Dnevnik 18.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 18. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23438 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

GO TO VO SVA KRUP NA PO KRA JIN SKA PRED U ZE ]A PRO [LU GO DI NU ZA VR [I LA S PRO FI TOM

U Voj vo di ni se osla di li i {e }er i naf ta i pi vo... str. 5

NASLOVI

IZBORI 2012.

Ekonomija

T E M A „ D N E V N I K A ” : NA STRA NA^ KE RA ^U NE STI @E NO VAC IZ BUYETA

4 Sve opreznije kupujemo, lizing pao 10 odsto 5 Apatinska pivara najboqi poslodavac u Srbiji

Mi li o ni po „gla vi” po sla ni ka

Dru{tvo 6 Univerzitet u Novom Sadu – izbori za rektora i ve}inu dekana

Novi Sad

Vojvodina 11 U Somboru podeqena humanitarna pomo} za 3.000 porodica 11 Po~eli 50. susreti vojvo|anskih amatera

Dru gi krug za {e fa dr `a ve

Foto: B. Lu~i}

8 Tamara Bojani} osvojila prvo mesto u Srbiji iz fizike

PRED IZ BOR NA TI [I NA DO IZ BO RA PRED SED NI KA SR BI JE

str. 2

SI NO] PRO BA, DA NAS KA DRIL NA TR GU SLO BO DE U NO VOM SA DU: Ge ne ral na pro ba ovo go di {we ma tu rant ske pa ra de i ka dri la odr `a na je si no} na pla tou is pred „Spen sa”. Ma tu ran ti su se oku pi li da se raz i gra ju i uve `ba ju ta~ ku, da bi da nas sve bi lo pod ko nac. Ovo go di {wa ma tu rant ska pa ra da za ka za na je za 12 ~a so va na Tr gu slo bo de, gde }e u~e ni ci za vr {nih raz re da no vo sad skih sred wih {ko la, kao i pret hod nih go di na, ple sa ti ka dril. Ple sni klub „Bo le ro”, ko ji {est go di na za re dom or ga ni zu je ovu ma ni fe sta ci ju, pro ce wu je da }e me |u na rod na ma ni fe sta ci ja „Ples s Evro pom – ma tu rant ska pa ra da 2012” u No vom Sa du oku pi ti vi {e od hi qa du ma tu ra na ta. str. 7

U NE DE QU, 20. MA JA, PO NA VQA JU SE VE ]IN SKI IZ BO RI ZA SKUP [TI NU VOJ VO DI NE

Na 60 mesta 120 kandidata

str. 3

GR^ KA KRI ZA I BLI ZU I DA LE KO OD NAS

DIM I ZA KON

U Sr bi ji du van Drah ma ma lo tre se i srp sku ubi ja 10.000 pu {a ~a go di {we pri vre du

str. 4

str. 6

OD 1. JU NA SE UKI DA MO GU] NOST NA KNAD NOG PLA ]A WA NA KNA DE ZA KO RI []E WE AUTO PU TE VA

Ne ma vi {e pu ta ri ne na ve re si ju

Hladno jutro, topao dan

Najvi{a temperatura 18 °S

str. 4 str. 16 – 20

SPORT

RE POR TER „DNEV NI KA” PRA TIO AK CI JU KO MU NAL NE PO LI CI JE PRO TIV ULI^ NIH PRO DA VA CA

n UDOVI^I] OBJAVIO SPISAK ZA OLIMPIJADU

n NOVAK PREOKRETOM U ^ETVRTFINALE

n ODBOJKA[ICE @ELE U LONDON

n ODBOJKA[I IGRAJU S RUSIJOM

Be `i, idu ze le ni sve mir ci!

str. 7

POLiTikA

petak18.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. T E M A „ D N E V N I K A ” : NA STRA NA^ KE RA ^U NE STI @E NO VAC IZ BUYETA

izbori

Od {tam pa no 6.803.863 li sti }a

Bes pla tan pre voz vo zom

Glasa~ki listi} {tampan je na hartiji svetlodrap boje. Za drugi krug predsedni~kih izbo ra od {tam pa no je ukup no 6.803.863 gla sa~ kih li sti }a, {to je 0,5 posto vi{e od kona~nog broja bira~a u Srbiji, jer je obuhva}eno i 33.850 rezer vnih gla sa~ kih li sti }a. Kontrolni list bi}e boje starog zlata.

„@e le zni ce Sr bi je“ sa op {tile su da su od sutra do ponedeqka, 21. maja, odobrile besplatan prevoz za u~enike, student e, oso be sa in va li ditetom i penz ioner e zbog ostvarivawa prava na glasawe. Tokom ova ~etiri dana, besplatan prevoz èleznicom bi}e odobren u~ en ic im a sredwih { kola ko ji i maju vi {e od osamna est go di na na os nov u |a~ke kw i ì ce , studenti ma na osnovu indeksa, licima sa in validi tetom na osnovu invalidiske kwiìce ili drugog vaè}eg dokumenta i penzionerima na osnovu posledweg ~eka od penzije i li~ne karte.

Di ja spo ra Gra|ani Srbije u zemqi i inostranstvu u nedequ, 20. maja, mo}i }e da iskoriste bira~ko pravo i izjasne se o novom {e fu dr à ve u dru gom krugu predsedni~kih izbora. Prvi }e na birali{ta iza}i gra|ani koji ìve u SAD, Kana di i Ve li koj Bri ta ni ji. Oni }e pravo glasa mo}i da iskoriste u subotu, 19. maja, od sedam do 20 sati po lokalnom vre me nu. Za gla sa we u ino stranstvu, kao i 6. maja na op{tim izborima, bi}e otvoreno 38 bira~kih mesta u 22 zemqe, {to je upola mawe nego 2008. godine. U nedequ }e, kao i u Srbiji, glasawe biti obavqe no u Austri ji, Bel gi ji, Bosni i Hercegovini, Italiji, Ju`noafri~koj Republici, na Kipru, u Libiji, Luksemburgu, Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Nema~koj, Sloveniji, Fran cu skoj, Ho lan di ji, Hr vatskoj, Crnoj Gori, ê{koj i [vajcarskoj, a glasa}e se od sedam do 20 sati po lokalnom vremenu.

Na Ko so vu 109.000 bi ra ~a – Izborni materijal za drugi krug predsedni~kih izbora stigao je na Kosovo, gde }e izborne radwe sprovoditi predstavnici Misije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) – izjavio je portparol OEBSa na Kosovu Ni ko la Gaon za KIM radio. – Kao i na izborima 6. maja, glasa}e se u 17 op{tina u kojima }e ukupno biti otvoreno 90 bira~kih mesta. Pravo da glasa na izborima u nedequ, po podacima OEBSa, ima oko 109.000 bira~a. Gaon je dodao da }e i ovoga puta izbo re spro vo di ti sa mo pred stavnici ove misije, wih oko 500, koji }e nakon zatvarawa glasa~kih mesta izborni materijal dostaviti do Ra{ke i Vrawa gde }e se glasovi prebrojavati. – Drugi krug predsedni~kih izbora na Kosovu bi}e sproveden po istom principu kao i izbori 6. maja, a bira~ka mesta bi}e otvorena od 7 do 20 ~asova ali, kao i pro{li put, ukoliko bude gu`ve na bira~kim mestima, OEBS }e nastaviti rad dok svi ne glasaju – kazao je Gaon. – Na izborima mo`e glasati svaka punoletna osoba ko ja po se du je va li dan do ku ment kojim se dokazuje srpsko dr`avqanstvo.

Do ku men ta Izbor predsednika dràve obavqa se po istim zakonskim pravilima koji vaè za izbor poslanika, pa tako bira~i mogu glasati samo ako pruè na uvid bira~kom odboru vaè}u li~nu kartu, paso{ ili voza~ku dozvolu koji sadrè jedinstven mati~ni broj gra|ana. Bira~ moè glasati i bez obave{tewa o danu i vremenu odràvawa izbora, koji je trebalo da dobije na ku}nu adresu, a ukoliko èli da glasa a nije u mogu}nosti da do|e na bira~ko mesto, o tome treba da obavesti bira~ki odbor na dan glasa wa naj ka sni je do 11 sa ti. Glasa~u koji se na mestu glasawa zatekne u 20 sati bi}e omogu}eno glasawe.

Po no vo u Be o gra du i No vom Sa du Gra|ani Beograda i Novog Sa da }e u ne de qu, 20. ma ja, osim izja{wavawa o kandidatima u drugom krugu predsedni~kih i pokrajinskih izbora po ve}inskom sistemu, glasati i na ponovqenim izborima za gradske skup{tine na nekoliko bira~kih mesta. Beogra|ani }e glasawe ponoviti na 16 izbornih mesta, a Novosa|ani na pet. Po dosada{wim rezultatima izbora za beogradsku skup{tinu, lista „Izbor za boqi ìvot – Dragan \ilas” osvojila je 35,18 odsto glasova, odnosno 50 mesta, Koali ci ja „Po kre ni mo Sr bi ju” 25,72 odsto glasova (37 odborni~kih mandata), tre}a je lista Koalicije SPS–PUPS–JS-a, koja je osvojila 9,14 odsto glasova, odnosno 13 mandata, dok je ~etvrti DSS sa 7,46 odsto glasova i deset osvojenih mandata. Lista „Preokret” osvijila je 4,64 odsto glasova, SRS 3,95 odsto, „Dveri„ 3,58 odsto i URS 2,79 odsto. No vo sa |a ni }e u ne de qu, osim o kandidatima u drugom krugu predsedni~kih i pokrajinskih izbora po ve}inskom sistemu, glasati i na ponovqenim lokalnim izborima na pet bi ra~ kih me sta na pod ru~ ju grada. Izbori }e biti ponovqeni posle odluke nadle`nog su da da uva ì àl bu li ste „Maja Gojkovi} – URS” zbog utvr |e nih ne pra vil no sti na izborima, a na bira~kim mestima na kojima }e biti ponovqeni upisano je ukupno oko 8.800 bira~a.

Mi li o ni po „gla vi” po sla ni ka Svaki osvojeni poslani~ki mandat donosi stranci koja je u~estvovala na izborima 2,8 miliona dinara na ime tro{kova predizborne kampawe. Iz dràvne kase za |ur|evdanske izbore izdvojeno je 890 miliona dinara. Pre izbora, na stranke u~esnice raspodeqeno je 20 odsto, odnosno 178 miliona. Samim tim, 18 lista dobilo je po ne{to mawe od deset miliona dinara. Stranke koje nisu osvojile jedan odsto glasova, ili 0,2 odsto kada je re~ o par ti ja ma ma wi na, tre ba da vrate novac dràvi. To su Komu ni sti~ ka par ti ja „Jo sip Broz“ s osvojenih 0,74 odsto glasova, Socijaldemoktratski savez (0,43 odsto glasova), Reformisti~ka stranka (0,22 odsto), a najmawi broj glasova dobila je Crnogorska partija – 0,10 odsto. Preostali deo kola~a od 712 miliona bi}e podeqen je na osnovu broja osvojenih mesta u Skup{tini, a pare bi trebalo da legnu na ra~un do kraja ove nedeqe. Me|utim, ni to nije bezuslovno jer ne postoji mogu}nost da se taj novac zadrì, a da ne bude pravdan ra~unima. Najvi{e od ovog „kola~a“ pripada napredwacima sa 73 poslani~ka mesta u Skup{tini, {to sa sobom nosi sumu od bli zu 208 mi li o na di na ra. Sledi koaliciji oko DS-a sa 67, ili oko 191 milion, dok soci ja li sti mo gu ra ~u na ti na ne{to vi{e od 125 miliona dinara. „DSS – Vojislav Ko{tunica“ s 21 mestom dobija

oko 59 miliona, „Preokret“ s 20 poslanika od dr`ave dobija oko 54 miliona, URS, koji }e u Skup{tini imati 16 poslanika, dobi}e oko 45 miliona,

No vac }e bi ti ras po de qen na oko 50 stra na ka, ko li ko ih je u{lo, sa mo stal no ili pre ko ko a li ci ja, u par la ment SVM s pet poslanika oko 14 miliona dinara, a SDA Sanxaka s dva poslanika oko 5,6 miliona dinara. Liste s jednim po sla ni~ kim man da tom: „Sve zajedno“, „Nijedan od ponu|enih odgovora“ i PDD dobi}e po 2,8 miliona dinara. Novac iz buxeta trebalo bi da leg ne na ra ~u ne par ti ja do kraja ove nedeqe, a novi poslanici }e najkasnije do na-

Red i pre kid Ako se na bira~kom mestu na ru {i red, bi ra~ ki od bor moè prekinuti glasawe dok se red ne uspostavi, a razlozi i tra ja we pre ki da gla sa wa unose se u zapisnik o radu bira~ kog od bo ra. Uko li ko je gla sa we pre ki nu to du è od jednog ~asa, produàva se za ono li ko vre me na ko li ko je trajao prekid, a za vreme glasawa svi ~lanovi bira~kog odbora ili wihovi zamenici moraju biti na bira~kom mestu. Pripadnici policije koji su na du`nosti mogu u}i na bira~ko mesto samo ukoliko je na wemu naru{en red i mir i to na poziv predsednika bira~kog odbora.

oko 50 stra na ka. Ko a li ci ja okupqena oko SNS-a broji 12, oko LDP-a osam, oko DS-a ~etiri, a oko SPS-a tri stranke. Regionalisti su okupili osam stranaka i 30 udru`ewa gra|ana. Kroz razne mawinske liste u Skup{tinu }e u}i 16 partija. Sve politi~ke stranke, koalicije i grupe gra|ana koje su u~estvovale na izborima morale su da otvore poseban ra-

~un u banci za finansirawe tro{kova kampawe Svi tro{kovi izborne kampawe pla}ani su s tog ra~una, kao {to su na taj ra~un upla}ivana i sve pare iz privatnih i javnih izvora. Rok za podno{ewe izve{taja o tro{kovima izborne kampawe je 30 dana od dana progla{ewa kona~nih rezultata izbora. U ovih mesec dana politi~ki subjekti mogu sasvim normalno koristiti novac s posebnog ra~una, da pla}aju neke zaostale tro{kove iz izborne kampawe i u tom roku od 30 dana da izmire sve tro{kove, da sa~ine izve{taj o tro{kovima izborne kampawe i da ga podnesu Agenciji za borbu protiv korupcije. Osim novca za kampawu, partije }e, kada se usele u parlament, mo}i ra~unati na mese~na primawa za redovan rad. U buxetu za ovu godinu predvi|eno je da dobiju 926.973.819 dinara. To zna~i da }e svakog meseca za parlamentarne stranke biti izdvajano 77.247.818 dinara. Predsedni~ki kandidati su pre prvog kruga iz buxeta imali na raspolagawu oko 35 miliona dinara, dok }e dvojica najboqe plasiranih, Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li}, dobiti i dodatni novac za drugi krug. Za wih }e, po prora~unima, biti izdvojeno jo{ po 210,8 miliona dinara, {to zna~i da }e samo na kampawe kandidata DS-a i SNS-a biti potro{eno oko pola milijarde dinara. S. Stan ko vi}

PRED IZ BOR NA TI [I NA DO IZ BO RA PRED SED NI KA SR BI JE

Dru gi krug za {e fa dr `a ve Od pono}i smo u{li u predizbornu ti{inu, koja traje do zatvarawa bira~kih mesta u nedequ, 20. maja u 20 sati, do kada }e gra|ani birati predsednika Republike koji }e biti na ~elu dr`ave narednih pet godina. U periodu peredizborne ti{i ne za bra we na je iz bor na

metara od bira~kog mesta zabra we no is ti ca we sim bo la podnosilaca izbornih lista, odnosno politi~kih stranka, ko a li ci ja, gru pa gra |a na i drugog propagandnog materijala. Po{to nijedan od predsedni~kih kandidata u prvom krugu izbora nije dobio ve}inu

prvom krugu dobili najve}e poverewe bira~a. Prvi na glasa~kom listi}u, koji }e biti svetlodrap, bi}e Tadi}, koji je po kona~nim rezultatima u prvom krugu predsed ni~ kih iz bo ra osvo jio 25,31 odsto, odnosno 989.454 glasova, a drugi }e biti Nikoli}, koji je osvojio 25,05 odsto, odnosno 979.236 glasova. Za drugi krug predsedni~kih

od da na po la ga wa za kle tve pred Skup{tinom, a po najavama sada{we predsednice parlamenta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi}, postoji mogu}nost da se to desi i pred sada{wim sazi vom. Na i me, |ur |ev dan ski izbori bili su u znaku op{teg izlaska na birali{ta pa su gra|ani Srbije 6. maja odlu~ili i o novom rasporedu snaga u paralamentu. On po zakonskim

Za kle tva U Domu Narodne skup{tine novi {ef dr`ave }e izgovoriti tekst zakletve: „Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra|ana Republike Srbije i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti”.

Sprej, mo bil ni... Svakom glasa~u }e pre glasawa specijalnim sprejom biti obeleèn kaìprst desne ruke, kao znak da je ve} glasao, a ta oznaka na kaìprstu zadrà}e se minimum 24 sata. Na bira~kom mestu zabraweno je kori{}ewe pejxera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija.

rednog ponedeqka dobiti uverewa od RIK-a da postaju parlamentarci. Ra~unice govore da }e novac ustvari biti raspodeqen na

pro pa gan da pu tem sred sta va jav nog oba ve {ta va wa, kao i javni skupovi i objavqivawe procene rezultata izbora. U Uputstvu za sprovo|ewe izbora navedeno je da je u tom periodu na bira~kom mestu i na 50

glasova bira~a koji su iza{li na birali{ta, na ponovqenom glasawu u~estvuju Bo ris Ta di} u ime Koalicije „Izbor za boqi `ivot” i To mi slav Ni ko li} u ime Koalicije „Pokrenimo Srbiju”, po{to su u

izbora {tampano je 6.803.863 glasa~ka listi}a. Na ponovqenom glasawu za predsednika Republike, kako pi{e u Zakonu o izboru predsednika, bi}e izabran kandidat koji dobije najve}i broj glasova, a ako osvoje podjednak broj glasova, bira~i }e ponovo iza}i na birali{ta u roku od 15 dana. Mandat budu}em predsedniku po~iwe da te~e

odredbama mora biti konstituisan do 8. juna, a vlada Srbije u roku od tri meseca. U ovom uvezanom procesu novi predsednik bi trebalo i da otpo~ne konsultacije za mandatara za sastav nove vlade – po najavama odmah nakon 20. maja – koje bi trebalo da daju ime novog sta nov ni ka na An dri }e vom vencu. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA

Ozbi qan cen zus Saradnik ~asopisa NSPM, analiti~ar Ni ko la Ta na si} prise}a se ranijih predsedni~kih izbora. „Drugi krug predsedni~kih izbora podse}a nas svake godine na to koliko je ozbiqna institucija bio cenzus izlaznosti od 51 odsto gra|ana”, prime}uje Tanasi}.

Osred wi so li ter Direktor Beogradske filharmonije Ivan Ta so vac ne razmi{qa samo o na-

{im iz bo ri ma ve} i o cr no gor skim. „Najavqeni izbori u Crnoj Gori su po broju glasa~a kao izbori za ku}ni savet osredweg solitera u [angaju, ali sa znatno ve}im buxetom”, ra~unica je koju iznosi Tasovac.

„Eks plo zi ja” Poverenik za informacije od javnog zna~aj Ro do qub [a bi} prime}uje: „’Eksplozija’ parlamentarizma! Od 86 registrovanih politi~kih stranaka u Srbiji }e bar polovina biti u parlamentu. A dvadesetak u vladinoj ve}ini„, konstatu-

je [abi}, uz napomenu da „liste koje nisu koalicione a imaju (op{ti ili privilegovan) cenzus su: DSS, SVM, SDA Sanxaka i ’Nijedan od ponu|enih odgovora’”...

Br zi ne Atraktivna potpredsednica za razvoj Borda direktora „Delta holdinga“ Ma ri ja De si vo je vi} ne razmi{qa o politici. Ju~e je na „Tviteru„ zapisala: „Kako do|em u Novi Sad, usporim se za dve brzine. Divan ose}aj... Jedino Sajam vri, to je dobro...“ S. St.

c m y

politika

dnevnik

petak18.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. U NEDEQU 20. MAJA PONAVQAJU SE VE]INSKI IZBORI ZA SKUP[TINU VOJVODINE

Kan di da ti za dru gi krug U Voj vo di ni }e u ne de qu, 20. ma ja, bi ti odr `an dru gi krug iz bo ra za po kra jin ske po sla ni ke po ve }in skom iz bor nom si ste mu. Na taj na ~in }e u Skup {ti nu Voj vo di ne u}i 60 od ukup no 120 po sla ni ka, ko li ko ih ima voj vo |an ski par la ment. Pr vih 60 man da ta ve} je do de qe no na kon iz bo ra 6. ma ja po pro por ci o nal nom si ste mu. U dru gom kru gu iz bo ra u pred sto je }u ne de qu u~e stvu je 120 kan di da ta, po dva u svih 60 iz bor nih je di ni ca Po kra ji ne ko ji su u pr vom kru gu osvo ji li naj ve }i broj gla so va.

Dru gi iz bor ni krug se odr `a va jer na iz bo ri ma 6. ma ja po ve }in skom mo de lu, u ko jem se gla sa za ime i pre zi me kan di da ta, ni je dan od wih ni je do bio po dr {ku ve }i ne gla sa ~a u svo joj iz bor noj je di ni ci. U tom slu ~a ju, pro pi sa no je od lu kom o iz bo ru po sla ni ka u Skup {ti nu Voj vo di ne, iz bo ri se po na vqa ju u ro ku od 15 da na, a man dat se do de qu je kan di da tu ko ji je osvo jio vi {e gla so va. U Voj vo di ni ima 1.736.555 bi ra ~a. S. N. K.

Ras po red pr vih 60 man da ta u Skup {ti ni Voj vo di ne Na kon dru gog iz bor nog kru ga zna } e se kom p let n a sli k a Skup {ti ne Voj vo di ne sa 120 me sta, a za sa da je po znat ras po red pr vih 60 man da ta, ko ji su do de qe ni na kon iz bo ra po pro por ci o nal nom iz bo rom si ste mu.

Naj vi {e man da ta osvo ji la je iz bor na li sta „Iz bor za bo qu Voj vo di nu – Bo jan Paj ti}” – 16, dok li sta „Po kre ni mo Voj vo di nu – To mi slav Ni ko li}” ima 14 man da ta. Li s ti „Ivi c a Da ~ i} – SPS–PUPS–JS – SDP Sr bi -

je” do de qe no je de vet man da ta, a „LSV – Ne nad ^a nak” osam. Srp s ka ra d i k al n a stran k a osvo ji la je pet man da ta, a De mo k rat s ka stran k a Sr b i j e i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra po ~e ti ri. S. N. K.

Som bo rc i i da nas gla sa ju Na kon od lu ka Uprav nog su da Sr bi je, da nas }e se na dva bi ra~ ka me sta (18 i 30) u Som bo ru po no vi ti iz bo ri za lo kal ni par la ment, dok }e na tri bi ra~ ka me sta u iz bor noj je di ni ci 48 Som bor 2 bi ti po no vqe ni iz bo ri za po sla ni ke u voj vo |an skoj skup {ti ni po ve }in skom si ste mu. Na kon jed nog

pri go vo ra Po kra jin skoj iz bor noj ko mi si ji i jed ne `al be Uprav nom su du Sr bi je, ko na~ no je od lu ~e no da se na tri bi ra~ ka me sta u ovoj iz bor noj je di ni ci po no vi gla sa we da bi se zna lo ko }e de fi ni tiv no u~e stvo va ti u dru gom kru gu gla sa wa, sve ga dva da na ka sni je, 20. ma ja.

IZB. JED.

PROTIVKANDIDATI U 2. KRUGU

1. KRUG (%)

Ada

Jo`ef Tobia{, DS

Ferenc Irmewi, URS

41,13

15,65

Alibunar

Nedeqko Kowokrad, DS

Milan ]uruvija, SPS

32,11

24,72

Apatin

@ivorad Smiqani}, SPS

\or|o Kuriya, DS

32,25

13,82

Ba~

Tomislav Bogunovi}, DS

Milenko Babi}, SPS

31,54

29,73

B. Palanka

Goran Lackovi}, SPS

Goran Stupar, SNS

19,56

18,51

B. Topola

[andor Egere{i, SVM

Gruja Milo{ev, SPS

35,05

10,67

B. Petrovac

Jan Bohu{, DS

Jan Brna, LSV

22,54

20,95

B. Crkva

@eqko Crnogorac, DS

Sandra Risti}, LSV

18,23

10,56

Beo~in

Sava Svir~evi}, DS

Jelena Drobwak, SNS

26,07

15,26

Be~ej

Slobodan Zlokolica, DS

Vuk Radojevi}, SNS

17,67

15,05

Vrbas

@eqko Vidovi}, DS

Milan Milovi}, SPS

24,78

19,89

Vr{ac

Stevica Nazar~i}, DS

Aleksandar Jevremovi}, SPS

20,95

16,25

@abaq

Tihomir Ne`i}, DS

19,40

19,07

@iti{te

Igor Salak, DS

Du{an Mili}ev, SPS

21,43

20,66

Zrewanin 1

Predrag Matejin, SNS

Vladimir Vasiqev, LSV

28,01

13,58

Zrewanin 2

Aleksandar Marton, LSV

Zlatana Anki}, SNS

21,25

20,26

Zrewanin 3

Ivan Bo{wak, SNS

Dragan To{i}, SPS

27,15

15,38

In|ija

Ru`a Avali}, SPS

Danilo Vi{wevac, DS

26,64

19,93

Irig

Ilija ]osi}, DS

Branka Solomunovi}, SNS

27,14

17,22

Kawi`a

Sabol~ Kavai, SVM

Marija Rafai, DS

32,17

17,22

Kikinda 1

Stanislava Hrwak, SNS

Ilija Vojinovi}, DS

19,61

16,49

Kikinda 2

Svetislav Vukmirica, SNS

Milo{ [ibul, LSV

24,32

16,25

Kova~ica

Martin Zloh, DS

@ivojin Mateji}, SNS

31,72

17,03

Kovin

Du{an Petrovi}, SNS

Ivana Mili} DS

22,21

19,36

Kula

Jovan Jani} DS

Pero Ergarac, SNS

19,82

14,20

Mali I|o{

Balint Juhas, SVM

I{tvan Biro, DS

23,35

18,58

Nova Crwa

Branislav Damjanov, DS

Mile [tuka Todorov, SPS

32,66

18,73

Novi Be~ej

Milivoj Vrebalov, LDP

Stevan Popov, SNS

38,92

21,51

N. Kne`ev.

Predrag Beri}, DS

Aniko Jeras, SVM

23,98

19,84

Novi Sad 1

Damir Zobenica, SNS

Slobodan Ka~ar, DS

25,29

17,16

Novi Sad 2

@ivota Lazarevi}, DS

Radovan Latinovi}, LSV

21,87

19,92

Novi Sad 3

Aleksandar Jovanovi}, LSV

Veqko Krstono{i}, DS

19,15

18,36

Novi Sad 4

Zoran Jeli~i}, DS

Marinko [olak, SNS

20,45

16,44

Novi Sad 5

Aleksandar Grmu{a, DS

@arko Mi}in, SNS

22,00

19,78

Novi Sad 6

Svetislav Krsti}, SNS

Goran Paunovi}, DS

19,85

18,02

Novi Sad 7

Srboqub Bubwevi}, DS

Petar Novakovi}, SNS

24,25

22,37

Opovo

Jovan Rackov, DS

Predrag Gincuq, SNS

28,20

19,65

Oxaci

\or|e Bogdanovi}, SPS

Predrag Cvetanovi}, DS

23,22

19,58

Pan~evo 1

Svetozar Gavrilovi}, SPS

Zoran Jovanovi}, DS

15,70

15,54

Pan~evo 2

Petar Andreji}, DS

Jak{a Bal~akovi}, SNS

26,59

17,18

Pan~evo 3

Jovan Lazarov, SNS

Predrag [kaqak, DSS

19,00

13,82

Pe}inci

@ivko Bata Markovi}, DS

\or|e Arsenijevi}, SNS

28,79

19,03

Plandi{te

Zoran Tanaskovi}, DS

Nikola Vu~kovi}, URS

24,08

19,37

Ruma

Nenad Borovi}, DS

Rada Maravi}, SNS

26,90

20,73

Senta

Atila Juhas, SVM

Aniko @iro{-Jankeli}, DS

32,63

30,15

Se~aw

Darko Vukoje, DS

Aleksandar Budi{a, SPS

22,77

20,91

Sombor 1

Zoran Par~eti}, SNS

Lazar Ra~i}, DS

17,86

15,51

Sombor 2

Jovan Pani} Jovica, LSV

danas se ponavqaju izbori

Srbobran

Zoran Mladenovi}, SPS

\or|e Debeqa~ki, DS

22,21

14,67

S. Mitrov.

@ivko Vrceq, SNS

Goran Ivi}, DS

24,68

18,05

S. Karlov.

Branislav Filipovi}, DS

Radosav Karabasil, SNS

19,48

16,05

S. Pazova

Milan Beara, SNS

Du{an In|i}, DS

24,12

18,32

Subotica 1

Ilona ^erneti}, SVM

Slavko Para}, DS

14,35

12,92

Subotica 2

Danijel Kova~i}, DS

Jo`ef Hegedi{, SVM

17,95

16,42

Subotica 3

Robert Santo, DS

\ula Ladocki, SVM

21,98

20,22

Subotica 4

I{tvan Pastor, SVM

Atila ^engeri, DS

34,06

15,37

Temerin

Savka Stratijev, SNS

Andra{ Gustow, DSVM

16,26

11,95

Titel

Vladimir Soro, SNS

Dejan Kuqa, URS

28,71

18,48

^oka

Laslo Kormawo{, SVM

Predrag Miji}, DS

24,17

17,21

[id

Nikola Vasi}, SNS

Bogdan Travica, DS

23,18

18,30

* DS – Izbor za boqu Vojvodinu – B. Pajti}, ** SNS – Pokrenimo Vojvodinu – T. Nikoli}, *** SPS – SPS–PUPS–JS–SDPS

ekonomija

petak18.maj2012.

dnevnik

OD 1. JUNA SE UKIDA MOGU]NOST NAKNADNOG PLA]AWA NAKNADE ZA KORI[]EWE AUTOPUTEVA

Ne ma vi {e pu ta ri ne na ve re si ju POTRO[WA ELEKTRI^NE ENERGIJE POVE]ANA DESET POSTO

Po no vo ra de gre ja li ce

U srpskim domovima su ponovo ukqu~ene pe}i na struju, a ako je za utehu, elektriku barem ne moramo da uvozimo. Elem, zbog naglog zahla|ewa posledwih dana, potro{wa struje u Srbiji pove}ana je deset posto u odnosu na uobi~ajenu za ovo doba godine, to jest maj, saop{teno je ju~e u Elektroprivredi Srbije. Dnevna potro{wa struje na teritoriji koju snabdeva EPS dosti`e 87 miliona kilovat-~asova. Ova potro{wa pokriva se iskqu~ivo proizvodwom iz sopstvenih kapaciteta EPS-a i nema potrebe za uvozom struje, isti~u u EPS-u.

JP „Putevi Srbije” ju~e je donelo odluku da od 1. juna ukine mogu}nost naknadnog pla}awa putarine popuwavawem obrasca „izjave”. Na svim naplatnim stanicama od idu}eg meseca bi}e poja~ano de`urstvo radnika obezbe|ewa i prisustvo saobra}ajne policije, pa }e svi voza~i koji su do sada koristili mogu}nost naknadnog pla}awa putarine morati da se opredele – da li }e voziti autoputem i odmah platiti naknadu za wegovo kori{}ewe, ili }e koristiti neki od magistralnih puteva gde se naknada ne pla}a. U „Putevima” obja{wavaju da se dosada{wa mogu}nost pla}awa ukida zbog masovne zloupotrebe voza~a – mese~no ima ~ak 5.000 izjava – zbog ~ega se putarina napla}uje sudskim putem. Tokom pro{le godine putarinu je odbilo da plati ~ak 56.000 prevoznika, {to umawuje i tako

Bankarski krediti su u stagnaciji, gra|ani Srbije se sve opreznije zadu`uju, nema vi{e olakog odlu~ivawa za ve}e kupovine, a to potvr|uju i podaci o lizingu. Broj lizing ugovora gra|ana smawen je tokom prva ~etiri meseca ove godine 10,6 odsto, s 9.182 na 8.212, dok je tokom aprila smawen 1,7 odsto, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije.

Broj korisnika lizing ugovora tokom aprila tako|e je smawen, i to 1,8 odsto, a tokom prva ~etiri meseca opao je 11,1 odsto. Broj lizing ugovora gra|ana s ka{wewem u otplati ve}im od dva meseca tokom prva ~etiri meseca smawen je 2,9 odsto, s 1.718 na 1.669. I tokom aprila broj lizing ugovora gra|ana s ka{wewem u otplati je smawen, i to 2,9 odsto. Iznos ostatka duga gra|ana po lizing ugovorima smawen je tokom aprila 0,6 odsto, sa 4,81 milijarde dinara na 4,78 milijarde, a tokom prva ~etiri meseca 2012. smawen je za isti procenat.

voza~i te{kih kamiona, i to na{i, jer stranci nemaju pravo da pi{u izjavu. Oni u ve}ini slu~ajeva od vlasnika kompanije dobiju novac za putarinu, me|utim, po{to su plate male i neredovne, zadr`avaju pare za

To kom pro {le go di ne pu ta ri nu je od bi lo da pla ti ~ak 56.000 pre vo zni ka, {to uma wu je i ta ko ne do vo qan bu yet za odr à va we sa o bra }aj ni ca teva pove}ao vi{e od 13 procenata u odnosu na godinu pre. Svi koji su dali izjavu da ne èle da plate putarinu moraju da se utuùju – oni ili firme u kojima rade – jer propis o pla}awu naknade za kori{}ewe autoputeva je jednak za sve i niko ih ne moè xabe koristiti. Oko 80 procenata onih koji odbijaju da plate putarinu su

sebe, pi{u izjavu, posle godinu dana naj~e{}e napuste firmu, koja „Putevima” mora da plati ne samo punu cenu putarine nego i tro{kove postupka s kamatama. Po va`e}em cenovniku, putarina za {leper na relaciji Novi Sad – Beograd iznosi 1.420 di na ra, [id–Be o grad 2.050, a Beograd–Ni{ 4.390 dinara.

Na{im autoputevima pro{le godine je pro{lo oko 34 miliona vozila, {to je pola miliona vi{e nego godinu pre. Napla}eno je 14,4 milijarde dinara, {to je 2,63 procenta, ili 369 miliona dinara, vi{e nego 2010. Najve}i porast broja vozila od 4,89 posto je u ~etvrtoj kategoriji,

GR^KA KRIZA I BLIZU I DALEKO OD NAS

Jedna gospo|a koja ima {tedwu u banci osnovanoj gr~kim kaptalom pitala se ovih dana da li }e se u slu~aja povratka drahme i wen ulog prebaciti u tu valutu. Ona moè mirno da spava: u Srbiji se sve banke tretiraju kao doma}e, pa i gr~ke. [to se ti~e valute, i u tim kao i u drugim bankama moè se {tedeti i u ameri~kim dolarima i {vajcarskim francima. Kod nas dràva, odnosno Narodna banka Srbije, garantuje za ulog od 50.000 evra. [tedi{e to znaju pa su oni malobrojni {to imaju vi{e novca i {tede kod nas uloge podelili na vi{e banaka i ra~una. Ipak, ne}e svi u Srbiji pro}i kao {tedi{e. Komapnije u kojima su investitori iz te zemqe ve} ose}aju da se vodi druga politika. [ta se moè o~ekivati u Gr~koj u narednom periodu i kakve su daqe posledice po okruèwe? Svi se slaù u tome da bi za tu zemqu, kao i za Uniju, bilo najboqe da Gr~ka ostane u evrozoni. – âk i da se dogodi da se zemqa opet vrati na drahmu, to je veoma komplikovano i treba prvo videti na koji na~in to treba da se obavi – kaè analiti~ar Zo ran Je re mi}. – Zna se {ta neka zemqa treba da ispuni da bi u{la u evrozonu, ali ne i {ta }e se dogoditi ako iz we istupi. Tako da se to, izvesno, ne moè dogoditi preko no}i dekretom. Gr~ke {tedi{e su obazrive

pa je iz banka u mati~noj zemqi povu~eno blizu milijardu evra. Povratak na doma}u valutu otvara mnoga pitawa. – Mogu da razumem wihovu zabrinutost – obja{wava me|unarodni konsultant Mi lan Ko va ~e vi}. – Ako bi se drahma poja-

glo primetiti: ona je ~ak 80 odsto akcionar „Helenik {ugara„, koji je, opet, vlasnik {e}erane „[ajka{ka”, u ~ijem su sastavu i pogoni u Crvenki i @abqu. Wihova prodaja se zagovara zbog gr~ke krize jo{ od letos. Ali pre godinu dana nije bilo `urbe, „Helenik„ je prvo prodao {e}er, pa ga danas u tim skladi{tima ima malo, uglavnom ono {to spada u obaveze prema na{im Robnim rezervama. Za slede}u sezonu stare gazde ne mare previ{e pa je ugovoreno 30 odsto mawe repe nego prethodne setve. Krajem pro{le godine nema~ka kompanija „Su cuker” je bila ve} vi|ena kao kupac ove {e}erane. Dogovor nije postignut pa sada postoji bojazan da kona~na prodaja ne}e biti tako povoqna kao da je ponuda prihva}ena lane. Ali sve }e biti jasnije u junu, kada bi kona~ne ponude za AIK banku trebalo da budu na stolu. Mogu}e je da se u tom paketu na|u i {e}erane. Srbiju je gr~ka krza posredno ve} pogodila. Pre nego {to je po~eo problem s dugovima, investitori iz te zemqe su kod nas bili me|u aktivnijima. Wihova ulagawa iznosila su dve milijarde. Najve}e pojedina~no ulagawe bila je kupovina Vojvo|anske banke, za koju je grupa NBG 2006. godine izdvojila 425 miliona. Na novu investiciju }emo sa~ekati. D. Vujo{evi}

Posledice se ve} ose}aju pa su indeksi berzi u najrazvijenijim evropskim zemqama ovih dana reagovale na doga|awa u Gr~koj. Listom su bele`ili pad. Na prvi pogled, stvar s padom indeksa s nama nema nikave veze, ba{ kao ni {tedwa. Me|utim,

Po sle di ce se ve} ose }a ju pa su in dek si ber zi u naj ra zvi je ni jim evrop skim ze mqa ma ovih da na re a go va le na do ga |a wa u Gr~ koj – li stom su be le `i li pad vila na kursnim listama, vrednost bi joj bila veoma mala. Zato je vrlo verovatno da bi u toj zemqi nastavio da `ivi dvovalutni sistem. Evro bi u svim ra~unicama ostao neprikosnoven.

koja se odnosi na {lepere, za koje je putarina i najskupqa. Polovina svih vozila pro{la je autoputem Beograd–Ni{, a najve}i porast saobra}aja od 4,5 posto zabele`en je na deonici Novi Sad – Beograd, kojom je pro{lo vi{e od pet miliona vozila. R. Dautovi} INOVACIJE I RAZVOJ

Drah ma ma lo tre se i srp sku pri vre du

SVE OPREZNIJE KUPUJEMO

Li zing pao de set od sto

nedovoqan buxet za odr`avawe saobra}ajnica. Kako raste broj vozila na autoputevima, tako raste i broj onih koji izbegavaju da plate putarinu. Lane se broj neplati{a naknade za kori{}ewe autopu-

nije tako. U ovom trenutku na prodaju je 20 odsto akcija AIK banke jer svoj udeo prodaje gr~ka ATE banka. A ta ku}a ima daleko ve}i uticaj u Srbiji nego {to bi se to na prvo pogled mo-

Po mo} ma lim fir ma ma Mikro i mala privatna preduze}a imaju rok do 31. avgusta da apliciraju za novac iz Projekta podr{ke inovacijama u Srbiji, re~eno je ju~e na predstavqawu tih programa u Privrednoj komori Beograda. Program-menaxerka Fonda za inovacionu delatnost Mi le na Ko sta di no vi} je kazala da su u okviru tog Fonda trenutno otvoreni pozivi za u~e{}e za Program ranog razvoja i Program sufinansirawa inovacija. Ona je objasnila da je Program ranog razvoja namewen preduze}ima u ranim fazama razvoja, koji poseduju tehnolo{ku inovaciju i imaju potencijal za stvarawe nove

intelektualne svojine, kao i jasnu tr`i{nu potrebu. Po wenim re~ima, Program je otvoren 5. decembra pro{le godine i finansira do 85 odsto ukupnih tro{kova projekta, u iznosu do 80.000 evra, za aktivnosti kao {to su izrada prototipa, dokazivawe koncepta i priprema poslovnih planova. – Ciq Programa je podsticawe stvarawa inovativnih kompanija zasnovanih na znawu, tako {to }e obezbediti finansirawe tr`i{no orijentisanih inovativnih tehnologija i usluga s visokim potencijalom komercijalizacije – objasnila je Milena Kostadinovi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

Valuta

evro dolar dolar kruna kruna kruna franak funta dolar

Va`i za

1 1 1 1 1 1 1 1 1

Kupovni za devize

110,6156 86,3982 85,8617 14,8755 14,6288 12,1447 92,0570 138,1486 86,8255

88,1614 87,6140 15,1791 14,9273 12,3926 93,9357 140,9680 87,5974

115,4692 90,1891 89,6291 15,5282 15,2706 12,6776 96,0962 144,2103 90,6351

Cena

Promet

BELEX 15 (477,97 -0,70)

Galenika Fitofarmacija, Zemun

1,86

2.350

4.897.400

Agrobanka, Beograd

0,86

936

153.430

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,02

1.503

201.145

NIS, Novi Sad

-0,50

598

3.314.737

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.710

0,00

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Imlek, Beograd

0,00

3.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-1,11

445

105.000

Takovo osigurawe, Kragujevac

-11,11

3.999

751.812

Soja protein, Be~ej

-0,58

517

822.313

Zlatibor, Zlatibor

-11,11

2.400

7.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

460

1.035.603

Albus, Novi Sad

-10,48

188

56.400

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.204

0,00

Privredna banka, Beograd

-10,48

188

17.296

Galenika Fitofarmacija, Zemun

1,86

2.350

4.897.400

-8,77 Promena %

260 Cena

2.600 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

-5,07

1.610

93.740

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

88.000

NIS, Novi Sad

-0,50

598

3.314.737

Agrobanka, Beograd

0,86

936

153.430

138,7257

Soja protein, Be~ej

-0,58

517

822.313

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

828.850

86,5597

Inter{ped, Subotica

0,00

300

161.100

Tigar, Pirot

0,00

475

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,67

298

11.920

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,8731

Promena %

110,2770 86,1337 85,5989 14,8300 14,5824 12,1076

/ Pet akcija s najve}im padom

Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

91,7752

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 5. 2012. godine

Albus, Novi Sad Neoplanta, Novi Sad

-10,48

188

56.400

-2,12

370

24.790

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

GOTOVO SVA KRUPNA POKRAJINSKA PREDUZE]A PRO[LU GODINU ZAVR[ILA S PROFITOM

U Voj vo di ni se osla di li i {e }er i naf ta i pi vo... SLOVENCIMA SRBIJA POMA@E

„Mu ri” evri ako ku pi „Pr vi maj” Slovena~ka „Mura„ je potpisa la ugo vor s Agen ci jom za strana ulagawa o subvencijama od 6,65 miliona evra koje }e mo}i da iskoristi ako kupi pirotski „Prvi maj”. Kako je navedeno, ugovor je potpisan sa srpskom }erkomfirmom tog slovena~kog proizvo|a~a konfekcije. „Mura„ se obavezala na to da }e u industriju ode}e „Prvi maj” iz Pirota ulo`iti 11 miliona evra i da }e preuzeti 1.328 radnika. U SIEPA-i su naveli da }e „Mura„ dobiti podsticaje od 5.000 evra po radniku ako kupi „Prvi maj”. Pirotska fabrika zapo{qava 1.500 radnika i gotovo dve godine je u restrukturirawu, posle raskida ugovora o privatizaciji. Po ranijim informacijama, „Mu ra„ je za in te re so va na za kupovinu tri proizvodne hale „Prvog maja” koje su procewena na oko 4,2 miliona evra. Iz „Mure„ su naveli da }e, ako preuzimawe „Prvog maja” uspe, u Srbiji imati samo proizvodwu.

