Dnevnik 18.mart 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 18. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23379 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

RASIM QAJI], LIDER SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE, ZA „DNEVNIK” KA@E DA SRBIJA NE MO@E SEBI DA DOZVOLI DA U DECEMBRU PONOVO IZLAZI NA BIRALI[TA

Tadi}u, idi na izbore Li der SDP-a Ra sim Qa ji} potvrdio je „Dnevniku” da je vi{e puta razgovarao sa {efom srpske dr`ave Borisom Tadi}em o potrebi da i predsedni~ki izbori bu du odr `a ni za jed no sa svim osta lim. „Za to

naSlOvi

sam da ovu go di nu ne po tro {i mo pot pu no u iz bor nim kam pa wa ma. Ima mo iz bo re 6. ma ja, a re dov ne pred sed ni~ ke iz bo re bi smo ve ro vat no ima li 15. de cem bra. Da kle, tek {to bi smo do bi li no vu vla du ne gde po ~et -

kom sep tem bra, od mah bi po ~e la kam pa wa za pred sed ni~ ke iz bo re, a za sve to vre me sto ji pri vre da, in ve sti to ri ~e ka ju... i za to sam za ob je di wa va we svih iz bo ra”, rekao je Qaji} za na{ list. str. 2

^EKAJU]I REVITALIZACIJU VOJVO\ANSKIH PRUGA

INTERVJU NEDEQE

Ksenija Krnajski

str. 8

Teofil Pan~i} O krpama i slobodi

Jo`ef Kasa

Za vladu stru~waka

Lalo{ke {ine na [arganskoj osmici

Miroqub Labus Evro je izlaz

S t e ^ a j e v i u z r e w a n i n S k i m f a b r i k a m a i z u g l a r a d n i k a

Radoje @ugi}

Evroizacija nije lek za sve bolesti

Toplo i sun~ano

Najvi{a temperatura 23°S

VI[E OD ISTORIJE

Spas od Titanika

str. 11

\or|e Randeq

Srpski zveriwak, al’ kwi`evni

Muharem Bazduq

Sve je isto, samo Kuste nema

Davno je Prosine~ki reklamirao „Udarnik”

str. 7

MINIMALAC PODIGNUT NA 20.000 DINARA, ALI GAZDE BA[ NE BI DA GA PLA]AJU

[ta sve mo`e{ u Srbiji sa 200 evra

str. 6

str. 6

2

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

CITATI

„

Pi ta ju nas za {to tra `i mo de cen tra li za ci ju, a ja se pi tam {ta su oni ra di li kad se to ga ni ka da ni su ni se ti li. Do sta je vi {e da len ~u ge vo de ze mqu.

Sr bi ju tre ba da vo de qu di ko ji zna ju ka ko, ko ji su vred ni i ima ju ener gi ju Mla |an Din ki}, li der URS

”

Iva no vi}: Unmik od lu ~u je

Pe tru {i}: Skan da lo zno

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za KiM Oli ver Iva no vi} iz ja vio je da Sr bi ja ne }e mo }i da or ga ni zu je iz bo re na Ko so vu, uko li ko od Unmik stig ne ne ga ti van od go vor. Ko sov ska po li ci ja na ja vqu je da }e na sve na ~i ne spre ~i ti odr `a va we kam pa we i iz ja {wa va we gra |a na. Iva no vi} je re kao da je Unmik ra ni je bio in di fe ren tan pre ma srp skim iz bo ri ma: ni je go vo rio ni da, ni ne, {to je bi lo do voq no sa se iz bo ri or ga ni zu ju, iako Be o grad i Pri {ti na raz li ~i to tu ma ~e re zo lu ci ju 1244. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja sa op {ti la je da }e iz bo ri na Ko so vu bi ti spro ve de ni na bi ra~ kim me sti ma na ko ji ma su is pu we ni za kon ski uslo vi i na ko ji ma su bez bed ni svi u~e sni ci iz bo ra.

Po ve re nik za za {ti tu rav no prav no sti Ne ve na Pe tru {i} za tra `i la je da nad le `ni or ga ni re a gu ju po vo dom ob ja vqi va wa fo to gra fi ja sa pro sla ve Sin di ka ta pra vo su |a na ko joj je hra na „ser vi ra na” na na gim `en skim te li ma. Ona je oce ni la da su tim „~i nom zlo u po tre be, is ko ri {}a va wa i na si qa po ni `e ne i oma lo va `e ne sve `e ne u Sr bi ji, po vre |e no je wi ho vo qud sko do sto jan stvo i mo ral ni in te gri tet”. Taj do ga |aj sve do ~i ka kve su raz me re i po sle di ce dis kri mi na ci je `e na u Sr bi ji, ~e mu se mo ra sta ti na put, sa op {ti la je Ne ve na Pe tru {i}, uz napomenu da svi od go vor ni za taj „sram ni ~in mo ra ju da od go va ra ju i da sno se ri go ro zne po sle di ce”.

izboRi 2012

Skla pa ju se li ste kan di da ta – DS naj br `a red sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} pot pi sao je par la men tar nu li stu „Iz bor za bo qi `i vot - Bo ris Ta di}”, za iz bo re za ka za ne za 6. maj 2012. go di ne, ko ja gra |a ni ma nu di otva ra we no vih {an si, sa op {ti la je In for ma tiv na slu `ba te stran ke. Ta di} je, po dr `a va ju }i li stu „Iz bor za bo qi `i vot - Bo ris Ta di}”, is ta kao da pred sto je }i iz bo ri pred sta vqa ju iz bor za bu du} nost, iz bor za ostva ri va we no vih {an si ko je su nam otvo re ne osva ja wem sta tu sa kan di da ta za EU.

P

}em me stu na }i }e se pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS Dra go qub Mi }u no vi}, ko ji je na iz bo ri ma 2008. bio pr vi na iz bor noj li sti.

Osta tak li ste oku pqe ne oko DS jo{ ni je bio do kra ja „za kqu ~en”, ali }e se u pr vih de set jo{ na }i li der SDPS Ra sim Qa ji}, pot pred sed ni ci de mo kra ta Du {an Pe tro vi}, Dra gan [u ta no vac, Je le na Tri van i Bo jan Paj ti}, kao i Ne nad ^a nak, pred sed nik LSV. Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da se u

DE MO KRA TE PR VE PRE DA LE IZ BOR NU LI STU ZA PO KRA JIN SKE IZ BO RE

Po no vo ju ri{ na ap so lut nu ve }i nu

De mo krat ska stran ka pr va je si no} pre da la Po kra jin skoj iz bor noj ko mi si ji li stu za pred sto je }e po kra jin ske iz bo re 6. ma ja. Uz li stu ko ja no si na ziv „Iz bor za bo qu Voj vo di nu”, a ~i ji je no si lac ak tu el ni voj vo |an ski pre mi jer Bo jan Paj ti}, de mo kra te su ~la no vi ma PIK-a pre da le i vi {e od 9.000 pot pi sa bi ra ~a.

- Ima mo ab mi ci ju da i na kon pred sto je }ih iz bo ra u Skup {ti ni Voj vo di ne ima mo ap so lut nu ve }i nu - iz ja vio je no vi na ri ma Bo jan Paj ti}.

- U to nas uve ra va ju ne sa mo re zul ta ti ko je smo u Voj vo di ni po sti gli u pro te kle ~e ti ri go di ne – a oni se ogle da ju u obi mu in ve sti ci ja, raz vo ju Po kra ji ne i u ostva ri va wu qud skih i ma win skih pra va – ve} i svi van red ni lo kal ni i po kra jin ski iz bo ri ko ji su odr `a ni u pro te kle ~e ti ri go di ne - na veo je no si lac iz bor ne li ste DS i ko a li ci je stran ka na po kra jin skim iz bo ri ma, ko ji }e zbog kom bi no va nog iz bor nog si ste ma, bi ti odr `a ni 6. i 20. ma ja.

Paj ti}, ko ji je kan di dat DS za no vi man dat na me stu voj vo |an skog pre mi je ra, sa op {tio je da se me |u 60 kan di da ta za po sla ni ke ko ji se bi ra ju po pro por ci o nal nom si ste mu na la ze se i pred stav ni ci ma |ar skog, slo va~ kog, ru sin skog, ru mun skog, hr vat skog, rom skog i ma ke don skog na ci o nal nog sa ve ta, pred stav ni ci Re for mi sta Voj vo di ne i Stran ka udru `e ni pen zi on e ri i so ci jal na prav da (~i ji }e pred stav nik bi ti pe snik Pe ro Zu bac), te ne ko li ko sin di kal nih or ga ni za ci ja.

Ka da je re~ o iz bo ru pre o sta lih 60 po sla ni ka, ko ji }e se bi ra ti po ve }in skom si ste mu, u De mo krat skoj stran ci na ja vqu ju da }e pre da ja kan di da tu ra op {tin skim i grad skim iz bor nim ko mi si ja ma kre nu ti ve} od su tra.

D. Kolunyija DS je, ka ko se na vo di, si gur na da }e gra |a ni na pred sto je }im iz bo ri ma na pra vi ti naj bo qi iz bor, iz bor za bo qi `i vot, iz bor za si gur nu bu du} nost. Do da je se da je li sta kan di da ta za jed ni~ ka, sa sta vqe na od stra na ka sa ko ji ma de mo kra te de le iste vred no sti i pro gram ske ci qe ve, sa ko ji ma i u bu du} no sti `e le da na sta ve pro ces evrop skih in te gra ci ja, re for mi i mo der ni za ci je Sr bi je. DS je s ko a li ci o nim part ne ri ma utvr di la da }e pr vi na wi ho voj li sti bi ti za me nik pred sed ni ka DS i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, a dru ga }e bi ti pred sed ni ca Fon da „Dr Zo ran \in |i}”, Ru `i ca \in |i}. Na tre -

par tij skim or ga ni ma DS raz go va ra o mo gu} no sti ras pi si va wa pre vre me nih iz bo ra za {e fa dr `a ve, ali je oce nio da se ra di o pi ta wu „ko je pre va zi la zi stran ku”. „Si gu ran sam da }e, ce ne }i ri zi ke u ko ji ma se ze mqa na la zi, Ta di} do ne ti pra vu od lu ku, pre sve ga u od no su na in te re se dr `a ve, iz ja vio je [u ta no vac.

Li be ral no-de mo krat ska par ti ja, od no sno po kret Pre o kret, za o kru `io je svo ju iz bor nu li stu, na ko joj }e se po red po li ti ~a ra na }i i pred stav ni ci ci vil nog sek to ra i sin di ka ta, kao i jav ne li~ no sti.

No si lac i pr vi na li sti Pre o kre ta je ^e do mir Jo va no vi}, li der

LDP, a sle de Ran ka Sa vi}, pred sed ni ca Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta, Za ha ri je Tr nav ~e vi}, pred sed nik Bo ga te Sr bi je, @ar ko Ko ra}, pred sed nik So ci jal de mo krat ske uni je i Mi qen ko De re ta, pred sed nik NVO Gra |an ske ini ci ja ti ve. Iz vo ri iz LDP re kli da }e se u pr vih de set kan di da ta na iz bor noj li sti na }i i pred stav nik SPO, ali da se ~e ka ko ga }e oni za to me sto de le gi ra ti.

Me |u po sla ni~ kim kan di da ti ma De mo krat ske stran ke Sr bi je ne }e bi ti ve li kih iz ne na |e wa, ali ima za ni mqi vih li~ no sti, ko je se po sle vi {e go di na vra }a ju u ak tiv nu po li ti ku. No si lac i pr vi na li sti je li der DSS Vo ji slav Ko {tu ni ca, a za wim sle de pot pred sed ni ci stran ke Dra gan Jo ~i}, Mi li ca Ra do vi}, Slo bo dan Sa mar xi}, Ne nad Po po vi}, Alek san dar Po po vi} i Mi lo{ Ali gru di}. Pre ma iz bor noj li sti DSS, ko ju je utvr dio Glav ni od bor stran ke, u po li ti~ ke vo de vra }a ju se i biv {i am ba sa do ri u Ita li ji, od no sno [vaj car skoj, San da Ra {ko vi} Ivi} i Dra gan Mar {i }a nin. Na li sti se na la ze i biv {i mi ni stri Slo bo dan La lo vi} i Pre drag Na u mov, kao i di rek tor stran ke De jan Mi haj lov, biv {i ge ne ral ni se kre tar Vla de Sr bi je.

Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke i kan di dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da je glav ni ciq Ti ma za Be o grad SNS stva ra we uslo va za vi {e rad nih me sta i oce nio da glav ni grad mo ra bi ti mo tor raz vo ja Sr bi je. Vu ~i} je na pred sta vqa wu pro gra ma za Be o grad iz neo po da tak da je ne za po sle nost u glav nom gra du Sr bi je oko 25 od sto, dok je u Bu ku re {tu 2,13 od sto. Pre ma Vu ~i }e vim re ~i ma, naj bo qi na ~in za stva ra we no vih rad nih me sta je stva ra we po voq nog po slov nog am bi jen ta. Svih 10 ta ~a ka pro gra ma SNS za Be o grad su pod re |e ne tom ci qu, iz ja vio je Vu ~i} i do dao da }e, uko li ko SNS osvo ji vlast u Be o gra du, bi ti na sta vqen rad na pri stup nim sa o bra }aj ni ci ma za Most na Adi. “Be o grad ne ra di i to }e mo me wa ti. Ta mo gde je bi lo do bro na sta vi }e mo, a gde je bi lo lo {e me wa }e mo”, re kao je Vu ~i}.

Srp ska ra di kal na stran ka je oce ni la da su vla sti u Be o gra du, „po na lo gu Bri se la i Va {ing to na”, u{le u pro ces pot pu nog pri zna wa ne za vi sno sti Ko so va i da se pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} „od re kao srp ske te ri to ri je i na {ih gra |a na” na Ko so vu. Mi ni star za Ko so vo Go ran Bog da no vi} pri znao je da je uki da we srp skih in sti tu ci ja na Ko so vu uslov za od re |i va we da tu ma po ~et ka pre go vo ra za pri stu pa we Sr bi je Evrop skoj uni ji i na ja vio je da iz bo ri ne }e mo }i da se odr `e na Ko so vu, „jer se to me pro ti ve ne ke mo} ne ze mqe”, sa op {ti la je SRS. „Ko sov ski Sr bi }e bi ti pri nu |e ni da se ise le uko li ko se uki nu in sti tu ci je dr `a ve Sr bi je na Ko so vu”, na vo di se u sa op {te wu radikala.

INTERVJU

RA SIM QA JI],

Ta di }u, idi o ~e la je pred iz bor na kam pa wa, a qu ti pro tiv nik ak tu el ne vla sti, za me nik pred sed ni ka SRS Dra gan To do ro vi}, u jed noj te le vi zij skoj emi si ji pod vla ~i cr tu i pri zna je da u ka bi ne tu Mir ka Cvet ko vi }a ima le pe re ~i sa mo za mi ni stre Mr ko wi }a, Stan ko vi }a i – Ra si ma Qa ji }a.

– Me ni sa vest je ste mir na za to {to sam se pot pu no po sve tio po slu, {to sam u da tim okol no sti ma ra dio naj vi {e {to sam mo gao i znao, ali na rav no da ne mo gu da bu dem za do vo qan ka da je ova kvo sta we u ze mqi, ka da je ovo li ko si ro ma {nih... – ka `e za „Dnev nik” li der SDP-a Ra sim Qa ji}, mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke do iz bo ra no ve Vla de Sr bi je.

P

ni re for ma pen zi o nog si ste ma, ni jav nih pred u ze }a, jav ne upra ve, tr `i {ta ra da, obra zov nog i zdrav stve nog si ste ma, po re ske po li ti ke... Sle de }a vla da }e s tim na pro sto mo ra ti da se uhva ti u ko {tac, i to ve} u pr voj go di ni man da ta. Na rav no, za to }e bi ti po treb no pu no hra bro sti, jer }e ne sum wi vo po te zi ko ji }e mo ra ti da se po vu ku bi ti ne po pu lar ni i lo {e }e uti ca ti na po li ti~ ki rej ting onog ko ih bu de po vla ~io. Ali svaki dru gi put vo di u po nor. l Me |u tim, i pre ~e ti ri go di ne se go vo ri lo da „no va vla da mo ra da spro ve de re for me”, pa od to ga ni je bi lo ni {ta?

– Si tu a ci ja je ipak dru ga ~i ja. Te su 2008. glav ne te me bi le Evro pa i Ko so vo, jer su nas

Mu dro sti pre po li ti kan stva l Pre ti li nam opa snost da se sa ple te mo na evrop skom pu tu zbog or ga ni zo va wa iz bo ra na se ve ru Ko so va?

– Mi slim da tu po sto ji pro stor za re {e we ko je ne }e ugro zi ti ni na{ Ustav, ali ni na sta vak evrop skih in te gra ci ja i do ve sti u pi ta we od no se sa me |u na rod nom za jed ni com. Da kle, iz bo ri je su ras pi sa ni i od no se se i na te ri to ri ju Ko so va, a mi sa da tre ba da vi di mo mo gu} nost wi ho vog odr `a va wa bez ugro `a va wa bez bed no sti qu di ko ji bi na wi ma u~e stvo va li. Ina ~e, mo ram da pod se tim na to da bi se ti iz bo ri od no si li sa mo na dve op {ti ne na se ve ru - Zu bin Po tok i Zve ~a ne. Jer, u en kla va ma na ju gu, {ta god mi mi sli li, ni je re al no da bu du odr `a ni, dok u Mi tro vi ci i Le po sa vi }u od bor ni ci ma ni je is te kao man dat. Pre ma to me, na na ma je da po ku {a mo da sa Un mi kom na |e mo re {e we za sa mo dve op {ti ne l Ka da go vo ri mo o si ro ma {tvu, me |u eko no mi sti ma se uve li ko pri ~a o to me da }e Sr bi ja „`i ve ti” do 6. ma ja, a nek nam je po sle to ga „Bog bio u po mo }i”..?

– Ta~ no je da }e onog ko for mi ra no vu vla du ~e ka ti mno go vi {e od vru }eg ke ste wa. Iza zo vi su broj ni, pre sve ga u eko nom skoj sfe ri, jer su pred na ma bol ne i te {ke re for me, ko je ko na~ no ne ko mo ra da do ve de do kra ja. Sve smo te re for me za po ~e li 2000. go di ne, ali prak ti~ no ni jed na ni je za vr {e na –

o~e ki va li pr vi va `ni ji ko ra ci na pla nu pri dru `i va wa EU a isto vre me no je pred na ma bi la i bor ba za o~u va we in te gri te ta ze mqe. Ni smo ima li eko nom sku kri zu, a na kon {to smo je ose ti li na svo joj ko `i, po tre bu za re for ma ma za me ni la je bri ga o pu kom odr `a va wu gla ve iz nad vo de uz o~u va we osnov nih po ten ci ja la ze mqe i dru {tva. Me |u tim, tre ba bi ti iskren pa pri zna ti i to da ne ma br zih i od lu~ nih re for mi sa ova ko broj nim i he te ro ge nim vla da ma. Sr bi ji je za to po -

treb na ma la vla da, sa sta vqe na od ma log bro ja po li ti~ kih stra na ka, unu tar ko je }e bi ti olak {an pro ces do no {e wa od lu ka. I po tre ban joj je ja san pra vac ko jim }e ta vla da vo di ti brod u ova ko te {kim vre me ni ma. l Ako se ima ju u vi du ak tu el ne pro jek ci je is tra `i va ~a jav nog mne wa, te {ko je o~e ki va ti ho mo ge ni ju vla du, ~ak na pro tiv?

– Uko li ko vla da bu de sa sta vqe na od ve li kog bro ja stra na ka, to }e ne sum wi vo bi ti ote `a va ju }i ele ment ka da je u pi ta wu we no funk ci o ni sa we.

Ali, bez ob zi ra na to ko li ka }e je ko a li ci ja po dr `a va ti, sa ma vla da mo ra bi ti ma la, sa naj vi {e 15 ~la no va, i ve} pr vim po te zi ma u do me nu {ted we, upra ve i jav nih pred u ze }a, mo ra ste }i po ve re we za ozbiq ne, struk tur ne re for me i u dru gim obla sti ma. l A ka da je re~ o pre mi je ru, eks pert ili po li ti~ ki ja ka li~ nost?

– Naj pre, od to ga {to je na ~e lu ove vla de bi la ne stra na~ ka li~ nost mno go je ve }i pro blem bio to {to je wegov kabinet po dr `a va lo ~ak 11 po li ti~ kih stra na ka. Jer, u kon sta la ci ji sna ga ko ju smo ima li, i uz ~e sto di ja me tral no su prot sta vqe ne in te re se tih stra na ka, te {ko da bi bi lo ko bo qe ra dio. S dru ge stra ne, ipak mi slim da bi no vu vla du tre ba lo da vo di ~o vek iz naj ja ~e po li ti~ ke stran ke u blo ku ko ji }e je for mi ra ti. l SDP iz la zi na re pu bli~ ke iz bo re u ko a li ci ji sa DS-om, dok vam je u Voj vo di ni, po ma lo neo ~e ki va no, part ner SPS? – Raz go va ra li smo sa svim po li ti~ kim stran ka ma ko je su ~i ni le vla da ju }u ko a li ci ju o mo gu} no sti skla pa wa pred iz bor nih sa ve za. I na kra ju svih tih raz go vo ra po sti gli smo sa DS-om sa svim ko rek tan do go -

Isti na i Voj vo di na n Pi {e: ^edomir Jovanovi} e sti maj je na {a ve li ka {an sa.

Ne stra na~ ka, ko a li ci o na ili po li ti~ ka. @i vot na {an sa ili po sled wi voz, ka ko god ho }e te. To je isti na – i to ose }a ju svi u Voj vo di ni. Mo ra mo na pra vi ti svo ju ze mqu. Na na {u ge ne ra ci ju je red u tom po slu. Na ge ne ra ci ju ko ja je 1996. go di ne iz No vog Sa da i{la pe {ke do Be o gra da da bi po ka za la Mi lo {e vi }u da ne ma kor do na ko ji mo `e po sta vi ti pred ce lom ze mqom. Ta ge ne ra ci ja ko ja je sa mnom iza {la na uli cu pro tiv Mi lo {e vi }a u tre nut ku u ko me je on bio ne pri ko sno ven. @i vim u Be o gra du, ali imam oba ve zu da se, za jed no sa Voj vo |a ni ma, bo rim za auto no mi ju Voj vo di ne. To ni je po li ti ~ar ska fra za, vi dim in te res ce le Sr bi je u to me. @e li mo mo der nu Sr bi ju, a ona se ne mo `e na pra vi ti ako se iz be ga va naj ve }i po ten ci jal ko ji po sto ji za mo der ni za ci ju ze mqe.

Za to je voj vo |an sko pi ta we va `no za ~i ta vu ze mqu.

Voj vo di na se ne raz li ku je u svo joj mu ci i pro ble mi ma od Sr bi je. U ne kim ~i we ni ca ma ona je i cr wa od Sr bi je. Ni ka da ni je bio voj vo |an ski dru {tve ni pro iz vod is pod pro se ka Sr bi je, ni kad vi {e ne raz vi je nih op {ti na u Voj vo di ni ne go da nas, ni kad vi {e mla dih ni je od la zi lo iz Voj vo di ne. Sa da se vi de sve po sle di ce pro pa da wa ko je tra je 25 go di na.

Za sta va Voj vo di ne. Nas ona mo ti vi {e. Mno gi ma sme ta. Pa le je, ga ze je, pla {e dru {tvo za sta vom.

Nas ona mo ti vi {e da ra di mo da qe i vi {e i da joj da mo smi sao i sa dr `aj, ko ga ne ma u po li ti ci ko ja je do sa da Voj vo di nu de li la po sva kom mo gu }em {a vu ili ig no ri sa la zna ~aj we ne po seb no sti. To je ono {to je pro blem. Rov i ba ri ka da, }u ta we i be `a we od isti ne, ~i we ni ca da se u Voj vo di ni i o Voj vo di ni ne raz go va ra. Zbog to ga je Voj vo di na po stra ni, na mar gi ni srp ske po li ti ke, sve vi {e po stra ni od eko no mi je, sve uda qe ni ja od `i vo ta, op ti mi zma, ra do sti i iskre nog sa mo po u zda wa.

Na {a am bi ci ja je dru ga ~i ja. @e li mo da se do go vo ri mo oko po slo va ko je mo ra mo da ura di mo. Ta~ no je da je pre vi {e otro va u Voj vo di ni. Da nas su ta o ci ne sre} ne po li ti ke i oni ko ji pa le we nu div nu za sta vu i oni ko ji ma ona ta ko pu no zna ~i. Ne za do voq stvo i ose }aj te sko be su da nas emo ci je i onih ko ji su za cen tra li za ci ju Sr bi je i onih ko ji su za voj vo |an sku auto no mi ju. Jed na ko su bez po sla, jed na ko su ne e fi ka sne {ko le u ko je idu, jed na ko su im lo {e bol ni ce i vi so ke ka ma te.

[

Tre ba re }i isti nu. Do sta je. Mo ra mo da iz gra di mo in sti tu ci je, ne sa mo dr `av ne i po kra jin ske. Svi su va `ni i sva ko mo ra da pre i spi ta svo ju ulo gu. Kad su Sr bi u Voj vo di ni do ka zi va li sop stve nu ve li ~i nu, oni su to ra di li di za wem tor we va u vi si nu.

Div ne su cr kve po Voj vo di ni, ali u wi ma se tad ve ro va lo u dru ga ~i ju ide ju. U ~i ta vom sve tu cr kva se pre i spi tu je, tra `i na ~in da uhva ti ko rak s br zim `i vo tom ko ji se na dnev nom pla nu me wa, a na {a se po mi ri la s ulo gom ko ju je sa ma se bi do de li la.

Se be je sve la na kon tekst Voj vo di ne kao la ti fun di je. Dru ga na ci o nal na in si ti tu ci ja, Ma ti ca srp ska, ko ja je ne kad bi la kqu~ na pret ka u Voj vo di ni, naj kon zer va tiv ni je je upo ri {te ide ja ko je od u zi ma ju `i vot Voj vo di ni.

Mo ra mo re or ga ni zo va ti Voj vo di nu na dva pla na.

Pr vi je po kra jin ski. Voj vo di na na kon ma ja mo ra bi ti i mo tor mo der ni za ci je i tvr |a va evrop ske ori jen ta ci je na {eg dru {tva. Ako ne zna mo {ta }e bi ti u Be o gra du na kon 6. ma ja, u Voj vo di ni se ve} da nas mo ra zna ti da }e ta tvr |a va bi ti tvr |a va evrop ske po li ti ke i ide je mo der ni za ci je i pro me na u ze mqi, za to {to }e ov de bi ti ja ki LDP i Pre o kret, ko ji }e za jed no s dru gim stran ka ma u Voj vo di ni do }i do neo p hod nog ci qa.

Na re pu bli~ kom pla nu po treb no je mno go vi {e Voj vo di ne. ^e sto Voj vo |a ni gle da ju u vla du i tra `e svo je ka dro ve. Vr lo ih je ma lo, neo prav da no i ne do pu sti vo ma lo. Ja bih vo leo da u vla di i par la men tu, po red ka dro va, tra `i mo i po li ti ku i za to je va `na po dr {ka ko ja za pre o kret po sto ji u Voj vo di ni.

Ne ma stra ha me |u na ma od ide ja o ko ji ma se u Voj vo di ni {a pu }e. Pr vo mo ra mo raz go va ra ti jed ni s dru gi ma. Sva ki di ja log je ko ri stan, sva ka am bi ci ja da se ne {to ura di je do bro do {la. Bez ob zi ra na ra zno li kost po li ti~ kih pri stu pa u Voj vo di ni, svi oni pr vo mo ra ju do bi ti pra vo na pred sta vqa we ko je }e omo gu }i ti qu di ma da u~e stvu ju u kre i ra wu bu du} no sti.

Re do sled po te za je ja san. Pre u zmi mo svo ja pra va i oba ve ze. Ne moj te da tra `i mo in spi ra ci ju u pro {lo sti, ko li ko god da je ta pro {lost bi la bo qa od ovog {to ima mo da nas. Haj de da gle da mo is pred se be! (autor je lider LDP-a)

nedeqa18.mart2012.

c m y

dnevnik

LIDER SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE

na iz bo re

vor o za jed ni~ kom na stu pu na par la men tar nim iz bo ri ma.

Me |u tim, ka da je re~ o Voj vo di ni, DS je jo{ ra ni je sa op {tio da }e na po kra jin ske iz bo re iza }i prak ti~ no sa mo stal no, uz pred stav ni ke na ci o nal nih za jed ni ca ko ji }e bi ti na wi ho voj li sti, te za nas prak ti~ no ni je bi lo me sta.

Sto ga smo se opre de li li za sa vez sa so ci ja li sti ma. l Nije li vam ipak politi~ki bila bli`a LSV? I da li je ta~no da sa URS-om ne idete zbog toga {to DS vi{e ne vidi Dinki}a kao partnera?

– Ka da je re~ o URS-u, te spe ku la ci je ne ma ju ni ka kve ve ze sa re al no {}u. Uosta lom, ko a li ci ja oko DS-a ne }e na kon iz bo ra mo }i sa ma da for mi ra vla du ve} }e joj bi ti neo p hod ni part ne ri. A ja mi slim da URS je ste je dan od tih part ne ra A {to se ti ~e Li ge, ona je ste na{ sta ri part ner, ali je i LSV ja sno sa op {tio da u Voj vo di ni `e li da na stu pi sa mo stal no. l Verujete li u mogu}nost stvarawa „velike koalicije”

INTERVJU

ukoliko ni DS ni SNS ne budu u mogu}nosti da sa svojim partnerima formiraju vladu?

– Me ni se, ba rem u ovom tre nut ku, ~i ni da po sto je sa mo dve op ci je na kon iz bo ra: jed na je da blok oko DS-a for mi ra ve }i nu; dru ga je da ni ko ne mo `e da sa sta vi vla du, od no sno da se na |e mo u pat po zi ci ji. Ne vi dim, na i me, da SNS ima do vo qan ko a li ci o ni po ten ci jal, ni ti da ima to li ku po dr {ku da bi mo gao da obez be di po treb nu ve }i nu u par la men tu. U sva kom slu ~a ju, od lu ka je na ve li kim stran ka ma, a ja pri zna jem da ne mam ni {ta pro tiv ni „ve li ke ko a li ci je”, ma kar SDP u woj i ne u~e stvo vao, uko li ko }e ona spro ve sti re for me i ura di ti dru ge neo p hod ne i va `ne stva ri za ze mqu. Me |u tim, ako se ima ju u vi du o{tre iz ja ve pred stav ni ka DS i SNS, ni sam si gu ran da je ta i ta kva ko a li ci ja mo gu }a. l Da li bi u Srbiji 6. maja trebalo da budu odr`ani i predsedni~ki izbori?

– Da! Za to sam da ovu go di nu ne po tro {i mo pot pu no u iz bor -

nim kam pa wa ma i p o s t i z b o r n i m kal k u l a c i j a m a.

Ima mo iz bo re 6. ma ja , a re dov ne pred sed ni~ ke iz bo re bi smo ve ro vat no ima li 15. de cem bra. Da kle, tek {to bi smo do bi li no vu vla du ne gde po ~et kom sep tem bra, od mah bi po ~e la kam pa wa za pred sed ni~ ke iz bo re, a za sve to vre me sto ji pri vre da, in ve sti to ri ~e ka ju... i za to sam za ob je di wa va we svih iz bo ra.

Uosta lom, mi slim da i po li ti ka ko ju je vo di pred sed nik Ta di} tre ba da bu de sta vqe na na pro ve ru jav no sti.

Iako je ~e sto bi la ospo ra va na, ona je da la re zul ta ta, ali gra |a ni ipak o woj tre ba da ka `u svoj sud. l Da li ste o tome razgovarali sa predsednikom Tadi}em?

– Je sam. U ne ko li ko na vra ta sam iz no sio svo je ar gu men te za {to mi slim da bi ti iz bo ri tre ba lo da bu du odr `a ni za jed no sa svim osta lim. Na rav no, tu od lu ku ni je la ko do ne ti.

Ona ni je jed no stav na i ni je bez iz ve snog ri zi ka po dr `a vu.

Sto ga ne vi dim oprav da nost pri med be za {to Ta di} ni je pre se kao tog 13. mar ta ka da su ras pi sa ni osta li iz bo ri. Mi smo ve} u kam pa wi, ta ko da i ako u na red nih me sec da na bu du ras pi sa ni pred sed ni~ ki iz bo ri, bi }e sa svim do voq no vre me na za pro mo ci ju kan di da ta.

Uosta lom, i svi ti kan di da ti ko ji na ja vqu ju da }e se po ja vi ti u pred sed ni~ koj tr ci na po li ti~ koj sce ni Sr bi je naj ma we su 20 go di na. n Miroslav Staji}

3

KARMA KOMA

O krpama i slobodi

N

i ka da ni je bi lo bo qih vi ce va no za Hlad nog ra ta.

Ni je da ga je sa mo za rad wih vre de lo dr `a ti za u vek u za mr zi va ~u, ali ipak. Je dan od mo jih omi qe nih ide ova ko: ras pra vqa li se Ame ri ka nac i Rus u ~i joj ze mqi ima vi {e slo bo de.

Ame ri ka nac ka `e: „Ja mo gu da do |em pred Be lu ku }u, da ur lam pro tiv pred sed ni ka Ame ri ke i spa lim ame ri~ ku za sta vu, i ne }e mi bi ti ni {ta!“. Rus mu od go va ra: „Pih, ja ka stvar, pa i ja mo gu da do |em pred Kremq, da ur lam pro tiv pred sed ni ka Ame ri ke i spa lim ame ri~ ku za sta vu, i ta ko |e mi ne }e bi ti ni {ta!“. Eto, to vam je sva „di ja lek ti~ ka“ raz li ka iz me |u pri su stva i od su stva slo bo de, kom pri mo va na u dve re ~e ni ce vic ka sto {}u pri kri ve nog fi lo zof skog na bo ja.

Slo bo da se ostva ru je i prak ti ku je kod ku }e – ili nig de; ru {e wem pre vas hod no do ma }ih ido la i sve ti wa – ili ni ~i jih. Sve dru go je rop stvo, u raz li ~i tim for ma ma i pod broj nim ko lo rit nim iz go vo ri ma.

Ne ki su mla di qu di za pa li li za sta vu AP Voj vo di ne, usni mi li svo je he ro strat sko de lo i oka ~i li ga na in ter net, ne bi li se ce lom gra du i jo{ ce li jem sve tu po hva li li ka ko su do ha ka li mr skoj im „kr pi“. Ta „kr pa“, na i me, to je wi hov iz raz za za sta vu Voj vo di ne. Ako }e mo pra vo, iz raz ni je po se bi ne ta ~an, ni ma te ri jal no ni sim bo li~ ki. Ma te ri jal no, sve za sta ve su „kr pe“ – ta da {ta }e bi ti, si gur no ni su ni me tal, ni dr vo, ni vo da. Sim bo li~ ki, ta ko |e, je sa svim le gi tim no po sma tra ti za sta ve kao „kr pe“: bez ve zne, is pra zne, pom pe zne sim bo le ovog ili onog Par ~e ta Ze mqe oko ko jih se qu di be smi sle no i uza lud no pre ga wa ju i ubi ja ju hi qa da ma ti su }a go di na.

Ne ma raz lo ga da ba{ za sta va Voj vo di ne tu bu de iz u ze tak.

Da su ovi mlad ci kre snu li upa qa ~em po za sta vi, evo re ci mo voj vo |an skoj, vo |e ni ova kvom ne kom mo ti va ci jom, ni ko ne bi bio pu ni ji raz u me va wa za wih od me ne. I bi lo bi skan da lo zno

prav no ih go ni ti zbog to ga. Sa mo {to, me |u tim – ni su. I u to me, na i me u mo ti vu – a ne ma do brog ne po ~in stva bez do brog mo ti va – le `i sva raz li ka ovog sve ta.

Jed no me }e se od wih su di ti za we gov ~in, a on je iz pro te sta zbog to ga od neo uga rak za sta ve u pro sto ri je LSV. Dru gi, we go vi i we mu sli~ ni, na ja vqu ju da }e iz pro te sta na sta vi ti pa li ti te „kr pe“ dok god im se wi hov par taj ge no se ne oslo bo di iz kan xi zu lu ma i ne prav de No vog svet skog po ret ka. Pa, haj de da vi di mo ka ko on da ti sa mo pro gla {e ni Tr pe o ci Ne prav de i za to~(e)ni ci slo bo de sa slo bo dom za pra vo sto je. Sme ta ju li wi ma sve za sta ve, ili sa mo za sta va Voj vo di ne? Sma tra ju li oni da je le gal no i le gi tim no pa li ti sve za sta ve, to jest bi lo ko ju i bi lo ~i ju za sta vu, ve} u skla du s li~ nim uku som, ili sa mo za sta vu Voj vo di ne (a po po tre bi i za sta vu ne ke ze mqe na ko ju su tre nut no ba{ ne {to kiv ni)?

Ne, ce la je wi ho va po li ti~ ka fi lo zo fi ja, sve {to za go va ra ju, is po ve da ju i prak ti ku ju, sa zda na na na si qu, pri nu di, va pi ju }em od su stvu slo bo de: u woj se i za sta ve de le na Na {e (ko je su sa kro sankt ne tka ni ne sat ka ne vaq da od sa mog Du ha Sve tog i ne da ih je ne do zvo qe no pa li ti, ne go bi se za to ima le se }i ru ke!) i Wi ho ve (ko je i ni su za sta ve ne go su bed ne, smr dqi ve kr pe, i do bre su je di no za pot pa lu, mo `da i za bri sa we pro zo ra). Re ci mo, za sta va Voj vo di ne po wi ma i ni je za sta va jer oni ni sa mu Voj vo di nu ne pri zna ju, a ka ko su oni sa mi se bi je di no va `e }e me ri lo u ko smo su – ka ko je to ve} sa na do bud nim, a agre siv nim pra zno glav ci ma uvek slu ~aj – on da sim bo li~ kim po ni {te wem za sta ve po ni {ta va ju i ono {to ona sim bo li zu je. To pra vo ko je da ju se bi, dru gi ma, me |u tim, ne bi da li; u tom smi slu, oni ni su od ma kli od onog so vjet skog Ru sa iz vi ca, ko ji hra bro pred Kre mqom pa li ame ri~ ku za sta vu. Ali, re }i }e te, ni je to isto, jer za jed nog Ru sa ame ri~ ka je za sta va za -

sta va Dru gog. Ta~ no, ali i za wih je za sta va Voj vo di ne ta ko |e „tu |a“, ona je ta ko |e za sta va Dru gog, bez ob zi ra {to i sa mi u Voj vo di ni `i ve.

Za to u tom ak tu ne ma ni gra |an ske hra bro sti ni qud ske slo bo de, ne go sa mo sa di sti~ kog na bo ja, iz o pa ~e ne na sla de nad po ni `e wem i po vre |i va wem ne kog ko ni je kao oni. Ne ka ko u isto vre me, u Zre wa ni nu je dvo ji cu mla di }a na pa lo u }e vab xi ni ci sa mo za to {to su me |u sob no raz go va ra li na ma |ar skom. Je dan od na pa da ~a im je re kao da ga to „ner vi ra“. E sad, bra }e la, ko ga je u dru {tvu za ve to va nom slo bo di da se `i vi i da se pu sti dru ge da `i ve – uop {te bri ga {ta te be „ner vi ra“ kod dru gih qu di ko ji te ne di ra ju?! Idi pa se le ~i!

Za to su ova dva do ga |a ja, no vo sad ski i zre wa nin ski, su {tin ski ne ras ki di vo po ve za na.

Ista ih je pa met ro di la, i isto emo tiv no in va lid no ose }a we sve ta: ne qud sko, se bi~ no, nar ci so id no, ku ka vi~ ko. U tom pra znom sve tu bez du {e ne ma me sta ni za ko ga ko ni je isti Ja, ko ni je na pra vqen po mom ka lu pu, me ni na sli ku i pri li ku, ko ne mi sli i ne ose }a isto kao ja, ko ne go vo ri „mo jim“ je zi kom, ko se ne kla wa sa mo i je di no „mo joj“ za sta vi; ni ko me ko se uop {te usu |u je da po sto ji i `i vi sa sop stve nim ~u li ma, po sop stve nim `e qa ma.

Unu tra {wi svet tih qu di je pu sti wa. Na me ra im je da pu sti wa po sta ne je di ni mo gu }i svet za sve. Za kon i prav da, pa i obi~ na i sve ta qud ska do bro ta, tu su za to da im to ni ka da ne uspe, a oni ne ka se qu te zbog to ga ko li ko god ho }e. n Teofil Pan~i}

JO@EF KASA, BIV[I LIDER SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA

Sr bi ji po treb na vla da stru~ wa ka iv {i li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Jo `ef Ka sa, ko ji je bio i pot pred sed nik u vla di DOS-a, oce nio je da od pred sto je }ih iz bo ra u Sr bi ji za vi si da li }e bi ti na sta vqen ili za sta vqen pro ces evrop skih in te gra ci ja Sr bi je. U in ter vjuu za “Dnev nik” on je upo zo rio da bi po su sta ja we pro de mo krat skih i iskre no evrop skih ori jen ti sa nih po li ti~ kih sna ga, ili, pak, pra vqe we no ve “ne prin ci pi jel ne ko la ci je” na kon iz bo ra, Sr bi ju mo glo ko {ta ti evrop skog pu ta.

– To bi zna ~i lo ve li ki ko rak una zad od Evrop ske uni je.

A u tom slu ~a ju, te {ko na ma.

Jer, ta da ne ma ni {ta ni od de mo kra ti za ci je dru {tva, ni do pre ko po treb nih eko nom skih i po li ti~ kih re for mi. Za to je Sr bi ji da nas vi {e ne go ikad po treb na vla da stru~ wa ka.

Stran ke mo ra ju da se od rek nu prak se da na kon iz bo ra funk ci je de le par tij skim po slu {ni ci ma. Mo ra ju da ti {an su stru~ wa ci ma iz svih obla sti.

Ne mo gu Sr bi ju u Evro pu vo di ti na pre ~ac pro iz ve de ni po li ti ~a ri i par tij ski po slu {ni ci, me |u ko ji ma je ne ma lo i po lu pi sme nih – obra zlo `io je Ka sa. l Mislite li da, uprkos porukama politi~kih aktera, nije iskqu~ena opcija formirawa “velike koalicije” izme|u DS-a i SNS-a?

– Mi slim da i me |u na pred wa ci ma ima stru~ wa ka i ne bih

B

Ko so vo. Me |u tim, od te re al se pro ti vio to me da se ne ko od cali na pad evroentuzijano sti ni ko ne mo `e po be }i. I tih stru~ wa ka na |e i u vla di. zma me|u gra|anima? ve ru jem da pred sed nik Sr bi je Ali, za me ne je spor na po li ti – To je naj o ~i gled ni ji do kaz Bo ris Ta di} ~i ni na po re da ka na pred wa ka jer to je ista po da je po li ti ka ko ja je vo |e na li ti ka ko ju je ute me qio Vo ji bi la po gre {na. Da nas za to ma - pro na |e ade kvat no re {e we, slav [e {eq, a ko ja se sad sa mo we od po lo vi ne na {ih gra |a na ko je se sva ka ko ne mo `e lo mi ti pre ko ko le na, ve} ko rak po pre zen tu je u bla `oj for mi. po dr `a va evro in te gra ci je. ko rak.

Ima jed na sta ra srp ska iz re ka: l Prilikom dobijawa statusa kandidata pokazalo se vuk dla ku me wa, ali }ud ne. Ni l Mislite li da bez tog da je kosovsko pitawe kqu~priznawa realnosti na Koko li} mo `da je ste re a li sti ~an no u tom procesu. Mislite sovu Srbija mo`e postati po li ti ~ar, on mo `da i mo `e da li da bi to pitawe moglo ~lanica EU? igra na dve kar te, ali Sr bi ja biti odlu~uju}e i za dobija– Mi slim da to ni je ve ro vat ne mo `e. Ne mo `e Sr bi ja bi ti we datuma pregovora i {ta no. Ali, sem tog pro ble ma, Sr isto vre me no i u EU i u Ru si ji. bi u tom slu~aju Srbija trebi ja ima jo{ pu no to ga da re {i Me |u tim, su de }i po onom {to balo da uradi? i ura di i na pri la go |a a va wu smo gle da li i una zad ne ko li ko – Odav no sam re kao da ni ko za kon ske re gu la ti ve evrop go di na, raz ne ne prin ci pi jel ne vi {e od Ma |a ra ne raz u me te skim stan dar di ma, ali i na po li ti~ ke aran `ma ne, ra zna {ko }e i bol s ko ji ma se Sr bi ja pri me ni te re gu la ti ve u prak lu ta wa, o~i gled no je da je ide o- si. Ta ko |e, mo ra ju lo gi ja ne sta la sa po li ti~ ke sce ne.

Ni ko li} mo `da je ste re a li sti ~an po li ti ~ar, se iz vr {i ti ko re ni te re for me u I za me ne je to po on mo `da i mo `e da igra na dve kar te, go to vo svim obla ra `a va ju }e. Da svi ali Sr bi ja ne mo `e sti ma. Ta ko da taj mo gu sa svi ma, da evrop ski put u vi {e ni kom ni su su o ~a va zbog ko sov skog ~vo ra, sva kom slu ~a ju ne }e mo ta ko br va `ni ido e lo {ki prin ci pi. jer je Tri ja non skim spo ra zu zo pre }i. I to vre me dok se Gra |a ni Sr bi ji pre tr pe li mom Ma |ar ska iz gu bi la dve pri pre ma mo za ~lan stvo, tre ba su pre vi {e lo {ih da na, lo {ih tre }i ne svo je ter to ri je. Iako is ko ri sti ti za re {a va we ovih go di na. Ka ko zbog Mi lo {e vi je od to ga pro {lo sto go di na, bol nih pi ta wa. A wi ho vo re }a, to kom 90-ih go di na, ta ko i ma |ar ski na rod tu spo zna ju ni {e we tre ba tra `i ti upra vo u zbog lu ta wa od re |e nih li de ra da nas ne mo `e u pot pu no sti da in te gra ci ja ma, jer u Evrop skoj DOS-a po sle 2003. go di ne, ko ji uni ji dr `av ne gra ni ce gu be su na ne ki na ~in si {li s pu ta pre bro di. Me |u tim, re al nost zna ~aj ko je da nas mo `da ima ju. ko ji je za cr ta la Vla da Zo ra na se ne mo `e pre ne breg nu ti. Ko U Evro pi }e mo ipak svi bi ti \in |i }a. Vr lo br zo u{lo se u so vo je ve} iz gu bqe no, ali ni za jed no. po li ti~ ke kom bi na ci je i sa - ko ne ma hra bro sti da to pri rad wu sa biv {im Mi lo {e vi - zna, jer se svi pla {e da bi im l Kako obja{wavate put razvoja vojvo|anske autono}e vim pu le ni ma, {to je tim li - to bio kraj po lit~ke ka ri je re. mije koji je od usvajawa omko vi ma omo gu }i lo da da nas di - Za to }e taj por ces spo zna je, od nibus zakona 2002. godine `u gla vu i po no vo kre i ra ju po - no sno pre go vo ra i i me |u ko ra ka, bi ti ja ko dug i mu ko tr pan. bivao sve krivudaviji i li ti ku.

Znam da je mno go lak {e me ni, komplikovaniji? l Koliko su ta lutawa, koko ji sam van po li ti ke, re }i da jih je bilo i na ekonomskom – I sam sam ak tiv no u~e stvo je re al nost da smo iz gu bi li i na politi~kom planu, utivao u do no {e wu tog om ni bus

za ko na, ko ji je tre ba lo da bu de pr vi ko rak ka auto no mi ji. Me |u tim, ka sni je je taj pro ces za u sta vqen, {to se vi de lo po na ~i nu na ko ji je usva jan Ustav Sr bi je, ali i po ras pra vi ko ja je pra ti la do no {e we no vog Sta tu ta Voj vo di ne. To sva ka ko ne ide u pri log oni ma koj su da nas u re pu bli~ koj i u po kra jin skoj vla sti, ni oni ma ko ji ma su pu na usta auto no mi je. Ako po kra jin ska vlast i we ni ~el ni ci ni su u sta wu da re {e pro ble me kao {to su iz mi re we du go va gra |e vin skoj ope ra ti vi an ga `o va noj na in ve sti ci ja ma Po kra ji ne, on da su oni ne spo sob ni i za to tre ba da pod ne su ostav ke. Tu mi slim i na I{tva na Pa sto ra, ko ji je pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne, gde vo di re sor pri vre de ko ja gr ca u du go vi ma, i, na rav no, na pred sed ni ka Vla de APV Bo ja na Paj ti }a. l Jo{ ste ozloje|eni zbog razlaza sa biv{im kolegama iz SVM-u?

– Ne. Ja se ne qu tim na Pa sto ra. @e lim mu do bar pla sman na iz bo ri ma, ali sma tram da za po sled we ~e ti ri go di ne ni je ostva rio re zul ta te u re so ru ko ji je vo dio. Zna te, ne ma ni {ta od pri ~a o aut no mi ji

Voj vo di ne ako na {i mla di stru~ ni qu di ma sov no od la ze iz ze mqe. Ti po da ci po ra `a va ju }i su i za ve }in ski srp ski na rod, a po seb no za ma |ar sku za jed ni cu u Voj vo di ni ko ja bro ji oko 250 hi qa da du {a a gu bi svo je naj pa met ni je in te lek tu al ce. Ako se ne {to ne ura di da se ti tren do vi pro me ne, mi }e mo u Sr bi ji svi, bez ob zi ra iz ko je na ci o nal ne za jed ni ce do la zi mo, po sta ti osta re li na rod sa sma we nom ine te lek tu al nom san gom, bez ~e ga ne ma na pret ka.

Ta ko |e, mi slim da bez de cen tra li za ci je i obez be |i va wa ve }e auto no mi je Voj vo di ne ne ma na pret ka za ce lu Sr bi ju.

Ne mo `e se sa cen tra li za ci jom po l i t i~ k e i eko n om s ke mo }i u Be o gra du obez be di ti ni raz voj ni ti bu du} nost ove ze m qe. De c en t ra l i z a c i j a ne zna ~i se pa ra ti zam. Mi ne `e li mo ot ce pqe we od ove ze mqe, ali mi sli mo da Voj vo di na mo ra do bi ti vi {e pro sto ra za kre a tiv nost u sva kom po gle du. l I daqe ostajete van politike?

– Osta jem. Me |u tim, to ne zna ~i da sam imun na po li ti ku. n Branka Dragovi} Savi}

4

ogu}a recesija i novi nivo nezaposlenosti, ne samo kod nas nego i u evrozoni, bi}e problem ove godine, a ne inflacija, koja }e biti ni`a nego lane, ali ne i niska. I to }e biti veliki izazov nove vlade, jer se posle 2009. ponovo nalazimo u nimalo prijatnoj situaciji. Zato je nedavni skup privrednika, ekonomista i bankara na Kopaoniku bio od koristi da bi qudi koji budu obrazovali novu vladu, bili svesni problema i toga {ta im vaqa ~initi – izjavio je za “Dnevnik” prof. dr. Miroqub Labus.

Po oceni ovog uglednog ekonomiste, biv{eg potpredsednika srpske vlade, ne mogu samo makroekononomske politike da re{e problem.

– Naprosto, mora po~eti da se vodi ozbiqna industrijska politika, i mora se poboq{ati stawe prvenstveno u prera|iva~koj industriji, po{to nema dovoqno robe za izvoz – ako je izvoz jedina alternativa Srbiji za budu}i privredni rast – obja{wava profesor Labus. lKa`ete da situacija nije prijatna, narod se pita {ta se zapravo de{ava sa dinarom, a vi istovremeno poru~ujete da bi uvo|ewe evra bio spas za Srbiju?

– Evro nije spas za Srbiju, ve} izlaz iz }orsokaka. Dakako, i to je ne{to, ali nije ~arobni {tapi}.

Jer {ta }e se posle desiti, zavisi od niza drugih stvari. Aktuelno je pitawe da li neko u ovoj zemqi `eli samo da primewuje mere kojima se ubla`ava kriza, ili one koje }e strukturno da promene privredu.

Mi imamo problem sa nacionalnom valutom, jer qudi {tede u evrima, krediti se odobravaju u evrima ili su indeksirani za vrednost evra, i to otprilike predstavqa do 70 posto celokupne monetarne aktive u Srbiji. NBS vodi politiku na onih preostalih 30 posto dinarske aktive i ta politika ne daje o~ekivane efekte. To je kao kada igrate fudbal pa ne pre|ete na protivni~ki deo terena, nego stalno igrate ispred svog {esnaesterca. lA izlaz je?

– Dva su izlaza, jedan da se pre|e na evro, a drugi da se izvr{i nacionalizacija devizne {tedwe i ona pretvori u dinare. Ni jedna od tih

M

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

INTERVJU

PROF. Dr MIROQUB LABUS

Evro za izlaz iz }orsokaka alternativa nije trenutno prihvatqiva za nosioce ekonomske politike, {to zna~i ostajemo u }orsokaku. Tako da }e godi{we jedanput ili dva puta morati da se doga|aju ovi skokovi sa kursom. Jer sve dok imamo inflaciju, a weni su uzroci razli~iti, kurs ne mo`e da bude stabilan. Ovog momenta se ~ini da postoji i dodatan problem {to trenutno kurs i daqe kliza - mali je obim prodaje deviza na deviznom tr`i{tu. To zna~i da je problem sa

zna {tedwa gra|ana, pa ako je to tako, onda je izlaz prelazak na evro. lTo ipak nije mali monetarni paket kao {to je bio onaj u Crnoj Gori kada je s dinara pre{la na marku. Kako bi ta koli~ina evra van evrozone, mogla da funkcioni{e bez kontrole Evropske centralne banke?

– Naprotiv, u pitawu je mala koli~ina novca, ona ne prelazi tri milijarde evra i ne bi bilo nekih problema. E sad, druga je stvar {to

Nisu tajkuni krivi za sve lDa li je ta~no da zapravo tajkunima najvi{e odgovara ovakva situacija s dinarom?

– Nikome ne odgovara nestabilan kurs, ni izvoznicima, a sasvim sigurno ni uvoznicima. I izvoznici zna~ajan deo robe za svoju proizvodwu moraju da uvezu, bilo da se radi o repromaterijalu ili energiji. U stvari, to da nekom odgovara nestabilan kurs je opet floskula prema kojoj postoje tajkuni kojima takvo stawe odgovara, i oni drugi, pa sada kako da se Vlada opredeli.

U osnovi je poruka „krivi su tajkuni, a ne Vlada”. Ta tema mo`da jeste nekada bila korisna za manipulisawe javno{}u, ali mislim da su politi~ari tu {ansu sada izgubili. ponudom deviza, sa izvozom, sa prilivom kapitala, ukqu~uju}i i doznake. Re~ju, deviza nema dovoqno. lMislite da bi qudi koji {tede u evrima mogli da se zabrinu da bi danas - sutra wihove devize neko mogao da pretvori u dinare?

– Po meni ta opcija nije realna, jer niko ne sme to da pipne, a ako bi to i u~inio, sru{io bi se ceo bankarski sistem. Zna~i, prakti~no ostajemo u sistemu dvojne valute, u kome se ogroman broj plata i ugovora zakqu~uje u evrima. Evro je obra~unska valuta, a dinar slu`i kao sredstvo pla}awa. Me|utim, dokle god je na delu taj dualni sistem, ima}emo problema sa kursom. Moj savet je da se ne dira devi-

to ni Evropska centralna banka, kao ni EU, ne bi voleli da vide.

Me|utim, mi imamo velike tansakcione tro{kove jer stalno pretvaramo valutu u dinare i obrnuto, kao i veliku neizvesnost jer ne znate po kom kursu }e se realizovati ugovor, {to nanosi veliku {tetu trgovini i istovremeno pravi ogromne gubitke privredi. Qudi naravno vole fleksibilan kurs, jer onda za masu stvari nisu odgovorni, nego ka`u - to je kurs - pa mu to do|e kao zemqotres, prirodna nepogoda, i niko nije odgovoran. A kada se pre|e na stabilan kurs, onda se ta~no zna ko {ta radi, {ta mo`e da radi, i kolika je ~ija odgovornost. U principu, slabe vlade nikada ne vole ~vrst kurs.

PROLE]E OTOPILO ZAMRZNUTE PUTEVE SRPSKO-ALBANSKE SIVE EKONOMIJE

[verc ponovo buja na Kosovu ada u restoranima na jugu Kosovsti od oko 200 miliona evra izve`ene iz ske Mitrovice zatra`ite goveSrbije – ne pla}a porez. dinu, gotovo u 90 odsto slu~ajeva Po tvrdwama o~evidaca, pa ~ak i u~ena tawiru ispred vas bi}e poslu`eno snika u ilegalnoj trgovini, kamioni sa meso koje je stiglo iz Vojvodine. Isti je robom iz Srbije zaustavqaju se na admislu~aj i u supermarketima gde se prodaju nistrativnoj liniji gde se susre}u sa loprehrambeni proizvodi iz Srbije, na kalnim Srbima koji preuzimaju tovare. stovari{tima gra|evinskog materijala Ilegalnim putevima, kroz planinske gde su u ponudi crep iz Kawi`e ili cebogaze na kojima nema patrola Unmika, ment iz Kosjeri}a, ili, pak, u prodavniEuleksa, Kfora ni kosovske policije, cama {kolske opreme gde se mo`e kupiroba se uz odre|eni procenat transporti papir uvezen iz Srbije. tuje do Ibra gde je preuzimaju albanski Godinama unazad, tr`i{te Kosova jedtrgovci. Jaka zima uticala je na smaweno je od najve}ih konzumenata razli~itih we obima trgovine ali, kako tvrde sagosrpskih proizvoda, od prehrane preko vornici „Dnevnika„, prvi znaci prole}a gra|evinskog materijala i otapawe snega ponovo pa do nafte i naftinih su o`iveli tokove sive U ovom se trenutku derivata. Podaci priekonomije. roba ilegalno vredne komore Srbije uka– U ovo trenutku aktransportuje brojnim zuju da od 2006. godine i tivno je nekoliko deseplaninskim putevima tina razli~itih putnih po~etka realizacije CEFTA sporazuma, srppravaca, preko kojih se ska privreda na Kosovu ostvaruje konodvija {verc razli~itih artikala, a u stantan profit. Prema zvani~noj statiprvom redu prehrambenih proizvoda: stici, u posledwih pet godina srpska uqe, {e}er i bra{no – rekao nam je jedan privreda je na Kosovu zaradila od oko miod u~esnika u ovoj sivoj trgovini. lijardu evra.

Koordinator projekta Aleksandar Me|utim, grupa eksperata okupqena Popov iz Centra za regionalizam upozooko projekta ”Slobodan protok qudi i rava na ~iwenicu da u neure|enom i robe izme|u Srbije i Kosova”, podr`aprakti~no nekontrolisanom delu terinog od strane EU, tvrdi da je zarada, zatorije kao {to je sever Kosova, korist pravo, mnogo ve}a i da se zna~ajan deo od me|usobne trgovine ima samo mala ekonomskih odnosa odvija u sivim zonagrupa qudi. ma. Usled sivih tokova ekonomije buxet – Te grupe, i sa srpske i sa albanske Srbije trpi {tete koje se mere stotinastrane, ovaj deo teritorije koristi za ma miliona evra, tvrde eksperti. li~no boga}ewe a zvani~ni buxeti Srbi”Procena prometa roba iz Srbije preje i Kosova trpe milionske {tete. Poma Kosovu na godi{wem nivou iznosi {to politi~ki uticaj tih qudi nije zaneoko 497,5 miliona evra. Ako uporedimo marqiv, mislim da rezultati istra`ivato sa zvani~nim podacima, prikupqenim wa mogu i moraju biti vetar u jedra pregood strane Uprave carina Srbije, vide}evara~kim timovima, kako bi se {to pre mo da se na godi{wem nivou kre}e razliuspostavilo integrisano upravqawe caka od oko 200 miliona evra. Dakle, oko rinama – ka`e nam Popov i najavquje da 40 odsto ukupnog izvoza koji Srbija }e formirani ekspertski tim nastaviti ostvari na Kosovu nalazi se u sivoj zosa monitoringom realizacije dogovoreni”, stoji u ekspertskom izve{taju. To nog sporazuma Beograda i Pri{tine. prakti~no zna~i da na se robu u vrednon Dra gan So viq

K

lUvereni ste da bi evroizacija podigla nivo odgovornosti vlasti?

– Moj je utisak da mi sada nikakva pravila ne po{tujemo, a posledwi primer je slu~aj s fiskalnim pravilima. Kod nas mora da zavlada fiskalna i finansijska disciplina, a uvo|ewe ~vrste valute je osnov za to. Mnogima ne}e biti lako jer ne}e mo}i da muvaju, {to rade na kratak rok, ali je za zemqu to dobro. Onda }e ta~no da se zna koliko smo razvijeni, kolike su plate, {ta mo`emo da uradimo... I bi}emo prinu|eni da se, kao i druge zemqe, ukqu~imo u tzv. me|unarodnu trgovinu i budemo konkurentni, jer bez toga ne}emo mo}i da prodamo svoju robu. lVi ste na suprotnoj strani tvrdwama Vlade Srbije i drugih dr`avnih zvani~nika da smo zahvaquju}i dinaru lak{e prebrodili krizu?

– Pa kako smo je to “lak{e prebrodili” kada smo ponovo u krizi?

Mi jesmo iza{li iz recesije 2010. godine, ali ne i iz krize. O~iti je dokaz ako se pogleda potencijalni BDP i koliko je proizvedeno, a razlika se zove “proizvodni jaz” koji je u Srbiji ogroman, i ni malo se nije smawio ni pro{le, ni pretpro{le godine. Nismo imali projektovane stope rasta od 4 do 5 posto, i te pri~e da smo lak{e iza{li iz krize, da smo boqi od drugih, politi~ari boqe da ne pri~aju. Narod je ogor~en kada to ~uje po{to one nemaju veze sa stvarno{}u.

