe prekju~are{weg incidenta na sednici kulske skup{tine, i zvani~no oglasiti o tom doga|aju.

Ju~e je i Pokrajinski odbor G17 plus, ~iji je Stanti} predsednik, osudio nasiqe u Skup{tini op{tine Kula zahtevaju}i od nadle`nih da {to pre ispitaju ko je odgovoran za ovaj incident u kulskom parlamentu.

B. D. S.

PO SLE SKAN DA LO ZNOG IZ BA CI VA WA NO VI NA RA U KU LI

Kri vi~ ne pri ja ve pro tiv pred sed ni ka Skup {ti ne Novinarke „Blica„ i „Ve~erwih novosti„ Ranka Ivanoska i Branka Baleti} podnele su ju~e u Policijskoj stanici u Kuli krivi~ne prijave protiv dvojice radnika obezbe|ewa “Star sekjuriti” iz Kule koji su ih na prekju~era{woj sednici SO Kula napali i izbacili iz sale, kao i protiv predsednika SO Kula @eqka Kova~a koji je naredio wihovo izbacivawe.

– Nadamo se da }e Tu`ila{tvo brzo odreagovati na ovu prijavu jer ovakav poku{aj lokalnih vlasti da uti~u na rad novinara mora biti spre~en da na istu ideju ne bi do{li i u nekim drugim sredinama – rekla je Ranka Ivanoska.

Po wenim re~ima, saradwa s predstavnicima lokalne samouprave u Kuli i do sada nije bila zadovoqavaju}a, a izbacivawe novinara iz sale od obezbe|ewa je verovatno jedinstveni slu~aj u Srbiji.

Na zvani~nom sajtu kulske op{tine ju~e je osvanuo tekst u kojem se tvrdi da je incident na sed-

nici SO insceniran. U pomenutom tekstu, predsednik SO @eqko Kova~ ka`e da je izbacivawe novinara bilo neophodno da bi se stekli uslovi za nesmetan rad SO. “S obzirom na to da pojedinci na sednici nisu imali urednu

SVM i DSS: Po Pra vil ni ku U ime Saveza Vojvo|anskih Ma|ara, koji ~ini deo koalicije vladaju}e u Kuli, javnosti se obratio predsednik Op{tinskog odbora SVM-a i zamenik predsednika SO Kula Karoq Valka, koji ka`e da se incident s izbacivawem novinara mogao izbe}i da je bilo malo vi{e razumevawa na obe strane.

– Taj pravilnik Skup{tina je usvojila jo{ u decembru pro{le godine, kada je za wega glasala ve}ina u SO Kula, i od tada ga se svi moraju pridr`avati – i predstavnici medija na koje se on odnosi i mi koji smo ga usvojili – ka`e Karoq Valka. On je rekao da mu je bilo neprijatno dok su novinari izbacivani sa sednice uz upotrebu sile, ali je ponovio da se va`e}i Pravilnik mora po{tovati.

Sli~na reakcija stigla je i iz lokalnog DSS-a, koji tako|e u~estvuje u vlasti. U saop{tewu koje je prosle|eno medijima, DSS ka`e da novinarima mora biti omogu}en nesmetan rad kao i da je wihovo prisustvo na sednicama SO Kula po`eqno, ali isto tako isti~u da se usvojeni Pravilnik mora po{tovati.

ASO CI JA CI JA ME DI JA

Pri me re no ka zni ti na pa da ~e na no vi na re Upravni odbor Asocijacije medija zatra`io je ju~e od nadle`nih organa hitnu istragu povodom izbacivawa novinara sa sednice op{tinske skup{tine u Kuli i da budu primereno ka`weni napada~i na izve{ta~e koji su bili na slu`benom zadatku. Nezapam}eni skandal, koji se dogodio u Skup{tini op{tine Kula u sredu, kada su novinari „Dnevnika”, „Blica”, „Ve~erwih novosti” i TV Kula silexijski izba~eni sa sednice i privedeni u policiju pod optu`bom da su remetili javni red i mir, predstavqa „drasti~ni oblik kr{ewa slobode medija”, oceweno je u saop{tewu.

Asocijacija medija upozorava doma}u i me|unarodnu javnost na nesagledive posledice {irewa prakse pojedinih op{tinskih mo}nika da pod firmom kojekakvih pravilnika o na~inu i obezbe|ivawu javnosti na sednicama „gase svetlo u svojoj kafani”. Scene koje su za svega nekoliko sati obi{le virtuelni svet, u kojima u crno uniformisani qudi bukvalno iznose novinare iz skup{tinske sale, asocirale su na na neka druga vremena i neka dru{tva bitno druga~ija nego {to je Srbija na putu prikqu~ewa evropskoj zajednici, navedeno je u saop{tewu.

akreditaciju, te nisu postupali u skladu s pomenutim Pravilnikom, iako sam ih zamolio da napuste sednicu jer ne po{tuju Pravilnik, isti su se oglu{ili od molbu. Stoga su, da bi da bi sednica SO Kula mogla da te~e u normalnim uslovima, prinudno udaqeni intervencijom slu`be obezbe|ewa. Dakle, ovde je re~ samo o po{tovawu procedure, a nikako o ugro`avawu medija niti ugro`avawu slobode informisawa”, ka`e Kova~.

Kao dokaz da je incident isprovociran, na sajtu kulske op{tine je postavqen link do dela snimka s kamera postavqenih u sali SO, na kojem se vide novinari kako sede na mestu predvi|enom za medije i bez ikakvih provokacija prate rad Skup{tine sve do trenutka kada ule}e obezbe|ewe i izbacuje ih napoqe. Kompletan snimak sednice SO Kula preuzela je i policija, koja }e ga, zajedno s ostalom dokumentacijom, predati Tu`ila{tvu.

N. Per ko vi}

PO VE RE NIK ZA IN FOR MA CI JE RO DO QUB [A BI]:

Po na {a we kul skih vla sti neo bja {wi vo Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi} osudio je, u razgovoru za „Dnevnik”; izbacivawe novinara iz kulske skup{tine. Po wegovim re~ima, podatak da novinari nisu bili akreditovani specijalno za Skup{tinu, formalno ne bi smeo da bude razlog za wihovo udaqavawe sa zasedawa, a kamoli za nasiqe kojem je pribeglo obezbe|ewe.

– Po toj logici, novinar bi morao da bude akreditovan u svakoj instituciji posebno da bi preneo informaciju iz we. To je i neizvodqivo i neprihvatqivo. [ta je slede}e? Da se zahtevaju akreditacije za svaku mesnu zajednicu, {kolu, ambulantu? – pita [abi}.

On ka`e da je pona{awe lokalne samouprave u Kuli te{ko obja{wivo. Dodaje da je svaka vest da neki organ vlasti udaqava novinare s doga|aja koje su du`ni da isprate – lo{a vest.

– U prilog lokalnoj samoupravi idu okolnosti kada je ona u direktnom kontaktu s gra|anima, bez posebnih administrativnih procedura. Ako ote`ava novinarima da izve{tavaju o wenim aktivnostima, onda nema ni komunikacije, i to je uvek lo{e – smatra [abi}.

P. K.

politika

dnevnik

PREDSEDNIK ADMINISTRATIVNOG ODBORA NENAD KONSTANTINOVI]

Ne ma za kon skih pre pre ka da Din ki} bu de po sla nik Pred sed nik skup {tin skog Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Ne nad Kon stan ti no vi} iz ja vio je ju ~e da ne ma za kon skih pre pre ka da li der G17 plus Mla |an Din ki} i funk ci o ner ka te stran ke Ve ri ca Ka la no vi} bu du iza bra ni za no ve po sla ni ke po {to im par la ment pret hod no kon sta tu je ostav ke na mi ni star ske funk ci je. Kon stan ti no vi} je, u iz ja vi Ta nju gu, pre ci zi rao da bi u tom slu ~a ju po sla ni~ ki klub G17 plus mo rao da se od rek ne dva ak tu el na po sla ni ka da bi Din ki} i Ve ri ca Ka la no vi} mo gli do }i na wi ho vo me sto.

On je pod se tio na to da su Din ki} i Ve ri ca Ka la no vi} bi li na iz bor noj li sti 2008. go di ne, pa su ta ko is po {to va ne za -

kon ske pro ce du re da sa da po sta nu po sla ni ci.

– Uko li ko ne ko od po sla ni ka G17 plus pod ne se ostav ku, Din ki} i Ve ri ca Ka la no vi} bi mo gli po sta ti no vi po sla ni ci, a uko li ko se to ne de si, ne po sto ji mo gu} nost za to. To za vi si od qu di iz po sla ni~ kog klu ba te stran ke – re kao je Kon stan ti no vi}.

Pro ce du ra ko jom se usva ja ostav ka po sla ni ka, pre ci zi rao je, pod ra zu me va da po sla nik li~ no pod ne se ostav ku, po tom Ad mi ni stra tiv ni od bor ras pra vqa o raz lo zi ma za we no pod no {e we i uko li ko par la men tu upu ti pred log da kon sta tu je pre sta nak man da ta, Skup {ti na }e to i u~i ni ti.

Na kon to ga, ka da po sto ji upra `we no me sto, li sta na ko joj je bio po sla nik pred la `e no vog kan di da ta za po sla ni ka, a po tom Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja tre ba da iz da uve re we za man dat no vom po sla ni ku, na veo je Kon stan ti no vi}. Pred sed nik Ad mi ni stra tiv nog od bo ra je uka zao na to da za tim to te lo tre ba da ras pra vqa o iz ve {ta ju Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je i po tom da Skup {ti ni upu ti pred log da kon sta tu je man dat no vom po sla ni ku.

Uko li ko Din ki} za i sta i do |e u par la ment i uko li ko bu de po dr `a vao rad Vla de i we ne pred lo ge, ka ko je obe }ao, Kon stan ti no vi} je re kao da }e s wim ima ti nor mal nu sa rad wu ka kva je po sto ja la i do sa da.

NENAD ^ANAK O NAJAVI OKUPQAWA PRVAKA KOALICIJE OKO PITAWA PROMENA U VLADI

LSV ne }e me sto u re pu bli~ kom ka bi ne tu – Ni smo ni do sa da per so nal no u~e stvo va li u Vla di Sr bi je pa ne }e mo ni da qe – iz ja vio je za „Dnev nik“ li der LSV-a Ne nad ^a nak, ko men ta ri {u }i na ja vu pred sed ni ka SPS-a i za me ni ka pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a da }e se oko pi ta wa re kon struk ci je oku pi ti svi li de ri vla da ju }e ko a li ci je, i oni ko ji ne se de u Vla di, a uz ^an ka, to su i Vuk Dra {ko vi} (SPO) i I{tvan Pa stor (SVM).

Na kon {to je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} po kre nuo po stu pak za sme nu Mla |a na Din ki }a s funk ci ja u Vla di, a ovaj po tom po nu dio ostav ku, li der G17 plus je re kao da stran ka na osno vu ko a li ci o nog do go vo ra za dr `a va re sor eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja, a part ne ri ma u vla sti pre pu {ta vi ce pre mi jer sko me sto. ^a nak je, na kon Pa sto ra, dru gi li der ko ji ne se di u Vla di ko ji je za na{ list re kao da ga ne in te re su je pe so nal ni ula zak u wu.

Ni smo ni do sa da per so nal no u~e stvo va li u Vla di Sr bi je pa ne }e mo ni da qe – Vla du smo po dr `a va li i po dr `a va mo za to {to je tre nut no naj bo qa mo gu }a, za to {to je uhap si la Ra do va na Ka ra xi }a, omo gu }i la

Raz re {en Slo bo da n Ili } Vla da Sr bi je je na ju ~e ra {woj sed ni ci raz re {i la du `no sti dr `av nog se kre ta ra Mi ni star stva fi nan si ja Slo bo da na Ili }a.

Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} je na van red noj kon fe ren ci ji za no vi na re 14. fe bru a ra sa op {tio da je po kre nuo po stu pak za sme wi va we pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je i mi ni stra za eko n o m i j u Mla | a n a Din k i } a, kao i dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu fi nan si ja Slo bo da na Ili }a.

pu to va wa bez vi za i {to Sr bi ju vo di ka evrop skim in te gra ci ja ma.

Da kle, za me ne ni je pi ta we da li }e mo u}i u Vla du. Za me ne je pi ta -

we ho }e li Ustav ni sud za bra ni ti „1389„, „Obraz„ i osta le kle ro fa {i sti~ ke i neo na ci sti~ ke or ga ni za ci je, i {ta }e bi ti pred u ze to da se sred wo {kol ci, ma lo let ni ci uop {te, za {ti te od ova kvih zlo u po tre ba kao {to je bi lo da nas u No vom Sa du – ka `e ^a nak za na{ list, i ti me na ja vqu je kon kret ne te me ko je }e LSV ve ro vat no po kre nu ti u pred sto je }em li der skom di ja lo gu, ako do we ga uop {te do |e.

Ka kva je kom bi na to ri ka spre mqe na za per so nal ne pro me ne, ko je su po sta le deo re bu sa ko mu ni ka ci je dr `av nih i stra na~ kih funk ci o ne ra s jav no {}u u sti lu “ pe to ro se me wa“, „jo{ je dan }e pod ne ti ostav ku“, „dva mi ni stra ne ra de do bro“, tre ba lo bi da bu du ja sni je ka da Skup {ti na Sr bi je po tvr di ostav ke, a do sa da ih je tri iz G17 plus. U ovom tre nut ku je di ni ko ji se ne iz ja {wa va o re kon struk ci ji i upra `we nom vi ce pre mi jer skom me stu je li der SPO-a.

D. Milivojevi}

BIRA SE NAJGRADONA^ELNIK U VOJVODINI

Pro mo ci ja lo kal nih li de ra Po kra jin ski se kre tar za lo kal nu sa mo u pra vu i me |u op {tin sku sa rad wu To mi slav Stan ti} iz ja vio je da }e ovog vi ken da bi ti kre i ra ni kri te ri ju mi i ak ci o ni plan za iz bor naj gra do na ~el ni ka u Voj vo di ni.

– Iz bor naj gra do na ~el ni ka u Voj vo di ni ini ci rao je Po kra jin ski se kre ta ri jat za lo kal nu sa mo u- pra vu i me |u op {tin sku sa rad wu s ci qem da se pro mo vi {u lo kal ni li de ri ko ji su naj bo qe po ka za li sprem nost, opre de qe nost i ve {ti nu u vo |e wu svo je lo kal ne za jed ni ce te do pri ne li we nom raz vo ju i pre po zna tqi vo sti na re gi o nal nom i na ci o nal nom ni vou i {i re – ka zao je Stan ti} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di APV. On je re kao i da }e u iz ra di ovih kri te ri ju ma u~e stvo va ti pred stav ni ci Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na, Re pu bli~ kog za vo da za in for ma ti ku, Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Re pu bli ke Sr bi je (SI E PA), Ne ma~ ke or -

ga ni za ci je za teh ni~ ku sa rad wu (GTZ), Pro gram USAID za re a go va we u van red nim si tu a ci ja ma, kon sul tan ti TA SCO – Teh ni~ ka po mo} za or ga ni za ci ju ci vil nog dru {tva, pred stav ni ci Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED), i dru gih ne vla di nih or ga ni za ci ja i me di ja.

Stan ti} je na ja vio i za jed ni~ ku ini ci ja ti vu we go vog se kre ta ri ja ta i se kre ta ri ja ta za me |u re gi o- nal nu sard wu i za rad i za po {qa va we, pod dna zi vom „Me |u op {tin ska sa rad wa za otva ra we no vih rad nih me sta u Voj vo di ni”. Po we go vim re ~i ma, na me ra je da se pru `i po dr {ka ve }em bro ju op {ti na da se or ga ni zu ju u okru `ne sa ve te za za po {qa va we, ka ko je to ve} ura |e no u Za pad no ba~ kom okru gu.

– Ciq je edu ka ci ja i da se pre ne su ve {ti na i is ku stva iz Evrop ske uni je, ra di pi sa wa pro je ka ta ko ji ma bi op {ti ne kon ku ri sa le za pret pri stup ne fon do ve EU – re kao je Stan ti}.

B. D. S.

rekli su

Qa ji}: Vla da od 15 ~la no va

Po po vi}: Ko lu ba ra i stran ke

Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} re kao je ju ~e da bi, na kon sle de }ih iz bo ra, sva ka vla da ko ja bi ima la vi {e od 15 ~la no va bi la ve li ka i sku pa, ne pri me re na pri li ka ma u Sr bi ji.

– Bez ob zi ra na to ko }e for mi ra ti vla du i ka kav }e bi ti wen sa stav, Sr bi ji ni je po treb na vla da ve }a od 15 ~la no va – re kao je Qa ji}.

Po we go vim re ~i ma, u mi ni star stvi ma je po tre ban je dan dr `av ni se kre tar i broj po mo} ni ka sra zme ran bro ju sek to ra u wi ma.

Go vo re }i o na ja vqe noj re kon struk ci ji Vla de, Qa ji} je po no vio da vi {e ve ru je da }e do }i do per so nal nih pro me na ne go do re kon struk ci je ko ja bi pred sta vqa la sma we we bro ja mi ni star sta va. On je is ta kao da je re for ma jav nog sek to ra pro ces mno go ob u hvat ni ji ne go {to je re kon struk ci ja Vla de.

Pot pred sed nik DSS Sr bi je Ne nad Po po vi} ju ~e je, po vo dom is tra ge o zlo u po tre ba ma u Jav nom pred u ze }u Ko lu ba ra, iz ja vio da se po mo} na me ha ni za ci ja u Ko lu ba ri iz najm qi va la de ce ni ja ma pre ne go {to su di rek to ri tog pred u ze }a bi li ~la no vi DSS, „a iz najm qu je se i da nas”. To je op ti ma lan na ~in po dr {ke krup noj me ha ni za ci ji na po vr {in skim ko po vi ma u du `em vre men skom pe ri o du, na vo di se u Po po vi }e voj pi sa noj iz ja vi. Uz kon sta ta ci ju da su vla sni ci pri vat ne me ha ni za ci je ~la no vi mno gih par ti ja, Po po vi} je na veo da „ne zna za {to se kri ju ime na qu di iz DS i dru gih stra na ka na vla sti”. Po po vi} je iz ra zio o~e ki va we da }e pred met is tra ge me di ja bi ti i dru ga jav na pred u ze }a - Lu tri ja Sr bi je, Po {ta, Aero drom Be o grad, ka ko bi jav nost sa zna la ko ga su spon zo ri sa la i ko me su da va la no vac za sni ma we fil mo va.

Pal ma: Ni sam se za la gao za sme nu Dra gi na Gra do na ~el nik Ja go di ne i pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je ju ~e da se ni je za la gao za sme nu mi ni stra po qo pri vre de Sa {e Dra gi na.

Mar ko vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re, ko ja je odr `a na po vo dom na ja ve od la ska gru pe po qo pri vred ni ka na sa jam po qo pri vre de u Pa ri zu, u te le fon skom raz go vo ru s Dra gi nom ka zao „vi ni ste je dan od dvo je ili dvo ji ce mi ni sta ra na ko je sam mi slio ka da sam re kao da tre ba da pod ne su ostav ku”.

– Ka da bu dem pred la gao ko je za sme nu u Vla di, to ne }e te bi ti vi, za to {to }e se 2011. go di na mno go raz li ko va ti ka da su u pi ta wu sub ven ci je za po qo pri vre du i bri ga za po qo pri vred ni ka – re kao je Mar ko vi}, pre ne la je ja go din ska te le vi zi ja „Pal ma plus”.

petak18.фебрuar2011.

3

KO[TUNI^INI PRE 13 MESECI TRA@ILI DA USS PROVERI STATUT I ZAKON O NADLE@NOSTIMA APV

DSS: Par la ment ko ~i oce nu ustav no sti

De mo krat ska stran ka Sr bi je sma tra da Na rod na skup {ti na ko ~i oce wi va we ustav no sti Sta tu ta i Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne jer Ustav nom su du „ne ve ro vat no du go” ne da je tra `e ni od go vor, i ape lu ju da se to pi ta we „{to pre re {i u ko rist gra |a na Sr bi je”.

Port pa rol PO DSS-a za Voj vo di nu Mi len ko Jo va nov re kao je da 20. fe bru a ra is ti ~e 13 me se ci ot ka ko je ta stran ka od Ustav nog su da Sr bi je tra `i la oce nu ustav no sti Sta tu ta i za ko na o nad le `no sti ma APV. – Skup {ti na Sr bi je je ta ko ja ko ~i od go vor, od no sno za ko no dav na vlast ko ~i rad sud ske – re kao je Jo va nov ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du, po zi va ju }i se na re ~i biv {e pred sed ni ce Ustav nog su da Bo se Ne na di} da taj sud ~e ka do pis iz Skup {ti ne Sr bi je ve za no za Za kon o nad le `no sti ma Voj vo di ne

ko ji bi, za jed no sa Sta tu tom, tre ba lo da bu de pred met oce ne ustav no sti Su da, ali da od go vo ra iz Skup {ti ne ne ma. – Ne ve ro vat no je du go vre me bez ika kvog od go vo ra na to gra |a ni ma ve o ma va `no pi ta we o ustroj stvu dr `a ve.

DSS sma tra da u Sta tu tu Voj vo di ne ima vi {e ne u stav nih od red bi ko je omo gu }u ju, ka ko je na veo, „za me tak no ve dr `a ve na te ri to ri ji Sr bi je”.

– Is po sta vi lo se da ne ma ni {ta od obe }a wa o stra nim in ve sti ci ja ma, rad nim me sti ma i re {a va wu pro ble ma gra |a na, ko ja su da va li ako se Sta tut usvo ji.

Re zul tat je sa mo od na ro |e na po kra jin ska vlast s ogrom nom ko li ~i nom nov ca, a ni ko me od go vor na – ka zao je Jo va nov.

DSS, po we go vim re ~i ma, ape lu je da se pi ta we ustav no sti Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti Voj vo di ne {to pre re {i u ko rist gra |a na Sr bi je.

S. N.

SNS TVRDI DA JE VLAST U ZREWANINU NARU[ENA

G17 plus ne po {tu je gra do na ~el ni ka

Srp ska na pred na stran ka tvr di da ko a li ci ja vla da ju }a u Zre wa ni nu ob ma wu je jav nost, po ku {a va ju }i da je uve ri u je din stvo iz me |u DS-a i G17 plus po sle ostav ki mi ni sta ra Mla |a na Din ki }a i Ve ri ce Ka la no vi}.

Gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov (DS) i we gov za me nik Go ran Ka u ri} (G17 plus) na pre kju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re po ru ~i li su da po sled wi po li ti~ ki do ga |a ji na re pu bli~ kom ni vou ni su uti ca li na sa rad wu ove dve par ti je na lo ka lu, uz na po me nu da je vla da ju }a ko a li ci ja sta bil na i da na sta vqa je din stve no da ra di na pri vla ~e wu no vih in ve sti to ra i otva ra wu rad nih me sta.

– Po na {a we pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a i svih mi ni sta ra u Vla di ja sno po ka zu je da je ni ka kve ko zme ti~ ke pro me ne ne mo gu spa sti od ono ga {to si gur no sle di, a to je ra su lo pre mi je ro vog ka bi ne ta i ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra – re kla je na pres-kon fe ren ci ji port pa rol ka Grad skog od bo ra SNS-a Ma ri ja na Vuj ~in.

– Kao do bri |a ci po slu {ni ci, i pred stav ni ci lo kal ne vla sti u Zre wa ni nu po ku {a li su da od glu me je din stvo i sta bil nost. A ka ko to je din stvo za i sta iz gle da, naj bo qe je po ka za la pro mo tiv na po se ta do ju ~e ra {weg pot pred sed ni ka Vla de Mla |a na Din ki }a. @. Balaban

Fo to: F. Ba ki}

Pro test zbog ne za vi sno sti Ko so va Sto ti nak pri pad ni ka „Srp skog na rod nog po kre ta 1389”, uglav nom sred wo {ko la ca uz po ne kog stu den ta, obe le `i lo je ju ~e pro test nom po vor kom u No vom Sa du tre }u go di {wi cu sa mo pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je. Uz vi ku ju }i „Ko so vo je sr ce Sr bi je”, „Ne da mo Ko so vo” i „Iz da li ste Ko so vo” i no se }i za sta ve Sr bi je i svog po kre ta, ~i ju je za bra nu

svo je vre me no za tra `i lo Spe ci jal no tu `i la {tvo, de mon stran ti su du` Bu le va ra oslo bo |e wa i ove go di ne is ka za li svo je ne sla ga we sa ~i nom sa mo pro gla {e wa Ko so va i, po wi ma, neo d go va ra ju }em dr `av nom po li ti kom tim po vo dom. Po vor ku je obez be |i va lo ~ak pet po li cij skih vo zi la i ni je bi lo in ci de na ta.

A. G.

LSV: Za bra ni ti ih Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne sa op {ti la je ju ~e da o~e ku je da po li ci ja {to pre pro na |e or ga ni za to re ju ~e ra {we {et we ma lo let ni ka kroz No vi Sad, ko ji su uz vi ki va li „Ubij, za ko qi, da [ip tar ne po sto ji”. Or ga ni za to ri ove {et we su po no vo, pod ma skom pro test nog obe le `a va wa go di {wi ce pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va, pod sta kli ma lo let ni ke na {i re we me |u na ci o nal ne mr `we, na vo di se u sa op {te wu. „O~e ku je mo i da Ustav ni sud Sr bi je za bra ni SNP ’Na {i 1389’ i ’Obraz’ i ti me po {a qe ja snu po ru ku da se na si qe, eks tre mi zam i fa {i zam ne }e to le ri sa ti„, sa op {tio je LSV. Sa op {te we sli~ ne sa dr `i ne iz dao je i pred sed nik Skup {ti ne gra da No vog Sa da Alek san dar Jo va no vi} (LSV).

4

ekonomija

petak18.februar2011.

PRO PA LI DO GO VO RI O MI NI MAL CU

DR @A VA ]E IN TER VE NI SA TI NA TR @I [TU

Ga zde ne da ju vi {e od di na ra po vi {i ce

Bi }e {e }e ra iz rob nih re zer vi – Stawe zaliha {e}era u Republi~koj direkciji za robne rezerve je zadovoqavaju}e, raspola`emo dovoqnim koli~inama da u narednim mesecima, u zavisnosti od potrebe, interveni{emo na tr`i{tu i obezbedimo dovoqne koli~ine {e}era

koliko hiqada tona mese~no i o~ekujemo da bude usvojen na nekoj od slede}ih sednica Vlade Srbije – rekao je Milosavqevi}.

Podse}aju}i na to da je ovogodi{wa proizvodwa i prerada {e}erne repe, odnosno proiz-

dnevnik

Vlada Srbije }e, sva je prilika, po tre}i put biti prinu|ena na to da svojom odlukom utvr|uje minimalnu cenu rada jer socijalni partneri nisu ni ju~e uspeli da usaglase svoje stavove o tome koliko radnicima u Srbiji u pr-

{e nego do sada. Ra~unica Ministarstva finansija, koja je po pravilu i kona~na, govori da bi se moglo i}i na pove}awe minimalne cene rada za dva dinara jer se time ne bi ugrozila makroekonomska stabilnost. Drugim re~i-

Sin di ka ti osta li pri zah te vu da mi ni ma lac po rad nom sa tu bu de 105 di na ra, ma da bi pri sta li i na 102, dok po slo dav ci ni su sprem ni da da ju vi {e od 96, od no sno di nar vi {e ne go sa da voj polovini ove godine treba platiti po radnom satu.

Naime, sindikati su ostali pri svom zahtevu da minimalna cena rada po radnom satu bude 105 dinara, mada bi pristali i na 102, dok poslodavci nisu spremni da daju vi{e od 96, odnosno dinar vi-

ma, minimalna cena radnog sata mogla bi biti 97 dinara, ali }e se narednih dana napraviti precizna kalkulacija.

Sindikatima i poslodavcima ostavqena je i naredna nedeqa da poku{aju da pribli`e svoje zahteve i da se usaglase, a ako to ne

uspeju, Vlada Srbije }e sama definisati minimalnu cenu rada, kao {to je to dva puta u~inila pro{le godine.

Ministar rada i socijalne politike Srbije Ra sim Qa ji} je ju-

~e najavio da }e Savet o ekonomsko-socijalno situaciji, {trajkovima i minimalnoj ceni rada raspravqati na sednici naredne nedeqe te je izrazio nadu da }e sporazum biti postignut. Q. M.

PRED SED NIK ASO CI JA CI JE MA LIH I SRED WIH PRED U ZE ]A MI LAN KNE @E VI] O~e ku je se da pri pre mqen pred log in ter ven ci ja od ne ko li ko hi qa da to na me se~ no bu de usvo jen na ne koj od sle de }ih sed ni ca Vla de Sr bi je (Slo bo dan Mi lo sa vqe vi}) za potrebe doma}instava u Srbiji – izjavio je ju~e Tanjugu ministar trgovine Slo bo dan Mi lo sa vqe vi}.

Po wegovim re~ima, mehanizmi koje je pripremilo Ministarstvo trgovine i usluga su gotovo isti kao intervencije s jestivim uqem koje su jesenas kori{}ene na tr`i{tu.

– Pripremili smo predlog intervencija u koli~ini od ne-

vodwa {e}era, dostigla ukupno 492.713 tona, on je ocenio da se potrebe tr`i{ta Srbije time u potpunosti bilansno podmiruju, ali i obezbe|uje dovoqne koli~ine za izvoz. Milosavqevi} je istakao da nema objektivnih razloga za nesta{icu {e}era na tr`i{tu, i pored izvoza u okviru kvote od 180.000 tona za EU i okolna tr`i{ta koja tradicionalno snabdevamo.

VLA DA DA LA GA RAN CI JE „JU GO IM POR TU–SDPR”

Voj ni iz voz u Al `ir 280 mi li o na evra Vlada Srbije usvojila je, i uputi}e parlamentu na usvajawe po hitnoj proceduri, predlog zakona za davawe garancija dr`ave za avans za posao kojim }e javno preduze}e „Jugoimport–SDPR” u Al`ir izvesti proizvode namenske industrije vredne 280,75 miliona evra, objavqeno je na internet-sajtu Vlade.

Po zakonskom predlogu, Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze „Jugoimporta” od 42,1 milion evra po osnovu kontragarancija koje }e Srpska banka izdati radi obezbe|ewa povra}aja iznosa ispla}enog tom preduze}u iz Ministarstva odbrane Al`ira.

Ugovor o izvozu naoru`awa i vojne opreme Al`iru potpisan je 26. novembra. Kako je obja{weno u predlogu zakona, koji je Vlada donela na sednici 14.

– Ako Srbija ne dobije vladu stru~waka, do`ive}e tranzicioni kolaps. Jedini spas za ovu zemqu je da se wena ekonomija izvede iz partijskog zato~eni{tva – ocenio je u razgovoru za „Dnevnik” predsednik Asocijacije malih i sred wih pred u ze }a Mi l an Kne `e vi}.

Srbiji je, kako ka`e na{ sagovornik, potrebna vlada eksperata koja bi zapo~ela strukturne reforme, te sada u wu treba uvesti „kadrove koji su me|u gra|anima”, a ne u politici.

– I ranije smo upozoravali na to da je ova vlada zapravo ak ci o nar sko dru {tvo gru pe partija koje svakodnevno o~ekuju dividendu i podelu dobiti. Takav zbir partijskih interesa nikada ne mo`e voditi je din stve nu po li ti ku vla de.

Problem je u tome {to je svako ministarstvo „vlada u malom„ i {to je svaka ta vlada ja~a od „velike„, ima ve}u ingerenciju – naglasio je Kne`evi}, dodaju}i da bi vlada sastvaqena od stru~waka i deo izvan we preuzela na sebe „mrske„ poslove strukturnih reformi, i onih u javnom sektoru i u poreskoj politici, zapravo, svega {to su ova i dosada{we vlade

Da le ko su in ve sti to ri Milan Kne`evi} je kazao da je Asocijacija malih i sredwih preduze}a imala rezerve prema zna~ajnom delu programa za privla~ewe investitora, koji je vodio ministar ekonomije u ostavci Mla |an Din ki}. Po wegovim re~ima, ovi programi su pokazali da je tr`i{te Srbije veoma neatraktivno za ulagawe i stranih i doma}ih investitora, tako da su Vladini ekonomski podsticaji doveli do nelojalne konkurencije i naru{ena je ravnopravnost na tr`i{tu. odlagale jer je to nepopularno zbog broja bira~a.

Kako ka`e na{ sagovornik, u tom bi slu~aju stru~waci u

vla di im ple men ti ra li eko nomski sistem, {to je preduslov za normalno funkcionisawe dr`ave i za strukturne

reforme, {to nikada nije ura|eno jer je ovo partijski sistem u kojem nemamo ni pretpostavki za stvarawe ekonomije.

– Kada bismo iskontrolisali milijardu evra koja se gubi u javnim nabavkama i tri koje se gube na crnom tr`i{tu, 200 miliona evra koje gubimo lo{im ga zdo va wem dr `av nom imovinom – poboq{ali bismo situaciju na tr`i{tu – kazao je on, iznev{i zabriwavaju}i podatak da je u Srbiji ove godine oko 26.000 preduze}a iza{lo iz sistema PDV-a, {to zna~i da je wihov prihod pao ispod dva miliona dinara.

– Takva preduze}a ili namerno be`e iz PDV-a u {verc, ili im je prihod zaista toliko opao. Istina je polovi~na, ali kako god, stra{na je – ka`e Kne`evi}, dodaju}i i da 18.500 preduze}a treba da bude likvidirano jer je u ste~aju du`e od dve godine, a u preduze}ima s blokadom ra~una je oko 104.000 zaposlenih.

Predsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a ocenio je i da se u privrednom sistemu s oko milion nezaposlenih moraju stvoriti uslovi u kojima svi investiramo i svi zapo{qavamo. S. Glu {~e vi}

Ne pro da va ti Te le kom februara, jedan od kqu~nih problema koji se pojavio tokom pregovora delegacije „Jugoimporta2 i Ministarstva odbrane Al`ira bilo je pribavqawe kontragarancija za povra}aj 15 odsto avansa.

OD APRI LA I U SR BI JI

In spek ci ja za elek tron ske ko mu ni ka ci je Ministarka za telekomunikacije Ja sna Ma ti} najavila da }e u aprilu po~eti da radi inspekcija za elektronske komunikacije.

Jasna Mati} je na Svetskom kongresu mobilne telefonije u Barseloni kazala da }e nadle`nost te inspekcije biti da pre svega {titi korisnike i wihova prava.

Proces formirawa inspekcije za elektronske komunikacije po~et je na osnovu novog zakona, iz juna 2010, kazala je ministarka i dodala da je Ministarstvo pred kraj 2010. dobilo

Srp ska eko no mi ja u par tij skom rop stvu

od Vlade odobrewe za zapo{qavawe inspektora.

– Formirawe inspekcije moglo bi se zavr{iti za dva meseca, negde tokom aprila – kazala je Jasna Mati}.

– Telekom „Srbija” ne bi trebalo prodavati u naredne tri godine, po{to je vrednost kompanije sada najni`a zbog svetske ekonomske krize – izjavio je

1.322,88078

Telekom trenutno ima najni`u cenu od 800 miliona evra, dodaju}i da to preduze}e profitabilno i da ga treba prodavati kada bude najskupqe.

– U slu~aju prodaje Telekoma, gra|ani Srbije }e imati i ve}u cenu usluga, a kvalitet ne}e biti boqi – kazao je Joksimovi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

720

50.400

Fabrika {e}era, Crvenka

12,00

5.040

15.120

Energoprojekt Visokogradwa, BG

11,11

200

9.600

Po{tanska {tedionica, Beograd

9,97

10.997

21.994

7,08 Promena %

696 Cena

2.088 Promet

Albus, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

Promet 53.449.674

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.010

71.603.860

Energoprojekt holding, Beograd

-0,50

995

187.120

Agrobanka, Beograd

-0,60

8.800

378.400

Imlek, Beograd

-1,11

2.139

1.655.493

Soja protein, Be~ej

2,36

999

3.473.897

Univerzal banka, Beograd

4,44

5.483

180.931

Metalac, Gorwi Milanovac

0,04

2.687

134.361

Privredna banka, Beograd

-7,57

623

10.592

Tigar, Pirot

-3,61

720

252.050

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,68

3.100

9.300

Meser Tehnogas, Beograd

-0,67

6.803

122.548

3.473.897

Alfa plam, Vrawe

1,41

9.509

275.767

Veterinarski zavod, Subotica

2,97

625

2.709.810

-12,00

15.292

107.044

710

3.550

Imlek, Beograd

-11,76

1.500

33.000

-9,72

650

48.750

-7,57 Promena %

623 Cena

10.592 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

491

67.660.735

PD Vojvodina, Novo Milo{evo

0,00

1.375

58.613.500

999

Cena 4.249

-11,91

2,36

Promena % 1,14

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

@itoprodukt, Kragujevac

Poqoprivreda Novo Selo, Orom

BELEX 15 (767,25 0,18)

Promet

Ni{mont, Ni{

Privredna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

16. 02. 2011.

ju~e predsednik sindikata Telekoma Mi ro slav Jok si mo vi}.

On je na konferenciji za novinare rekao da je stawe na svetskom tr`i{tu te{ko i da

Veterinarski zavod, Subotica

2,97

625

2.709.810

Univerzal, Kawi`a

0,00

250

2.020.750

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik NBS O PO TRO [WI GRA \A NA

Mawe plate – mawa kupovina

Pad potro{we doma}instava u Srbiji u 2010. godini procewuje se na 1,6 odsto, a wen minus smawio je rast bruto doma}eg proizvoda 1,2 procentna poena, navedeno je u najnovijem izve{taju Narodne banke Srbije o inflaciji.

Takva procena je u skladu s o~ekivawima iznetim u prethodnim izve{tajima o inflaciji da }e pad potro{we doma}instava u 2010. godini biti znatno bla`i nego u 2009, navedeno je u izve{taju. Potro{wa doma}instava u posledwem kvartalu pro{le godine je u blagom padu u odnosu na prethodno trome-

se~je, na {ta ukazuje i smawewe prometa u trgovini na malo.

Pad realnih prihoda doma}instava, kao osnovnog izvora finansirawa potro{we, nastavqa se, po{to su ti prihodi – zarade, penzije i socijalna primawa – 2,8 odsto mawi desezonirano u odnosu na prethodno tromese~je. Takvo kretawe je posledica pre svega pada realnih zarada, koje su najvi{e doprinele padu ukupnih izvora finansirawa potro{we.

Posle oporavka u prethodna dva tromese~ja, promet u trgovini na malo, kao najva`niji indikator potro{we doma}instava, zabele`io je, desezonirano posmatrano, pad u ~etvrtom kvartalu od 1,9 odsto.

Promet u ugostiteqstvu, kao dodatni indikator potro{we, bio je tako|e u padu, a smawen je i broj no}ewa turista u tom periodu.

petak18.februar2011.

SMA WE NE DE VI ZNE RE ZER VE NBS-a

DA LI JE ZA DVE GO DI NE 400.000 RAD NI KA U SR BI JI OSTA LO BEZ PO SLA

Otkazi pqu{tali, a dr`ava skrila debakl Kada je nedavno ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi} u javnost izneo podatak da je u protekle dve godine, koliko traje svetska ekonomska kriza za koju su na{e vlasti tvrdile da }e ili nas mimoi}i ili samo okrznuti, ~ak 250.000 radnika ostalo bez posla, mnogi su tvrdili da to nije ta~no i da je izno{ewe takvih brojki pesimisti~ko i negativno deluje, kako na one koji ~ekaju posao, tako i na one koji ga trenutno imaju.

Me|utim, Zdravkovi} je jednostavno uporedio ekonomska kretawa od septembra 2008. do septembra pro{le godine i do{ao do podatka da je za to vreme broj zaposlenih smawen za 218.315, ali da se do kraja 2010. on pove}ao na 250.000. Dakle, do cifre o 250.000 otkaza do{ao je prostom ra~unicom koju nije mogla osporiti ni zvani~na statistika kojoj su, ina~e, nadle`ni kada im ide u prilog skloni i koju ~esto upotrebqavaju da bi nas ubedili u to da zapravo `ivimo boqe nego {to `ivimo i da su nam primawa ve}a nego {to realno jesu.

Nasuprot ovim podacima, dr`avni zvani~nici iznosili su optimisti~ke ocene da su uspeli, zahvaquju}i novcu koji je izdvajan iz buxeta Srbije, da ubla`e nezaposlenost i uposle i do 50.000 radnika. No, nisu negirali da je nezaposlenost porasla, ali su je svi zajedno ocenili „podno{qivom” i stalno pomiwali susedne dr`ave, gde je mnogo vi{e radnika ostalo bez posla.

Me|utim, podaci koji su predstavnici Me|unarodnog monetarnog fonda pre dva dana saop{tili na{im sindikatima o 400.000 radnika koji su od po~etka krize u Srbiji ostali bez posla „potu-

Po na ma je ne za po sle nost opa la Dok MMF pomiwe brojku od 400.000 radnika koji su ostali bez posla, zvani~na statistika saop{tava gra|anima Srbije da smo pro{le godine ~ak imali mawe nezaposlenih nego 2009! Naime, u biltenu NSZ-a zabele`eno je da je u Srbiji septembra 2008. godine, kada je po~ela kriza, bilo 790.319 nezaposlenih, istog meseca 2009. godine na posao je ~ekalo 816.057, a pro{le 809.595 qudi. Dakle, ~ak tvrde da je pro{le godine bilo 6.462 mawe nezaposlenih. Kako onda MMF do|e do 400.000 otkaza? kli” su i najve}e pesimiste. Jer, malo ko je verovao dr`avnim slu`benicima da smo dobro pro{li, a dosta je bilo i onih koji nisu poverovali ni u onu brojku od 250.000. Podatak o 400.000 otkaza {okirao je i same sindikalne lidere jer tolika nije bila ni wihova ra~unica. Naime, oni ve} du`e upozoravaju na to da je sve vi{e otkaza, ali nikada nisu pomenuli brojku od 400.000 otpu{tenih.

NO VAC OD PO SKU PQE WA STRU JE USME RI TI U IN VE STI CI JE

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ran ka Sa vi} priznaje da je zate~ena podatkom od 400.000 izgubqenih radnih mesta, isti~u}i da wihovo prebrojavawe nikada nije stizalo do cifre ve}e od 280.000.

– Rekli su nam da je izgubqeno 400.000 radnih mesta i da je taj podatak apsolutno ta~an, {to nam govori da na{a vlada to zna, ali

5

nije htela da iznese u javnost – obja{wava Ranka Savi}.

Ministar rada i socijalne politike Srbije Ra sim Qa ji} ju~e je kazao da je od po~etka krize u Srbiji, po procenama koje im je saop{tio MMF, bez posla ostalo oko 400.000 qudi, od ~ega 200.000 koji su radili „na crno”.

Nakon ovoga ostaje samo da se zapitamo kako je mogu}e da MMF boqe od nas zna koliko je qudi ostalo „na ulici”. Jer niko, pa bila to i Vlada, nema pravo da se igra i zavarava gra|ane i da ih ube|uje da ne vide i ne ~uju dobro.

Naime, zvani~na statistika, odnosno podaci Republi~kog zavoda za statistiku, koji se uzimaju kao jedino relevantni i mera su i kapa za sve, „priznaju” da je u prvoj godini krize bez posla ostalo 100.000 radnika, a da je pro{la godina bila boqa pa je bilo i ne{to mawe otkaza. ^ak i da je pro{la godina bila ista kao i 2009, zna~ilo bi to da je 200.000 qudi ostalo bez posla, a to je upola mawe od brojke koju sada iznosi MMF. Kada se sve sabere, razloga za brigu i posla da se pod hitno ne{to u~ini da bi se otvarala nova radna mesta ima na pretek jer vi{e se izbori ne}e dobijati na obe}awima o otvarawu radnih mesta ve} na konkretnim poslovima.

Naime, naslu{ali su se na{i gra|ani na pro{lim izborima da }e za vreme mandata ove vlade – a on isti~e za godinu dana – biti otvoreno ~ak pola miliona radnih mesta. Umesto toga, barem tako tvrdi MMF, stiglo je 400.000 otkaza i isto toliko nevoqnika koji su se pridru`ili armiji nezaposlenih koji godinama ~ekaju da srpskoj ekonomiji krena naboqe.

Q. Ma le {e vi}

Potro{eno 140 miliona evra Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju januara iznosile 9,86 milijardi evra, {to je 140,5 miliona mawe u odnosu na kraj prethodne godine usled, pre svega, me|uvalutnih promena, dok je dinar u januaru nominalno oja~ao prema evru 0,9 posto, saop{tila je ju~e centralna banka.

Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i novac povu~en od Me|unarodnog monetarnog fonda, iznosile su na kraju januara 4,92 milijarde evra. Takav nivo deviznih rezervi obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase (M-1) od 458 posto i istovremeno pokriva vi{e od sedam meseci uvoza robe i usluga.

Uz devizne rezerve banaka, koje su posledweg dana januara iznosile oko 1,27 milijardu evra, ukupne devizne rezerve zemqe su iznosile 11,13 milijardi evra. Tokom januara ostvareni su prilivi u devizne rezerve NBS-a po osnovu izdvajawa obavezne devizne rezerve banaka u neto iznosu od 26,8 miliona evra i po kreditima od Evropske investicione banke od 14,2 miliona evra. Iz deviznih rezervi NBS-a tokom januara ispla}eno je 42,1 miliona evra po osnovu ukupnih deviznih obaveza prema inostranstvu.

NBS je u toku januara samo jedanput intervenisao na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, i to kupovinom pet miliona evra u ciqu ubla`avawa prekomerne dnevne oscilacije kursa.

STI GLO SE DAM BES PLAT NIH KO MA DA IZ AK CI O NAR SKOG FON DA

Legle akcije kojima Dve decenije, a nijedna elektrana se ne mo`e trgovati – Novac od pove}awa cene elektri~ne energije treba usmeriti iskqu~ivo u investicije, s obzirom na to da vi{e od 20 godina nije izgra|ena nijedna elektrana, a potro{wa struje se pove}ava iz godine u godinu – izjavio ekonomista Qu bo mir Ma xar.

On je napomenuo da postoje granice do kojih se proizvodwa

Pre ni skom ce nom stru je dr `a va zlo u po tre bqa va EPS kao in stru ment u vo |e wu de la so ci jal ne po li ti ke struje u postrojewima Elektroprivrede Srbije mo`e pove}avati i do kojih }e sistem mo}i da izdr`i optere}ewe.

– Problem je preniska cena elektri~ne energije u Srbiji, koja je ni`a od tr`i{ne i ispod je tro{kova proizvodwe – oce-

nio je Maxar. – Investicije u energetiku su za svaku zemqu na samom vrhu zadataka, a u Srbiji u svim sektorima nedostaje ulagawa, {to }e se pokazati kao direktno ogre{ewe prema budu}im generacijama.

Preniskom cenom struje dr`ava zloupotrebqava EPS kao instrument u vo|ewu dela socijalne politike, ocenio je on, i dodao da se gra|anima koji su socijalno i ekonomski ugro`eni

poku{ava pomo}i na neracionalan na~in. Maxar je istakao da dr`ava jeftinom elektri~nom energijom ne ispuwava ciq po{to istovremeno poma`e onima koji ne mogu da plate struju, ali i omogu}ava da jeftin energent koriste svi.

On je naglasio da }e socijalna komponenta u ceni elektri~ne energije mo}i da bude ostvarena samo ako je usmerena ka onima koji su siroma{ni.

Izvoz u Rusiju sve ve}i KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,7110

103,7870

106,1740

101,4000

Australija

dolar

1

75,2136

76,7486

78,5138

74,9834

Kanada

dolar

1

76,1141

77,6675

79,4539

75,8811

Danska

kruna

1

13,6399

13,9183

14,2384

13,5982

Norve{ka

kruna

1

13,0654

13,3320

13,6386

13,0254

[vedska

kruna

1

11,6487

11,8864

12,1598

11,6130

[vajcarska

franak

1

78,1493

79,7442

81,5783

77,9101

V. Britanija

funta

1

120,6830

123,1460

125,9780

120,3130

SAD

dolar

1

74,9200

76,4490

78,2073

74,6907

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 2. 2011. godine

Privreda Srbije ostvarila je 2010. na ruskom tr`i{tu najboqi izvozni rezultat u posledwih 15 godina, odnosno od prelaska s kliringa na dolarski na~in pla}awa.

Pokrivenost uvoza izvozom u robnoj razmeni s Rusijom, koja se u posledwoj deceniji kretala od 12 do 14 odsto, u 2010. je dostigla 25 odsto, navodi se u saop{tewu Privredne komore Srbije.

U 2010. robna razmena Srbije i Rusije dostigla je 2,7 milijarde dolara i ve}a je 16 posto nego u 2009. Rusija je {esti partner Srbije kad je re~ o izvozu.

Ak ci o nar ski fond je na vlasni~ke ra~une gra|ana prebacio po sedam akcija, ukupne vredno sti 3.850 di nara, ali oni tim akcijama jo{ ne mogu da trguju, potvr|eno je Tanjugu u Agenciji za privatizaciju.

Da bi se tim akcijama (od kojih svaka pojedina~no vredi 550 dinara) trgovalo na Berzi, potrebno je, kako je obja{weno, da Akcionarski fond koji je osnovan kao zatvoreno akcionarsko dru{tvo pre|e u otvo re no ak ci o nar sko dru {tvo.

– U postupku je pretvarawe Akcionarskog fonda iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko dru{tvo. Zatim sledi procedura ukqu~ivawa tih akcija na Berzu, {to podrazumeva odre|eni vremenski rok da se sprovedu sve pripremne radwe – objasnio je direktor sektora komunikacija u Agenciji za privatizaciju Du {an Be la no vi}.

Akcionarski fond je koncipiran kao zatvoreno akcionarsko dru{tvo i kao imovinu ima port feq ak ci ja fir mi koje su ve} privatizovane, kao {to su DIV iz Vrawa, DIN iz Ni {a, „Fri kom”, pu tar ska preduze}a, a u toj aktivi su i akcije koje su prenete iz Akcijskog fonda.

Da se ne bi dogodilo da neko od gra|ana dobije ’boqe’ a neko ’lo{ije’ akcije preduze}a ~ije su akcije u Akcionarskom fondu, utvr|eno je da svako ko na to ima pravo dobije podjednaku vrednost (malo od dobrih i skupqih, malo od lo{ijih i mawe vrednih akcija) – izra`enoj u sedam akcija nominalne vrednosti od 550 dinara.

