Dnevnik 18.mart 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 18. MART 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SAJAM ZAPO[QAVAWA „KONTEH 10” NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

Ima posla za kompjutera{e

GODINA LXVIII BROJ 22663 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

EPS NE MO@E SPRE^ITI VELIKU KRA\U ELEKTRI^NE ENERGIJE

Pqa~ka struje od 60 miliona

str. 5

str. 5

„ D N E V N I K ” O T K R I V A : SVA\A OKO TRUDNO]E MOGU] MOTIV TRAGEDIJE POZNATOG PARA

Foto: B. Lu~i}

Filip ubio Kseniju zbog bebe?

Poznati maneken Filip Kapisoda (22) u utorak posle podne najverovatnije je iz pi{toqa ubio svoju devojku, peva~icu Kseniju Paj~in (32) zbog bebe, saznaje „Dnevnik” nezvani~no iz dobro obave{tenih izvora. Naime, poznati estradni par se u utorak posle podne u Ksenijinom stanu u Nik{i}koj 6 na Vo`dovcu u Beogradu posva|ao oko toga ~ije dete nosi peva~ica, po{to se u subotu saznalo da je trudna: Kapisodino ili izvesnog o`ewenog fudbalera.

str. 13

NOVI SAD IZMIRIO OBAVEZE PREMA STAROM DOBAVQA^U ZA „RADOSNO DETIWSTVO”

Mali{ani ponovo piju mleko NASLOVI

Politika

4 Sve spremno za novog „@e`eqa” 5 Nema vi{e leba bez motike

Nov~anik 6 Sirotiwska trpeza od 17.200 dinara mese~no

str. 9

Toplije Najvi{a temperatura 16 °S

3 I pokrajinski poslanici 1. aprila moraju da prelome 3 Politi~ki dogovor kroji regione

Ekonomija

„^OVEKOVA TRAGEDIJA”: U Novosadskom pozori{tu / Ujvideki sinhazu sino} je premijerno izvedena predstava „^ovekova tragedija“ Imrea Mada~a, u re`iji Kokana Mladenovi}a. Mada~ u ovom komadu govori o qudskoj civilizaciji, svim wenim neslavnim dostignu}ima, i velikom zlu koje vlada svetom, pretvorenim u stra{no mesto za `ivot.

Savremeni Adam, razo~aran istorijom qudske vrste i svojim `alosnim u~e{}em u woj, poku{ava da se ubije, a |avo ga vra}a na po~etak, da zajedno pro|u kroz istoriju gre{aka qudske vrste, koje vode do tako tragi~nog kraja.

Kod samog Mada~a glavni junaci su: Bog, |avo, Adam i Eva. Lucifera u ovoj predstavi igra glumica Emina Elor, Adam je Aron Bala`, Eva je Agota Ferenc, a u~estvuju i ostali ~lanovi ansambla ovog pozori{ta.

N. Pej~i}

UHAP[EN DIREKTOR ATP „MORAVA TRAVEL” U VRWA^KOJ BAWI, VLASNIK NOVOSADSKE FIRME „TRAVEL TRAVEL”

Gazda iza brave, oduzeto sedam autobusa str. 12

Novi Sad 7 Crkvi vra}aju lokale u Katoli~koj porti 9 Telom brani potkopavawe ku}e

str. 16 – 20

SPORT

Crna 13 Bez optu`nice protiv generala Trifunovi}a 13 Obra~un mladi}a no`em i letvom

Dru{tvo 14 ^etnici i partizani mora}e u Strazbur?

14 Za mesec dana ro|en na dva mesta u dve dr`ave

JELENA S KLEJBANOVOM ZA POLUFINALE

SPARTAK PREGAZIO MORAVU

KRAGUJEV^ANI I VO[A U NOVOM SPEKTAKLU

POLITIKA

~etvrtak18.mart2010.

EVROPSKI KOMESAR ZA PRO[IREWE [TEFAN FILE TOKOM PRVE POSETE BEOGRADU NAJAVIO PODR[KU EK PUTU SRBIJE U EU

KOSOVO

Podr{ka nesvrstanih Srbija je u~vrstila podr{ku koju o pitawu Kosova ima me|u nesvrstanim zemqama, izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}, koji u Manili u~estvuje na specijalnom ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih posve}enom me|uverskom dijalogu i mirovnoj saradwi. „Na{i diplomatski napori ulaze u kqu~nu fazu. Pred nama je i daqe veoma te`ak zadatak, ali }emo, kao i do sada, nastaviti da ~inimo maksimalne napore“, rekao je Jeremi}, koji }e se danas obratiti u~esnicima ministarskog samita nesvrstanih.

Parastos `rtvama pogroma Patrijarh srpski Irinej slu`io je ju~e u Sabornoj crkvi u Beogradu parastos `rtvama martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji. Se}awe na `rtve nasiqa koje se dogodilo na Kosovu 17. marta 2004, kada je poginulo 19 qudi i poru{eno i spaqeno 35 pravoslavnih crkava i manastira, obele`ava se u svim hramovima SPC u zemqi i svetu. Ministar za KiM Goran Bogdanovi} ocenio je da je ciq „martovskog pogroma“ pre {est godina bio daqi progon srpskog stanovni{tva iz Pokrajine.

Po wegovim re~ima, Srbija `eli da na Kosovu bude uspostavqeno prosperitetno multietni~ko dru{tvo, ali je jedan od preduslova za to povratak oko 220.000 izbeglih i interno raseqenih gra|ana. I predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica ocenio je da Kosovo „nikad ne mo`e biti dr`ava”, dodav{i da je pre {est godina izvr{en pogrom s ciqem da se zavr{i etni~ko ~i{}ewe Srba, a da niko od organizatora tog zlo~ina nije ka`wen.

Ciq je prelazak u novu fazu evrointegracija

Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izrazio je ju~e u Beogradu podr{ku Evropske komisije procesu evropskih integracija Srbije. File je posle sastanka s premijerom Mirkom Cvetkovi}em saop{tio novinarima da je razgovarano o potrebi da se odr`i pozitivan zamajac u evrointegracijama Srbije ostvaren krajem pro{le godine, a kao drugi strate{ki ciq naveo je ula`ewe u novu fazu evrointegracija ove godine.

– Mnogo je zadataka i izazova na putu u EU, ali ako je Srbija zaista re{ena da pristupi Uniji, ja sam uverio premijera Cvetkovi}a da je Evropska komisija zaista re{ena da u tome pomogne – rekao je File.

Govore}i o toj novoj fazi evrointegracija Srbije, komesar za pro{irewe je izrazio nadu da }e ~lanice EU dati „zeleno svetlo“ Evropskoj komisiji za izradu mi{qewa o ~lanstvu Srbije u Uniji.

Premijer Cvetkovi} je, pak, rekao da je Srbija potvrdila da nastavqa intezivne reforme i punu saradwu s Ha{kim tribunalom, tako da o~ekuje da u junu po~ne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, a da se se do kraja godine ili po~etka slede}e zavr{e poslovi oko upitnika

Cvetkovi}: Razgovor s Fileom bio sveobuhvatan

Evropske komisije tako da Srbija dobije status kandidata najkasnije sredinom 2011.

Cvetkovi} je potvrdio da je tema razgovora bilo i pronala`ewe tehni~kog re{ewa da Kosovo u~estvuje na me|unarodnim skupovima kao statusno neutralno.

– Polaze}i od toga da nastup mora biti statusno neutralan, zajedni~ki smo zakqu~ili da treba tragati za odgovaraju}im tehni~kim re{ewima – rekao je Cvetkovi}, ne preciziraju}i kako bi ta re{ewa izgledala.

Premijer je ocenio da je sastanak s Fileom „bio sveobuhvatan“ i da je razgovarano o tome {ta je

Va`an skup u Sloveniji [tefan File je sino} za B92 izjavio da konferencija koja se organizuje na Brdu kod Krawa „ima pravi paket poruka“ i da bi trebalo da na woj u~estvuju svi regionalni akteri. „Re~ je o regionalnoj saradwi i potrebno je da predstavnici svih zemaqa regiona budu zastupqeni na konferenciji“, rekao je evropski komesar, ukazav{i na to da su, prema Kopenha{kim kriterijumima, od velike va`nosti regionalna saradwa i dobrosusedski odnosi.

do sada u~iweno i {ta treba uraditi u narednom periodu. On je podsetio na to da je „pro{la godina bila jedna od najboqih za Srbiju kad se radi o evropskim integracijama“, te je zakqu~eno da je potrebno to iskoristiti i isto tako nastaviti ubrzane evropske integracije u 2010. godini“.

Evropski komesar za pro{irewe potom je razgovarao s potpredsednikom Vlade za evropske integracije Bo`idarom \eli}em, izme|u ostalog i o u~e{}u Srbije u izradi Strategije EU za dunavski region. Kako je saop{teno iz \eli}evog kabineta, File je ocenio da se prioriteti Srbije, koje je izneo \eli}, u potpunosti poklapaju sa strategijom EU „Evropa 2020“ i pozvao Srbiju da se ukqu~i u wenu primenu. Na sastanku je bilo re~i i o inicijativi za stvarawe tehnolo{kog fonda za Zapadni Balkan, koji bi investirao u kompanije u regionu koje su u po~etnoj fazi razvoja tehnolo{kog biznisa, a sve u ciqu spre~avawe „odliva mozgova” iz regiona.

c m y

2

DNEVNIK

JELKO KACIN POZVAO SRBIJU DA U^ESTVUJE NA SAMITU ZAPADNOG BALKANA 20. MARTA U SLOVENIJI

Dolazi i Van Rompej ako do|e Tadi}

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je ju~e u Beogradu da je na srpskim vlastima da odlu~e o tome da li }e 20. marta u~estvovati na regionalnom skupu na Brdu kod Krawa, ali da bi za Srbiju bilo dobro da se tamo pojavi. „Novi predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je da je spreman da do|e na Brdo kod Krawa ako tamo do|e predsednik Srbije Boris Tadi}. Mislim da je to dobra poruka. Da li je Srbija shvatila tu poruku, i kako, u to ne smem da ulazim“, rekao je Kacin novinarima u Skup{tini Srbije posle sastanka s predstavnicima parlamentarnih grupa, dodav{i da „Srbija sama treba da odlu~i o tome {ta je u wenom interesu“.

On je, ina~e, ponovio da je Evropska unija spremna na to da odmah ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu ~im srpske vlasti uhapse preostale ha{ke optu`enike. Kacin je rekao da je EP spreman „da uradi sve {to je potrebno i oda priznawe Srbiji za sve {to je postigla“, ali i da predo~i {ta je jo{ ~eka. „Nadam se da }e Srbija omogu}iti da ove godine stavimo na dnevni red izve{taj o napretku Srbije. Pro{le godine tu mogu}nost nismo imali jer Srbija nije ostvarila punu saradwu i nije okon~ala saradwu s Hagom. Samim tim, nije stvorila uslove da po~nemo raspravu o ratifikaciji SSP-a u Evropskom parlamentu i dr`avama ~lanicama“, naveo je Kacin.

Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor je nakon susreta s Kacinom izjavio da je izvestiocu EP-a preneo da je SVM zadovoqan usvajawem Statuta APV i Zakona o prenosu nadle`nosti, kao i Zakona o izboru nacionalnih saveta, u republi~kom parlamentu. Po

Pastorovim re~ima, SVM je zainteresovan i za to da se nastavi putawom kojom je dr`ava krenula, a to zna~i da se usvojena zakonska re{ewa ne prekrajaju i da se realizuje zapo~eto u ciqu regionalizacije i decentralizacije. Pastor je Kacinu preneo i da je nastao bitan pomak u me|uetni~kim odnosima u Vojvodini jer, iako ima sporadi~nih sukoba na nacionalnoj osnovi, oni su pojedina~ni i vi{e nisu pojava.

Vratite imovinu S Jelkom Kacinom su se ju~e sreli i predstavnici Mre`e za restituciju, koji su mu preneli ocenu da u Srbiji nije u~iwen napredak u postupcima vra}awa oduzete imovine. Na sastanku je tako|e ukazano i na problem nepopisane dr`avne imovine, u okviru koje je, u najve}oj meri, i oduzeta (nacionalizovana) imovina. Kacin je, sa svoje strane, upozorio na to da ne mo`e biti govora o „pravnoj dr`avi i sigurnosti stranih investicija“ ukoliko dr`ava ne bude po~ela da vra}a oduzetu imovinu.

Poslanici Srpske radikalne stranke jedini se nisu sastali s Kacinom u okviru wegove posete Skup{tini Srbije. „Mi }emo s Kacinom da razgovaramo onog trenutka kada prihvati da je Srbija dr`ava kao i svaka druga, da ima svoj ustav i da, kao i svaka druga dr`ava u Evropi, ima pravo na svoj suverenitet i teritorijalni integritet“, rekao je novinarima zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a Aleksandar Martinovi}, dodav{i da izvestilac EP-a ne krije da je za wega Kosovo definitivno nezavisna dr`ava.

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak18.mart2010.

3

VICEPREMIJER MLA\AN DINKI] ZA PRAGMATI^NO RE[EWE PREDSTAVQAWA KOSOVA NA ME\UNARODNIM SKUPOVIMA

Ne smemo zbog forme izgubiti strate{ku prednost – Kosovo je do sada na svim me|unarodnim skupovima predstavqano kao Unmik–Kosovo i mislim da je to sasvim uredu. I kada je potpisan sporazum CEFTA, Kosovo je i tu stavqeno pod ki{obran Misije UN. I to re{ewe je najbezbolnije i najpragmati~nije. Srbija mora da vodi ra~una o suverenitetu svoje teritorije, ali, s druge strane, ne sme da zbog nekih zakucanih formi gubi svoju prednost mogu}e geostrate{ke dominacije – izjavio je za “Dnevnik” vicepremijer Srbije i lider G17 plus Mla|an Dinki}, komentari{u}i situaciju koja je nastala oko u~e{}a predsednika Srbije Borisa Tadi}a na regionalnom skupu na Brdu kod Krawa, gde se prelama i prepli}e odnos dr`ave prema jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova i prema Evropskoj uniji.

Dinki} isti~e da je za pragmati~na re{ewa svih, pa i ovog pitawa.

– Ja sam za politi~ki pragmatizma, koji podrazumeva, s jedne strane, striktan politi~ki stav da nikada ne}emo priznati nezavisnost Kosova i da nema govora o tome da Pri{tina dobije stolicu u UN, ali da, s druge strane, poslujemo s Albancima i da im prodamo {to vi{e robe i da na taj na~in profitiramo – obja{wava sagovornik „Dnevnika”.

On ukazuje na to da „u realnom, prakti~nom `ivotu, treba da se tra`e pragmati~na re{awa koja }e nam omogu}iti su`ivot na prostorima biv{e Jugoslavije”.

– Su`ivot zna~i da srpska ekonomija profitira prodajom roba na teritoriji Kosova i Metohije, a da ~itav region profitira mirom i, posledi~no, privla~ewem investicija i eko-

nomskim razvojem – nagla{ava Dinki}.

Vicepremijer ka`e i da treba iskoristiti ~iwenicu da je novi predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} „zaista sklon poboq{awu odnosa sa Srbijom“. Dinki}, naime, dodaje da je 15 godina, koliko je proteklo od zavr{etka gra|anskih ratova na prostorima biv{e Jugoslavije, dovoqna distan-

ca da se gleda u budu}nost, a da se ostavi sudovima da se bave pro{lo{}u i procesuiraju krivi~na dela i zlo~ine onih koji su ih po~inili.

– A mi koji nemamo nikakve veze s tim, nego smo tako|e bili taoci pogre{ne politike devedsetih godina pro{log veka, da se okrenemo budu}nosti.

Dakle, apsolutno sam za politiku pragmatizma, nerobovawa nekim politi~kim floskulama i nala`ewa kompromisnih re{ewa. Dakle, mislim da ne treba da gubimo energiju oko forme, ve} da se koncentri{emo na su{tinu, a za sve u regionu to zna~i da jednog dana u|emo u EU i tamo `ivimo u miru, trgujemo, a sposobniji da profitiraju. Pri tome mislim da Srbija ima kapacitet da u tim i takvim uslovima ostvari najve}i profit – obja{wava Dinki}.

D. Milivojevi}

OKRUGLI STO AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE O SUKOBU INTERESA JU^E ODR@AN U NOVOM SADU

I pokrajinski poslanici 1. aprila moraju da prelome Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} izjavila je da funkcije pokrajinskih poslanika koji su i ~elnici u lokalnim samoupravama nisu spojive, te da ovi funkcioneri imaju obavezu da se do 1. aprila opredele za jednu. Na okruglom stolu posve}enom sukobu interesa, odr`anom ju~e u Skup{tini Vojvodine, direktorka Agencija rekla je i da to telo mo`e samo da konstatuje ~iwenicu da se 60 pokrajinskih poslanika bira po ve}inskom modelu, ali „ni{ta vi{e do toga“ jer zakonski propisi defini{u samo specifi~ne izuzetke kad je u pitawu mogu}nost obavqawa vi{e od jedne funkcije.

– Vi imate pravo izbora jer funkcije pokrajinskih poslanika i predsednika op{tina nisu spojive – rekla je Zorana Markovi} odgovaraju}i na pitawa nekolicine poslanika koji su se ju~e pojavili na ovoj sesiji.

Naime, zanimqivo je da u skup{tinskim klupama ju~e nije

bilo onih koje je tematika sukome|u poslanika izabranih po veba interesa najvi{e tangirala }inskom i onih izabranih po proteklih meseci. Interes za proporcionalnom modelu, {to je stavove Agencije tako je ju~e poobjasnio ~lan Odbora Agencije kazalo tek nekoliko poslanika Slobodan Beqanski. Direktorka najve}eg poslani~kog kluba „Za Agencije ocenila je i da stavovi evropsku VojvoAgencije ni na kodinu“, u kojem je, ji na~in ne dovode Zakon ne poznaje ina~e, najvi{e u pitawe izbornu poslanika s duvoqu gra|ana Vojrazliku izme|u plim funkcijama. vodine, a povodom „ve}inskih” i Ili vladaju}a poopaski da bi „proporcionalnih” slani~ka grupa striktna primena poslanika ima re{ewe za zakona mogla doovu vi{emese~nu vesti do prevredilemu, ili je neki drugi razlog menih izbora u 15 vojvo|anskih wihovog ju~era{weg vidnog neop{tina ~iji ~elnici su i pointeresovawa za ovu sesiju, tek krajinski poslanici izabrani po su poslanci kluba ZEV-a iz Live}inskom modelu. Ona je rekla beralno-demokratske partije da ti poslanici imaju mogu}nost Milivoj Verbalov, ina~e predda se odreknu lokalnih funkcija sednik op{tine Novi Be~ej, i koje nisu izborne, te da onda ne Milan \uki}, poslanik Srpbi do{lo do prevremenih izbora skog pokreta obnove, ju~e bili za pokrajinski parlament. Istame|u retkima koji su od ~lanova kla je i da nema retroaktivnosti Agencije zatra`ili odgovor na u primeni zakona jer je wegovim svoje dileme. prelaznim odredbama definisaA odgovor koji su mogli ~uti je no da }e se u slu~aju zate~enih da Zakon ne poznaje razlike izfunkcija svima ostaviti rok od

90 dana da se opredele za jednu funkciju.

Zorana Markovi} je kazala i da se niko od pokrajinskih poslanika do sad nije zvani~no obratio Agenciji zahtevom za dobijawe saglasnosti za obavqawe vi{e od jedne funkcije.

– Takav zahtev, ili inicijativa da se razjasne ove dileme, nisu dostavqeni Agenciji, ve} smo o toj temi mogli samo ~itati u {tampi. Agencija je dr`avni organ koji sprovodi zakon. Taj zakon propisuje izuzetke, ali samo u odre|enim slu~ajevima kad je obavqawe druge funkcije dozvoqeno nekim drugim propisom, pa je tako, na primer, ministar pravde po funkciji i ~lan Visokog saveta sudstva – navela je direktorka Agencije.

Ona je pri tome upozorila i na ~iwenicu da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u republi~kom parlamentu usvojen sa svih 250 glasova, te da Agencija ima obavezu da wegove odredbe sprovodi.

B. D. S.

ODR@ANA PRVA SEDNICA NACIONALNOG SAVETA ZA DECENTRALIZACIJU

Politi~ki dogovor kroji regione Koliko }e regiona, ili pokrajina biti u Srbiji, gde }e im, uslovno re~eno, biti granice i kakav }e imati ustavnopravni status, sve su pitawa na koja nema konkretnijih odgovora ni nakon ju~e odr`ane prve sednice Nacionalnog saveta za decentralizaciju. Kako je predo~io predsedavaju}i Saveta, lider LSV-a Nenad ^anak, navedene dileme tek treba da dobiju “politi~ke koordinate”, uz opasku da na sva ta otvorena pitawa ne}e biti odgovora ni do kraja 2011, do kada bi trebalo da bude gotova nacionalna strategija decentralizacije dr`ave.

Na molbu da pojasni ko }e definisati taj politi~ki deo, ^anak je istakao da unutar samog saveta mora da se napravi „politi~ki koor-

Nemojte nas potcewivati Predsednik Skup{tine grada Kragujevca Sa{a Mileni} istakao je da tema decentralizacije stoji „na prvoj liniji fronta borbe za daqu demokratizaciju i reforme u Srbiji“. „Svesni smo da je to verovatno najte`e dru{tvenopoliti~ko pitawe u Srbiji, i to nije izviwewe, ali jeste jedna va`na poruka: nemojte precewivati Savet, on nema vlast da decentralizuje Srbiju, ali nemojte nas ni potcewivati”, poru~io je Mileni}. dinatni sistem u okviru kojeg treba da se razvija rad saveta, iz jednostavnog razloga {to ovo nije pitawe koje se mo`e svesti na ~isto ekonomsko“.

– I naj~istija ekonomska pitawa u zemqi uvek imaju politi~ku koordinatu, a kamoli jedno ovako osetqivo pitawe. Problemi koje treba re{iti decentraliuzacijom su problemi koji su u {irokom dijapazonu, od pitawa nacionalnih zajednica, preko ravnomernog re-

RASPISAN POKRAJINSKI KONKURS NAMEWEN LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

POSLANI^KE TEME

Zakon u klin, zakon u plo~u Poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara zatra`ili su od ministra prosvete @arka Obradovi}a da prihvati wihov amandman koji se odnosi na pravo nacionalnih saveta nacionalnih mawina da daju mi{qewe u postupku imenovawa direktora i ~lanova upravnih odbora u ustanovama u~eni~kog i studentskog standarda. U raspravi o amandmanima o predlogu zakona o u~eni~kom i studentskom standardu oni su zatra`ili da to re{ewe, koje je predvi|eno Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih mawina, bude

inkorporirano u zakon o kojem poslanici vode raspravu, da bi se izbegla kolizija ta dva akta. „Ne `elimo situaciju u kojoj ne}emo glasati za predlo`eni zakon ili u kojoj }emo tra`iti ocenu Ustavnog suda“, upozorio je poslanik SVM-a Balint Pastor. Ova stranka je, ina~e, na predlo`eni zakon podnela pet amandmana, od kojih je Vlada Srbije prihvatila tri koja se odnose na nadle`nosti nacionalnih saveta nacionalnih mawina u vezi s definisawem mre`e ustanova i predlagawa vaspitnih mera.

Ko to ka`e kolizija Resorni ministar @arko Obradovi} odbacio je inicijativu SVMa, navode}i da polo`aj bilo koje mawinske zajednice nije regulisan samo jednim zakonom ve} korpusom zakona, te da nema potrebe da se odredbe jednog prepisuju u drugi zakon. „Smatrali smo da re{ewa iz Zakona o nacionalnim savetima nije trebalo unositi u ovaj zakon.

Nemojte uzimati sebi za pravo da ocewujete da li su zakoni u koliziji ili ne“, poru~io je Obradovi}, dodav{i da je Srbija pripadnicima mawina omogu}ila prava koje druge dr`ave svojim mawinama nisu, kao i da Vlada Srbije nije u~inila bilo {ta lo{e za mawine.

Partnerskim projektima do dva miliona

Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu raspisao je konkurs ~iji je ciq podizawe nivoa osposobqenosti lokalnih samouprava za prihvatawe novih nadle`nosti. Za konkurs je izdvojeno ukupno 30 miliona dinara, a op{tine mogu konkurisati s jednim projektom vrednosti do dva miliona dinara.

Po re~ima pokrajinske sekretarke Jadranke Beqan-Balaban, sekretarijat kojim upravqa finasira}e 75 odsto po odobrenom projektu, a op{tine su du`ne da obezbede 25 odsto novca za wegovu realizaciju. Na konkurs, koji traje do 2. aprila, mogu se prijaviti sve op{tine koje imaju usvojen strate{ki plan razvoja. U uslovima je navedeno i da nosioci predloga projekta moraju da konkuri{u u partnerstvu s najmawe jednom organizacijom, odnosno s op{tinom iz Vojvodine, udru`ewem gra|ana, organizacijom ili institucijom u javnom sektoru i upravnim okruzima u Vojvodini.

– Bi}e finasirano pet grupa projekata. Prva grupa se odnosi na unapre|ewe funkcionalnosti

razli~itih sektora lokalne administracije, u okviru koje }e biti finasirani projekti koji se ti~u podizawe kapaciteta lokalne samouprave za sprovo|ewe administrativnih postupaka, unapre|ewe dijaloga i saradwe lokalne smouprave s gra|anima, poslovnim i nevladinim sektorom.

U okviru druge grupe bi}e finasirani projekti koji se odnose na modernizaciju i primenu novih informaciono-komunikacionih tehnologija – navela je Jadranka Beqan-Balaban.

Tre}e grupa projekata vezana je za podsticawe ekonomskog razvoja gradova i op{tina. U pitawu su, kako je obja{weno, projekti koji se odnose na formirawe i organizovawe kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, na formirawe preduzetni~kog informacionog sistema i centara za podr{ku preduzetnicima kod izdavawe dozvola vezanih za poslovawe.

– U okviru ~etvrte i pete grupe bi}e finansirani projekti vezani za razvoj i uspostavqawe novih usluga za gra|ane, uvo|ewe sistema kvaliteta i pra}ewe efikasnosti u pru`awu javnih uslu-

ga, zatim projekti koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova, strategije odr`ivog razvoja, kao i na izradu lokalnih sektorskih strategija – objasnila je Jadranka Beqan-Balaban.

Zamenik pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Miodrag Jovovi} najavio je da }e Sekretarijat u maju raspisati konkurs koji }e se odnositi realizaciju prioriteta iz strate{kih lokalnoekonomskih planova.

– Ciq je da se uka`e na va`nost da op{tine imaju strate{ki lokalno-ekonomski plan, metodu za wegovo sprovo|ewe, kao i buxetirawe za takav plan – rekao je Jovovi}. – Za ovaj konkurs obezbe|eno je 40 miliona dinara i bi}e finansirane aktivnosti koje su usmerene na podizawe sposobnosti jedinica lokalne samouprave da realizuju projekte koje `ele da budu finasirani, zatim unapre|ewe socio-ekonomskog razvoja i mesnih zajednica, te pru`awe pomo}i u ciqu poboq{awa pru`awa komunalnih usluga i ujedna~avawa stawa u ovoj oblasti u vojvo|anskim op{tinama.

P. K.

gionalnog razvoja, me|uregionalne saradwe, ja~e demokratizacije dru{tva... sve su to elementi istog procesa. Upravo zbog toga mislim da ovo {to poku{avamo da uradimo mora biti produkt ne samo kompromisa raznih politi~kih opcija i razli~itih razmi{qawa unutar stu~ne javnosti nego, s druge strane, i produkt kompromisa i konsenzusa najve}eg broja gra|ana Srbije. Ako do toga ne do|e, onda od same decentralizacije ne}e biti ni{ta – poru~uje ^anak.

Povodom dileme o tome da li je u okviru nacrta strategije definisano da li }e proces decentralizacije zahtevati ustavne promene, ^anak je naveo da „jo{ nemamo politi~ki dogovor o tome u kojem pravcu treba i}i“.

– O~igledno je da se aktuelni Ustav u ~lanu 12 zala`e za ravnopravnost gra|ana i kroz pravo na obrazovawe teritorijalnih politi~kih jedinica sredweg nivoa.

Ali, sam Ustav nigde ne precizira kako to da gra|ani ostvare u proceduralnom smislu, to je, recimo, pitawe koje implicira da mo`e biti eventualne promene Ustava u nekoj perspektivi – obja{wava ^anak.

Jedno od pitawa bilo je i da li Savet uzima u obzir i Kosovo i Metohiju kada razmatra ova pitawa, ili ta teritorija ne ulazi u wihov delokrug. ^anak je odgovorio da se „Kosovo i Metohija mora posmatrati kao {to to predvi|a Ustav Srbije, a to je teritorija pod privremenim statusom regulisanim Rezolucijom 1244 SB UN. I nikako druga~ije“.

Na pitawe gde, zapravo, o~ekuje najvi{e problema, lider LSV-a kratko je odgovorio: „U Srbiji“.

Potpredsednik Stalne konferencije op{tina i gradova Nenad Milenkovi} smatra da je po~etak rada Saveta bio dobar „i da pokazuje veoma veliku zainteresovanost svih u~esnika da u ovom procesu u~estvuju, tako da razultati ne bi smeli izostati“.

S. Stankovi} BIV[I PREDSEDNIK SO NOVI BE^EJ U SNS-u

Iz DS-a kod Kne`evi}a Biv{i predsednik Skup{tine op{tine Novi Be~ej Matija Kova~ krenuo je putem nekada{weg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a tako {to je napustio DS i priklonio se SNS-u, saznaje „Dnevnik“. Ovo nam je ju~e potvrdio i ~lan Saveta za informisawe SNS-a Mirko Krli}, koji je dodao da je Kova~evim dolaskom u redove napredwaka „strana~ka struktura u ovom delu Banata zna~ajno oja~ana“.

– Ponosni smo na to {to nam prilaze qudi potpuno razli~ite starosne, nacionalne i socijalne strukture, kako u gradu, tako i u ostalim op{tinama Sredwobanatskog okruga – dodao je Krli}.

Kova~ je u kratkoj izjavi objasnio da je to u~inio samoinicijativno, nakon razgovora s Goranom Kne`evi}em.

– Uvideo sam da nam se ciqevi podudaraju. Kne`evi} mnogo toga mo`e u~initi za ovaj region i volim {to sam postao deo wegovog tima – kazao je Kova~. @. B.

4

EKONOMIJA

~etvrtak18.mart2010.

U PONEDEQAK SPORAZUM O FINANSIRAWU IZGRADWE @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

Sve spremno za novog „@e`eqa” U ponedeqak, 22. marta, u Novom Sadu }e biti potpisan finansijski sporazum o izgradwi novog `elezni~ko-drumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada na mestu pre 11 godina poru{enog “@e`eqa”. To je ju~e za na{ list potvrdio Aleksandar \or|evi} iz Delegacije Evropske komisije za Srbiju. Dogovoreno je da EU plati 30 miliona evra za izgrad-

Odmah posle potpisivawa finansijskog sporazuma, gde }e svoje mesto na}i i predstavnici ostalih finansijera – Pokrajine i grada, mo`e se o~ekivati raspisivawe tendera za izbor izvo|a~a. Jo{ je nejasno ko }e voditi taj posao. U Evropskoj komisiji smatraju da bi oni trebalo da raspi{u tender i izaberu izvo|a~a radova za onaj deo posla za koji }e

DNEVNIK

FOND ZA RAZVOJ I METALS BANKA STRATE[KI PARTNERI

Korak do razvojne banke Vojvodine Do po~etka rada razvojne banke Vojvodine Potpisa}e sporazum o poslovnoj saradwi, ostalo je jo{ samo nekoliko koraka. Danas u koji }e obezbediti kreditnu liniju te{ku podne u Novim Sadu u Metals dve stotine miliona dinara banci treba da bude potpisan plus garancijski potencijal Sporazum }e ugovor o strate{kom partod tri stotine miliona. Bunerstvu ove ku}e i Fonda za du}i zajmovi nameweni su naomogu}iti razvoj AP Vojvodine. realizaciju kreditne bavci nove poqoprivredne To }e omogu}iti realizamehanizacije. linije za koju je Poslovna politika Metals ciju kreditne linije za koju planirano tri banke tako dobija novi pravac. su planirane tri milijarde U oktobru 2008. Narodna banka dinara. Sam sporazum treba milijarde dinara Srbije je uvela privremene meda doprinese efikasnijoj rere zbog lo{ih poslovnih realizaciji nadle`nosti AP zultata. Na putu ozdravqewa banka se na{la Vojvodine i da stvori temeq za osnivawe u julu 2009, kada je Pokrajina postala vlasnik pokrajinske razvojne banke.

61 odsto kapitala u woj. Tada je iz Izvr{nog Osim toga, predvi|ena je i nova saradwa ve}a APV i najvqeno da se planira da ku}a izme|u banke i Garancijskog fonda APV.

preraste u pokrajinsku razvojnu banku. S tim se slo`io i drugi po veli~ini akcionar, kompanija “Fondijarija” SAI, koja je u privatizaciji kupila DDOR “Novi Sad” .

Jedan od slede}ih koraka bi}e i rebrendirawe banke i promena imena. To je postupak koji zahteva vi{e vremena i po{tovawe precizno utvr|enih rokova. Zato sada{ewe ime Metals ne}e tako brzo oti}i u istoriju.

D. V.

GUVERNER NBS-a RADOVAN JELA[I] U SUBOTICI

Prve na{e pare Ranije je re~eno da je novac EU namewen za ~eli~nu konstrukciju mosta, koja }e te`iti, kako nam je objasnio savetnik za mostove Dejan Kova~evi}, vi{e od 11.000 tona, a u planu je bilo da izgradwa po~ne na{im parama. S tim u vezi, grad je ovih dana izrazio spremnost da ove godine izdvoji tri miliona evra za novi most. Rok zavr{etka radova procewen je na oko tri godine, {to zna~i da bi Novi Sad mogao dobiti novi `elezni~ko-drumski ~eli~ni most do 2013. wu novog mosta, {to je oko polovina procewene vrednosti radova, Pokrajina 20 miliona i Novi Sad deset.

– Iz IPA programa EU za buxetsku 2009. godinu odobren je 171 milion evra za nacionalne projekte Srbije, u okviru kojih je i polovina neophodnih para za izgradwu novog `elezni~ko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu – ka`e Aleksandar \or|evi}. – Predvi|eno je da u ime Vlade Srbije sporazum potpi{e potpredsednik Bo`idar \eli}, a u ime Evropske unije {ef wene delegacije u Srbiji Vensan De`er.

Na ovaj sporazum ~eka se jo{ od pro{le godine, kada se formirao buxet za ovu, me|utim, zbog duge procedure prihvatawa, tek sada je zreo za potpis, s tim da }e odobreni novac EU biti na raspolagawu ove godine To je posebno zna~ajno za izgradwu novog `elezni~kodrumskog mosta, koji se nalazi na saobra}ajnom Koridoru 10, jer je privremenom vreme davno isteklo, a vek silom prilika produ`avan na ka{i~icu.

dati novac, dok u Ministarstvu za infrastrukturu tvrde da }e kompletan posao izgradwe novog mosta voditi JP “@eleznice Srbije”, koje }e biti investitor projekta, nezavisno od toga ko je finansijer. Aleksandar \or|evi} ka`e da }e se taj problem razre{iti pre potpisivawa ugovora.

Evropska agencija za rekonstrukciju je preko programa KARDS, koji je bio namewen obnovi ratom poru{enih objekata, izdvojila dva miliona evra za izradu glavnog projekta novog “@e`eqevog” mosta i taj posao jo{ u maju 2007. godine poverila italijanskoj projektantskoj ku}i “Italfer”. Po{to se most nalazi na saobra}ajnom Koridoru 10, preko kojeg }e u budu}nosti i}i dvokolose~na pruga Subotica – Novi Sad – Beograd, preko wega su predvi|ena dva koloseka i dve saobra}ajne drumske trake, bi}e dug 470, a {irok 25 metara – {iri od Mosta Slobode. Konstrukcija }e biti ~eli~na, a ne betonska, i izgledom }e podse}ati na raniji @e`eqev most.

R. Dautovi}

NA „LUKOILOVIM” PUMPAMA

Jeftinije gorivo Na benzinskim pumpama kompanije „Lukoil–Beopetrol“ sni`ene su cene dizel-goriva, pa je litar evrodizela jeftiniji dva dinara, a dizela D-2 tri dinara nego do sada. Tako je litar evrodizela 103,90 dinara, a litar dizela D-2 92,50 dinara. Istovremeno, pojeftinio je i te~ni naftni gas, pa se on na pumpama ove kompanije prodaje za 49 dinara.

D. Ml.

ZABRIWAVAJU]A STATISTIKA

Raste nezaposlenost u sredwem Banatu Pri~e o smawewu broja nezaposlenih i ekonomskom oporavku sredweg Banata i Zrewanina, kao privrednog centra tog regiona, sude}i po informaciji zrewaninske Regionalne privredne komore, samo su mrtvo slovo na papiru. Naime, u Sredwobanatskom okrugu krajem pro{le godine, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, bilo je ukupno zaposleno 40.056 osoba, {to je u pore|ewu s 2004. godinom 12 odsto mawe. Za pet godina broj zaposlenih u Republici je ni`i osam odsto, iz ~ega proizlazi znatno intenzivnije nazadovawe i ekonomsko zaostajawe sredwobanatskog regiona u odnosu na Srbiju. Od ukupnog broja radnika u minuloj godini, najvi{e ih

je bilo u privredi (54 odsto), dok je 2004. taj procenat bio znatno izra`eniji i iznosio je 63 odsto.

– Posledwih pet godina broj zaposlenih u privredi sredweg Banata mawi je 25 odsto, a broj onih u neprivredi je porastao {est posto. Kad je u pitawu broj nezaposlenih, po podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, krajem februara u okrugu su bez posla bila 20.594 lica, od ~ega samo u gradu Zrewaninu 13.100. U pore|ewu s podacima objavqenim krajem 2009, evidentno je da se za samo dva meseca ove godine broj nezaposlenih pove}ao vi{e od ~etiri posto – isti~e ekonomista Mom~ilo Nikol~i} iz Regionalne privredne komore. @. B.

Daleko smo od izlaska iz krize – Na{ kqu~ni ciq jednostavan i zadat je zakonom: posti}i i zadr`ati stabilnost cena. Pro{le godine je to bilo osam, plus-minus dva posto, a ove godine dogovorili smo se i s Me|unarodnim monetarnim fondom i s Vladom da to bude {est, plusminus dva – rekao je ju~e guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i}, govore}i u Regionalnoj privrednoj komori Subotica o monetarnoj politici Srbije.

Govore}i o tome {ta nas ~eka ove godine, guverner NBS-a je naveo da o~ekuje pove}awe investicione potro{we od oko 1,5 posto, ali i smawewe teku}e potro{we. Kako je kazao, s obzirom na jo{ uvek prisutnu krizu, ali i zbog toga {to je Srbija u prvih sedam-osam godina tranzicije tro{ila mnogo vi{e nego {to je zara|ivala, ni ova ni slede}a godina za gra|ane ne}e biti boqa, ~ak ni uz podatak da su devizne rezerve s kraja pro{le godine s 8,2 milijardi evra pove}ane na 10,5, jer je re~ o novcu povu~enom od MMF-a.

Jela{i} je rekao da, ukoliko se dr`ava bude pridr`avala restriktivnog programa, kako buxeta, tako i programa MMF-a, u drugom delu godine bi}e ve}a {ansa da dinar bude ja~i nego {to je bio na po~etku.

Ipak, guverner nije hteo da daje procenu o tome koliki }e biti kurs evra na kraju ove godine, obrazla`u}i to re~ima da }e to odrediti tr`i{te i da to ne mo`e u~initi nijedan guverner koji je u aran`manu fleksibilnog kursa. Odgovaraju}i na pitawe {ta preporu~uje gra|anima koji se odlu~e na podizawe kredita, zadu`ivati se u dinarima ili devizama, guverner je rekao:

Majstori da potro{imo S tim u vezi, Radovan Jela{i} je rekao da gra|ani ne}e mo}i dobijati dugoro~ne dinarske kredite (za stanove, automobile itd.) sve dok ne bude dugoro~nih dinarskih izvora, a takva o~ekivawa, po wegovim re~ima, nerealna su jo{ slede}ih nekoliko godina.

– Tu je, naravno, ponovo pitawe {ta }e u~initi Vlada, {ta }e u~initi NBS da to u~ini mogu}im. Ali, mi smo majstori u dono{ewu shema kako se danas mo`e potro{iti budu}nost, a ima mnogo mawe shema kako se danas mo`e u{tedeti da bi u budu}nosti bilo ne{to lak{e. Treba biti realan dokle se, glede deevrizacije, danas mo`e i}i. Ali, sigurno, {to se kratkog, pa i sredweg roka ti~e, tu bi dinar trebalo mnogo oja~ati. Ve} na Sajmu automobila bilo je nekoliko banaka koje su nudile i sredworo~ne kredite na ~etiri-pet godina iskqu~ivo u dinarima – rekao je Radovan Jela{i}.

– Na{ stav je u posledwih {est godina nepromewen: uvek smo pri~ali da se treba zadu`iti u dinarima jer je dinar na{a prava slika. Ako se gledate u kreditima {vajcarskog franka ili evra, to je krivo ogledalo po{to ono ne odslikava pravu

cenu, tj. mo`e vas prevariti jer se uzima kredit po ni`oj kamatnoj stopi, a ho}e li to biti skupqe ili jeftinije – u tome }e presudnu ulogu imati kretawe kursa. Inflacija u februaru iznosila je 3,9 posto, a u martu o~ekujemo wen porast do blizu

pet procenata. Na osnovu toga, na{a referentna kamatna stopa je ve}a i na osnovu toga su i krediti u dinarima skupqi. Dakle, dinarski krediti }e nominalno sigurno ostati skupqi nego oni u evrima, ali glavnu }e ulogu u tome ho}e li nominalno vi{a kamatna stopa na kraju rezultirati i u skupqem ili jeftinijem kreditom ima}e devizni kurs.

Kada je re~ o o~ekivawima da visoke kamatne stope poslovnih banaka budu sni`ene, kao i o merama dr`ave da uti~e na to, guverner NBS-a je rekao da je i do sada ra|eno nekoliko poteza vezanih za stopu restriktivnosti, navode}i kao primer nedavnu odluku za obaveznu rezervu.

– To ne zna~i da }emo mi bankama vratiti novac, ali zna~i da }e one banke koje prikupqaju vi{e depozita i odobravaju vi{e kredita, podr`avaju}i time program Vlade, mo}i br`e smawiti nivo obaveznih rezervi i spustiti se na stopu od 25 odsto.

Efektivna stopa time }e biti ~ak i ispod 20 procenata, {to zna~i da niko vi{e ne}e mo}i re}i da je obavezna rezerva kqu~na onda kada se gradi kamatna stopa. Jer, da podsetim, na{ rejting je 2-B minus, i nekoliko stepenica smo ispod susednih zemaqa i tu treba jo{ mnogo {ta uraditi sa stajanovi{ta reformi, tranzicija itd. – rekao je Radovan Jela{i}.

Z. R.

16. 3. 2010.

1.196,87862

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Staro sajmi{te, Beograd

20,05

473

36.894

Komercijalna banka PB, Beograd

20,00

12.600

12.600

Agrovojvodina komercservis, NS

13,33

3.400

3.400

8,36

700

123.500

6,67 Promena %

3.200 Cena

Panon, Crvenka

-12,05

VP Dunav, Ba~ka Palanka Dimni~ar, Beograd

Lasta, Beograd Napred GP, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt oprema, Beograd Ravnica, Bajmok Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Panon, Crvenka Do`a \er|, Ba~ka Topola

BELEX 15 (680,70 -0,74%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,07

2.849

7.189.775

Komercijalna banka, Beograd

-2,69

29.191

321.100

Energoprojekt holding, Beograd

0,35

850

1.686.269

16.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,22

8.802

35.208

Univerzal banka, Beograd

-3,99

6.505

26.020

321

642.000

Soja protein, Be~ej

0,30

990

9.009.900

-12,01

3.312

6.624

Imlek, Beograd

-0,07

1.380

9.246.000

-12,00

11.123

66.738

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,32

2.200

4.681.600

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.780

0,00

-0,44

685

213.079

-12,00

4.400

13.200

-12,00 Promena %

352 Cena

17.600 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

6,14

6.899

27.596

0,30

990

9.009.900

Tigar, Pirot

-2,60

750

23.240

-12,05

321

642.000

Alfa plam, Vrawe

2,78

8.600

1.820.760

0,00

3.230

161.500

Telefonija, Beograd

0,00

1.698

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,35

678

94.920

Kompanija Fidelinka, Subotica

-9,31

302

154.663

Mlekara, Subotica

-1,18

840

108.360

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

~etvrtak18.mart2010.

EPS NE MO@E SPRE^ITI VELIKU KRA\U ELEKTRI^NE ENERGIJE

VESTI

DNEVNIK MINISTARKA TELEKOMUNIKACIJA JASNA MATI]

Pqa~ka struje od 60 miliona

– Glavni deo svetske krize je pro{ao, sektor telekomunikacija nije toliko stradao, ~ak je imao i odre|en rast, a o~ekuje se daqi oporavak, tako da s te strane gledano, ova godina nije lo{a za prodaju Telekoma “Srbija” – izjavila je ju~e ministarka za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo Jasna Mati}.

Kad je re~ o ceni koja bi bila dobijena za Telekom ove godine, ministarka ka`e da verovatno ne bi bila nerealna.

– Budu}i da to preduze}e donosi profit buxetu, wegova prodaja nije ’pod morawe’, ali je to pitawe strate{ke odluke dr`ave – ka`e ona.

S druge strane, generalni direktor PTT “Srbija” Goran ]iri} izjavio je ju~e da bi dr`ava do kraja godine od PTT “Srbija” trebalo da preuzme 80 odsto akcija Telekoma “Srbija”.

– PTT je vlasnik 80 odsto akcija Telekoma, ali je dr`ava vlasnik 100 odsto PTT-a, pa je ona i vlasnik Telekoma – rekao je ]iri} na okruglom stolu o ebankingu i e-trgovini, u organizaciji “Ekonom:east Media Group”. – Trenutno traje izbor konsultanata koji }e utvrditi me|usobne imovinsko-pravne odnose PTT-a i Telekoma. Potom bi dr`ava i formalno trebalo da preuzme te akcije.PTT je 2009. ostvario 3,8 milijardi dinara profita, rekao je ]iri} .

– Pro{le godine smo i zna~ajno unapredili usluge i uspe{no primenili nekoliko projekata – kazao je on.

Posledwih dana u javnosti se, ina~e, dosta spekuli{e o privatizaciji Telekoma i navodnom dogovoru da do kraja godine ova kompanija bude prodata nema~kom opetrateru mobilne telefonije za milijardu evra. Ovi navodi su iz Vlade Srbije demantovani, ali niko ne spori da }e Telekom dobiti novog gazdu.

Elektroprivredi Srbije ukradeno je pro{le godine oko 1,3 milijarda kilovat-~asova elektri~ne energije, vredne 61,36 miliona evra, saop{tili su predstavnici tog javnog preduze}a.

– Na godi{wem nivou to je verovatno najve}a kra|a dr`avne imovine u Srbiji – ocenio je direktor Direkcije za distribuciju elektri~ne energije u EPS-u @ivotije Jovanovi}, preciziraju}i da se godi{we ukrade oko ~etiri odsto struje isporu~ene potro{a~ima.

od 8.000 “lopova”, ali je u ~ak 6.660 ili oko 82 odsto slu~ajeva, presuda bila uslovna kazna zatvora.

Ukupni gubici elektri~ne energije u distributivnoj mre`i tokom 2009, ina~e, iznosili su 4,86 milijarde kilovat-~asova, odnosno 15,19 odsto isporu~ene struje. Ne{to vi{e od polovine gubitaka, 57 odsto, su tehni~ke prirode i „ne mogu se izbe}i“, a ostalo su netehni~ki gubici nastali uglavnom zbog kra|e i neispravnih mernih ure|aja.

SRPSKI RADNICI SE POVLA^E PRED TE[KIM POSLOVIMA

Nema vi{e leba bez motike

Nekoliko godina je dr`ava parama poreskih obveznika pla}ala nekoliko hiqada radnika nekada{we fabrike automobila “Zastava” iz Kragujevca a da oni uop{te nisu radili. Pri tom, sve zarad socijalnog mira, ispla}ivana im je pristojna mese~na nadoknada-zarada, i to mnogo ve}a od minimalca koji su dobijali radnici koji su radili puno radno vreme za privatne gazde. ^ekalo se da za`ivi “posao veka”, kako ga nazivaju pojedini srpski ministri, odnosno da italijanski “Fijat” preuzme “Zastavu” i zaposli te radnike.

Me|utim, od prvih 1.000 radnika koje je “Fijat” preuzeo iz “Zastave”, posle mesec dana wih 20 je re{ilo da napusti pogone, dok je jo{ 40 spremno to isto da u~ini jer ne mogu da izdr`e poslovni tempo. Svi oni `ele se na “te`ak posao, mnogo ve}i rad od onog na koji su navikli i na psihi~ko optere}ewe koje ne mogu da izdr`e”. Priznaju da imaju, za srpske uslove, pristojnu platu, oko 26.000 dinara mese~no, ali i da nisu sposobni da rade osam sati dnevno uz polu~asovnu pauzu za doru~ak. Ali, ~ak i kada napuste pogodne “Fijata”, ne}e ostatiti bez posla ve} }e se vratiti u staru “Zastavu” da rade za mawu platu, ali, kako sami procewuju, sigurniju jer se ona ispla}uje s dr`avnih jasli.