Uostalom, ako }emo daqe da idemo u analizu, mawe smo {tete imali od krize, jer smo i mawe razvijeni od drugih. Na{ udeo izvoza u BDP-u je mawi od 25 posto, a zemqe kojima je taj procenat ve}i, jesu o{trije pogo|ene krizom, ali }e se

pre i boqe oporaviti kada ona pro|e. I zemqe koje znatan deo kapitala prikupqaju preko berze jesu pogo|enije od nas jer u Srbiji fakti~ki ne postoji berza. Ovo {to se zove Beogradska berza zapravo je {pekulativno tr`i{te hartija koje ne slu`i osnovnoj funkciji. U svakom slu~aju, kada prestane kriza, na{a zemqa }e se mnogo sporije razvijati nego one koje baziraju svoj razvoj i na izvozu i na prikupqawu kapitala preko berzi. lPomenuli ste proizvodwu hrane i prera|iva~ku industriju kao {ansu za Srbiju. ^ini se da u tom sektoru paori gube u duelu s krupnim kapitalom?

– Nemogu}e je navesti zemqu konkurentnu u proizvodwi hrane, a da je prose~an posed zemqi{ta mawi od tri hektara, jer tu nema efiksane prozvodwe. Zato je Srbiji neophodan neki oblik pove}avawa poseda. Nedavno je bio primer u Novom Be~eju gde su se udru`ili zemqoradnici, kupili zemqi{te i napravili veliki posed. Ne moraju da budu tajkuni ti koji }e kupovati poqoprivredno zemqi{te, mogu to i malo ve}i, sredwi poqoprivrednici, ali se moraju udru`iti: u ratarstvu, u proizvodwi vina, vo}a... Tu deluje ekonomija obima u kojoj mo`ete da po{tujete standarde, bez ~ega nema izvoza.

lDa li su onda svesno sve ove godine uni{tavani poqoprivreda i seqak?

– Nije agrar svesno uni{tavan, on je zanemaren. U vreme kada sam ja bio u Vladi 2004. godine, utrostru~ili smo poqoprivredni buxet i bio je 17 milijardi dinara, a danas je 19 milijardi i s wime ne mo`ete ni{ta da napravite.

Da ne govorim o tome da se sada podsticajne mere mewaju, da vi{e nisu sinhronizovane sa pravilima koja postoje u EU. Ukoliko nemate stvarne podsticaje za poqoprivredu, nema ni {anse, a onda do|e jedan ministar i ka`e da zemqa mora da se zadu`i pet milijardi evra i ulo`i u poqoprivredu i navodwavawe. Ta~no, ali ministar o~igledno nije ~uo da mi ne mo`emo vi{e ni dinara da se zadu`imo. Proizvodwa i prerada hrane jeste jedan deo privredne aktivnosti na kojoj treba da insistiramo. Naravno, ne treba gajiti iluzije da }emo zbog toga biti ne znam koliko bogati, jer se niko nije obogatio na poqoprivredi, ali }emo mo}i pristojnije da `ivimo jer je sve ve}a svetska tra`wa za hranom. Poqoprivredi, dakle, mora da se posveti pa`wa, ali to ne mo`e od izbora do izbora, od jednog do drugog buxeta. n Dra gan Mi li vo je vi}

PREDSEDNIK SKUP[TINE ASOCIJACIJE POQOPRIVREDNIKA MIROSLAV IVKOVI]

Bi}emo sluge na a li mirnim putem ili protestima, ali naravno da o~ekujemo da }e poqoprivrednici uspeti da uvere resorno ministarstvo da je subvencionisawe po hektaru jedini ispravan na~in regresirawa repromaterijala, ka`e nam predsednik Skup{tine Asocijacije poqoprivrednika Miroslav Ivkovi} – Svi drugi na~ini, koje predla`e Ministarstvo, poput subvencija po kilogramu proizvedene robe, nisu u interesu ni poqoprivrednika ni poreskih obveznika, ~iji je to novac. Na `alost, na kraju mandata jedne vlade prave se takve mere koje remete ~itav sistem u koji je dr`ava ulo`ila puno novca prave}i registar poqoprivrednih gazdinstava. Sve to sada ne predstavqa nikakvu vrednost nego se nudi ne{to drugo – obja{wava Ivkovi}. l Zna~i li to da }ete nastaviti s protestima?

– ^lanice udru`ewa poqoprivrednika koje se nalaze unutar Asocijacije, done}e odluku o tome koji }e oblik

D

protesta primeniti. Izvukli smo neke pouke od pro{le godine, mada ni sada dr`avna televizija ni re~ju nije spomenula odr`avawe na{eg protesta upozorewa u 15 mesta u Vojvodini, kao ni to da smo dobili podr{ku robnih proizvo|a~a iz Srbije. Umesto toga, preko predstavnika marginalnih udru`ewa i daqe se poku{ava prikazati zadovoqstvo poqoprivrednika stawem u agraru. A istina je druga~ija: paori nisu zadovoqni na~inom na koje Ministarstvo ho}e da nastupi u ovoj godini. l Ipak, u sredu je i unutar Asocijacije do{lo do podele kada je trebalo odlu~iti da li oti}i u Ministarstvo na razgovore?

– Naravno da svaka nesloga ili razmimoila`ewe u nekoj organizaciji pogoduje drugoj strani. Posledwa podela nastala je kao posledica ~iwenice da se u razgovorima s predstavnicima Ministarstva iz Asocijacije pojavquju qudi koji zastupaju interese samo mle~nog govedarstva, a ne daje se mogu}nost i onima koji se bave drugim

Miroslav Ivkovi}: Paori nisu zadovoqni

granama sto~arstva da ka`u svoje stavove i zahteve. Podseti}u, naime, da kada god Ministarstvo poqoprivrede govori o pomo}i sto~arstvu, sva se ta pomo} ogleda samo u proizvodwi mleka i subvenciji od sada ve} 60.000 dinara po jednoj kravi. Istovremeno, paori koji se bave tovom junadi, sviwa, ili gajewem ovaca, koza ili `ivine, nisu od dr`ave dobili ni dinar. I naravno da su onda wihovi pogledi na argarnu politiku koja se vodi razli~iti. l ^esto govorite da dr`ava svojim merama favorizuje prera|iva~e na {tetu proizvo|a~a. Me|utim, ~uli smo da se i prera|iva~i `ale?

– Pa ako sada imamo takvu situaciju da prera|iva~i, odnosno otkupqiva~i industrijskog biqa, nude i ugovoraju cenu suncokreta po 25 dinara, a znamo da je pro{le godine bila od 30 do 35, onda se odmah mo`e naslutiti da ne{to nije u redu. To je jo{ lak{e uo~iti ako znamo da je sav repromaterijal koji ulazi u proizvodwu poskupeo. Me|utim, prera|iva~i su sebi dali za pravo da ka`u: evo, uzmite 25 dinara i dobi}ete 5 dinara premije od dr`ave i to je onda isto kao i pro{le godine.

Zna~i, oni su najavqeni dr`avni podsticaj ve} ugradili u svoju otkupnu cenu. I to dokazuje koliko je lo{a ova mera sa finansirawem gotovog proizvoda po kilogramu, jer }e sve subvencije zavr{iti u rukama prera|iva~a. l Kakve }e efekte ovog prole}a doneti nedono{ewe subvencija po hektaru u smislu upotrebe ve{ta~kog |ubriva?

– Jo{ lane su poqoprivrednici videli {ta se doga|a i kakva se agrarna politika vodi. Naime, niko ih nije pozvao da od 1. oktobra skupqaju fiskalne ra~une za repromaterijal, {to je ranijih godina bila praksa. Poqoprivrednicima je ubrzo postalo jasno da ne}e dobiti nazad deo ulo`enih sredstava, kao {to su ranijih godina dobijali u maju, a svesni su da sami ne mogu isfinansirati sva neophodna ulagawa.

I zato mnogi nisu kupili mineralno

nedeqa18.mart2012.

c m y

dnevnik

predeqewe dr`ave CrEKS K LU Z IV N O: Dr RA DO JE @U GI], GU VER NER CEN TRAL NE BAN KE CR NE GO RE ne Go re da ko ri sti evro u svom platnom sistemu donelo je, po oceni guvernera cr no gor ske Cen tral ne banke dr Radoja @ugi}a, brojne benefite.

– Op{ta je ocena da je re~ o visokoj ekonomskoj tekovini Crne Gore – ka`e dr @ugi} u ekskluzivnom razgovoru za „Dnevnik”. – Pre svega bih iskada je u pitawu inflacija. je na kraju potisnula slabiji ditakao stabilnost i nisku stopu Osim toga, neophodan je i dovonar, a godinu kasnije usledila je inflacije, koja je u Crnoj Gori qan nivo deviznih rezervi kojikonverzija nema~ke marke u punu deceniju jednocifrena i ma bi se izvr{ila konverzija evro. blizu je nivoa ostalih dr`ava nacionalne za stranu valutu. A l Po sled wih me se ci bi lo ~lanica EU. Ne treba zaboravisvakako treba kalkulisati i s je do sta spe ku la ci ja da bi ti ni valutni rizik, koji je tanivoom prihoda po osnovu emievro mo gao da se uru {i. Da ko|e minimiziran, a posebno je sije novca. li je Cr na Go ra pri pre ma la va`no to {to evro predstavqa U svakom slu~aju, prema podastra te gi ju za slu ~aj ostva re jak motiv za privla~ewe dicima s kojima barata Centralna wa ta ko cr nog sce na ri ja? rektnih stranih investicija. U banka Crne Gore, aktuelna ume– Do nedavno jesmo imali brobenefite svakako spada i elirena inflacija svakako nije nejne spekulacije o nestanku ili minisawe transakcionih tro{to {to bi motivisalo Srbiju rawivosti evra. Me|utim, uve{kova prilikom da pre|e na evro. ren sam u to da je postignuti dozamene nacioTako|e, ne treba govor o fiskalnim pravilima i Jednostrano uvo|ewe izgubiti iz vida nalne valute u wihovoj primeni u delu fiskalevro. Iako ne po- evra lo{e bi uticalo ni to da se dr`ava ne harmonizacije ~lanica evrostoji precizna sa visokim negazone potpuno otklonio sumwe u na put Srbije ka kvantifikacija, tivnim saldom stabilnost evropske valute. I Evropskoj uniji nesporno je da pla}awa, kakva je pored toga, Centralna banka u{tede po tom upravo Srbija, Crne Gore radi svoj deo posla i osnovu nisu bezna~ajne, pogotopotencijalno suo~ava sa odliutvrdili smo plan delovawa u vo u delu spoqnotrgovinske vom nov~ane mase prema napoqe, vanrednim okolnostima u kojem razmene. a time i sa potencijalnim recepostoje razli~iti scenariji. l Ima li opre de qe we za sionim efektima. I na kraju, ne Ali, otvoreno govore}i, sumwaevro i ma na? sme se prevideti ~iwenica da je mo u to da mo`e do}i do kraha – Naravno. Recimo, dr`ava ne pravilima evrozone, odnosno evra. Naprotiv, uvereni smo u ostvaruje emisionu dobit, ograECO FIN-a, definisanim krajem wegovog opstanak. I to ne bilo ni~ena je politika deviznog 2000. godine, zabrawena unilakakav, ve} u opstanak stabilnog kursa za prilago|avawa, a limiteralna evroizacija. evra. tirani su i elementi monetarne l Ka kav bi mo gao bi ti stav l Sle di po ~e tak pre go vo ra politike. Me|utim, generalno Evrop ske cen tral ne ban ke Cr ne Go re o pri stu pa wu EU. gledano, saldirawem pozitivuko li ko bi se Sr bi ja jed no Da li se to {to ko ri sti te nih i negativnih efekata koristra no ipak opre de li la za evro van evro zo ne mo `e po {}ewa evra, prevaga je svakako evro? ja vi ti kao pre pre ka u tim na strani zvani~ne evroizacije.

– Tu ne treba previ{e razmipre go vo ri ma? l U Sr bi ji je, zbog ve li kih {qati kada postoje jasna pravi– Kada se ima u vidu na{e dufluk tu a ci ja kur sa, po no vo la, {to zna~i da bi jednostrano gogodi{we iskustvo i praksa u ak ti vi ra na ide ja o uvo |e wu uvo|ewe evra danas u Srbiji primeni evra, Crna Gora ne moevra. Ako se ima ju u vi du proizvelo odre|ene negativne `e biti lo{ primer drugima. upra vo is ku stva Cr ne Go re, reprekusije, izme|u ostalog i u Me|utim, i pored toga mi iz da li bi to, po Va ma, bi lo procesu wenog pribli`avawa Centralne banke, polaze}i od do bro re {e we?

Evropskoj uniji. Uz to, kada se na{ih nadle`nosti, preporu~i– Treba, najpre, po}i od toga imaju u vidu veli~ina srpskog }emo Vladi Crne Gore da u rada teorija poznaje niz preduslotr`i{ta, te prihodi koje ostva- Ali, bez obzira na sve te kalku- da se opredeli za evro, moram zumnom vremenskom periodu na va za evroizaciju, odnosno dolaruje po osnovu emisije novca, lacije, jasno je da proces mone- podsetiti na ~iwenicu da smo jednostranoj osnovi implemenrizaciju - {to je termin za uvopitawe je da li bi se Srbiji tarne i ukupne integracije pre- mi do 1999. imali nezvani~nu tiramo nova fiskalna pravila, |ewe strane valute u nacional- uop{te isplatio takav korak. ma evrozoni i EU mora biti dolarizaciju, da bismo te godi- koje su primenile ~lanice EU i ni platni sistem. Tu pre svega Naprosto, analize pokazuju da pra}en po{tovawem svih pravi- ne uveli dvovalutni sistem, od- evrozone. I time po{aqemo jamislim na veli~inu ekonomije i su benefiti od evroizacije mno- la, procedura i kriterijuma. nosno istovremeno u platnom san signal kada je u pitawu prowenu otvorenost, kao i na odre- go zna~ajniji kod mawih dr`ava Ina~e, da ne bude dileme o tosistemu imali i nema~ku marku ces evrointegracija Crne Gore. |ena bli`a istorijska iskustva sa otvorenijim ekonomijama. me kako je onda Crna Gora mogla i doma}i dinar. Sna`na marka n Mi ro slav Sta ji}

O

Evro i za ci ja ni je lek za sve bo le sti

O STA WU I PER SPEK TI VA MA DO MA ]EG AGRA RA

svo joj ze mqi |ubrivo i nisu ga primenili ni u jesewoj setvi. Stoga su potpuno opravdane prognoze stru~waka da ne}emo imati rod p{enice kao pro{le godine kada je bio rekordan. A takav je bio zbog politike koja je u posledwih ~etiri-pet godina podsticala |ubrewe wiva, koje pre toga nisu bile |ubrene dve decenije. I umesto da se upravo iz toga izvuku pouke, Ministarstvo se opredelilo za sasvim suprotan potez i kao rezultat mnogi poqoprivrednici nisu je-

Opa sne igre s broj ka ma l Zbog ~i we ni ce da je sve ga 470.000 hek ta ra pod p{e ni com mno gi ve} sad iz ra `a va ju bo ja zan da li }e bi ti do voq no hleb nog `i ta za do ma }e tr `i {te?

– Kamo sre}e da imamo i tih 470.000 hektara. Ve} nekoliko godina iznose se, naime, neta~ni podaci o zasejanim povr{inama p{enice jer dr`ava ne `eli da pla{i gra|ane pitawem prehrambene sigurnosti. Me|utim, takvo fingirawe podataka zapravo predstavqa direktno me{awe u tr`i{te. Jer, mi danas imamo maksimalno 350.000 hektara pod p{enicom, a pri~a se o tih 470.000, i jasno je da onda na tr`i{tu ne vlada realna tra`wa za tom robom. Kao posledica, ve} se pro{le godine dogodilo da je dr`ava zabranila izvoz p{enice, {to je tako|e direktno me{awe u tr`i{te, po{to paorima nije dopustila da ostvare realnu dobit na toj proizvodwi. U svakom slu~aju, takvim na~inom, sakrivawem realnog broja hektara zasejanih nekom kulturom, nanosi se direktna {teta poqoprivrednicima. senas zaorali |ubrivo ni za prole}nu setvu, a izostala je i prihrana p{enice. I to }e se sve odraziti na prinose. l I da qe tvr di te da }e, uko li ko dr `a va na sta vi sa ova kvom agrar nom po li ti kom, po qo pri vred ni ci u Voj vo di ni po sta ti slu ge na svo joj ze mqi?

– Qudi su davno rekli da zemqu treba kupovati jer se ne proizvodi. I mi svakodnevno mo`emo ~uti da je neki stranac na vol{eban na~in kupio zemqi{te koje je bilo u dr`avnom ili dru{tvenom vlasni{tvu. To je sada ozvani~eno i ulaskom multinacionalnih kompanija iz EU, koje pod velom brendova koji }e napraviti pogone kod nas, zapravo otvaraju mogu}nost evropskim farmerima da u Vojvodini do|u do obradivog zemqi{ta. To se upravo doga|a i sa holandskom firmom za preradu mleka „Cam pi na”, koja je u vlasni{tvu holandskih farmera, a ne “biznismena” ili “kompanija” kao {to je to kod nas slu~aj.

Dakle, kod nas se pojavquju najboqi i najja~i farmeri iz EU, koje su wihove dr`ave osposobile i omogu}ile im da sa najboqom opremom i tehnologijom postanu najproduktivniji. Znamo da je u EU mawak poqoprivrednog zemqi{ta, naro~ito u Holandiji, i da im je to potrebno za razvijawe svoje proizvodwe. Svu ostalu podr{ku, i tehni~ku i nau~no-istra`iva~ku, od svojih dr`ava ve} imaju. Naravno da se to delu poqoprivrednika ~ini daleko i nestvarno, ali je ve} tu, a mi u ovakvim okolnostima s takvom konkurencijom ne mo`emo da se nosimo. l Za to ste da se za bra ni pro da ja ze mqe stra nim dr `a vqa ni ma?

– Puno se me|u paorima pri~a o tome da }e od 2015. dr`ava i formalno omogu}iti evropskim poqoprivrednicima da kupuju zemqi{te u Vojvodini i Srbiji. To se mora spre~iti i Asocijacija poqoprivrednika sad tra`i na~in kako, a u prvom planu su nam iskustva nekih zemaqa ~lanica EU, poput Ma|arske. Uostalom, za{to bismo mi to omogu}avali kada vidimo da i kod nas postoje mladi poqoprivrednici, koji su sposobni i koji `ele da obra|uju zemqu? Mi imamo preko 1.500 napu{tenih sela u Srbiji; ima napu{tenih sela i u Banatu, ~ak i u Ba~koj. Treba, dakle, i u sredinama gde su povr{ine mawe omogu}iti na{im qudima da ukrupwavaju posede i ostanu da `ive i rade tamo gde su i ro|eni. Ipak je zemqi{te nacionalno blago. To znaju svuda u Evropi, samo ne kod nas. n Zlat ko Ro mi}

5

VESTI

I lo {e je do bro Projektovani rast BDP-a Srbije od 0,5 odsto bio bi dobar rezultat, imaju}i u vidu da }e sve zemqe regiona ove godine biti u recesiji, ocenio je ministar ekonomije Neboj{a ]iri}. „I rast od 0,5 odsto u ovim uslovima zna~io bi da smo ipak napravili neku dodatu vrednost”, izjavio je ]iri}. Govore}i o visini javnog duga zemqe, ]iri} je rekao da je, prema podacima kojima on raspola`e, javni dug Srbije oko 45 odsto BDP-a, a ne iznad tog nivoa. On je, me|utim, ocenio da nije problem i ako Srbija probije zakonsku granicu javnog duga od 45 odsto BDP-a i stigne do 50 procenata, ve} je pitawe da li je u stawu da vra}a zajmove.

Sti mu la ci ja sa smi slom Privrednici i eksperti pozdravili su odluku Vlade usmerenu na pomo} vlasnicima malih i sredwih preduze}a. Podsetimo, Vlada Srbije usvojila je u petak uredbu koja omogu}uje lokalnim samoupravama da vlasnicima malih i sredwih preduze}a daju gra|evinsko zemqi{te u zakup bez naknade ili po cenama ni`im od tr`i{nih.

Predsednik Skup{tine zajednice preduzetnika PKS Miroslav Miladinovi} ocenio je da se radi o dobrom potezu, ali da bi bilo smisleno i da se poreskom reformom uredi da porezi budu stimulativni i da obuhvate sve u~esnike na tr`i{tu.

KO LI KO SU VOJ VO \AN SKE OP [TI NE ZA RA DI LE OD „RUD NE REN TE” U 2011?

Ko la~ od 1,9 mi li jar di

rema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, koji su dostavqeni „Dnevniku”, ukupan pro{logodi{wi prihod od naknade za kori{}ewe mineralnih sirovina, takozvane „rudne rente”, na teritoriji AP Vojvodine iznosio je 1,9 milijardu dinara. Najve}i deo tog kola~a, oko 995 miliona dinara, pripao je lokalnim samoupravama (ukupno 29 op{tina i gradova); vojvo|anski buxet prihodovao je 200 miliona dinara, dok je ostatak (blizu 800

P

SENTA 1.378.630 SRBOBRAN 110.506.257 SR. MITROVICA 5.932.902 SUBOTICA 15.596.079 TEMERIN 9.767 TITEL 126.600 ZREWANIN 249.009.983

miliona dinara) zadr`an u dr`avnoj kasi.

Podaci Uprave za trezor pokazuju da je prihod od „rudne rente„ u 2011. za gotovo 60 posto ve}i nego u 2010, kada je iznosio oko 1,2 milijardu dinara. Pre dve godine vojvo|anske lokalne samouprave prihodovale su 611 miliona dinara, a pokrajinski buxet 122 miliona. „Rudna renta“ se, podsetimo, upla}uje na osnovu prihoda koje „preduze}e ostvaruje od iskori{}enih ili prodatih mineralnih sirovina, odre|en na osnovu prihoda

svi iznosi dati su u dinarima

ostvarenog od neprera|ene mineralne sirovine, ili od prihoda ostvarenog od prodaje tehnolo{ki prera|ene sirovine“.

Sve do stupawa na snagu Zakona o rudarstvu i geolo{kim istra`ivawima novembra pro{le godine, naknada za izva|enu naftu i gas iznosila je 3 odsto, da bi tim zakonom bila pove}ana na 7 procenata. To pove}awe, me|utim, ne}e „ka~iti” Naftnu industriju Srbije sve do, kako je zvani~no saop{teno, zavr{etka ulagawa u rekonstrukciju rafinerije u Pan~evu. Ina~e, prema podacima koje nam je dostavio NIS, ta BA^KA TOPOLA 274.080 BE^EJ 64.876 kompanija je pro{le goBEO^IN 7.183.907 dine po osnovu „rudne ^OKA 50.655 rente” u dr`avni buxet IN\IJA 39.700 uplatila 2,1 milijardu KAWI@A 584.929.497 dinara.

KIKINDA 880.216.124 Po slovu zakona, od KOVA^ICA 192.924 naknade za kori{}ewe KULA 94.483 mineralnih sirovina NOVA CRWA 4.496.874 NOVI BE^EJ 7.259.044 na teritoriji VojvodiN. KNE@EVAC 29.040 ne 40 posto pripada loNOVI SAD 9.600.000 kalnim samoupravama PAN^EVO 1.088.331 na kojima se eksploaPE]INCI 37.800 ti{u nafta i gas, 40 PLANDI[TE 10.554.640 posto ostaje dr`avnom SE^AW 19.097.012 buxetu, 10 posto se prebacuje pokrajinskoj kasi, a preostalih 10 procenata odlazi resornom Ministarstvu.

Ina~e, u Evropi najvi{a „rudna renta” ispla}uje se u Rusiji (22 posto) i Sloveniji (18%), a najni`a u Gr~koj (2%). S druge strane, u Velikoj Britaniji, Norve{koj, Danskoj i [paniji „rudna ren@ABAQ 32.400 ta” se uop{te ne ispla@ITI[TE 60.541.831 }uje.

SR. KARLOVCI 1.047.255 n De nis Ko lun yi ja

6

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

MI NI MA LAC PO DIG NUT NA 20.000 DI NA RA,

[ta sve mo `e{ sa e se ci ma su pro {le go di - ova mi ni mal na ce na rad nog sa ta, Me |u tim, ni mi ni ma lac od ne, a bi lo je ta ko i pre, to ko {ta lo 200 mi li o na evra. oko 200 evra me se~ no ni je ni ka so ci jal ni part ne ri vo - Ma lo po slo da va ca bi to is po - kva ga ran ci ja da }e rad ni ci u Sr di li ro vov sku bor bu da bi se ce - {to va lo, a osta li bi mo ra li da bi ji `i ve ti bo qe i da je po ve }a na mi ni mal nog ra da u Sr bi ji po - uga se fir me. Pro ce wu ju da bi we od 2.262 di na ra do voq no da bi ve }a la za ne ko li ko di na ra. Sin - do {lo do ga {e wa pet do se dam oni mo gli da po kri ju mi ni mum di ka ti su uvek tra `i li vi {e hi qa da pred u ze }a, {to bi, opet, nor mal nog `i vo ta. Ka ko je svr ha sve sni da }e mo ra ti ce nu spu sti - zna ~i lo ot pu {ta we od 50.000 do mi ni mal ne za ra de upra vo za kon ti za ko ju pa ru, a ga zde i dr `a va, 60.000a rad ni ka. ski mi ni mum ko ji je po slo da vac s dru ge stra ne, ni su `e le li da No, dr `a va je ~vr sto osta la du `an da po {tu je, jer on mo ra da pri sta nu ni na ka kvo po ve }a we pri to me da se rad ni ci ima ju ~a - obez be di rad ni ku sa sta vqa we ce ne ra da. Po vu ci-po teg ni, tra - sti ti, ma da tvr de da pred iz bor na po ~et ka i kra ja me se ca, svi ma je ja lo je to i po ne ko ja sno da to ni je ni bli zu li ko me se ci, a za to re al no sti ko ja su ro vo li ko je ka snio i no po ka zu je da za go li `i Poslodavci tvrde da }e to {to je Vlada vi mi ni ma lac, da bi vot u Sr bi ji tre ba mno korigovala minimalnu cenu radnog sata se na kra ju rad ni ci go vi {e. Ako }e ta cr “ovaj di li” za naj vi ka vi ca do pri ne ti da, sa 102 na 115 dinara ko{tati dr`avu {e – pet di na ra. ka ko pre te po slo dav ci, izme|u 50.000 i 60.000 radnih mesta Ovo ga pu ta ka da je jo{ 50.000 do 60.000 rad ma lo ko, pa i sa mi ni ka osta ne bez rad nog sin di ka ti, to o~e ki vao, mi ni - kam pa wa ne ma ni ka kve ve ze s tim. me sta, on da }e se ovo ne na da no mal na ce na rad nog sa ta sko ~i la O po sle di ca ma pri me ne no vog dre {e we ke se za do bro bit rad je sa 102 na 115 di na ra, i to na mi ni mal ca, ko ji }e tek od na red - ni ka pre tvo ri ti u wi ho vo stra pred log Mi ni star stva fi nan si - nog me se ca iz no si ti ne {to vi {e da we. ja Vla de Sr bi je. Ga zde su od mah od 20.000 di na ra me se~ no, zna }e S dru ge stra ne, ni do sa da ga re kle da to ne }e mo }i is po {to - se tek u ma ju, a do tle }e iz bo ri zde ni su mo gle, ili hte le, da is va ti i da bi ih pri me na no vog bi ti za vr {e ni i ne koj no voj vla - po {tu ju za kon ski utvr |en mi ni mi ni mal ca za vi la u cr no. Na i- sti je osta vqe no u ama net da ma lac, pa su zbog to ga mno gi za me, wi ho va ra ~u ni ca, iz ve de na spro vo di ono {to je sa da bez pra - po sle ni do bi ja li ma we ne go na li cu me sta na So ci jal no eko - ve eko nom ske ra ~u ni ce i mo gu} - {to im je pri pa da lo. Sin di ka ti nom skom sa ve tu, go vo ri la je da no sti srp ske pri vre de utvr |e no. su tvr di li da oko 300.000 za po bi ih od apri la do fe bru a ra na sle nih u Sr bi ji pri red ne go di ne, ko li ko bi va `i la ma ma we od mi ni mal ne za ra de i da zbog to ga ni ko ni je Ta mo da le ko je ka `wen. A zva ni~ ni po da ci, ko je je ob ja Luk sem burg vio Re pu bli~ ki za Upr kos sve ve }em bro ju vod za sta ti sti ku, evrop skih ze ma qa ko je pa te po ka zu je da je pro od du `ni~ ke kri ze Evro pqa {le go di ne 80.000 ni i da qe vo de ra ~u na o kva za po sle nih ima lo li te tu `i vo ta ko ji za vi si pri ma wa ma wa od pre sve ga od pla te. Ve }i na mi ni mal ca. Od tog po seb nu pa `wu po sve }u je mi bro ja 10.000 rad ni ka ni mal noj me se~ noj pla ti ma da u Voj vo di ni ni je do ima i onih ko ji mi ni mum za bi lo ni za kon ski ra de utvr |u ju sa sin di ka ti ma, mi ni mum. Pre ma po a ne na dr `av nom ni vou. Ta ko da ci ma Za vo da, je pro {le go di ne mi ni ma lac 55.000 rad ni ka ne da u Hr vat skoj izo sio 483 evra, ni je do bi lo mi ni ma Slo ve ni ji 741, [pa ni ji 649, lac, ve} je osta lo Islan du 1.148, Ve li koj Bri bez bi lo ka kva pla te ta ni ji 1.184, Fran cu skoj iako je re dov no do 1.381, Austri ji 1.011, Bel gi ji la zi lo na po sao. Od 1.516 Ho lan di ji 1.441, Ir skoj tog bro ja sa mo u Voj 1.516, Luk sem bur gu 1.778 evra. vo di ni je bi lo 28.000 [vaj car ska, Nor ve {ka, Fin ska, [ved ska, Ne ma~ ka, Ita li ja i rad ni ka ko ji ni su pri mi li ni Por tu ga li ja mi ni mal nu me se~ nu pla tu uskla |u ju u do go vo ru sa di na ra, a bi li bi sre} ni s mi ni sin di ka ti ma. mal cem, pa ma kar on bio ma wi i dve hi qa da od utvr |e nog.

M

^EKAJU]I RE VI TA LI ZA CI JU VOJ VO \AN SKIH PRU GA

La lo {ke {i ne na [ar gan skoj osmi ci e za do voq ni si tu a ci jom na te re nu, pred stav ni ci Se ver no ba nat skog okru ga, op {ti ne Ki kin da i Me ta nol sko-sir }et nog kom plek sa (MSK) upu ti li su ne dav no epi sto lu Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za pri vre du, u ko joj uka zu ju na neo p hod no sti re vi ta li za ci je pru ga u tom de lu Po kra ji ne. Po zna va o ci pri li ka u obla sti `e le zni ce upo zo ra va ju, me |u tim, da je pi smo upu }e no na po gre {nu adre su, jer kqu~ za re {e we ovih pro ble ma le `i u JP “@e le zni ce Sr bi je”, od no sno Re pu bli~ koj vla di. U stva ri, po en ta je da se {to pre do ne se no vi za kon o `e le zni ci ko ji je ina ~e, bio u pro ce du ri - kao i pra te }a pod za kon ska ak ta, da se stvo ri osno va za jav no-pri vat no part ner stvo, sve to upa ri sa Za ko nom o kon ce si ja ma i on da po zo vu svi za in te re so va ni da ula `u u re vi ta li za ci ju. A wih ima. Po sto je i re zer vi sa ni ko ri do ri ucr ta ni u pro stor ne pla no ve, i stu di je iz vo dqi vo sti, sa mo tre ba do ne ti pro pi se i za vr te ti pa re...

O re vi ta li za ci ji `e le zni~ kih pru ga u APV, po seb no onih lo kal nih, go vo ri se ve} ne ko li ko go di na, ali se ni je od ma klo da qe od stu di ja ko je po tvr |u ju neo p hod nost to ga po sla. Jo{ 2005, ka da je do net Za kon o `e le zni ci, sma tra lo se da }e se stvo ri ti uslo vi za ure |e we `e le zni~ ke in fra struk tu re u Sr bi ji, a ti me i Voj vo di ni. Tim pro pi som pred vi |e no je do no {e we pod za kon skih aka ta ko ji bi omo gu }i li kon kret no jav no-pri vat no part ner stvo i pri vat ni ci bi mo gli da or ga ni zu ju `e le zni~ ki sa o bra }aj na pru ga ma ko je sma tra ju ren ta bil nim, kao {to je to uobi ~a je no u Evro pi i ze mqa ma u okru `e wu. Oni kao ope ra te ri u `e le zni~ kom sa o bra }a ju bi do bi li li cen ce, mo gli bi da vo ze po od re |e nim li ni ja ma i pla }a li na kna du po pre |e nom ki lo me tru @e le zni ci.

Ali, ka ko ti ak ti ni su do ne ti, Za kon u tom de lu ni je bio pri me wiv. Za to je Iz vr {no ve }e APV pre ko Se kre ta ri ja ta za pri vre du, a na osno vu ini ci ja ti ve Sa ve ta za `e le zni~ ki sa o bra }aj, na vre me shva ti lo si tu a ci ju i ve} 2006. po kre nu lo pi ta we re vi ta li za ci je `e le zni~ kih pru ga

N

U tra vi zbog „su ko ba nad le `no sti” Po slov nim pla nom @e le zni ce Sr bi je i sta vom Re pu bli~ ke vla de, ma gi stral ne pru ge se fi nan si ra ju iz sred sta va re pu bli ke i ino stra nih kre di ta, re gi o nal ne ako ima pa ra, a lo kal ne su pre pu {te ne sa rad wi s gra do vi ma i op {ti na ma, od no sno s wi ho vim bu xe ti ma. Me |u tim, upu }e ni ka `u da lo kal ne sa mo u pra ve ni su in for mi sa ne o to me i jo{ uvek sma tra ju da je to „dr `av no” i da dr `a va tre ba o to me da bri ne.

I za to je gro tih pru ga jo{ uvek za ra slo u tra vu. i iz ra du stu di ja iz vo dqi vo sti. Stu di je je ura dio Sa o bra }aj ni fa kul tet u Be o gra du, a sve u sa rad wi s lo kal nim sa mo u pra va ma u za pad noj Ba~ koj , ju `nom Ba na tu i Po ti sju – re~ je ukup no o 24 lo kal ne sa mo u pra ve.

Te stu di je su ob u hva ti le tri gru pe pra va ca: pru ge na ko ji ma se od vi ja sa o bra }aj, one na ko ji ma je pri vre me no ob u sta vqen, te de mon ti ra ne pru ge. Ove po sled we za to {to je po seb nom ured bom Vla de Sr bi je, ko ja je do ne ta pre do no {e wa Za ko na o `e le zni ci, od re |e no da su tra se de mon ti ra nih pru ga sa o bra }aj ni ko ri do ri ko ji mo ra ju osta ti i bi ti ugra |e ni u pro stor ne pla no ve Re pu bli ke, Po kra ji ne i lo kal nih sa mo u pra va, {to je i ura |e no kra jem pro {le go di ne Re gi o nal nim pro stor nim pla nom Voj vo di ne.

Ma ko li ko ce la ova pri ~a sa da iz gle da la na du gom {ta pu, za bo ra vqe na `e le zni~ ka in fra struk tu ra za pra vo je ve o ma pri vla~ na in ve sti to ri ma, jer oni ja ko do bro zna ju da je pre voz `e le zni com jef ti ni ji za ~ak 30 od sto od drum skog. Ako se, na pri mer, ra di o pri vre di Po ti sja, ko ja iz vo zi za Ru si ju smr znu to vo }e i po vr }e, Som bor aku mu la to re, a Ba~ ka Pa lan ka par ket, a jed na ka mi on ska tu ra zna da ko {ta i do 4.000

evra, on da je ja sno ko li ko je ve lik in te res za re vi ta li za ci jom pru ga.

Stu di je ko je su ra |e ne u APV po ka za le su da na svim pru ga ma po sto ji is pla ti vost ula ga wa u re kon struk ci ju, bi lo da se ra di o rob nom ili put ni~ kom sa o bra }a ju, jer je oba vqe no is tra `i va we i pri vre de i sta nov ni {tva. I ka da je pod vu ~e na cr ta nor ma tiv na sto pa od 12 pro ce na ta, ko ja je za da ta stu di jom svu da je pre ma {e na, od no sno efek tiv na sto pa ren ta bil no sti kre }e se od 15 pa do ve o ma re spek ta bil nih 28 pro ce na ta.

U sva kom slu ~a ju, od qu di upu }e nih u po tre bu re vi ta li za ci je `e le zni~ ke in fra struk tu re ~u je mo da je ur gent na ob no va pru ge Sen ta - Su bo ti ca u du `i ni od 42 ki lo me tra, ko ja je zna ~aj na za ki kind ski MSK, a tre nut no ogra ni ~a va raz voj pri vre de. Na i me, tran sport 220 ci ster ni ko je pre vo ze ro bu je ve o ma uspo ren, a MSK ve} ima za kqu ~e ne ugo vo re o uve }a noj pro iz vod wi. Uz to, pru ga pod no si 16 to na, a tre ba lo bi 22,5 to ne, pa se de {a va ju ude si i iska ~u ci ster ne. U lo {em sta wu su i de o ni ce No vo Mi lo {e vo - Zre wa nin kao i Zre wa nin - Pan ~e vo, ko ja, osim kom pa ni ji MSK, tre ba kom plet noj in du stri ji u Ele mi ru, Pe tro he mi ji iz Pan ~e va i dru gim gi gan ti ma ko ji su vi {e pu ta ur gi ra li da se taj pra vac re kon stru i {e.

Neo p hod na je i re vi ta li za ci ja pru ge Apa tin - Son ta u du `i ni 12 ki lo me ta ra, pr ven stve no zbog pro jek ta lu ke. Po treb no je i 2,5 ki lo me tra pru ge Bo go je vo - du nav ska oba la, pro jekt na do ku men ta ci ja je u oba slu ~a ja go to va, ali ne do sta je no vac za za vr {e tak po sla. Da qe, pru ga Pe tro va ra din - Be o ~in je ve} du `e za tvo re na, iako su pri vred ni ci za in te re so va ni da se re no vi ra, po seb no ce men ta ra „La far` BFC”. Pod se ti mo, od 18 ki lo me ta ra pru ge, 12 se na la zi na grad skom pod ru~ ju No vog Sa da.

U funk ci ju bi tre ba lo sta vi ti i de mon ti ra ne pru ge Som bor Sta par - Oxa ci, te Oxa ci – Cr ven ka, zbog wi ho vog stra te {kog zna ~a ja: pr va skra }u je vo `wu od Som bo ra pre ma No vom Sa du za oko 15 ki lo me ta ra, a dru ga sma wu je raz da qi nu iz me |u pru ge Som bor - Cr ven ka - Vr bas i pru ge Bo go je vo - Oxa ci - No vi Sad – Fu tog, gde je ja ka pri vre da. Te ri to ri je op {ti na pro sti ru se pod ru~ jem ku da idu pru ge i pre pli }u se me |u sob ni in te re si.

Pru ge su neo p hod ne i za put ni~ ki i za te ret ni sa o- bra }aj. Na pru zi Som bor - Cr ven ka - Si vac - Vr bas na la ze se ve li ki po qo pri vred ni kom bi na ti i si lo si u ko ji ma su i do 200.000 to na zr na stih pro iz vo da (`i to, ku ku ruz, so ja) i tre ba im tran sport `e le zni com.

Sli~ na je si tu a ci ja i s Oxa ci ma, Fu to gom... Od Gaj do bre po sto ji ve za pre ma Ba~ koj Pa lan ci, {to su sve ja ki re gi o ni. Re gion za pad ne Ba~ ke je di ni ima su fi cit u rob noj raz me ni s ino stran stvom, a ne ma do bru `e le zni~ ku in fra struk tu ru.

Ve li ki pro blem je, ina ~e, kra |a pru ga, pra go va i tu ca ni ka na pru ga ma ko je ni su u funk ci ji. Na de o ni ci Vr bas - Be ~ej ukra de no je oko se dam ki lo me ta ra {i na, a „@e le zni ca” ne ma ka dro ve ko ji bi obi la zi li te ren.

Kra |a bi mo gla da se spre ~i u sa rad wi s lo kal nom sa mo u pra vom uz po mo} lo vo ~u va ra, me |u tim, ni lo kal na sa mo u pra va ne sma tra da je to wen po sao. [te ta je ve li ka, a ukra de ni de lo vi bi mo gli da se is ko ri ste za tu ri sti~ ko-mu zej ske pru ge ko je su ina ~e pred vi |e ne Re gi o nal nim pro stor nim pla nom Voj vo di ne, na po te zu Som bor-Ba~ ki Breg, pre ma Ba ji, Som bor - Ri |i ca... Za tim, tu je i pr vo i zgra |e na pru ga u ju go i sto~ noj Evro pi Ora vi ca - Ja se no vo - Ba zi ja{ u re gi o- nu ju `nog Ba na ta. Jo{ ra ni je su sta re {i ne, ko je su bi le na voj vo |an skim pru ga ma, de li mi~ no is ko ri {}e ne za [ar gan sku osmi cu, tu ri sti~ ko-mu zej ski kom pleks na Ta ri. n Ranka Dautovi}

ZEMAQSKI DANI TEKU

A

Srpski zveriwak,

ko je onaj „plavi vojnik“ Kevin Kostner plesao sa vukovima, ako se praotac Jakov celu no} rvao i sa samim onim jevrejskim Bogom nevidqivim pa po tome dobio ime Izraiq ({to zna~i „onaj {to se sa Bogom borio“ i danas se tako zove ceo wegov narod, s kim se to onda i kako bori Radovan Popovi} – na{ srpski Plutarh – u svojih evo sad ve} i 30 biografija velikana na{eg kwi`evnog i uop{te duhovnog `ivota?

Sad }ete vi re}i da je Plutarh ono kadgod pisao biografije najve}ih dr`avnika i vojskovo|a gr~ke antike, dok Radovan ni`e monografije o Crwanskom, Du~i}u, Andri}u, Selimovi}u, Krle`i, ]opi}u, ]osi}u i Pavi}u, pa opet o Rastku, Veqku, Vasku, Isidori ili Desanki, a na kraju i o Todoru Manojlovi}u, Branku Miqkovi}u, Miroslavu Anti}u, Qubi R{umovi}u... a ja }u vam odgovoriti – da sasvim slu~ajno nismo imali tu nesre}u da celo ~ove~anstvo mentalno zaostane u razvoju i da se u ovih dve hiqade godina koliko nas deli od Plutarhovih anti~kih klawa i ubijawa makar malo opameti, danas bi nam ba{ ti likovi iz Radovanovih biografija vaqda najboqe vojskovo|e bile!

Ja eto imam i privilegiju da se nekih tri~avih tridesetak godina dru`im sa Radovanom, U`i~aninom koji se (nije) skrasio izme|u Beograda i Novog Sada, tim najve}im srpskim kwi`evnim biografom, pa ne}u zaboraviti da navedem i wegove spise o kwi`aru-izdava~u Svetislavu B. Cvijanovi}u ili filozofu literature Sretenu Mari}u, ni kwige koje osvetqavaju ~itave literarne pravce kakav je, recimo, srpski nadrealizam („Sjajno dru{tvance“), kwi`evne konformiste i diktatore („Pisci u slu`bi naroda“) ili o sudbinskim i testamentarnim odlukama na{ih kwi`evnika („@udwa za frakom“, „Posledwa voqa“, „@ivoti bez la`i“, wihova prijateqstva („Posvete srpskih pisaca“) ili usputna zanimawa („Srpski pisci sli-

kari“) – sve je to jedna panorama, panoptikum, freska qudskog i duhovnog sveta na{eg kwi`evnog XX veka, sve je to poduhvat koji sawa sveobuhvat.

I uvek me u dru{tvu nau~nika i istra`iva~a mu~i jedna misao: {ta je to u tim qudima iznad meni razumqive, dakle sasvim povr{ne, radoznalosti?

Jer, ako je neko do te mere opsednut `ivotima i delovawima drugih qudi da o wima vodi ra~una vi{e nego i o sebi samom, dakle da se toliko ne bavi ni svojim sopstvenim `ivotom, svojim „poslovima i danima“, kako bi to lepo onomad pre 2.600 godina rekao Hesiod, onda za to mogu da postoje samo dva razloga, ili bar ja ovako neuk, mlad pa otud i neiskusan, ni~eg daqe ne mogu da se setim: ili se ti qudima zaista divi, ili radi za policiju, i to ba{ onaj ugledni, ceweni i dobro pla}eni posao potkaziva~a. Narodski re~eno: cinkaro{a.

Ali moj Radovan ne radi za policiju. [to je velika {teta. Mislim – {teta za „slu`bu“, spala je samo na dobru memoriju jo{ ponekih zlopamtila.

Jer je Radovan Popovi} boqi i uve`baniji cinkaro{ od svih onih hiqada Aleksa @uwi}a iz Nu{i}evog „Sumwivog lica“, koji je, u maniru „slu`be“, toliko diskretan i nevidqiv da svuda po varo{i deli vizit-karte na kojima pi{e „Aleksa @uwi}, {pijun ovda{wi“. Radovan je {kolovani biograf.

Istra`iva~.

I ne samo da je Radovan boqi od svih onih iz „slu`be“, nego je i uticajniji. Jer on cinkari za stotine hiqada ~italaca, a izve{taje Onih Tamo vidi dvoje, {estoro, ili najvi{e desetoro o~iju.

Wihovo je geslo da niko ne sme saznati koliko ti zapravo zna{, to je vaqa jo{ od one lekcije Titovih kurira: „Pro~itaj, zapamti i progutaj.“ Da, u papiru ima mnogo celuloze, a ona je dobra za peristaltiku creva, mada nikad nisam znao {ta to zapravo zna~i.

c m y

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

7

ALI GAZDE BA[ NE BI DA GA PLA]AJU

u Srbiji 200 evra

StE^AJEvI U ZrEwANINSkIm fABrIkAmA IZ UGLA rADNIkA

Davno je Prosine~ki reklamirao „Udarnik” O Da ka ko, to je sa mo jed na stra na me da qe. Dru ga je da je utvr |e ni srp ski mi ni ma lac od oko 200 evra za sa mo 130 evra ma wi od pro se~ ne pla te u Sr bi ji. Ka da se raz gr nu sta ti sti~ ki po da ci o srp skoj pro se~ noj pla ti, ja sno se vi di da pe ti na op {ti na ima pro sek ko ji je ma wi od sa da utvr |e nog pa i ra ni jeg mi ni mal ca, {to ja sno uka zu je da se od lu ka o oba ve zno sti is pla }i va wa naj ni `e za ra de na do brom de lu te ri to ri je dr `a ve ne po {tu je. Za tim, po pra vi li ma ze ma qa ko je ima ju mi ni mal nu za ra du, jer ima onih ko ji to i ne ma ju, mi ni ma lac bi mo rao bi ti naj ma we du plo ma wi od pro se~ ne za ra de, ali ipak do vo qan da za po sle ni pod mi ri naj o- snov ni je po tre be.

Ka ko se kod nas ni sa pro se~ nom pla tom od 330 evra – ko ja je,

uz gred bu di re ~e no, za 150 evra ma wa od mi ni mal ca u Hr vat skoj – ne mo `e pod mi ri ti osnov na po tro {a~ ka kor pa, vi {e je ne go ja sno da se sa mi ni mal cem od 200 evra mo `e pre gu ra ti sa mo de se tak da na. To bi, pak, zna ~i lo da se na red nih dva de set da na u me se cu `i vi od va zdu ha.

Ako se zna, a zva ni~ na sta ti sti ka je i to iz ra ~u na la, da se srp ska do ma }in stva u 42,8 od sto slu ~a je va iz dr `a va ju iz pri ho da iz rad nog od no sa, a ~ak 36,2 od sto od pen zi ja, on da je jo{ ja sni je da je broj onih ko ji za vi se od pla te, pa bi la ona i mi ni mal na, ogro man, ali i da sa onim {to no se ku }i oni ceo me sec ne mo gu nor mal no `i ve ti.

Stru~ wa ci, opet, tvr de da s pro se~ nom pla tom u Sr bi ji od 330 evra, ko ja je ube dqi vo naj ni -

`a na Bal ka nu, i mi ni ma lac od 200 evra pred sta vqa pra vi pod vig – pod uslo vom da bu de po {to van. Ma lo je ste i s tim se te {ko mo `e pre `i ve ti me sec, ali s ob zi rom na eko nom sku si tu a ci ju u Sr bi ji i ~i we ni cu da iz me se ca u me sec opa da broj onih ko ji ima ju rad no me sto, to je mak si mum ko ji u ovom tre nut ku srp ske ga zde, pa i dr `a va kao naj ve }i po slo da vac, mo gu da ti svo jim za po sle nim. No, ako }e tih 200 evra za i sta do ve sti do jo{ ve }eg bro ja ne za po sle nih, a i tu smo evrop ski re kor de ri po sto pi onih ko ji tra `e po sao, on da ve li ko du {na od lu ka da se sa da po ve }a mi ni ma lac za pra vo ni {ta do bro do ne ti ne }e. Tek, osta je da se vi di ko li ko su za pra vo rad ni ci do bi li na }u pri ji a ko li ko }e iz gu bi ti na mo stu. n Qubinka Male{evi}

al’ kwi`evni I {ta mi je to sad priredio moj prijateq Radovan, odnosno wegov izdava~ „Slu`beni glasnik“.

Stigla mi u ruke velika, bela i debela kwiga („Sviwe su debele, a kwige mogu biti samo obimne“, {apu}e mi za vrat Luka Laban iz „Profesionalca“ Du{ka Kova~evi}a) i na woj ispod jednog groznog (i, na`alost ta~nog) naslova „Srpski kwi`evni zveriwak“, prosto mi o~i bode od ranije poznati podnaslov: „Pisci u slu`bi naroda“.

Opalac, pomislim, pa je l‘ mogu}e da to moj drug Radovan – sam sebe prepisuje? Ma kakvi, vidim posle, ono „...u slu`bi naroda“ bila je hronika kwi`evnog `ivota od 1944-1975, a posle toga, u slede}ih gotovo 40 godina, dogodilo nam se sve {to ne bismo ni neprijatequ po`eleli. Ono pod Titom, iz prve kwige, kad se „sedelo, pilo i {ilo kod ‘Madere’ i ostalih pomodnih kroja~a odela od trobojke“, ma ono je pravi de~iji, pa i crtani film u odnosu na drugo poluvreme na{ih jedinih `ivota kad je, kako se i u ovom Radovanovom „Zveriwaku“ vidi, svaka zverka pokazala svoj trag. I, da parafraziram jevan|eliste, „odala se po plodovima, tj. rezultatima svojim“.

I pri~a te~e daqe o pqa~kawu imovine na{eg jedinog nobelovca, do izbornog poraza Bore Peki}a od ~etni~kog vojvode [e{eqa, o \ilasu i Dobrici, o Mihizu i Mi}i Popovi}u, o Krle`i i Marku Risti}u, o Bulatovi}u, Vasku i Danilu Ki{u koji su pomrli pred sam raspad svoje otaybine, o ru`nim ulogama jednih, ili opet o ~asnom dr`awu nekih drugih u vreme sila ne~astivih, u sva ova na{a, a na`alost ne tako retka vremena „kad pamet za}uti, budala progovori, a fukara se obogati“.

Ogromna kwiga, va`na kwiga, koja daje sliku na{eg `ivqewa u ovim vremenima – sliku vi|enu o~ima velikana. A ta slika Srbije i nas u woj je sasvim druga~ija od ove koju stalno gledamo na televiziji i u novinama, jer je gledamo o~ima ~inovnika u dr-

`avnoj i partijskim administracijama. A i tome je Radovan zabele`io re~i direktora Drame Narodnog pozori{ta VelimiraVece Luki}a, pisca izuzetnog obrazovawa i velikog dara: „Samo velika nevoqa mo`e naterati pametnog ~oveka da se bavi politikom!“ I hteo sam na kraju da u znak zahvalnosti Radovanu - {to me je ovom kwigom o srpskim velikanima u vremenu dana{wem obradovao, ohrabrio pa pomalo i vratio samopo{tovawe – napi{em nekoliko jezgrovitih, najsa`etijih epiteta, ali mi ne dade prof. dr Gojko Te{i}, koji zna vi{e od mene – o Radovanu i mnogo ~emu ostalom. Pa }u ga samo citirati: „Najta~nije je re}i: Radovan Popovi} je najzna~ajniji, najve}i, najpoznatiji, najsvestraniji biograf srpske kwi`evnosti. Po svojoj imaginativnosti i istrajnosti, moglo bi se re}i da je jedini u srpskoj kwi`evnosti koji na tom nimalo jednostavnom, a svakako i beskrajno va`nom poslu istrajava decenijama, i dan-danas. Kad to ka`em, imam na umu wegovo ogromno znawe i energiju koju manifestuje tragaju}i za najsitnijim detaqima koje potom, kao draguqar, sklapa u biografiju svakog junaka kojim se bavi. Popovi}ev izbor je diktiran sveobuhvatnom op~iweno{}u stvaraocem o kojem gradi vi{estruko zna~ajan spomenik. Preciznije re~eno, pi{e o piscima i stvaraocima koji su svojim delom i `ivotom u svim segmentima obele`ili epohu i vreme u kome su delovali i stvarali.“ E, jo{ da su nam epohu obele`ili najumniji, a ne najsilniji, i deca bi nam se epohi radovala i otaybinom ponosila. n \or|e Randeq

sta lo je jo{ sa mo da se na pe riod od pet go di na, po kri - voq no su di ja, ov da {we pred me zbo ri o to me ka ko je va la mi je tre }i nu pla te. Ali, te re {a va ju dru gi su do vi. Ta ko Zre wa nin, ne kru ni sa na od av gu sta pro {le go di ne u “Ju - je ni {kom pri pao slu ~aj in du ba nat ska pre sto ni ca, u on da - go re me di ji” nam ne is pla }u ju stri je me sa. {woj, ve li koj Ju go sla vi ji, bio li~ ne do hot ke, ta ko da se sa da [ta se de {a va sa BEK-om tre }i po zna ~a ju in du strij ski `e ni ski da ju dve tre }i ne we ne biv {i za po sle ni mo gu sa mo da cen tar. Sa ga {e wem jed nog za za ra de. Eto, sa dvo je de ce `i vi - po sma tra ju sa stra ne. I da se kr dru gim pri vred nim gi gan tom, mo od jed ne tre }i ne pla te me di - ste. Ako su ver ni ci. Prem da su me |u tim, po la ko za mi ru i pri ~e cin ske se stre. Da mi ni je po mo - odav no iz gu bi li ve ru u opo ra o to me da je He mij ska in du stri ja }i ro di te qa, ne znam ka ko bih vak wi ho ve fa bri ke.

“Luk sol” {e zde se tih i se dam de - sve ovo iz dr `ao.

Zre wa nin ka Ma ri ja Ke re se tih go di na pro {log ve ka bi la Ka `e Osto ji} da me |u “Ju go - ste{ ko ja je u ovoj fa bri ci pro po zna ta kao pro iz vo |a~ sa pu na re me di ji nim” rad ni ci ma ima ve la ~e tvrt ve ka, da nas je bez po na me we nog spe ci jal no Jo si pu dra sti~ ni jih pri me ra. Na vo di sla. Ne mo `e ni u pen zi ju jer ni Bro zu Ti tu i we go vom mar {a la - slu ~aj ko le ge ~i ja je su pru ga ta - je kom ple ti ra la do ku men ta ci ju tu, ili da je pro sla vqe ni fud - ko |e za po sle na u ovoj fa bri ci. da bi pod ne la zah tev. ba ler i ak tu el ni tre ner FK Ima ju ~e tvo ro de ce, od to ga dvo – Ne da ju mi ne ku po tvr du za to Cr ve na zve zda Ro bert Pro si - je u in va lid skim ko li ci ma. A {to, ka ko su mi re kli, u fir mi ne~ ki re kla mi rao pro iz vo de obo je su na pri nud nom od mo ru i ne ma stru je, pa ne mo gu da mi je Fa bri ke ~a ra pa “Udar nik”, ili pla tu ne pri ma ju me se ci ma. iz da ju – re vol ti ra na je sa go vor da je ~u ve ni bez al ko hol ni na pi – Mo `e te za mi sli ti, po red ni ca “Dnev ni ka”. – Da bih se bi tak “Tut - gut” bio je dan od bren - sve mu ke u `i vo tu, jo{ ih je i i po ro di ci obez be di la bar ne ki do va Zre wa nin ske in du stri je ovo s po slom sna {lo. To je stra - di nar, ~i stim sta no ve, za dnev pi va. {no, ve ruj te mi. Tog ~o ve ka gle - ni cu od 500 - 600 di na ra. Mu` mi Da nas, uz ime sva ke od ovih dam sva ki dan i ne znam {ta da se di kod ku }e. Ra dio je kod pri fir mi, ali i dru gih, kao {to su mu ka `em... vat ni ka ko ji ga ni je is pla tio i In du stri ja me sa BEK ili In du Ka ko je ka da fir ma ode u ste - sad mu je di no pre o sta je da se na stri ja pre ra |e vi na od ku ku ru za ~aj, pro iz vod wa za mre a qu di da da }e do bi ti no vac. ]er ka je IPOK, sto ji i na zna ka – u ste - osta nu bez po sla, mno go ra ni je za vr {i la fa kul tet i ra di u ~a ju. To “u ste ~a ju” zna ~i da su na svo joj ko `i ose ti li su ne gda - “Drekslma je ru”, mo ta ka blo ve fa bri~ ki po go ni opu ste li, po - {wi rad ni ci In du stri je me sa kao ne kva li fi ko va ni rad nik. ne gde i za ra sli u ko rov, da su BEK. Ov de se, mal te ne, ne zna Pa re ko je za ra di da je nam da rad ni ci, za ko ji ma je po za ma {an ni ko pi je, ni ko pla }a. Jer, ta - pla ti mo da `bi ne. [ta vi {e da rad ni vek, za vr {i li na uli ci man {to je iza {ao iz jed nog ste - vam pri ~am? ili na bi rou za ne za po sle ne, gde ~a ja, u BEK-u je otvo ren ta ko Gor ku sud bi nu `r tve tran zi po sla za wih jed no stav no ne ma. zva ni pret hod ni ste ~aj ni po stu - ci je u Sr bi ji do `i veo je i Ra di Sva ka od tih rad ni~ kih pri ~a pak. To je u~i we no re {e wem voj Ada mov, biv {i rad nik Zre po na o sob, pri ~a je za se wa nin ske in du stri je pi va. be. Ali, to je i zre wa nin U ovom pred u ze }u dru gi po ska pri ~a o pri vred nom „Imam puno godina i nema {anse re du ste ~aj uve den je ju na uru {a va wu in du stri je 2010. go di ne, na pred log gra da dobijem drugi posao. Pa, ko }e da Zre wa ni na. To je u~i we jed nog gra da. mene danas zaposliti? A realno, no ne bi li se, bar, sa ~u va la Pri ~a na ko ju, na `a lost, jo{ ni je sta vqe na imo vi na. Ko la ju ovih da na i nemam gde da radim...” ta~ ka. Jer, po sled wih me pri ~e da bi ZIP mo gao po se ci sve uo~ qi vi ja je zeb no vo da o`i vi jer je na |en wa da bi pu tem pri vred nog po sr - Pri vred nog su da u Zre wa ni nu, in ve sti tor ko ji bi pre u zeo fa nu }a mo gla po }i i ov da {wa Fa - po auto ma ti zmu, shod no od red - bri ku. Ada mov sum wa u to. Pu no bri ka le ko va “Ju go re me di ja”. I ba ma Za ko na o ste ~a ju. Ova kvo je, obra zla `e svo je po do zre we, me nax ment i za bri nu ti rad ni ci, sud sko re {e we usle di lo je od - nov ca po treb no za ulo `i ti da ko ji su od ovog me se ca upu }e ni mah po {to je Na rod na ban ka Sr - bi po go ni opet star to va li. I na pri nud ni od mor, sla `u se u bi je ob ja vi la spi sak 5.688 prav - sve stan je da je za we ga, ma da mu to me da toj far ma ce ut skoj ku }i nih li ca, me |u ko ji ma je i po sr - je osta lo jo{ dva na est go di na do pre ti uvo |e we ste ~a ja. Ne mo gu, nu la fa bri ka me sa, a ko ja su go - sta ro sne pen zi je, rad ni vek za je di no, da se slo `e oko to ga ko di nu da na u blo ka di. Od no sno vr {en onog tre nut ka ka da je sa je to me kriv – dok po slo vod stvo, ko ja su u po me nu tom pe ri o du rad nom kwi `i com iza {ao iz pred vo |e no biv {im sin di kal - “ob u sta vi la sva pla }a wa”. kru ga fa bri ke. nim li de rom Zdrav kom De u ri Pre ma po da ci ma NBS, ra ~un – Imam pu no go di na i ne ma }em, prst upi re u dr `a vu kao ma - BEK-a je u blo ka di zbog 11 mi - {an se da do bi jem dru gi po sao. win skog vla sni ka “Ju go re me di - li o na di na ra. Mo `da u ovo me ne Pa, ko }e me ne da nas za po sli ti? je”, do tle ve }i deo rad ni ka i ma - bi bi lo ni {ta ~ud no, jer blo ka - A re al no, i ne mam gde da ra dim. lih ak ci o na ra od go vor nost pre - de ra ~u na i otva ra we ste ~a je va u U me |u vre me nu sam i ope ri san, ba cu je upra vo na De u ri }a i we - fir ma ma odav no su sva ko dne vi - dva baj pa sa su mi ugra |e na, i ja go ve sa rad ni ke. ca srp ske pri vre de, da Pri vred - sno mi je da je okon ~an moj rad ni Da mir Osto ji}, su prug i otac ni sud u Ni {u 9. ja nu a ra ove go - vek – go vo ri Ada mov ko ji je imao dvo je de ce, u ovoj fa bri ci za po - di ne ni je do neo pra vo sna `no re - pri li ke da obi |e opu ste le fa slio se sep tem bra 2004. go di ne. {e we ko jim je ob u sta vqen po - bri~ ke po go ne i da se u wi ma, po Do ta da je bio na bi rou. Kon ku - stu pak ste ~a ja nad zre wa nin - ko zna ko ji put za pi ta, ko je do ri sao je za rad no me sto maj sto ra skom kom pa ni jom za pre ra du me - zvo lio da sve ono {to je go di na odr `a va wa. Sa da, kao i we go ve sa. Ka ko je obra zlo `e no, to je ma gra |e no, ta ko br zo pro pad ne. ko le ge, se di kod ku }e i ~e ka ras - ura |e no po {to je spro ve den Pri ja vqen je, eto iz kur to a plet oko “Ju go re me di je”. plan re or ga ni za ci je, usvo jen od - zi je, Ada mov na bi rou za ne za po – Op te re }u ju me ban kar ski lu kom Tr go vin skog su da u Zre - sle ne. Ve li da ga ta mo, kad god kre di ti ko je smo po di gli su pru - wa ni nu 28. ja nu a ra 2008. go di ne. za |e, do ~e ka pa ro la “Va{ po sao ga i ja – ve li nam Osto ji}. – Su - Dru gi ma }e, sa da, zvu ~a ti ~ud no je na{ po sao”. pru ga je po di gla stam be ni kre - za {to je ni {ki sud od lu ~i vao o – Va la, ba{ je ta ko – pri me }u dit, na pe riod od tri de set go di - sud bi ni jed nog ba nat skog pred u - je Ada mov. – Dok god mi ne bu de na, a ja sam se za du `io u ban ci ze }a. Ali, po {to zre wa nin ski mo ima li po sla, oni }e ga ima ti zbog adap ta ci je tog stam be nog Pri vred ni sud ne mo `e da ofor - i do bi ja ti pla tu na ime nas. pro sto ra. Ra ta kre di ta, ko ji je mi ste ~aj no ve }e jer ne ma do n @eqko Balaban

8

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

[ O R O M

S

INTERVJU NEDEQE

B O R O M

Sta ri m od ro d

^u da iz or ma na

Li~io je taj na{ divan na jedan davno ukinuti {kolski ~as, kada smo imali i u~ili doma}instvo, kao redovan predmet u {koli ad kod nas ne ko ne kom ma ter spo me ne, tu ne ma sre di ne. Il se ra du je mo – il va di mo bri ce. Re {io sam je da red da se to ci qam po se ~i vu od te mo je no vi nar ske bri ce, uva tio sam se u ko {tac sa onim {to se ko si sa pro fe si o nal nom eti kom, sni mao sam pri log o ro |e noj ma te ri. Ti pro f e s i o n al c i {to su pi s a l i eti~ ke nor me, il ne ma ju ma te re, il wi ne ne ma ju {ta da po ka `u i ne umu da di va ne. Ako se sad i ra se ~em mal ko, bri ca i ni je zdra vo qu ta a imam i ko }e da qu bi, da br zo pro |e, al mo ram opet ko ono mad.