Treba podsetiti na to da su gra|anima akcije dodeqivane

Pro ve ri ti u Po {ti Da bi zaista bili sigurni {ta sve imaju na ra~unu, gra|ani to mogu proveriti na {alterima Po{te, gde tako|e mogu dati nalog za prodaju svojih akcija, osim za prodaju akcija iz Akcionarskog fonda, koje su im deponovane ali im jo{ nisu na raspologawu za prodaju. postepeno i oni na svom vlasni~kom ra~unu u Centralnom registru raspola`u i s po pet akcija Naftne industrije Srbije. Te akcije gra|ani mogu prodati po zagarantovanoj ceni od 4,8 evra po akciji. Dobili su i po jednu akciju aerodroma „Nikola Tesla”, nominalne vrednosti 600 dinara, i sedam akcija iz Akcionarskog fon da ukup ne no mi nal ne vred no sti 3.850 di na ra. Od ovih iznosa jedino im je zagaran to van iz nos za ak ci je NIS-a, dok drugi iznosi nisu

i zavise od ponude i potra`we na berzi. „Najsve`iji” primer varirawa cene na berzi su akcije Aerodroma, koje su 7. februara vredele 700 dinara, da bi na ju ~e ra {wem tr go va wu jed na akcija vredela svega 444 dinara. Ovome treba dodati i nov~ani iznos od 1.700 dinara po osnovu ranije prodatih besplatnih akcija, koji su gra|ani dobili 6. januara pro{le godine na svoje teku}e ra~une ili druge ra~une koje su prijavili u Po{ti.

E. Dn.

6

dru[tvo

petak18.februar2011.

NA RED NOG ME SE CA NO VI ZA KON O SO CI JAL NOJ ZA [TI TI

Dr `av na po mo} si ro ti wi Ministarstvo rada i socijalne politike dobilo je podr{ku od Me|unarodnog monetarnog fonda u novinama u vezi s pripremom i usvajawem novog zakona o socijalnoj za{titi i paketu urgentnih mera za pomo} ugro`enim kategorijama stanovni{tva u 70 najnerazvijenijih op{tina u Srbiji.

Od poslanika Skup{tine Srbije o~ekuje se da na prvom redovnom zasedawu usvoje novi zakon o socijalnoj za{titi da bi nov~anu pomo} primio {to ve}i broj socijalno ugro`enih, ali i da bi se stvorile zakonske mogu}nosti za ve}a socijalna primawa. Naime, primena novog zakona done}e vi{e korisnika nov~ane pomo}i. Pro-

no stawe. Naime, u sklopu podr{ke najsiroma{nijim gra|anima koji su radno sposobni a nemaju posao niti do wega mogu do}i, prvi put }e biti uvedena mogu}nost da se u saradwi centra za socijalni rad i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe urade in di vi dual ni plano vi radne aktivacije da bi se usklonile prepreke za wihovo zapo{qavawe. Predlo`eni akt uvodi i nove grupe korisnika koji su na{oj praksi socijalne za{tite do sada bili nedovoqno prepoznati, kao {to su `rtve nasiqa u porodici, zlostavqawa, zanemarivawa i samozanemarivawa, trgovine qudima, kao i deca i mlade osobe bez pratwe...

^e tiri sto hi qa da glad ne de ce Pro{le godine bilo je ukupno 765.000 korisnika razli~itih socijalnih davawa, {to je 15 posto vi{e nego 2009. Me|u wima, najvi{e je bilo korisnika de~jeg dodatka, oko 395.000, {to je u odnosu na 2009. godinu oko pet posto vi{e, dok je broj gra|ana koji ostvaruju pravo na tu|u negu i pomo} u odnosu na 2009. uve}an 4,3 posto. Drugim re~ima, oko 400.000 dece u Srbiji je gladno i siroma{no jer, da bi ostvarili pravo na de~ji dodatak moraju doneti potvrdu da roditeqi nemaju primawa ni za jedan obrok dnevno! cewuje se da }e broj onih kojima }e dr`ava nov~ano pomo}i da pre`ive ova te{ka ekonomska vremena porasti i do 60 posto u odnosu na sada{wi. Osim toga, predvi|eni su i ve}i iznosi socijalne pomo}i jer }e se na druga~iji na~in valorizovati ~lano vi materi jal no ugro `enih doma}instava.

Dakako, da bi se sve ono {to novi zakon donosi moglo i ostvariti, potrebne su dodatne pare iz buxeta Srbije. U Ministarstvu rada i socijalne politike tvrde da je dodatni novac u velikoj meri obezbe|en buxetom za ovu godinu, ali da ipak ne mogu sve novine koje zakon o socijalnoj za{titi donosi bi-

dnevnik

@I TE QI BO GA RA [A KOD SEN TE OGOR ^E NI

Taj ku ni bi u {ko lu kad im lo {e kre ne Najava sen}anskog AD „Poqoprivreda”, u ve}inskom vlasni{tvu kontroverznog biznismena Mi le ta Jer ko vi }a iz Ba~ke Topole, da }e |acima i mali{anima iz zabavi{ta u malenom selu Bogara{ kod Sente od ju~e uskratiti kori{}ewe objekta u kojem poha|aju nastavu, uzbunila je wihove roditeqe i ostale me{tane jo{ od ranog jutra.

Okupili su se ispred {kole, uprkos ledenoj ki{i, ~ekaju}i naredni potez iz AD „Poqoprivreda”, na ~ije je ime kao vlasni{tvo ukwi`en objekat s u~ionicama, koje u ~etiri ni`a razreda osnovne {kole i vrti}u poha|a ukupno 40 devoj~ica i de~aka.

Me{tani su ogor~eni tim vi{e jer su zdawe {kole gradili pre ~etiri decenije, najvi{e novcem iz samodoprinosa. Verovatno je svoj doprinos, kako je to bilo u doba socijalizma, dalo i nekada{we poqoprivredno preduze}e kojeg se u tranziciji domogao ve} pomenuti gazda. Do prekju~e niko nije ni slutiti mogao da bi „Poqoprivreda” mogla zatra`iti da se deca isele iz u~ionica, a povrh toga, Jerkovi} i ~elnici firme najavili su da }e u posed vratiti i deo zgrade u kojoj su kancelarije mesne zajednice i Po{ta.

– Ako je i od tajkuna, previ{e je! Tajkuni, kada im lo{e krene ili im nije sve potaman kako su zamislili, izgleda da nemaju ni obraza, ni morala, nego bi iz osvete da se domognu na {e {ko le. Mo `da im prevaspitawe i treba, ali neka onda potra`e neku drugu ustanovu – ka`e ogor~eni me{tanin koji nije `eleo da mu se pomene ime.

Uz ne mi re ni ro di te qi i me {ta ni ju ~e pred {ko lom u Bo ga ra {u

Iz AD „Poqoprivreda” su se odlu~ili da zaprete iseqewem {kole i najva`nijih lokalnih institucija zbog toga {to je zakazana licitacija za davawe u zakup dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta, {to oni ocewuju nezakonitim, tvrde}i da im oranice pripadaju u arendu po pravu prvenstva na osnovu broja grla stoke. Me{tani su se zbog zapre}enih mera „Poqoprivrede” i ve}inskog vlasnika uzbunili, deca i nisu svesna {ta se u vezi s u~ionicama zbiva i da }e mo`da morati u {kolu u Torwo{, udaqen 12 kilometara, {to bi za wih predstavqalo veliki problem. Kao prvu meru, ukoliko iz „Poqoprivrede” ostvare {to su naumili, predvideli su da |aci nastavu poha|aju u sali u delu zgrade uz kancelarije mesne zajednice i Po{tu, a koji pripada MZ. – ^ekali smo s roditeqima od jutros od pola sedam da li }emo mo}i u}i u {kolu, ali ni{ta se

za sada nije desilo – ka`e pomo}nik direktora sen}anske Osnovne kole „Stevan Sremac” u Torwo{u, koja ima istureno odeqewe u Bogara{u, Ati la Per pa u er. – Nastava se odvija po predvi|enom rasporedu, normalno, ali ne znamo {ta }e se daqe de{avati.

Da je postupak iz „Poqoprivrede” uznemirio me{tane, ne skriva ni predsednik MZ Bogara{ \er| Ago, a predsednica sen}anske op{tine Ani ko [ir ko va tako|e je u i{~ekivawu.

Ona poja{wava da je u sredu, posle odlo`ene licitacije zakazane ponovo za danas, napismeno dobila dopis iz AD „Poqoprivreda” s potpisima predsednika Upravnog odbora, direktora i ve}inskog vlasnika Jerkovi}a, kojim je obave{tavaju da }e u ~etvrtak, 17. februara, spre~iti |ake i mali{ane da u|u u zgradu {kole i vrti}a, a da }e od 20. februara spre~iti kori{}ewe prostorija mesne zajednice i Po{te.

– Treba znati da su ove zgrade pri li kom pri va ti za ci je u{le u pri va ti za ci o nu ma su tako da formalnopravno jesu ukwi`ene u korist AD „Poqoprivreda”. Ali, treba znati da su {kola i zabavi{te ovde decenijama nesmetano funkcionisali, tako|e i mesna zajednica i Po{ta. Oni su i napisali da je do svega do{lo zbog konflikta koji je nastao zbog licitacije poqoprivrednog zemqi{ta. U pola osam deca su u{la u {kolu, za sada nema problema, mada smo imali najavu da u pola devet mo`emo o~ekivati qude iz „Poqoprivrede” da ihisteraju, ali se nadam da }e sve ostati mirno. Pismeno smo o pret wa ma za ise qe we oba ve sti li po kra jin skog se kretara za obrzaovawe dr Zol ta n a Je g e { a i pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne dr Bo j a n a Paj ti }a.

Prilikom gradwe objekata, na koje sada AD „Poqoprivreda” i kontroverzni biznismen Jerkovi} pola`u pravo, nije se vodilo ra~una o tome da se srede imovinskopravni odnosi, to je zanemareno i 2006. godine kada je dokumentacija preduze}a sre|ivana za privatizaciju, pa su sada{wi vlasnici do{li u priliku da posegnu za ucenom.

Da apsurd bude ve}i, biznismena Jerkovi}a, kao za{ti}enog svedoka u slu~aju „[ari}„ dano no} no ~u va ju pri pad ni ci MUP-a Srbije, a zbog poteza koji su najavili iz „Poqoprivrede”, overenog i Jerkovi}evim potpisom, zbog eventualnih nemilih doga|aja, ju~e su u Bogara{u bile su prisutne i poja~ane policijske snage.

M. Mi tro vi}

DR ATI LA ^EN GE RI U ^O KI

Am bu lan ta do bi la kom bi za pre voz bo le sni ka Kako je navedeno u obrazlo`ewu zakona, koji je ve} u skup{tinskoj proceduri, jedna od bitnih novina je pojam osnovice u nominalnom iznosu, koja }e omogu}iti da se u zavisnosti od starosne strukture i sastava, za svako doma}instvo, mno`ewem odgovaraju}im koeficijentima, dobiju nivoi iznosa socijalne pomo}i. Primenom te nove osnovice, nov~ana socijalna pomo} za pojedince ili ~lanove doma}instava koji su nesposobni za rad bi}e uve}ana 20 posto.

Novi zakon done}e, osim ve}ih nov~anih iznosa i vi{e korisnika, i bla`e kriterijume za korisnike socijalne pomo}i, pa }e tako oni koji je ve} imaju mo}i da je zadr`e, ali }e pri tom dobiti i {ansu da dodatno poprave svoje te{ko materijal-

ti primewene ove godine, te da je realnije da }e od naredne svi gra|ani koji ostvare pravo na socijalnu pomo} do we zaista i do}i.

Nedavno je resorni ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji}, koji mnogo o~ekuje od novog zakona za koji veruje da }e biti usvojen narednog meseca, objasnio da dr`ava ima potencijala da obezbedi da ne bude gladnih jer bi za wu bio veliki poraz ako taj minimum sigurnosti ne obezbedi.

– Mnogo je u~iweno, trudili smo se da novac ode u prave ruke, ali mnogo je i starih procedura i zakona koji nas onemogu}avaju da pomo} stigne do qudi.

Novim zakonom }emo poku{ati i da ispravimo nepravde te vrste – istakao je Qaji}.

Q. Ma le {e vi}

Pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Ati la ^en ge ri boravio je ju~e u ^oki, gde je direktorki Doma zdravqa „^oka„ dr Ibo ji Le vai-Se ne{ uru~io kqu~eve specijalnog kombi-vozila za prevoz bolesnika, vrednog tri miliona dinara, uz koje je isporu~ena i oprema, a sa ~elnicima ~okanske op{tine i Doma zdravqa razgovarao o preduzimawu aktivnosti za unapre|ewe zdravstvene za{tite. ^engeri je rekao da je povod posete uru~ewe vozila za kojim se ukazala potreba pre ne{to vi{e od godinu i po, podsetiv{i na to da je u posledwih pet godina Pokrajinski sekretarijat na ~ijem je ~elu u opremawe Doma zdravqa „^oka„ ulo`io 26 miliona dinara.

On je dodao da je sa ~okanskom op{tinom u ovoj godini planirano partnersko ulagawe oko 5,5 miliona dinara u rekonstrukciju i opremawe ambulante u Ostoji}evu.

– Po zakonu, lokalna samouprava je du`na da ula`e u domo-

„Bo lo wa” i li cen ce in `e we ra u Sr bi ji Konstruktivan razgovor i definisawe predloga za daqe aktivnosti na uskla|ivawu znawa koja se sti~u tokom univerzitetskog {kolovawa in`ewera i realnih potreba struke u praksi o~ekuju se od dana{weg seminara „Bolowski proces i licence in`ewera u Srbiji”, koji }e se odr`ati na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, u organizaciji ovog fakulteta i Tima stru~waka za reformu visokog obrazovawa HERE (Hig her Edu ca tion Re form Ex perts). HERE

tim, koji je, na inicijativu Evropske komisije, imenovalo Ministarstvo prosvete, prati sprovo|ewe reforme visokog obrazovawa u Srbiji, promovi{e bolowske i lisabonske ciqeve i kroz svoje aktivnosti i saradwu s visoko{kolskim institucijama ubrzava implementaciju reforme. Na dana{wem seminaru predavawa }e, pored ostalih, odr`ati i predsednica HERE tima prof. dr Ve ra Don dur i predsednik In`ewerske komore Srbije prof. dr Dra go slav [u ma -

rac, a razgovara}e se o kompetencijama in`ewera, kako sti~u znawa kroz obrazovni proces, koja su to specifi~na znawa potrebna za uspe{an rad u praksi i na koji na~in se studijski programi mogu uskladiti sa zahtevima tr`i{ta rada u in`ewerskim profesijama.

Najva`niji ciq ovog skupa je da se uspostave boqe veze izme|u kompetencija koje sti~u studenti in`ewerskih disciplina i potreba profesije u praksi.

V. ^.

ve zdravqa ~iji je osniva~, me|utim, u op{tinama gde za to nema novca, Pokrajinski sekretarijat je spreman da pomogne u okviru svojih mogu}nosti. Razgovarali smo o zbriwavawu bubre`nih bolesnika s ovog podru~ja kada se pove}aju kapaciteti Odeqewa za dijalizu u Senti koje je otvoreno krajem pro{le godine, kao i odre|enih specijalisti~kih usluga zbog kojih vi{e ne bi trebalo putovati za Novi Sad, nego }e se one pru`ati u bolnicama u Kikindi i Subotici, ~ime }emo u{tedeti zdravstveni dinar, a i pacijentima }e se pru`iti ve}i komfor – rekao je ^engeri.

Direktorka Doma zdravqa dr Iboja Levai-Sene{ i predsednik ~okanske op{tine dr Pre drag Mi ji} ukazali su na to da ve} godinama ima problema s prevozom bubre`nih bolesnika na dijalizu u zdravstvene centre jer su kori{}ena sanitetska vozila koja su neophodna za opslu`ivawe potre-

ba pacijenata u svakodnevnom radu Doma zdravqa.

Miji} je dodao da su pokrenuti razgovori domova zdravqa i lokalnih samouprava ~okanske i novokne`eva~ke op{tine da se, po{to ove dve susedne op{tine samostalno nemaju dovoqan broj stanovnika po kriterijumima za us-

postavqawe Slu`be hitne medicinske pomo}i, ova potreba obezbedi zajedni~kim snagama. Po Miji}wevim re~ima, zajedni~ki se za rad ove neophodne slu`be mo`e obezbediti dovoqan broj vozila i stru~nih medicinskih kadrova, pa }e se na taj na~in podi}i nivo zdravstvenih usluga.

M. Mr.

PRE GO VO RI VLA DE I SIN DI KA TA PRO SVE TE

Ka ko na dok na di ti iz gu bqe no? [trajk u {kolama u{ao je u ~etvrtu nedequ, a nova runda razgovora tri reprezentativna sindikata s predstavnicima Vlade nastavqa se danas. ^elnici sindikata ponovo treba da se sastanu s ministrom prosvete @ar kom Ob ra do vi }em i ministarkom finansija Di a nom Dra gu ti no vi}, po{to su razgovori o pove}awu zarada odr`ani u ponedeqak bili neuspe{ni.

Tri sindikata, nezadovoqna ranijim protokolom, tra`ila su pove}awe zarada kroz korekciju koeficijenata od majske i oktobarske plate za po pet posto, uskla|ivawe zarada s indeksom potro{a~kih cena, izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i izmenu Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne i sredwe {kole i domove u~enika. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost” i Sindikat radnika u prosveti Srbije tra`e pove}awe zarada zaposlenima u prosveti od oko 20 posto do kraja godine.

^etvrti, Sindikat obrazovawa Srbije, prihvatio je protokol s Vladom od 4. februara, kojim }e prosvetni radnici do kraja godine dobiti pove}awe zarada od najmawe 13,5 posto pod uslovom da priliv para u buxet bude u skladu s planom. Protest u {kolama po~eo je 24. januara, a potom je radikalizovan 28. januara, kada je odre|eni broj {kola potpuno obustavio rad. Obustava rada trajala je 11 radnih dana i izgubqeni ~asovi moraju se nadoknaditi, po planu direkora {kola, koji bi danas trebalo da budu dostavqeni, a potom odobreni u Ministarstvu prosvete.

Ministarstvo prosvete saop{tilo je da nijedna {kola u Srbiji nije u potpunoj obustavi rada, ali da je u izvesnom broju ustanova nastava i daqe skra}ena. ^asovi u trajawu od 45 minuta realizuju se u 57,7 odsto, ili u 1.039 {kola, dok je u zakonskom {trajku 755, odnosno 42 odsto {kola, navedeno je u saop{tewu Ministarstva.

Hu ma ni tar na mod na re vi ja Hu ma ni tar na mod na re vi ja “Za de voj ku ko ja vo li `i vot” odr `a }e se ve ~e ras u 22 sa ta u Klu bu “Pent ha us” u zgra di Wu Nor ka na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 2. U or ga ni za ci ji mod ne agen ci je “Bi znis mo del” ova re vi ja hu ma ni ta nr nog ka rak te ra po mo }i }e Dar ji Ko sti} ko ja je te {ko obo le la od hro ni~ ne bu bre `ne in fek ci je. Do sa da sku pqe na po mo} ni je do voq na da bi Dar ja oti {la

SUTRA NASTAVAK AKCIJA „OTVORENA VRATA DOMA ZDRAVQA”

Bes plat ni pre gle di u Ka }u

u Ru si ju na tran spla ta ci ju. Svi ko ji `e le da po dr `e Dar ji nu bor bu za `i vot nov ~a nu po mo} mo gu upla ti ti na ra ~un: 160-5510200024164-40 (iz bi lo ko je ban ke). Za upla tu prav nih li ca ra ~un je 160-1-73 sa po zi vom na broj: 5510200024164, uz na zna ku za pri ma o ca: Dar ja Ko sti}, Fu to {ki put 38, No vi Sad. A. L.

Kam pa wa”Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” na sta vqa se u su bo tu, ka da }e se pe de se ta ak ci ja, na po ziv Me sne za jed ni ce Ka}, odr `a ti u Sve to sav skom do mu u po me nu tom me stu.

Tog da na gra |a ni }e mo }i od 9 do 13 sa ti bes plat no da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak,

Novosadska petak18.februar2011.

ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i kon sul tu ju se sa ti mo vi ma le kar-se stra.

Dom zdra vqa «No vi Sad», u sa rad wi sa Grad skom upra vom za zdrav stvo, Za vo dom za hit nu me di cin sku po mo}, In sti tu tom za jav no zdra vqe Voj v o d i n e i In s ti t u t om za

kar di o va sku lar ne bo le sti u Srem skoj Ka me ni ci na sta vqa kam pa wu «Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa». No vac za ovu ak ci ju bes plat nih pre gle da omo gu }io je Grad. Ak ci ja se spro vo di ra di in for mi sa wa i edu ka ci je sta nov ni {tva o zna ~a ju pre ven ci je kar di o va sku lar nih obo qe wa.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kroz ~equsti do para e ka da su su gra |a ni ka da N ugle da ju ~o por pa sa lu ta li ca pre la zi li na dru gu stra -

nu uli ce ka ko ih raz u zda na gru pa ne bi po vi ja la i, ne daj Bo `e uje la. Ako bi se to, pak, de si lo sle dio je od la zak do dok to ra, in jek ci ja te ta nu sa i stro gi oprez pri bu du }oj {et wi gra dom. No vo sa |a ni se i da nas sli~ no po na {a ju, ali ovo ga pu ta zna ju za ja dac, pa ako ih ne ki pas ko jim slu ~a jem uje de le po pre sa vi ju ta bak i tu `e “^i sto }u”.

Svi ta kvi slu ~a je vi pre su |e ni su u ko rist gra |a na, {to zna ~i da na ra nu le `e me lem ko ji se zo ve lo va. Ka ko je na{

na rod ne ve ro vat no ma {to vit, i ka ko bes pa ri ca pri ti ska na sve stra ne, kru `e pri ~e da su se po je din ci do se ti li ka ko da do |u do la ke za ra de, pa ta ko uje de svo jih ku} nih qu bi ma ca pred sta vqa ju kao po vre de lu ta li ca i ta ko be ru no vac. Ako je ovo isti na, zna ~i da su ne ki sprem ni na ra zno ra zne vra to lo mi je, ka ko bi se do mo gli pa ra. Uko li ko ih je na ova kav po tez na te ra la bes pa ri ca on da je ce lo dru {tvo u de be lom pro ble mu, a ako ova ko ne {to ra de zbog “do dat ne za ra de” on da su zre li za po se tu ~i ka ma u be lim man ti li ma.

B. Mar ko vi} Ko me mo ra tiv ni skup u Z maj Jo vi noj uli ci

„No vi Sad 1944–1969” Kwi ga “No vi Sad 1944-1969” auto ra Vla di mi ra Vr go vi }a bi }e pred sta vqe na u pe tak u 12 ~a so va u ga le ri ji Pro me tej, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Kwi ga go vo ri o isto ri ji gra da u pr vih 25 go di na po sle oslo bo |e wa

1944. go di ne. U~e sni ci ove ma ni fe sta ci je bi }e Jo van De ja no vi}, Bo ri slav No va ko vi}, Du {ko Bog da no vi}, Bo go mir Mi ja to vi}, Zo ran Ko lun xi ja i autor.

S. R.

„Sa zvu~ ja du ha” Kwi ga “Sa zvu~ ja du ha” auto ra Mi len ka Mi lo {e vi }a bi }e pred sta vqe na da nas u 18 ~a so va u ga le ri ji Pro me tej, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Po red auto ra o kwi zi }e go vo ri ti i pro fe so ri Sa muel Bol doc ki, Div na Bje li} i Mi lan Bo ki}.

S. R.

V remeploV

@i go sa ni zbog kra ve To kom 18. ve ka u Austrij skom car stvu se pri me wi vao sred we ve kov ni obi ~aj da se u~i ni o ci ma lak {ih kri vi~ nih de la uti sne `ig na ~e lo ili obraz. Ta ko su Mi haj lo La zi} iz Ba je i Ma ti ja Nin ko vi} iz No vog Sa da “pe ~a ti ra ni”, jer su pro da li tu |u kra vu ko ju ni su ukra li, ve}

na {li ka ko slo bod no lu ta na po qu. Na me sni~ ko ve }e za Ugar sku je 17. fe bru a ra 1763. za bra ni lo ova kav na ~in ka `wa va wa, uz obra zlo `e we da vid no obe le `e ni ~o vek te {ko na la zi po sao, pa je ta ko pri nu |en da ~i ni i te `e zlo ~i ne.

N. C.

POMENI POVODOM TROGODI[WICE STRADAWA OSMORO MLADIH U KAFI]U „LAUNY”

Tra ge di ja ure za na u se }a we gra da Tro go di {wi ca tra gi~ nog po `a ra u ka fi }u “La unx”, u ko jem je `i vot iz gu bi lo osmo ro mla dih qu di, obe le `e na je ju ~e is pred spo men plo ~e u Zmaj Jo vi noj uli ci i kod spo me ni ka u kru gu Uni ver zi te ta. U po `a ru su `i vot iz gu bi li Mir ja na (23) i Mi lo{ Pe ki} (19), Mi le na Ko lun xi} (23), Bran ka Sa ko vi} (23), Bo ris Bje ki} (23), Du {i ca Ku la{ (23), Ma ri ja Ga vran ~i} (23) i Vla dan Dra go vi} (27). Alek san dar An ti} i Ma ja Mi li {ki} bi li su te {ko po vre |e ni.

Ven ce i sve }e po lo `i le su po ro di ce i pri ja te qi na stra da lih, a u ime No vog Sa da za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di} i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}.

Pre ma Jo va no vi }e vim re ~i ma, grad ske vla sti su na kon tra ge di je po ja ~a le kon tro le pro tiv po `ar ne za {ti te, ali je to ipak ne do voq no, jer Grad o tim stva ri ma jo{ uvek ne mo `e da od lu ~u je sa mo stal no.

Pod se }a mo da kob ne no }i va tro ga sci ni su mo gli da u|u u Zmaj Jo vi nu uli cu i iz gu bi li su dra go ce no vre me po {to hi dra u li~ na ram pa ni je mo gla da se spu sti na mi nus 12 ste pe ni.

Po lo `e ni ven ci u stu dent skom gra du

- Si stem pro tiv po `ar ne za {ti te mo ra da bu de u nad le `no sti Po kra ji ne, a ne da ne ko sa stra ne od lu ~u je ko li ko je Su bo ti ci, Zre wa ni nu ili No vom Sa du po treb no cre va i va tro ga sa ca. I po red to ga u

Fo to: A. Er ski

pro t iv p o ` ar n u za { ti t u je ulo `e no oko 20 mi li o na di na ra i znat no su po o {tre ne kon tro le - re kao je Jo va no vi}.

Od tra ge di je u “La un xu” do da nas vlast je uve la niz za bra na ka ko bi se {to vi {e za {ti -

ti la omla di na, kao {to je ogra ni ~en rad ka fi }a i za bra na pro da je al ko ho la u rad wa ma po sle 23 sa ta. Ipak, za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}, pod se tio je da to ni je do voq no da bi smo se svi ose }a li bez bed ni je.

- Ovaj do ga |aj obe le `a va mo sva ke go di ne ka ko bi smo oda li po {tu ovim mla dim qu di ma ko je je No vi Sad iz gu bio, ali i kao pod set nik da, po red Re pu bli ke i Gra da, sva ki po je di nac tre ba da do pri ne se bez bed no sti - re kao je Man di}.

Mi lo{ Ma le {ev, ko ji je za pa lio jam bo li ju ko jom su bi li ob lo `e ni zi do vi ka fi }a i ti me na m er n o iza z vao po ` ar, slu `i za tvor sku ka znu od 12, dok su vla sni ci ka fea Ta ma{ Ko lar i Sr |an Bo van slu `e po se dam go di na, jer ni su obez be d i l i ade k vat n u pro t iv p o `ar nu za {ti tu. Dvo go di {wu ka znu zbog po ma ga wa iz vr {i o cu od slu `io je Bo jan Ku la ~a nin.

Ka fi} “La unx“ je svo je vre me n o do b io do z vo l u za rad, iako je ce la we go va unu tra {wost bi la pre kri ve na la ko za pa qi vom jam bo li jom.

D. Baji} N. Stojanovi}

Ce tin ska uli ca bez vo de

Pe {a ~e we pre ko Ve li kih vr ho va

Sta nov ni ci Ce tin ske uli ce ne }e ima ti vo de da nas od 8 do 13 ~a so va. Raz log ne sta ku vo de su pla ni ra ni ra do vi na vo do vod noj mre `i, sa op {ta va ju iz „Vo do vo da“.

A. V.

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo “@e le zni ~ar” u ne de qu or ga ni zu je pe {a ~e we od Srem skih Kar lo va ca pre ko Do bri lov ca, Ve li kih vr ho va, Stra `i lo va do Srem skih Kar lo va ca. Sta za je du `i ne oko 15 ki lo me ta ra, a po la zak je u 7.18 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce vo zom za Srem ske Kar lov ce.

A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~a so va [um ska 11 i 12, Ma ~van ska, Ma ri je Bur sa} od 2 do 36, No vi grad ska, No vo sad ski put od 138 do 160, So po }an ska, Som bor ska od 167 do 195, od 9 do 12 ~a so va O[ „Pe te fi [an dor“, Al ber ta Ajn {taj na 5 i 7 i Mi ha la Ba bin ka 1, 4 i 8, od 10 do 11.30 ~a so va Mi la na Sa vi }a, Mi la na Sto ja no vi }a, Pe te fi [an do ra od 133b do 203 i od 150b do 200. Ko viq: od 9 do 13.30 ~a so va

Ulia 7. ju la od S. Pe {i }a do Voj vo |an ski bri ga da i Uli ca Voj vo |an skih bri ga da, od 9.15 do 12 ~a so va deo na se qa od Uli ce La le No vo sel ca do ma na sti ra. Fu tog: od8.30 do 12 ~a so va Ma je vi~ ka.

Srem ski Kar lov ci: od 10 do 12.30 ~a so va zgra da Ma gi stra ta. ^or ta nov ci: od 8 do 13 ~a sva po vre me no deo vi kend na se qa Ban stol. Bu di sa va: od 8 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa.

c m y

petak18.februar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

dnevnik

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

U VRTI]U „GULIVER” I DAQE PIJU FLA[IRANU VODU

„Le to tri de set de ve te”

Usko ro po tvr da o pro te ri va wu bak te ri je

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Le to tri de set de ve te” Ver ne ra Bir ma na.

Re~ iz da va ~a: Svet pred po no rom. Uz bu dqiv pri kaz jed ne sud bo no sne go di ne. Bi lo je vr lo to plo le to te go di ne ka da su qu di, ba rem na krat ko, `e le li da za bo ra ve sva ko dnev ne bri ge i spo -

re wa ve li ke po li ti ke. Kao i 1914, sa mo ne ko li ko sed mi ca ka sni je, ve} na je sen iz bi }e rat do ta da ne po zna te `e sti ne i ne vi |e nih stra ho ta.

Ver ner Bir man na uz bu dqiv na ~in opi su je taj tre nu tak evrop ske isto ri je, ta ko dra ma ti ~an i bre me nit po sle di ca ma – upra vo le to 1939. I ne ba vi se sa mo ula skom ne ma~ kih tru pa u Prag ili pak tom iz me |u Hi tle ra i Sta qi na. On pred na ma ras pro sti re `i vu pa no ra mu tih me se ci – pod se }a nas na pu to va we mla dog Xo na F. Ke ne di ja u Evro pu ra di is tra `i va wa gra |e za svoj dok tor ski rad, na let pi lo ta Fri ca Ven de la br zi nom od 755,1 km/h, {to po sta je no vi svet ski re kord, na {la ger La lea An der se na Li li Mar len, kao i na spa qi va we pet hi qa da sli ka „iz o pa ~e ne umet no sti“ u dvo ri {tu ko man de ber lin skih va tro ga sa ca. Bir man vr lo ume {no po ve zu je ve li ku po li ti ku i li~ ne sud bi ne – to je sa vr {e no na pi sa na isto rij ska re por ta `a i o~a ra va ju }a sli ka jed nog krat kog raz do bqa ko je }e se za vr {i ti ka ta stro fom.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Hro ni ka o No vom Sa du na po klon Iz da va~ ka ku }a „Por me tej“ u sa rad wi sa „Dnev ni kom“ u na red nih se dam ne de qa da ri va }e sva kog da na ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o- ca, ko ja se sva kog da na pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na na{ broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Oni ko ji se ja ve ove ne de qe pr vi na na ve de ni broj te le fo na, do bi }e bes p la t an pri m e r ak kwi g e „No vi Sad: hro ni ka 1944- 1969“ auto ra Vla di mi ra Vr go vi }a.

Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi ` a r i „Most- Pro m e t ej“, Uli ca Zmaj Jo vi na 19. Te le fon 452- 744.

Vr go vi }e va hro ni ka o No vom Sa d u po t vr | u j e ne m i n ov n ost po ja ve re tro spek ci je u `i vo tu sva kog ~o ve ka, ob u hva ta ju }i pe riod od 1944. do 1969. Ovu kwi gu ~i ni pre plet isto rij skih ~i we ni ca, pri ~a i do ga |a ja o i u No vom Sa du, u po me nu tom pe -

ri o du. Pi sa na je uz ko ri {}e we obim ne ras po lo `i ve li te ra tu re, neo bja vqe nih ru ko pi sa i no vin skih nat pi sa. Autor se ve o ma po tru dio da de taq no i `i vo pred sta vi vre me od 1944. do 1969. go di ne, da ju }i pre sek kroz sve aspek te `i vo ta No vog Sa da i we go vih sta nov ni ka, pa i ma lo {i re. Da je ~ak i ko men ta re na svet ska do ga |a wa {to ~i ni svet sku di men zi ju ovog de la. Vr go vi} opi su je pe riod oko 1965. go di ne... „21. ja nu a ra 1967. no vo o tvo re ni re sto ran „[a ran“ u uli ci Sve to za ra Mar ko vi }a pri ma pr ve go ste. Kra jem ja nu a ra ko pa ju se te me qi za stu bo ve na ko je }e bi ti po sta vqe ni re flek to ri na sta di o nu „Voj vo di ne“. Na @a le zni~ koj sta ni ci, po sle {est me se ci ra da, ke ra mi ~ar i sli kar Qu bu {a Pe tro vi} za vr {a va na mer mer nom zi du ke ra mi~ ku kom po zi ci ju sun ca“.

A. J.

U POVERENI[TVU ZA IZBEGLICE U KARLOVCIMA

Po pis no si la ca sta nar skog pra va U Po ve re ni {tvu za iz be gli ce u Srem skim Kar lov ci ma, u kan ce la ri ji broj 4 Ma gi stra ta, u to ku je evi den ci ja gra |a na ko ji su no si o ci sta nar skog pra va u Hr vat skoj. Obra zac ko ji je na slo vqen kao „Pre gled po lo `a ja i po tre ba biv {ih no si la ca sta nar skog pra va iz Hr vat ske ko ji bo ra ve u Sr bi ji” po pu wa va no si lac sta nar skog pra va, a ako to iz ne kih raz lo ga ni je mo gu }e, mo `e to da u~i ni ~lan we go vog do ma }in stva sva kog rad nog da na od 8 do 13 sa ti.

An k e t u spro v o d i Me | u n a rod na or ga ni za ci ja za mi gra ci je u sa rad wi s ne vla di nom or ga ni za ci jom „Ko mi tet za po mo} i za {ti tu”. Pr vi put ova kva evi den ci ja spro ve de na je pre 10 go di na. Sa da je u to ku a`u ri ra we ta da {wih po da ta ka i evi den ti ra we onih ko ji to ni su u~i ni li pre 10 go di na bez ob zi ra da li ima ju iz be gli~ ki sta tus ili ne.

Evi den ti ra we ne zna ~i po kre ta we bi lo ka kvog prav nog po stup ka ni ti pred sta vqa for mal ni zah tev, ko ji bi bio pro sle |en hr vat skim vla sti ma. To je sa mo an ket ni list, od no sno pri ja va za evi den ti ra we po tre ba li ca li {e nih sta nar skih pra va u Hr vat skoj da bi se {to pre ste kla {to re al ni ja sli ka o broj no sti i sta wu ta kvih slu ~a je va. Onaj ko po pu ni obra sce mo `e da pri stu pi pro gra mu stam be nog zbri wa va wa u Hr vat skoj ili ne koj dru goj ze mqi, {to zna ~i da an ke ti ra we ne pred sta vqa pre pre ku za ta ko ne {to.

Za vi {e in for ma ci ja tre ba po zva ti bro je ve te le fo na „Ko mi te ta za po mo} i za {ti tu” u No vom Sa du 021/66 13 336, po ve re ni ka za iz be gli ce u kar lo va~ koj op {ti ni 021/685-3075 ili po gle da ti in ter net saj to ve: www.rpcsr.org i www.kirs.gv.rs. Pro je kat fi nan si ra Vla da Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va.

Z. Ml.

„Go li ca vi car” u „Ve se loj kor wa ~i” Pred sta va za de cu „Go li ca vi car” odr `a }e se su tra u 17 ~a so va u po zo ri {tu Ve se la kor wa ~a, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Ula zni ce ko {ta ju 200 di na ra i mo gu se re zer vi sa ti na saj tu www.ve se la kor nja ca.com ili pu tem te le fo na 66-13-328.

A. Va.

Pr va dva re zul ta ta uzor ko va - du za pi }e i pra we ru ku. O~e ku wa vo de u vr ti }u „Gu li ver“ ne - je mo da }e na la zi po ka za ti da je ga tiv na su na bak te ri ju pse u do - bak te ri ja iz ba ~e na iz si ste ma mo nas na kon is pi ra wa ce vi jer je „Vo do vod“ ura dio ve li ki pro {log vi ken da. Tre }i re zul - po sao za nas – ka `e Sa mar xi}. tat o~e ku ju, ka ^im je pro {le ko je za „Dnev ne de qe uobi ~a Pr v a dva re z ul t a t a nik“ re kao di je nim kon tro la uzor ka vo de u vr ti }u ma vo de utvr |e rek tor Pred na kon is pi ra wa ce vi no da se po ja vi la {kol ske usta no ve „Ra do sno de bak te ri ja pred u po ka zu ju da ne ma tiw stvo“ Bo ri - bak te ri je pse u do mo nas ze te su sve me re slav Sa mar xi}, za {ti te, tvr di do po ne deq ka od Sa mar xi}. „Vo Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu do vod“ je ta da pri stao da, iako Voj vo di ne. mu u opi su po sla ni je rad na - Uko li ko i tre }i na laz bu de unu tra {wim in sta la ci ja ma, po ka zao da ne ma bak te ri je po ~e dez in fi ku je i is pe re ce vi ovog }e mo opet nor mal no da ko ri sti vr ti }a. Je dan od raz lo ga po ja mo vo du iz ~e smi. Do ta da }e mo i vqi va wa bak te ri je mo gao bi da qe ko ri sti ti fla {i ra nu vo bi ti po sto ja we sle pog cre va u

ko jem se za dr `a va vo da. Ka ko bi to pro ve ri li gra |e vin ske pla no ve vr ti }a pre da li in spek ci -

ji, ka ko bi se utvr di lo da li stvar no ne gde sto ji vo da.

A. Vidanovi}

INICIJATIVA ZA SMENU RUKOVODSTVA MESNE ZAJEDNICE

Ili od go vor Sa ve ta, ili blo ka da Pe tro va ra di na Pred stav ni ci ne vla di ne or ga ni za ci je Cen tar za hu ma ni zam, ver sku i kul tur nu to le ran ci ju Voj vo di ne - Cen tar Pe tro va ra din, pod ne li su 2. fe bru a ra ini ci ja ti vu za opo ziv Sa ve ta MZ Pe tro va ra din jer, ka `u, sma tra ju da je Sa vet u vi {e go di {wim man da ti ma je di no vo dio bri gu o li~ nim in te re si ma ume sto da se po za ba vi go ru }im pro ble mi ma sta nov ni ka Pe tro va ra di na.

- Pe tro va ra din je na kon vi {e od dve de ce ni je za ne ma ri va wa od stra ne grad skih vla sti po stao ge to. Po li ti ka je iz ne ve ri la sva o~e ki va wa gra |a na ta ko da je ini ci ja ti va ovog ti pa je di no {to im jo{ uli va na du - re kao je pred sed nik ove or ga ni za ci je Sve ti slav Mir ko vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re.

Ka ko je ob ja snio, ciq ini ci ja ti ve je da se na Zbo ru gra |a na iz gla sa ne po vo re we Sa ve tu ka ko bi se ste kli uslo vi za van red ne iz bo re i da bi se no vo i za bra ni Sa vet po sve tio re {a va wu ve li kog ni za ko mu nal nih pro ble ma sa ko ji ma se Pe tro va ra din ci bez u spe {no bo re.

Uko li ko se ~la no vi Sa ve ta na ~e lu sa pred sed ni kom MZ

Pod gra |e ko jim se svi di ~epro pa da, od to li kog vi deo nad zo ra u gra du Pe tro va ra din ni je do bio ni jed nu ka me ru- ka `e pred s ed n ik ovog Udru ` e w a Vla di mir Mi ol ~i}. - Na Tvr |a vi je ha os, ne zna se ko ko me za {ta od go va ra i {ta ko ra di, a to je spo me nik kul tu re, to je

„Pe tro va ra din” Pe trom Mu drim ne ogla se u za kon skom ro ku od 30 da na od da na pod no {e wa ini ci ja ti ve, osta je da se po no vi pro ces i da se ~e ka jo{ tri de set da na. Ka ko Mir ko vi} ka `e, gra |a ni }e or ga ni zo va ti blo ka du Pe tro va ra di na uko li ko im ne po |e za ru kom da do bi ju od go vor od Me sne za jed ni ce.

Ini ci ja ti vu je po dr `ao i “Pe tro va ra din”, Udru `e we za za {ti tu Pe tro va ra din ske tvr |a ve, Pod gra |a i kul tur nog na -

^ITAOCI PI[U SMS

sle |a Pe tro va ra di na. Re vol ti ra nis ne bri gom i iz o stan kom od go vo ra lo kal nih vla sti ko ji ma se ve} go di nu da na obra }a ju sa zah te vi ma i ide ja ma za re {a va we na go mi la nih pro ble ma.

- U Pe tro va ra din ni je ula ga no ve} de ce ni ja ma, ku }e se tre su od te ret nog sa o bra }a ja jer za o bi la zni ca ni je iz gra |e na, de ca idu po bla tu jer tri glav ne uli ce -Pre ra do vi }e va, Req ko vi }e va i Ra~ kog ne ma ju tro to ar a ka mo li ove spo red ne,

Ne vla di na or ga ni za ci ja Cen tar za hu ma ni zam, ver sku i kul tur nu to le ran ci ju sma tra da je Sa vet u vi {e go di {wim man da ti ma vo dio bri gu o li~ nim in te re si ma ume sto o go ru }im pro ble mi ma me sne za jed ni ce sim bol gra da, na kra ju kra je va to je te meq Pe tro va ra di na, pa i No vog Sa da. Ne mo `e mo da shva ti mo za {to se ni ko ti me ne ba vi! U Pe tro va ra di nu de ca ne ma ju gde da se igra ju, ne ma mo sport ske objek te, igra li {ta, ze le ne po vr {i ne. Sa da ne ma ni ~e ga, od bi so ko pa pa sve do ade kvat ne pi ja ce.

J. Zdjelarevi}

065/47-66-452 & 063/366-977

San du ~i }i pra zni, ra ~u ni na po du Pre du zmi te ne {to! Ima mo ured ne po {tan ske san du ~i }e s ime ni ma, ali do sta vqa }i ne do no se ra ~u ne i po {tu ili ih osta vqa ju-ba ca ju gde stig nu pa ko na |e i ako na |e ima ih! Po zdrav od go vor nim od sta na ra iz M. Mi qa no va 4 i oko li ne.

064/3191... *** Gde su pa re ko je je Po kra ji na upla ti la MZ Fu tog za atar ske pu te ve, a tre ba lo je da bu du kod nas u me snoj za jed ni ci za No vu go di nu. Kao, ~e ka se re ba lans bu xe ta. In te re su je nas ka kve ve ze ima re ba lans bu xe ta sa tim pa ra ma, ko je tre ba sa mo pre ba ci ti na ra ~un MZ Fu tog.

061/2435... *** Daj te ostav ku di rek to ri ce „Grad skog ze le ni la“ ka da ni ste u sta wu da vo di te fir mu. Gde je pla ta, gde su re gre si za 2009. i 2010. go di nu, za {to ne po {tu je te ko lek tiv ni ugo vor. Ne ka do |u spo sob ni ji.

065/5366... *** Na {e ko mu na li je (fik sni tro { ko v i ) no s e 65 po s to prose~ ne pen zi je! Po li ti~ ki eko n o m i s ti se d e u BG-u i ve}aju. A mi sto ji mo u re du da pla ti mo stru ju, ko mu na li je i osta le ha ra ~e.

064/4210...

Pu sti te po ru ku, po {to do sa da ni ste pu sti li ni jed nu 061/2435510 *** [an dor Ke pi ro, di rekt ni u~e snik ge no cid nog ubi ja wa No vo sa |a na 1942 g. ni kad ni je iz ra zio `a qe we za svo jim `r tva ma, a da ne ma pro ble ma sa sa ve {}u

sve do ~e i do `i vqe ne go di ne. Od voj ni ka fa {i sti~ ke voj ske ni je za ~u |e we.

061/6598... *** Vi dim ob ja vi li ste jav ni oglas za do de lu nov ca za de cu i po ro di cu iz bu xe ta Voj vo di ne gde se za dru go i tre }e de te ne

iz dva ja ni je dan je di ni di nar.

In te re su je me da li Re pu bli ka da je no vac za dru go i tre }e de te?

064/2594... *** Pi tam se o ko jim ko mar ci ma Gor da na Pu {i} pri ~a kad se po sta vqa pi ta we kad i ka ko da pre `i vi mo glad ni, go li i bo si u hlad nim sta no vi ma bez gre ja wa oni nas ubi ja ju sva ki dan mo `da osta ne ne ka kap kr vi i za ko mar ce 064/0272... *** Po {to va ni, pra te }i in for ma ci je o na vod noj pro f e s i o n a l i z a c i j i voj ske, do {ao sam u za blu du. Qu di iz Mi ni star stva od bra ne kon stant no po na vqa ju ka ko je po me nu ti pro ces uspe {no za vr {en. Po sta vih se bi pi ta we: ka ko je mo gu }e da je pro ces pro fe si o na li za ci je za vr {en ka da ima nas ko ji smo i da qe pod ne voq nom voj nom oba ve zom? Ja su {tin ski ni sam pro fe si o na lac, ni ti se ta ko ose }am. I po red na ja vqe nog skra }e wa voj nog ro ka od stra ne mi ni stra na lo kal noj te le vi zi ji, ni {ta se ni je do go di lo. Kad po mi slih na na ja vqe no po mi lo va we svih ko ji su iz be ga va li ovu

oba ve zu-ose }am se pre va re nim.

Go spo do iz mi ni star stva-mi sli te o to me...!

069/2008... *** Da li }e mo mi ikad ima ti ban ke i kre di te kao sav nor ma lan svet? Ne, sve dok na {i taj ku ni i po li ti~ ke par ti je bu du vla sni ci tkz. stra nih ba na ka, ko je su sve dru go, sa mo ne stra ne.

One su AD. Sr bi ja i ne do zvo qa va ju da bi lo ko ja pra va ban ka u|e na tr `i {te Sr bi je i une se red na ban kar skom tr `i {tu.

Tre ba sta ti sa pla }a wem i na te ra ti ih da se za mi sle i po~ nu da ra de kao i sve ban ke u Evro pi, u ko ju se sa mo de kla ra tiv no za la `u. Do ta da osta je nam da slu {a mo i sa wa mo o ban ka ma sa za pa da i na ma ne za mi sli vim ka ma ta ma u nor mal nom sve tu, o~e ku ju }i da ih i Vi no vi na ri svo jim brit kim no vi nar skim pe rom iz lo `i te „su du jav nog mwe wa”.

064/1501... *** Od li ~an ko men tar sa bro ja 063/8600. Cen tar je po stao trg ki ~a sa po sta vqe nim ze le ni lom u be lim po su da ma. Po sa |e ne vr ste na no vim bu le va ri ma sa mo su do kaz da stru~ ni po sao u „Ze le ni lu” ne ra de stru~ wa ci, a jo{ ve }i ne stru~ wa ci u „ZIG”- vr {e nad zor. Ima li ovaj grad grad skog ar hi tek tu ko ji bi mo rao da po ka `e svo je zna we.

064/4428...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak18.februar2011.

9

DANAS POTRO[A^KA FE[TA U DUNAVSKOJ ULICI

Tu rin ska ko ba si ca na me tar P r e d s t a v n i c i 27. tu rin ske ko ba si ci ja de, pri vred ne i tu r i s ti~ k e ma ni fe sta ci je, da nas od ju tar wih ~a so va go stu ju u na {em gra du. U Du nav skoj uli ci, ve} po tra di ci ji, pro da va }e se ko ba si ca na du ` ni me t ar.

Ki l o g ram sve ` e ko ba si ce ko {ta }e 350 di na ra, su va }e bi ti 500 di na ra, a ro { tiq ko b a s i c a 150 di na ra. Do bo {ar }e da n as to kom pre p o d ne v a na ja vqi va ti u cen tru gra da ovu pri red bu, ko ja se u Tu ri j i odr ` a v a 25, 26. i 27. fe bru a ra.

Ove go di ne }e Tu -

rin ci na pra vi ti ko ba si ci od 2.027 me ta ra. I da nas }e kao {to se to ~i ni go di na ma una zad, pred stav ni c i Tu r in s ke ko ba si ci ja de po klo ni ti 30 ki lo gra m a ko b a s i c e.

Iz Or ga ni za ci o nog od bo ra ju ~e ni su zna li pre ci z no da ka ` u, ko }e ove go di ne do b i t i na po klon ovaj spe ci ja li tet. Pret po sta vqa se da }e to opet bi ti de ca sme { te n a u ne koj od usta no va so ci jal ne i zdrv stve ne za {ti te u gra du.

Z. Deli}

U VELIKOJ SALI MZ „SALAJKA”

Da nas „De se ti sa la ja~ ki do ru ~ak” Tra di ci o nal ni “De se ti sa la ja~ ki do ru ~ak” odr `a }e se da nas u 10 ~a so va, u ve li koj sa li MZ “Sa laj ka”, Uli ca [aj ka {ka 26.