Najvi{e velikih vojvo|anskih kompanija pro{lu godinu je, uprkos krizi, zavr{ilo u plusu i s iskazanim ~istim profitom, pokazuju podaci objavqeni na internet-stranici Agencije za privredne registre. Najprofitabilnija firma u Vojvodini, kao i u Srbiji, ve} drugu godinu zaredom je Naft na in du stri ja Sr bi je, dok je 2011. s gubitkom okon~alo samo nekoliko velikih vojvo|anskih privrednih dru{tava – „Pe tro he mi ja”, „He mo farm”... NIS je lane, ba{ kao i u 2010, napravio profit – nakon

[ta rade banke Od pet banaka koje sedi{te imaju u Vojvodini (sve u Novom Sadu), tri su 2011. godinu zavr{ile u minusu a dve u plusu. Po podacima Agencije za privredne registre, Vojvo|anska banka imala je neto gubitak od blizu 1,2 milijarde dinara, OTP od 1,3 milijarde, a Kredi agrikol ne{to vi{e od 400 miliona dinara. Dobitak su ostvarile Erste (gotovo 790 miliona) i Oportjuniti banka (13 miliona dinara). {to je prethodno, dok je bio u dr`avnom vlasni{tvu, godinama proizvodio ~iste gubitke. U 2011. ova kompanija je zaradila preko 40 milijardi dinara. Dru ga naj pro fi ta bil ni ja kompanija sa sedi{tem u Pokrajini bila je grupacija „Sunoko”, u vlasni{tvu „MK-gru-

pe„, koja u svom portfequ ima ~etiri {e}erane – u Vrbasu, Pe}incima, Kova~ici i Ba~u. „Sunoko” je lane, uz prihod od 21 milijardu, zaradio oko 6,5 milijardi dinara. Prili~no visoku neto dobit ostvario je i ba~kopalana~ki proizvo|a~ podova „Tarket”. Ova kompanija je lane zaradila 4,7 mi li jar de di na ra, uz prihod od 13 milijardi. Ma|u najve}im „dobitnicima” prote kle po slov ne go di ne su i Apatinska pivara, „Lafar` – Beo~inska fabrika cementa” i trgovinski lanac „Merkator S” – svaka od te tri kompanije imala je profit od pribli`no 2,2 milijarde dinara. U stopu ih sledi novosadska mesna industrija „Matijevi}”, s ostvarenom zaradom od 1,9 milijarde dinara. Tu su i dve kompanije u posedu „Viktorija grupe”, jednog od najve}ih doma}ih proizvo|a~a

hrane: i „Sojaprotein” i „Viktorija oil” zaradili su po 1,1 milijardu dinara. Lista velikih kompanija sa sedi{tem u Vojvodini koje su lane zaradi-

vojvo|anske kompanije: DDOR „Novi Sad”, „Veletabak”, „Univerek sport”, „Kar neks”, „Dijamant”... Od velikih firmi ~i je su cen tra le u Pokrajini, 2011. je s gu bit kom okon ~a lo tek nekoliko. Pan~eva~ka hemijska industrija u restrukturira wu „Pe tro he mi ja” na pra vi la je ma wak od ~ak 11 milijardi di na ra, sli~ no kao {to ~ini ve} godinama, ba{ kao i pan~eva~ka „Azotara”, koja je ima la mi nus od blizu sedam milijardi. U gubitku je i industrija mesa iz @iti{ta „Agro`iv„, u vlasni{tvu „Srbijagasa”, i to gotovo 1,4 milijardu dinara, u odnosu na pre klaw ski gu bi tak od „svega„ 60 miliona...

Naj go re je pro {ao vr {a~ ki far ma ce ut ski kon cern „He mo farm”, o~i gled no po stra dao zbog po re me }a ja na tr `i {tu le ko va i su ko ba iz me |u dr `a ve, pro iz vo |a ~a i ve le dro ge ri ja le vi{e od milijardu dinara zavr{ava se {e}eranom u Crvenki i „Srbijagasom”. Pro fi ta bil no je bi lo i drugo energetsko javno preduze}e, „Elektrovojvodina„. Lane je u plusu bilo i pokrajinsko javno preduze}e „Vode Vojvodine”, dok podaci o poslovawu „Vojvodina{uma” nisu objavqeni. Godinu su pozitivno zavr{ile i brojne druge velike

Najgore je pro{ao vr{a~ki farmaceutski koncern „Hemofarm”, o~i gled no po stra dao zbog poreme}aja na tr`i{tu lekova i sukoba izme|u dr`ave, proizvo|a~a i veledrogerija. Ta kompanija, u vlasni{tvu nema~ke „[tade”, godina ma je po slo va la iz u zet no profitabilno, ali je lane napravila neto gubitak od ~ak 5,5 milijardi dinara. V. ^vorkov

petak18.maj2012.

KO JE NAJPOSLODAVAC U SRBIJI?

Naj bo qe je u Apa tin skoj pi va ri Apatinska pivara je, drugu godinu zaredom u istra`ivawu sajta „Infostud” dobila priznawe za najboqeg poslodavca u Srbiji me|u velikim preduze}ima. U izboru „Najboqi poslodavac 2012. – zaposleni biraju” u~estvovalo je 57 kompanija iz Srbije i vi{e od 8.100 zaposlenih koji su ocewivali svoje poslodavce. Apatinska pivara je, kako je saop{teno, ponovo osvojila i tri posebna

priznawa: za najboqe me|uqudske odnose, najboqu organizaciju rada i najboqe razvojne mogu}nosti. U kategoriji velikih kompanija, na drugom mestu je „Zdravqe – Aktavis„, dok tre}e mesto ove godi ne de le „Vip mo bajl” i Grand kazino „Beograd”. Me|u sredwim preduze}ima titulu „Najboqeg poslodavca” ponela je kompanija „DHL internacional Beograd – DHL ekspres„, na drugom mestu je „Masterplast Ju”, a na tre}em razvoj ni cen tar in for ma ti~ ke kompanije „Majkrosoft” u Srbiji. Posebnu nagradu „Najpo`eqniji poslodavac”, za koju glasaju kandidati za posao, dobio je Telekom „Srbija”. Na drugom mestu je jo{ jedna telekomunikaciona kompanija – „Telenor”, dok je tre}i najpo`eqniji poslodavac u Srbiji Naftna industrija Srbije.

dru[tvo

petak18.maj2012.

INFORMATIZACIJA DOMOVA ZDRAVQA I BOLNICA U SRBIJI

Papiromaniji u zdravstvu odzvonilo Tre nut no su ak tu el na su tri pro jek ta u Mi ni star stvu zdra vqa ko ji su for mal no za vr {e ni a ope ra tiv no se jo{ uvek u to ku. To su pro jek ti „Raz voj zdrav stva Sr bi je – do dat no fi nan si ra we„, Pro je kat SZO-a ko ji je fi nan si ran nov cem EU i ono {to tre nut no pri vla ~i naj vi {e pa `we – „Pro je kat DILS„, od no sno in for ma ti za ci ja

ce le pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, ko ji se fi nan si ra iz kre di ta Svet ske ban ke. – Do sre di ne na red ne go di ne bi }e za vr {e na in for ma ti za ci ja ce le pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, a to zna ~i svih 158 do mo va zdra vqa, tri za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta i jed nog za vod za zdrav stve nu za {ti tu sta rih li ca –

ni pro je kat skri nin ga tri vr ste ra ka. Ako pa ci jent ki wa da nas ura di ma mo gra fi ju u No vom Sa du i su tra se pre se li u ne ki dru gi grad, wen ma mo graf ski sni mak }e je pra ti ti, a uko li ko se na pre gle du ot kri je ne ka pro me na, re zul ta ti ma mo graf skog pre gle da }e je pra ti ti do ter ci jar ne usta no ve gde }e se le ~i ti. Ovo je put i ka pri me ni te le me di ci ne pa }e mi {qe we le ka ra iz ve li kih cen ta ra bi ti la ko do stup no svim le ka ri ma. U pr voj fa zi pro jek ta „Raz voj zdrav stva Sr bi je„ bol ni~ ki in for ma ci o ni si stem ugra |en je u ~e ti ri bol ni ce: u Zre wa ni nu, Kra qe vu, Vra wu i Va qe vu, a kroz na sta vak pro jek ta u jo{ 20 bol ni ca. – Kroz pro je kat smo obez be di li i in for ma ti~ ko po ve zi va we svih zdrav stve nih usta no va, a ura |e na je i im ple men ta ci ja la bo ra to rij skog in for ma ci o nog si ste ma. To zna ~i da vi {e ne }e bi ti pre pi si va wa re zul ta ta iz la bo ra to rij skih in stru me na ta ne go }e ana li za to ri bi ti di rekt no po ve za ni s in for ma ci o nim si ste mom bol ni ca ili do mo va zdra vqa, kao {to je pri mer Dom zdra vqa „No vi Sad„ gde je kom plet na la bo ra to ri ja in for ma ti zo va na. Sa mim tim, ne ma gre {ke u pre pi si -

DIM I ZAKON

U Srbiji duvan ubija 10.000 pu{a~a godi{we Is tra ì va we spro ve de no u Ka li for ni ji go vo ri da je kod vi {e od po lo vi ne de ce utvr |e no da su bi la iz lo è na du van skom di mu, od no sno tzv. pa siv nom pu {e wu. Ana li zi ra na je krv 496 de ce, uglav nom sta ro sti od jed ne do ~e ti ri go di ne, a na wi ho vu iz lo è nost pa siv nom pu {e wu uka zi va lo je je di we we ko ti nin, ko je se stva ra u or ga ni zmu iz lo è nom ni ko ti nu. Ko ti nin je utvr |en u kr vi ~ak 55 od sto ana li zi ra ne de ce, {to zna ~i da su bi la iz lo è na ni ko ti nu to kom pret hod na tri do ~e ti ri da na. Da bi se ko ti nin po ja vio u kr vi, do voq no je da de te pro ve de iz ve sno vre me u pro sto ri ji u ko joj je ne ko ne dav no pu {io ili ~ak da ì vi u zgra di u ko joj je pu -

hro ni~ nih ne za ra znih bo le sti, kao {to su kar di o va sku lar ne, op struk tiv ne bo le sti plu }a i ma lig ne bo le sti. Kod nas se dnev no za pa li 73 mi li o na ci ga re ta, na ko je se po tro {i 3,2 mi li o na evra. Uz ovaj po da tak va qa re }i i onaj mno go va `ni ji i alar mant ni ji: od du van skog di ma dra sti~ no se po ve }a va broj qu di obo le lih od kar di o va sku lar nih i ma lig nih obo qe wa. Zbog du va na u Sr bi ji go di {we umi re oko 10.000 oso ba, {to ~i ni 9,8 od sto svih smrt nih slu ~a je va. Po je di ni po da ci go vo re da ~ak 16 od sto u~e ni ka pu {i ci ga re te, a se dam od sto wih su sva ko dnev ni pu {a ~i. De vet na est od sto u~e ni ka ne pu {a ~a ima {an su da sle de }e

Tre}ina pu{a~a ostavila je cigarete u okviru akcije „Ostavi i pobedi”, a broj mladih koji su probali cigarete opao je 12 odsto {e we do zvo qe no, na po me nu li su stru~ wa ci. Iz la ga we de te ta du van skom di mu se, ina ~e, do vo di u ve zu sa sin dro mom iz ne nad ne smr ti de ce, re spi ra tor nim pro ble mi ma, in fek ci jom uha i ast mom. [i re we epi de mi je du va na pred sta vqa svet ski pro blem s ve o ma ozbiq nim po sle di ca ma po zdra vqe sta nov ni {tva. Pu {e we i iz lo `e nost du van skom di mu pri mar ni su fak to ri ri zi ka u na stan ku

go di ne pro pu {i. Iz lo è nost du van skom di mu je ogrom na jer go to vo sva ki u~e nik ì vi u ku }i u ko joj se pu {i u we go vom pri su stvu. Pu {e we du va na je ve li ki pro blem i za na {u ze mqu, u ko joj je u~e sta lost pu {e wa vr lo vi so ka (oko 38 od sto mu {ka ra ca i 29 od sto è na), iako su po sled wih go di na po stig nu ti zna ~aj ni re zul ta ti u sma we wu bro ja pu {a ~a. Is tra ì va we ko je je la ne spro ve la

Za{tita pacijentove privatnosti

va wu re zul ta ta, ne ma iz gu bqe nih re zul ta ta, ne ma vi {e ne po dig nu tih re zul ta ta jer po da ci go vo re da se i do 30 od sto re zul ta ta la bo ra to rij skih ana li za ne pre u zme... Sle de }i ko rak je i po ve zi va we apo te ka u je din stve ni zdrav stve ni in for ma ci o ni si stem – ka è Na da Te o do si je vi}. Mi ni star stvo zdra vqa je 2009. go di ne usvo ji lo stra te gi ju zva nu „e-zdra vqe 2015„, {to je pro gram raz vo ja, odr à va wa i or ga ni za ci je zdrav stve nog in for ma ci o nog si ste ma. Ak ci o ni plan tog stra te {kog do ku men ta ta~ no de fi ni {e sve ak tiv no sti ko je tre ba da se ura de do 2015. da bi se in for ma ti zo va lo ce lo zdrav stvo i ta ko omo gu }i la po ve za nost i ko mu ni ka ci ja svih u~e sni ka zdrav stve nog si ste ma: do mo va zdra vqa, bol ni ca, in sti tu ta, apo te ka, re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we... Po re zul ta ti ma do sa da {weg ra da, ka ko ka è na {a sa go vor ni ca, taj ciq je do sti àn. J. B.

Lekar op{te prakse ima 6.500 pacijenata godi{we U do mo vi ma zdra vqa u Sr bi ji, po sta ti sti~ kim po da ci ma, naj vi {e po sla ima ju le ka ri op {te prak se, kroz ~i je or di na ci je go di {we pro |e vi {e od 6.500 pa ci je na ta. Po po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe „Ba tut”, 2010. go di ne u Slu `bi op {te me di ci ne bi lo je za po sle no 3.877 dok to ra, ko ji su oba vi li ne {to ma we od 25,5 mi li o na pre gle da, kao i 2,4 mi li o na ku} nih po se ta. U 2010. go di ni pe di ja tri, ko jih je u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti 778, ima li su po 5.409 pa ci je na ta, a osim 4,2 mi li o na pri je ma u or di na ci ji, oba vi li su i oko 380.000 si ste mat skih pre gle da de ce. Slu `ba za zdrav stve nu za {ti tu {kol ske de ce, u ko joj je bi lo za po sle no 738 dok to ra, 2010. go di ne je ima la ne {to ma we po sla – sva ki le kar je u pro se ku pri mio 5.200 pa ci je na ta.

Di rek tor ka Le kar ske ko mo re Sr bi je Tatjana Radosavqevi} je oce ni la da su iza bra ni le ka ri – i dok to ri op {te prak se, i pe di ja tri, kao i gi ne ko lo zi – naj op te re }e ni ji, i da za pra vo „no se” kom plet nu pri mar nu zdrav stve nu za {ti tu. Ona pod se }a na to da }e se wi hov rad i vred no va ti na osno vu bro ja pa ci je na ta. U Slu `bi za zdrav stve nu za {ti tu `e na 2010. go di ne bi lo je 588 gi ne ko lo ga kroz ~i je or di na ci je je pro {ao go to vo 1,6 mi lion pri pad ni ca lep {eg po la – sva ki le kar je u pro se ku pri mio 2.689 pa ci jent ki wa. Pu ne ru ke po sla u 2010. go di ni ima le su i slu `be la bo ra to rij ske di jag no sti ke, ko je su na pra vi le vi {e od 33,6 mi li o na ana li za, a isto vre me no oba vqe no je i ne {to vi {e od mi lion rend gen-sni ma wa.

Kan ce la ri ja za pre ven ci ju pu {e wa, go di nu da na od po ~et ka pri me ne Za ko na o za {ti ti sta nov ni {tva od iz lo è no sti du van skom di mu, po ka za lo je da je, za hva qu ju }i broj nim ak ci ja ma, svest sta nov ni {tva Sr bi je o {tetnosti duvanskog dima izuzetno pove}ana. Po podacima istraìvawa, 93 odsto gra|ana smatra da je duvanski dim podjednako {tetan za one koji ga udi{u kao i za one koji pu{e cigarete. âk 90 odsto gra|ana smatra da qudi koji pu{e sistematski uni{tavaju svoje zdravqe, 85 odsto da je pu{ewe cigarete naj~e{}i uzrok malignih bolesti, mo`danog udara i sr~anih napada. Podaci govore da je tre}ina pu{a~a ostavila cigarete u

okviru akcije „Ostavi i pobedi” i da je broj mladih koji su probali cigarete opao 12 odsto. I pored svih tih podataka, kao i ~iwenice {to vi{e od 80 odsto odraslog stanovni{tva podr`ava Zakon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, broj pu{a~a kod nas je jo{ uvek veliki. I daqe se pu{i na brojnim mestima koja je Zakon predvideo kao zone bez duvanskog dima, prostori za pu{a~e i nepu{a~e u kafi}ima i restoranima nisu odvojeni onako kako zakon predvi|a, zapali se pokoja cigareta i u javnom prevozu, a duvan nije potpuno proteran ni iz zdravstvenih ustanova. J. Barbuzan

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Zna ~aj nu ko rist od in for ma ti za ci je ima }e pre sve ga pa ci jen ti jer }e svi po da ci o wi ho vom zdrav stve nom sta wu bi ti na jed nom me stu. Zdrav stve nim rad ni ci ma }e bi ti omo gu }e no da la ko pri stu pe po da ci ma ko ji su od zna ~a ja za pro ces le ~e wa, a isto vre me no se obez be |u je da le ko ve }a si gur nost i bez bed nost po da ta ka o pa ci jen tu, kao i za {ti ta we go ve pri vat no sti. ka è ko or di na tor ka Je di ni ce za in for ma ci o ne teh no lo gi je „Pro jek ta DILS” Nada Teodosijevi}. – Prak ti~ no 162 usta no ve pri mar ne zdrav stve ne za {ti te, ko ji ma gra vi ti ra 1.886 am bu lan ti, bi }e po ve za no ta ko da }e sva ki dom zdra vqa ima ti cen tra li zo va ne i aù ri ra ne sve po dat ke o svo jim pa ci jen ti ma. To zna ~i da }e bi ti uve den elek tron ski zdrav stve ni kar ton u sve slu `be u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti, od no sno u pe di ja tri ju, gi ne ko lo gi ju, me di ci nu ra da, sto ma to lo gi ju, ku} nu ne gu... Pa ra lel no s tim od vi ja le su se ak tiv no sti na umre à va wu svih zdrav stve nih usta no va u Sr bi ji pa je ve} sa da u zdrav stve nu in for ma ti~ ku mre ù po ve za no wih 354, od pri mar ne do ter ci jar ne zdrav stve ne za {ti te. – To je do bra pod lo ga da su tra ra di mo da qe, od ~e ga }e pa ci jen ti vi de ti kon kret nu ko rist. Na pri mer, {to se ti ~e in for ma ti~ ke pod lo ge, mo è da kre ne na ci o nal -

dnevnik

Izbori za rektora i ve}inu dekana Ova go di na je iz bor na i na Uni ver zi te tu u No vom Sa du jer po sled weg da na sep tem bra is ti ~e tro go di {wi man dat rek to ru, pro rek to ri ma, kao i de ka ni ma i pro de ka ni ma ve }i ne fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, osim ta mo gde su se pret hod ni iz bo ri (2009) „ote gli” pa je de kan iza bran ka sni je. Na tim fa kul te ti ma ak tu el ni de kan i we gov pro de kan ski tim osta ju dok im ne is tek ne tro go di {wi man dat od da tu ma kad su iza bra ni (re ci mo, na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci). Iz bor ne pro ce du re su star to va le i do kra ja ovog me se ca i po ~et kom ju na uglav nom }e bi ti po zna ta no vo i za bra na ru ko vod stva. Po Sta tu tu UNS-a, rek tor i de ka ni mo gu na tu funk ci ju bi ti bi ra ni u dva uza stop na

man da ta, od no sno ukup no {est go di na. Pod se }a mo na to da no vog de ka na od pre ne ko li ko me se ci ve} ima Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, to je dr Dejan Madi} i ovo mu je pr vi man dat.

tu funk ci ju, na ko joj }e osta ti do 30. sep tem bra 2015. go di ne. Po va `e }im pro pi si ma, po no vo ne mo gu bi ti bi ra ni ak tu el ni de ka ni ko ji su na toj funk ci ji dva ili vi {e uza stop nih man da ta ({to im je

Kako „Dnevnik” saznaje, u redovnoj proceduri do sada su zavr{eni izbori na Prirodno-matemati~kom fakultetu, gde je za dekana ponovo izabrana prof. dr Neda Mimica-Duki}, koja je bila i jedini predlo`eni kandidat Ka ko „Dnev nik” sa zna je, u re dov noj pro ce du ri do sa da su za vr {e ni iz bo ri na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu, gde je za de ka na po no vo iza bra na prof. dr Neda Mimica-Duki}, ko ja je bi la i je di ni pred lo `e ni kan di dat za

omo gu }e no ti me {to su se u me |u vre me nu do go di le pro me ne krov nog za ko na u vi so kom obra zo va wu). Ta ko dru gi qu di, od no sno no vi kan di da ti za de ka na mo ra ju bi ti pred lo `e ni na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, Teh no lo {kom, Po -

qo pri vred nom i Gra |e vin skom fa kul te tu u Su bo ti ci. Ka ko je sa op {te no na pre kju ~e ra {woj sed ni ci Se na ta UNS-a, taj naj vi {i uni ver zi tet ski stru~ ni or gan o pred lo zi ma za kan di da te za rek to ra od lu ~i }e na sed ni ci za ka za noj za 29. maj, a ko na~ nu od lu ku do ne }e gla sa we ~la no va Sa ve ta UNS-a, naj vi {eg uni ver zi tet skog or ga na upra vqa wa, u ~i joj je to nad le `no sti. Ak tu el ni rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du prof. dr Miroslav Veskovi} iza bran je na ovu naj vi {u uni ver zi tet sku po slo vod nu funk ci ju 12. ju na 2009, s tim {to je na na wu stu pio 1. ok to bra 2009, s po ~et kom aka dem ske go di ne, a man dat mu tra je do 30. sep tem bra ove go di ne. Ina ~e, rek to ru Ve sko vi }u ovo je pr vi man dat na toj funk ci ji. V. ^eki}

VESTI Stalni izbor lekara – mogu}nost za korupciju? Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je uka za la je na to da od red ba Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu, ko ja pro pi su je da gra |a ni do 3. ju na tre ba da iza be ru le ka ra uz pret wu gu bit ka pra va na zdrav stve no osi gu ra we, po vre |u je Usta vom za ga ran to va no pra vo na zdrav stve nu za {ti tu, ali i otva ra mo gu} nost za ko rup ci ju. Agen ci ja u sa op {te wu, ko je je ob ja vqe no na we nom saj tu, ob ja {wa va da se ti me ugro à va Usta vom za ga ran to va no pra vo na zdrav stve nu za {ti tu jer se pru à we pri mar ne zdrav stve ne za {ti te uslo vqa va iz bo rom le ka ra kao za k on s kim uslo v om za na k nad n u ove r u zdrav stve ne kwi ì ce. Agen ci ja je po zva la Mi ni star stvo zdra vqa i sve nad le `ne in sti tu ci je da bez od la ga wa pre du zmu neo p hod ne me re za ot kla wa we po vre de Usta vom ga ran to va nog pra va na zdrav stve nu za {ti tu gra |a na. Po od red ba ma Za ko na, osi gu ra no li ce ko je ne iza be re le ka ra u pro pi sa nom ro ku ima pra vo sa mo na pru à we hit ne me di cin ske po mo }i, ~i me se gra |a ni ma kao ko ri sni ci ma zdrav stve nog osi gu ra wa one mo gu }a va da do bi ju zdrav stve ne uslu ge ko je su una pred pla }e ne kroz do pri no se, pre ci zi ra se u sa op {te wu. Osim to ga, prak sa po je di nih po slo da va ca da od za po sle nih zah te va ju do sta vqa we po tvr de o iz bo ru le ka ra, pa ~ak i o otva ra wu zdrav stve nog kar to na, ko ja je po sle di ca raz li ~i tog tu ma ~e wa za ko na, do vo di do

jo{ ve }e dis kri mi na ci je po je di nih ka te go ri ja gra |a na u ostva ri va wu pra va na zdrav stve nu za {ti tu.

Ministarstvo odbacilo primedbe Agencije Mi ni star stvo zdra vqa od ba ci lo je pri med be Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ko ja sma tra da oba ve zi va we gra |a na da do 3. ju na mo ra ju iza bra ti le ka ra pred sta vqa us kra }i va we Usta vom za ga ran to va nih pra va na zdrav stve nu za {ti tu i otva ra mo gu} nost za ko rup ci ju. Mi ni star stvo zdra vqa je oce ni lo da Agen ci ja ti me „neo prav da no do pri no si stva ra wu ne po ve re wa gra |a na u zdrav stve ni si stem”. - Sma tra mo da je ne pri me re no da Agen ci ja re a gu je po pi ta wu ustav no sti od re |e nih od red bi Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu pr vo pu tem sred sta va jav nog in for mi sa wa, bez pret hod nog obra }a wa Mi ni star stvu zdra vqa - na vo di se u sa op {te wu Mi ni star stva i do da je da je bi lo o~e ki va no da Agen ci ja ta kve pri med be iz ne se u pro ce su iz me ne i do pu ne za ko na, a ne sa da ka da se pri me wu ju, „{to do pri no si stva ra wu ne po ve re wa gra |a na u prav ni si stem”. Mi ni star stvo oce wu je da iz bor le ka ra, ko ji po sta je je dan od uslo va za ove ru zdrav stve ne kwi `i ce, ne pred sta vqa us kra }i va we Usta vom za ga ran to va nih pra va na zdrav stve nu za {ti tu gra |a na, bu du }i da Ustav upu }u je da se si stem zdrav stve ne za {ti te i zdrav stve nog osi gur wa bli `e ure |u je za ko nom.

Dan protiv homofobije Pu {ta wem ba lo na u Knez Mi ha i lo voj uli ci u Be o gra du, ak ti vi sti or ga ni za ci ja „La bris„ i „@e ne u cr nom„ obe le ì li su Me |u na rod ni dan bor be pro tiv ho mo fo bi je i tran sfo bi je, po ru ~u ju }i da su na ovaj na ~in hte li da skre nu pa `wu na to ko li ko su LGBT-oso be u Sr bi ji dis kri mi ni sa ne. Jovana Todorovi}-Savovi} iz „La bri sa” je re kla da se iz go di ne u go di nu si tu a- ci ja po pra vqa, uka zu ju }i na va `nost pod se }a wa na pra va ko ja su LGBT-po pu la ci ji us kra }e na: – Do 2009. go di ne ni smo ni ima li Za kon o za bra ni dis kri mi na ci je, a sa da ima mo za kon ko jim se bra ni dis kri mi na ci ja i svoj stvo ka kvo je sek su al na ori jen ta ci ja ukqu ~e no je u za kon – na ve la je ona. Ona je is ta kla da je po ve re ni ca za za {ti tu rav no prav no sti Nevena Petru{i} iz pro sto ri ja svo je kan ce la ri je ju ~e raz vi la plat no du gi nih bo ja i na taj na ~in po ka za la da po dr à va LGBT-oso be. Sta{a Zajovi} iz ne vla di ne or ga ni za ci je „@e ne u cr nom„ is ta kla je da jav nost mo ra da po ka è da le ko vi {e gra |an ske hra bro sti i in te lek tu al ne od go vor no sti i na ja san na ~in po dr ì pra va na raz li ~i to sti: – Neo d go vor no je da se spro vo di bi lo ka kva hi je rar hi ja u so li dar no sti i qud skim pra vi ma. Od nos pre ma raz li ~i tim sek su al nim ori jen ta ci ja ma je lak mus-pa pir de mo kra ti~ no sti u sva kom dru {tvu – sma tra ona.

Pre mi je ra mju zi kla {ko le „Isi dor Ba ji}”

„DNEVNIK” DELI ULAZNICE ZA „GRIN LAV 3”

Umek i Bel tek na stu pa ju na Spen su Bekspriens i Respekt dixejs organizovali su festival „Grin lav 3”, koji }e biti odr`an sutra od 21 sat u maloj sali Spensa. Na ovoj `urci, koja se organizuje prvi put u na{em gradu, nastupi}e vrhunski dixejevi Umek i Bel tek. Ulaznice za festival mogu se kupiti na blagajni Spensa ili u Gigstiksu, koji se nalazi u Pariskom magazinu.

U saradwi sa organizatorima festivala „Dnevnik” }e danas ~itaocima podeliti 10 ulaznica. Najbr`ih pet ~italaca, koji se od 14 do 14.05 ~asova jave na broj telefona 528-765 dobi}e po dve ulaznice za `urku. Dobitnici }e ulaznice preuzeti u Dnevniku, u redakciji Novosadske hronike, Bulevar oslobo|ewa 81. N. R.

Mjuzikl Muzi~ke {kole „Isidor Baji}” pod nazivom „Ko~operitis izvesne dame u pubertetu”, bi}e premijerno izveden ve~eras u 20 ~asova u Pozori{tu mladih, Ulica Igwata Pavlasa 4. Izvodi ga pomenuta {kola po tekstu Qu bi ce Osto ji}, u koreografiji Isi do re Vl~ek i muzici bra}e Sve to za ra i Ne ma we Ne {i }a. Ovom mjuziklu je, u konkurenciji ~etiri predstave gimna-

Novosadska petak18.maj2012.

NA DELU GRBAVICE

zija iz Pan~eva, Stare Pazove i Ba~ke Topole, dodeqeno osam od 15 nagrada. Progla{en je za naboqu predstavu u celini, a nagrade su pripale Isidori Vl~ek za scenski govor, autorima muzike, Ma re ku Stu pav skom i Oli ve ri Ne }ak za najboqe epizodne uloge i re`iserima Ma ji Qu bi}- Sken de ro vi} i Mar ku Su ha rev skom. Mjuzikl je dobio i nagradu publike. A. J.

Sla vi ne su ve se dam sa ti Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas od 8 do 15 sati biti stanovnici ulica Alekse [anti}a, Lasla Gala i Pu{kinove, od Alekse [anti}a do Bulevara cara Lazara. Cisterne sa pitkom vodom bi}e postavqene ne uglu ulica Vere Pavlovi} i Lasla Gala i Alekse [anti}a i Pu{kinove. B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Bu ka {e ta gra dom trovaradinu i Ulici cara Du{ana. Za Spens je najve}a misterija, jer ipak tuda ne prolaze kamioni. Petrovaradin je jasan zbog Preradovi}eve ulice koja je glavna spona sa sremskom stranom grada. Ulica Cara Du{ana je konstatno bu~na, ali malo ~udi da se saobra}aj se ne odliva na nove bulevare. @ivot pod ovakvom bukom se mo`e opisati samo re~ju stres. Zato sugra|ani, koristite svaki tren za boravak u prirodi i predah. @ivot je kratak. D. Igwi}

U NEDEQU

Pe {a ~e we do Pa ra go va Planinarsko smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar! organizuje u nedequ pe{a~ewe od Bocki preko Liparija, Torine, Starih Ledinaca, Popovice do Paragova. Polazak je 8.20 sati ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije 71 za Bocke. Staza je du`ine 14 kilometara, a vodi~ }e biti Zo ran Ob ra do vi}.Telefon na koji se mogu dobiti sve bli`e informacije je 062-464-239. A. L.

V remeploV

Od bi jen srp ski ce hov ski zah tev Pravoslavni kova~i i kolari su se u leto 1817. izdvojili iz zajedni~kog ceha sa majstorima istih zanata katoli~ke vere. Za svog cehmajstora izabrali su \or|a Teodorovi}a. Katolici su bezuspe{no tra`ili od Magistrata da zabrani novi ceh. Wihovom zah-

tevu je udovoqeno tek kada su pomo} zatra`ili od samog vladara, ali Srbi nikako nisu hteli da se vrate u zajedni~ki ceh. Ipak, morali su to da u~ine 18. ma ja 1818. jer su im vlasti zapretile da }e ih proglasiti za „fu{ere”, i zabraniti im svaki rad. N. C.

REPORTER „DNEVNIKA” PRATIO AKCIJU KOMUNALNE POLICIJE PROTIV ULI^NIH PRODAVACA

Be ì, idu ze le ni sve mir ci! “Joooj, {ta ste svi na mene navalili, sr~ani sam bolesnik, a i ne moète mi ni{ta, jer me niste uhvatili da prodajem robu, ve} se samo {etam s wom”, kukala je ju~e jedna starija èna, uli~ni prodavac na Futo{koj pijaci dok joj patrola komunalne policije pokazuje sliku na kojoj se jasno vidi da je na~inila prekr{aj, po{to je prodavala robu van pijace. Sredove~na gospo|a, ~ak je “ucewivala” komunalne policajce da }e im pokazati li~nu kartu, ukoliko joj obe}aju da joj ne}e oduzeti robu. Komunaci su joj iza{li u susret, ali je ipak morala da potpi{e zapisnik i sada joj od sudije za prekr{aje sledi mandatna kazna od pet hiqada dinara. Ju~era{wu akciju komunalnih policajaca pratio je i reporter “Dnevnika” i uverio se da im je posao izuzetno teàk. Naime, komunalna policija je predhodna dva dana organizovala veliku akciju uklawawa uli~nih prodavaca u gradu, a rezultati su bili vidni ve} ju~e,

jer ih je na ulicama bilo dvostruko mawe. Uli~ne prodavce kontrolisali su kod Futo{ke pijace i oko Detelinarske robne ku}e, po{to su to epicentri trgovine na ulici. U akciji je u~estvovalo pet patrola komunalnih policajaca u uniformama i dvojica u civilu, koji su slikali prodavce, a te fotografije su zapravo nepobitan

- Ovo je jako nezahvalan posao, jer ~im jedan prodavac ugleda komunalnog policajca u uniformi, kre}e lan~ana reakcija” evo ih dolaze”, tako da se desi da dok mi iza|emo iz kola oni se razbe`e. Zato smo ubacili i osobe u civilu - pri~a Jovi}. Me|utim po svemu sude}i, ni to nije upalilo jer uli~ni prodavci imaju veoma dobro pam}ewe, pa redovno pre-

Uz pet patrola, tu su i dvojica u civilu. Fotografi{u prodavce, a te fotografije su dokaz na sudu da je po~iwen prekr{aj. I ju~e su ih uli~ni prodavci uglavnom prepoznavali dokaz na sudu da su po~inili prekr{aj. [ef u komunalnoj policiji Ne boj {a Jo vi} ka`e za “Dnevnik” da su prvog dana akcije kaznili pet uli~nih prodavaca mandatnim kaznama od po pet hiqada dinara, od kojih je jedan kaznu platio na licu mesta. Tako|e u dva slu~aja je oduzeta roba.

poznaju komunalce u civilnim odelima, koji imaju zadatak da ih slikaju. I ju~e su ih na terenu uglavnom prepoznali, a kako se ekipa pribliàvala, moglo se videti kako uùrbano beè sa cve}em, koje sada prodaju na kolicima da bi lak{e pobegli. Iako ovaj posao deluje kao Sizi-

fov, ispostavilo se da ipak nije tako, jer na Limanskoj pojaci vi{e nema uli~nih prodavaca ribe, a cela jedna porodica iz Leskovca je sa novosadskih ulica “isparila”, po{to su dobili preko 100 kazni zbog uli~ne prodaje. Sem {to je teàk, ovo je i izuzetno stresan posao, ima svega, od vre|awa do plakawa, kukawa, prekliwawa. Nekoliko puta smo ~ak zvali i Hitnu pomo}, jer kada treba da naplatimo kaznu i napi{emo zapisnik, ili oduzmemo robu, uli~ni prodavci, uglavnom ène, padaju u nesvest, ili im naprasno pozli. Tako|e ne}e da nam daju li~nu kartu, a to bi morali da urade. êsto nas vre|aju, psuju i pquju, a naj~e{}i nadimci koje dobijamo od wih su - svemirci, zeleni i {umari – kaè sagovornik. Akcije se i daqe nastavqaju, a ~im grane sunce bi}e intenzivnije. Q. Nato{evi}

Po po vi ca su tra bez ga sa

Foto: B. Lu~i}

„Buka je u modi” odavno je poru~io Koja, frontmen benda „Disciplina ki~me”. Legendarni basista sigurno nije mislio na buku koja nas okruùje, ve} na muziku koja treba da nas razmrda. Problem nije u muzici, ve} u buci koju name}e urban ìvot i prave spravice u reìji ~oveka. Partizanska ulica je decenijama imala primat najbu~nijeg {ora {to automatski zna~i i nezdrave sredine za ìvot. Zato je Novosa|ane iznenadio podatak da je u aprilu najvi{i nivo buke izmeren kod Spensa, u Pe-

Isporuka prirodnog gasa bi}e potpuno obustavqena sutra od 9 do 11 ~asova u nasequ Popovica. Do prekida }e do}i zbog radova na distributivnoj mre`i. G. ^.

SINO] PROBA PLESA MATURANATA U ZNAKU BORBE PROTIV DIJABETESA

Da nas ka dril na tr gu Generalna proba ovogodi{we maturantske parade i kadrila odr`ana je sino} na platou ispred Spensa. Maturanti su se okupili da se razigraju u uve`baju ta~ku, kako da bi danas sve bilo pod konac. Ovogodi{wa maturantska parada zakazana je za danas u 12 ~asova na Trgu slobode, gde }e u~enici zavr{nih razreda novosadskih sredwih {kola, kao i prethodnih godina, plesati kadril. Plesni klub „Bolero”, koji {est godina zaredom organizuje ovu manifestaciju, procewuje da }e me|unarodna manifestacija „Ples sa Evropom - maturantska parada 2012” u Novom Sadu okupiti preko hiqadu maturanata.

Ove godine }e parada imati humanitani karakter jer }e u organizaciji u~esvovati i Udruèwe protiv dijebetesa Novog Sada koje obeleàva pola veka postojawa. Aktivisti udruèwa }e podeliti maturantima dve hiqade velikih postera sa plavom ruòm - simbolom borbe protiv dijabetesa i tekstom „Stop dijabetes, Novi Sad!” i „Udruèwe protiv dijabetesa”, kojima }e maturanti napraviti ìvi mozaik. Danas }e i u Karlovcima, tako|e u podne, kadril plesati maturanti Karlova~ke gimnazije. B. M.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak18 . maj2012.

„DNEVNIK” DARUJE

Kar te za „No} mu ze ja” „No} muzeja” odr`a}e se sutra, a „Dnevnik” u saradwi sa organizatorima novosadske „No}i muzeja” poklawa karte za ovu manifestaciju. Tri ~i-

taoca koja se prva jave danas od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobi}e po dve karte za „No} muzeja”. J. Z.

Bez na pla te ula zni ca u bi bli o te ci Gradska biblioteka ove godine u~estvuje u „No}i muzeja„ s tematskim programom „Multikulturalni maraton”. Deo programa namewen deci po~iwe sutra u 17 ~asova, kada }e mali{ani iz novosadskih vrti}a recitovati poeziju Dragomira \or|evi}a. Usledi}e izlo`ba giwol lutaka inspirisana likovima iz kwiga za decu i otvarawe izlo`be „Aska i ...”. Izlo`eni }e biti i de~ji likovni radovi na temu narodne no{we, a organizovana je i radionica „Multikultural-

nost Vojvodine„. Pozori{nom predstavom „Bundevara„, koja po~iwe u 19 ~asova zavr{ava se program za decu. Za odrasle je prire|ena izlo`ba bibliote~kih materijala iz kolekcije stare i retke gra|e, a @enska peva~ka grupa KUD „Svetozar Markovi}„ peva}e splet narodnih pesama razli~itih nacionalnih mawina. Poseticoma }e se kroz zanimqive programe predstaviti i neformalna grupa mladih „Fri tim„. J. Z.

OTVARAWE IZLO@BE „ZLATNI ALBUM”

Gla mu ro zna mo da bra~ nog pa ra Broz

Izlo`ba fotografija bra~nog para Broz, „Zlatni album”, na kojima je prikazan wihov modni stil, otvara se danas u 13 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. „Zlatni album” prati stil odevawa Tita i Jo van ke Broz tokom najglamuroznijeg

perioda wihovog `ivota, a na fotografijama se, izme|u ostalog, mo`e videti kako su izgledali i {ta su odenuli na prijemu u Jelisejskoj palati, u poseti kod engleske kraqice Eli za be te ili na ve~eri s liderima Nesvrstanih. J. Z.

U „î sto }i” na sta vqen {trajk upo zo re wa Radnici «„îsto}e„» okupqeni oko Sindikata komunalaca i ju~e su nastavili sa {trajkom upozorewa, obustaviv{i rad na sat vremena. Za razliku od prvog dana, sada su im se prikqu~ile i kolege koji su u~laweni u Sindikat „«Nezavisnost„». Potpredsednik Sindikata Bo jan Pet ko vi} kaè da }e rad obustaviti na sat vremena i danas i sve tako dok im se ne isplate plate. Prema wegovim re~ima, rukovodstvo firme im je obe}alo da }e plate dobiti danas, a

ukoliko se to desi, istog momenta prekidaju {trajk. - Vidim da mnogi sugra|ani negoduju zbog na{eg {trajka, ali `elim da objasnim da se ovde ne radi o ka{wewu plata, ve} i o mnogim drugim stvarima poput blokade ra~una. Situacija je sada ne{to boqa u odnosu na predhodni dan, kada nismo imali ni goriva za vozila. Evo i to je stiglo, pa se nadamo da }e se situacija stabilizovati– ka`e Petkovi}. Q. Na.