Ova ko je to bi lo: „Mo ja ma ma je ra di la sve ru~ ne ra do ve {to po sto je”, pri ~a Mo ja Ma ma. „Ima la sam tet ku Ma ru, zna la je i ona da ra di, imam tet ku Bran ku, ume i ona da ra di ru~ ne ra do ve. Tet ka Sto ju {to sam ima la, ona je ume la da ra di ve zo ve na pa na mi. E, on da kad sam vi de la da svi mo ji to ra de, uze la sam jed nu mu stru i ski da la ka ko to tre ba, da i ja umem da he klam“.

Od svog ala ta za he kla we ko ri sti he kli cu, to vam je isto ono {to ko ri ste i oni {to ku ki ~a ju, ko nac, cvi ke re (al ne od u vek) i tu na {u la lo {ku vo qu da za sve i sva {ta ~o vek ima vre me na, sa mo ako ne gle da ~e sto na sat. Pro {lo je pu no go di na od te pr ve mu stre ko ju je ski nu la, ona ko ne ve {to, s mla da la~ kog ko le na. Uda la se sa se dam na est, mal ko je fa li lo do osam na est go di na, za we nog Pe ru, mog oca i ni je ma wi va la ru~ ne ra do ve. Ni ove go spoc ke, la ke s he kli com a ni one vi {e mu {ke ne go `en ske. Pe ra nam je odu sto pre dva na est go di na.

K

Kad smo taj di van o ru~ nim ra do - {tru dle. Ka `u: „Uzme{ vo de kol - Ka `e ma ti da se taj rad zo ve ne co vi ma pra vi li, bi lo je ku ti ja na ko tri ba, sta vi{ bra {na kol ko va we i da se ra di nec na dlom. sto lu ko da su ne ki iz bo ri u to ku, tri ba, kva sca kol ko tri ba i to me On da smo pre {li na stol wa ke al ovo na {e je bi lo mno go po {te - si{ onol ko kol ko tri ba. Pu sti{ od be log ve za, spe ci jal no ih je pra vi la za ve li ke i va `ne go ste. E, ti ni je i s pu no qu ba vi. Ku ti je pu ne da na r a s te kol k o tri b a, pe ~ e{ ru~ nih ra do va, vra ta od or ma na kol ko tri ba i kad iz va di{ iz rer - na {i ve li ki i va `ni go sti kan da ne bu de ka ko tri ba“. Ta ko i ovi he - ne ma ju vi {e tol ko vre me na da sed otvo re na a unu tra sve ga. Sva ki dan da nam go sti do la ze, da ih do ~e ku - kle ra ji, svi su is pa li ka ko tre ba, nu ko qu di za astal i da ne gle da ju vi di se da joj igra osmeh u uglu na sat i ne dr `e mo bil ne ume sto je m o s no v im ~ar { a v i m a .Vi { e usna. „Ovo se ne mo `e pro da ti i ne escaj ga. I mi smo isti ta ki, ko da stol wa ka ne go go sti ju.

Dok smo va di li he kle ra je iz ku - mo `e ni ko ku pi ti, kad ~o vek ne - smo te le fo ni po de {e ni na vi bra ti ja, pa de mi na pa met za {to ni sam {to ra di s vo qom i za se be, ako mu ci ju. On da set stol wa ka za tu ce se ne svi |a on da on to do te ru je sve qu di, pa de se tak za ma wa dru {tva, ni znao ko li ko to ga ima. U pr vom dok ne bu de za do vo qan. Mo ra{ da pa je dan red u or ma nu {to bi mo gli raz re du smo u~i li da bro ji mo sa mo do sto, a jo{ od tog let weg ras pu - me ri{, da bro ji{, ne gde ja ma lo da bu du po klo ni, ako ko god ba{ vo sta, kad sam za vr {io pr vi raz red, do dam mu stru, ne gde od va dim, ta ko le ta ko {to god, mi ima mo za nas u dru gom kri lu, {to bi ma ti ni sam za vir nuo u te ku ti je. ka zla.

Ra sle su ku ti je kao i ja pa Li ~io je taj na{ di van na mi se uvek ~i ni lo da ih ima je dan dav no uki nu ti {kol isto kao i tog le ta. Iz ne na ski ~as, kad smo ima li i di la me ma ti s ki lo me tri u~i li do ma }in stvo, kao re ma kon ca ko ji ma je iz he kla do van pred met u {ko li. la taj pro stor od Bo `i }a „Vo lim {to sam ima la pu do Bo `i }a, od zi me do ze le no da ti po ka `em, {to ni ni la, od je da i se ki ra ci je sam pro ve la `i vot u pra zno. do ve se qa i ra do sti. Ni na Je di no {to mi ne do sta je to jed nom ~vo ru se ne vi di lo je moj Pe ra, to mi ni ko ne {e ras po lo `e we. Ima tu mo `e za me ri ti. Ja sam ima kla si~ nih ra do va, pu nih ra la ja ko lep `i vot, du ga ~ak do va, pa onih na tac li je, al ja ko je krat ko tra jao. Po stup ~i }a, ko ca ka, kru go va, zdra vqam i za hva qu jem svi po en tla sa, ne kih mu stri sa ma kod ko jih si (po slom, to {e ma, pu no uni ka ta: „Ja sve kom sni ma wa se ri ja la 5ka {to iz mi slim, bu de ja ko le za we) bio, ko ji su te le po po“, ka `e mo ja ma ter. do ~e ka li i jo{ lep {e is Da bi s te ovu re ~ e n i c u pra t i l i, ko naj r o | e n i j eg. raz u me li ka ko va qa, tre ba Oni su ti sa da ko bra }a, mo da zna te da je ma mi no de vo `da i ma lo vi {e. Pri ja teq ja~ ko pre zi me [o vqan ski. se ne mo `e ni ku pi ti, ni Ni ko na sve tu ne ume lep {e pro da ti ni po klo ni ti, pri da se fa li od [o vqa na, u ja teq se u sr ce sme sti u uvek to me su naj bo qi. Dru go {to osta je sa to bom“. Ta ko mi je [o vqa ni zdra vo vo lu je na ma ti po ru ~i la na kra ju tog su vo s krom pi rom. Tre }e, na {eg di va na o we nim ru~ ona ko ko „tre }a sre }a“, mo nim ra do vi ma u na {oj ku }i. ja ma ti vo le i te ru~ ne ra Jo{ nam je sa mo Pe ra fa do ve. Vo le i ume. Po ka zu je lio, da i on hva li ra do ve. mi je dan he kla ni ko mad, gu Sa m o bi klim n uo gla v om, sto i de be lo kon ca u we mu {te deo je re ~i, ba{ kao i ja. ima, li ~i na pan cir ne kog [te ta {to na [o vqa ne ni sred we ve kov nog vi te za: „To sam po vu ko mal ko vi {e. mi je ta ko osta lo ma lo kon - Nanecovala je moja mama osamdesetu i o~la, u snu Ju ~e smo sa hra ni li mo ju ma mu, ca, pa sam eto ura di la to, ona ko iz da to, po me ni, is pad ne ja ko le po“. gla ve, ka `e (e sad, da zna te da „to“ Pi tao sam je da li su `e ne qu bo - na ne co va la je osam de se tu i o~ la. ima di me zi je me tar sa {e zde set). mor ne jed na na dru gu, zbog ru~ nih O~ la je do sto jan stve no, u snu, da je Ume ti ru~ ni rad ni je te {ko, tre ba ra do va: “Ne, ja ni na ko ga ni sam pam ti mo kao gor du i po no snu, da to vo le ti. Ura di{ jed nu koc ku i qu bo mor na jer ni ko ta ko le po ne ni kom ne bu de na te re tu i da joj ni ako ti se ne svi |a, opa ra{. Ako je ura di kao ja“, od go vo ri la je mo ja ko ni {ta ne za me ri. Na dam se da ni sa mo je dan taj kva dra ti} gr bav, ja ma ma Rad mi la ([o vqan ski) Oti}. vi ko ji dru gi put ovaj tekst ~i ta te ga od mah opa ram, mo ra da bu de ka ko Od we ne ma me, mo je ba ba Da re, ~u - ne }e te za me ri ti, `e qa mi je da tre ba“. va je dan rad, dva an |e la, od be log ova ko za hva lim svi ma za iz ja ve sa u- Ova pri ~a mi li ~i na re cept ka kon ca, ko da im ni je sto go di na, ~e {}a i pri ja teq ski sti sak ru ke. ko Bu wev ke pra ve ki se lo te sto i jo{ se be le ko da su sad do le te li. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

F

^izme za u {talu

a la Bo gu na ne be si ma, naj zad se ras pi sa {e i ovi iz bo ri, ~i me mi je ne u ro za `e l u c a naj z ad ot k lo w e n a. Ve} sam se bio us pla hi rio da ne }u sko ro ima ti pri li ku da pro |em jo{ jed nu, da re ~em, ve ri fi ka ci ju na r od n e vo q e i po v e r e w a istih. Mi slim, tih pri pad ni ka na ro da. [to bi opet dra ma ti~ no uma wi lo moj ugled i qu bav bi ra~ ku u va ro {i ko joj sam u ra znim agre gat nim sta wi ma na ~e lu ima to me i vi {e od de ce ni je.

Spre man na sva ku pred iz bor nu even tu a li ju, ka kvog me je ve} bog dao, ovaj isto rij ski ko rak na {ih mu drih vo |a do ~e kao sam pot pu no spre man u sva kom po gle du. U si tu a ci ji ap so lut nog po i ma wa te o ri je re la ti vi te ta, ka drov ski i ko a li ci o no iz u zet no ka pa ci te tan i po ten tan, sa obez be |e nim si gur nim gla s o vi ma po t e klim iz re do va svih onih bu ba le wih ko je smo pro te klih go di na udo mi li u na {im jav nim pred u ze }i ma, neo p hod ne pr ve pred iz bor ne rad we – u smi slu sku pqa wa ozva ni ~e nih po dr {ki mi log mi pu ~an stva – oba vio sam u sve ga ~e tres’osam sa ti, ta ko da mi je sa mo pre o sta lo da se po za ba vim pu kim teh ni ka l i ja m a spro } u pri p re m a za pred i z b or n u kam p a w u. Mis’im, znam ja ovaj moj na rod, sklon gla sa wu za po bed ni ke, pa sam ~a som opo slio da svi ti mo ji `o ha ri po JKP-ovi ma pre sko ~e svo je dnev ne oba ve ze i od stra ne sud skih }a ta ove r e n im po d r { ka m a da ju svoj pun do pri nos na {i jem evro-in te gra ci ja ma, ~i ji je, bez be li, naj ve }i, a bez la `ne skrom no sti i je -

di ni, in di ka tor – mo je vi so ko ko ti ra we na gla sa~ kim li sti }i ma.

Sva sre }a pa za hva qu ju }i mu dro sti mo ga {e fa, a po go to vo [e fa, dr `i mo i ko mu nal ne in spek ci je, te ni je bi lo ne kih ve }ih pro ble ma oko obez be |i va wa bil bord pro sto ra sa ko jeg }u se u gro pla nu sle de }ih ne ko li ko me se ci osme hi va ti svo me bi ra~ kom te lu.

Da smo na do brom pu tu kao dru {tvo i na rod, do voq no re ~i to di va ni svest pri vat nog ka pi ta la ko ji je, stvar no {}u iza zvan, ba{ u me ni pre po znao vas ko li kog no si o ca raz vo ja ove na {e sre di ne,

ne gde ne po stig nem na vre me. Za mis’ da mi stra na~ ki mi ni star ba ne u ovu mo ju lo kal nu sa mo u pra vu, a ja da ne mo gu da ga is po {tu jem ni ~im iza zva nim pri su stvom, jer mi je ge tri ba od |un te na slu `be noj „in sig ni ji” cr kla?

Vi dim da je sa da mo der no da se u pred iz bor noj eri vr zma{ po ra zno-ra znim sviw ci ma, ko ko {iw ci ma, {ta la ma i osta lim objek ti ma, ko je bih do du {e iz naj ra ni jeg de tiw stva naj ra di je za bo ra vio, ali tak’i pos’o, te sam u tom smi slu i ta ko, na ba vio par gu me wa {a, tek ko li ko da ose kom ili -

Da smo na dobrom putu kao dru{tvo i narod, dovoqno re~ito divani svest privatnog kapitala koji je ba{ u meni prepoznao vaskolikog nosioca razvoja ove na{e sredine, pa sledstveno tome i nesebi~nu korist koju bi mogao da ima ukoliko finansijski pripomogne da moja malenkost i u naredne ~etiri godine obna{a funkciju koja mi i pripada pa sled stve no to me i ne se bi~ nu ko rist ko ju bi mo gao da ima uko li ko fi nan sij ski pri po mog ne da mo ja ma len kost i u na red ne ~e ti ri go di ne ob na {a funk ci ju ko ja mi po pri rod nom pre da tor skom pra vu i pri pa da. Da kle, ~el nu.

Kad sam tu op {tu pro ble ma ti ku re {io, se vap je bio da i u do me n u li~ n og po s tu p a w a pre d u zmem ne ko li ko ko ra ka ko ji bi me spre m i l i za ovu pred i z b or n u kam pa wu. Sva sre }a pa sam na vre me po ~eo da za na vqam vo zni park u ob {te stvu mo me, pa ne mo`‘ da se de si, kao ono mad, da

ti staj wa kom ne ra u bu jem „lu bo ten ke”. Na rod ti je na{ pri prost, vo li da na te le vi zi ju vi di nas od go vor ne i {ko la ne qu de ka ko tr ga mo staj wak, pa to ti je....! A kad se su o ~im sa ne kom hu ma ni tar nom kri zom, po ma `e i „ti gro va mast”. Dok se ka me re ne ukqu ~e, ma lo na ma `e{ is pod o~i ju i po sle to ga sa mo li je{ su ze, pa nek du {ma ni kol’ko ho }e tvr de da si ne ka pla ~i pi~ ka. Ja ti, maj ka ne moj, ni sam mi ro vao ni ka da su u pi ta wu ove vel’ke, da re ~em ka pi tal ne, in ve sti ci je pa sam za sva ki slu ~aj na ba vio i u ge pek „in sig -

ni je” na sle de }a dva me se ca po hra nio {lem tri-iks-el ve li ~i ne, tek da se u slu ~a ju po tre be na |e. ^im ga tu rim na ovu mo ju krat ko o{i {a nu ru su gla vu, em do ka zu jem ka ko smo na tra gu usva ja wa mo der nih stan dar da u na {em gra |e vi nar stvu kao na {oj ne sum wi voj kom pa ra ti noj pred no sti, em za hva qu ju }i do broj ve li ~i ni ne iz gle dam kao drug Sta ri u tar zan ka ma i dru gar’ca Jo van ka u tan ga ma.

Onoj ma loj, {to je ne ke sil ne evrop ske {ko le me na ge men ta iz u- ~i la, dao sam na log da mi na pra vi kon cep te go vo ra za u sva koj pri li ci, od te le vi zi je do ne po sred nog su sre ta sa bi ra~ kim mi te lom, jer ni kad ne zna{ ka da }e te pi ta ti za mi {qe we. Ti se le po opu sti{, raz ga }i{, mi sli{ sve je u re du, kad... ne ka no vi nar ska fu ka ra ima ne {to da pi ta, ne {to we ga, k’o ba ja gi, in te re su je.

Pa se ti sna |i!?

Kad smo ve} kod ti jeh pred iz bor nih obi la za ka te re na, u unu tra {wem ye pu „Ar ma ni ja” na go mi lao sam i do voq nu ko li ~i nu „ra ni sa na”, jer ni na kon svih ovih go di na ne mo gu da ob ja snim na {im ak ti vi sti ma da ne mo ra ju ba{ u sva kom se lu da spre ma ju ‘le ba i so li, kao i pri god ni pa pri ka{ od ko ga me, ina ~e, `ga ra vi ca hva ta neo pe va na. Pa po sle svi ma mo ram da ob ja {wa vam da mi go spo ja ko {u qu pre ko van gle pe gla!?

Aleksa pl. Adetovi}

e kla nam je da se qu di okre }u po li ti~ kim stran ka ma ka ko bi iz be gli sta re we, ~e ka we i br zo do bi li re zul ta te. “Ni je to greh. Qu di tre ba da ra de ono u {ta ve ru ju. Ako je ve ra bes kom pro mi sna, bez zna wa o na gra di, on da u re du, ali sve mi to de lu je krat ko ro~ no i po vr {no. S wi ma ne mam li~ nih pro ble ma, ve} ka ko da bu dem kon ku rent na u po slu. Ne ma qu bo mo re i be so va na ne prav de”, go vo ri nam po zo ri {na re di teq ka Kse ni ja Kr naj ski, ~i ja }e pred sta va “Na ja vqe no ubi stvo” pre mi jer no bi ti od i gra na 20. mar ta u Srp skom na rod nom po zo ri {tu.

Opi su ju }i zna ~a jan ju bi lej 150 go di na SNP-a, i na ~in na ko ji ga Grad obe le `a va, ro |e na No vo sa |an ka ka `e: “Imam uti sak da, ne sa mo u slu ~a ju SNP-a ve} i na na ci o nal nom ni vou, ~e ka mo po sled wi tre nu tak za sve. Za to pro sla ve ne bu du uz bu dqi ve po put ro |en da na na kom ~e ka{ po klo ne, ne go ne {to {to mo ra da se od ra di. Znam da je me ta fo ra i da se o to me du go pri ~a u SNP-u da je ja ko bit no, ali naj zna ~aj ni je stva ri pro }i }e nam u dru gim, neo ~e ki va nim ter mi ni ma. Ju bi lej mi li ~i na pre du go od la ga ni, i{ ~e ki va ni iz la zak sa pri ja te qi ma, ka da se svi umo ri mo i is tro {i mo od ~e ka wa”, ka `e nam Kse ni ja, ko ju pr vo pod se }a mo na na {u me ta fo ru o sla vqe ni~ koj tor ti za SNP: ume sto ba ki ne – po zo ri {te je do bi lo onu pla sti~ nu, iz tr `nog cen tra.

– Ne mam ta kav uti sak. Tor ta iz tr `nog cen tra bi la bi mo der na, ne u ku sna i do brog iz gle da. Mi smo do ne li mr ve ba ki nih ko la ~a, jer ih ne ma, s gla zi ra nim pre zi rom pre ma toj pla sti~ noj tor ti. Je de mo ne ke sen dvi ~e, oni su nam kul, sa mo da ne bi smo pri zna li da smo hte li ne {to {to ne mo `e mo. l Mrve i u teatru, `ivotu...?

– Te {ko mi je da pri znam da smo od u sta li od ve li kih sno va i ve re. Sva ko mo je “lo `e we” je tre ning za ide je, ne sa mo po ro di~ ne i pro fe si o nal ne, ve} i dru {tve ne. Re kli su nam 2000. da to ne mo `e pre ko no }i, pa je pro {la, i ju tro, i po pod ne, i on da vi {e ne vo li{ ne kog s kim si se smu vao pret hod ne ve ~e ri, pa ne zna{ da li da ga osta vi{ i s kim uop {te po sle da bu de{. Kao u vre men skoj kap su li, sta ri mo iz nu tra, br `e od ro di te qa. l Za{to?

– Upo zo ra va li su nas da su osve {}e ne i dru {tve ne stra sti tro {e we ener gi je, da ne }e bi ti bo qe. Pre zi ra la sam taj otrov, pe si mi zam. U gim na zi ji sam ima la vi {e adre na li na da ne ke stva ri ka `em iako ne }u ni {ta pro me ni ti. l Srbi kao mladi cene Kara|or|ev, a kako stare sve vi{e Obrenovi}ev politi~ki model?

R

– Mi slim da ko ja se na u ~i. P ve lu ka vo sti, g qu bqe. To su i `ba. l Postoji l dru{tvu?

– Ap so lut no l Da li je qewu nemo}i – Ni je mu~ no stra ne vi di, tu ta len to van, a bi mu~ no da mo kim dru gim po s ve li ki. l Nema{ il film, muzika – Mo gu da pr l Za{to je malo?

– Slo ba je b sve nas, gu bit n imao oprav da w ura di na tom x {te, u kom ve r mo gu to bi ti po jef ti ne. ^ak n pro {li, ve li k na li~ nom ni v auten ti~ ne pa tiv ne, ne `ne, da pro bu di{ – e ra pr

st

vi sad St pr nu je iz

id sp

on mu spo ne sje pr sm kv Ja s on ri wu ni ko se

ma `i br ci

nedeqa18.mart2012.

bio dragocen kao figura. Za nike, luzere, lewe – uvek si we. Muzika mo`e vi{e da xarawu svesti nego pozorirujem u sitna pomerawa. Ne oliti~ke provokacije jer su ni estetska – to smo videli i ka umetnost je dosadna. Samo vou, ako uspe{ da napravi{ ar~i}e, istinite, provokata ostrvca u nekim qudima e, to su mala kosmi~ka pomeawa po kojima pamtim moje redstave. l Te a tar je oaza stvar no ti, a mi se ne ra do ku pa mo?

– ^ini mi se da je sve {to idi{ u pozori{tu mnogo dodnije nego ovo {to `ivi{. to puta sam na ulici videla rizor koji bih stavila u sceu, a niko mi ne bi verovao da realno. Na{a o~ekivawa su pro{lih vremena. l Re kla si da je kri za den ti te ta pre o vla |u ju }i port?

– Predstavqamo se da smo no {to nismo. Prodavawe uda za bubrege je nacionalni ort. ^ak i ja iz moje male, ebitne vizure vidim nesaglae qudskih predstava svojih ro{losti i realnosti. Kad mo radili “Pokondirenu tivu”, Femu, se}am se da me je sna \uri~i} pitala da li je na sad Ceca ili Mira [koi}, koja je mimikrija u pitau? U “Najavqenom ubistvu”, ije pitawe ko je ubica, nego o je ko. Kad to ne znamo, ru{i kula od karata. l Sve to ne gde i ko {ta?

– Oni koji naprave probleati~an odabir s tim bolno ive. Ako su povr{ni stare r`e, pa im treba vi{e operaija. Ako nisu, bude se no}u.

Eros - Por nos 3:0 l Pret hod ni gost “in ter vjua ne de qe” kwi `ev nik Sa va Da mja nov pi tao je “na ne vi |e no” Kse ni ju Kr naj ski ka ko se ka `e “eros ili por nos”?

– Ka`e se “eros”, jer je to pokreta~ka energija. Pornos je ne{to {to se ve} dogodilo i uvek }e biti samo to {to jeste. Eros mo`e biti mnogo {ta. borave, pa se slu~ajno pojavi{. Zato ni{ta su{tinski ne mo`e da se uradi, pravi se teren za seks, a u posledwem trnutku ka`e se da mi samo flertujemo. Flert sa ciqevima, koristima i kompromisima, a kad treba da se skinu ga}e – hajd’ nemojmo ve~eras. l Za {to ne ma bun ta?

– Ima ne{to la`no u vezi s wim. Nekada je samo koreografija, ili {minka. Sem kad se ne radi o, recimo, qudskim pravima i `ivotiwama, ciq je uvek neki zadwi izlaz. l [ta bi te be is te ra lo na uli cu, po no vo?

– Ne{to li~no, intimno, neki organski poznat povod. Ne vi{i ciqevi, ne mo`emo vi{e da se borimo za apstraktne stvari, vera nam je jako konkretna. Nije to vi{e za vlast, iza}i }emo ako domovi zdravqa ne budu besplatno le~ili decu. l „Pa ra da” blo ki ra na u Du brov ni ku, An `e li na u Sr bi ji?

– U na{em slu~aju, sebi~luk pome{an sa mitomanijom – mi Srbi nismo ubice! To je tako srpski, da je sve od su{tinskog zna~aja, ~ak i u pozori{tu: svaka mora da je zlatna, da se pamti, da posle bude ti{ina, da se razmi{qa. Tako i sa An`elinom. l Za {to je od nos Sr bi je i Hr vat ske otro van re ci pro ci te tom ne de la?

– Kad su krenuli da se ponovo prodaju hrvatski keksovi i pra{kovi, nisam ih kupovala, ne zato {to smo ratovali, nego zato {to oni nisu prodavali “jafu”. I to tako radi{, kao, sveti{ se nekoliko godina, iz intimnog inata. To su budala{tine. Jedino {to volim kod srpskog inata je {to, koliko god da lajemo i pretimo – brzo zaboravqamo. I nikad ne nau~imo da oprostimo. n Igor Mihaqevi}

NAOPA^KE

lu zi je da }e te a tar, kwi ga, a... pro me ni ti svet? romene tek malo. i tog ma lo da nas to li ko -

l Корени кризе су у земљи.

o! U teatru se to jako vidi. mu~ no pri su sto va ti ogo i pred am bi ci jom? o, infantilno je. To svako sa u de~ju igru, kada je neko nedobro pozicioniran. Bilo o`e da se sakrije, kao u neslovima. Ne sudim, greh nije

M

l Демократији не цветају руже, већ висибабе.

li ne ga tiv na se lek ci ja u

ihajlo od Zasavice, monah nauke! Nema dileme: ovaj ~ovek misije, meta di{e (uverio me je Stankovi}), svaki ima svoje logi~no mesto i opravneumorni biolog-istra`iva~, dar vi ni sta, nepopravqivi zavi- dawe pod tim plafonom, ta~no tamo gde je stavqen, i ima svoju `ivu pri~u, snik od flore i faune (“Svoj `ivot sam posvetio upoznavawu bi- svi su u funkciji istra`ivawa i nauke, i kao da ni jedna stvar~ica nije suodiverziteta.”), ovaj obele`eni “neobi~ni ~ovek”, s najupe~atqivijim vi- vi{na u toj Mi{inoj }eliji ~udesa. zuelnim identiteom u Mitrovici, sitnije telesne gra|e, razvio je u sebi “Moj posebni doprinos nauci? Pa, evo, neka bude biqka Al dro van da ve zi ko ogromnu stvarala~ku snagu i potencijale od one ~eli~ne vrste koju nepre- lo za, nema narodno ime, koju sam 2005. godine otkrio na Zasavici, a devedekidnim radom izbruse i oslobode totalni posve}enici, strasnici i ideali- set godina se vodila kao izumrla u Srbiji”, re~e Stankovi}, autor 82 nau~sti svojih “religija”, profesija i opsesija, qudi koji su u svom stvarala~- na rada, nekoliko objavqenih stru~nih kwiga (autor i koautor) i nekoliko kom individualizmu sve podredili stvarima i misiji od op{te (planetar- kwiga u pripremi, istra`iva~ koji je samo na Zasavici u~estvovao u otkrine) koristi i kre}u se prema svom ciqu snagom zemqine te`e kao ledena vawu, ~ak, 35 novih vrsta za Srbiju, a od toga sedam novih vrsta za Balkan! grudva koja se otka~ila iz oblaka.

Koje su to vrste? – “Alge, beski~mewaci, insekti, ni`i oblici... Te{ko je I takav je Mihajlo Stankovi}. Odeven i opremqen kvalitetno i u stilu prona}i novu pticu, novog sisara.” vrhunskog i beskompromisnog profesionalca i posve}enika svoje biodi“Kako to da se ranije nije znalo za postojawe tolikih vrsta?” upitah Miverzitetske strasti, uniformisan u upe~atqivom zagasito zelenom “ren- hajla od Zasavice. xerskom” prsluku s mno{tvom nabuxenih xepova (punih tajni i iznena|e“Kako? Pa, vidite, Srbija je jedna od retkih evropskih zemaqa koja nema wa), zabra|en rancem na le|ima i debelom terenskom torbom oka~enom o ~ak ni op{te liste sa spiskovima vrsta! Mi jo{ ne znamo {ta sve `ivi na ramenu s te{kom artiqerijom za fotografisawe i osmatrawe flore i fa- na{oj teritoriji, pa kako onda da za{titimo to {to i ne znamo da postoji? une i sa svim mogu}im (i nemogu}im) instrumentima za istra`iva~ku pusto- Moj dugoro~ni ciq je da popi{em te vrste. Sara|ujem sa mnogim nau~nim lovinu u prirodi, monah biolo{ke nauke Mihajlo Stankovi}, nazovimo ga ustanovama, institutima, laboratorijama, Botani~kom ba{tom u Beogravelikim slovom: Vitez prirode, [umski gospodin, a oficijelno: stru~ni du... Na Zasavici moja u`a oblast su gmizavci i vodozemci, ali istra`ujem saradnik na platnom spisku Specijalnog rezervata prirode “Zasavica”, i sve ostalo u okru`ewu. Materijal {aqem na obradu nau~nim ustanovama, svojim zimskim izgledom skoro upravo onakav kakvog sam ga prvi put pre ne- s wima sam stalno na vezi. Istra`ujem, pratim i kartiram `ivi svet pokoliko godina spazio sa grotesknog izletni~kog ~amca u priobalnom gusti- sledwih dvadesetak godina {irom na{e zemqe. Prirodi ne prilazim sa {u bar ske ma~vanske reke Zasavice (gde je taj ~ovek sa svojstvom, li~nost estetske strane, mene wene lepote ne zanimaju. Bele`im biqke i `ivotiizrazitog individualiteta, bio na svom radnom mestu), prema dogovoru iz- we koje se zateknu na terenu, snimam, i o tome u dnevnicima vodim zabelelazi oko 15 ~asova iz svoje mitrova~{ke koje dostavqam nau~nim ustanoke kancelarije u zgradi kod Carske vama. I tokom godine, naro~ito leti, palate (administrativna centrala stalno sam na terenskim istra`ivarezervata), ulazi u “Dnevnikovu” liwima, simpozijumima, skupovima...” muzinu, i vodi me u svoj stan, ili u Staklene kocke terarijuma poslaNo je vu bar ku, kako je wegovu radnu sogane na monta`noj metalnoj platforbu do`iveo neki moj kolega, vodi me, mi na centralnom mestu prostorije, dakle, u svoj ~udesni svet u jednoj od jedna iznad druge, uglavqene izme|u onih mirnih ulica na obodnim deloormara i zidne povr{ine prekrivene vima Memorijalnog parka. u celosti stru~nim kwigama i publiOtkud ja u stanu kod Mihajla od Zakacijama. Terarijumi: kapsule Planesavice? Pre nekoliko meseci, kada je te, ise~ci `ivota s udaqenih kontiDobri an|eo reporta`e sredio da se nenata, svaka staklena kocka, i ponesa Mi{om sretnem na suvomrazici u ka tegla, s pripadaju}om scenografi{umarku Spomen parka (popisivao je jom (drvo, pesak, kamewe) koja simulidrve}e za potrebe obnove memorijalra podnevqe doti~nog `ivog bi}a i, nog perivoja), rekao mi je da u stanu u da tako ka`em, ima sopstvenu (elekkojem `ivi sa majkom Nevenom, otac tri~nu) mikroklimu; a u stvari, svaki mu je umro, dr`i terarijume sa sitnim stakleni eksponat, ipak je, svet za segmizavcima, vodozemcima, insektima, be – svet koji u tom stanu opstaje zazglavkarima i jo{ kojekakvim egzohvaquju}i, pre svega, velikom stru~ti~nim stvorewima, i na moju molbu nom znawu i iskustvu, strasti i opseda i meni – s obzirom da su ga novinasiji Mihajla Stankovi}a, koji je svari ve} pose}ivali u wegovoj No je voj koj `ivuqki udesio optimalnu udobbar ci – nekom drugom prilikom pokanost i temperaturni ambijent, ali i `e svoj sobni prirodwa~ki svet i zahvaquju}i wegovoj mami Neveni, zbirke (insektarijume, akvarijume, koja je zbog wegovih `ivotiwa nepreherbarijume, kamewe), Stankovi} je kidno vezana za stan i napu{ta ga sauzvratio “u svako doba otvorenim vramo kada ide kod lekara ili u kupovitima”, pa kad mi je voqa da do|em kod nu. wih, vratima kroz koja sam, evo, upraRazledam terarijume. Gu{ter leovo u{ao u wegovu originalnu privatpard gekon poreklom je iz mongolske nost. pustiwe Gobi, a kod Mi{e je skoro I odmah tu u predsobqu vidim prideset godina. Zmija kukova smaragdna ~u na podu: korwa~a Maja. Glaviwa boa, poreklom iz tropskih poplavnih teritorijom koju savr{eno poznaje, {uma ostrva Trinidada, prilago|ena ali od jutros je `ivuqka pomalo dezzbog takvog terena `ivotu na drve}u, orijentisana: sobna temperetura podu{manin za glodare i ptice, zavukla digla ju je pre vremena iz zimskog sna, se u {upqinu drveta, i u tom ustakqeizvukla se iz nekog }o{ka kojeg sama nom komadu trinidadskog zavi~aja izabere, probudila se neo~ekivano i (pribli`no tropske temperature i za Stankovi}e, i priu{tila mi zado- Mi haj lo Stan ko vi}: „Zmi je me naj vi {e pri vla ~e...” Fo to: S. [u {we vi} vla`nosti koja se u terarijumu ne spuvoqstvo da vidim ovo qupko bi}e ko{ta ispod 70 posto) boa `ivi u ovom je sa wima `ivi 26 godina. – “Da, toliko dugo... I svima nam je prirasla za mitrova~kom “tropskim” stanu ve} preko deset godina. srce”, re~e Stankovi} skidaju}i sa sebe terenski oklop. “Maja se od okto“Ja volim zmije”, re~e Mihajlo od Zasavice. “Zmije me definitivno najbra do aprila zavu~e u neki buxak i prezimi u hibernaciji. A leti je na te- vi{e privla~e! U kancelariji imam pitona, hranim ga zamorcima, a ovde u rasi, tamo su joj posude sa vodom i hranom. Slobodno {eta po stanu. I mami- stanu, kao {to vidite, dr`im samo sitnije `ivotiwe: gu{tere, {korpione, na je qubimica. Ja, da vam iskreno ka`em, `ivotiwama ne volim da dajem paukove, tarantule, leminge, `abe... Nemam uslova za ne{to ve}e! A za{to imena, niti da se za wih emotivno vezujem. Pokupili smo je iz jedne ba{te, zmije, pitate? Najve}i broj qudi pla{i se i zazire od zmija, i ba{ to me je bila je u jako lo{em stawu, iscrpqena, verovatno bi uginula, oporavila se privuklo ovim gmizavcima. Tako|e, zmije su `rtve ne samo iracionalnih kod nas i nameravali smo da je vratimo u prirodu. U me|uvremenu nam je strahova, nego i predrasuda, sujeverja, {to je sve skupa posledica sveop{teg u{la pod ko`u, mama i sestra je obo`avaju, pa smo je zadr`ali... Izvolite neznawa. Primetio sam da qudi polaze od toga da je svaka zmija otrovnica. kod mene u sobu”, re~e Stankovi} i uvede nas u svoju istra`iva~ku }eliju.

I automatski proizilazi wihov odbojan stav prema tim stvorewima. A kod A u sobi: kakav superiorni kreativni nered! Terarijumi, stotine bo~i- nas u Srbiji `ive samo tri otrovnice! Prilikom terenskih istra`ivawa ce sa uzorcima i hemikalijama, vertikala “ozidana” kwigama, plastovi fa- po Srbiji video sam na desetine ubijenih zmija, i sve su ih ubile predrasuscikli sa dokumentacijom sa terena iz Zasavice i sa raznih lokaliteta {i- de, sujeverje... To je stra{no! Zmije su ~lanovi na{eg eko sistema i svaka rom Balkana, preparirane ustakqene bube, paukovi, {korpije, primerci ubijena zmija je poreme}aj ravnote`e u prirodi”, re~e Stankovi}. kamewa... Bila bi mi neophodna kwiga (a mo`da bi mi, ~ak, bili potrebni Upitah na kraju kako wihovo neposredno okru`ewe gleda na zmije, gu{tei tomovi kwiga), da opi{em sadr`aj te neverovatne istra`iva~ke sobe za- re, `abe, tarantule i ostalu mena`eriju u stanu? trpane od poda do plafona {to `ivim, a {to mrtvim (uslovno re~eno) ar“Ne obazirem se... To me ne zanima”, re~e Mi{a. tefaktima biqnog i `ivotiwskog sveta, sadr`aj jedne od pravih biolo“Prijateqi nam vi{e ne dolaze zbog `ivotiwa”, re~e gospo|a Nevena {kih laboratorija i privatnih arhivskih skladi{ta Planete, kakve sam Stankovi}. “Neki ka`u: [ta }e vam to u stanu... Neka vode svoju brigu! Ne vi|ao po ku}ama, pa i po nekim univerzitetskim kancelarijama qudi istih dozvoqavam da mi se me{aju u `ivot. Tako mi svejedno {ta o nama misle. profesija (strasti, preokupacija); ali jo{ nikada nisam video toliku ko- Na{a vrata su svima otvorena. Moje dete je `ivot posvetilo nauci, to je weli~inu raznovrsne biodiverzitetske gra|e pohrawene u jednoj sobi stana gov izbor, a wegov izbor je i moj izbor, i ja sam svim srcem i snagom na straskromne kvadrature, i to tako da uprkos, ipak, mog povr{nog i ishitrenog ni mog deteta!” utiska zagu{enosti prostora pod spu{tenim roletanama, svaki od tih predn @eqko Markovi}

l За починиоцима трагају наручиоци.

a je to ta~no, neka lukavost Prava je umetnost na}i rubogde ona prerasta u koristoisto treninzi, moral se ve-

Svako ima svoj kqu~. Ceci nije super, bez obzira {to poku{ava da odr`i druga~iju sliku o sebi, verovatno je jako usamqena, stari br`e nego {to bi `elela.

Sve se naplati. l Opi {i tru le` srp skog mejnstri ma?

– Svaki mejnstrim je takav i meni su rupe u konstrukciji i glazuri mejnstrima dirqive.

Na{i politi~ari su neodoqivi u svojoj budala{tini. Amerikanci, kada biraju predsednika, naslawaju se na dugu tradiciju i malo je {ta prepu{teno slu~aju. Svaka lo{a stvar ima dramati~an odgovor. Mi imamo kratku tradiciju priprema za ne{to {to treba da sine. Nave`ba{ sve, bude{ {armantan, a ima{ kravatu za svadbu umesto za izjavu sau~e{}a. Slatko mi je to, mali smo, gre{ni i sve ostalo je glumatawe. l Glav na te ma stra na ka je eko no mi ja, a ne te meq na dru {tve na pro me na?

– To me najvi{e boli, pona{awe na {alterima, domovima zdravqa... Tu izgubimo u svakoj utakmici, kad do|e stranac i pomisli kako smo topli i veseli, na prvom zakucavawu odustanu. @ali mi se glumica, oti{la u op{tinu i mladi} 40 godina mla|i re~e joj: “[ta, kuda?” To “kuda” nepoznatoj osobi je ravno psovki. Restruktuirawe dru{tvenih odnosa je najva`nije. l Tvoj pro fe sor Ni ki ta Mi li vo je vi} je ov de re kao da je Ko so vo – po gu bqe no?

– Svi|a mi se ta verzija, “pogubqen” kao u kosmosu, a ne giqotiniran. Na`alost, nekada je bilo izgubqeno, usput se pogubilo i ~eka pogubqewe. l [ta nam je ini ci ja ti va Dru {tve nog cen tra po ka za la?

– Da se pona{amo kao da }emo `iveti zauvek. Tajkuni, koristoqubive akcije, sumwive kombinacije. Trik je da se ne zameri{, proba{ pripremu, pusti{ da qudi za-

Mi haj lo od Za sa vi ce, mo nah na u ke

l Косово није крај Србије.

o br `e m di te qa

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

l Кукавица подмеће јаје, мућак – себе.

KSE NI JA KR NAJ SKI, RE DI TEQ KA

9

Ili­ja­Mar­ko­vi}

E

dnevnik

G

o to vo da ne ma ze mqe ko ja u ovom ve ku ni je spro ve la, za po ~e la ili na me ra va da po kre ne re for mu svog pen zi o- nog si ste ma. Pri ti snu te iz nu di com u dr `av nim fi nan si ja ma i no vim de mo graf skim re al no sti ma mno gi su sve sni da se po sto je }i pen zi o ni si ste mi po la ko uru {a va ju i da }e nov ca za wi ho vo re dov n o ser vi s i r a w e bi ti sve ma we.

U 19 ~la ni ca Evrop ske uni je oba ve ze dr `a ve pre ma pen zi o- nim fon do vi ma pet pu ta su ve }e od wi ho vog za jed ni~ kog bru to du ga. Sto ga stru~ wa ci i sma tra ju da }e dru gi ta las kri ze, ko ji je u to ku, pre po kre nu ti pen zi je ne go jav ni dug. Na i me, Evrop ska cen tral na ban ka je iz ra ~u na la da je jo{ 2009. obim oba ve za evrop skih ze ma qa pre ma sta nov ni {tvu do sti gao 30.000 mi li jar -

Pred log su od mah po dr `a le i sve skan di nav ske i bal ti~ ke ze mqe, kao i Ve li ka Bri ta ni ja.

Uosta lom, sli~ no se raz mi {qa i u SAD, jer su is tra `i va wa po ka za la da ~e tvr ti na Ame ri ka na ca o~e ku je da }e se pen zi o ni sa ti sa se dam de set ili vi {e go di na.

Tek, Evrop ska ko mi si je je ne dav no na ja vi la da bi sta ro sna gra ni ca za pen zi o ni sa we u ze mqa ma ~la ni ca ma EU mo gla da bu de auto mat s ki po me r a n a u skla du sa iz me na ma u o~e ki va nom `i vot nom ve ku. Da nas je u Evro pi, pre ma po da ci ma UN, vi {e od pe ti ne gra |a na sta ri je od 60 go di na, a do 2050. sko ro 35 pro c e n a ta Evro p qa n a ima } e pre ko „{est ban ki”. Po red to ga Evrop ska ko mi si ja se za la `e i za dra sti~ no ogra ni ~a va we mo gu} no sti za pre vre me no pen zi o- ni sa we, {to kon kret no zna ~i da

za go di nu da na. Da je to ta ko vi di se ve} iz pen zi o nih za ko na, ko j i su za u s ta vqe n i u ne k im evrop skim dr `a va ma jer su zbog pro te sta za po sle nih vla de bi le pri n u | e n e da ih po vu k u. No, o~i gled no je da }e ne ke bu du }e vla de mo ra ti da ura de sve ono {to sa da {we za rad mi ra u ku }i ni su – po sto je }i si stem je neo dr `iv, s jed ne stra ne, a s dru ge, EU ne }e pri sta ti ti da op {te na ~e lo ne ko po {tu je a ne ko ne.

Sr bi ja, ko ja je sa pen zi o nim re for ma ma po ~e la jo{ 2001. go di ne i da qe ima me |u naj ni `im sta ro snim gra ni ca ma za od la zak u pen zi ju, s tim da za po o {tra va we uslo va i po red pri ti ska iz MMF-a, jo{ uvek ne ma kon kret nih pred lo ga. Na i me, svi su sve sni da je po sto je }i pen zi o ni si stem neo dr `iv i da ne mo `e jo{ du go funk ci o ni sa ti to da sva ki

penzije mu^e celu eVropu

di evra. Od to ga, oba ve ze Ne ma~ ke pre ma pen zi o ne ri ma iz no se 7.600 a Fran cu ske 6.700 evra. Po sle di ce ova kve si tu a- ci je mno go vi {e ose ti }e tek oni ko ji ma pred sto ji od la zak u pen zi ju, jer su vla de mno gih evrop skih ze ma qa pri nu |e ne na sma we we dr `av nog du ga i ras ho da u bu xe tu kroz sma we we obi ma fi nan si ra wa u sfe ri u ko ju spa da ju i pen zi je.

U isto vre me stru~ wa ci oce wu ju da si tu a ci ja ni je bez iz la zna, od no sno da jo{ ima pro sto ra za ma ner vi sa we. A taj pro stor vi de u po {tra va wu uslo va za od la zak u pen zi ju, pre sve ga u po di za wu sta ro sne gra ni ce. Ta ko je {ved ski pre mi jer Fre de rik Raj nfe let ve} pred lo `io da se u pen zi ju ide sa 75 go di na.

svi neo prav da ni i neo sno va ni pro pi si o pre vre me noj pen zi ju mo ra ju bi ti uki nu ti. Uz sve to, stav EK je da se prag za od la zak u pen zi ju mu {ka ra ca i `e na mo ra iz jed na ~i ti. To je za sa da u~i ni lo 14 ze ma qa a do 2020. ta me ra je pla ni ra na u jo{ wih pet.

Zbog raz l i ~ i tih sta r o s nih gra ni ca za od la zak u pen zi ju, na ni vou EU se raz mi {qa o 70 go di na kao gra ni ci za pen zi o ni sa we. To bi mo gla bi ti oba ve za dok bi se sa mim dr `a va ma ~la ni ca ma osta vi la mo gu} nost da idu i iz nad to ga. Da ka ko, rad ni ci i na sam po men da }e se pro du `i ti rad ni vek ve le da to zna ~i da }e s po sla u i}i pra vo grob, a ne u`i va ti u mi ro vi ni. Te {ko da }e mir no pri hva ti ti po di za we sta ro sne gra ni ce pa ma kar i

za po sle ni ima “svog” pen zi o ne ra. ^ak 13 od sto BDP-a od la zi na re dov nu is pla tu pen zi ja, {to je dva pa i tri pu ta vi {e ne go u dru g im evrop s kim dr ` a va ma.

No, i to je kao i mno go {to {ta dru go, osta vqe no no voj vla di ko ju }e, ~im u|e u ka bi net, za te }i pro blem na ko ji te {ko da }e ima ti od go vor a po go to vo da }e mo }i iz be }i bol ne pen zi o ne re zo ve.

Pod se ti mo, iz me na ma za ko na to kom pret hod nih go di na sta ro sna gra n i c a za pen z i o n i s a w e mu {ka ra ca po ve }a na je na 65 a za `e ne na 60 go di na. A MMF je in si sti rao na to me da se iz jed na ~i sta ro sna gra ni ca za mu {kar ce i `e ne, kao i da se ta gra ni ca po ve }a na 67 go di na. n Qubinka Male{evi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

VojVo\anska kancelarija poma@e makedoniju

O

bu ka za tri de set pred stav ni ka ma ke don skih mi ni star sta va, gra do va, op {ti na, raz voj nih agen ci ja i in sti tu ci ja ko je se ba ve evrop skom po li ti kom odr `a na je pro te kle sed mi ce u Pred stav ni {tvu AP Voj vo din u Bri se lu. U pi ta wu je, na i me, pro gram ko ji voj vo |an ska kan ce la ri ja re a li zu je sa part ne ri ma iz Nor ve {ke, a ko ji fi nan si ra ju pro je kat obu ke ma ke don ske ad mi ni stra ci je.

Go sti iz Sko pqa su na ro ~it in te res po ka za li za te me ko je se od no se na im ple men ta ci ju vi so kih stan dar da po pi ta wu pra va na ci o nal nih ma wi na i za jed ni ca, te ko mu ni ka ci ju sa evrop skim or ga ni za ci ja ma i ko ri {}e we fon do va EU. Pod se ti mo, Voj vo di na je pre ko Fon da „Evrop ski po slo vi“ ve} da nas ~la ni ca broj nih evrop skih or ga ni za ci ja, od Pa ri za i Salc bur ga, do Bri se la i Ber li na, dok je u pro te klim go di na ma oja ~a na sa rad wa i sa broj nim evrop skim re gi ja ma.

– U re la tiv no krat kom vre men skom pe ri o du Voj vo di na je po di gla i ka pa ci tet ko ri {}e wa evrop skih fon do va od jed no ci fe nog do tro ci fre nog bro ja na go di {wem ni vou, sa ste pe nom ko ri {}e wa sred sta va od pre ko 95 od sto, {to je go to vo ne za be le `en re zul tat u ju go i sto~ nom de lu Evro pe – na vo di Pre drag No vi kov,

D

ve ne de qe na kon do no {e wa od lu ke o sta tu su kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, Sr bi ja je i zva ni~ no u~e stvo va la na sa stan ku jed nog or ga na EU. Sre di nom sed mi ce je na za se da wu Voj nog ko mi te ta EU, te la ko je se ba vi pi ta wi ma za jed ni~ ke bez bed no sne i od bram be ne po li ti ke Uni je, u sta tu su pred stav ni ka Sr bi je kao dr `a ve kan di da ta u~e stvo vao i ofi cir Voj ske Sr bi je, bri gad ni ge ne ral Ne boj {a \u ka no vi}.

Uz to, za hva qu ju }i do bi ja wu sta tu sa kan di ta da, Sr bi ja je i na ko rak od ukqu ~e wa u Evrop sku od bram be nu agen ci ju, {to }e do pri ne ti raz vo ju do ma }e na men ske, od no sno od bram be ne in du stri je. Dr `av na se kre tar ka u Mi ni star stvu od bra ne Ta wa Mi {~e vi} na tom fo nu ob ja {wa va da srp ska na -

{e fa Pred stav ni {tva APV u Bri se lu. – Na {im part ne ri ma iz Ma ke do ni je su zna ~aj na bi la ta is ku stva Voj vo di ne, ko ja po ka zu ju da je za uspe {no ko ri {}e we raz voj nih sred sta va EU od ka pi tal nog zna ~a ja do no {e we stra te {kih od lu ka o ula ga wu u pri pre mu ad mi ni stra ci je i an ga `o va we svih re gi o nal nih i lo kal nih ak te ra ka ko bi se tak mi ~i li za sred sta va do ko jih, ipak, ni je la ko do }i. n P. K. da je dr `a va u sta tu su kan di da ta za ~lan stvo u EU. O ukqu ~e wu Sr bi je u Evrop sku od bram ne bu agen ci ju raz go va ra li su pre de se tak da na u Be o gra du i mi ni stri od bra ne Sr bi je i Ita li je Dra gan [u ta no vac i \an pa o lo di Pa o la. Na sa stan ku je na gla {e na po dr {ka Ita li je br zom pri stu pa wu Sr bi je ~lan stvu u Evrop skoj od bram be noj agen ci ji, o ~e mu }e se u EU raz go va ra ti ve} 23. mar ta.

Evrop ska od ram be na agen ci ja (EDA) osno va na je 12. ju la 2004. sa se di {tem u Bri se lu, ak ci jom Ve }a mi ni sta ra u ci qu ko or di na ci je me |u dr `a va ma ~la ni ca ma, a po seb no u na sto ja wu da se po boq {a ju po sto je }i od ram be ni ka pa ci te ti te ra di sna `e wa evrop ske voj ne sa rad we i po dr {ke ukup nom raz vo ju Evrop ske bez bed no sne i od ram be ne

na korak do eVropske odbrambene agencije

men ska in du stri ja ima zna ~aj ne po ten ci ja le i da mo `e na }i svo je me sto i udeo u sa rad wi s evrop skim od bram be nim in du stri ja ma.

Ina ~e, Evrop ska od bram be na agen ci ja je jed na od agen ci ja ko ja funk ci o ni {e u okvi ru za jed ni~ ke od bram be ne i bez bed no sne po li ti ke EU i u wu se iz u zet no te {ko ula zi. Na se mi na ru, ko ji je Atlant ski sa vet Sr bi je or ga ni zo vao pre ne de qu da na u E~ ki, Ta wa Mi {~e vi} je na ve la pri mer [ved ske, ko ja je se dam go di na pre go va ra la da bi po sta la ~lan te agen ci je, jer ima ve o ma sna `nu od bram be nu in du stri ju. Ali, do da la je, ka da se jed nom u|e u tu agen ci ju, otva ra se ve li ki pro stor za is tra `i va we i raz voj do ma }eg na o ru `a wa i voj ne opre me.

Od go var ju }i na pi ta we no vi na ra „Dnev ni ka” o zna ~a ju pri kqu ~e wa na {e dr `a ve Evrop skoj od bram be noj agen ci ji, Mi {~e vi }e va je obra zlo `i la da je oblast od bram be ne in du sti je je dan od naj zna ~aj ni jih ka pa ci te ta Mi ni star sta va od bra ne, me |u ko ji ma se iz dva ja ju i Voj no teh ni~ ki in sti tut i ra zni za vo di ko ji po sto je u okvi ru si ste ma od bra ne.

Me |u wi ma je, sva ka ko, Teh ni~ ki-re mont ni za vod u Kra gu jev cu, ko ji je je dan od pet bren do va ko je Mi ni star stvo od bra ne nu di sve tu za sa rad wu.

Me |u tim, po re ~i ma dr `av ne se kre tar ke, od lu ka o ukqu ~e wu u tu agen ci ju mo `e bi ti do ne ta tek ka -

po li ti ke (ESDP). Va `an je do pri nos Agen ci je u otva ra wu evrop skog tr `i {ta od bram be nom opre mom, {to pri do no si kon so li da ci ji i ja ~a wu evrop skih od bram be nih teh no lo {kih i in du strij skih ka pa ci te ta.

Mi si ja Evrop ske od bram be ne agen ci je je ste po boq {a we od bram be ne spo sob no sti EU-a po seb no u bu du }im kri znim si tu a ci ja ma; pro mo vi sa we ko or di na ci je na o ru `a wa pu tem raz me ne in for ma ci ja o po sto je }im pro gra mi ma i bu du }im po tre ba ma dr `a va; raz voj voj ne in du stri je i teh no lo {ke ba ze, te stva ra we kon ku rent nog od bram be nog tr `i {ta na ni vou EU-a; pod sti ca we we is tra `i va~ kog ra da s ci qem ja ~a wa evrop skog in du strij skog i teh no lo {kog po ten ci ja la u od bram be ne svr he.

Agen ci ja je, ina ~e, usred sre |e na i na po boq {a we evrop skih od ram be nih spo sob no sti pu tem in te gra ci je da nas frag men ti ra nih na ci o nal nih od ram be nih si ste ma. Stva ra we sve o bu hvat nog i si stem skog pri stu pa evrop skoj bez bed no sti te pro mo vi sa we sa rad we ze ma qa ~la ni ca Uni je pri do ne }e raz u me va wu bu du }ih od ram be nih po tre ba EU-a i pod stak nu ti osni va we glo bal ne, kon ku rent ne in du stri je ve za ne za od ram be ne po tre be Evrop ske uni je. n Milan Bozokin

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

V I [ E O D I S T O R I J E : NEO BI^ NA PRI ^A O @I VOT NOJ AVAN TU RI BA KA MA RE ILI]

ri ~a o Ti ta ni ku ne bi bi la ta ko ve li ka da je ni su sa ~i ni le pri ~e pre `i ve lih. Pri ~e onih ko ji su na we mu tre ba li da stig nu do svog ame ri~ kog sna. Po ne kim sud b i n a m a su sni m a n i fil m o v i, po ne k i m a pi s a n e kwi ge, a mno ge od wih osta le su kao po ro di~ na ba {ti na da se pre no se s ko le na na ko le no.

Ova ve li ka po mor ska ne sre }a, od ko je }e se 15. apri la 2012. od bro ja ti 100 go di na, ima la je sre }an po ~e tak za one ko ji su se spa si li, ali i za one ko ji u su lu ci [er bur u Fran cu skoj ne ko li ko da na pre ne sre }e bi li spre ~e ni da se s brod skom kar tom ukra ca ju na ta da na ve }i i naj luk su zni ji brod na sve tu. Ta ko je do va {eg re por te ra sa svim slu ~aj no do {la pri ~a No vo sa |an ke Sve tla ne Ra sto vi}, ~i ja je ba ka Ma ra Ki sin,

P

Pijani je Rusi spasili Titanika uda to Ili}, ima la sre }u da ne is k o r i s ti kar t u za naj v e } i brod na sve tu.

– Du go se u na {oj po ro di ci pre pri ~a va ba ka Ma ri na `i vot na pri ~a, ali su to kom go di na pi sma, uspo me ne, fo to gra fi je i mno ge dru ge stva ri, to kom broj nih pre se qe wa na {e po ro di ce, na `a lost iz gu -

bqe ne – pri ~a mi Sve tla na dok mi po ka zu je dve po `u te le fo t o g ra f i j e i li~ n u kar t u ba ke Ma re iz da te u Tre bi wu.

Ro |e na je ba ka Ma ra dav ne 1891. u se lu Tu li na do mak Tre bi wa. Qu ti her ce go va~ ki kr{ te rao je svo je sta nov ni ke u po tra gu za bo qim `i vo tom, pa ta ko ni fa mi li ju Ki sin pe ~al ba ni je mo gla da za o bi |e.

Naj sta ri ji i je di ni sin Vi do je ve} sa 16 go di na, na po ~et ku 20. ve ka, od la zi u Ame ri ku.

Osta ju ~e ti ri se stre i maj ka, da ~e ka ju...

– Vi do, ka ko su ga zva li, iako mlad, br zo se sna {ao u Ame ri ci i po sle se dam go di na pro ve de nih ta mo po zvao je Ma ru da do |e kod we ga. Po slao joj je no vac i kar tu za tre }u kla su ta da naj mo} ni jeg bro da na sve tu, Ti ta ni ka. Ka ko nam je po sle pri ~a la, ba ka Ma ra se ne ko li ko me se ci pri pre ma la za ovo pu to va we. Mi slim da i ni je bi la sve sna {ta je ~e ka.