Ma ni fe sta ci ju }e ulep {a ti tam bu ra {ka mu zi ka, kao i pro gram ko ji su pri pre mi la de ca iz O[ “Vuk Ka ra xi}”. Ulaz je slo bo dan.

Pred vi |e no je i tra di ci o na lo “De se to sa la ja~ ko ve ~e” u pe tak, 25. fe bru a ra u 19.30 ~a so va, u re sto ra nu “Sla vi ja“, Uli ca [aj ka {ka 44. Kar te mo gu da se ku pe u Me snoj za jed ni ci Sa laj ka, a vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti i na te le fon 021/446-010, od 17 do 20 ~a so va.

S. R.

Grad ze len pet od sto

Fo to: F.Ba ki}

stro gog cen tra tre ba da se po sta vi jo{ 24 sak si ja s li {}a ri ma. Ka ko ka `u u po me nu tom pred u ze }u ovo je na ~in da se, ko li ko to li ko, oze le ne de lo vi ur ba nih

„Lin gvi” pri zna we Bri tan skog sa ve ta Di rek tor Bri tan skog sa ve ta En dru Glas i me na xer za po slov ni raz voj Mar ko Ili} ju ~e su po se ti li {ko lu stra nih je zi ka “Lin gva“ i uru ~i li na gra du “Zlat ni ~lan Bri tan skog sa ve ta”. “Za do voq ni smo {to smo

zbog re zul ta ta ko je po sti `u na {i kan di da ti pri li kom po la ga wa ESOL Kem brix is pi ta Bri tan skog sa ve ta do bit ni ci na gra de dru gu go di nu za re dom”re kla je osni va~ “Lin gve“ Iva na Ma ce do ni} Ere mi}.

A. Va

Kon cert „Eve Braun” Kon cert be ~ej skog sa sta va “Eva Braun” odr `a }e se da nas u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13.

Ula zni ce ko {ta ju 500 di na ra, a mo gu se na ba vi ti u kan ce la ri ji na spra tu CK13 i u ka feu Gra fi ti, Uli ca Ko sov ska 21a. Na dan kon cer ta ce na kar te }e bi ti ista.

A. Va.

VESTI Audi ci ja za De~ ji grad ski hor Audi c i j a za De~ j i grad s ki hor odr ` a } e se su t ra od 15 do 17 sa t i u De~ j em kul t ur nom cen t ru, Uli c a Mi t e Ru `i } a 1.

Hor u ob no vqe nom sa sta vu vo d i pro f e s o r i c a Gor d a n a Me |e do vi} mu zi~ ki pe da gog i di ri gent ho ro va u O[ “Va sa Sta j i}” i “Jo v an Po p o v i}”.

U~e {}e u ho ru je bes plat no, a pra vo ima ju de ca uz ra sta od pet do 12 go di na.

N. R.

Bes plat ni prav ni sa ve ti Tim prav ni ka Grad skog od bo ra LSV pru `a }e da nas od 17 do 19 ~a so va bes plat ne prav ne sa ve te. Adre sa Li ge je na Tr gu mla de na ca 10, u pri ze mqu. T. L.

„Ri tam yun gle” Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu “Ri tam xun gle” odr `a }e se su tra od 11 do 12.30 ~a so va u ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Ra di o ni cu }e vo di ti ku stos Alek san dra Ste fa nov i sa rad ni ci sa Od se ka za pe da go gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta. A. Va.

Za jed no naj lep {e I ko ka `e da su za u`i va we na sun cu po treb ni le to, mi ni mal na ode }a i ne ki mor ski to po nim?! Ili pak so la ri ju mi i sla ne so be?! Ve }i na }e se slo `i ti da je sve lep {e u dru {tvu, a po ne kad je ova kav pas dru {tvo ka kvo se sa mo po `e le ti mo `e, jer

je sa go vor nik ko ji “nit zbo ri nit’ ro mo ri”, a sa dru ge stra ne sve ~u je, vi di i ose ti, te se we go vo pri su stvo i te ka ko vred nu je. Za uz vrat, on, kao i ga zda ri ca, ima li s jed no gra tis sun ~a we.

J. Z.

DOGOVOR GRADA I ZAKUPACA KIOSKA

NOVIM SADOM DOMINIRA BETON

U No vom Sa du tre nut no ima ne {to vi {e od pet pro ce na ta ze le nih po vr {i na dok po stan dar di ma Evrop ske uni je, pro por ci o nal no s ve li ~i nom gra da, ne bi sme lo da ih ima ma we od 20, {to zna ~i da do bra no za o sta je mo za ovom ci from. Pri me ra ra di, u Be o gra du, ze le ne po vr {i ne za u zi ma ju oko 12 po sto pro sto ra. Zbog to ga Grad ne ko li ko go di na una zad spro vo di ak ci ju “Dr vo `i vo ta”, u ko ju je pro {le go di ne ulo `e no 107 mi li o na di na ra.

Ova ak ci ja pod ra zu me va dva oze le wa va wa go di {we u de lo vi ma No vog Sa da u ko ji ma pre te `no pre o vla |u je be ton, vo de }i ra ~u na o zah te vi ma su gra |a na.

Jo{ je dan od vi do va po ve }a wa ko li ~i ne ze le ni la su ta ko zva ni mo bil ni dr vo re di ko ji se mo gu vi de ti u cen tru. To su ne dav no po sta vqe we `ar di we re na Tr gu slo bo de, a ka ko sa zne je mo u “Grad skom ze le ni lu” {i rom

Fo to: R. Hayi}

na se qa u ko ji ma do mi ni ra be ton.

Da se ze le ni lo u gra du po la ko ali si gur no po ve }a va po tvr |u je po da tak da je pro {le go di ne na

jed no po se ~e no dr vo do {lo osam no vih mla di ca. Sta bla ko ja se se ku su uglav nom pre sta re le i `en ske to po le, a ume sto wih se sa de dru ge vr ste. Ka ko sa zna je mo, u gra du po sto je me sta gde bi se mo glo sa di ti i ti me po ve }a ti pro ce nat ze le ni la. Me |u tim, u mno gim de lo vi ma No vog Sa da si tu a ci ja ni je ba{ ru `i ~a sta, kao, na pri mer, na Gr ba vi ci gde go to vo ne ma me sta za ze le ne po vr {i ne.

Za ur ba nu sre di nu bi bi lo nor mal no da sva ki deo gra da ima ma li park i da u sva kom blo ku zgra da po sto je ze le ne po vr {i ne, {to, na `a lost, ni je slu ~aj. Pre ma po da ci ma iz “Ze le ni la” u wi ho vom re dov nom pro gra mu odr `a va wa ze le nih po vr {i na na la zi se ne {to pre ko 400 hek ta ra, a even tu al nim po ve }a wem ove ci fre pro blem sa de fi ci tom ze le nih po vr {i na u gra du mo gao bi po ste pe no da se re {i.

B. M.

Go di {wa ren ta na pet go di na Za kup ci ma ko ji na jav nim po vr {i na ma dr `e ki o ske i mon t a ` ne objek t e Grad je iza {ao mak si mal no u su sret, da ju }i im mo gu} nost da go di {wu ren tu pla te za pet go di na, ko li ko ina ~e i va `i ugo vor o za ku pu iz me |u Gra da i ovih pri vred ni ka. To je do go vo re no na ju ~e ra {wem sa stan ku iz me |u ~la na Grad skog ve }a Gor da ne Pu {i} i pred s tav n i k a Voj vo | an s kog udr `e wa ma lih tr go va ca.

Do ova kvog do go vo ra do {lo je po sle ne za dovqstva za ku pa ca vi si nom go di {e we ren te, ko ja se pre ma tvrd wi Gor da ne Pu {i}, pla }a uvek ka da se skla pa no vi ugo vor o pe t o g o d i { wem za k u p u. Za kup ci ka `u da je ta tak sa tek sa da uve de na.

Gor da na Pu {i} ju ~e je re la da za kup ci ko ji ne bu du

pri hva ti li ovu po nu du mo ra ju da u~e s tvu j u na jav n om ogla su za za u ze }e jav ne po vr {i ne, kao i no vi za kup ci.

Kon kurs }e usko ro bi ti ob ja vqen.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra voj vo |an skog Udru `e wa ma lih tr go va ca Sla vi ca Br ki} ka za la je po sle sa stan ka da je esnaf za do vo qan po nu dom Gra da i na po me nu la da je kri vi ca na ma lim tr gov ci ma,jer se ni su na vre me ja vi li, ka da je u de cem bru bi la jav na ras pra va o vi si ni ko mu nal nih tak si.

- Da smo na vre me re a go va li pred log Udru `e wa ma lih tr g o v a c a bi si g ur n o bio pri hva }en, po {to su ~el ni ci Gra d a sve s ni u ka k vom pri vred nom asmbi jen tu ma li tr gov ci pri vre |u ju - na ve la je Ra ki}.

Z. Deli}

SAVET ZA JAVNI RED I MIR I BEZBEDNOST PREDLA@E

Stro `e pre ma no} nim klu bo vi ma Na sed ni ci Sa ve ta za jav ni red i mir i bez bed nost Skup {ti ne gra da do ne ta je od lu ka da se Grad skom ve }u po no vo upu ti pred log iz ma ja 2009. go di ne, ka da je pre po ru ~ed no po m e r a w e sa d a { weg rad n og vre me na no} nih klu bo va, ko je je ina ~e od 22 do 03 ~a sa, na pe riod od 20 do 1 ~as po sle po no }i. Pred lo `e no je da se po ve }a ju ka zne za ta kve pre kr {a je, no} ni ba ro vi iz me ste iz zo n e sta n o v a w a ili

sve du na ni voe ka fi }a, te da se raz mo tri mo gu} nost od u zi ma wa do zvo le za rad ako se pre kr {a ji po na vqa ju.

Stal ne pri tu `be gra |a na iz uli ca Sve to za ra Mi le ti }a, La ze Te le~ kog, Bu le va ra kra qa Alek san da ra i dru gih, gde su u bli zi ni no} ni klu bo vi, do {le bi kra ju sa mo ova kvim si s tem s kim re { e w em.

Kao od g o v a r a j u } a me s ta za no} ni pro vod na vo de se Tvr |a va, Ri bar sko ostr vo i Ki ne -

ska ~e tvrt. Re {e we ote `a va ve li ki broj no} nih klu bo va u zo na ma sta no va wa, a po je di ni vla sni ci kal ku li {u da li im se vi {e is pla ti da za tvo re klub na vre me, ili da pro du `e rad, pa da pla te ka znu. ^i we ni ca da Pre kr {aj ni sud go di {we re {i jed nu do dve pri ja ve de lu je obes ha bru ju }e.

No vo sad ski otvo re ni uni ver zi te ta `a lio se na pro ble m e zbog no} n ih ula z a k a pi j a n i c a, nar k o m a n a i bes -

ku} ni ka u wi hov obje kat. Po li cij skoj upra vi bi }e pre po ru ~e no da ~e {}e pro ve ra va obje kat, a upu }en je i apel Grad skom ve }u da se zgra da do dat no za {ti ti.

Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va od go vo ri lo je na do pis upu }en zbog vr {wa~ kog na si qa u O[ “Jo van Po po vi}”.

Po li ci ja ne mo `e da po ve }a sa da {wi broj od 18 {kol skih po li ca ja ca, ali }e {ko le do dat no obi la zi ti.

A. L.

PRIVREDNI SUD ODLU^IO

Sa o bra }aj no ve {ta ~e we za ATP „Voj vo di na” Pri vred ni sud u No vom Sa du, u spo ru Gra da i ATP “Voj vo di na” u ste ~a ju, gde je ume {i va~ u po stup ku ne ka da {wi vla snik ovog auto bu skog pred u ze }a Ili ja De vi}, na ju ~e ra {wem ro ~i {tu je od lu ~io da se ura di sa o bra }aj no ve {ta ~e we ko je }e utvr di ti da li je Grad po sta vio sa o bra }aj nu sig na li za ci ju i da li je usme rio sa o bra }aj na no vu auto bu sku sta ni cu iz gra |e nu na pla cu “Voj vo di ne”.

Jo{ ni je od lu ~e no o do dat nom fi nan sij skom ve {ta ~e wu, {to bi tre ba lo da se ura di po pre su di Ape la co nog su da u Be o gra du, da bi se utvr di lo ko li ko De vi} tr pi {te tu {to no va sta ni ca ne ra di. Do sa da je ta ko |e po na lo gu su da ve {ta ~e no o fi nan sij sko-eko -

nom skoj {te ti, za se dam, osam me se ci do 2008. go di ne, i utvr |en iz nos od mi lion evra me se~ no sa mo za to {to sta ni ca ne ra di, a na knad no tre ba da se ura du ve {ta ~e we ko li ko je “Voj vo di na“ u ste~ ju na {te ti zbog iz gu bqe nih auto bu skih li ni ja i zbog pro pa log ugo vo ra o za stu pa wu s “Mer ce de som“ i “Se trom“.

Grad sko jav no pra vo bra ni la {tvo u ime Gra da ju ~e se pro ti vi lo sva koj vr sti ve {ta ~e wa, sma tra u }i da sud tre ba da sa slu {a sve do ke iz Grad ske upra ve za sa o bra }aj i pu te ve, te da tre ba da ima na umu da su do ne ta re {e wa da se me |u me sni pre voz po iz grad wi sta ni ce pre me sti. To je ina ~e re gu li sa no

ugo vo rom ~i ji su pot pi sni ci bi li ta da {wa gra do na ~el ni ca Ma ja Goj ko vi} i Ila ja De vi}. Advo kat ATP “Voj vo di ne” u ste ~a ju Dra go mir \a li} i De vi }ev advo kat Emir Ja {a re vi} to me su se us pro ti vi li ne spo re }i da re {e wa po sto je, ali su skre nu li pa `wu, da je Grad 1. av gu sta 2007. go di ne re {e wa sta vio van sna ge.

Na ro ~i {tu je advo kat Ja {a re vi} pred la gao da se sa slu {a biv {i vla snik Ili ja De vi}, ko ji je ju ~e bio u sud ni ci, a Grad sko pra vo bra ni la {to je pred la ga lo da u sud na sa slu {a we do |e i Ma ja Goj ko vi}.

No vo ro ~i {te za ka zao je za 9. mart.

Z. Deli}

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak18.februar2011.

Анђели Жичке патријаршије

РУМА: У Завичајном музеју Рума данас ће бити отворена изложба под називом „Анђели Жичке патријаршије” београдског графичара Вељка Михајловића. Изложба се састоји од 60 графика одштампаних на 300 грамском папиру на којима су приказане разне представе анђела на чија је крила ручно нанесен сребрни прах. Изложбу ће у 19 часова отворити Његово Преосвештенство владика жички Хризостом, а заинтересовани грађани моћи ће да је посете до четвртог марта. С. Л.

И кад прођу славе, остаје колач РУМА: Најлепши сремски колач биће изабран сутра на манифестацији „И кад рођу славе остаје колач“ коју седми пут заредом организује Туристичка агенција „Панонија турс“ из Руме и Завичајно друштво из Јаска. Манифестација ће бити одржана у хали Спортског центра у Руми, а право учешћа имају појединци и активи месних заједница, као и приватне и друштвене пекаре. У такмичарском делу ће се бодовати пријављени колачи у категорији слан, сладак и славски колач. Оцењиваће се и етно поставка (аранжирање) трпезе. У програмском делу представиће се организатори свих туристичких манифестација које ће бити одржане током 2011. на територији Срема. У оквиру манифестације биће направљен и салчић за Гинисову књигу рекорда. Л. Н.

НЕОБИЧНА СТРАСТ БАЧКОПАЛАНЧАНИНА МИЛОВАНА ЈЕРЕМИЋА

Ужива да зими преплива Саву и да се купа у Дунаву БАЧКА ПАЛАНКА: Да године човеку нису препрека у остваривању подвига сведочи и пример Милована Јеремића (1951) из Бачке Паланке, који је 12. фебруара препливао Саву код Сремске Митровице. Овај подвиг стамени Паланчанин извео је у друштву свог доброг другара Божа Дакића, иначе 12 година млађег љубитеља екстремних спртова из Сремске Митровице, који је одличан пливач, а први је дотакао мачванску обалу са предношћу од око 50-так метара.

- Много људи је до сада препливало Саву, али у води чија је температура износила свега три степена мислим да није нико – прича Јеремић. – Божо је одличан пливач, а на ову идеју сам дошао када смо 19. јануара пливали за Богојављански крст. Тада се пливало близу 100 метара, али подвиг који смо начинили на дан Три јерарха је изузетан, јер Сава је овде широка око 400 мета-

ра. Кренули смо од Мале цркве из Сремске Митровице до цркве на мачванској страни. Последњих десет година бавим се интензивно рекреацијом, пливао сам низводно Дунавом од Бачке Паланке до Новог Сада, а у овдашњем Дунавцу „Багер“ једном приликом пливао сам 10 сати. Такође, једном сам успео да пливам километар узводно у

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar-­pla­}en­da­ubi­je”­(16,­18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15,­18,­19,­19.30,­21,­22),­„Me­dved­Jo­gi”­(13.10,­14.50, 16.40),­­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30),­„Tu­ri­sta”­(18.10),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(13),­„Zla­to­ko­sa­i raz­boj­nik”­(15.30,­16.10),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14.10),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(14.30),­„Bez­oba­ve­ze”­(20.10, 22.20),­„Lov­na­ve­{ti­ce”­(18.30,­20.30),­„Bur­le­ska”­(17.45,­20,­22.30).

Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„rec­2”­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„@e­na,­pi­{toq­i­re­zan­ci”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „Yan­dr­qiv­ mu`„ (19.30),­­Ka­mer­na­sce­na­„Go­do­na­usi­ja­nom­li­me­nom­kro­vu„­(20.30).

Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Vi­ta­no­va”­(20).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Fem ka Jo va no vi} iz Novog Sada ( de~aci) i Il di ko Na|-Tot iz Be~eja (devoj~ice) DEVOJ^ICE: Te o do ra Bo gi ~e vi}-Ogri zo vi} i Na ta {a Da ni lo vi} iz Novog Sada, Dra ga na Po mo ri {ac iz \ur|eva, Ja smi na Ra du ki} iz Lipara, Mi li ca Olu i} iz Koviqa, Je le na Had na |ev iz Be~eja, Ja sna Su bo tin iz Mo{orina i Mi li ca Kr ti ni}-Mi lo {e vi} iz In|ije.

DE^ACI: Je le na Dra gi}, Je le na Ko va ~e vi}-Vor gu ~in, Bi qa na Maj ki} i Kri sti na Sta ni {i} iz Novog Sada, Vi e ra Lu ka~ iz Ba~kog Petrovca, Jo van ka Je li ~i} iz Apatina, Vi o le ta Ko d`o iz In|ije, Sve tla na Tal d`i iz Futoga, Ja smi na Mar ko vi} iz Zmajeva, Ta ma ra De ja no vi} iz Temerina i Mi re la La ki} iz ^uruga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ilona Imrea Horvat (1933) u 9.45 ~asova, Miron Nikole Taka~ (1934) u 10.30 (ispra}aj), Danica Vasa Dragi~evi} (1939) u 11.15, Qiqana Qubi{e Notaro{ (1947) u 12, Josip Leona Poje (1931) u 12.45, Zoran Gojko Medakovi} (1952) u 13.30, Vladimir Dragoquba Nestororvi} (1953) u 14.15 i Biqana Anice Plemi} (1950) u 15 ~asova. Na Starom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Jasna Bo`idara Pintari} (1952) u 13 ~asova, na Alma{kom u Novom Sadu u isto vreme Femka Vase Lalo{evi} (1941), dok }e na Gorwem starom u Futogu biti sahrawena Rosa Stanka Rado{ (1932) u 15 ~asova.

Дунаву код Бачке Паланке, што не верујем да је некоме успело. Милован каже да је Дунав препливавао безброј пута, али још није чуо да је неком то успело зими када је температура воде око нуле. Прошле године је пливао у Дунаву када је 30 одсто воде било под ледом. И док су људи на обали дрхтали у бундама он се борио сам са собом и постављао нове необичне рекорде.

- У новембру стојим на обали Дунава, а мало даље од мене радници овдашње Шумарије у зимским оделима гледају шта радим и крсте се – наставља Милован. – Скинем се у купаће гаћице, уђем у воду и прљускам се, а потом запливам. Вероватно мисле да нисам баш свој, а ретко ко схвата да ми је то потреба. Дешава се да скочим у реку и отпливам до Челарева или Бегеча. Покушавао сам да овде у Бачкој Паланци анимирам надлежне да организујемо неки пливачки маратон, али овде људи више воле сланинијаде, кобасицијаде, пихтијаде... Ипак, имам у плану подвиг који ће скренути па-

жњу целом свету, али још не смем јавно да кажем, јер ће ми неко украсти идеју. Јеремић истиче да ово што он ради не препоручује другима, јер тврди да за његово очито челично здравље највише заслуга има генетика. Његови су тридесетих година прошлог века доселили у Адашевце, а шездесетих у Бачку Паланку. Отац му је старином из Лике, а мајка Црногорка од Пипера. Истиче да му је мајка родјена 1911. године и да средином ове године треба да напуни 100 година, па ће вероватно бити најстарија жена у овом делу бачког приобаља Дунава.

- Као дете волео сам разна витешка надметања и то ми је остало у крви – наставља Јеремић. – Учесник сам разних ултра маратона не само у пливању већ и трчању и пешачењу, па и оних од преко 100 километра, а тада си у покрету цео дан и ноћ. Људи који воле ово посебно се друже и они знају шта их вуче ка таквим подвизима који можда другим ништа не значе, а нама су потреба, знак престижа и доказивања првенствено пред самим собом. М. Суџум

telefoni

DNEVNIK

УСВОЈЕН ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

До посла најтеже Роми и особе с инвалидитетом

СУБОТИЦА: Чланови Градског већа усвојили су предлог одлуке Локалног акционог плана за запошљавање чијом анализом је утврђено да до посла у Суботици најтеже долазе жене Роми, особе са инвалидитетом и млади. Члан градског већа за дужен за привреду каже да је из буџета издвојено четири милиона динара, а очекује се још толико новца за програме субвенција при запошљавању од Министарства економије и регионалног развоја. План ће бити реализован у сагласности са Националном службом за запошљавање у Суботици. Караи истиче да би са овим планом могло запослити око 40 људи у Суботици. Поред тога, чланови већа су усвојили и предлоге одлука да се у неке културне установе накнадно коптирају чланови управник одбора, а у некима не.

- Представници националних савета Мађара, Буњеваца, Хрвата и Рома дали су предлоге које су установе за њих од посебног значаја за очување њиховог идентитета и где су заинтересовани да имају по члана у управном одбо-

ру. У установама Градска библиотека, Музеј, Народно позориште, Дечје позориште и “Костолањи Дежу” заинтересовани национални савети дају по једног обједињеног члана за управни одбор. Они су дали предлоге и негде су сва четири национална савета била заинтересована и то

би знатно нарушило демократски вољу грађана на изборима. Због тога смо одлучили да у наведеним институцијама дају по једног заједничког члана, а у осталим не - објашњава помоћница градоначелника за културу Љубица Киселички. Све одлуке већа биће упућене на усвајање одборницима локалног парламента. А. А.

Предавање туризмолога ЗРЕЊАНИН: Поводом обележавања Светског дана туристичких водича, у Дворани класичне уметности Народног музеја Зрењанин, у организацији овдашњег Удружења туризмолога, сутра ће, у 18 часова, бити уприличено предавање под називом “Промоција туризма у заштићеним подручјима Јапана”. Предавач ће бити Данијела Вићентијевић, самостални саветник у Министарству економије и регионалног развоја Републике Србије сектор туризам, која ће присутне посетиоце упознати са позитивним и драгоценим искуствима из Јапана, сакупљеним на основу њеног боравка на семинару “Промоција туризма земаља Југоисточне Европе “. Улаз је бесплатан. Ж. Б.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak18.februar2011.

11

„ЖИТОПРОДУКТ” НАЈАВИО ПОСКУПЉЕЊЕ ХЛЕБА

Век на 55 ди на ра

ЗРЕ ЊА Н ИН: Пекарска индустрија “Житопродукт” најавила је да ће од понедељка векна екстра белог хлеба од брашна типа 500 од 500 грама поскупети са 42 на 55 динара. Исто ће коштати и бели хлеб обогаћен мекињама, који се до сада продавао по цени од 38 динара. Екстра бели хлеб од 400 грама убудуће ће коштати 47 динара. Директор “Житопродукта” Си ма Гру је ску казао је да је поскупљење било неминовно, јер је у међувремену скочила цена адитива, соли, квасца, шећера, и нарочито брашна, које зрењанинска фабрика купује на слободном тржишту. Грујеску је појаснио да недавни договор Министарства трговине и пекара да цена хлеба од брашна Т-500 остане

Aна ли зе и у ло кал ним ам бу лан та ма БАЧ К А ТО П О Л А: Дом здравља „Др Јанош Хаџи” у Бачкој Тополи, приближвајући услуге пацијентима, омогућио је становницима пет насеља те општине обављање лабораторијских анализа у локалним амбулантама, а од 1. марта и појединих специјалистичких прегледа. На тај начин решен је проблем гужви које су стваране сваког дана у чекаоници лабораторијске службе Дома здравља, а пацијенти из села Пачир, Стара Моравица, Криваја, Гунарош и Бајша више не морају да путују у Бачку Тополу. Од почетка марта једном седмично у сваком од тих места биће омогућено обављање и гинеколошких прегледа, што је, била „добра пракса” 80-их година прошлог века. Уз то, планирано је и побољшање снабдевања лековима, па ће у Дому здравља у Бачкој Тополи бити отворена апотека, док ће радно време постојећих апотека у селима бити продужено и повећан број радних дана у седмици. Л. Н.

непромењена важи само за оне који добијају брашно из робних резерви. Од покрајинских робних резерви смо тражили позајмицу

пшенице за наш млин, коју бисмо вратили на лето, од нове жетве. Имамо информацију да ће Влада Војводине одобрити наш захтев, али само ако буде-

КАЧАРЕВО: Око 300 мајстора месарског заната, пре свега, произвођача сланине и неколико десетина хиљада мештана и гостију, окупило се јуче у подне у војвођанском селу Качареву на 24. Сланинијади коју је отворио потпредседник Владе Јован Кркобабић. Ова привредно-туристичка манифестација, коју прати занимљив забавни програм траје до 20. фебруара, под покровитељством компаније „Центропроизвод”. На „Сланинијади” се такмиче мајстори месарског заната у изради сланине, као и у спремању паприкаша, чварака и кобасица. Организатори очекују да ће током трајања манифестације, Качарево посетити између 90.000 и 100.000 туриста. Сајам ће бити пропраћен богатим културним и забавним програмом, а сваког дана радно време је до 20 сати. Део остварених прихода биће уплаћен месној заједници за бржи развој села. Л. Н.

Еко ло шка так са др ма при вре ду

ЗРЕ ЊА НИН: На дневном реду данашње седнице Скупштине града Зрењанина, као прва тачка, наћи ће се предлог одлуке о накнади за заштиту и унапређење животне средине, који је прошле седмице усвојен на Градском већу. Већ у самом старту овај предлог изазвао је оштре реакције овдашњих приватника који сматрају да ће, ако га одборници данас прихвате, ионако посустала зрењанинска привреда бити приде оптерећена тим наметом. Предвиђено је, наиме, да такозвана “еколошка такса” за грађане, предузетнике и привреду буде увећана од 50 до чак 100 одсто, као и да буду уведене нове основе за обрачун накнаде на земљиште које служи за обављање привредне делатности. Још једна новина је и увођење додатног намета за привреду у износу од 0,2 одсто од укупног годишњег прихода.

- Сматрамо да је такав предлог одлуке о накнади за заштиту животне средине вишеструко неприхватљив за грађане и привреднике који су из године у годину све сиромашнији и немоћнији да исплаћују постојеће порезе, таксе, накнаде и друге обавезе према држави и локалној управи. Тренутни намети им се увећавају вишеструко и преко износа инфлације, раста цена или курса што ће додатно утицати на њихово даље сиромашење и пропадање – оценио је председник удружења “Зрењанински пословни круг” (Зрепок) и

Цене варирају По будућем ценовнику, “еколошка такса” за власнике и закупце станова у Зрењанину месечно ће бити један динар по квадратном метру, док ће корисници пословних просторија плаћати три динара.Власници, односно закупци земљишта за обављање редовне привредне делатности на територији града издвајаће 0,5 динара по квадратном метру на месечном нивоу. Примера ради, у Крагујевцу накнаде по овом основу за носиоце права својине, односно закупа на становима и стамбеним јединицама индивидуалне или колективне градње износе 0,60 динара по квадрату за прву, другу и трећу зону, односно 0,20 динара за четврту. У Суботици, физичка лица која су власници или корисници стамбеног простора плаћају 0,70 динара. власник предузећа “Импел” Дра ган Ви да ко вић. Зрепок, који окупља власнике и директоре неколико најуспешнијих средњобанатских фирми, и ра-

Не при мам ми то, ра дим за пла ту - Свуда има корупције само је питање у којој мери. Циљ је да се провери колики је проценат корупције и како је спречити - објашњава члан Градског већа задужена за међународну сарадњу Ери ка Ку длик. Лекари који подржавају кампању потписују изјаву воље и добијају грађански орден са натписом “Не примам мито, радим за плату”, којим се декларишу и јавно подржавају колеге које часно и поштено обављају свој посао. Крајњи циљ кампање је

усвајање Грађанске антикорупцијске повеље, која ће дефинисати основне нивое квалитета здравствене услуге на коју грађани имају право.

- Желимо да подигнемо свест грађана о корупцији, као и запослених у локалној самоуправи и здравству. Организатор пројекта је Удружење грађана „Србија у покрету” из Београда, а рализује се уз подршку Европске уније кроз пројекат „Јачање дијалога између организација цивилног друштва Србије и ЕУ”. А. А.

Прослављен Дан Сомбора СОМБОР: У Народном позоришту у Сомбору свечаном седницом локалног парламента је прослављен Дан Града, спомен на 17. Фебруар 1749. Године када је царица хабзбуршког царства и угарска краљица Mарија Tерезија потписала прилилегијано писмо којим је Сомбору дат статус слободног краљевског града. Свечаној седници коју је водио спикер овдашњег парламента Синиша Лазић, поред одборника и градских угледника присуствовали су и бројни гости из редова покрајинске и републичке власти, представници дипломатско-конзуларног

Сланинијада очекује 100.000 посетилаца

ОДБОРНИЦИ РАСПРАВЉАЈУ О УВЕЋАЊУ НАКНА ДЕ ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

СЕМИНАР О КОРУПЦИЈИ

СУ БО ТИ ЦА: “Не примам мито, радим за плату” назив је дводневног семинара у Суботици, којим желе да се истакну добри примери у лекарској професији и да се грађанима објасни шта је све корупција и како је решити. У пројекту учествују све здравствене установа у Србији, Српско лекарско друштво, Друштво лекара Војводине и Министарство здравља Републике Србије, а кампања се реализује у Зрењанину, Ужицу, Зајечару, Врању и Суботици.

мо могли да дамо хипотеку као залогу. Ту, међутим, по сто ји про блем. Јер, када је судском одлуком већинском власнику Ђор ђу Бо жи ћу изречена забрана располагања акцијама, тиме је обухваћено и стављање под хипотеку имовине “Житопродукта“ – рекао је Грује ску и напоменуо да је Министарство правде, колико му је познато, већ тражило да се из поменуте судске одлуке изузме део у вези са хипотеком, а на потезу су тужилаштво и суд. Хипотека као гаранција, по његовим речима, неопходна је и да би се скинула пореска блокада и репрограмирали дугови, а и банке и добављачи чекају да виде шта ће са тим бити. Ж. Б.

кора у Србији, али и челници градова-побратима Сомбора. Тако су се препуној Сали НПС обратили Роберт Жиго, градоначелник мађарског града Баја која је већ 45 година град-побратим Сомбора, његов колега из Кишпешта Габор Патек, као и Бојан Шрот, жупан словеначке вароши Цеље које је четврт века убратским односима са седиштем западне Бачке. Посебну пажњу изазвао је говор и честитка Горана Петрова, првог човека Велеса, председника општине једног од најстаријих македонских градова, који је са својим колегом сомборским гра-

доначелником Немањом делићем потписао на самој седници протокол о успостављању сарадње. Поред ове двојице, уговор о сарадњи потписали су и директори Градског музеја у Сомбору, Бранимир Машуловић и челник покрајинског музеја у Цељу Стане Розман. Целу свечаност увеличао је и наступ МОХ „Јувентус кантат“, а свечари су имали прилику да погледају и документарни филм „Сомбор- некад и сад“ драматизацију својеврсне „посете“ једног од најчувенијих Сомбораца, Лазе Костића, вароши у данашње време. М. М.

није је упозоравао да ће, уколико локални парламент усвоји предлог одлуке, обвезници ове накнаде у Зрењанину бити у неравноправнијем положају у односу на друге

градове у нашој земљи. Јер, предвиђено је да такса за становнике, предузетнике и привреду града на Бегеју буде од два до десет пута већа у односу на друге сличне средине као што су Суботица или Крагујевац.

- Још више ће се смањити конкурентност Зрењанина у односу на остале градове у погледу привлачења нових инвестиција и отварања радних места. Друге средине које су активне у привлачењу инвестиција, као што су Суботица и Крагујевац, или Јагодина, уопште немају предвиђену накнаду за привреду која подразумева одређени проценат од годишњих прихода – указао је Видаковић и подвукао да је предложено увећање “еколошке таксе”, намењене за пуњење Фонда за заштиту животне средине градског буџета, веће него што је планирано повећање буџетских прихода у 2011. години по овом основу. Наиме, буџетом за 2010. предвиђен је приход од 57 милиона динара, а за 2011. годину 70 милиона динара, што представља пројектовани раст од 23 одсто, а не од 50 до 100 одсто, колико ће поскупети “еколошка такса”.

- Зрепок је своје примедбе и конкретне предлоге доставио Градској управи, градоначелнику и Скупштини града још 18. новембра 2010, али су оне, нажалост, усвојене само у незнатној мери – закључио је Видаковић. Ж. Балабан

Ста но ви за ста ре и си ро ма шне

ТЕ М Е Р ИН: Три де сет три особе из породица најстаријих, избеглица и самохраних родитеља са децом, усељено је у четири објекта који су изграђени у Темерину - у оквиру програма Есвит. Изградња је почела 2006. године, захваљујући донацији Адре Словачка, Адре Србија, Владе Србије, Коме серијата за избеглице, Центра за социјални рад и локалне самоуправе у Темерину. Две зграде налазе се у улици Јожеф Атиле, по једна у Радничкој и улици Танчић Михаља. На подручју општине Темерин раније је смештено стотинак лица у оквиру националне стратегије борбе против сиромаштва.

- Пројекат за изградњу 20 станова, у којима може да се смести 40 до 50 лица, којима је потребна социјална заштита, вредан је пола милиона Евра – истиче председник општине Темерин Ан драш Гу стоњ. М. М.

Панк у „Зво ну” ЗРЕ ЊА НИН: У Позоришном клубу “Зелено звоно” вечерас, од 22 сата, биће одржан концерт зрењанинског бенда “Crazy But Not Insane”, који ће овим поводом на сцени угостити пријатеље из Славонског Брода и Бечеја - саставе “Крива истина” и “Фискални рачун”. За музички избор после свирке побринуће се „Soundcutter“. Ово вече биће у знаку брзих панк рифова, допуњених нежним женским вокалом, те на крају зачињено електро и инди звуцима, а улаз ће се наплаћивати скромЖ. Б. них 100 динара.

Посекли 266 стабала багрема СРБОБРАН: Радници пољочуварске службе Општинске управе Србобран, на путу за оближње Кипово, затекли су раднике ПИК „Бечеј“ у бесправној сечи багрема. Након интервенције пољочуварске службе, у сарадњи са Полицијском станицом Србобран, утврђено је да је посечено 266 стабала багрема са десне стране атарског пута за Ново Село, старих преко 20 година, који су служили као ветрозаштитни појас. Председник општине Србобран Бранко Гајин најавио је кривичне пријаве због бесправне сече дрвореда.

- Овај дивљачки чин доживљавамо као освету за изгубљени спор у вези са државним пољопривред-

ним земљиштем које је ПИК ‘Бечеј’ бесправно користио. Изгледа да бахати појединци у ПИК-у мисле, пошто их је држава једним делом узела под своје, да поново могу да ар-

че и раде шта хоће. То време осионих је за нама и против починиоца ћемо поднети кривичне пријаве и захтевати изрицање максминалне казне - рекао је Гајин. Н. П.

12

petak18.februar2011.

[A BA^ KA PO LI CI JA UHAP SI LA SLO BO DA NA L. IZ BA^ KE PA LAN KE

Li si ce ca ri ni ku zbog mi ta Pripadnici {aba~ke policije uhapsili su i odredili meru zadr`avawa do 48 sati carinskom slu`beniku Slobodanu L. (46) iz Ba~ke Palanke zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela primawa mita i zloupotebe slu`benog polo`aja, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave [apca.

Policija osumwi~enom stavqa na teret da je deset vozila, za odre|enu nov~anu nadoknadu, uputio na fiktivno cariwewe.

Osumwi~eni je od oktobra do decembra 2009. godine, kao ca-

rinski slu`benik ispostave Mali Zvornik, preko jedne sremskomitrova~ke firme za {pediciju, fiktivno upu}ivao motorna vozila na cariwewe, a tokom carinske obrade podataka vozila nisu bila fizi~ki prisutna na grani~nom prelazu, kao ni wihovi vlasnici, {to je obavezno po Carinskom zakonu.

Policija radi na slu~aju, a osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u [apcu.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

PR O [I RU JE SE IS TRA GA PRO TIV BRA ]E IZ BA [A I DA KO JA SU STO KU KU PO VA LA LA @NIM EVRI MA

Uz fal si fi ko va we i pri vred ni kri mi nal

Protiv Darka [. (1984) iz Ba{aida, koji je u pritvoru ve} mesec i po, policija u Kikindi je podnela novu krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je u ranijem periodu po~inio vi{e krivi~nih dela iz privrednog kriminala. Darko [. se novom prijavom tereti da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene trgovine jer je od 2007. godine do kraja decembra pro{le, neovla{}eno nabavio i prodao 346 goveda ukupno vrednih oko 17,3 miliona dinara.

Darko [. i wegov brat Dalibor [. (1989) iz Ba{aida, kao {to smo ve} pisali, uhap{eni su 5. januara ove godine zbog osnova sumwe da su po~inili vi{e krivi~nih dela falsifiko-

Dar ko [.

vawa novca i prevare. Tu`ilac Osnovnog javnog tu`ila{tva u Kikindi Mirko Ga{ovi} potvrdio je ju~e za na{ list da su bra}a Darko i Dalibor [. u pritvoru i da je protiv wih podignuta optu`nica pred Osnovnim sudom u Kikindi po prvoj podnetoj krivi~noj prijavi kojom se terete da su falsifikovanim evrima platili krave dvojici o{te}enih iz Banatskog Mono{tora i Melenaca. Po Ga{ovi}evim re~ima, istraga protiv osumwi~enih pro{iruje se prema pristizawu prijava o{te}enih gra|ana.

Kikindska policija je protiv bra}e iz Ba{aida desetak dana posle hap{ewa podnela jo{ jednu prijavu zbog sumwe da

su u oktobru i novembru pro{le godine prevarili vi{e lica s podru~ja novobe~ejske i kikindske op {ti ne, sklapaju}i ugovore o kupovini stoke. Oni su preuzimali krave, tovnu junad i kowe, ali ih nisu platili, pa su, po toj prijavi, o{te}eni ma pri ~i ni li {tetu od oko 600.000 dinara.

Posle otkrivawa slu~ajeva kupovine krava za la`ne evre u Banatskom Mono{toru i Melencima, na poziv kikindske policije javio se ve}i broj o{te}enih gra|ana iz banatskih mesta koji su ustanovili da im je stoka pla}ana falsifikovanim nov~anicama od 100 evra, ili da im preuzeta stoka nije pla}ena.

M. Mi tro vi}

NA STA VQE NO SU \E WE ZA PRE VA RE SMS LI CI TA CI JA MA

Ku }a u ko joj su, na vod no, od stra wi va ni or ga ni

UN MIK O VA \E WU OR GA NA U „@U TOJ KU ]I”

Pre ba ci va we ote tih Sr ba u Al ba ni ju sre di nom 1999.

Po izve{taju UNMIK-a iz decembra 2003. godine, operacija prebacivawa otetih Srba s Kosova na sever Albanije po~ela je sredinom 1999. godine, kada je izme|u 100 i 300 osoba oteto i kamionima preba~eno u pritvore u okolinu Kuke{a i Tropoje na severu Albanije. „Ovi qudi su ve}inom bili Srbi koji su zato~eni izme|u juna i oktobra 1999. godine. U avgustu 1999. neki od ovih zato~enika (24 do 100) su sa severa Albanije preba~eni u sekundarne pritvore

tvrdwama i da je krajem 2008. i po~etkom 2009. UNMIK sve pomenute dosijee preneo na Euleks, koji je javno izrazio spremnost da razmotri svaku ~iwenicu koju bi specijalni izvestilac mogao otkriti”, navodi se u izve{taju {efa UN. UNMIK daqe navodi da su zato~enici, koji su odvo`eni u centralnu Albaniju, ponovo prebacivani, sada u mawim grupama, do privatne ku}e ju`no od Burela, gde je bila improvizovana klinika. Na tom mestu zato~enicima su

Qa ji}: UN `mu ri le Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Qaji} izjavio je ju~e da nije novost da su Ujediwene nacije znale za trgovinu organima na Kosovu, ali da su po cenu stabilnosti „`murile i na jedno i na drugo oko”.

– UN su znale, predstavnici svih zna~ajnih me|unarodnih institucija su bili prisutni na Kosovu, poznato je da je UNMIK vr{io su{tinsku vlast na Kosovu u periodu kada se de{avala trgovina organima i da su ~elni qudi imali saznawa o tome – rekao je Qaji} novinarima posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta. – Politika me|unarodne zajednica je tada i dugi niz godina kasnije bila stabilnost pre pravde. Po cenu o~uvawa stabilnosti `murili su i na jedno i na drugo oko.

On je rekao da Srbija tra`i da ceo postupak bude prenet na teren pravde i prava i da bude ustanovqena puna istina o onome {to se tamo doga|alo.

– Srbiji nije interes da se ova tema na bilo koji na~in politizuje, ni da bude prepreka za otpo~iwawe politi~kog dijaloga Beograda i Pri{tine. Lopta je sada u rukama Pri{tine kada je re~ o pregovorima i u rukama me|unarodne zajednice kada je re~ o procesuirawu tvrdwi izvestioca Saveta Evrope Dika Martija – kazao je on. (privatne ku}e i industrijske komplekse) u sredwoj Albaniji, uglavnom oko Burela, 110 kilometara jugozapadno od Kuke{a.

Tako|e, odvo|eni su u pritvore nedaleko od Pi{kopeje, 50 kilometara isto~no od Burela”, navodi se u izve{taju UNMIK-a.

Internet-portal Radio-televizije Srbije do{ao je u posed do ku men ta iz de cem bra 2003. godine, kojim UNMIK obave{tava Ha{ki tribunal o nalazima istrage o otmicama i ubistvima Srba na Kosovu i severu Albanije tokom i neposredno posle sukoba 1999. godine. Verodostojnost ovog dokumenta su potvrdila dva izvora u Ha{kom sudu i Misiji UN na Kosovu. Ha{ki tribunal nikada nije pokrenuo zvani~nu istragu o navodima iz izve{taja UNMIK-a.

Ovaj dokument se pomiwe i u izve{taju generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, o kojem je preksino} raspravqao Savet bezbednosti UN. „UNMIK je jo{ 2003. godine Ha{kom tribunalu dao informacije i svoje nalaze u vezi s tim

odstrawivani organi, posle ~ega su umirali. Wihovi le{evi su zakopavani u okolini. Organi su transportovani do aerodroma Rinas, nedaleko od Tirane (oko 75 kilometara jugozapadno od Burela), i prebacivani u inostranstvo. Me|u ostalim zato~enicima koji su prebacivani do klinike u Burelu bio je i mawi broj `ena s Kosova, iz Albanije i Isto~ne Evrope. Posledwa isporuka zato~enika do klinike u Burelu je zabele`ena s prole}a ili po~etkom leta 2000. godine. „Uz zato~enike, koji su u Albaniju dovo`eni `ivi, neutvr|en broj le{eva srpskih civila ubijenih na Kosovu je transportovan u Albaniju, gde su zakopani u zabitima”, navodi se u dokumentu koji je kosovska misija UN dostavila Ha{kom sudu. Ovaj izve{taj je zasnovan na razgovorima s najmawe osam svedoka, Albanaca iz Crne Gore i s Kosova, koji su bili pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova. ^etvorica su direktno u~estvovala u transportu najmawe 90 Srba i ostalih do pritvora u severnoj i sredwoj Albaniji.

Be }i ri}: Sre }a ne po sto ji, sve sam do bio stra te gi jom Prvooptu`eni za prevare u televizijskim SMS licitacijama Predrag Be}iri} ju~e je u nastavku odbrane pred Specijalnim sudom detaqno objasnio kako je uspeo da dobije pet stanova i 125 automobila, i ponovio da je Dr`avna lutrija Srbije kr{ila pravila igre na {tetu igra~a, a ne on.

– Prire|iva~i su prakti~no otvorili ceo sistem s javnim objavqivawem statistike igre.

Nisu svi igra~i znali to da protuma~e. Osim toga, obave{tavali su igra~e kajronom na dnu ekrana o tomke da li je wihova ponuda ve}a ili mawa od trenutno najni`e jedinstvene ponude, {to nije bilo propisano pravilima igre – rekao je Be}iri}.

Nastavio je da mu je to omogu}ilo da binarnom pretragom lako pogodi najni`u jedinstvenu ponudu.

Be}iri} je naveo da je u slu~ajevima kada dobije obave{tewe da je wegova ponuda jedinstvena najni`a imao dve strategije: da ne {aqe vi{e poruke, ali onda ne bi znao da li se status izmenio do kraja igre, ili da nastavi da ih {aqe.

– Sre}a ne postoji, nego je to licitacija. Sre}a je kad se izvla~e kuglice iz bubweva, a ne licitacija. Svaka moja pobeda bila je dokaz da to nije

re|iva~a ili bi ga drugi igra~i pobedili strategijom.

– Igrao sam 24 sata dnevno, samo sam to radio. Nisam samo sedeo, nego skakao, nervirao se ili radovao. Cela ku}a mi je bila u kompjuterima i papirima pa su mi `ena i deca rekli da im je postalo nepodno{qivo – rekao je Be}iri}, i dodao da je igru zami{qao kao ba{tu sa {argarepama, kao u crtanom filmu o Du{ku Dugou{ku. – Recimo, najni`a jedinstvena ponuda je {argarepa s brojem 58, ja je odmah obele`im s „J”.

Prvooptu`eni je naveo da je takozvanim glumcima, koji su se pojavqivali u ulozi dobitnika, preko svog ro|enog brata i drugooptu`enog Ogwena Petra Todorovi}a i tre}eoptu`ene MaPre drag Be }i ri}

bila igra na sre}u. Sve sam radio legalno i nisam kr{io pravila igre jer bih bio iskqu~en i platio sam sve poruke. Svojom strategijom nadmudrio sam ostale velike igra~e, kao u {ahu – rekao je Be}iri}.

On je naveo da su ponude koje su igra~i dobijale statuse, od kojih su najva`niji bili „jedinstvena ponuda” i „najni`a jedinstvena ponuda”, i da je on po kolu slao prose~no 4.725. poruka s

„Glum ci ma” mo bil ni i ja bu ka – Igrao sam iz stana na Novom Beogradu koji je na ~etvrtom spratu. Glumci su ~ekali u automobilima ispred zgrade. Kada vidim da sam dobio, stavim taj telefon u kesu s jabukom da bude te`a i spustim im ga konopcem da mogu da razgovaraju s voditeqima igre – rekao je Be}iri}.

Bi nar na pre tra ga – Binarnom pretragom mogu}e je iz najvi{e 14 poku{aja pogoditi najni`u jedinstvenu ponudu u intervalu od 0 do 4.000. Recimo, ga|am 2.000, oni stave trougli} u kajronu da je najni`a jedinstvena ponuda ve}a, ga|am 3.000, ka`u da je mawa, ga|am 2.500... i tako do|em do najni`e jedinstvene ponude – objasnio je Be}iri}.

Dodao je da je zakqu~io da drugi veliki igra~i ne koriste metod binarne pretrage nego {aqu poruke po redu, {to je wemu omogu}ilo prednost.

vi{e desetina telefona povezanih na kompjutere.

– Nisu meni kompjuteri slu`ili da pobedim, nego moja strategija. Ako je pisac dobar, napisa}e dobru kwigu i na kompjuteru i na papiru, a ako je pisac lo{, ne}e mu kompjuter napisati dobru kwigu. Koristio sam kompjutersku tastaturu jer ima ve}e dugmi}e od tastature na mobilnom telefonu pa sam mogao br`e slati poruke – rekao je Be}iri}.

On je dodao da je Dr`avna lutrija Srbije na~inila gre{ku na {tetu igra~a jer je SMS-centar nekada povremeno bio blokiran zbog velikog broja pristiglih poruka pa su poruke napla}ivane ali su odbacivane, a doga|alo se i da igra~i ne budu obave{teni o statusu ponude.

– Sve su to oni znali, wihovi programeri nisu naivni, mogli su popraviti gre{ku, ali su, izgleda, jedino bili rukovo|eni {to ve}im profitom. Na po~etku igre videlo bi se da poruke sti`u iz mre`a Telekom, „Telenor„ i VIP, ali bi ubrzo, zbog zakr~ewa, „Telenor„ i VIP ispadali, a ostajao samo Telekom – rekao je Be}iri}.

Naveo je da je gubio u slu~ajevima kada bi padao sistem pri-

OB JA [WE WE U ju~era{wem tekstu o po~etku su|ewa grupi poznatoj kao “SMS-mafija”, optu`enoj za prevare u nagradnim igrama, potkrala se gre{ka agencije koja je emitovala ive{taj, navo|ewem Radio-televizije Srbije kao organizatora nagradne igre “Na{ auto na{em gledaocu”.