Opa sna mu {i ca ov de ne pre ti Napisi o “komarcima ubicama” koji prenose opasnu bolest lajhmaniozu i o tome kako su doline Dunava, Save i Velike Morave najrizi~niji lokaliteti u na{oj zemqi, su prema re~ima stru~waka preuveli~ani, ali skre}u pa`wu na problem. - Bolest lajhmaniozu ne prenose komarci, ve} vrsta izuzetno sitne mu{ice ~iji je latinski naziv Phle bo to mus pa pa ta si, a narodski “papada~i” ili pe{~ane muve. Izaziva~ bolesti je parazit, ~iji rezervoar su glodari i neke druge ìvotiwe, a mu{ica ga prenosi tako {to nakon uboda zaraène ìvotiwe ubode ~oveka. U na{oj zemqi, koliko mi je poznato, ovakvi slu~ajevi nisu zabeleèni, a posledwih godina mawi broj zaraènih je zabeleèn prvenstveno u Dalmaciji u Hrvatskoj, kao i u Crnoj Gori i Albaniji, obja{wa-

va dr Bo siq ka Kr ti ni} iz novosadske “Ciklonizacije”. Ove mu{ice ujedaju uglavnom u sumrak i no}u, ubod je bolan i izaziva rane na ko`i. Zahvaquju}i razumevawu pre svega gradske uprave u Novom Sadu, ali i drugih op{tinskih uprava, “Ciklonizacija” je, uzimaju}i u obzir sve pretwe po zdravqe gra|ana u ovim promewenim klimatskim okolnostima, u upotrebu uvela najmodernije sistema za{tite zdravqa gra|ana od komaraca. Podse}a i da se u Novom Sadu, pored tretmana protiv komaraca, redovno izvode i tretmani protiv simulida, vrste mu{ice koja ima vrlo bolan ubod, i da ove akcije sigurno imaju pozitivne efekte i protiv drugih potencijalnih prenosnika zaraznih bolesti. Q. Na.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 12 sati Katoli~a porta 4 i 6 i Katedrala. Ve ter nik: od 7.30 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ê re vi}: od 8.30 do 13 sati vikend naseqe Testera i Kalu|erica. ê nej: od 8 do 16 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Be o ~in: od 9 do 11 sati predajnik Crveni ~ot i odmarali{ta PTT Brankovac, Letenka i Osovqe. Fu tog: od 11.30 do 13 sati Stevana Sremca od 1 do 31a i od 4 do 30; od 9 do 10.30 sati Rade Kondi}a od 98 do 122, Industrijska od 39 do 43 i od 54 do 56. [an gaj: od 9 do 12.30 sati naseqe [angaj i Toplana TE-TO, Luka, KK „Grani~ar”, benziske pumpe na auto-putu, Put-invest, Stanica za dohlorisawe vode, HGP i zemqoradni~ka zadruga. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 12.30 sati Nova, Straìlovski put od 25 do 89, od 36 do kraja, Belilo od 1 do 25 i od 2 do 44, Qudevita Gaja od 1 do 17 i od 2 do 18, Pupinova od 2 do 12, 1b i 1, Straìlovska od 19 do 53 i od 12 do 20a. Po po vi ca: od 9.30 do 12 sati Fru{kogorski put do trafostanice prema Novom Sadu. Ko viq: od 8 do 13.30 sati naseqe Subi}, CS, Ratno ostrvo, Dunavac, crpka Koviq. Pe tro va ra din: od 9 do 10.30 sati Dalibora Franciste od 26 do 44, od 23 do 47, Ka~i}eva od 54a do 68 i od 47 do 63, Boìdara Axije 10, Tunislava Paunovi}a od 16 do 42, od 15 do 49, Tranxamentska od 1 do 5, Tomislava Mata{i}a od 4 do 38 i od 3 do 23, Maùrani}eva od 26 do 64 i od 17 do 55, od 11.30 do 13 sati Okrugi}eva od 2 do 14, od 20 do 26, od 30 do 42a, 19 i 21, od 27 do 41, od 1 do 11, 13, 15, Mostarska od 2 do 18 i od 1 do 11a, Zlatari}eva od 2 do 36a i od 1 do 11, Preradovi}eva 103 i 105, naseqe Sadovi, crkpa Rokov potok.

dnevnik

NA REPUBLI^KOM TAKMI^EWU IZ FIZIKE

Ta ma ri Bo ja ni} pr vo me sto i pr va na gra da Novi Sad moè da se pohvali mladim talentima koji niù uspehe, a tek su dvanaestogodi{waci. Me|u mnogobrojnim talentovanim i nadarenim je i u~enica {estog razreda Osnovne {kole «„Vasa Staji}„» Ta ma ra Bo ja ni}. Ova devoj~ica je u Trsteniku na Republi~kom takmi~ewu iz fizike, od 385 takmi~ara, dobila prvu nagradu i prvo mesto i od mogu}ih 100, osvojila 98 bodova. Wenim uspesima tu nije kraj. Pro{le nedeqe je na Republi~kom takmi~ewu iz matematike, koje je odràno u Vr{cu, osvojila drugo mesto, dok je pro{le godine na takmi~ewu iz istorije zauzela prvo mesto. Weni nastavnici kaù da je Tamara ~udo od deteta, jer je podjednako nadarena i za prirodne i za dru{tvene nauke. Nastavnica iz fizike i wena mentorka Ta tja na Mi }i} kaè za na{ list da je sa ovom devoj~icom prosto milina raditi i ve`bati, jer joj je potrebno svega sat vremena da sve shvati, a isto tako je i iz matematike, gde se

wen talenat video ve} sa deset godina, kada je u ~etvrtom razredu bila najboqa u dràvi u tom uzrastu. Zbog svega toga Tamara }e sedmi razred nastaviti u «Jovinoj gimnaziji», u odeqewu za talentovanu i nadarenu decu. - @ao nam je {to odlazi ovako jedna izuzetna devoj~ica, ali ipak nam je i drago, jer }e tamo u~iti mnogo vi{e i ima}e drugare sli~ne woj - kaè nastavnica Tatjana Mi}i}. - [teta bi bila da ostane ovde sa svojim vr{wacima, kada je zaista iznad proseka. A Tamara, kao i sva duga deca, ima èqe za budu}nost. Kada poraste èlela bi da bude forenzi~arka, jer kako kaè, oboàva krimi serije, a i forenzika je jednim delom u vezi sa fizikom. - Kada se pripremam za takmi~ewa, sa nastavnicima radim samo na dodatnoj nastavi i to zadatke koji se mogu o~ekivati u takmi~arskom delu – pri~a nam ova vesela devoj~ica. - Ve`bam i kod ku}e, a za pet zadataka mi je iz, recimo fizike, potrebno

Fo to: S. [u {we vi}

svega pola sata. Sa mnom malo ve`ba i mama. Za sebe ka`e da nije {treberka, jer voli da provodi vreme i sa svo jim dru ga ri ca ma, obi~no u {etwi ili kada pose}uju jedna drugu. Tamara, sem {to dobro barata matematikom i fizikom, odli~no pri~a i engleski, jer ga u~i od pete godi-

ne u jednoj privatnoj {koli. Koliko je skromna govori i ~iwenica, da je pre}utala da joj odli~no ide i informatika. Uveliko pravi ozbiqne programe za prezentaciju, a ovu tajnu nam je otkrila wena nastavnica iz matematike Dra gi ca Mu su lin-Ko la rov. Q. Nato{evi}

BESPLATAN PROGRAM GRADA „BEBA DOLAZI 3021”

Sa ve ti trud ni ca ma i SMS-om Besplatan servis za trudnice „Beba dolazi 3021”, na srpskom i ma|arskom jeziku, ju~e su prve uspe{no aktivirale Bi qa na To ma {e vi} i Iva na Pa vlo vi}, Novosa|anke koje }e se za mesec dana prvi put poroditi. Grad Novi Sad omogu}io je da svaka trudnica besplatno dobije vau~er od svog ginekologa koji, ukoliko èli, aktivira i nakon toga do kraja trudno}e dobija tri do pet poruka nedeqno o preporu~enim pregledima, o promenama koje se de{avaju u wenom organizmu, o tome kako beba napreduje, kao i o stawima koja zahtevaju hitan odlazak kod lekara. Potrebno je da èna po{aqe tekstualnu poruku sadrìne BD_(nedeqa trudno}e u kojoj se nalazi) na broj 3021. Biqana i Ivana su se do sada informisale preko Interneta

Za kori{}ewe ovog servisa potrebno je da `ena po{aqe tekstualnu poruku sadr`ine BD_ (nedeqa trudno}e u kojoj se nalazi) na broj 3021 ili u [koli za trudnice pri Domu zdravqa, a s obzirom da su prvorotkiwe i imaju brojne

^ITAOCI PI[U SMS

nedoumice i pitawa, tvrde da }e im ovaj servis pru`iti neophodne odgovore.

^lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq rekao je na ju~era{woj konferenciji da je projekat „Beba dolazi“ veoma vaàn, pogotovo kod prve trudno}e, jer ona nosi puno pitawa, neizvesnosti, strahova i sve ono sa ~ime se mlada majka susre}e. Tu su uglavnom pitawa koja unose nemir i nervozu, a trudno}a treba da bude lep period u ìvotu, naglasio je Kiraq. Na~elnik Slu`be zdravstvene za{tite èna dr Ne deq ko Ro di} naglasio je da }e informacije koje }e dobijati budu}e majke umnogome rasteretiti i ginekologe, koji nisu uvek u mogu}nosti da se dovoqno posvete svakoj trudnici ponaosob. Direktor Fondacije „Mobimed„ dr Vo ji slav Stoj {in rekao je da }e osim trudnica koje trudno}u vode u Domu zdravqa, ovaj servis mo}i da koriste i ène koje odlaze u desetak privatnih ginekolo{kih ordinacija. I. D.

065/47-66-452

Iver i kla da @elela bih da dragim novosadskim roditeqima skrenem pa`wu na nekoliko stvari. Teren za mini golf nije supstitut za de~je pewalice, tobogane i sli~no, za to postoje adekvatna igrali{ta. Tako|e, nau~ite decu da ne psuju odrasle i ga|aju ih zemqom, ako

im uka`u da se ne ~upaju delovi istog terena za mini golf. Ako iste te devoj~ice i de~aci u uzrastu izme|u svoje tre}e i {este godine poprimaju vandalske sklonosti nije ni ~udo {to su tinejxeri takvi kakvi su. Hvala. 063/8261...

* * * Kra|a, lomqewe, destruktivci o{teti{e grad u vrednosti oko milion evra. Treba uvesti reda pomo}u MMS, pa po{iqaoce nagraditi, a snimqene kazniti. 065/9137... * * * Kada umrem, a smrt }e skoro do}i, Jo{ tren koji, pa }e zakucati, I na moga ìvota tamnicu, Te rasto~it èlezne okove {to mi du{u od postanka steù, I spasti je ropstva ve~itoga, Nemojte mi ruke prekr{tati, Jer mi ìvoj behu savezane. 064/0485... * * * [ta nam se de{ava i kako ìvimo i kako opstajemo?! [to bi i bog rek’o, te{ko meni s vama! Stra{no! Goran Novosa|anin. 064/2135... * * * Na jednoj NS televiziji voditeq neke sajamske emisije u vrlo jeftinom studiju, a sam je i on sam katastrofa, natekao, prost, jo{ se i nalegao, pa lupeta, pa kome taj treba, sklawajte ga, unesite mladost, lepotu, i promenite enterijer, sada je dvadeset i prvi vek.... 063/5847...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak18.maj2012.

OTVOREN EDUKATIVNI CENTAR

Bes plat nom obu kom pro tiv ne za po sle no sti Edu ka tiv ni cen tar u fa bri ci „Pe tar Drap {in” u ko me }e se ne za po sle ni gra |a ni bes plat no ob u ~a va ti za tri de se tak za ni ma wa ju ~e je sve ~a no otvo ren. Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} pu {ta ju }i u po gon ovaj cen tar i, ka ko je re kao, naj ve }u fa bri ku u Voj vo di ni is ta kao je da je upra vo ovaj Cen tar ka ri ka ko ja ne do sta je u tr `i {nom lan cu u Po kra ji ni.

- Ovo je pr vi ova kav Cen tar u Sr bi ji, kroz ko ji }e go di {we pro }i oko pet hi qa da gra |a na. U sa rad wi sa po slo dav ci ma i Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we pro na la zi }e mo de fi ci tar na za ni ma wa na tr `i {tu ra da i ob u ~a va ti stru~ nu rad nu sna gu u tom sme ru - re kao je Paj ti}. Obu ke se spro vo de u tri objek ta Cen tra, ukup ne po vr {i -

Cvet na pi ja ca is pred „Spen sa” Pe ta po re du ovog pro le }a, „Cvet na pi ja ca”, bi }e odr `a na da nas od 12 do 21 ~as i su tra od 8 do 20 ~a so va na pla tou is pred „Spen sa”. Or ga ni za to ri iz Po kre ta go ra na No vog Sa da pod se }a ju No vo sa |a ne da se na ovoj ma ni fe sta ci ji mo `e pro na }i sve {to je po treb no za ure |e we ba {te, vr ta, bal ko na, kao i do mo va. Ulaz je bes pla tan. A. Va. U DE^JOJ BOLNICI PLAMEN IZ POSUDE ODMAH UGA[EN

Va tro ga sci bi li sa mo zbog pro to ko la Va tro ga sna bri ga da je ju ~e oko 13 ~a so va do bi la oba ve {te we da se ne {to za pa li lo na pe tom spra tu De~ je bol ni ce, ali, ka ko smo sa zna li, dok su va tro ga sci sti gli na li ce me sta, va tra ko ja se po ja vi la iz po su de sli~ ne epru ve ti je uga {e na. Na i me, za pa li la se ma la ko li ~i na al ko ho la u po me nu toj po su di , va tra se na ~as po ja vi la, ali je od mah i uga {e na. Va tro ga sci su ipak po zva ni jer, ka ko sa zna je mo, ta ko na la `e pro to kol. B. M.

Ora to ri jum „Me si ja” u Si na go gi ^u ve ni ora to ri jum „Me si ja” Ge or ga Fri dri ha Hen dla bi }e iz ve den ve ~e ras u 20 sa ti u Si na go gi, Uli ca je vrej ska 11. Pod di ri gent skom pa li com Be at Frit {i iz ve {}e ga Ora to ri en hor Vin ter tur i or ke star iz [vaj car ske. Ulaz je bes pla tan. N. R.

ne od 2.056 kva drat nih me ta ra, u pro se ku tra ju od jed nog do tri me se ca, a Cen tar sa ukup no 43 kre ve ta nu di sme {taj za gra |a ne ko ji do la ze iz dru gih me sta u Voj vo di ni. - U bu du} no sti nam je ciq iz grad wa vi {e pod cen ta ra u ~i ta voj Po kra ji ni s istom ova kvom na me nom - na ja vio je po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va -

we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin. Edu ka tiv ni cen tar osno va la je Vla da Voj vo di ne, a pro je kat su fi na sij ski po dr `a le i Evrop ska ko mi si ja i austrij ska Agen ci ja za raz voj, te je kao gost bio pri su tan i am ba sa dor Austri je Kle mens Ko ja.U Voj vo di ni tre nut no ima oko 200.000 ne za po sle nih. A. L.

NOVOSADSKA SKUP[TINA ME\U DVADESET U SRBIJI KOJE ]E BITI NA POSEBNOM PORTALU

Jed nim kli kom do od bor ni ka Veb por tal „Moj odbornik„ i ujed no mo bil na apli ka ci ja je kre i ra na kao me ha ni zam za jed no stav nu i di rekt nu ko mu ni ka ci ju iz me |u gra |a na i od bor ni ka u lo kal nim par la men ti ma. Ide ja je da por tal po sta ne vir tu el na so ba za sa stan ke gra |a na i od bor ni ka od no sno da se omo gu }i na ro du da se u par ko ra ka, na jed nom me stu, in for mi {e, us po sta vi di ja log i po kre ne re {a va we pro ble ma u 167 lo kal nih sa mo u pra va, s ba zom od 9.549 od bor ni ka. U na red nih de vet me se ci pro je kat }e re a li zo va ti ni {ka or ga ni za ci ja Pro ak tiv uz po dr {ku In sti tu ta za odr ì ve za jed ni ce. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ka è za „Dnev nik” da je to od li~ na ide ja. Pre ma we go vim re ~i ma ova kav vid ko mu ni ka ci je je ne mi nov na bu du} nost. - In ter net je ne iz be àn i za to {to pre tre ba i}i u tom prav cu ko mu ni ka ci je. Na ovaj na ~in gra |a ni }e ima ti bo qu pri stu pa~ nost od bor ni ci ma ko ji ma se ujed no po ve }a va od -

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (14.15, 16), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (17.50, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.05, 22), „Bojni brod” (17.40), „Legenda o kung fu zeki” (13.45), „Lok aut” (22.10), „Osvetnici” (14, 16.50, 17.30, 19.30, 22.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15.40), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 20.30, 22)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te kamerna scena drama „Godo na usijanom limenom krovu” (20.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a”

go vor nost, ka ko ne bi br zo za bo ra vi li ko ih je bi rao da ~e ti ri go di ne se de u Skup {ti ni gra da i upra vo te qu de pred sta vqa ju u skup {tin skim klu pa ma - re kao je Jo va no vi}. U pr voj fa zi, na por ta lu bi }e pred sta vqe no 20 lo kal nih par la me na ta me |u ko ji ma i No vi Sad. Jed no stav nom pre tra gom gra |a ni }e mo }i da sa zna ju {ta od bor ni ci mi sle o pi ta wi ma ko ja su za wih va `na. Ta ko |e, od bor ni ci }e mo }i da po sta ve svoj stav o od re |e noj te mi, a gra |a ni }e, ima ti mo gu} nost ko men ta ri sa wa, po sta vqa wa pi ta wa, tra è wa ob ja {we wa. Iz Pro ak ti va po ru ~u ju da }e se na kon sed ni ca lo kal nih skup {ti na bi ra ti ak tu el ne te me, po zi va ti od bor ni ci da na pi {u ~la nak, pa }e gra |a ni mo }i da o to me is ka ù stav. S je se ni }e ka ra van „Moj od bor nik” obi }i svih 20 gra do va i op {ti na i di rekt no pred sta vi ti por tal gra |a ni ma, po ja sni ti im zna ~aj ko mu ni ka ci je sa od bor ni ci ma i uka za ti na do dat ne mo gu} no sti ko ju plat for ma za di rekt nu ko mu ni ka ci ju pru à. D. Igwi}

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ Î CE: Ve sna Mar ja no vi}, Sil va na Me |e {i, Dra gi ca Mi le ti}, Sto ja na Ta ta lo vi}, Sve tla na Ra di {i} i Ma ja Le ko iz No vog Sa da, Sve tla na Si ri {ki iz Na da qa, Mir ja na La za rov iz Zma je va i Va len ti na Mi {ko vi} iz Vaj ske. DE Â KE: Ma ri ca Jo lo vi}, Ana de la Bu li}, Bran ka Lo toc ki, He le na [e {um, Sne à na Ra du i Sla |a na Po po vi} iz No vog Sa da, Ibo qa Ko ~i{ iz Ja zo va, Mar ga re ta @i la ji i Li di ja Tot iz Piv ni ce, Da ni je la Rad ma no vi} iz Som bo ra, Jo va na Kra vi} iz Ba~ kog Jar ka i Ta wa Pik si a des iz Ki sa ~a.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni Bo ja na Ko ste Pan ti} (1935) u 12 ~a so va, Jan ko @i va na Pe tro vi} (1931) u 12.45, Vin ka Vla de Ra da no vi} (1961) u 13.30, Mi lan Ni ko le Ra da ko vi} (1954) u 14.15 i Mar git Iva na La sak (1927) u 15 ~a so va. Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra wen Bla go je Mi lo ja Ra {i} (1949) u 13 sa ti.

Pet no vih bu se va {par ta }e gra dom Ugo vor o ku po vi ni pet no vih auto bu sa za Jav no grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad” ju ~e su pot pi sa li di rek tor ovog pred u ze }a Bra ni slav Bo ga ro {ki i di rek tor fir me „Iri bus Ive ko„ Ro bert Vr hov ski, ko ja }e is po ru ~i ti no va vo zi la. U sve ~a noj sa li Skup {ti ne gra da pot pi si va wu je pri su tvo vao i pred sed nik grad skog par la men ta Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je is ta kao da je JGSP „je dan od stu bo va ko mu nal ne uslu ge u gra du i ujed no jed na od na u spe {ni jih jav nih fir mi”.

- Re~ je o ni sko pod nim kli ma ti zo va nim vo zi li ma sa ram pa ma za in va li de i po go nom na zem ni gas. Ce na je 218 hi qa da evra po vo zi lu, {to je bit no ni `e od pro {lih na bav ki. U ro ku od dva me se ca naj ve ro vat ni je nas ~e ka na bav ka jo{ 16 no vih vo zi la, a pla ti }e mo ih sop stve nim sred sta vi ma. Ta ko }e mo ima ti 20 od sto ova kvih vo zi la na pu te vi ma -re kao je Bo ga ro {ki. No vi auto bu si bi }e is po ru ~e ni u ok to bru dok }e jed no vo zi lo na pro bu sti }i ve} u sre du. Vo zni park JGSP tre nut no bro ji 200 auto bu sa, ko ji su u pro se ku mla |i od de set go di na. A. L.

PO^ELI „DANI KVARNERA U NOVOM SADU”

Pr {ut i sir u Uli ci Mo de ne Iz lo `bom Mu ze ja tu ri zma iz Opa ti je „Slav ni go sti na Ja dra nu”, ko ja je si no} otvo re na u In fo cen tru Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da u Uli ci Mo de ne, po ~e la je ma ni fe sta ci ja „Da ni kvar ne ra u No vom Sa du”. Di rek to ri ca Mu ze ja Mir ja na Kos - Na lis otvo ri la je iz lo `bu, a pri sut ni ma se obra tio i `u pan Pri mor sko-go ran ske @u pa ni je Vi do je Vu ji}. U okvi ru ove ma ni fe sta ci je da nas i su tra bi }e odr `a na za -

jed ni~ ka pre zen ta ci ja Kvar ne ra, Opa ti je i Mi le nij Ho te la, od 10 do 18 ~a so va is pred In fo cen tra. Ta da }e svi po se ti o ci ima ti pri li ku da u`i va ju u za bav nom pro gra mu i pre zen ta ci ji lo kal nih obi ~a ja, kao i de gu sta ci ji pr {u te i si ra. Su tra u 20 ~a so va bi }e u Si na go gi pri re |en ko cert Kla pe “For tu nal”, “[a je ta” i “No vo sad skih gla zbe ni ka” u Si na go gi. Ulaz je bes pla tan. I. D.

VODI^

TElEfOnI

no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Fo to: B. Lu ~i}

JGSP I „IRIBUS IVEKO” POTPISALI UGOVOR

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

petak18.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

VI II 5

VI II 6

Sutra: O[ „Vuk Karayi}”, O[ „Ivan Gunduli}”, Novi Sad i O[ „Veqko Petrovi}”, Bege~

vojvodina

dnevnik

petak18.maj2012.

ДАНАС ОТВАРАЊЕ 50. СУСРЕТА АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШНИХ ДРУШТАВА

Пред жиријем девет представа

СТАРА ПАЗОВА: Вечерас у Старој Пазови почиње 50. јубиларни Сусрети аматерских позоришних друштава. Данас наступају аматери из Сечња с пројектом „Пандорина кутија”, сутра је на програму представа „Мулен руж” АП „Бранислав Нушић” Шид, а у недељу „Ћелава певачица” аматера из Ковина. „Покондирена тиква“ Камерне сцене “Мирослав Антић” из Сенте је на репертоару 21. маја, док Културни центар Инђија долази са представом „Укроћена горопад”. Аматери из Црвенке су ове године за смотру изабрали Гогољеву „Женидбу”, а представа ће бити играна 23.маја, а

ПОЧЕЛА ПОДЕЛА ХУМАНИТАРНИХ ПАКЕТА У СОМБОРУ

Помоћ за три хиљаде породица СОМБОР: У сомборском Црве-

ном крсту јуче је почела подела прехрамбених хуманитарних пакета намењених пензионерима са минималним примањима и корисницима материјалне помоћи, којих у овом граду има преко 3000. Новац, 128 милиона динара, колико вреди преко 35.000 ових прехрамбених пакета обезбеђен је захваљујући синхронизованој акцији Владе АП Војводине и локалних самоуправа у северној српској покрајини. У прику-

пљању средстава и прехрамбених производа велику улогу играо је и покрајински Фонд за развој нових технологија, пошто су корисници подстицајних средстава управо овог Фонда своје обавезе измиривали у властитим производима. Око 3000 породица пензионера са примањима мањим од законског минимума у износу од 12.222 динара, као и корисника материјалног обезбеђења у Сомбору и њему припадајућих села М. Мћ добиће ове пакете.

Магнетна резонанца суботичкој болници СУБОТИЦА: Општа болница у Суботици добила је јуче савремену магнетну резонанцу. На овај начин, суботичка болница, која представља једну од најстаријих установа у Србији, постала је трећа здравствена установа у Војводини која поседује овај савремени уређај.Магнетна резонанца стигла је из Института за онкологију у Сремској Каменици, а њена демонтажа, транспорт и инсталација урађена је под контролом стручњака, немачког „Сименса“. За ово, и опремање просторија и пратеће инфраструктуре Покрајински секретаријат за здравство издвојио је 20 милиона динара. Поред магнетне резонанце, у Општој болници пуштен је у рад и ткивни процесор, четврти такве врсте у Србији чијим се коришћењем смањује време поребно за добијање резултата анаС. И. лизе са четири на један дан.

Завршен кружни ток АПАТИН: Код бање Јунаковић, на раскрсници два регионална пута, јуче је отворен кружни ток. „Сомборпутеви“ су радове почели последњег дана октобра прошле године, међутим, због дуге и хладне зиме били су обустављени, па је целокупна посао тек сада завршен. Осим изградње кружног тока предвиђена је и ревитализација пута од раскрнице до уласка у Апатин, односно до Средње техничке школе, дужине 2,7 километара. Вредност укупне инвестиције је 54

милиона динара, а апатинска општина је платила трошкове израде пројектне документације и решавања имовинских односа са власницима земљишта. Радови би требало да буду готови за месец дана. Изградњом кружног тока, који је опремљен модерном хоризонталном и вертикалном сигнализацијом, решена је једна црна тачка на регионалном путу Р 101 где је до сада забележен већи број саобраћајних несрећа. Ј. Прелчец

Највећа пећ за печење скулптура КИКИНДА: У атељеу Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера”, пуштена је у рад нова, највећа те врсте у Србији и међу највећим у свету, пећ за печење скулптура. Од сада ће млади уметници, студенти завршних година, на мастер студијама, постдипломци и сви уметници који долазе да раде у овом атељеу, имати могућност да направе уметничко дело високо два и по метра. Средства су обезбеђена делом из буџета општине Кикинда, делом из Покрајинског секретаријата за културу. Пећ је коштала око два милиона динара, што је по речима директора „Тере“ мр Слободана Којића десетоструко мање од оних на светском тржиА. Ђ. шту, а изградила ју је фирма „Грејач комерц“ из Бечеја.

24.маја ансамбл Културног центра из Куле наступа са представом „Мала“. Аматери из Сенте имају чак две представе на смотри, друга која ће бити играна 25.маја је „Цврчак”, а старопазовачки позоришни ансамбл са ауторским пројектом Мирослава Кожика пред жири и публику излази 26.маја. Последње вечери на репертоару је монодрама „Паорска грозница” професионалног позоришта из Зрењанина. Жири чине редитељ Милан Белегишанин, глумица Весна Ждрња и књижевник и позоришни критичар Симон Грабовац, а селектор је глумац Радивоје Ратковић.

Јубиларни сусрет аматерских позоришних ансамбала у Старој Пазови ће пратити и неколико других програма као што су изложба фотографија посвећена редитељу Љубославу Мајери која ће бити отворена данас у 19 часова, биће представљени радови Анамарије Михајловић као и три књиге: „Страст за летењем” глумице Ружице Сокић, „Змај” редитеља Милана Белегишанина и „Сто година пазовачког позоришта” Катрине Вереш у преводу на српски језик. Част да отвори 50.јубиларни Сусретс АПДВ у Старој Пазови имаће глуА. Мали мац Воја Брајовић.

БЕЧЕЈСКИ ГИМНАЗИЈАЛЦИ НА ИНТЕРКУЛТУРАЛНОЈ РАЗМЕНИ

Космополите у земљи чоколаде БЕЧЕЈ: Друштво пријатеља деце општине Бечеј у сарадњи с Фондацијом Песталоци реализује пројекат „Мултипликација – живети толерантно“ у оквиру којег група бечејских гимназијалаца „Космополите“ спроводи двонедељну интеркултуралну размену у Швајцарској. Управо је експедиција од 15 бечејских „Космополита“ отпутовала пут „земље чоколаде“, где ће бити смештени у Дечијем селу Песталоци недалеко од града Трогена. - Ово је седми пут како наша деца одлазе у Швајцарску, чиме смо започели трећа фазу сарадње и промовисања интеркултуралности, толерантности, антидискриминације, те људских и дечијих права - рекла је председниица Друштва пријатеља деце општине Бечеј Изабела Шормаз. Неће Бечејци бити сами из Србије, пошто је са њима отпутовала истобројна експедиција из Зрењанина, као и петнаесторо средњошколаца из Инђије и Руме. Речју, у Швајцарској ће из Војводине регионално бити подједнако заступљени Банат, Бачка и Срем. - Током двонедељног боравка у Швајцарској наша деца ће се дружити и реализовати програм раз-

Бечејске „Космополите“ пред полазак за Швајцарску

мене са вршњацима из Русије, наравно и земље домаћина Швајцарске. Ове године гро експедиције из нашег града чине ученици првог разреда Гимназије, што значи да ће наредне три године имати обавезу да стечено знање и искуство преносе вршњацима у школи и граду-напоменула је педагог бечејске Гимназије Марица Кресоја. Бечејску експедицију предводе психолог Марија Ачаи и профе-

сорка географије Дубравка Милинков, а од ученика пут Швајцарске кренули су: Ана Вијатов, Милош Ивановић, Ирина Илинчић, Дамир Јазвин, Мирјана Јовановић, Никола Ковијанић, Кристина Кокот, Гергељ Молнар, Марина Павловић, Милан Станковић, Јелена Танасијин, Стефан Тапавица, Чонгор Тот-Хасноши, Александар Џевер и Златко Џинић. В. Јанков

НОВИ САВЕТ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО У АКЦИЈИ

Ускоро плажа и простор за кампере БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Председник Савета месне заједнице Бачко Петрово Село Јожеф Фелдеши представио је програм рада и реузлтате које је Савет постигао од када је, крајем прошле године, изабран. - Мислим да је кључно питање везано за безбедност мештана у селу и то смо, захваљујући разумевању локалне самоуправе и полиције, успели знатно да побољшамо. Очекујемо да ће се ситуација побољшати и у атару, где ће бити појачана контрола на њивама, а и путеви ће бити поправљени. За ову намену издвоено је два милиона динара које смо добили путем конкурса који је расписао Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство - рекао је Фелдеши. - На „Кривини“, уз обалу Тисе ћемо, захваљујући разумевању Дирекције за изградњу општине Бечеј, уредити простор намењен купачима, а у непосредној близини у шумици и камперима с могућношћу спортског риболова на Тиси и Чику, пошто се на овом месту

Чик улива у Тису. Већ смо имали прелиминарне разговоре с представницима Покрајинског секретаријата за екологију о уређењу Великог острва, на чијој површини од 17 хектара би у догледно време могли да уредимо својеврсни рекреациони центар. У спортском центру „Јединство“ уредићемо терен за баскет, а и Омладински центар за мале спортове крај пијаце ће бити реконструсан. Фелдеши је напоменуо да је изабран Организациони одбор традиционалне туристичко – спортске манифестације „Петровоселски дани“, те да им је у плану да поправе тротоаре главних улица, а изградиће се и два километра нових тротоара у улицама где их нема. - Веома нам је важно да поново уредимо простор на вашаришту и да се вашари поново одржавају у нашем селу, јер занатлије и мали привредници имају шта да понуде тржишту- закључио је Јожеф Фелдеши. В. Јанков

АПАТИН: Први пут манифестацији „Ноћ музеја” прикључујe се Апатин са програмом Културног центра. У галерији „Менадер” биће отворена изложба „Фотографски атељеи Апатина у 19. веку” са фотографијама атељеа из тог века Ханса Јурга, Јожефа Штрауба и Франца Хаука. У Музеју „Дунав“ одржаће се видео пројекција најстаријих документарних филмова о Апатину, као што је долазак Александра Карађорђевића у град 1926. године и Процесија изношења Црне мадоне из 1930. године. Код споменика Николи Тесли приредиће се светлосни перформанс. Ј. П.

Банатска храна

КИКИНДА: Овогодишња тема „Ноћи музеја“ у Кикинди је храна. Изложба „Банатска `рана„ објасниће утицај страних кухиња на исхрану банатских Срба. Изложба „Док сам јео бели лебац...” посвећена је кикиндским млиновима, Дамфилу, Сувачи, хлебу и пољопривредним машинама у Великој Кикинди. Посетиоци ће видети и изложбу куварица-дозидница и старих кувара, док ће „Зарђала кашика” показати есцајг, сервис и некадашње мале кућне апарате. „Сировита варош” је изложба о мокринском сиру, а „Кожурица” је серија фо-

тографија о диснотору чији је аутор Аладин Бакхит. Ту је и изложба о најбољим светским куварима, најукуснијој светској храни. У дворишту Курије активи жена припремиће разноразне ђаконије, које ће моћи да се купе по скромним ценама. За најмлађе организују се радионице „Фудић”, „Сточићу постави се”, „Колажирај и амбалажирај”. Манифестација почиње у 18 сати и трајаће до два сата после поноћи. Деца до седам година неће плаћати улазнице, за оне до 25 година улазница је 50, а за све остале 100 динара. А. Ђ.

Средњовековна пијаца ВРБАС: На платоу испред хотела „Бачка“ у Врбасу, посетиоци ће бити у прилици да виде како је изгледала средњовековна пијаца, док ће на истом месту у 21 час бити одржан концерт ансамбла „Ренесанс“. У просторијама Музејске збирке биће представљене изложба „Господари глине и жита“, затим изложба фотографија „Музеј као инспирација“ , изложба докумената Удружења занатлија, као и демонстрација филигранског заната, апотекарске чаролије, док ће на платоу испред музеја бити уприличена манифестација

У тексту „Реновирана рецепција, уређена стаза здравља, који је изашао у нашем листу, у четвртак, 17. маја, на страни војвођанске хронике, ненамерном грешком написано је да је добит Хотела „Термал“ у претходној годни била 201 милион динара, а ради се о укупним приходима оствареним у истој години. Погрешно је наведено и да је име директора ове установе Никола Аџић, требало је Мирко Аџић. Такође, из Хотела „Термал“ наводе да су средства за реновирање и уређење „Термала“ обезбеђена на основу пројеката које је одобрио Секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, а која су ишла преко Фонда за капитална улагања.

Соларни колктор штеди енергију

СУТРА НОЋ МУЗЕЈА ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ

Светлосни перфоманс

ОБЈАШЊЕЊЕ

„Ноћ музеја за децу“, рестаурација и конзервација музејских предмета и сликарска колонија. У Реформаторској цркви у Врбасу посетиоци ће моћи да уживају у музичко-историјским минијатурама, у Основној школи „Петар Петровић Његош“ припремљена је изложба „Врбас у документима 1930 – 1950“, у Народној библиотеци „Данило Киш“ биће представљена изложба књига на мађарском језику, док ће у биоскопу „Југославија“ бити обележен век биоскопа у Врбасу. М. Кк.

Ноћ природе БЕЧЕЈ: У „Ноћи музеја“, Бечејци ће моћи да погледају изложбу „Натура Паноника“, од 19 до 21 сат ученици ОШ „Север Ђуркић“ имаће перформанс на тему рециклаже, а школски хор ће наступити с песмама о природи. Од 21 до 22 сата на програму је „Ноћ музеја + Ноћ биологије = Сова“, у оквиру којег ће студент биологије ПМФ у Новом Саду, Бечејац Стеван Спајић, говорити о заштићеној врсти птица и симболу ноћи сови. Најзад, од 22 до 23 сата Удружење грађана „Еко Бечеј“ ће говорити о природним лепотама Бечеја и заштити природе. Врата Градског музеја биће отворена до два сата иза поноћи. В. Ј.

СУБОТИЦА: У Дому за незбринути децу „Колевка“, Геронтолошком центру и Општој болници у Суботици почело је постављање соларних колектора, а наредног мссеца би требало да се у суботичкој болници изгради и постави соларно постројење за припрему санитарне топле воде. У ову инвестицију ће републички Фонд за заштиту животне средине и Град Суботица уложити укупно 29 милиона динара, а уговор су потписали директор Опште болнице др Горан Бићанин и представник предузећа „Амига“ из Краљева. СМБ градњи у Суботици су поверени грађевински радови. - Суботичка болница је до сада имала велику потрошњу воде и енергије, а уградњом 144 соларна колектора доћи ће до смањења трошкова. Према рачуници годишње би уштедели и до 2,3 милиона динара – рекао је директор Опште болнице др Горан Бићанин. Општа болница у Суботици једна је од тридесетак установа у Србији која је конкурисала пројектима за новац у укупној вредности 1,3 милијарде динара. С. И.

Борба с комарцима после кише ПАНЧЕВО: Велики број Панчеваца још пре почетка кишног периода жалио се на проблеме које им задају комарци и крпељи, а у Секретаријату за заштиту животне средине Панчева кажу да ће са сузбијањем крпеља, комараца и мушица наставити после кишних дана. Тренутно највише крпеља има у делу Барутане и код Спортског центра Младост. Поред крпеља, главне напсти током летњих дана су и комарци. Број ларви комараца тренутно није алармантан, али је повећан број кућних и речних коЗ. Дг. мараца.

AkTUeLnA

petak18.maj2012.

dnevnik

c m y

ХРОНИКА 79. МЕЂУНАРОДНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА У НОВОМ САДУ

Трактор путује у Баново Поље

ОКРУГЛИ СТО НА НОВОСАДСКОМ САЈМУ

Осигурање у пољопривреди – корисно и исплативо

Цена осигурања је минимална у односу на вредност производње и све веће ризике које доносе климатске промене, једногласна је оцена учесника oкруглог стола о исплативости осигурања у пољопривреди, који је у организацији Делта Ђенерали Осигурања одржан на Новосадском сајму. Елементарне непогоде под утицајем климатских промена, проузроковале су велике материјалне губитке у аграрној производњи у целом свету. Све више усева, воћа и поврћа, сваке године, страда од суше, мраза, града, поплава, удара грома или других непогода. - Трошак осигурања је изузетно мали у односу на вредност производње и остала улагања која пољопривредни произвођач има. Осигурање је инвестиција у циљу заштите производње, а не средство к-

оје увећава добит. Без адекватног осигурања пољопривредник ризикује да изгуби сав приход, тако да нема дилеме да ли има рачуна осигурати пољопривредну производњу - рекао је Милан Узелац, помоћник директора дирекције за продају осигурања пољопривреде Делта Ђенерали Осигурања. Агрономи из Пољопривредне стручне саветодавне службе, који су учествовали на скупу, истакли су да у аграру осигурање има велики значај не само због заштите већ и унапређења производње. Међу учесницима округлог стола били су и пољопривредници из Ариља, Ђурђева и Мола који су прошле године претрпели штету и потом наплатили осигурање. Произвођачи су изразили задовољство начином и брзином процене штете и добијеном накнадом од осигурања.

ИНВЕСТИЦИОНО ПОСЛОВНИ СКУП ЦЕДЕФ-а НА САЈМУ

Биомаса – аустријска искуства и српски потенцијали Централно-европски форум за развој – ЦЕДЕФ заједно са Трговинским одељењем Амбасаде Аустрије, а у сарадњи са Аустријским кластером пољопривреде организовао је у Новом Саду инвестиционо пословни скуп ,,Биомаса - Искуства Аустрије и потенцијали Србије”. Циљ скупа био је да се подстакне инвестирање у биомасу, као и да се на искуству Аустрије прикажу предности и значај улагања у овај енергетски потенцијал. На скупу се представило 11 градова и општина Србије са 12 пројеката за производњу топлотне и комбиновану производњу топлотне и електричне енергије за јавне и стамбене објекте, компаније са

најсавременијим технологијама и банке са кредитним линијама у области биомасе. Употребом биомасе, констатовано је, Србија би могла да уштеди 60 милиона евра годишње, замењујући тако око 2,5 милиона тона нафте. Само од отпалих грана после резидбе воћа може да се добије више од 724 тоне биомасе, што је једнако количини од преко 194 тоне нафте. Чак 70 одсто домаће производње енергије у Аустрији потиче из обновљивих извора енергије, од чега биомаса обезбеђује 11,2 одсто електричне и 21 одсто топлотне енергије. Удео свих извора обновљиве енергије у Србији, заједно са хидроелектранама, из-

носи само шест процената. Годишње се спали три милиона тона биљне масе што је по енергетском потенцијалу једнако количини од чак 11 милијарди киловата електричне енергије, односно годишњој производњи свих хидроелектрана у Србији. Наглашено је да закон о јавно приватном партнерству даје услове за изградњу инфраструктуре и пружање услуга од јавног интереса са важним циљем да се квалитет услуге повећа, као и да се омогуће бољи услови за финансирање страних инвестиција и у области обновљивих извора енергије попут соларних електрана, мини хидроелектрана и постројења на биомасу.

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „ФИДЕЛИНКЕ” НА САЈМУ

Набавком кецеље дарујете децу Суботичка „Фиделинка”, која послује у оквиру компаније „Агропослови”, организовала је хуманитарну акцију на Пољопривредном сајму у Новом Саду. На штанду „Фиделинке” продаване су кецеље, које су осликали малишани из Основне и средње школе за образовање деце са сметњама у развоју „Жарко Зрењанин”, као и из Дома за децу ометену у развоју „Колијевка” у Суботици. У акцији се једноставно може учествовати, а средства се директно донирају овим установама. Потребно је, као што су јуче многи урадили, откупити кецеље, које су ова деца осликала и тако им омогућити срећније детињство. Јуче су се за њихове осмехе потрудили на штанду „Фиделинке”, који су деца заједно с васпитачима посетила, а њихова радост и задовољство игре играчкама које су им дароване, и које им могу и други донатори обезбедити, допринели су да четрдесетак шарених кецеља плане. Међу онима који су то већ учинили, уз неколико познатих компанија, било је и учесника сајма, али и још много оних ко-

Горан Станчетић из мачванског села Баново Поље, најсрећнији је посетилац 79. међународног пољопривредног сајма, пошто је јуче из специјалне кутије препуне улазница извучена баш његова. Уз много среће он је постао власник веома вредне награде трактора „беларус 82.1“ , дар новосадске компаније „Агропанонка МТЗ Финке”, а кључеви ће му бити уручени данас у подне. У узаврелој атмосфери, испред кутије у коју су од отварања сајамских капија, у суботу 12. маја до јуче у 17 часова, убациване улазнице, тешко се долазило до даха, јер су се сви окупљени, широм отворених очију, надали да ће баш њихово име бити прочитано. Да је овај сајам, захваљујући изузетно квалитетној изложби, броју учесника из земље и иностранства, приказаним новитетима, повољним ценама, привукао велики број посетилаца потврда је и број улазни-

ца у кутији, али и до сада постигнути резултати изалагача. Наиме, добар део изложене пољопривредне механизације добио је нове власнике, а и лагери многих излагача биће, после ове приредбе, испражњени. Слично је и на изложби стоке, на којој је показано око

5.000 најквалитетних грла домаћег узгоја. Све то може се на Новосадском сајму видети још данас од 9 до 18 часова, када се затвара највећа сајамска приредба у нашој земљи и један од највећих сајмова из области аграра у Д. Мл. Европи.

Главни продајни програм компаније „Рес трејд” је механизација произвођача „Џон Дир”, а у понуди се на штанду могу наћи трактори, комбајни, прикључне машине, и косилице. Ове године су представљене и машине за одржавање зелених површина - баштенски, комунални и голф програм. Новитети на штанду су трактори 5Р од 80, 90 и 100 КС као и модели 7Р из Америке од преко 200 КС. Представљени су и комбајни нове серије 14.70 и комбајни серије W, Т и С са уграђеним навигацијама, новим кабинама и моторима. Купци добијају сајамски попуст од шест одсто, а како истичу на овом штанду веома добро иде продаја преко акције са „Про кредит” банком. Реч је о кредиту без камате на три године са учешћем од 25 посто. Цене трактора се крећу од 20.000

евра колико кошта модел од 55КС, па до 170.000 евра, колико би требало издвојити за трактор од 310 коња. За сада је продато између око 15 „Џон Дир” трактора, три комбајна и око 15 прикључних машина. Већ 11. годину заредом на штанду се налази и „Џон Дир кутак” где посетиоци могу да

купе ручни алат „Гедор”, „Бошов” електрични алат као и чувена холандска уља „Еурол”. Ту се купују и сувенири, попут памучних мајица (500 до 1000 динара), качкети (400 до 1140 динара), а за најмлађе ту су играчке трактора од 300 динара па на више. А. Ва.

„Џон Дир” новитети

Гуме за сва возила

Косачице и прскалице за веће површине

Фирма „Агромаркет” из Крагујевца је на сајму изложила производе марке „Вилаџер”, „Орегон”, „Фискарс”, „Ал-ко” и „Долмар”. На штанду купци могу да се увере у квалитет опреме и распитају о ценама. У понуди су косачице, моторне тестере, електрични алат марке „Вилаџер”, а највише пажње привлачи прскалица за 15.500 динара као и прскалица на колицима која је погодна за веће површине и кошта 29.000, док је најскупља машина ове марке трактор од 17.5 коња и кошта 312.000 динара. Попула-

ран производ ове марке је и бушач рупа са четири бургије који кошта 22.000 динара. Изложена је и „Орегон” опрема која укључује мачеве и ланце за тестере, као и „Долмар” моторне тестере чије се цене крећу од 21.000 до 70.000. На штанду се могу наћи и алат за орезивање воћњака и винограда светског бренда „Фискарс”, а маказе коштају од 2.000 до 4.500 динара. Од аустријског бренда „Ал-ко” могу се видети косачице и моторни тримери скупљи од „вилаџерових” за 10 А. Ва. до 15 одсто.

Наспрам хале 13 на отвореном простору Алеје нација, компанија „Аутотехник Вејић” из Ветерника изложила је своју понуду свих врста агроиндустријских радијалних пнеуматика, од једног од највећих произвођача „Фајерстон”, најважнијег бренда „Бриџстона”. У понуди су све врсте гума које су произведене у Шпанији, а сајамски попуст за све производе је 15 одсто. Међу 14 земаља Европске уније, фирма „Аутотехник Вејић” је прва у Србији која дистрибуира производе „Бриџстона”. Како кажу у овој фирми, они нуде повољну цену, квалитет и испоруку у кратким роковима, што је веома значајно.

Десет фирми под једном капом

ји су спремни да се прикључе акцији. За то и има времена и кецеља, јер их је, по речима комерцијалног директора компаније

организатора Дејана Пиље, осликано више, него што их је јуче било на штанду. Д. Мл.

„Викторија група” представила се седму годину заредом посетиоцима Новосадског сајма, а своје штандове има свих 10 чланица ове групације. У хали 11 су „Викторија оил”, „Ветеринарски завод Суботица”, „Фертил”, „Викториа старч”, „Лука Бачка Паланка”, „Викторија фосфат”, „Риботекс”, „Соја протеин”, „СП лабораторија” и „Викторија логистикс”. - Ове године покушали смо да произвођачима и партенирама покажемо зашто смо лидер у агробизнису у Србији и да смо заокружен систем у коме свака фирма ради свој посао - каже директор маркетинга Наталија Курјак - До сада је било већ много контаката са страним произвођачима али и са домаћим и онима у региону. Инвестиције у овој години биће 100 милиона евра, а и следеће планирамо велика улагања. Такође, користимо обновљиве изворе енергије, па смо скоро потпуно независни Г. Ч. од колебања цена енергената на тржишту.

Менаџер продаје Никола Ђорђевић каже да продаја иде веома добро и да влада велико интересовање међу посетиоцима Новосадског сајма. - Индустријске гуме за утовариваче су тренутно најтраженије, а цена је по комаду 32.000 динара са ПДВ-ом. Тренутно смо са оваквим квалитетом најповољнији на тржишту Г. Ч. - каже Ђорђевић. Фото: Р. Хаџић

RePORTA@e

dnevnik

petak18.maj2012.

PR VA @e NA ZA VO LA NOM AUTO BU SA KO SOV KA STAN KO VI] IMA LA KOD NO VO SA \A NA STA TUS CIR KU SKe ATRAK CI Je

[o fe ro va {va ler ka tut wi gra dom Uvek kad se de si ko laps u sa o bra }a ju, {o fe ri su apri o ri sprem ni da tvr de: „Pa na rav no kad è na sed ne za vo lan, ume sto da se dr ì var ja ~e”». Ali, ma lo mu {kar ~i na zna da su ne ke {o fer skim za na tom hra ni le po ro di cu. „Dnev nik“ je ja nu a ra 1984, kao po seb nu atrak ci ju, za be le ìo da je jav ni pre voz No vog Sa da do bio pr vog vo za ~a u suk wi: „Ko sov ka Stan ko vi} se uve li ko pri pre ma la za su sret s hi qa da ma put ni ka. Iako su je do ~e ki va li iz ne na |e ni po gle di, mo `da i po do zre we, tri de se to go di {wa }er ka è le zni ~a ra bi la je sprem na za iza zov“. Da nas, go to vo tri de ce ni ja ka sni je, Ko sov ka se se }a da to je ste bio iza zov, ali i ve li ka qu bav.