Ipak, dva me se ca se sko ro sva ko ga da na iz se la Tu li spu -

Baka Marina li~na karta

3 C

2

1

2

prostorija za turbine

1

1

T

3

S

C verovatno mesto o{te}ewa u sudaru s ledenim bregom

Baka Mara Ili} sa unukom Svetlanom Rastovi}

POSLEDWI SATI TITANIKA od 23.40 do 2.17 ujutru

Voda je iznenada po~ela da puni tteretni eret eretni ni prostor prostor i dowi deo broda, zdrobiv{i kobilicu svojom snagom i te`inom. Brod se nagnuo i prelomio se prvi dimwak 3

prva klasa

2

druga klasa

3

tre}a klasa

1912 prvo putovawe odlo`eno zbog konstrukcionih problema;

C

prtqa`nik

2. april: komisija za prijem obavqe-

S

skladi{te

T

osobqe

Krma se izdignula iznad vode {to je izazvalo veliko optere}ewe na trup i kobilicu. Gorwa paluba je napukla i tako se na kraju slomio pramac. Sru{ili su se i ostali dimwaci 2.20

Brod je kona~no lociran u septembru septembru 1985, uz pomo} sonarnog skenera i podmornice sa upravqawem na daqinu Argo. To je bio prvi vizuelni kontakt sa Titanikom posle 73 godine Titanikom

zavisnost od pogonskog sistema onemogu}ilo precizno odre|ivawe pozicije u nemirnom moru

kasnije podru~je istra`ivawa

zadatak: Argov zadatak: otkriva Titanikovu poziciju

krma pramac

Kotlarnica je bila u vodoravnom polo`aju sve dok nije potonula

Templ

pre`iveli

U julu 1986. tri tri ~oveka, ukqu~uju}i dr Roberta Roberta Balarda, spustili spustili su na Titanikov Titanikov deo sa krmom mini podmornicu Alvin, koju je predvodio robot Yejson junior, u nastojaw nast ojawu da istra` ist ra`ee ra` nastojawu istra`e unutra{wost i snime unutra{w ost broda

poklopac

^AMCI ZA SPASAVAWE Titanik je nosio 20 ~amaca m za spasavawe, w q ` od kojih je 14 napravqeno tako da svaki m mo`e da ponese 65 q qudi, dva po 40 i ~etiri po 47, { { –{ w {to ~ini ukupno 1.178 sedi{ta {to je m mawak od ~ak 1.050 m mesta. N Nikada nije bila ` za spasavawe w sprovedena odgovaraju}a ve`ba i tokom mnogim m zbrke i panike u m m ~amcima m m se { m w broj q na{ao mawi qudi od w wihovog kapaciteta

10. april: prvo putovawe po~elo u 12.15; dolazak u [erbur u 18.35; 11. april: dolazak u Kvinstaun, u 11.30 – polazak za Wujork u 1.30; 14. april: 9 ~asova, prvo upozorewe na ledene sante u podru~ju koje sti`e od drugih brodova; 19.30: brod Kalifornijan javqa za led na Titanikovom kursu plovidbe; 21.40: upozorewe Mesabe koje nije preneto na kapetanski most; 23.00: Kalifornijan {aqe signal za uzbunu Titaniku, ali radio-operater iskqu~uje prijem; 23.40: Titanik udara u ledeni breg 15. april: Kapetan Smit poziva osob-

qe da se postroji i pripremi ~amce za spasavawe.

00.15: prvi be`i~ni pozivi u pomo}; 00.45: prve rakete ispaqene u vazduh, SOS pozivi, u 1.40 ispaqena posledwa raketa, u 2.05 poslat posledwi radio signal;

3.30: brod Karpatija prvi put vi|en sa ~amaca za spasavawe; 4.10: spaseni prvi pre`iveli; 8.10: spaseni posledwi pre`iveli;

18. aprila: Karpatija pristaje uz dok kod Severne reke u Wujorku

PRVA ISTRA@IVAWA Ameri~ki istra` istra`iist ra`ira` iva~ Yek Grim okupqa tri tri ekspedicije s ciqem da na|u ostatke ostat ost atke broda. Lo{e vreme i probleatke mi s instrument inst rumentima omeli poku{aje rumentima instrumentima Francusko-ameri~ki 1985 tim, koji je predvodio dr R Robert B Balard, u septembru m locic ra i f fotografi{e f { olupinu Titanika 800 m na dubini od 3 3.800 metara

1980-83

Yejsonov transportni kavez – vazdu{ni jastuci za osiguravawe polo`aja

titanijumska lopta sa tri otvora za gledawe w

plutaju}e ku}i{te { robota

TV V kamera m usmerena ka dole m A m povezni kabel s Alvinom

Yejson junior

q kontrola na daqinu m potisnog m mehanizma opti~ki diskovi

d delovi broda le`e razdvojeni 600 m metara jedan od drugog na dubini od skoro 4 km m okru`eni krhotinama ` m

na u Irskom moru, u 8 ujutro Titanik isplovqava iz luke u Sautemptonu;

8,50: Karpatija kre}e ka Wujorku sa 705 pre`ivelih.

TV kamere usmerene ka napred

kurs Karpatije

Posle sudara s ledenim Dok su drugi brodovi bregom emitovani emitovani su i{li ka pogre{noj SOS pozivi i javqena poziciji, Karpatija je pozicija broda. prona{la { ~amce mc za Pokrenuta je procedura P spasavawe w ispred spasavawa w zale|ene oblasti

20. mart:

2.20 Titanik potonuo, 1.523 putnika i ~lanova posade se udavilo;

10 miles

pokretna ruka sa video i podvodnim kamerama

Titanik pogre{no javqena pozicija

polo`aj ~amaca za spasavawe u trenutku kada ih je prona{la Karpatija

da bi se sa~uvala energija; Alvin se pokre}e snagom gravitacije – 2,5 sata slobodnog pada kroz okean u potpunoj tami

ALVIN

Kotlovi su plutali naokolo nekoliko minuta pre nego {to su polako potonuli

14. april Kaliforn. 15. april, 4.10 23.40 kurs Kaliforn.

Kalifornijan

Idu}i punom parom ka zapadu Titanik je nai{ao na poqe leda, razvu~eno nekih miqa 400 m q na sever i jug

POTRAGA ZA TITANIKOM istra`ivawe broda Knor

5

Me|u mnogim pitawima o tragediji tragediji na koja su izostali izostali odgovori bila je i za{too brod Kalifornijan, kao najbli`i, za{t najbli`i, nije prist pristigao igao u pomo} uprkos ispaqnim raketama i SOS pozivima. Me|utim, Me|utim, ispost ispostavilo avilo se da je u panici polo`aj broda pogre{no dat i jedina preostala {ansa bila je Karpatija, Karpat ija, koja je na kraju i pokupila 705 pre`ivelih

poqe leda

putnici:

prvobitno podru~je istra`ivawa

POTRAGA ZA PRE@IVELIMA

Titanik

735 prva klasa 674 druga klasa 46.000 snaga 46.000 kowa tre}a klasa 1.026 prose~na brzina 21 ~vor oficiri i osobqe 885 najve}a brzina 24 ~vora porinut 31. maja 1911.

1911. dva motora s trostrukom radilicom, 1 turbina

2

4 Jarboli i kranovi su prakti~no odse~eni

po~etak gradwe 3. 3.1909. po~etak du`ina 270 m {irina 28 m tona`a 46.329 t spratova 7

HRONOLOGIJA

1

Titanik – ponos kompanije „Vajt star lajn”

Samo 12 ~asova po{to je komisija dala upotrebnu dozvolu, Titanik je prijavqen za putovawe iz Sautemptona u sredu 10. aprila 1912. ^etiri i po dana kasnije san o wegovoj nesalomivosti zavr{io se tragedijom Predvi|eno je da Titanik uplovi u Sautempton wujor{ku luku 17. aprila.

Upu}ena su brojna Kvinstaun upozorewa da na wegovoj (Irska) KANADA ruti ima puno ledenih santi i da je more ~ak okovano ledom u podru~ju severnog Atlantika. [erbur Titanik je naleteo na ledeni breg u nedequ, 14. aprila, u 23.40 Wujork

14. april 23.00

3

1

ostave za ugaq kotlovi

PUT U VE^NOST

Pramac je potonuo u dubinu.

Ku}i{te sa kormilom na mostu zgwe~eno je snagom vode.

kormilo kapetanski most

krma

prostorija sa radilicama

1

soba s mapama

kompas

GRAD NA VODI zalihe: 34 tone sve`eg mesa 5 tona ribe 11 tona `ivine i divqa~i 40.000 jaja 40 tona paradajza 12.000 tawira 23.500 no`eva i viqu{aka

11

blic c video i podvodne kamere od 35 mm m

Balard u julu spu{ta B { m c Alvin A podmornicu na Titanikovu palubu. Nastaje 57.000 N 57 000 fotografskih snimaka na kojima f f m m su zabele`eni detaqi ` q olupine Francuski tim F c m 1987 izvla~i iz olupine vi{e { od 900 artefakata. f Ameri~ki Kongres progla{ava Am K { olupinu za me|unarodni spomenik m m

1986

velika koncentracija c c rasutog ugqa q oko krme m

krma m krhotine koje se prote`u ` izme|u dva dela broda – m mnogi m mali komadi su sa~uvani m m deo sa krmom m m te{ko { je o{te}en, { kobilica 13,7 metara u blato c je ukopana 13 7m

pramac m c

pramac m c je ukopan 18,2 u blatu.

18 2 metara m Sidra su jo{ S { uvek na svom m mestu i vise 2 metra iznad dna m m

{ta la u Du brov nik gde Ma ru, Vi do se na qu tio i po ku joj je po na lo gu bra ta {ao da ih ote ra go vo re }i da je kro ja ~i ca {i la sve no - we go va se stra stra da la na Ti ve stva r i, ka k o bi ta ni ku. Ni Ma ra ni je ve ro va „pri s toj n o iz g le d a l a la da je bra da ti, eleg nat no po ka da stig ne u Ame ri - pu w e n i ~o v ek gru b og gla s a ku”. Vi do je tra `io u wen mla di i le pi brat Vi do je. pi smi ma da sve bu de no - Ipak, pro { lo je se d am ili vo, od ode }e, pre ko obu - osam go di na i Vi do je sa da }e do „{kri we“ za put imao 23, 24 go di ne a Ma ra ona – pri se }a se Sve tla na ko mr {a va i pr qa va ni je li ~i ba ki nih re ~i. la na we go vu mla |u se stru ve} Sa pr vim da ni ma pro - na ne ku sta ri cu. Ipak, po sle le }a 1912. go di ne ba ka po drob nog is pi ti va wa i pro Ma ra je kre nu la na da - ve ra va wa ko ko ga zna u se lu i le ki put do lu ke [er - po je di no sti ma iz vre me na ka bur, na fra cu skoj stra - da su svi `i ve li za jed no, pa li ni La Man {a. Ti ta nik su jed no dru gom u za gr qaj.

Ba ka Ma ra je, ina ~e, pre ko je 2. apri la is plo vio iz Bel fa sta ka Sa u temp - o ke an sko pu te {e stvi je okon to n u, a za t im je 10. ~a la prak ti~ no bez i~e ga. Ka apri la na sta vio po put - ko je ~e tr de set da na pro ve la u ni ke u [er bur, da bi gro znim hi gi jen skim uslo vi ma, no vo sa {i ve na gar de ro ba 11. kre nuo iz Kvin sta u- na, da nas gra da Kor ka u bi la je pu na va {a ka i mo qa ca, te je sva „opre ma“ mo ra la bi ti Ir skoj ka Wu jor ku. ba ~e na.

– Ba ka ni je zna la ni Ipak, sve je ubr zo kre nu lo je dan sta ni je zik i za pra vo su kar ta tre }e na bo qe. Brat je svo ju, ka ko ju kla se za Ti ta nik i put - je zvao „naj dra `u“ se stru, opet ne is p ra v e go v o r i l e obu kao po po sled woj mo di, a ume sto we. Ka da je sti gla u usko ro se na {ao i pri stoj ni [er bur, ~e ka ju }i sa osta lim mla do `e wa. I on je bio „na{“ put ni ci ma, uglav nom imi gran - ~o vek, a za ne ko li ko go di na ti ma iz cen tral ne Evro pe, da brak Ma re i Ri sta Ili }a bio se ukr ca na brod, lu~ ka ka pe - je bo ga ti ji za ~e tvo ro de ce. ta ni ja za tra `i la je od wih da Po { to su se fi n an s ij s ki pred nost da ju ve }oj gru pi ru - obez be di li, a Ma ra i de ca na skih imi gra na ta. Oni su, na - u ~i li je zik, od lu ka je pa la da vod no, ve} du `e bi li u lu ci, a se vra te u za vi ~aj.

– Go di ne 1923. vra ti li su se zbog bu ke i ne re da ko ji su pra vi li vla sti su na sto ja le da ih svi u rod no se lo i za po ~e li svoj po sao. Po sle ne ko li ko go se {to pre ota ra se. Put ni ci di na ba ka je ro di la jo{ i mo ju ma, me |u ko ji ma je bi la i ba ka Ma r a, po n u | en je sme { taj u jed n om ho t e l u do po l a s ka sle d e } eg bro d a za Wu jork, od no sno za 10 da na. Ni je ima la iz bo ra pa je pri hva ti l a – na s ta v qa Sve tla na.

Ka da su uju tro 16. apri la no vi ne osva nu l e sa stra { nim ve sti ma o po to nu }u Ti t a n i k a, Vi d o je bio u {o ku. Usko ro su se we go ve slut we ob i sti ni le, jer je na spi sku ne sta lih bi lo i ime we go ve se stre Ma r e Ki s in.

Me | u t im, ka k o to sa mo `i vot zna da iz re `i ra, Ma ra se u jed nom gra di }u na do mak Wu jor ka po ja - Svetlana nam pokazu e dve fotografi e vi la 40 da na ka sni je. edine uspomene na baka Maru – Ne sre }a sa Ti ta ni kom po me ri la je red vo `we maj ku i mog uja ka. Bi li su pra bro do va, pa je ba ka pu nih 20 da - va atrak ci ja, jer ~e tvo ro sta na pro ve la u [er bu ru, ner vi ra - ri je de ce ni je go vo ri lo srp ski ju }i se i pla {e }i za svo ju bu - je zik. Ta ko je ba ka Ma ra kre du} nost. Pri li kom ukr ca va wa nu la da de cu u~i spr ski, a ka da na brod za Ame ri ku Fran cu zi je do bi la unu ~i }e, on da je nas su ovim sre} ni ci ma po de li li po ~e la da u~i en gle ski. Ni ka po vek nu fran cu skog hle ba te da, me |u tim, ni je `a li la {to im po `e le li mir no mo re. Pu to - se vra ti la i ni je pu no pa ti la va we je tra ja lo 20 da na, a strah, za Ame ri kom. Ali za to je jed pr qav {ti na na bro du i pri li~ - na od }er ki, Mi li ca, to ve o ma na glad u~i ni li su da se ba ka `e le la, te je pe de se tih go di Ma ra fi zi~ ki ve o ma pro me ni - na, po {to se uda la, oti {la stra {no je smr {a la. Pri ~a la pre ko oke a na na zad – za vr {a va nam je i ka ko se pla {i la tam no - pri ~u na {a sa go vro ni ca Sve pu tih mor na ra, pa se ni je odva - tla na Ra sto vi}, le kar ka u Do ja la od svo je {kri we i sku piv - mu zdra vqa u Be ge ~u.

Ba ka Ma rin brat Vi do se {i se u jed nom uglu „~up ka la“ je vek nu fran cu skog hle ba. Ka da par go di na po sle we ta ko |e bi se po ja vio cr nac sa vo dom, sa - vra tio u Tre bi we, za po ~i wu }i mo bi mu bo ja `qi vo „ote la“ po - no vi `i vot kao svoj na svo me.

Iako je go to vo sva ka opi pqi va su du i vra ti la se u svoj ugao...

Su sret ba ka Ma re i we nog uspo me na na ba ka Ma ru ne sta bra ta Vi do ja bio je vi {e ne go la u go di na ma ko je su pro {le u dir qiv. Ka da je Ma ra sti gla se qe wu po ro di ce od Tre bi wa, do ame r i~ k og kop n a, ~i t av pre ko Do bo ja do Sa ra je va, Be o- wen svet bio je sve den na tu gra da i No vog Sa da, se }a we na kar tu za Ti ta nik, ko ju je i da - ba ka Ma ru je `i vo po go to vo qe ~u va la kao o~i u gla vi. ka da se oku pi po ro di ca. Jer, Sre }om, u lu ci je bi lo i „na - ka `u da je ~o vek `iv ono li ko {ih“ qu di, pa im je ob ja sni la du go ko li ko ga se se }a ju oni ko je i oda kle je i ko ga tra `i. ko ji po sle we ga osta ju... Ha qi Po sle ne ko li ko sa ti dvo ji ca ne, fo to gra fi je, ku }e, „{kri rad ni ka od ve li su je pred bra - we“, pa i naj ve }i bro do vi na to vu ku }u. A on da je usle dio sve tu ni su ni {ta do obi~ nih stva ri ako u wi ma ne ma qu di i jo{ je dan {ok.

– Ka da su po ku ca li na vra ta wi ho vih pri ~a. i re kli da mu do vo de se stru n Ve sna Vu ko jev

nedeqa18.mart2012.

a predstoje}im lokalnim izborima za naklonost bira~a nadmeta}e se jedna izborna lista koju, za promenu – i to kakvu! – nisu skrojili strana~ki organi ve} gra|ani.

Na izborima, po formi i ciqu vrlo sli~nim modelu „prajmarija”, po kojem se ve}im delom odvijaju unutastrana~ki izbori u obema ameri~kim velikim strankama, gra|ani Ba~ke Palanke izabrali su krajem februara 42 kandidata Demokratske stranke za odbornike u lokalnoj skup{tini, kandidata za predsednika op{tine, kao i kandidata za pokrajinskog poslanika koji }e se birati po ve}inskom sistemu.

Motiv za organizovawe izbora bez presedana u Srbiji (istina, bio je pre nekoliko godina poku{aj s izborom kandidata demokrata iz Beograda, ali je glasawe trajalo vi{e dana) poverenik DS za Ba~ku Palanku Milo{ Gagi} obja{wava namerom da odgovornost za kandidate, koji }e u}i u izbornu bitku, ponesu i sami gra|ani, a ne samo rukovodstvo stranke. Verovatno potpuno nesvesno, ali Gagi} se poveo upravo motivom koji je pre stotinak godina i etablirao praksu odr`avawa prajmarija u SAD: da se pravo na kandidovawe za javne funkcije otrgne od samovoqe partijskih establi{menata.

A kad je re~ o mogu}em kopirawu ameri~kog prajmari modela, Gagi} uverava da pri predlagawu ideje da gra|ani biraju kandidate, nijednog trenutka nije imao na umu Ameriku i wihov na~in izbora kandidata za javne funkcije – od najni`e pa sve do predsednika dr`ave.

– ^iwenica je da qudi iz stranke dolaze na odgovorne funkcije zahvaquju}i pre svega rejtingu u stranci, a niko pri tome ne zna kako se oni zapravo kotiraju me|u bira~ima – vajka se Gagi} u razgovoru za „Dnevnik“. – Ideja da se na ovakvoj vrsti izbora, izme|u ostalog, i to proveri,

N

NA PREdSTOJE]IM IzBORIMA I IzBORNA LISTA KOJU SU OdREdILI BIRA^I

Ame ri~ ki „praj ma ri” u Ba~ koj Pa lan ki

funkciju. Tokom kampawe, koju je nije nova; o tome se, naime, ve} Pravila su nalagala da je za koordiniralo jedinstveno telo dugo pri~a u DS, ali, eto, sad nam odborni~ku kandidaturu bilo na nivou lokalne organizacije se ukazala prilika da tu novotapotrebno sakupiti 50 potpisa DS, kandidati su mogli da {aqu riju i uvedemo, mo`da ~ak i da podr{ke; za prvo mesto na listi postane praksa u stranci. (kandidat za predsednika op{ti- SMS poruke, dok je za kandidate U ameri~koj politi~koj prakne) 1.000 potpisa, koliko se tra- za predsednika op{tine, odnosno si izbori u Ba~koj Palanci sma`ilo i za kandidaturu za pokra- za Skup{tinu Vojvodine, uprilitrali bi se modelom „open prijinskog poslanika (po ve}inskom ~eno predstavqawe pred novinarima. Planirani skupovi na komary„, budu}i da su pravo glasa sistemu). imali svi punoletni gra|ani te Za odborni~ku listu stigle su jima bi s gra|ani direktno upoop{tine. Pravo kandidovawa, 62 kandidature (lokalni parla- znali s kandidatima morali su da budu otkazani zbog snepak, imali su samo ~lanovi `nih neprilika.

DS, bez obzira na du`inu U ame ri~ koj po li ti~ koj prak si Izbori su odr`ani, strana~kog sta`a.

– Oni koji su `eleli da izbori u Ba~koj Palanci smatrali bi kao i kada su „pravi” izbori u pitawu, u nedequ, u~estvuju u ovom procesu, se modelom „open primary”, pravo glasa su sticali upibudu}i da su pravo glasa imali svi 26. februara, u periodu opet identi~nom „prasom u posebni bira~ki spipunoletni gra|ani te op{tine vim” izborima – od 7 do 20 sak, davawem potpisa kan~asova. Glasawe je bilo didatu ili prijavom putem interneta, u periodu od 20. januament ima 42 mesta), od ~ega je 59 organizovano na 12 bira~kih mera do 23. februara. Na svim forbilo validno; za predsednika op- sta, a odvijalo se u prostorijama mularima bilo je istaknuto da }e {tine pristigla je samo jedna DS ili u mesnim zajednicama. se podaci o bira~ima koristiti kandidatura, dok se za mesto po- Bira~i koji su se odlu~ili za samo u svrhu ovih izbora – navodi krajinskog poslanika kandidova- elektronsko glasawe, glasali su Gagi} predo~avaju}i nam podatak lo troje, ali se jedan kandidat uz pomo} posebne {ifre.

– Od 5.285 upisanih bira~a, da se od oko 42.000 bira~a u oppovukao uo~i izbora. Me|u kan{tini, za glasawe na prajmariju didatima je, po Gagi}evim re~i- glasalo je wih oko 2.865 – refeDS prijavilo 5.285, od ~ega 1.020 ma, bio ve}i broj onih koji do sa- ri{e nam Gagi}, ne kriju}i zadoputem interneta. da nisu obavqali nijednu javnu voqstvo visinom izlaznosti. –

TRAGOM BUNTA PASTVE U EPARHIJI MILE[EVSKOJ

Pe ti ci jom po Fi la re tu

Pi{e: @ivica Tuci} akon nedavne najave da bi episkop mile{evski Filaret Mi}ovi} mogao maja meseca na Saboru SPC biti penzionisan, nastala je pauza. Prestoni~ki mediji sada ponovo iz dana u dan objavquju novu epizodu u privoqavawu episkopa da sam zatra`i da ode u mirovinu, po{to crkveni ustav ne poznaje penzionisawe. Saznalo se da se, izme|u ostalog, mnogo duguje za struju i da ra~uni nisu pla}ani po wegovom nalogu.

U episkopskom sedi{tu Priboju ve} je polovina Srba potpisala peticiju u kojoj ka`u „dosta“, jer vladika progoni, po wima, sve{tenstvo i „unosi nemir” me|u vernike. Pomiwe se, ina~e, da ovo nije i prva peticija u vezi vladike, a neki podse}aju i na to da od prvog dana wegovog dolaska nije imao podr{ku. Ne zaboravqa se ni koga je podr`avao (Milo{evi}a, Mrkowi}a, Ili}a).

U crkvi je, pak, uobi~ajeno da se pritu`be na episkopa ne objavquju. One se vra}aju wemu da „zauzme stav”, i obi~no tu i zavr{avaju. Protestna pisma, peticije, `albe... imaju male izglede za temeqna preispitivawa, sem ako se to zaista `eli.

Sam episkop Filaret mora da je veoma iznena|en. Ne tako davno, oktobra pro{le godine, ugostio je patrijarha Irineja i vi{e episkopa, ministra Ivicu Da~i}a, ambasadora Konuzina, podelio oredewe. Niko mu ni{ta nije zamerio, svi su prihvatili wegovo gostoprimstvo i odli~ja. Sada iznenada u wegovoj eparhiji tvrdi se da godinama vlada neregularnost, sve{tenici su nezadovoqni, vernici tako|e. Na ovome se ne}e stati. Kako izgleda, ne mo`e ga spasiti ni ministar Da~i}, kome bi se obratio za pomo}.

N

dnevnik

c m y

12

Neki se pitaju da li se u drugim eparhijama redovno pla}a struja, da li i tamo sve{tenici imaju primedbe na episkopa.

Kao da je svuda druge u redu, samo ne u Mile{evi. Da li posle ove „kampawe” protiv Filareta, sledi isto i episkopima banatskim Nikanoru i vrawskom Pahomiju? Potom, i nekim drugima.

Jo{ uvek je nejasno odakle je sve ovo inspirisano, iz same SPC ili iz dr`avnih organa.

Episkopi o kojima je re~ birani su nakon ne~ijeg predloga, Filareta, po{to je bio klirik u Beogradu, svojevremeno je pred-

ret „dobrovoqno” smeni. Ostaje pitawe da ako je sada re~ o brojnim primedbama na wegov rad i opho|ewe u crkvi, vlastima i medijima, za{to se do sada nije {ta preduzelo. Javnost ne zna da li su mu davani „bratski saveti”, od prvojerarha, Sinoda ili Sabora.

Te{ko da }e Filaret u ovim okolnostima opstati kao vladika. Kao „penzionisani arhijerej”, on, kao i drugi kojima isto sledi, mo`e biti iguman nekog manastira, do~ekivati hodo~asnike i turiste. Takvih primera u dugim pravoslavnim crkvama ima podosta. Ula`ewe u konflikt sa patrijar{ijom ne bi wemu i drugima bilo preporu~qivo. To pokazuje slu~aj ranijeg ra{ko-prizrenskog episkopa Artemija, koji je imao

Vremena su se znatno izmenila, crkva nema automatsku kredibilnost, ona se sti~e i o{te}uje ili gubi, te{ko obnavqa i zadr`ava lo`io sam bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle. Vodio je, na svoj na~in, slu`bu humanitarne pomo}i, davao je po li~noj proceni i tu stekao „zasluge”. U crkvenim krugovima tada se diskutovalo i o na~inu sticawa diplome Bogoslovskog fakulteta, u tom kontekstu bilo je re~i i o Filaretu. ^lanovi Sabora su o wima morali biti dobro obave{teni da li zavre|uju arhijerejstvo, i samom patrijarhu pomo}i u tome da sagleda sve osobine li~nosti koje su u wegovo vreme bile birane za episkope. Ne bi ko bio izabran da je bilo protivqewa. Svi su oznavali su wegov mentalitet, na~in reagovawa i odlu~ivawa, na to tada nisu imali primedbe.

Sada je stvorena druga slika, neki ve} misle da znaju da }e ve}ina u Saboru biti da se Fila-

sasvim druge povode i dimenzije. Naklonost javnosti, medija, Filaret nema, a ne}e se na}i ni brojni vernici koji bi stali iza wega.

Glavno pitawe je standard koji SPC mora da ima za to ko mo`e da postane, ili opstane, kao arhijerej. U tome je posebno va`nost sposobnost upravqawa i komunicirawa, nekonfliktnost, otvorenost, pastirski odnos prema sve{tenstvu i vernicima, ali i besprekorna pro{lost. Vremena su se znatno izmenila, crkva nema automatsku kredibilnost, ona se sti~e i o{te}uje ili gubi, te{ko obnavqa i zadr`ava. Ako je crkva zaista spremna na neka preispitivawa, zaslu`uje u tome podr{ku. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

Iako su ovo bili prvi izbori organizovan po „prajmari” modelu, pokazalo se da gra|ani i te kako `ele da zna~ajnije participiraju u politi~kom `ivotu.

Bira~i su izabrali Aleksandra Borkovi}a kao kandidata za predsednika op{tine i Branimira Kuzman~eva kao kandidata za pokrajinskog poslanika u izbornoj jedinici Ba~ka Palanka. Zaokru`uju}i, pak, imena odborni~kih kandidata na glasa~kom listi}u, sa~inili su i izbornu listu za lokalne izbore. Demokrate sad, posle odr`anih izbora, nemaju kud – nego da u potpunosti uva`e voqu glasa~a.

– Naravno da smo uva`ili rezultate glasawa, jer bi u suprotnom obesmislili ~itav proces – napomiwe Gagi}. – Izborna lista DS izgleda upravo onako kako su to odlu~ili gra|ani, s tim da smo morali da interveni{emo oko redosleda kandidata, jer smo obavezni da po{tujemo zakonsku odredbu o zastupqenosti `ena na izbornim listama – svaki tre}i kandidat na listi mora biti `e-

na – odnosno strana~ku odluku o zastupqenosti pripadnika nacionalnih mawina.

Gagi} nam otkriva da je nakon eksperimenta u Ba~koj Palanci poraslo interesovawe za organizovawem „prajmarija„ u jo{ nekim lokalnim odborima DS. Za sada, me|utim, niko ne pomiwe „prajmari„ na nivou Pokrajine. Na{ sagovornik pri tome ipak upozorava na mogu}e probleme koji bi mogli da se jave u tim poku{ajima: u prvom redu, da li je, kao ishod izbora, mogu}e po{tovawe zakonske odredbe o prisutnosti `ena na izbornim listama, odnosno pripadnika nacionalnih mawina.

Jer, ako u nekim sredinama, gde politi~ki aktivizam `ena i pripadnika nacionalnih mawina nije zna~ajano prisutan, nije ni izvesno ispuwewe tih kriterijuma, napomiwe Gagi}, pa bi odr`avawe prajmarija bilo besmisleno, budu}i da voqa bira~a ne bi do kraja mogla biti po{tovana.

U svakom slu~aju, izbornu listu kandidata za odbornike, upravo onakvu kakvu su gra|ani formirali svojim glasovima na „prajmariju” krajem februara, ba~kopalanana~ke demokrate predale su samo dan nakon raspisivawa lokalnih izbora, iznenadiv{i tako sve druge stranke ali i samu Op{tinsku izbornu komisiju. Listu je, kako navodi Milo{ Gagi}, za {est sati podr`alo vi{e od 1.600 gra|ana, od ~ega je 1.525 overenih potpisa predato uz listu kandidata. n De nis Ko lun yi ja

„dNEVNIK” NA NEdAVNO zAVR[ENOM ME\UNAROdNOM SAJMU

Hra na za du {u i a pro{le nedeqe u Berlinu zavr{enom Me|unarodnom sajmu turizma, jednom od najve}ih te vrste u svetu, nastupili si svi vode}i svetski turoperatori, turisti~ke agencije, hotelijeri, avio kompanije, firme koje se bave tehnologijom putovawa, prevoznici i nacionalne turisti~ke organizacije. Svaka zemqa izdvojila je ne{to po ~emu je prepoznatqiva ili }e to tek postati, a ni turisti~ki veoma razvijene zemqe o ~ijoj se ponudi prakti~no ve} sve zna, nisu izostale. Dakako, svoje destinacije predstavila je i Srbija.

Me|unarodni sajam turizma u Berlinu odr`ava se, podsetimo, svake godine na prostoru od 160.000 kvadratnih metara, a u~e{}e na wemu na~in je da se predstave turisti~ki potencijali zemqe, pa zato i ne ~udi {to se na ovoj manfestaciji predstavqa iz godine u godinu prakti~no ceo svet. Veliki broj izlaga~a, ogroman broj turisti~kih destinacija, {arolikost ponude svih vrsta i za sve vrste turista – mogli su se videti na sajmu u Berlinu. Privu}i potencijalne turiste, zainteresovati ih za sopstvenu ponudu i odabir ba{ te turisti~ke destinacije za dolazak veliki je posao, motiv zbog kojeg se svi u~esnici Me|unarodnog sajma turizma trude da poka`u najboqe.

Ponuda na {tandu Srbije privukla je pa`wu turisti~kih poslenika iz Nema~ke, Kine, Holandije, Belike Britanije, Francuske, Austrije... a predsta-

N

Subotice, Sombora... Ipak, najvi{e pa`we izazvao je Dunavski turisti~ki klaster „Bogatstvo razli~itosti„, projekat koji okupqa 14 sela iz Vojvodine spremnih za do~ek gostiju, a koji podr`ava Vlada Vojvodine.

Po re~ima pokrajinskog sekretara za privredu I{tvana Pastora, nastup na sajmu u Ber-

[arenilo vojvo|anskog {tanda u Berlinu

linu veoma je va`an za promovisawe turisti~ke ponude Vojvodine i upoznavawe potencijalnih turista s onim {to u na{oj pokrajini mogu videti i do`iveti.

Nemci naciqali Beograd Broj nema~kih turista u Srbiji je pro{le godine pove}an za oko 15 odsto, uz sve vi{e zabele`enih no}ewa. Samo u Beograd je za 18 odsto do{lo vi{e turista iz Nema~ke nego godinu pre, dok je bilo za 19 odsto vi{e wihovih no}ewa. vqene su razli~ite destinacije.

Interesovawe je pokazano i za ponudu turisti~kih potencijala Vojvodine, a na ovom sajmu predstavile su se turisti~ke organizacije Vojvodine, Novog Sada,

ambijentima ostanu du`e. To }e, bez sumwe, biti postignuto ostvarivawem projekta „Bogatstvo razli~itosti” koji podr`ava vojvo|anska vlada, a koji omogu}ava da se u izabranim mestima u Vojvodini ugoste turisti i prika`u im se lokalne specifi~nosti: od kulture, jezika, umetnosti, do hrane i obi~aja...

– Za du`i boravak turista na odre|enoj destinaciji neophodno je ponuditi bogat sadr`aj – ka`e Pastor. – Zato moramo da kombinujemo ponudu i tako omogu}imo da turisti u razli~itim

Pokazalo se da ponuda koja u centar stavqa ruralnost, nekomercijalnost, udaqenost od modernog i urbanog, susretawe s prirodom – i te kako privla~i turiste.

Pastor nagla{ava da je upoznavawe potencijalnih turista s ponudom izuzetno va`na, a da sajam u Berlinu pru`a pravu priliku za to, {to se i pokazalo rastom intresovawa. Po wegovim re~ima, ulagawe u turizam je dugoro~no i treba mnogo rada, novca i vremena da se ulo`eno vrati, ali to, sasvim sigurno, nije uzalud potro{eno: – Uostalom, to je model po kojem su radile sve turisti~ke velesile – Italija, Francuska, Nema~ka, Austrija... koje su pre

dnevnik

nedeqa18 .mart2012.

INTERVJU

VESTI

LORAN LUJ STOKFIS, AMBASADOR HOLANDIJE U SRBIJI

Moramo zajedno da zasu~emo rukave d lu ka Evrop skog sa ve ta da do de li Sr bi ji sta tus ze mqe kan di da ta po tvr |u je na pre dak ko ji je Sr bi ja na pra vi la do sa da, ka `e u in ter vjuu „Dnev ni ku” ho land ski am ba sa dor u Sr bi ji Lo ran Luj Stok fis.

– Ako se na pre dak na sta vi, re for me u Sr bi ji ko je su bi le osno va za od lu ku Evrop skog sa ve ta, ima }e vi dqi ve po zi tiv ne re zul ta te za sva kog gra |a ni na. Sa mo da po me nem par obla sti: vla da vi na pra va i qud ska pra va, ad mi ni stra ci ja i tr `i {na eko no mi ja... a po sla }e po zi tiv nu po ru ku i in ve sti to ri ma – na vo di ho land ski am ba sa dor. l Kraqevina Holandija je krajem februara ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije s Evropskom unijom. Da li se sada mo`e o~ekivati popustqiviji stav holandske zvani~ne politike prema Srbiji na poqu evropskih integracija?

– Ra ti fi ka ci ja Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu je va `an ko rak u po ste pe nom ja ~a wu i raz vo ju od no sa iz me |u Evrop ske uni je i Sr bi je. Mo gu} no sti ko je SSP nu di tre ba is ko ri sti ti do mak si mu ma, u ko rist Sr bi je i u ko rist Evrop ske uni je. Ho lan di ja po dr `a va evrop ski put Sr bi je, ali sa mo ako Sr bi ja is pu ni uslo ve ko ji sle de }i ko rak ~i ne mo gu }im. l Pre nepuna tri meseca ambasada Kraqevine Holan-

O

dije organizovala je u Beogradu poslovnu konferenciju pod nazivom „Poslujte s Holandijom 2012”. Da li je do{lo do uspostavqawa novih i {irewa postoje}ih poslovnih veza izme|u holandskih i srpskih kompanija?

– Iako smo tra `i li da nam u~e sni ci kon fe ren ci je da ju po vrat ne in for ma ci je do ju na ove go di ne, dra go mi je da ka `em da pr vi uti sci uka zu ju na to da je skup do pri neo ve }em in te re so va wu fir mi iz na {ih ze ma qa.

Kon kret no, u obla sti po qo pri vre de, `e lim da po me nem da po sto ji in te re so va we za sa rad wu u obla sti ma ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, tran spor ta i lo gi sti ke. Jo{ je dan re zul tat je i to da }e mo po dr `a ti or ga ni za ci ju kon fe ren ci je o ener ge ti ci, ko ja }e se odr `a ti 27. apri la, a sve

u sve tlu po zi tiv nog raz vo ja do ga |a ja u ovoj obla sti. Na {a kon fe ren ci ja u de cem bru je, iz me |u osta log, ima la za ciq da ohra bri srp ske kom pa ni je da sa gle da ju mo gu} no sti za sa rad wu van uta ba nih pu te va. Otvo ri li smo mo gu} no sti za sa rad wu u kre a tiv nim in du stri ja ma, ar hi tek tu ri i di zaj nu. Na mno go na ~i na ove pri vred ne gra ne su u pi o nir skim fa za ma, ali to ih i ~i ni plod nim tlom za osta vqa we tra go va. Osim ovo ga, u ma ju }e mo or ga ni zo va ti sa sta nak pred stav ni ka ho land ske i srp ske pri vre de u No vom Sa du. l Za Vojvodinu je posebno zna~ajan razvoj poqoprivrede i prehrambene industrije. Da li su kompanije iz Holandija na{le svoj interes u ovim, za nas veoma va`nim privrednim granama?

Uskoro ponovo u Novom Sadu l Vi ste ambasador Kraqevine Holandije u Srbiji od septembra 2010. godine. Kako ste se navikli na `ivot u Srbiji i kada Vas mo`emo ponovo o~ekivati u Novom Sadu?

– Mo ja su pru ga i ja u`i va mo u sva kom tre nut ku. Po seb na je pri vi le gi ja ra di ti i `i ve ti u ze mqi kao {to je va {a. Do sta je po stig nu to u po sled we vre me, a do sta to ga tre ba jo{ da se ura di.

Ja sam spre man da po mog nem bi lo da su u pi ta wu va {i na po ri na pu tu ka Evrop skoj uni ji, bi lo da je u pi ta wu ja ~a we me |u qud skih, kul tur nih i eko nom skih ve za sa Ho lan di jom. Sle de }i Sa jam po qo pri vre de, ama ter ski fud bal ski klub „Ajaks„, ho land ske in ve sti ci je u di na mi~ ni sek tor soft ve ra i u pi va re, po qo pri vred ni sek tor, ho land ska eks per ti za u upra vqa wu vo da ma ili le po ta va {eg gra da i okol nih se la... }e me usko ro do ve sti u No vi Sad.

13

– Am ba sa da, pre sve ga kroz svo je ode qe we za po qo pri vre du, or ga ni zu je mno go ak tiv no sti u Voj vo di ni na ini ci ja ti vu srp skih i ho land skih kom pa ni ja. Dra go mi je da kom pa ni je ~e sto i sa me pre u zi ma ju ini ci ja ti ve. Am ba sa da ve} osam go di na ak tiv no u~e stvu je na Saj mu po qo pri vre de u No vom Sa du. Pred sta vi li smo se na Ho land skom {tan du, or ga ni zo va li smo se mi na re na te me ko je za ni ma ju na {e part ne re iz Sr bi je i Ho lan di je i ta ko da qe. Ove go di ne, u sre du 16. ma ja, pred sta vi }e mo za jed ni~ ku stu di ju srp skih i ho land skih is tra `i va ~a o uti ca ju pro ce sa evrop skih in te gra ci ja na po qo pri vre du Sr bi je.

Po se ti o ci }e bi ti vi {e ne go do bro do {li da se pri dru `e i ukqu ~e u di sku si ju na ovu va `nu te mu.

In ve sti ci je ho land skih kom pa ni ja u po qo pri vre du i pre hram be nu in du stri ju naj bo qe po ka zu ju in te re so va we za ovaj sek tor. Ima mo kom pa ni je ko je su ulo `i le u sta kle ni ke i u pe kar sku in du stri ju u Voj vo di ni. Na kra ju kra je va, Uje di we ne srp ske pi va re su ~la ni ce „Haj ne ken“ gru pe, pro iz vo |a ~a pi va. l Holandija je najavila kompletnu izgradwu luksuznih brodova u Srbiji. Pro{le godine porinut je brod „Antonio Belu~i”, {ta se novo jo{ mo`e o~ekivati?

– Sa rad wa u obla sti bro do grad we iz me |u Ho lan di je i Sr bi je je po seb no va `na. U Sr bi ji ra de tri ho land ska bro do gra di -

Pogubqewe u Minsku Je dan od dvo ji ce osu |e nih na smrt nu ka znu zbog pro {lo go di {weg te ro ri sti~ kog na pa da u me trou u Min sku, Vla di slav Ko va qov, po gu bqen je. „Vr hov ni sud nam je po slao pi smo oba ve {ta va ju }i nas da je iz vr {e na smrt na ka zna”, iz ja vi la je Ta tja na, se stra Vla di sla va Ko va qo va. Pred sed nik Be lo ru si je Alek san dar Lu ka {en ko od bio je da po mi lu je mla di }e osu |e ne za na pad, iako su advo ka ti ulo `i li `al bu oce wu ju }i da na su |e wu ni je do ka za na kri vi ca wi ho vih kli je na ta. Pod se ti mo, u eks plo zi ji pod met nu te bom be u me tro sta ni ci u Min sku 11. apri la pro {le go di ne po gi nu lo je 15 qu di, a vi {e od 200 je ra we no.

I kraq na sahrani

li {ta, od ko jih se sva ko spe ci ja li zu je za po seb no tr `i {te. Sva tri ima ju za ciq da po ste pe no po ve }a va ju u~e {}e do ma }ih kom po nen ti u fi nal nom pro iz vo du.

Ka da vi di mo vr hun ski kva li tet put ni~ kih bro do va na me we nih plo vid bi Du na vom kao {to je Bel gi ja se u tu zi pri pre ma da se „An to nio Be lu ~i“ ko ji je na pra opro sti od 22 de ce i {e sto ro od vqen u bro do gra di li {tu „Va ha ra slih po gi nu lih u autob skoj ne li“ na No vom Be o gra du, za i sta sre }i u [vaj car skoj, ko ji }e bi ti sam po no san na ho land sko-srp sa hra we ni u sre du i ~e tvr tak. sku ve {ti nu iz ra de i po seb no Kra qev ska pa la ta je sa op {ti la pred u zet ni {tvo i po sve }e nost. da }e kraq Al bert II i kra qi ca Ista ose }a wa bu di i pro iz vod Pa o la pri su stvo va ti sa hra na ma, a wa vi so ko kva li tet nih in du na ja vqen je do la zak i ho land ske strij skih plo vi la ko ja do la ze iz kra qev ske po ro di ce. Ve }i na od Zre wa ni na sa bro do gra di li {ta 24-oro po vre |e ne de ce vra ti la se „Mer ku ri us“. Ma da, ima ju }i u ku }i, jed na od ~e ti ri ozbiq no po vi du te {ke eko nom ske pri li ke, vre |e ne de voj ~i ca pre ba ~e na je ju mo ra mo za jed no da za su ~e mo ru ~e u bol ni cu u Bel gi ji, a osta le ka ve ka ko bi smo sa ~u va li i na tri de voj ~i ce, od ko jih su dve u ve do gra di li re zul ta te ko je smo za {ta~ ki iza zva noj ko mi - osta }e u jed no po sti gli. bol ni ci u Lo za ni. n Ve sna Sa vi}

TURIZMA U BERLINU

telo

POGLED IZ SARAJEVA UO^I „RO\ENDANSKOG” KONCERTA GORANA BREGOVI]A

Sve je isto, samo Kuste nema Pi {e: Muharem Bazduq o ran Bre go vi} }e 24. mar ta ove go di ne, uz prat wu svog Or ke stra za svad be i sa hra ne, u sa ra jev skoj dvo ra ni „Ze tra” odr `a ti kon cert. Svjet ska mu zi~ ka zvi je zda ka kva je Bre go vi} svi ra svu da po Ze mqi nom {a ru, pa ne ma ni ~eg ~ud nog ni u to me da svi ra u Sa ra je vu.

Ipak, jo{ otkad je pr vi put na ja vqen, ovaj kon cert je pro gla {en po seb nim. Sa ra je vo je, zna se, Bre go vi }ev rod ni grad, no to sa mo po se bi ne bi bi lo do voq no; po seb nost, na i me, vi {e ima ve ze s da tu mom, ne go s lo ka ci jom, ta~ ni je, ti ~e se me |u sob ne pro `e to sti lo ka ci je i da tu ma. Jer, 24. mart je Bre go vi }ev ro |en dan, te je ovaj kon cert u re klam ne svr he pro gla {en – ro |en dan skim.

Sve to jo{ uvi jek spa da tek u sfe ru {ou-bi zni sa i ne ma ve ze s po li ti kom. A opet, pri ~a je po naj vi {e po li ti~ ka. Gra fi~ ko rje {e we pla ka ta za kon cert uz Bre go vi }ev lik pri ka zu je i we go vu (bo san sko her ce go va~ ku) li~ nu kar tu. Na li~ noj kar ti se, na rav no, vi di da tum ro |e wa. Pa `qi vi ji hro ni ~a ri sa ra jev skih me di ja sje ti }e se da je u ja nu a ru pro {le go di ne Bre go vi} ostva rio svo je pra vo kao bh. dr `a vqa nin i iz va dio bh. li~ nu kar tu. Tom pri li kom ga je pri mio i gra do na ~el nik Sa ra je va Ali ja Beh men, a Bre go vi} je na ja vio svoj po vra tak u Sa ra je vo.

Na di gao se ta da oma wi ba ta qon pri u ~e nih sa ra jev skih ko men ta to ra i ana li ti ~a ra ko ji su se po sta rom obi ~a ju ta kve fe le “in te lek tu a la ca“ ba vi li kla si~ nom za mje nom te za i, kao, mu dro i li be ral no za kqu ~i va li da se Bre go vi} ima pra vo vra ti ti u Sa ra je vo, kao da uop {te ima smi sla te ma ti zo va ti pra vo dr `a vqa ni na ne ke ze mqe da se u woj na sta ni.

Ipak, pro {la je, eto, i pu na go di na da na, a Bre go vi }em se sa ra jev ski me di ji ni su pre tje ra no ba vi li. Ni je ga se mo glo vi dje ti ni na uli ca ma Sa ra je va, ni u no vi na ma ili na te le vi zi ji. Kra jem pro {le go di ne, a po seb no po ~et kom ove, ne ka ko pa ra lel no s pri bli `a va wem kon cer ta, to se pot pu no mi je wa. Go ran Bre go vi} ovih da na, ka ko se to ka `e, is ka ~e i iz pa {te te.

Sko ro i pu nu de ce ni ju, na pro gra mu Fe de ral ne te le vi zi je, po ne djeq kom u osam uve ~e, od mah na kon dnev ni ka, re dov no je pri ka zi van re la tiv no ne u o bi ~a jen ob lik te le vi zij skog iz ra za ko ji se zvao

G

Tu ri ste mo `e da pri vu ~e bo gat stvo raz li ~i to sti (I{tvan Pa stor) ne ko li ko de ce ni ja ta ko kre nu le i sa da za u zi ma ju naj vi {e po zi ci je na tu ri sti~ koj ma pi sve ta. Za to tu ri sti~ ki po sle ni ci ne sme ju bi ti spu ta ni, a do la zak na Me |u na rod ni sa jam tu ri zma u Ber li nu ima smi sla jer omo gu }a va da se ve li ki broj po ten ci jal nih tu ri sta upo zna s po nu dom.

On is ti ~e da tu ri sti iz Ne ma~ ke ra do do la ze u Voj vo di nu, a da je pred sta vqa we, upo zna va we pri bli `a va we do `i vqa ja ko ji ih o~e ku je, is ko rak ka wi ho vom do la sku. Pa stor na gla {a va da su re zul ta ti ve} vi dqi vi, a da qim ula ga wem si gur no }e u bu du} no sti bi ti jo{ bo qi.

Na ovoj pri red bi na stu pi le su, ina ~e, i sve ze mqe biv {e Ju go sla vi je, a tu ri sti~ ki po sle ni ci, bez raz li ke, is ti ~u da je za sva ku od wih ne ma~ ko tr `i {te ve o ma va `no. Upra vo to re kla je di rek tor ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Sr bi je Gor da na Pla me nac: u Sr bi ju do la zi sve vi {e tu ri sta iz Ne ma~ ke. Pri vla ~i ih ra zno li kost po nu de, at mos fe ra, kul tur no-isto rij sko na sle |e, go sto qu bi vost, do bra za ba va, fe sti va li... i, na rav no, hra na. A u Ber li nu je upra vo pred sta vqe no bo gat stvo ga stro no mi je na {e ze mqe uz slo gan – hra na za du {u („soul food„). n Do bri la Mla |e no vi}

po li ti~ ki ma ga zin 60 mi nu ta. Is pr va iz u zet no po pu lar na emi si ja, jer je bes k om p ro m i s no uka zi va la na bo ga }e we po li ti ~a ra, 60 mi nu ta se vre me nom pre tvo ri la u otvo re no-na vi ja~ ki pro pa gand ni {ou-pro gram u slu `bi So ci jal de mo krat ske par ti je BiH. Kad je pri je go di nu i po SDP BiH po bi je dio na iz bo ri ma, emi si ja 60 mi nu ta se sa mo u ki nu la u svo joj do ta da {woj for mi, a wen ured nik je unu tar svo je TV ku }e na pre do vao. (Po ne kim spe ku la ci ja ma ta kva od lu ka bi la je plod do go vo ra pred sjed ni ka SDP BiH Zlat ka La gum xi je i pred sjed ni ka SNSD-a i Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra da Do di ka, jer je upra vo Do dik bio naj re dov ni ja me ta 60 mi nu ta).

Bi lo ka ko bi lo, 60 mi nu ta je po sta la emi si ja ko ja se emi tu je u ne pra vil nim vre men skim raz ma ci ma te in for mi {e gra |an stvo o sve mu i sva ~e mu. Po ured ni~ koj pro cje ni, Bre go vi }u ni je bi la do voq na jed na {e zde se to mi nut na te ra pi ja, pa su mu do di je qe ne dvi je. Tom pri li kom, Bre go vi} je pro {e tao od Ba {~ar {i je do Vil so no vog {e ta li {ta, jeo je }e va pe i oba vio sve po treb ne ri tu a le.

Dio jed ne od se an si sni mqen je i u Bre go vi }e vom sta nu u uli ci ^e ka lu {a (biv {a Ne ma wi na), a }a ska we mu zi ~a ra i vo di te qa u prajm-taj mu ni je bi lo li {e no ni od re |e nih la sciv no sti.

Na kon dvo stru kog 60-mi nut nog uka za wa, ka me re Fe de ral ne te le vi zi je pra te sva ki Bre go vi }ev ko rak po Sa ra je vu.

Uka zao se Bre go vi} u Pr voj gim na zi ji ko ju je po ha |ao, pa u osnov noj {ko li Sa bu ri na ko ju je ta ko |er po ha |ao, a gdje su mu u~e ni ci, re `i ra no spon ta no, u ho ru ot pje va li pje smu Ru `i ca si bi la, uka zao se i u Ka mer nom te a tru 55, na kwi `ev noj ve ~e ri Ab du la ha Si dra na, no kap ko ja je za mno ge pre li la ~a {u bi la je Bre go vi }e vo uka za we u sa ra jev skoj bol ni ci Ko {e vo. U prat wi Ru smi ra Me si ho vi }a, mi ni stra zdra vqa Fe de ra ci je BiH, Bre go vi} je do {ao da oba vi pre gled CT-om.

Obi~ ni gra |a ni, oni ko ji ma sno fi nan si ra ju ci je li zdrav stve ni si stem, na sni ma we CT-om ~e ka ju po po la go di ne, dok Bre go vi} ni je ~e kao ni po la mi nu te.

Iza zva lo je ovo ne {to ma lo re vol ta u me di ji ma i me |u obi~ nim svi je tom, no ne

tre ba sum wa ti da }e za Bre go vi }ev ro |en dan „Ze tra” bi ti pre pu na. Stvar je, me |u tim, u to me {to bi „Ze tra” bi la pre pu na i bez bi lo ka kve re klam ne pom pe. Pom pa ov dje vi {e tre ba Sa ra je vu, za pra vo jed nom di je lu we go ve da na {we (for mal ne) eli te, ne go li Bre go vi }u sa mom. Do bro, ni je se ni Bre go vi }u o tu pom pu mr sko ogre bat. I sam je ovih da na sa ra jev skim me di ji ma go vo rio ka ko mu se ~i ni da se ne ki krug za tva ra, ka ko ga pri vla ~i za vi ~aj. Ako po sto ji pri li ka da qu di ma u za vi ~a ju jo{ vi {e omi li, Bre go vi} je ne }e pro pu sti ti.

Jer, ka ko to ~e sto bi va, kqu~ je za pra vo u pre {u }e nom. U sil nim bi o graf skim re mi ni scen ci ja ma iz go vo re nim u dva-pu ta-po-60-mi nu ta, po mi wa na je vi {e pu ta Bre go vi }e va ka ri je ra kao film skog kom po zi to ra, po mi wan je Dom za ve {a we, ali ni Bre go vi} ni we gov sa go vor nik ni ti jed nom ni su iz re kli ime i

na ~in sko ro ka ri ka tu ral no-cr no gor ski, Bre go vi} je, dok jo{ ni je po `e lio da se `iv vra ti, jav no iz ra `a vao `e qu da bu de sa hra wen u Sa ra je vu. A na ta kve pa te ti~ ne fra ze, Sa ra je vo se la ko pri ma.

Bre go vi} se pri bli `a vao Sa ra je vu, Sa ra je vo se pri bli `a va lo Bre go vi }u, a Ku stu ri ca je ostao Ku stu ri ca. Za to je, re ci mo, @eq ko Kom {i}, ~lan Pred sjed ni {tva BiH i vi so ki funk ci o ner SDPa BiH, na sve ~a no sti ko ju su u Ba wa lu ci or ga ni zo va le „Ne za vi sne no vi ne” gle dao da sje di {to da qe od Ku stu ri ce, dok u Sa ra je vu i na Bje la {ni ci ko ri sti sva ku mo gu }u pri li ku da se usli ka s Bre go vi }em.

Ne mo} no da kre i ra ika kav odr `iv no vi iden ti tet, Sa ra je vu o~i to tre ba ju sta ri mar ke ri vla sti tog iden ti te ta.

Tre ba ju mu do ka zi da je ono sta ro, ko li ko god bi lo o~i to da ono sta ro vi {e ni je i ne mo `e bi ti. Go ran Bre go vi} se tu

Goran Bregovi} i wegova legendarna supruga Yenana po dolasku u Sarajevo

pre zi me re `i se ra tog fil ma. Iz per spek ti ve da na {weg Sa ra je va, na i me, Bre go vi} o~i to tre ba da bu de ne ka kav an ti-Ku stu ri ca.

U vri je me ra ta i op sa de gra da, obo ji ca su bi la iz van Sa ra je va. Obo ji ci je u to vri je me, pri li~ no pod jed na kim in ten zi te tom, za mje ran ne do sta tak so li dar no sti s na pa }e nim sta nov ni ci ma svog rod nog gra da. Od mah, me |u tim, po za vr {et ku ra ta iz me |u Bre go vi }a i Sa ra je va po ~i wu se na zi ra ti sig na li oto pqa va wa. Na

od li~ no uklo pio. Kao u pa ra fra zi one pje smi ce Ti ja ne Dab ~e vi} ko ja kao da je an ti ci pi ra la sin tag mu ju gos fe ra Ti ma Xu de, a u ko joj se (mi sli se na pje smi cu) ta ko |er po ten ci rao Bre go vi}, sve je isto, sa mo Ku ste ne ma.

Ipak, o is to sti pri je rat nog i da na {weg Sa ra je va, mno go ta~ ni je i mno go po go |e ni je pje va Ha lid Be {li}: Sve isto je ko ne ka da, sve isto je, ali ni {ta isto ni je. (autor je kwi`evnik iz BiH)

nedeqa18.mart2012.

c m y

14

dnevnik

( N E ) V E S E L A S V A K O D N E V I C A : FALSIFIKAT

Na stav ci iz vet umetni~kog korpora- poloataciju „Kuma“ i svega oko tivnog biznisa u Zapad- wega. Pitawe autorskih prava i nom svetu ima svoja pra- wihovog sporovo|ewa, odnosno vila koja su uspostavqena na te- ugro`avawa, vrlo je osetqivo u mequ iskustava u plasirawu ka- SAD, jer je u sve ume{an i kruppitala i ostvarivawu zarade od ni kapital. Otuda i uporno gukojih se ne odstupa, odnosno na rawe famoznog AKTA sporazuwima se insistira u svim prili- ma ~ije usvajawe bi korporacikama. Ipak, kapital ima svoje jama dalo pravo da bilo gde u vrlo komplikovane puteve koji svetu isteruju i uteruju svoja se, s vremena na vreme, toliko autorska prava, a sve pod izgozapetqaju da ih je gotovo nemo- vorom da su ista ugro`ena i sagu}e razmrsiti. Primer takve mim tim wima umawen profit. situacije je i trenutno aktuelni slu~aj osporavawa objavqivawa romana „Porodica Korleone“ koji bi trebao biti tzv. prikvel tj. pred-nastavak proslavqenog romana „Kum“ autora Marija Puza koji je, podsetimo, umro 1999. godine.

Najavqeni roman bavi se mladala~kim danima Don Korleona i wegovim usponom na lestvicama kriminala tokom 1930-tih, i zasnovan je na jednom Puzovom scenariju i delovima drugog dela „Kuma“, a dobio je saglasnost za objavqivawe kako od porodice premi- [erloka su se ba{ nadopisivali nulog pisca tako i od zadu`bine koja brine o Puzovoj Ina~e, materi ja autor skih literarnoj zaostav{tini. Me- prava u SAD vrlo je zbuwuju}a |utim, kompanija „Paramaunt“, za one koji `ive u Evropi (i dokoja je bila producent sva tri brom delu ostatka sveta, barem filma o „Kumu“, protivi se po- onog koji po{tuje takva prava). javi ovog romana jer smatra da Elem, u SAD autor se prodajom }e on ugroziti ugled wihove svoje umotvorine kompaniji kopresti`ne fran{ize. ja }e istu objaviti, mo`e u potAko je suditi po vestima koje punosti odre}i prava na wu, takolaju po medijima (a koje su ko da, bukvalno, nema nikakvu prili~no {ture i kontradik- kontrolu nad upotrebom svog torne), sva je prilika da je na dela. Uostalom, setimo se slupomolu sudski proces u kome }e ~aja tvoraca stripa o Supermese utvrditi ko ima prava na eks- nu, koji su prava na wega proda-

S

T R E N D R A P O R T : PROLE]NO VELIKO SPREMAWE

Ne {to sta ro, ne {to no vo esporno je da tokom posledwe dve decenije `ivimo u vremenu za koje bi se moglo re}i sve samo ne da je dosadno. Nema {anse da nekome po|e za rukom da sastavi i nedequ dana ~iste dokolice, jer svako malo `ivot na ovim prostorima zali~i na ring{pil koji je potpuno van kontrole – ne zna se ni da li uop{te postoji ru~ica za ko~ewe i ako je i ima u ~ijim je rukama. I tako se, sve br`e i lu|e, vrtimo u krug, kako i prili~i jednom dobrom ring{pilu, a da pritom ve} potpuno o{amu}eni zapravo pojma nemamo ni kada bi sve to moglo da prestane, ni {ta nam je u tom slu~aju ~initi.

Vrtoglavom brzinom, posebno ako bi se ~itav ovaj na{ „slu~aj” bar na trenutak sagledao sa nekakve istorijske distance, smewuju se vo|e, ideologije, idoli, granice, partneri, prijateqi, neprijateqi, na{i snovi i strahovi. Qudi, tragedije, histerije, sre}e i nesre}e ve} su u narednom trenutku tek sitna pra{ina ili, {to ume biti i puno gore, ne{to kao po`eqna interpretacija bliske nam pro{losti. Jeste, postali smo pravi maheri za pisawe i prepri~avawe „podobne” istorije i bar u tome (ako je za neku utehu) delimo sudbinu s nekada nam socijalisti~kom bra}om i sestrama, a danas susedima iz regiona. Postalo je potpuno normalno da se u ovim sve samo ne normalnim vremenima istorije kroje i zasluge dele u skladu s takozvanim „vi{im interesima” mladih nam i ne`nih demokratija (~itaj ambicija sasvim prose~nih predstavnika doma}e politi~ke i taj-

N

kunske scene). Pritom zarad toga neretko pose`emo za gumicom u nastojawu da izbri{emo sve {to nam se ne dopadne ili {to se ne uklapa u zami{qenu sliku na{e blistave budu}nosti.

Tako je, recimo, nedavno slovena~ki premijer Jan{a do{ao na ideju (ve} dobro poznatu u regionu) da iz ove mlade i krhke dr`avice „protera” druga Tita. Jadan ~ovek, svako malo kad neko od modernih nam poli~kih lavova ne zna {ta da radi i kako da skrene pa`wu glasa~a sa pravih problema, krene wega da bri{e iz naziva ulica, bulevara i trgova. I ne samo wega: ~itava je tu plejada kroz istoriju malo obo`avanih, zatim preziranih, pa opet voqenih vo|a, mudrih glava, talentovanih i darovitih qudi, koji su se, na ovaj ili onaj na~in, ali uvek sasvim opravdano, izborili za svoje mesto u istoriji. Stoga su im, ako nas od negde gledaju, ova na{a svakodnevna briskawa i prekrojavawa istine (koja je uvek bila i bi}e samo jedna) verovatno silno zabavna i sme{na.

Da malo pojednostavim. Podjednako je to jalov posao kao kada, recimo, poku{avamo da uglancamo

svoj privatni `ivot; da jednima oduzmemo minuta`u u vlastitom se}awu, a drugima je dodamo, predstavqaju}i ih lep{im, boqima i zna~ajnijima nego {to su ikada bili. To tako, koliko god bismo time sebi olak{ali `ivot, jednostavno ne ide.