Radio-televizija Srbije nije bila organizator ve} emiter te nagradne igre, i radila je u skladu sa zakonom kojim je dozvoqeno emitovawe tog tipa nagradne igre, ka`e se u saop{tewu te medijske ku}e. rijane Mijanovi} slao novac kojim bi ~astili prijateqe zbog dobitka i ~a{}avao ih mobilnim telefonima, {to je bio wihov interes da se predstavqaju kao dobitnici.

Opru`eni Todorovi}, slu`benik Gradskog sekretarijata za saobra}aj, tako|e je negirao krivicu, rekav{i da je pomagao bratu i da nije uzeo nikakvu naknadu za to. Su|ewe }e biti nastavqeno danas.

N. ^.

U BE O GRA DU TRI OSO BE UHAP [E NE ZBOG NI ZA TE [KIH KRA \A

Li si ce po sle pro va le Tri osobe uhap{ene su ju~e zbog niza kra|a razli~ite robe ukupno vredne oko 300.000 evra, saop{teno je ju~e iz Uprave kriminalisti~ke policije Beograda. Uhap{eni su Bojan R. (32), Marko M. (27) i Uro{ O. (27), neposredno nakon te{ke kra|e u prodavnici tehni~ke robe „Pavleri” u Obrenovcu, ka`e se u saop{tewu.

Kod osumwi~enih je u teretnom vozilu prona|ena ve}a koli~ina tehni~ke robe – LCD televizora, monitora i kamera u vrednih oko 700.000 dinara. Oni su uz krivi~nu prijavu privedeni de`urnom istra`nom sudiji Osnovnog suda u Beogradu.

U saop{tewu se navodi da je utvr|eno da su uhap{eni 21. juna 2009. godine iz preduze}a „Alba lens” u Beogradu ukrali oko 5.000 nao~ara ukupno vrednoih oko 70.000 evra, a ve}i deo ukradene robe je prona|en i vra}en o{te}enom.

Oni su i 22. decembra 2010. iz zlatare „Tesla” u Novom Beogradu ukrali dva sefa sa zlatnim i srebrnim nakitom ukupno vrednim oko 180.000 evra, a 15. januara ove godine jedan od uhap{enih je, s jo{ nepoznatih osoba, iz zlatare „Majeti}„ u Sur~inu ukrao 400 grama zlatnog i srebrnog nakita.

E. D.

crna hronika

dnevnik

petak18.februar2011.

13

U MA[INSKOJ [KOLI U NOVOM SADU

Pre tu ~en u~enik u dre su „Zve zde”

Ku }a u ko joj je iz bi la va tra

SINO] U NOVOM SADU

Po `ar u na pu {te noj ku }i se stre Go ra na Ha yi }a Na na pu {te noj ku }i, ko ja se na la zi u istom dvo ri {tu gde i ku }a ha {kog be gun ca Go ra na Ha xi }a u No vom Sa du, si no} oko 18.45 ~a so va iz bio je po `ar. Va tro ga sci su s dva vo zi la iza {li na li ce me sta i us pe li da uga se i lo ka li zu ju po `ar.

Pre ma ono me {to se mo glo vi de ti na li cu me sta, iz go re la je unu tra {wost ku }e. Ta na pu {te na ku }a na la zi se u Uli ci Araw Ja no {a 9, {to je ista

adre sa kao i adre sa ku }e se stre Go ra na Ha xi }a.

Te dve ku }e ima ju za jed ni~ ko dvo ri {te, ali raz dvo je ne ula ze. O~e vi ci su ka za li da je iz ku }e u pla me nu iza {ao je dan ~o vek.

Kom {i je su na ve le da su se u toj ku }i ~e sto oku pqa li bes ku} ni ci. Do da li su da je vla snik ku }e i ve li kog pla ca po red we je dan no vo sad ski gra |e vin ski in ve sti tor.

E. D.

SKANDAL U RIJALITIJU „DVOR”

Fir ~i dis kva li fi ko van, Bo ja ni} u Ur gent nom Skan dal u ri ja li ti ju - Ivan Fe ce Fir ~i fla {om je ga |ao Mi lo {a Bo ja ni }a i ras kr va rio mu li ce, na kon ~e ga je iz ba ~en sa “Dvo ra”. Mi lo{ Bo ja ni} je od vezen u Ur gent ni cen t ar. Od l i k om Krun s kog sa ve ta, Fir ~i je dis kva li fi -

po lio s dve pu ne fla {e pi }a, da bi ga ve} sle de }eg mo men ta ga |ao fla {om u gla vu. Mi lo {a je fla {a po go di la u pre de lu o~i ju, jed no oko mu se na du lo i kre nu la je da cu ri krv.

Ivan Fe ce Fir ~i je po sle ne ko l i k o mi n u t a dis k va l i f i -

Fir ~i je Bo ja ni }a ga |ao fla {om

ko van. Ogla sio se i PR “Dvo ra” Ne ma wa Jo si fqe vi}.

Do tu ~e je do {lo na sa stan ku ka da su “dvo ra ni“ tre ba li da se iz ja sne o vla da vi ni Mi lo {a i Ma je. Iako je Fir ~i sa ve to vao sve da u}u te, Dra ga na Tri pi} je po ~e la da se sva |a s Mi lo {em, a woj se na kra ju pri dru `io i Fir ~i. Bo ja ni} je, u svom ma ni ru, re kao: “Ti da }u ti{! Vi deo sam u no vi na ma da si zlo sta vqao ro |e nu se stru!”

Bio je to oki da~ za Fir ~i ja ko ji ga je, pre ko sto la, pr vo

ko van zbog fi zi~ kog na pa da na Mi lo {a Bo ja ni }a.

- Ivan Fe ce Fir ~i je dis kva li fi ko van zbog fi zi~ kog na pa da na Mi lo {a Bo ja ni }a iz ja vio je Jo si fqe vi}. - Fir ~i je dis kva li fi ko van od lu kom Krun s kog sa v e t a, a o even tu al nim sank ci ja ma pre ma we mu }e od lu ~i va ti prav ni tim Pin ka. Mi lo {u Bo ja ni }u je uka za na pr va po mo}, a za tim je pre ba ~en u Ur gent ni cen tar ra di de taq ni jih pre gle da.

E. D.

[e sna e sto go di {weg N. O., u~e ni ka Sred we ma {in ske {ko le, u po ne de qak je te {ko pre tu kla gru pa mo ma ka, jer je tog da na u {ko li na se bi imao dres fud bal skog klu ba „Cr ve na zve zda“.

Ka ko No vo sad ska te le vi zi ja sa zna je, in ci dent se do go dio u hod ni ku na dru gom spra tu {ko -

le, na kon od mo ra, ka da je, ka ko se za sa da pret po sta vqa, ne ko li ci na ve ro vat no ma lo let nih mo ma ka upa la u {ko lu i pre tu kla u~e n i k a i is c e p a l a mu duks.

Di rek tor Ma {in ske {ko le Mi lo{ Ma za li ca po tvr dio je za No vo sad sku te le vi zi ju da je de -

~ak u tu ~i te {ko po vre |en, a osno va no se sum wa da ga je pre tu kla gru pa na vi ja ~a jed nog no vo sad skog fud bal skog klu ba.

Po sle uka za ne me di cin ske po mo }i, {e sna e sto go di {wi N. O. pu {ten je na ku} no le ~e we, slu ~aj je pri ja vqen po li ci ji i is tra ga je u to ku.

SU\EWE GRUPI DARKA [ARI]A ZBOG PRAWA PRQAVOG NOVCA

Biv {i ban kar od ba cio sve op tu `be Na su |e wu op tu `e ni ma za pra we „pr qa vog nov ca“ od be glog Pqe vqa ka Dar ka [a ri }a od 2008. do 2010. go di ne, ka ko tvr di op tu `ni ca – kroz pri v a t i z a c i j u po j e d i n ih pred u ze }a, ju ~e je sve op tu `be od ba cio je dan od osni va ~a ko map n i j e „Fi n an s ij s ki an | e li“ Pre drag Mi lo sa vqe vi}, eko no mi sta od ka ri je re, ko je je na veo da je pre pri vat nog bi zni sa, de ce ni ja ma ra dio u ban kar stvu, a od 2004. do 2006. go di ne u Na rod noj ban ci Sr bi je.

– Ne vin sam op tu `en. Ni sam po ~i nio kri vi~ no de lo ko je mi se op tu `ni com sta vqa na te ret – na veo je ju ~e Pre d rag Mi l o s a v qe v i}, iz no se }i od bra nu pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du.

U ka zi va wu o svo joj ban kar skoj ka ri je ri, ko ja se za vr {i la 2006. go di ne, Mi lo sa vqe vi} je po me nuo an ga `ma ne u biv {em SDK-u, kra jem de ve de se tih go di na pro {log ve ka, u ne ka da {woj Na rod noj ban ci Ju go sla vi je u sek to ru za de vi zne po slo ve s ino stran stvom, a po tom dve tri-go di ne u ne kim po slov nim ban ka ma.

– Od 2004. go di ne sam, na po ziv gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je, do {ao da po mog nem.

Ra dio sam u sek to ru za de vi zne re zer ve i kre dit ne po slo ve s ino stran stvom. Po sle in fark t a ko j i sam do ` i v eo, 2006. go di ne sam od lu ~io da na pu stim ban kar stvo – re kao je Mi lo sa vqe vi}.

Do dao je da je po sle na pu {ta wa ban kar stva, ne {to ka sni je ka ri je ru na sta vio u pri vat nom bi zni su.

– S mo jim ku mom Slo bo da nom Re si mi }em, ko ji je imao va ` ne po s lov n e kon t ak t e, osno vao sam of-{or ko map ni ju „Fi nan sij ski an |e li“ ko ja je bi la re gi stro va na na na {e su pru ge, a sa se di {tem u ame -

Spe ci jal ni sud

ri~ koj dr `a vi De la ver – ka zao je Mi lo sa vqe vi}.

On je na veo da je kom pa ni ja „Fi n an s ij s ki an | e l i“„ku p o va la i pro da va la sta ra po tra `i va wa pred u ze }a s pro sto ra biv {ih re pu bli ka SFRJ, iz u zi ma ju }i Sr bi ju, u Ira ku, a do bit je kra jem 2007. go di ne pla si ra la u ku po vi nu fir me “Mu ni ci pi jum S” za 7,9 mi li o na evra na osno vu ugo vo ra o sub or di na ra nom zaj mu“.

Po Mi lo sa vqe vi }e vim re ~i ma, go di nu da na ka sni je, na kon {to je iz bi la svet ska eko nom ska kri za, on i Re si mi} su od lu ~i li da pro da ju kom pa ni ju, ali su lo {e pro {li jer je ku pac tre ba lo da je is pla ti do kra ja 2011. go di ne.

Na gla siv {i da je u fir mi „Mu ni ci pi jum S“ ra dio kao sa vet nik, Mi lo sa vqe vi} je do dao da „ni {ta osim me se~ ne pla te od 50.000 di na ra ni je za ra dio, te da ni je ra dio bi lo {ta dru go osim onog {to je bio we gov po sao, a po na lo gu dru gih“.

NAKON NESRE]E NA PAN^EVA^KOM MOSTU

– Mo je kri vi~ no go we we je po sle di ca po gre {nih za kqu ~a ka o ono me {to sam ra dio, a ni {ta ni sam ra dio iz u zev svo je stru ke, ni ti, kao {to to op tu `ba opi su je, s kri mi nal nim umi {qa jem. Ne znam ni {ta o “pr qa vom nov cu“. Ne znam ni {ta o ko ka i nu – na veo je Mi lo sa vqe vi}.

Is ta kao je da „ne ma ve ze i da ne zna ni {ta o bi lo ka kvim ak tiv no sti ma ko je se u op tu `ni ci pri ka zu ju kao kri mi nal ni kon tekst u ve zi s Dar kom [a ri }em i Go ra nom So ko vi }em“. Ka ko je na veo, [a ri }a je sreo sve ga ne ko li ko pu ta po sle 2008. go di ne, na kon {to ga je s wim upo znao Ne boj {a Je stro vi}, ~el nik fir me “Mu ni ci pu jum S“. Okri vqe ni je do dao da je je dva ne ko li ko pu ta vi deo i So ko vi }a, ko ga je, ka ko je na veo, upo znao u ma ju 2009. go di ne.

– Me ni je re ~e no da je [a ri} ve o ma us pe {an bi zni smen iz Cr ne Go re, ko ji se obo ga -

tio pro da jom ce men ta. Ni jed ne ne ga tiv ne in for ma ci je o wi ma ni je bi lo, ve} sa mo da se ra di o qu di ma u ve li kom bi zni su – na gla sio je Mi lo sa vqe vi}. Do dao je da se, po iz bi j a w u afe r e, „pre p la { io kad je ~uo da se po mi we ko kain, ali da mu ni kad ni ko od tih qu di ni je pre tio“.

Mi lo sa vqe vi} je ob ja snio da je ukup no oko tri de ce ni je ra dio u ban kar stvu, pre ne go {to ga je na pu stio i u{ao u pri vat ni bi znis s kom pa ni jom „Fi nan sij ski an |e li“, te da ni kad ni je ra dio ni {ta ne za ko ni to.

On je ka zao da „ne ma ni ka kve ve ze s isti nom ni op tu `ba ko j a ga te r e t i za osni v a w e of-{or ko map ni ja za Dar ka [a ri }a“, na vo de }i da je ne ko li ko go di na pre tog po znan stva osno vao za se be pr ve kom pa ni je.

– Dok sam jo{ bio u ban ci, kad sam shva tio da se mo ja ban kar ska ka ri je ra bli `i kra ju, hteo sam da se opro bam u bi zni su i osno vao sam za se be ne ko li ko of-{or kom pa ni ja na ime svo je su pru ge i de ce.

Kad sam uvi deo da od bi zni sa ne }e bi ti ni {ta, ne ke od kom pa ni ja sam pre pu stio dru gim oso ba ma bez ika kve na kna de.

Zar bi bi l o ko nor m a l an osni vao kom pa ni je za kri mi nal ce na ime `e ne ili de ce? – re kao je Mi lo sa vqe vi}.

Su |e we se na sta vqa da nas.

Op tu `e ni su Ne boj {a Je stro vi}, Pre drag Mi lo sa vqe vi}, advo kat Ra do van [tr bac, we g o v a su p ru g a Du b rav k a [tr bac, Ste vi ca Ko sti}, An dri ja Kr lo vi}, Ma rin ko Vu ~e ti}, ko ji ma se su di u pri su stvu. U od su stvu se su di op tu `e ni ma Zo ra nu ]o pi }u, kao i pr v o o p t u ` e n om Pqe v qa k u Dar ku [a ri }u, ko ji je ta ko |e u bek stvu.

E. D.

NA OSNOVU ME\UNARODNE POTERNICE

Biv {em vo za~u Vla de Sr bi je tri go di ne Be o gra |a nin uhap {en Vo za~ Vla de Sr bi je @eq ko Go le (28) osu |en je ju ~e u Be o gra du na tri go di ne za tvo ra zbog to ga {to je, vo ze }i pi jan, iza zvao sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj je po gi nuo Mar ko \or |e vi} (28).

Go le je bio vo za~ u ka bi ne tu pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Jo va na Kr ko ba bi }a i po sle ne sre }e je do bio ot kaz. Ne sre }a se de si la na Pan ~e va~ kom mo stu. Vi {i sud u

Be o gra du iz re kao mu je i za bra nu upra vqa wa mo tor nim vo zi lom B ka te go ri je od tri go di ne, ko ja }e po ~e ti da va `i na kon iz dr `a ne ka zne za tvo ra.

Su di ja Vi {eg su da u Be o gra du Vla dan Ivan ko vi} re kao je da je Go le kao pro fe si o nal ni vo za~ mo rao da zna da ne sme da vo zi pi jan, a ve {ta ~e wem je utvr |e no da je imao 1,56 pro mil al ko ho la u kr vi. Ivan ko vi} je

kao olak {a va ju }u oklo nost na veo da je po koj ni \or |e vi} vo zio bez ka ci ge i da ni je imao po lo `en is pit iz po zna va wa sa o bra }aj nih pro pi sa, kao i da je vo zio le vom stra nom ko lo vo za ume sto de snom.

Go le je u za vr {noj re ~i iz ra zio ka ja we zbog iza zi va wa ne sre }e u ko joj je je dan ~o vek po gi nuo.

E. D.

u Cr noj Go ri

Bor ko B. (22) iz Be o gra da uhap {en je, na osno vu me |u na rod ne po ter ni ce, u Cr noj Go ri i od re |en mu je eks tra di ci o ni pri tvor, sa op {te no je ju ~e iz Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je. On je uhap {en na

osno vu po ter ni ce In ter po la, ras pi sa ne po na red bi Vi {eg su da u Be o gra du, na vo di se u sa op {te wu MUP-a. Po ter ni ca za wim ras pi sa na je ra di do vr {e wa kri vi~ nog po stup ka zbog vi {e kri vi~ nih de la raz boj ni {tva.

14

reporta@e

petak18.februar2011.

dnevnik

KAKO SU DOBRI QUDI IZ [AJKA[KE 1944. SPASLI JEVREJSKO DETE, NA DRUMU OSTAVQENO TOKOM MAR[A OD BORSKOG RUDNIKA DO GUBILI[TA

]ut ke u smrt, }u te }i kroz `i vot ut ke su ko ra ~a li je vrej ski su `wi iz Bor skog rud ni ka sep tem bra 1944, mo `da i ne slu te }i {ta im se spre ma a mo `da i po mi r e n i sa svo j om sud b i n om, dok su ih fa {i sti, po vla ~e }i se iz Sr bi je, spro vo di li pu tem bez po vrat ka ka Ma |ar skoj. Na kon du gog pri nud nog ra da po ok ni ma, mno gi ni su iz dr `a li na por usi qe nog pe {a ~e wa i pa da li su od is cr pqe no sti kraj dru ma, da bi ih wi ho vi krv ni ci sa mo po tr pa li na ta qi ge kao obi~ ne vre }e. O tom u`a su sve do ~i i Je vrej sko gro bqe u Pan ~e vu, gde su mno gi ba ~e ni u za jed ni~ ku hum ku, pred sam kraj ra ta.

Ali wi ho va gol go ta se ni je za vr {i la tu. Po te ra li su ih xe la ti da qe kroz rod ni Ba nat i Ba~ ku, oda kle su s broj nim Je vre ji ma iz Ma |ar ske od ve de ni na pri nud ni rad ko ji je mno gi ma bio po sled wi. Ta ko su sti gli i pred Ti tel, `i vi ske le ti mu {ka ra ca, `e na i de ce {to im je di ni greh be {e ne u kla pa we u mon stru o znu Hi tle ro vu ra snu te o ri ju. A ona je spro vo |e na ~ak i kad su na ci sti u be `a li “fa ter land” pred ofan zi vom sa ve zni ka.

– Pre {li su pon ton ski most i u Ti te lu su ih sme sti li u tri pro vi zor no ogra |e ne dr va re, ko je su pre ra ta tro ji ca ga zda (je dan je bio Je vrej), dr `a li mal te ne kao je dan – pri se }a se Ti te qa nin Mar ko Gr -

]

vi {e ni je iz dr `a la i, utr nu la od bo la i iz ne mo g lo s ti, svo j e ~e d o, ko je je ce lim pu tem no si la u ru ka ma, spu sti la je na tu ca nik i na sta vi la svoj put u si gur nu smrt.

Ni ko se ni je ni osvr nuo.

– Ba{ tad iz prav ca Lo ka se na za pre `nim ko l i m a ku } i vra } ao bra~ ni par Ma |a ra, po zna t ih po do b ro ~ in stvu, pre, po sle i to kom ra ta. Sti gav {i do ma li {a na, ko ~i ja{ je za u sta vio vran ce, spu stio se s ko la i de te do dao `e ni. Od ve li su ga svojoj ku }i, na odu {e vqewe obe }er ke ko je su ma log od mah oku pa le i pre svu kle i vre me nom ga za vo le le vi {e ne go da im je ro |e ni ^u var taj ne: Mar ko Gr li} Foto: S. [u{wevi} brat. I da nas je `iv – li} (73), tad de ~ak. – Tu su se na s ta v qa po t re s nu is p o v est ne ko li ko da na od ma ra li, a po ~i ka Marko. tom su ih po no vo pe {ke po te ]u ta we... ra li da qe. Ceo Ti tel je iza Po o ~im i po maj ka ni su kri {ao na glav ni {or i, ko le ba li da je usvo jen. Kr sti li su ga u ka to li~ koj cr kvi i da li mu ko ne {to dru go, {ta je imao, ma |ar sko ime, ali ra di dru gih po ku {a va li su me {ta ni da im ni su ni kom go vo ri li da je Je olak {a ju mu ke; ma da su svud vrej. Kad su ga upi sa li u {ko oko wih i{li voj n i c i sa lu, isti nu su re kli je di no de {maj se ri ma i spre ~a va li mi ~a ko vom tu to ru, vi |e nom ~o lo sr |e. ve ku u se lu. On je po ve rio tu ]u ta we... taj n u sa m o ~i k a Mar k o v om Na iz la zu iz se la, gde se stri cu Mi ki. drum i da nas ule `e, jed na ma ti

Na izlazu iz Titela, tamo gde se drum i danas ule`e, jedna mati vi{e nije izdr`ala, utrnula od bola i iznemoglosti, svoje je ~edo, koje je kroz celu Srbiju nosila u rukama, spustila na tucanik i nastavila sama putovawe u sigurnu smrt ime i pre zi me, a ~i ju je taj nu bri `qi vo ~u vao. Bar jed nom ne d eq n o ~i k a Mar k o ga je vi|ao ka ko kraj we go ve ku }e pro l a z i na bi c i k lu ili motor ~i }u na pu tu ka po slu i, ka k o ka ` e, sva k i put mu ne{to ni je da lo mi ra. Tr peo je ko l i k o je mo g ao, a on d a presek’o i od l u ~ io da pro govo ri.

Za gr lio sam ga i kad sam mu sve is pri ~ao, za }u tao je ali se br zo pri brao i pri znao da ipak ne `e li ni {ta da me wa jer su vi {e po {tu je qu de ko ji su ga iz ve li na `i vot ni put – po ma lo i da nas u ne ve ri ci go vo ri Mar ko Gr li}, ko ji je vi {e pu ta ob i {ao je vrej ska gro bqa u Si ri gu i Pan ~e vu i dva pu ta i{ao na ho do ~a {}e ~ak do Da ha ua.

A is pri ~ao mu je, ~i sta sr ca, ~i ka Mar ko sve, pa i kraj mar {a smr ti okon ~an u Si ri gu, gde su svi do tad pre `i ve li Je vre ji, pa i de ~a ko va pra va maj ka, stre qa ni is pred ve li ke i me tar du bo ke hum ke ko ju su pret hod no sa mi mo ra li da is ko pa ju. ^u dom su se spa sla sa mo troji c a Je v re j a, je d an ba{ iz Tite la, ali ni ko ni je znao da po sto ji i ~e tvr ti pre `i ve li, ko j i je naj v e } i deo `i v o t a pro veo ni ne slu te }i da je kao de te i sam bio deo te tra ge dije. Onaj ko ji ni je pu stio su zu kad je sa znao ko je i ka ko mu je stra da la pra va ma ti. A i ka ko bi mo gao? Mo `da za i sta ni je to li ko otac onaj ko te na pra vi, ko li ko onaj ko te ot hra ni! A we ga su spa sli i na `i vot ni put iz ve li do bri qu di i od we ga na pra vi li do brog ~o ve ka ko ji }e im va zda bi ti za hva lan. ]u ta we...

Aleksa Grube{a

MAJSTOR MILE MASTALOVI] UME DA O@IVI I ANTIKU IZ DOBA CARA FRAWE

PRE^ANSKA LEKSIKA

N

– Go di na ma moj stric ni j e to ka z iv’o ni kom. Ali kad se ’62. o Sve tom Ni ko li raz bo leo, dok smo ~e ka li da ga Cr ve ni krst od ve ze u No vi Sad u bol n i c u, se d eo sam kraj we g o v og uz g la vqa i tad mi je re kao „Mar k o, ne mo g u umre ti a da ovu taj nu Ret ki su pre `i ve li tor tu ru na ci sta po ne sem u grob”. Tad mi je pre neo tu pri ~u i za kleo – Ja sam mu rek’o! Qu di ko ji me da ni kom ne go vo rim – pri - su ga ot hra ni li su umr li, se se }a se ~i ka Mar ko. stre se po u da va le i raz i {le i Ali ni }u ta ti se ne mo `e vi {e ni sam mo gao da }u tim. za u vek!

Po la ko sam ga pri pre mao i na Mo `da bi ta ko i osta lo da go ve stio mu da o we go voj isto ga to kom de ve de se tih sud bi na ri ji `e lim da mu pri ~am u svo ni je spo ji la s je vrej skim de - joj ku }i. Se li smo u kuj nu, moj ~a kom ko ji je no sio ma |ar sko otac, ma ti, `e na i on do me ne.

Vre me sta lo me |u sa to vi ma

[e ni ti

au~ena ve{tina ku}nih qubimaca, kod nas generalno zvanih pasa, da se usprave na zadwe noge i qupko, graciozno i dirqivo iskreno izra`avaju simpatiju prema svojim gazdama zove se {eniti.

Verovatno od schenne na nema~kom, {to odgovara naredbi: budi dobar, ajde pona{aj se lepo.

Dok {ene, kuce isplaze jezik, gledaju vedro svog ~ovekolikog prijateqa, ako mogu jo{ i ma{u repom. [ape dr`e smotane u zglavku, dakle bezazlenom polo`aju, ni nalik na bokserki gard kengura, koji isto “{ene” ali onda i udaraju. Svaki ku}u{ koji zna da {eni, uvek dok to pokazuje pred gostima ili samo gosom, dobije i nagradu. Par~e mesa, kobasice, kola~a ili bar koricu hleba, mo`da ga tek pomiluju po glavi ili le|ima. Rukom, ne motkom.

stva u Ju`noj Koreji i Japanu da bar tokom {ampionata sklone iz jelovnika ~uvene supe protiv znojewa od kere}e ki~menice. Navodno, konzumenti posle tih ~orbi reguli{u telesnu temperaturu samo dahtawem. Ba{ kao pulinka Ribica koja je svojim „bodi lengviyom„ izdala Sosu kada je Lala ispitivao da li je neko dolazio dok je on predavao `ito i {ta su radili. Svejedno, nema kopnene `ivotiwe s toliko varijeteta u veli~ini, boji, sposobnostima kao {to je – pas.

Kod nas ga zovu jo{ kera, kuca, gaya, ku}u{, kerina, va{ka, DOY (doma}a obi~na yukela), a dao je imena i nekim qudima: ku~ka, yulov, kuja, yukac, psi-

Nau~nici ka`u da je prva osobina jedinki iz velike familije Canis canis – dru`equbqe, nagon za igrawem. Tek onda idu ostale koje su qudi uo~ili pa pse koriste za vu~u, kao stra`are i odbrambene borce, ~obane, goni~e divqa~i, tovarnu stoku, vodi~e slepih, otkriva~e droge i mina, ali i profesionalne trka~e za kla|ewe – sve do izvora sve`e hrane. Jo{ je pse}e meso veoma cewena poslastica na Dalekom istoku, toliko ra{irena da je FIFA pre neku godinu morala dva puta da {aqe jasnu poruku doma}inima Svetskog prven-

na... Navodno je pas pripitomqen jo{ pre 15.000 godina i selekcijom tako izdiferenciran da mnoge rase me|usobno uop{te ne li~e. Kako da budu ro|aci malena ~ihuaha i irski vu~jak, koji je pqunuti praotac pasa – sivi vuk? Jedna predstavnik najsitnije rase, jork{irskog terijera, na izlo`bi nije pre{ao visinu od 6,3 centimetara, a najvi{e sme da naraste danska doga – 106,7 centima! Odelo im ide od maltene glatke ko`e kao u foke, do runa sli~nog ov~ijem, uz sve varijacije boja i {ara. Zbiqa, ~udo od prijateqa.

Psi su junaci mnogih dramati~nih, herojskih i uzbudqivih pri~a, ali su retko tema humorista, mada im je vedro raspolo`ewe glavna osobina. Ipak, u SAD postoji pravac (engleskog) humora, shaggy dog, odnosno ~upavi pas. Navodno je neki mornar izgubio rundavog qubimca u nekoj luci pa ga je tra`io mesecima i godinama. Nabrajaju se gradovi i luke, dok kona~no, negde na zapadnoj obali, recimo u San Francisku, mornar ne ugleda rundavka. Ovaj mu je, sav sre}an, pritr~ao, ali pa`qivijim upoznavawem, sejlor je priznao da to nije wegov pas.

Ba{ engleski sme{no! No, druga pri~a je ba{ zanimqiva.

Isti mornar je ve`bao svog ~upavca da mu donosi {tap koji je bacao {to mo`e daqe na obali jezera. Jednom je zavitlao drvo ~ak u vodu, ali je pas poslu{no oti{ao po wega. Gledala to neka starija `ena, pa`qivo, jer je i sama nekad imala ku~e, pa re~e: Gle, va{ pas zna da hoda po vodi! Na to mornar odgovori: [ta da radi, jadnik, kad ne zna da pliva!

Kod nas se u {alama nije oti{lo daqe od repa. Poznate su one dve s Lalom i veterinarom. Navodno je seoski kur{mit pitao Lalu za{to je tri puta sekao rep svom lova~kom keru, a ovaj mu odgovorio: Pa, da ga mawe bole. Drugi Lala je, opet, molio kur{mita da on skrati @u}ovu rep, ali skroz.

Ovaj ga je uveravao da je kuca prestar za tako ozbiqan zahvat i na kraju upitao za{to bi ga uop{te operisao. Lala mu je dao ba{ ~vrst razlog: Ne}u da se u mojoj ku}i niko vidno raduje kad mi ta{ta do|e u goste! [eniti je u pasjem svetu po`eqna i slatka osobina, ali u qudskom nije. Kad nekoga ba{ svoj ski ogo va ra ju, ka `u: taj {eni pred sopstvenom `enom, ili on dobro pro|e u svim smenama, {eni pred svakim {efom!

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired i riba pliva / Divani o re~ima”)

e} vi {e od 30 go di na do bi ja ju sa to vi no vu {an su da pro du `e `i vot u mi tro va~ koj Pu {ki no voj 6, maj stor skoj rad wi ko ju dr `e otac i sin, Mi le i \or |e Ma sta lo vi}. Se ni or je za nat sku ka ri je ru za po ~eo jo{ 1968, a za o kru -

On, osim naj jed no stav ni jih ra do va na za me ni ba te ri je ili po prav ci ka i {e va, sva ko dnev no re sta u ri ra ve li ke zid ne, sta re xep ne i sto ne sa to ve.

– To je pra vo u`i va we! Sat mo `e sva ko da pro da, ali naj ve }e je za do voq stvo kad me qu di sret nu na uli ci i za hva le na do broj po prav ci – pri ~a, i po ka z u j e an t i k u iz 1870, naj sta ri je {to mu je ovih da na do pa lo u ru ke.

Do bar glas o we go vom ume }u odav no je pre {ao gra ni ce srem skog pot kon ti ne ta: – Stal na mu {te ri ja mi je, re ci mo, i je dan Be o gra |a nin, ko ji je ve} tri pu ta do neo raz li ~i te zid ne sa to ve na po prav ku – ob ja {wa va maj stor.

I u vre me kad je Bro ji se kun de jo{ od 1870.

U U`i cu bio ce wen maj stor Mi le qu di ma jef ti ni je da `io kad je i na sled ni ku usa dio u Ma ~van skoj Mi tro vi ci – ve - ku pe ki ne sku ~u ku ne go po pra stav da su ~a sov ni ci mno go vi - li ga zda Mi le. ve svoj old taj mer s ru ke, ~i ka {e od spra va ko je pro sto po ka Na kon pet go di na pre {ao je Mi le se ne `a li. zu ju vre me. na srem sku oba lu Sa ve, u lo – Uvek }e bi ti sta rih stva ri – Pr vo sam {e gr to vao u [ap - kal gde i da nas or di ni ra. do ko jih je qu di ma sta lo, a sa mo cu kod po zna tog maj sto ra Sre} – Za raz li ku od mla dih, ko do bar za na tli ja ume da ih na ka Sre} ko vi }a, a po tom i kod ji ma sat sve vi {e po sta je mod pra vi ili opra vi. Za to sam svo we go vog oca u Ba~ koj Pa lan ci. ni de taq i ku pu ju one na ba je zna we pre neo na si na \or |a i Bi la je to sta ra ~a sov ni ~ar ska teri je, sta ri ji obi~ no ne }e osta vio mu rad wu. Imam tro je fa mi li ja i sve {to znam du gu - da na pu ste kla si ku na na vi unu ~a di i na dam se da }e ne ko od jawe jer ih ve zu je se }a we na jem wi ma – pri ~a ~i ka Mi le. wih na sta vi ti da se ba vi ovim Kad je 1971. is pe kao za nat, pre - pro { la vre m e n a – vaj k a se po slom – op ti mi sta je Ma sta {ao je kod „Pe tro vi }a” u U`i cu.

Mi le. lovi}.

S. Lap~evi}

V

– Na kon smr ti ~a sov ni ~a ra Mi li vo ja Pe tro vi }a, rad wu je dr `a la we go va su pru ga. Tu sam ostao ~e ti ri go di ne kao or tak, ona je bi la vla snik rad we a ja maj stor. U me |u vre me nu, od slu `io sam voj sku, a 1974. se osa mo sta lio i otvo rio rad wu

PE CA WE TRU PA CA KA PI TA LA CA KRAJ TI SE: Ima u be~ejskom par~etu Tise smu|eva, deverika, tolstolobika, pa i kapitalnih primeraka somova i {arana, ali jnikad nema lovostaja za pecawe – trupaca. Na `iteqima priobaqa jedino je da ~ekaju visok vodostaj pa da im reka, maltene pred ku}om i u komadu izbaci nekoliko kubika drva. Najbr`i se s testerama odmah ustreme na debla, a oni koji okasne zadovoqe se i granama.

Nedaleko od kamp-naseqa „tran`irawe„ ~eka jedno iz korena i{~upano stablo zama{nog gabarita, koje se razba{karilo i preko dela nekategorisane yade. A sasvim je dovoqno da se bar jedan doma}in ne mora jediti zbog naduvanih cena ogreva koje je „nazidala“ uprava „Kolubare“.

V. Jankov

Vr­sta­di­vqa­~i Krupna divqa~

1

2

3

4

5

6

petak18.februar2011.

15

AKTUELNE MUKE VRBASKIH LOVACA

VISINA NAKNADE ZA KORI[]EWE LOVOSTAJEM ZA[TI]ENIH VRSTA DIVQA^I Red.­br.

c m y

LOV

dneVnik

za­lovi{ta­ za lovi{ta LU Vred­nost­od­stre­la posebne­namene­(JP) i privatna lo­vo­sta­jem­za­{ti­}e­nih vr­sta­di­vqa­~i­(u­dinarima) 5% 10%

jelen

89.845­

4.492 dinara

8.984 dinara

ko­{u­ta

10.570

528

1.057

te­lad

5.285

264

528

lopatar

52.850

2.642­

5.285

ko­{u­ta

5.285

264

528

te­lad

3.171

159

317

muflon

42.280

2.114

4.228

mu­flon­ka

3.171

159

317

jag­we

2.114

106

211

srnda}

15.855

793

1.585

sr­na

5.285

264

528

la­ne

3.171

159

317

vepar

18.479

925

1.848

kr­ma­~a

5.285

264

528

na­zi­mad

3.171

159

317

divokoza

42.280

2.114

4.228

Pro blem sa di vqa ~i, ali i sa no vim za ko nom Vr ba ski lov ci oku pqe ni u Lo va~ koj sek ci ji „Fa zan“ ni su za do voq ni ovo go di {wom se zo nom lo va na fa za na i ze ca, naj vi {e zbog ma log bro ja do vqa ~i u lo vi {tu, pa su ozbiq no za bri nu ti. Me |u tim osim sa pro ble mi ma na te re nu, Vr -

ga `o va wa pro fe si o nal nog lo vo ~u va ra ko ji }e bi ti stal no za po slen u toj slu `bi, ~i me }e se si gur no po sti }i bo qi re zul t a t i u ~u v a w u lo v i { ta.

Po red to ga do bro je i to {to }e lo va~ ke sek ci je mo ra ti da ima ju stru~ no li ce ko je }e ga -

ko ima nov ca da ga se bi pri u {ti on }e pla ti ti, ali ve ro vat no }e bi ti i onih ko ji }e zbog ne do stat ka nov ca od u sta ti od lo va - sma tra Bog da no vi}. On se osvr nuo i na ne ke ne lo gi~ no sti u no vom Za ko nu ko je su iz ne na di le lov ce.

zdo v a t i lo v i { tem, od n o s no oso bu ko ja }e da odo bra va plan lo v a, da od r e | u j e kvo t u od stre la i sli~ no, ka ko ne bi smo u lov kre ta li sa „od o ka tiv n im„ pro c e n a m a ko l i k o ima mo di vqa ~i i ko li ko }e mo da iz lo vi mo”, ka `e Bog da no vi}.

Ono {to }e bi ti pro blem u pri me ni no vog za ko na, je su do dat na sred stva ko ja }e lov ci mo ra ti da iz dvo ji da bi ga kva li tet no pri me ni li.

- Lov ci ma je ve} odav no ja sno da }e ~la na ri na bi ti ve }a, kao i da }e tre ba ti re dov no pla }a ti pro fe si o nal nog lo vo ~u va ra i oso bu ko ja }e ga zdo va ti lo vi {tem. To }e si gur no pred sta vqa ti pro blem za ve }i nu lo va~ kih sek ci ja, po go to vo kad se uzme u ob zir da lov ni tu ri zam stag ni ra ve} du `e vre me zbog ne mo gu} no sti iz vo za me sa di vqa ~i iz na {e ze mqe. Na rav no, lov je ho bi i

- Ne ke vr ste, po put si ve vra ne i svra ke su se sa da na {le pod za {ti tom iako ve }i na lovnh rad ni ka i sa mih lo va ca sma tra da im tu ni je me sto. Ima tu jo{ ne kih sit ni ca ko je nam ni su ja sne, ali ipak na da mo se da }e ovim bi ti uve den red u lo vi {ta - za kqu ~io je Bog da no vi}. N. Perkovi}

Sitna divqa~ 1

vuk

10.570

528

1.057

2

zec

2.114

106

211

3

poqska jarebica

2.114

106

211

4

divqa guska lisasta

1.057

53

106

5

d. guska glogovwa~a

1.057

53

106

6

d. patka ri|oglava

1.057

53

106

7

d. patka gluvara

1.057

53

106

8

{umska {quka

1.057

53

106

9

d. patka zvi`dara

528

26

53

10

d. patka krkavac

528

26

53

11

d. patka krya

528

26

53

12

liska crna

528

26

53

13

d. golub grivna{

317

16

53

14

prepelica

211

11

21

15

grlica

211

11

21

16

gugutka

106

5

11

UTVR\ENA NAKNADA ZA KORI[]EWE LOVOSTAJEM ZA[TI]ENIH VRSTA DIVQA^I ZA LOVNU 2011/2012. GODINU

Pr va uplata do 15. apri la Mi ni star po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de do neo je od lu ku ko jom je utvr dio vi si nu na kna de za ko ri {}e we lo vo sta jem za {ti }e nih vr sta di vqa ~i. Na kna da se utvr |u je u od go va ra ju }em pro cen tu od vred no sti pla ni ra nog od stre la lo vo sta jem za {ti }e nih vr sta di vqa ~i za te ku }u lov nu go di nu, i to 5% za lo vi {ta po seb ne na me ne i 10% za osta la lo vi {ta, osim vred no sti pla ni ra nog od stre la fa za na.

Deo na kna de od 30% upla }u je se naj ka sni je do 15. apri la, a 70% naj ka sni je do 31. de cem bra te ku }e lov ne go di ne. Na kna da za ko ri {}e we lo vo sta jem za {ti }e nih vr sta se upla }u je na ra ~un Bu xet skog fon da za raz voj lov stva Re pu bli ke Sr bi je, broj: 840-741524843-28, mo del 97 sa po zi vom na broj ko ji je kon trol ni broj op {ti ne se di {ta ko ri sni ka lo vi {ta (za JP Sr bi ja {u me i JP Voj vo di na {u me po {um skom ga zdin stvi ma a za Lo va~ ki sa vez Sr bi je po lo va~ kim udru `e wi ma).

Za ko nom o di vqa ~i i lov stvu je pro pi sa no da je ko ri snik lo vi {ta du `an da pla }a na kna du za ko ri {}e we lo vo sta jem za {ti }e nih vr sta di vqa ~i, ra di ostva ri va wa op {teg in te re sa i du go ro~ nih ci qe va za sno va nih na prin ci pi ma odr `i vog ga zdo va wa di vqa ~i.

Ko ri sni ci lo vi {ta ko ji su lo vi {tem ga zdo va li do da na stu pa wa na sna gu Za ko na o di vqa ~i i lov stvu, ga zdo va }e tim lo vi {tem do okon ~a wa po stup ka usta no vqe wa i do de le lo vi {ta na ga zdo va we u skla du sa ovim za ko nom. Ko ri sni ci lo vi {ta na te ri to ri ji R. Sr bi je su: JP Sr bi ja {u me, JP Voj vo di na {u me, JP na ci o nal ni par ko vi (Fru {ka go ra, \er dap, Ta ra, Ko pa o nik i [ar-pla ni na), Lo va~ ki sa vez Sr bi je, JP Bor jak, [u mar ski fa kul tet, Mi ni star stvo od bra ne i dru ga prav na li ca ko ja sa Mi ni star stvom ima ju za kqu ~e ne ugo vo re o da va wu lo vi {ta na ga zdo va we.

USPE[AN LOV U ATARU NOVOG SLANKAMENA

Ba na }a nin od stre lio sre ma~ kog {a ka la ^la no vi Lo va~ kog dru {tva „Fa zan„ iz No vog Slan ka me na bi li su u ne de qu 13.fe bru a ra do ma }i ni lo va na {a ka le i li si ce, ko jih ima do sta u ata ru ovog sre ma~ kog se la na ob ron ci ma Fru {ke Go re. Na oku pu je bi lo 113 lo va ca iz No vog Slan ka me na, Kr ~e di na, Jar ko va ca, Zre wa ni na, dru gih voj vo |an skih me sta, pa i go sti ju iz cen tral ne Sr bi je i iz oko li ne Be o gra da.

Ma da je u ata ru sve vi {e {a ka la i li si ca, {to su ove i pret hod nih se zo na po tvr di li bo ga tim od stre lom lov ci iz No vog Slan ka me na, u za jed ni~ kom iz la sku u lo vi {te na ni {an je do {ao sa mo je dan {a kal. Naj sre} ni je ru ke i o{tra oka bio je ~lan Lo va~ kog dru {tva „Far ka -

`din” Mi ro slav Ba bi} (31) iz isto i me ni og ba nat skog se la.

- Is ko ri stio sam pri li ku ko ja mi se uka za la u pr vom po go nu i bio pre ci zan. I kod nas u ata ru Far ka `di na {a ka li su u po sled we vre me sve pri sut ni ji.

Ove se zo ne imao sam uspe ha i u ata ru Far ka `di na, pa sam od stre lio jed nog od tri do sa da ostre qe na. Lo vac sam od 1998. go di ne, vo lim dru `e we i sa ko le ga ma iz Far ka `di na i Lo va~ kog udru `e wa „Zre wa nin„ ove zi me i{ao sam u lov na li si ce u Ba nat sko Aran |e lo vo i Uzdin, a sre }a mi se osmeh nu la u Sre mu - za do vo qan je iz le tom u lo vi {te Ba bi}.

Je dan od agil nih do ma }i na iz LD „Fa zan” u No vom Slan ka me nu Bog dan Ba ta Ko ta rac, me |u

naj u spe {ni jim u od stre lu {a ka la i li si ca, `a li {to je ne ko li ko {a ka la us pe lo da utek ne pred broj nim u~e sni ci ma lo va, ali is ti ~e da je od stre qe ni pri me rak lep tro fej ni.

- Bi lo je mno go qu di u po go nu pa su {a ka li us pe li da iz mak nu u svo ja skro vi {ta, u ru pe. Do bro je da se ni smo vra ti li pra znih {a ka, jer od ka da u na {em ata ru or ga ni zu je mo za jed ni~ ki lov na {a ka le, uvek je bi lo od stre la ka `e Ko ta rac.

Do ma }i ni iz No vog Slan ka me na po tru di li su se da do bro ugo ste u~e sni ke lo va, ka ko pri li kom do la ska za do ru ~ak ta ko i na za jed ni~ kom ru~ ku, a ka ko to bi va u ova kvim pri li ka ma ni je iz o sta lo i uobi ~a je no lo va~ ko ve se qe.

M. Mitrovi}

Vrbaski lovci u akciji

ba {a ni, kao i svi osta li lov ci u Sr bi ji ~e ka ju is hod pri me ne no vog Za ko na o lov stvu ko ji pred vi |a mno ge iz me ne u od no su na do sa da {wa pra vi la lo va.

- Ne ke stva ri su nam po zna te i po zdra vqa mo ih, ne ke nam ni su ba{ naj ja sni je, a mi slim da do sta pro ble ma stva ra to {to no vi Za kon jo{ uvek ni je po znat ve }i ni lo va ca, pa se mno ge stva ri pre no se usme no i u ta kvim uslo vi ma ne ke od red be se shva ta ju po gre {no, te do la zi do po met we - ka `e Ne ma wa Bog da no vi}, ~lan LS „Fa zan“ iz Vr ba sa. Pre ma we go vim re ~i ma, na red ni pe riod }e po ka za ti ko li ko je do bar za kon ko ji }e tek na red ne se zo ne bi ti prak ti~ no pri me wen.

- Ve} na pr vi po gled se vi di da su ne ke stva ri no vim za ko nom po sta vqe ne na pra vo me sto. Tu mi slim da oba ve zu an -

SPORT

petak18.februar2011.

c m y

16

dnevnik

Bodiroga: Odlaskom Dude najvi{e pogo|en seniorski tim Srp ska ko {ar ka {ka le gen da De jan Bo di ro ga sma tra da se wegov nacionalni tim suo~ava sa neizvesnom budu}no{}u posle odlaska Du{ana Ivkovi}a sa funkcije selektora. Bodiroga, koji je sa sa re pre zen ta ci jom osvo jio zla ta na Evrop skim pr ven stvima 1995, 1997. i 2001. kao i svet ska naj sjaj ni ja od li~ ja 1998. i 2002. godine, ka`e da je bio iznena|en kada je Ivkovi} odlu~io da se povu~e.

- Odlazak Dude me jako iznenadio. Nisam ba{ upoznat sa pozadinom cele pri~e i mogu da pri~am samo o onome {to

sam ~uo. Znam da je oti{ao i da to nije dobro za na{u ko{arku - rekao je Bodiroga.

Ivkovi} je preuzimawem repre zen ta ci je vra tio Sr bi ji sta ri sjaj. Bez pro ble ma je osvojio prvo mesto u kvalifikacijama za EP 2009. godine, gde je u Poqskoj stigao do srebra posle poraza od [panije.

Pro{log leta je osvojio ~etvrto mesto na SP u Turskoj.

- [teta je izgubiti ~oveka takvog znawa, posebno u sred Olimpijskog ciklusa. Mislim da }e na{ seniorski tim najvi{e patiti zbog ovoga - dodao je za “Ba sket bal vorld wuz“ Bodiroga.

Ve se lin Vu ko vi}

ZA ME^ S FRAN CU ZI MA U EHF SED MI CI

Vukovi} pozvao 28 igra~a

SKUP [TI NA I UPRAV NI OD BOR KSS

Bez rasprave o Ivkovi}u

Na sednici Upravnog odbora Ko{arka{kog saveza Srbije nije se raspravqalo odluci Dude Ivkovi}a da podnese ostavku na mesto selektora orlova.

- Usvojen je novi Statut, a UO je imao neke teme vezane za organizaciju takmi~ewa mladih i ugovore sa Ko{arka{kom ligom Srbije. Selektor nije bio tema jer, kao {to ve}ina i misli, ona }e najverovatnije biti aktivirana po dolasku novog rukovodstva Saveza. Ko bude izabran, odmah }e morati da aktivira i da se bavi re{avawem pitawa selektora. To nije lako. Dodu{e, i kada sam ja do{ao, imali smo sli~nu situaciju, bez selektora i Stru~nog saveta, pa smo morali to pod hitno da re{imo. To }e i sada biti prva obaveza nove vlasti, polovinom aprila - rekao je predsednik KSS Dragan Kapi~i}.

Pre izbora u aprilu nema velikih izgleda da Srbija dobije selektora.

- Biv{i selektor Duda Ivkovi} izrazio je `equ da polovinom aprila sedne za sto sa novim rukovodstvom i razgovara o svom nasledniku. To mi je re~eno kada sam bio u Atini da se dogovorimo.

Pripreme seniorske ekipe po~iwu po~etkom jula, tako da se ne bi mnogo izgubilo. Ta dva meseca jesu bitna, ali ne toliko.

Kapi~i} ka`e da se za sada nisu vodili konkretni razgovori ni o jednom potencijalnom re{ewu.

- Nije ba{ tako lako prona}i ~oveka koji je kapacitet i autoritet da vodi reprezentaciju Srbije. Tako|e, taj neko mora da bude spreman na odre|ene rizike i napore te vrste.

Novi predsednik KSS bi}e izabran u aprilu, a Kapi~i} je potvrdio da se najverovatnije ne}e kandidovati i dodao: - Vidim i po pisawu u novinama da kandidata ne nedostaje.

Ima mesta za mnogo mla|e i za uspe{nije, po{to se to uvek gleda kroz odre|eni uspeh - zakqu~io je Kapi~i}.

Iako su neki mediji preneli, predsednik FMP @eleznika i ~lan UO KSS Neboj{a ^ovi} kratko je rekao da “ne zna ni{ta o svojoj kandidaturi za predsednika KSS i da }e obavestiti ako bude imao nameru da se kandiduje”.

Jari}: Gde su patriote Marko Jari} je u pozvao vrhunske srpske trenere da u reprezentaciji rade besplatno i tako poka`u svoj patriotizam!