Menaxeri “Fijata Srbija” ocewuju da je radnicima te{ko da prihvate “kodeks pona{awa” koji va`i u svim fabrikama ove kompanije, odnosno da se radi o qudima koji nisu navikli na tempo i na stroga pravila rada koji su normalni za zapadnu ekonomiju. Na wihovo mesto }e, ka`u, do}i novi radnici “Zasta-

Srbija treba da se ugleda na Poqsku Potpredsednik srpske vlade Bo`idar \eli} je najavio da }e predsednik Srbije Boris Tadi} slede}e nedeqe posetiti Var{avu i tom prilikom potpisati bilateralni ekonomski sporazum s Poqskom. \eli} je, na Biznis forumu srpskih i poqskih privrednika u Privrednoj komori Srbije, rekao da je Poqska jedina zemqa u Evropi koja je pro{le godine imala pozitivan rast i da je na {estom mestu me|u ekonomijama u Evropi.

Kra|a elektri~ne energije jedan je od najve}ih problema EPS-a, koji najvi{e uti~e na rast gubitaka, upozoravaju u toj kompaniji.

Tokom 2009. obavqeno je 286.400 kontrola i otkriveno oko 4.700 slu~ajeva kra|e struje.

Kaznena politika za “neovla{}ene korisnike”, me|utim, po Jovanovi}evim re~ima, do sad je bila blaga. U prethodnih nekoliko godina tako je, od ukupno 24.874 podnete krivi~ne prijave, krivim progla{eno ne{to vi{e

Privredi 150 miliona evra

On je ukazao na to da saradwa Poqske i Srbije nije na zadovoqavaju}em nivou i da treba pove}ati obim trgovinske razmene i ulagawa. \eli} je naveo podatak da je Poqska u posledwih 20 godina privukla 100 milijardi evra investicija.

Potpredsednik Vlade Poqske Valdemar Pavlak istakao je da je Srbija za Poqsku kqu~ni elemenat i lider na Balkanu i da je zbog toga va`no da se uspostave dobri privredni odnosi.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

97,7091

99,7032

101,996

97,41

Australija

dolar

1

65,083

66,4112

67,9387

64,8837

Kanada

dolar

1

69,9321

71,3593

73,0006

69,718

Danska

kruna

1

13,1286

13,3965

13,7046

13,0884

Norve{ka

kruna

1

12,1713

12,4197

12,7054

12,134

[vedska

kruna

1

10,0179

10,2223

10,4574

9,9872

[vajcarska

franak

1

67,2326

68,6047

70,1826

67,0268

V. Britanija

funta

1

107,882

110,084

112,616

107,552

SAD

dolar

1

70,8859

72,3326

73,9962

70,669

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 3. 2010. godine

Niko nije nevin U celoj ovoj pri~i ni same gazde nisu nevine jer je mnogo primera gde radnici rade od jutra do mraka za minimalnu zaradu, a ima i onih koji ~ak ni to ne ispla}uju.

Po{to se o tome pri~a i kako upravo ti radnici javno protestuju, preostali zaposleni smatraju da je boqe da se “~uvaju” nego da rintaju za gazdu koji im ne}e dati platu ili }e ih platiti toliko mizerno da od svog te{kog rada ne mogu da `ive. Dakle, i gazde i radnici moraju da stvore novu radnu kulturu: prvi da plate one od kojih tra`e da rade, a drugi da po{teno rade da bi zaradili punu kovertu. ve” koji }e biti spremni da se uhvate u ko{tac s novim poslovima i izazovima.

Mada poslodavci ve} nekoliko godina tvrde da su na{i radnici neproduktivni i da od osam sati provedenih na radnom mestu rade ~etiri, niko to do sada nije ozbiqnije analizirao niti se i{ta u~inilo da bi zaposleni prihvatili da vi{e nema socijalizma i da je kapitalizam nemilosradan isto kao i sam gazda. Naime, radnici su devedesetih godina pro{log veka prosto “terani” da ni{ta ne rade jer posla zbog sankcija i ratova

u okru`ewu nije ni bilo. Sada kada su strane, ali i doma}e gazde, kupile preduze}a, oni tra`e da se od osam sati sedam radi i to delu radni{tva pada te{ko do te mere da su pre spremni da daju otkaz nego da poku{aju da se naviknu na novi tempo i novu tehnologiju. Generalni direktor “Sintelona” Nikola Pavi~i} potvr|uje da u Srbiji nema radne atmosfere jer je zbog proteklih decenija razvijena logika da ne treba mnogo raditi “jer }e u svakom slu~aju biti isto”.

– To je moralni problem u na{em dru{tvu. Do{li smo do

ta~ke da kada u firmi mora da se radi mnogo, to nailazi na neprihvatawe. U prose~nom srpskom preduze}u ima dva puta vi{e zaposlenih nego {to je potrebno, zbog ~ega je intenzitet rada mali, a radnici samo gledaju kako da izbegnu posao.

Pre sedam godina taj problem smo imali i u “Sintelonu”, kada smo konstatovali da imamo vi{ak od 700 radnika. Ponudili smo im najvi{e otpremine u tom trenutku u Srbiji i 90 odsto wih je bilo zadovoqno time {to su dobili novac. Sada je situacija druga~ija jer ima mnogo posla i do{li su mladi qudi koji ho}e da rade. Problem sa zaposlenima koji ne}e da rade postoji samo u firmama u kojima nema mnogo posla jer je radnicima isto, radili – ne radili, ali u preduze}ima u kojima se zaista radi taj problem ne postoji – ocenio je Pavi~i}.

I ve}ina stru~waka za radne odnose i radno pravo smatra da je te{ko promeniti radnu kulturu na{ih radnika, ali ne i nemogu}e, podse}aju}i na to da, kada odu na rad u inostranstvo, rade od jutra do mraka i ne `ale se niti im pada na pamet da zbog te`ine posla daju otkaz. Ovde su oni pod “utiskom” iz pro{lih vremena jer nisu na vreme shvatili da tranzicija donosi druga~ije uslove rada i duga~iji odnos prema radnicima. Naime, gazda koji redovno izmiruje obaveze prema radniku ima pravo da od wega tra`i da efektivno radi osam sati, a onaj ko to ne mo`e da ispuni mora biti svestan toga da ga niko ne}e pla}ati da sedi.

Q. Male{evi}

Privredi su za mesec dana primene programa subvencionisanih kredita u 2010. odobrene pozajmice ve}e od 150 miliona evra, saop{tilo je Ministarstvo ekonomije.

Dodaje se da su od po~etka primene tog programa za ubla`avawe negativnih efekata svetske ekonomske krize, od februara 2009, kroz povoqne subvencionisane kredite preduze}a i gra|ani dobili pozajmice vredne 1,25 milijardu evra. Povoqne kredite za likvidnost, ukupno 130 miliona evra ove godine, dobilo je oko 1.500 preduze}a. Mala preduze}a dobila su 28 miliona evra, sredwa 26 miliona, a velika 76 miliona.

Odobreno je 25 investicionih kredita vrednih 1,8 milion evra, dok je 2009. bilo 12 takvih pozajmica, vrednih 2,3 miliona evra.

Inteza snizila kamate Klijenti koji se odlu~e da kod banke Inteza uzmu kredit mogu ra~unati na ni`e kamate.

Ova ku}a je snizila stope za ~itavu paletu zajmova po{to iz grupe “Inteza-Sanpaolo” obezbedila jeftinije izvore novca.

Potro{a~ki krediti u dinarima odobrava}e se uz kamatu od 19 posto, {to je ~ak devet procenata ni`e nego do sada. Smawena je i stopa za zajmove indeksirane u evrima i iznosi 16 posto – sve na godi{wem nivou.

Gotovinski zajmovi “laki ke{“ ko{ta}e korisnike 22 umesto 28 posto ako se uzimaju u dinarima. “Laki” indeksiran u evrima je 17 posto bez depozita, a s wim procenat mawe, isto na godi{wem nivou.

D. V.

Inspekciju na puteve Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} ocenio je da je situacija na putevima u Srbiji lo{a i pozvao ispekcijske slu`be i policiju da boqe rade.

– Nisam zadovoqan radom inspekcijskih slu`bi. Nije su{tina u tome da samo papirolo{ki stvari dovedemo do nekog nivoa ve} da makar jedan qudski `ivot spasemo – rekao je on.

Ministar je kazao da se to ne mo`e posti}i samo papirima, niti boqim putevima, ve} i da inspektori moraju da rade danono}no i da ne budu tolerantni ni prema kome.

SAJAM ZAPO[QAVAWA „KONTEH 10” NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA U NOVOM SADU

Ima posla za kompjutera{e Sajam zapo{qavawa i stru~nih praksi „KONTEH 10“ koji ~etvrti put organizuje novosadski ogranak Evropskog udru`ewa studenata elektrotehnike (EESTEC LC Novi Sad), po~eo je ju~e na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu a zatvara se danas u 17 sati.

Kako je na otvarawu rekao dekan FTN-a Ilija ]osi}, Sajam je zami{qen kao jedinstvena prilika da se na jednom mestu okupe obrazovne institucije, mladi stru~waci i privrednici kao potencijalni poslodavci.

– Privreda treba da vidi kakve kadrove Univerzitet nudi, a mi treba da steknemo uvid u to koji obrazovni profili su potrebni kompanijama, odnosno kakvi su aktuelni trendovi na tr`i{tu rada – rekao je ]osi}.

On je podsetio na to da je FTN do sad osnovao pedesetak inkubator-preduze}a, u kojima je zaposleno gotovo dve hiqade mladih stru~waka poteklih s ovog fakulteta, ali da jo{ treba zaposliti blizu 12.000 diplomaca i in`ewera koji su pri kraju {kolovawa.

Mogu}nosti zaposlewa, usavr{avawa i razvoja karijere studentima i diplomcima Univerziteta u Novom Sadu predstavilo je petnaestak kompanija koje posluju u

Foto: B. Lu~i}

Godina za prodaju Telekoma

5

AMBASADORKA SAD MERI VORLIK

U ameri~kim firmama 8.000 radnika “KONTEH 10” zvani~no je otvorila ambasadorka SAD Meri Vorlik, kojoj je ovo bila prva poseta Novom Sadu.

– Nisam dugo u va{oj zemqi, ali mi je drago {to vidim mlade qude s jasnom vizijom o Srbiji koja je integrisana u Evropu i koja na poqu nauke, obrazovawa i privrede blisko sara|uje sa Sjediwenim Dr`avama – kazala je ambasadorka Vorlik, i podsetila na to da u ovom trenutku ameri~ke kompanije koje posluju u Srbiji zapo{qavaju vi{e od osam hiqada qudi, od kojih su mnogi posao na{li na prethodnim izdawima “KONTEH”-a.

Novom Sadu, me|u kojima softverske firme “Levi9 Sourcing”, “Majkrosoft” , “Hintek” i “Prozon”, javna preduze}a “Novosadska toplana” i “Informatika”, “Delta |enerali”, „ATB–Sever“ kao i Naftna industrija Srbije. Shodno o~ekivawima, poslodavci najvi{e tra`e programere i in`ewere informacionih tehnoligija. Me|utim, tra`eni su i ma{inci i ostali obrazovni profili s FTN-a. „Delti“ su potrebni i pravnici i ekonomisti, a NIS tra`i i tehnologe i diplomirane studente ruskog jezika. Pojedine kompanije nude stipendije za mlade stru~wake koji bi po zavr{etku studija radili kod wih.

Novina ovogodi{weg „KONTEH“-a je da je preko programa „Studenti na praksi“ studentima zavr{nih godina studija omogu}eno da u delu predstavqenih kompanija konkuri{u za obavqawe stru~ne prakse. Uz Univerzitet u Novom Sadu i Fakultet tehni~kih nauka, “KONTEH 10” podr`ali su i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Pokrajinski sekretarijat za omladinu i sport i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, dok je glavni pokroviteq Sajma ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu. I. Sabado{

6

~etvrtak18.mart2010.

NOV^ANIK

DNEVNIK

DESET MESECI OD USVAJAWA ZAKONA O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Internet kupovina daleko od Srbije KONKURENCIJA OBARA CENE HLEBA

Vekna u Zrewaninu 19,9 dinara U 104 prodavnice firme “BBtrejd”, na podru~ju Banata i u ju`noj Ba~koj, potro{a~ima nude veknu hleba od 400 grama po 19,9 dinara, {to je ozbiqna konkurencija do sada najjeftinijoj vekni u ovom regionu, od 500 grama koja se prodaje po 25 dinara.

Ina~e, vekna hleba od 400 grama po ostalim vojvo|anskim gradovima i selima i wihovim prodavnicama i pekarama prodaje se po 20 do 25 dinara.

Biqana Radlova~ki, zadu`ena za odnose sa javno{}u u “BB-

trejdu”, izjavila je da }e ta, za sada najni`a cena hleba u Vojvodini, promotivno trajati mesec dana. Ona je rekla da je to zajedni~ka akcija proizvo|a~a i trgovine, s ciqem da potro{a~ima obezbedi osnovnu `ivotnu namirnicu po ni`oj ceni.

U tome, su, svakako, svoju ra~unicu na{li i trgovci i pekari, pa je tako nova vekna od bra{na tip 500 i od 400 grama, najtra`enija vrsta hleba i ~ini dve tre}ine ukupno prodatog hleba.

POSKUPELE UGOSTITEQSKE USLUGE

Pe~ewu najvi{e sko~ila cena

Cene ugostiteqskih usluga u Srbiji u februaru su bile 5,8 posto vi{e nego u istom mesecu pro{le godine, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Najve}e poskupqewe je zabele`eno kod pe~ewa i jela po naruxbini – 8,3 posto, cena variva bila je 7,7 posto vi{a, toplih i hladnih predjela 7,6, dok je za salate trebalo izdvojiti sedam posto vi{e novca. Hleb je u februaru u ugostiteqskim objektima bio skupqi 6,9 posto, hrana 6,2, kola~i 4,1, dok je cena gotovih jela bila 1,2 posto vi{a nego u februaru 2009.

Posetioci ugostiteqskih objekata morali su da plate za alkoholna pi}a 7,3 posto vi{e nego pro{le godine, dok su bezalkoholna pi}a bila skupqa 2,4 posto. Preno}i{ta su u februaru bila skupqa 5,8 posto. Za prva dva meseca ove godine cene ugostiteqskih usluga bile su 5,7 posto vi{e nego u istom periodu lane.

Centar za za{titu potro{a~a Ministarstvo trgovine i usluga danas otvara Centar za za{titu potro{a~a, a gra|ani koji imaju bilo kakav problem u ostvarivawu potro{a~kog prava mo}i }e od sutra da pozovu kol-centar, odnosno broj 0800/103–104. Centar za za{titu potro{a~a Ministarstva trgovine zapravo je prva adresa na koju gra|ani ubudu}e treba da se javqaju ako im je neko od prava koja kao potro{a~i imaju uskra}eno. Zaposleni ovog centra }e ih upu}ivati na institucije koje im mogu pomo}i ako sami ne mogu da re{e problem.

Otvarawe Centra je priprema za odredbe novog zakona o za{titi potro{a~a, koji treba da bude usvojen najkasnije do juna ove godine, ka`u u Ministarstvu trgovine. Zadatak mu je re{avawe problema u svim oblastima roba i usluga, a jedno od najozbiqnijih i najzahtevnijih podru~ja u oblasti za{tite po-

tro{a~a je bezbednost hrane i proizvoda.

Kol-centar }e imati nekoliko uloga, od savetodavne, do edukativne, isti~u u ovom ministarstvu, napomiwu}i da su potro{a~ki sporovi male vrednosti i da gotovo nigde u regionu ne postoje primeri re{avawa sporova sudskim putem.

U saradwi s Ministarstvom pravde i wihovim Centrom za medijaciju nastoja}emo da se potro{a~ima pribli`i mogu}nost vansudskog re{avawa, navode u Ministarstvu trgovine.

Na primer, ukoliko se javi potro{a~ koji ima problem s kupqenim fri`iderom, pre nego {to predmet bude prosle|en nadle`noj inspekciji ili drugim slu`bama, Centar }e pozvati potro{a~ku organizaciju da zajedno s potro{a~em poseti trgovca, predo~i mu potro{a~evo pravo i ponudi nagodbu.

S. G.

Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} izjavio ju~e da nije zadovoqan razvojem elektronske trgovine u Srbiji i da je o~ekivao da }e se vi{e privrednika zainteresovati za taj vid poslovawa.

– Postoje odre|ena ograni~ewa, poput carina i poreske politike, ali postoje i institucionalne pretpostavke za razvoj e-trgovine – rekao je on na okruglom stolu o e-bankingu i e-trgovini. – Tokom ove godine jedan od ciqeva bi}e usvawe

strategije razvoja e-trgovine.

On je istakao da su prednosti tog vida poslovawa ni`i tro{kovi, br`i obrt kapitala, pove}awe produktivnosti, otvarawe radnih mesta, rast broja malih i sredwih preduze}a.

Milosavqevi} je izjavio da je potencijal za razvoj e-trgovine i e-biznisa mnogo ve}i od pomaka u posledwih nekoliko godina. On je podsetio na to da je Zakon o e-trgovini usvojen pre deset meseci, i dodao da smatra da je to dovoqan

smatra da je taj posao u uzlaznoj liniji i da }e postati standard poslovawa u Srbiji.

Ministar je rekao da je pro{le godine 46,8 odsto doma}instava imalo ra~unar, 36,3 odsto Internet. S druge strane, 94,5 preduze}a koristi Internet, a 67 odsto wih ima sajt.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE KOLIKO VOJVO\ANSKO DOMA]INSTVO PROSE^NO POTRO[I ZA HRANU

Sirotiwska trpeza od 17.200 dinara mese~no Da li verujete ro|enom stomaku i nov~aniku ili statistici, pitawe je koje se stalno name}e, pa i ovih dana. Elem, sude}i po posledwem statisti~kom vagawu nov~anika i trpeza, Vojvo|ani `ive boqe nego godinu dana pre – primawa su nam se pove}ala, a ukupni izdaci smawili! Verovali ili ne! To {to je plata posle tri godine pala ispod 300 evra…

Za hranu, koja je, ina~e, najve}a stavka u izdacima doma}instva, dajemo ~ak mawe nego {to nam je trebalo pre godinu dana, ta~nije, u posledwem kvartalu 2008. Mo`da zvu~i neverovatno, ali kada se uporede podaci iz posledweg izve{taja o prihodima i izdacima doma}instava u Srbiji, objavqenog pre nekoliko dana, i onog iz marta pro{le godine, ispada da nam za trpezu treba oko 800 dinara mawe. Naime, za hranu i pi}e Vojvo|ani daju 37,9 odsto od ukupnih mese~nih izdataka doma}instva, {to je 17.200 dinara, a pre godinu dana za bakaluk nam je trebalo oko 18.000 dinara, odnosno 39,6 od ukupne potro{we. Uz ovo, svakako se name}e i pitawe kako izgleda trpeza za prose~no doma}instvo te{ka 17.200 dinara, ako je ista statistika izra~unala da su nas hrana i pi}e u posledwoj prose~noj potro{a~koj korpi ko{tali 20.074 dinara.

I ukupni izdaci vojvo|anskog doma}instva su se smawili – po posledwoj ra~unici iznosili su 45.570 dinara, dok su, po podacima iz marta pro{le godine, bili 45.605 dinara. Me|u wima, za godinu dana porasli su nam tro{kovi za stanovawe, vodu, struju, gas i ostala goriva – Vojvo|anima na te stavke odlazi 19 odsto ukupnih izdataka, dok su godinu dana ranije iznosili 18,1 odsto. Za to nam sada treba oko 400 dinara vi{e.

Ina~e, kako je saop{tio Republi~ki zavod za statistiku, prose~ni mese~ni prihodi doma}instava u Srbiji u ~etvrtom kvartalu pro{le godine iznosili su 47.582 dinara. Izdaci za li~nu potro{wu doma}instava

sto, i penzije – 33,8 odsto. Prose~ni mese~ni izdaci za li~nu potro{wu po doma}instvu u centralnoj Srbiji, bez Beograda, bili su 39.805 dinara, u Vojvodini 45.570 dinara i u Beogradu 55.169 dinara.

[ta se mo`e kupiti [ta se mo`e kupiti za 17.200 dinara, koliko su, po statistici, Vojvo|ani davali za hranu? Navedimo samo da 30 kilograma hleba, 30 litara mleka, 15 litara jogurta, po pet kilograma sviwskog i june}eg buta, po kilogram slanine i ~ajne kobasice, kilogram kafe i isto toliko sira trapista – ko{ta oko 12.000 dinara. iznosili su 44.886 dinara, od ~ega su najve}i udeo imali izdaci za hranu i bezalkoholna pi}a – 40,7 odsto.

Od ukupno raspolo`ivih sredstava, 94,9 odsto su ~inili prihodi u novcu, a 5,1 odsto u naturi. Najve}i udeo u nov~anim prihodima imali su oni iz redovnog radnog odnosa – 45,8 od-

MINISTAR SA[A DRAGIN O SISTEMU KONTROLE PREHRAMBENIH PROIZVODA

Proterivawe hrane bez porekla Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da svaki prehrambeni proizvod koji se ne mo`e pratiti od mesta nastanka mora biti uklowen s tr`i{ta, bez obzira na izgled i svojstva. Dragin je, otvaraju}i ju~e konferenciju “Bezbednost hrane: Rizici i izazovi”, rekao da je sistem bezbednosti hrane koji se trenutno pravi takav da ga se ne bi postidele ni najrazvijenije zemqe.

Ministar je podsetio na to da je osnova za stvarawe sistema bezbednosti hrane, koji }e kontrolisati proizvodwu i nastanak hrane od wive do police u supermarketu, Zakon o bezbednosti hrane, usvojen pro{le godine.

– Taj zakon uskla|en je s najstro`im evropskim i svetskim standardima – naglasio je Dragin, dodaju}i da inspekcije na osnovu novog zakona mogu da prate da li u procesu proizodwe

institucionalni okvir za razvoj e-trgovine.

– Moj je utisak da se mnogo toga mo`e dinami~nije de{avati. Gledaju}i iskustva iz Evrope i sveta u e-trgovini, vidim zna~ajan rezervoar za zapo{qavawe gra|ana, {to je posebno va`no u kriznim situacijama, kad qudi ostaju bez posla – rekao je on.

On je napomenuo da su PTT “Srbija” i Privredna komora Srbije krenuli sa sertifikacijom elektronskog potpisa i

hrane na bilo koji na~in mo`e do}i do ugro`avawa wenog kvaliteta.

– Pro{le godine je sprovedno 170.000 inspekcijskih nadzora i podneto 6.000 prijava protiv neodgovornih lica – rekao je Dragin, i zakqu~io da Srbija postaje zemqa u kojoj se ni na koji na~in ne isplati varati na kvalitetu hrane.

Primena Zakona o bezbednosti hrane, izvozni potencijal hrane proizvedene u Srbiji, zna~aj sertifikacije proizvodwe i po{tovawe propisa bi}e glavne teme skupa, koji organizuje Udru`ewe novinara za poqoprivredu “Agropres”. Konferencije treba da uka`e na potrebu visokog nivoa za{tite `ivota i zdravqa qudi i interesa potro{a~a, ukqu~uju}i na~elo po{tewa i savesnosti u prometu hrane i uzimaju}i u obzir za{titu zdravqa i dobrobiti `ivotiwa i zdravqa biqa i za{tite `ivotne sredine.

[to se ti~e strukture potro{we, u centralnoj Srbiji je na hranu i bezalkoholna pi}a odlazilo 41,3 odsto izdataka, u Vojvodini 37,9 odsto, a u Beogradu 42,5 procenta. Na stanovawe, vodu, struju, gas i druga goriva doma}instva u Vojvodini tro{ila su 19 odsto ukupnih izdataka, u centralnoj Srbiji

17,8 odsto, a u Beogradu 16 procenata. [ta nas ~eka u ovoj godini?

Slabqewe dinara i drasti~no pove}awe cena pod kontrolom dr`ave nepovoqno uti~u na `ivotni standard gra|ana i zato ekonomski analiti~ari predvi|aju da }e ove godine kupovna mo} stanovni{tva opasti oko osam odsto u odnosu na 2009.

Saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa Sa{a \ogovi} isti~e da }e usled o~ekivanog daqeg pada kupovne mo}i, gra|ani u ovoj godini imati samo za najneophodnije li~ne potrebe.

– Pa`wa }e biti okrenuta egzistencijalnim potrebama, najpre kupovini hrane, i to one osnovne, kao {to su hleb, uqe, bra{no, mleko, testenine. Namirnice, poput mesa, mawe }e biti u potro{a~koj korpi. Trajna potro{na dobra – name{taj, bela tehnika – mawe }e se kupovati – veli \ogovi}.

S. Glu{~evi}

OTKRIVENA NELEGALNA PROIZVODWA RO[TIQSKOG MESA

Leskova~ka mu}kalica i mu}kawe Republi~ki veterinarski inspektori Jablani~kog upravnog okruga Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, 16. marta otkrili su u Belom Potoku, op{tina Leskovac, u neregistrovanom objektu nelegalnu proizvodwu proizvoda od mesa – ro{tiq mesa i doma}ih kobasica.

Prilikom kontrole zate~eno je 375 kilograma hrane `ivotiwskog porekla koja je higijenski neispravna za qudsku ishranu, {to je konstatovano zapisnikom inspekcije. Ona }e biti uni{tena na ne{kodqiv na~in.

Odgovornom licu zabrawena je proizvodwa, prerada i stavqawe u promet proizvoda `ivotiwskog porekla jer navedeni

objekat ne ispuwava minimalne veterinarsko-sanitarne uslove, a bi}e i pokrenuta odgovaraju}a prijava. Tako|e, obave{tena je kriminalisti~ka policija PU Leskovac radi preduzimawa radwi i mera iz wihove nadle`nosti.

PONOVO VELIKE GU@VE U [ALTER- SALI ZA IZRADU I PODIZAWE DOKUMENATA

U red po broj pre svitawa

Brojeva za predaju dokumenata za izradu novih li~nih karata i paso{a, kao i za wihovo preuzimawe, u {alter sali na Bulevaru oslobo|ewa 143 ju~e ve} pre 12 sati ponovo nije vi{e bilo. Sve stolice u prostoriji su bile zauzete, a pojedinci koji su uspeli da se domognu broja i stanu u red, vi{e sati su ~ekali i ispred sale. Na {alteru za izdavawe brojeva zainteresovani su obave{tavani da je sitem veoma spor, zbog ~ega procedura izrade i izdavawa biometrijskih dokumenata traje du`e. Zato mawe osoba do|e na red tokom

Foto. S. [u{wevi}

radnog vremena od 7 do 21 sat, pa se i mawe brojeva izdaje.

Gu`ve pred {alter salom traju ve} danima, tvrde oni koji su i ju~e stajali u redovima pred ulazom. Ve}ina wih je danima dolazila i pre podne i popodne, s nadom da }e toga dana dobiti broj. Jedan od wih objasnio je da je papirologiju predao jo{ u posledwim danima decembra 2009. godine, ali da je svaki put kada je poku{ao da uzme broj i pokupi crveni paso{ - ostao bez wega a zatekao natpis da brojeva vi{e nema. Zato je jednog prili~no hladnog dana do{ao u pet sa-

Novosadska ~etvrtak18.mart2010.

Kapital nas zaobilazi najvrednije na Bulevaru oslobo|ewa, prodato je po po~etnoj ceni, koja je mawa od postignute pro{logodi{we, dodu{e neispla}ene. Kriza o~igledno nije ni svesna da su je ovde pojedini zvani~nici ve} otpisali, te nam se manifestuje u odsustvu investitora i wihovog novca koji bi zakrpio, ionako zami{qen kao restriktivan, buyet Grada.

Upregli su se u ZIG-u pre ovih javnih prodaja da anga`uju i ostale dru{tvene i javne institucije kako bi privukli stranu paru, ali i pored iskazane dobre voqe ~elnih qudi privrednih komora, Novosadskog sajma i

pokrajinskih agencija, kapital kao da zaobilazi Novi Sad. Ipak, takva situacija za sada se nadvila nad gradskim zemqi{tem. Ono u privatnoj svojini, kao “Aleksandrovo” gde }e se graditi hotel iz lanca “Holidej In” jo{ uvek nalazi ulaga~e, kroz neki vid partnerstva s doma}im kompanijama.

Grad, kojem je prodaja gradkog gra|evinskog zemqi{ta i daqe glavni izvor prihoda, o~igledno }e morati da ubrza izmenu i primenu strategije da prihoduje na drugim resursima, kao {to je opti~ka telekomunikaciona mre`a. Ako ekonomska kriza ima i dobrih efekata, onda bi to mogao biti ba{ taj.

S. Krsti}

VLADA DONELA ODLUKU O IZUZIMAWU

Letwi bioskop pripao Gradu Re{ewem Vlade Srbije, na zahtev Grada Novog Sada, letwi bioskop “Porta” izuzet je iz privatizacije radi revitalizacije kulturnog dobra s ciqem o~uvawa osnovne delatnosti prikazivawa filmova, saop{teno je ju~e iz Gradske ku}e. Re{ewem Vlade utvr|en je javni interes za ekproprijaciju, a za korisnika prenosa nepokretnosti odre|en je Grad.

Postupak administrativnog prenosa nepokretnosti bi}e sproveden u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji pred nadle`nom Gradskom upravom za urbanizam i stambene poslove, navodi se jo{ u saop{tewu. ^lan

Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa} kratko je prokometarisao za na{ list da je zadovoqan odlukom i da Grad ima interes da “Porta” opstane.

- Rano je davati prognoze kako }e Grad upotrebiti ovaj prostor, ali je sigurno da }e imati namenu koju je i ranije imao a to je letwi bioskop – dodao je Bursa}.

Bioskop “Porta” bio je sastavni deo preduze}a “Zvezda film” koje oti{lo u ste~aj posle tri neuspele aukcije. Rukovodstvo ovog preduze}a i ranije je sna`no isticalo ~iwenicu da }e “Zvezda film” izgubiti na vrednosti izuzimawem “Arene” i “Porte” iz privatizacije.

N. V.

V REMEPLOV

Rakija od bu|ave hrane Savet grada Novog Sada je 18. marta 1920. „stavio na znawe gra|anstvu“ da je Ministarstvo finansija dozvolilo da se u celoj dr`avi „mo`e iznimno pe}i rakija od pokvarane, i za narod neupotrebqive hrane“. Neko se, verovatno, ponadao da }e se osloboditi plesnive p{enice i jo{ zaraditi koju paru, a neko se, vaqda, upitao da li smo ve} dotle do{li da nam vaqa i bu|av kukuruz. Bilo {ta bilo, u obave{tewu Saveta grada

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ve licitacije Zavoda za izD gradwu grada i samo dva prodata zemqi{ta. Od toga, ono

ti ujutro, misle}i, kako ka`e, da }e biti mawa gu`va. Me|utim, tvrdi da je ve} tada ispred {alter sale stajalo oko 60 qudi u redu. On dodaje da }e zbog nemogu}nosti da pokupi dokumenta, wegov sin propustiti odlazak kod strica za Uskrs, {to ga dodatno revoltira. Zato se i ju~e oko podne praznih ruku uputio iz {alter sale.

Mo`da su lep{e vremenske prilike i nadolaze}e ekskurzije osnovaca i sredwo{kolaca doprinele da redovi u za izradu i izdavawe dokumenata postanu du`i.

S. T.

jo{ pi{e i da „ko `eli proizvoditi alkohol, odnosno, da pe~e rakiju, du`an je koli~inu pokvarene hrane gradskoj vlasti prijaviti, koja }e istinitost pokvarenosti utvrditi i o tome zvani~no uverewe izdati“ Te{ko je re}i kako su nadle`ni ~inovnici ispuwavali ovu novu obavezu, izkazanu na na~in svojstven nema~kom jeziku - u svakom slu~aju, rakija se slobodno pekla od svega i sva~ega.

Samo da je rakija!

N. C.

„POSLOVNI PROSTOR” USKORO SIROMA[NIJI ZA JO[ 2.000 KVADRATA

Crkvi vra}aju lokale u Katoli~koj porti Preduze}e “Poslovni prostor”, uskoro ostaje bez dve hiqade kvadratnih metara poslovnog prostora u u`em centru grada, u ulici Mite Ru`i}a (gde se nalaze galerija “La Vista”, poslasti~arnica “Novi Sad” i ostali lokali). Naime, prema Zakonu o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, prostor treba da se vrati rimokatoli~koj crkvi imena Marijina u Novom Sadu. Wima pripadaju i sve zgrade u Katoli~koj porti i zgrada na samom uglu ulice Laze Tele~kog, s poslasti~arnicom i picerijom. Direktor preduze}a “Poslovni prostor” Marko Cvijan ka`e za “Dnevnik” da ne zna kada }e ta~no ova imovina biti vra}ena crkvi, jer je ceo proces jo{ uvek u rukama Direkcije za restituciju.

- Za sada smo mi jo{ uvek zvani~ni vlasnici poslovnog pro-

Grbavica bez ba{tenskog otpada Kontejneri “^isto}e” za odlagawe krupnog otpada danas i sutra bi}e postavqeni u Mesnoj zajednici “7. juli”. Staja}e na uglu ulica Ru|era Bo{kovi}a i Bra}e Krkqu{, Tone Haxi}a i Bra}e Grulovi}, Gogoqeve i Ulice Mi{e Dimitrijevi}a, i na uglu Ulice Do`a \er|a i Antona ^ehova.

Od petka do nedeqe, krupni otpad }e biti odno{en sa podru~ja MZ “Nikola Tesla”. Kontejneri }e stajati u Suboti~koj ulici preko puta broja 26, na uglu Neimarove i Ulice Koste Abra{evi}a, u Ulici Adi Endrea kod broja 25 i na raskrsnici Bulevara Evrope sa Ulicom Geri Karoqa.

Istovremeno, radnici “^isto}e” sutra }e odnositi ba{tenski otpad iz Petrovaradina i Bege~a.

Spakovani otpad treba izneti pred ku}u do {est sati.

I. S.

Odlo`ena svirka Drugi u nizu koncerata koji se odvijaju u okviru akcije “10 koncerata za 10 terena”, ne}e biti danas odr`an zbog smrti Vojislava Vuji}a, peva~a sastava “Fenomena”. Vuje}ev bend je trebalo da nastupi sa sastavima “Gansejl” i “Vat”, kako bi podr`ao ovu akciju.

N. V.

stora, a vlasnici lokala nama pla}aju zakup. Proces oko vra}awa imovine crkvi je u toku i sada ~ekamo rasplet dogara|aja. Zdawe gde se nalazi restoran “Atina” na uglu Wego{eve

ulice ve} je vra}en rimokatoli~koj crkvi imena Marijina, a samo samo je tu bilo 650 metara kvadratnih – obja{wava Cvijan i dodaje da je prema istom zakonu Srpskoj pravo-

slavnoj crkvi u Novom Sadu, ve} vra}ena zgrada u Zmaj Jovinoj 4, povr{ine 3.000 kvadrata.

Ina~e, i zakupci lokala u ovoj ulici rekli su nam da znaju da zgrada gde se oni nalaze treba da se vrati rimokatoli~koj crkvi i nadaju se da }e im zakup biti jeftiniji kada lokali pre|u u vlasni{to crkve. @upnik rimokatoli~ke crkve imena Marijina Jano{ Strikovi} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da se nada da }e ova zgrada pre}i potpuno u wihovo vlasni{tvo u julu, jer treba da se ispo{tuje ceo postupak oko povra}aja imovine.

On isti~e i da im je „Atina“ vra}ena u avgustu pro{le godine, ali da Grad jo{ uvek nije poslao dokumente o vlasniku u Direkciju koja se nalazi u Beogradu.

Q. Nato{evi}

OTKRIVENA INFO -TABLA NA GRADSKOJ KU]I

Simbol kulture i istorije Ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Beogradu Meri Vorlik i gradona~elnik Igor Pavli~i} ju~e su sve~ano otkrili info tablu, postavqena na Gradskoj ku}i u okviru projekta Grada „Revitalizacija obale Dunava“; koji se realizuje u saradwi sa USAID-ovim programom MEGA. Projekat podrazumeva obele`avawe objekata od kulturno-istorijskog zna~aja, s ciqem da se unapredi turisti~ka ponuda Novog Sada.

Za realizaciju projekta Grad je obezbedio donaciju USAID-a od 90.000 ameri~kih dolara.

- Poqoprivreda i turizam su dva sektora u Novom Sadu koja obe}avaju i u koja `elimo da ulo`imo - rekla je ambasadorka Vorlik. - Projektom poma`emo poboq{awe lokalne ekonomske situacije. Ovi znakovi su samo deo podr{ke i pomo} turistima kako bi se boqe sna{li u Novom Sadu i na{li mesta koja su od istorijske i kulturne va`nosti. Ja svakako `elim boqe da upoznam va{ grad.

Pored info table na Gradskoj ku}i, u toku je postavqawe ovih simbola na jo{ desetak lo-

Foto: S. [u{wevi}

kacija, kao {to su Dunavski park i Petrovaradinska tvr|ava. Nakon zavr{etka radova na keju, bi}e izgra|ena i Suvenirnica na obali Dunava. Gradona~elnik se zahvalio na finansijskoj pomo}i i saradwi sa USAID-om koja traje ve} dve godine.

- Bez ekonomije ne mo`emo da se razvijamo.

Zato smo sledili savete razvijenih zemaqa, koji su nam pomogli u finansirawu i kontroli tro{ewa novca - poru~io je Pavli~i}.

I. D.

Astro-foto u planetarijumu Povodom osnivawa Saveza astronomskih dru{tava Vojvodine, ve~eras, u 19 ~asova, u planetarijumu na Petrovaradinskoj tvr|avi, bi}e odr`ana sve~anost na kojoj }e biti prikazana izlo`ba najboqih astonomskih fotografija doma}ih i stranih astrofotografa. O~ekuje se da }e ovom doga|aju prisustvovati vi{e nau~nih i javnih li~nosti Novog Sada.

B. P. P.

c m y

~etvrtak18.mart2010.

VE^ERAS U STUDIJU „M”

Po~iwe festival gitare Vojvo|anski festival klasi~ne gitare, ~etvrti po redu, koji okupqa doma}e i strane koncertne soliste, bi}e otvoren danas u 20 ~asova nastupom “Levante dua” u Studiju "M" i traja}e do 22. marta. Ulaz na koncerte, koji }e se odr`avati u Sinagogi, Studiju "M" i Muzeju Vojvodine ne}e se napla}ivati, kao ni u~e{}e u propratnim programima koji }e se odr`avati na Novosadskom otvorenom univerzitetu.

Kompletan program festivala i dodatne informacije o izvo|a~ima mogu se videti na sajtu organizatora, Asocijacije gitarista Vojvodine: www.agv.org.rs.

N. V.

SLEDE]E NEDEQE FESTIVAL „ZLATNO ZVONCE”

Nagrade Tasovcu i Bosiq~i}u

De~ji festival "Zlatno zvonce" odr`a}e se od 25. do 27. marta i okupi}e oko dve hiqade dece iz Novog Sada i cele Srbije. Ovaj Festival prethodi prazniku de~je radosti Vrbici.

U tri festivalska dana odr`a}e se {est tematski razli~itih programa, koji afirmi{u de~je likovno, muzi~ko i poetsko stvarala{tvo, a to su Biseri zlatnog zvonca, Poetske ~arolije, Zvonce radosti, Zlatno zvonce popularnosti i likovne kolonije. Uz decu pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta nastupi}e i najboqi kwi`evnici, muzi~ari i glumci za decu. Festivalsku nagradu Zlatno zvonce popularnosti ove godine

dobi}e glumac Ivan Bosiq~i} i direktor Beogradske filharmonije i pijanista Ivan Tasovac, a Zlatno zvonce za nesebi~an doprinos ulep{avawu svoga deteta bi}e uru~eno pesnikiwi i urednici de~ijeg programa RTV Vojvodina Vesni Vukajlovi} i likovnom pedagogu Draganu Jaji}u.

Ulaz na festivalske programe je besplatan, a za gala program "Zlatno zvonce popularnosti" koji }e se odr`ati u subotu 27. marta od 12 ~asova u Studiju M, potrebno je imati ulaznicu koja se mo`e preuzeti u Centru za kulturnu animaciju, Katoli~ka porta 2, svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova.

I. D.

Promocija kampa engleskog jezika Promocija letweg kampa engleskog jezika za studente “Spik ap”, kao i udru`ewa "Fokus", koje ve} petu godinu organizuje ovaj kamp, odr`a}e se danas u 20 ~asova, u kafeu Rut 66, na Bulevaru despota Stefana 5. Na promociji }e govoriti predsednik udru`ewa Tawa Ilijazovi}, kao i gosti iz Amerike voditeqi ovogodi{weg "Spik ap" kampa.

U~esnici }e imati priliku da tokom svih {est dana trajawa kampa, razgovaraju iskqu~ivo na engleskom jeziku i to sa ameri~kim studentima. Svake godine na kampu bude oko 20 studenata univerziteta u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, koji su tutori na{im studentima.

V. V.

POZIV DECI IZ RUMUNIJE ZA U^E[]E NA „BEJBI EGZITU”

„@ivot za peticu” Zahvalnicu za pro{logodi{we u~e{}e na “Bejbi Egzitu” i poziv na ovogodi{wu Prvu me|unarodnu podunavsku de~ju konferenciju ju~e je svojim rumunskim

“@arko Zrewanin”. Konferencija }e biti odr`ana 14. maja, dan pred “Bejbi egzit”, a deca iz Rumunije su dobila poziv da prva govore na Konferenciji kako bi svojim vr{wacima koji `ive du` Dunava predstavile lepotu `ivqewa u svom gradu Temi{varu, i na koji na~in se “@ivot za peticu” realizuje uz pomo} porodice, grada i dobrih ideja.

Tema konferencije, koju organizuje “Inter art”, simbolizuje vrednosti i misiju festivala i nosi naziv “@ivot za peticu”, te }e biti pozvana deca iz razli~itih sreFoto: S. [u{wevi} dina podunavskog sliva. Ovom vr{wacima, preko zamenice dikampawom bi}e promovisane rektorke temi{varske {kole vrednosti i teme kao {to su zdrav Elene Morosan, uru~io mali mi`ivot, budi qubazan, volim znanistar za kom{iluk, u~enik Jowe, budi aktivan i moje mesto u van \or|i}, u Osnovnoj {koli porodici.

A. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 7.30 do 13.30 povremeno u nekim ulicama na Klisi. Od 8 do 12 Temerinska petqa na autoputu. Od 9 do 11 Temerinska od 150 do 166. Od 8.30 do 13 Mi{e Dimitrijevi}a 10, 6a i 8a, Do`a \er|a 24 i 33, Gogoqeva 33 i 27. Od 9.30 do 11 [afarikova od 1 do 5 i od 6 do 10a, Baletska {kola, Jevrejska 7, od 9 do 17 i od 12 do 14, Pavla Papa od 1 do 5a i od 2 do 6, Reformatska hri{}anska crkva. Od 8 do 10 @elezni~ka od 7 do 11 i od 6 do 30, DDOR "Vojvodina", Narodna banka, Trg mladenaca 5, Vase Staji}a od 3 do 27, od 4 do 20, od 22 do 22c i od 24 do 36, Maksima Gorkog od 3 do7, Pavla Simi}a i Vojvo|anskih brigada od 19 do 21 i 18.

Petrovaradin od 8.30 do 10.30 V. Desnice od 10 do 32 i [enoina od V. Desnice do Rada Kon~ara. Sremska Kamenica od 9 do 13 Jorgovanska. Beo~in od 8.30 do 13 Deo Ulice Branka Radi~evi}a, \ure Jak{i}a i 1. maja.

Kisa~ od 8.30 do 12 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ^erevi} od 8.30 do 13.30 deo naseqa od Wego{eve prema Braziliji.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

PREDATO PREKO 25.000 ZAHTEVA ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA U NOVOM SADU

Prednost ku}ama do 100 kvadrata Odziv gra|ana sa teritorije Novog Sada On napomiwe i da ne mo`e ta~no da odrelegalizacije, Gradska uprava za urbanizam i na nacionalnu akciju legalizacije bespravdi koliko }e razmatrawe zahteva trajati, stambene poslove dodatno kadrovski poja~ano izgra|enih objekata, vi{e je nego zadovoali da }e prioritet imati oni koji su preti. U narednom periodu, gra|ani }e biti qavaju}i, kazao je ju~e za “Dnevnik” pomo}dali zahtev za legalizovawe bespravno izobave{tavani o dopuni neophodne papironik direktora za pravne poslove u Zalogije za zavr{etak i legalizovawe vodu za izgradwu grada Marijan Pesvojih domova. trovi}. Do sada su evidentirana 25.672 Prema novom Zakonu o izgradwi, U narednom periodu gra|ani }e biti predata zahteva, a zavo|ewe novih je vlasnicima koji nisu predali zahtev za obave{tavani o dopuni papirologije za jo{ u toku, tako da }e kona~na cifra legalizaciju svojih ilegalnih objekata biti i ve}a. zavr{etak i legalizovawe svojih domova sledi ru{ewe po inspekcijskom re{e- Ta cifra od 25.672 predata zahteva wu. Tako|e, Ministarstvo za za{titu za legalizovawe objekta na teritoriji `ivotne sredine i prostorno planiraNovog Sada, jo{ uvek nije kona~na. Zavo|egra|enih stanova i ku}a povr{ine do 100 we najavqivalo je da }e inicirati kod Miwe predatih zahteva je jo{ u toku zbog velimetara kvadratnih. Ovo prvenstvo je omogunistarstva finansija vi{estruko oporezikog priliva posledwih dana i zbog toga {to }eno zbog popusta na legalizaciju vlasnicivawe ilegalno izgra|enih objekata, za koje su ih gra|ani mogli podneti na 13 lokacija ma takvih nekretnina. Iz ZIG-a dodaju i da zahtev nije predat do okon~awa akcije.

– objasnio je Petrovi}. }e se, zbog velikog obima posla u postupku S. Tanuryi}

Skidaju se reklame nepostoje}ih firmi Iako je Gradsko ve}e nalo`ilo komunalnoj inspekciji da privremeno odlo`i skidawe reklama u gradu, neke od wih se ipak uklawaju. Tako je ju~e na Bulevaru Mihajla Pupina skinuta reklama kafi}a „MK“, koji ve} du`e vreme ne postoji. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za „Dnevnik“ da su inspektori kontaktirali sa vlasnicima svih lokala koji su zatvoreni, a da je pritom wihova reklama i daqe istaknuta. Prema proceni inspekcije, takvih je stotiwak u gradu.

- Vlasnici zatvorenih lokala u obavezi su da skinu reklamu, kako bi Grad imao mawi tro{ak. Ve} smo dosta wih kontaktirali, a na spisku se nalazi i „Koprodukt“ koji ima veliku reklamu na Bulevaru Mihajla Pupina

^ITAOCI PI[U SMS

8. Od wih smo dobili obe}awe da }e je ovih dana sami skinuti – obja{wava Jakovqev.

Sem ovoga, inspektori su uo~ili jo{ nekoliko reklama firmi koje vi{e ne postoje, a neke od wih su reklame biv{e "Kulske banke" na zgradi „Agrovojvodine“, kao i ona u centru grada koja pripada odavno nepostoje}em „Stoteksu“.

Podsetimo, zbog pobune ugostiteqa i privrednika, Grad je odlo`io skidawe reklama za 15 dana, sve dok traju pregovori s wima. U gradskoj inspekciji napravili su oko 1.000 zakqu~aka za skidawe reklama a, kako ka`u, posla ima za celu godinu. I oni su privremeno odlo`ili zakqu~ke, a o~ekuju da }e skidawe krenuti po~etkom aprila.

Q. Na.

Foto: R. Hayi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Olimpijada rekordnih cena Kontrola tzv. divqeg prevoza na podru~ju Novog Sada odvija se po principu "povika na vuka, a lisice meso pojedo{e". Ispada da su za sve krivi taksisti, kako nelegalni tako i legalni. Me|utim, niko ne kontroli{e niti spre~ava me|umesne autobuske prevoznike da staju i primaju putnike na raznim mestima po gradu, koja nemaju kao stajali{ta u svojim redovima vo`we i na taj na~in nano{e najve}u {tetu upravo taksi prevoznicima.

065/5422... *** Gledam svu ovu halabuku oko legalizacije. Kroz cenovnik je jasno da se DS ulaguje naseqima tradicionalno naklowenim Radikalima i Napredwacima, ali pred izbore 2012, neka spreme ipak pakete konzervi, uqa... ili jo{ boqe suvarak kao u Negotinu, jer prva i jedina qubav zaborava nema. Grbavica Boj 85 064/9687... *** Cene nam tako uspe{no ska~u da bih predlo`io da ih prijavimo na Olimpijadu za disciplinu skokova u vis.

064/1466... *** Paradoksalno, smetaju lepe reklame (na skupim nosa~ima bilborda), koji su u funkciji podsticawa posustale privrede, a nepismeno brqawe po novim i starim fasadama po celom gradu: “FCV Sanatorijum, g 3 mla|i „ i sli~no-ru`no a nepismeno, ne smeta; a i ne mogu da se otkriju „autori“! Da nije, mo`da,12-ostruko pove}awe da`bina - treba lova za buxet? Vrlo sna`no ekonomsko obrazlo`ewe.^estitamo!

064/4210...