Neki nas qudi naprosto obele`e vi{e i samim tim (ma koliko da su se kratko zadr`ali u na{im `ivotima i ma koliko da je ta „epizoda” mo`da bila i neprijatna) sasvim zaslu`eno dobijaju svoju „ulicu” u na{im srcima. Mo`emo mi da poku{avamo da je „ preimenujemo” u neke prikladnije ili da je jednostavno izbri{emo – ne vredi. Taj „neko” je naprosto zapisan, sastavni je deo nas i mudar ~ovek }e, kada to ukapira, jednom za sva vremena savladati potrebnu lekciju. Sve smo to bili i ostali mi. Sve je to na{ put: i onda kada smo blistali i bili za primer drugima, i onda kada smo radili neke stvari na koje ba{ i nismo preterano ponosni. A poku{ati to negirati ba{ i nije preterano inteligentna rabota, jer „krckaju}i” vlastitu pro{lost uvek sebi istovremeno uskra}ujemo i pomalo od budu}nosti. Jednostavno, veliko spremawe sopstvene istorije, u poku{aju da se na mesto pro`ivqenih ispi{u neka nova, nikad do`ivqena poglavqa, naprosto je nepotrebno gubqewe vremena. Potpuno isprazno cimawe i tro{ewe nas samih...

I da jo{ jednom pojednostavimo. Te{ko da bi se, recimo, za prepoznatqiv stil odevawa moglo re}i da je stvar trenda, da je apsolutno „in” i ovo sezon ski. On se, ba{ kao i istorija, nadogra|uje i stvara; nastaje tako {to upoznavaju}i sebe i ono {to volimo gradimo bazu, na koju potom iz sezonu u sezonu nadogra|ujemo ne{to od ak tuel nih tren do va. Upravo je stoga malo verovatno da }e neko, prave}i prole}nu generalku u {i fo weru, po baci te ap so lutno sve, po tom oti}i do grada i pokupovati sve modne „hito ve”. Uostalom, ako bi neko ne{to sli~no i uradio, te{ko da bi se za wega moglo re}i da „ume s modom” i da zna da se obu~e. Mislim da bi neke druge formulacije u tom slu~aju bile mno go pri kladni je.

Isto tako, op{te je poznato da dobri komadi ode}e traju ve~no ili su u najmawu ruku nosivi godinama, ba{ kao {to i neki modni trendovi uspe{no opstaju na sceni i po nekoliko sezona.

Imaju}i to u vidu, pravo je vreme da vidimo {ta ovog prole}a nikako ne bi trebalo izbaciti iz {ifowera. Za po~etak, {iroke pantalone su komad garderobe koji defrinitivno treba da pre`ivi prole}nu generalku. Razloga za to je nekoliko: `enstvene su, elegantne, prigodne kako za poslovne, tako i za sve~ane prilike i na sve to – u trendu. Podjednake {anse za pre`ivqavawe ovog prole}a imaju i mu{ki skrojeni sakoi za `ene, bilo da su u pitawu le`erni, sportski, poslovni ili sve~ani modeli, ba{ kao i ko`ni, nalik vojni~kim, pojasevi. Apsolutno fenomenalan modni evergrin ovog prole}a svakako je i uvek `enstvena haqina sa ne{to dubqim {licem, a nepogre{iv izbor su i ne`ne kragne, koje se, s obzirom da dekoltei ba{ i nisu u trendu, na modnu scenu vra}a na velika vrata. Nipo{to ne bacajte ni helanke i ~arape sa printom, pri ~emu su od uzoraka najprisutniji geometrija, tufne, zvezdice, animal, prugice i apstrakcija. I za kraj podse}awe da se helanke i daqe najboqe kombinuju sa le`ernim tunikama, ko`nom jaknom ili ne{to ve}im xemperom. n Ja sna Bu di mi ro vi}

li izdava~u i nisu dobili ni{ta od bogatstva koje je Supermen po tom do neo kompani ji.

Ono {to je u slu~aju „Kuma“ nepoznato jeste {ta je sve Puzo pro dao „Paramaun tu“, i na osnovu ~ega oni sada tra`e da se roman „Porodica Korleone“ ne objavi.

Mada se pi tawe nastavaka kwiga u izvo|ewu drugih autora ~ini egzoti~nim, ova pojava nije tako retka i, naravno, uvek

je diktirana odre|enim poslovnim interesima. Preduslov za otvarawe mogu}nosti pojave nastavaka je, pre svega, {iroka popularnost originalne kwige, {to dakako budi interes izdava~a da fanovima nastavi isporuku tra`ene robe. Uz to, podrazumeva se i nemogu}nost originalnog autora da i daqe pi{e – naj~e{}e zato {to je napustio ovaj svet.

A samo opravdavawe posezawa za solucijom da drugi pisac

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

ORIGINALA I DRUGE PRI^E

SUS R E T I : EMANUEL KRASOVSKI, PIJANISTA I PEDAGOG

tu |e ru ke na sta vi de lo pret hod ni ka mo `e bi do z vo l u za le g al n e-ovla ti raz li ~i to for mu li sa no, ma da se {}e n e na s tav k e ro m a n a o sve ipak svo di na flo sku lu „pu bli ovom de tek ti vu, pa je naj no ka je to hte la, pa smo joj to i da li“. vi ja kwi ga u tom ni zu „Ku }a Ka da je, po ~et kom 1990-tih, {tam pan svi le”, ko ju je na pi sao En na sta vak ro ma na „Pro hu ja lo s vi ho to ni Ho ro vic. Pod se }a mo, rom“, kqu~ ni ar gu ment za ova kav po pre par go di na je ovla {}e ni stu pak upra vo je bi la na vod na `e qa na sta vak bio „Ita li jan ski pu bli ke da sa zna {ta se de si lo po se kre tar“ Kej le ba Ka ra. I sle kra ja i fa mo zne re ~e ni ce „Su ovi ro ma ni se tru de, s pro tra je no vi dan“. Kri ti ka je bi la vr me wi vim uspe hom, da ko pi lo o{tra pre ma na stav ku, ali je ra ju Doj lov spi sa teq ski ma kwi ga pro da ta u par mi li o na pri me nir, a wi ho vi ti ra `i uvek ra ka (jer je pu bli ka za i sta `e le la su vr l o pri s toj n i jer se da sa zna da qe sud bi ne ju na ka). Ka osla w a j u na pro s la v qe n o sni je je sni mqe na i TV se ri ja. Na ime ori gi na la. ovom po slu svi su ta ko le po za ra di Po me nu ti i {i re po zna ti li da je na pi san i dru gi na sta vak (u slu ~a je vi ni su, sva ka ko, je pr vom je glav na ju na ki wa bi la Skar di ni na stav ci ro ma na ko ji su let a u dru gom {me ker Ret Ba tler). bi li uspe {ni. Svo je vre me no Pravna bitka za kumovsko nasle|e Le pa za ra da sti gla je i od no vog je na p i s a n o ne k o l i k o na s ta va k a po gi nu log pi sca na |en je po ~e tak ro ma na o Xem su Bon du ko ji je, po po pri ~a o Tar za nu, go spo da ru xun gle. ovog ro ma na o de tek ti vu Fi li pu zi vu Flem ngo ve za du `bi ne i po ro Je dan od naj u spe {ni jih bio je Fi li - Mar lou (u ko me se ovaj bo ga to `e di c e, na p i s ao Se b a s ti j an Foks. pa Ho zea Far me ra, pro sla vqe nog ni), pa je an ga `o van ta da naj bo qi Oda bra ni pi sac je po ku {ao da u sve - autor na u~ ne fan ta sti ke (ko ji je pi sac kri mi }a Ro bert B. Par ker da mu po dra ` a va stil ori g i n al n og na pi sao i na sta vak ro ma na o Do ku kwi gu do vr {i, {to je on maj stor ski Fle min ga i ta ko pu bli ci po nu di sa - Se vi xu zva nom Bron za ni ~o vek, ju - i ura dio. dr `aj ko ji od go va ra wi ho vim o~e ki - na ku po pu lar nom u pr voj po lo vi ni Za raz li ku od dru gih po pu lar nih va wi ma. Po du hvat je bio i hva qen XX ve ka). umet no sti, po put stri pa, u ko ji ma je ali i ku |en, no, do neo je do voq no Le gen dar nu sa gu o Di ni, pe {~a noj nor mal no da ju na ci ko je po se du je pa ra da se raz mi {qa o we go vom na - pla ne ti, Fren ka Her ber ta na sta vio ne ka kor po ra ci ja na sta vqa ju `i vot sta vqa wu (otvo re na je, go to i po s le smr ti ori g i n al n ih vo se pod ra zu me va, i op ci ja auto ra (ta kav je slu ~aj sa Tar Ka da je, po ~et kom 1990-tih, {tam pan sni ma wa fil ma). za n om, Fla {om Gor do n om, na sta vak ro ma na „Pro hu ja lo Ako se, pak, mo `e go vo ri ti Prin com Va li jan tom, Fan to o {am pi o nu na sta va ka „iz tu - s vi ho rom“, kqu~ ni ar gu ment za ova kav mom, Su per me nom, Bet me nom |e ru ke“, on da je to sva ka ko po stu pak bi la je na vod na `e qa pu bli ke itd), u sve to vi ma za bav ne li [er lok Holms. Eks cen tri~ te ra tu re o`i vqa va we ne kih da sa zna {ta se de si lo po sle kra ja i ni de tek tiv svo je vre me no je ju na ka ni je op {te pra vlo. E fa m o z ne re ~ e n i c e „Su t ra je no v i dan“ ubi jen ma sti lom ori gi nal nog sad, za {to ne ke kwi ge ili ne pi sca Ko na na Doj la, da bi ga, ki ju na ci na sta vqa ju da `i ve i na zah te ve obo `a va la ca ko ji ma ni je (na `a lost, ne pre te ra no uspe po s le smr ti ori g i n al n ih auto r a kad do sta we go vih slu ~a je va, sam {no), u 10-tak kwi ga (ba rem do sa dok tu sud bi nu ne de le dru gi, isto Dojl i vas kr snuo. Usud na sta vqa wa da), we gov sin Bra jan u sa rad wi sa ta ko po pu lar ni ro ma ni/ju na ci, taj pra ti Hol msa od Doj lo ve smr ti do pi scem Ke vi nom An der so nom. Na u~ na je na ko ju ne ma op {teg od go vo ra. da na {wih da na. Broj kwi ga u ko ji ma no fan ta sti~ ni se ri jal o Za du `bi Za {to, na pri mer, ni ko ni je o`i veo je on ju nak, a ko je su na pi sa li dru gi ni, ko ji je pi sao Isam Asi mov, na jed na ko uspe {ne he ro je ka kvi su auto ri, dug je i ne pod ra zu me va sa mo sta vi lo je u vi {e kwi ga ne ko li ko npr. Her kul Po a ro ili in spek tor pi sce s en gle skog go vor nog pod ru~ - po zna tih auto ra. U sve tu kri mi }a Me gre? Od go vor zna ju sa mo vla sni ja, kao {to ne pod ra zu me va ni sa mo po znat je na sta vak ro ma na Rej mon da ci autor skih pra va ili mo} ne kor ’ozbiq ne’ ro ma ne ve} i pa ro di je. ^en dle ra „Pudl Springs“ ob ja vqen po ra ci je u vi so kim, sjaj nim ku la ma Ali, or ga ni za ci ja ko ja bri ne o 1989. po vo dom 30. go di na od ^en dle sa vre me nog ka pi ta la.

Doj lo voj za o stav {ti ni ta ko |e da je ro ve smr ti. Na i me, u za o stav {ti ni n Ili ja Ba ki}

Ni ko kao Ho ro vic P

ro {le ne de qe u sa rad wi sa Kul tur nim cen trom No vog Sa da, pri re |en je kon cert na ~i jem pro gra mu su bi le naj lep {e Be to ve no ve so na te za vi o li nu i kla vir u in ter pre ta ci ji vi o li nist ki we Ve re Vajd man i pi ja ni ste Ema nu e la Kra sov skog. Dva da na ka sni je, pro fe sor Kra sov ski se ukqu ~io u rad `i ri ja VI Pi ja ni sti~ kog tak mi ~e wa Me mo ri ja la „Isi dor Ba ji}“. Ema nuel Kra sov ski je {ef kla vir skog od se ka na [ko li mu zi ke Buh man-Meh ta Uni ver zi te ta u Tel Avi vu, gde ra di kao pro fe sor kla vi ra i ka mer ne mu zi ke, a dr `ao je pre da va wa i maj stor ske kur se ve na Vi so kom dr `av nom kon zer va to ri ju u Pa ri zu, Xu li jard {ko li i fe sti va lu In sti tu ta za kla vi ja tu re u Wu jor ku, Vi so ke {ko le za mu zi ku u Ma dri du, Kra qev skom ko le xu i aka de mi ji za mu zi ku u Lon do nu, ^aj kov ski kon zer va to ri ju mu i Gwe sin mu zi~ koj aka de mi ji u Mo skvi, Rim ski-Kor sa kov kon zer va to ri ju mu u Sankt Pe ters bur gu i mno gim dru gim.

– Do la zak stu de na ta ali i pro fe so ra iz raz li ~i tih kra je va sve ta do pri no si ve o ma ra zno vr snom i di na mi~ nom okru `e wu na pre sti `nim uni ver zi te ti ma – ob ja {wa va nam pro fe sor Kra sov ski. – Iako je re~ o raz li ~i tim ge ne ra ci ja ma pi ja ni sta iz vo |a ~a i pi ja ni sta pe da go ga, me |u wi ma ne ma ne su gla si ca i su ko bqa va wa jer su tu sa istim ci qem i ob u ze ti istom ide jom, spo zna jom mu zi ke. Uz to, pred no sti po me nu tih pre sti `nih pi ja ni sti~ kih {ko la u Evro pi i Ame ri ci su u to me {to sa dr `e no ve pri stu pe u in ter pre ta ci ji de la i uti ca je raz li ~i tih iz vo |a~ kih {ko la ko je pred sta vqa ju po je di ni pro fe so ri Ta kvo okru `e we ima po zi tiv no dej stvo na stu den te ko ji pro na -

VI [ E OD ISTO R I J E: POLA VEKA OD ALBUMA PRVENCA BOBA DILANA

Kao s po la ga sa

u bjek tiv ni ose }aj pro to ka vre me na sa vr {e no se i{ ~i ta va na li ci ma ve li kih mu zi ~a ra, `i vih i mr tvih. Mla di, ta len to va ni i lu di ko ji su pre ra no oti {li, na sva ki ju bi lej na te ra ju nas da se za mi sli mo, lu pi mo po ~e lu i pro mr mqa mo „zar je ve} to li ko pro {lo od ka ko ga/je ne ma“ ? Sa `i vi ma, pak, stva ri sto je dru ga ~i je: ve li ke ka ri je re opa `a mo kao ne pre gled no, pre vr tqi vo klup ko ko ja se ne mo `e ni umo ta ti, ni raz mo ta ti. Ka da nas ne ki ju bi lej i su stig ne, ve ~an `i vot umet ni ka u na {im u{i ma po ni {ta va vre me ko je je ovaj ne mi li ce tro {io, te se kat kad ble sa vo za pi ta mo: „tek po la ve ka“?

Bob Di lan je pa ra dig ma ove vre men ske ano ma li je na re la ci ji umet nik – po tro {a~. ^o vek ro |en kao Ro bert Alen Ci mer man (1941) su tra }e obe le `i ti 50 go di na od iz da va wa pr vog stu dij skog al bu ma, u ne do stat ku ide ja i `e qe za afir ma ci jom kr {te nog sa tek – „Bob Di lan“.

Tri na est pe sma, u tra ja wu od ne pu nih 37 mi nu ta, obe le `i }e po ~e tak jed ne od na sjve tli jih ka ri je ra u isto ri ji mu zi ke i po sta vi ti ka men te me qac mo der nog po li ti~ kog ak ti vi zma umet ni ka. U bo ga tom opu su ame ri~ kog kan ta u to ra, ovo iz da we tu ma ~i mo kao „vre me pre vre me na“, tre nu tak u kom mla |ah ni, dva de se to go di {wi mu zi ~ar jo{ na pi pa va svo ju, ali i du {u ve li ke ze mqe u ko joj se ro dio. Ov de }e mo opet pod le }i vre men skoj var ki, jer oko }e oku pa ti je dva je dan trep taj bur ne eta pe ame ri~ ke isto ri je, ka da je i vre me br `e i{lo, po sle kog }e Di lan po sta ti ono {to je i da nas: naj bo qe par ~e auten ti~ ne ame ri~ ke mu zi ke.

Kao sva ka do bra pri ~a, i ova po ~i we pro za i~ no. Kult ni pro du cent i lo vac na ta len te Xon He mond upo znao je Di la na slu ~aj no, {est me se ci pre ne go }e ovaj za se sti u stu dio „Ko lum bi ja re kord sa“. Bi lo je to pri li kom xemse {na kod za jed ni~ kog pri ja te qa, gde je Bob svi rao usnu har mo ni ku. Do brog no sa za po sao, He mond je na pr vu lop tu pri me tio ono u {ta se da nas ne ki ku nu i po zvao klin ca na ozbi qan test unu tar zi do va ma ti~ ne ku }e. Ni je po zna to ka ko se Di lan pro veo dok su ga wu {ka li li sci iz „Ko lum bi je“, no osta }e za be le `e na ~i we ni ca da je od mah po tom na stu pio na jed nom folk fe sti va lu i tim po vo dom do bio od li~ nu kri ti ku u „Wu jork taj msu“. Ta da je pu klo i He mond ne gu bi ~a sa: gra bi Di la na i od vo di ga u „Ko lum bi ju“. I dok si re kao „Ku }a iz la ze }eg Sun ca“ pred mla di }em se na {ao pe to go di {wi ugo vor, ina ~e ono vre men ski stan dard za ne is ku sne, ne po zna te auto re. Ni Di lan ne ~e ka – pot pi su je istog tre na.

S

15

Prem da je uve li ko znao {ta }e bi ti na “me ni ju” ka da to kom no vem bra 1961. bu de u{ao u stu dio, Bob se br zi nom mu we la tio ra da na no vom ma te ri ja lu. Pred je lo be {e bluz, glav no je lo folk, ko ji je i obe le `io kom plet nu ra nu fa zu we go vog opu sa i od ra sta wa. Od pet na est ob ra |e nih folk kla si ka, je da na est je oti {lo na vi nil, uz dve autor ske pe sme (“Song to Woody” i “Talkin’ New York”). Za tri po po dne va Di lan je za vr {io ceo po sao u stu di ju, {to ne zna ~i da je sve i{lo po lo ju. He mond se pri se }a da je ovaj sva ko slo vo “p” iz go va rao pre POP-asto, sva ko “s” je sik tao, a {lag na tor tu od krat kih `i va ca bi lo je kon stant no uda qa va we od mi kro fo na u za no su pe sme. I kao da to ni je bi lo do sta, umet nik je tvr do gla vo od bi jao da po no vo na sni mi iste pe sme za re dom i, uop {te, bio je vr lo ne di sci pli no van za po ~et ni ka. Mi pi {e mo: ro dio se bunt!

Ka da al bum i bu de iza {ao, Di lan }e kri ti od me di ja svo je po re klo i dru ge de ta qe o se bi, po seb no pi kan te ri je. Na sve to ~el ni ci “Ko lum bi je” ni su pu no ma ri li, jer je sni ma we ko {ta lo sve ga 402 do la ra. Pet nu me ra za vr {i lo je na sin glu: “Baby Let Me Follow You Down,” „In My Time of Dyin‘,” „Gospel Plow,” „Highway 51 Blues„ i „Freight Train Blues„. Iako potpisuje pesmu posve}enu Vudiju Gatriju, numera je zapravo bazirana na Gatrijevom materijalu, {to je i ovaj ~inio – pisao oma`e idolima na bazi wihovih pesama.

Posebno je zanimqivo to {to je Dilan izbegavao album prvenac na koncertima, a nastupao je od 1963. Tek se dve godine docnije osokolio da “elektrifikuje” “Baby Let Me Follow You Down”, a od 13 stvari sa albuma samo wih pet je do dana dana{weg videlo svetla pozornice.

Po izlasku, album “Bob Dilan” nai{ao je na zid! Morale su pro}i duge tri godine i zrelija izdawa da bi se uop{te na{ao na britanskoj top listi, i to na mestu 13. U Americi ga na listama nije ni bilo, iako smo tada uveliko zvi`dali “Blowin’ in the Wind”, sa druge, platinaste plo~e “The Freewheelin’ Bob Dylan”! Prodaja je i{la tako|e lo{e, svega 2.500 primeraka, {to Dilana nije uzbu|ivalo (jer nije takav karakter), niti gazde iz “Kolumbije” (podmireni jeftino}om snimawa). Kriti~ar Tim Rajli napisao je svojevremeno u recenziji albuma “Bob Dilan” da “umetnik, kao i Elvis, materijalom kog mo`e otpevati brzo ovlada, a ono {to ne mo`e – okre}e ka sebi poznatim mehanizmima… i sve naizgled olako, kao bez truda… Do danas, majstor kog smo pre dve godine slu{ali u punoj “Areni” po~astio nas je sa jo{ 33 studijska izdawa. S pola gasa. n Igor Mihaqevi}

la ze sop stve ni put i re {e we na pi ta we ka ko po sta ti pra vi mu zi ~ar. Pri to me ni je neo p ho dan sa mo je dan na ~in pro na la `e wa in ter pre ta ci je, ve} po sto ji mo gu} nost oda bi ra i pro na la `e wa vi {e na ~i na. Ova kav ra zno vr stan pri stup in ter pre ta ci ji je za stu den te ve o ma va `an i ko ri stan pod uslo vom da oni kao iz vo |a ~i i bu du }i mu zi ~a ri po ka zu ju od re |e ni ni vo ozbiq no sti i po sve }e no sti, svoj stven wi ho vim go di na ma. lI Va{a izvo|a~ka delatnost veoma je bogata i raznovrsna. Me|u ostalima, sara|ivali ste i sa ~uvenim dirigentom Leonardom Bern{tajnom?

– Le o nard Bern {tajn je bio za i sta po seb na li~ nost. Za dru ge qu de oko we ga bio je ve ma ohra bru ju }a i pri jat na li~ nost. Iz tog raz lo ga je bio ne pre sta no okru `en qu di ma. Za ni mqi vo je da se uvek po na {ao kao „u~i teq“ i da je za sve imao ob ja {we we. Na sce ni je bio ve o ma po kre tan, igrao je, ska kao je, me |u tim, uko li ko ste u~i ni li ne {to {to se ni je svi de lo we go vom uhu, bi li bi ste osu |e ni na we gov po gled ko ji bi vas sme sta „is kqu ~io iz igre“.

Sto ga je Bern {tajn isto vre me no bio i pri ja tan ali i upo zo ra va ju}, opre zan i ve o ma kon cen tri san. Ipak, kod we ga je, po mom mi {qe wu, ne pre sta no pre o vla da va lo i ne {to im pro vi zi ra ju }e, ne {to {to je u in ter pre ta ci ji „oslo bo |e no“ ali i ne se bi~ no sa op {ta va ju }e.

S wim je or ke star za i sta div no svi rao i to bez za u sta vqa wa i mu ~e wa oko ne kih po je di na~ nih de ta qa, {to ne ki dru gi di ri gen ti ta ko |e kroz in te pre ta ci ju iz ra `a va ju. Le o nard Bern {tajn je bio vr sta in spi ra tiv nog mu zi ~a ra i za me ne je bi lo div no i `i vot no is ku stvo da uz we go vu sa rad wu svi ram Ko ral nu fan ta zi ju Lu dvi ga van Be to ve na. lNa podru~ju kamerne muzike nastupali ste, pak, sa ~uvenim violinistom Isakom [ternom?

– Ako po re di mo Le o nar da Bern {taj na i Isa ka [ter na, go vo ri mo o dve raz li ~i te vr ste li~ no sti. Isak [tern je uvek bio za u zet, uvek je ra dio na ne ko li ko stva ri isto vre me no.

Za i sta je bio big person. Ne bih re kao da je bio

po li ti ~ar, ali je si gur no bio va `na jav na li~ nost, ne pre sta no se su sre tao sa qu di ma, or ga ni zo vao stva ri, bio pred sed nik broj nih or ga ni za ci ja. Sva ki mi nut we go vog vre me na bio je strikt no pro ra ~u nat. Ta kva si tu a ci ja je bi la i na mu zi~ kim pro ba ma. Na rav no da je Isak [tern kao iz vo |a~ bio ve li ~an stven, iz u zet no sen zi ti van iz nu tra, ali sa wim vi ni ste ima li onaj opu {ta ju }i ose }aj ko ji ste ima li sa Le o nar dom Bern {taj nom. Za me ne su na ro ~i to zna ~aj ni ti ma li, krat ki mo men ti ka da sam sa Bern {taj nom za jed ni~ ki sa op {ta vao mu zi ku.

To su mo men ti ko je }u pam ti ti dok sam `iv. U tim mo men ti ma je Bern {tajn bio tu sa mo za vas, ne se bi~ no da ju }i sve od se be i ni ko to ni je mo gao pre ki nu ti ili ome sti.

U sa rad wi s ovim mu zi ~a ri ma u~io sam mno go, a da ~ak to ga i ni sam bio sve stan. To su bi li dra go ce ni mi nu ti ka da smo za jed ni~ ki uz no si li mu zi ku, ka da smo u is toj mu zi~ koj ide ji bi li rav no prav ni i pod jed na ki. U tim mo men ti ma sa zna je te ka ko ra de ovi ve li ka ni, ka ko raz mi {qa ju, za ~im tra ga ju u svom mu zi~ kom iz ra zu, {to je za me ne bi lo ve o ma va `no `i vot no is ku stvo. lAktivni ste i kao muzi~ki pisac, objavili ste ~lanke u poznatim svetskim ~asopisima. Koja je razlika me|u tekstovima koje pi{ete za Wujork tajms i tekstovima koji su objavqeni u ~asopisima Piano kvoterli, Muzi~ki Tajm iz Londona?

– Mi slim da ne ma raz li ke. Uko li ko po sto ji te ma ti ka, na sto jim da sa op {tim ~i ta o cu svo ju ide ju ko ja pod sti ~e pi sa we i mi slim da tu ni je pre sud na stvar ko je u stva ri ~i ta lac. Je di na stvar ko ja je za me ne va `na je da, kao pr vo i iz nad sve ga, ~i ta lac shva ti ide ju ko ju sam imao da mu sa op {tim i na rav no da tekst ne bu de do sa dan. Uglav nom mu zi~ ki ~lan ci ve} ima ju una pred od re |e nu pu bli ku ko ju ~i ne sa mi mu zi ~a ri ko ji ve} ima ju i od re |e ni ni vo in te li gen ci je i mu zi~ kog sa zna wa do vo qan da shva te o ~e mu pi {em. lKao muzi~ki pisac puno ste uradili na osvetqavawu interpretativnog dopirnosa jednog od najpoznatijih svetskih pijanista Vladimira Horovica?

– U svom tek stu na sto jao sam da sa znam i sa op {tim {ta je to {to ~i ni lo Vla di mi ra Ho ro vi ca je din stve nim. Da, on je imao ne ve ro vat nu iz vo |a~ ku teh ni ku ali to ni je naj va `ni ja stvar u we go voj in ter pre ta ci ji. Po sto ja li su pi ja ni sti ko ji su ~ak i od sa mog Ho ro vi ca bi li teh ni~ ki spret ni ji. Pri mer je Gre gor Ci fra, ko ji je ~ak mo `da i br `e od Ho ro vi ca iz vo dio ok ta ve i vir tu o zne pa sa `e. Sto ga sam u svom tesk tu na sto jao da ka `em, da je ba rem ka ko se me ni ~i ni, Ho ro vic u svo joj in ter pre ta ci ji pred sta vqao kom bi na ci ju ne ve ro vat ne iz vo |a~ ke teh ni ke ali ta ko |e i `i vo pi sno sti i po kret no sti u iz vo |e wu ta ko jed no stav nih stva ri. Kao pri mer mo gu po slu `i ti iz vo |e wa „Sa wa re wa“ iz De ~i jih sce na Ro ber ta [u ma na ili Dru ge eti de za kla vir Alek san dra Skr ja bi na.

Po sto ji film ko ji be le `i na stup Vla di mi ra Ho ro vi ca na kon cer tu u Mo skvi gde vi di te su ze u o~i ma pu bli ke. To ni je in sce ni ra no, to je pra va `i vot na si tu a- ci ja ko ju je Ho ro vic svo jom mu zi kom pod sta kao. U svo joj in ter pre ta ci ji Vla di mir Ho ro vic je po se do vao jed nu pre fi we nu i ubla `e nu

Sutra sve~ano zatvarawe Memorijala Me mo ri jal „Isi dor Ba ji}” sve ~a no }e bi ti za tvo ren su tra u 18 ~a so va fi nal nim nad me ta wem mla dih pi ja ni sta iz C ka te go ri je. Na kon pro gla {e wa po bed ni ka i do de le pri zna wa na stu pi }e te mi {var ski Fil har mo nij ski or ke star „Ba na tul” pod upra vom ma e stra Ge or ga Ko sti na. vir tu o znost i, po na vqam jo{ jed nom, ta ko ne ve ro vat nu po kret nost i `i vo pi snost u jed no stav nim mu zi~ kim stva ri ma. We go va in ter pre ta tiv na je din stve nost na ro ~i to do la zi do iz ra `a ja u na sto ja wu da spo ji i do ve de u ve zu ne ke iz ra zi to kon trast ne i na pr vi po gled ne spo ji ve de lo ve mu zi~ kog to ka.

Ta ko |e, mo glo bi se re }i da po sto ji pu no de mon ske sna ge u Ho ro vi ce voj in ter pre ta ci ji, kao {to ima pu no de mon ske si le u [u ma no voj mu zi ci. Ro bert [u man se u svom stvar la~ kom iz ra zu po ne kad po na {ao kao da je u pi ta wu iz no va pro bu |e no de te, {to je Ho ro vic sa vr {e no umeo da in ter pre ti ra i iz vo |e wu po je di nih [u ma no vih de la. Sli~ na je si tu a ci ja i u Ho ro vi ce voj in ter pre ta ci ji Skr ja bi no ve mu zi ke ko ja da u se bi no si ele ment |a vol skog i ve o ma eks tra va gant ne ima gi na ci je, ko ja ote `a va ali i pred sta vqa iza zov pi ja ni sti. Isto vre me no ta mu zi ka sa dr `i i ve o ma ~i stu i is kre nu po e ti~ nost ko ja bi se ta ko |e po svo joj na iv no sti i be za zle no sti mo gla po i sto ve ti ti da de ti wa stim kod [u ma na. Sto ga je za me ne upra vo spo sob nost Ho ro vi ca da in ter pe ti ra i ova kvu vr stu mu zi ke bi la je din stve na i ne po no vqi va. n Mla den [ko ri}

SPORT

nedeqa18.mart2012.

NE MA WA VI DI] SE USPE [NO OPO RA VQA OD PO VRE DE

Or lo vi mo gu i bez me ne u Bra zil Kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} rekao je za sajt FIFA da je wegova odluka o povla~ewu iz reprezentacije kona~na. Vidi} je krajem pro{le godine do`iveo te{ku povredu kolena na utakmici Lige {ampiona, a wegov povratak o~ekuje se po~etkom naredne sezone.

- Ja sam moju odluku saop{tio nakon dugog razmi{qawa. To je bila veoma te{ka odluka i bilo mi je te{ko da to objavim, ali sada kada sam to uradio ne gledam kako da to promenim. Uvek }u biti tu za reprezentaciju ako joj bude potrebna neka vrsta pomo}i. I daqe }u navijati za reprezentaciju, ali mislim da {ansu treba dati mla|im igra~ima. Igrao sam za nacionalni tim skoro deset godina i `eleo

- O~igledno je da uspeh dolazi zbog iskustva i znawa, a titule koje je osvojio tokom godina govore same za sebe. Mislim da je ispred svega wegovo razumevawe igra~a. Osvojiti toliko trofeja koliko je on osvojio i biti u klubu 25 godina, mislim da ne postoji niko sli~an wemu.

Junajted je na prvom mestu u Premijer ligi, da li }e drugi me~ protiv Man~ester sitija odlu~iti prvaka?

- Ima jo{ mnogo da se igra. Mo`e da se desi da ta utakmica odlu~i, {to bi bilo dobro za navija~e ali i za ligu. Ko bude dobio tu utakmicu definitivno zaslu`uje i da osvoji titulu.

Koje su posledwe informacije {to se ti~e tvog kolena?

- Dobro je. Postepeno se poboq{ava situacija. Sigurno }e

Ne ma wa Vi di}

bih da se {ansa da mla|ima da poka`u {ta znaju. Siguran sam da imamo talentovane igra~e koji mogu da me zamene i nadam se da }e se kvalifikovati za Svetsko prvenstvo.

Tokom prvog dela godine bio si izvanredan i zbog toga si izabran u idealan tim godine u izboru FIFA. Koliko ti to zna~i?

- Mislim da je to najboqa nagrada koju mo`ete da dobijete.

Kada vam nagradu daju igra~i, onda ona mnogo zna~i. Ose}ao sam se kao da mi se ispunio san.

Da li mo`ete da objasnite 25godi{wi uspeh Ser Aleksa Fergusona na klupi Junajteda?

biti te{ko da se vratim ve} ove sezone, ali nadam se da }u za slede}u biti spreman i nadam se da }u biti isti kao i pre povrede.

Ko je najboqi igra~ sa kojim ste igrali u ekipi, a ko je najboqi protiv kojeg ste igrali?

- Najboqi igra~ sa kojim sam igrao je Kristijano Ronaldo, bez dileme. Rekao bih da je Barselona kao tim najte`i protiv kojeg sam igrao. Tako|e, istakao bih Mesija, te{ko je izboriti se sa na~inom na koji on igra, ali tu su i ]avi i Inijesta koji su tako|e ostavili sna`an utisak na mene.

Barselona je trenutno verpvatno najboqa ekipa na svetu.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Klup ski re kord mi li on e ra Borusija iz Dortmunda pobedila je danas Verder 1:0 u 26. kolu Bundeslige, {to je 20. prvenstvena utakmica u nizu u kojoj milioneri nisu pora`eni.

Gol odluke postignut je jo{ u 8. minutu. Groskrojc je prona{ao Gundogana na desnoj strani {esnaesterca Ra dost Su bo ti }a i Ka ga ve koji je iz prve prosledio do [in|i Kagave za jednom od derbija 26. kola, Menhladnokrvni mat. hegladbah je odneo bodove iz LeKagava je u po~etnoj fazi dru- verkuzena, zahvaquju}i golu u gog dela mogao da postigne jo{ posledwem minutu. Menhegladjedan gol i tako obezbedi svom bah je vodio golom Matka Rojsa, timu i navija~ima mirnije gle- izjedna~io je [tefan Kisling dawe me~a, ali je bio dekonce- 15 minuta pre kraja, a trijumf trisan u odsudnom trenutku. gostima doneo je Kamargo u 89.

Bio je ovo duel dvojice srpskih minutu. Bio je ovo drugi vezani reprezentativaca - Nevena Su- poraz Leverkuzena i ujedno prva boti}a i Aleksandra Igwov- pobeda Menhegladbaha posle skog. Defanzivac Dortmunda tri kola. imao je vi{e uspeha od veziste Rezultati: Augsburg - Majnc Verdera.

2:1 (1:1) /Ku 43’, Langkamp 51’ Hamburg Gojka Ka~ara i Slo- Alagui 36’/, Bajer Leverkuzen bodana Rajkovi}a `estoko }e Borusija Menhegladbah 1:2 (0:1) se boriti za opstanak u Bunde/Kisling 75’ - Rojs 7’, Kamargo sligi. Pora`en je na svom te89’/, Borusija Dortmund - Verrenu od Frajburga, prili~no der Bremen 1:0 (1:0) /Kagava 8’/, ubedqivo 1:3. Bio je ovo peti Hamburg - Frajburg 1:3 (0:2) uza stop ni me~ Ham bur ga bez /Ili~evi} 75’ - Flum 20’, Kaliuspeha. |uri 44’, Makijadi 72’/, NirDebakl Leverkuzena od Barnberg - Volfsburg 1:3 (1:2) /Diselone u Ligi {ampiona, ostadavi 9’ - Manxuki} 15’, Helms vio je traga na „farmaceute”. U 24’, 54’/,

[ta ih ~ini toliko jakim?

- Mislim da je najva`nija stvar koja ih ~ini toliko neugodnim ~iwenica da igraju bez pravog napada~a. Kada igraju na taj na~in, onda se kre}u po terenu veoma dobro bez lopte, imaju posed i to frustrira timove. Naravno da su i tehni~ki veoma dobri, poznaju igru i znaju {ta rade. To rade godiama. ^ak i kada znate {ta }e se dogoditi, oni to urade. Morate da priznate da su oni veliki tim.

Igrali ste protiv Mesija u nekoliko navrata. Kako izgleda ~uvati Lea Mesija?

- On je veliki igra~. Mislim da nije samo stvar u wemu, tu je cela generacija igra~a koju Barselona ima, tu su ]avi i Inijesta. Mislim da su oni bez dileme jedan od najve}ih timova svih vremena. Golovi koje je on postigao i trofeji koje je osvojio ga ~ine velikim.

Povukli ste se iz reprezentacije. Da li je to kona~na odluka ili ima {anse da se predomislite?

- Ja sam moju odluku saop{tio nakon dugog razmi{qawa. To je bila veoma te{ka odluka i bilo mi je te{ko da to objavim, ali sada kada sam to uradio ne gledam kako da to promenim. Uvek }u biti tu za reprezentaciju ako joj bude potrebna neka vrsta pomo}i.

I daqe }u navijati za reprezentaciju, ali mislim da {ansu treba dati mla|im igra~ima. Igrao sam za nacionalni tim skoro deset godina i `eleo bih da se {ansa da mla|ima da poka`u {ta znaju. Siguran sam da imamo talentovane igra~e koji mogu da me zamene i nadam se da }e se kvalifikovati za Svetsko prvenstvo.

Da li imate ambiciju da postanete trener nakon igra~ke karijere?

Razmi{qam ponekad {ta }u raditi kada okon~am karijeru.Te{ko je re}i, ali mislim da }u ostati u fudbalu. Ne znam, ja sam veoma takmi~arski nastrojena osoba mo`da }u poku{ati da budem trener. Jo{ uvek imam dovoqno vremena, imam jo{ nekoliko godina da razmislim o tome.

Ali verujem da }u ostati u fudbalu. Pa, fudbal je moj `ivot, zar ne?

FA KUP

Ever ton i San der lend na po prav nom Everton i Sanderlend odigrali su 1:1 u utakmici ~etvrtfinala FA Kupa i mora}e da odigraju jo{ jedan me~, kako bi se odlu~io polufinalista.

Vo|stvo gostima doneo je Bredsli u 12. minutu, dok je gol za po rav na we po sti gao Kej hil u 23. mi nu tu. Tvr da utakmica odigrala se u Liverpulu gde su obe ekipe ~vrsto pristupile me~u sa namerom da potisnu protivnika i ostvare pobedu. Lo{u reakciju odbrane u 12. minutu iskoristio je {toper Sanderlenda i sproveo loptu u gol „karamela” za vo|tsvo od 1:0.

Nije se mnogo ~ekalo na poravnawe, po{to je reprezentativac Australije Tim Kejhil u 23. minutu pokazao svoje ume}e i zatresao mre`u gostiju.

JELEN SUPERLIGA

U re `i ji La zo vi }a BSK - Cr ve na zve zda 1:4 (1:1) BOR ^A: Stadion „Vizeq park”, gledalaca 4000, sudija: Filipovi} (Beograd). Strelci: Vigwevi} u 14. za BSK, a Kadu u 12. Lazovi} u 68. i 90+3 i Borha u 70. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Milo{evi} (BSK), a Maksimovi}, Mijailovi}, Borha (Crvena zvezda).

BSK: Ar~aba 6, ^elebi} 6, Petrovi} 6, Jovanovi} 6 (Simovi} 6), Vigwevi} 7, \uki} 6, Milo{evi} 6 (Stoki} 6), Tasi}

kivawa i osvojili nove bodove, a time i uhvatili zalet pred polufinale Kupa Srbije i okr{aja s Partizanom. Pohvale idu i na adresu simpati~nih doma}ina koji su pru`ili `estok otpor favoritu.

Po~etak me~a u Bor~i za prave fudbalske sladokusce. U razmaku od samo dva minuta vi|ena su dva efektna gola. Najpre je gost krunisao terensku dominaciju. U 12. minutu u ulozi asistenta na{ao

nizovano i disciplinovano branio. Kolumbijac Borha puno se trudio, ali wegove realizatorske sposobnosti pod velikim upitnikom.

I nastavak susreta obele`io je u 47. minutu ponovo proma{ajem Borha. I u slede}em napadu Zvezda je ozbiqno zapretila, a zamalo je bio neprecizan Kasalica koji je u poluvremenu zamenio Kadua.

Upornost gostiju se isplatila. U 68. minutu agilni kapiten

se Borha koji je „odlo`io” loptu Kaduu na nekih 20 metara, a Brazilac je raspalio po woj kao iz topa i matirao Ar~abu.

Brzo je uzvratio doma}in. U 14. minutu nakon kornera lopta je pala na ivicu kaznenog prostora, a Milan Vigwevi} je majstorskom „parabolom” prevario kompletnu odbranu crveno-belih i golmana Bajkovi}a.

Zvezda je nametnula prepoznatqivi ritam igre. Uostalom posed lopte 70:30 u korist crveno-belih najboqe govori o odnosu snaga na terenu. BSK se orga-

Miki} nakon solo akcije po desnoj strani pravovremeno je proigrao mladog reprezentativca Darka Lazovi}a koji je odmerenim {utem pogodio ciq.

Ve} tada su sve dileme bile otklowene, a maler je u 70. minutu razbio i Kristijan Borha. Vaqda iznerviran silnim proma{ajima Kolumbijac se iskupio fantasti~nim pogotkom, pravom bombom sa 20-tak metara.

Ta~ku na ovaj dobar duel stavio je raspolo`eni Darko Lazovi} u tre}em minutu nadoknade.

Z. Ran ge lov

Borha proslavqa pogodak

6 (Blagojevi}), Stamenkovi} 6, Bo{kovi} 6, Advigov 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Miki} 7 (Krneta), Mladenovi} 6, To{i} 7, Maksimovi} 6, Mijailovi} 7, Milivojevi} 6, Kadu 7 (Kasalica 7), Miri} 6 (Dimitrijevi}), Lazovi} 8, Borha 7.

Zvezda je nastavila pobedni~ki niz. Vezali su crveno-beli i ~etvrti prvenstveni trijumf, a ovoga puta savladana je ekipa BSK-a. U veoma zanimqivom susretu, na momente i kvalitetnom, puleni trenera Roberta Prosine~kog ispunila su o~e-

Tor bi ca si gu ran pe nalyija Spar tak Zla ti bor vo da - No vi Pa zar 1:0 (0:0) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca: oko 2.500. Sudija: Krsti} (Beograd). Strelac: Torbica u 76. minutu (iz penala). @uti kartoni: Kova~evi} (Spartak Zlatibor voda), Lotinac (Novi Pazar). Igra~ utak-

Kona~no su se radovali fudbaleri Spartak Zlatibor vode.

U me~u u kome su obe ekipe imale imperativ pobede Spartak je bio boqi, imao inicijativu tokom celog me~a, a nagrada je stigla kroz penal koji je na~iwen

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

La bu do vi se ~a sti li

Fudbaleri Svonsija savladali su kao gosti ekipu Fulama rezultatom 3:0 (1:0) u me~u 29. kola Premijer lige i sa tre}om pobedom u nizu opravdali epitet hita prvenstva i prakti~no obezbedili igrawe u eliti i naredne sezone.Za razliku od Svonsija, Vigan }e u preostalih devet kola voditi `estoku bitku za opstanak.

Ekipa je na svom stadionu odigrala samo 1:1 protiv Vest Bromvi~ Albiona.

dnevnik

c m y

16

Vla di mir Tor bi ca

mice: Aleksandar Noskovi} (Spartak Zlatibor voda).

SPAR TAK ZV: Aleksi} -, Novakovi} 6, Brati} 7, Ota{evi} 7, Joksimovi} 6, Kova~evi} 7 (od 90. [arac), Torbica 7, Pu{kari} 6, Despotovi} 6 (74. Milivojev), Noskovi} 7, ^ovi} 6, (od 65. Adamovi} 7) NO VI PA ZAR: \ogatovi} 6, Arifovi} 6, Tutori} 6, Ostoji} 6, Lotinac 6 (od 83. \alac), Ademovi} 6 (71. Mati} -), Stojanovi} 6, Markovi} 6, Vusqanin 7, Bogunovi} 6 (od 61. Kecap 6), Ra{~i} 6.

nad Noskovi}em koga je uspe{no realizovao Torbica.

Ostali su du`ni fudbaleri obe ekipe navija~ima posle prvih 45 minuta utakmice. Spartak je tokom prvog poluvremena imao apsolutnu inicijativu, ali ne i ume}e kako da se probije odbrana gostiju, a {to je jo{ va`nije ni ume}e da se iz nekoliko prilika postigne gol.

Mogli su golubovi do vo|stva ve} u tre}em minutu kada je Noskovi} bio u {ansi, pet minuta kasnije priliku je imao i Despotovi}, ali je i on vrlo slabo

{utirao. Lepu priliku Despotovi} je imao i u 17. minutu, nakon akcije Kova~evi}a i Torbice, ali je {utirao pravo u golmana. Novu {ansu imao je Despotovi} u 21. minutu posle slobodnog udaraca, a priliku poluvremena propustio je Noskovi} koji posle gre{ke \ogatovi}a dobija {ansu da ga|a mre`u sa desetak metara. Loptu je zahvatio u padu, a oti{la je preko gola.

Najboqe {ansi gosti su imali na otvarawu drugog poluvremena, prvo je u 49. minutu posle gre{ke Despotovi}a {ansu imao Ra{~i}, a minut kasnije poku{ao je Ademovi} koji {utira pored gola.

Pravu priliku Spartak je imao u 67. minutu kada je posle ni~ije lopte Adamovi} dobro {utirao, ali tik pored gola.

Spartak je do gola stigao tek kada je sudija Krsti} pokazao na belu ta~ku, a Torbica bio efikasan u 76. minutu. Penal je nad Noskovi}em skrivio Markovi}, a akciji je prethodio lep dupli pas Adamovi}a i Kova~evi}a te pravovremena lopta Noskovi}u koji je iza{ao sam ispred \ogatovi}a.

Do kraja me~a bele`imo jo{ jednu priliku Torbice, te sjajan {ut Noskovi}a sa osamnaest metara pet minuta pre kraja me~a koga je \ogatovi} jedva uspeo da boksuje. Morali su doma}i da strepe u fini{u me~a, Novi Pazar je sve dao na napada, a uz takvu igru stigli su do velike {anse. \alac je ostao sam na dvanaest metara, {utirao je sna`no, ali iznad gola Aleksi}a.

N. Stan ti}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

17

JELEN SUPERLIGA -19. KOLO NOVI SAD: Voj vo di na - Slo bo da Po int SUBOTICA: Spar tak ZV - No vi Pa zar BEOGRAD: Par ti zan - Ja go di na ^A^AK: Bo rac - Haj duk BOR^A: BSK Bor ~a - Cr ve na zve zda IVAWICA: Ja vor - Me ta lac SMEDEREVO: Sme de re vo - Rad ni~ ki BEOGRAD: Rad - OFK Be o grad 1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Spar tak ZV 6. Ja go di na 7. Slo bo da Po int 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Sme de re vo 11. Haj duk 12. BSK 13. Ja vor 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

19 19 19 19 19 19 19 18 18 19 19 19 19 19 19 19

16 14 10 9 7 8 7 8 5 6 5 4 4 3 2 1

2 2 8 9 9 5 5 1 6 2 5 6 4 6 7 7

2:0 (0:0) 1:0 (0:0) 4:0 (3:0) 0:0 (3:0) 1:4 (1:1) 1:1 (1:1) 1:2 (1:1) (danas 14.30, RTS 2) 1 3 1 1 3 6 7 9 7 11 9 9 11 10 10 11

43:7 39:14 34:10 28:15 15:13 20:18 22:25 22:25 20:16 14:24 14:25 12:25 11:24 8:23 11:28 9:30

50 44 38 36 30 29 26 25 21 20 20 18 16 15 13 10

U sle de }em ko lu (24. mar ta) sa sta ju se - BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Par ti zan, U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak Zla ti bor vo da, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Bo rac, JA GO DI NA: Ja go di na - Rad, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor, LU ^A NI: Me ta lac - Sme de re vo, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 BSK Bor ~a.

Za huk ta li va qak Partizan - Jagodina 4:0 (3:0) BE O GRAD: Stadion Partizana, bez gledalaca, sudija: Jovaneti} (U`ice). Strelci: Ili} u 1. i 54. i Diara u 10. i 44. minutu. @uti karton: Ili} (Partizan).

PAR TI ZAN: Stojkovi} 6, Aksentijevi} 7, Volkov 7 (Stankovi} 6), Rni} 7, Ivanov 7, Ka-

{ao u vo|stvo. Aksentijevi} je vukao loptu po desnoj strani, centrirao, lopta se odbila van kaznenog prostora, a Ili} je sa 20 metara volejom pogodio preavo mesto.

Crno - beli su sjajno igrali, u 5. minutu s penaltika, iz okreta, poku{ao je Eduardo, ali je

Edu ~e sti ta Di a ra na po got ku

mara 7, Babovi} 7 (Tomi}), Ili} 8, Vuki} 7, Eduardo 7 (Smiqani}), Diara 8.

JA GO DI NA: [imi} 6, Nikodijevi} 5, Proji} 5, Tomi} 5, Ili} 5, Marjanovi} 5, Krsti} 5, Kosti} 5 (Momir 5), Gogi} 5, \eni} 5 (Milenkovi} 5), Mudrinski 5.

Fudbaleri Partizana napravili su lepu uvertiru pred me~ sa Crvenom zvezdom u polufinalu kupa zabele`iv{i drugu uzastopnu pobedu u prole}nom {ampionatu. Partizan je me~ po~eo u promewenom sastavu u odnosu na onaj koji je igrao protiv OFK Beograda. Umesto Miqkovi}a, Tomi}a i Lazara Markovi}a na terenu su bili Aksentijevi}, Ili} i Eduardo.

A, ve} u 1. minutu vaqak je do-

[imi} bio na mestu. Ne{to kasnije je bilo 2:0. Eduardo je ubacio loptu u kazneni prostor, a Diara je loptu smestio pod pre~ku. Isti tandem kombinovao je i u 20. minutu, a udarac Senegalca sapet metara glavom zaustavio je [imi}.

Svoj drugi gol Diara je postigao u 44. minutu. Sa desne strane centrirao je Aksentijevi}, a napada~ na drugoj stativi zakucao loptu u mre`u.

Pravi evro gol postigao je Ili} u 54. minutu. Sa 18 metara iskosa opalio je po lopti i pogodio ra{qe [imi}evog gola.

Ne{to kasnije peh za crno-bele.

Volkov je izvrnuo desni ~lanak i morao da napusti igru, nakon ~ega je odve`en i u bolnicu.

I. Lazarevi}

I Me ta lac po sti gao gol

Apla u zi za me ni li zvi `du ke Vojvodina - Sloboda Point 2:0 (0:0) NO VI SAD: Stadion Kara|or|a, gledalaca oko 5.000, sudija: Spasi} (Surdulica). Strelci: Mojsov u 80. i Katai u 86. minutu. @uti kartoni: Moj sov, Ka tai i Smi qa ni} (Voj vo di na), a Vraw ko vi} i ]ulibrk (Sloboda Point). Crveni karton: ]ulibrk u 74. minutu (Sloboda Point) .

VOJ VO DI NA: Supi} 8, Stevanovi} 7, Brankovi} 7, A|uru 7, Mojsov 8, Milovi} 7, [kuleti} 7 (S. Kordi}), Poletanovi} 7, Moreira 7 (Smiqani}), Abubakar 7, Bojovi} 7 (Katai 7).

SLO BO DA PO INT: Bo`ovi} 7, Bosman 7, Lazarevi} 6, Vraw ko vi} 7, Ran |e lo vi} 6 (Krsti}), Beqi} 6 (Jovanovi}), Memedovi} 6, Pejovi} 7, Pilipovi} 6, Taju 7 (Gojkovi}), ]ulibrk 5.

Na kra ju utak mi ce iz me |u Voj vo di ne i Slo bo de Po int Sevojno dogodilo se ba{ ono {to je trener Novosa|ana Dejan Vuki}evi} i pri`eqkivao -

Prvi put u elitnom dru{tvu Javor nije pobedio Metalac. Posle 2:1, 1:0 i 3:1, ovog puta bilo je nere{eno. U Ivawici - 1:1 (1:1).

Doma}i su poveli rano, u osmom minutu ponovo je bio strelac Obijora Odita, Nigerijac koji je u svom ~etvrtom mandatu u Ivawici. To nije bilo dovoqno da doma}i savladaju „fewera{a�, koji se na za~equ lige nalazi od {estog kola. Posle 426 minuta, Metalac je postigao gol i on je bio delo Betoligara Misdongarda. U prvom minutu nadoknade prvog dela igre, visoki napada~ bio je najvi{i u skoku i glavom je poravnao rezultat, posle ~ega Javor nije imao odgovor.

Fo to: F. Ba ki}

Vu ki }e vi}: Svi su da li pun do pri nos Tre ner No vo sa |a na De jan Vu ki }e vi} bio je za do vo qan po za vr {et ku utak mi ce i re kao je: - Znao sam da nas o~ekuje te{ka utakmica sa U`i~anima jer oni su u Novi Sad do{li potpuno rastere}eni i nisu imali {ta da izgube. To se videlo u wihovoj igri. U ovoj pobedi svi igra~i dali su pun doprinos, videla se `eqa za pobemom ci u cr ve no-be lim dresovima ispra}e ni su sa te re na apla u zi ma ko ji su, eto, smenili zvi`duke od pre samo nedequ dana. Nije se ~inilo da }e biti tako, jer U`i~ani su odolevali punih 80 minuta i ~ak, imali neko li ko od li~ nih pri li ka da po ve du.

Me |u tim, gol man Voj vo di ne Ne ma wa Supi} bio je izuzetno raspolo`en i u dva navrata odbranio je zaista te{ke {uteve najpre Pilipovi}a u 34. minutu, a potom i Pejovi}a u 72. minutu.

Junak ve~eri bio je sva ka ko cen tar half Daniel Mojsov koji je pru `io bri qant nu partiju i u 80. minutu na~eo odbranu gosti-

dom. Imali smo dosta kadrovskih problema, ali sam vi{e nego zadovoqan kako su A|uru i Poletanovi} odradili svoj deo zadatka. Naravno nisu wih dvojica jedini koji zaslu`uju pohvale, a sigurno je da se u na{oj igri delimi~no osetilo i to da su igra~i glavama ve} u polufinalnom susretu Kupa Srbije, koji u sredu igramo s Borcem u ^a~ku.

Ra dost fud ba le ra Voj vo di ne po sle vo| stva

Spa le vi} od lu ~io Smederevo - Radni~ki 1:2 (1:1) SME DE RE VO: Stadion Smedereva, gledalaca 500, sudija: Glo|ovi} (Vrbas). Strelci: Bra{anac u 14. za Smederevo, a Rosi} u 9. i Spalevi} u 48. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Mili}, Brkovi} i Bra{anac (Smederevo), Rosi}, Medovi}, Mutavxi} i Kosti} (Radni~ki).

Javor - Metalac 1:1 (1:1) IVA WI CA: Stadion Javora, gledalaca 2000, sudija: Vukadinovi} (Beograd). Strelci: Odita u 9. za Javor, a Betolingar u 45. minutu za Metalac. @uti kartoni: Lukovi} (Javor), a Betolingar, Stamenkovi}, @ivanovi}, @ivkovi} i \ori} (Metalac).

JA VOR: Nikoli}, Novakovi}, Vla{i}, Vujadinovi}, Mom~ilovi}, Lukovi}, Stanisavqevi} (Silva), Vidi}, Radivojevi}, Odita, Veqovi} (Mi{i}).

ME T A L AC: Kqa ji}, Sta menkovi}, Kontor, Luki}, Gojak (@ivanovi}), Dopu|, Krwinac (Vujovi}), @ivkovi}, Betolingar, Svoji}, Boateng (\ori}).

[ku le ti} {u ti ra na gol U`i ~a na

Dar ko Spa le vi}

SME DE RE VO: Rankovi} 7, Milosavqevi} 6, Mijovi} 7, Brkovi} 7, Boqevi} 6, Adamovi} 7 (Momi}), Jereni} 6 (Stani}), Kr~marevi} 7, Bra{anac 7, Stojanovi} 7, @ivkovi} 7 (Jelovac).

RAD NI^ KI: ^an~arevi} 7, Pavlovi} 7, Nenadi} 6, Tintor 7, Rosi} 7 (Kosori} 6), Nedovi} 6, Mutavxi} 6, Petrovi} 7, Milo{kovi} 7 (Simi}), Kosti} 7 (Risti}), Spalevi} 8.

U predivnom ambijentu pred 500 gledalaca Kragujev~ani su stigli do pobede, mada su Smederevci bili ravnopravni rival. U prvom napadu posle kornera, Rosi} je prihvatio odbije nu lop tu i po go dio de sni ugao golmana Rankovi}a. Pet minuta kasnije iz slobodnog udar ca Bra {a nac je iz jed na ~io, nakon sna`nog i preciznog udarca.

Do odlaska na odmor prvo je Brkovi} u 37. minutu glavom sa {est metara ciqao pod pre~ku a ^an~arevi} paradom izbacio loptu u korner, a u pretposledwem minutu prvog poluvremena nakon centar{uta Bra{anca, Kr~marevi} je pogodio stativu.

Samo {to je po~elo drugo poluvremenu posle na asistencije Kosti}a, Spalevi} je iz sumwive pozicije glavom pogodio prazan gol, a u 66. minutu Adamovi} nije iskoristio najboqu priliku da izjedna~i rezultat. On je sa nekih desetak metara pogodio pre~ku, od koje se lopta odbila na gol crtu i u naru~je golmana ^an~arevi}a.

R. Gli{i}

ju. Tada je naime, najpre odli~no {utirao Naemeka A|uru, a golman Bo`ovi} uspeo da izbi loptu u korner. Usledio je centar{ut s leve strane, lopta je preletela sve igra~e i stigla do Mojsova. On se nalazio na desnoj stativi i ciqao je ta~no u nebraweni deo mre`e, {to je izazvalo buru radosti na tribinama Kara|or|a.

Treba napomenuti da je u 74. minutu zbogh drugog `utog kartona iskqu~en centarhalf gostiju Slavko ]ulibrk koji je poku{ao da simulira povredu.

U 86. minutu videli smo najlep {u ak ci ju na utak mi ci.

Aleksandar Katai koji je u poluvremenu zamenio Bojovi}a, oduzeo jednu loptu na svojoj polovini, stu{tio se ka golu gostiju po levoj strani i kada je do{ao na nekih 13-14 metara od gola opalio po lopti. Iako je golman Bo`ovi} bio u tom uglu lopta je prona{la put do mre`e, {to je publika u Novom Sadu umela da pozdravi. [to se igre u prvom poluvreme nu ti ~e, cr ve no-be li je su imali terensku inicijativu, a najbli`i vo|stvu bili su u 12. minutu kada je [kuleti} povukao jednu loptu i {utirao sa 18 metara ali je golman gostiju taj {ut odbranio. Mogli su fudbaleri Vojvodine da povedu i u 41. minutu, kada se u {ansi na{ao Abubakar Oumaru posle odli~nog centar{uta Brankovi}a s leve strane. Kamerunac je {utirao glavom, ali je i ovaj poku{aj osujetio iskusni golman U`i~ana.

A. Predojevi}

Gol ma ni se do sa |i va li Borac - Hajduk 0:0 ^A ^AK: Gradski stadion, gledalaca 1000, sudija: Obradovi} (Jagodina). @uti kartoni: Mugo{a (Borac), Dabi}, Pauqevi} (Hajduk).

BO RAC: Babaq, Radivojevi} 6 (Kne`evi}), Pavi}evi} 6 (Damwanovi}), Stani} 6, Mugo{a 6, Masla} 6, Alve{ 6, Mili~i} 6 (@ivkovi}), Prodanovi} 6, Jeremi} 6, Reqi} 6.

HAJ DUK: Peri}, Dabi} 6, Puqevi} 6, Mujdragi} 6, Vasiqevi} 6, Golo~evac 6, Maksimovi} 6 (Varga), Novkovi} 6 (Bo{kovi}), Bubalo 6 (Paunovi}), Haxibuli} 6, Veselinovi} 6.

Oba partnera igrali su velikom gr~u, Borac je napadao u prvih 20 minuta igre, bio je boqi i agilniji, ali nije imao {ansi.

Oslobodio se Hajduk pritiska, Borac po~eo da posustaje, tako da igra u prvom delu susreta nije imala ve}ih uzbu|ewa. ^uvari mre`a su se dosa|ivali na gol liniji. Malo vi{e uzbu|ewa u drugom poluvremenu, Hajduk je dobro osmislio svoju

igru, ve{to se branio i na svojoj polovini terena svaki poku{aj Boraca na vreme zaustavio i iz kontra napada poku{avao da iznenadi doma}eg golmana. Dve dobre prilike imali su napada~i Hajduka, prvo Bubalo, pa Paunovi} ali se sve zavr{ilo tako {to su se wihovi {utevi na{li daleko preko gola.

Borac je u zavr{nici susreta je igrao dosta borbenije, ali su ^a~ani mnogo `urili, i u takvoj igri po koji put izostala je prava akcija. Mogo se dogoditi da Borac zabele`i pobedu, jedna lopta sa desne strane koje je ubacio Kne`evi}, do{la je na nogu Jeremi}u, koji je bez oklevawa opalio kao iz topa, a lopta je zavr{ila tik iznad same pre~ke.

Kada se sve sabere mora se priznati da je igra bila bleduwava, ali da su i jednom i drugom timu potrebni bodovi, pa je i ovaj me~ prema svemu najrealnije zavr{en bez odluke.

A. Stefanovi}

18

SPORT

nedeqa18.mart2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINE

PR VA LIGA SR BI JA

Ki kin |a ni za u sta vi li li de ra s de se to ri com OFK Ki kin da - Rad ni~ ki (NP) 1:1 (0:0) KI KIN DA: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Gajdobranski (Novi Sad). Strelci: Geci} u 92. (iz penala) za OFK Kikindu, a Baji} u 83. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Spahi}, Geci} i Kne`evi} (OFK Kikinda), a Uro{evi} i Romi} (Radni~ki). Crveni kartoni: Plav{i} u 47. (OFK Kikinda), a Sara~evi} u 90. (Radni~ki).

OFK KI KIN DA: Hajrovi} 8, Cvijanovi} 7, Kne`evi} 7, Geci} 8, Kuburovi} 7 (Cvijan), Plav{i} 7, Stepan~ev 7 (Kresoja 7), Spahi} 7, Crnomarkovi} 7, Buni} 7, Malinovi} 7.

RAD NI^ KI: Uro{evi} 8, Baji} 8 (Sara~evi}), Bo{kovi} 7, Bala{evi} 7, Rni} 7, Gaji} 7 (\ur|evi} 7), Ivi} 7, Puni{i} 7, Pavlovi} 7, Isailovi} 7 (Romi} 7), Jovi} 7.

Kikin|ani su do boda do{li sa 10 igra~a. Gosti su poveli u 83. minutu, Kosta Baji} je utr~ao u kazneni prostor i sigurnim udarcem savldao golmana Hajrovi}a.

U prvom poluvremenu doma}ini su ve} u 17. minutu imali idealnu priliku da povedu, ali je Geci} nakon dodavawa Malinovi}a {utirao u istr~alog golmana gostiju Uro{evi}a. Deset minuta kasnije problemati~na odluka glavnog sudije. Dva metra ispred svog kaznenog prostora, dosta iskosa, kao zadwi igra~ odbrane golman gostiju Uro{evi} je zaustavio Malinovi}em, ali umesto crvenog dobija samo `uti karton. U 34. minutu nakon tri kornera, An|elko Crnomarkovi} je o{tro {utirao, a golman Uro{evi} odli~nom intervencijom izbacio loptu u korner. U 47. minutu doma}in je ostao sa 10 igra~a, po{to je drugi `uti karton dobio Plav{i}. U fini-

RAD NI^ KI: Vujasinovi} -, Kucalovi} 6, Petrovi} 6, Bjelo{ 6, Ili} 6, Simiki} 6, Mi{~evi} 6 (Duki} 6), Stojiqkovi} 6, (Vu~i} 6), \oki} 6, Baqak 6, ]iri} 6.

Na stadionu Pivare u ^elarevu na otvarawu fudbalskog prole}a

Gu`va pred golom Oya~ana

nije bilo golova, ali ni{ta ni od onoga fudbalskog sadr`aja koji bi mogao dobiti neku ve}u ocenu. Zato bi najrealniji rezime sa ovog me~a bio ni{ta-ni{ta, jer za devedeset minuta igre svaka ekipa je imala po jednu priliku za gol. Doma}ini ve} u petoj minutu kada je golman gostiju padom u noge spre~io Stankovi}a da postigne pogodak, i gosti u 70. minutu kada je kapiten ]iri} propustio {ansu utakmice ali je sa petnaestak metara poslao loptu pored leve stative u gol aut. Sve ostalo brzo }e pasti u zaborav.

V. Vu ja no vi}

Veternik Vi skol - Tek sti lac Ites 0:0 VE TER NIK: FC Veternik, gledalaca 200, sudija: Stanti} (Subotica). @uti kartoni: [vowa i

Fo to: D. Iva ni}

^SK Pi va ra – Rad ni~ ki ([) 0:0 ^E LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 350, Sudija: Vladimir Miqkovi} (Novi Sad) 7. @uti kartoni: Kova~evi} (^SK Pivara), Bjelo{, \oki} (Radni~ki). ^SK PI VA RA: Tankosi} -, Zeqkovi} 6, Jevi} 6, Jovani} 6, (La}arak 6), Vorgu~i} 6, Kova~evi} 6, (Ivkovi} - ), Krstanovi} 6 (Lazarervi} -), [vowa 6, Vukanovi} 6, Stankovi} 6, Mari} 6.

Markovi} (Veternik Viskol), a Dokni} i Ili} (Tekstilac Ites).

Crveni karton: Slijep~evi} (Veternik Viskol) u 86. minutu.

VE TER NIK VI SKOL: Kne`evi} 7, Be~eli} 7, Bjelejac 7, Mijailovi} 7, [vowa 6, Slijep~evi} 7, Vukaqevi} 6 (Jana}kovi} 6), Markovi} 7, Erak 7, Babi} 7, Mijin 7 (@igi}).

TEK STI LAC ITES: Igwatovi} 7, Kozomora 7, Risti} 7 (Ismaili 6), Vukovi} 7, Krznar 7, Dokni} 8, Kaurin 7, Ili} 7, Peruni~i} 7, Keni} 7 (Maki}), Je` 6 (Trifkovi} 7).

Fudbaleri Veternika nai{li su na `estok otpor odli~ne ekipe iz Oxaka. Imali su doma}i terensku inicijativu, iz koje je u prvom delu se izrodila samo jedna prili-

Foto: S. [u{wevi}

dva {esnaesterca, polupriliku je imao veteran Miji}, {utirao je kraj stative, revan{irao mu se Keni}, da bi u fini{u utakmice napada~ gostiju Keni} odli~no izveo slobodan udarac, a lopta je za koji santimetar zavr{ila iznad pre~ke.

M. Po po vi}

Ba~ ka To po la - Ce ment 2:1 (1:1) BA^ KA TO PO LA: Gradski stadion, gledalaca 250, sudija: Sarka (Vr{ac). Strelci: Milovanovi} u 10. i Joveti} u 54. za Ba~ku Topolu, a Desnica u 21. minutu za Cement. @uti kartoni: Kroni} (Ba~ka Topola), a Bursa} i Ili} (Cement).

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 7, Dragi} 8, \ukanovi} 7, Krivokapi} 8, Milovanovi} 8 (M. Stankovi}), Joveti} 8, D. Stankovi} 8, Veselinovi} 7, \orovi} 7, Kekezovi} 9 (Bojovi}), An|i} 8 (Resanovi}).

CE MENT: Suba{i} 7, Bursa} 7, Radin 7, Ki{ 6, Radoja 7, \eri} 7, Xari} 6 (Stanimirovi}), Mili}evi} 7, Ili} 7 (Lukaja), Desnica 7 (^ovi}), Grkovi} 7.

Oba tima su u{li u me~ oprezno, ali ubrzo su Topol~ani preuzeli igru u svoje ruke i poveli. Akciju je zapo~eo Du{an Stankovi}, uputio je loptu do Dejana Kekezovi}a, koji je prevario nekolio igra~a centrira do slobodnog Jovanovi}a, koji sa osam metara poslao u mre`u. Gosti su izjedna~ili u 21. minutu. U prodoru je bio Radin, koga je na nedozvoqeni na~in zaustavio Kroni} i sudija je pokazao na belu ta~ku. Penal je izveo \eri}, Kroni} je uspeo da kratko odbija loptu do Desnice koji je sa tri metara poslao u mre`u.

Topol~ani su poveli u 54. minutu. An|i} je izveo korner, a Alek-

Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki (N) 1:0 (1:0)

Ve ter nik Vi skol - Tek sti lac Ba~ ka To po la - Ce ment Ki kin da - Rad ni~ ki (NP) Mla dost (BJ) - Pa li} ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki ([)

0:0 1:2 1:1 0:0 0:0

Da nas Do li na - Vr {ac Za dru gar - Du nav Sen ta - Slo ga (T) 1. Rad ni~ ki (NP)16 10 2. ^SK Pi va ra16 9 3. Ce ment 16 8 4. Rad ni~ ki ([)16 7 5. Tek sti lac 16 6 6. Mla dost (BJ)16 6 7. Pa li} 16 5 8. Du nav 15 6 9. Sen ta 15 6 10. Ki kin da 16 6 11. Slo ga 15 6 12. B. To po la 16 5 13. Do li na 15 5 14. Ve ter nik 16 4 15. Vr {ac 15 5 16. Za dru gar 15 4

Gol man Vu ja si no vi} (Rad ni~ ki) in ter ve ni i {e is pred Stan ko vi }a

{u susreta Branislav Geci} oboren je u kaznenom prostoru i sudija je dosudio penal a golgeter Kikin|ana je uspeo da izjedna~i rezultat.

M. S.

ka. Dogodilo se to u 44. minutu, Mijailovi} je presekao napad Oxa~ana, u vatru je bacio Babi}a, koji je iza{ao sam ispred golmana Igwatovi}a, {utirao ali se lopta odbila od pre~ke u poqe. I u nastavku se igra vodila izme|u

Od lu ka na po ~et ku

(14.30) (14.30) (14.30) 6 0 4 3 3 5 4 5 5 5 4 6 6 5 3 6 3 6 3 7 2 7 3 8 3 7 4 8 0 10 1 10

26:10 21:13 17:16 16:14 16:13 19:13 22:17 16:18 19:21 19:24 17:18 11:15 14:23 22:21 11:18 20:32

36 31 27 25 23 22 21 21 21 21 20 18 18 16 15 13

SOM BOR: Gradski stadion, gledalaca 800, sudija: Popovi} (Beograd). Strelac: Paunovi} u 1. minutu. @uti kartoni: Joci}, Paunovi}, Top~agi}, Avri} (Radni~ki Sombor), a Paunovi} (Radni~ki Ni{).

RAD NIK (S): @akula 7, Veselinovi} 6 (Top~agi} 6), Joci} 6, U{umovi} 7, Mr|anin 7, Tomanovi} 7, Avri} 6, Stan~eti} 6 (Miok), Vuji} 6 (Koji}), Paunovi} 7, Mezei 8.

RAD NI^ KI (N): Vaskovi} 7, \or|evi} 6, Cvetkovi} 6 (Popovi} 6), Dojki} 6, Petrovi} 6, Stamenkovi} 6, Milenkovi} 6 (Iva-

U sle de }em ko lu (24/25.mar ta) sa sta ju se: Do li na - Ve ter nik Vi skol, Vr {ac - ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki ([) Mla dost (BJ), Pa li} - Za dru gar, Du nav - Ki kin da, Rad ni~ ki (NP) - Sen ta, Slo ga - Ba~ ka To po la, Ce ment - Tek sti lac Ites.

sandar Joveti} je s nekoliko metara poslao loptu u mre`u. U posledwih 20 minuta doma}ini su stezali obru~ oko gola gostiju re|ale su se {anse, ali nije bilo novog pogotka.

S. Sto jiq ko vi}

Mla dost (BJ) - Pa li} 0:0 BA^ KI JA RAK: Stadion Livadica, gledalaca 400, sudija: Paprica (Nova Pazova). @uti kartoni: Kraguqac (Mladost), a Rodi}, Pavlovi}, Mandi}, Klisura (Pali}).

MLA DOST: Baji} 7, Kantar 7 (Ratkovi} 7), S. Rati} 7, Babi} 8, N. Rati} 7, Radoja 7, Kraguqac 7, \uki} 6 (Mudrini}), Grahovac 6 (Kosi} 6), Jovanovi} 7, Vukanac 7.

PA LI]: A. Jovanovi} 7, Hoxi} 6 (Nikoli} 6), Rodi} 7, Plav{i} 7, ]irkovi} 8, Mandi} 7, Dimi} 7, Tripkovi} 6 (S. Jovanovi} 6), Klisura 7, Panteli} 6 (Salati}), Pavlovi} 7.

Jara~ani nisu uspeli da re{e pali}ki rebus iako su imali vi{e loptu u posedu i diktirali ritam. Najboqu {ansu da kruni{e inicijativu doma}ina propustio je Bojan Babi} u 12. minutu, kada je uzdrmao pre~ku posle slobodnog udarca Jovanovi}a. Ton igri gostiju davao je brzonogi Stefan Dimi}, u 23. minutu, ni{anio je pored stative, a {est minuta kasnije primorao je mladog golmana Baji}a da odli~nom intervencijom loptu skrene u korner. Deset minuta pre kraja Damir Vukanac je izmamio uzdahe, {utirao topovski, ali lopta je prohujala iznad pre~ke.

M. Me ni }a nin

Voj vo |an ska li ga - Is tok Bu du} nost (SC) - Je din stvo (BK) 4:1, AFK - Je din stvo (NB) 1:1, Obi li} - Slo bo da 1:2, Ko za ra - Ko lo ni ja 2:0, Di na mo - Voj vo di na (NM) 10:0.

Voj vo |an ska li ga - Za pad Po let (S) - Je din stvo (SP) 1:1, Sta ni {i} - Slo ga (E) 2:0, Omla di nac - Mla dost (BP) 1:0, Obi li} - Ju go vi} 0:1, Rad ni~ ki (SM) Bo rac 2:1, Pr vi maj - Ba~ ka (BP) 3:0

Sla vqe fud ba le ra Rad ni~ kog

Do wi Srem - Srem Mla dost (L) - No vi Sad Te le op tik - Slo ga Sin |e li} - Mla de no vac Be `a ni ja - Na pre dak Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki (N) ^u ka ri~ ki - Mla di rad nik

2:1 0:0 0:0 2:1 0:1 1:0 2:0

Da nas Pro le ter - In |i ja Ko lu ba ra - Ba nat 1. Rad ni~ ki (N)1911 3 5 2. Do wi Srem 19 9 7 3 3. Slo ga 19 9 4 6 4. Te le op tik 19 8 6 5 5. No vi Sad 19 8 6 5 6. Be `a ni ja 19 6 10 3 7. Ba nat 18 7 6 5 8. In |i ja 18 8 3 7 9. Pro le ter 18 9 0 9 10. Mla dost (L)19 6 8 5 11. Ko lu ba ra 18 8 2 8 12. Mla de no vac19 6 6 7 13. Na pre dak 19 5 8 6 14. Rad ni~ ki (S)19 5 6 8 15. Sin |e li} 19 5 4 10 16. M. rad nik 19 5 4 10 17. Srem 19 3 8 8 18. ^u ka ri~ ki 19 3 5 11

(14.30) (14.30) 26:16 19:8 18:15 25:11 23:20 13:7 18:14 23:21 17:18 13:13 18:21 23:26 12:15 12:20 21:26 14:22 17:22 17:34

36 34 31 30 30 28 27 27 27 26 26 24 23 21 19 19 17 14

U sle de }em ko lu (24/25. mar ta) sa sta ju se: No vi Sad - Do wi Srem, Ba nat - Sin |e li}, In |i ja - ^u ka ri~ ki, Srem - Pro le ter, Mla di rad nik - Rad ni~ ki (S), Rad ni~ ki (N) - Be `a ni ja, Na pre dak - Ko lu ba ra, Mla de no vac - Te le op tik, Slo ga (K) - Mla dost (L).

Fo to: A. Jan ko vi}

nov 6), Paunovi} 6, J. Jovanovi} 6 (S. Petrovi}), A. Jovanovi} 6, Pej~i} 6.

Gledaoci jo{ po{teno nisu ni zauzeli svoja mesta, Somborci su ve} poveli. Mezei je dobio loptu na polovini igrali{ta, s lako}om je pretr~ao svog ~uvara, sledio je idealan centar{ut po zemqi, Paunovi} je izvanredno pratio akciju i u punom trku neodbrawivo savladao golmana Ni{lija. U 5. minutu Stan~eti} je imao idealnu priliku na udvostru~i prednost doma}e ekipe, ali je bio neprecizan. Do odmora igralo se izme|u dva {esnaesterca, ali bez rezultata. U nastavku gosti su imali vi{e lopti u nogama, ali wihovi napadi bili su bezopasni.

Fini{ utakmice je bio veoma zanimqiv, doma}i fudbaleri su imali tri idealne prilike da uve}aju pobedu, me|utim Bojan \or|evi} golman Ni{lija je uspeo da otkloni opasnost. Tako je lider do`iveo samo minimalan poraz.

J. Du kat

Mla dost (L) - No vi Sad 0:0 LU ^A NI: Stadion Mladosti, gledalaca 300, sudija: Manojlovi} (Kwa`evac), `uti kartoni: Ili}, Miji}, Skopqak, Trebovac (Novi Sad).

MLA DOST: Drini} –, Spasojevi} 7, S. Milosavqevi} 7, Filipovi} 7, Sl. Jeremi} 6, Vasi} 7, Stojanovi} 6, Avramovi} 5 (od 69.

Sini{a Jeremi} –), Milosavqevi} 5 (od 45. Gruji~i} 5), Boji} 6, Useni 7 (od 75. Ru{~i} –).

NO VI SAD: Risti} 7, Miji} 6, Jakovqevi} 7, Skopqak 7, Baji} 6 (od 45. \okovi} 6), Milovac 6 (od 87. Kalezi} –), Ili} 6, Trebovac 5 (od 67. Kordolup –), Filipovi} 5, \uki} 6, Gari} 6.

Kanarinci su u Lu~ane do{li po bod i osvojili ga. Mladost je imala terensku inicijativu, stvorila nekoliko povoqnih prilika, ali su mre`e ostale mirne.

Boji} je u 3. minutu prvi pripretio, ali udarac iz srca {esnaesterca zavr{io je iznad pre~ke. Dva minuta kasnije Slavi{a Jeremi}, posle solo prodora {utirao je pored Risti}eve stative. Baji} je na isteku 8. minuta ubacio loptu pred gol Mladosti, ali je Vasi} iskusno izbacio ispred Filipovi}a, zatim je Baji} dobro sko~io ali je lopta odletela pored gola. Slavi{a Jeremi} u 34. minutu bio je sam ispred gola kanarinaca, posle duplog pasa Usenija i Spasojevi}a, ali je jo{ jedna prilika Lu~anaca oti{la u vetar.

M. Je li}

Do wi Srem - Srem 2:1 (2:0) PE ]IN CI: Sportski centar „Suva~a“, gledalaca: 500, sudija: Brdar (Novi Sad). Strelci: Vukobrat u 7. i To{i} u 41. minutu za Dowi Srem, a Stamenkovi} u 88. minutu za Srem. @uti kartoni: To{i}, Josimov i Bukorac (Dowi Srem), Mili}, Stamenkovi} i Ili} (Srem).

DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 8, Josimov 7, Vukobrat 7, Bukorac 7, Petkovi} 7 (od 82.

A{}eri}), Laki} Pe{i} 7, Mati} 7 (od 72. minuta Jeli~i}), Jovanovi} 8 (od 58. minuta Jankovi} 7), ^orda{i} 8, Laki}evi} 7.

SREM: Divac 7 (Varga 7), Mili} 6, [inik 6, Milosavqevci} 7, M. Vasiqevi} 7, N. Vasiqevi} 7, Blagojevi} 7, Stamenkovi} 7, Ili}7, Vu~kovi} (od 37. minuta Krstonijevi} 7), Soviq 7 (od 60. minuta Mrdakovi} 7). @. Ra di vo je vi}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok ZREWANIN: Radni~ki - Radni~ki (B), PA^IR: Ba~ka Proleter (BK), STAR^EVO: Borac - Ba~ka 1901.

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Voj v o | an s ka li g a Za p ad NOVI SAD: Indeks - Budu}nost (M) (10 ~asova), TURIJA: Mladost - Crvena zvezda (14.30) Pod ru~ na li ga No vog Sa da BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Vrbas, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Borac ([), BA^KA PALANKA: Stari

Grad - Jedinstvo, PETROVARADIN: Petrovaradin - Hercegovac.

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

No vo sad ska li ga - SUSEK: Partizan - TSKk, L^EDINCI: Vinogradar - Proleter, FUTOG: Futog - MLadost (NS), SIRIG: Sirig - Ba~ka, ^ENEJ: ^enej - Tatra, BUDISAVA: Dinamo - Borac.

Sve utakmice po~iwu u 14.30 sati.

Partizan MTS 20.15 (TV Arena sport).

Pr va B `en ska li ga - BOR: Bor - Srbobran Reahem (18), KRAQEVO: Kraqevo - Basket Stars (17), LAJKOVAC: @elezni~ar - Qubovija (19), KULA: Sivac - Moravac (14.45).

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - SRBOBRAN: Akademik Nova Pazova (19), KOVIN: Radni~ki - Topola (14).

Ko {ar ka

Pr va `en ska li ga - ZREWANIN: MD Zrewanin - Novi Sad (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crnokosa (16).

ABA mu {ka li ga - BEOGRAD: Crvena zvezda Diva -

Od boj ka

Pr va mu {ka li ga - BEOGRAD: Sterija - \erdap (17), JAGODINA: Jagodina - Dunav volej (16), NOVI PAZAR: Novi Pazar junior - VGSK (18), NI[: Ni{ - Borac (16).

Dru ga `en ska li ga - se ver KIKINDA: Kikinda - Srem (14.30), VRBAS: Ba~ki zmaj NS volej tim (15), SREMSKA MITOROVICA: Prvi tempo Mladost (I) (17).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NOVI SAD: Varadin BMG 2 - Turija (15), FUTOG: Futog vest - Partizan (15.45).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - VRBAS: Vrbas Merkur (12).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Srem - NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Dunav (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Ba nat - KOVIN: Radni~ki Hercegovina (15), KLEK: Klek 2 - Kraji{nik (16.30), VR[AC: Koral - Banat (16.15).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - VRBAS: Vrbas - Spartak 2 (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - PAN^EVO: Gorwi grad - Hercegovina (13).

Dru ga mu {ka li ga, se ver APATIN: Apatin - Jabuka (19.30), RI\ICA: Dalmatinac - Radni~ki (NS) (19), Dru ga `en ska li ga, se ver KOVIN: Radni~ki - Spartak (S) (18), SOMBOR: Ravangrad Spartak (D) (16).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - KIKINDA: Kikinda - Putinci (17), PRIGREVICA: Prigrevica - Slavija (18), IN\IJA: Hajduk - Jedinstvo (19).

Ru ko met

Va ter po lo

Pr va `en ska li ga - NOVI SAD: Vojvodina - Metalac AD (18), KRU[EVAC: Napredak - Ku~evo (18).

Pr va B li ga, od 7. do 11. me sta OBRENOVAC: [abac - Nais (21), SUBOTICA: Spartak - Rabotni~ki (19).

SPORT

c m y

dnevnik

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

ke. Kri vo mi je {to sam na ovaj na ~in iz gu bi la me~, ne bit no je da li je po be da ili po raz.

Srp ska te ni ser ka je ob ja sni la zbog ~e ga je igra la ta ko do bro ove ne de qe u Ka li for ni ji.

- Ima la sam do bre pri pre me, ali za i sta ve} du `e vre me na ose }am da do bro igram ali ni ka ko ne mo gu da sa sta vim sve u jed nom me ~u, ili iz me ~a u me~. Ove ne de qe sam bi la do sta opu {te na i tre ner mi je dao do sta po dr {ke, re kao je da ne ma ve ze, ako ne bu de ove ne de qe, bi }e sle de }e, ako ne bu de sle de }e, bi }e za dve ne de qe. Sa tim

Ana Iva no vi}

- Je ste, mi slim da sam ba{ do bro igra la. Ima la sam pu no {an si i kri vo mi je ba{ {to sam ova ko za vr {i la me~. Do sta sa mo po u zda wa sam do bi la ove ne de qe, do bro sam ser vi ra la i ni sam bi la ner vo zna. Na dam se da ova po vre da ni je ne {to sto }e du go tra ja ti, ta ko da mo gu da se vra tim na te ren da na sta vim da ra dim ovim tem pom.

U pr vom se tu Iva no vi }e va je po ka za la da je u sjaj noj for mi po {to je igra la egal me~ sa dru gom te ni ser kom sve ta.

- Je ste, ona je dru ga na sve tu, ima la sam do sta {an si. Do bro je ser vi ra la, iz ne na |e na sam ko li ko je vi so ko lop ti ca od ska ka la na wen ser vis i par pu ta kad sam ima la {an se za brejk lop te, ona je do bro od i gra la, ali bi la sam ra me uz ra me sa wom i ima la sam pri li -

sa mo po u zda wem sam iz la zi la na te ren i to mi je si gur no do sta po mo glo. I vi de la sam i re zul ta te i vi de la sam da ta igra i opu {te nost da ju re zul ta te i to je ne {to {to sad imam u se bi i znam i to je ne {to sto ho }u da do ne sem u bu du }e me ~e ve.

Pro tiv ni ca Ma ri je [a ra po ve u fi na lu }e bi ti Vik to ri ja Aza ren ka ko ja je po be di la An |e li ku Ker ber sa 6:4, 6:3. Aza ren ka je ta ko na sta vi la fan ta sti~ nu se ri ju po {to je od po ~et ka se zo ne za be le `i la 22. uza stop nu po be du. Sa sko rom 22:0, ostva ri la je dru gi naj bo qi po ~e tak se zo ne u isto ri ji `en skog te ni sa. Uspe {ni ja od we bi la je sa mo Mar ti na Hin gis iz [vaj car ske ko ja je po ~et kom 1997. na ni za la 37 po be da u isto to li ko me ~e va.

Sna ga ko lek ti va vo di u fi na le Pro jek to va no po lu fi na le mu {kog od boj ka {kog plej-ofa Vi ner {te di {e su per li ge Rad ni~ ki (K) - Voj vo di na NS se me bi }e ve o ma za ni mqi vo i pot se ti }e na da ne ri val stva ovih pro tiv ni ka od pre ne ko li ko se zo na ka da su od lu ~i va li o ti tu li.

Tek u po sled wem ko lu li ga {kog de la pr ven stva de sio se ko na~ ni ras plet i Kra gu jev ~a ni su pre o te li No vo sa |a ni ma dru gu po zi ci ju i u po lu fi na lu ima }e pred nost do ma }eg te re na.

Ka da je u pi ta wu plej-of, Rad ni~ ki je u uspe {ni ji u du e li ma s Vo {om. Jed nom je sla vio u po lu fi na lu, a jed nom u fi na lu (oba pu ta po 3:2 u po be da ma), ali pro {lost je tu sa mo da pot se ti, a ne da od re |u je bu du} nost.

Voj vo di na ove se zo ne igra do bro. U ~e tvrt fi na lu su No vo sa |a ni u dva me ~a sa vla da li kra qe va~ ku Rib ni cu i, po sle osva ja wa tro fe ja u Ku pu Sr bi je, sa da `e le du plu kru nu. Put do ti tu le {am pi o na bi }e im ma lo ote `an jer se pr va dva me ~a po lu fi nal ne se ri je igra ju u Kra gu jev cu (da nas i 22. mar ta), ali u du e li ma kva li tet nih ri va la, pred nost do ma }em te re na ma lo zna ~i.

An dri ja Ge ri} zna ka ko se osva ja ju ti tu le met. Ima ju skoc ka nu eki pu i ovo je za Kra gu jev ~a ne, zbog lo {eg Po lu fi na la do tri po be de re zul ta ta u Ku pu, pri li ka da se va di i da se zo nu, ipak, u~i ni Fi na li sti iz su sre ta Cr ve na zve zda - Par ti zan i Rad ni~ ki uspe {nom. Ima mo i mi na {e ci Voj vo di na NS se me bi }e po zna ti ka da je dan od ti mo va do |e do qe ve i `e qe. Po ka za li smo da tri po be de. Po lu fi na le plej-ofa igra se po si ste mu ne de qa-~e ima mo kva li te tan tim, da sva ko tvr tak. mo `e da pre u zme ogo vor nost ka da Pr vi me~ igra se da nas, Cr ve na zve zda - Par ti zan (17.30), a je po treb no i na dam se da }e ta ko Rad ni~ ki - Voj vo di na NS se me (19 ~a so va). Dru gi me ~e vi su na bi ti i u Kra gu jev cu – is ta kao je pro gra mu 22. mar ta, tre }i 25. mar ta. Ako bu de po treb no, ~e tvr ti Sa la ti}. du e li bi se igra li 29. mar ta, a pe ti 1. apri la.

Ka pi ten An dri ja Ge ri} zna oda kle vre ba opa snost, ali po ru [ef stru~ nog {ta ba No vo sa - Uko li ko `e li te uspeh, mo ra - ~u je da je, pre sve ga, va `no ka ko |a na Ni ko la Sa la ti} o~e ku je te da bu de te op ti mi sti. Da ne ve - }e we gov tim da od i gra. te {ke utak mi ce, vr li ne i ma ne ru je mo u uspeh ne bi smo se ni ba - Po ku {a }e mo da one mo gu }i mo ri va la do bro po zna je, a uo~i du - vi li spor tom. Rad ni~ ki ima ne - Ra de vi }a da nas mno go blo ki ra, da e la u Kra gu jev cu ne skri va op ti - ko li ko is ku snih igra ~a, tu su \or |e vi }a ma lo iz ba ci mo iz na mi zam.

Ili}, \or |e vi}, Ra de vi} i Ne - pa da i pri mi ri mo Ne me ta. Mi -

U RI JE CI ODR @AN SA STA NAK O FOR MI RA WU NO VOG TAK MI ^E WA

Voj vo di na u Su per li gi U Ri je ci, gde se ovog vi ken da odr `a va fi nal ni tur nir Ja ran ske li ge u va te po lu, odr `an je i sa sta nak oko for mi ra wa Su per li ge. Ini ci ja tor ove no ve Li ge bio je pre bo ga ti vla snik ita li jan skog vi {e stu kog pr va ka Evro pe Pro Re ka, Ga bri je le Vol pi, ne za do vo qan or ga ni za ci jom tak mi ~e wa pod okri qem LEN (Evrop ske va ter po lo i pli va~ ke fe de ra ci je). Po {to je i u Va ter po lo sa vez Sr bi je sti gao po ziv da Par ti zan i Voj vo di na, ko ji su ove go di ne na stu pa li u Li gi {a pi o na, u~e stvu ju u no vom tak mi ~e wu, na sa tan ku u Ri je ci bi la je i na {a de le ga ci ja uve }a na za pred stav ni ke Cr ve ne zve zde.

VSS je pred sta vqao Mar ko Ste fa no vi}, ge ne ra li ni se kre tar, u ime Par ti za na bio je di rek tor Mir ko Br da ji}, Voj vo di ne di rek tor Ko qa La zor i Cr ve ne zve zde pred sed nik Vik tor Je le ni}.

- Sve je re gu li sa no. U no voj Su per li gi su i tri na {a klu ba Par ti zan, Voj vo di na i Cr ve na zve zda i ti me smo za vr {i li ve li ki po sao. Da nas }e mo jo{ raz go va ra ti, a od po ne deq ka bi tre ba lo da kre ne ope ra ci o na re a i za ci ja po sla - re kao je po sle sa stan ka Mar ko Ste fa no vi}, ge ne ral ni se kre tar VSS. U pr vom tre nut ku 12 klu bo va je bi lo pla ni ra no za no vo tak mi ~e we i to po red Par ti za na, Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde igra ju cr no gor ski ti mo vi: Ja dran i

Bu dva, hr vat ski: Pri mor je, Mla dost i Jug, ma |ar ski: Va {a{, Eger i Se ged i ita li jan ski Pro Re ko. Me |u tim, po sle do dat nih raz go va ra od lu ~e no je da se Li ga pro {i ri na 14 klu bo va, a do da ti su cr no gor ski Pri mo rac i hr vat ski Mor nar. Ovom no vom Li gom }e ru ko vo di ti Bord u ko jem }e bi ti pred stav ni ci klu bo va i sa ve za, ali jo{ ni je po zna to ko }e bi ti na ~e lu.

Ka ko je ve} ra ni je is ta kao Ko qa La zor di rek tor Voj vo di ne, za No vo sa |a ne je u~e {~e u ova kvom tak mi ~e wu ve li ka ~ast, jer je to po ka za teq da ne ko pra ti wi hov rad.

- Ni {ta jo{ ni je sta vqe no na pa pir, a ugo vor bi se pot pi sao na tri go di ne. Za nas je u sva kom slu ~a ju ~ast da na stu pa mo u ta kvom dru {tvu, ali nam sa da pred sto ji i naj ve }i po sao, jer

Bi ri: In te re si su raz li ~i ti Stav LEN- a o Su per li gi iz nio je Ita li jan Mar ko Bi ri: – [to se ti ~e ini ci ja ti ve o for mi ra wu Su per li ge, `e lim da is tak nem da su part ne ri LEN-a na ci o nal ni sa ve zi. Svi su is ti ca li da je na {a Li ga {am pi o na tak mi ~e we na vr hun skom ni vou. S dru ge stra ne, ne ki klu bo vi ko ji ima ju kva li tet za Li gu {am pi o na, ra di je igra ju u Ku pu LEN, jer u we mu ima ju ve }e iz gle de da osvo je tro fej. Da kle, in te re si su raz li ~i ti i mi sad mo ra mo da vi di mo {ta je naj bo qe za va ter po lo – na gla sio je Bi ri.

- Sa stan kom je ru ko vo dio pred sed nik Hr vat skog va te po lo sa ve za i pr vi ~o vek Pri mor ja Pre drag Slo bo da. Za eki pe ko je su sa da u tak mi ~e wu su obez be |e na od re |e na sred stva, a po sto ji i mo gu} nost pro {i re wa Li ge.

Ni ko ne ma ni {ta pro tiv pro {i re wa, ali bi ti no vi klu bo vi mo ra li da pla te u~e {~e.[to se ti ~e re ak ci je LEN na ovaj sa sta nak od u ~e no je da po vrat ka na zad ne ma, a vi de }e mo ka kav }e bi ti wi hov stav - re kao je Ste fa no vi} i do dao da je kao okvir ni ter min po ~et ka tak mi ~e wa po me nut ok to bar me sec.

19

VOJ VO DI NA NS SE ME U PO LU FI NA LU PLEJ-OFA GO STU JE U KRA GU JEV CU

Anu za u sta vi la po vre da Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} ni je us pe la da se pla si ra u fi na le tur ni ra iz Ma sters se ri je u In di jan Vel su. Srp ska te ni ser ka je po sle vo| stva Ru ski we u pr vom se tu od 6:4 pri re zul ta tu 0:1 pre da la me~ zbog po vre de ku ka. Pro tiv ni ca [a ra po voj u fi na lu bi }e pr va te ni ser ka sve ta Vik to ri ja Aza ren ka ko ja je sa vla da la Ne mi cu An |e li ku Ker ber. Ana Iva no vi} iz ja vi la je joj je `ao {to je mo ra la da pre da me~ po lu fi na la In di jan Vel sa pro tiv Ma ri je [a ra po ve.

nedeqa18.mart2012.

mo ra mo da pro na |e mo sred stva za na stup u ovoj Li gi - re kao je po sle sa tan ka u Ri je ci di rek tor Voj vo di ne Ko qa La zor.

Osta je jo{ da se vi di da li bi ovo tak mi ~e we bi lo pod okri qem LEN , ali je op {te mi {qe we da se pri ~a na sta vi i bez va ter po lo or ga ni za ci je.

Za vre me od tri go di ne na ko li ko }e bi ti pot pi si va ni ugo vo ri ovi ti mo vi ne bi igra li u Li gi {am pi o na u or ga ni za ci ji LEN, do bi li bi 30.000 evra za u~e {}e, a po sto jao bi i na grad ni fond.

G. Ma le no vi}

slim da je Ne met je dan od naj kva li tet ni jih ko rek to ra u li gi. Na rav no, naj va `ni je je da od i gra mo ona ko ka ko ume mo, da sma wi mo gre {ke, po seb no se ri je gre {a ka, da is po {tu je mo sve do go vo re i pru `i mo mak si mum od pr vog do po sled weg po e na. Si gur no }e bi ti te {kih mo me na ta, ali mi slim da mo `e mo da ih pre va zi |e mo uz sna gu ko lek ti va. Plej-of je ta kav da po sle sva ke od i gra ne utak mi ce rat mi {qa te o sle de }oj, ka ko da is pra vi te gre {ke, a po no vi te ono {to je do bro. Za to je bit no da bu de mo ja ki i na psi ho lo {kom pla nu i da sve ura di mo na naj bo qi mo gu }i na ~in – za kqu ~io je An dri ja Ge ri}.

M. Ri sti}

VA RA DIN KE SA SPAR TA KOM ZA FI NA LE PLEJ-OFA

Po ka za ti ka rak ter Pla sma nom u po lu fi na le plej-ofa, od boj ka {i ce Va ra di na na ~i ni le su iz ne na |e we ko je ni ko ni je mo gao ni da na slu ti pre po ~et ka se zo ne, ka da su za ciq is ta kle bo ru za op sta nak. Pla sman na {e sto me sto u li ga {kom de lu pr ven stva do neo im je obre no va~ ki TENT za pro tiv ni ka u ~e tvrt fi na lu, a po sle tri isr pqu ju }a, du ga i kva li tet na me ~a, ener ge ti ~ar ke su bi le pre slab pro tiv nik za naj pri jat ni je iz ne na |e we na {e od boj ka {ke eli te.

Sa da pred No vo sa |an ka ma sto ji iza zov u vi du su bo ti~ kog NIS Spar ta ka, eki pe ko ja je iz u zet no kva li tet no od i gra la {am pi o na ta i za vr {i la na dru gom me stu. U dva su sre ta Va ra di na i Spar ta ka, Pe tro va ra din ke ni su us pe le da osvo je ni set, ali to ni {ta ne zna ~i pred me ~e ve po lu fi na le ne se ri je.

Ipak, zna ju Va ra din ke da je Spar tak fa vo rit i `e le da se {to bo qe su pro sta ve ve o ma kva li tet nom pro tiv ni ku.

- Ciq smo is pu ni li, ~ak i pre ma {i li. Od na ja va za op sta nak u eli ti do {li smo u si tu a ci ju da

Po be da Austri ja na ca na Pla ni ci Re pre zen ta ci ja Austri je tri jum fo va la je na po sled wem tim skom tak mi ~e wu se zo ne, le to vi ma na slo ve na~ koj Pla ni ci. Austri ja je na stu pi la u sa sta vu To mas Mor gen {tern, An dre as Ke fler, Gre gor [li ren ca u er i Mar tin Koh, a oni su za jed no sa ku pi li 1.619,3 bo do va. Dru go me sto za u ze li su Nor ve `a ni Ru ne Vel ta, An ders Fa ne mel, Bjorn Ej nar Ro mo ren i An ders Bar dal, dok su tre }i bi li Mak si mi li jan Me hler, Ze ve rin Frojnd, An dre as Vank i Ri hard Fraj tag iz Ne ma~ ke.

Pr vog da na na Pla ni ci je tri jum fo vao Kra wec, a tak mi ~e we u Slo ve ni ji za vr {a va se po sled wim in di vi du al nim le to vi ma se zo ne.

Na wi ma }e Bar da lu bi ti po tre ban sa mo bod da bi osvo jio pr vi Kri stal ni glo bus u ka ri je ri, dok je fa vo rit za ma li u le to vi ma Kra wec.

igra mo po lu fi na le plej-ofa, {to je za ovu eki pu ve li ki uspeh. Mno go smo ra di li, iz gu ra li ve o ma na por nu se zo nu i do bri re zul ta ti su do {li kao na gra da. Ma lo smo se i umo ri li po sle 15 od i gra nih se to va u tri me ~a s TENT-om, ali }e mo iz vu }i no ve ener get ske re sur se za po lu fi na le - po ~eo je pri ~u tre ner Va ra di na Jo vo Ca ko vi}.

Spar tak je fa vo rit?

- Ni jed na eki pa u dr `a vi ne ma pra va da pre ti Spar ta ku. Iza se be ima ju ve o ma kva li tet nu se zo nu i ni su slu ~aj no bi li od mah iz Zve zde. Su bo ti ~an ke su fa vo rit ki we, ni smo im uze li ni set ove se zo ne i sa mo `e lim da u po lu fi na lu za dr `i mo ni vo iga ra ko ji pri ka zu je mo ce le se zo ne, pa }e mo da vi di mo za ko li ko }e to bi ti do voq no. Na {a je di na pred nost mo `e da bu de ve }i fond igra ~i ca, ali ni to ni {ta ne mo ra da zna ~i dok su sre ti ne po~ nu. Sva ka ko je ovo za nas jo{ je dan ve li ki iza zov i sprem ni smo za po ~e tak po lu fi na la - za kqu ~io je Ca ko vi}.

M. Ri sti}

Hir {e ru glo bus u ve le sla lo mu Austri ja nac Mar sel Hir {er tri jum fo vao je na po sled wem ve le sla lo mu se zo ne pred svo jim na vi ja ~i ma u [lad min gu i ta ko osvo jio Kri stal ni glo bus

u toj di sci pli ni. Hir {er je do tri jum fa do {ao u vre me nu od 2:25.53 mi nu ta i ta ko do {ao do vo| stva u ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa tr ku pre kra ja se zo ne.

Lin dzi Von obo ri la re kord Ja ni ce Austri jan ka Mi ha e la Kir hga ser po bed ni ca je po sled wem sla lo ma se zo ne, ko ji je u okvi ru Svet skog ku pa vo `en u [lad min gu. Do dru gog tri jum fa u se zo ni, ali i dru gog me sta u po ret ku sla lo ma, Kir hga ser je sti gla u vre me nu 1:32,57 mi nut, sa 12 sto tin ki pred no sti is pred „ma le ro zne” Slo va ki we Ve ro ni ke @u `u lo ve, ko ja je 13. put u ka ri je ri do {la do po sto qa, ali jo{ ne ma ni je dan

tri jumf. Ipak, mo `da i naj vi {e raz lo ga za za do voq stvo ima la je naj bo qa ski ja {i ca da na {wi ce Ame ri kan ka Lind zi Von, ko ja je osmim me stom do {la do 1.980 bo do va u ge ne ral nom po ret ku, ~i me je nad ma {i la re kord Ja ni ce Ko ste li} iz 2006. go di ne od 1.970 bo do va. Von }e da nas u ve le sla lo mu ko jim se okon ~a va se zo na ima ti pri li ku da po sta ne pr va `e na sa 2.000 bo do va u se zo ni.

20

S PORT

nedeqa18.mart2012.

MU [KA SU PER LI GA

Ar si} za u sta vio No vo sa |a ne Me ta lo pla sti ka - Voj vo di na 22:17 (12:7) [A BAC: Ha la spor to va Zor ka. Gle da la ca: 1000. Su di je: Ma ri} (Pan ~e vo) i Ma {i} (Zre wa nin). Sed mer ci: Me ta lo pla sti ka 1 (1), Voj vo di na 9 (3).

Is kqu ~e wa: Me ta lo pla sti ka 12, Voj vo di na 8 mi nu ta.

vi}, Mar ko vi} 2, Gru ji ~i} 2, M. Mi tro vi} 4, L. Mi tro vi} 5, Me du ri} 3.

VOJ VO DI NA: Aba xi} (16 od bra na), Ra do sa vqe vi} 1, Vu ko vi}, Po pov 1, M. Ra di {i}, Ba ri {i} 2, Ve se li nov 2, L. Ar se ni} (2 od bra ne), Stje pa no vi}, Su xum

Dra gan Su yum

ME TA LO PLA STI KA ZOR KA KE RA MI KA: Ar si} (18 od bra na, 3 sed mer ca), Mak si mo vi}, Ka ra no vi} 1, No va ko vi}, Ve jin, Ne di} 1 (1), Alek si}, Pa le vi}, Mar ja no vi} 1, Dra ga{ 3, Ob ra do -

3, Da mja no vi}, B. Ra di {i}, ^up ko vi} 2, \u ri}, Mar ja nac 2, Mi lo {e vi} 4 (3).

Fan ta sti~ na se ri ja ru ko me ta {a Voj vo di ne ko ji ni su ose ti li gor ~i nu po ra za u 20 su per li ga -

{kih utak mi ca za vr {e na u [ap cu. U der bi su sre tu 21. ko la cr ve no -be li su po ra `e ni od Me ta lo pla sti ke (22:17). Ju nak su sre ta u dvo ra ni Zor ka sva ka ko je gol man do ma }ih Dar ko Ar si} ko ji je imao svo je ve ~e, za u sta viv {i bez broj `i vih lop ti No vo sa |a na i ~e ti ri sed mer ca. Na dru goj stra ni, iza bra ni ci tre ne ra ]ir ko vi }a pri ka za li su ble du i bez i dej nu igru, pod ba civ {i u fa zi na pa da, a po vrh sve ga pro ma {i li su ~ak pet sed me ra ca.

Kod [ap ~a na su po red gol ma na Ar si }a bri qi ra li Lu ka Mi tro vi} sa pet, Mi lo{ Mi tro vi} sa ~e ti ri i Me du ri} sa tri po got ka.

Do ma }i ru ko me ta {i od star ta su na met nu li jak ri tam, a zo na 5 - 1 ~i vi ja {a da la je re zul ta ta.Po ve li su 4:1, a da bi u fi ni {u pr vog po lu vre me na na kri li ma Ar si }a do {li do naj u be dqi vi jeg vo| stva 12:7.

Na star tu dru gog de la igre, No vo sa |a ni su uspe {no is ko ri ti li dva is kqu ~e wa ri va la, i u si tu a ci ji sa igra ~em vi {e uspe va li da na pra ve se ri ju od 3 - 0, ali je to bi lo do voq no da se sa mo sma wi za o sta tak za Me ta lo pla sti kom. Pro ra dio je u fi ni {u tan dem Mi tro vi }a, Lu ka i Mi lo{, ~i jim su go lo vi ma, [ap ~a ni od bi li po sled we na le te za i sta ble dih No vo sa |a na. Na kra ju za slu `e na po be da eki pe iz [ap ca, i pr vi po raz ~e te iz Srp ske Ati ne, na kon 10 sla vqa I. Gru bor na stra ni.

Va `na po be da Cr ven ~a na Cr ven ka - Po `a re vac 31:25 (17:13) CR VEN KA: Dvo ra na Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}, gle da la ca oko 600, su di je: Ko sa no vi} i Ni ko li} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Cr ven ka 1 (1), a Po `a re vac 1 (1), is kqu ~e wa: Cr ven ka 12, a Po `a re vac 12 mi nu ta.

CR VEN KA: @e ga rac, Ra do wi}, Jo lo vi} 3, Ra ~i} 3, Gu gle ta, Ni ko li}, Mi ri}, \u ro vi} 5, Ma noj lo vi}, Pro le 5, Gru ji ~i}, Vi tas (18 od bra na), Mi li} 4, Hol pert 5, Stan ko vi} 6.

PO @A RE VAC: Ba bi}, Miq ko vi} 1, Bo `i}, Veq ko vi} 1, ^u pi} 6, M. Ko va ~e vi} 3, Je li} 3, V. Ko va ~e vi}, ^a va qu ga 4, Boj ko vi}, Zdrav ko vi}, Bo ji ~i} 1, Ne deq ko vi}, Vu~ ko vi}, @iv ko vi} (6 od bra na), Pqe vaq ~i} 6.

Ru ko me ta {i Cr ven ke ostva ri li su dvo stru ko dra go ce nu po be -

du. Sma wi li su bo dov nu raz li ku u od no su na tre nut nog kon ku ren ta za op sta nak, a isto vre me no se obez be di li da u slu ~a ju po rav na wa na kra ju pr ven stva ima ju pred nost, s ob zi rom da su po be di li sa ve }om raz li kom od je se na {weg po ra za u Po `a rev cu.

Po ~e tak je bio si lo vit i po ka zi vao je re {e nost do ma }e eki pe da za be le `i o~e ki va nu po be du. Ve} u 3. mi nu tu go lo vi ma Mi li }a, Jo lo vi }a i Hol per ta Cr ven ka je po ve la 3:0. [to je igra da qe od mi ca la vo| stvo je bi lo ube dqi vi je, a u 16. mi nu tu go lom Hol per ta iz ce pe li na do ma }i su vo di li ~ak s 11:3.

Ta da do la zi do kra }eg za ti{ ja u re {e ta wu mre `e @iv ko vi }a, {to su go sti is ko ri sti li da bi se na od mor oti {lo sa ~e ti ri go la pred no sti (17:13).

TR KA ISTAR SKO PRO LE ]E

Ste vi} 43. u pr voj eta pi Srp ski re pre zen ta ti vac, kan di dat za olim pij ske igre Ivan Ste vi}, vo za~ tur ske eki pe Ma ni sa spor za u zeo je 43. me sto u kon ku ren ci ji 200 bi ci kli sta u pr voj eta pi tr ke “Istar sko pro le }e“ ka te go ri je 2.2 od 159 km od ho te la Di ja mant u Uma gu do La bi na. Ste vi} je imao 55 se kun di sla bi je vre me

od po bed ni ka Mar ka Kum pa (Slo ve ni ja, Adri ja), ko ji je sti gao so lo na ciq u vre me nu 3:50,41 ~a so va.

Pla sman osta lih srp skih bi ci kli sta: 57. Esad Ha sa no vi} + 1,24 mi nu ta, 78. @ol Der + 1,42, 99. Ne boj {a Jo va no vi} (svi re pre zen ta ci ja Sr bi je) + 2,94, 127.

Ga bor Ka sa (Sr bi ja, Ma ni sa spor) +3,05, 175...

U na stav ku ista sli ka, Po `a re vqa ni sa mo sa mo u jed nom tre nut ku po no vo sma wi li na ~e ti ri go la (19:15), {to im je da va lo na du da do |u ma kar do po ra za od tri go la, ~i me bi sva ka ko bi li za do voq ni. Ali do ma }i su zna li da im ta ra ~u ni ca ne ide na vo de ni cu, pa su za i- gra li jo{ od lu~ ni je i uma lo ni su sti gli i do dvo ci fre ne raz li ke (50. mi nut 28:19). Ve} po obi ~a ju naj za slu `ni ji za vi so ko vo| stvo bio je gol man Jo vi ca Vi tas ko ji je na za i sta sja jan na ~in za u sta vqao udar ce go stu ju }ih igra ~a.

U po sled wih pet-{est mi nu ta vi |e na je ru tin ska igra ko jom su igra ~i Cr ven ke la ko sa ~u va li pred nost ko ju su `e le li.

T. Jo vo vi} VA TER PO LO

dnevnik

^E TVRT FI NA LE PR VEN STVA SR BI JE ZA KO [AR KA [I CE

Cr ve no-be le u po lu fi na lu Voj vo di na - Ra di voj Ko ra} 58:52 (14:13, 10:21, 21:7, 13:11) NO VI SAD: Ma la dvo ra na SPC Voj vo di ne, gle da la ca 200, su di je: Vu ka no vi} i Ig wa to vi} (Be o grad) i Kne `e vi} (Ba~ ka Pa lan ka).

VOJ VO DI NA: Mi lo {e vi}, ^a bar ka pa 4, ]or to, Bo {ko vi}, @i va di no vi} 9 (4-4), Po po vi} 12 (5-4), ]i ri}, ^e li}, Za go rac, Ra do vi} 15 (4-1), Du {a ni} 9 (2-1), Erak 9 (1-1).

RA DI VOJ KO RA]: ^o li} 5, Jan ko vi}, Stan ko vi}, Ne ve na Jo va no vi} 7, Je le na Jo va no vi} 7, \or |e vi}, To pu zo vi}, Stje pa no vi} 18 (5-4), Mar ko vi} 2, Braj ko vi} 8, Man di}, Ka por 5.

Okla ho ma Si ti i da qe vo di na ta be li Za pa da, ali ako na sta vi sa lo {im igra ma na svom par ke tu, usko ro bi mo gla da bu de „sme we na”. Tim Ke vi na Du ren ta kao do ma }in je imao skor 14-0, da bi od po sled we ~e ti ri utak mi ce iz gu bio tri. Po sle Kli vlen da i Hju sto na, u Okla ho mi se „go stio” i San An to nio.

Zbog lak {e po vre de ni je igrao Ma nu \i no bi li, ali je kom plet na pr va pe tor ka Spar sa ima la sja jan u~i nak. To ni Par ker, De huan Bler i De ni Grin po sti gli su pre ko 20 po e na, a ve te ran Tim Dan kan imao 16 po e na i ~ak 19 sko ko va, {to mu je re kord se zo ne. Ka da se opo ra ve \i no bi li i is ku sni Ste fen Xek son, Greg Po po vi} ima }e na ras po la ga wu vr lo kva li tet nu gru pu igra ~a za plej-of.

Los An |e les Lej ker si od li~ no su iz gu ra li na po ran pe riod na kon Ol star me ~a, sa osam po be da iz 10 utak mi ca, od ko jih su tri oti {le u pro du `e tak. Mi ne so ta je iz bo ri la ~a stan po raz u Stejpls cen tru, ali utak mi ca ni je bi la ne iz ve sna, kao {to bi se mo glo za kqu ~i ti iz re zul ta ta 97:92. Kod do ma }ih je de bi to vao plej mej ker Ra mon Se{ns, do ve den u tram pi sa Kli vlen dom, dok su go sti ima li tro ji cu igra ~a sa „dabl-dabl” u~in kom (Ke vin Lav, Ni ko la Pe ko vi}, Luk Rid na u er), ali im to ni je bi lo

7 5 3 3 2 0

0 0 0 0 0 0

0 1 4 3 5 7

Rad ni~ ki iz He mo far ma do veo po ja ~a we za Su per li gu, plej mej ke ra Alek se ja Ne {o vi }a. Ko {ar ka{ ko ji je u ka ri je ri pro me nio mno go klu bo va, pot pi sao je ugo vor do kra ja se zo -

85:4221 74:3415 49:55 9 46:49 9 51:74 6 36:86 0

U NE DE QU DER BI PR VE LI GE SR BI JE U SU BO TI CI

Go lu bi ce vra }a ju dug LASK-u Grad ski sta dion u Su bo ti ci }e da nas bi ti po pri {te der bi ja Pr ve fud bal ske li ge Sr bi je za `e ne, iz me |u do ma }eg Spar ta ka i LASK Cr ve ne zve zde, a utak mi ca se igra u 14.30 ~a so va. Re~ je o me ~u 13. ko la ko ga Spar tak do ~e ku je na pr vom me stu sa 34 bo da, dok je LASK sa {est bo do va ma we na tre }oj po zi ci ji.

– Fi zi~ ki i psi hi~ ki smo sprem ne za te {ku utak mi cu ko ja nas o~e ku je. Bi }e ovo si gur no utak mi ca sa do sta tak ti~ kih nad me ta wa, a u me~ ula zi mo sa mno go op ti mi zma. Iza nas je po bed ni~ ki niz, a utak mi cu ~e ka mo kao li de ri tak mi ~e wa – is ta kla

je Vi o le ta Slo vi}, ka pi ten Spar ta ka, a we na sa i gra ~i ca Ne ve na Da mja no vi} je is ta kla: – Ula zi mo u utak mi cu sa ve li kom mo ti vom, pa i zbog ne re {e nog re zul ta ta u Be o gra du u ko me su ku mo va le i su dij ske gre {ke.

Je dva ~e ka mo ne de qu da im vra ti mo dug, ula zi mo u me~ vre log sr ca i hlad ne gla ve, u `e qi da do ka `e mo da {am pi on ke dr `a ve `i ve u Su bo ti ci.

Bo jan Ar si}, sport ski di rek tor Spar ta ka, po zvao je sve qu bi te qe fud ba la da se pri dru `e igri su bo ti ~ih go lu bi ca.

– Ovo nam je utak mi ca od pre sud nog zna ~a ja na pu tu do od bra ne ti tu le. Sti `e nam kva li tet na

eki pa LASK-a ko ja je u pre la znom ro ku do ve la osam do brih igra ~i ca. Ura di li smo kva li te tan ska u ting, i zna mo da naj ve }a opa snost pre ti od du e ta Da mja no vi} – Pe {i}. Po be da nam je pri o ri tet, ne raz mi {qa mo o dru ga ~i jem is ho du, jer ima mo ve li ke am bi ci je ko je se ti ~u od bra ne ti tu le i pla sma na me |u 32 naj bo qe eki pe Evro pe. Zbog to ga smo se i po ja ~a li, sti gle su nam Ma ri ja Ra do ji ~i} i Ni ko le ta Ni ko li}, te Ga ja De bo ra iz Ka me ru na – do dao je Ar si}.

Ulaz na utak mi cu je slo bo dan, a go lu bi ce }e bi ti bo dre ne i od stra ne naj ver ni jih Ma ri na ca.

N. S.

do voq no da pre ki nu se ri ju od 18, sa da ve} 19 ne u spe ha pro tiv Lej ker sa. Na Is to ku je Ma ja mi sla vio u Fi la del fi ji, {to mu je pr va po be da na kon ~e ti ri ve za na po ra za na go sto va wi ma. ^i ka go Bul si, bez po vre |e nog De ri ka Ro u za, iz gu bi li su kod ku }e od eki pe Por tlan da, na ko ju se po zi tiv no od ra zi la sme na tre ne ra Nej ta Mek mi la na 89:100. Isto se mo `e re }i za Wu jork Nik se, ko ji su od ra stan ka sa Maj kom D’An to ni jem za be le `i li dve ube dqi ve po be -

Ne {o vi} i zva ni~ no u Kra gu jev cu

Re zul ta ti 7. ko la: Par ti zan raj faj zen - Cr ve na zve zda vet 12:7, Ba wi ca - @AK 11:5, Be o g rad - Voj v od n a 21. mar ta.

7 6 7 6 7 7

Kod do ma }i na za slu `u ju svi re ~i po hva le, iako je Ana Ra do vi} svo jom igrom u od bra ni (11 sko ko va) bi la ona pre va ga ko ja je omo gu }i la No vo sa |an ka ma da qi pro laz. Kod Be o gra |an ki Bi qa na Stje pa no vi} je bi la usa mqe na u svo joj eki pi jer je evi den tan bio ne do sta tak jo{ ne k e ras p o l o ` e n e igra ~i ce.

No vo sa |an ke }e u po lu fi na lu plej - ofa igra ti pro tiv vr {a~ kog He mo far ma ko ji je u oba me ~a bio bo qi od Ja go di ne.

I. Gru bor

Bi }e Spar si opa sni

PR VA A LI GA

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. C. zve zda 4. Be o grad 5. Ba wi ca 6. @AK

U ukup nom sko ru, za je dan poen, ko {ar ka {i ce Voj vo di ne su eli mi ni sa le Ra di voj Ko ra}.

U pr voj utak mi ci ko ja je igra na u Be o gra du Ko ra} je po be dio 78:73, ta ko da ih je po raz od {est raz li ke eli mi ni sao iz da qeg to ka tak mi ~e wa.

Utak mi ca je bi la do sta ner vo zna, eki pe su se sme wi va le u ta la si ma, a vred ne po be de je bi la igra u sa moj za vr {ni ci, dva plej mej ke ra do ma }i na, Mi le ne @i va di no vi} i Jo va ne Po po vi} ko je su zna le da u pe nal za vr {ni ci smi re no {}u do ne su vred nu po be du svo joj eki pi.

Alek sej Ne {o vi}

ne, uz op ci ju pro du `et ka sa rad we na 2012/13. Ne {o vi} (27 go di na, 189 cm) }e pr vi tre ning sa no vim sa i gra ~i ma od ra di ti po po vrat ku eki pe iz Tel Avi va,

gde u su bo tu igra me~ po sled weg ko la ABA li ge. „De te” Cr ve ne zve zde is ti ~e da je oti {ao iz He mo far ma zbog ma le mi nu ta `e u po sled wih se dam-osam ko la.

- Uve ren sam da sam mo gao znat no vi {e da pru `im na te re nu. Xentlmen ski smo ras ki nu li sa rad wu, pa sam bez dvo u mqe wa od lu ~io da na sta vim ka ri je ru kod Mi ro sla va Mu te Ni ko li }a. Ve} smo uspe {no sa ra |i va li i ja ko sam sre }an {to }e mo opet bi ti deo jed nog ti ma re kao je Ne {o vi}.

Am bi ci je u Su per li gi bi }e mak si mal ne.

- Fi na le i ti tu la su ono {to po kre }e sva kog pro fe si o nal ca. Rad ni~ ki pru `a tu mo gu} nost kao iza zov svi ma na ma.

Ne {o vi} je igrao za ~ak pet ti mo va u~e sni ka Ja dran ske li ge, a po sled wih se zo na imao je pri li ku da se uve ri ka kva at mos fe ra vla da na me ~e vi ma u kra gu je va~ koj dvo ra ni „Je ze ro”.

- Go sto vao sam ov de kao ~lan He mo far ma i Bu du} no sti, svo je vre me no sam bio igra~ u ^a~ ku, a `i veo sam i u Kra qe vu, pa od li~ no po zna jem ov da {wi men ta li tet.

Svi |a mi se {to u Kra gu jev cu po sto ji ja ka ve za na re la ci ji na vi ja ~i-grad-igra ~i. U He mo far mu ni je bio ta kav slu ~aj, na ro ~i to u ovoj se zo ni.

Za ni mqi vo je da }e Ne {o vi} po sle Sti ve na Mar ko vi }a i Bo ri sa Ba ki }a bi ti tre }i ne ka da {wi bek Zve zde u ti mu Rad ni~ kog.

de. Po sle Por tlan da (42 po e na raz li ke), pa la je i In di ja na 115:100Re zul ta ti: Or lan do - Wu Xer si 86:70, Fi la del fi ja - Ma ja mi 78:84, Atlan ta - Va {ing ton 102:88, Wu jork - In di ja na 115:100, ^i ka go - Por tland 89:100, Mem fis - To ron to 110:114 (103:103), Okla ho ma Si ti - San An to nio 105:114, Fi niks - De tro it 109:101, Sa kra men to - Bo ston 120:95, Gol den Stejt - Mil vo ki 98:120, LA Lej kers - Mi ne so ta 97:92.

Bez Ma ka bi ja u ABA li gi Pred sed nik ABA li ge Ra do van Lor bek iz ja vio je da su ma le {an se da izra el ski Ma ka bi i sle de }e se zo ne u~e stvu je u re gi o nal nom tak mi ~e wu.

Po nos Izra e la je pot pi sao tro go di {wi ugo vor, ali sko ro je si gur no da }e Ma ka bi od u sta ti od na stu pa u Ja dran skoj li gi, pre sve ga zbog no vog si ste ma tak mi ~e wa u Evro li gi.

- Ne ve ru jem da }e Ma ka bi u~e stvo va ti u na {oj li gi i sle de }e se zo ne. Raz log je jed no sta van, ka len dar Evro li ge se iz me nio, ima }e osam utak mi ca vi {e u Top 16 fa zi. Ima mo iz u zet no do bre od no se sa klu bom iz Tel Avi va, raz go va ra }e mo po no vo o sve mu, ali sma tram da su ma le {an se da osta nu.

Ako Ma ka bi na pu sti ABA li gu ve ro vat no vi {e ne }e mo zva ti klu bo ve ko ji ni su iz na {eg re gi o na re kao je Lor bek.

Be lo {e vi} su di u Lon do nu Naj bo qi srp ski su di ja Ili ja Be lo {e vi} po dru gi put u ka ri je ri de li }e prav du na olim pij skom tur ni ru. Be lo {e vi} se na {ao me |u 30 oda bra nih ar bi ta ra, {to je za we ga sa mo po tvr da da je do bro oba vio po sao na pret hod nim ve li kim tak mi ~e wi ma.

On je su dio fi na la pr ven sta va Evro pe 2003, 2007. i pro {le go di ne u Li tva ni ji ([pa ni ja Fran cu ska), dok je na pret hod noj Olim pi ja di u Pe kin gu bio ak ter po lu fi nal nog okr {a ja SAD i Ar gen ti ne. Ne bi bi lo iz ne na |e we ni da Be lo {e vi}, ko ji u apri lu pu ni 40 go di na, bu de od re |en za jed nog od ar bi ta ra fi na la OI u Lon do nu.

nedeqa18.mart2012.

c m y

dnevnik

TRKOM U AUSTRALIJI JUTROS PO^EO 63. [AMPIONAT FORMULE JEDAN

Za vr teo se naj br `i cir kus na sve tu ova 63. sezona {ampionata Formule jedan po~ela je jutros Velikom nagradom Australije u melburnskom Albert parku. Ovogodi{wa sezona trebalo bi da po mnogo ~emu bude izuzetna: od ~iwenice da }e aktuelni dvostruki najmla|i svetski prvak Nemac Sebastijan Fetel juriti tre}i uzastopni naslov, da }e ove sezone na asfaltnim pistama biti {est planetarnih {ampiona {to se do sada nikada nije dogodilo, da }e cirkus imati rekordnih 20 trka, pa sve do toga da se karavan polako seli iz Evrope ka bogatijim ili mawe zahtevnim sredinama. Jer, da bi odr`ao slavu, bogatstvo i zanimqivost najbr`eg cirkusa na svetu, gazda Berni Ekleston spreman je na sve. Ra~unica je jasna: da bi qudi gledali trke formule, one moraju da budu {to zanimqivije i neizvesnije, a sve to zna~i vi{e sponzora i novca koji se ula`e u razvoj karavana, od modernije organizacije trka, preko boqih bolida do atraktivnijih staza.

Prvo {to se prime}uje u novoj sezoni pored novog i modernijeg izgleda bolida, jeste svakako drasti~na promena kalendara u odnosu na prethodne decenije. Nekada se ve}ina trka odr`avala u Evropi. Me|utim, radi popularizacije F1 ali i ve}eg priliva novca, karavan je “od{etao” do Australije, obe Amerike, te Japana. A onda je pride EU donela i zakon o zabrani javnog reklamirawa duvanskih kompanija, koje su bile glavni sponzori Formule jedan, dok su ekolozi postali sve glasniji zbog zaga|ewa `ivotne sredine

N

KALENDAR TRKA FORMULE JEDAN ZA 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 10 11 11 12 12 13 13

Austral.

Malezija Kina Bahrein [panija Monako Kanada [panija VB Nema~ka Ma|arska Belgija Italija Ita lija

Melburn Kuala Lumpur [angaj Sahir Barselona Montee Larlo Mont Montreal Mont real Valensija Silverston Hokenhajm Budimpe{ta Spa Monca

18. mart 25. mart 15. april 22. april 13. maj EVROPA 27. maj 10. jun 24. jun 8. jul 22. jul 29. jul 2. septembar 9. septembar

9 12 12

6

10 10 11 11

13 13

5 8

7 19 19

18 18

15 15

3

17 17

4

16 16 2 14 14

20 1 14 Singapur 14 15 Japan 15 16 Koreja 16

Marina Bej Suzuka Jeongam

17 17 18 23. sept 18 19 19 7. okt 14. okt 20

– i nastao je problem.

O{troumni {ef najbr`eg cirkusa se vrlo brzo dosetio da stoga svoj skupoceni karavan usmeri ka nekim novim destinacijama, stalno pri tome te`e}i da {to je vi{e mogu}e pove}a broj trka u sezoni. Re|ale su se tako nove piste: u Maleziji, Kini, Bahreinu, Singapuru, Indi-

Indija UAE SAD Brazil

Wu Delhi Abu Dabi Ostin Sao Paolo

28. okt 4. nov 18. nov 25. nov

ji, Koreji, Ujediwenim Arapskim Emiratima... Iako su ultramoderne i krase ih razna ~uda, jedno im je zajedni~ko: sve ih je dizajnirao Herman Tilke i ve}ina je pravim qubiteqima brzina i mirisa benzina, blago re~eno – dosadna.

A za to vreme one koje su izazivale adrenalin kod publike, po-

Opet promene pravila Kao i svake sezone, i ove su aktuelna neka nova pravila. Podrazumeva se da te izmene imaju za ciq pove}awe zanimqivosti i neizvesnosti trka. Tako }e ove sezone vreme odr`avawa trke biti ograni~eno na ~etiri sata, ukqu~uju}i zaustavqawa i crvene zastave. Bolidi vi{e ne mogu da u~estvuju u predsezonskim testovima ako nisu pro{li sve “kre{“ testove. Zatim, pre nego {to “sejfti kar” iza|e sa staze, svim bolidima koji zaostaju za krug ili vi{e bi}e dozvoqeno da ga obi|u i vrate se na za~eqe, kako bi se time izbegao uticaj sporijih automobila na one koji se bore za vode}a mesta. Bolidima koji su

bili u “pit lajnu” kada je trka zaustavqena, bi}e dozvoqeno da se pridru`e onima na “gridu”, i to na poziciji u kojoj su bili u trenutku zaustavqawa.

Voza~i vi{e ne}e mo}i ni da napu{taju pistu bez opravdanog razloga, pa da }e se ka`wavati “se~ewe” {ikane u pripremnim krugovima kao i u kvalifikacijama, zarad u{tede goriva ili vremena. Voza~i se vi{e ne mogu vra}ati ni na idealnu putawu po{to su je napustili zarad odbrane pozicije. Svi pneumatici dodeqeni voza~u mogu da se upotrebqavaju prvog dana treninga, a pre su bila dozvoqena samo tri kompleta.

put onih u Austriji, San Marinu, te Francuskoj, nestale su iz kalendara. Sada se postavqa pitawe i ~uvenog Spa Frankor{ampa, koji je jedna od poslastica u kalendaru Forule jedan, te nema~kih Hokenhajma i Nirburgringa, koji se rotiraju u kalendaru.

No, sve to naizgled ne uzmenirava Eklestona previ{e. Uostalom, ve} se gradi pista u Wu Xersiju, koja }e nesumwivo biti velika atrakcija i koja bi trebalo da u|e u kalendar ve} 2013, a pri~a se i o povratku Argentine, tako|e od slede}e sezone.

Tu je i Rusija, koja ima ugovor od 2014, a me|u ostalima se pomiwu i Ju`na Afrika, pa Meksiko, ^ile, jo{ jedna trka u Indiji, Katar, Dubai...

Ali, da li je sve to opravdano? Mnoge zemqe se suo~avaju s problemima da uop{te budu doma}ini karavana, jer je odr`avawe pista veoma skupo. Kada se u sve to ume{aju ekonomski problemi, kao i oni politi~ke prirode, lista za glavoboqu postaje preduga~ka. Za sada je Turska ve} platila cenu male pose}enosti, ali se jo{ neke trke nalaze u sli~nom problemu, me|u wima i one u [paniji. Mo`da ostane samo jedna. Tek, trend napu{tawa Evrope i daqe se nastavqa...

Uz sve to, svedoci smo i da neki proizvo|a~i napu{taju Formulu jedan i opredequju se za druge trka~ke serije. Krajem pro{le decenije nekoliko proizvo|a~a je tako, zarad {tedwe, napustilo nabr`i cirkus. Jo{ 2004. oti{ao je Jaguar, 2008. i Honda, a onda su 2009. sidro digli BMV i Tojota. Svi oni su se opredelili ili za trke izdr`qivosti, kao {to je „24 sata Le Mana”, ili za DTM {ampionat, Indi kar, te Svetsko reli prvenstvo. Ove trka~ke serije nude, po wihovim procenama, najboqe vrednosti za ulo`eni novac, za razliku od Formule jedan, kojoj }e, mo`da, tek nedavno usvojeno pravilo o novim motorima pomo}i da zainteresuje proizvo|a~e. Ipak, veliko je pitawe da li }e svi ti napori {efa Formule jedan Bernija Eklestona uspeti da odr`e wegov skupoceni karavan, ili }e se on kroz koju godinu izlizati poput pneumatika na bolidu i iska}e – zamenu. n Gor da na Ma le no vi}

PUT OKO SVETA

UPU ]E NI: Sva ki pe ti od ra sli Bri ta nac ne zna ko je dr `a ve sa ~i wa va ju Ve li ku Bri ta ni ju, a pet od sto mi sli da Ston heny ni je u wi ho voj dr `a vi, po ka za lo je is tra `i va we. Po red to ga, vi {e od 50 od sto je uve re no da je Mont Eve rest naj vi {i vrh Bri ta ni je. Za ~u ve nu Pe {~a nu ste nu, ko ja se na la zi u Se ver noj te ri to ri ji u cen tral noj Austra li ji, sko ro ~e tvr ti na is pi ta ni ka tvr di la je da se na la zi ba{ u Ve li koj Bri ta ni ji.

SA VE SNI LO POV: Ne po zna ti lo pov ukrao je iz kom bi ja jed nog bri tan skog bra~ nog pa ra ure |aj za sa te lit sku na vi ga ci ju i di gi tal ni ra dio. Par je bio utu ~en, ali se po sle ne ko li ko da na sve vra ti lo na svo je. Prav da ju }i se da je bio pi jan, lo pov im je vra tio ukra de nu ro bu, osta vio po ru ku iz vi we wa i – 10 fun ti na ime ner vi ra wa.

TOR TE TI NA: Po sle eko no mi je, sad bi ma lo da do mi ni ra ju i u po sla sti ~ar stvu. Ki ne zi su ne dav no u Pa ri zu na pra vi li tor tu od osam me ta ra i ta ko obo ri li pret hod ni re kord za 20 cen ti me ta ra.

Za ovu ori ja {ku po sla sti cu, ko ja je pra vqe na pu na 24 sa ta, utro {e no je 260 ki lo gra ma bra {na, 200 ki lo gra ma {la ga, 100 ki lo gra ma vo }a, 500 ja ja i 80 ki lo gra ma ~o ko la de. Us kre }e ni smo za in for ma ci ju ka kva joj je bi la sud bi na.

HVA LA, GU GLU: Tri de se to go di {wi Sa ru Brir li ko ji je ne stao pre 25 go di na, ko na~ no je us peo da pro na |e svo je ro di te qe za hva qu ju }i Go o gle Earth-u. Kao pe to go di {wak gre {kom se ukr cao u voz ko ji ga je od veo u dru gi deo In di je. U ne ve ro vat nom sle du do ga |a ja, Sa ru je na kra ju za vr {io u si ro ti {tu, ali ga ni kad ni je na pu sti la `e qa da se vra ti ku }i. Ne dav no je na Gu glu pre po znao `e le zni~ ku sta ni cu u svom rod nom me stu, {to je mu je zna ~aj no olak {a lo po vra tak ku }i i po nov ni su sret s ro di te qi ma. Dir qi vo.

21

Novosadska poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „Ma la si re na„ (11).

BIoSKopI Are na „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.40, 14.10, 16.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12.10, 14.30), „Ma pe tov ci” (14.15), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (18.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.15, 15.15), „Ovo zna ~i rat” (18.30), „Yej Ed gar” (22.30), „Vo za~” (22.25), „Po tom ci” (22.40), „Ko `a u ko joj `i vim” (20.05), „Yon Kar ter” (19.30, 22), „Usta ni~ ka uli ca” (18, 20.15, 22.20), „Lo raks” (12.40, 14.30, 16, 17.45), „^e li~ na le di” (17.15, 19.45, 22.15).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

NA TEHNOLO[KOM FAKULTETU

Te sti ra we in te li gen ci je Te sti ra we in te li gen ci je, ko je or ga ni zu je Men sa Sr bi je, odr `a }e se da nas od 11 do 12 sa ti na Teh no lo {kom fa kul te tu, Bu le var ca ra La za ra 1. Kan di da ti, ko ji mo ra ju bi ti sta ri ji od 17 go di na, bi }e te sti ra ni u dve gru pe, a uslov je da ni su bi li na te sti ra wu u po sled wih go di nu da na i da test ni su po la ga li vi {e od dva pu ta. Po treb no je po ne ti li~ ni do ku ment ko ji sa dr `i sli ku i iz ko jeg se mo `e vi de ti JMBG. \a ci, stu den ti, ne za po sle ni i pen zi o ne ri pla ti }e te sti ra we 700 di na ra, a kao do kaz mo ra ju po ne ti |a~ ku kwi `i cu, in deks, rad nu kwi `i cu sa evi den ci o nim kar to nom ili po sled wi ~ek od pen zi je. Ce na za osta le su gra |a ne je 1.000 di na ra.

N. R.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

V remeploV

JU^E NA GRADILI[TU ISLAMSKOG VERSKOG OBJEKTA U ADICAMA

Pro test ume sto uda ra wa ka me na te meq ca Sve ~a nost po vo dom po sta vqa wa ka me na te meq ca za ver skopro svet ni obje kat Islam ske za jed ni ce na Adi ca ma ju ~e ni je odr `a na. Ume sto to ga, na gra di li {tu gde je tre ba lo da bu de ozva ni ~en po ~e tak grad we u pri su stvu po kra jin skih i grad skih po li ti ~a ra, odr `an je spon ta ni pro test od oko sto gra |a na Adi ca ko ji ma se ova ide ja ne svi |a.

- Na ovoj par ce li, po ge ne ral nom pla nu gra da, do 2021. go di ne tre ba da se iz gra di {ko la, ima mo i od lu ku gra |e vin ske in spek ci je gde to pi {e. Oni za ovaj obje kat ne ma ju gra |e vin sku do zvo lu, ali i bez to ga ho }e da gra de. Mi ni smo pro tiv to ga da se gra di islam ska xa mi ja ili ver ski obje kat, ali ne ka u~i ne na de lu gde je ve }in sko sta nov ni {tvo mu sli man sko, a ne ov de gde `i ve pre te `no Sr bi - re kao je `i teq Adi ca Zdravko Cari}.

Pred sed nik Islam ske za jed ni ce No vi Sad Tatar Isami ka `e da oni sa grad wom tog ver skog

objek ta ne ma ju ni {ta i da je sve sve to de lo i na me ra be o grad skog muf ti je Jusufa Spahi}a.

- S ko jom oni na me rom to oni ho }e da gra de ne znam, ali ov de ne tre ba da se de {a va no va Ma ke do ni ja. O ~i ta vom tom po du hva tu sam sa znao pre tri da na od ver ni ka iz Adi ca.Od mah sam stu pio u kon takt sa pred sed ni kom MZ „Adi ce” ko ji o to me ni {ta ni je znao. U po ne de qak }u odr `a ti s wim sa sta nak po {to se ju ~e at mos fe ra za gre ja la, na kon {to su oku pqe ni sta nov ni ci Adi ca pre ti li da }e lin ~o va ti Mu sli ma ne - re kao je Isa mi.

Do dao je ka ko grad wa islam skog ver skog objek ta na ovom me stu ne ma lo gi ke, jer je ve }i nu sta nov ni {tva ~i ne Sr bi, a Islam ska za jed ni ca gra da ve} ima sve po treb ne pa pi re za iz grad wu ver skog objek ta u Fu to {koj uli ci 61, gde im se tre nut no i na la ze pro sto ri je,

Fo to: S. [u {we vi}

DAnAS U grADU

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ali za sa da ne ma ju do voq no pa ra za to.

Od Ri ja se ta Islam ske za jed ni ce - No vo sad skog mex li sa, ko ji je po zvao me di je na ju ~e ra {wu sve -

De mo krat ska stran ka pr va pre da la li stu De mo krat ska stran ka pr va je ju ~e Grad skoj iz bor noj ko mi si ji (GIK) pre da la iz bor nu li stu „Za bo qi No vi Sad - Bo jan Paj ti}”. No si lac li ste je ak tu el ni gra do na ~el nik Igor Pavli~i}. Pa vli ~i} je iz ja vio da li sta pred sta vqa No vi Sad u ma lom, da se na woj na la zi do sta dok to ra na u ka, pro fe so ra, le ka ra i rad ni ka i da je uve ren da je to po bed ni~ ka iz bor na li sta.

Na kon pre da je li ste GIK ima rok od 24 sa ta da se iz ja sni o woj od no sno da je usvo ji ili vra ti na do ra du. Red ni broj je dan na gla sa~ kom li sti }u za od bor ni ke Skup {ti ne gra da za u ze }e ona li sta, ko ja se pr va usvo ji re {e wem GIK-a i on d a ta k o re d om. Ina ~ e, obra sce za pri ku pqa we pot pi sa za iz bor nu li stu pre u ze lo je jo{ 12 stra na ka i or ga ni za ci ja. Iz bor ne li ste spre ma ju Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, Uje di we ni re gi o ni Sr -

bi je, Na rod na stran ka, Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da, De mo krat ska stran ka Sr b i j e, Srp s ka de m o k rat s ka stran k a, Srp s ka ra d i k al n a stran k a, Srp s ka na p red n a stran ka, Gru pa gra |a na „Dve -

ri”, Li be ral no de mo krat ska par ti ja i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je.

Grad ska iz bor na ko mi si ja utvr di la je da uve re we o dr `a vqan stvu i po tvr da o pre bi va li {tu za od bor ni~ ke kan di da -

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Sti gao ru ski ge ne ral Vran gel Vi {e sto ti na ru skih emi gra na ta i No vo sa |a na do ~e ka lo je 18. marta 1920. ru skog ge ne ra la lajt na ta Pe tra Ni ko la je vi ~a Vran ge la glav nog ko man dan ta „be le” Ru ske ar mi je. On je do {ao „u zva ni~ nu po se tu”, sa op {te no je u we go voj kan ce la ri ji u Srem skim Kar lov ci ma, u ko ji ma se na la zio {tab we go ve ar -

mi je od 40 vi so kih ofi ci ra.

Vran gel je na sto jao da re or ga ni zu je ostat ke te voj ske, pa su za to, u Kra qe vi ni SHS kao i dru gim evrop skim ze mqa ma pra vqe ni spi sko vi ru skih emi gra na ta sprem nih i voq nih da „ka da do |e vre me kre nu u rat pro tiv boq {e vi zma”.

N. C.

~a nost, ni smo us pe li da sa zna mo za {to je uda ra we ka me na te meq ca ot ka za no, jer se na wi hov broj te le fo na ni ko ni je ja vqao.

A. L.

IZBORI 2012.

Fo to: S. [u {we vi}

nedeqa18.mart2012.

hronika

Op {ti na fi nan si ra pro jek te u kul tu ri i spor tu Kar lo va~ ka op {ti na ras pi sa la je kon kurs za su fi nan si ra we pro je ka ta u obla sti kul tu re i spor ta, ko ji tra je do 30. mar ta u 12 sa ti. Ove go di ne iz dvo je no je mi lion di na ra za pro jek te u kul tu ri i 600.000 di na ra za fi nan si ra we pro gra ma iz obla sti spor ta.

Pra vo u~e {}a na kon kurs iz kul tu re ima ju or ga ni za ci je i udru `e wa gra |a na, ko ja se ba ve kul tur nom de lat no {}u, ima ju se di {te u Srem skim Kar lov ci ma ili de lu ju i or ga ni zu ju ma ni fe sta ci je u tom me stu i re gi stro va na su do da na ras pi si va wa kon kur sa. Mo gu u~e stvo va ti i gra |a ni sa pre bi va li {tem u Kar lov ci ma. Op {ti na }e su fi nan si ra ti mu zi~ ke, li kov ne i li te rar ne pro jek te, kao i or ga ni zo va we fe sti va la, tak mi ~e wa i smo tri. Mak si mal ni iz nos odo bre nih pa ra po jed nom pro jek tu je 80.000 di na ra. Op {ti na }e u su fi nan si ra wu u~e stvo va ti sa 85 od sto ukup ne vred no sti pro gra ma. Na kon re a li za ci je, ko ri snik je du `an da u ro ku od dva me se ca do sta vi de ta qan iz ve {taj o utro {ku do bi je nog nov ca, kao i da pri lo `i ban kov ni iz ve {taj.

For mu la ri za pri ja vu mo gu da se pre u zmu u pri jem noj kan ce la ri ji Ma gi stra ta rad nim da ni ma od 8 do 13 sa ti, kao i na in ter net stra ni ci op {ti ne:www.sremski-karlovci.org.rs. Pored pop-

uwenog obrasca kandidati treba da dostave kopiju re{ewa o upisu u registar organizacija, a gra|ani fotokopiju li~ne karte i izjavu o namenskom tro{ewu novca. Prijave se mogu dostaviti li~no u prijemnoj kancelariji op{tine ili na adresu: Op{tina Sremski Karlovci, za predsednika op{tine, sa naznakom za Konkurs u oblasti kulture za 2012. godinu, Trg Branka Radi~evi}a 1, 21205 Sremski Karlovci. Rezulatati konkursa bi}e pismeno dostavqeni u~esnicima, a i objavqeni na op{tinskom sajtu.

Na konkurs za sufinansirawe sportskih projekata mogu da se prijave sportska udru`ewa i klubovi iz Sremskih Karlovaca, kao i iz drugih mesta, ali koja organizuju manifestacije u wima i pri tom su registrovana pre raspisivawa konkursa. Najvi{i iznos po projektu je 50.000 dinara. Sve ostalo u vezi sa prijavom, dokumentacijom koju treba prilo`iti i na~inom dostave konkursnog materijala, isto je kao i u slu~aju konkursa za kulturu. U op{tini isti~u da ne}e biti razmatrana prijava podnosiocima koji do momenta predaje konkursnog zahteva nisu podneli izve{taj o utro{ku para Z. Ml. iz prethodnih godina.

te Skup {ti ne gra da, ne mo gu da bu du sta ri ji od {est me se ci.

Ta ko |e, GIK je usvo jio ro kov nik za spro vo |e we lo kal nih iz bo ra, a de `u ra }e i da nas do 20 sa ti zbog even tu al ne pre da je iz bor nih li sta. Ka ko ko ju iz bor nu li stu GIK usvo ji, po sta vi }e je na sajt Skup {ti ne gra da www.skup sti nans.rs.

Gla sa~ ki li sti} za lo kal ne iz bo re bi }e be le bo je, a we gov for mat za vi si }e od bro ja iz bor nih li sta ko je }e se na }i na we mu. Iz bor na li sta za no vo sad sku skup {ti nu mo ra da ima naj ma we 26 kan di da ta i po treb no je sa ku pi ti 780 pot pi sa, a za 78 od bor ni~ kih kan di da ta tre ba sa ku pi ti 2.340 pot pi sa. Od bor ni ke u Skup {ti ni gra da ima }e stran ke ko je pre |u cen zus od pet od sto od ukup nog bro ja bro ja bi ra ~a ko ji su gla sa li. Po li ti~ ke stran ke na ci o nal nih ma wi na u~e stvu ju u ras po de li man da ta i kad su do bi le ma we od pet od sto gla so va.

D. Igwi}

Va tro ga sci ne ma ju mi ra Na ci o nal ni park „Fru {ka go ra” u pro te klih 48 sa ti ima lo je de vet in ter ven ci ja ga {e wa po `a ra na te re nu. U pe tak su iz bi la ~e ti ri ma wa po `a ra, ali je br zom re ak ci jom nad zor ni ka Na ci o nal nog par ka i po li ci je, a uz in ter ven ci ju va tro ga sne bri ga de, spre ~e no da qe {i re we va tre. To kom ju ~e ra {weg da na nad zor na slu `ba je stal no mo ra la in ter ve ni sa ti zbog no vih pet po `a ra. An ga `o va na je po li ci ja i vi {e va tro ga snih bri ga da. Uspe {no su uga {e na ~e ti ri, dok je po `ar ne da le ko od An dre vqa ne {to ve }ih raz me ra i si no} jo{ uvek ni je bio uga {en. Iz Na ci o nal nog par ka ape lu ju na gra |a ne da ne pa le va tru i da ne pra ve ro {tiq na me sti ma ko ja ni su za to pred vi |e na.

Za sva ko neo d go vor no i ne sa ve sno po na {a nje po je di na ca pre ma pri ro di pred vi |e ne su o{tre ka zne, upo zo ra va ju nad le `ni.

Pre ma po da ci ma Va tro ga sne bri ga de, ju ~e je bi lo oko 40 in ter ven ci ja na te ri to ri ji ko ju po kri va ju i van No vog Sa da, a svu da je bi lo re~ o pa qe wu tra ve i str wi ke.

D. Ig.

c m y

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

ATRAK TI VAN, ALI NE DO VOQ NO PO PU LA RAN SPORT

Ma ~e va we no si duh tra di ci je i bor be no sti Sva ki ro di teq bri ne o fi zi~ kom raz vo ju svog de te ta i naj ~e {}e u we go vom od re |e nom uz ra stu od lu ~u je da ga upi {e u ne ku {ko lu spor ta. Od lu ka je na iz gled la ka, me |u tim tre ba do bro raz mi sli ti o to me ko ji sport bi naj vi {e pri jao de te tu. Ro di te qi se naj ~e {}e od lu ~u ju za ne ki od po pu lar nih ekip nih spor to va ko ji su do bro me dij ski pro pra }e ni,

kao {to su fud bal, ko {ar ka i od boj ka. Ali ka ko de te za in te re so va ti za ne ki sport, ko ji se ne mo `e sva ko dnev no vi de ti na TV ekra ni ma, o we mu se ne pi {e u {tam pi i ni je pre te ra no po pu la ran? Naj ~e {}e su to spor to vi u ko ji ma tak mi ~a ri na stu pa ju po je di na~ no. Je dan od wih je ma ~e va we, ko je spa da me |u naj sta ri je olim pij ske spor to ve.

Ma ~e va we je sport ska di sci pli na ro |e na iz tra di ci o nal nih bor bi dva ju pro tiv ni ka „je dan na je dan” uz ko ri {}e we hlad nog oru` ja. Iako je kroz isto ri ju ova di sci pli na ko ri {}e na u rat ni~ ke svr he, po zna to je da je jo{ u sta rom Egip tu, pa i da qe kroz ve ko ve, ma ~e va we po sto ja lo i kao

sport ska di sci pli na, od no sno kao sa stav ni deo voj ne obu ke, te ra zo no de i, jed na ko kao i da na {we sport sko ma ~e va we, pod ra zu me va lo je upo tre bu za {tit ne gar de ro be, do dat ne sport ske opre me i na kra ju pri sut nost su di ja. U ovom spor tu po sto je tri di sci pli ne, od no sno tri oru` ja: ma~, sa bqa i flo ret. Pra vi la su ma lo kom pli ko va ni ja u od no su na

la~ kog klu ba Voj vo di na ka `e da je ma ~e va we bez be dan sport, iako na pr vi po ged ne de lu je ta ko.

- Ne po sto ji opa snost od pro ba da wa ma ~em, jer su oni ela sti~ ni, a oba ve zna je i opre ma ko ja se sa sto ji od ma ske za za {ti tu li ca i gla ve, gor wi deo i pan ta lo ne ko je do la ze do gru di {to zna ~i da je sto mak du plo za {ti }en, a tu je pod pla stron ko ji do dat no {ti ti – ka `e Ra {ko Mi ci}. - Je di ne po vre de ko je se mo gu de si ti su ti pi~ ne sport ske po vre de, usled ne do voq no za gre ja nih ili is teg nu tih mi {i }a. Tak mi ~a ri mo ra ju ima ti jo{ ~a ra pe, pa ti ke i ru ka vi ce. Ce na opre me je raz li ~i ta u za vi sno sti od kva li te ta. Za 15.000 di na ra mo `e na ba vi ti do bra opre ma. Na{ klub ima opre mu ko ju mo gu da ko ri ste po la zni ci ta ko da ro di te qi ne mo ra ju da tro {e no vac na to.

Ma ~e va we je bez be dan sport, iako na pr vi po ged ne de lu je ta ko. Ne po sto ji opa snost od pro ba da wa, jer su ma~evi ela sti~ ni, a oba ve zna je i opre ma ko ja se sa sto ji od ma ske za za {ti tu li ca i gla ve dru ge spor to ve, ali uz trud se mo gu br zo na u ~i ti. De ca mo gu po ~e ti da tre ni ra ju ma ~e va we kad kre nu u {ko lu, ali pre po ru~ qiv je uz rast od de vet go di na ka da mo gu da raz u me ju ma we-vi {e kom pli ko va ne kret we. Na rav no, mo gu i sta ri ji u bi lo kom do bu da po~ nu da se ba ve ovim spor tom.

U No vom Sa du po sto je tri re gi stro va na ma ~e va la~ ka klu ba.

Ra {ko Mi ci}, tre ner Ma ~e va -

Ma ~e va la~ ki klub Voj vo di na ima oko 50 ~la no va, re kre a ti va ca i tak mi ~a ra. Wi ho vi tak mi ~a ri osva ja ~i su broj nih me da qa na do ma }im i me |u na rod nim tak mi ~e wi ma u ju ni or skim i se ni or skim ka te go ri ja ma.

Osno vac Stra hi wa ka `e da je ovaj sport vi deo na te le vi zi ji i da mu se do pao, pa je po ~eo da tre ni ra, dok je we go va dru ga ri ca iz klu ba Je le na po ~e la da tre ni ra

PR VI RO \EN DAN RO DI TEQ SKE KU ]E U NO VOM SA DU

@e le da im do |e {to ma we ko ri sni ka Na li cu ma le Jo va ne sit ni o`iq ci. Ko sa krat ka, tek iz ra sla, ona na sme ja na, red be lih zu bi }a sam se po ka zu je. @i va je. A pre sa mo dva me se ca, ta~ ni je u ja nu a ru ove go di ne bi la je ot pi -

di te qi ma na te ra pi ji. Po ma lo sti dqi vo, za jed no sa maj kom i Jo land Ko ro rom i{ ~e ki va la nas je kao naj ro |e ni je.

- U|i te, vi di te gde smo sme {te ni, ka ko smo opre mi li ku }u

sa na, jer je do bi la ple sni u kr vi.

Vra ti la se i od lu ~i la da nam svi ma po ka `e {ta zna ~i bo rac.

Jo va na je bi la je di no de te ko je smo 15. mar ta za te kli na pro sla vi pr vog ro |en da na Ro di teq ske ku }e u No vom Sa du, gde vre me pro vo de de ca obo le la od naj te `ih bo le sti. Osta li su sa ro -

za na {u de ~i cu - po zi va nas ener gi~ na Jo lan da. - Ovo je na {a Jo va na, na{ he roj, de voj ~i ca za ko ju sam po seb no ve za na - ob ja {wa va nam sla vqe ni ca dok se da mo u udob ne ko `ne fo te qe u dnev nom bo rav ku. - Kad iza |em odav de pro sto ne mo gu da ve ru jem ko li ko me ove `e ne na sme ju, ko li ko

ima ju sna ge. Se tim se ka ko je i me ni bi lo, pa se pi tam ka ko se sve to pre `i vi, ka ko ~o vek osta ne nor ma lan - pri ~a u da hu do ma }i ca Jo lan da, dok go sti pri sti `u do no se }i pu ne ru ke po klo na.

Ke se igra ~a ka, hra na, so ko vi, raz ne po nu de. Do {li su iz Po kra jin skog ve }a – oda kle su naj ve }i do na to ri, qu di ko ji su i omo gu }i li da [a ri }e va vi la po sta ne dom za te {ko bo le snu de cu. Svi ma je na li ci ma osmeh, sve sni su da su mno go u~i ni li.

Ku }a se ubr za no pu ni, do la ze le ka ri sa de~ je on ko lo gi je, me di cin ske se stre, vo lon te ri, svi oni ko ji su u ovih go di nu da na da li svoj mam si mum ka ko bi ku }a funk ci o ni sa la. Jo land Ko ro ra nas oku pqa u dnev nom bo rav ku. Dok na TV ekra nu pro mi ~u sli ke iz `i vo ta obo le le de ce, ona „dr `i slo vo„.

- Ne mam re ~i ko ji ma bih za hva li la svi ma oni ma ko ji su u~i ni li da ovaj pro stor za `i vi, da ima mo pre voz do bol ni ce, hra nu, bes pla tan sme {taj, vo lon te re ko ji se igra ju sa na {im ma li {a ni ma i is pu wa va ju im sve `e qe. Ovo je za i sta ve li ki dan i dra go mi je {to ga pro vo di mo za jed no -ka za la je Jo lan da.

Z. Dra go je vi}

po {to je wen brat upi sao isti sport pre we.

Naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka Klu ba Ro ma na Ca ran po ~e la je da se ba vi ma ~e va wem pre 23 go di ne i osva ja ~i ca je broj nih me da qa.

Dva pu ta je bi la pr va ki wa Bal ka na, u~e stvo va la je na evrop skim i svet skim pr ven stvi ma, a ovog vi ken da na stu pa na Svet skom ku pu u Bar se lo ni.

- O~e ku jem do bar re zul tat ko ji }e mi omo gu }i ti {to bo qi pla sman na svet skoj rang li sti. Naj bo qe pla si ra ni do ma }i tak mi ~a ri na ovoj li sti i}i }e na kva li fi ka ci o ni tur nir za Olim pij ske igre ko ji sle di ka sni je i gde }u po ku {a ti da se iz bo rim za u~e {}e na Olim pi ja di. Pret hod ni put mi je ma lo fa li lo za pla sman, ali na dam se da }u ovog pu ta us pe ti i oti }i u Lon don - re kla je na sme ja na Ro ma na Ca ran.

I. Jo va no vi}

nedeqa18.mart2012.

23

SUSRETI: VLA DI MIR I MA RI JA HU WA DI IZ PE TRO VA RA DI NA

Po la ve ka dru `e se s p~e la ma Bra~ ni par Ma ri ja i Vla di mir Hu wa di iz Pe tro va ra di na ve} vi {e od po la ve ka se ba ve p~e lar stvom, a od 2006. go di ne wi hov li pov med sa Fru {ke go re no si ozna ku „Naj bo qe iz Voj vo di ne„ i ima zva ni~ no pri zna to ge o graf sko po re klo.

Vla di mir po se du je oko 150 ko {ni ca ko je su mo bil ne, pa ih ta ko u se zo ni se li po naj bo qim pa {wa ci ma u Sr bi ji i do bi ja naj kva li tet ni ji med. Ka `e da je qu bav pre ma p~e li na sle dio od de de i od oca ko ji su ta ko |e bi li za gri `e ni p~e la ri.

- Za ovaj po sao pr ven stve no je po treb na qu bav, ali i ja ko do bro po zna va ti bi o lo gi ju p~e la, pa {ne pri li ke. Po treb no je bi ti i u do broj kon di ci ji, po {to ima do sta fi zi~ kog ra da, a va qa i do sta ula ga ti. Jo{ uvek je to uno sno za ni ma we, ali ni ka da ne mo `e te bi ti si gur ni da li }e go di na bi ti rod na. Ne kih go di na p~e le mo gu pri jat no da iz ne na de kva li te tom i ko li ~i nom me da, ali bu de i obr nu to. Pro blem pred sta vqa ju pe sti ci di ko ji do vo de do pa da imu ni te ta p~e la zbog ko jeg se lak {e raz bo le - ka `e Vla di mir.

Iako mno ge u`a sa va po mi sao da bu de bli zu ro ja p~e la, Vla di mir ka `e da ih se ne pla {i, jer je me |u wi ma od pe le na.

- Vr lo ret ko no sim za {tit no ode lo, jer po zna jem p~e le i znam ka ko da se po na {am u wi ho voj bli zi ni. Nor mal no je da vas

ubo du, ali se ~o vek na vik ne, a i or ga ni zam stvo ri imu ni tet na otrov. U {a li ka `em da me vi {e bo li ubod ko mar ca, ne go p~e le - ka `e Hu wa di.

P~e la ri u Sr bi ji ~la no vi su Sa ve za p~e lar skih or ga ni za ci ja

Sr bi je, Sa ve za p~e lar skih or ga ni za ci ja Voj vo di ne, a Vla di mir i Dru {tva p~e la ra No vog Sa da „Jo van @i va no vi}”. Hu wa di ne vi di ba{ sve tlu bu du} nost za p~e la re we zbog uni {ta va wa i za ga |i va wa pri ro de.

- Mi slim da su p~e li od bro ja ni da ni zbog to ga {to je sve ma we po vr {i na ko je ni su za ga |e ne i zbog ko ri {}e wa he mij skih sred sta va. Sva ke go di ne }e bi ti te `e i te `e ako se ne {to ne pro me ni - za kqu ~u je Vla di mir.

G. ^et nik

24

oglasi

nedeqa18.mart2012.

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i.

Telefon 063/490-136. 48815 ^ASOVI engleskog i srpskog jezika za u~enike sa Klise, povoqno. Telefoni: 021/419-473 i 060/509-1071.

48877 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305. 48873 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

48874

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

48875 NEGUJEM stare i bolesne dogovor, na{ kompletan sme{taj 24h ili u Va{em stanu. Telefon: 061/187-8821.

48838 BRINEM o starim i bolesnim u svakom pogledu sa ili bez izdr`avawa, svaki dogovor. Telefon: 061/187-88-21.

48839

IZDAJE se studentkiwi name{tena soba, Liman I kod Fakulteta. Telefon 063/601-661.

48953

LI MAN I, u neposrednoj blizini fakulteta izdaje se kompletno name{ten dvosoban stan od 46m2. Mese~na kirija 150E. Tel. 063/692917.

588579 IZDAJEM name{tenu garsoweru, kod stanice.

Telefoni: 021/6369-163, 064/304-75-99.

49012 IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan, visoko prizemqe u Stevana Musi}a.

Pogodna za kancelariju, studenti ne dolaze u obzir.

Telefon: 063/534-276.

48966 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan na du`i period.

Telefon 065/570-2072.

49004 IZDAJEM sre|en, salonski stan, I sprat @elezni~ka 40 kao poslovni prostor, advokati, lekari, {kole...

Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791 i 064/27-80-303.

48876 IZDAJEM nov trosoban stan, Kopernikova 57, Novi Sad, sa pogledom na Bul. Evropa. Telefon 063/511939.

48513 ULI^NI deo ku}e sa potkrovqem, prazan, Petrovaradin.

Telefon 6435-964.

48518

IZDAJEM nov jednosoban name{ten stan u Mi~urinovoj sa grejawem telefonom, kablovskom.

Telefon 060/547-4478.

48771 SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sp. cg, tv. zaposlenim samcima, studentima, 100eura+ depozit+ 30eura re`ije. Telefoni: 063/16128-73 i 064/596-58-74.

48830 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, Augusta Cesarca br. 11. Telefon: 062/511-503.

48911 CENTAR, komforno opremqena garsowera, @elezni~ka 19, parking u dvori{tu, zaposlenoj osobi od 1. aprila na du`e vreme.

Telefoni: 021/636-8402, 064/4000-890.

48939 U BLIZINI CENTRA izdajem name{ten jednoiposoban stan. Telefoni: 454093, 063/504-508.

48944 DVA zaposlena momka koja `ive u ~tvorosobnom stanu na Grbavici tra`e cimera.

Telefoni: 069/300-61-33, 021-6300-613.

48955 IZDAJEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 220E. Telefon 060/5512-871 48960 IZDAJEM prazan stan 40m2, Pasterova, 2. sprat.

Telefon 054/819-5048, 6311150.

48983 IZDAJEM jednoiposoban stan u prizemqu ku}e na Klisi. Telefon:021/6416248.

48986 IZDAJEM dvosoban stan, 40m2, potpuno opremqen, komforan, klima, telefon, kablovska, internet, zatvoren parking, Nova Detelinara.

Telefoni: 063/559-580, 063/500-467.

49010 IZDAJEM prazan trosoban stan, 75m2, Liman 2, Bulevar oslobo|ewa 139, sprat 2.

Telefon 063/547-451. 49034 IZDAJEM name{tenu garsoweru 29m2, ul. \or|a Johana Nik{i}a 6, Novo naseqe. Telefon 021/6336253, 065/5530-726.

49076 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

49090 POTREBNA cimerka u jednoiposobnom konfornom stanu, bez gazde, studentkiwa ili mla|a zaposlena devojka. Stan je kod Sajma.

Telefon 6390-326.

49100 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Kamenici kod Instituta. Telefon: 465815 i 064/204-4331.

49105 IZDAJEM trosoban stan, name{tena kuhiwa, u Novom Sadu, Aleksandar gradwa, ugao Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa.

Telefon: 465-815 i 064/2044331.

49106 IZDAJEM garsoweru 30m2, u centru, kompletno novoname{tenu, Ul. Vojvode Bojovi}a 8 A, 140E. Telefon: 064/200-10-50 i 021/52-88-67.

49128 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru 34m2, u Novom Sadu, ul. Danila Ki{a 1. Telefoni: 021/548689, 064/4222-146.

49148

HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 49092 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, novisad@stanovi.rs 49093 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra.

Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefoni: 063/522-202, 063/519-533.

49094

KU PU JE MO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

586711 PA @WA; Kupujem 1.5-soban-dvosoban stan do 32.000, pla}am odmah u ke{u! Tel. 064/112-6239.

586691 KUPUJEM jednoiposoban stan do 45m2, Kej, centar, Liman 1, Grbavica, prvi ili drugi sprat. Telefon 526627.

49048

SREMSKI KARLOVCI novi stanovi: 65m2 cena 48.000E, 51m2 cena 38.000E, 62m2 cena 50.000E. Telefon 063/54-89-06.

48549

N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800.

Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

586715

dnevnik

NO VI BU LE VAR, odli~an stan od 24m2, cena 27.500.

Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

586717 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Tel. 063/828-8377,, www.bo mil.rs.

586712 SA TE LIT, ukwi`ena garsowera sa cg, cena 14.000.

Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

586713 USE QI VA garsowera 24m2 - Nova Detelinara, lift, terasa, CG, cena - 25.500 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/8236618.

586680 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru 24m2 u Cara Du{ana, name{tena, ukwi`ena, 1. sprat, terasa, lift, cena 31.500! [ifra: 21999.

Tel. 060/0189422, 021/427277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

586693 KOD SAJ MA, novija garsowera, sa terasom, 27m2, na 2. spratu, ukwi`ena, useqiva, mo`e i na kredit. Cena 30.600 evra. [ifra: 21348, 064/1126239, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

586694 PRO DA JEM brzo useqivu garsoweru na Somborskom bulevaru 24m2, odli~na, 2. sprat, cena ekstra povoqna, samo 26.500 evra. [ifra: 22476. Tel. 065/2019-010, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

586695 PRO DA JEM garsoweru 14.000 evra, kod Stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598-878.

586659 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 30m2, vp, odli~an za `ivot i za iznajmqivawe, ~isti papiri, hitna prodaja, cena: 28.500 evra. „Kvart�.

Tel. 021/450-417; 063/128-9797.

586665

NO VA garsowera centar, 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva, upotrebna dozvola, cena - 23.700 evra - nije fiksno. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

586673 USE QI VA ukwi`ena garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe, cena - 32.500 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/8236601 (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

586676 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 19m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 21.500 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

588621 PRO DA JEM odli~nu garsoweru 28m2 u {irem centru, II sprat. Terasa. Useqiva.

Nova. Cena 28.500 evra. [ifra 1001476, www.ne kret ni nemoj dom.com. Tel. 021/451318, 523-193.

588622 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari, Ulica Svete Kasapinovi}a, drugi sprat, 31m2, cena 33.000, ukwi`eno, mo`e na kredit. Tel. 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

588623 NO VA DE TE LI NA RA 24m2, kuhiwa odvojena, lift, prazna, odmah useqiva 27.400. Telefoni: 444-107, 633-7853.

588608 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi.

Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685.

588583

oglasi

dnevnik

SA VI NA, odmah useqiva, ukwi`ena garsowera od 20m2 u zgradi sa liftom, gradila „Budu}nost”. Cena 22.000E. Tel. 063/101-0664.

588584 BU LE VAR EVRO PE, 19m2 garsowera u novogradwi, brzo useqivo, uredna dokumentacija. I sprat, lift.

20.000E. Tel. 063/504-799.

588585 PO VOQ NO, 24m2, odli~na garsowera u ^ika Stevinoj ulici. Lift, terasa, novija gradwa.

Brzo useqivo.

26.500E. Tel. 060/621-1685.

588586 POD BA RA, nova, odmah useqiva garsowera 28m2 na drugom spratu, ima terasu.

Uredni papiri.

Cena 29.000E. Tel. 063/504-799.

588587 NO VO NA SE QE odmah useqiva garsowera 26m2, zgrada ukwi`ena, prvi sprat, za 27.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

588646 CA RA DU [A NA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 25m2 na prvom spratu, ima terasu. Telefoni: 528137, 063/538-166.

588648 PA STE RO VA ukwi`ena garsowera 24m2 na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

588649 CA RA DU [A NA!!! U odli~noj zgradi garsowera od 27m2, okrenuta na dvori{te i buke, odmah useqiva. Hitno i povoqno!!! Tel. 065/2500-213.

588666 CEN TAR, komforna garsowera 20m2. Tel. 6624-218.

588663 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`ena gs, I sprat, terasa, 27.000E. Tel. 021/526-622; 021/522-177.

588677 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposobnog, 37m2, ukwi`en, u odli~nom stawu, iza Lutrije. Tel. 6624-218.

588664 SA TE LIT jednosoban stan u veoma korektnom stawu, klasi~nog rasporeda, 22.400.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

588650 RAD NI^ KA nov jednosoban stan 32m2 na petom spratu, uredni papiri, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

588647

HIT NA prodaja jednosobnog stana od 36m2 na Bulevaru cara Lazara u zgradi novije gradwe. Lift, brzo useqiv. Cena 36.000E. Tel. 063/777-6233.

588588 U ULI CI Miloja ^ipli}a, brzo useqiv klasi~an jednosoban stan od 29m2. Ukwi`en. Izuzetno povoqna cena 22.400E. Tel. 063/777-6233.

588589 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 24.000, nije fiksna cena.

Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

588609 NO VO NA SE QE 30m2, terasa, ukwi`en, II sprat, 33.000, nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

588610 PRO DA JEM na odli~noj lokaciji, jednosoban stan 40m2, blizu Spensa i Suda, sa terasom. Ukwi`en. Cena 36.750 evra. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002622, www.nekretnine-mojdom.com.

588624 NOV jednosoban 29m2, Podbara, Patrijarha ^arnojevi}a, peti sprat sa liftom, odvojena kuhiwa i trpezarija, terasa, centralno grejawe, pogled na centar, Tvr|avu, useqiv po isplati, 27.000. Tel. 063/517-846.

586760 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550 evra po m2, Novi Sad, Bulevar Evrope.

Tel. 063/105-0-105.

586660 PRO DA JEM jednosoban stan povr{ine 27m2 na Grbavici 27m2, odli~an, ukwi`en. Cena 33.000 evra. [ifra:22712. Tel. 065/2019011, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

586696 JED NO SO BAN stan u samom centru garada 40m2, pogodan poslovni prostor. [ifra: 22485.

Tel. 065/2019011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

586697 GR BA VI CA 32m2 - jednosoban - funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, cena 36.300 evra. Tel. 064/8236601, 064/823-6608.

586678 BU LE VAR, u blizini Hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

586714 BU LE VAR, kod Betanije, novija zgrada ukwi`en stan od 30m2, cena 28.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586716

KOMFORNA ukwi`ena garsowera 28m2, centar [afarikova, kablovska, telefon, centralno grejawe. Telefoni: 021/55-22-70 i 064/11-36-076.

48901 GARSOWERA 19m2 podne, 17m2 korisne, ukwi`ena kao idealan deo, Nova Detelinara, tre}i sprat potkrovqe!

Povoqno!

15.500E. Telefon 064/2156090.

49103 PRODAJEM jednosoban stan 38m2 u Veterniku Milana Tepi}a 8 I sprat.

Telefon 063/755-83-73. 48899 PRODAJEM jednosoban stan 39m2 Sajmi{te 4 sprat sa liftom sre|en useqiv bez ulagawa, Cena 40.000E. radnim danima zvati posle 16h. Telefon 064/846-88-13.

48919 PRODAJEM jednosoban stan na Grbavici, 28m2 cena 32.000E. Telefon 466-051.

49009 JEDNOSOBAN 37m2, Bul. kraqa Petra, V sprat, nije posledwi, ukwi`en, useqiv, mo`e kredit, c-30.900E. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-730.

49097 PRODAJEM jednosoban ukwi`en stan u Mi~urinovoj ulici 33m2, odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

49111

STRO GI CEN TAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586719 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada, ukwi`en, odmah useqiv 1,5 stan od 41m2. Tel. 063/742-2180.

586722 NO VA DE TE LI NA RA, mawi ukwi`en 1,5 stan odli~nog rasporeda, cena 38.500.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586723 NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1,5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

586726 JED NO I PO SO BAN, 31m2 useqiv odmah, visoki parter, eta`no grejawe na gas, terasa, uredni papiri, cena 22.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

586687 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 - jednoiposoban - neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana, cena - 36.100 evra nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610.

586688 CEN TAR kod Pozori{ta useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom - 36.100 evra - nije fiksno. Tel. 021/542-779, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com).

586682 HIT NA PRO DA JA, ukwi`en stan na Novom nasequ, 34m2, terasa, lift, proto~na topla voda, cena 30.000, nije fiksno. [ifra: 22539.

Tel. 063/182-7627, 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

586698 OD LI ^AN ukwi`en 1.5-soban stan 40m2, na 1. spratu, terasa kod @. stanice, cena 37.000. Hitna prodaja! [ifra 22349. Tel. 021/520231, 063/1827627, www.solis-nekretnine.com.

586699

OD MAH USE QIV, ukwi`en 1.5-soban stan na Grbavici povr{ine 42m2 na 4. spratu, nije posledwi, mo`e i na kredit. [ifra: 22396.

Tel. 063/520296, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com.

586700 PO VOQ NO prodajem 1.5soban stan na Limanu 2, povr{ine 52m2, blizina {kole, [tranda, u odli~nom stawu! [ifra: 22654. Tel. 065/2019-013, 021/520-231, www.solis-nkretnine.com.

586701 SOM BOR SKI BU LE VAR jednoiposoban stan 39m2 useqiv odmah, 1. sprat, terasa, cena - 36.200 evra. Tel. 064/823-6608, 021/542-779.

586674 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena - 33.000 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/8236610.

586675 JED NO I PO SO BAN, Grbavica, 31,08m2, I sprat, terasa, dvori{no orjentisan, ugradna kuhiwa, odli~an stan, 42.000 evra. „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 064/ 189-3887.

586668 NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwi`en, 39.000. Tel. 063/517-846.

586761 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv JIS 35m2, centar - preko puta SNP-a, III sprat, terasa, dvori{no orijentisan, odvojena kuhiwa, ostaju ugr. plakari i kuhiwa, cena samo: 36.500. Tel. 021/425-653, 063/536-212.

586751 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 42m2, Du{ana Vasiqeva, IV sprat, novija zgrada, lift, terasa, cena: 37.000 za ke{ - popust! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

586755 GR BA VI CA, okolina Limanske pijace, u odli~noj novoj zgradi, 1,5 stan od 39m2, cena 48.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

586730 PRO DA JEM na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 39m2, jednoiposoban stan, severoisto~na strana, cena 1.100 evra/m2. Povrat PDVa. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

588625 PRO DA JE MO 40m2 na visokom parteru, starogradwa, ukwi`en, u blizini Sajma i stanice, 36.000. www.nekretnine-mojdom.com, 523-193, 451-318, {ifra 1002589.

588626 JED NO I PO SO BAN stan kod Keja 40m2, lift, terasa, ukwi`en, komplet sre|en, cena 45.300. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002721.

588627 JED NO I PO SO BAN stan na Telepu, prvi sprat, 38m2, hitno, 28.000. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002214, www.nekretnine-mojdom.com.

588628 M. DI MI TRI JE VI ]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwi`en 51.500.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

588611 PRA ZAN, odmah useqiv, ukwi`en, noviji, jednoiposoban stan 41m2 u Gunduli}evoj ulici. Terasa, lift.

Hitno, 34.000E. Tel. 063/1088017.

588590

nedeqa18.mart2012.

BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~an odmah useqiv stan od 41m2 sa terasom od 70m2! Lift, odli~na zgrada. Povoqno! Tel. 060/621-1685.

588591 DU [A NA VA SI QE VA u blizini Keja, 40m2, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja. Cena 43.300E. Tel. 063/504-799.

588592 [ON SI, prazan, odmah useqiv jednoiposoban stan od 42m2. III sprat, lift, terasa.

Ukwi`en. Povoqno! Tel. 063/692-917.

588593 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene.

Hitno i Povoqno! Tel. 060/621-1685.

588596 NO VA DE TE LI NA RA kooperant prodaje 45m2 na Bul. Evrope, prvi sprat, useqivo u maju, gradi Moj dom, cena 40.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

588631 DVO SO BAN stan na Satelitu ukwi`en 48m2, prvi sprat. Hitno i ekstra povoqno, 33.900. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000344.

588632 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan, ni`e spratnosti!!! Tel. 063/500-213.

588667 NOV, useqiv, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2 na Novoj Detelinari, bez ulagawa.

Tel. 6624-218.

588665 SOM BOR SKI BU LE VAR, nov jednoiposoban, pred useqewem, 38m2-28.000E, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa.

Tel. 021/522-177, 021/526-622.

888678 HIT NO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

588652 NO VI SAD, Grbavica 44m2, III sprat, povoqno, ukwi`en.

Tel. 021/526-622, 021/522-177.

588687 ALEK SE [AN TI ]A, 39m2 i 47m2, pred useqewem, pla}ene komunalije.

Tel. 021/522-177, 021/526-622.

588681 NO VA DE TE LI NA RA, odmah useqiv dvosoban stan, 44m2, lift, terasa, povrat PDV-a. Tel. 021/526-622, 021/522-177.

588688 HIT NO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 41.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 588653 KO SOV SKA!!! Odli~an noviji stan od 50m2 ukwi`en, useqiv, mogu}nost kupovine i gara`e!!! Tel. 063/500-213.

588668

25

LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213.

588669 SA TE LIT!!! Dvosoban stan na prvom spratu od 48m2 za 40.000 evra, kod pijace!!!

Hitno i povoqno!!! Tel. 065/25-00-213.

588670 LI MAN IV!!! Deluks perfektno sre|en dvosoban stan od 58m2, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Hitno!!!

Tel. 065/25-00-213.

588671 SA LON SKI!!!

Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213.

588672 @E LE ZNI^ KA ulica, odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/811-7331.

588651 KOD JOD NE BA WE dvosoban stan 52m2, komplet sre|en, ukwi`en, lift, terasa, parking mesto, cena 46.400.

Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002551.

588633 NO VO NA SE QE, ukwi`en, odmah useqiv komforan dvosoban stan od 60m2 + terasa od 10m2. I sprat. Cena 51.500E. Tel. 063/108-8017.

588597 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 49m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/1088017.

588594 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 6337853.

588612 NO VA DE TE LI NA RA 54m2, dvosoban, ukwi`en, gradila „Budu}nost” 47.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

588613 PRO DA JEM u Petrovaradinu, 48m2 na III spratu, nov dvosoban stan, sa terasom i liftom, predat na ukwi`bu.

Cena povoqna - 37.250 evra.

Tel. 021/451-318, 060/07-30577. Ponuda stanova na www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002278.

588629 PRO DA JEM dobar dvosoban stan, 49m2, crvena fasadna cigla, sa terasom i liftom, u blizini Bul. Evrope, komplet renoviran. Cena 43.750 evra. Tel. 021/523-193, 451318, 060/073-05-77, {ifra 1002452, www.nekretnine-mojdom.com.

588630 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 52m2 u funkciji 2,5-og na III spratu, cena 46.500. Tel. 636-8429.

586731 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

586735

26

oglasi

nedeqa18.mart2012.

KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwi`en, cena samo: 56.900. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

586756 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Temerinska, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena samo 39.000!!! Tel. 021/425-653, 065/55-36-212.

586752 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, cena: 55.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

586753 HIT NA PRO DA JA! Nov DS 42m2, Cara Du{ana, IV sprat, lift, terasa,dvori{na strana, odv. kuhiwa, sa novim name{tajem, ukwi`en, cena: 48.500. Tel. 021/425-653, 063/536-212.

586754 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 39.000. Tel. 063/517-846.

586762 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe jo{ jedne spava}e sobe, lepa terasa, ukwi`en, useqiv, 62.000. Tel. 063/517-846.

586763 PAP PA VLA - Bulevar oslobo|ewa 42m2 - dvosoban, useqiv - ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, isto~na strana, cena - 50.600 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618 (www.avenia-nekretnine.com).

586671 MAK SI MA GOR KOG - dvosoban stan 47m2 - 2. sprat, lift, CG, ukwi`en - odmah useqiv, odli~an raspored.

Cena - 56.650 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6608 (www.avenia-nekretnine.com).

586672 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena: 47.000 evra. „Kvart„. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

586663 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, ukwi`en, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe - korektno, lokacija - ekstra, cena: 55.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

586664 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan kod Crkve na Novom nasequ, Savina, ukwi`en 1/1. [ifra: 12129. Tel. 063/433-738, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

586702

OD LI ^AN, odmah useqiv dvosoban stan 51m2 kod SUP-a, ukwi`en, Bul. kraqa Petra, 1. sprat, terasa, klasi~an raspored. Cena 44.500 evra. [ifra: 11073.

Tel. 063/182-7627, 021/427277, www.solis-nekretnine.com.

586703 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwi`en. Cena: 33.000 evra. [ifra: 21470. Tel. 064/200-3103, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

586704 PO VOQ NO, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan kod SUP-a i Bulevara. Prvi sprat, terasa, odli~an raspored. 51m2 za samo 45.400 evra. [ifra: 11073. Tel. 021/520-231, 063/182-7627, www.solis-nekretnine.com.

586705 DVO SO BAN - 48m2 - komplet renoviran, ukwi`en useqiv, 2. sprat, terasa, CG, cena - 36.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

586683 DVO SO BAN, 48m2 - ukwi`en - odmah useqiv, 1. sprat, lift, terasa, gradila Budu}nost, cena - 42.750 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6610.

586679 GR BA VI CA - dvosoban Mi{e Dimitrijevi}a, 50m2 1. sprat, terasa, dvori{na strana, ukwi`en - odmah useqiv, cena - 53.600 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6608.

586689 LI MAN, klasi~an 2,0 stan od 53m2 cena 51.900. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

586727 DE TE LI NA RA, ukwi`en 2,0 stan odli~nog rasporeda, 53m2, cena 31.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

586728 NO VO NA SE QE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

586729 CEN TAR, Maksima Gorkog, ukwi`en 2,0 stan od 56m2.

Tel. 063/828-83-77.

586724 GR BA VI CA, u novijoj zgradi ukwi`en 2,0 stan odli~nog rasporeda na I spratu, 49m2, cena 53.600. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

586725 GR BA VI CA, okolina Cara Du{ana, odli~an, ukwi`en, nov, klasi~an 2,0 od 53m2, stan sa odvojenom kuhiwom, cena 59.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586720 SO CI JAL NO, nov, odli~an 2,0 stan od 54m2, cena 52.000.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586721 CEN TAR, Vojvode Mi{i}a, ukwi`en odli~an 2,0 stan na II spratu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586718 JEDNOIPOSOBAN 42m2. kod lutrije, 4. sprat, lift, terasa, ukwi`en, useqiv, cena dogovor. Telefon 060/418-32-23, 064/11-43-730.

49096

PRODAJEMO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 49108 PRODAJEM jednoiposoban stan od 48m2 u Stevana Hristi}a ulici za 38.000.

Telefon: 6447-622 i 063/540165.

49110 NOVO NASEQE, 53m2, 4. sprat dvostran prodajem ili mewam uz moju doplatu za sli~an sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/7726-845.

47589 DVOSOBAN, centar, nov, luks, II sprat, lift, odmah useqiv, kvalitetan, funkcionalan, vlasnik. Telefon 063/346-288.

48906 PRODAJEM dvosoban stan, 60m2 na Bul. oslobo|ewa kod lutrije.

Telefon 063/512-650.

49001 PRODAJEM dvosoban stan (46m2) kod Sajma, Pariske komune 2, sprat II. Telefon 063/10-88-466.

49028 PRODAJEM dvosoban stan Liman III, ul. Balzakova.

Telefon 064/6655566.

49046 DVOSOBAN stan u centru 47m2, novogradwa, bez posrednika. Izuzetan raspored, sa terasom, 1. sprat, Ul. Slova~ka 20.

Telefon 064/291-4810.

49052 PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan 57m2 na Limanu za 51.000, drugi sprat, sa liftom. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

49107 DETELINARA stara, dvosoban, 47m2, Banatska ulica, 38.000E. Telefon: 065/6647228.

49135

[ON SI - 62m2 - dvoiposoban - perfektan raspored, ukwi`en - useqiv, terasa, CG. Lift, komplet renoviran, isto~na strana, cena 63.900 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6601.