Vo zi la je [trump fe ta kao zmaj

Cr no go rac vi deo ~u do ne vi |e no Pam ti [trump fe ta ka ko je na po ~et ka svo je ka ri je re u tri auto bu sa tre ba lo pen zi o ne re iz Te me ri na pre ve sti u No vo sad sko po zo ri {te. – Kad smo sti gli u Te me rin, ni ko od put ni ka ni je smeo da u|e kod me ne. Vo di~ ih je mal te ne si lom ugu rao jer u osta la dva vo zi la ni je bi lo me sta. Kad su u{li, svi su }u ta li i gle da li s ne po ve re wem u me ne, a ja sam ih mir no do ve zla u grad. No, po za vr {et ku pred sta ve, svi su hte li su da se vo ze sa mnom na trag – pri ~a Ko sov ka. – U Be o gra du sam ne gde po ~et kom osam de se tih na se ma fo ru u „La sti nom” bu su vi de la `e nu za vo la nom. Pr vo mi je bi lo ~ud no, ali ka da sam do {la ku }i, po mi sli la sam: ako mo `e ona, {to ne bih mo gla i ja. Hte -

Po seb na je atrak ci ja bi la za one pri do {le iz kra je va gde se zna ko no si pan ta lo ne. – Jed nom sam ra di la na li ni ji @e le zni~ ka sta ni ca – cen tar. U ve li koj gu `vi pri me tim Cr no gor ca u na rod noj no {wi ka ko se pro bi ja do me ne da ku pi kar tu. Kad me je vi deo, pre kr sti se on i re ~e: „Ovo jo{ u `i vo tu ni je sam vi dio. Ni ko ovo ne }e ne vje ro va ti kad bu dem pri ~ao kod me ne na @a bqak. Ne go, se stro, da li tvoj mu` kod ku }e ku va ru ~ak?”

la sam ne {to da pro me nim u ì vo tu, da mi ne bu de do sad no, pa sam po lo ì la C, D, i E ka te go ri je i dr àv ni is pit pri ma {in skoj {ko li, dok sam B ka te go ri ju ima la od ra ni je jer sam se ka li la u ma lom „fi }i”.

Da nas je [trup mfe ta, ka ko su je od mi qa pro zva le ko le ge jer je po put ju na ki we po pu lar ne cr ta ne se ri je bi la je di na `e na u mu {kom {o fer skom ple me nu, pen zi o ner ka. Za vo lan vi {e ne se da, vo zi se

auto bu som ili bi ci klom. U pen zi ju je oti {la s 35 go di na be ne fi ci ra nog sta à. @i vi u Fu to gu, imam ba {ti cu i cve }e, ali ne mo è mno go da ra di te {ke po slo ve oko ze mqe. Osla bi la joj je ki~ ma od vo `we, a ru ka od me wa ~a. Ova hra bra è na je u no vem bru 1983. ima la 30 go di na i bi la pr va è na pri mqe na u Grad sko sa o bra Put ni ke sa da do ~e ku ju mla di, ali na mr go |e ni vo za ~i }aj no pred u ze }e kao vo za~-kon duk – Me sec da na po sle pr vog iz - joj re ~e: „Go spo |o, vo zi te k’o ter. Ni je joj bi lo la ko, zbog mno la ska na uli cu, ba{ sam tan ko - zmaj, si gur no }e te po lo ì ti„. go ot po ra i sva ka kvih pi ta wa, ali va la zglob ni auto bus u ga ra ì @i vot na joj je de vi za da pam ti us pe la je. Na kon kurs se pri ja vi lo kad je na i {ao ta da {wi di rek - sa mo le pe stva ri, pa i ka ko je pr 300 kan di da ta i na kon ri go ro zne tor Raj ko Pe ji}. Iz ne na dio se vi put vo zi la za Ko viq. Iz ne na se lek ci je pri mqe no sa mo de set. ot kud da vo zim „zglo ba„, da ni je |e ni è nom za vo la nom, put ni ci – Svi smo bi li ne gde oko 1953. ve li ki za me ne. Od go vo ri la sam su zva li dis pe ~e ra i ube |i va li go di {ta. Pro {li smo obu ku u ga mu da ga vo lim {to je du ga ~ak, ga da je {o fer dao ne koj {va ler ra ì, i ja sam se u su bo tu, 7. ja nu sa mo mu je je di na ma na {to se ki da vo zi auto bus. a ra 1984, na {la u „je di ni ci” ko ja – Ma, mo gla bih je tad pro la zi la kwi gu da na pi kroz Te lep. Put {em ko li ko imam ni ci su me za ~u |e „Dok sam u garaì tankovala zglobni autobus, no gle da li, a iz - nai|e direktor preduze}a pa me u {ali upita da uspo me na na ovaj di van, ali i te gle da da se no vost nije preveliki za mene. Ne ostanem mu du`na i àk po sao ko jim br zo pro {i ri la jer sam ne ko li ko odgovorim da volim {to je tako duga~ak, samo mu sam od hra ni la dve k}er ke. Ni jed na da na po sle ima la je mana {to se – lomi na sredini” me ni je na sle di la, to li ku gu `vu na sta ri ja je dve i po li ni ji da ni sam lo mi na sre di ni – sa sme {kom go di ne ra di la raz ne po slo ve u mo gla da po ve zem sve za in te re so pri ~a Ko sov ka o po ~et ku ka ri - GSP-u, ali stal no na od re |e no. va ne ko ji su ~e ka li da vi de „~u do“ je re u GSP-u. Mla |a za vr {a va fa kul tet i ni u suk wi. Mu {kar ci ko ji su vo zi ka ko ne bi vek da pro ve de za vo la li za mnom mal te ne su i{li pra Me |u tim, ni je se {a li la sa mo zni – pri ~a Ko sov ka i pam ti {a sa za po sle ni ma ve} i s put ni ci - nom. Od ma le na je ~e sto do la zi la kod me ne na po sao i zna ka ko mi je pu ta we put ni ka „Vi di, è na!“ ma, a pro ble me osta vqa la kod bi lo te {ko – ve li Ko sov ka ko ja u Ko le ge su svo ju [trump fe tu ku }e. De ve de se tih je do {lo mno uì va za slu è noj pen zi ji od 2007. do bro pri hva ta le, ~e sto su se {a go no vog sve ta u grad. Za gle da ju Ipak, ne do sta ju joj auto bus i li li, go vo ri li da mo ra ju oja ~a ti oni wu, a ona im ob ja sni da joj je dru è we s put ni ci ma pa joj je {a si ju na pred wom de lu we nog ko le ga dao je dan krug. U bu su ta ào {to sa da we ne mla de ko le ge auto bu su jer se oko Ko sov ke ti ska jac, ni ko ne di {e, a [trump fe na po sao do la ze i s we ga od la ze do sta ga ba rit nih mu {kih put ni ta na sta vqa i pri ~a da je pla ti na mr go |e ne. ka. [a le je do bro pri hva ta la, ali la da po la è 19. put. Na jed noj ume la i da uz vra ti. od sta ni ca iz la zi po li ca jac, pa Qi qa na Na to {e vi}

Re~ na ala kod Ka wi `e pa la

Grup ni por tret s Ki jev skom la vrom

PO HOD VOJ VO \AN SKIH PRA VO SLAV NIH HO RO VA NA IS TOK

Do bar ba~ ki glas do Ukra ji ne se ~u je Da je Som bor na do brom gla su u go to vo sva kom kut ku sve ta, po ko zna ko ji put po tvr di li su we go vi ho ro vi, a ne dav no je Srp ski pra vo slav ni hor „Sv. car Kon stan tin i ca ri ca Je le na“ s di ri gen tom Mi la nom Ra di {i }em na stu pio na fe sti va lu du hov ne mu zi ke u Be lo ru si ji. Ina ~e, ova smo tra se odr `a va pod po kro vi teq stvom Bo go slo vi je i Du hov ne mu zi~ ke aka de mi je u Min sku i s bla go slo vom mi tro po li ta Fi la re ta Be lo ru skog. Sam Fe sti val ni je tak mi ~ar skog ka rak te ra, ali da bi se ne ki hor ko ji ne gu je du hov nu mu zi ku na {ao na we mu, po tre ban je po ziv, pa i pro ve ra za we go vo u~e {}e. Fe sti val tra je od Vas kr sa pa sve do Pe de set ni ce i na we mu u~e stvu ju ho ro vi iz ce lo ga sve ta, a „Sv. car Kon stan tin i ca ri ca Je le na“ je na ovaj fe sti val oti {ao za jed no s Cr kve nim ho rom „Sv. Jo van Kr sti teq“ iz Ba~ ke Pa lan ke, ko jim di ri gu je Sne `a na @u ji}. Na stup na {ih ho ro va u sve ~a nim dvo ra na ma @i ro vic kog ma na sti ra, kao i u Sve to je li sa ve tin skom hra mu u Min sku na i {ao je na odu {e vqe we ta mo {we pu bli ke ko ja obe ve ~e ri ni je do zo vo li la ho ri sti ma Som bo ra i Ba~ ke Pa lan ke da na pu ste bi nu bez ne ko li ko bi se va. Na pro gra mu su bi la de la srp ske du hov ne mu zi ke od 14. ve ka pa sve do sa vre me nih kom po zi to ra, ukqu ~u ju -

}i Kir Ste fa na Sr bi na, Kor ne li ja Stan ko vi }a, Mo kraw ca, Mi tu To pa lo vi }a, Lu ku Ga vri lo vi }a, Sve to li ka Pa {}a na, Ti ho mi ra Osto ji }a, Isi do ra Ba ji }a, Mi o dra ga Go ve da ri cu i dru ge. U pre pu nim sa la ma ho ro vi sa za pa da Ba~ ke do bi li su ve li ke apla u ze i po hva le, a po seb no me sto u na stu pu su ima le pe sme „Ta mo da le ko“ i „Kre }e se la |a fran cu ska“, ko je su na iz ri ~i tu mol bu or ga ni za to ra ot pe va ne na kra ju. Ho ro vi su ima li pri li ku da upo zna ju i dru ge kom po zi to re, di ri gen te i ho ro ve, a po seb no su bi li us hi }e ni su sre tom s kom po zi tor kom i mo na hi wom Ju li ja nom De ni so vom. We na ostva re wa som bor ski hor ve} ima na re per to a ru i ona ih je po zva la da u~e stvu ju na fe sti va lu ko ji }e se odr `a ti u Min sku to kom ok to bra. ^la no vi i ~la ni ce dva srp ska ho ra su se dru `i li i s omla din ci ma poj ci ma „Sv. Jo va na Da ma ski na“ iz Pe trov gra da, ko ji je ve} ne ko li ko pu ta bio na go sto va wi ma u Sr bi ji, a na po vrat ku ku }i su po se ti li Ki jev sko-pe ~er sku, kao i Po ~a jev sku la vru u Ukra ji ni, gde su ta ko |e sr da~ no do ~e ka ni, i pri re di li kon cert. Tro {ko ve pu ta od go to vo 4.000 ki lo me ta ra ~la no vi ho ro va su pla ti li sa mi uz sim bo li~ nu po mo} gra da Som bo ra. M. Mi qe no vi}

Ka wi à nin Mi haq Po pi} je na Ti si ulo vio pra vog ka pi tal ca, so ma te {kog 38 ki lo gra ma i du gog 175 cen ti me ta ra! Re~ na ala je bi la ma le ro zna jer je za gri zla ki {nu gli stu na mam cu ba{ dan uo~i po ~et ka lo vo sta ja. Uz to se gr do si ja, glad na i neo pre zna, za te kla gde i Po pi} – na po zna tom pe ca ro {kom re vi ru kod ûr goa, ne ko li ko ki lo me ta ra uz vod no od Ka wi è. – Hteo sam da is ko ri stim taj po sled wi dan na re ci pa sam od ra nog ju tra kre nuo da pe cam. Po ~e lo je da tr za oko {est uve ~e, a bor ba je po tra ja la na red no do bro po la sa ta. âm cem sam se la ga no spu {tao niz vod no i tek kod „Po ti sja” us peo sam da sa vla dam gr do si ju. A da se po tom iz vu ~e iz vo de po treb no je str pqe we i is ku stvo, u ~e mu ne osku de vam – za do vo qan je Po pi} naj ve }im ulo vom ovog pro le }a na Ti si. U pe ca ro {koj ka ri je ri ko ja tra je ve} ~e ti ri de ce ni je, naj ve }i tro fej mu je do sa da som od 43 ki le, ko ji je pao na rov ca pre 25 go di na na Ti si kod Ador ja na. – Ra ni je sam i{ao na smu |e ve, {a ra ne i be lu ri bu, ali u po sled we vre me sa mo pe cam so mo ve. Ipak mi je nad mu ri va we s wi ma po sta lo naj ve }i iza zov, a i ulov je krup ni ji – pri zna je Po pi}. M. Mi tro vi} ma ne Ke ni iZ Be êJ SKOg OB Da ni [ta: Kreativni tim be~ejskog vrti}a „Labud Pejovi}“ organizovao je tokom godine nekoliko radionica za svoje „pitomce„, pomogle su u krojewu, {ivewu i vezu mame i bake, pa je vremenom stvorena lepa kolekcija najrazli~itijih modela za sve sezone. [teta da se i ne pokaù. Kada su se na improvizovanoj pisti pojavile 42 male manekenke i manekena, prava erupcija odu{evqewa. Sevali su blicevi, zujale kamere, aplauz pratio svaki korak i okret. Svestranost su mali{ani pokazali izvode}i i po pesmu na srpskom i ma|arskom jeziku. V. Jan kov

CRnA HROnikA

petak18.maj2012.

dnevnik

c m y

UHAP [E NA DVO JI CA BE O GRA \A NA I DE VOJ KA IZ VR BA SA

Osumwi~eni za poku{aj iznude Beogradska policija li{ila je slobode Slavoquba T. (32) i \uru P. (33) iz Beograda zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili vi{e krivi~nih dela iznude, kao i krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, saop{teno je ju~e iz Ministarstva unutra{wih poslova. Slobode je li{ena i Nina P. (24) iz Vrbasa zbog postojawa osnova sumwe da je po~inila krivi~no delo pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela, tako {to je osumwi~enom Slavoqubu T. pomagala da se skriva u du`em periodu. Osumwi~eni su uz krivi~nu prijavu privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. Slavoqub T. i \ura P. sumwi~e se da su februara 2012. godine od o{te}enog, vlasnika pekare, zahtevali 10.000 evra jer –

po wihovoj oceni – dobro posluje. Po{to je o{te}eni odbio da im preda novac, osumwi~eni Slavoqub T. je revolverom nasilno poku{ao da o{te}enog ugura u vozilo, ali u tome nije uspeo. MUP dodaje da postoje osnovi sumwe da je Slavoqub T. zatim telefonom pozvao o{te}enog i uz pretwe po `ivot wemu i wegovoj porodici zahtevao da mu isplati 50.000 evra. Slavoqub T. je do trenutka li{ewa slobode u vi{e navrata pretio o{te}enom i wegovoj porodici. Postoje osnovi sumwe i da je Slavoqub T. 2011. godine po~inio isto krivi~no delo, tako {to je nakon mawe saobra}ajne nezgode od voza~a drugog vozila koji je u~estvovao u nesre}i, uz pretwe, zahtevao da mu isplati 500 evra na ime navodne {tete, navodi se u saop{tewu. (Ta njug)

OSUM WI ^EN DI REK TOR NO VOK NE @E VA^ KE FIR ME „SEED-IN VEST” DOO

Prijava zbog dugova i la`nih faktura Protiv direktora i odgovornog lica preduze}a „Seed-in vest„ DOO Milo{a J. (1973) iz Novog Kne`evca policijski slu`benici u Kikindi i Novom Kne`evcu podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela iz oblasti privrednog kriminala. Po saop{tewu PU Kikinda, osumwi~eni je u svojstvu odgovornog lica, na osnovu zakqu~enih ugovora s preduze}ima iz Beograda i Novog Sada, preuzeo ve}u koli~inu repromaterijala za poqoprivredu i prodao dru-

gim pravnim licima. Po navodima iz saop{tewa, Milo{ J. do sada nije platio preuzeti repromaterijal i nije isporu~io dogovorene koli~ine poqoprivrendih proizvoda te je na taj na~in o{tetio preduze}a za oko 15 miliona dinara. Osumwi~eni Milo{ J. se tereti da je sa~inio i overio vi{e la`nih faktura-otpremnica o fiktivnoj prodaji robe i na taj na~in za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 870.000 dinara. M. Mr.

NE SRE ]A U VUL KA NI ZER SKOJ RAD WI U MO KRI NU

Eksplozija gume povredila radnika

Vojislav K. (1976) iz Mokrina te{ko je povre|en u vulkanizerskoj radwi „Boris” u tom mestu u Ulici Vuka Karaxi}a. Nesre}a se dogodila prekju~e oko 14.30 sati, kada je prilikom monta`e eksplodirala unutra{wa guma na felni traktorske prikolice. Tom prilikom je deo felne udario Vojislava K. u glavu. Zbog te{kih povreda opasnih po `ivot povre|eni je prevezen u Klini~ki centar Vojvodine u Novom Sadu, saop{teno je iz PU Kikinda. M. Mr.

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA IVI CA DA ^I] TVR DI

MUP ne snosi krivicu u „slu~aju Taton” Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} tvrdi da MUP ne snosi krivicu u slu~aju ubistva francuskog dr`avqanina Brisa Tatona u centru Beograda 2008. godine i da zbog toga nema osnova za tu`bu wegove porodice.

Porodica Brisa Tatona, koji je nasmrt pretu~en u Beogradu 2008. godine, podnela je prekju~e preko punomo}nika Vi{em sudu u Beogradu tu`bu protiv Republike Srbije, odnosno Ministrastva unutra{wih poslova, kojom tra`i od{tetu od 300.000 evra. – Ministarstvo preduzima sve mere i obezbe|uje navija~e koji organizovano dolaze na utakmice u na{u zemqu i najave svoj dolazak. U ovom slu~aju nije bilo najavqenog organizovanog dolaska. Na sudu je da utvrdi sve ~iwenice. @alim zbog slu~aja, ko je u~inio krivi~no delo treba da odgovara, ali Ministarstvo ne snosi krivicu – rekao je Da~i} u Palati „Srbija”.

Tu`ba Tatonovih, smatra Da~i}, treba da bude upozorewe za na{u dràvu da mora boqe da reaguje i kada su u pitawu napadi na na{e navija~e u drugim zemqama. – Napadani su i na{i navija~i pa niko nije reagovao, pa kada je ko iz Srbije reagovao? Nisam ~uo da je Srbija dobila obe{te}ewe za bilo koji slu~aj – istakao je Da~i}. Resorni ministar je ponovio da postoji odgovornost policije u slu~ajevima kada ima najave i zahteva za obezbe|ewe navija~kih grupa, i podsetio na to da, kad god je to bilo slu~aj, nikada nije bilo povre|enih. – Besmisleno je tuìti Ministarstvo za ne{to {to se dogodilo u gradu. Zahtevam od na{e dràve da se prema dogovorima te vrste ne odnosi olako i da ne obe}ava obe{te}ewa – rekao je Da~i}, zapitav{i za{to Srbija jo{ nije dobila obe{te}ewe ~ak ni za bombardovawe 1999. godine. Tu`ba je podneta u ime Tatonovih oca, majke i sestre – Alana, Suzan i Verìn. Bris Taton nasmrt je pretu~en u centru Beograda na Obili}evom vencu 17. septembra 2008, neposredno pred fudbalsku utakmicu „Partizan„–„Tuluz„, koju je kao navija~ francuskog tima do{ao da prati. Zbog tog zlo~ina su huligani, mahom navija~i „Partizana„, osu|eni na kazne zatvora od ~etiri do 15 godina. (Ta njug)

U BE O GRA DU PE TO RO UHAP [E NO U AK CI JI „CE PE LIN”

Zapleweno pola tone „skanka”, pi{toqi, eksploziv i 200.000 evra Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je u akciji „Cepelin”, ~iji su zavr{ni deo pre tri dana izvele slu`be policije u koordinaciji s Tu`ila{tvom, privedeno pet ~lanova organizovane kriminalne grupe zbog proizvodwe i distribucije opojne droge „skank”. Akcija, koja je po~ela u novembru, okon~ana je na lokaciji Mirijevski bulevar, a uhap{eni su Vladan L. (54), Aleksandar M. (28), Luka N. (26), Dragana X. i Mira D. (24). Kako je Da~i} precizirao, uhap{enima je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati, nakon ~ega }e biti predati istra`nom sudiji po-

sebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu. Tokom akcije zaplewena je velika koli~ina ve{ta~ki gajene marihuane „skank”, preciznije 270 kilograma gotovog proizvoda i 200 kilograma sirove marihuane, ~ija vrednost iznosi oko milion i po evra. Zasadi indijske konopqe, dodao je Da~i}, prona|eni su u razli~itim fazama, a osim droge, zapleweno je i devet pi{toqa, dve ka{ikare, jedno pakovawe plasti~nog eksploziva, dva prigu{iva~a i 200.000 evra. Da~i} je na konferenciji za novinare u Palati „Srbija„, u prisustvu direktora policije Milorada Veqovi}a i saradni-

ka, istakao i da osumwi~eni Vladan L. ima laboratoriju za uzgoj narkoti~nih biqaka i na imawu u op{tini Stara Pazova, dok je u laboratoriji u kojoj je zaplewena navedena droga bila instalirana skupocena i sofisticirana oprema. – Organizovana kriminalna grupa prodavala je drogu za 5.000 do 7.000 evra kilogram, i bila je namewena evropskom tr`i{tu. Specifi~nost ove kriminalne grupe je i priprema xointa po uzoru na kubanske cigarete, koji su prodavani po ceni do pet evra, u zavisnosti od veli~ine – rekao je Da~i}. Rezultate akcije „Cepelin” Da~i} je okarakterisao kao ve-

oma zna~ajne jer pokazuju opredeqewe policije za suzbijawe jednog od najve}ih zala dana{wice. Da~i} je podsetio i na to da je u prethodnom periodu u akciji suzbijawa proizvodwe i dilovawa narkotika”Morava” izre~eno vi{e od deset hiqada mera zadr`avawa i li{avawa slobode. – Heroin i kokain se ne proizvode u na{oj zemqi, ali marihuana „skank„ da. Moramo nastaviti zajedni~ku borbu u re{avawu tog problema. ^estitam svim u~esnima akcije „Cepelin” – poru~io je ministar unutra{wih poslova. (Ta njug)

TE RO RI STI^ KI NA PAD S KO SO VA NA PRI PAD NI KE MUP-a U DO BRO SI NU, KOD BU JA NOV CA

U policijski punkt sasuto 30 metaka – U etni~ki ~istom albanskom selu Dobrosin, op{tina Bujanovac, u no}i izme|u srede i ~etvrtka nepoznati napada~i rafalnom paqbom su izre{etali objekat policijskog punkta – izjavio je Tanjugu portparol Policijske uprave u Vrawu Dragan Stamenkovi}. – Napad na policijski punkt u selu Dobrosin, kod Bujanovca, dogodio se pretpro{leno}i oko 1.45 ~as, a izvela su ga verovatno tri napada~a, iz tri vrste naoruàwa – kazala je istra `ni su di ja Vi {eg su da u Vrawu Nada ôli} novinarima na licu mesta. – Po ostacima municije moè se zakqu~iti da su u napadu u~estvovala tri napada~a i da su pucali iz automatske pu{ke, pu{komitraqeza i snajpera velike razorne mo}i. Ona je ukazala na to da su se napada~i pribliìli policijskom punktu na 30 do 50 metara i da su pucali s administrativne linije s Kosovom i Metohijom, koriste}i protivpancirnu municiju. – Na osnovu toga moè se zakqu~iti da je namera napada~a bila, ne da zastra{e ve} da likvidiraju ~etvoro~lanu policijsku patrolu na punktu – rekla je istra`ni sudija.

Iz re {e ta ni po li cij ski kon tej ner

U trenutku napada ~etvorica policajaca, dva Srbina i dva Albanca, spasli su se tako {to su se bacili na pod, a ìvote im je spasla i gomila drva sloèna uz policijski punkt. Sudija ôli} je rekla da je na punkt ispaqeno oko 30 projektila. ê tvo ri ca Al ba na ca, me {tana Dobrosina, koji su ju~e oko podneva prolazili pored po li cij skog punk ta, od bi li su da razgovaraju s novinarima, kao i pripadnici policije na licu mesta jer za to, ka-

ko su rekli, nisu imali ovla{}ewa. Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} istakao je ju~e da „ne}emo mirno gledati kako neko napada policajce”, potvrdiv{i da su pretpro{le no}i nepoznati napada~i albanske teroristi~ke grupe iz pravca KiM napali na policijsko odeqewe Dobrosin policijske stanice Bujanovac. Da~i} je naglasio da u napadu, koji se dogodio na samo oko 100 do 150 metara od administrativne granice, na podru~ju sela

Stubline u op{tini Gwilane, odnosno pored mesta gde se nalazi policijsko odeqewe, niko nije povre|en. – Ispaqeno je nekoliko kra}ih rafala. Na du`nosti su bila ~etiri policajca u stanici i, na sre}u, posledica po wih nije bilo – rekao je Da~i}, i dodao da je napad ponovqen nedugo zatim, na {ta su policajci odgovorili s 10-15 ispaqenih metaka, ~ime je ~itava akcija okon~ana. To je, smatra Da~i}, jo{ jedan pokazateq koliko su „prazne pri~e” o o~uvawu mira na tom delu teritorije. – To je drasti~an primer kr{ewa sporazuma s me|unarodnom zajednicom i jo{ jedan dokaz o tome koliko je ugro`en mir i bezbednost. Ne}emo mirno gledati kako neko napada policijace u Srbiji preko administrativne linije. Mi radimo svoj posao kako smo i do sada ~inili. O~ekujem reakcije me|unarodnih zvani~nika na ovaj incident – rekao je Da~i}. Selo Dobrosin, gde je i kontrolni punkt prema Kosovu, nalazi se oko 16 kilometara jugozapadno od Bujanovca. Poznato je po tome {to je tu po~etkom januara 2000. godine stvorena takozvana Oslobodila~ka vojska Pre{eva, Medve|e i Bujanovca.

PRE SU \E NO ZA ZLO ^IN U PA U LI NOM DVO RU, KOD OSI JE KA

Za masakr Srba 11 godina zatvora Enes Vite{ki}, optu`en da je u decembru 1991. u~estvovao u likvidaciji 18 srpskih i jednog ma|arskog civila u selu Paulin Dvor kod Osijeka, osu|en je ju~e na 11 godina zatvora. Vite{ki}u je ovo tre}e su|ewe jer je na prva dva, 2004. i 2007. godine, nepravosna`no oslobo|en optu`be, ali je Vrhovni sud oba puta, zbog pogre{no utvr|enog ~iweni~nog stawa i potrebe dodatnog razmatrawa dokaza, vratio predmet na ponovni postupak osje~kom sudu. On se bra-

nio da sa zlo~inom nema nikakve veze i da je o wemu ~uo tek iz medija. Dok je wegov advokat najavio àlbu na presudu, Tuìla{tvo }e, po re~ima zamenika tuìoca Miroslava Dasovi}a, odlu~iti ho}e li se àliti. Drugi optuèni za likvidaciju, tada{wi poru~nik Hrvatske vojske Nikola Ivankovi}, na su|ewu 2004. godine nepravosna`no je osu|en na 12 godina zatvora, a ta mu je kazna pravosna`nom presudom pove}ana na 15 godina.

Optu`nica je Ivankovi}a i Vite{ki}a teretila da su se 11. decembra 1991. kao pripadnici 130. brigade HV-a, s vi{e nepoznatih po~inilaca, nakon {to su ~uli da je umro wihov raweni saborac, dogovorili da odu u Paulin Dvor i iz osvete ubiju me{tane srpske nacionalnosti koji su odranije bili skupqeni u ku}i me{tanina Andrije Bukvi}a. Kada su do{li do ku}e, rafalnom paqbom iz automatskih pu{aka i bacawem ru~nih bombi pobili su starce. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak18.maj2012.

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU PO TVR DIO PRE SU DU DRA GA NU MAT KO VI ]U

Dve i po godine robije za la`no herojstvo Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je pre su du Vi {eg su da Dra ga nu Mat ko vi }u (1983) iz No vog Sa da – okri vqe nom za fin gi ra ni in ci dent u ko jem je kao rad nik obez be |e wa In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci za krat ko po stao he roj – zbog po ~i -

Dra gan Mat ko vi}

we nog kri vi~ nog de la la `nog pri ja vqi va wa i ne do zvo qe nog no {e wa oru` ja, ko jom je osu |en na dve i po go di ne za tvo ra. Dru go op tu `e ni Sa {a Ka ra ka{ (1985) iz Gaj do bre ogla {en

je kri vim zbog ne do zvo qe nog no {e wa oru` ja i na no {e wa la kih te le snih po vre da na je din stve nu ka znu od 18 me se ci za tvo ra. Po na vo di ma op tu `ni ce, pr vo o kri vqe ni je 7. ok to bra pret pro {le go di ne na par ki ra li {tu ne vla {}e no no sio pi {toq ko ji je pre dao dru ga ru Sa {i Ka ra ka {u, na kon ~e ga je ovaj obio auto mo bil, a za tim, po do go vo ru, is pa lio me tak i na neo Mat ko vi }u pro strel nu ra nu oka rak te ri sa nu od le ka ra kao la ka te le sna po vre da. Tek po sle iz ve snog vre me na, ka da je Ka ra ka{ uma kao, Mat ko vi} je po zvao Hit nu po mo} i po li ci ju i pri ja vio po ku {aj ubi stva. Ceo do ga |aj po pri mio je me dij ski zna ~aj i tre ti ran je kao pod vig ovog mla di }a, sve dok ga po li ci ja ni je ra sve tli la. Kao mo tiv de la, pr vo o kri vqe ni je ka zao da je hteo da za di vi `e nu kroz ot por za mi {qe nom kri mi nal cu. Ta ko |e, pri li kom pre tre sa sta na oso be ko ja je od go va ra la opi su iz mi {qe nog na pa da ~a, od ri ko {e ta je ra wen pas i po vre |e na maj ka oso be na ko ju se, na osno vu Mat ko vi }e vog is ka za, sum wa lo da je po ~i ni lac kri vi~ nog de la. M. V.

JU ^E PRED PA LA TOM PRAV DE U NO VOM SA DU

Na protestu devojka pogo|ena kamenom

Jed na oso ba je lak {e po vre |e na is pred no vo sad skog su da u Su tje skoj uli ci na ju ~e ra {wem pro te stu vi {e de se ti na ak ti vi sta An ti fa {i sti~ ke ak ci je pro tiv pre su de Zo ra nu Pe ta ko vu ko me sle di upu }i va we na iz dr `a va we za tvor ske ka zne od 100 da na. On je okri vqen zbog uvre de epi si ko pa ba~ kog Iri ne ja, ka za no je ju ~e na tom sku pu. Na pri sut ne je iz ne na da je dan mla di} ba cio po ve }u ka me ni cu, deo kal dr me, ko ja je okr znu la jed nu de voj ku po ru ci. On je pri to me po ka zao oku pqe ni ma sred wi prst pa za ma kao pre ma obli `wem „Spen su„. Ne ko li ci na mla di }a je po vi ja la iz gred ni ka, ali ga ni su uhva ti li. Ka ko su sa op {ti li ne ki elek tron ski me di ji, ipak je zbog tog

in ci den ta u po li cij sku is po sta vu pri ve den Fi lip T. (1991), pro tiv ko ga sle di pre kr {aj na pri ja va. U~e sni ci sku pa raz bi li su tran spa rent „Stop in kvi zi ci ji”, a po li ca ja je le gi ti mi sa la ne ke od wih. Na vod no, mo gu} nost na pa da na pri ja vqe ni skup na ja vqe na je na ne kim neo na ci sti~ kim saj to vi ma. Pe ta kov je, ka ko sa zna je mo, svo je vre me no osu |en pred ^e tvr tim op {tin skim su dom u Be o gra du na za tvor sku ka znu jer pret hod no ni je pla tio nov ~a nu od 100.000 di na ra. Tu `ba je usle di la po sle iz ja ve okri vqe nog u ko joj je epi sko pe Iri ne ja, Am fi lo hi ja, Ar te mi ja i Ana sta si ja ozna ~io kao „~e ti ri ja ha ~a apo ka lip se”. E. D.

Spe ci jal ci obez be |u ju pri vo |e we sve do ka

Do vo |e we pri tvo re ni ka u sud

Fo to: N. Sto ja no vi}

U NO VO SAD SKI SUD PRI VE DE NI OKRI VQE NI ZA PA QE WE AME RI^ KE AM BA SA DE

Devetorica pritvorenika iz Beograda saslu{ana kao svedoci U no vo sad ski Vi {i sud pre kju ~e po sle pod ne pri ve de no je, u svoj stvu sve do ka, de vet oso ba iz pri tvo ra Spe ci jal nog su da u Be o gra du, ko ji ma je, zbog sum we da su u~e stvo va li u pa qe wu am ba sa de SAD u Be o gra du fe bru a ra 2008. go di ne, od re |en pri tvor pred ta mo {wim su dom, sa zna je „Dnev nik”. Na i me, pred ve }em za ma lo let ni ke u ovom su du vo di se pri prem ni po stu pak pro tiv sa da pu no let ne dvo ji ce No vo sa |a na M. P. i N. S. ko ji su okri vqe ni da su kao ma lo let ni ci, pri li kom pa qe wa ame ri~ ke am ba sa de u fe bru a ru 2008. go di ne, po sle mi tin ga u Be o gra du „Ko so vo je Sr bi ja”, po ~i ni li te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti u ve zi s iza zi va wem op {te opa sno sti. – Po me nu ti pri prem ni po stu pak u No vom Sa du jo{ ni je za vr {en. Pre o sta je jo{ sa slu -

{a we oso ba ko je su na slo bo di – sa op {ti la je ju ~e za na{ list port pa rol ka no vo sad skog Vi {eg su da su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. Pod se ti mo, za dva da na do 11. apri la ove go di ne uhap {e no je 14 oso ba, od ko jih je po lo vi na iz No vog Sa da, a osta li iz Be o gra da, Pan ~e va i In |i je. Tom pri li kom, re pu bli~ ka jav na tu `i te qi ca Za gor ka Do lo vac ka za la je da je hap {e we osum wi ~e nih za pa qe we stra nih am ba sa da u Be o gra du za vre me pro te sta 21. fe bru a ra 2008. go di ne pr vi ko rak, po sle ko jeg do la zi pro ce su i ra we in spi ra to ra ko ji su od go vor ni za ono {to se de si lo. Ona je do da la da je rad na gru pa u Re pu bli~ kom jav nom tu `i la {tvu pro te kle go di ne sa ra |i va la s am ba sa da ma ko je su po se do va le vi deo-za pi se o ovo me. Pro {le go di ne pred Vi {im su dom u Be o -

gra du po ~eo je po no vqe ni glav ni pre tres pro tiv okriv qnog Mi la na @i va no vi }a zbog pa qe wa ame ri~ ke am ba sa de. On je ta da ospo ra vao da je u~e stvo vao u pa qe wu, ali je pri znao da je sa te zgra de ski nuo ame ri~ ku za sta vu i sta vio srp sku. Po sle do ga |a ja, u be o grad skim me di ja ma se spe ku li sa lo o to me da je po li ci ja iden ti fi ko va la oko 50 iz gred ni ka, ko ji su ma hom pri pa da li na vi ja~ kim gru pa ma pre sto ni~ kih fud bal skih klu bo va. Po sle hap {e wa No vo sa |a na u apri lu ove go di ne, u jav no sti su po ~e le da se po ja vqu ju in for ma ci je da su me |u okri vqe ni ma pri pad ni ci na vi ja ~a no vo sad skog klu ba. Pri li kom pa qe wa am ba sa de SAD po gi nuo je Zo ran Vu jo vi} (20) ko ji se s Ko sme ta do se lio u No vi Sad. M. V.

TU @I LA [TVO HA [KOG TRI BU NA LA ZA VR [I LO UVOD NU RE^ NA SU \E WU BIV [EM KO MAN DAN TU VRS-a

Tuìlac: Mladi} odgovoran za srebreni~ki masakr Ha {ko tu ì la {tvo ju ~e je, u na stav ku uvod ne re ~i na su |e wu Rat ku Mla di }u, is ti ca lo od go vor nost rat nog ko man dan ta Voj ske RS za Sre bre ni cu, na vo de }i da je „sa mo voj ska ko ja se stro go kon tro li {e sa sa mog vr ha mo gla uspe {no spro ve sti ubi stvo 7.000 qu di za sa mo ~e ti ri da na”. Tu ì la {tvo na ja vqu je da }e do ka za ti da je Mla di} ko man do vao sna ga ma i bio „li~ no na te re nu i li~ no ume {an” u zlo ~i ne u Sre bre ni ci. – Mla di }e ve sna ge su u ju lu 1995. go di ne pro te ra le ci vi le iz Sre bre ni ce i ubi le oko 7.000 mu {ka ra ca i de ~a ka. @e ne, de ca i sta ri ji je dva su ì vo ta ri li u iz be gli~ kim lo go ri ma. To je bio i osta je ge no cid – re kao je tu ì lac Pi ter Me klo ski. Po we go vim re ~i ma, po sle 17 go di na is tra ge do ka zi o ovom zlo ~i nu su to li ko broj ni da su neo spo ri vi – od 11. do 14. ju la po bi je no je oko 7.000 qu di, dok je 5.977 eks hu mi ra no iz ma sov nih grob ni ca po ve za nih sa Sre bre ni com. Tu ì lac je na ja vio iz vo |e we „mno go broj nih sve do ka iz re do va Voj ske RS i MUP-a” ko ji }e sve do ~i ti o, ka ko je re kao, zlo ~i ni ma u ko ji ma su i sa mi u~e stvo va li. – Ali, mo ram da vas upo zo rim, mno gi od tih sve do ka ne }e

vam re }i ce lu isti nu. Zbog to ga snim ke dva po gu bqe wa, ka zao je }e mo tra ì ti da im se upu ti Me klo ski. zva ni~ no upo zo re we – re kao je – Sve `r tve do ì ve le su isto Me klo ski. – za ro bi li bi ih, od u ze li im On je na veo da }e sve do ~i ti i imo vi nu, utr pa li ih u dvo ra ne Dra èn Er de mo vi}, ko ji je pri ili vo zi la, spro ve li u {ko le znao kri vi cu i „od le ào” kao ili op {tin ske zgra de, vo zi li di rekt ni iz vr {i lac stre qa wa, kao i pr vi ofi cir ko ji je pri znao kri vi cu za Sre bre ni cu, Mo mir Ni ko li}. – Ovi zlo ~i ni su se ucr ta li u je zi vu isto ri ju ra ta u BiH. Mla di} ni je po ~i nio zlo ~i ne sam. Osla wao se u ju nu 1995. na ne ko li ko kqu~ nih ofi ci ra ko ji su ga sa ve to va li – (Zdrav ko) To li mir, (Mi lan) Gve ro, (Ra di voj) Mi le ti} bi li su Rat ko Mla di} u sud ni ci Tri bu na la pri sut ni na li cu me sta, u~e stvo va li su u po stup ku, ma pre ba ci li na ne ko za klo ni bi li qu di od Mla di }e vog po ve - to stra ti {te gde bi bi li po gu re wa – re kao je tu ì lac. bqe ni i sa hra we ni uz po mo} te Tu ì lac je na gla sio da su na - {ke ma {i ne ri je. Do ka zi }e po re |e wa ko ja su, ka ko je ka zao, „u ka za ti da je Mla di} ko man do vao naj ve }oj me ri zlo ~i na~ ka, u sna ga ma ko je su po ~i ni le te ovom ra tu iz da va na usme no, a zlo ~i ne. Do ka za }e mo da je to ve }i broj re le vant nih do ku me - kom po ~i we wa Mla di} li~ no na ta uni {ten ili sa kri ven”. bio na te re nu i li~ no bio ume Ipak, Tu ì la {tvo ima „is ka ze {an – re kao je tu ì lac. voj ni ka ko ji su vr {i li po gu Tu ì lac Der mot Grum iz ja bqe wa, ofi ci ra ko ji su nad gle - vio je da Mla di} ni je op tu èn da li po gu bqe wa, do ku men ta, „za to {to je bio lo{ voj nik ili pre sret nu te raz go vo re, vi deo- lo{ ko man dant”, ve} za to {to

je svo je voj ne ve {ti ne i auto ri tet vo |e upo tre bio za ~i we we zlo ~i na. Grum je ka zao da je Mla di }e va od bra na, ka da je re~ o Sre bre ni ci, na ve la ali bi kao ar gu ment, tvr de }i da op tu è ni ni je bio u po zi ci ji da po ~i ni, po mog ne ili pod stak ne zlo ~i ne iz me |u 14. i 17. ju la 1995. go di ne jer je u to vre me bio u Be o gra du. Tu ì la {tvo, po we go vim re ~i ma, pri hva ta da je isti na to da je Mla di} 14. ju la sti gao u Be o grad, gde se 15. ju la sa stao s me |u na rod nim pre go va ra ~i ma, a 16. bio na svad bi, ali ne pri hva ta da ni je znao {ta se de {a va i da ni je od go vo ran za zlo ~i ne. Tu ì lac je pod se tio i na to da je biv {i pred sed nik Sr bi je Slo bo dan Mi lo {e vi} re kao ge ne ra lu NA TO-a Ve sli ju Klar ku da je upo zo rio Mla di }a da ne ~i ni to u Sre bre ni ci, ali da ga ovaj ni je po slu {ao. Op tu `ni ca te re ti Mla di }a (70) u dve ta~ ke za ge no cid i u de vet ta ~a ka za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa. Uko li ko bu de pro gla {en kri vim, Mla di} bi mo gao bi ti osu |en na do ì vot nu za tvor sku ka znu. Mla di} je po sle du go go di {weg skri va wa uhap {en 26. ma ja pro {le go di ne u se lu La za re vo kraj Zre wa ni na. (Ta njug )

ZBOG UBI STVA PA KI STAN CA 1. MA JA NA SA LA [U KOD SU BO TI CE

Privedena ~etiri migranta Su bo ti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr à va wa tro ji ci av ga ni stan skih dr à vqa na i jed nom Pa ki stan cu zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ na de la te {kog ubi stva i te {kog ubi stva u po ku {a ju. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci, osum wi ~e ni se te re te da su u tu ~i, do ko je je do {lo u no }i pred 1. maj, o{trim pred me tom na ne li po vre de dvo ji ci pa ki stan skih dr à vqa na. Pa ki sta nac H. J.

je od za do bi je nih po vre da pre mi nuo na li cu me sta, dok je A. S. za do bio te {ke te le sne po vre de opa sne po `i vot i pre ve zen je u No vi Sad, u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne. Po li ci ja u sa op {te wu da qe na vo di da }e pri ve de ni uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci. U to ku pr vo maj skih pra zni ka, na kon ubi stva ile gal nog mi gran ta, u Su bo ti ci je Pre -

kr {aj nom su di ji pri ve de no oko 70 mi gra na ta ko ji ma su iz re ~e ne nov ~a ne i za tvor ske ka zne. Sa mo 2. ma ja je pri ve de no 38 mi gra na ta i svi ma su od re |e ne me re za dr à va wa od 20 da na. Da pod se ti mo, dr à vqa nin Pa ki sta na H. J. ubijen je 1. ma ja u ra nim ju tar wim ~a so vi ma u oko li ni Alek san do va~ kih sa la {a ka da je do {lo do ma sov ne tu ~e iz me |u dr à vqa na Pa ki sta na i Av ga ni sta na. S. I.