*** Poreska uprava, Bulevar Mihajla Pupina, {alter 6 - prijem zavr{nih ra~una. Mi poreski obveznici smo bili neprijatno iznena|eni pona{awem gospo|e koja ih prima. Tokom dana sam bio pod utiskom i pitam se za{to. O~ito joj posao nije velika radost?!

064/1701... *** Legalizacija nove ultra luksuzne ku}e na Tatarskom brdu (npr. [ari}eve) ko{ta 1.600

„primereni sada{wem“, kako poru~uje centar za informisawe, marketing... Regionalne privredne komore, niti mu se nazire kraj. Prema tome, to ne zna~i da po wima sve treba stopirati i nastaviti sa bahatim pona{awem koje se ovde ve} poodavno uvre`ilo. Jedino, ako neko i iz tog centra ima ne{to {to mu je pobrkalo ra~unicu ?

062/1758… *** @ao mi je {to qudi vide samo mane ku}nih qubimaca i jadnih

din. Po kvadratu, a memqiva i vla`na dvori{na ku}a u centru 6.200 din. Gde je tu pravda i logika? Odgovorni u ZIG-u, svedite cene i u centru na prihvatqive i po{tene. Pa tu ima vi{e sirotiwe nego u okolnim naseqima, kojoj su ponu|ene cene nepodno{qive.

065/4094… *** Ministarka finansija Dragutinovi} javno izjavi da ne zna gde je potro{eno 111 milijardi dinara iz buxeta?! Udri po narodu kroz poreze, legalizaciju, odvodwavawe.....jer od onih koji treba da popuwavaju buxet, ne smemo da naplatimo.

064/2149… *** Privredni, ekonomski i ostali trenuci ve} odavno nisu

uli~nih kuca i maca, a ne vide svoje. Ne bi bilo lo{e preispitati sebe. Ve} sam dva puta o~evidac qudskog bahatog pona{awa na putu, zgaze autom i ne okrenu se da pomognu ako mogu.

I wih boli.

064/3075… *** 9. Marta se `alili “Toplani“ na toplu vodu. 10. Marta “Toplana“ javqa da je na|en kvar na ku}nim instalacijama. Javqamo „Stanu“ u 14.30, a majstori dolaze 11. marta ujutro. “Toplana“ obave{tava sve stanare na mobilni telefon o kvaru. U 12 ~asova qudi iz „ Stana“ zavr{avaju radove na zameni cevi. Toplana u 13 ~asova obave{tava da je krenulo puwewe-grejawe. 1300 kaplara 1. Brzo i korektno.

064/2369…

*** Za{to Parking servis tj. pauk ne ukloni dva automobila koja vlasnici reklamiraju da su na prodaju, a stoje paskirani preko mesec dana u Futo{koj ulici ispred broja jedan?

064/3222... *** Izgleda da se svi vi penzioneri, na ~elu sa Krkobabi}em, dr`ite jedne parole: za nas, zbog nas, za nikoga posle nas!

062/1758… *** Po{tovani gradona~elni~e ukoliko `elite da saznate za{to je ovo najgora grejna sezona u istoriji novosadske Toplane, raspustite komisiju i do|ite u novosadsku Toplanu. U woj je pred grejnu sezonu izvr{ena ~istka svih kadrova koji nisu iz SPO-a i to: pomo}nika direktora za tehni~ka pitawa, {efa proizvodwe, zamenika {efa proizvodwe, {efa za prenos i predaju, smeweno ~etiri poslovo|e i u penziju oti{li najkvalitetniji monteri. Zna~i, nisu uzrok trule cevi (i do sada su bile), nije termoelektrana-toplana (ona radi kao i pre) i nije Elekrovojvodina, ve} nedodirqivi kadrovi. Do|ite, uverite se, i donesite odluku! Da li je va`nije grejawe 300.000 Novosa|ana ili odbornik u skup{tini grada.

065/6660… *** Po{tovani novinari i reporteri. Da li mo`ete istra`iti ili pokrenuti akciju za spre~avawe besomu~nog, bezobzirnog, a nepotrebnog trubqewa automobila na raskrsnici kod „Ben Akibe“ (Mileti}ceva i J. Suboti}a). Ovo je problem celog grada. Za{to na{ Novi Sad ne bi bio opet tih, miran i uzoran grad, bar {to se saobra}ajne kulture ti~e? Novosa|anin 064/2227… *** Volim tenis i navijam za sve na{e igra~e. Ali, \okovi} se u posledwe vreme raspravqa sa publikom, krsti se, lomi reket i glumata, {to ne prili~i ni sportisti ni xentlmenu. Nole, ugledaj se na Federera!

063/7400…

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak18.mart2010.

9

GRAD IZMIRIO OBAVEZE PREMA STAROM DOBAVQA^U ZA „RADOSNO DETIWSTVO“

Mali{ani ponovo piju mleko Nakon dve nedeqe pauze, u Pred{kolsku ustanovu “Radosno detiwstvo” danas kona~no sti`e mleko za mali{ane. Kako saznajemo, dok se ne zavr{i tenderska procedura, dobavqa~ }e ostati dosada{wi “Srem mil” iz Sremske Mitrovice. U Gradskoj upravi za obrazovawe ka`u da su sva stara dugovawa prema dobavqa~u izmirena, tako da se isporuka mleka i mle~nih proizvoda nastavqa.

- Tender je na vreme raspisan, a tenderska procedura je

u toku. Kada se to bude zavr{ilo zna}e se ko }e biti dobavqa~ mleka i mle~nih pro-

izvoda. To {to je “Srem mil” nastavio da isporu~uje mleko ne zna~i da }e i ove godine

„Imlek” donira jogurt Nakon pisawa „Dnevnika“ o nesta{ici mleka u novosadskim vrti}ima, beogradska kompanija „Imlek“ odlu~ila je da danas uru~i upravi „Radosnog detinjstva” donaciju svojih proizvoda. PR menaxer u ovoj kompaniji Nevena Veselinovi} istakla je ju~e za na{ list da }e deci biti podeqeno 200 paketa „Vitalino“ jogurta, namewenog prevashodno de~jem uzrastu. Tako|e, predstavnici „Imleka“ nameravaju da razgovaraju sa upravom „Radosnog detiwstva“ o daqoj saradwi.

pro}i na tenderu – isti~u u ovoj upravi.

Direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi} potvrdio je ju~e za na{ list da se isporuka mleka nastavqa. On je istakao da se u ovoj ustanovi mese~no tro{i 32.0000 litara mleka za potrebe preko 14.000 mali{ana.

U ovu brojku nisu ura~unati jogurt i ostali mle~ni proizvodi, koji su ina~e uobi~ajeni na jelovniku dece.

Q. Na.

TELEP^ANIN DANIMA NE DOZVOQAVA UGRADWU PODZEMNE ELEKTRI^NE MRE@E POD SVOJIM PROZOROM

Telom brani potkopavawe ku}e - Ne}u im dati da kopaju ispod prozora sobe u kojoj spavam i to je moje pravo! Zato de`uram budan ve} 72 sata. Protivzakonito je raskopavawe odmah pored temeqa! To je ku}a od naboja, sru{i}e se. Za{to ne kopaju malo daqe? Pa trotoar je {irok pet metara! – ispri~ao

dine” kopaju kanale uz ku}e od broja 17 do 37 u toj ulici. Razlog je postavqawe podzemnog kabela za struju i wegovo prikqu~ewe na trafostanicu.

Ovi radovi podrazumevaju da se na toj lokaciji ukine vazdu{na strujna mre`a. Na taj na~in bi svi objekti ispred kojih se raskopava

Foto: S. [u{wevi}

„FABRIKA”, KLUB URBANE KULTURE I AFIRMACIJE UMETNIKA, OTVARA VRATA 26. MARTA

SKC NS dobija krov nad glavom

U Kineskoj ~etvrti, na Bulevaru despota Stefana, na 500 kvadratnih metara u nekada{wem magacinu “Vr{a~kih vinograda”, 26. marta bi}e otvoren novi klub “Fabrika”. Tako }e Studentski kulturni centar “Novi Sad”, posle 17 godina, kona~no dobiti prostor za svoje programske sadr`aje.

Direktor SKC-a Zdravko Vulin ka`e za “Dnevnik” da }e prostor po~eti sa radom koncertom pod nazivom “Pokretna i nepokretne imovina”.

- Na svirci }e nastupiti sastavi “Brikheds, “Grate”, “Dogz”, “[oplifters”, “Neozbiqni pesimisti”, “Blizkrig”, “Novembar” i “Ateist rep” i ova manifestacija bi}e prvo predstavqawe novih prostorija. Sredinom aprila }emo organizovati “javnu probu”, kada }emo prezentovati sve mogu}nosti “Fabrike”- ka`e Vulin.

Biv{i magacin “Vr{a~kih vinograda” trenutno je u prili~no lo{em stawu. Krov proki{wava, zidovi su propali, instalacije treba da se srede, ali Vulin ka`e da }e SKC NS biti istrajan da od toga napravi reprezentativan prostor.

- Ugovor o zakupu napravqen je na tri godine ali se nadamo da je ovo prvi korak ka trajnom re{a-

vawu nedostataka prostora za alternativnu kulturu – obja{wava na{ sagovornik.

U “Fabrici” }e se odvijati brojni kulturni programi, koncerti, izlo`be, pozori{ne predstave i performansi. Prema re~ima Zdravka Vulina, uz “Manualov muzej zaboravqenih umetnosti” i druge magacine koji su podobni za kulturne sadr`aje, cela Kineska ~etvrt na ovaj na~in mo`e postati novosadski “Art kvart”.

Radilo se Do sada je SKC “Novi Sad” organizovao 1.000 koncerata, 600 govornih programa, 280 izlo`bi, sedam pozori{nih predstava i izdao 15 kwiga, 12 strip-albuma i 36 muzi~kih izdawa.

Studentski kulturni centar dugi niz godina poku{ava da do|e do programskog prostora, a tim povodom pro{le godine su pravili promocije sa deqewem ki{obrana, koji su simboli~no, predstavqani kao jedini “krov nad glavom” kao i majica sa logom “0m²”, odnosno nula kvadratnih metara.

N. Vukovi}

SUTRA PRED GRADSKOM KU]OM

Penzioneri ho}e yabe vo`wu „Ne}u im dati da kopaju ispod prozora sobe u kojoj spavam. To je ku}a od naboja, sru{i}e se.

Zato de`uram budan ve} 72 sata“, poru~uje Telep~anin Milivoje Dumanovi}

foto: A. Erski

nam je ju~e vlasnik ku}e u Ulici Heroja Pinkija 37 Milivoje Dumanovi}.

On se od ponedeqka bori sa majstorima “Best izgradwe”, koji kao izvo|a~i radova “Elektrovojvo-

– ukqu~uju}i i Durmanovi}ev dom, dobili prikqu~nu kutiju na podzemni kabel za struju. Ipak, ovaj Telep~anin smatra da }e raskopavawe direktno uz temeqe ugroziti sigurnost wegovog doma.

- Ve} dva ili tri dana sam ovde, a majstori do{li jutros da poku{aju da kopaju na kvarno. ^im sam ~uo, iza{ao sam napoqe. Ne dam im! Najmawe pola metra bi morali da se odaqe od mog zida, a oni bi da raskopavaju odmah uz wega.

Tako su uradili i pored kom{ijine ku}e dok on nije bio tu - kazao je Durmanovi}, koji ne planira da odustane od svoje namere.

Radnici koji su ga nemo}no posmatrali na trotoaru ispred ku}e, ju~e nisu mogli da kopaju.

Radove od objekta na broju 17 pa do 35 u ovoj ulici su ve} zavr{ili. [ef izvo|a~a radova Drago Vojnovi} isti~e da je preduze}e dobilo sve dozvole za kopawe i postavqawe podzemnih elektri~nih vodova, kao i da je u pitawu interes

PRI KRAJU SOCIJALNI DIJALOG SINDIKATA KOMUNALACA I GRADA

Ni re~ o kresawu plata

Pregovara~ki timovi Grada i Sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti zavr{ili su miran radni spor, u kojem je posredovao profesor beogradskog Pravnog fakulteta @arko Kuli}. On je stranama u sporu preporu~io da se do kraja meseca dogovore jo{ oko visine otpremnine u slu~aju tehnolo{kog vi{ka u javno-komunalnim preduze}ima. Ostale odredbe kolektivnog ugovora o kojima je vo|en socijalni dijalog su usagla{ene.

Iz sindikata komunalaca ka`u da ne}e odustati od zahteva da se prekobrojnima isplati za odlazak iz firme prose~na republi~ka plata po godini sta`a. S druge strane, pregovara~ki tim Grada smatra da je zahtev sindikata nerealan i nudi 75 odsto iznosa republi~kog proseka.

Koeficijenti }e biti kao i do sada, a cena rada ne bi smela da bude ni`a od polovine re-

publi~ke prose~ne plate. Po toj ra~unici, najjednostavniji rad vredi 16.400 dinara i ta suma mo`e da se uve}ava za deset odsto. Me|utim, iz sindikata komunalaca upozoravaju da cifra nije kona~na, te da sindikati u firmama mogu sa poslovodstvom da dogovaraju i vi{i, ali i ni`i iznos. Komunalci skre}u pa`wu da je dogovoreni iznos cene rada samo polazna ta~ka u pregovorima. Prema dogovoru Grada i sindikata, regres treba da bude u visini 75 odsto od prose~ne plate ispla}ene u republici, a topli odbor 15 odsto od te iste zarade.

U mirnom radnom sporu nije bilo re~i o smawewu zarada u komunalim preduze}ima od pet do 15 odsto. Sindikat nagla{ava da }e i daqe da pritiska gradske ~elnike da se dr`e Uredbe Vlade Srbije o zamrzavawu zarada na lawskom nivou.

Z. Deli}

svih stanara ku}a na potezu na kom se kopa.

- Mre`a }e biti ispod zemqe, a struja uvek dolazi prva do ku}e.

Posle we idu ostali vodovi. Kablira se svaka ku}a i zgrada od 17 do 37. Meni je tog ~oveka `ao, ali ovu situaciju }e izgleda re{avati policija – rekao je Vojnovi}.

Na telepski behaton, ju~e je zbog nesuglasica iza{la i gradska Komunalna inspekcija, potvrdio nam je {ef ove inspekcije Sr|an Jakovqev. On obja{wava da je “Elektrovojvodina” pribavila sve potrebne dozvole, ali da ova inspekcija nije nadle`na da omogu}i daqe kopawe majstorima i da }e za taj deo biti nadle`na policija; ukoliko Dumanovi} ne bude dozvolio daqe radove.

S. Tanuryi}

Udru`ewe penzionera grada najavilo je za sutra u 12 ~asova protest pred Gradskom ku}om, po{to se Grad i gradski prevoznik nisu jo{ dogovorili da svi penzioneri stariji od 65 godina, bez obzira na visinu penzije, imaju i ove godine besplatan prevoz u autobusima GSP "Novi Sad". Ovaj zahtev je u stvari i preporuka gradona~elnika Igora Pavli~i}a. Penzioneri su pre mesec i po dana tako|e protestovali na istom mestu.

Potpredsednik Udru`ewa penzionera Sini{a Brankov ka`e da su se posle protesta jednom sastali sa predstavnicima GSP-a, ali da ta gradska firma i daqe tra`i da besplatno vozawe Grad plati.

S druge strane, predsednik Upravnog odbora ovog preduze}a Bogdan Kolarski tvrdi da GSP, izme|u ostalog, pravi gubitke i zbog besplatnog prevoza. Lane je ova gradska firma izdala 28.000 besplatnih karti, koje Grad nije izmirio.

"Slu~aj besplatnog penzionerskog prevoza" nastao je kada je gradona~elnik Pavli~i} preporu~io GSP -u, da odustane od dosada{we prakse i da ove godine povlasticu imaju stariji od 65 godina, s ~ekom ni`im od prose~ne penzije. Ipak, gradona~elnik je od toga brzo odustao, pod naletom nezadovoqstva najstarijih Novosa|ana, i sada se tra`i re{ewe.

Z. Deli}

Besplatne pripreme za prijemni Besplatna priprema |aka za prijemni ispit iz srpkog jezika za upis u sredwu {kolu odr`ava se danas u Mesnoj zajednici u [ajka{koj ulici 26, od 18 do 19 ~asova, kao i svakog narednog ~etvrtka.

Pripremu }e dr`ati profesor Vera Kopicl.

B. M.

VOJVODINA

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

c m y

10

ISPORUKA GASA BE^EJSKOJ TOPLANI NIJE PREKINUTA

Radijatori i daqe topli BE^EJ: Do najavqenog prekida isporuke prironog gasa be~ejskoj Toplani ju~e u podne nije do{lo, pa su radijatori preko hiqadu korisnika ovakvog na~ina daqinskog grejawa u Be~eju i daqe topli. Apel koji je upu}en

iz be~ejske Toplane i od strane osniva~a ovog javnog preduze}a lokalne samouprave urodio je plodom.

Korisnici, prema sopstvenim mogu}nostima, izmiruju obaveze iz pro{le godine i sva sredstva

se odmah upla}uju na ra~un „Srbijagasa”. Zna~i, dug od 23 miliona dinara iz 2009. godine se smawuje i to je prolongiralo najavqeno zavrtawe slavine s prirodnim gasom, koji je jedini energent be~ejske Toplane. U be~ejskom distri-

SON]ANI MUKU MU^E SA [ALTER-SALOM

Bi}e lak{e s kanalizacijom

U HADU^ICI, KRAJ PLANDI[TA, RE[ILI BROJNE KOMUNALNE PROBLEME

Besplatni prikqu~ci za kanalizaciju

HAJDU^ICA: Od pro{le godine lokalna samouporava u Plandi{tu, uz pomo} sredstava iz NIP-a i Razvojnog fonda Slova~ke za Srbiju, radi na realizaciji projekta za izgradwu kanalizacije u selu Hajdu~ici, koje je prete`no naseqeno Slovacima. Ovo selo je re{ilo brojne komunalne probleme i ovaj kapitalni projekat predstavqa}e krunu vi{egodi{weg zalagawa da se ovde `ivi po standardima gradskih sredina.

U prvoj fazi, koja }e se okon~ati ove godine, na kanalizacionu mre`u bi}e spojeno 60 odsto doma}instava, a prikqu~ci su besplatni. Predsednik op{tine Zoran Vorkapi} ka`e da su spremno do~ekali ponudu Vlade Srbije da im pomogne u ovome, imaju spremnu projektnu dokumentaciju za izgradwu kanalizacije u nekoliko sela ove op{tine. -Ministarstvo za NIP je u junu pro{le godine raspisa-

lo tender za izvo{a~a radova na kanalizaciji u Hajdu~ici.

Najpovoqnije uslove ponudilaje „Telekomunikacija” iz Blaca, a radovi su zapo~eti septembra meseca pro{le godine i do sada je ura|eno oko tri kilometra uli~ne mre`e. Radovi su zbog vremenskih prilika i visokog nivoa podzemnih voda prekinuti i bi}e nastavqeni ~im se okolnosti promene – ka` Vorkapi}. - U prvoj fazi planirano je da se utro{i 30 miliona dinara, a na kanalizacionu mre`u prikqu~i}e se oko 200 doma}instava i tako }e se najve}i broj stanovnika re{iti septi~kih jama i wihovog izlivawa svakog prole}a kada se ovde nivo podzemnih voda podigne skoro do iznad zemqe. Jedini tro{ak korisnika }e biti da izgrade odvod od svojih ku}a do glavnih cevovoda uli~ne mre`e.

R. Jovanovi}

BIOSKOPI SINEMA „Artur i Maltazorova osveta (17) „Gra|anin opasnih namera” (19) „The boy” (21) PAN^EVO „Princeza i `abac” (18) „U vazduhu” (20) APATIN „Sumrak saga: Mlad mesec” (20) IN\IJA „Matori yukci” (19) „U vazduhu” (20.30)

„The boy”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: "Alvin i veverice 2" (17.30), „Nepobedivi" (19, 21.15) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu : "Papa Jovana" (18.30), "U vazduhu" (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}": "Je li bilo kne`eve ve~ere?" (19.30), Kamerna scena: "Disko sviwe" (20.30) Pozori{te mladih, mala sala "Ma~ak u ~izmama" (18) Novosadsko pozori{te: premijera "Slepa ulica" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, "Novi Sad grad kakvog vi{e nema" (do 1. maja).

Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Odaziv na poruku pro{losti" (do 31. marta).

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu", "Vez po pismu - pismo po vezu" (do 15. maja).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bo`idarka Crnogorac, Danijela Rukavina i Ivana \in|i} iz Novog Sada, Branislava Rosi} iz @abqa, Bo`ana Babaq iz Titela, Dragana Mihajlovi} iz Be~eja, Maja Ili} iz Gardinovaca i Jadranka Bjelajac iz Titela, DE^AKE: Branislava Barunli}, [presa Feta i Jasmina Brbakli} iz Novog Sada, Swe`ana Tepevac iz Ka}a, Mirela Peji} iz Rume, Jasmina Todi} iz [ajka{a i Viktorija Milo{evi} iz Magli}a.

Uru{ava se tavanica i propada pod SONTA: Od septembra pro{le godine Sen}ani ra~une ne mogu vi{e da pla}aju u mesnoj zajednici jer je {alter banke „Inteza”, koji je do tada bio sme{ten u prizemqu zgrade MZ, zatvoren. Sada me{tani Sonte moraju da odlaze u po{tu koja se nalazi u neuslovnim prostorijama u kojima moraju da paze na bezbednost jer se od poda do tavanice sve polako uru{ava. Mnogobrojni pozivi drugim bankama da otvore {alter u mesnoj zajednici ostali su bez odgovora, a preme{tawe {alter sale Po{te je i daqe neizvesno.

- Odmah po zatvarawu {altera banke zbog velikih tro{kova poslovawa i male zarade, poslali smo pozive svim bankama koje imaju ekspoziture u Apatinu u nadi da }e se bar jedna od wih odlu~iti i ponovo otvoriti {alter jer su uslovi izuzetno dobri kako za zaposlene tako i za korisnike usluga. U holu ima dovoqno mesta za sve one koji ~ekaju pred {alterom. Me|utim, do sada se niko nije javio i me{tani, wih oko 5.000, moraju da odu na {altere po{te koji su sme{teni u oronuloj zgradi sa malim prostorom pa me{tani moraju da ~ekaju ispred zgrade {to nije ni- Renata Kuruc malo prijatno, pogotovo u zimskim uslovima i kada pada ki{a - ka`e sekretar MZ Renata Kuruc.

Jo{ 1997. godine predlo`eno je da PTT Sombor, MZ Sonta i “Son-

VESTI Izlo`ba u Zavi~ajnom muzeju RUMA: Izlo`ba slika ruskog slikara Dimitrija Vasiqevi~a Ne~itajla bi}e otvorena danas u 19 sati, u Zavi~ajnom muzeju u Rumi.

O umetniku i postavci govori}e direktor Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti @arko Dimi}, a u programu }e u~estvovati hor rumske pravoslavne crkve.

Z. Ml.

Kulturni centar bez premca

Po{ta u Sonti

ta promet“ razmene objekte kako bi imali gde da se uredi {alter sala. Po{ta je trebalo da se preseli u biv{u tekstilnu prodavnicu u vlasni{tvu „Sontaprometa” u neposrednoj blizini sada{we po{te i mesne zajednice, me|utim, ugovor nije prihvatio PTT. Iz ste~aja „Sontapromet” je stigao do likvidacije i tada je ponovo iniciran razgovor sa „Telekomom” i Po{tom s tim da se 120 kvadratnih metara izdvoji i da objekat zajedni~ki kupe „Telekom” jednu tre}inu i Po{ta dve tre}ine. „Telekom” je do ovog objekta postavio i opti~ki kabl, a u objektu se ure|uju telefonske centrale. Od prodaje stare zgrade

po{te, za koju je prona|en i kupac, obezbedio bi se ve}i deo novca za kupovinu objekta „Sontaprometa”.

- Nakon mnogih pregovora sa nadle`nima u PTT u Beogradu, obave{teni smo da je Sektor za investicije preuzeo stvar u svoje ruke i da }e se pitawe son}anske po{te re{iti u ovoj godini. Ali kako to ve} biva uvek se ne{to ispre~i, a trenutno je to vlasni{tvo objekata pa je neizvesno kada }e se to pitawe re{iti - ka`e Jovo Bokan iz Odeqewa za privredu koji je sa ~elnicima apatinske op{tine u~estvovao u svim razgovorima oko re{avawa pitawa po{te u Sonti.

Zgrada sada{we po{te oronula je izvana i iznutra, a kako reko{e zaposleni objekat nije kre~en 15 godina. Kada ulaze u po{tu korisnici usluga moraju da paze na o{te}ewa na podu ali i da budu obazrivi jer postoji opasnost da otpadne deo tavanice. J. Prel~ec

USKORO PRVA ELEKTRONSKA SEDNICA SO IN\IJA

Glasawe laptopom IN\IJA: Prva naredna sednica Skup{tine op{tine In|ija odr`a}e se elektronskim putem, ali }e odbornici imati i {tampani materijal, jer }e ovo biti probna sednica, a ve} aprilska bi}e prava elektronska sednica Skup{tine op{tine In|ija, kojom }e, po svakoj sednici, samo na materijalu za {tampawe i po{tarinama biti u{te|eno po 400.000 dinara. Uz poziv i materijal koji }e odbornicima biti dostavqan na laptopove i glasawe }e se obavqati elektronskim putem. Predsednik Skup{tine op{tine In|ija Aleksandar Kova~evi} isti~e da }e, pored finansijskih u{teda za rad skup{tine, biti postignuta i ve}a efikasnost u radu, a samo uvo|ewe elektronskog materijala odbornicima isplati}e sve tro{kove, me|u kojima je i nabavka laptop ra~unara za odbornike, za samo godinu dana.

Pripreme za elektronske skup{tinske sednice u In|iji traju ve} nekoliko meseci, a sve to pripremila je op{tinska Agencija za IT, GIS i komunikacije, ali i izvela ra~unicu o isplativnosti ovog posla. Svaki odbornik }e u laptopu imati softverski sistem, kupqeni su laptop ra~unari za odbornike i {tampa~i za svaku odborni~ku grupu.

- Ra~unari za odbornike su jednokratna investicija. Oni ne}e pripadati odbornicima, ve} }e biti zadu`eni po reversu

buteru toplotne energije nisu mogli sa sigurno{}u da ka`u ho}e li ovakvo stawe ostati do kraja grejne sezone 15. aprila, ili }e se sezona zavr{iti ranije. Sve je u rukama „Srbijagasa”, ali i be~ejskih du`nika.

V. J.

ZREWANIN: Pobedom stonotenisera Kulturnog centra nad ekipom Istorijskog arhiva u finalnom susretu, zavr{en je turnir zrewaninskih ustanova kulture. Prednost doma}eg terena iskoristili su Vladimir \uri}, Sredo Paji} i Ivana Bogdanovi} savladav{i sa 4:1 tim Istorijskog arhiva koji su ~inili Ivan Boro{ i Branislav Milo{ev.

Turnir u stonom tenisu okupio je ove zime 14 ekipa. Pored finalista u~estvovali su i timovi Gradske biblioteka „@arko Zrewanin”, Narodnog muzeja, Radio Zrewanina, Savremene galerije i Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}”. @. B.

Koncertima do novog klavira BE^EJ: I pored redovnog odr`avawa, pianino koji je na usluzi brojnim akterima u Gradskom pozori{tu Be~ej nalazi se u lo{em stawu. Da ne bi do{li u bezizlaznu situaciju, Gradsko pozori{te Be~ej pokrenulo je akciju, a podr`ali su je svi lokalni subjekti koji se na bilo koji na~in bave muzikom, da se organizuje serija dobrotvornih koncerata na kojima }e nastupiti vokalni solisti, instrumentalisti, muzi~ke grupe razli~itih profila, horovi...

Prihod od ulaznica, koje }e za sve koncerta biti simboli~nih 100 dinara, sliva}e se u fond za kupovinu novog klavira. Do kraja godine planirano je da se odr`i desetak dobrotvornih koncerata.

Prvi u serijalu bi}e ve~eras u 18 sati. Nastupi}e deca pred{kolskog uzrasta, zatim muzi~ko zabavi{te, ali i tambura{ki orkestar i solisti Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}”, mali hor O[ „Sever \urki}” i Gradski hor Be~ej.

V. J.

Radovi Radi{e Luci}a

Zgrada SO In|ija

i po prestanku mandata; ra~unare }e koristiti slede}i odbornici koji budu izabrani – ka`e predsednik Skup{tine op{tine Aleksandar Kova~evi}. – Tokom marta }e biti odr`ana probna elektronska sednica. Uz materijal u ra~unarima odbornici }e dobiti i {tampani materijal, a onda od aprila prelazimo kompletno na elektronske sednice.

Da su pripreme za elektronske sednice Skup{tine op{tine In|ija dobro obavqene, govori i podatak da su tokom 2009.

godine elektronskim putem zakazivane sednice Op{tinskog ve}a i da je, prema softveru koji je uradila Agencija za informativne tehnologije op{tine In|ija, sve funkcionisalo na najboqi na~in, a to je bila zapravo proba za prelazak i na sednice Skup{tine op{tine.

Odbornici Skup{tine op{tine su jednoglasno prihvatili ovakav na~in rada na sednicama Skup{tine op{tine In|ija i pripremili se za prvu probnu elektronsku sednicu.

S. Bojevi}

ZREWANIN: Narodni muzej Zrewanin i MZ „Veqko Vlahovi}” organizatori su izlo`be doajena zrewaninskog slikarstva Radi{e Q. Luci}a, koja }e biti otvorena ve~eras, u 19 sati, u prostorijama te mesne zajednice. Kustos izlo`be je muzejska savetnica Jasmina Tutorov. Luci} je ro|en u Melencima. Upisao je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu.

Ceo `ivot proveo je u Zrewaninu gde se, pored slikarstva, bavio i organizovawem likovnog `ivota u gradu i drugim banatskim mestima. Osniva~ je i u~esnik nekoliko likovnih kolonija. Priredio je 30 samostalnih i u~estvovao na preko 200 grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. @. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

ODLO@ENI SINDIKALNI IZBORI U OP[TINSKOJ UPRAVI

Na~elnik poslu{ao sindikat ALIBUNAR: Na~elnik Op{tinske uprave u Alibunaru Oktavijan Bro{}anc odlo`io je sindikalne izbore za novi mandat u Upravi, koje je kao predsedavaju}i sindikalnog radnog predsedni{tva zakazao za sutra. Na odlagawe izborne sednice Bra{}anc se odlu~io, po{to mu je sindikalni vrh iz Vr{ca ukazao, da izabrana i imenovana lica, ({to je wegov slu~aj) nemaju pravo da u~estvuju u radu sindikata dok su na funkciji.

Kada }e biti odr`ani izbori za predstavnike sindikata u Op{tinskoj upravi Bro{}anc nije znao da ka`e.

Predsednica sindikata u alibunarskoj Op{tinskoj upravi Milena ^ipak govore}i o me{awu ~elnika Op{tine u rad sidnikata, navela je da je Bro{}anc umesto we zakazao izbornu sednicu. Kako ka`e na to nije imao pravo jer je zaposlenima u Op{tinskoj upravi Oktavijan Bro{}anc kao na~elnik Uprave ustvari poslodavac.

Z. D.

~etvrtak18.mart2010.

MINISTAR OLIVER DULI] U SUBOTICI

Budu}nost je u recikla`i SUBOTICA: U Subotici na gradskoj deponiji ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} obi{ao je ju~e recikla`ni centar. Duli} je tom prilikom rekao da je budu}nost zemqe u recikla`i i da Ministarstvo ima novi koncept prema `ivotnoj sredini, kako bi zemqa bila ~istija i zdravija.

- Budu}nost je u recikla`i i svako ko ima dobar projekt mo`e da se javi i Fonda za za{titu `ivotne sredine }e mu pomo}i.Bitno je da o~istimo zemqu i da vi{e pored puteva i jarkova, u rekama i jezerima ne nalazimo otpad. Re~ je o nastavku akcije „O~istimo Srbiji”, koja }e ove godine imati edukativan karakter po pitawu odvajawa otpada. Planiramo da se u Srbiji otvori 20 recikla`nih centara za odvajawe plastike i

drugog otpada. Potrebno stvoriti dobar sistem za recikla`u otpada putem koga }e se zaposlewe prona}i nezaposlena lica {irom Srbije - obja{wava Duli}.

- Javno komunalno preduze}e „^isto}a i zelenilo” ubudu}e }e da selektuju ambala`ni i elektronski otpad, koji }e i}i na recikla`u. Projekat ko{ta 200.000 evra, a pomoglo ga Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine. Sistem odvojenog prikupqawa i selektirawa otpada planiran je u tri faze. Prva faza, koja po~iwe ovih dana, sastoji se u organizovawu odvojenog prikupqawa otpada selektovanog na papir, karton, plastiku, elektri~ni i elektronski otpad. Otpad }e razvrstavati gra|ani i privrednci u

za to postavqene kontejnere na „zelenim ostrvima”. Ku}ni ~vrsti otpad }e se razdvajati na separacionim trakama. Za ovu namenu su obezbe|eno je 140 `i~anih kontejnera za plastiku i papir i 40 plasti~nih za aluminijum i konzerve.

Kapacitet je 400 tona mese~no ka`e direktor JKP „^isto}a i zelenilo” Vladimir Dragin.

NA[AO SE KUPAC ZA PALANA^KI „RADNIK”

I „Borovica” me|u vlasnicima GRADI SE CENTAR ZA VODENE SPORTOVE U ZREWANINU

Ula`u u bazen za vrhunske rezultate ZREWANIN: Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine odobrio je Zrewaninu 65 miliona dinara za izgradwu regionalnog Centra za vodene sportove, na gradskom bazenu. Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov je kazao na ju~era{woj konferenciji za novinare da je u posledwe vreme razgovorano sa direktorom Fonda Mom~ilom Milovi}em i da je dogovoreno da Pokrajina usmeri 65 miliona za pomenuti projekat.

- Grad se obavezao da dodatno ulo`i jo{ 15 miliona dinara.

O~ekujemo da radovi po~nu ove godine, najverovatnije u septembru,

Ivan Len|er

kako ne bismo izgubili predstoje}u kupali{nu sezonu i uskratili gra|anima da leto provedu na bazenu – rekao je Mihajlov.

Novac vojvo|anskog Fonda bi}e utro{en za natkrivawe postoje}eg otvorenog olimpijskog bazena, ~ime }e se ste}i uslovi da u Zrewaninu budu odr`avana velika takmi~ewa u vodenim sportovima.

- Bazen je du`ine 75 i {irine 35 metara, a najvi{a ta~ka, kada se natkrije, bi}e oko dvadeset metara. Centar za vodene sportove bi}e zna~ajan, ne samo za na{e vrhunske sportiste, nego i za gra|ane. Wegovom izgradwom bi}e stvorena mogu}nost za organizovawe velikih takmi~ewa, po{to je Zrewanin ve} prepoznat kao regionalni centar vodenih sportova – plivawa, vaterpola i rowewa – izjavio je genera~ni sekretar Sportskog saveza Sini{a Marinac, koji je i potpisao ugovor sa Mom~ilom Milovi}em o dodeli para.

O~ekuje se da }e radovi na bazenu trajati oko dva meseca. Istovremeno kad bude ra|ena konstrukcija za natkrivawe, bi}e zamewene i dotrajale cevi na otvorenom bazenu. Marinac, ina~e, ocewuje da je trenutno stawe na gradskom bazenu dobro i podse}a da zrewaninski sportisti uop{te ne pla}aju wegovo kori{}ewe. Do pre par godina, me|utim, nije bilo tako.

Mada poznat po vrhunskim pliva~ima Ivanu Len|eru, ^abi Sila|iju, Miroslavi Najdanovski i drugima, koji su odavno prevazi{li i okvire ove zemqe, zatim po dva pliva~ka kluba, Vaterpolo klubu „Proleter” koji nastupa u Prvoj B ligi i Ronila~kom klubu „Begej”, Zrewanin je ranije imao problema da sportistima omogu}i makar pristojne uslove za trenirawe. Osta}e upam}en slu~aj od pre nekoliko godina kada se, posle treninga ~lanova Pliva~kog kluba „Proleter” na zatvorenom bazenu, obru{ila konstrukcija plafona i pala u vodu. Sre}om, u tom delu bazena nije bilo nikoga, pa je izbegnuta ve}a nesre}a. Zrewaninski pliva~i tada su ostali bez mesta za ve`bu, jer je bazen odmah zatvoren, pa su bili primorani da svakog jutra putuju u Be~ej na treninge. Taman kada se pomislilo da je sada sve u redu, oglasio se {ampion ^aba Sila|i, `ale}i se da je voda u zrewaninskom bazenu hladna. Naglasio je da mu to ote`ava rad i ispuwewe zacrtanih planova na treninzima. Svojevremeno se i na{a najboqa pliva~ica Miroslava Najdanovski po`alila da nije zadovoqna uslovima na bazenu i da je voda prqava, a i popularni „delfin iz grada na Begeju” Ivan Len|er ~esto je govorio da u rodnom mestu nema dobre uslove za napredovawe.

Sada je situacija, ako je verovati zvani~nicima, daleko boqa, a ove godine trebalo bi da bude i odli~na. @. Balaban

Priznawa davaocima krvi APATIN: Dobrovoqno dru{tvo davalaca krvi iz Prigrevice „Mi}o ^abdari}” u subotu organizuje godi{wu Skup{tinu na kojoj }e se dodeliti priznawa najuspe{nijim davaocima dragocene te~nosti. Skup{tina je zakazana za 15 ~asova. U prepodnevnim satima u subotu ~lanovi dru{tva „Mi}o ^abdari}” }e se ukqu~iti u novu akciju davawa krvi u prigreva~koj zdravstvenoj ambulanti od 8 do 12 ~asova.

J. P.

11

BA^KA PALANKA: Sa olak{awem je u Ba~koj Palanci primqena vest da je AD „Radnik”, posle samo par meseci od kako je Agencija za privatizaciju poni{tila prodaju, dobio nove ve}inske vlasnike. Ovo nekada javno, pa dru{tveno preduze}e i na kraju akcionarsko dru{tvo, kupqeno je na Beogradskoj berzi. Ve}inski, odnosno dr`avni paket akcija od oko 70 odsto, kupio je konzorcijum „Borovica transport put” iz Rume, „Sremski putevi” i „Panonija put”.

Jo{ 2004. godine AD „Radnik” kupio je konzorcijum privatnih lica, a zbog nepla}awa rata dr`avi, prodaja je poni{tena krajem pro{le godine. Raniji vlasnici ostali su du`ni i radnicima {est plata i doprinose, a od 1. februara za{titinik dr`avnog kapitla kojeg je postavio Akcijski fond, poslao je radnike ku}ama, zbog nesta{ice posla. Saznali smo da je za 31. marta zakazana sednica Skup{tine akcionara, a mali akcionari, uglavnom radnici, nekada zaposleni i penzioneri imaju oko 30 odsto akcija ove firme.

Radove treba nastaviti

Tokom aprila }e biti postavqen i nov direktor.

Ovoga puta dr`ava je realativno brzo na{la novog kupca, mada o ceni jo{ niko zvani~no ne}e da govori. Izvesno je da je „Radnik” godinama bio jedna od najuspe{nijih firmi u Ba~koj Palanci, a sada se barata sa dugom od preko 100 miliona dinara. Zbog toga {to je ova firma pre par meseca otkazala posao odr`avawa puteva u Ba~kopalana~koj op{tini, a procedura raspisivawa novog tendera dugo traje, lokalni i nekategorisani

putevi su u o~ajnom stawu. Udarne rupe ugro`avaju bezbednost, a interventni poku{aji sanirawa te{kog stawa nisu mnogo pomogli.

Sada se i u op{tini, pa i Direkciji za izgradwu op{tine nadaju da }e „Radnik” biti u stawu da odgovori poslu koji je radio decenijama. „Radnik” je firma sa oko 80 zaposlenih, a raspola`e znatnim brojem objekata, asfaltnom bazom, mehanizacijom za niskogradwu, odnosno izgradwu puteva, a decenijama je ovo preduze}e imalo i zimsku slu`bu.

M. Suyum

SUSRETI OMLADINE DOMOVA U^ENIKA VOJVODINE

Domijadi revijalni manir SOMBOR: Po petnaesti put za redom, ove godine ponovo u Somboru, odr`a}e se Susreti omladine domova u~enika Vojvodine u kulturno-umetni~kom stvarala{tvu. Prema re~ima direktora somborskog Doma u~enika sredwih {kola Milanka Jovi~i}a, koji je i doma}in subotwe smotre, o~ekuje se u~e{}e preko 400 u~enika na ovoj manifestaciji, koja ujedno predstavqa i svojevrsne kvalifikacije za republi~ku smotru ume}a sredwo{kolaca koji stanuju u ustanovama u~eni~kog standarda.

- Ovogodi{wu pokrajinsku smotru stvarala{tva, koja proizilazi iz programa rada ustanova u~eni~kog standarda, organizujemo sa kolegama iz Apatina, gde }e se, slede}eg vikenda, odr`ati sportski deo manifestacije koja }e iznedriti vojvo|anske predstavnike na republi~koj smotri - kazao je Jovi~i}, napomiwu}i da samo u Vojvodini oko 2.000 u~enika sred-

Milanko Jovi~i}

wih {kola obitava u domovima u~enika, dok na nivou republike ta cifra prelazi 11 hiqada sredwo{kolaca. - Iskustva za organizovawe ovakve manifestacije ne nedostaje, po{to je somborski Dom ve} bio organizator dve republi~ke smotre, ali nam ove godine male probleme pravi nemogu}nost ovda{weg Narodnog pozori{ta da prihvati u~esnike smotre dramskog, muzi~kog i folklornog stvarala{tva. Kako su nas obavestili

nadle`ni u NPS, radi se o kvaru rotacione scene, zbog kojeg nisu u mogu}nosti da nam iznajme veliku salu pozori{ta, ali zahvaquju}i koordinisanom radu sa rukovodiocima Sportskog Centra „Soko” nadam se da }e za vikend biti spremna sala objekta „Sokolskog doma” u centru grada - optimista je Jovi~i}.

Prema Jovi~i}evim re~ima, kako bi se sredwo{kolci rasteretili imperativa pobede, ovogodi{wa smotra }e pro}i u gotovo revijalnom maniru, bez nekog posebnog rangirawa, a o predstavnicima Vojvodine na republi~koj smotri odlu~i}e ovogodi{wi festivalski selektor Svetlana Dolenc.

Ovogodi{wu pokrajinsku smotru }e finansirati sami domovi, dok se u odlasku na republi~ko takmi~ewe o~ekuje finansijska podr{ka resornog Ministarstva prosvete, ta~nije wegovog odeqewa za u~eni~ki i studentski standard.

M. Miqenovi}

Za raspodelu pet miliona KAWI@A: Op{tina Kawi`a raspisala je konkurs za finansirawe projekata civilnih organizacija, za {ta je iz op{tinskog buxeta za ovu godinu nameweno pet miliona dinara.

Predvi|eno je da se finansiraju projekti u dvadesetak oblasti, od kojih su kao prioritetni izdvojeni iz ekologije, za{tite `ivotne sredine i zdravqa gra|ana, programi za omladinu, socijalno-humanitarne aktivnosti za podr{ku ugro`enim gra|anima, starim i osobama sa invaliditetom i ometenih u razvoju, kao i za negovawe kulturne ba{tine i istroijskih tekovina.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju organizacije koje su registrovane na podru~ju kawi{ke op{tine ili me|uop{tinske i republi~ke organizaicje koje imaju ogranak i deluju na podru~ju op{tine. One mogu u~estvovati najvi{e sa dva projekta, a sredstva iz buxeta kawi{ke op{tine dodequju se za finansirawe samo jednog projekta, koji se mora realizovati na podru~ju kawi{ke op{tine. Vrednost projekta ne mo`e biti mawa od 20.000, niti ve}a od 300.000 dinara, a organizacije u novcu obezbe|uju sopstveno u~e{}e od 10 odsto vrednosti projekta, a prijave se podnose do 6. aprila po{tom ili na pisarnici Op{tinske uprave Kawi`e.

M. Mr.

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} je prilikom obilaska objekta rekao da je zavr{en generalni projekat za izgradwu Regionalne deponije i sada se nalazi na reviziji u Novom Sadu. Nakon toga Skup{tina grada bi trebalo da usvoji odluku o izgradwi regionalne deponije, koja }e raditi uporedo sa gradskom deponijom. Tada bi suboti~ka deponija bila jedna od transfer stanica Regionalne deponije. Grad i Fond za za{titu `ivotne sredine su potpisali ugovor o sanaciji gradske deponije, a predstavnici Ministarstva su u Gradskoj ku}i odr`ali forum na temu gra|evinarstva, urbanizma i `ivotne sredine.

A. A.

VESTI Gradi se kanalizacija KIKINDA: Novcem od pro{logodi{weg samodoprinosa, ove godine u Kikindi }e biti izgradwa fekalna kanalizacija u slivovima Nikole Francuskog i Srbobranske ulice. U toku su radovi u ulici Vojvode Mi{i}a i Srbobranskoj, a u ovom slivu ostaje da se uradi kanalizacija u ulici Sterije Popovi}a i delovi ulica Nikole Francuskog i Prizrenske.

Novcem od starog samodoprinosa bi}e ura|ena i popravqena i o{te}ewa nastala nakon izgradwe mre`e.Ovaj posao, ukoliko vreme dozvoli trebalo bi da bude zavr{en do maja, istakla je direktorica Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu grada” Edita Divkovi}.

Nakon toga otvori}e se gradili{te u IV rejonu, ali pre toga ova firma treba da sklopi ugovor sa op{tinom o poveravawu poslova koji }e biti ura|eni novcem od novog samodoprinosa i da se raspi{e tender za izvo|a~a radova.

- U toku leta zapo~e}e radovi u slivu: Ivana Milutinovi}a, Stevana Sin|eli}a, delu Wego{eve ulice, kao i u ulici [umice – ka`e Edita Divkovi} – Ukoliko sve bude teklo po plana tada bi kanalizaciju imali svi me{tani grada osim obodnih naseqa Streli{ta i @elezni~kog Novog reda. Kada }e wima biti izgra|ena fekalna kanalizacija ne mogu sa sigurno{}u da ka`em jer ovde jo{ uvek ne postoje ni urbanisti~ki planovi – dodaje Edita Divkovi}.

U delovima u kojima se gradi kanalizacija istovremeno se postavqa i ki{na mre`a, a obnavqa se i vodovod.

J. P.

Brod udario u pristan APATIN: Na pristan za putni~ke brodove, na obalama Dunava kod Apatina, samohodka, vlasni{tvo „Dunav grupe” iz Novog Sada, je o{tetila deo ograde i jedan stub sa osvetqewem. Zahvaquju}i odbojnicima nije do{lo do ve}e {tete, koja se procewuje na oko 100.000 dinara. Prema re~ima o~evidaca, samohodka je u popodnevnim satima izlaze}i iz luke „Napredak”, po jakom vetru, plovila u rikverc, u nameri da se okrene i tada je, zbog slabe procene kormilara, udarila u pristan.

J. P.

12

CRNA HRONIKA

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

UHAP[EN DIREKTOR ATP „MORAVA TRAVEL” U VRWA^KOJ BAWI I VLASNIK NOVOSADSKE FIRME „TRAVEL TRAVEL”

Gazda iza brave, oduzeto sedam autobusa Policija je uhapsila direktora preduze}a ATP "Morava travel" iz Vrwa~ke Bawe i vlasnika firme "Travel Travel" iz Novog Sada Ostoju T. (50), kome je oduzeto sedam autobusa, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Procewuje se da je Ostoja T. o{tetio ATP "Morava" i pribavio protivpravnu imovinsku korist svom preduze}u "Travel Travel" od 150 miliona dinara, navodi se u saop{tewu. Od osumwi~enog je oduzeto sedam autobusa koji su u vlasni{tvu preduze}a ATP "Morava" i "Travel Travel", zbog sumwe da su falsifikovani brojevi {asije, dodaje MUP. Osumwi~eni je od 2006. do 2009. na osnovu "falsifikovane odluke Upravnog odbora, prebacio 46 miliona dinara s ra~una ATP "Morava" na ra~un Agrobanke u Novom Sadu". Ovaj novac koristio je za vra}awe kredi-

OTKRIVENI OSUMWI^ENI ZA PROVALU U I\O[KOJ [KOLI

Tandem se tereti za kra|u kompjutera Pripadnici Policijske uprave u Kikindi rasvetlili su dve provalne kra|e izvr{ene na {tetu Osnovne {kole "Milivoje Omorac" u I|o{u, u kojima je ovoj ustanovi pri~iwena materijalna {teta od oko 85.000 dinara.

Za provale u {kolu osumwi~eni su Damir K. (1988) i @ivojin N. (1986) iz I|o{a. Oni su, kako se navodi u policijskom

saop{tewu, dva puta tokom februara ove godine, koriste}i fizi~ku snagu, provalili u prostorije {kole iz kojih su odneli dva ra~unara s opremom, DVD-plejer i dva telefona.

Policija je najavila da }e protiv wih biti podneta krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela te{ke kra|e i sitne kra|e, prevare i utaje.

M. Mr.

ta koji je "Travel Travel" podigao na ime kupovine preduze}a ATP "Morava“, koriste}i pare ovog preduze}a, obja{wava se u saop{tewu.