Na{i selektori su ~esto umeli da javno, preko novina, napadnu nekog igra~a zbog toga {to ne igra za reprezentaciju, pa da mu zameraju na nedostatku patriotizma. A, gde je wima taj patriotizam. - upitao je Jari}. Zara|uju po dva miliona evra godi{we i onda do|u na leto da ’patriotski’ rade u reprezentaciji za jo{ 600.000 evra. A, nama znaju da prebacuju kako smo neprofesionalni, kako ne volimo svoju zemqu. E, pa, gospodo treneri, ako ve} uzimate tolike

pare u klubovima, onda mo`ete besplatno da radite u reprezentaciji. To se zove patriotizam.

Jari}, koji je sa Jugoslavijom bio prvak Evrope (2001) i sveta (2002), smatra da je u redu podeliti nagrade igra~ima i selektoru kada se osvoji neka medaqa.

On je podsetio da igra~i, u principu, za reprezentaciju igraju bez nov~ane nadoknade.

- Ti momci }e u svakom slu~aju da do|u i da izginu za svoju zemqu. A, nemojte da zaboravimo da su svi ti treneri na{li anga`mane u klubovima upravo preko reprezentacije. Svi do jednog.

Upitan da li ima ambicije da se u bi lo koj funk ci ji ukqu~i u predstoje}e izbore u srpskoj ko{arka{koj asocijaciji, Bodiroga ka`e: - Radije ne bih komentarisao takve stvari u ovom trenutku - zakqu~io je Bodiroga.

Iz bo ri u Sa ve zu su pred vratima po{to Dragan Kapi~i} zavr{ava svoj mandat na ~elu saveza i ne}e se ponovo kan di do va ti. U me di ji ma se pojavila izjava Bodiroginog

UPR KOS NO VOM PO RA ZU, U PAR TI ZA NU ZA DO VOQ NI

Najboqa utakmica u Top 16 Crno-beli su izgubili rezultatom 77:74 i time eliminisani iz daqeg takmi~ewa (ostaju me~evi sa Realom u Areni, odnosno Efesom u Istanbulu), ali je Vlade Jovanovi}, ipak, imao

Kazne za Zvezdu, Cibonu i Olimpiju Posle incidenata u 18. i 19. kolu NLB lige disciplinska ko mi si ja iz re kla je ve li ke nov~ane kazne Olimpiji, Ciboni i Crvenoj zvezdi. Cibona je ka`wena sa 3.700 evra zbog incidenata na me~u sa Zagrebom. Najvi{e je “vukove” ko{talo pona{awe gledalaca koji su posle me~a ga|ali i pquvali sudije i plati}e 3000 evra. Dodatnih 700 evra Cibona }e uplatiti na ra~un Lige zbog tehni~kih gre{aka igra~a Tomislava Zub~i}a i Mari na Ro zi }a (200), tre ne ra Dra `e na An zu lo vi }a (200), kao i klupe zagreba~kog kluba (300). Olimpija mora da plati 6.200 evra, zbog nesportskog po na {a wa tre ne ra Ju re ta Zdovca sa 200 evra. Zbog izjava trenera o su|ewu objavqene

u medijima ka`wava se Union Olimpija sa 6.000 evra. Zbog bacawa u teren tvrdih predmeta od strane gledalaca ka`wava se Partizan sa 1.000 evra.

Mawe kazne dobili su Zadar zbog ne sport skog po na {a wa igra~a Jurice @u`e, dosu|ena tehni~ka gre{ka, 100 evra, i Zagreb zbog nesportskog pona{awa trenera Mladena Erjaveca, 200 evra. Kaznu }e morati da plati i Crvena zvezda zbog incidenata na me~u sa Krkom i to 5.000 evra. Zbog bacawa tvrdih predmeta na teren od strane navija~a ka`wena sa 1.000 evra, zbog ga|awa i nasiqa nad sudijama 3.000, i zbog lo{e organizacije utakmi ce (ula zak neo vla {}e nog lica u hodnik, kod vrata sudijske svla~ionice), 1.000 evra.

biv{eg saigra~a iz reprezenta ci je, De ja na To ma {e vi }a, koji smatra da bi on bio sjajan predsednik KS. - Bodiroga bi sigurno bio dobar kandidat za predsednika. Ne znam koliko je zainteresovan za taj posao, ali on je pravi ~ovek. Ima dve godine iskustva kao generalni menaxer Rome. Ime ne}e da re{i probleme, ali srpska ko{arka strmoglavo pada - rekao je Toma{evi}.

Pirs u du e lu s Re {om

razloga da bude zadovoqan.

- Ovo je sigurno najboqa Partizanova utakmica u Top 16. Drago mi je {to su se neke dobre pojedina~ne partije slo`ile u ovom me~u. Mislim da je ovo jedno od te`ih gostovawa u Evroligi, kako zbog kvaliteta rivala, tako i zbog navija~a - rekao je Jovanovi} po zavr{etku utakmice u Sijeni.

Mene raduje {to smo igrali na jednu loptu i na tome moram da ~estitam igra~ima. Partizan je imao podr{ku oko 200 navija~a, {to iz Srbije, {to iz nekoliko evropskih zemaqa.

-Moram da pomenem i navija~e, kojima zahvaqujemo {to su pre{li veliki put da bi do{li

do Sijene i podr`ali Partizan.

To samo pokazuje kolika je privr`enost ovom klubu.

Du{an Kecman konstatovao je posle utakmice da je Partizan “sam sebe pobedio” i da je italijanski tim iskoristio sve gre{ke crno-belih.

- [teta {to smo ovako izgubili utakmicu, koju smo kontrolisali skoro svih 40 minuta. U kqu~nim trenucima smo poklawali lopte protivniku i proma{ivali slobodna bacawa. Oni su to iskoristili na najboqi mogu}i na~in - rekao je Kecman.

Kapiten Petar Bo`i} dodao je da `ali zbog propu{tene prilike.

- Odgovorili smo na pravi na~in, u odnosu na duel u Beogradu.

Izgubili smo kontrolu na kraju, ali smo u ve}em delu utakmice diktirali i odbranu i napad.

Rekli smo da ne idemo bez ambicija u Sijenu, sada mo`emo samo da `alimo za pobedom.

Ra{ko Kati} istakao je da je ceo tim verovao u pobedu, uprkos lo{em u~inku u dosada{wem toku Top 16 faze.

- Do{li smo da pobedimo i imali smo utakmicu do samog kraja... Mnogo je lo{e kada se izgubi, bez obzira na dobru igru.

Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} pozvao je 28 igra~a za sedmicu EHF (7. - 13. marta), u okviru koje }e orlovi odigrati dve utakmice sa prvakom Evrope i sveta, selekcijom Francuske. Reprezentacija Srbije }e se u okviru sedmice nacionalnih timova testirati u me~evima sa Francuskom, koja je nedavno u [vedskoj odbranila titulu svetskog {ampiona.

Posle okupqawa i trodnevnih priprema u Francuskoj, igra}e se 10. marta u Lansu (19 ~asova), odnosno 13. marta u Monpeqeu (17.15).

Na selektorovom spisku - GOL MA NI: Darko Stani} (Koper), Dragan Marjanac (Bosna), Strahiwa Mili} (Partizan).

LE VA KRI LA: Ivan Nik~evi} (Granoqers), Dobrivoje Markovi} (Kuenka), Filip Marjanovi} (Metaloplastika).

DE SNA KRI LA: Rajko Prodanovi} (Vardar), Mitar Markez (Monpeqe).

BE KO VI: Momir Ili} (Kil), Momir Rni} (Ceqe), Nenad Vu~kovi} (Melsungen), Petar \or|i} (Flensburg), @arko [e{um (Rajn Nekar), Petar Nenadi} (Holstebro), Ivan Dimitrijevi} (Partizan), David Ra{i} (Amaja), Mladen Bojinovi} (Monpeqe), Savo Me{ter (Partizan), Nema-

wa Pribak (Nant), Nikola Manojlovi} (Gorewe), Uro{ Mitrovi} (Kretej), Marko Vujin (Vesprem), Ivan Stankovi} (Aragon), Nemawa Zelenovi} (Crvena zvezda).

PI VOT ME NI: Rastko Stojkovi} (Kielce), Alem Toski} (Ceqe), Uro{ Vilovski (Vesprem), Bojan Beqanski (Arate).

Orlovi su na SP u [vedskoj zauzeli deseto mesto. Iz tog sastava Vukovi} nije pozvao samo Danimira ]urkovi}a, dok se golman Dimitrije Pejanovi} oprostio od reprezentacije. Tako ne{to je moglo da se nasluti jo{ na nedavno zavr{enom Svetskom prvenstvu u [vedskoj, koje je Pejanovi} napustio zbog navodno porodi~nih problema i vratio se u [paniju.

Pejanovi} je svojom bravuroznom partijom protiv ^eha, kada je imao 25 odbrana, bio jedan od najzaslu`nijijih za plasman Srbije na SP u Hrvatskoj 2009.

I na SP u [vedskoj je, do trenutka kada je oti{ao iz reprezentacije, bio jedan od svetlijih ta~aka u timu Veselina Vukovi}a.

Vukovi} }e sada brzo morati da prona|e pravu zamenu za Pejanovi}a, koja }e nacionalnom timu biti na raspologawu pred EP koje }e slede}e godine organizovati na{a zemqa.

J. Ga li}

OVOG VI KEN DA NA ME \U NA ROD NOJ SCE NI

Kolubara i Partizan tra`e prolaz Dva od tri preostala srpska predstavnika u evropskim rukometnim kupovima u konkurenciji mu{karaca, ovog vikenda do~ekuju svoje rivale u osmini finala. Nakon eliminacije Metaloplastike i Crvene zvezde (Kup EHF), ~ast srpskog rukometa na me|unarodnoj sceni brane Partizan i Radni~ki iz Kragujevca (^elenx kup), odnosno, Kolubara iz Lazarevca (Kup pobednika Kupova).

Upravo }e aktuelni {ampioni, iz Lazarevca, ugostiti slovena~ki Maribor u subotu od 19.30 ~asova. Re~ je o rivalu, koji nema ve}ih uspeha u svojoj istoriji, trenutno se nalazi na {estom mestu u slovena~koj ligi, a ovo mu je debitantska sezona na me|unarodnoj sceni.

Ru ko me ta {i be o grad skog Partizana, u prvom me~u osmine finala najmla|eg evropskog ku pa, do ~e ku ju Ba {a ra` iz

Luksemburga. Me~ na Bawici po~iwe u subotu u 18 ~asova.

Radni~ki iz Kragujevca }e biti doma}in oba me~a osmine fi na la ^e lenx ku pa sa {vaj car skim Sent Ot ma rom iz Sent Galena. Utakmice su zakazane za 25. i 26. februar, a mesto odigravawa je hala Jezero.

Za raz li ku od mu {ka ra ca Srbija je ostala bez predstavnika na evropskoj sceni posle osmine finala u `enskoj konkurenciji, ali na{e igra~ice nastavqaju da se bore za evropske trofeje. Pored slovena~kog Krima u Ligi {ampiona, za koji nastupaju Andrea Leki} i Dragana Cviji}, jo{ dve srpske igra~ice }e sa svojim klubovima poku{ati da se domognu zavr{nice evropskih takmi~ewa (Svetlana Ogwenovi} u francuskom Mecu i Marijana Lu~i} u turskom Murat Pa{i.

J. G.

ZBOG UZI MA WA NE DO ZVO QE NIH SRED STA VA

Vukovqaku deset meseci kazne

Rukometa{ Jugovi} Unimeta i juniorske reprezentacije Srbije Miqan Vukovqak ka`wen je sa deset meseci zabrane igrawa zbog kori{}ewa nedozvoqenih sredstava. U obrazlo`ewu Disciplinske komisije Rukometnog saveza Srbije, koja je i izrekla ovu kaznu, izme|u ostalog stoji da sredstvo (kanabis) koje je koristio Vukovqak ne doprinosi postizawu boqih re-

zultata, ali je zbog eti~kih razloga ka`wivo.

Imaju}i u vidu da je za ovu vrstu prekr{aja propisana kazna od opomene do dve godine, Disciplinska komisija RSS se odlu~ila na desetomese~nu zabranu igrawa s obzirom na to da je Vukovqaku ovo prvi prekr{aj i to da je jedan od najperspektivnijih na{ih igra~a. Kazna te~e od 25. decembra.

J. G.

SPORT

dnevnik BEOGRA\ANI ZAVR[ILI PRIPREME U DUBAIJU

Eg zi bi ci ja za kraj Partizan - Pograni~na policija UAE 16:0 (6:0)

U drugoj, ujedno posledwoj probi na pripremama u Dubaiju, crno-beli pobedili Tim pograni~ne policije UAE rezultatom 16:0 (6:0).Fudbaleri Parti-

Ve} po prvim pogocima - Iliev petom, Ili} glavom - videlo se da }e to biti egzibiciona partija Partizana, kojom je ulep{an 500. nastup Sa{e Ili-

petak18.februar2011.

17

UZ GOLGETERSKO BU\EWE NEMAWE BILBIJE

Vo {a ne bri ne za na pa da ~e Utisak je da {ef stru~nog {taba FK Vojvodina Zoran Milinkovi} ne mora da brine o napada~ima uo~i nastavka prole}ne polusezone. Oumaru Abubakar postigao je pet golova jesenas, ove zime ulazio je redovno u {anse mada jo{ nije zatresao mre`u, wegova alternativa Antvi Jao pokazao je da je i daqe zlatan xoker (gol Mogrenu u najja~oj zimskoj proveri), a Brana Ili} je s tri pogotka prvi strelac teku}ih priprema.

Raduje bu|ewe Nemawe Bilbije.

Mladi Bawalu~anin pro{le godine je re{etao suparni~ke mre`e u Antaliji. Postizao je efekt-

ne golove, pet u ~etiri utakmice, pa je ve} tada skrenuo pa`wu nekih inostranih klubova. Navija~i su s pravom od Bibi-gola o~ekivali mnogo. No, sezona je krenula naopako. U premijeri s kulskim Hajdukom nije mu priznat ~ist, efektan pogodak, kada je sa sedamnaest metara iz okreta uptio loptu koja se od pre~ke odbila iza gol linije i izletela u poqe ({to je potvrdio i TV snimak), ali arbitar nije mislio tako.

Posle pet kola usledila je i te`a povreda koja ga je za du`e odvojila od terena, a potom za mladog reprezentativca BiH ni{ta nije bilo isto. Dugo se tra`io, gubio

Ste fan Ba bo vi} po sti `e po go dak u Du ba i ju

zana oprostili su se od sun~anog Dubaija vi{e nego ubedqivom pobedom.

Vidi se po rezultatu da je rival bio apsolutno nedorastao, ali u ovom trenutku je bilo te{ko prona}i kvalitetnijeg, a da to ne podrazumeva putovawe u 280 kilometara udaqeni Abu Dabi ili okr{aj sa osvedo~enim „tabaxijama” iz ruskog Urala.

Tim pograni~ne policije Ujediwenih Arapskih Emirata poslu`io je crno-belima kao „xak za udarawe”, posebno u drugom poluvremenu, kada su se golovi re|ali kao na traci.

Trostruki strelac bio je Marko [}epovi}, po dva puta su se u strelce upisali Prins Tejgo, Stefan Babovi}, Dominik Adija i Nemawa Tomi}, a po jednom Ivica Iliev, Sa{a Ili}, Darko Bra{anac, Milan Smiqani} i Radosav Petrovi}.

}a u crno-belom dresu. Bilo je tu driblinga, u{etavawa u gol, pogo|enih pre~ki...

Me~ je odigran na terenu hotela „Xebel Ali”, a Aleksandar tanojevi} je od standardnih igra~a izostavio samo Mladena Krstaji}a. U odnosu na „startere” iz duela sa Al Xazirom (4:2), veterana je u odbrani zamenio Marko Jovanovi}, a Ilijev zai grao u {pi cu umesto Adije.

Ekspedicija srpskog {ampiona kre}e za Beograd danas rano ujutru. PARTIZAN (prvo poluvreme): Stojkovi} - Miqkovi}, Jovanovi}, Savi}, Kizito - Medo - Babovi}, Vuki}, Ili} - Tejgo, Iliev., drugo poluvreme: @ivkovi} - Stevanovi}, Jovanovi}, Stankovi}, Lazevski - Bra{anac, Petrovi}, Smiqani}, Tomi} - [}epovi}, Adija.

Kleo ~e ka Gvang `ua, a Gvang `u dr `a vu „Sapunica” ~iji su glavni akteri Kleo, Gvang`u i Partizan, sve vi{e li~i na stari hit Lenija Kravica „It ain’t over till it’s over”. Mada je Brazilac pro{le nedeqe predstavqen kao veliko poja~awe tog kluba, wegov potpis na ~etvorogodi{wem ugovoru stupi}e na snagu tek kada Gvang`u plati kompletno obe{te}ewe u iznosu od 3,2 miliona evra.

To se jo{ nije dogodilo, mada Kinezi imaju novac i spremni su

da ga prebace na Partizanov ra~un. U tome ih ko~e dr`avni propisi, koji podrazumevaju pribavqawe brojnih dozvola da tako veliki novac o|ednom iza|e iz zemqe. „Zeleno svetlo” prvo mora da da Vlada, pa ministarstvo ekonomije, pa poreznici...

Za to vreme se Kleo nalazi u Beogradu, trenira u Sportskom centru Teleoptik i nada se pozitivnom raspletu. Mo`da mu kroz glavu prolazi i pitawe: {ta mi je sve ovo trebalo?

ZREWANINCI BRUSE FORMU U CRNOJ GORI

Lop ta u pr vom pla nu

Fudbaleri iz grada na Begeju nalaze se ve} nedequ dana na crnogorskom primorju i naredne dve nedeqe prove{}e u Meqinama gde }e obaviti drugu fazu priprema pred nastavak prole}nog {ampionata. Najve}i akcenat bi}e dat na radu sa loptom, a u planu je da se odigra i {est kontrolnih utakmica sa adekvatnim i kvalitetnim protivnicima. [ef stru~nog {taba Milan Budisavqevi} na put je poveo 26 igra~a i na wih }e ozbiqno ra~unati kada do|e bitka i borba za bodove.

- Prezadovoqan sam kako momci rade, imamo odli~ne uslove i dobre provere sa jakim ekipama.

Za sada sve ide po planu, momci daju sve od sebe i zala`u se maksimalno. Vidqiv je pomak od starta pripremnog perioda.

Imamo igra~e sposobne za vi{e varijanti i pozicija u ekipi, pa }e nam i to poslu`iti da igra bude te~na i brza. Da budem iskren, igra~ima sam rekao da su svi krenuli od nule i da }e samo najspremniji izlaziti na teren.

Jaka konkurencija }e u prvi plan izbaciti najboqe, tako da }u biti na slatkim mukama kad

po~ne prvenstvo – istakao je u telefonskom razgovoru Milan Budisavqevi}, trener Banata.

Sastav Banata nije mnogo druga~iji od onog {to je igrao u prvom delu prvenstva, kakve su prednosti ovog tima?

- Iskusniji smo i zreliji za pola godine. Novajlija Fazlagi} napreduje, tu je i \urovi}, ^uki} }e biti veliko poja~ewe i osve`ewe za ekipu, a povratak Jovandi}a nam je re{io goru}e pitawe levog bo~nog igra~a. Vidqivo je da ovi mla|i `ele da se doka`u, to tera i starije da svoj posao shvate ozbiqno. Svako mo`e da se ustali u prvom timu, ali i da ispadne iz konkurencije.

Ambicije, dakle ulazak u Super ligu?

- Naravno, imamo obavezu prema gradu, navija~ima, sebi samima a i prema gospodinu Vu~urevi}u koji je sve dogovore ispo{tovao, sada je na nas red. Ulazak u elitu je za nas obaveza, izazov i mogu}a misija – zavr{io je popularni Reqa Budisavqevi}, novi {ef stru~nog {taba iz grada na Begeju.

N. Jowev

Ne ma wa Bil bi ja (de sno) vra }a se u for mu

DE BI SA LA DI NA I SE NI ^A NI NA: Eti o pqa nin Said Sa la din i Lu ka Se ni ~a nin (srp sko-ita li jan sko dr `a vqan stvo) de bi to va li su u dre su FK Voj vo di na u utak mi ci s Rad ni kom iz Bi je qi ne (3:0). Sa la din (22) go di ne od i grao je trid se tak mi nu ta na me stu na pa da ~a i po ka zao ne ke oso bi ne ko je mu da ju na du da }e vre me nom po sta ti rav no pra van ~lan tak mi ~ar skog po go na.

Se ni~ nain (21), ko ji je po sled wu re gi stra ci ju imao u B ti mu [e fild ju naj te da, na te re nu je pro veo 15-ak mi nu ta, na po zo ci ji le vog ve znog igra ~a, {to je bi lo pre krat ko za iz ri ca we bi lo ka kvih oce na. Tek, tre ner Zo ran Mi lin ko vi} ima }e do voq no vre me na da u pred sto je }em pe ri o du pro ce ni da li su obo ji ca ili bar je dan od wih, kva li tet neo p ho dan za Voj vo di nu.

S. S. Fo to: S. [u {we vi}

Nov dres Zvezde Fudbalski klub Crvena zvezda }e danas u 12 ~asova u Medija centru stadiona Marakane odr`ati promociju novog dresa koji je napravqen u saradwi sa Najkom i Delta sportom.

Novi crveno-beli dres }e, kako ka`u u timu iz Qutice Bogdana, podse}ati na neka trofejna i sre}na vremena, ali }e svakako biti i obaveza i motiv vi{e prvotimcima da na prole}e poka`u kvalitet.

Novi dres je ve} sada izazvao veliku pa`wu zvezda{ke javnosti pa se wegova promocija sa nestrpqewem o~ekuje - ka`u u Zvezdi.

Prvi koji je video i obukao ovaj dres je najboqi srpski teniser Novak \okovi}, kome je Ivan Ivanovi} u svojoj emisiji uru~io crveno-belu „devetku”.

FK Cr ve na zve zda oba ve {tava sve svoje navija~e i simpatizere da }e za generalnu pro ve ru pred pro le} ni deo {ampionata, duel sa bawalu~kim Borcem u nedequ od 14 ~asova na „Marakani”, ulaz biti besplatan.

Utakmica sa Borcem bi}e prva na Zvezdinom stadionu novom treneru Robertu Prosine~kom kao i poja~awima Borhi, Evandru i mladom ]osi}u, a pred navija~ima }e ponovo biti i Milan Viloti}.

Adi i ]o si} adu ti Pro si ne~ kog Trener fudbalera Crvene zvezde Robert Prosine~ki odlu~io je da u nastavku sezone centralni bekovski tandem ~ine Li Adi i Uro{ ]osi}.

Novi trener „crveno-belih” tako je re{io problem koji je apostrofirao kao najve}i po dolasku na „Marakanu”.

je samopouzdawe, ali ova zima polako nagove{tava da je kriza pro{lost. Imao je dobrih epizoda u Crnoj Gori, stativa mu se u me~u s Mogrenom ispre~ila da prekine golgeterski post, da bi nedavni susret s Radnikom iz Bijeqine potvrdio wegov golgeterski {mek.

S dva pogotka, oba lepa i razli~ita, obradovao je i sebe, stru~ni {tab i navija~e.

- Naravno da sam sre}an zbog postignutih golova. Da li }e ih i koliko biti u prole}noj sezoni, ne znam, ali znam da }u svaku ukazanu {ansu nastojati da iskoristim.

Mnogo mi ovi pogoci zna~e na povratku samopouzdawa, jer za napada~a nema ni{ta gore nego kada

Fo to: R. Ha yi}

mre`e miruju - istakao je posle utakmice s Radnikom Nemawa Bilbija, naglasiv{i da su prilikom oba pogotka prethodile sjajne akcije i asistencije wegovih saigra~a.

Ho}e li Bilbija nastaviti golgeterski niz, pokaza}e ve} sutra{wa utakmica Vojvodine s Temi{varom u Rumuniji (fudbaleri Vojvodine na put kre}u danas posle treninga i zajedni~kog ru~ka).

Ali, jedno je sigurno: ukoliko zataji on, tu su Abubakar, Ili} i Jao, a da ne pomiwemo i ofanzivnog vezwaka Mereba{vilija, koji je zvani~no prvi strelac Vojvodine u jesewoj polusezoni sa {est pogodaka.

S. Savi}

PROLETER OTPUTOVAO U MAKEDONIJU

Ohrid za uigra va we ti ma Uspe{no je mla|i novosadski fudbalski prvoliga{ Proleter obavio drugu fazu priprema i posle popodnevnog treninga u utorak uve~e se uputio u Ohrid gde }e boraviti do 27. februara.

Narednih deset dana }e treneru Nenadu Cerovi}u, saradnicima

vali. Povrede su nas mimoi{le, jedino je nekolica bila van stroja zbog virusa. Sada je sve u redu, tako da orni odlazimo u Ohrid pa }u mo}i da ra~unam na sve raspolo`ive snage. Nadam se da }e nas vreme poslu`iti i da }emo maksimalno iskoristi-

Fud ba le ri Pro le te ra pred put u Ohrid

i igra~ima poslu`iti da udare glanc i spremno do~ekaju prole}ni start.

- Do sada smo sve uradili po planu. Odigrali ~etiri kvalitetna susreta, pokazali zavidnu formu. Prvu smo izgubili u nemogu}im uslovima od Cementa 0:1, savladali Ba~ku 4:2, odigrali nere{eno sa ^SK Pivarom 0:0 a u nedequ pobedili Crvenu zvezdu 2:1. Dosta smo kombinovali, pru`ili svim igra~ima priliku - isti~e Cerovi}. - Zadovoqan sam radom i zalagawem igra~a. Novajlije su se odli~no uklopile, imali smo kao i ostali klubovi i problema sa vremenom, ali smo sve uspe{no re{a-

ti odli~ne uslove. Trenira}emo dva puta dnevno, akcenat }e biti na takti~ko-tehni~kim stvarima i u uigravawu jer u prelaznom roku do{lo je dosta novih igra~a pa je potrebno vremena da se sve stavimo na svoje mesto - obja{wava plan rada Cerovi}.

Igra~e Novosa|ani i ~etiri prijateqske utakmice.

- Rezervisali smo termine ~etiri termina, a rivali }e nam biti makedonski prvoliga{i i ekipe koje se nalaze na pripremama u Ohridu. Po povratku u Novi Sad ima}emo jo{ dve provere sa temerinskom Slogom, a generalku u Novoj Pazovi sa Radni~kim. Moram re}i da smo

zbog terena sve utakmice igrali u gostima - istakao je na kraju Cerovi}.

U Ohrid je otputovao kompletni stru~ni {tab na ~elu sa Nenadom Cerovi}em, pomo}nicima Nikolom Matijevi}em, Ugqe{om Prodanovi}em, tre-

Fo to: D. Iva ni}

nerom golmana Goranom ]urkom, doktorom Draganom Jakicom i 25 fudbalera: \or|e Jeli}, Boris Ivanovi} i Miroslav ^ovi} (golmani), Mladen Zeqkovi}, Marko Vukasovi}, Halil Asani, Milo{ Stamenkovi}, Branko @igi}, Sekula Ra{iovan, Bora Filipovi}, Danilo Sekuli}, Nikola Popin, Momir Desnica, Dejan Ki{, Nemawa \ori}, Ogwan Damjanovi}, Petar ^i~ak, Stefan \or|evi}, Novak Buji}, Nemawa Lazarevi}, Miroslav Vislavski, Ogwen Krasi}, Boris Gospojevi}, Bojan Josimovi} i Darko \akovi}.

M. Popovi}

18

sport

petak18.februar2011.

dnevnik

^E TVRT FI NA LE DA LE KO VOD EVRO LI GE

Vaqak boqi od Novqana Ja dran - Par ti zan Raj faj zen 8:13 (2:4, 3:3, 2:5, 1:1) ve li 2:0, ali je Ja dran iz dva na HERCEG NOVI: pa da sa igra ~em vi {e us peo da Ba zen "Dr Si ma Mi lo do |e do iz jed na ~e wa. Za tim su {e vi}", gle da la ca: Vla da Vu ja si no vi} i Mar ko 1.000, Su di je: Gal kin Avra mo vi} udar ci ma iz da qi ne, (Ru si ja) i [pi gel (Ne ma~ ka). opet, od ve li Par ti zan na dva Igra~ vi {e: Ja dran 13 (5), Par raz li ke na kra ju pr vog de la ti zan 11 (3). utak mi ce. Uspe va li su do ma }i JADRAN: [}e pa no vi}, Se ku igra ~i da dr `e pri kqu ~ak sve li}, Cre pu qa, Ja no vi}, \. Fi do sre di ne dru ge ~e tvr ti ne, ka li po vi} 2, La ti no vi}, Ka li ni} da je bi lo 4:5, da bi on da Mi lan 1, Goj ko vi} 1, Pre mu{ 1, Su bo Alek si} sa dva od li~ na go la iz ti}, P. Fi li po vi} 2, Ko va ~i} 1, Kan di}.

PARTIZAN: So ro, Ha xi te o do ru 2, Ra |en 1, Ko ro li ja, Alek si} 2, Pi je tlo vi} 1, Pr la i no vi} 1, Ra do vi} 2, Avra mo vi} 1, Mi tro vi}, Vu ja si no vi} 2, ]uk, Man di} 1.

Va ter po li sti Par ti za na za be le `i li su ube dqi vu po be du pro tiv Ja dra na u Her ceg No vom od 13:8 (4:2, 3:3, 5:2, 1:1) u pr vom ko lu A gru pe ~e tvrt fi nal ne fa ze Da le ko vod Evro li ge. Iza bra ni ci Igo ra Mi la - Milan Aleksi} no vi }a po sle ma log po sr ta wa na da qi ne od veo Par ti zan pr vi po ~et ku tak mi ~e wa u Evro li gi put na tri raz li ke (7:4). A, on da iz gle da ula ze u pra vu for mu ka da su u tre }oj de o ni ci igra ~i Par je i naj va `ni je. Ma lo ko je o~e ki ti za na na me sti li ni {an ske vao ova ko ube dqi vu po be du Par spra ve i re {e ta li mre `u Mi lo ti za na u ba ze nu, gde Ja dran ja ko {a [}e pa no vi }a. Ne ka da {wi ret ko gu bi. igra~ Ja dra na Alek san dar Ra do vi} po sti gao je dva ve o ma le pa Par ti zan je od li~ no igrao, go la, kao i Grk Ha xi te o do ru je ka ko u od bra ni, ta ko i u na pa du. dan, da bi se u li stu stre la ca na Do bro su po ~e li cr no-be li i po -

VOJ VO DI NA GO STU JE U BE O GRA DU

Novosa|ani favoriti

Va ter po li sti Voj vo di ne ve ~e ras }e u okvi ru pe tog ko la Pr ve A li ge go sto va ti na Ta {maj da nu kod eki pe Be o gra da.

No v o s a | a n i su fa v o r i t i u ovom du e lu, za sa da se na la ze na dru goj po zi ci ji na ta be li

Dejan Stanojevi}

iza Par ti za na, a Be o grad je na ~e tvr tom me stu. Voj vo di na i da qe ku bu ri sa bo le snim i po vre |e nim igra ~i ma. Za sa da je iz ve sno da ve ~e ras u sa sta vu ne }e bi ti Vuk sa no vi }a, Ma ri -

}a i Mi tro vi }a. Za sa da su ne iz ve sni i Va pen ski (bo le stan) i Ran |i} (po vre da re bra), ali }e naj ve ro vat ni je bi ti u sa sta vu.

- Utak mi ce iz me |u Be o gra da i Voj vo di ne uvek su za ni mqi ve, kva l i t et n e i ne i z v e s ne, pa se na dam da }e i ova bi ti ta kva. Vo leo bih da na Ta {maj da n u na s tu p i m o kom p let n i, ali bez ob zi ra na po vre de i bo le sti i to {to ni smo u top for mi mi smo fa vo ri ti i to }e mo mo ra ti i da do ka `e mo u ba ze nu. Bi lo ka ko bi lo, tru di } e m o se da se pri ka `e mo u {to bo qem sve tlu i da po be dom za vr {i mo pr vi deo se zo ne, a on da da kra }u pa u zuu is k o r i s ti m ao kak k o bi s mo se {to bo q e opo r a vi l i - re k ao je {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne De jan Sta no je vi}.

Utak mi ca iz me |u Be o gra da i Voj vo di ne igra se ve ~e ras u 18.30 ~a so va u ba ze nu Ta {maj dan.

G. Ma le no vi}

Arsenal–Barselona 2:1 (0:1) LONDON: Sta dion Emi ra ti, gle dal ca 67.000, su di ja Ri zo li (Ita li ja), stre lac: Van Per si u 80. i Ar {a vin u 85. za Ar se nal, a Vi qa u 26. mi nu tu za Bar se lo nu. @u ti kar to ni: Song, Na sri, Van Per si (Ar se nal), Ini je sta, Pi ke (Bar se lo na).

ARSENAL: [~e `wi – Ebue, Ko {~el ni, \o ru, Kli {i – Song (Ar {a vin) Vil {ir – Vol kot (Bendt ner), Fa bre gas, Na sri – Van Per si.

BARSELONA: Vik tor Val des – Da ni Al ve{, Pi ke, Abi dal, Mak svel – ]a vi, Bu skets, Ini je sta (Adri ja no)– Pe dro, Me si, Vi qa (Ke i ta).

Roma–[ahtjor 2:3 (1:3) ROMA: Olim pij ski sta dion, gle da la ca 62.000, su di ja Ban ku er ka (Por tu gal), strel ci: Pe ro ta u 28. i Men dez u 61. za Ro mu, a @ad son u 29. Da glas Ko sta u 36. i Lu is Adri ja no u 41. mi nu tu za [a htjor. @u ti kar to ni: Men dez, Ka ste li, Pe ro ta (Ro ma), a ^i gu rin ski, Ra kit ski, Lu is Adri ja no, Pja tov ([a htjor).

ROMA: Do ni – Ka se ti, Bur di so, Mek ses, Ri se (Ka ste li ni) – Ta dei, De Ro si, Me nez, Pe ro ta – To ti, Vu ~i ni} (Bo ri e lo).

[AHTJOR: Pja tov – Sr na, ^i gu rin ski, Ro sic ki, Rac – Mi ki tjan (Vin se nets), Hub {man – Da glas Ko sta (Edu ar do), @ad son (Aleks Tek si ra), Vi qam – Lu is Adri ja no.

A gru pa Ja dran - Par ti zan Jug - Bu dva

8:13 10:6

B gru pa Mla dost - Pro Re ko Pri mor je - Va {a{

5:9 13:6

kra ju ovog pe ri o da igre upi sao i mla di Du {an Man di}, ko ji je u Par ti zan sti gao iz Pri mor ca, za vi so kih 12:7. Ve} po ~et kom po sled we de o ni ce Ha xi te o do ru je po vi so na ne do sti `nih 13:7, a po sled wi gol na utak mi ci dao je biv {i igra~ Voj vo di ne Uro{ Ka li ni} za ko na~ nih 8:12.

Mu dro su od i gra li igra ~i Par ti za na po sled wu ~e tvr ti nu i za dr `a li vi so ko vo| stvo ste ~e no u tre }oj de o ni ci. Dru go ko lo je na pro gra mu 9. mar ta, ka da Par ti zan do ~e ku je du bro va~ ki Jug. G. M. PO LU FI NA LE LEN KU PA

Pobeda Honveda

U pr vim po lu fi nal nim utak mi ca ma LEN Ku pa po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Hon ved - Pa ni o ni os 12:9 i Mar seq - Sa vo na 9:9. Re van {i su 9. mar ta.

SLO HO KEJ LI GA

Partizan u finalu Ho ke ja {i Par ti za na pla si ra li su se u fi na le plej-ofa Slo ho kej li ge, po {to su i u dru goj utak mi ci po lu fi na la sa vla da li do ma }i Ma ri bor 2:0 (0:0, 1:0, 1:0).

U pr voj utak mi ci ko ja je od i gra na u po ne de qak u Be o gra du, cr no-be li su sla vi li sa 7:1.

Stre lac pr vog go la na si no} noj utak mi ci za Par ti zan bio je Mi tja So tlar, a za tim je mre `u Ma ri bo ra za tre sao ka pi ten Mar ko Mi lo va no vi}.

Pro tiv nik cr no-be li ma u fi na lu bi }e eki pa Olim pi je, ko ja je dru gi put po be di la Za greb.

Fi nal na se ri ja plej of-a Slo ho ke ja igra se na tri do bi je ne utak mi ce, a pr vi me~ igra se 22. fe bru a ra u Qu bqa ni.

ULEB EVROLIGA Gru pa G

Mon te pa ski - Par ti zan MTS

77:74

Fudbaleri Tventea slave u Moskvi

TVEN TE PO BE DIO RU BIN (2:0)

Na tribinama samo 300 najizdr`qivijih U pr v oj utak m i c i {e s na e s ti n e fi n a l a Li g e Evro p e fud b a le r i ho l and s kog Tven tea sa vla da li su u Mo skvi tim Ru bi na iz Ka za wa sa 2:0 (0:0).

Me~ u Mo skvi pra ti lo je tek ne {to vi {e od 300 na vi ja ~a, od ~e ga 25 fa no va Tven tea, {to je da le ko naj lo {i ja po se ta ne kog me ~a Li ge Evro pe.

Raz log to me je iz u zet no ni ska tem pe ra tu ra. Na sta di o nu je

to kom me ~a iz me re no -15 ste pe ni Cel zi ju sa. Go lo ve za ak tu el nog {am pi o na Ho lan di je po sti gli su Luk de Jong u 77. i Pe ter Vi zger hof u 88. mi nu tu. Me~ Ru bin - Tven te tre bao je da bu de od i gran u Ka za wu, ali je zbog iz u z et n o ni s ke tem p e r a t u r e u Ta t ar s ta n u Evrop s ka fud b al s ka uni j a (UEFA) na lo `i la da ru ski tim ugo sti eki pu Tven tea u Mo skvi, na sta di o nu „Lu `wi ki” ko ji ima ve {tac ku tra vu.

Mili~i} dobar, Lejkersi se obrukali Ak tu el ni {am pon LA Lej ker si za be le `i li su tre }i ne u speh za re dom u NBA li gi, ovaj put od naj sla bi je eki pe li ge, Kli vlend KA va lir sa ko ji su u svo joj are ni sla vi li sa 104:99. Po sle po be da u Bo sto nu i Wu jor ku, eki pa FI la Xek so na, je kre nu la na glo da pa da u igri pa su usle di li po ra za od Or lan da, [ar lo ta, a sa da i no vi {ok ko ji su do `i ve li od re kor de ra po bro ju ve za nih ne u spe ha u NBA li gi. Za ni mqi vo je da LAj ker si pro {log me se ca istog pro tiv ni ka kod ku }e do bi li sa 55 raz li ke (112:57).

U 10. po be di Kli vlen da ove se zo ne sa 32 po e na naj e fi ka sni ji je bio Ra mon Se{ns, dok je kod „je zer xi ja” od li ~an bio Pau Ga sol s 30 po e na i 20 sko ko va. Sa dru ge stra ne, naj bo qe eki pe Is to ka, Bo ston i Ma ja mi, ni su ima le ve li kih pro bel ma. Bo -

Darko Mili~i}

ston je s 94:80 na svom par ke tu do bio Wu Xer si uz 31 poen Po la Pir sa, dok je Ma ja mi sla vio kod To ron ta sa 103:95 uz 28 po e na

Tri milijarde za TV prava Ak tu el ni pr va ci NBA li ge Los An |e les Lej ker si po kre }u, za jed no sa kom pa ni jom „Tajm Vor ner„ sop stve ni TV ka nal. Lej ker si }e za 20-go di {wi ugo vor do bi ti ne ve ro vat nih tri mi li jar de do la ra, a ka nal }e bi ti emi to van za en gle sko i {pan sko go vor no pod ru~ je.

U ovom tre nut ku, gra |a ni Los An |e le sa svoj ko {ar ka {ki tim mo gu da gle da ju bes plat no na TV sta ni ci KCAL9, ali }e za dve go di ne Ko bi ja Bra jan ta mo }i da gle da ju sa mo ko ri sni ci ka blov skih te le vi zi ja. U gra du an |e la tre nut no ima oko 5,67 mi li o na qu di ko ji ima ju te le vi zi ju, a 620 hi qa da ne ko ri sti uslu ge ka blov skog ope ra te ra.

Sino} Efes Pil sen - Real Ma drid 1. Real (M) 2. Mon te pa ski 3. Efes Pil sen 4. Par ti zan

3 4 3 4

3 2 2 0

0 2 1 4

(19.30)

245:212 269:270 225:223 266:300

6 6 5 4

Gru pa H @al gi ris - Fe ner bah ~e

85:84

Sino} Va len si ja - Olim pi ja kos 1. Fe ner bah ~e 2. Olim pi ja kos 3. @al gi ris 4. Va len si ja

4 3 4 3

3 2 1 1

1 1 3 2

(20.45) 323:300 218:210 280:308 208:211

7 5 5 4

Evro kup Gru pa J Le Man - Bu di vel nik Ge tin gen - Aris 1. Bu di vel nik 4 2. Ge tin gen 4 3. Le Man 4 4. Aris 4

3 3 1 1

72:77 1 1 3 3

74:55 281:274 7 289:276 7 289:289 5 292:312 5

UEFA je pred lo `i la da dva klu ba za me ne do ma }in stva na da ju }i se da }e za se dam da na vre me u Ru si ji bi ti da le ko po voq ni je za igru, ali je upra va Tven tea od bi la da se pr vi me~ igra u En {e deu. Po {to su me te o ro lo zi pred vi de li da }e se tem pe ra tu ra u ru skoj pre sto ni ci u ve ~er wim sa ti ma spu sti ti is pod 24 ste pe na Cel zi ju sa, UEFA je pre dva da na do ne la od lu ku da utak mi ca, ume sto od 19 ~a so va, po~ ne {est sa ti ra ni je.

KUP SR BI JE ZA MU [KAR CE

KUP SR BI JE ZA DA ME

Sigurni Novosa|ani

Favoriti bez problema U utak mi ca ma osmi ne fi na la na ci o nal nog Ku pa Sr bi je u kon ku ren ci ji ru ko me ta {i ca po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Na i sa - Maks sport Me di ci nar - ^a ~ak Rad ni~ ki L. - Za je ~ar Ce pe lin - Kwaz Mi lo{ Ja go di na - Ju ni or Cr ve ni krst - JP Rad ni~ ki 23. fe bru a ra V. Ba wa - BP No pal @e le zni ~ar (I). - C. zve zda

Dvej na Vej da, 25 Kri sa Bi {a i 23 po e na Le bro na Xej msa (13sk, 8as).

La Kli per si su sla vi li u go sti ma pro tiv Mi ne so te sa 98:90 uz 29 po e na Blej ka Gri fi na (8sk,5as), dok je na dru goj stra ni Ke vin Lav imao 18 po e na i 18 sko ko va. Dar ko Mi li ~i} je bio so li dan sa 12 po e na, 6 sko ko va za 36 mi nu na, dok je Ni ko la Pe ko vi} za be le `io 4 po e na i 5 sko ko va za 7mi nu ta. Da las je sa vla dao Sa kra men to sa 116:100 uz 20 po e na Xej so na Ki da, dok je Pre drag Sto ja ko vi} za 12 mi nu ta na par ke tu uba cio isto to li ko po e na.

Mo kra Go ra - Voj vo di na @elez ni ~ar 23:34 (10:18)

36:18 22:33 14:29 25:36 49:17 23:41 (17) (18)

Pa ro vi ~e tvrt fi na la su: Kwaz Mi lo{ - Na i sa, Ja go di na - ^a ~ak, po bed nik Vr wa~ ka Ba wa/No pal - Rad ni~ ki Ju go pe trol, Za je ~ar - po bed nik @e le zni ~ar(I)/Cr ve na zve zda. Utak mi ce su na pro gra mu 30. mar ta.

J. G.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne @e le zni ~ar bez ve }ih pro ble ma pro {li su u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je, po {to su u po sled woj utak mi ci osmi ne fi na la sa vla da li u Zu bi nom po to ku eki pu Mo kre Go re 34:23. Cr ve no -be li su sav po sao oko pla sma na u na red nu run du tak mi ~e wa u ko joj }e 23. mar ta go sto va ti No vom Be o gra du, za vr {i li na po lu vre me nu ka da su rut ni ski ste kli osam go lo va pred no sti (18:10), pa im u na stav ku su sre ta ni je pre o sta lo ni {ta dru go, no da me~ mir no pri ve du kra ju.

Pa ro vi ~e tvrt fi na la su: Par ti zan - Rad ni~ ki, Ju go vi} Uni met - Ko lu ba ra, No vi Be o grad Voj vo di na @e le zni ~ar, Cr ve na zve zda - Me ta lo pla sti ka. Utak mi ce su na pro gra mu 23. mar ta.

I. G.

SPORT

dnevnik

Srp s ka te n i s er k a Ana Iva n o vi} od l u ~i la je da od u sta ne od na stu pa na VTA tur ni ru „Ka tar Lej dis Open 2011”, ko ji se sle de }e ne de qe igra u Do hi za na grad ni fond 721.000 do la ra. Iva no vi }e va je zbog po -

da na je eli mi ni sa na na star tu tur ni ra u Du ba i ju, gde joj se vra ti la po vre da sto ma~ nog mi {i }a.

Bi la sam ve o ma mo ti vi sa na za tre nin ge i da od i gram {to vi {e me ~e va. Ovo me je po go di lo, jer me ova po vre da ogra ni -

Ana Iva no vi}

vre de sto ma~ nog mi {i }a pro {log me se ca u Austra li ji ne dav no ot ka za la na stup za FED kup re pre zen ta ci ju Sr bi je pro tiv Ka na de. Na kon {to se opo ra vi la, pro {le ne de qe je uze la u~e{ he na tur ni ru u Pa ta ji gde je sti gla do 3. ko la, a pre dva

~a va, po go to vo pri li kom ser vi sa. Ta ko da mo ram da se od ma ram i da on da, na ne ki na ~in, po no vo po~ nem se zo nu. @ao mi je {to }u pro pu sti ti tur nir u Do hi, ali sam si gur na da }u u bu du} no sti po no vo igra ti ta mo re kla je Iva no vi }e va.

Je le na Gen ~i} qu ta Je le na Gen ~i} i da qe se ba vi tre ner skim po slom, iako je do bra no za {la u osmu de ce ni ju `i vo ta. @e na ko ja je bi la pr vi tre ner No va ka \o ko vi }a bur no je re a go va la na iz ja vu Ane Iva no vi} da joj „tre ner ni je po tre ban”.

Ako ta ko mi sli, alal ve ra.

Za to }e na sva kom tur ni ru da pro |e fan ta sti~ no kao u Du ba i ju - iro ni~ no se osvr nu la na po raz od Pa ti [ni der (1:2) u pr vom ko lu.

Gen ~i} je re kla da zve zde kao {to je Iva no vi }e va mo gu ne ga tiv no da uti ~u na at mos fe ru u FED kup ti mu, za ko ji su pro tiv Ka na de igra le ta len to va ne Bo ja na Jo va nov ski i Alek san dra Kru ni}.

Ne tre ba di }i ru ke ni od ko ga, ali ima de ce ko ja igra ju fan ta sti ~an te nis. Ima mo Bo ja nu i Kru ni }e vu, ko je su `eq ne igre i po be da. Ne gu ju ekip ni duh, a to je ono {to je va `no u FED ku pu.

Ne bih ih me {a la sa zve zda ma. re kla je Gen ~i}.

Ona je pod se ti la da je u ra ni jim pe ri o di ma kri ze pu no bra ni la i po dr `a va la Anu Iva no vi}.

- Ve ro va la sam da mo `e da se vra ti na pra vi put, ali sa da od u sta jem. Ima mo mno go ta len to va nih igra ~i ca i pa `wu bi tre ba lo da po sve ti mo wi ma. Od Ane vi {e ni {ta ne o~e ku jem. Ako je dan Fe de rer ne mo `e bez tre ne ra, ko je ona da mo `e?

Ne ka da {wi Dej vis kup se lek tor Rad mi lo Ar me nu li} ni iz bli za ni je to li ko ogor ~en i sma tra da }e Ana, ipak, pro na }i no vog tre ne ra i za ne ko li ko me se ci se vra ti ti u svet ski vrh.

- Ni je va `no da li }e to bi ti na{ ili stra ni stru~ wak, po znat ili ano ni man... Naj va `ni je je da to bu de ne ko ko }e iden ti fi ko va ti pro ble me zbog ko jih je za pa la u kri zu - re kao je Ar me nu li}.

Ra o ni} raz qu tio Ver da ska Pr vo u fi na lu San Ho zea, pa u pr vom ko lu Mem fi sa, Mi lo{ Ra o ni} po be dio je fa vo ri zo va nog [pan ca Fer nan da Ver da ska.

U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka bi lo je vi {e ne go uz bu dqi vo 2:1, po se to vi ma 6:4, 3:6, 7:6.

Ra o ni} je od po ~et ka go di ne na pre do vao za ~ak 100 me sta na ATP li sti (sa da je 59), a po sle ovog tur ni ra ga ve ro vat no ~e ka no vi skok.I dok je on ana li zi rao svo ju par ti ju i pri ~ao ka ko je sre }an zbog po be de, upr kos gre {ka ma ko je je pra vio, qu ti ti Ver da sko `a lio se na pro tiv ni kov stil igre.

Dva de se to go di {wi Ra o ni} se osla wao na iz u zet no jak ser vis i gle dao da po e ni tra ju {to kra }e.

- Za me ne to ni je te nis. Na dam se da }e mo se ubr zo sa sta ti na {qa ci, a ta mo }u mu po ka za ti ka ko se stvar no igra i tr ~i. Pa, ni je sve u ser vi su - iz ja vio je de ve ti re ket sve ta.

Iz Bal kan ti ma na Akon ka gvu ^la no vi PK Bal kan iz Be o gra da Zo ran An |el ko vi} (34 go di ne) i Bran ko Da ki} (28) u~e sto va li su u al pi ni sti~ koj eks pe di ci ji na Akon ka gvu ko ja je odr `a na od 27. ja nu a ra do 17. fe bru a ra 2011. u or ga ni za ci ji “”Ik strim sa mit ti ma” iz Be o gra da, po pro gra mu Pla ni nar skog sa ve za Sr bi je. Vo |a eks pe di ci je bio je Dra gan Ja }i mo vi}, po mo} nik Ni na A|a nin, obo je ~la no vi “Ik strim sa mit ti ma”.U~e sto vao je 21 al pi ni sta iz Sr bi je, BiH, Cr ne Go re, Ma ke do ni je i Hr vat ske.