SPORT

petak18.maj2012.

c m y

dnevnik

DANAS PO^IWE 23. SVETSKA LIGA

Or lo vi mi sle na Olim pi ja du

Mi le na Ra {i} u na pa du

U TOKIJU PO^IWU INTERKONTINENTALNE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

La vi ce `e le u Lon don Jo{ od 2006. godine i Svetskog prvenstva kada su odbojka{ice Sr bi je osvo ji le bron za nu me da qu, Ja pan je uvek bio tali~ni teren za na{e devojke. U Japanu je 2008. godine izborena viza za Peking, a na dva vikenda igrawa na pre mi jer nom u~e {}u u Gran priju, Srpkiwe su harale Japanom i svet to sada mo`e i mora da bude dobra uverti ra za In ter kon ti na tla ne kva li fi ka ci je, po sled wi

u Japanu ujedno i kvalifikacioni azijski turnir. - Upr kos pro ble mi ma sa igra~kim kadrom, u Japanu smo s najboqim mogu}im sastavom u ovom trenutku. Pri~a o sastavu trajala je do polaska iz Beograda, a od kada smo krenuli, od tada razmi{qamo samo o turniru i protivnicima. Od devojaka koje u Japanu se o~ekuje da budu najboqe mogu}e i da ispune sve zadtake koji budu pred wima - rekao je Terzi}, a zatim pri~ao o protiv-

Osta le ~e ti ri kar te Na Olimpijskim igrama u Londonu takmi~i}e se 12 reprezentacija, a ostala su jo{ ~etiri slobodna mesta koja }e biti popuwena posle predstoje}ih Interkontinentalnih kvalifikacija u Japanu. U London su se ve} plasirale, pored doma}ina Velike Britanije, Italija, SAD i Kina (sa Svetskog Kupa), Al`ir (Afrika), Dominikanska Republika (Severena Amerika), Turska (Evropa) i Brazil (Ju`na Amerika). filter za Olimpijske igre u Londonu. Srbija nije uspela do sada da obezbedi vizu za Igre u Velikoj Britaniji, ali je sada jedan od glavnih favorita u kon ku ren ci ji Ru si je, Ku be, Perua, Kineskog Tajpeha, Japana, Tajlanda i Ju`ne Koreje, a s turnira }e se na Igre plasirati tri prvoplasirane reprezentacije, kao i najboqa azijska selekcija jer je turnir

nicima na turniru: - Imali smo i malo sre}e sa `rebom i prva ~etiri me~a na turniru igramo protiv „slabijih” priotivnika i put na Olimpijadu tra`i}emo ba{ tada. Ako bi pobedili uvodna ~etiri duela, put bi nam sigurno bio olak{an, a posledwe me~eve bismo mogli da do~ekamo sa ve} re{enom situacijom na turniru. Projektovano je da bi pet pobeda od sedam susreta moralo

Ras po red tur ni ra 1. kolo (subota, 19. maj) Sr bi ja – Ki ne ski Taj peh (4) Ru si ja – Taj land (6.30) Ku ba – Ko re ja (9) Ja pan – Pe ru (12.10) 2. kolo (nedeqa, 20. maj) Sr bi ja – Taj land (4) Ku ba – Pe ru (6.30) Ru si ja – Ko re ja (9) Ja pan – Ki ne ski Taj peh (12.10) 3. kolo (utorak, 22. maj) Pe ru – Ki ne ski Taj peh (4) Ru si ja – Ku ba (6.30) Sr bi ja – Ko re ja (9) Ja pan – Taj land (12.10) 4. kolo (sreda, 23. maj) Sr bi ja – Ku ba (9) Ru si ja – Pe ru ( 4) Taj land – Ki ne ski Taj peh (6.30) Ja pan – Ko re ja (12.10) 5. kolo (petak, 25. maj) Taj land – Pe ru (4) Sr bi ja – Ru si ja (6.30) Ko re ja – Ki ne ski Taj peh (9) Ja pan – Ku ba (12.05) 6. kolo (subota, 26. maj) Sr bi ja – Pe ru (4) Ku ba – Ki ne ski Taj peh (6.30) Ko re ja – Taj land (9) Ru si ja – Ja pan (12.05) 7. kolo (nedeqa, 27. maj) Ku ba – Taj land (4) Ru si ja – Ki ne ski Taj peh (6.30) Ko re ja – Pe ru (9) Sr bi ja – Ja pan (12.05)

da obezbedi plasman u London i svi se nadamo da }emo ispuniti zacrtane ciqeve - istakao je Terzi}. Na{a reprezentacija je u {arenolikom sastavu zbog velikih problema s povredama. U odnosu na tim koji je krajem pro{le godine osvojio titulu prvaka Evrope, nedostaja}e Jelena Nikoli}, Sawa Malagurski, Briìtka Molnar i Ana Antonijevi}, ali je stav na{eg stru~nog {taba da se na takmi~ewe uvek ide s najboqim igra~icama kojima u tom trenutku raspolaèmo. - Svesne smo teìne zadatka koji je pred nama i zna~aja turnira, jer ovo je posledwa {ansa da se na|emo u Londonu. To nas sigurno ne}e opteretiti ve} }e nas dodatno motivisati da u Japanu budemo na najvi{em nivou. Dobro smo radile od povratka iz Turske i ispravile smo gre{ke koje su nam se de{avale na turniru Kontinentalnih kvalifikacija. Rusija, Japan i Kuba su nam najve}i protivnici na turniru, ali svi èlimo da dobijemo uvodne me~eve i da tako od{krinemo vrata Olimpijskih igara. Sigurna sam da }emo sve u~initi da se plasiramo u London jer je igrawe na Olimpijadi san svakog sportiste - istakla je Milena Ra{i}, sredwi bloker reprezentacije evropskih {ampiona. M. Risti}

Ma sters na [tran du Sistem takmi~ewa u prvenstvu Srbije je promewen u odnosu na prethodne godine. [ampionat po~iwe u Kragujevcu od 22. do 24. juna, nastavqa se u Kladovu, Kawi`i, Ba~u, Ba~koj Palanci i Novom Sadu. Zavr{ni turnir je na beogradskoj Adi Ciganliji od 30. avgusta do 2. septembra. O~ekuje se da }e se za titule u mu{koj i `enskoj konkurenciji na sedam turnira takmi~iti brojni timovi, a ukupni nagradni fond finalnog turnira iznosi}e 11.500 evra. Na novosadskom [trandu u julu }e se ponovo igrati turnir Evropskog {ampionata – Masters serije, koji }e privu}i najboqe igra~e na{eg kontinenta i imati nagradni fond od 25 hiqada evra. Srbija kao doma}in ima pravo na dva tima na ovom turniru.

Dana{wim susretom odbojka{a Srbije i Rusije po~iwe 23. izdawe Svetske lige, najkomercijalnijeg takmi~ewa u igri preko visoke mre`e. Srbije }e u~estvovati 15. put u ovom takmi~ewu, ali je start ovogodi{we Svetske lige potpuno u senci predstoje}ih Interkontinetalnih kvalifikacija za Olimpijske igre. Na{oj reprezentaciji to }e biti posledwa {ansa da se na|e u Londonu, pa se na startu Svetske lige ne razmi{qa mnogo o protivnicima i svaki me~ se smatra generalnom probom za najva`niji doga|aj u predstoje}em periodu (Tokijo, 1. - 10. jun). Startni me~ na{ih momaka s Rusijom umnogome }e doprineti poboq{awu igre i pokaza}e orlovima gde su u ovom trenutku u odnosu na najja~e svetske reprezentacije. Treba dobar posao odraditi i u Svetskoj ligi koja }e se ove godine igrati po izmewenom sistemu (~etiri vikenda umesto dosada{wih {est). - Igramo s Rusima na startu i dobro znamo wihovu snagu. Do sada su oni obi~no dobijali mawe bitne me~eve, a mi va`nije kada se odlu~ivalo o medaqama na velikim takmi~ewima. Rusija je obezbedila Olimpijadu pa }e Svetsku ligu igrati u izmewenom sastavu, ali su jaki ma u kojem sastavu bili. Nama je najbitnije sada da se {to boqe pripremimo za turnir u Japanu koji nam odlu~uje plasman u London. Ne ka`em da nam Svetska liga nije bitna, ali je Tokijo prvi prioritet - rekao je na{

Ras po red pr vog vi ken da A grupa (Hamamacu) 1. kolo (danas) Sr bi ja - Ru si ja (8.30) Ja pan - Ku ba (11.30) 2. kolo (sutra) Sr bi ja - Ku ba (6) Ja pan - Ru si ja (9) 3. kolo (nedeqa) Ja pan - Sr bi ja (6) Ku ba - Ru si ja (9)

B grupa (Toronto) 1. kolo (danas) Ka na da - Fin ska (22) Bra zil - Poq ska (00.00) 2. kolo (sutra) Ka na da - Bra zil (22) Poq ska - Fin ska (00.00) 3. kolo (nedeqa) Bra zil - Fin ska (22) Ka na da - Poq ska (00.00)

C grupa (Firenca) 1. kolo (danas) SAD - Fran cu ska (17) Ko re ja - Ita li ja (20.30) 2. kolo (sutra) Ko re ja - SAD (17) Ita li ja - Fran cu ska (20.30) 3. kolo (nedeqa) Fran cu ska - Ko re ja (17) Ita li ja - SAD (20.30). Tak mi ~e we u D gru pi po ~i we sle de }eg vi ken da, a u~e stvu ju Ne ma~ ka, Bu gar ska, Ar gen ti na i Por tu gal.

Dra gan Stan ko vi} u na pa du

sredwi bloker Dragan Stankovi}. S nama u grupi su jo{ Japan i Kuba, a reprezentacija Srbije do`ivela je veliku promenu u odnosu na pro{logodi{we EP. - Kuba i Japan su svakako rivali za respekt, a me~ s Japanom }e nas dodatno pripremiti za stil igre azijskih selekcija s kojima }emo se sasdtati na kvalifikacionom turniru u Japanu. Promena je prakti~no jedino na poziciji korektora gde je umesto Miqkovi}a do{ao mla-

di Atanasijevi}, ali je ve} odigrao s nama turnir u Bugarskoj, a ima}e jo{ vi{e jakih me~eva u nogama posle prvog vikenda Svetske lige. nema azloga da sumwamo u na{e mogu}nosti i kvalitet, jer dobro znamo {ta nas o~ekuje. Igrali smo i ranije u zgusnutom rasporedu, igrali smo pod pritiskom i znamo sigurno {ta nam je ~initi da ispunimo sve {to `elimo i {to se od nas o~ekuje - zakqu~io je Stankovi}. M. R.

[TO PER VOJ VO DI NE DA NIEL MOJ SOV SPRE MAN ZA DUEL SA ZVE ZDOM

Pobeda vodi u Evropu Po la ko, ali si gur no, pri ma klo se i po sled we ko lo fud bal ske Su per li ge Sr bi je. Ono je od lu ~u ju }e i za no vo sad skog su per li ga {a, ko ji dr `i tre }u po zi ci ju na ta be li, ko ja ga vo di u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe. Me |u tim, No vo sa |a ni tu po zi ci ju ni su osi gu ra li i osta je im {an sa da sve re {e u der bi ju i to u du e lu sa osva ja ~em na ci o nal nog ku pa Cr ve nom zve zdom. Ni su Be o gra |a ni ba uk, jer Vo {a ih je do bi la na Ma ra ka ni (2:0), a `e li to i mo ra i na „Ka ra |or |u”. Da niel Moj sov, ko ji igra na me stu {to pe ra, spa da me |u osnov ne po lu ge ti ma no vo sad skih cr ve no be lih. - Po sle po be da i mi nu le dve utak mi ce, na „Ka ra |or |e” nam do la zi kva li tet na eki pa, ko ja je osvo ji la Kup - na gla sio je Moj sov. - Me |u tim, mi mo ra mo da sla vi mo u tom du e lu i pla si ra mo se u kva -

SPORT

c m y

dnevnik

- Ima mo kva li tet ni ji tim. Po be di li smo ih na Ma ra ka ni i u ne de qu mo ra mo da od i gra mo ka ko zna mo i ume mo. Da kle, kon cen tri sa no, ja ko i da gre {ke sve de mo na mi ni mum. l Va ma ne }e bi ti la ko na po zi ci ji na ko joj igra te u ti mu. Ka ko na to gle da te? - Ni ko me ne }e bi ti la ko, a ne sa mo me ni. Ima ju do bre fud ba le -

Sve utakmice u 15 ~asova Za jed ni ca Su per li ge Sr bi je pro me ni la je pret hod nu od lu ku o vre me nu po ~et ka svih utak mi ca po sled weg ko la, ko je se igra u ne de qu. Sve utak mi ce po ~e }e u 15 ~a so va, ume sto u 17 sa ti, ka ko je ra ni je na ja vqe no.

ZVE ZDA SPA S LA SE ZO NU OSVA JA WEM KU PA

Najava boqih dana Na kon dvo go di {we pa u ze u vi tri ne cr ve no- be lih u Mu zej na na {em naj ve }em sta di o nu unet je tro fej, 24. na me wen po bed ni ku na ci o nal nog Ku pa. Pre ki nu ti post do neo je sil nu ra dost u ta bor Zve zda {a, a vi de lo se to do bro i u Kru {ev cu po sle za vr {et ka fi nal ne pred sta ve u naj ma sov ni jem tak mi ~e wu. Zve zda je za slu ì la uspeh, ali re al no ima la je obi la tu po mo} sport ske sre }e pro tiv bor be nih i ot pi sa nih â ~a na. U pr vom de lu me ~a Bo rac je mo gao do ra nog vo| stva od 2:0. - Ni smo otvo ri li su sret ka ko smo è le li i ka ko je tre ba lo. Ve li ka je bi la oba ve za, bez pra va na kiks, da se pe ha rom odu ì mo na vi ja ~i ma za ne se bi~ nu po dr {ku to kom se zo ne. To nas je spu ta lo. Tr gli smo se na vre me, pre u ze li kon ce igre u svo je ru ke, na kra ju oprav da li ulo gu fa vo ri ta. Pu no zna ~i ovaj tro fej za mla du eki pu, ko ja }e u na red nom pr ven stvu si gur no na pa sti ti tu lu- kon sta to vao je ka pi ten cr ve no- be lih Ni ko la Mi ki}. Re no vi ra ni i oset no pod mla |e ni sa tav u zim skoj pa u zi ve {to je pred vo dio tre ner Ro bert Pro si ne~ ki, ko ji se oki tio pr vim pe ha rom na klu pi. - Sve za slu ge pri pa da ju mom ci ma, ko ji su sjaj no ra di li to kom pro le }a. Po tvr di li su da ima ju ka rak ter i kva li tet. Ovo je na gra da i pod sti caj za bu du} nost. Bi li smo pod ve li kim pri ti skom, jer ni je jed no stav no do bi ti duel u ko jem si una pred

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde

pro gla {en za po bed ni ka. Bi lo je pro ble ma u pr vom de lu, dve {an se ri va la, ali smo po tom ap so lut no do mi ni ra li i za slu `e no se po pe li na tron- is ta kao je Pro si ne~ ki. Kqu~ ni mo men ti za re ne san su po sr nu le eki pe ve za ni su za po be de nad Par ti za nom. - Pre ki nu li smo do mi na ci ju kom {i ja ko ja du go tra je. Tri ve za na tri jum fa vra ti la su sa mo po u zda we i mo ti va ci ju za rad. Je dan ciq, tro fej u Ku pu, smo is pu ni li. Ide mo da qe, uz na du da do la ze lep {i da ni za Zve zdu. Ve ru jem u ove mom ke,

Ve~iti u trci za Mudrinskog

mo gu do bro da se sna |u i na evrop skoj po zor ni ci. U do ma }im okvi ri ma oba ve za Zve zde je da ju ri {a na du plu kru nu. Lo gi~ no je da svi `e li mo da vra ti mo ti tu lu na Ma ra ka nu, pa je to pri o ri tet ni za da tak u no voj se zo ni- za kqu ~io je Pro si ne~ ki. De li mi~ no (ne)uspe {na se zo na je spa {e na, Zve zda je do bi la po tre ban ve tar u le |a. Ka ko }e iz gle da ti da qi pla no vi ru ko vod stva jo{ uvek je ne po zna to. Uosta lom od 25. do 28. ma ja u Qu ti ce Bog da na 1a bi }e oba vqe ni iz bo ri, ali na kor mi lu

re u na pa du i to na svim po zi ci ja ma. Me |u tim, ve} sam re kao da smo kva li tet ni ji i ti me se ne op te re }u jem. Mo ja ulo ga je da ih za dr `im i ne do zvo lim bi lo ka kvo iz ne na |e we. Imam od li~ ne mom ke i is pred se be i ne bri nem mno go. l Ka kav je mo tiv u eki pi? - Ve li ki, da ve }i ne mo `e bi ti. Da }e mo sve od se be, pa da mir no ode mo na od mor. @e lim da na vi ja ~i do |u u {to ve }em bro ju i bo dre nas na pra vi na ~in. To nam je sti mu lans vi {e - na gla sio je Da niel Moj sov. M. Pa vlo vi}

osta je i da qe Vla dan Lu ki} kao je di ni pred sed ni~ ki kan di dat. - Pre o sta je nam da mak si mal no ko rekt no i do bro od i gra mo i po sled wu me~ u pr ven stvu, u ne de qu pro tiv Voj vo di ne. Sle di od mor, a pret hod no }e mo se po za ba vi ti i ka drosvkom pro ble ma ti kom. Na dam se, a imam i uve ra va we klu ba, da eki pa osta je na oku pu. Je di no u slu ~a ju iz u zet no po voq nih fi nan sij skih po nu da su mo gu }i ne ki od la sci, ali od mah bi re a go va li i sa an ga `a o va wem od re |e nih po ja ~a wa- kon sta to vao je Pro si ne~ ki. Z. Ran ge lov

Bili} testira Partizan Fud ba le ri Par ti za na pri pre ma }e se za Li gu {am pi o na od 11. ju na za ka da je za ka za no oku pqa we. Se dam da na ka sni je eki pa }e oti }i na Ta ru, a dru gi deo pri pre ma, od 28. ju na do 10. ju la oba vi }e u Slo ve ni ji na Po hor ju. Cr no-be li su ve} ugo vo ri li ne ko li ko test me ~e va na Po hor ju, a za ni mqi vo je da }e im je dan od pro tiv ni ka bi ti mo skov ska Lo ko mo ti va, ko ju }e po sle Evrop skog pr ven stva u Poq skoj

Da niel Moj sov

li fi ka ci je za Li gu Evro pe. Na taj na ~in is pu ni }e mo je dan ciq i ne ka ko anu li ra ti sla bi je re zul ta te u ku pu i pr ven stvu. l Da li im pe ra tiv po be de mo `e da bu de i ma~ s dve o{tri ce? - Na rav no da mo `e. No, mi smo sprem ni da ostva ri mo ciq. Ne in te re su je nas ka ko }e pro }i Rad ni~ ki i Ja go di na. Po be da re {a va sve i mo gu re }i da smo bo qi od Zve zde. l Na osno vu ~e ga to tvr di te?

petak18.maj2012.

{kim Plze nom, a ve ro vat no i sa poq skim {am pi o nom Sla skom. Osta je jo{ sa mo da se po tvr di in for ma ci ja da }e cr no-be li u no vu se zo nu sa no vim tre ne rom, a to }e, ka ko sa da stva ri sto je, bi ti Vla di mir Ver me zo vi}. Iako je vi {e pu ta ovog pro le }a iz ja vio da na me ra va da osta ne u Par ti za nu i da `e li sa cr no-be li ma u Li gu {am pi o na, jer to je ciq ko ji je pred se be po sta vio, ba{ kao i upra va ko ja ga je do ve -

Grant odlazi iz privatnih razloga

Ogwen Mudrinski

Na pa da~ Ja go di ne sjaj nim par ti ja ma u dre su Ja go di ne ove se zo ne za pao za oko ve ~i tim ri va li ma. Og wen Mu drin ski pre po ro dio je Ja go di nu. We go vi go lo vi po kre nu li su tim i do ve li ga u po zi ci ju na ko rak do od la ska u kva li fi ka ci je u Li gu Evro pe. Stre lac de vet pr ven stve nih po go da ka s pra vom se na {ao na me ti naj ve }ih srp skih klu bo va u pred sto je }em pre la znom ro ku. - Isti na je, za Mu drin skog se in te re su ju i Par ti zan i Cr ve na zve zda. Ali ne sa mo oni, ve} i klu bo vi iz ino stran stva. Za gri zli su Nem ci, a u tr ku su se

ukqu ~i li i Tur ci - is ta kao je me na xer na pa da ~a Ja go di ne Zo ran Pa vlo vi}. Si tu a ci ja oko na stav ka ka ri je re mla dog re pre zen ta tiv ca Sr bi je usko ro bi mo gla da bu de po zna ta, bu du }i da je we gov me na xer na ja vio sa sta nak sa ~el nim qu di ma Ja go di ne. - Raz go va ra }e mo sa ~el ni ci ma Ja go di ne i na kon to ga ima }e mo ~i stu si tu a ci ju - do dao je Pa vlo vi}. Dva de se to go di {wi Mu drin ski je u Jagodinu stigao ove sezone iz Vojvodine, a igrao je na pozajmicu u Hajduku iz Kule i Novom Sadu.

Pruensa sudi finale Lige {ampiona Evrop ska fud bal ska uni ja sa op {ti la da }e por tu gal ski abri tar Pe dro Pru en sa de li ti prav du na me ~u fi na la Li ge {am pi o na Ba jern - ^el si, 19. ma ja u Min he nu. Pe dro Pru en sa ima 41 go di nu, a ove se zo ne ni je su dio ni ^el si ju, ni Ba jer nu. Por tu ga lac }e na kon fi na la Li ge {am pi o na su di ti i na

utak mi ca ma Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni. Pru en sa sa na li sti su di ja Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) na la zi od 2003. go di ne, a ov da {wa jav nost ima la je pri li ku da ga vi di na de lu je se nas, ka da je u Be o gra du su dio me~ kva li fi ka ci ja za EURO 2012 iz me |u Sr bi je i Ita li je (1:1).

Tre ner Par ti za na Avram Grant po tvr dio je da }e na kra ju se zo ne na pu sti ti klub, ali ni je hteo da ot kri va pri vat ne raz lo ge zbog ko jih je do neo ta kvu od lu ku. - Tu àn sam, ali ta kav je ì vot. Svi tre ba da gle da mo na pred, u bu du} nost, i klub, i na vi ja ~i, i ja. Pro {le ne de qe sam do neo od lu ku da is ko ri stim kla u zu lu iz ugo vo ra i odem - re kao je Grant. Izra el ski stru~ wak je po ja snio i da je ra ni je imao sli~ ne kla u zu le, uz ob ja {we we da je ona po sto ja la, jer ni je do bro po zna vao ze mqu i li gu u ko ju do la zi. - Iz pri vat nih raz lo ga od lu ~io sam se za ovu op ci ju. Moj plan bio je da osta nem du è, ali, uvek se u ì vo tu de si ne {to ne pla ni ra no. De ta qe bih za dr ào za se be - do dao je Grant. i Ukra ji ni, pre u ze ti do sa da {wi se lek tor hr vat ske re pre zen ta ci je Sla ven Bi li}. Osim sa Lo ko mo ti vom, Par ti zan }e na Po hor ju od i gra ti i utak mi ce pro tiv [tur ma iz Gra ca, ~e -

la za ma sne pa re, Avram Grant od la zi sa klu pe cr no-be lih. Grant je u sre du pri re dio ve ~e ru u re sto ra nu „Mi la gro” za igra ~e i ~la no ve stru~ nog {ta ba, a po tom oti {ao u Ne ma~ ku.

I ~etvrto mesto vodi u Evropu Su per li ga {i ko ji u ne de qu osvo je tre }e i ~e tvr to me sto igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Par ti zan }e igra ti u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na. Crvena zvezda }e kao osvaja~ Kupa Srbije poku{ati da se kroz preliminarne runde domogne Lige Evrope. Na evroscenu }e i tre}i, odnosno ~etvrti tim iz Superlige. Borac nije uspeo da kroz masovnije doma}e takmi~ewe stigne do Lige Evrope, {to je automatski omogu}ilo ~etvrt-

plasiranom timu u prvenstvu Srbije da iza|e na me|unarodonu scenu ovog leta. Za ta dva mesta bore za ~etiri tima, koja }e o evropksim putnicima odlu~ivati u posledwem kolu. Najboqe {anse ima Vojvodina, koja je tre}a sa 49 bodova, ali u posledwem kolu do~ekuje Crvenu zvezdu. Jagodina i Sloboda imaju po 48 bodova, a Radni~ki iz Kragujevca 47. ]urani igraju u Jagodini protiv Novog Pazara, Sloboda gostuje na Karaburmi, a crveni |avoli Radu na Bawici.

sport

petak18.maj2012.

dnevnik

DANAS I SUTRA „KUP MA\AR SOA” U SENTI

FINALE KUPA SRBIJE

Kraqica proslavqa 130. godi{wicu Atlet ski sport u Sen ti da nas i su tra, pro sla vi }e vre dan ju bi lej 130. go di {wi cu Sen }an skog atlet skog klu ba, a po tra di ci ji istin ski pr za nik kra qi ce spor to va u va ro {i kraj Ti se bi }e i odr à va we me |u na rod nog mi tin ga za 52.Kup „Ma |ar soa”. U sen }an skom Do mu kul tu re da nas u 18 sa ti bi }e pred sta vqe na pri god na mon gra fi ja o 130. go di {wi ci atlet skog klu ba SAK, ko ju je pri re dio pre da ni hro ni ~ar La slo Ta bo ro {i, a obe le à va we ju bi le ja pra ti i pri god na iz lo `ba do ku me na ta i fo to gra fi ja iz isto ri je klu ba. Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti su tra od 15. 30 sa ti bi }e po pri {te nad me ta wa atle ti ~a ra u mu {koj i èn skoj kon ku ren ci ji za 52. Kup dnev nog li sta „Ma |ar so”. Zbog u~e {}a na mi tin gu svet ske se ri je u Ju `noj Ko re ji izo sta }e law ski no si o ci tro fe ja, re pre zen ta tiv ci Sr bi je ba ca~ ku gle Asmir Ko la {i nac i ska ka ~i ca u daq Iva na [pa no vi}, ali ka ko na ja vqu ju do ma }i ni iz SAKa i po red iz o stan ka ne kih atle ti ~a ra zbog u~e {}a na dru gim mi tin zi ma u tr ci za is pu we we nor me za pred sto je }e Olim pij -

ske igre, kon ku ren ci ja }e bi ti so lid na. U~e {}e je pri ja vi lo 110 tak mi ~a ra iz Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne, Re pu bli ke Srp ske, Ma |ar ske, Hr vat ske i Slo ve ni je, me |u ko ji ma }e ta ko |e bi ti ne ko li ci na ko ji ju re nor mu za Lon don. Pred vi |e na su tak mi ~e wa za mu {kar ce na 110 m pre po ne, 100,400 i 800 m, skok u daq, ba ca we ku gle, ba ca we kla di va i ba ca we ko pqa, a za `e ne 100 m pre po ne, 100, 400 i 1500 m, skok u daq, ba ca we ku gle i ba ca we di ska. Re dak ci ja dnev nog li sta na ma |ar skom je zi ku „Ma |ar so” pe ha ri ma na gra |u je naj u spe {ni jeg tak mi ~a ra i tak mi ~ar ku za naj bo qi re zul tat, pla ke te AS Voj vo di ne pri pa {}e tak mi ~a ri ma sa te ri to ri je Voj vo di ne, a do ma }i ni iz SAK-a su pri pre mi li pe ha re za naj bo qeg tak mi ~a ra i tak mi ~ar ku iz svo jih re do va. Po bed ni ci ma u svim di sci pli na ma na me we ne su i rob ne na gra de ko je je obez be dio „Ma |ar so”. Po red to ga do de qu ju se i me mo ri jal ni pe ha ri u znak se }a wa na is tak nu te sen }an ske atle ti ~a re u ba ca wu di ska Mi lo {a Ko va ~e vi} i u ba ca wu ku gle Cve te Pe ro vi} Jo va no vi}. M. Mitrovi}

Deo isto ri je sen }an ske atle ti ke: Tre ne ri SAK-a od 1946. do 2012.

KRKI] ZA SADA NE]E IGRATI ZA SRBIJU

SVETSKI KUP U MILANU

Mirosavqevu izmakla medaqa

Roma va`nija od reprezentacije Kr k i} je ro | en u Bar se lo ni i igrao je za {pan sku re pre zen ta ci ju, ali sa mo jed nu utak m i c u pre ~e t i r i go d i n e, {to zna ~i da bi, uko li ko `e li, mo gao usko ro da ob u ~e dres ’or lo va’. Bo jan Kr ki} ju ni or se od tre nut ka ka da je Fud bal ski sa vez

ni {ta pro tiv da osta ne i na sta vi da igra u dre su ’vu ~i ce’. Me |u tim, po sto ji mo gu} nost i da se vra ti u Bar se lo nu, a ne bih pri ~ao i o dru gim po nu da ma iz [pa ni je i En gle ske- re kao je Kr ki} se ni or. Kr ki} se ni or ne kri je da je we gov sin raz go va rao sa qu di ma iz Fud b al s kog sa v e z a Sr b i j e,

Bo jan Kr ki}

Sr bi je ob ja vio `e qu da se to de si ni je ogla {a vao, a we gov otac Bo jan Kr ki} se ni or re kao je da sa da o to me i ne raz mi {qa. - Bo jan sa mo raz mi {qa o na stav ku ka ri je re i to je u ovom tre nut ku pri o ri tet. Da kle, naj va `ni je pi ta we je gde }e na sta vi ti ka ri je ru. We mu je u Ro mi sjaj no, za do vo qan je i ne bi imao

ali ne ot kri va sa kim ta~ no. - Do go vor je bio da o to me ne pri ~a mo. Za to mo gu sa mo da ka `em da je isti na da sam do bio po ziv od FSS pre dva me se ca i da sam po no san {to je taj po ziv sti gao iz Sr bi je - re kao je Kr ki} se ni or. - Vo lim Sr bi ju, pa ta m o sam ro | en, za p o ~ eo da igram fud b al, na p ra v io ne k u

ka ri je ru, iz Sr bi je sam oti {ao u [pa ni ju. Sin Bo jan je ro |en u Bar se lo ni, ali i on vo li Sr bi ju i za i sta ne mo gu da is ka `em za do voq stvo {to ~el ni ci Sa ve za sma tra ju da bi mo gao da po mog ne re pre zen ta ci ji. Ne bih vo leo da se po no ve one pri ~e od pre ne ko li ko go di na. I ta da se go vo ri lo da bi Bo jan mo gao da igra za Sr bi ju, a on se opre de lio za [pa ni ju. Mno gi su nas ta da na pa li i to nas je ba{ po go di lo. Jer, bi lo je ne lo gi~ no da od bi je po ziv [pa ni je, ze mqe u ko joj je ro |en, a ta da je za i sta igrao do bro za Bar se lo nu. Kr ki} se ni or je na gla sio da fud ba ler Ro me ne da je tre nut no in ter vjue jer mu je po tre ban mir ka ko bi do neo od lu ku. - Mo gu sa mo da po no vim da je kqu~ ka ri je re sa da u Bo ja no vim ru ka ma i da on mo ra da sve od me ri, pre se ~e i od lu ~i se {ta }e i ka ko da qe. Mir nam je neo p ho dan, a naj ma we nam tre ba ju sa da ne ke iz mi {qe ne pri ~e. Bo jan ni ko me ni je dao in ter vju, a ja sam re {io da o ovo me pri ~am. Da kle, ako se ne {to i po ja vi u me di ji ma, bi }e iz mi {qe no. Za i sta bi smo bi li ja ko po go |e ni da ne gde iza |e pri ~a da Bo jan, na pri mer, ne }e da igra za Sr bi ju. Ili ne {to sli~ no. Jer, na tu te mu za sa da ne ma mo ni ka kav ko men tar- re kao je Bo jan Kr ki} se ni or.

OP[TINSKA LIGA TITEL – @ABAq

Ubedqivi Titeqani Titel – Sloga 3:0 (1:0) TITEL: Sport ski cen tar, gle da la ca 60, su di ja: M. Ili} (Gar di nov ci). Strel ci: Tot u 42. Ko va~ u 60. i Ko sti} u 86. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi la di no vi}, \u ri ~i}, [o li} i Mra ~a jac (Ti tel), a Ma |ar, Kr kqu{, To {i}, Bar na i Ga va ri} (Slo ga). Cr ve ni kar ton: Bar na u 76. mi nu tu (Slo ga). TI TEL: \u ri ~i} 6, Ce te wi 6, Mra ~a jac 6, Ku qa 6, [u {a 6, [o li} 6, Huc ki 7, Mi la di no vi} 6, Ili} 6 (Ko sti} 6), Tot 7, Ko va~ 6. SLO GA: Cve jin 6, Jov ~i} 6, Ma |ar 6, Ga va ri} 6, Ma ki vi} 6, Bar na 5, Mi lo je vi} 6, Be rak 5, Kr kqu{ 7, To {i} 6, Mla de no vi} 6.

Ti te qa ni bez kre a to ra eki pe @i va na Je li na, Lo~ kog ko ji iz dr à va ka znu i bez od li~ nog M. Pa ji }a pri ka za li su ble du par ti ju iako su svo je naj bli è kom {i je sa vla da li ube dqi vim re zul ta tom. Naj lep {i gol je bio tre }i, po sled wi. Tot je is ko sa cen tri rao. U sr cu {e sna e ster ca naj usp {e ni ji u sko ku bio je Ko sti} ko ji gla vom po slao lop tu u mre ù. Go sti iz Lo ka pred sta vi li su se u do brom iz da wu, ima li su tri-~e ti ri iz gled ne pri li ke za gol ali iz gle da fi zi~ ka spre ma je bi la sa ve znik da ne {to vi {e u~i ne. Ipak naj bo -

TI TEL: Ti tel - Slo ga (Lok) 3:0, ^U RUG: Haj duk - Je din stvo (Go spo |in ci) 4:1, MO [O RIN: Mi le ti} - Obi li} (Vi lo vo) 3:0 (pf). Slo bo dan je bio @SK (@a baq). 1. @SK 21 19 2. Ti tel 21 16 3. Mi le ti} 21 15 4. Obi li} 22 7 5. Je disntvo (-3)22 7 6. Haj duk (^) 22 6 7. Slo ga (-1) 21 5

1 1 108:10 1 4 68:27 0 6 68:35 0 15 29:74 0 15 41:78 0 15 27:75 0 16 22:79

58 49 45 21 18 18 14

qu pri li ku da po rav na re zul tat imao je Ga va ri} u 49. mi nu tu, ka da se na {ao sam pred pro tiv ni~ kim go lom ali se spe tqao. @. M.

Olim p i j ac Ne m a wa Mi ro sa vqev osvo jio je ~e tvr to me sto u di s ci p li n i MK pu {ka tro stav (3h40 me ta ka) na Svet skom ku pu u Mi la nu sa 1.266,3 (1.169) kru go va. ^la nu stre qa~ ke dru `i ne No vi Sad 1790 za 0,7 kru gva iz ma kla je bron za na me da qa. I u fi na le je Mi ro sa vqev u{ao sa ~e tvr tim re zult ta om i tu se po sle pe te se ri je u plej - ofu (97,3) i za dr `ao. Do bron ze je sa {e -

Po be dio je Ame ri ka nac Xej son Par ker sa 1.273,1 (1.173) is p red Ita l i j a n a Ni k o l e Kam pri a ni ja sa 1.270,7 (1.172), ko ji je u Mi la nu sla vio va zdu {nom pu { kom. Dru g i na{ pred stav nik u tro sta vu Ste van Ple ti ko si} za u zeo je 39. me sto sa 1.150 kru go va. - Po sle lo {eg re zul ta ta u le `e }em sta vu (389) mo rao sam da zap nem u osta la dva sta va (sto je }i 390, kle ~e }i 390) i „iz vu ~em” re zul tat za fi na le.

N[K DDOR poveo U ho te lu “[u ma ri ce” u Kra gu jev cu od i- gra no je dru go ko lo Fi na la ku pa Sr bi je. U pro {lom ja vqa wu kon sta to va li smo da tak mi ~e we po se du je kva li tet, me |u tim, taj kva li tet kon cen tri san je, uglav nom, u tri klu ba: No vo sad skom [K DDOR-u, Vo do vo du i La sti i ne }e mo po gre {i ti ako ve} sa da prog no zi ra mo da su za wih re zer vi sa ne me da qe a me }u sob ni su sre ti re {i }e re do sled. Ve} u tre }em ko lu pred sto ji su sret dve re pre zen ta tiv ne eki pe No vo sad skog [K DDOR-a i Vo do vo da. U do sa da od i gra na dva ko la eki pa Sta re Pa zo ve je di na je oba su sre ta od i gra la ne re {e no a za ni mqi vost je da su svih osam par ti ja za vre {e ne ne re {e nim re zul ta tom iako su to bi le bor be ni je par ti je ne go {to su par ti je u Mo skvi iz me |u Anan da i Geq fan da! Re zul ta ti 2. ko la: No vo sad ski [K DDOR – Me ta lac Ta ko vo (Gor wi Mi la no vac) 3,5:0,5, Rad ni~ ki (Kra gu je vac) – Vo do vod (Kra gu je vac 1:3, La sta (Be o- grad) - Va qev ski [K 2005 3,5:0,5, Ju go vi} (Ka}) - Ba nov ci Du nav 3,5;0,5, Sta ra Pa zo va – Trep ~a (Ko sov ska Mi tro vi ca) 2:2, Bo rac (^a ~ak) - BAS (Be o grad) 2:2, PTT (Be o grad) - O[K Pa ra }in 1:3, Her ce go vac slo bo dan. Pla sman po sle 2. ko la: 1. No vo sad ski [K DDOR 6 (7), 2. La sta 6 (6,5), 3. Vo do vod 6 (5,5), 4. Ju go vi} 5,5, 5-6. Va qev ski [K 2005, O[K Pa ra }in 3 (4), 7. Rad ni~ ki 3 (3,5), 8. Me ta lac Ta ko vo 3 (3), 9-10. Ba nov ci Du nav, Her ce go vac 3 (2,5), 11. Sta ra Pa zo va 2 (4), 12-13. BAS, Bo rac 1 (3,5), 14. Trep ~a 1 (2,5), 15. PTT 0 (2,5). B. D. ME^ ZA TITULU SVETSKOG PRVAKA

I ~etvrti remi U ga le ri ji Tre tja kov u Mo skvi od i gra na je i ~e tvr ta par ti ja me ~a za ti tu lu svet skog {am pi o na. Ako ni je do zvo qe no smrt ni ci ma da hu le na bo go ve u ta ko vi so ko ran gi ra ju }em me ~u on da ne ma mo ni ka kvih ko men ta ra na do sa da od i gra ne par ti je. Ali, ipak, sti ~e se uti sak da su za svo je pri pre me ak te ri an ga `o va li sta re ita li jan ske fud bal ske tre ne re ko ji su bi li stru~ wa ci za ak ci je ka ko ne pri mi ti gol.

Geqfand – Anand Po lu slo ven ska od bra na 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 e6 5.Sf3 a6 6.b3 Lb4 7.Ld2 Sbd7 8.Ld3 0–0 9.0–0 Ld6 10.Dc2 e5 11.c:d5 c:d5 12.e4 e:d4 13.S:d5 S:d5 14.e:d5 Sf6 15.h3 Ld7 16.Tad1 Te8 17.S:d4 Tc8 18.Db1 h6.

Ne ma wa Mi ro sa vqev

stog me s ta sti g ao Be l o r us Ilia ^er h e i k a sa 1.267,0 (1.167) i to dru gim fi nal nim re zul ta tom od 100,0 kru go va. Ina ~ e, Mi r o s a v qev je pred po s led w i hi t ac imao pred nost od 1,3 kru ga, ali je ^er ha i ka po sled wim met kom upu cao 10,6, na s u p rot we g o v ih 8,6.

Sve tlo je na po ~et ku bi lo ta kvo da su me te bqe {ta le, {to mi sme ta, ali sam se ka sni je na vi kao - re kao je Mi ro sa vqev. Da nas }e na va tre nu li ni ju da me MK pu {kom tro stav i MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka. G. M.

DANAS NA RUKOMETNIM TERENIMA Su per li ga za mu {kar ce - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar 1949 (18), Obi li} - Ru dar (18), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Na pre dak (19). Pr va mu {ka li ga - ZRE WA NIN: Pro le ter Agro `iv Zla tar (19). Dru ga mu {ka li ga, se ver FU TOG: Me ta lac AV - Rad ni~ ki ([) (19.30), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Her ce go vi na (16.15), SOM BOR: Som bo re lek tro - Na pre dak ().

Dru ga èn ska li ga, se ver VR BAS: Vr bas - Srem (20), SOM BOR: Ra van grad - Pan ~e vo (19), KO VIN: Rad ni~ ki Ki kin da 2 (20), TE ME RIN: te me rin - Spar tak (D) (19.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - Gra fi ~ar (20.30), NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Sla vi ja (20), CR VEN KA: Cr ven ka Voj vo da Ste pa (19.30). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga BAJ MOK: To po la - Obi li} (19).

Ka da su ri va li na tr pa li sve svo je fi gu re ko je su mo gle da sta nu po d-li ni ji do {lo je i vre me ras ple ta: 19.Sf5 L:f5 20.L:f5 Tc5 21.Tfe1 T:d5 22.Lc3 T:e1+ 23.T:e1 Lc5 24.Dc2 Ld4 25.L:d4 T:d4 26.Dc8 g6 27.Lg4 h5 28.D:d8+ T:d8 29.Lf3 b6 30.Tc1 Td6 31.Kf1 a5 32.Ke2 Sd5 33.g3 Se7 34.Le4 Kg7 re mi. B. Dankovi}

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

SPORT

c m y

dnevnik

petak18.maj2012.

TURNIR U RIMU

No vak pre o kre tom do ~e tvrt fi na la

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je

UDOVI^I] ODREDIO [IRI SPISAK IGRA^A ZA OI

Bez iz ne na |e wa Se lek tor srp skih va ter po li sta De jan Udo vi ~i} sa op {tio je {iri spisak igra~a za Olimpijske igre, na kojem se nalazi 20 kandidata. U odnosu na spisak za Evropsko prvenstvo u Holandiji, na kojem je na{a selekcija osvojila zla to, ne ma ve }ih iz me na. Pripreme po~iwu 21.maja na Ta{majdanu ali na wima ne}e biti Udovi~i}a, Prlainovi}a, Pijetlovi}a, Filipovi}a, Niki}a i Ra|ena, koji }e se timu prikqu~iti kasnije. Na spisku su - golmani: Soro (Partizan Rajfajzen), G. Pijetlovi} (Crvena zvezda), B. Mitrovi} (Debrecin), @ivo ji no vi} (Par ti zan), cen tri: Niki} (Kamoqi), D. Pijetlovi} (Pro Reko), P. Filipovi} (Partizan Rajfajzen), E{kert (Be o grad), be ko vi: Udo vi ~i} (Mla dost), Alek si} (Solnok), Ra|en (Hios), Ma to vi} (Voj vo di na), de sna stra na: Go ci} (Sol nok), F. Fi li po vi} (Pro Re ko), L. [apowi} (Partizan Rajfaj-

zen), Mandi} (Partizan Rajfajzen), leva strana: Prlainovi} (Pro Reko), Mitrovi} (Par ti zan Raj faj zen), ]uk (Partizan Rajfajzen), A. [apowi} (Berkli). - U~esnici fajnal fora }e odmarati do 1. juna. Niki} ima obaveze u Kamoqiju, a Ra|en se oporavqa od povrede prsta. Pripreme u junu }e po~eti testirawem u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije - rekao je Udovi~i}. Program priprema je razra|en u detaqe. Za 8. juni je pred vi |en Dan va ter po la u Ko{utwaku na bazenu Zavoda. Od 12. do 22. juna }e se ekipa biti u Krawu, a potom slede provere na turnirima u Kosenci, od 26. juna do 1. jula, i Portugaleteu, od 5. do 8. jula. Predvi|en je i zajedni~ki rad sa Italijom u Subotici i Grcima u Atini. - Planirali smo da krenemo sa mawim brojem igra~a, ali su nas povrede naterale da taj broj bude na po~etku 20. Spi-

POT PI SAN SPO RA ZUM O SA RAD WI IZ ME \U VOJ VO DI NE I KRA WA: Va ter po lo klu bo vi Voj vo di na i Kraw pot pi sa li su ju ~e u pro sto ri ja ma No vo sa |a na spo ra zum o po slov noj sa rad wi. Pa raf na spo ra zum sta vi li su pred sed ni ci Voj vo di ne Zo ran Vu~ ko vi} i Kra wa Sa mo Per me. Pot pi si va wu su pri su stvo va le i le gen de ova dva klu ba Mi len ko Ba tu ra (Voj vo di na) i Ver ko ^pa ja ko vi} (Kraw). - Ra du jem se {to smo pot pi sa li ovaj spo ra zum. Mi ve} du `e vre me vre me sa ra |u je mo sa Voj vo di nom, pa smo od lu ~i li da to po dig ne mo na vi {i no -

sko ve }e mo kra ti ti po sle Krawa i Portugaletea - naglasio je Udovi~i}. U stru~nom {tabu }e biti i Dejan Savi}, koji }e posle turnira u Italiji nastaviti rad sa selekcijom mla|ih kategorija, i psiholog Marija An dri ji}-Ha i ma ni. Sta ri ~la no vi stru~ nog {ta ba su tre ne ri De jan Sta no je vi}, Vladimir Pavlovi} i Milo{ ]iri}, dr Neboj{a Jeremi}, fizioterapeut Goran Golubovi} i tim menaxer Marko Stefanovi}. - Od re di li smo pro gram. Imali smo nameru da formiramo i B selekciju sa igra~ima koji ne}e biti na pripremama i sa vaterpolstima koji }e posle Krawa i Portugaletea napustiti ekipu. Na`alost, nije bilo mogu}e napraviti za wih adekvatan program, a i finansije nisu takve da bismo mogli da uradimo sve {to `elimo. Idemo po starom modelu, ciq su {to boqe pripreme i zdravqe igra~a - rekao je Udovi~i}.

vo, a po {to su No vi Sad i Kraw gra do vi po bra ti mi vi de li smo pri li ku za na do grad wu. Mi ra di mo u raz li ~i tim sre di na ma i uslo vi ma, ali po {to sport udru `u je na da mo se da }e mo raz me nom igra ~a i tre ne ra us pe ti da ura di mo ne {to vi {e - re kao je Sa mo Per me. Zo ran Vu~ ko vi} se na do ve zao da je sva ki ob lik sa rad we do bro do {ao. - Naj ve }i do bit }e bi ti u raz me ni de ce, da igra ~i iz Kra wa ne {to na u ~e od nas i da na {a de ca ne {to na u ~e od wih i pri tom po sta nu do bri pri ja te qi. Tekst i fo to: G. Malenovi}

Sr bi ja s 84 tak mi ~a ra u Lon do nu Na 31. sednici Predsedni{tva Olimpijskog komiteta Srbije saop{teno je da Srbija do sada ima 84 kvalifikovanih sportista u 14 sportova. [ef Mi i sje za Olim pij ske igre u Londonu profesor doktor Branislav Jev ti} in for mi sao je pred sed ni {tvo da je od prethodne sednice tim Srbije ja~i za 24 sportista i da ima pred stav ni ke u ~e ti ri no va sporta: xudou, rvawu, stonom tenisu i rukometu.