Ostoja T. se tereti da je pribavio protivpravnu imovinsku korist svom preduze}u "Travel Travel" tako {to je sa~iwavao ugovore o zakupu autobusa po cenama znatno vi{im od tr`i{nih, ~ime je vr{io odliv sredstva s ra~una ATP "Morava" na ra~un "Travel Travela". Osumwi~eni se tereti i da je dozvole za me|unarodne linije, koja su u vlasni{tvu ATP "Morava", iznajmqivao drugim pravnim licima uz nov~anu nadoknadu, naveo je MUP. Ostoja T. je uhap{en u nastavku akcije u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Kraqevu.

(Tanjug)

SPECIJALNI TU@ILAC MIQKO RADISAVQEVI]

Ispitati istinitost Suboti}evih tvrdwi Specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} saop{tio je ju~e da }e Tu`ila{tvo za organizovani kriminal postupiti u skladu sa svojim zakonskim ovla{}ewima i nadle`nostima, povodom izjave optu`enog Stanka Suboti}a koju je dao u telefonskom razgovoru u emisiji „Intervju s Jugoslavom ]osi}em“ Televizije B-92, o finansirawu kupovine Luke "Beograd“ i kompanije „Novosti“.

Naime, pre tri dana, u telefonskom ukqu~ewu u emisiju B-92, Suboti} je izjavio da su, navodno, od wegovih „50 miliona evra biznismeni Milan Beko i Miroslav Mi{kovi} kupili Luku ’Beograd’ i ’Ve~erwe novosti’“.

– Kad je trebalo taj novac da vrate, krenuli su u hajku na mene – kazao je Suboti}, tvrde}i tada

Miqko Radisavqevi}

da se javqa iz @eneve.

Suboti}evu izjavu, koja je postala jedna od glavnih medijskih tema, odmah su dematnovali i „Delta holding“ i Luka Beograd i „Ve~erwe novosti“.

Homen: Pometwa kod kriminalnih grupa

Sreten Joci}

ODLUKA HRVATSKOG @UPANIJSKOG SUDA

Joci} ne}e biti svedok u Zagrebu Okrivqeni Sreten Joci}, zvani Joca Amsterdam, kome }e 20. aprila pred Specijalnim sudom u Beogradu po~eti su|ewe po optu`bi koja ga tereti da je naru~io ubistvo suvlasnika hrvatskog nedeqnika “Nacional” Ive Pukani}a, ne}e svedo~iti pred zagreba~kim @upanijskim sudom u postupku koji se tamo vodi protiv petorice optu`enih za u~e{}e u zlo~inu 23. oktobra 2008. u Zagrebu, kada su Pukani} i wegov saradnik Niko Frawi} poginuli u podmetnutoj eksploziji.

Sudija @upanijskog suda Ivana Kr{ul, koja sudi u procesu petorici u predmetu “Pukani}”, kao razlog za odluku da Joci} ne bude saslu{an kao svedok navela je sudski proces koji se u Beogradu vodi protiv Joci}a kao optu`enog za isto krivi~no delo.

U Zagrebu se za ubistvo Pukani}a i udru`ivawe u me|unarodnu zlo~ina~ku organizaciju sudi okrivqenima: Robertu i Luki Matani}u, Amiru Mafalaniju, Slobodanu \urovi}u, Bojanu Guduri}u i, u odsustvu, @eqku Milovanovi}u, koji je u beogradskom Centralnom zatvoru, a po istoj optu`bi }e mu se suditi i u procesu u Beogradu.

Ina~e, u istra`nom postupku koji je vo|en u predmetu “Pukani}”, 7. septembra pro{le godine Joci}a je saslu-

{ao istra`ni sudija Specijalnog suda u Beogradu. Tom saslu{awu su, na osnovu prihva}ene zamolnice za me|unarodnu pravnu pomo} koju je uputilo hrvatsko pravosu|e, prisustvovali i zamenik na~elnika hrvatskog Ureda za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), te advokati koji brane okrivqene u Zagrebu. Svedo~e}i tada, Joci} je i u tom iskazu apsolutno odbacio bilo kakvu vezu s Pukani}evim ubistvom.

Naveo je da ne poznaje okrivqene, izuzev Slobodana \urovi}a, koji mu je kumovao na gra|anskom ven~awu 1988. godine, te da s wim nikad nije imao nikakav ni legalan ne nelegalan biznis.

– Ja sam ~ovek koji je `iveo na pet kontinenata i poznato mi je dosta medijskih svetski zvu~nih imena. Me|utim, i Hrvatsku i te medije smatram evropskom provincijom pa nisam imao nikakve potrebe da dolazim do takvih saznawa.

Ne znam ni od kada egzistira taj medij. U vreme kad sam ja bio u Srbiji, tu zbog rata nije bilo hrvatskih medija. Jedino mi je iz vremena komunizma poznat medij "Zum" i list "Danas". Nikada u `ivotu nisam imao bilo kakav razgovor o tom mediju ili o pokojnom Ivi Pukani}u – tvrdio je, izme|u ostalog, Joci}.

E. D.

Hap{ewe Ostoje T.

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ocenio je ju~e da medijski nastup optu`enog Stanka Suboti}a Caneta ukazuje na to da je ozbiqna borba protiv kriminala dovela do pometwe kod organizovanih kriminalnih grupa.

– Jasan pokazateq da je borba kod organizovanih kriminalnih grupa dovela do pometwe i da ne postoji vi{e ure|en sistem kad je u pitawu organizovani kriminal su upravo medijski nastupi osumwi~enih za ovu vrstu krivi~nih dela – izjavio je Homen Tanjugu, kometari{u}i telefonsko ukqu~ewe Suboti}a u emisiju na Televiziji B92.

On je istakao da je jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije borba protiv svih vidova organizovanog kriminala u kojoj niko ne sme da bude za{ti}en, bez obzira na kojoj je funkciji, koliko je mo}an, ili je to bio u pro{losti.

– Dr`avni organi }e proveriti sve Suboti}eve navode i postupi}e u skladu sa zakonom i svojim nadle`nostima – dodao je dr`avni sekretar.

U Tu`ila{tvu nisu `eleli da komentari{u Suboti}evu izjavu. Me|utim, specijalni tu`ilac Radisavqevi} je ju~e najavio mogu}e provere.

– Treba ispitati da li je informacija istinita, {to u su{tini ne bi trebalo da bude veliki problem jer o tako visokoj nov~anoj transankciji, koja se meri s vi{e desetina miliona evra, izvesno je da postoji trag u odgovaraju}oj poslovnoj dokumentaciji banaka i privrednih subjekata. Ukoliko takva transakcija nije evidentirana, to bi ukazivalo na to da se radi o transakciji obavqenoj gotovim novcem, a {to bi otvorilo pitawe porekla novca i mogu}eg vr{ewa krivi~nog dela prawa novca. Mogu}e je, tako|e, da se radi i o krivi~nom delu preva-

re ali i o poslovnim odnosima izme|u privrednih subjekata, {to u ovom trenutku nije poznato, s obzirom na to da Suboti} nije podneo krivi~nu prijavu protiv bilo kog lica zbog krivi~nog dela izvr{enog na wegovu {tetu – naveo je tu`ilac Radisavqevi}.

Pred Specijalnim sudom u Beogradu se po optu`nici Tu`ila{tva za organizovani kriminal, vodi postupak protiv Suboti}a, a na teret mu se, kao organizatoru grupe, stavqa zloupotreba slu`benog polo`aja i {verc cigareta sredinom devedesetih godina pro{log veka, te da je time buxetu Srbije pri~iwena {teta od vi{e od 56.000.000 nema~kih maraka i 8.000.000 dolara.

J. J.

Skup{tinski odbor u ponedeqak o Suboti}evim navodima Predsednik skup{tinskog Odbora za odbranu i bezbednost Dragan Todorovi} izjavio je ju~e da }e to telo na sednici u ponedeqak, 22. marta, raspravqati o navodima kontroverznog biznismena Stanka Suboti}a Caneta da je biznismenima Milanu Beku i Miroslavu Mi{kovi}u pozajmio 50 miliona evra da bi kupili Luku "Beograd" i kompaniju "Novosti".

Todorovi} je novinarima u parlamentu rekao da je na sednicu pozvao ministra policije Ivicu Da~i}a, direktora BIA-e Sa{u Vukadinovi}a i republi~kog javnog tu`ioca Zagorku Dolovac.

– Krajwi je trenutak i najboqa prilika da se krene u ra{~i{}avawe

najve}eg problema s kojim se suo~ava na{e dru{tvo, a to je kriminal, koji je povezao politi~are, tajkune i kriminalce – rekao je Todorovi}, koji je {ef poslanika SRS-a.

On je izrazio o~ekivawe da }e sednici prisustvovati i ~lanovi Odbora iz redova vladaju}e ve}ine i tako poslanicima i gra|anima, kako je naveo, jasno staviti do znawa kakav je wihov odnos prema kriminalu.

– Ako ne bi dali kvorum, onda }emo do}i u situaciju da se potvrde Suboti}eve re~i da je 2001. godine dao deset miliona evra DS-u, {to zna~i da je kupio wihovo }utawe, odnosno podr{ku – rekao je Todorovi}.

(Tanjug)

Canetov advokat pisao ministarki pravde

Vladimir Beqanski

Branilac Stanka Suboti}a Caneta advokat Vladimir Beqanski u otvorenom pismu ministarki pravde Sne`ani Malovi} tvrdi da su napadi na wegovog klijenta prerasli sve prihvatqive granice i da su sud i Tu`ila{tvo izlo`eni nedopustivim pritiscima.

"Bez ikakvih dokaza su svi napadi i kvalifikacije o tome da je (Suboti}) odgovoran za niz nerazja{wenih te{kih krivi~nih dela u Srbiji i Crnoj Gori, da je povezan s gotovo svim kriminalnim organizacijama u Srbiji i

JU^E NA NOVOM BEOGRADU

Le{ mu{karca na|en u kontejneru Telo nepoznate osobe prona|eno je u napu{tenom kontejneru, na placu pored crkve svetog velikomu~enika Dimitrija na Novom Beogradu.

Telo je prona|eno ju~e oko 12 sati u napu{tenim kontejnerima gra|evinskog preduze}a "Rad" u Ulici Omladinskih brigada, navode u MUP-u.

Po nepotvr|enim informacijama, telo su prona{la deca, koja su prolazila preko tog placa, kada je wihov pas zalutao u kontejner. Na le{u mu{karca u fazi raspadawa, nije bilo tragova nasilne smrti, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije.

Crnoj Gori, da je naru~ilac ubistva Ive Pukani}a u Zagrebu, da stoji iz navodnih pretwi predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, da je povezan sa {vercom velike koli~ine kokaina iz Ju`ne Amerike", navodi Beqanski.

"Ove tvrdwe iznosili su pojednici, a neki mediji ih prenosili, a nikada nije iznet nijedan zvani~an podatak o ovome ni od policije, ni od Tu`ila{tva", naveo je Beqanski. On je izrazio bojazan da su u Suboti}evom predmetu i sud i Tu`ila{tvo izlo`eni nedopu{tenim priti-

scima i da je "dosada{wim aktivnostima kreatora medijske kampawe protiv wega dovedena u pitawe mogu}nost suda da u daqem toku postupka sudi nezavisno i nepristrasno".

Pismo je, osim ministarki Malovi}, prosle|eno i dr`avnom sekretaru Slobodanu Homenu, specijalnom tu`iocu za organizovani kriminal Miqku Radisavqevi}u, za{titniku gra|ana Sa{i Jankovi}u, kao i ambasadama [vajcarske, Velike Britanije, Nema~ke, Francuske i Italije u Beogradu.

(Tanjug)

OSNOVNO TU@ILA[TVO U U@ICU

Optu`nica zbog eksplozije Osnovno javno tu`ila{tvo u U`icu podiglo optu`nicu protiv pet radnika "Prvog partizana" osumwi~enih da su odgovorni za pro{logodi{wu ekslpoziju u toj fabrici.

Optu`nica je podignuta protiv Velibora Jawi}a (57), radnika na zasipawu baruta, Milojke Te{i} (57), {efa za protivpo`arnu za{titu, Milisava \eri}a (50), poslovo|e, Prvoslava \eri}a (44), rukovodioca pogona i Zorana ]irovi}a (46), rukovodioca kontrole.

U eksploziji u podzemnim postrojewima “Prvog partizana“, 3. septembra pro{le godine, `ivot je izgubilo sedam radnika, dok je 14 povre|eno.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK RASVETQENE TE[KE KRA\E U BE^EJU

13

U PETROVARADINU

Maloletnici biciklom otimali ta{ne Be~ejska policija rasvetlila je seriju te{kih kra|a u ovom mestu, izvr{enih u protekli mesec dana.

Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je ju~e da se za ova krivi~na dela terete ~etiri ma-

~etvrtak18.mart2010.

Obra~un mladi}a letvom i no`em

loletna me{tanina, koji su, voze}i bicikle, otimali prolaznicama ta{ne ili torbe. Jednom prilikom, dvojica od wih gurnuli su o{te}enu, a zatim je udarili u stomak i oteli joj torbu, pa se oni terete i za razbojni{tvo.

M. B.

Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Aleksandra K. (1990) i Petra N. (1987), obojice iz Petrovaradina, zbog osnovane sumwe da su prekju~e, posle sva|e na ulici, lak{e povredili jedan drugog.

Po saop{tewu novosadske Policijske uprave, Petar je nekoliko puta udario Aleksandra drvenom letvom, a ovaj je uzvratio s dva uboda no`em.

Lekari su konstatovali da su obojica lak{e povre|ena, ali je Petar zadr`an u bolnici. M. B.

VI[E JAVNO TU@ILA[TVO U BEOGRADU

General Trifunovi} bez optu`nice Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu odustalo je ju~e od optu`nice protiv generala Vlade Trifunovi}a i ~etvorice oficira Jugoslovenske narodne armije, po{to je ocenilo da su okrivqeni prilikom povla~ewa iz kasarne u Vara`dinu 1991. godine postupali u krajwoj nu`di.

Vlado Trifunovi}

Portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Tomo Zori} precizirao je u izjavi Tanjugu da je stav Tu`ila{tva da u radwama okrivqenih „nema elemenata bi}a krivi~nog dela – podrivawe vojne i odbrambene mo}i“, s obzirom na to da su u konkretnoj situaciji postupali u krajwoj nu`di.

– Primena instituta krajwe nu`de je pravni osnov za ovakvu odluku Tu`ila{tva i povla~ewe

optu`nice protiv generala Trifunovi}a, kao i oficira Sretena Radu{kog, Berislava Popova, Vladimira Davidovi}a i Milo{a Luki}a – naglasio je Zori}.

Optu`nicu protiv Trifunovi}a i drugih podiglo je Vojno tu`ila{tvo 30. januara 1992. godine zbog krivi~nog dela podrivawa vojne i odbrambene mo}i. Vrhovni sud Srbije (koji je 31. decembra prestao da postoji) ukinuo je pro{le godine pravosna`nu presudu kojom je general Trifunovi} bio osu|en na sedam godina zatvora i nalo`io novo su|ewe, odlu~uju}i po vanrednom pravnom leku – zahtevu za za{titu zakonitosti – koji mu je na predlog odbrane podnelo Republi~ko javno tu`ila{tvo.

General Trifunovi} pravosna`no je osu|en 1995. godine na sedam godina zatvora zato {to se 1991. godine, posle vi{ednevne opsade i oru`anih sukoba s hrvatskim snagama, povukao s oko 250 vojnika iz kasarne u Vara`dinu, spasiv{i wihove `ivote. Potom je upu}en na izdr`avawe kazne, ali je godinu dana kasnije aboliran (oslobo|en izvr{ewa kazne i pu{ten iz zatvora) odlukom tada{weg predsednika SRJ Zorana Lili}, ali je presuda protiv wega ostala na snazi.

Trifunovi} je tokom devedesetih i u Hrvatskoj osu|en na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zlo~ina – razarawa Vara`dina.

SEN]ANIN OSUMWI^EN ZA PROVALU

Odneo laptop i pazar Sen}anska policija je brzom i efikasnom akcijom prona{la Ivana B. (1980) iz Sente, za koga se osnovano sumwa da je pretpro{le no}i provalio u ugostiteqski lokal „Zen“ iz kojeg je odneo laptop, digitalni fotoaparat i dnevni pazar.

Policija je saop{tila da je o{te}enom vlasniku provalnik pri~inio materijalnu {tetu od oko 45.000 dinara. Protiv Ivana B. podneta je krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke kra|e.

M. Mr.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Spre~eno krijum~arewe kristala „svarovski” Carinici su na grani~nom prelazu Horgo{ spre~ili poku{aj krijum~arewa ve}e koli~ine „svarovski“ kristala, saop{tila je ju~e Uprava carina Ministarstva finansija Srbije.

U torbama putnice S. P. prona|ena su 23 pakovawa u kojima je bilo ukupno 6.312 „svarovski“ kristala, ~ija je vrednost, po fakturi prona|enoj kod we, 283.380 dinara, navedeno je u saop{tewu.

Carinici su na Horgo{u – grani~nom prelazu Srbije s Ma-

|arskom – 14. marta spre~ili poku{aj krijum~arewa ve}e koli~ine „svarovski“ kristala prilikom pregleda prtqaga putnika autobusa koji saobra}a na redovnoj liniji Pariz–Beograd.

“Svarovski” kristali su staklo obra|eno tehnologijom za obradu dijamanata i kao takvi savr{eno prelamaju svetlost, pa im je i cena visoka, a danas ih ugra|uju u plemenite metale, najnovije mobilne telefone, ra~unare i mnoge druge predmete, podse}a se u saop{tewu.

(Tanjug)

„ D N E V N I K ” O T K R I V A : SVA\A OKO TRUDNO]E MOGU] MOTIV TRAGEDIJE POZNATOG ESTRADNOG PARA

Filip ubio Kseniju zbog bebe?

Poznati maneken Filip Kapisoda (22) u utorak posle podne najverovatnije je iz pi{toqa ubio svoju devojku, peva~icu Kseniju Paj~in (32) zbog bebe, saznaje „Dnevnik nezvani~no iz dobro obave{tenih izvora. Naime, poznati estradni par se u utorak posle podne u Ksenijinom stanu u Nik{i}koj 6 na Vo`dovcu u Beogradu posva|ao oko toga ~ije dete nosi peva~ica, po{to se u subotu saznalo da je trudna: Kapisodino ili izvesnog o`ewenog fudbalera.

– Za{to mi se ovo dogodilo? Za{to mom detetu? – jecala je Qubica, majka peva~ice Ksenije Paj~in, kada je u utorak oko 18 sati prona{la be`ivotno telo svoje qubimice u lokvi krvi u wenom stanu.

Nedaleko od Ksenije mrtav je le`ao i wen de~ko, crnogorski maneken Filip Kapisoda (22).

Ubistvo i samoubistvo, glasili su prvi izve{taji policije, a na osnovu tragova u stanu tragedija se dogodila na slede}i na~in: posle burne sva|e, Ksenija je krenula ka izlaznim vratima u `eqi da pobegne od Filipa, koji joj je tada pucao s le|a, u potiqak.

Peva~ica je na mestu bila mrtva. Kapisoda je zatim ispalio smrtonosni hitac sebi u usta, a pi{toq je pao pored wegovog tela, gde je i prona|en, pi{e nedeqnik „Puls“ u tekstu objavqenom ju~e na wihovom zvani~nom sajtu.

Po re~ima kom{ija, `estoke sva|e u wihovoj vezi bile su sve ~e{}e u posledwe vreme, a dan pre fatalnih doga|aja u peva~icin stan u Nik{i}koj 6 dolazila je policijska patrola, koja je morala da interveni{e na poziv stanara.

Prethodno je Filip Kapisoda razvalio vrata wenog stana, ali policija ga nije privela jer su ih oboje ubedili da }e se smiriti i re{iti nesuglasice. Po re~ima Ksenijinih prijateqa, ona je htela da ostavi Filipa, ali nije znala kako to da u~ini jer ga je i pored svega veoma volela.

Me|utim, wihov temperament im je bio najve}a prepreka.

Brzo bi planuli, posva|ali se, a te sva|e bi kulminirale i tu~ama, o ~emu je Ksenija Paj~in i pri~ala u vreme Filipovog boravka u rijalitiju Veliki brat VIP. „Ksenija je svakog mogla da dovede do ludila, a Filip joj

va jer je videla Ksenijinog psa Milisava kako cvili ispred vrata, a niko ga ne pu{ta u stan. Po{to je mrak ubrzo po~eo da pada, a pas da laje, zabrinuta kom{inica je pozvala Ksenijinu majku Qubicu koja je ubrzo do{la. Me|utim, ona nije mogla da otkqu~a vrata jer je kqu~ bio s unutra-

Ru`e pored ulaza Po nalogu istra`nog sudije Vi{eg suda u Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji ura|ena je obdukcija i toksikolo{ka analiza radi utv|ivawa uzroka smrti pop-peva~ice Ksenije Paj~in i manekena Filipa Kapisode, saznaje „Dnevnik“.

Rezultati nalaza nisu poznati javnosti.

Datum sahrane jo{ se ne zna. Ina~e, Ksenijina majka Qubica ju~e je primala sau~e{}e u svom stanu u Zemunu, predo~ava na{ izvor. Vrata zgrade u Nik{i}koj 6 su zakqu~ana. Pored vrata na ulazu u stan Ksenije Paj~in, na kojima su vidqivi tragovi skorog obijawa, su dve crvene i dve bele skoro ve} uvele ru`e.

Brigu o Ksenijinom ku~etu Milisavu privremeno je preuzeo predsednik ku}nog saveta. je po temperamentu bio veoma sli~an, pa mo`ete da zamislite kako su wihove sva|e izgledale“, rekao je tada „Pulsu“ izvor blizak peva~ici.

I nakon obnavqawa veze, pred kraj pro{le godine, ni{ta se u wihovom odnosu nije promenilo. Qubavi i sva|a bilo je na pretek.

Tragedija je otkrivena u utorak posle podne, kada je kom{inica sa sprata primetila da se ne{to ~udno de{a-

{we strane, a }erka se na wene pozive nije odazivala.

Uz pomo} kom{ije razvalila je vrata i nai{la na stravi~an prizor: Ksenija je le`ala u krvi, be`ivotna, a dva metra daqe bio je mrtav Filip.

Za sada jo{ nije poznato ~iji je bio pi{toq CZ M-88 kalibra 9, koji je prona|en pored Kapisodinog tela. „Ksenija i ja upoznali smo se na jednoj reviji u Cetiwu.

Znam da mi sada mnogi mu{karci zavide, ali mislim da smo savr{en par. Iako sam mla|i od we devet godina, to nam ne predstavqa smetwu jer je Ksenija dobra osoba i veliki drug“, izjavio je svojevremeno Kapisoda. [iru popularnost Filip je stekao kada se prijavio za u~e{}e u rijaliti {ouu „Veliki brat” marta pro{le godine.

Tokom wegovog boravka u ku}i Ksenija je izjavila da su raskinuli, iako se mladi par prethodno pomirio neposredno pred Filipov ulazak. Razlog tada{weg raskida, kako je pisao beogradski dnevni list „Alo“, bio je u tome {to je Filip, navodno, u rijaliti{ouu imao seks s peva~icom Mijom Borisavqevi}. Po wegovom izlasku, Ksenija i Filip razmenili su `estoke re~i u medijima, pa ~ak i uvrede na nacionalnoj osnovi. ^uvene su bile wene izjave u to vreme da je bila re~ o vezi zasnovanoj samo na strasti i da tu nije bilo prave qubavi s wene strane.

Poznati maneken je tih dana odlu~io da se trajno nastani u Beogradu. Tada su ga povezivali s izvesnom manekenkom iz Milana, dok su Kseniju spajali s biv{im golmanom „Crvene zvezde” Bobanom Bajkovi}em – tako|e Crnogorcem i tako|e mla|im od we.

Ksenija i Filip su se krajem 2009. godine pomirili na promociji albuma Marije [erifovi}, nakon ~ega su i obnovili svoju romansu.

U jednom intervjuu peva~ica je izjavila da nikada nije u potpunosti zadovoqna i sre}na. „Veliki sam detaqista, i to me je malo ko{talo u `ivotu. Trudim se da stalno sebi govorim da je `ivot lep i da sam u principu jako sre}na `ena, na svakom poqu, pogotovu na poslovnom. U poslu nalazim motivaciju jer imam neku ludu mu{ku energiju s kojom ne znam {ta }u“, rekla je ona tada.

E. D.

DOMA]IN IZ KLENKA SE TERETI DA JE OPEQE[IO GOSTA

Od Italijana oteo 700 evra?

Svom gostu, italijanskom dr`avqaninu Mihaelu B. (25), doma}in Ivano P. (34) iz sela Klenak kod Rume, tereti se da je oteo 700 evra. Navodnoj otmici je prethodio razgovor uz ~a{icu, pa kad je Ivano P. dobro popio, do{lo je do sva|e izme|u doma}ina i

gosta. Doma}in je Mihaelu B. zadao vi{e udaraca pesnicom, a onda od wega uzeo 700 evra.

Lak{e povre|enom italijanskom dr`avqaninu Mihaelu B. je ukazana lekarska pomo} u Zdravstvenom centru u [apcu, a Iva-

no P. je, pod osnovanom sumwom da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva, priveden u policiju i s krivi~nom prijavom predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Wemu je, posle saslu{awa, odre|en pritvor od 30 dana.

S. B.

14

DRU[TVO

~etvrtak18.mart2010.

KONKURS ZA PREKOGRANI^NA [KOLSKA PARTNERSTVA

Tinejyeri najboqi bajpas politi~kih konflikata Me|unarodna mre`a sredwih {kola (ACES) ~etvrti put zaredom raspisala je konkurs za prekograni~na {kolska partnerstva.

Ove godine moto takmi~ewa je "Prona|ite re{ewa", a ciq projekta je pronala`ewe re{ewa za konflikte u {koli i dru{tvu.

Osim {kola iz na{e zemqe, na konkursu mogu u~estvovati i one iz Austrije, Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, ^e{ke, Ma|arske, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Slova~ke i Slovenije.

– Posebno je lepo kada se {kole s prostora biv{e Jugoslavije prijave zajedno za u~e{}e u ovom projektu – ka`e Robin Gosejohan iz "Erste fondacije" koja je osniva~ ove {kolske mre`e. – Tako se sklapaju prijateqstva mladih koji zbog politi~kih razloga do sada nisu imali nikakve kontakte.

Detaqne informacije o ovom projektu zainteresovane {kole mogu prona}i na sajtu

http:/www.aces.or.at, dok preko Internet-linka na sajtu h t t p : / w w w. a c e s . o r. a t / z _ p f l i s t.asp?b=832 mogu prona}i {kolu partnera. Link za prijavqivawe projekata je na sajtu http:/www.asec.or.at/start.asp?ID=2317 10&b=858, dok je rok za slawe predloga projekata 30. april. Najboqa re{ewa na ovom konkursu izabra}e me|unarodni `iri, a pobednici }e dobiti novac i podr{ku za realizaciju projekta. [kolsku mre`u ACES "Erste fondacija" je osnovala 2006. u saradwi s neprofitnom organizacijom "V~eli dom" iz Slova~ke i Interkulturalnim centrom iz Austrije. Ciq mre`e je da pove`e nastavnike i u~enike iz sredwe i jugoisto~ne Evrope i tako premosti granice, a da u tome i uspeva dokaz je i ~iwenica da je do sada u projektu u~estvovalo 500 {kola.

Ina~e, ovu inicijativu podr`avaju ministarstva prosveta svih zemaqa u~esnica.

D. Deve~erski

Elektronika u medicini Na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu danas po~iwe dvodnevni nacionalni nau~ni seminar s me|unarodnim u~e{}em "Elektronika u medicini." Program obuhvata medicinske ure|aje i sisteme, metrologiju, jonizuju}a i nejonizuju}a zra~ewa, obradu signala, te obrazovawe i elektrotehniku u zdravstvu... Biomedicinsko in`ewerstvo progla{eno je za glavni prioritet nau~no-istra`iva~kog rada u Srbiji, a jedan je i od najbitnijih u EU. Suorganizator skupa, Dru{tvo za biomedicinsko in`ewerstvo i medicinsku fiziku Srbije, nagla{ava va`nu ulogu u tome Univerziteta u Novom Sadu i Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj.

J. B.

DNEVNIK

SUBNOR ONEMOGU]AVA STICAWE RAVNOGORSKIH SPOMENICA

^etnici i partizani mora}e u Strazbur?

Ako uskoro borci ne po{aqu svoje delegate u komisiju za odlu~ivawe o pravima pripadnika pokreta Dra`e Mihailovi}a ili Vlada umesto wih za ~lanove imenuje predstavnike Republi~ke asocijacije za negovawe tekovina Ravnogorskog pokreta, Sud za qudska prava u Strazburu mora}e da prese~e partizansko-~etni~ki sukob koji jo{ uvek traje.

Naime, iako je Srbija jo{ juna 2005. izjedna~ila prava u~esnika NOB-a i ~etnika, borci svojim eskvirawem onemogu}avaju formirawe komisije koja bi dodeqivala Ravnogorske spomenice i penzije. Kako stvari stoje, {anse da partizani promene ^i~ini borci 1944. ve}inom postali partizani stav su male ili gotovo nikakve. SUBNOR nagla{ava Kad su vreme{nog biv{eg ~etnika iz okoline da ne prihvata da partizani budu izjedna~eni s onima koji Vrawa, koji je do{ao da tra`i Ravnogorsku su tokom rata bili na drugoj spomenicu i penziju, nadle`ni op{tinari strani, te borci nikad ne}e pitali ima li nekog da svedo~i u wegovu korist, biti jemci ravnogorcima, a odgovorio je: Nemam, sve gi potepaste! bez dva svedoka penzije nema.

A dokazivawe pripadnosti Ravnogorskom pokretu izglepotvrditi partizani. A oni poru~uje da se ne pla{i tuda ovako: oni koji ho}e da podni posle vi{e od {est dece`be, te da ravnogoraca vi{e i nesu zahtev za penziju moraju nija, mada su i sami u poznim nema jer ih je 90 odsto 1944. "privesti" dva svedoka koji godinama, ne pristaju na to da stupilo u NOV. Kad neko po}e potvrditi da su od 1941. do svedo~ewem omogu}e penziju ku{a da doka`e svoj status 1944. bili ~etnici. Kako je biv{im protivnicima. ravnogorca, jednostavno ne malo `ivih ~etnika, pripadPredsednik SUBNOR-a Srpostoji neko ko bi to mogao nost ^i~inom pokretu mogu bije general Slavko Popovi} potvrditi. Kao ilustraciju

nudi istinitu pri~u o jednom ~etniku iz okoline Vrawa koji je do{ao da tra`i Ravnogorsku spomenicu i podneo zahtev op{tinskim organima.

Kad su ga upitali da li ima nekog ko bi mogao da posvedo~i u wegovu korist, odgovorio je: "Nemam, sve gi potepaste".

Zato Popovi} tvrdi da borci ne}e promeniti stav i da je cela kamapawa neozbiqna.

Predsednik Republi~ke asocijacije za negovawe tekovina Ravnogorskog pokreta i narodni poslanik Aleksandar ^otri}, pak, poru~uje da }e tu`iti SUNBOR zbog blokade formirawa komisije koja treba da dodequje izuzetno mese~no primawe i Ravnogorske spomenice. On najavquje da }e zahtevati od Cvetkovi}evog kabineta da izmeni uredbu za ostvarivawe statusa ravnogoraca jer smatra da u komisiji ne smeju da odlu~uju predstavnici SUBNOR-a ve} wegove asocijacije. Isti~e da }e se, ako sve bude odbijeno, `aliti Strazburu da on “prizove pameti" borce koji pet godina onemogu}avaju i ono malo preostalih ~etnika da bar pri kraju `ivota dobiju penziju.

Q. Male{evi}

SRPSKE BIROKRATE PENZIONERIMA POD STARE DANE UVAQUJU DVOSTRUKE IDENTITETE

Za mesec dana ro|en na dva mesta u dve dr`ave

Sekretar Op{tinskog udru`ewa penzionera u Zrewaninu Petar \or|evi} za samo mesec dana ro|en je na dva mesta i u dve dr`ave! A sve to gre{kom Mati~arske slu`be u Beogradu, zbog ~ijeg propusta je imao komplikacije prilikom dobijawa novog paso{a. \or|evi} je ro|en 1932. u francuskom mestu Vire-Kalvados, a pet godina kasnije s roditeqima se preselio u Beograd. U tamo{woj Vaznesewskoj crkvi kr{ten je 1939, da bi posle Drugog svetskog rata crkvene kwige bile preba~ene u op{tinu Savski venac. Po zavr{etku studija, 1956. ovaj penzioner doselio se u Zrewanin.

– Da bih izvadio novu li~nu kartu i paso{, 3. oktobra pro{le godine od te op{tine zatra`io sam izvod iz mati~ne kwige ro|enih. Da bih mati~arima olak{ao posao, napismeno sam im poslao sve podatke o sebi. Me|utim, oni su mi 9. oktobra izdali dokument u kojem je kao mesto ro|ewa naveden Beograd, a na osnovu tog papira dobio sam li~nu kartu – prepri~ava \or|evi} za „Dnevnik“ peripetije oko papirologije.

Lekari skupqaju bodove Lekari i medicinsko osobqe u Srbiji od 1. januara imaju obavezu da se usavr{avaju, dakle ako se `ele baviti svojim poslom, moraju konstantno da u~e i skupqaju bodove potrebne za obnovu licence. Direktorka Komore medicinskih sestara i tehni~ara Srbije Dragana [a{i} ka`e da je „kampawa“ ve} po~ela. Za godinu dana vaqa sabrati 24 boda u~e{}em na edukativnim sesijama, koje organizuju esnafske organizacije, {kole, fakulteti i zdravstvene ustanove, a Komora pru`a tehni~ku pomo}, kontroli{e skupove, procewuje wihovu edukativnu vrednost i evidentira bazu podataka. Svaki „beli mantil“ mora licencu „osve`iti“ svakih sedam godina, a uslov je da u tom periodu steknu 168 bodova.

J. B.

Kad je podneo zahtev za paso{, policija je ustanovila da ne{to nije u redu. Po nekim dokumentima \or|evi} je ro|en u Srbiji, po drugima u Francuskoj. Sredinom

ta od 83 godine da ode li~no u op{tinu Savski venac i pribavi mi novi, tre}i izvod, dobio sam validan dokument. Nije mi `ao ni novca koji sam dao za takse, ni izgu-

Zrewaninac Petar \or|evi} na~isto slu|en administracijom

novembra zato je zatra`io novi izvod, u kojem je navedeno da poti~e iz mesta Vire-Kalvados, ali nije precizirano o kojoj se dr`avi radi.

– Takvo mesto ne postoji u Srbiji, niti ga je bilo u biv{oj Jugoslaviji. Tek kada sam zamolio bra-

bqenog vremena, ve} toga {to se brat maltretirao da bi ispravio tu|u gre{ku – veli \or|evi}, koji je kasnije poni{tio i li~nu kartu u kojoj je pisalo da je ro|en u Beogradu, pa je onda izvadio drugu.

O nemarnosti ~inovnika koji ne rade dobro svoj posao, a zbog ~e-

Drma plovak na „Tiskim danima“ Turisti~ka ponuda Be~aja od ove godine bi}e bogatija za atraktivne „Tiske dane“, koje priprema Udru`ewe sportskih ribolovaca „[aran“ za Dan op{tine.

– Iako je to 1. avgust, ove godine proslava }e trajati jo{ dva dana. Lordmer Peter Knezi je podr`ao da se i mi ukqu~imo.

Dogovorili smo se da 31. jula centralna manifestacija budu „Tiski dani“. Pre podne }e se ribolovci takmi~iti u pecawu na plovak, varalicu i bu}ku, a po podne bar sto kulinara kuva}e ribqu ~orbu za „Zlatni kotli} Be~eja“. Pobedniku }e pripasti 100.000 dinara, a jo{ dvojici majstora 20.000 i 10.000 – ka`e predsednik „[arana“ Milan Sekuli}.

Promocija „Tiskih dana“ po potiskom regionu, tokom koje

se deli i pe~ena riba, krenula je od turijske „Kobasicijade“.

Ne}e, ipak, „[aran“ ukinuti vi{edecenijske „Julske dani sportskog ribolova“, koji okupqaju samo ~lanove Udru`ewa. Dogovoreno je da ta manifestacija bude prvog julskog vikenda, a ribolovci }e mo}i da biraju izme|u plovka i dubinke.

– Posledwih godina na „Julskima dani“ bilo je sve mawe u~esnika, mada nije pla}ana kotizaciju za takmi~ewa u pecawu i kuvawu. O~ekujem da ih sad bude vi{e jer }e ova manifestacija biti „generalka“ pred „Tiske dane“. Ure|ena je pista za pecawe na Kanalu, uzvodno od [lajza, pa verujem da }e ulov s tri {tapa biti bogatiji nego na Tisi – optimista je Sekuli}.

V. Jankov

ga strada obi~an ~ovek, pre neki dan je progovorio i Borivoje Petrovi} (65) iz Ni{a. Birokratskom gre{kom on je postao ~ovek s dva razli~ita datuma ro|ewa, {to sigurno nije jedinstven slu~aj u Srbiji, ali bi mu to moglo doneti i te kakve probleme u postupku dobijawa nema~ke penzije. Petrovi} je gastarbajtovao u Nema~koj sve do osamdesetih godina pro{log veka. Ro|en je u selu Dulene kod Kragujevca 1946. i do svoje 34. godine slavio je ro|endan 14. avgusta. A onda se, kada se vratio iz Dortmunda, naselio u Ni{u i u novim dokumentima koja je potom izvadio naveden mu je sasvim drugi datum ro|ewa – 12. jul! Dok je boravio u inostranstvu, u wegovom rodnom selu neko je, izgleda, pogre{no prepisao podatke iz starih kwiga u nove.

– Tako ja sada imam dva stara paso{a, staru li~nu kartu, vojnu kwi`icu, voza~ku dozvolu i radnu kwi`icu u kojima je kao datum ro|ewa upisan 14. avgust. Ali, imam i novi paso{, novu li~nu kartu i voza~ku, u kojima pi{e da sam ro|en 12. jula – ispri~ao je Petrovi}. @. Balaban

Japan i EU poklawaju 55 mamografa – Zdravstvene ustanove u Srbiji treba da u narednih godinu dana dobiju 55 mamografa – najavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa Tomislav Stanti}, i dodao da }e savremeni aparati vredni oko deset miliona evra biti nabavqeni donatorskim sredstvima EU (30 komada) i Vlade Japana (25).

– Pre tri godine imali smo oko 50, uglavnom nestandardizovanih aparata, a veliki deo prakti~no pred otpisom, starih po desetak godina. Na{ ciq je da svaka `ena u Srbiji izme|u 45 i 70 godina, a ima ih 1,3 milion, bude mamografski pregledana jednom u dve godine. Ina~e, U Srbiji se svake godine otkrije 4.000 novoobolelih od raka dojke, a 1.600 slu~ajeva se okon~a smrtnim ishodom.

Zelena mrqa mo`e biti i fatalna

GOTOVO 90 ODSTO OBOLELIH NE ZNA DA IH JE NAPAO GLAUKOM, TIHI UBICA VIDA

Ni{ta ne boli, ali se oslepi Povodom Svetskog dana glaukoma, akcije merewa o~nog pritiska nastavqaju se u velikom broju oftalmolo{kih ordinacija i bolnica tokom celog ovog meseca. Izme|u ostalih, u wu se ve} po tradiciji ukqu~ila i Specijalna oftalmolo{ka bolnica "Eliksir" u Novom Sadu.

– Ciq akcije je pravovremeno otkrivawe glaukoma, tihog ubice vida, radi le~ewa i spre~avawa wegovih te{kih posledica – ka`e direktorka Bolnice Ru`a Suboti}. – Tako se nastavqa tradicionalna bitka za boqi vid, koju Bolnica "Eliksir" vodi ve} 20 godina u saradwi s na{im i ruskim o~nim lekarima iz Kaluge.

Udru`ewe za borbu protiv glaukoma, i svi oftalmolozi, upozoravaju na to da je posle 50. godine nu`no proveriti o~ni pritisak. Kada se zna da u svetu od glaukoma oboli 67 miliona qudi, a 45 odsto wih oslepi, dok istovremeno izme|u 50 i 90 odsto obolelih ne znaju da imaju bolest jer ona "ne boli", redovan pregled jedini je put ka zaustavqawu wenog napredovawa. I u na{oj zemqi glaukom je jedan od vode}ih uzroka slepila qudi.

O~ni lekari obja{wavaju da je naj~e{}i oblik tzv. glaukom otvorenog ugla, gde dolazi do postepenog o{te}ewa vida bez ikakvih simptoma za pacijenta sve do naprednijih stadijuma. Prvi simptomi glaukoma su tamne senke na sredwoj periferiji vidnog

poqa koje vremenom postaju ja~e i ve}e, pa se spajaju u velika poqa u vidu polumeseca. Ukoliko se ne le~e na vreme, senke dovode do trajnog prstenastog slepila koje kasnije napreduje zahvataju}i ~itav periferni vid.

Glaukom, ili zelena mrqa, nastaje kada ima previ{e te~nosti u oku, obi~no zato {to su odvodni kanali zapu{eni. Po{to se te~nost i daqe stvara, ona se nagomilava u oku i tako nastaje povi{en o~ni pritisak. On gura vidni `ivac unazad i izaziva wegovo o{te}ewe, a ako dugo ostane povi{en, razara ga deo po deo. Razarawe vidnog `ivca ispoqava se postepenim promenama u vidu. U po~etku su male i ne zahvataju centralni vid, odnosno deo koji vidimo kada gledamo pravo ispred sebe ili ~itamo. Promene u vidu se u po~etku de{avaju iznad, ispod i sa strane centralnog vida, tako da oboleli od glaukoma ne prime}uje pad vida. Tek u zavr{noj fazi bolesti dolazi do propadawa centralnih delova i potpunog gubitka vida.

Pove}anom riziku obolevawa od glaukoma su izlo`ene osobe iznad 50 godina, a posebno srodnici obolelih od galukoma, oboleli od {e}erne bolesti...

Iako glaukom ne mo`e biti izle~en, naj~e{}e se mo`e prili~no uspe{no kontrolisati, a ako se rano dijagnostikuje, izgledi za o~uvawe vida su vrlo veliki.

J. Barbuzan

PRVI ROMAN NOVOSADSKOG GRAFI^ARA CVETANA DIMOVSKOG

Mapa nestalog grada Kada umetnik spoji dve svoje stvarala~ke preokupacije - likovnu i literarnu, onda nastaje ilustrovana kwiga. Upravo je takav kwi`evni prvenac, roman “Jedno leto” poznatog novosad-

skog grafi~ara Cvetana Dimovskog (1942), u izdawu “Prometeja”(biblioteka “Posle”).

Radwa je sme{tena u {ezdesete godine pro{log veka, u Skopqe koje zapquskuje hipi utopija, a glavni junak je mladi

intelektualac-umetnik. On se nakon zavr{enih studija na Likovnoj akademiji u Beogradu, vra}a u grad koji je napustio, ali ga se nije odrekao. @eqan je qubavi, ali i dokazivawa u dru{tvenoj eliti toga vremena.

Dimovski tako, u prvom licu, ispisuje uzbudqiv dru{tveni roman, ali i intimnu qubavnu pri~u.

Nekoliko godina kasnije, kada je rukopis “odle`ao”, Dimovski je dobio inspiraciju za ciklus grafika, koje je nazvao “Stari trg”. Grafi~ka mapa je dopunila listove romana na kraju kwige su kolorfotografije deset grafika, ra|enih u tehnici akvatinte u boji.

- Tako je kwiga prethodila mapi, postala inspiracija za nove grafike na istu temu, na temu grada Skopqa, wegovih qudi, zgrada nestalih u zemqotresu, fantomskih palata koje stoje na grafikama u jednoj umetni~koj i metafizi~koj koegzistenciji, navodi, izme|u ostalog, u recenziji Milica Mi}i}-Dimovska, kwi`evnica i supruga Cvetana Dimovskog.

R. L.

SRBIJA NA SAJMU KWIGA U LAJPCIGU

Mali jezici – velike kwi`evnosti Srbija }e danas odmah po otvarawu Sajmu kwiga u Lajpcigu koji }e okupiti oko 2100 izdava~a, biti predstavqena kao po~asni gost sajma 2011. Na {tandu Srbije, na{u zemqu predstavi}e direktor Sajma kwiga u Lajpcigu Oliver Cile, {ef Organizacionog odbora ovogodi{weg nastupa Vida Ogwenovi} i ~lan tog odbora Sreten Ugri~i}. Prethodno }e, u okviru foruma Mali jezici-velike kwi`evnosti nastupiti pisac Laslo Vegel, a potom i Laslo Bla{kovi} i Vladimir Arsenijevi}.

Uve~e, u kafeu Gradske biblioteke, Eva Kovolik }e publici pribli`iti kwi`evnost Dragana Veliki}a, jednog od najprevo|enijih savremenih srpskih pisaca na nema~kom.

Drugog dana Sa{a ]iri} i Sa{a Ili} vodi}e razgovor o internet portalima kao mestu kriti~kog mi{qewa, a qubiteqima kwige predstavi}e se i

Veliki}, Vladimir Pi{talo i srpski pisac iz Sarajeva Goran Samarxi}.

Tre}eg dana sajma u razli~itim forumima, svoje kwige ~ita}e i o wima razgovorati Pi{talo, Vegel i Mirjana Novakovi}. Iste ve~eri, u okviru posebnog programa „Balkanska no}“, u jednom od najstarijih pozori{ta u Nema~koj, Union teatru Konevic publika }e imati priliku da se upozna sa kwi`evno{}u Vladislava Bajca, Ili}a i Samarxi}a.

Tu }e biti predstavqen i predstoje}i 4. festival kratke pri~e „Kikinda {ort“ o kome }e govoriti koordinator nastupa brojne autorske ekipe Sr|an Papi}, a pisci ~itati svoje tekstove. Posledweg dana Sajma, 21. marta u okviru foruma iInternacional i Mali jezici-velike kwi`evnosti nastupi}e Papi}, Arsenijevi}, Bajac i Mirjana Novakovi}.

15

Preovla|uju}i orkestarski zvuk Novosadske muzi~ke sve~anosti (Nomus) ove godine }e biti odr`ane od 12. do 20. aprila trideseti put, i za taj jubilej organizator Muzi~ka omladina Novog Sada, kako navodi sekretar Milan Radulovi}, potrudila se da pripremi {to zanimqiviji program ovog poznatog festivala, koji je odavno zauzeo centralno mesto u muzi~kom `ivotu na{eg grada. Umetni~ki direktor je i ove godine muzikolog Marija Adamov.

- U programu Nomusa, za koji znamo da se uglavnom vezuje za odrednicu kamerne muzike, ove godine }e prevashodno preovladavati orkestarski zvuk. Ima}emo nastup dva velika orkestra: Beogradske filharmonije, {to nas posebno raduje jer posle toliko godina dolaze na Nomus, i Vojvo|anske simfoni~are kao na{ tradicionalni ansambl - isti~e Milan Radulovi}.

Sa Beogradskom filharmonijom }e nastupiti sjajni solista Sergej Nakarjakov, truba~ ruskog porekla, a Vojvo|anski simfoni~ari }e svoj koncert posvetiti dvestagodi{wici ro|ewa Roberta [umana. Ono {to je, po re~ima Radulovi}a, ekskluzivitet koncerta simfoni~ara, jeste da }e sa wima nastupiti 19. aprila u Sinagogi „najsve`iji“ pobednik ~uvenog konkursa „Geza Anda“ u Cirihu 2009. korejski pijanista Jingsang Li.

Orkestar „Kamerata Salcburg” otvori}e ovogodi{wi Nomus

certmajstora „London simfoni orkestra“, {to samo govori o wegovom ume}u i naravno na{oj sposobnosti da dovedemo najboqe ansamble u na{u sredinu - napomiwe Radulovi}.

O~ekuje nas prvi put i susret sa ansamblom koji dolazi s drugog kontinenta, kako najavquje Radulovi}, a u pitawu su „Filadelfija virtuozi“ iz SAD -a. Gostovawe ovog izuzetnog orkestra organizovano je posredstvom Ambasa-

Prodaja karata Karte za koncerte u SNP-u ve} su u prodaji na blagajni pozori{ta i staju 1.500 i 2.000 dinara za Misiju, a 1.200 i 1.500 dinara za nastup Herarda Nuweza.

Od slede}e nedeqe }e po~eti da se prodaju i karte za ostale koncerte u Gradskoj ku}i i Sinagogi. One }e stajati 500 dinara, i na wih }e ~lanovi Muzi~ke omladine Novog Sada imati popust.

- [to se ti~e kamernih koncerata, bi}e ih ~etiri. Najve}e ime me|u izvo|a~ima te muzike nastupi}e na sve~anom otvarawu Nomusa, a u pitawu je jedan apsolutno reprezentativni orkestar koji postoji preko 50 godina. Radi se o ~uvenom ansamblu „Kamerata Salcburg“. Ono {to nas posebno raduje je {to }e na ovom koncertu nastupiti wihov novi koncertmajstor i muzi~ki rukovodilac u narednim periodu Roman Simovi}, koji je nedavno polo`io jo{ jednu zna~ajnu audiciju za kon-

Veliki slikar malog formata ciju doga|aja bila je ukqu~eno i Op{tinsko ve}e Op{tine Vr{ac, a prisutne je pozdravio i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}.

~etvrtak18.mart2010.