- Za hva qu ju }i pre sve ga po dr {ci Mi ni star stva omla di ne i spor ta i GTM kom pa ni iz Be o gra da u eks e di ci ji su u~e stvo va la dva ~la na Pla ni nar skog klu ba Bal kan iz Be o gra da Zo ran An |el ko vi} i Bran ko Di ki} – is ta kla je pred sed nik Bal ka na Mi lan ka Ar si}.^e sti ta mo svim u~e sni ci ma ko ji su se us pe li na vrh, kao i vo| stvu eks pe di ci je na uspe {nom za vr {et ku ovog zah tev nog po du hva ta.

^la no vi al pi ni sti~ ke eks pe di ci je

Od ukup no 21 ~la na eks pe di ci je, za hva qu ju }i iz van red no od ra |e noj akli ma ti za ci ji is ku snog vo |e eks pe di ci je Dra ga na Ja }i mo vi }a, 10.fe bru a ra oko 14 ~a so va, de vet pla ni na ra is pe lo se na vrh Akon ka gve 6.962 me ta ra, me |u ko ji ma i Bran ko Di ki}, ~lan PK

OVOG VI KEN DA U VR WA^ KOJ BA WI

Vr wa~ ka Ba wa ovog Igra ~i }e bi ti po de qe ni u vi ken da bi }e do ma }in ~e ti ri gru pe po ~e ti ri, a na po ziv nog tur ni ra Top kon te fa ze, pod va naj bo qa iz 16 u se ni or skoj kon ku A i B gru pe for mi ra }e ~e tvrt ren ci ji za sto no te ni se re i sto - fi nal nu gru pu E, a po dva naj no te ni ser ke. bo qa iz C i D gru pe, igra }e u U mu {koj kon ku ren ci ji tak - ~e tvrt fi nal noj gru pi F. Po mi ~i }e se: Bo jan Mi lo {e vi} sle igra wa u te dve gru pe, sle di (Par ti zan), Bo jan Cre pu qa (Ne ma~ ka), \or |e Bor ~i} (Ba nat), Zo ran Sa vi} (Cr ve na zve zda), Zol tan Pe te (Spar tak), Ati la Ko so (Spar tak), Mar ko Pet kov (Ba nat), De nis ^o ni} (Par ti zan), Mi lo{ Sa vi} (Par ti zan), Lo ren cio Lu pu le sku (Spar tak), Vla di mir Ra do wi} (Cr ve na zve zda), Da ni jel ^o ni} (Par ti zan), Kri stian Da lea (IMT), Bo ris Mi ha i lo vi} (Faks), Ste fan Ko sta di no vi} (Obi li}) i Ro bert Fi {er (IMT).

U `en skoj kon ku ren ci ji igra }e: Di a na Ho lok (Slo va~ ka), Alek san dra Ra do wi} (Obi li}), Aliz \ur ~ik (Sen ta), Ane li ja Lu pu le sku (Austri ja), Ane ta Mak su ti (Sen ta), Una Ra dak (Vr {ac), Vik to ria Tru `in ski (Ba~ ka To po la), Ana @o fia Mar ko Pet kov (Ba nat) Few ve {i (Ba~ ka To po la), @a po lu fi na le (E1 - F2 i obr nu net Kor ma wo{ (^o ka), Vla di to). Po b ed n i c i po l u f i n a l a sla va Sto ji} (Kra gu je vac spin), igra }e za pr vo, a po ra `e ni za Ni ko le ta Ni ko li} (^o ka), Vi o- tre }e me sto. le ta Pa vlo vi} (Be o ~in), Iza be Tak mi ~e we po gru pa ma po ~i la Me sa ro{ (Spar tak), Ne da we u su bo tu u 15 ~a so va, a svi me Kan di} (IMT), Pe tra Ba wac ~e vi igra }e se u ha li „Vla de Di (^e la re vo). vac” u Vr wa~ koj Ba wi.

S. S.

Srp ski pa ra o lim pi jac Ja smin Bam bur na sta vio je sa fan ta sti~ nim re zul ta ti ma po {to je u ka nad skom Ki ber li ju osvo jio bron zu u spu stu. Bam bur je ta ko Pa ra o lim pij skom sa ve zu Sr bi je do neo pr vu me da qu u spu stu, a u Ki ber li ju je u~e stvo vao i u su -

omi qe ne di sci pli ne, a u spu stu sam us peo da se do mog nem bron ze. Iz u zet no sam sre }an zbog ovog re zul ta ta. Kon ku ren ci ja je bi la ve o ma ja ka. Ma lo sam imao pro ble ma na pr vom de lu sta ze ko ji je bio pri li~ no ra van. Mo je ski je de fi ni tiv no ni su bi le

Ra o ni} ga je u fi na lu San Ho zea sa vla dao re zul ta tom 7:6, 7:6.

U dru g om ko l u tur n i r a u Mem fi su (na grad ni fond 1,1 mi li o na do la ra) igra }e sa Ra de kom [te pa ne kom, dok srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} za ri va la ima En di ja Ro di ka, pr vog no si o ca.

FE TEL OSTA JE U RED BU LU

Po sle iz ja ve Se ba sti ja na Fe te la da sa wa da vo zi za Fe ra ri, {ef Red bu la Kri sti jan Hor ner je re kao da }e mo }i to da u~i ni ka da se bu de bli `io kra ju ka ri je re. Fe tel, naj mla |i {am pion u isto ri ji For mu le 1, je u raz go vo ru sa ita li jan skim me di ji ma pre ne ko li ko da na re kao da mu je san da jed nog da na vo zi za Fe ra ri i da se na |e na po di ju mu u Mon ci kao vo za~ ita li jan skog ti ma.

- Mi slim da bi sva ki vo za~ u ne kom tre nut ku ka ri je re vo leo da vo zi za cr ve ni tim i to Se ba sti ja nu ne uzi ma mo za zlo. Ali, u bli skoj bu du} no sti ga vi di mo kao ~la na Red bu la, od ra stao je unu tar ve li ke Red bul fa mi li je i na da mo se da }e bi ti wen deo jo{ du go.

Pre po vla ~e wa iz For mu le 1 mo `e da ode u Fe ra ri - re kao je Hor ner. - Mo `e da ode u Fe ra ri ta man pre pen zi je, {to zna ~i za ne kih de set go di na, ili, u slu ~a ju kao kod Mi ha e la [u ma he ra, za 20.

Hor ner je is ta kao i da se u ti mu ne op te re }u ju ti me {ta wi ho vi vo za ~i pri ~a ju me di ji ma jer ohra bru ju slo bo du go vo ra.

- Ita li ja ni se odu {e ve ka da svet ski {am pi o ni pri ~a ju o Fe ra ri ju, ta ko da mo `da on i sa wa Fe ra ri, ali je vi {e to bi lo do Ita li ja na. Jed na stvar ko ju ohra bru je mo kod na {ih vo za ~a je slo bo da go vo ra. Se ba sti jan je svo ja oso ba i ima svo je mi {qe we - na gla sio je Hor ner. [ef austrij ske eki pe je i vr lo do bro sve stan {ta je po treb no da bi Fe tel, ko ji je do sa da ostva rio de set tri jum fa u For mu li 1, ostao u Red bu lu.

Se ba sti jan Fe tel

- U bli skoj bu du} no sti Se ba sti jan je po sve }en Red bu lu, kao {to je i Red bul we mu. Na na ma je da mu obez be di mo brz bo lid, a na we mu da to is ko ri sti. Jer, ko ji vo za~ u ovom tre nut ku ne bi vo leo da vo zi za Red Bul? Se ba sti jan je va `an deo ti ma i to zna ~i vi {e od bi lo ka kvog ugo vo ra. Sve se svo di na od no se iz me |u nas, po ve re we i ose }aj pri pa da wa u ne koj oko li ni.

On je od ra stao u Red bu lo voj fa mi li ji i sav uspeh ko ji je po sti gao ostva rio je u toj oko li ni - re kao je Hor ner.

Ovo go di {wi {am pi o nat For mu le 1 tre ba lo bi da star tu je 13. mar ta Ve li kom na gra dom Ba hre i na, ali je ta tr ka tre nut no u opa sno sti zbog pro te sta u toj ze mqi.

Na sta zi “[a kir” bi tre ba lo da bu du oba vqe ni i po sled wi te sto vi pred po ~e tak se zo ne, a u slu ~a ju da to ne bu de mo gu }e mo gli bi da bu du pre ba ~e ni u Abu Da bi.

Ku bi ca jo{ 15 da na u bol ni ci Poq ski vo za~ For mu le 1 Ro bert Ku bi ca osta }e jo{ 15 da na u bol ni ci „San ta Ko ro na” u Pje tra Li gu reu. Ku bi ca je 6. fe bru a ra za do bio te {ke po vre de u ude su uo~i star ta re li ja „Ron de di An do ra” u bli zi ni \e no ve i po tom tri pu ta bio ope ri san.

Le kar ski kon zi li jum je sa op {tio da }e Ku bi ca osta ti jo{ dve sed mi ce na po sma ra wu, ka ko bi bio iz beg nut ri zik od in fek ci je. Poq ski vo za~ je ve} to kom ~e tvrt ka pod vrg nut se ri ji me di cin skih te sto va, u ci qu pro ve re uspe {no sti po sled we hi rur {ke in ter ven ci je iz vr {e ne na lak tu.

Eki pa Lo tus Re noa je u sre du i zva ni~ no po tvr di la da }e Ne mac Nik Haj dfeld me wa ti Ro ber ta Ku bi cu u tom ti mu, dok se Po qak pot pu no ne opo ra vi.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Od boj ka

TUR NIR U MEM FI SU

Mu {ka su per li ga – KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki – Cr ve na zve zda (18), KRA QE VO: Rib ni ca – Par ti zan (19).

Pr va mu {ka li ga – IVA WI CA:Pu te vi – Mla dost (18), NI[: Ni{ – Ba va ni {te (17).

Ne stor la ga no pro tiv Tip sa re vi }a Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} i Taj lan |a nin Lu eli mi ni sa ni na star tu tak mi ~e wa u du blu na ATP tur ni ru u Mem fi su. Wih dvo ji ca ni su ima li ni ka kve {an se u du e lu sa is ku snim „du bla {i ma”, Be lo ru som Mak som Mir wi jem i Ka na |a ni nom Da ni je lom Ne sto rom, ko ji su sla vi li sa la kih 6:3, 6:1.

Tip sa re vi} }e ta ko u Mem fi su tak mi ~e we na sta vi ti u sin glu, gde ga u no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka o~e ku je duel dru gog ko la pro tiv pr vog no si o ca, Ame ri kan ca En di ja Ro di ka. Tur nir se igra za na grad ni fond od 1.100.000 do la ra.

Bal kan iz Be o gra da, za po slen u Voj sci Sr bi je. Pla ni na re wem se ba vi od 2008. i pe wao je mno go broj ne vr ho ve pre ko 2.000 me ta ra a us peo se i na ne ko li ko vr ho va pre ko pre ko 4.000 me ta ra: Braj thorn 4.175 m., Grand Pa ra di so 4.061 m. i Mon Blan 4.810m. Us pon je tra jao

de set ~a so va po mo krom sne gu a si la zak pet sa ti po me }a vi.

Do pr vog vi sin skog kam pa Ni do de Kon do res na 5.500 me ta ra is pe li su se svi ~la no vi eks pe di ci je. Dru gi vi sin ski kamp Ber lin na 5.800 me ta ra do se glo je 19 u~e sni ka. Glav ni raz log bi li su iz ra zi to lo {i vre men ski uslo vi, ve li ke sne `ne pa da vi ne i sla ba vi dqi vost, ko ji su znat no ote `a va li kre ta we po opa snoj pla ni ni.

Ove go di ne Akon ka gva je od ne la {est `i vo ta, od ko jih dva upra vo u pe ri o du ka da je pla ni ran za vr {ni us pon na {ih pla ni na ra. „Ik strim sa mit tim“ je or ga ni zo vao uspe {nu eks pe di ci ju na Akon ka gvu i 2009.

Akon ka gva (6.962 me ta ra) je naj vi {i vrh An da i ju `ne he mis fe re.

Na la zi se u Ar gen ti ni na gra ni ci sa ^i le om. Na je zi ku do mo ro da ca zo ve se Akon ka Hue (Ka me ni stra `ar) i do sa da se oko 3.500 pla ni na ra po pe lo na ovaj vrh. Pr vi ko ji se is peo bio je [vaj ca rac Ma ti jas Cur bri gen 14. ja nu a ra 1.897.

Top 16 za se ni or e Fe ra ri sa mo san

No va me da qa za Ja smi na Bam bu ra

Mi lo{ Ra o ni}

19

AK CI JA PLA NI NAR SKOG SA VE ZA SR BI JE

ZBOG PRO BLE MA SA STO MA^ NIM MI [I ]I MA

Ana od u sta la od Do he

petak18.februar2011.

Sto ni te nis per ve le sla lo mu. Na tak mi ~e wu u ka nad skom ski cen tru u~e stvo va lo je 48 ski ja {a iz 12 ze ma qa, {to go vo ri ko li ko je kon ku ren ci ja ja ka.

- Tak mi ~io sam u spu stu i su per ve le sla lo mu. Ovo su mo je

naj br `e, ali sam to na dok na dio agre siv ni jom li ni jom sta ze i osvo jio tre }e me sto - re kao je Bam bur. - Ukup no imam pet me da qa. Ovo je naj u spe {ni ja go di na Pa ra o lim pij skog Sa ve za Sri bi je u alp skom ski ja wu.

Su per li ga (m) - NO VI SAD: Voj vo di na - Ste nes (17) Su per li ga (`) - NO VI SAD: Voj vo di na - Sen ta (17)

Ko {ar ka NLB LI GA - NIM BRUK: Nim bruk - He mo farm (18) Pr va li ga Sr bi je - ZRE WA NIN: Pro le ter - Me ga Vi zu ra (18) RVA

20

sport

petak18.februar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA – SE RI JA A Su bo ta

Bo lo wa - Pa ler mo In ter - Ka qa ri

(18) (20.45)

Ne de qa

Le }e - Ju ven tus La cio - Ba ri Udi ne ze - Bre {a Par ma - ]e ze na Kje vo - Mi lan \e no va - Ro ma Fi o ren ti na - Samp do ri ja Na po li - Ka ta ni ja 25 15 7 3 1. Mi lan 2. Na po li 25 15 4 6 25 14 5 6 3. In ter 25 13 6 6 4. La cio 25 13 4 8 5. Udi ne ze 6. Ju ven tus 25 11 8 6 7. Pa ler mo 25 12 4 9 24 11 6 7 8. Ro ma 9. Ka qa ri 25 10 5 10 10. Fi o ren t. 25 8 8 9 11. \e no va 25 8 8 9 25 7 10 8 12. Kje vo 13. Samp do r. 25 7 9 9 24 8 8 8 14. Bo lo wa 15. Par ma 25 6 8 11 16. Ka ta ni ja 25 6 8 11 17. Le }e 25 6 6 13 25 6 4 15 18. Bre {a 19. ]e ze na 25 5 6 14 25 3 6 16 20. Ba ri

(12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 44:19 52 40:22 49 46:28 47 32:22 45 42:30 43 41:30 41 44:35 40 35:32 39 32:27 35 28:28 32 20:22 32 27:27 31 23:27 30 26:33 29 23:34 26 22:33 26 26:46 24 20:33 22 17:34 21 14:39 15

ITA LI JA – SE RI JA B Da nas

Gro se to - Em po li

(20.45)

Su bo ta

Re |i na - Ata lan ta Sa su o lo - Kro to ne Tri e sti na - Mo de na Li vor no - No va ra Al bi no le fe - Pa do va To ri no - Pe ska ra Si je na - Pja }en ca Asko li - Por to su ma ga Ci ta de la - Vi }en ca

Po ne de qak

Va re se - Fro si no ne 1. No va ra 26 14 9 2. Ata lan ta 26 15 6 3. Si je na 26 13 10 26 11 10 4. Va re se 5. Re |i na 26 10 8 25 8 12 6. Em po li 7. Pe ska ra 25 9 8 26 8 11 8. Pa do va 9. Li vor no 26 9 8 26 9 8 10. To ri no 11. Vi }en ca 26 10 5 26 8 7 12. Gre se to 13. Al bi no l. 26 8 7 14. Kro to ne 26 6 12 15. Mo de na 26 6 12 16. Ci ta de la 26 6 10 17. Sa su o lo 26 7 7 18. Pja }en ca 26 6 10 19. Por to sum. 26 7 7 20. Tri e sti na 26 5 11 21. Asko li 26 7 9 22. Fro si no ne 26 5 9

3 5 3 5 8 5 8 7 9 9 11 11 11 8 8 10 12 10 12 10 10 12

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 46:21 51 32:18 51 41:21 49 31:17 43 31:28 38 29:23 36 27:26 35 38:31 35 34:33 35 29:32 35 28:31 35 26:34 31 32:42 31 24:28 30 27:34 30 29:33 28 27:31 28 35:40 28 24:37 28 20:31 26 26:32 24 25:38 24

NE MA^ KA BUN DES LI GA Da nas

Nir nberg - Ajn traht

(20.30)

Ham burger - Ver der Fraj burg - Volf sburg Ho fen hajm - Keln Ha no ver - Kaj ze sla u tern Bo ru si ja (D) - St Pa u li Majnc - Ba jern

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

Su bo ta

Ne de qa

Ba jer (L) - [tut gart Bo ru si ja (M) - [al ke 1. Bo ru s. (D) 22 16 4 2. Ba jer (L) 22 12 6 3. Ba jern 22 11 6 4. Ha no ver 22 12 2 5. Majnc 22 12 1 6. Fraj burg 22 10 4 7. Ham bur ger 22 10 3 8. Ho fen hajm 22 8 8 9. Nir nberg 22 9 5 10. [al ke 22 8 5 11. St. Pa u li 22 8 4 12. Ajn traht 22 8 3 3. Keln 22 7 4 14. Ver der 22 6 6 15. Volf sburg 22 5 8 16. Kaj ser sl. 22 6 5 17. [tut gart 22 5 4 18. Bo ru s.(M) 22 4 4

2 4 5 8 9 8 9 6 8 9 10 11 11 10 9 11 13 14

(15.30) (17.30) 47:13 52 44:30 42 46:26 39 30:31 38 34:26 37 29:29 34 30:31 33 39:32 32 30:31 32 27:26 29 27:35 28 24:29 27 29:41 25 28:44 24 26:31 23 32:38 23 38:43 19 32:56 16

FRAN CU SKA Su bo ta

Ok ser - Avi won Brest - Mo na ko Kaen - Va len si jen Lans - So {o Lion - Nan si Mar sej - Sent Etjen Lo ri jen - Bor do

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Ne de qa

Mon pe qe - Lil Ni ca - PS@ Tu luz - Ren 1. Lil 23 2. Ren 23 3. Mar sej 23 4. Lion 23 5. PS@ 23 6. Sent Etjen 23 7. Mon pe qe 23 8. Tu luz 23 9. Bor do 23 10. Brest 23 11. Lo ri jen 23 12. Va len si jen 23 13. So {o 23 14. Nan si 23 15. Kaen 23 16. Ni ca 23 17. Ok ser 23 18. Mo na ko 23 19. Lans 23 20. Avi won 23

12 11 10 10 10 9 9 10 7 8 9 7 8 8 7 6 4 4 5 1

9 7 9 8 8 8 7 3 10 7 4 8 4 4 6 8 13 12 9 6

2 5 4 5 5 6 7 10 6 8 10 8 11 11 10 9 6 7 9 16

(17) (17) (21) 42:22 45 26:17 40 32:19 39 34:24 38 34:24 38 32:28 35 20:23 34 25:24 33 28:25 31 23:24 31 27:30 31 28:25 29 36:29 28 26:35 28 24:32 27 15:24 26 28:29 25 23:24 24 22:35 24 11:43 9

Qu bi ~a sti vra }a ju du go ve (1.80) Fi o ren ti na - (3.00) Samp do ri ja (4.00) Fud ba le ri Fi o ren ti ne ni su us pe li da na sta ve se ri ju uspe ha, od lo `e nom me ~u iz gu bi li su opd In ter a(1:2).

Ovog vi ken da qu bi ~a sti na svom Ar te mio Fren ki ju ima ju im pe ra tiv po be de u du e lu sa Samp do ri jom ko ja je do `i ve la po raz (1:0) u grad skom der bi ju od \e no ve. Za ni mqi vo je da su \e no vqa ni sla vi li sa mo jed nom na po sled wih 11 du e la ova dva ti ma, uz pet po be da Fi o ren ti ne i isto to li ko re mi ja. Pet go sto va wa isto to li ko po ra za u~i nak je ko ji bri ne stra te ga \e no vqa na. Je se nas vio,le su du go vo di le u \e no vi, ali na kra ju su {po kle kli(2:1).

Na{ predlog: 1

(1.75) Ho fen hajm - (3.20) Keln (4.00) Ne iz ve sno sti ne bi tre ba lo da bu de u du e- lu Ho fen haj ma i Kel na na Rajn Ne kar are ni.

U pr vom de lu {am pi o na ta, ni je bi lo po bed ni ka (1:1), a pro {le se zo ne ri va li su sla vi li na go stu ju }em te re nu. Pu le ni tre ne ra Pe za u li ja, mno go bo qe igra ju ku }i, a po raz od Ba jer na (4:0) bio je pr vi na kon ~e ti ri ko la bez kik sa. Na dru goj stra ni jar ~e vi su po be dom pro tiv Majn ca 4:2, us pe li da ostva re pr vi tri jumf po sle pet su {ni go sto va wa. Po sled wu po be du [a fe ro vi iza bra ni ci za be le `i li su u [tut gar tu. Do ma }in `e li da na sta vi se ri ju do brih iga ra pred svo jim na vi ja ~i ma.

Na{ predlog: 3+

(1.50) Vi qa re al - (3.60) Ma la ga (5.90)

13 ko la, dok na stra ni ni su iz gu bi li po sled wih {est utak mi ca. U pr vom de lu {am pi o na ta Lil je sla vio na Me tro po lu 3:1, dok je vi {e sre }e u Li ga ku pu imao Mon pe qe (2:1).

Na{ predlog: 2 - 3

Fud ba le ri Vi qa re a la pro {log vi ken da sa vla dlai su De por ti vo (1:0) i ko na~ no pre ki nu li se ri ju kik se va. Ovog vi ken da Ro si i dru go vi na El Ma dri ga lu ugo sti }e few ra {a iz Ma la ge ko ji je re mi jem u du e lu s He ta fe om (2:2) na sta vio se ri ju od {est utak mi ca bez sla vqa. Za ni mqi vo je da ni tra di ci ja ni je na klo we na go sti ma. Na i me, po sled wa ~e ti ri okr {a ja ova dva ti ma u Vi qa re a lu za vr {e na su po be da ma do ma }i na, a je se nas je Vi qa re al sla vio i u go sti ma (3:2).

Na{ predlog: 1, 3+

(2.60) Bo lo wa - (3.10) Pa ler mo (2.60) Pro {li vi kend ni je bio sre }an po fud ba le re Bo lo we i Pa ler ma ko ji }e u du rekt nom okr {a ju na Re na to Del Ari po ku {a ti da po pra ve uti sak. Iza bra ni ci tre ne ra Ma le za ni ja, mno go bo qe igra ju na do ma }em bu wi {tu gde su ve za li dve po be de i je dan re mi i do sa da su pre tr pe li sa mo je dan po raz na ukup no de set utak mi ca. Uzda ni ce do ma }i na je pr vi stre lac Di Va jo (14 go lo va), Hi me nez, Vri stos, Ma din gaj. Na dru goj stra ni, tim sa Si ci li je po ra `en je od Fi o ren ti ne 4:2, {to je Mi ko li ju i dru go vi ma pr vi po raz na kon tri tri jum fa.

Na{ pred log: 1, 2 - 3 I. G.

(2.80) Mon pe qe - (3.00) Lil (3.20) Li der fran cu skog {am pi o na ta ovog vi ken da go stu je na De la Mo so nu gde ga o~e ku je te `ak duel sa do ma }im Mo ne pe qom. Na kon po be de u du e lu sa Tu lu zom (2:0), tre ner Gar si ja mo `e bi ti za do vo qan iz da wem i for mom svo jih pu le na, ko ji ni su po ra `e ni

{am pi o na i da je za slu `io ma kar bod u za o sta loj utak mi ci Se ri je A od i gra noj u sre du.

Fi o r en t i n a je po r a ` e n a sa

Pa zi ni po sti `e po be do no sni po go dak za In ter u Fi ren ci

BEL GI JA

GR^ KA

Su bo ta Klub Bri` - Lo ke ren (20) Genk - Me he len (20) @er mi nal - Kor trijk (20) Va re gem - Lirs (20) [ar lroa - Sent Tru den (20) Eupen - Serkl Bri` (20) Ne de qa Gent - Stan dard (18) Ve ster lo - An der leht (20.30)

Su bo ta Aste ras - Ker ki ra (16.15) Ka va la - Pan se ra i kos (18.30) Olim pi ja kos - PAO (18.30) Ne de qa Vo lo sos - Ira klis (14) Atro mi tos - Aris (16.15) AEK - Pa ni o ni os (18.30) Ksan ti - La ri sa (18.30) PA OK - Er go le tis (od lo `e no)

1. An der leht 26 2. Genk 26 3. Gent 26 4. Klub Bri` 26 5. Lo ke ren 26 6. Me he len 24 7. Stan dard 25 8. Ser. Bri` 25 9. Kor trijk 26 10. Va re gem 26 11. Ve ster lo 26 12. Sent Tru den 24 13. @er mi nal 26 14. Eupen 26 15. Lirs 26 16. [ar lroa 26

1. Olim pi ja k.

2. Pa na ti n.

3. PA OK 4. AEK 5. Er go te lis 6. Ka va la 7. Et ni kos 8. Aris 9. Ira klis 10. Ker ki ra 11. Ksan ti 12. Atro mi tos 13. Pa ni o ni os 14. Aste ras 15. La ri sa 16. Pan se ra i k.

18 17 15 14 11 11 12 10 10 7 8 6 4 5 4 3

6 6 5 3 10 7 3 5 4 10 7 5 10 5 8 6

2 3 6 9 5 6 10 10 12 9 11 13 12 16 14 17

53:14 61:24 51:37 52:31 37:32 29:24 41:32 32:31 29:30 34:34 34:38 17:43 20:36 26:46 23:55 17:49

60 57 50 45 43 40 39 35 34 31 31 23 22 20 20 15

23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23 23

20 18 14 14 12 12 9 9 10 9 9 7 6 6 7 5 5 5 4 5

2 3 5 3 2 1 4 4 1 4 3 4 7 7 3 8 8 7 8 4

1 2 4 6 9 10 10 10 12 10 11 12 10 10 13 10 10 11 11 14

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (19) (21) (21)

71:12 53:19 38:25 41:23 37:32 30:31 35:37 35:38 34:37 25:30 32:31 24:37 20:33 20:34 24:34 23:31 22:36 21:30 23:39 30:49

62 57 47 45 38 37 31 31 31 31 30 25 25 25 24 23 23 22 20 19

[PA NI JA – SE GUN DA

Si ni {a Mi haj lo vi}, tre ner Fi o ren ti ne

Mi haj lo vi}: Ni smo za slu `i li po raz Tre ner Fi o ren ti ne Si ni {a Mi haj lo vi} sma tra da je we gov tim ne za slu `e no po ra `en u Fi ren ci od ak tu el nog

Su bo ta Va len si ja - Hi hon Real (M) - Le van te Sa ra go sa - Atle ti ko (M) Ne de qa He ta fe - Ra sing Vi qa re al - Ma la ga Al me ri ja - De por ti vo Osa su na - Espa wol Se vi qa - Her ku les Bar se lo na - Atle tik (B) Po ne de qak So si je dad - Ma jor ka

1. Bar se lo na 2. Real (M) 3. Va len si ja 4. Vi qa re al 5. Atle t. (B) 6. Espa wol 7. He ta fe 8. Se vi qa 9. So si je dad 10. Ma jor ka 11. Atle t. (M) 12. Her ku les 13. Ra sing 14. De por ti vo 15. Le ven te 16. Hi hon 17. Sa ra go sa 18. Osa su na 19. Al me ri ja 20. Ma la ga

(1.90) Ham bur ger - (3.10) Ver der (3.60) Fud ba le ri Ham bur gera na kon neo ~e ki va nog po ra za od Sent Pa u li ja (1:0), do ~e ku ju eki pu Ver de ra ko ja je bez po be de pet ko la, a na stra ni ze kle ni ni su sla vi li pu nih se dam utak mi ca.

Duel na sta di o nu Im tek, bi }e pri li ka da iza bra ni ci tre ne ra Ve ha po pra ve pla sman.Fud ba le ri Ver de ra be le `e o~aj ne par ti je (14. me sto), a pro {log vi ken da su re mi zi ra li pro tiv Ha no ve ra (1:1). Tre ne ru [a fu se qu qa klu pa.

U pr vom de lu sla vio je Ver der 3:2, a pro {le se zo ne Ham bur ger je osvo jio ~e ti ri bo da iz dva okr {a ja sa eki pom iz Bre me na.

Na{ predlog: 1

[PA NI JA – PRI ME RA

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

19 15 10 10 9 8 7 8 6 7 7 6 6 4 4 4

0 5 4 3 4 7 10 4 9 6 6 8 6 10 6 4

2:1, ali Mi haj lo vi} `a li za iz gu bqe nim bo do vi ma u, ka ko sma t ra, od l i~ n o od i g ra n om me ~u we go vih pu le na.

- Igra li smo do bro, ali ni smo na gra |e ni za to. In ter nam je iz jed ne {an se u pr vom de lu dao gol, a mi smo pro pu sti li ne ko li ko pri li ka da ih ma ti ra mo. Na rav no da igra ~e ne kri vim, bo ri li su se, ali ni je nas hte lo. Bit no je da na sta vi mo da igra mo sa ova kvim `a rom i po be de }e do }i - re kao je Mi haj lo vi}, ~i ja eki pa je osta la u sre di ni ta be le sa 32 bo da.

In ter je po veo, auto go lom, iz jed na ~i la je Fi o ren ti na opet ne sva ki da {wim po got kom Pa skva la, a po be du azu ro .ne ri ma do neo je Pa zi ni u 66. mi nu tu.

TUR SKA

3 2 8 9 9 7 5 10 7 9 9 8 10 8 12 14

42:10 37:15 23:20 33:26 21:25 24:21 24:20 14:19 17:21 20:25 21:24 22:26 14:24 14:20 16:28 18:36

57 50 34 33 31 31 31 28 27 27 27 26 24 22 18 16

Eski {e hir - Si vas Su bo ta Ka {im pa sa - An ka ra gu ~u Bur sa - Ga zi an tep Gen ~ler bir li gi - Ka ra buk Ga la ta sa raj - Bu ka spor Ne de qa Be {ik ta{ - Fe ner bah ~e Kaj ze ri - An ta li ja Ko wa - Is tan bul Po ne de qak Ma ni sa - Trab zon

1. Trab zon 21 2. Fe ner ba ~e 21 3. Bur sa 21 4. Kaj se ri 21 5. Ga zi an tep 21 6. Be {ik ta{ 21 7. Ma ni sa 21 8. Is tan bul 21 9. Eski {e hir 21 10. Ga la ta s. 21 11. Ka ra buk 21 12. An ka ra gu ~u 21 13. An ta li ja 21 14. Gan ~el br. 21 15. Bu ka spor 21 16. Si vas 21 17. Ko wa 21 18. Ka {im pa sa 21

14 14 13 11 9 9 10 9 7 9 7 6 6 6 4 3 3 2

5 3 6 6 7 5 1 2 8 2 5 7 7 6 6 7 6 5

2 4 2 4 5 7 10 10 6 10 9 8 8 9 11 11 12 14

(19) (13) (15) (16) (18) (12) (13) (16) (19)

44:15 48:22 37:14 27:17 20:16 32:23 34:32 27:24 22:22 24:26 32:35 28:35 21:28 19:30 17:31 21:39 19:33 18:48

47 45 45 39 34 32 31 29 29 29 26 25 25 24 18 16 15 11

[KOT SKA

Su bo ta Aber din - Kil mar nok (16) Harts - Dan di (16) In ver nes - Sent Yon ston (16) Ma der vel - Ha mil ton (16) Ne de qa Sel tik - Ren yers (13.30) Sent Mi ren - Hi ber ni jan (15.45)

EN GLE SKA – FA KUP

Su bo ta ^el zi - Ever ton (15) Bir min gen . [e fild (16) Stouk - Braj ton (16) Man ~e ster j. - Kra vlej (18.15) Ne de qa Man ~e ster s. - Nots Kaunti (15) Fu lam - Bol ton (16) Lej ton - Ar se nal (17.30) Po ne de qak Vest Hem - Barn li (21)

PRE MI JER LI GA Ne de qa Vest Brom vi~ - Vulvs

(13)

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP Da nas

Le ster - Bri stol

Su bo ta

Skan torp - Der bi Mil vol - Mildzbro Por tsmut - Barn sli No tin gem F. - Kar dif Svon si - Don ka ster Ip svi~ - Hal Lids - No ri~ Pre ston - Kvins Park Kri stal P . - [e fild j.

Re ding - Vat ford 1. Kvins P. 31 16 12 3 2. Kar dif 31 16 7 8 3. No ri~ 31 15 9 7 4. No tin gem 30 14 11 5 5. Svon si 31 16 5 10 6. Lids 31 14 10 7 7. Le ster 31 14 6 11 8. Barn li 31 12 11 8 9. Mil vol 31 12 10 9 10. Hal 31 11 12 8 11. Vat ford 30 12 8 10 12. Re ding 31 10 13 8 13. Ip svi~ 30 12 5 13 14. Barn sli 31 11 8 12 15. Ko ven tri 31 11 6 14 16. Don ka ster 30 10 7 13 17. Der bi 30 10 5 15 18. Por tsmut 30 9 8 13 19. Bri stol 31 9 8 14 20. Midlzbro 30 9 6 15 21. Kri stal 31 8 7 16 22. [e fild j. 31 7 8 16 23. Skan torp 28 7 3 18 24. Pre ston 30 5 7 18

(20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 59:19 60 50:36 55 49:39 54 40:25 53 41:30 53 57:47 52 48:47 48 48:39 47 40:31 46 37:33 45 56:46 44 45:34 43 42:38 41 37:45 41 35:38 39 41:54 37 41:44 35 41:46 35 35:46 35 36:41 33 29:50 31 28:49 29 27:52 24 31:56 22

Da nas Hi ro na - Al ka ron Su bo ta R. Va qe ka no - Him na stik El ~e - Bar se lo na B Kar ta ge na - Nu man si ja Kse rez - Kor do ba Sel ta - Te ne ri fe Sa la man ka - Hu e ska Las Pal mas - Vi qa re al B Al ba se te - Re a kre a ti vo Ne de qa Va qa do lid - Be tis Pon fe ra di na - Gra na da 1. R. Va qe k. 24 24 2. Sel ta 24 3. Be tis 4. Gra na da 24 5. Vi qa r. B 24 24 6. Kse rez 7. Kar ta ge na 24 8. Bar se l. B 24 9. Hi ro na 24 10. Nu man si ja 24 11. Al kor kon 24 24 12. El ~e 13. Kor do ba 24 14. Va qa do lid 24 24 15. Hu e ska 16. Re kre a ti vo 24 17. Las Pal mas 24 18. Him na stik 24 19. Sa la man ka 24 20. Te ne ri fe 24 21. Al ba se te 24 22. Pon fe ra d. 24

15 13 14 11 12 11 10 9 8 10 10 7 6 8 6 5 5 5 7 5 5 3

4 9 4 7 4 5 5 8 9 3 3 11 11 5 11 11 10 9 3 9 8 9

5 3 6 6 8 8 9 7 7 11 11 6 7 11 7 8 9 10 14 10 11 12

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17)

43:25 45:20 47:26 45:27 30:31 34:32 33:35 37:34 34:31 35:35 32:32 23:22 31:32 31:33 17:22 21:24 31:46 18:25 26:36 25:38 27:28 18:41

49 48 46 40 40 38 35 35 33 33 33 32 29 29 29 26 25 24 24 24 23 18

HO LAN DI JA

Da nas Utreht - He ra kles Su bo ta Eks cel zi or - Vi qem He ren ven - AZ Alk mar Gro nin gen - Ro da Ne de qa Den Hag - Fe je nord Tven te - NEC Ajaks - Ven lo Vi te se - De Graf {ap PSV - Bre da

1. PSV 23 2. Tven te 23 3. Ajaks 23 4. Gro nin gen 23 5. Den Hag 23 6. AZ Alk mar 23 7. Ro da 23 8. Utreht 23 9. He re ven 23 10. NEC 23 11. Bre da 23 12. De Graf {. 23 13. He ra kles 23 14. Fe je nord 23 15. Vi te se 23 16. Eks el zi or 23 17. Ven lo 23 18. Vi qem 23

15 15 13 13 12 10 9 10 9 7 9 6 6 6 5 5 4 1

5 5 6 5 5 7 9 5 7 9 4 8 6 6 7 4 1 5

3 3 4 5 6 6 5 8 7 7 10 9 11 11 11 14 18 17

(20.45) (18.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

62:21 46:24 46:22 50:29 43:32 34:27 39:32 39:31 44:33 38:38 31:38 23:40 33:42 27:40 27:38 25:47 22:54 22:63

50 50 45 44 41 37 36 35 34 30 30 26 24 24 22 19 13 8

POR TU GAL

Da nas Le i ri ja - Gi ma ra e{ Su bo ta Por ti mo n. - Ol ha nen se Ne de qa Aka de mi ka - Rio Ave V. Se tu bal - Na val Ma ri ti mo - Be i ra Mar Bra ga - P. Fe re i ra Po ne de qak Spor ting (L) - Ben fi ka

1. Por to 20 18 2. Ben fi ka 19 15 3. Spor ting (L)19 9 4. Gi ma ra e{ 19 8 5. Le i ria 19 8 6. Bra ga 19 8 7. Ol ha nen se 19 6 8. P. Fe re i ra 19 6 9. Na ci o nal 20 7 10. Be i ra Mar 19 5 11. Aka de mi ka 19 5 12. Ma ri ti mo 19 4 13. V. Se tu bal 19 4 14. Rio Ave 19 4 15. Na val 19 3 16. Por ti mo n. 19 2

2 0 6 5 4 3 8 8 5 10 5 7 6 5 4 4

0 4 4 6 7 8 5 5 8 4 9 8 9 10 12 13

(20.15) (19.15) (16) (16) (18) (20.15) (20.15)

46:7 40:16 32:22 24:24 19:23 33:26 18:17 18:21 17:23 23:22 25:34 19:22 16:28 19:26 17:36 17:36

56 45 33 29 28 27 26 26 26 25 20 19 18 17 13 10

mre@a

dnevnik

petak18.februar2011.

21

НОВОСТИ ИЗ ВИП-a

В

Прва ХСПА+ мрежа у Србији

ИП мобајл је данас зва- вом Саду, Зрењанину, Панчеву, нично лансирао прву мо- Крагујевцу и Нишу и на тај набилну широкопојасну чин покрива 31% популације Срмрежу у Србији засновану на на- бије.нирано је да до средине ове предној ХСПА+ технологији. године, “Вип“ омогући ХСПА+ Ови системи оператерима омогу- услугу у свим градовима са више ћавају да корисницима пруже ве- од 20.000 становника (58% укупћи капацитет и перформансе које не популације). побољшавају искуство мобилног Услуга је намењена свим приширокопојасног интернета. ватним и пословним корисници- Следећи свој пут иновација, ма широм Србије који желе брзу од увођења “блекбери” решења конекцију и неограничени предо првог таблет уређаја на тржи- нос података без скривених трошту, “Вип“ ће наставити да нуди шкова. Корисници ће моћи да најновије, корисне производе и услуге намењене сваком сегменту корисника у Србији. Мобилни броадбанд отвара потпуно ново поглавље у пословању наше компаније, па корисници могу да очекују напредне услуге и производе у наредном период” изјавио је Танасис Кацирумпас, председник УО Танасис Кацирумпас, председник УО „ВИП мобајл” “ВИП мобајл”. Једна од главних предности сурфују, шаљу мејлове, креирају, ове најсавременије широкопоја- прегледају и уређују прилоге мејсне мобилне мреже је њена пуна лова, скидају и постављају докукомпатибилност са постојећим мента, или користе било коју wеб ХСПА уређајима, укључујући ве- апликацију где год да се налазе. ћину “смарт“ телефона у “ВипоУз све то, Вип у оквиру пакета вој“ понуди. омогућава куповину ASUS Максимална теоретска могућ- eee1015 PEM нетбук рачунара ност даунлоуд брзине је до 42 већ од 9.990 динара са најновиМбит/с јим Win dows 7 Star ter оперативМаксимална теоретска могућ- ним системом. ност аплоуд брзине је до 5.7 Од 16. фебруара, “Вип“ мобилМбит/с ни ХСПА+ интернет биће достуМноги 3Г “смарт“ телефони у пан у 30 “Вип“ центара који се “Виповој“ понуди подржавају налазе у 6 већих градова у СрбиХСПА технологију ји (Београд, Нови Сад, КрагујеУ овом тренутку, Вип нуди вац, Ниш, Зрењанин и Панчево) ХСПА+ услугу у Београду, Но- где је мрежа већ успостављена.

Представљен ХТЦ Флајер

Х

ТЦ је на Мобајл ворлд конгресу представио своју визију таблета заснованог на операционом систему Андроид. Таблет носи назив ХТЦ Флајер, а компанија је већ пословично додала и нову верзију интерфејса ХТЦ Сенс на стандардни Андроид. ХТЦ Флајер има алуминијско кућиште и 7-инчни екран осетљив на додир (1.024x600 тачака), по којему је могуће и писати. Хардверски, таблет има процесор такта 1,5 ГХз, гигабајт РАМ-а, 32 ГБ интерног простора за смештање података (прошириво микроСД картицама), као и подршку за HSPA, GSM, Blu e to oth 3.0 и Wi-Fi. Уређај још има и две камере, 1,3-мегапикселну предњу и 5-мегапикселну позадинску, као и интегрисан ГПС, акцелерометар, сензор амбијенталног осветљења и дигитални компас. Уз таблет, компанија представља и нову услугу HTC Watch за гледање филмова путем мобилних бежичних мрежа, а Флајер има интегрисану и подршку за On Li ve услугу играња. Продаја креће током другог квартала ове године.

В

Грађани уређивали портал од 26.000 евра

еб-сајт “Очистимо Србију“, око којег је у јавности избила афера због цене израде од 26.000 евра, цео дан је био на удару појединих грађана јер није имао заштиту. Наиме, на Твитеру се брзином ватре пронела вест да је за приступ администраторском налогу сајта довољно укуцати најраспрострањенији деафаулт текст - Усернаме: админ; Пассwорд: 12345. Многи су одмах похрлили да истраже модераторске опције које ово чудо модерне технологије нуди. Између осталог променили су пар страница и истакли су пароле попут “сајт који сте платили толике паре је ретардиран”, “много волим нашу владу :****”. и “поздрав екипи са Тwиттера”. У админ вебсајта се могао свако улоговати са најпростијим подацима, који се у свим саветима за смишљање лозинке наводе као пример непожељних. Бројни интернет сурфери нису пропустили прилику да на неколико сати сами уре-

ђују тај сајт и да оставе поруке о томе шта мисле о поменутој афери. Сада је то немогуће, а на сајт су стављене вести о активностима министра Оливера Дулића. Када је пре неколико седмица избила афера око сајта “Очистимо Србију“, јавност је Дулићу замерила то што је сајт плаћен 26.000 евра. Том приликом, из Министарства су објаснили да је реч о високо софистицираном порталу, који је још у фази израде. Директор акције „Очистимо Србију” Милан Кинђић тада је рекао да је цена сајта била велика јер ће се преко њега водити база података о тренутном комуналном стању у општинама Србије.

- До сада су општине те податке достављале на папиру, а од сада ће они то радити кроз корисничко име и лозинку. На срећу, ове базе не могу бити нападнуте јер се за њих користе посебне администраторске шифре - рекао је тада Кинђић. Колико је био у праву, показују ова дешавања.

Кенон произвео 60 милиона ЕФ објектива

К

омпанија “Кенон Јуроп” је саопштила да је поставила нови рекорд - произвела је шездесет милионити ЕФ (електро фокус) објектив, 24 године након производње првог. Тај важан јубилеј је постигнут само 13 месеци после производње педесет милионитог ЕФ сочива и представља нову ЕОС ( E l e c t r o - O p t i c a l System) прекретницу, саопштено је из Београдског представништва Актуелна “Кенонова” понуда ЕФ објектива састоји се од више од 60 модела, са распоном фокусних даљина од 8 до 800мм, и од специјализованих макро, нагибних, шифт и “рибље

око” објектива (ФЕ) намењених свим нивоима фотографисања, од аматерског до професионалног. Прича о објективима је почела

1987. године производњом прве камере из ЕОС система, ЕОС 650, и од тада је била сведок многих прекретничких напредака у технологији. “Кенон” је произвео први објектив са ултрасоничним мотором, прво замењиво сочиво са стабилизатором слике на свету, први објектив са елементима вишеслојне дифракционе оптике, први објектив премазан слојем за поравнање структура мањих од таласне дужине видљиве светлости. Први у свету је лансирао и објектив са хибридним стабилизатором слике, као и објектив “рибље око”.

Кина на тапету због интернета

К

ина је данас упозорила Сједињене Америчке Државе да не користе позиве на слободу интернета као изговор за мешање у послове других земаља. Представник министарства иностраних послова Ма Джаосу је то рекао, упитан о говору америчке државне секретарке Хилари Клинтон о слободи интеренета раније ове недеље, пренео је АП. Клинтонова је најавила да ће администрација потрошити 25 милиона долара ове године на иницијативе предвиђене да заштите блогере и помогну им да заобиђу цензуру и препреке као што је такозвани “Велики пламени зид Кине“, или гушење друштвених сајтова у земљама као што су Иран и Египат, где је недавно безуспешно покушано да се антивладини протести спрече искључењем онлајн комуникација.

Ма је поновио претходна саопштења да корисници онлајн медија у Кини уживају слободу говора “у складу са законом“. Клинтонова је указала на земље, као што су Кина, Куба, Иран, Мјанмар, Сирија и Вијетнам, које уводе цензуру, ограничавају приступ Интернету и хапсе блогере који критикују владу. САД, према њеним речима, подржавају слободе изражавања, окупљања и онлајн удруживања и наставиће да помажу људима у “репресивним Интернет окружењима“ са технологијом за заобилажење цензуре. Протести у Египту и Ирану, подстакнути Фејсбуком, Твитером и Јутјубом, одражавају “моћ технологија за повезивање људи као катализатора политичких, друштвених и економских промена“, рекла је америчка секретарка.

Вербатим на ЦеБИТ-у 2011. П

ро из во ди за сни ма ње по да та ка на ме ње ни по слов ним ко р и с ни ц и ма глав н а су те ма “Вер ба ти мо вог” на сту па на сај му Це БИТ у Ха но ве ру у Не мач кој, ко ји ће се одр жа ти од 1. до 5. мар та ове го ди не. “Вер ба тим” ће пред ста ви ти пр ви на све ту миц ро УСБ флеш диск опре м љен 256-бит н им хар д вер с ким АЕС ши ф ро ва њем. Но ви “Вер ба ти мов” пре но сни диск “store ‘n’ Go Executive II” ис по ру чу је се са УСБ при кључ ком вер зи је 3.0, има ка па ци тет од 750 ГБ те 256бит но хар двер ско АЕС ши фро ва ње ко је ну ди не при ко сно ве ну си гур ност по да та ка.

Executive II од ли ку је та нак, ми ни ма ли стич ки ди зајн, а до сту пан је у че ти ри ме та лик бо је: цр ној, гра фит ној, сре бр ној и брон за ној. На ку ћи шту ди ска је

та стер осе тљив на до дир с ко јим се, слич но екра ни ма осе тљи вим на до дир, ла га ним при ти ском мо гу ак ти ви ра ти уна пред де фи ни са не функ ци је. На Це БИТ-у ће би ти пред ста вљен и но ви “Вер ба ти мов” 2,5-ин чни S SD диск ко ји по дат ке чи т а бр з и н ом до 250 МБ/с, а упи су је бр зи ном до 220 МБ/с, што ће уна пре ди ти пер фор ман се, по у зда ност и тра ја ње ба те ри је на сва ком пре но си вом ра чу на ру. Па жњу по се ти ла ца при ву ћи ће и УСБ флеш ме мо ри ја Secure Data Micro, пр ва флеш ме мо ри ја миkроУСБ фор ма та опре мље н а 256-бит н им хар д вер ским ко ди ра њем. Све Вер ба ти мо ве УСБ ме мо ри је по др жа ва ју опе ра тив не си сте ме Windows, Linux и MacOS.

22

kWiGA

petak18.februar2011.

dnevnik

МА ТИ ЦА СРП СКА У БЕ О ГРА ДУ

П

Му дaр и да ле ко ви д пре дак

о во дом 185. го ди шњи це осни ва ња, Ма ти ца срп ска се ових да на, све до по ло ви не мар та, пред ста вља у Бе о гра ду раз ли чи тим про гра ми ма - из ло жба ма, пре да ва њи ма, пре зен та ци ја ма, кон цер ти ма. Та ко ће да нас у Га ле ри ји Ту р и с тич ког ин ф ор ма т ив н ог цен т ра реч ј у и сли ком би т и пред ста вљен осни вач и пр ви пред сед ник МС Јо ван Ха џић, јед на од нај зна ме ни ти јих лич но сти срп ске исто ри је 19. ве ка.