586690 OD MAH USE QIV, dvoiposoban stan, 48m2 - odli~an raspored, terasa, grejawe, kwi`ewe 1/1, cena sa PDVom - 43.500 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com).

586681 PRO DA JEM stan na Limanu 3, u blizini [kole „@arko Zrewanin”, dobar dvoiposoban, na 1. spratu, ima terasu.

Cena 61.800 evra. [ifra: 22612. Tel. 060/0189422, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

586706

DVO I PO SO BAN, Liman III, odli~an raspored i orijentacija, IV sprat, ukwi`en, pov. 72m2, cena: 72.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

586669 DVO I PO SO BAN, Liman I - Drage Spasi}, 60m2, II sprat, lift, ukwi`en, ekstra sre|en stan, mo`e zamena za mawi. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

586670 NO VI JI dvoiposoban, 66m2, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, II sprat sa liftom, lepe sobe, stan pun svetlosti, terasa, ukwi`en, 65.000. Tel. 063/517-846.

586764 GR BA VI CA, Bulevar oslobo|ewa, kompletno name{ten dvoiposoban stan od 60m2. Pogodan za porodicu ili tri devojke. Povoqno 160E. Tel. 063/775-9121.

588578 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

586736 [ON SI, na Novom nasequ, sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... originalno 2,5 stan odli~nog rasporeda, u zgradi sa liftom, cena 63.800. Tel. 636-8429,063/828-83-77, www.bomil.rs.

586737 LI MAN, originalno 2,5 ukwi`en stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 61.800.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586738 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2,5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

586732 GR BA VI CA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 67.000.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586733 BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi, odli~an, odmah useqiv, nov 2,5 stan od 54m2, cena 55,500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs.

586734 BU LE VAR, ukwi`en odli~nog rasporeda 2,5 stan od 79m2 po ceni od 72.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586740 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

586741 LI MAN II 75m2, renoviran, dvoiposoban 72.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

588614 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana.

Hitno! 52.000E. Tel. 063/7776233.

588598 OD LI ^AN dvoiposoban stan 56m2 na Bulevaru Evrope, novogradwa, uredni papiri, brzo useqiv. Lift, terasa.

Povrat PDV-a.

51.500E. Tel. 063/108-8017.

588599 GUN DU LI ]E VA ulica, nov, useqiv, odli~an, mawi dvoiposoban stan od 41m2.

Cena 40.000E sa name{tajem i gara`om od 13m2. Tel. 060/621-1685.

588600 IN VE STI TOR prodaje mawi dvoiposoban stan, ugao Bul. Evrope i Koste Racina, 47m2, isto~na strana. Povrat PDV-a. Cena 1.100 evra/m2. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

588634

dnevnik

PRO DA JEM na Grbavici, u ukwi`enoj zgradi iz 2005. godine, 66m2, dvoiposoban stan na II spratu, u odli~nom stawu. Ostava. Hitno.

Vredi. Tel. 021/523-193, 060/07-537-82, {ifra 1002421 www.nekretnine-mojdom.com.

588637 KO O PE RANT prodaje na Bulevaru Evrope, mawi dvoiposoban stan 56m2 sa terasom i liftom. Povrat PDV a. Cena 52.000 evra za ke{.

Tel. 060/07-305-77, {ifra 1002518, www.nekretnine-mojdom.com.

588638 PRO DA JEM nov i prazan dvoiposoban stan u {irem centru, 66m2, IV sprat, cena 56.000 sa PDV-om, {ifra 1002530. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 021/451-318, 060/07-305-77.

588639 DVO I PO SO BAN stan 60m2 kod Limanskog parka, lift, ukwi`en, cena 52.000.

Tel. 451-318, 523-193. 588641 RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefoni: 528137, 063/538-166.

588655 HIT NO!!! Liman jedan odli~nog rasporeda trosoban stan 80m2 na tre}em spratu, ima terasu, za 70.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

588657 EKS TRA luksuzan trosoban stan na Grbavici 90m2,u odli~noj zgradi sa malo stanara dve gara`e i parking mesto. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

588658 KOD SPEN SA trosoban stan 91m2 u novijoj zgradi, ukwi`en, dobar raspored.

Telefoni: 528-137, 063/8117331.

588659 U BLI ZI NI FA KUL TE TA trosoban stan od 90m2 u novijoj zgradi!!! Pozovite!!!

Tel. 063/500-213.

588673 KOD MER KA TO RA I NIS-a!!! Useqiv, ukwi`en, okrenut na dvori{te stan od 77m2, svetao!!! Tel. 063/500213.

588674 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije - investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

588636

LI MAN I, Fru{kogorska ulica u blizini [tranda, 83m2, trosoban stan odli~nog rasporeda. Terasa.

Ukwi`en. 70.000E. Tel. 063/504-799.

588602 STRA @I LOV SKA ulica, blizina fakulteta, 91m2, odli~an, komforan trosoban stan novije gradwe.

Lift, terasa. Ukwi`en.

Tel. 060/621-1685.

588603 LI MAN I 90m2, nov trosoban, ekstra stan, mo`e biti troiposoban, velika terasa.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

588615 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3,0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

586742 N. DE TE LI NA RA nov 3,0 stan, sa odvojenom kuhiwom (nije dupleks) cena 71.400.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586739 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846.

586765 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en, 85.000.

Tel. 063/517-846.

586766 KLA SI ^AN trosoban 74m2, Save Kova~evi}a, kod gradskog SUP-a, tiha i mirna ulica, I sprat, useqiv, ukwi`en, povoqno. Tel. 063/517-846.

586767 SA LON SKI stan 93m2, centar, Stra`ilovska, III sprat, ukwi`en, hitno i povoqno! Tel. 063/517-846.

586768 OD LI^ NA PRI LI KA! Centar, Stra`ilovska, odli~an noviji trosoban stan, sa pogledom na Dunav i tvr|avu. Ukwi`en, 91m2 za samo 103.000 evra. [ifra: 22608.

Tel. 065/2019-010, 021/520231, www.solis-nekretnine.com.

586707 CA RA DU [A NA 73m2, trosoban, ukwi`en dupleks 62.000, lift, terasa. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

588616

SE QA^ KIH BU NA zgrada od fasadne cigle, stan 70m2 odli~nog rasporeda, drugi sprat, kompletno renoviran 67.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

588654 [EK SPI RO VA ulica, renoviran, odli~an trosoban stan od 66m2. Lift, terasa, ukwi`en. U ceni stana i name{taj. Povoqno! Tel. 063/777-6233.

588601

PRODAJEM nov, odmah useqiv dvoiposoban stan, na Suboti~kom bulevaru, c.g. PTV, lift, bez posrednika.

Cena 53.000e.

Telefoni: 021/528-301, 062/252-141.

49000 PRODAJEM ili mewam za ve}i dvoiposoban stan od 61m2 kod Sajma. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

49109

oglasi

dnevnik

EKSKLUZIVNO! Vrlo jeftino!!! Prodaje se stambeno - poslovni prostor od 600m2, kompletno opremqen - struja, gas, telefon, tri sanitarna ~vora. Poseduje sve gra|evinske i upotrebne dozvole za proizvodwu plasti~ne ambala`e. Nalazi se 13km od centra Novog Sada i idealan je za proizvodwu, trgovinu i skladi{te.

Mogu}a kompenzacija za stan uz doplatu.

Informacije na telefon 064/64-12-640.

DVOIPOSOBAN - trosoban, Ul. Cara Du{ana, noviji, ukwi`en, name{ten hitno. Telefon: 065/6647228.

49134 SREMSKI KARLOVCI, centar, nov, ukwi`en, dvoiposoban stan, cena 740E/m2.

Investitor.

Telefon 063/54-89-06.

48546 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000.

Telefon: 063/5020-25. 48133 ODLI^AN trosoban na 1. spratu od 78m2, na Limanu 4 okru`en zelenilom u kvalitetnoj zgradi. Telefon 063/524-133.

48576 PRODAJEM trosoban stan (83m2) sa predivnim pogledom na Dunav i Tvr|avu.

Cena 85.000E, Beogradski kej 13, sprat tre}i. Telefon 063/514-888.

49024

GR BA VI CA 93m2 - 1. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en odmah useqiv, odli~an raspored. Cena: 93.000 evra.

Tel. 021/542-779, 064/8236608.

586686 LI MAN 2, zgrada od fasadne cigle, odli~an ukwi`en renoviran stan od 90m2, cena 106.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

586743 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3,5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bomil.rs.

586745 OD LI ^AN troiposoban stan na Grbavici, 96m2, lift, terasa, prazan, useqiv, 87.500. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001809.

588642 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, cena 60.000. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

588618 STA NO VI u Park Siti, kvadrature 153m2, 157m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2, Liman nova gradwa, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

588644 PRO DA JEM u blizini centra i Keja - Radni~ka, salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 70.000 evra. [ifra 1002457, www.nekretnine-mojdom.com, 451-318, 523-193.

588640 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500213.

588675 CEN TAR u blizini Spensa ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

588660

49089

LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

588661 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs.

586746 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs.

586747 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600.

Tel. 63-66-952, www.bomil.rs.

586748 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4,0 stan od 104m2, cena 118.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

586749 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita... Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

586744 U BLI ZI NI KE JA u Ulici Du{ana Vasiqeva na prodaju stan od 110m2. Lift, terase, odli~na zgrada, ukwi`en.

Tel. 063/108-8017.

588604 OD LI ^AN ~etvorosoban stan, u 2 nivoa bez kosina, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom, kupatilo sa hidromasa`nom kadom, na Novom bulevaru Evrope, kvalitetna gradwa, 112m2, cena 96.900 evra. [ifra: 14528, 063/520-296, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

586708 SA LON SKI stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu mladenaca, cena 110.000 evra. [ifra: 22245. Tel. 064/2003-103, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

586709 PRO DA JEM odmah useqiv petosoban stan u dva nivoa, 170m2 kod Bulevara oslobo|ewa, 2. sprat, ekstra kvalitet gradwe, izuzetno funkcionalan, cena 178.000 evra. [ifra: 21876. Tel. 064/1340459, 021/451-570, www.solisnekretnine.com.

586710 ^E TVO RO SO BAN dupleks - 90m2, ]irpanova ulica.

Odmah useqiv, pred ukwi`bom. Cena 65.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618 (www.avenia-nekretnine.com).

586677 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu.

Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193.

588643

PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30.

48059 PRODAJEM troiposoban stan, 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/81-50-622.

48934 KEJ, troiposoban, 100m2, 1. sprat, kuhiwa posebna, ostava, mali WC, kupatilo, terasa, renoviran, kvalitetan, svetao, odr`avan.

Telefon 526-627.

49049 ^ETVOROSOBAN, centar, nov, IV sprat, lift, odmah useqiv, kvalitetan, funkcionalan, vlasnik. Telefon 063/346-288.

48905 PRODAJEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046.

48958

PRO DA JEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105.

586661 RIBWAK!!! 1000 m, voda, struja, telefon. Mo`e i pola placa. Tel. 064/5-999333.

586641 PRO DA JEM izuzetnu ku}u u Petrovaradinu, mirna ulica, blizu igrali{ta, Crkve, na samo 1,5km od centra grada, 250m2 stambenog, plac 1.200m2. [ifra: 30148. Tel. 0641340459, 065/201-90-06, www.solis-nekretnine.com.

586692 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni stan TS, 58m2, Suboti~ka ulica 300m od F. puta, kompletno renoviran, PVC, sig. vrata, cena samo: 18.000. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

586758 KU ]A za ru{ewe, Jovana Cviji}a, plac 3002m2, kolski ulaz, kompletna gradska infrastruktura, ukwi`ena, dozvoqeno prizemqe, sprat i potkrovqe, 90.000. Tel. 063/517-846.

586759 TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwi`ena, eta`no grejawe, gara`a, plac 300m2, cena 135.000. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

588607 ZO NA NO VOG BU LE VA RA, iza Hotela „Holidej in”, lepa porodi~na ku}a, 100/600m2. Tel. 6624-218.

588662 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Mo`e zamena za stan uz doplatu - 90.000E. Tel. 021/526-622; 021/ 522-177.

588684 PE TRO VA RA DIN, ku}a, 200m2, plac 503m2, novija, blizu gradskog prevoza odli~na lokacija.

Tel. 021/526-622, 021/522-177.

588685 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwi`ena.

Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

588606

PRO DA JEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno!

Tel. 060/621-1685.

588581 VE TER NIK, hitna prodaja odli~ne ku}e P+I od 170m2 stambenog prostora na placu od 700m2. Cena 92.700E. Tel. 063/777-6233.

588582 OD LI^ NA nova petosobna ku}a na ^ardaku u Kamenici sa velikim placem 2200m2, lep pogled, video nadzor, velika gara`a, parking prostori. Hitno i povoqno.

Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

588620 KU PU JE MO obradivo zemqi{te na celoj teritoriji Vojvodine, isplata odmah u ke{u. Tel. 021/526-622, 021/522-177.

588682 OD LI ^AN plac na Ribwaku 28mh33m ravan, hitno.

Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

588619 VO] WAK, 4600m2-12.000 evra i wiva za vo}wak 6.200m2 - 84.000 evra, okolina Ka}a. Tel. 021/522-177; 021/526-622.

588680 PRO DA JE MO obradivo zemqi{te 22 jutra - 27.000 evra i 14 jutara - 17.000 evra, okolina Horgo{a. Tel. 021/526-622, 021/522-177.

588690 GRA \E VIN SKI plac, Popovica, 1006m2, ukwi`en, dozvoqeno porodi~no stanovawe, mo`e prodaja pola placa, cena: 33.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

586666 GRA \E VIN SKI plac Bocke, 985m2 i 1560m2 ukwi`en, lep pogled, odli~an prilaz, 985m2 -25 evra/m2, 1560m2 20 evra/m2. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

586667 ^E RE VI] 150m2 - stambeno, plac 3300m2, potok kroz plac, struja, gra|evinska dozvola, cena - 36.000 evra.

Tel. 021/542-779, 064/8236608.

586684 PRO DA JEM vikendicu u ^erevi}u od 60m2 na placu od 700m2, ravan i ogra|en plac, trof. struja, voda, kolski ulaz, ukwi`eno, cena samo: 9.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

586757 BA NO [TOR, ukwi`ena trosobna vikendica 150m2, plac 1.100m2, sa pogledom na Dunav. Cena 28.000E. Tel. 021/522-177; 021/526-622.

588679 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2.

Telefon 063/545-613.

47658 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/1588-063, 063/85-75-215.

48557 PRODAJEM ku}u 58m2 u Gardinovcima Partizanska 24, struja, voda, telefon.

Telefon 065/444-32-39.

48726 HITNA prodaja - zamena konf. ku}e sa potkrovqem 150m2, nusprostorija 20m2 gara`a 40m2/600m2 placa mogu} svaki dogovor.

Telefon 021/6330-016.

48918

nedeqa18.mart2012.

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996.

48997 PETROVARADIN - prodajem razne placeve sa dozvoqenom gradwom, stare ukwi`ene ku}e i dobre useqive. Jeftino na ekstra lokacijama.

Telefon 063/152-052-1.

49053 SATELIT, Ul. Svetozara ]orovi}a br. 8, plac 714m2, starija ku}a, hitna prodaja, mo`e zamena za drugu nekretninu.

Telefon: 069/76-60-76.

49101 KU]A u Petrovaradinu, dvosobna sa pomo}nim prostorijama, grejawe na gas, kaqeva pe}, prazna.

Telefon 063/503-902.

48517 PRODAJEM ku}u u Petrovaradinu, 350m2, na placu od 900m2, ekstra.

Telefon 064/459-3038. 48550 PRODAJEM ku}u u Gardinovcima.

Telefon: 064/40-266-94.

48987 PRODAJEM vikendicu, vinograd 72 ara, i wive 110 ari, u potezu Zaguqanac Sr. Karlovci. Telefon 881-714.

48305 PO^ETNA gradwa motela, mo`e i stara~ki dom, u Ba~kom Petrovcu, blizina akvaparka, povr{ina placa 32 ara. Telefon 062/255-706.

48732 SALA[ na 16 jutara zemqe, Futo{ki atar - Potez Dragovo. Telefon 062/255706.

48734 PRODAJEM obradivo zemqi{te okolina Kikinde, ve}a parcela 7200E/ha. Telefon 063/11249-11.

49104 SREMSKI KARLOVCI, centar, plac sa lokacijskom dozvolom za ~etiri stana i ~etiri gara`e. Telefon 063/54-89-06.

48547 SREMSKI KARLOVCI, centar, plac sa gra|evinskom dozvolom, po~etkom gradwe za sedam stanova, sedam gara`a, pogodno za stara~ki dom. Telefon 063/54-89-06.

48548 NOVI LEDINCI - prodajem plac 740m2, gradsko gra|evinsko zemqi{te, struja, voda, telefon, gas, Samarski put 36, pored Mili~i}a.

Telefoni: 062/540-130, 021/6393-342.

48887 VIKENDICA, Bano{tor, ukwi`ena, 77m2, trofazna struja, telefon, voda. Plac 850m2, 200 metara od Dunava.

Telefon 063/503-283. 48994 PRODAJEM vikendicu konfornu u ^ortanovcima 40/600 plac 10.000E, 2 ha zemqe na Banstolu blizu raskrsnice 12.000E. Telefon 061/26-86-155.

49079 PRODAJEM vikendicu na Stra`ilovu 15 ari, plac, struja, voda, asfalt, 10.000E, 1, 5ha zemqe u Karlovcima.

Telefon 064/043-8702. 49080 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod @elezni~ke stanice. Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 061/152-4629.

49213

LO KAL, 38m2-39.000E. Bulevar cara Lazara 102. Odli~an. Tel. 021/522-177, 021/526-622.

588676

27

ULI^ NI lokal u Radni~koj ulici - 89m2 - ukwi`en prazan useqiv - cena - 62.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

586685 IZDAJEM uli~ni lokal, J. Du~i}a 35, prizemqe „Elit hotela” prilago|en za sve delatnosti, izvod vode, odvod mirisa, P-23m2.

Telefon 063/8074-411.

48320 IZDAJEM uli~ni lokal, ]irpanova 21, ima izvod vode i prodajni prostor, frizer, mini mlekara, prodaja, P-18m2.

Telefon 063/80-74-411.

48321 LOKAL 43m2, izdajem - prodajem, ful opremqen, Bulevar kraqa Petra 2.

Telefon 065/55-10655.

48620 IZDAJEM lokal kod Avije pumpe, Novosadski put 151, 150m2 za sve namene.

Telefon 063/763-6057. 48818 IZDAJEM lokal ul.

Stevana Mokrawca br. 18.

Telefon 063/505-198. 48858 IZDAJEM lokal 25m2+5m2 ma Temerinskoj ulici kod broja 28 A . Telefon 552123, 060/552-1234.

49042 IZDAJEM lokal na Bulevaru oslobo|ewa 33m2, dvori{no orijentisan, cena 100 evra. Telefon 063/536271.

49063 IZDAJEM lokal od 37m2 u Temerinskoj ulici br. 67, obezbe|en parking.

Telefon: 422-409.

49069 IZDAJEM ili prodajem nov poslovni prostor od 100m2 do 500m2 pogodan za razne delatnosti. Telefon 061/140-2000.

49150 PRODAJEM lokal 25m2, stan 50m2, pogodan za zdravstvenu delatnost. Marka Kraqevi}a 20. Telefon 064/837-2806, 064/348-1453.

48945 PRODAJEM na Najlon pijaci - Novi Sad stambeno poslovni objekat 422m2 restoran u radu i {est stanova.

Mogu} dogovor.

Telefon 064/0400313. 49098 LOKAL u Rumena~koj, 15m2, ukwi`en, uli~ni, hitno, povoqno. Telefon: 065/66472-28.

49136

IZDAJEM gara`u u ulici Starine Novaka 15 - 21, 17m2, cena 50 evra. Telefon 063/536-271.

49064

KUPUJEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana maksimalno pla}am. Telefon 021/822714, 063/70-81-939.

48003 PRO DA JEM Opel Corsa C, 1, 3 dizel 2005 god registrovan do 9. 2012. Telefon 065/55-72-500.

49197

PRODAJEM apipong 2m savija do 1mm kao nov, povoqno. Telefon 064/1171894.

49002

ALUMINIJSKI brod 11h3m dizel, tri kabine, opremqen. Cena 15000 eura, mo`e zamena. Telefon 062/552-887.

48811

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa18.mart2012.

BELA TEHNIKA, televizori LCD sa spoqnim o{te}ewem, povoqne cene, odlo`eno pla}awe, garancija.

Telefon 021/528-822.

48516 BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421452, 064/131-2135.

47085 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

47917 TAPETARSKE USLUGE, brzo, kvalitetno i povoqno.

Telefoni 021/6394-686 i 064/170-18-63.

48556

HIDROIZOLACIJA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena.

Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454157, 063/540-596.

48699 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

48967 ZIDAR - izvodi sve gra|evinske radove, zida ku}e, vikendice, betonirawe, ograde, popravka krova.

Telefon: 6434-313 i 064/1571404.

48982 KADA servis - osnova zlazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefoni: 500155, 6321-332, 065/543-68-96.

49015 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu.

Temerinska 8 (dvori{te).

Telefon 6612-570 od 9-12 15 19.

49044

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

48492 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen!

Telefoni: 421-516 i 064/15725-14.

48493

POTREBNI ugostiteqski radnici: kuvari, kuvarice, picemajstori, ro{tiqmajstori, konobarice, pomo}ne kuvarice, gra|evina: zidari, tesari, pomo}ni radnici. Obavezna hrvatska dokumenta. Telefon 021/400-148.

49082 KU]NA NEGA bolesnih, starih, ometenih u razvojugerontonegovateqice, medicinske sestre, doma}ice ku}e, briga 24 ~asa i na sat.

Telefon 021/400-148.

49083 EVROPA, NOVI SAD: potrebne bebisiterke 18-27 godina sa znawem nema~kog, rad u Austriji, gerontonegovateqice, medicinske ses tre, doma}ice ku}e. Tele fon 021/400-148.

49085 AGENCIJA za ~uvawe, podu~avawe dece svih uzrasta u Novom Sadu i Evropi, nudimo: bebisiterke, dadiqe, guvernante, pomo} porodiqama. Telefon 021/400148.

49086 SPLAVU u Futogu potrebni kuvari. Telefon: 063/8901-989.

49099 POTREBNI agenti i sekretarica agenciji za nekretnine u Laze Kosti}a br. 12.

Telefon 522-177.

49115

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409.

44675 RESTORAN organizuje da}e, pomene, razne vrste sve~anosti... Meni od 450600 dinara. Telefoni: 444141, 6338-940.

48422 HITNO prodajem odmah useqiv jednosoban stan.

Telefon 021/633-0452.

48511 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

48606 KUPUJEM kwige. Telefon 064/99-45-002. Mile.

48827 MASA@A relaks 1000 din, celog tela 2000 din, kraqevska 3.000 din. Maserka sa iskustvom. Telefon 061/2943277.

48993

Po sled wi po zdrav

Da nas, 18. mar ta 2012. go di ne, u 11 sa ti, na ^e nej skom gro bqu, obe le `i }e mo go di {wi cu upo ko je wa na {em vo qe nom

Ne boj {i No va ko vi }u Uske sa po ro di com.

Vre me pro la zi i do no si su ro vu stvar nost `i vo ta, bez tvog pri su stva.

Uvek vo qen, ni ka da za bo ra vqen!

Se stra Du {i ca.

49217

Po sled wi po zdrav mo joj dra goj dru ga ri ci

TRA @I MO kre dit no spo sob nu fir mu za pro jekt no fi nan si ra we vi {e stam be ne zgra de. Tel. 064/820-58-02.

586662 HIT NO - Agen ci ji „Bo mil�, po tre ban agent pro da je. Tel. 636-6952.

586750 POTREBAN autoelek tri ~ar - elektroni~ar sa iskustvom na putni~kim vozilima. Telefoni: 021/6433-748, 063/130-5952.

48181 HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624-503, 064/6588-613.

49051

na {em

Sa hra na je u po ne de qak, 19. 3. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Za u vek u sr cu, tvo ja }er ka Qu ba sa po ro di com.

49238

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

Da ni ci Bje ki}

od: de ve ra Du {ka Bjeki}a i za o ve Mil ke Da bi} sa po ro di ca ma.

od Mi te i @i va ne sa po ro di com.

49236

49239

49066

Da na, 19. 3. 2012. go di ne na vr {a va se pet go di na od ka ko ni je sa na ma na{

od de ve ra Osto je sa po ro di com.

49237

Da ni ci Bje ki}

Ve ri ci Lo vri}

49226

Da ni ci Bje ki}

Po sled wi po zdrav dra goj sna ji

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav dra goj sna ji

Ni kad je ne }e za bo ra vi ti su prug Pa vle.

49138

Pe tar Ar se nov

od In ci ke.

Da na, 17. 3. 2012. go di ne pre mi nu la je mo ja dra ga su pru ga

Da ni ca Bje ki}

Zdrav ku Br za ku Zdra vi ci

Po sled wi kom {i ni ci

po zdrav

dra goj

S E ] A W E na dra ge ro di te qe

Ve ri ca Lo vri} Sa ve li kom tu gom i bo lom u sr cu se opra {ta mo od do bre i ple me ni te oso be kao {to si ti bi la dra ga Ve ri ce.

Po ro di ca Wirtz: Ade la, Karl i Ida.

Mi la din ^ak {i ran Uspo me nu na we ga s qu ba vqu ~u va po ro di ca.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Ste va na Vla {ka li }a Baj {a na

Da ni ci Bje ki}

18. 3. 1988 - 18. 3. 2012.

od kom {i ja Ro di}: Zdrav ka i Ma ri je sa po ro di com.

i

49235

48969

49231

Po sled wi po zdrav na {em kom {i ji

Vo qe noj se stri

Mi li cu Vla {ka li} Baj {a no vu 23. 4. 1980 - 23. 4. 2012.

Wi ho vi naj mi li ji.

Bra ni sla vu Vla ji }u La ka mu cr na za mqa.

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

O`a lo {}e ni: }er ka Ju li ja na, zet Mi lo rad, unu ci Mi lan i Ni ko la.

po sled wi po zdrav od se stre Gor da ne sa po ro di com.

Mi la mo ja, ve~ no }u te vo le ti i na te be mi sli ti.

i

18. 3. 2002 - 18. 3. 2012.

Pre drag - Pe |a Ra de vi} 1969 - 2012.

49232

49234

Oba ve {ta va mo rod bi nu pri ja te qe da je pre mi nuo

Uga sio se `i vot, pre mi nuo je

1952 - 2012. iz Ne ra di na

1943 - 2012.

Sa hra na je u uto rak, 20. 3. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Sta na ri zgra de Slo bo da na Ba ji }a 16.

49153

Ve ri Pe tri}

Er `e bet Lu ka ~i

49220

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu

dnevnik

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

Sa hra na }e se oba vi ti 19. 3. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Dra gi Pe |a, ne ka tvo je na pa }e no te lo i du {a na |u mir, i po ~i vaju u ve~ nom spo ko ju.

Ne boj {i No va ko vi }u Lo li Po ro di ca Ne na do vi}.

49216

Mi le na ]i ri} Mi ki ca

Kar lo \. Be {e wi ]a le

Vre me pro la zi a na {a tu ga i bol ne pre sta ju. Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma, mi sli ma vo qe na, jer vo qe ni ne umi ru.

Tvo ja ma ma Ce ca i tvo ji naj mi li ji Gru ji }i i Nec ko vi.

1939 - 2012.

49195

Shra na je u uto rak, 20. 3. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca Be {e wi.

49233

Oskar Ga `o 1947 - 2012.

Sa hra na je u po ne de qak, 19. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga An |el ka, de ca Re na ta i Igor i unu ka Ta ma ra.

49229

Uspo me nu na te be, ve se log ku {tra vog de ~a ka krup nih cr nih o~i ju ~u va }e Tvo ja rod bi na.

49222

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {oj dra goj

Na di Jo va no vi} obe le `i }e mo 18. 3. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Ve ter ni~ kom gro bqu. [est me se ci je ve} pro {lo ot ka ko ni si sa na ma, ali si stal no u na {im mi sli ma. Tvoj dra gi lik ~u va mo u sr cu od za bo ra va. Mno go nam ne do sta je{ dra ga na {a ba ki.

Tvo ja }er ka Go ga sa po ro di com.

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Mi li ca Mi la nov

1933 - 2008 - 2012.

iz Go spo |i na ca

Su pru ga Ve ra, sin Pi {ta i unu ci Da niel i Do ro tea.

49161

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em si nu, su pru gu, ocu, de di i sve kru

Mir ku Pe pi }u

P O M E N 16. 3. 1995 - 16. 3. 2012.

Bu te rer I{tvan Pi {ta Vo le li smo te dok si `i veo, vo le }e mo te dok smo `i vi.

P O M E N

1921 - 1988. 1920 - 1999.

\ur |in ka i Te o dor Sa ra vo lac ]er ka Zla ta.

49102

48926

P E T O G O D I [ W I P O M E N Pro te klo je pet go di na ot ka ko nas je pre ra no na pu sti la na {a vo qe na i ne pre `a qe na

P O M E N Da na, 19. mar ta 2012. go di ne na vr {i }e se osam go di na, od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

mr Mir ko Ja si}

Mir ku Pe pi }u

obe le `a va mo da nas, 18. 3. 2012. go di ne.

Mno go nam ne do sta je{!

Maj ka Sto ja, su pru ga Qu ba, sin Dra gan, }er ka Dra ga na, sna ha Qu bi ca i unu ka Mi la na.

Se stre: Mil ka, \u ja, Sta na i po ro di ce Sa vi}, To pa lo vi} i Mak si mov.

48774

48775

Po sle du ge i te {ke bo le sti pre mi nuo je brat i sin

29

na mo je ro di te qe

S qu ba vqu i po {to va wem we ni: se stra Zo ra i se stri} Pe ro Gar ~e vi}.

49188

J E D N O G O D I [ W I P O M E N dra gom bra tu

nedeqa18.mart2012.

2004 - 2012.

Sta ni mir ka - Sta {ka Ba ra} Maj ka Ani ca Ba ra}.

Go di ne pro la ze, ali tu ga i se }a we pro }i ni kad ne }e.

Ve~ no }e `i ve ti u sr ci ma i mi sli ma we go vih naj mi li jih: Zo re, Ja sne, Iva ne i Sr |a na.

48949

49154

Na{ mi li, dra gi i naj dra `i

P O M E N

B O L N O S E ] A W E

Na vr {a va se 40 da na od smr ti na {e dra ge

dr Ju go sla va Kraj nov Ju ga @eq ko Vu ko vi} u svo joj 48. go di ni.

Ute he ne ma, tu ga je ve li ka, ali u na {im mi sli ma i sr ci ma uvek je `iv i sa na ma.

Ne ka mu je ve~ na sla va i hva la.

Maj ka Qu bi ca, otac \u ro i brat Zo ran sa po ro di com.

@eq ko Vu ko vi} po ~i nu 9. 3. 2012. go di ne, u 48. go di ni, po sle te {ke bo le sti, ko ju pod ne se do sto jan stve no i he roj ski.

Po ka zao nam je mno go to ga u `i vo tu, a i sa da na kra ju. Hva la mu na sve mu. Uvek }e bi ti sa na ma i u na {im sr ci ma i mi sli ma.

We go vi: su pru ga Slo bo dan ka, }er ke Iva na, Je le na, Ma {a i unu ka Mi li ca.

O`a lo {}e ni su prug Slav ko i po ro di ca Alim pi}.

49221

48940

S E ] A W E Pro {lo je se dam tu `nih go di na od ka ko ni je sa na ma na {a dra ga i mi la

S E ] A W E

P O M E N

19. 3. 1996 - 19. 3. 2012.

48943

48941

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi brat, ujak i stric

Qu bi ce Po pov

Dra ga na {a i vo qe na Ju go! ^e tr de set du gih i tu `nih da na smo bez te be.

Osta vi la si nas da tu gu je mo i pla ~e mo, ali tu ga se ne me ri re ~i ma, su za ma i vre me nom, ve} pra zni nom ko ja je osta la tvo jim iz ne nad nim od la skom.

Ne u te {na po ro di ca Kraj nov: ma ma Mir ja na, brat Ju go slav, sna ja Sa wa i ma la Awa.

La zar Ve se li no vi}

3 P O M E N I po sle dva de set go di na si sa na ma, zna ~i za u vek.

Ni smo se ni ras ta li...

Ru `i ca - Be ba Bar ba te sko vi}

An |e la ]u ru vi ja

Vre me ne do no si za bo rav, ve} na vi ku da se sa bo lom `i vi.

Vo li mo te i vo le }e mo te, qu bav ne umi re do kle ima qu di ko ji te pam te, ni si oti {la za u vek.

Uspo me nu na te be ~u va ju su prug Qu bi {a i k}er ka Na ta li ja.

iz Ru men ke

Sin Mom ~i lo sa po ro di com.

Pro {lo je tri na est go di na od ka ko si oti {ao za u vek.

Tvoj dra gi lik i uspo me ne na te be ~u va ju: su pru ga Pa va, si no vi Jo van i Ste van sa po ro di ca ma.

49224

49218

Uvek }e mo te se se }a ti.

49223

P O M E N vo qe noj su pru zi, maj ci i ba ki.

P O M E N

IN MEMORIAM

1999 - 2012.

Da na, 18. mar ta 2012. go di ne, na vr {a va ju se ~e ti ri go di ne od smr ti mog dra gog su pru ga

Mi ro slav Ra ji} Sa hra na je 19. 3. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu Tran xa ment u Pe tro va ra di nu.

O`a lo {}e na po ro di ca Ra ji}.

Mi lo{ To mi} 1992 - 2012.

An |el ka ]ir ko vi}

Tvo ji: su pru ga An |el ka, Ni ko la, Ta ca i Si ni {a.

Vla di mir Tur {i}

18. 3. 2007 - 18. 3. 2012.

Pet ka To mi }a

18. 3. 2011 - 18. 3. 2012.

Brat Mir ko sa fa mi li jom Tur {i}.

49230

49174

49014

ko ji je sa hra wen u Go ro bi qu Po `e ga.

Pro {lo je pet go di na od ka ko ni si sa na ma, ali si uvek u na {im mi sli ma i sr ci ma.

We go va su pru ga Ve ri ca.

Tvo ji: su prug Sav ko, sin Sla ven i }er ka Sla vi ca sa po ro di ca ma.

48777

48643

07.00 08.00 08.05 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50 00.45 02.15 02.40

Верски недељник Вести Цртани филмови Све о животињама Кад зазвони Бразде Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Друга истина, филм 2.део ТВ Дневник Живот Анђели у Америци Војвођански дневник Спортска хроника Грување Анђели у Америци Друга истина, филм 2. део Све(т) око нас Нови таблоид НС

Ток шок Марина Буљовчић и ново лице, Ивана Нађ, уводе вас у свет најинтересантнијих занимљивости из света забаве, спорта, дизајна, живота и здравља. Данас говоримо о загрљају као нечему што се најдуже памти; типу мушкараца који жене највише воле; шокантном фудбалу као и о дотеривању кућних љубимаца... Гошће: Весна Дедић и Ксенија Мијатовић. (РТВ 1, 16.00)

06.40 07.35 08.00 08.30 09.00 09.50 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

tv program

nedeqa18.mart2012.

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Франк Рива Дизнијеве арије, концерт дечије музике Програм за децу (слов) Духовка-Репортажа са фестивала у Пивницама (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Са погледом у небо,док.филм на русинском језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Из наше архиве: Обојени свет (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики, породични магазин (слов) ТВ Спорт (мађ) Франк Рива ТВ Продаја

06.00 09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

08.00 08.15 09.00 09.06 11.01 12.35 13.00 13.15 13.31 14.16 14.55 15.10 15.18 16.09 16.13 17.12 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.01 22.49 22.54 23.55 00.13 01.50 02.05 02.08 02.46

06.30 Серија 08.20 Сремски Карловци, од сботе до субот 08.35 Карловци, место моје драго 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Човек лав 10.00 Серија 12.00 Најбољи лек 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Божићни концерт: Понекад у 8 16.00 Вести 16.05 Серија 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Човек лав 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Концерт

09.30 Аустријска лига: Капфенберг – Салцбург 11.00 АТП Мастерс Индијан Велс 1/2Финале 14.00 СК студио 15.05 ФА куп: Челси/Бирмингем – Лестер 17.00 ФА куп: Ливерпулу – Сток 19.00 Премијер лиге: Волвс – Манчестер јунајтед 21.00 АТП Мастерс Индијан Велс финале 23.30 НБА Кошаркологија 23.55 НБА: Мајами – Орландо 02.15 Премијер лига: Њукасл - Норвич

Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 ртс дана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Мина Лазаревић Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Бела лађа Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Бела лађа Плавооки Мики, филм Вести Пацифик Дневник Егзит Гастрономац Вести (03.00, 04.00, 05.00) Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом: Мина Лазаревић

Хју Грант

Плавооки Мики У овој романтичној комедији, Хју Грант је Мајкл, Британац који живи на Менхетну где води успешну аукцијску кућу. Упознаје Ђину у коју се одмах заљубљује. Када је након пар месеци запроси, она га одбија уз објашњење да због своје породице никада неће моћи да се уда за њега. Улоге: Хју Грант, Џејмс Кан, Џин Триплхорн Режија: Кели Мејкин (РТС 1, 21.01)

04.00 06.45 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 20.00 21.00 23.15 01.30 02.30

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Савршен минут Сурвајвер Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Најтраженији Вести Аси Сурвајвер - специјал Филм: Смртоносно оружје 4 Филм: Свети ратник 2 Кобра Став Србије

Без цензуре Како се актуелна криза у Грчкој одражава на српску привреду? Да ли је угрожен опстанак евра и еврозоне? Гости: Миле Исаков бивши дипломата, политичар и новинар, Томислав Стантић – Покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Милош Бугарин – председник ПКС и Небојша Атанацковић – члан Савета за европске интеграције Владе Србије и председник Удружења послодаваца Србије. (КТВ, 20.00)

Анасамбл руске армије из Санкт Петерсбурга Хор, балет и оркестар руске армије из Ст. Петерсбурга је један од најпознатијих руских војних ансамбала. Познати су и као „прва војска мира” а успели су да током низа година очувају руски фолклор и народне песме. (РТС 2, 18.26)

04.05 04.49 05.34

Музика за добро јутро Амен адјес (ми данас) Датум Верски календар Време одлуке Дозволите... У фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Вита студентис Мој љубимац Датум Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Верски календар Фудбал: Јелен супер лига, Рад-ОФК Београд, пренос Моја велика одлука Датум Српске спортске легенде Магазин лиге шампиона Ансамбл Руске армије из Санкт Петербурга Тема Србије на вези Стварање царства Циклус: Димитрије Јовановић - Чај у пет, филм Јелен топ десет Вита студентис Викенд Евронет Фудбал: Јелен супер лига, Рад-ОФК Београд Српске спортске легенде Моја велика одлука Циклус: Димитрије Јовановић - Чај у пет, филм Стварање царства Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 06.30 07.45 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Маратон Универзум Филм: Непријатна истина Отворени студио Топ шоп Отворени студио Улови трофеј Здравље и Ви Последњи час Вести Слике живота Фринџ Филм: Година пса Вести Улови трофеј Универзум Списак мојих бивших Филм: Турбо тата Филм: Делић секунде Филм: Година пса Списак мојих бивших Филм: Делић секунде

06.02 07.00 07.31 07.36 07.45 08.00 09.00 09.25 09.29 09.44 10.01 10.29 10.55 11.00 12.00 12.27 12.59 13.27 13.57 14.15 14.25 16.30 17.28 17.33 18.00 18.26 19.33 20.15 21.00 22.05 22.52 23.20 23.50 01.44 02.09 03.06

dnevnik

c m y

30

06.00 Доушници 08.00 Добра земља 10.00 Пулс нације 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Наша мала клиника 18.00 Шпанска лига: Атлетик Билбао - Валенсија 20.00 АБА лига: Црвена звезда Партизан 21.15 АТП Мастерс 1000 - Индиан Велс, финале 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Горштак 2 01.45 Инспектор Валандер 03.15 Филм: Луди за коњима 04.45 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

Добро јутро Филм: Одлука у зору Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Филм: Варљиво лето ’68 Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Намештаљка Филм: Изненађење у Шангају Филм

Барби и магија дуге Након другог спасавања Феритопије од најезде злих сила и магије Лаверне, Елина постаје славна и још више верује у своје моћи спасавања света ко никад до сада. Окупља своје пријатеље вилењаке како би им саопштила план о очувању њиховог чаробног света... (Хепи, 10.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Зои Дешанел

Намештаљка Трип, момак од 35 година још увек живи с родитељима. И ко може да га криви? Бесплатно је, има огромну собу, и маму која брине о свему. Очајни, његови родитељи унајмљују заносну жену, Паулу, да га извуче из куће... Улоге: Метју Меконахи, Сара Џесика Паркер, Зои Дешанел, Џастин Барта, Бредли Купер, Кети Бејтс, Стивен Тоболовски Режија: Том Деј (Пинк, 23.30)

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби и магија дуге, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови - уживо Вести Телешоп Срећна звезда, музички шоу Телемастер Моја Србија Парови - преглед недеље Парови - уживо Резервисан термин Парови - ноћ уживо Матрјошки Љубавни сигнали

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa18.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Луксузни дом Посластичарски ас Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Породилиште Ургентни центар Желим да повредим своју бебу Л.А. Инк Највећи губитник Породилиште

19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Импресионисти Прича о струји Ален Прост, трка кроз живот Царство мора Тутанкамон: тајне дечака краља Фарма из Едвардијанског доба Величанствени Тати Лето љубави Како је Франц постао Лист Човекова историја Нелсон Мендела – Човек мира Пројекат Мендела Кајање Џејн Остин У крупном кадру Ко си заправо ти? Лето љубави Како је Франц постао Лист Човекова ис

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Мала принцеза Лепотица и звер Лавиринт Мала риба Два играча са клупе Мрак филм 2 Зли поручник Пророчанство судњег дана Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00

Два игра ча са клу пе Пу ков ник Иван Ско ко, оп ту жен од ха шког су да, на ла зи се у бек ству. Дво ји ца крун ских све до ка ње го ве од бра не не ста ли су. Уме сто њих на сту па ју „Два игра ча с клу пе”, Ан те и Ду шко... Уло ге: Горан Навојец, Борко Перић, Тарик Филиповић Ре жи ја: Дејан Сорак (Синеманија, 16.00)

07.25 Златна кинотека: Мидвеј, филм 10.08 Ни да ни не 11.03 Поаро 12.00 Дневник 12.26 Плодови земље 13.22 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.10 Девојка из Џерсија, филм 17.15 Мир и добро 17.51 Баштованка 18.17 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.02 Даунтаун Еби 22.15 Дневник 3 22.45 Венчани, самци, остало 23.34 Недељом у два 00.38 Девојка из Џерсија, филм 02.38 Баштованка

Лив Тајлер

Де вој ка из Џер си ја Оли је успе шан про ду цент ко ји је оже нио љу бав свог жи во та. Ме ђу тим, су пру га му из не на да умре на по ро ђа ју. Стра шна тра ге ди ја, стра шан шок и по че так пот пу но но вог сти ла жи во та, с но вим про бле ми ма на ко је овај би зни смен ни је ра чу нао... Уло ге: Бен Афлек, Џенифер Лопез, Лив Тајлер, Џејсон Бигс, Ракел Кастро Ре жи ја: Кевин Смит (ХРТ 1, 15.10)

07.23 07.54 08.21 08.45

23.32 23.47 00.11

Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Светски скијашки куп слалом (М), емисија Шладминг: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње Ловречица: Миса, пренос Библија Светски скијашки куп слалом (М), емисија Шладминг: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње Шладминг: Светски скијашки куп - велеслалом (Ж), пренос 2. вожње Светски скијашки куп слалом (М), емисија Магазин Лиге првака Олимп - спортска емисија Ватерполо, Јадранска лига фајнал фор, пренос Рукомет ЛП: Металург Загреб ЦО, пренос Олимпијски магазин Телетабис Музика, музика... Рио Кончос, филм Филмски бутик: Обрачун на дан светог Валентина, филм Посебни додаци Музички специјал Ноћни музички програм

07.35 09.05 10.40 12.15 13.45 15.45 17.20 18.50 20.15 21.40 23.15

Мрачни анђео Осамнаести анђео Кад прошлост сустигне Град без Божића Скоро жена 10.000 црнаца по имену Џорџ Преговарач Божић за ожењене Татини анђели На ивици Управник Ред Рока

04.00 06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Соко и Снешко Белић Друмска кафана Кад китови дођу К-9 Пољуби ме за збогом Уврнута наука Пронађени рај Хана и њене сестре Недужни Соко и Снешко Белић Slivers of fear Џулина леђа

11.25 12.25 13.15 14.45 15.15 15.40 16.55 18.30 19.05 19.36 20.00 21.49

15.55 17.50 18.15 19.40 20.05 21.55 23.40 00.40 02.20 04.20

Крупна риба Гномео и Јулија Васпитање за почетнике А кад брак није лак Филмови и звезде Џек Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Вечера за глупане Холивуд на снимању Гномео и Јулија Васпитање за почетнике Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре Спој Спартак: Освета Лов на вештице Фајтер Створени једно за друго

08.30 Ружа ветрова 10.40 Острво 12.55 Лара Крофт Томб Рајдер 2: Колевка живота, филм 15.00 Чудовишта против ванземаљаца, филм 16.40 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 21.00 Љубав је на селу, док. сапуница 22.00 ЦСИ Мајами 00.35 Огледало, филм 02.30 Астро шоу 03.30 РТС Данас

СЕ РИ ЈА

09.55 11.00 11.15

06.00 08.05 09.30 09.55 11.45 12.10 14.00

Дијагноза: Убиство Добра жена - специјал Браћа и сестре Краљевски болесници Филм: Свемоћни тор Убиства у Мидсамеру Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена - специјал Краљевски болесници

ЦСИ: Ма ја ми

08.55

Горан Навојец

08.00 12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 20.00 21.00 22.00 23.00

По сле стра стве них тре ну та ка про ве де них у ауту с Џе си ком, Брен дон се бу ди у плам те ћем во зи лу. ЦСИ тим сти же на ме сто не сре ће и про на ђе де вој ку мр тву у ауту, а Брен до на без све сти уз пут... Уло ге: Дејвид Карузо, Емили Проктер, Кенди Александер, Рори Кокрејн Аутор: Ентони Зукиер (РТЛ, 22.00)

Кенди Александер

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Сам у дивљини Пецање голим рукама Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Изгубљени рај Погранична полиција Ловац на старине

08.30 09.00 10.00 11.45 12.45 13.30 14.30 15.15 16.00 17.30 18.30 19.00 20.45 23.00 00.00 00.15 01.15

Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Биатлон Алпско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Крос-кантри скијање Коњички спорт Карлинг Тенис Тенис Билијар Биатлон Мотоспортови Аутомобилизам Мотоспортови

Уло га Фи ла Ко лин са у екс пре сном пре ла ску гра ни це

„Не пра вед не, ге но цид не и ни чим иза зва не„, ка ко јер ће то што су че ка ли не ста ти. За то, ако не маш не су на ши др жав ни ор га ни на зи ва ли санк ци је што су ку ве зу, ко ја је основ ни на чин да пре жи виш „ре до их Ује ди ње не на ци је уве ле СР Ју го сла ви ји у ма ју ло ги ју“, мо раш се фи зич ки из бо ри ти да стиг неш на 1992, дра ма тич но су оте жа ле жи вот обич ном чо ве ку. ред. За то на ши ре до ви има ју об лик пи ра ми де, на по Они ко ји су их иза зва ли – ре жим и љу ди бли ски Сло бо да ну Ми ло ше ви ћу, ни су би ли мно го оште ће ни, на про тив. Још јед ном се по твр ди ла из ре ка: не ко ме рат, не ко ме брат. Је дан од основ них ме ха ни за ма санк ци ја би ло је за тва ра ње гра ни ца за тр го ви ну стра те шким ма те ри ја ли ма – од наф те, бен зи на, до сва ко днев них по треп шти на нео п ход них за жи вот. Су сед не зе мље су од УН до би ле и над зор да се то спро во ди. И то се спро во ди ло, али на „обич ним“ гра ђа ни ма. Они ко ји су ра ди ли „на ве ли ко“ вр ло бр зо су се по ве за ли и с ма фи ја ма и ца ри ни ци ма су сед них зе ма ља, до ка зу ју ћи да ни љу ди ко ји су ра ди ли за УН ни су га дљи ви на па ре. Ства ра ње број них по слов них им пе ри ја мо гло је да поч не! Дру ги ма је оста ло да се сна ла зе ка ко зна ју и уме ју. То је зна чи ло да по ку ша ју да пре жи ве. Мно ги су пу то ва ли у Ма ђар ску, Ру му ни ју и Бу гар ску, да ку пе основ не жи вот не на мир ни це, што за се бе, што за пре про да ју, не би ли не ка ко ус пе ли да пре бро де не ста ши це и хи пе рин фла ци ју. По сле ди ца све га то га би ле су огром не гу жве на гра ни ца ма, где су ца ри ни ци би ли ап со лут ни Дипломатски пасош „државе„ Ноје Словенише Кунст го спо да ри си ту а ци је, за ра ђу ју ћи и за сво је уну ке. Тад је био по пу ла ран виц о то ме ка ко се ко ле - чет ку сто је је дан по је дан, за тим у па ро ви ма, да би ге јед ног ца ри ни ка до го ва ра ју шта да му по кло не за по том број љу ди ко ји сто је је дан до дру гог по чео да ро ђен дан. Пред ло зи ти па „ролс-ројс„, јах та, стан или ра сте ге о ме триј ском про гре си јом: че ти ри, осам, ше ку ћа од ба ци ва ни су као и су ви ше ма ли. Кад је је дан сна е ст… Нео п ход но је при бли жи ти се што ви ше пред ло жио да му по кло не ха рач од јед не сме не, сви прет ход ни ку, гу ра ти га, не би ли га, ако имаш сре ћу, су се по бу ни ли. По бо гу, па то је пре ви ше! Ки ло ме - ис ти снуо и ушао уме сто ње га. Лак та ње, дах та ње, тар ске ко ло не и не пред ви ди вост ца ри ни ка чи ни ли су пи па ње, шти па ње не из бе жни су део сва ког ре да, да сва ки пре лаз бу де аван ту ра а ви нео бич но срећ ни пад не и по не ка љу бав, али и ша мар. По ми ње се фа ако гра ни цу пре ђе те за са мо шест са ти. ми ли ја, би ло ис по вед но, би ло кле вет но. На кра ју, Тих го ди на сам се де таљ но упо знао с фе но ме ном па сив ни и стр пљи ви, ко ји не стиг ну, би ва ју из ло же ре до ва јер су ре до ви би ли сву да у зе мљи, а по го то во ни по ру зи. Они ко ји иду пре ко ре да гле да ју се с по ка да смо пу то ва ли. Имао сам ути сак да са мо фа ли што ва њем и за ви шћу, с на дом да ће мо ми би ти сле она чу ве на за бра на из на ци стич ког пе ри о да: за бра - де ћи чи ји је зе мљак или при ја тељ та мо за по слен. ње но за Је вре је и псе. Овај пут, уме сто Је вре ја, ста - Не ма ор га ни зо ва ног бун та пре ла ску пре ко ре да, то ја ло би За Ср бе. Би ли смо про ка же ни и осу ђе ни на се до жи вља ва као ло ша сре ћа, као кад до би јеш ви бес ко нач но че ка ње у чи сти ли рус гри па. шту ре до ва. Ја ни сам швер цо вао, пу то вао То к ом санк ц иј с ких го д и н а Има ју ћи до вољ ну ко ли чи ну сам по слов но, и сва ки пут сам по пу ла ран је био виц вре ме на да по сма трам се бе и хтео да ис ко чим из ко же ка да о ца ри ни ци ма ко ји су као дру ге у ре до ви ма, схва тио сам сам мо рао да че кам са свим ве ли ку раз ли ку у по и ма њу ре они ма ко ји су, што из му ке, што су ви ше ма ли ро ђен дан ски до ва код нас, Бал ка на ца и За из по хле пе, пре но си ли бен зин, по клон за ко ле гу пад ња ка. уље, ка фу, чо ко ла ду, де тер џен од ба ци ва ли „ролс-ројс„, На За па ду, ред је ци ви ли зо те... Стр пље ње у та квим си ту а- јах ту, стан или ку ћу. Али и ван на чин ор га ни за ци је вре ме ци ја ма ни кад ми ни је би ло ја ча на и про сто ра, где се, на кра ју, стра на. „ха рач„ од јед не сме не, јер по утвр ђе ном пра ви лу, све за вр Спас је на и шао нео че ки ва но је, ипак, био пре ве ли ки ши ка ко тре ба и сва ко до че ка – јед на ви со ка ме ђу на род на ин оно због че га је стао у ред. Уко сти ту ци ја ко ја је кон тро ли са ла ли ко не ко хо ће пре ко ре да, и ту су пра ви ла ја сна – спро во ђе ње санк ци ја, од нас је тра жи ла да им ди зај или ин ва ли ди и мај ке с де цом, или ако се пла ти ни ра мо не ки кан це ла риј ски ма те ри јал. Ви део сам, ВИП-трет ман. Али, све је мак си мал но тран спа рент - са свим слу чај но, да су ту и ле ги ти ма ци је за њи хо ве но. У ре ду се по шту је при ват ност про сто ра, па не ма слу жбе ни ке. Иза зов је био су ви ше јак и – ни сам одо до ди ра те ла љу ди ис пред и иза, сле де ћи че ка ми ни - лео. Узео сам јед ну, на ле пио сво ју сли ку, пла сти фи мум по ла ме тра иза прет ход ног и, без об зи ра на то ци рао је и по стао Пи-Ар офи цир у тој ор га ни за ци ји. ко ли ко је ред ду га чак, сви мо гу да ди шу. Па до бран - Ни сам одо лео ни сво јој лу до сти да све то за чи ним: ци, они ко ји по ку ша ва ју да пре ђу ми мо ре да, а да ни - као прет по ста вље ног, на вео сам свог оми ље ног Фи су не ки од ја сно де фи ни са не при ви ле го ва не гру пе, ла Ко лин са, а он да сам га сам и пот пи сао. Ле ги ти ма из ло же ни су оштрој осу ди свих и вра ћа ју се на крај ци ја је би ла аутен тич на, ори ги нал на, из гле да ла је по сра мље ни, та ко да су вр ло рет ки. Не ди сци пли на са вр ше но. И ме ни је за вр ша ва ла по сао. се не пра шта. Од та да, пре ла зак је био крај ње јед но ста ван. У Ми смо, на рав но, не што дру го. На у чи ли смо да Аустри ји сам ку пио пла во ро ти ра ју ће све тло, ко је са мо бу да ле че ка ју у ре ду и да они ко ји по шту ју пра - сам ста вљао на свој ауто мо бил с цр ним та бли ца ма ви ло и мир но че ка ју ве ро ват но ни шта не ће до би ти не по сред но пред гра ни цу. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa18.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Нај ра ди је би сте ду го спа ва ли ују тру и ни сте спрем ни на бр зе ак ци је и ре ак ци је. Ра ди је опу ште но до пу шта те да се си ту а ци је раз ви ја ју са ме по се би. Ди ван дан за вас па га про ве ди те ужи ва ју ћи.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

18. mart 2012.

Не мир ни сте и дру штве ни, иако је дан за од мор. Ослу шку је те оно што вам се ули ва у жи вот, што вам се сер ви ра и де ша ва, ана ли зи ра ју ћи мо гућ но сти. По треб на вам је шет ња уз ре ку. Ди ши те.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ра ци о нал ни сте у све му и вред ни. Од но си с при ја те љи ма из и ску ју ва шу па жњу и ак тив но сти, на све оп ште за до вољ ство. За вр ша ва те ра ни је за по че те те ме и ди ле ме, по сло ве и де фи ни ше те од но се.

Ме сец је у ва зду шном зна ку Во до ли је па све му при сту па те мен тал но и за ин те ре со ва но. Дру штве ни сте. За по чи ње те мно го то га исто вре ме но, али по сто ји мо гућ ност да не за вр ши те све на вре ме.

Парт нер се по на ша ин три гант но. Час је ту, час ни је, би ло фи зич ки или мен тал но. Не до зво ли те да вас то нер ви ра или вре ђа већ др жи те до сво јих при о ри те та. По треб ни су вам од мор и опу шта ње. Ин спи ра ци ја.

Зна те шта ра ди те и шта хо ће те. Уко ли ко има те ути сак да иде те ко рак уна зад, то је због ре тро град них пла не та на не бу и ни је ни шта стра шно. По но во раз мо три те све оно што вам је ва жно.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Не де ља ће про те ћи бр же но што би сте же ле ли. Уко ли ко не мо же те да по стиг не те све што би тре ба ло или што сте на у ми ли, бу ди те за до вољ ни оним што сте ус пе ли. Би ће да на за мег да на! Дру штво.

При хва та те ства ри и од но се ка кви је су, што вам да је до вољ ну до зу ра ци о нал но сти. Ма те ри ја ли стич ки сте ори јен ти са ни, упор ни у све му и из др жљи ви, ја ки, сна жни. Не де ља ће про те ћи ди на мич но.

Скло ни сте уса мљи ва њу. Али, да нас ће те те шко из бе ћи дру штво. Ипак, не за ви си све са мо од вас. У љу ба ви има те све што по же ли те, и ви ше но што сте оче ки ва ли. Из ла сци и про вод, би ло где, би ло кад.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Има те мо гућ но сти да се ба ви те нер крет ни на ма, да уре ђу је те свој дом и ба шту, да се при пре ма те за про ле ће на од го ва ра ју ћи на чин. Уме те да уго ди те се би, али и дру ги ма. Не ка ко сте у кре а тив ној фа зи. Љу бав?

Кроз ваш знак про ла зи Ме сец, ко ји ће вам за ком пли ко ва ти си ту а ци ју. Уоста лом, за што би све би ло јед но став но, ка да мо же дру га чи је од уоби ча је ног?! Ни сте до вољ но си гур ни у се бе.

Ле па ко му ни ка ци ја и на чин из ра жа ва ња су ва ше нај ја че оруж је ових да на. По прин ци пу ти ха во да брег ро ни, оства ру је те на фи ни на чин мно го то га. Уме ће љу ба ви до ла зи до из ра жа ја у тај но сти.

TRI^-TRA^

Не ва ља ле бу ба шва бе V REMENSKA

PROGNOZA

Топло

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

22

Sombor

22

Kikinda

21

Vrbas

21

B. Palanka

22

Zreњanin

21

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Panчevo

23

Vrшac

21

Srbija Beograd

23

Kragujevac

22

K. Mitrovica 20 Niш

23

Evropa

и суНчаНо

Madrid

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab do umeren ju`ni i juRim gozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura oko 5, a maksimalna do 22 stepena.

London VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo za ovo doba godine. Vetar Cirih slab do umeren ju`ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 3 do 6, a maksimalne od 20 do 23 stepena.

Berlin SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo za ovo doba godine. Vetar slab Beч do umeren ju`ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperatuVarшava re od -2 do 8, a maksimalne od 19 do ~ak 25 stepeni u Loznici.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak toplo Kijev uz temperature malo iznad 20 stepeni. U toku danas sti`e umereMoskva no naobla~ewe, najpre na sever Srbije. U utorak, prvi dan prole}a, Oslo prolazno naobla~ewe uz malo ni`e dnevne temperature, ali i daqe }e biti prijatno toplo.

St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Uprkos povoqnim biometeorolo{kim prilikama, termi~ki uslovi u domenu ekstremno toplo ne}e pogodovati hroni~nim bolesnicima.

Poseban oprez savetuje se osobama sa sr~anim i cerebro-vaskularnim problemima. Meteoropatske reakcije u vidu glavoboqe, pospanosti i umora mogu biti izra`ene u ja~oj formi.

15 18 11 15 19 17 16

Не ко ли ко те ле ви зиј ских ка на ла за бра ни ло je еми то ва ње ре кла ме мод ног брен да „Zoo York” с Кејт Аптон и две без о бра зне бу ба шва бе у глав ним уло га ма. Раз лог због ко јег не ће те гле да ти ре кла му с ле по ти цом с на слов не стра не „Спортс илу стреј те да” на те ле ви зи ји, је сте вр ло ја сна алу зи ја на сек су ал ни од нос. Кејт Ап тон у ре кла ми про мо ви ше но ву ли ни ју спорт ске оде ће. Док она џо ги ра, при ме ћу ју је две бу ба шва бе. Ма ло ко мен та ра на ра чун ле по ти це у цр ној тре нер ци и пла вом то пу ко ји ис ти че ње не гру ди, не ко ли ко псов ки и алу зи ја на сек су ал ни од нос, и ето за бра не за еми то ва ње на те ле ви зи ји. Бу ба шва бе су, пре ма ре чи ма кон т ро ло ра „пре шле гра ни цу до брог уку са”.

VIC DANA Пи та учи те љи ца Пе ри цу: - Да ли ти та та по ма же при из ра ди до ма ћег за дат ка?

- Не ви ше, она по след ња је ди ни ца га је то тал но сло ми ла!

13 6 7 3

Atina

17

Pariz

10

Minhen

16

Budimpeшta

19

Stokholm

6

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

172 (13)

Slankamen

238 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

226 (8)

Zemun

294 (-3)

Bogojevo

191 (2)

Panчevo

308 (-8)

Smederevo

480 (0)

Baч. Palanka 202 (-2) Novi Sad

191 (-5)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

184 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija opadawa

Titel

230 (-6)

NERA

Hetin

76 (0)

TISA

90 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 144 (-11) Beograd

Kusiћ

242 (-4)

88 (10)

Reшeњe iz proшlog broja