NA JUBILARNIM NOVOSADSKIM MUZI^KIM SVE^ANOSTIMA OD 12. DO 20. APRILA

U OGRANKU SANU U NOVOM SADU JU^E PROMOVISANA MONOGRAFIJA „PAJA JOVANOVI]“

Nakon izlo`be Pavla Paje Jovanovi}a (1859-1957), koju je krajem pro{le godine priredila Srpska akademija nauka i umetnosti, wen Ogranak u No-

c m y

KULTURA

DNEVNIK

rijere, a i posle, Paja Jovanovi} ~esto bio zapostavqan i izostavqan na srpskoj umetni~koj sceni. Kako i za{to je sve to teklo moglo se saznati iz nadahnutog izlagawa istori~ara umetnosti Nikole Kusovca, koji je i autor osnovnog teksta monografije „Paja Jovanovi}“.

Podse}aju}i na neke od wegovih najpoznatijih ostvarewa, „Ma~evawe“, „Guslar“, „Ki}ewe neveste“, „Krunisawe cara Du{ana“, „Seoba Srba“, pri~aju}i brojne anegdote o uzbudqivom `ivotu, snala`qivoj prirodi i majstorskom radu, Kusovac je posebno apostrofirao podatak da je i pored mnogo ~uvenijih „fraza“, Paja Jovanovi} za wega - veS promocije monografije o Paji Jovanovi}u Foto: R. Hayi} liki slikar malog forvom Sadu ju~e je nastavio priPisac uvodnog teksta monomata. Kusovac je znatan deo iz~u o znamenitom slikaru prografije, dr Stanislav @ivkolagawa pravio paralele sa wemocijom monografije „Paja Jovi}, naglasio je da je ona objagovim savremenikom i po mnovanovi}“ izdava~a „Radionica vqena takore}i u posledwi go ~emu bliskim kolegom, Urodu{e“ iz Beograda. U organiza~as, podse}aju}i da je tokom ka{em Predi}em.

I. Buri}

de Amerike koja je, po re~ima Radulovi}a, u velikoj meri pomogla dolazak ameri~kih umetnika.

- Ono {to je zanimqivo, i {to krasi Nomus, jeste da su u tom ansamblu i umetnici koji su nekada poha|ali Akademiju u Novom Sadu i ponikli u ovoj sredini, a radi se o Sa{i Jan~i}u i Lidiji Peno. Pored toga {to }e ovaj koncert obilovati delima kompozitora koji dosad nisu bili izvo|eni na Nomusu, treba re}i da }e oni izvesti i novo delo Aleksandre Vrebalov, odnosno petu

kompoziciju „^ini“, nastalu 2008/2009, neobi~nu po tome {to je komponovana za elektroniku i guda~ki orkestar - najavquje Radulovi}. ^u}emo i doma}i, novosadski kamerni ansambl „Kamerata akademika“ ~iji je umetni~ki rukovodilac Dejan Mla|enovi}, a ono {to ovaj nastup posebno izdvaja je, kako isti~e Radulovi}, {to }e muzi~are na koncertu voditi ~uveni violista @erar Kose, profesor Nacionalnog konzervatorijuma u Parizu, i jedan od osniva~a poznatog ansambla za savremenu muziku Pjera Buleza.

- ^ast da zatvori Nomus pripala je jednom na{em kamernom orkestru, Guda~ima Svetog \or|a, ~iji je muzi~ki direktor Gordan Nikoli}. O~ekuju nas jo{ i dva koncerta kamerne muzike u Gradskoj ku}i. Jedan je 13. aprila i bi}e posve}en dvestagodi{wici ro|ewa [umana. Tada }e nastupiti pijanista Erik Lesa`, ~uveni dirigent i klarinetista Pol Mejer i violistkiwa Liz Berto iz Francuske. Na tom koncertu }emo imati priliku da prisustvujemo svetskoj premijeri dela „Oma` Robertu [umanu“ \er|a Kurtaga. Drugi koncert je 18. aprila i tada nas o~ekuje susret sa dobrim znancem, pijanistom Lovrom Pogoreli}em koji nam se posle pet godina vra}a u Novi Sad, a sa wim dolaze Dejan

Bogdanovi} i Monika Leskovar, koju dosad nikada nismo ~uli, a moram da ka`em da se radi o fantasti~noj ~elistkiwi - isti~e Radulovi}.

Dva programa na neki na~in iska~u iz uobi~ajenog okvira umetni~ke muzike, {to je postao obi~aj prethodnih godina, i pokazuje daqa nastojawa MONS -a da pro{iri svoje vidike. Na Nomusu }e 13.aprila u SNP - u nastupiti ~uvena portugalska fado peva~ica Misija i wen istoimeni {esto~lani ansambl. Drugi je koncert 17. aprila u SNP -u, na kojem }e nastupiti flamenko gitarista Herardo Nuwez iz [panije sa svojim sekstetom.

Muzi~ka omladina Novog Sada raspisala je konkurs u saradwi sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu, na odseku za grafi~ki dizajn, i od 32 pristigla, rad Sawe [ajatovi} s tre}e godine AUNS izabran je da predstavqa ovogodi{wi vizuelni identitet festivala. Tokom Nomusa }e biti prire|ena izlo`ba radova s ovog konkursa.Povodom 30 godina jubileja, bi}e objavqeno nekomercijalno izdawe kompleta od tri CD -a i 50 -ak fotografija s prethodnih Nomusa. Autor dizajna je Darko Vukovi}, a muzi~ke numere su izabrane u saradwi sa Radio Novim Sadom. Promocija ovih CD - ova zakazana je za 16. april.

N. Pej~i}

U APRILU SEDMI BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE

Plesne trupe iz deset zemaqa kinga, koji }e izvesti predstavu Sedmi Beogradski festival „Bahok“ u koreografiji Akrama igre bi}e odr`an od 9. do 23.

Kana, koji sara|uje sa zvezdama aprila, najavqeno je na konferenciji za novinare u Skup{tini Beograda. Direktorka festivala Aja Jung rekla je da }e na festivalu nastupiti baletske kompanije i plesne trupe iz Italije, Belgije, Kine, Velike Britanije, Francuske, Izraela, Portugala, Holandije i [vajcarske. Predstave }e biti izvedene u Sava centru, Beogradskom dramskom, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Operi „Madlenianum“, Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, Narodnom pozori{tu u Ni{u i Narodnom pozori{tu u Somboru.

Prema re~ima Aje Jung, festival }e 9. aprila u Sava centru otvoriti italijanska trupa „AlterBalletto“, koja }e izvesti plesne predstave „Kao udisaj“ i „Zemqa“ u koreografiji Maura Bigoncetija. Trupa „AlterBalletto“ }e slede}eg dana nastupiti u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, gde }e izvesti predstavu Balet @eneve kao {to su balerina Silvi Gijem „Certe Notti“, tako|e u koreograi glumica @ilijet Bino{. fiji Bigoncetija. U Operi „MaU okviru Festivala igre, 13. dlenianum“ }e 11. aprila nastuaprila u Beogradskom dramskom, piti Nacionalni balet iz Pe-

trupa „Peeping Tom“ iz Belgije predstavi}e se predstavom „Ulica Vanderbranden 32“ u koreografiji Gabrijele Karizo i Franka ^artijera. Izraelska plesna trupa „Kibutz“ izve{}e 15. aprila u Sava centru predstavu „Kef-Kafim“ u koreografiji Ramija Bera, a ta trupa }e 16. izvesti istu predstavu u Narodnom pozori{tu u Somboru.

U Operi „Madlenianum“ 17. aprila nastupi}e plesna kompanija „Bianca Li“ iz Pariza, sa predstavom „Vrt u`ivawa“, a slede}eg dana }e se u Narodnom pozori{tu u Ni{u predstaviti trupa „Paolo Ribiero“ iz Lisabona sa predstavom „Majorka“.

Trupa „Jasmin Vardimon“ iz Londona izve{}e plesnu predstavu „Justicija“ 19. aprila u Sava centru, a 21. aprila u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu }e se predstaviti trupa „Emio Greco“ iz Amsterdama.Festival igre bi}e zatvoren 23. aprila nastupom u Sava centru Baleta @eneve, koji }e izvesti predstave „Paradice“ u koreografiji Sabura Te{ivara, „Prema `eqi“ koreografa Andonisa Fonijadakisa i „Daleko“ Sidija Larbija ^erkauija.

(Beta)

SPORT

~etvrtak18.mart2010.

PRED KUP EVROPE U BACA^KIM DISCIPLINAMA

Srbija s tri aduta U francuskom gradu Salon d’ Provans 20. i 21. marta odra`ava se Kup Evrope u baca~kim disciplinama, a na{u zemqu predstavqa}e troje atleti~ara.

Danas put Francuske kre}u Tatjana Jela~a (kopqe), Dragana Toma{evi} (disk) i Asmir Kola{inac (kugla), wihovi treneri Jovan Jahi}, Danilo Krtini} i Nikola Tomasovi}, kao i selektor atletske reprezentacije Srbije Dragi{a Kuzmanovi}.

skom primorju. Wen trener Danilo Krtini} zadovoqan je ura|enim poslom i pred Kup Evrope je rekao: - Op{ti pokazateqi su dobri, iako nismo imali prilike mnogo da radimo na bacawima, pre svega zbog vremenskih uslova. Ipak, rezultat kao {to je 2,90 metara u skoku udaq iz mesta, Draganino je najboqe ostvarewe u karijeri i sugeri{e da smo dobro radili, odnosno nagove{tava dobru formu i sezonu. Ona je ju~e istegla

c m y

16

DNEVNIK

TURNIR U INDIJAN VELSU

Jelena s Klejbanovom za polufinale Srpska teniserka Jelena Jankovi} pobedila je [ahar Per iz Izraela rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:2 i tako izborila plasman u ~etvrtfinale turnira u Indijan Velsu.

Jankovi}eva protiv Per, za razliku od me~a sa Italijankom Erani (blizu tri sata velike borbe), nije imala uspone i padove u igri. Bila je sigurna i tokom celom duela je kontrolisala rezultat. Ovo je druga pobeda Srpkiwe nad Per u dugom me|usobnom duelu. Srpkiwa je 2008. godine stigla do polufinala turnira u Indijan

me~ sa Italijankom Sarom Erani, koji je dobila posle skoro tri ~asa igre.

- Imala sam zaista te`ak me~ prethodnog dana i nisam bila sigurna kako }u psiholo{ki izdr`ati duel, svesna da je [ahar veoma opasna protivnica - tvrdi Jankovi}.

Prvi reket Srbije }e se u ~etvrtfinalu sastati sa Ruskiwom Alisom Klejbanovom, uspe{nijom u duelu sa [pawolkom Karlom

DUBL KONKURENCIJA

Tipsarevi} i Troicki predali me~ Srpski teniseri Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki predali su me~ drugog kola u dubl konkurenciji koji su ju~e trebali da igraju protiv Francuza Mikaela Qodre i Izraelca Endija Rama.

Srpski par je me~ predao zbog povrede Janka Tipsarevi}a, koji ima problema sa ramenom. Tipsarevi} se povredio u me~u drugog kola protiv Holan|anina Tima de Bakera, kojem je tako|e predao duel posle pet odigranih gemova.

Tatjana Jela~a

Tatjana Jela~a je pro{le godine na juniorskom Evropskom prvenstvu u Novom Sadu osvojila {ampionsku titulu, a od ove godine nastupa}e u seniorskoj konkurenciji. Pred polazak za Francusku ona je rekla: - Zadovoqna sam kako sam odradila pripreme. Na oba takmi~ewa ove godine bacala sam 58 metara i bila bih sre}na kada bih i u Francuskoj bacala na tom nivou.

Takmi~ewe se odr`ava u nedequ, na otvorenim terenima ima}emo po ~etiri hica i dosta toga zavisi}e i od vremenskih uslova. Pre{le godine na Tenerifima bacila sam 54 metra i zauzela tre}e mesto, volela bih da i sada ponovim dobar rezultat.

Draga Toma{evi} je pripreme sprovela u Baru i ju~e se vratila iz ovog grada na Crnogor-

Foto: F. Baki}

ahilovu tetivu na treningu, ali je verovatno re~ o lak{oj povredi. Odmori}emo se do takmi~ewa u subotu koje }e biti veoma kvalitetno, ali u Francusku putujemo s ambicijom da Dragana osvoji jednu od medaqa.

Kugla{ Asmir Kola{inac je branio boje Srbije na nedavno zavr{enom Svetskom dvoranskom prvenstvu u Dohi. Pro{le godine, podse}awa radi, on je na Kupu Evrope bacio 19,43 metra i bio ~etvrti.

- Putujem psihi~ki rastere}en na ovo takmi~ewe. Bacawe kugle na programu je u subotu i ima}emo dosta vremena da se odmorimo i da upoznamo teren. Baca se na otvorenom, u {est poku{aja i verujem da }u ostvariti dobre rezultate od preko 20 metara - dodao je Kola{inac.

A. Predojevi}

Velsu, koji se igra za nagradni fond od 4,5 miliona dolara. Jelena Jankovi} izjavila je da je ofanzivna igra bila kqu~ ubedqive pobede.

- Mislim da sam igrala izuzetno dobro, pre svega borbeno i to se isplatilo - ocenila je deveta teniserka sveta.

Jankovi}eva se osvrnula na prethodni, skoro maratonski

Suares Navaro - 2:6, 7:6 (7:2), 6:4.

- I u ovaj me~ }u u}i maksimalno koncentrisana - poru~ila je Jankovi} koja je Klejbanovu nedavno pobedila u Beogradu u me~u prvog kola Svetske grupe Fed kupa, u kojem je slavila Rusija sa 3:2.

Sve boqa i sigurnija: Jelena Jankovi}

Rezultati Mu{karci, 3. kolo: (27) Bagdatis (Kipar) - (1) Federer ([vajcarska) 5:7, 7:5, 7:6(4), (4) Marej (V. Britanija) - Rasel (SAD) 6:3, 7:5, (6) Soderling ([vedska) - (28) Lopez ([panija) 7:6(3), 6:4, (7) Rodik (SAD) - Baker (Holandija) 6:3, 6:4, (9) Conga (Francuska) (24) Montawes ([panija) 4:6, 6:3, 6:3, (18) Robredo ([panija) - Sela (Izrael) 6:3, 6:0, (22) Melcer (Austrija) - Grol (Nema~ka) (Nemac predao), Almagro ([panija) - Blejk (SAD) 6:4, 3:6, 6:3. @ene, 3. kolo: (2) Voznijacki (Danska) - (16) Petrova (Rusija) 6:3, 3:6, 6:0, (4) Dementijeva (Rusija) - (19) Rezai (Francuska) 6:3, 6:3, (5) Radvanska (Poqska) - (11) Bartoli (Francuska) 6:3, 6:2, (6) Jankovi} (Srbija) - (17) Per (Izrael) 6:2, 6:2, (8) Stosur (Australija) - (12) Zvonareva (Rusija) 6:2, 7:5, (23) Klejbanova (Rusija) - Suarez Navaro ([panija) 2:6, 7:6(2), 6:4, (28) Martinez San~ez ([panija) - (13) Vikmajer (Belgija) 6:,4, 6:4, (18) @eng Jie (Kina) - (vk) Molik (Australija) 6:3, 4:6, 7:6(1).

Kipranin Markos Bagdatis iznenadio je Roxera Federera u tre}em kolu Mastersa u Indijan Velsu. Prvi igra~ sveta do`iveo je poraz u maratonskom duelu sa 7:5, 5:7, 6:7 (4:7). To je prvi trijumf Bagdatisa protiv [vajcarca u sedam dosada{wih susreta. Radosni Kipranin je po zavr{etku me~a poqubio teren u znak zahvalnosti za sve razmene udaraca, ali i zbog sre}e po{to je uspeo da spasi tri me~ lopte.

- Ovo je bio moj najboqi me~ u karijeri. Gubio sam mnogo duela od vode}ih igra~a, pa je ovo pobeda za olak{awe. Ovo je veliki moment. Roxer je bio agresi-

van, ali je mnogo proma{ivao.

Ja sam bio mnogo mirniji - rekao je Bagdatis.

Federer nije izgubio me~ u kome je imao me~ loptu od Rima 2006. godine. Ovo mu je bio tek drugi poraz u 13 me~eva koje je igrao ove sezone, a prvi od Melburna gde je osvojio svoju 16. grend slem titulu.

- Rekao sam sebi da }e {ansa do}i, a kada do|e da }u je iskoristiti. Mislim da sam dosta nau~io iz poraza od \okovi}a u Dubaiju. Se}am se svakog trenutka tog me~a. Dosta sam iskoristio u ovom duelu i zbog toga sam veoma sre}an - izjavio je Bagdatis.

IVAN QUBI^I] PRED DEJVIS KUP ME^ HRVATSKA – SRBIJA

Srbi ne treba da strepe

PLESNI SPEKTAKL U SUBOTICI: Peti put za redom Subotica }e biti doma}in jednog od najve}ih turnira u Evropi u standardnim i latinoameri~kim plesovima. Plesni spektakl, pod imenom „Subotica open 2010“a u organizaciji PK Fiesta plus, odr`a}e se 19, 20. i 21. marta u Hali sportova. Kako je najavio predsednik kluba Du{an Kir}anski, u toku tri dana publici }e se dnevno predstaviti oko 250

plesnih parova iz 24 zemqe Evrope i sveta us vim kategorijama. Sudi}e 18 arbitara iz 14 zemaqa. Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije ve} je prepoznalo veli~inu i zna~aj ovog turnira, kao i sportskog plesa u Srbiji obezbe|uju}i sredstva za finansirawe ovog turnira. Ove godine pridru`ili su im se Sekretarijat za sport i omladinu Vojvodine i grad Subotica.

G. M.

Hrvatski teniser Ivan Qubi~i} poru~io je srpskoj teniskoj reprezentaciji da se ne brine oko sigurnosti tokom ~etvrtfinala Dejvis kupa od 9. do 11. jula u Splitu. On je naglasio kako nema razloga za brigu, te je dodao da o~ekuje da }e sve pro}i bez incidenata.

- Qudi u Splitu pona{a}e se kao {to bi se pona{ali i u Zagrebu. U okolnostima Dejvis kupa verovatno }e biti glasniji, svesni smo osetqivosti susreta sa Srbijom, ali svi igra~i na Turu su prijateqi - rekao je Qubi~i}.

Teniser, koji je Hratsku vodio do osvajawa Dejvis kupa u Bratislavi 2005. godine, veruje kako }e na terenu odlu~ivati samo ve{tina igra~a i ne misli da }e sve iza}i iz okvira Dejvis kup atosfere, koja je ina~e vatrenija nego na me~evima Tura.

- Ne postoji animozitet ili neki poseban ose}aj zbog razli~itih nacionalnosti. Mo`da se to bude ~ulo iz publike, ali verujem da }e to biti ograni~eno na tribine. Igra~i ne}e biti u opasnosti, mo`da ~uju pokoji vrisak ili navijawe, no to je normalno za me~eve Dejvis kupa.

Svi su ti igra~i igrali u Hrvatskoj godinama, od \okovi}a i Troickog, pa do Tipsarevi}a i Zimowi}a - dodao je Qubi~i}.

Ivan Qubi~i} i Novak \okovi}

Biv{i tre}i igra~ sveta povezan je s \okovi}em i preko trenera Rikarda Pja}ija, koji je trenirao i Novaka. Ukoliko

se okr{aj zaista organizuje u Splitu, srpski navija~i }e imati pravo na ne{to vi{e od 1.500 ulaznica.

SPORT

DNEVNIK

Taktika za Svetski kup

Goran M. Todorovi}

bilo va`no jer su se takvom remitaktikom pribli`ili plasmanu na Svetski kup, a i nagrade ne}e izma}i. Vrh je ostao nepromewen, jedino je Lisij pobedom dostigao drugu grupu. Pregledom parova 10. kola potra`ili smo favorita broj 2 na ovom turniru, Francuza Bakroa (2714). Kako ga nismo na{li pretragom po kolima, ustanovili smo da je posle startne pobede sve ostale partije remizirao (?!) i sa 5 poena iz 9 partija napustio turnir! Posle ovog turnira i obra~una rejtinga svakako }e pasti ispod granice ekstra velemajstora (2700). @ene nisu takvi takti~ari niti prakti~ari kao mu{karci.

Borbenost im je uro|ena pa je i mnogo vi{e partija odlu~eno. U ovom kolu otpale su biv{e {ampionke Evrope Stefanova i Tatjana Kozinceva, a ve} odranije

Igrali smo perfektno

@ukova i Skrip~enko. U {ansi, od biv{ih {ampionki, je jo{ samo Pia Kramling.

Izdvojeni rezultati 10. kola (mu{karci): Kismahulin – Nepomnia{~i remi, R. Mamedov – Xobava remi, Akopjan - Sokolov remi, Efimenko - Timofeev remi, Sutovski – Movsesjan remi, Alekseev - Ma~eja remi, Fresine – Potkin remi, Inarkiev – Lisij 0:1, Sajgado – Berke{ remi, Marku{ - Sargisjan remi, Vu~kovi} – Halkias remi, Durabevli - Kova~evi} remi, Petrosjan – Sedlak remi, Godena Todorovi} 0:1, Nedilko Damqanovi} 1:0, Azarov – Bodiroga 1:0, Bo{kovi} – Rakhanov 0:1, [olak – Petre 1:0, Malakhov - Dra`i} remi, To{i} – Vitman remi, Bus – Civri} 1:0.

Stawe posle 10. kola: 1. Nepomnia{~i 8, 2- Xobava, Efimenko, Sokolov, Akopjan, Kismatulin, Timofeev, R. Mamedov, Lisij 7,5, itd. Vu~kovi}, Marku{ 6,5, Todorovi} 6, [olak, Kova~evi}, Sedlak 5,5, Damqanovi}, Dra`i} 5, Bodiroga, To{i}, Bo{kovi} 4,5, Civri} 4 poena.

Izdvojeni rezultati 10. kola (`ene): Cmilite - A. Muzi~uk 1:0, Kramling – Stefanova 1:0, U{ewina – T. Kozinceva remi, Sebag – Galojan 1:0, Romanko - So}ko 0:1, Dembo – Zavadcka remi, Zdebskaja – Manakova 1:0, Lomenko - ^oqu{kina 0:1, Bojkovi} – Vorek remi, \uki} – Kaxoka 0:1, Ba~in – Drqevi} 0:1.

Stawe posle 10. kola: 1. Cmilite 8,5, 2. Kramling 8, 3-4. So}ko, Sebag 7,5, 5-14. Stefanova, A. Muzi~uk, T. Kozinceva, Dembo, Zavadcka, Mozer, @ukova, Savina, Skrip~enko 7, itd. ^oqu{kina 6, Manakova 5,5, Bojkovi} 5, Drqevi}4,5, \uki} 4 poena.

B. D.

Trener fudbalera Intera @oze Muriwo izjavio je nakon pobede u me~u osmine finala Lige {ampiona protiv ^elsija da su wegovi igra~i odigrali savr{en me~, prenosi italijanska {tampa.

- Naravno da sam slavio, ali kasnije u svla~ionici. Igra~i su dali svoj maksimum i igrali kvalitetan fudbal. Sve je bilo savr{eno. Zaista sam zadovoqan - rekao je Portugalac.

Pogotkom Samjuela Etoa u 79. minutu, Italijani su na Stamford brixu pokorili doma}ine i, posle trijumfa u Italiji od 2:1, izbacili Engleze iz trke za titulu {ampiona Evrope.

- Sre}an sam jer smo pobedili, svi u klubu su zadovoqni.

Naporno smo radili kako bismo se dobro pripremili za ovaj me~. Urodilo je plodom - izjavio je Muriwo, koji je Inter, prvi put posle ~etiri sezone, uveo me|u osam najboqih u L[.

Portugalac je u Inter stigao 2008. godine. Pre toga je tri godine trenirao upravo ^elsi, gde je ostavio veliki trag.

Sre}an: @oze Muriwo

- Kao {to sam i ranije govorio, i daqe volim ^elsi i ovaj stadion, kao i sve qude u

klubu. Pre svega, ipak sam profesionalac i moj tim je trenutno Inter, a u budu}no-

Nisam zaslu`io crveni Fudbaler ^elzija Didije Drogba izjavio je nakon poraza u me~u sa Interom da nije zaslu`io crveni karton. Iako je reprezentativac

zatim i odlukom sudije da me po{aqe u svla~ionicu. To nije bilo namerno i kao {to je poznato u `aru borbe sva-

je da se fokusiramo na FA kup i poku{amo da na drugoj strani ostvarimo uspe{ne rezultate.

Yon Teri

Teri kolima na navija~a

Zvezda u igri za Evrokup, Hemofarm na F4 Zagreb - Hemofarm C. zvezda - Zadar [iroki - FMP 1. Cibona 2. Partizan 3. Hemofarm 4. Zagreb 5. Olimpija 6. Budu}nost 7. Zadar 8. [iroki 9. Cedevita 10. C. zvezda 11. FMP 12. Radni~ki 13. Bosna 14. Helios

24 24 25 25 24 24 25 25 24 25 25 24 24 24

19 19 16 14 14 14 12 11 12 11 9 10 5 5

5 5 9 11 10 10 13 14 12 14 16 14 19 19

77:83 77:72 83:63 1881:1648 1869:1694 1986:1852 1989:2004 1867:1738 1813:1735 2146:1885 1870:1934 1877:1932 2002:1944 1892:1985 1683:1871 1642:1905 1619:1909

43 43 41 39 38 38 37 36 36 36 34 34 29 29

U posledwem, 26. kolu (20. mart) sastaju se: Hemofarm Olimpija, Partizan - [iroki, FMP - Budu}nost, Bosna - Crvena zvezda, Helios - Radni~ki, Zadar - Zagreb, Cibona Cedevita eventualnom trouglu sa Zadrom i Cedevitom posle 26. kola, a to je skor 12-14.

Didije Drogba

Obale Slonova~e priznao da je zgazio protivni~kog igra~a Tijaga Motu, koji je le`ao na travi, Drogba smatra da je kazna prestroga.

- Razo~aran sam, prvo ispadawem iz osmine finala L[,

{ta se dogodi - rekao je fudbaler londonskog kluba i dodao: - Nismo igrali kako smo zamislili, a i Inter nam je ote`ao situaciju, stvarno je bio dobar. Sada nam preosta-

Golom Samjuela Etoa u 78. minutu, Italijani su pobedili sa 1:0 i izborili nastavak takmi~ewa u Ligi {ampiona, po{to su i u prvom duelu u Milanu slavili sa 2:1.

ZBOG OGROMNOG FINANSIJSKOG DEFICITA KLUBA

Portsmutu oduzeto devet bodova ^elnici engleske fudbalske Premijer lige potvrdili su oduzimawe devet bodova Portsmutu. Ste~ajni upravnik Endrju Ardoniku nije uspeo da obezbedi pokri}e za klub.

Kao {to je proteklih dana najavqivano, urpavni odbor Premijer lige sastao se ju~e da bi raspravio mogu}nost eventualnog pokrivawa ogromnog deficita kluba, ali za sada re{ewe nije prona|eno. Zbog ovog oduzimawa,

KAPITEN BAJERNA OSTAJE U MINHENU

Van Bomel produ`io ugovor Kapiten minhenskog Bajerna Mark van Bomel produ`io je ugovor s bavarskim klubom do 2011. godine, saop{teno je na zvani~nom sajtu Bajerna.

Holan|anin, koji je u Bajern pre{ao 2006. godine iz Barselone, bio je jedan od najzaslu`nijih za plasman kluba u ~etvrtfinale Lige {ampiona i povratak na vrh tabele Bundeslige.

- Moja jedina `eqa je bila da u klubu ostanem jo{ godinu dana - izjavio je tridesetdvogodi{wi defanzivac, koji je 2008. godine postao prvi stranac koji je dobio kapitensku traku u Bajernu.

Generalni direktor kluba Karl Hajnc Rumenige zadovoqan je produ`etkom saradwe s Van Bomelom.

- U posledwih nekoliko godina, a naro~ito posledwih meseci, Mark je bio garant na{eg uspeha - rekao je Rumenige.

sti ko zna, mo`da se i vratim na Ostrvo - istkao je @oze Muriwo.

DIDIJE DROGBA, CENTARFOR ^ELZIJA

NLB LIGA

Trojkom Stefana Markovi}a, sa pola terena uz zvuk sirene, ko{arka{i Hemofarma izborili su produ`etak u Zagrebu, a potom i pobedu vrednu plasmana na Fajnal-for NLB lige.

U isto vreme, Crvena zvezda je u Pioniru pobedila Zadar sa pet poena razlike i tako zadr`ala teoretske {anse za sedmo mesto i plasman u kvalifikacije za Evrokup naredne sezne.

Posledwa jedna~ina koja igra za crveno-bele je rasplet u preostalim me~evima 25. kola i kompletnog 26. kola NLB lige, po kojem bi na kraju Zadar, Cedevita i Crvena zvezda imali isti skor pobeda i poraza, a za to je beogradskom timu potrebna pobeda u Sarajevu u subotu, uz poraze Cedevite od Partizana i Cibone, kao i poraz Zadra kod ku}e od Zagreba.

Zahvaquju}i pobedi od 77:72 nad Zadranima, crveno-beli su izborili najboqu poziciju u

17

@OZE MURIWO, TRENER INTERA

POJEDINA^NO PRVENSTVO EVROPE U RIJECI

Remi taktika u desetom kolu najvi{e je odgovarala vode}em Nepomnia{~iu da prvi put postane {ampion Evrope. Ako i ne bude bi}e to neko od osam pratilaca jer niko od wih do sada se nije okitio tom titulom. Kolo je

~etvrtak18.mart2010.

Portsmut je na dnu tabele s 10 bodova i sigurno je da }e ispasti iz Premijer lige.

U saop{tewu Premijer lige se navodi da je ste~aj kluba potvr|en i da se zbog toga odmah primewuju prikladne sankcije u vidu oduzimawa devet bodova. ^elnici su saop{tili i da }e upravni odbor lige raditi s upravom kluba na pronala`ewu odgovaraju}eg re{ewa.

Odbrambeni fudbaler ^elsija Xon Teri zaka~io je automobilom navija~a londonskog tima posle utakmice sa Interom i eliminacije plavaca iz osmine finala Lige {ampiona.

Kako saznaju dnevni listovi „Marka“ i „AS“, incident se dogodio oko 23 ~asa na parkingu ispred stadiona Stamford brix. Jedan od ^elsijevih navija~a imao je nameru da fotografi{e Terija i wegovu suprugu Toni, ali je kapiten plavaca nagazio na gas i automobilom udario nesre}nog mladi}a u predelu kolena.

Teri je pobegao sa lica mesta ne osvrnuv{i se da li je ozbiqnije povredio ~oveka.

Na sre}u, neimenovani navija~ ^elsija se na vreme izmakao, tako da ga je Teri samo malo zaka~io kolima.

Teri je u posledwe vreme meta seks-skandala nakon {to je potvr|eno da je imao aferu sa biv{om devojkom wegovog nekada{weg saigra~a iz ^elsija i reprezentacije Engleske Vejna Brixa.

Budu}i da je Teri bio u kolima sa suprugom, to verovatno zna~i da su se wih dvoje pomirili i da mu je Toni oprostila prequbu.

^elzi–Inter 0:1 (0:0) LONDON: Stadion Stamford brix, gledalca 40.000, sudija: [tark (Nema~ka).Strelac: Eto u 79. minutu. @uti kartoni: Drogba, Maluda, Aleks, Teri (^elzi), Tijago Mota, Lusio, Eto (Inter). Crveni karton: Drogba (^elzi). ^ELZI: Turnbul – Ivanovi}, Aleks, Teri, @irkov (Kalu) – Balak (Xo Kol), Obi Mikel, Lampard – Anelka, Drogba, Maluda.

INTER: @ulio Cezar- Majkon, Lusio, Samuel, Zaneti – Kambijaso, Snajder (Mariga), Tijago Mota ( Materaci) – Pandev (Stankovi}), Eto, Milito.

Prvi me~: 1:2

Seviqa–CSKA 1:2 (1:1)

Mark van Bomel

SEVIQA: Stadion Ramon San~ez Pichuan, gledalca 30.000, sudija Ka{ai (Ma|arska), strelci: Peroti u 41. za Seviqu, a Necid u 39. i Honda u 55. minutu za CSKA. @uti kartoni: Luis Fabijano (Seviqa) A. Berezutski, [enikov, [emberas, Mark Gonzales (CSKA).

SEVIQA: Palop – Stankivi~ijus, Dragutinovi}, Facio, Fernando Navaro (Adrijano) – Renato (Negredo), Zokora - Hezus Navas, Peroti, Diego Kapel (Kanute) – Luis Fabijano.

CSKA: Akintejev – V. Berezucki, A. Berezucki, Igna{evi~, Semikov – Aldomin, [emberas – Krasi} (Odiah), Honda (Rahimi}), Mark Gonzales (Memedev) – Luis Fabijano.

Prvi me~: 1:1

18

SPORT

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

ODIGRAN POSLEDWI ME^ 18. KOLA JELEN SUPERLIGE

RADOMIR ANTI] U@IVO ISPRATIO ME^ L[ U SEVIQI

Trijumf glave Suboti~ani pregazili Moravu i talenta Borac - Spartak Zlatibor voda 1:2 (0:1)

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} iz sve~ane lo`e na stadionu „San~ez Pishuan“ pratio je me~ osmine finala Lige {ampiona Seviqa - CSKA 1:2. Imao je priliku da na delu vidi dvojicu reprezentativaca, Ivicu Dragutinovi}a u redovima doma}ina i Milo{a Krasi}a u ruskom timu.

Radomir Anti}

Iskusni stru~wak je naglasio da nije imao navija~ke ambicije pred utakmicu.

- Nisam bio navija~, a nisam bio ni novinar. Niti mi je bli`i Krasi} od Dragutinovi}a... Volim fudbal, volim da vidim sadr`aj, a on je u ovoj utakmici bio apsolutno na strani CSKA. Bila je to pobeda glave i talenta - utisak je Radomira Anti}a Sledi osvrt na tok me~a.

- Seviqa je propustila istorijsku priliku. O~igledno,

igrala je na povoqan rezultat iz prve utakmice. Primili su gol, brzo do{li do morawa i onda je nastupio nered u timu.

CSKA je iskoristio {ansu, ostvario podvig za pam}ewe jer je prvi ruski klub u ~etvrtfinalu Lige {ampiona.

Pri~ao sam posle me~a sa Viktorom Onopkom, mojim nekada{wim igra~em, presre}ni su i ~estitam im na uspehu.

Selektor nije uspeo da se sretne sa Krasi}em i Dragutinovi}em posle utakmice.

Ipak, dao je kra}i komentar u~inka srpskih internacionalaca.

- Obojica su korektno odigrali.

Drago u Seviqi ima sjajan status, za koji se izborio igrama.

Pleni ozbiqno{}u, sve u superlativu rekao mi je o wemu direktor Mon}i.

Krasa je bio solidan. Mo`da su ga {panski mediji u izve{tajima malo i ~astili visokom ocenom, ali evidentno je da ima dobar imix. Rezultat me~a posebno dobija na zna~aju imaju}i u vidu da je ruski {ampionat tek na po~etku, odigrali su samo prvo kolo - dodao je Anti}.

O raspletu derbija osmine finala Lige {ampiona, sudaru Intera i ^elzija, odnosno Baneta Ivanovi}a i Dekija Stankovi}a, selektor Anti} imao je tek kratku konstataciju: - Na tom nivou takmi~ewa nema iznena|ewa. Po ko zna koji put pokazalo se da doma}i teren nije garancija uspehaistakao je na{ selektor.

Z. Rangelov

SREMCI SPREMNI ZA PROLE]NI START

Slanobarci ve} otpisani

VOJVO\ANSKA – LIGA ZAPAD

Radnik - Borac (S) 2:0 Budu}nost (A) - Ba~ka 1901 1:4 Crvena zvezda - Ba~ka Topola 1:3 Kozara - BAK 10:0 Vojvodina (NM) - Jedinstvo 2:0 Polet (N) - Sloboda 0:3 Radni~ki (B) - Budu}nost (SC) 1:0 Obili} - Dinamo 2:1 Radni~ki (Z) - Ba~ka (P) 1:1

Polet (K) - Solunac Borac - Radni~ki (I) Sloven - Hajduk ([) Qukovo - [ajka{ Omladinac - Cement Jugovi} - Budu}nost (M) @AK - 1. maj Mladost (T) - Crvena zvezda Radni~ki (SM) - Indeks

3:4 3:0 2:2 2:1 1:1 1:0 0:0 1:1 1:2

1. Sloboda 19 13 2. Ba~ka 1901 19 12 3. B. Topola 19 11 4. Budu}nost (SC)1912 5. Kozara 19 11 6. Radni~ki (Z)19 10 7. Obili} 19 9 8. Radni~ki (B)19 8 9. Borac 19 9 10. Radnik 19 9 11. Vojvodina 19 7 12. Jedinstvo 19 8 13. Ba~ka (P) 19 6 14. Dinamo 19 6 15. C. zvezda 19 5 16. BAK 19 4 17. Budu}nost (A)19 4 18. Polet 19 2

1. Solunac 19 2. Cement 19 3. Indeks 19 4. C. zvezda 19 5. Borac 19 6. 1. maj 19 7. Mladost 19 8. Radn. (SM) 19 9. Qukovo 19 10. Omladinac19 11. Jugovi} 19 12. @AK 19 13. Radn. (I) 19 14. Budu}. (M) 19 15. Sloven 19 16. [ajka{ 19 17. Hajduk ([) 19 18. Polet (K) 19

39 36 36 35 33 32 31 31 30 29 26 25 24 23 18 16 15 3

3 3 3 4 5 3 2 5 1 7 3 6 4 6 5 6 2 8 2 8 5 7 2 9 5 8 2 11 2 12 3 12 0 15 1 16

47:16 49:18 30:13 36:20 38:26 33:19 30:22 30:21 34:29 24:25 32:27 27:26 26:28 32:36 18:41 11:50 17:58 17:57

42 39 38 38 34 33 31 29 29 29 26 26 23 20 17 15 12 7

12 10 11 11 10 10 9 10 8 8 8 7 7 7 4 5 3 0

3 6 3 2 3 2 4 1 6 5 2 4 3 2 6 1 6 3

4 3 5 6 6 7 6 8 5 6 9 8 9 10 9 13 10 16

Ostao je Borac kratkih rukava i u tre}em susretu ovogodi{weg prvenstva. O~ekivalo se da }e se fudbaleri Borca razigrati pred svojim navija~ima, ali dobar tim Suboti~ana bacio je na kolena ^a~ane u periodu kada je proma{eno nekoliko prilika. Iz jednog kontranapada Veselinov je pro{ao pored nespretne odbrane ^a~ana, {utirao sa nekih 20 metara i savladao Ili}a.

Voja Ubiparip

Esposito 5 (Milovanovi}), Stoj~ev5, Grkajac, Stojanovi}, Prtewak (Kne`evi} 5).

SPARTAK ZLATIBOR VODA: Jovani} 7, [arac 7, Milankovi} 6, Brati} 6, Adamovi} 6 (Vujaklija -), Torbica 7, Veselinov 7 (Bo{kovi} -), Ubiparip 8 (Noskovi} -), Stevanovi} 6, Popovi} 7, Miri} 7.

Poku{ao je Borac da se vrati u igru ali nije mu to polazilo za rukom. Odbrana Borca ponovo je zatim pala na ispitu. Voja Ubiparip je ve{to savladao Ili}a i nagovestio da }e gosti odneti iz ^a~ka ceo plen.

Posledwih deset minuta Borac se razigrao. Slobodan udarac sa

^A^AK: Borac - Spartak Zlatibor voda

1:2 (0:1)

NOVI SAD: Vojvodina - ^ukari~ki Stankom

4:0 (2:0)

KULA: Hajduk - Partizan

0:2 (0:1)

PO@AREVAC: Mladi radnik - Jagodina

0:0

BEOGRAD: OFK Beograd – Rad

3:2 (1:1)

SMEDEREVO: Smederevo - Metalac

0:1 (0:1)

IVAWICA: Habitfarm Javor – BSK

1:0 (0:0)

BEOGRAD: Crvena zvezda - Napredak

2:1 (0:1)

1. Crvena zvezda

18

16

1

1

34:8

49

2. Partizan

18

13

5

0

36:10

44

3. Spartak Z. voda

18

9

5

4

24:14

32

4. Vojvodina

18

9

3

6

29:15

30

5. OFK Beograd

18

8

3

7

22:19

27

6. Jagodina

18

7

4

7

21:21

25

7. Javor

18

5

9

4

14:14

24

8. Metalac

18

7

3

8

13:20

24

9. Smederevo

18

6

5

7

19:22

23

10. Mladi radnik

18

4

8

6

12:20

20

11. BSK

18

5

4

9

13:21

19

12. Borac

18

6

1

11

14:26

19

13. Hajduk

18

4

5

9

18:25

17

14. Napredak

18

4

5

9

17:24

17

15. Rad

18

3

6

9

18:26

15

16. ^ukari~ki Stankom

18

3

3

12

14:33

12

U slede}em kolu (20/21. marta) sastaju se – SMEDEREVO: Smederevo – Vojvodina, KRAGUJEVAC: Metalac – Crvena zvezda, KRU[EVAC: Napredak – OFK Beograd, BEOGRAD: Rad – Mladi radnik, BSK – Hajduk, Partizan - ^ukari~ki, JAGODINA: Jagodina – Borac, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Javor. dvadesetak metara izveo je Dmitrovi} i poslao loptu u dowi levi ugao golmana Jovani}a. Poku{aji Borca da u posledwa ~etiri minuta pre kraja igre nekako izjedna~i nisu mu po{la za rukom.

To bi, na kraju, bila i nepravda, jer je suboti~ki tim tokom celog susreta bio boqi, sigurniji i ozbiqniji partner i zaslu`eno je pobedio.

A. Stefanovi}

MILAN \URI^I] UPOZORAVA PRVOTIMCE

Vojvodina zna~i i odgovornost Posle vrlodobre igre i ubedqive pobede u prvenstvenom duelu nad ^ukari~kim Stankom (4:0), rezervisti FK Vojvodina odigrali su trening utakmicu sa srpskoliga{em Slogom iz Temerina u kojoj im je rival o~itao lekciju i pobedio 1:0 golom Milo{a Powevi}a.

S obzirom na to da su crveno-beli tim ~inili fudbaleri koji pretenduju na status startera poput Smiqani}a, Karana, Tumbasevi}a, \urovskog, Stjepanovi}a,

Nova uloga

Znaju fudbaleri Srema da u~inak u pripremnim me~evima nije pravi odraz snage tima. Ipak, ako je suditi po generalnoj probi sa ekipom Zemuna (1:0), Mitrova~ki prvoliga{ mo`e bezbri`no da ~eka prole}nu premijeru sa novosadskim Proleterom.

Svesni su beli sa Save da je svaki po~etak te`ak, ali optimizam u taboru Mitrov~ana je primetan. Maksimalno su spremni, fizi~ki i tehni~ki i o~ekuju ru`i~asto prole}e.

Pouzdani vezista Momo Vukmir ve} je otpisao Novosa|ane.

- Ispuni}emo sve zahteve trener Aleksandra Koci}a, jer imamo skladnu ukomponovan tim, spoj mladosti i iskustva sa pobedni~kim mentalitetom. Odlaskom Kaizija dobio sam ofanzivnu ulogu i poku{a}u da demonstriram golgetersko ume}e. Svakog rivala maksimalno uva`avamo, pa i prvoliga{kog debitanta ekipu Proletera, koja je u jesewem delu bila hit. Ali, ofanzivnom igrom savlada}emo rivala i time opravdati ulogu kandiata za ulazak u vi{i rang kategori~an je Vukmir.

R. Artukov

VOJVO\ANSKA – LIGA ISTOK

^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 1.200, sudija D. Mihajlovi} (Vrawe), strelci: Dmitrovi} u 89. za Borac, a Veselinov u 45. i Ubiparip u 72. minutu za Spartak Zlatibor voda. @uti kartoni: [arac, Brati}, Popovi}, Vujaklija (Spartak Zlatibor voda).

BORAC: Ili} 6, Anti} 6, Mari} 6, Kosti} 5, Igwatovi} 5, Dmitrovi} 7, Martinovi} 5,

39:21 29:10 20:16 37:20 34:24 31:23 27:22 41:37 22:18 29:20 27:29 21:27 21:33 25:28 26:37 24:35 10:24 23:67

Nije sve prema re~ima Milana \uri~i}a bilo tako crno u porazu od Sloge.

- Probali smo neke igra~e u novim ulogama, pa tako i Slobodana Medojevi}a na mestu centralnog beka. Pokazao je da odli~no mo`e da odgovori zahtevima – veli \uri~i}.

Neko tre}i Utisak je da je pri~a o povratku Xozefa Kizita u tim opet stala.

- Postoji `eqa kluba, postoji i Kizitova `eqa da igra. Ali na{oj sre}i ispre~io se izgleda neko tre}i – po malo u {ali ka`e \uri~i}, verovatno misle}i na Kizitovog menaxera.

Momenat s utakmice Vojvodina–Sloga

Adamsa...jasno je da nisu ispunili o~ekivawa, ni stru~nog {taba, ni navija~a.

Dan posle me~a trener Vojvodine Milan \uri~i} ovako je prokomentarisao u~inak svojih igra~a: - Sloga je svakako bila motivisana da pru`i dobru partiju protiv superliga{a, ali koji klub nije motivisan u me~evima s Vojvodinom – veli \uri~i}. – Uo~i utakmice imali smo trening i mada je pauza bila kratka jasno je da sam o~ekivao boqe izdawe na{ih igra~a. Svako ko nosi ovaj dres mora da ima na umu to da Vojvodina zna~i odgovornost.

Foto: F. Baki}

Trener Vojvodine ka`e da se nije radilo o nezalagawu igra~a.

- Pre bih to nazvao folirawem i te`wom za samoisticawem. Ono {to bi svako od igra~a koji su izgubili od Sloge trebalo da zna je to da se na taj na~in niko ne}e nametnuti za startnu postavu. Moj stav je jasan, samo kolektiv mo`e da izbaci pojedinca i {to pre to igra~e shvate boqe }e biti i za wih i za klub.

Prvotimci su imali ju~e dva treninga, a pred wima je paklena serija.

- U periodu od devet dana odigra}emo tri jake utakmice. U subo-

tu nas o~ekuje gostovawe u Smedervu, potom nam u sredu u Novi Sad dolazi Partizan, da bismo ciklus zavr{ili narednog vikenda utakmicom na Marakani. Serija }e biti veoma te{ka, ali i puna izazova za igra~e i mene.

Specifi~nom takmi~arskom ritmu vaqa prilagoditi i na~in trenirawa.

- Nema tu mnogo filozofije, jo{ ova tri dana treniramo, a onda se samo oporavqamo izme|u me~eva, za prvi slede}i ispit. U svemu tome dobro je to {to nemamo ka`wenih i povre|enih igra~a – napomiwe \uri~i}.

S. Savi}

DANAS REVAN[ UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE EVROPE

Valensija u Bremenu Posle prvih utakmica osmine finala Lige Evrope samo je Standard iz Lije`a stekao opipqivu prednost. Belgijanci su u Atini savladali fudbalere Panatenaikosa sa 3:1, pa su Lane Jovanovi} i drugovi ve} jednom nogom u ~etvrtfinalu. Dobre pozicije imaju i Juventus i Hamburger koji na gostovawa odlaze sa zalihom od dva gola. Me|utim, to im ne garantuje siguran prolaz u naredno kolo.

Pre nedequ dana Verder je na Mestaqi nadigrao Valensiju, ali je u fini{u, kada su doma}ini imali na terenu samo deset igra~a( iskqu~en Bangera), primili gol.

- Mogli smo u Valensiji sve da re{imo, ali nas je zaustavio fe-

nomenalni golman San~iz - ka`e Torsten Frings, koji je s penala postigao gol za Verder. - Sada nas o~ekuje te`ak zadatak, Valensija u gostima igra odli~no. David Viqa i Huan Mata su opasni u kontrama. Ipak, nadam se da }emo se plasirati u ~etvrtfinale.

Valensija igra u stilu toplohladno, a Nikola @igi} i daqe dobija {ansu na ka{i~icu.

- Opet se nadam da }u igrati, no nisma siguran po{to trener ima ~udne kriterijume. Viqa i Mata imaju prednost, ja bi mogao da u|em u igru ako ekipi krene lo{e - nada se @igi}.

Zanimqiv okr{aj o~ekuje se i na Enfildu, gde Liverpul do~ekuje Lil.

Danas 19: Fulam - Juventus 19: Olimpik (M) - Benfika 19: Standard - Panatenaikos 19: Verder - Valensija 21.05:Anderleht - Hamburger 21.05: Liverpul - Lil 21.05: Sporting - Atletiko 21.05: Volsburg - Rubin - Samo pobede u Ligi Evrope spa{avaju sezonu - smatra kapiten Liverpula Stiven Xerard.

- Dakle, izbora nemamo, ako `elimo i slede}e godine da igramo u Evropi moramo da osvojimo perhar u ovom takmi~ewu. Televizija B-92 ve~eras

(prva utakmica 1:3) (1:1) (3:1) (1:1) (1:3) (0:1) (0:0) (1:1) prenosi dva me~a, od 19 sati susret izme|u Verdera i Valensije, a od 21.05 Liverpul - Lil. OBN televizija se odlu~ila za me~eve Fulam - Juventus(19) i Volsburg - Rubin,a HRT prenosi utakmicu Liverpul - Lil G. Kova~

SPORT

DNEVNIK

Pohvale ekipi i navija~ima

Novosa|ani jure brejk

NIS Vojvodini ne preostaje ni{ta drugo nego da i danas, kao i pre nekoliko dana, odigra maksimalno anga`ovano i da nedostatak iskustva nadomesti `eqom za pobedom.