Кар лов ци ма, а три раз ре да фи ло зо фи је у Пе шти. Пра во је сту ди рао у Пе шти и у Бе чу, а то ком сту д и ј а сво ј е обра зо ва њ е је про ши ри вао про у ча ва њем есте ти ке, фи ло зо фи је, исто ри је и при род них на у ка. На Уни вер з и т е ту у Пе ш ти 1826. го ди не, ка да је и осно ва на Ма ти ца срп ска, об ра нио је док тор ску ди сер та ци ју „О раз во ду бра ка код пра во слав них“. На ред ну де це ни ју ра дио је као адво кат, а 1834. је иза бран за

Осни вач и пред сед ник Ма ти ца срп ска је осно ва на у Пе шти, 16. од но сно 4. фе бру а ра (по ста ром ка лен да ру), пре ма за ми сли Јо ва на Ха џи ћа, ко ју је ма те ри јал но по др жа ло шест углед них и бо га тих по слов них љу ди. Основ на њи хо ва иде ја је би ла- рас про стра њи ва ње књи ге ме ђу Ср би ма, а го ди ну да на ра ни је у том ци љу је и по кре нут „Ле то пис серб ски“(да на шњи Ле то пис ма ти це срп ске). За пр вог пред сед ни ка иза бран је Јо ван Ха џић, ко ји се те ду жно сти по но во при хва тио и 1864. го ди не, ка да је Ма ти ца срп ска за у век пре се ље на у Но ви Сад. Као јед но од нај сна жни јих сре ди шта бор бе за чу ва ње на ци о нал не све сти и ду хов ног је дин ства це лог срп ског на ро да, Ма ти ца срп ска је би ла узор дру гим на ро ди ма да и они осну ју слич не ин сти ту ци је. То су по сле Ср ба учи ни ли Че си, Хр ва ти, Лу жич ки Ср би, Сло ва ци, Сло вен ци, По ља ци. Пот пис под сли ку: Јо ван Ха џић, осни вач и пр ви пред сед ник Ма ти це срп ске. Док тор пра ва, за ко но пи с ац, књи жев ник, се на тор nо во с ад ског Ма ги стра та, ма ти чар, Јо ван Ха џић ро ђен је у Сом бо ру 1799. го ди не, у углед ној тр го вач кој по ро ди ци. На кон оче ве смр ти бри гу о ње го вом шко ло ва њу пре у зео је ујак, вла ди ка бач ки Ге де он Пе тро вић. Гим на зи ју је за вр шио у Срем ским

се на то ра Ма ги стра та сло бод ног кра љев ског гра да Но вог Са да. На по з ив кне з а Ми л о ш а, 1837. го д и н е пре ш ао је у Ср би ј у, да би ра д ио на раз во ј у за ко н о д ав с тва. Да н ас се Јо ван Ха џ ић сма т ра уте м е љ и ва ч ем са в ре м е н ог срп с ког јав н ог и при ват н ог пра ва. Аутор је, из ме ђ у оста л ог, Гра ђ ан с ког за ко -

KWIGA ZAUVEK

ни ка из 1844. го д и н е, ко ј и је Кне же в и н у Ср б и ј у свр с тао ме ђу рет ке зе м ље у све ту ко ј е су у то вре м е има л е гра ђ ан с ки ко декс. Од 1846. го ди не по но во се при хва тио јав ног по сла у Но вом Са ду као град ски се на тор. Био је пред сед ник Об ла сног су да, кра љев ски ко ме сар, ко ме сар за суд ско уре ђе ње Вој во ди не у Те ми шва ру. Уче ство вао је на свих пет срп ских на род но-цр кве них са бо -

ра у Срем ским Кар лов ци ма. Био је књи жев ник и пре во ди лац, осни вач и уред ник књи жев них ча со пи са, аутор књи жев но те о риј ских, ф и л о л о ш к и х , прав них и исто риј ских рас пра ва. Слу жио се ма ђар ским, не мач ким , ла тин ским, грч ким, фран цу ским, ита ли јан ским и ен гле ским је зи ком. У пр вој по ло ви ни 19. ве ка, под псе у до ни мом Ми лош Све тић, же сто ко је по ле ми сао са Ву ком Ка ра џи ћем, за ла жу ћи се за сла ве но срп ски је зик. Од 183. до 1849. го ди не био је ди рек тор, а на кон то га па трон Срп ске пра во слав не гим на зи је у Но вом Са ду, као и пред сед ник но во сад ске Срп ске чи та о ни це. До пи сни члан Дру штва срп ске сло ве сно сти (по то ње СА НУ) по стао је 1842. го ди не. Био је оже њен Ма ри јом из но во с ад с ке по р о д и ц е Де с ан чић; има ли су је да на е сто ро де це, а над жи ве ле су га са мо три кће ри. Пре ми нуо је 1869. го ди не а са хра њен је у пор ти Све то јо вањ ске цр кве у Но вом Са ду. Р. Л.

ДУ ШКО НО ВА КО ВИЋ, КЊИ ЖЕВ НИК

Лош ђак при кло њен иде ја ма ре да

Д

а ле ке 1946. го ди не, пре ско ро по ла ве ка, био сам лош ђак гим на зи је на Но вом Бе о гра ду (по на вљач са је да на ест је ди ни ца), па се мо ја мај ка обра ти ла мом оцу да по мог не око мог да љег шко ло ва ња, а то је зна чи ло да из Бе о гра да одем у Стру ми цу. У том гра ду је мој отац жи вео, оже њен дру гом же ном, а са њи ма су жи ве ли и мо ја се стра Ире на и тек ро ђе на по лу се стра Ам бре та. До го во ре но – учи ње но. Бр зо сам са вла дао ма ке дон ски је зик и од по на вља ча по стао од ли чан ђак, ‘’деч ко за при мер’’. Отац је при ме тио мо ју страст са чи та њем. Јед ног по по дне ва од вео ме у ло кал ну би бли о те ку и на мо је име, али у свом из бо ру, из нај мио на чи та ње књи гу при ча ру ског при по ве да ча је вреј ског по ре кла, Иса ка Ба бе ља, са на сло вом ‘’Бем ка’‘ што на срп ском зна чи ‘’Мла деж‘’. И зо ру сам до че као са том књи гом, са њом у тор би оти шао сам у шко лу, за спао на пр вом ча су, мо та ју ћи кроз гла ву сце не и ли ко ве Ба бе ље вих ју на ка а нај ви ше сце ну са ждре бе том из при че ‘’Ждре бе‘’, ко је је за хва ће но ма ти цом моћ не ре ке Дон по ку ша ва ло да се спа се, а две не по мир љи -

ве, вој нич ке стра не, ‘’цр ве ни’’ и ‘’бе ли’’ од јед ном су пре ста ли да пу ца ју јед ни у дру ге. По че ли су да из ла зе из ро во ва и уз ви ци ма

KWI@EVNA BA[TINA

Пре ра да пр ве срп ске дра ме

ско де ло „Тра ге ди ја си реч Д рам пе чал на ја по вјест о смер ти по -

след ња го цар ја серб ска го Уро ша Пја та го и о па де ни ји серб ска го цар ства“ об ја вио је Јо ван Ра јић у Бу ди му, 1798. го ди не. Ово из да ње пред ста вља за пра во пре ра ду пр ве дра ме у срп ској књи жев но сти ко ју је на пи сао Ема ну ел Ко за чин ски у Срем ским Кар лов ци ма 1733. под на зи вом „Тра ги ко ме ди ја со дер жа шча ја в се бје три на де сјат дје стви ји“, а ко ју су ње го ви уче ни ци из ве ли 1736. го ди не. Осим по ме ну тог штам па ног из да ња, у Би бли о те ци Ма ти це срп ске по сто ји и ру ко пи сна пре ра да те дра ме, ко ју је на чи нио Јо ван Ра јић, у ма на сти ру Ко ви љу, 1794. го ди не. Штам па но из да ње „Тра ге ди је“, као и ру ко пис Јо ва на Ра ји ћа, по -

сто је у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и они су пре тра жи ви у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

бо дре не срећ но ждре бе, пот пу но раз о ру жа ни тим чи ном са ми ло сти и стреп ње за ње гов жи вот, као да ме ђу њи ма не по сто ји ни ка кво не при ја тељ ство. А он да је од јек нуо пу цањ са јед не од оба ла ре ке и не ста ло је, у том ча су, људ ске ча ро ли је. Ан дри ћев крат ки ро ман ‘’Про кле та авли ја’’ са че као ме је као сту ден та на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду. Три ста пу т а по ми слио сам и ре као се би: кад бих пи сао про зу гле дао бих да узмем му стру од овог де ла. Не са мо због ат мос фе ре и сце но гра фи је ис точ ног све та у ко јем се од ви ја ла рад ња ро ма на, те и суд би не ње го вих ју на ка у ко лу исто ри је ко ја их жде ре, исто ри је као на ми ри ва чи це ду го ва, где сва ко би ће има свој ‘’ки смет’’,

већ и због јед не та кве ма е страл но из ве де не ан дри ћев ске ре че ни це, свој стве не са мо рет ким ду хо ви ма про зе, они ма ко ји су по сти гли зва ње адеп та – да ве ли ку тај ну ал хе ми је кроз њен па ра док сал ни ис ход по зла ћу ју го во ром, ма о че му да је реч. Уз Ан дри ћа осло нио сам Ка ми је вог ‘’Стан ца‘’, али ме од не ких об ли ка ово вре ме них, ра зних оча ја ња и те ско ба, па и оних због ко јих у на шим до мо ви ма не ма ви ше ме да ни за љу де, ни за му ве, спа ша ва Хе мин гве јев ро ман ‘’Ста рац и мо ре’’. И Бо дле ров стих ‘’Сло бод ни чо ве че увек ћеш во ле ти мо ре’’. Већ су се рас ку пу са ле од чи та ња две ан то ло ги је у мо јој кућ ној би бли о те ци: ‘’Са вре ме на ен гле ска по е зи ја’’ ко ју су при ре ди ли Све то зар Бр кић и Ми о драг Па вло вић, ‘’Са вре ме на пољ ска по е- зи ја’’ у из бо ру и пре во ду Пе тра Ву ји чи ћа, зва ног по по ља че но Пјо тер, и збир ка иза бра них пе са ма Ва ла са Сти вен са, чо ве ка ко ји је по ми рио ка ри је ру успе шног би зни сме на са во ка ци јом пе сни ка а ко ја се зо ве ‘’Иде је ре да’’, у пре во ду Хам ди ја Де ми ро ви ћа, обај вље не у до ба кад Са ра је во ни је ни са ња ло да ће и из ну тра и спо ља би ти ру ше но и бом бар до ва но.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Ма ла ве ли ка књи га“ 1. „Смрт је не про вје ре на гла си на”, Емир Ку сту ри ца - „Но во сти” 2. „Оно што од у век же лиш”, Гор да на Ћир ја нић - „На род на књи га” 3. „По сма трач пти ца”, Ви да Ог ње но вић - „Ар хи пе лаг” 4. „Ис под та ва ни це ко ја се љу спа”, Го ран Пе тро вић - „Но во сти” 5. „IQ де те та - бри га ро ди те ља”, Ран ко Ра јо вић - Аген ци ја НТЦ 6. „Го спо ђа Ол га”, Ра до ван Бе ли Мар ко вић - „Евро Ђун ти” 7. „Ка мен бли за нац”, Зо ран Пе тро вић - „Ге о по е ти ка” 8. „Вр ло ма ло све тло сти”, Вла дан Ма ти је вић - „Аго ра” 9. „По че так бу не про тив да хи ја”, Све ти слав Ба са ра - „Де ре та” 10. „Сплит”, Сла во љуб Стан ко вић - „Ге о по е ти ка”

ХИТ ИЗ ДА ЊА

В

Те ле ви зиј а и дру ге љу ба ви

ећ је по зна то да НИН-ова на гра да обез бе ђу је не ко ли ко из да ња на гра ђе ном ро ма ну, па ће се ве ро ват но исто до го ди ти и са ово го ди шњим по бед нич ким на сло вом Гор да не Ћир ја нић „Оно што од у век же лиш“ („На род на књи га,“, Бе о град, 2011.). Ко не ве ру је да је то нај бо љи ро ман об ја вљен на срп ском је зи ку у про шлој го ди ни, мо ра ће да про чи та још бли зу 140 књи га, ко ли ко је би ло у кон ку рен ци ји за на гра ду. Бо бан, Сло бо дан, глав ни лик овог ро ма на, ре ка пи ту ли ра свој жи вот ни пут у зре лим го ди на ма, по сле сло же ног ег зи стен ци јал ног ис ку ства ко је под ра зу ме ва стран ство ва ње у Лон до ну и Шпа ни ји, где је ра дио у те ле ви зиј ским еки па ма та ко зва них ри ја ли ти шо уа. На кон што је до био “срам ни ота каз” у те ле ви зи ји, и по сле ско ро два де сет го ди на вра ћа се у Бе о град. Глав на по тка ро ма на „Оно што од у век же лиш“ је тај на љу бав Сло бо да на са Ол гом, бра то вље вом же ном, али и при ча о Мар ти, жи вот ној са пут ни ци, ко ја му се че сто вра ћа у сну. За пра во, она је у ро ма ну мр тви ју нак. Ол га је не су ђе ни ар хи тек та, ина че про фе сор књи жев но сти, ко ја је за јед но сту ди ра ла са Сло бо да ном-Бо ба ном. По сле смр ти Мар те он од ла зи у Ма дрид и, ка ко ка же шпан ска по сло ви ца: “да бо го ви љу де ка жња ва ју та ко што им ис пу не же ље”. Као фо рен зи чар из се ри је, та ко и ју нак ре кон стр ру и ше при чу и упу ћу је је бра ту. Они ко ји гле да ју се ри је мо гу да пра те ток ро ма на, што је пред у слов за раз у ме ва ње, че сто пре те ра ног пре при ча ва ња истих. За оног ко не пра ти се ри је, шти во је не ра зу мљи во и не про ход но. Ако је Ћир ја нић ка ин си сти ра ла на подсме ху се риј ском про гра му, ако је же ле ла да из врг не ру глу је дан слој за блу де лих љу ди ко ји са те про во де ис пред ТВ, а на дру гој стра ни да при до би је чи та лач ку пу бли ку, она је мо ра ла зна ти да упр во ова дру га не пра ти све се ри је. Пре те ра но пре при ча ва ње ТВ про гра ма глав ни је не -

до ста так ро ма на. Ћир јан ћка се углав ном под сме шљи во игра са свим се ри ја ма- “Тре ну так исти не”, пре ко не га тив них ко но та ци ја о Јав ном сер ви су, до “кло зет” Ве ли ког бра та “где не мо жеш од смра да да из др жиш ни две се кун де”, а од мах за њим је и “чу ве на” Фар ма. По кат кад је без раз ло жно пре при чан цео ре клам ни па пир уба чен у по штан ско сан ду че “Ка ко да пре жи ви те крај све та?” и по ру ке Је хо ви них све до ка.

Ћир ја нић ка је ис кљу чи ва ка да до но си за кључ ке и не ло гич но сти, по пут оних о це ло куп ном дру штве ном жи во ту на осно ву сли ке из ре сто ра на с ба штом и свад бом где љу ди ћу те и до са ђу ју се (?) док тре шти му зи ка - у “са ли за му че ње”. Тек, не ће би ти да се на свад би - ћу ти. Упа да у слич ну зам ку, кад по вр шно го во ри о ве чи то ис кр за ној фра зи о “древ ним књи га ма са Ис то ка”. А Сло бо дан, са со лид ном пен зи јом у Бе о гра ду углав ном жи во та ри. Ка да је за о кру же на ње го ва жи вот на при ча, он све са оп шта ва бра ту, хи рур гу, као соп стве ну кри ви цу (“одав но сам схва тио да ни сам до бар чо век”) и за то са вест умрт вљу је гле да њем ТВ се ри ја. Р. Ги кић-Пе тро вић

Вој ни ћев ру ко пис и да ље ми сте ри ја

Н

ај ми сте ри о зни ја књи га на све ту нај зад је от кри ла де лић сво јих тај ни: на уч ни ци Уни вер зи те та Ари зо на ус пе ли да јој про це не ста рост, сме стив ши је у ра ни пет на е сти век, ко ри сте ћи ис пи ти ва ње угље ни ка14. Ми сте ри о зна књи га, на зва на Вој ни ћев ру ко пис, на пи са на је је дин стве ним је зи ком ко ји ни ко до са да ни је ус пео да про ту ма чи. Књи га је пу на цр те жа би ља ка, еле ме на та древ них ла бо ра то ри ја и ко смо ло шких зна ко ва, а у књи зи се мо гу на ћи чак и илу стра ци је же на у ку па ти ли ма. Ни јед на од би ља ка не мо же се с пот пу ном си гур но шћу иден ти фи ко ва ти, а мно ге су нео бич на ком би на ци ја де ло ва раз ли чи тих би ља ка. Ни ко ни је ус пео да рас ту ма чи шта пи ше у књи зи јер ни је на пи са на по зна ти ма је зи ком, иако је очи глед но да је је зик ко јим је пи са на за сно ван на не ком од пра вих је зи ка, ре кли су ис тра жи ва чи, ана ли зи ра ју ћи слов не зна кем, до да ју ћи да стил пи са ња ука зу је на то да је пи сац теч но го во рио овај је зик.

Јед на од те о ри ја твр ди да је овај не по зна ти је зик уства ри ши фро ван, ка ко би са крио пра во зна че ње тек ста, што је ушло у мо ду у се дам на е стом ве ку, по ја вом ба ро ка.

- Не зна се шта тач но пи ше у ру ко пи су, али из гле да да се ра ди о ни зу те ма ко је мо гу би ти по ве за не с ал хе ми јом, што би би ло са свим у скла ду с тра ди ци јом пи са ња та квих вр ста књи га – ка же на уч ник Грег Хо џинс с Ари зо на уни вер зи те та. – Ни илу стра ци је не пру жа ју ви ше по да та ка. Са мо их по гле дај те: је су ли у пи та њу биљ ке или мор ски ор га ни зми? Је су ли астро ло шки сим бо ли? Ни ко не зна.

- Ре зул та ти ана ли зе угље ни ка 14 де фи ни тив но ис кљу чу ју Ро џе ра Беј ко на као мо гу ћег ауто ра, по што је жи вео у 13. ве ку. – ка же Гон за ло Ру био са Др жав ног уни вер зи те та Пен сил ва ни ја, спе ци ја ли ста за мр тве је зи ке. - Шта ви ше, ови ре зул та ти из спи ска ис кљу чу ју ве ћи ну мо гу ћих ауто ра 16. И 17.ве ка, као и ве ро ват но ћу да је у пи та њу фал си фи кат, а нај во ше се сум ња ло на

[E O ] NET

Вил фри да Вој ни ћа. Вој ни ћев ру ко пис на пра вљен је од ве лу ра, па се мо же пре ци зно од ре ди ти ње го ва ста рост. За ме не је овај ру ко пис ап со лут но фа сци нан тан, као по глед у ве о ма ин те ре сан тан ум – ка же Хо џинс. – Ово је сјај на сла га ли ца ко ју још увек ни ко ни је ре шио, и пра ви је иза зов за нас, на уч ни ке. Иако от кри ће ста ро сти ове књи ге по ма же у евен ту ал ном де ши фро ва њу књи ге, не мо ра да зна чи да ће се то и де си ти, на ро чи то за то што по сто ји шан са да је ши фер ник за у век из гу бљен. Да на шњи ком пју тер ски про га ми и крип то гра фи не мо гу да де ши фру ју зна че ње Вој ни ће вог ру ко пи са, али се на уч ни ци на да ју да ће бу дућ ност до не ти но ве тех но ло ги је, уз чи ју ће по моћ мо ћи да се раз ре ши нај ве ћа књи жев на ми сте ри ја на све ту. И. Ву ја нов

kultura

dnevnik

petak18.februar2011.

23

ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ФОНДА „ТОДОР МАНОЈЛОВИЋ“ ЗА МОДЕРНИ УМЕТНИЧКИ СЕНЗИБИЛИT ЕТ

Добитник Милета Продановић УПРАВНИ ОДБОР СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА УСВОЈИО НОВИ СТАТУТ

Тимским радом брже до представа Управни одбор Српског народног позоришта недавно је усвојио нови Статут ове куће, и упутио га Влади Аутономне Покрајине Војводине да, као нови оснивач најстарије професионалне театарске институције у Срба, да своју сагласност. Статут је мењан јер нови Закон о култури предвиђа одређени рок у којем статути институција културе морају да буду усаглашени с њим, али СНП је имао и разлог више за то, јер промена оснивача подразумева и усаглашавање са Законом о преносу надлежности који регулише односе између Републике Србије и Аутономне Покрајине Војводине. Новим предлогом Статута и променом оснивача, како истичу у СНП-у, не губи се аутоматски статус институције од националног значаја. Закон о култури предвиђа да надлежни министар предложи Влади Републике Србије институције које ће убудуће имати поменути статус, на основу претходно добијеног мишљења Националног савета, који до овог часа још није формиран.

- Овај савет прво мора да буде оформљен да би донео одлуку којом, евентуално, Српском народном позоришту укида статус институције од националног значаја (којим се СНП, иначе, с много ваљаних разлога дичи – и због своје богате повести, и на основу чињенице да је најстарија професионална театарска институција у Држави, али и због конкретних, опипљивих и лако измерљивих резултата постигнутих не само у прошлости већ и током последњих година). То ће рећи да у будућности тек има бити решавано важно питање статуса сваке институције културе, па и Српског народног позоришта, те да он не зависи од тога ко је био, ко јесте и ко ће да

буде њен оснивач – наводи управник СНП -а Александар Милосављевић у тексту објављеном на сајту ове куће. Уз то, Милосављевић додаје и да питање преноса надлежности, у овом случају оснивачких права с Републике Србије на Владу АП Војводине, не угрожава будуће финансирање СНП–а из два разлога. Први је, по Милосављевићевим речима, јасно исказана воља Покрајине да сачува СНП као озбиљан театар, те да га на тој црти и озбиљно финансира, док је на другом месту „репертоарска политика Драме, Опере и Балета, која недвосмислено јасно указује на то да ће својим програмима (представама) ово позориште имати чиме да се пријављује на редовне конкурсе републичког Министарства”. У години када СНП обележава 150 година постојања, паре за реализацију планираних програма који не надмашују износ неопходан за нормално функционисање репрезентативне институције, биће обезбеђене, тврди Милосављевић, додајући да у то није укључена реконструкција зграде, већ се она води посебно, преко покрајинског Фонда за капитална улагања. Нови статут СНП-а предвиђа и нову организациону шему с три уметничке јединице и Радном јединицом сценско-техничких послова.

- Напокон бива отворен простор за организовање тимског рада који ће флексибилно у настанак сваке представе, од претпродукције, преко премијере, до постпродукције, укључивати поједине програмске и административне службе, комплетне или тек неке од њихових сегмената. Предвиђено је и вертикално и хоризонтално повезивање уметничких и радне јединице са службама, посредством заменика

управника, те помоћника за правне послове и програмске делатности, а ојачана је и позиција управника као уметничког руководиоца позоришта. На тај је начин отворена могућност стварања тимова који ће се окупљати око сваког пројекта, тј. бржег, једноставнијег, јефтинијег и ефикаснијег рада на реализацији представа, а фокус пажње је с администрације пребачен на продукцију, тј. на делатности и активности због којих позориште и постоји – објашњава Милосављевић. С обзиром на, како Милосављевић примећује, „општи тренд (не само у Србији) рапидног и радикалног смањивања субвенција позориштима, једини могући пут трансформације великог, мастодонтског механизма, какав подразумева СНП, неминовно води кроз процес темељног реструктурирања које ће убрзати, појефтинити и поједноставити процес рада”.

- Тако реализовани процес ће учинити да представе „оваквог типа театра“ буду конкурентне у међународним релацијама (мобилније, јефтиније за „транспорт“), а да при том ништа не изгубе на плану квалитета. На тај начин ће бити избегнуте замке комерцијализације, представе се неће претворити у пинковску забаву која не само што подилази укусу најшире публике, већ – што је на дуге стазе много опасније – формира став гледалаца, нарочито оних млађих, и према позоришној уметности, и према животу – износи Милосављевић. По његовим речима, овако штуро описана организациона шема не представља много више од „полазне основе“ за сâм процес реструктурирања који тек ваља детаљно разрадити будућим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у СНП-у. Н. Пејчић

ПРОМОЦИЈА АЛБУМА „ПЛАВИ АВИОН” ПО СРБИЈИ

Рундек на мини-турнеји „Рундек Карго трио” одржаће током марта мини-турнеју у неколико градова Србије, на којој ће промовисати нови ЦД албум „Плави авион”, најавио је организатор „Лонг плеј”. Како је најављено, гитариста и певач Дарко Рундек, виолиниста Исабел и мултиинструменталиста Душан Вранић турнеју ће почети концертима 18. и 19. марта у Српском народном позоришту у Новом Саду, а потом свирају 24. марта у зрењанинском позоришту „То-

ша Јовановић” и у крагујевачком „Јоакиму Вујићу” 25. марта. „Лонг плеј” је навео да списак градова у Србији није коначан, као и да ће „Рундек Карго трио” наступити и у Црној Гори, 27. марта у Културно-информативном центру „Будо Томановић” у Подгорици. Рундеков трио је пред Нову годину одржао низ од шест концерата у Установи културе „Вук Караџић” у Београду.

Награда Фонда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет за 2010. припала је Милети Продановићу, писцу и сликару из Београда. Одлуку је донео Управни одбора Фонда у коме су Владислава Гордић Петковић, Радован Живанкић, Предраг Мики Манојловић, Бошко Милин и Владимир Арсенијевић наглашавајући поливалентност креативног ангажмана, страст и снага уметничке визије 19. добитника награде. Продановићева проза темељи се на топосу чуда и казне: феномен натприродног и необјашњивог вешто се варира у функцији преиспитивања индивидуалних и колективних грехова, а граничне појаве са којима се његови јунаци суочавају имају и терапеутски и смртоносан учинак. Проза Милете Продановића варира теме сукоба револуције и традиције, у новије време употребљавајући транзицију као конструкт о стању духа и морала једне нације. Транзициони јунаци су бахати и самозадовољни колико и идеолошки победници из претходних ратова, а и сам транзициони процес нека је врста дивље револуције на пољу духа и тела, у сфери морала и културе - указано је у образложењу награде. Већ смо одавно навикли да нас збуњује двострука природа уметничког ангажмана Милете Продановића – она визуелна и она приповедна. Најновији роман и круна Продановићевог списатељског рада, роман „Ултрамарин”, можемо да читамо као илустровани, аутобиографски есеј, али и као романпутопис: негде у том жанровском збуњивању налазимо највеће богатство књиге која је и опора и носталгична, и критичка и ескапистичка, налазимо несвакидашњу креативну синтезу. Пред нама је аутобиографски пикарски роман,

путопис по пределима и моделима који на бајковит, етеричан начин сажима поетику Милете Продановића – у њему се носталгично есејизирање преплиће са оштрим потезима друштвене критике и луцидним опажањима уметника. „Ултрамарин” од читаоца тражи

активно учешће, разумевање и препознавање, тражи несвакидашњу визуелну инвестицију али га не води у пределе снова, већ у прошлост, стварност и политику. „Ултрамарин” преиспитује фигуру оца као континуирану и тајанствену опсесију српске културе, анализира маскулинитет и идентитет, сазревање и политичку артикулацију, и ово је роман о свевидећој и свеводећој фигури оца, о уметности као надоградњи љубави и технологији као оруђу за снове. Мистичност технологије, било да говоримо о техникама сликања, моћним машинама попут аутомобила и бродова, код Продановића јесте одлучујући фактор сазнавања света. Важност

ФИЛМ „МОНТЕВИДЕО, БОГ ТЕ ВИДЕО”

Већ 400.000 гледалаца Филм „Монтевидео, Бог те видео“ редитеља Драгана Бјелогрлића током осам недеља од почетка приказивања видело је 400.000 људи, објавио је продуцент „Интермедија нетворк”. Ово остварење које је вратило љубитеље седме уметности у биоскопе широм Србије добило је и највиша признања критике. Удружење Фипресци Србија наградило је „Монтевидео” у категоријама најбољи филм, најбоља режија (Бјелогрлић), најбољи сценарио (Срђан Драгојевић), директор фотографије (Горан Воларевић), најбоља сценографија (Немања Петровић). На Берлинском фестивалу, који је у току, у оквиру Европског маркета, у организацији српске компаније за продају филмова „Soul Food”, поред осталих домаћих филмови представљен је и „Монтевидео, Бог те видео“ за који је завладало велико интересовање међу потенцијалним дистрибутерима. Филм говори о формирању државне репрезентације пред почетак Првог светског првенства у фудбалу. Ауторска екипа увелико се припрема за наставак филма. У плану је одлазак у Уругавај на пролеће ове године и снимање на аутентичним локацијама у Монтевидеу. Други филм пратиће тронедељно путовање наших репрезентативаца бродом преко Атлантског океана и њихово учешће на Мундијалу, у Уругвају 1930.

визуелне идентификације речи у опусу Милете Продановића одавно је видљива и заслужује да добије доминантно место у српској теорији и критици. Милета Продановић рођен је 1959. у Београду. Завршио је Факултет ликовних уметности у Београду 1983, где је и магистрирао 1985, а специјалистичке студије наставио је у Лондону, на Royal College of Arts. Доцент је на Факултету ликовних уметности у Београду. Излагао је на педесетак самосталних и групних изложби у Југославији и у више европских градова. Од 1983. објављује прозу, есејистичке текстове из области визуелних уметности, публицистику и путопис. Аутор је десет романа (Вечера код Свете Аполоније, Нови Клини, Пас пребијене кичме, Плеши, чудовиште, на моју нежну музику, Црвена марама сва од свиле, Ово би могао бити Ваш срећан дан, Врт у Венецији, Елиша у земљи светих шарана, Колекција и Ултрамарин), четири књиге прича, две књиге путописа (Око на путу и Поворка чудеса) и књиге есеја Старији и лепши Београд. Добитник је више награда из области књижевности и ликовне уметности. Фонд основан пре 20 година у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин” у Зрењанину са идејом да сачува име и популарише дело Тодора Манојловића, установио је награду за модерни уметнички сензибилитет коју сваке године додељује уметницима из различитих области стваралаштва чије дело остварује аутентичну сагласност са стваралаштвом Манојловића. Награда коју чини плакета, новчани износ од 250.000 динара и објављивање новог рукописа у издању издавачке куће „Албатрос” биће уручена Продановићу наредног месеца у Зрењанину. К. Р. МСУВ КРЕИРАО САЈТ ЗА ВЕНЕЦИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ

Осветљење гостовања Србије Гостовање Србије у Венецији, на 54. међународном бијеналу уметности, сада може да се прати и на интернету. Реализатор наступа Драгољуба Раше Тодосијевића, Музеј савремене уметности Војводине, податке, документе, фото галерије, поставио је на интернет адреси www.pavilionserbia.org. Подсећања ради, Тодосијевић ће Србију представљати пројектом „Светлост и тама симбола”. Наслов централне изложбе Венецијанског бијенала је „ILLUMInazioni – ILLUMInations”. И. Б.

REPERTOAR

Филм

Жена, пиштољ и резанци

Актери

Садржај

Режија: Жанг Ји-моу Сценарио: Ксу Женгћао и Ши Јанку, према филму “Крваво просто” (Blood Simple) Џоела и Итана Коена Улоге: Сун Хунглеи, Ксијао Шенјанг, Јан Ни, Ни Дахонг , Ченг Је, Мао Мао

У малој пустињској крчми у којој се спремају одлични резанци, живи и ради, испоставиће се необична и јако проблематична дружина. Власник је стари и веома шкрти Ванг. У вођењу посла Вангу помаже његова млада, враголаста жена. Ту су и млади кувар Ли, заљубљен у Вангову жену, баш као што је и она у њега, као и млади приглупи слуга и слушкиња. Све се компликује када се у крчми појави путујући трговац из Персије, који им нуди најновији изум са Запада - пиштољ. Госпођа Ванг купује пиштољ и три метка, решена да постане удовица. У исто време, Ванг сазнаје од локалног шефа полиције да га жена вара, па он решава да себе начини удовцем. Вангов план за убиство неверне супруге и њеног љубавника није лоше осмишљен, али све креће наопако јер сваки од ликова има свој план што их све води у тотални, крвави хаос.

Реч критике Прилика је ово да се види кинески римејк једног америчког филма, додуше не типичног, холивудског. Реч је о новој верзији култног филма “Крваво просто” којим су 1985. дебитовала браћа Коен, чије “анархонихилистичке” филмове Жанг Јимоу наводи као омиљене. Ако се у обзир узму различити филмски светови ова два аутора, цела ствар је унапред деловала још интригантније. Фестовска и публика београдског фестивала Ауторског филма “Поглед у свет” Жанг Ји-моуа , припадника пете генерације кинеских редитеља, добро познаје и има високо мишљење о његовом кинематографском умећу представљеном у филмовима: Ју Ду, Подигните црвену лампу, Живети, Шангајска тријада, Кућа летећих ножева... који се тематски крећу од озбиљних, тешких интимних драма, крими прича, до историјског спектакла. Све их повезује поред изузетног занатског мајсторства и раскошног визуелног израза, увек беспрекорно испричаних, и малих, и великих прича. Дакле, позната прича браће Коен (и она је креатив-

но рециклирана и заоштрена верзија једне друге, такође, познате филмске повести) је из тексашког града, пребачена неколико векова уназад, у мали пустињски градић кинеске провинције Ганшу, поставши костимирани филм епохе, остајући у оквирима оригиналне жанровске поставке микса трилера и црне, “црње да не може бити” комедије. У овом Ји- моуовом филму на први поглед све беспрекорно функционише - стилизована глума је у ликове унела нешто од забавне димензије гротескности, добар филмски ритам се гради на измени камерних и сцена снимљених у егзотичим екстеријерима пустиње, док се радња развија логично, ма колико прича била апсурдна. Ипак цела ствар делује попут блиставе играчке, али не нарочито инспиративне за игру. Недостају јој свежина и живост, који поред осталог сваки филм претпостављеног жанра и када је “помрачен” а истински надахнут, чине новим и узбудљивим. То са филмом “Жена, пиштољ и резанци” није случај. В. Црњански

24

Svet

petak18.februar2011.

dnevnik

BEL GI JA OBO RI LA NE SLAV NI SVET SKI RE KORD

EGIPAT

Bez vla de 249 da na, a do go vor ni na vi di ku

For mi ran Sa vet za pre go vo re KA I RO: Neki od organizatora protesta, kojima je svrgnut egipatski predsednik Hosni Mubarak, saop{tili su da su formirali „Savet poverenika”, zbog pregovora sa vladaju}im vojnim ve}em oko tranzicije zemqe u demokratiju. Visoki vojni savet preuzeo je kontrolu nad Egiptom pro{le sedmice, po{to se Mubarak posle 30 godina povukao sa vlasti nakon dvonedeqnih masovnih demonstracija. „Savet }e tra`iti dijalog sa Visokim vojnim savetom kako bi utro put napretka u periodu tranzicije”, izjavio je nekada{wi general vojske Magdi Ati i dodao da ~lanovi Saveta predstavqaju vi{e grupa i koalicija koje su u~estvovale u pobuni. Me|u ~lanovima ima profesora, sudija, akademika, televizijskih voditeqa i jedan predstavnik Muslimanskog bratstva, preneo je Rojters. Egiptom upravqa vojska koja treba da promeni Ustav pre novih predsedni~kih i parlamentarnih izbora i zapo~ne sprovo|ewe demokratskih reformi.

BRI SEL: Posle 249 dana politi~ke blokade i potpuno jalovih pregovora flamanskih i valonskih politi~kih partija, Belgija je ju~e oborila rekord u nemogu}nosti da se formira vlada. Svetski rekord do ju~e je dr`ao Irak ~ije su sunitske, {iitske i kurdske vo|e pro{le godine, tek posle 249 dana, uspele da postignu sporazum o formirawu vlade koja je zakletvu podnela 40 dana kasnije. [to se Belgije ti~e, iako je pro{lo vi{e od osam meseci od parlamentarnih izbora, dogovora nema ni na vidiku, uprkos raznim vidovima protesta - od demonstracija do bojkota seksa i brijawa.

Stop pro te sti ma

jedna osoba koja ne bi bila ni Flamanac, ni Valonac. Najboqe bi bilo da to bude neko potpuno stran Belgiji, ko bi se smatrao neutralnim i ko ne bi imao ni-

kakvu politi~ku ambiciju u va{oj zemqi”, rekao je Mnukin za dnevnik Eho. Blokada, koja je proiza{la iz parlamentarnih izbora odr`anih 13. juna pro{le godine na kojim su u flamanskom delu pobedili separatisti predvo|eni Bartom de Veverom, a u valonskom socijalisti na ~elu sa Elijom di Rupom, izazvala je frustraciju Belgijanaca.

Tako se, na primer, u virtuelnom kampu organizovanom na Internetu okupilo vi{e od 150.000 qudi koji od svojih politi~kih partija tra`e da vrate novac koji su primile od dr`ave od 13. juna, jer odbijaju da rade posao koji im se tra`i.

Kri ti ke am ba sa do ra SAD AN KA RA: Turska je kritikovala novog ameri~kog ambasadora u Ankari da se me{a u unutra{wa pitawa zemqe zato {to je kritikovao ovda{we vlasti zbog progona novinara. Povodom hap{ewa vlasnika i osobqa jedne lokalne TV stanice ameri~ki ambasador Frensis Ri~ardone je osudio taj potez, pogotovo {to vlada u Ankari uporno govori da po{tuje slobodu {tampe, prenele su agencije. „Sloboda {tampe i sloboda govora su vitalne za Tursku, kao i za druge zemqe”, izjavio je Ri~ardone, koji je imenovan za ambasadora u Turskoj krajem pro{log meseca, na prijemu u svojoj rezidenciji.

U vladaju}oj Partiji pravde i razvoja su upozorili ameri~kog ambasadora da se ne me{a u unutra{wa pitawa zemqe.

NA STA VAK PRO TE STA U ARAP SKOM SVE TU

Dan be sa u Li bi ji, ~e tvo ro po gi nu lo u Ba hre i nu

Po gi nu lo 365 ci vi la „Najmawe 365 qudi poginulo je u 18-dnevnim antivladinim protestima kojima je svrgnut predsednik Hosni Mubarak”, objavilo je Ministarstvo zdravqa prvi zvani~ni bilans `rtava demonstracija. Ministar zdravqa Ahmed Sameh Farid rekao je da se radi o preliminarnim ciframa koje ukqu~uju samo ubijene civile, ali ne i policajce i zatvorenike. Uprkos tome {to je Mubarak oti{ao sa vlasti, demonstranti su i daqe na ulicama, nezadovoqni ekonomskim stawem koje se iz dana u dan pogor{ava.

Zaposleni na aerodromu protestovali su zahtevaju}i ve}e plate, dok su tekstilni radnici tra`ili istragu korupcije, a stanovnici Sueca da se zatvori jedna hemijska fabrika za koju tvrde da izbacuje toksi~ni otpad u obli`we jezero.

U Belgiji je, trenutno, problem pokrenuti i ozbiqnije pregovore, zbog ~ega je kraq Albert Drugi ju~e odlu~io da produ`i mandat glavnom medijatoru, vr{iocu du`nosti ministra finansija Didijeu Rejndersu.

Koliko je situacija o~ajna pokazuje i predlog politikologa Roberta Mnukina da posredovawe u me|ustrana~kim pregovorima preuzme neki strani medijator, po mogu}stvu Marti Ahtisari, biv{i predsednik Finske koji je ve} pokazao svoj talenat u Namibiji i na Kosovu, kako ga je opisao taj profesor sa Harvarda. „Ja bih predlo`io da se imenuje jedan neutralan medijator,

TURSKA

TRI PO LI, MA NA MA: Libijski demonstranti iza{li su ju~e na ulice ~etiri grada, protestuju}i protiv vlade, pojedini opozicioni izvori saop{tili su da je u zemqi posledwih dana u protestima ubijeno vi{e od deset qudi. Organizacija za za{titu qudskih prava „Hjuman rajts vo~” saop{tila je da su bezbednosne snage uhapsile najmawe 14 demonstranata, prenela je agencija AP. Opozicioni veb sajt „Libija alJum” saop{tio je da su bezbednosne snage ubile ~etvoricu qudi iz snajpera u isto~nom gradu Bejda, gde su protesti po~eli ju~e.

Prema navodima tog sajta, protesti su se ju~e odr`avali i u Bengaziju.

Libijski aktivista Fathi al-Varfali, predsednik Libijskog komiteta za istinu i pravdu, kazao je da je preksino} u Bejdi ubijeno najmawe 11 qudi i da je veliki broj povre|en. Po

Vladaju}i vojni savet izdao je drugo saop{tewe u tri dana u kome poziva na momentalnu obustavu svih protesta. „Pozivamo gra|ane i ~lanove profesionalnih i radni~kih sindikata da nastave sa svojim poslovima, svako na svojoj poziciji”, navodi se u SMS poruci koju je vojska poslala preko egipatskih mobilnih operatera.

Do sada je narod odbijao da prihvati upozorewa vojske, nezadovoqan svim i sva~im: od malih plata do policijske brutalnosti i korupcije. Egipatska ekonomija je od po~etka nemira 25. januara paralisana, a najve}i izvor prihoda - turizam, ozbiqno je ugro`en.

Sa protesta u Libiji

wegovim re~ima, dvojica qudi su ju~e poginuli u gradu Zentana, dok je jedan ubijen u Rixbanu.

Je men: Pre tu ~e na dva no vi na ra SA NA: I u Jemenu se nastavqaju sukobi antivladinih snaga i pristalica re`ima, u kojima je petoro qudi povre|eno, a policija je ispalila nekoliko hitaca u vazduh znak upozorewa, preneli su svetski mediji. Sukobi, u kojima su u sredu u ju`nom gradu Adenu ubijena dva ~oveka, nastavqeni su u prestonici Sani, kada se oko 2.000 demonstranata, uglavnom studenata, uputilo ka gradskom trgu, gde su se susreli sa vladinim pristalicama, prenela je Agencija Frans pres. Dvojica demonstranata, koje je policija ubila prekju~e, prve su registrovane `rtve {estodnevnih protesta koji su se iz drugih arapskih zemaqa prelili u Jemen. Putem dru{tvenih mre`a gra|anima Jemena je upu}en poziv da se danas odazovu „milionskom” skupu u svim gradovima te dr`ave i zatra`e ostavku predsednika Ali Abdulaha Saleha, koji je na vlasti 32 godine.

Opozicioni veb sajtovi i antire`imski aktivisti saop{tili su da je do nereda do{lo posle {etwi u ~etiri libijska grada na, kako su ga demonstranti nazvali, „Dan besa”. Organizatori su proteste sazvali putem sajtova za dru{tveno umre`avawe.

U sukobima izme|u policije i demonstranata u Manami poginule su ~etiri osobe, a vi{e desetina qudi je povre|eno. Na ulicama bahreinske prestonice pojavili su se tenkovi. Policija je suzavcem i pendrecima rasterale demonstrante sa glavnog gradskog Trga bisera na kome oni od ponedeqka tra`e korenite politi~ke promene. Demonstranti tra`e vi{e politi~kih sloboda i smawewe uti-

caja sunitske vladaju}e porodice na dono{ewe odluka i postavqawe visokih zvani~nika u toj ve}inski {iitskoj zemqi.

Policijska vozila sa upaqenim rotacionim svetlima okru`uju Trg bisera, a na ulice koje vode ka Trgu postavqena je bodqikava `ica. Ulice su prekrivene razbijenim staklom, kanisterima od suzavca i drugim otpadom.

U Bahreinu ju~e ni{ta nije radilo po{to zaposleni nisu mogli da pro|u kontrolne punktove ili su ostali kod ku}e, a banke i druge va`ne institucije nisu otvorene.

Ministar unutra{wih poslova ove zemqe je izjavio da }e vojska u~initi sve da o~uva bezbednost, a gra|anima Maname je preporu~eno da, iz bezbednosnih razloga, izbegavaju centralne delove tog grada. Katarska dr`avna agencija je saop{tila da su ministri spoqnih poslova zemaqa Persijskog zaliva, ~lanica Saveta za saradwu u Zalivu sastali da bi razgovarali o situaciji u Bahreinu. Sastanku su prisustvovovali {efovi diplomatija Saudijske Arabije, Ujediwenih Arapskih Emirata, Omana, Katara i Kuvajta. Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts ocenio je da nemiri u Egiptu i drugim zemqama na Bliskom istoku zahtevaju diplomatski odgovor i iskqu~io mogu}nost ameri~ke vojne intervencije, iako je u Bahreinu ukotvqena ameri~ka Peta flota.

(Ta njug, Roj ters)

Po li cij ski ~as u Ba sri BAG DAD: Vi{e stotina demonstranata okupilo se ju ~e u Ba sri, na ju gu Iraka, zahtevaju}i smenu lo kal nog gu ver ne ra, a u Na si ru su de mon stran ti upa li u zgra du lo kal ne vla de, {to su naj no vi ji primeri besa koji se {iri zemqom zbog velike nezaposlenosti i lo{eg rada vlade. Oko 600 qudi okupilo se ispred kancelarije guvernera u Basri, koju ~uva policija.

Prema izjavama o~evidaca, ovaj skup je ugla vom protekao mirno, preneo je AP. „Tra`imo da guverner Basre ode jer nije uradio ni{ta dobro za Basru”, rekao je Mohamad Ali Xasim (50), otac devetoro dece.

Vi{e desetina qutitih demon stra na ta upa lo je u zgradu op{tinske uprave u Nasiru, 270 kilometara ju`no od Bagdada, i zapalilo je, rekao je jedan policijski zva ni~ nik, ko ji ni je `eleo da bude imenovan.

Demonstranti su bacali kamenice na zgradu i pet po li ca ja ca je po vre |e no.

Uhap{eno je i pet demonstranata, a zatim je zaveden policijski ~as, rekao je ovaj zvani~nik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KE TRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton rekla je da }e zatra`iti najmawe 2,5 milijardi evra za podr{ku reformama u Tunisu, Egiptu i drugim zemqama na severu Afrike u kojima su planule demonstracije protiv autokratskih re`ima. E{tonova je istakla da podr`ava odr`avawe po{tenih izbora u Egiptu i da je spremna da pomogne toj zemqi.

DMI TRIJ ME DVE DEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev razgovarao je ju~e u Vatikanu sa papom Benediktom XVI. U razmeni poklona Medvedev je Benediktu XVI poklonio najnoviji tom Pravoslavne enciklopedije, ~ijih je nekoliko prethodnih tomova papi poklonio Vladimir Putin, a 2009 i Medvedev. Papa je sa osmehom primetio da od proteklog susreta sa Medvedevim nije uspeo da nau~i ruski jezik.

HI LA RI KLIN TON Vlada SAD je saop{tila da }e ove godine dati 25 miliona dolara kao pomo} disidentima u zemqama ~ije re`ime Amerika smatra autokratskim da bi im pomogla da se odupru represiji tamo{wih vlasti. Dr`avni sekretar Hilari Klinton je, predstavqaju}i ovu odluku, rekla da SAD pru`aju pomo} i obuku „digitalnim aktivistima” kako bi uspeli da ostanu „korak isped svojih cenzora”.

Sva ki stra nac mo ra zna ti ne ma~ ki i po {to va ti nor me BER LIN: Nema~ki vladaju}i demohri{}ani najavili su da }e tokom ove godine zakonskim pu tem re gu li sa ti obaveze stranaca koji u toj zemqi `ive da u~e nema~ki jezik i da po {tu ju ne ma~ ke vrednosti.

Ste fan Mi ler je ape lo vao na ne ma~ ke po kra ji ne da do kra ja le ta iz ne su pla no ve o sank ci ja ma pro tiv onih ko ji „iz vr da va ju in te gra ci ju” „Svaki stranac koji u ubudu}e bude `eleo da `ivi i radi u Nema~koj mora se obavezati na to da u~i nema~ki je-

Berlin

zik i priznaje vrednosti kao {to su sloboda mi{qewa i ravnopravnost”, rekao je opu-

no mo }e nik za pi ta we in te gra ci je po sla ni~ kog klu ba de mo hri {}a na Ste fan Mi -

ler. On je, kako su preneli ne ma~ ki me di ji, na ja vio da Hri{}ansko-demokratska unija i Hri{}ansko-socijalna unija `ele jo{ ove godine da donesu odgovaraju}i zakon o tome, pri ~emu bi se i dr`ava obavezala na podr{ku.

Mi ler je ape lo vao isto vremeno na nema~ke pokrajine da do kraja leta iznesu planove o sankcijama protiv onih koji „izivrdavaju integraciju”.

Pitawe integracije stranaca u nema~ko dru{tvo, pri ~emu se ~esto u prvi plan isti~u Turci, kao najbrojniji, tema je o kojoj diskutuje i vlast i opozicija, uz mnogo puta iznetu ocenu da integracija nije jednosmerna, ve} dvosmerna ulica.

balkan

dnevnik

SLOVENIJA

Is tra ga u tr go vin skom lan cu „Tu{” QU BQA NA: Slo ve na~ ka po li ci ja je po ~e la kri mi na li sti~ ku is tra gu o po slo va wu pre-

Mirko Tu{

d u ze }a Tu{, a me di ji na vo de da je na is pi ti va wu u po li ci ji za dr `an vla snik Mir ko Tu{. Po li ci ja je pri vre me no za dr `a la pet oso ba ko je is pi tu je u ve zi sa pri vred nim kri mi na lom i ko rup ci jom, iz ja vio je za Slo ve na~ ku te le vi zi ju pred stav nik po li ci je.

U is tra zi o po slo va wu Tu {a, jed nog od naj ve }ih tr go va~ kih la na ca u Slo ve ni ji, do sa da je oba vqe no de se tak

ku} nih pre tra ga, u is tra zi u~e stvu je oko 60 in spek to ra na pod ru~ ju ce le dr `a ve.

Me di ji u Slo ve ni ji, po zi va ju }i se na ne zva ni~ ne in for ma ci je, na vo de da je is tra ga usme re na na sum we da je to pred u ze }e, u vla sni {tvu taj ku na iz Ce qa Mir ka Tu {a, pre ne ko li ko go di na bez jav nog kon kur sa ste klo li cen cu za mo bil nu te le fo ni ju i ta ko spek tar svo jih po slov nih ak tiv no sti pro {i ri lo i na te le ko mu ni ka ci je. Po pi sa wu me di ja, vred nost Tu {o ve imo vi ne pro ce wu je se na 196 mi li o na evra.

(Ta njug)

HR VAT SKA NE MO @E EKS PRE SNO U EU

„Ni je dan kan di dat ne ma pra vo na bes plat nu vo `wu” BON: Kao go di na pri je ma Hr vat ske u Evrop sku uni ju naj ~e {}e je po mi wa na 2012. Ipak, mno gi ni su ta ko am bi ci o zni. Pod se }a ju da ima jo{ mno go pro ble ma, da hr vat ske vla sti mo ra ju mno go da ra de, a da za o bi la znog pu ta u EU – ne ma.