On je napomenuo da je kajka{ki deo Olimpijskog tima ja~i za `enski dvojac i da }e uz Oliveru Jevti}, Srbija u Londonu imati jo{ dvoje predstavnika u maratonu. Ukoliko bi odbojka{i i odbojka{ice izborili plasman na Igre, Srbija bi na Olimpijskim igrama imala predstavnike u ukupno 15 sportova. [ef Misije Srbije za London najavio je niz koordinacionih sastanaka sa predstavnicima saveza koji imaju kvalifikovane sportiste za Olimpijske igre.

Prvi reket sveta Novak \okovi} plasirao se u ~etvrtfinale Mastersa u Rimu, trijumfom nad Argentincem Huanom Monakom. \okovi} je do {estog trijumfa u isto toliko me|usobnih duela sa argentinskim teniserom do{ao sa 4:6, 6:2, 6:3, posle dva sata i 21 minuta igre. Najboqi teniser na svetu nije pru`io sjajnu partiju protiv Monaka, a do trijumfa je do{ao posle preokreta, po{to je izgubio prvi set. Veliki problem obojici je pravio jak vetar u Rimu, ali su u prvom setu presudile brojne gre{ke koje je \okovi} napravio. U nastavku srpski teniser je prona{ao pravi ritam, a kada je izjedna~io nije dao Argentincu ni {ansu da ga prvi put u karijeri pobedi. \okovi} je bio prvi na servisu i bez problema je osvojio gem za vo|stvo od 1:0, da bi Monako uzvratio. Tako je bilo i u naredna dva gema, pre nego {to je Argentinac u petom iskoristio gre{ke prvog reketa sveta, napravio brejk i poveo sa 3:2. \okovi} je imao {ansu da ugrozi Monaka na servisu, ali je argentinski teniser uspeo da se vrati i obezbedi prethodno osvojeni brejk. Posle sigurnog servis gema \okovi}a, Monako mu nije dozvolio ni najmawu {ansu da do|e do brejk {anse pa je u devetom gemu srpski teniser servirao za ostanak u prvom setu. Novak je imao velikih problema u tom gemu, Monako je imao ~ak dve set lopte, ali se prvi reket sveta dobro odbranio i smawio na 5:4. U desetom gemu vo|ena je najve}a borba u dotada{wem delu me~a, \okovi} je prvi do{ao do prilike za brejk, da bi Argentinac

No vak \o ko vi}

uzvratio, a posle nekoliko neiskori{}enih prilika osvojio set. Samo trenutak ranije, \okovi}u je stradao reket, po{to ga je iznerviran svojim gre{kama bacio. Srpski teniser je bio siguran i na po~etku drugog servisa, a potom je uspeo da na momente ugrozi servis Monaka, ali ne dovoqno za brejk. Ipak, brejk je vi|en odmah potom, ali od strane Argentinca, kojem je \okovi} svojim gre{kama poklonio vo|stvo od 2:1. To je najboqeg tenisera na svetu nateralo da zaigra agresivnije, {to se isplatilo, po{to je bez izgubqenog poena vratio brejk za 2:2. \okovi}

je odmah potom poveo, a uz novi brejk vrlo brzo do{ao i do vo|stva od 4:2. Ve} posle narednog gema Monako je do{ao u situaciju da servira za ostanak u setu, u ~emu nije uspeo, ve} je \okovi} izjedna~io na 1:1 u setovima sa 6:2. Velika borba vi|ena je u tre}em setu, obojici je mnogo smetao vetar koji je uslovqavao povremene prekide, ali su i \okovi} i Monako bili veoma agresivni, a brejkova u prvih nekoliko gemova nije bilo. To se promenilo u osmom, kada je \okovi} uspeo da oduzme servis Argentincu, povede sa 5:3 i ve} u slede}em gemu re{i me~.

S PORT

petak18.maj2012.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS DA NAS GO STU JE PAR TI ZA NU

PRED KVA LI FI KA CI O NU RE GA TU ZA OI U LU CER NU

Mo ti vi sa ni do mak si mu ma Ko {ar ka {i Voj vo di n e Sr b i j a g a s a da nas idu na meg dan vo de } em Par t i z a n u . Da kle, pred cr ve no - be li ma je jo{ je dan, vaq da i naj te ì is pit u ovoj se zo ni. Ak tu el ni {am pion dr ì pr vu po zi ci ju u Su per li gi, a Vo {a je na ~e tvr toj po zi ci ji. No vo sad ski su per li ga{ je u pr vom de lu pr ven stva sa vla dao cr no - be le na svom te re nu s de set ko {e va raz li ke. Me |u tim, Voj vo di na je u pret hod na dva ko la ose ti la po ra è na i to u po sled wim se kun da ma me ~a i ta ko do {la u si tu a ci ju da se bo ri za po lu fi na le. - Ne ma te èg ri va la od Par ti za na, na ro ~i to u ovom tre nut ku - is ta kao je pr vi stra teg Voj vo di ne Si ni {a Ma ti}. - S wi ma mo ra mo da igra mo mno go kon cen tri sa ni je i ja ~e, ne go u du e lu s Me ga Vi zu rom(83:85). Cr no - be li }e ima ti mno go mo ti va da nas po be de, ali ni na ma mo tiv ne }e ne do sta ja ti. Ima mo ga za i sta mno go. O~i gled no je da glav ni igra ~i Voj vo di ne ni su u for mi u ko joj su bi li. To je po tvr dio i Ma ti}. - Ima mno go raz lo ga za to, jer mom ci ne mo gu da igra ju u

AGRO @IV SU PER LI GA

Da nas Par ti zan MTS - Voj vo di na (18.00, RTS 2) Rad ni~ ki KG - He mo farm (19.00) Su tra Rad ni~ ki FMP - C. zve zda (18.00) Ne de qa Me ga - BKK Rad ni~ ki (19.00)

1. Par ti zan 12 10 2 1018:845 22 2. Rad ni~ ki KG 12 9 3 1003:958 21 3. C. zve zda 12 7 5 963:914 19 12 6 6 1013:986 18 4. Voj vo di na 5. Rad n. FMP 12 5 7 944:976 17 6. Me ga Vi zu ra 12 4 8 1001:1057 16 7. BKK Rad ni~ ki12 4 8 949:1018 16 8. He mo farm 12 3 9 914:1051 15 U sle de }em ko lu (23.ma ja - sre da) sa sta ju se: Voj vo di na Sr bi ja gas - Rad ni~ ki FMP, He mo farm [ta da - Me ga Vi zu ra, BKK Rad ni~ ki - Par ti zan MTS, Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki KG.

Adut No vo sa |a na: Stra hi wa Mi lo {e vi}

Fo to: F. Ba ki}

Pe {i} ka `wen sa 100.000 di na ra Ru ko vod stvo Agro `iv Su per li ge ka zni lo tre ne ra Cr ve ne zve zde Di va zbog ko men ta ri sa wa od lu ka su di ja po sle po ra za od Par ti za na. Ka `wen i klub zbog na vi ja ~a. - Su |e we je za bra we no ko men ta ri sa ti i mi slim da je to non sens, ali mo ram da ka `em da je na mer na li~ na gre {ka An dre je Mi lu ti no vi }a re {i la me~, a pre to ga na istom igra ~u ni je svi ran uda rac lak tom ko ji je do bio od igra ~a Par ti za na, ko jeg ne }u da ime nu jem. Mi slim da je mo ra la da bu de svi ra na obo stra na. Na isti na ~in su nam od lu ~e ne utak mi ce sa Rad ni~ kim, Voj vo di ne- re kao je Sve ti slav Pe {i} po sle pe tog ovo se zon skog po ra za od cr no-be lih i za ra dio nov ~a nu ka znu. Di rek tor Su per li ge Pre drag Bo ji} pro pi sao mu je ka znu od 100.000 di na ra, a u pi sa nom

obra zlo `e wu pi {e da je „tre ner KK Cr ve na zve zde Di va ka `wen zbog iz ja va u me di ji ma i ko men ta ri sa wa su |e wa shod no ~la nu 61 E Pro po zi ci ja tak mi ~e wa”. Pod se ti mo da je is ku sni tre ner ve} ka `wa van ove se zo ne zbog sli~ nih kr {e wa pro po zi ci ja i ne sport skog po na {a wa pre ma su di ja ma. Klub sa Ma log Ka le meg da na mo ra }e da u ka su li ge upla ti i do dat nih 80.000 di na ra. Ve }i deo te svo te (50.000) zbog vre |a wa u~e sni ka me ~a (Mi la na Ma ~va na), a 30.000 zbog ba ca wa na te ren ~vr stih pred me ta. Ka ` wen je i kra g u j e v a~ k i Rad n i~ k i, ta ko | e zbog vre | a w a u~e s ni k a utak m i c e sa Rad n i~ k im FMP. Mo r a } e da pla t i 50.000 di n a r a.

istom rit mu ce lo pr ven stvo. Ne ma mo do voq no ru ti ne i is ku stva i zbog to ga do la zi do ner vo ze na te re nu, ko ja je uzrok gre {ka ma. Ta ko |e, do po sled we dve utak mi ce igra li smo do bro ba{ u fi ni {u, a sa da me ~e ve gu bi mo u ne ko li ko po sled wih se kun di. Ovaj duel je i der bi ko la, a to je jo{ je dan te ret na le |i ma no vo sad skom su per li ga {u. - Na rav no, ne mi sli mo da se pre da mo. Me |u tim, na ma je ve o ma bit no da se do bro pri pre mi mo za duel sa Rad ni~ kim FMP, s ko jim igra mo u po sled wem ko lu u sre du na na {em par ke tu. Ta utak mi ca od lu ~i }e ko }e u plej - of. Ima li smo sa mo ~e tr de se tak sa ti da se pri pre mi mo za okr {aj sa {am pi o nom i ube |en sam da }e mo pru `i ti do bar ot por. Mi u sva ku utak mi cu ula zi mo da po be di mo, pa je ta ko i ovo ga pu ta. Ni ko od igra ~a ni je po vre |en i svi }e igra ti da n as - za k qu ~ io je Si n i { a Ma ti}. Utak mi ca po ~i we u 18 ~a so va, uz di rek tan pre nos na RTS. M. Pa vlo vi}

Vu jo {e vi} na klu pi Ci bo ne? Po je di ni hr vat ski me di ji su ob ja vi li in for ma ci ju da upra va Ci bo ne `e li da na svo joj klu pi na red ne se zo ne vi di Du {ka Vu jo {e vi }a. Na vi ja ~i za gre ba~ kog klu ba tra `e da tre ner osta ne

ni rao ni je dan klub, a tre nut no je na ~e lu Sport skog dru {tva Par ti zan. Upi tan da pro ko men ta ri {e mo gu} nost pre u zi ma wa Ci bo ne, Vu jo {e vi} je za re kao:

Blat pre u zi ma CSKA Ame ri~ ko-izra el ski stru~ wak ovog le ta bi ko na~ no mo gao da sed ne na klu pu „ar me ja ca”, po {to mu je 2008. Eto re Me si na po kva rio po sao ostan kom u Mo skvi. „Bog pra {ta - CSKA ne”, pi sa lo je na jed nom od na vi ja~ kih tran spa re na ta is tak nu tih to kom Faj nal fo ra Evro li ge u is tan bul skoj dvo ra ni „Si nan Er dem”. Ne ko }e na kra ju se zo ne mo ra ti da pla ti ceh za po raz u prak ti~ no do bi je nom fi na lu pro t iv Olim p i j a k o s a, a sve uka zu je na to da uvek am bi ci o- zna upra va klu ba ne }e opro sti ti li tvan skom tre ne ru Jo na su Ka zla u ska su.

Izra el ski me di ji ja vqa ju da }e kor mi lo CSKA ve ro vat no pre u ze ti ak tu el ni se lek tor Ru si je Dej vid Blat, ko ji je zi mus po sti gao do go vor oko pro du `et ka sa rad we sa pred sed ni kom Ma ka bi ja [i mo nom Mi zra hi jem, ali ni je pot pi som i po tvr dio na me ru da na sta vi rad u Tel Avi vu. Bla t ov tran s fer u CSKA mo gao bi da bu de za vr {en ve} kra jem ma ja ili po ~et kom ju na, ka da se za vr {i plej-of izra el skog pr ven stva i od li~ ni stra teg do p u t u j e u Mo s kvu ra d i pri pre ma Ru si je za pre do lim pij ski tur nir u Ve ne cu e li (28. ju la).

Po sled wa kva li fi ka ci o na re ga ta za pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu odr à }e se od 20. do 23. ma ja odr à ti u Lu cer nu. Put [vaj car ske kre nu le su ~e ti ri na {e po sa de ko je }e po ku {a ti da do |u do olim pij ske vi ze i da se ta ko na 30. Olim pij skim igra ma pri dru è dvoj cu i ~e tvr cu bez kor mi la ra, ko ji su pro {le go di ne iz bo ri li pla sman u Lon don na SP na Ble -

ele me na ta i to je to. Kon ku ren ci ja je ja ka. Iz ne na dio me broj pri j a v qe n ih po s a d a po {to ih je mno go vi {e ne go {to je bio slu ~aj pre ~e ti ri go di ne na kva l i f i k a c i j a m a za Pe king. Osnov ni ciq mi je, kao {to mi je uosta lom u sva koj tak mi ~ar skoj tr ci, da pru `im mak si mum i da od ve slam teh ni~ ki {to bo qe. Na dam se da ako bu de ta ko ni re zul tat ne }e iz o sta ti – re kla je Iva Ob ra -

Iva Ob ra do vi}

du. Po sled wi po ku {aj ima }e ski fo vi Ive Ob ra do vi} i Mar ka Mar ja no vi }a, dubl skul Alek san dra Fi li po vi }a i Du {a na Bo gi }e vi }a, kao i ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ To mi}, Ne ma wa Ne {i} i Mi lo{ Sta no je vi}. Na kva li fi ka ci o noj re ga ti de li }e se jo{ po tri olim pij ske vi ze u ski fo vi ma i po dve u svim osta lim di sci pli na ma. Su de }i pre ma re zul ta ti ma u ovoj go di ni Iva Ob ra do vi} je jed na od fa vo rit ki wa u ski fu. – Sprem no do ~e ku jem kva li fi k a c i j e u Lu c er n u. Na k on Svet skog ku pa u Be o gra du bi lo je ma lo vre me na da bi se for ma zna ~aj ni je po di gla na vi {i ni vo. Naj vi {e sam ra di la na po pra v qa w u ne k ih teh n i~ k ih

do vi} ko ja je }e se u Lu cer nu za tri olim pij ske vi ze bo ri ti sa jo{ 16 ski fa {i ca. Za dva me sta u dubl sku lu ko ja vo de u Lon don Alek san dar Fi li po vi} i Du {an Bo gi }e vi} }e mo ra ti da se iz bo re sa jo{ 13 po sa da. Po re ~i ma Bo gi }e vi }a ciq na {eg dubl sku la je da osvo ji pr vo me sto u Lu cer nu. La ki ~e tve rac ni je is ko ri stio pri li ku da se la ne na Ble du do ko pa olim pij ske nor me. Bio je pr vi is pod cr te. U ci qu {to bo qe pri pre me za Lu cern pro pu stio je Svet ski kup u Be o gra du. Pre ma re ~i ma Ne ma we Ne {i }a od 11 po sa da ko je }e na stu pi ti u Lu cer nu, po red na {e, naj ve }e {an se da se do ko pa ju dve pre o sta le olim pij ske vi ze ima ju ~am ci Ho lan di je, No vog Ze lan da i SAD. J. G.

U Mon pe qe po is ku stvo

Lej ker se opet po go dio grom - Ta kva vr sta po ve re wa go di sva kom tre ne ru, sva kom ~o ve ku, ali se ta kvi po slo vi ne do go va ra ju iz me |u no vi na ra i tre ne ra, ne go na dru gom ni vou.

Po sled wa bit ka za Lon don

RE PRE ZEN TA TIV CI SR BI JE OT PU TO VA LI NA EVROP SKO PR VEN STVO

PLEJ–OF U NBA

Ja smin Re pe {a, ali {pan ski me di ji pre no se in for ma ci je da se on ve} do go vo rio oko pre u zi ma wa Ma la ge. Vu jo {e vi} od od la ska sa klu pe mo skov skog CSKA ni je tre -

dnevnik

Okla ho ma je tri jum fo va la i u dru gom me ~u pred svo jom pu bli kom, po be div {i go ste iz Los An |e le sa sa 77:75. Do ma }i ni su do va `nog tri jum fa sti g li za h va q u j u } i fan t a sti~ noj se ri ji u fi ni {u me ~a. Lej ker si su vo di li 75:68 dva mi n u t a pre kra j a utak m i c e, ka da su igra ~i Tan de ra „u{to po va li” ri va la i sa de vet po e- na u ni zu na ~i ni li pre o kret za po be du. Naj e fi ka sni ji je bio Ke vin Du rent sa 22 po e na, se dam sko ko va i pet asi sten ci ja, ukqu ~u ju }i i po bed ni~ ki ko{ 18 se kun di pre kra ja me ~a. - Jed no stav no ne }e da se pre da ju. Ni je im ta kav DNK. Ni su po de {e ni da ta ko ra de, jer ne bi bi li ov de da je su. Ne }e mo do b i t i sva k u utak m i c u, ali }e mo da u sva koj bo ri ti da po sled weg se kun da - re kao je tre ner Okla ho me Skot Bruks. Lej ker se, ko ji ni su is ko ri sti li {est po sled wih na pa da na me ~u, pred vo di li su Ko bi Bra jant i En dru Baj nam sa po 20 po e na. Pau ga sol po sti gao je 14 po go da ka, uz 11 sko ko va. Po lu fi nal na se ri ja se li se u

Los An |e les, a tre }a utak mi ca na pro gra mu je u no }i iz me |u pet ka i su bo te. Bo ston je ostva rio va `nu po be du u po lu fi nal noj se ri ji Is to ka, po {to je u go sti ma nad i g rao Fi l a d el f i j u (107:91) i ta ko po veo sa 2:1. Sel tik se je pred vo dio Ke vin Gar net sa 27 po e na i 13 sko ko va. On je imao svo je ve ~e, po {to je uz „re {e ta we” pro tiv ni~ kog ko {a, na {ao vre me n a da to k om ce l og me ~ a „pro z i v a” igra ~ e Sik s er s a. Re `on Ron do za vr {io je me~ sa 23 po e na i 14 asi sten ci ja, dok je Pol Pirs, ko ji je igrao sa po vre |e nim ko le nom, imao u~i nak od 24 po e na i 12 sko ko va. U ti mu do ma }i na is ta kao se Ta de us Jang sa 22 po e na. Po l u f i n al n a se r i j a Sik ser sa i Bo sto na na sta vqa se u no }i iz me |u pet ka i su bo te ~e tvr tim du e lom, ko ji se igra u Fi la del fi ji. Re zul ta ti - Za pad: Okla ho ma - LA Lej kers 77:75 (Okla ho ma vo di 2:0 u po lu fi nal noj se ri ji). Is tok: Fi la del fi ja Bo ston 91:107 (Bo ston vo di 2:1 u po lu fi nal noj se ri ji).

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u mu {koj sport skoj gim na sti ci ot pu to va la je ju ~e na Evrop sko pr ven stvo za ju ni o re i se ni o re, ko je }e se od 23. do 27. ma ja odr `a ti u fran cu skom Mon pe qeu. Na {i re pre zen ta tiv ci su ot pu to va li auto bu som i u Mon pe qeu. Sr bi ju

- Kon ku ren ci ja na Evrop skom pr ven stvu je ja ~a ne go ika da, na stu pi }e tak mi ~a ri iz 39 ze ma qa, 159 ju ni o ra i 163 se ni o ra. Na {i ju ni o ri }e na stu pi ti i ekip no i po je di na~ no. Na da mo se da }e mo us pe ti da sa ku pi mo 234 bo da {to je pre ko 13 po sva koj spra vi ekip no i da }e mo ima -

Bo jan De ja no vi}

}e na Evrop skom pr ven stvu pred sta vqa ti sa mo ju ni o ri i to: Bo jan De ja no vi}, Ga vri lo Ili}, Bo `i dar Ma ro vi}, Du {an \or |e vi} i Pe tar Ve li~ ko vi}. Sa wi ma su ot pu to va li i tre ne ri Sa {a Ve li~ ko vi} i Vla di mir Dra ku li}, su di ja De jan De ja no vi} i vo |a pu ta Ge za Mi ke{.

ti dvo ji cu tak mi ~a ra ko ji }e bi ti bli zu ili ~ak u fi na lu vi {e bo ja - re kao je pred put u Mon pe qe tre ner Vla di mir Dra ku li} iz So kol skog dru {tva Voj vo di na iz No vog Sa da. Na {i tak mi ~a ri }e na spra ve iza }i 23. ma ja. G. M.

lov

c m y

dnevnik

petak18.maj2012.

OD STREL SRN DA ]A U LU „DRO PQA„

De set me da qa, dva zla ta kraj ^o ke Us pe {an je pro le} ni od strel srnda}a u lovnim revirima ~okanskog LU „Dropqa”, koji su bogati srne}om divqa~i. Predsednik Komisije za lovni turizam Jo van Vu lo vi} raportira da su do sada u gostima bili lovci iz Ma|ar-

ki i o~ekujemo da plan ispunimo jer je brojno stawe srne}e divqa~i na na{em podru~ju solidno, jer imamo 1.300 jedinki, a zadovoqavaju}a je polna struktura ove divqa~i. Ove godine predvideli smo ukupan odstrel 160 jedinki srne}e di-

Vulovi}. - Na{e Udru`ewe se strogo pridr`ava plana gazdovawa lovi{tem i vodi ra~una kod odstrela srna, da se na ni{anu na|u samo stare i jalove jedinke. Redovno se vr{i izno{ewe hrane i soli, a u delovima atara koji su nekada bili

vqa~i, od ~ega 55 srnda}a, 69 srna i 36 lanadi. Vulovi} konstatuje da je u svim lovnim revirima na podru~ju LU „Dropqa” u atarima ^o ke, Ja zo va, Cr ne Ba re, Ostoji}eva, Sanada i Vrbice srne}a divqa~ je ravnomerno raspore|ena. - Problem jedino predstavqa to {to u lovnom reviru „Jazovo„ nemamo mogu}nost lova u delu lovi{ta koji je progla{en za za{ti}eni prirodni rezervat za dropqe - predo~ava

bez vode osposobqeni su bunari vetrewa~e, pa je na taj na~in divqa~ opskrbqena vodom. Pored trofejnog odstrela srnda}a, po kojem zauzima zavidno mesto, jer su prethodnih godina sa ovog terena bili i zlatni trofeji me|u najboqe ocewenim u Srbiji, LU „Dropqa” za lovni turizam u pondi ima jo{ lov na prepelice, grlice, fazane i ze~eve, a sredstva ostvarena od lovnog turizma ula`u se u lovi{te. M. Mi tro vi}

U LO VI [TI MA KRAJ BA^ KE PA LAN KE

ê ka ju se [pan ci i Slo va ci Zbog transforamcije lovstva u ba~kopalana~koj op{tini, s obzirom da su od jednog nastala ~etiri lova~ka udruèwa, ovogodi{wi po~etak lova na srnda}a kasnio je 15 dana. Me|utim, u ovoj op{tini kaù da ne}e puno izgubiti, jer u

na~elu, iako jo{ nisu sabrani svi podaci u ovoj op{tini, prebrojavawem se ustanovilo se da srne}e divqa~i ima dosta, ba{ kao i zeca, fazana i prepelica. U udru`ewu koje sada ~ine lovci iz Ba~ke Palanke i Mla-

denova kaù da im po kvoti pripada pravo na odstrel 17 srnda}a, a da je par primeraka odstrelio jedan lovac iz Austrije i jedan doma}i. Ovde o~ekuju uskoro i lovce iz [panije i Slova~ke, a za italijanske lovce kaù da su jo{ nepoznanica, jer oni vi{e vole da pucaju na pernatu divqa~, odnosno na grlice i prepelice. Ovda{wi lovci kaù da je prethodnih godina bilo kvalitetnih rogova srnda}a, ali da to, ipak nisu oni vrhunski. Alek san dar Ga ji}, doskora{wi glavni lovnik i predsednik komisije za uzgoj i za{titu divqa~i Lova~kog udruèwa op{tine, smatra da }e i ova lovna sezona biti solidna kao i prethodna. Lane je u op{tini odstreqeno 50 srnda}a od kojih su u lovnom turizmu 45 odsrelili strani, a 5 doma}i lovci. U zavisnosti od kvaliteta rogova, ali i teìne divqa~i strani lovci su pla}ali od 150, pa 400, a bio je slu~aj gde se trofej platio i hiqadu evra. M. Suyum

22. MA JA U BA NA TU LO VA^ KA MA NI FE STA CI JA

Gu la {i ja da u Bo ki U banatskom selu Boka kraj Se~wa u utorak 22. maja bi}e organizovana ~etvrta „Gula{ijada”, takmi~ewe u spremawu lova~kog gula{a. O~ejuje se u~e{}e petnaestak ekipa. Manifestacija po~iwe u 15 ~asova, a „uzorke” }e ocewivati `iri u

LOVNO STREQA[TVO

Ju `no ba~ ka li ga 1 (prvo kolo, Futog, 13. maj) R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ekip ni pla sman Fu tog II Be ge~ I Glo `an Sil ba{ Oya ci ^e nej Fu tog I Ba~ ki Pe tro vac No vi Sad De spo to vo

go lu bo vi 52 51 50 49 48 46 41 40 36 18

bo do vi 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Po je di na~ ni pla sman Jan Bo hu{ Go ran De li} Du {ko Me dve| Slo bo dan Ja ri} Mi lan Ga vri lov Alek san dar Pe jak Mi {ko Fa bri Du {ko Bje lo brk De jan Kr sti} Ne ma wa ^ar ni}

go lu bo vi 39 32 32 32 32 31 17 17 17 16

bo do vi 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

R. br. 1 2 3

Ju ni o ri Mak sim Ege qa Ni ko la Jo va no vi} Qu bo mir Pe {i}

go lu bo vi 18 17 13

R. br. 1 2 3

Ve te ra ni Pe ra Le ti} Pan dil Sr bi nov ski De jan Mil kov

go lu bo vi 17 13 13

Ba nat ska li ga (prvo kolo, Hajdu~ica, 13. maj)

Tro fe ji iz pro le} nog od stre la u re vi ri ma ~o kan ske op {ti ne

ske, Nema~ke, Austrije i Turske, te da su odstreqena 42 grla, od kojih je 10 u medaqi. Od trofeja u medaqi dva su zlatna, ocewena sa 141, odnosno 131 CIC poena, dva srebrena su od 118 i 119, a preostalih {est je u bronzi. - Zadovoqni smo trofejnom vredno{}u odstreqeni srnda}a, s obzirom da je godina bila nepovoqna za jaka trofejna grla - ka`e Vulovi}. - Planirano je da ove sezone u lovnom turizmu odstrelimo 55 jedin-

sastavu Mi lan Pa `in, Bra ni slav Ara |an ski \os i Bra ni slav ^o li}. U~e{}e na „Gula{ijadi” je besplatno, a zainteresovane ekipe mogu da se prijave pozivom na 063 -633-101. D. Kn.

R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Ekip ni pla sman Haj du ~i ca Plan di {te Opo vo Zre wa nin Ko va ~i ca II Ko nak Be la Cr kva Ko va ~i ca I Pan ~e vo

go lu bo vi 66 64 61 61 55 42 21 10

bo do vi 10 9 8 7 6 5 4 3

R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Po je di na~ ni pla sman Ivan Ta ba~ ki Bran ko Dr qa~ ko Mi ro slav Mer ~ek Vlat ko Ce pe ra Mi {o Su da Mi le Ca vri} Veq ko Sto ki} Bra ni mir Smi qa ni} Ste va Avra mov Dra gan Ta ba~ ki

go lu bo vi 43 43 41 39 34 34 20 20 20 20

bo do vi 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

R. br. 1 2 3

Ju ni o ri Mar ko Dr qa ~a Ili ja Ste va no vi} Mi ro slav Bra ni sa vqe vi}

go lu bo vi 19 17 6

R. br. 1 2 3 4 5 6

Ve te ra ni Jo sip Da mjan @i vo jin Ta ba~ ki Bla go je Mir kov \or |e Pe trov Ju go slav Pa u nov Ko sta Pu ja

go lu bo vi 19 17 16 15 10

kWiGA

petak18.maj2012.

dnevnik

КЊИЖЕВНИ ЈУБИЛЕЈИ: 165. ГОДИШЊИЦА ШТАМПАЊА ПРВЕ КЊИГЕ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА „ПЕСМЕ”

Заметак стражиловске линије певања

књижевном салону „Прометеја“ синоћ је Бранково коло обележило значајан јубилеј наше културе- 165. годишњицу изласка прве књиге Бранка Радичевића „Песме“, коју је штампала Јерменска штампарија у Бечу. У програму названом по Бранковом стиху „Ао, житку, мој прелепи санче...“, његове песме говорили су глумци Соња Младенов и Бошко Петров, а певала их је Љиљана Петровић. О значају ове књиге за победу Вукових реформи и о друштвеним околностима у којима се појавила, говорио је директор БК Ненад Грујичић. -У Бечу, 1847. године појавиле су се Бранкове „Песме“, у рукама само триста претплатника од којих је највише било Срба из Темишвара, рекао је Грујичић. -Бранков првенац изазвао је бурна реаговања. Једни су га бездушно нападали, други с разлогом бранили. Исте године појавио се Његошев „Горски вјенац“, Вуков превод „Старог завјета“ и Даничићев „Рат за српски језик и правопис“. Био је то тријумф српског народног језика употребљеног у књижевне сврхе. Пре појаве прве књиге, Бранко ништа није објављивао у часописима и листовима.Уреднику Летописа Матице српске понуђени стихови чинили су се лошим и неизграђеним, а уз то писани ‘’обичним’’ језиком. Тек после прве књиге, Бранко ће објавити песму „Јуриш, Србе!“ у Загребу, 1848. године, у Гајевој „Даници“. У Београду Бранкова књига одмах је забрањена, али у јануару 1848. године забрана већ није била на снази. У библиотеци Матице српске књига се

Foto: B. Lu~i}

Сатирични напад на конзервативце - У Бранковом сатиричном спеву „Пут“из прве књиге, који је једне ражестио и помео, а Вукове присталице охрабрио, Бранко је демистификовао круто поимање књижевности и језика, објашњава Грујичић. -До краја подржавајући Вука Караџића, млади песник исмејава и извргава руглу његове противнике на челу са матичарем Јованом Хаџићем, „царем свију сова и кукавица”. Незадовољан културним и друштвеним приликама свога времена, Радичевић доводи у питање облик славјаносербске књижевности и језика, обрушавајући се на њихова „света” класицистичка знамења, симболе и божанства. За Бранка је Пегаз обична „кљусина јака”, Аполон „голаћ и гољо”, а музе фриволно Аполоново друштванце. није могла наћи пуних једанест година. У Бранковој збирци „Песме“ налазиле су се лирске песме, баладе, поеме и сатирични спев, потсетио је Грујичић. Бранко је на најбољи начин показао да ‘’обичан’’ народни језик може обухватити и најтананија осећања и да је савршен у песничкој употреби. Од око четири хиљаде речи, колико их је било у књизи, две стотине се не може наћи

KWIGA ZAUVEK

у Вуковом „Рјечнику“. То јасно говори о вулканском таленту младог песника који на специфичан начин открива чари и богатство језика. У последњем броју „Подунавке“ за 1847. годину изашао је први темељнији приказ Бранкове књиге из пера Ђуре Даничића. Он каже да му се ‘’чини да ће се ова (1847) спомињати’’, истичући да ‘’ниједан учени Србин’’ није ‘’певао као овај Радичеви’ћ’’ и да је

‘’језик као суза — чист’’. У Загребу, Станко Враз је такође са симпатијама попратио Бранкове песме хвалећи његов „поетични дух” и „чист, точан народни језик”. Један од угледних писаца који није могао да прихвати њему туђ и нејасан свет романтичне поезије, био је и Јован Стерија Поповић који је под разним псеудонимима писао о Бранку негативно, навео је Грујичић .Стерији и Светозару Милетићу који, такође, осипа дрвље и камење на Бранкове песме, одговара Јован Ђорђевић: „Ви нисте разумели племениту резигнацију певца, који упркос свим хулама и мракоборцима, свим мржњама и гоњењима, изложен за истину, слободу и правду, у крваву борбу ступио’’. Деценије након Бранкове преране смрти исправиле су неправедне осуде и неразумевања његове поезије. Тако је Исидора Секулић забележила: „Бректао је као змај врео и пун потреба животних; и умиљавао се као младо маче. Количина је био гладан тај на кратак живот осуђени песник. Његовој младости требала је велика количина живота.”. Не доживевши ни пуних тридесет година, Бранко Радичевић је показао да његов песнички таленат има надвременску скалу и меру, и да ничим нису омеђени домети таквога дара, закључио је Грујичић. На синоћној свечаности промовисане су две нове књиге поезије у издању Бранковог кола: „Ишчезли цвет“ Бориславе Дворанац и „Мелем-песме“ Дубравке Миленковић. Публици се представио и Милан Ракуљ, један од претходних добитника награде БК „Стражилово“. Р. Лотина

БРА НИ СЛАВ ЗУ БО ВИЋ, КЊИ ЖЕВ НИК

Цр ква ма тер њег је зи ка К

ао неком ко припада поезији, требало би, а и било би исправно да ме је духовно обликовала поезија више него проза, позивајући се најпре на стражиловску линију српског песништва, коју је започео Бранко а довршио Раичковић. Али и епиком која је уз, како je то говорио Шантић, „гањиве звуке“ – усађена у нас од опште културе до наслеђене традиције, а којој се дивила и романтичарска Европа, и исто тако и на Његоша, Дучића, Лазу и Црњанског па све до Сладоја... Трудећи се да ни у читању, а некмоли у писању не утонем поптуно у прозу, неправедно би било да овде не поменем барем оне прозаисте без којих се не може: Андрића, опет Црњанског и Селимовића... Ипак, сада се све више враћам једној књизи коју су ми библиотекари увек препоручива-

ли и коју сам дуго избегавао да читам – баш зато што су ми је препоручивали. Избегавао сам – тек свршени студент, сматрајући да сам довољно зрео – „лепу литературу“ читајући ону коју ни сами аутори нису разумевали, правећи се, како какав алхемичар, да ћу открити оно што други нису. Међутим, ону жудњу за читањем осетио сам управо када сам се вратио препорученом штиву – Данојлићевом ремек-делу „Година пролази кроз авлију“. Ова црква нашега језика, како је то неко рекао – у лирској прози сједињује нас са описима живота на селу, али кроз савршену хармонију човека и природе која оживљава управо у језику Милована Данојлића. Код њега је све у дослуху – како је приметила критика- и време, и природа, и људи, и животиње, и живо и неживо.

Готово је немогуће издвојити пример, зато га узимам с почетка, тек да мине чежња оне који су заборавили: „Све што на земљи стоји почетком новембра се покрене и зажели некуд да оде. Облици изгарају, простор се раствара и прелази у чисти сјај. Све-

KWI@EVNA BA[TINA

Сло бо до ум не иде је за на род Лист „Народ“ излазио је у Новом Саду 1870–1873, три пута недељно. Власник, одговорни уредник и издавач био је Јован Суботић. Штампан је најпре у Платоновој штампарији, а од бр. 136/1870. у Српској штампарији Јована Суботића. Објављивао је прилоге политичке, културне и друге садржине заступајући идеје Српске народне слободоумне странке. Иако је био лист либерала, програмски је био уз „Заставу“ Светозара Милетића. Спадао је у ред боље уређива-

них листова. Овај лист поседује Библиотека Матице српске и он је претражив у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

тлост се даје ливади, ливада шуми, шума се залеће за ретким облацима. Шкрипе рачве, дрхте вирови, крцкају преоптерећена брвна. Преостале шуме Побрђа су старе; понекад се чује како им пуцају кости. И у кокошке уђе немир: нагањају се по авлији и једна другу кљуцају у главу. Земља, шумором, нешто призива. Повремено, ветар јурне на сокак; напред, било куда, за било чим!“ И зато управо овде треба почети читалачки пут, пре свих оних руских класика, француске грађанске литературе али и немачке философије без које се не може бити начитан, ма шта то данас значило, јер како год почели наше читање и трагање за добром литературом, овде ћемо завршити – у овом Данојлићевом лирском пејсажу, уживајући у једноставности лепог.

TOP-LISTA Нajтраженији на сло ви у књи жа ри „Љу би те љи књи ге” 1. „Плес са зма је ви ма” (1,2), Џорџ Р. Р. Мар тин -„ Ла гу на“ 2. „Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри”, Ро бин Шар ма - „Мо но & Ма ња на” 3. „Ми ле ни јум” (три ло ги ја), Стиг Лар сон - „Ча роб на књи га” 4. „Пи смо го спо ђе Вил ме”, Је ле на Ба чић Алим пић - „Ла гу на” 5. „Игре гла ди”, Су зан Ко линс - „Ал на ри” 6. „Стив Џобс”, Вол тер Ај зак сон - „Ла гу на” 7. „Тај на пи сма ка лу ђе ра ко ји је про дао свој фе ра ри”, Ро бин Шар ма -„Мо но & Ма ња на” 8. „Хи ља ду чу де сних су на ца”, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на” 9. „Игра ан ђе ла”, Кар лос Ру ис Са фон - „Ча роб на књи га” 10. Два ме тра из над не ба, Фре де ри ко Мо ћа - „Ча роб на књи га”

НОВО ИЗ „САМИЗДАТА Б92”

Сећање на младост

едавно је у едицији „Бусола“ београдског издавача „Самиздат Б92“ изашао роман-првенац Мирка Ковача „Губилиште“.Прво издање романа појавило се још 1962. године. Оспоравана и хваљена, ова књига је аутора још тада учинила контроверзним и обележила га. Роман је изазвао политички скандал, јер је визија тада двадесетчетворогодишњег писца била дубоко песимистична и није се уклапала у естетику социјалистичког надахнућа. Сада већ књижевни класик, овај роман се поново налази пред читаоцима, са предговором писца намењеним новом српском издању ове књиге. На тренутак јава, на тренутак сан, „Губилиште“ нас води кроз кошмаран однос успомена из раног детињства и младићког живота. Тако истовремено лебди у различитим временима – евокацијом детињства (прошлост), путовањем спорим возом кроз беспуће (садашњост) и бегом пред змијом и смрћу (будућност). Модерно написан, као необично компонована проза, пуна унутрашње напрегнутости, озбиљности и тежине, овај роман има мноштво метафора и симбола утканих у мрежу приче- најављује издавач. Кад описује личности, кад дочарава атмосферу која влада у њиховим међусобним односима, кад говори о поднебљу под којим се крећу, кад размишља о путевима судбине, Ковач потврђује особине једног већ зрелог и изванредно даровитог писца- тако су „Књижевне новине“ 1962. године писале о роману-првенцу младог Мирка Ковача. Тада је било и них

који су сматрали да је „Губилиште“- ствар за психијатре, „да треба позвати на одговорност оне који су га штампали и оне који су га тако некритички похвално оценили“. Половином деведесетих година прошлог века, када је роман поново доспео у жижу интересовања, неки критичари су сматрали да „Губилиште“ није политички роман, премда има зама-

скираних тонова, него је то понајпре једна нова и чудесна надоградња, нешто између Достојевског и Џојса. Мирко Ковач (1938.) је један од најзначајнијих и најкомплекснијих књижевних стваралаца са екс-ју простора. Објавио је осам романа, две збирке приповедака, неколико збирки есеја и десетак филмских сценарија. За књижевни рад добио је све значајне награде- југословенске и постјугословенске. Дела су му преведена на десетак европских језика. Мирко Ковач живи у Ровињу. Р. Л.

Библиотека као цензор

ротиком набијена трилогија британске ауторке Е. Л. Џејмс „Педесет нијанси сиве“ изазвала је бројне контроверзе широм света, а највише пажње, али и реакција јавности, добила је у САД. Широм Америке као пожар шири се сукоб између разних удружења који се залажу за очување моралних норми и породичних вредности, тражећи да се ова књига прогна са полица библиотека и склони из излога књижара, и оних који настоје да очувају основно људско право на слободно мишљење и избор. На Флориди се тренутно води прави библиотечки рат. Директорка библиотеке Бревард одлучила је да повуче свих 19 копија првог дела трилогије из фундуса библиотеке, што је код њених пунолетних чланова изазвало оштре реакције. - Мислимо да се овом врстом цензуре озбиљно нарушава слобода мишљења, озакоњена Првим амандманом – рекла је Марија Кајанан, саветница из Удружења за америчке слободе државе Флорида.

- Као одрасла особа која плаћа порез од којег се, између осталог, купују и књиге за ову библиотеку, хоћу да имам могућност да сам одаберем књигу коју желим да прочитам – речи су 79-годишњег Реја Џонстона, редовног посетиоца Бревард библиотеке. – Вероватно нећу никад прочитати ту књигу јер ме еротска литература не занима, али не желим да ми неко ускраћује Уставом загарантовано право на слободни избор. И у другим библиотекама на Флориди, као и у Џорџији и Висконсину, примерци „Сивог“ повучени су са полица, или су директори одлучили да их и не набављају. Прича „Педесет нијанси сивог“ иначе говори о односу помало наивне студенткиње Анастасије Стил и 27-годишњег милијардера Кристијана Греја, с „помереним“ сексуалним склоностима, и обилује експлицитним описима њиховог односа. - Срамота је што неко сматра да одрасла особа није у стању да процени шта је за њу добро и подобно да чита. Осим тога, то је нарушавање личне слободе избора и најгори

[E O ] N ET облик цензуре према пу-

нолетним лицима. Цензура је неамеричка и и срамота је за ову државу – сматра Џудит Доан, мајка и бака. Америчко удружење библиотека дало је директорима одрешене руке када је у питању избор литературе коју желе да понуде својим члановима. Они такође прате све акције које библиотеке покрећу у намери да ограниче приступ одређеној врсти литературе за коју сматрају да не одговара потребама читалаца. Бревард библиотека на челу је оних које су забраниле и дистрибуцију трилогије „Игре глади“, чија је филмска верзија потукла све биоскопске рекорде ове године. А ако се ситуација у Бреварду не промени, њиховим становницима не преостаје ништа друго него да скокну до комшилука. Ова књига може се наћи на полицама библиотека у оближњем Индијан Риверу или Волусији, чији директори очигледно више верују разуму својих пунолетних чланова. И. Вујанов

c m y

kultura

dnevnik „НОЋ МУЗЕЈА” НА НОВОСАДСКОМ ТРГУ ГАЛЕРИЈА

Сталне поставке и атрактивни програми Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog i Po klon zbir ka Raj ka Ma mu zi }a ju ~e su za je di~ ki pred sta vi le pro gram za „No} mu ze ja„, Me |u na rod ni dan mu ze ja, ko ji se obe le à va da nas kao i za pred sto je }u „Ne de qu mu ze ja„. Ove tri usta no ve, ko je se na la ze na новосадском Tr gu ga le ri ja, ~i ne svo je vr sno je zgro ga le rij skog ì vo ta gra da, a po se ti o ci ma }e pru ì ti mno {tvo za ni mqi vih sa dr à ja, po red stal nih po stav ki ko je se mo gu po gle da ti to kom ~i ta ve go di ne. - Mu ze ji i ga le ri je ima ju ve li ku ulo gu u dru {tvu ali wi ho va vred nost ~e sto ni je pre po zna ta na pra vi na ~in. Dan mu ze ja, „No} mu ze ja„ i „Ne de qa mu ze ja„ kon ci pi ra ni su ta ko da pu bli ci i {i roj jav no sti pri bli è mu ze je i ga le ri je - ka è uprav ni ca Ga le ri je Ma ti ce srp ske, Ti ja na Pal ko vqe vi}. Po red stal ne po stav ke ove ga le ri je, ko ja pri ka zu je de la na ci o nal ne umet no sti 18, 19.

ограду, a da nas se ~u va ju u Mu ze ju isto ri je Ju go sla vi je. Po se ti o ci }e mo }i da se upu te i u kon z er v a t or s ko-re s tu r a tor ki rad, kao i da vi de snim -

ke i do ku men ta o to me ka ko ve {ti na kon zer va to ra mo `e da omo gu }i no vi `i vot sli ka ma. U Ga le ri ji Ma ti ce srp ske na ro ~i ta pa `wa po sve }u je se

Me |u na rod ni dan mu ze ja Me |u na rod ni dan mu ze ja obe le à va se da nas, a tim po vo dom u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, u 12 ~a so va }e bi ti pred sta vqen kon zer va toрsko-re sta u ra tor ski rad na pri me ru sli ke „Da va we de se ti ne” Ge bran ta van den Ek hu ta. U 17 ~a so va je otva ra we iz lo `be de~ jih ra do va „Moj por tret za mu zej”, a stru~ no tu ma ~e we iz lo `be „Zbir ka sli ka dru ga pred sed ni ka” po ~i we u 18 ~a so va. i 20. ve ka, na ro ~i to za ni mqi va bi }e iz lo `ba „Zbir ka sli ka dru ga pred sed ni ka„. Pred No vo sa |a ni ma }e se na }i tri de set pet sli ka ko je su ne ka da bi le iz lo è ne u do mu Jo si pa Bro za Ti ta u Uì~ koj 15 у Бе-

pe da go {kom ra du, a u „No }i mu ze ja„ mo }i }e da se po gle da iz lo `ba cr te `a no vo sad skih pred {ko la ca „Moj por tret za mu zej”. Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog pred sta vi }e ra zno vr -

stan pro gram ~i ju oko sni cu ~i ni iz lo `ba „Mi len ko [er ban i sa vre me ni ci„ ko jom }e bi ti pred sta vqe no sve o bu hvat no stva ra la {tvo ovog is tak nu tog sli ka ra. Ka ko ka `e Ju li ja na Stoj sa vqe vi}, deo po stav ke bi }e do stu pan sle pim i sla bo vi dim oso ba ma kroz tak til ne ele men te. Ta ko |e, na ula zu u Spo men- zbir ku bi }e po sta vqe na ram pa ka ko bi iz lo `be bi le do stup ne i oso ba ma sa in va li di te tom. U „No }i mu ze ja„, or ga ni zo va }e se i „No} kwi ga„ ko ja pod ra zu me va, ka ko ka жe Stoj sa vqe vi}ева, to tal nu ras pro da ju iz da wa ove usta no ve kul tu re, a ko ja }e tra ja ti i to kom „Ne de qe mu ze ja„. Ka ko se ove dve ga le ri je na la ze jed na po red dru ge, u za jed ni~ kom dvo ri {tu od vi ja }e se pro gram za de cu „Po zo ri {tan ce-dvo ri {tan ce”, a u ve ~er wim ~a so vi ma po se ti o ci }e mo }i da pri su stvu ju de mon stra ci ji dаlеkoisto~ne ve {ti ne tai ~i ~uan i bra zil ske ple sno-bo ri la~ ke ve {ti ne ka u pe re. Po klon zbir ka Raj ka Ma mu zi }a pred sta vi }e stal nu po stav ku i iz lo `bu fo to gra fi ja „Sli ka ri, mo ji pri ja te qi”, ko ja pod ra zu me va se ri ju por tre ta ve }i ne is tak nu tih li kov nih stva ra la ca Sr bi je, vi |e nih okom auto ra Raj ka Ka ri {i }a. U ovoj ga le ri ji bi }e po sta vqe na i iz lo `ba fo to gra fi ja pri sti glih na na grad ni kon kurs „U rit mu sre }e„, ko ji je or ga ni zo van po vo dom ovo go di {we „No }i mu ze ja„. Iste ve ~e ri, svoj 15. ro |en dan, u Po klon zbir ci pro sla vi }e „Art ma ga zin„, in ter net ~a so pis za sa vre me nu umet nost. J. Zdjelarevi}

ДАНАС ПОЧИЊЕ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ „МУЦИЈЕВИ ДАНИ“

Ведри дух Атељеа 212 Трећи фестивал позоришне игре „Муцијеви дани„ почиње вечерас у Атељеу 212 у Београду, на коме ће до 24. маја бити приказано 12 домаћих и представа из региона. Фестивал ће отворити глумица Јелисавета Сека Саблић, а затим ће бити представљена изложба посвећена драмској уметници Мири Бањац, коју је припремио Позоришни музеј Војводине. Прва представа биће премијера у продукцији Атељеа 212, ауторски пројекат редитеља Оливера Фрљића под насловом „Зоран Ђинђић”. Наредних дана гостоваће Градско позориште из Подгорице са представом „Лукреција илити Ждеро„ у режији Јагоша Марковића, Народно позориште из Сарајева са комедијом „Хамлет у Мрдуши Доњој или Хамлет зна што народ не зна„ у којој игра Јосип Пејаковић, Крушевачко позориште са представом „Иза решетака”. Први пут после распада бивше зе-

мље доћи ће ХНК из Сплита, са драмом „Смрт трговачког путника„ и изузетним Мустафом Надаревићем у главној улози, док ће чести гост Атељеа „Гавела„ из Загреба извести представу „Пролази све„, а Словенско народно гледалишче из Марибора „Збор птица”. На Сцени „Петар Краљ„ изводиће се представе из Сарајева, Смедерева и Београда, као и пратећи програм - испитна представа студената режије, мастер клас који ће за младе глумце држати македонски глумац Никола Ристановски, као и својеврсна радионица „Школа за публику”. Фестивал је покренут у знак сећања на редитеља и дугогодишњег управника Атељеа Љубомира Муција Драшкића (1937-2004), са циљем да негује традицију ведрог духа Атељеа, сећање на сјајне генерације глумаца и редитеља, али и да шири круг пријатеља на екс-ју простору, на којем је и Драшкић пуно радио.

У СУБОТИЦИ ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ „САБРАНА ДЕЛА ГОСПОДА БОГА“

Шала у два чина У Народном позоришту/ казалишту/ Непсинхаз у Суботици, вечерас ће премијерно бити изведена представа „Сабрана дела Господа Бога“ Адама Лонга, Рида Мартина и Остина Тишнора, у режији Владимира Попадића. Биће то четврта и последња овосезонска премијера Драме на српском језику. „Сабрана дела Господа Бога“ изашла су из чувене британске хумористичке кухиње „Трупе редукованог Шекспира“, као својеврсна реплика на „Сабрана дела Вилијeма Шекспира“, само што се овде полази од Библије. Редитељ Попадић је на конференције за новинаре рекао да у представи неће бити продаје страха, како он види религијско тумачење Светог писма, него ће то бити добра прилика за „нушићевску шалу у два чина“. Као извор комике, Попадић је навео то што се о озбиљним темама проговара на опуштен начин. У прилог доброј забави, редитељ је напоменуо сјајан ансамбл с којим је сарађивао у Суботици, а њега у овој представи чине: Владимир Грбић, Бранко Лукач, Срђан Секулић, Милан Вејновић, Марко Макивић, Лука Миховиловић. Сценографкиња представе „Сабрана дела Господа Бога“ је Марија Калабић, костимографкиња Мирна Илић, композиторка Ирена Поповић Драговић, а сценски покрет је радила Далија Аћин. И. Б.

petak18.maj2012.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Више од игре Ана Вујановић, Саша Асентић, Комунитас на испиту, Теорија која Хода/ Пер.Арт Бикини статистика каже да је одсуство комуникације, дијалога, главни кривац за бракоразводне пранице. Политика има тај проблем, позориште такође. Који глумац може да понуди свом гледаоцу да му реплицира? Ко би то заиста хтео? Представа „Комунитас на испиту“ Ане Вујановић и Саше Асентића, публици нуди саучесништво у три сценарија која се изводе механизмима друштвених игара, игром играња улога каква

ституција за класично, најчешће одвећ пасивно и досадно „учешће“ у глумчевој патњи лика, односа, ситуације... У ово ново смо надасве гурнути, што је готово метафизичко искуство налик рођењу у којему бивамо поново измишљени. Тако смо у могућности не само да сазнамо принципе глуме, драме, спектакла, него и принципе властите осећајности, са нагласком на друштвено, колективно, могућности и жеље за уклапањем или иступањем, про-

правилу безвезно, напорно и сморено, тако да може ништа да се не ради, спава после ручка и тако то. Позоришна публика се ипак може прогласити детињастом, јер ко би иначе веровао и озбиљно схватао оно што им се тамо сервира. Нека буде и бласфемично, али највеће позориште је заиста ван њега. Представа „Комунитас на испиту“ је озбиљан покушај да се оно докучи. Поново реинвентира. Не треба заборавити да

је, у суштини, и сама природа позоришта. Један је (био) анализа Милошевићевог говора на Газиместану насловљен „Тест колективне интелигенције“, други се звао (пакао, то су) „Други“, трећи „Успон и пад, затим успон и поновни пад радничког самоуправљања“. О наслућеној комплексности тематике и изведбене технике без три гледања/ саучествовања немогуће је судити. Ипак, ево неких запажања о само једном, трећем по наведеном реду, али првом по дужини трајања и бројности. Тешко је говорити о нечему што се тек помаља на хоризонту нових театарских тенденција у којима се саучесништво у позоришном чину не посматра као револуција, него као природна суп-

меном. Тај занос може далеко да одведе али, вратимо се на представу. Каква је? Лудизам налик на егзибиционизам, супротстављен интровертној и нећу-да-будем-Швабо матрици понашања, доводи до низа занимљивих сцена, ситуација, у којима квалификовани, неквалификовани и преквалификовани (са дипломом, без стана) грађани и грађанке, учествују у борби за или са тајкунима, митом и корупцијом, крађама, расходованим машинама... У сценски и значењски отвореном дискурсу, мора се признати, сви су деловали прилично неукаљано, једва претенциозно, попут деце која знају да их не може баш нико узети за озбиљно, јер озбиљно је у свету одраслих по

су сви естетички, па и друштвени, научни помаци, омогућени граничним праксама, такозваним грешкама. Дакле, детињасто да, неозбиљно не! Разговор после представе, такозвани форум, такође је показао ту једноставну чињеницу. Можда је све, бар „у фарбрици“, било забава, игрица, исувише фингирано - без праве опасности, сценски условљено и тако даље, али ретко се у публици, овде извођачима, постиже такав моменат кохезије, размене мишљења, ширење круга познанстава, знања... Више од позоришта - мање од игре, или више од игре - мање од позоришта, свеједно, циљ је испуњен испит положен! Игор Бурић Фото: Млађана Шугић

У СУБОТИЦИ ОД СУТРА МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ

У програму 23 представе из 15 земаља Директор и селектор 19. Међународног фестивала позоришта за децу, који се одржава од 20. до 26. маја у Суботици, Слободан Марковић рекао је jуче да су за учешће у такмичарском програму ове манифестације биле пријављене чак 204 представе из 41 земље, од тога само из Русије 43. Марковић је на конференцији за новинаре у Атељеу 212 истакао да велико интересовање за фестивал и учешће око 500 уметника из целог света, од Мексика до Јакутије, само је потврда да се у Суботици „ради нешто озбиљно и добро„ и додао да им Министарство културе није смањило средства у односу на претходну годину, што их додатно обавезује. Он је казао да ће у оквиру званичне селекције фестивала бити изведене 23 представе из 15 земаља: Босне и Херцеговине, Чилеа, Египта, Француске, Хрватске, Италије, Мађарске, Македоније, Пољске, Румуније, Русије, Словеније, Србије, Шпаније и Велике Британије. Представе ће се играти у Дечјем позоришту Суботица, на сцени „Јадран„ Народног позоришта и у позоришту „Деже Костолањи”. О најбољим представама одлучиваће међународни жири у саставу: редитељи Јевгениј Ибрагинов (Русија) и Олег Жугжда (Белорусија), редитељ, луткар, педагог и виолончелиста проф. Едвард

Са једне од изложби лутака

Мајарон (Словенија), књижевник и преводилац др Луко Паљетак и драмски писац Игор Бојовић (Србија). Награду „Мали принц„ добила је Донка Шпичек, за целокупан допринос позоришној уметности за децу.Марковић је посебну пажњу скренуо на Четврти међународни форум за истраживање позоришне уметности, чија је овогодишња тема „Позориште лутака у свету деце

и као уметност за њих„, а модератор је проф. др Хенрик Јурковски. Од 35 пријављених радова, за представљање на форуму, од 21. до 23. маја, одабрано је 17, чији аутори долазе из Бугарске, Црне Горе, Чилеа, Хрватске, Индије, Ирана, Израела, Мађарске, Мексика, Пољске, Русије, Словеније и Србије. Председник Савета фестивала Јован Ћирилов приметио је да се у програму манифестације не примећује да влада велика економска криза у свету и земљи и указао на многобројне пратеће садржаје. Биће приређене изложбе посвећене луткарству, радионице плеса, луткарства, визуелних уметности, промоције књига. Најављене су пројекције филмова за децу: као и разноврстан музичко-плесни програм на трговима и улицама који ће представити дечју креативност и таленат. У фокусу фестивала је пољско луткарство, а трећу годину за редом део фестивалског програма биће представљен у Сегедину (Мађарска), од 21. до 25. маја. (Танјуг)

svet

petak18.maj2012.

UKRATKO

RUSIJA

Sa mo u bi la~ ki na pad HE RAT: Sedam osoba, me|u kojima {est policajaca, poginulo je a 12 je povre|eno u samoubila~kom napadu na zapadu Avganistana. ^etvorica samoubica uspeli su da u|u u kompleks kancelarija guvernera u Farahu, a zatim je do{lo do jednoipo~asovne razmene vatre izme|u wih i pripadnika policije, rekao je Frans presu portparol policije Abdul Rauf Ahmadi. Posledwi napad na lokalne vlasti u Avganistanu dogodio se pro{le sedmice u provinciji Paktika na istoku zemqe, kada je {est naoru`anih osoba preobu~enih u uniforme avganistanske policije napalo zgradu u kojoj se malaze kancelarije lokalnih vlasti. U tom napadu je poginulo ~etvoro qudi, a petoro je povre|eno. Odgovaraju}i na napad, policija je ubila sva ~etiri napada~a.

Me dve dev: Uz dr `i te se od br zo ple tih ra to va MO SKVA: Ruski premijer Dmitrij Medvedev upozorio je zapadne sile da se uzdr`e od „brzopletih” vojnih operacija koje bi

Dmitrjij Medvedev

pogodovale ja~awu radikalnih islamskih grupa. On je dodao i da bi takve vojne intervencije ~ak

Pi ra ti ote li 29 ri ba ra PE KING: Naoruàni qudi sa severokorejskog broda oteli su 29 kineskih ribara sa tri ribarska broda i za wihovo osloba|awe traè 1,2 juana (190.000) dolara. List „Bei|ing morning post” objavio je da su ribarski brodovi oteti u kineskim vodama 8. maja i preba~eni u vode Severne Koreje. List je naveo da su na severokorejskom brodu naoruàna lica sa plavim kapama i u uniformama, ali ih nije na drugi na~in identifikovao. Pograni~na policija u severoisto~nom obalnom gradu Liaoningu rekla je listu da su u kontaktu sa severokorejskim otmi~arim, ali nisu dali druge detaqe, preneo je AP. Kinesko ministarstvo inostranih poslova je saop{tilo da su u kontaktu sa vlastima Severne Koreje kako bi se „o~uvali interesi i prava kineskig gra|ana” i da se celim slu~ajem bavi industrija ribarstva. Prijateqi otetih ribara rekli su da su oni ribarili 8. maja kada su ih napali naoruàni qudi i zatvorili na severokorejskom brodu. Otmi~ari su postavili uslov da im se do ju~e isplati traèni novac ili }e prodati ribarske brodove ~ija vrednost se procewuje na tri miliona juana.

Su dar dva avi o na ISLA MA BAD: Dva mala aviona „Mu{ak” pakistanskih vazduhoplovnih snaga sudarila su se u vazduhu i sva ~etiri pilota su poginula tokom rutinskog trena`nog leta. Policijski zvani~nik Fazil Kan potvrdio je da su dva pilota i dva instruktura poginuli u sudari vojnih aviona tokom obuke i da je pet civila povre|eno kada su se dva aviona sudarila i sru{ila na ku}e u oblasti Ra{kaj na 160 kilometara severozapadno od prestonice, prenela je agencija AP. Uzrok nesre}e, za sada, nije poznat.

rezultirale regionalnim nuklearnim ratovima. „Posledica brzopletih vojnih operacija u stranim dràvama obi~no zna~i dolazak radikalnih elemenata na vlast”, rekao je Medvedev na pravnom forumu odrànom u Sankt Peterburgu. On je rekao da je Moskva ukazala na nekoliko primera kako velike sile naru{avaju suverenitet drugih dràva, prenela je Agencija Frans pres. „Ponekad ove akcije, koje podrivaju dràvni suverenitet,

mogu da rezultiraju regionalnim ratom. I ~ak, mada ne èlim nikoga da pla{im, upotrebom nuklearnog oru`ja”, istakao je premijer Rusije i nekada{wi predsednik te zemqe. Izjava Medvedeva, koji }e u~estvovati u radu dvodnevnog samita G8 u Kemp Dejvidu u SAD, 18. i 19. maja, jasno ukazuje na neslagawe sa Zapadom oko Sirije i ranije osude na ra~un vazdu{nih napada NATO-a u Libiji, ukazao je Frans pres. Skupu u Sankt Peterburgu prisustvuje i ameri~ki javni tuìlac Erik Holder, navela je ta agencija. Medvedev }e na skupu G8 zameniti ruskog predsednika Vladimira Putina koji je otkazao put u SAD, obrazlaù}i tu odluku neophodno{}u da nastavi posao na formirawu novog kabineta.

ME WA SE KURS NO VE VLA DE U PA RI ZU PRE MA EU

Francuska uslovqava ratifikaciju fiskalnog pakta PARIZ: Novi francuski ministar finansija Pjer Moskovisi ponovio je ju~e da Pariz ne}e ratifikovati sporazum Evropske unije o buxetskoj disciplini, ako u taj dokument ne budu ukqu~ene mere za podsticawe ekonomskog rasta. „Prili~no jasno je re~eno da taj sporazum ne}e biti ratifikovan u toj formi i da mora biti dopuwen poglavqem o rastu, Pjer Moskovisi strategijom za podsticawe rasta”, bitnog zna~aja jer je zemqa koja rekao je Moskovisi za televizij- pove}ava dugove - zemqa koja postaski kanal BFMTV. „@elim da je sve siroma{nija”, ukazao je budem jasan. Predsednik Fransoa Moskovisi. Oland je rekao vi{e puta da moraLideri EU su u martu potpisali mo da re{imo problem javnog duga, novi sporazum kojim se ja~a da smawimo deficite i sredimo bud`etska disciplina, kao na~in situaciju u Francuskoj, {to je od za re{avawe hroni~ne du`ni~ke

krize u evrozoni, ali su od tada bolne mere stroge {tedwe u mnogim zemqama izazvale protivqewe javnosti. Socijalista Oland, novi lider Francuske, insistirao je na ponovnom dogovarawu tog sporazuma EU i pozvao da se posveti ve}a pa`wa ekonomskom rastu, prenela je agencija AFP. On je u utorak o toj temi razgovarao s nema~kom kancelarkom Angelom Merkel, koja je naglasila da su „zdrave” finansije preduslov za odrìv rast. Moskovisi je me|uvremenu izrazio podr{ku prezadu`noj Gr~koj, ukazav{i da „èlimo da Gr~ka ostane u evrozoni”. „Evrozona je objediwena zona i ne moè biti razbijena”, rekao je on.

Ob na vqa we pre go vo ra s Tur skom AN KA RA: Turska i Evropska unije zvani~no su predstavili ju~e novi „pozitivni dnevni red” kako bi se prekinuti razgovori Ankare o pristupawu Uniji vratili na kolosek posle godina stagnacije. „Ovo je poseban dan u na{im odnosima”, rekao je komesar za pro{irewe EU [tefan File na zajedni~koj konferenciji za {tampu u Ankari sa turskim ministrom za poslove sa EU Egemenom Bagisom. File je rekao da pozitivni dnevni red treba da dovede do nove dinamike i novog podsticaja u me|usobnim odnosima.”Na{ ciqe je da dr`imo proces pristupawa `ivim i vratimo ga na kolosek posle perioda stagnacije koji je bio izvor frustracija obeju strana”, rekao

je on. Turska i EU su formalno zapo~eli pregovore o pristupawu 2005. ali je od tada Ankara otvorila samo 13 od 35 poglavqa koje svi kandidati EU moraju uspe{no da ispregovaraju pre dobijawa ~lanstva. Ankara je uspe{no zatvorila samo jedno poglavqe do sada. U godi{wem izve{taju o napretku, pro{log oktobra, Evropska komisija je predlo`ila nove rokove kako bi se o`iveli pregovori s Turskom i ona ohrabrila na reforme. Sukob oko turskog odbijawa da otvori svoje luke i aerodrome za brodove i avione iz Kipra, koga Ankara odbija da prizna, kao i ~vrst otpor nekih zemaqa ~lanica, me|u kojima i Francuske, ostaje glavna prepreka na putu Turske u EU.

dnevnik

SAD sprem ne za na pad na Iran JE RU SA LIM: Ameri~ki izaslanik u Izraelu Den [apiro rekao da su SAD spremne da napadnu Iran, ako to bude neophodno, da bi spre~ile Teheran da postane nuklearna vojna sila. [apiro je u utorak u obra}awu ~lanovima Izraelske advokatske komore, do ~ijeg snimka je agencija AP do{la ju~e, rekao da se SAD nadaju da }e diplomatija i ekonomske sankcije izvr{iti dovoqan pritisak na Iran da obustavi svoj sporni nuklearni program. On je dodao da bi SAD vi{e volele da zaobi|u vojnu silu, ali je dodao da „to ne zna~i da

ta opcija nije u potpunosti raspoloìva”. „I to ne samo raspoloìva, ve} i spremna. Neophodno planirawe je obavqeno da bi se osiguralo da budemo spremni”, rekao je [apiro. Pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN (SAD, Britanija, Kina, Rusija i Francuska) i Nema~ka sasta}e se slede}e nedeqe u Bagdadu sa iranskim zvani~nicima, u novoj rundi nuklearnih razgovora. Me|unarodna zajednica tvrdi da je nuklearni program Irana u oruàne svrhe, dok Teheran to pori~e, navode}i da je wegov ciq proizvodwa struje i medicinskih izotopa.

POJAS GAZE

No vi su ko bi na se ve ru TEL AVIV: Osam palestinskih civila raweno je kada su izraelske snage otvorile vatru kraj grani~nog prelaza Karni u severni deo pojasa Gaze. Izraelski vojni radio je javio da su vojnici otvorili vatru na naoru`ane Palestince koji su se pribli`avali grani~nom prelazu, uprkos ponovqenim upozorewama da stanu. Izraelska vojska sumwa da je to bio poku{aj da se podmetnu eksplozivne naprave. Vojni portparol je rekao da su vojnici identifikovali Palestince kako se pribli`vaju grani~noj ogradi i pucali na wih iz automatskih pu{aka, ali da pogoci nisu registrovani i da su se Palestinci tada povukli. Sude}i po izvorima u palestinskoj bolnici, dvoje qudi je ozbiqno raweno, a ostali su zadobili lak{e povrede

od metaka i granata. Re~eno je da su troje povre|enih stari qudi, a jedna osoba je strana aktivistkiwa. „Oni nisu imali razloga da pucaju na nas. Nismo predstavqali nikakvu pretwu za wih”, izjavila je iz bolni~kog kreveta aktivistkiwa Bjanka Zamit za televiziju AP. Palestinska strana tvrdi da se zaprvo radilo o demonstracijima protiv namere izraelske vojske da formira bezbednosnu tampon zonu oko pojasa Gaze. Izrael je proglasio delove Gaze pored granice podru~jem u koje je zabrawen ulazak iz bezbednosnih razloga. Palestinski ekstremisti ~esto se pribli`avaju grani~noj ogradi u poku{aju da podmetnu eksplozive. Me|utim, zbog ovakve naredbe mnogi palestinski zemqoradnici ne mogu da do|u do svoje zemqe.

^ILE

Hap {e we stu de na ta SAN TJA GO: îleanska policija uhapsila je 70 studenata, u~esnika velikih demonstracija u prestonici Santjagu,na kojima je zahtevana revizija sistema obrazovawa te zemqe. Studenti, kojima su se pridruìli i roditeqi i profesori, ispunili su trg Placa Italia, na kome je pro{le godine odràn protest Na demonstracijama u~estvovalo 100.000 qudi protiv reìma, nasle|a diktatuskog sindikata, koji je dodao da je re Augusta Pino~ea. Demonstranna demonstracijama u~estvovalo ti su, pevaju}i i skandiraju}i, 100.000 qudi. pro{li ulicama Santjaga i skup Studenti, profesori i radni~zavr{ili u centru grada. „Nastaki sindikati zatraìli su da konvi}emo da se bunimo, jer studentzervativna vlada predsednika Seski pokret ne uspeva da re{i nebastijana Piwere razmotri obrakoliko bitnih pitawa. @elimo zovni sistem i zagarantuje sloda ih re{imo sve do jednog”, rekao bodno obrazovawe, jednako za sve je Gabrijel Borik, lider studentîleance, preneo je Frans pres.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MA RI JE LA KA STRO K}erka kubanskog predsednika Raula Kastra, Marijela, sti`e u idu}e sedmice u San Francisko. Marijela (50), koja je vode}a kubanska aktivistkiwa za gej prava, u~estvova}e na skupu koji po~iwe 23. maja i predvi|eno je da govori o politici svoje zemqe u oblasti seksualnih prava. Ona je dobila vizu i to dosta brzo”, rekao je portparol Nacionalnog centra za seksualnu edukaciju.

MA RI KE NE DI Mari Kenedi, druga `ena Roberta Kenedija mla|eg, prona|ena je mrtva u svojoj ku}i u Bedfordu u Wujorku. Lokalni mediji pi{u da se obesila. Robert Kenedi mla|i (58) sin je Bobija Kenedija, ubijenog u Los An|elesu 1968. i ro|ak biv{eg predsednika Xona F. Kenedija ubijenog 1963. u Dalasu. Smr}u Mari ( 52) nastavqa se „prokletstvo Kenedijevih”. Mari i Robert Kenedi bili su pred razvodom.

PA PA BE NE DIKT XVI Papa Benedikt XVI pozvao je novog francuskog predsednika Olanda da „po{tuje `ivot”, misle}i na prekide trudno}e i ubistva iz milosr|a, javio je Frans pres. Papa je rekao da Oland treba da {titi „dostojanstvo svih”. Francuska novinska agencija podse}a da socijalista Oland podr`ava eutanaziju {to je stav koji izaziva zabrinutost katoli~ke crkve.

[pan ska kra qi ca ne }e u Bri ta ni ju MA DRID, LON DON: [panska kraqica Sofija ne}e do}i na proslavu dijamantskog jubileja vladavine Kraqice Elizabete II zbog spora [panije i Britanije oko Gibraltara. Ne bi bilo u redu da kraqica Sofija prisustvuje ru~ku u zamku Vindzor u petak, saop{tila je {panska vlada. [panski kraq Huan Karlos je ve} rekao da ne}e do}i na proslavu. [panski kraqevski par je 1981. godine odbio da prisustvuje ven~awu princa ^arlsa i princeze Dajane jer su planirali da posete Gibraltar tokom medenog meseca. Velika Britanija i [panija vode spor zbog prava na ribolov oko Gibraltara koji pripada teritoriji Ujediwenog kraqevstva ali na koji [panija pola`e pravo, naveo je Bi-Bi-Si. [panija protestuje i zbog predstoje}e posete princa Edvarda, sina kraqice Eliza- [panska kraqica Sofija bete i wegove supruge Sofije Gibraltaru. Princ i vojvotkiwa od Veseksa treba da podine na osnovu mirovnog sporazuma iz Utrehsete tu teritoriju od 11. do 13. juna u okviru ta. proslave 60-godi{wice vladavine kraqice [panski kraq Huan Karlos saop{tio je Elizabete. jo{ ranije da ne}e do}i na proslavu kra[panija pretenduje na suverenitet nad Gi- qi~inog jubileja. On se oporavqa od probraltarom kojim Britanija vlada od 1713. go- {lomese~ne operacije kuka koji je slomio

tokom lova na slonove u Bocvani. On i wegova supruga su posebno nezadovoqni jer }e britanski vojni orkestar sa Gibraltara svirati na proslavi dijamantskog jubileja, prenela je {panska novinska agencija Efe. Bakingemska palata je odbila da saop{ti koji }e monarsi prisustvovati ru~ku a koji ne}e, ali Bi-Bi-Si javqa da }e princ Albert od Monaka i japanski imperator Akihito biti na sve~anosti u zamku Vindzor, privatnoj rezidenciji britanske kraqice. Potvr|eno je i prisustvo nekih kontroverznih vladara. Ispred hotela Savoj ju~e su bile demonstracije zbog dolaska kraqa Svazilenda Msvatija III, koji je izloèn kritikama zbog ekstravagantnog ìvotnog stila u zemqi u kojoj ve}ina stanonvika ìvi u ekstremnoj bedi. Kraq Bahreina [eik Hamad bin Isa Al Kalifa }e mo`da tako|e prisustvovati proslavi uprkos neredima i optu`bama za kr{ewe qudskih prava u toj zemqi. Sin kraqice Elizabete i prestolonaslednik Princ ârls u petak }e povodom jubileja prirediti sve~ani banket u Bakingemskoj palati.

balkan

dnevnik

petak18.maj2012.

POT PRED SED NIK CR NO GOR SKE VLA DE DU [KO MAR KO VI]

PRE LA ZNA VLA DA GR^ KE PO LO @I LA ZA KLE TVU

na Go ra ima No vi mi ni stri pro fe so ri i pro bCr lem s kri mi na lom po je dan ge ne ral i di plo ma ta ATI NA: Gr~ka dobila prelaznu vladu u kojoj je 16 ministara, uglavnom visokih funkci o ne ra i uni ver zi tet skih profesora, ~iji je zadatak da pripreme nove izbore 17. juna Ti izbori raspisani su u sredu nakon {to su propali svi poku{aji da se na osnovu rezultata izbora od 6. maja, formira nova vlada. Predsednik Vrhovnog upravnog suda Panajotis Pikramenos (67), koji je imenovan za tehni~kog premijera, ju~e je zajedno s ministrima u novoj vladi polo`io zakletvu, uo~i konstitutivne sednice novog gr~kog parlamenta. ^lanovi kabineta su polo`ili zaketvu pred atinskim i svegr~kim arhiepiskopom Jeronimusom.

Prelazna vlada sastavqena je od univerzitetskih profesora, jednog generala u penziji, jednog diplomate. Za ministra finansija imenovan je Jorgos Zanijas, biv{i {ef dr`avnog ekonomskog saveta i jedan od kqu~nih pregovara~a o planu vra}awa gr~kog duga. Na mesto {efa diplomatije postavqen je 83-godi{wi Petros Molivijatis, koji je tu funk ci ju ve} oba vqao 20042006. Biv{i {ef general{taba gr~ke vojske Frangos Frangulis imenovan je za novog ministra odbrane. Na ~elu ministarstva unutra{wih poslova bi }e An to ni os Ma ni ta kis Predsednik Gr~ke Karolos Papuqas u sredu je poverio mandat za sastav prelazne „tehno-

Za mr za va we pro da je dr àv ne imo vi ne Aleksis Cipras, {ef Koalicije radikalne levice (SIRIZA) koja je osvojila iznena|uju}e drugo mesto na izborima 6. maja, rekao je da je zatraìo da „tehni~ka vlada ne sprovedi mere koje bi obuhvatale daqe smawewa plata, penzija i javne potro{we, koje bi ugrozile prava iz radnih odnosa ili omogu}ile privatizaciju”. On je zatraìo i zamrzavawe prodaje dràvne imovine. Cipras je favorit za junske izbore. Nedavne ankete ukazuju da }e verovatno pobediti, ali ne i sa dovoqno glasova da samostalno formira vladu, {to zna~i da }e ponovo biti neophodni pregovori o koaliciji.

I ~lanovi parlamenta polo`ili zakletvu

kratske vlade” Panajotisu Pikra me no su (67), pred sed ni ku Dr`avnog saveta i predsedniku Vrhovnog upravnog suda. Pikramenos je izjavio da je sve stan ve li ke od go vor no sti koju preuzima na sebe, iako }e biti „iskqu~ivo tehni~ki premijer”, i da se nada da }e se pokazati vrednim zadobijenog poverewa. Prevremeni izbori 6. maja su zavr{eni bez pobede koja bi omo gu }i la for mi ra we sa mo stalne vlade bilo koje stranke, a potom nije uspelo ni sastavqawe koalicione vlade.

Na majskim izborima oja~ala je podr{ka strankama koje se zalaù da Gr~ka otkaè obaveze prema me|unarodnim kreditorima, a pre svega da se odbace stroge mere buxetske {tedwe. Gr~ka ve} petu godinu prolazi kroz te{ku finansijsku i socijalnu krizu, a nezaposlenost je porasla na 21 odsto. Pregovori o formirawu koalicione vlade su propali u utorak, devet dana po{to su gla sa ~i us kra ti li po ve re we dve ma ra ni je do mi nant nim strankama i podràli druge, ma we, ko je su pro tiv me ra {tedwe.

HRVATSKA

Vla da od u sta la od grad we mo sta pre ko Pe qe {ca ZA GREB: Hrvatska vlada je, posle sedam godina, odustala od projekta gradwe mosta preko poluostrva Peqe{ac koji bi povezao Dubrova~ko-neretvansku `upaniju s ostatkom Hrvatske. Vlada Zorana Milanovi}a dala je na ju~era{woj sednici saglasnost za raskid ugovora za izgradwu Peqe{kog mosta, pri ~emu je Milanovi} rekao da taj most nije bio besmislica, ali da plan izgradwe nije bio dovoqno ozbiqan. Ministar saobra}aja Sini{a Hajda{ Don~i} podsetio je da je ugovor za gradwu mosta, koji bi povezivao obalu ju`no od Makarske s Peqe{cem, sklopqen 2007. godine za vreme vlade Ive Sanadera. Cena izgradwe trebala je da bude 1,9 milijarde kuna (253 miliona evra), a radovi koji su oba-

Ston na poluostrvu Peqe{ac

vqeni do obustavqawa radova u junu 2010. ko{taju 58 miliona kuna (7,71 miliona evra) ili tri odsto ugovorene cene. Kako nije bilo mogu}e na}i sredstva za nastavak izgradwe, s izvo|a~ima radova dogovoren je sporazumni

raskid ugovora i bi}e im priznati svi stvarni tro{kovi, ali nemaju pravo na naknadu izgubqene dobiti. Milanovi} je rekao da je spajawe delova Hrvatske koridorom preko BIH, odnosno preko op{tine Neum, jeftinije i efi-

kasnije. Hajda{ Don~i} i ministar komunikacija i saobra}aja BiH Damir Hadì} dogovorili su pre nekoliko dana pripremne radwe za potpisivawe sporazuma o gradwi spojne deonice Neum, u duìni od 5,5 kilometara. Put }e biti bez tunela, a grubo procewena vrednost je pet miliona evra. Planira se da deonica bude ogra|ena ìcom i wom bi se prolazilo bez zaustavqawa. Izgradwa putnog koridora i{la bi u paketu s definisawem kori{}ewa luke Plo~e i èlezni~ke pruge Plo~e - Metkovi}, na ~emu insistira BiH. Dok su u Hrvatskoj protiv koridora HDZovci, koji su pre izbora obe}avali gradwu mosta, u BiH su protiv toga samo u op{tini Neum, ali vi{e zbog izbora trase jer isti~u da planirana trasa odseca neke vitalne delove op{tine.

PRED @U PA NIJ SKIM SU DOM U OSI JE KU

ê tvr ti put do ka zu je ne vi nost Ukra de no zvo no srp ske cr kve VU KO VAR: Nepoznati po~inilac u selu Marincima kod Vukovara ukrao je crkveno zvono koje je bilo postavqeno pored tamo{we pravoslavne crkve. Kako je saop{teno iz vukovarskosremske policijske uprave, kra|e se desila izme|u 6. i 16. maja, a zvono te{ko 150 kilograma bilo je postavqeno pored srpske pravoslavne crkve, izme|u stabla drveta i drvenog stuba. Policijski slu`benici „preduzimaju kriminalisti~ka istraìvawa u ciqu pronalaska nepoznatog po~inioca krivi~nog dela te{ke kra|e”, kaè se u saop{tewu.

OSI JEK: Oficir za bezbednost trebao da preduzme. Dakle, u tom nekada{we Vojske Republike Srpske smeru odbrana ide i dokaza}emo da Krajine êda Jovi}, pred @upanij- moj brawenik êdo Jovi} ni na koji skim sudom u Osijeku, ve} ~etvrti put na~in nije prekr{io ni zakon, ni dokazuje nevinost u slu~aju ubistva pravila slu`be, a pogotovo ne daj civila Antuna Kundi}a u Daqu. Sud ga je tri puta osu|ivao na kaznu zatvora, a Vrhovni sud svaki put je obarao presudu. Pred @upanijskim sudom u Osijeku po~eo je ~etvrti proces protiv Jovi}a, koji se u pritvoru nalazi ve} ~etiri godine. Na po~etku novog procesa, pred Sudskim ve}em sudije Darka Kru{lina, Jovi} je, reaguju}i na iskaz jednog od svedoka, poku{ao da objasni da nije bio nadleàn za Sud u Osijeku vojne policajce koji su Boè, @enevske konvencije o za{tidirektno optuèni za ubistvo. Wegov ti civila”, izjavio je Filakovi}. advokat Tomislav Filakovi} kaè da Svi svedoci ostali su pri starim Tuìla{tvo nema novih dokaza i da iskazima, a zbog neobi~nosti situa}e po zavr{etku procesa napisati cije da uprkos tome {to Vrhovni sud kwigu o tome kako je branio Jovi}a. Hrvatske obara presude, a @upanij„Kqu~no je ra{~istiti te odnose: ski pokre}e novi proces su|ewu je ko je kome bio nadre|en, ko je kome prisustvovao i konzul Srbije u Vuzapovedao, ko je imao kakva ovla{}ewa, ko je mogao koga da kazni i {ta je kovaru.

POD GO RI CA: Potpredsed- nogorsko pravosu|e pod uticajem nik crnogorske vlade Du{ko Mar- kriminogenih struktura. Svesni kovi} kaè da ta dràva ima pro- smo problema u pravosu|u, ali je blem sa organizovanim krimina- neta~na i preuveli~ana ocena da lom, ali da je u borbi sa tim izazo- je ono pod uticajem mafije. vom ostvarila rezultate. „Dobija„Sprovodimo reforme kako bi mo pohvale evropskih partnera za sudstvo, s jedne strane, bilo {to borbu protiv organizovanog kriminala. Siguran sam da }e rezultati koje postièmo na tom planu biti dobra preporuka da dobijemo datum pregovora sa Evropskom unijom„, kazao je Markovi} u crnogorskom parlamentu. Po wegovim re~ima, ne{to slabiji rezultati postiù se kada je u pitawu borba protiv korupcije. To, me|utim, nije samo na{a specifi~nost, ve} i ostale dràve imaju pote{ko}e u efikasnom suzbijawu koruptivnih radwi, Du{ko Markovi} naveo je Markovi}. Savet Evropske unije odlu~io nezavisnije a, s druge, {to profeje ranije da Crna Gora dobije da- sionalnije„, rekao je potpredsedtum pristupnih pregovora u junu, nik vlade Crne Gore. On je dodao ako do tada ispuni odre|ene uslo- da nema bilo kakvih opstrukcija ve koji se ti~u vladavine prava. od strane dràvnih organa kada je Markovi} je ocenio da su preuve- u pitawu rasvetqavawe afere Teli~ani navodi opozicije da je cr- lekom.

BOSNA I HERCEGOVINA

Mun: Osi gu ra ti iz bo re u Sre bre ni ci SA RA JE VO: Ameri~ki ambasador u BiH Patrik Mun ocenio je da bo{wa~ke stranke nisu u~inile ni{ta na osigurawu izbornih uslova za Srebrenicu. Pre ~etiri godine sve politi~ke stranke slo`ile su se da se napravi iz-

Patrik Mun

uzetak u Izbornom zakonu za Srebrenicu, kako bi se dozvolilo predratnim stanovnicima grada da glasaju prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, bez obzira na trenutno mesto boravka. „U to vreme, bo{wa~ke stranke obavezale su se da }e raditi na osigurawu uslova za naredne izbore u Srebrenici kako ponovo ne bi bilo potrebno praviti izuze-

tak, ali, naàlost, sve donedavno ni{ta se nije preduzelo”, izjavio je Mun za „Dnevni avaz”. On je istakao da SAD ostaju posve}ene Srebrenici, ali da je te{ko o~ekivati intervenciju me|unarodne zajednice kako bi bile izmewene izborne odredbe za izbore u Srebrenici. Mun je ocenio da stranke iz Federacije BiH treba da predloè jednog zajedni~kog kandidata za lokalne izbore u Srebrenici. Dodao je da je „va`no podsta}i registraciju onih gra|ana koji imaju pravo da budu prijavqeni u Srebrenici u skladu sa zakonom”. „Genocid u Srebrenici ~iwenica je koju su utvrdila dva me|unarodna suda. Na~elnik Srebrenice mora biti u stawu da omogu}i sigurno okruèwe za sve gra|ane Srebrenice te okruèwe u kojem }e nastaviti da se odaje po~ast `rtvama genocida”, kazao je ambasador. On je jo{ pozvao vlasti u BiH da hitno usvoje buxet za 2012. godinu, kako bi dràva mogla da funkcioni{e i re{ava mnoge izazove s kojima se suo~avaju weni gra|ani.

Bu gar ski gaj da {i obo ri li Gi ni sov re kord SO FI JA: Bugar ski gaj da {i uspeli su da obore rekord najve}eg gajda{kog sastava u svetu, zase niv {i ~ak i svo je ~u ve ne {kot ske ko le ge. Ka ko pre no si Rojters, 333 muzi~ara okupilo se preksino} u Sofi ji, du va ju }i u kabagajde, tradicionalne instruNa sceni 333 gajda{a mente Rodopskih planina, kako bi postavili novi Ginisov rekord. Obu~eni u tradicionalnu ìvopisnu rodopsku no{wu, gajda{i su zapo~eli svoj nastup pesmom „Izlel Delio Hajdutin” koja se nalazi na muzi~kom disku ugra|enom u letelicu „Vojaxer” koja je 1977. godine bespovratno lansirana u svemir. Ova manifestacija je imala za ciq da unese malo radosti u ìvot stanovni{ta koje je, prema istraìvawima, jedno od najnesre}nijih na svetu. Bugarska, koja se 2007. godine pridruìla Evropskoj uniji, i daqe je wen najsiroma{ni-

ji ~lan, sporo izlaze}i iz duboke recesije. „Imate duboke korene. Nemojte da ih izgubite, ve} uve}avajte staru tradiciju i kulturu”, kazao je indijski duhovni vo|a Ravi [ankar koji je prisustvovao ovom velikom gajda{kom koncertu, odr`anom pred vi{e od 4.000 qudi. Ravi [ankar - jedan od najeminentnijih duhovnih vo|a koji putuje svetom {ire}i svoju viziju dru{tva oslobo|enog od stresa i nasiqa, do{ao je u Bugarsku kako bi pomogao tamo{wim stanovnicima da prebrode duhovnu krizu u koju su zapali.

petak18.maj2012.

GLOBUS / OGLASi

c m y

Свака част мали!

ад сам био мали, слушао сам „Prodigy” и изводио акробације изнад мотора у једном шоу програму...

Аудиција за четврту сезону украјинског талента остаће упамћена по наступу једног малог Богдана... добро не само њега, ту

су и Владимир и Ирина, његови „одрасли партнери” који су возили моторе док се он „измотавао” по ваздуху. Знање циркуског акобате, уметника на трапезу стиче се рано, а усавршава цео живот. Овај малишан, обучен у кожно одело уз песму „Omen” састава „Prodigy” је „објаснио” свима њима како се то ради. Владимир и Ирина су возили моторе, а Богдан је седео на „помоћном седишту”. Када се мотор зауставио, Владимир је почео ногама да баца Богдана у ваздух, а он се изнова и изнова дочекивао на леђа, ноге, руке, задњицу. У тренутку када је својим ногама дотакао „асистентове”, добио је овације

Мама, тата, лечите се! Ж

елите да престравите рођено дете? Унајмите злог кловна из хорора Стивена Кинга да га обрадује за рођендан Прошло је време дечијих рођенданских забава на којима родитељи издвајају новац на унајмљивање аниматора, кловнова, мађионичара са зечевима...Сада је далеко занимљивије унајмити створење из романа и филма „Ит”. Шведски глумац Доминик Девил ради као кловн на дечијим забавама. Оно због чега је Доминик постао вест је чињеница да он није раздрагани кловн са великим осмехом, црвеним носом и превеликим ципелама...он је

„изашао” из романа Стивена Кинга и за одређену своту ће испрепадати ваше дете. Родитељи унајмљују Доминика како би, бар недељу дана пре дететовог рођендана, слављенику почео да шаље претеће СМС поруке и писма и звао их на телефон. Језа код малишана се повећава како недеља одмиче, да би на самом финалу, сопственом рођендану, од свих тих претњи добио торту у лице од страшног кловна. Девил открива да „игра престаје” у случају да се дете превише уплаши или ако то родитељи од њега затраже, али да му се то до сада није догодило.

Жена која је рекла „не” бријачу

згледа да се осамдесете враћају буквално - једна студенткиња је одлучила и да јавно покаже оно чега би се већина стидела. Она се већ годину и по дана није депилирала и не планира скоро...

Пре свега јој је почело сметати то што се мушкарци у последње време уопште не морају да депилирају, а женама длаке нико не толерише. „Први пут сам се депилирала када сам имала 14 година и не-

Длачице на женском телу више су него непожељне, а даме са њима муку муче деценијама. Да ли томе долази крај? Студенткиња из Даблина Имер О’ Тул је бријачу рекла не пре 18 месеци јер је „схватила да су жене под превеликим притиском због савршеног изгледа”.

дуго после је почело преиспитивање зашто ја то морам да радим скоро сваки дан. Да ли је неопходно да све то радим да бих некоме била привлачна и лепа? Одлучила сам да томе станем у крај”, каже Имер. Када је ова одлучна студенткиња подигла руку, водитељи су били у шоку, а она се само смешкала...

Мрзи вас да учите?

лан Стјуарт (94) први пут је дипломирао стоматологију пре 72 године, а више деценија касније одлучио је да поради на додатном образовању. Зарадио је и диплому оралне хирургије, па правног факултета, а сада је дипломирао и у клиничкој науци. „Сматрам да човек мора да ради на себи, како се не би ментално улењио. Пошто сам пензионер, имам доста слободног времена, а волим да учим”, скромно је рекао дедица који је ушао у Гинисову књигу рекорда као најстарији „дипломац” у 92. години, када је дипломирао право. Његова надзорница у мастер програму Соња Брауни рекла је да давно није видела „толики таленат, пожртвованост и инспирацију”. Рођен 1915, Стјуарт има шесторо деце, 12 унучића и шесторо праунучића.

Какво бекство!

инејџер са Флориде два сата се јурио са полицијом, бежао, завлачио их... Двејн Двајер (19) из Форт Лодердејла на Флориди запао је за око полицијској патроли због непажљиве вожње, а када су га зауставили, није имао возачку дозволу код себе. Полицајци су проверили таблице и установили да је Двајер украо ауто, и ту је све почело... Он је дао гас, ударио у гомилу дрва за потпалу поред пута, а затим кренуо у рикверц, право ка полицијском возилу. „Филмски” је искочио из аута пре него што се он закуцао у полицијски, и трком побегао.

Позорници су кренули за њим, и након краће потраге по оближњем стамбеном крају, уочили га како се пење на локалну џамију. Ругао се полицији одатле, а затим скочио са крова и побегао даље. Утрчао је у стамбену зграду, где су га полицајци након сат потраге пронашли како се крије у кревету једног пара који га не познаје, али му је из необјашњивих разлога пружио уточиште. Двајер је коначно ухапшен, и оптужен за опирање хапшењу, крађу аутомобила, ношење лажног оружја, и гомилу саобраћајних прекршаја.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em vo qe nom

petak18.maj2012.

S ne iz mer nim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da se upo ko ji la na {a dra ga maj ka, ba ba i pra ba ba

Po sled wi po zdrav maj ci na {e ko le gi ni ce Ce ce,

SO KO BA WA - so be i apart ma ni za od mor, su per kom for. U`i cen tar. Po voq no. Te le fon: 063/81-54200 i 018/880-100. 52923

Mi lu ti nu Ja ko vqe vi }u

SREM SKA KA ME NI CA, Sta ro se lo, 8km od No vog Sa da, 3 X 1700m2, ide al ni pla ce vi, put, stru ja, iz vor ska vo da, lep po gled. Te le fon 069/18-26-726. 53041

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53126

Mar gi ta Ga van ski

odr `a }e mo u su bo tu, 19. 5. 2012. go di ne, na gro bqu u Ru men ki, u 11 ~a so va. Tvoj od la zak osta vio je ve li ku tu gu u na {im sr ci ma. Tvo je to ple o~i, qud skost i do bro ta osta ju u na {em se }a wu. Vo le te tvo ji: su pru ga Mi le na, sin Mi ro slav i unu ci Stra hi wa i An drej.

1927 - 2012.

Mar gi ti Ga van ski Za po sle ni u â&#x20AC;&#x17E;Dnev nik Voj vo di na Presâ&#x20AC;? - u.

53338

53337

53334

Oti {la je na {a dra ga

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 17. 5. 2012. go di ne pre mi nuo na{ sin, su prug, brat i otac

Na ta {a Ni ko li}

Du {an ka Ba ji lo 1934 - 2012.

Utih nu la je jed na sjaj na zve zda. Du go }e mo `a li ti za wom.

Slo bo dan Qu bo je vi} KU PU JEM sta re auto mo bi le do 200E, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ~i stim po dru me, ta va ne, od no sim {ut. Te le fo ni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 53050

Sa hra na je da nas, 18. 5. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu. Ni {ta ne }e iz bri sa ti se }a we na tvoj ple me ni ti lik, do bro tu i bes kraj nu qu bav. @i ve }e{ ve~ no u sr ci ma: }er ki Sve tla ne i Qi qa ne, unu ka Dra ga na, unu ke Dra ga ne sa su pru gom Sa vom i pra u nu ke Da ni je le.

Je le na Udo vi~ ki i Mi lan ko vi. 53339

1944 - 2012. Po sled wi is pra }aj je da nas, 18. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e nej skom gro bqu.

Po sled wi po zdrav Ma ji noj ma mi

Sa ve li kom qu ba vqu i po {to va wem opra {ta mo se od na {e maj ke i ba ke. Sa hra na je da nas, 18. 5. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u Ste pa no vi }e vu. O`a lo {}e ni: si no vi Du {an i Ne boj {a, sna ja Gor da na, unu ke Je le na i Mi li ca. 53310

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav dra goj ku mi

We go vi: maj ka Mi li ca, su pru ga An ka, se stra Ka ti ca i sin Jo vi ca.

53332

Vin ki Ra da no vi}

Sa tu gom u sr cu se opra {ta mo od na {eg dra gog pri ja te qa

Po sled wi po zdrav dra goj za o vi i tet ki

Du {an ki Ba ji lo

Do ra i Bo ja na sa po ro di ca ma.

Ra do slav Br ki} sa po ro di com.

53328

Dra goj na {oj

Du {an ki Ba ji lo

Po ro di ca Kri~ ko vi}.

53302

53301

Dra gi de da

Po sled wi po zdrav se stri i tet ki

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

Sto ja na Bo `i }a Du {an ki Ba ji lo

Vin ki

Mom ~i lo

Du {an ki Ba ji lo Po ro di ca Be jat.

po sled wi po zdrav.

Po ro di ce: Bi je li}, Ka ra no vi} i Ra le ti}.

Brat Ni ko la i bra ti} Jo van sa po ro di ca ma.

53322

53333

53326

Sa ve li kom tu gom se opra {ta mo od na {e pri ja te qi ce

Po sled wi po zdrav dra goj

od: sna he Ne ven ke, bra ta ni ca Bi qe, Ra de i Mi me sa po ro di ca ma.

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

na {em

53313

Po sled wi po zdrav dra goj se stri i tet ki

prim. dr Na ta {e Ni ko li}

dr Na ta li ji Ni ko li}

ro|. Pri vrod ski

@ar ko An |u {i} sa po ro di com.

53296

Dra ga Na to, tvo jim od la skom svi mi osta je mo bez pra vog i iskre nog pri ja te qa. U na {im sr ci ma ve~ no osta je tvoj dra gi lik. Tvo ji: Du {ka i Da ni lo Kne `e vi} i @iv ka Gr mu {a sa po ro di com. 53300

Sto ja nu Bo `i }u

Du {an ki Ba ji lo

od po ro di ca: Mi lan ko vi} i Ba ji}.

od se stre Da ni ce i se stri ~i ne Ve re sa po ro di com.

53329

53311

Mom ~i lu De ni }u

hva la ti na qu ba vi i pa `wi.

Uvek }e te se se }a ti tvo ji: Iri na, Da nai i Ar se ni je.

od: bra ta Jo va na, sna je Le po sa ve, si nov ca Mi lo ra da, sna je Ol ge i unu ka Mom ~i la.

53314

53308

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 17. 5. 2012. go di ne u 81. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Mom ~i lo De ni} Sa hra na }e se odr `a ti u su bo tu, 19. 5. 2012. go di ne, u 12 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. We go vi: su pru ga Ju li ja na, }er ke Na ta li ja i Sne `a na, ze to vi Alek san dar i Va si lis i unu ci Iri na, Da nai i Ar se ni je. 53312

^iTUQe l POMeni

petak18.maj2012.

Da nas, 18. 5. 2012. go di ne na vr {a va se go di na od ka ko je pre mi nuo

Po sled wi po zdrav dra goj

Qi qa ni Pe tro vi}

Sto jan Ki co {ev

ro|. Ga li} od we nih naj mi li jih. Sa hra na je da nas, 18. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na To ma {e va~ kom gro bqu u Zre wa ni nu.

dnevnik

Po sled wi po zdrav ze tu

Po sled wi po zdrav na {em biv {em rad ni ku i pen zi o ne ru

Mi la nu Ra da ko vi }u

Sto ja nu Bo `i }u iz ^u ru ga

Ne }e mo ga za bo ra vi ti.

Su pru ga, sin, sna ja i unuk Mi kan.

od: Du {a na, Mir ka, Zo re i Smi qe sa po ro di ca ma.

Ko lek tiv V.D.P. „[aj ka {ka” No vi Sad.

53293

59818/P 53080

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra goj

53280

Po sled wi po zdrav dra gom i ne pre `a qe nom

Na vr {a va se tu `nih ~e tr de set da na od ka ko ni je sa na ma ne pre `a qe na na {a se stra i tet ka

dr Na ta {i Ni ko li}

Qi qi

Mi la nu Ra da ko vi }u

div nom ~o ve ku, po `r tvo va nom i iskre nom pri ja te qu. Po ro di ca Mi li}: Mi ki, Bra ni sla va i Je ca.

od: Ga ge, Da ce, Mi le ne, Jo va na i stri ne.

53305

53294

Posledwi pozdrav

Du {an ka [o ja Po ro di ca Mi ja tov.

Na vr {a va se tu `nih ~e tr de set da na od ka ko ni je sa na ma ne pre `a qe na na {a

Vinki Radanovi}

Qi qi

od: stri ca Mi }e, stri ne Se ke, La za ra i Se stri ce sa po ro di ca ma.

59819/P

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Slav ki Jak {i}

Po men obe le `a va mo u su bo tu, 19. 5. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Osta vi la si u bo lu i tu zi broj nu rod bi nu i pri ja te qe, a po seb no tvog su pru ga Ra di {u ko me je sva ki dan sve te `i i bol ni ji. 53224

53278

Tu `nog sr ca ja vqa mo da je pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, sve kar i de da

Po sled wi po zdrav ma mi

Mi lan Ra da ko vi} Du {an ka [o ja

Zaposleni „Gerontolo{kog centra Novi Sad”.

O`a lo {}e ni: }er ka Mil ki ca, zet Ste vi ca i unuk Alek san dar.

53273

Po sled wi po zdrav dra goj

3 ^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N dra goj i ni ka da pre `a qe noj su pru zi

Po men }e mo obe le `i ti u su bo tu, 19. ma ja, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu. Tu gu ju: ma ti Mi ca, sin Sa {a, k}i Je ja sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi ra, sin Mi ro slav, sna ja Oli ve ra i unu ci Ni ko la i Du {an.

53272

53277

53295

P O M E N

Sa hra na je da nas, 18. 5. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

P O M E N

Du {an ki Po po vi} od: La la, Iqe i Mi qe.

53230

Po sled wi po zdrav ku mi

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Mom ~i lu De ni }u

Bra ni slav Kr sti} Si ne Ba ne, osta vio si me sta ru i ne u te {nu.

Po ro di ca Vu ja ko vi}: \u ro, Du {a, Bo ban i Ta wa.

53292

prim. dr Na ta {i Ni ko li}

^u va }e mo uspo me nu na tvo ju do bro tu. Ujak Mi le, Do bri la i To mi slav.

Po ro di ca Jo ci}.

53227

53268

53282

Po sled wi po zdrav dra gom i ne pre `a qe nom bra tu

Dra gi bra te, ostao si nam u naj lep {oj uspo me ni.

Tvo ja Sej ka sa po ro di com. 53228

53238

53244

Po sled wi po zdrav Ma ji noj ma mi

Sa tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Vin ki Ra da no vi}

Na ta li ja J. @il nik Pro {lo je ve} go di nu da na ot ka ko vi {e ni si sa na ma. Po men je 19. 5. 2012. go di ne, u 12.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. S qu ba vqu i tu gom ~u va }e mo uspo me nu na Tvoj ple me ni ti lik i do bro tu. O`a lo {}e na po ro di ca.

1949 - 2012.

O`a lo {}e na po ro di ca.

G O D I [ W I P O M E N

Bra ni slav Kr sti}

Bla go je Ra {i} Po sled wi is pra }aj je da nas, 18. 5. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu Tran xa ment u Pe tro va ra di nu.

Ma ma.

P O M E N

\u ri ca - Bra {a Man di}

Mi la nu Ra da ko vi }u od we go vih: se sta ra Mil ke i Bo se, bra }e Jo vi ce i Mi lan ka sa po ro di ca ma. 53279

Za u vek }e osta ti va {a ener gi ja, ple me ni tost i do bro ta u na {im sr ci ma. Ni ka da ne }e te bi ti za bo ra vqe ni. Ne ka vas an |e li ~u va ju. Ma ji ni pri ja te qi sa fa kul te ta. 53289

La sak Mar git 1927 - 2012. Sa hra na je 18. 5. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ne po ro di ce: La sak, To mi} i ^o vi}. 53251

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tu gom u sr cu opra {ta mo se od na {e dra ge }er ke i se stre

petak18.maj2012.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 16. 5. 2012. go di ne, u 51. go di ni pre mi nu la na {a mi la maj ka, su pru ga i snaj ka

Vin ka Ra da no vi} Dra ga Vin ka, oti {la si kao do bra, ple me ni ta i hra bra oso ba, ta kva }e{ i osta ti u na {im se }a wi ma.

Po ro di ca Xe fer da no vi}.

Vin ke Ra da no vi} ro|. Bo go je vi}

53263

Vin ka Ra da no vi} ro|. Bo go je vi} Tvo ji: ta ta Vla da, ma ma Na da i se stre Dra ga na i Be ba sa po ro di ca ma.

Vin ka Ra da no vi}

Po sled wi is pra }aj je da nas, 18. 5. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

@i vot je tru nu tak, a se }a we je ve~ no. Bol ni je ni u re ~i ma, ni u su za ma, ve} u sr ci ma u ko ji ma }e{ osta ti.

Po sled wi po zdrav od: }er ki Ma je i Ta ma re, su pru ga Mi len ka i sve kr ve Mi le ve.

Slu `ba Ko mer ci ja le. 53231

53232 53265

Po sled wi po zdrav se stri ~i ni i se stri

dra goj

Vin ki Ra da no vi}

Po sled wi po zdrav se stri ~i ni i se stri

Po sled wi se stri ~i ni

po zdrav

dra goj

Vin ki Ra da no vi} ro| Bo go je vi}

Vin ki Ra da no vi}

ro|. Bo go je vi}

Po sled wi po zdrav

Da na, 19. 5. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du, odr `a }e se jed no go di {wi po men na {em dra gom

dr Na ti Ni ko li}

ro|. Bo go je vi}

od: uja ka Ve sel ka, uj ne Mi ke, bra }e Go ra na i Mi lo ra da.

od: uja ka Zdrav ka, uj ne Ani ce, bra ta Alek san dra i se stre Sve tla ne.

od tet ke Ma ri je.

od po ro di ca: Ba ti ni} i Kr sti}.

53267

53269

53270

53264

Sa tu gom se opra {ta mo od na {e dra ge

Sa tu gom i bo lom opro sti li smo se od na {e Na ta {e, ve li kog dok to ra, iskre nog pri ja te qa.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N Da na, 20. ma ja na vr {a va se 40 da na od ka da nas je za u vek na pu sti la na {a dra ga

Dra goj

Mi o dra gu - Mi }i Mi lo {e vi }u 27. 5. 2011 - 27. 5. 2012. Du ga i bol na je bi la ova go di na bez te be.

Tvo ji: su pru ga Le po sa va i si no vi Mar ko i Mi lo{.

53191

Na ta {i Ni ko li}

po sled wi po zdrav od po ro di ce Le va kov.

prim. dr Na ta {e - Na ce Ni ko li} Hva la za div ne tre nut ke ko je si nam po klo ni la. Tvo ji: Vi da, Mi lo{ i Du {an \u ki}.

53243

53266

Da na, 21. ma ja na vr {a va se de set go di na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Prim. dr Na ta {a Ni ko li} Hva la za mu dre sa ve te i po dr {ku ko ju si nam pru `a la ~e tr de set go di na. Mil ki ca Bar jak ta re vi} sa de com.

Po sled wi po zdrav

P O M E N

Zo ra Do ba no va~ ki

Na da na {wi dan, pre ~e ti ri go di ne, na pu stio nas je na{ vo qe ni su prug, otac i de da

1931 - 2012. Po men }e mo da va ti u su bo tu, 19. ma ja, u 12.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. We ni: Iva na i Ne boj {a.

53260

53219

Po sled wi po zdrav vo qe noj ku mi

prim. dr Na ta {i Ni ko li} Bi la si do bar le kar i pri ja teq.

\or |e Ni {e vi} \u ka Po men }e se odr `a ti u su bo tu, 19. ma ja 2012. go di ne, u 11.30 ~a so va, u Sa bor nom hra mu u No vom Sa du. We go vi: Ka }a, Gor da na, Bo ba, Igor i Ma {a. 53271

Na ta {i Ni ko li}

Prof. dr Mi ro slav Xi ni} sa po ro di com.

Je re mi je Ri sti} S qu ba vqu Te ~u va mo u na {im mi sli ma i naj lep {im uspo me na ma.

Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Pa va, }er ka Sve tla na i sin Sve to zar sa po ro di ca ma.

od Sa {e Moj se je va sa po ro di com. 53223

53252

53186

09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00

tv program

petak18.maj2012.

Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Гимназијалци Знање Кухињица Вести Жене на селу Српски екран-емисија МТВ-а на српском Еисија на мађарском.са титл.на српском Вести Центар света Чарде на Дунаву Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом, 4. емисија о европским интеграцијама Гимназијалци

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 06.00 08.00 08.30 10.00 12.00 13.00 14.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Вести укртко Анали Здравље је лек Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Сајамски дан Војвођанске вести Анали Перископ Војвођанске вести Сајамски дани Војвођанске вести Глас Америке

5казање

Емисија „5казање” доноси нове велике приче малих људи. Аутор Бора Отић гледаоцима ће и овог пута понудити надахнуте исповести стварног човека који је због свог хобија, аутентичности и необичности личног живота занимљивији од блазираних прича које тако често пласирају мејнстрим медији. (РТВ 1, 22.35)

07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 11.50 12.15 12.30 12.40 13.10 14.40 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 23.00

ТВ Дневник Један на један Разгледнице Документарни филм ТВ Дневник Ловац Биографије: Кирк Даглас Војвођански дневник Петказање Ловац Један на један Концерт Емисија на мађарском.са титл.на српском

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Концерт Кад зазвони Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Портрети, док.филм на словачком са титл.на српском Деца Дине Цртани филм ТВ баштине Куцурска жетва, снимак фестивала русинског и украјинског фолклора Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Деца Дине ТВ Баштина

02.36 03.34 03.48 04.20 04.49 05.49

Јутарњи програм Јутарњи дневник Више од игре Разгледница Странац у Србији Нова верзија живота Дневник Спорт плус Место злочина: Њујорк Виртуална стварност, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Полицијска прича 3, филм Место злочина: Њујорк Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Киборг 2, филм Више од игре Гастрономад Око Разгледница Село гори, а баба се чешља Верски календар

Полицијска прича 3 Чак и гледаоцима који нису нарочито заинтересовани за кунг-фу филмове, остварења Џекија Чена привлаче пажњу, можда и због тога што је Чен једна од највреднијих филмских звезда у свету. Често се служи невероватно опасним каскадерским подухватима, да би осигурао своје место у свету филма. Улоге: Џеки Чен, Мишел Јео, Меги Чеунг, Кенет Цанг Режија: Стенли Тонг (РТС 1, 21.06)

Бора Отић

17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 23.45 00.30 01.00 02.40

06.05 08.00 09.03 10.02 10.33 11.01 12.00 12.15 12.35 13.21 14.55 15.10 15.55 17.00 17.27 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 22.55 23.45 00.07 00.55

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Серијски програм Вести Опчињени Витраж Време је на мојој страни Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

10.00 10.45 11.15 12.00 19.30 20.00 20.30 21.00 23.00 00.45 02.00 04.00

ТВС Премијер лига Магазин НБА акција АТП Мастерс Рим 1/4 Финала НБА уживо НБА Кошаркологија Мастерс Студио АТП Мастерс Рим 1/4 Финала НБА плеј оф Премијер лига Магазин НБА плеј оф Руска кошарка, финале

06.53 07.17 07.27 07.32 07.39 07.50 08.00 08.12 08.25

(РТС 2, 08.25)

12.00 12.27 13.00 14.01 14.25 14.50 15.01 15.30 15.56 16.26 16.56 17.55

23.17 00.33 01.30

Ексклузив Експлозив Трачара Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Трачара

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Црна маска 2 Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Сајмонова реч Вести Спортски преглед Режи ме Филм: Непријатељ мог непријатеља 02.40 Увод у анатомију 03.30 Саут Парк 03.50 Филм: Изостављени делови

Русија–Србија

18.45

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 20.20 21.20 23.00 00.00 00.30 00.45 01.15

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.00 21.00 23.05 23.45 00.05 01.00

Бојан Јанић

20.00 20.25 21.00 22.00 22.33 23.09

Мишел Јео

Слагалица Верски календар Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Одбојка-Светска лига: РусијаСрбија, пренос

ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

10.03 10.30 11.00 11.30 11.52

03.06 03.29 03.50 04.48 04.48

dnevnik

c m y

Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда Миксер 2012 - најава фестивала Вече Стравинског Арт зона Трезор Такмичење електротехничких школа Србије Постанак и опстанак ћирилице Једна слика, једна прича Пекинг опера Породични кругови Ноћ биологије Човек и ауто Капри Кошарка-Супер лига, Партизан - Војводина, пренос Миксе 2012 - најава фестивала (у полувремену) Архитектура данас Лов и риболов Капри Контекст Други век Миксер 2012 - Најава фестивала Одбојка-Светска лига: РусијаСрбија (р) Трезор Кошарка-Супер лига, Партизан - Војводина (р) Породични кругови Архитектура данас Наличје велеграда Други век Контекст

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.50 15.45 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00

ВОА Улови трофеј Маратон Слике живота Љубав у залеђу Филм: Личне ствари Топ шоп Рабит фол Љубав у залеђу Монк Доктор Хаус Филм: Све је под контролом Рабит фол Обични људи Филм: Дани од снова Филм: Хазард Ред и закон Филм: Ми више не живимо овде 02.00 Филм: Дани од снова 03.00 Филм: Панично бекство 04.30 Филм: Ми више не живимо овде

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Три мускетара Млади и неискусни Д’Артањан, дечак из провенције који долази у Париз како би постао мускетар, од самог старта уз помоћ свог пргавог карактера упада у разне невоље. Кроз неочекивани сплет околности, млади Д’Артањан успева да се завади са сва три позната мускетара... Улоге: Оливер Рид, Ракел Велч, Ричард Чембрлен, Мајкл Јорк Режија: Ричард Лестер (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Три мускетара, филм Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм

Хедер Грејем

Волим те до смрти Џое Бока зрачи животном енергијом и живи брзим темпом: пријатељи, храна, посао, игре, секс. Он је прождрљивац свих наведених животних аспеката, а иначе је власник мале пицерије, има одану жену Росали и двоје деце... Улоге: Кевин Клајн, Кијану Ривс, Ривер Финикс, Трејси Улман, Хедер Грејем Режија: Лоренс Каздан (Пинк, 01.00) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 23.15 00.30 01.00 02.45 04.00 05.00 06.00

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне-живо 48 сати свадба Петком у два Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Волим те до смрти Акција Чиста хемија Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak18.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Све жене мога мужа специјал о меденом месецу Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк

07.00 09.05 10.12 11.06 12.00 12.32 13.19 14.11 14.41 15.13 16.00 17.28 18.22 18.41 19.12 19.30 20.10 21.05 22.55 23.38 00.35 01.26 03.23

08.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 09.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 10.00 Чаробњак из Оза. истинита прича 11.00 Вајат Ерп 12.00 Заборављени начини исхране 14.00 Други светски рат у боји 15.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 16.00 Ван Гог – комплетна прича 17.00 Четири века телескопа 18.00 Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 19.00 Мао – кинеска прича 21.00 Азијски мушкарци на платну и екрану 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 00.00 Ван Гог – комплетна прича 01.00 Четири века телескопа

Магарац и товар соли Три прасета Операција Далматинац Филм: Ејс Вентура 3 Филм: Тренер Филм: Мрачне душе Филм: Џорџ Вашингтон Филм: Краљица Лангкасуке Филм: Последњи круг Еротски филм: Пустињски Месец 01.00 Еротски филм: Ф.С.И.

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

По след њи круг Френк Бе нер по ма же со вјет ским шпи ју ни ма да без бед но пре бег ну на за пад. Ње го ва же на је у јед ној та квој ак ци ји на стра да ла. Са да, по окон ча њу хлад ног ра та, Бе нер има за да так да за шти ти бив шег при пад ни к а КГБ-а... Уло ге: Ар манд Асан те, Ко ри Џон сон, Бар на Или јес Ре жи ја: Ен то ни Хикоx (Си не ма ни ја, 22.00)

Ар манд Асан те

06.00 07.35 09.15 10.45 12.50 14.25 16.05 17.45 18.10 20.05 20.35 21.05 22.00 23.00 01.20 03.10 04.30

Грегов дневник Краљица на потезу Мармадјук Огледало са два лица Опасне девојке 2 Артур 3. Рат два света Карта милости Филмови и звезде Нешто позајмљено Калифорникација Девојке Спартак: Освета Игра престола Армија криминалаца Ноћ страве Збогом, Гари Бунтовник

Добро јутро, Хрватска Лугарница Документарци Место под сунцем - остати или отићи, док. серија Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Сиви соко’ к вили долетио Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Путем европских фондова Иза екрана 20пет, квиз Дневник Одабрао Ђело Х. Циклус хрватског филма: Мала пљачка воза, филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу На рубу науке Филмски маратон: Имењак Филмски маратон: Мала пљачка воза, филм

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Филм: Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Све по закону Скандал Хаваји 5-0

07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.53 Кувар и по 09.55 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Немогућа мисија 2, филм 23.15 Бег, филм 01.10 Иза непријатељских линија 2, филм 03.00 Астро шоу 04.00 РТЛ Данас

Не мо гу ћа ми си ја 2 Ави он у ком ле ти ру ски на уч ник Не кор вич, по ста је ме та от ми ча ра ко ји укра ду смр то но сни ви рус „Хи ме ра“ и ње гов лек „Бе ле ро фон“. Тај на вла ди на ор га ни за ци ја ИМФ ак ти ви ра сво јег нај бо љег аген та, Ита на Хан та, да за у- ста ви те ро ри сте... Уло ге: Том Круз, Ен то ни Хоп кинс, Ра де Шер бе џи ја, Винг Рајмс, Стив Зен, Тен ди Њу тон Ре жи ја: Џон Ву (РТЛ, 21.00) Ми шел Фај фер

Јед ног ле пог да на Раз ве де на ар хи тек та Ме ла ни мо ра јед ног ју тра да од ве де си на у шко лу ода кле он иде на из лет. С њи ма тре ба да иде и ма ла ком ши ни ца. Кад по зво не на ње на вра та, ни ко не од го ва ра јер ју је мај ка оста ви ла код бив шег му жа Џе к а... Уло ге: Ми шел Фај фер, Џорџ Клу ни, Меј Вит ман, Алекс ди Линз, Елен Гри н Ре жи ја: Мајкл Хоф ман (ХРТ 2, 20.00) 07.50 08.20 08.45 09.10 10.00

Мала ТВ Псећа опходња Серија за младе Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора 113.25 Град одбачених, филм 15.05 Деграси Нови нараштај 15.30 Олујни свет 15.55 Школски сат 16.40 Мала ТВ 17.15 Бриљантин 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.40 Музика, музика... 20.00 Једног лепог дана, филм 21.55 Кобно престројавање, филм 23.45 Узвратни ударац 01.18 Без одушевљења, молим! 01.47 Љубавнице 02.26 Злочини без санкција 03.23 Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Љубав и издаја Биографија - Ен Рајс Злочин из страсти Љубав и издаја Биографија - Сесил. Б. Демил Светилиште - Према роману Норе Робертс Кроз очи убице Биографија - Ен Рајс Љубав и издаја Биографија - Сесил. Б. Демил Сурова казна Готика

Похлепни Типично за Мери Менхетн Кад китови дођу Запослени људи Сенке и магла Робокап 2 Робокап 3 Дивље мачке Лудило

Ра де Шер бе џи ја

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Чари путовања: Чудовишта из реке Разоткривање митова Уклета кућа Чари путовања

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.45 14.45 17.30 18.45 19.30 21.15 22.15 23.30 00.45

Аутомобилизам Бициклизам Скокови Фудбал Тенис Бициклизам Бициклизам Скокови Тенис Тенис Скокови Бициклизам Бициклизам Тенис

Раз врат по пла вио Бе о град

о сле Пр вог свет ског ра та све се уче ста ли је пи - по сле Дру гог свет ског ра та, као је дан од на чи на по тра ше о по тре би сек су ал ног вас пи та ња. Ча со пис ге за брач ним и сек су ал ним парт не ри ма. „Жен ски по крет„ је на гла ша вао да мај ке тре ба Зах тев да де вој ка ула зи у брак не ви на, „чи ста обра да упу ти жен ску де цу у то шта се де ша ва у бра ку. Др за“ (чед ност мла до же ње ма ње је ис ти ца на као пред у Ђу ри ца Ђор ђе вић је пи са ла о штет но сти она ни је. Дру - слов), ду го је за др жао ви со ко ме сто као пред у слов ги аутор је сма трао да је за да так вас пи та ња да пол ни склад ног фун ци о ни са ња бу ду ће брач не за јед ни це. По на гон ста ви под кон тро лу „ра зу ма, мо рал не све сти и го то ву у се лу. То ни је ис кљу чи ва ло, од кра ја 19. до сре уљуд но сти“; омла ди на тре ба да са чу ва пол ну чи сто ту ди не 20. ве ка, прак су сти ца ња раз ли чи тих пред брач них до пу не зре ло сти, кад „спол но оп ште ње не уни шта ва сек су ал них ис ку ста ва. Од „стрн џа ња“ у ис точ ној Ср би сво ју ду хов ну на рав“. Омла ди на би се од ре кла пол них ји, „ћо са ња“ у Бо сни и ис точ ној Хер це го ви ни, те „стар од но са да је све сна ка ко је „пол на чи сто та“ пред у слов нче ре ња“ у Сре му, ко је је под ра зу ме ва ло раз ме не ин за здра во по том ство. тим но сти мла ди ћа и де вој ке без пот пу ног пол ног кон Ис по ља ва ње бли ско сти не са мо ван ку ће већ и у „че - так та, до сту па ња у пол не од но се де во ја ка с нај че шће ти ри зи да“, ме ђу су пру жни ци ма на се лу сма тра но је не - оже ње ним му шкар ци ма уз ри зик мо рал не осу де сре ди при хва тљи вим. Од нос пре ма же ни илу стру је ве ли ки не и ума ње ња де во јач ке „вред но сти“ на „брач ном тр број по сло ви ца као „упут ства“ за по на ша ње му жа жи шту“. Мла ди се о ски му шкар ци су ова ис ку ства сти („Же ну и ко ња чо век тре ба сва ки дан ту ћи“, „Да се же на не из би је, она би пре ско чи ла ку ћу“, „Муж тре ба да би је же ну да се зна ко је му шка гла ва у ку ћи“). Жи ве ћи с му же вље вим ро ди те љи ма, же не су че сто мал тре ти ра ле све кр ва или је тр ва. И ме ђу соб но осло вља ва ње без по ми ња ња име на („он“, „мој чо век“, „она“, „еј“), по себ но пред стран ци ма, ука зу је на емо ци о нал ну дис тан цу. Ин тим ност у бра ку је нај че шће би ла ствар сек су ал них по тре ба му жа. У јед ном ис тра жи ва њу жи вот них при ли ка у се лу Ра ко ви ца кра јем три де се тих го ди на на вед но је се ћа ње на пр ву брач ну ноћ јед не же не. „Зо ве ме да лег нем. Ни сам хте ла за цео свет. Око про зо ра Коп ном и во дом са за па да уво жен и не мо рал ску пи ли су се сви мла ди ћи, же ње ни и не же ње ни, и слу ша ју. Ша пу ћу, сме ју се. Кад ње - ца ли ула ском у ве зу с мла ђим удо ви ца ма или „рас пу му до са ди да ме зив ка, ско чи с кре ве та, ухва ти ме пре - ште ни ца ма“. У „Жен ском по кре ту„, ко ји је из ла зио у Бе о гра ду ко па са и по ва ли на кре вет. Ја сам ти хо ја у ка ла. Ни сам хте ла.“ Дру га све до чи да је муж по шао у рат, а „ја се од 1920. као гла си лу Срп ског фе ми ни стич ког дру ни сам с њим по љу би ла“. Сек су ал ни од но си су оба вља - штва, пи са но је о бра ку, сло бод ној љу ба ви, сек су ал ни ван ку ће јер је у јед ној про сто ри ји спа ва ла це ла по - ном вас пи та њу, чед но сти и про сти ту ци ји, али се „фе ро ди ца. Се љан ка је спу та ва на па три јар хал ним оби ча ји - ми нист ки ње ни су раз ли ко ва ле у тре ти ра њу тих те ма ма да пру жи от пор му же вље вом не вер ству, док је ње но од сре ди не у ко јој су жи ве ле“. Дел фа Ива нић 1921. су ро во ка жња ва но. И у труд но ћи, ко ју је же на на се лу твр ди да је брак дру штве на и за кон ска ин сти ту ци ја, мо ра ла ду го да скри ва, за њу ни је би ло ни ка кве по ште - чи ји је циљ за шти та же не, де це и по ро ди це, али и за де. Ра ди ла је све до по ро ђа ја, ко ји је нај че шће мо ра ла у зда ва ње „муж јач ких жи во тињ ских ин стин ка та“. да оба ви у шта ли или се ни ку, по не кад и на отво ре ном, Сма тра ла је да де вој ка у брак сту па „све жа и не ис тро ше на“, за раз ли ку од му шкар ца ко ји је већ „ис тро уз по моћ не ке до ста ри јих же на или са ма. шен“ сек су ал ним не мо ра лом. По пу шта ње сте ге до ла зи ло је у Ми ле ва Ми ло је вић је од ба ци ва вре ме ра то ва. Че ста је би ла кри Упр к о с зах т е в у да се о с ка ла ин си ну а ци је кон зер ва ти ва ца ти ка по сле Пр вог свет ског ра та на де вој ка уђе у брак не ви на да је циљ „Жен ског по кре та„ „рас ка ла шни и не мо рал ни жи сло бод на љу бав, као вид про сти вот“ се о ских же на то ком оку па и „чи ста обра за“, ипак је ту ци је, на по ми њу ћи да она сма ци је, ко је су ула зи ле и у ван брач „стрн џа ње“ у ис точ ној тра да су пред брач ни сек су ал ни не од но се. Ср би ји, „ћо са ње“ по Бо сни од но си за же не штет ни, зах те ва Уко ре ње ни оби чај да ва ња ми и ис точ ној Хер це го ви ни, ју ћи и за му шкар це за кон о оба ра за те шко је по ти ски ван и у ве зној здрав стве ној кон тро ли град ским сре ди на ма. Аген ци је за те срем ско „стар нче ре ње“, пре скла па ња бра ка. скла па ње бра ка пре у зе ле су део омо гу ћи ло раз ме не Пред Пр ви свет ски рат под тра ди ци је про во да џи са ња. Огла ин т им н о с ти, уда ром па ра гра фа зло чи на про тив си су по ста ли и не ка вр ста ма сов али – са мо до по ја са бла го на ра ви ја би ли су: „блуд, си не, ка та ло ги зо ва не по ну де. У ло ва ња, ро до о скрв ње ње, про ти „По ли ти ци„ из 1938. јед на аген ци ја ну ди ла је: „го спо ђи цу, про вин ци јал ку од 23 го ди - ву при род ни блуд, ско то ло штва“. Пр ви шко ла ва ни срп не с ми ра зом од 150.000 ди на ра“, „го спо ђи цу од 22 с ски кри ми но лог Та са Ми лен ко вић у сво јим „За пи си ма„ ми ра зом од 350.000 ди на ра“. Удо ви це у зре лим го ди на - пи ше: „Где год се окре не те по за па ду, са мо се ужа са ва ма су ну ди ле мно го ма ње („удо ви ца 48 го ди на, ми раз те од не мо ра ла ко ји та мо вла да“. Твр ди да је у Фран цу ди на ра 80.000“, а дру га, истих го ди на, са мо 25.000). ској, Не мач кој и дру гим ве ли ким др жа ва ма, „та кав жи Аген ци ја је има ла и „ве ли ки из бор др жав них и при ват - вот убио по ро ди цу, упро па стио же ну, а тек ко ли ке је них чи нов ни ка и оста лих“, док је по ну да у про спек ту ште те на нео отаџ би ни“. Пе си ми стич ки за кљу чу је да „дис крет но“ за ин те ре со ва ни ма сла та по штом. Ова „Бе о град ни је сам ту бо лест од не го вао – до не ли су нам прак са ће, уз из бе га ва ње ис ти ца ња ма те ри јал не стра не је; док раз врат пла ви пре сто ни цу – и ко је ка ко, али је на ра чун фи зич ких и ин те лек ту ал них вр ли на, оп ста ти и већ за хва тио и се ла“.

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА„, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak18.maj2012.

Horoskop

BIK 20.4-20.5.

Ва ша Ве не ра се игра у ва зду шном зна ку Бли за на ца. То вам до но си за ни мљи ве су сре те и по знан ства. Али, пи та ње је ка ко парт нер то схва та или не схва та. Озбиљ ни је при сту пи те дра гој осо би.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

18. maj 2012.

VAGA Дан ће би ти про дук ти ван и успе 23.9- 23.10. шан. Има те мо гућ но сти да до би је те и по тро ши те но вац уз ве ли ко ужи ва ње. Би ло с дру штвом или при ја те љи ма, по се та ка фи ћу или ре сто ра ну је го то во по жељ на и пре по руч љи ва.

OVAN 21.3-19.4.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Да ли због не ких емо тив них до га ђа ња или не, тек, ни сте у ста њу да ми ру је те. Мо гли би сте при лич но ис ком пли ко ва ти си ту а ци ју. За то па зи те шта ра ди те, шта ко ме обе ћа ва те и ко ме пру жа те на ду.

Ме сец је у зе мља ном и те мељ ном зна ку Би ка, што вас ву че ка хе до ни зму. Ре ла тив но сте опу ште ни и жељ ни љу ба ви, уго ђа ја и свих ле пих ства ри ко је мо же те ку пи ти. Дру штво вас оку пи ра и ани ми ра.

Пе так је дан за про вод и по че так ви кен да, ко ји жељ но оче ку је те. Иако има те мно го по сла, иако сте вред ни, пре ки ни те у да том тре нут ку док ни сте из гу би ли сву сна гу и во љу. Јав ност.

Ваш Мер кур је при лич но уте ме љен на зе мљи, и хо да по ла ко али си гур но кроз знак Би ка. Спо ри је до но си те од лу ке и мно го ра ди те, и на да ље. Али, ту су и ви дљи ви ре зул та ти па мо же те би ти за до вољ ни.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Парт нер ски од нос и кон так ти с дру ги ма ге не рал но су ве о ма на гла ше ни и зна чај ни. Фа тал ни сте у све му, па и у љу ба ви. Уко ли ко иза ђе те у про вод, ле по ће те се про ве сти. Уоста лом, пе так је.

Не ке окол но сти да нас не ће те мо ћи ускла ди ти, ни ти по ве за ти. За то се при ла го ди те да тим про ме на ма. Ина че, на лич ном пла ну и у при ват ном би зни су хо да те до брим и успе шним пу тем. Љу бав не ча ро ли је. Ди ван дан за вас, ди ван дан за љу бав. По све ти те га дра гој осо би и осми сли те ди на ми ку до га ђа ја. Мо гли би сте за јед но на кра ћи пут, пу то ва ње ко је обе ћа ва и ко је ће вас још ви ше ве за ти. Пра вич ност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас су по слов ни са стан ци под по вољ ним окол но сти ма, по го то во уз ме зе и пи ћен це, у не ком ре сто ра ну или на јав ном ме сту. Озбиљ ни сте пре ма се би, али по пу сти те ма ло пре ма дру ги ма. Склад.

Има те мно го за ми сли и оба ве за ко је сте се би на мет ну ли. Та ко ђе и шан си ко је не би тре ба ло про пу сти ти. Је ди но је пи та ње ка ко све то ускла ди ти и ус пе ти?! Те шко. Ра ди те с окол но сти ма и бу ди те за до вољ ни. По че так ви кен да је сва ка ко си ту а ци ја ко ја обе ћа ва. Има те мо гућ но сти да пу ту је те и да се дру жи те, да вам до ђу го сти или да при јат но про ве де те вре ме с род би ном. Би ло ка ко, уме ће те да ужи ва те.

TRI^-TRA^

Во лим бив шег V REMENSKA

Иако су се развели пре девет година, Ан ђе ли на Џо ли још гаји осећања према бившем супруга Би ли ју Бо бу Тор нто ну. То је открила у предговору који је написала за нову аутобиографију некадашњег мужа с којим је у браку провела три године. „Његова је духовитост јединствена и може вас натерати на смех док вас не заболи лице. Бити с њим је као бити с лудим математичаром. Стално броји и понавља - написала је Анђелина за 56-годишњег глумца. Истакла је да Били има предивно велико срце те да га још воли. „Неки људи ходају кроз живот успевајући да утихну гласове у глави. Он не може. И ја и сви остали који га добро познају, волимо га због тога. Знам једно: свет би сигурно био пуно досаднији без тога човека”, пише глумица. Џолијева и Торнтон су се упознали 1999. године на сету филма „Pushing Tin” док је Били Боб био верен с глумицом Ло ром Дерн. Оставио ју је због фаталне Енџи. Пар се венчао у мају 2000. у Лас Вегасу, али брак није потрајао.

PROGNOZA

VIC DANA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

јутро , тоПао дан

Evropa

НО ВИ САД: Ју тро хлад но, дан сун чан и ма ло то пли ји не го у че твр так. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4, а мак си мал на до 17 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но, а не што обла ка би ће са мо на ју го и сто ку Ба на та. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а мак си мал на 18 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ју тро вр ло хлад но. У то ку да на то пли је не го у че твр так. На се ве ру Ср би је сун ча но, а у оста лим пре де ли ма про мен љи во облач но са сун ча ним ин тер ва ли ма и су во. Са мо је на ју гу и ис то ку Ср би је мо гу ћа крат ко трај на ки ша по не где. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 2 до 19 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту и не де љу сун ча но и знат но то пли је. По чет ком иду ће сед ми це то пло, али про мен љи во вре ме па је мо гу ћа по вре ме на про ла зна ки ша и ло кал ни пљу ско ви. Тем пе ра ту ра у по сте пе ном па ду од утор ка уз че шћу ки шу. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се по бољ ша ње би о ме те о ро ло шких при ли ка. Опрез се са ве ту је осо ба ма са пси хич ким те го ба ма. Гла во бо ља, раз дра жљи вост и по ре ме ћај сна мо гу се ја ви ти у ви ду ме те о ро пат ских ре ак ци ја. У са о бра ћа ју се са ве ту је по ве ћа на па жња.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ше та Пи ро ћа нац пи ја цом и на и ђе на дру гог Пи ро ћан ца, па га упи та: - Шта то про да јеш? - Се ме од ја бу ке - од го во ри он. - Ко ли ко ко шта и за шта слу жи? - 25 ди на ра зр но, ако по је деш јед но зр но, би ћеш де сет пу та па мет ни ји. - Су пер, ме ни и ова ко ка жу да сам глуп, дај јед но зр но! - Ви диш, за 25 ди на ра сам мо гао да ку пим ки ло ја бу ка и до би јем сто пут ви ше зр на. - Ето ви диш, већ де лу је, по стао си па мет ни ји и по чео си да раз ми шљаш. - У пра ву си, дај још јед но зр но!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

235 (5)

Slankamen

275 (-1)

Apatin

306 (14)

Zemun

321 (2)

Bogojevo

275 (16)

Panчevo

330 (0)

Smederevo

480 (2)

Baч. Palanka 266 (12) Novi Sad

238 (4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

204 (-6)

Tendencija porasta

Senta

264 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

266 (-4)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

138 (36)

TISA

89 (-1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 242 (23) Beograd

Kusiћ

267 (1)

140 (-8)

Reшeњe iz proшlog broja