- Imali smo {ansi da slavimo u prvom me~u. Vi{e je bilo dobrih momenata nego lo{ih, ali su se padovi manifestovali u serijama izgubqenih poena, {to ne smemo da dozvolimo ako `elimo do trijumfa u drugom susretu. Igra koju smo prikazali podse}ala je na me~eve u Kupu i gotovo da nemam zamerki, ali se na licima pojedinih igra~a video umor, pre svega jer nisu trenirali zbog bolesti. Nadam se da mo`emo da odigramo jo{ boqe u drugom susretu i da stignemo do brejka koji bi nam mnogo zna~io, ali ne bi bio presudan jer su oba tima veoma kvalitetna i sve je i daqe otvoreno. Najva`nije je da shvatimo da ni{ta nije izgubqeno i da zaostajemo 0:1, ali da serija nije gotova dok neko Milija Mrdak protiv kragujeva~kog bloka ne stigne do tre}e Maksimovi}–Stevanovi} Foto: F. Baki} pobede - rekao je se s tom konstatacijom. U sudaru trener NIS Vojvodine Nikola titana na parketu uzavrele hale Salati}. „Jezero“ slavio je doma}in teOdigrao je solidnu rolu kosnom pobedom (3:2), a vi|ena je rektor Novosa|ana Milija Mrprelepa odbojka, mno{tvo kvadak u prvom me~u. @ao mu je zbog litetnih poteza, dugih nadigraporaza, ali mu je drago {to su vawa i svega {to igru preko svi u uvideli da uz jo{ malo trumre`e svrstava u najlep{e da mogu da savladaju Radni~ki.

Svetski prvaci iz Rima dali su najlep{i doprinos Danu vaterpola pobedom u utakmici petog kola Grupe C evropskog dela kvalifikacija Svetske lige nad Rumunijom od 18:5.

Sjajnom igrom delfini su potopili Rumune i tako ih udaqili od finalnog turnira. Po{to su se na{i momci ve} plasirali na zavr{ni turnir kao organizatori (Ni{ od 12. do 18. jula), kao drugi iz na{e grupe i}i }e [panci. U lepom ambijentu gotovo punog bazena Ta{majdan Srbi su dominirali od po~etka do kraja me~a. Savr{eno su funkcionisali i odbrana i na-

C grupa

Rezultati 5. kola: Srbija Rumunija 18:5, [panija - Turska 14:6.

1. Srbija 2. [panija 3. Rumunija 4. Turska

5 5 5 5

5 3 2 0

0 2 3 5

67:24 15 45:33 9 42:49 6 26:74 0

pad, kao i realizacija igra~a vi{e (stopostotna, pet od pet) i igra~a mawe (od devet situacija samo jedan primqen gol). Re{etali su delfini mre`u Stoneskua i Dragu{ina predvo|eni odli~nim Andrijom Prlainovi}em, strelcem ~etiri gola. Odli~no su ga pratili i svi ostali na{i zlatni momci, a Rumuni odavno nisu do`iveli ovakav debakl. Do{li su u Beograd znaju}i da ih ~eka te`ak me~, ali nadali su se ~udu, koje se nije desilo. Za razliku od prvog me~a u Oradei, kada su na{i te{ko

Detaq iz duela Srbija–Rumunija

izvojevali pobedu od 7:5 i kada je centar Kozmin Radu namu~io na{e momke, ovoga puta se nije proslavio. Selektor Dejan Udovi~i} u ovoj utakmici isprobavao je razne varijante, ali se pribojavao da se momci ne opuste zbog sve~arskog karaktera utakmice.

- Sve je pro{lo kako treba, bili smo aktivni sve vreme, atmosfera nas je nosila, a izgleda da su se i Rumuni malo upla{ili ambijenta. Krajwi rezultat je realan odnos onoga {to je prikazano u bazenu, ali je jasno

Peti me~ nije iskqu~en Iako su u prvom me~u iskoristili prednost doma}eg terena, prvotimac Radni~kog Konstantin ^upkovi} ne otpisuje svoj pro{losezonski klub.

- Iako su mnogi otpisivali Vojvodini u ranoj fazi prvenstva, po{to sam bio tamo i znam na~in rada, znao sam da }e igrati za 50 odsto boqe u plej-ofu. Prikazali su odli~ne igre na finalnom turniru Kupa i ne treba ih otpisivati. Slavili smo u prvom duelu, ali igra se do tri pobede i ne treba iskqu~iti da }e odluka u finalisti pasti posle petog me~ u Kragujevcu - rekao je ^upkovi}.

- Videlo se da mo`emo do trijumfa i `ao mi je {to ve} u prvom me~u nismo stigli do brejka, ali ni{ta nije gotovo. Na{e gre{ke i gubqewe poena u serijama treba pripisati neiskustvu, ali se nadam da sa jo{ ve}im anga`ovawem mo`emo do toliko `eqenog brejka - istakao je Mrdak.

Druga utakmica polufinale serije plej-ofa izme|u Radni~kog i NIS Vojvodine igra se danas od 18 ~asova, uz direktan prenos na RTS2.

M. Risti}

SVETSKO PRVENSTVO DIVIZIJE DVA ZA IGRA^E DO 18 GODINA

Rumuni prizemqili orli}e Srbija - Rumunija 1:2 (0:0, 0:1, 1:1) NARVA: Krenholm arena, gledalca 150, sudije: Urda (Ukrajina), Parvei (Estonija), Turk (Slovenija). Strelci: Kozarski u 43. minutu za Srbiju, Molnar u 38. i M. Biro u 57. minutu za Rumuniju.Iskqu~ewa: Srbija 8, Rumunija 6 minuta.

SRBIJA: Rankovi}, Gnip, Uzelac, Kora}, Pemac, Mihajlovi}, Trim~evi}, Lukovi}, Glavowi}, Ga~i}, ^engeri, Filipovi}, Maleti}, Dragin, Kerezovi}, Babi}, Kozarski, Isakovi}, Plav{i}, Ron~evi}. Selektor: Fred Peroun.

RUMUNIJA: Toke, Bratu, Berdila, Florea, Gliga, Fulop, Molnar, David, Prakab, M. Biro, G. Biro, Tranca, Pataki, Okos, Andra{, Dumitru, Mar-

ton, Radu, Popa, Manteanu. Selektor: Gabor Prakab.

U ~etvrtom kolu Svetskog hokeja{kog prvenstva Divijzije dva grupa A, reprezentacija Srbije u tvrdoj i neizvesnoj utakmici izgubila je od vr{waka iz Rumunije 1:2 i tako uo~i posledweg kola do{la u situaciju da se bori za opstanak.

U posledwem kolu (u petak) Srbija se sastaje sa oklopnicima Hrvatske i samo pobeda uz povoqne rezultate ostalih utakmica done}e orli}ima opstanak u ovoj Diviziji.

Danas je na programu slobodan dan, a u posledwem kolu sastaju se: Rumunija - Island (11), Hrvatska - Srbija (14.30), Italija - Estonija (18).

I. G.

da su Rumuni mnogo kvalitetniji - rekao je Udovi~i}.

Najefikasniji na utakmici Andrija Prlainovi} bio je zadovoqan ambijentom. Wemu i sa-

Ni{ka dobrodo{lica

A grupa

NAGRA\ENI: Kapiten Vawa Udovi~i} dobio je sat za vi{e od 200 nastupa u reprezentaciji, dok su umetni~ke slike sa motivima Svetskog prvenstva u Rimu oti{le u ruke Andriji Prlainovi}u, Slobodanu Sori, Filipu Filipovi}u i Du{ku Pijetlovi}u za odigranih 100 me~eva.

osvajawem zlatne medaqe na Svetskom prvenstvu u Rimu. ^uo sam neke pri~e o tome da }emo pustiti Rumune. Takvi pritisci nam ne trebaju, ne znamo da kal-

Predsednik Vaterpolo saveza Srbije Velibor Sovrovi} i gradona~elnik Ni{a Milo{ Simonovi} potpisali su ugovor u vezi sa organizacijom zavr{nog Fajnal ejt turnira Svetske lige, koji }e u tom gradu biti odr`an od 12. do 18. jula.

- Ni{ je pokazao kako se organizuju velike utakmice i kako se bodri reprezentacija. Radujemo se {to }e se zavr{ni turnir igrati u Ni{u - kazao je Sovrovi}.

- Siguran sam da }emo u julu biti pravi doma}ini. To smo demostrirali ve} nekoliko puta - dodao je Simonovi}. igra~ima ispunila se `eqa da se pred Beogra|anima poka`u u najlep{em svetlu.

- Atmosfera je bila sjajna, prikazali smo odli~nu igru i ne se}am se da je neko Rumuniju tako porazio. I u posledwem duelu sa [panijom i}i }emo na pobedu - rekao je Prlainoi}.

Kapiten Vawa Udovi~i} istakao je da je uvek zadovoqstvo igrati u Beogradu i Srbiji i zahvalio se publici {to je do{la u velikom broju.

- Apelujem na Savez da organizje {to vi{e ovakvih manifestacija, jer smo to zaslu`ili

KONSTANTIN ^UPKOVI] NE OTPISUJE VO[U

sportove. Prava je {teta {to prvi me~ ~itava odbojka{ka Srbija nije mogla da prati putem malih ekrana, ali }e poklonici ovog sporta mo}i da u`ivaju u drugom susretu (danas od 18 ~asova).

Ulog je bio i ostaje veliki, Kragujev~ani i Novosa|ani }e danas ponovo ukrstiti kopqa u jednom od najva`nijih me~eva ove sezone. Sigurno je da }e doma}in zapeti svom snagom da slavi u drugoj epizodi polufinalne serije i u Novi Sad do|e s predno{}u od 2:0 u pobedama, a

19

SRBIJA UBEDQIVO SAVLADALA RUMUNIJU U SVETSKOJ LIGI

POLUFINALE PLEJ-OFA: RADNI^KI I NIS VOJVODINA IGRAJU DRUGU UTAKMICU (18)

Uz puno po{tovawe Crvene zvezda i Partizana, polufinalna serija odbojka{kog plej-ofa izme|u aktuelnog {ampiona Radni~kog iz Kragujevca i aktuelnog osvaja~a Kupa Srbije NIS Vojvodine mnogi smatraju finalom pre finala, a ko je imao priliku da gleda prvi susret u srcu [umadije slo`i}e

~etvrtak18.mart2010.

Rezultati 5. kola: Italija Francuska 11:5, Crna Gora Nema~ka 7:5.

1. Italija 2. C. Gora 3. Nema~ka 4. Francuska

5 5 5 5

5 4 1 0

0 1 4 5

49:28 15 53:31 12 28:48 3 29:52 0

kuli{emo. ^eka nas dugo leto, iskreno voleo bih da negde kiksnemo, a onda na najva`nijem takmi~ewu, na Evropskom prvenstvu u Zagrebu zabele`imo `eqeni rezultat. Nau~eni smo da idemo na pobedu, ali moramo da budemo pametni i znamo {ta nam je prioritet - rekao je Udovi~i}.

Srbi su jo{ jednom uspe{no zavr{ili takmi~ewe po grupama Svetske lige, a posledwi duel sa [pancima 20. aprila bi}e samo stvar presti`a dve zvani~no najboqe svetske reprezentacije.

G. Malenovi}

B grupa

Rezultati 5. kola: Makedonija - Gr~ka 7:6, Rusija - Hrvatska 7:12.

1. Hrvatska 2. Gr~ka 3. Rusija 4. Makedonija

5 5 5 5

4 3 2 1

1 2 3 4

61:47 13 47:47 8 36:43 6 32:39 3

EVROINTER LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE SEGED

Vreme je za revan{ Vaterpolisti novosadske Vojvodine ve~eras u okviru Evrointerlige do~ekuju ekipu Segeda. Ma|arski tim je stari du`nik Novosa|ana. Naime, pro{le godine upravo je Seged zaustavio Vojvodinu na putu do polufinala LEN kupa. Kasnije su Ma|ari i osvojili ovaj trofej. Ove sezone Vojvodina i Seged su se opet sastali u okviru Evrointerlige. U Segedinu je bilo 9:6 za doma}e. Posedwih dana Vojvodina nije bila kompletna, trener Dejan Stanojevi} i igra~i Boris Vapenski, Sr|an Vuksanovi} i Milo{ Mili~i} bili su sa reprezentacijom Srbije, dok centar Milo{ Vuki}evi} nije trenirao nekoliko dana zbog privatnih problema. No, motiva Novosa|anima za duel sa Segedomne me nedostaje.

- Utakmica sa Segedom je u sklopu priprema za zavr{nicu dr`avnog prvenstva. Ciq nam je da pru`imo boqu partiju nego u Segedinu. Momci `ele revan{, igramo kod ku}e i nadam se da

Milo{ Marinkovi}, golman Vojvodine

}emo mi biti dr~niji, agresivniji i `eqniji pobede. Nama ti dueli u Evrointerligi puno zna~e, naro~ito na psihi~kom planu, kako za igra~e, tako i za ekipu. Ove sezone imali smo puno utakmica sa velikim igra~i-

Foto: F. Baki}

ma, kao {to je Molnar, koji igra ba{ za Seged i ima tri olimpijska zlata, ali i ostali iskusni reprezentativci Ma|arske. Nismo se obrukali, pa ne}emo ni sada - rekao je trener Vovodine Dejan Stanojevi}.

Kapiten Uro{ Kalini} isti~e da je wemu i saigra~ima u narednom periodu pripritet doma}e prvenstvo.

- Zbog toga smo ove nedeqe prionuli na `e{}i rad u teretani i bazenu kako bismo podigli formu, pa nam ova utakmica dolazi u malo nezgodno vreme.

Ali to ne}e uticati na nas. Seged je na{ stari du`nik i vreme je da to ispravimo. Da}emo maksimum i idemeo na pobedu - rekao je Kalini}.

Golman Milo{ Marinkovi} se slo`io, ali je istkao i da su on i saigra~i ove sezone odigrali veliki broj utakmica, pa da zato ne ~udi {to je do{lo do umora i malog pada forme.

- Svim sanagama }emo i}i da dobijemo Seged, igramo kod ku}e i to }e nam biti dodatni motiv rekao je Marinkovi}.

Utakmica izme|u Vojvodine i Segeda igra se ve~eras u 19 ~asova u bazenu Slana bara, a klub poziva navija~e da ih podr`e u jo{ jednom me|unarodnom duelu.

G. Malenovi}

20

SPORT

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

UZ USPEHE MLA\IH SELEKCIJA KA]ANA

Jugovi} – rukometna reka va, istrajava u servirawu kvalitetnog rada. Ovde deca u~e rukomet pod nadzorom visokostru~nog trenerskog kadra, u wih se ula`u i znawe i sredstva.

I dok pojedini superliga{ki klubovi nemaju licenciranog trenera, u Jugovi}u pravo da vode elitne srpske klubove imaju

stavi {ampionata, a na golu ekipe iz sela malog stajao je jedan 13-ogodi{wak.

– Ovo je rezultat dobrog rada i discipline koja vlada u ekipi.

Imamo kvalitet, ali i, ono {to je najva`nije, ekipa poseduje duh pobednika, {to se najboqe videlo u finalnom susretu, kada smo

mice sa Sin|eli}em, a onda su zastali i do`iveli poraz tek nakon izvo|ewa sedmeraca. Wihov trener Mile Ze~evi} sa pionirima je, pre 7 godina, osvojio titulu prvaka Srbije, ali se ni{ta mawe nije obradovao tituli vice{ampiona u konkurenciji juniora.

Retko danas u Srbiji Prvaci Srbije: kadetska ekipa Jugovi} Unimeta mo`ete prona}i klub u kojem se radi od ranog jutra do najboqi u Vojvodini u konku~ak dva stru~waka. Pride, strakasne ve~eri. I prava je sre}a renciji pionira, kadeta i junioteg prve ekipe Vladan Jordovi} {to sve{tenik @ivko, kojeg ra, a na nedavno odr`anim pru 2009. godini progla{en je za samo zid deli od dvorane venstvima Srbije juniori su trenera godine u Srbiji.

Hram, ima toliko strpqewa, osvojili titulu vice{ampiona, Dragan Vrgovi} predvodio je pa mu ne smeta {to umesto budok su kadeti podigli pobedni~selekciju kadeta na Prvenstvu dilnika najpre ~uje eho rukoki pehar. Ukoliko bude odr`aSrbije u Smederevu. Plenili su metne lopte. Ka}ani imaju jedno pionirsko prvenstvo Srbije, mom~i}i u dresu Jugovi} Unimenostavnu rukometnu filozonema sumwe da }e Jugovi} Unita, o~arali publiku i stru~wafiju – ulagawe, selekcija, rad met i u toj uzrasnoj kategoriji ke lepom, raznovrsnom i efikai opet selekcija. Kao posledivoditi glavnu re~. snom igrom, koja je krunisana ca takvog pristupa sportu Ka}ani mnogo vole rukomet, a pobedom u finalnom me~u nad ostvareni su izvanredni rerukovodstvo Jugovi} Unimeta, i Partizanom. ^ak tri Ka}anina zultati u radu sa mla|im katepored te{kih ekonomskih usloizborila su mesto u idealnoj po-

sa protivni~kom ekipom vojevali veliku bitku i na kraju trijumfovali. Kadeti Jugovi}a su primerni momci, dobri |aci, a wihovi roditeqi spremni da maksimalno pomognu svojoj deci i klubu – rekao je Dragan Vrgovi}, koji je sa juniorima Jugovi}a, pre 12 godina, osvojio titulu prvaka Jugoslavije.

Juniorima je za dlaku izmakla {ampionska titula. Imali su nekoliko golova prednosti do pred sam kraj finalne utak-

– Bitno je da se kontinuitet nastavqa. Stvaramo igra~e za prvi tim i reprezentaciju. Eto, iz ove selekcije dvojica 18 - ogodi{waka pozvana su u juniorsku reprezentaciju Srbije do 20 godina. A za wima sledi plejada vr{waka koji }e, uveren sam, proslaviti rukometni Ka}.

Pre dve decenije tada{wi trener Jugovi}a Branislav Zeqkovi} zasukao je rukave i stvorio rukometnu {kolu, koja je zbog velikih uspeha na doma}oj i me|unarodnoj sceni popularno nazvana Jugovi}eva akademija.

U me|uvremenu, superliga{ iz Ka}a je na veliku rukometnu pozornicu lansirao brojne reprezentativce, od Nenada Peruni~i}a, preko Miodraga Vujadinovi}a, bra}e Krivokapi}, Tihomira Dodera, Arpada [terbika, sve do Rajka Prodanovi}a i Dobrivoja Markovi}a.

Milo{ Lon~ar je ovom klubu posvetio `ivot i stvorio uslove na kojima bi mu pozavideli i Kil i Barselona, Dragomir Radukin – Dra{pika je fanatizmom i po`rtvovawem ubedio me{tane da im je mesto u jugoslovenskoj eliti, od Fe|e Ijevqeva poti~u {arm i razboritost, tako svojstveni ~oveku ~iji preci vuku poreklo sa Kavkaza, a onda je do{ao red na Gojka Kunovca da sve to sa~uva i obogati pogledima na svet koji su sastavni deo `ivotne filozofije Zapada.

gorijama igra~a, a prvi tim se, redovno, popuwava sopstvenim igra~kim kadrom.

Ipak, rezultati koje je Jugovi} Unimet ostvario u ovoj godini u radu sa mladim rukometnim nara{tajem ovaj kolektiv izdvajaju u Srbiji, i to ne samo u rukometu. Ka}ani su ubedqivo

Kolektiv za ponos i primer

DIGLA SE PRA[INA NA DRUGOLIGA[KOM SEVERU

Delegat re{io prvenstvo Odbojka{i Petrovaradina bore se za ulazak u Prvu ligu, drugi su na tabeli iza suboti~kog Spartaka, a jo{ pre po~etka takmi~ewa moglo se naslutiti da }e ova dva tima voditi najve}u borbu za plasman u vi{i rang. Zbog doga|aja u hali na novosadskoj Slanoj bari, gde delegat nije dozvolio da se odigra utakmica Petrovaradin - In|ija zbog nekoliko tehni~kih sitnica, koje nisu, ispostavilo se, bile neophodne za odigravawe utakmice, Petrovardinci se pitaju po ~ijem nalogu nije dozvoqeno da se me~ odigra. Tim iz Novog Sada ka`wen je oduzimawem boda, a utakmica registrovana slu`benim rezultatom 3:0 u korist In|ije. ^elnici Petrovaradina nameravaju da se `ale

Predsedni{tvu Udru`ewa republi~kih liga (drugostepeni organ), pa }e se posle toga znati kako }e se ovaj sporni susret re{iti.Na adresu svih medija, odbojka{kih i sportskih radnika, kao i prijateqa kluba stiglo je saop{tewe MOK Petrovaradina. „U zapisniku je navedeno da su nedostajali rekviziti, ali smo sve nedostatke otklonili do 20.15 minuta (rok delegata da se sve sredi), {to su sudije unele u zapisnik. Hala je bila osvetqena, dobro zagrejana, lopte su date ekipama sat vremena pre po~etka utakmice i zagrevawe igra~a je trajalo. Problem je navodno bio i papir o prijavi Policijskoj upravi, iako prema propozicijama (~lan 16 - neprijavqivawem utakmice MUPU-u klub preuzima na sebe zakonsku

odgovornost) nije ni morao da bude, pogotov jer je u sali bio uniformisani policajac koji je delagatu potvrdio da je skup prijavqen. U 20.25 ~asova doma}in utakmice je delegatu i prvom sudiji pokazao prijavu, ali su oni i pored toga odlu~ili da napuste halu, ne pokazuju}i ni malo dobre voqe da se me~ odigra. Ponavaqali su da u hali nema rekvizita, iako postoji 50 svedoka koji }e re}i druga~ije“ ka`e u saop{tewu direktor kluba Sr|an Markovi}.

Da li }e utakmica biti ponovo odigrana ili }e se pribe}i nekom drugom re{ewu, ostaje da se vidi.Izvesno je da Spartak, kao vode}i, be`i Novosa|anima ~etiri boda i te{ko se mo`e dogoditi da tu prednost ispusti do kraja prvenstva.

M. R.

Italijani slave Rosija Jedan od najboqih motociklista u istoriji Italijan Valentino Rosi primio je u Rimu pehar „Nagrade pobede Italije“ koji mu je li~no uru~io ministar inostranih poslova Franko Fratini.

Devetostruki Moto GP {ampion (sedam u najja~oj i po jedna u slabijim klasama) prvi je dobitnik nagrade, koja je ustanovqena ove godine i koja se dodequje osobama koje Italiji donose pozitivan imix i publicitet na internacionalnom nivou.

- Nigde nije lep{e nego kao kod ku}e. Ovde sam zavoleo ovaj sport i moj narod mi daje dodatni motiv da nastavim i daqe da se borim izjavio je Rosi.

Rosijevo prebivali{te je ina~e u Londonu, ali Italijan je rekao da se nikada ne bi odrekao dr`ave iz koje poti~e i koja je zauvek u wegovom srcu.

Da je ve}a podr{ka...

Sve ove uspehe selekcije Jugovi} Unimeta ostvaruju u in-

stitucionalnom okru`ewu koje ne vodi odgovaraju}u brigu o sredinama koje rade sa decom i pritom ostvaruju izvanredne rezultate. Nema odgovaraju}e podr{ke og Grada Novog Sada i AP Vojvodine, o institucijama na nivou Republike Srbije da i ne govorimo. Ipak, direktor kluba Paja Dobanova~ki je optimista: – Bez Unimeta klub ne bi mogao da funkcioni{e, pogotovo u ovakvom obimu i sa ovoliko uspeha. ^ini mi se da se i odnos gradske Uprave za sport postepeno kre}e ka boqem. Ipak, kada ~ujemo koliko neki superliga{ki klubovi dobijaju od lokalne samouprave, ~ini nam se da ne `ivimo u istoj dr`avi. Uz to, mi, za razliku od drugih novosadskih klubova, nemamo besplatne termine za trening. Sami snosimo tro{kove grejawa i struje, neophodne za rad svih selekcija, a ti izdaci su ogromni. Ne mo`emo da izdajemo termine u dvorani Hram, jer po ceo dan u woj treniraju na{a deca.

Nadam se da }e najnoviji uspesi kadeta i juniora ponovo probuditi one sna`ne emocije me|u Ka}anima, koji su svesni da bez svog Jugovi}a ne bi bili to {to jesu.

A emocije, o kojima govori direktor kluba, toliko su sna`ne da je svojevremeno nastao slogan Ka} je selo malo, za Jugovi} sve bi dalo. Ne ~udi, stoga, {to se u selekciji kadeta, {ampiona Srbije, nalaze de~aci prepoznatqivih Jugovi}evih prezimena: Arseni}, Vrgovi}, Kurte{, Lon~ar. Ti}i Jugovi}i pole}u iz Hrama, osvajaju}i prostore {irom sveta, prepoznatqivom igrom, odnegovani sa mnogo pa`we i qubavi u jednoj maloj geografskoj celini, u kojoj `ivi wihov veliki klub, jedinstveno lepog imena.

Jovo Gali}

NBA LIGA

Klivlend u plej-ofu Ko{arka{i Klivlend Kavalirsa savladali su ekipu Detroita sa 113:101 i tako prvi obezbedili plasman u plej-of ovogodi{weg izdawa NBA lige. Kowanike je do 53. pobede u sezoni predvodio wihov najboqi igra~ Lebron Xejms (29p), dok je na drugoj strani najefikasniji bio Ri~ard Hamilton sa 24 poena. Indijana je prekinula seriju od {est vezanih pobeda [arlota (99:94), uz 26 poena Grenxera. Za [arlot, koji trenutno zauzima {esto mesto na Istoku, Xekson je dao 20 ko{eva.

Ekipa Feniks Sansa se prosto igrala sa odbrnom Minesote kojoj je ubacila ~ak 152 poena (152:114). Najvi{e je sakupio Xejson Ri~ardson (27p), dok je Amari Stodemajer dao ko{ mawe. Za Minesotu je Bruer ubacio 21 poen, a Darko Mili~i} ~etiri, uz dva skoka i {ut iz igre 2/4 za 17 minuta na parketu.

Rezultati: Indijana – [arlot 99:94 (Grenxer 26p - Xekson 20p), Klivlend - Detroit 113:101 (Xejms 29p - Hamilton 24p), San Antonio - Majami 88:76 (\inobili 22p Vejd 28p), Atlanta - Wu Xersi 108:84 (Kraford 25p - Lopez 21p), Memfis - ^ikago 104:97 (Maxo 24p - Marej 25p), Denver - Va{ington 97:87 (Entoni 97p - Bla~ 23p) Feniks - Minesota 152:114 (Ri~ardson 27p Bruer 21p, Mili~i} 4p, 2sk, {ut iz igre 2/4 za 17min), LA Lejkers - Sakramento 106:99 (Brajant 30p - Evans 25p).

Lebron Yejms (Klivlend)

Markovi} u Benetonu?

Bek vr{a~kog Hemofarma i srpski reprezentativac Stefan Markovi} nalazi se veoma blizu dogovora sa italijanskim Benetonom. Porazom od Kremone u 21. kolu italijanskog {ampionata Beneton se polako udaqava od mesta koje vodi u plej-of. Italijani najavquju po~etak renovirawa ekipe, a prema pisawu sportske {tampe na Apeninima, prvi korak uprave kluba bi}e dovo|ewe Stefana Markovi}a.

Valentino Rosi

Tim iz Treviza je najagresivniji u nameri da dovede Markovi}a i transfer je veoma izvestan prenosi. Interesovawe za Markovi}a ranije je pokazala i {panska Valensija. Markovi} }e Vr{ac napustiti kao slobodan igra~, a transfer }e biti potvr|en po zavr{etku posledwe utakmice Hemofarma u ovoj sezoni. Biv{i ~lan Atlasa ove sezone za Hemofarm prose~no bele`i 9,3 poena, 3,8 skokova i 4,9 asistencija. Pre Hemofarma, reprezentativni bek je bio ~lan Atlasa.

EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak18.mart2010.

21

JUBILARNO DVADESETO „NOVOSADSKO PROLE]E”

Sa~uvajmo prirodne lepote Tradicionalna manifestacija “Novosadsko prole}e” ove godine obele`ava se u znaku jubileja – organizuje se po dvadeseti put i to u godini kada Pokret gorana slavi 50 godina rada. Prvi sprat Sportsko-poslovnog centra „Vojvodina’’ bukvalno je procvetao, {arenilo i zelenilo na sve strane, cve}e, sadni materijal, brojne rukotvorine, suveniri, zdrava hrana ...

Jelena Radoj~i} iz Pokreta gorana ka`e da se i ove godine organizuju se brojni stru~ni, obrazovni, kulturni i de~iji sadr`aji. Ona dodaje da je ova godina od strane Ujedinjenih nacija progla{ena godinom biodiverziteta, predavawa i interaktivne radionice, posve}ene su upravo ovoj temi.

Pored brojnih izlo`bi, u posebnom delu manifestacije bi}e predstavlqena za{ti}ena prirodna dobra sa teritorije

Vojvodine, tako }e posetioci mo}i da saznaju koje se prirodne vrednosti u wima ~uvaju, kao i koje su trenutno aktuelne aktivnosti. Svaki dan manifestacije bi}e posve}en odre|enoj temi - prvi dan }e to biti Dan biodiverziteta, drugi Dan cve}a, tre}i Dan meda, ~etvrti }e biti Zeleni dan, a peti Dan ozeleqavawa.

O zna~aju o~uvawa biodiverziteta ili biolo{ke razli~itosti govorili su stru~waci Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode Srbije, Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine Novog Sada, komunalnih preduze}a, nevladinih organizacija...Upozorili su da je veoma va`no da sa~uvamo i o~uvamo lepotu i retkosti prirode i da to moramo da u~inimo ve} danas. Naime, biodiverzitet je globalni problem, kao i klimatske promene, nema granica.

Evropska komisija priznaje da

Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini

biodiverzitetu, kao “prirodnom kapitalu sveta”, preti ozbiqna opasnost i da wegov gubitak predstavqa najkriti~niju globalnu pretwu `ivotnoj sredini i dovodi do zna~ajnih ekonomskih i socijalnih gubitaka.

A. Brzak

U Salonu Narodnog muzeja Zrewanin u ponedeqak je otvorena izlo`ba pod nazivom „Ptice grabqivice – ideogrami“ autora - muzejskog savetnika Svetozara Santovca, kustosa Prirodwa~kog odeqewa ove ustanove. Izlo`ba, koja }e trajati mesec dana, obuhvata 32 dermoplasti~na preparata ptica grabqivica iz ornitolo{ke zbir-

su na tri porodice: orlovi ribari (Pandionidae), jastrebovi, orlovi i le{inari (Accipitridae) i sokolovi (Falconidae). Ptice grabqivice karakteri{u se svojom anatomsko - morfolo{kom gra|om, na~inom lova i ishranom.

To su dnevne ptice, meso`deri.

Love `iv plen u vodi, vazduhu i na tlu dok se neke hrane iskqu~ivo

ke zrewaninskog muzeja. Pored tekstualnih legendi, kojima se obja{wavaju op{te odlike i sistematizacija ptica, za ovu izlo`bu ura|ene su i „li~ne karte“ koje uz pomo} ideograma prikazuju biologiju svake vrste pojedina~no. Opisno i ideogramima prikazane su slede}e osobine ptica grabqivica - stru~ni i narodni naziv, vreme boravka na terenu Vojvodine, fizi~ke karakteristike (du`ina, raspon krila i te`ina), spoqa{we karakteristike vrste, stani{te, ishrana, na~in lova, gne`|ewe i za{tita.

Na teritoriji Vojvodine, kako se moglo ~uti na otvarawu izlo`be, registrovane su do danas ukupno 33 vrste ptica grabqivica, ali se taj broj smawio na 24, a i daqe se smawuje. Razlozi su mnogobrojni, ali u svim, posredno i neposredno, dominira ~ovek: izlovom, melioracijom, kultivacijom, upotrebom pesticida…

Na osnovu anatomsko-morfolo{kih razlika i na~ina `ivota sve na{e ptice grabqivice podeqene

strvinama. Plen hvataju nogama, a zatim ga raskomadaju svojim o{trim, povijenim i sna`nim kqunom. Hranu gutaju brzo. Progutana hrana se skupqa u pro{irenom jedwaku - voqki, a potom se postepeno vari. Nesvareni delovi hrane izbacuju se u obliku loptica - gvala. Za razliku od sova, u gvalama grabqivica nema kostiju, jer se kosti u wihovim mi{i}avim i sna`nim `elucima smrve i rastvore.

Ve}ina grabqivica `ivi usamqeni~ki, zbog na~ina lova i ishrane. [to je vrsta vi{e orijentisana na progon pri hvatawu plena, to je vi{e izra`ena wena potreba za usamqeni~kim na~inom `ivota. Mu`jak i `enka jastrebova `ive zajedno samo za vreme parewa, a wihovi mladunci se osamostaquju ve} nakon dva meseca nakon ispiqewa. Za razliku od wih neke vrste sokolova `ive preko cele godine zajedno, a mladi sa roditeqima ostaju po nekoliko meseci. @. Balaban

UN `eli saradwu sa Egzitom Iz Programa Ujediwenih nacija za `ivotnu sredinu (UNEP) uputili su poziv festivalu Egzit da pomogne globalnu kampawu „Muzika i `ivotna sredina“. Kampawa, koju je UNEP pokrenuo u saradwi sa UNESCO, ima za ciq da kroz saradwu kqu~nih qudi u svetskoj muzi~koj industriji od we stvori oru|e za promovisawe va`nosti o~uvawa `ivotne sredine, ali i da u samoj muzi~koj industriji unapredi odnos prema `ivotnoj sredini.

Kampawa }e zvani~no po~eti velikim koncertom u australijskom gradu Brizbejnu, na Dan za{tite `ivotne sredine, 5. juna.

Koncertu prethodi konferencija u martu u norve{kom gradu Arendalu na kojoj }e u~estvovati profesionalci iz muzi~ke industrije iz celog sveta kao i aktivisti i stru~waci za za{titu `ivotne sredine. Egzit je pozvan da na konferenciji predstavi svoja iskustva i napore u borbi za o~uvawe `ivotne sredine i u~estvuje u definisawu kampawe „Muzika i `ivotna sredina“. I ove godine zna~ajan deo kampawe ovog festivala bi}e obojeno borbom za za{titu `ivotne sredine, a na samom festivalu ovom problemu bi}e posve}en niz de{avawa.

Marija Joci}, HNS

sastanak kome su prisustvovali direktori i koordinatori timova iz 121 {kole, koje su se prijavile i ukqu~ile u realizaciju ovog programa. Tom prilikom podeqeni su i edukativno propagandni materijal za realizaciju planiranih aktivnosti u {kolama.

U ciqu razvijawa i unapre|ivawa rada u oblasti za{tite `ivotne sredine u vaspitno obrazovnim ustanovama na teritoriji Vojvodine, a u saradwi sa RECAN - fondom za povra}aj i recikla`u limenki i JP „Vojvodina{ume“, raspisan je javni poziv za realizaciju programa „Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini“. Kroz ovaj program pokre}e se odgovornost dece, mladih i odraslih da prihvate, ali i snose odgovornost za kori{}ewe prirodnih i kulturnih potencijala sredine u kojoj `ive, razvoju znawa i kompetencija, koje }e ih nau~iti da vode brigu o `ivotnoj sredini.

Pred{kolske ustanove, osnovne i sredwe {kole ukqu~ene u program, imaju mogu}nost da nizom razli~itih aktivnosti ( edukativne i kreativne radionice, ozelewavawe {kolkih dvori{ta, prkupqawe plasti~ne i limene ambala`e, vo|ewe ekolo{kih svesaka, ure|ewe eko kutaka, zidnih ekolo{kih novina, organizovawem eko patrola, nagradnim konkursom...) doprinesu razvijawu aktivnih metoda u~ewa/nastave, razvijawu sposobnosti za timski rad, takmi~arski duh, ali i komunikativnost, po{tuju}i interaktivnu i kooperativnu komponentu u radu.

Kako je ju~e istaknuto, program predvi|a realizaciju razli~itih aktivanosti u periodu decembar 2009. do maja 2010. godine.

Sekretarijati }e uputiti javni poziv svim organizacijama i institucijama, koje imaju mogu}nost da podr`e ovaj program, kao sponzori i donatori.

A. B.

UPRAVQAWE OTPADOM U JU@NOBA^KOM OKRUGU

IZLO@BA GRABQIVICA U ZREWANINSKOM MUZEJU

Sve mawe ptica na vojvo|anskom nebu

Povodom realizacije programa Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj pod nazivom „Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini“ u amfiteatru SPC ”Vojvodina” ju~e je odr`an

Odr`ivo, ekonomi~no i efikasno Ju`noba~ki okrug je, prvi u Tim povodom se u Ba~koj Pasredine RS), re{avawe proSrbiji, povezao svojih 11 oplanci danas odr`ava radionica blema upravqawa otpadom {tina u Projekat planirawa o lokalnom i regionalnom plana lokalnom nivou... upravqawa otpadom, i one }e, nirawu u upravqawu otpadom u Kako isti~u u Ju`noba~uz pomo} Nema~ke organizacije Ju`noba~kom okrugu. Bi«}e re~i kom okrugu, u okviru ovog za tehni~ku saradwu (GTZ), zao pronala`ewu najboqe opcije GTZ projekta ja~aju se kapavr{iti proces planirawa za upravqawe otpadom, koji podciteti lokalnih samoupraupravqawa otpadom do kraja razumeva odr`ivo upravqawe uz va, one se povezuju sa Novoseptembra 2010. godine. Sporanajmawe tro{kove, po{tovawu sadskim univerzitetom – zum o me|uop{tinskoj saradwi na~ela ekonomi~nosti i u{teda Fakultetom tehni~kih nauna realizaciji projekta« ’» ’Izrau lokalnim buxetima, ja~awu ka i Univerzitetom iz da lokalnih planova upravqame|uop{tinske i me|uregio[tutgarta, Institutom za wa otpadom u ciupravqawe otqu o~uvawa `ipadom ISWA. Op{tine preuzele obavezu da u saradwi s votne sredine i Ova dva univerodr`ivog razvoja Fakultetom tehni~kih nauka izrade neophodne ziteta razmou regionu ju`ne tri}e mogu}e regionalne i lokalne planove Ba~ka’’ predsedmodele saradnici op{tina we, zajedni~ki potpisali su krajem januara i nalne saradwe (u~esnici radiouspostaviti regionalno iztime preuzeli obavezu da u sanice su i predstavnici Vukovodqive koncepte upravqaradwi sa Fakultetom tehni~varsko-srijemske `upanije), wa otpadom i u budu}nosti Divqe deponije ru`e Vojvodinu kih nauka iz Novog Sada izrarazmeni znawa i iskustava i raditi na razmeni studenade, za upravqawe otpadpm, neoobezbe|ivawu stru~ne i finanta. U projektu u~estvuju Ju`noma Evropske unije. Naime, phodne regionalne i lokalne sijske podr{ke mogu}nih fonba~ki okrug i VukovarskoEvropska komisija za lokalnu i planove. dova (Fonda za za{titu `ivotne srijemska `upanija, kao dva suregionalnu demokratiju defisedna regiona, koja sara«| « uju od nisala je smernice u oblasti me2005. godine, nakon potpisivawa |uop{tinske saradwe, a kao Ujediweni do najboqeg re{ewa prekograni~kog sprazuma. Na osnovni argument navodi se raovoj radionici Vukovarskocionalizacija lokalne uprave Najve}i i privredno najrazvijeniji u Srbiji, Ju`noba~ki srijemska `upanija predstavi}e (oblasti saradwe - voda, otpad, okrug sastoji se od 11 op{tina i Grada Novog Sada, ima oko `upanijski koncept upravqawa saobra}aj, `ivotna sredina, tu600.000 stanovnika. Na~elnica ovog okruga Darija [ajin uspela otpadom i mogu}nosti daqe sarizam, privreda, kultura...), {to je u godini svetske ekonomske krize da podigne nivo aktivnog radwe sa Okrugom, a sve u ciqu se ogleda i u Projektu o lokalu~estvovawa u neophodnim procesima podizawa kapaciteta reprimene evropskih direktiva u nom i regionalnom planirawu i gije i Okruga i objedini sve op{tine u zajedni~kom projektu kooblasti upravqawa otpadom i upravqawu otpadom u Ju`noba~ji je jedan od esencijalnih u Srbiji – a to je upravqawe otpadom. pribli`avawa regiona zahtevikom okrugu.

A. B.

ME\UNARODNI KONKURS SLIKAWA PRIRODE

Biolo{ka raznovrsnost kao inspiracija Kompanija Bajer i Program Ujediwenih nacija za za{titu `ivotne sredine pozivaju decu od {est do 14 godina da se ukqu~e u 19. me|unarodni konkurs slikawa prirodne okoline, a ovogodi{wa tema je „Biolo{ka raznovrsnost - povezanost sa prirodom“. Prijave se mogu dostaviti do 15. aprila 2010. regionalnoj kancelariji UN-ovog programa za za{titu `ivotne sredine u @enevi. Ujediwene nacije proglasile su 2010. godinu godinom biolo{ke raznovrsnosti, stoga kompanija Bajer, UNEP i drugi partneri, Japanska fondacija za globalni mir i `ivotnu sredinu (FGPE) i kompanija Nikon `ele da naglase va`nost ovog problema pomo}u de~jeg konkursa u slikawu. Kao i prethodnih godina, svetske pobednike i pobednike u Evropi, Africi, Severnoj Americi, Latinskoj Americi i Karibima, zapadnoj Aziji i azijsko-pacifi~kom regionu o~ekuju nov~ane i druge atraktivne nagrade.

ne sredine, a sve~ana dodela nagrada odr`a}e se sredinom ove godine. Nakon toga, kao i do sada, najboqe slike }e biti izlo`ene na razli~itim lokacijama {irom sveta. Pro{lo-

Mogu se prijaviti mali{ani iz celog sveta, uzrasta od {est do 14 godina

Motivacija za pobednike je i putovawe na zvani~nu dodelu nagrada, uz pratioca.

Osim starosne granice (od {est do 14 godina zakqu~no sa 5. junom 2010.), uslov je da je slika naslikana iskqu~ivo za ovaj likovni konkurs i da je samo za wega prijavqena. Na pozadini slike treba ~itko napisati ime i prezime deteta, datum ro|ewa,

adresu, broj telefona i po mogu}nosti e-mail adresu. Nema ograni~ewa vezano za materijal koji se koristi - pogodne su na primer vodene boje, drvene bojice, flomasteri ili vo{tane bojice. Slike treba slati na papiru A3 ili A4 formata.

Rezultati konkursa }e biti objavqeni 5. juna 2010. godine, na Svetski dan za{tite `ivot-

godi{we slike su na primer bile izlo`ene na nedavno odr`anoj Konferenciji Ujediwenih nacija o klimatskim promenama u Kopenhagenu u Danskoj.

Prijave se dostavqaju regionalnoj kancelariji UNEP-a u @enevi: United Nations Environment Programme (UNEP), Regional Office for Europe, International Environment House,11-13 Chemin des Anémones , 1219 ChâtelaineGenf, Switzerland. Vi{e o konkursu i uslovima u~estvovawa: http://www.unep.org/tunza/children.

22

SVET

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

DESETINE HIQADA TAJLAN\ANA PROLILO KRV NA KU]U PREMIJERA

Pristalice demonstriraju, kandidat se odmara u Budvi BANGKOK: Demonstranti koji tra`e ostavku tajlandske vlade nastavili su proteste ispred ku}e premijera Abisita Vexaxive, gde su ju~e ponovo prolili deo sopstvene krvi, javile su agencije. Oko 300 litara krvi je prikupqeno od demonstranta koji tra`e raspisivawe vanrednih izbora i povratak biv{eg premijera u egzilu Taksina [inavatre.

Grupi demonstranata policija je ju~e dozvolila da pri|e ku}i premijera i prolije sopstvenu krv iz vre}a u koje je prikupqena. Premijer Abisit se trenutno ne nalazi u Bangkoku. Deo okupqenih uputio se do Ameri~ke ambasade gde bi, kako su najavili oragizatori skupa, trebalo da skrenu pa`wu Me|unarodnoj za-

jednici na nelegitimnost sada{we vlade. Na ulicama glavnog grada u nedequ se okupilo vi{e od 100.000 qudi koji poku{avaju da prisile vladu na ostavku. Veliki broj u~esnika protesta iz ruralnih delova zemqe vratio se posle vikenda svojim ku}ama tako da se procewuje da je na ulicama Bangkoka preksino} bilo oko 50.000 demonstranata. Premijer Abisit Vexaxiva je izjavio da ne namerava da podnese ostavku.

Biv{i tajlandski premijer Taksin [inavatra u Budvu je doveo porodicu, suprugu, dve }erke i sina, a kre}e se u pratwi dvojice telohraniteqa i jo{ nekoliko Tajlan|ana, pi{u ju~e podgori~ke "Vijesti". Pozivaju}i se na o~evice list pi{e, da je [inavatra preksino} sa porodicom

ve~erao pod vedrim nebom u restoranu poznatog budvanskog hotela "Astorija" i da se uop{te nije krio od radoznalih prola-

znika koji su zastajkivali i gledali u wega poku{avaju}i da utvrde da li se zaista radi o odbeglom tajlandskom premijeru.

BUNDESTAG O SEKSUALNOM ZLOSTAVQAWU DECE

PALESTINCI Izrael ukinuo blokadu TEL AVIV: Izrael je ju~e ukinuo blokadu Zapadne obale i dozvolio posetiocima pristup svetim mestima na Brdu hrama u jerusalimskom starom gradu, dan nakon sukoba izme|u palestinskih demonstranata i snaga bezbednosti, kakvi nisu zabele`eni tokom vi{e meseci. Policija je saop{tila da }e hiqade wenih pripadnika ostati u visokoj pripravnosti.

Blokada Zapadne obale je uvedena pro{le nedeqe u o~ekivawu nereda zbog ponovnog osve}ewa jedne jerusalimske sinagoge, koja se nalazi nedelako o xamije Al Aksa, tre}e po zna~aju u islamu. Nerede je tako|e podstakla kontroverzna najava Izraela o izgradwi 1.600 novih domova za Jevreje u anektiranom delu Jerusalima.

Palestinci su pre dva dana u vi{e kvartova u isto~nom Jerusalimu i okolnim selima palili automobilske gume i sme}e i bacali kamenice na izraelske policajce, koji su ih rasterivali suzavcem i gumenim mecima. Desetine demonstranata je raweno, uglavnom lak{e i desetine ih je uhap{eno, a me|u rawenima je bilo i policajaca. [ef policije David Koen je, obilaz}i stari grad tokom nereda, izrazio uverewe da najnovije nasiqe ne}e izavati tre}u intifadu.

Me|utim, lideri islamisti~kog Hamasa pozvali su sve Palestince da zapo~nu tre}i ustanak, {to je razlog za brigu imaju}i u vidu da je druga intifada krajem 2001. godine po~ela ba{ zbog nesporazuma oko svetih mesta.

Izraelska najava velikog projekta izgradwe u isto~nom Jerusalimu, gde Palestinci nameravaju da proglase glavni grad svoje budu}e dr`ve, naru{ila je i odnose sa SAD, koje poku{avaju da pokrenu indirektne mirovne pregovore nakon zastoja od 15 meseci.

Q.S.

Kancelarka zatra`ila punu istinu BERLIN: Nema~ki kancelar Angela Merkel zatra`ila je ju~e, na sednici Bundestaga (dowi dom parlamenta), istinu o svemu {to se dogodilo u skandalu o seksaulnom

Angela Merkel

zlostavqawu dece u institucijama katoli~ke crkve i drugim mestima u Nema~koj. ''Istinu i jasno}u o svemu {to se dogodilo....'', zahtevala je Merkel, koja je, kako prenose mediji, otvo-

rena za debatu o zastarevawu takvih zlo~ina i od{teti za `rtve.

Merkel je zahtevala dosledno razja{wewe seksualnog zlostavqawa dece i rekla da postoji samo jedna mogu}nost da nema~ko dru{tvo iza|e s tim na kraj - a to je ''istina i jasno}a o svemu {to se dogodilo''.

Nema~ki kancelar, pri tom, nije imala samo crkvu na umu, ve} i druge segmente dru{tva, navode. mediji.

Mekel je posebno naglasila da stoji iza planiranog susreta u vladi, krajem aprila, na kome }e se raspravqati o seksualnoj zloupotrebi dece.

Direktori {kola, u~itleji, predstavnici internata, razli~itih crkvi, roditeqa, pokrajina, op{tina......svi bi trebalo da se 23. aprila na|u u Berlinu, kako bi re{avali jedan od najozbiqnijih problema dru{tva-pitawe seksualnog zlostavqawa dece i {ta u~i-

niti da bi se novi slu~ajevi spre~ili.

Na ovaj skup }e do}i i predstavnici nema~ke biskupske konferencije, {to je, s obzirom na najnovije slu~ajeve dugotrajnog seksualnog zlostavqawa dece u institucijama pod okriqem crkve, interesantno. [tampa pi{e i o tome da }e nama~ka biskupska konferencija pokrenuti istragu, koja bi trebalo da ukqlu~i i razmatrawe navoda o seksualnom zlostavqawu ~lanova crkvenog hora u Regenzburgu, koji je vodio brat pape Benedikta XVI, kao i o tome da li je sam papa ne{to znao o tome, dok je bio u Minhenu nadbiskup.

Vi{e od 170 biv{ih u~enika katoli~kih {kola je do sada izjavilo da je u periodu od ranih sesdesetih godina pro{log veka do polovine devedesetih bilo seksualno zlostavqano, a jedan broj wih je rekao da su bili i fizi~ki maltretirani, prenosi {tampa.Osnovno pitawe koje postavqa {tampa je za{to se tako dugo }utalo, za{to niko ranije nije progovorio, kako bi se spre~ile nove `rtve.

(Tanjug)

Papino pismo }e pomo}i pokajawu Papa Benedikt XVI, suo~en sa skandalima seksualnog zlostavqawa dece u katoli~kim crkvama {irom Evrope, izrazio je ju~e uverewe da }e wegovo pastoralno pismo o tom problemu u Irskoj pomo}i "pokajawu, isceqivawu i preporodu".

Papa je, obra}aju}i se vernicima i turistima na Trgu Svetog Petra, saop{tio da }e u petak zavr{iti wegovo dugo o~ekivano pastoralno pismo povodom pedofilije u Irskoj. O~ekuje se da }e pismo biti obelodaweno u petak ili subotu, naveli su izvori u Vatikanu. "Kao {to vam je poznato, posledwih meseci Crkva u Irskoj je ozbiqno uzdrmana zbog slu~ajeva seksualnog zlostavqawa dece. Kao izraz moje najdubqe zabri-

nutosti, napisao sam pastoralno pismo povodom te bolne situacije", rekao je papa. „Tra`im od svih vas da ga pro~itate za sebe, otvorenog srca i u duhu vere. Nadam se da }e pismo pomo}i u procesu pokajawa, isceqewa i preporoda", istakao je papa. Pismo irskom narodu, prvi ikad napisani papin dokument posve}en iskqu~ivo pedofiliji, nastalo je kao rezultat izve{taja vlade Irske o ra{irenoj pojavi zlostavqawa dece.Iako je upu}eno irskom narodu, o~ekuje se da }e pismo dota}i i brojne evropske katoli~ke crkve, ukqu~uju}i i papinu domovinu Nema~ku, u kojima su deca, tako|e, seksualno iskori{}avana.

(Tanjug)

"Vijesti" navode da je [inavatra odseo u obnovqenom starom letwikovcu porodice Kara|or|evi} - Vili Milo~er, koju je ra-

nije kupila singapurska kompanija Aman risorts, a pro{le godine preuzeo gr~ki Restis. List prenosi da su ga proteklih dana me{tani vi{e puta videli da {eta Svetim Stefanom i Budvanskom rivijerom, kao i da je wegova supruga sa }erkom obi{la prodavnice u {oping centru "Delta" u Podgorici. Prema navodima lista, [inavatra je u Crnu Goru, ~iji paso{ poseduje ve} dve godine, a dodelio mu ga je biv{i ministar policije Jusuf Kalamperovi}, sleteo na tivatski aerodrom u subotu popodne, sa koga je iza{ao na VIP izlaz.

"Vijesti" pi{u da je [inavatra poslovni partner sa gr~kim Restisom i da planira da deo svojih poslova prenese i u Crnu Goru.

(Beta-Vijesti)

Podr{ka slobodnoj Palestini TEL AVIV, RAMALA: Predsednik Brazila Luis Iwasio Lula da Silva izrazio je ju~e podr{ku palestinskoj borbi za nezavisnost i stvarawe palestinske dr`ave, tokom posete Ramali, na Zapadnoj obali.

"Sawam o nezavisnoj i slobodnoj Palestini koja `ivi u miru na Bliskom istoku. Verujem da }e Palestinci i Izraelci deliti zemqu svojih predaka", rekao je Da Silva, izraziv{i `equ da odigra ve}u ulogu u bliskoisto~noj diplomatiji.

Brazilski lider je ju~e posetio i grob palestinskog predsednika Jasera Arafata, gde je polo`io venac, uprkos kritikama Izraela,

koji je posetio pre odlaska u Ramalu. Izrael danas nije reagovao na wegov gest, ali je u utorak {ef izraelske diplomatije Avigodor Liberman bojkotovao sastanke s De Silvom i wegov govor u Knesetu (parlamentu) jer brazilski predsednik nije obi{ao grob osniva~a cionizma Teodora Hercla u Jeruaslimu. U kabinetu brazilskog predsednika je re~eno da to uop{te nije bilo u planu.

Da Silva je u nedequ uve~e stigao u Izrael, gde se u ponedeqak sastao sa izraelskim zvani~nicima. Ju~e je bio u Vitlejemu, na Zapadnoj obali, koji je obi{ao u dru{tvu Abasa.

(Tanjug)

Sirijac ubijen u Ma|arskoj BUDIMPE[TA: Jutros je u Budimpe{ti ubijen jedan sirijski dr`avqanin u klasi~noj "sa~eku{i" dok je u svom automobilu sedeo i ~ekao na zeleno svetlo na semaforu, saop{tila je ma|arska policija. Prema re~ima portparola Budimpe{tanske policijske kapetanije Oskara [a{a nepoznati napada~ je, kod semafora u 16. kvartu, pri{ao "mercedesu" za ~i-

jim volanom je bio 52-godi{wi Sirijac, vi{e puta pucao u wega iz vatrenog oru`ja, uzeo ta{nu iz kola i lagano od{etao sa mesta doga|aja.

Policija je deo pomenute ulice zatvorila za saobra}aj, a forenzi~ari su folijom prekrili luksuzni auto kako bi na wemu sa~uvali bilo kakve tragove.

(Tanjug)

Te{ka autobuska nesre}a u Avganistanu KABUL: Najmawe 32 avganistanska putnika, me|u wima najvi{e `ena i dece, poginulo je kada je u blizini autobusa eksplodirala cisterna sa benzinom u planinskom prolazu planine Hindu Ku{ u severnom Avganistanu, saop{tio je danas general Mohamed Raxab.

Putnici su autobusom i{li za Salang, planinski prolaz koji povezuje severni Avganistan sa prestonicom Kabulom, kada je cisterna sa benzinom u blizini autobusa eksplodirala, rekao je Raxab, prenela je agencija Rojters.

"Ve}ina `rtava su `ene i deca iz autobusa koji se nalazio u neposrednoj blizini cisterne", rekao je Raxab. On je rekao da je jo{ najmawe {estoro osoba povre|eno i da je nekoliko automobila uni{teno. Nema indikacija, zasad, da je eksplozija namerno izazvana.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev planira posetu Ukrjaini za 17. i 18. maj, radi u~e{}a na zasedawu me|udr`avne komisije, najaveqeno je ju~e iz Kremqa i pres slu`be ukrjainskog predsednika Viktora Janukovi~a. Pripremu posete predsednici su razmotrili prilikom ju~era{weg telefonskog razgovora. Lideri dve zemqe usaglsaili su odr`avawe vojnih parada za Dan pobede, 9. maja.

GVIDO VESTERVELE Ve}ina Nemaca je protiv toga da {ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele, deklarisani homoseksualac, na slu`benim putovawima u inostranstvo sa sobom vodi i svog `ivotnog partnera Mihaela Mronca, objavio je ju~e magazin ''[tern''. Prema rezultatima ankete instituta ''Forsa'', oko 53 odsto Nemaca smatra da nije u redu da Mronc prati Vestervelea.

GORAN VI[WI] Hrvatski glumac Goran Vi{wi} pregovara o ulozi u pilot epizodi Ej-Bi-Sijeve dramske serije "Boston's Finest". U sredi{tu serije "Boston's Finest" je detektivka (Nija Long) koja se udru`uje sa biv{im policajcem (Vi{wi}) sa kojim re{ava zlo~ine ali i razotkriva zaveru kojom je on izba~en iz policije. Vi{wi} je devet godina igrao lekara Luku Kova~a u seriji "Urgentni centar".

Turska bi mogla da deportuje 100.000 Jermena ANKARA: Premijer Turske Rexep Tajip Erdogan upozorio je da bi 100.000 Jermena koji `ive u Turskoj a nemaju dr`avqanstvo te zemqe moglo biti deportovano, nakon {to su parlamenti SAD i [vedske usvojili rezoluciju kojom su masovna ubistva Jermena u Otomanskom carstvu tokom Prvog svetskog rata ozna~ena kao genocid.

"Trenutno u na{oj zemqi `ivi 170.000 Jermena. Samo wih 70.000 su turski dr`avqani, ali mi toleri{emo i ostalih 100.000. Ako bude neophodno, mo`da }u morati da ka`em tih 100.000 Jermena da se vrate u svoju zemqu jer nisu moji dr`avqani. Ne moram da ih zadr`im u svojoj zemqi", izjavio je ju~e Erdogan u intervjuu turskom servisu medijske ku}e Bi-Bi-Si. Turski premijer je upozorio i da bi rezoluciuje usvojene u parlamentima SAD i [vedske mogle negativno da uti~u na mirovni proces izme|u Turske i Jermenije, prenela je agencija Rojters. Ve}ina Jermena u Turskoj `ivi i radi u Istanbulu, a mnogi su do{li posle zemqotresa u domovini 1988. godine. Erdogan je optu`io

Reyep Tajip Erdogan

jermensku dijasporu da stoji iza rezolucija usvojenih u stranim parlamentima, pozivaju}i Jerevan i strane vlade da izbegnu da potpadnu pod uticaj wihovog lobirawa.

"Jermenija treba da donese va`nu odluku.

Trebalo bi da se oslobodi vezanosti za dijasporu i wenog uticaja", rekao je Erdogan, dodaju}i

da bi u tome trebalo da joj pomognu sve dr`ave kojima je stalo do Jermenije, posebno SAD, Francuska i Rusija.

Ankara je povukla ambasadora iz Stokholma po{to je {vedski parlament 11. marta usvojio rezoluciju. Nedequ dana ranije povukla je ambasadora iz Va{ingtona, nakon {to je Komitet Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa za spoqna pitawa usvojio neobavezuju}u rezoluciju kojom su ubistva Jermena u Otomanskom carstu progla{ena genocidom.

Turske vlasti prihvataju da je za vreme raspada Otomanskog carstva, 1915. godine, ubijen veliki broj Jermena, ali ne i da je bilo milion i po `rtava, niti da je to bio genocid, kako uporno tvrde u Jerevanu. Ankara i Jerevan slo`ili su se pro{le godine, posle skoro 100 godina neprijateqstva, da uspostave diplomatske odnose i otvore granice, ali sporazum jo{ nije ratifikovan u parlamentima dve zemqe, a vlade optu`uju jedna drugu za poku{aj prepravqawa teksta.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

SOP[TEWE SAMOSTALNE DEMOKRATSKE SRPSKE STRANKE

Protiv osnivawa Hrvatske pravoslavne zajednice ZAGREB: Osnivawe Hrvatske pravoslavne zajednice je opasan ~in koji, osim {to ponovo otvara istorijske rane koje su pravoslavci u Hrvatskoj pro`iveli pod nekad postoje}om Crkvom sli~nog imena, sasvim sigurno mo`e otvoriti nove sporove unutar istog verskog korpusa, ocenila je ju~e Samostalna demokratska srpska stranka (SD[), najja~a politi~ka organizacija Srba u Hrvatskoj.

Na potezu je, uz ostale, dana{wa hrvatska pravna dr`ava, isti~e SDSS koji je uveren da }e bez obzira na fleksibilnost zakona, nadle`ni organi prepoznati opasne namere i da ne}e dozvoliti niti rad udru`ewa na ovakvim principima, a kamoli registraciju verske zajednice.

"Demokratija ne podrazumeva anarhiju iako bi osniva~i ovakve nazovi verske zajednice pri`eqkivali stawe bezvla{}a u kome bi na povr{inu isplivale wihove maliciozne ideje i namere".

SDSS isti~e da je u demokratskom miqeu pravo svakoga

da u skladu sa zakonskim normama osniva udru`ewa pa i verske zajednice, ali to pravo niti sme niti mo`e biti starije od prava svih ostalih gra|ana na dostojanstven `ivot. Reaguju}i na najavqeno osnivawe udru`ewa gra|ana pod nazivom Hrvatska pravoslavna zajednica, SDSS u saop{tewu isti~e da je namera tog udru`ewa da "preraste u tzv. Hrvatsku pravoslavnu crkvu i ponovo o`ivi aveti bolne pro{losti za gotovo svakog pravoslavca ali i za pripadnike drugih verskih konfesija u Hrvatskoj".

"Na`alost, vi{e od pola veka otkako je i dr`ava koja je dekretom osnovala HPC - Nezavisna dr`ava Hrvatska Ante Paveli}a oti{la u istorijsku roporatnicu, neki novi i to izop{tenik iz pravoslavne crkve i rigidni ultradesni~ar poku{avaju zavrteti to~ak istorije unatrag".

SDSS ukazuje da je indikativno da takve ideje dolaze upravo iz Zadra, grada i okoline u kome je povratak proteranih Srba najslabiji i u kojem se najte`e

Ivo Matanovi}

Srbima vra}a uzurpirana privatna imovina.

"Umesto da se zajedni~kim naporima takva situacija poboq{a u korist Srba povratnika, odnosno pravoslavaca - dvojac izop{teni iguman Jelisej i izvesni Ivo Matanovi} koga maksimalno osporavaju ~ak i postoje}im krugovima ultradesni~arske provenijencije, dodatno doliva uqe na vatru i sti~e sebi

jeftin, ali i opasan publicitet", isti~e SDSS Izra`ava se uverewe da }e Srbi pravoslavci prepoznati opasne namere pomenutog tandema i odbaciti wihove ideje i smestiti ih na istorijsko |ubri{te gde im je po civilizacijskim vrednostima i jedino mesto. Izra`avaju}i uverewe da ne}e izostati ni zvani~na reakcija SPC i osuda ovakvog ~ina, stranka apeluje na Srbe pravoslavce, ali i katolike, da "ne nasedaju na slatkore~ive pri~e iza kojih nema stvarne materije osim `eqe famoznog dvojca i wihovih sledbenika za medijskom afirmacijom i uno{ewem nemira u gra|anstvo".

"Kao ozbiqna politi~ka partija, osu|ujemo ovakve poku{aje koji su i ozbiqan balast u dugogodi{wim naporima na{e stranke i partnera na politi~koj sceni Hrvatske i {ire, u ciqu konsolidacije srpskog nacionalnog korpusa u Republici Hrvatskoj kao i onih na{ih sunarodnika koji ~ekaju povratak iz progonstava na svoja vekovna ogwi{ta", zakqu~uje se u saop(Tanjug) {tewu.

PROSTITUCIJA

NARODNA SKUP[TINA REPUBLIKE SRPSKE

Uhap{eni na slobodi

Usvojen Nacrt zakona o stanovni{tvu

BAWALUKA: ^etrnaest od {esnaest lica, koja su pre dva dana uhap{ena u velikoj policijskoj akciji na podru~ju Bratunca i Srebrenice zbog sumwi da su u~estvovali u prostituciji i seksualnom zlostavqawu jedne mealoletne Romkiwe, pu{tena su na slobodu.

Sadik Ahmetovi}

Kako je ju~e saop{teno iz Okru`nog tu`ila{tva Bijeqine, po ~ijem nalogu je akcija i sprovedena, protiv dva lica pokrenut je postupak za odre|ivawe pritvora.

Akcija je pokrenuta nakon {to je maloletnica iz bratuna~kog naseqa Rakovac nestala pre mesec dana i sme{tena je u Sigurnu ku}u, a koja je bila `rtva prostitucije i sekualnog zlostavqawa.U vezi ove afere inspektori poliicje RS prekju~e su saslu{ali i aktuelnog ministra bezbednosti BiH Sadika Ahmetovi}a, koji odbacuje bilo kakvu ume{anost u ovaj slu~aj.

Me|u uhap{enim bilo je profesora Sredwo{kolskog centra u Bratuncu, policajaca i lokalnih funkcionera iz Srebrenice.

(Tanjug)

BAWALUKA: Narodna skup{tina Republike Srpske (RS) usvojila je ju~e Zakon o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova, koji bi trebalo da se provede 2011. godine. Nacrtom ovog zakona predvi|eno je izja{wavawe o dr`avqanstvu, nacionalnoj pripadnosti, materwem jeziku i veroispovesti.

Posebnim ~lanom zakona definisano je da ne}e biti obavezno izja{wavawe o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, odnosno da se gra|ani o tome ne moraju izja{wavati ako ne `ele.

Prvi rezultati o broju stanovnika i nacionalnom sastavu RS, kao i podaci o broju doma}instava i stanova bi}e objavqeni u roku od 30 dana posle izvr{enog popisa. Popis stanovni{tva u RS ko{ta}e 18 miliona konvertibilnih maraka (oko devet miliona evra).

Usvajawe nacrta ovog zakona podr`ali su srpski poslanici, dok su bo{wa~ki poslanici bili protiv, smatraju}i da bi wegovo dono{ewe na entitetskom nivou bilo antidejtonsko. Poslanici politi~kih stranaka iz RS upozorili su da bez usvajawa Zakona, RS ne}e mo}i da aplicira za projekte kod Evropske unije (EU).

Bo{wa~ki poslanici, me|utim, smatraju da ovaj zakon treba doneti na nivou BiH, navode}i da rezultate popisa samo na entitetskom nivou niko ne}e pri-

CRNA GORA – KOSOVO

Potpisan sporazum o carini PODGORICA: Direktori nu informacija iz oblasti carinuprava carina Crne Gore i Kososke bezbednosti, a predvi|eno je i va potpisali su ju~e u Podgorici zajedni~ko patrolirawe nadlesporazum o saradwi i uzajamnoj `nih slu`bi u pograni~nim podpomo}u u carinskim pitawima, a ru~jima.Ministri finansija Crne ministri finanGore i Kosova, sija najavili su Igor Luk{i} i Sporazum logi~an produbqivawe Ahmet [aqa, najaekonomske sarad- sled odluke Crne Gore vili su produbqiwe Pri{tine i o priznawu Kosova i vawe ekonomske Podgorice. saradwe i potpisine treba o~ekivati Sporazum je potvawe sporazuma o nikakve posebne pisan na inicijaizbegavawu dvoreakcije Beograda tivu Vlade Kosova strukog oporezivai Crna Gora je ~ewa, podsticawu i (Igor Luk{i}) tvrta zemqa sa koza{titi investijom je potpisan tacija i re{avawu kav dokument, rekao je predsednik imovinskih pitawa.

Uprave carina Kosova Naim HuruAhmet [aqa kazao je da je vlada glica na konferenciji za novinau Pri{tini vrlo zainteresovana re. Sporazum }e omogu}iti suzbijaza "pribli`avawe dve susedne, we nelegalne trgovine kroz razmebratske zemqe".

(Beta)

Bo{waci se protive popisu Na nivou BiH jo{ ne postoji saglasnost o popisu stanovni{tva u dr`avi. Bo{wa~ka strana smatra da na popisu gra|ani BiH ne treba da se izja{wavaju o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, kao i o jeziku kojim govore, dok srpski predstavnici insistiraju na tim odrednicama.

~etvrtak18.mart2010.

23

Istraga o curewu podataka o obezbe|ewu ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} tra`i}e istragu o curewu podataka o obezbe|ewu najvi{ih dr`avnih funkcionera, re~eno je ju~e u kancelariji predsednika dr`ave. Detaqan prikaz u medijima o obezbe|ewu predsednika Josipovi}a i premijerke Jadranke Kosor mogu da imaju za posledicu ugro`avawe wihove bezbednosti, ali i ugor`avawe bezbednosti ~lanova wihovih porodica, smatraju u kancelariji {efa dr`ave.

Navedeno je da su novinari do brojnog stawa obezbe|ewa, broju i vrsti vozila i opremi kojom raspola`u mogli da do|u samo curewem informacija, prenose hrvatski mediji. U kancelariji predsednika Hrvatske oceweno je i da to pokazuje nizak stepen profesionalnosti u delovima sistema i dodatno opravdava Josipovi}ev zahtev da u~estvuje u izboru obezbe|ewa, a zbog ~ega se od dolaska na mesto predsednika spori sa ministrom unu-

Ivo Josipovi}

tra{wih poslova Tomislavom Karamarkom.

Pojedini mediji objavili su nedavno da Josipovi}evo obezbe|ewe nije dostojno jednog predsednika dr`ave, ukazav{i na rawive ta~ke. Naveli su i da mu je na wegov zahtev smawen broj ~lanova obezbe|ewa i automobilska pratwa, ~ime je ceo sistem obezbe|ewa doveden u pitawe.

(Beta)

PRESUDA EVROPSKOG SUDA

Romi dobili spor protiv Hrvatske ZAGREB: Presuda Evropskog suda za qudska prava, kojom je Hrvatska osu|ena za diskriminaciju i kr{ewe prava na {kolovawe 15 romskih u~enika iz Me|imurja, mora se po{tovati i shvatiti ozbiqno i niko ne sme da je dovodi u pitawe i relativizuje, izjavila je predsednica hrvatskog ustavnog suda Jasna Omejec. Ona je u saop{tewu podsetila da je odluku u drugom stepenu, s devet glavova "za" i osam "protiv", donelo Veliko ve}e evropskog suda nakon {to je prvostepeno sedmo~lano ve}e jednoglasno donelo presudu u korist Hrvatske.

Svih osam sudija Velikog ve}a koji su glasali protiv presude odlu~ilo je da napi{e zajedni~ko izdvojeno mi{qewe u kome se, izme|u ostalog, navodi da je evropski sud trebao dati mnogo uverqivije argumente za opravdawe svoje odluke, kojom odbija jednoglasnu presudu prvostepenog ve}a, napisala je Omejec.

Ona nagla{ava da su sudije u izdvojenom mi{qewu ocenili da je presuda protiv Hrvatske vi{e presuda o posebnom polo`aju romskog stanovni{tva generalno. nego {to je zasnovana na ~iwenica-

ma slu~aja. Hrvatski ustavni sud je u februaru 2007. jednoglasno odbio ustavnu tu`bu romske dece, koja su 2001. morala poha|ati posebna odelewa, s obrazlo`ewem da osnivawe takvih odelewa za Rome - |ake prvake koji ne znaju hrvatski jezik, nije neustavno i ne predstavqa wihovu segregaciju i diskriminaciju po etni~koj ili rasnoj osnovi, ali i da je takva praksa, kad nau~e jezik, neprihvatqiva i neopravdana u vi{im razredima.

Evropski sud za qudska prava u Strazburu prekju~e je objavio presudu kojom Hrvatska zbog diskriminacije i kr{ewa prava na {kolovawe 15 romskih u~enika iz Me|imurja, severne oblasti Hrvatske prema Ma|arskoj i Sloveniji, svakom u~eniku mora isplatiti 4.500 evra od{tete, a za sudske tro{kove 10.000 evra. Sud je zakqu~io da wihov sme{taj u posebna odelewa tokom osnovnog {kolovawa nije bilo opravdano, a prekr{eno je i wihovo pravo na po{teno su|ewe, jer je hrvatski ustavni sud o wihovoj tu`bi odlu~ivao {est godina, {to je predugo za evropske standarde.

(Tanjug)

PRIVREDA znati. Oni su ocenili i da predlo`eni nacrt zakona predstavqa "legalizaciju etni~kog ~i{}ewa, koje je po~elo po~etkom devedesetih godina pro{log veka", dok srpski poslanici smatraju da popis stanovni{tva treba da bude demografsko, a ne politi~ko pitawe.

Srpski poslanici jo{ su istaki da bi dovo|ewe u pitawe pra-

va gra|ana da se izjasne o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti zna~ilo kr{ewe ustava RS, BiH i me|unarodnih dokumenata.Po{to nije postignuta saglasnost o popisu stanovni{tva u BiH, Vlada RS utvrdila je nacrt Zakona o popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova u RS i uputila ga u skup{tinsku proceduru.

(Beta)

\ukanovi} ne `eli specijalne odnose s bosanskim Srbima PODGORICA: Crna Gora ne}e sklopiti nikakve specijalne odnose sa Republikom Srpskom (RS), izjavio je premijer Milo \ukanovi} za Radio Crne Gore. „[to se ti~e predloga za specijalne odnose Crne Gore i RS, ja ne bih preslikavao situaciju odnosa Srbije i RS. Zna~i, u BiH nemamo "republiku crnogorsku" da bismo potpisivali bilo kakve sporazume izme|u Crne Gore i te pretpostavqene republike crnogorske", naveo je \ukanovi}.

On je naglasio da "je utoliko lak{e da ka`emo da Crna Gora `eli veoma specijalne i veoma kvalitetne odnose sa BiH, sa wenim en-

titetima i svim dr`avama u okru`ewu". „Dnevni avaz“ navodi da je nezvani~no potvr|eno da su zahtevi iz RS za sklapawe specijalnih veza i ranije upu}ivani ka Podgorici, uprkos tome {to nikada nije postojalo interesovawe niti voqa crnogorske vlasti da u|e u takav aran`man s ovim bh. entitetom.

Iako premijer RS Milorad Dodik jo{ nije ni uputio zvani~an zahtev, u Podgorici se najava o takvom ~inu, pa i sam zahtev, ako ikada doputuje u crnogorsku prijestonicu, smatra predizbornim trikom koji ima za ciq podizawe medijske pra{ine.

(Beta)

Makedoniji kredit za `eleznicu LONDON: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra zajam od 17,6 miliona evra za finansirawe obnove `elezni~ke pruge du` Koridora 10 u Makedoniji, objavio je kreditor.

Sredstva EBRD za Makedoniju, o kojima }e uprava kreditora odlu~ivati krajem juna, bi}e upotrebqena za zamenu drvenih pragova

betonskim i nove {ine u du`ini oko 50 kilometara, navodi kreditor. Korisnik kredita bi}e Javno preduze}e za `elezni~ku infrastrukturu koje je zadu`eno za odr`avawe `elezni~ke infrastrukture u Makedoniji. Ukupna vrednost projekta obnove pruge u Makedoniji je 19,7 miliona evra.

(Beta)

Slovenija jo{ nije prebrodila krizu QUBQANA: Premijer Borut Pahor ocenio je ju~e da je u Sloveniji prevladana recesija, ali ne i kriza, i upozorio da }e privredni rast narednih godina biti nizak.

"Do kraja krize, mnogih velikih firmi vi{e be}e biti, a neke od malih }e postati velike", naglasio je premijer prilikom posete Primorskoj oblasti.

Pahor je rekao da }e dobru perspektivu imati preduze}a koja budu imala prave poslovne planove i naglasio da }e wegova vlada, onima koji budu imali probleme, pomagati prvenstveno idejama, prenela je agencija STA. Premijer smatra i da je za slovena~ku ekonomiju veoma va`no da se

Borut Pahor

{to vi{e usmeri na tr`i{ta na kojima je dosad bilo malo ili nimalo prisutna, pri ~emu je pomenuo sever Afrike, arapske zemqe, Ju`nu Ameriku i Aziju.

(Tanjug)

24

IZ DRUGOG UGLA

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

Nezaposleni nisu lewi Doj~e vele naj ko u Nema~koj prima pomo} za nezaposlene, obavezan je da prihvati tzv. posao za jedan evro, ukoliko mu bude ponu|en. Re~ je o javno korisnim poslovima uz minimalnu naknadu – recimo ~i{}ewu grada… Mnogi politi~ari misle da nezaposleni `ive na ra~un dru{tva i tako je {ef liberala Gido Vestervele predlo`io da ~iste ulice od snega, a ne{to kasnije politi~arka socijaldemokrata Hanelora Kraft setila se da bi mogli da ~itaju starima u stara~kim domovima ili ~iste ulice.

Peter Cimerman se ne ose}a uvre|eno. „Kada ni{ta ne bih imao da radim, prihvatio bih se svakog

O

posla, ~istio bih sneg. Sva{ta sam radio u `ivotu, ~istio sam i stepeni{te – iako sam izu~io znat. Po zanimawu sam stolar.“ Petak je, jutro, pola jedanaest. Peter Zimerman radi za jedan evro na sat u radionici op{tine Fingst u Kelnu. Vodi se razgovor o {vajsovawu metalne

ograde. Cimerman i wegove kolege rade kao ba{tovani u ovoj kelnskoj ~etvrti. Minulih dana zasadili su 50.000 narcisa, okopavali zemqu, podsekli drve}e – radili su po {est sati dnevno. Na taj na~in zaradili su oko 150 evra mese~no, ~emu treba dodati pomo} nezaposlenima.

Cimermanu taj posao pri~iwava zadovoqstvo, a i sa novcem uspeva da iza|e na kraj. Pa ipak, on misli da je dobro {to politi~ari ponovo pri~aju o pomo}i nezaposlenima. Ve}ina qudi u radionici ima vi{e od 50 go-

dina – posao su izgubili pred kraj svog profesionalnog `ivota. Cimerman je, na primer, decenijama bio zaposlen. U 53. godini je otpu{ten i vi{e nije uspeo da na|e regularni posao.

Od onda radi za jedan evro na sat, kako bi bar malo poboq{ao mese~na primawa – odnosno pomo} nezaposlenima. Za wega i wegove kolege jedno je jasno, ako uop{te postoje nezaposleni koji se ne trude da na|u posao, onda su to mla|i qudi. Tako misli i Cimermanov kolega Ginter Vagner: „I u Uredu za rad vam ka`u da su stariji qudi pouzdaniji i zato prvo wih pozivaju. Ali to je pogre{no – mladima treba dati posao. To je na{a budu}nost, a ne mi stariji.“ Manfred Gecke Mirjana Kine-Veqkovi}

Hiperseksualizacija dece Bi-Bi-Si edno istra`ivawe sprovedeno u Britaniji pokazalo je da su deca u zemqi izlo`ena preteranoj koli~ini prizora seksualne prirode u {tampi, na televiziji, na internetu, kroz video igrice i muzi~ke spotove. To je zakqu~ak izve{taja grupe psihologa sastavqenog na zahtev britanskog Ministarstva unutra{wih poslova.

Autori izve{taja, izme|u ostalog, pozivaju ministarstvo da iskoristi svoja ovla{}ewa kako bi ograni~ilo pristup dece takvim prizorima.

Deca su na sve strane izlo`ena prizorima seksualne prirode ka`u autori izve{taja i isti~u da ta takav oblik „hiperseksualizacije“ uti~e na pona{awe dece i mladih, mnogo vi{e nego u prethodnim generacijama. Psiholozi su ustanovili da je sve vi{e seksisti~kog pona{awa, seksualnog uznemiravawa, pa i nasiqa me|u tinejxerima. Jedan od autora izve{taja je doktor Linda Papadopulos, klini~ki psiholog, specijalista za uticaj medija na decu, posebno devoj~ice. „Seksualizacija dece sti`e sa strana koje vam mo`da ne bi odmah pale na pamet. Nisu to samo mediji, nisu to samo reklame - to je ode}a namewena daci, to je jezik koji ~uju oko sebe, to su igra~ke kojima se igraju... Nanesena {teta se tako|e manifestuje na razli~ite na~ine - broj dece mla|e od 18 godina optu`ene za seksaulne delikte raste. Tako|e, sve je vi{e i to

J

sve mla|e dece koja imaju anoreksiju i druge poreme}aje ishrane, sve je vi{e mladih koji idu na plasti~ne operacije. Ta opsednutost izgledom se posledwih godina donekle promenila, na jedan perfidan na~in. Ve} nekoliko decenija poruka koju devojke i devoj~ice dobijaju iz medija je da moraju da budu lepe i mr{ave - danas poruka glasi da moraju da budu lepe, mr{ave i Seksi. To je novi problem sa kojim se suo~avamo“.

U izve{taju se iznosi nekoliko desetina preporuka za re{avawe problema - doktor Papadopulos prenosi neke od wih. „Mo`e da se u~ini nekoliko stvari. Na prvom mestu je obrazovawe - decu moramo da uputimo u odnose polova, da ih u~imo rodnoj jednakosti. Istovremeno, moramo da im poka`emo kako mediji funkcioni{u, da im objasnimo da su fotografije koje vide u ~asopisima rezultat kompjuteske obrade i retu{irawa, da razgovaramo s wima o wihovom li~nom do`ivqaju onog {to vide i uticaja koji to ima na sliku koju formiraju o sebi“, preporu~uje psiholog Linda Papadopulos. „Istovremeno“, dodaje ona, „roditeqi imaju obavezu da paze ~emu su deca sve izlo`ena. Naravno da to nije lako, posebno otkako se internet upleo u na{e `ivote, ali ne mo`emo ih pustiti da gledaju {ta im padne na pamet. Internet je prepun izazova - prvo {to svakom padne na pamet je pornografija, ali ne radi se samo o tome. Na intrenetu, na primer, ima sajtova koji promovi{u anoreksiju - moramo da razmislimo o na~inima da se to reguli{e. Tele-

Britanci najboqi kuvari Aso{ijeted pres rancuzi, koji se ~esto hvale svojim talentom za kuvawe, u stvarnosti provode mawe vremena u kuhiwi od Britanaca i pripremaju mawe egzoti~nih jela, pokazalo je jedno istra`ivawe. ^ak 72 odsto Britanaca

F

svakodnevno kuva kod ku}e, dok je takvih 59 odsto Francuza, zakqu~ak je studije sprovedene me|u ~itaocima magazina “Madam Figaro“ (Madame) i Bi-BiSijevog kulinarskog ~asopisa “Oliv”.

Kada su u kuhiwi, 50 odsto Britanaca kuva vi{e od 30 minuta, dok to ~ini 27 odsto Francuza.

Francuzi u restoranu prose~no jedu tri puta, a Britanci dva puta mese~no.

Prema studiji, Britanci su najboqi kuvari. ^ak 99 odsto Britanaca i 87 odsto Francuza priprema italijanske specijalitete, kineska jela sprema 76 odsto Britanaca i 40 odsto Francuza, a indijska 76 odsto Britanaca i 31 odsto Francuza.

Italijanska kuhiwa omiqena je strana kuhiwa i za Francuze i Britance. Samo jedan odsto Francuza odabralo je britansku kao omiqenu kuhiwu.

Istra`ivawe je sprovedeno me|u 2.061 ~itaocem Bi-Bi-Sijevog magazina i 1.345 ~italaca ~asopisa “Madam Figaro”.

vizija je u Britaniji ve} regulisana i odre|ene vrste sadr`aja ne smeju da se emituje pre devet sati uve~e. Ne{to sli~no moglo bi da postoji i za internet. I velike korporacije snose odgovornost za proizvode koje prodaju deci - moramo da ih upozorimo na efekat koji ima prodaja lutaka u mre`astim ~arapama petogodi{wim devoj~icama. Zar trogodi{wim devoj~icama trebaju cipele s visokim potpeticama, ili osmogodi{wakiwama grudwaci“?

Kerolajn Kokoran, zamenik urednika ~asopisa za tinejxere “[ugar”, isti~e, me|utim, da su mediji laka meta za kritike. „Poruke koje dobijaju kod ku}e, od roditeqa, mnogo su va`nije od bilo ~ega {to mogu da vide u medijima. Roditeqi su ti koji deci treba da usade stavove koji }e im omogu}iti da se odupru uticaju medija ili pritisku svojih vr-

{waka. Neophodno je kod dece gajiti samopouzdawe koje im omogu}ava da ne idu putevima kojima ne treba da idu. A to jedino mogu roditeqi“.

I profesor sociologije na univerzitetu u Kentu Frenk Furedi smatra da su roditeqi kqu~ za re{avawe, ili bar zauzdavawe problema. „Roditeqi moraju da povuku vrlo jasne granice i da shvate da su neke stvari primerene odraslima, ali ne i deci. [estogodi{waci danas vrlo ve{to koriste kompjutere - oni izrastaju u desetogodi{wake koji gledaju najstra{niju pornografiju. [to je najgore, pri tom misle da je to {to vide slika stvarnog `ivota. A roditeqi, koji naravno ne znaju da im klinci gledaju takve stvari, nisu tu da im objasne da u stvarnom `ivotu nije tako“. „Zbog toga su tinejxeri agresivni prema svijim devojkama, zbog toga tinejxerke ne znaju da mogu re}i ’ne. Roditeqi, dakle, moraju da preuzmu kontrolu i da znaju {ta wihova deca gledaju.

Mo`da deca ne treba da imaju pristup interenetu u svojoj sobi, pa ni televiziji. Roditeqi jo{ mogu da cenzuri{u ekstremni sadr`aj kojem deca imaju pristup, ali {ta }emo sa muzi~kim spotovima, sa Bijonse ili Pusiket dolz’, {to gledaju i najmla|i klinci. Problem je u tome {to je celo dru{tvo, na ~elu sa industrijom zabave, hiperseksualizovano“, upozorava socilog Frenk Furedi povodom izve{taja o uticaju toga na formirawe li~nosti kod mladih.

^iji je „Avatar” Toronto star lasnik restorana iz Vankuvera Emil Malak, 57, namerava da tu`i kanadskog pisca i rediteqa Xejmsa Kamerona, kompanije “Lajtstorm entertejnment”, “Tventiet sen~eri foks” i ostale autore filma “Avatar”, zbog toga {to je previ{e velika sli~nost izme|u wegovog dela “Nepoznata zemqa”, i Kameronovog filma.

Malak tvrdi da tolika sli~nost, koja po wegovoj proceni ide do 60 odsto, a koju je on primetio pro{le godine kada je film po~eo da se prikazuje, ne mo`e biti puka slu~ajnost.

On ka`e da je, na nagovor svojih sinova, po~eo da pi{e ovu nau~nofantasti~nu, de~ju pri~u jo{ 1997. godine, kada su de~aci od wega tra`ili da napi{e ne{to uzbudqivije od opere i istorijske drame na kojima je tada radio. Malak procewuje da je na ovu pri~u potro{io oko sto hiqada dolara, jer je poha|ao kurs za pisawe scenarija, anga`ovao grafi~ara da nacrta likove, kao i pisca scenarija koji mu je asistirao u pisawu. Tako|e, za{titio je autorska prava pri Dru{tvu kwi`evnika, s tim da je odredbe uskla|ivao devet puta, kako su se pri~a i likovi razvijali. Zanimqivo je da je u dokumentima zabele`eno wegovo straho-

V

vawe da }e mu neko ukrasti pri~u.

Malakov advokat, Suzan El-Katib, isti~e da pri~e podse}aju jedna na drugu u celini i u detaqima, jer se pomiwu qudi koji odlaze da kopaju drago kamewe na planeti naseqenoj domorocima.

U obe pri~e je drvo sredi{no mesto, koje ~uva kolek-

tivno se}awe domorodaca, razlika je samo {to se u “Nepoznatoj zemqi” zove Drvo `ivota, a u Avataru je Rodno drvo. I glavni likovi li~e, sa dugim upletenim kosama, ravnim nosevima i `utim o~ima.

Malak veruje da mu je ideja ukradena oktobra 2002. godine, kada je svoj scenario i dizajn likova poslao na adrese dvadesetak filmskih studija, izme|u ostalih i Kameronovom “Lajtstorm entertejnmentu”. Nikakav odgovor nije dobio, niti mu je scenario vra}en.

Film “Avatar” ve} je zaradio preko dve milijarde dolara.

Prestovic: Uticaj SAD u padu Glas Amerike novoj provokativnoj kwizi „Velika izdaja: posle pada dolara treba se spremiti za evro i juan“, autor Klajd Prestovic tvrdi da je ameri~ki dolar u opasnosti da izgubi ulogu glavne rezervne me|unarodne valute. Zakqu~ke o opadawu ameri~ke ekonomske mo}i i uticaju u svetu, Klajd Prestovic, zasniva na - kako ka`e - nizu ameri~kih gre{aka u periodu posle Drugog svetskog rata. „^iwenica je da su posledwe tri do ~etiri decenije, ameri~ki ~elnici, kako u industriji tako i u sektoru nacionalne bezbednosti, uporno promovisali pogre{ne doktrine, zbog kojih je do{lo do naru{avawa ameri~kog ekonomskog i drugog uticaja u svetu. Sve dok se ne budemo li{ili tih pogre{nih koncepcija, budu}nost zemqe ne}e biti sjajna. Moja kwiga je svojevrstan poziv na obnovu i odustajawe od jalovih ekonomskih teza“.

Jedna od takvih stranputica, ka`e Prestovic, jeste teza „imperativa geopolitika“, kojom se ekonomski interesi ~esto `rtvuju radi sticawa geostrate{ke prednosti: „Tako Amerika ~esto pristaje na transfer svoje najnovije tehnologije ili otvara tr`i-

U

{te tu|im proizvodima bez reciprociteta, da bi, na primer, pridobila glas u Ujediwenim nacijama, ili mogla da koristi tu|e vojne baze. Posebno pogre{na ideja jeste sprovo|ewe pojednostavqene politike slobod-

„Investirali smo u pogre{ne stvari. U proteklih deset godina ulo`ili smo ogromna sredstva u stambenu izgradwu, umesto u infrastrukturu. Imamo sada pozama{an broj praznih ku}a, koje niko ne mo`e da kupi,

ne trgovine. Ve}ina ameri~kih ekonomista veruje da na{e tr`i{te treba da bude otvoreno za sve, ~ak i za trgovinske partnere, koji u svojim zemqama upra`wavaju protekcionizam“.

Pored toga najve}i deo ameri~kih investicija u posledwih deset godina, Prestovic naziva proma{enim:

dok nam je infrastruktura zastarela i oronula“.

Prestovic obja{wava da su ekonomije poput ameri~ke i britanske ve} decenijama okrenute potro{wi: „Wihov glavni ciq je da obezbede {to ve}i izbor potro{ne robe najni`e mogu}e proizvodne cene. Tipi~no za takve eko-

nomije je niska stopa {tedwe i investicija. Takve zemqe obi~no trpe visoke javne dugove i trgovinske deficite, dok je realna vrednost wihove valute ni`a od nominalne“.

Ekonomije u razvoju, kao {to su Kina i druge isto~noazijske zemqe, imaju obrnute karakteristike: „Wih naj~e{}e odlikuju visoka stopa {tedwe i privrednog rasta, u kombinaciji sa veoma niskom stopom potro{we. Valute tih zemaqa namerno se odr`avaju na ni`em nivou od wihove realne vrednosti. Sve to poma`e ostvarivawe krupnih trgovinskih suficita i valutnih rezervi. Dva razli~ita ekonomska modela, anglosaksonski i model zemaqa u usponu, dovela su do globalne neravnote`e i najte`e globalne finansijske krize od 1930-tih“.

Me|utim, i pored svih te{ko}a, ameri~ka privreda je i daqe najve}a i najja~a na svetu, ka`e Prestovic. Sjediwene Dr`ave poseduju najrazvijeniju tehnologiju, izuzetno fleksibilan privatni sektor, sve produktivniju radnu snagu i najizdr`ivije ekonomske poluge.

Da bi povratile ekonomsku i dolarsku dominaciju, Sjediwene Dr`ave treba da izrade novu strategiju razvoja, zakqu~uje Klajd Prestovic.

Jela de Fran~eski

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

~etvrtak18.mart2010.

25

Kako prepoznati upalu be{ike pala be{ika ili cistitis mo`e biti jedna od najneprijatnijih infekcija, s kojima }ete se susretati tokom `ivota. @ene su, mo`e se re}i, u~estaliji kandidati za ovu vrstu infekcija, iako uzroci mogu biti razli~iti, pa tako i posledice, od onih mawe bezazlenih do ozbiqnih problema. ^iwenica je da se cistitis treba le~iti i ne smeju se zanemarivati simptomi. Ve}ina `ena koja je upoznata s celom problematikom, te znaju uzrok upala be{ike, ~esto problem le~e ~ajevima i razli~itim prirodnim preparatima, ali ponekad oni jednostavno nisu dovoqni.

Simptomi mogu biti sasvim blagi i gotovo neprimetni, ali i jaki i neprijatni. S obzirom na to da postoji veliki raspon simptoma, nabroja}emo naju~estalije, koji se javqaju u 80 posto slu~ajeva:

U

pe~ewe i ose}aj pritiska pri mokrewu, posebno na samom kraju; poja~ana potreba za mokrewem i bol pri mokrewu; krv u mokra}i i/ili mutna mokra}a neprijatnog mirisa; jak bol u sredi{wem delu karlice iznad pubi~ne kosi; povi{ena temperatura; bolni polni odnosi.

Infekcija se mo`e rasplamsati u samo nekoliko sati. Ukoliko

primetite da vam se stawe rapidno pogor{ava, nemojte ~ekati, hitno posetite doktora, jer vrlo su male {anse da }e vam se stawe samo od sebe u skore vreme poboq{ati, te mo`e do}i do ozbiqnih komplikacija.

E{erihija koli U 90 posto slu~ajeva, uzrok upale be{ike je bakterija eerihija koli, koja se ina~e nalazi u debelom crevu. Kada vam jednom e{erihija u|e u be{iku i mokra}ne kanale, te{ko }ete se je re{iti, pa i s antibioticima, iako nije nemogu}e. Bakterije koje se nakupqaju u be{ici naj~e{}e s mokra}om odlaze iz tela, ali kada se zbog nekog razloga previ{e razmno`e, izazivaju upalu. Upravo zbog tog razloga, nemojte se suzdr`avati od redovnog pra`wewa be{ike, jer

vam upravo to mo`e potencirati upalu.

Upalu mokra}nih kanala mogu uzrokovati i pesak, kamen, su`ewe kanala, kateteri, upale bubrega i tako daqe.

Iako doktori mogu vrlo lako da dijagnostikuju upalu be{ike, bilo bi po`eqno otkriti uzrok upale. Neka vas doktor po{aqe na mikrobiolo{ke pretrage, gde }ete dati uzorak urina, koji se pregleda prvenstveno test trakom, zatim se pregleda sediment urina, pa se uzima urinokultura s antibiogramom.

^ajevi i antibiotici Le~ewe upale be{ike ne mora neophodno biti antibioticima.

Ukoliko je upala lak{a, odnosno, simptomi su podno{qivi i ne stvaraju vam ve}e probleme u svakodnevnom `ivotu, mo`ete se iz-

le~iti bez uzimawa antibiotika. Najpoznatiji ~ajevi koji ubla`avaju simptome upale be{ika su ~aj od brusnice i uvin ~aj. Kada se odlu~ite za jednu od te dve vrste ~ajeva, nemojte ih me{ati, jer zbog razli~ite kiselosti ova dva ~aja mogu da se me|usobno poni{te. Efekat kod oba je isti, pa ukoliko vi{e volite vo}ne ~ajeve uzmite brusnicu, ako volite vi{e biqne ~ajeve, uzmite uvin.

Antibiotike mora da vam prepi{e doktor. Nikako ih nemojte samoinicijativno uzimati, jer ukoliko ne uzmete prave antibiotike, upala vam se mo`e zakomplikovati.

Bilo koja `ena u bilo kojem trenutku mo`e dobiti upalu be{ike. Ona se mo`e dobiti zbog pada imuniteta, sedewa na hladnom mestu, izlo`enosti bakte-

rijama koje uzrokuju upalu. ^iwenica je da, kada je jednom dobijete, ona }e vam se s vremena na vreme ponavqati, gotovo bez izuzetka. Trudnice posebno moraju biti pa`qive ukoliko dobiju upalu be{ike, koja mo`e izazvati komplikacije, pa zbog toga preporu~ujemo da se odmah jave doktoru.

Doma}i preparati protiv masne ko`e amamelis, `alfija, lavanda, nana, laneno uqe, mango, limunov sok, samo su neki od sastojaka koji }e vam pomo}i u borbi protiv masne ko`e. Masna ko`a na `alost nije samo problem adolescenata, nego i starijih osoba. Ko`a koja se sija, iz ~ijih pora izlaze kapqice masno}e, mo`e da izgleda vrlo neprivla~no, ali i da stvara brojne probleme, posebno s miteserima.

Kod masne ko`e lojne `lezde proizvode previ{e sebuma, odnosno vo{tane materije koja {titi ko`u. Razlozi zbog ~ega se to doga|a su hormonalne promene u organizmu, stres, pilule za kontracepciju... Svi koji se bore protiv masne ko`e, znaju koliko je to mukotrpan posao, koji ~esto ne daje `eqene rezultate. U apotekama i parfimerijama mo`ete

H

Umesto ~aja – tonik

Blagotvorni hamamelis

Jedan od najva`nijih sastojaka koji bi svakako trebalo da nabavite u apoteci je hamamelis, a radi se o ekstraktu ameri~ke biqke Hamamelis virginiana, koja sadr`i tanin, koji poma`e u su`avawu pora ko`e, a time i mawem ma{}ewu.

Ukoliko `elite prirodni piling, sameqite dve ka{ike suve zobi i prelijte s malo hamamelisa kako biste dobili pastu. Lagano je umasirajte u ko`u i isperite. Gruba masa`a masne ko`e }e samo dovesti do jo{ intenzivnijeg ma{}ewa.

Masku mo`ete napraviti i od belanceta, jer u~vr{}uje ko`u i upija uqe. Jedno belance pome{ajte sa ka{ikom meda i dodajte bra{na koliko je potrebno da dobijete smesu koja }e stajati na licu.

Neka stoji na licu oko 15 minuta i posle toga je isperite. Ne{to egzoti~nija maska je ona od manga, jer on su{i i tonira ko`u. Sve {to treba da uradite jeste da zgwe~ite mango, umasirate ga u lice i ostavite da se su{i nekoliko minuta.

Isperite. Ukoliko `elite masku na bazi vo}a i biqa i imate ne{to vi{e vremena, evo jedne zgodne ideje. Jabuku oqu{tite i isecite nakolutove, u {erpu stavite vodu, tek toliko da je prekrijete. Kuvajte je na laganoj vatri dok ne omek{a. Zgwe~ite je, dodajte ka{i~icu limunovog soka i ka{i~icu `alfije, lavande ili nane. Kada se smesa ohladi, nanesite je na lice i ostavite je pet minuta, pa isperite vodom. Ko`a }e vam posle toga biti meka, bez traga masno}e.

Laneno uqe

kupiti brojne preparate koji }e vam, s vi{e ili mawe efekta, pomo}i pri kontroli lu~ewa sebuma. No, malo ko razmi{qa da kod ku}e mo`e da napravi brojne preparate koji mogu pomo}i u borbi protiv masno}e.

Po{to {to ste oprali lice toplom vodom (topla voda boqe otapa masno}e od hladne), potopite vatu u hamamelis i o~istite lice.

Tako dva do tri puta na dan slede}e dve do tri nedeqe, a posle toga jednom dnevno.

Kao prirodni tonik mogu vam poslu`iti `alfija i nana. Prelijte ka{iku `alfije ili nane vrelom vodom, ostavite da stoji 30 minuta. Posle toga ocedite te~nost i ostavite da se hladi, pa natopqenom vatom o~istite lice. U fri`ideru, ovaj ~aj mo`e da stoji i do pet dana.

Evo jo{ jedne ideje za izvrstan tonik za lice: u dva decilitra vode stavite malo lavandine vodice i jednu do dve kapqice uqa od pomoranxe. Najboqe bi bilo da imate raspr{iva~, kako biste me{avinu poprskali po licu nekoliko puta na dan.

Maska od gline i blata sigurno }e vam pomo}i, jer smawuje masno}u, tonira ko`u i izvla~i masno}e. Nemojte koristiti obi~nu lon~arsku glinu, jer ne}e imati takav efekat, kupite onu koja je namewena za lice.

Jednu ka{iku gline i jednu ka{iku hamamelisa dobro prome{ajte da dobijete glatku smesu. Mo`ete dodati dve kapqice eteri~nog uqa od ~empresa, limuna ili lavande. Maska neka vam stoji na licu dok se ne osu{i i onda je dobro isperite.

Zanimqivo je spomenuti da i ishrana mo`e itekako uticati na masnu ko`u. Poku{ajte da jedete {to vi{e vo}a, povr}a, a mawe soli, {e}era i za~ina. Ukoliko je ikako mogu}e, u ishranu unesite laneno uqe. Dovoqna je jedna ka{ika. Ono je naime, bogato esencijalnim masnim kiselinama koje mogu pomo}i u poboq{awu stawa ko`e. Mo`ete ga kupiti u radwama sa zdravom hranom. Jedan od najve}ih neprijateqa, ali isto tako i prijateqa masnoj ko`i mo`e biti puder za lice. Poku{ajte da koristite puder u prahu, jer }e upiti uqe i ukloniti sitne }elije koje za~epquju pore. Nikako nemojte upotrebqavati puder u kamenu jer sadr`i uqe i mo`e pogor{ati stawe va{e ko`e. Tokom dana laganim tapkawem papirnatom maramicom po licu upijte suvi{nu masno}u i stavite malo novog pudera u prahu.

Re}i prijateqici da je partner vara o`da ste ~uli za nesta{ni petak prijateqi~inog partnera iz pukog slu~aja.

Mo`da vam je tra~ preneo siguran izvor. A mo`da ste ga videli na delu. Kako god ste stigli do informacije da va{u prijateqicu iza le|a vara partner, ne{to morate da preduzmete. Kako i kada, pitawe je sad?

M

Proverite informaciju Ako je re~ o pri~ama koje kolaju uokolo pre nego {to se obratite svojoj prijateqici poku{ajte da proverite iz ~ijih usta dolaze. Mo`da je re~ o `eni koja je qubomorna na wihovu vezu. Tra~evi ponekad nastaju iz ~iste zlobe. A ponekad su varijacije onog {to se zapravo dogodilo.

Popri~ajte s wim Ako je va{a prijateqica u dugoj vezi, a vi ste dobri s wenim partnerom, poku{ajte da popri~ate s wim. Za wihovu vezu je svakako boqe ako joj lo{u vest prenese on, nego ako to u~inite vi. A mo`da

kroz wegovu pri~u saznate da je zapravo re~ o pri~i koja nema pokri}a. Ali, ako saznate da je sve ipak istina, recite mu da }ete informaciju podeliti sa wegovom partnerkom i va{om prijateqicom.

Razgovarajte s wom Informaciju da je partner vara iza le|a ni po koju cenu ne smete pre}utati. Koga i {ta time {titite? Kvalitetnu vezu? A mo`e se dogoditi da va{a prijateqica sazna za prevaru, a jo{ ve}e razo~arewe }e biti ako dozna da ste vi za to sve vreme to znali, a niste joj rekli.

Morate biti oprezni. Mo`e se dogoditi da va{a prijateqica u po~etku ne `eli da vidi istinu onakvom kakva je.

Poku{ajte da joj otvorite o~i, ali nemojte pre}i sve granice. Jer bi se ona zauzvrat mogla naqutiti na vas.

Vi ste svoju du`nost obavili.

I daqe ste uz wu. Kad-tad }e shvatiti istinu i tada }e tra`iti va{e rame za plakawe.

Vodite samo ra~una da ne ka`ete ono ~uveno: „Jesam ti rekla!“.

Dosko~ite usporavawu metabolizma tarewem, na{em organizmu treba mawe kalorija dnevno za normalno funkcionisawe. Bazalni metabolizam, minimum potrebne energije za dnevno odr`avawe telesnih funkcija kod osobe koja spava, sedi ili ni{ta ne radi, s godinama je sve mawi. Ako vam se metabolizam po~ne usporavati, trebata da preduzmete preventivne mere ili }ete dobiti na te`ini.

Postoji nekoliko stvari koje mo`ete izbe}i kako biste spre~ili usporavawe metabolizma. One ukqu~uju: Alkohol: Alkoholna pi}a su puna {e}era i kalorija. Alkohol tako|e prouzrokuje dehidraciju koji ima negativan uticaj na funkcionisawe va{eg metabolizma. Povremeno konzumirawe alkoholnog pi}a je u redu, ali pijanke ili svakodnevno konzumirawe alkohola mogu dovesti do usporavawa metabolizma.

Veliki obroci: Ve}i obroci sadr`e vi{e kalorija nego mawi. Zato postoji pove}ana verovatno}a da }e se dodatne kalorije sa~uvati u obliku masti.

Kako biste maksimalno ubrzali va{ metabolizam, morate rascepkati ove velike obroke u mawe koje }ete ~e{}e jesti.

S

Sede}i stil `ivota: Ako niste aktivni, va{ }e se metabolizam usporiti. Zato je neophodno raditi neke fizi~ke aktivnosti svaki dan ili barem svaki drugi dan. Mo`ete pro{etati ili se odvesti biciklom na posao, upi{ite se na aerobik, pridru`ite se nekoj sportskoj ekipi ... Samo se pobrinite da je aktivnost koju ste odabrali zabavna, da se radi redovno i ~ini vas aktivnim.

Preskakawe obroka: Preskakawe obroka mo`e biti jednako {tetno za va{ metabolizam kao i veliki obroci. Morate jesti vi{e mawih obroka redovno, kako biste odr`ali rad metabolizma.

Slatka hrana: Slatke namirnice imaju niske prehrambene vrednosti, mnogo kalorija i lako se vare.

To zna~i da se mawe kalorija sagoreva u procesu varewa, a vi{e se ~uva kao masno}a. Povremeno uzimawe slatki{a je u redu, ali va{a celokupna ishrana bi trebalo da sadr`i ograni~ene koli~ine slatke hrane.

Mo`ete preduzeti i dodatne mere za pove}awe rada metabolizma do maksimalnog potencijala.

Pove}ana aktivnost: Aktivnost i izbegavawe sedela~kog na~ina `ivota }e pomo}i da spre~ite usporavawe metabolizma. Me|utim, ozbiqniji

pristup ve`bawu mo`e pomo}i va{em metabolizmu da se ubrza. Ako se redovno bavite kardiovaskularnim ve`bawem i treninzima snage i ja~awa tela, na dobrom ste putu da maksimizujete rad metabolizma. Uvek dajte svoj maksimum pri izvo|ewu ve`bi i u skladu s tim primeti}ete poboq{awa u metabolizmu.

Planirana ishrana: Preskakawe obroka ili preveliki obroci mogu usporiti va{ metabolizam.

Stoga je potrebno pa`qivo pripremiti dnevni plan ishrane koji ukqu~uje {est mawih obroka (umesto uobi~ajena tri velika). Redovnim uzimawem ve}eg broja mawih obroka smawi}e se vi{ak kalorija koje se ~uvaju u telu i podstaknuti metabolizam.

Pametniji odabir hrane: Ve} smo spomenuli da bi trebalo da izbegavate {e}er i alkohol. Me|utim, ovo su samo dve od mnogih namirnica koje mogu imati {tetan u~inak na metabolizam. Morate ispitati svoj na~in ishrane u celini i poku{ati da zamenite nezdravu hranu zdravijom. Zdravija hrana ima ve}u nutritivnu vrednost i te`e ju je svariti, {to zna~i da se vi{e kalorija sagori tokom procesa varewa. To ima pozitivan u~inak na va{ metabolizam.

26

~etvrtak18.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom.

Telefon: 063/389-962, cena izuzetno povoqna.

99302

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 101657 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

101656

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305.

101658

IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan 55m2, ul.

Pariske komune, cena 170E. Tel. 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 101661 IZDAJEM garsoweru u blizini Ribqe pijace. Telefon 463511.

101556 IZDAJEM trosoban stan.

Telefon: 060/731-7321 i 022/462335.

101470 IZDAJEM jednosoban stan 30m2. Telefon 021/540-771, posle 17 sati.

101457 IZDAJEM povoqno name{ten, uli~ni stan, 38m2, u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9.

101633 IZDAJEM prazan trosoban stan, 70m2, ulica B. Ribnikara.

Pogodan za stanovawe ili poslovni prostor, 190e. Sva infrastruktura.

Telefoni: 060/08-46-036, 061/2-444-899.

101486 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

101660 IZDAJEM nov trosoban stan super konforan stan u Vojvode [upqikca na prvom spratu.

Telefon 021/6624-363, 063/78649-93.

101566 IZDAJEM name{tene stanove u Mi~urinovoj ulici, garsowera 25m2, cena 140-150E i jednosoban 21m2 cena 130E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

101662 IZDAJE se name{tena garsowera u centru, ul. Petra Drap{ina, zaposlenom mu{karcu nepu{a~u. Telefon 021/462-241.

101731 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan 43m2, telefon, kablovska, interfon, CG, I sprat, Bore Prodanovi}a 200E. Telefon 064/21-58-338.

100951

@. STANICA, prodajem ukwi`en, odmah useqiv stan na II spratu od 41m2 po ceni od 40.200.

Telefon 636-8429.

50001 N. DETELINARA, prodajem nov, useqiv stan od 49m2, odli~an raspored za 56.650.

Telefon 636-8429.

50002

BULEVAR-BETANIJA, na prodaju ukwi`en stan od 64m2, useqiv, bez ulagawa na II spratu po ceni od 69.000. Telefon 6368429.

50003 PRODAJA stana, Beograd, Slavija, cg, ukwi`en, 83m2.

Telefon 066/514-83-99.

101666

[IRI CENTAR, Vojvode Mi{i}a prodajem ukwi`en 1.0 stan na I spratu po ceni od 41.200. Telefon 636-6952.

50004 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505.

30001

GRBAVICA, Danila Ki{a na prodaju nov, useqiv 2.0 stan od 54m2. Telefon 636-6952.

50005 N. DETELINARA, prodajem nov 2.0 stan, odmah useqiv na II spratu po ceni od 53.500.

Telefon 636-8429.

50006 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika. Na{ telefon 421437 ili 063/534-505.

30002 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a.

Kontakt telefon 421-437 ili 063/534-505.

30003

PRODAJEM stolarsku ma{inu, kombinirku, ravwa~u i debqa~u /abrihter i diht/, {irina 60 cm. elektronsko dizawe i spu{tawe plo~e. Cena 2.100 E. Prodajem uz to i cirkular cena 500 E. Telefon 062/2070-84.

101688

~etvrtak18.mart2010.

AKO ste zainteresovani za privatni gerontolo{ki centar u selu blizu Novog Sada. Pozovite 064/285-4886.

101746 ZDRAVSTVENI radnik sam i rado bih brinula o starim qudima uz ugovor o izdr`avawu. Telefon 064/188-7295.

101748

LIMAN, kod „Merkatora“, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3.5 stan za 87.000.

Telefon 063/82-88-377.

50010 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

97622

BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona.

Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1.

Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-37-14.

101619 PRODAJEM vikendicu na Banstolu, 40m2, plac 2.600m2, vo}e, 14.500E i tri jutra zemqe oranice blizu raskrsnice 15.000E. Telefon: 063/308-417.

101736 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu fabrike Vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

101610

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

30005 PRODAJEM lokal 52m2 strogi centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, cena povoqna. Telefon: 063/89-23-168.

101070

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-32-58, 6610-230.

101659 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

101587 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

100085 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

101453 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove.

Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/1312135.

99897

Miloju Stani}u Miwi

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514.

101397 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen! Telefoni; 021/421516, 064/1572514.

101398 NOVIJI kolor televizor, E72, 100 programa, TXT! vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! NON - STOP, Mladen! Telefon 421516, 064/157-25-14.

101396

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 101483 PRODAJEM P[ENICU 40 t. ekstra kvalitet i baliranu detelinu. Telefoni: 021/826286, 021/825-153, 064/315-0-379.

101564

ARPAXIK - holandski `uti u ve}im koli~inama na prodaju.

Telefon: 021/714-374, 064/1584008.

100989

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280738.

100994

Nikoli Porobi}u Tucku

od porodica: Tot i Gregorovi}.

od Mi}e Kamenog.

101849

101845

Posledwi pozdrav ~oveku i toncu

sjajnom

Voji Vuki}u

Posledwi pozdrav dragom toncu,

na{em

Bati Dani i Sr|an sa decom.

101852

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Voji

Voji

od ~lanova benda Blitzkrieg.

Omladinski centar CK13.

Nikola, Duka, Vojin, Marko, Mla|a, Joja i Branko.

101820

101853

101854

Posledwi pozdrav bratu [IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv 2.5 stan od 66 m2 za 68.000. Telefon 636-8429.

50007 NOVI BULEVAR, prodajem nov 2.5 stan, luks oprema sa povratom PDV-a po ceni od 66.800. Telefon 636-8429.

50008 SAJAM - kod ABC-a, prodajem odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Telefon 636-8429.

50009 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a. Telefoni: 421-437, 063/534-505.

30004

Posledwi pozdrav

27

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Qubomiru @abi}u

Tomi Stojanovskom

deda Tomi

od Brane ^alaki}a sa porodicom.

od drugarica wegove supruge Dragice: Milanke, Qube, Jelke i Ivanke.

od porodice Stepanovi}.

101844

101857

101858

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu i svekru

Miloju Stani}u Miwi od: sinova Gorana, Branka, unuka Ogwena i snaje Aranke.

Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Tomi Stojanovskom Sahrana }e se obaviti 19. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u selu Jabuka kod Pan~eva.

O`alo{}eni: supruga Dragica, }erka Katerina, sin Miroslav i snaja Mirjana.

101856

101847

Posledwi pozdrav bratu

Preminuo je na{ dragi brat, dever i stric AKCIJE NIS - Gasprom 343 X 700 dinara. Telefon: 060/5750550.

101725 RERNA i plo~a na prodaju novo belo 19500 INOX 31.900, sudopere povoqna cena. Telefon 063/51-8-897.

101686 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile.

Telefoni: 063/84-85-495, 66-18846, 6614-274.

101393 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

96082

Miloju Stani}u Miwi od: bra}e Mladena i Bo{ka, snaja Jelene i [tefice sa decom.

101846

Nikola Porobi} Tucko 1951 - 2010.

Ispra}aj za kremirawe bi}e u subotu, 20. 03. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: bra}a Jovan i Risto sa porodicama.

101843

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak18.mart2010.

3

BOLNO SE]AWE

1. 4. 1990 - 1. 4. 2010.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kom{iji

Dana, 17. 3. 2010. godine preminuo je na{ voqeni

Preminuo je na{ tata, svekar i deda

Qubomir @abi} Milan Vuki} Mikica

1935 - 2010.

Stojanu Vojinovi}u

Nije istina da vreme le~i sve.

Bol i tuga su isti svaki dan.

Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Teodor - Bata Keki}

od porodice Kne`evi}.

O`alo{}eni: supruga Jela, sin Zoran i }erka Qiqa sa porodicama.

1927 - 2010.

Tvoji najmiliji.

101775 101815

Napustio si nas pre vremena, ali tvoje re~i, dela i savete ve~no }emo pamtiti.

Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S beskrajnom qubavqu {to smo ga takvog imali: Sa{a, Sawa, Dijana, Vuk i Uro{.

101800

S bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. 3. 2010. godine preminuo na{ dragi tata, sin i brat

Posledwi pozdrav mom dragom ocu

101804

Posledwi pozdrav na{em

Milorad Dedijer Darko

Mihailo Pej~i}

Bio si mi ve~iti uzor ~estitosti, po{tewa i roditeqske brige.

Osta}e{ zauvek u mom srcu i du{i.

Eh, moj }ale!

Bio si sna`an kao stena, neustra{iv kao vuk, predobar i nesebi~an roditeq.

Hvala ti {to si ba{ ti bio moj najdra`i tata.

O`alo{}eni: mama, sin, }erka, sestra, bra}a i ostala rodbina.

Tvoj sin Zoran.

Tvoja }erka Qiqa.

101791

101776

101777

Sahrana je u petak, 19. 3. 2010. godine u 14.15 sati na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Osta}e{ nam ve~no u srcima.

Tvoji: }erka Tawa, unuka Karolina i zet Dragoslav.

101825

Sa velikim bolom javqamo da je preminuo moj suprug

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ dragi otac i svekar

Teodoru Keki}u

Qubomir @abi}

Qubomiru

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav priji

od porodica: Plav{i}, Marjanovi} i Papi}.

101809

Mihailo Pej~i} Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav na{oj miloj, dragoj i plemenitoj sestri, zaovi i tetki

Posledwi pozdrav

A}im Malinovi} Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Ve~no }e ostati u mom srcu.

O`alo{}ena supruga Ana i porodica Jerkov.

O`alo{}eni: sin Du{an i snaja Milana.

101824

101793

Vojislavu Vuki}u Voji

Posledwi pozdrav prijatequ

\or|u Sperwaku

1925 - 2010.

Staki}: Zoran, Du{an, Nada, Dejan i Zoran sa porodicama.

od porodice Beli}: Stevana, Danice i Biqane.

101783

101818

Posledwi pozdrav prijatequ Bati.

Posledwi pozdrav

Dostani Bubowa

dragom

27. 10. 1968 - 15. 3. 2010.

Dostani - Cuki Rajko Bubowa ro|enoj Tonti}

Bati od: brata Duje, snaje Smiqe i brati}a Sa{e i Sr|ana sa porodicama. od porodice Do{en iz Budisave.

Posledwi pozdrav dragog }i}u

za

Nikad te ne}e pre`aliti tvoja porodica.

Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 14 sati, na grobqu u Gospo|incima.

101833

101826

Sejao si qubav, plemenitost i dobrotu za sve nas, iza tebe je ostala tuga i praznina.

Pogled ti je uvek bio smeo.

Slu{ao si ono {to mi nismo ~uli, nismo razumeli. Ostavio si male i velike da rastu, a nas stare da tugujemo. Jednog si brata ostavio i se}awe na tebe, a ide{ kod drugog. To je herojski sa tvoje strane.

Posledwi stricu

pozdrav

Draganu Baj{anskom od kom{ija: Obradovi}, Komatina, Markovi} i Gari}.

Po~ivaj u miru. Mi }emo te, zajedno sa tvojom decom i unucima, ~uvati od zaborava.

Posledwi pozdrav dragom ~ika Bati od Lele i Baneta.

Porodica Mar~eti}.

101817

voqenom

Teodor Keki} Teodor Keki}

101835

101807

101805

Po~ivaj u miru.

S tugom javqam da je preminula moja draga supruga

svog

Qubomira

Vojislav Vuki} Radi ]ulumu

od Stanije Dra{kovi} sa porodicom.

101832

od: Dragana, Milana, Tamare i Miroslave.

101834

Pa zar si morao oti}i i ti na{ dragi Bato? Ostavio si nas u velikom bolu i tuzi. Nikada te ne}emo pre`aliti ni zaboraviti.

Angelina Varga

Teodor Keki}

Ispra}aj na kremaciju je danas, 18. 3. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji: sestra Ceca, zet @eqko, sestri}i Stefan i Duwa i tetka Mira.

Radi{a i Sini{a.

101819

101795

O`alo{}eni: suprug Pi{ta i ostala porodica.

101758

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom ~iki

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je u 57. godini preminuo na{ dragi sin, suprug, otac, brat, dever i stric

Nedeqku [u{qiku Bati

Nedeqko [u{qik Bata

1953 - 2010.

1953 - 2010.

Nema tih re~i, ni suza koje bi iskazale bol i tugu u na{im srcima i du{i.

Volimo te puno ~iko.

Bratanice: Sla|a i Sne`a.

~etvrtak18.mart2010.

Danas, 18 marta, navr{avaju se 2 godine od smrti mog supruga koji je sahrawen u Gorobiqu - Po`ega.

29

GODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Petru Kqai}u

Qubica Jovi~i} 18. 3. 1998 - 18. 3. 2010.

Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na ka}kom grobqu.

Ve~no o`alo{}eni: majka Stana, supruga Stanija, }erka Jelena, zet Milan, brat Nikola, snaja Javorka i bratanice Sla|ana i Sne`ana.

Petko Tomi}

Po~ivaj u miru.

iz Novog Sada Supruga Verica.

Milan, Zoran i \or|e.

Tvoji: suprug Milenko i sin Vuka{in.

101765

101801

101794 101129

101806

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Slavica ^epski

Bati

Bati od: ujaka An|elka, ujne Jele i brata Milo{a sa decom.

Dana, 19. 3. 2010. navr{avaju se tri godine od kada nije sa nama na{a

Bati

od Mi}e sa porodicom.

od ujne Gospove sa decom.

Qubav i zahvalnost za sve {to nam je pru`ala. Tog dana }emo obi}i wenu ve~nu ku}u.

Svima nama nedostaje Tvoj tihi glas i blagi pogled.

Tvoj suprug Stevan i svi koji te ve~no vole.

101810

101808

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

101812

Bati

Bati

Bati

od kuma Mitra sa decom.

od Vojine i Dujkine dece: Jelene, Maje i Milo{a.

Osta}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

Porodica.

101813

Zaposleni u „Novkabelu“ Metalni provodnici iskreno sau~estvuju u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog

101816

101814

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon te{ke bolesti u 56. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Stojana Vojinovi}a Wegove kolege s posla.

101763

18. 3. 2008 - 18. 3. 2010.

Kako da ka`emo srcu da ne tuguje du{i da ne boluje?

Kad smo te prerano izgubili a neizmerno voleli.

Tvoji roditeqi: Branislav i Mira.

101691

TROGODI[WI POMEN

TROGODI[WI POMEN obele`i}emo danas, 18. 3. 2010. na Veterni~kom grobqu, u 11 ~asova

An|elki ]irkovi} ro|. Samarxi}

Sahrana je danas, 18. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas.

S qubavqu koju nije smrt prekinula i tugom koju vreme ne le~i ~uvamo uspomenu na wu.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Drina, k}erka Danijela i sin Marko.

An|eli 18. 3. 2007 - 18. 3. 2010.

Suprug Milan i }erka Sne`ana.

Po~ivaj u miru bo`ijem i neka te an|eli ~uvaju. @ivi{ u na{im srcima.

Vje~no o`alo{}eni: suprug Savko, }erka Slavica, sin Slaven, unuci Aleksandar, Damjan, Najdan i Luka, zet Branko i snaja Mara.

101752

101504

101786

101784

Supruga Milunka i sin Milan.

101753

Bosiqka Mijajlovi}

Stojan Vojinovi} Stole

Pomen }emo obele`iti u subotu, 20. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tomislav Jeremi}

Stana Koji} 18. 3. 2005 - 18. 3. 2010.

od sestre Mire sa porodicom.

Petar Kqai}

101572

Navr{ava se tu`nih pet godina od kako nije sa nama na{a draga supruga, mama, ta{ta i baka

Posledwi pozdrav ~iki

Dana, 24. marta 2010. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama

Draga mama

Dragi ]ile Tomo

SEDMODNEVNI POMEN na{em plemenitom i dobrom suprugu, ocu, deki i tastu

Tomislav Jeremi} pro{le su dve godine od tvog preranog odlaska, tuga i bol su u na{im malim srcima za tobom.

Tvoje bratanice: Daca i Vlatka.

101693

Mirku [arcu

^ETRDESETODNEVNI POMEN U petak, 19. 3. 2010. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog supruga i tate

Jovanka Todori}

profesoru srpskog jezika i kwi`evnosti u penziji

Lazara Niki}a

zauvek si sa mnom.

obele`i}emo danas, 18. 3. 2010. godine, na Koviqskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Tvoja Gaga.

O`alo{}ena porodica.

101782

101726

Supruga Velizarka i }erke Vesna i Tawa sa porodicama.

101773

30

06.30 08.30 08.55 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00 01.33

TV PROGRAM

~etvrtak18.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Aladinove avanture, crtani Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti Porodi~na oluja ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane: [pargla Izlog strsti Razglednice Vaterpolo: Vojvodina-Seged, prenos Nikad dosta Igra @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Porodi~na oluja, film Igra

06.00 07.30 08.00 08.10 10.15 10.20 11.00 12.30 13.50 14.20 14.40 15.30 15.50

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

Lice s naslovnice (Panonija, 22.40) 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 22.40 00.10

Lorin Vord

Pri~a o nevaqalom de~aku Poli, sedamanestogodi{wi de~ak, izba~en je iz parohijske {kole, jer je poqubio ~asnu sestru. Mo`da i zbog nestalne veze sa Qudmilom, on shvata da se zaqubquje u Noela i wih dvojica se upu{taju u qubavnu vezu.

Uloge: Yeremi Holingvort, Lorin Vord, Kristijan Kamargo Re`ija: Tom Donaji (RTS 1, 01.00)

Poqoprivreda danas U ogledalu Katedrale Vojvo|anske vesti Pravila igre Art boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.21 09.35 10.00 10.05 10.40 11.05 11.10 12.00 12.15 12.25

VATERPOLO

Vojvodina – Seged (RTV 1, 18.55)

07.00 07.25 08.45 09.15 09.40 09.50 10.30 10.45 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 13.40 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.40 00.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Rufove dogodov{tine, crtani (ma|) Su~eqavawa (ma|) Ru~ak na lepe o~i Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Kikiriki Me|uprostor U Aninoj ku}i Aladinove avanture, crtani Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano U Aninoj ku}i Tarzan TV prodaja

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

12.40 13.26 15.00 15.09 15.59 16.02 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.58 19.30 20.11 21.09 22.40 22.45 23.35 23.50 23.56 01.00

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv S vetrom u le|a Sprint NS klinci Objektiv Karmelita Buntovnici Radi odgovorno - ne gazduj Objektiv Korvinova portaga Vitra` Objektiv Radionica Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Crta Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

08.30 Portugalska liga 10.00 Ful Tilt poker 11.00 ATP Masters Indijan Vels finala 15.00 Argentinska liga 16.00 ATP Masters Indijan Vels finala 20.30 NBA akcija 21.00 Ful Tilt poker 22.00 ATP Masters Indijan Vels finala 00.15 NBA u`ivo 00.30 NHL: Toronto – Wu Yersi 03.30 ATP Masters Indijan Vels finala

DNEVNIK

1/8 1/8

1/4

1/4

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

07.00 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.55 23.00 00.00 00.01 00.45

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dragan Martinkovi} Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Dragan Martinkovi} Istra`iteqi iz Majamija Mi {i, vodeni yin, film Vesti Najtoplije mesto na planeti Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Beskona~ni rat, dok. film Vesti Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Evronet Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Pri~a o nevaqalom de~aku, film

Hiqadu i jedna no} Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajput Ro|en da pre`ivi Film: Suza i wene sestre Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Udarna grupa Sloboda Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Qubav i akcija u ^ikagu 03.00 Ukradena sre}a

07.00 Kuvati srcem: Dragan Martinkovi} 07.14 Datum 07.19 Verski kalendar 07.30 Saobra}ajna kontrola 07.57 Adi u divqini 08.01 Holini heroji 08.30 Ozi bu-pingvini 08.32 Stepeni{te 08.37 Adi u divqini 08.41 [e{ir bez dna 09.14 Kaligrafija 09.38 Brojevi 09.52 Enciklopedija 10.00 Igraj fudbal, budi sre}an 10.30 U svetu 10.55 Datum 11.00 Eko recept 11.30 Trag u prostoru 11.57 Bemus 12.35 Beokult 13.00 Trezor 14.00 Crni labud, film 15.26 Ad libitum

160 godina Vojne akademije Sve~anom akademijom u JDP, Vojna akademija obele`ava 160 godina vojnog {kolstva u Srbiji. Redak jubilej kojim bi se rado podi~ile mnoge zemqe. Pred najvi{im dr`avnim zvanicama bi}e izveden specijalno pripremqen muzi~ko- scenski prikaz.

(RTS 2, 19.55) 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Verski kalendar 16.48 Bardovi teatra: Gorica Popovi} 17.45 Enciklopedija 17.55 Odbojka - PS: Radni~ki kredi banka - Vojvodina, prenos 19.29 Holini heroji 19.55 160 godina Vojne akademije, prenos 21.00 Bostonski advokati 21.50 @ivot i standardi 22.45 Kontekst 23.11 Mera za muziku 23.45 Crni labud, film 01.08 Trezor

07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Slatka moja Slavni Ubiti i pre`iveti Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Ubiti i pre`iveti Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Pomorska patrola Film: Tarantela Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Pomorska patrola Present

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.10 12.30 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 23.00 00.00 00.35 01.20 02.45

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 12.45 13.00 13.55 14.00 15.30 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 02.00 03.45

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti Na{a mala klinika Broj3vi Top{op Evro`urnal Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Film: Memoari nevidqivog ~oveka Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Liga Evrope (prenos) Liga Evrope (prenos) Kejy rejy Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije Ukqu~ewe u B92 Info

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Duval i Moreti Magi~na privla~nost Farma - u`ivo Mobto Siti kids Danijela Siti Farma - u`ivo Mobto Film: Pozori{na veza Farma - u`ivo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Nacionalni dnevnik Mobto Farma Sve za qubav Crna hronika Nedostatak dokaza Farma - u`ivo Film: Bo`ji dar Siti

Mladen Mijatovi}

Crna hronika U crnoj hronici pogledajte ekskluzivna svedo~ewa prostitutki i transvestita, koji godinama prodaju qubav mu{terijama na beogradskim ulicama. Pogledajte kako je rasvetqeno ubistvo i samoubistvo u S. Mitrovici iz januara 2008. godine...

Autor i voditeq: Mladen Mijatovi} (Pink, 22.30)

Vinks (Hepi, 09.15 i 15.00) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 08.40 09.00 09.15 10.00 10.15 10.40 11.00 11.25 11.45 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Sigma Do neba [edou rajders Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.35 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 01.00 02.00 03.15 04.45

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz brzotrz Telemaster Rekord Rebelde Imperija Kin Stars Arena Luda ku}a Telemaster Kartel Tajanstvene pri~e Arena Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak18.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE AMERI^KE ISTORIJE

31 7

Pi{e: Dejvid [ugerts

Poli Peret

SERIJA

Nejvi CSI Tim otkrije razne tajne oficira koji je stradao u saobra}ajnoj nesre}i. Posle wegove smrti tim otkriva da je on vodio nasilan tajni `ivot, a istraga ih odvede u nasilan podzemni svet uli~nih borbi...

Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Peret, Majkl Vederli, Dejvid Mekalum, [on Murej (Nova TV, 22.00) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.05 13.05 14.05 16.05 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN magazin Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provjereno, Nejvi CSI Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Medij Vidoviti Milan, tarot {ou Sonata, film

08.00 Ponovo izmi{qeno 09.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 10.00 Patrik 11.00 Kada su Mavari vladali Evropom 12.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajm tim godina 10 15.00 Izdaja 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 Podzemni rat 18.00 Vivaldijevim stopama 19.00 Otmica 20.00 [ta je ubilo mamute?

21.00 Borba protiv Crvenog barona 22.30 U potrazi za Trifoom 23.00 Izdaja 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Podzemni rat

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Jo{ ovaj put Tvin Piks Wujor{ka luka Predsednikov ~ovek Mleta~ki trgovac Malkolm Iks U`ivaj Goli{ave lepotice Karla

06.00 07.35 09.05 10.50 12.50 13.15 14.55 17.05 19.05

Rambov sin Dvaput, nekad davno Taktika Imewak Filmovi i zvezde Grad duhova U svemiru i okolini Sedam `ivota Prva damska detektivska agencija Neka igra po~ne Na kraju sveta @elim Kendi Vatreni obra~un ^ita~ Smrt na fabri~koj farmi

20.05 22.00 23.30 01.00 02.25 04.30

09.15Dolina sunca 10.20 Afrika: Sitna divqa~, dok. serija 10.46 Afrika: Osnivawe parkova prirode, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Trenutak spoznaje 15.40 Od {apta~ice do glasnogovornika, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dome, slatki dome 21.45 Pola sata kultsata 22.15 Otvoreno 23.45 Vreme za kwigu 00.15 Zvezdane staze 01.00 Ksena - princeza ratnica 01.40 Bez traga 02.20 Opra {ou

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 13.28 14.00 14.20 15.03 15.15 15.45 16.20 17.05 17.30 18.20 18.45 19.10 21.00 23.20 00.05

Krava i Pile Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Sabora Vim Muzi~ki klub Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane Kokice TV vrti} Zvezdane staze Od Eritreje do [a{ine Grede, dok. film Vreme za kwigu @upanijska panorama Crtani film Hokej na ledu, polufinale EBEL lige: Red bul Salcburg - Medve{~ak, prenos EL, Fudbal: Liverpul-Lil 1. poluvreme Bez traga Vip Muzi~ki klub LP

Popi Montgomeri

SERIJA

Bez traga Po{to potpi{e nalog nasilnom suprugu da napusti svoj dom, sudija Martin i Vivijen imaju posla s nekoliko osumwi~enih...

Uloge: Entoni Lapaqa, Popi Montgomeri, Marijan @an-Baptiste, Enrike Murkijano, Rozalin San~ez, Erik Klos Re`ija: Kejt Vuds (HRT 2, 23.20)

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45 02.10

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 13.50 15.40 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Kraq zombija Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Moj ~ovek Godfri Intermeco 3 Razbija~ Saut Park ^ast silnika Trava Odbegli robija{ Muzika `ivota

Otkopan Magla Mra~ni kristal Producenti Lovci na blago Na te`i na~in Dan {akala Gospo|a Braun Bili Batgejt Magla Tropsko ostrvo @udwa

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Vo`wa ka uspehu Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Nemirne du{e Yeriko Dobra ve{tica Medijum Zakon i red

Ketrin Higl

SERIJA

Uvod u anatomiju Dok prolaze Dan zahvalnosti, Bo`i} i Nova godina, Mirandu poseti wen otac Vilijem, koji nimalo ne odobrava gotovo nijedan od wenih `ivotnih izbora. Mark i Leksi se moraju suo~iti sa {okantnim dolaskom `ene iz pro{losti...

Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, Ti Ar Najt, ^andra Vilson, Yejms Pikens Re`ija: [onda Rajms (RTL, 21.00) 08.10 10.00 10.30 11.15 11.45 12.15 12.45 13.00 13.50 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 22.40 23.50 00.35 01.25 02.25

Drugo lice Malkom u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i |avo Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork Mentalist Astro {ou Zaboravqeni slu~aj

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05

22.50 23.45 00.40

Usporen snimak Kako to rade?

Stvarno velike stvari Londonska gara`a Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Stvarno velike stvari Londonska gara`a Razotkrivawe mitova Kako to rade? [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Moja neverovatna pri~a Najte`i ~ovek na svetu se `eni Divqe i bez cenzure Londonska gara`a Budu}i svet

08.30 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 17.00 18.00 19.00 19.10 20.45 22.00 23.00 00.30

Fudbal Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Biatlon Skija{ki skokovi Biatlon Skija{ki skokovi Tenis Fudbal Tenis Hokej na ledu Alpsko skijawe Tenis Biatlon

21.00 21.55

Kro}ewe mo}i pape i kraqa U

romanima Dena Brauna o Robertu Langdokujem da }e nam Den Braun re}i kako su masoni zanu iluminati su odli~no poslu`li kao mipravo bezopasni, fini momci, ali su se me|u wih steriozni skriveni neprijateq Katoli~kri{om infiltrirali iluminati, koji vuku sve ke crkve i neprijateqi glavnog junaka. Izraz konce. ”An|eli i demoni”, kao i ”Da Vin~ijev ”iluminati”, u smislu ”prosvetqeni”, mo`e se kod”, povezuju simbole krsta i ru`e, a ponekad ih na}i u vi{e drevnih dru{tava, na primer u Peri spajaju. Wihovo zajedni~ko simboli~no zna~esiji, Egiptu i [paniji, ali organizovani oblik we verovatno poti~e jo{ od po~etka protestaniluminata pojavio se 1776, kada je Adam Vajshatizma, po{to je Martin Luter koristio ru`u i upt, bavarski profesor univerziteta, osnovao krst kao svoj znak. Ipak, najja~e su veze koje pove”Red perfektibilista”, ubrzo preimenovan u zuju ru`u i krst s rozenkrojcerima, tajnim dru”Iluminate”. {tvom osnovanim u Nema~Ka`e se da je Vajshaupt, koj. profesor crkvenog prava Po{to se pokret rozenvaspitavan gvozdenom rukrojcera u osnovi mo`e kom jezuita, bio pod utishvatiti kao antikatoli~cajem pri~e o pitagorejki, i po{to je wihova pojaskim tajnim kultovima. U va ozna~ila izbijawe ~itakontekstu jezuitskog prevog ideolo{kog rata koji terivawa nalazilo se je otada besneo bez prekiplodno tlo za religijske i da, oni zapavo predstavqafilozofske pokrete koji ju osnovnu temu romana De}e zameniti bo`anske mona Brauna o Robertu Lang}i pape i kraqa mo}ima donu. Pre nego {to su ilupojedinca, nauke i razuma. minati osnovani 1776, roMasoni su ve} bili {irozenkrojceri su ve} postojako rasprostraweni po li, po~etkom 17. veka, i Evropi i Vajshaupt je u ve} su se protivili crkvi. wima na{ao strukturu, Nije ba{ ta~no poznato da okvir u koji }e mo}i da se se ova dva reda spajaju, i infiltrira i da manipukad, ali Den Braun to ~ini li{e wime. U osnovi tog da bi dobio priliku da gopokreta je vera u sposobvori o tajnim bratstvima nost ~oveka da obezbedi starim ~etiri veka, koja spasewe samopoboq{aprikazuje kao da su jo{ wem. Ova ”usavr{ivost” uvek `iva i mo}na. Pokret imala je mnogo prethodrozenkrojcera je po~eo od iz „Rozarijum filozoforuma”, 1550. nika u drevnim religijajednog mita, koji je veroma, a podrazumeva se i u mnogim tradicijama mavatno smislio luteranski pastor iz Nema~ke Josonstva. No, Vajshauptovi ciqevi ukqu~ivali su han Valentin Andre. Potom je, 1616, stigla pri~a i sna`na anticrkvena ili antijezuitska ose}awa. o Kristijanu Rozenkrojcu, koji je, navodno, `iveo Iluminati su pokazali `equ da osnuju novi krajem 14. veka. svetski poredak, iskoriste masone i budu tajanRozenkrojc je, navodno, u~io u Damasku, Egiptu stveni. Svaki teoreti~ar zavere mogao bi tvrdii Maroku pre no {to se vratio u rodnu Nema~ku i ti da iluminati nikad nisu uga{eni, nego su se tu osnovao mona{ki red rozenkrojcera, 1409. gopovukli u ilegalu. Takva teorija pojavila se nedine. Trebalo je da bude okupno osam monaha, koji koliko godina po wihovoj zabrani. Kwige Xona }e oti}i u svet, tragati za znawem i vra}ati se Robisona i Ejba Baruela iz 1797. na{le su se po jednom godi{we; svaki }e pre smrti odrediti svog ~itavoj Evropi i Amerinaslednika. Rozenkrojc je, ci. U wima je bilo vrlo navodno, umro u 106. godiIluminati veruju u sposobnost malo ~iwenica, ali su ni i polo`en je u grobni~oveka da obezbedi spasewe izlagale sve znane opacu zaboravqenu sve do samopoboq{awem. Ova snosti od zavere ilumi1604, kad je weno otvora„usavr{ivost” imala je mnogo nata, tvrde}i da je taj red we omogu}ilo obnovu mopokrenuo Francusku reprethodnika u drevnim religijama, na{kog reda. Pojavila su voluciju i vladavinu tese dru{tva rozenkrojcera a podrazumeva se i u mnogim rora, da ne pomiwemo pokoja su kombinovala uobitradicijama masonstva vezanost s vitezovima ~ajenu hri{}ansku teolotemplarima. giju s vizijama o dru{tveDru{tvo "Xon Bir~" je 1967. ponovo objavilo nim promenama i prou~avawem alhemije, kabale i Robisonovu kwigu, pod naslovom ”Dokazi o zaveri mistike. Potom su se stopile u {iru zajednicu protiv svih religija i vlada Evrope, sklopqenoj hri{}anske pobo`nosti, ili pijetizma, koja se u na tajnim sastancima slobodnih zidara, iluminato vreme mogla na}i {irom Nema~ke. ta i ~itala~kih dru{tava, prikupqeni od pouzdaRozenkrojcerska misao je dosta dugovala spinih osoba”. Naslov sve govori: zavera je svuda, a sima sa~uvanim negde iz 2. i 3. veka na{e ere, masoni/iluminati su wen izvor. Verovatno je neprevedenim u Italiji oko 1463, pod naslovom mogu}e da savremeni qubiteq zavera to nadma{i, "Korpus hermetikum". Spisi su podsticali ~idodaju}i veze sa svakim zamislivim tajnim drutaoca da istra`uje mistiku, alhemiju i okultno, {tvom, obave{tajnim agencijama, vladama, korpoa da ipak ostane dosledni hri{}anin, {to je racijama, me|unarodnim organizacijama, i da sve omogu}avalo intelektualcima da svoj rad vide to bude ”sakupqeno od pouzdanih osoba”. kao ispuwewe ”dveju kwiga”: Biblije i ”kwige Den Braun u svojim romanima o Langdonu jedprirode”. ”Ru`in krst” pa ~ak i ”crveni krst”, nostavno preuzima teorije zavere, naro~ito onu opstali su do danas. Samo u SAD postoji ~ak po kojoj iluminati jo{ postoje i planiraju da osam udru`ewa koja, po sopstvenim legendama, uni{te Katoli~ku crkvu i zavladaju svetom. O~edatiraju od rozenkrojcera.

Kwigu Dejvida [ugertsa „TAJNA UDOVI^INOG SINA“, po 880 dinara, mo`ete naru~iti od izdava~a IK „Stilos art“ putem telefona 021/4891–644 i 4891–645, mejla narudzbe@stylos.rs ili sajta www.stylos-art.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak18.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas Mesec izlazi iz va{eg znaka, {to nije povoqno za neke nove poslove i poduhvate. Zbog toga se okrenite dru{tvu i provodu, {opingu i {etwama. Opustite se koliko god mo`ete. Film?

BIK 20.4-20.5.

U svom domu mo`ete veoma ozbiqno i studiozno raditi, graditi, ure|ivati i preure|ivati. Va{a situacija na li~nom planu se popravqa. Sve {to vam treba je toplo prole}e i mnogo qubavi! Bi}e!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

18. mart 2010.

Vezani ste za odre|eni autoritet ili osobu koja vas veseli i re{ava sve probleme pred sobom, pa i pred vama. U poslu imate dobru saradwu s pretpostavqenima. Samo nemate dovoqno vremena.

Orni ste i opredeqeni da zavr{ite odre|ene poslove i aktivnosti na kojima radite ovih dana, pa }ete to i u~initi. Sutra je ve} sasvim novi dan, mnogo lep{i i boqi u svakom pogledu. Odgovornost.

Zbog prisustva borbenog Marsa u va{em znaku, morate biti aktivni, fizi~ki i mentalno. Usredsredite se na dugoro~ne ciqeve i saradwu s ve} proverenim i dokazanim, vernim i pouzdanim osobama.

Morate imati strpqewa, ~ak i onda kada ga nemate. Pogotovo u poslu i odnosu s kolegama, klijentima. Pretpostavqeni vam zadaje te{ke zadatke. Mo`ete vi to! U qubavi se radujete i provodite.

VAGA 23.9- 23.10.

Boqe je vrabac u ruci nego golub na grani u ovom periodu. Zbog toga se zadvoqite onim {to imate i {to mo`ete. Posve}eni ste partneru i drugima koji vas podr`avaju, koji umeju, mogu i ho}e.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Verujte sebi i samo zvani~nim, potpisanim ugovorima. Ni{ta mutno ne mo`e pro}i, bez obzira na to kako izgleda na prvi pogled i koliko obe}ava. [pekulacije vi{u nisu u trendu. Izlazak?

Dobro jutro, radni narode! [ta ima novo u va{im jastucima? Mo`ete sawati lepe snove, koji }e se realizovati uz va{ li~ni trud i rad.

Osobewak u vama egzistira na svoj skriveni na~in.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Odlo`ite neke va`ne obaveze i sastanke za naredne dane, da bi se boqe realizovali. Danas se ne morate preterano truditi ni oko ~ega, sem redovnih i uobi~ajnih poslova.

Partner odustaje.

Posve}eni ste radu, zaradi novca, koji vam izmi~e i pre no {to stigne. Dru`ite se i poslovno sara|ujte s jednim mu{kim autoritetom, radite zajedno i to }e vam olak{ati situaciju.

Sre}an vama ro|endan, koji jo{ uvek traje jer je Sunce jo{ uvek u va{em znaku. Dobro raspolo`ewe i optimizam su pome{ani s obavezama koje imate i koje morate da odradite. Priliv novca.

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Ne udaj se

TOPLIJE

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

14

Srbija Beograd

16

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Ni{

15

Evropa Madrid

NOVI SAD: Prete`no sun~ano sa malo oblaka i toplije vreRim me. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 0 ujutru do 16 stepeni po podne.

London VOJVODINA: Ujutru slab mraz ponegde. Tokom dana prete`no Cirih sun~ano uz malo oblaka i znatno toplije. Vetar umeren zapadni.

Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalBerlin na 16 stepeni.

Be~ SRBIJA: Ujutru slab mraz ponegde. Tokom dana prete`no sun~ano uz malo oblaka i znatno toplije nego u sredu. Vetar slab do Var{ava umeren zapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -3 do 18 Kijev stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend jo{ toplije uz du`e sun~ane periode. Temperature }e prelaziti Oslo 20 stepeni. Izme|u nedeqe i ponedeqka naobla~ewe sa prolaznom ki{om i mawim padom temperature u ponedeqak. U utorak je tako- St. Peterburg |e mogu}a povremena ki{a.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod sr~anih i cerebro-vaskularnih bolesnika. Mogu}i su glavoboqa, vrtoglavica i nervoza kod meteoropata. Oprezno u saobra}aju.

16

Izraelski ultraadesni~arski aktivista Baruh Marzel poslao je manekenki Bar Refaeli o{tro pismo, u kome apeluje na wu da se ne uda za dugogodi{weg de~ka Leonarda Dikaprija jer nije Jevrejin.

Marzel, koji je nekad pripadao zabrawenoj partiji Kah, pisao je u ime organizacije Lehava, posve}ene zaustavqawu me{ovitih brakova u Izraelu. Na pitawe da li veruje da mu je metoda odgovaraju}a, Baruh je odgovorio da mora da poku{a na svaki mogu}i na~in da kontaktira Bar jer ona dosad nije odgovorila na wegove pozive.

Manekenka Bar Refaeli se ni ovog puta nije oglasila povodom Baruhovih javnih prozivki.

16

VIC DANA

15

Doktor pita pacijentkiwu: - Imate li u svojoj porodici primer neke du{evne bolesti?

- Imam, moj mu` umi{qa da je glavni u ku}i.

14 14 15 6 3

SUDOKU

-3 6 -4 15

Pariz

16

Minhen

14

Budimpe{ta

14

Stokholm

2

5 1

1 4

6

8

3

6

2

1

6

8

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

8 5 1 9 4 2 3 6 7 TISA

9

SAVA

Bezdan

131 (-10)

Slankamen

400 (-18)

Ja{a Tomi}

Apatin

202 (-12)

Zemun

472 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

371 (-39)

Bogojevo

203 (-14)

Pan~evo

478 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (-31)

Tendencija opadawa

Smederevo

586 (-10)

Titel

416 (-19)

NERA

Ba~. Palanka 226 (-12) Novi Sad

290 (-16)

Tendencija opadawa

Hetin

182 (-4)

173 (-3)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 356 (-40) S. Mitrovica 527 (-24) Beograd

9

8

Kusi}

9 6 2 8 3 4 7 1 5

1

4 80 (-6)

6 3 7 5 1 8 9 2 4 2 9 4 3 7 6 5 8 1

7

426 (-18)

8

Tendencija opadawa

5

4

4 1 8 2 5 7 6 9 3

7

3 7 5 6 9 1 2 4 8

8

1 4 9 7 2 5 8 3 6

3

5

6 9

5

2

5 8 3 1 6 9 4 7 2 7 2 6 4 8 3 1 5 9 Re{ewe iz pro{log broja