Za ne ke po sla ni ke Evrop skog par la men ta, kao na pri mer za Ber nda Po sel ta iz ne ma~ ke Hri {}an sko-so ci jal ne uni je (CSU), pri stu pa we Hr vat ske Evrop skoj uni ji te ~e su vi {e spo ro. „Po la zim od to ga da }e to bi ti go to vo do kra ja 2012, ako sve ze mqe iz vr {e svo je oba ve ze.“ Ali, ma |ar sko pred sed ni {tvo Evrop skoj uni ji ni je ba{ to li ko am bi ci o zno, iako je pri stu pa we Hr vat ske je dan od wi ho vih pro kla mo va nih pri o ri te ta. ^ak je bio utvr |en i ter min – sre di na 2011. „Ni je dan kan di dat ne ma ’pra vo na bes plat nu vo `wu’. Ze mqe mo ra ju da is pu ne uslo ve, a to ni je jed no stav no“, ka `e Eni ke \er, evrop ska mi ni star ka iz Ma |ar ske.

Uni ja uti ~e na wu su ogra ni ~e ne.

Znat no vi {e uti ca ja mo `e da se ostva ri na ze mqu ko ja je u sta tu su kan di da ta. Uzmi mo za pri mer kon tro verz ni ma |ar ski za kon o me di -

Jadranka Kosor

ji ma – da bi se on pro me nio vo di se ve o ma te {ka i do sad na di sku si ja, jer Ma |ar ska je ~la ni ca Evrop ske uni je. Za raz li ku od we, u Hr vat skoj na {i ar gu men ti ima ju da le ko ve }u te `i nu, za to {to ta ze mqa

Su vi {e br zo za Ru mu ni ju i Bu gar sku Kri ti ~a ri tvr de da su Bu gar ska i Ru mu ni ja su vi {e br zo pri mqe ne u Evrop sku uni ju i da bi Uni ja iz to ga tre ba lo da iz vu ~e po u ke. U ovom tre nut ku, tim ze mqa ma od bi je ni su zah te vi da po sta nu deo [en gen-zo ne, ~i me Evrop ska uni ja `e li da ih pri mo ra na efi ka sni ju bor bu pro tiv ko rup ci je.

Ne ki od po sla ni ka stra hu ju da }e se ze mqe-kan di da ti ma we tru di ti da is pu ne te uslo ve od tre nut ka ka da se ob ja vi da tum wi ho vog pri stu pa wa Evrop skoj uni ji. „Ka da ne ka ze mqa po sta ne ~la ni ca Evrop ske uni je, mo gu} no sti da

re for ma pra vo su |a, kao i bor ba pro tiv ko rup ci je, ka `e po sla nik Lambsdorf. „Hr vat ska ne ke od svo jih bro do gra di li {ta odr `a va u `i vo tu sub ven ci ja ma. To }e do }i

`e li da u|e u Evrop sku uni ju“, ka `e Alek san der Graf Lambsdorf, evrop ski po sla nik iz re do va ne ma~ kih li be ra la.

U pre go vo ri ma sa Hr vat skom i da qe je otvo re no pi ta we sa rad we sa Ha {kim tri bu na lom, a tu je i

pod lu pu Evrop ske ko mi si je. Dru gim re ~i ma, osta lo je jo{ po sla da se ura di.“ I so ci jal de mo krat ski po sla nik Vol fgang Krajsl-Der fler sla `e se da Hr vat ska jo{ ni je is pu ni la sve kri te ri ju me, ali o~e ku je da }e sve bi ti za vr {e no do sre di ne 2011. „Pre go va ra mo od ok to bra 2005. Mno go to ga se do go di lo i ni je ba{ bi lo ni la ko, ali po sti glo se mno go. Ze mqa ma se mo ra po ka za ti ne ka kva per spek ti va. Mi sa da pre go va ra mo bez kra ja i do po sled we ta~ ke, a va `no je da se naj va `ni je ta~ ke usa gla se.“ Po za vr {et ku pre go vo ra neo p hod no je da svoj pri sta nak da ju i Evrop ski sa vet i Evrop ski par la ment. Za tim sle di ra ti fi ka ci ja u svim ze mqa ma ~la ni ca ma Uni je, a to mo `e da po tra je i do dve go di ne. (Ra dio “Doj ~e ve le“).

UKRATKO Pre mi jer pri hva tio ostav ku SO FI JA: Pre mi jer Bu gar ske Boj ko Bo ri sov pri hva tio je ju ~e ostav ku pred sed ni ka Na ci o nal ne agen ci je Dr `av na bez bed nost Cve te li na Jov ~e va, sa op {te no je iz vla de. Pre mi jer Bu gar ske je sa op {tio da mu ni je pri jat no {to tre ba da pri hva ti ostav ku Jov ~e va, za ko ga je iz ja vio da je od li ~an pro fe si o na lac. Po re ~i ma Bo ri so va, Jov ~ev }e oti }i na krat ki od mor, po sle ~e ga }e se vi de ti ko jim po slom }e se ba vi ti.

Jov ~ev je od lu ~io da pod ne se ostav ku zbog to ga {to je iz DB-a do {lo do oda va wa in for ma ci ja o raz go vo ri ma ko ji se pri slu {ku ju. On je na me stu pr vog ~o ve ka DB-a od av gu sta 2009. go di ne, a pre to ga je ra dio za Bu gar sku kon ta o ba ve {taj nu slu `bu.

Hr vat ski voj ni ci u Avga ni sta nu ZA GREB: Hr vat ski voj ni ci bi }e u is toj je di ni ci s voj ni ci ma Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne, Slo ve ni je i Al ba ni je u NA TO ak ci ja ma u Av ga ni sta nu. Je di ni ca ~i ji }e pri pad ni ci bi ti iz ze ma qa biv {e Ju go sla -

vi je (osim Sr bi je) i Al ba ni je stvo re na na ini ci ja ti vu SAD do bi la je na ziv “bal kan ska”, pi {e In ter net stra ni ca “In deks.hr“ po zi va ju }i se na iz vo re iz hr vat skog mi ni star stva od bra ne.

“Ta~ na je in for ma ci ja da je u okvi ru sa rad we me |u ze mqa ma ~la ni ca ma A5 - Ame ri~ ko-Ja dran ske po ve qe (SAD, Al ba ni ja, Hr vat ska, Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, Bo sna i Her ce go vi na) to kom ne ko li ko pre |a {wih bi la te ral nih i mul ti la te ral nih sa sta na ka mi ni sta ra od bra ne i spoq nih po slo va ze ma qa pot pi sni ca A5 raz ma tra na mo gu} nost upu }i va wa za jed ni~ kih re gi o nal nih ti mo va in struk to ra i men to ra za obu ku av ga ni stan skih sna ga u sklo pu ope ra ci je ISAF”, iz ja vi li su u mi ni star stvu, is ti ~u }i da se ra di o za jed ni~ kom do pri no su ze ma qa Ame ri~ ko-ja dran ske po ve qe ope ra ci ji ISAF. “Hr vat ska }e pre u ze ti vo de }u ulo gu u osni va wu [ko le voj ne po li ci je u Av ga ni sta nu, pa je u tom smi slu Hr vat ska pred lo `i la i ukqu ~i va we ze ma qa A-5, ali i dru gih iz re gi o na u ovu ini ci ja ti vu. Do sa da je, uz pri pad ni ke oru `a nih sna ga Hr vat ske, sprem nost za u~e {}em is ka za la Slo ve ni ja sa dva in struk to ra i Bo sna i Her ce go vi na sa de set in struk to ra. O~e ku je se da }e se u ovu ini ci ja ti vu ukqu ~i ti i osta le ze mqe ~la ni ce A5 - od no sno Al ba -

ni ja, Cr na Go ra i Ma ke do ni ja”, is ti ~u u mi ni star stvu od bra ne, do da ju }i da su ta kvi za jed ni~ ki voj ni an ga `ma ni po zdra vqe ni od svih ~la ni ca NA TO-a, ali i ze ma qa Evrop ske uni je.

Ak ci o ni plan POD GO RI CA: Vla da Cr ne Go re usvo ji la je ju ~e ak ci o ni plan za ostva ri va we pre po ru ka Evrop ske ko mi si je (EK) , ko je dr `a va tre ba da pri me ni pre od lu ke o po ~et ku pri stup nih pre go vo ra za pu no prav no ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Mi ni star spoq nih po slo va i evrop skih in te gra ci ja Mi lan Ro }en po sle sed ni ce Vla de no vi na ri ma je re kao da Ak ci o ni plan sa dr `i sa svim ja sne po ka za te qe na osno vu ko jih se mo `e me ri ti uspeh u ostvri va wu pre po ru ka.

Evrop ska ko mi si ja je u de cem bru 2010. go di ne, pri li kom do no {e wa od lu ke o kan di da tu ri Cr ne Go re za ~lan stvo u EU, Pod go ri ci po sta vi la se dam do dat nih za da ta ka ko je tre ba da is pu ni pre po ~et ka pri stup nih pre go vo ra. Za da ci se od no se na ja ~a we kon trol ne ulo ge par la men ta, da qu re for mu pra vo su |a, vla da vi nu pra va, po {to va we qud skih pra va ma win skih za jed ni ca, una pre |i va we slo bo da me di ja, mo der ni za ci ju iz bor nog za ko no dav stva i ja ~a we jav ne upra ve u ce li ni.

petak18.februar2011.

25

26

petak18.februar2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22106 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

22114 OGREVNO drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa, cena po dogovoru, isporuka odmah. Telefon 069/691-722, 064/2854-782.

22116

petak18.februar2011.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminuo na{ voqeni

Te{ko je prihvatiti istinu da nas je napustila, tiho i iznenada, na{a draga prijateqica i koleginica

Milan Bruji}

dr Jasna Pintari}

Sahrana je u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa tugom i rado{}u pamti}emo zajedni~ke trenutke na{ih dru`ewa, da bi kroz na{a se}awa i daqe `ivela sa nama.

Tu`nog srca opra{tamo se sa tobom, drugo na{a.

Sa qubavqu i po{tovawem, porodica Hadna|ev.

stomatolog

Ve~no o`alo{}eni: supruga Milka, }erke Dragana i Svetlana, zetovi Dragan i Brajan, unuke Milena i Teodora i unuk Nikola.

22332

Posledwi pozdrav na{em dragom {ogoru i te~i.

22283

Posledwi pozdrav kom{inici

Posledwi pozdrav na{oj hrabroj prijateqici

Gavra ^uru{ki Iznenada si nas napustio i ostavio da tugujemo za tobom. ^uva}emo uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu.

Danici Dragi~evi}

Jasni Pintari} Tea, Aja, Beba, Tihomir i Jasminka.

O`alo{}eni: \or|evi} Katica i Ki}anovi} Mirjana sa porodicom.

od stanara zgrade Balzakova 20 i 22.

22319 22321

22265

Posledwi pozdrav dragom

Mr. sci dr Jasna Pintari}

Biqana Plemi}

Milovanu Lugowi

Jaco, `ivot je ogromno platno; posula si na wega sve najlep{e boje koje si mogla...

od: strica Janka, snaje Branke, Dejana i Marijane Lugowa.

Tvoja koleginica Vida \uki} sa porodicom.

Svojoj sestri Bebi posledwi pozdrav od sestre Qiqane sa porodicom.

22328

22316

22266

Posledwi pozdrav dragoj tetki - priji

Posledwi pozdrav sestri

Danici Dragi~evi}

Femki Lalo{evi}

Posledwi pozdrav

JEDNOGODI[WI POMEN voqenoj i nikad pre`aqenoj mami, supruzi, baki, ta{ti i prabaki

Femki Ilonki Kurdovski ro|. Adam

od porodice Tijani} i Papi}.

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom.

Telefon 063/47-57-65.

22150

PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1.

Telefon 063/47-57-65.

22148

PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

22149

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22078

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tronedeqne tovne pili}e, o~i{}ene prasi}e, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051.

22234

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18878

od porodice Jelovac.

od: Steve, Ankice i mame Rade.

22343

22346

22322

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Stoji Hrwak

Posledwi pozdrav ne}akiwi

Stoji

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Sestra Gospa Luki} sa porodicom.

22324

3

22327

22279

Posledwi pozdrav kumi

Biqana Plemi}

od: ujaka Stojana i Tome sa porodicama.

obele`i}emo u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 10.30 sati, na ^enejskom grobqu.

Weni najmiliji.

Stoji Hrwak

Dragoj Bebi posledwi pozdrav od brata Slavka sa porodicom.

od porodice Bukvi}.

22338

22289

28

^iTUQe l POMeni

petak18.februar2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Sa velikim bolom u srcu, obave{tavamo vas, da je na{a jedina sestra i tetka

Tu`nim srcem javqamo da je preminula na{a draga i mila mama, baka i ta{ta

Rosa Rado{

Stoji Hrwak

Sahrana je danas, 18. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na starom grobqu, u Futogu.

Wena sestra Jela, brat Mi}o, sestre Milkica i Ru`ica sa svojim familijama.

O`alo{}eni: }erka Stanka, zet Slobodan, unuci Bojan, Nikola i Maja.

22309

22317

POMEN Danas, 18. 2. 2011. godine, navr{ava se {est godina od kada nije sa nama na{ dragi

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene bake

Femka Lalo{evi} 1941 - 2011. preminula u 70. godini.

Nedeqko Bandi} 1951 - 2005.

Sa puno qubavi ~uvamo te od zaborava.

Sahrana je danas, 18. februara 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Hvala ti za neizmernu qubav i podr{ku koju si nam nesebi~no pru`ala.

Uvek }e{ u nama `iveti, a opet }e{ nam nedostajati.

Tvoji najmiliji: majka, k}erka, supruga i sesta Mica sa porodicom.

Rose Rado{ Hvala za qubav i podr{ku koju si nam bezgrani~no pru`ila. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: brat Stevan, brati~ina Danica i bratanac Dejan.

Sa qubavqu i tugom tvoji: unuci Maja, Nikola i Bojan.

22305

22308

22277

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Milovanu Lugowi

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Milovanu Lugowi od sestre Sofije sa porodicom.

22276

22275

pozdrav

dragom

mr. sci dr Jasni Pintari}

Posledwi pozdrav dragoj

Jovo Malinovi}

specijalista de~je i preventivne stomatologije

od sestre Nade Baj~eti} sa porodicom.

Posledwi bratu

Dana, 19. 2. 2011. godine navr{ava se godina dana od kako sa nama nije na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

uz po{tovawe i se}awe na velikog borca i prijateqa Kolektiv Klinike za stomatologiju Vojvodine

Posledwi bratu

pozdrav

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

1428/P

dragom

baba Rosi

Porodice: Malinovi}, Stanivuk i Milinkovi}.

22314

Posledwi pozdrav dragoj priji

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana na{e drage

od Milorada i Zore.

22311

Milovanu Lugowi

Milovanu Lugowi

od sestre Jelene i zeta Milorada.

od: sestre Qiqe i brata Ne|e sa porodicom.

22274

22273

Posledwi sestri

Stoji Hrwak

Stoje Hrwak obaviti danas, 18. 2. 2011. godine u 13 ~asova, na grobqu u Stepanovi}evu, a izjave sau~e{}a se primaju u kapeli od 10 ~asova.

O`alo{}eni: majka Zora, }erka Du{ica i sin Du{an sa suprugom.

pozdrav

dragoj

Porodica Bun~i}.

22261

22262

Posledwi pozdrav kom{inici

Dana, 17. 2. 2011. godine iznenada je preminuo na{ dragi

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg dugogodi{weg ~lana

Stoji

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Stoji Hrwak

Milovan Lugowa

Nedeqka Mihajlovi}a

1951 - 2011.

advokata u penziji

Sahrana je danas, 18. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ravnom Selu.

O`alo{}eni: majka Kosara, supruga Zorica, }erka Jovanka i sin Du{an.

Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

22272

22264

od kom{ija: Vukojevi}, Kalapi{, Kari}, Lazi}, Qubojevi}, Kosovac, Raj~evi}, Marti} i Buha.

Sestra Nada Miqenovi} sa porodicom.

22295

22294

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav deda Joci

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo na{ dragi

petak18.februar2011.

Tri godine te gledamo ispred tvoje ve~ne ku}e, ali te ne ~ujemo.

SE]AWE Pro{le su dve godine od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Zagorka Tegeltija

Aleksandar - Aca Mandi}

Posledwi svekrvi

pozdrav

29 baki

i

Jasna Pintari}

Poje Josipu

Gavra ^uru{ki

od: Vase, Vesne, Ivana i Jelene.

Drugarce moja, prerano si nas napustila. Tvoj osmeh i vedar duh }emo uvek pamtiti.

Duda, Sandra i Dragan Bokun.

22247

Posledwi pozdrav na{em najboqem drugu i prijatequ

Na{oj dragoj drugarici Oqi

Oliveri Vukadinovi}

Uvek }emo se se}ati tvoje vedrine, prijateqstva i dobrote.

dr Jasni Pintari}

Zorana Medakovi}a

18. 2. 2006 - 18. 2. 2011.

@ivana Maksi}

pozdrav

S tugom vas obave{tavamo da je na{a supruga, mama, baka i ta{ta

Weni: Nata{a, Miona, Milutin, Miladinka, Milorad i Petar.

O`alo{}eni Desa sa porodicom.

22183

22232

Sa qubavqu, tvoji najmiliji Maksi}i.

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

Sahrana je danas, 18. 2. 2011. godine polaze}i iz porodi~ne ku}e, u ^erevi}u, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: mu` Andrija, }erka Ela, unu~ad Dejan i Sandra i zet Andrija.

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke i kratke bolesti, 16. februara preminula na{a draga

Davorka Kolunxija

Sava Brzak

Biqana Plemi} Beba

1931 - 2010.

1950 - 2011.

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }e jednogodi{wi pomen na{oj Davorki biti u subotu, 19. februara u 10 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena majka Zora, supruga Katarina, sin Marko, }erka Zorica sa porodicama i snaja Svetlana.

Porodice Kolunxija i Bugarski.

22304

22271

O`alo{}eni brat Gavrani} Gojko sa porodicom.

22307

Van~ik Ana - Pava

22237

U subotu, 19. februara 2011. u 10.30 ~asova, u Beogradu, na Novom be`anijskom grobqu, parcela 161, obele`i}emo godinu dana od iznenadne i prerane smrti na{eg dragog

ro|. Gavrani}

22236

22245

preminula u 80. godini.

ro|enoj

Rosi Rado{

od unuka Gorana i snahe An~ice.

dragoj

ro|. Gajinov

22300

Posledwi sestri

U subotu, 19. 2. 2011. godine u 11 ~asova poseti}emo wegov grob.

22239

Danici Dragi~evi}

Pomen obele`avamo u subotu, 19. 2. 2011. godine u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu.

22255

Van~ik Ani - Pavi

Supruga Sofija, sinovi Zoran i Du{an sa porodicama.

Kom{ije iz ulaza \. N. Johana 11.

Ivan, Tamara, Katarina, Gabika i Vlada ^obanov.

TU@NO SE]AWE

Suprug Mile i sin Vlajko sa porodicom.

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

IN MEMORIAM

22252

Posledwi pozdrav kom{inici

ro|. Prole

22235

Miladinka Mila Glo`anski Mil~e

posledwi pozdrav od VIIId i razredne.

22254

Prestalo je da kuca srce na{eg dragog kuma

O`alo{}ena porodica ^uru{ki.

22244

Zoranu Medakovi}u Mek, Matori, Zvonce, Koja, Moca, Dule, Ciga, \oka, Ra{a, Brane, Rajko, Radi{a i Pale.

Sahrana je u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 18. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Hvala ti za svu qubav, dobrotu i razumevawe koje si imala za sve nas.

O`alo{}eni: }erka Sandra, unuci Pe|a i Ivan i zet @eqko.

22257

Dana 19. februara 2011. godine, navr{ava se godina od smrti na{e drage

Dra{ko Tomi} Dragice Vuka{inovi} Ovim putem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo toga dana u 10.30 ~asova iza}i na grobqe.

Vreme prolazi, a bol je ve~na.

Oti{ao si iz na{ih `ivota ali iz srca ne}e{ nikad.

Dragi brate, po~ivaj mirno u Carstvu Nebeskom.

O`alo{}ena porodica.

Sestra Radmila Srdi} sa porodicom.

22171

22184

22313

Posledwi pozdrav sestri i tetki

[ESTOMESE^NI POMEN

ro|en 28. 2. 1968. u Glamo~u preminuo 18. 2. 2010. u Las Vegasu

dragoj

Posledwi, najtu`niji pozdrav

Qubomira Jawi}a Tvoja qubav, znawe, podr{ka, vedar duh i dobrota nedostaju nam svakim danom sve vi{e. Ponosni smo na tebe. Uvek }emo te voleti i bi}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

Mila Manastirac Najboqa mama na svetu celom.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Jo{ uvek se nadam da }e{ mi se nekim ~udom vratiti.

Kao da mi te je neko ukrao, otrgao od mene. Volim te mnogo, najvi{e.

Tvoja Kika.

22263

Jasni Pintari}

Zoranu Medakovi}u prijatequ, qudini koji obele`io na{ `ivot.

Supruga Danica i sin Nikola.

22074

Porodice Pipan i Ranitovi}.

22256

je

Zorica i Zoran ^obanov sa porodicom.

22260

30

Срђан В. Тешин

Фол дер кул ту ра У нај но ви јем из да њу еми си је мо же те по гле да ти при чу с књи жев ни ком Ср ђа ном В. Те ши ном, до бит ни ком на гра де Дру штва књи жев ни ка Вој во ди не за ро ман го ди не, пор трет Ра ше То до си је ви ћа, умет ни к а ко ји ће пред ста вља ти Ср би ју на ве не ци јан ском Би је на лу... (РТВ 1, 20.30) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.18 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.45

tv program

petak18.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Фортепиано Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Срећа у чаши воде, док. филм Никад доста: Пливање је здравље, док. филм Штикла папуча Кухињица Десило се Вести Из нашег сокака Грување Вести ТВ бајт Путовање са Теријем Вести Вапај Кине, филм ТВ Дневник Тајна хране: Ананас Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Фолдер култура Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Крабат, филм Концерт: Бајага и инструктори

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Хајде са мном у обданиште 07.15 Најлепше бајке света: Авантуре породице Робинсон 08.05 Најлепше бајке света: Мала сирена 08.50 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Обезглављен петао, филм 12.30 Вести (мађ) 12.40 Судбина салаша и салашара, (слов) са титл. на срп.

13.10 Микијева кујна 13.20 Јермолови 14.15 Портрети војвођанских уметника народне музике 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за пензионере (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 19.50 Бамбуљкине авантуре, док, едук. филм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Из стране продукције (слов) 22.30 Аназапта, филм 00.20 ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести Љубав на продају Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.05 08.00 09.01 10.08 10.39 11.10 12.00 12.15 12.36 12.53 13.37 14.15 14.29 15.04 15.58 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.01 21.54 23.05 23.50 00.18 01.04 01.20 03.09 04.03 04.30 05.18 05.48

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Разгледнице Вести Жива ватра Вести Неми сведок Вести Агро дан Корак по корак Неон сити Вести Вести Оловне приче Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Московска сага Неми сведок

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20 00.00 01.00 01.30 01.45 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Разгледница На скривено те водим место Очајне домаћице Дневник Спорт плус Пелине ђаконије Касл Авангарда осамдесетих: Телефономанија, филм У здравом телу Задња кућа Србије ТВ лица... као сав нормалан свет Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Мирис кише на Балкану Високи напон, квиз Да, можда, не Касл Дневник Шериф ТВ продаја Гарсија 1. крај мистерије, филм Мирис кише на Балкану Око Разгледница ТВ продаја Верски календар

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Филм: Библијски код Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм: Свемирци су криви за све Фајронт република Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

СЕРИЈА

Московска сага Улоге: Јури Соломин, Ина Чурикова, Александар Балујев, Екатерина Никитина (Новосадска ТВ, 22.30)

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Евролига: Монтепаски – Партизан 13.15 НБА акција 13.45 Евролига: Ефес – Реал Мадрид 15.30 Преглед Евролиге 17.00 АТП Мемфис 1/4 Финала 21.00 Преглед Евролиге 22.00 Фул Тилт покер 23.30 АТП Марсеј 1/4 финала 02.30 НБА Ол стар викенд

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

Новак Ђоковић

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Тре ћи ре кет све та, а пр ви Ср би је, Но вак Ђо ко вић гост је ово га пет к а код Ива на Ива но ви ћа. (Пр ва, 21.00)

Долорес Ламбаша

Ве ру јем у ан ђе ле По штар Ши ме јед на је од оми ље них осо ба у ма л ом гра ду на остр ву. Ши ме је ве о ма ин те ли ген тан и ме шта ни га ве о ма по шту ју због ње го ве нео бич не упу ће но сти у све до га ђа је и суд би не у њи хо вом ма лом гра ду. Он зна вре мен ску пр ог но зу, ко ји ће ве тар да ду ва, али и ко ја ће пр о по вед би ти на ми си у не де љу. Уло ге: Ве дран Мли ко та, До ло рес Лам ба ша Ре жи ја: Ник ша Сви ли чић (РТС 2, 21.55) 07.13 07.45 07.50 07.55 08.06 08.34 08.43 09.08 09.22 09.51 10.12 10.40 11.10 11.35 12.08 12.32 13.03 14.01 14.26 14.40 15.09 15.23 16.00 16.35 17.08 17.55 20.00 20.37 21.10 21.55 23.51 00.31 01.02 01.58

07.30 07.45 08.00 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 20.30 22.30 23.40 23.55 00.00

Кувати срцем Зелено светло Пепа прасе Оливија У ноћној башти Алекс на мору Зоотека плус Њено величанство енергија Српска музика 20. века Арс практика Контекст Метрополис Живот и стандарди Историја цензуре Македонска филхармонија Мера за музику Трезор Зоотека плус Њено величанство енергија Српска музика 20. века Арс практика Рецепт за игру Ово је Србија Руси у Србији Коридор 10. Кошарка - ПС: Пролетер Нафтагас - Мега Визура, пренос Историја цензуре Лов и риболов Очајне домаћице Верујем у анђеле, филм Мат Бианко ТВ продаја Трезор Кошарка - ПС: Пролетер Нафтагас - Мега Визура (р)

Вести Отворени студио Инфо Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Отворени студио Милица² Вести Чист рачун Инфо Здравље и Ви Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Инфо Филм: Сломљена стрела Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Мек звани нож

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35 01.50 02.35

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Амнезија УЕФА лига Европе, преглед Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Чуда Сунчевог система Филм: Помпеја Вести Б92 УЕФА Лига Европе, преглед Филм: Амнезија Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

Пом пе ја На дан по све ћен рим ском бо гу ва тре Вул ка ну, 24. ав гу ста 79. н.е, не где око по дне ва, сна жна екс пло зи ја уз не ми ри ла је гра ђа не Пом пе је. Вул кан се из не на да про бу дио. Уло ге: Ло рен цо Кре спи, Ан дреа Осварт, Ма си мо Вен ту ре ло Ре жи ја: Ђу лио Ба зе (Б92, 21.00)

Андреа Осварт

05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.15 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 01.00

Тријумф љубави Двор Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Петком у два Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Лото Гранд шоу Арена Б-13 Двор Филм: Битлси: Преко универзума 02.45 Сити 03.00 Филм: Заједно до среће

Са Бо у аван ту ру Бо жи ви у зам ку са зма јем Де за до ром, он је мла ђи од Бо и ра до зна ли ји, па че сто па да у не во ље. За то се Бо бри не о ње му. Њен мен тор је Ча роб њак. Он им да је за дат ке и са ве ту је их ка ко да их ре ше. (Хе пи, 08.30) 05.30 Јутарњи програм 08.00 Ноди 08.10 Мала принцеза 08.30 Са Бо у авантуру 08.50 Мегаминималс 09.05 Здраво, Кити 09.15 Абу 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Ангелина балерина 10.30 Југио 11.00 Бакуган 11.20 Здраво Кити 11.30 Хорсленд 12.00 Сирене 12.30 Квизић 13.20 Пресовање 13.50 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови 15.00 Јелена 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Картел 17.00 Парови 17.55 Телемастер 18.25 Црни Груја 19.00 Парови, преглед дана 19.55 Вести 20.00 Задржи дах 20.30 Пут ка ватреном рингу 21. 00Парови, ливе 23.00 Картел 23.55 Вести 00.00 Парови, уживо 03.00 Картел

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

12.00 Хроника општине С. Пазова, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Сремска Митровица, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak18.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Стив Гу тен берг

По ли циј ска ака де ми ја 2

07.50 08.15 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 22.00 23.35 01.15 02.45 04.15

Господин Магу Бумба Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Проверено Гумуш ИН Дневник Аси Полицијска академија 2, филм Наследство беса, филм Паук, филм Езо ТВ Наследство беса, филм

Жи ли јет Би нош

Де но ва пра ва љу бав

07.55 08.25 08.48 09.45

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Палчица Три мускетара Чудовишта и пирати 4 Путописна емисија Ешалон доктора М. Упознајте Џона Доа Заштитник Сјај љубави Лантана Једина страст Планета X 3 Унутрашња звер Заштитник

06.00 07.40 08.05 09.50 11.10 12.35 14.30 16.10 18.00 18.30 20.05

Како украсти младу Холивуд на снимању Веридба (2009) Ледено доба Ја сам, јер смо ми Џоова палата Вулкан Сети ме се Филмови и звезде Да ли сте чули за морганове Васпитање за почетнике Шмркавци На исток и доле Царство порока Тјудорови Опседнута Ванземаљски освајачи Пут без повратка

20.30 21.00 22.00 23.45 01.30 02.55

10.50 13.20

14.20 14.50 15.40 15.55 16.40 17.25 18.00 18.45 19.40 20.00 20.55

21.30 21.15 22.25 00.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Преваранти Ноћ Џимија Рердона Баскијат У добру и у злу Сусрет са Венером Мање од нуле Албино алигатор Хладно око срца Цена пожуде 48 сати

22.00 23.00 00.50 01.50 03.50

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Три реке Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Из другог угла Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Браћа и сестре Закон и ред: Злочиначке намере виии Добра жена Закон и ред Дијагноза: Убиство Филм: Из другог угла Филм: Убиства у Мидсамеру

08.45 Бибин свет 09.40 Ексклузив Таблоид 10.10 Вечера за 5 11.15 Кисмет 12.05 1001 ноћ 12.55 Клон 13.40 Аурора 15.15 Све што је битно 16.10 Мењам жену, док. сапуница 17.25 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 21.40 Господин савршени, филм 23.35 РТЛ Вести 23.50 Пентатлон, филм 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ Данас 03.05 Победници и грешници, филм

Ти неј џер к а Хо ли жи ви с мај к ом Џин и мла ђом се стром Зое, али ви ше не мо же да под не се се лид бе из гра да у град сва ки пут ка да ње на мај ка рас ки не с деч ком па сми сли план ка ко је од вра ти ти од још јед ног му шкар ца ко ји је очи глед но лош из бор за њу... Уло ге: Хи ла ри Даф, Хе дер Ло клир, Крис Нот, Ари Ва лас, Мајк О Ма ли, Бен Фелд ман, Ве не са Лен гис, Ке ро лајн Риа Ре жи ја: Марк Ро сман (РТЛ, 21.40)

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство емисија Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство велеслалом (М), пренос 1. вожње Пренос седнице Хрватског сабора Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство велеслалом (М), пренос 2. вожње Мала ТВ Школски програм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Бриљантин Ритам недеље Пуна кућа Рафтера Документарна серија Хит дана Врхунске конструкције 2, док. серија Ин мемориам Предрагу Вушовићу: Битанге и принцезе 4: Алкари и манекенке Мушкарци на стаблима Дневник плавуше Моћ љубави На рубу науке

05.50 Повратак у изгубљени свет 07.30 С ветром у леђа 08.30 Интермецо 1 10.30 Лоши Играчи 12.00 Интермецо 2 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Понављање 17.00 Трава 18.00 Хари и Хендерсонови 18.30 Интермецо 3 19.00 Шерлок 21.00 Досије Дрезден 22.00 Горштак 2: Убрзање 00.00 Ноћ вештица 2 01.50 КГБ конекције

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Го спо дин са вр ше ни

Ден Брнс је пи сац и ко лум нист, по знат по од ме ре ним и мо рал ним са ве ти ма о ра зним про бле ми ма по ро дич ног жи во та и од но са ро ди те ља и де це. Про шле су че ти ри го ди не от кад је Ден из гу био сво ју же ну, љу бав сво га жи во та и од та да жи ви са мо за сво је три кће ри... Уло ге: Стив Ка рел, Жилијет Би нош, Ден Кук, Али сон Пил, Бри та ни Ро берт сон, Мар лен Лав стон, Да јен Вист Ре жи ја: Пи тер Хе џис (ХРТ 1, 20.15)

09.50 08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 Велике британске војсковође 09.00 Крила лудила 10.00 Блер 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Мистерија три краља 13.00 Један дан у борби 14.00 Рембрантово “Оптужујем” 16.00 Духовна музика 17.00 Тајне дубина 18.00 Азијске монархије 19.00 1929. Велика криза 20.00 Оство минотаура 21.00 Експерименти на сопственој кожи 22.00 Боб Марли: Његово путовање 23.00 Прича о кромпиру 00.00 Духовна музика 01.00 Тајне дубина

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.10 Шест степени може променити свет, док. филм 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Море љубави 13.15 Пуна кућа Рафтера 14.17 Друго мишљење 14.59 Откад си отишла 15.28 Црнолушки песники 16.00 Хрватска уживо 17.11 Шта се крије иза маске? док. филм 17.43 Иза екрана 18.16 Код Ане 18.38 У истом лонцу 19.23 Дора : идемо на Евросонг 19.30 Дневник 20.15 Месец љубавних филмова: Денова права љубав, филм 21.50 Дневник 3 22.35 Пети дан, ток шоу 23.35 Филмски маратон: Тамбсакер, филм

По што су по ла зни ци успе шно за вр ше ни ли По ли циј ску ака де ми ју у кла си пу ков ни ка Ери ка Ла сар да они кре ћу у свој пр ви за да так. Њи хов но ви во ђа је Ке ри Ма хо ни. Пу ков ник Ерик оба ве сти Ке ри ја ка ко има пра ви за да так за ода бра не... Уло ге: Стив Гу тен берг, Бу ба Смит, Деј вид Граф, Мајкл Вин слоу, Брус Ма хлер Ре жи ја: Џе ри Па рис (Но ва ТВ, 22.00)

1

31

.

Хи ла ри Даф

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Преживљавање Америчке дрвосече Хотрод шегрт Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Оружја будућности Разоткривање митова Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Ексцентрична борбена возила Разоткривање митова Тачка пуцања Погранична полиција САД Хотрод шегрт Прљави послови

08.30 09.00 09.45 11.00 13.00 13.30 14.30 17.00 19.30 19.45 19.55 23.00 00.00 00.15

Санкање Алпско скијање Алпско скијање Тенис Алпско скијање Алпско скијање Билијар Тенис Алпско скијање Фудбал Билијар Најјачи човек Екстремни спортови Алпско скијање

Цве ће за дру га Ри ле та и бу гар ске осло бо ди о це

Д

е це ни ја ма је 23. ок то бар сла вљен као Дан осло - зин хра бри мар шал Ти то. По до ла ску пред став ни ка на бо ђе ња Но вог Са да, та да су отва ра не са мо у слу ге ше вој не и по ли тич ке упра ве, сти гле су ру ске и бу гар ске или млеч ни ре сто ра ни, а до зи ра но за вр ша ва ни и вој не је ди ни це и на ми тин зи ма би ле по здра вље не до бро ве ли ки ур ба ни стич ки по ду хва ти. Ме ђу тим, па рох Ус пен - до шли цом. Ве ли ки су би ли енер гет ски про бле ми гра да. Ка ме ни ске цр кве Алим пи је По по вић бе ле жи да су у град гру па пар ти за на и два ру ска тен ка ушли дан ра ни је, 22. ок то бра угаљ за рад Пли на ре руд ни ци још ни су ва ди ли, а ре зер 1944: Тен ко ви су у цен тру мо ра ли да ми ле да не зга зе ва су би ле по тро ше не. Сре ћом, њи ме су би ли пу на три гра ђа не, ко ји су их оп ко ли ли, уви ли пе шки ри ма и ис ки ти - не мач ка шле па по то пље на на Ду на ву па су га ода тле ли цве ћем. гњур ци ва ди ли че кр ком, а бро ди ћи пре но си ли у Но ви То по твр ђу је и књи га де пе ша Глав ног шта ба Вој во ди - Сад на су ше ње. не: Од оба ве штај ца, дру га Рат ка, ко ји је био у гра ду 22. Ти хо и го то во за бо ра вље на, у Бе о гра ду је 24. но вем бра, ок то бра, са зна ли смо да је не при ја тељ на пу стио Но ви у 85. го ди ни, пре ми ну ла Ми ли ца То мић, ћер ка Све то за ра Сад. Да нас по под не тре ба ло је та мо да оде је дан ба та љон ВИИ вој во ђан ске бри га де. И оти шао је... Ауто ри књи ге да ље бе ле же: Уве че иле гал ци и ско јев ци у гра ду на пу ште ном од не при ја те ља ко је се хит но по вла чио, ор га ни зу ју обез бе ђе ње по је ди них обје ка та. У књи зи је опи сан је и је дан за ни мљив до га ђај. Кра јем 1943. Дра ги ња Ђу рић-Хор ват из Те ме рин ске ули це по ка за ла је ком ши ји Дра ги ши Цве ји ћу тро бој ни цу с пе то кра ком, а он се за клео да ће је ис так ну ти на Град ску ку ћу сло бод ног Но вог Са да. По сле под не 22. ок то бра је оце нио да је сти гао час да обе ћа ње Пе шки ри ма до че ка ни ру ски тен ко ви ис пу ни. Обу као је цр ве ну ко шу љу, ста вио ти тов ку на гла ву, на о ру жао се и са за ста - Ми ле ти ћа и су пру га Ја ше То ми ћа, по сле чи је се смр ти по вом, пра ћен де цом и ста ри ји ма, по пео се у Град ску ку ћу. ву кла из јав ног жи во та. На по след њем пу ту пра ти ла ју је И у “Ен ци кло пе ди ји Но вог Са да” пи ше да су истог да - са мо ма ла по вор ка ро ђа ка и при ја те ља. (Тач но че тврт ве на “гра ђа ни, за јед но с пар ти за ни ма, сла ви ли осло бо ђе ње ка ка сни је ње ни по смрт ни оста ци пре не ти су у по ро дич ну – с бал ко на Вла ди чан ског дво ра по здра вио их је вла ди ка гроб ни цу на Ус пен ском гро бљу). На ини ци ја ти ву по зна бач ки др Ири неј Ћи рић”. тог хро ни ча ра Но вог Са да Ва се Ста ји ћа, 10. де цем бра је Но, 23. ок то бар се сла ви јер је Но во сад ски пар ти зан - по но во све ча но от кри вен спо ме ник Све то за ру Ми ле ти ћу. ски од ред, за чи јег је по ли тич ког ко ме са ра име но ван То - Вра ћен је на пр во бит но ме сто на цен трал ном тр гу. дор Га ври ло вић Ри ле у 6.30 Пр ва филм ска пред ста ва у ушао у цен тар гра да и ис та као би о ско пу “Апо ло” одр жа на је ба та љон ску за ста ву на Град - Тек осло бо ђе ни град се ме се ци ма 19. но вем бра, кад су при ка за ни ској ку ћи. Ни је за бе ле же но да ка ме ним угљем снабде вао из три со вјет ски фил мо ви “Осло ба ђа ли је ски нут Цве ји ћев бар јак, ње Укра ји не” и “Пут у жи вот”. не мач ка шле па по то пље на на ко ји се већ ви јо рио. (До кра ја го ди не на ре пер то а ру Ду на ву. Из овог под вод ног Две-три не де ље пред осло су би ли са мо не по зна ти ру ски бо ђе ња, друг Рат ко, као пред фил мо ви). Истог да на игра на руд ни ка су га гњур ци ва ди ли став ник Глав ног од бо ра, имао је пр ва фуд бал ска утак ми ца у че кр ком, а бро ди ћи пре но си ли је за фор ми ра ње Ме сног од бо осло бо ђе ном гра ду. Но во сад у Но ви Сад на су ше ње ра у ви ду про ту Алим пи ја, ко ски игра чи су по бе ди ли со вјет ји је пр вих го ди на, с ма лом ске ва зду хо плов це с 5:1. гру пом гра ђа на, био мост из ме ђу вре ме на пред рат ног У “Па ла су” се 30. де цем бра при ка зу ју “Кри јум ча ри”, “не на род ног ре жи ма” и но ве вла сти. Про та је ре као иза - пр ви аме рич ки филм по сле ра та. Око Но ве го ди не би ло сла ни ку да је он поп и да ће то би ти ко му ни стич ка власт, је још фран цу ских, аме ри кан ских пе вач ких фил мо ва и да не во ли власт, јер је ви део шта је ура ди ла бра ту му Да - ита ли јан ских ко ме ди ја. ки и да не ми сли да на пу шта по зив. Но, Рат ко је до ла зио Но ва го ди на је до ча ка на иза за мра че них про зо ра. Због сва ко ве че и про та је је два пр хва тио пред лог да уђе у опа сно сти од ва зду шних на па да, Ко ман да гра да до не ла трој ку с про фе со ром др Ми ла ном Пе тро ви ћем и адво ка - је од лу ку о за мра че њу од 17 ча со ва до пет ују тро. Ко се том Алек сан дром Мо чом. Од био је да бу де на че лу Од бо - не бу де при др жа вао на ред бе, сле ди му ка зна од 500 пен ра за ис тра жи ва ње зло чи на оку па то ра, из ја вив ши да, да ги. му сва бла га ово га све та ста ве пред но ге, не би мо гла за Тра гич на суд би на је за де си ла по том ка ста ре тр го вач ке ме ни ти по ги ну ло си на. (Стра дао је као иле га лац но вем - по ро ди це ле ка ра др Об ра да Ми лу ти но ви ћа, пот пред сед бра 1943. у 23. го ди ни.) Ипак, 23. ок то бра је 18 чла но ва ни ка Но вог Са да од 1939. до 1945. На осно ву ла жних оп Град ског на род ног од бо ра иза бра ло за свог пр вог пред - ту жби, суд Вој не обла сти за Бач ку и Ба ра њу осу дио га је сед ни ка “чи ка Че ду” – Алим пи је је под тим име ном био на смрт јер је с ма ђар ским оку па то ром са ра ђи вао у бор по знат у пар ти за ни ма – и по ред ње го вог ње го вог без у - би про тив НОП-а, а као са вет ник чет нич ког шта ба за спе шног од би ја ња. На ред них пет го ди на био је гра до на - Бач ку, ак тив но по ма гао из дај нич ки рад Дра же Ми ха и- чел ник. Су тра дан је ве ли ки на род ни збор отво рио с: Ју - ло ви ћа у Вој во ди ни. За јед но с њим, 31. де цем бра у Ра ји на ци и бор ци на ши! Бра ћо и се стре! а за вр шио ре чи ма: ној шу ми стре љан је и пред рат ни пред сед ник оп шти не Жи ве ла на ша ју нач ка на род но о сло бо ди лач ка вој ска и ње - др Ми лош Пе тро вић. Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak18.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пе так би мо гао озна чи ти по че так про ду же ног ви кен да ако на вре ме по бег не те с по сла и за поч не те аван ту ру. Мо же те чи ни ти ка ко вам па ше, по ка за ти и пла си ра ти свој та ле нат и ин те ре со ва ња.

BIK 20.4-20.5.

Ди ван дан за шо пинг, за ра ду и тро шка ре ње, али по врх све га – за ужи ва ње. Ве за ни сте за осо бу ко ја вам већ ду же при ја, упр кос ме ђу соб ном по на ша њу и не из ве сним окол но сти ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. februar 2011.

Из гле да да се и су ви ше ан га жу је те и да је те у јав но сти, тру де ћи се да па мет но ис ко ри сти те шан се са рад ње с дру ги ма и у прав цу за јед нич ког ула га ња. А за бо ра вља те на свој дом и свој мир.

Ме сец је за пло вио зна ком Де ви це, што ути че на по тре бу да ана ли зи ра те и схва ти те оно што се де ша ва, ме ђу соб не од но се и по сло ве. Ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме, и то је са свим ОК. На ста ви те.

Мо ра те при зна ти да вам ни је до сад но у по след ње вре ме. Али, ипак сте се и за мо ри ли од пре ве ли ке ди на ми ке до га ђа ња и су сре та. Дру же љу би ви сте и да ље, ма да би вам при ја ли про ме на и од мор.

Бр зо се за ма ре те јер ин тен зив но тро ши те енер ги ју. Ис пла ни рај те по сло ве и лич не ак тив но сти, али до зво ли те про ме не и из не на ђе ња. Бу ди те флек си бил ни, али ште дљи ви у све му. Чу вај те ин фор ма ци је.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Утвр ђу је те и ста би ли зу је те сво ју по зи ци ју. На из ве стан на чин сте са мо стал ни и пре пу ште ни се би, та ко да не оче куј те мно го од дру гих. Нај бо ље се осе ћа те и сна ла зи те код сво је ку ће. Ви ше се од ма рај те.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је оп те ре ће на не ким ду го ва њи ма и ве за ма ко је сте пре ва зи шли, али ко јих не мо же те да се осло бо ди те. По моћ при ја те ља има сво ју це ну, и то ве ли ку. Из бе га вај те нер во зу.

На лич ном пла ну сте са ми се би до вољ ни, али на по слов ном је то го то во не мо гу ће. Упу ће ни сте на са рад ни ке и из вр ши о це, иако ми сли те да би сте са ми све то мно го бо ље ура ди ли. Фа тал на љу бав.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уку ћа ни вам при ре ђу ју жи ву жур ку, ко ју не мо же те из бе ћи ни иг но ри са ти. Па зи те да не до ли ва те уље на ва тру, већ да кон тро ли ше те си ту а ци ју ко ли ко год је то мо гу ће. Бунт.

Још увек су Сун це и још три пла не те при сут ни у ва шем зна ку, што на гла ша ва ди на ми ку и уче ста лост до га ђа ња, су сре та и но вих по знан ста ва. Мо же те ка ко хо ће те. Још са мо да зна те шта би сте хте ли!

Бу ди те стр пљи ви у све му што ра ди те. Уз не ми ру ју ће окол но сти су ве о ма при сут не, ма да де лу ју пр во на не све сном ни воу. Мо же те има ти про бле ма са сном, сем ка да сте ис цр пље ни.

TRI^-TRA^

По бе ле ла Би јон се V REMENSKA

PROGNOZA

С лаби

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

7

Zrewanin

7

S. Mitrovica

8

Ruma

8

Pan~evo

9

Vr{ac

6

Srbija Beograd

8

Kragujevac

8

K. Mitrovica 10 Ni{

9

Evropa

кошава

Madrid

НО ВИ САД: По сте пе но сла би ко ша ва и кра јем да на скре ће на ис ток, а у но ћи ка су бо ти на се вер. Пре под не су во, а по под не и уве че Rim па да ће по вре ме но ки ша. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе London ра ту ра -1, а мак си мал на око 7 сте пе ни Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Ја ка ко ша ва по сте пе но сла би. Пре под не су во са Cirih по не ким сун ча ним ин тер ва ли ма, а по под не на о бла че ње и ки ша уве че Berlin и у то ку но ћи ка су бо ти. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 9 сте пе ни на ју гу Вој во ди не.

Be~ СР БИ ЈА: Ују тру ко ша ва ко ја то ком да на сла би. У оста лим пре де Var{ava ли ма ве тар уме рен ис точ ни. Пре под не су во, а по под не и уве че ки ша у ве ћи ни пре де ла. У Ти моч кој Кра ји ни снег и су сне жи ца. При ти сак ис Kijev под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2, а мак си мал на 10 сте пе ни на Moskva ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту за хла ђе ње са Oslo ки шом ко ја ће по сте пе но пре ћи у су сне жи цу и вла жан снег. У не де љу St. Peterburg хлад ни је са сла бим сне гом ују тру, а за тим су во вре ме у то ку да на. По чет ком иду ће сед ми це још хлад ни је са ју тар њим мра зе ви ма.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће има ти ре ла тив но не по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке. Мо гу ће су ја че ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду нер во зе, не са ни це и ре у мат ских бо ло ва. До дат ни опрез је нео п хо дан уче сни ци ма у са о бра ћа ју.

11 15 10 7 1 6 -2

Број ни свет ски ин тер нет пор та ли се ба ве про у ча ва њем бо је ко же РнБ ди ве Би јон се Но улс. Ви ти ли го, из бе љи ва ње ко же, блиц фо то а па ра та - са мо су не ки од од го во ра ко је ме ди ји да ју по во дом чи ње ни це да је Би јон се „по бе ле ла”, од но сно да јој је тен знат но по све тлео. Бри тан ски „Деј ли Мејл” об ја вио је фо то гра фи ју пе ва чи це ко ја се, на вод но раз во ди од су пру га, у про во ду са при ја те љи ца ма, на ко јој јој ко жа из гле да све тли је не го пре. У при лог овој при чи, ин тер нет пор тал мediaтakeоut.com по ста вио је пе ва чи ци не сли ке ка да је има ла 14 го ди на, и са да, ка да има 29. Раз ли ка је ви дљи ва.

- Мо гу ће је да је из бе љи ва ла ко жу аген си ма ко ји по све тљу ју и ки се ли ном у фор ми кре ме ко ју па ци јен ти са ми на но се на те ло - ре кла је Су нил Чо пра, док тор ка у лон дон ском дер ма то ло шком цен тру. Оста ли свет ски ме ди ји као раз лог за њен но ви из глед на во де ви ти ли го, ко ји је на вод но имао и краљ по па Мајкл Џек сон, или „игру све тло сти”, од но сно „блиц фо то а па ра т а”. Порт па рол Би јон се Но улс ни је же лео да ко мен та ри ше ове на во де.

VIC DANA Тр чи Џор дан за трам ва јем, и сав за ди хан сти же до ула зних вра та, па пи та не ку ба бу: - Ба ба, ба ба, је л’ ово трој ка?

- Ни је, си не, на га зио си на ли ни ју.

-6 -20 -6 -15 17

Pariz

11

Minhen

5

Budimpe{ta

5

Stokholm

-5

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

241 (17)

Slankamen

322 (14)

Apatin

297 (20)

Zemun

338 (10)

Bogojevo

240 (25)

Pan~evo

350 (10)

Smederevo

496 (10)

Ba~. Palanka 246 (16) Novi Sad

259 (12)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

291 (-5)

Tendencija opadawa

Senta

315 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Titel

330 (12)

NERA

Hetin

186 (-14)

TISA

110 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i porasta

S. Mitrovica 218 (13) Beograd

Kusi}

294 (11)

64 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja